P. 1
demencija

demencija

|Views: 1,665|Likes:
Published by pumpido2

More info:

Published by: pumpido2 on Apr 23, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/12/2012

pdf

text

original

DEMENCIJA Demencija je hronični generalizirani sindrom, koga karakteriše opće intelektualno propadanje, a primarni uzrok nastanka je najčešće u samom

mozgu.Nastaje usljed difuznog, trajnog oštećenja funkcija i struktura mozga.Javlja se obično u poodmaklim godinama života. Uzroci mogu biti različiti: degenerativni (Alzheimerova bolest, Parkinsonova bolest), mehanički, vaskularni, inflamatorni, toksični, neoplastički, metabolički. Klinička slika Klinička slika se karakteriše opadanjem sposobnosti upamćivanja nedavnih događaja, mišljenja, prosuđivanja.Pacijenti su apatični ili nezainteresovani, zbunjeni.Izvršavanje svakodnevnih radnji je poremećeno (oblačenje, pranje, kuhanje).Bolesnici se lako uznemire, postaju plačni ili uzbuđeni.Karakteristično je zapostavljanje higijene. Klasifikacija Prema izraženosti simptoma demencija može biti: - Laka:Rad ili socijalne aktivnosti su poremećeni.Mogučnost nezavisnog življenja je očuvana. - Srednja:Nezavisno življenje je rizično. - Teška:Ne postoji mogučnost samostalnog života i stalni nadzor je neophodan. Dijagnoza Obitelji su najčešće one koje se jave za pomoć.Oni navode slabljenje pamćenja kod njihovog člana, promjenu ličnosti i ponašanja. Testovi pamćenja i mišljenja mogu uključivati: - sposobnost prisjećanja naziva tri obična predmeta odmah kod pokazivanja i ponovo nakon tri minute, - sposobnost pobrojavanja dana u sedmici obratnim redoslijedom. Diferencijalna dijagnoza Diferencijalno dijagnostički treba isključiti depresiju, urinarnu infekciju i ostale infekcije, subduralni hematom, normotenzivni hidrocefalus, anemiju, nedostatak B12, sifilis. Neki lijekovi takođe mogu dovesti do gubitka pamćenja i koncentracije. Kako pomoči pacijentu i porodici Treba pratiti sposobnosti pacijenta.Ako je poremećaj blag, treba uzeti u obzir korištenje podsjetnika.Smještanje i ostavljanje pacijenta na nepoznatim mjestima i situacijama treba izbjegavati.Važno je ublažavanje stresa, kako kod pacijenata tako i kod onih koji brinu o njemu.Ako je potrebna intenzivna njega pacijenta treba smjestiti u bolnicu ili starački dom. Liječenje U liječenju se koriste sedativi ili hipnotici (benzodiazepini) i to oprezno, jer ovi lijekovi mogu pogoršati konfuznost.Daju se i neuroleptici, u niskim dozama (haloperidol 0,5-1 mg 1-2 puta dnevno) u cilju kontrole agitiranosti, psihotičkih simptoma ili agresivnosti.

TEŽI (MAJOR) DEPRESIVNI POREMEĆAJ
1. EPIDEMIOLOGIJA Depresivni poremećaji su česti. Procjena rizika od većih depresivnih poremećaja tokom života iznosi od 10-30%. Depresija je dva puta češća kod žena nego kod muškaraca. Rizik od veće (major) depresije se povećava 1.5 to 3.0 puta ukoliko je bolest prisutna kod prvog srodnika. Skorije kanadsko istraživanje pokazuje da se u najvećem postotku početak depresije javlja kod mladih odralih osoba (u dobi od 12 do 24 godine). Vrijednosti prevalence su skoro podcijenjene, jer je dobro poznato da mnogo ljudi koji zadovoljavaju dijagnostičke kriterije depresije ne traže pomoć u liječenju. Bolesti depresije nose sa sobom značajan rizik od smrti i invaliditeta. Oko 15% pacijenata umre od svoje vlastite ruke, i kod bar 66% svih samoubistava je prethodila depresija. U Kanadi , depresija je vodeći uzrok invaliditeta i prerane smrti kod ljudi od 18 do 44 godine, a očekuje se da će biti drugi vodeći uzrok invaliditeta kod osoba svih životnih doba do 2020 godine. Depresija takođe utiče na članove porodica i hranioce, a dokazano je da djeca depresivnih majki imaju povećan procenat problema u školi i u ponašanju. Poznato je da su bolesti depresije povezane s povećanom stopom smrtnosti i invaliditeta od kardiovaskularnih oboljenja. Taj povećani rizik je neovisan o drugim većim rizicima, uključujući dob, ventrikularnu ejekcionu frakciju i prisustvo diabetes mellitus-a. 2. ETIOLOGIJA Uzrok depresije ima više faktora. Biološki, psihosocijalni i faktori okoline vjerovatno djeluju u kombinaciji kod osjetljivih individua tako što ubrzaju epizode depresije. • Genetički: ne postoji identifikovan “gen depresije” ali poremećaj pokazuje porodično grupisanje. Ova povezanost se potvrdila čak i u studijama kod blizanaca razdvojenih po rođenju i odgojenih u različitim porodicama, tako da ne može biti objašnjena u potpunosti faktorima okoline. • Neurohemijske abnormalnosti: Poremećaji u nekoliko neurotransmiterskih sistema, posebno norepinefrina i seretonina povezani su sa depresijom. Ovu hipotezu je potrdio povoljan odgovor na antidepresivne lijekove koji utiču na ove sisteme. • Psihodinamični faktori:

Neke karakterne crte kao što su nisko samopoštovanje i tendencija samo-kritikovanja su češće kod osoba koje su sklone depresiji. Premda su klinička depresija i normalna žalost dvije različite cjeline, ozbiljni gubici mogu ubrzati depresiju. Neka istraživanja su pokazala višu incidencu depresije kod odraslih koji su izgubili roditelje (zbog smrti) u ranom djetinjstvu. Socijalna izolacija povećava rizik od depresije. 3. DIJAGNOZE DEPRESIJE 3.1. Opći simptomi

Depresivni pacijenti će predstaviti ljekaru nejasne simptome kao što su zamor, slabost, poremećaji sna ili pretjerane brige o manjim fizičkim oboljenjima. Visok pokazatelj sumnje je potreban da bi se dijagnosticirala depresija. Dijagnoze se obično mogu uspostaviti nakon detaljne istrage simptoma koristeći dijagnostičke kriterije navedene ispod. Takođe je od pomoći i razgovor sa članovima porodice o primijećenom ponašanju kod pacijenta. 3.2. Kriteriji dijagnosticiranja glavnih depresivnih poremećeja Izvor : Dijagnostički i statički priručnik mentalnih poremećaja DSM-IV A
Pacijent ima depresivno raspoloženje (npr. osjećaj tuge ili praznine) ili gubitak interesa ili zadovoljstva većinom vremena u toku 2 ili više sedmica uz više dolje navedenih simptoma: • San- insomnija ili hipersomnija skoro svakog dana • Interes-primjetno smanjen interes ili nedostatak zadovoljstva kod skoro svih aktivnosti većinu vremena • Krivica- pretjerani ili neprikladni osjećaj krivice ili bezvrijednosti većinu vremena • Energija- gubitak energije ili zamor većinu vremena • Koncentracija- smanjena sposobnost razmišljanja ili koncentracije, neodlučnost; većinu vremena • Appetit- povećan ili smanjen apetit • Psihomotorika- opažena psihomotorna agitacija/depresija • Samoubistvo- povratne misli o smrti /suicidalne ideje Simptomi ne zadovoljavaju kriterije za mješovite epizode (manično-depresivne epizode) Simptomi uzrokuju klinički značajan distres ili pogoršanje u socijalnim, profesionalnim ili nekim drugim bitnim područjima funkcionisanja Simptomi se nisu javili usljed direktnih fizioloških efekata supstanci (npr. zloupotreba droga, lijekova) ili opštih medicinskih stanja Simptomi nisu uzrokovani žalošću

B C

D

E

4. MENADŽMENT - TRETMAN Pacijentova razmišljanja o samoubistvu trebaju se ozbiljno shvatiti. Vec pri prvoj pacijentovoj posjeti, kliničaru ovo mora biti jasno i mora redovno pratiti pacijentove promjene u namjerama i i suicidalnosti.Prioritet je uvijek naravno kako pacijentova tako i sugurnost drugih osoba.Detaljan plan samoubistva,socijalna izolacija,zloupotreba supstanci,raniji pokušaji suicida kao i porodična istorija suicida umnogome povećava rizik,što može ukazivati na potrebu pažljivog i bliskog posmatranja(češće posjete,paziti da pacijent ne stanuje sam nego sa rođacima ili prijateljima,ili hospitalizacija).

4.1. Nefarmakološki tretman Tretman zahtjeva suosjećajan ali objektivan (bez ličnih predrasuda) pristup ljekara. Inicijalno, ljekar treba da educira pacijenta da je depresija bolest gdje je tretman moguć i naročito da im ukaže na to kakva su njihova lična očekivanja za signifikantan ili potpun poravak.Pacijeti trebaju biti ohrabreni da postavljaju pitanja.Članovi porodice-obitelji su ključni saveznici u pružanju podrške depresivnim pacijentima i njihovo uključivanje mora biti ohrabreno. Kratkoročna psihoterapija podrške (5-20 min) se koristi u kriznim intervencijama i kod olakšanja simptoma akutne depresije tako da se pacijenti mogu bolje nositi sa svakodnevnim aktivnostima i imati bolje međuljudske odnose. Koristeći vještine slušanja i komunikacije o kojima se diskutovalo u PAT jedinici 4 pomoći ćete mu na duži period. Kognitivno-bihevioralna terapija specifično cilja na proces razmišljanja koji je u pozadini kod svakog pacijenta sa depresivnim raspoloženjem. Na primjer, pacijent je ohrabren da se suoči sa mišlju”Ja sam bezvrijedan” nabrajajući svoja postignuća čak i ako se čine neupečatljivim za pacijenta. Kliničke studije su dokazale efektivnost ove tehnike. Druge ne –farmakološke terapije uključuju tjelesne vježbe, pojačanu socijalizaciju terapije svjetlošću i manipulacije putem sna. 4.2. Terapija antidepresivima 4.2.1. Uvod Terapija sa antidepresivnim lijekom je preferirani tretman u slučajevima umjerene do teške major depresije. Stopa odgovora na terapiju antidepresivima je oko 60 % a blizu je 80 % ako se uvede drugi lijek nakon izostalog odgovora sa inicijalnim antidepresivom. Fiziološki simptomi depresije (poremećaj spavanja, apetita, energije i motorne aktivnosti) mogu se povući prije nego što se pacijent subjektivno počne osjećati bolje (zato ima smisla tražiti “objektivne” izvještaje od članova porodice). Simptomi se tipično ne počnu povlačiti dok pacijent ne uzme adekvatnu dozu lijeka u periodu od 2 do 4 sedmice. Za potpunu remisiju je ponekad potrebno do četiri mjeseca. Pacijenti trebaju biti svjesni da su nus-pojave tipično prolazne i da zbog njih ne bi trebali prestati sa terapijom, čak iako se osjećaju bolje, bez prethodne konsultacije sa ljekarom. 4.2.2. Izbor antidepresiva Niti za jedan antidepresivni lijek se nije dokazalo da je više efikasan od drugih, stoga se drugi faktori trebaju uzeti u razmatranje pri donošenju odluke koji je lijek najbolji za pojedinog pacijenta. Prilikom donošenja odluke o izboru antidepresiva treba uzeti u obzir dolje navedene osnovne koncepte: • • Ako je pacijent ( ili član porodice) prethodno imao pozitivan odgovor na specifičan antidepresiv, razborito je propisati taj lijek. Kod suicidalnih pacijenata kod kojih postoji opasnost od predoziranja treba izbjegavati triciklične antidepresive i inhibitore monoamino oksidaze (IMAO).

Ako pacijent nije dobro podnosio prvi lijek. nakon što dodje do oporavka.2. Treba uzeti u obzir i cijenu lijeka. Prema trenutnim mišljenima u ovakvim slučajevima pacijentu treba propisati selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja (re-uptake) serotonina ili neki od novijih antidepresiva. Ovi lijekovi su relativno sigurni u slučaju predoziranja. odnosno da li je pacijent u mogućnosti sebi priuštiti taj lijek. venlafaxin). tako da se tipično doza prvog lijeka postepeno smanjuje dok se uvodi novi antidepresiv. 4. glavobolju i seksualnu disfunkciju. doza se treba postepeno smanjivati da bi se izbjegli simptomi koji se mogu javiti pri naglom prestanku uzimanja antidepresiva. Antidepresivni lijekovi Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotinina –Selective Serotonin Re-uptake Inhibitors (SSRI) Potencijalni neželjeni efekti uključuju anksioznost. Generičko Tvorničko Doziranje Ime ime kod odraslih Komentari .4. trošak.5.. Ako se donese odluka o prestanku antidepresivne terapije. epizode nakon 50-te godine i epizode koje je teško tretirati). nema potrebe prestati sa uzimanjem prvog antidepresiva prije nego sto se počne uzimati drugi. Klasični inhibitori MAO su izuzetak. citalopram.2.• • • Tolerantnost nus-pojava (neželjenih efekata) treba biti individulano odredjena za svakog pacijenta. Kod pacijenata sa koegzistirajućim medicinskim poremećajem koji već uzimaju brojne druge lijekove.3. agitaciju. treba odabrati antidepresiv sa što manje lijek-lijek interakcija (npr. antidepresivna terapija se treba nastaviti u terapijskoj dozi još najmanje 6 mjeseci da bi se značajno smanjio rizik od relapsa. onda je prelaz na drugi antidepresiv (promjena antidepresiva) odgovarajuća strategija. sertralin. 4. bez prethodnog razgovora o riziku od relapsa i posljedičnom riziku od onesposobljenja i smrti. nepogodnosti uzimanja lijeka) tretmana. Trenutne smjernice sugeriraju da. Generalno. jer oni traže period ispiranja dug 2 sedmice prije nego što se započne sa uvodjenjem drugog antidepresiva. nauzeju. onda je razborito uvesti period ispiranja da se izgube neželjeni efekti prije nego što se uvede drugi lijek. Kliničar treba razmotriti sa pacijentom prednosti (prevencija rekurencija-povrata) i rizike (npr. Doza održavanja Preko 70% pacijenata dožive povrat depresije u toku života. neželjeni efekti. Promjena antidepresiva Ako nema odgovarajućeg odgovora ili je odgovor na izabrani antidepresiv limitiran a povećanje doze je ili bilo neuspješno ili neprimjereno. 4. Većina ljekara (i njihovih pacijenata) prestanu sa antidepresivnom terapijom prerano.2. O stalnoj terapiji antidepresivima treba razgovarati sa pacijentima sa dodatnim faktorima rizika (2 ili više epizoda depresije u 5 godina.

Može biti koristan kod post-traumatskog stresnog poremećaja.Fluoxetin Prozac 10-80 mg/dan Fluvoxamin Paroxetin Sertralin Citalopram Luvox Paxil Zoloft Celexa 50-300 mg/dan 10-60 mg/dan 25-200 mg/dan 20-40 mg/dan Vrlo dugo vrijeme poluživota (5 dana). SSRI. S obzirom da su moguće interakcije i sa brojnim drugim lijekovima uporednu upotrebu propisivati sa velikim oprezom. smrt). Triciklični antidepresivi Svi triciklični antidepresivi su potencijalno letalni kod predoziranja uslijed kardijalne toksičnosti. Generičko Ime Tvorničko Doziranje Komentari . uključujući. Primarna indikacija je opsesivno-kompulzivni poremećaj. hipertermija. Sedirajuće dejstvo. Potencijalni neželjeni efekti uključuju ortostatsku hipotenziju. tahikardija. Nema signifikantnih lijek-lijek interakcija. dextromethorphan. Doze koje se uzimaju nakon podneva mogu izazvati insomniju. mg/dan Nortriptylin Pamelor 25-150 Metabolit amitriptylina mg/dan Inhibitori monoamino oksidaze ( IMAO) Obično su rezervisani za pacijente koji ne podnose druge klase antidepresiva. venlafaxin—povećavaju rizik od serotonin sindroma (hipertenzija. urinarnu retenciju i povećanje tjelesne težine. Takodjer se koristi kod paničnih ili generaliziranih anksioznih poremećaja. suha usta. Može biti koristan kod Predmenstrualnog disforičnog poremećaja. Generičko Tvorničko Doziranje Ime ime kod odraslih Komentari Amitriptylin Elavil 25-300 Može biti koristan kod nekih hroničnih bolnih mg/dan stanja. Intrekacije sa lijekovima: trazodon. konstipaciju. Treba izbjegavati hranu koja sadrži tiramin i odredjene produkte koji se mogu dobiti u apotekama bez recepta. mg/dan Imipramin Tofranil 30-300 Pogledati opšte komentare navedene gore. i simpatomimetike kao što je pseudoephedrin i phenylephrin. Amoxapin Asendin 50-300 Ima efekat blokiranja dopamina (stoga postoji rizik mg/dan od tardivne diskinezije) Clomipramin Anafranil 25-250 Povećan rizik od konvulzija mg/dan Desipramin Norpramin 25-300 Metabolit imipramina mg/dan Doxepin Sinequan 25-300 Potentan antihistaminik.

Zyban Nefazodon Serzone Trazodon Desyrel Venlafaxin Effexor kod odraslih 7. Tableta od 150 mg sa mg/dan postepenim otpuštanjem se indicira kao dodatna terapija kod odvikavanja od pušenja. Nema signifikantne lijek-lijek interakcije. Koristiti sa velikim mg/dan oprezom kod bolesti srca. Parnate 20-60 Pogledati opšte komentare mg/dan navedene gore. 75-350 Rizik od stalnog porasta krvnog pritiska. cerebrovaskularnim poremećajima ili kod pacijenata sa konvulzivnim napadima. Ako se naglo prestane sa uzimanjem ovog lijeka mogu se javiti vrlo teški simptomi povlačenja.Phenelzin Tranylcypromin Generičko Tvorničko Ime ime Bupropion Wellbutrin.5-90 Pogledati opšte komentare mg/dan navedene gore. Remick Diagnosis and management of depression in primary care: a clinical update and review CMAJ • November 26. Vrlo sedirajuće dejstvo. 2002. Ostali antidepresivi Doziranje kod odraslih Komentari 200-450 Povećan rizik od konvulzija. 167 (11) . 25-600 Rizik od priapizma kod muškaraca. Koristiti sa velikim mg/dan oprezom kod pacijenata sa srčanim. 200-600 Blaži porast krvnog pritiska. Siguran u slučaju predoziranja. ime Nardil Ronald A. Treba ga mg/dan odvojiti od terapije sa inhibitorima MAO najmane 14 dana.

razvoda ili smrti i psihijatrijskim oboljenjem u roditelja. Depresivni poremećaji su dvostruko češći u žena nego u muškaraca (širom svijeta) i češće se javljaju kod onih žena bez interpersonalnih kontakta. Prevalenca iznosi 5 procenata i slična je kod oba spola. 5. Uzrast od petnaest do devetnaest godina starosti pokazuju deset puta veću vjerovatnoću da izvrše samoubistvo u odnosu na uzrast od deset do četrnaest godina. Depresivno dijete u dobi od 4 godine pokazuje samodestruktivne želje.3%. vješanje i trovanje karbon-monoksidom. Samoubistvo je treći najčešci uzrok smrtnosti kod dječaka u adolescentnom dobu i četvrti najčešći uzrok kod djevojčica. psihološke i socijalne varijable povećavaju rizik za pojavu depresije. 5.3.2. razvojna etapa u značajnoj mjeri utiče na to kako se ovaj poremećaj manifestuje u različitim dobnim skupinama. Depresija u adolescenciji postaje patološka kada su simptomi produženi. Ova stopa raste do 2% i viša je u dječaka nego djevojčica školskog uzrasta. a oko 10-15 procenata to zaista i učini. Djetinjstvo Depresija se javlja u predškolskom uzrastu u stopi od 0. U ovoj dobi prisutne su različite konstelacije simptoma depresije i stariji ljudi često ne obraćaju pažnju na depresivno raspoloženje. 5. sa demencijom. te pogrešno dijagnostikuje. ali tragična situacija kada se ozbiljna depresija ne tretira i takva osoba može biti smještena u neodgovarajuću instituciju. Rizik od pojave depresije u toku djetinjstva povećava se uslijed hroničnih fizičkih stanja. fizičkog zlostavljanja. siromaštva. 5. Metode koje se najčešće koriste su uzimanje droge ili alkohola.5. Odrasle osobe Pedeset % odraslih osoba sa depresivnim poremećajem dožive početak depresije u životnoj dobi od 20 i 50 godina starosti.1. Dvije trećine depresivnih odraslih osoba pomišlja na okončanje vlastitog života. DEPRESIJA TOKOM LJUDSKOG VIJEKA Iako su određene karakteristike depresije konzistentne tokom cijelog životnog vijeka. Adolescencija Značajan rast stope pojave depresije javlja se u periodu od djetinjstva do adolescencije. Kod starijih osoba biološke. Starije zrelo doba Depresivni poremećaji kao i simptomi depresije često se javljaju u ovoj životnoj dobi u frekvenciji do 20 procenata.4. . odvajanjem od roditelja. Ovo je potencijalno česta. a metode se često greškom zamijene sa nesretnim slučajem. pucanje. Stope pojave depresije ne zavise od socio-ekonomskog statusa i rase. Depresija u starijoj zrelosti često se miješa.

zamor. labilni afekti Nisko samopoštovanje. samokritičnost. razdražljivost Intenzivni. nesanica Rijetko objelodanjivanje osjećaja tuge Moguće otkrivanje osjećaja tuge. povlačenje Slab apetit. Karakteristike depresije kroz životni vijek DJETINJSTVO • • • • • Skriven početak Apatija.Stopa izvršenja samoubistva najviša je među pripadnicima ove starosne dobi (50% viša u odnosu na mladje osobe) i većina ovih samoubistava dogodi se uslijed (unutar konteksta) depresivnog poremećaja. povećana agresivnost Djeca i predškolski uzrast • • Predpubertetska djeca • • • • • • • ADOLESCENCIJA • • • • • Osjećanja tuge manje učestala kod starijih dobnih skupina Nemir povezan sa nezadovoljstvom. poremećaj spavanja Nekontrolisano mokrenje i defekacija Gubitak težine. Osjećanja bespomoćnosti i beznadežnosti su posebno karakteristična za depresiju i slučajeve samoubistva kod starijih osoba. plačljivost Smanjenje inicijative i odgovora na stimuluse. Period po gubitku supružnika (pogotovo za muškarce) jeste period visokog rizika. bezvrijednost Udruženo sa anksioznošću . beznadežnost. anoreksija Somatske žalbe Slabi rezultati u školi Socijalno povlačenje. apatija Zamor. osjećaj dosade. suicidnih misli Razdražljivost. gubitak težine Agitacija.

gubitak težine ili povećan apetit i gojenje STARIJE ZRELO DOBA • • • • • • • • • • • Malo je vjerovatno da će se žaliti na depresivno raspoloženje ili se prezentira sa plačnim afektom Osjećanja bespomoćnosti Pesimizam u vezi budućnosti Razmišljanje o problemima Kritičnost i zavist prema drugima Gubitak samopoštovanja Osjećanja krivice Duže i ozbiljnije depresije u odnosu na srednje zrelo doba Opaženi kognitivni deficiti Somatske žalbe Konstipacija . fizičko nasilje Seksualna aktivnost Zloupotreba supstanci Žalbe na glavobolju. abdominalni bol Hipersomnija RANO I SREDNJE ZRELO DOBA • • • • • • • • • Depresivno raspoloženje Anhedonija Osjećanja bezvrijednosti. krađa. krivice Smanjena energija. revoltno ponašanje kao npr. apatija Nizak prag tolerancije frustracije Slabi rezultati u školi Sklonost svadjama Povećan konflikt sa kolegama Neprihvatljivo. posebno buđenje u rano jutro i učestalo buđenje u toku noći Smanjena seksualna aktivnost i interes Psihomotorno usporavanje (retardacija) Anksioznost Smanjen apetit. zamor Poremećaj spavanja. beznađa.• • • • • • • • • • • • Osjećanja usamljenosti i nevoljenosti Pesimizam u vezi budućnosti Gubitak interesa za prijatelje i aktivnosti. bježanje od kuće.

avionima. napraviti kratku šetnju dalje od kuće sa članom porodice. odlazak u kupovinu.Ako strah i dalje postoji.Zatim treba preći na složenije korake (npr.Ponekad se jave i tjelesni simptomi kao što su lupanje srca.• • • Socijalno povlačenje Gubitak motivacije Promjena apetita SUŠTINSKI /BAZIČNI /OSNOVNI SIMPTOMI KROZ STAROSNE GRUPE • • • Suicidne misli /ideje Smanjena koncentracija Poremećaj spavanja Izvodi iz: Procjene mentalnog zdravlja / Mental Health Assessment. Klinička slika Zbog straha pacijenti mogu izbjegavati ili odbacivati svoje svakodnevne aktivnosti. . . kolima.Pri tome treba definisati prvi korak: npr. koji će omogućiti pacijentu da se suprotstavi i nosi sa svojim strahovima.Pacijent ne bi trebao bježati od zastrašujuće situacije dok strah ne prestane. provesti duže vrijeme dalje od kuće).društveni događaji. ubrzano disanje.otvoreni prostor. .Taj korak treba upražnjavati jedan sat svakog dana dok se ne savlada strah. govoreći sebi da će panika proći u roku od 30 minuta. gušenje.Nepremostive teškoće mogu im predstavljati odlazak ljekaru.odlazak iz kuće. .Sa pacijentom treba razgovarati o načinima prevazilaženja tih pretjeranih strahova.istupi u javnosti.Zbog straha pacijenti često izbjegavaju te situacije. posjete drugima.Zbog toga pacijenta treba ohrabrivati da praktikuje metode kontrole disanja da bi reducirao simptome straha. . Liječenje Izbjegavanje zastrašujućih situacija može uzrokovati da strah postane jači. Jedinica 13 FOBIČNI POREMEĆAJI Pod fobičnim poremećajima podrazumijevamo bezrazložno jak strah od specifičnih mjesta ili događaja.Takve situacije mogu biti: . vozovima.gužve ili javna mjesta. pacijent treba vježbati sporo i relaksirajuće disanje.visina. .putovanja autobusima. .Treba planirati seriju koraka.

antidepresivi mogu pomoći (imipramin 50-150 mg na dan). uz navedene postupke. U većini slučajeva.Za pacijente sa učestalim i tačno određenim simptomima uzimanje anksiolitika (benzodiazepini) može pomoći. .Beta blokatori mogu reducirati tjelesne simptome. Veoma je važno odrediti prijatelje ili člana porodice koji će pacijentu uvijek biti na usluzi i pomoći mu u prevazilaženju straha. Ako postoji depresija. neće biti potrebna medikamentozna terapija.Pri ovome ne treba uzimati alkohol ili anksiolitike.

ili čak. ekspanzivnim i razdražljivim afektom. ali je manje intenzivan. Uzrok nastanka poremećaja je nepoznat. bezumno vozi auto) i značajno ispoljena seksualna energija i seksualna indiskrecija. manija bez psihotičnih i sa psihotičnim simptomima. rastrojenost ili stalne promjene u aktivnostima i planovima. Prva manična epizoda najčešće se javlja u ranim dvadesetim godinama života. nekritično ponašanje koje bolesnika izlaže riziku (npr. što dovodi i do značajnih promjena ostalih funkcija duševnog zdravlja pojedinca.Sindromi afektivnog poremećaja se karakterišu patološki povećanim ili smanjenim afektom (raspoloženjem). sposobnosti. gubitak normalne društvene inhibicije. halucinacije (glasovi koji govore direktno bolesniku). pretjerana motorna aktivnost i bijeg ideja do te mjere da se bolesnika ne može razumjeti ili nije dostupan za uobičajenu komunikaciju. smanjena potreba za spavanjem.POREMEĆAJI AFEKTIVITETA (manično-depresivna stanja) Poremećaji afektiviteta (raspoloženja) su primarno oštećenja emocija. ekspanzivan ili iritabilan.Simptomi su: pojačana aktivnost ili fizički nemir. pojačana govorljivost (bujica riječi). kada se ispoljava ljutnja.Ostali tipični simptomi manije su: pojačana psihomotorna aktivnost ili nemir. uključivanje u aktivnosti koje su nerazumne (trošenje novca. povratnog depresivnog poremećaja i perzistirajućeg afektivnog poremećaja (distimija i ciklotimija).Barem tri simptoma od navedenih su prisutna: pojačana aktivnost ili fizički nemir. depresivne epizode. smanjena potreba za spavanjem. Manija sa psihotičnim simptomima karakteriše se istim ovim simptomima s tim što su ovdje prisutne sumanute ideje (obični veličine). samopouzdanja ili ideje veličine. povišeno samopouzdanje ili ideje veličine. pojačan impuls za govor. ali se dovodi u vezu sa biološkim i psihosocijalnim faktorima. pojačana seksualna energija. Afektivni poremećaji se javljaju u obliku manične epizode.). . pojačano trošenje novca ili ispoljavanje drugih formi neodgovornog ponašanja i pretjerana familijarnost u društvu. uzbuđenje. seksualna indiskrecija. opasna vožnja i dr.Često je afekat labilan. povečana govorljivost. te potpuno abnormalan za osobu koja ga ispoljava. kratkotrajne pojave depresije. bijeg ideja ili subjektivni osjećaj da misli brzo teku. teškoće u koncentraciji pažnje. bipolarnog afektivnog poremećaja. MANIČNA EPIZODA Manična epizoda se manifestuje kao hipomanija. BIPOLARNI AFEKTIVNI POREMEĆAJ Bipolarni afektivni poremećaj je obilježen dvjema ili s više epizoda kod kojih je nivo raspoloženja i aktivnosti bolesnika značajno poremećen. Hipomanija je poremećaj afekta sličan maniji. subjektivni osjećaj povećane snage.Simptomi su: povišeno raspoloženje. pa su vrlo brzi pomaci.Kod hipomanije afekat je povišen ili razdražljiv do stepena koji je evidentno abnormalan za osobu koja ga ispoljava i traje najmanje četiri dana. Manična epizoda se karakteriše abnormalnim i permanentno povišenim. ubrzan misaoni tok. Kod manije bez psihotičnih simptoma afekat je povišen.

