DEMENCIJA Demencija je hronični generalizirani sindrom, koga karakteriše opće intelektualno propadanje, a primarni uzrok nastanka je najčešće u samom

mozgu.Nastaje usljed difuznog, trajnog oštećenja funkcija i struktura mozga.Javlja se obično u poodmaklim godinama života. Uzroci mogu biti različiti: degenerativni (Alzheimerova bolest, Parkinsonova bolest), mehanički, vaskularni, inflamatorni, toksični, neoplastički, metabolički. Klinička slika Klinička slika se karakteriše opadanjem sposobnosti upamćivanja nedavnih događaja, mišljenja, prosuđivanja.Pacijenti su apatični ili nezainteresovani, zbunjeni.Izvršavanje svakodnevnih radnji je poremećeno (oblačenje, pranje, kuhanje).Bolesnici se lako uznemire, postaju plačni ili uzbuđeni.Karakteristično je zapostavljanje higijene. Klasifikacija Prema izraženosti simptoma demencija može biti: - Laka:Rad ili socijalne aktivnosti su poremećeni.Mogučnost nezavisnog življenja je očuvana. - Srednja:Nezavisno življenje je rizično. - Teška:Ne postoji mogučnost samostalnog života i stalni nadzor je neophodan. Dijagnoza Obitelji su najčešće one koje se jave za pomoć.Oni navode slabljenje pamćenja kod njihovog člana, promjenu ličnosti i ponašanja. Testovi pamćenja i mišljenja mogu uključivati: - sposobnost prisjećanja naziva tri obična predmeta odmah kod pokazivanja i ponovo nakon tri minute, - sposobnost pobrojavanja dana u sedmici obratnim redoslijedom. Diferencijalna dijagnoza Diferencijalno dijagnostički treba isključiti depresiju, urinarnu infekciju i ostale infekcije, subduralni hematom, normotenzivni hidrocefalus, anemiju, nedostatak B12, sifilis. Neki lijekovi takođe mogu dovesti do gubitka pamćenja i koncentracije. Kako pomoči pacijentu i porodici Treba pratiti sposobnosti pacijenta.Ako je poremećaj blag, treba uzeti u obzir korištenje podsjetnika.Smještanje i ostavljanje pacijenta na nepoznatim mjestima i situacijama treba izbjegavati.Važno je ublažavanje stresa, kako kod pacijenata tako i kod onih koji brinu o njemu.Ako je potrebna intenzivna njega pacijenta treba smjestiti u bolnicu ili starački dom. Liječenje U liječenju se koriste sedativi ili hipnotici (benzodiazepini) i to oprezno, jer ovi lijekovi mogu pogoršati konfuznost.Daju se i neuroleptici, u niskim dozama (haloperidol 0,5-1 mg 1-2 puta dnevno) u cilju kontrole agitiranosti, psihotičkih simptoma ili agresivnosti.

TEŽI (MAJOR) DEPRESIVNI POREMEĆAJ
1. EPIDEMIOLOGIJA Depresivni poremećaji su česti. Procjena rizika od većih depresivnih poremećaja tokom života iznosi od 10-30%. Depresija je dva puta češća kod žena nego kod muškaraca. Rizik od veće (major) depresije se povećava 1.5 to 3.0 puta ukoliko je bolest prisutna kod prvog srodnika. Skorije kanadsko istraživanje pokazuje da se u najvećem postotku početak depresije javlja kod mladih odralih osoba (u dobi od 12 do 24 godine). Vrijednosti prevalence su skoro podcijenjene, jer je dobro poznato da mnogo ljudi koji zadovoljavaju dijagnostičke kriterije depresije ne traže pomoć u liječenju. Bolesti depresije nose sa sobom značajan rizik od smrti i invaliditeta. Oko 15% pacijenata umre od svoje vlastite ruke, i kod bar 66% svih samoubistava je prethodila depresija. U Kanadi , depresija je vodeći uzrok invaliditeta i prerane smrti kod ljudi od 18 do 44 godine, a očekuje se da će biti drugi vodeći uzrok invaliditeta kod osoba svih životnih doba do 2020 godine. Depresija takođe utiče na članove porodica i hranioce, a dokazano je da djeca depresivnih majki imaju povećan procenat problema u školi i u ponašanju. Poznato je da su bolesti depresije povezane s povećanom stopom smrtnosti i invaliditeta od kardiovaskularnih oboljenja. Taj povećani rizik je neovisan o drugim većim rizicima, uključujući dob, ventrikularnu ejekcionu frakciju i prisustvo diabetes mellitus-a. 2. ETIOLOGIJA Uzrok depresije ima više faktora. Biološki, psihosocijalni i faktori okoline vjerovatno djeluju u kombinaciji kod osjetljivih individua tako što ubrzaju epizode depresije. • Genetički: ne postoji identifikovan “gen depresije” ali poremećaj pokazuje porodično grupisanje. Ova povezanost se potvrdila čak i u studijama kod blizanaca razdvojenih po rođenju i odgojenih u različitim porodicama, tako da ne može biti objašnjena u potpunosti faktorima okoline. • Neurohemijske abnormalnosti: Poremećaji u nekoliko neurotransmiterskih sistema, posebno norepinefrina i seretonina povezani su sa depresijom. Ovu hipotezu je potrdio povoljan odgovor na antidepresivne lijekove koji utiču na ove sisteme. • Psihodinamični faktori:

Neke karakterne crte kao što su nisko samopoštovanje i tendencija samo-kritikovanja su češće kod osoba koje su sklone depresiji. Premda su klinička depresija i normalna žalost dvije različite cjeline, ozbiljni gubici mogu ubrzati depresiju. Neka istraživanja su pokazala višu incidencu depresije kod odraslih koji su izgubili roditelje (zbog smrti) u ranom djetinjstvu. Socijalna izolacija povećava rizik od depresije. 3. DIJAGNOZE DEPRESIJE 3.1. Opći simptomi

Depresivni pacijenti će predstaviti ljekaru nejasne simptome kao što su zamor, slabost, poremećaji sna ili pretjerane brige o manjim fizičkim oboljenjima. Visok pokazatelj sumnje je potreban da bi se dijagnosticirala depresija. Dijagnoze se obično mogu uspostaviti nakon detaljne istrage simptoma koristeći dijagnostičke kriterije navedene ispod. Takođe je od pomoći i razgovor sa članovima porodice o primijećenom ponašanju kod pacijenta. 3.2. Kriteriji dijagnosticiranja glavnih depresivnih poremećeja Izvor : Dijagnostički i statički priručnik mentalnih poremećaja DSM-IV A
Pacijent ima depresivno raspoloženje (npr. osjećaj tuge ili praznine) ili gubitak interesa ili zadovoljstva većinom vremena u toku 2 ili više sedmica uz više dolje navedenih simptoma: • San- insomnija ili hipersomnija skoro svakog dana • Interes-primjetno smanjen interes ili nedostatak zadovoljstva kod skoro svih aktivnosti većinu vremena • Krivica- pretjerani ili neprikladni osjećaj krivice ili bezvrijednosti većinu vremena • Energija- gubitak energije ili zamor većinu vremena • Koncentracija- smanjena sposobnost razmišljanja ili koncentracije, neodlučnost; većinu vremena • Appetit- povećan ili smanjen apetit • Psihomotorika- opažena psihomotorna agitacija/depresija • Samoubistvo- povratne misli o smrti /suicidalne ideje Simptomi ne zadovoljavaju kriterije za mješovite epizode (manično-depresivne epizode) Simptomi uzrokuju klinički značajan distres ili pogoršanje u socijalnim, profesionalnim ili nekim drugim bitnim područjima funkcionisanja Simptomi se nisu javili usljed direktnih fizioloških efekata supstanci (npr. zloupotreba droga, lijekova) ili opštih medicinskih stanja Simptomi nisu uzrokovani žalošću

B C

D

E

4. MENADŽMENT - TRETMAN Pacijentova razmišljanja o samoubistvu trebaju se ozbiljno shvatiti. Vec pri prvoj pacijentovoj posjeti, kliničaru ovo mora biti jasno i mora redovno pratiti pacijentove promjene u namjerama i i suicidalnosti.Prioritet je uvijek naravno kako pacijentova tako i sugurnost drugih osoba.Detaljan plan samoubistva,socijalna izolacija,zloupotreba supstanci,raniji pokušaji suicida kao i porodična istorija suicida umnogome povećava rizik,što može ukazivati na potrebu pažljivog i bliskog posmatranja(češće posjete,paziti da pacijent ne stanuje sam nego sa rođacima ili prijateljima,ili hospitalizacija).

4.1. Nefarmakološki tretman Tretman zahtjeva suosjećajan ali objektivan (bez ličnih predrasuda) pristup ljekara. Inicijalno, ljekar treba da educira pacijenta da je depresija bolest gdje je tretman moguć i naročito da im ukaže na to kakva su njihova lična očekivanja za signifikantan ili potpun poravak.Pacijeti trebaju biti ohrabreni da postavljaju pitanja.Članovi porodice-obitelji su ključni saveznici u pružanju podrške depresivnim pacijentima i njihovo uključivanje mora biti ohrabreno. Kratkoročna psihoterapija podrške (5-20 min) se koristi u kriznim intervencijama i kod olakšanja simptoma akutne depresije tako da se pacijenti mogu bolje nositi sa svakodnevnim aktivnostima i imati bolje međuljudske odnose. Koristeći vještine slušanja i komunikacije o kojima se diskutovalo u PAT jedinici 4 pomoći ćete mu na duži period. Kognitivno-bihevioralna terapija specifično cilja na proces razmišljanja koji je u pozadini kod svakog pacijenta sa depresivnim raspoloženjem. Na primjer, pacijent je ohrabren da se suoči sa mišlju”Ja sam bezvrijedan” nabrajajući svoja postignuća čak i ako se čine neupečatljivim za pacijenta. Kliničke studije su dokazale efektivnost ove tehnike. Druge ne –farmakološke terapije uključuju tjelesne vježbe, pojačanu socijalizaciju terapije svjetlošću i manipulacije putem sna. 4.2. Terapija antidepresivima 4.2.1. Uvod Terapija sa antidepresivnim lijekom je preferirani tretman u slučajevima umjerene do teške major depresije. Stopa odgovora na terapiju antidepresivima je oko 60 % a blizu je 80 % ako se uvede drugi lijek nakon izostalog odgovora sa inicijalnim antidepresivom. Fiziološki simptomi depresije (poremećaj spavanja, apetita, energije i motorne aktivnosti) mogu se povući prije nego što se pacijent subjektivno počne osjećati bolje (zato ima smisla tražiti “objektivne” izvještaje od članova porodice). Simptomi se tipično ne počnu povlačiti dok pacijent ne uzme adekvatnu dozu lijeka u periodu od 2 do 4 sedmice. Za potpunu remisiju je ponekad potrebno do četiri mjeseca. Pacijenti trebaju biti svjesni da su nus-pojave tipično prolazne i da zbog njih ne bi trebali prestati sa terapijom, čak iako se osjećaju bolje, bez prethodne konsultacije sa ljekarom. 4.2.2. Izbor antidepresiva Niti za jedan antidepresivni lijek se nije dokazalo da je više efikasan od drugih, stoga se drugi faktori trebaju uzeti u razmatranje pri donošenju odluke koji je lijek najbolji za pojedinog pacijenta. Prilikom donošenja odluke o izboru antidepresiva treba uzeti u obzir dolje navedene osnovne koncepte: • • Ako je pacijent ( ili član porodice) prethodno imao pozitivan odgovor na specifičan antidepresiv, razborito je propisati taj lijek. Kod suicidalnih pacijenata kod kojih postoji opasnost od predoziranja treba izbjegavati triciklične antidepresive i inhibitore monoamino oksidaze (IMAO).

neželjeni efekti. antidepresivna terapija se treba nastaviti u terapijskoj dozi još najmanje 6 mjeseci da bi se značajno smanjio rizik od relapsa. tako da se tipično doza prvog lijeka postepeno smanjuje dok se uvodi novi antidepresiv. jer oni traže period ispiranja dug 2 sedmice prije nego što se započne sa uvodjenjem drugog antidepresiva. nema potrebe prestati sa uzimanjem prvog antidepresiva prije nego sto se počne uzimati drugi. bez prethodnog razgovora o riziku od relapsa i posljedičnom riziku od onesposobljenja i smrti. nepogodnosti uzimanja lijeka) tretmana. glavobolju i seksualnu disfunkciju. O stalnoj terapiji antidepresivima treba razgovarati sa pacijentima sa dodatnim faktorima rizika (2 ili više epizoda depresije u 5 godina. 4. trošak. treba odabrati antidepresiv sa što manje lijek-lijek interakcija (npr. onda je razborito uvesti period ispiranja da se izgube neželjeni efekti prije nego što se uvede drugi lijek. odnosno da li je pacijent u mogućnosti sebi priuštiti taj lijek. sertralin. Kliničar treba razmotriti sa pacijentom prednosti (prevencija rekurencija-povrata) i rizike (npr.2.2. Generičko Tvorničko Doziranje Ime ime kod odraslih Komentari . venlafaxin). 4. Ovi lijekovi su relativno sigurni u slučaju predoziranja.2. Antidepresivni lijekovi Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotinina –Selective Serotonin Re-uptake Inhibitors (SSRI) Potencijalni neželjeni efekti uključuju anksioznost. Trenutne smjernice sugeriraju da. Promjena antidepresiva Ako nema odgovarajućeg odgovora ili je odgovor na izabrani antidepresiv limitiran a povećanje doze je ili bilo neuspješno ili neprimjereno.4. onda je prelaz na drugi antidepresiv (promjena antidepresiva) odgovarajuća strategija. Treba uzeti u obzir i cijenu lijeka. nakon što dodje do oporavka. Generalno.5. Ako pacijent nije dobro podnosio prvi lijek. Prema trenutnim mišljenima u ovakvim slučajevima pacijentu treba propisati selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja (re-uptake) serotonina ili neki od novijih antidepresiva. Doza održavanja Preko 70% pacijenata dožive povrat depresije u toku života.• • • Tolerantnost nus-pojava (neželjenih efekata) treba biti individulano odredjena za svakog pacijenta. nauzeju.3.. doza se treba postepeno smanjivati da bi se izbjegli simptomi koji se mogu javiti pri naglom prestanku uzimanja antidepresiva. epizode nakon 50-te godine i epizode koje je teško tretirati). Većina ljekara (i njihovih pacijenata) prestanu sa antidepresivnom terapijom prerano. Ako se donese odluka o prestanku antidepresivne terapije. Klasični inhibitori MAO su izuzetak. agitaciju. citalopram. Kod pacijenata sa koegzistirajućim medicinskim poremećajem koji već uzimaju brojne druge lijekove. 4.

Fluoxetin Prozac 10-80 mg/dan Fluvoxamin Paroxetin Sertralin Citalopram Luvox Paxil Zoloft Celexa 50-300 mg/dan 10-60 mg/dan 25-200 mg/dan 20-40 mg/dan Vrlo dugo vrijeme poluživota (5 dana). Generičko Ime Tvorničko Doziranje Komentari . urinarnu retenciju i povećanje tjelesne težine. Nema signifikantnih lijek-lijek interakcija. venlafaxin—povećavaju rizik od serotonin sindroma (hipertenzija. Može biti koristan kod Predmenstrualnog disforičnog poremećaja. Treba izbjegavati hranu koja sadrži tiramin i odredjene produkte koji se mogu dobiti u apotekama bez recepta. uključujući. Generičko Tvorničko Doziranje Ime ime kod odraslih Komentari Amitriptylin Elavil 25-300 Može biti koristan kod nekih hroničnih bolnih mg/dan stanja. Triciklični antidepresivi Svi triciklični antidepresivi su potencijalno letalni kod predoziranja uslijed kardijalne toksičnosti. Potencijalni neželjeni efekti uključuju ortostatsku hipotenziju. tahikardija. Takodjer se koristi kod paničnih ili generaliziranih anksioznih poremećaja. Doze koje se uzimaju nakon podneva mogu izazvati insomniju. suha usta. hipertermija. Intrekacije sa lijekovima: trazodon. SSRI. dextromethorphan. konstipaciju. Primarna indikacija je opsesivno-kompulzivni poremećaj. Sedirajuće dejstvo. i simpatomimetike kao što je pseudoephedrin i phenylephrin. mg/dan Nortriptylin Pamelor 25-150 Metabolit amitriptylina mg/dan Inhibitori monoamino oksidaze ( IMAO) Obično su rezervisani za pacijente koji ne podnose druge klase antidepresiva. mg/dan Imipramin Tofranil 30-300 Pogledati opšte komentare navedene gore. Može biti koristan kod post-traumatskog stresnog poremećaja. smrt). Amoxapin Asendin 50-300 Ima efekat blokiranja dopamina (stoga postoji rizik mg/dan od tardivne diskinezije) Clomipramin Anafranil 25-250 Povećan rizik od konvulzija mg/dan Desipramin Norpramin 25-300 Metabolit imipramina mg/dan Doxepin Sinequan 25-300 Potentan antihistaminik. S obzirom da su moguće interakcije i sa brojnim drugim lijekovima uporednu upotrebu propisivati sa velikim oprezom.

Parnate 20-60 Pogledati opšte komentare mg/dan navedene gore. 200-600 Blaži porast krvnog pritiska. Koristiti sa velikim mg/dan oprezom kod bolesti srca. 75-350 Rizik od stalnog porasta krvnog pritiska. Treba ga mg/dan odvojiti od terapije sa inhibitorima MAO najmane 14 dana. 167 (11) . Remick Diagnosis and management of depression in primary care: a clinical update and review CMAJ • November 26.Phenelzin Tranylcypromin Generičko Tvorničko Ime ime Bupropion Wellbutrin. Siguran u slučaju predoziranja. Koristiti sa velikim mg/dan oprezom kod pacijenata sa srčanim. Vrlo sedirajuće dejstvo. 25-600 Rizik od priapizma kod muškaraca. Tableta od 150 mg sa mg/dan postepenim otpuštanjem se indicira kao dodatna terapija kod odvikavanja od pušenja. Ostali antidepresivi Doziranje kod odraslih Komentari 200-450 Povećan rizik od konvulzija. ime Nardil Ronald A. Nema signifikantne lijek-lijek interakcije. cerebrovaskularnim poremećajima ili kod pacijenata sa konvulzivnim napadima.5-90 Pogledati opšte komentare mg/dan navedene gore. Zyban Nefazodon Serzone Trazodon Desyrel Venlafaxin Effexor kod odraslih 7. 2002. Ako se naglo prestane sa uzimanjem ovog lijeka mogu se javiti vrlo teški simptomi povlačenja.

vješanje i trovanje karbon-monoksidom. Dvije trećine depresivnih odraslih osoba pomišlja na okončanje vlastitog života. 5.1. . ali tragična situacija kada se ozbiljna depresija ne tretira i takva osoba može biti smještena u neodgovarajuću instituciju. siromaštva. Uzrast od petnaest do devetnaest godina starosti pokazuju deset puta veću vjerovatnoću da izvrše samoubistvo u odnosu na uzrast od deset do četrnaest godina. Depresija u starijoj zrelosti često se miješa. U ovoj dobi prisutne su različite konstelacije simptoma depresije i stariji ljudi često ne obraćaju pažnju na depresivno raspoloženje. Prevalenca iznosi 5 procenata i slična je kod oba spola. 5.3. Samoubistvo je treći najčešci uzrok smrtnosti kod dječaka u adolescentnom dobu i četvrti najčešći uzrok kod djevojčica. odvajanjem od roditelja. 5. razvoda ili smrti i psihijatrijskim oboljenjem u roditelja. Odrasle osobe Pedeset % odraslih osoba sa depresivnim poremećajem dožive početak depresije u životnoj dobi od 20 i 50 godina starosti.3%. Ovo je potencijalno česta. te pogrešno dijagnostikuje. Adolescencija Značajan rast stope pojave depresije javlja se u periodu od djetinjstva do adolescencije. razvojna etapa u značajnoj mjeri utiče na to kako se ovaj poremećaj manifestuje u različitim dobnim skupinama. DEPRESIJA TOKOM LJUDSKOG VIJEKA Iako su određene karakteristike depresije konzistentne tokom cijelog životnog vijeka. psihološke i socijalne varijable povećavaju rizik za pojavu depresije. a oko 10-15 procenata to zaista i učini. sa demencijom. a metode se često greškom zamijene sa nesretnim slučajem. Depresija u adolescenciji postaje patološka kada su simptomi produženi. Stope pojave depresije ne zavise od socio-ekonomskog statusa i rase.2. Depresivno dijete u dobi od 4 godine pokazuje samodestruktivne želje. Djetinjstvo Depresija se javlja u predškolskom uzrastu u stopi od 0. Rizik od pojave depresije u toku djetinjstva povećava se uslijed hroničnih fizičkih stanja. Depresivni poremećaji su dvostruko češći u žena nego u muškaraca (širom svijeta) i češće se javljaju kod onih žena bez interpersonalnih kontakta.5. pucanje. 5.4. Metode koje se najčešće koriste su uzimanje droge ili alkohola. Starije zrelo doba Depresivni poremećaji kao i simptomi depresije često se javljaju u ovoj životnoj dobi u frekvenciji do 20 procenata. Ova stopa raste do 2% i viša je u dječaka nego djevojčica školskog uzrasta. Kod starijih osoba biološke. fizičkog zlostavljanja.

labilni afekti Nisko samopoštovanje. razdražljivost Intenzivni. samokritičnost.Stopa izvršenja samoubistva najviša je među pripadnicima ove starosne dobi (50% viša u odnosu na mladje osobe) i većina ovih samoubistava dogodi se uslijed (unutar konteksta) depresivnog poremećaja. apatija Zamor. suicidnih misli Razdražljivost. povećana agresivnost Djeca i predškolski uzrast • • Predpubertetska djeca • • • • • • • ADOLESCENCIJA • • • • • Osjećanja tuge manje učestala kod starijih dobnih skupina Nemir povezan sa nezadovoljstvom. gubitak težine Agitacija. bezvrijednost Udruženo sa anksioznošću . Period po gubitku supružnika (pogotovo za muškarce) jeste period visokog rizika. poremećaj spavanja Nekontrolisano mokrenje i defekacija Gubitak težine. Osjećanja bespomoćnosti i beznadežnosti su posebno karakteristična za depresiju i slučajeve samoubistva kod starijih osoba. Karakteristike depresije kroz životni vijek DJETINJSTVO • • • • • Skriven početak Apatija. zamor. beznadežnost. povlačenje Slab apetit. nesanica Rijetko objelodanjivanje osjećaja tuge Moguće otkrivanje osjećaja tuge. osjećaj dosade. plačljivost Smanjenje inicijative i odgovora na stimuluse. anoreksija Somatske žalbe Slabi rezultati u školi Socijalno povlačenje.

krađa. revoltno ponašanje kao npr. fizičko nasilje Seksualna aktivnost Zloupotreba supstanci Žalbe na glavobolju. gubitak težine ili povećan apetit i gojenje STARIJE ZRELO DOBA • • • • • • • • • • • Malo je vjerovatno da će se žaliti na depresivno raspoloženje ili se prezentira sa plačnim afektom Osjećanja bespomoćnosti Pesimizam u vezi budućnosti Razmišljanje o problemima Kritičnost i zavist prema drugima Gubitak samopoštovanja Osjećanja krivice Duže i ozbiljnije depresije u odnosu na srednje zrelo doba Opaženi kognitivni deficiti Somatske žalbe Konstipacija . krivice Smanjena energija. zamor Poremećaj spavanja. apatija Nizak prag tolerancije frustracije Slabi rezultati u školi Sklonost svadjama Povećan konflikt sa kolegama Neprihvatljivo. posebno buđenje u rano jutro i učestalo buđenje u toku noći Smanjena seksualna aktivnost i interes Psihomotorno usporavanje (retardacija) Anksioznost Smanjen apetit. beznađa. abdominalni bol Hipersomnija RANO I SREDNJE ZRELO DOBA • • • • • • • • • Depresivno raspoloženje Anhedonija Osjećanja bezvrijednosti.• • • • • • • • • • • • Osjećanja usamljenosti i nevoljenosti Pesimizam u vezi budućnosti Gubitak interesa za prijatelje i aktivnosti. bježanje od kuće.

. koji će omogućiti pacijentu da se suprotstavi i nosi sa svojim strahovima. provesti duže vrijeme dalje od kuće). vozovima. ubrzano disanje. gušenje. . Klinička slika Zbog straha pacijenti mogu izbjegavati ili odbacivati svoje svakodnevne aktivnosti.društveni događaji. posjete drugima. kolima.odlazak iz kuće.gužve ili javna mjesta. pacijent treba vježbati sporo i relaksirajuće disanje.Zatim treba preći na složenije korake (npr. napraviti kratku šetnju dalje od kuće sa članom porodice. . Jedinica 13 FOBIČNI POREMEĆAJI Pod fobičnim poremećajima podrazumijevamo bezrazložno jak strah od specifičnih mjesta ili događaja. .• • • Socijalno povlačenje Gubitak motivacije Promjena apetita SUŠTINSKI /BAZIČNI /OSNOVNI SIMPTOMI KROZ STAROSNE GRUPE • • • Suicidne misli /ideje Smanjena koncentracija Poremećaj spavanja Izvodi iz: Procjene mentalnog zdravlja / Mental Health Assessment. . govoreći sebi da će panika proći u roku od 30 minuta.Treba planirati seriju koraka. .putovanja autobusima.Pri tome treba definisati prvi korak: npr. avionima. .Taj korak treba upražnjavati jedan sat svakog dana dok se ne savlada strah. odlazak u kupovinu.Ponekad se jave i tjelesni simptomi kao što su lupanje srca.Ako strah i dalje postoji.istupi u javnosti.visina.Zbog straha pacijenti često izbjegavaju te situacije.Zbog toga pacijenta treba ohrabrivati da praktikuje metode kontrole disanja da bi reducirao simptome straha.Nepremostive teškoće mogu im predstavljati odlazak ljekaru.Pacijent ne bi trebao bježati od zastrašujuće situacije dok strah ne prestane.Sa pacijentom treba razgovarati o načinima prevazilaženja tih pretjeranih strahova.Takve situacije mogu biti: . Liječenje Izbjegavanje zastrašujućih situacija može uzrokovati da strah postane jači.otvoreni prostor.

Ako postoji depresija.Beta blokatori mogu reducirati tjelesne simptome. uz navedene postupke. . neće biti potrebna medikamentozna terapija. antidepresivi mogu pomoći (imipramin 50-150 mg na dan).Pri ovome ne treba uzimati alkohol ili anksiolitike. U većini slučajeva.Za pacijente sa učestalim i tačno određenim simptomima uzimanje anksiolitika (benzodiazepini) može pomoći. Veoma je važno odrediti prijatelje ili člana porodice koji će pacijentu uvijek biti na usluzi i pomoći mu u prevazilaženju straha.

bezumno vozi auto) i značajno ispoljena seksualna energija i seksualna indiskrecija. samopouzdanja ili ideje veličine. pojačana govorljivost (bujica riječi). bijeg ideja ili subjektivni osjećaj da misli brzo teku. uključivanje u aktivnosti koje su nerazumne (trošenje novca. pretjerana motorna aktivnost i bijeg ideja do te mjere da se bolesnika ne može razumjeti ili nije dostupan za uobičajenu komunikaciju. ekspanzivnim i razdražljivim afektom. smanjena potreba za spavanjem.Barem tri simptoma od navedenih su prisutna: pojačana aktivnost ili fizički nemir. Manija sa psihotičnim simptomima karakteriše se istim ovim simptomima s tim što su ovdje prisutne sumanute ideje (obični veličine). uzbuđenje.Ostali tipični simptomi manije su: pojačana psihomotorna aktivnost ili nemir. gubitak normalne društvene inhibicije. što dovodi i do značajnih promjena ostalih funkcija duševnog zdravlja pojedinca. ali se dovodi u vezu sa biološkim i psihosocijalnim faktorima.Sindromi afektivnog poremećaja se karakterišu patološki povećanim ili smanjenim afektom (raspoloženjem). te potpuno abnormalan za osobu koja ga ispoljava. MANIČNA EPIZODA Manična epizoda se manifestuje kao hipomanija. Afektivni poremećaji se javljaju u obliku manične epizode.Kod hipomanije afekat je povišen ili razdražljiv do stepena koji je evidentno abnormalan za osobu koja ga ispoljava i traje najmanje četiri dana. bipolarnog afektivnog poremećaja. povišeno samopouzdanje ili ideje veličine. povečana govorljivost. depresivne epizode. teškoće u koncentraciji pažnje. nekritično ponašanje koje bolesnika izlaže riziku (npr.Simptomi su: pojačana aktivnost ili fizički nemir. BIPOLARNI AFEKTIVNI POREMEĆAJ Bipolarni afektivni poremećaj je obilježen dvjema ili s više epizoda kod kojih je nivo raspoloženja i aktivnosti bolesnika značajno poremećen. subjektivni osjećaj povećane snage. pa su vrlo brzi pomaci. ekspanzivan ili iritabilan.POREMEĆAJI AFEKTIVITETA (manično-depresivna stanja) Poremećaji afektiviteta (raspoloženja) su primarno oštećenja emocija. ubrzan misaoni tok. rastrojenost ili stalne promjene u aktivnostima i planovima. . Prva manična epizoda najčešće se javlja u ranim dvadesetim godinama života. pojačano trošenje novca ili ispoljavanje drugih formi neodgovornog ponašanja i pretjerana familijarnost u društvu. opasna vožnja i dr. seksualna indiskrecija. smanjena potreba za spavanjem. povratnog depresivnog poremećaja i perzistirajućeg afektivnog poremećaja (distimija i ciklotimija). Manična epizoda se karakteriše abnormalnim i permanentno povišenim.). pojačana seksualna energija. ili čak.Često je afekat labilan. manija bez psihotičnih i sa psihotičnim simptomima. Uzrok nastanka poremećaja je nepoznat. halucinacije (glasovi koji govore direktno bolesniku). pojačan impuls za govor. ali je manje intenzivan. Hipomanija je poremećaj afekta sličan maniji. kada se ispoljava ljutnja. kratkotrajne pojave depresije.Simptomi su: povišeno raspoloženje. Kod manije bez psihotičnih simptoma afekat je povišen. sposobnosti.

