DEMENCIJA Demencija je hronični generalizirani sindrom, koga karakteriše opće intelektualno propadanje, a primarni uzrok nastanka je najčešće u samom

mozgu.Nastaje usljed difuznog, trajnog oštećenja funkcija i struktura mozga.Javlja se obično u poodmaklim godinama života. Uzroci mogu biti različiti: degenerativni (Alzheimerova bolest, Parkinsonova bolest), mehanički, vaskularni, inflamatorni, toksični, neoplastički, metabolički. Klinička slika Klinička slika se karakteriše opadanjem sposobnosti upamćivanja nedavnih događaja, mišljenja, prosuđivanja.Pacijenti su apatični ili nezainteresovani, zbunjeni.Izvršavanje svakodnevnih radnji je poremećeno (oblačenje, pranje, kuhanje).Bolesnici se lako uznemire, postaju plačni ili uzbuđeni.Karakteristično je zapostavljanje higijene. Klasifikacija Prema izraženosti simptoma demencija može biti: - Laka:Rad ili socijalne aktivnosti su poremećeni.Mogučnost nezavisnog življenja je očuvana. - Srednja:Nezavisno življenje je rizično. - Teška:Ne postoji mogučnost samostalnog života i stalni nadzor je neophodan. Dijagnoza Obitelji su najčešće one koje se jave za pomoć.Oni navode slabljenje pamćenja kod njihovog člana, promjenu ličnosti i ponašanja. Testovi pamćenja i mišljenja mogu uključivati: - sposobnost prisjećanja naziva tri obična predmeta odmah kod pokazivanja i ponovo nakon tri minute, - sposobnost pobrojavanja dana u sedmici obratnim redoslijedom. Diferencijalna dijagnoza Diferencijalno dijagnostički treba isključiti depresiju, urinarnu infekciju i ostale infekcije, subduralni hematom, normotenzivni hidrocefalus, anemiju, nedostatak B12, sifilis. Neki lijekovi takođe mogu dovesti do gubitka pamćenja i koncentracije. Kako pomoči pacijentu i porodici Treba pratiti sposobnosti pacijenta.Ako je poremećaj blag, treba uzeti u obzir korištenje podsjetnika.Smještanje i ostavljanje pacijenta na nepoznatim mjestima i situacijama treba izbjegavati.Važno je ublažavanje stresa, kako kod pacijenata tako i kod onih koji brinu o njemu.Ako je potrebna intenzivna njega pacijenta treba smjestiti u bolnicu ili starački dom. Liječenje U liječenju se koriste sedativi ili hipnotici (benzodiazepini) i to oprezno, jer ovi lijekovi mogu pogoršati konfuznost.Daju se i neuroleptici, u niskim dozama (haloperidol 0,5-1 mg 1-2 puta dnevno) u cilju kontrole agitiranosti, psihotičkih simptoma ili agresivnosti.

TEŽI (MAJOR) DEPRESIVNI POREMEĆAJ
1. EPIDEMIOLOGIJA Depresivni poremećaji su česti. Procjena rizika od većih depresivnih poremećaja tokom života iznosi od 10-30%. Depresija je dva puta češća kod žena nego kod muškaraca. Rizik od veće (major) depresije se povećava 1.5 to 3.0 puta ukoliko je bolest prisutna kod prvog srodnika. Skorije kanadsko istraživanje pokazuje da se u najvećem postotku početak depresije javlja kod mladih odralih osoba (u dobi od 12 do 24 godine). Vrijednosti prevalence su skoro podcijenjene, jer je dobro poznato da mnogo ljudi koji zadovoljavaju dijagnostičke kriterije depresije ne traže pomoć u liječenju. Bolesti depresije nose sa sobom značajan rizik od smrti i invaliditeta. Oko 15% pacijenata umre od svoje vlastite ruke, i kod bar 66% svih samoubistava je prethodila depresija. U Kanadi , depresija je vodeći uzrok invaliditeta i prerane smrti kod ljudi od 18 do 44 godine, a očekuje se da će biti drugi vodeći uzrok invaliditeta kod osoba svih životnih doba do 2020 godine. Depresija takođe utiče na članove porodica i hranioce, a dokazano je da djeca depresivnih majki imaju povećan procenat problema u školi i u ponašanju. Poznato je da su bolesti depresije povezane s povećanom stopom smrtnosti i invaliditeta od kardiovaskularnih oboljenja. Taj povećani rizik je neovisan o drugim većim rizicima, uključujući dob, ventrikularnu ejekcionu frakciju i prisustvo diabetes mellitus-a. 2. ETIOLOGIJA Uzrok depresije ima više faktora. Biološki, psihosocijalni i faktori okoline vjerovatno djeluju u kombinaciji kod osjetljivih individua tako što ubrzaju epizode depresije. • Genetički: ne postoji identifikovan “gen depresije” ali poremećaj pokazuje porodično grupisanje. Ova povezanost se potvrdila čak i u studijama kod blizanaca razdvojenih po rođenju i odgojenih u različitim porodicama, tako da ne može biti objašnjena u potpunosti faktorima okoline. • Neurohemijske abnormalnosti: Poremećaji u nekoliko neurotransmiterskih sistema, posebno norepinefrina i seretonina povezani su sa depresijom. Ovu hipotezu je potrdio povoljan odgovor na antidepresivne lijekove koji utiču na ove sisteme. • Psihodinamični faktori:

Neke karakterne crte kao što su nisko samopoštovanje i tendencija samo-kritikovanja su češće kod osoba koje su sklone depresiji. Premda su klinička depresija i normalna žalost dvije različite cjeline, ozbiljni gubici mogu ubrzati depresiju. Neka istraživanja su pokazala višu incidencu depresije kod odraslih koji su izgubili roditelje (zbog smrti) u ranom djetinjstvu. Socijalna izolacija povećava rizik od depresije. 3. DIJAGNOZE DEPRESIJE 3.1. Opći simptomi

Depresivni pacijenti će predstaviti ljekaru nejasne simptome kao što su zamor, slabost, poremećaji sna ili pretjerane brige o manjim fizičkim oboljenjima. Visok pokazatelj sumnje je potreban da bi se dijagnosticirala depresija. Dijagnoze se obično mogu uspostaviti nakon detaljne istrage simptoma koristeći dijagnostičke kriterije navedene ispod. Takođe je od pomoći i razgovor sa članovima porodice o primijećenom ponašanju kod pacijenta. 3.2. Kriteriji dijagnosticiranja glavnih depresivnih poremećeja Izvor : Dijagnostički i statički priručnik mentalnih poremećaja DSM-IV A
Pacijent ima depresivno raspoloženje (npr. osjećaj tuge ili praznine) ili gubitak interesa ili zadovoljstva većinom vremena u toku 2 ili više sedmica uz više dolje navedenih simptoma: • San- insomnija ili hipersomnija skoro svakog dana • Interes-primjetno smanjen interes ili nedostatak zadovoljstva kod skoro svih aktivnosti većinu vremena • Krivica- pretjerani ili neprikladni osjećaj krivice ili bezvrijednosti većinu vremena • Energija- gubitak energije ili zamor većinu vremena • Koncentracija- smanjena sposobnost razmišljanja ili koncentracije, neodlučnost; većinu vremena • Appetit- povećan ili smanjen apetit • Psihomotorika- opažena psihomotorna agitacija/depresija • Samoubistvo- povratne misli o smrti /suicidalne ideje Simptomi ne zadovoljavaju kriterije za mješovite epizode (manično-depresivne epizode) Simptomi uzrokuju klinički značajan distres ili pogoršanje u socijalnim, profesionalnim ili nekim drugim bitnim područjima funkcionisanja Simptomi se nisu javili usljed direktnih fizioloških efekata supstanci (npr. zloupotreba droga, lijekova) ili opštih medicinskih stanja Simptomi nisu uzrokovani žalošću

B C

D

E

4. MENADŽMENT - TRETMAN Pacijentova razmišljanja o samoubistvu trebaju se ozbiljno shvatiti. Vec pri prvoj pacijentovoj posjeti, kliničaru ovo mora biti jasno i mora redovno pratiti pacijentove promjene u namjerama i i suicidalnosti.Prioritet je uvijek naravno kako pacijentova tako i sugurnost drugih osoba.Detaljan plan samoubistva,socijalna izolacija,zloupotreba supstanci,raniji pokušaji suicida kao i porodična istorija suicida umnogome povećava rizik,što može ukazivati na potrebu pažljivog i bliskog posmatranja(češće posjete,paziti da pacijent ne stanuje sam nego sa rođacima ili prijateljima,ili hospitalizacija).

4.1. Nefarmakološki tretman Tretman zahtjeva suosjećajan ali objektivan (bez ličnih predrasuda) pristup ljekara. Inicijalno, ljekar treba da educira pacijenta da je depresija bolest gdje je tretman moguć i naročito da im ukaže na to kakva su njihova lična očekivanja za signifikantan ili potpun poravak.Pacijeti trebaju biti ohrabreni da postavljaju pitanja.Članovi porodice-obitelji su ključni saveznici u pružanju podrške depresivnim pacijentima i njihovo uključivanje mora biti ohrabreno. Kratkoročna psihoterapija podrške (5-20 min) se koristi u kriznim intervencijama i kod olakšanja simptoma akutne depresije tako da se pacijenti mogu bolje nositi sa svakodnevnim aktivnostima i imati bolje međuljudske odnose. Koristeći vještine slušanja i komunikacije o kojima se diskutovalo u PAT jedinici 4 pomoći ćete mu na duži period. Kognitivno-bihevioralna terapija specifično cilja na proces razmišljanja koji je u pozadini kod svakog pacijenta sa depresivnim raspoloženjem. Na primjer, pacijent je ohrabren da se suoči sa mišlju”Ja sam bezvrijedan” nabrajajući svoja postignuća čak i ako se čine neupečatljivim za pacijenta. Kliničke studije su dokazale efektivnost ove tehnike. Druge ne –farmakološke terapije uključuju tjelesne vježbe, pojačanu socijalizaciju terapije svjetlošću i manipulacije putem sna. 4.2. Terapija antidepresivima 4.2.1. Uvod Terapija sa antidepresivnim lijekom je preferirani tretman u slučajevima umjerene do teške major depresije. Stopa odgovora na terapiju antidepresivima je oko 60 % a blizu je 80 % ako se uvede drugi lijek nakon izostalog odgovora sa inicijalnim antidepresivom. Fiziološki simptomi depresije (poremećaj spavanja, apetita, energije i motorne aktivnosti) mogu se povući prije nego što se pacijent subjektivno počne osjećati bolje (zato ima smisla tražiti “objektivne” izvještaje od članova porodice). Simptomi se tipično ne počnu povlačiti dok pacijent ne uzme adekvatnu dozu lijeka u periodu od 2 do 4 sedmice. Za potpunu remisiju je ponekad potrebno do četiri mjeseca. Pacijenti trebaju biti svjesni da su nus-pojave tipično prolazne i da zbog njih ne bi trebali prestati sa terapijom, čak iako se osjećaju bolje, bez prethodne konsultacije sa ljekarom. 4.2.2. Izbor antidepresiva Niti za jedan antidepresivni lijek se nije dokazalo da je više efikasan od drugih, stoga se drugi faktori trebaju uzeti u razmatranje pri donošenju odluke koji je lijek najbolji za pojedinog pacijenta. Prilikom donošenja odluke o izboru antidepresiva treba uzeti u obzir dolje navedene osnovne koncepte: • • Ako je pacijent ( ili član porodice) prethodno imao pozitivan odgovor na specifičan antidepresiv, razborito je propisati taj lijek. Kod suicidalnih pacijenata kod kojih postoji opasnost od predoziranja treba izbjegavati triciklične antidepresive i inhibitore monoamino oksidaze (IMAO).

tako da se tipično doza prvog lijeka postepeno smanjuje dok se uvodi novi antidepresiv. citalopram. antidepresivna terapija se treba nastaviti u terapijskoj dozi još najmanje 6 mjeseci da bi se značajno smanjio rizik od relapsa. Promjena antidepresiva Ako nema odgovarajućeg odgovora ili je odgovor na izabrani antidepresiv limitiran a povećanje doze je ili bilo neuspješno ili neprimjereno. onda je razborito uvesti period ispiranja da se izgube neželjeni efekti prije nego što se uvede drugi lijek.3. bez prethodnog razgovora o riziku od relapsa i posljedičnom riziku od onesposobljenja i smrti. treba odabrati antidepresiv sa što manje lijek-lijek interakcija (npr. jer oni traže period ispiranja dug 2 sedmice prije nego što se započne sa uvodjenjem drugog antidepresiva. 4. venlafaxin). Generalno. Kod pacijenata sa koegzistirajućim medicinskim poremećajem koji već uzimaju brojne druge lijekove. epizode nakon 50-te godine i epizode koje je teško tretirati). Kliničar treba razmotriti sa pacijentom prednosti (prevencija rekurencija-povrata) i rizike (npr. nepogodnosti uzimanja lijeka) tretmana. odnosno da li je pacijent u mogućnosti sebi priuštiti taj lijek.2. onda je prelaz na drugi antidepresiv (promjena antidepresiva) odgovarajuća strategija.• • • Tolerantnost nus-pojava (neželjenih efekata) treba biti individulano odredjena za svakog pacijenta. Doza održavanja Preko 70% pacijenata dožive povrat depresije u toku života. Većina ljekara (i njihovih pacijenata) prestanu sa antidepresivnom terapijom prerano.5. Treba uzeti u obzir i cijenu lijeka. Trenutne smjernice sugeriraju da. Prema trenutnim mišljenima u ovakvim slučajevima pacijentu treba propisati selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja (re-uptake) serotonina ili neki od novijih antidepresiva. Antidepresivni lijekovi Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotinina –Selective Serotonin Re-uptake Inhibitors (SSRI) Potencijalni neželjeni efekti uključuju anksioznost. trošak.. nakon što dodje do oporavka. 4. Ako pacijent nije dobro podnosio prvi lijek. sertralin. agitaciju. glavobolju i seksualnu disfunkciju. Ovi lijekovi su relativno sigurni u slučaju predoziranja. Ako se donese odluka o prestanku antidepresivne terapije.2.2. nema potrebe prestati sa uzimanjem prvog antidepresiva prije nego sto se počne uzimati drugi. Generičko Tvorničko Doziranje Ime ime kod odraslih Komentari . Klasični inhibitori MAO su izuzetak. nauzeju. O stalnoj terapiji antidepresivima treba razgovarati sa pacijentima sa dodatnim faktorima rizika (2 ili više epizoda depresije u 5 godina. doza se treba postepeno smanjivati da bi se izbjegli simptomi koji se mogu javiti pri naglom prestanku uzimanja antidepresiva.4. neželjeni efekti. 4.

Treba izbjegavati hranu koja sadrži tiramin i odredjene produkte koji se mogu dobiti u apotekama bez recepta. Amoxapin Asendin 50-300 Ima efekat blokiranja dopamina (stoga postoji rizik mg/dan od tardivne diskinezije) Clomipramin Anafranil 25-250 Povećan rizik od konvulzija mg/dan Desipramin Norpramin 25-300 Metabolit imipramina mg/dan Doxepin Sinequan 25-300 Potentan antihistaminik. smrt). Generičko Tvorničko Doziranje Ime ime kod odraslih Komentari Amitriptylin Elavil 25-300 Može biti koristan kod nekih hroničnih bolnih mg/dan stanja. mg/dan Nortriptylin Pamelor 25-150 Metabolit amitriptylina mg/dan Inhibitori monoamino oksidaze ( IMAO) Obično su rezervisani za pacijente koji ne podnose druge klase antidepresiva. S obzirom da su moguće interakcije i sa brojnim drugim lijekovima uporednu upotrebu propisivati sa velikim oprezom. Može biti koristan kod post-traumatskog stresnog poremećaja. venlafaxin—povećavaju rizik od serotonin sindroma (hipertenzija. Primarna indikacija je opsesivno-kompulzivni poremećaj.Fluoxetin Prozac 10-80 mg/dan Fluvoxamin Paroxetin Sertralin Citalopram Luvox Paxil Zoloft Celexa 50-300 mg/dan 10-60 mg/dan 25-200 mg/dan 20-40 mg/dan Vrlo dugo vrijeme poluživota (5 dana). uključujući. Generičko Ime Tvorničko Doziranje Komentari . mg/dan Imipramin Tofranil 30-300 Pogledati opšte komentare navedene gore. Nema signifikantnih lijek-lijek interakcija. hipertermija. dextromethorphan. Doze koje se uzimaju nakon podneva mogu izazvati insomniju. i simpatomimetike kao što je pseudoephedrin i phenylephrin. Može biti koristan kod Predmenstrualnog disforičnog poremećaja. SSRI. suha usta. Takodjer se koristi kod paničnih ili generaliziranih anksioznih poremećaja. Potencijalni neželjeni efekti uključuju ortostatsku hipotenziju. urinarnu retenciju i povećanje tjelesne težine. Sedirajuće dejstvo. konstipaciju. Triciklični antidepresivi Svi triciklični antidepresivi su potencijalno letalni kod predoziranja uslijed kardijalne toksičnosti. tahikardija. Intrekacije sa lijekovima: trazodon.

ime Nardil Ronald A. Koristiti sa velikim mg/dan oprezom kod bolesti srca. Parnate 20-60 Pogledati opšte komentare mg/dan navedene gore. Nema signifikantne lijek-lijek interakcije. Ostali antidepresivi Doziranje kod odraslih Komentari 200-450 Povećan rizik od konvulzija. cerebrovaskularnim poremećajima ili kod pacijenata sa konvulzivnim napadima. Siguran u slučaju predoziranja. Treba ga mg/dan odvojiti od terapije sa inhibitorima MAO najmane 14 dana. Koristiti sa velikim mg/dan oprezom kod pacijenata sa srčanim. Tableta od 150 mg sa mg/dan postepenim otpuštanjem se indicira kao dodatna terapija kod odvikavanja od pušenja. 25-600 Rizik od priapizma kod muškaraca. Remick Diagnosis and management of depression in primary care: a clinical update and review CMAJ • November 26.5-90 Pogledati opšte komentare mg/dan navedene gore. 167 (11) . Ako se naglo prestane sa uzimanjem ovog lijeka mogu se javiti vrlo teški simptomi povlačenja. 75-350 Rizik od stalnog porasta krvnog pritiska. 200-600 Blaži porast krvnog pritiska. 2002. Zyban Nefazodon Serzone Trazodon Desyrel Venlafaxin Effexor kod odraslih 7.Phenelzin Tranylcypromin Generičko Tvorničko Ime ime Bupropion Wellbutrin. Vrlo sedirajuće dejstvo.

5. Djetinjstvo Depresija se javlja u predškolskom uzrastu u stopi od 0. Uzrast od petnaest do devetnaest godina starosti pokazuju deset puta veću vjerovatnoću da izvrše samoubistvo u odnosu na uzrast od deset do četrnaest godina. siromaštva. Depresivno dijete u dobi od 4 godine pokazuje samodestruktivne želje. 5. 5. . Ovo je potencijalno česta. a oko 10-15 procenata to zaista i učini. a metode se često greškom zamijene sa nesretnim slučajem. Metode koje se najčešće koriste su uzimanje droge ili alkohola.4. Dvije trećine depresivnih odraslih osoba pomišlja na okončanje vlastitog života. vješanje i trovanje karbon-monoksidom.1. Prevalenca iznosi 5 procenata i slična je kod oba spola. Ova stopa raste do 2% i viša je u dječaka nego djevojčica školskog uzrasta.3.5. Starije zrelo doba Depresivni poremećaji kao i simptomi depresije često se javljaju u ovoj životnoj dobi u frekvenciji do 20 procenata. Odrasle osobe Pedeset % odraslih osoba sa depresivnim poremećajem dožive početak depresije u životnoj dobi od 20 i 50 godina starosti. Depresija u starijoj zrelosti često se miješa. sa demencijom. ali tragična situacija kada se ozbiljna depresija ne tretira i takva osoba može biti smještena u neodgovarajuću instituciju. Samoubistvo je treći najčešci uzrok smrtnosti kod dječaka u adolescentnom dobu i četvrti najčešći uzrok kod djevojčica. razvoda ili smrti i psihijatrijskim oboljenjem u roditelja. Depresija u adolescenciji postaje patološka kada su simptomi produženi. Depresivni poremećaji su dvostruko češći u žena nego u muškaraca (širom svijeta) i češće se javljaju kod onih žena bez interpersonalnih kontakta. Kod starijih osoba biološke. odvajanjem od roditelja. Adolescencija Značajan rast stope pojave depresije javlja se u periodu od djetinjstva do adolescencije.3%. fizičkog zlostavljanja. 5. Rizik od pojave depresije u toku djetinjstva povećava se uslijed hroničnih fizičkih stanja. razvojna etapa u značajnoj mjeri utiče na to kako se ovaj poremećaj manifestuje u različitim dobnim skupinama.2. pucanje. psihološke i socijalne varijable povećavaju rizik za pojavu depresije. DEPRESIJA TOKOM LJUDSKOG VIJEKA Iako su određene karakteristike depresije konzistentne tokom cijelog životnog vijeka. U ovoj dobi prisutne su različite konstelacije simptoma depresije i stariji ljudi često ne obraćaju pažnju na depresivno raspoloženje. Stope pojave depresije ne zavise od socio-ekonomskog statusa i rase. te pogrešno dijagnostikuje.

anoreksija Somatske žalbe Slabi rezultati u školi Socijalno povlačenje. Period po gubitku supružnika (pogotovo za muškarce) jeste period visokog rizika. bezvrijednost Udruženo sa anksioznošću . povećana agresivnost Djeca i predškolski uzrast • • Predpubertetska djeca • • • • • • • ADOLESCENCIJA • • • • • Osjećanja tuge manje učestala kod starijih dobnih skupina Nemir povezan sa nezadovoljstvom. beznadežnost. Karakteristike depresije kroz životni vijek DJETINJSTVO • • • • • Skriven početak Apatija.Stopa izvršenja samoubistva najviša je među pripadnicima ove starosne dobi (50% viša u odnosu na mladje osobe) i većina ovih samoubistava dogodi se uslijed (unutar konteksta) depresivnog poremećaja. zamor. gubitak težine Agitacija. samokritičnost. suicidnih misli Razdražljivost. nesanica Rijetko objelodanjivanje osjećaja tuge Moguće otkrivanje osjećaja tuge. apatija Zamor. razdražljivost Intenzivni. osjećaj dosade. povlačenje Slab apetit. Osjećanja bespomoćnosti i beznadežnosti su posebno karakteristična za depresiju i slučajeve samoubistva kod starijih osoba. plačljivost Smanjenje inicijative i odgovora na stimuluse. poremećaj spavanja Nekontrolisano mokrenje i defekacija Gubitak težine. labilni afekti Nisko samopoštovanje.

krađa. apatija Nizak prag tolerancije frustracije Slabi rezultati u školi Sklonost svadjama Povećan konflikt sa kolegama Neprihvatljivo. zamor Poremećaj spavanja. posebno buđenje u rano jutro i učestalo buđenje u toku noći Smanjena seksualna aktivnost i interes Psihomotorno usporavanje (retardacija) Anksioznost Smanjen apetit. revoltno ponašanje kao npr.• • • • • • • • • • • • Osjećanja usamljenosti i nevoljenosti Pesimizam u vezi budućnosti Gubitak interesa za prijatelje i aktivnosti. beznađa. abdominalni bol Hipersomnija RANO I SREDNJE ZRELO DOBA • • • • • • • • • Depresivno raspoloženje Anhedonija Osjećanja bezvrijednosti. krivice Smanjena energija. gubitak težine ili povećan apetit i gojenje STARIJE ZRELO DOBA • • • • • • • • • • • Malo je vjerovatno da će se žaliti na depresivno raspoloženje ili se prezentira sa plačnim afektom Osjećanja bespomoćnosti Pesimizam u vezi budućnosti Razmišljanje o problemima Kritičnost i zavist prema drugima Gubitak samopoštovanja Osjećanja krivice Duže i ozbiljnije depresije u odnosu na srednje zrelo doba Opaženi kognitivni deficiti Somatske žalbe Konstipacija . bježanje od kuće. fizičko nasilje Seksualna aktivnost Zloupotreba supstanci Žalbe na glavobolju.

visina.Treba planirati seriju koraka.• • • Socijalno povlačenje Gubitak motivacije Promjena apetita SUŠTINSKI /BAZIČNI /OSNOVNI SIMPTOMI KROZ STAROSNE GRUPE • • • Suicidne misli /ideje Smanjena koncentracija Poremećaj spavanja Izvodi iz: Procjene mentalnog zdravlja / Mental Health Assessment.gužve ili javna mjesta. provesti duže vrijeme dalje od kuće). . . Liječenje Izbjegavanje zastrašujućih situacija može uzrokovati da strah postane jači.Zbog toga pacijenta treba ohrabrivati da praktikuje metode kontrole disanja da bi reducirao simptome straha. napraviti kratku šetnju dalje od kuće sa članom porodice. vozovima.društveni događaji. ubrzano disanje.Taj korak treba upražnjavati jedan sat svakog dana dok se ne savlada strah. . .Zbog straha pacijenti često izbjegavaju te situacije. pacijent treba vježbati sporo i relaksirajuće disanje. odlazak u kupovinu. kolima.Pacijent ne bi trebao bježati od zastrašujuće situacije dok strah ne prestane. Jedinica 13 FOBIČNI POREMEĆAJI Pod fobičnim poremećajima podrazumijevamo bezrazložno jak strah od specifičnih mjesta ili događaja.Takve situacije mogu biti: .istupi u javnosti.otvoreni prostor. . Klinička slika Zbog straha pacijenti mogu izbjegavati ili odbacivati svoje svakodnevne aktivnosti.Ako strah i dalje postoji. .Pri tome treba definisati prvi korak: npr.Sa pacijentom treba razgovarati o načinima prevazilaženja tih pretjeranih strahova. avionima. .Nepremostive teškoće mogu im predstavljati odlazak ljekaru. posjete drugima.odlazak iz kuće. gušenje.Ponekad se jave i tjelesni simptomi kao što su lupanje srca. govoreći sebi da će panika proći u roku od 30 minuta. koji će omogućiti pacijentu da se suprotstavi i nosi sa svojim strahovima.putovanja autobusima.Zatim treba preći na složenije korake (npr.

. Ako postoji depresija. antidepresivi mogu pomoći (imipramin 50-150 mg na dan). Veoma je važno odrediti prijatelje ili člana porodice koji će pacijentu uvijek biti na usluzi i pomoći mu u prevazilaženju straha. uz navedene postupke. neće biti potrebna medikamentozna terapija. U većini slučajeva.Za pacijente sa učestalim i tačno određenim simptomima uzimanje anksiolitika (benzodiazepini) može pomoći.Beta blokatori mogu reducirati tjelesne simptome.Pri ovome ne treba uzimati alkohol ili anksiolitike.

ekspanzivan ili iritabilan. nekritično ponašanje koje bolesnika izlaže riziku (npr. halucinacije (glasovi koji govore direktno bolesniku). što dovodi i do značajnih promjena ostalih funkcija duševnog zdravlja pojedinca. Prva manična epizoda najčešće se javlja u ranim dvadesetim godinama života. smanjena potreba za spavanjem. . kratkotrajne pojave depresije. manija bez psihotičnih i sa psihotičnim simptomima. povratnog depresivnog poremećaja i perzistirajućeg afektivnog poremećaja (distimija i ciklotimija).Barem tri simptoma od navedenih su prisutna: pojačana aktivnost ili fizički nemir.Sindromi afektivnog poremećaja se karakterišu patološki povećanim ili smanjenim afektom (raspoloženjem). bipolarnog afektivnog poremećaja. ali se dovodi u vezu sa biološkim i psihosocijalnim faktorima. seksualna indiskrecija. Manija sa psihotičnim simptomima karakteriše se istim ovim simptomima s tim što su ovdje prisutne sumanute ideje (obični veličine). samopouzdanja ili ideje veličine. bezumno vozi auto) i značajno ispoljena seksualna energija i seksualna indiskrecija. povišeno samopouzdanje ili ideje veličine. kada se ispoljava ljutnja. opasna vožnja i dr. pojačano trošenje novca ili ispoljavanje drugih formi neodgovornog ponašanja i pretjerana familijarnost u društvu. Uzrok nastanka poremećaja je nepoznat.Ostali tipični simptomi manije su: pojačana psihomotorna aktivnost ili nemir. MANIČNA EPIZODA Manična epizoda se manifestuje kao hipomanija. smanjena potreba za spavanjem. pojačan impuls za govor.POREMEĆAJI AFEKTIVITETA (manično-depresivna stanja) Poremećaji afektiviteta (raspoloženja) su primarno oštećenja emocija. uzbuđenje. povečana govorljivost. ali je manje intenzivan.Često je afekat labilan. pa su vrlo brzi pomaci. subjektivni osjećaj povećane snage. te potpuno abnormalan za osobu koja ga ispoljava. rastrojenost ili stalne promjene u aktivnostima i planovima. bijeg ideja ili subjektivni osjećaj da misli brzo teku. pojačana seksualna energija. Afektivni poremećaji se javljaju u obliku manične epizode. pretjerana motorna aktivnost i bijeg ideja do te mjere da se bolesnika ne može razumjeti ili nije dostupan za uobičajenu komunikaciju.Kod hipomanije afekat je povišen ili razdražljiv do stepena koji je evidentno abnormalan za osobu koja ga ispoljava i traje najmanje četiri dana. ubrzan misaoni tok. gubitak normalne društvene inhibicije.Simptomi su: pojačana aktivnost ili fizički nemir. Manična epizoda se karakteriše abnormalnim i permanentno povišenim. Hipomanija je poremećaj afekta sličan maniji.). depresivne epizode. teškoće u koncentraciji pažnje. ekspanzivnim i razdražljivim afektom.Simptomi su: povišeno raspoloženje. ili čak. Kod manije bez psihotičnih simptoma afekat je povišen. uključivanje u aktivnosti koje su nerazumne (trošenje novca. BIPOLARNI AFEKTIVNI POREMEĆAJ Bipolarni afektivni poremećaj je obilježen dvjema ili s više epizoda kod kojih je nivo raspoloženja i aktivnosti bolesnika značajno poremećen. sposobnosti. pojačana govorljivost (bujica riječi).

povećanje energije i aktivnosti (hipomanija ili manija) ili sniženo raspoloženje sa smanjenjem energije i aktivnosti (depresija). -teška sa psihotičnim simptomima. -umjerena. dok je kod žena depresivna. Psihoterapija je korisna u tretmanu depresivnih bolesnika u kombinaciji sa biološkim metodama liječenja. smanjena energija. DEPRESIVNA EPIZODA Osnovna karakteristika depresivne epizode je da depresivni poremećaj traje najmanje dvije sedmice. gubitak apetita. kao što su gubitak samopoštovanja. a da do tada pacijent nikada nije ispoljavao hipomaničnu ili maničnu epizodu. pad aktivnosti. ali sa slabije ispoljenim intenzitetom simptoma po čemu se razlikuje od bipolarog afektivnog poremećaja. obuhvata četiri ili više od navedenih simptoma. te ideje bezvrijednosti i krivice. ali bolesnik ispoljava i halucinacije.Takođe se koriste i litijumove soli.U liječenju depresivne epizode koriste se triciklični antidepresivi (TAD) kao i inhibitori mono amino oksidaze (IMAO). je identična sa prethodnom. Distimija je hronična ili rekurentna depresija. Primjenjuju se neuroleptici. . sadrži dva do tri od navedenih simptoma. sumanute ideje itd. Kod bipolarnih poremećaja obavezno je kombinovati antidepresive i litijum. gubitak tjelesne težine. prisutne ideje krivice i bezvrijednosti. Bipolarni afektivni poremećaji se karakterišu jasnim izmjenama epizoda smanjenog i povišenog raspoloženja i remisijama.Prva epizoda kod muškaraca je manična. PERZISTIRAJUĆI AFEKTIVNI POREMEĆAJI Osnovna karakteristika ciklotimije je hronični ili rekurentni poremećaj afektiviteta. gubitak libida itd. zamaranje. poremećen san. najčešće fenotiazini i butirofenoni. redukcija kapaciteta za radost. Simptomi su: snižen afekat. koji su veoma izraženi. koji uključuje brojne epizode hipomaničnog ponašanja i blage ili umjerene depresije. TERAPIJA Manična faza afektivnih poremećaja iziskuje urgentno liječenje u hospitalnim uslovima. Depresivna epizoda može biti: -blaga. gubitak samopouzdanja. POVRATNI DEPRESIVNI POREMEĆAJ Karakteriše se ponavljanjem epizoda depresije bez epizoda povišenog raspoloženja. sadrži nekoliko navedenih simptoma. interes i koncentraciju. -teška bez psihotičnih simptoma.

Zbog svega ovoga oni pribjegavaju uzimanju različitih lijekova.Osobe koje loše spavaju su iznurene i ponekad nesposobne za rad.Dnevno spavanje treba izbjegavati. razdražljivi. Diferencijalna dijagnoza Diferencijalno dijagnostički u obzir mogu doći depresija. postoji preokupiranost nesanicom. pacijent je pod stresom zbog lošeg kvaliteta sna. Klinička slika Pacijenti koji pate od insomnije su napeti.Pri tome treba mijenjati medikamente i pronaći najprikladnije. anksiozni.Pacijentu treba savjetovati da izbjegava kofein i alkohol. zabrinuti. anksioznost. napeti. Dijagnoza Dijagnoza se postavlja na osnovu sljedećih kriterija: bolesnici se žale na teško uvođenje u san. apnea u snu.Važno je pridržavati se odlaska u postelju u isto vrijeme kao i ustajanja u isto vrijeme. Kratkotrajni poremećaji spavanja mogu nastati kao posljedica stresnih životnih situacija.Hipnotici se mogu povremeno koristiti. zloupotreba alkohola i opojnih supstanci. zabrinuti i depresivno raspoloženi. Poboljšanje navika spavanja (ne sedativima) je najbolji lijek.Takođe je važno praktikovati dnevno vježbanje. . Treba liječiti ono što je u osnovi psihijatrijskog ili somatskog stanja. pa čak i smrću. LIJEČENJE Da bi se spavanje poboljšalo. pacijentu treba skrenuti pažnju na važnost relaksacije u večernjim satima. održavanje sna ili slab kvalitet sna.Često govore o tome kako loše spavaju. poremećaj sna se javlja najmanje tri puta nedjeljno u posljednjih mjesec dana.Ujutro su depresivni. akutnih bolesti ili promjene smjena na poslu.Opterečeni su svojim zdravstvenim stanjem.POREMEĆAJI SPAVANJA (INSOMNIJA) Pod insomnijom podrazumijevamo poremećaj spavanja koji može biti u smislu otežanog uvođenja u san ili u smislu nedovoljnog održavanja sna.

ali ne stiže da sve pojede »od silnih poslova«. Pažnja hipervigilna. Mladić. 43 godine. čak i »ginekološki« pregled). niti ono odgovara njegovom obrazovanju i kulturi (verovanje u čini i vradžbine nije sumanuto ako je reč o primitivnoj osobi iz primitivne sredine. kraljevima i carevima. opsesije (prisilne: misli. dok je apstraktno mišljenje svedeno na najmanju meru. Apeit pojačan. ideje bolesti itd. apsurdna i besmisleha po izboru saučesnika u varanju (sin. grimasira (pući usta). a slično se vidi i u shizofrenih bolesnika. Ima akustičke halucinacije glasova koji mu prete. radio i televizijskim talasima. Mala deca nemaju razvijeno apstraktno mišljenje. postoji velika organizacija koja mu radi o glavi. konfuzno. Ekspanzivne sumanute ideje imaju sasvim suprotan sadržaj: izvanredna snaga. Za njih broj ne može da postou sam za sebe već uvek mora da se odnosi na nešto. on baca kletvu na njegovu sliku ili je cepa. političarima i filmskim glumcima. Sadržajni poremećaji mišljenja To su sumanute ideje. nihilističke ideje (sve je propalo i umrlo). neobićno drži cigaretu i glasno pućka dim (maniranost). brat) ili same osumnjičene osobe (sumnja da ga vara žena starica). maštanje. ne spominje se đavo već se za to upotrebljavaju metafore. Mišljenje može u patološkim slučajevima biti bez cilja. 22 godine. neočekivanog sadržaja. Ovi poslednji imaju i najteže poremećaje mišljenja. Slično se vidi u vračanju i nekim običajima. Njihov sadržaj zavisi i od vremena u kome živimo: ranije je često sumanuta ideja bila povezana s bogom ili vešticama. razboleo se pre 10 godina. pregledanje ženinog veša. stalno priča viceve. zasmejava bolesnikc i osoblje (»zaraznost« afekta). netačno. Sve ga »cice saleću i zaljubljene su u njega jer je najlepši muškarac». nelogično. To su . Dementne osobe izgubile su sposobnost apstraktnog mišljenja. Poremećaji mišljenja. pseudologia fantastica i varalaštvo. Ovo ubeđenje ne dijeli okolina i sredina u kojoj živi osoba opsjednuta ovim idejama. ime neprijatelja se ne izgovara. Patološka ljubomora. Poremećaji mišljenja dele se u dve velike grupe: na poremećaje u sadržaju mišljenja i poremećaje misaonih procesa po obliku.. fobije. ona stvari primaju »bukvalno«. veliko bogatstvo (ima 1000 kuća). ubrzano i čudno. osećanja. danas se češće govori o gamazracima. dok je sigurno znak bolesti ako u to veruje lekar ili student). Inteligencija očuvana. Sumanuta ideja Pogrešno ubjeđenje koje nastaje bez odgovarajućeg spoljašnjeg razloga i podsticaja a održava se nepokolebljivo uprkos razuvjeravanjima. najveći je naučnik i pronalazač. K. — Ekspanzivne sumanute ideje manije. slučajni pogledi prolaznika). E. Sumanute ideje su uvijek znak psihoze. vesti na radiju. Voleo bih ima dan ima 48 časova«. euforičnog raspoloženja. ideje materijalne propasti. Depresivne sumanute ideje u skladu su sa depresivnim raspoloženjem i strahom: samooptuživanje (kriv je za sve nedaće na svetu). Da bi naneo nesreću neprijatelju. Upadljivog je držanja.Primitivno mišlienje se karakteriše se pre svega konkretnošću (»bukvalno shvatanje). ljubomora koja je neosnovana. Sumanute ideje proganjanja i interpretativne sumanute ideje odnose se na ličnost bolesnika: prate ga. sve se odnosi na njega (novine. Ovaj tip mišljenja viđa se i u bolesnika čije su intelektualne sposobnosti oslabile. ime neke osobe poistovećuje se sa samom ličnošću. po intenzitetu preterana i po radnjama koje je prate (špijuniranje. Da se ne bi nanelo zlo bližnjima. Slika i objekt su za takvu osobu isto. impulsi). pojačan seksualni prohtev: »Jedini problem mi je kako da stignem da obradim sve cice koje mi padnu šaka. patološko parničenje. precenjene uleje.

Traži da se i njoj nabavi takva mašina preko socijalnog da bi povratila muža. — Sumanute ideje paranoidne shizofrenije. Opsesija (obsessio) Opsesija je prisilna misao (predstava. npr. itd. obuzimaju nosioca te ideje i utiču na celokupnu njegovu djelatnost. primoravajući je da izvodi određene stereotipne ritualne radnje (prisilne radnje ili kompulzije) kako bi umanjila njihovo neprijatno dejstvo. onda je to bolesna manifestacija. koji se kasnije javlja u svesti bez datog sadržaja okolnosti koje su bile prisutne prvi put. On je bogat i troši bilione dinara godišnje i vodi uredno knjigovodstvo (koje niko ne razume).. Precjenjene ideje. ugrožavaju obolelog socijalno ili materijalno. claustrophobia — strah od zatvorenog prostora. može nekog da izbavi iz zatvora) pribavljaju materijalnu korist za sebe. Psihoanaliza je ranije videla uzrok fobijama. priznaju da su se lažno predstavljali i ponovo čine isto. Kada. mogu biti upadljiva »nastranost« inače normalnih osoba. pacijent je ubeđen u njih i uporno ih dokazuje). U patološkim slučajevima opsesije su simptom prisilne neuroze i tada vladaju manjeviše neprestano individuom. Ona se može doživeti i normalno kao prolazna pojava. Stvaralačka fantazija priprema za buduću delatnost. To su osobe koje imaju prisilnu potrebu da ostvaruju svoju fantaziju i lažno se predstavljaju kao heroji. Car je careva protiv koga su upereni AEG (!) — aparati što čitaju i brišu mozak. međutim. Neko može biti protivnik pušenja i pljuvanja i insistira na torne.. — Sumanute ideje odnosa paranoidne psihoze (parafrenija). Često su to vrlo obdarene . ali ako zbog ovog stava sebi svuda stvara neprijatelje i tome posveti najveći deo svog vremena. ličnosti na visokom položaju. ali su željeni. dok je sanjarenje uteha za želje koje se ne mogu ispuniti.. Muž je napustio jer na njega deluju preko specijalnih mašina (»iz Amerike. onda je to nenormalna pojava. Karakteristično je za prisilne fenomene da ih pacijent oseća neprirodnim i nametnutim i da se bori protiv njih (kad su u pitanju sumanute ideje. mysophobia — strah od prljanja itd.. strahovanja i sumnjanja. ovakve ideje dobiju patološke dimenzije (idu nauštrb ugleda. 60 godina.»teledirigovani glasovi«. Pseudologia fantastica Često se naziva i patološkom lažljivošću. npr. u prekinutom koitusu iz straha od začeća ili nezadovoljenom libidu zbog impotencije partnera. valjda«). Fantazija Fantazija je psihička predstava neke scene ili događaja za koje postoji saznanje da nisu stvarni. Inače »car careva« čisti sobe i moli da mu se da cigareta uprkos bogatstvu. osećanje) koja se ne može odstraniti iz svesti nikakvim naporima logike. Fobija (phobia) Fobija je patološki i preteran strah od nekog određenog predmeta ili situacije: agoraphobia — strah od kretanja na otvorenom prostoru. N. pridavanje preterane važnosti nekoj činjenici ili problemu. Fobije su obično posledica davno doživljenog potisnutog straha. što je praćeno snažnim afektom. zbog čega dolaze u sukob sa zakonom i društvom. već 20 godina povremeno ispoljava sumanute ideje odnosa i proganjanja. To mogu biti i prisilna razmišljanja. D. Varalice su vrsta patoloških lažljivaca koji lažima o svom položaju (da.

kod bolesnika (shizofrenija) misli se ne nastavljaju i bolesnik smatra da rnu je »neko oduzeo misli«. Često su posredi upravo neizlječivi bolesnici i psihički zaostale osobe. koji ovaj sada projecira na lekara (»ne želimo mi da se oslobodimo bolesnika. PSIHOANALIZA Pod psihoanalizom se podrazumeva metoda ispitivanja i lečenja koju je pronašao Sigmund Freud (Frojd). je besmisleno povezivanje ponaosob logičkih rečenica u nerazumljiv govor. zbog čega je govor nerazumljiv. Pacijent dolazi do cilja posle vrlo opširnog i zaobilaznog uvoda. Parničarstvo Je patološka težnja da se preduzirnaju sudske mere zbog sumnje ili uobraženja obolelih da su progonjeni (u izrazito patološkim slučajevima reč je o idejama proganjanja). Ovo se viđa u manije. »Sa1ata od reči« je krajnje zbrkan govor s potpuno nerazumljivim rečima i rečenicama. dok je verbigeracija besmisleno ponavljanje sloga ili besmislenih slogova. Rasulo misli Vidi se pri očuvanoj svesti (kvantitativno očuvanoj svesti) kada se upotrebljavaju nelogično povezane ili pogrešne po smislu reči. Kada se to desi u normalnih osoba. već to žele lekari). zbog čega bolesnik i ne uspe da kaže sve što mu je palo na urn. ove nastave prekinutu rečenicu kada ih podsetimo ili se sete spontnno. Perseveracija je ponavljanje jedne te iste reči ili rečenice. Bujica (bekstvo) ideja je naviranje misli i reči. ili reči koje imaju sasvim novo značenje (neologizrni).osobe koje iz nesvesnih neurotičkih pobuda imeju potrebu za odbacivanjem svog pravog identiteta. Inkoherentno mišljenje. . a uzrok ovakvom stavu može biti baš neprijateljski stav tužitelja prema pacijentu. Poremećaji mišljenja po formi Patološka opširnost nastaje kada do svesti dolazi suviše velik broj ideja zbog veoma slabe selekcije. Blokada misli je nagli prestanak toka misli ili govora u sredini rečenice. Često se ovi koraci preduzimaju protiv lekara zbog operacije ili lečenja.

kojoj je kasnije i priključena. on je postepeno došao do jedne druge metode otkrivanja davno potisnutih traumatskih doživljaja. što dovodi do emotivnog pražnjenja. Njegova nova teorija nagona odvaja nagone života (seksualnost. Medicinu je studirao u Beču. lečene hipnozom. čak i ono što mu se čini nevažnim. god. misli i želje na lekara. Nagoni i težnje potisnuti su u nesvesni deo i nastoje da dođu do izražaja u snovima i u simptomima neuroza. do Metode slobodnih asocijacija: pacijent leži na otomanu. Poslednja decenija XIX veka predstavlja period stvaranja psihoanalize. a kraće vreme i kao lekar. Freud uvodi izmene u svoje dotada objavljene teorije. a kao mlad lekar bavio se neurologijom i internom medicinom.Istorijat. koji je najvećim delom nesvestan. radio je na histologiji nervnog sistema. što je bilo praćeno uzbuđenjem. U transferu se bolesnik ponaša prema lekaru onako kako se u detinjstvu ponašao prema osobama iz svoje najbliže okoline. gde je diplomirao 1881. . devojke koja je bolovala od histerije. a zatim mu lekar postavlja pitanja koja se odnose na simptome bolesti. god. Godine 1885. Transfer . eros) od nagona smrti i agresivnosti (thanatos). Još kao student. No pošto Freud nije voleo hipnozu kao terapijsku metodu. Ova metoda je preteča psihoanalitičke metode lečenja. Posle 1920. koje je istovremeno i ispitivanje i lečenje. Na taj način došao je zajedno sa Breuerom do zaključka da histerički simptomi potiču iz davno doživljenih emocionalnih poremećaja. ali obnovljeni za vreme hipnoze. libido. U toku ovog lečenja pacijentkinja je u hipnozi privodila sećanju potisnute neprijatne doživljaje. Njegovi prvi radovi su pronalazak anestetičkog dejstva kokaina i etiologija i patogeneza cerebralne paralize. U daljem radu Freud izgrađuje koncepciju organizacije čovekove psihike: svesni deo čoveka predstavlja samo površni deo psihičkog života. Tako je pronađena metoda lečenja koju je Breuer nazvao katarza (catharsis — čišćenje). Transfer (prenošenje) je fenomen koji se javlja u toku primene psihoanalize: bolesnik projicira svoje osećaje. u kojima je opisan slučaj Anne 0. ali su posle toga nestajali simptomi bolesti. neprijatnim pa i bez prividne veze s osnovnim predmetom ispitivanja. koji su potisnuti iz svesti.Otkriće transfera dopunjuje osnove psihoanalize.. objavljuje zajedno sa Breuerom (Brojer) »Rasprave o histeriji«. dok terapeut koji se nalazi iza njegove glave traži od njega da kaže sve što mu padne na pamet. Nekoliko godina kasnije primenjuje hipnozu i sugestiju kao terapijske metode. Tumačenje ovako dobijenog materijala. Sigmund Freud (1856 —1939) rođen je u Frajbergu u Moravskoj. jeste ono što je Freud nazvao psihoanalizom. U tom periodu Freud uvodi pojam Edipovog kompleksa. Ovakvo iskazivanje slobodnih asocijacija praćeno je oslobađanjem potisnutih afekata. U prvoj fazi primenjivana je katarktička metoda: pacijent se hipnotiše. ali može se desiti da i lekar projicira na pacijenta (kontratransfer).

između kojih se nalazila cenzura. Zelje i prohtevi »Ida« nalaze se van domašaja principa realnosti a podređeni su principu zadovoljstva odnosnu nezadovoljstva. a to su pažnja. »Nadja« (»Superego«) se stvara kada se dete identifikuje sa svojim idealom — roditeljima. socijalno verbalno mišljenje). »Ego« upravlja prilagođavanjem ličnosti na okolinu. Sistem nesvesnog je sedište urođenih nagona i potisnutih želja i sećanja. misaoni procesi). Strukturom »Ega« vlada princip realnosti (objektivno. razložno. čime izbegne nezadovoljstvo ili čak dovede do zadovoljstva. koji delimično ili potpuno beže iz stvarnosti koju ne mogu da prihvate. naročito seksualni. koja ili obavi potiskivanje ili ga odbaci. a on je naročito izražen u male dece. U stvaranju »Nad-Ja« igraju ulogu i društvena sredina i njeni moralni principi. odnosno ponašanjem i iskustvom čoveka. U svojoj kasnijoj teoriji o psihičkoj organizaciji Freud izlaže nove pojmove: »Ono« (»Id«) predstavlja urođene nagone (agresivne i seksualne) i potisnute želje. zatim kao samoposmatranje i samokritika (ona lična. Prilagođavanje individue okolini. Princip realnosti . Ovo se dešava razvojem onih psihičkih funkcija koje dejstvuju na svesnu adaptaciju ličnosti na stvarnost.U psihičkoj se organizaciji razlikuju tri sistema: »Ono« (»Id«). »Ja« (»Ego«) i »Nadja« (»Super ego«). rešavanje sukoba izrneđu suprotnih želja i sukoba s realnim svetom nalaze se pod uticajem »Ega«. To je u stvari prilagođavanje principa zadovoljstva zakonima sredine u kojoj jedinka živi. kao zabrane. Princip nezadovoljstva je naročito izražen u neurotičara. principu realnosti u velikoj meri izmiču neki nagoni. U odrasle osobe princip nezadovoljstva ispoljava se kao tendencija da se ogradi od neprijatnih draži. U normalnim slučajevima dete se identifikuje s roditeljem istog pola. Dete se vremenom prilagođava na zahteve okoline i pri tom se teško odriče određenog zadovoljstva. Svako ponašanje proističe iz neke neprijatne draži i ono teži da ovu draž umiri. »Ja« (»Ego«) prcdstavlja ličnost kao takvu: razvija se pod uticajem okoline i njegova aktivnost može biti svesna (opažanje.Nastaje u toku razvoja ličnosti. kontroliše tenziju. koje ono vidi kao savršene. naročito sanjarenjern i snovima. Osnovni principi princip zadovoljstva i nezadovoljstva Jedan od osnovnih principa koji upravljaju psihičkim životom. . Ipak. Drugim rečima. jeste princip zadovoljstva i nezadovoljstva (zadovoljenja i nezadovoljenja). upamćivanje i mišljenje. dok svest ima ulogu da izvrši prilagođavanje pomoću mentalnih operacija. Princip zadovoljstva upravlja nesvesnim procesima. Na prelazu ova dva sistema nalazi se cenzura. predsvesna i nesvesna.. Delovanje »Nad-Ja« vidi se. nesvesnog i predsvesnog. u sukobu sa »Ja« u osećanju krivice. U prvoj svojoj teoriji o organizaciji psihičkog života Freud je tvrdio da se psihički aparat sastoji od dva sistema. Princip realnosti je u neku ruku mjera sigurnosti kojom se zadovoljenje odlaže. npr. intimna). da odlaže ispražnjenje i da individuu prilagođava stvarnosti.

Mnogo puta tumačenie sna koje pruža sam snevač predstavIja u stvari obradu i odbrambene mehanizme »Ega«. manifestnog sadržaja sna. fasade sna (tj. često zaboravljene. slika kojih se sećamo o sadržaju sna posle buđenja) kriju se razne psihičke tendencije. Prema psihoanalizi. U drugim slučajevima mehanizam sanjanja nije tako jednostavan: iza tzv. omaške (parapraksije) I u omaškama svakodnevnog života mogu se pokazati razne svesne ili nesvesne tendencije koje neko krije ili ih nije svestan. Prema ovom učenju. ali one ipak pokazuju. slučajna ubistva (naročito u lovu) ili samoubistva. neki se pojmovi spajaju u jedan. čovek u snu ne želi da zna za stvarnost. pogrešno izgovaranje nečijeg imena) već i kad se nešto pogrešno pročita ili kad se stalno zaboravljaju ili gube neki predmeti koji mu nešto znače. zbog čega je spavanje stanje relativne slabosti »Ega«. Tumačenjem snova metodom slobodnih asocijacija mogu se otkriti potisnuti nagoni i psihički sadržaji iz detinjstva. Ovde se ubraja i sklonost nekih osoba ka nesrećnim slučajevima. ili se zaboravlja ime njemu dobro poznate osobe itd. na razne načine prikrivane tendencije koje su se nekad javIjale. nesvesne. Takozvani infantilni snovi (oni se mogu javiti i u odraslih) nastaju obično pod dejstvom fizioloških potreba (gladan ili žedan čovek sanja kako jede ili pije). Ove skrivene misli nazivaju se lalentnim mislima. Freud je tumačenju snova dao značaj dijagnostičkog sredstva koje pomaže razumevanju nesvesne psihike. složen sistem nagonskih sila koji čini temelj psihičke organizacije čoveka. To su ne samo pogreške u govoru (npr. Na sličan način tumači psihoanaliza i neka tzv. Ovde zadovoljenje može nastati i bez onih mehanizama prikrivanja koji se vide u ostalim vrstama sanjanja. protiv volje ličnosti. ove radnje nisu slučajne već zavise od nesvesne namere ili želje potisnute iz svesti. teorija o libidu Seksualni nagon je. kada se sadržaj skraćuje. nepristupačne svesti. Naš seksualni nagon se u početku sastoji od više . Ovde postoji mehanizam sažimanja (zgnšnjavanja). zašiljeni ili duguljasti predmeti kao zamena za penis. predmeti s otvorima umesto ženskih genitalija). fasada sna) jeste u stvari skraćeni i izmenjeni latentni sadržaj.snovi Do Freuda snovima nije pridavan ozbiljan značaj i njihovo tumačenje prepušteno je praznovernim i primitivnim osobama. jer ne izaziva suprotstavljanje »Ega«. simbolika sna je onaj fenomen koji se vidi u snu kada se umesto racionalnog mišljenja budnog sna upotrebljavaju u snu poznati simboli (npr. Snevaču izgleda da je san besmislen i obojen čudnim i neshvatljivim emocijama. crnina za žalost) ili individualni simboli (npr. pomeranje je kada se umesto nekog pojma javlja njegov deo ili kada se afektivna napetost premešta s pravog objekta na neki sporedni predmet. To se dešava zbog toga što se mišljenje u snu ne odigrava na isti način kao u budnom stanju: onako kako nam se san prikazao (manifestni san. prema psihoanalizi.

ova faza nije jednostavna već se sastoji iz tri stadijuma: oralnog. Analni stadijum . Edipalni stadijum . i 8. Na taj način polni nagon prestaje da bude autoerotičan i postaje objektivan. Međutim. dok je tip naslanjanja onaj koji partnera bira po ugledu na roditelja. tj. pak. da bi se u pubertetu sve potčinile jednoj funkciji — genitalnoj. fetišizam itd. ekshibicionizam. godine života dete gubi interesovanje za stvari iz seksualnog života (doba latencije). a to je roditelj suprotnog pola. može se vratiti na jedan od ranijih stadijuma razvoja seksualnosti: to je regresija. Ako se zbog teškoća na koje naiđe ili zbog unutrašnjih prepreka uskrati zadovoljenje erotičkih potreba. da se vrati na jedan od ranijih stadijuma razvoja. Psihoanaliza uči da seksualni život postoji u čoveka od rođenja i da se razvija do (oko) 18. Te jednostavne nagonske sile su tzv. Može se desiti da se seksualni razvoj jedne osobe zadrži duže na jednom od nabrojanih stadijuma ili da se njena erotika na jednom stadijumu naročito intenzivno zadovoljavala. tj. a organi za koje su vezani ovi parcijalni nagoni jesu erogene zone. . Najzad.Oko pete godine primat prelazi na genitalije (falusni stadijum). godine. Za vreme puberteta ponavljaju se one iste faze kroz koje jc prolazio seksualni razvoj od rođenja do 5. koji se bitno razlikuje: eros deteta se vezuje za roditelje suprotnog pola. socijalnim ciljem. U patološkim uslovima seksualni nagon može da regredira.Posle oralnog stadijuma nastaje analnosadistički stadijum. narcizam (ili narcisizam). Zbog toga što se vezuje za roditelja suprotnog pola ovaj se stadijum zove. To je fiksacija i ona podrazumeva i posebne psihičke karakteristike.Na oralnom stepenu razvoja primarnu ulogu igraju usta i zadovoljenje nagona postiže se nadraživanjem usta. prema sebi ili prema roditelju suprotnog pola. mazohizam. postane odličan hirurg. dok se na kraju puberteta normalna osoba oslobađa veze s roditeljima i prenosi svoj eros na drugu osobu suprotnog pola. npr. Iz ovog proizlaze i dva tipa osoba: narcistički (narcisistički) tip su osobe koje svoje partnere biraju prema sebi. Oko 8. godine. čime se završava prvi period. Ako je u nekoga primarnu ulogu preuzeo parcijalni nagon.nagonskih sila koje nisu zavisne međusobno. Tada ona traži partnera po ugledu na objekte iz prvog perioda. onda je ta osoba za društvo perverzna. na drugu osobu. parcijalni nagoni. U toj fazi seksualni nagon deteta postiže svoj cilj na sopstvenom telu. godine seksualno interesovanje ponovo oživljava. analnog i edipalnog. Na ovom stepenu erotika deteta prenosi se na drugi objekt. pri čemu se ispoljava i sadizam dece. Izuzetak je završni stadijum. Parcijalni nagoni su sadizam. Oralni stadijum . seksualni nagon može da sublimira: u celini ili neke njegove komponente mogu svoj prirodni cilj zameniti višim. ili kada se sadizam neke osobe sublimira u naučnog radnika koji vrši eksperirnente na životinjama ili. koja ima za svoju svrhu održavanje vrste. Seksualni nagoni ima i osobinu regresije: u toku svog razvoja on prolazi kroz razvojne faze menjajući svoje ciljeve i objekte. Prva faza je doba autoerotizma i traje od rođenja do pete godine. U svom lazvoju prolazi kroz 3 faze. Između 5. sisanjem. jedan primer sublimacije je kad neudata devojka prenese materinska osećanja na decu iz domova. kada ulogu erogene zone igra anus.

formiranje ličnosti nastaje sadejstvom instinkta i okoline i doterivanjem izražavanja instinkta putem »Ega« i »SuperEga«. »SuperEgo« dalje nameće kontrolu nad instinktima osećanjern griže savesti koja nastaje zbog povrede vrednosti usvojenih od roditelja. ugravirati) ima identično značenje sa ličnošću u medicinskoj i psihološkoj literaturi engleskog jezika. na ponašanje koje je za nju karakteristično. kontakti sa sve većim brojem osoba van porodičnog kruga. kulturna sredina. . holeričan (chole — žuč). Tačnije rečeno. kako se onda verovalo: sangviničan (sanguis — krv).LIČNOST I POREMEĆAJI LIČNOSTI Obrazac ponašanja jedne individue nije svesno određen. upotrebio je Jung prerna njenom latinskom značenju »glumčeva maska«. na snagu i brzinu reagovanja jedne osobe. Ličnost je rezultat proizvod međusobne akcije instinkta jedinke i okoline u kojoj ona živi zbog čega ne postoje dve jedinke s istovetnim osobinarna. prijateljska ličnost itd. Hipokratova podela poznavala je 4 vrste temperamenta. obrasci ponašanja su spoljašnji izraz unutrašnjih podsticaja. melanholičan (rnelanos — crn. chole — žuč) i flegmatičan (phlegma— sluz). lice kojim se ona prikazuje spoljašnjem svetu. Izrazu ličnosti mogu se dodati pridevi koji bliže određuju njene osobine: agresivna ili mirna. Karakter (grč. Istovremeno se njegova ličnost formira i kao njegov odraz ličnosti roditelja i njegovog opažanja njihovog svesnog i nesvesnog ponašanja prema njemu. a ove vrste temperamenta posledica su prevage jedne od tečnosti. Freud je dao kompletnu teoriju ličnosti. naročito impulsa koji imaju poreklo u instinktima. drugi je. »Ego« teži da prilagodi izražavanje instinkta zahtevima okoline. ambiciozna. izraz »karakter« odnosi se na moralne i društvene vrednosti neke ličnosti. U daljem razvoju »Ego« i »SuperEgo« još više utiču na način ponašanja i strukturu ličnosti. prema 4 vrste tečnosti koje postoje u čoveku. Temperament se više odnosi na emocionalno ispoljavanje nagona. da je od reči i da ima principe kojih se drži. a dalja kontrola od strane »SuperEga«. charakter — urezati. Za nekoga se može reći da je »čvrst karakter« ili samo »karakteran čovek«. U evropskoj i našoj terminologiji. Prema psihoanalizi. pojedina deca mogu imati isto tako i raznolik razvoj »Ega«. čime se želi istaći da on ima nepokolebljiva ubeđenja. I kao što postoje individualne razlike u urođeniin osobinama. vrstu trajnog raspoloženja. koji se ponekad upotrebljava u značenju »ličnosti«. Izraz »persona«. Socijalni i kulturni činioci u velikoj meri utiču na njegovo ponašanje. »loš karakter« ili »nekarakteran čovek«. kao i u svakodnevnom govoru. sve to odražava njegov razvoj. Formiranje ličnosti je proces postepene nadgradnje: dete najpre uči da prilagodi svoje potrebe uslovima sredine i tada ima određen način ponašanja kojim obezbeđuje zadovoljenje svojih potreba. pak. Na ovaj način on je označio da je persona spoljašnji izraz koji pokriva ličnost jedinke.

pasivnozavisni itd. Vrste rešenja edipalnog konflikta ranog detinjstva odreduju vrstu karakternih teškoća koje će se razviti: histerički. volje i nagonskog života. može se desiti da i one naiđu na stvarne i objektivne teškoće za koje nisu krive. pasivnoagresivni. žale se na ostale ljude i njihovo ponašanje prema njima. to su »psihopalske osobe ili psihopati«. u vreme kada se javlja privlačnost deteta prema roditelju suprotnog pola: normalno rešenje je odbacivanje ove želje prenia roditelju suprotnog pola i identifikacija s roditeljem istog pola. Psihička normalnost je harmoničan i povoljan sklad raznih elemenata psihičkog aparata koji se izražava kao optimalno funkcionisanje. ne samo. S druge strane. a u psihoanalitičkoj terminologiji to su «osobe s karakternim neurozama« (za razliku od neuroza koje se u psihoanalizi zovu »simptomske neuroze«). i da je zdravlje odsustvo simptoma bolesti. vidi se da svako ima izvesno odstupanje u nekoj psihičkoj osobini od idealnog. ili na nepovoljne situacije na koje nailaze u životu. Poremećaji ličnosti Za neke osobe se ne može reći da spadaju u grupu psihički zdravih. Čak i oni koji ne priznaju toliki značaj seksualnog nagona u razvoju ličnosti govore da je za razvoj ličnosti bitan odnos prema roditeljima u detinjstvu. Ako se uzmu pojedinci iz ove grupe. Današnje shvatanje duševnog zdravlja blisko je definiciji Svetske zdravstvene organizacije: »Zdravlje je stanje potpunog telesnog. Klasično medicinsko shvatanje je da je normalnost isto što i zdravlje. Ove se osobe najčešće obraćaju lekaru za pomoć zbog toga što nailaze na teškoće u svetu. potrebno je najpre objasniti šta je to normalna ličnost. ali retko uviđaju da je pogreška u sopstvenom stavu prema svetu. . Istina. Psihoanaliza objašnjava nenormalni razvoj karaktera (ličnosti) pogrešnim rešavanjem problema u edipalnom stadijumu razvoja. ali istovremeno nisu ni duševno obolele: one se nalaze između zdravlja i bolesti. psihičkog i socijalnog dobrog osećanja. Prema ranijoj terminologiji. Kako dete raste. to funkcionisanje nije nepromenljivo i upravo te povremene oscilacije bitne su za dopunu definicije normalnosti.Normalna ličnost Da bi se razumela poremećena ličnost. mazohistički. Poremećaji uglavnom nastaju u oblasti afekta. onoj koja se vidi kao najbrojnija grupa u stanovništvu.odsustvo bolesti ili oronulosti« Idealno psihički zdrave ličnosti nema i bolje je govoriti o «psihički prosečnoj osobi». ono će shvatiti i na koji način se u domu rešavaju problemi agresije i samopotvrđivanja.

Poremećaji ličnosti mogu se podeliti u sledeće grupe: antisocijalne ličnosti (psihopati u užem smislu reči), histerične ličnosti, shizoidne ličnosti, ciklotimne ličnosti, opsesivne ličnosti, seksualni psihopati itd. Antisocijalne ličnosti ili psihopati (sinonimi za ovo su još i: moralno ludilo — moral insanity, psihopatska ličnost, sociopatska ličnost) dolaze u stalne sukobe s društvom. Još u detinjstvu pokazuju poremećaje ponašanja: bežanje, besposličenje, nepopravljivost, sklonost lažima, krađe, traženje lošeg društva, impulsivnost, slab uspeh u školi. Kao odrasli oni nisu lojalni prema drugima, bezobzirni su, ignorišu društvene norme i rade samo ono što im se sviđa, dok im kazne ili iskustvo ne pružaju pouku. Oni se teško odupiru iskušenjima jer ne podnose frustracije, a kada ih uhvate, vešto napadaju drugoga. Nemaju osećaj krivice. U braku se slabo prilagode, često su u zatvoru, loši su radnici, impulsivni, skloni patološkom laganju i seksualnom promiskuitetu, žene prostituciji i vanbračnim trudnoćama. Obično nisu glupi niti nesposobni da razumeju pravila društva, mogu biti bistri ili izuzetno inteligentni.
Juvenilni delinkventi (neki ih zovu i delikventi) je pravni termin za mlađe osobe, ispod 17— 18 godina, koje izvrše dela koja bi se smatrala kriminalnim aktima ako bi ih počinili odrasli, ali i dela specifična za dečji uzrast (bežanje, besposličenje). Većina delinkventne dece ubrajaju se u grupu eksplozivnih, agresivnih ili antisocijalnih ličnosti, ali počinitelji ovih dela mogu imati i druge poremećaje, kao što je to mentalna retardacija ili posledice povrede ili oboljenja mozga.

Histerične ličnosti su sebične, sugestibilne, preterano emotivne, teatralnog i dramatičnog ponašanja, teže da privuku na sebe pažnju drugih upadljivim i ponekad ekshibicionističkim oblačenjem; češće su to osobe ženskog pola. Uprkos tome što u ponašanju poziraju, one su ipak, zavisne od okoline, a nasuprot slobodnom ponašanju imaju teškoća u seksualnom životu. Kod njih se uočava težnja da se takmiče i irnituju muškarce. Suprotno očekivanju, retko u konfliktnim situacijama obole od histerije. Shizoidna ličnost je sklona sanjarenju i autističkim razmišljanjima, sumnjičava, uplašena od ljudi, teško biva uvučena u društvene kontakte. Može dobiti bezrazložne izlive besa i agresije, inače je mirna, povučena i preosjetljiva. Često uspe u svojim intelektualnim nastojanjima. Pre se može govoriti o osobama sa čudnim načinom života nego o prepsihotičnoj ličnosti. Ciklotimna ličnost u životu pokazuje periode blage hiperaktivnosti ili turobnog raspoloženja; to su otvorene osobe, lako sklapaju poznanstva i prijateljstva, mada ne trajna i dubokn. Važe za vesele i zabavne Ijude, rado primane u društvo. Podsećaju na osobe koje imaju lakše simptome manićkodepresivne psihoze.

PSIHOSOMATSKI POREMEĆAJI (Psihofiziološki poremećaji) Psihosomatska oboljenja su organski poremećaji u čijoj etiologiji i patogenezi važnu ulogu igraju emocionalni poremećaji. To su oboljenja s jasnom organskom patologijom čiji su najvažniji uzrok psihološki faktori, obično produžen emotivni stres. Drugim rečima, u psihosomatskim oboljenjima emocije zahvataju viscera, a simptomi su pretežno fiziološki (ulcus, astma itd.), pod kontrolom autonomnog nervnog sistema. Organski simptomi stvarno postoje, oni nisu simbolični kao u neurozama. Neurotički (konverzivni) simptomi su pretvaranje stanja napetosti u telesne funkcionalne poremećaje, što dovodi do delimičnog ili potpunog olakšanja napetosti, a organ ili deo tela koji nosi simptom često je simbolični izraz emotivnog konflikta: vojnik koji je u konfliktnoj situaciji između straha od pogibije ili ranjavanja i straha da se ne pokaže kukavicom ako bi pobegao dobija funkcionalnu paralizi nogu: on se tako neokaljane časti nalazi u bolnici s izrazom nevinosti i nezabrinutosti histeričara (la belle indifference). Konverzivni poremećaji obično zahvataju voljni motorni i senzitivni sistem. Izrazi »psihogeni« ili »funkcionalni« označavaju simptome koji nemaju morfološku podlogu niti organski uzrok. Čovekov neuspeh da se adaptira nakon stresa čini ga vulnerabilnim za veliki broj bolesti koje su posledica psihičkih procesa ili se pogoršavaju pod dejstvom ovih mehanizama. Sluznicu bronhija draže hemijski, bioloski ili mehanički faktori, ali i stres ili uzbuđenje može izazvati spazam bronhija i astmatički napad. Hiperventilacija izazvana uzbuđenjem stvara alkalozu i hipokapniju, a ove stvaraju hipokalciemiju i tetaniju. Gastrointestinalni trakt je pod snažnim uticajem emocija. U stresnim situacijania usta se suše, u depresivnih bolesnika pojačano je lučenje pljuvačke. Želudac na ove nokse daje dve vrste reakcije: hiperemiju s bubrenjem sluznice, povećanim lučenjem hlorovodonične kiseline i pojačanim motilitetom (ovakvo stanje može izazvati i zlovoljnost i osećanja neprijateljstva, koja su česta u osoba sa grizlicom dvanaestopalačnog creva); ili se javlja sniženje sekrecije i ishemija sluznice i smanjen motilitet u stanjima depresije, histerije i kod mentalne anoreksije. Dijareja je česta pojava kod uzbuđenja, straha ili u osoba koje imaju nerešene životne probleme. Opstipacija je česta u depresivnih bolesnika i histeričkih osoba. Opšte je poznato da uzbuđenje i strah izazivaju ekstrasistole, povećan krvni pritisak i koronarnu bolest srca. Slična stanja pojačavaju nagon na mokrenje, ili, naprotiv, dovode do zadržavania mokraće. Navešćemo nekoliko najvažnijih pslhosomatskih oboljenja.
Ulkus. Činjenica je da jake emocije imaju snažan uticaj na funkciju želuca: pojačavaju se njegova sekrecija i motilitet. Ulkus se često javlja i pogoršava u periodima kada je pacijent više izložen teškom i trajnom stresu. Poremećeni odnosi u porodici ili konflikti na radu su precipitantni taktori. Ovi bolesnici imaju neke zajedničke karakteristike: to su zavisne osobe koje kompenzuju svoju zavisnost ambicijom, radom i uspehom. Za neke od njih je teško da prihvate svoju zavisnost, mada ona normalno postoji kod svakoga.

— Muškarac se nesvesno boji od zavisnosti zbog straha od žiga homoseksualnosti s kojom se zavisnost i submisivnost povezuju. — Za žene s ulkusom, pak, negacija zavisnosti može biti deo odbacivanja uloga žene i uzimanja muške uloge. Takođe se navodi da osobe s ulkusom predstavljaju »oralni« tip ličnosti, sa fiksacijom na oralnom stadijumu. Ovde potreba za hranjenjem ne znači samo zadovoljenje hranom već i zadovoljenje potrebe za ljubavlju, novcem, zadovoljstvorn i uspehom uopšte. Ulkusna bolest se opisuje i kao bolest u kojoj »gladan« stomak jede sam sebe. Treba se setiti i toga da se ulkusni bol umiruje hranom, najbolje baš mlekom. Hrana za kojom se čezne poistovećuje se s majčinom ljubavlju ili majčinim mlekom.

Bronhijalna astma. Astma se javIja u svakom životnom dobu, ali najčešće u dece mlađe od 5 godina. U etiologiji astine igra uloga kombinacija više faktora, među kojima treba izdvojiti tri glavne grupe: alergički. psihički i infektivni. Teško je reći koja od ove tri vrste faktora ima najvažniju ulogu. Ovde se nećemo zadržavati na alergiji i infekcijama već samo na psihičkim uzrocima koji sigurno mogu biti uzruk ili otežavajući faktor u ovoj bolesti. Zapaženo je da se astma javlja u usoba koje su imale teškoće u odnosu dete—majka i zbog toga stekle emotivnu nesigurnost. Astmatična deca imaju veliku potrebu da budu voljena, naročito od svojih majki. Ličnost astmatičara fiksirala se na »preoralnom« ili »respiratornom« stadijumu. Pored navedenih situacija karakterističnih za dob detinjstva, među ovim bolesnicima obično su oni koji potiču iz porodica u kojima su odnosi loši ili porodica u kojima je karakteristično da je majka autoritativna, sa velikim zahtevima. Manja deca dobijaju napad uglavnom onda kada im preti razdvajanje od majke. Ovaj faktor sredine ogleda se i u lečenju astmatične dece u drugoj sredini: verovatno je da povoljno dejstvo klimatskog lečenja nije posledica samo uticaja klime već i promene psihološke sredine. Anorexia nervosa. Ovo je teško oboljenje koje u nekim slučajevima može dovesti i do smrti. Javlja se u devojčica adolescentnog uzrasta, ređe i u žena u 3. i 4. deceniji. Obično bolesti prethodi gojaznost posle koje bolesnici započinju strogu dijetu za mršavljenje, iako se ovo ne smatra uzrokom bolesti. Cesto su to opsesivne ličnosti ili osobe sa histeričkim karakterom, nezrele i narcisistične. Neki put je anoreksija samo početni simptom psihoze. Nije poznat nikakav organski uzrok bolesti.
Glavni simptom je potpuno neracionalan pristup ishrani (tzv. »oralna impregnacija«). U početku ograničavaju unos samo određene vrste hrane, a kasnije se ovaj stav proširi na svaku hranu. Mršavljenje napreduje do katastrofalnih granica. Opštu pothranjenost prate amenoreja snižen arterijski pritisak, hipoglikemija, zbog čega u diferencijalnoj dijagnozi treba isključiti gastrointestinalna, endokrina i ginekološka oboljenja.

Leči se psihoterapijom, psihotropnim lekovima, a u težim slučajevima mora se pribeći ishrani preko sonde. Gojaznost. Obično se neko smatra gojaznim kada njegova telesna težina prelazi za 20°/o standardne vrednosti date u tablicama težine. Važno je nagomilavanje masnog tkiva (veću težinu mogu imati i osobe s razvijenom muskulaturom). U siromašnim sredinama gojaznost je bila svojstvo privilegovanih klasa, na Istoku gojaznost je simbol lepote, dok se u najrazvijenijim zemljama ona vidi baš u ekonomski slabijim i kulturno nižim

društvenim slojevima. Gojaznost je najčešća u 3, 4. i 5. deceniji. Jedan od uslova za razvoj gojaznosti je smanjenje fizičke aktivnosti i kretanja. Ovo dovodi do stvaranja suviška kalorija i paradoksnog dejstva neaktivnosti na apetit: povećava ga. Nova ispitivanja nisu dokazala da gojazne osobe pripadaju određenom tipu ličnosti. Mnoge gojazne osobe kažu da preteruju u jelu kad su emotivno potištene. Među njima ima više neurotičkih simptoma nego u ostalom stanovništvu. Posle psihičkog stresa često se javlja sindrom »noćnog jedenja«: uveče hiperfagija i nesanica, ujutro anoreksija. Neki se žale da ne osećaju glad ni sitost. Velik značaj ima konstitucija, kao, npr., telesna građa. Lečenje retko uspeva ako se provodi ambulantno. Oni koji uspešno smanje težinu često se za kratko vreme vrate na staru meru. Lekovi koji se daju smanjenje apetita pripadaju grupi lekova sa stimulantnim dejstvom na centralni nervni sistem i mogu stvoriti toksikomaniju, arterijsku hipertenziju i druge poremećaje. Dijeta koju propiše lekar, pomognuta psihoterapijom, pomaže u težim slučajevima. U lakšim bolesnik, ako je snažno motivisan, može postići uspeh kada se pridržava određene dijete. ČEŠĆA PSIHIČKA OBOLJENJA U ovom poglavlju opisaćemo dve grupe oboljenja: neuroze (psihoneuroze) i psihoze (duševna oboljenja u užem smislu reči). Postoje mnogi kriterijumi prerna kojima se psihoze razlikuju od neuroza. Pre svega, psihoza dublje menja ličnost od neuroze: u prvom slučaju postoji znatna dezorganizacija i promjena ličnosti, ona je teško poremećena i u svom odnosu prerna drugim osobama, što u neurotičara nije slučaj. Psihotičar ne odvaja stvarnost od utintrašnjeg doživljavanja, on stvara svoj novi svet korne daje svojstva realnosti, a stvarnost iskrivljuje i falsifikuje sumanutim idejama i halucinacijama; kod neurotičara se to ne dešava. Mišljenje psihotičara može biti autističko (dereističko), njegovo se interesovanje za spoljni svet smanjuje ili nestaje, dok neurotičar održava tu vezu sa spoljnim svetom i osetljiv je na promene odnosa među osobama. Duševni bolesnik ne shvata niti priznaje da je bolestan i ne želi promenu svoga psihičkog stanja, neurotičar svesno traži izlečenje, iako nesvesne snage teže suprotnom od toga — da koristi simptome (tzv. sekundarna korist). Velik broj pacijenata ne može se uvrstiti ni u neurotičare niti u psihotičare: to su oni što doživljuju kraće epizode duševne bolesti izazvane nekim stresom, obično se potpuno oporave, ili se ponašaju kao neurotičari kada stresna situacija prođe. Oni se ponekad dijagnostikuju kao »psihoneurotički shizofreničari« ili kao »granični psihotičari«. NEUROZE (PSIHONEUROZE) Simptomi koji se viđaju u neurozama posljedica su emotivnih poremećaja nastalih zbog nesvesnih, dubokih konflikata. Za razliku od psihosomatskih oboljenja, kod kojih emotivni poremećaji takođe igraju važnu ulogu, kod neuroza ne postoje organske promene (kod psihosomatskih oboljenja nastaju organske promene), ovi organski simptomi su simbolični. Neuroze su funkcionalna oboljenja, poremećaji funkcija, a ne anatomske promene.

kao što je to. Kasnije. Veliku ulogu igra atmosfera u roditeljskom domu. bilo fizičke ili psihičke. histeričko »slepilo«. Naziv potiče od Platona. U srži neurotičkih simptoma je konflikt izmedu »Ega« i »Ida«. loše stambene prilike i ekonomska nesigurnost takođe imaju udela u nastanku neuroza. Prema psihoanalitičkoj teoriji o neurozarna. Lečenje se sastoji u dovođenju u svest onoga što je bilo potisnuto posle čega dolazi do afektivnog abreagovanja (oslobađanja ranije vezanih emocija). Ovde ćemo opisati histeriju. padanje u »trans«. uvidelo se da od histerije obolevaju i muškarci.. . Neprilike na poslu. U kasnijem životu značajne su psihičke traume. Sukobi neurotičara pretvaraju se u emotivnu napetost. u srednjeni veku. fuge. fobije. Odbrambeni mehanizmi »Ega« suprotstavljaju se neprihvatljivim težnjama instinkta. oštećenje senzibiliteta (»anestezija«). strah i druge simptome. nezdravi odnosi na radnorn mestu.Neurotičari su osobe koje ne mogu da se adaptiraju na okolinu bez sukoba. Edipov konflikt iz ranog detinjstva (v. koji je histeričke manifestacije video u žena koje nisu imale prolaps uterusa. U nastanku neuroze najveći značaj imaju uticaji sredine. opsesivnokompulsivne neuroze. Gubitak psihičke funkcije može biti u oblasti svijesti »nesvestica«. npr. poglavlje o psihoanalizi) u kasnijem životu dovodi do neurotičkih simptoma. histerički mutizam (gubitak govora). što bi vice versa značilo da uterus koje je ostao u telu žene nerotkinje stvara simptome bolesti (hystera — materica). što se pripisivalo štetnom dejstvu zaostale sperme i polnoj uzdržljivosti (nije ni danas retko da lekar preporuči polni odnos kao »lek« za neurozu). Postoji velik broj klasifikacija neuroza. depresivnu neurozu i neurasteniju histerija (histerička neuroza) karakteriše se gubitkom funkcije. Neurotičar nalazi izlaz iz konflikta u »bekstvu u bolest«: tu nije posredi svesno biranje bolesti kao izlaz iz neprijatne situacije i realnug života već je reč o nesvesnim mehanizmima. neuspeh i nezadovoljstvo položajem u društvu ili kada zahtevi daleko prevazilaze sposobnosti (zbog nedovoljne spreme i obrazovanja ili zbog slabih intelektualnih mogućnosti). Ovo se vidi kao »paraliza« (gubitak motorne funkcije). neurozu straha. naročito oni uticaji koji su delovali u najranijem detinjstvu. afekt je prisutan i može dospeti do svesti u izmenjenom obliku kao neurotički simptom. PSIHOANALITIČKO OBJAŠNJENJE NEUROZA zasniva se na Freudovom učenju o nesvesnoj psihici i potisnutim traumama: psihička trauma nije odreagovana već je potisnuta u nesvesni deo psihike. Gubitak fizičke funkcije u histeriji zove se konverzija.

nesanicu.) Klasični histerički napad redak je danas u kulturnijirn sredinama. nastavnica istorije u gimnaziji. Najčešći su vegetativni poremećaji (znojenje. brzog menjanja mirnog i patrijarhalnog načina života u burni život industrijskih gradova. parestezije. zbog čega se pribegava najjačoj odbrani. pažnja. oduzetost ga ne dovodi u očajanje (belle indiference) jer je ovako došao u bezbedno stanje. uz istovremeno traženje da glasno izgovara najpre glasove. neurasthenia Stari deskriptivni izraz (nervna astenija. Izraz lica spokojan. Ova korist od bolesti nije svesno traženje koristi već nesvestan mehanizam. spuria — lažna). ne može da zviždi. najčešći konverzivni simptomi su glavobolja i vrtoglavica. zatim reči. lupanje srca). Prema psihoanalitičkom učenju. Uopšte. K... . kao što je to. J. koje je bolesnik postigao bolešću. Postoji i obilje hipohondričnih tegoba. najzad je normalno progovorila. histeričke ličnosti retko obole od histerije. Glavni simptomi ovog sindroma vrlo su obilni i. On se još može videti u primitivnim sredinama i u mlađih osoba ograničenih intelektualnih sposobnosti. Na času se »nervirala«. a ne glasnih žica) i nezabrinut izraz lica uprkos teškom »invaliditetu«. Govori jedva čujnim šapatom. ona je selektivna i gubitak pamćenja se ne odnosi na druge istovremene događaje ili osobe koje su bile prisutne u isto vreme i na istom mestu. nesposobnost da se kreće. 39 godina. U ovom slučaju upadljiv dijagnostički znak bila je nemogućnost zviždanja (ovaj znak ne prati afoniju: zvuk se stvara vibracijom usana. Interesantno je da osobe sa crtama tzv. Pri tom je karakteristično da sam simptom znači istovremeno i zadovoljenje zabranjenog impulsa i kaznu: »paralizovani« vojnik napušta bojno polje. materijalna korist) (Primarna korist je rešenje konflikta i zadovoljstvo uprkos »paralizi«. Svoju glavobolju oboleli opisuju s naglašavanjem simptoma i patetikom:»zabijanje klina« u glavu — clavus hystericus (clavus — žulj). različiti. slepilo — nemogućnost da se sagleda pravo stanje. sekundarna korist (posredna korist od bolesti.Histerička amnezija je obično ograničena na neki određeni događaj ili određenu ličnost. Diferencijalna dijagnoza epilepsije). npr.. npr. U širokim slojevima poznata je kao »slabost živaca« i »nervoza«. bolovanje. Raspoloženje depresivno i bolesnik se žali na brzo zamaranje. nervna slabost). dovedena je kao hitan slučaj jer je »izgubila moć govora«. Česti pratioci ovih poremećaja su emotivna nezainteresovanost (la belle indiference) i tzv. slabost apetita. potisnuti konflikt (Edipov kompleks) preti da probije u svest. Opis ovog sindroma pojavio se u doba snažne industrijalizacije i naglih promena u sastavu stanovništva Amerike. tremor. Posle faradizovanja guše. koji su slični anginoznim bolovima (angina pectoris spuria. Opisan je u Neurologiji (v. došla je u sukob ad đacima. ali ne može ni da hoda. Cesto se navode i probadi i bolovi u predelu srca. Izbor simptoma zavisi od simboličkog značenja toga dela tela: paraliza nogu znači. glavobolja i vrtoglavica. slabost koncentracije. na pitanje potvrđuje da je ranije znala da zviždi. oslabljen libido.

Zahtevanje da je neko prati kada je na otvorenom prostoru simbolički znači prisustvo osobe koja je čuva. stalno je na putu. zamenu za oca i majku koji su tu ulogu imali kao branioci od takvih težnji i koji su te moralne norme usadili detetu.Teško je shvatiti šta određuje izbor simptoma fobije. kao. M. koji bi stvarao daleko veće neprijatnosti. Zbog toga ostaje kod kuće. ali se ista klinička slika može videti i kod organskih oboljenja. Danas se smatra da jedan deo neurasteničke slike pripada i depresivnim neurozama i blagim depresijama. npr. od životinja (zoophobia). Strah ovde čuva obolelu osobu od nesvesnih težnji koje ona svesno ne želi i protivi im se. Tako. sprema gradivo i dobro polaže razred. Pregledom su utvrđeni tikovi. trgova) može imati simboličko značenje i zamenjuje strah od sopstvenih nedozvoljenih impulsa.. malignih bolesti. Svaka fobija ima posebno značenje za svakog pojedinog bolesnika.  da posluži kao ispunjenje nedozvoljenih potisnutih želja istovremeno s kaznom u vidu bola i trpljenja.Kako se vidi. ali je nastao strah da će se tikovi iznenada pojaviti u školi i time je izložiti ismevanju. kod ateroskleroze mozga. sklon alkoholu. agoraphobia (strah od otvorenog prostora. npr. koja sada mora da je drži ispod ruke. — strah) imaju za glavni simptom strah koji bolesnik vezuje za određeni predmet ili situaciju koje on zatim može da izbegava. od nevernosti žene na ulici (ako je reč o ženi bolesniku): nije nepoznato da se prostitutke nazivaju »uličarkama«. fobija ima dva cilja:  da pomogne osobi da na neki način (iako ne baš bezbolan i zadovoljavajući) uskladi svoje emocionalne problerne. avijatičar JATa. Termin neurasthenia danas je napušten jer ne predstavlja posebnu nozološku jedinicu. ulica. Dodajmo ovde i strah od stranaca (xenophobia). mada je često očigledno simboličko značenje izbegavanja određene situacije u fobiji. Kao neurotički simptom uopšte.. Samim tim što je svu svoju strepnju koncentrisao na jednu stvar bolesnik je izbegao (iako ne sasvim bez trpljenja) difuzan strah. Zajedničko je za sve fobije da pacijent izbegava određenu situaciju ili predmet iz straha da će mu se desiti nešto strašno (on sam ne zna šta mu se to može desiti) ako to ne učini. U odeljku o poremećajima mišljenja naveli smo nekoliko najčešćih fobija. Otac. učenica III razreda gimnazije. npr. anemije. gotovo je uopšte ne viđa. Dobija intenzivan strah od ulice i ne izlazi bez majke. ova klinička slika najviše odgovara konverzivnoj neurozi (histeriji) i drugim neurozama.. Izbor simptoma fobije . ali horeički pokreti nisu prestajali ni posle godinu dana. koji su prestali posle površne psihoterapije. . encefalitisa — encephalitis larvata (Vujić). od reke (potamophobia) itd. fobije (phobos. od vode (aquaphobia). obolela je od »horeje minor« (neurolog nije postavio dijagnozu niti je vodio lečenje). S. grč. ima malo vremena za dete. tireotoksikoze.

odnose s drugirn osobama i sposobnost vođenja normalnog života. Prisilna neuroza (opsesivnokompulsivna neuroza) Ima za glavne simptome prisilne misli (opsesije) koje naviru u svest uprkos želji te osobe i prisilne radnje (kompulsije). povišen krvni pritisak). On može da nekontrolisano reaguje na najobičnije svakodnevne ne prilike. prisilno brojanje prozora). strepnja. ili može biti razdražljiv i neraspoložcn. zbog kojih odlaženje u školu nije mogućno. Kod depresivne neuroze mogu postojati hipohondrijske ideje. Prisilne radnje često imaju vid rituala. Neuroza straha može nastati i zbog straha od odvajanja mlade zavisne osobe od roditelja. Ovo afektivno stanje često je praćeno i vegetativnim znacima (ubrzano disanje i ubrzan puls. ovde ne postoji osećanje krivice. može imati noćnu moru. koje ne mora u svesti biti doživljeno kao strah. bolesnik ipak ne zna njihov uzrok. bezuspešno pokušava da ih se oslobodi. kada mora da ponavlja neke radnje bez obzira na to koliko joj izgledaju besmislene. ponavljanje. Pažljivim ispitivanjem mogu se otkriti i drugi simptonii neuroze. smanjenje aktivnosti. nastaju napetost. a oseća napetost ako je sprečen da ih izvede. Glavna manifestacija može biti žalost i osećanje bespomoćnosti pri suočenju s nekom preprekom u životu. inače naglašeno kod melanholije. ali za njihovo izvršenje uvek postoji neodoljiva unutrašnja potreba. Pacijent može imati prisilan strah od veneričkih bolesti. značenje tih radnji može biti jasno (npr. neprijatnosti. a moguća su i samoubistva. prisilno pranje ruku kao odbrana od infekcije) ili neobjašnjivo (prisilno dodirivanje. Takozvana »fobija od škole« ne ispoljava se kao jasno protivljenje odlasku u školu već bolovima u glavi ili stomaku.Heurom straha Prikladniji termin za ovu neurozu bio bi neuroza strepnje. iako retko. Depresivni afekt nije tako težak i dubok kao kod depresivne psihoze. i deteostaje kod kuće. kojeg se ne može osloboditi ni čestim pregledima niti izbegavanjem polnih odnosa. Depresivna neuroza je česta bolest. jer je toga i on sam svestan i trpi od njih. napregnutosti. određenom afektu. več o stanju napetosti. Pored toga. »nervozan«. kako se to obično kaže. Pacijentu su ove pojave neprijatne. Prisilne misli i prisilne radnje mogu biti prolazna pojava u mnogih normalnih osoba. Bolesnik je svestan da njegova depresivna reakcija nije srazmerna s događajem ni opravdana činjenicama. Uzaludno je pacijentu objašnjavati nerazložnost njegovih prisilnih radnji i misli. . Strepnja je često signal za opasnost koja preti »Egu« od instinkta (»Id«): ako zadovoljenje »Ida« (nagona) nije prihvatljivo za »Ego«. Kao prisilna neuroza mogu se ove reakcije shvatiti tek onda kada postoji jaka afektivna napetost i strepnja koje znatno otežavaju sposobnost za rad. strah. lako može biti svestan ovih neprijatnih osećaja. prisilno preskakanje crta na trotoaru. jer ovde nije reč o jasno definisanom strahu.

s nepotpunom penetracijom ili s promenljivom penetracijom. Ovde ćemo pružiti kratak opis najvažnijih psihoza: maničkodepresivne. ne uviđa da je bolestan i retko želi promenu svoga stanja. . Ali nije poznato koji je biohemijski poremećaj koji se nasleđuje. dok je u euforičnih osoba povećana količina ove supstancije. shizofrenije i paranoidnih stanja. Psihotičar živi u svom svetu. Osnovna karakteristika je  periodičnost pojave bolesti. hipotalamusa i endokrinih promena u depresija daje izglede na pozitivne rezultate. kada bolesnik neposredno iz maničke faze uđe u depresivnu a iz ove u maničku (cirkularna psihoza). Maničkodepresivna psihoza Uzrok ove bolesti nije poznat. Manija Ima sasvim suprotnu sliku od depresije. One znatnije menjaju ličnost bolesnika i njegov odnos prema svetu i drugim osobama. depresivni je češći u starijih. naročito noradrenalina. ali se maničke i depresivne faze mogu smenjivati u jednog te istog bolesnika. Ispitivanje uzajamnog dejstva centralnih amina.PSIHOZE Psihoze su teža oboljenja od neuroza. Drugi biogeni amindopamin ima povoljno dejstvo na agitiranu depresiju. dok jedinjenja koja snižavaju ili inaktiviraju centralne amine izazivaju depresiju. nasleđuju se dominantno vezano za pol (preko hromosoma). Klasičan je trijas simptoma:  maničko raspoloženje. nešto je više muških od ženskih (3:2). kome pridaje značaj stvarnosti. Među bliskim rođacima bolesnika ima 20x više obolelih nego u prosečnom stanovništvu: Na 1000 stanovnika dolazi 3—4 bolesnika. U depresivnih bolesnika utvrđena je manja količina metabolita serotonina u likvoru. dok dopa povoljno deluje na usporeni oblik depresije. čija je odlika  promena afekta u smislu ushićenja (manija) ili tuge (depresija) s  promenama mišljenja u skladu s afektom i bez intelektualnog propadanja.  povećan impuls za govor i  pojačana motorna aktivnost. Prema nekirn podacima. U mozgu nekih bolesnika s depresijom postoji relativan deficit kateholamina. Manički oblik javlja se uglavnom u mlađih. Zna se da se nasleđuje autosomno dominantno. Utvrđeno je da MAO inhibitori koji povećavaju količinu kateholamina u mozgu stvaraju uzbuđenja i imaju antidepresivno dejstvo. Jedan bolesnik može imati više depresivnih faza ili više maničkih epizoda. s intervalima normalnosti ili bez ovih.

deda po ocu ćutljiv i sumnjičav čovek. u poslednje 3 godine imao dve maničke i jednu depresivnu fazu. žive mimike. koje sve čita u toku istog dana.. na stolu hrpe knjiga. vesele i preduzimljive. Krajnost je delirantna manija: govor je nerazumljiv.  najteže se oseća ujutro. glavni glumac i duša«. ili je. motorna aktivnost je usporena i osiromašena.Povišeno raspoloženje može se odraziti kao veselost. Od pre 10 dana postao sve pokretniji.  nema apetita. Može doći do brojnih dijagnostičkih propusta. nešto bolje uveče. Hipomanija je lakši oblik manije koji se može neprirnetno razviti u ličnosti koje su i inače poznate kao energične. reditelj. uzdiše. Ako se ne leči. Depresija (melanholija) Ima suprotne karakteristike: afekt je depresivan (žalostan). oboleli miran. 26 godina. Mišljenje je izmenjeno u skladu s afektom: bekstvo ideja. bolesti. odličan student. neprekidno puši. Posle svakog perioda bolesti nastavljao da studira i položio nekoliko ispita. rnenjao devojke. zažarenih obraza. Piše naređenja »svom šoferu« koji večeras treba da ga vozi na aerodrom da bi u Sarajevu priredio »šou nad šouima«.  uznemirenošću (krši ruke. bez snage da učini i najmanji pokret. koja je neposredno zamenila maničku. na kome će biti »konferansije. student IV godine mašinskog fakulteta. ali je u stanju da donosi i izvrši odluke. suviše preduzirnljivi u poslu i seksu. intelekt ne propada. jauče). Depresivno raspoloženje se odlikuje  osećanjem bespomoćnosti. Tada je još depresivan. a ovo raspoloženje je ponekad »zarazno«. crne sudbine porodice. upadao u konfliktne situacije. smrti. aktivni. i bez lečenja bolesnik može umreti zbog inanicije. depresija ima najtežu prognozu: samoubistva su česta. čas sedi. čas hoda. Pamćenje inače nije oštećeno.  misli su usporene i obično zaokupljene jednom depresivnom sumanutorn idejom bezizglednosti. naprotiv. besciljna neprekidna aktivnost. Sobu je iskitio slikama nagih devojaka i parolama. Nekritični su prema svojoj bolesti. a obično se dešavaju onda kada bolesnik nije u najdubljoj depresiji. uznemiren. B. razdrijen. kasnije iznenada napustio porodicu i emigrirao u Ameriku. kuka.  pati od nesanice. pio alkohol u velikim količinama. za krizu) i tvrdi da je u prošlosti bio grešan: u skladu s afektom sećanje bira samo neprijatne dogadaje iz prošlosti. nepokretan. bujica ideja (izmena prema formi) i sumanute ideje ekspanzivnog karaktera (poremećaji mišljenja prerna sadržaju). U lakšim slučajevima bolesnik izgleda  umoran. mišljenje je usporeno. V. sklonost šalama.  za sve optužuje sebe (za rat. euforija (ponekad uzbuđenje i razdražljivost). Pažnja je slaba. psihotičan vid bolesnici su hiperaktivni. Sada stalno u pokretu. . propasti. zbog čega se teško daju nagovoriti na lečenje.  dubokom bezrazložnom tugom. u početku bolesti ili prilikom oporavka. Otac bio čudnog ponašanja. Ranije primeran đak. nestalna. Dok bolest ne uzme izrazito. U punom zamahu bolesti hiperaktivnost dovodi do iscrpljenosti i nesanice.

obole oboje u 65% slučajeva. U opštem stanovništvu 0. roditelji bolesnika mogli su imati shizofreniju u 5—10% slučajeva. . ne može da pomeri ruku. ceo svet mi sudi i ne može mi dovoljno presuditi« (nema nikakvog udela u saobraćajnoj nesreći). zbog stalnog i nepodnošljivog afekta straha od smrti izvrši samoubistvo ako se ne zaštiti. plaši se smrti. gladnu »na ovom surovom svetu«. I ovo je psihoza. ubih čoveka ni krivog ni dužnog. nije dostojan ni hleba u bolnici. primenjuje se elektrokonvulzivna terapija (elektrošokovi). jadikuje. da mu nema pomoći. Po pravilu su to osobe koje nisu imale osobine i crte ciklotimnog karaktera.). koja. tryptizolom (ako nije reč o agitiranoj. dovodi u opasnost život bolesnika. Identični (homozigotni) blizanci.. Shizophrenia Skoro polovina duševnih bolesnika smeštenih u bolnicama su shizofreni bolesnici. odmahuje rukom i ponavlja: »Sve je svršeno. 56 godina. Sada je u bolnici. zaokupljen je samo idejom propasti. Uglavnom sedi. ali je bolesnik uznemiren. lečenje Manija se leči preparatima phenothiazina (Chlorpromazin) i butyrophenonima (haloperidol). Agitirana depresija leči se nozinanom. libriumom i valiumom. Kaže da je porodicu ostavio golu i bosu. povremeno nema snage ni da se očešlja.85% slučajeva. uzoran roditelj. mada samo kao dopunska metoda. M. niti su ranije imale maničku ili depresivnu fazu.R. krivica mu je neizmerna. Involutivna melanholija Javlja se u involucionom periodu (otprilike između 45. Dok se shizofrenija pujavljuje u stanovništvu u proseku u 0. Sumanute ideje mogu biti bizarne (nema creva ni srca) i apsurdne (krivi su za sve nesreće čovečanstva. Osnovno raspoloženje je depresivno. uznemirenoj depresiji). Od znatne je koristi Lithium carbonat. kada je opasnost od samoubistva velika i kada lekovi ne pomažu. Ž. leži. zemljoradnik. u osoba koje ranije nisu imale depresivnu niti rnaničku fazu (slučajevi sa ranijirn fazama bolesti svrstavaju se u manićkodepresivnu psihozu). kao i melanholija. kuka. braća i sestre u 5—15%. obično posle gubitka bližnjeg. uzdiše. radnik. savestan. odličan i pedantan domaćin. razboleo se iznenada posle srnrti prijatelja koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći. 38 godina. čak i kada odrastu odvojeno. ne brije se. L. kaže da teško pati. ne može da se koncentriše na drugo. Oporavio se posle elektrokonvulzivne terapije. od pre 20 godina ima hipohondričke ideje. godine života). društven. ranije neupadljiv. povremeno nesanicu. nije u stanju da otvori kapke. Depresivna reakcija Ima iste karakteristike kao maničko-depresivna psihoza. Puši mnogo i prebacuje sebi da je nitkov kome deca i duvan plaćaju. ali nastaje posle jasnog precipitirajućeg događaja.. U urgentnim slučajevima. Depresija (melanholija) leči se imipraminum (tofranil). misle da će voda iz česme poplaviti ceo svet itd. Psihoterapija ima svoje mesto u lečenju maničkodepresivnih bolesnika. i 65.3 do 1% osoba imalo je bar jednu shizofrenu epizodu u životu.

ali svi ovi nalazi zahtevaju dalje ispitivanje i potvrdu. čas su naprotiv pokorne. sličan ceruloplazminu. da predstoji neposredna neobjašnjiva opasnost. Zbog takvog ponašanja često imaju sukobe s nastavnicima. • Jedan drugi tip opisuje se kao »burna ličnost«: čas pokazuju preteranu agresivnost. nađen je i povišen nivo ceruloplazmina. često nadmenog držanja i pored snažnog osećanja niže vrednosti. . Prodromalna faza bolesti U prodromskoj fazi bolesti mogu dominirati simptomi neuroze. Premorbidna ličnost shizofreničara Imali su emotivne teškoće i neprilagođenost i pre prvih znakova bolesti. submisivne. da je sve neobično i čudno). gubi san i apetit. povišenje odnosa laktata prema piruvatima. Češći je postepen početak bolesti. kao i druge psihičke traume. a potom pada ispod normalnog nivoa. a ne uzrok bolesti. U školi mogu imati dobar i udličan uspeh.Biohemijske promjene – Opisano je više biohemijskih promena u shizofrenih bolesnika. ali su socijalno teško prilagodljive. zavidljiva. Ako u ovoj fazi doživi neki stres (češće se to desi i bez njega) onda naglo izbija psihoza u punom zamahu. poremećaj u odnosu između majke i bolesnika u najranijem detinjstvu. Ipak se najčešće nalazi da su to bile: • Hladne osobe. ili preterano osetljive. Saopšten je i nalaz antiinsulinskog faktora u krvi i mokraći shizofrenih bolesnika. Porodice bolesnika Proučavanja porodica shizofrenih bolesnika pokazala su poremećene odnose. nenormalan metabolizam glikoze i nedostatak heksokinaze. dijete itd. a poremećeni odnosi mogu biti i posledica. često sa obilnim hipohondričnim tegobama. Često se nalazi da su ovi bolesnici u detinjstvu doživeli odbačenost. ali ta ispitivanja još nisu potvrđena. Počinje da se bavi filozofskim i religioznim idejama. Ne može se govoriti o jedinstvenom tipu ličnosti za one koji će kasnije oboleti od shizofrenije. sudbinom sveta. Tako je nađen psihotoksički faktor TARAXEIN. napuštanje i nedostatak ili gubitak ljubavi. Mnoge od ovih nalaza nisu potvrdili drugi istraživači. da se svet oko njega menja. povučene u sebe. roditeljima i drugovima. za neke se ne zna da li su posledica uticaja lekova. Teškoća pri izvođenju zaključaka iz ovih nalaza leži u tome sto se slični podaci dobijaju i u porodicama neshizofrenih psihijatrijskih bolesnika. Postoje izvesni dokazi da je nivo serotonina u krvi povišen prvih dana akutne epizode bolesti. povučene i biraju zabave za koje nije potrebno društvo. ili nekako čudnog držanja u detinjstvu. • Kao premorbidna ličnost paranoidne shizofrenije opisuje se sumnjičava i nepoverljiva osoba. U samom početku bolesti rnogu se javiti fenomeni depersonalizacijc i derealizacije (osećaj da sopstveno telo nije stvarno.

»oduzimaju« mu misli ili »namiću« svoje. katatoni stupor predstavlja krajnji stepen povlačenja bolesnika.  ponašanje je neobično. o neologizmi (stvaranje novih reči). koja su nesrazmerna sa situacijom ili draži: blag ukor ili neka manje važna zabrana može biti uzrok napada besa i agresije. može postojati plitkost afekta ili ravnodušnost. shizofrenija može imati jedan od sledeća 4 oblika: 1. 3. drugi »čitaju« njegove ili »upravljaju« njima. o sumanute ideje bizarnog sadržaja (neko mu stavlja misli u glavu ili mu ih oduzima). često pod uticajem sumanutih ideja ili halucinacija.  opažanje javljaju se halucinacije. samoubistva ili ubistva čak i najbližih. Često se dugo zagleda u ogledalo i pri tom se smeška (»fenomen ogledala«). • afekt je obično površan. 2.  afekt ne odgovara situaciji niti sadržini misli. da li je dete ili odrastao (depersonalizacija). čudno. • izvesna hladnoća i emotivna udaljenost. • gubitak kontakta i odnosa sa drugim osobama (autizam). bez radne terapije i psihoterapije). najčešće akustičke. • granice sopstvenog ja kao da su izbrisane: on »čita« tuđe misli. Postoje brojni mešoviti i atipični slučajevi.  poremećaji mišljenja. Glavne karakteristike shizofrenije su:  povlačenje iz realnog sveta u svet fantazije. a ponekad u istog pacijenta oboljenje može u razno vreme pokazivati drukčiji oblik. o mišljenje može biti inkoherentno. bez topline i razumevanja. schizophrenia paranoides. prazan. Prema prevazi simptoma. hebephrenia. raspoloženje je neočekivano promenljivo. o mišljenje može biti autističko. s oštećenim ili ugašenim uvidom u sopstveno stanje. katatona pomama stanje iznenadne jarosti i agresije. ređe optičke. • burna reagovanja. nepredvidljivo ili impulsivno. schizophrenia catatonica i 4. jednostavna shizofrenija (schizophrenia simplex).  hronični slučajevi pokazuju psihičko propadanje — demenciju (ovo propadanje je brže kada se bolesnik prepusti samom sebi. raspoloženje ne nalazi odziva u drugima i emocije drugih ne dotiču se bolesnika. koji imaju specifične osobine:  čest je blok (prekid) misli. Klinička slika bolesti Razlikuje se od bolesnika do bolesnika i dijagnoza se ne može postaviti samo na osnovu nekih simptoma već nalazom celovite slike koju pacijent pruža u svojoj bolesti.Opšte karakteristike shizofrenije Opšte karakteristike shizofrenije su: • povlačenje iz okoline. • ne zna da li je muško ili žensko. .

slušne ili optičke halucinacije. Javlja se u mlađih osoba. Stanje stupora može se privremeno prekinuti intravenskim davanjem barbiturata s kratkim dejstvom. mladost. Sumnja da ga prate. kao što je to negativizam. Katatoni stupor (stuporna katatonija) pokazuje znake opšte inhibicije. što posredno pokazuje da je i stanje stupora posledica razdraženja centralnog nervnog sistema. Postoje znaci propadanja inteligencije. . Oboleli se često o bezrazložno kikoću ili smeše. oslobođen vojne obaveze. katatona shizofrenija (kata — grc. ukoliko se jave. obično naglo. S. napetost. ima se utisak da ima još bolesnih rođaka ali se to prikriva. stereotipije. emotivni odgovor je plitak. 30 godina. o neradom. počeo da ruši zid u stanu da bi izvadio mašinu koja ga uništava. hebefrenija (hebe — grč.schizophrenia simplex . poremećaje volje i delatnosti). elektrotehničar. ne izlazi iz sobe. pokazivao suicidne namere. tonos — grč. čitaju mu misli.prosta shizofrenia Počinje postepeno. Javlja se u dva oblika: kao katatoni stupor ili kao katatona pomama. Pri svemu ovom ne postoji utisak da trpi. o osiromašenjem sadržaja mišljenja. Bolestan od 16. o bolesnici teško uspostavljaju kontakt s drugim osobama. o gubljenjem afekta. Cesto grimasira. Vremenom bolesnik propada intelektualno i socijalno. tonus) ima za jezgro kliničke slike katatone poremećaje (v. stric boluje od shizofrenije. neobičan stav (katalepsija) i grimasiranje. dugo se posmatra u ogledalu da bi utvrdio promene na sebi. fleksibilitas cerea. manirizam. Obično je reč o mladim osobama koje su pre početka bolesti mogle biti i veoma inteligentne i vredne. prolazne su. halucinacije. pubertet. um. godine. sa o slabljenjem interesovanja. Ovi bolesnici mogu iznenadno preći u stanje katatonog uzbuđenja i agresije. phen — grč. o povlačenjem od društva. duh) Gotovo svi simptomi shizofrenije. ideje odnosa. Pre dve godinc počeo ponovo da se povlači. površan. o mogu imati stanja uzbuđenosti. o skloni su fantazijama i sumanutim idejama koje nisu razrađene i organizovane u sistem. mutizam. Retke su sumanute ideje. eholalija i ehopraksija. sa. i ovo propadanje najdublje je od propadanja u svih drugih oblika shizofrenije. ravnodušan je i neuviđavan za svoje stanje.. S. gotovo neprimetno. ispod. introvertovani su. pomoću. Vremenom ličnost regredira do stanja vegetacije.

ali se istovremeno nalazi i udaljavanje od realnosti i autizam (povlačenje u sebe). hiperpireksije i smrti za nekoliko dana. grimasiranje. impulsivno i nepredvidIjivo: može besciljno trčati uokolo. Danas je retka jer elektrokonvulzivno lečenje i neuroleptici omogućuju bolesniku da preživi. Teži su slučajevi s postepenim razvojem i hebefrenija. pažljivo ispitivanje mišljenja ovih bolesnika i njihovo bizarno ponašanje otkriva poremećaje koji se vide u shizofrenije. Liječenje Leči se lekovima (Chlorpromazin. Najistaknutiji su znaci o ideje proganjanja. Ovo stanje zahteva hitno lečenje jer bolesnik može doći u stanje krajnje iscrpljenosti. Međutim. u kasnijem stadijumu bolesti sumanuti sistem se fragmentira. Povremcno se mogu javiti i epizode s jasnom kliničkom slikom shizofrenije. . koje čine srž sumanutog sistema. naročito u vreme letnjih žega. ređe elektrokonvulzivnom terapijom. trifluoperazin. prisilne misli i radnje. PSEUDONEUROTIČNA SHIZOFRENIJA ima simptome koji se vide u neuroza: fobije. o Pored ovoga. Spontano izlečenje dešava se u 5°/o slučajeva. Ostali oblici shizofrenije SHIZOAFEKTIVNI OBLIK po poremećajima afektivne sfere podseća na euforiju manije ili na tugu depreije. Afektivno stanje nije »zarazno« prelazno kao veselost u manije. česte su i halucinacije i o poremćaji afekta. besciljno. poboljšanje u 35%. kada se prava priroda bolesti otkriva. autizarn i ambivalencija. perphenazin).Katatona pomama odlikuje se psihomotornom agitiranošću i razdraženjem. Lečenjem se ove cifre povećavaju na 30 do 60%. ehopraksija. Smrtna (perniciozna) katatonija je stanje krajnje uzbuđcnosti koje je dovodilo do iscrpljenosti. ili može povrediti ili uništiti sebe ili druge. GRANIČNI OBLICI mogu pokazati znake psihoze ili neobično ponašanje samo povremeno kada su izloženi stresu. Psihoterapija ima značaja naročito kada se bolesnik oporavi. kao prevencija ponovnog zamaha bolesti. histerične reakcije i napade. One mogu imati organizovan pseudologičan kvalitet. Spoljne draži ne utiču na ponašanje ovih bolesnika. manirizarn. paranoidna shizofrenija Čsto počinje u kasnijim godinama. odbija hranu i pokazuje i ostale katatone fenomene (eholalija. Prognoza shizofrenije Gora u mladih bolesnika nego u starijih. koje je stereotipno. katalepsija). hodati bez prestanka i sna.

u ranijem tekstu) može imati sumanute ideje. idejama veličine. Bolesnici mogu biti vrlo tajanstveni u odnosu na svoje stavove sumnjanja i sumanute ideje. Prilikom sadašnje hospitalizacije daje podatke o slušnim i taktilnim halucinacijama koje smatra »božjim blagoslovom«. Paranoidna ličnost može ostati neokrnjena i relativno neupadljiva celog života. dinamizme koji su normalna komponenta svačije odbrane kada su u psihološkom konfliktu. ličnost je znatno oštećena. svuda gde postoji neka vrsta izolovanosti. ali paranoidna osoba upotrebljava te mehanizme u jačem stepenu i upornije. on ih negira i projektuje ih na tu osobu i tada oseća da ta osoba. Paranoidna stanja Izraz »paranoia« upotrebljavan je i pre Hippocratesa sa značenjem »ludilo«. a postoje i halucinacije.. voleo da čita bajke. Razboleo se pre 4 godine: povlačio se sve više. Smeška se prazno i »luckasto« dok govori o »ubijanju« i o tome kako ga žena vara i tuče. žena ga udara sekirom itd. dalje nije produžio. rešio je sudbinu čovečanstva u I i II svetskom ratu. u detinjstvu pomčen. Danas se izraz »paranoidan« upotrebljava za sva stanja koja sadrže ideje proganjanja različitog stepena. imao slušne.P. ali inače ne dolazi do pogoršanja bolesti u toku života. veći je broj oboljenja među samcima i doseljenicima. izuzev što pokazuje izvesnu krutost i sumnjičavost prema drugima. Freud je pripisivao pojavu paranoidnih ideja homoseksualnim impulsima. P. Blagi oblici paranoidnog mišljenja postoje ponekad u svakoga. Ubio je hiljade ljudi. paranoidna osoba upotrebljava psihološke mehanizme negacije i projekcije. itd.. moler. osetljivost na kritiku. idejama odnosa (kada smatra da se svi spoljašnji događaji odnose na njega). afekt je osiromašen. ponekad imaju neprijateljsko držanje. Ima obilje sumanutih ideja koje ne čine celinu: Japanci su ga stavili na listu zbog bombardovanja Hirošime. pomisli: »Što se tu baš namestio!« Paranoidna stanja uopšte su češća među ženskim osobama. počev od sumnjanja pa do psihoza sa čvrstim i sistematizovanim idejama proganjanja. . paranoidni pacijent ne dozvoljava svojim neprijateljskim osećanjima prema nekoj osobi da uzmu maha. ne on. Prema psihodinamskom shvatanju. žena ga stalno vara sa šoferima koji prođu pored kuće i sa desetogodišnjim dečacima. optičke i taktilne halucinacije. 42 godine. Pamćenje i pažnja očuvani. on je prvi Jugosloven koji je leteo na mesec. Normalna je sklonost kriviti drugoga za svoj neuspeh ili grešku: kada čovek nagazi nekoga. postoje i drugi poremećaji mišljenja. ali su ove bizarne. Paranoidne psihoze imaju kao istaknut znak sumanute ideje odnosa. a to može biti i zbog gluvoće ili nekog telesnog nedostatka što stvara pogodno tle za nastanak oboIjenja. osrednji đak u osnovnoj školi. i često je vrlo teško otkriti ove poremećaje mišljenja iako njihovo neobično ponašanje ukazuje na to da one postoje. Tako paranoidna shizofrenija (v. oseća neprijateljstvo prema njemu. Jednostavnije rečeno. koje je u početku prikrivao.

 interpretaciona paranoja. pokreta. vodi procese. psihomotorna epilepsija. Klasična paranoja KOJU JE OPISAO Kraepelin Veoma je retko oboljenje.  paranoia querulatoria. sa sumanutim idejama proganjanja. sa bolesnim tumačenjem tuđih gestova. a zbog halucinacija ni u paranoju. senilna demencija. obraća se svim instancijama.PARAPHRENIA je oboljenje koje nastaje u involucionom periodu. . Ne postoje halucinacije. alkoholičarska halucinoza) mogu dati paranoidnu reakciju. reči. sa sumanutim idejama i halucinacijama. zbog koje se ne može uvrstiti u shizofreniju. Odlikuje se sumanutirn idejama veličine i proganjanja koje čine čvrst i nepromenljiv sistern. kao da se sve odnosi na njega i protiv njega. parniči se. Opisana su tri tipa paranoje:  paranoia persecutoria. Teška depresija može imati paranoidne elernente. Van ovih sumanutih sistema bolesnik se može ponašati normalno. ali s očuvanom fasadom ličnosti. fasada ličnosti ostaje očuvana. TOKSIČKE I ORGANSKE PSIHOZE (hašiš. pretežno u žena. tužaka. amfetamin. može delovati prilično integrisano. kada bolesnik neprestano dokazuje svoja prava.

ali je zadržavanje — retencija oštećena: nije u stanju da se nešto kasnije seti zadatog materijala iako ga je neposredno ponovio.  Sećanje davno upamćenih informacija (reprodukcija.  inteligencije i  afekta. Bez obzira na vrstu lezije i na njenu težinu organska oštećenja mozga daju  poremećaje orijentacije. Ako se radi o lakšim promenama. kao što ni sva hronična oboljenja mozga ne stvaraju ireverzibilne promene. U lakšim oštećenjima poremećaji pamćenja su ograničeni. apscesi. pažnjom i pamćenjem. mogu dati organski psihički sindrom. računanje i fond znanja. DELIRIJUM Delirijum je psihički poremećaj koji ima sledeće karakteristike: .ORGANSKI PSIHIČKI SINDROMI Psihička promjena koja je izazvana oštećenjem moždanog tkiva bilo koje vrste. plitak. Ni sva akutna oboljenja ne daju reverzibilne. rasuđivanje i donošenje suda i zaključaka. U nekih bolesnika  registrovanje može biti očuvano (u stanju je da neposredno ponovi reči ili brojeve za koje mu je rečeno da ih upamti). bolesnik je u stanju da se snalazi u realnom svetu. Ove dve poslednje nabrojane funkcije obavljaju se uz učešće prostranih delova mozga. zadržavanje i reprodukcija — oštećene su u težim slučajevima. subduralni hematom i druga oboIjenja. Pamćenje. proces koji je u tesnoj vezi s opažanjem. njen korelat i služi za njeno ispitivanje. Odnos prema okolini. koje najčešće ostavIjaju trajne i ireverzibilne promene. sposobnost učenja i rešavanja zadataka. U ovom poslednjem slučaju radi se o psihozi. zbog čega su i najvulnerabilnije i među prvima oštećene.  pamćenja. Inteligencija i njene različite funkcije takođe mogu biti oštećene: shvatanje. u svakodnevnom govoru nazivamo orijentacijom. ili je afekt tup. žarišne. Orijentacija i svest vrlo često su oštećeni u ovim slučajevima. Međutim. rekolekcija. Afekt može biti oštećen bilo kao preterano emotivno reagovanje (labilnost). ponekad i bez neuroloških znakova žarišnih oštećenja. razumevanje govora. a u težim slučajevirna i neadekvatan. svom sopstvenom identitetu i identitetu drugih. ne daju samo difuzne lezije mozga ovaj sindrom. Organske psihičke promene mogu biti akutne (promene su obično prolazne) i hronične. intrakranijalni tumori. rekognicija) može biti oštećeno iako je bolesnik u stanju da nov materijal upamti posle ponavljanja (re1ativno očuvana registracija i retencija). njegove sve tri funkcije — registrovanje. kao npr. u težim slučajevima on nije sposoban da reaguje ni na najobičnije zahteve i situacije svakodnevnog života. Ona je izraz stanja svesti.

P. ili delovanje kao u snu. iluzijama i sumanutim sadržajima mišljenja — strah. o čemu svedoči sledeća vest iz novina (V. Nekoliko časova posle meča P. se sasvim oporavio i sada je dobro raspoložen. naročito u dece koja imaju groznicu. »Po sle dva teška nokdauna u meču sa Kariljom naš bokser M. parijetalnim režnjevima (senzitivna kora). ni kada sam prišao dok se proglašavao pobednik«. uviđavnost. Anatomske promene koje su odgovorne za delirijum verovatno su lokalizovane u moždanom stablu (retikularna supstancija). halucinogenih droga (v. napadi besa. Ovo stanje izmenjene svesti posle traume glave zove se traumatska psihoza. ponekad prođu sedmice i meseci pre nego što dođe do potpunog oporavka. novosti od 28. strahom. naročito u dece). To je traumatska encefalopatija. Febrilna oboljenja Sa temperaturom preko 40°C. Delirijum je ovde posledica potresa mozga. porfirije. U hroničnih alkoholičara tipičnu delirantnu sliku pruža delirium tremens. Toksikomanije). — rekao narn je P.). Posle teže traume period izmenjene svesti može trajati nekoliko časova ili dana. počev od lakog pomućenja pa do sopora. oboljenja jetre. razumevanje situacije. izmenjeno afektivno stanje koje odgovara halucinacijama. — Zaista se ničeg ne sećam. febrilna oboljenja i traume. dijabetesa. Potres mozga je čest u boksera. panika. One nastaju u saobraćajnim nezgodama ili u sportu. ponekad mogu biti praćena delirijumom: nemirom. — ovo je prvi put da mi se tako nešto desi.. ni lika Karilje. ponekad i nasilno ponašanje. VIII 1974. oštećeno pamćenje. shvatanje. Psihička slika je delirijum. poremećaj orijentacije.    kvantitativne izmene svesti različitog stepena. god. doživeo je potpunu amneziju. a mogu postojati i znaci demencije. halucinacijama. Traume glave Verovatno najčešći uzrok delirantnog pomućenja svesti. slično automatu (»automatizam«). zbog uremije. Intoksikacije nastaju Usled velikih doza alkohola. Trajne psihičke promene sa znacima demencije postoje kod teških povreda mozga. nerazumno. . limbičkom sistemu. Ne sećam se nićega: ni kako sam ustao. Uzroci delirijuma su brojni:    intoksikacijc (egzogene i endogene). neprepoznavanjem najbližih. neskladno. uzimanja beladone (čak i terapijske doze ove droge mogu dati delirantna stanja s neinirom i optičkim halucinacijama.

povreda mozga u boksera. i korišćenje i jednog i drugog u rešavanju problema. Najpre biva oštećeno sećanje za najnovije događaje. Razumevanje pročitanog teksta (ne aleksija. Prestanak s radom stvara još više mogućnosti za samoposmatranje. Zbog toga stari postaju kruti. ovo je stečeni gubitak intelektualnih sposobnosti. stvaranja i imaginacije. pre svega intelektualnih. da se oblači i sam hrani. donošenja suda i procene.    Demencije se viđaju kod velikog broja oboljenja: progresivne paralize. konzervativni i nedostupni razlozima. koje rodbina u »potrošačkoj civilizacijia zanemaruje i smatra ih smetnjom. kasnije i reprodukcija starijeg upamćenog materijala. finiji maniri. hroničnog alkoholizma. i u daljem napredovanju demencije bolesnik nije više sposoban da se brine o sebi. ali ne ona sposobnost sećanja već pre sposobnost integracije novog sećanja sa sećanjem starog materijala. davne događaje. Pamćenje može postepeno slabiti. a starim ljudima je preko potreba da osete da su potrebni i korisni pa se prihvataju rada — čuvanja unučadi i kuhanja. dogmatični. a zatim se ne snalazi u kući i poznatoj okolini. uglađenost. Ovde ćemo se zadržati na senilnoj i arteriosklerotičkoj demenciji. retrospekciju i prosuđivanje o rezultatima života. a to je najviše u starih oštećeno. Pamćenje takođe trpi. jer sposobnost čitanja nije ovde u pitanju). stare osobe mogu se bolje sećati davnih događaja. može biti očuvano i u teškoj demenciji. arterioskleroze rnozga. da održava ličnu higijenu. prijatelji ili saradnici. shvatanje novih. senilne demencije i drugih. Crte iz mladosti produbljuju se: ranije sumnjičava osoba postaje nepoverljiva. Osobine ličnosti postepeno se menjaju: najpre stradaju njegovo naučeno ponašanje. . godine (ne uvek). Sposobnost evociranja počinje da opada tek posle 80. a kasnije i elementarniji osnovi društvenog ophođenja. Kako smo u poglavlju o inteligenciji videli. Štaviše.DEMENCIJE Demencija je gubitak najviših psihičkih funkcija. gubitak sposobnosti koje su postojale.  Prvo se primećuje da je smanjena sposobnost apstraktnog mišljenja. dok nedostatak ili rani gubitak inteligencije (pre nego što se ona u deteta razvila) zove se mentalna retardacija ili oligofrenija. Ove promene su u početku diskretne i primete ih tek najbliži rođaci. Bolesnik zaluta. kasnije i poznatih situacija postaje otežano. Ovome doprinosi i društvena izolacija penzionera. štedljivost iz mladih dana pretvara se u škrtost. Sa starenjem sećanje se ograničava na mali broj anegdota i ova sećanja doprinose stvaranju pravila sadašnjeg života koja su zasnovana na ranijim iskustvima. Senilna Demencija Normalno starenje zahvata emotivnu i intelektualnu sferu psihičkog života i razlikuje se od osobe do osobe. Sećanje za najstarije.

Gotovo je dvaput češća u žena. aiektivna nestabilnost. Kada je reč o froritalnom tumoru. a nasleđe verovatno igra izvesnu nlogu. Ovde ćemo se zadržati samo na psihičkoj slici. koje osim toga odudaraju od izgleda teškog bolesnika) — tzv. ali ona ima sve osobine tzv. Gubitak moralnih kočnica i seksualni prestupi češći su u bolesnika sa senilnom demencijom. Polovina ovih bolesnika pokazuje postepeno intelektualno propadanje. često imaju burna reagovanja. ponekad se može videti sklonost šalama (često neduhovitim. Uopšte uzevši. upadljive su mikroskopske promene: veći broj plaques seniles u kori i bazalnim ganglijama. ali se može opažati razdražljivost ili afektivna labilnost. Bolesnici s arteriosklerozom mozga često se žale na nesvestice i glavobolje. a fizičko i psihičko propadanje može trajati od 1 do 10 godine. moria (i frontalni tumori sa sporim razvojem mogu ostati »nemi«). Uzroci nisu poznati. Arteriosklerozna demencija Počinje ranije. Ranije psihičke crte nastranosti sada se pojačavaju. a u ovoj izlapelosti mogu izazvati požar. godine života. onda je dijagnoza arterioskleroze verovatnija.Senilna demencija počinje kasno. Od psihičkih promena u pacijenata s intrakranijalnim tumorom najistakuutije su promene ličnosti u smiski pojačavanja premorbidnih crta. Pored telesnih znakova duboke starosti (promene kože. ali je intelektualno propadanje uvek prisutno i istaknuto. sužavanje girusa i proširenje sulkusa. dugmad. organskog tipa reagovanja: smanjeno . krijući ih ispod kreveta ili jastuka. psihičko propadanje nije tako duboko u arteriosklerozne demencije kao u senilne. Bolesnici zaturaju i zaboravIjaju stvari. Ne može se reći da je psihička slika bolesnika s intrakranijalnim tumorom karakteristična. mišića. kasnije počinju da skupijaju nepotrebne predmete (stare kutije. Patološkoanatomske promene smatraju se identičnim s promenama u presenilnoj (Alzheimerovoj) bolesti: atrofija mozga. naročito u čeonim režnjevima. U ovoj prethodnoj demencija je lakunarna (v. ostali mogu pokazivati slike paranoidne. Oštećenje pamćenja nije globalno u arterioskleroznoj demenciji kao što se to viđa u senilnoj. Mogu odlutati od kuće. Ako se neurološkim pregledom otkriju neurološki žarišni znaci koji govore za oštećenje mozga. retko pre 65. Poremećaji inteligencije) i promenljiva je. manji broj ganglijskih ćelija. Intelektualne funkcije takođe mogu da propadaju. Teško se diferencira od senilne demencije i Pickove i Alzheimerove bolesti. teškoće u sporazumevanju i teškoće u upamćivanju. Česta je depresija. TUMORI MOZGA Klinička slika tumora mozga opisana je u Neurologiji. novine). prvi su više fizički aktivni od potonjih. Početne promene mogu biti pojačana egocentričnost. kose) postoje i poremećaji hoda i govora. depresivne ili čak shizofrene psihoze.

postoje sledeće grupe mentalne subnormalnosti: IQ 0—20 21—50 51—70 71—80 81—90 idioti imbecili debili tupi granični slučajevi Postoje i druge podele koje se unekoliko razlikuju u brojkama količnika inteligencije pojedinih podgrupa. Sami testovi standardizovani su prema deci iz gradske sredine i pretežno jednog socijalnog kruga. oni predstavljaju statistički prosek koji ne mora biti značajan za određenu individuu koju testiramo. kongenitalnog ili nastalog u prvim godinama života (dakle u vreme kada se inteligencija još razvija). Prema podeli koja za osnov uzima količnik inteligencije dobijen na testovima inteligencije. osiin nešto o ličnoj čistoći. čiji se nosioci ne mogu podučavati ni najjednostavnijim poslovima. Pre svega. Ovakvom stavu definisanja mentalne retardacije na osnovu psiholoških testova mogu se staviti zamerke. dok se one sa nižim količnikom ubrajaju u grupu subnormalne inteligencije.rasuđivanje. ovakva klasifikacija izražena brojkama može prema rezultatima na testovima inteligencije svrstati dete u višu ili nižu kategoriju iako ono prema celokupnim sposobnostima može biti bolje od onih sa višim rezultatom testiranja ili gore od onih s nižim rezultatom. Izgleda da psihičke promene nisu zavisne od mesta tumora. koja dozvoljava obučavanje za jednostavne procese rada i proizvodnje i za staranje o ličnoj higijeni. ne može se reći da su sva deca u istoj situaciji u odnosu na razvoj. Na rezultate testova utiče emotivno stanje ispitanika. prema tome. a od kategorije može zavisiti i pomoć koja mu se pruža (specijalni dom ili ustanova u kojoj može sticati neka znanja). promenljivost afekta.Zbog toga se danas deca kategorišu prema celokupnim njihovim sposohnostima (ne samo prema inteligenciji) u tri grupe mentalne retardacije: — teška retardacija (odgovara prihližno grupi idiota i najtežih imbecila). Intelektualne funkcije takvih osoba su na nižem nivou nego što bi se to očekivalo za njihov uzrast. — umerena retardacija (odgovara grupi lakših imbecila i težih debila). oligofrenije) možemo definisati kao stanje zaustavljenog ili usporenog psihičkog razvoja. ne moraju imati istu stopu razvoja. pa. Zbog ovakve kategorizacije dete sa QI od 51 ulazi u istu grupu sa detetom koje ima QI 70. Najzad. Psihičke promene viđaju se ne samo kod supratentorijalnih već i kod infratentorijalnih tumora. Mentalnu retardaciju (mentalnu subnormalnost. . MENTALNA RETARDACIJA U poglavlju o inteligenciji vidjeli smo da osobe prosečne inteligencije imaju kvocijent između 90 i 110. oštećeno pamćenje.

godine. Kada su u pitanju manja deca. Ovo su samo neki uzorci iz velikog broja ovih testova koji se primenjuju na deci do 3. Etiologija. Mi smo za Beograd našli da 0. Uzroci mentalne retardacije mnogobrojni su. koji se mogu opismeniti i školovati u specijalnim školama. KLINEFELTEROV SINDROM (umesto dva polna hromosoma postoje tri: XXY Postoje i mentalne retardacije koje se nasleđuju prema Mendelovirn zakonima nasleđa. i to X). Ova deca imnaju usporen razvoj. TURNEROV SINDROM (umesto dva polna hromosoma. „ „ 12. Njihov izgled je karakterističan: otuda i naziv »mongoloidan« (inače nema nikakve veze s Mongolima). DOWNOV SINDROM (»MONGOLOIDNA OLIGOFRENIJA«) posledica je poremećaja broja hromosoma: umesto 46 hromosoma. Učestalost Smatra se. kaže »tata«. danas poznajemo velik broj etioloških faktora. postoji samo jedan. Ovde ćemo uporedo s opisom etiologije pojedinih vrsta mentalne retardacije dati i njihovu kliničku sliku. mesec života 2. „ „ 3. Pored navedenih zamerki testovinia inteligencije. ovde postoji jedan prekobrojan i ima ih ukupno 47. igra »tašitaši« itd. trisomija 21.»mama«. hoda. oni ipak igraju značajnu (ali ne jedinu) ulogu u ocenjivanju stcpena rnentalne retardacije. dominantno. koristimo se ocenjivanjem razvojne zrelosti deteta 1. reaguje na zvuk. Postoji i varijanta u kojoj se jedan deo jednog hromosoma grupe 21 prebacio na jedan hromosom grupe D. Genetski uzrokovani slučajevi mentalne retardacije Mogu se podeliti u dve grupe: u one koje su posledica anomalija hromosoma i grupu čiji uzrok leži u poremećajima gena. ređe je nešto viši. prema raznim podacima. Oni se koriste za ocenu sposobnosti veće dece. „ „ 7. „ „ 10. Iz primera se vidi da su sposobnosti koje se ovako ispituju delom motorne (može se desiti da dete normalne inteligencije sa cerebralnom paralizom ili mišićnom distrofijom da slabe rczultate) a delom psihičke sposobnosti.5— —3% psihički zaostalih osoba. njihov količnik kreće se izmeđa 30 i 50. da u stanovništvu ima 0. „ „ dete prati očima. drži glavu kad je uspravljeno. . recesivno ili vezano za pol.5°/o stanovnistva ima mentalnu retardaciju. vokalizuje. ipak još uvek ne znamo etiologiju za veliki postotak slučajeva. koliko ih imaju ćelije normalnih osoba.— lakša mentalna retardacija (srednji i lakši debili i tupi). kasnije se mogu osposobiti u specijalnim radionicama za polukvalifikovane ili kvalifikovane radnike. okreće se ka glasu podiže se da stoji. sedi bez oslonca. smeje se drugoj osobi.

Oko jedan slučaj iavlja se na 23.  FENILKETONURIJA. gubi vid. histidinaemia. tuberkulozni ili izazvan drugim mikroorganizmima. Rubeola koju preboli majka za vreme trudnoće može dati mikrocefalus s poremećajima na očima deteta. godini. koji počinju kasnije. mali rast. glava karakterističnog izgleda (sedlast nos. posledica urođenih poremećaja metabolizma. ili 3. jezik se uvećava. NEKE VRSTE HIDROCEFALUSA nasleđuju se recesivno vezano za pol. KRETINIZAM nastaje zbog nedovoljnog lučenja tireoideje. može izazvati oštećenje kore mozga. priraslice . dete psihički pro pada. Tu se ubraja TaySachsova bolest. izazivajući težak encefalomijelitis s kasnijim mikrocefalusom ili hidrocefalusom. Brojni drugi poremećaji metabolizma mogu biti uzrok mentalne retardacije: homocystinuria. Psihička zaostalost je teškog stepena. koja počinje u prvoj godini. uvećana slezina i jetra. epilepsijom.000—30.NASLEDNA MIKROCEFALIJA (nasleđuje se recesivno) daje težu psihičku zaostalost. Meningitis. GARGOJLIZAM se nasleđuje recesivno. horioretinitisom. Encefalitis virusnog porekla koji dete preboli rano daje teske posledice s mentalnom retardacijom. što je posledica poremećaja više enzima. WILSONOVA BOLEST (HEPATOLENTIKULARNA DEGENERACIJA) recesivno je nasledan poremećaj metabolizma bakra koji stvara karakterističan obojen prsten na korneji. ima epileptičke napade i umire u 2. kratki ekstremiteti).000 porođaja. Reč je o poremećaju metabolizma mukopolisaharida. Detaljnije je opisana u Neurologiji. čestu epilepsiju. hyperuricaemia. Izgleda da postoje najmanje tri genetička poremećaja koji su uzrok ove kliničke slike. nozdrve. debljajn kapci. ponekad. Nasleđuje se recesivno. zbog čega dolazi do nagomilavanja likvora i uvećanja obima glave. NASLEDNI POREMEĆAJI METABOLIZMA LIPIDA daju nekoliko oboljenja. ispupčen trbuh. na retini se vidi u predelu makule zona svetlocrvene boje. TUBEROZNA SKLEROZA (EPILOIA) ima karakterističnu ospu na licu od adenoma (adenoma sebaceum) leptirastog rasporeda na nosu i obrazirna. galactosaemia. a odlikuje se pojavom slaboumnosti stepena imbecilnosti. koža je suvlja. Postoje i drugi oblici lipidoza. meseca. glava je mala u odnosu na lice. nedovoljnom pigmentacijorn kose i kože i. Dete se razvija norrnalno do 6. pigmentacije kože i psihičku zaostalost. usne.     Ovde je reč o poremećaju metabolizma fenilalanina. Postoje mentalna retardacija. a psihička zaostalost je stepena imbecila. kratak vrat. Negenetički uzroci mentalne retardacije INFEKCIJE – TORCH su uzrok velikog broja slučajeva mentalne retardacije. napadima i teškom retardacijom. a zatim zaostaje u rastenju. postaje apatično. Ovde je akvedukt zatvoren. često irnaju epilepsiju. argininosuccinuria. stomak ispupčen. nefrogeni dijabetes insipidus i brojni drugi poremećaji. Toksoplazmoza majke može inficirati plod intrauterino ili za vreme porođaja.

rum. . jaka pića dobijaju se destilacijom alkoholnih pića. vodonik i kiseonik. ne i od drugih sastojaka. ALKOHOLIZAM Uzet u malim količinama. u vinu 10—12%. POROĐAJNE TRAUME mogu prouzrokovati krvarenje ili oštećenje zbog asfiksije koja ih prati.ineninga koje zatvaraju prolaze likvora i dovode do hidrocefalusa. Svaka vrsta alkoholnog pića dobija se iz određenog izvora šećera: pivo iz ječma. To je prihvaćeno kao nešto tako prirodno da se nenorrnalnim smatra upravo onaj ko u takvim prilikama ne pije. Ali tako isto započinje svoj put i onaj ko će kasnije postati alkoholičar. Dobri su i rezultati lečenja kretinizma tireoidnim hormonorn. Ako svojom kalorijskom vrednosti potpuno zameni hranu. votka. Alkohol koji se upotrebljava za piće dobija se fermentacijorn i vrenjem šećera. nastaće teška posledica pothranjenosti i nedostatka vitamina. U svim ovim slučajevirna dolazi do oštećenja ćelija moždane kore i bazalnih ganglija deteta. belančevina i minerala. Posebno mesto ima prevencija fenilketonurije: kada se ovaj biohemijski poremećaj otkrije u novorođenčeta pre nego što je oštetio mozak. Nastala slaboumnost ne može se lečiti medikamentima. preeklamptičke toksemije majke. rnože igrati ulogu u stvaranju oligofrenije. Ne zarncra se i ostaje nezapaženo kad neko popije čašicu. Za piće se upotrebljava samo etilalkohol (ethanol). zbog čega se ova ponekad i piju razblažena. encephalitis) itd. Metilalkohol je i u ma]im količinama vrlo otrovan. svadba ili bilo kakav prijem bez alkohola. U pivu ima oko 4%. opasnost od alkohola velika je upravo zbog njegove rasprostranjene upotrebe i zbog potcenjivanja opasnosti koju on nosi. Do oštećenja dovode i Rh-inkompatibilnost i težak icterus neonatorum koji oštećuje mozak deteta. mada je izvor eneigije: gram čistog alkohola daje 7 kalorija. čime se postiže veća koncentracija alkohola. naročito izolacija koja dugo traje. a u najtežim slučajevima negom. Žestoka. Deci se može pomoći i specijalnim školovanjem i podučavanjem. naročito nedostatak vitamina grupe B. pa i koju više. pravilno provođenje porođaja. Osim alkohola i vode. mogu usporiti ili sprečiti razvoj deteta. koja izazivaju neurološke znake i psihičku zaustalost različitog stepena. upotreba alkohola je vrlo rasprostranjena. lečenje inlektivnih oboljcnja (meningitis. Gotovo se ne može zamisliti nijedna proslava. POTHRANJENOST. Hemijski sastav alkohola veoma je jednostavan. vino iz grožđanog soka. može se sprečiti razvoj oligofrenije dijetom bez fenilalanina (hrana bez belančevina). Dej stvo alkoholnog pića zavisi samo od količinc alkohola u njemu. položen ispit i svaki i najmanji uspeh proslavlja se uz alkohol. Alkohol ne može zameniti hranu jcr nema vitamina. Ali. brendi) sadrže 30—40»/o alkohola. nesreća je u tome što neki Ijudi nisu u stanju da ga uzimaju samo u umerenirn količinama. dok jaka pića (viski. Pregovori i sklapanje poslova. i loši uslovi razvoja. Anoksija ploda može nastali kod nedonoščeta. Ali. pića sadrže i materije koje imaju boju i ukus. zatim zbog anomalije placente. u oba slučaja pored neuroloških simptorna postoji i psihička zaostalost. On sadrži samo tri elementa: ugljenik. Tako tretirana deca razvijaju se normalno. alkohol ne izaziva teške posledice. S druge strane. Lečenje U nekim slučajevima može se delovati prevcntivno: čuvanje trudnice od infekcije i trauma.

Svakako će biti potrebno više vremena za istrežnjenje onome ko je popio veću količinu od onoga ko je manje pio. U organizmu se alkohol postepeno razara procesom oksidacije. Na brzinu kojom alkohol prelazi u krvotok utiče i sadržaj stomaka: ako je uzct uz hranu ili ako je razblažen vodom ili sodom. Dejstvo alkohola zavisi i od telesne težine osobe koja ga pije: teža osoba imaće u sebi srazmerno (tj. a mala količina izlučuje se nepromenjena preko bubrega i pluća. .Oksidacija. Iz želuca i creva alkohol prelazi u krv i ubrzo zatim u sva tki va i tečnosti tela. sporije se resorbuje. u odnosu na svoju težinu) manje alkohola od lakše osobe. Zbog toga onaj ko je popio samo čašicu neće srneti da vozi kola najmanje jedan čas posle toga. bez obzira na to kojom su brzinom pili. pa će zbog toga biti manje opijena. bex obzira na ukupnu količinu u krvi. Prosečan odrastao čovek za jedan čas oksidiše 14 —28 g jakog pića ili 150—350 g piva. Brzina oksidacije aikohola u organizmu stalna je. uglavnom u jetri. za dva popijena »mala pića« biće potrcbno najmanje dva časa.

Pogrešno se misli da alkohol podstiče seksualni nagon. iako. Veće količine nadražuju sluznicu stomaka i izazivaju gastritis. Psihoanalitičari kažu da razvitak čovekove ličnosti od najranijih dana pa do potpune zrelosti prolazi kroz nekoliko faza. Ako dete doživi neki psihički potres. uzimamo za primer ono najčešće i najopasnije. Alkohol deluje na krvotok i na rad srca. A to može biti. i ovde je posredi njegovo negativno dejstvo na nervni sistern: kritičnost i kočnice su slabije. Alkohol guši rad mozga. zbog čega se seksualni kontakt lakše ostvaruje. iako u stvari deluje na mozak depresivno. analna i genitalna faza. i to najpre onih njegovih delova koji učestvuju u stvaranju najviših psihičkih funkcija. koje alkoholom pokušavaju da se oslobode unutrašnje napetosti ili one kojima se čini da nz piće život izgleda ružičastiji. Količina alkohola u krvi inože biti ista na početku opijanja i u vreme trežnjenja iste osobe. ali su posledice teže u fazi opijanja. Govor je otežan. najteže dejstvo alkohola trpi nervni sistem. S alkoholemijom od 3%o sve osobe pokazuju znake toksičkog dejstva alkohola. To dovodi do pogrešnog zaključka da alkohol stimuliše. Pod dejstvom alkohola čovek gubi sposobnost da reaguje brzo i piavilno. Prema tome. a velik broj njih dobije cirozu jetre. u odraslom dobu.5%o nastaje koma.6%o do l. U većim količinama izaziva sanjivost pa i gubitak svesti. U stvari. govori besinislice. upravljanje vozilom ili mašinom. To mogu biti osobe koje ne nalaze u svakodnevnom životu zadovoljstvo. 1 najmanja količina popijenog alkohola smanjuje sposobnost pamćenja i učenja. Lekar se često u svorn radu suočava s istinom da ne postoje bolesti već bolesnici: neko će lakše postati alkoholičar kad u njcmu postoje neki preduslovi za to. Depresivno dejstvo na nervni sistem počinje već s prvom popijenom čašicom i povećava se s novim količinama. ona se smanjuje. s nešto većim količinama popijenog alkohola slabe sluh. dugogodišnji potrošač alkohola manje je otporan čak i od početnika. Kasnije. količina alkohola u krvi (alkoholemija) nije presudna za ponašanje onog koji pije. a veće doze su smrtonosne. To su oralna. Prvo čulo koje trpi je vid.5%o javljaju se prvi znaci alkoholisanosti (zbog toga je ta granica uzeta za dozvoljenu za vozača amatera. kao što su to rasuđivanje. podnošljivost alkohola nije ista ni u iste osobe u raznim trenucima. Uporedo s ovirn smanjuje se sposobnost rasuđivanja i javlja se lažno osećanje sigurnosti. sposobnost uzdržavanja od nepromišljemh aktivnosti. Poremećaj postoji i kad se popije i najmanja količina.5%o daje laku opijenost (po drugima ovo nastupa tek između 1. UT. zbog čega se osoba koja je pila upušta u nepromišljene poduhvate. ukus. U gotovo tri četvrtine alkoholičara oštećen je rad jetre. ova alkoholemija daje razne posledice u raznih osoba i situacija). što je pogibeljno ako se u takvom stanju voze kola. ravnoteža. samokontrola. sa 4. razvoj ličnosti se može zaustaviti (»fiksacija«) na fazi u kojoj se taj stres desio.0 i 2. Nije rnogućno odrediti granicu do koje je dozvoljena upotreba alkohola. Značajne su i okolnosti. a zbog poremećene ravnoteže hod je teturav. Tolerancija. Uz alkoholeiniju od 0. Ali na polnu moć deluje obrnuto.roci. miris i osećaj dodira. dok pravo pijanstvo nastaje kad se vrednost popne na 2—4%o. Pod uticajem alkohola dotle stidljiva osoba postaje smelija i agresiviiija. u sličnirn situacijama čovek će pokazati slično .Dejstvo. videli smo. podstjče. Alkoholemija od 0.0%o). ista osoba u početku svoje alkoholne »karijere« manje je otporna na alkohol nego kasnije. Međutim. obziri se gube. Isto tako. Ali. postaje nasrtljiva.

ipak samo neki postaju alkoholičari. traži od drugih pomoć. to su alkoholičari. što zna či da je reč o bolesnicima. novac nalazi svoj put ka alkoholu. putevi). U tiin situacijama može osećati nelagodnosl. koja traži i nalazi oduške u piću. Društvo prijatelja koji piju. Prema tome. često se opijaju i zbog alkohola mogu imati neprijatnosti na poslu i u porodlci: većina ovih kasnije postanu alkoholičari. Istina. Analna ličnost pokazuje preteranu urednost (»pedantnost«). U zemljama u kojima nema dovoljno robe široke potrosnje. Genitalna ličnost potiče iz kasnije faze razvoja i pokazuje preokupiranost seksualniin mislima i impulsima. Ove njihove crte postaju još izraženije pod uticajem alkohola. dobiće psihičke ili fizičke poremećaje usled apstinencije. krčmama i barovima. ponekad i žeIja da se pokaže kao »muškarac« — sve to mogu biti razlozi za sve češće piče. koja se ne nalaze u blizini velikih gradova (hidrocentrale. Neki piju neumereno velike količine alkohola. Ali. postoje osobe koje su navikle na alkohol i ne mogu da prestanu s pićem svojevoljno i bez lečenja. Alkoholizam kao bolest. teži da pridobije luđu sklonost i Ijubav. ali je u odnosima s drugim površna i nije sposobna da stvori trajne i prisne odnose. Izvesne okolnosti pomažu veću potrošnju alkohola. i ličnost koja reaguje na način koji odgovara jednoj od faza zaustavljenog razvoja ima posebne karakteristike i pripada tom tipu ličnosti po korne nosi i naziv. veći je broj alkoholičara nieđu sinovima alkoholičara nego među ostalim osobama istog uzrasta. i u selima. Poznato je da je veći broj alkoholičara rneđu onima koji rade s alkoholom.ponašanje. bez lečenja se ponovo odaju piću. a uz to ne postoji stimulacija za dugoročnu štednju. To su trgovački putnici i rnornari. piju umereno i neredovno. To će ponašanje u nekim njegovim vidovima biti nezrelo i ono će se ogledati u poremećenom odnosu prema drugim Ijudima. Oralna ličnost je pasivna. Neke osobe. One se mogu ponekad i opiti. lako socijalni i kulturni faktori deluju podjednako na sve pripadnike iste zajednice. Ove reakcije mogu biti snažne ali neadekvatne i nerazumljive ako se ne uzme u obzir da je reč o povratku (regresiji) na ranije nezrelo ponašanje iz detinjstva. Ništa manji. želja da se ne smatra izuzetkom. strah ili unutrašnju napetost. ako ne i značajniji uticaj imaju socijalni i kulturni faktori. bolesnici koji pate od bolesti koja se zove aIkohoHzam. uporna je i tvrdoglava. među alkoholičarima mogu se naći i drugi tipovi ličnosti — istina. ovde nije reč o nasleđivanju alkoholizma već o primeru kojim otac utiče na sina. Po pravilu piju saino u društvu: ovi nisu alkoholičari. Ali. Ali. Ali dešava se i da deca alkoholičara budu najogorčeniji protivnici alkohola. a takvih je najviše. kao što je mogućno i to da deca vatrenih trezvenjaka postanu alkoholićari. u manjoj meri. To se naročito dešava na velikim gradilištima. na onoj u kojoj je doživela potres. a ako i uspeju da budu bez alkohola nekoliko dana pa čak i duže. . Uvođenje petodnevne radne sedniice stvorilo je više slobodnog vremena koje se ne koristi pogodno u sredinama koje ne raspolažu nikakvim razonodama i mogućnostima da se je dan deo novca utroši za lično zadovoljstvo. Mnogi alkoholičari irnaju osobine oralne ličnosti. Neke profesije kao da su naroćito pogodne za alkoholizam. ako ne uzimaju alkohol nekoliko dana. kao što su to osobe zaposlene u kafanama. Takva je ličnost u svom emotivnom razvoju zaustavljena na jednoj od ranijih faza razvoja. mada može i postavljati zahteve i »obesiti se o vrat«. Ovi faktori ubrajaju se među najsnažnije. savlađuje svoja osećanja. u kojima je kafana s pevačicom jedino mesto izlaska. ali nisu i jedini činioci u nastanku alkoholizma.

u ovim nesrećama alkohol po sredno uzima živote i onih koji nikakve veze s njim nisu imali. vraćaju u mašti u svoje bezbrižno detinjstvo u kome su bili srećni. 1 kao odrasli i dalje teže da im se svaka želja ispuni i ne rnogu se ničega lišiti. Neki piju u bifeu s poznanicima koje su tamo stekli. a često opijanje mnogi pogrešno smatraju merilom o alkoholizmu. dobiće simptome apstinencije. U ređim slučajevima alkoholizam je znak. Posle izvcsnog vremena sve ovo iznenada prođe kao što je i nastalo. Alkoholizam može biti i posledica neke druge bolesti ili psihičkog poremećaja. a piće je lako dostupno pa se zato . Zbog toga nisu razvili samopouzdanje i nisu u stanju da se nose s teškoćama. bežeći iz realnosti koja im je teška. Posebnu grupu čine oni alkoholičari koji rnesecima ne piju uopšte ili piju vrlo umereno. ili to pokušaju svojevuljno. opet. 0vakvom ubeđenju doprinosi i povećana podnošljivost na alkohol. sav novac ili dok se ne napiju do besvesti. Drugi. Oni mogu izdržati i po nekoliko dana bez alkoho]a. U takvim situacijama naručuje se »tura« za »turorn« za sve te »poznanike«. a u piću nalaze slično zadovoljstvo. prijatnost. najčešće neuroze. kao da njime žele da izleče simptome osnovne bolesti. Na taj način nadoknađuju svoju nesposobnost da steknu prijatelje u normalmm uslovima. Tu nije posredi samo psihička zavisnost od alkohola već su u pitanju i znaci fizičke zavisnosti. dipsomunija ili periodički alkoholizam. samo se mali broj ovih osoba obraća za pomoć i lečenje. U saobraćajnim nesrećama ginn i oni koji ga retko piju. i alkoholizam je teško oboljenje koje ubija ako se ne leči. Piju i zato što im piće ublažuje osećanje nespokojstva i što im pruža.Kao i mnoge druge bolesti. puše. a onda iznenada počnu neumereno da piju danima. Ali ako su prinuđeni da ne piju (zbog bolesti). zbog koje teže dolazi do pijanstva. kad se odaju piću. Za neke alkoholičare može se reći da se ubrajaju u grupu tzv. što im čini zadovoljstvo. Oni obično dosta jedu. nezrelih lićnosti. na neki način. Postoje alkoholičari koji kad jednom počnu da piju ne prestaju sve dok ne utrošc sve piće. Mnogi od njih su nesamostalne osobe koje ne mogu da napuste roditeljski dom i kojima su stalno potrebni zaštita i bodrenje. Oni obično nemaju nikakvih povoda ili bilo kakvo objašnjenje za ove iznenadne periode odavanja piću. Neki od ovih imali su u detinjstvu sve jer su im roditelji ispunjavali svaku želju. Pojedinci vole da piju sami u bifeu ili kafani. izbegavajući tako primedbe koje bi zbog pića dobili kod kuće. piju samo kod kuće — to su obično žene alkoholičari. Neki su preterano vezani za majku. Ovde on nije početak svega već je samo sredstvo pomoću koga se smanjuju unutrašnji konflikti. Na žalost. Neko postane alkoholičar i ne priinetivši kako se. ni da li se. Alkohol ne uzima samo živole onih koji su prošli kroz sve faze teške bolesti. u red onih osoba čiji je emotivni razvoj zastao u nekoj fazi detinjstva. zanemarujući posao i porodicu. Što je još žalosnije. Velik broj ovih osoba su usamljenici bez prijatelja. Neke osobe redovno piju velike količine alkohola i ne opijaju se jer piju kontrolisano. On sebe ne smatra alkoholičarem. Takvi se. patiće od apstinencijalnih poremećaja). To je tzv. simptom i posledica i težih psihičkih oboijenja (simpfomatski alkoholizam). Ipak im je prva briga ujutro da popiju koju čašu jer ne podnose potpuno trezno stanje. ali posle toga sve počne iz početka (ako su duže vreme bez pića. to desilo. i ponovo se ponašaju kao ranije.

drugi su impotentni i u piću traže utehu. ili se pre nekog prijema kod kuće »pripremi« s nekoliko čaša. Dotle traje tzv. međii alkoholičarima se mogu naći i osobe s izopačenim seksualnim nagonima: nisu retki homoseksualci koji u kafanama i bifeima mogu naći sebi slične. ali će velik broj nastaviti da pije sve češće i sve više. Sve počinje povremenim pićem u društvu. a kad se otrezni. To i jeste vreme kad se bez velikih teškoća može sasvim prestati s pićem ili se može nastaviti sa smanjenim i umerenim uzimanjem pića. iznenađuje se zbog onog što jc tada uradila. Obično izbegava prijatelje koji bi ga mogli kritikovati. smišlja različitu strategiju: svraća na više rnesta gde popije samo jednu čašu. Da bi postigao željeno dejstvo. ali ako se uoči. Mnogi postaju impotentni zbog štetnog dejstva alkohola na polni nagon. Posle ovoga nastupa faza alkoholne toksikomanije. Neka od ovih faza ostane nezapažena. Tada će ili prestati da pije ili će početi da krije tu svoju slabost od drugih. mora uzimati veću količinu. To ga ohrabruje i sebi čestita. Neprijateljska osećanja koja su iz društvenih obzira bila gušena pod normalmm okolnostima. U društvu će nastaviti da ispija »ture« zajedno s drugima. došlo se do praga bolesti. Razvoj bolesti. kao što se može postati alkoholičar i kad se ne raspolaže nijednoin od opisanih osobina niti se ijedan problem može za to okriviti. ispija brzo nekoliko čašica. može poslužiti kao znak i opomena da se bolest približava. 1 pored toga ne mola još uvek uviđati kuda sve to vodi. Neki od njih imaju slabiju potenciju i pomoću alkohola pokušavaju da steknu samopouzdanje. da u njemu »utope« svoj bol. Mnogi će tako nastaviti i godinama bez znakova pogoršanja. oslobodila su se uz pomoć alkohola koji uklanja kočnice. Upravo ovi Ijudi najlakše postaju žrtve alkoholiziTia i ne primećuju kuda ih to vodi. Ako se s pogoršavanjem nastavlja i dalje. zavisnost od alkohola: . i piće sve češće postaje pribežište i olakšanje. prva prealkoholičarska faza. ili popije dosta a ostaje trezan. ali će imati potrcbu da između ovih popije i poneku krišom. Najzad. Onog trenutka kad razlog za piće postane želja da se doživi neko olakšanje nastaje druga prealkoholičarska faza. Uporedo s većom potrošnjorn alkoho la povećava mu se i otpornost — tolerancija na alkohol: da bi postigao isto dejstvo. a da bi izbegao da ga drugi otkriju. do treće. Kažu da se među alkoholičarima nalaze i latentni hornoseksualci koji u alkoholu nalaze samo ventil i zamenu.na njega može »osloniti«. kako bi u društvu izdržao spor tempo. Poneko i sam uoči da pije više i češće nego ranije i više nego drugi. Poneka inače mirna osoba iznenadi svojim agresivnim ponašanjem svakoga ko je poznaje: u alkoholisanom stanju napada i lomi sve oko sebe. nikad i ne okuse alkohol. neke osobe što se nađu suočene s teškoćama u životu ili pretrpe težak gubitak i nisu u stanju da ovo podnesu i nekako reše pribegavaju piću kao nekom leku. poslednje preulkoholičarske ili pretoksikomanske faze. Nekad i same spoljašnje okolnosti idu tome na ruku. a alkohol im olakšava slobodniji pristup. Mnogi Ijudi koji bi se lako mogli uvrstiti u neku od opisanih grupa nikad ne postanu alkoholičari — štaviše. češće oni imaju osobine tipova opisanih ličnosti. Najzad. Oko 20°/o svih onih koji piju alkohol ubraja se u tu kategoriju. Svakako se u životu ne nalaze ovako jasno odcljeni tipovi ličnosti među alkoholičariina. Osobe sa seksualnim problemima mogu se takode naći među alkoholičarima.

a gotovo svaki alkoholičar ima teži oblik ovog oboljenja. Da nastavi s pićem — ne može. kako to mnogi od njih misle. Sve postaje dobar izgovor za piće. može doći do trajnih oštećenja mozga. čak i mesecima. već o gubitku sećanja. kako se ponašao prošle noći. Nastupi kajanja i griže savesti su samo još jedan razlog da se pije. Ujutru je uznemiren. Razvijaju se i bolesti zbog nedostatka vitarnina. ali se neumitno vraća piću svom žestinom. za sve ostalo slabi interesovanje. Na poslu postaje nepažljiv. U odmaklijim stadijumima ciroza je neizlečiva. srećom. Jedino što preostaje je lečenje. menja mesto i vreme pića. pravi sam mešavine. Posle dugotrajnog neumerenog pića smanjuje se podnošljivost. Ali se sve svodi na to da u stvari stalno misli na alkohol. Da bi se obezbedio da mu alkohol bude uvek pri ruci. najbolji je dokaz da je u to vreme njegovo ponašanje bilo gotovo sasvim normalno. Posle ovoga nastaje stadijum hroničnog alkoholizma. . S ovim se ušlo i u period u kome se gubi kontrola nad pićem: i samo jedna čašica dovodi do ispijanja mnogih sle dećih. otpornost na alkohol: sve manje količine alkohola dovode do teške intoksikacije. zadovoljan što rnu je eksperiment uspeo: time je samo sebi »dokazao da može bez pića«. zadužuje se i tone sve dublje. Nema dovoljno novca za alkohol pa pokušava da ga stekne kockom. da prestane — nije u stanju. o amneziji koja obuhvata jedan određeni deo vremena. napušta porodicu i prijatelje. Pokušaji samoubistva. radostan događaj ili neuspeh i žalost podjednako. Piće je postalo najvažnije u njegovom životu. Da svest nije bila oštećena. Bolest je u svom punom razvoju. Za lekare je to važan znak da je prestala mogućnost da se ovaj može vratiti na umereno piće: nastala ]Q toksikomanija i njen put nizbrdo. Opija se često. To ga potresa i plaši i obraća se lekaru za pomoć. Ciroza jetre česta je posledica alkoholizma.piće je sada potreba i bez njega se vi še ne rnože. sve do trenutka u kom se dospeva u bespomoćno stanje. Ako nastavi. 1 na druge načine vrši opite kako bi ostvario umerenost u piću: menja vrste alkohola. Velik broj umerenih potrošača alkohola dobija zapaljenje želuca — gastritis. kada troši velike sume da bi častio i nepoznate koji se nalaze u kafani. Pokušaji prijatelja i porodice ostaju bez uspeha. Ovde nije reč o nekom gubitku svesti. Ponekad dođe do kobne odluke da alkohol zameni drogama i time svoj položaj pogoršava. Sam gastritis nije neizlečiv ako se prestane sa pićem. Pije i opija se i danju. to ga i obeshrabruje i počinje da nipodaštava sebe kao bezvrednu i bespomoćnu osobu kojoj nema pomoći. Komplikacije alkoholizma. i pije još žešće. uplašen. kako je dospeo do kuće. Grizlica u želucu česta je u alkoholičara. često izostaje. ruke počinju da mu se tresu. manje da bi impresionirao ostale. sedmicama. ne može ni da se obuče pre nego što popije čašicu. krije boce (i zaboravlja gde ih je ostavio). AIi i tada učini napor. Ovo se alkoholičarima mu že desiti čak i onda kad nisu mnogo pili. naročito ponedeljkom. Pre svakog posla ima potrebu da pije. Sada počinje da se dešava nešto novo: ne seća se nekih događaja. Ponekad pravi gestove »kavaljerstva«. više iz želje da sam sebi dokaže kako još nije tako loš. Zapušta se. da ga može ostaviti kad god to odluči — prema tome može piti slobodno. ako ga zatraži ili ga nagovore na to. gotovo stalno oseća muku. štaviše. a ponekad u tome i uspe. retko uspeju jer se vrše u alkoholisanom stanju. i prestane da pije danima. U ovom periodu može se javiti bolesna Ijubomora alkoholičara. StariJe se dalje pogoršava zbog loše ishrane: ne samo što nema vremena da nabavi i pripremi hranu već i apetit nestaje zbog oboIjenja želuca.

Neki hronični alkoholičari imaju halucinacije: čuju glas koji im govori pogrdne reči. u iznošenom kaputu. a to upravo i otežava da ih nagovore na lečenje. Za mno. nije orijentisan. prljave kose. U ovakvorn stanju postoje uznemirenost.ae se tada prvi put sazna da su alkoholičari.. i normalna logika ne može se primeniti.Još jedno oboljenje je veoma često u alkoholičara. uz lečenje se smiri i za kraće vreme. znoji se. nedostaju mu prednji zubi. svesni su da se s njima dešava nešto nenormalno i traže pomoć lekara.a. pije još od vojske (30 godina). Oseća intenzivan strah. Patoloska Ijubomora alkoholičara obično se odnosi na bračnog druga. P. od čega pate alkoholičari. M. povrede ili operacije. uznemirenje. viču na njega. Inače. koja se može javljati za vreme uzimanja alkohola ili može biti znak apstinencije u vreme prestanka s redovnim pićem. »neke čupave životinjice koje šište. Nije važna starost žene u čiju vernost sumnja. kako kaže. On nastaje zbog nedostatka vitamina B). . To je alkoholičarska halucinoT. nesnosne. privatni ugostitelj. a od 23. Dijagnoza Nekoliko časova ili nekoliko dana posle prestanka s pićem (reč je o teš kim i dugogodišnjim alkoholičarima) javlja se ukutni tremor ruku. To je polyneuritis. Da bi se »učvrstio«. niti njen izgled. 1 pored halucinacija rnogu da rade svoj posao i neupućenima ne daju utisak bolesne osobe. 45 godina. halucinacije su za bolesnika mučne i neprijatne. službenik (inkasant). pauke koji su pleli mrežu po zidu. ruga im se i preti im. S. Oni to doživljavaju pri gotovo čistoj svesti. Pre dva dana počeo da viđa sitne figurice i životinjice. prljav. u svom radu. ranije konobar. dobro poznata bolest hroničnih alkoholičara. koji je o sebi mislio da pije umereno TT ovom stanju doživljava strah. Nesuglasice koje zbog toga nastaju često se završavaju tučom. u svemu ostalorn što nije u ve/i s bolesnorn Ijubomorom. morske životinjice s pipcima sličnim algama«. Ovo se dešava kad alkoholičar prestane da pije zbog neke bolesti. grde ga što je rasturio porodicu i zanemario decu da bi on »napunio burag rakijčinoma. Dva do tri dana posle prestanka s pićem može se javiti delirijum tremens. drhti. »od prijatelja i neprijatelja«. Ako bolest nije uzela rnaha. redovno se opija. osećaj slabosti i poremećaj orijentacije. U daljoj obradi te svoje bolesne ideje pronalazi »dokaze«. lucinoza alkoholičara. Ali. devojke male kao lutke. koji se pojačava kad pokuša da radi bilo šta. Zapušten. odustajanje od pića i le" čenje mogu dovesti do poboljšanja. Više puta zatečen kako su mu uši zapušene hartijom i krpicama da bi se branio. neprestano govori i ponaša se kao da želi da uhvati ili otera životinje koje mu se priviđaju na krevetu i u sobi. Ovde je reč o bolesti. Dijagnoza: delirium tremens. Psihički poremećaji su teška komplikacija hroničnog alkoholizma. a nije retko da je ova konstatacija iznenađenje i za samog bolesnika. 53 godine. godine. pa i kad se oblači. Dešava se da ne prepoznaje ni svoje najbliže.. Delirijum traje nekoliko dana. prva mu je briga da popije Uz ovo mogu postojati vidne i slušne halucinacije. B. može biti neupadljiv. Počeo da pije još od 18. U sličnim okolnostima dugogodišnji alkoholičari mogu dobiti i epilepsiju. Stalno čuje glasove među kojima je prepoznao očev i lekarov glas. psuje ih. Obično je reč o alkoholičarima koji su neumereno pili najmanje 10 godina.

Poremećeno je upamćivanje svega što u sadašnjosti doživljava. Ovo može dovesti do teških oštećenja pamćenja. Njih karakterišu sledeće osobine: — velika potreba. Najteže i neizlečivo oboljenje koje rnože pogoditi hronične alkoholičare je demencija. izražavanje je sve teže i intelektualne sposobnosti uopšte propadaju sve više. stanje koje se karakteriše oslabljenom leakcijom na istu dozu droge i potiebom da se količina doze poveća da bi sc postigao isti farmakodinamski efekt. Rezonovanje je dobro. To je Wernickeova encefalopatija. adikcije) Toksikomanije se mogu definisati kao stanja povremene ili trajne intoksikacije koja su pogubna za ličnost i štetna za društvo. čak pravi šale i duhovite upadice i zbog toga odaje utisak sasvim normalne osobe. iako psihički zavisne. vitamini i dijeta za popravljanje pothranjenosti. zbog čega se daju umirujuća sredstva. ali uz to postoje i paralize očnih mišića i poremećaj ravnoteže. a njihove štetne posledice odražavaju se kao neurološke ili psihičke promene. Primenjuje se i tzv. Ovaj poremećaj upamćivanja od nosi se na događaje koji su se desili za vreme ove bolesti. Lečenje. upoznaje se s istom osobom po nekoliko puta itd. trudiće se da ovo prikrije izmišljenim okolnostima i pričama (konfabulacije). Zavisnost od droge je stanje koje nastaje posle ponavljanog uzimanja droge. Psihoterapija je ipak najvažnija. Navika na drogu ima sve karakteristike zavisnosti. Bolesnik pre svega mora da želi da se leči i da pri stane na lečenje. bolesti koju je opisao ruski psihijatar Korsakov. TOKSIKOMANIJE (Narkomanije. Do ovoga dolazi zbog oštećenja i izumiranja nervnih ćelija mozga. Kad uvidi da s pamćenjem ne stoji najbolje. Izraz »narkomanije« nije podesan jer ovde nije reč samo o sredstvima koja imaju narkotičko već i o onim koja imaju stirnulativno dejstvo. Tako disulfiram (»antabus«) stvara veoma velike vegetativne teškoće ako uz ovaj lek pacijent ipak pije. 1 ovde inogu nastati slični poremećaji upamćivanja kao i u Korsakovljevoj bolesti. — razvoj tolerancije. koji je karakterističan za toksikomaniju stepena zavisnosti. koje ima za cilj da stvara neprijatne simptome ako se pije alkohol. ne pokazuju apstinencijalni sindrom. . da se ne seća ničega što se nedavno desilo. Sve droge koje izazivaju toksikomanije imaju snažno dejstvo na centralni nervni sistem. ne i na one ranije. dok sećanje ranije upamćenog materijala može ostati očuvano. s težnjom da se doze povećavaju da bi se postiglo željeno dejstvo. averziono lećenje. izuzev što osobe s navikom. Ona se razvija postepe no: najpre slabi moć rasuđivanja. U punom zamahu bolesti alkoholičar bez lečenja retko može preći na umereno i kontrolisano piće. težnja ili prinuda da se nastavi s uzimanjem droge. — fizička i psihička zavisnost od droge. Tek se u dužem razgovoru primeti da brka redosled događaja. trankilizeri. uz to zaboravlja i događaje iz skorašnje prošlosti. Još jedno oboljenje posledica je nedostatka vitamina Bi u alkoholičara. Nagli prekid izaziva apstinencijalne simptome.Nedostatak vitamina Bi čest je u al koholičara zbog poremećene ishrane i oboljenja želuca. Fizička zavisnost posledica jc Hzioloških promena koje izazivaju potrebu da se nastavi s uzimanjem droge 1ako bi se izbegla pojava simptoma poznatih kao apstinencijalni sindrom. Mnoge droge koje izazivaju fizičku zavisnost stvaraju i toleranciju.

izuzetno se puše (Kina). znoj i suze. luči slinu. zavisne i usamljene. papaverin. derivati opijuma (morfin. Izuzev metadona. krvni pritisak je povišen. sniženje frekvencije respiracije. Klinička slika toksikomanije različita je i zavisi od droge koja se zloupotrebljava. Umesto podsticajnog dejstva. nastaje delirijurn. Postoje i slučajevi jatrogene toksikomanije — izazvane davanjern droge u cilju lečenja. Droga obično deluje 3—4 časa. Međutim. ubrzani su disanje i puls. Morfin i heroin najčešće se uzimaju supkutano ili intramuskularno. v/ želje da se uključe u društvo koje im na neki način imponuje. može imati halucinacije. arterijske tenzije i temperature. Nije redak slučaj da se droga podmetne u bezalkoholno piće pa kad žrtve iskuse stanje euforije. Posle veselosti nastaju depresija. zbog čega neki definitivno odustanu. Tada je bolesnik uznemiren s osećanjem užasa. Dešava se često da prvo iskustvo stvori neprijatnosti. Postoji i raširena zabluda da droge otvaraju vidike. moralnog i intelektualnog propadanja za vreme neposrednog dejstva smanjuju intelektualne sposobnosti. Neki prave primitivne rastvore od smole dobijene od maka. što jc češće slučaj među mladima. ali se mogu svesti na neke najčešće. sužcne zenice. kodein) i sintetički preparati (meperidin — petantin i dolantin. ređe intravenski i per os. gotovo svi opijati imaju slično dejstvo. Ovo se klinički prikazuje kao povećana dremljivost. crvenilo. Psihoanalitički gledano. kako se toksikomanija sve više širi. U ovu grupu droga ubrajaju se opijum. i usporenjem pulsa. Opijati. droge i pre stanja fizičkog. heroin. ali drugi ipak nastavljaju. Najveći broj narkomana su i pre toga bile psihički labilne osobe koje su osećale intenzivnu potrebu da budu prihvaćene i voljene. slično zaraznoj bolesti. koža naježena kao guščija. podstiču rnaštu i olakšavaju koncentraciju.Uzroci i putevi koji vode toksikornaniji različiti su. povraća. temperatura može biti povišena. Ipak su često to osobe koje su emotivno nezrele. bacaka se i valja. Masovnost ove pojave vrši sve veći pritisak na okolinu. Obično je potrebno oko dve sedmice uzimanja terapijske doze da bi se došlo do navike koja izaziva apstinencijalne simptome kada se prestane s uzimanjem droge. zapomaže za drogom. Ne može se govoriti o nekim posebnim tipovima ličnosti koji su predodređeni da postanu toksikomani. Zadesna trovanja i smrt su česti među toksikomanima. ona postaje sve zaraznija i za osobe koje nemaju upravo opisane crte ličnosti. Među toksikomanima ima i medicinskog osoblja koje ima »privilegiju« da lako dolazi do droge. strah i uznemirenost. . Drugi su to uradili po nagovoru poznanika. svrab. smanjenjem psihičkih i fizičkih potreba i osećanjem unutrašnjeg zadovoljstva ili uzvišenosti (»high«). Ispitivanjem jedne veće grupe toksikomana nađeno je da je većina počela iz radoznalosti. Sindrom intoksikacije odlikuje se sedativnim efektom. posle čega im se otvoreno nudi. Takve osobe postaju najlakše žrtve ove opake bolesti. zenice su mu raširene. najpre besplatno. iako imaiu dezinhibiciono dejstvo na moralna osećanja i stid (slično alkoholu). a u težim slučajevima koma i smrt. Naprotiv. objasni joj se da je to od droge i da droga nije tako strašna kako su čuli. toksikomani su obično osobe s oralnonarcisističkim karakternim crtama koje se ponašaju na nivou neposrednog zadovoljenja potreba. Ako se upotrebe suviše velike doze. Ovaj sindrom nastaje posle 4—48 časova nakon poslednje doze droge. droge smanjuju seksualno interesovanje i potenciju. metadon i metadonhidrohlorid — heptanon). zbog čcga teže da budu voljene i osećaju potrebu da se oslobode unutrašnje napetosti j straha.

javljaju se halucinacije i iluzije. to je osećanje euforije. nemir. Žbog toga se upotrebljava za lečenje opijatskih toksikomanija kao zamena za drogu. uvod ili »predjelo«. sliven govor. često nepovezan. koja se gaji na američkom kontinentu.Posle duže upotrebe droge na koži se vide brojni ožiljci od uboda i apscesi (zbog žurbe toksikomani često ne sterilišu brizgalicu) kahektični su. Prema zemljama u kojima je ima droga se zove hašiš. U malim do zama deluju sedativno. Izaziva najteže posledice. i Cannabis sativa (americana. V ovu grupu ubrajaju se barbiturati s kratkim i srednje dugim dejstvom. posle čega nastaje osećanje bespomoćnosti. respiratornom depresijom. Ono što je najopasnije. zatim u toku 2. bede. otuda i naziv »heroin«. rasprodaju svoju i tuđu imovinu i dolaze u sukob sa zakonom. a u težim slučajevima komu i smrt. koji se meša s duvanom i puši kao cigareta. Nema dokaza da se uzimanjem ove droge stvara tolerancija ili fizička zavisnost. a krajem prve sedmice apstinencije i psihoza sa sumanutim idejama i vidnim i slušnim halucinacijama. povišen krvni pritisak u ležećem i snižen u uspravnom položaju. mexicana). Kada se jave blagi znaci. dagga i marihuana. Hašiš — marihuana — jeste droga koja se dobija iz ženske biljke konopIje Cannabis indica. a s povećanjem doze ovi se znaci pojačavaju. Produženoin upotrebom barbiturata (ovo ne važi za fenobarbiton u lečenju epilepsije) povećava se tolerancija i nastaje fizička zavisnost. Neposredno dejstvo ove droge jeste stanje sanjarenja s euforijom i naglašenim unutrašnjim dobrim osećanjem. i kajanja. Hronični uzimaoci droge propadaju i srozavaju se. i 3. straha. a pored euforije stvara i osećanje snage i podstiče na agresivnost. ponašanje može biti impulsivno. ataksiju. dana mogu nastati epileptički napadi. s pojavom nistagmusa. često od tuberkuloze pluća. drhtanje. ali mogu ostati i trajne posledice. prostituišu. umanjuju seksualne želje i potenciju. jačeg je dejstva. meprobamat. Veće doze snižavaju rad čula. Simptorni apstinencije javljaju se posle 24 časa od uzirnanja poslednje doze: slabost. mnogi obole od hepatitisa. librium. Ceste su zastrašujuće halucinacije. Sedativi — hipnotici. daje se peroralno i ne stvara toleranciju niti nepoželjne hronične posledice. Dejstveni princip je smolasti eksudat. Trankilizeri (doriden. Heroin je polusintetski derivat morfina. osim njenog neposrednog toksičkog dejstva. Dejstvo droge traje oko 4 časa. S jačom intoksikacijom nastaje semikoma sa suženim zenicama. Psihoza (kanabispsihoza) nastaje u osoba koje duže vreme upotrebljavaju ovu drogu. što neumitno vodi ka težim drogama (»eskalacija«). krivice. valiurn) u većim dozama izazivaju smanjenje psihičke aktivnosti i budnosti. opuštanja. ganja. koja se gaji u Aziji. Bolesnik može izvršiti samoubistvo u takvom stanju ili može umreti zbog trovanja. u srednjim hipnotički a u velikim dovode do narkoze. Najčešće se uzima sušeni preparat. a opažanje vremena i prostora deformisano i prošireno. To je slika maničkodepresivne psihoze ili slična shizofreniji. Metadon irna dejstvo koje traje oko 12 časova. strah. sharas. Doze se postepeno povećavaju i osoba se nalazi u stanju koje je između intoksikacije i teških poremećaja koje izaziva prestanak uzimanja. kasnije dolazi do midrijaze i smrti. . Ovo stanje traje nekoliko dana. Govor je brz. bhang. ali psihička zavisnost postoji. postoji oštećenje pamćenja i rasuđivanja. jeste ulaženje u krug narkomanija. nesanica. dizartrije i ataksije.

a slično dejstvo ima ritalin. Hronični toksikomani mogu imati sumanute ideje proganjanja. Zbog ovih poslednjih u stanju je da iglom kopa po koži i vadi »insekte«. Fizička zavisnost se ne razvija. zbog čega.Stimulatori nervnog sistema. koma. Uzima se ušmrkavanjem ili intravenski. fini tremor. U medicini se upotrebljava kao stimulativno i antidepresivno sredstvo još od 1920. proširene zenice. obično 1—2 puta. zbog čega je toksikomani uzimaju više puta dnevno. Česti su dijareja. slušne i. zbog čega su je Indijanci Južne Amerike upotrebljavali kao sredstvo za povećanje fizičke izdržljivosti. gljivice Ergota. Fizički znaci dejstva amfetamina su ubrzan puls i povišen arterijski pritisak. Tolerancija se razvija vrlo brzo i dnevna doza može se povećati na nekoliko stotina puta veću od terapijske. nauzeja. ponekad s preokupacijom samoubistvoin ili izvršenjem samoubistva. desoxyn. povraćanje. Kokain je prototip droge koja stimuliše centralni nervni sistem. često vrlo slična shizofreniji. u najtežim slučajevima čak i svakih 10 minuta. glavobolja. depresivno raspoloženje. god. a jedno vreme je amfetamin i preludin upotrebljavan za redukovanje telesne težine jer umanjuje apetit. a teži toksikomani primenjuju ga intravenski. a u terminalnom stadijumu konvulzije. egzoftalmus. Zbog stvaranja osećanja prijatnosti (uklanja zamor i sanjivost) zloupotrebljavaju ga vozači. nauzeja.. Kokain se retko uzima sam. Kako se doze povećavaju zbog tolerancije. a opis vidnih živo obojenih halucinacija imao je velik publicitet. ali može biti praćeno i razdražljivošću. Mogu se javiti psihotička stanja sa sumanutim idejama. LSD—25 (dietilamid lizergične kiseline) ubraja se u droge psihedeličnog tipa. Najvažniji predstavnik ove grupe je amfetamin i njegovi derivati (dexedrin. Dobija se 'u. vidnim. Droga se brzo razara u organizmu. studenti i radnici u noćnim smenama. Dejstvo joj traje 8—12 časova. uzrokuje nesrećne slučajeve. Ne postoji psihička ili fizička zavisnost. retko postoji i hronična intoksikacija. posle čega nastaje zamor. Toksikoman je uzima radi pojačane euforije i lažnog osećanja pojačane psihičke i fizičke snage. Uzima se peroralno. zbog čega žrtva ponavlja dozu. Naglo oduzimanje droge izaziva sindrom letargije i depresije. osećanje prijatnosti zamenjuje se impulsijama i agresivnošću. a posle prestanka dejstva droge depresivna stanja sa sumanutim idejama. Tolerancija se takođe ne stvara. jer stvara osećanje prijatnosti i dobrog raspoloženja. ali ne i fizičku i ne do biju apstinencijalni sindrom. Pored ovih halucinacija postoji i poremećaj teles . Psihička zavisnost može se razviti već pri terapijskim dozama. U umerenim dozama izaziva osećanje prijatnosti. gubitak apetita i nesanica. češće u kombinaciji s opijatima. zastoj disanja i smrt. naročito karakteristične. depresija je sve jača posle prestanka dejstva droge. rasuđivanje postaje slabije i pogrešno i pamćenje biva oštećeno. Znaci akutnog trovanja kokainom su: proširene zenice. slušnim i taktilnim halucinacijama. taktilne halucinacije. iako nije amfetamin. Uzirna se gotovo uvek per os. u čiju se grupu ubrajaju i meskalin i psylocybin. dok se tolerancija razvija brzo. delirijum. iluzije i vidne. pogrešno procenjujući svoje moći. methadrin i preludin). strah. zbog čega je postala privlačna za neproduktivne slikare i kvaziintelektualce. mada se javljaju simptomi psihičkog reagovanja na nedostatak droge. Kokainski toksikomani stiču psihičku zavisnost. ili povremeno. utisak pojačane psihičke aktivnosti i fizičke snage.

psiholog. Jedan od propovednika LSDa bio je izvesni američki profesor univerziteta. koji je kasnije zbog kriminala (fabrikacija droga. a mogu postojati i sumanute ideje proganjanja ili teška delirantna stanja.ne sheme i orijentacije. afekt straha ili depresije. a postoje dokazi da šteti razvoju fetusa i stvara monstrume. agresivnost. širenja narkomanije među studentima i prodaja droge) osuđen na više godina robije. . Sigurno je da LSD stvara prolazne. ali i trajne psihoze. osećanje snage i svemoći (poznata su ubistva i nesrećni slučajevi zbog pokušaja letenja s krova i prozora).

ambiciji. umokravanje u snu. rođacima). Ako dobijeni podaci nisu realni. Lekar mora pokazati poštovanje prema nje govoj ličnosti. njene kulturne i ekonomske karakteristike. ili. prornenaina radnih mesta. kako bi se osvedočio u njegovo sniženo reagovanje i neuviđavnost. pak. samoubistvima. porodice ili onih koji bliže poznaju bolesnika (heteroanamneza). ne sme mu protivrečiti niti se upuštati u raspravljanje. U prvom slučaju to može biti dobar dijagnostički putokaz. Neobrijan. — Već na prvi pogled može se steći izvestan utisak na osnovu samog bolesnikovog izgleda: zapuštenost. Ovi podaci unose se u istoriju bolesti kao dokument o bolesnikovom stanju. Izuzetne su situacije kada lekar dolazi do zaključka da treba da izazove pacijenta. ukočeno držanje. kakav je bio kao odojče (gotovo svako je o tome dosta čuo od roditeIja). odnosu prema radu i kolegama na poslu. poslužiti kao merilo za upoređivanje. da li je bio vaspitavan strogo. pol. Cesto je neophodno ispitivati pacijenta nekoliko časova čak i u više navrata (kada je reč o hospitalizovanom bolesniku). npr. Pacijentovo držanje može da ukaže na njegovo neobično doživljavanje: pacijent koji se okreće kao da osluškuje ili. Zbog toga je potrebno pustiti pacijenta da stvari izla že spontano i samo povremeno diskretno intervenisati. Pregled. kakav je uspeh postizao u školi — sve to rnože dati sliku o ličnosti pre početka bolesti. Ovo je potrebno za kasnije lečenje istog bolesnika. podatke o njegovom psihomotornom razvoju. Neobičan stav. o njegovoj reakciji na polazak u školu. verovatno ima slušne halucinacije.. druženju itd. a za bolnicu kao dokumentacija koja može poslužiti i kao materijal za istraživanja. da li je bio izolovan od de ce. bračno stanje. Anamneza. roditeljima. i pokazuju. Zbog toga ne treba uvek doslovno zapisati sve što bolesnik kaže: podatke treba organizovati i dati im smisao koji je ispitivač stekao. Porodična anamneza može pružiti značajne podatke o naslednim bolestirna (slične bolesti među braćom i sestrama. doslovno citirajući neke pacijentove iskaze.PSIHIJATRIJSKI PREGLED Prilikom obavljanja psihijatrijskog pregleda lekar najpre mora steći poverenje pacijenta. u drugom će to biti podatak koji može kasnije kada se njegovo stanje izmeni. zanimanje. odnosi roditelja). o uslovima u porodici (emocionalna klima. bez obzira na to da li bolesnik ima uvida u svoju bolest ili nema. Njih treba navesti pacijentovim rcčirna. Istorija bolesti mora sadržati generalije o pacijentu: njegovo ime i prezime. zapušava uši. 0 sadašnjoj bolesti možemo tako đe dobiti podatke od pacijenta. loša lična higijena. Za prvu orijentaciju o bolesti mogu najbolje poslužiti glavne tegobe koje pacijent navodi. Važno je poznavati i sredinu iz koje je potekao. njegovo školsko obrazovanje. naprotiv. pocepan i prljav lekar sigurno mora izazvati sumnju da su se s njirn zbile ili zbivaju krupne psihičke promene. cerernonijalno rukovanje. sumnjanje ili poremećaje mišljenja (u svakom slučaju kada je reč o psihotičnim bolesnicima) treba uzeti podatke o bolesti od rođaka. da li je imao noćne more. napade besa. godine. mesto u kome je rođen i ono u kome živi. alkoholizmu. vidaju se u shizofrenih . prikladan izgled koji se od osobe jedne određene sredine može očekivati. ilustrujući ih ipak karakterističnim simptomima. Lična anamneza sadrži podatke iz pacijentove prošlosti od rođenja. Iz kasnijeg života važni su podaci o braku. ili nakinđurenost.

Bolesnik s prostom shizofrenijom (schizophrenia simplex) ima plitak i prazan afekat. poznaje li osoblje u bolnici?). Čudno i neodgovarajuće raspoloženje viđa se u shizofrenije: na pogrebu najbližeg oboleli rnože biti veseo ili ravnodušan. doručak?. godišnjim dobima itd. pacijent obično ponovi poslovicu drugirn rečima umesto odgovora. Kada je apstraktno rnišljenje oštećeno. Kada bolesnik ne želi da iznese svoje misli. zadovoljno) ili preterano veselo. Za ispitivanje senzorijuma ispitujemo orijentaciju. nešto o letini i poljskim radovima (ako je sa sela). euforično (srećno. da li ste poznata ličnost?. . Grimasiranje. Formalni poremećaji mišljenja vide se iz spontanog izlaganja bolesnika (preopširnost. gde je učio školu?. salata od reči. Nekad ih bolesnik ne iznosi spontano i moraju se postavljati pitanja: da li se desilo da vas je neko pozvao a kad ste se okrenuli nije bilo nikoga?. razlika između vina i vode?. Sadržaj mišljenja može biti izmenjen. ko ga je doveo?. ili mutizam — prestanak govora). čujete li neke poruke preko skrivenih aparata i zvučnika? Optičke halucinacije se mogu otkriti odgovarajućim pitanjima: vidite li neobične stvari?. Pri tom je važno i da 11 njegovo osećanje i raspoloženje odgovaraju situaciji i sadržaju njegovih misli ili odudaraju od toga. datumi rođenja dece? Pitanja rnoraju odgovarati psihičkom stanju i obrazovanju bolesnika.orijum je stanje svesti i sposobnost pravilnog shvatanja okoline. mesec i godina kada je došao u bolnicu). imate li natprirodne sposobnosti?). Orijentacija se ispituje u odnosu na vreme (datum. prosto računanje i brojanje (ovo može značiti i nedovoljno obrazovanje i znanje).bolesnika. Važno je i da li intenzitet tog afekta odgovara situaciji. na mesto (zna li gde se nalazi. Skorašnje pamćenje: kada je sti gao?. ženino devojačko prezime?. Afektivno stanje (raspoloženje) može biti depresivno. Poremećaji opažanja najčešći su kao slušne halucinacije: obično su to glasovi koji nešto poručuju. veličine ili propasti itd. mogu mu se postaviti oprezna pitanja (imate li neprijatelja?. bekstvo ideja. šta je pročitao u novinama? Pamćenje ranijih događaja: datum rođenja?. sa sumanutim idejama proganjanja. kada se zaposlio?. šta znači poslovica: ko drugome jamu kopa sam u nju upada?). da li vam se vid tako izoštrio da vidite i ono što drugi ne vide? Za halucinacije mirisa i ukusa može se pitati da li u jelu oseća neki neobičan miris ili ukus. Ijutnju ili ushićenje. pamćenje skorašnjih i starih događaja — sposobnost upamćivanja. iznenadne provale afekta takođe su katatoni fenomeni u shizofrenije. koji je vaš pravi položaj?. prete ili se rugaju. Može se tražiti i da bolesnik upamti 3—4 cifre koje mu se polako diktiraju. inkoherentnost mišljenja. ili miran i nezainteresovan. besan. eksera i šina?. da li vam rade o glavi?. Pozitivan odgovor može značiti i sumanutu ideju trovanja. Fond znanja i inteligencija. da navede ime naše zemlje. Izraz lica može odavati i strah. a ne halucinaciju! Sem. a sadržaj njegovih misli takođe je tužan ali je intenzitet tuge veći i ne odgovara situaciji. Može se ispitati sposobnost stvaranja zaključaka (šta je zajedničko između noža. 0 inteligenciji se može steći utisak za celo vreme razgovora. da nabroji 4 ili 5 reka. opšte znanje i sposobnost apstraktnog mišljenja. da se posle 5 i 20 minuta ispita šta se upamtilo. Ispituje se opšte znanje: glavni gradovi. uplašen. šta je jeo za ručak. kako je došao?. kada se oženio—udala?. da li ste bogati?. da nabroji republike. Upamćivanje i neposredno sećanje ispituju se tako što se naloži da se upamti ime neke osobe ili neki datum. paničan. kako se zove bolnica?) i prema ličnostima (zna li ko je on. bolesnik može biti napet. zna li ko je ispitivač?. Ijutito. Depresivni bolesnik je tužan.

Potrebno je obaviti i rutinske laboratorijske analize. precrta samo slovo »a« ili slo vo »b«. PTSD: UVOD Traumatski događaji . Fizički pregled. pa se prema broju grešaka ocenjuje pažnja. seksualna ili psihološka zlostavljanja Ratni stresni faktori (stresori) Osobe koje zbrinjavaju žrtve tokom traumatskih situacija su također izloženi riziku od PTSD-a • • • • pripadnici Hitne pomoći policija vatrogasci doktori/sestre 2. zatim od ostatka ponovo 7 i tako dalje (za ovo je potrebno i izvesno znanje računanja) ili da nabroji mesece unapred. moraju se obaviti i dopunska ispitivanja. Može se dati i da oduzima sukcesivno 7 od 100. ili dva slova. To niože biti i shvatanje sopstvene situacije uopšte (zbog čega se nalazi u bolnici) itd.PTSD 1. Svaki psihijatrijski bolesnik mora biti pregledan neurološki i internistički. a ako rezultati pregleda ukazuju da je to potrebno. recimo iz novina. eventualno i da je »nervno« ili »živčano« bolestan. Uviđavnost ne mora značiti poznavanje uzroka bolesti već samo uviđanje pacijenta da je bolestan.Pažnja i koncentracija mogu se oceniti za vreme celokupnog pregleda. Žrtva ili svjedok: • • • • • • Nesreće Prirodne katastrofe Akutna oboljenja Akti terorizma Fizička. da mu je potrebno lečenje. DIJAGNOSTIČKI KRITERIJ . Jedan od načina ispitivanja je zadatak da se u jednom tekstu. POST-TRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ . a zatim obrnutim redom (ili da broji od 1 do 20 i od 20 unazad do 1).Pojedinačni ili ponovljeni.

može biti prisutna igra koja se ponavlja a u kojoj su izražene teme ili aspekti traume. može se javiti traumatski-specifično ponovno odigravanje. odgovor osobe uključuje intenzivan strah. misli. bila svjedok. 2. Napomena: kod djece umjesto gore navedenog može biti izraženo dezorganizirano ili uzrujano ponašanje. ili prijetnju fizičkom integritetu sebe ili drugih. halucinacija. rekurentni distresni /zabrinjavajući snovi o događaju. C Perzistentno izbjegavanje stimulusa povezanih sa traumom i kočenje opštih osjetila (nije bilo prisutno prije traume). fiziološka reaktivnost na izlaganje internim ili eksternim događajima koji simboliziraju ili podsjećaju na aspekt traumatskog događaja. B Traumatski događaj se perzistentno ponovo preživljava na jedan ili više navedenih načina: 1. ili je bila suočena sa događajem ili više njih koji uključuju stvarnu smrt ili prijetnju smrću ili ozbiljne povrede. kao što je indicirano sa tri ili više od dolje navedenog: .1) 309.Dijagnostički kriterij za ICD-10 (F 43. Napomena: Kod mlađe djece. 5. 4. osoba je iskusila. Napomena: kod djece mogu postojati strašni snovi bez prepoznatljivog sadržaja. bespomoćnost ili prestravljenost. uključujući slike. rekurentno i intruzivno zabrinjavajuće sjećanje na događaj. iluzija.81 Post-traumatski stresni poremećaj A Osoba je bila izložena traumatskom događaju gdje je bilo prisutno oboje dolje navedeno: 1. disocijativnu retrospektivu epizoda uključujući one koje nastaju buđenjem ili u opijenom /intoksiciranom stanju). Napomena: Kod mlađe djece. ili percepcije. 3. 2. intenzivna psihološka zabrinutost kod izlaganja internim ili eksternim događajima koji simbolizuju ili liče na aspekt traumatskog događaja. ponašati se ili osjećati kao da se traumatski događaj ponovio (uključujući osjećaj ponovnog proživljavanja.

5. 5. Specificirati ukoliko: 1.1. smanjen rang afekata (npr. . napori da se izbjegnu misli. pretjerano iznenađen odgovor. 2. primjetno smanjen interes ili učešće u značajnim aktivnostima. hiper-opreznost. Akutno: trajanje simptoma kraće od tri mjeseca. D Perzistentni simptomi povećanog uzbuđenja (nisu bili prisutni prije traume). 2. 3. 3. poteškoća da zaspi ili nastavi spavati. kao što je indicirano sa dva (ili više) od dolje navedenog: 1. djecu ili normalni životni vijek). osjećaj izgubljene budućnosti (npr. napori da se izbjegnu aktivnosti. nesposobnost za osjećaje ljubavi). poteškoća pri koncentraciji. osjećaji ili razgovori povezani sa traumom. radnim ili drugim bitnim područjima funkcionisanja. E F Trajanje poremećaja (simptomi u Kriteriju B. iritabilnost ili napadi bijesa. brak. ne očekuje da će imati karijeru. 4. C i D) je duže od mjesec dana Poremećaj uzrokuje klinički značajnu zabrinutost ili pogoršanje u socijalnim. mjesta ili ljudi koji bude sjećanja na traumu. 6. 4. nemogućnost da se prisjeti važnog aspekta traume. 7. osjećaj odvojenosti ili otuđenja od drugih.

Hronično: trajanje simptoma je tri mjeseca ili duže. hiperventilacija Behivioralno/ponašajno i fiziološko . traje manje od jednog mjeseca.2. nepažljivost samo-kriticizam zabrinutost. PTSD: SIMPTOMI I MANIFESTACIJE Simptomi i Manifestacije Kognitivni • • • • • • • • • intruzivna sjećanja oštećenje memorije poteškoća u koncentrisanju. 3. Reakcije na traumu • • • Borba.. polet. Ali te vještine opstanka postaju sa vremenom slabo odgovarajuće i slabo efikasne. nestrpljivost nesanica.stresni poremećaj: počinje u prva dva dana: mora trajati više od dva dana. nepovjerenje prema drugima predviđanje nesreće hiper budnost. žrtve će učiniti sve da prežive. 3.... Normalan odgovor na traumu sa kliničkim manifestacijama PTSD-a. Specificirati ukoliko: Sa zakašnjelim nastankom: ako je nastanak simptoma najmanje 6 mjeseci nakon stresora. smrzavanje. Akutno . noćne more palpitacija.

90% opšte populacije bilo je izloženo traumatskom događaju tokom života. mučnina. Kod prosječno 20% žena i 8 % muškaraca izloženih takvim događajima razvije se PTSD. nesvjestica ukočenost. . bez očigledne promjene u funkcionalnom statusu. tuga krivica. ljutnja plakanje. rada osjećaj prožimajuće nerealnosti osjećaji neadekvatnosti. dijareja. nisko samo-poštovanje gubitak kontrole • • • • • osjećaj izgubljene budućnosti nepovezanost sa prošlošću otuđenje od sebe. povlačenje. Inače su subjektivni. glavobolja kompulzivno. bezvrijednosti Promjene identiteta Simptomi moraju izazvati klinički značajno zabrinjavanje /distres i oštećenje. EPIDEMIOLOGIJA Modeli «Zapadnog personaliteta» • • • Mnoge od početnih studija rađene su na Amerikancima (Sjeverna Amerika): civili i ratni veterani iz Koreje i Vijetnama. drugih. ponavljajuće djelovanje izlivi bijesa emocionalno ponovno doživljavanje događaja iritabilnost.• • • • • Afektivno • • • • • drhtanje.

7% u medicinskom tretmanu. depresije ili oboje. 55% asimptomatičnih još uvijek taj način.6% od slučajno izabranih.2% asimptomatični o 1999: Od preostalih. Kambodža 28.3%. Kuvajt 70%. Alžir 37.8 15. Etiopija 15.6% sa PTSD-om.8%. 43% i 23% prvobitno dijagnosticirani sa depresijom ili PTSD-om respektivno. Međunarodne studije • • • Etno kulturni obziri postaju sve više značajni. 16% prethodno asimptomatičnih imali su simptome psihijatrijskog poremećaja (uglavnom depresija) • • • • Schei et al (1999): Žene – Zenica 53%. 20. 18. o 1996: 5. Gaza 17.4 . Tuzla – 70% De Jong et al (2001): Njemačka 1.9 23. De Jong et al (2001): Izbjeglice sa prostora Bosne i Hercegovine u hrvatskom izbjegličkom kampu. 45% još imaju simptome PTSD-a. nastavljaju da ispunjavaju DSM-IV kriterij.6% sa depresijom.6% u psihološkom tretmanu % Rizik za PTSD • • • • • Silovanje Ozbiljan fizički napad Drugi seksualni napad Ozbiljna nezgoda/povreda Pucanje/ubadanje 49.4% Allwood et al (2002): Djeca – Kambodža 50%.6% sa PTSDom i depresijom i 55.4%. Bosna 94% Rosner et al (2003): Sarajevo – 18.8%.7 16.• kod više od 50% takvih sa PTSD-om razvije se hronični tok. 32. Weine (1998): 65% Izbjeglica sa prostora Bosne i Hercegovine u Sjedinjenim Američkim Državama.0 31. 38.

• • • • Iznenadna.5 0.9 27. zloupotrebe supstanci Karakteristike ličnosti: introverzija Poremećaji ličnosti: anti-socijalno. PSIHIJATRIJSKA I MEDICINSKA KO-MORBIDNOST SA PTSD-OM Muškarci (%) Zene (%) 51.3 3.0 Zloupotreba alkohola/ovisnost Depresija Poremećaji ponašanja .3 48.8 FAKTORI KOJI POVEĆAVAJU PODLOŽNOST PTSD-u Faktori Koji Povecavaju Podloznost PTSD-u • • • • Seksualno ili drugo zlostavljanje u djetinjstvu Ženski rod Prethodno ili ko-morbidno psihijatrijsko stanje Porodična anamneza anksioznog poremećaja.4 7. neočekivana smrt u porodici ili prijatelja Bolest koja prijeti životu djeteta Svjedok ubistva ili ozbiljne povrede Prirodne katastrofe 14. depresije. narcističko ponašanje Mladost • • • • • • • Niska inteligencija Slaba edukacija Slabo socijalno-ekonomsko stanje Ograničene vještine savladavanja situacije Rana porodična disfunkcionalnost Ograničene društvene podrške Ozbiljnost traumatskog doživljaja o Prolongirano ili ponovljeno izlaganje o Osjećaj ranjivosti i gubitka kontrole • • • 6.9 47.9 43.3 10.

0 29.4     7. smanjeno blagostanje.Zloupotreba lijekova Obične fobije Socijalne fobije Više puta pokušavana samoubistva kod oba spola Veći rizik od hroničnih medicinskih bolesti: astma. Evaluirati u okolini sigurnoj za pacijenta. mentalno zdravlje i socijalno funkcionisanje u poređenju sa glavnim depresivnim poremećajima i opsesivnokompulzivnim poremećajima 8.1 Opci • • • • • • • PTSD je visoko neprepoznat u opštoj medicinskoj i psihijatrijskoj praksi. psihijatrijski. .0 28. Nemojte imati pretpostavke o njihovim značenjima ili uticajima. somatično i samo-dijagnosticirano. PUD 34. POBOLJŠAVANJE DETEKCIJE PTSD-a 8.5 0. Pacijent može vješto minimizirati ili negirati simptome da završe intervju sa ljekarom. hipertenzija. dnevne aktivnosti i radnu sposobnost Smanjena vitalnost.0 0. niska zaposlenost Negativan uticaj na lične veze. Pacijenti mogu biti prisutni na više načina: u kancelariji prateći nedavnu traumu. FUNKCIONALNO POGORŠANJE SA PTSD-om • • • • Radno i socijalno pogoršanje Fizička ograničenja. Ljekar: mora misliti o mogućnosti za PTSD-e. Glavna prepreka dobroj evaluaciji je IZBJEGAVANJE.0 0. PITAJTE: o traumatskim događajima.

da li ste ikada imali iskustvo koje je bilo tako zastrašujuće.uzbuđujuću stavku (Stavka #3) 8. Ako je moguće.3 PTSD: diferencijalna dijagnoza Psihotični poremećaj PTSD se može prezentirati sa halucinacijama ali veoma rijetko . Bili konstantno na oprezu. 1.2 Primarna Njega – PTSD Provjera U svom životu. Razgovarajte o rezultatima screeninga sa pacijentom. Informišite pacijenta o tome da traumatski događaji i tuga koju oni uzrokuju može imati važne efekte na tijelo i duh. Imali noćne more o tome ili mislili o tome kada to niste željeli? 2. pozovite članove porodice da učestvuju u kratkoj diskusiji i angažujte njihovu pomoć kod praćenja..• • • • • • • • PITAJTE: da li se traumatski događaji nastavljaju u pacijentovom životu. Veoma se trudili da ne mislite o tome ili skrenuli sa puta da bi izbjegli situacije koje bi vas podsjetile na to? 3. užasno ili uznemiravajuće da ste prošlog mjeseca . Ako se čini da pacijent ima PTSD. 8. Osjećali ukočeno ili otuđeno od drugih osoba. objasnite zašto vas rezultati screeninga vode da preporučite dalju evaluaciju i/ili tretman. aktivnosti ili okruženja? Da Da Da Da Ne Ne Ne Ne Sadašnje istraživanje predlaže da se rezultati PC-PTSD-a trebaju smatrati «pozitivnim» ako pacijent odgovara sa «da» na bilo koja dva pitanja ili na jednu hiper. Ohrabrite pacijenta da izrazi zabrinutosti koje bi mogli imati u vezi sa dobijanjem tretmana. eksplicitna provjera suicidnih pomisli.. imate odbrambeni stav ili lako iznenađeni? 4. Organizovati praćenje. Ako je pacijent pozitivan na PTSD.

Oporavljanje je sporo. da bi se • preživjeli osjetili saslušanim. • • • • . Slušati bez osuđivanja. • Ne okrivljavati ili osuđivati ih zbog njihove zabrinutosti /distresa.Ne očekivati od onih koji žive u vezama u kojima ima zlostavljanja da odu odmah. 9. • Osigurajte da pacijent razumije da nisu ludi i da nisu slabi.varkama ili formalnim poremećajem mišljenja.. socijalni i duhovno. Ne odustajati (ne odbacivati ih) ili gajiti osjećaj beznadežnosti. .. Generalizirani osjećaji krivice su tipičniji za primarne depresije. Ne konfrontirati se. Često PTSD pacijenti dobiju sekundarnu depresiju. Bipolarni poremećaj Veći poremećaji Ostali anksiozni poremećaji PTSD pacijenti nemaju iskustvo prolongirane euforije ili ekspanzivnih raspoloženja.1 Uvod DA • NE Uvijek potvrditi i opravdati osjećaje. Ostali anksiozni poremećaji i PTSD dijele brojne karakteristike npr. Procjenite spremnost da promjeni • zdravstvene rizike i samodestruktivno ponašanje. Identificiraj veze i pozitivne vještine • savladavanja.. agorafobiju. opsesivne poremećaje mišljenja. napade panike. Izlječenje je psihološko. shvaćenim i poštovanim. Ohrabriti promjene ponašanja dok u • isto vrijeme opravdavate tugu. To znači graditi dobar ljudski život sa ostalim.. zahtjeva upornost i strpljenje. PTSD: TRETMAN 9. nije lako ili bezbolno.

..2 PTSD: Tretman protokoli Farmakoterapeutski Psihoterapeutski • • Spremnije dostupni.. . onda to i uraditi.• Ne postoji jedan tip konzistentno efektivan za sve. terapije 9.. Uzrokuju nekoliko podnošljivih sporednih efekata. Niža stopa odustajanja nego kod tretmana lijekovima (14% naprema 36%) PTSD: TRETMAN: FARMAKOTERAPIJA 10.1 Opća razmatranja Ukoliko su simptomi dovoljno oštri da odobravaju tretman. Ne odsjecaju osobu od svijeta i njih samih. nedostaju studije vezane za tretman lijekovimat. Ne mogu biti lako korišteni za samoubistvo. Dobri lijekovi • • • • • • Poboljšavaju nešto za osobu. Ne zahtjevaju nalaz krvi. Protokol psihološkog tretmana će biti produktivniji ukoliko ometajući simptomi/manifestacije manje remete pacijentov život. Dobrobiti tretmana su održivi dugoročno. Ne vode zloupotrebi.

. Uzrokuje mini sindrom povlaćenja (apstinencijalni simptom) između doza. Visiki rizik psihološke ovisnosti. • Efektivniji od bilo koje druge terapije lijekovima (TCA's.3 PTSD: Tretman – SSRI's (Selektivni Serotinin Re-Uptake Inhibitori) • Svi se daju jednom dnevno. • • • • • Diazepm 1. Uzrokuje dezinhibiciju.2 PTSD: Tretman – Benzodiazepini Riziki • • • • • Izbjegavati osim za kratkoročni tretman urgentnih situacija. Uzrokuje kratkoročni gubitak pamćenja.5-5 mg/dan Dug polu život: 20-46 sati Kratak početak djelovanja: 20-60 minuta Maksimalno dejstvo dosežu : 1-4 sata Trajanje djelovanja: 6-12 sati Clonazepam Aktivni metoboliti se mogu akumulirati kod pacijenata sa disfunkcijom bubrega/jetre • • • • • 10-100 mg/dan Dug polu život: 20-50 sati Kratak početak djelovanja: 30-60 minuta Maksimalno dejstvo dosežu: 1-2 sata Trajanje djelovanja: 12-24 sati 10.10. MAOI's. carbamazepine. lithium).

može doći do sindroma povlačenja kod novoređenčadi TRETMAN PTSD-a: PSIHOTERAPIJA Kongitivno-Bihevioralna terapija (individualna/grupna/po rodična) • Zasnovana na principu da loše prilagođeno raspoloženje i ponašanje mogu biti promjenjeni mjenjajući iskrivljene ili neodgovarajuce načine razmišljanja sa načinima razmišljanja koji su zdraviji i realističniji. procjenjujući odgovore (reakcije) svakih 1-2 sedmice i povećavajući dozu ukoliko je potrebno. • Jedna studija pokazuje 25% smanjenja simptoma i 31 % povećanja QOL u 12 sedmica. • Međutim. pozitivnom mišljenju o sebi. Fokusirati se na pacijentovu sadašnju situaciju. • Korištenje u trudnoći i tokom dojenja: Nema poznatih tertrogenih efekata.• Blaži i rijeđi antiholinergični i kardiovaskularni sporedni efekti (bolji za gerijatrijske pacijente). • Doziranje: početi nisko. • Tretirati najmanje 12 mjeseci. Terapeutski proces započinje sa identifikacijom iskrivljenih percepcija i načina razmišljanja koji uzrokuju ili doprinose pacijentovim problemima.. 54% onih kod kojih je izostao odgovor u toku 12 sedmica pokazali su poboljšanje tokom nastavka tretmana.. Terapeutski proces poslije vodi samo-procjeni. ići sporo. Voditi pacijentov detaljan karton. kontroli negativnih misli i osjećanja. • Jednako efektivni u kontroliranju svih PTSD simptoma. • • • • . u vremenu od bar 8 sedmica. Cilj je da se prekine veza između znakova povezanih sa traumom izbjegavajuci anksiozne odgovore koji su tipični za PTSD. ažurirana procjena vanjske situacije i pacijentovog ličnog emocionalnog stanja.

zvuk alternira od uha do uha. Vježbe disanja. Pozitivno mišljenje i govor o sebi. Terapeut traži od pacijenta da vrati u misli traumatsku situaciju na kojoj pacijent želi da radi. negativna mišljenja uzrokovana nesrećom i nove misli koje pacijent želi da ima. i čak naizmjenični pokreti mogu djelovati kod pacijenta. Spojiti ruke. Neki je zovu oblikom CBT ili terapijom izlaganja. Cilj je da pacijenti iznesu na površinu njihove prave osjećaje. EMDR je bio baziran na pokretima oka koji su načinjeni kao odgovor na pokrete prstiju terapeuta koji ih je pomjerao brzo naprijed i natrag ispred pacijenta tokom terapijskog razgovora. Pronalazač je sada mišljenja da su pokreti očiju nepotrebni. lijevu i desnu. Izgleda da je ključ naizmjenična stimulacija obje strane mozga. EMDR ( Procesuiranje desenzitizacije pokreta oka) • • • • • • • • PTSD: ZAKLJUČAK . Pronađena 1987. da bi ih oni mogli doživjeti i shvatiti. Pronalazač je sada zove: Terapija reprocesuiranja. Zaustavljanje misli. Kontroverzna. Djeca.Terapija izlaganja Terapija igrom Menadžment anksioznosti • • • • • • • Imaginarna i In Vivo. Hipnoterapija Psihodinamična terapija (Psihoanalitička terapija) • • Pretpostavlja da podsvjesno drži osjaćaje koji su previše bolni da bi se s njima suočili. Vježbe relaksacije. Vježba smopouzdanja. Na početku.

SSRI's su efektivni lijekovi prvog izbora / prve linije u terapiji PTSD- . • • PTSD ima biološku utemeljenost. Psihoterapija je tretman prve linije za PTSD. • Edukacija i savjetovanje sa podrškom bi trebali biti pruženi svim pacijentima koji su doživjeli traumu s ciljem prevencije PTSD-a. • • a.• PTSD je prevalentan u kliničkom okruženju a u njemu se može i tretirati. • Pacijenti sa PTSD-om često pokazuju predominantne somatske simptome. Komorbidni medicinski i psihijatrijski poremećaji su česti.

Bolesnici su bistre svijesti i očuvanih intelektualnih funkcija. aktivnom i rezidualnom fazom. Precipitirajući događaji Populacije koje su češće izložene socijalnim i ekonomskim stresovima imaju znatno veći rizik Da se u njihovim sredinama javi shizofrenija kod vulnerabilnih i nevulnerabilnih pojedinaca. neadekvatnim ponašanjem.). Akutna faza se javlja kao: -trema (karakteriše se anksioznošću. za muškarce i kraj dvadesetih za žene. spavaju u sobi sa roditeljima do kasne adolescencije). što može da traje od nekoliko dana do više mjeseci). a tok oboljenja se karakteriše periodima pogoršanja i remisijama.SHIZOFRENIJA Shizofrenija je psihički poremećaj. Simptomi shizofrenije dijele se na pozitivne i negativne. biohemijski. a afekat je neadekvatan ili otupljen. anatomsko-morfološki. a vjerovatno nastaju kao posljedica patoloških procesa u limbičkom sistemu. . nedostatkom inicijative itd). a manifestuju se povlačenjem u sebe. sumanutih ideja. koja se karakteriše poremećajima mišljenja i opažanja. prodromalna faza (karakteriše se povlačenjem iz društva. nepoznate etiologije. -podmukla. Aktivna faza se karakteriše pojavom halucinacija. Pozitivni simptomi su halucinacije i sumanute ideje. Početak bolesti Najveći broj shizofrenika imaju početak bolesti u kasnoj adolescenciji ili ranoj fazi zrelog doba.Negativni simptomi nastaju kao posljedica patoloških procesa u prefrontalnom korteksu. Početna klinička slika Klinička slika shizofrenije se manifestuje akutnom. -stidljivost. čulnim obmanama. povlačenje u sebe i socijalnu izolaciju. neobičnim ponašanjem. -asocijalno ponašanje. U nastanku shizofrenije značajnu ulogu igraju biološki i psiho-socijalni faktori (genetski.Prosjek godina za početak prve psihotične epizode su srednje dvadesete. «shizofrenogena majka». zapuštanjem lične higijene. gubitkom inicijative. RAZVOJ KLINIČKE SLIKE Premorbidna ličnost Većina shizofrenih bolesnika u periodu prije pojave bolesti pokazuju: -krajnju zavisnost (npr.Bolest je hronična. čudnim vjerovanjem. oštećenjem mišljenja i emocija. fiziološki. životni stresni događaji itd. Rezidualna faza ima simptome kao i prodromalna. razdražljivošću i depresijom.

naročito slušnim i drugim čulnim obmanama. i to:slušne. mišljeja i ponašanja. govora i katatonih simptoma. odnosa-da je pod kontrolom. Istaknuto obilježje ovog stanja mogu biti epizode snažnog uzbuđenja. veličine. da mu se misli čitaju. TIPOVI SHIZOFRENIJE Hebefrena shizofrenija Hebefrenija je oblik shizofrenije koji se javlja najranije. nemogućnosti ispunjenja zahtjeva okoline i smanjenjem cjelokupne aktivnosti. mišljenje je dezorganizovano. koje su često udružene s halucinacijama.Raspoloženje je površno i neprimjereno. ili pak automatska poslušnost i negativizam. -Poremećaji mišljenja (Poremećaji mišljenja mogu biti formalni i sadržajni. . Katatona shizofrenija Manifestuje se izraženim psihomotornim poremećajima koji se mogu izmjenjivati između krajnosti kao što su hiperkinezija i stupor.Razvijena klinička slika Simptomi shizofrenije se manifestuju poremećajima:percepcije. volje. Shizofrenija simpleks Simpleks ili jednostavni oblik shizofrenije ima postepen ili podmukao početak i progresivan razvoj. paramimija. tek u trećoj ili četvrtoj deceniji života. gdje dominiraju afektivne promjene. -Poremećaj volje (Simptomi poremećaja volje kod shizofrenih bolesnika su: abulija. zaravnjenost ili pustoš. religiozne i somatske. hipobulija. koje se mogu ispoljiti kao ideje proganjanja (paranoidne). taktilne.Nema poremećaja afekta. volje.Bolesnik saopštava da čuje jedan ili više glasova koji govore o njemu. Rezidualna shizofrenija Bolest počinje kao hronično stanje shizofrenog oboljenja i veoma jasno postoji progresija od ranog do kasnog stadija. disocijacija.Sadržajni poremećaji obuhvataju sumanute ideje. afektiviteta. -Perceptivni poremećaji (Kod shizofrene psihoze javljaju se čulne obmane: iluzije i halucinacije. ideje ljubomore. olfaktivne ili gustatorne.Od formalnih najčešće su zastupljeni: blok. tangencijalnost misli. negativizam i katatoni poremećaji.Izražena je težnja ka socijalnoj izolaciji. a govor nekoherentan. Najčešće su slušne halucinacije. afektivna ravnodušnost. krivice. koji se manifestuje čudnim ponašanjem. a veoma rijetko vidne. karakteriše se relativno trajnim ispoljavanjem paranoidnih ideja.Karakteriše se dugotrajnim negativnim simptomima. pa su zastupljeni simptomi: paratimija. Paranoidna shizofrenija Paranoidna shizofrenija se javlja kasnije. u adolescenciji. -Poremećaj afektiviteta (Afekat shizofrenih bolesnika je izmijenjen po kvalitativnom tipu.

Novi (risperidon. sumanute ideje i dr. terapija nije etiološka.) uspješno se kupiraju neurolepticima. U liječenju se primjenjuju uz psihofarmakoterapiju. Pozitivni simptomi (halucinacije. zastrašujuće halucinacije.TERAPIJA Hospitalizacija shizofrenih bolesnika može biti kratkotrajna i dugotrajna. neuroleptike. S obzirom da je etiologija bolesti nepoznata. i nesposobnost da se pacijent brine o sebi). homocidalne. olanzepin) i atipični neuroleptik klozapin su donekle uspješni u tretmanu negativnih simptoma i ne izazivaju ekstrapiramidalne sporedne efekte. Kratkotrajna hospitalizacija se koristi u slučaju akutnog pogoršanja (sumanute ideje. ekstremna anksioznost. . suicidalne. agresivnost.Terapeutski cilj je kontrola simptoma i socijalna rehabilitacija pacijenta.Dugotrajan tretman je neophodan kod svih shizofrenih bolesnika. tj. Dugotrajna hospitalizacija se primjenjuje kod onih bolesnika koji su težko invalidizirani i gdje lokalna društvena zajednica nije u stanju da podrži pacijenta da živi u porodičnim uslovima ili samostalno. još i psihoterapija i socioterapija.

a ne mogu se objasniti na osnovu objektivnih fizikalnih i laboratorijskih pretraga. supstitucija potisnutih instiktivnih impulsa. gastrointenstinalni i neurološki). Bihejvioristi smatraju da u ovoj vrsti poremećaja ključnu ulogu igra učenje od roditelja. sklonost porazima i opsesivno-kompulzivno ponašanje. Onog trenutka kadaje somatizacijski poremećaj dijagnosticiran. Uzrok somatizacijskog poremećajaje nepoznat. raznovrsni somatski simptomi koji uključuju više organskih sistema (npr. Međutim. Familijame i blizanačke studije pokazuju da genetički faktor igra značajnu ulogu u etiologiji ovog poremećaja. ali dodatne laboratorijske procedure u pravilu treba izbjegavati. Pored značajnog psihološkog stresa. dok prvostepeni rođaci muškog spola pokazuju antisocijalnu strukturu ličnosti i sklonost zloupotrebi psihoaktivnih supstanci. . Somatizacijski poremećaj se uglavnom javlja kod ljudi koji pripadaju nižim socijalnim slojevima i koji su nedovoljno obrazovani. treba uvijek imati u vidu da takav pacijent može istovremeno imati i neku drugu organsku bolest. U toku posjete dozvoljenje kratki fizikalni pregled.Somatoformni poremećaji Somatoformni poremećaji su karakterizirani fizičkim simptomima za koje ne postoji adekvatno medicinsko objašnjenje. Neki biološki orijentisani istraživači su na osnovu analize evociranih potencijalu uočili da pacijenti sa somatizacijskim poremećajem imaju izvjesna oštećenja pažnje i kognicije što se manifestira u pogrešnoj percepciji somatosenzomih senzacija. Prevalencija od 1% -2% medu ženama u opštoj populaciji ukazuje da se radi o relativno čestom oboljenju. Psihoanalitička interpretacija počiva na hipotezi da su somatizacijski simptomi. U ovom poglavlju biće pomenuti neki od najvažnijih somatoformnih poremećaja uključenih u MKB-10. Somatizacijski poremećaj Somatizacijski poremećaj karakteriziraju mnogobrojni. Ljekar opšte prakse bi trebao viđati takvog pacijenta u redovno propisanim i kratkim posjetama (najmanje jednom mjesečno). Interesanto je da je u oboljelim familijama ovaj poremaćaj manifestan samo kod prvostepenih rođaka ženskog spola. vidno oštećenih socijalnih i radnih sposobnosti. Žene obolijevaju pet puta češće u odnosu na muškarce. karakteristično je za ove pacijente da neprestano traže medicinsku pomoć. Somatski simptomi prouzrokuju značajan emocionalni stres kao i oštećenje socijalnih i radnih sposobnosti. ljekar opšte prakse treba nastojati da prihvati somatske žalbe pacijenta kao emocionalne. Premorbidne karakteristike ličnosti kod ovih pacijenata su uglavnom izbjegavanje. Pokazalo se da pacijenti sa ovim poremećajem imaju najbolju pognozu ukoliko je poremećaj u početnoj fazi prepoznat od jednog ljekara opšte prakse. Nekoliko kliničkih istraživanja je pokazalo da je somatizacijski poremećaj udružen sa drugim mentalnim poremećajima. Poremećaj je hroničan i u pravilu se javlja prije tridesete godine života. paranoidnost. najčešće sa  bipolarnim poremećajem raspoloženja i  zloupotrebom psihoaktivnih supstanci. model prisutan u izvjesnim kulturama. ustvari.

ali vrlo kontrolirano jer pacijenti sa somatizacijskim poremećajem su skloni da ih adekvatno ne koriste. Psihodinamska škola objašnjava hipohondrijazu kao odbranu od krivnje i osjećanja daje osoba po prirodi loša. prevashodno depresivnog i anksioznog poremećaja. Epizode traju od nekoliko mjeseci do godinu dana. U ovom slučaju uloga bolesnika omogućava individui da izbjegne ili odloži obaveze čiji su zahtjevi izvan njegovih realnih mogućnosti. prema nekim autorima. kao i  snižen prag tolerancije za osjećaj tjelesne neugodnosti. lako početak bolesti može biti vezan za bilo koju dob. S . Psihoterapija pomaže pacijentima da se suoče sa svojim simptomima i da razviju alternativne strategije kako da ispolje svoja osjećanja. Česti i redovni fizikalni pregledi su korisni. Pacijenti sa hipohondrijskim poremećajem su rezistentni na psihoterapiju. kao i oštećenje socijalnih i radnih sposobnosti. Nemoguće ga je ubijediti u suprotno i pored toga što se medicinski uzrok ne može ustanoviti na osnovu objektivnih fizikalnih i laboratorijskih pretraga. Kao rezultat pacijentove preokupacije javlja se značajan stres. Postoje brojni pokazatelji da ovi pacijenti premorbidno  imaju tendenciju da preuveličavaju i prenaglašavaju benigne somatske senzacije.za sve štoje loše urađeno u prošlosti (bilo realno ili imaginarno). Poremećaj je podjednako zastupljen kod oba spola. Nadalje. Pacijent je u potpunosti preokupiran tim simptomima i ustrašen da boluje od teške i neizlječive bolesti.Najracionalnija strategija za ljekara opšte prakse u primamoj zaštitije da pacijenta sa somatizacijskim poremećajem pokuša uvjeriti da postoji mogućnost da je psihološki faktor uzrokom njegovih simptoma i da se pacijent treba obratiti psihijatru. jerje na taj način pacijent uvjeren da nije napušten od svog ljekara.   Hipohondrijski poremećaj ima epizodičan tok. koriste se odgovarajući psihofarmaci. U slučajevima kada je somatizacijski poremećaj udružen sa poremećajima raspoloženja ili anksioznim poremećajima. a razdvojene su relativno dugim periodima remisije. U nekim slučajevima može se naći jasna veza između egzacerbacije hipohondrijskih simptoma i psihosocijalnog stresa. Hipohondrijski poremećaj Glavna karakteristika hipohondrijskog poremećaja je pacijentova nerealistična i neadekvatna interpretacija bolova koji su uglavnom ograničeni najedan ili najviše dva organska sistema.6% u kliničkoj populaciji. Bolne i somatske patnje stoga imaju značenje zaslužene kazne . Psihoterapija (individualna i grupna) značajno utiče na smanjenje broja hospitalizacija (do 50%). Etiologija  Jedna od teorija o etiologiji hipohondrijskog poremećajaje zasnovana na socijalnom modelu učenja. njačešće se javlja između dvadesete i tridesete godine života. Šestomjesečna prevalencija ovog poremećaja od 4% . hipohondrijski poremećaj je samo jedna od varijanti nekih drugih mentalnih poremećaja. U prilog tome je i činjenica da je hipohondrijski poremećaj komorbidan sa dva gore pomenuta u 80% slučajeva. Osobe sa blažom formom ovog poremećaja se uglavnom nikada i ne obrate psihijatru nego se tretiraju kod ljekara opšte prakse ili dmgih specijalista.

Somatiformna autonomna disfunkcija Kod ovog poremećaja pacijent se uglavnom žali na somatske tegobe koje odgovaraju organskim sistemima koji su pod kontrolom autonomnog nervnog sistema. dok ga ignoriranje i kažnjavanje inhibiraju. respiratomi (psihogena hiperventilacija i "napadi kašlja") kao i gastrointenstinalni ("želudačna nervoza" i "nervozom uzrokovane dijareje"). Ppored toga postoji izvjestan broj pacijenata kod kojih se ta veza ne može utvrditi a koji u potpunosti zadovoljavaju kriterij za ovo stanje. Postoji nekoliko teorija o etiopatogenezi ovog poremećaja.druge strane. Perzistentni somatiformni bolni poremećaj Primami simptom perzistentnog somatifomog bolnog poremećajaje uporan i intenzivan bol najednom ili više mjesta a koji se u potpunosti ne može pripisati nepsihijatrijskom medicinskom ili neurološkom stanju.  Prvi oblik je karakteriziran vegetativnim simptomima kao što su palpitacije. vrtoglavice i opšte slabosti su karakteristični za drugi oblik ovog poremećaja. Prvostepeni rođaci pacijenata sa perzistentnim somatiformnim bolnim poremećajem su u povećanom riziku da obole od istog poremećaja To ukazuje na eventualnu genetičku podložnost ili bihejvioralni mehanizam u transmisiji poremećaja Mogući razlog zbog čega se ovaj poremećaj javlja relativno kasno je da se tolerancija na bol smanjuje sa starenjem. anksiozni i poremećaji vezani za zloupotrebu psihoaktivnih supstanci u usporedbi sa prevalencijom u opštoj populaciji. Neki psihijatri misle daje uporan i tvrdokoran bol konceptualiziran u cilju manipulacije i . Poremećaj se obično javlja u četvrtoj i petoj deceniji života. U familijama ovih pacijenata mnogo su češći depresivni. invazivne dijagnostičke i terapijske procedure se smiju poduzimati samo u slučaju kada za to postoje objektivne indikacije. Ukoliko hipohondrijski poremećaj nije udružen sa drugim mentalnim poremećajima. zbog toga štoje veća vjerovatnoća povređivanja u toku radnog vijeka. pretjerano znojenje i tremor. od kojih nijedan ne ukazuje na objektivni somatski poremećaj odgovarajućeg sistema ili organa. Najčešće "aficirani" sistemi su    kardiovaskulami ("srčana nervoza"). Simptomi se uglavnom ispoljavaju u dva oblika. kazne za nešto loše učinjeno kao i način za ispaštanje krivnje.  Subjektivni i nespecifični simptomi kao što su bolovi. Kod velikog broja pacijenata sa ovim poremećajem evidentan je psihološki stres ili trenutne poteškoće i problemi koji su u direktnoj vezi sa aktuelnim tegobama. Fizički radnici najčešće trpe od ovog poremećaja. ima vrlo dobru prognozu.    Prema psihodinamskoj teoriji bol može biti u funkciji metoda za zadobivanje Ijubavi. Bihejvioristi smatraju da podržavanje pacijenta u njegovom bolu potencira bolno ponašanje. nadustosti. Ovaj poremećaj je dva puta češći kod žena nego kod muškaraca. osjećaj vrućine. žigovi.

U pravilu ovi pacijenti imaju dugotrajnu istoriju medicinskih i hirurških intervencija. radi se o heterogenoj grupi pacijenata koji ispoljavaju različite vrste bolova kao što su npr. Veoma često negiraju emocionalne patnje ("njihov život je savršen i sveje uredu osim bola koji ne mogu da istrpe"). . nesanica i razdražljivost. Stoga neki autori smatraju da je ovaj poremećaj samo jedan od oblika maskirane ili somatizirane depresije. Potpuno su preokupirani bolom i smatraju ga izvorom vlastite bijede. atipični facijalni bolovi ili hronični bol u zdjelici. U početnoj fazi bolje obično blag i podnošljiv. smanjenje libida. Značajnu ulogu igraju endorfini u centralnoj modulaciji bola. Oni upomo posjećuju Ijekare i traže lijekove. bol u leđima. U osnovi bol može biti posttraumatski. ali da bi se postavila dijagnoza somatiformnog perzistentnog poremećaja bola mora biti utvrđen psihološki faktor koji ima jasnu i nedvojbenu ulogu u pojavi bolnog simptoma i njegovog širenja. Najprominentniji depresivni simptomi u sklopu ovog poremećaja su gubitak energije. Istraživanja pokazuju da su depresivni simptomi prisutni u 60% do 100% pacijenata sa poremećajem bola.zadobijanja prednosti u zamršenim Ijudskim odnosima (npr. U stvari. Klinički tok može biti sekundamo kompliciran adikcijom na različite supstance koje su pacijenti koristili da bi smanjili bol. U najvećem broju slučajeva poremećaj postaje hroničan i onesposobljavajući. Biološka istraživanja ukazuju daje serotonin glavni neurotransmiter sa mjestom djelovanja u silaznim inhibitomim putevima uključenih u transmisiju bola. Pacijenti koji pate od ovog poremećaja ne sačinjavaju jedinstvenu grupu. stabilizacija braka koji se raspada). neuropatski ili jatrogeni. U toku narednih nekoliko sedmica ili mjeseci intenzitet bola se naglo pojačava.

a najčešće hipersomnijom u izraženoj faziporemećaja. Ritam spavanja (sna)je poremećen sa insomnijom u početnoj fazi. tenzivne glavobolje kao i osjećanje opšte nestabilnosti. Pacijenti se pored toga žale na neprijatne asocijacije i sjećanja. Preporučljivo je pomjeriti pacijenta iz njegovog ambijenta i uključiti ga u kontrolirani hospitalni program koji podrazumijeva multidisciplinami pristup koji uključuje primjenu različitih vrsta terapijskih metoda. stanja mišićne napetosti i tenzivne glavobolje. Pacijenti su zabrinuti zbog svog mentalnog i fizičkog stanja. hlorimipramin i doksepin) su se pokazali korisnim. Interesantno. predstave. važno je napomenuti da postoji značajna kulturološka razlika u manifestaciji simptoma. anhedonični i do izvjesnog stepena depresivni i anksiozni. ili pak imaju direktni analgetički efekat putem stimulacije eferentnih inhibitomih bolnih puteva. da im se tijelo mijenja i postaje "beživotno". a okolina im izgleda potpuno neprirodnom. Kod drugog oblika ovog poremećaja dominira osjećanje fizičke i tjelesne iscrpljenosti poslije minimalno uloženog napora. a istovremeno postoji opasnost od sekundarne adikcije. da njihovo ponašanje na neki način nije više njihovo vlastito. Blokade nerava i himrške ablativne tehnike nemaju efekta kod većine pacijenata sa poremećajem bola i recidivi sejavljaju uvijek nakon šest do osamnaest mjeseci. U nekim slučajevima pacijenti vide samog sebe sa distance. Etiološki uzrok ovog poremećajeje nepoznat. Ostali neurotski poremećaji Neurastenija Kada je u pitanju neurastenija. ili pak svoje mrtvo tijelo. Ovaj poremećaj u čistom i izoliranom oblikuje veoma rijedak. Analgetici. Drugim riječima. mogu se izdvojiti dva tipa ovog poremećaja koji imaju veliki broj zajedničkih simptoma. Bihejvioralni tretman se pokazao efektivnim kod migrenoznog. slično djejstvo imaju i neki dmgi serotoninergički antidepresivi. Generalno. Antidepresivi (hloramitriptilin. sedativi i anksiolitici nisu od velike koristi u tretmanu ovog poremećaja. Depersonalizaciono-derealizacioni sindrom Kod ovog poremećaja pacijenti imaju utisak da njihove misli. Otvoreno je pitanje da li ovi agensi smanjuju bol zbog primarnog antidepresivnog efekta. Kod oba oblika ovog poremećaja veoma su česte vrtoglavice. sjećanja i emocije. miofacijalnog bola. razdražljivi.Tretman ovih pacijenata je vrlo kompleksan i u osnovi je rehabilitacioni. oslabljenu koncentraciju i neefikasnost. oni osjećaju da gube vlastite misli. tijelo i okolina izgledaju nerealno. . Kod jednog tipaporemećaja osnovno obilježje je zamor nakon umnograda koji redovno dovodi do pada efikasnosti u obavljanju svakodnevnih aktivnosti.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful