DEMENCIJA Demencija je hronični generalizirani sindrom, koga karakteriše opće intelektualno propadanje, a primarni uzrok nastanka je najčešće u samom

mozgu.Nastaje usljed difuznog, trajnog oštećenja funkcija i struktura mozga.Javlja se obično u poodmaklim godinama života. Uzroci mogu biti različiti: degenerativni (Alzheimerova bolest, Parkinsonova bolest), mehanički, vaskularni, inflamatorni, toksični, neoplastički, metabolički. Klinička slika Klinička slika se karakteriše opadanjem sposobnosti upamćivanja nedavnih događaja, mišljenja, prosuđivanja.Pacijenti su apatični ili nezainteresovani, zbunjeni.Izvršavanje svakodnevnih radnji je poremećeno (oblačenje, pranje, kuhanje).Bolesnici se lako uznemire, postaju plačni ili uzbuđeni.Karakteristično je zapostavljanje higijene. Klasifikacija Prema izraženosti simptoma demencija može biti: - Laka:Rad ili socijalne aktivnosti su poremećeni.Mogučnost nezavisnog življenja je očuvana. - Srednja:Nezavisno življenje je rizično. - Teška:Ne postoji mogučnost samostalnog života i stalni nadzor je neophodan. Dijagnoza Obitelji su najčešće one koje se jave za pomoć.Oni navode slabljenje pamćenja kod njihovog člana, promjenu ličnosti i ponašanja. Testovi pamćenja i mišljenja mogu uključivati: - sposobnost prisjećanja naziva tri obična predmeta odmah kod pokazivanja i ponovo nakon tri minute, - sposobnost pobrojavanja dana u sedmici obratnim redoslijedom. Diferencijalna dijagnoza Diferencijalno dijagnostički treba isključiti depresiju, urinarnu infekciju i ostale infekcije, subduralni hematom, normotenzivni hidrocefalus, anemiju, nedostatak B12, sifilis. Neki lijekovi takođe mogu dovesti do gubitka pamćenja i koncentracije. Kako pomoči pacijentu i porodici Treba pratiti sposobnosti pacijenta.Ako je poremećaj blag, treba uzeti u obzir korištenje podsjetnika.Smještanje i ostavljanje pacijenta na nepoznatim mjestima i situacijama treba izbjegavati.Važno je ublažavanje stresa, kako kod pacijenata tako i kod onih koji brinu o njemu.Ako je potrebna intenzivna njega pacijenta treba smjestiti u bolnicu ili starački dom. Liječenje U liječenju se koriste sedativi ili hipnotici (benzodiazepini) i to oprezno, jer ovi lijekovi mogu pogoršati konfuznost.Daju se i neuroleptici, u niskim dozama (haloperidol 0,5-1 mg 1-2 puta dnevno) u cilju kontrole agitiranosti, psihotičkih simptoma ili agresivnosti.

TEŽI (MAJOR) DEPRESIVNI POREMEĆAJ
1. EPIDEMIOLOGIJA Depresivni poremećaji su česti. Procjena rizika od većih depresivnih poremećaja tokom života iznosi od 10-30%. Depresija je dva puta češća kod žena nego kod muškaraca. Rizik od veće (major) depresije se povećava 1.5 to 3.0 puta ukoliko je bolest prisutna kod prvog srodnika. Skorije kanadsko istraživanje pokazuje da se u najvećem postotku početak depresije javlja kod mladih odralih osoba (u dobi od 12 do 24 godine). Vrijednosti prevalence su skoro podcijenjene, jer je dobro poznato da mnogo ljudi koji zadovoljavaju dijagnostičke kriterije depresije ne traže pomoć u liječenju. Bolesti depresije nose sa sobom značajan rizik od smrti i invaliditeta. Oko 15% pacijenata umre od svoje vlastite ruke, i kod bar 66% svih samoubistava je prethodila depresija. U Kanadi , depresija je vodeći uzrok invaliditeta i prerane smrti kod ljudi od 18 do 44 godine, a očekuje se da će biti drugi vodeći uzrok invaliditeta kod osoba svih životnih doba do 2020 godine. Depresija takođe utiče na članove porodica i hranioce, a dokazano je da djeca depresivnih majki imaju povećan procenat problema u školi i u ponašanju. Poznato je da su bolesti depresije povezane s povećanom stopom smrtnosti i invaliditeta od kardiovaskularnih oboljenja. Taj povećani rizik je neovisan o drugim većim rizicima, uključujući dob, ventrikularnu ejekcionu frakciju i prisustvo diabetes mellitus-a. 2. ETIOLOGIJA Uzrok depresije ima više faktora. Biološki, psihosocijalni i faktori okoline vjerovatno djeluju u kombinaciji kod osjetljivih individua tako što ubrzaju epizode depresije. • Genetički: ne postoji identifikovan “gen depresije” ali poremećaj pokazuje porodično grupisanje. Ova povezanost se potvrdila čak i u studijama kod blizanaca razdvojenih po rođenju i odgojenih u različitim porodicama, tako da ne može biti objašnjena u potpunosti faktorima okoline. • Neurohemijske abnormalnosti: Poremećaji u nekoliko neurotransmiterskih sistema, posebno norepinefrina i seretonina povezani su sa depresijom. Ovu hipotezu je potrdio povoljan odgovor na antidepresivne lijekove koji utiču na ove sisteme. • Psihodinamični faktori:

Neke karakterne crte kao što su nisko samopoštovanje i tendencija samo-kritikovanja su češće kod osoba koje su sklone depresiji. Premda su klinička depresija i normalna žalost dvije različite cjeline, ozbiljni gubici mogu ubrzati depresiju. Neka istraživanja su pokazala višu incidencu depresije kod odraslih koji su izgubili roditelje (zbog smrti) u ranom djetinjstvu. Socijalna izolacija povećava rizik od depresije. 3. DIJAGNOZE DEPRESIJE 3.1. Opći simptomi

Depresivni pacijenti će predstaviti ljekaru nejasne simptome kao što su zamor, slabost, poremećaji sna ili pretjerane brige o manjim fizičkim oboljenjima. Visok pokazatelj sumnje je potreban da bi se dijagnosticirala depresija. Dijagnoze se obično mogu uspostaviti nakon detaljne istrage simptoma koristeći dijagnostičke kriterije navedene ispod. Takođe je od pomoći i razgovor sa članovima porodice o primijećenom ponašanju kod pacijenta. 3.2. Kriteriji dijagnosticiranja glavnih depresivnih poremećeja Izvor : Dijagnostički i statički priručnik mentalnih poremećaja DSM-IV A
Pacijent ima depresivno raspoloženje (npr. osjećaj tuge ili praznine) ili gubitak interesa ili zadovoljstva većinom vremena u toku 2 ili više sedmica uz više dolje navedenih simptoma: • San- insomnija ili hipersomnija skoro svakog dana • Interes-primjetno smanjen interes ili nedostatak zadovoljstva kod skoro svih aktivnosti većinu vremena • Krivica- pretjerani ili neprikladni osjećaj krivice ili bezvrijednosti većinu vremena • Energija- gubitak energije ili zamor većinu vremena • Koncentracija- smanjena sposobnost razmišljanja ili koncentracije, neodlučnost; većinu vremena • Appetit- povećan ili smanjen apetit • Psihomotorika- opažena psihomotorna agitacija/depresija • Samoubistvo- povratne misli o smrti /suicidalne ideje Simptomi ne zadovoljavaju kriterije za mješovite epizode (manično-depresivne epizode) Simptomi uzrokuju klinički značajan distres ili pogoršanje u socijalnim, profesionalnim ili nekim drugim bitnim područjima funkcionisanja Simptomi se nisu javili usljed direktnih fizioloških efekata supstanci (npr. zloupotreba droga, lijekova) ili opštih medicinskih stanja Simptomi nisu uzrokovani žalošću

B C

D

E

4. MENADŽMENT - TRETMAN Pacijentova razmišljanja o samoubistvu trebaju se ozbiljno shvatiti. Vec pri prvoj pacijentovoj posjeti, kliničaru ovo mora biti jasno i mora redovno pratiti pacijentove promjene u namjerama i i suicidalnosti.Prioritet je uvijek naravno kako pacijentova tako i sugurnost drugih osoba.Detaljan plan samoubistva,socijalna izolacija,zloupotreba supstanci,raniji pokušaji suicida kao i porodična istorija suicida umnogome povećava rizik,što može ukazivati na potrebu pažljivog i bliskog posmatranja(češće posjete,paziti da pacijent ne stanuje sam nego sa rođacima ili prijateljima,ili hospitalizacija).

4.1. Nefarmakološki tretman Tretman zahtjeva suosjećajan ali objektivan (bez ličnih predrasuda) pristup ljekara. Inicijalno, ljekar treba da educira pacijenta da je depresija bolest gdje je tretman moguć i naročito da im ukaže na to kakva su njihova lična očekivanja za signifikantan ili potpun poravak.Pacijeti trebaju biti ohrabreni da postavljaju pitanja.Članovi porodice-obitelji su ključni saveznici u pružanju podrške depresivnim pacijentima i njihovo uključivanje mora biti ohrabreno. Kratkoročna psihoterapija podrške (5-20 min) se koristi u kriznim intervencijama i kod olakšanja simptoma akutne depresije tako da se pacijenti mogu bolje nositi sa svakodnevnim aktivnostima i imati bolje međuljudske odnose. Koristeći vještine slušanja i komunikacije o kojima se diskutovalo u PAT jedinici 4 pomoći ćete mu na duži period. Kognitivno-bihevioralna terapija specifično cilja na proces razmišljanja koji je u pozadini kod svakog pacijenta sa depresivnim raspoloženjem. Na primjer, pacijent je ohrabren da se suoči sa mišlju”Ja sam bezvrijedan” nabrajajući svoja postignuća čak i ako se čine neupečatljivim za pacijenta. Kliničke studije su dokazale efektivnost ove tehnike. Druge ne –farmakološke terapije uključuju tjelesne vježbe, pojačanu socijalizaciju terapije svjetlošću i manipulacije putem sna. 4.2. Terapija antidepresivima 4.2.1. Uvod Terapija sa antidepresivnim lijekom je preferirani tretman u slučajevima umjerene do teške major depresije. Stopa odgovora na terapiju antidepresivima je oko 60 % a blizu je 80 % ako se uvede drugi lijek nakon izostalog odgovora sa inicijalnim antidepresivom. Fiziološki simptomi depresije (poremećaj spavanja, apetita, energije i motorne aktivnosti) mogu se povući prije nego što se pacijent subjektivno počne osjećati bolje (zato ima smisla tražiti “objektivne” izvještaje od članova porodice). Simptomi se tipično ne počnu povlačiti dok pacijent ne uzme adekvatnu dozu lijeka u periodu od 2 do 4 sedmice. Za potpunu remisiju je ponekad potrebno do četiri mjeseca. Pacijenti trebaju biti svjesni da su nus-pojave tipično prolazne i da zbog njih ne bi trebali prestati sa terapijom, čak iako se osjećaju bolje, bez prethodne konsultacije sa ljekarom. 4.2.2. Izbor antidepresiva Niti za jedan antidepresivni lijek se nije dokazalo da je više efikasan od drugih, stoga se drugi faktori trebaju uzeti u razmatranje pri donošenju odluke koji je lijek najbolji za pojedinog pacijenta. Prilikom donošenja odluke o izboru antidepresiva treba uzeti u obzir dolje navedene osnovne koncepte: • • Ako je pacijent ( ili član porodice) prethodno imao pozitivan odgovor na specifičan antidepresiv, razborito je propisati taj lijek. Kod suicidalnih pacijenata kod kojih postoji opasnost od predoziranja treba izbjegavati triciklične antidepresive i inhibitore monoamino oksidaze (IMAO).

Trenutne smjernice sugeriraju da. Većina ljekara (i njihovih pacijenata) prestanu sa antidepresivnom terapijom prerano.2. bez prethodnog razgovora o riziku od relapsa i posljedičnom riziku od onesposobljenja i smrti. nauzeju. Kliničar treba razmotriti sa pacijentom prednosti (prevencija rekurencija-povrata) i rizike (npr. Generalno. O stalnoj terapiji antidepresivima treba razgovarati sa pacijentima sa dodatnim faktorima rizika (2 ili više epizoda depresije u 5 godina. citalopram. Antidepresivni lijekovi Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotinina –Selective Serotonin Re-uptake Inhibitors (SSRI) Potencijalni neželjeni efekti uključuju anksioznost. doza se treba postepeno smanjivati da bi se izbjegli simptomi koji se mogu javiti pri naglom prestanku uzimanja antidepresiva. nepogodnosti uzimanja lijeka) tretmana. Doza održavanja Preko 70% pacijenata dožive povrat depresije u toku života.2. Ako pacijent nije dobro podnosio prvi lijek. Generičko Tvorničko Doziranje Ime ime kod odraslih Komentari . neželjeni efekti. sertralin. tako da se tipično doza prvog lijeka postepeno smanjuje dok se uvodi novi antidepresiv.2. antidepresivna terapija se treba nastaviti u terapijskoj dozi još najmanje 6 mjeseci da bi se značajno smanjio rizik od relapsa. Klasični inhibitori MAO su izuzetak. venlafaxin). Treba uzeti u obzir i cijenu lijeka. 4. treba odabrati antidepresiv sa što manje lijek-lijek interakcija (npr. Promjena antidepresiva Ako nema odgovarajućeg odgovora ili je odgovor na izabrani antidepresiv limitiran a povećanje doze je ili bilo neuspješno ili neprimjereno. Prema trenutnim mišljenima u ovakvim slučajevima pacijentu treba propisati selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja (re-uptake) serotonina ili neki od novijih antidepresiva. onda je razborito uvesti period ispiranja da se izgube neželjeni efekti prije nego što se uvede drugi lijek. jer oni traže period ispiranja dug 2 sedmice prije nego što se započne sa uvodjenjem drugog antidepresiva. onda je prelaz na drugi antidepresiv (promjena antidepresiva) odgovarajuća strategija. Ovi lijekovi su relativno sigurni u slučaju predoziranja.5.. 4. 4.• • • Tolerantnost nus-pojava (neželjenih efekata) treba biti individulano odredjena za svakog pacijenta.4. Ako se donese odluka o prestanku antidepresivne terapije. trošak. agitaciju. nema potrebe prestati sa uzimanjem prvog antidepresiva prije nego sto se počne uzimati drugi.3. epizode nakon 50-te godine i epizode koje je teško tretirati). glavobolju i seksualnu disfunkciju. odnosno da li je pacijent u mogućnosti sebi priuštiti taj lijek. nakon što dodje do oporavka. Kod pacijenata sa koegzistirajućim medicinskim poremećajem koji već uzimaju brojne druge lijekove.

Sedirajuće dejstvo. Nema signifikantnih lijek-lijek interakcija. urinarnu retenciju i povećanje tjelesne težine. Amoxapin Asendin 50-300 Ima efekat blokiranja dopamina (stoga postoji rizik mg/dan od tardivne diskinezije) Clomipramin Anafranil 25-250 Povećan rizik od konvulzija mg/dan Desipramin Norpramin 25-300 Metabolit imipramina mg/dan Doxepin Sinequan 25-300 Potentan antihistaminik. Može biti koristan kod Predmenstrualnog disforičnog poremećaja. suha usta. tahikardija. venlafaxin—povećavaju rizik od serotonin sindroma (hipertenzija. Takodjer se koristi kod paničnih ili generaliziranih anksioznih poremećaja. Generičko Ime Tvorničko Doziranje Komentari . Može biti koristan kod post-traumatskog stresnog poremećaja. mg/dan Nortriptylin Pamelor 25-150 Metabolit amitriptylina mg/dan Inhibitori monoamino oksidaze ( IMAO) Obično su rezervisani za pacijente koji ne podnose druge klase antidepresiva. hipertermija. Primarna indikacija je opsesivno-kompulzivni poremećaj. konstipaciju. Treba izbjegavati hranu koja sadrži tiramin i odredjene produkte koji se mogu dobiti u apotekama bez recepta. smrt). uključujući.Fluoxetin Prozac 10-80 mg/dan Fluvoxamin Paroxetin Sertralin Citalopram Luvox Paxil Zoloft Celexa 50-300 mg/dan 10-60 mg/dan 25-200 mg/dan 20-40 mg/dan Vrlo dugo vrijeme poluživota (5 dana). Intrekacije sa lijekovima: trazodon. Potencijalni neželjeni efekti uključuju ortostatsku hipotenziju. dextromethorphan. SSRI. Triciklični antidepresivi Svi triciklični antidepresivi su potencijalno letalni kod predoziranja uslijed kardijalne toksičnosti. S obzirom da su moguće interakcije i sa brojnim drugim lijekovima uporednu upotrebu propisivati sa velikim oprezom. Generičko Tvorničko Doziranje Ime ime kod odraslih Komentari Amitriptylin Elavil 25-300 Može biti koristan kod nekih hroničnih bolnih mg/dan stanja. Doze koje se uzimaju nakon podneva mogu izazvati insomniju. i simpatomimetike kao što je pseudoephedrin i phenylephrin. mg/dan Imipramin Tofranil 30-300 Pogledati opšte komentare navedene gore.

Koristiti sa velikim mg/dan oprezom kod pacijenata sa srčanim. cerebrovaskularnim poremećajima ili kod pacijenata sa konvulzivnim napadima. Nema signifikantne lijek-lijek interakcije.Phenelzin Tranylcypromin Generičko Tvorničko Ime ime Bupropion Wellbutrin. Koristiti sa velikim mg/dan oprezom kod bolesti srca. Parnate 20-60 Pogledati opšte komentare mg/dan navedene gore. 25-600 Rizik od priapizma kod muškaraca. Zyban Nefazodon Serzone Trazodon Desyrel Venlafaxin Effexor kod odraslih 7. ime Nardil Ronald A. Ako se naglo prestane sa uzimanjem ovog lijeka mogu se javiti vrlo teški simptomi povlačenja. 75-350 Rizik od stalnog porasta krvnog pritiska.5-90 Pogledati opšte komentare mg/dan navedene gore. 200-600 Blaži porast krvnog pritiska. Treba ga mg/dan odvojiti od terapije sa inhibitorima MAO najmane 14 dana. 167 (11) . Ostali antidepresivi Doziranje kod odraslih Komentari 200-450 Povećan rizik od konvulzija. Vrlo sedirajuće dejstvo. 2002. Tableta od 150 mg sa mg/dan postepenim otpuštanjem se indicira kao dodatna terapija kod odvikavanja od pušenja. Remick Diagnosis and management of depression in primary care: a clinical update and review CMAJ • November 26. Siguran u slučaju predoziranja.

Depresivni poremećaji su dvostruko češći u žena nego u muškaraca (širom svijeta) i češće se javljaju kod onih žena bez interpersonalnih kontakta.1. pucanje. 5. Odrasle osobe Pedeset % odraslih osoba sa depresivnim poremećajem dožive početak depresije u životnoj dobi od 20 i 50 godina starosti. 5. U ovoj dobi prisutne su različite konstelacije simptoma depresije i stariji ljudi često ne obraćaju pažnju na depresivno raspoloženje. Ova stopa raste do 2% i viša je u dječaka nego djevojčica školskog uzrasta. Starije zrelo doba Depresivni poremećaji kao i simptomi depresije često se javljaju u ovoj životnoj dobi u frekvenciji do 20 procenata. razvoda ili smrti i psihijatrijskim oboljenjem u roditelja.2. Depresija u adolescenciji postaje patološka kada su simptomi produženi.3%. Uzrast od petnaest do devetnaest godina starosti pokazuju deset puta veću vjerovatnoću da izvrše samoubistvo u odnosu na uzrast od deset do četrnaest godina. Adolescencija Značajan rast stope pojave depresije javlja se u periodu od djetinjstva do adolescencije. Kod starijih osoba biološke. a oko 10-15 procenata to zaista i učini. vješanje i trovanje karbon-monoksidom.3.5. ali tragična situacija kada se ozbiljna depresija ne tretira i takva osoba može biti smještena u neodgovarajuću instituciju. 5. fizičkog zlostavljanja. Depresija u starijoj zrelosti često se miješa. siromaštva. odvajanjem od roditelja. a metode se često greškom zamijene sa nesretnim slučajem. sa demencijom. Depresivno dijete u dobi od 4 godine pokazuje samodestruktivne želje. Dvije trećine depresivnih odraslih osoba pomišlja na okončanje vlastitog života. Djetinjstvo Depresija se javlja u predškolskom uzrastu u stopi od 0. Samoubistvo je treći najčešci uzrok smrtnosti kod dječaka u adolescentnom dobu i četvrti najčešći uzrok kod djevojčica. razvojna etapa u značajnoj mjeri utiče na to kako se ovaj poremećaj manifestuje u različitim dobnim skupinama. Stope pojave depresije ne zavise od socio-ekonomskog statusa i rase. Ovo je potencijalno česta. Prevalenca iznosi 5 procenata i slična je kod oba spola. Rizik od pojave depresije u toku djetinjstva povećava se uslijed hroničnih fizičkih stanja.4. te pogrešno dijagnostikuje. 5. psihološke i socijalne varijable povećavaju rizik za pojavu depresije. DEPRESIJA TOKOM LJUDSKOG VIJEKA Iako su određene karakteristike depresije konzistentne tokom cijelog životnog vijeka. . Metode koje se najčešće koriste su uzimanje droge ili alkohola.

Osjećanja bespomoćnosti i beznadežnosti su posebno karakteristična za depresiju i slučajeve samoubistva kod starijih osoba. osjećaj dosade. beznadežnost. suicidnih misli Razdražljivost. bezvrijednost Udruženo sa anksioznošću . apatija Zamor. nesanica Rijetko objelodanjivanje osjećaja tuge Moguće otkrivanje osjećaja tuge. povlačenje Slab apetit. zamor. razdražljivost Intenzivni. gubitak težine Agitacija. Karakteristike depresije kroz životni vijek DJETINJSTVO • • • • • Skriven početak Apatija.Stopa izvršenja samoubistva najviša je među pripadnicima ove starosne dobi (50% viša u odnosu na mladje osobe) i većina ovih samoubistava dogodi se uslijed (unutar konteksta) depresivnog poremećaja. povećana agresivnost Djeca i predškolski uzrast • • Predpubertetska djeca • • • • • • • ADOLESCENCIJA • • • • • Osjećanja tuge manje učestala kod starijih dobnih skupina Nemir povezan sa nezadovoljstvom. samokritičnost. poremećaj spavanja Nekontrolisano mokrenje i defekacija Gubitak težine. plačljivost Smanjenje inicijative i odgovora na stimuluse. anoreksija Somatske žalbe Slabi rezultati u školi Socijalno povlačenje. labilni afekti Nisko samopoštovanje. Period po gubitku supružnika (pogotovo za muškarce) jeste period visokog rizika.

posebno buđenje u rano jutro i učestalo buđenje u toku noći Smanjena seksualna aktivnost i interes Psihomotorno usporavanje (retardacija) Anksioznost Smanjen apetit. revoltno ponašanje kao npr. abdominalni bol Hipersomnija RANO I SREDNJE ZRELO DOBA • • • • • • • • • Depresivno raspoloženje Anhedonija Osjećanja bezvrijednosti.• • • • • • • • • • • • Osjećanja usamljenosti i nevoljenosti Pesimizam u vezi budućnosti Gubitak interesa za prijatelje i aktivnosti. krađa. beznađa. bježanje od kuće. apatija Nizak prag tolerancije frustracije Slabi rezultati u školi Sklonost svadjama Povećan konflikt sa kolegama Neprihvatljivo. fizičko nasilje Seksualna aktivnost Zloupotreba supstanci Žalbe na glavobolju. krivice Smanjena energija. zamor Poremećaj spavanja. gubitak težine ili povećan apetit i gojenje STARIJE ZRELO DOBA • • • • • • • • • • • Malo je vjerovatno da će se žaliti na depresivno raspoloženje ili se prezentira sa plačnim afektom Osjećanja bespomoćnosti Pesimizam u vezi budućnosti Razmišljanje o problemima Kritičnost i zavist prema drugima Gubitak samopoštovanja Osjećanja krivice Duže i ozbiljnije depresije u odnosu na srednje zrelo doba Opaženi kognitivni deficiti Somatske žalbe Konstipacija .

kolima. . gušenje.putovanja autobusima. posjete drugima.Zbog straha pacijenti često izbjegavaju te situacije. .Taj korak treba upražnjavati jedan sat svakog dana dok se ne savlada strah. . govoreći sebi da će panika proći u roku od 30 minuta. Jedinica 13 FOBIČNI POREMEĆAJI Pod fobičnim poremećajima podrazumijevamo bezrazložno jak strah od specifičnih mjesta ili događaja.Pacijent ne bi trebao bježati od zastrašujuće situacije dok strah ne prestane. avionima. Klinička slika Zbog straha pacijenti mogu izbjegavati ili odbacivati svoje svakodnevne aktivnosti.Treba planirati seriju koraka.Nepremostive teškoće mogu im predstavljati odlazak ljekaru. provesti duže vrijeme dalje od kuće). . .• • • Socijalno povlačenje Gubitak motivacije Promjena apetita SUŠTINSKI /BAZIČNI /OSNOVNI SIMPTOMI KROZ STAROSNE GRUPE • • • Suicidne misli /ideje Smanjena koncentracija Poremećaj spavanja Izvodi iz: Procjene mentalnog zdravlja / Mental Health Assessment.Takve situacije mogu biti: . ubrzano disanje.Pri tome treba definisati prvi korak: npr.Sa pacijentom treba razgovarati o načinima prevazilaženja tih pretjeranih strahova.visina. koji će omogućiti pacijentu da se suprotstavi i nosi sa svojim strahovima. Liječenje Izbjegavanje zastrašujućih situacija može uzrokovati da strah postane jači. pacijent treba vježbati sporo i relaksirajuće disanje.društveni događaji.istupi u javnosti. odlazak u kupovinu. . napraviti kratku šetnju dalje od kuće sa članom porodice. .odlazak iz kuće.Zbog toga pacijenta treba ohrabrivati da praktikuje metode kontrole disanja da bi reducirao simptome straha.Ako strah i dalje postoji.Ponekad se jave i tjelesni simptomi kao što su lupanje srca.Zatim treba preći na složenije korake (npr. vozovima.otvoreni prostor.gužve ili javna mjesta.

Ako postoji depresija.Za pacijente sa učestalim i tačno određenim simptomima uzimanje anksiolitika (benzodiazepini) može pomoći. neće biti potrebna medikamentozna terapija. . uz navedene postupke. antidepresivi mogu pomoći (imipramin 50-150 mg na dan).Beta blokatori mogu reducirati tjelesne simptome. U većini slučajeva. Veoma je važno odrediti prijatelje ili člana porodice koji će pacijentu uvijek biti na usluzi i pomoći mu u prevazilaženju straha.Pri ovome ne treba uzimati alkohol ili anksiolitike.