TERAPIJA Manična faza afektivnih poremećaja iziskuje urgentno liječenje u hospitalnim uslovima. PERZISTIRAJUĆI AFEKTIVNI POREMEĆAJI Osnovna karakteristika ciklotimije je hronični ili rekurentni poremećaj afektiviteta. Depresivna epizoda može biti: -blaga. Distimija je hronična ili rekurentna depresija. ali sa slabije ispoljenim intenzitetom simptoma po čemu se razlikuje od bipolarog afektivnog poremećaja. najčešće fenotiazini i butirofenoni. DEPRESIVNA EPIZODA Osnovna karakteristika depresivne epizode je da depresivni poremećaj traje najmanje dvije sedmice.Takođe se koriste i litijumove soli. dok je kod žena depresivna.U liječenju depresivne epizode koriste se triciklični antidepresivi (TAD) kao i inhibitori mono amino oksidaze (IMAO). je identična sa prethodnom. -teška sa psihotičnim simptomima. -teška bez psihotičnih simptoma. obuhvata četiri ili više od navedenih simptoma. redukcija kapaciteta za radost. a da do tada pacijent nikada nije ispoljavao hipomaničnu ili maničnu epizodu. Primjenjuju se neuroleptici. Psihoterapija je korisna u tretmanu depresivnih bolesnika u kombinaciji sa biološkim metodama liječenja. -umjerena.povećanje energije i aktivnosti (hipomanija ili manija) ili sniženo raspoloženje sa smanjenjem energije i aktivnosti (depresija). gubitak tjelesne težine. sadrži nekoliko navedenih simptoma. gubitak libida itd. POVRATNI DEPRESIVNI POREMEĆAJ Karakteriše se ponavljanjem epizoda depresije bez epizoda povišenog raspoloženja. gubitak samopouzdanja. te ideje bezvrijednosti i krivice. koji su veoma izraženi. . sadrži dva do tri od navedenih simptoma.Prva epizoda kod muškaraca je manična. sumanute ideje itd. Simptomi su: snižen afekat. gubitak apetita. Bipolarni afektivni poremećaji se karakterišu jasnim izmjenama epizoda smanjenog i povišenog raspoloženja i remisijama. zamaranje. pad aktivnosti. Kod bipolarnih poremećaja obavezno je kombinovati antidepresive i litijum. poremećen san. prisutne ideje krivice i bezvrijednosti. kao što su gubitak samopoštovanja. koji uključuje brojne epizode hipomaničnog ponašanja i blage ili umjerene depresije. smanjena energija. ali bolesnik ispoljava i halucinacije. interes i koncentraciju.

Pri tome treba mijenjati medikamente i pronaći najprikladnije.Dnevno spavanje treba izbjegavati. održavanje sna ili slab kvalitet sna. napeti. pacijent je pod stresom zbog lošeg kvaliteta sna. Treba liječiti ono što je u osnovi psihijatrijskog ili somatskog stanja.Pacijentu treba savjetovati da izbjegava kofein i alkohol. Dijagnoza Dijagnoza se postavlja na osnovu sljedećih kriterija: bolesnici se žale na teško uvođenje u san. akutnih bolesti ili promjene smjena na poslu. pa čak i smrću. . anksiozni.Osobe koje loše spavaju su iznurene i ponekad nesposobne za rad. zabrinuti.Hipnotici se mogu povremeno koristiti. Klinička slika Pacijenti koji pate od insomnije su napeti.POREMEĆAJI SPAVANJA (INSOMNIJA) Pod insomnijom podrazumijevamo poremećaj spavanja koji može biti u smislu otežanog uvođenja u san ili u smislu nedovoljnog održavanja sna.Zbog svega ovoga oni pribjegavaju uzimanju različitih lijekova.Često govore o tome kako loše spavaju. postoji preokupiranost nesanicom. zloupotreba alkohola i opojnih supstanci. pacijentu treba skrenuti pažnju na važnost relaksacije u večernjim satima. zabrinuti i depresivno raspoloženi. apnea u snu.Opterečeni su svojim zdravstvenim stanjem. LIJEČENJE Da bi se spavanje poboljšalo.Važno je pridržavati se odlaska u postelju u isto vrijeme kao i ustajanja u isto vrijeme. anksioznost.Ujutro su depresivni. poremećaj sna se javlja najmanje tri puta nedjeljno u posljednjih mjesec dana.Takođe je važno praktikovati dnevno vježbanje. razdražljivi. Kratkotrajni poremećaji spavanja mogu nastati kao posljedica stresnih životnih situacija. Diferencijalna dijagnoza Diferencijalno dijagnostički u obzir mogu doći depresija. Poboljšanje navika spavanja (ne sedativima) je najbolji lijek.

Primitivno mišlienje se karakteriše se pre svega konkretnošću (»bukvalno shvatanje). netačno. neočekivanog sadržaja. postoji velika organizacija koja mu radi o glavi. E. zasmejava bolesnikc i osoblje (»zaraznost« afekta). fobije.. političarima i filmskim glumcima. veliko bogatstvo (ima 1000 kuća). ubrzano i čudno. čak i »ginekološki« pregled). radio i televizijskim talasima. euforičnog raspoloženja. Slika i objekt su za takvu osobu isto. ime neke osobe poistovećuje se sa samom ličnošću. K. Ekspanzivne sumanute ideje imaju sasvim suprotan sadržaj: izvanredna snaga. slučajni pogledi prolaznika). Za njih broj ne može da postou sam za sebe već uvek mora da se odnosi na nešto. Sumanute ideje su uvijek znak psihoze. pseudologia fantastica i varalaštvo. Sumanuta ideja Pogrešno ubjeđenje koje nastaje bez odgovarajućeg spoljašnjeg razloga i podsticaja a održava se nepokolebljivo uprkos razuvjeravanjima. ideje bolesti itd. patološko parničenje. pregledanje ženinog veša. Njihov sadržaj zavisi i od vremena u kome živimo: ranije je često sumanuta ideja bila povezana s bogom ili vešticama. najveći je naučnik i pronalazač. Mladić. ne spominje se đavo već se za to upotrebljavaju metafore. Patološka ljubomora. danas se češće govori o gamazracima. on baca kletvu na njegovu sliku ili je cepa. kraljevima i carevima. Apeit pojačan. konfuzno. Da se ne bi nanelo zlo bližnjima. Ovi poslednji imaju i najteže poremećaje mišljenja. Dementne osobe izgubile su sposobnost apstraktnog mišljenja. niti ono odgovara njegovom obrazovanju i kulturi (verovanje u čini i vradžbine nije sumanuto ako je reč o primitivnoj osobi iz primitivne sredine. impulsi). maštanje. ime neprijatelja se ne izgovara. Poremećaji mišljenja. Sadržajni poremećaji mišljenja To su sumanute ideje. — Ekspanzivne sumanute ideje manije. opsesije (prisilne: misli. Mišljenje može u patološkim slučajevima biti bez cilja. pojačan seksualni prohtev: »Jedini problem mi je kako da stignem da obradim sve cice koje mi padnu šaka. neobićno drži cigaretu i glasno pućka dim (maniranost). nelogično. grimasira (pući usta). dok je sigurno znak bolesti ako u to veruje lekar ili student). osećanja. Poremećaji mišljenja dele se u dve velike grupe: na poremećaje u sadržaju mišljenja i poremećaje misaonih procesa po obliku. po intenzitetu preterana i po radnjama koje je prate (špijuniranje. Sumanute ideje proganjanja i interpretativne sumanute ideje odnose se na ličnost bolesnika: prate ga. Ovo ubeđenje ne dijeli okolina i sredina u kojoj živi osoba opsjednuta ovim idejama. Da bi naneo nesreću neprijatelju. stalno priča viceve. nihilističke ideje (sve je propalo i umrlo). To su . apsurdna i besmisleha po izboru saučesnika u varanju (sin. 22 godine. ona stvari primaju »bukvalno«. Pažnja hipervigilna. Depresivne sumanute ideje u skladu su sa depresivnim raspoloženjem i strahom: samooptuživanje (kriv je za sve nedaće na svetu). razboleo se pre 10 godina. sve se odnosi na njega (novine. Inteligencija očuvana. vesti na radiju. Voleo bih ima dan ima 48 časova«. brat) ili same osumnjičene osobe (sumnja da ga vara žena starica). Slično se vidi u vračanju i nekim običajima. dok je apstraktno mišljenje svedeno na najmanju meru. Mala deca nemaju razvijeno apstraktno mišljenje. ideje materijalne propasti. Upadljivog je držanja. ali ne stiže da sve pojede »od silnih poslova«. Ovaj tip mišljenja viđa se i u bolesnika čije su intelektualne sposobnosti oslabile. precenjene uleje. 43 godine. Sve ga »cice saleću i zaljubljene su u njega jer je najlepši muškarac». a slično se vidi i u shizofrenih bolesnika. ljubomora koja je neosnovana. Ima akustičke halucinacije glasova koji mu prete.

međutim. Precjenjene ideje. Kada. Muž je napustio jer na njega deluju preko specijalnih mašina (»iz Amerike. Stvaralačka fantazija priprema za buduću delatnost. mogu biti upadljiva »nastranost« inače normalnih osoba. Pseudologia fantastica Često se naziva i patološkom lažljivošću. Ona se može doživeti i normalno kao prolazna pojava. onda je to bolesna manifestacija. onda je to nenormalna pojava. ovakve ideje dobiju patološke dimenzije (idu nauštrb ugleda. ličnosti na visokom položaju.»teledirigovani glasovi«. claustrophobia — strah od zatvorenog prostora. On je bogat i troši bilione dinara godišnje i vodi uredno knjigovodstvo (koje niko ne razume). Opsesija (obsessio) Opsesija je prisilna misao (predstava. ali su željeni. Psihoanaliza je ranije videla uzrok fobijama.. priznaju da su se lažno predstavljali i ponovo čine isto. zbog čega dolaze u sukob sa zakonom i društvom. Često su to vrlo obdarene . Neko može biti protivnik pušenja i pljuvanja i insistira na torne. Inače »car careva« čisti sobe i moli da mu se da cigareta uprkos bogatstvu. Varalice su vrsta patoloških lažljivaca koji lažima o svom položaju (da. valjda«).. pacijent je ubeđen u njih i uporno ih dokazuje). obuzimaju nosioca te ideje i utiču na celokupnu njegovu djelatnost. koji se kasnije javlja u svesti bez datog sadržaja okolnosti koje su bile prisutne prvi put. u prekinutom koitusu iz straha od začeća ili nezadovoljenom libidu zbog impotencije partnera. N. Traži da se i njoj nabavi takva mašina preko socijalnog da bi povratila muža. U patološkim slučajevima opsesije su simptom prisilne neuroze i tada vladaju manjeviše neprestano individuom. što je praćeno snažnim afektom. ali ako zbog ovog stava sebi svuda stvara neprijatelje i tome posveti najveći deo svog vremena. već 20 godina povremeno ispoljava sumanute ideje odnosa i proganjanja. 60 godina. — Sumanute ideje odnosa paranoidne psihoze (parafrenija). primoravajući je da izvodi određene stereotipne ritualne radnje (prisilne radnje ili kompulzije) kako bi umanjila njihovo neprijatno dejstvo. To su osobe koje imaju prisilnu potrebu da ostvaruju svoju fantaziju i lažno se predstavljaju kao heroji. — Sumanute ideje paranoidne shizofrenije.. strahovanja i sumnjanja. osećanje) koja se ne može odstraniti iz svesti nikakvim naporima logike.. To mogu biti i prisilna razmišljanja. mysophobia — strah od prljanja itd. ugrožavaju obolelog socijalno ili materijalno. npr. npr. Fantazija Fantazija je psihička predstava neke scene ili događaja za koje postoji saznanje da nisu stvarni. D. Car je careva protiv koga su upereni AEG (!) — aparati što čitaju i brišu mozak. Fobije su obično posledica davno doživljenog potisnutog straha. Karakteristično je za prisilne fenomene da ih pacijent oseća neprirodnim i nametnutim i da se bori protiv njih (kad su u pitanju sumanute ideje. pridavanje preterane važnosti nekoj činjenici ili problemu. Fobija (phobia) Fobija je patološki i preteran strah od nekog određenog predmeta ili situacije: agoraphobia — strah od kretanja na otvorenom prostoru. može nekog da izbavi iz zatvora) pribavljaju materijalnu korist za sebe. itd. dok je sanjarenje uteha za želje koje se ne mogu ispuniti.

je besmisleno povezivanje ponaosob logičkih rečenica u nerazumljiv govor. Često se ovi koraci preduzimaju protiv lekara zbog operacije ili lečenja. Često su posredi upravo neizlječivi bolesnici i psihički zaostale osobe.osobe koje iz nesvesnih neurotičkih pobuda imeju potrebu za odbacivanjem svog pravog identiteta. dok je verbigeracija besmisleno ponavljanje sloga ili besmislenih slogova. Rasulo misli Vidi se pri očuvanoj svesti (kvantitativno očuvanoj svesti) kada se upotrebljavaju nelogično povezane ili pogrešne po smislu reči. zbog čega bolesnik i ne uspe da kaže sve što mu je palo na urn. Bujica (bekstvo) ideja je naviranje misli i reči. Ovo se viđa u manije. Kada se to desi u normalnih osoba. Poremećaji mišljenja po formi Patološka opširnost nastaje kada do svesti dolazi suviše velik broj ideja zbog veoma slabe selekcije. . a uzrok ovakvom stavu može biti baš neprijateljski stav tužitelja prema pacijentu. »Sa1ata od reči« je krajnje zbrkan govor s potpuno nerazumljivim rečima i rečenicama. Pacijent dolazi do cilja posle vrlo opširnog i zaobilaznog uvoda. zbog čega je govor nerazumljiv. koji ovaj sada projecira na lekara (»ne želimo mi da se oslobodimo bolesnika. Inkoherentno mišljenje. kod bolesnika (shizofrenija) misli se ne nastavljaju i bolesnik smatra da rnu je »neko oduzeo misli«. već to žele lekari). ili reči koje imaju sasvim novo značenje (neologizrni). Blokada misli je nagli prestanak toka misli ili govora u sredini rečenice. ove nastave prekinutu rečenicu kada ih podsetimo ili se sete spontnno. PSIHOANALIZA Pod psihoanalizom se podrazumeva metoda ispitivanja i lečenja koju je pronašao Sigmund Freud (Frojd). Perseveracija je ponavljanje jedne te iste reči ili rečenice. Parničarstvo Je patološka težnja da se preduzirnaju sudske mere zbog sumnje ili uobraženja obolelih da su progonjeni (u izrazito patološkim slučajevima reč je o idejama proganjanja).

neprijatnim pa i bez prividne veze s osnovnim predmetom ispitivanja. a zatim mu lekar postavlja pitanja koja se odnose na simptome bolesti. Njegova nova teorija nagona odvaja nagone života (seksualnost. libido. Ova metoda je preteča psihoanalitičke metode lečenja. Godine 1885. Njegovi prvi radovi su pronalazak anestetičkog dejstva kokaina i etiologija i patogeneza cerebralne paralize. god. jeste ono što je Freud nazvao psihoanalizom. do Metode slobodnih asocijacija: pacijent leži na otomanu. Medicinu je studirao u Beču. devojke koja je bolovala od histerije. Nagoni i težnje potisnuti su u nesvesni deo i nastoje da dođu do izražaja u snovima i u simptomima neuroza. u kojima je opisan slučaj Anne 0. lečene hipnozom. misli i želje na lekara. Na taj način došao je zajedno sa Breuerom do zaključka da histerički simptomi potiču iz davno doživljenih emocionalnih poremećaja.Istorijat. čak i ono što mu se čini nevažnim. U daljem radu Freud izgrađuje koncepciju organizacije čovekove psihike: svesni deo čoveka predstavlja samo površni deo psihičkog života. koje je istovremeno i ispitivanje i lečenje. kojoj je kasnije i priključena. dok terapeut koji se nalazi iza njegove glave traži od njega da kaže sve što mu padne na pamet.. koji je najvećim delom nesvestan. Tumačenje ovako dobijenog materijala. U tom periodu Freud uvodi pojam Edipovog kompleksa. Ovakvo iskazivanje slobodnih asocijacija praćeno je oslobađanjem potisnutih afekata. koji su potisnuti iz svesti. No pošto Freud nije voleo hipnozu kao terapijsku metodu. radio je na histologiji nervnog sistema. Tako je pronađena metoda lečenja koju je Breuer nazvao katarza (catharsis — čišćenje). Freud uvodi izmene u svoje dotada objavljene teorije. ali su posle toga nestajali simptomi bolesti. U prvoj fazi primenjivana je katarktička metoda: pacijent se hipnotiše. a kraće vreme i kao lekar. a kao mlad lekar bavio se neurologijom i internom medicinom. Transfer . U toku ovog lečenja pacijentkinja je u hipnozi privodila sećanju potisnute neprijatne doživljaje. što dovodi do emotivnog pražnjenja. Transfer (prenošenje) je fenomen koji se javlja u toku primene psihoanalize: bolesnik projicira svoje osećaje. Poslednja decenija XIX veka predstavlja period stvaranja psihoanalize. . Još kao student. Sigmund Freud (1856 —1939) rođen je u Frajbergu u Moravskoj. gde je diplomirao 1881. što je bilo praćeno uzbuđenjem. Posle 1920. on je postepeno došao do jedne druge metode otkrivanja davno potisnutih traumatskih doživljaja.Otkriće transfera dopunjuje osnove psihoanalize. objavljuje zajedno sa Breuerom (Brojer) »Rasprave o histeriji«. ali obnovljeni za vreme hipnoze. Nekoliko godina kasnije primenjuje hipnozu i sugestiju kao terapijske metode. ali može se desiti da i lekar projicira na pacijenta (kontratransfer). eros) od nagona smrti i agresivnosti (thanatos). god. U transferu se bolesnik ponaša prema lekaru onako kako se u detinjstvu ponašao prema osobama iz svoje najbliže okoline.

Dete se vremenom prilagođava na zahteve okoline i pri tom se teško odriče određenog zadovoljstva. principu realnosti u velikoj meri izmiču neki nagoni. Princip realnosti je u neku ruku mjera sigurnosti kojom se zadovoljenje odlaže. Princip zadovoljstva upravlja nesvesnim procesima. naročito sanjarenjern i snovima. rešavanje sukoba izrneđu suprotnih želja i sukoba s realnim svetom nalaze se pod uticajem »Ega«. da odlaže ispražnjenje i da individuu prilagođava stvarnosti. u sukobu sa »Ja« u osećanju krivice. »Ego« upravlja prilagođavanjem ličnosti na okolinu. koji delimično ili potpuno beže iz stvarnosti koju ne mogu da prihvate. Osnovni principi princip zadovoljstva i nezadovoljstva Jedan od osnovnih principa koji upravljaju psihičkim životom. kontroliše tenziju. Delovanje »Nad-Ja« vidi se. naročito seksualni. U normalnim slučajevima dete se identifikuje s roditeljem istog pola. U prvoj svojoj teoriji o organizaciji psihičkog života Freud je tvrdio da se psihički aparat sastoji od dva sistema. To je u stvari prilagođavanje principa zadovoljstva zakonima sredine u kojoj jedinka živi. npr. dok svest ima ulogu da izvrši prilagođavanje pomoću mentalnih operacija. Strukturom »Ega« vlada princip realnosti (objektivno. »Nadja« (»Superego«) se stvara kada se dete identifikuje sa svojim idealom — roditeljima. jeste princip zadovoljstva i nezadovoljstva (zadovoljenja i nezadovoljenja).U psihičkoj se organizaciji razlikuju tri sistema: »Ono« (»Id«). između kojih se nalazila cenzura. razložno. Zelje i prohtevi »Ida« nalaze se van domašaja principa realnosti a podređeni su principu zadovoljstva odnosnu nezadovoljstva. Ipak. a on je naročito izražen u male dece. predsvesna i nesvesna. U svojoj kasnijoj teoriji o psihičkoj organizaciji Freud izlaže nove pojmove: »Ono« (»Id«) predstavlja urođene nagone (agresivne i seksualne) i potisnute želje. Ovo se dešava razvojem onih psihičkih funkcija koje dejstvuju na svesnu adaptaciju ličnosti na stvarnost. misaoni procesi). kao zabrane. socijalno verbalno mišljenje). a to su pažnja. nesvesnog i predsvesnog. Sistem nesvesnog je sedište urođenih nagona i potisnutih želja i sećanja. koja ili obavi potiskivanje ili ga odbaci. Princip nezadovoljstva je naročito izražen u neurotičara. zatim kao samoposmatranje i samokritika (ona lična. Princip realnosti . Prilagođavanje individue okolini. »Ja« (»Ego«) prcdstavlja ličnost kao takvu: razvija se pod uticajem okoline i njegova aktivnost može biti svesna (opažanje. U odrasle osobe princip nezadovoljstva ispoljava se kao tendencija da se ogradi od neprijatnih draži. čime izbegne nezadovoljstvo ili čak dovede do zadovoljstva.Nastaje u toku razvoja ličnosti. Drugim rečima. Svako ponašanje proističe iz neke neprijatne draži i ono teži da ovu draž umiri. koje ono vidi kao savršene. »Ja« (»Ego«) i »Nadja« (»Super ego«). intimna). upamćivanje i mišljenje. odnosno ponašanjem i iskustvom čoveka. U stvaranju »Nad-Ja« igraju ulogu i društvena sredina i njeni moralni principi. Na prelazu ova dva sistema nalazi se cenzura.. .

prema psihoanalizi. kada se sadržaj skraćuje. Prema ovom učenju. pogrešno izgovaranje nečijeg imena) već i kad se nešto pogrešno pročita ili kad se stalno zaboravljaju ili gube neki predmeti koji mu nešto znače. predmeti s otvorima umesto ženskih genitalija). Ovde se ubraja i sklonost nekih osoba ka nesrećnim slučajevima. Freud je tumačenju snova dao značaj dijagnostičkog sredstva koje pomaže razumevanju nesvesne psihike. često zaboravljene. slučajna ubistva (naročito u lovu) ili samoubistva. teorija o libidu Seksualni nagon je. Snevaču izgleda da je san besmislen i obojen čudnim i neshvatljivim emocijama.snovi Do Freuda snovima nije pridavan ozbiljan značaj i njihovo tumačenje prepušteno je praznovernim i primitivnim osobama. ili se zaboravlja ime njemu dobro poznate osobe itd. ove radnje nisu slučajne već zavise od nesvesne namere ili želje potisnute iz svesti. pomeranje je kada se umesto nekog pojma javlja njegov deo ili kada se afektivna napetost premešta s pravog objekta na neki sporedni predmet. manifestnog sadržaja sna. složen sistem nagonskih sila koji čini temelj psihičke organizacije čoveka. ali one ipak pokazuju. jer ne izaziva suprotstavljanje »Ega«. Tumačenjem snova metodom slobodnih asocijacija mogu se otkriti potisnuti nagoni i psihički sadržaji iz detinjstva. nesvesne. čovek u snu ne želi da zna za stvarnost. zbog čega je spavanje stanje relativne slabosti »Ega«. Naš seksualni nagon se u početku sastoji od više . protiv volje ličnosti. zašiljeni ili duguljasti predmeti kao zamena za penis. To su ne samo pogreške u govoru (npr. Ovde zadovoljenje može nastati i bez onih mehanizama prikrivanja koji se vide u ostalim vrstama sanjanja. crnina za žalost) ili individualni simboli (npr. U drugim slučajevima mehanizam sanjanja nije tako jednostavan: iza tzv. Prema psihoanalizi. nepristupačne svesti. fasada sna) jeste u stvari skraćeni i izmenjeni latentni sadržaj. To se dešava zbog toga što se mišljenje u snu ne odigrava na isti način kao u budnom stanju: onako kako nam se san prikazao (manifestni san. Ovde postoji mehanizam sažimanja (zgnšnjavanja). simbolika sna je onaj fenomen koji se vidi u snu kada se umesto racionalnog mišljenja budnog sna upotrebljavaju u snu poznati simboli (npr. neki se pojmovi spajaju u jedan. omaške (parapraksije) I u omaškama svakodnevnog života mogu se pokazati razne svesne ili nesvesne tendencije koje neko krije ili ih nije svestan. Na sličan način tumači psihoanaliza i neka tzv. Mnogo puta tumačenie sna koje pruža sam snevač predstavIja u stvari obradu i odbrambene mehanizme »Ega«. na razne načine prikrivane tendencije koje su se nekad javIjale. slika kojih se sećamo o sadržaju sna posle buđenja) kriju se razne psihičke tendencije. fasade sna (tj. Ove skrivene misli nazivaju se lalentnim mislima. Takozvani infantilni snovi (oni se mogu javiti i u odraslih) nastaju obično pod dejstvom fizioloških potreba (gladan ili žedan čovek sanja kako jede ili pije).

dok se na kraju puberteta normalna osoba oslobađa veze s roditeljima i prenosi svoj eros na drugu osobu suprotnog pola. godine seksualno interesovanje ponovo oživljava. Seksualni nagoni ima i osobinu regresije: u toku svog razvoja on prolazi kroz razvojne faze menjajući svoje ciljeve i objekte. Ako je u nekoga primarnu ulogu preuzeo parcijalni nagon. socijalnim ciljem.Posle oralnog stadijuma nastaje analnosadistički stadijum. U toj fazi seksualni nagon deteta postiže svoj cilj na sopstvenom telu. Ako se zbog teškoća na koje naiđe ili zbog unutrašnjih prepreka uskrati zadovoljenje erotičkih potreba. Može se desiti da se seksualni razvoj jedne osobe zadrži duže na jednom od nabrojanih stadijuma ili da se njena erotika na jednom stadijumu naročito intenzivno zadovoljavala. seksualni nagon može da sublimira: u celini ili neke njegove komponente mogu svoj prirodni cilj zameniti višim. postane odličan hirurg. Između 5. a to je roditelj suprotnog pola. tj. U svom lazvoju prolazi kroz 3 faze. čime se završava prvi period. U patološkim uslovima seksualni nagon može da regredira. Prva faza je doba autoerotizma i traje od rođenja do pete godine. npr. na drugu osobu. jedan primer sublimacije je kad neudata devojka prenese materinska osećanja na decu iz domova. kada ulogu erogene zone igra anus. Izuzetak je završni stadijum. koji se bitno razlikuje: eros deteta se vezuje za roditelje suprotnog pola. analnog i edipalnog. da bi se u pubertetu sve potčinile jednoj funkciji — genitalnoj. mazohizam. Oralni stadijum . Najzad. fetišizam itd. Te jednostavne nagonske sile su tzv. Za vreme puberteta ponavljaju se one iste faze kroz koje jc prolazio seksualni razvoj od rođenja do 5. a organi za koje su vezani ovi parcijalni nagoni jesu erogene zone. ili kada se sadizam neke osobe sublimira u naučnog radnika koji vrši eksperirnente na životinjama ili. prema sebi ili prema roditelju suprotnog pola.Na oralnom stepenu razvoja primarnu ulogu igraju usta i zadovoljenje nagona postiže se nadraživanjem usta. pri čemu se ispoljava i sadizam dece. godine života dete gubi interesovanje za stvari iz seksualnog života (doba latencije).Oko pete godine primat prelazi na genitalije (falusni stadijum). onda je ta osoba za društvo perverzna. Tada ona traži partnera po ugledu na objekte iz prvog perioda. da se vrati na jedan od ranijih stadijuma razvoja. može se vratiti na jedan od ranijih stadijuma razvoja seksualnosti: to je regresija. godine. ekshibicionizam.nagonskih sila koje nisu zavisne međusobno. To je fiksacija i ona podrazumeva i posebne psihičke karakteristike. Na ovom stepenu erotika deteta prenosi se na drugi objekt. Edipalni stadijum . Parcijalni nagoni su sadizam. Na taj način polni nagon prestaje da bude autoerotičan i postaje objektivan. narcizam (ili narcisizam). Analni stadijum . Zbog toga što se vezuje za roditelja suprotnog pola ovaj se stadijum zove. koja ima za svoju svrhu održavanje vrste. Oko 8. Iz ovog proizlaze i dva tipa osoba: narcistički (narcisistički) tip su osobe koje svoje partnere biraju prema sebi. Međutim. godine. tj. . Psihoanaliza uči da seksualni život postoji u čoveka od rođenja i da se razvija do (oko) 18. parcijalni nagoni. dok je tip naslanjanja onaj koji partnera bira po ugledu na roditelja. pak. ova faza nije jednostavna već se sastoji iz tri stadijuma: oralnog. i 8. sisanjem.

kontakti sa sve većim brojem osoba van porodičnog kruga. naročito impulsa koji imaju poreklo u instinktima. »SuperEgo« dalje nameće kontrolu nad instinktima osećanjern griže savesti koja nastaje zbog povrede vrednosti usvojenih od roditelja. melanholičan (rnelanos — crn. holeričan (chole — žuč). Izrazu ličnosti mogu se dodati pridevi koji bliže određuju njene osobine: agresivna ili mirna. na ponašanje koje je za nju karakteristično. Temperament se više odnosi na emocionalno ispoljavanje nagona. sve to odražava njegov razvoj. a ove vrste temperamenta posledica su prevage jedne od tečnosti. ambiciozna. kulturna sredina. »Ego« teži da prilagodi izražavanje instinkta zahtevima okoline. chole — žuč) i flegmatičan (phlegma— sluz). a dalja kontrola od strane »SuperEga«.LIČNOST I POREMEĆAJI LIČNOSTI Obrazac ponašanja jedne individue nije svesno određen. pojedina deca mogu imati isto tako i raznolik razvoj »Ega«. charakter — urezati. obrasci ponašanja su spoljašnji izraz unutrašnjih podsticaja. formiranje ličnosti nastaje sadejstvom instinkta i okoline i doterivanjem izražavanja instinkta putem »Ega« i »SuperEga«. Formiranje ličnosti je proces postepene nadgradnje: dete najpre uči da prilagodi svoje potrebe uslovima sredine i tada ima određen način ponašanja kojim obezbeđuje zadovoljenje svojih potreba. Za nekoga se može reći da je »čvrst karakter« ili samo »karakteran čovek«. koji se ponekad upotrebljava u značenju »ličnosti«. I kao što postoje individualne razlike u urođeniin osobinama. kako se onda verovalo: sangviničan (sanguis — krv). U evropskoj i našoj terminologiji. . U daljem razvoju »Ego« i »SuperEgo« još više utiču na način ponašanja i strukturu ličnosti. Na ovaj način on je označio da je persona spoljašnji izraz koji pokriva ličnost jedinke. Tačnije rečeno. izraz »karakter« odnosi se na moralne i društvene vrednosti neke ličnosti. prema 4 vrste tečnosti koje postoje u čoveku. ugravirati) ima identično značenje sa ličnošću u medicinskoj i psihološkoj literaturi engleskog jezika. upotrebio je Jung prerna njenom latinskom značenju »glumčeva maska«. Istovremeno se njegova ličnost formira i kao njegov odraz ličnosti roditelja i njegovog opažanja njihovog svesnog i nesvesnog ponašanja prema njemu. Freud je dao kompletnu teoriju ličnosti. »loš karakter« ili »nekarakteran čovek«. Karakter (grč. pak. Hipokratova podela poznavala je 4 vrste temperamenta. prijateljska ličnost itd. drugi je. na snagu i brzinu reagovanja jedne osobe. čime se želi istaći da on ima nepokolebljiva ubeđenja. Socijalni i kulturni činioci u velikoj meri utiču na njegovo ponašanje. kao i u svakodnevnom govoru. Izraz »persona«. Ličnost je rezultat proizvod međusobne akcije instinkta jedinke i okoline u kojoj ona živi zbog čega ne postoje dve jedinke s istovetnim osobinarna. vrstu trajnog raspoloženja. da je od reči i da ima principe kojih se drži. lice kojim se ona prikazuje spoljašnjem svetu. Prema psihoanalizi.