koji su veoma izraženi.Takođe se koriste i litijumove soli. ali sa slabije ispoljenim intenzitetom simptoma po čemu se razlikuje od bipolarog afektivnog poremećaja. dok je kod žena depresivna. Simptomi su: snižen afekat. Bipolarni afektivni poremećaji se karakterišu jasnim izmjenama epizoda smanjenog i povišenog raspoloženja i remisijama. smanjena energija. koji uključuje brojne epizode hipomaničnog ponašanja i blage ili umjerene depresije. PERZISTIRAJUĆI AFEKTIVNI POREMEĆAJI Osnovna karakteristika ciklotimije je hronični ili rekurentni poremećaj afektiviteta. a da do tada pacijent nikada nije ispoljavao hipomaničnu ili maničnu epizodu. sumanute ideje itd. prisutne ideje krivice i bezvrijednosti. kao što su gubitak samopoštovanja. Primjenjuju se neuroleptici. zamaranje. DEPRESIVNA EPIZODA Osnovna karakteristika depresivne epizode je da depresivni poremećaj traje najmanje dvije sedmice. te ideje bezvrijednosti i krivice. redukcija kapaciteta za radost. je identična sa prethodnom. gubitak libida itd. -teška sa psihotičnim simptomima. . pad aktivnosti. Depresivna epizoda može biti: -blaga. poremećen san. sadrži nekoliko navedenih simptoma.Prva epizoda kod muškaraca je manična. Psihoterapija je korisna u tretmanu depresivnih bolesnika u kombinaciji sa biološkim metodama liječenja. -teška bez psihotičnih simptoma. TERAPIJA Manična faza afektivnih poremećaja iziskuje urgentno liječenje u hospitalnim uslovima. -umjerena.povećanje energije i aktivnosti (hipomanija ili manija) ili sniženo raspoloženje sa smanjenjem energije i aktivnosti (depresija).U liječenju depresivne epizode koriste se triciklični antidepresivi (TAD) kao i inhibitori mono amino oksidaze (IMAO). gubitak samopouzdanja. Kod bipolarnih poremećaja obavezno je kombinovati antidepresive i litijum. POVRATNI DEPRESIVNI POREMEĆAJ Karakteriše se ponavljanjem epizoda depresije bez epizoda povišenog raspoloženja. Distimija je hronična ili rekurentna depresija. ali bolesnik ispoljava i halucinacije. interes i koncentraciju. gubitak tjelesne težine. sadrži dva do tri od navedenih simptoma. gubitak apetita. najčešće fenotiazini i butirofenoni. obuhvata četiri ili više od navedenih simptoma.

napeti.Pri tome treba mijenjati medikamente i pronaći najprikladnije. . pacijentu treba skrenuti pažnju na važnost relaksacije u večernjim satima. Diferencijalna dijagnoza Diferencijalno dijagnostički u obzir mogu doći depresija. Treba liječiti ono što je u osnovi psihijatrijskog ili somatskog stanja. Klinička slika Pacijenti koji pate od insomnije su napeti.Osobe koje loše spavaju su iznurene i ponekad nesposobne za rad.Pacijentu treba savjetovati da izbjegava kofein i alkohol. zabrinuti. pacijent je pod stresom zbog lošeg kvaliteta sna.Zbog svega ovoga oni pribjegavaju uzimanju različitih lijekova. održavanje sna ili slab kvalitet sna. akutnih bolesti ili promjene smjena na poslu.POREMEĆAJI SPAVANJA (INSOMNIJA) Pod insomnijom podrazumijevamo poremećaj spavanja koji može biti u smislu otežanog uvođenja u san ili u smislu nedovoljnog održavanja sna.Takođe je važno praktikovati dnevno vježbanje. poremećaj sna se javlja najmanje tri puta nedjeljno u posljednjih mjesec dana. zloupotreba alkohola i opojnih supstanci. Kratkotrajni poremećaji spavanja mogu nastati kao posljedica stresnih životnih situacija.Dnevno spavanje treba izbjegavati. Poboljšanje navika spavanja (ne sedativima) je najbolji lijek. postoji preokupiranost nesanicom. razdražljivi. zabrinuti i depresivno raspoloženi.Često govore o tome kako loše spavaju. anksiozni. Dijagnoza Dijagnoza se postavlja na osnovu sljedećih kriterija: bolesnici se žale na teško uvođenje u san. pa čak i smrću. anksioznost.Hipnotici se mogu povremeno koristiti.Važno je pridržavati se odlaska u postelju u isto vrijeme kao i ustajanja u isto vrijeme. apnea u snu. LIJEČENJE Da bi se spavanje poboljšalo.Ujutro su depresivni.Opterečeni su svojim zdravstvenim stanjem.

Voleo bih ima dan ima 48 časova«. Ovo ubeđenje ne dijeli okolina i sredina u kojoj živi osoba opsjednuta ovim idejama. netačno. Mišljenje može u patološkim slučajevima biti bez cilja. dok je sigurno znak bolesti ako u to veruje lekar ili student). Ovi poslednji imaju i najteže poremećaje mišljenja. sve se odnosi na njega (novine. Upadljivog je držanja. precenjene uleje. E. ideje materijalne propasti. apsurdna i besmisleha po izboru saučesnika u varanju (sin. pojačan seksualni prohtev: »Jedini problem mi je kako da stignem da obradim sve cice koje mi padnu šaka. dok je apstraktno mišljenje svedeno na najmanju meru. osećanja. Depresivne sumanute ideje u skladu su sa depresivnim raspoloženjem i strahom: samooptuživanje (kriv je za sve nedaće na svetu). razboleo se pre 10 godina. nihilističke ideje (sve je propalo i umrlo). niti ono odgovara njegovom obrazovanju i kulturi (verovanje u čini i vradžbine nije sumanuto ako je reč o primitivnoj osobi iz primitivne sredine. najveći je naučnik i pronalazač. Poremećaji mišljenja. patološko parničenje. pseudologia fantastica i varalaštvo. Za njih broj ne može da postou sam za sebe već uvek mora da se odnosi na nešto. ljubomora koja je neosnovana. ona stvari primaju »bukvalno«. ne spominje se đavo već se za to upotrebljavaju metafore.. danas se češće govori o gamazracima. radio i televizijskim talasima. Mladić. Pažnja hipervigilna. slučajni pogledi prolaznika). Mala deca nemaju razvijeno apstraktno mišljenje. grimasira (pući usta). stalno priča viceve. neočekivanog sadržaja. po intenzitetu preterana i po radnjama koje je prate (špijuniranje. Ovaj tip mišljenja viđa se i u bolesnika čije su intelektualne sposobnosti oslabile. Dementne osobe izgubile su sposobnost apstraktnog mišljenja. Poremećaji mišljenja dele se u dve velike grupe: na poremećaje u sadržaju mišljenja i poremećaje misaonih procesa po obliku. brat) ili same osumnjičene osobe (sumnja da ga vara žena starica). euforičnog raspoloženja. vesti na radiju. K. Sve ga »cice saleću i zaljubljene su u njega jer je najlepši muškarac». Slično se vidi u vračanju i nekim običajima. Sumanute ideje su uvijek znak psihoze. neobićno drži cigaretu i glasno pućka dim (maniranost). ime neprijatelja se ne izgovara. konfuzno.Primitivno mišlienje se karakteriše se pre svega konkretnošću (»bukvalno shvatanje). impulsi). 22 godine. postoji velika organizacija koja mu radi o glavi. Da se ne bi nanelo zlo bližnjima. fobije. ime neke osobe poistovećuje se sa samom ličnošću. nelogično. Sadržajni poremećaji mišljenja To su sumanute ideje. Sumanute ideje proganjanja i interpretativne sumanute ideje odnose se na ličnost bolesnika: prate ga. Ima akustičke halucinacije glasova koji mu prete. a slično se vidi i u shizofrenih bolesnika. kraljevima i carevima. političarima i filmskim glumcima. 43 godine. Inteligencija očuvana. on baca kletvu na njegovu sliku ili je cepa. veliko bogatstvo (ima 1000 kuća). ubrzano i čudno. Da bi naneo nesreću neprijatelju. Patološka ljubomora. To su . — Ekspanzivne sumanute ideje manije. zasmejava bolesnikc i osoblje (»zaraznost« afekta). maštanje. Sumanuta ideja Pogrešno ubjeđenje koje nastaje bez odgovarajućeg spoljašnjeg razloga i podsticaja a održava se nepokolebljivo uprkos razuvjeravanjima. opsesije (prisilne: misli. Slika i objekt su za takvu osobu isto. čak i »ginekološki« pregled). Njihov sadržaj zavisi i od vremena u kome živimo: ranije je često sumanuta ideja bila povezana s bogom ili vešticama. ali ne stiže da sve pojede »od silnih poslova«. pregledanje ženinog veša. ideje bolesti itd. Ekspanzivne sumanute ideje imaju sasvim suprotan sadržaj: izvanredna snaga. Apeit pojačan.

. — Sumanute ideje odnosa paranoidne psihoze (parafrenija). itd. ugrožavaju obolelog socijalno ili materijalno. Često su to vrlo obdarene . Fantazija Fantazija je psihička predstava neke scene ili događaja za koje postoji saznanje da nisu stvarni. Neko može biti protivnik pušenja i pljuvanja i insistira na torne. Fobija (phobia) Fobija je patološki i preteran strah od nekog određenog predmeta ili situacije: agoraphobia — strah od kretanja na otvorenom prostoru. dok je sanjarenje uteha za želje koje se ne mogu ispuniti.»teledirigovani glasovi«. zbog čega dolaze u sukob sa zakonom i društvom. — Sumanute ideje paranoidne shizofrenije. Psihoanaliza je ranije videla uzrok fobijama. N. To su osobe koje imaju prisilnu potrebu da ostvaruju svoju fantaziju i lažno se predstavljaju kao heroji. To mogu biti i prisilna razmišljanja. onda je to nenormalna pojava. npr. u prekinutom koitusu iz straha od začeća ili nezadovoljenom libidu zbog impotencije partnera. može nekog da izbavi iz zatvora) pribavljaju materijalnu korist za sebe. U patološkim slučajevima opsesije su simptom prisilne neuroze i tada vladaju manjeviše neprestano individuom.. Ona se može doživeti i normalno kao prolazna pojava. Inače »car careva« čisti sobe i moli da mu se da cigareta uprkos bogatstvu. međutim.. Muž je napustio jer na njega deluju preko specijalnih mašina (»iz Amerike. obuzimaju nosioca te ideje i utiču na celokupnu njegovu djelatnost. mogu biti upadljiva »nastranost« inače normalnih osoba. 60 godina. claustrophobia — strah od zatvorenog prostora. Varalice su vrsta patoloških lažljivaca koji lažima o svom položaju (da. D. Traži da se i njoj nabavi takva mašina preko socijalnog da bi povratila muža. priznaju da su se lažno predstavljali i ponovo čine isto. ali su željeni. onda je to bolesna manifestacija. ovakve ideje dobiju patološke dimenzije (idu nauštrb ugleda. Stvaralačka fantazija priprema za buduću delatnost. ličnosti na visokom položaju. Pseudologia fantastica Često se naziva i patološkom lažljivošću. već 20 godina povremeno ispoljava sumanute ideje odnosa i proganjanja. Fobije su obično posledica davno doživljenog potisnutog straha.. npr. valjda«). Precjenjene ideje. osećanje) koja se ne može odstraniti iz svesti nikakvim naporima logike. što je praćeno snažnim afektom. Opsesija (obsessio) Opsesija je prisilna misao (predstava. koji se kasnije javlja u svesti bez datog sadržaja okolnosti koje su bile prisutne prvi put. On je bogat i troši bilione dinara godišnje i vodi uredno knjigovodstvo (koje niko ne razume). mysophobia — strah od prljanja itd. Car je careva protiv koga su upereni AEG (!) — aparati što čitaju i brišu mozak. pacijent je ubeđen u njih i uporno ih dokazuje). Karakteristično je za prisilne fenomene da ih pacijent oseća neprirodnim i nametnutim i da se bori protiv njih (kad su u pitanju sumanute ideje. primoravajući je da izvodi određene stereotipne ritualne radnje (prisilne radnje ili kompulzije) kako bi umanjila njihovo neprijatno dejstvo. Kada. pridavanje preterane važnosti nekoj činjenici ili problemu. ali ako zbog ovog stava sebi svuda stvara neprijatelje i tome posveti najveći deo svog vremena. strahovanja i sumnjanja.

Često se ovi koraci preduzimaju protiv lekara zbog operacije ili lečenja. Perseveracija je ponavljanje jedne te iste reči ili rečenice. koji ovaj sada projecira na lekara (»ne želimo mi da se oslobodimo bolesnika. Parničarstvo Je patološka težnja da se preduzirnaju sudske mere zbog sumnje ili uobraženja obolelih da su progonjeni (u izrazito patološkim slučajevima reč je o idejama proganjanja). Pacijent dolazi do cilja posle vrlo opširnog i zaobilaznog uvoda. Rasulo misli Vidi se pri očuvanoj svesti (kvantitativno očuvanoj svesti) kada se upotrebljavaju nelogično povezane ili pogrešne po smislu reči. Ovo se viđa u manije. dok je verbigeracija besmisleno ponavljanje sloga ili besmislenih slogova. ili reči koje imaju sasvim novo značenje (neologizrni). . Poremećaji mišljenja po formi Patološka opširnost nastaje kada do svesti dolazi suviše velik broj ideja zbog veoma slabe selekcije. kod bolesnika (shizofrenija) misli se ne nastavljaju i bolesnik smatra da rnu je »neko oduzeo misli«. Često su posredi upravo neizlječivi bolesnici i psihički zaostale osobe. PSIHOANALIZA Pod psihoanalizom se podrazumeva metoda ispitivanja i lečenja koju je pronašao Sigmund Freud (Frojd).osobe koje iz nesvesnih neurotičkih pobuda imeju potrebu za odbacivanjem svog pravog identiteta. zbog čega bolesnik i ne uspe da kaže sve što mu je palo na urn. Bujica (bekstvo) ideja je naviranje misli i reči. već to žele lekari). je besmisleno povezivanje ponaosob logičkih rečenica u nerazumljiv govor. Kada se to desi u normalnih osoba. Inkoherentno mišljenje. zbog čega je govor nerazumljiv. a uzrok ovakvom stavu može biti baš neprijateljski stav tužitelja prema pacijentu. Blokada misli je nagli prestanak toka misli ili govora u sredini rečenice. ove nastave prekinutu rečenicu kada ih podsetimo ili se sete spontnno. »Sa1ata od reči« je krajnje zbrkan govor s potpuno nerazumljivim rečima i rečenicama.

Posle 1920. dok terapeut koji se nalazi iza njegove glave traži od njega da kaže sve što mu padne na pamet. Ovakvo iskazivanje slobodnih asocijacija praćeno je oslobađanjem potisnutih afekata. koji je najvećim delom nesvestan. U daljem radu Freud izgrađuje koncepciju organizacije čovekove psihike: svesni deo čoveka predstavlja samo površni deo psihičkog života. Nagoni i težnje potisnuti su u nesvesni deo i nastoje da dođu do izražaja u snovima i u simptomima neuroza. Poslednja decenija XIX veka predstavlja period stvaranja psihoanalize. Nekoliko godina kasnije primenjuje hipnozu i sugestiju kao terapijske metode. ali može se desiti da i lekar projicira na pacijenta (kontratransfer). ali su posle toga nestajali simptomi bolesti. Njegova nova teorija nagona odvaja nagone života (seksualnost. Transfer . kojoj je kasnije i priključena. neprijatnim pa i bez prividne veze s osnovnim predmetom ispitivanja. radio je na histologiji nervnog sistema. objavljuje zajedno sa Breuerom (Brojer) »Rasprave o histeriji«. do Metode slobodnih asocijacija: pacijent leži na otomanu. Još kao student. Freud uvodi izmene u svoje dotada objavljene teorije. devojke koja je bolovala od histerije.. koji su potisnuti iz svesti. Tumačenje ovako dobijenog materijala. U transferu se bolesnik ponaša prema lekaru onako kako se u detinjstvu ponašao prema osobama iz svoje najbliže okoline. a zatim mu lekar postavlja pitanja koja se odnose na simptome bolesti. on je postepeno došao do jedne druge metode otkrivanja davno potisnutih traumatskih doživljaja. U tom periodu Freud uvodi pojam Edipovog kompleksa. a kao mlad lekar bavio se neurologijom i internom medicinom. u kojima je opisan slučaj Anne 0. god. lečene hipnozom. Sigmund Freud (1856 —1939) rođen je u Frajbergu u Moravskoj. U toku ovog lečenja pacijentkinja je u hipnozi privodila sećanju potisnute neprijatne doživljaje. Njegovi prvi radovi su pronalazak anestetičkog dejstva kokaina i etiologija i patogeneza cerebralne paralize. Medicinu je studirao u Beču. koje je istovremeno i ispitivanje i lečenje.Istorijat. eros) od nagona smrti i agresivnosti (thanatos). gde je diplomirao 1881. Transfer (prenošenje) je fenomen koji se javlja u toku primene psihoanalize: bolesnik projicira svoje osećaje. Na taj način došao je zajedno sa Breuerom do zaključka da histerički simptomi potiču iz davno doživljenih emocionalnih poremećaja. Ova metoda je preteča psihoanalitičke metode lečenja. Godine 1885. libido.Otkriće transfera dopunjuje osnove psihoanalize. god. jeste ono što je Freud nazvao psihoanalizom. . što je bilo praćeno uzbuđenjem. Tako je pronađena metoda lečenja koju je Breuer nazvao katarza (catharsis — čišćenje). a kraće vreme i kao lekar. misli i želje na lekara. što dovodi do emotivnog pražnjenja. U prvoj fazi primenjivana je katarktička metoda: pacijent se hipnotiše. čak i ono što mu se čini nevažnim. No pošto Freud nije voleo hipnozu kao terapijsku metodu. ali obnovljeni za vreme hipnoze.

misaoni procesi). Osnovni principi princip zadovoljstva i nezadovoljstva Jedan od osnovnih principa koji upravljaju psihičkim životom. U svojoj kasnijoj teoriji o psihičkoj organizaciji Freud izlaže nove pojmove: »Ono« (»Id«) predstavlja urođene nagone (agresivne i seksualne) i potisnute želje. Ovo se dešava razvojem onih psihičkih funkcija koje dejstvuju na svesnu adaptaciju ličnosti na stvarnost. To je u stvari prilagođavanje principa zadovoljstva zakonima sredine u kojoj jedinka živi. naročito seksualni. U normalnim slučajevima dete se identifikuje s roditeljem istog pola. U stvaranju »Nad-Ja« igraju ulogu i društvena sredina i njeni moralni principi. a to su pažnja. koja ili obavi potiskivanje ili ga odbaci. . principu realnosti u velikoj meri izmiču neki nagoni. Princip realnosti . dok svest ima ulogu da izvrši prilagođavanje pomoću mentalnih operacija. kontroliše tenziju. U prvoj svojoj teoriji o organizaciji psihičkog života Freud je tvrdio da se psihički aparat sastoji od dva sistema. U odrasle osobe princip nezadovoljstva ispoljava se kao tendencija da se ogradi od neprijatnih draži. Drugim rečima.U psihičkoj se organizaciji razlikuju tri sistema: »Ono« (»Id«). Princip nezadovoljstva je naročito izražen u neurotičara. Zelje i prohtevi »Ida« nalaze se van domašaja principa realnosti a podređeni su principu zadovoljstva odnosnu nezadovoljstva. Ipak. a on je naročito izražen u male dece. zatim kao samoposmatranje i samokritika (ona lična. npr. koji delimično ili potpuno beže iz stvarnosti koju ne mogu da prihvate. Svako ponašanje proističe iz neke neprijatne draži i ono teži da ovu draž umiri. jeste princip zadovoljstva i nezadovoljstva (zadovoljenja i nezadovoljenja). u sukobu sa »Ja« u osećanju krivice. »Ja« (»Ego«) prcdstavlja ličnost kao takvu: razvija se pod uticajem okoline i njegova aktivnost može biti svesna (opažanje. Dete se vremenom prilagođava na zahteve okoline i pri tom se teško odriče određenog zadovoljstva. Strukturom »Ega« vlada princip realnosti (objektivno. odnosno ponašanjem i iskustvom čoveka.. kao zabrane. naročito sanjarenjern i snovima. »Nadja« (»Superego«) se stvara kada se dete identifikuje sa svojim idealom — roditeljima. razložno.Nastaje u toku razvoja ličnosti. Na prelazu ova dva sistema nalazi se cenzura. koje ono vidi kao savršene. Princip realnosti je u neku ruku mjera sigurnosti kojom se zadovoljenje odlaže. socijalno verbalno mišljenje). Delovanje »Nad-Ja« vidi se. da odlaže ispražnjenje i da individuu prilagođava stvarnosti. Prilagođavanje individue okolini. rešavanje sukoba izrneđu suprotnih želja i sukoba s realnim svetom nalaze se pod uticajem »Ega«. Princip zadovoljstva upravlja nesvesnim procesima. čime izbegne nezadovoljstvo ili čak dovede do zadovoljstva. upamćivanje i mišljenje. između kojih se nalazila cenzura. intimna). »Ja« (»Ego«) i »Nadja« (»Super ego«). »Ego« upravlja prilagođavanjem ličnosti na okolinu. Sistem nesvesnog je sedište urođenih nagona i potisnutih želja i sećanja. predsvesna i nesvesna. nesvesnog i predsvesnog.

kada se sadržaj skraćuje. To su ne samo pogreške u govoru (npr. jer ne izaziva suprotstavljanje »Ega«. predmeti s otvorima umesto ženskih genitalija). nepristupačne svesti. zašiljeni ili duguljasti predmeti kao zamena za penis. zbog čega je spavanje stanje relativne slabosti »Ega«. Naš seksualni nagon se u početku sastoji od više . nesvesne. pogrešno izgovaranje nečijeg imena) već i kad se nešto pogrešno pročita ili kad se stalno zaboravljaju ili gube neki predmeti koji mu nešto znače. teorija o libidu Seksualni nagon je. neki se pojmovi spajaju u jedan. na razne načine prikrivane tendencije koje su se nekad javIjale. Ovde zadovoljenje može nastati i bez onih mehanizama prikrivanja koji se vide u ostalim vrstama sanjanja. Takozvani infantilni snovi (oni se mogu javiti i u odraslih) nastaju obično pod dejstvom fizioloških potreba (gladan ili žedan čovek sanja kako jede ili pije). manifestnog sadržaja sna. Freud je tumačenju snova dao značaj dijagnostičkog sredstva koje pomaže razumevanju nesvesne psihike. ili se zaboravlja ime njemu dobro poznate osobe itd. fasade sna (tj. Na sličan način tumači psihoanaliza i neka tzv. Ovde se ubraja i sklonost nekih osoba ka nesrećnim slučajevima.snovi Do Freuda snovima nije pridavan ozbiljan značaj i njihovo tumačenje prepušteno je praznovernim i primitivnim osobama. To se dešava zbog toga što se mišljenje u snu ne odigrava na isti način kao u budnom stanju: onako kako nam se san prikazao (manifestni san. U drugim slučajevima mehanizam sanjanja nije tako jednostavan: iza tzv. Ovde postoji mehanizam sažimanja (zgnšnjavanja). često zaboravljene. simbolika sna je onaj fenomen koji se vidi u snu kada se umesto racionalnog mišljenja budnog sna upotrebljavaju u snu poznati simboli (npr. protiv volje ličnosti. ove radnje nisu slučajne već zavise od nesvesne namere ili želje potisnute iz svesti. Mnogo puta tumačenie sna koje pruža sam snevač predstavIja u stvari obradu i odbrambene mehanizme »Ega«. složen sistem nagonskih sila koji čini temelj psihičke organizacije čoveka. ali one ipak pokazuju. pomeranje je kada se umesto nekog pojma javlja njegov deo ili kada se afektivna napetost premešta s pravog objekta na neki sporedni predmet. slučajna ubistva (naročito u lovu) ili samoubistva. fasada sna) jeste u stvari skraćeni i izmenjeni latentni sadržaj. prema psihoanalizi. Ove skrivene misli nazivaju se lalentnim mislima. Prema ovom učenju. Tumačenjem snova metodom slobodnih asocijacija mogu se otkriti potisnuti nagoni i psihički sadržaji iz detinjstva. slika kojih se sećamo o sadržaju sna posle buđenja) kriju se razne psihičke tendencije. Snevaču izgleda da je san besmislen i obojen čudnim i neshvatljivim emocijama. crnina za žalost) ili individualni simboli (npr. Prema psihoanalizi. čovek u snu ne želi da zna za stvarnost. omaške (parapraksije) I u omaškama svakodnevnog života mogu se pokazati razne svesne ili nesvesne tendencije koje neko krije ili ih nije svestan.

Posle oralnog stadijuma nastaje analnosadistički stadijum. onda je ta osoba za društvo perverzna.nagonskih sila koje nisu zavisne međusobno. socijalnim ciljem. godine seksualno interesovanje ponovo oživljava. može se vratiti na jedan od ranijih stadijuma razvoja seksualnosti: to je regresija. Edipalni stadijum . na drugu osobu. čime se završava prvi period. Analni stadijum . ekshibicionizam. a organi za koje su vezani ovi parcijalni nagoni jesu erogene zone. seksualni nagon može da sublimira: u celini ili neke njegove komponente mogu svoj prirodni cilj zameniti višim. Parcijalni nagoni su sadizam. Najzad. Tada ona traži partnera po ugledu na objekte iz prvog perioda. da bi se u pubertetu sve potčinile jednoj funkciji — genitalnoj. parcijalni nagoni. dok se na kraju puberteta normalna osoba oslobađa veze s roditeljima i prenosi svoj eros na drugu osobu suprotnog pola. i 8. kada ulogu erogene zone igra anus. ova faza nije jednostavna već se sastoji iz tri stadijuma: oralnog. U toj fazi seksualni nagon deteta postiže svoj cilj na sopstvenom telu. Oko 8. Izuzetak je završni stadijum. pri čemu se ispoljava i sadizam dece. Može se desiti da se seksualni razvoj jedne osobe zadrži duže na jednom od nabrojanih stadijuma ili da se njena erotika na jednom stadijumu naročito intenzivno zadovoljavala. Na taj način polni nagon prestaje da bude autoerotičan i postaje objektivan. pak. godine. mazohizam. Na ovom stepenu erotika deteta prenosi se na drugi objekt. Za vreme puberteta ponavljaju se one iste faze kroz koje jc prolazio seksualni razvoj od rođenja do 5. da se vrati na jedan od ranijih stadijuma razvoja. Ako se zbog teškoća na koje naiđe ili zbog unutrašnjih prepreka uskrati zadovoljenje erotičkih potreba.Na oralnom stepenu razvoja primarnu ulogu igraju usta i zadovoljenje nagona postiže se nadraživanjem usta. Oralni stadijum . tj. godine. prema sebi ili prema roditelju suprotnog pola. Iz ovog proizlaze i dva tipa osoba: narcistički (narcisistički) tip su osobe koje svoje partnere biraju prema sebi. sisanjem. Ako je u nekoga primarnu ulogu preuzeo parcijalni nagon. narcizam (ili narcisizam). To je fiksacija i ona podrazumeva i posebne psihičke karakteristike. ili kada se sadizam neke osobe sublimira u naučnog radnika koji vrši eksperirnente na životinjama ili. koji se bitno razlikuje: eros deteta se vezuje za roditelje suprotnog pola. Te jednostavne nagonske sile su tzv. jedan primer sublimacije je kad neudata devojka prenese materinska osećanja na decu iz domova. U patološkim uslovima seksualni nagon može da regredira. godine života dete gubi interesovanje za stvari iz seksualnog života (doba latencije). analnog i edipalnog. Zbog toga što se vezuje za roditelja suprotnog pola ovaj se stadijum zove. dok je tip naslanjanja onaj koji partnera bira po ugledu na roditelja. a to je roditelj suprotnog pola.Oko pete godine primat prelazi na genitalije (falusni stadijum). koja ima za svoju svrhu održavanje vrste. U svom lazvoju prolazi kroz 3 faze. . Između 5. npr. tj. Međutim. postane odličan hirurg. Seksualni nagoni ima i osobinu regresije: u toku svog razvoja on prolazi kroz razvojne faze menjajući svoje ciljeve i objekte. Psihoanaliza uči da seksualni život postoji u čoveka od rođenja i da se razvija do (oko) 18. fetišizam itd. Prva faza je doba autoerotizma i traje od rođenja do pete godine.

chole — žuč) i flegmatičan (phlegma— sluz). holeričan (chole — žuč). lice kojim se ona prikazuje spoljašnjem svetu. Formiranje ličnosti je proces postepene nadgradnje: dete najpre uči da prilagodi svoje potrebe uslovima sredine i tada ima određen način ponašanja kojim obezbeđuje zadovoljenje svojih potreba. na ponašanje koje je za nju karakteristično. Izrazu ličnosti mogu se dodati pridevi koji bliže određuju njene osobine: agresivna ili mirna. kulturna sredina. I kao što postoje individualne razlike u urođeniin osobinama. Tačnije rečeno.LIČNOST I POREMEĆAJI LIČNOSTI Obrazac ponašanja jedne individue nije svesno određen. kontakti sa sve većim brojem osoba van porodičnog kruga. kao i u svakodnevnom govoru. Socijalni i kulturni činioci u velikoj meri utiču na njegovo ponašanje. sve to odražava njegov razvoj. ugravirati) ima identično značenje sa ličnošću u medicinskoj i psihološkoj literaturi engleskog jezika. koji se ponekad upotrebljava u značenju »ličnosti«. Hipokratova podela poznavala je 4 vrste temperamenta. formiranje ličnosti nastaje sadejstvom instinkta i okoline i doterivanjem izražavanja instinkta putem »Ega« i »SuperEga«. naročito impulsa koji imaju poreklo u instinktima. kako se onda verovalo: sangviničan (sanguis — krv). »SuperEgo« dalje nameće kontrolu nad instinktima osećanjern griže savesti koja nastaje zbog povrede vrednosti usvojenih od roditelja. Izraz »persona«. melanholičan (rnelanos — crn. prema 4 vrste tečnosti koje postoje u čoveku. . Istovremeno se njegova ličnost formira i kao njegov odraz ličnosti roditelja i njegovog opažanja njihovog svesnog i nesvesnog ponašanja prema njemu. ambiciozna. pak. na snagu i brzinu reagovanja jedne osobe. Za nekoga se može reći da je »čvrst karakter« ili samo »karakteran čovek«. charakter — urezati. U evropskoj i našoj terminologiji. Freud je dao kompletnu teoriju ličnosti. Temperament se više odnosi na emocionalno ispoljavanje nagona. prijateljska ličnost itd. pojedina deca mogu imati isto tako i raznolik razvoj »Ega«. izraz »karakter« odnosi se na moralne i društvene vrednosti neke ličnosti. Na ovaj način on je označio da je persona spoljašnji izraz koji pokriva ličnost jedinke. »loš karakter« ili »nekarakteran čovek«. Prema psihoanalizi. U daljem razvoju »Ego« i »SuperEgo« još više utiču na način ponašanja i strukturu ličnosti. a ove vrste temperamenta posledica su prevage jedne od tečnosti. vrstu trajnog raspoloženja. drugi je. Ličnost je rezultat proizvod međusobne akcije instinkta jedinke i okoline u kojoj ona živi zbog čega ne postoje dve jedinke s istovetnim osobinarna. obrasci ponašanja su spoljašnji izraz unutrašnjih podsticaja. čime se želi istaći da on ima nepokolebljiva ubeđenja. Karakter (grč. da je od reči i da ima principe kojih se drži. »Ego« teži da prilagodi izražavanje instinkta zahtevima okoline. upotrebio je Jung prerna njenom latinskom značenju »glumčeva maska«. a dalja kontrola od strane »SuperEga«.

to su »psihopalske osobe ili psihopati«. Čak i oni koji ne priznaju toliki značaj seksualnog nagona u razvoju ličnosti govore da je za razvoj ličnosti bitan odnos prema roditeljima u detinjstvu. Vrste rešenja edipalnog konflikta ranog detinjstva odreduju vrstu karakternih teškoća koje će se razviti: histerički. potrebno je najpre objasniti šta je to normalna ličnost. žale se na ostale ljude i njihovo ponašanje prema njima. Klasično medicinsko shvatanje je da je normalnost isto što i zdravlje. može se desiti da i one naiđu na stvarne i objektivne teškoće za koje nisu krive. ili na nepovoljne situacije na koje nailaze u životu.odsustvo bolesti ili oronulosti« Idealno psihički zdrave ličnosti nema i bolje je govoriti o «psihički prosečnoj osobi». pasivnozavisni itd. ali istovremeno nisu ni duševno obolele: one se nalaze između zdravlja i bolesti. . volje i nagonskog života. Ove se osobe najčešće obraćaju lekaru za pomoć zbog toga što nailaze na teškoće u svetu. ne samo. Poremećaji uglavnom nastaju u oblasti afekta. a u psihoanalitičkoj terminologiji to su «osobe s karakternim neurozama« (za razliku od neuroza koje se u psihoanalizi zovu »simptomske neuroze«). mazohistički. i da je zdravlje odsustvo simptoma bolesti. Poremećaji ličnosti Za neke osobe se ne može reći da spadaju u grupu psihički zdravih. ono će shvatiti i na koji način se u domu rešavaju problemi agresije i samopotvrđivanja. Istina. Prema ranijoj terminologiji. S druge strane. ali retko uviđaju da je pogreška u sopstvenom stavu prema svetu. Kako dete raste. pasivnoagresivni. Psihička normalnost je harmoničan i povoljan sklad raznih elemenata psihičkog aparata koji se izražava kao optimalno funkcionisanje. Psihoanaliza objašnjava nenormalni razvoj karaktera (ličnosti) pogrešnim rešavanjem problema u edipalnom stadijumu razvoja. u vreme kada se javlja privlačnost deteta prema roditelju suprotnog pola: normalno rešenje je odbacivanje ove želje prenia roditelju suprotnog pola i identifikacija s roditeljem istog pola. onoj koja se vidi kao najbrojnija grupa u stanovništvu. vidi se da svako ima izvesno odstupanje u nekoj psihičkoj osobini od idealnog. to funkcionisanje nije nepromenljivo i upravo te povremene oscilacije bitne su za dopunu definicije normalnosti.Normalna ličnost Da bi se razumela poremećena ličnost. psihičkog i socijalnog dobrog osećanja. Današnje shvatanje duševnog zdravlja blisko je definiciji Svetske zdravstvene organizacije: »Zdravlje je stanje potpunog telesnog. Ako se uzmu pojedinci iz ove grupe.

Poremećaji ličnosti mogu se podeliti u sledeće grupe: antisocijalne ličnosti (psihopati u užem smislu reči), histerične ličnosti, shizoidne ličnosti, ciklotimne ličnosti, opsesivne ličnosti, seksualni psihopati itd. Antisocijalne ličnosti ili psihopati (sinonimi za ovo su još i: moralno ludilo — moral insanity, psihopatska ličnost, sociopatska ličnost) dolaze u stalne sukobe s društvom. Još u detinjstvu pokazuju poremećaje ponašanja: bežanje, besposličenje, nepopravljivost, sklonost lažima, krađe, traženje lošeg društva, impulsivnost, slab uspeh u školi. Kao odrasli oni nisu lojalni prema drugima, bezobzirni su, ignorišu društvene norme i rade samo ono što im se sviđa, dok im kazne ili iskustvo ne pružaju pouku. Oni se teško odupiru iskušenjima jer ne podnose frustracije, a kada ih uhvate, vešto napadaju drugoga. Nemaju osećaj krivice. U braku se slabo prilagode, često su u zatvoru, loši su radnici, impulsivni, skloni patološkom laganju i seksualnom promiskuitetu, žene prostituciji i vanbračnim trudnoćama. Obično nisu glupi niti nesposobni da razumeju pravila društva, mogu biti bistri ili izuzetno inteligentni.
Juvenilni delinkventi (neki ih zovu i delikventi) je pravni termin za mlađe osobe, ispod 17— 18 godina, koje izvrše dela koja bi se smatrala kriminalnim aktima ako bi ih počinili odrasli, ali i dela specifična za dečji uzrast (bežanje, besposličenje). Većina delinkventne dece ubrajaju se u grupu eksplozivnih, agresivnih ili antisocijalnih ličnosti, ali počinitelji ovih dela mogu imati i druge poremećaje, kao što je to mentalna retardacija ili posledice povrede ili oboljenja mozga.

Histerične ličnosti su sebične, sugestibilne, preterano emotivne, teatralnog i dramatičnog ponašanja, teže da privuku na sebe pažnju drugih upadljivim i ponekad ekshibicionističkim oblačenjem; češće su to osobe ženskog pola. Uprkos tome što u ponašanju poziraju, one su ipak, zavisne od okoline, a nasuprot slobodnom ponašanju imaju teškoća u seksualnom životu. Kod njih se uočava težnja da se takmiče i irnituju muškarce. Suprotno očekivanju, retko u konfliktnim situacijama obole od histerije. Shizoidna ličnost je sklona sanjarenju i autističkim razmišljanjima, sumnjičava, uplašena od ljudi, teško biva uvučena u društvene kontakte. Može dobiti bezrazložne izlive besa i agresije, inače je mirna, povučena i preosjetljiva. Često uspe u svojim intelektualnim nastojanjima. Pre se može govoriti o osobama sa čudnim načinom života nego o prepsihotičnoj ličnosti. Ciklotimna ličnost u životu pokazuje periode blage hiperaktivnosti ili turobnog raspoloženja; to su otvorene osobe, lako sklapaju poznanstva i prijateljstva, mada ne trajna i dubokn. Važe za vesele i zabavne Ijude, rado primane u društvo. Podsećaju na osobe koje imaju lakše simptome manićkodepresivne psihoze.

PSIHOSOMATSKI POREMEĆAJI (Psihofiziološki poremećaji) Psihosomatska oboljenja su organski poremećaji u čijoj etiologiji i patogenezi važnu ulogu igraju emocionalni poremećaji. To su oboljenja s jasnom organskom patologijom čiji su najvažniji uzrok psihološki faktori, obično produžen emotivni stres. Drugim rečima, u psihosomatskim oboljenjima emocije zahvataju viscera, a simptomi su pretežno fiziološki (ulcus, astma itd.), pod kontrolom autonomnog nervnog sistema. Organski simptomi stvarno postoje, oni nisu simbolični kao u neurozama. Neurotički (konverzivni) simptomi su pretvaranje stanja napetosti u telesne funkcionalne poremećaje, što dovodi do delimičnog ili potpunog olakšanja napetosti, a organ ili deo tela koji nosi simptom često je simbolični izraz emotivnog konflikta: vojnik koji je u konfliktnoj situaciji između straha od pogibije ili ranjavanja i straha da se ne pokaže kukavicom ako bi pobegao dobija funkcionalnu paralizi nogu: on se tako neokaljane časti nalazi u bolnici s izrazom nevinosti i nezabrinutosti histeričara (la belle indifference). Konverzivni poremećaji obično zahvataju voljni motorni i senzitivni sistem. Izrazi »psihogeni« ili »funkcionalni« označavaju simptome koji nemaju morfološku podlogu niti organski uzrok. Čovekov neuspeh da se adaptira nakon stresa čini ga vulnerabilnim za veliki broj bolesti koje su posledica psihičkih procesa ili se pogoršavaju pod dejstvom ovih mehanizama. Sluznicu bronhija draže hemijski, bioloski ili mehanički faktori, ali i stres ili uzbuđenje može izazvati spazam bronhija i astmatički napad. Hiperventilacija izazvana uzbuđenjem stvara alkalozu i hipokapniju, a ove stvaraju hipokalciemiju i tetaniju. Gastrointestinalni trakt je pod snažnim uticajem emocija. U stresnim situacijania usta se suše, u depresivnih bolesnika pojačano je lučenje pljuvačke. Želudac na ove nokse daje dve vrste reakcije: hiperemiju s bubrenjem sluznice, povećanim lučenjem hlorovodonične kiseline i pojačanim motilitetom (ovakvo stanje može izazvati i zlovoljnost i osećanja neprijateljstva, koja su česta u osoba sa grizlicom dvanaestopalačnog creva); ili se javlja sniženje sekrecije i ishemija sluznice i smanjen motilitet u stanjima depresije, histerije i kod mentalne anoreksije. Dijareja je česta pojava kod uzbuđenja, straha ili u osoba koje imaju nerešene životne probleme. Opstipacija je česta u depresivnih bolesnika i histeričkih osoba. Opšte je poznato da uzbuđenje i strah izazivaju ekstrasistole, povećan krvni pritisak i koronarnu bolest srca. Slična stanja pojačavaju nagon na mokrenje, ili, naprotiv, dovode do zadržavania mokraće. Navešćemo nekoliko najvažnijih pslhosomatskih oboljenja.
Ulkus. Činjenica je da jake emocije imaju snažan uticaj na funkciju želuca: pojačavaju se njegova sekrecija i motilitet. Ulkus se često javlja i pogoršava u periodima kada je pacijent više izložen teškom i trajnom stresu. Poremećeni odnosi u porodici ili konflikti na radu su precipitantni taktori. Ovi bolesnici imaju neke zajedničke karakteristike: to su zavisne osobe koje kompenzuju svoju zavisnost ambicijom, radom i uspehom. Za neke od njih je teško da prihvate svoju zavisnost, mada ona normalno postoji kod svakoga.

— Muškarac se nesvesno boji od zavisnosti zbog straha od žiga homoseksualnosti s kojom se zavisnost i submisivnost povezuju. — Za žene s ulkusom, pak, negacija zavisnosti može biti deo odbacivanja uloga žene i uzimanja muške uloge. Takođe se navodi da osobe s ulkusom predstavljaju »oralni« tip ličnosti, sa fiksacijom na oralnom stadijumu. Ovde potreba za hranjenjem ne znači samo zadovoljenje hranom već i zadovoljenje potrebe za ljubavlju, novcem, zadovoljstvorn i uspehom uopšte. Ulkusna bolest se opisuje i kao bolest u kojoj »gladan« stomak jede sam sebe. Treba se setiti i toga da se ulkusni bol umiruje hranom, najbolje baš mlekom. Hrana za kojom se čezne poistovećuje se s majčinom ljubavlju ili majčinim mlekom.

Bronhijalna astma. Astma se javIja u svakom životnom dobu, ali najčešće u dece mlađe od 5 godina. U etiologiji astine igra uloga kombinacija više faktora, među kojima treba izdvojiti tri glavne grupe: alergički. psihički i infektivni. Teško je reći koja od ove tri vrste faktora ima najvažniju ulogu. Ovde se nećemo zadržavati na alergiji i infekcijama već samo na psihičkim uzrocima koji sigurno mogu biti uzruk ili otežavajući faktor u ovoj bolesti. Zapaženo je da se astma javlja u usoba koje su imale teškoće u odnosu dete—majka i zbog toga stekle emotivnu nesigurnost. Astmatična deca imaju veliku potrebu da budu voljena, naročito od svojih majki. Ličnost astmatičara fiksirala se na »preoralnom« ili »respiratornom« stadijumu. Pored navedenih situacija karakterističnih za dob detinjstva, među ovim bolesnicima obično su oni koji potiču iz porodica u kojima su odnosi loši ili porodica u kojima je karakteristično da je majka autoritativna, sa velikim zahtevima. Manja deca dobijaju napad uglavnom onda kada im preti razdvajanje od majke. Ovaj faktor sredine ogleda se i u lečenju astmatične dece u drugoj sredini: verovatno je da povoljno dejstvo klimatskog lečenja nije posledica samo uticaja klime već i promene psihološke sredine. Anorexia nervosa. Ovo je teško oboljenje koje u nekim slučajevima može dovesti i do smrti. Javlja se u devojčica adolescentnog uzrasta, ređe i u žena u 3. i 4. deceniji. Obično bolesti prethodi gojaznost posle koje bolesnici započinju strogu dijetu za mršavljenje, iako se ovo ne smatra uzrokom bolesti. Cesto su to opsesivne ličnosti ili osobe sa histeričkim karakterom, nezrele i narcisistične. Neki put je anoreksija samo početni simptom psihoze. Nije poznat nikakav organski uzrok bolesti.
Glavni simptom je potpuno neracionalan pristup ishrani (tzv. »oralna impregnacija«). U početku ograničavaju unos samo određene vrste hrane, a kasnije se ovaj stav proširi na svaku hranu. Mršavljenje napreduje do katastrofalnih granica. Opštu pothranjenost prate amenoreja snižen arterijski pritisak, hipoglikemija, zbog čega u diferencijalnoj dijagnozi treba isključiti gastrointestinalna, endokrina i ginekološka oboljenja.

Leči se psihoterapijom, psihotropnim lekovima, a u težim slučajevima mora se pribeći ishrani preko sonde. Gojaznost. Obično se neko smatra gojaznim kada njegova telesna težina prelazi za 20°/o standardne vrednosti date u tablicama težine. Važno je nagomilavanje masnog tkiva (veću težinu mogu imati i osobe s razvijenom muskulaturom). U siromašnim sredinama gojaznost je bila svojstvo privilegovanih klasa, na Istoku gojaznost je simbol lepote, dok se u najrazvijenijim zemljama ona vidi baš u ekonomski slabijim i kulturno nižim

društvenim slojevima. Gojaznost je najčešća u 3, 4. i 5. deceniji. Jedan od uslova za razvoj gojaznosti je smanjenje fizičke aktivnosti i kretanja. Ovo dovodi do stvaranja suviška kalorija i paradoksnog dejstva neaktivnosti na apetit: povećava ga. Nova ispitivanja nisu dokazala da gojazne osobe pripadaju određenom tipu ličnosti. Mnoge gojazne osobe kažu da preteruju u jelu kad su emotivno potištene. Među njima ima više neurotičkih simptoma nego u ostalom stanovništvu. Posle psihičkog stresa često se javlja sindrom »noćnog jedenja«: uveče hiperfagija i nesanica, ujutro anoreksija. Neki se žale da ne osećaju glad ni sitost. Velik značaj ima konstitucija, kao, npr., telesna građa. Lečenje retko uspeva ako se provodi ambulantno. Oni koji uspešno smanje težinu često se za kratko vreme vrate na staru meru. Lekovi koji se daju smanjenje apetita pripadaju grupi lekova sa stimulantnim dejstvom na centralni nervni sistem i mogu stvoriti toksikomaniju, arterijsku hipertenziju i druge poremećaje. Dijeta koju propiše lekar, pomognuta psihoterapijom, pomaže u težim slučajevima. U lakšim bolesnik, ako je snažno motivisan, može postići uspeh kada se pridržava određene dijete. ČEŠĆA PSIHIČKA OBOLJENJA U ovom poglavlju opisaćemo dve grupe oboljenja: neuroze (psihoneuroze) i psihoze (duševna oboljenja u užem smislu reči). Postoje mnogi kriterijumi prerna kojima se psihoze razlikuju od neuroza. Pre svega, psihoza dublje menja ličnost od neuroze: u prvom slučaju postoji znatna dezorganizacija i promjena ličnosti, ona je teško poremećena i u svom odnosu prerna drugim osobama, što u neurotičara nije slučaj. Psihotičar ne odvaja stvarnost od utintrašnjeg doživljavanja, on stvara svoj novi svet korne daje svojstva realnosti, a stvarnost iskrivljuje i falsifikuje sumanutim idejama i halucinacijama; kod neurotičara se to ne dešava. Mišljenje psihotičara može biti autističko (dereističko), njegovo se interesovanje za spoljni svet smanjuje ili nestaje, dok neurotičar održava tu vezu sa spoljnim svetom i osetljiv je na promene odnosa među osobama. Duševni bolesnik ne shvata niti priznaje da je bolestan i ne želi promenu svoga psihičkog stanja, neurotičar svesno traži izlečenje, iako nesvesne snage teže suprotnom od toga — da koristi simptome (tzv. sekundarna korist). Velik broj pacijenata ne može se uvrstiti ni u neurotičare niti u psihotičare: to su oni što doživljuju kraće epizode duševne bolesti izazvane nekim stresom, obično se potpuno oporave, ili se ponašaju kao neurotičari kada stresna situacija prođe. Oni se ponekad dijagnostikuju kao »psihoneurotički shizofreničari« ili kao »granični psihotičari«. NEUROZE (PSIHONEUROZE) Simptomi koji se viđaju u neurozama posljedica su emotivnih poremećaja nastalih zbog nesvesnih, dubokih konflikata. Za razliku od psihosomatskih oboljenja, kod kojih emotivni poremećaji takođe igraju važnu ulogu, kod neuroza ne postoje organske promene (kod psihosomatskih oboljenja nastaju organske promene), ovi organski simptomi su simbolični. Neuroze su funkcionalna oboljenja, poremećaji funkcija, a ne anatomske promene.

Gubitak fizičke funkcije u histeriji zove se konverzija. Kasnije. PSIHOANALITIČKO OBJAŠNJENJE NEUROZA zasniva se na Freudovom učenju o nesvesnoj psihici i potisnutim traumama: psihička trauma nije odreagovana već je potisnuta u nesvesni deo psihike. histeričko »slepilo«. što se pripisivalo štetnom dejstvu zaostale sperme i polnoj uzdržljivosti (nije ni danas retko da lekar preporuči polni odnos kao »lek« za neurozu). histerički mutizam (gubitak govora). npr. depresivnu neurozu i neurasteniju histerija (histerička neuroza) karakteriše se gubitkom funkcije. Naziv potiče od Platona. Veliku ulogu igra atmosfera u roditeljskom domu. koji je histeričke manifestacije video u žena koje nisu imale prolaps uterusa. Lečenje se sastoji u dovođenju u svest onoga što je bilo potisnuto posle čega dolazi do afektivnog abreagovanja (oslobađanja ranije vezanih emocija). neuspeh i nezadovoljstvo položajem u društvu ili kada zahtevi daleko prevazilaze sposobnosti (zbog nedovoljne spreme i obrazovanja ili zbog slabih intelektualnih mogućnosti). Edipov konflikt iz ranog detinjstva (v.Neurotičari su osobe koje ne mogu da se adaptiraju na okolinu bez sukoba. . strah i druge simptome. fuge. Neurotičar nalazi izlaz iz konflikta u »bekstvu u bolest«: tu nije posredi svesno biranje bolesti kao izlaz iz neprijatne situacije i realnug života već je reč o nesvesnim mehanizmima. fobije.. opsesivnokompulsivne neuroze. U kasnijem životu značajne su psihičke traume. loše stambene prilike i ekonomska nesigurnost takođe imaju udela u nastanku neuroza. Sukobi neurotičara pretvaraju se u emotivnu napetost. Postoji velik broj klasifikacija neuroza. Gubitak psihičke funkcije može biti u oblasti svijesti »nesvestica«. oštećenje senzibiliteta (»anestezija«). neurozu straha. u srednjeni veku. Odbrambeni mehanizmi »Ega« suprotstavljaju se neprihvatljivim težnjama instinkta. Ovo se vidi kao »paraliza« (gubitak motorne funkcije). U nastanku neuroze najveći značaj imaju uticaji sredine. Prema psihoanalitičkoj teoriji o neurozarna. Neprilike na poslu. padanje u »trans«. naročito oni uticaji koji su delovali u najranijem detinjstvu. što bi vice versa značilo da uterus koje je ostao u telu žene nerotkinje stvara simptome bolesti (hystera — materica). kao što je to. uvidelo se da od histerije obolevaju i muškarci. U srži neurotičkih simptoma je konflikt izmedu »Ega« i »Ida«. bilo fizičke ili psihičke. afekt je prisutan i može dospeti do svesti u izmenjenom obliku kao neurotički simptom. Ovde ćemo opisati histeriju. nezdravi odnosi na radnorn mestu. poglavlje o psihoanalizi) u kasnijem životu dovodi do neurotičkih simptoma.

. ne može da zviždi. nesposobnost da se kreće. došla je u sukob ad đacima. Opisan je u Neurologiji (v. npr. nervna slabost). Najčešći su vegetativni poremećaji (znojenje. zatim reči. potisnuti konflikt (Edipov kompleks) preti da probije u svest. Česti pratioci ovih poremećaja su emotivna nezainteresovanost (la belle indiference) i tzv. neurasthenia Stari deskriptivni izraz (nervna astenija. Opis ovog sindroma pojavio se u doba snažne industrijalizacije i naglih promena u sastavu stanovništva Amerike. Prema psihoanalitičkom učenju. Svoju glavobolju oboleli opisuju s naglašavanjem simptoma i patetikom:»zabijanje klina« u glavu — clavus hystericus (clavus — žulj). koje je bolesnik postigao bolešću. Izraz lica spokojan. pažnja. ona je selektivna i gubitak pamćenja se ne odnosi na druge istovremene događaje ili osobe koje su bile prisutne u isto vreme i na istom mestu. na pitanje potvrđuje da je ranije znala da zviždi. Ova korist od bolesti nije svesno traženje koristi već nesvestan mehanizam. Glavni simptomi ovog sindroma vrlo su obilni i. oduzetost ga ne dovodi u očajanje (belle indiference) jer je ovako došao u bezbedno stanje. najčešći konverzivni simptomi su glavobolja i vrtoglavica. a ne glasnih žica) i nezabrinut izraz lica uprkos teškom »invaliditetu«.) Klasični histerički napad redak je danas u kulturnijirn sredinama. spuria — lažna). oslabljen libido. zbog čega se pribegava najjačoj odbrani. histeričke ličnosti retko obole od histerije. nastavnica istorije u gimnaziji. nesanicu.Histerička amnezija je obično ograničena na neki određeni događaj ili određenu ličnost. materijalna korist) (Primarna korist je rešenje konflikta i zadovoljstvo uprkos »paralizi«. U ovom slučaju upadljiv dijagnostički znak bila je nemogućnost zviždanja (ovaj znak ne prati afoniju: zvuk se stvara vibracijom usana. npr. U širokim slojevima poznata je kao »slabost živaca« i »nervoza«. Raspoloženje depresivno i bolesnik se žali na brzo zamaranje. parestezije. uz istovremeno traženje da glasno izgovara najpre glasove. K. slabost apetita. . različiti. Izbor simptoma zavisi od simboličkog značenja toga dela tela: paraliza nogu znači. Cesto se navode i probadi i bolovi u predelu srca. Interesantno je da osobe sa crtama tzv. 39 godina. Na času se »nervirala«. brzog menjanja mirnog i patrijarhalnog načina života u burni život industrijskih gradova. slepilo — nemogućnost da se sagleda pravo stanje. Pri tom je karakteristično da sam simptom znači istovremeno i zadovoljenje zabranjenog impulsa i kaznu: »paralizovani« vojnik napušta bojno polje. koji su slični anginoznim bolovima (angina pectoris spuria. J. Postoji i obilje hipohondričnih tegoba. Diferencijalna dijagnoza epilepsije). najzad je normalno progovorila. tremor.. On se još može videti u primitivnim sredinama i u mlađih osoba ograničenih intelektualnih sposobnosti. kao što je to. ali ne može ni da hoda. glavobolja i vrtoglavica. dovedena je kao hitan slučaj jer je »izgubila moć govora«. bolovanje. lupanje srca). sekundarna korist (posredna korist od bolesti. Posle faradizovanja guše.. slabost koncentracije. Govori jedva čujnim šapatom. Uopšte.

. stalno je na putu. S. fobije (phobos. od vode (aquaphobia). od reke (potamophobia) itd. Zajedničko je za sve fobije da pacijent izbegava određenu situaciju ili predmet iz straha da će mu se desiti nešto strašno (on sam ne zna šta mu se to može desiti) ako to ne učini. Samim tim što je svu svoju strepnju koncentrisao na jednu stvar bolesnik je izbegao (iako ne sasvim bez trpljenja) difuzan strah. malignih bolesti. fobija ima dva cilja:  da pomogne osobi da na neki način (iako ne baš bezbolan i zadovoljavajući) uskladi svoje emocionalne problerne. npr. grč. U odeljku o poremećajima mišljenja naveli smo nekoliko najčešćih fobija. Svaka fobija ima posebno značenje za svakog pojedinog bolesnika. ova klinička slika najviše odgovara konverzivnoj neurozi (histeriji) i drugim neurozama. koja sada mora da je drži ispod ruke. npr. mada je često očigledno simboličko značenje izbegavanja određene situacije u fobiji. M.. od životinja (zoophobia). Dodajmo ovde i strah od stranaca (xenophobia).Kako se vidi. ulica. ali je nastao strah da će se tikovi iznenada pojaviti u školi i time je izložiti ismevanju. trgova) može imati simboličko značenje i zamenjuje strah od sopstvenih nedozvoljenih impulsa. tireotoksikoze. ali se ista klinička slika može videti i kod organskih oboljenja. kod ateroskleroze mozga. obolela je od »horeje minor« (neurolog nije postavio dijagnozu niti je vodio lečenje). — strah) imaju za glavni simptom strah koji bolesnik vezuje za određeni predmet ili situaciju koje on zatim može da izbegava. ima malo vremena za dete. zamenu za oca i majku koji su tu ulogu imali kao branioci od takvih težnji i koji su te moralne norme usadili detetu.. od nevernosti žene na ulici (ako je reč o ženi bolesniku): nije nepoznato da se prostitutke nazivaju »uličarkama«.. Kao neurotički simptom uopšte. Otac. ali horeički pokreti nisu prestajali ni posle godinu dana.Teško je shvatiti šta određuje izbor simptoma fobije. Danas se smatra da jedan deo neurasteničke slike pripada i depresivnim neurozama i blagim depresijama. Zahtevanje da je neko prati kada je na otvorenom prostoru simbolički znači prisustvo osobe koja je čuva. Zbog toga ostaje kod kuće. Izbor simptoma fobije . sklon alkoholu. Strah ovde čuva obolelu osobu od nesvesnih težnji koje ona svesno ne želi i protivi im se. npr. avijatičar JATa.  da posluži kao ispunjenje nedozvoljenih potisnutih želja istovremeno s kaznom u vidu bola i trpljenja. koji su prestali posle površne psihoterapije. Tako. anemije. encefalitisa — encephalitis larvata (Vujić). sprema gradivo i dobro polaže razred. učenica III razreda gimnazije. kao. koji bi stvarao daleko veće neprijatnosti. agoraphobia (strah od otvorenog prostora. Dobija intenzivan strah od ulice i ne izlazi bez majke. gotovo je uopšte ne viđa. Pregledom su utvrđeni tikovi. Termin neurasthenia danas je napušten jer ne predstavlja posebnu nozološku jedinicu.

kojeg se ne može osloboditi ni čestim pregledima niti izbegavanjem polnih odnosa. smanjenje aktivnosti. a oseća napetost ako je sprečen da ih izvede. Pacijentu su ove pojave neprijatne. prisilno preskakanje crta na trotoaru. Pored toga. kako se to obično kaže. On može da nekontrolisano reaguje na najobičnije svakodnevne ne prilike. bolesnik ipak ne zna njihov uzrok. ponavljanje. Prisilne radnje često imaju vid rituala. ali za njihovo izvršenje uvek postoji neodoljiva unutrašnja potreba. Prisilne misli i prisilne radnje mogu biti prolazna pojava u mnogih normalnih osoba. »nervozan«. Ovo afektivno stanje često je praćeno i vegetativnim znacima (ubrzano disanje i ubrzan puls. prisilno brojanje prozora). značenje tih radnji može biti jasno (npr. može imati noćnu moru. inače naglašeno kod melanholije. povišen krvni pritisak). jer je toga i on sam svestan i trpi od njih. koje ne mora u svesti biti doživljeno kao strah. prisilno pranje ruku kao odbrana od infekcije) ili neobjašnjivo (prisilno dodirivanje. Takozvana »fobija od škole« ne ispoljava se kao jasno protivljenje odlasku u školu već bolovima u glavi ili stomaku. ovde ne postoji osećanje krivice.Heurom straha Prikladniji termin za ovu neurozu bio bi neuroza strepnje. ili može biti razdražljiv i neraspoložcn. nastaju napetost. lako može biti svestan ovih neprijatnih osećaja. neprijatnosti. iako retko. određenom afektu. zbog kojih odlaženje u školu nije mogućno. odnose s drugirn osobama i sposobnost vođenja normalnog života. Pacijent može imati prisilan strah od veneričkih bolesti. kada mora da ponavlja neke radnje bez obzira na to koliko joj izgledaju besmislene. Depresivni afekt nije tako težak i dubok kao kod depresivne psihoze. Depresivna neuroza je česta bolest. Glavna manifestacija može biti žalost i osećanje bespomoćnosti pri suočenju s nekom preprekom u životu. Pažljivim ispitivanjem mogu se otkriti i drugi simptonii neuroze. Kao prisilna neuroza mogu se ove reakcije shvatiti tek onda kada postoji jaka afektivna napetost i strepnja koje znatno otežavaju sposobnost za rad. jer ovde nije reč o jasno definisanom strahu. strah. več o stanju napetosti. Neuroza straha može nastati i zbog straha od odvajanja mlade zavisne osobe od roditelja. Strepnja je često signal za opasnost koja preti »Egu« od instinkta (»Id«): ako zadovoljenje »Ida« (nagona) nije prihvatljivo za »Ego«. Prisilna neuroza (opsesivnokompulsivna neuroza) Ima za glavne simptome prisilne misli (opsesije) koje naviru u svest uprkos želji te osobe i prisilne radnje (kompulsije). Uzaludno je pacijentu objašnjavati nerazložnost njegovih prisilnih radnji i misli. bezuspešno pokušava da ih se oslobodi. Bolesnik je svestan da njegova depresivna reakcija nije srazmerna s događajem ni opravdana činjenicama. a moguća su i samoubistva. Kod depresivne neuroze mogu postojati hipohondrijske ideje. napregnutosti. . i deteostaje kod kuće. strepnja.

nešto je više muških od ženskih (3:2). dok je u euforičnih osoba povećana količina ove supstancije. Drugi biogeni amindopamin ima povoljno dejstvo na agitiranu depresiju. Klasičan je trijas simptoma:  maničko raspoloženje. čija je odlika  promena afekta u smislu ushićenja (manija) ili tuge (depresija) s  promenama mišljenja u skladu s afektom i bez intelektualnog propadanja. Psihotičar živi u svom svetu. Jedan bolesnik može imati više depresivnih faza ili više maničkih epizoda. Ali nije poznato koji je biohemijski poremećaj koji se nasleđuje. Osnovna karakteristika je  periodičnost pojave bolesti. Maničkodepresivna psihoza Uzrok ove bolesti nije poznat. depresivni je češći u starijih. naročito noradrenalina. shizofrenije i paranoidnih stanja. U depresivnih bolesnika utvrđena je manja količina metabolita serotonina u likvoru. Ispitivanje uzajamnog dejstva centralnih amina. Među bliskim rođacima bolesnika ima 20x više obolelih nego u prosečnom stanovništvu: Na 1000 stanovnika dolazi 3—4 bolesnika. s intervalima normalnosti ili bez ovih. hipotalamusa i endokrinih promena u depresija daje izglede na pozitivne rezultate. ali se maničke i depresivne faze mogu smenjivati u jednog te istog bolesnika.  povećan impuls za govor i  pojačana motorna aktivnost. kada bolesnik neposredno iz maničke faze uđe u depresivnu a iz ove u maničku (cirkularna psihoza). U mozgu nekih bolesnika s depresijom postoji relativan deficit kateholamina. . s nepotpunom penetracijom ili s promenljivom penetracijom. Manički oblik javlja se uglavnom u mlađih. kome pridaje značaj stvarnosti. One znatnije menjaju ličnost bolesnika i njegov odnos prema svetu i drugim osobama. Utvrđeno je da MAO inhibitori koji povećavaju količinu kateholamina u mozgu stvaraju uzbuđenja i imaju antidepresivno dejstvo. ne uviđa da je bolestan i retko želi promenu svoga stanja. Zna se da se nasleđuje autosomno dominantno. nasleđuju se dominantno vezano za pol (preko hromosoma). dok dopa povoljno deluje na usporeni oblik depresije. Ovde ćemo pružiti kratak opis najvažnijih psihoza: maničkodepresivne. dok jedinjenja koja snižavaju ili inaktiviraju centralne amine izazivaju depresiju. Manija Ima sasvim suprotnu sliku od depresije. Prema nekirn podacima.PSIHOZE Psihoze su teža oboljenja od neuroza.

propasti. u početku bolesti ili prilikom oporavka. Krajnost je delirantna manija: govor je nerazumljiv.  za sve optužuje sebe (za rat. za krizu) i tvrdi da je u prošlosti bio grešan: u skladu s afektom sećanje bira samo neprijatne dogadaje iz prošlosti. . suviše preduzirnljivi u poslu i seksu. odličan student. reditelj. Ranije primeran đak. pio alkohol u velikim količinama. zbog čega se teško daju nagovoriti na lečenje. nešto bolje uveče.  pati od nesanice. Dok bolest ne uzme izrazito. besciljna neprekidna aktivnost. Sada stalno u pokretu. na kome će biti »konferansije. intelekt ne propada. a obično se dešavaju onda kada bolesnik nije u najdubljoj depresiji. Sobu je iskitio slikama nagih devojaka i parolama. bujica ideja (izmena prema formi) i sumanute ideje ekspanzivnog karaktera (poremećaji mišljenja prerna sadržaju). deda po ocu ćutljiv i sumnjičav čovek. Ako se ne leči. kuka. Depresivno raspoloženje se odlikuje  osećanjem bespomoćnosti. smrti. Piše naređenja »svom šoferu« koji večeras treba da ga vozi na aerodrom da bi u Sarajevu priredio »šou nad šouima«. uzdiše. Otac bio čudnog ponašanja. upadao u konfliktne situacije. Posle svakog perioda bolesti nastavljao da studira i položio nekoliko ispita. koje sve čita u toku istog dana. bolesti. u poslednje 3 godine imao dve maničke i jednu depresivnu fazu. oboleli miran. čas hoda. Pažnja je slaba.  dubokom bezrazložnom tugom. čas sedi. uznemiren. nestalna. jauče). Može doći do brojnih dijagnostičkih propusta.  nema apetita. U punom zamahu bolesti hiperaktivnost dovodi do iscrpljenosti i nesanice. ili je. koja je neposredno zamenila maničku. student IV godine mašinskog fakulteta. Od pre 10 dana postao sve pokretniji. psihotičan vid bolesnici su hiperaktivni. na stolu hrpe knjiga. rnenjao devojke. mišljenje je usporeno. bez snage da učini i najmanji pokret. 26 godina. Mišljenje je izmenjeno u skladu s afektom: bekstvo ideja. euforija (ponekad uzbuđenje i razdražljivost). glavni glumac i duša«. a ovo raspoloženje je ponekad »zarazno«. Hipomanija je lakši oblik manije koji se može neprirnetno razviti u ličnosti koje su i inače poznate kao energične. Nekritični su prema svojoj bolesti..  misli su usporene i obično zaokupljene jednom depresivnom sumanutorn idejom bezizglednosti. Tada je još depresivan. naprotiv. i bez lečenja bolesnik može umreti zbog inanicije.Povišeno raspoloženje može se odraziti kao veselost. Depresija (melanholija) Ima suprotne karakteristike: afekt je depresivan (žalostan). ali je u stanju da donosi i izvrši odluke. kasnije iznenada napustio porodicu i emigrirao u Ameriku. vesele i preduzimljive. aktivni. sklonost šalama. neprekidno puši. žive mimike. B. depresija ima najtežu prognozu: samoubistva su česta.  najteže se oseća ujutro.  uznemirenošću (krši ruke. U lakšim slučajevima bolesnik izgleda  umoran. V. motorna aktivnost je usporena i osiromašena. Pamćenje inače nije oštećeno. zažarenih obraza. nepokretan. crne sudbine porodice. razdrijen.

libriumom i valiumom. lečenje Manija se leči preparatima phenothiazina (Chlorpromazin) i butyrophenonima (haloperidol). ali je bolesnik uznemiren. zemljoradnik. dovodi u opasnost život bolesnika. društven. kuka. Involutivna melanholija Javlja se u involucionom periodu (otprilike između 45. Depresivna reakcija Ima iste karakteristike kao maničko-depresivna psihoza. jadikuje. godine života). primenjuje se elektrokonvulzivna terapija (elektrošokovi). Depresija (melanholija) leči se imipraminum (tofranil). nije u stanju da otvori kapke. Identični (homozigotni) blizanci. zbog stalnog i nepodnošljivog afekta straha od smrti izvrši samoubistvo ako se ne zaštiti.85% slučajeva. od pre 20 godina ima hipohondričke ideje. Sumanute ideje mogu biti bizarne (nema creva ni srca) i apsurdne (krivi su za sve nesreće čovečanstva. M. Od znatne je koristi Lithium carbonat. ne može da pomeri ruku. L. tryptizolom (ako nije reč o agitiranoj. kao i melanholija. I ovo je psihoza. kada je opasnost od samoubistva velika i kada lekovi ne pomažu. ne brije se. Agitirana depresija leči se nozinanom. Puši mnogo i prebacuje sebi da je nitkov kome deca i duvan plaćaju. U urgentnim slučajevima. ne može da se koncentriše na drugo. Oporavio se posle elektrokonvulzivne terapije. u osoba koje ranije nisu imale depresivnu niti rnaničku fazu (slučajevi sa ranijirn fazama bolesti svrstavaju se u manićkodepresivnu psihozu). Uglavnom sedi. braća i sestre u 5—15%. gladnu »na ovom surovom svetu«. odličan i pedantan domaćin. da mu nema pomoći. povremeno nema snage ni da se očešlja. leži.3 do 1% osoba imalo je bar jednu shizofrenu epizodu u životu. Dok se shizofrenija pujavljuje u stanovništvu u proseku u 0. 56 godina. ceo svet mi sudi i ne može mi dovoljno presuditi« (nema nikakvog udela u saobraćajnoj nesreći). Kaže da je porodicu ostavio golu i bosu.. ubih čoveka ni krivog ni dužnog. razboleo se iznenada posle srnrti prijatelja koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći. roditelji bolesnika mogli su imati shizofreniju u 5—10% slučajeva. Osnovno raspoloženje je depresivno. uzoran roditelj. niti su ranije imale maničku ili depresivnu fazu. odmahuje rukom i ponavlja: »Sve je svršeno.. savestan. Psihoterapija ima svoje mesto u lečenju maničkodepresivnih bolesnika. povremeno nesanicu.R. uzdiše. 38 godina. Sada je u bolnici.). ranije neupadljiv. . ali nastaje posle jasnog precipitirajućeg događaja. uznemirenoj depresiji). Po pravilu su to osobe koje nisu imale osobine i crte ciklotimnog karaktera. misle da će voda iz česme poplaviti ceo svet itd. kaže da teško pati. Ž. Shizophrenia Skoro polovina duševnih bolesnika smeštenih u bolnicama su shizofreni bolesnici. koja. i 65. U opštem stanovništvu 0. zaokupljen je samo idejom propasti. obično posle gubitka bližnjeg. plaši se smrti. obole oboje u 65% slučajeva. mada samo kao dopunska metoda. čak i kada odrastu odvojeno. radnik. krivica mu je neizmerna. nije dostojan ni hleba u bolnici.

ili nekako čudnog držanja u detinjstvu. napuštanje i nedostatak ili gubitak ljubavi. Prodromalna faza bolesti U prodromskoj fazi bolesti mogu dominirati simptomi neuroze. Ne može se govoriti o jedinstvenom tipu ličnosti za one koji će kasnije oboleti od shizofrenije. zavidljiva. Ako u ovoj fazi doživi neki stres (češće se to desi i bez njega) onda naglo izbija psihoza u punom zamahu. Premorbidna ličnost shizofreničara Imali su emotivne teškoće i neprilagođenost i pre prvih znakova bolesti. a potom pada ispod normalnog nivoa. da se svet oko njega menja. kao i druge psihičke traume. čas su naprotiv pokorne. Tako je nađen psihotoksički faktor TARAXEIN. nenormalan metabolizam glikoze i nedostatak heksokinaze. Češći je postepen početak bolesti. povučene i biraju zabave za koje nije potrebno društvo. nađen je i povišen nivo ceruloplazmina. za neke se ne zna da li su posledica uticaja lekova. Postoje izvesni dokazi da je nivo serotonina u krvi povišen prvih dana akutne epizode bolesti. Zbog takvog ponašanja često imaju sukobe s nastavnicima.Biohemijske promjene – Opisano je više biohemijskih promena u shizofrenih bolesnika. • Jedan drugi tip opisuje se kao »burna ličnost«: čas pokazuju preteranu agresivnost. Počinje da se bavi filozofskim i religioznim idejama. poremećaj u odnosu između majke i bolesnika u najranijem detinjstvu. Često se nalazi da su ovi bolesnici u detinjstvu doživeli odbačenost. gubi san i apetit. često sa obilnim hipohondričnim tegobama. da je sve neobično i čudno). ali su socijalno teško prilagodljive. Porodice bolesnika Proučavanja porodica shizofrenih bolesnika pokazala su poremećene odnose. često nadmenog držanja i pored snažnog osećanja niže vrednosti. . da predstoji neposredna neobjašnjiva opasnost. Saopšten je i nalaz antiinsulinskog faktora u krvi i mokraći shizofrenih bolesnika. U samom početku bolesti rnogu se javiti fenomeni depersonalizacijc i derealizacije (osećaj da sopstveno telo nije stvarno. a ne uzrok bolesti. ili preterano osetljive. sličan ceruloplazminu. roditeljima i drugovima. sudbinom sveta. a poremećeni odnosi mogu biti i posledica. submisivne. Ipak se najčešće nalazi da su to bile: • Hladne osobe. ali svi ovi nalazi zahtevaju dalje ispitivanje i potvrdu. povučene u sebe. povišenje odnosa laktata prema piruvatima. U školi mogu imati dobar i udličan uspeh. • Kao premorbidna ličnost paranoidne shizofrenije opisuje se sumnjičava i nepoverljiva osoba. ali ta ispitivanja još nisu potvrđena. dijete itd. Mnoge od ovih nalaza nisu potvrdili drugi istraživači. Teškoća pri izvođenju zaključaka iz ovih nalaza leži u tome sto se slični podaci dobijaju i u porodicama neshizofrenih psihijatrijskih bolesnika.

najčešće akustičke. samoubistva ili ubistva čak i najbližih. Klinička slika bolesti Razlikuje se od bolesnika do bolesnika i dijagnoza se ne može postaviti samo na osnovu nekih simptoma već nalazom celovite slike koju pacijent pruža u svojoj bolesti. da li je dete ili odrastao (depersonalizacija). bez radne terapije i psihoterapije). jednostavna shizofrenija (schizophrenia simplex). • burna reagovanja. . schizophrenia catatonica i 4. schizophrenia paranoides. Postoje brojni mešoviti i atipični slučajevi. »oduzimaju« mu misli ili »namiću« svoje.  hronični slučajevi pokazuju psihičko propadanje — demenciju (ovo propadanje je brže kada se bolesnik prepusti samom sebi.  afekt ne odgovara situaciji niti sadržini misli. s oštećenim ili ugašenim uvidom u sopstveno stanje. o mišljenje može biti inkoherentno. katatoni stupor predstavlja krajnji stepen povlačenja bolesnika. Prema prevazi simptoma. Često se dugo zagleda u ogledalo i pri tom se smeška (»fenomen ogledala«). 2. ređe optičke. nepredvidljivo ili impulsivno. raspoloženje je neočekivano promenljivo. čudno. • izvesna hladnoća i emotivna udaljenost.  opažanje javljaju se halucinacije. koja su nesrazmerna sa situacijom ili draži: blag ukor ili neka manje važna zabrana može biti uzrok napada besa i agresije. o sumanute ideje bizarnog sadržaja (neko mu stavlja misli u glavu ili mu ih oduzima).  ponašanje je neobično. bez topline i razumevanja. hebephrenia. a ponekad u istog pacijenta oboljenje može u razno vreme pokazivati drukčiji oblik. katatona pomama stanje iznenadne jarosti i agresije. Glavne karakteristike shizofrenije su:  povlačenje iz realnog sveta u svet fantazije. često pod uticajem sumanutih ideja ili halucinacija. shizofrenija može imati jedan od sledeća 4 oblika: 1. • gubitak kontakta i odnosa sa drugim osobama (autizam). drugi »čitaju« njegove ili »upravljaju« njima. raspoloženje ne nalazi odziva u drugima i emocije drugih ne dotiču se bolesnika. • ne zna da li je muško ili žensko. 3. može postojati plitkost afekta ili ravnodušnost.Opšte karakteristike shizofrenije Opšte karakteristike shizofrenije su: • povlačenje iz okoline. • granice sopstvenog ja kao da su izbrisane: on »čita« tuđe misli.  poremećaji mišljenja. koji imaju specifične osobine:  čest je blok (prekid) misli. o mišljenje može biti autističko. • afekt je obično površan. prazan. o neologizmi (stvaranje novih reči).

čitaju mu misli. i ovo propadanje najdublje je od propadanja u svih drugih oblika shizofrenije. Pre dve godinc počeo ponovo da se povlači. ne izlazi iz sobe. pubertet. Vremenom bolesnik propada intelektualno i socijalno. . stric boluje od shizofrenije. slušne ili optičke halucinacije. Bolestan od 16. što posredno pokazuje da je i stanje stupora posledica razdraženja centralnog nervnog sistema. o mogu imati stanja uzbuđenosti. S. počeo da ruši zid u stanu da bi izvadio mašinu koja ga uništava. elektrotehničar. ima se utisak da ima još bolesnih rođaka ali se to prikriva. tonos — grč. sa. gotovo neprimetno. hebefrenija (hebe — grč. sa o slabljenjem interesovanja. o gubljenjem afekta. Oboleli se često o bezrazložno kikoću ili smeše. Javlja se u mlađih osoba. površan. Pri svemu ovom ne postoji utisak da trpi. o skloni su fantazijama i sumanutim idejama koje nisu razrađene i organizovane u sistem. mladost. manirizam. Sumnja da ga prate. o neradom. o povlačenjem od društva. phen — grč. Cesto grimasira. duh) Gotovo svi simptomi shizofrenije. o osiromašenjem sadržaja mišljenja. Retke su sumanute ideje. oslobođen vojne obaveze. napetost. fleksibilitas cerea. o bolesnici teško uspostavljaju kontakt s drugim osobama. obično naglo. um. Javlja se u dva oblika: kao katatoni stupor ili kao katatona pomama. Katatoni stupor (stuporna katatonija) pokazuje znake opšte inhibicije. prolazne su.. 30 godina. stereotipije. eholalija i ehopraksija. pokazivao suicidne namere. neobičan stav (katalepsija) i grimasiranje. ravnodušan je i neuviđavan za svoje stanje. dugo se posmatra u ogledalu da bi utvrdio promene na sebi. ukoliko se jave. Vremenom ličnost regredira do stanja vegetacije.schizophrenia simplex . S. ideje odnosa. kao što je to negativizam. mutizam. katatona shizofrenija (kata — grc. ispod. Postoje znaci propadanja inteligencije. tonus) ima za jezgro kliničke slike katatone poremećaje (v.prosta shizofrenia Počinje postepeno. poremećaje volje i delatnosti). emotivni odgovor je plitak. Ovi bolesnici mogu iznenadno preći u stanje katatonog uzbuđenja i agresije. introvertovani su. Obično je reč o mladim osobama koje su pre početka bolesti mogle biti i veoma inteligentne i vredne. godine. Stanje stupora može se privremeno prekinuti intravenskim davanjem barbiturata s kratkim dejstvom. pomoću. halucinacije.

ali se istovremeno nalazi i udaljavanje od realnosti i autizam (povlačenje u sebe). poboljšanje u 35%. česte su i halucinacije i o poremćaji afekta. o Pored ovoga. manirizarn. paranoidna shizofrenija Čsto počinje u kasnijim godinama. kada se prava priroda bolesti otkriva. Liječenje Leči se lekovima (Chlorpromazin. Najistaknutiji su znaci o ideje proganjanja. Teži su slučajevi s postepenim razvojem i hebefrenija. Spoljne draži ne utiču na ponašanje ovih bolesnika. Smrtna (perniciozna) katatonija je stanje krajnje uzbuđcnosti koje je dovodilo do iscrpljenosti. GRANIČNI OBLICI mogu pokazati znake psihoze ili neobično ponašanje samo povremeno kada su izloženi stresu. besciljno. ili može povrediti ili uništiti sebe ili druge. Međutim. Psihoterapija ima značaja naročito kada se bolesnik oporavi. pažljivo ispitivanje mišljenja ovih bolesnika i njihovo bizarno ponašanje otkriva poremećaje koji se vide u shizofrenije. . Danas je retka jer elektrokonvulzivno lečenje i neuroleptici omogućuju bolesniku da preživi. Prognoza shizofrenije Gora u mladih bolesnika nego u starijih. perphenazin). Afektivno stanje nije »zarazno« prelazno kao veselost u manije. Ostali oblici shizofrenije SHIZOAFEKTIVNI OBLIK po poremećajima afektivne sfere podseća na euforiju manije ili na tugu depreije. naročito u vreme letnjih žega. grimasiranje. Spontano izlečenje dešava se u 5°/o slučajeva. ređe elektrokonvulzivnom terapijom. ehopraksija. prisilne misli i radnje. trifluoperazin. autizarn i ambivalencija. u kasnijem stadijumu bolesti sumanuti sistem se fragmentira. PSEUDONEUROTIČNA SHIZOFRENIJA ima simptome koji se vide u neuroza: fobije. One mogu imati organizovan pseudologičan kvalitet. katalepsija). odbija hranu i pokazuje i ostale katatone fenomene (eholalija. koje čine srž sumanutog sistema.Katatona pomama odlikuje se psihomotornom agitiranošću i razdraženjem. Lečenjem se ove cifre povećavaju na 30 do 60%. Ovo stanje zahteva hitno lečenje jer bolesnik može doći u stanje krajnje iscrpljenosti. kao prevencija ponovnog zamaha bolesti. impulsivno i nepredvidIjivo: može besciljno trčati uokolo. Povremcno se mogu javiti i epizode s jasnom kliničkom slikom shizofrenije. hiperpireksije i smrti za nekoliko dana. histerične reakcije i napade. hodati bez prestanka i sna. koje je stereotipno.

idejama odnosa (kada smatra da se svi spoljašnji događaji odnose na njega). Ubio je hiljade ljudi. žena ga stalno vara sa šoferima koji prođu pored kuće i sa desetogodišnjim dečacima. ali inače ne dolazi do pogoršanja bolesti u toku života. ali paranoidna osoba upotrebljava te mehanizme u jačem stepenu i upornije.. izuzev što pokazuje izvesnu krutost i sumnjičavost prema drugima. imao slušne. postoje i drugi poremećaji mišljenja. dinamizme koji su normalna komponenta svačije odbrane kada su u psihološkom konfliktu. Blagi oblici paranoidnog mišljenja postoje ponekad u svakoga. optičke i taktilne halucinacije. osetljivost na kritiku. Normalna je sklonost kriviti drugoga za svoj neuspeh ili grešku: kada čovek nagazi nekoga. a postoje i halucinacije. rešio je sudbinu čovečanstva u I i II svetskom ratu. paranoidni pacijent ne dozvoljava svojim neprijateljskim osećanjima prema nekoj osobi da uzmu maha. osrednji đak u osnovnoj školi. on je prvi Jugosloven koji je leteo na mesec. Smeška se prazno i »luckasto« dok govori o »ubijanju« i o tome kako ga žena vara i tuče. Paranoidne psihoze imaju kao istaknut znak sumanute ideje odnosa. Pamćenje i pažnja očuvani. Paranoidna stanja Izraz »paranoia« upotrebljavan je i pre Hippocratesa sa značenjem »ludilo«. voleo da čita bajke. on ih negira i projektuje ih na tu osobu i tada oseća da ta osoba. ne on. moler. i često je vrlo teško otkriti ove poremećaje mišljenja iako njihovo neobično ponašanje ukazuje na to da one postoje. Paranoidna ličnost može ostati neokrnjena i relativno neupadljiva celog života.P. ličnost je znatno oštećena. paranoidna osoba upotrebljava psihološke mehanizme negacije i projekcije. Bolesnici mogu biti vrlo tajanstveni u odnosu na svoje stavove sumnjanja i sumanute ideje. svuda gde postoji neka vrsta izolovanosti. idejama veličine. pomisli: »Što se tu baš namestio!« Paranoidna stanja uopšte su češća među ženskim osobama. itd.. a to može biti i zbog gluvoće ili nekog telesnog nedostatka što stvara pogodno tle za nastanak oboIjenja. Freud je pripisivao pojavu paranoidnih ideja homoseksualnim impulsima. Prema psihodinamskom shvatanju. u ranijem tekstu) može imati sumanute ideje. Ima obilje sumanutih ideja koje ne čine celinu: Japanci su ga stavili na listu zbog bombardovanja Hirošime. počev od sumnjanja pa do psihoza sa čvrstim i sistematizovanim idejama proganjanja. Razboleo se pre 4 godine: povlačio se sve više. u detinjstvu pomčen. Jednostavnije rečeno. P. ali su ove bizarne. ponekad imaju neprijateljsko držanje. 42 godine. Tako paranoidna shizofrenija (v. veći je broj oboljenja među samcima i doseljenicima. dalje nije produžio. žena ga udara sekirom itd. . Prilikom sadašnje hospitalizacije daje podatke o slušnim i taktilnim halucinacijama koje smatra »božjim blagoslovom«. afekt je osiromašen. koje je u početku prikrivao. oseća neprijateljstvo prema njemu. Danas se izraz »paranoidan« upotrebljava za sva stanja koja sadrže ideje proganjanja različitog stepena.

TOKSIČKE I ORGANSKE PSIHOZE (hašiš. zbog koje se ne može uvrstiti u shizofreniju. reči. može delovati prilično integrisano. a zbog halucinacija ni u paranoju. vodi procese. obraća se svim instancijama. parniči se. amfetamin. sa sumanutim idejama proganjanja. Odlikuje se sumanutirn idejama veličine i proganjanja koje čine čvrst i nepromenljiv sistern. sa bolesnim tumačenjem tuđih gestova. alkoholičarska halucinoza) mogu dati paranoidnu reakciju.  paranoia querulatoria. fasada ličnosti ostaje očuvana. ali s očuvanom fasadom ličnosti. Opisana su tri tipa paranoje:  paranoia persecutoria. sa sumanutim idejama i halucinacijama. Van ovih sumanutih sistema bolesnik se može ponašati normalno. Ne postoje halucinacije. tužaka. pokreta.  interpretaciona paranoja. senilna demencija. . pretežno u žena. kao da se sve odnosi na njega i protiv njega. Teška depresija može imati paranoidne elernente.PARAPHRENIA je oboljenje koje nastaje u involucionom periodu. Klasična paranoja KOJU JE OPISAO Kraepelin Veoma je retko oboljenje. psihomotorna epilepsija. kada bolesnik neprestano dokazuje svoja prava.

zbog čega su i najvulnerabilnije i među prvima oštećene. Međutim. u težim slučajevima on nije sposoban da reaguje ni na najobičnije zahteve i situacije svakodnevnog života. Ove dve poslednje nabrojane funkcije obavljaju se uz učešće prostranih delova mozga. Ako se radi o lakšim promenama. Orijentacija i svest vrlo često su oštećeni u ovim slučajevima. kao što ni sva hronična oboljenja mozga ne stvaraju ireverzibilne promene. Bez obzira na vrstu lezije i na njenu težinu organska oštećenja mozga daju  poremećaje orijentacije. a u težim slučajevirna i neadekvatan. rekognicija) može biti oštećeno iako je bolesnik u stanju da nov materijal upamti posle ponavljanja (re1ativno očuvana registracija i retencija). računanje i fond znanja. žarišne. zadržavanje i reprodukcija — oštećene su u težim slučajevima. ne daju samo difuzne lezije mozga ovaj sindrom. Afekt može biti oštećen bilo kao preterano emotivno reagovanje (labilnost). DELIRIJUM Delirijum je psihički poremećaj koji ima sledeće karakteristike: .  Sećanje davno upamćenih informacija (reprodukcija. plitak.  pamćenja. Ni sva akutna oboljenja ne daju reverzibilne. proces koji je u tesnoj vezi s opažanjem. pažnjom i pamćenjem. U lakšim oštećenjima poremećaji pamćenja su ograničeni. rekolekcija. sposobnost učenja i rešavanja zadataka. apscesi. Inteligencija i njene različite funkcije takođe mogu biti oštećene: shvatanje. njen korelat i služi za njeno ispitivanje.ORGANSKI PSIHIČKI SINDROMI Psihička promjena koja je izazvana oštećenjem moždanog tkiva bilo koje vrste.  inteligencije i  afekta. intrakranijalni tumori. U ovom poslednjem slučaju radi se o psihozi. Ona je izraz stanja svesti. razumevanje govora. rasuđivanje i donošenje suda i zaključaka. ponekad i bez neuroloških znakova žarišnih oštećenja. Organske psihičke promene mogu biti akutne (promene su obično prolazne) i hronične. kao npr. koje najčešće ostavIjaju trajne i ireverzibilne promene. U nekih bolesnika  registrovanje može biti očuvano (u stanju je da neposredno ponovi reči ili brojeve za koje mu je rečeno da ih upamti). subduralni hematom i druga oboIjenja. u svakodnevnom govoru nazivamo orijentacijom. ili je afekt tup. Odnos prema okolini. bolesnik je u stanju da se snalazi u realnom svetu. svom sopstvenom identitetu i identitetu drugih. mogu dati organski psihički sindrom. njegove sve tri funkcije — registrovanje. ali je zadržavanje — retencija oštećena: nije u stanju da se nešto kasnije seti zadatog materijala iako ga je neposredno ponovio. Pamćenje.

Trajne psihičke promene sa znacima demencije postoje kod teških povreda mozga. zbog uremije. oboljenja jetre. »Po sle dva teška nokdauna u meču sa Kariljom naš bokser M. napadi besa. oštećeno pamćenje. Intoksikacije nastaju Usled velikih doza alkohola. izmenjeno afektivno stanje koje odgovara halucinacijama. Toksikomanije). ponekad prođu sedmice i meseci pre nego što dođe do potpunog oporavka. Nekoliko časova posle meča P. a mogu postojati i znaci demencije. To je traumatska encefalopatija. Potres mozga je čest u boksera. Anatomske promene koje su odgovorne za delirijum verovatno su lokalizovane u moždanom stablu (retikularna supstancija). VIII 1974. ponekad mogu biti praćena delirijumom: nemirom. Psihička slika je delirijum.    kvantitativne izmene svesti različitog stepena. razumevanje situacije. One nastaju u saobraćajnim nezgodama ili u sportu. P. poremećaj orijentacije. uviđavnost. ni lika Karilje. strahom. počev od lakog pomućenja pa do sopora. ponekad i nasilno ponašanje. naročito u dece). Uzroci delirijuma su brojni:    intoksikacijc (egzogene i endogene). novosti od 28. U hroničnih alkoholičara tipičnu delirantnu sliku pruža delirium tremens. febrilna oboljenja i traume. — Zaista se ničeg ne sećam. . Traume glave Verovatno najčešći uzrok delirantnog pomućenja svesti. halucinogenih droga (v. panika. — rekao narn je P. dijabetesa. nerazumno. uzimanja beladone (čak i terapijske doze ove droge mogu dati delirantna stanja s neinirom i optičkim halucinacijama. god. limbičkom sistemu. ni kada sam prišao dok se proglašavao pobednik«. Ne sećam se nićega: ni kako sam ustao. o čemu svedoči sledeća vest iz novina (V. slično automatu (»automatizam«). parijetalnim režnjevima (senzitivna kora). Posle teže traume period izmenjene svesti može trajati nekoliko časova ili dana. ili delovanje kao u snu. halucinacijama. neprepoznavanjem najbližih. Delirijum je ovde posledica potresa mozga. porfirije. Febrilna oboljenja Sa temperaturom preko 40°C. doživeo je potpunu amneziju. naročito u dece koja imaju groznicu. — ovo je prvi put da mi se tako nešto desi.).. iluzijama i sumanutim sadržajima mišljenja — strah. neskladno. shvatanje. se sasvim oporavio i sada je dobro raspoložen. Ovo stanje izmenjene svesti posle traume glave zove se traumatska psihoza.

štedljivost iz mladih dana pretvara se u škrtost. uglađenost. Sećanje za najstarije. stvaranja i imaginacije.  Prvo se primećuje da je smanjena sposobnost apstraktnog mišljenja. hroničnog alkoholizma. a starim ljudima je preko potreba da osete da su potrebni i korisni pa se prihvataju rada — čuvanja unučadi i kuhanja. godine (ne uvek). ovo je stečeni gubitak intelektualnih sposobnosti. Pamćenje može postepeno slabiti. pre svega intelektualnih. retrospekciju i prosuđivanje o rezultatima života. a kasnije i elementarniji osnovi društvenog ophođenja. a zatim se ne snalazi u kući i poznatoj okolini. Zbog toga stari postaju kruti. Ove promene su u početku diskretne i primete ih tek najbliži rođaci.    Demencije se viđaju kod velikog broja oboljenja: progresivne paralize. da održava ličnu higijenu. senilne demencije i drugih. prijatelji ili saradnici. Prestanak s radom stvara još više mogućnosti za samoposmatranje. i korišćenje i jednog i drugog u rešavanju problema. . povreda mozga u boksera. Osobine ličnosti postepeno se menjaju: najpre stradaju njegovo naučeno ponašanje. davne događaje. dok nedostatak ili rani gubitak inteligencije (pre nego što se ona u deteta razvila) zove se mentalna retardacija ili oligofrenija. i u daljem napredovanju demencije bolesnik nije više sposoban da se brine o sebi. može biti očuvano i u teškoj demenciji. Senilna Demencija Normalno starenje zahvata emotivnu i intelektualnu sferu psihičkog života i razlikuje se od osobe do osobe. konzervativni i nedostupni razlozima. da se oblači i sam hrani. Crte iz mladosti produbljuju se: ranije sumnjičava osoba postaje nepoverljiva. Sposobnost evociranja počinje da opada tek posle 80. Sa starenjem sećanje se ograničava na mali broj anegdota i ova sećanja doprinose stvaranju pravila sadašnjeg života koja su zasnovana na ranijim iskustvima. shvatanje novih. jer sposobnost čitanja nije ovde u pitanju). Razumevanje pročitanog teksta (ne aleksija. ali ne ona sposobnost sećanja već pre sposobnost integracije novog sećanja sa sećanjem starog materijala.DEMENCIJE Demencija je gubitak najviših psihičkih funkcija. gubitak sposobnosti koje su postojale. Pamćenje takođe trpi. kasnije i reprodukcija starijeg upamćenog materijala. a to je najviše u starih oštećeno. finiji maniri. koje rodbina u »potrošačkoj civilizacijia zanemaruje i smatra ih smetnjom. Štaviše. stare osobe mogu se bolje sećati davnih događaja. donošenja suda i procene. Kako smo u poglavlju o inteligenciji videli. arterioskleroze rnozga. Najpre biva oštećeno sećanje za najnovije događaje. dogmatični. Ovome doprinosi i društvena izolacija penzionera. Ovde ćemo se zadržati na senilnoj i arteriosklerotičkoj demenciji. Bolesnik zaluta. kasnije i poznatih situacija postaje otežano.

prvi su više fizički aktivni od potonjih. ali ona ima sve osobine tzv. moria (i frontalni tumori sa sporim razvojem mogu ostati »nemi«). ali se može opažati razdražljivost ili afektivna labilnost. ali je intelektualno propadanje uvek prisutno i istaknuto. ponekad se može videti sklonost šalama (često neduhovitim.Senilna demencija počinje kasno. koje osim toga odudaraju od izgleda teškog bolesnika) — tzv. retko pre 65. novine). Intelektualne funkcije takođe mogu da propadaju. Bolesnici zaturaju i zaboravIjaju stvari. Uzroci nisu poznati. Ranije psihičke crte nastranosti sada se pojačavaju. Uopšte uzevši. depresivne ili čak shizofrene psihoze. krijući ih ispod kreveta ili jastuka. Poremećaji inteligencije) i promenljiva je. Gotovo je dvaput češća u žena. manji broj ganglijskih ćelija. Česta je depresija. sužavanje girusa i proširenje sulkusa. organskog tipa reagovanja: smanjeno . godine života. Teško se diferencira od senilne demencije i Pickove i Alzheimerove bolesti. onda je dijagnoza arterioskleroze verovatnija. a u ovoj izlapelosti mogu izazvati požar. Ne može se reći da je psihička slika bolesnika s intrakranijalnim tumorom karakteristična. naročito u čeonim režnjevima. Polovina ovih bolesnika pokazuje postepeno intelektualno propadanje. kose) postoje i poremećaji hoda i govora. Početne promene mogu biti pojačana egocentričnost. Kada je reč o froritalnom tumoru. U ovoj prethodnoj demencija je lakunarna (v. Ovde ćemo se zadržati samo na psihičkoj slici. Mogu odlutati od kuće. Od psihičkih promena u pacijenata s intrakranijalnim tumorom najistakuutije su promene ličnosti u smiski pojačavanja premorbidnih crta. Pored telesnih znakova duboke starosti (promene kože. mišića. kasnije počinju da skupijaju nepotrebne predmete (stare kutije. Bolesnici s arteriosklerozom mozga često se žale na nesvestice i glavobolje. Patološkoanatomske promene smatraju se identičnim s promenama u presenilnoj (Alzheimerovoj) bolesti: atrofija mozga. psihičko propadanje nije tako duboko u arteriosklerozne demencije kao u senilne. TUMORI MOZGA Klinička slika tumora mozga opisana je u Neurologiji. ostali mogu pokazivati slike paranoidne. teškoće u sporazumevanju i teškoće u upamćivanju. a fizičko i psihičko propadanje može trajati od 1 do 10 godine. a nasleđe verovatno igra izvesnu nlogu. dugmad. često imaju burna reagovanja. upadljive su mikroskopske promene: veći broj plaques seniles u kori i bazalnim ganglijama. Oštećenje pamćenja nije globalno u arterioskleroznoj demenciji kao što se to viđa u senilnoj. Arteriosklerozna demencija Počinje ranije. Gubitak moralnih kočnica i seksualni prestupi češći su u bolesnika sa senilnom demencijom. Ako se neurološkim pregledom otkriju neurološki žarišni znaci koji govore za oštećenje mozga. aiektivna nestabilnost.

Najzad. koja dozvoljava obučavanje za jednostavne procese rada i proizvodnje i za staranje o ličnoj higijeni. Psihičke promene viđaju se ne samo kod supratentorijalnih već i kod infratentorijalnih tumora.Zbog toga se danas deca kategorišu prema celokupnim njihovim sposohnostima (ne samo prema inteligenciji) u tri grupe mentalne retardacije: — teška retardacija (odgovara prihližno grupi idiota i najtežih imbecila). oštećeno pamćenje. MENTALNA RETARDACIJA U poglavlju o inteligenciji vidjeli smo da osobe prosečne inteligencije imaju kvocijent između 90 i 110. ovakva klasifikacija izražena brojkama može prema rezultatima na testovima inteligencije svrstati dete u višu ili nižu kategoriju iako ono prema celokupnim sposobnostima može biti bolje od onih sa višim rezultatom testiranja ili gore od onih s nižim rezultatom. Pre svega. oligofrenije) možemo definisati kao stanje zaustavljenog ili usporenog psihičkog razvoja. pa. Intelektualne funkcije takvih osoba su na nižem nivou nego što bi se to očekivalo za njihov uzrast. čiji se nosioci ne mogu podučavati ni najjednostavnijim poslovima. Zbog ovakve kategorizacije dete sa QI od 51 ulazi u istu grupu sa detetom koje ima QI 70. Mentalnu retardaciju (mentalnu subnormalnost.rasuđivanje. Ovakvom stavu definisanja mentalne retardacije na osnovu psiholoških testova mogu se staviti zamerke. promenljivost afekta. dok se one sa nižim količnikom ubrajaju u grupu subnormalne inteligencije. postoje sledeće grupe mentalne subnormalnosti: IQ 0—20 21—50 51—70 71—80 81—90 idioti imbecili debili tupi granični slučajevi Postoje i druge podele koje se unekoliko razlikuju u brojkama količnika inteligencije pojedinih podgrupa. . osiin nešto o ličnoj čistoći. oni predstavljaju statistički prosek koji ne mora biti značajan za određenu individuu koju testiramo. prema tome. Prema podeli koja za osnov uzima količnik inteligencije dobijen na testovima inteligencije. Sami testovi standardizovani su prema deci iz gradske sredine i pretežno jednog socijalnog kruga. Na rezultate testova utiče emotivno stanje ispitanika. a od kategorije može zavisiti i pomoć koja mu se pruža (specijalni dom ili ustanova u kojoj može sticati neka znanja). ne moraju imati istu stopu razvoja. Izgleda da psihičke promene nisu zavisne od mesta tumora. kongenitalnog ili nastalog u prvim godinama života (dakle u vreme kada se inteligencija još razvija). ne može se reći da su sva deca u istoj situaciji u odnosu na razvoj. — umerena retardacija (odgovara grupi lakših imbecila i težih debila).

koji se mogu opismeniti i školovati u specijalnim školama. sedi bez oslonca. i to X). mesec života 2. Kada su u pitanju manja deca. smeje se drugoj osobi. „ „ 10. Ova deca imnaju usporen razvoj.5— —3% psihički zaostalih osoba. „ „ dete prati očima. recesivno ili vezano za pol. „ „ 7. drži glavu kad je uspravljeno. DOWNOV SINDROM (»MONGOLOIDNA OLIGOFRENIJA«) posledica je poremećaja broja hromosoma: umesto 46 hromosoma. KLINEFELTEROV SINDROM (umesto dva polna hromosoma postoje tri: XXY Postoje i mentalne retardacije koje se nasleđuju prema Mendelovirn zakonima nasleđa. trisomija 21. koliko ih imaju ćelije normalnih osoba. Iz primera se vidi da su sposobnosti koje se ovako ispituju delom motorne (može se desiti da dete normalne inteligencije sa cerebralnom paralizom ili mišićnom distrofijom da slabe rczultate) a delom psihičke sposobnosti. dominantno. postoji samo jedan. Uzroci mentalne retardacije mnogobrojni su. njihov količnik kreće se izmeđa 30 i 50. „ „ 3.»mama«. Postoji i varijanta u kojoj se jedan deo jednog hromosoma grupe 21 prebacio na jedan hromosom grupe D. Pored navedenih zamerki testovinia inteligencije. Etiologija. okreće se ka glasu podiže se da stoji. . Ovo su samo neki uzorci iz velikog broja ovih testova koji se primenjuju na deci do 3.— lakša mentalna retardacija (srednji i lakši debili i tupi). koristimo se ocenjivanjem razvojne zrelosti deteta 1. kasnije se mogu osposobiti u specijalnim radionicama za polukvalifikovane ili kvalifikovane radnike. ređe je nešto viši. Mi smo za Beograd našli da 0. prema raznim podacima. TURNEROV SINDROM (umesto dva polna hromosoma. ipak još uvek ne znamo etiologiju za veliki postotak slučajeva. danas poznajemo velik broj etioloških faktora. igra »tašitaši« itd. godine. da u stanovništvu ima 0. hoda. „ „ 12. reaguje na zvuk.5°/o stanovnistva ima mentalnu retardaciju. oni ipak igraju značajnu (ali ne jedinu) ulogu u ocenjivanju stcpena rnentalne retardacije. Genetski uzrokovani slučajevi mentalne retardacije Mogu se podeliti u dve grupe: u one koje su posledica anomalija hromosoma i grupu čiji uzrok leži u poremećajima gena. Njihov izgled je karakterističan: otuda i naziv »mongoloidan« (inače nema nikakve veze s Mongolima). Ovde ćemo uporedo s opisom etiologije pojedinih vrsta mentalne retardacije dati i njihovu kliničku sliku. Oni se koriste za ocenu sposobnosti veće dece. Učestalost Smatra se. kaže »tata«. vokalizuje. ovde postoji jedan prekobrojan i ima ih ukupno 47.

galactosaemia. ponekad.NASLEDNA MIKROCEFALIJA (nasleđuje se recesivno) daje težu psihičku zaostalost. WILSONOVA BOLEST (HEPATOLENTIKULARNA DEGENERACIJA) recesivno je nasledan poremećaj metabolizma bakra koji stvara karakterističan obojen prsten na korneji.000—30. pigmentacije kože i psihičku zaostalost. kratak vrat. nedovoljnom pigmentacijorn kose i kože i. gubi vid. Brojni drugi poremećaji metabolizma mogu biti uzrok mentalne retardacije: homocystinuria. nefrogeni dijabetes insipidus i brojni drugi poremećaji. godini. zbog čega dolazi do nagomilavanja likvora i uvećanja obima glave. debljajn kapci. histidinaemia. Detaljnije je opisana u Neurologiji. koža je suvlja.000 porođaja. jezik se uvećava. priraslice . koja počinje u prvoj godini. Rubeola koju preboli majka za vreme trudnoće može dati mikrocefalus s poremećajima na očima deteta. napadima i teškom retardacijom. GARGOJLIZAM se nasleđuje recesivno. Tu se ubraja TaySachsova bolest. Ovde je akvedukt zatvoren. usne. dete psihički pro pada. postaje apatično. kratki ekstremiteti). Meningitis. Dete se razvija norrnalno do 6. meseca. uvećana slezina i jetra. glava je mala u odnosu na lice. Oko jedan slučaj iavlja se na 23. nozdrve. tuberkulozni ili izazvan drugim mikroorganizmima. Psihička zaostalost je teškog stepena. Postoje i drugi oblici lipidoza. Negenetički uzroci mentalne retardacije INFEKCIJE – TORCH su uzrok velikog broja slučajeva mentalne retardacije. Toksoplazmoza majke može inficirati plod intrauterino ili za vreme porođaja. TUBEROZNA SKLEROZA (EPILOIA) ima karakterističnu ospu na licu od adenoma (adenoma sebaceum) leptirastog rasporeda na nosu i obrazirna.  FENILKETONURIJA. Nasleđuje se recesivno. NASLEDNI POREMEĆAJI METABOLIZMA LIPIDA daju nekoliko oboljenja. ispupčen trbuh. čestu epilepsiju. stomak ispupčen. izazivajući težak encefalomijelitis s kasnijim mikrocefalusom ili hidrocefalusom. a zatim zaostaje u rastenju. može izazvati oštećenje kore mozga. horioretinitisom. mali rast. što je posledica poremećaja više enzima. posledica urođenih poremećaja metabolizma.     Ovde je reč o poremećaju metabolizma fenilalanina. KRETINIZAM nastaje zbog nedovoljnog lučenja tireoideje. argininosuccinuria. na retini se vidi u predelu makule zona svetlocrvene boje. koji počinju kasnije. Postoje mentalna retardacija. ili 3. često irnaju epilepsiju. Izgleda da postoje najmanje tri genetička poremećaja koji su uzrok ove kliničke slike. Encefalitis virusnog porekla koji dete preboli rano daje teske posledice s mentalnom retardacijom. glava karakterističnog izgleda (sedlast nos. epilepsijom. Reč je o poremećaju metabolizma mukopolisaharida. NEKE VRSTE HIDROCEFALUSA nasleđuju se recesivno vezano za pol. a psihička zaostalost je stepena imbecila. ima epileptičke napade i umire u 2. hyperuricaemia. a odlikuje se pojavom slaboumnosti stepena imbecilnosti.

u oba slučaja pored neuroloških simptorna postoji i psihička zaostalost. brendi) sadrže 30—40»/o alkohola. POTHRANJENOST. svadba ili bilo kakav prijem bez alkohola. . Tako tretirana deca razvijaju se normalno. Za piće se upotrebljava samo etilalkohol (ethanol). votka. On sadrži samo tri elementa: ugljenik. Anoksija ploda može nastali kod nedonoščeta. i loši uslovi razvoja. U pivu ima oko 4%. vino iz grožđanog soka. Ako svojom kalorijskom vrednosti potpuno zameni hranu. naročito nedostatak vitamina grupe B. Pregovori i sklapanje poslova. upotreba alkohola je vrlo rasprostranjena. Ne zarncra se i ostaje nezapaženo kad neko popije čašicu. Do oštećenja dovode i Rh-inkompatibilnost i težak icterus neonatorum koji oštećuje mozak deteta. jaka pića dobijaju se destilacijom alkoholnih pića. Metilalkohol je i u ma]im količinama vrlo otrovan. POROĐAJNE TRAUME mogu prouzrokovati krvarenje ili oštećenje zbog asfiksije koja ih prati. može se sprečiti razvoj oligofrenije dijetom bez fenilalanina (hrana bez belančevina). Osim alkohola i vode. Alkohol koji se upotrebljava za piće dobija se fermentacijorn i vrenjem šećera. pića sadrže i materije koje imaju boju i ukus. pravilno provođenje porođaja.ineninga koje zatvaraju prolaze likvora i dovode do hidrocefalusa. Svaka vrsta alkoholnog pića dobija se iz određenog izvora šećera: pivo iz ječma. encephalitis) itd. u vinu 10—12%. nesreća je u tome što neki Ijudi nisu u stanju da ga uzimaju samo u umerenirn količinama. položen ispit i svaki i najmanji uspeh proslavlja se uz alkohol. S druge strane. mogu usporiti ili sprečiti razvoj deteta. dok jaka pića (viski. Ali. To je prihvaćeno kao nešto tako prirodno da se nenorrnalnim smatra upravo onaj ko u takvim prilikama ne pije. zatim zbog anomalije placente. Gotovo se ne može zamisliti nijedna proslava. Dej stvo alkoholnog pića zavisi samo od količinc alkohola u njemu. rnože igrati ulogu u stvaranju oligofrenije. naročito izolacija koja dugo traje. zbog čega se ova ponekad i piju razblažena. U svim ovim slučajevirna dolazi do oštećenja ćelija moždane kore i bazalnih ganglija deteta. Hemijski sastav alkohola veoma je jednostavan. pa i koju više. Deci se može pomoći i specijalnim školovanjem i podučavanjem. ALKOHOLIZAM Uzet u malim količinama. nastaće teška posledica pothranjenosti i nedostatka vitamina. ne i od drugih sastojaka. belančevina i minerala. Lečenje U nekim slučajevima može se delovati prevcntivno: čuvanje trudnice od infekcije i trauma. a u najtežim slučajevima negom. Ali. vodonik i kiseonik. koja izazivaju neurološke znake i psihičku zaustalost različitog stepena. Nastala slaboumnost ne može se lečiti medikamentima. lečenje inlektivnih oboljcnja (meningitis. čime se postiže veća koncentracija alkohola. opasnost od alkohola velika je upravo zbog njegove rasprostranjene upotrebe i zbog potcenjivanja opasnosti koju on nosi. rum. Dobri su i rezultati lečenja kretinizma tireoidnim hormonorn. Alkohol ne može zameniti hranu jcr nema vitamina. preeklamptičke toksemije majke. Žestoka. Posebno mesto ima prevencija fenilketonurije: kada se ovaj biohemijski poremećaj otkrije u novorođenčeta pre nego što je oštetio mozak. mada je izvor eneigije: gram čistog alkohola daje 7 kalorija. Ali tako isto započinje svoj put i onaj ko će kasnije postati alkoholičar. alkohol ne izaziva teške posledice.

Brzina oksidacije aikohola u organizmu stalna je. U organizmu se alkohol postepeno razara procesom oksidacije. Dejstvo alkohola zavisi i od telesne težine osobe koja ga pije: teža osoba imaće u sebi srazmerno (tj. sporije se resorbuje. Na brzinu kojom alkohol prelazi u krvotok utiče i sadržaj stomaka: ako je uzct uz hranu ili ako je razblažen vodom ili sodom. bez obzira na to kojom su brzinom pili. Prosečan odrastao čovek za jedan čas oksidiše 14 —28 g jakog pića ili 150—350 g piva. uglavnom u jetri. bex obzira na ukupnu količinu u krvi. za dva popijena »mala pića« biće potrcbno najmanje dva časa. . u odnosu na svoju težinu) manje alkohola od lakše osobe. a mala količina izlučuje se nepromenjena preko bubrega i pluća. pa će zbog toga biti manje opijena. Svakako će biti potrebno više vremena za istrežnjenje onome ko je popio veću količinu od onoga ko je manje pio. Zbog toga onaj ko je popio samo čašicu neće srneti da vozi kola najmanje jedan čas posle toga.Oksidacija. Iz želuca i creva alkohol prelazi u krv i ubrzo zatim u sva tki va i tečnosti tela.

0%o).roci. ali su posledice teže u fazi opijanja. Prvo čulo koje trpi je vid. postaje nasrtljiva. U gotovo tri četvrtine alkoholičara oštećen je rad jetre. Kasnije. sa 4. i ovde je posredi njegovo negativno dejstvo na nervni sistern: kritičnost i kočnice su slabije. uzimamo za primer ono najčešće i najopasnije. A to može biti. To dovodi do pogrešnog zaključka da alkohol stimuliše. Depresivno dejstvo na nervni sistem počinje već s prvom popijenom čašicom i povećava se s novim količinama. količina alkohola u krvi (alkoholemija) nije presudna za ponašanje onog koji pije. Ali na polnu moć deluje obrnuto.Dejstvo. Prema tome. podstjče. Alkoholemija od 0. samokontrola. Lekar se često u svorn radu suočava s istinom da ne postoje bolesti već bolesnici: neko će lakše postati alkoholičar kad u njcmu postoje neki preduslovi za to. zbog čega se seksualni kontakt lakše ostvaruje. UT. ukus. Pod dejstvom alkohola čovek gubi sposobnost da reaguje brzo i piavilno. Međutim.5%o nastaje koma. ona se smanjuje. s nešto većim količinama popijenog alkohola slabe sluh. dok pravo pijanstvo nastaje kad se vrednost popne na 2—4%o. ravnoteža. Ali. videli smo. Alkohol deluje na krvotok i na rad srca. u odraslom dobu. To mogu biti osobe koje ne nalaze u svakodnevnom životu zadovoljstvo. Alkohol guši rad mozga. Psihoanalitičari kažu da razvitak čovekove ličnosti od najranijih dana pa do potpune zrelosti prolazi kroz nekoliko faza. Veće količine nadražuju sluznicu stomaka i izazivaju gastritis. a velik broj njih dobije cirozu jetre. koje alkoholom pokušavaju da se oslobode unutrašnje napetosti ili one kojima se čini da nz piće život izgleda ružičastiji.0 i 2.6%o do l. Ako dete doživi neki psihički potres. 1 najmanja količina popijenog alkohola smanjuje sposobnost pamćenja i učenja. u sličnirn situacijama čovek će pokazati slično . Isto tako. Uporedo s ovirn smanjuje se sposobnost rasuđivanja i javlja se lažno osećanje sigurnosti. Nije rnogućno odrediti granicu do koje je dozvoljena upotreba alkohola. Količina alkohola u krvi inože biti ista na početku opijanja i u vreme trežnjenja iste osobe. To su oralna. sposobnost uzdržavanja od nepromišljemh aktivnosti. podnošljivost alkohola nije ista ni u iste osobe u raznim trenucima. zbog čega se osoba koja je pila upušta u nepromišljene poduhvate. obziri se gube. a veće doze su smrtonosne. kao što su to rasuđivanje. Značajne su i okolnosti. razvoj ličnosti se može zaustaviti (»fiksacija«) na fazi u kojoj se taj stres desio. ova alkoholemija daje razne posledice u raznih osoba i situacija). a zbog poremećene ravnoteže hod je teturav. Tolerancija. S alkoholemijom od 3%o sve osobe pokazuju znake toksičkog dejstva alkohola. i to najpre onih njegovih delova koji učestvuju u stvaranju najviših psihičkih funkcija. miris i osećaj dodira. Poremećaj postoji i kad se popije i najmanja količina. najteže dejstvo alkohola trpi nervni sistem. što je pogibeljno ako se u takvom stanju voze kola. iako.5%o daje laku opijenost (po drugima ovo nastupa tek između 1. Uz alkoholeiniju od 0. U stvari. analna i genitalna faza. Govor je otežan. upravljanje vozilom ili mašinom. U većim količinama izaziva sanjivost pa i gubitak svesti.5%o javljaju se prvi znaci alkoholisanosti (zbog toga je ta granica uzeta za dozvoljenu za vozača amatera. Pogrešno se misli da alkohol podstiče seksualni nagon. ista osoba u početku svoje alkoholne »karijere« manje je otporna na alkohol nego kasnije. dugogodišnji potrošač alkohola manje je otporan čak i od početnika. govori besinislice. iako u stvari deluje na mozak depresivno. Pod uticajem alkohola dotle stidljiva osoba postaje smelija i agresiviiija.

a takvih je najviše. Oralna ličnost je pasivna. ali je u odnosima s drugim površna i nije sposobna da stvori trajne i prisne odnose. savlađuje svoja osećanja. želja da se ne smatra izuzetkom. a uz to ne postoji stimulacija za dugoročnu štednju. na onoj u kojoj je doživela potres. to su alkoholičari. kao što je mogućno i to da deca vatrenih trezvenjaka postanu alkoholićari. lako socijalni i kulturni faktori deluju podjednako na sve pripadnike iste zajednice. Ali.ponašanje. ako ne uzimaju alkohol nekoliko dana. i u selima. Alkoholizam kao bolest. Ali dešava se i da deca alkoholičara budu najogorčeniji protivnici alkohola. Ove reakcije mogu biti snažne ali neadekvatne i nerazumljive ako se ne uzme u obzir da je reč o povratku (regresiji) na ranije nezrelo ponašanje iz detinjstva. To će ponašanje u nekim njegovim vidovima biti nezrelo i ono će se ogledati u poremećenom odnosu prema drugim Ijudima. piju umereno i neredovno. ako ne i značajniji uticaj imaju socijalni i kulturni faktori. teži da pridobije luđu sklonost i Ijubav. Neki piju neumereno velike količine alkohola. Ali. One se mogu ponekad i opiti. često se opijaju i zbog alkohola mogu imati neprijatnosti na poslu i u porodlci: većina ovih kasnije postanu alkoholičari. postoje osobe koje su navikle na alkohol i ne mogu da prestanu s pićem svojevoljno i bez lečenja. koja se ne nalaze u blizini velikih gradova (hidrocentrale. Mnogi alkoholičari irnaju osobine oralne ličnosti. Analna ličnost pokazuje preteranu urednost (»pedantnost«). dobiće psihičke ili fizičke poremećaje usled apstinencije. Ništa manji. ali nisu i jedini činioci u nastanku alkoholizma. Izvesne okolnosti pomažu veću potrošnju alkohola. a ako i uspeju da budu bez alkohola nekoliko dana pa čak i duže. Ovi faktori ubrajaju se među najsnažnije. Neke profesije kao da su naroćito pogodne za alkoholizam. Društvo prijatelja koji piju. mada može i postavljati zahteve i »obesiti se o vrat«. U tiin situacijama može osećati nelagodnosl. novac nalazi svoj put ka alkoholu. veći je broj alkoholičara nieđu sinovima alkoholičara nego među ostalim osobama istog uzrasta. kao što su to osobe zaposlene u kafanama. uporna je i tvrdoglava. u kojima je kafana s pevačicom jedino mesto izlaska. u manjoj meri. To su trgovački putnici i rnornari. putevi). . koja traži i nalazi oduške u piću. Takva je ličnost u svom emotivnom razvoju zaustavljena na jednoj od ranijih faza razvoja. i ličnost koja reaguje na način koji odgovara jednoj od faza zaustavljenog razvoja ima posebne karakteristike i pripada tom tipu ličnosti po korne nosi i naziv. ovde nije reč o nasleđivanju alkoholizma već o primeru kojim otac utiče na sina. bez lečenja se ponovo odaju piću. Prema tome. Genitalna ličnost potiče iz kasnije faze razvoja i pokazuje preokupiranost seksualniin mislima i impulsima. Uvođenje petodnevne radne sedniice stvorilo je više slobodnog vremena koje se ne koristi pogodno u sredinama koje ne raspolažu nikakvim razonodama i mogućnostima da se je dan deo novca utroši za lično zadovoljstvo. U zemljama u kojima nema dovoljno robe široke potrosnje. To se naročito dešava na velikim gradilištima. Istina. Ali. Poznato je da je veći broj alkoholičara rneđu onima koji rade s alkoholom. Ove njihove crte postaju još izraženije pod uticajem alkohola. Po pravilu piju saino u društvu: ovi nisu alkoholičari. bolesnici koji pate od bolesti koja se zove aIkohoHzam. ponekad i žeIja da se pokaže kao »muškarac« — sve to mogu biti razlozi za sve češće piče. što zna či da je reč o bolesnicima. ipak samo neki postaju alkoholičari. traži od drugih pomoć. Neke osobe. među alkoholičarima mogu se naći i drugi tipovi ličnosti — istina. strah ili unutrašnju napetost. krčmama i barovima.

Zbog toga nisu razvili samopouzdanje i nisu u stanju da se nose s teškoćama. Oni obično nemaju nikakvih povoda ili bilo kakvo objašnjenje za ove iznenadne periode odavanja piću. i alkoholizam je teško oboljenje koje ubija ako se ne leči. ni da li se. zanemarujući posao i porodicu. U takvim situacijama naručuje se »tura« za »turorn« za sve te »poznanike«. dobiće simptome apstinencije. vraćaju u mašti u svoje bezbrižno detinjstvo u kome su bili srećni. simptom i posledica i težih psihičkih oboijenja (simpfomatski alkoholizam). 1 kao odrasli i dalje teže da im se svaka želja ispuni i ne rnogu se ničega lišiti. ili to pokušaju svojevuljno. Ali ako su prinuđeni da ne piju (zbog bolesti). Alkohol ne uzima samo živole onih koji su prošli kroz sve faze teške bolesti. na neki način. Piju i zato što im piće ublažuje osećanje nespokojstva i što im pruža. Velik broj ovih osoba su usamljenici bez prijatelja. Oni mogu izdržati i po nekoliko dana bez alkoho]a. dipsomunija ili periodički alkoholizam. 0vakvom ubeđenju doprinosi i povećana podnošljivost na alkohol. Takvi se. Na taj način nadoknađuju svoju nesposobnost da steknu prijatelje u normalmm uslovima. puše. najčešće neuroze. Neki od ovih imali su u detinjstvu sve jer su im roditelji ispunjavali svaku želju. Tu nije posredi samo psihička zavisnost od alkohola već su u pitanju i znaci fizičke zavisnosti. to desilo.Kao i mnoge druge bolesti. Pojedinci vole da piju sami u bifeu ili kafani. U ređim slučajevima alkoholizam je znak. Neki su preterano vezani za majku. U saobraćajnim nesrećama ginn i oni koji ga retko piju. a u piću nalaze slično zadovoljstvo. sav novac ili dok se ne napiju do besvesti. u ovim nesrećama alkohol po sredno uzima živote i onih koji nikakve veze s njim nisu imali. kao da njime žele da izleče simptome osnovne bolesti. i ponovo se ponašaju kao ranije. a piće je lako dostupno pa se zato . izbegavajući tako primedbe koje bi zbog pića dobili kod kuće. bežeći iz realnosti koja im je teška. što im čini zadovoljstvo. Neko postane alkoholičar i ne priinetivši kako se. Postoje alkoholičari koji kad jednom počnu da piju ne prestaju sve dok ne utrošc sve piće. Neki piju u bifeu s poznanicima koje su tamo stekli. To je tzv. zbog koje teže dolazi do pijanstva. Posle izvcsnog vremena sve ovo iznenada prođe kao što je i nastalo. Na žalost. patiće od apstinencijalnih poremećaja). opet. piju samo kod kuće — to su obično žene alkoholičari. u red onih osoba čiji je emotivni razvoj zastao u nekoj fazi detinjstva. samo se mali broj ovih osoba obraća za pomoć i lečenje. Za neke alkoholičare može se reći da se ubrajaju u grupu tzv. Mnogi od njih su nesamostalne osobe koje ne mogu da napuste roditeljski dom i kojima su stalno potrebni zaštita i bodrenje. Oni obično dosta jedu. Posebnu grupu čine oni alkoholičari koji rnesecima ne piju uopšte ili piju vrlo umereno. a onda iznenada počnu neumereno da piju danima. nezrelih lićnosti. Drugi. a često opijanje mnogi pogrešno smatraju merilom o alkoholizmu. prijatnost. ali posle toga sve počne iz početka (ako su duže vreme bez pića. Neke osobe redovno piju velike količine alkohola i ne opijaju se jer piju kontrolisano. Alkoholizam može biti i posledica neke druge bolesti ili psihičkog poremećaja. Ovde on nije početak svega već je samo sredstvo pomoću koga se smanjuju unutrašnji konflikti. kad se odaju piću. Ipak im je prva briga ujutro da popiju koju čašu jer ne podnose potpuno trezno stanje. Što je još žalosnije. On sebe ne smatra alkoholičarem.

To i jeste vreme kad se bez velikih teškoća može sasvim prestati s pićem ili se može nastaviti sa smanjenim i umerenim uzimanjem pića.na njega može »osloniti«. Osobe sa seksualnim problemima mogu se takode naći među alkoholičarima. zavisnost od alkohola: . smišlja različitu strategiju: svraća na više rnesta gde popije samo jednu čašu. a kad se otrezni. Da bi postigao željeno dejstvo. drugi su impotentni i u piću traže utehu. Svakako se u životu ne nalaze ovako jasno odcljeni tipovi ličnosti među alkoholičariina. poslednje preulkoholičarske ili pretoksikomanske faze. ili popije dosta a ostaje trezan. Razvoj bolesti. međii alkoholičarima se mogu naći i osobe s izopačenim seksualnim nagonima: nisu retki homoseksualci koji u kafanama i bifeima mogu naći sebi slične. prva prealkoholičarska faza. Poneko i sam uoči da pije više i češće nego ranije i više nego drugi. Neka od ovih faza ostane nezapažena. da u njemu »utope« svoj bol. Uporedo s većom potrošnjorn alkoho la povećava mu se i otpornost — tolerancija na alkohol: da bi postigao isto dejstvo. Najzad. mora uzimati veću količinu. U društvu će nastaviti da ispija »ture« zajedno s drugima. Mnogi će tako nastaviti i godinama bez znakova pogoršanja. ali ako se uoči. došlo se do praga bolesti. može poslužiti kao znak i opomena da se bolest približava. a alkohol im olakšava slobodniji pristup. iznenađuje se zbog onog što jc tada uradila. Nekad i same spoljašnje okolnosti idu tome na ruku. Neprijateljska osećanja koja su iz društvenih obzira bila gušena pod normalmm okolnostima. Mnogi postaju impotentni zbog štetnog dejstva alkohola na polni nagon. Onog trenutka kad razlog za piće postane želja da se doživi neko olakšanje nastaje druga prealkoholičarska faza. Oko 20°/o svih onih koji piju alkohol ubraja se u tu kategoriju. Neki od njih imaju slabiju potenciju i pomoću alkohola pokušavaju da steknu samopouzdanje. Upravo ovi Ijudi najlakše postaju žrtve alkoholiziTia i ne primećuju kuda ih to vodi. ali će imati potrcbu da između ovih popije i poneku krišom. Najzad. a da bi izbegao da ga drugi otkriju. Posle ovoga nastupa faza alkoholne toksikomanije. Poneka inače mirna osoba iznenadi svojim agresivnim ponašanjem svakoga ko je poznaje: u alkoholisanom stanju napada i lomi sve oko sebe. Obično izbegava prijatelje koji bi ga mogli kritikovati. kao što se može postati alkoholičar i kad se ne raspolaže nijednoin od opisanih osobina niti se ijedan problem može za to okriviti. do treće. 1 pored toga ne mola još uvek uviđati kuda sve to vodi. neke osobe što se nađu suočene s teškoćama u životu ili pretrpe težak gubitak i nisu u stanju da ovo podnesu i nekako reše pribegavaju piću kao nekom leku. Tada će ili prestati da pije ili će početi da krije tu svoju slabost od drugih. kako bi u društvu izdržao spor tempo. Sve počinje povremenim pićem u društvu. ili se pre nekog prijema kod kuće »pripremi« s nekoliko čaša. Kažu da se među alkoholičarima nalaze i latentni hornoseksualci koji u alkoholu nalaze samo ventil i zamenu. Mnogi Ijudi koji bi se lako mogli uvrstiti u neku od opisanih grupa nikad ne postanu alkoholičari — štaviše. ispija brzo nekoliko čašica. Ako se s pogoršavanjem nastavlja i dalje. i piće sve češće postaje pribežište i olakšanje. oslobodila su se uz pomoć alkohola koji uklanja kočnice. nikad i ne okuse alkohol. Dotle traje tzv. To ga ohrabruje i sebi čestita. češće oni imaju osobine tipova opisanih ličnosti. ali će velik broj nastaviti da pije sve češće i sve više.

Posle dugotrajnog neumerenog pića smanjuje se podnošljivost. . Ponekad pravi gestove »kavaljerstva«. ne može ni da se obuče pre nego što popije čašicu. Razvijaju se i bolesti zbog nedostatka vitarnina. Opija se često. Nastupi kajanja i griže savesti su samo još jedan razlog da se pije. i pije još žešće. Jedino što preostaje je lečenje. naročito ponedeljkom. Komplikacije alkoholizma. U odmaklijim stadijumima ciroza je neizlečiva. Da nastavi s pićem — ne može. Pije i opija se i danju. već o gubitku sećanja. da prestane — nije u stanju. retko uspeju jer se vrše u alkoholisanom stanju. Pokušaji prijatelja i porodice ostaju bez uspeha. Ovde nije reč o nekom gubitku svesti. otpornost na alkohol: sve manje količine alkohola dovode do teške intoksikacije. gotovo stalno oseća muku. pravi sam mešavine. 1 na druge načine vrši opite kako bi ostvario umerenost u piću: menja vrste alkohola. U ovom periodu može se javiti bolesna Ijubomora alkoholičara. sve do trenutka u kom se dospeva u bespomoćno stanje. sedmicama.piće je sada potreba i bez njega se vi še ne rnože. Ponekad dođe do kobne odluke da alkohol zameni drogama i time svoj položaj pogoršava. najbolji je dokaz da je u to vreme njegovo ponašanje bilo gotovo sasvim normalno. ako ga zatraži ili ga nagovore na to. o amneziji koja obuhvata jedan određeni deo vremena. napušta porodicu i prijatelje. manje da bi impresionirao ostale. Ali se sve svodi na to da u stvari stalno misli na alkohol. Sve postaje dobar izgovor za piće. za sve ostalo slabi interesovanje. Ciroza jetre česta je posledica alkoholizma. radostan događaj ili neuspeh i žalost podjednako. više iz želje da sam sebi dokaže kako još nije tako loš. S ovim se ušlo i u period u kome se gubi kontrola nad pićem: i samo jedna čašica dovodi do ispijanja mnogih sle dećih. Pokušaji samoubistva. menja mesto i vreme pića. Sada počinje da se dešava nešto novo: ne seća se nekih događaja. Da bi se obezbedio da mu alkohol bude uvek pri ruci. Velik broj umerenih potrošača alkohola dobija zapaljenje želuca — gastritis. Posle ovoga nastaje stadijum hroničnog alkoholizma. StariJe se dalje pogoršava zbog loše ishrane: ne samo što nema vremena da nabavi i pripremi hranu već i apetit nestaje zbog oboIjenja želuca. Pre svakog posla ima potrebu da pije. a ponekad u tome i uspe. Nema dovoljno novca za alkohol pa pokušava da ga stekne kockom. Ujutru je uznemiren. Piće je postalo najvažnije u njegovom životu. Na poslu postaje nepažljiv. često izostaje. i prestane da pije danima. Ovo se alkoholičarima mu že desiti čak i onda kad nisu mnogo pili. kako se ponašao prošle noći. Zapušta se. Sam gastritis nije neizlečiv ako se prestane sa pićem. Bolest je u svom punom razvoju. zadužuje se i tone sve dublje. kako to mnogi od njih misle. čak i mesecima. kako je dospeo do kuće. štaviše. uplašen. može doći do trajnih oštećenja mozga. AIi i tada učini napor. Grizlica u želucu česta je u alkoholičara. a gotovo svaki alkoholičar ima teži oblik ovog oboljenja. da ga može ostaviti kad god to odluči — prema tome može piti slobodno. ruke počinju da mu se tresu. kada troši velike sume da bi častio i nepoznate koji se nalaze u kafani. srećom. zadovoljan što rnu je eksperiment uspeo: time je samo sebi »dokazao da može bez pića«. Ako nastavi. Da svest nije bila oštećena. ali se neumitno vraća piću svom žestinom. to ga i obeshrabruje i počinje da nipodaštava sebe kao bezvrednu i bespomoćnu osobu kojoj nema pomoći. Za lekare je to važan znak da je prestala mogućnost da se ovaj može vratiti na umereno piće: nastala ]Q toksikomanija i njen put nizbrdo. krije boce (i zaboravlja gde ih je ostavio). To ga potresa i plaši i obraća se lekaru za pomoć.

Ako bolest nije uzela rnaha. uz lečenje se smiri i za kraće vreme. Nesuglasice koje zbog toga nastaju često se završavaju tučom. uznemirenje. od čega pate alkoholičari. Dijagnoza Nekoliko časova ili nekoliko dana posle prestanka s pićem (reč je o teš kim i dugogodišnjim alkoholičarima) javlja se ukutni tremor ruku.Još jedno oboljenje je veoma često u alkoholičara.. U sličnim okolnostima dugogodišnji alkoholičari mogu dobiti i epilepsiju. Oni to doživljavaju pri gotovo čistoj svesti. lucinoza alkoholičara. Inače.. Patoloska Ijubomora alkoholičara obično se odnosi na bračnog druga. Zapušten. Ovo se dešava kad alkoholičar prestane da pije zbog neke bolesti. nedostaju mu prednji zubi. devojke male kao lutke. a nije retko da je ova konstatacija iznenađenje i za samog bolesnika. privatni ugostitelj. koji je o sebi mislio da pije umereno TT ovom stanju doživljava strah. viču na njega. pauke koji su pleli mrežu po zidu. znoji se.a. povrede ili operacije. prljave kose. prljav. kako kaže. niti njen izgled. Neki hronični alkoholičari imaju halucinacije: čuju glas koji im govori pogrdne reči. pije još od vojske (30 godina). 53 godine. grde ga što je rasturio porodicu i zanemario decu da bi on »napunio burag rakijčinoma. godine. u iznošenom kaputu. Dijagnoza: delirium tremens. pa i kad se oblači. »od prijatelja i neprijatelja«.ae se tada prvi put sazna da su alkoholičari. Ovde je reč o bolesti. To je alkoholičarska halucinoT. drhti. koji se pojačava kad pokuša da radi bilo šta. Dešava se da ne prepoznaje ni svoje najbliže. S. 45 godina. On nastaje zbog nedostatka vitamina B). . nije orijentisan. redovno se opija. Stalno čuje glasove među kojima je prepoznao očev i lekarov glas. u svom radu. i normalna logika ne može se primeniti. U daljoj obradi te svoje bolesne ideje pronalazi »dokaze«. a to upravo i otežava da ih nagovore na lečenje. Delirijum traje nekoliko dana. Da bi se »učvrstio«. Oseća intenzivan strah. halucinacije su za bolesnika mučne i neprijatne. Psihički poremećaji su teška komplikacija hroničnog alkoholizma. dobro poznata bolest hroničnih alkoholičara. Ali. nesnosne. M. odustajanje od pića i le" čenje mogu dovesti do poboljšanja. ranije konobar. morske životinjice s pipcima sličnim algama«. koja se može javljati za vreme uzimanja alkohola ili može biti znak apstinencije u vreme prestanka s redovnim pićem. Pre dva dana počeo da viđa sitne figurice i životinjice. »neke čupave životinjice koje šište. P. Počeo da pije još od 18. Obično je reč o alkoholičarima koji su neumereno pili najmanje 10 godina. prva mu je briga da popije Uz ovo mogu postojati vidne i slušne halucinacije. B. može biti neupadljiv. svesni su da se s njima dešava nešto nenormalno i traže pomoć lekara. osećaj slabosti i poremećaj orijentacije. psuje ih. u svemu ostalorn što nije u ve/i s bolesnorn Ijubomorom. 1 pored halucinacija rnogu da rade svoj posao i neupućenima ne daju utisak bolesne osobe. U ovakvorn stanju postoje uznemirenost. ruga im se i preti im. Nije važna starost žene u čiju vernost sumnja. neprestano govori i ponaša se kao da želi da uhvati ili otera životinje koje mu se priviđaju na krevetu i u sobi. Za mno. a od 23. Dva do tri dana posle prestanka s pićem može se javiti delirijum tremens. službenik (inkasant). Više puta zatečen kako su mu uši zapušene hartijom i krpicama da bi se branio. To je polyneuritis.

koje ima za cilj da stvara neprijatne simptome ako se pije alkohol. Do ovoga dolazi zbog oštećenja i izumiranja nervnih ćelija mozga. Bolesnik pre svega mora da želi da se leči i da pri stane na lečenje. zbog čega se daju umirujuća sredstva. Nagli prekid izaziva apstinencijalne simptome. ne pokazuju apstinencijalni sindrom. Najteže i neizlečivo oboljenje koje rnože pogoditi hronične alkoholičare je demencija. a njihove štetne posledice odražavaju se kao neurološke ili psihičke promene. Poremećeno je upamćivanje svega što u sadašnjosti doživljava. Lečenje. Primenjuje se i tzv. težnja ili prinuda da se nastavi s uzimanjem droge. TOKSIKOMANIJE (Narkomanije. dok sećanje ranije upamćenog materijala može ostati očuvano. Navika na drogu ima sve karakteristike zavisnosti. Ona se razvija postepe no: najpre slabi moć rasuđivanja. — fizička i psihička zavisnost od droge. Zavisnost od droge je stanje koje nastaje posle ponavljanog uzimanja droge. upoznaje se s istom osobom po nekoliko puta itd. U punom zamahu bolesti alkoholičar bez lečenja retko može preći na umereno i kontrolisano piće. s težnjom da se doze povećavaju da bi se postiglo željeno dejstvo. ne i na one ranije. Mnoge droge koje izazivaju fizičku zavisnost stvaraju i toleranciju. ali uz to postoje i paralize očnih mišića i poremećaj ravnoteže. 1 ovde inogu nastati slični poremećaji upamćivanja kao i u Korsakovljevoj bolesti. Izraz »narkomanije« nije podesan jer ovde nije reč samo o sredstvima koja imaju narkotičko već i o onim koja imaju stirnulativno dejstvo. vitamini i dijeta za popravljanje pothranjenosti. Tek se u dužem razgovoru primeti da brka redosled događaja. koji je karakterističan za toksikomaniju stepena zavisnosti. averziono lećenje. Psihoterapija je ipak najvažnija. Ovo može dovesti do teških oštećenja pamćenja. Fizička zavisnost posledica jc Hzioloških promena koje izazivaju potrebu da se nastavi s uzimanjem droge 1ako bi se izbegla pojava simptoma poznatih kao apstinencijalni sindrom. adikcije) Toksikomanije se mogu definisati kao stanja povremene ili trajne intoksikacije koja su pogubna za ličnost i štetna za društvo. To je Wernickeova encefalopatija. iako psihički zavisne. uz to zaboravlja i događaje iz skorašnje prošlosti. Tako disulfiram (»antabus«) stvara veoma velike vegetativne teškoće ako uz ovaj lek pacijent ipak pije. izuzev što osobe s navikom. stanje koje se karakteriše oslabljenom leakcijom na istu dozu droge i potiebom da se količina doze poveća da bi sc postigao isti farmakodinamski efekt. bolesti koju je opisao ruski psihijatar Korsakov. čak pravi šale i duhovite upadice i zbog toga odaje utisak sasvim normalne osobe. . Još jedno oboljenje posledica je nedostatka vitamina Bi u alkoholičara.Nedostatak vitamina Bi čest je u al koholičara zbog poremećene ishrane i oboljenja želuca. trankilizeri. Kad uvidi da s pamćenjem ne stoji najbolje. trudiće se da ovo prikrije izmišljenim okolnostima i pričama (konfabulacije). Ovaj poremećaj upamćivanja od nosi se na događaje koji su se desili za vreme ove bolesti. Njih karakterišu sledeće osobine: — velika potreba. Rezonovanje je dobro. Sve droge koje izazivaju toksikomanije imaju snažno dejstvo na centralni nervni sistem. izražavanje je sve teže i intelektualne sposobnosti uopšte propadaju sve više. — razvoj tolerancije. da se ne seća ničega što se nedavno desilo.

nastaje delirijurn. gotovo svi opijati imaju slično dejstvo. kodein) i sintetički preparati (meperidin — petantin i dolantin. sužcne zenice. Takve osobe postaju najlakše žrtve ove opake bolesti. U ovu grupu droga ubrajaju se opijum. Naprotiv. Dešava se često da prvo iskustvo stvori neprijatnosti. smanjenjem psihičkih i fizičkih potreba i osećanjem unutrašnjeg zadovoljstva ili uzvišenosti (»high«). najpre besplatno. podstiču rnaštu i olakšavaju koncentraciju. izuzetno se puše (Kina). bacaka se i valja. može imati halucinacije. znoj i suze. Neki prave primitivne rastvore od smole dobijene od maka. Najveći broj narkomana su i pre toga bile psihički labilne osobe koje su osećale intenzivnu potrebu da budu prihvaćene i voljene. Ovaj sindrom nastaje posle 4—48 časova nakon poslednje doze droge. strah i uznemirenost. Masovnost ove pojave vrši sve veći pritisak na okolinu. droge smanjuju seksualno interesovanje i potenciju. Ako se upotrebe suviše velike doze. svrab. Zadesna trovanja i smrt su česti među toksikomanima. povraća. iako imaiu dezinhibiciono dejstvo na moralna osećanja i stid (slično alkoholu). zbog čega neki definitivno odustanu. Morfin i heroin najčešće se uzimaju supkutano ili intramuskularno. Nije redak slučaj da se droga podmetne u bezalkoholno piće pa kad žrtve iskuse stanje euforije. zavisne i usamljene. zbog čcga teže da budu voljene i osećaju potrebu da se oslobode unutrašnje napetosti j straha. i usporenjem pulsa. ona postaje sve zaraznija i za osobe koje nemaju upravo opisane crte ličnosti. luči slinu. Postoji i raširena zabluda da droge otvaraju vidike. ubrzani su disanje i puls. Postoje i slučajevi jatrogene toksikomanije — izazvane davanjern droge u cilju lečenja. Klinička slika toksikomanije različita je i zavisi od droge koja se zloupotrebljava. arterijske tenzije i temperature. heroin. a u težim slučajevima koma i smrt. krvni pritisak je povišen. Opijati. droge i pre stanja fizičkog. ređe intravenski i per os. Ovo se klinički prikazuje kao povećana dremljivost. Izuzev metadona. . Sindrom intoksikacije odlikuje se sedativnim efektom. Ne može se govoriti o nekim posebnim tipovima ličnosti koji su predodređeni da postanu toksikomani. Droga obično deluje 3—4 časa. Drugi su to uradili po nagovoru poznanika. crvenilo. Posle veselosti nastaju depresija. sniženje frekvencije respiracije. Ipak su često to osobe koje su emotivno nezrele. ali drugi ipak nastavljaju. zenice su mu raširene. kako se toksikomanija sve više širi. koža naježena kao guščija. Umesto podsticajnog dejstva. slično zaraznoj bolesti. objasni joj se da je to od droge i da droga nije tako strašna kako su čuli. Među toksikomanima ima i medicinskog osoblja koje ima »privilegiju« da lako dolazi do droge. Tada je bolesnik uznemiren s osećanjem užasa. Međutim. v/ želje da se uključe u društvo koje im na neki način imponuje. moralnog i intelektualnog propadanja za vreme neposrednog dejstva smanjuju intelektualne sposobnosti. posle čega im se otvoreno nudi. papaverin. toksikomani su obično osobe s oralnonarcisističkim karakternim crtama koje se ponašaju na nivou neposrednog zadovoljenja potreba. što jc češće slučaj među mladima. Ispitivanjem jedne veće grupe toksikomana nađeno je da je većina počela iz radoznalosti. Obično je potrebno oko dve sedmice uzimanja terapijske doze da bi se došlo do navike koja izaziva apstinencijalne simptome kada se prestane s uzimanjem droge. temperatura može biti povišena. Psihoanalitički gledano.Uzroci i putevi koji vode toksikornaniji različiti su. zapomaže za drogom. derivati opijuma (morfin. ali se mogu svesti na neke najčešće. metadon i metadonhidrohlorid — heptanon).

Heroin je polusintetski derivat morfina. a krajem prve sedmice apstinencije i psihoza sa sumanutim idejama i vidnim i slušnim halucinacijama. Ovo stanje traje nekoliko dana. mexicana). dana mogu nastati epileptički napadi. i kajanja. Neposredno dejstvo ove droge jeste stanje sanjarenja s euforijom i naglašenim unutrašnjim dobrim osećanjem. a opažanje vremena i prostora deformisano i prošireno. to je osećanje euforije. često nepovezan. ali mogu ostati i trajne posledice. Najčešće se uzima sušeni preparat. straha.Posle duže upotrebe droge na koži se vide brojni ožiljci od uboda i apscesi (zbog žurbe toksikomani često ne sterilišu brizgalicu) kahektični su. opuštanja. često od tuberkuloze pluća. zatim u toku 2. dizartrije i ataksije. Veće doze snižavaju rad čula. meprobamat. Psihoza (kanabispsihoza) nastaje u osoba koje duže vreme upotrebljavaju ovu drogu. nesanica. Kada se jave blagi znaci. dagga i marihuana. bede. mnogi obole od hepatitisa. otuda i naziv »heroin«. librium. povišen krvni pritisak u ležećem i snižen u uspravnom položaju. rasprodaju svoju i tuđu imovinu i dolaze u sukob sa zakonom. kasnije dolazi do midrijaze i smrti. valiurn) u većim dozama izazivaju smanjenje psihičke aktivnosti i budnosti. uvod ili »predjelo«. koja se gaji u Aziji. strah. koja se gaji na američkom kontinentu. U malim do zama deluju sedativno. Govor je brz. što neumitno vodi ka težim drogama (»eskalacija«). Doze se postepeno povećavaju i osoba se nalazi u stanju koje je između intoksikacije i teških poremećaja koje izaziva prestanak uzimanja. To je slika maničkodepresivne psihoze ili slična shizofreniji. Dejstveni princip je smolasti eksudat. ataksiju. posle čega nastaje osećanje bespomoćnosti. nemir. Nema dokaza da se uzimanjem ove droge stvara tolerancija ili fizička zavisnost. V ovu grupu ubrajaju se barbiturati s kratkim i srednje dugim dejstvom. u srednjim hipnotički a u velikim dovode do narkoze. jeste ulaženje u krug narkomanija. Hašiš — marihuana — jeste droga koja se dobija iz ženske biljke konopIje Cannabis indica. s pojavom nistagmusa. Žbog toga se upotrebljava za lečenje opijatskih toksikomanija kao zamena za drogu. Prema zemljama u kojima je ima droga se zove hašiš. koji se meša s duvanom i puši kao cigareta. sliven govor. respiratornom depresijom. postoji oštećenje pamćenja i rasuđivanja. Dejstvo droge traje oko 4 časa. Bolesnik može izvršiti samoubistvo u takvom stanju ili može umreti zbog trovanja. Izaziva najteže posledice. . i 3. ponašanje može biti impulsivno. sharas. prostituišu. ali psihička zavisnost postoji. a pored euforije stvara i osećanje snage i podstiče na agresivnost. Hronični uzimaoci droge propadaju i srozavaju se. drhtanje. osim njenog neposrednog toksičkog dejstva. i Cannabis sativa (americana. umanjuju seksualne želje i potenciju. a s povećanjem doze ovi se znaci pojačavaju. Produženoin upotrebom barbiturata (ovo ne važi za fenobarbiton u lečenju epilepsije) povećava se tolerancija i nastaje fizička zavisnost. krivice. a u težim slučajevima komu i smrt. Ceste su zastrašujuće halucinacije. Metadon irna dejstvo koje traje oko 12 časova. Sedativi — hipnotici. Simptorni apstinencije javljaju se posle 24 časa od uzirnanja poslednje doze: slabost. javljaju se halucinacije i iluzije. S jačom intoksikacijom nastaje semikoma sa suženim zenicama. jačeg je dejstva. daje se peroralno i ne stvara toleranciju niti nepoželjne hronične posledice. Ono što je najopasnije. Trankilizeri (doriden. ganja. bhang.

gubitak apetita i nesanica. Psihička zavisnost može se razviti već pri terapijskim dozama. u čiju se grupu ubrajaju i meskalin i psylocybin. koma. U umerenim dozama izaziva osećanje prijatnosti. zbog čega žrtva ponavlja dozu. Dejstvo joj traje 8—12 časova. Pored ovih halucinacija postoji i poremećaj teles . zbog čega je toksikomani uzimaju više puta dnevno. osećanje prijatnosti zamenjuje se impulsijama i agresivnošću. nauzeja. retko postoji i hronična intoksikacija. Fizički znaci dejstva amfetamina su ubrzan puls i povišen arterijski pritisak. a u terminalnom stadijumu konvulzije. Droga se brzo razara u organizmu. zastoj disanja i smrt. povraćanje. delirijum. naročito karakteristične. ili povremeno. methadrin i preludin). desoxyn.Stimulatori nervnog sistema. Uzirna se gotovo uvek per os. ali može biti praćeno i razdražljivošću. zbog čega je postala privlačna za neproduktivne slikare i kvaziintelektualce. često vrlo slična shizofreniji. rasuđivanje postaje slabije i pogrešno i pamćenje biva oštećeno. Mogu se javiti psihotička stanja sa sumanutim idejama. a slično dejstvo ima ritalin. Uzima se peroralno. vidnim.. Uzima se ušmrkavanjem ili intravenski. Tolerancija se takođe ne stvara. utisak pojačane psihičke aktivnosti i fizičke snage. Zbog stvaranja osećanja prijatnosti (uklanja zamor i sanjivost) zloupotrebljavaju ga vozači. Ne postoji psihička ili fizička zavisnost. iluzije i vidne. nauzeja. a teži toksikomani primenjuju ga intravenski. posle čega nastaje zamor. depresivno raspoloženje. Dobija se 'u. Fizička zavisnost se ne razvija. fini tremor. Tolerancija se razvija vrlo brzo i dnevna doza može se povećati na nekoliko stotina puta veću od terapijske. iako nije amfetamin. obično 1—2 puta. Zbog ovih poslednjih u stanju je da iglom kopa po koži i vadi »insekte«. Najvažniji predstavnik ove grupe je amfetamin i njegovi derivati (dexedrin. LSD—25 (dietilamid lizergične kiseline) ubraja se u droge psihedeličnog tipa. ponekad s preokupacijom samoubistvoin ili izvršenjem samoubistva. glavobolja. pogrešno procenjujući svoje moći. slušne i. studenti i radnici u noćnim smenama. Česti su dijareja. Kako se doze povećavaju zbog tolerancije. depresija je sve jača posle prestanka dejstva droge. a jedno vreme je amfetamin i preludin upotrebljavan za redukovanje telesne težine jer umanjuje apetit. Hronični toksikomani mogu imati sumanute ideje proganjanja. češće u kombinaciji s opijatima. proširene zenice. Znaci akutnog trovanja kokainom su: proširene zenice. a opis vidnih živo obojenih halucinacija imao je velik publicitet. Kokainski toksikomani stiču psihičku zavisnost. strah. zbog čega su je Indijanci Južne Amerike upotrebljavali kao sredstvo za povećanje fizičke izdržljivosti. U medicini se upotrebljava kao stimulativno i antidepresivno sredstvo još od 1920. taktilne halucinacije. egzoftalmus. u najtežim slučajevima čak i svakih 10 minuta. jer stvara osećanje prijatnosti i dobrog raspoloženja. uzrokuje nesrećne slučajeve. slušnim i taktilnim halucinacijama. mada se javljaju simptomi psihičkog reagovanja na nedostatak droge. ali ne i fizičku i ne do biju apstinencijalni sindrom. Kokain je prototip droge koja stimuliše centralni nervni sistem. zbog čega. a posle prestanka dejstva droge depresivna stanja sa sumanutim idejama. gljivice Ergota. Kokain se retko uzima sam. Toksikoman je uzima radi pojačane euforije i lažnog osećanja pojačane psihičke i fizičke snage. god. Naglo oduzimanje droge izaziva sindrom letargije i depresije. dok se tolerancija razvija brzo.

širenja narkomanije među studentima i prodaja droge) osuđen na više godina robije.ne sheme i orijentacije. a postoje dokazi da šteti razvoju fetusa i stvara monstrume. Jedan od propovednika LSDa bio je izvesni američki profesor univerziteta. . osećanje snage i svemoći (poznata su ubistva i nesrećni slučajevi zbog pokušaja letenja s krova i prozora). Sigurno je da LSD stvara prolazne. koji je kasnije zbog kriminala (fabrikacija droga. a mogu postojati i sumanute ideje proganjanja ili teška delirantna stanja. psiholog. ali i trajne psihoze. agresivnost. afekt straha ili depresije.

Važno je poznavati i sredinu iz koje je potekao. prornenaina radnih mesta. u drugom će to biti podatak koji može kasnije kada se njegovo stanje izmeni. a za bolnicu kao dokumentacija koja može poslužiti i kao materijal za istraživanja. pocepan i prljav lekar sigurno mora izazvati sumnju da su se s njirn zbile ili zbivaju krupne psihičke promene. i pokazuju. verovatno ima slušne halucinacije. alkoholizmu. kakav je uspeh postizao u školi — sve to rnože dati sliku o ličnosti pre početka bolesti. Anamneza. sumnjanje ili poremećaje mišljenja (u svakom slučaju kada je reč o psihotičnim bolesnicima) treba uzeti podatke o bolesti od rođaka. Izuzetne su situacije kada lekar dolazi do zaključka da treba da izazove pacijenta. ukočeno držanje. Za prvu orijentaciju o bolesti mogu najbolje poslužiti glavne tegobe koje pacijent navodi. njene kulturne i ekonomske karakteristike. doslovno citirajući neke pacijentove iskaze. njegovo školsko obrazovanje. cerernonijalno rukovanje. rođacima). podatke o njegovom psihomotornom razvoju. zanimanje. ne sme mu protivrečiti niti se upuštati u raspravljanje. loša lična higijena. Njih treba navesti pacijentovim rcčirna. umokravanje u snu. o uslovima u porodici (emocionalna klima. Ako dobijeni podaci nisu realni. da li je bio vaspitavan strogo. o njegovoj reakciji na polazak u školu. samoubistvima. pol. Lekar mora pokazati poštovanje prema nje govoj ličnosti. npr. odnosi roditelja).. odnosu prema radu i kolegama na poslu. druženju itd. Ovi podaci unose se u istoriju bolesti kao dokument o bolesnikovom stanju. Neobrijan. zapušava uši. naprotiv. Zbog toga je potrebno pustiti pacijenta da stvari izla že spontano i samo povremeno diskretno intervenisati. Iz kasnijeg života važni su podaci o braku. da li je bio izolovan od de ce. Ovo je potrebno za kasnije lečenje istog bolesnika. Neobičan stav. godine. bračno stanje. kakav je bio kao odojče (gotovo svako je o tome dosta čuo od roditeIja). poslužiti kao merilo za upoređivanje. napade besa. Pacijentovo držanje može da ukaže na njegovo neobično doživljavanje: pacijent koji se okreće kao da osluškuje ili. U prvom slučaju to može biti dobar dijagnostički putokaz. ambiciji. vidaju se u shizofrenih . Cesto je neophodno ispitivati pacijenta nekoliko časova čak i u više navrata (kada je reč o hospitalizovanom bolesniku). Zbog toga ne treba uvek doslovno zapisati sve što bolesnik kaže: podatke treba organizovati i dati im smisao koji je ispitivač stekao. prikladan izgled koji se od osobe jedne određene sredine može očekivati. Lična anamneza sadrži podatke iz pacijentove prošlosti od rođenja. mesto u kome je rođen i ono u kome živi.PSIHIJATRIJSKI PREGLED Prilikom obavljanja psihijatrijskog pregleda lekar najpre mora steći poverenje pacijenta. 0 sadašnjoj bolesti možemo tako đe dobiti podatke od pacijenta. ilustrujući ih ipak karakterističnim simptomima. ili nakinđurenost. roditeljima. pak. Pregled. da li je imao noćne more. Porodična anamneza može pružiti značajne podatke o naslednim bolestirna (slične bolesti među braćom i sestrama. ili. — Već na prvi pogled može se steći izvestan utisak na osnovu samog bolesnikovog izgleda: zapuštenost. bez obzira na to da li bolesnik ima uvida u svoju bolest ili nema. kako bi se osvedočio u njegovo sniženo reagovanje i neuviđavnost. porodice ili onih koji bliže poznaju bolesnika (heteroanamneza). Istorija bolesti mora sadržati generalije o pacijentu: njegovo ime i prezime.

veličine ili propasti itd. Bolesnik s prostom shizofrenijom (schizophrenia simplex) ima plitak i prazan afekat. šta znači poslovica: ko drugome jamu kopa sam u nju upada?).bolesnika. Poremećaji opažanja najčešći su kao slušne halucinacije: obično su to glasovi koji nešto poručuju. kako se zove bolnica?) i prema ličnostima (zna li ko je on. Čudno i neodgovarajuće raspoloženje viđa se u shizofrenije: na pogrebu najbližeg oboleli rnože biti veseo ili ravnodušan. opšte znanje i sposobnost apstraktnog mišljenja. zadovoljno) ili preterano veselo. eksera i šina?. Ijutnju ili ushićenje. koji je vaš pravi položaj?. a sadržaj njegovih misli takođe je tužan ali je intenzitet tuge veći i ne odgovara situaciji. pamćenje skorašnjih i starih događaja — sposobnost upamćivanja. Formalni poremećaji mišljenja vide se iz spontanog izlaganja bolesnika (preopširnost. Ijutito. sa sumanutim idejama proganjanja. kako je došao?. Depresivni bolesnik je tužan. šta je pročitao u novinama? Pamćenje ranijih događaja: datum rođenja?. . euforično (srećno. pacijent obično ponovi poslovicu drugirn rečima umesto odgovora. Za ispitivanje senzorijuma ispitujemo orijentaciju. Kada je apstraktno rnišljenje oštećeno. prete ili se rugaju. Grimasiranje. Izraz lica može odavati i strah. da navede ime naše zemlje. šta je jeo za ručak. bekstvo ideja. Afektivno stanje (raspoloženje) može biti depresivno. da se posle 5 i 20 minuta ispita šta se upamtilo. godišnjim dobima itd. imate li natprirodne sposobnosti?). čujete li neke poruke preko skrivenih aparata i zvučnika? Optičke halucinacije se mogu otkriti odgovarajućim pitanjima: vidite li neobične stvari?. ko ga je doveo?. mesec i godina kada je došao u bolnicu). mogu mu se postaviti oprezna pitanja (imate li neprijatelja?. zna li ko je ispitivač?. da nabroji republike. da li ste bogati?. uplašen. Sadržaj mišljenja može biti izmenjen. Nekad ih bolesnik ne iznosi spontano i moraju se postavljati pitanja: da li se desilo da vas je neko pozvao a kad ste se okrenuli nije bilo nikoga?. da nabroji 4 ili 5 reka. Orijentacija se ispituje u odnosu na vreme (datum. Ispituje se opšte znanje: glavni gradovi. razlika između vina i vode?. kada se oženio—udala?. besan. datumi rođenja dece? Pitanja rnoraju odgovarati psihičkom stanju i obrazovanju bolesnika. poznaje li osoblje u bolnici?). kada se zaposlio?. na mesto (zna li gde se nalazi. ženino devojačko prezime?. ili mutizam — prestanak govora). paničan. Upamćivanje i neposredno sećanje ispituju se tako što se naloži da se upamti ime neke osobe ili neki datum. Fond znanja i inteligencija. inkoherentnost mišljenja. Pri tom je važno i da 11 njegovo osećanje i raspoloženje odgovaraju situaciji i sadržaju njegovih misli ili odudaraju od toga. gde je učio školu?. iznenadne provale afekta takođe su katatoni fenomeni u shizofrenije. Pozitivan odgovor može značiti i sumanutu ideju trovanja. da li vam rade o glavi?. salata od reči. prosto računanje i brojanje (ovo može značiti i nedovoljno obrazovanje i znanje). Kada bolesnik ne želi da iznese svoje misli. 0 inteligenciji se može steći utisak za celo vreme razgovora. da li ste poznata ličnost?. a ne halucinaciju! Sem. ili miran i nezainteresovan. doručak?. Može se tražiti i da bolesnik upamti 3—4 cifre koje mu se polako diktiraju. nešto o letini i poljskim radovima (ako je sa sela). Važno je i da li intenzitet tog afekta odgovara situaciji. bolesnik može biti napet.orijum je stanje svesti i sposobnost pravilnog shvatanja okoline. Može se ispitati sposobnost stvaranja zaključaka (šta je zajedničko između noža. Skorašnje pamćenje: kada je sti gao?. da li vam se vid tako izoštrio da vidite i ono što drugi ne vide? Za halucinacije mirisa i ukusa može se pitati da li u jelu oseća neki neobičan miris ili ukus.

moraju se obaviti i dopunska ispitivanja. DIJAGNOSTIČKI KRITERIJ . Može se dati i da oduzima sukcesivno 7 od 100. Jedan od načina ispitivanja je zadatak da se u jednom tekstu. eventualno i da je »nervno« ili »živčano« bolestan.Pojedinačni ili ponovljeni. To niože biti i shvatanje sopstvene situacije uopšte (zbog čega se nalazi u bolnici) itd. Uviđavnost ne mora značiti poznavanje uzroka bolesti već samo uviđanje pacijenta da je bolestan. pa se prema broju grešaka ocenjuje pažnja. PTSD: UVOD Traumatski događaji . seksualna ili psihološka zlostavljanja Ratni stresni faktori (stresori) Osobe koje zbrinjavaju žrtve tokom traumatskih situacija su također izloženi riziku od PTSD-a • • • • pripadnici Hitne pomoći policija vatrogasci doktori/sestre 2. Žrtva ili svjedok: • • • • • • Nesreće Prirodne katastrofe Akutna oboljenja Akti terorizma Fizička. zatim od ostatka ponovo 7 i tako dalje (za ovo je potrebno i izvesno znanje računanja) ili da nabroji mesece unapred. precrta samo slovo »a« ili slo vo »b«. ili dva slova. Fizički pregled.PTSD 1. Potrebno je obaviti i rutinske laboratorijske analize. POST-TRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ . a zatim obrnutim redom (ili da broji od 1 do 20 i od 20 unazad do 1). a ako rezultati pregleda ukazuju da je to potrebno. recimo iz novina.Pažnja i koncentracija mogu se oceniti za vreme celokupnog pregleda. da mu je potrebno lečenje. Svaki psihijatrijski bolesnik mora biti pregledan neurološki i internistički.

Napomena: kod djece umjesto gore navedenog može biti izraženo dezorganizirano ili uzrujano ponašanje. odgovor osobe uključuje intenzivan strah. može se javiti traumatski-specifično ponovno odigravanje. 2.1) 309. 2. bespomoćnost ili prestravljenost. rekurentni distresni /zabrinjavajući snovi o događaju. C Perzistentno izbjegavanje stimulusa povezanih sa traumom i kočenje opštih osjetila (nije bilo prisutno prije traume). ili je bila suočena sa događajem ili više njih koji uključuju stvarnu smrt ili prijetnju smrću ili ozbiljne povrede. 4. halucinacija. uključujući slike. Napomena: kod djece mogu postojati strašni snovi bez prepoznatljivog sadržaja. rekurentno i intruzivno zabrinjavajuće sjećanje na događaj. fiziološka reaktivnost na izlaganje internim ili eksternim događajima koji simboliziraju ili podsjećaju na aspekt traumatskog događaja. kao što je indicirano sa tri ili više od dolje navedenog: . ili prijetnju fizičkom integritetu sebe ili drugih. B Traumatski događaj se perzistentno ponovo preživljava na jedan ili više navedenih načina: 1. disocijativnu retrospektivu epizoda uključujući one koje nastaju buđenjem ili u opijenom /intoksiciranom stanju). 3. misli. iluzija. osoba je iskusila. intenzivna psihološka zabrinutost kod izlaganja internim ili eksternim događajima koji simbolizuju ili liče na aspekt traumatskog događaja.81 Post-traumatski stresni poremećaj A Osoba je bila izložena traumatskom događaju gdje je bilo prisutno oboje dolje navedeno: 1. ponašati se ili osjećati kao da se traumatski događaj ponovio (uključujući osjećaj ponovnog proživljavanja. može biti prisutna igra koja se ponavlja a u kojoj su izražene teme ili aspekti traume. Napomena: Kod mlađe djece. ili percepcije. Napomena: Kod mlađe djece. bila svjedok. 5.Dijagnostički kriterij za ICD-10 (F 43.

djecu ili normalni životni vijek). brak. poteškoća da zaspi ili nastavi spavati. 4. napori da se izbjegnu misli. napori da se izbjegnu aktivnosti. D Perzistentni simptomi povećanog uzbuđenja (nisu bili prisutni prije traume). osjećaji ili razgovori povezani sa traumom. . ne očekuje da će imati karijeru. osjećaj izgubljene budućnosti (npr. C i D) je duže od mjesec dana Poremećaj uzrokuje klinički značajnu zabrinutost ili pogoršanje u socijalnim. 5. E F Trajanje poremećaja (simptomi u Kriteriju B. nemogućnost da se prisjeti važnog aspekta traume. radnim ili drugim bitnim područjima funkcionisanja. 3. nesposobnost za osjećaje ljubavi).1. pretjerano iznenađen odgovor. kao što je indicirano sa dva (ili više) od dolje navedenog: 1. Akutno: trajanje simptoma kraće od tri mjeseca. poteškoća pri koncentraciji. 2. primjetno smanjen interes ili učešće u značajnim aktivnostima. 7. osjećaj odvojenosti ili otuđenja od drugih. 2. iritabilnost ili napadi bijesa. smanjen rang afekata (npr. Specificirati ukoliko: 1. 3. mjesta ili ljudi koji bude sjećanja na traumu. hiper-opreznost. 5. 6. 4.

2. žrtve će učiniti sve da prežive. traje manje od jednog mjeseca. Ali te vještine opstanka postaju sa vremenom slabo odgovarajuće i slabo efikasne. PTSD: SIMPTOMI I MANIFESTACIJE Simptomi i Manifestacije Kognitivni • • • • • • • • • intruzivna sjećanja oštećenje memorije poteškoća u koncentrisanju. 3.. Reakcije na traumu • • • Borba. Akutno . nepovjerenje prema drugima predviđanje nesreće hiper budnost. hiperventilacija Behivioralno/ponašajno i fiziološko .stresni poremećaj: počinje u prva dva dana: mora trajati više od dva dana.. polet. nepažljivost samo-kriticizam zabrinutost.. Hronično: trajanje simptoma je tri mjeseca ili duže. Normalan odgovor na traumu sa kliničkim manifestacijama PTSD-a.. Specificirati ukoliko: Sa zakašnjelim nastankom: ako je nastanak simptoma najmanje 6 mjeseci nakon stresora. 3. noćne more palpitacija. nestrpljivost nesanica. smrzavanje.

tuga krivica. nisko samo-poštovanje gubitak kontrole • • • • • osjećaj izgubljene budućnosti nepovezanost sa prošlošću otuđenje od sebe. Kod prosječno 20% žena i 8 % muškaraca izloženih takvim događajima razvije se PTSD. ljutnja plakanje. dijareja.• • • • • Afektivno • • • • • drhtanje. povlačenje. bez očigledne promjene u funkcionalnom statusu. bezvrijednosti Promjene identiteta Simptomi moraju izazvati klinički značajno zabrinjavanje /distres i oštećenje. rada osjećaj prožimajuće nerealnosti osjećaji neadekvatnosti. Inače su subjektivni. 90% opšte populacije bilo je izloženo traumatskom događaju tokom života. . ponavljajuće djelovanje izlivi bijesa emocionalno ponovno doživljavanje događaja iritabilnost. nesvjestica ukočenost. glavobolja kompulzivno. mučnina. drugih. EPIDEMIOLOGIJA Modeli «Zapadnog personaliteta» • • • Mnoge od početnih studija rađene su na Amerikancima (Sjeverna Amerika): civili i ratni veterani iz Koreje i Vijetnama.

Tuzla – 70% De Jong et al (2001): Njemačka 1. 20.9 23. 43% i 23% prvobitno dijagnosticirani sa depresijom ili PTSD-om respektivno. 16% prethodno asimptomatičnih imali su simptome psihijatrijskog poremećaja (uglavnom depresija) • • • • Schei et al (1999): Žene – Zenica 53%. nastavljaju da ispunjavaju DSM-IV kriterij.8 15.6% u psihološkom tretmanu % Rizik za PTSD • • • • • Silovanje Ozbiljan fizički napad Drugi seksualni napad Ozbiljna nezgoda/povreda Pucanje/ubadanje 49.8%.4%. o 1996: 5.7% u medicinskom tretmanu. 45% još imaju simptome PTSD-a. Kambodža 28.3%.6% od slučajno izabranih. depresije ili oboje.4 .4% Allwood et al (2002): Djeca – Kambodža 50%. Etiopija 15. Međunarodne studije • • • Etno kulturni obziri postaju sve više značajni.• kod više od 50% takvih sa PTSD-om razvije se hronični tok. Gaza 17.6% sa PTSDom i depresijom i 55. 32.7 16. Alžir 37. 55% asimptomatičnih još uvijek taj način.8%.2% asimptomatični o 1999: Od preostalih. Kuvajt 70%. De Jong et al (2001): Izbjeglice sa prostora Bosne i Hercegovine u hrvatskom izbjegličkom kampu.0 31. Bosna 94% Rosner et al (2003): Sarajevo – 18. 18. 38.6% sa depresijom.6% sa PTSD-om. Weine (1998): 65% Izbjeglica sa prostora Bosne i Hercegovine u Sjedinjenim Američkim Državama.

• • • • Iznenadna. neočekivana smrt u porodici ili prijatelja Bolest koja prijeti životu djeteta Svjedok ubistva ili ozbiljne povrede Prirodne katastrofe 14. narcističko ponašanje Mladost • • • • • • • Niska inteligencija Slaba edukacija Slabo socijalno-ekonomsko stanje Ograničene vještine savladavanja situacije Rana porodična disfunkcionalnost Ograničene društvene podrške Ozbiljnost traumatskog doživljaja o Prolongirano ili ponovljeno izlaganje o Osjećaj ranjivosti i gubitka kontrole • • • 6.3 10.3 48.9 47. depresije.5 0.9 27.8 FAKTORI KOJI POVEĆAVAJU PODLOŽNOST PTSD-u Faktori Koji Povecavaju Podloznost PTSD-u • • • • Seksualno ili drugo zlostavljanje u djetinjstvu Ženski rod Prethodno ili ko-morbidno psihijatrijsko stanje Porodična anamneza anksioznog poremećaja.4 7. PSIHIJATRIJSKA I MEDICINSKA KO-MORBIDNOST SA PTSD-OM Muškarci (%) Zene (%) 51.0 Zloupotreba alkohola/ovisnost Depresija Poremećaji ponašanja .9 43.3 3. zloupotrebe supstanci Karakteristike ličnosti: introverzija Poremećaji ličnosti: anti-socijalno.

Nemojte imati pretpostavke o njihovim značenjima ili uticajima. . hipertenzija.0 29. FUNKCIONALNO POGORŠANJE SA PTSD-om • • • • Radno i socijalno pogoršanje Fizička ograničenja. Glavna prepreka dobroj evaluaciji je IZBJEGAVANJE. smanjeno blagostanje. mentalno zdravlje i socijalno funkcionisanje u poređenju sa glavnim depresivnim poremećajima i opsesivnokompulzivnim poremećajima 8. niska zaposlenost Negativan uticaj na lične veze.Zloupotreba lijekova Obične fobije Socijalne fobije Više puta pokušavana samoubistva kod oba spola Veći rizik od hroničnih medicinskih bolesti: astma. Pacijent može vješto minimizirati ili negirati simptome da završe intervju sa ljekarom. PITAJTE: o traumatskim događajima. somatično i samo-dijagnosticirano.5 0. Ljekar: mora misliti o mogućnosti za PTSD-e.4     7. POBOLJŠAVANJE DETEKCIJE PTSD-a 8.0 28.1 Opci • • • • • • • PTSD je visoko neprepoznat u opštoj medicinskoj i psihijatrijskoj praksi. Pacijenti mogu biti prisutni na više načina: u kancelariji prateći nedavnu traumu. dnevne aktivnosti i radnu sposobnost Smanjena vitalnost. Evaluirati u okolini sigurnoj za pacijenta. PUD 34.0 0.0 0. psihijatrijski.

Imali noćne more o tome ili mislili o tome kada to niste željeli? 2. Ako je moguće. pozovite članove porodice da učestvuju u kratkoj diskusiji i angažujte njihovu pomoć kod praćenja. objasnite zašto vas rezultati screeninga vode da preporučite dalju evaluaciju i/ili tretman. Osjećali ukočeno ili otuđeno od drugih osoba. Veoma se trudili da ne mislite o tome ili skrenuli sa puta da bi izbjegli situacije koje bi vas podsjetile na to? 3. eksplicitna provjera suicidnih pomisli. Ohrabrite pacijenta da izrazi zabrinutosti koje bi mogli imati u vezi sa dobijanjem tretmana..2 Primarna Njega – PTSD Provjera U svom životu. Ako se čini da pacijent ima PTSD. 8. aktivnosti ili okruženja? Da Da Da Da Ne Ne Ne Ne Sadašnje istraživanje predlaže da se rezultati PC-PTSD-a trebaju smatrati «pozitivnim» ako pacijent odgovara sa «da» na bilo koja dva pitanja ili na jednu hiper. imate odbrambeni stav ili lako iznenađeni? 4.uzbuđujuću stavku (Stavka #3) 8. Informišite pacijenta o tome da traumatski događaji i tuga koju oni uzrokuju može imati važne efekte na tijelo i duh. užasno ili uznemiravajuće da ste prošlog mjeseca .3 PTSD: diferencijalna dijagnoza Psihotični poremećaj PTSD se može prezentirati sa halucinacijama ali veoma rijetko . Razgovarajte o rezultatima screeninga sa pacijentom.• • • • • • • • PITAJTE: da li se traumatski događaji nastavljaju u pacijentovom životu. Ako je pacijent pozitivan na PTSD. Organizovati praćenje. 1. da li ste ikada imali iskustvo koje je bilo tako zastrašujuće. Bili konstantno na oprezu..

agorafobiju. Slušati bez osuđivanja. Ne konfrontirati se..1 Uvod DA • NE Uvijek potvrditi i opravdati osjećaje. Ohrabriti promjene ponašanja dok u • isto vrijeme opravdavate tugu. socijalni i duhovno. To znači graditi dobar ljudski život sa ostalim.. Ne odustajati (ne odbacivati ih) ili gajiti osjećaj beznadežnosti. napade panike. • • • • . Često PTSD pacijenti dobiju sekundarnu depresiju. nije lako ili bezbolno. .varkama ili formalnim poremećajem mišljenja. Izlječenje je psihološko. Bipolarni poremećaj Veći poremećaji Ostali anksiozni poremećaji PTSD pacijenti nemaju iskustvo prolongirane euforije ili ekspanzivnih raspoloženja. shvaćenim i poštovanim. • Ne okrivljavati ili osuđivati ih zbog njihove zabrinutosti /distresa.Ne očekivati od onih koji žive u vezama u kojima ima zlostavljanja da odu odmah. PTSD: TRETMAN 9. Identificiraj veze i pozitivne vještine • savladavanja. Procjenite spremnost da promjeni • zdravstvene rizike i samodestruktivno ponašanje. da bi se • preživjeli osjetili saslušanim. Generalizirani osjećaji krivice su tipičniji za primarne depresije. zahtjeva upornost i strpljenje.. • Osigurajte da pacijent razumije da nisu ludi i da nisu slabi. Ostali anksiozni poremećaji i PTSD dijele brojne karakteristike npr.. Oporavljanje je sporo. 9. opsesivne poremećaje mišljenja.

Ne mogu biti lako korišteni za samoubistvo. Protokol psihološkog tretmana će biti produktivniji ukoliko ometajući simptomi/manifestacije manje remete pacijentov život.• Ne postoji jedan tip konzistentno efektivan za sve. nedostaju studije vezane za tretman lijekovimat. Dobri lijekovi • • • • • • Poboljšavaju nešto za osobu. Ne vode zloupotrebi.... terapije 9. Ne zahtjevaju nalaz krvi. onda to i uraditi. Ne odsjecaju osobu od svijeta i njih samih. Uzrokuju nekoliko podnošljivih sporednih efekata.. Dobrobiti tretmana su održivi dugoročno.2 PTSD: Tretman protokoli Farmakoterapeutski Psihoterapeutski • • Spremnije dostupni. Niža stopa odustajanja nego kod tretmana lijekovima (14% naprema 36%) PTSD: TRETMAN: FARMAKOTERAPIJA 10.1 Opća razmatranja Ukoliko su simptomi dovoljno oštri da odobravaju tretman. .

Visiki rizik psihološke ovisnosti. • • • • • Diazepm 1. . carbamazepine.10.3 PTSD: Tretman – SSRI's (Selektivni Serotinin Re-Uptake Inhibitori) • Svi se daju jednom dnevno. Uzrokuje dezinhibiciju.2 PTSD: Tretman – Benzodiazepini Riziki • • • • • Izbjegavati osim za kratkoročni tretman urgentnih situacija. • Efektivniji od bilo koje druge terapije lijekovima (TCA's.5-5 mg/dan Dug polu život: 20-46 sati Kratak početak djelovanja: 20-60 minuta Maksimalno dejstvo dosežu : 1-4 sata Trajanje djelovanja: 6-12 sati Clonazepam Aktivni metoboliti se mogu akumulirati kod pacijenata sa disfunkcijom bubrega/jetre • • • • • 10-100 mg/dan Dug polu život: 20-50 sati Kratak početak djelovanja: 30-60 minuta Maksimalno dejstvo dosežu: 1-2 sata Trajanje djelovanja: 12-24 sati 10. Uzrokuje mini sindrom povlaćenja (apstinencijalni simptom) između doza. MAOI's. Uzrokuje kratkoročni gubitak pamćenja. lithium).

• Jedna studija pokazuje 25% smanjenja simptoma i 31 % povećanja QOL u 12 sedmica.• Blaži i rijeđi antiholinergični i kardiovaskularni sporedni efekti (bolji za gerijatrijske pacijente).. procjenjujući odgovore (reakcije) svakih 1-2 sedmice i povećavajući dozu ukoliko je potrebno. • • • • . • Korištenje u trudnoći i tokom dojenja: Nema poznatih tertrogenih efekata. • Doziranje: početi nisko. ažurirana procjena vanjske situacije i pacijentovog ličnog emocionalnog stanja. • Tretirati najmanje 12 mjeseci. Terapeutski proces započinje sa identifikacijom iskrivljenih percepcija i načina razmišljanja koji uzrokuju ili doprinose pacijentovim problemima. Fokusirati se na pacijentovu sadašnju situaciju. Cilj je da se prekine veza između znakova povezanih sa traumom izbjegavajuci anksiozne odgovore koji su tipični za PTSD. 54% onih kod kojih je izostao odgovor u toku 12 sedmica pokazali su poboljšanje tokom nastavka tretmana. može doći do sindroma povlačenja kod novoređenčadi TRETMAN PTSD-a: PSIHOTERAPIJA Kongitivno-Bihevioralna terapija (individualna/grupna/po rodična) • Zasnovana na principu da loše prilagođeno raspoloženje i ponašanje mogu biti promjenjeni mjenjajući iskrivljene ili neodgovarajuce načine razmišljanja sa načinima razmišljanja koji su zdraviji i realističniji. kontroli negativnih misli i osjećanja. pozitivnom mišljenju o sebi. ići sporo. • Međutim. u vremenu od bar 8 sedmica. Voditi pacijentov detaljan karton. Terapeutski proces poslije vodi samo-procjeni. • Jednako efektivni u kontroliranju svih PTSD simptoma..

negativna mišljenja uzrokovana nesrećom i nove misli koje pacijent želi da ima. i čak naizmjenični pokreti mogu djelovati kod pacijenta. Na početku. Pronalazač je sada mišljenja da su pokreti očiju nepotrebni. Cilj je da pacijenti iznesu na površinu njihove prave osjećaje. Vježbe relaksacije. Vježba smopouzdanja. Pronađena 1987. da bi ih oni mogli doživjeti i shvatiti.Terapija izlaganja Terapija igrom Menadžment anksioznosti • • • • • • • Imaginarna i In Vivo. Pronalazač je sada zove: Terapija reprocesuiranja. EMDR je bio baziran na pokretima oka koji su načinjeni kao odgovor na pokrete prstiju terapeuta koji ih je pomjerao brzo naprijed i natrag ispred pacijenta tokom terapijskog razgovora. Zaustavljanje misli. Terapeut traži od pacijenta da vrati u misli traumatsku situaciju na kojoj pacijent želi da radi. Kontroverzna. Izgleda da je ključ naizmjenična stimulacija obje strane mozga. Spojiti ruke. EMDR ( Procesuiranje desenzitizacije pokreta oka) • • • • • • • • PTSD: ZAKLJUČAK . Hipnoterapija Psihodinamična terapija (Psihoanalitička terapija) • • Pretpostavlja da podsvjesno drži osjaćaje koji su previše bolni da bi se s njima suočili. zvuk alternira od uha do uha. Pozitivno mišljenje i govor o sebi. Vježbe disanja. Djeca. lijevu i desnu. Neki je zovu oblikom CBT ili terapijom izlaganja.

• • PTSD ima biološku utemeljenost.• PTSD je prevalentan u kliničkom okruženju a u njemu se može i tretirati. • Edukacija i savjetovanje sa podrškom bi trebali biti pruženi svim pacijentima koji su doživjeli traumu s ciljem prevencije PTSD-a. • • a. Psihoterapija je tretman prve linije za PTSD. Komorbidni medicinski i psihijatrijski poremećaji su česti. SSRI's su efektivni lijekovi prvog izbora / prve linije u terapiji PTSD- . • Pacijenti sa PTSD-om često pokazuju predominantne somatske simptome.

povlačenje u sebe i socijalnu izolaciju. a afekat je neadekvatan ili otupljen.Bolest je hronična. sumanutih ideja. Početak bolesti Najveći broj shizofrenika imaju početak bolesti u kasnoj adolescenciji ili ranoj fazi zrelog doba. Početna klinička slika Klinička slika shizofrenije se manifestuje akutnom.Bolesnici su bistre svijesti i očuvanih intelektualnih funkcija. prodromalna faza (karakteriše se povlačenjem iz društva. čulnim obmanama. koja se karakteriše poremećajima mišljenja i opažanja. Rezidualna faza ima simptome kao i prodromalna. Akutna faza se javlja kao: -trema (karakteriše se anksioznošću. -podmukla. «shizofrenogena majka». oštećenjem mišljenja i emocija. -stidljivost. nepoznate etiologije. aktivnom i rezidualnom fazom. a tok oboljenja se karakteriše periodima pogoršanja i remisijama. a vjerovatno nastaju kao posljedica patoloških procesa u limbičkom sistemu. gubitkom inicijative. što može da traje od nekoliko dana do više mjeseci). čudnim vjerovanjem. zapuštanjem lične higijene. RAZVOJ KLINIČKE SLIKE Premorbidna ličnost Većina shizofrenih bolesnika u periodu prije pojave bolesti pokazuju: -krajnju zavisnost (npr. za muškarce i kraj dvadesetih za žene. fiziološki. -asocijalno ponašanje. U nastanku shizofrenije značajnu ulogu igraju biološki i psiho-socijalni faktori (genetski.SHIZOFRENIJA Shizofrenija je psihički poremećaj. Precipitirajući događaji Populacije koje su češće izložene socijalnim i ekonomskim stresovima imaju znatno veći rizik Da se u njihovim sredinama javi shizofrenija kod vulnerabilnih i nevulnerabilnih pojedinaca. Pozitivni simptomi su halucinacije i sumanute ideje. biohemijski.).Negativni simptomi nastaju kao posljedica patoloških procesa u prefrontalnom korteksu.Prosjek godina za početak prve psihotične epizode su srednje dvadesete. anatomsko-morfološki. spavaju u sobi sa roditeljima do kasne adolescencije). Aktivna faza se karakteriše pojavom halucinacija. . neobičnim ponašanjem. a manifestuju se povlačenjem u sebe. Simptomi shizofrenije dijele se na pozitivne i negativne. neadekvatnim ponašanjem. životni stresni događaji itd. razdražljivošću i depresijom. nedostatkom inicijative itd).

Bolesnik saopštava da čuje jedan ili više glasova koji govore o njemu. -Poremećaj volje (Simptomi poremećaja volje kod shizofrenih bolesnika su: abulija. tek u trećoj ili četvrtoj deceniji života. ideje ljubomore. -Poremećaji mišljenja (Poremećaji mišljenja mogu biti formalni i sadržajni. nemogućnosti ispunjenja zahtjeva okoline i smanjenjem cjelokupne aktivnosti. naročito slušnim i drugim čulnim obmanama. afektivna ravnodušnost. a govor nekoherentan. volje. veličine. Rezidualna shizofrenija Bolest počinje kao hronično stanje shizofrenog oboljenja i veoma jasno postoji progresija od ranog do kasnog stadija. . negativizam i katatoni poremećaji. zaravnjenost ili pustoš. da mu se misli čitaju. religiozne i somatske. gdje dominiraju afektivne promjene. olfaktivne ili gustatorne. -Poremećaj afektiviteta (Afekat shizofrenih bolesnika je izmijenjen po kvalitativnom tipu.Karakteriše se dugotrajnim negativnim simptomima. taktilne. koje su često udružene s halucinacijama. karakteriše se relativno trajnim ispoljavanjem paranoidnih ideja.Izražena je težnja ka socijalnoj izolaciji. disocijacija. Paranoidna shizofrenija Paranoidna shizofrenija se javlja kasnije. Katatona shizofrenija Manifestuje se izraženim psihomotornim poremećajima koji se mogu izmjenjivati između krajnosti kao što su hiperkinezija i stupor. koje se mogu ispoljiti kao ideje proganjanja (paranoidne). koji se manifestuje čudnim ponašanjem.Od formalnih najčešće su zastupljeni: blok.Sadržajni poremećaji obuhvataju sumanute ideje. u adolescenciji. govora i katatonih simptoma. TIPOVI SHIZOFRENIJE Hebefrena shizofrenija Hebefrenija je oblik shizofrenije koji se javlja najranije. Shizofrenija simpleks Simpleks ili jednostavni oblik shizofrenije ima postepen ili podmukao početak i progresivan razvoj. -Perceptivni poremećaji (Kod shizofrene psihoze javljaju se čulne obmane: iluzije i halucinacije. hipobulija. mišljeja i ponašanja. odnosa-da je pod kontrolom. paramimija.Razvijena klinička slika Simptomi shizofrenije se manifestuju poremećajima:percepcije. pa su zastupljeni simptomi: paratimija. Najčešće su slušne halucinacije. mišljenje je dezorganizovano. ili pak automatska poslušnost i negativizam. Istaknuto obilježje ovog stanja mogu biti epizode snažnog uzbuđenja. a veoma rijetko vidne.Raspoloženje je površno i neprimjereno. afektiviteta. i to:slušne.Nema poremećaja afekta. tangencijalnost misli. volje. krivice.

neuroleptike.Terapeutski cilj je kontrola simptoma i socijalna rehabilitacija pacijenta. olanzepin) i atipični neuroleptik klozapin su donekle uspješni u tretmanu negativnih simptoma i ne izazivaju ekstrapiramidalne sporedne efekte. Pozitivni simptomi (halucinacije. suicidalne. Kratkotrajna hospitalizacija se koristi u slučaju akutnog pogoršanja (sumanute ideje. još i psihoterapija i socioterapija. Novi (risperidon. ekstremna anksioznost. S obzirom da je etiologija bolesti nepoznata. homocidalne. zastrašujuće halucinacije. U liječenju se primjenjuju uz psihofarmakoterapiju.) uspješno se kupiraju neurolepticima.Dugotrajan tretman je neophodan kod svih shizofrenih bolesnika.TERAPIJA Hospitalizacija shizofrenih bolesnika može biti kratkotrajna i dugotrajna. terapija nije etiološka. . agresivnost. sumanute ideje i dr. tj. Dugotrajna hospitalizacija se primjenjuje kod onih bolesnika koji su težko invalidizirani i gdje lokalna društvena zajednica nije u stanju da podrži pacijenta da živi u porodičnim uslovima ili samostalno. i nesposobnost da se pacijent brine o sebi).

Neki biološki orijentisani istraživači su na osnovu analize evociranih potencijalu uočili da pacijenti sa somatizacijskim poremećajem imaju izvjesna oštećenja pažnje i kognicije što se manifestira u pogrešnoj percepciji somatosenzomih senzacija. vidno oštećenih socijalnih i radnih sposobnosti. U toku posjete dozvoljenje kratki fizikalni pregled. Familijame i blizanačke studije pokazuju da genetički faktor igra značajnu ulogu u etiologiji ovog poremećaja. Međutim. Uzrok somatizacijskog poremećajaje nepoznat. . karakteristično je za ove pacijente da neprestano traže medicinsku pomoć.Somatoformni poremećaji Somatoformni poremećaji su karakterizirani fizičkim simptomima za koje ne postoji adekvatno medicinsko objašnjenje. dok prvostepeni rođaci muškog spola pokazuju antisocijalnu strukturu ličnosti i sklonost zloupotrebi psihoaktivnih supstanci. raznovrsni somatski simptomi koji uključuju više organskih sistema (npr. Prevalencija od 1% -2% medu ženama u opštoj populaciji ukazuje da se radi o relativno čestom oboljenju. ali dodatne laboratorijske procedure u pravilu treba izbjegavati. gastrointenstinalni i neurološki). Somatizacijski poremećaj se uglavnom javlja kod ljudi koji pripadaju nižim socijalnim slojevima i koji su nedovoljno obrazovani. Pokazalo se da pacijenti sa ovim poremećajem imaju najbolju pognozu ukoliko je poremećaj u početnoj fazi prepoznat od jednog ljekara opšte prakse. a ne mogu se objasniti na osnovu objektivnih fizikalnih i laboratorijskih pretraga. supstitucija potisnutih instiktivnih impulsa. Nekoliko kliničkih istraživanja je pokazalo da je somatizacijski poremećaj udružen sa drugim mentalnim poremećajima. Onog trenutka kadaje somatizacijski poremećaj dijagnosticiran. Poremećaj je hroničan i u pravilu se javlja prije tridesete godine života. Somatski simptomi prouzrokuju značajan emocionalni stres kao i oštećenje socijalnih i radnih sposobnosti. Bihejvioristi smatraju da u ovoj vrsti poremećaja ključnu ulogu igra učenje od roditelja. Premorbidne karakteristike ličnosti kod ovih pacijenata su uglavnom izbjegavanje. Žene obolijevaju pet puta češće u odnosu na muškarce. U ovom poglavlju biće pomenuti neki od najvažnijih somatoformnih poremećaja uključenih u MKB-10. paranoidnost. Interesanto je da je u oboljelim familijama ovaj poremaćaj manifestan samo kod prvostepenih rođaka ženskog spola. Pored značajnog psihološkog stresa. najčešće sa  bipolarnim poremećajem raspoloženja i  zloupotrebom psihoaktivnih supstanci. ljekar opšte prakse treba nastojati da prihvati somatske žalbe pacijenta kao emocionalne. ustvari. Psihoanalitička interpretacija počiva na hipotezi da su somatizacijski simptomi. Somatizacijski poremećaj Somatizacijski poremećaj karakteriziraju mnogobrojni. model prisutan u izvjesnim kulturama. treba uvijek imati u vidu da takav pacijent može istovremeno imati i neku drugu organsku bolest. Ljekar opšte prakse bi trebao viđati takvog pacijenta u redovno propisanim i kratkim posjetama (najmanje jednom mjesečno). sklonost porazima i opsesivno-kompulzivno ponašanje.

za sve štoje loše urađeno u prošlosti (bilo realno ili imaginarno).   Hipohondrijski poremećaj ima epizodičan tok. Epizode traju od nekoliko mjeseci do godinu dana. Etiologija  Jedna od teorija o etiologiji hipohondrijskog poremećajaje zasnovana na socijalnom modelu učenja. Šestomjesečna prevalencija ovog poremećaja od 4% . U nekim slučajevima može se naći jasna veza između egzacerbacije hipohondrijskih simptoma i psihosocijalnog stresa. U ovom slučaju uloga bolesnika omogućava individui da izbjegne ili odloži obaveze čiji su zahtjevi izvan njegovih realnih mogućnosti. jerje na taj način pacijent uvjeren da nije napušten od svog ljekara. hipohondrijski poremećaj je samo jedna od varijanti nekih drugih mentalnih poremećaja. Bolne i somatske patnje stoga imaju značenje zaslužene kazne . Poremećaj je podjednako zastupljen kod oba spola. lako početak bolesti može biti vezan za bilo koju dob.6% u kliničkoj populaciji. prema nekim autorima. kao i oštećenje socijalnih i radnih sposobnosti. a razdvojene su relativno dugim periodima remisije. U prilog tome je i činjenica da je hipohondrijski poremećaj komorbidan sa dva gore pomenuta u 80% slučajeva. Pacijenti sa hipohondrijskim poremećajem su rezistentni na psihoterapiju. prevashodno depresivnog i anksioznog poremećaja. Pacijent je u potpunosti preokupiran tim simptomima i ustrašen da boluje od teške i neizlječive bolesti. U slučajevima kada je somatizacijski poremećaj udružen sa poremećajima raspoloženja ili anksioznim poremećajima. Nemoguće ga je ubijediti u suprotno i pored toga što se medicinski uzrok ne može ustanoviti na osnovu objektivnih fizikalnih i laboratorijskih pretraga. kao i  snižen prag tolerancije za osjećaj tjelesne neugodnosti. Hipohondrijski poremećaj Glavna karakteristika hipohondrijskog poremećaja je pacijentova nerealistična i neadekvatna interpretacija bolova koji su uglavnom ograničeni najedan ili najviše dva organska sistema. Osobe sa blažom formom ovog poremećaja se uglavnom nikada i ne obrate psihijatru nego se tretiraju kod ljekara opšte prakse ili dmgih specijalista. Kao rezultat pacijentove preokupacije javlja se značajan stres. S . Nadalje. koriste se odgovarajući psihofarmaci. Psihoterapija pomaže pacijentima da se suoče sa svojim simptomima i da razviju alternativne strategije kako da ispolje svoja osjećanja. njačešće se javlja između dvadesete i tridesete godine života. Česti i redovni fizikalni pregledi su korisni. Psihodinamska škola objašnjava hipohondrijazu kao odbranu od krivnje i osjećanja daje osoba po prirodi loša. ali vrlo kontrolirano jer pacijenti sa somatizacijskim poremećajem su skloni da ih adekvatno ne koriste. Postoje brojni pokazatelji da ovi pacijenti premorbidno  imaju tendenciju da preuveličavaju i prenaglašavaju benigne somatske senzacije. Psihoterapija (individualna i grupna) značajno utiče na smanjenje broja hospitalizacija (do 50%).Najracionalnija strategija za ljekara opšte prakse u primamoj zaštitije da pacijenta sa somatizacijskim poremećajem pokuša uvjeriti da postoji mogućnost da je psihološki faktor uzrokom njegovih simptoma i da se pacijent treba obratiti psihijatru.

osjećaj vrućine. Perzistentni somatiformni bolni poremećaj Primami simptom perzistentnog somatifomog bolnog poremećajaje uporan i intenzivan bol najednom ili više mjesta a koji se u potpunosti ne može pripisati nepsihijatrijskom medicinskom ili neurološkom stanju. Postoji nekoliko teorija o etiopatogenezi ovog poremećaja. Ovaj poremećaj je dva puta češći kod žena nego kod muškaraca. anksiozni i poremećaji vezani za zloupotrebu psihoaktivnih supstanci u usporedbi sa prevalencijom u opštoj populaciji. žigovi. Ppored toga postoji izvjestan broj pacijenata kod kojih se ta veza ne može utvrditi a koji u potpunosti zadovoljavaju kriterij za ovo stanje. nadustosti. Neki psihijatri misle daje uporan i tvrdokoran bol konceptualiziran u cilju manipulacije i . Ukoliko hipohondrijski poremećaj nije udružen sa drugim mentalnim poremećajima.  Subjektivni i nespecifični simptomi kao što su bolovi. dok ga ignoriranje i kažnjavanje inhibiraju. Poremećaj se obično javlja u četvrtoj i petoj deceniji života. zbog toga štoje veća vjerovatnoća povređivanja u toku radnog vijeka.druge strane. ima vrlo dobru prognozu. Najčešće "aficirani" sistemi su    kardiovaskulami ("srčana nervoza").    Prema psihodinamskoj teoriji bol može biti u funkciji metoda za zadobivanje Ijubavi. vrtoglavice i opšte slabosti su karakteristični za drugi oblik ovog poremećaja. Kod velikog broja pacijenata sa ovim poremećajem evidentan je psihološki stres ili trenutne poteškoće i problemi koji su u direktnoj vezi sa aktuelnim tegobama. Prvostepeni rođaci pacijenata sa perzistentnim somatiformnim bolnim poremećajem su u povećanom riziku da obole od istog poremećaja To ukazuje na eventualnu genetičku podložnost ili bihejvioralni mehanizam u transmisiji poremećaja Mogući razlog zbog čega se ovaj poremećaj javlja relativno kasno je da se tolerancija na bol smanjuje sa starenjem. pretjerano znojenje i tremor. invazivne dijagnostičke i terapijske procedure se smiju poduzimati samo u slučaju kada za to postoje objektivne indikacije. Simptomi se uglavnom ispoljavaju u dva oblika. Somatiformna autonomna disfunkcija Kod ovog poremećaja pacijent se uglavnom žali na somatske tegobe koje odgovaraju organskim sistemima koji su pod kontrolom autonomnog nervnog sistema. Bihejvioristi smatraju da podržavanje pacijenta u njegovom bolu potencira bolno ponašanje. Fizički radnici najčešće trpe od ovog poremećaja. od kojih nijedan ne ukazuje na objektivni somatski poremećaj odgovarajućeg sistema ili organa. U familijama ovih pacijenata mnogo su češći depresivni. kazne za nešto loše učinjeno kao i način za ispaštanje krivnje.  Prvi oblik je karakteriziran vegetativnim simptomima kao što su palpitacije. respiratomi (psihogena hiperventilacija i "napadi kašlja") kao i gastrointenstinalni ("želudačna nervoza" i "nervozom uzrokovane dijareje").

Potpuno su preokupirani bolom i smatraju ga izvorom vlastite bijede. U pravilu ovi pacijenti imaju dugotrajnu istoriju medicinskih i hirurških intervencija.zadobijanja prednosti u zamršenim Ijudskim odnosima (npr. Istraživanja pokazuju da su depresivni simptomi prisutni u 60% do 100% pacijenata sa poremećajem bola. Značajnu ulogu igraju endorfini u centralnoj modulaciji bola. Oni upomo posjećuju Ijekare i traže lijekove. smanjenje libida. U osnovi bol može biti posttraumatski. neuropatski ili jatrogeni. Stoga neki autori smatraju da je ovaj poremećaj samo jedan od oblika maskirane ili somatizirane depresije. atipični facijalni bolovi ili hronični bol u zdjelici. ali da bi se postavila dijagnoza somatiformnog perzistentnog poremećaja bola mora biti utvrđen psihološki faktor koji ima jasnu i nedvojbenu ulogu u pojavi bolnog simptoma i njegovog širenja. U početnoj fazi bolje obično blag i podnošljiv. nesanica i razdražljivost. U toku narednih nekoliko sedmica ili mjeseci intenzitet bola se naglo pojačava. Klinički tok može biti sekundamo kompliciran adikcijom na različite supstance koje su pacijenti koristili da bi smanjili bol. Pacijenti koji pate od ovog poremećaja ne sačinjavaju jedinstvenu grupu. . stabilizacija braka koji se raspada). Najprominentniji depresivni simptomi u sklopu ovog poremećaja su gubitak energije. radi se o heterogenoj grupi pacijenata koji ispoljavaju različite vrste bolova kao što su npr. U stvari. bol u leđima. Veoma često negiraju emocionalne patnje ("njihov život je savršen i sveje uredu osim bola koji ne mogu da istrpe"). U najvećem broju slučajeva poremećaj postaje hroničan i onesposobljavajući. Biološka istraživanja ukazuju daje serotonin glavni neurotransmiter sa mjestom djelovanja u silaznim inhibitomim putevima uključenih u transmisiju bola.

anhedonični i do izvjesnog stepena depresivni i anksiozni. U nekim slučajevima pacijenti vide samog sebe sa distance. važno je napomenuti da postoji značajna kulturološka razlika u manifestaciji simptoma.Tretman ovih pacijenata je vrlo kompleksan i u osnovi je rehabilitacioni. slično djejstvo imaju i neki dmgi serotoninergički antidepresivi. tenzivne glavobolje kao i osjećanje opšte nestabilnosti. Depersonalizaciono-derealizacioni sindrom Kod ovog poremećaja pacijenti imaju utisak da njihove misli. stanja mišićne napetosti i tenzivne glavobolje. Ovaj poremećaj u čistom i izoliranom oblikuje veoma rijedak. mogu se izdvojiti dva tipa ovog poremećaja koji imaju veliki broj zajedničkih simptoma. sjećanja i emocije. Analgetici. Kod drugog oblika ovog poremećaja dominira osjećanje fizičke i tjelesne iscrpljenosti poslije minimalno uloženog napora. hlorimipramin i doksepin) su se pokazali korisnim. Otvoreno je pitanje da li ovi agensi smanjuju bol zbog primarnog antidepresivnog efekta. Preporučljivo je pomjeriti pacijenta iz njegovog ambijenta i uključiti ga u kontrolirani hospitalni program koji podrazumijeva multidisciplinami pristup koji uključuje primjenu različitih vrsta terapijskih metoda. . Ritam spavanja (sna)je poremećen sa insomnijom u početnoj fazi. da im se tijelo mijenja i postaje "beživotno". predstave. Drugim riječima. a najčešće hipersomnijom u izraženoj faziporemećaja. Blokade nerava i himrške ablativne tehnike nemaju efekta kod većine pacijenata sa poremećajem bola i recidivi sejavljaju uvijek nakon šest do osamnaest mjeseci. sedativi i anksiolitici nisu od velike koristi u tretmanu ovog poremećaja. ili pak svoje mrtvo tijelo. tijelo i okolina izgledaju nerealno. Pacijenti se pored toga žale na neprijatne asocijacije i sjećanja. oni osjećaju da gube vlastite misli. a okolina im izgleda potpuno neprirodnom. ili pak imaju direktni analgetički efekat putem stimulacije eferentnih inhibitomih bolnih puteva. Generalno. a istovremeno postoji opasnost od sekundarne adikcije. Antidepresivi (hloramitriptilin. Pacijenti su zabrinuti zbog svog mentalnog i fizičkog stanja. Ostali neurotski poremećaji Neurastenija Kada je u pitanju neurastenija. Bihejvioralni tretman se pokazao efektivnim kod migrenoznog. Interesantno. Kod oba oblika ovog poremećaja veoma su česte vrtoglavice. Kod jednog tipaporemećaja osnovno obilježje je zamor nakon umnograda koji redovno dovodi do pada efikasnosti u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. razdražljivi. oslabljenu koncentraciju i neefikasnost. miofacijalnog bola. Etiološki uzrok ovog poremećajeje nepoznat. da njihovo ponašanje na neki način nije više njihovo vlastito.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->