Ostali tipični simptomi manije su: pojačana psihomotorna aktivnost ili nemir. teškoće u koncentraciji pažnje.). Hipomanija je poremećaj afekta sličan maniji. depresivne epizode. pojačano trošenje novca ili ispoljavanje drugih formi neodgovornog ponašanja i pretjerana familijarnost u društvu. kratkotrajne pojave depresije.Sindromi afektivnog poremećaja se karakterišu patološki povećanim ili smanjenim afektom (raspoloženjem). ali je manje intenzivan.POREMEĆAJI AFEKTIVITETA (manično-depresivna stanja) Poremećaji afektiviteta (raspoloženja) su primarno oštećenja emocija. samopouzdanja ili ideje veličine.Simptomi su: povišeno raspoloženje. ili čak.Barem tri simptoma od navedenih su prisutna: pojačana aktivnost ili fizički nemir. pojačan impuls za govor. Uzrok nastanka poremećaja je nepoznat. ali se dovodi u vezu sa biološkim i psihosocijalnim faktorima. bipolarnog afektivnog poremećaja. Manična epizoda se karakteriše abnormalnim i permanentno povišenim. pa su vrlo brzi pomaci. uključivanje u aktivnosti koje su nerazumne (trošenje novca. ekspanzivnim i razdražljivim afektom. pretjerana motorna aktivnost i bijeg ideja do te mjere da se bolesnika ne može razumjeti ili nije dostupan za uobičajenu komunikaciju. ubrzan misaoni tok. bezumno vozi auto) i značajno ispoljena seksualna energija i seksualna indiskrecija. nekritično ponašanje koje bolesnika izlaže riziku (npr. pojačana seksualna energija. gubitak normalne društvene inhibicije. Afektivni poremećaji se javljaju u obliku manične epizode. te potpuno abnormalan za osobu koja ga ispoljava. Manija sa psihotičnim simptomima karakteriše se istim ovim simptomima s tim što su ovdje prisutne sumanute ideje (obični veličine). ekspanzivan ili iritabilan. BIPOLARNI AFEKTIVNI POREMEĆAJ Bipolarni afektivni poremećaj je obilježen dvjema ili s više epizoda kod kojih je nivo raspoloženja i aktivnosti bolesnika značajno poremećen.Često je afekat labilan. smanjena potreba za spavanjem. kada se ispoljava ljutnja.Kod hipomanije afekat je povišen ili razdražljiv do stepena koji je evidentno abnormalan za osobu koja ga ispoljava i traje najmanje četiri dana. sposobnosti. povratnog depresivnog poremećaja i perzistirajućeg afektivnog poremećaja (distimija i ciklotimija). rastrojenost ili stalne promjene u aktivnostima i planovima. subjektivni osjećaj povećane snage. halucinacije (glasovi koji govore direktno bolesniku). što dovodi i do značajnih promjena ostalih funkcija duševnog zdravlja pojedinca. Kod manije bez psihotičnih simptoma afekat je povišen. opasna vožnja i dr. povišeno samopouzdanje ili ideje veličine. Prva manična epizoda najčešće se javlja u ranim dvadesetim godinama života. uzbuđenje. povečana govorljivost. seksualna indiskrecija. bijeg ideja ili subjektivni osjećaj da misli brzo teku. smanjena potreba za spavanjem. MANIČNA EPIZODA Manična epizoda se manifestuje kao hipomanija.Simptomi su: pojačana aktivnost ili fizički nemir. . pojačana govorljivost (bujica riječi). manija bez psihotičnih i sa psihotičnim simptomima.

povećanje energije i aktivnosti (hipomanija ili manija) ili sniženo raspoloženje sa smanjenjem energije i aktivnosti (depresija). prisutne ideje krivice i bezvrijednosti. gubitak tjelesne težine.U liječenju depresivne epizode koriste se triciklični antidepresivi (TAD) kao i inhibitori mono amino oksidaze (IMAO).Prva epizoda kod muškaraca je manična. POVRATNI DEPRESIVNI POREMEĆAJ Karakteriše se ponavljanjem epizoda depresije bez epizoda povišenog raspoloženja. gubitak libida itd. smanjena energija. ali bolesnik ispoljava i halucinacije. -umjerena. te ideje bezvrijednosti i krivice. interes i koncentraciju. a da do tada pacijent nikada nije ispoljavao hipomaničnu ili maničnu epizodu. Distimija je hronična ili rekurentna depresija. redukcija kapaciteta za radost. -teška sa psihotičnim simptomima. gubitak samopouzdanja. koji uključuje brojne epizode hipomaničnog ponašanja i blage ili umjerene depresije. pad aktivnosti. dok je kod žena depresivna. obuhvata četiri ili više od navedenih simptoma. najčešće fenotiazini i butirofenoni. koji su veoma izraženi. sadrži nekoliko navedenih simptoma. PERZISTIRAJUĆI AFEKTIVNI POREMEĆAJI Osnovna karakteristika ciklotimije je hronični ili rekurentni poremećaj afektiviteta. kao što su gubitak samopoštovanja. poremećen san. zamaranje. Primjenjuju se neuroleptici. . Simptomi su: snižen afekat. je identična sa prethodnom. Bipolarni afektivni poremećaji se karakterišu jasnim izmjenama epizoda smanjenog i povišenog raspoloženja i remisijama. TERAPIJA Manična faza afektivnih poremećaja iziskuje urgentno liječenje u hospitalnim uslovima. -teška bez psihotičnih simptoma. sadrži dva do tri od navedenih simptoma. Psihoterapija je korisna u tretmanu depresivnih bolesnika u kombinaciji sa biološkim metodama liječenja. Kod bipolarnih poremećaja obavezno je kombinovati antidepresive i litijum. Depresivna epizoda može biti: -blaga. sumanute ideje itd. DEPRESIVNA EPIZODA Osnovna karakteristika depresivne epizode je da depresivni poremećaj traje najmanje dvije sedmice. gubitak apetita. ali sa slabije ispoljenim intenzitetom simptoma po čemu se razlikuje od bipolarog afektivnog poremećaja.Takođe se koriste i litijumove soli.

Dijagnoza Dijagnoza se postavlja na osnovu sljedećih kriterija: bolesnici se žale na teško uvođenje u san. zloupotreba alkohola i opojnih supstanci. postoji preokupiranost nesanicom.Osobe koje loše spavaju su iznurene i ponekad nesposobne za rad. poremećaj sna se javlja najmanje tri puta nedjeljno u posljednjih mjesec dana.Takođe je važno praktikovati dnevno vježbanje.Opterečeni su svojim zdravstvenim stanjem. . zabrinuti i depresivno raspoloženi. Treba liječiti ono što je u osnovi psihijatrijskog ili somatskog stanja.Ujutro su depresivni.Zbog svega ovoga oni pribjegavaju uzimanju različitih lijekova. napeti.POREMEĆAJI SPAVANJA (INSOMNIJA) Pod insomnijom podrazumijevamo poremećaj spavanja koji može biti u smislu otežanog uvođenja u san ili u smislu nedovoljnog održavanja sna. pacijentu treba skrenuti pažnju na važnost relaksacije u večernjim satima. Diferencijalna dijagnoza Diferencijalno dijagnostički u obzir mogu doći depresija. Poboljšanje navika spavanja (ne sedativima) je najbolji lijek. zabrinuti. LIJEČENJE Da bi se spavanje poboljšalo.Pacijentu treba savjetovati da izbjegava kofein i alkohol. Kratkotrajni poremećaji spavanja mogu nastati kao posljedica stresnih životnih situacija.Hipnotici se mogu povremeno koristiti. anksioznost.Često govore o tome kako loše spavaju. održavanje sna ili slab kvalitet sna. pacijent je pod stresom zbog lošeg kvaliteta sna. akutnih bolesti ili promjene smjena na poslu. pa čak i smrću. apnea u snu. anksiozni.Pri tome treba mijenjati medikamente i pronaći najprikladnije.Važno je pridržavati se odlaska u postelju u isto vrijeme kao i ustajanja u isto vrijeme. Klinička slika Pacijenti koji pate od insomnije su napeti. razdražljivi.Dnevno spavanje treba izbjegavati.

opsesije (prisilne: misli. dok je apstraktno mišljenje svedeno na najmanju meru. euforičnog raspoloženja. patološko parničenje. Slika i objekt su za takvu osobu isto. ona stvari primaju »bukvalno«. Ekspanzivne sumanute ideje imaju sasvim suprotan sadržaj: izvanredna snaga. netačno. 22 godine. Sumanute ideje proganjanja i interpretativne sumanute ideje odnose se na ličnost bolesnika: prate ga. ne spominje se đavo već se za to upotrebljavaju metafore. ljubomora koja je neosnovana. ubrzano i čudno. Sadržajni poremećaji mišljenja To su sumanute ideje. maštanje. Apeit pojačan. Mišljenje može u patološkim slučajevima biti bez cilja. radio i televizijskim talasima. pregledanje ženinog veša. Depresivne sumanute ideje u skladu su sa depresivnim raspoloženjem i strahom: samooptuživanje (kriv je za sve nedaće na svetu). ideje bolesti itd. Da se ne bi nanelo zlo bližnjima. Ovi poslednji imaju i najteže poremećaje mišljenja. osećanja. apsurdna i besmisleha po izboru saučesnika u varanju (sin. fobije. Mala deca nemaju razvijeno apstraktno mišljenje. ali ne stiže da sve pojede »od silnih poslova«. nelogično. pseudologia fantastica i varalaštvo. Voleo bih ima dan ima 48 časova«. nihilističke ideje (sve je propalo i umrlo). neočekivanog sadržaja. ime neprijatelja se ne izgovara. Za njih broj ne može da postou sam za sebe već uvek mora da se odnosi na nešto. impulsi). Upadljivog je držanja. Patološka ljubomora. veliko bogatstvo (ima 1000 kuća). E. a slično se vidi i u shizofrenih bolesnika. Ovo ubeđenje ne dijeli okolina i sredina u kojoj živi osoba opsjednuta ovim idejama. kraljevima i carevima.Primitivno mišlienje se karakteriše se pre svega konkretnošću (»bukvalno shvatanje). — Ekspanzivne sumanute ideje manije. slučajni pogledi prolaznika). stalno priča viceve. Njihov sadržaj zavisi i od vremena u kome živimo: ranije je često sumanuta ideja bila povezana s bogom ili vešticama. K. sve se odnosi na njega (novine. Sumanuta ideja Pogrešno ubjeđenje koje nastaje bez odgovarajućeg spoljašnjeg razloga i podsticaja a održava se nepokolebljivo uprkos razuvjeravanjima. Inteligencija očuvana. Mladić. pojačan seksualni prohtev: »Jedini problem mi je kako da stignem da obradim sve cice koje mi padnu šaka. Ima akustičke halucinacije glasova koji mu prete. danas se češće govori o gamazracima. zasmejava bolesnikc i osoblje (»zaraznost« afekta). konfuzno.. vesti na radiju. Da bi naneo nesreću neprijatelju. 43 godine. postoji velika organizacija koja mu radi o glavi. političarima i filmskim glumcima. Ovaj tip mišljenja viđa se i u bolesnika čije su intelektualne sposobnosti oslabile. To su . Slično se vidi u vračanju i nekim običajima. dok je sigurno znak bolesti ako u to veruje lekar ili student). Sumanute ideje su uvijek znak psihoze. neobićno drži cigaretu i glasno pućka dim (maniranost). Poremećaji mišljenja. najveći je naučnik i pronalazač. po intenzitetu preterana i po radnjama koje je prate (špijuniranje. brat) ili same osumnjičene osobe (sumnja da ga vara žena starica). Pažnja hipervigilna. grimasira (pući usta). čak i »ginekološki« pregled). Dementne osobe izgubile su sposobnost apstraktnog mišljenja. on baca kletvu na njegovu sliku ili je cepa. razboleo se pre 10 godina. Sve ga »cice saleću i zaljubljene su u njega jer je najlepši muškarac». ime neke osobe poistovećuje se sa samom ličnošću. ideje materijalne propasti. Poremećaji mišljenja dele se u dve velike grupe: na poremećaje u sadržaju mišljenja i poremećaje misaonih procesa po obliku. precenjene uleje. niti ono odgovara njegovom obrazovanju i kulturi (verovanje u čini i vradžbine nije sumanuto ako je reč o primitivnoj osobi iz primitivne sredine.

. dok je sanjarenje uteha za želje koje se ne mogu ispuniti. ugrožavaju obolelog socijalno ili materijalno. pridavanje preterane važnosti nekoj činjenici ili problemu. To mogu biti i prisilna razmišljanja. On je bogat i troši bilione dinara godišnje i vodi uredno knjigovodstvo (koje niko ne razume). priznaju da su se lažno predstavljali i ponovo čine isto. primoravajući je da izvodi određene stereotipne ritualne radnje (prisilne radnje ili kompulzije) kako bi umanjila njihovo neprijatno dejstvo. mogu biti upadljiva »nastranost« inače normalnih osoba. onda je to nenormalna pojava. Kada. zbog čega dolaze u sukob sa zakonom i društvom. Varalice su vrsta patoloških lažljivaca koji lažima o svom položaju (da. Precjenjene ideje. što je praćeno snažnim afektom. npr. Stvaralačka fantazija priprema za buduću delatnost. U patološkim slučajevima opsesije su simptom prisilne neuroze i tada vladaju manjeviše neprestano individuom. Neko može biti protivnik pušenja i pljuvanja i insistira na torne. Car je careva protiv koga su upereni AEG (!) — aparati što čitaju i brišu mozak.»teledirigovani glasovi«.. Pseudologia fantastica Često se naziva i patološkom lažljivošću. npr. Muž je napustio jer na njega deluju preko specijalnih mašina (»iz Amerike. obuzimaju nosioca te ideje i utiču na celokupnu njegovu djelatnost. Inače »car careva« čisti sobe i moli da mu se da cigareta uprkos bogatstvu. može nekog da izbavi iz zatvora) pribavljaju materijalnu korist za sebe. ličnosti na visokom položaju. To su osobe koje imaju prisilnu potrebu da ostvaruju svoju fantaziju i lažno se predstavljaju kao heroji. valjda«). onda je to bolesna manifestacija. u prekinutom koitusu iz straha od začeća ili nezadovoljenom libidu zbog impotencije partnera. ovakve ideje dobiju patološke dimenzije (idu nauštrb ugleda. claustrophobia — strah od zatvorenog prostora. — Sumanute ideje paranoidne shizofrenije. Fobije su obično posledica davno doživljenog potisnutog straha. međutim. Psihoanaliza je ranije videla uzrok fobijama. Često su to vrlo obdarene . ali ako zbog ovog stava sebi svuda stvara neprijatelje i tome posveti najveći deo svog vremena. Traži da se i njoj nabavi takva mašina preko socijalnog da bi povratila muža.. itd. pacijent je ubeđen u njih i uporno ih dokazuje). Fantazija Fantazija je psihička predstava neke scene ili događaja za koje postoji saznanje da nisu stvarni. koji se kasnije javlja u svesti bez datog sadržaja okolnosti koje su bile prisutne prvi put. 60 godina. ali su željeni. osećanje) koja se ne može odstraniti iz svesti nikakvim naporima logike. strahovanja i sumnjanja. D. — Sumanute ideje odnosa paranoidne psihoze (parafrenija).. Fobija (phobia) Fobija je patološki i preteran strah od nekog određenog predmeta ili situacije: agoraphobia — strah od kretanja na otvorenom prostoru. Ona se može doživeti i normalno kao prolazna pojava. Opsesija (obsessio) Opsesija je prisilna misao (predstava. Karakteristično je za prisilne fenomene da ih pacijent oseća neprirodnim i nametnutim i da se bori protiv njih (kad su u pitanju sumanute ideje. već 20 godina povremeno ispoljava sumanute ideje odnosa i proganjanja. N. mysophobia — strah od prljanja itd.

»Sa1ata od reči« je krajnje zbrkan govor s potpuno nerazumljivim rečima i rečenicama. ove nastave prekinutu rečenicu kada ih podsetimo ili se sete spontnno. koji ovaj sada projecira na lekara (»ne želimo mi da se oslobodimo bolesnika. Kada se to desi u normalnih osoba. PSIHOANALIZA Pod psihoanalizom se podrazumeva metoda ispitivanja i lečenja koju je pronašao Sigmund Freud (Frojd). zbog čega bolesnik i ne uspe da kaže sve što mu je palo na urn. zbog čega je govor nerazumljiv. Blokada misli je nagli prestanak toka misli ili govora u sredini rečenice. dok je verbigeracija besmisleno ponavljanje sloga ili besmislenih slogova. već to žele lekari). Rasulo misli Vidi se pri očuvanoj svesti (kvantitativno očuvanoj svesti) kada se upotrebljavaju nelogično povezane ili pogrešne po smislu reči. Parničarstvo Je patološka težnja da se preduzirnaju sudske mere zbog sumnje ili uobraženja obolelih da su progonjeni (u izrazito patološkim slučajevima reč je o idejama proganjanja). je besmisleno povezivanje ponaosob logičkih rečenica u nerazumljiv govor. Perseveracija je ponavljanje jedne te iste reči ili rečenice.osobe koje iz nesvesnih neurotičkih pobuda imeju potrebu za odbacivanjem svog pravog identiteta. ili reči koje imaju sasvim novo značenje (neologizrni). Često se ovi koraci preduzimaju protiv lekara zbog operacije ili lečenja. Bujica (bekstvo) ideja je naviranje misli i reči. Često su posredi upravo neizlječivi bolesnici i psihički zaostale osobe. Poremećaji mišljenja po formi Patološka opširnost nastaje kada do svesti dolazi suviše velik broj ideja zbog veoma slabe selekcije. a uzrok ovakvom stavu može biti baš neprijateljski stav tužitelja prema pacijentu. kod bolesnika (shizofrenija) misli se ne nastavljaju i bolesnik smatra da rnu je »neko oduzeo misli«. Ovo se viđa u manije. . Pacijent dolazi do cilja posle vrlo opširnog i zaobilaznog uvoda. Inkoherentno mišljenje.

što je bilo praćeno uzbuđenjem. ali su posle toga nestajali simptomi bolesti. radio je na histologiji nervnog sistema. Posle 1920. Tumačenje ovako dobijenog materijala. ali obnovljeni za vreme hipnoze. god. a zatim mu lekar postavlja pitanja koja se odnose na simptome bolesti. Transfer . Medicinu je studirao u Beču. neprijatnim pa i bez prividne veze s osnovnim predmetom ispitivanja. gde je diplomirao 1881. god. ali može se desiti da i lekar projicira na pacijenta (kontratransfer). Njegovi prvi radovi su pronalazak anestetičkog dejstva kokaina i etiologija i patogeneza cerebralne paralize. Još kao student. Ovakvo iskazivanje slobodnih asocijacija praćeno je oslobađanjem potisnutih afekata. u kojima je opisan slučaj Anne 0. koji je najvećim delom nesvestan. Njegova nova teorija nagona odvaja nagone života (seksualnost. Godine 1885. kojoj je kasnije i priključena. Tako je pronađena metoda lečenja koju je Breuer nazvao katarza (catharsis — čišćenje). Ova metoda je preteča psihoanalitičke metode lečenja.. U transferu se bolesnik ponaša prema lekaru onako kako se u detinjstvu ponašao prema osobama iz svoje najbliže okoline. Freud uvodi izmene u svoje dotada objavljene teorije. Nagoni i težnje potisnuti su u nesvesni deo i nastoje da dođu do izražaja u snovima i u simptomima neuroza. Sigmund Freud (1856 —1939) rođen je u Frajbergu u Moravskoj. libido. eros) od nagona smrti i agresivnosti (thanatos). Na taj način došao je zajedno sa Breuerom do zaključka da histerički simptomi potiču iz davno doživljenih emocionalnih poremećaja. koje je istovremeno i ispitivanje i lečenje. . U toku ovog lečenja pacijentkinja je u hipnozi privodila sećanju potisnute neprijatne doživljaje.Otkriće transfera dopunjuje osnove psihoanalize. No pošto Freud nije voleo hipnozu kao terapijsku metodu. čak i ono što mu se čini nevažnim. što dovodi do emotivnog pražnjenja. jeste ono što je Freud nazvao psihoanalizom. a kao mlad lekar bavio se neurologijom i internom medicinom. U tom periodu Freud uvodi pojam Edipovog kompleksa. misli i želje na lekara. lečene hipnozom. Nekoliko godina kasnije primenjuje hipnozu i sugestiju kao terapijske metode. dok terapeut koji se nalazi iza njegove glave traži od njega da kaže sve što mu padne na pamet. a kraće vreme i kao lekar. do Metode slobodnih asocijacija: pacijent leži na otomanu. koji su potisnuti iz svesti. U daljem radu Freud izgrađuje koncepciju organizacije čovekove psihike: svesni deo čoveka predstavlja samo površni deo psihičkog života. Transfer (prenošenje) je fenomen koji se javlja u toku primene psihoanalize: bolesnik projicira svoje osećaje. objavljuje zajedno sa Breuerom (Brojer) »Rasprave o histeriji«. U prvoj fazi primenjivana je katarktička metoda: pacijent se hipnotiše. on je postepeno došao do jedne druge metode otkrivanja davno potisnutih traumatskih doživljaja.Istorijat. devojke koja je bolovala od histerije. Poslednja decenija XIX veka predstavlja period stvaranja psihoanalize.

dok svest ima ulogu da izvrši prilagođavanje pomoću mentalnih operacija. u sukobu sa »Ja« u osećanju krivice. Princip nezadovoljstva je naročito izražen u neurotičara. Drugim rečima. U odrasle osobe princip nezadovoljstva ispoljava se kao tendencija da se ogradi od neprijatnih draži. Osnovni principi princip zadovoljstva i nezadovoljstva Jedan od osnovnih principa koji upravljaju psihičkim životom. naročito seksualni. U stvaranju »Nad-Ja« igraju ulogu i društvena sredina i njeni moralni principi.U psihičkoj se organizaciji razlikuju tri sistema: »Ono« (»Id«). U prvoj svojoj teoriji o organizaciji psihičkog života Freud je tvrdio da se psihički aparat sastoji od dva sistema. »Ego« upravlja prilagođavanjem ličnosti na okolinu. razložno. npr. kontroliše tenziju. Sistem nesvesnog je sedište urođenih nagona i potisnutih želja i sećanja. »Nadja« (»Superego«) se stvara kada se dete identifikuje sa svojim idealom — roditeljima. Dete se vremenom prilagođava na zahteve okoline i pri tom se teško odriče određenog zadovoljstva. nesvesnog i predsvesnog. predsvesna i nesvesna. Prilagođavanje individue okolini.Nastaje u toku razvoja ličnosti. zatim kao samoposmatranje i samokritika (ona lična. Svako ponašanje proističe iz neke neprijatne draži i ono teži da ovu draž umiri.. kao zabrane. »Ja« (»Ego«) prcdstavlja ličnost kao takvu: razvija se pod uticajem okoline i njegova aktivnost može biti svesna (opažanje. Strukturom »Ega« vlada princip realnosti (objektivno. odnosno ponašanjem i iskustvom čoveka. čime izbegne nezadovoljstvo ili čak dovede do zadovoljstva. a on je naročito izražen u male dece. misaoni procesi). Ipak. Na prelazu ova dva sistema nalazi se cenzura. intimna). Princip realnosti je u neku ruku mjera sigurnosti kojom se zadovoljenje odlaže. Zelje i prohtevi »Ida« nalaze se van domašaja principa realnosti a podređeni su principu zadovoljstva odnosnu nezadovoljstva. koje ono vidi kao savršene. socijalno verbalno mišljenje). jeste princip zadovoljstva i nezadovoljstva (zadovoljenja i nezadovoljenja). »Ja« (»Ego«) i »Nadja« (»Super ego«). U svojoj kasnijoj teoriji o psihičkoj organizaciji Freud izlaže nove pojmove: »Ono« (»Id«) predstavlja urođene nagone (agresivne i seksualne) i potisnute želje. rešavanje sukoba izrneđu suprotnih želja i sukoba s realnim svetom nalaze se pod uticajem »Ega«. između kojih se nalazila cenzura. Ovo se dešava razvojem onih psihičkih funkcija koje dejstvuju na svesnu adaptaciju ličnosti na stvarnost. U normalnim slučajevima dete se identifikuje s roditeljem istog pola. a to su pažnja. Princip zadovoljstva upravlja nesvesnim procesima. koja ili obavi potiskivanje ili ga odbaci. da odlaže ispražnjenje i da individuu prilagođava stvarnosti. principu realnosti u velikoj meri izmiču neki nagoni. To je u stvari prilagođavanje principa zadovoljstva zakonima sredine u kojoj jedinka živi. upamćivanje i mišljenje. Princip realnosti . koji delimično ili potpuno beže iz stvarnosti koju ne mogu da prihvate. . Delovanje »Nad-Ja« vidi se. naročito sanjarenjern i snovima.

nesvesne. fasade sna (tj. često zaboravljene. Takozvani infantilni snovi (oni se mogu javiti i u odraslih) nastaju obično pod dejstvom fizioloških potreba (gladan ili žedan čovek sanja kako jede ili pije). To su ne samo pogreške u govoru (npr. Naš seksualni nagon se u početku sastoji od više . jer ne izaziva suprotstavljanje »Ega«. ove radnje nisu slučajne već zavise od nesvesne namere ili želje potisnute iz svesti. kada se sadržaj skraćuje. To se dešava zbog toga što se mišljenje u snu ne odigrava na isti način kao u budnom stanju: onako kako nam se san prikazao (manifestni san. omaške (parapraksije) I u omaškama svakodnevnog života mogu se pokazati razne svesne ili nesvesne tendencije koje neko krije ili ih nije svestan. Ovde se ubraja i sklonost nekih osoba ka nesrećnim slučajevima.snovi Do Freuda snovima nije pridavan ozbiljan značaj i njihovo tumačenje prepušteno je praznovernim i primitivnim osobama. predmeti s otvorima umesto ženskih genitalija). slika kojih se sećamo o sadržaju sna posle buđenja) kriju se razne psihičke tendencije. Ovde postoji mehanizam sažimanja (zgnšnjavanja). simbolika sna je onaj fenomen koji se vidi u snu kada se umesto racionalnog mišljenja budnog sna upotrebljavaju u snu poznati simboli (npr. Freud je tumačenju snova dao značaj dijagnostičkog sredstva koje pomaže razumevanju nesvesne psihike. neki se pojmovi spajaju u jedan. Snevaču izgleda da je san besmislen i obojen čudnim i neshvatljivim emocijama. zašiljeni ili duguljasti predmeti kao zamena za penis. Na sličan način tumači psihoanaliza i neka tzv. složen sistem nagonskih sila koji čini temelj psihičke organizacije čoveka. prema psihoanalizi. Tumačenjem snova metodom slobodnih asocijacija mogu se otkriti potisnuti nagoni i psihički sadržaji iz detinjstva. ili se zaboravlja ime njemu dobro poznate osobe itd. crnina za žalost) ili individualni simboli (npr. nepristupačne svesti. Mnogo puta tumačenie sna koje pruža sam snevač predstavIja u stvari obradu i odbrambene mehanizme »Ega«. na razne načine prikrivane tendencije koje su se nekad javIjale. protiv volje ličnosti. Ove skrivene misli nazivaju se lalentnim mislima. U drugim slučajevima mehanizam sanjanja nije tako jednostavan: iza tzv. ali one ipak pokazuju. slučajna ubistva (naročito u lovu) ili samoubistva. zbog čega je spavanje stanje relativne slabosti »Ega«. teorija o libidu Seksualni nagon je. pomeranje je kada se umesto nekog pojma javlja njegov deo ili kada se afektivna napetost premešta s pravog objekta na neki sporedni predmet. Prema ovom učenju. fasada sna) jeste u stvari skraćeni i izmenjeni latentni sadržaj. čovek u snu ne želi da zna za stvarnost. manifestnog sadržaja sna. pogrešno izgovaranje nečijeg imena) već i kad se nešto pogrešno pročita ili kad se stalno zaboravljaju ili gube neki predmeti koji mu nešto znače. Prema psihoanalizi. Ovde zadovoljenje može nastati i bez onih mehanizama prikrivanja koji se vide u ostalim vrstama sanjanja.

koja ima za svoju svrhu održavanje vrste. godine. U patološkim uslovima seksualni nagon može da regredira. U svom lazvoju prolazi kroz 3 faze. Tada ona traži partnera po ugledu na objekte iz prvog perioda. može se vratiti na jedan od ranijih stadijuma razvoja seksualnosti: to je regresija. Međutim. mazohizam. Najzad. dok se na kraju puberteta normalna osoba oslobađa veze s roditeljima i prenosi svoj eros na drugu osobu suprotnog pola. Zbog toga što se vezuje za roditelja suprotnog pola ovaj se stadijum zove. godine života dete gubi interesovanje za stvari iz seksualnog života (doba latencije). Na taj način polni nagon prestaje da bude autoerotičan i postaje objektivan. na drugu osobu. parcijalni nagoni. da se vrati na jedan od ranijih stadijuma razvoja.Na oralnom stepenu razvoja primarnu ulogu igraju usta i zadovoljenje nagona postiže se nadraživanjem usta. postane odličan hirurg. U toj fazi seksualni nagon deteta postiže svoj cilj na sopstvenom telu. da bi se u pubertetu sve potčinile jednoj funkciji — genitalnoj. ekshibicionizam. a organi za koje su vezani ovi parcijalni nagoni jesu erogene zone. Ako se zbog teškoća na koje naiđe ili zbog unutrašnjih prepreka uskrati zadovoljenje erotičkih potreba. Za vreme puberteta ponavljaju se one iste faze kroz koje jc prolazio seksualni razvoj od rođenja do 5. jedan primer sublimacije je kad neudata devojka prenese materinska osećanja na decu iz domova. npr. Može se desiti da se seksualni razvoj jedne osobe zadrži duže na jednom od nabrojanih stadijuma ili da se njena erotika na jednom stadijumu naročito intenzivno zadovoljavala. ova faza nije jednostavna već se sastoji iz tri stadijuma: oralnog. dok je tip naslanjanja onaj koji partnera bira po ugledu na roditelja. prema sebi ili prema roditelju suprotnog pola. seksualni nagon može da sublimira: u celini ili neke njegove komponente mogu svoj prirodni cilj zameniti višim. Iz ovog proizlaze i dva tipa osoba: narcistički (narcisistički) tip su osobe koje svoje partnere biraju prema sebi. Ako je u nekoga primarnu ulogu preuzeo parcijalni nagon. tj. Seksualni nagoni ima i osobinu regresije: u toku svog razvoja on prolazi kroz razvojne faze menjajući svoje ciljeve i objekte. Edipalni stadijum . Između 5. onda je ta osoba za društvo perverzna. Psihoanaliza uči da seksualni život postoji u čoveka od rođenja i da se razvija do (oko) 18. Parcijalni nagoni su sadizam. . Na ovom stepenu erotika deteta prenosi se na drugi objekt. Izuzetak je završni stadijum. fetišizam itd. ili kada se sadizam neke osobe sublimira u naučnog radnika koji vrši eksperirnente na životinjama ili. tj. čime se završava prvi period. Te jednostavne nagonske sile su tzv. Oko 8.Posle oralnog stadijuma nastaje analnosadistički stadijum. godine. a to je roditelj suprotnog pola. koji se bitno razlikuje: eros deteta se vezuje za roditelje suprotnog pola. i 8. socijalnim ciljem. Prva faza je doba autoerotizma i traje od rođenja do pete godine. Analni stadijum .Oko pete godine primat prelazi na genitalije (falusni stadijum). godine seksualno interesovanje ponovo oživljava. kada ulogu erogene zone igra anus. Oralni stadijum .nagonskih sila koje nisu zavisne međusobno. analnog i edipalnog. sisanjem. pak. To je fiksacija i ona podrazumeva i posebne psihičke karakteristike. narcizam (ili narcisizam). pri čemu se ispoljava i sadizam dece.