S druge strane. može se desiti da i one naiđu na stvarne i objektivne teškoće za koje nisu krive. a u psihoanalitičkoj terminologiji to su «osobe s karakternim neurozama« (za razliku od neuroza koje se u psihoanalizi zovu »simptomske neuroze«). mazohistički. . Istina. Psihička normalnost je harmoničan i povoljan sklad raznih elemenata psihičkog aparata koji se izražava kao optimalno funkcionisanje. Čak i oni koji ne priznaju toliki značaj seksualnog nagona u razvoju ličnosti govore da je za razvoj ličnosti bitan odnos prema roditeljima u detinjstvu. potrebno je najpre objasniti šta je to normalna ličnost. Današnje shvatanje duševnog zdravlja blisko je definiciji Svetske zdravstvene organizacije: »Zdravlje je stanje potpunog telesnog. volje i nagonskog života. psihičkog i socijalnog dobrog osećanja. Poremećaji uglavnom nastaju u oblasti afekta.odsustvo bolesti ili oronulosti« Idealno psihički zdrave ličnosti nema i bolje je govoriti o «psihički prosečnoj osobi». Psihoanaliza objašnjava nenormalni razvoj karaktera (ličnosti) pogrešnim rešavanjem problema u edipalnom stadijumu razvoja.Normalna ličnost Da bi se razumela poremećena ličnost. i da je zdravlje odsustvo simptoma bolesti. ali istovremeno nisu ni duševno obolele: one se nalaze između zdravlja i bolesti. Ako se uzmu pojedinci iz ove grupe. ne samo. Klasično medicinsko shvatanje je da je normalnost isto što i zdravlje. ili na nepovoljne situacije na koje nailaze u životu. ono će shvatiti i na koji način se u domu rešavaju problemi agresije i samopotvrđivanja. Kako dete raste. ali retko uviđaju da je pogreška u sopstvenom stavu prema svetu. Poremećaji ličnosti Za neke osobe se ne može reći da spadaju u grupu psihički zdravih. Ove se osobe najčešće obraćaju lekaru za pomoć zbog toga što nailaze na teškoće u svetu. pasivnoagresivni. to funkcionisanje nije nepromenljivo i upravo te povremene oscilacije bitne su za dopunu definicije normalnosti. to su »psihopalske osobe ili psihopati«. žale se na ostale ljude i njihovo ponašanje prema njima. Vrste rešenja edipalnog konflikta ranog detinjstva odreduju vrstu karakternih teškoća koje će se razviti: histerički. onoj koja se vidi kao najbrojnija grupa u stanovništvu. Prema ranijoj terminologiji. u vreme kada se javlja privlačnost deteta prema roditelju suprotnog pola: normalno rešenje je odbacivanje ove želje prenia roditelju suprotnog pola i identifikacija s roditeljem istog pola. pasivnozavisni itd. vidi se da svako ima izvesno odstupanje u nekoj psihičkoj osobini od idealnog.

Poremećaji ličnosti mogu se podeliti u sledeće grupe: antisocijalne ličnosti (psihopati u užem smislu reči), histerične ličnosti, shizoidne ličnosti, ciklotimne ličnosti, opsesivne ličnosti, seksualni psihopati itd. Antisocijalne ličnosti ili psihopati (sinonimi za ovo su još i: moralno ludilo — moral insanity, psihopatska ličnost, sociopatska ličnost) dolaze u stalne sukobe s društvom. Još u detinjstvu pokazuju poremećaje ponašanja: bežanje, besposličenje, nepopravljivost, sklonost lažima, krađe, traženje lošeg društva, impulsivnost, slab uspeh u školi. Kao odrasli oni nisu lojalni prema drugima, bezobzirni su, ignorišu društvene norme i rade samo ono što im se sviđa, dok im kazne ili iskustvo ne pružaju pouku. Oni se teško odupiru iskušenjima jer ne podnose frustracije, a kada ih uhvate, vešto napadaju drugoga. Nemaju osećaj krivice. U braku se slabo prilagode, često su u zatvoru, loši su radnici, impulsivni, skloni patološkom laganju i seksualnom promiskuitetu, žene prostituciji i vanbračnim trudnoćama. Obično nisu glupi niti nesposobni da razumeju pravila društva, mogu biti bistri ili izuzetno inteligentni.
Juvenilni delinkventi (neki ih zovu i delikventi) je pravni termin za mlađe osobe, ispod 17— 18 godina, koje izvrše dela koja bi se smatrala kriminalnim aktima ako bi ih počinili odrasli, ali i dela specifična za dečji uzrast (bežanje, besposličenje). Većina delinkventne dece ubrajaju se u grupu eksplozivnih, agresivnih ili antisocijalnih ličnosti, ali počinitelji ovih dela mogu imati i druge poremećaje, kao što je to mentalna retardacija ili posledice povrede ili oboljenja mozga.

Histerične ličnosti su sebične, sugestibilne, preterano emotivne, teatralnog i dramatičnog ponašanja, teže da privuku na sebe pažnju drugih upadljivim i ponekad ekshibicionističkim oblačenjem; češće su to osobe ženskog pola. Uprkos tome što u ponašanju poziraju, one su ipak, zavisne od okoline, a nasuprot slobodnom ponašanju imaju teškoća u seksualnom životu. Kod njih se uočava težnja da se takmiče i irnituju muškarce. Suprotno očekivanju, retko u konfliktnim situacijama obole od histerije. Shizoidna ličnost je sklona sanjarenju i autističkim razmišljanjima, sumnjičava, uplašena od ljudi, teško biva uvučena u društvene kontakte. Može dobiti bezrazložne izlive besa i agresije, inače je mirna, povučena i preosjetljiva. Često uspe u svojim intelektualnim nastojanjima. Pre se može govoriti o osobama sa čudnim načinom života nego o prepsihotičnoj ličnosti. Ciklotimna ličnost u životu pokazuje periode blage hiperaktivnosti ili turobnog raspoloženja; to su otvorene osobe, lako sklapaju poznanstva i prijateljstva, mada ne trajna i dubokn. Važe za vesele i zabavne Ijude, rado primane u društvo. Podsećaju na osobe koje imaju lakše simptome manićkodepresivne psihoze.

PSIHOSOMATSKI POREMEĆAJI (Psihofiziološki poremećaji) Psihosomatska oboljenja su organski poremećaji u čijoj etiologiji i patogenezi važnu ulogu igraju emocionalni poremećaji. To su oboljenja s jasnom organskom patologijom čiji su najvažniji uzrok psihološki faktori, obično produžen emotivni stres. Drugim rečima, u psihosomatskim oboljenjima emocije zahvataju viscera, a simptomi su pretežno fiziološki (ulcus, astma itd.), pod kontrolom autonomnog nervnog sistema. Organski simptomi stvarno postoje, oni nisu simbolični kao u neurozama. Neurotički (konverzivni) simptomi su pretvaranje stanja napetosti u telesne funkcionalne poremećaje, što dovodi do delimičnog ili potpunog olakšanja napetosti, a organ ili deo tela koji nosi simptom često je simbolični izraz emotivnog konflikta: vojnik koji je u konfliktnoj situaciji između straha od pogibije ili ranjavanja i straha da se ne pokaže kukavicom ako bi pobegao dobija funkcionalnu paralizi nogu: on se tako neokaljane časti nalazi u bolnici s izrazom nevinosti i nezabrinutosti histeričara (la belle indifference). Konverzivni poremećaji obično zahvataju voljni motorni i senzitivni sistem. Izrazi »psihogeni« ili »funkcionalni« označavaju simptome koji nemaju morfološku podlogu niti organski uzrok. Čovekov neuspeh da se adaptira nakon stresa čini ga vulnerabilnim za veliki broj bolesti koje su posledica psihičkih procesa ili se pogoršavaju pod dejstvom ovih mehanizama. Sluznicu bronhija draže hemijski, bioloski ili mehanički faktori, ali i stres ili uzbuđenje može izazvati spazam bronhija i astmatički napad. Hiperventilacija izazvana uzbuđenjem stvara alkalozu i hipokapniju, a ove stvaraju hipokalciemiju i tetaniju. Gastrointestinalni trakt je pod snažnim uticajem emocija. U stresnim situacijania usta se suše, u depresivnih bolesnika pojačano je lučenje pljuvačke. Želudac na ove nokse daje dve vrste reakcije: hiperemiju s bubrenjem sluznice, povećanim lučenjem hlorovodonične kiseline i pojačanim motilitetom (ovakvo stanje može izazvati i zlovoljnost i osećanja neprijateljstva, koja su česta u osoba sa grizlicom dvanaestopalačnog creva); ili se javlja sniženje sekrecije i ishemija sluznice i smanjen motilitet u stanjima depresije, histerije i kod mentalne anoreksije. Dijareja je česta pojava kod uzbuđenja, straha ili u osoba koje imaju nerešene životne probleme. Opstipacija je česta u depresivnih bolesnika i histeričkih osoba. Opšte je poznato da uzbuđenje i strah izazivaju ekstrasistole, povećan krvni pritisak i koronarnu bolest srca. Slična stanja pojačavaju nagon na mokrenje, ili, naprotiv, dovode do zadržavania mokraće. Navešćemo nekoliko najvažnijih pslhosomatskih oboljenja.
Ulkus. Činjenica je da jake emocije imaju snažan uticaj na funkciju želuca: pojačavaju se njegova sekrecija i motilitet. Ulkus se često javlja i pogoršava u periodima kada je pacijent više izložen teškom i trajnom stresu. Poremećeni odnosi u porodici ili konflikti na radu su precipitantni taktori. Ovi bolesnici imaju neke zajedničke karakteristike: to su zavisne osobe koje kompenzuju svoju zavisnost ambicijom, radom i uspehom. Za neke od njih je teško da prihvate svoju zavisnost, mada ona normalno postoji kod svakoga.

— Muškarac se nesvesno boji od zavisnosti zbog straha od žiga homoseksualnosti s kojom se zavisnost i submisivnost povezuju. — Za žene s ulkusom, pak, negacija zavisnosti može biti deo odbacivanja uloga žene i uzimanja muške uloge. Takođe se navodi da osobe s ulkusom predstavljaju »oralni« tip ličnosti, sa fiksacijom na oralnom stadijumu. Ovde potreba za hranjenjem ne znači samo zadovoljenje hranom već i zadovoljenje potrebe za ljubavlju, novcem, zadovoljstvorn i uspehom uopšte. Ulkusna bolest se opisuje i kao bolest u kojoj »gladan« stomak jede sam sebe. Treba se setiti i toga da se ulkusni bol umiruje hranom, najbolje baš mlekom. Hrana za kojom se čezne poistovećuje se s majčinom ljubavlju ili majčinim mlekom.

Bronhijalna astma. Astma se javIja u svakom životnom dobu, ali najčešće u dece mlađe od 5 godina. U etiologiji astine igra uloga kombinacija više faktora, među kojima treba izdvojiti tri glavne grupe: alergički. psihički i infektivni. Teško je reći koja od ove tri vrste faktora ima najvažniju ulogu. Ovde se nećemo zadržavati na alergiji i infekcijama već samo na psihičkim uzrocima koji sigurno mogu biti uzruk ili otežavajući faktor u ovoj bolesti. Zapaženo je da se astma javlja u usoba koje su imale teškoće u odnosu dete—majka i zbog toga stekle emotivnu nesigurnost. Astmatična deca imaju veliku potrebu da budu voljena, naročito od svojih majki. Ličnost astmatičara fiksirala se na »preoralnom« ili »respiratornom« stadijumu. Pored navedenih situacija karakterističnih za dob detinjstva, među ovim bolesnicima obično su oni koji potiču iz porodica u kojima su odnosi loši ili porodica u kojima je karakteristično da je majka autoritativna, sa velikim zahtevima. Manja deca dobijaju napad uglavnom onda kada im preti razdvajanje od majke. Ovaj faktor sredine ogleda se i u lečenju astmatične dece u drugoj sredini: verovatno je da povoljno dejstvo klimatskog lečenja nije posledica samo uticaja klime već i promene psihološke sredine. Anorexia nervosa. Ovo je teško oboljenje koje u nekim slučajevima može dovesti i do smrti. Javlja se u devojčica adolescentnog uzrasta, ređe i u žena u 3. i 4. deceniji. Obično bolesti prethodi gojaznost posle koje bolesnici započinju strogu dijetu za mršavljenje, iako se ovo ne smatra uzrokom bolesti. Cesto su to opsesivne ličnosti ili osobe sa histeričkim karakterom, nezrele i narcisistične. Neki put je anoreksija samo početni simptom psihoze. Nije poznat nikakav organski uzrok bolesti.
Glavni simptom je potpuno neracionalan pristup ishrani (tzv. »oralna impregnacija«). U početku ograničavaju unos samo određene vrste hrane, a kasnije se ovaj stav proširi na svaku hranu. Mršavljenje napreduje do katastrofalnih granica. Opštu pothranjenost prate amenoreja snižen arterijski pritisak, hipoglikemija, zbog čega u diferencijalnoj dijagnozi treba isključiti gastrointestinalna, endokrina i ginekološka oboljenja.

Leči se psihoterapijom, psihotropnim lekovima, a u težim slučajevima mora se pribeći ishrani preko sonde. Gojaznost. Obično se neko smatra gojaznim kada njegova telesna težina prelazi za 20°/o standardne vrednosti date u tablicama težine. Važno je nagomilavanje masnog tkiva (veću težinu mogu imati i osobe s razvijenom muskulaturom). U siromašnim sredinama gojaznost je bila svojstvo privilegovanih klasa, na Istoku gojaznost je simbol lepote, dok se u najrazvijenijim zemljama ona vidi baš u ekonomski slabijim i kulturno nižim

društvenim slojevima. Gojaznost je najčešća u 3, 4. i 5. deceniji. Jedan od uslova za razvoj gojaznosti je smanjenje fizičke aktivnosti i kretanja. Ovo dovodi do stvaranja suviška kalorija i paradoksnog dejstva neaktivnosti na apetit: povećava ga. Nova ispitivanja nisu dokazala da gojazne osobe pripadaju određenom tipu ličnosti. Mnoge gojazne osobe kažu da preteruju u jelu kad su emotivno potištene. Među njima ima više neurotičkih simptoma nego u ostalom stanovništvu. Posle psihičkog stresa često se javlja sindrom »noćnog jedenja«: uveče hiperfagija i nesanica, ujutro anoreksija. Neki se žale da ne osećaju glad ni sitost. Velik značaj ima konstitucija, kao, npr., telesna građa. Lečenje retko uspeva ako se provodi ambulantno. Oni koji uspešno smanje težinu često se za kratko vreme vrate na staru meru. Lekovi koji se daju smanjenje apetita pripadaju grupi lekova sa stimulantnim dejstvom na centralni nervni sistem i mogu stvoriti toksikomaniju, arterijsku hipertenziju i druge poremećaje. Dijeta koju propiše lekar, pomognuta psihoterapijom, pomaže u težim slučajevima. U lakšim bolesnik, ako je snažno motivisan, može postići uspeh kada se pridržava određene dijete. ČEŠĆA PSIHIČKA OBOLJENJA U ovom poglavlju opisaćemo dve grupe oboljenja: neuroze (psihoneuroze) i psihoze (duševna oboljenja u užem smislu reči). Postoje mnogi kriterijumi prerna kojima se psihoze razlikuju od neuroza. Pre svega, psihoza dublje menja ličnost od neuroze: u prvom slučaju postoji znatna dezorganizacija i promjena ličnosti, ona je teško poremećena i u svom odnosu prerna drugim osobama, što u neurotičara nije slučaj. Psihotičar ne odvaja stvarnost od utintrašnjeg doživljavanja, on stvara svoj novi svet korne daje svojstva realnosti, a stvarnost iskrivljuje i falsifikuje sumanutim idejama i halucinacijama; kod neurotičara se to ne dešava. Mišljenje psihotičara može biti autističko (dereističko), njegovo se interesovanje za spoljni svet smanjuje ili nestaje, dok neurotičar održava tu vezu sa spoljnim svetom i osetljiv je na promene odnosa među osobama. Duševni bolesnik ne shvata niti priznaje da je bolestan i ne želi promenu svoga psihičkog stanja, neurotičar svesno traži izlečenje, iako nesvesne snage teže suprotnom od toga — da koristi simptome (tzv. sekundarna korist). Velik broj pacijenata ne može se uvrstiti ni u neurotičare niti u psihotičare: to su oni što doživljuju kraće epizode duševne bolesti izazvane nekim stresom, obično se potpuno oporave, ili se ponašaju kao neurotičari kada stresna situacija prođe. Oni se ponekad dijagnostikuju kao »psihoneurotički shizofreničari« ili kao »granični psihotičari«. NEUROZE (PSIHONEUROZE) Simptomi koji se viđaju u neurozama posljedica su emotivnih poremećaja nastalih zbog nesvesnih, dubokih konflikata. Za razliku od psihosomatskih oboljenja, kod kojih emotivni poremećaji takođe igraju važnu ulogu, kod neuroza ne postoje organske promene (kod psihosomatskih oboljenja nastaju organske promene), ovi organski simptomi su simbolični. Neuroze su funkcionalna oboljenja, poremećaji funkcija, a ne anatomske promene.

Edipov konflikt iz ranog detinjstva (v. opsesivnokompulsivne neuroze. U kasnijem životu značajne su psihičke traume. uvidelo se da od histerije obolevaju i muškarci. Postoji velik broj klasifikacija neuroza. fuge. Neprilike na poslu. Gubitak psihičke funkcije može biti u oblasti svijesti »nesvestica«. što bi vice versa značilo da uterus koje je ostao u telu žene nerotkinje stvara simptome bolesti (hystera — materica). depresivnu neurozu i neurasteniju histerija (histerička neuroza) karakteriše se gubitkom funkcije. Gubitak fizičke funkcije u histeriji zove se konverzija. Veliku ulogu igra atmosfera u roditeljskom domu. U srži neurotičkih simptoma je konflikt izmedu »Ega« i »Ida«. Ovde ćemo opisati histeriju. Kasnije. neuspeh i nezadovoljstvo položajem u društvu ili kada zahtevi daleko prevazilaze sposobnosti (zbog nedovoljne spreme i obrazovanja ili zbog slabih intelektualnih mogućnosti).. Naziv potiče od Platona. u srednjeni veku. Odbrambeni mehanizmi »Ega« suprotstavljaju se neprihvatljivim težnjama instinkta. PSIHOANALITIČKO OBJAŠNJENJE NEUROZA zasniva se na Freudovom učenju o nesvesnoj psihici i potisnutim traumama: psihička trauma nije odreagovana već je potisnuta u nesvesni deo psihike. padanje u »trans«. oštećenje senzibiliteta (»anestezija«). Ovo se vidi kao »paraliza« (gubitak motorne funkcije). strah i druge simptome. Prema psihoanalitičkoj teoriji o neurozarna. Neurotičar nalazi izlaz iz konflikta u »bekstvu u bolest«: tu nije posredi svesno biranje bolesti kao izlaz iz neprijatne situacije i realnug života već je reč o nesvesnim mehanizmima. fobije. poglavlje o psihoanalizi) u kasnijem životu dovodi do neurotičkih simptoma. afekt je prisutan i može dospeti do svesti u izmenjenom obliku kao neurotički simptom. Lečenje se sastoji u dovođenju u svest onoga što je bilo potisnuto posle čega dolazi do afektivnog abreagovanja (oslobađanja ranije vezanih emocija). koji je histeričke manifestacije video u žena koje nisu imale prolaps uterusa. npr. histerički mutizam (gubitak govora). naročito oni uticaji koji su delovali u najranijem detinjstvu. kao što je to. što se pripisivalo štetnom dejstvu zaostale sperme i polnoj uzdržljivosti (nije ni danas retko da lekar preporuči polni odnos kao »lek« za neurozu).Neurotičari su osobe koje ne mogu da se adaptiraju na okolinu bez sukoba. histeričko »slepilo«. Sukobi neurotičara pretvaraju se u emotivnu napetost. . loše stambene prilike i ekonomska nesigurnost takođe imaju udela u nastanku neuroza. bilo fizičke ili psihičke. nezdravi odnosi na radnorn mestu. neurozu straha. U nastanku neuroze najveći značaj imaju uticaji sredine.

bolovanje. U ovom slučaju upadljiv dijagnostički znak bila je nemogućnost zviždanja (ovaj znak ne prati afoniju: zvuk se stvara vibracijom usana. slabost koncentracije. Glavni simptomi ovog sindroma vrlo su obilni i. Pri tom je karakteristično da sam simptom znači istovremeno i zadovoljenje zabranjenog impulsa i kaznu: »paralizovani« vojnik napušta bojno polje. Uopšte. oslabljen libido. Izraz lica spokojan. K. Opis ovog sindroma pojavio se u doba snažne industrijalizacije i naglih promena u sastavu stanovništva Amerike. lupanje srca). najčešći konverzivni simptomi su glavobolja i vrtoglavica. Ova korist od bolesti nije svesno traženje koristi već nesvestan mehanizam. Najčešći su vegetativni poremećaji (znojenje. koje je bolesnik postigao bolešću. oduzetost ga ne dovodi u očajanje (belle indiference) jer je ovako došao u bezbedno stanje. nesanicu. ona je selektivna i gubitak pamćenja se ne odnosi na druge istovremene događaje ili osobe koje su bile prisutne u isto vreme i na istom mestu. zatim reči. Interesantno je da osobe sa crtama tzv. glavobolja i vrtoglavica. slabost apetita. nervna slabost). U širokim slojevima poznata je kao »slabost živaca« i »nervoza«. došla je u sukob ad đacima. najzad je normalno progovorila. Cesto se navode i probadi i bolovi u predelu srca. Diferencijalna dijagnoza epilepsije). Svoju glavobolju oboleli opisuju s naglašavanjem simptoma i patetikom:»zabijanje klina« u glavu — clavus hystericus (clavus — žulj).Histerička amnezija je obično ograničena na neki određeni događaj ili određenu ličnost. dovedena je kao hitan slučaj jer je »izgubila moć govora«. J. slepilo — nemogućnost da se sagleda pravo stanje. neurasthenia Stari deskriptivni izraz (nervna astenija. a ne glasnih žica) i nezabrinut izraz lica uprkos teškom »invaliditetu«. različiti. materijalna korist) (Primarna korist je rešenje konflikta i zadovoljstvo uprkos »paralizi«. potisnuti konflikt (Edipov kompleks) preti da probije u svest. On se još može videti u primitivnim sredinama i u mlađih osoba ograničenih intelektualnih sposobnosti. 39 godina. Postoji i obilje hipohondričnih tegoba. kao što je to..) Klasični histerički napad redak je danas u kulturnijirn sredinama.. Govori jedva čujnim šapatom. Opisan je u Neurologiji (v. Česti pratioci ovih poremećaja su emotivna nezainteresovanost (la belle indiference) i tzv. Izbor simptoma zavisi od simboličkog značenja toga dela tela: paraliza nogu znači. brzog menjanja mirnog i patrijarhalnog načina života u burni život industrijskih gradova. sekundarna korist (posredna korist od bolesti. zbog čega se pribegava najjačoj odbrani. pažnja. Prema psihoanalitičkom učenju. Raspoloženje depresivno i bolesnik se žali na brzo zamaranje. ne može da zviždi. koji su slični anginoznim bolovima (angina pectoris spuria. uz istovremeno traženje da glasno izgovara najpre glasove. spuria — lažna). nesposobnost da se kreće. npr. tremor. .. nastavnica istorije u gimnaziji. histeričke ličnosti retko obole od histerije. ali ne može ni da hoda. Posle faradizovanja guše. parestezije. Na času se »nervirala«. na pitanje potvrđuje da je ranije znala da zviždi. npr.

kao. Zbog toga ostaje kod kuće. ali horeički pokreti nisu prestajali ni posle godinu dana. S. obolela je od »horeje minor« (neurolog nije postavio dijagnozu niti je vodio lečenje). od vode (aquaphobia). malignih bolesti. Zajedničko je za sve fobije da pacijent izbegava određenu situaciju ili predmet iz straha da će mu se desiti nešto strašno (on sam ne zna šta mu se to može desiti) ako to ne učini. ova klinička slika najviše odgovara konverzivnoj neurozi (histeriji) i drugim neurozama. Pregledom su utvrđeni tikovi. fobija ima dva cilja:  da pomogne osobi da na neki način (iako ne baš bezbolan i zadovoljavajući) uskladi svoje emocionalne problerne. Kao neurotički simptom uopšte. Dobija intenzivan strah od ulice i ne izlazi bez majke. npr. M. ima malo vremena za dete.. gotovo je uopšte ne viđa.Kako se vidi. Termin neurasthenia danas je napušten jer ne predstavlja posebnu nozološku jedinicu. ulica.. — strah) imaju za glavni simptom strah koji bolesnik vezuje za određeni predmet ili situaciju koje on zatim može da izbegava. ali je nastao strah da će se tikovi iznenada pojaviti u školi i time je izložiti ismevanju.Teško je shvatiti šta određuje izbor simptoma fobije. Svaka fobija ima posebno značenje za svakog pojedinog bolesnika. koji bi stvarao daleko veće neprijatnosti. grč. Samim tim što je svu svoju strepnju koncentrisao na jednu stvar bolesnik je izbegao (iako ne sasvim bez trpljenja) difuzan strah. kod ateroskleroze mozga. Dodajmo ovde i strah od stranaca (xenophobia). encefalitisa — encephalitis larvata (Vujić). od nevernosti žene na ulici (ako je reč o ženi bolesniku): nije nepoznato da se prostitutke nazivaju »uličarkama«. npr. Zahtevanje da je neko prati kada je na otvorenom prostoru simbolički znači prisustvo osobe koja je čuva. koja sada mora da je drži ispod ruke. tireotoksikoze. od životinja (zoophobia). ali se ista klinička slika može videti i kod organskih oboljenja. fobije (phobos. Strah ovde čuva obolelu osobu od nesvesnih težnji koje ona svesno ne želi i protivi im se. npr. učenica III razreda gimnazije. sprema gradivo i dobro polaže razred. Tako. avijatičar JATa. mada je često očigledno simboličko značenje izbegavanja određene situacije u fobiji..  da posluži kao ispunjenje nedozvoljenih potisnutih želja istovremeno s kaznom u vidu bola i trpljenja. U odeljku o poremećajima mišljenja naveli smo nekoliko najčešćih fobija. sklon alkoholu. Izbor simptoma fobije . agoraphobia (strah od otvorenog prostora. trgova) može imati simboličko značenje i zamenjuje strah od sopstvenih nedozvoljenih impulsa. zamenu za oca i majku koji su tu ulogu imali kao branioci od takvih težnji i koji su te moralne norme usadili detetu. Danas se smatra da jedan deo neurasteničke slike pripada i depresivnim neurozama i blagim depresijama. anemije. Otac. koji su prestali posle površne psihoterapije. od reke (potamophobia) itd. . stalno je na putu.

prisilno brojanje prozora). kada mora da ponavlja neke radnje bez obzira na to koliko joj izgledaju besmislene. Uzaludno je pacijentu objašnjavati nerazložnost njegovih prisilnih radnji i misli. več o stanju napetosti. zbog kojih odlaženje u školu nije mogućno. prisilno preskakanje crta na trotoaru. strah. Kao prisilna neuroza mogu se ove reakcije shvatiti tek onda kada postoji jaka afektivna napetost i strepnja koje znatno otežavaju sposobnost za rad. Takozvana »fobija od škole« ne ispoljava se kao jasno protivljenje odlasku u školu već bolovima u glavi ili stomaku. ili može biti razdražljiv i neraspoložcn. Pored toga. jer ovde nije reč o jasno definisanom strahu. strepnja. kojeg se ne može osloboditi ni čestim pregledima niti izbegavanjem polnih odnosa. iako retko. Bolesnik je svestan da njegova depresivna reakcija nije srazmerna s događajem ni opravdana činjenicama. bolesnik ipak ne zna njihov uzrok. prisilno pranje ruku kao odbrana od infekcije) ili neobjašnjivo (prisilno dodirivanje. određenom afektu. bezuspešno pokušava da ih se oslobodi. Pažljivim ispitivanjem mogu se otkriti i drugi simptonii neuroze. Prisilna neuroza (opsesivnokompulsivna neuroza) Ima za glavne simptome prisilne misli (opsesije) koje naviru u svest uprkos želji te osobe i prisilne radnje (kompulsije). može imati noćnu moru. smanjenje aktivnosti. jer je toga i on sam svestan i trpi od njih. a oseća napetost ako je sprečen da ih izvede. Pacijent može imati prisilan strah od veneričkih bolesti. Neuroza straha može nastati i zbog straha od odvajanja mlade zavisne osobe od roditelja. lako može biti svestan ovih neprijatnih osećaja. koje ne mora u svesti biti doživljeno kao strah. Prisilne misli i prisilne radnje mogu biti prolazna pojava u mnogih normalnih osoba. nastaju napetost. Prisilne radnje često imaju vid rituala. »nervozan«. odnose s drugirn osobama i sposobnost vođenja normalnog života. Strepnja je često signal za opasnost koja preti »Egu« od instinkta (»Id«): ako zadovoljenje »Ida« (nagona) nije prihvatljivo za »Ego«.Heurom straha Prikladniji termin za ovu neurozu bio bi neuroza strepnje. značenje tih radnji može biti jasno (npr. kako se to obično kaže. Depresivna neuroza je česta bolest. a moguća su i samoubistva. ponavljanje. napregnutosti. i deteostaje kod kuće. ovde ne postoji osećanje krivice. . ali za njihovo izvršenje uvek postoji neodoljiva unutrašnja potreba. povišen krvni pritisak). Pacijentu su ove pojave neprijatne. inače naglašeno kod melanholije. Glavna manifestacija može biti žalost i osećanje bespomoćnosti pri suočenju s nekom preprekom u životu. neprijatnosti. Depresivni afekt nije tako težak i dubok kao kod depresivne psihoze. Kod depresivne neuroze mogu postojati hipohondrijske ideje. On može da nekontrolisano reaguje na najobičnije svakodnevne ne prilike. Ovo afektivno stanje često je praćeno i vegetativnim znacima (ubrzano disanje i ubrzan puls.

s nepotpunom penetracijom ili s promenljivom penetracijom. dok dopa povoljno deluje na usporeni oblik depresije. Klasičan je trijas simptoma:  maničko raspoloženje. kome pridaje značaj stvarnosti. Među bliskim rođacima bolesnika ima 20x više obolelih nego u prosečnom stanovništvu: Na 1000 stanovnika dolazi 3—4 bolesnika. Osnovna karakteristika je  periodičnost pojave bolesti. čija je odlika  promena afekta u smislu ushićenja (manija) ili tuge (depresija) s  promenama mišljenja u skladu s afektom i bez intelektualnog propadanja.PSIHOZE Psihoze su teža oboljenja od neuroza. nasleđuju se dominantno vezano za pol (preko hromosoma). One znatnije menjaju ličnost bolesnika i njegov odnos prema svetu i drugim osobama. Jedan bolesnik može imati više depresivnih faza ili više maničkih epizoda. depresivni je češći u starijih.  povećan impuls za govor i  pojačana motorna aktivnost. Ali nije poznato koji je biohemijski poremećaj koji se nasleđuje. Zna se da se nasleđuje autosomno dominantno. dok je u euforičnih osoba povećana količina ove supstancije. ne uviđa da je bolestan i retko želi promenu svoga stanja. Ovde ćemo pružiti kratak opis najvažnijih psihoza: maničkodepresivne. . Ispitivanje uzajamnog dejstva centralnih amina. Psihotičar živi u svom svetu. U depresivnih bolesnika utvrđena je manja količina metabolita serotonina u likvoru. shizofrenije i paranoidnih stanja. U mozgu nekih bolesnika s depresijom postoji relativan deficit kateholamina. nešto je više muških od ženskih (3:2). hipotalamusa i endokrinih promena u depresija daje izglede na pozitivne rezultate. Maničkodepresivna psihoza Uzrok ove bolesti nije poznat. ali se maničke i depresivne faze mogu smenjivati u jednog te istog bolesnika. Drugi biogeni amindopamin ima povoljno dejstvo na agitiranu depresiju. Utvrđeno je da MAO inhibitori koji povećavaju količinu kateholamina u mozgu stvaraju uzbuđenja i imaju antidepresivno dejstvo. naročito noradrenalina. kada bolesnik neposredno iz maničke faze uđe u depresivnu a iz ove u maničku (cirkularna psihoza). Manički oblik javlja se uglavnom u mlađih. Manija Ima sasvim suprotnu sliku od depresije. s intervalima normalnosti ili bez ovih. Prema nekirn podacima. dok jedinjenja koja snižavaju ili inaktiviraju centralne amine izazivaju depresiju.

zažarenih obraza. nešto bolje uveče. Dok bolest ne uzme izrazito. Nekritični su prema svojoj bolesti. 26 godina. Može doći do brojnih dijagnostičkih propusta. Pažnja je slaba. odličan student.  za sve optužuje sebe (za rat. naprotiv. Depresivno raspoloženje se odlikuje  osećanjem bespomoćnosti. . uzdiše. mišljenje je usporeno.  uznemirenošću (krši ruke. koja je neposredno zamenila maničku. neprekidno puši. Piše naređenja »svom šoferu« koji večeras treba da ga vozi na aerodrom da bi u Sarajevu priredio »šou nad šouima«. na stolu hrpe knjiga. aktivni. Sada stalno u pokretu. U lakšim slučajevima bolesnik izgleda  umoran.  nema apetita. motorna aktivnost je usporena i osiromašena. euforija (ponekad uzbuđenje i razdražljivost). u početku bolesti ili prilikom oporavka. Hipomanija je lakši oblik manije koji se može neprirnetno razviti u ličnosti koje su i inače poznate kao energične. smrti. B. propasti. Od pre 10 dana postao sve pokretniji. ili je. pio alkohol u velikim količinama. Otac bio čudnog ponašanja. Sobu je iskitio slikama nagih devojaka i parolama.  pati od nesanice. sklonost šalama. nestalna. student IV godine mašinskog fakulteta. kasnije iznenada napustio porodicu i emigrirao u Ameriku. Ako se ne leči. depresija ima najtežu prognozu: samoubistva su česta. intelekt ne propada. Posle svakog perioda bolesti nastavljao da studira i položio nekoliko ispita. na kome će biti »konferansije. za krizu) i tvrdi da je u prošlosti bio grešan: u skladu s afektom sećanje bira samo neprijatne dogadaje iz prošlosti. Ranije primeran đak. a ovo raspoloženje je ponekad »zarazno«. glavni glumac i duša«. deda po ocu ćutljiv i sumnjičav čovek.Povišeno raspoloženje može se odraziti kao veselost. psihotičan vid bolesnici su hiperaktivni. vesele i preduzimljive. besciljna neprekidna aktivnost. kuka. rnenjao devojke..  misli su usporene i obično zaokupljene jednom depresivnom sumanutorn idejom bezizglednosti. uznemiren.  dubokom bezrazložnom tugom. bolesti. i bez lečenja bolesnik može umreti zbog inanicije. bujica ideja (izmena prema formi) i sumanute ideje ekspanzivnog karaktera (poremećaji mišljenja prerna sadržaju). oboleli miran. žive mimike. u poslednje 3 godine imao dve maničke i jednu depresivnu fazu. Tada je još depresivan. čas hoda. U punom zamahu bolesti hiperaktivnost dovodi do iscrpljenosti i nesanice. Depresija (melanholija) Ima suprotne karakteristike: afekt je depresivan (žalostan). a obično se dešavaju onda kada bolesnik nije u najdubljoj depresiji. Mišljenje je izmenjeno u skladu s afektom: bekstvo ideja. Pamćenje inače nije oštećeno. ali je u stanju da donosi i izvrši odluke. reditelj.  najteže se oseća ujutro. zbog čega se teško daju nagovoriti na lečenje. jauče). razdrijen. upadao u konfliktne situacije. nepokretan. koje sve čita u toku istog dana. suviše preduzirnljivi u poslu i seksu. crne sudbine porodice. Krajnost je delirantna manija: govor je nerazumljiv. bez snage da učini i najmanji pokret. V. čas sedi.

Identični (homozigotni) blizanci. U opštem stanovništvu 0. kao i melanholija.. L. od pre 20 godina ima hipohondričke ideje. gladnu »na ovom surovom svetu«. povremeno nema snage ni da se očešlja. I ovo je psihoza.). zbog stalnog i nepodnošljivog afekta straha od smrti izvrši samoubistvo ako se ne zaštiti. i 65. razboleo se iznenada posle srnrti prijatelja koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Involutivna melanholija Javlja se u involucionom periodu (otprilike između 45. kuka. Ž. u osoba koje ranije nisu imale depresivnu niti rnaničku fazu (slučajevi sa ranijirn fazama bolesti svrstavaju se u manićkodepresivnu psihozu). uzoran roditelj. društven. zaokupljen je samo idejom propasti. niti su ranije imale maničku ili depresivnu fazu.. ubih čoveka ni krivog ni dužnog. roditelji bolesnika mogli su imati shizofreniju u 5—10% slučajeva. plaši se smrti. Oporavio se posle elektrokonvulzivne terapije. libriumom i valiumom. Agitirana depresija leči se nozinanom. U urgentnim slučajevima. braća i sestre u 5—15%. Uglavnom sedi. ne brije se. ali je bolesnik uznemiren. 38 godina. ne može da pomeri ruku. obično posle gubitka bližnjeg. dovodi u opasnost život bolesnika. ceo svet mi sudi i ne može mi dovoljno presuditi« (nema nikakvog udela u saobraćajnoj nesreći). obole oboje u 65% slučajeva.3 do 1% osoba imalo je bar jednu shizofrenu epizodu u životu. odličan i pedantan domaćin. Po pravilu su to osobe koje nisu imale osobine i crte ciklotimnog karaktera. Puši mnogo i prebacuje sebi da je nitkov kome deca i duvan plaćaju. godine života). Depresivna reakcija Ima iste karakteristike kao maničko-depresivna psihoza. radnik. Sumanute ideje mogu biti bizarne (nema creva ni srca) i apsurdne (krivi su za sve nesreće čovečanstva. da mu nema pomoći. tryptizolom (ako nije reč o agitiranoj. mada samo kao dopunska metoda. ranije neupadljiv. čak i kada odrastu odvojeno. jadikuje. ali nastaje posle jasnog precipitirajućeg događaja.85% slučajeva. primenjuje se elektrokonvulzivna terapija (elektrošokovi). nije dostojan ni hleba u bolnici. odmahuje rukom i ponavlja: »Sve je svršeno. povremeno nesanicu. krivica mu je neizmerna. 56 godina. uzdiše. Od znatne je koristi Lithium carbonat. Dok se shizofrenija pujavljuje u stanovništvu u proseku u 0. Psihoterapija ima svoje mesto u lečenju maničkodepresivnih bolesnika. ne može da se koncentriše na drugo.R. M. misle da će voda iz česme poplaviti ceo svet itd. Shizophrenia Skoro polovina duševnih bolesnika smeštenih u bolnicama su shizofreni bolesnici. koja. Osnovno raspoloženje je depresivno. leži. Sada je u bolnici. Depresija (melanholija) leči se imipraminum (tofranil). kada je opasnost od samoubistva velika i kada lekovi ne pomažu. nije u stanju da otvori kapke. uznemirenoj depresiji). kaže da teško pati. zemljoradnik. savestan. Kaže da je porodicu ostavio golu i bosu. lečenje Manija se leči preparatima phenothiazina (Chlorpromazin) i butyrophenonima (haloperidol). .

a poremećeni odnosi mogu biti i posledica. Ne može se govoriti o jedinstvenom tipu ličnosti za one koji će kasnije oboleti od shizofrenije. za neke se ne zna da li su posledica uticaja lekova. U školi mogu imati dobar i udličan uspeh. Tako je nađen psihotoksički faktor TARAXEIN. Saopšten je i nalaz antiinsulinskog faktora u krvi i mokraći shizofrenih bolesnika. Zbog takvog ponašanja često imaju sukobe s nastavnicima. a ne uzrok bolesti. U samom početku bolesti rnogu se javiti fenomeni depersonalizacijc i derealizacije (osećaj da sopstveno telo nije stvarno. • Kao premorbidna ličnost paranoidne shizofrenije opisuje se sumnjičava i nepoverljiva osoba. nenormalan metabolizam glikoze i nedostatak heksokinaze. da se svet oko njega menja. čas su naprotiv pokorne. kao i druge psihičke traume. zavidljiva. povučene u sebe. dijete itd. submisivne. povišenje odnosa laktata prema piruvatima. da je sve neobično i čudno). Češći je postepen početak bolesti. Mnoge od ovih nalaza nisu potvrdili drugi istraživači. Često se nalazi da su ovi bolesnici u detinjstvu doživeli odbačenost. često nadmenog držanja i pored snažnog osećanja niže vrednosti. ali ta ispitivanja još nisu potvrđena. a potom pada ispod normalnog nivoa. napuštanje i nedostatak ili gubitak ljubavi. ali svi ovi nalazi zahtevaju dalje ispitivanje i potvrdu. da predstoji neposredna neobjašnjiva opasnost. nađen je i povišen nivo ceruloplazmina. poremećaj u odnosu između majke i bolesnika u najranijem detinjstvu. često sa obilnim hipohondričnim tegobama. ili preterano osetljive. ali su socijalno teško prilagodljive. Prodromalna faza bolesti U prodromskoj fazi bolesti mogu dominirati simptomi neuroze. Teškoća pri izvođenju zaključaka iz ovih nalaza leži u tome sto se slični podaci dobijaju i u porodicama neshizofrenih psihijatrijskih bolesnika. Ipak se najčešće nalazi da su to bile: • Hladne osobe. povučene i biraju zabave za koje nije potrebno društvo. sudbinom sveta. ili nekako čudnog držanja u detinjstvu. gubi san i apetit. Počinje da se bavi filozofskim i religioznim idejama. Premorbidna ličnost shizofreničara Imali su emotivne teškoće i neprilagođenost i pre prvih znakova bolesti. Ako u ovoj fazi doživi neki stres (češće se to desi i bez njega) onda naglo izbija psihoza u punom zamahu. Porodice bolesnika Proučavanja porodica shizofrenih bolesnika pokazala su poremećene odnose.Biohemijske promjene – Opisano je više biohemijskih promena u shizofrenih bolesnika. . sličan ceruloplazminu. roditeljima i drugovima. Postoje izvesni dokazi da je nivo serotonina u krvi povišen prvih dana akutne epizode bolesti. • Jedan drugi tip opisuje se kao »burna ličnost«: čas pokazuju preteranu agresivnost.

Glavne karakteristike shizofrenije su:  povlačenje iz realnog sveta u svet fantazije. raspoloženje je neočekivano promenljivo.  afekt ne odgovara situaciji niti sadržini misli. da li je dete ili odrastao (depersonalizacija). bez radne terapije i psihoterapije). shizofrenija može imati jedan od sledeća 4 oblika: 1. Prema prevazi simptoma. čudno. jednostavna shizofrenija (schizophrenia simplex). schizophrenia paranoides. nepredvidljivo ili impulsivno. o neologizmi (stvaranje novih reči). raspoloženje ne nalazi odziva u drugima i emocije drugih ne dotiču se bolesnika.Opšte karakteristike shizofrenije Opšte karakteristike shizofrenije su: • povlačenje iz okoline. Postoje brojni mešoviti i atipični slučajevi. koji imaju specifične osobine:  čest je blok (prekid) misli.  poremećaji mišljenja. hebephrenia. može postojati plitkost afekta ili ravnodušnost. katatona pomama stanje iznenadne jarosti i agresije.  ponašanje je neobično. 2. katatoni stupor predstavlja krajnji stepen povlačenja bolesnika. Često se dugo zagleda u ogledalo i pri tom se smeška (»fenomen ogledala«). o mišljenje može biti autističko. »oduzimaju« mu misli ili »namiću« svoje.  hronični slučajevi pokazuju psihičko propadanje — demenciju (ovo propadanje je brže kada se bolesnik prepusti samom sebi. • ne zna da li je muško ili žensko. samoubistva ili ubistva čak i najbližih. • granice sopstvenog ja kao da su izbrisane: on »čita« tuđe misli.  opažanje javljaju se halucinacije. o sumanute ideje bizarnog sadržaja (neko mu stavlja misli u glavu ili mu ih oduzima). prazan. Klinička slika bolesti Razlikuje se od bolesnika do bolesnika i dijagnoza se ne može postaviti samo na osnovu nekih simptoma već nalazom celovite slike koju pacijent pruža u svojoj bolesti. a ponekad u istog pacijenta oboljenje može u razno vreme pokazivati drukčiji oblik. • gubitak kontakta i odnosa sa drugim osobama (autizam). • izvesna hladnoća i emotivna udaljenost. . • afekt je obično površan. bez topline i razumevanja. koja su nesrazmerna sa situacijom ili draži: blag ukor ili neka manje važna zabrana može biti uzrok napada besa i agresije. o mišljenje može biti inkoherentno. najčešće akustičke. s oštećenim ili ugašenim uvidom u sopstveno stanje. ređe optičke. 3. često pod uticajem sumanutih ideja ili halucinacija. schizophrenia catatonica i 4. • burna reagovanja. drugi »čitaju« njegove ili »upravljaju« njima.

Pri svemu ovom ne postoji utisak da trpi. dugo se posmatra u ogledalu da bi utvrdio promene na sebi. mutizam. halucinacije. o neradom.. o osiromašenjem sadržaja mišljenja. počeo da ruši zid u stanu da bi izvadio mašinu koja ga uništava. sa o slabljenjem interesovanja. ideje odnosa. um. phen — grč. slušne ili optičke halucinacije. Stanje stupora može se privremeno prekinuti intravenskim davanjem barbiturata s kratkim dejstvom. sa. što posredno pokazuje da je i stanje stupora posledica razdraženja centralnog nervnog sistema. duh) Gotovo svi simptomi shizofrenije. Retke su sumanute ideje. pokazivao suicidne namere. Javlja se u dva oblika: kao katatoni stupor ili kao katatona pomama. Vremenom ličnost regredira do stanja vegetacije. o skloni su fantazijama i sumanutim idejama koje nisu razrađene i organizovane u sistem. mladost. Obično je reč o mladim osobama koje su pre početka bolesti mogle biti i veoma inteligentne i vredne. ispod. o bolesnici teško uspostavljaju kontakt s drugim osobama. Katatoni stupor (stuporna katatonija) pokazuje znake opšte inhibicije. emotivni odgovor je plitak. tonos — grč. ukoliko se jave. i ovo propadanje najdublje je od propadanja u svih drugih oblika shizofrenije.schizophrenia simplex . Vremenom bolesnik propada intelektualno i socijalno. Pre dve godinc počeo ponovo da se povlači. oslobođen vojne obaveze. godine. Cesto grimasira. neobičan stav (katalepsija) i grimasiranje. Oboleli se često o bezrazložno kikoću ili smeše. o gubljenjem afekta. o mogu imati stanja uzbuđenosti. Ovi bolesnici mogu iznenadno preći u stanje katatonog uzbuđenja i agresije. kao što je to negativizam. ravnodušan je i neuviđavan za svoje stanje. pubertet. stereotipije. katatona shizofrenija (kata — grc. 30 godina. stric boluje od shizofrenije. prolazne su. čitaju mu misli. fleksibilitas cerea. Postoje znaci propadanja inteligencije.prosta shizofrenia Počinje postepeno. introvertovani su. gotovo neprimetno. površan. manirizam. ima se utisak da ima još bolesnih rođaka ali se to prikriva. elektrotehničar. poremećaje volje i delatnosti). S. eholalija i ehopraksija. . Bolestan od 16. Javlja se u mlađih osoba. ne izlazi iz sobe. napetost. o povlačenjem od društva. tonus) ima za jezgro kliničke slike katatone poremećaje (v. S. hebefrenija (hebe — grč. obično naglo. Sumnja da ga prate. pomoću.

u kasnijem stadijumu bolesti sumanuti sistem se fragmentira. hodati bez prestanka i sna. Povremcno se mogu javiti i epizode s jasnom kliničkom slikom shizofrenije. ređe elektrokonvulzivnom terapijom. Psihoterapija ima značaja naročito kada se bolesnik oporavi. Spontano izlečenje dešava se u 5°/o slučajeva. ali se istovremeno nalazi i udaljavanje od realnosti i autizam (povlačenje u sebe). manirizarn. odbija hranu i pokazuje i ostale katatone fenomene (eholalija. paranoidna shizofrenija Čsto počinje u kasnijim godinama. prisilne misli i radnje. Lečenjem se ove cifre povećavaju na 30 do 60%. naročito u vreme letnjih žega. kada se prava priroda bolesti otkriva. grimasiranje. perphenazin). koje čine srž sumanutog sistema. česte su i halucinacije i o poremćaji afekta. katalepsija).Katatona pomama odlikuje se psihomotornom agitiranošću i razdraženjem. impulsivno i nepredvidIjivo: može besciljno trčati uokolo. Ostali oblici shizofrenije SHIZOAFEKTIVNI OBLIK po poremećajima afektivne sfere podseća na euforiju manije ili na tugu depreije. poboljšanje u 35%. Teži su slučajevi s postepenim razvojem i hebefrenija. hiperpireksije i smrti za nekoliko dana. besciljno. Liječenje Leči se lekovima (Chlorpromazin. Međutim. . koje je stereotipno. PSEUDONEUROTIČNA SHIZOFRENIJA ima simptome koji se vide u neuroza: fobije. GRANIČNI OBLICI mogu pokazati znake psihoze ili neobično ponašanje samo povremeno kada su izloženi stresu. Najistaknutiji su znaci o ideje proganjanja. Smrtna (perniciozna) katatonija je stanje krajnje uzbuđcnosti koje je dovodilo do iscrpljenosti. Danas je retka jer elektrokonvulzivno lečenje i neuroleptici omogućuju bolesniku da preživi. Ovo stanje zahteva hitno lečenje jer bolesnik može doći u stanje krajnje iscrpljenosti. o Pored ovoga. Afektivno stanje nije »zarazno« prelazno kao veselost u manije. ehopraksija. trifluoperazin. Spoljne draži ne utiču na ponašanje ovih bolesnika. pažljivo ispitivanje mišljenja ovih bolesnika i njihovo bizarno ponašanje otkriva poremećaje koji se vide u shizofrenije. Prognoza shizofrenije Gora u mladih bolesnika nego u starijih. kao prevencija ponovnog zamaha bolesti. histerične reakcije i napade. autizarn i ambivalencija. ili može povrediti ili uništiti sebe ili druge. One mogu imati organizovan pseudologičan kvalitet.

Pamćenje i pažnja očuvani. dalje nije produžio. oseća neprijateljstvo prema njemu. paranoidni pacijent ne dozvoljava svojim neprijateljskim osećanjima prema nekoj osobi da uzmu maha. Normalna je sklonost kriviti drugoga za svoj neuspeh ili grešku: kada čovek nagazi nekoga. Blagi oblici paranoidnog mišljenja postoje ponekad u svakoga. dinamizme koji su normalna komponenta svačije odbrane kada su u psihološkom konfliktu. pomisli: »Što se tu baš namestio!« Paranoidna stanja uopšte su češća među ženskim osobama. on ih negira i projektuje ih na tu osobu i tada oseća da ta osoba. u ranijem tekstu) može imati sumanute ideje. a to može biti i zbog gluvoće ili nekog telesnog nedostatka što stvara pogodno tle za nastanak oboIjenja. Paranoidne psihoze imaju kao istaknut znak sumanute ideje odnosa. idejama odnosa (kada smatra da se svi spoljašnji događaji odnose na njega). Smeška se prazno i »luckasto« dok govori o »ubijanju« i o tome kako ga žena vara i tuče. žena ga udara sekirom itd. 42 godine. Ubio je hiljade ljudi. paranoidna osoba upotrebljava psihološke mehanizme negacije i projekcije. afekt je osiromašen. osrednji đak u osnovnoj školi. veći je broj oboljenja među samcima i doseljenicima. ličnost je znatno oštećena. itd.P. Prilikom sadašnje hospitalizacije daje podatke o slušnim i taktilnim halucinacijama koje smatra »božjim blagoslovom«. ali su ove bizarne. postoje i drugi poremećaji mišljenja. a postoje i halucinacije. izuzev što pokazuje izvesnu krutost i sumnjičavost prema drugima. Razboleo se pre 4 godine: povlačio se sve više. i često je vrlo teško otkriti ove poremećaje mišljenja iako njihovo neobično ponašanje ukazuje na to da one postoje. Prema psihodinamskom shvatanju. Ima obilje sumanutih ideja koje ne čine celinu: Japanci su ga stavili na listu zbog bombardovanja Hirošime. P. ali inače ne dolazi do pogoršanja bolesti u toku života. . Paranoidna ličnost može ostati neokrnjena i relativno neupadljiva celog života. Paranoidna stanja Izraz »paranoia« upotrebljavan je i pre Hippocratesa sa značenjem »ludilo«. moler. Tako paranoidna shizofrenija (v. idejama veličine. optičke i taktilne halucinacije. svuda gde postoji neka vrsta izolovanosti. žena ga stalno vara sa šoferima koji prođu pored kuće i sa desetogodišnjim dečacima. voleo da čita bajke. Danas se izraz »paranoidan« upotrebljava za sva stanja koja sadrže ideje proganjanja različitog stepena. ponekad imaju neprijateljsko držanje. počev od sumnjanja pa do psihoza sa čvrstim i sistematizovanim idejama proganjanja. rešio je sudbinu čovečanstva u I i II svetskom ratu.. Jednostavnije rečeno. Freud je pripisivao pojavu paranoidnih ideja homoseksualnim impulsima.. imao slušne. on je prvi Jugosloven koji je leteo na mesec. u detinjstvu pomčen. ne on. Bolesnici mogu biti vrlo tajanstveni u odnosu na svoje stavove sumnjanja i sumanute ideje. koje je u početku prikrivao. osetljivost na kritiku. ali paranoidna osoba upotrebljava te mehanizme u jačem stepenu i upornije.

senilna demencija. tužaka. ali s očuvanom fasadom ličnosti. reči.  interpretaciona paranoja. . sa sumanutim idejama proganjanja. fasada ličnosti ostaje očuvana. parniči se. Odlikuje se sumanutirn idejama veličine i proganjanja koje čine čvrst i nepromenljiv sistern. TOKSIČKE I ORGANSKE PSIHOZE (hašiš.  paranoia querulatoria. kao da se sve odnosi na njega i protiv njega.PARAPHRENIA je oboljenje koje nastaje u involucionom periodu. kada bolesnik neprestano dokazuje svoja prava. obraća se svim instancijama. može delovati prilično integrisano. sa bolesnim tumačenjem tuđih gestova. psihomotorna epilepsija. Klasična paranoja KOJU JE OPISAO Kraepelin Veoma je retko oboljenje. Van ovih sumanutih sistema bolesnik se može ponašati normalno. zbog koje se ne može uvrstiti u shizofreniju. amfetamin. vodi procese. Teška depresija može imati paranoidne elernente. Ne postoje halucinacije. pretežno u žena. alkoholičarska halucinoza) mogu dati paranoidnu reakciju. a zbog halucinacija ni u paranoju. pokreta. sa sumanutim idejama i halucinacijama. Opisana su tri tipa paranoje:  paranoia persecutoria.

koje najčešće ostavIjaju trajne i ireverzibilne promene. kao npr. sposobnost učenja i rešavanja zadataka. kao što ni sva hronična oboljenja mozga ne stvaraju ireverzibilne promene. računanje i fond znanja. Ona je izraz stanja svesti.ORGANSKI PSIHIČKI SINDROMI Psihička promjena koja je izazvana oštećenjem moždanog tkiva bilo koje vrste. U nekih bolesnika  registrovanje može biti očuvano (u stanju je da neposredno ponovi reči ili brojeve za koje mu je rečeno da ih upamti). razumevanje govora. DELIRIJUM Delirijum je psihički poremećaj koji ima sledeće karakteristike: . Organske psihičke promene mogu biti akutne (promene su obično prolazne) i hronične. pažnjom i pamćenjem. Bez obzira na vrstu lezije i na njenu težinu organska oštećenja mozga daju  poremećaje orijentacije. subduralni hematom i druga oboIjenja. žarišne. Ako se radi o lakšim promenama.  pamćenja. U ovom poslednjem slučaju radi se o psihozi. Ni sva akutna oboljenja ne daju reverzibilne. U lakšim oštećenjima poremećaji pamćenja su ograničeni. a u težim slučajevirna i neadekvatan. Ove dve poslednje nabrojane funkcije obavljaju se uz učešće prostranih delova mozga. rekolekcija. ili je afekt tup. ali je zadržavanje — retencija oštećena: nije u stanju da se nešto kasnije seti zadatog materijala iako ga je neposredno ponovio. svom sopstvenom identitetu i identitetu drugih. apscesi. ponekad i bez neuroloških znakova žarišnih oštećenja. plitak. Međutim. bolesnik je u stanju da se snalazi u realnom svetu. u težim slučajevima on nije sposoban da reaguje ni na najobičnije zahteve i situacije svakodnevnog života. Afekt može biti oštećen bilo kao preterano emotivno reagovanje (labilnost).  Sećanje davno upamćenih informacija (reprodukcija. ne daju samo difuzne lezije mozga ovaj sindrom. Pamćenje. rasuđivanje i donošenje suda i zaključaka. proces koji je u tesnoj vezi s opažanjem. njen korelat i služi za njeno ispitivanje. u svakodnevnom govoru nazivamo orijentacijom. intrakranijalni tumori. zbog čega su i najvulnerabilnije i među prvima oštećene. zadržavanje i reprodukcija — oštećene su u težim slučajevima. mogu dati organski psihički sindrom.  inteligencije i  afekta. Odnos prema okolini. Orijentacija i svest vrlo često su oštećeni u ovim slučajevima. rekognicija) može biti oštećeno iako je bolesnik u stanju da nov materijal upamti posle ponavljanja (re1ativno očuvana registracija i retencija). njegove sve tri funkcije — registrovanje. Inteligencija i njene različite funkcije takođe mogu biti oštećene: shvatanje.

ponekad prođu sedmice i meseci pre nego što dođe do potpunog oporavka. Trajne psihičke promene sa znacima demencije postoje kod teških povreda mozga. Toksikomanije). neskladno. Posle teže traume period izmenjene svesti može trajati nekoliko časova ili dana. »Po sle dva teška nokdauna u meču sa Kariljom naš bokser M. halucinogenih droga (v. a mogu postojati i znaci demencije.. oštećeno pamćenje. Intoksikacije nastaju Usled velikih doza alkohola. Delirijum je ovde posledica potresa mozga.    kvantitativne izmene svesti različitog stepena. ponekad i nasilno ponašanje. neprepoznavanjem najbližih. — Zaista se ničeg ne sećam. U hroničnih alkoholičara tipičnu delirantnu sliku pruža delirium tremens. iluzijama i sumanutim sadržajima mišljenja — strah. . poremećaj orijentacije. Nekoliko časova posle meča P. razumevanje situacije. o čemu svedoči sledeća vest iz novina (V. Potres mozga je čest u boksera. parijetalnim režnjevima (senzitivna kora). ni lika Karilje. napadi besa. — rekao narn je P. Uzroci delirijuma su brojni:    intoksikacijc (egzogene i endogene). febrilna oboljenja i traume. oboljenja jetre. To je traumatska encefalopatija. uviđavnost.). nerazumno. se sasvim oporavio i sada je dobro raspoložen. Traume glave Verovatno najčešći uzrok delirantnog pomućenja svesti. limbičkom sistemu. izmenjeno afektivno stanje koje odgovara halucinacijama. Psihička slika je delirijum. strahom. dijabetesa. naročito u dece). Anatomske promene koje su odgovorne za delirijum verovatno su lokalizovane u moždanom stablu (retikularna supstancija). — ovo je prvi put da mi se tako nešto desi. počev od lakog pomućenja pa do sopora. zbog uremije. One nastaju u saobraćajnim nezgodama ili u sportu. VIII 1974. god. novosti od 28. Febrilna oboljenja Sa temperaturom preko 40°C. halucinacijama. P. Ne sećam se nićega: ni kako sam ustao. Ovo stanje izmenjene svesti posle traume glave zove se traumatska psihoza. ponekad mogu biti praćena delirijumom: nemirom. shvatanje. ni kada sam prišao dok se proglašavao pobednik«. panika. doživeo je potpunu amneziju. naročito u dece koja imaju groznicu. uzimanja beladone (čak i terapijske doze ove droge mogu dati delirantna stanja s neinirom i optičkim halucinacijama. ili delovanje kao u snu. porfirije. slično automatu (»automatizam«).

a to je najviše u starih oštećeno. a starim ljudima je preko potreba da osete da su potrebni i korisni pa se prihvataju rada — čuvanja unučadi i kuhanja.DEMENCIJE Demencija je gubitak najviših psihičkih funkcija. dogmatični. davne događaje. . senilne demencije i drugih. a zatim se ne snalazi u kući i poznatoj okolini. uglađenost. Crte iz mladosti produbljuju se: ranije sumnjičava osoba postaje nepoverljiva. povreda mozga u boksera. Sećanje za najstarije. štedljivost iz mladih dana pretvara se u škrtost. Prestanak s radom stvara još više mogućnosti za samoposmatranje. Ove promene su u početku diskretne i primete ih tek najbliži rođaci. godine (ne uvek). donošenja suda i procene. konzervativni i nedostupni razlozima. Bolesnik zaluta. gubitak sposobnosti koje su postojale. kasnije i poznatih situacija postaje otežano. pre svega intelektualnih. dok nedostatak ili rani gubitak inteligencije (pre nego što se ona u deteta razvila) zove se mentalna retardacija ili oligofrenija. Pamćenje može postepeno slabiti. kasnije i reprodukcija starijeg upamćenog materijala. retrospekciju i prosuđivanje o rezultatima života.    Demencije se viđaju kod velikog broja oboljenja: progresivne paralize. može biti očuvano i u teškoj demenciji. da održava ličnu higijenu. Osobine ličnosti postepeno se menjaju: najpre stradaju njegovo naučeno ponašanje.  Prvo se primećuje da je smanjena sposobnost apstraktnog mišljenja. jer sposobnost čitanja nije ovde u pitanju). i u daljem napredovanju demencije bolesnik nije više sposoban da se brine o sebi. Ovde ćemo se zadržati na senilnoj i arteriosklerotičkoj demenciji. da se oblači i sam hrani. Sposobnost evociranja počinje da opada tek posle 80. Senilna Demencija Normalno starenje zahvata emotivnu i intelektualnu sferu psihičkog života i razlikuje se od osobe do osobe. Pamćenje takođe trpi. Najpre biva oštećeno sećanje za najnovije događaje. koje rodbina u »potrošačkoj civilizacijia zanemaruje i smatra ih smetnjom. shvatanje novih. Štaviše. Sa starenjem sećanje se ograničava na mali broj anegdota i ova sećanja doprinose stvaranju pravila sadašnjeg života koja su zasnovana na ranijim iskustvima. Razumevanje pročitanog teksta (ne aleksija. prijatelji ili saradnici. Kako smo u poglavlju o inteligenciji videli. a kasnije i elementarniji osnovi društvenog ophođenja. Ovome doprinosi i društvena izolacija penzionera. ovo je stečeni gubitak intelektualnih sposobnosti. finiji maniri. hroničnog alkoholizma. arterioskleroze rnozga. stvaranja i imaginacije. ali ne ona sposobnost sećanja već pre sposobnost integracije novog sećanja sa sećanjem starog materijala. Zbog toga stari postaju kruti. stare osobe mogu se bolje sećati davnih događaja. i korišćenje i jednog i drugog u rešavanju problema.

Ranije psihičke crte nastranosti sada se pojačavaju. ali je intelektualno propadanje uvek prisutno i istaknuto. teškoće u sporazumevanju i teškoće u upamćivanju. Uzroci nisu poznati. ponekad se može videti sklonost šalama (često neduhovitim. Uopšte uzevši. Kada je reč o froritalnom tumoru. naročito u čeonim režnjevima. Bolesnici zaturaju i zaboravIjaju stvari. Gotovo je dvaput češća u žena. često imaju burna reagovanja. kasnije počinju da skupijaju nepotrebne predmete (stare kutije. sužavanje girusa i proširenje sulkusa. koje osim toga odudaraju od izgleda teškog bolesnika) — tzv. Bolesnici s arteriosklerozom mozga često se žale na nesvestice i glavobolje. Ovde ćemo se zadržati samo na psihičkoj slici. kose) postoje i poremećaji hoda i govora. organskog tipa reagovanja: smanjeno . moria (i frontalni tumori sa sporim razvojem mogu ostati »nemi«). novine). retko pre 65. TUMORI MOZGA Klinička slika tumora mozga opisana je u Neurologiji. Arteriosklerozna demencija Počinje ranije. ali se može opažati razdražljivost ili afektivna labilnost. prvi su više fizički aktivni od potonjih. Patološkoanatomske promene smatraju se identičnim s promenama u presenilnoj (Alzheimerovoj) bolesti: atrofija mozga. depresivne ili čak shizofrene psihoze. manji broj ganglijskih ćelija. a u ovoj izlapelosti mogu izazvati požar. mišića. Oštećenje pamćenja nije globalno u arterioskleroznoj demenciji kao što se to viđa u senilnoj. Od psihičkih promena u pacijenata s intrakranijalnim tumorom najistakuutije su promene ličnosti u smiski pojačavanja premorbidnih crta. Teško se diferencira od senilne demencije i Pickove i Alzheimerove bolesti. Polovina ovih bolesnika pokazuje postepeno intelektualno propadanje. Ne može se reći da je psihička slika bolesnika s intrakranijalnim tumorom karakteristična. psihičko propadanje nije tako duboko u arteriosklerozne demencije kao u senilne. Česta je depresija. godine života. ostali mogu pokazivati slike paranoidne. dugmad. Gubitak moralnih kočnica i seksualni prestupi češći su u bolesnika sa senilnom demencijom. ali ona ima sve osobine tzv. upadljive su mikroskopske promene: veći broj plaques seniles u kori i bazalnim ganglijama. a nasleđe verovatno igra izvesnu nlogu. Pored telesnih znakova duboke starosti (promene kože. aiektivna nestabilnost. Ako se neurološkim pregledom otkriju neurološki žarišni znaci koji govore za oštećenje mozga. U ovoj prethodnoj demencija je lakunarna (v. onda je dijagnoza arterioskleroze verovatnija. Intelektualne funkcije takođe mogu da propadaju. Mogu odlutati od kuće. a fizičko i psihičko propadanje može trajati od 1 do 10 godine. Poremećaji inteligencije) i promenljiva je.Senilna demencija počinje kasno. krijući ih ispod kreveta ili jastuka. Početne promene mogu biti pojačana egocentričnost.

a od kategorije može zavisiti i pomoć koja mu se pruža (specijalni dom ili ustanova u kojoj može sticati neka znanja). . — umerena retardacija (odgovara grupi lakših imbecila i težih debila). Izgleda da psihičke promene nisu zavisne od mesta tumora. Ovakvom stavu definisanja mentalne retardacije na osnovu psiholoških testova mogu se staviti zamerke. Prema podeli koja za osnov uzima količnik inteligencije dobijen na testovima inteligencije. Pre svega. Zbog ovakve kategorizacije dete sa QI od 51 ulazi u istu grupu sa detetom koje ima QI 70. koja dozvoljava obučavanje za jednostavne procese rada i proizvodnje i za staranje o ličnoj higijeni. osiin nešto o ličnoj čistoći. Intelektualne funkcije takvih osoba su na nižem nivou nego što bi se to očekivalo za njihov uzrast. kongenitalnog ili nastalog u prvim godinama života (dakle u vreme kada se inteligencija još razvija). Psihičke promene viđaju se ne samo kod supratentorijalnih već i kod infratentorijalnih tumora. MENTALNA RETARDACIJA U poglavlju o inteligenciji vidjeli smo da osobe prosečne inteligencije imaju kvocijent između 90 i 110. promenljivost afekta.Zbog toga se danas deca kategorišu prema celokupnim njihovim sposohnostima (ne samo prema inteligenciji) u tri grupe mentalne retardacije: — teška retardacija (odgovara prihližno grupi idiota i najtežih imbecila). ne moraju imati istu stopu razvoja. prema tome. Mentalnu retardaciju (mentalnu subnormalnost. Najzad. pa. ovakva klasifikacija izražena brojkama može prema rezultatima na testovima inteligencije svrstati dete u višu ili nižu kategoriju iako ono prema celokupnim sposobnostima može biti bolje od onih sa višim rezultatom testiranja ili gore od onih s nižim rezultatom.rasuđivanje. Sami testovi standardizovani su prema deci iz gradske sredine i pretežno jednog socijalnog kruga. postoje sledeće grupe mentalne subnormalnosti: IQ 0—20 21—50 51—70 71—80 81—90 idioti imbecili debili tupi granični slučajevi Postoje i druge podele koje se unekoliko razlikuju u brojkama količnika inteligencije pojedinih podgrupa. ne može se reći da su sva deca u istoj situaciji u odnosu na razvoj. Na rezultate testova utiče emotivno stanje ispitanika. dok se one sa nižim količnikom ubrajaju u grupu subnormalne inteligencije. oštećeno pamćenje. čiji se nosioci ne mogu podučavati ni najjednostavnijim poslovima. oligofrenije) možemo definisati kao stanje zaustavljenog ili usporenog psihičkog razvoja. oni predstavljaju statistički prosek koji ne mora biti značajan za određenu individuu koju testiramo.

Ova deca imnaju usporen razvoj. „ „ 10. Uzroci mentalne retardacije mnogobrojni su. Postoji i varijanta u kojoj se jedan deo jednog hromosoma grupe 21 prebacio na jedan hromosom grupe D. „ „ 12. mesec života 2. . Genetski uzrokovani slučajevi mentalne retardacije Mogu se podeliti u dve grupe: u one koje su posledica anomalija hromosoma i grupu čiji uzrok leži u poremećajima gena. i to X). Mi smo za Beograd našli da 0. „ „ 7. reaguje na zvuk. TURNEROV SINDROM (umesto dva polna hromosoma. da u stanovništvu ima 0. Ovo su samo neki uzorci iz velikog broja ovih testova koji se primenjuju na deci do 3. hoda.5°/o stanovnistva ima mentalnu retardaciju. kasnije se mogu osposobiti u specijalnim radionicama za polukvalifikovane ili kvalifikovane radnike. dominantno. „ „ 3. koristimo se ocenjivanjem razvojne zrelosti deteta 1. postoji samo jedan. godine. KLINEFELTEROV SINDROM (umesto dva polna hromosoma postoje tri: XXY Postoje i mentalne retardacije koje se nasleđuju prema Mendelovirn zakonima nasleđa.»mama«. „ „ dete prati očima. kaže »tata«. igra »tašitaši« itd. Pored navedenih zamerki testovinia inteligencije. oni ipak igraju značajnu (ali ne jedinu) ulogu u ocenjivanju stcpena rnentalne retardacije. Iz primera se vidi da su sposobnosti koje se ovako ispituju delom motorne (može se desiti da dete normalne inteligencije sa cerebralnom paralizom ili mišićnom distrofijom da slabe rczultate) a delom psihičke sposobnosti. trisomija 21. Etiologija. sedi bez oslonca. Kada su u pitanju manja deca. vokalizuje. ovde postoji jedan prekobrojan i ima ih ukupno 47. ređe je nešto viši. prema raznim podacima. Oni se koriste za ocenu sposobnosti veće dece. koji se mogu opismeniti i školovati u specijalnim školama. danas poznajemo velik broj etioloških faktora. njihov količnik kreće se izmeđa 30 i 50. Učestalost Smatra se. drži glavu kad je uspravljeno.— lakša mentalna retardacija (srednji i lakši debili i tupi). smeje se drugoj osobi. okreće se ka glasu podiže se da stoji. ipak još uvek ne znamo etiologiju za veliki postotak slučajeva. Njihov izgled je karakterističan: otuda i naziv »mongoloidan« (inače nema nikakve veze s Mongolima).5— —3% psihički zaostalih osoba. DOWNOV SINDROM (»MONGOLOIDNA OLIGOFRENIJA«) posledica je poremećaja broja hromosoma: umesto 46 hromosoma. Ovde ćemo uporedo s opisom etiologije pojedinih vrsta mentalne retardacije dati i njihovu kliničku sliku. koliko ih imaju ćelije normalnih osoba. recesivno ili vezano za pol.

galactosaemia. a psihička zaostalost je stepena imbecila. Tu se ubraja TaySachsova bolest. kratki ekstremiteti). epilepsijom. tuberkulozni ili izazvan drugim mikroorganizmima. koji počinju kasnije. mali rast. ponekad. postaje apatično. Encefalitis virusnog porekla koji dete preboli rano daje teske posledice s mentalnom retardacijom. što je posledica poremećaja više enzima. Reč je o poremećaju metabolizma mukopolisaharida. može izazvati oštećenje kore mozga. čestu epilepsiju. koža je suvlja. posledica urođenih poremećaja metabolizma. Ovde je akvedukt zatvoren. a odlikuje se pojavom slaboumnosti stepena imbecilnosti. napadima i teškom retardacijom. stomak ispupčen. dete psihički pro pada. Izgleda da postoje najmanje tri genetička poremećaja koji su uzrok ove kliničke slike. hyperuricaemia. uvećana slezina i jetra. meseca. zbog čega dolazi do nagomilavanja likvora i uvećanja obima glave. WILSONOVA BOLEST (HEPATOLENTIKULARNA DEGENERACIJA) recesivno je nasledan poremećaj metabolizma bakra koji stvara karakterističan obojen prsten na korneji. nefrogeni dijabetes insipidus i brojni drugi poremećaji. Postoje i drugi oblici lipidoza. Brojni drugi poremećaji metabolizma mogu biti uzrok mentalne retardacije: homocystinuria. glava karakterističnog izgleda (sedlast nos. a zatim zaostaje u rastenju. Nasleđuje se recesivno.NASLEDNA MIKROCEFALIJA (nasleđuje se recesivno) daje težu psihičku zaostalost. izazivajući težak encefalomijelitis s kasnijim mikrocefalusom ili hidrocefalusom. GARGOJLIZAM se nasleđuje recesivno. na retini se vidi u predelu makule zona svetlocrvene boje.000 porođaja. Negenetički uzroci mentalne retardacije INFEKCIJE – TORCH su uzrok velikog broja slučajeva mentalne retardacije. Rubeola koju preboli majka za vreme trudnoće može dati mikrocefalus s poremećajima na očima deteta. glava je mala u odnosu na lice. priraslice . Dete se razvija norrnalno do 6.  FENILKETONURIJA. nozdrve. NASLEDNI POREMEĆAJI METABOLIZMA LIPIDA daju nekoliko oboljenja. ima epileptičke napade i umire u 2. histidinaemia. Detaljnije je opisana u Neurologiji. horioretinitisom. argininosuccinuria. Psihička zaostalost je teškog stepena. Postoje mentalna retardacija. koja počinje u prvoj godini. Toksoplazmoza majke može inficirati plod intrauterino ili za vreme porođaja. kratak vrat. jezik se uvećava. KRETINIZAM nastaje zbog nedovoljnog lučenja tireoideje. debljajn kapci.     Ovde je reč o poremećaju metabolizma fenilalanina. ispupčen trbuh. Oko jedan slučaj iavlja se na 23. NEKE VRSTE HIDROCEFALUSA nasleđuju se recesivno vezano za pol. nedovoljnom pigmentacijorn kose i kože i. gubi vid. godini. Meningitis. TUBEROZNA SKLEROZA (EPILOIA) ima karakterističnu ospu na licu od adenoma (adenoma sebaceum) leptirastog rasporeda na nosu i obrazirna. pigmentacije kože i psihičku zaostalost. ili 3. usne. često irnaju epilepsiju.000—30.

pa i koju više. rnože igrati ulogu u stvaranju oligofrenije. upotreba alkohola je vrlo rasprostranjena. Tako tretirana deca razvijaju se normalno. preeklamptičke toksemije majke. POTHRANJENOST. Alkohol koji se upotrebljava za piće dobija se fermentacijorn i vrenjem šećera. Metilalkohol je i u ma]im količinama vrlo otrovan. i loši uslovi razvoja. brendi) sadrže 30—40»/o alkohola. može se sprečiti razvoj oligofrenije dijetom bez fenilalanina (hrana bez belančevina). svadba ili bilo kakav prijem bez alkohola. nesreća je u tome što neki Ijudi nisu u stanju da ga uzimaju samo u umerenirn količinama. To je prihvaćeno kao nešto tako prirodno da se nenorrnalnim smatra upravo onaj ko u takvim prilikama ne pije. naročito nedostatak vitamina grupe B. Do oštećenja dovode i Rh-inkompatibilnost i težak icterus neonatorum koji oštećuje mozak deteta. encephalitis) itd. naročito izolacija koja dugo traje. Žestoka. Za piće se upotrebljava samo etilalkohol (ethanol). Lečenje U nekim slučajevima može se delovati prevcntivno: čuvanje trudnice od infekcije i trauma. vino iz grožđanog soka. ALKOHOLIZAM Uzet u malim količinama. mada je izvor eneigije: gram čistog alkohola daje 7 kalorija. rum. Ali tako isto započinje svoj put i onaj ko će kasnije postati alkoholičar. Alkohol ne može zameniti hranu jcr nema vitamina. belančevina i minerala. U svim ovim slučajevirna dolazi do oštećenja ćelija moždane kore i bazalnih ganglija deteta. koja izazivaju neurološke znake i psihičku zaustalost različitog stepena. opasnost od alkohola velika je upravo zbog njegove rasprostranjene upotrebe i zbog potcenjivanja opasnosti koju on nosi. On sadrži samo tri elementa: ugljenik. Dobri su i rezultati lečenja kretinizma tireoidnim hormonorn. Ali. Ne zarncra se i ostaje nezapaženo kad neko popije čašicu. a u najtežim slučajevima negom. alkohol ne izaziva teške posledice. Osim alkohola i vode. jaka pića dobijaju se destilacijom alkoholnih pića. dok jaka pića (viski. U pivu ima oko 4%. Dej stvo alkoholnog pića zavisi samo od količinc alkohola u njemu. pravilno provođenje porođaja. čime se postiže veća koncentracija alkohola. položen ispit i svaki i najmanji uspeh proslavlja se uz alkohol. votka. pića sadrže i materije koje imaju boju i ukus. zbog čega se ova ponekad i piju razblažena. Pregovori i sklapanje poslova. Deci se može pomoći i specijalnim školovanjem i podučavanjem. Ako svojom kalorijskom vrednosti potpuno zameni hranu. Gotovo se ne može zamisliti nijedna proslava. POROĐAJNE TRAUME mogu prouzrokovati krvarenje ili oštećenje zbog asfiksije koja ih prati. Nastala slaboumnost ne može se lečiti medikamentima. vodonik i kiseonik. nastaće teška posledica pothranjenosti i nedostatka vitamina. Ali. Hemijski sastav alkohola veoma je jednostavan. Svaka vrsta alkoholnog pića dobija se iz određenog izvora šećera: pivo iz ječma. Posebno mesto ima prevencija fenilketonurije: kada se ovaj biohemijski poremećaj otkrije u novorođenčeta pre nego što je oštetio mozak. u oba slučaja pored neuroloških simptorna postoji i psihička zaostalost. S druge strane.ineninga koje zatvaraju prolaze likvora i dovode do hidrocefalusa. . ne i od drugih sastojaka. mogu usporiti ili sprečiti razvoj deteta. lečenje inlektivnih oboljcnja (meningitis. zatim zbog anomalije placente. Anoksija ploda može nastali kod nedonoščeta. u vinu 10—12%.

Dejstvo alkohola zavisi i od telesne težine osobe koja ga pije: teža osoba imaće u sebi srazmerno (tj. Iz želuca i creva alkohol prelazi u krv i ubrzo zatim u sva tki va i tečnosti tela. . pa će zbog toga biti manje opijena. bez obzira na to kojom su brzinom pili. bex obzira na ukupnu količinu u krvi. Na brzinu kojom alkohol prelazi u krvotok utiče i sadržaj stomaka: ako je uzct uz hranu ili ako je razblažen vodom ili sodom. Svakako će biti potrebno više vremena za istrežnjenje onome ko je popio veću količinu od onoga ko je manje pio. U organizmu se alkohol postepeno razara procesom oksidacije. sporije se resorbuje.Oksidacija. u odnosu na svoju težinu) manje alkohola od lakše osobe. a mala količina izlučuje se nepromenjena preko bubrega i pluća. Zbog toga onaj ko je popio samo čašicu neće srneti da vozi kola najmanje jedan čas posle toga. Prosečan odrastao čovek za jedan čas oksidiše 14 —28 g jakog pića ili 150—350 g piva. uglavnom u jetri. Brzina oksidacije aikohola u organizmu stalna je. za dva popijena »mala pića« biće potrcbno najmanje dva časa.

u sličnirn situacijama čovek će pokazati slično . Pod dejstvom alkohola čovek gubi sposobnost da reaguje brzo i piavilno. postaje nasrtljiva. upravljanje vozilom ili mašinom. a velik broj njih dobije cirozu jetre. Lekar se često u svorn radu suočava s istinom da ne postoje bolesti već bolesnici: neko će lakše postati alkoholičar kad u njcmu postoje neki preduslovi za to. a zbog poremećene ravnoteže hod je teturav. Alkoholemija od 0. ova alkoholemija daje razne posledice u raznih osoba i situacija). ona se smanjuje. a veće doze su smrtonosne. ista osoba u početku svoje alkoholne »karijere« manje je otporna na alkohol nego kasnije. Prema tome. govori besinislice. zbog čega se osoba koja je pila upušta u nepromišljene poduhvate. i ovde je posredi njegovo negativno dejstvo na nervni sistern: kritičnost i kočnice su slabije. Kasnije. ravnoteža. 1 najmanja količina popijenog alkohola smanjuje sposobnost pamćenja i učenja.5%o daje laku opijenost (po drugima ovo nastupa tek između 1. najteže dejstvo alkohola trpi nervni sistem. Veće količine nadražuju sluznicu stomaka i izazivaju gastritis. dugogodišnji potrošač alkohola manje je otporan čak i od početnika. ukus. Isto tako. S alkoholemijom od 3%o sve osobe pokazuju znake toksičkog dejstva alkohola.0 i 2. Količina alkohola u krvi inože biti ista na početku opijanja i u vreme trežnjenja iste osobe. Značajne su i okolnosti. samokontrola. Tolerancija. Alkohol deluje na krvotok i na rad srca. Ali. Uporedo s ovirn smanjuje se sposobnost rasuđivanja i javlja se lažno osećanje sigurnosti. Pogrešno se misli da alkohol podstiče seksualni nagon. miris i osećaj dodira. Ali na polnu moć deluje obrnuto. i to najpre onih njegovih delova koji učestvuju u stvaranju najviših psihičkih funkcija.roci.5%o nastaje koma. ali su posledice teže u fazi opijanja. Uz alkoholeiniju od 0. To mogu biti osobe koje ne nalaze u svakodnevnom životu zadovoljstvo. To su oralna. sposobnost uzdržavanja od nepromišljemh aktivnosti. Depresivno dejstvo na nervni sistem počinje već s prvom popijenom čašicom i povećava se s novim količinama. zbog čega se seksualni kontakt lakše ostvaruje. U gotovo tri četvrtine alkoholičara oštećen je rad jetre. Međutim. koje alkoholom pokušavaju da se oslobode unutrašnje napetosti ili one kojima se čini da nz piće život izgleda ružičastiji. To dovodi do pogrešnog zaključka da alkohol stimuliše. UT. iako u stvari deluje na mozak depresivno. Psihoanalitičari kažu da razvitak čovekove ličnosti od najranijih dana pa do potpune zrelosti prolazi kroz nekoliko faza. Govor je otežan. sa 4. što je pogibeljno ako se u takvom stanju voze kola. U stvari. iako. uzimamo za primer ono najčešće i najopasnije. podstjče. Pod uticajem alkohola dotle stidljiva osoba postaje smelija i agresiviiija.Dejstvo. razvoj ličnosti se može zaustaviti (»fiksacija«) na fazi u kojoj se taj stres desio. dok pravo pijanstvo nastaje kad se vrednost popne na 2—4%o. Prvo čulo koje trpi je vid. količina alkohola u krvi (alkoholemija) nije presudna za ponašanje onog koji pije. podnošljivost alkohola nije ista ni u iste osobe u raznim trenucima. videli smo. obziri se gube. Poremećaj postoji i kad se popije i najmanja količina. s nešto većim količinama popijenog alkohola slabe sluh.6%o do l. analna i genitalna faza.0%o). Alkohol guši rad mozga.5%o javljaju se prvi znaci alkoholisanosti (zbog toga je ta granica uzeta za dozvoljenu za vozača amatera. Ako dete doživi neki psihički potres. U većim količinama izaziva sanjivost pa i gubitak svesti. u odraslom dobu. A to može biti. Nije rnogućno odrediti granicu do koje je dozvoljena upotreba alkohola. kao što su to rasuđivanje.

Društvo prijatelja koji piju. što zna či da je reč o bolesnicima. Genitalna ličnost potiče iz kasnije faze razvoja i pokazuje preokupiranost seksualniin mislima i impulsima. Ništa manji. Ovi faktori ubrajaju se među najsnažnije. Prema tome. među alkoholičarima mogu se naći i drugi tipovi ličnosti — istina. putevi). veći je broj alkoholičara nieđu sinovima alkoholičara nego među ostalim osobama istog uzrasta. Oralna ličnost je pasivna. i ličnost koja reaguje na način koji odgovara jednoj od faza zaustavljenog razvoja ima posebne karakteristike i pripada tom tipu ličnosti po korne nosi i naziv. ponekad i žeIja da se pokaže kao »muškarac« — sve to mogu biti razlozi za sve češće piče. ako ne uzimaju alkohol nekoliko dana. često se opijaju i zbog alkohola mogu imati neprijatnosti na poslu i u porodlci: većina ovih kasnije postanu alkoholičari. koja traži i nalazi oduške u piću. To se naročito dešava na velikim gradilištima. na onoj u kojoj je doživela potres. novac nalazi svoj put ka alkoholu. traži od drugih pomoć. dobiće psihičke ili fizičke poremećaje usled apstinencije. i u selima. Neke osobe. Analna ličnost pokazuje preteranu urednost (»pedantnost«). savlađuje svoja osećanja. teži da pridobije luđu sklonost i Ijubav. ovde nije reč o nasleđivanju alkoholizma već o primeru kojim otac utiče na sina. Ove reakcije mogu biti snažne ali neadekvatne i nerazumljive ako se ne uzme u obzir da je reč o povratku (regresiji) na ranije nezrelo ponašanje iz detinjstva. bez lečenja se ponovo odaju piću.ponašanje. ali je u odnosima s drugim površna i nije sposobna da stvori trajne i prisne odnose. Mnogi alkoholičari irnaju osobine oralne ličnosti. želja da se ne smatra izuzetkom. Neki piju neumereno velike količine alkohola. Istina. Izvesne okolnosti pomažu veću potrošnju alkohola. postoje osobe koje su navikle na alkohol i ne mogu da prestanu s pićem svojevoljno i bez lečenja. Ali. u kojima je kafana s pevačicom jedino mesto izlaska. ali nisu i jedini činioci u nastanku alkoholizma. One se mogu ponekad i opiti. kao što je mogućno i to da deca vatrenih trezvenjaka postanu alkoholićari. a uz to ne postoji stimulacija za dugoročnu štednju. piju umereno i neredovno. . a takvih je najviše. u manjoj meri. Poznato je da je veći broj alkoholičara rneđu onima koji rade s alkoholom. To će ponašanje u nekim njegovim vidovima biti nezrelo i ono će se ogledati u poremećenom odnosu prema drugim Ijudima. to su alkoholičari. To su trgovački putnici i rnornari. krčmama i barovima. Neke profesije kao da su naroćito pogodne za alkoholizam. U zemljama u kojima nema dovoljno robe široke potrosnje. ipak samo neki postaju alkoholičari. Ali. kao što su to osobe zaposlene u kafanama. bolesnici koji pate od bolesti koja se zove aIkohoHzam. Ove njihove crte postaju još izraženije pod uticajem alkohola. mada može i postavljati zahteve i »obesiti se o vrat«. U tiin situacijama može osećati nelagodnosl. a ako i uspeju da budu bez alkohola nekoliko dana pa čak i duže. Ali. Po pravilu piju saino u društvu: ovi nisu alkoholičari. Takva je ličnost u svom emotivnom razvoju zaustavljena na jednoj od ranijih faza razvoja. Uvođenje petodnevne radne sedniice stvorilo je više slobodnog vremena koje se ne koristi pogodno u sredinama koje ne raspolažu nikakvim razonodama i mogućnostima da se je dan deo novca utroši za lično zadovoljstvo. koja se ne nalaze u blizini velikih gradova (hidrocentrale. strah ili unutrašnju napetost. uporna je i tvrdoglava. Ali dešava se i da deca alkoholičara budu najogorčeniji protivnici alkohola. Alkoholizam kao bolest. lako socijalni i kulturni faktori deluju podjednako na sve pripadnike iste zajednice. ako ne i značajniji uticaj imaju socijalni i kulturni faktori.

Neko postane alkoholičar i ne priinetivši kako se. opet. bežeći iz realnosti koja im je teška. Drugi. U ređim slučajevima alkoholizam je znak. Takvi se. vraćaju u mašti u svoje bezbrižno detinjstvo u kome su bili srećni. dipsomunija ili periodički alkoholizam. samo se mali broj ovih osoba obraća za pomoć i lečenje. simptom i posledica i težih psihičkih oboijenja (simpfomatski alkoholizam). zbog koje teže dolazi do pijanstva. Na žalost. a u piću nalaze slično zadovoljstvo. Neki od ovih imali su u detinjstvu sve jer su im roditelji ispunjavali svaku želju. piju samo kod kuće — to su obično žene alkoholičari. izbegavajući tako primedbe koje bi zbog pića dobili kod kuće. U takvim situacijama naručuje se »tura« za »turorn« za sve te »poznanike«. a onda iznenada počnu neumereno da piju danima. na neki način. Ali ako su prinuđeni da ne piju (zbog bolesti). Tu nije posredi samo psihička zavisnost od alkohola već su u pitanju i znaci fizičke zavisnosti. Ovde on nije početak svega već je samo sredstvo pomoću koga se smanjuju unutrašnji konflikti. Ipak im je prva briga ujutro da popiju koju čašu jer ne podnose potpuno trezno stanje. ili to pokušaju svojevuljno. Na taj način nadoknađuju svoju nesposobnost da steknu prijatelje u normalmm uslovima. najčešće neuroze. Zbog toga nisu razvili samopouzdanje i nisu u stanju da se nose s teškoćama. Neki su preterano vezani za majku. To je tzv. Mnogi od njih su nesamostalne osobe koje ne mogu da napuste roditeljski dom i kojima su stalno potrebni zaštita i bodrenje. patiće od apstinencijalnih poremećaja). zanemarujući posao i porodicu. Piju i zato što im piće ublažuje osećanje nespokojstva i što im pruža. kad se odaju piću. i ponovo se ponašaju kao ranije. Posebnu grupu čine oni alkoholičari koji rnesecima ne piju uopšte ili piju vrlo umereno. nezrelih lićnosti. što im čini zadovoljstvo. 1 kao odrasli i dalje teže da im se svaka želja ispuni i ne rnogu se ničega lišiti. Alkoholizam može biti i posledica neke druge bolesti ili psihičkog poremećaja. Neki piju u bifeu s poznanicima koje su tamo stekli. Oni obično nemaju nikakvih povoda ili bilo kakvo objašnjenje za ove iznenadne periode odavanja piću. i alkoholizam je teško oboljenje koje ubija ako se ne leči. to desilo. a piće je lako dostupno pa se zato . ali posle toga sve počne iz početka (ako su duže vreme bez pića. ni da li se. Alkohol ne uzima samo živole onih koji su prošli kroz sve faze teške bolesti. a često opijanje mnogi pogrešno smatraju merilom o alkoholizmu. Što je još žalosnije. Posle izvcsnog vremena sve ovo iznenada prođe kao što je i nastalo. Neke osobe redovno piju velike količine alkohola i ne opijaju se jer piju kontrolisano. puše. 0vakvom ubeđenju doprinosi i povećana podnošljivost na alkohol. kao da njime žele da izleče simptome osnovne bolesti. Za neke alkoholičare može se reći da se ubrajaju u grupu tzv. u ovim nesrećama alkohol po sredno uzima živote i onih koji nikakve veze s njim nisu imali. prijatnost. U saobraćajnim nesrećama ginn i oni koji ga retko piju. dobiće simptome apstinencije. u red onih osoba čiji je emotivni razvoj zastao u nekoj fazi detinjstva. Postoje alkoholičari koji kad jednom počnu da piju ne prestaju sve dok ne utrošc sve piće. Oni obično dosta jedu. Oni mogu izdržati i po nekoliko dana bez alkoho]a. Pojedinci vole da piju sami u bifeu ili kafani. sav novac ili dok se ne napiju do besvesti.Kao i mnoge druge bolesti. On sebe ne smatra alkoholičarem. Velik broj ovih osoba su usamljenici bez prijatelja.

Kažu da se među alkoholičarima nalaze i latentni hornoseksualci koji u alkoholu nalaze samo ventil i zamenu. mora uzimati veću količinu. Uporedo s većom potrošnjorn alkoho la povećava mu se i otpornost — tolerancija na alkohol: da bi postigao isto dejstvo. kao što se može postati alkoholičar i kad se ne raspolaže nijednoin od opisanih osobina niti se ijedan problem može za to okriviti. Obično izbegava prijatelje koji bi ga mogli kritikovati. poslednje preulkoholičarske ili pretoksikomanske faze. iznenađuje se zbog onog što jc tada uradila. Mnogi će tako nastaviti i godinama bez znakova pogoršanja. do treće. Onog trenutka kad razlog za piće postane želja da se doživi neko olakšanje nastaje druga prealkoholičarska faza. ali će imati potrcbu da između ovih popije i poneku krišom. Najzad. Mnogi postaju impotentni zbog štetnog dejstva alkohola na polni nagon. prva prealkoholičarska faza. To i jeste vreme kad se bez velikih teškoća može sasvim prestati s pićem ili se može nastaviti sa smanjenim i umerenim uzimanjem pića. To ga ohrabruje i sebi čestita. ali će velik broj nastaviti da pije sve češće i sve više. češće oni imaju osobine tipova opisanih ličnosti. U društvu će nastaviti da ispija »ture« zajedno s drugima. Poneko i sam uoči da pije više i češće nego ranije i više nego drugi. a alkohol im olakšava slobodniji pristup. Razvoj bolesti. Oko 20°/o svih onih koji piju alkohol ubraja se u tu kategoriju. smišlja različitu strategiju: svraća na više rnesta gde popije samo jednu čašu. Poneka inače mirna osoba iznenadi svojim agresivnim ponašanjem svakoga ko je poznaje: u alkoholisanom stanju napada i lomi sve oko sebe. a da bi izbegao da ga drugi otkriju. Dotle traje tzv. a kad se otrezni. može poslužiti kao znak i opomena da se bolest približava. kako bi u društvu izdržao spor tempo. drugi su impotentni i u piću traže utehu. Tada će ili prestati da pije ili će početi da krije tu svoju slabost od drugih. Posle ovoga nastupa faza alkoholne toksikomanije. Neki od njih imaju slabiju potenciju i pomoću alkohola pokušavaju da steknu samopouzdanje. Osobe sa seksualnim problemima mogu se takode naći među alkoholičarima. Ako se s pogoršavanjem nastavlja i dalje. Mnogi Ijudi koji bi se lako mogli uvrstiti u neku od opisanih grupa nikad ne postanu alkoholičari — štaviše. nikad i ne okuse alkohol. Neka od ovih faza ostane nezapažena. Svakako se u životu ne nalaze ovako jasno odcljeni tipovi ličnosti među alkoholičariina. Neprijateljska osećanja koja su iz društvenih obzira bila gušena pod normalmm okolnostima. Najzad. Sve počinje povremenim pićem u društvu. Nekad i same spoljašnje okolnosti idu tome na ruku. međii alkoholičarima se mogu naći i osobe s izopačenim seksualnim nagonima: nisu retki homoseksualci koji u kafanama i bifeima mogu naći sebi slične. ili popije dosta a ostaje trezan. da u njemu »utope« svoj bol.na njega može »osloniti«. neke osobe što se nađu suočene s teškoćama u životu ili pretrpe težak gubitak i nisu u stanju da ovo podnesu i nekako reše pribegavaju piću kao nekom leku. došlo se do praga bolesti. zavisnost od alkohola: . Upravo ovi Ijudi najlakše postaju žrtve alkoholiziTia i ne primećuju kuda ih to vodi. oslobodila su se uz pomoć alkohola koji uklanja kočnice. i piće sve češće postaje pribežište i olakšanje. ispija brzo nekoliko čašica. 1 pored toga ne mola još uvek uviđati kuda sve to vodi. Da bi postigao željeno dejstvo. ali ako se uoči. ili se pre nekog prijema kod kuće »pripremi« s nekoliko čaša.

a ponekad u tome i uspe. sedmicama. Sve postaje dobar izgovor za piće. Na poslu postaje nepažljiv. Komplikacije alkoholizma. Da nastavi s pićem — ne može. otpornost na alkohol: sve manje količine alkohola dovode do teške intoksikacije. Ciroza jetre česta je posledica alkoholizma. Pije i opija se i danju. Sada počinje da se dešava nešto novo: ne seća se nekih događaja. Opija se često. Pre svakog posla ima potrebu da pije. Sam gastritis nije neizlečiv ako se prestane sa pićem. to ga i obeshrabruje i počinje da nipodaštava sebe kao bezvrednu i bespomoćnu osobu kojoj nema pomoći. Piće je postalo najvažnije u njegovom životu. uplašen. To ga potresa i plaši i obraća se lekaru za pomoć. kako je dospeo do kuće. o amneziji koja obuhvata jedan određeni deo vremena. i pije još žešće. naročito ponedeljkom. sve do trenutka u kom se dospeva u bespomoćno stanje. StariJe se dalje pogoršava zbog loše ishrane: ne samo što nema vremena da nabavi i pripremi hranu već i apetit nestaje zbog oboIjenja želuca. više iz želje da sam sebi dokaže kako još nije tako loš. čak i mesecima. Zapušta se. Jedino što preostaje je lečenje. zadovoljan što rnu je eksperiment uspeo: time je samo sebi »dokazao da može bez pića«. Posle dugotrajnog neumerenog pića smanjuje se podnošljivost. kako se ponašao prošle noći. često izostaje. najbolji je dokaz da je u to vreme njegovo ponašanje bilo gotovo sasvim normalno. Da svest nije bila oštećena. Za lekare je to važan znak da je prestala mogućnost da se ovaj može vratiti na umereno piće: nastala ]Q toksikomanija i njen put nizbrdo. retko uspeju jer se vrše u alkoholisanom stanju. napušta porodicu i prijatelje. Razvijaju se i bolesti zbog nedostatka vitarnina. Da bi se obezbedio da mu alkohol bude uvek pri ruci. Pokušaji samoubistva. radostan događaj ili neuspeh i žalost podjednako. U ovom periodu može se javiti bolesna Ijubomora alkoholičara. Ako nastavi. kako to mnogi od njih misle. 1 na druge načine vrši opite kako bi ostvario umerenost u piću: menja vrste alkohola. Ali se sve svodi na to da u stvari stalno misli na alkohol. Nema dovoljno novca za alkohol pa pokušava da ga stekne kockom. S ovim se ušlo i u period u kome se gubi kontrola nad pićem: i samo jedna čašica dovodi do ispijanja mnogih sle dećih. kada troši velike sume da bi častio i nepoznate koji se nalaze u kafani. Pokušaji prijatelja i porodice ostaju bez uspeha. Ovo se alkoholičarima mu že desiti čak i onda kad nisu mnogo pili. već o gubitku sećanja. . krije boce (i zaboravlja gde ih je ostavio). ako ga zatraži ili ga nagovore na to. Velik broj umerenih potrošača alkohola dobija zapaljenje želuca — gastritis. menja mesto i vreme pića.piće je sada potreba i bez njega se vi še ne rnože. Posle ovoga nastaje stadijum hroničnog alkoholizma. ali se neumitno vraća piću svom žestinom. Grizlica u želucu česta je u alkoholičara. pravi sam mešavine. U odmaklijim stadijumima ciroza je neizlečiva. i prestane da pije danima. a gotovo svaki alkoholičar ima teži oblik ovog oboljenja. Ujutru je uznemiren. Ponekad pravi gestove »kavaljerstva«. Ovde nije reč o nekom gubitku svesti. AIi i tada učini napor. gotovo stalno oseća muku. ruke počinju da mu se tresu. zadužuje se i tone sve dublje. Nastupi kajanja i griže savesti su samo još jedan razlog da se pije. manje da bi impresionirao ostale. Ponekad dođe do kobne odluke da alkohol zameni drogama i time svoj položaj pogoršava. srećom. da prestane — nije u stanju. ne može ni da se obuče pre nego što popije čašicu. da ga može ostaviti kad god to odluči — prema tome može piti slobodno. štaviše. Bolest je u svom punom razvoju. može doći do trajnih oštećenja mozga. za sve ostalo slabi interesovanje.

lucinoza alkoholičara. B. S. Ali. privatni ugostitelj. Ovo se dešava kad alkoholičar prestane da pije zbog neke bolesti. U ovakvorn stanju postoje uznemirenost. Dešava se da ne prepoznaje ni svoje najbliže. Nesuglasice koje zbog toga nastaju često se završavaju tučom. viču na njega. U sličnim okolnostima dugogodišnji alkoholičari mogu dobiti i epilepsiju. . 45 godina.ae se tada prvi put sazna da su alkoholičari. koji se pojačava kad pokuša da radi bilo šta. Da bi se »učvrstio«. ranije konobar. pa i kad se oblači. svesni su da se s njima dešava nešto nenormalno i traže pomoć lekara. »od prijatelja i neprijatelja«. koji je o sebi mislio da pije umereno TT ovom stanju doživljava strah. Obično je reč o alkoholičarima koji su neumereno pili najmanje 10 godina. »neke čupave životinjice koje šište. Inače. Počeo da pije još od 18.. može biti neupadljiv. devojke male kao lutke. On nastaje zbog nedostatka vitamina B). i normalna logika ne može se primeniti. morske životinjice s pipcima sličnim algama«. pauke koji su pleli mrežu po zidu. To je polyneuritis. koja se može javljati za vreme uzimanja alkohola ili može biti znak apstinencije u vreme prestanka s redovnim pićem. a to upravo i otežava da ih nagovore na lečenje. Nije važna starost žene u čiju vernost sumnja. Dva do tri dana posle prestanka s pićem može se javiti delirijum tremens. kako kaže. godine. dobro poznata bolest hroničnih alkoholičara. u svemu ostalorn što nije u ve/i s bolesnorn Ijubomorom. službenik (inkasant). pije još od vojske (30 godina). Neki hronični alkoholičari imaju halucinacije: čuju glas koji im govori pogrdne reči. a nije retko da je ova konstatacija iznenađenje i za samog bolesnika. 53 godine. osećaj slabosti i poremećaj orijentacije. redovno se opija. Oseća intenzivan strah. Delirijum traje nekoliko dana. P. u iznošenom kaputu. Za mno. grde ga što je rasturio porodicu i zanemario decu da bi on »napunio burag rakijčinoma. nije orijentisan. Stalno čuje glasove među kojima je prepoznao očev i lekarov glas. Dijagnoza: delirium tremens. od čega pate alkoholičari. psuje ih. odustajanje od pića i le" čenje mogu dovesti do poboljšanja. prljav.Još jedno oboljenje je veoma često u alkoholičara. prva mu je briga da popije Uz ovo mogu postojati vidne i slušne halucinacije. Zapušten. To je alkoholičarska halucinoT.. Dijagnoza Nekoliko časova ili nekoliko dana posle prestanka s pićem (reč je o teš kim i dugogodišnjim alkoholičarima) javlja se ukutni tremor ruku. M. uznemirenje. 1 pored halucinacija rnogu da rade svoj posao i neupućenima ne daju utisak bolesne osobe. Pre dva dana počeo da viđa sitne figurice i životinjice. nedostaju mu prednji zubi. neprestano govori i ponaša se kao da želi da uhvati ili otera životinje koje mu se priviđaju na krevetu i u sobi. Patoloska Ijubomora alkoholičara obično se odnosi na bračnog druga. Ovde je reč o bolesti. uz lečenje se smiri i za kraće vreme. Psihički poremećaji su teška komplikacija hroničnog alkoholizma.a. niti njen izgled. halucinacije su za bolesnika mučne i neprijatne. prljave kose. u svom radu. Više puta zatečen kako su mu uši zapušene hartijom i krpicama da bi se branio. a od 23. U daljoj obradi te svoje bolesne ideje pronalazi »dokaze«. ruga im se i preti im. Oni to doživljavaju pri gotovo čistoj svesti. Ako bolest nije uzela rnaha. nesnosne. drhti. znoji se. povrede ili operacije.

da se ne seća ničega što se nedavno desilo. ne i na one ranije. Zavisnost od droge je stanje koje nastaje posle ponavljanog uzimanja droge. upoznaje se s istom osobom po nekoliko puta itd. adikcije) Toksikomanije se mogu definisati kao stanja povremene ili trajne intoksikacije koja su pogubna za ličnost i štetna za društvo. . Ovo može dovesti do teških oštećenja pamćenja. čak pravi šale i duhovite upadice i zbog toga odaje utisak sasvim normalne osobe. trankilizeri. koji je karakterističan za toksikomaniju stepena zavisnosti.Nedostatak vitamina Bi čest je u al koholičara zbog poremećene ishrane i oboljenja želuca. averziono lećenje. Izraz »narkomanije« nije podesan jer ovde nije reč samo o sredstvima koja imaju narkotičko već i o onim koja imaju stirnulativno dejstvo. Psihoterapija je ipak najvažnija. Tek se u dužem razgovoru primeti da brka redosled događaja. dok sećanje ranije upamćenog materijala može ostati očuvano. uz to zaboravlja i događaje iz skorašnje prošlosti. Najteže i neizlečivo oboljenje koje rnože pogoditi hronične alkoholičare je demencija. težnja ili prinuda da se nastavi s uzimanjem droge. Poremećeno je upamćivanje svega što u sadašnjosti doživljava. Njih karakterišu sledeće osobine: — velika potreba. zbog čega se daju umirujuća sredstva. vitamini i dijeta za popravljanje pothranjenosti. Kad uvidi da s pamćenjem ne stoji najbolje. stanje koje se karakteriše oslabljenom leakcijom na istu dozu droge i potiebom da se količina doze poveća da bi sc postigao isti farmakodinamski efekt. Do ovoga dolazi zbog oštećenja i izumiranja nervnih ćelija mozga. Još jedno oboljenje posledica je nedostatka vitamina Bi u alkoholičara. Navika na drogu ima sve karakteristike zavisnosti. Mnoge droge koje izazivaju fizičku zavisnost stvaraju i toleranciju. bolesti koju je opisao ruski psihijatar Korsakov. izuzev što osobe s navikom. Primenjuje se i tzv. Fizička zavisnost posledica jc Hzioloških promena koje izazivaju potrebu da se nastavi s uzimanjem droge 1ako bi se izbegla pojava simptoma poznatih kao apstinencijalni sindrom. izražavanje je sve teže i intelektualne sposobnosti uopšte propadaju sve više. Bolesnik pre svega mora da želi da se leči i da pri stane na lečenje. — razvoj tolerancije. trudiće se da ovo prikrije izmišljenim okolnostima i pričama (konfabulacije). Sve droge koje izazivaju toksikomanije imaju snažno dejstvo na centralni nervni sistem. — fizička i psihička zavisnost od droge. U punom zamahu bolesti alkoholičar bez lečenja retko može preći na umereno i kontrolisano piće. Ovaj poremećaj upamćivanja od nosi se na događaje koji su se desili za vreme ove bolesti. koje ima za cilj da stvara neprijatne simptome ako se pije alkohol. ne pokazuju apstinencijalni sindrom. Lečenje. 1 ovde inogu nastati slični poremećaji upamćivanja kao i u Korsakovljevoj bolesti. TOKSIKOMANIJE (Narkomanije. Nagli prekid izaziva apstinencijalne simptome. a njihove štetne posledice odražavaju se kao neurološke ili psihičke promene. s težnjom da se doze povećavaju da bi se postiglo željeno dejstvo. Rezonovanje je dobro. ali uz to postoje i paralize očnih mišića i poremećaj ravnoteže. To je Wernickeova encefalopatija. iako psihički zavisne. Tako disulfiram (»antabus«) stvara veoma velike vegetativne teškoće ako uz ovaj lek pacijent ipak pije. Ona se razvija postepe no: najpre slabi moć rasuđivanja.

znoj i suze. strah i uznemirenost. a u težim slučajevima koma i smrt. droge smanjuju seksualno interesovanje i potenciju. Postoje i slučajevi jatrogene toksikomanije — izazvane davanjern droge u cilju lečenja. Među toksikomanima ima i medicinskog osoblja koje ima »privilegiju« da lako dolazi do droge. Opijati. zbog čcga teže da budu voljene i osećaju potrebu da se oslobode unutrašnje napetosti j straha. Obično je potrebno oko dve sedmice uzimanja terapijske doze da bi se došlo do navike koja izaziva apstinencijalne simptome kada se prestane s uzimanjem droge. posle čega im se otvoreno nudi. Postoji i raširena zabluda da droge otvaraju vidike. i usporenjem pulsa. Takve osobe postaju najlakše žrtve ove opake bolesti. metadon i metadonhidrohlorid — heptanon). Međutim. Naprotiv. kako se toksikomanija sve više širi.Uzroci i putevi koji vode toksikornaniji različiti su. Dešava se često da prvo iskustvo stvori neprijatnosti. krvni pritisak je povišen. v/ želje da se uključe u društvo koje im na neki način imponuje. može imati halucinacije. Klinička slika toksikomanije različita je i zavisi od droge koja se zloupotrebljava. Posle veselosti nastaju depresija. podstiču rnaštu i olakšavaju koncentraciju. ubrzani su disanje i puls. izuzetno se puše (Kina). Zadesna trovanja i smrt su česti među toksikomanima. Nije redak slučaj da se droga podmetne u bezalkoholno piće pa kad žrtve iskuse stanje euforije. zavisne i usamljene. luči slinu. Ovo se klinički prikazuje kao povećana dremljivost. slično zaraznoj bolesti. Morfin i heroin najčešće se uzimaju supkutano ili intramuskularno. najpre besplatno. Psihoanalitički gledano. što jc češće slučaj među mladima. ona postaje sve zaraznija i za osobe koje nemaju upravo opisane crte ličnosti. nastaje delirijurn. moralnog i intelektualnog propadanja za vreme neposrednog dejstva smanjuju intelektualne sposobnosti. ali drugi ipak nastavljaju. smanjenjem psihičkih i fizičkih potreba i osećanjem unutrašnjeg zadovoljstva ili uzvišenosti (»high«). zapomaže za drogom. Sindrom intoksikacije odlikuje se sedativnim efektom. crvenilo. Neki prave primitivne rastvore od smole dobijene od maka. Ipak su često to osobe koje su emotivno nezrele. objasni joj se da je to od droge i da droga nije tako strašna kako su čuli. Tada je bolesnik uznemiren s osećanjem užasa. Droga obično deluje 3—4 časa. zenice su mu raširene. Izuzev metadona. iako imaiu dezinhibiciono dejstvo na moralna osećanja i stid (slično alkoholu). U ovu grupu droga ubrajaju se opijum. temperatura može biti povišena. ali se mogu svesti na neke najčešće. heroin. Ispitivanjem jedne veće grupe toksikomana nađeno je da je većina počela iz radoznalosti. koža naježena kao guščija. Najveći broj narkomana su i pre toga bile psihički labilne osobe koje su osećale intenzivnu potrebu da budu prihvaćene i voljene. papaverin. zbog čega neki definitivno odustanu. derivati opijuma (morfin. bacaka se i valja. Ne može se govoriti o nekim posebnim tipovima ličnosti koji su predodređeni da postanu toksikomani. Drugi su to uradili po nagovoru poznanika. droge i pre stanja fizičkog. toksikomani su obično osobe s oralnonarcisističkim karakternim crtama koje se ponašaju na nivou neposrednog zadovoljenja potreba. svrab. arterijske tenzije i temperature. gotovo svi opijati imaju slično dejstvo. Ako se upotrebe suviše velike doze. sniženje frekvencije respiracije. . ređe intravenski i per os. povraća. Umesto podsticajnog dejstva. Ovaj sindrom nastaje posle 4—48 časova nakon poslednje doze droge. sužcne zenice. Masovnost ove pojave vrši sve veći pritisak na okolinu. kodein) i sintetički preparati (meperidin — petantin i dolantin.

Kada se jave blagi znaci. što neumitno vodi ka težim drogama (»eskalacija«). ali mogu ostati i trajne posledice. kasnije dolazi do midrijaze i smrti. a krajem prve sedmice apstinencije i psihoza sa sumanutim idejama i vidnim i slušnim halucinacijama. Dejstveni princip je smolasti eksudat. zatim u toku 2. sliven govor. Prema zemljama u kojima je ima droga se zove hašiš. nesanica.Posle duže upotrebe droge na koži se vide brojni ožiljci od uboda i apscesi (zbog žurbe toksikomani često ne sterilišu brizgalicu) kahektični su. Neposredno dejstvo ove droge jeste stanje sanjarenja s euforijom i naglašenim unutrašnjim dobrim osećanjem. koja se gaji u Aziji. Veće doze snižavaju rad čula. Sedativi — hipnotici. ganja. bede. dana mogu nastati epileptički napadi. opuštanja. javljaju se halucinacije i iluzije. Metadon irna dejstvo koje traje oko 12 časova. strah. a opažanje vremena i prostora deformisano i prošireno. daje se peroralno i ne stvara toleranciju niti nepoželjne hronične posledice. Doze se postepeno povećavaju i osoba se nalazi u stanju koje je između intoksikacije i teških poremećaja koje izaziva prestanak uzimanja. s pojavom nistagmusa. povišen krvni pritisak u ležećem i snižen u uspravnom položaju. mexicana). V ovu grupu ubrajaju se barbiturati s kratkim i srednje dugim dejstvom. mnogi obole od hepatitisa. Nema dokaza da se uzimanjem ove droge stvara tolerancija ili fizička zavisnost. umanjuju seksualne želje i potenciju. Govor je brz. sharas. straha. otuda i naziv »heroin«. Dejstvo droge traje oko 4 časa. i 3. u srednjim hipnotički a u velikim dovode do narkoze. meprobamat. Heroin je polusintetski derivat morfina. Bolesnik može izvršiti samoubistvo u takvom stanju ili može umreti zbog trovanja. a pored euforije stvara i osećanje snage i podstiče na agresivnost. uvod ili »predjelo«. librium. osim njenog neposrednog toksičkog dejstva. Hronični uzimaoci droge propadaju i srozavaju se. Simptorni apstinencije javljaju se posle 24 časa od uzirnanja poslednje doze: slabost. Psihoza (kanabispsihoza) nastaje u osoba koje duže vreme upotrebljavaju ovu drogu. Produženoin upotrebom barbiturata (ovo ne važi za fenobarbiton u lečenju epilepsije) povećava se tolerancija i nastaje fizička zavisnost. nemir. dizartrije i ataksije. krivice. To je slika maničkodepresivne psihoze ili slična shizofreniji. respiratornom depresijom. koja se gaji na američkom kontinentu. a s povećanjem doze ovi se znaci pojačavaju. Ceste su zastrašujuće halucinacije. često od tuberkuloze pluća. Žbog toga se upotrebljava za lečenje opijatskih toksikomanija kao zamena za drogu. Ovo stanje traje nekoliko dana. bhang. valiurn) u većim dozama izazivaju smanjenje psihičke aktivnosti i budnosti. dagga i marihuana. Trankilizeri (doriden. a u težim slučajevima komu i smrt. često nepovezan. posle čega nastaje osećanje bespomoćnosti. i Cannabis sativa (americana. ali psihička zavisnost postoji. rasprodaju svoju i tuđu imovinu i dolaze u sukob sa zakonom. Izaziva najteže posledice. . ataksiju. S jačom intoksikacijom nastaje semikoma sa suženim zenicama. Najčešće se uzima sušeni preparat. postoji oštećenje pamćenja i rasuđivanja. jeste ulaženje u krug narkomanija. koji se meša s duvanom i puši kao cigareta. to je osećanje euforije. jačeg je dejstva. U malim do zama deluju sedativno. ponašanje može biti impulsivno. Hašiš — marihuana — jeste droga koja se dobija iz ženske biljke konopIje Cannabis indica. Ono što je najopasnije. prostituišu. i kajanja. drhtanje.

delirijum. zastoj disanja i smrt. Psihička zavisnost može se razviti već pri terapijskim dozama. ali može biti praćeno i razdražljivošću. mada se javljaju simptomi psihičkog reagovanja na nedostatak droge. gubitak apetita i nesanica. obično 1—2 puta. gljivice Ergota. a u terminalnom stadijumu konvulzije. Dejstvo joj traje 8—12 časova. Fizička zavisnost se ne razvija. vidnim. god. češće u kombinaciji s opijatima. a slično dejstvo ima ritalin.. Tolerancija se razvija vrlo brzo i dnevna doza može se povećati na nekoliko stotina puta veću od terapijske. posle čega nastaje zamor. ili povremeno. Kokainski toksikomani stiču psihičku zavisnost. Znaci akutnog trovanja kokainom su: proširene zenice. utisak pojačane psihičke aktivnosti i fizičke snage. Kokain se retko uzima sam. zbog čega su je Indijanci Južne Amerike upotrebljavali kao sredstvo za povećanje fizičke izdržljivosti. egzoftalmus. koma. ponekad s preokupacijom samoubistvoin ili izvršenjem samoubistva. Naglo oduzimanje droge izaziva sindrom letargije i depresije. u najtežim slučajevima čak i svakih 10 minuta. zbog čega je postala privlačna za neproduktivne slikare i kvaziintelektualce. Zbog ovih poslednjih u stanju je da iglom kopa po koži i vadi »insekte«. Dobija se 'u. Droga se brzo razara u organizmu. Fizički znaci dejstva amfetamina su ubrzan puls i povišen arterijski pritisak. Uzima se ušmrkavanjem ili intravenski. uzrokuje nesrećne slučajeve. taktilne halucinacije. studenti i radnici u noćnim smenama. Ne postoji psihička ili fizička zavisnost. methadrin i preludin). dok se tolerancija razvija brzo. u čiju se grupu ubrajaju i meskalin i psylocybin. glavobolja. depresivno raspoloženje. iluzije i vidne. Toksikoman je uzima radi pojačane euforije i lažnog osećanja pojačane psihičke i fizičke snage. nauzeja. iako nije amfetamin. osećanje prijatnosti zamenjuje se impulsijama i agresivnošću. LSD—25 (dietilamid lizergične kiseline) ubraja se u droge psihedeličnog tipa. Zbog stvaranja osećanja prijatnosti (uklanja zamor i sanjivost) zloupotrebljavaju ga vozači. Tolerancija se takođe ne stvara. jer stvara osećanje prijatnosti i dobrog raspoloženja. zbog čega je toksikomani uzimaju više puta dnevno. povraćanje. Hronični toksikomani mogu imati sumanute ideje proganjanja. strah. Česti su dijareja. U umerenim dozama izaziva osećanje prijatnosti. Uzima se peroralno. Kokain je prototip droge koja stimuliše centralni nervni sistem. proširene zenice. rasuđivanje postaje slabije i pogrešno i pamćenje biva oštećeno. a posle prestanka dejstva droge depresivna stanja sa sumanutim idejama. a teži toksikomani primenjuju ga intravenski. često vrlo slična shizofreniji. ali ne i fizičku i ne do biju apstinencijalni sindrom. naročito karakteristične. a opis vidnih živo obojenih halucinacija imao je velik publicitet. zbog čega. U medicini se upotrebljava kao stimulativno i antidepresivno sredstvo još od 1920.Stimulatori nervnog sistema. fini tremor. a jedno vreme je amfetamin i preludin upotrebljavan za redukovanje telesne težine jer umanjuje apetit. desoxyn. retko postoji i hronična intoksikacija. slušnim i taktilnim halucinacijama. nauzeja. Kako se doze povećavaju zbog tolerancije. slušne i. Pored ovih halucinacija postoji i poremećaj teles . depresija je sve jača posle prestanka dejstva droge. Uzirna se gotovo uvek per os. Najvažniji predstavnik ove grupe je amfetamin i njegovi derivati (dexedrin. zbog čega žrtva ponavlja dozu. pogrešno procenjujući svoje moći. Mogu se javiti psihotička stanja sa sumanutim idejama.

psiholog. osećanje snage i svemoći (poznata su ubistva i nesrećni slučajevi zbog pokušaja letenja s krova i prozora). a mogu postojati i sumanute ideje proganjanja ili teška delirantna stanja. . Jedan od propovednika LSDa bio je izvesni američki profesor univerziteta. agresivnost. ali i trajne psihoze. širenja narkomanije među studentima i prodaja droge) osuđen na više godina robije. Sigurno je da LSD stvara prolazne. koji je kasnije zbog kriminala (fabrikacija droga. a postoje dokazi da šteti razvoju fetusa i stvara monstrume. afekt straha ili depresije.ne sheme i orijentacije.

Neobičan stav. druženju itd. ilustrujući ih ipak karakterističnim simptomima. podatke o njegovom psihomotornom razvoju. da li je imao noćne more. verovatno ima slušne halucinacije. ne sme mu protivrečiti niti se upuštati u raspravljanje. kakav je bio kao odojče (gotovo svako je o tome dosta čuo od roditeIja). ambiciji. Zbog toga je potrebno pustiti pacijenta da stvari izla že spontano i samo povremeno diskretno intervenisati. Anamneza. U prvom slučaju to može biti dobar dijagnostički putokaz. alkoholizmu. doslovno citirajući neke pacijentove iskaze. da li je bio vaspitavan strogo. odnosu prema radu i kolegama na poslu. napade besa. samoubistvima. u drugom će to biti podatak koji može kasnije kada se njegovo stanje izmeni. da li je bio izolovan od de ce. bez obzira na to da li bolesnik ima uvida u svoju bolest ili nema. roditeljima. Ovo je potrebno za kasnije lečenje istog bolesnika. odnosi roditelja). rođacima). o uslovima u porodici (emocionalna klima. kako bi se osvedočio u njegovo sniženo reagovanje i neuviđavnost. kakav je uspeh postizao u školi — sve to rnože dati sliku o ličnosti pre početka bolesti. Iz kasnijeg života važni su podaci o braku. Lična anamneza sadrži podatke iz pacijentove prošlosti od rođenja. vidaju se u shizofrenih . a za bolnicu kao dokumentacija koja može poslužiti i kao materijal za istraživanja. bračno stanje. — Već na prvi pogled može se steći izvestan utisak na osnovu samog bolesnikovog izgleda: zapuštenost. zanimanje. i pokazuju. zapušava uši. pol. Pacijentovo držanje može da ukaže na njegovo neobično doživljavanje: pacijent koji se okreće kao da osluškuje ili. 0 sadašnjoj bolesti možemo tako đe dobiti podatke od pacijenta. naprotiv. loša lična higijena. mesto u kome je rođen i ono u kome živi. cerernonijalno rukovanje. Pregled. Lekar mora pokazati poštovanje prema nje govoj ličnosti. prikladan izgled koji se od osobe jedne određene sredine može očekivati. njene kulturne i ekonomske karakteristike. Ako dobijeni podaci nisu realni. Zbog toga ne treba uvek doslovno zapisati sve što bolesnik kaže: podatke treba organizovati i dati im smisao koji je ispitivač stekao. Porodična anamneza može pružiti značajne podatke o naslednim bolestirna (slične bolesti među braćom i sestrama. Ovi podaci unose se u istoriju bolesti kao dokument o bolesnikovom stanju.. njegovo školsko obrazovanje. prornenaina radnih mesta. Izuzetne su situacije kada lekar dolazi do zaključka da treba da izazove pacijenta. Važno je poznavati i sredinu iz koje je potekao. Istorija bolesti mora sadržati generalije o pacijentu: njegovo ime i prezime. Za prvu orijentaciju o bolesti mogu najbolje poslužiti glavne tegobe koje pacijent navodi. poslužiti kao merilo za upoređivanje. npr. pak. ukočeno držanje. Cesto je neophodno ispitivati pacijenta nekoliko časova čak i u više navrata (kada je reč o hospitalizovanom bolesniku). pocepan i prljav lekar sigurno mora izazvati sumnju da su se s njirn zbile ili zbivaju krupne psihičke promene. porodice ili onih koji bliže poznaju bolesnika (heteroanamneza). godine. sumnjanje ili poremećaje mišljenja (u svakom slučaju kada je reč o psihotičnim bolesnicima) treba uzeti podatke o bolesti od rođaka. o njegovoj reakciji na polazak u školu.PSIHIJATRIJSKI PREGLED Prilikom obavljanja psihijatrijskog pregleda lekar najpre mora steći poverenje pacijenta. umokravanje u snu. Neobrijan. ili. Njih treba navesti pacijentovim rcčirna. ili nakinđurenost.

Fond znanja i inteligencija. 0 inteligenciji se može steći utisak za celo vreme razgovora. doručak?. Izraz lica može odavati i strah. veličine ili propasti itd. da se posle 5 i 20 minuta ispita šta se upamtilo. kada se oženio—udala?. Kada je apstraktno rnišljenje oštećeno. Bolesnik s prostom shizofrenijom (schizophrenia simplex) ima plitak i prazan afekat. Skorašnje pamćenje: kada je sti gao?. Kada bolesnik ne želi da iznese svoje misli. Važno je i da li intenzitet tog afekta odgovara situaciji. Čudno i neodgovarajuće raspoloženje viđa se u shizofrenije: na pogrebu najbližeg oboleli rnože biti veseo ili ravnodušan. Poremećaji opažanja najčešći su kao slušne halucinacije: obično su to glasovi koji nešto poručuju. Za ispitivanje senzorijuma ispitujemo orijentaciju. gde je učio školu?. Depresivni bolesnik je tužan. opšte znanje i sposobnost apstraktnog mišljenja. inkoherentnost mišljenja. Pri tom je važno i da 11 njegovo osećanje i raspoloženje odgovaraju situaciji i sadržaju njegovih misli ili odudaraju od toga. . šta znači poslovica: ko drugome jamu kopa sam u nju upada?). Grimasiranje. ili mutizam — prestanak govora). koji je vaš pravi položaj?. da li vam rade o glavi?. nešto o letini i poljskim radovima (ako je sa sela). da nabroji republike. datumi rođenja dece? Pitanja rnoraju odgovarati psihičkom stanju i obrazovanju bolesnika. salata od reči. prosto računanje i brojanje (ovo može značiti i nedovoljno obrazovanje i znanje). uplašen. eksera i šina?. da nabroji 4 ili 5 reka. mesec i godina kada je došao u bolnicu). da li ste bogati?. Nekad ih bolesnik ne iznosi spontano i moraju se postavljati pitanja: da li se desilo da vas je neko pozvao a kad ste se okrenuli nije bilo nikoga?. pamćenje skorašnjih i starih događaja — sposobnost upamćivanja. Može se ispitati sposobnost stvaranja zaključaka (šta je zajedničko između noža. prete ili se rugaju. Upamćivanje i neposredno sećanje ispituju se tako što se naloži da se upamti ime neke osobe ili neki datum. ili miran i nezainteresovan. poznaje li osoblje u bolnici?). Pozitivan odgovor može značiti i sumanutu ideju trovanja. zadovoljno) ili preterano veselo. paničan. na mesto (zna li gde se nalazi. ko ga je doveo?. sa sumanutim idejama proganjanja. pacijent obično ponovi poslovicu drugirn rečima umesto odgovora. čujete li neke poruke preko skrivenih aparata i zvučnika? Optičke halucinacije se mogu otkriti odgovarajućim pitanjima: vidite li neobične stvari?. šta je jeo za ručak. razlika između vina i vode?. euforično (srećno. mogu mu se postaviti oprezna pitanja (imate li neprijatelja?. Ijutnju ili ushićenje. zna li ko je ispitivač?. bekstvo ideja.bolesnika. kako se zove bolnica?) i prema ličnostima (zna li ko je on. Afektivno stanje (raspoloženje) može biti depresivno. Ijutito. bolesnik može biti napet. Sadržaj mišljenja može biti izmenjen. da navede ime naše zemlje. Može se tražiti i da bolesnik upamti 3—4 cifre koje mu se polako diktiraju. da li ste poznata ličnost?. da li vam se vid tako izoštrio da vidite i ono što drugi ne vide? Za halucinacije mirisa i ukusa može se pitati da li u jelu oseća neki neobičan miris ili ukus. besan. kada se zaposlio?. iznenadne provale afekta takođe su katatoni fenomeni u shizofrenije. Formalni poremećaji mišljenja vide se iz spontanog izlaganja bolesnika (preopširnost. a ne halucinaciju! Sem. ženino devojačko prezime?. Orijentacija se ispituje u odnosu na vreme (datum. a sadržaj njegovih misli takođe je tužan ali je intenzitet tuge veći i ne odgovara situaciji. godišnjim dobima itd. imate li natprirodne sposobnosti?). Ispituje se opšte znanje: glavni gradovi.orijum je stanje svesti i sposobnost pravilnog shvatanja okoline. kako je došao?. šta je pročitao u novinama? Pamćenje ranijih događaja: datum rođenja?.

seksualna ili psihološka zlostavljanja Ratni stresni faktori (stresori) Osobe koje zbrinjavaju žrtve tokom traumatskih situacija su također izloženi riziku od PTSD-a • • • • pripadnici Hitne pomoći policija vatrogasci doktori/sestre 2. Potrebno je obaviti i rutinske laboratorijske analize.PTSD 1. pa se prema broju grešaka ocenjuje pažnja. Fizički pregled. DIJAGNOSTIČKI KRITERIJ . To niože biti i shvatanje sopstvene situacije uopšte (zbog čega se nalazi u bolnici) itd. Uviđavnost ne mora značiti poznavanje uzroka bolesti već samo uviđanje pacijenta da je bolestan. da mu je potrebno lečenje. POST-TRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ . Žrtva ili svjedok: • • • • • • Nesreće Prirodne katastrofe Akutna oboljenja Akti terorizma Fizička. recimo iz novina. precrta samo slovo »a« ili slo vo »b«. Može se dati i da oduzima sukcesivno 7 od 100. moraju se obaviti i dopunska ispitivanja. eventualno i da je »nervno« ili »živčano« bolestan. a zatim obrnutim redom (ili da broji od 1 do 20 i od 20 unazad do 1).Pažnja i koncentracija mogu se oceniti za vreme celokupnog pregleda. zatim od ostatka ponovo 7 i tako dalje (za ovo je potrebno i izvesno znanje računanja) ili da nabroji mesece unapred. Svaki psihijatrijski bolesnik mora biti pregledan neurološki i internistički. PTSD: UVOD Traumatski događaji . a ako rezultati pregleda ukazuju da je to potrebno. Jedan od načina ispitivanja je zadatak da se u jednom tekstu.Pojedinačni ili ponovljeni. ili dva slova.

odgovor osobe uključuje intenzivan strah. može se javiti traumatski-specifično ponovno odigravanje. bespomoćnost ili prestravljenost. C Perzistentno izbjegavanje stimulusa povezanih sa traumom i kočenje opštih osjetila (nije bilo prisutno prije traume).81 Post-traumatski stresni poremećaj A Osoba je bila izložena traumatskom događaju gdje je bilo prisutno oboje dolje navedeno: 1. B Traumatski događaj se perzistentno ponovo preživljava na jedan ili više navedenih načina: 1. Napomena: kod djece mogu postojati strašni snovi bez prepoznatljivog sadržaja. može biti prisutna igra koja se ponavlja a u kojoj su izražene teme ili aspekti traume. bila svjedok.Dijagnostički kriterij za ICD-10 (F 43. ponašati se ili osjećati kao da se traumatski događaj ponovio (uključujući osjećaj ponovnog proživljavanja. uključujući slike. fiziološka reaktivnost na izlaganje internim ili eksternim događajima koji simboliziraju ili podsjećaju na aspekt traumatskog događaja. intenzivna psihološka zabrinutost kod izlaganja internim ili eksternim događajima koji simbolizuju ili liče na aspekt traumatskog događaja. osoba je iskusila. 2. 4. Napomena: Kod mlađe djece. ili prijetnju fizičkom integritetu sebe ili drugih. rekurentno i intruzivno zabrinjavajuće sjećanje na događaj.1) 309. misli. 2. ili percepcije. halucinacija. disocijativnu retrospektivu epizoda uključujući one koje nastaju buđenjem ili u opijenom /intoksiciranom stanju). ili je bila suočena sa događajem ili više njih koji uključuju stvarnu smrt ili prijetnju smrću ili ozbiljne povrede. 5. Napomena: kod djece umjesto gore navedenog može biti izraženo dezorganizirano ili uzrujano ponašanje. Napomena: Kod mlađe djece. 3. iluzija. rekurentni distresni /zabrinjavajući snovi o događaju. kao što je indicirano sa tri ili više od dolje navedenog: .

C i D) je duže od mjesec dana Poremećaj uzrokuje klinički značajnu zabrinutost ili pogoršanje u socijalnim. E F Trajanje poremećaja (simptomi u Kriteriju B. 3. kao što je indicirano sa dva (ili više) od dolje navedenog: 1. 7. nesposobnost za osjećaje ljubavi). djecu ili normalni životni vijek). mjesta ili ljudi koji bude sjećanja na traumu. 3. 4. . napori da se izbjegnu misli. poteškoća pri koncentraciji. D Perzistentni simptomi povećanog uzbuđenja (nisu bili prisutni prije traume). brak. Specificirati ukoliko: 1. pretjerano iznenađen odgovor. 4. osjećaj izgubljene budućnosti (npr. osjećaji ili razgovori povezani sa traumom. 5. nemogućnost da se prisjeti važnog aspekta traume.1. 5. 2. poteškoća da zaspi ili nastavi spavati. hiper-opreznost. 2. primjetno smanjen interes ili učešće u značajnim aktivnostima. iritabilnost ili napadi bijesa. radnim ili drugim bitnim područjima funkcionisanja. smanjen rang afekata (npr. osjećaj odvojenosti ili otuđenja od drugih. ne očekuje da će imati karijeru. napori da se izbjegnu aktivnosti. 6. Akutno: trajanje simptoma kraće od tri mjeseca.

Hronično: trajanje simptoma je tri mjeseca ili duže. Normalan odgovor na traumu sa kliničkim manifestacijama PTSD-a.. 3. nepažljivost samo-kriticizam zabrinutost.. polet. nepovjerenje prema drugima predviđanje nesreće hiper budnost. Specificirati ukoliko: Sa zakašnjelim nastankom: ako je nastanak simptoma najmanje 6 mjeseci nakon stresora... noćne more palpitacija.2. traje manje od jednog mjeseca. 3. Akutno .stresni poremećaj: počinje u prva dva dana: mora trajati više od dva dana. žrtve će učiniti sve da prežive. Ali te vještine opstanka postaju sa vremenom slabo odgovarajuće i slabo efikasne. Reakcije na traumu • • • Borba. hiperventilacija Behivioralno/ponašajno i fiziološko . PTSD: SIMPTOMI I MANIFESTACIJE Simptomi i Manifestacije Kognitivni • • • • • • • • • intruzivna sjećanja oštećenje memorije poteškoća u koncentrisanju. nestrpljivost nesanica. smrzavanje.

EPIDEMIOLOGIJA Modeli «Zapadnog personaliteta» • • • Mnoge od početnih studija rađene su na Amerikancima (Sjeverna Amerika): civili i ratni veterani iz Koreje i Vijetnama. nisko samo-poštovanje gubitak kontrole • • • • • osjećaj izgubljene budućnosti nepovezanost sa prošlošću otuđenje od sebe. Inače su subjektivni. drugih.• • • • • Afektivno • • • • • drhtanje. mučnina. glavobolja kompulzivno. ponavljajuće djelovanje izlivi bijesa emocionalno ponovno doživljavanje događaja iritabilnost. nesvjestica ukočenost. tuga krivica. bezvrijednosti Promjene identiteta Simptomi moraju izazvati klinički značajno zabrinjavanje /distres i oštećenje. . dijareja. rada osjećaj prožimajuće nerealnosti osjećaji neadekvatnosti. bez očigledne promjene u funkcionalnom statusu. ljutnja plakanje. povlačenje. Kod prosječno 20% žena i 8 % muškaraca izloženih takvim događajima razvije se PTSD. 90% opšte populacije bilo je izloženo traumatskom događaju tokom života.

55% asimptomatičnih još uvijek taj način. 38.8 15. Kambodža 28. Tuzla – 70% De Jong et al (2001): Njemačka 1. 20. 32. 43% i 23% prvobitno dijagnosticirani sa depresijom ili PTSD-om respektivno. 18.4% Allwood et al (2002): Djeca – Kambodža 50%.8%. Bosna 94% Rosner et al (2003): Sarajevo – 18. Međunarodne studije • • • Etno kulturni obziri postaju sve više značajni. 45% još imaju simptome PTSD-a.0 31.• kod više od 50% takvih sa PTSD-om razvije se hronični tok. Weine (1998): 65% Izbjeglica sa prostora Bosne i Hercegovine u Sjedinjenim Američkim Državama.8%. o 1996: 5. Alžir 37.7% u medicinskom tretmanu. De Jong et al (2001): Izbjeglice sa prostora Bosne i Hercegovine u hrvatskom izbjegličkom kampu.2% asimptomatični o 1999: Od preostalih. Etiopija 15. nastavljaju da ispunjavaju DSM-IV kriterij.6% u psihološkom tretmanu % Rizik za PTSD • • • • • Silovanje Ozbiljan fizički napad Drugi seksualni napad Ozbiljna nezgoda/povreda Pucanje/ubadanje 49.3%.7 16. Kuvajt 70%.4 .9 23.6% sa PTSD-om. Gaza 17.6% sa PTSDom i depresijom i 55.4%.6% od slučajno izabranih. depresije ili oboje.6% sa depresijom. 16% prethodno asimptomatičnih imali su simptome psihijatrijskog poremećaja (uglavnom depresija) • • • • Schei et al (1999): Žene – Zenica 53%.

0 Zloupotreba alkohola/ovisnost Depresija Poremećaji ponašanja .8 FAKTORI KOJI POVEĆAVAJU PODLOŽNOST PTSD-u Faktori Koji Povecavaju Podloznost PTSD-u • • • • Seksualno ili drugo zlostavljanje u djetinjstvu Ženski rod Prethodno ili ko-morbidno psihijatrijsko stanje Porodična anamneza anksioznog poremećaja.9 43.3 48.3 10.• • • • Iznenadna.9 27. PSIHIJATRIJSKA I MEDICINSKA KO-MORBIDNOST SA PTSD-OM Muškarci (%) Zene (%) 51.3 3.5 0.4 7.9 47. narcističko ponašanje Mladost • • • • • • • Niska inteligencija Slaba edukacija Slabo socijalno-ekonomsko stanje Ograničene vještine savladavanja situacije Rana porodična disfunkcionalnost Ograničene društvene podrške Ozbiljnost traumatskog doživljaja o Prolongirano ili ponovljeno izlaganje o Osjećaj ranjivosti i gubitka kontrole • • • 6. depresije. zloupotrebe supstanci Karakteristike ličnosti: introverzija Poremećaji ličnosti: anti-socijalno. neočekivana smrt u porodici ili prijatelja Bolest koja prijeti životu djeteta Svjedok ubistva ili ozbiljne povrede Prirodne katastrofe 14.

Nemojte imati pretpostavke o njihovim značenjima ili uticajima.0 28. smanjeno blagostanje. Evaluirati u okolini sigurnoj za pacijenta.4     7. PUD 34. . PITAJTE: o traumatskim događajima. FUNKCIONALNO POGORŠANJE SA PTSD-om • • • • Radno i socijalno pogoršanje Fizička ograničenja.Zloupotreba lijekova Obične fobije Socijalne fobije Više puta pokušavana samoubistva kod oba spola Veći rizik od hroničnih medicinskih bolesti: astma.0 0. Ljekar: mora misliti o mogućnosti za PTSD-e. mentalno zdravlje i socijalno funkcionisanje u poređenju sa glavnim depresivnim poremećajima i opsesivnokompulzivnim poremećajima 8. niska zaposlenost Negativan uticaj na lične veze. Pacijenti mogu biti prisutni na više načina: u kancelariji prateći nedavnu traumu.0 0. psihijatrijski. hipertenzija. Pacijent može vješto minimizirati ili negirati simptome da završe intervju sa ljekarom.0 29.1 Opci • • • • • • • PTSD je visoko neprepoznat u opštoj medicinskoj i psihijatrijskoj praksi.5 0. Glavna prepreka dobroj evaluaciji je IZBJEGAVANJE. POBOLJŠAVANJE DETEKCIJE PTSD-a 8. dnevne aktivnosti i radnu sposobnost Smanjena vitalnost. somatično i samo-dijagnosticirano.

Informišite pacijenta o tome da traumatski događaji i tuga koju oni uzrokuju može imati važne efekte na tijelo i duh. Osjećali ukočeno ili otuđeno od drugih osoba. Organizovati praćenje. Ako je pacijent pozitivan na PTSD. 8. imate odbrambeni stav ili lako iznenađeni? 4.2 Primarna Njega – PTSD Provjera U svom životu... Imali noćne more o tome ili mislili o tome kada to niste željeli? 2. užasno ili uznemiravajuće da ste prošlog mjeseca . 1. da li ste ikada imali iskustvo koje je bilo tako zastrašujuće. Ako je moguće. Bili konstantno na oprezu.• • • • • • • • PITAJTE: da li se traumatski događaji nastavljaju u pacijentovom životu.uzbuđujuću stavku (Stavka #3) 8. Ohrabrite pacijenta da izrazi zabrinutosti koje bi mogli imati u vezi sa dobijanjem tretmana. objasnite zašto vas rezultati screeninga vode da preporučite dalju evaluaciju i/ili tretman. aktivnosti ili okruženja? Da Da Da Da Ne Ne Ne Ne Sadašnje istraživanje predlaže da se rezultati PC-PTSD-a trebaju smatrati «pozitivnim» ako pacijent odgovara sa «da» na bilo koja dva pitanja ili na jednu hiper. Razgovarajte o rezultatima screeninga sa pacijentom. Veoma se trudili da ne mislite o tome ili skrenuli sa puta da bi izbjegli situacije koje bi vas podsjetile na to? 3. eksplicitna provjera suicidnih pomisli. pozovite članove porodice da učestvuju u kratkoj diskusiji i angažujte njihovu pomoć kod praćenja.3 PTSD: diferencijalna dijagnoza Psihotični poremećaj PTSD se može prezentirati sa halucinacijama ali veoma rijetko . Ako se čini da pacijent ima PTSD.

Ne očekivati od onih koji žive u vezama u kojima ima zlostavljanja da odu odmah.. zahtjeva upornost i strpljenje. • • • • . Slušati bez osuđivanja. nije lako ili bezbolno. • Ne okrivljavati ili osuđivati ih zbog njihove zabrinutosti /distresa. . shvaćenim i poštovanim. Identificiraj veze i pozitivne vještine • savladavanja.1 Uvod DA • NE Uvijek potvrditi i opravdati osjećaje. Oporavljanje je sporo. agorafobiju. socijalni i duhovno. Često PTSD pacijenti dobiju sekundarnu depresiju. To znači graditi dobar ljudski život sa ostalim. Procjenite spremnost da promjeni • zdravstvene rizike i samodestruktivno ponašanje. Generalizirani osjećaji krivice su tipičniji za primarne depresije. opsesivne poremećaje mišljenja. Bipolarni poremećaj Veći poremećaji Ostali anksiozni poremećaji PTSD pacijenti nemaju iskustvo prolongirane euforije ili ekspanzivnih raspoloženja. Ostali anksiozni poremećaji i PTSD dijele brojne karakteristike npr. • Osigurajte da pacijent razumije da nisu ludi i da nisu slabi.. Ohrabriti promjene ponašanja dok u • isto vrijeme opravdavate tugu... napade panike. 9.varkama ili formalnim poremećajem mišljenja. Izlječenje je psihološko. Ne odustajati (ne odbacivati ih) ili gajiti osjećaj beznadežnosti. da bi se • preživjeli osjetili saslušanim. Ne konfrontirati se. PTSD: TRETMAN 9.

Ne odsjecaju osobu od svijeta i njih samih. Niža stopa odustajanja nego kod tretmana lijekovima (14% naprema 36%) PTSD: TRETMAN: FARMAKOTERAPIJA 10...2 PTSD: Tretman protokoli Farmakoterapeutski Psihoterapeutski • • Spremnije dostupni. Ne mogu biti lako korišteni za samoubistvo.• Ne postoji jedan tip konzistentno efektivan za sve. Uzrokuju nekoliko podnošljivih sporednih efekata. Dobri lijekovi • • • • • • Poboljšavaju nešto za osobu. nedostaju studije vezane za tretman lijekovimat. .. Protokol psihološkog tretmana će biti produktivniji ukoliko ometajući simptomi/manifestacije manje remete pacijentov život. Dobrobiti tretmana su održivi dugoročno. Ne zahtjevaju nalaz krvi. terapije 9. onda to i uraditi. Ne vode zloupotrebi..1 Opća razmatranja Ukoliko su simptomi dovoljno oštri da odobravaju tretman.

10. Uzrokuje mini sindrom povlaćenja (apstinencijalni simptom) između doza. • • • • • Diazepm 1.2 PTSD: Tretman – Benzodiazepini Riziki • • • • • Izbjegavati osim za kratkoročni tretman urgentnih situacija. Visiki rizik psihološke ovisnosti.5-5 mg/dan Dug polu život: 20-46 sati Kratak početak djelovanja: 20-60 minuta Maksimalno dejstvo dosežu : 1-4 sata Trajanje djelovanja: 6-12 sati Clonazepam Aktivni metoboliti se mogu akumulirati kod pacijenata sa disfunkcijom bubrega/jetre • • • • • 10-100 mg/dan Dug polu život: 20-50 sati Kratak početak djelovanja: 30-60 minuta Maksimalno dejstvo dosežu: 1-2 sata Trajanje djelovanja: 12-24 sati 10. Uzrokuje dezinhibiciju. .3 PTSD: Tretman – SSRI's (Selektivni Serotinin Re-Uptake Inhibitori) • Svi se daju jednom dnevno. MAOI's. lithium). Uzrokuje kratkoročni gubitak pamćenja. carbamazepine. • Efektivniji od bilo koje druge terapije lijekovima (TCA's.

• Međutim. Voditi pacijentov detaljan karton. može doći do sindroma povlačenja kod novoređenčadi TRETMAN PTSD-a: PSIHOTERAPIJA Kongitivno-Bihevioralna terapija (individualna/grupna/po rodična) • Zasnovana na principu da loše prilagođeno raspoloženje i ponašanje mogu biti promjenjeni mjenjajući iskrivljene ili neodgovarajuce načine razmišljanja sa načinima razmišljanja koji su zdraviji i realističniji.• Blaži i rijeđi antiholinergični i kardiovaskularni sporedni efekti (bolji za gerijatrijske pacijente). • Doziranje: početi nisko. • • • • . procjenjujući odgovore (reakcije) svakih 1-2 sedmice i povećavajući dozu ukoliko je potrebno. Fokusirati se na pacijentovu sadašnju situaciju. • Korištenje u trudnoći i tokom dojenja: Nema poznatih tertrogenih efekata. u vremenu od bar 8 sedmica. pozitivnom mišljenju o sebi.. • Tretirati najmanje 12 mjeseci. • Jednako efektivni u kontroliranju svih PTSD simptoma.. ažurirana procjena vanjske situacije i pacijentovog ličnog emocionalnog stanja. kontroli negativnih misli i osjećanja. Terapeutski proces poslije vodi samo-procjeni. ići sporo. Terapeutski proces započinje sa identifikacijom iskrivljenih percepcija i načina razmišljanja koji uzrokuju ili doprinose pacijentovim problemima. • Jedna studija pokazuje 25% smanjenja simptoma i 31 % povećanja QOL u 12 sedmica. Cilj je da se prekine veza između znakova povezanih sa traumom izbjegavajuci anksiozne odgovore koji su tipični za PTSD. 54% onih kod kojih je izostao odgovor u toku 12 sedmica pokazali su poboljšanje tokom nastavka tretmana.

Vježba smopouzdanja. EMDR ( Procesuiranje desenzitizacije pokreta oka) • • • • • • • • PTSD: ZAKLJUČAK . lijevu i desnu. Cilj je da pacijenti iznesu na površinu njihove prave osjećaje. i čak naizmjenični pokreti mogu djelovati kod pacijenta. zvuk alternira od uha do uha. Vježbe disanja. Zaustavljanje misli. Pronalazač je sada mišljenja da su pokreti očiju nepotrebni. Djeca. EMDR je bio baziran na pokretima oka koji su načinjeni kao odgovor na pokrete prstiju terapeuta koji ih je pomjerao brzo naprijed i natrag ispred pacijenta tokom terapijskog razgovora. Pronađena 1987. da bi ih oni mogli doživjeti i shvatiti. Neki je zovu oblikom CBT ili terapijom izlaganja.Terapija izlaganja Terapija igrom Menadžment anksioznosti • • • • • • • Imaginarna i In Vivo. Spojiti ruke. Pozitivno mišljenje i govor o sebi. Izgleda da je ključ naizmjenična stimulacija obje strane mozga. Vježbe relaksacije. Kontroverzna. Na početku. Pronalazač je sada zove: Terapija reprocesuiranja. negativna mišljenja uzrokovana nesrećom i nove misli koje pacijent želi da ima. Hipnoterapija Psihodinamična terapija (Psihoanalitička terapija) • • Pretpostavlja da podsvjesno drži osjaćaje koji su previše bolni da bi se s njima suočili. Terapeut traži od pacijenta da vrati u misli traumatsku situaciju na kojoj pacijent želi da radi.

• Pacijenti sa PTSD-om često pokazuju predominantne somatske simptome. Psihoterapija je tretman prve linije za PTSD. • • a. • • PTSD ima biološku utemeljenost. SSRI's su efektivni lijekovi prvog izbora / prve linije u terapiji PTSD- .• PTSD je prevalentan u kliničkom okruženju a u njemu se može i tretirati. • Edukacija i savjetovanje sa podrškom bi trebali biti pruženi svim pacijentima koji su doživjeli traumu s ciljem prevencije PTSD-a. Komorbidni medicinski i psihijatrijski poremećaji su česti.

Bolest je hronična. zapuštanjem lične higijene. a manifestuju se povlačenjem u sebe. čulnim obmanama. čudnim vjerovanjem. RAZVOJ KLINIČKE SLIKE Premorbidna ličnost Većina shizofrenih bolesnika u periodu prije pojave bolesti pokazuju: -krajnju zavisnost (npr. što može da traje od nekoliko dana do više mjeseci). oštećenjem mišljenja i emocija.Negativni simptomi nastaju kao posljedica patoloških procesa u prefrontalnom korteksu. Aktivna faza se karakteriše pojavom halucinacija. sumanutih ideja. Početak bolesti Najveći broj shizofrenika imaju početak bolesti u kasnoj adolescenciji ili ranoj fazi zrelog doba. Rezidualna faza ima simptome kao i prodromalna. neobičnim ponašanjem. . a vjerovatno nastaju kao posljedica patoloških procesa u limbičkom sistemu. Akutna faza se javlja kao: -trema (karakteriše se anksioznošću. -podmukla. neadekvatnim ponašanjem. Simptomi shizofrenije dijele se na pozitivne i negativne. spavaju u sobi sa roditeljima do kasne adolescencije). fiziološki. gubitkom inicijative. -stidljivost.Bolesnici su bistre svijesti i očuvanih intelektualnih funkcija. biohemijski. Precipitirajući događaji Populacije koje su češće izložene socijalnim i ekonomskim stresovima imaju znatno veći rizik Da se u njihovim sredinama javi shizofrenija kod vulnerabilnih i nevulnerabilnih pojedinaca. prodromalna faza (karakteriše se povlačenjem iz društva.SHIZOFRENIJA Shizofrenija je psihički poremećaj. za muškarce i kraj dvadesetih za žene. a tok oboljenja se karakteriše periodima pogoršanja i remisijama. anatomsko-morfološki.). aktivnom i rezidualnom fazom. nedostatkom inicijative itd). Početna klinička slika Klinička slika shizofrenije se manifestuje akutnom. povlačenje u sebe i socijalnu izolaciju. «shizofrenogena majka». razdražljivošću i depresijom. U nastanku shizofrenije značajnu ulogu igraju biološki i psiho-socijalni faktori (genetski.Prosjek godina za početak prve psihotične epizode su srednje dvadesete. životni stresni događaji itd. koja se karakteriše poremećajima mišljenja i opažanja. Pozitivni simptomi su halucinacije i sumanute ideje. nepoznate etiologije. -asocijalno ponašanje. a afekat je neadekvatan ili otupljen.

Paranoidna shizofrenija Paranoidna shizofrenija se javlja kasnije. -Poremećaj afektiviteta (Afekat shizofrenih bolesnika je izmijenjen po kvalitativnom tipu. religiozne i somatske. TIPOVI SHIZOFRENIJE Hebefrena shizofrenija Hebefrenija je oblik shizofrenije koji se javlja najranije. mišljeja i ponašanja. i to:slušne. Istaknuto obilježje ovog stanja mogu biti epizode snažnog uzbuđenja. paramimija. negativizam i katatoni poremećaji. naročito slušnim i drugim čulnim obmanama. hipobulija. Najčešće su slušne halucinacije. tek u trećoj ili četvrtoj deceniji života. koji se manifestuje čudnim ponašanjem. koje se mogu ispoljiti kao ideje proganjanja (paranoidne). . Katatona shizofrenija Manifestuje se izraženim psihomotornim poremećajima koji se mogu izmjenjivati između krajnosti kao što su hiperkinezija i stupor. Shizofrenija simpleks Simpleks ili jednostavni oblik shizofrenije ima postepen ili podmukao početak i progresivan razvoj. zaravnjenost ili pustoš.Raspoloženje je površno i neprimjereno. gdje dominiraju afektivne promjene.Karakteriše se dugotrajnim negativnim simptomima. mišljenje je dezorganizovano. taktilne.Razvijena klinička slika Simptomi shizofrenije se manifestuju poremećajima:percepcije. karakteriše se relativno trajnim ispoljavanjem paranoidnih ideja. odnosa-da je pod kontrolom.Nema poremećaja afekta.Bolesnik saopštava da čuje jedan ili više glasova koji govore o njemu.Sadržajni poremećaji obuhvataju sumanute ideje. volje. disocijacija. u adolescenciji. -Poremećaji mišljenja (Poremećaji mišljenja mogu biti formalni i sadržajni. -Poremećaj volje (Simptomi poremećaja volje kod shizofrenih bolesnika su: abulija. ili pak automatska poslušnost i negativizam. -Perceptivni poremećaji (Kod shizofrene psihoze javljaju se čulne obmane: iluzije i halucinacije. koje su često udružene s halucinacijama.Od formalnih najčešće su zastupljeni: blok. pa su zastupljeni simptomi: paratimija. da mu se misli čitaju. volje. afektivna ravnodušnost. nemogućnosti ispunjenja zahtjeva okoline i smanjenjem cjelokupne aktivnosti. olfaktivne ili gustatorne. tangencijalnost misli. afektiviteta. ideje ljubomore. a veoma rijetko vidne. Rezidualna shizofrenija Bolest počinje kao hronično stanje shizofrenog oboljenja i veoma jasno postoji progresija od ranog do kasnog stadija.Izražena je težnja ka socijalnoj izolaciji. veličine. a govor nekoherentan. govora i katatonih simptoma. krivice.

agresivnost. ekstremna anksioznost. neuroleptike. Novi (risperidon. zastrašujuće halucinacije. U liječenju se primjenjuju uz psihofarmakoterapiju.Terapeutski cilj je kontrola simptoma i socijalna rehabilitacija pacijenta.) uspješno se kupiraju neurolepticima. homocidalne. olanzepin) i atipični neuroleptik klozapin su donekle uspješni u tretmanu negativnih simptoma i ne izazivaju ekstrapiramidalne sporedne efekte.Dugotrajan tretman je neophodan kod svih shizofrenih bolesnika. terapija nije etiološka. suicidalne. Kratkotrajna hospitalizacija se koristi u slučaju akutnog pogoršanja (sumanute ideje.TERAPIJA Hospitalizacija shizofrenih bolesnika može biti kratkotrajna i dugotrajna. još i psihoterapija i socioterapija. S obzirom da je etiologija bolesti nepoznata. tj. Dugotrajna hospitalizacija se primjenjuje kod onih bolesnika koji su težko invalidizirani i gdje lokalna društvena zajednica nije u stanju da podrži pacijenta da živi u porodičnim uslovima ili samostalno. . Pozitivni simptomi (halucinacije. sumanute ideje i dr. i nesposobnost da se pacijent brine o sebi).

gastrointenstinalni i neurološki). Pokazalo se da pacijenti sa ovim poremećajem imaju najbolju pognozu ukoliko je poremećaj u početnoj fazi prepoznat od jednog ljekara opšte prakse. dok prvostepeni rođaci muškog spola pokazuju antisocijalnu strukturu ličnosti i sklonost zloupotrebi psihoaktivnih supstanci. Neki biološki orijentisani istraživači su na osnovu analize evociranih potencijalu uočili da pacijenti sa somatizacijskim poremećajem imaju izvjesna oštećenja pažnje i kognicije što se manifestira u pogrešnoj percepciji somatosenzomih senzacija. ljekar opšte prakse treba nastojati da prihvati somatske žalbe pacijenta kao emocionalne. Uzrok somatizacijskog poremećajaje nepoznat. vidno oštećenih socijalnih i radnih sposobnosti. paranoidnost. najčešće sa  bipolarnim poremećajem raspoloženja i  zloupotrebom psihoaktivnih supstanci. Psihoanalitička interpretacija počiva na hipotezi da su somatizacijski simptomi. Pored značajnog psihološkog stresa. . karakteristično je za ove pacijente da neprestano traže medicinsku pomoć. a ne mogu se objasniti na osnovu objektivnih fizikalnih i laboratorijskih pretraga. Premorbidne karakteristike ličnosti kod ovih pacijenata su uglavnom izbjegavanje. Poremećaj je hroničan i u pravilu se javlja prije tridesete godine života. Somatizacijski poremećaj Somatizacijski poremećaj karakteriziraju mnogobrojni. Žene obolijevaju pet puta češće u odnosu na muškarce. treba uvijek imati u vidu da takav pacijent može istovremeno imati i neku drugu organsku bolest.Somatoformni poremećaji Somatoformni poremećaji su karakterizirani fizičkim simptomima za koje ne postoji adekvatno medicinsko objašnjenje. sklonost porazima i opsesivno-kompulzivno ponašanje. Bihejvioristi smatraju da u ovoj vrsti poremećaja ključnu ulogu igra učenje od roditelja. Somatizacijski poremećaj se uglavnom javlja kod ljudi koji pripadaju nižim socijalnim slojevima i koji su nedovoljno obrazovani. raznovrsni somatski simptomi koji uključuju više organskih sistema (npr. model prisutan u izvjesnim kulturama. U ovom poglavlju biće pomenuti neki od najvažnijih somatoformnih poremećaja uključenih u MKB-10. Onog trenutka kadaje somatizacijski poremećaj dijagnosticiran. Interesanto je da je u oboljelim familijama ovaj poremaćaj manifestan samo kod prvostepenih rođaka ženskog spola. Somatski simptomi prouzrokuju značajan emocionalni stres kao i oštećenje socijalnih i radnih sposobnosti. Prevalencija od 1% -2% medu ženama u opštoj populaciji ukazuje da se radi o relativno čestom oboljenju. Međutim. Ljekar opšte prakse bi trebao viđati takvog pacijenta u redovno propisanim i kratkim posjetama (najmanje jednom mjesečno). U toku posjete dozvoljenje kratki fizikalni pregled. Familijame i blizanačke studije pokazuju da genetički faktor igra značajnu ulogu u etiologiji ovog poremećaja. Nekoliko kliničkih istraživanja je pokazalo da je somatizacijski poremećaj udružen sa drugim mentalnim poremećajima. ali dodatne laboratorijske procedure u pravilu treba izbjegavati. supstitucija potisnutih instiktivnih impulsa. ustvari.

lako početak bolesti može biti vezan za bilo koju dob. Psihodinamska škola objašnjava hipohondrijazu kao odbranu od krivnje i osjećanja daje osoba po prirodi loša. Psihoterapija pomaže pacijentima da se suoče sa svojim simptomima i da razviju alternativne strategije kako da ispolje svoja osjećanja. kao i oštećenje socijalnih i radnih sposobnosti. Osobe sa blažom formom ovog poremećaja se uglavnom nikada i ne obrate psihijatru nego se tretiraju kod ljekara opšte prakse ili dmgih specijalista.6% u kliničkoj populaciji. Pacijenti sa hipohondrijskim poremećajem su rezistentni na psihoterapiju. jerje na taj način pacijent uvjeren da nije napušten od svog ljekara.za sve štoje loše urađeno u prošlosti (bilo realno ili imaginarno).   Hipohondrijski poremećaj ima epizodičan tok. kao i  snižen prag tolerancije za osjećaj tjelesne neugodnosti. Bolne i somatske patnje stoga imaju značenje zaslužene kazne .Najracionalnija strategija za ljekara opšte prakse u primamoj zaštitije da pacijenta sa somatizacijskim poremećajem pokuša uvjeriti da postoji mogućnost da je psihološki faktor uzrokom njegovih simptoma i da se pacijent treba obratiti psihijatru. ali vrlo kontrolirano jer pacijenti sa somatizacijskim poremećajem su skloni da ih adekvatno ne koriste. Šestomjesečna prevalencija ovog poremećaja od 4% . Postoje brojni pokazatelji da ovi pacijenti premorbidno  imaju tendenciju da preuveličavaju i prenaglašavaju benigne somatske senzacije. Psihoterapija (individualna i grupna) značajno utiče na smanjenje broja hospitalizacija (do 50%). Nadalje. U slučajevima kada je somatizacijski poremećaj udružen sa poremećajima raspoloženja ili anksioznim poremećajima. Hipohondrijski poremećaj Glavna karakteristika hipohondrijskog poremećaja je pacijentova nerealistična i neadekvatna interpretacija bolova koji su uglavnom ograničeni najedan ili najviše dva organska sistema. U nekim slučajevima može se naći jasna veza između egzacerbacije hipohondrijskih simptoma i psihosocijalnog stresa. Kao rezultat pacijentove preokupacije javlja se značajan stres. koriste se odgovarajući psihofarmaci. prevashodno depresivnog i anksioznog poremećaja. U ovom slučaju uloga bolesnika omogućava individui da izbjegne ili odloži obaveze čiji su zahtjevi izvan njegovih realnih mogućnosti. Pacijent je u potpunosti preokupiran tim simptomima i ustrašen da boluje od teške i neizlječive bolesti. S . Nemoguće ga je ubijediti u suprotno i pored toga što se medicinski uzrok ne može ustanoviti na osnovu objektivnih fizikalnih i laboratorijskih pretraga. a razdvojene su relativno dugim periodima remisije. U prilog tome je i činjenica da je hipohondrijski poremećaj komorbidan sa dva gore pomenuta u 80% slučajeva. prema nekim autorima. Epizode traju od nekoliko mjeseci do godinu dana. Poremećaj je podjednako zastupljen kod oba spola. Česti i redovni fizikalni pregledi su korisni. njačešće se javlja između dvadesete i tridesete godine života. Etiologija  Jedna od teorija o etiologiji hipohondrijskog poremećajaje zasnovana na socijalnom modelu učenja. hipohondrijski poremećaj je samo jedna od varijanti nekih drugih mentalnih poremećaja.

dok ga ignoriranje i kažnjavanje inhibiraju. Ppored toga postoji izvjestan broj pacijenata kod kojih se ta veza ne može utvrditi a koji u potpunosti zadovoljavaju kriterij za ovo stanje.druge strane. Ovaj poremećaj je dva puta češći kod žena nego kod muškaraca.  Prvi oblik je karakteriziran vegetativnim simptomima kao što su palpitacije. Prvostepeni rođaci pacijenata sa perzistentnim somatiformnim bolnim poremećajem su u povećanom riziku da obole od istog poremećaja To ukazuje na eventualnu genetičku podložnost ili bihejvioralni mehanizam u transmisiji poremećaja Mogući razlog zbog čega se ovaj poremećaj javlja relativno kasno je da se tolerancija na bol smanjuje sa starenjem. Kod velikog broja pacijenata sa ovim poremećajem evidentan je psihološki stres ili trenutne poteškoće i problemi koji su u direktnoj vezi sa aktuelnim tegobama. Fizički radnici najčešće trpe od ovog poremećaja. vrtoglavice i opšte slabosti su karakteristični za drugi oblik ovog poremećaja. Najčešće "aficirani" sistemi su    kardiovaskulami ("srčana nervoza"). Ukoliko hipohondrijski poremećaj nije udružen sa drugim mentalnim poremećajima. invazivne dijagnostičke i terapijske procedure se smiju poduzimati samo u slučaju kada za to postoje objektivne indikacije. osjećaj vrućine. pretjerano znojenje i tremor. Perzistentni somatiformni bolni poremećaj Primami simptom perzistentnog somatifomog bolnog poremećajaje uporan i intenzivan bol najednom ili više mjesta a koji se u potpunosti ne može pripisati nepsihijatrijskom medicinskom ili neurološkom stanju. Postoji nekoliko teorija o etiopatogenezi ovog poremećaja. Bihejvioristi smatraju da podržavanje pacijenta u njegovom bolu potencira bolno ponašanje. ima vrlo dobru prognozu. nadustosti. od kojih nijedan ne ukazuje na objektivni somatski poremećaj odgovarajućeg sistema ili organa. kazne za nešto loše učinjeno kao i način za ispaštanje krivnje.  Subjektivni i nespecifični simptomi kao što su bolovi. Simptomi se uglavnom ispoljavaju u dva oblika. Neki psihijatri misle daje uporan i tvrdokoran bol konceptualiziran u cilju manipulacije i . U familijama ovih pacijenata mnogo su češći depresivni. anksiozni i poremećaji vezani za zloupotrebu psihoaktivnih supstanci u usporedbi sa prevalencijom u opštoj populaciji. zbog toga štoje veća vjerovatnoća povređivanja u toku radnog vijeka. Somatiformna autonomna disfunkcija Kod ovog poremećaja pacijent se uglavnom žali na somatske tegobe koje odgovaraju organskim sistemima koji su pod kontrolom autonomnog nervnog sistema.    Prema psihodinamskoj teoriji bol može biti u funkciji metoda za zadobivanje Ijubavi. Poremećaj se obično javlja u četvrtoj i petoj deceniji života. respiratomi (psihogena hiperventilacija i "napadi kašlja") kao i gastrointenstinalni ("želudačna nervoza" i "nervozom uzrokovane dijareje"). žigovi.

stabilizacija braka koji se raspada). U osnovi bol može biti posttraumatski. U stvari. Veoma često negiraju emocionalne patnje ("njihov život je savršen i sveje uredu osim bola koji ne mogu da istrpe"). ali da bi se postavila dijagnoza somatiformnog perzistentnog poremećaja bola mora biti utvrđen psihološki faktor koji ima jasnu i nedvojbenu ulogu u pojavi bolnog simptoma i njegovog širenja. Stoga neki autori smatraju da je ovaj poremećaj samo jedan od oblika maskirane ili somatizirane depresije. smanjenje libida. Istraživanja pokazuju da su depresivni simptomi prisutni u 60% do 100% pacijenata sa poremećajem bola. Najprominentniji depresivni simptomi u sklopu ovog poremećaja su gubitak energije. U pravilu ovi pacijenti imaju dugotrajnu istoriju medicinskih i hirurških intervencija. Značajnu ulogu igraju endorfini u centralnoj modulaciji bola. Potpuno su preokupirani bolom i smatraju ga izvorom vlastite bijede. . neuropatski ili jatrogeni. U najvećem broju slučajeva poremećaj postaje hroničan i onesposobljavajući.zadobijanja prednosti u zamršenim Ijudskim odnosima (npr. U početnoj fazi bolje obično blag i podnošljiv. U toku narednih nekoliko sedmica ili mjeseci intenzitet bola se naglo pojačava. atipični facijalni bolovi ili hronični bol u zdjelici. Pacijenti koji pate od ovog poremećaja ne sačinjavaju jedinstvenu grupu. Klinički tok može biti sekundamo kompliciran adikcijom na različite supstance koje su pacijenti koristili da bi smanjili bol. radi se o heterogenoj grupi pacijenata koji ispoljavaju različite vrste bolova kao što su npr. bol u leđima. Oni upomo posjećuju Ijekare i traže lijekove. Biološka istraživanja ukazuju daje serotonin glavni neurotransmiter sa mjestom djelovanja u silaznim inhibitomim putevima uključenih u transmisiju bola. nesanica i razdražljivost.

Analgetici. Blokade nerava i himrške ablativne tehnike nemaju efekta kod većine pacijenata sa poremećajem bola i recidivi sejavljaju uvijek nakon šest do osamnaest mjeseci. Kod drugog oblika ovog poremećaja dominira osjećanje fizičke i tjelesne iscrpljenosti poslije minimalno uloženog napora. razdražljivi. tenzivne glavobolje kao i osjećanje opšte nestabilnosti. anhedonični i do izvjesnog stepena depresivni i anksiozni. da njihovo ponašanje na neki način nije više njihovo vlastito. miofacijalnog bola. oni osjećaju da gube vlastite misli. Ritam spavanja (sna)je poremećen sa insomnijom u početnoj fazi. Preporučljivo je pomjeriti pacijenta iz njegovog ambijenta i uključiti ga u kontrolirani hospitalni program koji podrazumijeva multidisciplinami pristup koji uključuje primjenu različitih vrsta terapijskih metoda. U nekim slučajevima pacijenti vide samog sebe sa distance. sjećanja i emocije. Pacijenti se pored toga žale na neprijatne asocijacije i sjećanja. Ovaj poremećaj u čistom i izoliranom oblikuje veoma rijedak. Kod jednog tipaporemećaja osnovno obilježje je zamor nakon umnograda koji redovno dovodi do pada efikasnosti u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. predstave. ili pak imaju direktni analgetički efekat putem stimulacije eferentnih inhibitomih bolnih puteva. a okolina im izgleda potpuno neprirodnom.Tretman ovih pacijenata je vrlo kompleksan i u osnovi je rehabilitacioni. Pacijenti su zabrinuti zbog svog mentalnog i fizičkog stanja. slično djejstvo imaju i neki dmgi serotoninergički antidepresivi. Bihejvioralni tretman se pokazao efektivnim kod migrenoznog. Generalno. Drugim riječima. važno je napomenuti da postoji značajna kulturološka razlika u manifestaciji simptoma. mogu se izdvojiti dva tipa ovog poremećaja koji imaju veliki broj zajedničkih simptoma. Depersonalizaciono-derealizacioni sindrom Kod ovog poremećaja pacijenti imaju utisak da njihove misli. Etiološki uzrok ovog poremećajeje nepoznat. oslabljenu koncentraciju i neefikasnost. ili pak svoje mrtvo tijelo. stanja mišićne napetosti i tenzivne glavobolje. Ostali neurotski poremećaji Neurastenija Kada je u pitanju neurastenija. da im se tijelo mijenja i postaje "beživotno". a najčešće hipersomnijom u izraženoj faziporemećaja. sedativi i anksiolitici nisu od velike koristi u tretmanu ovog poremećaja. tijelo i okolina izgledaju nerealno. Interesantno. a istovremeno postoji opasnost od sekundarne adikcije. . Otvoreno je pitanje da li ovi agensi smanjuju bol zbog primarnog antidepresivnog efekta. hlorimipramin i doksepin) su se pokazali korisnim. Antidepresivi (hloramitriptilin. Kod oba oblika ovog poremećaja veoma su česte vrtoglavice.