Prema psihoanalizi. prijateljska ličnost itd. kao i u svakodnevnom govoru. Izrazu ličnosti mogu se dodati pridevi koji bliže određuju njene osobine: agresivna ili mirna. vrstu trajnog raspoloženja. Socijalni i kulturni činioci u velikoj meri utiču na njegovo ponašanje. charakter — urezati. pak. U daljem razvoju »Ego« i »SuperEgo« još više utiču na način ponašanja i strukturu ličnosti. sve to odražava njegov razvoj. I kao što postoje individualne razlike u urođeniin osobinama. kontakti sa sve većim brojem osoba van porodičnog kruga. Karakter (grč. obrasci ponašanja su spoljašnji izraz unutrašnjih podsticaja. da je od reči i da ima principe kojih se drži. U evropskoj i našoj terminologiji. a ove vrste temperamenta posledica su prevage jedne od tečnosti. holeričan (chole — žuč). Formiranje ličnosti je proces postepene nadgradnje: dete najpre uči da prilagodi svoje potrebe uslovima sredine i tada ima određen način ponašanja kojim obezbeđuje zadovoljenje svojih potreba. pojedina deca mogu imati isto tako i raznolik razvoj »Ega«. . upotrebio je Jung prerna njenom latinskom značenju »glumčeva maska«. »loš karakter« ili »nekarakteran čovek«. a dalja kontrola od strane »SuperEga«. lice kojim se ona prikazuje spoljašnjem svetu. »SuperEgo« dalje nameće kontrolu nad instinktima osećanjern griže savesti koja nastaje zbog povrede vrednosti usvojenih od roditelja. naročito impulsa koji imaju poreklo u instinktima.LIČNOST I POREMEĆAJI LIČNOSTI Obrazac ponašanja jedne individue nije svesno određen. Istovremeno se njegova ličnost formira i kao njegov odraz ličnosti roditelja i njegovog opažanja njihovog svesnog i nesvesnog ponašanja prema njemu. čime se želi istaći da on ima nepokolebljiva ubeđenja. formiranje ličnosti nastaje sadejstvom instinkta i okoline i doterivanjem izražavanja instinkta putem »Ega« i »SuperEga«. izraz »karakter« odnosi se na moralne i društvene vrednosti neke ličnosti. Temperament se više odnosi na emocionalno ispoljavanje nagona. Tačnije rečeno. Izraz »persona«. »Ego« teži da prilagodi izražavanje instinkta zahtevima okoline. na snagu i brzinu reagovanja jedne osobe. Na ovaj način on je označio da je persona spoljašnji izraz koji pokriva ličnost jedinke. na ponašanje koje je za nju karakteristično. Freud je dao kompletnu teoriju ličnosti. prema 4 vrste tečnosti koje postoje u čoveku. Za nekoga se može reći da je »čvrst karakter« ili samo »karakteran čovek«. ambiciozna. chole — žuč) i flegmatičan (phlegma— sluz). kulturna sredina. ugravirati) ima identično značenje sa ličnošću u medicinskoj i psihološkoj literaturi engleskog jezika. Ličnost je rezultat proizvod međusobne akcije instinkta jedinke i okoline u kojoj ona živi zbog čega ne postoje dve jedinke s istovetnim osobinarna. drugi je. kako se onda verovalo: sangviničan (sanguis — krv). melanholičan (rnelanos — crn. Hipokratova podela poznavala je 4 vrste temperamenta. koji se ponekad upotrebljava u značenju »ličnosti«.

ne samo. pasivnozavisni itd. i da je zdravlje odsustvo simptoma bolesti. pasivnoagresivni. a u psihoanalitičkoj terminologiji to su «osobe s karakternim neurozama« (za razliku od neuroza koje se u psihoanalizi zovu »simptomske neuroze«).Normalna ličnost Da bi se razumela poremećena ličnost. potrebno je najpre objasniti šta je to normalna ličnost. vidi se da svako ima izvesno odstupanje u nekoj psihičkoj osobini od idealnog. S druge strane. . Današnje shvatanje duševnog zdravlja blisko je definiciji Svetske zdravstvene organizacije: »Zdravlje je stanje potpunog telesnog. Vrste rešenja edipalnog konflikta ranog detinjstva odreduju vrstu karakternih teškoća koje će se razviti: histerički. Ove se osobe najčešće obraćaju lekaru za pomoć zbog toga što nailaze na teškoće u svetu. to su »psihopalske osobe ili psihopati«. onoj koja se vidi kao najbrojnija grupa u stanovništvu. ili na nepovoljne situacije na koje nailaze u životu. Psihička normalnost je harmoničan i povoljan sklad raznih elemenata psihičkog aparata koji se izražava kao optimalno funkcionisanje. može se desiti da i one naiđu na stvarne i objektivne teškoće za koje nisu krive. psihičkog i socijalnog dobrog osećanja. Poremećaji uglavnom nastaju u oblasti afekta. Psihoanaliza objašnjava nenormalni razvoj karaktera (ličnosti) pogrešnim rešavanjem problema u edipalnom stadijumu razvoja. to funkcionisanje nije nepromenljivo i upravo te povremene oscilacije bitne su za dopunu definicije normalnosti.odsustvo bolesti ili oronulosti« Idealno psihički zdrave ličnosti nema i bolje je govoriti o «psihički prosečnoj osobi». mazohistički. Poremećaji ličnosti Za neke osobe se ne može reći da spadaju u grupu psihički zdravih. žale se na ostale ljude i njihovo ponašanje prema njima. ono će shvatiti i na koji način se u domu rešavaju problemi agresije i samopotvrđivanja. Istina. Ako se uzmu pojedinci iz ove grupe. volje i nagonskog života. Kako dete raste. Čak i oni koji ne priznaju toliki značaj seksualnog nagona u razvoju ličnosti govore da je za razvoj ličnosti bitan odnos prema roditeljima u detinjstvu. Prema ranijoj terminologiji. ali istovremeno nisu ni duševno obolele: one se nalaze između zdravlja i bolesti. Klasično medicinsko shvatanje je da je normalnost isto što i zdravlje. ali retko uviđaju da je pogreška u sopstvenom stavu prema svetu. u vreme kada se javlja privlačnost deteta prema roditelju suprotnog pola: normalno rešenje je odbacivanje ove želje prenia roditelju suprotnog pola i identifikacija s roditeljem istog pola.

Poremećaji ličnosti mogu se podeliti u sledeće grupe: antisocijalne ličnosti (psihopati u užem smislu reči), histerične ličnosti, shizoidne ličnosti, ciklotimne ličnosti, opsesivne ličnosti, seksualni psihopati itd. Antisocijalne ličnosti ili psihopati (sinonimi za ovo su još i: moralno ludilo — moral insanity, psihopatska ličnost, sociopatska ličnost) dolaze u stalne sukobe s društvom. Još u detinjstvu pokazuju poremećaje ponašanja: bežanje, besposličenje, nepopravljivost, sklonost lažima, krađe, traženje lošeg društva, impulsivnost, slab uspeh u školi. Kao odrasli oni nisu lojalni prema drugima, bezobzirni su, ignorišu društvene norme i rade samo ono što im se sviđa, dok im kazne ili iskustvo ne pružaju pouku. Oni se teško odupiru iskušenjima jer ne podnose frustracije, a kada ih uhvate, vešto napadaju drugoga. Nemaju osećaj krivice. U braku se slabo prilagode, često su u zatvoru, loši su radnici, impulsivni, skloni patološkom laganju i seksualnom promiskuitetu, žene prostituciji i vanbračnim trudnoćama. Obično nisu glupi niti nesposobni da razumeju pravila društva, mogu biti bistri ili izuzetno inteligentni.
Juvenilni delinkventi (neki ih zovu i delikventi) je pravni termin za mlađe osobe, ispod 17— 18 godina, koje izvrše dela koja bi se smatrala kriminalnim aktima ako bi ih počinili odrasli, ali i dela specifična za dečji uzrast (bežanje, besposličenje). Većina delinkventne dece ubrajaju se u grupu eksplozivnih, agresivnih ili antisocijalnih ličnosti, ali počinitelji ovih dela mogu imati i druge poremećaje, kao što je to mentalna retardacija ili posledice povrede ili oboljenja mozga.

Histerične ličnosti su sebične, sugestibilne, preterano emotivne, teatralnog i dramatičnog ponašanja, teže da privuku na sebe pažnju drugih upadljivim i ponekad ekshibicionističkim oblačenjem; češće su to osobe ženskog pola. Uprkos tome što u ponašanju poziraju, one su ipak, zavisne od okoline, a nasuprot slobodnom ponašanju imaju teškoća u seksualnom životu. Kod njih se uočava težnja da se takmiče i irnituju muškarce. Suprotno očekivanju, retko u konfliktnim situacijama obole od histerije. Shizoidna ličnost je sklona sanjarenju i autističkim razmišljanjima, sumnjičava, uplašena od ljudi, teško biva uvučena u društvene kontakte. Može dobiti bezrazložne izlive besa i agresije, inače je mirna, povučena i preosjetljiva. Često uspe u svojim intelektualnim nastojanjima. Pre se može govoriti o osobama sa čudnim načinom života nego o prepsihotičnoj ličnosti. Ciklotimna ličnost u životu pokazuje periode blage hiperaktivnosti ili turobnog raspoloženja; to su otvorene osobe, lako sklapaju poznanstva i prijateljstva, mada ne trajna i dubokn. Važe za vesele i zabavne Ijude, rado primane u društvo. Podsećaju na osobe koje imaju lakše simptome manićkodepresivne psihoze.

PSIHOSOMATSKI POREMEĆAJI (Psihofiziološki poremećaji) Psihosomatska oboljenja su organski poremećaji u čijoj etiologiji i patogenezi važnu ulogu igraju emocionalni poremećaji. To su oboljenja s jasnom organskom patologijom čiji su najvažniji uzrok psihološki faktori, obično produžen emotivni stres. Drugim rečima, u psihosomatskim oboljenjima emocije zahvataju viscera, a simptomi su pretežno fiziološki (ulcus, astma itd.), pod kontrolom autonomnog nervnog sistema. Organski simptomi stvarno postoje, oni nisu simbolični kao u neurozama. Neurotički (konverzivni) simptomi su pretvaranje stanja napetosti u telesne funkcionalne poremećaje, što dovodi do delimičnog ili potpunog olakšanja napetosti, a organ ili deo tela koji nosi simptom često je simbolični izraz emotivnog konflikta: vojnik koji je u konfliktnoj situaciji između straha od pogibije ili ranjavanja i straha da se ne pokaže kukavicom ako bi pobegao dobija funkcionalnu paralizi nogu: on se tako neokaljane časti nalazi u bolnici s izrazom nevinosti i nezabrinutosti histeričara (la belle indifference). Konverzivni poremećaji obično zahvataju voljni motorni i senzitivni sistem. Izrazi »psihogeni« ili »funkcionalni« označavaju simptome koji nemaju morfološku podlogu niti organski uzrok. Čovekov neuspeh da se adaptira nakon stresa čini ga vulnerabilnim za veliki broj bolesti koje su posledica psihičkih procesa ili se pogoršavaju pod dejstvom ovih mehanizama. Sluznicu bronhija draže hemijski, bioloski ili mehanički faktori, ali i stres ili uzbuđenje može izazvati spazam bronhija i astmatički napad. Hiperventilacija izazvana uzbuđenjem stvara alkalozu i hipokapniju, a ove stvaraju hipokalciemiju i tetaniju. Gastrointestinalni trakt je pod snažnim uticajem emocija. U stresnim situacijania usta se suše, u depresivnih bolesnika pojačano je lučenje pljuvačke. Želudac na ove nokse daje dve vrste reakcije: hiperemiju s bubrenjem sluznice, povećanim lučenjem hlorovodonične kiseline i pojačanim motilitetom (ovakvo stanje može izazvati i zlovoljnost i osećanja neprijateljstva, koja su česta u osoba sa grizlicom dvanaestopalačnog creva); ili se javlja sniženje sekrecije i ishemija sluznice i smanjen motilitet u stanjima depresije, histerije i kod mentalne anoreksije. Dijareja je česta pojava kod uzbuđenja, straha ili u osoba koje imaju nerešene životne probleme. Opstipacija je česta u depresivnih bolesnika i histeričkih osoba. Opšte je poznato da uzbuđenje i strah izazivaju ekstrasistole, povećan krvni pritisak i koronarnu bolest srca. Slična stanja pojačavaju nagon na mokrenje, ili, naprotiv, dovode do zadržavania mokraće. Navešćemo nekoliko najvažnijih pslhosomatskih oboljenja.
Ulkus. Činjenica je da jake emocije imaju snažan uticaj na funkciju želuca: pojačavaju se njegova sekrecija i motilitet. Ulkus se često javlja i pogoršava u periodima kada je pacijent više izložen teškom i trajnom stresu. Poremećeni odnosi u porodici ili konflikti na radu su precipitantni taktori. Ovi bolesnici imaju neke zajedničke karakteristike: to su zavisne osobe koje kompenzuju svoju zavisnost ambicijom, radom i uspehom. Za neke od njih je teško da prihvate svoju zavisnost, mada ona normalno postoji kod svakoga.

— Muškarac se nesvesno boji od zavisnosti zbog straha od žiga homoseksualnosti s kojom se zavisnost i submisivnost povezuju. — Za žene s ulkusom, pak, negacija zavisnosti može biti deo odbacivanja uloga žene i uzimanja muške uloge. Takođe se navodi da osobe s ulkusom predstavljaju »oralni« tip ličnosti, sa fiksacijom na oralnom stadijumu. Ovde potreba za hranjenjem ne znači samo zadovoljenje hranom već i zadovoljenje potrebe za ljubavlju, novcem, zadovoljstvorn i uspehom uopšte. Ulkusna bolest se opisuje i kao bolest u kojoj »gladan« stomak jede sam sebe. Treba se setiti i toga da se ulkusni bol umiruje hranom, najbolje baš mlekom. Hrana za kojom se čezne poistovećuje se s majčinom ljubavlju ili majčinim mlekom.

Bronhijalna astma. Astma se javIja u svakom životnom dobu, ali najčešće u dece mlađe od 5 godina. U etiologiji astine igra uloga kombinacija više faktora, među kojima treba izdvojiti tri glavne grupe: alergički. psihički i infektivni. Teško je reći koja od ove tri vrste faktora ima najvažniju ulogu. Ovde se nećemo zadržavati na alergiji i infekcijama već samo na psihičkim uzrocima koji sigurno mogu biti uzruk ili otežavajući faktor u ovoj bolesti. Zapaženo je da se astma javlja u usoba koje su imale teškoće u odnosu dete—majka i zbog toga stekle emotivnu nesigurnost. Astmatična deca imaju veliku potrebu da budu voljena, naročito od svojih majki. Ličnost astmatičara fiksirala se na »preoralnom« ili »respiratornom« stadijumu. Pored navedenih situacija karakterističnih za dob detinjstva, među ovim bolesnicima obično su oni koji potiču iz porodica u kojima su odnosi loši ili porodica u kojima je karakteristično da je majka autoritativna, sa velikim zahtevima. Manja deca dobijaju napad uglavnom onda kada im preti razdvajanje od majke. Ovaj faktor sredine ogleda se i u lečenju astmatične dece u drugoj sredini: verovatno je da povoljno dejstvo klimatskog lečenja nije posledica samo uticaja klime već i promene psihološke sredine. Anorexia nervosa. Ovo je teško oboljenje koje u nekim slučajevima može dovesti i do smrti. Javlja se u devojčica adolescentnog uzrasta, ređe i u žena u 3. i 4. deceniji. Obično bolesti prethodi gojaznost posle koje bolesnici započinju strogu dijetu za mršavljenje, iako se ovo ne smatra uzrokom bolesti. Cesto su to opsesivne ličnosti ili osobe sa histeričkim karakterom, nezrele i narcisistične. Neki put je anoreksija samo početni simptom psihoze. Nije poznat nikakav organski uzrok bolesti.
Glavni simptom je potpuno neracionalan pristup ishrani (tzv. »oralna impregnacija«). U početku ograničavaju unos samo određene vrste hrane, a kasnije se ovaj stav proširi na svaku hranu. Mršavljenje napreduje do katastrofalnih granica. Opštu pothranjenost prate amenoreja snižen arterijski pritisak, hipoglikemija, zbog čega u diferencijalnoj dijagnozi treba isključiti gastrointestinalna, endokrina i ginekološka oboljenja.

Leči se psihoterapijom, psihotropnim lekovima, a u težim slučajevima mora se pribeći ishrani preko sonde. Gojaznost. Obično se neko smatra gojaznim kada njegova telesna težina prelazi za 20°/o standardne vrednosti date u tablicama težine. Važno je nagomilavanje masnog tkiva (veću težinu mogu imati i osobe s razvijenom muskulaturom). U siromašnim sredinama gojaznost je bila svojstvo privilegovanih klasa, na Istoku gojaznost je simbol lepote, dok se u najrazvijenijim zemljama ona vidi baš u ekonomski slabijim i kulturno nižim

društvenim slojevima. Gojaznost je najčešća u 3, 4. i 5. deceniji. Jedan od uslova za razvoj gojaznosti je smanjenje fizičke aktivnosti i kretanja. Ovo dovodi do stvaranja suviška kalorija i paradoksnog dejstva neaktivnosti na apetit: povećava ga. Nova ispitivanja nisu dokazala da gojazne osobe pripadaju određenom tipu ličnosti. Mnoge gojazne osobe kažu da preteruju u jelu kad su emotivno potištene. Među njima ima više neurotičkih simptoma nego u ostalom stanovništvu. Posle psihičkog stresa često se javlja sindrom »noćnog jedenja«: uveče hiperfagija i nesanica, ujutro anoreksija. Neki se žale da ne osećaju glad ni sitost. Velik značaj ima konstitucija, kao, npr., telesna građa. Lečenje retko uspeva ako se provodi ambulantno. Oni koji uspešno smanje težinu često se za kratko vreme vrate na staru meru. Lekovi koji se daju smanjenje apetita pripadaju grupi lekova sa stimulantnim dejstvom na centralni nervni sistem i mogu stvoriti toksikomaniju, arterijsku hipertenziju i druge poremećaje. Dijeta koju propiše lekar, pomognuta psihoterapijom, pomaže u težim slučajevima. U lakšim bolesnik, ako je snažno motivisan, može postići uspeh kada se pridržava određene dijete. ČEŠĆA PSIHIČKA OBOLJENJA U ovom poglavlju opisaćemo dve grupe oboljenja: neuroze (psihoneuroze) i psihoze (duševna oboljenja u užem smislu reči). Postoje mnogi kriterijumi prerna kojima se psihoze razlikuju od neuroza. Pre svega, psihoza dublje menja ličnost od neuroze: u prvom slučaju postoji znatna dezorganizacija i promjena ličnosti, ona je teško poremećena i u svom odnosu prerna drugim osobama, što u neurotičara nije slučaj. Psihotičar ne odvaja stvarnost od utintrašnjeg doživljavanja, on stvara svoj novi svet korne daje svojstva realnosti, a stvarnost iskrivljuje i falsifikuje sumanutim idejama i halucinacijama; kod neurotičara se to ne dešava. Mišljenje psihotičara može biti autističko (dereističko), njegovo se interesovanje za spoljni svet smanjuje ili nestaje, dok neurotičar održava tu vezu sa spoljnim svetom i osetljiv je na promene odnosa među osobama. Duševni bolesnik ne shvata niti priznaje da je bolestan i ne želi promenu svoga psihičkog stanja, neurotičar svesno traži izlečenje, iako nesvesne snage teže suprotnom od toga — da koristi simptome (tzv. sekundarna korist). Velik broj pacijenata ne može se uvrstiti ni u neurotičare niti u psihotičare: to su oni što doživljuju kraće epizode duševne bolesti izazvane nekim stresom, obično se potpuno oporave, ili se ponašaju kao neurotičari kada stresna situacija prođe. Oni se ponekad dijagnostikuju kao »psihoneurotički shizofreničari« ili kao »granični psihotičari«. NEUROZE (PSIHONEUROZE) Simptomi koji se viđaju u neurozama posljedica su emotivnih poremećaja nastalih zbog nesvesnih, dubokih konflikata. Za razliku od psihosomatskih oboljenja, kod kojih emotivni poremećaji takođe igraju važnu ulogu, kod neuroza ne postoje organske promene (kod psihosomatskih oboljenja nastaju organske promene), ovi organski simptomi su simbolični. Neuroze su funkcionalna oboljenja, poremećaji funkcija, a ne anatomske promene.

kao što je to. poglavlje o psihoanalizi) u kasnijem životu dovodi do neurotičkih simptoma. npr. u srednjeni veku. Neprilike na poslu. što se pripisivalo štetnom dejstvu zaostale sperme i polnoj uzdržljivosti (nije ni danas retko da lekar preporuči polni odnos kao »lek« za neurozu). naročito oni uticaji koji su delovali u najranijem detinjstvu. PSIHOANALITIČKO OBJAŠNJENJE NEUROZA zasniva se na Freudovom učenju o nesvesnoj psihici i potisnutim traumama: psihička trauma nije odreagovana već je potisnuta u nesvesni deo psihike. strah i druge simptome. Naziv potiče od Platona. . nezdravi odnosi na radnorn mestu. Ovde ćemo opisati histeriju. Veliku ulogu igra atmosfera u roditeljskom domu. Gubitak psihičke funkcije može biti u oblasti svijesti »nesvestica«. opsesivnokompulsivne neuroze. neuspeh i nezadovoljstvo položajem u društvu ili kada zahtevi daleko prevazilaze sposobnosti (zbog nedovoljne spreme i obrazovanja ili zbog slabih intelektualnih mogućnosti). afekt je prisutan i može dospeti do svesti u izmenjenom obliku kao neurotički simptom. Postoji velik broj klasifikacija neuroza. fuge. Prema psihoanalitičkoj teoriji o neurozarna. uvidelo se da od histerije obolevaju i muškarci. Gubitak fizičke funkcije u histeriji zove se konverzija. U nastanku neuroze najveći značaj imaju uticaji sredine. histerički mutizam (gubitak govora).Neurotičari su osobe koje ne mogu da se adaptiraju na okolinu bez sukoba. Ovo se vidi kao »paraliza« (gubitak motorne funkcije). U srži neurotičkih simptoma je konflikt izmedu »Ega« i »Ida«. koji je histeričke manifestacije video u žena koje nisu imale prolaps uterusa. fobije. Edipov konflikt iz ranog detinjstva (v. histeričko »slepilo«. Neurotičar nalazi izlaz iz konflikta u »bekstvu u bolest«: tu nije posredi svesno biranje bolesti kao izlaz iz neprijatne situacije i realnug života već je reč o nesvesnim mehanizmima. Kasnije. oštećenje senzibiliteta (»anestezija«). što bi vice versa značilo da uterus koje je ostao u telu žene nerotkinje stvara simptome bolesti (hystera — materica). loše stambene prilike i ekonomska nesigurnost takođe imaju udela u nastanku neuroza. Sukobi neurotičara pretvaraju se u emotivnu napetost. padanje u »trans«. Lečenje se sastoji u dovođenju u svest onoga što je bilo potisnuto posle čega dolazi do afektivnog abreagovanja (oslobađanja ranije vezanih emocija). bilo fizičke ili psihičke.. neurozu straha. depresivnu neurozu i neurasteniju histerija (histerička neuroza) karakteriše se gubitkom funkcije. Odbrambeni mehanizmi »Ega« suprotstavljaju se neprihvatljivim težnjama instinkta. U kasnijem životu značajne su psihičke traume.

oslabljen libido. različiti. nastavnica istorije u gimnaziji. oduzetost ga ne dovodi u očajanje (belle indiference) jer je ovako došao u bezbedno stanje. Opisan je u Neurologiji (v. Česti pratioci ovih poremećaja su emotivna nezainteresovanost (la belle indiference) i tzv. 39 godina. bolovanje. na pitanje potvrđuje da je ranije znala da zviždi. Cesto se navode i probadi i bolovi u predelu srca. npr. koji su slični anginoznim bolovima (angina pectoris spuria. nervna slabost). Prema psihoanalitičkom učenju. Raspoloženje depresivno i bolesnik se žali na brzo zamaranje.Histerička amnezija je obično ograničena na neki određeni događaj ili određenu ličnost. glavobolja i vrtoglavica. ne može da zviždi. zbog čega se pribegava najjačoj odbrani. ali ne može ni da hoda. došla je u sukob ad đacima. U širokim slojevima poznata je kao »slabost živaca« i »nervoza«. parestezije. Diferencijalna dijagnoza epilepsije). najzad je normalno progovorila. brzog menjanja mirnog i patrijarhalnog načina života u burni život industrijskih gradova. Posle faradizovanja guše. Interesantno je da osobe sa crtama tzv. koje je bolesnik postigao bolešću. tremor. Najčešći su vegetativni poremećaji (znojenje. potisnuti konflikt (Edipov kompleks) preti da probije u svest.. Uopšte. Izraz lica spokojan. sekundarna korist (posredna korist od bolesti. nesposobnost da se kreće. zatim reči. npr. kao što je to. Ova korist od bolesti nije svesno traženje koristi već nesvestan mehanizam. slepilo — nemogućnost da se sagleda pravo stanje.) Klasični histerički napad redak je danas u kulturnijirn sredinama. Izbor simptoma zavisi od simboličkog značenja toga dela tela: paraliza nogu znači. . dovedena je kao hitan slučaj jer je »izgubila moć govora«. Govori jedva čujnim šapatom. nesanicu. K.. On se još može videti u primitivnim sredinama i u mlađih osoba ograničenih intelektualnih sposobnosti. a ne glasnih žica) i nezabrinut izraz lica uprkos teškom »invaliditetu«. histeričke ličnosti retko obole od histerije. J. Na času se »nervirala«. pažnja. najčešći konverzivni simptomi su glavobolja i vrtoglavica. Postoji i obilje hipohondričnih tegoba. ona je selektivna i gubitak pamćenja se ne odnosi na druge istovremene događaje ili osobe koje su bile prisutne u isto vreme i na istom mestu. slabost apetita. Svoju glavobolju oboleli opisuju s naglašavanjem simptoma i patetikom:»zabijanje klina« u glavu — clavus hystericus (clavus — žulj). materijalna korist) (Primarna korist je rešenje konflikta i zadovoljstvo uprkos »paralizi«. slabost koncentracije.. lupanje srca). Pri tom je karakteristično da sam simptom znači istovremeno i zadovoljenje zabranjenog impulsa i kaznu: »paralizovani« vojnik napušta bojno polje. neurasthenia Stari deskriptivni izraz (nervna astenija. Opis ovog sindroma pojavio se u doba snažne industrijalizacije i naglih promena u sastavu stanovništva Amerike. Glavni simptomi ovog sindroma vrlo su obilni i. U ovom slučaju upadljiv dijagnostički znak bila je nemogućnost zviždanja (ovaj znak ne prati afoniju: zvuk se stvara vibracijom usana. spuria — lažna). uz istovremeno traženje da glasno izgovara najpre glasove.

Zajedničko je za sve fobije da pacijent izbegava određenu situaciju ili predmet iz straha da će mu se desiti nešto strašno (on sam ne zna šta mu se to može desiti) ako to ne učini. trgova) može imati simboličko značenje i zamenjuje strah od sopstvenih nedozvoljenih impulsa. Izbor simptoma fobije . gotovo je uopšte ne viđa. koji su prestali posle površne psihoterapije. Otac. npr. M. Tako. mada je često očigledno simboličko značenje izbegavanja određene situacije u fobiji. agoraphobia (strah od otvorenog prostora. — strah) imaju za glavni simptom strah koji bolesnik vezuje za određeni predmet ili situaciju koje on zatim može da izbegava. malignih bolesti. od nevernosti žene na ulici (ako je reč o ženi bolesniku): nije nepoznato da se prostitutke nazivaju »uličarkama«. Dobija intenzivan strah od ulice i ne izlazi bez majke. stalno je na putu. od životinja (zoophobia). ali se ista klinička slika može videti i kod organskih oboljenja. od vode (aquaphobia). Samim tim što je svu svoju strepnju koncentrisao na jednu stvar bolesnik je izbegao (iako ne sasvim bez trpljenja) difuzan strah. Strah ovde čuva obolelu osobu od nesvesnih težnji koje ona svesno ne želi i protivi im se. kao. ali je nastao strah da će se tikovi iznenada pojaviti u školi i time je izložiti ismevanju.. U odeljku o poremećajima mišljenja naveli smo nekoliko najčešćih fobija. učenica III razreda gimnazije. avijatičar JATa. ova klinička slika najviše odgovara konverzivnoj neurozi (histeriji) i drugim neurozama. Termin neurasthenia danas je napušten jer ne predstavlja posebnu nozološku jedinicu. Svaka fobija ima posebno značenje za svakog pojedinog bolesnika.. Zahtevanje da je neko prati kada je na otvorenom prostoru simbolički znači prisustvo osobe koja je čuva. zamenu za oca i majku koji su tu ulogu imali kao branioci od takvih težnji i koji su te moralne norme usadili detetu. ulica. sprema gradivo i dobro polaže razred. fobija ima dva cilja:  da pomogne osobi da na neki način (iako ne baš bezbolan i zadovoljavajući) uskladi svoje emocionalne problerne.  da posluži kao ispunjenje nedozvoljenih potisnutih želja istovremeno s kaznom u vidu bola i trpljenja. sklon alkoholu. obolela je od »horeje minor« (neurolog nije postavio dijagnozu niti je vodio lečenje). Dodajmo ovde i strah od stranaca (xenophobia). koji bi stvarao daleko veće neprijatnosti.Kako se vidi. encefalitisa — encephalitis larvata (Vujić). npr. kod ateroskleroze mozga. . koja sada mora da je drži ispod ruke. Zbog toga ostaje kod kuće. Danas se smatra da jedan deo neurasteničke slike pripada i depresivnim neurozama i blagim depresijama. Kao neurotički simptom uopšte. anemije.Teško je shvatiti šta određuje izbor simptoma fobije. grč. S. Pregledom su utvrđeni tikovi. ali horeički pokreti nisu prestajali ni posle godinu dana. ima malo vremena za dete. fobije (phobos. tireotoksikoze. od reke (potamophobia) itd.. npr.

ili može biti razdražljiv i neraspoložcn. bolesnik ipak ne zna njihov uzrok. Pored toga. prisilno pranje ruku kao odbrana od infekcije) ili neobjašnjivo (prisilno dodirivanje. Prisilne radnje često imaju vid rituala. kako se to obično kaže. Uzaludno je pacijentu objašnjavati nerazložnost njegovih prisilnih radnji i misli. Prisilna neuroza (opsesivnokompulsivna neuroza) Ima za glavne simptome prisilne misli (opsesije) koje naviru u svest uprkos želji te osobe i prisilne radnje (kompulsije). Takozvana »fobija od škole« ne ispoljava se kao jasno protivljenje odlasku u školu već bolovima u glavi ili stomaku. strah. Strepnja je često signal za opasnost koja preti »Egu« od instinkta (»Id«): ako zadovoljenje »Ida« (nagona) nije prihvatljivo za »Ego«. i deteostaje kod kuće. nastaju napetost. inače naglašeno kod melanholije. kada mora da ponavlja neke radnje bez obzira na to koliko joj izgledaju besmislene. jer ovde nije reč o jasno definisanom strahu. određenom afektu. a moguća su i samoubistva. lako može biti svestan ovih neprijatnih osećaja. strepnja. ovde ne postoji osećanje krivice. Glavna manifestacija može biti žalost i osećanje bespomoćnosti pri suočenju s nekom preprekom u životu. Pacijent može imati prisilan strah od veneričkih bolesti. povišen krvni pritisak). napregnutosti. Kao prisilna neuroza mogu se ove reakcije shvatiti tek onda kada postoji jaka afektivna napetost i strepnja koje znatno otežavaju sposobnost za rad. več o stanju napetosti. Depresivna neuroza je česta bolest. a oseća napetost ako je sprečen da ih izvede. Ovo afektivno stanje često je praćeno i vegetativnim znacima (ubrzano disanje i ubrzan puls. značenje tih radnji može biti jasno (npr. Kod depresivne neuroze mogu postojati hipohondrijske ideje. »nervozan«. Neuroza straha može nastati i zbog straha od odvajanja mlade zavisne osobe od roditelja. prisilno preskakanje crta na trotoaru. prisilno brojanje prozora). smanjenje aktivnosti. može imati noćnu moru. zbog kojih odlaženje u školu nije mogućno. kojeg se ne može osloboditi ni čestim pregledima niti izbegavanjem polnih odnosa. . iako retko. neprijatnosti. ali za njihovo izvršenje uvek postoji neodoljiva unutrašnja potreba. odnose s drugirn osobama i sposobnost vođenja normalnog života. koje ne mora u svesti biti doživljeno kao strah. Bolesnik je svestan da njegova depresivna reakcija nije srazmerna s događajem ni opravdana činjenicama.Heurom straha Prikladniji termin za ovu neurozu bio bi neuroza strepnje. Prisilne misli i prisilne radnje mogu biti prolazna pojava u mnogih normalnih osoba. bezuspešno pokušava da ih se oslobodi. jer je toga i on sam svestan i trpi od njih. On može da nekontrolisano reaguje na najobičnije svakodnevne ne prilike. ponavljanje. Pažljivim ispitivanjem mogu se otkriti i drugi simptonii neuroze. Depresivni afekt nije tako težak i dubok kao kod depresivne psihoze. Pacijentu su ove pojave neprijatne.

One znatnije menjaju ličnost bolesnika i njegov odnos prema svetu i drugim osobama. dok je u euforičnih osoba povećana količina ove supstancije. depresivni je češći u starijih. . čija je odlika  promena afekta u smislu ushićenja (manija) ili tuge (depresija) s  promenama mišljenja u skladu s afektom i bez intelektualnog propadanja. Psihotičar živi u svom svetu. Maničkodepresivna psihoza Uzrok ove bolesti nije poznat. Ispitivanje uzajamnog dejstva centralnih amina.PSIHOZE Psihoze su teža oboljenja od neuroza. Prema nekirn podacima. Utvrđeno je da MAO inhibitori koji povećavaju količinu kateholamina u mozgu stvaraju uzbuđenja i imaju antidepresivno dejstvo.  povećan impuls za govor i  pojačana motorna aktivnost. Među bliskim rođacima bolesnika ima 20x više obolelih nego u prosečnom stanovništvu: Na 1000 stanovnika dolazi 3—4 bolesnika. Ali nije poznato koji je biohemijski poremećaj koji se nasleđuje. Manija Ima sasvim suprotnu sliku od depresije. dok dopa povoljno deluje na usporeni oblik depresije. Drugi biogeni amindopamin ima povoljno dejstvo na agitiranu depresiju. Klasičan je trijas simptoma:  maničko raspoloženje. kada bolesnik neposredno iz maničke faze uđe u depresivnu a iz ove u maničku (cirkularna psihoza). Ovde ćemo pružiti kratak opis najvažnijih psihoza: maničkodepresivne. U mozgu nekih bolesnika s depresijom postoji relativan deficit kateholamina. dok jedinjenja koja snižavaju ili inaktiviraju centralne amine izazivaju depresiju. nešto je više muških od ženskih (3:2). hipotalamusa i endokrinih promena u depresija daje izglede na pozitivne rezultate. Jedan bolesnik može imati više depresivnih faza ili više maničkih epizoda. nasleđuju se dominantno vezano za pol (preko hromosoma). U depresivnih bolesnika utvrđena je manja količina metabolita serotonina u likvoru. Osnovna karakteristika je  periodičnost pojave bolesti. Manički oblik javlja se uglavnom u mlađih. s nepotpunom penetracijom ili s promenljivom penetracijom. ne uviđa da je bolestan i retko želi promenu svoga stanja. naročito noradrenalina. ali se maničke i depresivne faze mogu smenjivati u jednog te istog bolesnika. shizofrenije i paranoidnih stanja. kome pridaje značaj stvarnosti. s intervalima normalnosti ili bez ovih. Zna se da se nasleđuje autosomno dominantno.

smrti.  uznemirenošću (krši ruke. U lakšim slučajevima bolesnik izgleda  umoran. deda po ocu ćutljiv i sumnjičav čovek. vesele i preduzimljive. V. žive mimike. koja je neposredno zamenila maničku. oboleli miran. razdrijen. intelekt ne propada. besciljna neprekidna aktivnost. Hipomanija je lakši oblik manije koji se može neprirnetno razviti u ličnosti koje su i inače poznate kao energične. Sobu je iskitio slikama nagih devojaka i parolama. na stolu hrpe knjiga. nepokretan. Depresija (melanholija) Ima suprotne karakteristike: afekt je depresivan (žalostan). Pažnja je slaba. psihotičan vid bolesnici su hiperaktivni. Pamćenje inače nije oštećeno. propasti. upadao u konfliktne situacije. Od pre 10 dana postao sve pokretniji. čas hoda. motorna aktivnost je usporena i osiromašena. naprotiv. U punom zamahu bolesti hiperaktivnost dovodi do iscrpljenosti i nesanice. i bez lečenja bolesnik može umreti zbog inanicije. Dok bolest ne uzme izrazito. Posle svakog perioda bolesti nastavljao da studira i položio nekoliko ispita. Nekritični su prema svojoj bolesti.  nema apetita.  pati od nesanice. glavni glumac i duša«.  za sve optužuje sebe (za rat. Ako se ne leči. a obično se dešavaju onda kada bolesnik nije u najdubljoj depresiji. Tada je još depresivan. Mišljenje je izmenjeno u skladu s afektom: bekstvo ideja. crne sudbine porodice. a ovo raspoloženje je ponekad »zarazno«. uznemiren. bolesti. ili je. Krajnost je delirantna manija: govor je nerazumljiv. reditelj. za krizu) i tvrdi da je u prošlosti bio grešan: u skladu s afektom sećanje bira samo neprijatne dogadaje iz prošlosti. Ranije primeran đak. uzdiše. koje sve čita u toku istog dana. Piše naređenja »svom šoferu« koji večeras treba da ga vozi na aerodrom da bi u Sarajevu priredio »šou nad šouima«. ali je u stanju da donosi i izvrši odluke. . aktivni.  najteže se oseća ujutro. jauče). zažarenih obraza. nestalna. B.  dubokom bezrazložnom tugom. bujica ideja (izmena prema formi) i sumanute ideje ekspanzivnog karaktera (poremećaji mišljenja prerna sadržaju). rnenjao devojke. pio alkohol u velikim količinama. Otac bio čudnog ponašanja. neprekidno puši. mišljenje je usporeno. student IV godine mašinskog fakulteta. suviše preduzirnljivi u poslu i seksu. nešto bolje uveče. Depresivno raspoloženje se odlikuje  osećanjem bespomoćnosti. u početku bolesti ili prilikom oporavka. kasnije iznenada napustio porodicu i emigrirao u Ameriku. Sada stalno u pokretu. 26 godina. Može doći do brojnih dijagnostičkih propusta. odličan student. bez snage da učini i najmanji pokret. zbog čega se teško daju nagovoriti na lečenje.. čas sedi. euforija (ponekad uzbuđenje i razdražljivost). kuka.  misli su usporene i obično zaokupljene jednom depresivnom sumanutorn idejom bezizglednosti. depresija ima najtežu prognozu: samoubistva su česta. sklonost šalama. u poslednje 3 godine imao dve maničke i jednu depresivnu fazu.Povišeno raspoloženje može se odraziti kao veselost. na kome će biti »konferansije.

Dok se shizofrenija pujavljuje u stanovništvu u proseku u 0. 38 godina. zbog stalnog i nepodnošljivog afekta straha od smrti izvrši samoubistvo ako se ne zaštiti. savestan.). niti su ranije imale maničku ili depresivnu fazu. društven. ali nastaje posle jasnog precipitirajućeg događaja. odličan i pedantan domaćin. lečenje Manija se leči preparatima phenothiazina (Chlorpromazin) i butyrophenonima (haloperidol). Depresivna reakcija Ima iste karakteristike kao maničko-depresivna psihoza. uznemirenoj depresiji). ne može da pomeri ruku. gladnu »na ovom surovom svetu«. da mu nema pomoći. Po pravilu su to osobe koje nisu imale osobine i crte ciklotimnog karaktera. ceo svet mi sudi i ne može mi dovoljno presuditi« (nema nikakvog udela u saobraćajnoj nesreći). U opštem stanovništvu 0. ranije neupadljiv. zemljoradnik. . plaši se smrti. zaokupljen je samo idejom propasti. razboleo se iznenada posle srnrti prijatelja koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći. kuka. 56 godina. povremeno nesanicu. obole oboje u 65% slučajeva. obično posle gubitka bližnjeg.R. uzdiše. nije u stanju da otvori kapke. leži. Kaže da je porodicu ostavio golu i bosu. Depresija (melanholija) leči se imipraminum (tofranil). ne brije se. Osnovno raspoloženje je depresivno. ne može da se koncentriše na drugo. mada samo kao dopunska metoda. koja. u osoba koje ranije nisu imale depresivnu niti rnaničku fazu (slučajevi sa ranijirn fazama bolesti svrstavaju se u manićkodepresivnu psihozu). Sada je u bolnici. jadikuje. kada je opasnost od samoubistva velika i kada lekovi ne pomažu. primenjuje se elektrokonvulzivna terapija (elektrošokovi). radnik. od pre 20 godina ima hipohondričke ideje. I ovo je psihoza. Psihoterapija ima svoje mesto u lečenju maničkodepresivnih bolesnika. Involutivna melanholija Javlja se u involucionom periodu (otprilike između 45. krivica mu je neizmerna. uzoran roditelj. Uglavnom sedi. Od znatne je koristi Lithium carbonat. libriumom i valiumom. Identični (homozigotni) blizanci. tryptizolom (ako nije reč o agitiranoj. Ž.85% slučajeva. povremeno nema snage ni da se očešlja.. kaže da teško pati. Puši mnogo i prebacuje sebi da je nitkov kome deca i duvan plaćaju. M. odmahuje rukom i ponavlja: »Sve je svršeno. godine života). nije dostojan ni hleba u bolnici. i 65. Shizophrenia Skoro polovina duševnih bolesnika smeštenih u bolnicama su shizofreni bolesnici. ali je bolesnik uznemiren..3 do 1% osoba imalo je bar jednu shizofrenu epizodu u životu. Sumanute ideje mogu biti bizarne (nema creva ni srca) i apsurdne (krivi su za sve nesreće čovečanstva. braća i sestre u 5—15%. ubih čoveka ni krivog ni dužnog. misle da će voda iz česme poplaviti ceo svet itd. čak i kada odrastu odvojeno. kao i melanholija. roditelji bolesnika mogli su imati shizofreniju u 5—10% slučajeva. Oporavio se posle elektrokonvulzivne terapije. L. Agitirana depresija leči se nozinanom. dovodi u opasnost život bolesnika. U urgentnim slučajevima.

nenormalan metabolizam glikoze i nedostatak heksokinaze.Biohemijske promjene – Opisano je više biohemijskih promena u shizofrenih bolesnika. roditeljima i drugovima. ili nekako čudnog držanja u detinjstvu. Ako u ovoj fazi doživi neki stres (češće se to desi i bez njega) onda naglo izbija psihoza u punom zamahu. povišenje odnosa laktata prema piruvatima. ali svi ovi nalazi zahtevaju dalje ispitivanje i potvrdu. a poremećeni odnosi mogu biti i posledica. čas su naprotiv pokorne. Često se nalazi da su ovi bolesnici u detinjstvu doživeli odbačenost. . Prodromalna faza bolesti U prodromskoj fazi bolesti mogu dominirati simptomi neuroze. povučene i biraju zabave za koje nije potrebno društvo. za neke se ne zna da li su posledica uticaja lekova. Zbog takvog ponašanja često imaju sukobe s nastavnicima. Ne može se govoriti o jedinstvenom tipu ličnosti za one koji će kasnije oboleti od shizofrenije. a ne uzrok bolesti. ili preterano osetljive. često sa obilnim hipohondričnim tegobama. gubi san i apetit. Postoje izvesni dokazi da je nivo serotonina u krvi povišen prvih dana akutne epizode bolesti. Porodice bolesnika Proučavanja porodica shizofrenih bolesnika pokazala su poremećene odnose. Mnoge od ovih nalaza nisu potvrdili drugi istraživači. napuštanje i nedostatak ili gubitak ljubavi. ali ta ispitivanja još nisu potvrđena. Teškoća pri izvođenju zaključaka iz ovih nalaza leži u tome sto se slični podaci dobijaju i u porodicama neshizofrenih psihijatrijskih bolesnika. povučene u sebe. a potom pada ispod normalnog nivoa. Češći je postepen početak bolesti. da se svet oko njega menja. dijete itd. Premorbidna ličnost shizofreničara Imali su emotivne teškoće i neprilagođenost i pre prvih znakova bolesti. kao i druge psihičke traume. Počinje da se bavi filozofskim i religioznim idejama. sličan ceruloplazminu. Tako je nađen psihotoksički faktor TARAXEIN. • Jedan drugi tip opisuje se kao »burna ličnost«: čas pokazuju preteranu agresivnost. zavidljiva. sudbinom sveta. U samom početku bolesti rnogu se javiti fenomeni depersonalizacijc i derealizacije (osećaj da sopstveno telo nije stvarno. Ipak se najčešće nalazi da su to bile: • Hladne osobe. submisivne. Saopšten je i nalaz antiinsulinskog faktora u krvi i mokraći shizofrenih bolesnika. da predstoji neposredna neobjašnjiva opasnost. da je sve neobično i čudno). U školi mogu imati dobar i udličan uspeh. nađen je i povišen nivo ceruloplazmina. često nadmenog držanja i pored snažnog osećanja niže vrednosti. ali su socijalno teško prilagodljive. poremećaj u odnosu između majke i bolesnika u najranijem detinjstvu. • Kao premorbidna ličnost paranoidne shizofrenije opisuje se sumnjičava i nepoverljiva osoba.

• afekt je obično površan. schizophrenia paranoides. Postoje brojni mešoviti i atipični slučajevi. . raspoloženje je neočekivano promenljivo. prazan.  afekt ne odgovara situaciji niti sadržini misli.  ponašanje je neobično. koja su nesrazmerna sa situacijom ili draži: blag ukor ili neka manje važna zabrana može biti uzrok napada besa i agresije. katatoni stupor predstavlja krajnji stepen povlačenja bolesnika. 3. o sumanute ideje bizarnog sadržaja (neko mu stavlja misli u glavu ili mu ih oduzima). nepredvidljivo ili impulsivno. katatona pomama stanje iznenadne jarosti i agresije.  hronični slučajevi pokazuju psihičko propadanje — demenciju (ovo propadanje je brže kada se bolesnik prepusti samom sebi.  poremećaji mišljenja. raspoloženje ne nalazi odziva u drugima i emocije drugih ne dotiču se bolesnika. Prema prevazi simptoma. Klinička slika bolesti Razlikuje se od bolesnika do bolesnika i dijagnoza se ne može postaviti samo na osnovu nekih simptoma već nalazom celovite slike koju pacijent pruža u svojoj bolesti. s oštećenim ili ugašenim uvidom u sopstveno stanje. »oduzimaju« mu misli ili »namiću« svoje. da li je dete ili odrastao (depersonalizacija). o neologizmi (stvaranje novih reči). schizophrenia catatonica i 4. najčešće akustičke. • ne zna da li je muško ili žensko.  opažanje javljaju se halucinacije. a ponekad u istog pacijenta oboljenje može u razno vreme pokazivati drukčiji oblik. • gubitak kontakta i odnosa sa drugim osobama (autizam). bez topline i razumevanja. o mišljenje može biti inkoherentno. • granice sopstvenog ja kao da su izbrisane: on »čita« tuđe misli. • izvesna hladnoća i emotivna udaljenost.Opšte karakteristike shizofrenije Opšte karakteristike shizofrenije su: • povlačenje iz okoline. često pod uticajem sumanutih ideja ili halucinacija. bez radne terapije i psihoterapije). hebephrenia. koji imaju specifične osobine:  čest je blok (prekid) misli. o mišljenje može biti autističko. ređe optičke. može postojati plitkost afekta ili ravnodušnost. shizofrenija može imati jedan od sledeća 4 oblika: 1. 2. drugi »čitaju« njegove ili »upravljaju« njima. jednostavna shizofrenija (schizophrenia simplex). Često se dugo zagleda u ogledalo i pri tom se smeška (»fenomen ogledala«). samoubistva ili ubistva čak i najbližih. čudno. Glavne karakteristike shizofrenije su:  povlačenje iz realnog sveta u svet fantazije. • burna reagovanja.

tonos — grč. Retke su sumanute ideje. Bolestan od 16. 30 godina. ispod. o gubljenjem afekta. stereotipije. manirizam. pomoću. duh) Gotovo svi simptomi shizofrenije. površan. elektrotehničar. hebefrenija (hebe — grč. obično naglo. ima se utisak da ima još bolesnih rođaka ali se to prikriva. ideje odnosa. sa. tonus) ima za jezgro kliničke slike katatone poremećaje (v. počeo da ruši zid u stanu da bi izvadio mašinu koja ga uništava. fleksibilitas cerea. napetost. introvertovani su. um. Stanje stupora može se privremeno prekinuti intravenskim davanjem barbiturata s kratkim dejstvom. o bolesnici teško uspostavljaju kontakt s drugim osobama. poremećaje volje i delatnosti). prolazne su. Cesto grimasira. i ovo propadanje najdublje je od propadanja u svih drugih oblika shizofrenije. pokazivao suicidne namere. sa o slabljenjem interesovanja.. . katatona shizofrenija (kata — grc. mutizam. Pri svemu ovom ne postoji utisak da trpi. o povlačenjem od društva. halucinacije. phen — grč. Sumnja da ga prate. Obično je reč o mladim osobama koje su pre početka bolesti mogle biti i veoma inteligentne i vredne. Javlja se u mlađih osoba. oslobođen vojne obaveze. Vremenom ličnost regredira do stanja vegetacije.prosta shizofrenia Počinje postepeno. kao što je to negativizam. Pre dve godinc počeo ponovo da se povlači. Oboleli se često o bezrazložno kikoću ili smeše. čitaju mu misli. eholalija i ehopraksija. Katatoni stupor (stuporna katatonija) pokazuje znake opšte inhibicije. o mogu imati stanja uzbuđenosti. ravnodušan je i neuviđavan za svoje stanje. što posredno pokazuje da je i stanje stupora posledica razdraženja centralnog nervnog sistema. o skloni su fantazijama i sumanutim idejama koje nisu razrađene i organizovane u sistem. Postoje znaci propadanja inteligencije. neobičan stav (katalepsija) i grimasiranje. dugo se posmatra u ogledalu da bi utvrdio promene na sebi. o osiromašenjem sadržaja mišljenja. godine. mladost. Ovi bolesnici mogu iznenadno preći u stanje katatonog uzbuđenja i agresije. ukoliko se jave. ne izlazi iz sobe.schizophrenia simplex . slušne ili optičke halucinacije. Javlja se u dva oblika: kao katatoni stupor ili kao katatona pomama. o neradom. S. stric boluje od shizofrenije. pubertet. emotivni odgovor je plitak. Vremenom bolesnik propada intelektualno i socijalno. gotovo neprimetno. S.

besciljno. Najistaknutiji su znaci o ideje proganjanja. poboljšanje u 35%. pažljivo ispitivanje mišljenja ovih bolesnika i njihovo bizarno ponašanje otkriva poremećaje koji se vide u shizofrenije. koje je stereotipno. Danas je retka jer elektrokonvulzivno lečenje i neuroleptici omogućuju bolesniku da preživi. česte su i halucinacije i o poremćaji afekta. Teži su slučajevi s postepenim razvojem i hebefrenija. Smrtna (perniciozna) katatonija je stanje krajnje uzbuđcnosti koje je dovodilo do iscrpljenosti. prisilne misli i radnje. koje čine srž sumanutog sistema. Povremcno se mogu javiti i epizode s jasnom kliničkom slikom shizofrenije. kao prevencija ponovnog zamaha bolesti. Spontano izlečenje dešava se u 5°/o slučajeva. trifluoperazin. hiperpireksije i smrti za nekoliko dana. ehopraksija. manirizarn. autizarn i ambivalencija. ređe elektrokonvulzivnom terapijom. o Pored ovoga. grimasiranje. Psihoterapija ima značaja naročito kada se bolesnik oporavi. hodati bez prestanka i sna. GRANIČNI OBLICI mogu pokazati znake psihoze ili neobično ponašanje samo povremeno kada su izloženi stresu.Katatona pomama odlikuje se psihomotornom agitiranošću i razdraženjem. paranoidna shizofrenija Čsto počinje u kasnijim godinama. odbija hranu i pokazuje i ostale katatone fenomene (eholalija. PSEUDONEUROTIČNA SHIZOFRENIJA ima simptome koji se vide u neuroza: fobije. Ostali oblici shizofrenije SHIZOAFEKTIVNI OBLIK po poremećajima afektivne sfere podseća na euforiju manije ili na tugu depreije. One mogu imati organizovan pseudologičan kvalitet. Spoljne draži ne utiču na ponašanje ovih bolesnika. Ovo stanje zahteva hitno lečenje jer bolesnik može doći u stanje krajnje iscrpljenosti. ali se istovremeno nalazi i udaljavanje od realnosti i autizam (povlačenje u sebe). Međutim. ili može povrediti ili uništiti sebe ili druge. naročito u vreme letnjih žega. kada se prava priroda bolesti otkriva. histerične reakcije i napade. u kasnijem stadijumu bolesti sumanuti sistem se fragmentira. perphenazin). . Liječenje Leči se lekovima (Chlorpromazin. katalepsija). impulsivno i nepredvidIjivo: može besciljno trčati uokolo. Afektivno stanje nije »zarazno« prelazno kao veselost u manije. Prognoza shizofrenije Gora u mladih bolesnika nego u starijih. Lečenjem se ove cifre povećavaju na 30 do 60%.

42 godine.. i često je vrlo teško otkriti ove poremećaje mišljenja iako njihovo neobično ponašanje ukazuje na to da one postoje. oseća neprijateljstvo prema njemu. Blagi oblici paranoidnog mišljenja postoje ponekad u svakoga. u ranijem tekstu) može imati sumanute ideje. Jednostavnije rečeno. moler.. osrednji đak u osnovnoj školi. Paranoidne psihoze imaju kao istaknut znak sumanute ideje odnosa. postoje i drugi poremećaji mišljenja. voleo da čita bajke. idejama odnosa (kada smatra da se svi spoljašnji događaji odnose na njega). ličnost je znatno oštećena. Ubio je hiljade ljudi. P. paranoidna osoba upotrebljava psihološke mehanizme negacije i projekcije. žena ga udara sekirom itd. rešio je sudbinu čovečanstva u I i II svetskom ratu. ali paranoidna osoba upotrebljava te mehanizme u jačem stepenu i upornije. Pamćenje i pažnja očuvani. osetljivost na kritiku. Paranoidna stanja Izraz »paranoia« upotrebljavan je i pre Hippocratesa sa značenjem »ludilo«. dinamizme koji su normalna komponenta svačije odbrane kada su u psihološkom konfliktu. dalje nije produžio. paranoidni pacijent ne dozvoljava svojim neprijateljskim osećanjima prema nekoj osobi da uzmu maha. on ih negira i projektuje ih na tu osobu i tada oseća da ta osoba. ali su ove bizarne. Razboleo se pre 4 godine: povlačio se sve više. ali inače ne dolazi do pogoršanja bolesti u toku života. itd. pomisli: »Što se tu baš namestio!« Paranoidna stanja uopšte su češća među ženskim osobama. a to može biti i zbog gluvoće ili nekog telesnog nedostatka što stvara pogodno tle za nastanak oboIjenja. Smeška se prazno i »luckasto« dok govori o »ubijanju« i o tome kako ga žena vara i tuče. ne on. . svuda gde postoji neka vrsta izolovanosti. Danas se izraz »paranoidan« upotrebljava za sva stanja koja sadrže ideje proganjanja različitog stepena. izuzev što pokazuje izvesnu krutost i sumnjičavost prema drugima.P. počev od sumnjanja pa do psihoza sa čvrstim i sistematizovanim idejama proganjanja. Paranoidna ličnost može ostati neokrnjena i relativno neupadljiva celog života. Tako paranoidna shizofrenija (v. Ima obilje sumanutih ideja koje ne čine celinu: Japanci su ga stavili na listu zbog bombardovanja Hirošime. Prilikom sadašnje hospitalizacije daje podatke o slušnim i taktilnim halucinacijama koje smatra »božjim blagoslovom«. Bolesnici mogu biti vrlo tajanstveni u odnosu na svoje stavove sumnjanja i sumanute ideje. ponekad imaju neprijateljsko držanje. optičke i taktilne halucinacije. afekt je osiromašen. u detinjstvu pomčen. a postoje i halucinacije. koje je u početku prikrivao. Normalna je sklonost kriviti drugoga za svoj neuspeh ili grešku: kada čovek nagazi nekoga. Prema psihodinamskom shvatanju. veći je broj oboljenja među samcima i doseljenicima. on je prvi Jugosloven koji je leteo na mesec. imao slušne. idejama veličine. Freud je pripisivao pojavu paranoidnih ideja homoseksualnim impulsima. žena ga stalno vara sa šoferima koji prođu pored kuće i sa desetogodišnjim dečacima.

Opisana su tri tipa paranoje:  paranoia persecutoria. kao da se sve odnosi na njega i protiv njega. Teška depresija može imati paranoidne elernente. Van ovih sumanutih sistema bolesnik se može ponašati normalno. kada bolesnik neprestano dokazuje svoja prava. ali s očuvanom fasadom ličnosti. . sa bolesnim tumačenjem tuđih gestova. Klasična paranoja KOJU JE OPISAO Kraepelin Veoma je retko oboljenje. a zbog halucinacija ni u paranoju. pokreta.  interpretaciona paranoja. senilna demencija. vodi procese. sa sumanutim idejama i halucinacijama. psihomotorna epilepsija.  paranoia querulatoria. alkoholičarska halucinoza) mogu dati paranoidnu reakciju. fasada ličnosti ostaje očuvana. Odlikuje se sumanutirn idejama veličine i proganjanja koje čine čvrst i nepromenljiv sistern. Ne postoje halucinacije. TOKSIČKE I ORGANSKE PSIHOZE (hašiš. parniči se. pretežno u žena. zbog koje se ne može uvrstiti u shizofreniju. sa sumanutim idejama proganjanja. reči. tužaka. može delovati prilično integrisano. amfetamin.PARAPHRENIA je oboljenje koje nastaje u involucionom periodu. obraća se svim instancijama.

zbog čega su i najvulnerabilnije i među prvima oštećene. subduralni hematom i druga oboIjenja. Ona je izraz stanja svesti. a u težim slučajevirna i neadekvatan. mogu dati organski psihički sindrom. Afekt može biti oštećen bilo kao preterano emotivno reagovanje (labilnost). pažnjom i pamćenjem. Pamćenje. Međutim. intrakranijalni tumori. Ove dve poslednje nabrojane funkcije obavljaju se uz učešće prostranih delova mozga.  Sećanje davno upamćenih informacija (reprodukcija. DELIRIJUM Delirijum je psihički poremećaj koji ima sledeće karakteristike: . plitak. svom sopstvenom identitetu i identitetu drugih.  inteligencije i  afekta. rekolekcija. Inteligencija i njene različite funkcije takođe mogu biti oštećene: shvatanje. Bez obzira na vrstu lezije i na njenu težinu organska oštećenja mozga daju  poremećaje orijentacije. računanje i fond znanja. koje najčešće ostavIjaju trajne i ireverzibilne promene. sposobnost učenja i rešavanja zadataka.ORGANSKI PSIHIČKI SINDROMI Psihička promjena koja je izazvana oštećenjem moždanog tkiva bilo koje vrste. Ni sva akutna oboljenja ne daju reverzibilne. zadržavanje i reprodukcija — oštećene su u težim slučajevima. Ako se radi o lakšim promenama. U lakšim oštećenjima poremećaji pamćenja su ograničeni. kao npr. bolesnik je u stanju da se snalazi u realnom svetu. ponekad i bez neuroloških znakova žarišnih oštećenja. Odnos prema okolini. Organske psihičke promene mogu biti akutne (promene su obično prolazne) i hronične. ne daju samo difuzne lezije mozga ovaj sindrom. ali je zadržavanje — retencija oštećena: nije u stanju da se nešto kasnije seti zadatog materijala iako ga je neposredno ponovio. u težim slučajevima on nije sposoban da reaguje ni na najobičnije zahteve i situacije svakodnevnog života. rekognicija) može biti oštećeno iako je bolesnik u stanju da nov materijal upamti posle ponavljanja (re1ativno očuvana registracija i retencija). njen korelat i služi za njeno ispitivanje. rasuđivanje i donošenje suda i zaključaka. U ovom poslednjem slučaju radi se o psihozi. ili je afekt tup. proces koji je u tesnoj vezi s opažanjem. Orijentacija i svest vrlo često su oštećeni u ovim slučajevima. apscesi. žarišne.  pamćenja. kao što ni sva hronična oboljenja mozga ne stvaraju ireverzibilne promene. U nekih bolesnika  registrovanje može biti očuvano (u stanju je da neposredno ponovi reči ili brojeve za koje mu je rečeno da ih upamti). razumevanje govora. njegove sve tri funkcije — registrovanje. u svakodnevnom govoru nazivamo orijentacijom.

neskladno. iluzijama i sumanutim sadržajima mišljenja — strah. halucinogenih droga (v. dijabetesa. panika. uzimanja beladone (čak i terapijske doze ove droge mogu dati delirantna stanja s neinirom i optičkim halucinacijama. zbog uremije. porfirije. shvatanje. Toksikomanije). — ovo je prvi put da mi se tako nešto desi. Febrilna oboljenja Sa temperaturom preko 40°C. naročito u dece koja imaju groznicu. napadi besa. — Zaista se ničeg ne sećam. Trajne psihičke promene sa znacima demencije postoje kod teških povreda mozga. febrilna oboljenja i traume. limbičkom sistemu. U hroničnih alkoholičara tipičnu delirantnu sliku pruža delirium tremens. uviđavnost. se sasvim oporavio i sada je dobro raspoložen. . Uzroci delirijuma su brojni:    intoksikacijc (egzogene i endogene). razumevanje situacije. To je traumatska encefalopatija. počev od lakog pomućenja pa do sopora. slično automatu (»automatizam«).). ili delovanje kao u snu. Ne sećam se nićega: ni kako sam ustao. ponekad i nasilno ponašanje. Potres mozga je čest u boksera. P. oboljenja jetre. neprepoznavanjem najbližih. Nekoliko časova posle meča P. izmenjeno afektivno stanje koje odgovara halucinacijama. Ovo stanje izmenjene svesti posle traume glave zove se traumatska psihoza. novosti od 28. halucinacijama. Intoksikacije nastaju Usled velikih doza alkohola. Posle teže traume period izmenjene svesti može trajati nekoliko časova ili dana. Anatomske promene koje su odgovorne za delirijum verovatno su lokalizovane u moždanom stablu (retikularna supstancija). nerazumno. ni kada sam prišao dok se proglašavao pobednik«. Traume glave Verovatno najčešći uzrok delirantnog pomućenja svesti.    kvantitativne izmene svesti različitog stepena. »Po sle dva teška nokdauna u meču sa Kariljom naš bokser M. parijetalnim režnjevima (senzitivna kora). doživeo je potpunu amneziju. Psihička slika je delirijum. ponekad mogu biti praćena delirijumom: nemirom. o čemu svedoči sledeća vest iz novina (V. One nastaju u saobraćajnim nezgodama ili u sportu. poremećaj orijentacije.. ni lika Karilje. strahom. VIII 1974. oštećeno pamćenje. Delirijum je ovde posledica potresa mozga. god. ponekad prođu sedmice i meseci pre nego što dođe do potpunog oporavka. — rekao narn je P. a mogu postojati i znaci demencije. naročito u dece).

gubitak sposobnosti koje su postojale. prijatelji ili saradnici. Osobine ličnosti postepeno se menjaju: najpre stradaju njegovo naučeno ponašanje. da se oblači i sam hrani.    Demencije se viđaju kod velikog broja oboljenja: progresivne paralize. pre svega intelektualnih. dogmatični. kasnije i reprodukcija starijeg upamćenog materijala. retrospekciju i prosuđivanje o rezultatima života. Najpre biva oštećeno sećanje za najnovije događaje. a starim ljudima je preko potreba da osete da su potrebni i korisni pa se prihvataju rada — čuvanja unučadi i kuhanja. senilne demencije i drugih. konzervativni i nedostupni razlozima. Ovde ćemo se zadržati na senilnoj i arteriosklerotičkoj demenciji. Ove promene su u početku diskretne i primete ih tek najbliži rođaci. Pamćenje može postepeno slabiti. da održava ličnu higijenu. štedljivost iz mladih dana pretvara se u škrtost. .DEMENCIJE Demencija je gubitak najviših psihičkih funkcija. Ovome doprinosi i društvena izolacija penzionera. Bolesnik zaluta. a kasnije i elementarniji osnovi društvenog ophođenja. stare osobe mogu se bolje sećati davnih događaja. godine (ne uvek). donošenja suda i procene. i korišćenje i jednog i drugog u rešavanju problema. ovo je stečeni gubitak intelektualnih sposobnosti. dok nedostatak ili rani gubitak inteligencije (pre nego što se ona u deteta razvila) zove se mentalna retardacija ili oligofrenija. povreda mozga u boksera. finiji maniri. Kako smo u poglavlju o inteligenciji videli. Sposobnost evociranja počinje da opada tek posle 80. shvatanje novih. može biti očuvano i u teškoj demenciji. Prestanak s radom stvara još više mogućnosti za samoposmatranje. davne događaje. Senilna Demencija Normalno starenje zahvata emotivnu i intelektualnu sferu psihičkog života i razlikuje se od osobe do osobe.  Prvo se primećuje da je smanjena sposobnost apstraktnog mišljenja. Štaviše. Razumevanje pročitanog teksta (ne aleksija. koje rodbina u »potrošačkoj civilizacijia zanemaruje i smatra ih smetnjom. Sećanje za najstarije. Sa starenjem sećanje se ograničava na mali broj anegdota i ova sećanja doprinose stvaranju pravila sadašnjeg života koja su zasnovana na ranijim iskustvima. stvaranja i imaginacije. i u daljem napredovanju demencije bolesnik nije više sposoban da se brine o sebi. Zbog toga stari postaju kruti. a to je najviše u starih oštećeno. arterioskleroze rnozga. jer sposobnost čitanja nije ovde u pitanju). kasnije i poznatih situacija postaje otežano. ali ne ona sposobnost sećanja već pre sposobnost integracije novog sećanja sa sećanjem starog materijala. uglađenost. Pamćenje takođe trpi. Crte iz mladosti produbljuju se: ranije sumnjičava osoba postaje nepoverljiva. a zatim se ne snalazi u kući i poznatoj okolini. hroničnog alkoholizma.

sužavanje girusa i proširenje sulkusa. a nasleđe verovatno igra izvesnu nlogu. a fizičko i psihičko propadanje može trajati od 1 do 10 godine. krijući ih ispod kreveta ili jastuka. Uzroci nisu poznati. Gotovo je dvaput češća u žena. kasnije počinju da skupijaju nepotrebne predmete (stare kutije. Arteriosklerozna demencija Počinje ranije. Teško se diferencira od senilne demencije i Pickove i Alzheimerove bolesti. onda je dijagnoza arterioskleroze verovatnija. naročito u čeonim režnjevima. Bolesnici s arteriosklerozom mozga često se žale na nesvestice i glavobolje. ali je intelektualno propadanje uvek prisutno i istaknuto. Početne promene mogu biti pojačana egocentričnost. psihičko propadanje nije tako duboko u arteriosklerozne demencije kao u senilne. Ako se neurološkim pregledom otkriju neurološki žarišni znaci koji govore za oštećenje mozga. dugmad. Intelektualne funkcije takođe mogu da propadaju. Ne može se reći da je psihička slika bolesnika s intrakranijalnim tumorom karakteristična. Uopšte uzevši. ali se može opažati razdražljivost ili afektivna labilnost. organskog tipa reagovanja: smanjeno . teškoće u sporazumevanju i teškoće u upamćivanju. Ovde ćemo se zadržati samo na psihičkoj slici. novine). Od psihičkih promena u pacijenata s intrakranijalnim tumorom najistakuutije su promene ličnosti u smiski pojačavanja premorbidnih crta. prvi su više fizički aktivni od potonjih. U ovoj prethodnoj demencija je lakunarna (v. Gubitak moralnih kočnica i seksualni prestupi češći su u bolesnika sa senilnom demencijom. često imaju burna reagovanja. TUMORI MOZGA Klinička slika tumora mozga opisana je u Neurologiji. kose) postoje i poremećaji hoda i govora. aiektivna nestabilnost. upadljive su mikroskopske promene: veći broj plaques seniles u kori i bazalnim ganglijama. Ranije psihičke crte nastranosti sada se pojačavaju. depresivne ili čak shizofrene psihoze.Senilna demencija počinje kasno. Poremećaji inteligencije) i promenljiva je. manji broj ganglijskih ćelija. koje osim toga odudaraju od izgleda teškog bolesnika) — tzv. Patološkoanatomske promene smatraju se identičnim s promenama u presenilnoj (Alzheimerovoj) bolesti: atrofija mozga. mišića. ali ona ima sve osobine tzv. Bolesnici zaturaju i zaboravIjaju stvari. Polovina ovih bolesnika pokazuje postepeno intelektualno propadanje. a u ovoj izlapelosti mogu izazvati požar. ostali mogu pokazivati slike paranoidne. Mogu odlutati od kuće. Pored telesnih znakova duboke starosti (promene kože. moria (i frontalni tumori sa sporim razvojem mogu ostati »nemi«). Oštećenje pamćenja nije globalno u arterioskleroznoj demenciji kao što se to viđa u senilnoj. Kada je reč o froritalnom tumoru. ponekad se može videti sklonost šalama (često neduhovitim. retko pre 65. godine života. Česta je depresija.

koja dozvoljava obučavanje za jednostavne procese rada i proizvodnje i za staranje o ličnoj higijeni. Na rezultate testova utiče emotivno stanje ispitanika. postoje sledeće grupe mentalne subnormalnosti: IQ 0—20 21—50 51—70 71—80 81—90 idioti imbecili debili tupi granični slučajevi Postoje i druge podele koje se unekoliko razlikuju u brojkama količnika inteligencije pojedinih podgrupa. ovakva klasifikacija izražena brojkama može prema rezultatima na testovima inteligencije svrstati dete u višu ili nižu kategoriju iako ono prema celokupnim sposobnostima može biti bolje od onih sa višim rezultatom testiranja ili gore od onih s nižim rezultatom. a od kategorije može zavisiti i pomoć koja mu se pruža (specijalni dom ili ustanova u kojoj može sticati neka znanja). dok se one sa nižim količnikom ubrajaju u grupu subnormalne inteligencije. ne moraju imati istu stopu razvoja. kongenitalnog ili nastalog u prvim godinama života (dakle u vreme kada se inteligencija još razvija). ne može se reći da su sva deca u istoj situaciji u odnosu na razvoj.rasuđivanje. promenljivost afekta. Sami testovi standardizovani su prema deci iz gradske sredine i pretežno jednog socijalnog kruga. MENTALNA RETARDACIJA U poglavlju o inteligenciji vidjeli smo da osobe prosečne inteligencije imaju kvocijent između 90 i 110. Ovakvom stavu definisanja mentalne retardacije na osnovu psiholoških testova mogu se staviti zamerke. oligofrenije) možemo definisati kao stanje zaustavljenog ili usporenog psihičkog razvoja. Zbog ovakve kategorizacije dete sa QI od 51 ulazi u istu grupu sa detetom koje ima QI 70. oni predstavljaju statistički prosek koji ne mora biti značajan za određenu individuu koju testiramo. čiji se nosioci ne mogu podučavati ni najjednostavnijim poslovima.Zbog toga se danas deca kategorišu prema celokupnim njihovim sposohnostima (ne samo prema inteligenciji) u tri grupe mentalne retardacije: — teška retardacija (odgovara prihližno grupi idiota i najtežih imbecila). . Mentalnu retardaciju (mentalnu subnormalnost. prema tome. — umerena retardacija (odgovara grupi lakših imbecila i težih debila). Prema podeli koja za osnov uzima količnik inteligencije dobijen na testovima inteligencije. osiin nešto o ličnoj čistoći. Psihičke promene viđaju se ne samo kod supratentorijalnih već i kod infratentorijalnih tumora. Pre svega. oštećeno pamćenje. pa. Najzad. Izgleda da psihičke promene nisu zavisne od mesta tumora. Intelektualne funkcije takvih osoba su na nižem nivou nego što bi se to očekivalo za njihov uzrast.

Oni se koriste za ocenu sposobnosti veće dece. postoji samo jedan. prema raznim podacima. trisomija 21. ipak još uvek ne znamo etiologiju za veliki postotak slučajeva. Pored navedenih zamerki testovinia inteligencije. Iz primera se vidi da su sposobnosti koje se ovako ispituju delom motorne (može se desiti da dete normalne inteligencije sa cerebralnom paralizom ili mišićnom distrofijom da slabe rczultate) a delom psihičke sposobnosti. recesivno ili vezano za pol. reaguje na zvuk. DOWNOV SINDROM (»MONGOLOIDNA OLIGOFRENIJA«) posledica je poremećaja broja hromosoma: umesto 46 hromosoma. Ovo su samo neki uzorci iz velikog broja ovih testova koji se primenjuju na deci do 3. KLINEFELTEROV SINDROM (umesto dva polna hromosoma postoje tri: XXY Postoje i mentalne retardacije koje se nasleđuju prema Mendelovirn zakonima nasleđa. godine. Kada su u pitanju manja deca. TURNEROV SINDROM (umesto dva polna hromosoma. kaže »tata«. Uzroci mentalne retardacije mnogobrojni su. igra »tašitaši« itd. njihov količnik kreće se izmeđa 30 i 50. „ „ dete prati očima.»mama«. „ „ 7. „ „ 3. Njihov izgled je karakterističan: otuda i naziv »mongoloidan« (inače nema nikakve veze s Mongolima). smeje se drugoj osobi. sedi bez oslonca. mesec života 2. oni ipak igraju značajnu (ali ne jedinu) ulogu u ocenjivanju stcpena rnentalne retardacije. . okreće se ka glasu podiže se da stoji. i to X). danas poznajemo velik broj etioloških faktora. ređe je nešto viši. vokalizuje. Genetski uzrokovani slučajevi mentalne retardacije Mogu se podeliti u dve grupe: u one koje su posledica anomalija hromosoma i grupu čiji uzrok leži u poremećajima gena. kasnije se mogu osposobiti u specijalnim radionicama za polukvalifikovane ili kvalifikovane radnike.5— —3% psihički zaostalih osoba. Učestalost Smatra se. hoda. Ova deca imnaju usporen razvoj. Mi smo za Beograd našli da 0. koliko ih imaju ćelije normalnih osoba. Ovde ćemo uporedo s opisom etiologije pojedinih vrsta mentalne retardacije dati i njihovu kliničku sliku. ovde postoji jedan prekobrojan i ima ih ukupno 47. drži glavu kad je uspravljeno. „ „ 10. dominantno. Postoji i varijanta u kojoj se jedan deo jednog hromosoma grupe 21 prebacio na jedan hromosom grupe D. koristimo se ocenjivanjem razvojne zrelosti deteta 1. koji se mogu opismeniti i školovati u specijalnim školama. Etiologija.— lakša mentalna retardacija (srednji i lakši debili i tupi). da u stanovništvu ima 0.5°/o stanovnistva ima mentalnu retardaciju. „ „ 12.

galactosaemia. Brojni drugi poremećaji metabolizma mogu biti uzrok mentalne retardacije: homocystinuria. glava je mala u odnosu na lice. mali rast. Encefalitis virusnog porekla koji dete preboli rano daje teske posledice s mentalnom retardacijom. a psihička zaostalost je stepena imbecila. postaje apatično. Reč je o poremećaju metabolizma mukopolisaharida. KRETINIZAM nastaje zbog nedovoljnog lučenja tireoideje. koža je suvlja. Toksoplazmoza majke može inficirati plod intrauterino ili za vreme porođaja. NASLEDNI POREMEĆAJI METABOLIZMA LIPIDA daju nekoliko oboljenja. napadima i teškom retardacijom. NEKE VRSTE HIDROCEFALUSA nasleđuju se recesivno vezano za pol. debljajn kapci. na retini se vidi u predelu makule zona svetlocrvene boje. izazivajući težak encefalomijelitis s kasnijim mikrocefalusom ili hidrocefalusom. Detaljnije je opisana u Neurologiji. pigmentacije kože i psihičku zaostalost. Nasleđuje se recesivno. TUBEROZNA SKLEROZA (EPILOIA) ima karakterističnu ospu na licu od adenoma (adenoma sebaceum) leptirastog rasporeda na nosu i obrazirna. koja počinje u prvoj godini. glava karakterističnog izgleda (sedlast nos.NASLEDNA MIKROCEFALIJA (nasleđuje se recesivno) daje težu psihičku zaostalost.     Ovde je reč o poremećaju metabolizma fenilalanina. meseca. Dete se razvija norrnalno do 6. WILSONOVA BOLEST (HEPATOLENTIKULARNA DEGENERACIJA) recesivno je nasledan poremećaj metabolizma bakra koji stvara karakterističan obojen prsten na korneji. često irnaju epilepsiju. posledica urođenih poremećaja metabolizma. Rubeola koju preboli majka za vreme trudnoće može dati mikrocefalus s poremećajima na očima deteta. GARGOJLIZAM se nasleđuje recesivno. a zatim zaostaje u rastenju. ima epileptičke napade i umire u 2. godini. ponekad. hyperuricaemia. tuberkulozni ili izazvan drugim mikroorganizmima. Izgleda da postoje najmanje tri genetička poremećaja koji su uzrok ove kliničke slike. Ovde je akvedukt zatvoren. Postoje i drugi oblici lipidoza. čestu epilepsiju. nedovoljnom pigmentacijorn kose i kože i.000 porođaja. dete psihički pro pada. Oko jedan slučaj iavlja se na 23. ili 3. Meningitis. koji počinju kasnije. histidinaemia. kratki ekstremiteti). može izazvati oštećenje kore mozga. uvećana slezina i jetra. što je posledica poremećaja više enzima. Negenetički uzroci mentalne retardacije INFEKCIJE – TORCH su uzrok velikog broja slučajeva mentalne retardacije. horioretinitisom. a odlikuje se pojavom slaboumnosti stepena imbecilnosti. zbog čega dolazi do nagomilavanja likvora i uvećanja obima glave. argininosuccinuria. epilepsijom. priraslice . ispupčen trbuh. stomak ispupčen. nozdrve. nefrogeni dijabetes insipidus i brojni drugi poremećaji. jezik se uvećava.  FENILKETONURIJA. Tu se ubraja TaySachsova bolest. usne. Psihička zaostalost je teškog stepena. gubi vid. kratak vrat. Postoje mentalna retardacija.000—30.

pravilno provođenje porođaja. To je prihvaćeno kao nešto tako prirodno da se nenorrnalnim smatra upravo onaj ko u takvim prilikama ne pije. Dej stvo alkoholnog pića zavisi samo od količinc alkohola u njemu. U pivu ima oko 4%. Hemijski sastav alkohola veoma je jednostavan. POTHRANJENOST. naročito izolacija koja dugo traje. vino iz grožđanog soka. . rum. brendi) sadrže 30—40»/o alkohola. vodonik i kiseonik. Dobri su i rezultati lečenja kretinizma tireoidnim hormonorn. opasnost od alkohola velika je upravo zbog njegove rasprostranjene upotrebe i zbog potcenjivanja opasnosti koju on nosi. mogu usporiti ili sprečiti razvoj deteta. Osim alkohola i vode. Do oštećenja dovode i Rh-inkompatibilnost i težak icterus neonatorum koji oštećuje mozak deteta. Posebno mesto ima prevencija fenilketonurije: kada se ovaj biohemijski poremećaj otkrije u novorođenčeta pre nego što je oštetio mozak. dok jaka pića (viski. Ali tako isto započinje svoj put i onaj ko će kasnije postati alkoholičar. POROĐAJNE TRAUME mogu prouzrokovati krvarenje ili oštećenje zbog asfiksije koja ih prati. čime se postiže veća koncentracija alkohola. nastaće teška posledica pothranjenosti i nedostatka vitamina. upotreba alkohola je vrlo rasprostranjena. Žestoka. Tako tretirana deca razvijaju se normalno. položen ispit i svaki i najmanji uspeh proslavlja se uz alkohol. Deci se može pomoći i specijalnim školovanjem i podučavanjem. svadba ili bilo kakav prijem bez alkohola. u vinu 10—12%. alkohol ne izaziva teške posledice. Metilalkohol je i u ma]im količinama vrlo otrovan. a u najtežim slučajevima negom. rnože igrati ulogu u stvaranju oligofrenije. preeklamptičke toksemije majke. Anoksija ploda može nastali kod nedonoščeta. votka. Ne zarncra se i ostaje nezapaženo kad neko popije čašicu. u oba slučaja pored neuroloških simptorna postoji i psihička zaostalost. Alkohol ne može zameniti hranu jcr nema vitamina. Nastala slaboumnost ne može se lečiti medikamentima. zatim zbog anomalije placente. ALKOHOLIZAM Uzet u malim količinama. i loši uslovi razvoja. ne i od drugih sastojaka. može se sprečiti razvoj oligofrenije dijetom bez fenilalanina (hrana bez belančevina). Svaka vrsta alkoholnog pića dobija se iz određenog izvora šećera: pivo iz ječma. Alkohol koji se upotrebljava za piće dobija se fermentacijorn i vrenjem šećera. nesreća je u tome što neki Ijudi nisu u stanju da ga uzimaju samo u umerenirn količinama. S druge strane. naročito nedostatak vitamina grupe B. Ako svojom kalorijskom vrednosti potpuno zameni hranu. encephalitis) itd. Za piće se upotrebljava samo etilalkohol (ethanol). Ali. pića sadrže i materije koje imaju boju i ukus. jaka pića dobijaju se destilacijom alkoholnih pića. zbog čega se ova ponekad i piju razblažena. mada je izvor eneigije: gram čistog alkohola daje 7 kalorija. Pregovori i sklapanje poslova. pa i koju više. Lečenje U nekim slučajevima može se delovati prevcntivno: čuvanje trudnice od infekcije i trauma. Ali. On sadrži samo tri elementa: ugljenik. koja izazivaju neurološke znake i psihičku zaustalost različitog stepena.ineninga koje zatvaraju prolaze likvora i dovode do hidrocefalusa. lečenje inlektivnih oboljcnja (meningitis. U svim ovim slučajevirna dolazi do oštećenja ćelija moždane kore i bazalnih ganglija deteta. belančevina i minerala. Gotovo se ne može zamisliti nijedna proslava.

bez obzira na to kojom su brzinom pili. bex obzira na ukupnu količinu u krvi. u odnosu na svoju težinu) manje alkohola od lakše osobe.Oksidacija. a mala količina izlučuje se nepromenjena preko bubrega i pluća. Dejstvo alkohola zavisi i od telesne težine osobe koja ga pije: teža osoba imaće u sebi srazmerno (tj. za dva popijena »mala pića« biće potrcbno najmanje dva časa. Brzina oksidacije aikohola u organizmu stalna je. U organizmu se alkohol postepeno razara procesom oksidacije. Svakako će biti potrebno više vremena za istrežnjenje onome ko je popio veću količinu od onoga ko je manje pio. uglavnom u jetri. Prosečan odrastao čovek za jedan čas oksidiše 14 —28 g jakog pića ili 150—350 g piva. . sporije se resorbuje. Na brzinu kojom alkohol prelazi u krvotok utiče i sadržaj stomaka: ako je uzct uz hranu ili ako je razblažen vodom ili sodom. Zbog toga onaj ko je popio samo čašicu neće srneti da vozi kola najmanje jedan čas posle toga. Iz želuca i creva alkohol prelazi u krv i ubrzo zatim u sva tki va i tečnosti tela. pa će zbog toga biti manje opijena.

5%o javljaju se prvi znaci alkoholisanosti (zbog toga je ta granica uzeta za dozvoljenu za vozača amatera. koje alkoholom pokušavaju da se oslobode unutrašnje napetosti ili one kojima se čini da nz piće život izgleda ružičastiji. ova alkoholemija daje razne posledice u raznih osoba i situacija). Veće količine nadražuju sluznicu stomaka i izazivaju gastritis. a velik broj njih dobije cirozu jetre. Govor je otežan. A to može biti. Nije rnogućno odrediti granicu do koje je dozvoljena upotreba alkohola. uzimamo za primer ono najčešće i najopasnije. Lekar se često u svorn radu suočava s istinom da ne postoje bolesti već bolesnici: neko će lakše postati alkoholičar kad u njcmu postoje neki preduslovi za to.5%o daje laku opijenost (po drugima ovo nastupa tek između 1. postaje nasrtljiva. Uporedo s ovirn smanjuje se sposobnost rasuđivanja i javlja se lažno osećanje sigurnosti. Količina alkohola u krvi inože biti ista na početku opijanja i u vreme trežnjenja iste osobe. ona se smanjuje.0%o). Prema tome. Psihoanalitičari kažu da razvitak čovekove ličnosti od najranijih dana pa do potpune zrelosti prolazi kroz nekoliko faza. To dovodi do pogrešnog zaključka da alkohol stimuliše. zbog čega se seksualni kontakt lakše ostvaruje. Pod uticajem alkohola dotle stidljiva osoba postaje smelija i agresiviiija. Tolerancija. iako u stvari deluje na mozak depresivno.roci. obziri se gube. Uz alkoholeiniju od 0. miris i osećaj dodira. videli smo. ali su posledice teže u fazi opijanja. sposobnost uzdržavanja od nepromišljemh aktivnosti. Poremećaj postoji i kad se popije i najmanja količina. upravljanje vozilom ili mašinom. To mogu biti osobe koje ne nalaze u svakodnevnom životu zadovoljstvo. UT. samokontrola. u sličnirn situacijama čovek će pokazati slično . Alkoholemija od 0. s nešto većim količinama popijenog alkohola slabe sluh.Dejstvo. Alkohol deluje na krvotok i na rad srca. 1 najmanja količina popijenog alkohola smanjuje sposobnost pamćenja i učenja. u odraslom dobu. govori besinislice. U gotovo tri četvrtine alkoholičara oštećen je rad jetre.5%o nastaje koma. a veće doze su smrtonosne. ista osoba u početku svoje alkoholne »karijere« manje je otporna na alkohol nego kasnije. analna i genitalna faza. Depresivno dejstvo na nervni sistem počinje već s prvom popijenom čašicom i povećava se s novim količinama. količina alkohola u krvi (alkoholemija) nije presudna za ponašanje onog koji pije. ravnoteža. najteže dejstvo alkohola trpi nervni sistem. Međutim. Pogrešno se misli da alkohol podstiče seksualni nagon. sa 4. Ali. zbog čega se osoba koja je pila upušta u nepromišljene poduhvate. podstjče. Isto tako. Kasnije. kao što su to rasuđivanje. razvoj ličnosti se može zaustaviti (»fiksacija«) na fazi u kojoj se taj stres desio. podnošljivost alkohola nije ista ni u iste osobe u raznim trenucima. Prvo čulo koje trpi je vid. Ako dete doživi neki psihički potres. dok pravo pijanstvo nastaje kad se vrednost popne na 2—4%o.6%o do l. Značajne su i okolnosti. Ali na polnu moć deluje obrnuto. iako. Alkohol guši rad mozga. Pod dejstvom alkohola čovek gubi sposobnost da reaguje brzo i piavilno. ukus. i to najpre onih njegovih delova koji učestvuju u stvaranju najviših psihičkih funkcija. i ovde je posredi njegovo negativno dejstvo na nervni sistern: kritičnost i kočnice su slabije. dugogodišnji potrošač alkohola manje je otporan čak i od početnika. a zbog poremećene ravnoteže hod je teturav.0 i 2. što je pogibeljno ako se u takvom stanju voze kola. U većim količinama izaziva sanjivost pa i gubitak svesti. To su oralna. S alkoholemijom od 3%o sve osobe pokazuju znake toksičkog dejstva alkohola. U stvari.

To će ponašanje u nekim njegovim vidovima biti nezrelo i ono će se ogledati u poremećenom odnosu prema drugim Ijudima. postoje osobe koje su navikle na alkohol i ne mogu da prestanu s pićem svojevoljno i bez lečenja. To su trgovački putnici i rnornari. Neke profesije kao da su naroćito pogodne za alkoholizam. ali nisu i jedini činioci u nastanku alkoholizma. ovde nije reč o nasleđivanju alkoholizma već o primeru kojim otac utiče na sina. Genitalna ličnost potiče iz kasnije faze razvoja i pokazuje preokupiranost seksualniin mislima i impulsima. Uvođenje petodnevne radne sedniice stvorilo je više slobodnog vremena koje se ne koristi pogodno u sredinama koje ne raspolažu nikakvim razonodama i mogućnostima da se je dan deo novca utroši za lično zadovoljstvo. lako socijalni i kulturni faktori deluju podjednako na sve pripadnike iste zajednice.ponašanje. teži da pridobije luđu sklonost i Ijubav. Ali. Ali. u kojima je kafana s pevačicom jedino mesto izlaska. dobiće psihičke ili fizičke poremećaje usled apstinencije. mada može i postavljati zahteve i »obesiti se o vrat«. ako ne uzimaju alkohol nekoliko dana. ako ne i značajniji uticaj imaju socijalni i kulturni faktori. ipak samo neki postaju alkoholičari. bolesnici koji pate od bolesti koja se zove aIkohoHzam. Ali dešava se i da deca alkoholičara budu najogorčeniji protivnici alkohola. Neke osobe. često se opijaju i zbog alkohola mogu imati neprijatnosti na poslu i u porodlci: većina ovih kasnije postanu alkoholičari. Ove reakcije mogu biti snažne ali neadekvatne i nerazumljive ako se ne uzme u obzir da je reč o povratku (regresiji) na ranije nezrelo ponašanje iz detinjstva. to su alkoholičari. traži od drugih pomoć. One se mogu ponekad i opiti. Ove njihove crte postaju još izraženije pod uticajem alkohola. Po pravilu piju saino u društvu: ovi nisu alkoholičari. koja se ne nalaze u blizini velikih gradova (hidrocentrale. Analna ličnost pokazuje preteranu urednost (»pedantnost«). Ništa manji. i ličnost koja reaguje na način koji odgovara jednoj od faza zaustavljenog razvoja ima posebne karakteristike i pripada tom tipu ličnosti po korne nosi i naziv. savlađuje svoja osećanja. krčmama i barovima. Ovi faktori ubrajaju se među najsnažnije. Istina. U tiin situacijama može osećati nelagodnosl. . Oralna ličnost je pasivna. koja traži i nalazi oduške u piću. u manjoj meri. ponekad i žeIja da se pokaže kao »muškarac« — sve to mogu biti razlozi za sve češće piče. novac nalazi svoj put ka alkoholu. a uz to ne postoji stimulacija za dugoročnu štednju. na onoj u kojoj je doživela potres. ali je u odnosima s drugim površna i nije sposobna da stvori trajne i prisne odnose. a takvih je najviše. Izvesne okolnosti pomažu veću potrošnju alkohola. Prema tome. strah ili unutrašnju napetost. Ali. kao što su to osobe zaposlene u kafanama. bez lečenja se ponovo odaju piću. uporna je i tvrdoglava. Poznato je da je veći broj alkoholičara rneđu onima koji rade s alkoholom. veći je broj alkoholičara nieđu sinovima alkoholičara nego među ostalim osobama istog uzrasta. To se naročito dešava na velikim gradilištima. Alkoholizam kao bolest. i u selima. Mnogi alkoholičari irnaju osobine oralne ličnosti. U zemljama u kojima nema dovoljno robe široke potrosnje. kao što je mogućno i to da deca vatrenih trezvenjaka postanu alkoholićari. piju umereno i neredovno. Društvo prijatelja koji piju. Neki piju neumereno velike količine alkohola. što zna či da je reč o bolesnicima. Takva je ličnost u svom emotivnom razvoju zaustavljena na jednoj od ranijih faza razvoja. među alkoholičarima mogu se naći i drugi tipovi ličnosti — istina. želja da se ne smatra izuzetkom. a ako i uspeju da budu bez alkohola nekoliko dana pa čak i duže. putevi).

Piju i zato što im piće ublažuje osećanje nespokojstva i što im pruža. Pojedinci vole da piju sami u bifeu ili kafani. kad se odaju piću. opet. Oni obično nemaju nikakvih povoda ili bilo kakvo objašnjenje za ove iznenadne periode odavanja piću. puše. Što je još žalosnije. U saobraćajnim nesrećama ginn i oni koji ga retko piju. a često opijanje mnogi pogrešno smatraju merilom o alkoholizmu. najčešće neuroze. zanemarujući posao i porodicu. na neki način. zbog koje teže dolazi do pijanstva. prijatnost. izbegavajući tako primedbe koje bi zbog pića dobili kod kuće. nezrelih lićnosti. simptom i posledica i težih psihičkih oboijenja (simpfomatski alkoholizam). Zbog toga nisu razvili samopouzdanje i nisu u stanju da se nose s teškoćama. ili to pokušaju svojevuljno. Oni mogu izdržati i po nekoliko dana bez alkoho]a. a u piću nalaze slično zadovoljstvo. Ali ako su prinuđeni da ne piju (zbog bolesti). 0vakvom ubeđenju doprinosi i povećana podnošljivost na alkohol. u red onih osoba čiji je emotivni razvoj zastao u nekoj fazi detinjstva. kao da njime žele da izleče simptome osnovne bolesti. Neki od ovih imali su u detinjstvu sve jer su im roditelji ispunjavali svaku želju. ali posle toga sve počne iz početka (ako su duže vreme bez pića. Na taj način nadoknađuju svoju nesposobnost da steknu prijatelje u normalmm uslovima. Ovde on nije početak svega već je samo sredstvo pomoću koga se smanjuju unutrašnji konflikti. ni da li se. Neki su preterano vezani za majku. u ovim nesrećama alkohol po sredno uzima živote i onih koji nikakve veze s njim nisu imali. i ponovo se ponašaju kao ranije. što im čini zadovoljstvo. patiće od apstinencijalnih poremećaja). a onda iznenada počnu neumereno da piju danima. Posebnu grupu čine oni alkoholičari koji rnesecima ne piju uopšte ili piju vrlo umereno. Velik broj ovih osoba su usamljenici bez prijatelja. piju samo kod kuće — to su obično žene alkoholičari. Ipak im je prva briga ujutro da popiju koju čašu jer ne podnose potpuno trezno stanje. U takvim situacijama naručuje se »tura« za »turorn« za sve te »poznanike«. bežeći iz realnosti koja im je teška. to desilo. Postoje alkoholičari koji kad jednom počnu da piju ne prestaju sve dok ne utrošc sve piće. To je tzv. dobiće simptome apstinencije. Alkohol ne uzima samo živole onih koji su prošli kroz sve faze teške bolesti. U ređim slučajevima alkoholizam je znak. Za neke alkoholičare može se reći da se ubrajaju u grupu tzv. Takvi se. Oni obično dosta jedu. On sebe ne smatra alkoholičarem. Na žalost. Neke osobe redovno piju velike količine alkohola i ne opijaju se jer piju kontrolisano. a piće je lako dostupno pa se zato . Neki piju u bifeu s poznanicima koje su tamo stekli. Neko postane alkoholičar i ne priinetivši kako se. Tu nije posredi samo psihička zavisnost od alkohola već su u pitanju i znaci fizičke zavisnosti. dipsomunija ili periodički alkoholizam. vraćaju u mašti u svoje bezbrižno detinjstvo u kome su bili srećni.Kao i mnoge druge bolesti. Mnogi od njih su nesamostalne osobe koje ne mogu da napuste roditeljski dom i kojima su stalno potrebni zaštita i bodrenje. 1 kao odrasli i dalje teže da im se svaka želja ispuni i ne rnogu se ničega lišiti. Alkoholizam može biti i posledica neke druge bolesti ili psihičkog poremećaja. i alkoholizam je teško oboljenje koje ubija ako se ne leči. samo se mali broj ovih osoba obraća za pomoć i lečenje. Posle izvcsnog vremena sve ovo iznenada prođe kao što je i nastalo. Drugi. sav novac ili dok se ne napiju do besvesti.

Osobe sa seksualnim problemima mogu se takode naći među alkoholičarima. Najzad. Mnogi Ijudi koji bi se lako mogli uvrstiti u neku od opisanih grupa nikad ne postanu alkoholičari — štaviše. Nekad i same spoljašnje okolnosti idu tome na ruku. nikad i ne okuse alkohol. Mnogi postaju impotentni zbog štetnog dejstva alkohola na polni nagon. iznenađuje se zbog onog što jc tada uradila. Neprijateljska osećanja koja su iz društvenih obzira bila gušena pod normalmm okolnostima. prva prealkoholičarska faza. Upravo ovi Ijudi najlakše postaju žrtve alkoholiziTia i ne primećuju kuda ih to vodi. da u njemu »utope« svoj bol.na njega može »osloniti«. Oko 20°/o svih onih koji piju alkohol ubraja se u tu kategoriju. To ga ohrabruje i sebi čestita. Razvoj bolesti. međii alkoholičarima se mogu naći i osobe s izopačenim seksualnim nagonima: nisu retki homoseksualci koji u kafanama i bifeima mogu naći sebi slične. kako bi u društvu izdržao spor tempo. češće oni imaju osobine tipova opisanih ličnosti. U društvu će nastaviti da ispija »ture« zajedno s drugima. Poneka inače mirna osoba iznenadi svojim agresivnim ponašanjem svakoga ko je poznaje: u alkoholisanom stanju napada i lomi sve oko sebe. može poslužiti kao znak i opomena da se bolest približava. i piće sve češće postaje pribežište i olakšanje. Obično izbegava prijatelje koji bi ga mogli kritikovati. do treće. Mnogi će tako nastaviti i godinama bez znakova pogoršanja. neke osobe što se nađu suočene s teškoćama u životu ili pretrpe težak gubitak i nisu u stanju da ovo podnesu i nekako reše pribegavaju piću kao nekom leku. Da bi postigao željeno dejstvo. kao što se može postati alkoholičar i kad se ne raspolaže nijednoin od opisanih osobina niti se ijedan problem može za to okriviti. drugi su impotentni i u piću traže utehu. Tada će ili prestati da pije ili će početi da krije tu svoju slabost od drugih. poslednje preulkoholičarske ili pretoksikomanske faze. a kad se otrezni. ali će imati potrcbu da između ovih popije i poneku krišom. Ako se s pogoršavanjem nastavlja i dalje. smišlja različitu strategiju: svraća na više rnesta gde popije samo jednu čašu. Onog trenutka kad razlog za piće postane želja da se doživi neko olakšanje nastaje druga prealkoholičarska faza. ispija brzo nekoliko čašica. došlo se do praga bolesti. Uporedo s većom potrošnjorn alkoho la povećava mu se i otpornost — tolerancija na alkohol: da bi postigao isto dejstvo. Neki od njih imaju slabiju potenciju i pomoću alkohola pokušavaju da steknu samopouzdanje. ili popije dosta a ostaje trezan. Sve počinje povremenim pićem u društvu. oslobodila su se uz pomoć alkohola koji uklanja kočnice. Posle ovoga nastupa faza alkoholne toksikomanije. zavisnost od alkohola: . Svakako se u životu ne nalaze ovako jasno odcljeni tipovi ličnosti među alkoholičariina. Najzad. Dotle traje tzv. ali će velik broj nastaviti da pije sve češće i sve više. a da bi izbegao da ga drugi otkriju. a alkohol im olakšava slobodniji pristup. ili se pre nekog prijema kod kuće »pripremi« s nekoliko čaša. mora uzimati veću količinu. Neka od ovih faza ostane nezapažena. 1 pored toga ne mola još uvek uviđati kuda sve to vodi. ali ako se uoči. Poneko i sam uoči da pije više i češće nego ranije i više nego drugi. To i jeste vreme kad se bez velikih teškoća može sasvim prestati s pićem ili se može nastaviti sa smanjenim i umerenim uzimanjem pića. Kažu da se među alkoholičarima nalaze i latentni hornoseksualci koji u alkoholu nalaze samo ventil i zamenu.

U odmaklijim stadijumima ciroza je neizlečiva. otpornost na alkohol: sve manje količine alkohola dovode do teške intoksikacije. Sve postaje dobar izgovor za piće. ruke počinju da mu se tresu. Komplikacije alkoholizma. U ovom periodu može se javiti bolesna Ijubomora alkoholičara. Opija se često. Pre svakog posla ima potrebu da pije. S ovim se ušlo i u period u kome se gubi kontrola nad pićem: i samo jedna čašica dovodi do ispijanja mnogih sle dećih. čak i mesecima. Zapušta se. ali se neumitno vraća piću svom žestinom. Posle ovoga nastaje stadijum hroničnog alkoholizma. 1 na druge načine vrši opite kako bi ostvario umerenost u piću: menja vrste alkohola. da prestane — nije u stanju. Ujutru je uznemiren. Nastupi kajanja i griže savesti su samo još jedan razlog da se pije. da ga može ostaviti kad god to odluči — prema tome može piti slobodno. najbolji je dokaz da je u to vreme njegovo ponašanje bilo gotovo sasvim normalno. Bolest je u svom punom razvoju. a ponekad u tome i uspe. Jedino što preostaje je lečenje. često izostaje. zadovoljan što rnu je eksperiment uspeo: time je samo sebi »dokazao da može bez pića«. može doći do trajnih oštećenja mozga. štaviše. gotovo stalno oseća muku. Nema dovoljno novca za alkohol pa pokušava da ga stekne kockom. Velik broj umerenih potrošača alkohola dobija zapaljenje želuca — gastritis. ne može ni da se obuče pre nego što popije čašicu. Ciroza jetre česta je posledica alkoholizma. Za lekare je to važan znak da je prestala mogućnost da se ovaj može vratiti na umereno piće: nastala ]Q toksikomanija i njen put nizbrdo. AIi i tada učini napor. kako je dospeo do kuće. kada troši velike sume da bi častio i nepoznate koji se nalaze u kafani. Pokušaji prijatelja i porodice ostaju bez uspeha. Da bi se obezbedio da mu alkohol bude uvek pri ruci. To ga potresa i plaši i obraća se lekaru za pomoć. Ponekad pravi gestove »kavaljerstva«. kako to mnogi od njih misle. zadužuje se i tone sve dublje. Ponekad dođe do kobne odluke da alkohol zameni drogama i time svoj položaj pogoršava. krije boce (i zaboravlja gde ih je ostavio). manje da bi impresionirao ostale. pravi sam mešavine. retko uspeju jer se vrše u alkoholisanom stanju. ako ga zatraži ili ga nagovore na to. Piće je postalo najvažnije u njegovom životu. Razvijaju se i bolesti zbog nedostatka vitarnina. o amneziji koja obuhvata jedan određeni deo vremena. Ovo se alkoholičarima mu že desiti čak i onda kad nisu mnogo pili. Ovde nije reč o nekom gubitku svesti. napušta porodicu i prijatelje. Pokušaji samoubistva. Da nastavi s pićem — ne može. radostan događaj ili neuspeh i žalost podjednako. uplašen. Na poslu postaje nepažljiv. Sam gastritis nije neizlečiv ako se prestane sa pićem. i prestane da pije danima. to ga i obeshrabruje i počinje da nipodaštava sebe kao bezvrednu i bespomoćnu osobu kojoj nema pomoći.piće je sada potreba i bez njega se vi še ne rnože. sedmicama. Posle dugotrajnog neumerenog pića smanjuje se podnošljivost. više iz želje da sam sebi dokaže kako još nije tako loš. sve do trenutka u kom se dospeva u bespomoćno stanje. srećom. . i pije još žešće. naročito ponedeljkom. menja mesto i vreme pića. StariJe se dalje pogoršava zbog loše ishrane: ne samo što nema vremena da nabavi i pripremi hranu već i apetit nestaje zbog oboIjenja želuca. kako se ponašao prošle noći. a gotovo svaki alkoholičar ima teži oblik ovog oboljenja. Grizlica u želucu česta je u alkoholičara. Ali se sve svodi na to da u stvari stalno misli na alkohol. Sada počinje da se dešava nešto novo: ne seća se nekih događaja. već o gubitku sećanja. Pije i opija se i danju. Ako nastavi. Da svest nije bila oštećena. za sve ostalo slabi interesovanje.

Ovo se dešava kad alkoholičar prestane da pije zbog neke bolesti. To je polyneuritis. viču na njega. Pre dva dana počeo da viđa sitne figurice i životinjice. Nije važna starost žene u čiju vernost sumnja. Obično je reč o alkoholičarima koji su neumereno pili najmanje 10 godina. 45 godina. od čega pate alkoholičari. koja se može javljati za vreme uzimanja alkohola ili može biti znak apstinencije u vreme prestanka s redovnim pićem. lucinoza alkoholičara. Oseća intenzivan strah. Ako bolest nije uzela rnaha. Patoloska Ijubomora alkoholičara obično se odnosi na bračnog druga.Još jedno oboljenje je veoma često u alkoholičara. kako kaže.. . M. pa i kad se oblači. Stalno čuje glasove među kojima je prepoznao očev i lekarov glas. P. a nije retko da je ova konstatacija iznenađenje i za samog bolesnika. koji je o sebi mislio da pije umereno TT ovom stanju doživljava strah. Oni to doživljavaju pri gotovo čistoj svesti. Inače. Neki hronični alkoholičari imaju halucinacije: čuju glas koji im govori pogrdne reči. S. pije još od vojske (30 godina). odustajanje od pića i le" čenje mogu dovesti do poboljšanja. osećaj slabosti i poremećaj orijentacije. Za mno. 53 godine. nedostaju mu prednji zubi. nesnosne. halucinacije su za bolesnika mučne i neprijatne. »od prijatelja i neprijatelja«. prva mu je briga da popije Uz ovo mogu postojati vidne i slušne halucinacije. redovno se opija. svesni su da se s njima dešava nešto nenormalno i traže pomoć lekara. u svemu ostalorn što nije u ve/i s bolesnorn Ijubomorom. uznemirenje. Nesuglasice koje zbog toga nastaju često se završavaju tučom. nije orijentisan. u iznošenom kaputu. On nastaje zbog nedostatka vitamina B). može biti neupadljiv. Dešava se da ne prepoznaje ni svoje najbliže. niti njen izgled. službenik (inkasant).. koji se pojačava kad pokuša da radi bilo šta. prljav. Počeo da pije još od 18. privatni ugostitelj. Dijagnoza: delirium tremens. Da bi se »učvrstio«. 1 pored halucinacija rnogu da rade svoj posao i neupućenima ne daju utisak bolesne osobe. povrede ili operacije. Dijagnoza Nekoliko časova ili nekoliko dana posle prestanka s pićem (reč je o teš kim i dugogodišnjim alkoholičarima) javlja se ukutni tremor ruku. u svom radu. a od 23. ruga im se i preti im.ae se tada prvi put sazna da su alkoholičari. a to upravo i otežava da ih nagovore na lečenje. U sličnim okolnostima dugogodišnji alkoholičari mogu dobiti i epilepsiju. godine. B. grde ga što je rasturio porodicu i zanemario decu da bi on »napunio burag rakijčinoma. znoji se. prljave kose. U ovakvorn stanju postoje uznemirenost. Zapušten. Delirijum traje nekoliko dana. ranije konobar. dobro poznata bolest hroničnih alkoholičara. U daljoj obradi te svoje bolesne ideje pronalazi »dokaze«. psuje ih. Više puta zatečen kako su mu uši zapušene hartijom i krpicama da bi se branio. pauke koji su pleli mrežu po zidu. i normalna logika ne može se primeniti.a. morske životinjice s pipcima sličnim algama«. devojke male kao lutke. »neke čupave životinjice koje šište. Ovde je reč o bolesti. uz lečenje se smiri i za kraće vreme. Dva do tri dana posle prestanka s pićem može se javiti delirijum tremens. Psihički poremećaji su teška komplikacija hroničnog alkoholizma. Ali. To je alkoholičarska halucinoT. drhti. neprestano govori i ponaša se kao da želi da uhvati ili otera životinje koje mu se priviđaju na krevetu i u sobi.

U punom zamahu bolesti alkoholičar bez lečenja retko može preći na umereno i kontrolisano piće. trankilizeri. Ovo može dovesti do teških oštećenja pamćenja. koje ima za cilj da stvara neprijatne simptome ako se pije alkohol. . da se ne seća ničega što se nedavno desilo. Ona se razvija postepe no: najpre slabi moć rasuđivanja. vitamini i dijeta za popravljanje pothranjenosti. To je Wernickeova encefalopatija. TOKSIKOMANIJE (Narkomanije. zbog čega se daju umirujuća sredstva. iako psihički zavisne. Ovaj poremećaj upamćivanja od nosi se na događaje koji su se desili za vreme ove bolesti. Kad uvidi da s pamćenjem ne stoji najbolje. dok sećanje ranije upamćenog materijala može ostati očuvano. Njih karakterišu sledeće osobine: — velika potreba. Primenjuje se i tzv. ne pokazuju apstinencijalni sindrom. Još jedno oboljenje posledica je nedostatka vitamina Bi u alkoholičara. s težnjom da se doze povećavaju da bi se postiglo željeno dejstvo. stanje koje se karakteriše oslabljenom leakcijom na istu dozu droge i potiebom da se količina doze poveća da bi sc postigao isti farmakodinamski efekt. Fizička zavisnost posledica jc Hzioloških promena koje izazivaju potrebu da se nastavi s uzimanjem droge 1ako bi se izbegla pojava simptoma poznatih kao apstinencijalni sindrom. a njihove štetne posledice odražavaju se kao neurološke ili psihičke promene. uz to zaboravlja i događaje iz skorašnje prošlosti. Do ovoga dolazi zbog oštećenja i izumiranja nervnih ćelija mozga. Poremećeno je upamćivanje svega što u sadašnjosti doživljava. koji je karakterističan za toksikomaniju stepena zavisnosti. 1 ovde inogu nastati slični poremećaji upamćivanja kao i u Korsakovljevoj bolesti. Izraz »narkomanije« nije podesan jer ovde nije reč samo o sredstvima koja imaju narkotičko već i o onim koja imaju stirnulativno dejstvo. Tako disulfiram (»antabus«) stvara veoma velike vegetativne teškoće ako uz ovaj lek pacijent ipak pije. trudiće se da ovo prikrije izmišljenim okolnostima i pričama (konfabulacije). Mnoge droge koje izazivaju fizičku zavisnost stvaraju i toleranciju. ali uz to postoje i paralize očnih mišića i poremećaj ravnoteže. upoznaje se s istom osobom po nekoliko puta itd. ne i na one ranije. Tek se u dužem razgovoru primeti da brka redosled događaja. bolesti koju je opisao ruski psihijatar Korsakov. izuzev što osobe s navikom. Zavisnost od droge je stanje koje nastaje posle ponavljanog uzimanja droge. Navika na drogu ima sve karakteristike zavisnosti. adikcije) Toksikomanije se mogu definisati kao stanja povremene ili trajne intoksikacije koja su pogubna za ličnost i štetna za društvo. Sve droge koje izazivaju toksikomanije imaju snažno dejstvo na centralni nervni sistem. Nagli prekid izaziva apstinencijalne simptome. Rezonovanje je dobro. Bolesnik pre svega mora da želi da se leči i da pri stane na lečenje. — razvoj tolerancije.Nedostatak vitamina Bi čest je u al koholičara zbog poremećene ishrane i oboljenja želuca. Lečenje. Najteže i neizlečivo oboljenje koje rnože pogoditi hronične alkoholičare je demencija. izražavanje je sve teže i intelektualne sposobnosti uopšte propadaju sve više. — fizička i psihička zavisnost od droge. čak pravi šale i duhovite upadice i zbog toga odaje utisak sasvim normalne osobe. averziono lećenje. Psihoterapija je ipak najvažnija. težnja ili prinuda da se nastavi s uzimanjem droge.

papaverin. Izuzev metadona. podstiču rnaštu i olakšavaju koncentraciju. Umesto podsticajnog dejstva. zenice su mu raširene. Naprotiv. Ovo se klinički prikazuje kao povećana dremljivost. moralnog i intelektualnog propadanja za vreme neposrednog dejstva smanjuju intelektualne sposobnosti. gotovo svi opijati imaju slično dejstvo. Ipak su često to osobe koje su emotivno nezrele. Drugi su to uradili po nagovoru poznanika. krvni pritisak je povišen. droge smanjuju seksualno interesovanje i potenciju. Droga obično deluje 3—4 časa. objasni joj se da je to od droge i da droga nije tako strašna kako su čuli. Masovnost ove pojave vrši sve veći pritisak na okolinu. zapomaže za drogom. . temperatura može biti povišena. v/ želje da se uključe u društvo koje im na neki način imponuje. ubrzani su disanje i puls. zbog čega neki definitivno odustanu. Klinička slika toksikomanije različita je i zavisi od droge koja se zloupotrebljava. koža naježena kao guščija. ona postaje sve zaraznija i za osobe koje nemaju upravo opisane crte ličnosti. Među toksikomanima ima i medicinskog osoblja koje ima »privilegiju« da lako dolazi do droge. bacaka se i valja. najpre besplatno. toksikomani su obično osobe s oralnonarcisističkim karakternim crtama koje se ponašaju na nivou neposrednog zadovoljenja potreba. što jc češće slučaj među mladima. izuzetno se puše (Kina). slično zaraznoj bolesti. Međutim. Postoje i slučajevi jatrogene toksikomanije — izazvane davanjern droge u cilju lečenja. heroin. posle čega im se otvoreno nudi. može imati halucinacije. Zadesna trovanja i smrt su česti među toksikomanima. Psihoanalitički gledano. Tada je bolesnik uznemiren s osećanjem užasa. Ne može se govoriti o nekim posebnim tipovima ličnosti koji su predodređeni da postanu toksikomani. povraća. Posle veselosti nastaju depresija. derivati opijuma (morfin.Uzroci i putevi koji vode toksikornaniji različiti su. kodein) i sintetički preparati (meperidin — petantin i dolantin. Ovaj sindrom nastaje posle 4—48 časova nakon poslednje doze droge. Dešava se često da prvo iskustvo stvori neprijatnosti. arterijske tenzije i temperature. U ovu grupu droga ubrajaju se opijum. metadon i metadonhidrohlorid — heptanon). svrab. ređe intravenski i per os. Postoji i raširena zabluda da droge otvaraju vidike. i usporenjem pulsa. Nije redak slučaj da se droga podmetne u bezalkoholno piće pa kad žrtve iskuse stanje euforije. droge i pre stanja fizičkog. strah i uznemirenost. sniženje frekvencije respiracije. Ako se upotrebe suviše velike doze. Morfin i heroin najčešće se uzimaju supkutano ili intramuskularno. sužcne zenice. Neki prave primitivne rastvore od smole dobijene od maka. iako imaiu dezinhibiciono dejstvo na moralna osećanja i stid (slično alkoholu). luči slinu. znoj i suze. Opijati. nastaje delirijurn. crvenilo. zbog čcga teže da budu voljene i osećaju potrebu da se oslobode unutrašnje napetosti j straha. kako se toksikomanija sve više širi. smanjenjem psihičkih i fizičkih potreba i osećanjem unutrašnjeg zadovoljstva ili uzvišenosti (»high«). ali drugi ipak nastavljaju. ali se mogu svesti na neke najčešće. zavisne i usamljene. Ispitivanjem jedne veće grupe toksikomana nađeno je da je većina počela iz radoznalosti. a u težim slučajevima koma i smrt. Najveći broj narkomana su i pre toga bile psihički labilne osobe koje su osećale intenzivnu potrebu da budu prihvaćene i voljene. Obično je potrebno oko dve sedmice uzimanja terapijske doze da bi se došlo do navike koja izaziva apstinencijalne simptome kada se prestane s uzimanjem droge. Takve osobe postaju najlakše žrtve ove opake bolesti. Sindrom intoksikacije odlikuje se sedativnim efektom.

Hašiš — marihuana — jeste droga koja se dobija iz ženske biljke konopIje Cannabis indica. bede. Prema zemljama u kojima je ima droga se zove hašiš. a pored euforije stvara i osećanje snage i podstiče na agresivnost. jeste ulaženje u krug narkomanija. ali mogu ostati i trajne posledice. Ono što je najopasnije. Trankilizeri (doriden. u srednjim hipnotički a u velikim dovode do narkoze. Metadon irna dejstvo koje traje oko 12 časova. valiurn) u većim dozama izazivaju smanjenje psihičke aktivnosti i budnosti. i 3. javljaju se halucinacije i iluzije. uvod ili »predjelo«. Dejstveni princip je smolasti eksudat. dana mogu nastati epileptički napadi. krivice. bhang. Doze se postepeno povećavaju i osoba se nalazi u stanju koje je između intoksikacije i teških poremećaja koje izaziva prestanak uzimanja. strah. ponašanje može biti impulsivno. Simptorni apstinencije javljaju se posle 24 časa od uzirnanja poslednje doze: slabost. osim njenog neposrednog toksičkog dejstva. i kajanja. a s povećanjem doze ovi se znaci pojačavaju. posle čega nastaje osećanje bespomoćnosti. ali psihička zavisnost postoji. to je osećanje euforije. dagga i marihuana. Ceste su zastrašujuće halucinacije. straha. povišen krvni pritisak u ležećem i snižen u uspravnom položaju. Produženoin upotrebom barbiturata (ovo ne važi za fenobarbiton u lečenju epilepsije) povećava se tolerancija i nastaje fizička zavisnost. sliven govor. dizartrije i ataksije. Ovo stanje traje nekoliko dana. Veće doze snižavaju rad čula. a opažanje vremena i prostora deformisano i prošireno. Kada se jave blagi znaci. jačeg je dejstva. zatim u toku 2. umanjuju seksualne želje i potenciju. koji se meša s duvanom i puši kao cigareta. i Cannabis sativa (americana. postoji oštećenje pamćenja i rasuđivanja. nemir. Govor je brz. ataksiju. V ovu grupu ubrajaju se barbiturati s kratkim i srednje dugim dejstvom. opuštanja. Najčešće se uzima sušeni preparat. Hronični uzimaoci droge propadaju i srozavaju se. prostituišu. Sedativi — hipnotici. U malim do zama deluju sedativno. Izaziva najteže posledice. daje se peroralno i ne stvara toleranciju niti nepoželjne hronične posledice. koja se gaji na američkom kontinentu. . respiratornom depresijom. koja se gaji u Aziji. ganja. često od tuberkuloze pluća. Psihoza (kanabispsihoza) nastaje u osoba koje duže vreme upotrebljavaju ovu drogu. To je slika maničkodepresivne psihoze ili slična shizofreniji. nesanica. Žbog toga se upotrebljava za lečenje opijatskih toksikomanija kao zamena za drogu. S jačom intoksikacijom nastaje semikoma sa suženim zenicama. mexicana). rasprodaju svoju i tuđu imovinu i dolaze u sukob sa zakonom. otuda i naziv »heroin«. mnogi obole od hepatitisa. a krajem prve sedmice apstinencije i psihoza sa sumanutim idejama i vidnim i slušnim halucinacijama. što neumitno vodi ka težim drogama (»eskalacija«). Dejstvo droge traje oko 4 časa. sharas. meprobamat. često nepovezan. kasnije dolazi do midrijaze i smrti. s pojavom nistagmusa. Heroin je polusintetski derivat morfina. drhtanje. Neposredno dejstvo ove droge jeste stanje sanjarenja s euforijom i naglašenim unutrašnjim dobrim osećanjem.Posle duže upotrebe droge na koži se vide brojni ožiljci od uboda i apscesi (zbog žurbe toksikomani često ne sterilišu brizgalicu) kahektični su. Bolesnik može izvršiti samoubistvo u takvom stanju ili može umreti zbog trovanja. librium. a u težim slučajevima komu i smrt. Nema dokaza da se uzimanjem ove droge stvara tolerancija ili fizička zavisnost.

Droga se brzo razara u organizmu. Kokainski toksikomani stiču psihičku zavisnost. depresija je sve jača posle prestanka dejstva droge. vidnim. U umerenim dozama izaziva osećanje prijatnosti. slušnim i taktilnim halucinacijama. Najvažniji predstavnik ove grupe je amfetamin i njegovi derivati (dexedrin. Kokain je prototip droge koja stimuliše centralni nervni sistem. gljivice Ergota. egzoftalmus. jer stvara osećanje prijatnosti i dobrog raspoloženja. a teži toksikomani primenjuju ga intravenski. methadrin i preludin). Uzirna se gotovo uvek per os. uzrokuje nesrećne slučajeve. Mogu se javiti psihotička stanja sa sumanutim idejama. Naglo oduzimanje droge izaziva sindrom letargije i depresije. naročito karakteristične. rasuđivanje postaje slabije i pogrešno i pamćenje biva oštećeno. a posle prestanka dejstva droge depresivna stanja sa sumanutim idejama. dok se tolerancija razvija brzo. obično 1—2 puta. Toksikoman je uzima radi pojačane euforije i lažnog osećanja pojačane psihičke i fizičke snage. Kokain se retko uzima sam. zbog čega je postala privlačna za neproduktivne slikare i kvaziintelektualce. Ne postoji psihička ili fizička zavisnost. nauzeja. zbog čega su je Indijanci Južne Amerike upotrebljavali kao sredstvo za povećanje fizičke izdržljivosti. Tolerancija se takođe ne stvara. povraćanje. ponekad s preokupacijom samoubistvoin ili izvršenjem samoubistva. Uzima se peroralno. zbog čega. retko postoji i hronična intoksikacija. ali može biti praćeno i razdražljivošću. zbog čega je toksikomani uzimaju više puta dnevno. Kako se doze povećavaju zbog tolerancije. posle čega nastaje zamor. u najtežim slučajevima čak i svakih 10 minuta. mada se javljaju simptomi psihičkog reagovanja na nedostatak droge.. Uzima se ušmrkavanjem ili intravenski. Psihička zavisnost može se razviti već pri terapijskim dozama. Pored ovih halucinacija postoji i poremećaj teles . desoxyn. taktilne halucinacije. zastoj disanja i smrt. pogrešno procenjujući svoje moći. a u terminalnom stadijumu konvulzije. Hronični toksikomani mogu imati sumanute ideje proganjanja. iako nije amfetamin. nauzeja. Česti su dijareja. a slično dejstvo ima ritalin. strah. ili povremeno. često vrlo slična shizofreniji. a opis vidnih živo obojenih halucinacija imao je velik publicitet. u čiju se grupu ubrajaju i meskalin i psylocybin. koma. studenti i radnici u noćnim smenama. depresivno raspoloženje. Znaci akutnog trovanja kokainom su: proširene zenice. zbog čega žrtva ponavlja dozu. god. fini tremor. Fizički znaci dejstva amfetamina su ubrzan puls i povišen arterijski pritisak. glavobolja.Stimulatori nervnog sistema. češće u kombinaciji s opijatima. slušne i. Dejstvo joj traje 8—12 časova. gubitak apetita i nesanica. Dobija se 'u. ali ne i fizičku i ne do biju apstinencijalni sindrom. delirijum. Fizička zavisnost se ne razvija. proširene zenice. LSD—25 (dietilamid lizergične kiseline) ubraja se u droge psihedeličnog tipa. a jedno vreme je amfetamin i preludin upotrebljavan za redukovanje telesne težine jer umanjuje apetit. Zbog ovih poslednjih u stanju je da iglom kopa po koži i vadi »insekte«. osećanje prijatnosti zamenjuje se impulsijama i agresivnošću. Tolerancija se razvija vrlo brzo i dnevna doza može se povećati na nekoliko stotina puta veću od terapijske. U medicini se upotrebljava kao stimulativno i antidepresivno sredstvo još od 1920. utisak pojačane psihičke aktivnosti i fizičke snage. iluzije i vidne. Zbog stvaranja osećanja prijatnosti (uklanja zamor i sanjivost) zloupotrebljavaju ga vozači.

agresivnost. širenja narkomanije među studentima i prodaja droge) osuđen na više godina robije. a postoje dokazi da šteti razvoju fetusa i stvara monstrume.ne sheme i orijentacije. Sigurno je da LSD stvara prolazne. osećanje snage i svemoći (poznata su ubistva i nesrećni slučajevi zbog pokušaja letenja s krova i prozora). koji je kasnije zbog kriminala (fabrikacija droga. ali i trajne psihoze. Jedan od propovednika LSDa bio je izvesni američki profesor univerziteta. a mogu postojati i sumanute ideje proganjanja ili teška delirantna stanja. . afekt straha ili depresije. psiholog.

Cesto je neophodno ispitivati pacijenta nekoliko časova čak i u više navrata (kada je reč o hospitalizovanom bolesniku). Njih treba navesti pacijentovim rcčirna. Lekar mora pokazati poštovanje prema nje govoj ličnosti.PSIHIJATRIJSKI PREGLED Prilikom obavljanja psihijatrijskog pregleda lekar najpre mora steći poverenje pacijenta. napade besa. Ovi podaci unose se u istoriju bolesti kao dokument o bolesnikovom stanju. samoubistvima. Iz kasnijeg života važni su podaci o braku. npr. ili nakinđurenost. alkoholizmu. druženju itd. poslužiti kao merilo za upoređivanje.. u drugom će to biti podatak koji može kasnije kada se njegovo stanje izmeni. verovatno ima slušne halucinacije. godine. a za bolnicu kao dokumentacija koja može poslužiti i kao materijal za istraživanja. da li je bio vaspitavan strogo. rođacima). da li je imao noćne more. porodice ili onih koji bliže poznaju bolesnika (heteroanamneza). o uslovima u porodici (emocionalna klima. prornenaina radnih mesta. kakav je bio kao odojče (gotovo svako je o tome dosta čuo od roditeIja). U prvom slučaju to može biti dobar dijagnostički putokaz. kako bi se osvedočio u njegovo sniženo reagovanje i neuviđavnost. pak. Porodična anamneza može pružiti značajne podatke o naslednim bolestirna (slične bolesti među braćom i sestrama. njegovo školsko obrazovanje. umokravanje u snu. cerernonijalno rukovanje. Zbog toga ne treba uvek doslovno zapisati sve što bolesnik kaže: podatke treba organizovati i dati im smisao koji je ispitivač stekao. kakav je uspeh postizao u školi — sve to rnože dati sliku o ličnosti pre početka bolesti. prikladan izgled koji se od osobe jedne određene sredine može očekivati. ukočeno držanje. zanimanje. Zbog toga je potrebno pustiti pacijenta da stvari izla že spontano i samo povremeno diskretno intervenisati. ne sme mu protivrečiti niti se upuštati u raspravljanje. podatke o njegovom psihomotornom razvoju. pol. Anamneza. Izuzetne su situacije kada lekar dolazi do zaključka da treba da izazove pacijenta. loša lična higijena. naprotiv. — Već na prvi pogled može se steći izvestan utisak na osnovu samog bolesnikovog izgleda: zapuštenost. Važno je poznavati i sredinu iz koje je potekao. Neobrijan. mesto u kome je rođen i ono u kome živi. Ako dobijeni podaci nisu realni. Pregled. odnosi roditelja). i pokazuju. roditeljima. Lična anamneza sadrži podatke iz pacijentove prošlosti od rođenja. Pacijentovo držanje može da ukaže na njegovo neobično doživljavanje: pacijent koji se okreće kao da osluškuje ili. 0 sadašnjoj bolesti možemo tako đe dobiti podatke od pacijenta. ilustrujući ih ipak karakterističnim simptomima. sumnjanje ili poremećaje mišljenja (u svakom slučaju kada je reč o psihotičnim bolesnicima) treba uzeti podatke o bolesti od rođaka. da li je bio izolovan od de ce. zapušava uši. bračno stanje. njene kulturne i ekonomske karakteristike. odnosu prema radu i kolegama na poslu. Ovo je potrebno za kasnije lečenje istog bolesnika. Neobičan stav. pocepan i prljav lekar sigurno mora izazvati sumnju da su se s njirn zbile ili zbivaju krupne psihičke promene. ambiciji. Za prvu orijentaciju o bolesti mogu najbolje poslužiti glavne tegobe koje pacijent navodi. doslovno citirajući neke pacijentove iskaze. o njegovoj reakciji na polazak u školu. ili. bez obzira na to da li bolesnik ima uvida u svoju bolest ili nema. vidaju se u shizofrenih . Istorija bolesti mora sadržati generalije o pacijentu: njegovo ime i prezime.

da se posle 5 i 20 minuta ispita šta se upamtilo. ili mutizam — prestanak govora). pacijent obično ponovi poslovicu drugirn rečima umesto odgovora. Važno je i da li intenzitet tog afekta odgovara situaciji. veličine ili propasti itd. kada se oženio—udala?. da navede ime naše zemlje. bolesnik može biti napet. sa sumanutim idejama proganjanja. godišnjim dobima itd. Izraz lica može odavati i strah. Ijutito. Depresivni bolesnik je tužan. doručak?. da li vam se vid tako izoštrio da vidite i ono što drugi ne vide? Za halucinacije mirisa i ukusa može se pitati da li u jelu oseća neki neobičan miris ili ukus. kada se zaposlio?. šta je jeo za ručak. opšte znanje i sposobnost apstraktnog mišljenja. da li vam rade o glavi?. Bolesnik s prostom shizofrenijom (schizophrenia simplex) ima plitak i prazan afekat. Formalni poremećaji mišljenja vide se iz spontanog izlaganja bolesnika (preopširnost. koji je vaš pravi položaj?. Pozitivan odgovor može značiti i sumanutu ideju trovanja. Ispituje se opšte znanje: glavni gradovi. nešto o letini i poljskim radovima (ako je sa sela).bolesnika. šta znači poslovica: ko drugome jamu kopa sam u nju upada?). besan. Skorašnje pamćenje: kada je sti gao?. zadovoljno) ili preterano veselo. zna li ko je ispitivač?. čujete li neke poruke preko skrivenih aparata i zvučnika? Optičke halucinacije se mogu otkriti odgovarajućim pitanjima: vidite li neobične stvari?. Poremećaji opažanja najčešći su kao slušne halucinacije: obično su to glasovi koji nešto poručuju. Čudno i neodgovarajuće raspoloženje viđa se u shizofrenije: na pogrebu najbližeg oboleli rnože biti veseo ili ravnodušan. šta je pročitao u novinama? Pamćenje ranijih događaja: datum rođenja?. inkoherentnost mišljenja. salata od reči. Kada bolesnik ne želi da iznese svoje misli.orijum je stanje svesti i sposobnost pravilnog shvatanja okoline. a sadržaj njegovih misli takođe je tužan ali je intenzitet tuge veći i ne odgovara situaciji. Može se ispitati sposobnost stvaranja zaključaka (šta je zajedničko između noža. Sadržaj mišljenja može biti izmenjen. gde je učio školu?. ili miran i nezainteresovan. kako se zove bolnica?) i prema ličnostima (zna li ko je on. 0 inteligenciji se može steći utisak za celo vreme razgovora. . bekstvo ideja. ko ga je doveo?. iznenadne provale afekta takođe su katatoni fenomeni u shizofrenije. Kada je apstraktno rnišljenje oštećeno. datumi rođenja dece? Pitanja rnoraju odgovarati psihičkom stanju i obrazovanju bolesnika. na mesto (zna li gde se nalazi. razlika između vina i vode?. Za ispitivanje senzorijuma ispitujemo orijentaciju. Može se tražiti i da bolesnik upamti 3—4 cifre koje mu se polako diktiraju. Upamćivanje i neposredno sećanje ispituju se tako što se naloži da se upamti ime neke osobe ili neki datum. da nabroji republike. da nabroji 4 ili 5 reka. pamćenje skorašnjih i starih događaja — sposobnost upamćivanja. Grimasiranje. Pri tom je važno i da 11 njegovo osećanje i raspoloženje odgovaraju situaciji i sadržaju njegovih misli ili odudaraju od toga. Afektivno stanje (raspoloženje) može biti depresivno. uplašen. mesec i godina kada je došao u bolnicu). ženino devojačko prezime?. prete ili se rugaju. prosto računanje i brojanje (ovo može značiti i nedovoljno obrazovanje i znanje). mogu mu se postaviti oprezna pitanja (imate li neprijatelja?. Ijutnju ili ushićenje. paničan. poznaje li osoblje u bolnici?). da li ste poznata ličnost?. Fond znanja i inteligencija. a ne halucinaciju! Sem. euforično (srećno. kako je došao?. da li ste bogati?. Orijentacija se ispituje u odnosu na vreme (datum. eksera i šina?. Nekad ih bolesnik ne iznosi spontano i moraju se postavljati pitanja: da li se desilo da vas je neko pozvao a kad ste se okrenuli nije bilo nikoga?. imate li natprirodne sposobnosti?).

eventualno i da je »nervno« ili »živčano« bolestan. a ako rezultati pregleda ukazuju da je to potrebno. DIJAGNOSTIČKI KRITERIJ . da mu je potrebno lečenje. PTSD: UVOD Traumatski događaji . To niože biti i shvatanje sopstvene situacije uopšte (zbog čega se nalazi u bolnici) itd. Jedan od načina ispitivanja je zadatak da se u jednom tekstu. Svaki psihijatrijski bolesnik mora biti pregledan neurološki i internistički. Uviđavnost ne mora značiti poznavanje uzroka bolesti već samo uviđanje pacijenta da je bolestan. recimo iz novina. Fizički pregled. Žrtva ili svjedok: • • • • • • Nesreće Prirodne katastrofe Akutna oboljenja Akti terorizma Fizička. Može se dati i da oduzima sukcesivno 7 od 100.Pojedinačni ili ponovljeni.Pažnja i koncentracija mogu se oceniti za vreme celokupnog pregleda. precrta samo slovo »a« ili slo vo »b«. zatim od ostatka ponovo 7 i tako dalje (za ovo je potrebno i izvesno znanje računanja) ili da nabroji mesece unapred. POST-TRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ . Potrebno je obaviti i rutinske laboratorijske analize. moraju se obaviti i dopunska ispitivanja.PTSD 1. a zatim obrnutim redom (ili da broji od 1 do 20 i od 20 unazad do 1). seksualna ili psihološka zlostavljanja Ratni stresni faktori (stresori) Osobe koje zbrinjavaju žrtve tokom traumatskih situacija su također izloženi riziku od PTSD-a • • • • pripadnici Hitne pomoći policija vatrogasci doktori/sestre 2. pa se prema broju grešaka ocenjuje pažnja. ili dva slova.

kao što je indicirano sa tri ili više od dolje navedenog: . disocijativnu retrospektivu epizoda uključujući one koje nastaju buđenjem ili u opijenom /intoksiciranom stanju). ili je bila suočena sa događajem ili više njih koji uključuju stvarnu smrt ili prijetnju smrću ili ozbiljne povrede. halucinacija. Napomena: Kod mlađe djece. C Perzistentno izbjegavanje stimulusa povezanih sa traumom i kočenje opštih osjetila (nije bilo prisutno prije traume). odgovor osobe uključuje intenzivan strah. Napomena: Kod mlađe djece. 2. osoba je iskusila. bespomoćnost ili prestravljenost. rekurentni distresni /zabrinjavajući snovi o događaju. intenzivna psihološka zabrinutost kod izlaganja internim ili eksternim događajima koji simbolizuju ili liče na aspekt traumatskog događaja. ponašati se ili osjećati kao da se traumatski događaj ponovio (uključujući osjećaj ponovnog proživljavanja. Napomena: kod djece mogu postojati strašni snovi bez prepoznatljivog sadržaja. ili prijetnju fizičkom integritetu sebe ili drugih. 3.Dijagnostički kriterij za ICD-10 (F 43. ili percepcije.1) 309. iluzija. misli. uključujući slike. 4. B Traumatski događaj se perzistentno ponovo preživljava na jedan ili više navedenih načina: 1. Napomena: kod djece umjesto gore navedenog može biti izraženo dezorganizirano ili uzrujano ponašanje. 2. bila svjedok. rekurentno i intruzivno zabrinjavajuće sjećanje na događaj. fiziološka reaktivnost na izlaganje internim ili eksternim događajima koji simboliziraju ili podsjećaju na aspekt traumatskog događaja. 5.81 Post-traumatski stresni poremećaj A Osoba je bila izložena traumatskom događaju gdje je bilo prisutno oboje dolje navedeno: 1. može se javiti traumatski-specifično ponovno odigravanje. može biti prisutna igra koja se ponavlja a u kojoj su izražene teme ili aspekti traume.

osjećaji ili razgovori povezani sa traumom. . poteškoća da zaspi ili nastavi spavati.1. smanjen rang afekata (npr. djecu ili normalni životni vijek). kao što je indicirano sa dva (ili više) od dolje navedenog: 1. nemogućnost da se prisjeti važnog aspekta traume. brak. 2. radnim ili drugim bitnim područjima funkcionisanja. osjećaj izgubljene budućnosti (npr. E F Trajanje poremećaja (simptomi u Kriteriju B. nesposobnost za osjećaje ljubavi). napori da se izbjegnu misli. 7. primjetno smanjen interes ili učešće u značajnim aktivnostima. 2. 4. 5. 5. Akutno: trajanje simptoma kraće od tri mjeseca. ne očekuje da će imati karijeru. mjesta ili ljudi koji bude sjećanja na traumu. iritabilnost ili napadi bijesa. 4. osjećaj odvojenosti ili otuđenja od drugih. D Perzistentni simptomi povećanog uzbuđenja (nisu bili prisutni prije traume). pretjerano iznenađen odgovor. 3. Specificirati ukoliko: 1. 6. C i D) je duže od mjesec dana Poremećaj uzrokuje klinički značajnu zabrinutost ili pogoršanje u socijalnim. poteškoća pri koncentraciji. 3. hiper-opreznost. napori da se izbjegnu aktivnosti.

.. Specificirati ukoliko: Sa zakašnjelim nastankom: ako je nastanak simptoma najmanje 6 mjeseci nakon stresora. Akutno . nestrpljivost nesanica. hiperventilacija Behivioralno/ponašajno i fiziološko . Ali te vještine opstanka postaju sa vremenom slabo odgovarajuće i slabo efikasne. polet. Reakcije na traumu • • • Borba...2. traje manje od jednog mjeseca. nepažljivost samo-kriticizam zabrinutost. nepovjerenje prema drugima predviđanje nesreće hiper budnost. smrzavanje. žrtve će učiniti sve da prežive. Normalan odgovor na traumu sa kliničkim manifestacijama PTSD-a. Hronično: trajanje simptoma je tri mjeseca ili duže. 3. noćne more palpitacija.stresni poremećaj: počinje u prva dva dana: mora trajati više od dva dana. PTSD: SIMPTOMI I MANIFESTACIJE Simptomi i Manifestacije Kognitivni • • • • • • • • • intruzivna sjećanja oštećenje memorije poteškoća u koncentrisanju. 3.

. 90% opšte populacije bilo je izloženo traumatskom događaju tokom života. Inače su subjektivni. Kod prosječno 20% žena i 8 % muškaraca izloženih takvim događajima razvije se PTSD. nisko samo-poštovanje gubitak kontrole • • • • • osjećaj izgubljene budućnosti nepovezanost sa prošlošću otuđenje od sebe. rada osjećaj prožimajuće nerealnosti osjećaji neadekvatnosti. mučnina. drugih. glavobolja kompulzivno. bez očigledne promjene u funkcionalnom statusu.• • • • • Afektivno • • • • • drhtanje. povlačenje. EPIDEMIOLOGIJA Modeli «Zapadnog personaliteta» • • • Mnoge od početnih studija rađene su na Amerikancima (Sjeverna Amerika): civili i ratni veterani iz Koreje i Vijetnama. bezvrijednosti Promjene identiteta Simptomi moraju izazvati klinički značajno zabrinjavanje /distres i oštećenje. ponavljajuće djelovanje izlivi bijesa emocionalno ponovno doživljavanje događaja iritabilnost. dijareja. nesvjestica ukočenost. tuga krivica. ljutnja plakanje.

• kod više od 50% takvih sa PTSD-om razvije se hronični tok.4% Allwood et al (2002): Djeca – Kambodža 50%. Međunarodne studije • • • Etno kulturni obziri postaju sve više značajni. depresije ili oboje. Alžir 37.0 31.9 23.3%.4%.8 15.6% u psihološkom tretmanu % Rizik za PTSD • • • • • Silovanje Ozbiljan fizički napad Drugi seksualni napad Ozbiljna nezgoda/povreda Pucanje/ubadanje 49. 20. Kuvajt 70%. 43% i 23% prvobitno dijagnosticirani sa depresijom ili PTSD-om respektivno.6% od slučajno izabranih. Weine (1998): 65% Izbjeglica sa prostora Bosne i Hercegovine u Sjedinjenim Američkim Državama. Kambodža 28.6% sa depresijom.8%. 55% asimptomatičnih još uvijek taj način. 38. Etiopija 15.4 . 18.8%.7% u medicinskom tretmanu. o 1996: 5.6% sa PTSD-om.6% sa PTSDom i depresijom i 55. 45% još imaju simptome PTSD-a.7 16. Gaza 17. nastavljaju da ispunjavaju DSM-IV kriterij. 32. Tuzla – 70% De Jong et al (2001): Njemačka 1. Bosna 94% Rosner et al (2003): Sarajevo – 18.2% asimptomatični o 1999: Od preostalih. 16% prethodno asimptomatičnih imali su simptome psihijatrijskog poremećaja (uglavnom depresija) • • • • Schei et al (1999): Žene – Zenica 53%. De Jong et al (2001): Izbjeglice sa prostora Bosne i Hercegovine u hrvatskom izbjegličkom kampu.

• • • • Iznenadna. zloupotrebe supstanci Karakteristike ličnosti: introverzija Poremećaji ličnosti: anti-socijalno.9 27.0 Zloupotreba alkohola/ovisnost Depresija Poremećaji ponašanja . neočekivana smrt u porodici ili prijatelja Bolest koja prijeti životu djeteta Svjedok ubistva ili ozbiljne povrede Prirodne katastrofe 14.3 3.3 48. narcističko ponašanje Mladost • • • • • • • Niska inteligencija Slaba edukacija Slabo socijalno-ekonomsko stanje Ograničene vještine savladavanja situacije Rana porodična disfunkcionalnost Ograničene društvene podrške Ozbiljnost traumatskog doživljaja o Prolongirano ili ponovljeno izlaganje o Osjećaj ranjivosti i gubitka kontrole • • • 6.8 FAKTORI KOJI POVEĆAVAJU PODLOŽNOST PTSD-u Faktori Koji Povecavaju Podloznost PTSD-u • • • • Seksualno ili drugo zlostavljanje u djetinjstvu Ženski rod Prethodno ili ko-morbidno psihijatrijsko stanje Porodična anamneza anksioznog poremećaja.3 10. PSIHIJATRIJSKA I MEDICINSKA KO-MORBIDNOST SA PTSD-OM Muškarci (%) Zene (%) 51.4 7.5 0.9 43.9 47. depresije.

PITAJTE: o traumatskim događajima. Ljekar: mora misliti o mogućnosti za PTSD-e. mentalno zdravlje i socijalno funkcionisanje u poređenju sa glavnim depresivnim poremećajima i opsesivnokompulzivnim poremećajima 8. hipertenzija. POBOLJŠAVANJE DETEKCIJE PTSD-a 8. FUNKCIONALNO POGORŠANJE SA PTSD-om • • • • Radno i socijalno pogoršanje Fizička ograničenja. Glavna prepreka dobroj evaluaciji je IZBJEGAVANJE. Nemojte imati pretpostavke o njihovim značenjima ili uticajima. Pacijenti mogu biti prisutni na više načina: u kancelariji prateći nedavnu traumu. smanjeno blagostanje. PUD 34.1 Opci • • • • • • • PTSD je visoko neprepoznat u opštoj medicinskoj i psihijatrijskoj praksi. somatično i samo-dijagnosticirano. dnevne aktivnosti i radnu sposobnost Smanjena vitalnost. psihijatrijski.0 0.0 0.0 28. Pacijent može vješto minimizirati ili negirati simptome da završe intervju sa ljekarom.Zloupotreba lijekova Obične fobije Socijalne fobije Više puta pokušavana samoubistva kod oba spola Veći rizik od hroničnih medicinskih bolesti: astma. .0 29.4     7. Evaluirati u okolini sigurnoj za pacijenta.5 0. niska zaposlenost Negativan uticaj na lične veze.

2 Primarna Njega – PTSD Provjera U svom životu. pozovite članove porodice da učestvuju u kratkoj diskusiji i angažujte njihovu pomoć kod praćenja. Ako je moguće. Bili konstantno na oprezu. aktivnosti ili okruženja? Da Da Da Da Ne Ne Ne Ne Sadašnje istraživanje predlaže da se rezultati PC-PTSD-a trebaju smatrati «pozitivnim» ako pacijent odgovara sa «da» na bilo koja dva pitanja ili na jednu hiper.3 PTSD: diferencijalna dijagnoza Psihotični poremećaj PTSD se može prezentirati sa halucinacijama ali veoma rijetko . Ako se čini da pacijent ima PTSD. Osjećali ukočeno ili otuđeno od drugih osoba. Veoma se trudili da ne mislite o tome ili skrenuli sa puta da bi izbjegli situacije koje bi vas podsjetile na to? 3. Ako je pacijent pozitivan na PTSD. eksplicitna provjera suicidnih pomisli. 1. Ohrabrite pacijenta da izrazi zabrinutosti koje bi mogli imati u vezi sa dobijanjem tretmana. objasnite zašto vas rezultati screeninga vode da preporučite dalju evaluaciju i/ili tretman. 8. užasno ili uznemiravajuće da ste prošlog mjeseca .• • • • • • • • PITAJTE: da li se traumatski događaji nastavljaju u pacijentovom životu. da li ste ikada imali iskustvo koje je bilo tako zastrašujuće. Razgovarajte o rezultatima screeninga sa pacijentom. imate odbrambeni stav ili lako iznenađeni? 4. Organizovati praćenje.. Imali noćne more o tome ili mislili o tome kada to niste željeli? 2.. Informišite pacijenta o tome da traumatski događaji i tuga koju oni uzrokuju može imati važne efekte na tijelo i duh.uzbuđujuću stavku (Stavka #3) 8.

zahtjeva upornost i strpljenje. Ne konfrontirati se.. nije lako ili bezbolno. Generalizirani osjećaji krivice su tipičniji za primarne depresije. • Osigurajte da pacijent razumije da nisu ludi i da nisu slabi. Bipolarni poremećaj Veći poremećaji Ostali anksiozni poremećaji PTSD pacijenti nemaju iskustvo prolongirane euforije ili ekspanzivnih raspoloženja. 9.1 Uvod DA • NE Uvijek potvrditi i opravdati osjećaje. PTSD: TRETMAN 9. opsesivne poremećaje mišljenja. Oporavljanje je sporo. Identificiraj veze i pozitivne vještine • savladavanja. shvaćenim i poštovanim.. Ostali anksiozni poremećaji i PTSD dijele brojne karakteristike npr. Često PTSD pacijenti dobiju sekundarnu depresiju. da bi se • preživjeli osjetili saslušanim. Ohrabriti promjene ponašanja dok u • isto vrijeme opravdavate tugu. Procjenite spremnost da promjeni • zdravstvene rizike i samodestruktivno ponašanje. socijalni i duhovno. To znači graditi dobar ljudski život sa ostalim. Slušati bez osuđivanja.Ne očekivati od onih koji žive u vezama u kojima ima zlostavljanja da odu odmah. agorafobiju.. • • • • . . Ne odustajati (ne odbacivati ih) ili gajiti osjećaj beznadežnosti. napade panike.varkama ili formalnim poremećajem mišljenja. • Ne okrivljavati ili osuđivati ih zbog njihove zabrinutosti /distresa. Izlječenje je psihološko..

terapije 9.• Ne postoji jedan tip konzistentno efektivan za sve.. Niža stopa odustajanja nego kod tretmana lijekovima (14% naprema 36%) PTSD: TRETMAN: FARMAKOTERAPIJA 10. Ne vode zloupotrebi. Ne zahtjevaju nalaz krvi. Ne mogu biti lako korišteni za samoubistvo.. . Ne odsjecaju osobu od svijeta i njih samih..1 Opća razmatranja Ukoliko su simptomi dovoljno oštri da odobravaju tretman. Uzrokuju nekoliko podnošljivih sporednih efekata. onda to i uraditi. Protokol psihološkog tretmana će biti produktivniji ukoliko ometajući simptomi/manifestacije manje remete pacijentov život. Dobrobiti tretmana su održivi dugoročno. nedostaju studije vezane za tretman lijekovimat..2 PTSD: Tretman protokoli Farmakoterapeutski Psihoterapeutski • • Spremnije dostupni. Dobri lijekovi • • • • • • Poboljšavaju nešto za osobu.

Uzrokuje kratkoročni gubitak pamćenja. • • • • • Diazepm 1. Uzrokuje dezinhibiciju. . MAOI's.2 PTSD: Tretman – Benzodiazepini Riziki • • • • • Izbjegavati osim za kratkoročni tretman urgentnih situacija. Uzrokuje mini sindrom povlaćenja (apstinencijalni simptom) između doza. Visiki rizik psihološke ovisnosti. • Efektivniji od bilo koje druge terapije lijekovima (TCA's. carbamazepine.10.5-5 mg/dan Dug polu život: 20-46 sati Kratak početak djelovanja: 20-60 minuta Maksimalno dejstvo dosežu : 1-4 sata Trajanje djelovanja: 6-12 sati Clonazepam Aktivni metoboliti se mogu akumulirati kod pacijenata sa disfunkcijom bubrega/jetre • • • • • 10-100 mg/dan Dug polu život: 20-50 sati Kratak početak djelovanja: 30-60 minuta Maksimalno dejstvo dosežu: 1-2 sata Trajanje djelovanja: 12-24 sati 10. lithium).3 PTSD: Tretman – SSRI's (Selektivni Serotinin Re-Uptake Inhibitori) • Svi se daju jednom dnevno.

• Korištenje u trudnoći i tokom dojenja: Nema poznatih tertrogenih efekata. 54% onih kod kojih je izostao odgovor u toku 12 sedmica pokazali su poboljšanje tokom nastavka tretmana.. može doći do sindroma povlačenja kod novoređenčadi TRETMAN PTSD-a: PSIHOTERAPIJA Kongitivno-Bihevioralna terapija (individualna/grupna/po rodična) • Zasnovana na principu da loše prilagođeno raspoloženje i ponašanje mogu biti promjenjeni mjenjajući iskrivljene ili neodgovarajuce načine razmišljanja sa načinima razmišljanja koji su zdraviji i realističniji. kontroli negativnih misli i osjećanja. ići sporo. pozitivnom mišljenju o sebi.. • Doziranje: početi nisko. • Jednako efektivni u kontroliranju svih PTSD simptoma. • Jedna studija pokazuje 25% smanjenja simptoma i 31 % povećanja QOL u 12 sedmica. Voditi pacijentov detaljan karton. Cilj je da se prekine veza između znakova povezanih sa traumom izbjegavajuci anksiozne odgovore koji su tipični za PTSD. • Međutim. Terapeutski proces poslije vodi samo-procjeni. procjenjujući odgovore (reakcije) svakih 1-2 sedmice i povećavajući dozu ukoliko je potrebno. u vremenu od bar 8 sedmica. Terapeutski proces započinje sa identifikacijom iskrivljenih percepcija i načina razmišljanja koji uzrokuju ili doprinose pacijentovim problemima. • • • • .• Blaži i rijeđi antiholinergični i kardiovaskularni sporedni efekti (bolji za gerijatrijske pacijente). Fokusirati se na pacijentovu sadašnju situaciju. • Tretirati najmanje 12 mjeseci. ažurirana procjena vanjske situacije i pacijentovog ličnog emocionalnog stanja.

Vježbe relaksacije. Na početku. negativna mišljenja uzrokovana nesrećom i nove misli koje pacijent želi da ima. zvuk alternira od uha do uha. Spojiti ruke. EMDR je bio baziran na pokretima oka koji su načinjeni kao odgovor na pokrete prstiju terapeuta koji ih je pomjerao brzo naprijed i natrag ispred pacijenta tokom terapijskog razgovora. Vježbe disanja. da bi ih oni mogli doživjeti i shvatiti. Hipnoterapija Psihodinamična terapija (Psihoanalitička terapija) • • Pretpostavlja da podsvjesno drži osjaćaje koji su previše bolni da bi se s njima suočili. Cilj je da pacijenti iznesu na površinu njihove prave osjećaje. Pronađena 1987. Neki je zovu oblikom CBT ili terapijom izlaganja. Terapeut traži od pacijenta da vrati u misli traumatsku situaciju na kojoj pacijent želi da radi. Pozitivno mišljenje i govor o sebi. EMDR ( Procesuiranje desenzitizacije pokreta oka) • • • • • • • • PTSD: ZAKLJUČAK .Terapija izlaganja Terapija igrom Menadžment anksioznosti • • • • • • • Imaginarna i In Vivo. Djeca. Izgleda da je ključ naizmjenična stimulacija obje strane mozga. Kontroverzna. Zaustavljanje misli. Pronalazač je sada mišljenja da su pokreti očiju nepotrebni. lijevu i desnu. Vježba smopouzdanja. Pronalazač je sada zove: Terapija reprocesuiranja. i čak naizmjenični pokreti mogu djelovati kod pacijenta.

• • a. • Pacijenti sa PTSD-om često pokazuju predominantne somatske simptome.• PTSD je prevalentan u kliničkom okruženju a u njemu se može i tretirati. Komorbidni medicinski i psihijatrijski poremećaji su česti. • • PTSD ima biološku utemeljenost. • Edukacija i savjetovanje sa podrškom bi trebali biti pruženi svim pacijentima koji su doživjeli traumu s ciljem prevencije PTSD-a. Psihoterapija je tretman prve linije za PTSD. SSRI's su efektivni lijekovi prvog izbora / prve linije u terapiji PTSD- .

neadekvatnim ponašanjem. oštećenjem mišljenja i emocija. Simptomi shizofrenije dijele se na pozitivne i negativne. a afekat je neadekvatan ili otupljen. -stidljivost. zapuštanjem lične higijene. Precipitirajući događaji Populacije koje su češće izložene socijalnim i ekonomskim stresovima imaju znatno veći rizik Da se u njihovim sredinama javi shizofrenija kod vulnerabilnih i nevulnerabilnih pojedinaca.). čulnim obmanama. Rezidualna faza ima simptome kao i prodromalna.Bolest je hronična. nepoznate etiologije. -asocijalno ponašanje.Prosjek godina za početak prve psihotične epizode su srednje dvadesete. čudnim vjerovanjem. a vjerovatno nastaju kao posljedica patoloških procesa u limbičkom sistemu. «shizofrenogena majka». Akutna faza se javlja kao: -trema (karakteriše se anksioznošću. anatomsko-morfološki. RAZVOJ KLINIČKE SLIKE Premorbidna ličnost Većina shizofrenih bolesnika u periodu prije pojave bolesti pokazuju: -krajnju zavisnost (npr.SHIZOFRENIJA Shizofrenija je psihički poremećaj. za muškarce i kraj dvadesetih za žene. nedostatkom inicijative itd). -podmukla. biohemijski. Početna klinička slika Klinička slika shizofrenije se manifestuje akutnom. aktivnom i rezidualnom fazom. Aktivna faza se karakteriše pojavom halucinacija. Pozitivni simptomi su halucinacije i sumanute ideje. životni stresni događaji itd. sumanutih ideja. neobičnim ponašanjem. spavaju u sobi sa roditeljima do kasne adolescencije). a manifestuju se povlačenjem u sebe. Početak bolesti Najveći broj shizofrenika imaju početak bolesti u kasnoj adolescenciji ili ranoj fazi zrelog doba.Negativni simptomi nastaju kao posljedica patoloških procesa u prefrontalnom korteksu. razdražljivošću i depresijom. . U nastanku shizofrenije značajnu ulogu igraju biološki i psiho-socijalni faktori (genetski. što može da traje od nekoliko dana do više mjeseci). koja se karakteriše poremećajima mišljenja i opažanja. povlačenje u sebe i socijalnu izolaciju. a tok oboljenja se karakteriše periodima pogoršanja i remisijama. prodromalna faza (karakteriše se povlačenjem iz društva. fiziološki. gubitkom inicijative.Bolesnici su bistre svijesti i očuvanih intelektualnih funkcija.

volje. krivice. religiozne i somatske. Najčešće su slušne halucinacije. taktilne.Sadržajni poremećaji obuhvataju sumanute ideje. mišljeja i ponašanja. olfaktivne ili gustatorne. afektivna ravnodušnost.Bolesnik saopštava da čuje jedan ili više glasova koji govore o njemu. disocijacija. gdje dominiraju afektivne promjene. Shizofrenija simpleks Simpleks ili jednostavni oblik shizofrenije ima postepen ili podmukao početak i progresivan razvoj. koji se manifestuje čudnim ponašanjem.Od formalnih najčešće su zastupljeni: blok.Karakteriše se dugotrajnim negativnim simptomima. ideje ljubomore. koje se mogu ispoljiti kao ideje proganjanja (paranoidne). tangencijalnost misli.Nema poremećaja afekta. a govor nekoherentan. u adolescenciji. Paranoidna shizofrenija Paranoidna shizofrenija se javlja kasnije. negativizam i katatoni poremećaji. govora i katatonih simptoma. a veoma rijetko vidne. ili pak automatska poslušnost i negativizam. paramimija. mišljenje je dezorganizovano. hipobulija. -Perceptivni poremećaji (Kod shizofrene psihoze javljaju se čulne obmane: iluzije i halucinacije. karakteriše se relativno trajnim ispoljavanjem paranoidnih ideja. volje. koje su često udružene s halucinacijama. -Poremećaj afektiviteta (Afekat shizofrenih bolesnika je izmijenjen po kvalitativnom tipu. -Poremećaj volje (Simptomi poremećaja volje kod shizofrenih bolesnika su: abulija. da mu se misli čitaju. Rezidualna shizofrenija Bolest počinje kao hronično stanje shizofrenog oboljenja i veoma jasno postoji progresija od ranog do kasnog stadija.Izražena je težnja ka socijalnoj izolaciji. . -Poremećaji mišljenja (Poremećaji mišljenja mogu biti formalni i sadržajni. Katatona shizofrenija Manifestuje se izraženim psihomotornim poremećajima koji se mogu izmjenjivati između krajnosti kao što su hiperkinezija i stupor. naročito slušnim i drugim čulnim obmanama. tek u trećoj ili četvrtoj deceniji života. pa su zastupljeni simptomi: paratimija. i to:slušne. veličine. TIPOVI SHIZOFRENIJE Hebefrena shizofrenija Hebefrenija je oblik shizofrenije koji se javlja najranije. afektiviteta.Razvijena klinička slika Simptomi shizofrenije se manifestuju poremećajima:percepcije. zaravnjenost ili pustoš. odnosa-da je pod kontrolom. nemogućnosti ispunjenja zahtjeva okoline i smanjenjem cjelokupne aktivnosti.Raspoloženje je površno i neprimjereno. Istaknuto obilježje ovog stanja mogu biti epizode snažnog uzbuđenja.

neuroleptike. S obzirom da je etiologija bolesti nepoznata. agresivnost. U liječenju se primjenjuju uz psihofarmakoterapiju. još i psihoterapija i socioterapija. i nesposobnost da se pacijent brine o sebi). Novi (risperidon.Terapeutski cilj je kontrola simptoma i socijalna rehabilitacija pacijenta. Pozitivni simptomi (halucinacije. tj. Kratkotrajna hospitalizacija se koristi u slučaju akutnog pogoršanja (sumanute ideje. homocidalne. sumanute ideje i dr. ekstremna anksioznost.Dugotrajan tretman je neophodan kod svih shizofrenih bolesnika. . terapija nije etiološka. olanzepin) i atipični neuroleptik klozapin su donekle uspješni u tretmanu negativnih simptoma i ne izazivaju ekstrapiramidalne sporedne efekte.) uspješno se kupiraju neurolepticima. zastrašujuće halucinacije. suicidalne. Dugotrajna hospitalizacija se primjenjuje kod onih bolesnika koji su težko invalidizirani i gdje lokalna društvena zajednica nije u stanju da podrži pacijenta da živi u porodičnim uslovima ili samostalno.TERAPIJA Hospitalizacija shizofrenih bolesnika može biti kratkotrajna i dugotrajna.

ali dodatne laboratorijske procedure u pravilu treba izbjegavati. Psihoanalitička interpretacija počiva na hipotezi da su somatizacijski simptomi. karakteristično je za ove pacijente da neprestano traže medicinsku pomoć. Međutim. Somatski simptomi prouzrokuju značajan emocionalni stres kao i oštećenje socijalnih i radnih sposobnosti. Uzrok somatizacijskog poremećajaje nepoznat. Žene obolijevaju pet puta češće u odnosu na muškarce. Prevalencija od 1% -2% medu ženama u opštoj populaciji ukazuje da se radi o relativno čestom oboljenju. Somatizacijski poremećaj Somatizacijski poremećaj karakteriziraju mnogobrojni. Nekoliko kliničkih istraživanja je pokazalo da je somatizacijski poremećaj udružen sa drugim mentalnim poremećajima. Poremećaj je hroničan i u pravilu se javlja prije tridesete godine života. supstitucija potisnutih instiktivnih impulsa. a ne mogu se objasniti na osnovu objektivnih fizikalnih i laboratorijskih pretraga. raznovrsni somatski simptomi koji uključuju više organskih sistema (npr. U ovom poglavlju biće pomenuti neki od najvažnijih somatoformnih poremećaja uključenih u MKB-10. gastrointenstinalni i neurološki). ljekar opšte prakse treba nastojati da prihvati somatske žalbe pacijenta kao emocionalne. dok prvostepeni rođaci muškog spola pokazuju antisocijalnu strukturu ličnosti i sklonost zloupotrebi psihoaktivnih supstanci. sklonost porazima i opsesivno-kompulzivno ponašanje. Premorbidne karakteristike ličnosti kod ovih pacijenata su uglavnom izbjegavanje.Somatoformni poremećaji Somatoformni poremećaji su karakterizirani fizičkim simptomima za koje ne postoji adekvatno medicinsko objašnjenje. Interesanto je da je u oboljelim familijama ovaj poremaćaj manifestan samo kod prvostepenih rođaka ženskog spola. Pokazalo se da pacijenti sa ovim poremećajem imaju najbolju pognozu ukoliko je poremećaj u početnoj fazi prepoznat od jednog ljekara opšte prakse. Somatizacijski poremećaj se uglavnom javlja kod ljudi koji pripadaju nižim socijalnim slojevima i koji su nedovoljno obrazovani. Neki biološki orijentisani istraživači su na osnovu analize evociranih potencijalu uočili da pacijenti sa somatizacijskim poremećajem imaju izvjesna oštećenja pažnje i kognicije što se manifestira u pogrešnoj percepciji somatosenzomih senzacija. paranoidnost. Pored značajnog psihološkog stresa. . treba uvijek imati u vidu da takav pacijent može istovremeno imati i neku drugu organsku bolest. Familijame i blizanačke studije pokazuju da genetički faktor igra značajnu ulogu u etiologiji ovog poremećaja. model prisutan u izvjesnim kulturama. U toku posjete dozvoljenje kratki fizikalni pregled. Bihejvioristi smatraju da u ovoj vrsti poremećaja ključnu ulogu igra učenje od roditelja. Ljekar opšte prakse bi trebao viđati takvog pacijenta u redovno propisanim i kratkim posjetama (najmanje jednom mjesečno). ustvari. vidno oštećenih socijalnih i radnih sposobnosti. najčešće sa  bipolarnim poremećajem raspoloženja i  zloupotrebom psihoaktivnih supstanci. Onog trenutka kadaje somatizacijski poremećaj dijagnosticiran.

Kao rezultat pacijentove preokupacije javlja se značajan stres. kao i  snižen prag tolerancije za osjećaj tjelesne neugodnosti. kao i oštećenje socijalnih i radnih sposobnosti. Psihoterapija pomaže pacijentima da se suoče sa svojim simptomima i da razviju alternativne strategije kako da ispolje svoja osjećanja.   Hipohondrijski poremećaj ima epizodičan tok. ali vrlo kontrolirano jer pacijenti sa somatizacijskim poremećajem su skloni da ih adekvatno ne koriste. prema nekim autorima. Nemoguće ga je ubijediti u suprotno i pored toga što se medicinski uzrok ne može ustanoviti na osnovu objektivnih fizikalnih i laboratorijskih pretraga. koriste se odgovarajući psihofarmaci. Pacijenti sa hipohondrijskim poremećajem su rezistentni na psihoterapiju. U slučajevima kada je somatizacijski poremećaj udružen sa poremećajima raspoloženja ili anksioznim poremećajima. U nekim slučajevima može se naći jasna veza između egzacerbacije hipohondrijskih simptoma i psihosocijalnog stresa. U ovom slučaju uloga bolesnika omogućava individui da izbjegne ili odloži obaveze čiji su zahtjevi izvan njegovih realnih mogućnosti.Najracionalnija strategija za ljekara opšte prakse u primamoj zaštitije da pacijenta sa somatizacijskim poremećajem pokuša uvjeriti da postoji mogućnost da je psihološki faktor uzrokom njegovih simptoma i da se pacijent treba obratiti psihijatru. hipohondrijski poremećaj je samo jedna od varijanti nekih drugih mentalnih poremećaja.za sve štoje loše urađeno u prošlosti (bilo realno ili imaginarno). Česti i redovni fizikalni pregledi su korisni. Bolne i somatske patnje stoga imaju značenje zaslužene kazne . Etiologija  Jedna od teorija o etiologiji hipohondrijskog poremećajaje zasnovana na socijalnom modelu učenja. lako početak bolesti može biti vezan za bilo koju dob. Nadalje. Pacijent je u potpunosti preokupiran tim simptomima i ustrašen da boluje od teške i neizlječive bolesti. Epizode traju od nekoliko mjeseci do godinu dana. jerje na taj način pacijent uvjeren da nije napušten od svog ljekara. Osobe sa blažom formom ovog poremećaja se uglavnom nikada i ne obrate psihijatru nego se tretiraju kod ljekara opšte prakse ili dmgih specijalista. njačešće se javlja između dvadesete i tridesete godine života.6% u kliničkoj populaciji. U prilog tome je i činjenica da je hipohondrijski poremećaj komorbidan sa dva gore pomenuta u 80% slučajeva. Postoje brojni pokazatelji da ovi pacijenti premorbidno  imaju tendenciju da preuveličavaju i prenaglašavaju benigne somatske senzacije. Hipohondrijski poremećaj Glavna karakteristika hipohondrijskog poremećaja je pacijentova nerealistična i neadekvatna interpretacija bolova koji su uglavnom ograničeni najedan ili najviše dva organska sistema. prevashodno depresivnog i anksioznog poremećaja. Poremećaj je podjednako zastupljen kod oba spola. Šestomjesečna prevalencija ovog poremećaja od 4% . Psihoterapija (individualna i grupna) značajno utiče na smanjenje broja hospitalizacija (do 50%). Psihodinamska škola objašnjava hipohondrijazu kao odbranu od krivnje i osjećanja daje osoba po prirodi loša. a razdvojene su relativno dugim periodima remisije. S .

od kojih nijedan ne ukazuje na objektivni somatski poremećaj odgovarajućeg sistema ili organa. Fizički radnici najčešće trpe od ovog poremećaja.  Subjektivni i nespecifični simptomi kao što su bolovi. invazivne dijagnostičke i terapijske procedure se smiju poduzimati samo u slučaju kada za to postoje objektivne indikacije. Poremećaj se obično javlja u četvrtoj i petoj deceniji života. pretjerano znojenje i tremor. Simptomi se uglavnom ispoljavaju u dva oblika. Prvostepeni rođaci pacijenata sa perzistentnim somatiformnim bolnim poremećajem su u povećanom riziku da obole od istog poremećaja To ukazuje na eventualnu genetičku podložnost ili bihejvioralni mehanizam u transmisiji poremećaja Mogući razlog zbog čega se ovaj poremećaj javlja relativno kasno je da se tolerancija na bol smanjuje sa starenjem. ima vrlo dobru prognozu. žigovi. zbog toga štoje veća vjerovatnoća povređivanja u toku radnog vijeka. kazne za nešto loše učinjeno kao i način za ispaštanje krivnje. Postoji nekoliko teorija o etiopatogenezi ovog poremećaja.druge strane.  Prvi oblik je karakteriziran vegetativnim simptomima kao što su palpitacije. Ppored toga postoji izvjestan broj pacijenata kod kojih se ta veza ne može utvrditi a koji u potpunosti zadovoljavaju kriterij za ovo stanje. Ukoliko hipohondrijski poremećaj nije udružen sa drugim mentalnim poremećajima. Ovaj poremećaj je dva puta češći kod žena nego kod muškaraca. vrtoglavice i opšte slabosti su karakteristični za drugi oblik ovog poremećaja. U familijama ovih pacijenata mnogo su češći depresivni. Somatiformna autonomna disfunkcija Kod ovog poremećaja pacijent se uglavnom žali na somatske tegobe koje odgovaraju organskim sistemima koji su pod kontrolom autonomnog nervnog sistema. Kod velikog broja pacijenata sa ovim poremećajem evidentan je psihološki stres ili trenutne poteškoće i problemi koji su u direktnoj vezi sa aktuelnim tegobama.    Prema psihodinamskoj teoriji bol može biti u funkciji metoda za zadobivanje Ijubavi. Neki psihijatri misle daje uporan i tvrdokoran bol konceptualiziran u cilju manipulacije i . Perzistentni somatiformni bolni poremećaj Primami simptom perzistentnog somatifomog bolnog poremećajaje uporan i intenzivan bol najednom ili više mjesta a koji se u potpunosti ne može pripisati nepsihijatrijskom medicinskom ili neurološkom stanju. Bihejvioristi smatraju da podržavanje pacijenta u njegovom bolu potencira bolno ponašanje. anksiozni i poremećaji vezani za zloupotrebu psihoaktivnih supstanci u usporedbi sa prevalencijom u opštoj populaciji. nadustosti. osjećaj vrućine. dok ga ignoriranje i kažnjavanje inhibiraju. Najčešće "aficirani" sistemi su    kardiovaskulami ("srčana nervoza"). respiratomi (psihogena hiperventilacija i "napadi kašlja") kao i gastrointenstinalni ("želudačna nervoza" i "nervozom uzrokovane dijareje").

U najvećem broju slučajeva poremećaj postaje hroničan i onesposobljavajući. neuropatski ili jatrogeni. Biološka istraživanja ukazuju daje serotonin glavni neurotransmiter sa mjestom djelovanja u silaznim inhibitomim putevima uključenih u transmisiju bola. Klinički tok može biti sekundamo kompliciran adikcijom na različite supstance koje su pacijenti koristili da bi smanjili bol. U osnovi bol može biti posttraumatski. stabilizacija braka koji se raspada). ali da bi se postavila dijagnoza somatiformnog perzistentnog poremećaja bola mora biti utvrđen psihološki faktor koji ima jasnu i nedvojbenu ulogu u pojavi bolnog simptoma i njegovog širenja. U toku narednih nekoliko sedmica ili mjeseci intenzitet bola se naglo pojačava. Pacijenti koji pate od ovog poremećaja ne sačinjavaju jedinstvenu grupu. U pravilu ovi pacijenti imaju dugotrajnu istoriju medicinskih i hirurških intervencija. Potpuno su preokupirani bolom i smatraju ga izvorom vlastite bijede. . Istraživanja pokazuju da su depresivni simptomi prisutni u 60% do 100% pacijenata sa poremećajem bola. Veoma često negiraju emocionalne patnje ("njihov život je savršen i sveje uredu osim bola koji ne mogu da istrpe").zadobijanja prednosti u zamršenim Ijudskim odnosima (npr. Oni upomo posjećuju Ijekare i traže lijekove. smanjenje libida. atipični facijalni bolovi ili hronični bol u zdjelici. U početnoj fazi bolje obično blag i podnošljiv. U stvari. nesanica i razdražljivost. Značajnu ulogu igraju endorfini u centralnoj modulaciji bola. bol u leđima. Stoga neki autori smatraju da je ovaj poremećaj samo jedan od oblika maskirane ili somatizirane depresije. Najprominentniji depresivni simptomi u sklopu ovog poremećaja su gubitak energije. radi se o heterogenoj grupi pacijenata koji ispoljavaju različite vrste bolova kao što su npr.

ili pak svoje mrtvo tijelo. Ritam spavanja (sna)je poremećen sa insomnijom u početnoj fazi. Kod oba oblika ovog poremećaja veoma su česte vrtoglavice. da im se tijelo mijenja i postaje "beživotno". a istovremeno postoji opasnost od sekundarne adikcije. a okolina im izgleda potpuno neprirodnom. oslabljenu koncentraciju i neefikasnost. oni osjećaju da gube vlastite misli. mogu se izdvojiti dva tipa ovog poremećaja koji imaju veliki broj zajedničkih simptoma. važno je napomenuti da postoji značajna kulturološka razlika u manifestaciji simptoma. a najčešće hipersomnijom u izraženoj faziporemećaja. stanja mišićne napetosti i tenzivne glavobolje. Pacijenti su zabrinuti zbog svog mentalnog i fizičkog stanja. Analgetici. Etiološki uzrok ovog poremećajeje nepoznat. razdražljivi. tijelo i okolina izgledaju nerealno. Ostali neurotski poremećaji Neurastenija Kada je u pitanju neurastenija. Pacijenti se pored toga žale na neprijatne asocijacije i sjećanja. da njihovo ponašanje na neki način nije više njihovo vlastito. hlorimipramin i doksepin) su se pokazali korisnim. Kod drugog oblika ovog poremećaja dominira osjećanje fizičke i tjelesne iscrpljenosti poslije minimalno uloženog napora. Depersonalizaciono-derealizacioni sindrom Kod ovog poremećaja pacijenti imaju utisak da njihove misli. slično djejstvo imaju i neki dmgi serotoninergički antidepresivi. ili pak imaju direktni analgetički efekat putem stimulacije eferentnih inhibitomih bolnih puteva. Blokade nerava i himrške ablativne tehnike nemaju efekta kod većine pacijenata sa poremećajem bola i recidivi sejavljaju uvijek nakon šest do osamnaest mjeseci. Interesantno. predstave. sedativi i anksiolitici nisu od velike koristi u tretmanu ovog poremećaja. . Otvoreno je pitanje da li ovi agensi smanjuju bol zbog primarnog antidepresivnog efekta.Tretman ovih pacijenata je vrlo kompleksan i u osnovi je rehabilitacioni. anhedonični i do izvjesnog stepena depresivni i anksiozni. Ovaj poremećaj u čistom i izoliranom oblikuje veoma rijedak. Kod jednog tipaporemećaja osnovno obilježje je zamor nakon umnograda koji redovno dovodi do pada efikasnosti u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Antidepresivi (hloramitriptilin. Drugim riječima. Generalno. U nekim slučajevima pacijenti vide samog sebe sa distance. miofacijalnog bola. Bihejvioralni tretman se pokazao efektivnim kod migrenoznog. sjećanja i emocije. tenzivne glavobolje kao i osjećanje opšte nestabilnosti. Preporučljivo je pomjeriti pacijenta iz njegovog ambijenta i uključiti ga u kontrolirani hospitalni program koji podrazumijeva multidisciplinami pristup koji uključuje primjenu različitih vrsta terapijskih metoda.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful