DEMENCIJA Demencija je hronični generalizirani sindrom, koga karakteriše opće intelektualno propadanje, a primarni uzrok nastanka je najčešće u samom

mozgu.Nastaje usljed difuznog, trajnog oštećenja funkcija i struktura mozga.Javlja se obično u poodmaklim godinama života. Uzroci mogu biti različiti: degenerativni (Alzheimerova bolest, Parkinsonova bolest), mehanički, vaskularni, inflamatorni, toksični, neoplastički, metabolički. Klinička slika Klinička slika se karakteriše opadanjem sposobnosti upamćivanja nedavnih događaja, mišljenja, prosuđivanja.Pacijenti su apatični ili nezainteresovani, zbunjeni.Izvršavanje svakodnevnih radnji je poremećeno (oblačenje, pranje, kuhanje).Bolesnici se lako uznemire, postaju plačni ili uzbuđeni.Karakteristično je zapostavljanje higijene. Klasifikacija Prema izraženosti simptoma demencija može biti: - Laka:Rad ili socijalne aktivnosti su poremećeni.Mogučnost nezavisnog življenja je očuvana. - Srednja:Nezavisno življenje je rizično. - Teška:Ne postoji mogučnost samostalnog života i stalni nadzor je neophodan. Dijagnoza Obitelji su najčešće one koje se jave za pomoć.Oni navode slabljenje pamćenja kod njihovog člana, promjenu ličnosti i ponašanja. Testovi pamćenja i mišljenja mogu uključivati: - sposobnost prisjećanja naziva tri obična predmeta odmah kod pokazivanja i ponovo nakon tri minute, - sposobnost pobrojavanja dana u sedmici obratnim redoslijedom. Diferencijalna dijagnoza Diferencijalno dijagnostički treba isključiti depresiju, urinarnu infekciju i ostale infekcije, subduralni hematom, normotenzivni hidrocefalus, anemiju, nedostatak B12, sifilis. Neki lijekovi takođe mogu dovesti do gubitka pamćenja i koncentracije. Kako pomoči pacijentu i porodici Treba pratiti sposobnosti pacijenta.Ako je poremećaj blag, treba uzeti u obzir korištenje podsjetnika.Smještanje i ostavljanje pacijenta na nepoznatim mjestima i situacijama treba izbjegavati.Važno je ublažavanje stresa, kako kod pacijenata tako i kod onih koji brinu o njemu.Ako je potrebna intenzivna njega pacijenta treba smjestiti u bolnicu ili starački dom. Liječenje U liječenju se koriste sedativi ili hipnotici (benzodiazepini) i to oprezno, jer ovi lijekovi mogu pogoršati konfuznost.Daju se i neuroleptici, u niskim dozama (haloperidol 0,5-1 mg 1-2 puta dnevno) u cilju kontrole agitiranosti, psihotičkih simptoma ili agresivnosti.

TEŽI (MAJOR) DEPRESIVNI POREMEĆAJ
1. EPIDEMIOLOGIJA Depresivni poremećaji su česti. Procjena rizika od većih depresivnih poremećaja tokom života iznosi od 10-30%. Depresija je dva puta češća kod žena nego kod muškaraca. Rizik od veće (major) depresije se povećava 1.5 to 3.0 puta ukoliko je bolest prisutna kod prvog srodnika. Skorije kanadsko istraživanje pokazuje da se u najvećem postotku početak depresije javlja kod mladih odralih osoba (u dobi od 12 do 24 godine). Vrijednosti prevalence su skoro podcijenjene, jer je dobro poznato da mnogo ljudi koji zadovoljavaju dijagnostičke kriterije depresije ne traže pomoć u liječenju. Bolesti depresije nose sa sobom značajan rizik od smrti i invaliditeta. Oko 15% pacijenata umre od svoje vlastite ruke, i kod bar 66% svih samoubistava je prethodila depresija. U Kanadi , depresija je vodeći uzrok invaliditeta i prerane smrti kod ljudi od 18 do 44 godine, a očekuje se da će biti drugi vodeći uzrok invaliditeta kod osoba svih životnih doba do 2020 godine. Depresija takođe utiče na članove porodica i hranioce, a dokazano je da djeca depresivnih majki imaju povećan procenat problema u školi i u ponašanju. Poznato je da su bolesti depresije povezane s povećanom stopom smrtnosti i invaliditeta od kardiovaskularnih oboljenja. Taj povećani rizik je neovisan o drugim većim rizicima, uključujući dob, ventrikularnu ejekcionu frakciju i prisustvo diabetes mellitus-a. 2. ETIOLOGIJA Uzrok depresije ima više faktora. Biološki, psihosocijalni i faktori okoline vjerovatno djeluju u kombinaciji kod osjetljivih individua tako što ubrzaju epizode depresije. • Genetički: ne postoji identifikovan “gen depresije” ali poremećaj pokazuje porodično grupisanje. Ova povezanost se potvrdila čak i u studijama kod blizanaca razdvojenih po rođenju i odgojenih u različitim porodicama, tako da ne može biti objašnjena u potpunosti faktorima okoline. • Neurohemijske abnormalnosti: Poremećaji u nekoliko neurotransmiterskih sistema, posebno norepinefrina i seretonina povezani su sa depresijom. Ovu hipotezu je potrdio povoljan odgovor na antidepresivne lijekove koji utiču na ove sisteme. • Psihodinamični faktori:

Neke karakterne crte kao što su nisko samopoštovanje i tendencija samo-kritikovanja su češće kod osoba koje su sklone depresiji. Premda su klinička depresija i normalna žalost dvije različite cjeline, ozbiljni gubici mogu ubrzati depresiju. Neka istraživanja su pokazala višu incidencu depresije kod odraslih koji su izgubili roditelje (zbog smrti) u ranom djetinjstvu. Socijalna izolacija povećava rizik od depresije. 3. DIJAGNOZE DEPRESIJE 3.1. Opći simptomi

Depresivni pacijenti će predstaviti ljekaru nejasne simptome kao što su zamor, slabost, poremećaji sna ili pretjerane brige o manjim fizičkim oboljenjima. Visok pokazatelj sumnje je potreban da bi se dijagnosticirala depresija. Dijagnoze se obično mogu uspostaviti nakon detaljne istrage simptoma koristeći dijagnostičke kriterije navedene ispod. Takođe je od pomoći i razgovor sa članovima porodice o primijećenom ponašanju kod pacijenta. 3.2. Kriteriji dijagnosticiranja glavnih depresivnih poremećeja Izvor : Dijagnostički i statički priručnik mentalnih poremećaja DSM-IV A
Pacijent ima depresivno raspoloženje (npr. osjećaj tuge ili praznine) ili gubitak interesa ili zadovoljstva većinom vremena u toku 2 ili više sedmica uz više dolje navedenih simptoma: • San- insomnija ili hipersomnija skoro svakog dana • Interes-primjetno smanjen interes ili nedostatak zadovoljstva kod skoro svih aktivnosti većinu vremena • Krivica- pretjerani ili neprikladni osjećaj krivice ili bezvrijednosti većinu vremena • Energija- gubitak energije ili zamor većinu vremena • Koncentracija- smanjena sposobnost razmišljanja ili koncentracije, neodlučnost; većinu vremena • Appetit- povećan ili smanjen apetit • Psihomotorika- opažena psihomotorna agitacija/depresija • Samoubistvo- povratne misli o smrti /suicidalne ideje Simptomi ne zadovoljavaju kriterije za mješovite epizode (manično-depresivne epizode) Simptomi uzrokuju klinički značajan distres ili pogoršanje u socijalnim, profesionalnim ili nekim drugim bitnim područjima funkcionisanja Simptomi se nisu javili usljed direktnih fizioloških efekata supstanci (npr. zloupotreba droga, lijekova) ili opštih medicinskih stanja Simptomi nisu uzrokovani žalošću

B C

D

E

4. MENADŽMENT - TRETMAN Pacijentova razmišljanja o samoubistvu trebaju se ozbiljno shvatiti. Vec pri prvoj pacijentovoj posjeti, kliničaru ovo mora biti jasno i mora redovno pratiti pacijentove promjene u namjerama i i suicidalnosti.Prioritet je uvijek naravno kako pacijentova tako i sugurnost drugih osoba.Detaljan plan samoubistva,socijalna izolacija,zloupotreba supstanci,raniji pokušaji suicida kao i porodična istorija suicida umnogome povećava rizik,što može ukazivati na potrebu pažljivog i bliskog posmatranja(češće posjete,paziti da pacijent ne stanuje sam nego sa rođacima ili prijateljima,ili hospitalizacija).

4.1. Nefarmakološki tretman Tretman zahtjeva suosjećajan ali objektivan (bez ličnih predrasuda) pristup ljekara. Inicijalno, ljekar treba da educira pacijenta da je depresija bolest gdje je tretman moguć i naročito da im ukaže na to kakva su njihova lična očekivanja za signifikantan ili potpun poravak.Pacijeti trebaju biti ohrabreni da postavljaju pitanja.Članovi porodice-obitelji su ključni saveznici u pružanju podrške depresivnim pacijentima i njihovo uključivanje mora biti ohrabreno. Kratkoročna psihoterapija podrške (5-20 min) se koristi u kriznim intervencijama i kod olakšanja simptoma akutne depresije tako da se pacijenti mogu bolje nositi sa svakodnevnim aktivnostima i imati bolje međuljudske odnose. Koristeći vještine slušanja i komunikacije o kojima se diskutovalo u PAT jedinici 4 pomoći ćete mu na duži period. Kognitivno-bihevioralna terapija specifično cilja na proces razmišljanja koji je u pozadini kod svakog pacijenta sa depresivnim raspoloženjem. Na primjer, pacijent je ohrabren da se suoči sa mišlju”Ja sam bezvrijedan” nabrajajući svoja postignuća čak i ako se čine neupečatljivim za pacijenta. Kliničke studije su dokazale efektivnost ove tehnike. Druge ne –farmakološke terapije uključuju tjelesne vježbe, pojačanu socijalizaciju terapije svjetlošću i manipulacije putem sna. 4.2. Terapija antidepresivima 4.2.1. Uvod Terapija sa antidepresivnim lijekom je preferirani tretman u slučajevima umjerene do teške major depresije. Stopa odgovora na terapiju antidepresivima je oko 60 % a blizu je 80 % ako se uvede drugi lijek nakon izostalog odgovora sa inicijalnim antidepresivom. Fiziološki simptomi depresije (poremećaj spavanja, apetita, energije i motorne aktivnosti) mogu se povući prije nego što se pacijent subjektivno počne osjećati bolje (zato ima smisla tražiti “objektivne” izvještaje od članova porodice). Simptomi se tipično ne počnu povlačiti dok pacijent ne uzme adekvatnu dozu lijeka u periodu od 2 do 4 sedmice. Za potpunu remisiju je ponekad potrebno do četiri mjeseca. Pacijenti trebaju biti svjesni da su nus-pojave tipično prolazne i da zbog njih ne bi trebali prestati sa terapijom, čak iako se osjećaju bolje, bez prethodne konsultacije sa ljekarom. 4.2.2. Izbor antidepresiva Niti za jedan antidepresivni lijek se nije dokazalo da je više efikasan od drugih, stoga se drugi faktori trebaju uzeti u razmatranje pri donošenju odluke koji je lijek najbolji za pojedinog pacijenta. Prilikom donošenja odluke o izboru antidepresiva treba uzeti u obzir dolje navedene osnovne koncepte: • • Ako je pacijent ( ili član porodice) prethodno imao pozitivan odgovor na specifičan antidepresiv, razborito je propisati taj lijek. Kod suicidalnih pacijenata kod kojih postoji opasnost od predoziranja treba izbjegavati triciklične antidepresive i inhibitore monoamino oksidaze (IMAO).

2.. Kod pacijenata sa koegzistirajućim medicinskim poremećajem koji već uzimaju brojne druge lijekove.2. antidepresivna terapija se treba nastaviti u terapijskoj dozi još najmanje 6 mjeseci da bi se značajno smanjio rizik od relapsa. onda je razborito uvesti period ispiranja da se izgube neželjeni efekti prije nego što se uvede drugi lijek. epizode nakon 50-te godine i epizode koje je teško tretirati). tako da se tipično doza prvog lijeka postepeno smanjuje dok se uvodi novi antidepresiv.2.3. Prema trenutnim mišljenima u ovakvim slučajevima pacijentu treba propisati selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja (re-uptake) serotonina ili neki od novijih antidepresiva. 4. trošak. citalopram. Kliničar treba razmotriti sa pacijentom prednosti (prevencija rekurencija-povrata) i rizike (npr. onda je prelaz na drugi antidepresiv (promjena antidepresiva) odgovarajuća strategija. nema potrebe prestati sa uzimanjem prvog antidepresiva prije nego sto se počne uzimati drugi. nauzeju. nepogodnosti uzimanja lijeka) tretmana. Ovi lijekovi su relativno sigurni u slučaju predoziranja.5. Trenutne smjernice sugeriraju da. doza se treba postepeno smanjivati da bi se izbjegli simptomi koji se mogu javiti pri naglom prestanku uzimanja antidepresiva. venlafaxin). jer oni traže period ispiranja dug 2 sedmice prije nego što se započne sa uvodjenjem drugog antidepresiva. nakon što dodje do oporavka. neželjeni efekti. Promjena antidepresiva Ako nema odgovarajućeg odgovora ili je odgovor na izabrani antidepresiv limitiran a povećanje doze je ili bilo neuspješno ili neprimjereno. Većina ljekara (i njihovih pacijenata) prestanu sa antidepresivnom terapijom prerano. O stalnoj terapiji antidepresivima treba razgovarati sa pacijentima sa dodatnim faktorima rizika (2 ili više epizoda depresije u 5 godina. Doza održavanja Preko 70% pacijenata dožive povrat depresije u toku života. 4. bez prethodnog razgovora o riziku od relapsa i posljedičnom riziku od onesposobljenja i smrti.4. sertralin. Generičko Tvorničko Doziranje Ime ime kod odraslih Komentari . treba odabrati antidepresiv sa što manje lijek-lijek interakcija (npr. 4. Ako pacijent nije dobro podnosio prvi lijek. glavobolju i seksualnu disfunkciju. odnosno da li je pacijent u mogućnosti sebi priuštiti taj lijek. Klasični inhibitori MAO su izuzetak. Antidepresivni lijekovi Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotinina –Selective Serotonin Re-uptake Inhibitors (SSRI) Potencijalni neželjeni efekti uključuju anksioznost. Treba uzeti u obzir i cijenu lijeka.• • • Tolerantnost nus-pojava (neželjenih efekata) treba biti individulano odredjena za svakog pacijenta. Generalno. Ako se donese odluka o prestanku antidepresivne terapije. agitaciju.

Primarna indikacija je opsesivno-kompulzivni poremećaj. Triciklični antidepresivi Svi triciklični antidepresivi su potencijalno letalni kod predoziranja uslijed kardijalne toksičnosti. dextromethorphan. urinarnu retenciju i povećanje tjelesne težine. Generičko Tvorničko Doziranje Ime ime kod odraslih Komentari Amitriptylin Elavil 25-300 Može biti koristan kod nekih hroničnih bolnih mg/dan stanja. SSRI. Može biti koristan kod Predmenstrualnog disforičnog poremećaja. mg/dan Nortriptylin Pamelor 25-150 Metabolit amitriptylina mg/dan Inhibitori monoamino oksidaze ( IMAO) Obično su rezervisani za pacijente koji ne podnose druge klase antidepresiva. uključujući. S obzirom da su moguće interakcije i sa brojnim drugim lijekovima uporednu upotrebu propisivati sa velikim oprezom. Potencijalni neželjeni efekti uključuju ortostatsku hipotenziju. mg/dan Imipramin Tofranil 30-300 Pogledati opšte komentare navedene gore. Amoxapin Asendin 50-300 Ima efekat blokiranja dopamina (stoga postoji rizik mg/dan od tardivne diskinezije) Clomipramin Anafranil 25-250 Povećan rizik od konvulzija mg/dan Desipramin Norpramin 25-300 Metabolit imipramina mg/dan Doxepin Sinequan 25-300 Potentan antihistaminik. Takodjer se koristi kod paničnih ili generaliziranih anksioznih poremećaja. Može biti koristan kod post-traumatskog stresnog poremećaja. Generičko Ime Tvorničko Doziranje Komentari . Doze koje se uzimaju nakon podneva mogu izazvati insomniju. venlafaxin—povećavaju rizik od serotonin sindroma (hipertenzija. Nema signifikantnih lijek-lijek interakcija. smrt). suha usta. Sedirajuće dejstvo. Treba izbjegavati hranu koja sadrži tiramin i odredjene produkte koji se mogu dobiti u apotekama bez recepta.Fluoxetin Prozac 10-80 mg/dan Fluvoxamin Paroxetin Sertralin Citalopram Luvox Paxil Zoloft Celexa 50-300 mg/dan 10-60 mg/dan 25-200 mg/dan 20-40 mg/dan Vrlo dugo vrijeme poluživota (5 dana). i simpatomimetike kao što je pseudoephedrin i phenylephrin. konstipaciju. Intrekacije sa lijekovima: trazodon. tahikardija. hipertermija.

ime Nardil Ronald A. Koristiti sa velikim mg/dan oprezom kod bolesti srca. Ako se naglo prestane sa uzimanjem ovog lijeka mogu se javiti vrlo teški simptomi povlačenja.Phenelzin Tranylcypromin Generičko Tvorničko Ime ime Bupropion Wellbutrin. cerebrovaskularnim poremećajima ili kod pacijenata sa konvulzivnim napadima. Koristiti sa velikim mg/dan oprezom kod pacijenata sa srčanim.5-90 Pogledati opšte komentare mg/dan navedene gore. 25-600 Rizik od priapizma kod muškaraca. 2002. Parnate 20-60 Pogledati opšte komentare mg/dan navedene gore. Vrlo sedirajuće dejstvo. 200-600 Blaži porast krvnog pritiska. Ostali antidepresivi Doziranje kod odraslih Komentari 200-450 Povećan rizik od konvulzija. Nema signifikantne lijek-lijek interakcije. Siguran u slučaju predoziranja. Tableta od 150 mg sa mg/dan postepenim otpuštanjem se indicira kao dodatna terapija kod odvikavanja od pušenja. Treba ga mg/dan odvojiti od terapije sa inhibitorima MAO najmane 14 dana. 75-350 Rizik od stalnog porasta krvnog pritiska. Remick Diagnosis and management of depression in primary care: a clinical update and review CMAJ • November 26. 167 (11) . Zyban Nefazodon Serzone Trazodon Desyrel Venlafaxin Effexor kod odraslih 7.

. 5. Depresivno dijete u dobi od 4 godine pokazuje samodestruktivne želje.5. Adolescencija Značajan rast stope pojave depresije javlja se u periodu od djetinjstva do adolescencije. Metode koje se najčešće koriste su uzimanje droge ili alkohola. Dvije trećine depresivnih odraslih osoba pomišlja na okončanje vlastitog života. sa demencijom.1. DEPRESIJA TOKOM LJUDSKOG VIJEKA Iako su određene karakteristike depresije konzistentne tokom cijelog životnog vijeka. vješanje i trovanje karbon-monoksidom. Depresija u starijoj zrelosti često se miješa.3. razvoda ili smrti i psihijatrijskim oboljenjem u roditelja.3%. psihološke i socijalne varijable povećavaju rizik za pojavu depresije. U ovoj dobi prisutne su različite konstelacije simptoma depresije i stariji ljudi često ne obraćaju pažnju na depresivno raspoloženje. Ovo je potencijalno česta.4. Depresivni poremećaji su dvostruko češći u žena nego u muškaraca (širom svijeta) i češće se javljaju kod onih žena bez interpersonalnih kontakta. Odrasle osobe Pedeset % odraslih osoba sa depresivnim poremećajem dožive početak depresije u životnoj dobi od 20 i 50 godina starosti. Kod starijih osoba biološke. a metode se često greškom zamijene sa nesretnim slučajem. razvojna etapa u značajnoj mjeri utiče na to kako se ovaj poremećaj manifestuje u različitim dobnim skupinama. Ova stopa raste do 2% i viša je u dječaka nego djevojčica školskog uzrasta. te pogrešno dijagnostikuje. Uzrast od petnaest do devetnaest godina starosti pokazuju deset puta veću vjerovatnoću da izvrše samoubistvo u odnosu na uzrast od deset do četrnaest godina. fizičkog zlostavljanja. 5.2. 5. Rizik od pojave depresije u toku djetinjstva povećava se uslijed hroničnih fizičkih stanja. ali tragična situacija kada se ozbiljna depresija ne tretira i takva osoba može biti smještena u neodgovarajuću instituciju. pucanje. Prevalenca iznosi 5 procenata i slična je kod oba spola. 5. Stope pojave depresije ne zavise od socio-ekonomskog statusa i rase. Starije zrelo doba Depresivni poremećaji kao i simptomi depresije često se javljaju u ovoj životnoj dobi u frekvenciji do 20 procenata. siromaštva. Djetinjstvo Depresija se javlja u predškolskom uzrastu u stopi od 0. Depresija u adolescenciji postaje patološka kada su simptomi produženi. odvajanjem od roditelja. a oko 10-15 procenata to zaista i učini. Samoubistvo je treći najčešci uzrok smrtnosti kod dječaka u adolescentnom dobu i četvrti najčešći uzrok kod djevojčica.

poremećaj spavanja Nekontrolisano mokrenje i defekacija Gubitak težine. plačljivost Smanjenje inicijative i odgovora na stimuluse. zamor. apatija Zamor. nesanica Rijetko objelodanjivanje osjećaja tuge Moguće otkrivanje osjećaja tuge. Period po gubitku supružnika (pogotovo za muškarce) jeste period visokog rizika. suicidnih misli Razdražljivost. samokritičnost. gubitak težine Agitacija. anoreksija Somatske žalbe Slabi rezultati u školi Socijalno povlačenje. Karakteristike depresije kroz životni vijek DJETINJSTVO • • • • • Skriven početak Apatija. povećana agresivnost Djeca i predškolski uzrast • • Predpubertetska djeca • • • • • • • ADOLESCENCIJA • • • • • Osjećanja tuge manje učestala kod starijih dobnih skupina Nemir povezan sa nezadovoljstvom.Stopa izvršenja samoubistva najviša je među pripadnicima ove starosne dobi (50% viša u odnosu na mladje osobe) i većina ovih samoubistava dogodi se uslijed (unutar konteksta) depresivnog poremećaja. beznadežnost. osjećaj dosade. Osjećanja bespomoćnosti i beznadežnosti su posebno karakteristična za depresiju i slučajeve samoubistva kod starijih osoba. bezvrijednost Udruženo sa anksioznošću . povlačenje Slab apetit. razdražljivost Intenzivni. labilni afekti Nisko samopoštovanje.

abdominalni bol Hipersomnija RANO I SREDNJE ZRELO DOBA • • • • • • • • • Depresivno raspoloženje Anhedonija Osjećanja bezvrijednosti. krivice Smanjena energija. bježanje od kuće. fizičko nasilje Seksualna aktivnost Zloupotreba supstanci Žalbe na glavobolju. zamor Poremećaj spavanja. krađa.• • • • • • • • • • • • Osjećanja usamljenosti i nevoljenosti Pesimizam u vezi budućnosti Gubitak interesa za prijatelje i aktivnosti. posebno buđenje u rano jutro i učestalo buđenje u toku noći Smanjena seksualna aktivnost i interes Psihomotorno usporavanje (retardacija) Anksioznost Smanjen apetit. gubitak težine ili povećan apetit i gojenje STARIJE ZRELO DOBA • • • • • • • • • • • Malo je vjerovatno da će se žaliti na depresivno raspoloženje ili se prezentira sa plačnim afektom Osjećanja bespomoćnosti Pesimizam u vezi budućnosti Razmišljanje o problemima Kritičnost i zavist prema drugima Gubitak samopoštovanja Osjećanja krivice Duže i ozbiljnije depresije u odnosu na srednje zrelo doba Opaženi kognitivni deficiti Somatske žalbe Konstipacija . beznađa. revoltno ponašanje kao npr. apatija Nizak prag tolerancije frustracije Slabi rezultati u školi Sklonost svadjama Povećan konflikt sa kolegama Neprihvatljivo.

Klinička slika Zbog straha pacijenti mogu izbjegavati ili odbacivati svoje svakodnevne aktivnosti.• • • Socijalno povlačenje Gubitak motivacije Promjena apetita SUŠTINSKI /BAZIČNI /OSNOVNI SIMPTOMI KROZ STAROSNE GRUPE • • • Suicidne misli /ideje Smanjena koncentracija Poremećaj spavanja Izvodi iz: Procjene mentalnog zdravlja / Mental Health Assessment.društveni događaji. . posjete drugima.Takve situacije mogu biti: .odlazak iz kuće. . . . Jedinica 13 FOBIČNI POREMEĆAJI Pod fobičnim poremećajima podrazumijevamo bezrazložno jak strah od specifičnih mjesta ili događaja.otvoreni prostor. .Taj korak treba upražnjavati jedan sat svakog dana dok se ne savlada strah. kolima. napraviti kratku šetnju dalje od kuće sa članom porodice. pacijent treba vježbati sporo i relaksirajuće disanje.Sa pacijentom treba razgovarati o načinima prevazilaženja tih pretjeranih strahova.Ako strah i dalje postoji.visina.Ponekad se jave i tjelesni simptomi kao što su lupanje srca.istupi u javnosti.Zatim treba preći na složenije korake (npr.gužve ili javna mjesta. .Zbog toga pacijenta treba ohrabrivati da praktikuje metode kontrole disanja da bi reducirao simptome straha. koji će omogućiti pacijentu da se suprotstavi i nosi sa svojim strahovima. provesti duže vrijeme dalje od kuće).Pacijent ne bi trebao bježati od zastrašujuće situacije dok strah ne prestane. Liječenje Izbjegavanje zastrašujućih situacija može uzrokovati da strah postane jači. . ubrzano disanje.Treba planirati seriju koraka.Pri tome treba definisati prvi korak: npr. avionima. vozovima.Nepremostive teškoće mogu im predstavljati odlazak ljekaru. gušenje. govoreći sebi da će panika proći u roku od 30 minuta.Zbog straha pacijenti često izbjegavaju te situacije.putovanja autobusima. odlazak u kupovinu.

Pri ovome ne treba uzimati alkohol ili anksiolitike. Veoma je važno odrediti prijatelje ili člana porodice koji će pacijentu uvijek biti na usluzi i pomoći mu u prevazilaženju straha.Beta blokatori mogu reducirati tjelesne simptome. uz navedene postupke. Ako postoji depresija.Za pacijente sa učestalim i tačno određenim simptomima uzimanje anksiolitika (benzodiazepini) može pomoći. neće biti potrebna medikamentozna terapija. antidepresivi mogu pomoći (imipramin 50-150 mg na dan). U većini slučajeva. .

Afektivni poremećaji se javljaju u obliku manične epizode. smanjena potreba za spavanjem. kada se ispoljava ljutnja. bipolarnog afektivnog poremećaja. nekritično ponašanje koje bolesnika izlaže riziku (npr. pa su vrlo brzi pomaci. ali je manje intenzivan. pojačana seksualna energija.Simptomi su: pojačana aktivnost ili fizički nemir. uzbuđenje. opasna vožnja i dr. BIPOLARNI AFEKTIVNI POREMEĆAJ Bipolarni afektivni poremećaj je obilježen dvjema ili s više epizoda kod kojih je nivo raspoloženja i aktivnosti bolesnika značajno poremećen. ekspanzivnim i razdražljivim afektom. samopouzdanja ili ideje veličine. . povišeno samopouzdanje ili ideje veličine. pretjerana motorna aktivnost i bijeg ideja do te mjere da se bolesnika ne može razumjeti ili nije dostupan za uobičajenu komunikaciju.Kod hipomanije afekat je povišen ili razdražljiv do stepena koji je evidentno abnormalan za osobu koja ga ispoljava i traje najmanje četiri dana. teškoće u koncentraciji pažnje.POREMEĆAJI AFEKTIVITETA (manično-depresivna stanja) Poremećaji afektiviteta (raspoloženja) su primarno oštećenja emocija. bezumno vozi auto) i značajno ispoljena seksualna energija i seksualna indiskrecija. Manična epizoda se karakteriše abnormalnim i permanentno povišenim. povratnog depresivnog poremećaja i perzistirajućeg afektivnog poremećaja (distimija i ciklotimija). rastrojenost ili stalne promjene u aktivnostima i planovima. ili čak. kratkotrajne pojave depresije. sposobnosti.Sindromi afektivnog poremećaja se karakterišu patološki povećanim ili smanjenim afektom (raspoloženjem).Barem tri simptoma od navedenih su prisutna: pojačana aktivnost ili fizički nemir. te potpuno abnormalan za osobu koja ga ispoljava. seksualna indiskrecija. uključivanje u aktivnosti koje su nerazumne (trošenje novca. smanjena potreba za spavanjem. ali se dovodi u vezu sa biološkim i psihosocijalnim faktorima. pojačano trošenje novca ili ispoljavanje drugih formi neodgovornog ponašanja i pretjerana familijarnost u društvu.Simptomi su: povišeno raspoloženje. pojačana govorljivost (bujica riječi). gubitak normalne društvene inhibicije. Uzrok nastanka poremećaja je nepoznat.). bijeg ideja ili subjektivni osjećaj da misli brzo teku. ubrzan misaoni tok. pojačan impuls za govor. što dovodi i do značajnih promjena ostalih funkcija duševnog zdravlja pojedinca. MANIČNA EPIZODA Manična epizoda se manifestuje kao hipomanija. Manija sa psihotičnim simptomima karakteriše se istim ovim simptomima s tim što su ovdje prisutne sumanute ideje (obični veličine). Hipomanija je poremećaj afekta sličan maniji. manija bez psihotičnih i sa psihotičnim simptomima.Često je afekat labilan.Ostali tipični simptomi manije su: pojačana psihomotorna aktivnost ili nemir. povečana govorljivost. Kod manije bez psihotičnih simptoma afekat je povišen. halucinacije (glasovi koji govore direktno bolesniku). Prva manična epizoda najčešće se javlja u ranim dvadesetim godinama života. depresivne epizode. ekspanzivan ili iritabilan. subjektivni osjećaj povećane snage.

koji su veoma izraženi. -teška bez psihotičnih simptoma. smanjena energija. koji uključuje brojne epizode hipomaničnog ponašanja i blage ili umjerene depresije. . TERAPIJA Manična faza afektivnih poremećaja iziskuje urgentno liječenje u hospitalnim uslovima. gubitak libida itd. gubitak apetita. interes i koncentraciju. Simptomi su: snižen afekat. POVRATNI DEPRESIVNI POREMEĆAJ Karakteriše se ponavljanjem epizoda depresije bez epizoda povišenog raspoloženja. pad aktivnosti. Depresivna epizoda može biti: -blaga. gubitak samopouzdanja. prisutne ideje krivice i bezvrijednosti. je identična sa prethodnom. Bipolarni afektivni poremećaji se karakterišu jasnim izmjenama epizoda smanjenog i povišenog raspoloženja i remisijama. -umjerena. Kod bipolarnih poremećaja obavezno je kombinovati antidepresive i litijum. te ideje bezvrijednosti i krivice. -teška sa psihotičnim simptomima. sadrži nekoliko navedenih simptoma. sumanute ideje itd. a da do tada pacijent nikada nije ispoljavao hipomaničnu ili maničnu epizodu. kao što su gubitak samopoštovanja. sadrži dva do tri od navedenih simptoma. ali sa slabije ispoljenim intenzitetom simptoma po čemu se razlikuje od bipolarog afektivnog poremećaja.Prva epizoda kod muškaraca je manična. PERZISTIRAJUĆI AFEKTIVNI POREMEĆAJI Osnovna karakteristika ciklotimije je hronični ili rekurentni poremećaj afektiviteta. redukcija kapaciteta za radost. Distimija je hronična ili rekurentna depresija. gubitak tjelesne težine. Primjenjuju se neuroleptici. poremećen san. najčešće fenotiazini i butirofenoni.povećanje energije i aktivnosti (hipomanija ili manija) ili sniženo raspoloženje sa smanjenjem energije i aktivnosti (depresija). ali bolesnik ispoljava i halucinacije. obuhvata četiri ili više od navedenih simptoma.U liječenju depresivne epizode koriste se triciklični antidepresivi (TAD) kao i inhibitori mono amino oksidaze (IMAO).Takođe se koriste i litijumove soli. DEPRESIVNA EPIZODA Osnovna karakteristika depresivne epizode je da depresivni poremećaj traje najmanje dvije sedmice. zamaranje. Psihoterapija je korisna u tretmanu depresivnih bolesnika u kombinaciji sa biološkim metodama liječenja. dok je kod žena depresivna.

Zbog svega ovoga oni pribjegavaju uzimanju različitih lijekova.Često govore o tome kako loše spavaju. akutnih bolesti ili promjene smjena na poslu. pacijent je pod stresom zbog lošeg kvaliteta sna. apnea u snu. zabrinuti. anksiozni. pacijentu treba skrenuti pažnju na važnost relaksacije u večernjim satima.Opterečeni su svojim zdravstvenim stanjem. Kratkotrajni poremećaji spavanja mogu nastati kao posljedica stresnih životnih situacija. Diferencijalna dijagnoza Diferencijalno dijagnostički u obzir mogu doći depresija. napeti. zabrinuti i depresivno raspoloženi. Treba liječiti ono što je u osnovi psihijatrijskog ili somatskog stanja. razdražljivi.Važno je pridržavati se odlaska u postelju u isto vrijeme kao i ustajanja u isto vrijeme. održavanje sna ili slab kvalitet sna. Klinička slika Pacijenti koji pate od insomnije su napeti.Pri tome treba mijenjati medikamente i pronaći najprikladnije. Dijagnoza Dijagnoza se postavlja na osnovu sljedećih kriterija: bolesnici se žale na teško uvođenje u san. pa čak i smrću.Osobe koje loše spavaju su iznurene i ponekad nesposobne za rad. LIJEČENJE Da bi se spavanje poboljšalo. anksioznost. poremećaj sna se javlja najmanje tri puta nedjeljno u posljednjih mjesec dana. . zloupotreba alkohola i opojnih supstanci.Dnevno spavanje treba izbjegavati.Pacijentu treba savjetovati da izbjegava kofein i alkohol.Ujutro su depresivni. Poboljšanje navika spavanja (ne sedativima) je najbolji lijek.Hipnotici se mogu povremeno koristiti. postoji preokupiranost nesanicom.Takođe je važno praktikovati dnevno vježbanje.POREMEĆAJI SPAVANJA (INSOMNIJA) Pod insomnijom podrazumijevamo poremećaj spavanja koji može biti u smislu otežanog uvođenja u san ili u smislu nedovoljnog održavanja sna.

Primitivno mišlienje se karakteriše se pre svega konkretnošću (»bukvalno shvatanje). Patološka ljubomora. Depresivne sumanute ideje u skladu su sa depresivnim raspoloženjem i strahom: samooptuživanje (kriv je za sve nedaće na svetu). stalno priča viceve. Sumanuta ideja Pogrešno ubjeđenje koje nastaje bez odgovarajućeg spoljašnjeg razloga i podsticaja a održava se nepokolebljivo uprkos razuvjeravanjima. ona stvari primaju »bukvalno«. postoji velika organizacija koja mu radi o glavi. Sumanute ideje su uvijek znak psihoze.. danas se češće govori o gamazracima. Ekspanzivne sumanute ideje imaju sasvim suprotan sadržaj: izvanredna snaga. Sumanute ideje proganjanja i interpretativne sumanute ideje odnose se na ličnost bolesnika: prate ga. Voleo bih ima dan ima 48 časova«. Mišljenje može u patološkim slučajevima biti bez cilja. maštanje. 22 godine. političarima i filmskim glumcima. dok je apstraktno mišljenje svedeno na najmanju meru. Ovi poslednji imaju i najteže poremećaje mišljenja. Inteligencija očuvana. osećanja. Pažnja hipervigilna. Upadljivog je držanja. netačno. fobije. slučajni pogledi prolaznika). brat) ili same osumnjičene osobe (sumnja da ga vara žena starica). Ovo ubeđenje ne dijeli okolina i sredina u kojoj živi osoba opsjednuta ovim idejama. vesti na radiju. zasmejava bolesnikc i osoblje (»zaraznost« afekta). Ovaj tip mišljenja viđa se i u bolesnika čije su intelektualne sposobnosti oslabile. kraljevima i carevima. Poremećaji mišljenja. ideje materijalne propasti. Ima akustičke halucinacije glasova koji mu prete. konfuzno. K. euforičnog raspoloženja. Sve ga »cice saleću i zaljubljene su u njega jer je najlepši muškarac». Slično se vidi u vračanju i nekim običajima. čak i »ginekološki« pregled). pseudologia fantastica i varalaštvo. radio i televizijskim talasima. ali ne stiže da sve pojede »od silnih poslova«. nelogično. nihilističke ideje (sve je propalo i umrlo). impulsi). Dementne osobe izgubile su sposobnost apstraktnog mišljenja. opsesije (prisilne: misli. on baca kletvu na njegovu sliku ili je cepa. dok je sigurno znak bolesti ako u to veruje lekar ili student). patološko parničenje. neobićno drži cigaretu i glasno pućka dim (maniranost). pregledanje ženinog veša. pojačan seksualni prohtev: »Jedini problem mi je kako da stignem da obradim sve cice koje mi padnu šaka. ideje bolesti itd. a slično se vidi i u shizofrenih bolesnika. Da bi naneo nesreću neprijatelju. Da se ne bi nanelo zlo bližnjima. ime neprijatelja se ne izgovara. Sadržajni poremećaji mišljenja To su sumanute ideje. ne spominje se đavo već se za to upotrebljavaju metafore. — Ekspanzivne sumanute ideje manije. E. Apeit pojačan. najveći je naučnik i pronalazač. ljubomora koja je neosnovana. ubrzano i čudno. Poremećaji mišljenja dele se u dve velike grupe: na poremećaje u sadržaju mišljenja i poremećaje misaonih procesa po obliku. ime neke osobe poistovećuje se sa samom ličnošću. po intenzitetu preterana i po radnjama koje je prate (špijuniranje. sve se odnosi na njega (novine. Mala deca nemaju razvijeno apstraktno mišljenje. 43 godine. apsurdna i besmisleha po izboru saučesnika u varanju (sin. precenjene uleje. niti ono odgovara njegovom obrazovanju i kulturi (verovanje u čini i vradžbine nije sumanuto ako je reč o primitivnoj osobi iz primitivne sredine. Mladić. To su . Za njih broj ne može da postou sam za sebe već uvek mora da se odnosi na nešto. razboleo se pre 10 godina. veliko bogatstvo (ima 1000 kuća). Slika i objekt su za takvu osobu isto. neočekivanog sadržaja. Njihov sadržaj zavisi i od vremena u kome živimo: ranije je često sumanuta ideja bila povezana s bogom ili vešticama. grimasira (pući usta).

onda je to bolesna manifestacija. ali su željeni. Stvaralačka fantazija priprema za buduću delatnost. npr.. To mogu biti i prisilna razmišljanja.. npr.. mogu biti upadljiva »nastranost« inače normalnih osoba. koji se kasnije javlja u svesti bez datog sadržaja okolnosti koje su bile prisutne prvi put. Precjenjene ideje. U patološkim slučajevima opsesije su simptom prisilne neuroze i tada vladaju manjeviše neprestano individuom. pacijent je ubeđen u njih i uporno ih dokazuje). Često su to vrlo obdarene . onda je to nenormalna pojava.»teledirigovani glasovi«. ovakve ideje dobiju patološke dimenzije (idu nauštrb ugleda. Karakteristično je za prisilne fenomene da ih pacijent oseća neprirodnim i nametnutim i da se bori protiv njih (kad su u pitanju sumanute ideje. pridavanje preterane važnosti nekoj činjenici ili problemu. ali ako zbog ovog stava sebi svuda stvara neprijatelje i tome posveti najveći deo svog vremena. međutim. Fobije su obično posledica davno doživljenog potisnutog straha. D. Pseudologia fantastica Često se naziva i patološkom lažljivošću. u prekinutom koitusu iz straha od začeća ili nezadovoljenom libidu zbog impotencije partnera. primoravajući je da izvodi određene stereotipne ritualne radnje (prisilne radnje ili kompulzije) kako bi umanjila njihovo neprijatno dejstvo. priznaju da su se lažno predstavljali i ponovo čine isto. — Sumanute ideje paranoidne shizofrenije. Psihoanaliza je ranije videla uzrok fobijama. osećanje) koja se ne može odstraniti iz svesti nikakvim naporima logike. On je bogat i troši bilione dinara godišnje i vodi uredno knjigovodstvo (koje niko ne razume). To su osobe koje imaju prisilnu potrebu da ostvaruju svoju fantaziju i lažno se predstavljaju kao heroji. dok je sanjarenje uteha za želje koje se ne mogu ispuniti. claustrophobia — strah od zatvorenog prostora. Neko može biti protivnik pušenja i pljuvanja i insistira na torne. mysophobia — strah od prljanja itd. Traži da se i njoj nabavi takva mašina preko socijalnog da bi povratila muža. itd. Fobija (phobia) Fobija je patološki i preteran strah od nekog određenog predmeta ili situacije: agoraphobia — strah od kretanja na otvorenom prostoru. ugrožavaju obolelog socijalno ili materijalno. Muž je napustio jer na njega deluju preko specijalnih mašina (»iz Amerike. strahovanja i sumnjanja. može nekog da izbavi iz zatvora) pribavljaju materijalnu korist za sebe. već 20 godina povremeno ispoljava sumanute ideje odnosa i proganjanja. što je praćeno snažnim afektom. Varalice su vrsta patoloških lažljivaca koji lažima o svom položaju (da. Fantazija Fantazija je psihička predstava neke scene ili događaja za koje postoji saznanje da nisu stvarni. obuzimaju nosioca te ideje i utiču na celokupnu njegovu djelatnost. N. Inače »car careva« čisti sobe i moli da mu se da cigareta uprkos bogatstvu. Opsesija (obsessio) Opsesija je prisilna misao (predstava. Car je careva protiv koga su upereni AEG (!) — aparati što čitaju i brišu mozak. Kada.. ličnosti na visokom položaju. Ona se može doživeti i normalno kao prolazna pojava. — Sumanute ideje odnosa paranoidne psihoze (parafrenija). zbog čega dolaze u sukob sa zakonom i društvom. 60 godina. valjda«).

Često se ovi koraci preduzimaju protiv lekara zbog operacije ili lečenja. PSIHOANALIZA Pod psihoanalizom se podrazumeva metoda ispitivanja i lečenja koju je pronašao Sigmund Freud (Frojd). »Sa1ata od reči« je krajnje zbrkan govor s potpuno nerazumljivim rečima i rečenicama. dok je verbigeracija besmisleno ponavljanje sloga ili besmislenih slogova. Ovo se viđa u manije. Kada se to desi u normalnih osoba. Blokada misli je nagli prestanak toka misli ili govora u sredini rečenice. kod bolesnika (shizofrenija) misli se ne nastavljaju i bolesnik smatra da rnu je »neko oduzeo misli«. . ili reči koje imaju sasvim novo značenje (neologizrni). zbog čega bolesnik i ne uspe da kaže sve što mu je palo na urn. Rasulo misli Vidi se pri očuvanoj svesti (kvantitativno očuvanoj svesti) kada se upotrebljavaju nelogično povezane ili pogrešne po smislu reči.osobe koje iz nesvesnih neurotičkih pobuda imeju potrebu za odbacivanjem svog pravog identiteta. Perseveracija je ponavljanje jedne te iste reči ili rečenice. Bujica (bekstvo) ideja je naviranje misli i reči. Često su posredi upravo neizlječivi bolesnici i psihički zaostale osobe. koji ovaj sada projecira na lekara (»ne želimo mi da se oslobodimo bolesnika. je besmisleno povezivanje ponaosob logičkih rečenica u nerazumljiv govor. Inkoherentno mišljenje. već to žele lekari). Parničarstvo Je patološka težnja da se preduzirnaju sudske mere zbog sumnje ili uobraženja obolelih da su progonjeni (u izrazito patološkim slučajevima reč je o idejama proganjanja). a uzrok ovakvom stavu može biti baš neprijateljski stav tužitelja prema pacijentu. Pacijent dolazi do cilja posle vrlo opširnog i zaobilaznog uvoda. zbog čega je govor nerazumljiv. ove nastave prekinutu rečenicu kada ih podsetimo ili se sete spontnno. Poremećaji mišljenja po formi Patološka opširnost nastaje kada do svesti dolazi suviše velik broj ideja zbog veoma slabe selekcije.

dok terapeut koji se nalazi iza njegove glave traži od njega da kaže sve što mu padne na pamet. god. Poslednja decenija XIX veka predstavlja period stvaranja psihoanalize. Transfer (prenošenje) je fenomen koji se javlja u toku primene psihoanalize: bolesnik projicira svoje osećaje. No pošto Freud nije voleo hipnozu kao terapijsku metodu. U tom periodu Freud uvodi pojam Edipovog kompleksa. a kao mlad lekar bavio se neurologijom i internom medicinom. misli i želje na lekara. do Metode slobodnih asocijacija: pacijent leži na otomanu. lečene hipnozom. Sigmund Freud (1856 —1939) rođen je u Frajbergu u Moravskoj. devojke koja je bolovala od histerije.Otkriće transfera dopunjuje osnove psihoanalize. Još kao student. Nekoliko godina kasnije primenjuje hipnozu i sugestiju kao terapijske metode. Nagoni i težnje potisnuti su u nesvesni deo i nastoje da dođu do izražaja u snovima i u simptomima neuroza. radio je na histologiji nervnog sistema. objavljuje zajedno sa Breuerom (Brojer) »Rasprave o histeriji«. što je bilo praćeno uzbuđenjem. U toku ovog lečenja pacijentkinja je u hipnozi privodila sećanju potisnute neprijatne doživljaje. Freud uvodi izmene u svoje dotada objavljene teorije. eros) od nagona smrti i agresivnosti (thanatos). U prvoj fazi primenjivana je katarktička metoda: pacijent se hipnotiše. U transferu se bolesnik ponaša prema lekaru onako kako se u detinjstvu ponašao prema osobama iz svoje najbliže okoline. Tako je pronađena metoda lečenja koju je Breuer nazvao katarza (catharsis — čišćenje). a zatim mu lekar postavlja pitanja koja se odnose na simptome bolesti. Njegovi prvi radovi su pronalazak anestetičkog dejstva kokaina i etiologija i patogeneza cerebralne paralize. ali obnovljeni za vreme hipnoze. neprijatnim pa i bez prividne veze s osnovnim predmetom ispitivanja. ali može se desiti da i lekar projicira na pacijenta (kontratransfer). koji su potisnuti iz svesti. god. što dovodi do emotivnog pražnjenja. Transfer . koji je najvećim delom nesvestan. U daljem radu Freud izgrađuje koncepciju organizacije čovekove psihike: svesni deo čoveka predstavlja samo površni deo psihičkog života. u kojima je opisan slučaj Anne 0. Medicinu je studirao u Beču. Ova metoda je preteča psihoanalitičke metode lečenja. libido. čak i ono što mu se čini nevažnim. Tumačenje ovako dobijenog materijala. Ovakvo iskazivanje slobodnih asocijacija praćeno je oslobađanjem potisnutih afekata. jeste ono što je Freud nazvao psihoanalizom. Godine 1885. Na taj način došao je zajedno sa Breuerom do zaključka da histerički simptomi potiču iz davno doživljenih emocionalnih poremećaja.. kojoj je kasnije i priključena. on je postepeno došao do jedne druge metode otkrivanja davno potisnutih traumatskih doživljaja. .Istorijat. Posle 1920. Njegova nova teorija nagona odvaja nagone života (seksualnost. a kraće vreme i kao lekar. ali su posle toga nestajali simptomi bolesti. koje je istovremeno i ispitivanje i lečenje. gde je diplomirao 1881.

Svako ponašanje proističe iz neke neprijatne draži i ono teži da ovu draž umiri. misaoni procesi). zatim kao samoposmatranje i samokritika (ona lična. rešavanje sukoba izrneđu suprotnih želja i sukoba s realnim svetom nalaze se pod uticajem »Ega«. dok svest ima ulogu da izvrši prilagođavanje pomoću mentalnih operacija. intimna). Princip realnosti je u neku ruku mjera sigurnosti kojom se zadovoljenje odlaže. »Ego« upravlja prilagođavanjem ličnosti na okolinu. između kojih se nalazila cenzura.U psihičkoj se organizaciji razlikuju tri sistema: »Ono« (»Id«). U normalnim slučajevima dete se identifikuje s roditeljem istog pola. odnosno ponašanjem i iskustvom čoveka. Delovanje »Nad-Ja« vidi se. čime izbegne nezadovoljstvo ili čak dovede do zadovoljstva. a on je naročito izražen u male dece. Drugim rečima. koji delimično ili potpuno beže iz stvarnosti koju ne mogu da prihvate. da odlaže ispražnjenje i da individuu prilagođava stvarnosti. predsvesna i nesvesna. npr.Nastaje u toku razvoja ličnosti. . Ovo se dešava razvojem onih psihičkih funkcija koje dejstvuju na svesnu adaptaciju ličnosti na stvarnost. Princip zadovoljstva upravlja nesvesnim procesima. u sukobu sa »Ja« u osećanju krivice. Ipak. »Nadja« (»Superego«) se stvara kada se dete identifikuje sa svojim idealom — roditeljima. socijalno verbalno mišljenje). Princip realnosti . »Ja« (»Ego«) prcdstavlja ličnost kao takvu: razvija se pod uticajem okoline i njegova aktivnost može biti svesna (opažanje. Princip nezadovoljstva je naročito izražen u neurotičara. koja ili obavi potiskivanje ili ga odbaci. koje ono vidi kao savršene. »Ja« (»Ego«) i »Nadja« (»Super ego«). kontroliše tenziju. U prvoj svojoj teoriji o organizaciji psihičkog života Freud je tvrdio da se psihički aparat sastoji od dva sistema. Osnovni principi princip zadovoljstva i nezadovoljstva Jedan od osnovnih principa koji upravljaju psihičkim životom. Dete se vremenom prilagođava na zahteve okoline i pri tom se teško odriče određenog zadovoljstva. To je u stvari prilagođavanje principa zadovoljstva zakonima sredine u kojoj jedinka živi. Sistem nesvesnog je sedište urođenih nagona i potisnutih želja i sećanja. razložno. U odrasle osobe princip nezadovoljstva ispoljava se kao tendencija da se ogradi od neprijatnih draži. a to su pažnja. naročito seksualni.. naročito sanjarenjern i snovima. Strukturom »Ega« vlada princip realnosti (objektivno. U svojoj kasnijoj teoriji o psihičkoj organizaciji Freud izlaže nove pojmove: »Ono« (»Id«) predstavlja urođene nagone (agresivne i seksualne) i potisnute želje. principu realnosti u velikoj meri izmiču neki nagoni. nesvesnog i predsvesnog. upamćivanje i mišljenje. Na prelazu ova dva sistema nalazi se cenzura. Zelje i prohtevi »Ida« nalaze se van domašaja principa realnosti a podređeni su principu zadovoljstva odnosnu nezadovoljstva. jeste princip zadovoljstva i nezadovoljstva (zadovoljenja i nezadovoljenja). U stvaranju »Nad-Ja« igraju ulogu i društvena sredina i njeni moralni principi. Prilagođavanje individue okolini. kao zabrane.

zašiljeni ili duguljasti predmeti kao zamena za penis.snovi Do Freuda snovima nije pridavan ozbiljan značaj i njihovo tumačenje prepušteno je praznovernim i primitivnim osobama. crnina za žalost) ili individualni simboli (npr. manifestnog sadržaja sna. protiv volje ličnosti. složen sistem nagonskih sila koji čini temelj psihičke organizacije čoveka. kada se sadržaj skraćuje. Prema psihoanalizi. nepristupačne svesti. nesvesne. Tumačenjem snova metodom slobodnih asocijacija mogu se otkriti potisnuti nagoni i psihički sadržaji iz detinjstva. simbolika sna je onaj fenomen koji se vidi u snu kada se umesto racionalnog mišljenja budnog sna upotrebljavaju u snu poznati simboli (npr. jer ne izaziva suprotstavljanje »Ega«. Ovde se ubraja i sklonost nekih osoba ka nesrećnim slučajevima. predmeti s otvorima umesto ženskih genitalija). slučajna ubistva (naročito u lovu) ili samoubistva. fasade sna (tj. Snevaču izgleda da je san besmislen i obojen čudnim i neshvatljivim emocijama. Naš seksualni nagon se u početku sastoji od više . pomeranje je kada se umesto nekog pojma javlja njegov deo ili kada se afektivna napetost premešta s pravog objekta na neki sporedni predmet. Ovde zadovoljenje može nastati i bez onih mehanizama prikrivanja koji se vide u ostalim vrstama sanjanja. To su ne samo pogreške u govoru (npr. zbog čega je spavanje stanje relativne slabosti »Ega«. slika kojih se sećamo o sadržaju sna posle buđenja) kriju se razne psihičke tendencije. teorija o libidu Seksualni nagon je. Takozvani infantilni snovi (oni se mogu javiti i u odraslih) nastaju obično pod dejstvom fizioloških potreba (gladan ili žedan čovek sanja kako jede ili pije). ove radnje nisu slučajne već zavise od nesvesne namere ili želje potisnute iz svesti. Ovde postoji mehanizam sažimanja (zgnšnjavanja). prema psihoanalizi. pogrešno izgovaranje nečijeg imena) već i kad se nešto pogrešno pročita ili kad se stalno zaboravljaju ili gube neki predmeti koji mu nešto znače. Freud je tumačenju snova dao značaj dijagnostičkog sredstva koje pomaže razumevanju nesvesne psihike. fasada sna) jeste u stvari skraćeni i izmenjeni latentni sadržaj. Ove skrivene misli nazivaju se lalentnim mislima. U drugim slučajevima mehanizam sanjanja nije tako jednostavan: iza tzv. na razne načine prikrivane tendencije koje su se nekad javIjale. ali one ipak pokazuju. omaške (parapraksije) I u omaškama svakodnevnog života mogu se pokazati razne svesne ili nesvesne tendencije koje neko krije ili ih nije svestan. Prema ovom učenju. često zaboravljene. čovek u snu ne želi da zna za stvarnost. ili se zaboravlja ime njemu dobro poznate osobe itd. Mnogo puta tumačenie sna koje pruža sam snevač predstavIja u stvari obradu i odbrambene mehanizme »Ega«. neki se pojmovi spajaju u jedan. To se dešava zbog toga što se mišljenje u snu ne odigrava na isti način kao u budnom stanju: onako kako nam se san prikazao (manifestni san. Na sličan način tumači psihoanaliza i neka tzv.

Seksualni nagoni ima i osobinu regresije: u toku svog razvoja on prolazi kroz razvojne faze menjajući svoje ciljeve i objekte. Psihoanaliza uči da seksualni život postoji u čoveka od rođenja i da se razvija do (oko) 18. Tada ona traži partnera po ugledu na objekte iz prvog perioda. Ako je u nekoga primarnu ulogu preuzeo parcijalni nagon. Zbog toga što se vezuje za roditelja suprotnog pola ovaj se stadijum zove. analnog i edipalnog. narcizam (ili narcisizam). . ova faza nije jednostavna već se sastoji iz tri stadijuma: oralnog.Oko pete godine primat prelazi na genitalije (falusni stadijum). Na ovom stepenu erotika deteta prenosi se na drugi objekt.nagonskih sila koje nisu zavisne međusobno. može se vratiti na jedan od ranijih stadijuma razvoja seksualnosti: to je regresija. godine. Prva faza je doba autoerotizma i traje od rođenja do pete godine. Oralni stadijum . kada ulogu erogene zone igra anus. na drugu osobu. Na taj način polni nagon prestaje da bude autoerotičan i postaje objektivan. onda je ta osoba za društvo perverzna. U svom lazvoju prolazi kroz 3 faze. U patološkim uslovima seksualni nagon može da regredira. koja ima za svoju svrhu održavanje vrste.Posle oralnog stadijuma nastaje analnosadistički stadijum. Ako se zbog teškoća na koje naiđe ili zbog unutrašnjih prepreka uskrati zadovoljenje erotičkih potreba. sisanjem. a to je roditelj suprotnog pola. koji se bitno razlikuje: eros deteta se vezuje za roditelje suprotnog pola. Međutim. jedan primer sublimacije je kad neudata devojka prenese materinska osećanja na decu iz domova. tj. Za vreme puberteta ponavljaju se one iste faze kroz koje jc prolazio seksualni razvoj od rođenja do 5.Na oralnom stepenu razvoja primarnu ulogu igraju usta i zadovoljenje nagona postiže se nadraživanjem usta. dok je tip naslanjanja onaj koji partnera bira po ugledu na roditelja. godine života dete gubi interesovanje za stvari iz seksualnog života (doba latencije). tj. U toj fazi seksualni nagon deteta postiže svoj cilj na sopstvenom telu. Edipalni stadijum . a organi za koje su vezani ovi parcijalni nagoni jesu erogene zone. i 8. Parcijalni nagoni su sadizam. Izuzetak je završni stadijum. pri čemu se ispoljava i sadizam dece. pak. Te jednostavne nagonske sile su tzv. dok se na kraju puberteta normalna osoba oslobađa veze s roditeljima i prenosi svoj eros na drugu osobu suprotnog pola. Najzad. seksualni nagon može da sublimira: u celini ili neke njegove komponente mogu svoj prirodni cilj zameniti višim. mazohizam. da se vrati na jedan od ranijih stadijuma razvoja. To je fiksacija i ona podrazumeva i posebne psihičke karakteristike. Između 5. Iz ovog proizlaze i dva tipa osoba: narcistički (narcisistički) tip su osobe koje svoje partnere biraju prema sebi. godine. parcijalni nagoni. fetišizam itd. prema sebi ili prema roditelju suprotnog pola. godine seksualno interesovanje ponovo oživljava. Analni stadijum . npr. ili kada se sadizam neke osobe sublimira u naučnog radnika koji vrši eksperirnente na životinjama ili. Može se desiti da se seksualni razvoj jedne osobe zadrži duže na jednom od nabrojanih stadijuma ili da se njena erotika na jednom stadijumu naročito intenzivno zadovoljavala. postane odličan hirurg. socijalnim ciljem. ekshibicionizam. da bi se u pubertetu sve potčinile jednoj funkciji — genitalnoj. čime se završava prvi period. Oko 8.

upotrebio je Jung prerna njenom latinskom značenju »glumčeva maska«. ambiciozna.LIČNOST I POREMEĆAJI LIČNOSTI Obrazac ponašanja jedne individue nije svesno određen. a ove vrste temperamenta posledica su prevage jedne od tečnosti. Izrazu ličnosti mogu se dodati pridevi koji bliže određuju njene osobine: agresivna ili mirna. . sve to odražava njegov razvoj. kao i u svakodnevnom govoru. čime se želi istaći da on ima nepokolebljiva ubeđenja. prema 4 vrste tečnosti koje postoje u čoveku. Za nekoga se može reći da je »čvrst karakter« ili samo »karakteran čovek«. a dalja kontrola od strane »SuperEga«. Tačnije rečeno. U daljem razvoju »Ego« i »SuperEgo« još više utiču na način ponašanja i strukturu ličnosti. naročito impulsa koji imaju poreklo u instinktima. izraz »karakter« odnosi se na moralne i društvene vrednosti neke ličnosti. prijateljska ličnost itd. holeričan (chole — žuč). Karakter (grč. da je od reči i da ima principe kojih se drži. charakter — urezati. pak. chole — žuč) i flegmatičan (phlegma— sluz). Formiranje ličnosti je proces postepene nadgradnje: dete najpre uči da prilagodi svoje potrebe uslovima sredine i tada ima određen način ponašanja kojim obezbeđuje zadovoljenje svojih potreba. lice kojim se ona prikazuje spoljašnjem svetu. Socijalni i kulturni činioci u velikoj meri utiču na njegovo ponašanje. Istovremeno se njegova ličnost formira i kao njegov odraz ličnosti roditelja i njegovog opažanja njihovog svesnog i nesvesnog ponašanja prema njemu. pojedina deca mogu imati isto tako i raznolik razvoj »Ega«. Temperament se više odnosi na emocionalno ispoljavanje nagona. Izraz »persona«. kako se onda verovalo: sangviničan (sanguis — krv). Prema psihoanalizi. »Ego« teži da prilagodi izražavanje instinkta zahtevima okoline. formiranje ličnosti nastaje sadejstvom instinkta i okoline i doterivanjem izražavanja instinkta putem »Ega« i »SuperEga«. na ponašanje koje je za nju karakteristično. kontakti sa sve većim brojem osoba van porodičnog kruga. kulturna sredina. I kao što postoje individualne razlike u urođeniin osobinama. »SuperEgo« dalje nameće kontrolu nad instinktima osećanjern griže savesti koja nastaje zbog povrede vrednosti usvojenih od roditelja. Ličnost je rezultat proizvod međusobne akcije instinkta jedinke i okoline u kojoj ona živi zbog čega ne postoje dve jedinke s istovetnim osobinarna. vrstu trajnog raspoloženja. na snagu i brzinu reagovanja jedne osobe. Na ovaj način on je označio da je persona spoljašnji izraz koji pokriva ličnost jedinke. ugravirati) ima identično značenje sa ličnošću u medicinskoj i psihološkoj literaturi engleskog jezika. »loš karakter« ili »nekarakteran čovek«. Freud je dao kompletnu teoriju ličnosti. Hipokratova podela poznavala je 4 vrste temperamenta. koji se ponekad upotrebljava u značenju »ličnosti«. U evropskoj i našoj terminologiji. melanholičan (rnelanos — crn. drugi je. obrasci ponašanja su spoljašnji izraz unutrašnjih podsticaja.

Današnje shvatanje duševnog zdravlja blisko je definiciji Svetske zdravstvene organizacije: »Zdravlje je stanje potpunog telesnog. Vrste rešenja edipalnog konflikta ranog detinjstva odreduju vrstu karakternih teškoća koje će se razviti: histerički. može se desiti da i one naiđu na stvarne i objektivne teškoće za koje nisu krive.Normalna ličnost Da bi se razumela poremećena ličnost. u vreme kada se javlja privlačnost deteta prema roditelju suprotnog pola: normalno rešenje je odbacivanje ove želje prenia roditelju suprotnog pola i identifikacija s roditeljem istog pola. Ako se uzmu pojedinci iz ove grupe. . to su »psihopalske osobe ili psihopati«. Prema ranijoj terminologiji. a u psihoanalitičkoj terminologiji to su «osobe s karakternim neurozama« (za razliku od neuroza koje se u psihoanalizi zovu »simptomske neuroze«). ne samo. ili na nepovoljne situacije na koje nailaze u životu. ali retko uviđaju da je pogreška u sopstvenom stavu prema svetu.odsustvo bolesti ili oronulosti« Idealno psihički zdrave ličnosti nema i bolje je govoriti o «psihički prosečnoj osobi». Poremećaji ličnosti Za neke osobe se ne može reći da spadaju u grupu psihički zdravih. i da je zdravlje odsustvo simptoma bolesti. žale se na ostale ljude i njihovo ponašanje prema njima. potrebno je najpre objasniti šta je to normalna ličnost. Ove se osobe najčešće obraćaju lekaru za pomoć zbog toga što nailaze na teškoće u svetu. pasivnozavisni itd. to funkcionisanje nije nepromenljivo i upravo te povremene oscilacije bitne su za dopunu definicije normalnosti. Poremećaji uglavnom nastaju u oblasti afekta. S druge strane. mazohistički. Psihička normalnost je harmoničan i povoljan sklad raznih elemenata psihičkog aparata koji se izražava kao optimalno funkcionisanje. Istina. pasivnoagresivni. onoj koja se vidi kao najbrojnija grupa u stanovništvu. vidi se da svako ima izvesno odstupanje u nekoj psihičkoj osobini od idealnog. ono će shvatiti i na koji način se u domu rešavaju problemi agresije i samopotvrđivanja. Psihoanaliza objašnjava nenormalni razvoj karaktera (ličnosti) pogrešnim rešavanjem problema u edipalnom stadijumu razvoja. Kako dete raste. ali istovremeno nisu ni duševno obolele: one se nalaze između zdravlja i bolesti. volje i nagonskog života. psihičkog i socijalnog dobrog osećanja. Čak i oni koji ne priznaju toliki značaj seksualnog nagona u razvoju ličnosti govore da je za razvoj ličnosti bitan odnos prema roditeljima u detinjstvu. Klasično medicinsko shvatanje je da je normalnost isto što i zdravlje.

Poremećaji ličnosti mogu se podeliti u sledeće grupe: antisocijalne ličnosti (psihopati u užem smislu reči), histerične ličnosti, shizoidne ličnosti, ciklotimne ličnosti, opsesivne ličnosti, seksualni psihopati itd. Antisocijalne ličnosti ili psihopati (sinonimi za ovo su još i: moralno ludilo — moral insanity, psihopatska ličnost, sociopatska ličnost) dolaze u stalne sukobe s društvom. Još u detinjstvu pokazuju poremećaje ponašanja: bežanje, besposličenje, nepopravljivost, sklonost lažima, krađe, traženje lošeg društva, impulsivnost, slab uspeh u školi. Kao odrasli oni nisu lojalni prema drugima, bezobzirni su, ignorišu društvene norme i rade samo ono što im se sviđa, dok im kazne ili iskustvo ne pružaju pouku. Oni se teško odupiru iskušenjima jer ne podnose frustracije, a kada ih uhvate, vešto napadaju drugoga. Nemaju osećaj krivice. U braku se slabo prilagode, često su u zatvoru, loši su radnici, impulsivni, skloni patološkom laganju i seksualnom promiskuitetu, žene prostituciji i vanbračnim trudnoćama. Obično nisu glupi niti nesposobni da razumeju pravila društva, mogu biti bistri ili izuzetno inteligentni.
Juvenilni delinkventi (neki ih zovu i delikventi) je pravni termin za mlađe osobe, ispod 17— 18 godina, koje izvrše dela koja bi se smatrala kriminalnim aktima ako bi ih počinili odrasli, ali i dela specifična za dečji uzrast (bežanje, besposličenje). Većina delinkventne dece ubrajaju se u grupu eksplozivnih, agresivnih ili antisocijalnih ličnosti, ali počinitelji ovih dela mogu imati i druge poremećaje, kao što je to mentalna retardacija ili posledice povrede ili oboljenja mozga.

Histerične ličnosti su sebične, sugestibilne, preterano emotivne, teatralnog i dramatičnog ponašanja, teže da privuku na sebe pažnju drugih upadljivim i ponekad ekshibicionističkim oblačenjem; češće su to osobe ženskog pola. Uprkos tome što u ponašanju poziraju, one su ipak, zavisne od okoline, a nasuprot slobodnom ponašanju imaju teškoća u seksualnom životu. Kod njih se uočava težnja da se takmiče i irnituju muškarce. Suprotno očekivanju, retko u konfliktnim situacijama obole od histerije. Shizoidna ličnost je sklona sanjarenju i autističkim razmišljanjima, sumnjičava, uplašena od ljudi, teško biva uvučena u društvene kontakte. Može dobiti bezrazložne izlive besa i agresije, inače je mirna, povučena i preosjetljiva. Često uspe u svojim intelektualnim nastojanjima. Pre se može govoriti o osobama sa čudnim načinom života nego o prepsihotičnoj ličnosti. Ciklotimna ličnost u životu pokazuje periode blage hiperaktivnosti ili turobnog raspoloženja; to su otvorene osobe, lako sklapaju poznanstva i prijateljstva, mada ne trajna i dubokn. Važe za vesele i zabavne Ijude, rado primane u društvo. Podsećaju na osobe koje imaju lakše simptome manićkodepresivne psihoze.

PSIHOSOMATSKI POREMEĆAJI (Psihofiziološki poremećaji) Psihosomatska oboljenja su organski poremećaji u čijoj etiologiji i patogenezi važnu ulogu igraju emocionalni poremećaji. To su oboljenja s jasnom organskom patologijom čiji su najvažniji uzrok psihološki faktori, obično produžen emotivni stres. Drugim rečima, u psihosomatskim oboljenjima emocije zahvataju viscera, a simptomi su pretežno fiziološki (ulcus, astma itd.), pod kontrolom autonomnog nervnog sistema. Organski simptomi stvarno postoje, oni nisu simbolični kao u neurozama. Neurotički (konverzivni) simptomi su pretvaranje stanja napetosti u telesne funkcionalne poremećaje, što dovodi do delimičnog ili potpunog olakšanja napetosti, a organ ili deo tela koji nosi simptom često je simbolični izraz emotivnog konflikta: vojnik koji je u konfliktnoj situaciji između straha od pogibije ili ranjavanja i straha da se ne pokaže kukavicom ako bi pobegao dobija funkcionalnu paralizi nogu: on se tako neokaljane časti nalazi u bolnici s izrazom nevinosti i nezabrinutosti histeričara (la belle indifference). Konverzivni poremećaji obično zahvataju voljni motorni i senzitivni sistem. Izrazi »psihogeni« ili »funkcionalni« označavaju simptome koji nemaju morfološku podlogu niti organski uzrok. Čovekov neuspeh da se adaptira nakon stresa čini ga vulnerabilnim za veliki broj bolesti koje su posledica psihičkih procesa ili se pogoršavaju pod dejstvom ovih mehanizama. Sluznicu bronhija draže hemijski, bioloski ili mehanički faktori, ali i stres ili uzbuđenje može izazvati spazam bronhija i astmatički napad. Hiperventilacija izazvana uzbuđenjem stvara alkalozu i hipokapniju, a ove stvaraju hipokalciemiju i tetaniju. Gastrointestinalni trakt je pod snažnim uticajem emocija. U stresnim situacijania usta se suše, u depresivnih bolesnika pojačano je lučenje pljuvačke. Želudac na ove nokse daje dve vrste reakcije: hiperemiju s bubrenjem sluznice, povećanim lučenjem hlorovodonične kiseline i pojačanim motilitetom (ovakvo stanje može izazvati i zlovoljnost i osećanja neprijateljstva, koja su česta u osoba sa grizlicom dvanaestopalačnog creva); ili se javlja sniženje sekrecije i ishemija sluznice i smanjen motilitet u stanjima depresije, histerije i kod mentalne anoreksije. Dijareja je česta pojava kod uzbuđenja, straha ili u osoba koje imaju nerešene životne probleme. Opstipacija je česta u depresivnih bolesnika i histeričkih osoba. Opšte je poznato da uzbuđenje i strah izazivaju ekstrasistole, povećan krvni pritisak i koronarnu bolest srca. Slična stanja pojačavaju nagon na mokrenje, ili, naprotiv, dovode do zadržavania mokraće. Navešćemo nekoliko najvažnijih pslhosomatskih oboljenja.
Ulkus. Činjenica je da jake emocije imaju snažan uticaj na funkciju želuca: pojačavaju se njegova sekrecija i motilitet. Ulkus se često javlja i pogoršava u periodima kada je pacijent više izložen teškom i trajnom stresu. Poremećeni odnosi u porodici ili konflikti na radu su precipitantni taktori. Ovi bolesnici imaju neke zajedničke karakteristike: to su zavisne osobe koje kompenzuju svoju zavisnost ambicijom, radom i uspehom. Za neke od njih je teško da prihvate svoju zavisnost, mada ona normalno postoji kod svakoga.

— Muškarac se nesvesno boji od zavisnosti zbog straha od žiga homoseksualnosti s kojom se zavisnost i submisivnost povezuju. — Za žene s ulkusom, pak, negacija zavisnosti može biti deo odbacivanja uloga žene i uzimanja muške uloge. Takođe se navodi da osobe s ulkusom predstavljaju »oralni« tip ličnosti, sa fiksacijom na oralnom stadijumu. Ovde potreba za hranjenjem ne znači samo zadovoljenje hranom već i zadovoljenje potrebe za ljubavlju, novcem, zadovoljstvorn i uspehom uopšte. Ulkusna bolest se opisuje i kao bolest u kojoj »gladan« stomak jede sam sebe. Treba se setiti i toga da se ulkusni bol umiruje hranom, najbolje baš mlekom. Hrana za kojom se čezne poistovećuje se s majčinom ljubavlju ili majčinim mlekom.

Bronhijalna astma. Astma se javIja u svakom životnom dobu, ali najčešće u dece mlađe od 5 godina. U etiologiji astine igra uloga kombinacija više faktora, među kojima treba izdvojiti tri glavne grupe: alergički. psihički i infektivni. Teško je reći koja od ove tri vrste faktora ima najvažniju ulogu. Ovde se nećemo zadržavati na alergiji i infekcijama već samo na psihičkim uzrocima koji sigurno mogu biti uzruk ili otežavajući faktor u ovoj bolesti. Zapaženo je da se astma javlja u usoba koje su imale teškoće u odnosu dete—majka i zbog toga stekle emotivnu nesigurnost. Astmatična deca imaju veliku potrebu da budu voljena, naročito od svojih majki. Ličnost astmatičara fiksirala se na »preoralnom« ili »respiratornom« stadijumu. Pored navedenih situacija karakterističnih za dob detinjstva, među ovim bolesnicima obično su oni koji potiču iz porodica u kojima su odnosi loši ili porodica u kojima je karakteristično da je majka autoritativna, sa velikim zahtevima. Manja deca dobijaju napad uglavnom onda kada im preti razdvajanje od majke. Ovaj faktor sredine ogleda se i u lečenju astmatične dece u drugoj sredini: verovatno je da povoljno dejstvo klimatskog lečenja nije posledica samo uticaja klime već i promene psihološke sredine. Anorexia nervosa. Ovo je teško oboljenje koje u nekim slučajevima može dovesti i do smrti. Javlja se u devojčica adolescentnog uzrasta, ređe i u žena u 3. i 4. deceniji. Obično bolesti prethodi gojaznost posle koje bolesnici započinju strogu dijetu za mršavljenje, iako se ovo ne smatra uzrokom bolesti. Cesto su to opsesivne ličnosti ili osobe sa histeričkim karakterom, nezrele i narcisistične. Neki put je anoreksija samo početni simptom psihoze. Nije poznat nikakav organski uzrok bolesti.
Glavni simptom je potpuno neracionalan pristup ishrani (tzv. »oralna impregnacija«). U početku ograničavaju unos samo određene vrste hrane, a kasnije se ovaj stav proširi na svaku hranu. Mršavljenje napreduje do katastrofalnih granica. Opštu pothranjenost prate amenoreja snižen arterijski pritisak, hipoglikemija, zbog čega u diferencijalnoj dijagnozi treba isključiti gastrointestinalna, endokrina i ginekološka oboljenja.

Leči se psihoterapijom, psihotropnim lekovima, a u težim slučajevima mora se pribeći ishrani preko sonde. Gojaznost. Obično se neko smatra gojaznim kada njegova telesna težina prelazi za 20°/o standardne vrednosti date u tablicama težine. Važno je nagomilavanje masnog tkiva (veću težinu mogu imati i osobe s razvijenom muskulaturom). U siromašnim sredinama gojaznost je bila svojstvo privilegovanih klasa, na Istoku gojaznost je simbol lepote, dok se u najrazvijenijim zemljama ona vidi baš u ekonomski slabijim i kulturno nižim

društvenim slojevima. Gojaznost je najčešća u 3, 4. i 5. deceniji. Jedan od uslova za razvoj gojaznosti je smanjenje fizičke aktivnosti i kretanja. Ovo dovodi do stvaranja suviška kalorija i paradoksnog dejstva neaktivnosti na apetit: povećava ga. Nova ispitivanja nisu dokazala da gojazne osobe pripadaju određenom tipu ličnosti. Mnoge gojazne osobe kažu da preteruju u jelu kad su emotivno potištene. Među njima ima više neurotičkih simptoma nego u ostalom stanovništvu. Posle psihičkog stresa često se javlja sindrom »noćnog jedenja«: uveče hiperfagija i nesanica, ujutro anoreksija. Neki se žale da ne osećaju glad ni sitost. Velik značaj ima konstitucija, kao, npr., telesna građa. Lečenje retko uspeva ako se provodi ambulantno. Oni koji uspešno smanje težinu često se za kratko vreme vrate na staru meru. Lekovi koji se daju smanjenje apetita pripadaju grupi lekova sa stimulantnim dejstvom na centralni nervni sistem i mogu stvoriti toksikomaniju, arterijsku hipertenziju i druge poremećaje. Dijeta koju propiše lekar, pomognuta psihoterapijom, pomaže u težim slučajevima. U lakšim bolesnik, ako je snažno motivisan, može postići uspeh kada se pridržava određene dijete. ČEŠĆA PSIHIČKA OBOLJENJA U ovom poglavlju opisaćemo dve grupe oboljenja: neuroze (psihoneuroze) i psihoze (duševna oboljenja u užem smislu reči). Postoje mnogi kriterijumi prerna kojima se psihoze razlikuju od neuroza. Pre svega, psihoza dublje menja ličnost od neuroze: u prvom slučaju postoji znatna dezorganizacija i promjena ličnosti, ona je teško poremećena i u svom odnosu prerna drugim osobama, što u neurotičara nije slučaj. Psihotičar ne odvaja stvarnost od utintrašnjeg doživljavanja, on stvara svoj novi svet korne daje svojstva realnosti, a stvarnost iskrivljuje i falsifikuje sumanutim idejama i halucinacijama; kod neurotičara se to ne dešava. Mišljenje psihotičara može biti autističko (dereističko), njegovo se interesovanje za spoljni svet smanjuje ili nestaje, dok neurotičar održava tu vezu sa spoljnim svetom i osetljiv je na promene odnosa među osobama. Duševni bolesnik ne shvata niti priznaje da je bolestan i ne želi promenu svoga psihičkog stanja, neurotičar svesno traži izlečenje, iako nesvesne snage teže suprotnom od toga — da koristi simptome (tzv. sekundarna korist). Velik broj pacijenata ne može se uvrstiti ni u neurotičare niti u psihotičare: to su oni što doživljuju kraće epizode duševne bolesti izazvane nekim stresom, obično se potpuno oporave, ili se ponašaju kao neurotičari kada stresna situacija prođe. Oni se ponekad dijagnostikuju kao »psihoneurotički shizofreničari« ili kao »granični psihotičari«. NEUROZE (PSIHONEUROZE) Simptomi koji se viđaju u neurozama posljedica su emotivnih poremećaja nastalih zbog nesvesnih, dubokih konflikata. Za razliku od psihosomatskih oboljenja, kod kojih emotivni poremećaji takođe igraju važnu ulogu, kod neuroza ne postoje organske promene (kod psihosomatskih oboljenja nastaju organske promene), ovi organski simptomi su simbolični. Neuroze su funkcionalna oboljenja, poremećaji funkcija, a ne anatomske promene.

Prema psihoanalitičkoj teoriji o neurozarna. Edipov konflikt iz ranog detinjstva (v. U kasnijem životu značajne su psihičke traume. depresivnu neurozu i neurasteniju histerija (histerička neuroza) karakteriše se gubitkom funkcije. Naziv potiče od Platona. Neurotičar nalazi izlaz iz konflikta u »bekstvu u bolest«: tu nije posredi svesno biranje bolesti kao izlaz iz neprijatne situacije i realnug života već je reč o nesvesnim mehanizmima. Neprilike na poslu. U nastanku neuroze najveći značaj imaju uticaji sredine. Veliku ulogu igra atmosfera u roditeljskom domu. Sukobi neurotičara pretvaraju se u emotivnu napetost.. histeričko »slepilo«. bilo fizičke ili psihičke. Postoji velik broj klasifikacija neuroza. što bi vice versa značilo da uterus koje je ostao u telu žene nerotkinje stvara simptome bolesti (hystera — materica). afekt je prisutan i može dospeti do svesti u izmenjenom obliku kao neurotički simptom. Lečenje se sastoji u dovođenju u svest onoga što je bilo potisnuto posle čega dolazi do afektivnog abreagovanja (oslobađanja ranije vezanih emocija). Ovo se vidi kao »paraliza« (gubitak motorne funkcije). uvidelo se da od histerije obolevaju i muškarci. U srži neurotičkih simptoma je konflikt izmedu »Ega« i »Ida«. u srednjeni veku. npr. loše stambene prilike i ekonomska nesigurnost takođe imaju udela u nastanku neuroza. poglavlje o psihoanalizi) u kasnijem životu dovodi do neurotičkih simptoma. neurozu straha. Gubitak fizičke funkcije u histeriji zove se konverzija. koji je histeričke manifestacije video u žena koje nisu imale prolaps uterusa. što se pripisivalo štetnom dejstvu zaostale sperme i polnoj uzdržljivosti (nije ni danas retko da lekar preporuči polni odnos kao »lek« za neurozu). histerički mutizam (gubitak govora). strah i druge simptome. Gubitak psihičke funkcije može biti u oblasti svijesti »nesvestica«. Odbrambeni mehanizmi »Ega« suprotstavljaju se neprihvatljivim težnjama instinkta. . Kasnije. nezdravi odnosi na radnorn mestu. oštećenje senzibiliteta (»anestezija«).Neurotičari su osobe koje ne mogu da se adaptiraju na okolinu bez sukoba. naročito oni uticaji koji su delovali u najranijem detinjstvu. fobije. padanje u »trans«. kao što je to. fuge. neuspeh i nezadovoljstvo položajem u društvu ili kada zahtevi daleko prevazilaze sposobnosti (zbog nedovoljne spreme i obrazovanja ili zbog slabih intelektualnih mogućnosti). opsesivnokompulsivne neuroze. Ovde ćemo opisati histeriju. PSIHOANALITIČKO OBJAŠNJENJE NEUROZA zasniva se na Freudovom učenju o nesvesnoj psihici i potisnutim traumama: psihička trauma nije odreagovana već je potisnuta u nesvesni deo psihike.

najčešći konverzivni simptomi su glavobolja i vrtoglavica.. Prema psihoanalitičkom učenju. koje je bolesnik postigao bolešću. U ovom slučaju upadljiv dijagnostički znak bila je nemogućnost zviždanja (ovaj znak ne prati afoniju: zvuk se stvara vibracijom usana. J. Opisan je u Neurologiji (v. Diferencijalna dijagnoza epilepsije).. glavobolja i vrtoglavica. neurasthenia Stari deskriptivni izraz (nervna astenija. nesanicu. On se još može videti u primitivnim sredinama i u mlađih osoba ograničenih intelektualnih sposobnosti. sekundarna korist (posredna korist od bolesti. potisnuti konflikt (Edipov kompleks) preti da probije u svest. Raspoloženje depresivno i bolesnik se žali na brzo zamaranje. Izbor simptoma zavisi od simboličkog značenja toga dela tela: paraliza nogu znači. kao što je to. došla je u sukob ad đacima. K. U širokim slojevima poznata je kao »slabost živaca« i »nervoza«. oduzetost ga ne dovodi u očajanje (belle indiference) jer je ovako došao u bezbedno stanje. npr. oslabljen libido. Uopšte. Opis ovog sindroma pojavio se u doba snažne industrijalizacije i naglih promena u sastavu stanovništva Amerike. Glavni simptomi ovog sindroma vrlo su obilni i. Svoju glavobolju oboleli opisuju s naglašavanjem simptoma i patetikom:»zabijanje klina« u glavu — clavus hystericus (clavus — žulj). npr. Postoji i obilje hipohondričnih tegoba. . Na času se »nervirala«. brzog menjanja mirnog i patrijarhalnog načina života u burni život industrijskih gradova. histeričke ličnosti retko obole od histerije.. slabost apetita. na pitanje potvrđuje da je ranije znala da zviždi.Histerička amnezija je obično ograničena na neki određeni događaj ili određenu ličnost. Izraz lica spokojan. Česti pratioci ovih poremećaja su emotivna nezainteresovanost (la belle indiference) i tzv. 39 godina. materijalna korist) (Primarna korist je rešenje konflikta i zadovoljstvo uprkos »paralizi«. Najčešći su vegetativni poremećaji (znojenje. zbog čega se pribegava najjačoj odbrani. ne može da zviždi. Posle faradizovanja guše. ona je selektivna i gubitak pamćenja se ne odnosi na druge istovremene događaje ili osobe koje su bile prisutne u isto vreme i na istom mestu. ali ne može ni da hoda. Ova korist od bolesti nije svesno traženje koristi već nesvestan mehanizam. bolovanje. Pri tom je karakteristično da sam simptom znači istovremeno i zadovoljenje zabranjenog impulsa i kaznu: »paralizovani« vojnik napušta bojno polje. pažnja. različiti. nesposobnost da se kreće. zatim reči. slepilo — nemogućnost da se sagleda pravo stanje. dovedena je kao hitan slučaj jer je »izgubila moć govora«. tremor. slabost koncentracije. Interesantno je da osobe sa crtama tzv. Cesto se navode i probadi i bolovi u predelu srca. spuria — lažna). lupanje srca). nervna slabost). Govori jedva čujnim šapatom. nastavnica istorije u gimnaziji. najzad je normalno progovorila. uz istovremeno traženje da glasno izgovara najpre glasove. parestezije. a ne glasnih žica) i nezabrinut izraz lica uprkos teškom »invaliditetu«. koji su slični anginoznim bolovima (angina pectoris spuria.) Klasični histerički napad redak je danas u kulturnijirn sredinama.

Izbor simptoma fobije . obolela je od »horeje minor« (neurolog nije postavio dijagnozu niti je vodio lečenje). Kao neurotički simptom uopšte. ulica. grč. Samim tim što je svu svoju strepnju koncentrisao na jednu stvar bolesnik je izbegao (iako ne sasvim bez trpljenja) difuzan strah. stalno je na putu.  da posluži kao ispunjenje nedozvoljenih potisnutih želja istovremeno s kaznom u vidu bola i trpljenja.. U odeljku o poremećajima mišljenja naveli smo nekoliko najčešćih fobija. M. S. malignih bolesti. encefalitisa — encephalitis larvata (Vujić). od reke (potamophobia) itd. anemije. od vode (aquaphobia). učenica III razreda gimnazije. ali se ista klinička slika može videti i kod organskih oboljenja. ali horeički pokreti nisu prestajali ni posle godinu dana.. kod ateroskleroze mozga.Kako se vidi. od nevernosti žene na ulici (ako je reč o ženi bolesniku): nije nepoznato da se prostitutke nazivaju »uličarkama«. Zahtevanje da je neko prati kada je na otvorenom prostoru simbolički znači prisustvo osobe koja je čuva. Termin neurasthenia danas je napušten jer ne predstavlja posebnu nozološku jedinicu. ova klinička slika najviše odgovara konverzivnoj neurozi (histeriji) i drugim neurozama. Svaka fobija ima posebno značenje za svakog pojedinog bolesnika. koja sada mora da je drži ispod ruke. trgova) može imati simboličko značenje i zamenjuje strah od sopstvenih nedozvoljenih impulsa. Danas se smatra da jedan deo neurasteničke slike pripada i depresivnim neurozama i blagim depresijama. kao. . — strah) imaju za glavni simptom strah koji bolesnik vezuje za određeni predmet ili situaciju koje on zatim može da izbegava. fobija ima dva cilja:  da pomogne osobi da na neki način (iako ne baš bezbolan i zadovoljavajući) uskladi svoje emocionalne problerne. npr. zamenu za oca i majku koji su tu ulogu imali kao branioci od takvih težnji i koji su te moralne norme usadili detetu. Tako. Zbog toga ostaje kod kuće. koji su prestali posle površne psihoterapije. Strah ovde čuva obolelu osobu od nesvesnih težnji koje ona svesno ne želi i protivi im se. fobije (phobos. mada je često očigledno simboličko značenje izbegavanja određene situacije u fobiji. Otac.Teško je shvatiti šta određuje izbor simptoma fobije. koji bi stvarao daleko veće neprijatnosti. od životinja (zoophobia). npr. gotovo je uopšte ne viđa. Dobija intenzivan strah od ulice i ne izlazi bez majke. sklon alkoholu. Pregledom su utvrđeni tikovi. ali je nastao strah da će se tikovi iznenada pojaviti u školi i time je izložiti ismevanju.. Zajedničko je za sve fobije da pacijent izbegava određenu situaciju ili predmet iz straha da će mu se desiti nešto strašno (on sam ne zna šta mu se to može desiti) ako to ne učini. agoraphobia (strah od otvorenog prostora. ima malo vremena za dete. sprema gradivo i dobro polaže razred. avijatičar JATa. npr. Dodajmo ovde i strah od stranaca (xenophobia). tireotoksikoze.

a moguća su i samoubistva. određenom afektu. napregnutosti. može imati noćnu moru.Heurom straha Prikladniji termin za ovu neurozu bio bi neuroza strepnje. bezuspešno pokušava da ih se oslobodi. Prisilne radnje često imaju vid rituala. Pacijent može imati prisilan strah od veneričkih bolesti. inače naglašeno kod melanholije. prisilno pranje ruku kao odbrana od infekcije) ili neobjašnjivo (prisilno dodirivanje. kada mora da ponavlja neke radnje bez obzira na to koliko joj izgledaju besmislene. Strepnja je često signal za opasnost koja preti »Egu« od instinkta (»Id«): ako zadovoljenje »Ida« (nagona) nije prihvatljivo za »Ego«. Ovo afektivno stanje često je praćeno i vegetativnim znacima (ubrzano disanje i ubrzan puls. Pacijentu su ove pojave neprijatne. jer je toga i on sam svestan i trpi od njih. Neuroza straha može nastati i zbog straha od odvajanja mlade zavisne osobe od roditelja. prisilno brojanje prozora). koje ne mora u svesti biti doživljeno kao strah. povišen krvni pritisak). bolesnik ipak ne zna njihov uzrok. nastaju napetost. lako može biti svestan ovih neprijatnih osećaja. a oseća napetost ako je sprečen da ih izvede. prisilno preskakanje crta na trotoaru. Takozvana »fobija od škole« ne ispoljava se kao jasno protivljenje odlasku u školu već bolovima u glavi ili stomaku. . ponavljanje. »nervozan«. strepnja. zbog kojih odlaženje u školu nije mogućno. Prisilne misli i prisilne radnje mogu biti prolazna pojava u mnogih normalnih osoba. Pažljivim ispitivanjem mogu se otkriti i drugi simptonii neuroze. Uzaludno je pacijentu objašnjavati nerazložnost njegovih prisilnih radnji i misli. strah. smanjenje aktivnosti. Glavna manifestacija može biti žalost i osećanje bespomoćnosti pri suočenju s nekom preprekom u životu. več o stanju napetosti. neprijatnosti. značenje tih radnji može biti jasno (npr. ili može biti razdražljiv i neraspoložcn. jer ovde nije reč o jasno definisanom strahu. iako retko. Prisilna neuroza (opsesivnokompulsivna neuroza) Ima za glavne simptome prisilne misli (opsesije) koje naviru u svest uprkos želji te osobe i prisilne radnje (kompulsije). Depresivna neuroza je česta bolest. ovde ne postoji osećanje krivice. Kod depresivne neuroze mogu postojati hipohondrijske ideje. kako se to obično kaže. odnose s drugirn osobama i sposobnost vođenja normalnog života. Pored toga. Kao prisilna neuroza mogu se ove reakcije shvatiti tek onda kada postoji jaka afektivna napetost i strepnja koje znatno otežavaju sposobnost za rad. i deteostaje kod kuće. Bolesnik je svestan da njegova depresivna reakcija nije srazmerna s događajem ni opravdana činjenicama. ali za njihovo izvršenje uvek postoji neodoljiva unutrašnja potreba. On može da nekontrolisano reaguje na najobičnije svakodnevne ne prilike. kojeg se ne može osloboditi ni čestim pregledima niti izbegavanjem polnih odnosa. Depresivni afekt nije tako težak i dubok kao kod depresivne psihoze.

hipotalamusa i endokrinih promena u depresija daje izglede na pozitivne rezultate. . nasleđuju se dominantno vezano za pol (preko hromosoma).  povećan impuls za govor i  pojačana motorna aktivnost. Manički oblik javlja se uglavnom u mlađih. Klasičan je trijas simptoma:  maničko raspoloženje. One znatnije menjaju ličnost bolesnika i njegov odnos prema svetu i drugim osobama. depresivni je češći u starijih. Ispitivanje uzajamnog dejstva centralnih amina. Utvrđeno je da MAO inhibitori koji povećavaju količinu kateholamina u mozgu stvaraju uzbuđenja i imaju antidepresivno dejstvo. U mozgu nekih bolesnika s depresijom postoji relativan deficit kateholamina. Osnovna karakteristika je  periodičnost pojave bolesti. ali se maničke i depresivne faze mogu smenjivati u jednog te istog bolesnika. ne uviđa da je bolestan i retko želi promenu svoga stanja. s intervalima normalnosti ili bez ovih. U depresivnih bolesnika utvrđena je manja količina metabolita serotonina u likvoru. nešto je više muških od ženskih (3:2).PSIHOZE Psihoze su teža oboljenja od neuroza. dok jedinjenja koja snižavaju ili inaktiviraju centralne amine izazivaju depresiju. Zna se da se nasleđuje autosomno dominantno. kome pridaje značaj stvarnosti. Među bliskim rođacima bolesnika ima 20x više obolelih nego u prosečnom stanovništvu: Na 1000 stanovnika dolazi 3—4 bolesnika. dok dopa povoljno deluje na usporeni oblik depresije. Maničkodepresivna psihoza Uzrok ove bolesti nije poznat. s nepotpunom penetracijom ili s promenljivom penetracijom. Ali nije poznato koji je biohemijski poremećaj koji se nasleđuje. shizofrenije i paranoidnih stanja. Prema nekirn podacima. kada bolesnik neposredno iz maničke faze uđe u depresivnu a iz ove u maničku (cirkularna psihoza). naročito noradrenalina. Manija Ima sasvim suprotnu sliku od depresije. Jedan bolesnik može imati više depresivnih faza ili više maničkih epizoda. Ovde ćemo pružiti kratak opis najvažnijih psihoza: maničkodepresivne. dok je u euforičnih osoba povećana količina ove supstancije. čija je odlika  promena afekta u smislu ushićenja (manija) ili tuge (depresija) s  promenama mišljenja u skladu s afektom i bez intelektualnog propadanja. Drugi biogeni amindopamin ima povoljno dejstvo na agitiranu depresiju. Psihotičar živi u svom svetu.

glavni glumac i duša«. ili je. Posle svakog perioda bolesti nastavljao da studira i položio nekoliko ispita. pio alkohol u velikim količinama. Može doći do brojnih dijagnostičkih propusta.  misli su usporene i obično zaokupljene jednom depresivnom sumanutorn idejom bezizglednosti. . a ovo raspoloženje je ponekad »zarazno«. Dok bolest ne uzme izrazito. Od pre 10 dana postao sve pokretniji. kuka. besciljna neprekidna aktivnost.  dubokom bezrazložnom tugom. motorna aktivnost je usporena i osiromašena. student IV godine mašinskog fakulteta. čas hoda. Otac bio čudnog ponašanja. kasnije iznenada napustio porodicu i emigrirao u Ameriku. Pamćenje inače nije oštećeno.  uznemirenošću (krši ruke. intelekt ne propada. čas sedi.  pati od nesanice. rnenjao devojke. Ranije primeran đak. na stolu hrpe knjiga.  nema apetita. suviše preduzirnljivi u poslu i seksu. uzdiše. Krajnost je delirantna manija: govor je nerazumljiv. Hipomanija je lakši oblik manije koji se može neprirnetno razviti u ličnosti koje su i inače poznate kao energične. psihotičan vid bolesnici su hiperaktivni. deda po ocu ćutljiv i sumnjičav čovek. oboleli miran. Pažnja je slaba. zažarenih obraza. nestalna. mišljenje je usporeno. depresija ima najtežu prognozu: samoubistva su česta.  za sve optužuje sebe (za rat. koja je neposredno zamenila maničku. U lakšim slučajevima bolesnik izgleda  umoran. bujica ideja (izmena prema formi) i sumanute ideje ekspanzivnog karaktera (poremećaji mišljenja prerna sadržaju). a obično se dešavaju onda kada bolesnik nije u najdubljoj depresiji. Mišljenje je izmenjeno u skladu s afektom: bekstvo ideja. crne sudbine porodice. V. bez snage da učini i najmanji pokret. upadao u konfliktne situacije. Tada je još depresivan. uznemiren. bolesti. sklonost šalama. u početku bolesti ili prilikom oporavka. neprekidno puši. propasti. Sobu je iskitio slikama nagih devojaka i parolama. za krizu) i tvrdi da je u prošlosti bio grešan: u skladu s afektom sećanje bira samo neprijatne dogadaje iz prošlosti. ali je u stanju da donosi i izvrši odluke. zbog čega se teško daju nagovoriti na lečenje.  najteže se oseća ujutro. U punom zamahu bolesti hiperaktivnost dovodi do iscrpljenosti i nesanice. nešto bolje uveče. naprotiv. razdrijen. Nekritični su prema svojoj bolesti. u poslednje 3 godine imao dve maničke i jednu depresivnu fazu. Depresivno raspoloženje se odlikuje  osećanjem bespomoćnosti. Depresija (melanholija) Ima suprotne karakteristike: afekt je depresivan (žalostan). nepokretan.. Sada stalno u pokretu. jauče). Piše naređenja »svom šoferu« koji večeras treba da ga vozi na aerodrom da bi u Sarajevu priredio »šou nad šouima«. B.Povišeno raspoloženje može se odraziti kao veselost. Ako se ne leči. 26 godina. vesele i preduzimljive. koje sve čita u toku istog dana. euforija (ponekad uzbuđenje i razdražljivost). odličan student. žive mimike. smrti. i bez lečenja bolesnik može umreti zbog inanicije. reditelj. na kome će biti »konferansije. aktivni.

obično posle gubitka bližnjeg. gladnu »na ovom surovom svetu«. ne može da se koncentriše na drugo. kada je opasnost od samoubistva velika i kada lekovi ne pomažu. Po pravilu su to osobe koje nisu imale osobine i crte ciklotimnog karaktera. da mu nema pomoći.. Psihoterapija ima svoje mesto u lečenju maničkodepresivnih bolesnika. plaši se smrti. Dok se shizofrenija pujavljuje u stanovništvu u proseku u 0. niti su ranije imale maničku ili depresivnu fazu. Shizophrenia Skoro polovina duševnih bolesnika smeštenih u bolnicama su shizofreni bolesnici. Depresija (melanholija) leči se imipraminum (tofranil). Involutivna melanholija Javlja se u involucionom periodu (otprilike između 45. Sada je u bolnici. Uglavnom sedi. I ovo je psihoza. Ž. nije u stanju da otvori kapke.).R. uznemirenoj depresiji). ali je bolesnik uznemiren. i 65. razboleo se iznenada posle srnrti prijatelja koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Agitirana depresija leči se nozinanom. radnik. Od znatne je koristi Lithium carbonat. povremeno nema snage ni da se očešlja. roditelji bolesnika mogli su imati shizofreniju u 5—10% slučajeva. primenjuje se elektrokonvulzivna terapija (elektrošokovi). ne brije se. Oporavio se posle elektrokonvulzivne terapije. Identični (homozigotni) blizanci. društven. . libriumom i valiumom. uzoran roditelj. mada samo kao dopunska metoda. U opštem stanovništvu 0. ranije neupadljiv. kaže da teško pati. leži. krivica mu je neizmerna. dovodi u opasnost život bolesnika. godine života).3 do 1% osoba imalo je bar jednu shizofrenu epizodu u životu. ne može da pomeri ruku. Osnovno raspoloženje je depresivno. od pre 20 godina ima hipohondričke ideje. obole oboje u 65% slučajeva. odmahuje rukom i ponavlja: »Sve je svršeno. Kaže da je porodicu ostavio golu i bosu. ali nastaje posle jasnog precipitirajućeg događaja. L. 56 godina. koja. 38 godina. zemljoradnik. kao i melanholija. lečenje Manija se leči preparatima phenothiazina (Chlorpromazin) i butyrophenonima (haloperidol). braća i sestre u 5—15%.. kuka. povremeno nesanicu. Puši mnogo i prebacuje sebi da je nitkov kome deca i duvan plaćaju. U urgentnim slučajevima. odličan i pedantan domaćin. ceo svet mi sudi i ne može mi dovoljno presuditi« (nema nikakvog udela u saobraćajnoj nesreći). jadikuje. zbog stalnog i nepodnošljivog afekta straha od smrti izvrši samoubistvo ako se ne zaštiti. M. zaokupljen je samo idejom propasti.85% slučajeva. Sumanute ideje mogu biti bizarne (nema creva ni srca) i apsurdne (krivi su za sve nesreće čovečanstva. ubih čoveka ni krivog ni dužnog. u osoba koje ranije nisu imale depresivnu niti rnaničku fazu (slučajevi sa ranijirn fazama bolesti svrstavaju se u manićkodepresivnu psihozu). Depresivna reakcija Ima iste karakteristike kao maničko-depresivna psihoza. nije dostojan ni hleba u bolnici. čak i kada odrastu odvojeno. misle da će voda iz česme poplaviti ceo svet itd. tryptizolom (ako nije reč o agitiranoj. savestan. uzdiše.

često nadmenog držanja i pored snažnog osećanja niže vrednosti. ili preterano osetljive. nađen je i povišen nivo ceruloplazmina. submisivne. Ipak se najčešće nalazi da su to bile: • Hladne osobe. ili nekako čudnog držanja u detinjstvu. roditeljima i drugovima. ali su socijalno teško prilagodljive. povučene u sebe.Biohemijske promjene – Opisano je više biohemijskih promena u shizofrenih bolesnika. za neke se ne zna da li su posledica uticaja lekova. Počinje da se bavi filozofskim i religioznim idejama. sličan ceruloplazminu. Često se nalazi da su ovi bolesnici u detinjstvu doživeli odbačenost. često sa obilnim hipohondričnim tegobama. a poremećeni odnosi mogu biti i posledica. • Kao premorbidna ličnost paranoidne shizofrenije opisuje se sumnjičava i nepoverljiva osoba. Ako u ovoj fazi doživi neki stres (češće se to desi i bez njega) onda naglo izbija psihoza u punom zamahu. ali ta ispitivanja još nisu potvrđena. Prodromalna faza bolesti U prodromskoj fazi bolesti mogu dominirati simptomi neuroze. da je sve neobično i čudno). a potom pada ispod normalnog nivoa. Premorbidna ličnost shizofreničara Imali su emotivne teškoće i neprilagođenost i pre prvih znakova bolesti. nenormalan metabolizam glikoze i nedostatak heksokinaze. Zbog takvog ponašanja često imaju sukobe s nastavnicima. čas su naprotiv pokorne. • Jedan drugi tip opisuje se kao »burna ličnost«: čas pokazuju preteranu agresivnost. poremećaj u odnosu između majke i bolesnika u najranijem detinjstvu. sudbinom sveta. Teškoća pri izvođenju zaključaka iz ovih nalaza leži u tome sto se slični podaci dobijaju i u porodicama neshizofrenih psihijatrijskih bolesnika. gubi san i apetit. dijete itd. Porodice bolesnika Proučavanja porodica shizofrenih bolesnika pokazala su poremećene odnose. zavidljiva. Mnoge od ovih nalaza nisu potvrdili drugi istraživači. Ne može se govoriti o jedinstvenom tipu ličnosti za one koji će kasnije oboleti od shizofrenije. da predstoji neposredna neobjašnjiva opasnost. U školi mogu imati dobar i udličan uspeh. napuštanje i nedostatak ili gubitak ljubavi. ali svi ovi nalazi zahtevaju dalje ispitivanje i potvrdu. Saopšten je i nalaz antiinsulinskog faktora u krvi i mokraći shizofrenih bolesnika. Češći je postepen početak bolesti. povučene i biraju zabave za koje nije potrebno društvo. Tako je nađen psihotoksički faktor TARAXEIN. U samom početku bolesti rnogu se javiti fenomeni depersonalizacijc i derealizacije (osećaj da sopstveno telo nije stvarno. kao i druge psihičke traume. a ne uzrok bolesti. povišenje odnosa laktata prema piruvatima. Postoje izvesni dokazi da je nivo serotonina u krvi povišen prvih dana akutne epizode bolesti. . da se svet oko njega menja.

schizophrenia paranoides. Glavne karakteristike shizofrenije su:  povlačenje iz realnog sveta u svet fantazije. 3. • izvesna hladnoća i emotivna udaljenost. ređe optičke. hebephrenia. katatoni stupor predstavlja krajnji stepen povlačenja bolesnika. najčešće akustičke.  opažanje javljaju se halucinacije. čudno. 2. • burna reagovanja. Često se dugo zagleda u ogledalo i pri tom se smeška (»fenomen ogledala«).Opšte karakteristike shizofrenije Opšte karakteristike shizofrenije su: • povlačenje iz okoline. katatona pomama stanje iznenadne jarosti i agresije. a ponekad u istog pacijenta oboljenje može u razno vreme pokazivati drukčiji oblik. • gubitak kontakta i odnosa sa drugim osobama (autizam). često pod uticajem sumanutih ideja ili halucinacija. bez topline i razumevanja. Postoje brojni mešoviti i atipični slučajevi. prazan. drugi »čitaju« njegove ili »upravljaju« njima. može postojati plitkost afekta ili ravnodušnost. • afekt je obično površan.  afekt ne odgovara situaciji niti sadržini misli. Klinička slika bolesti Razlikuje se od bolesnika do bolesnika i dijagnoza se ne može postaviti samo na osnovu nekih simptoma već nalazom celovite slike koju pacijent pruža u svojoj bolesti. o mišljenje može biti inkoherentno. o neologizmi (stvaranje novih reči). raspoloženje je neočekivano promenljivo. Prema prevazi simptoma. samoubistva ili ubistva čak i najbližih. raspoloženje ne nalazi odziva u drugima i emocije drugih ne dotiču se bolesnika. nepredvidljivo ili impulsivno. da li je dete ili odrastao (depersonalizacija). s oštećenim ili ugašenim uvidom u sopstveno stanje. koji imaju specifične osobine:  čest je blok (prekid) misli. »oduzimaju« mu misli ili »namiću« svoje. koja su nesrazmerna sa situacijom ili draži: blag ukor ili neka manje važna zabrana može biti uzrok napada besa i agresije.  hronični slučajevi pokazuju psihičko propadanje — demenciju (ovo propadanje je brže kada se bolesnik prepusti samom sebi. shizofrenija može imati jedan od sledeća 4 oblika: 1. bez radne terapije i psihoterapije). • granice sopstvenog ja kao da su izbrisane: on »čita« tuđe misli. . schizophrenia catatonica i 4. jednostavna shizofrenija (schizophrenia simplex).  poremećaji mišljenja. o mišljenje može biti autističko. o sumanute ideje bizarnog sadržaja (neko mu stavlja misli u glavu ili mu ih oduzima).  ponašanje je neobično. • ne zna da li je muško ili žensko.

o skloni su fantazijama i sumanutim idejama koje nisu razrađene i organizovane u sistem. o povlačenjem od društva. ukoliko se jave. pokazivao suicidne namere. Javlja se u dva oblika: kao katatoni stupor ili kao katatona pomama. manirizam. tonus) ima za jezgro kliničke slike katatone poremećaje (v. elektrotehničar. napetost. površan. Cesto grimasira. halucinacije. slušne ili optičke halucinacije. ideje odnosa. . o bolesnici teško uspostavljaju kontakt s drugim osobama. eholalija i ehopraksija. Vremenom ličnost regredira do stanja vegetacije. Vremenom bolesnik propada intelektualno i socijalno. Obično je reč o mladim osobama koje su pre početka bolesti mogle biti i veoma inteligentne i vredne. Stanje stupora može se privremeno prekinuti intravenskim davanjem barbiturata s kratkim dejstvom. tonos — grč. o mogu imati stanja uzbuđenosti. ispod. neobičan stav (katalepsija) i grimasiranje.. hebefrenija (hebe — grč. ne izlazi iz sobe. Sumnja da ga prate. i ovo propadanje najdublje je od propadanja u svih drugih oblika shizofrenije. ima se utisak da ima još bolesnih rođaka ali se to prikriva. S. Oboleli se često o bezrazložno kikoću ili smeše. stric boluje od shizofrenije. oslobođen vojne obaveze. Pre dve godinc počeo ponovo da se povlači. kao što je to negativizam. Katatoni stupor (stuporna katatonija) pokazuje znake opšte inhibicije. pomoću. godine. sa. S. Pri svemu ovom ne postoji utisak da trpi. ravnodušan je i neuviđavan za svoje stanje. gotovo neprimetno. o osiromašenjem sadržaja mišljenja. Ovi bolesnici mogu iznenadno preći u stanje katatonog uzbuđenja i agresije. dugo se posmatra u ogledalu da bi utvrdio promene na sebi. čitaju mu misli. o gubljenjem afekta. mladost. fleksibilitas cerea. katatona shizofrenija (kata — grc. um.schizophrenia simplex . počeo da ruši zid u stanu da bi izvadio mašinu koja ga uništava. mutizam. poremećaje volje i delatnosti).prosta shizofrenia Počinje postepeno. obično naglo. 30 godina. prolazne su. sa o slabljenjem interesovanja. introvertovani su. što posredno pokazuje da je i stanje stupora posledica razdraženja centralnog nervnog sistema. o neradom. emotivni odgovor je plitak. Javlja se u mlađih osoba. stereotipije. phen — grč. Retke su sumanute ideje. pubertet. Postoje znaci propadanja inteligencije. Bolestan od 16. duh) Gotovo svi simptomi shizofrenije.

hodati bez prestanka i sna. pažljivo ispitivanje mišljenja ovih bolesnika i njihovo bizarno ponašanje otkriva poremećaje koji se vide u shizofrenije. kada se prava priroda bolesti otkriva. histerične reakcije i napade. Danas je retka jer elektrokonvulzivno lečenje i neuroleptici omogućuju bolesniku da preživi. . PSEUDONEUROTIČNA SHIZOFRENIJA ima simptome koji se vide u neuroza: fobije. Povremcno se mogu javiti i epizode s jasnom kliničkom slikom shizofrenije. o Pored ovoga. Liječenje Leči se lekovima (Chlorpromazin. Afektivno stanje nije »zarazno« prelazno kao veselost u manije. autizarn i ambivalencija. ređe elektrokonvulzivnom terapijom. GRANIČNI OBLICI mogu pokazati znake psihoze ili neobično ponašanje samo povremeno kada su izloženi stresu. grimasiranje. ehopraksija. Lečenjem se ove cifre povećavaju na 30 do 60%. One mogu imati organizovan pseudologičan kvalitet. Smrtna (perniciozna) katatonija je stanje krajnje uzbuđcnosti koje je dovodilo do iscrpljenosti. manirizarn. poboljšanje u 35%. trifluoperazin. ali se istovremeno nalazi i udaljavanje od realnosti i autizam (povlačenje u sebe). Psihoterapija ima značaja naročito kada se bolesnik oporavi. perphenazin). ili može povrediti ili uništiti sebe ili druge. Ovo stanje zahteva hitno lečenje jer bolesnik može doći u stanje krajnje iscrpljenosti. odbija hranu i pokazuje i ostale katatone fenomene (eholalija. u kasnijem stadijumu bolesti sumanuti sistem se fragmentira. katalepsija). Spontano izlečenje dešava se u 5°/o slučajeva. Ostali oblici shizofrenije SHIZOAFEKTIVNI OBLIK po poremećajima afektivne sfere podseća na euforiju manije ili na tugu depreije.Katatona pomama odlikuje se psihomotornom agitiranošću i razdraženjem. česte su i halucinacije i o poremćaji afekta. Teži su slučajevi s postepenim razvojem i hebefrenija. naročito u vreme letnjih žega. Najistaknutiji su znaci o ideje proganjanja. prisilne misli i radnje. koje čine srž sumanutog sistema. besciljno. Međutim. paranoidna shizofrenija Čsto počinje u kasnijim godinama. Prognoza shizofrenije Gora u mladih bolesnika nego u starijih. Spoljne draži ne utiču na ponašanje ovih bolesnika. kao prevencija ponovnog zamaha bolesti. koje je stereotipno. hiperpireksije i smrti za nekoliko dana. impulsivno i nepredvidIjivo: može besciljno trčati uokolo.

Prilikom sadašnje hospitalizacije daje podatke o slušnim i taktilnim halucinacijama koje smatra »božjim blagoslovom«. ali su ove bizarne. žena ga udara sekirom itd. pomisli: »Što se tu baš namestio!« Paranoidna stanja uopšte su češća među ženskim osobama. izuzev što pokazuje izvesnu krutost i sumnjičavost prema drugima. Prema psihodinamskom shvatanju. osetljivost na kritiku. idejama odnosa (kada smatra da se svi spoljašnji događaji odnose na njega). ali paranoidna osoba upotrebljava te mehanizme u jačem stepenu i upornije. Tako paranoidna shizofrenija (v. Pamćenje i pažnja očuvani. i često je vrlo teško otkriti ove poremećaje mišljenja iako njihovo neobično ponašanje ukazuje na to da one postoje. Paranoidna ličnost može ostati neokrnjena i relativno neupadljiva celog života. u ranijem tekstu) može imati sumanute ideje. dinamizme koji su normalna komponenta svačije odbrane kada su u psihološkom konfliktu. P. Blagi oblici paranoidnog mišljenja postoje ponekad u svakoga. a to može biti i zbog gluvoće ili nekog telesnog nedostatka što stvara pogodno tle za nastanak oboIjenja. itd. ličnost je znatno oštećena. postoje i drugi poremećaji mišljenja. paranoidni pacijent ne dozvoljava svojim neprijateljskim osećanjima prema nekoj osobi da uzmu maha. Paranoidna stanja Izraz »paranoia« upotrebljavan je i pre Hippocratesa sa značenjem »ludilo«. ponekad imaju neprijateljsko držanje. koje je u početku prikrivao. paranoidna osoba upotrebljava psihološke mehanizme negacije i projekcije.. veći je broj oboljenja među samcima i doseljenicima.P. voleo da čita bajke. Bolesnici mogu biti vrlo tajanstveni u odnosu na svoje stavove sumnjanja i sumanute ideje. Normalna je sklonost kriviti drugoga za svoj neuspeh ili grešku: kada čovek nagazi nekoga. 42 godine. dalje nije produžio. Paranoidne psihoze imaju kao istaknut znak sumanute ideje odnosa.. ne on. počev od sumnjanja pa do psihoza sa čvrstim i sistematizovanim idejama proganjanja. moler. u detinjstvu pomčen. Razboleo se pre 4 godine: povlačio se sve više. on ih negira i projektuje ih na tu osobu i tada oseća da ta osoba. a postoje i halucinacije. afekt je osiromašen. osrednji đak u osnovnoj školi. Freud je pripisivao pojavu paranoidnih ideja homoseksualnim impulsima. Smeška se prazno i »luckasto« dok govori o »ubijanju« i o tome kako ga žena vara i tuče. on je prvi Jugosloven koji je leteo na mesec. Jednostavnije rečeno. oseća neprijateljstvo prema njemu. Danas se izraz »paranoidan« upotrebljava za sva stanja koja sadrže ideje proganjanja različitog stepena. žena ga stalno vara sa šoferima koji prođu pored kuće i sa desetogodišnjim dečacima. Ima obilje sumanutih ideja koje ne čine celinu: Japanci su ga stavili na listu zbog bombardovanja Hirošime. imao slušne. svuda gde postoji neka vrsta izolovanosti. idejama veličine. . ali inače ne dolazi do pogoršanja bolesti u toku života. Ubio je hiljade ljudi. rešio je sudbinu čovečanstva u I i II svetskom ratu. optičke i taktilne halucinacije.

pokreta. amfetamin. reči.  interpretaciona paranoja. psihomotorna epilepsija. sa bolesnim tumačenjem tuđih gestova. Opisana su tri tipa paranoje:  paranoia persecutoria. tužaka. Klasična paranoja KOJU JE OPISAO Kraepelin Veoma je retko oboljenje. obraća se svim instancijama. sa sumanutim idejama proganjanja. Teška depresija može imati paranoidne elernente. sa sumanutim idejama i halucinacijama. pretežno u žena. Van ovih sumanutih sistema bolesnik se može ponašati normalno. senilna demencija. vodi procese. Odlikuje se sumanutirn idejama veličine i proganjanja koje čine čvrst i nepromenljiv sistern. ali s očuvanom fasadom ličnosti. kada bolesnik neprestano dokazuje svoja prava. TOKSIČKE I ORGANSKE PSIHOZE (hašiš. . Ne postoje halucinacije. kao da se sve odnosi na njega i protiv njega. a zbog halucinacija ni u paranoju. fasada ličnosti ostaje očuvana.PARAPHRENIA je oboljenje koje nastaje u involucionom periodu. zbog koje se ne može uvrstiti u shizofreniju.  paranoia querulatoria. alkoholičarska halucinoza) mogu dati paranoidnu reakciju. parniči se. može delovati prilično integrisano.

računanje i fond znanja. U ovom poslednjem slučaju radi se o psihozi. Ni sva akutna oboljenja ne daju reverzibilne. rekognicija) može biti oštećeno iako je bolesnik u stanju da nov materijal upamti posle ponavljanja (re1ativno očuvana registracija i retencija). ponekad i bez neuroloških znakova žarišnih oštećenja. Ako se radi o lakšim promenama. U lakšim oštećenjima poremećaji pamćenja su ograničeni. zbog čega su i najvulnerabilnije i među prvima oštećene. sposobnost učenja i rešavanja zadataka. svom sopstvenom identitetu i identitetu drugih. rasuđivanje i donošenje suda i zaključaka.  inteligencije i  afekta. njen korelat i služi za njeno ispitivanje. razumevanje govora. pažnjom i pamćenjem. kao što ni sva hronična oboljenja mozga ne stvaraju ireverzibilne promene. Afekt može biti oštećen bilo kao preterano emotivno reagovanje (labilnost). ali je zadržavanje — retencija oštećena: nije u stanju da se nešto kasnije seti zadatog materijala iako ga je neposredno ponovio. žarišne. Međutim. DELIRIJUM Delirijum je psihički poremećaj koji ima sledeće karakteristike: . plitak. ili je afekt tup. Pamćenje.  Sećanje davno upamćenih informacija (reprodukcija. njegove sve tri funkcije — registrovanje.  pamćenja.ORGANSKI PSIHIČKI SINDROMI Psihička promjena koja je izazvana oštećenjem moždanog tkiva bilo koje vrste. apscesi. a u težim slučajevirna i neadekvatan. koje najčešće ostavIjaju trajne i ireverzibilne promene. zadržavanje i reprodukcija — oštećene su u težim slučajevima. rekolekcija. bolesnik je u stanju da se snalazi u realnom svetu. subduralni hematom i druga oboIjenja. Organske psihičke promene mogu biti akutne (promene su obično prolazne) i hronične. kao npr. Inteligencija i njene različite funkcije takođe mogu biti oštećene: shvatanje. ne daju samo difuzne lezije mozga ovaj sindrom. Ona je izraz stanja svesti. mogu dati organski psihički sindrom. u svakodnevnom govoru nazivamo orijentacijom. Ove dve poslednje nabrojane funkcije obavljaju se uz učešće prostranih delova mozga. Bez obzira na vrstu lezije i na njenu težinu organska oštećenja mozga daju  poremećaje orijentacije. intrakranijalni tumori. Orijentacija i svest vrlo često su oštećeni u ovim slučajevima. proces koji je u tesnoj vezi s opažanjem. Odnos prema okolini. u težim slučajevima on nije sposoban da reaguje ni na najobičnije zahteve i situacije svakodnevnog života. U nekih bolesnika  registrovanje može biti očuvano (u stanju je da neposredno ponovi reči ili brojeve za koje mu je rečeno da ih upamti).

. ponekad i nasilno ponašanje.    kvantitativne izmene svesti različitog stepena. Delirijum je ovde posledica potresa mozga. ponekad prođu sedmice i meseci pre nego što dođe do potpunog oporavka. shvatanje. halucinacijama. ni kada sam prišao dok se proglašavao pobednik«. zbog uremije. iluzijama i sumanutim sadržajima mišljenja — strah. P. strahom. »Po sle dva teška nokdauna u meču sa Kariljom naš bokser M. . Febrilna oboljenja Sa temperaturom preko 40°C. — rekao narn je P. neprepoznavanjem najbližih. o čemu svedoči sledeća vest iz novina (V. god. porfirije. Potres mozga je čest u boksera. neskladno. naročito u dece). Uzroci delirijuma su brojni:    intoksikacijc (egzogene i endogene). a mogu postojati i znaci demencije. — ovo je prvi put da mi se tako nešto desi. se sasvim oporavio i sada je dobro raspoložen. halucinogenih droga (v.). Traume glave Verovatno najčešći uzrok delirantnog pomućenja svesti. panika. naročito u dece koja imaju groznicu. Psihička slika je delirijum. Trajne psihičke promene sa znacima demencije postoje kod teških povreda mozga. Toksikomanije). napadi besa. VIII 1974. febrilna oboljenja i traume. doživeo je potpunu amneziju. novosti od 28. ili delovanje kao u snu. počev od lakog pomućenja pa do sopora. One nastaju u saobraćajnim nezgodama ili u sportu. To je traumatska encefalopatija. Ovo stanje izmenjene svesti posle traume glave zove se traumatska psihoza. Intoksikacije nastaju Usled velikih doza alkohola. izmenjeno afektivno stanje koje odgovara halucinacijama. nerazumno. limbičkom sistemu. razumevanje situacije. slično automatu (»automatizam«). oboljenja jetre. uzimanja beladone (čak i terapijske doze ove droge mogu dati delirantna stanja s neinirom i optičkim halucinacijama. — Zaista se ničeg ne sećam. Anatomske promene koje su odgovorne za delirijum verovatno su lokalizovane u moždanom stablu (retikularna supstancija). dijabetesa. parijetalnim režnjevima (senzitivna kora). Nekoliko časova posle meča P. poremećaj orijentacije. uviđavnost. ponekad mogu biti praćena delirijumom: nemirom. Ne sećam se nićega: ni kako sam ustao. oštećeno pamćenje. U hroničnih alkoholičara tipičnu delirantnu sliku pruža delirium tremens. Posle teže traume period izmenjene svesti može trajati nekoliko časova ili dana. ni lika Karilje.

stvaranja i imaginacije. dogmatični. pre svega intelektualnih. Sa starenjem sećanje se ograničava na mali broj anegdota i ova sećanja doprinose stvaranju pravila sadašnjeg života koja su zasnovana na ranijim iskustvima. koje rodbina u »potrošačkoj civilizacijia zanemaruje i smatra ih smetnjom. konzervativni i nedostupni razlozima. a zatim se ne snalazi u kući i poznatoj okolini. Zbog toga stari postaju kruti. senilne demencije i drugih. Prestanak s radom stvara još više mogućnosti za samoposmatranje. Ove promene su u početku diskretne i primete ih tek najbliži rođaci.  Prvo se primećuje da je smanjena sposobnost apstraktnog mišljenja. Pamćenje takođe trpi. prijatelji ili saradnici. a to je najviše u starih oštećeno. može biti očuvano i u teškoj demenciji. Senilna Demencija Normalno starenje zahvata emotivnu i intelektualnu sferu psihičkog života i razlikuje se od osobe do osobe. shvatanje novih. Razumevanje pročitanog teksta (ne aleksija. i korišćenje i jednog i drugog u rešavanju problema. finiji maniri. Kako smo u poglavlju o inteligenciji videli. davne događaje. Ovome doprinosi i društvena izolacija penzionera.    Demencije se viđaju kod velikog broja oboljenja: progresivne paralize. da održava ličnu higijenu. retrospekciju i prosuđivanje o rezultatima života. . i u daljem napredovanju demencije bolesnik nije više sposoban da se brine o sebi. Osobine ličnosti postepeno se menjaju: najpre stradaju njegovo naučeno ponašanje. ovo je stečeni gubitak intelektualnih sposobnosti. povreda mozga u boksera. a starim ljudima je preko potreba da osete da su potrebni i korisni pa se prihvataju rada — čuvanja unučadi i kuhanja. kasnije i poznatih situacija postaje otežano.DEMENCIJE Demencija je gubitak najviših psihičkih funkcija. ali ne ona sposobnost sećanja već pre sposobnost integracije novog sećanja sa sećanjem starog materijala. donošenja suda i procene. da se oblači i sam hrani. Ovde ćemo se zadržati na senilnoj i arteriosklerotičkoj demenciji. Bolesnik zaluta. uglađenost. kasnije i reprodukcija starijeg upamćenog materijala. a kasnije i elementarniji osnovi društvenog ophođenja. jer sposobnost čitanja nije ovde u pitanju). Pamćenje može postepeno slabiti. štedljivost iz mladih dana pretvara se u škrtost. gubitak sposobnosti koje su postojale. hroničnog alkoholizma. godine (ne uvek). stare osobe mogu se bolje sećati davnih događaja. Sposobnost evociranja počinje da opada tek posle 80. Najpre biva oštećeno sećanje za najnovije događaje. dok nedostatak ili rani gubitak inteligencije (pre nego što se ona u deteta razvila) zove se mentalna retardacija ili oligofrenija. arterioskleroze rnozga. Crte iz mladosti produbljuju se: ranije sumnjičava osoba postaje nepoverljiva. Sećanje za najstarije. Štaviše.

novine). krijući ih ispod kreveta ili jastuka. Gubitak moralnih kočnica i seksualni prestupi češći su u bolesnika sa senilnom demencijom. Uzroci nisu poznati. koje osim toga odudaraju od izgleda teškog bolesnika) — tzv. godine života. Česta je depresija. upadljive su mikroskopske promene: veći broj plaques seniles u kori i bazalnim ganglijama. Bolesnici s arteriosklerozom mozga često se žale na nesvestice i glavobolje. sužavanje girusa i proširenje sulkusa. a u ovoj izlapelosti mogu izazvati požar. aiektivna nestabilnost. U ovoj prethodnoj demencija je lakunarna (v. kasnije počinju da skupijaju nepotrebne predmete (stare kutije. retko pre 65.Senilna demencija počinje kasno. Teško se diferencira od senilne demencije i Pickove i Alzheimerove bolesti. Oštećenje pamćenja nije globalno u arterioskleroznoj demenciji kao što se to viđa u senilnoj. organskog tipa reagovanja: smanjeno . manji broj ganglijskih ćelija. Patološkoanatomske promene smatraju se identičnim s promenama u presenilnoj (Alzheimerovoj) bolesti: atrofija mozga. moria (i frontalni tumori sa sporim razvojem mogu ostati »nemi«). Početne promene mogu biti pojačana egocentričnost. Bolesnici zaturaju i zaboravIjaju stvari. Mogu odlutati od kuće. Ranije psihičke crte nastranosti sada se pojačavaju. prvi su više fizički aktivni od potonjih. a fizičko i psihičko propadanje može trajati od 1 do 10 godine. ostali mogu pokazivati slike paranoidne. kose) postoje i poremećaji hoda i govora. Intelektualne funkcije takođe mogu da propadaju. Pored telesnih znakova duboke starosti (promene kože. Poremećaji inteligencije) i promenljiva je. naročito u čeonim režnjevima. teškoće u sporazumevanju i teškoće u upamćivanju. Od psihičkih promena u pacijenata s intrakranijalnim tumorom najistakuutije su promene ličnosti u smiski pojačavanja premorbidnih crta. Ako se neurološkim pregledom otkriju neurološki žarišni znaci koji govore za oštećenje mozga. TUMORI MOZGA Klinička slika tumora mozga opisana je u Neurologiji. ali je intelektualno propadanje uvek prisutno i istaknuto. Ne može se reći da je psihička slika bolesnika s intrakranijalnim tumorom karakteristična. a nasleđe verovatno igra izvesnu nlogu. psihičko propadanje nije tako duboko u arteriosklerozne demencije kao u senilne. ali ona ima sve osobine tzv. Uopšte uzevši. često imaju burna reagovanja. depresivne ili čak shizofrene psihoze. Polovina ovih bolesnika pokazuje postepeno intelektualno propadanje. dugmad. mišića. Kada je reč o froritalnom tumoru. onda je dijagnoza arterioskleroze verovatnija. Ovde ćemo se zadržati samo na psihičkoj slici. Arteriosklerozna demencija Počinje ranije. ponekad se može videti sklonost šalama (često neduhovitim. ali se može opažati razdražljivost ili afektivna labilnost. Gotovo je dvaput češća u žena.

oligofrenije) možemo definisati kao stanje zaustavljenog ili usporenog psihičkog razvoja. Zbog ovakve kategorizacije dete sa QI od 51 ulazi u istu grupu sa detetom koje ima QI 70. Pre svega. čiji se nosioci ne mogu podučavati ni najjednostavnijim poslovima. oštećeno pamćenje. Najzad. pa. — umerena retardacija (odgovara grupi lakših imbecila i težih debila). Mentalnu retardaciju (mentalnu subnormalnost. Psihičke promene viđaju se ne samo kod supratentorijalnih već i kod infratentorijalnih tumora. Izgleda da psihičke promene nisu zavisne od mesta tumora. ovakva klasifikacija izražena brojkama može prema rezultatima na testovima inteligencije svrstati dete u višu ili nižu kategoriju iako ono prema celokupnim sposobnostima može biti bolje od onih sa višim rezultatom testiranja ili gore od onih s nižim rezultatom. Na rezultate testova utiče emotivno stanje ispitanika. Prema podeli koja za osnov uzima količnik inteligencije dobijen na testovima inteligencije. postoje sledeće grupe mentalne subnormalnosti: IQ 0—20 21—50 51—70 71—80 81—90 idioti imbecili debili tupi granični slučajevi Postoje i druge podele koje se unekoliko razlikuju u brojkama količnika inteligencije pojedinih podgrupa. kongenitalnog ili nastalog u prvim godinama života (dakle u vreme kada se inteligencija još razvija). . a od kategorije može zavisiti i pomoć koja mu se pruža (specijalni dom ili ustanova u kojoj može sticati neka znanja). Intelektualne funkcije takvih osoba su na nižem nivou nego što bi se to očekivalo za njihov uzrast. prema tome. MENTALNA RETARDACIJA U poglavlju o inteligenciji vidjeli smo da osobe prosečne inteligencije imaju kvocijent između 90 i 110. koja dozvoljava obučavanje za jednostavne procese rada i proizvodnje i za staranje o ličnoj higijeni. dok se one sa nižim količnikom ubrajaju u grupu subnormalne inteligencije. ne moraju imati istu stopu razvoja. ne može se reći da su sva deca u istoj situaciji u odnosu na razvoj.Zbog toga se danas deca kategorišu prema celokupnim njihovim sposohnostima (ne samo prema inteligenciji) u tri grupe mentalne retardacije: — teška retardacija (odgovara prihližno grupi idiota i najtežih imbecila). Ovakvom stavu definisanja mentalne retardacije na osnovu psiholoških testova mogu se staviti zamerke. oni predstavljaju statistički prosek koji ne mora biti značajan za određenu individuu koju testiramo. promenljivost afekta.rasuđivanje. Sami testovi standardizovani su prema deci iz gradske sredine i pretežno jednog socijalnog kruga. osiin nešto o ličnoj čistoći.

i to X). Ovde ćemo uporedo s opisom etiologije pojedinih vrsta mentalne retardacije dati i njihovu kliničku sliku. kasnije se mogu osposobiti u specijalnim radionicama za polukvalifikovane ili kvalifikovane radnike. da u stanovništvu ima 0. „ „ dete prati očima. Ovo su samo neki uzorci iz velikog broja ovih testova koji se primenjuju na deci do 3.5°/o stanovnistva ima mentalnu retardaciju.»mama«. Iz primera se vidi da su sposobnosti koje se ovako ispituju delom motorne (može se desiti da dete normalne inteligencije sa cerebralnom paralizom ili mišićnom distrofijom da slabe rczultate) a delom psihičke sposobnosti. „ „ 10. trisomija 21. Genetski uzrokovani slučajevi mentalne retardacije Mogu se podeliti u dve grupe: u one koje su posledica anomalija hromosoma i grupu čiji uzrok leži u poremećajima gena. „ „ 7. Kada su u pitanju manja deca. Učestalost Smatra se. recesivno ili vezano za pol. prema raznim podacima. Ova deca imnaju usporen razvoj. Njihov izgled je karakterističan: otuda i naziv »mongoloidan« (inače nema nikakve veze s Mongolima). koji se mogu opismeniti i školovati u specijalnim školama. dominantno. postoji samo jedan. kaže »tata«. smeje se drugoj osobi. oni ipak igraju značajnu (ali ne jedinu) ulogu u ocenjivanju stcpena rnentalne retardacije. DOWNOV SINDROM (»MONGOLOIDNA OLIGOFRENIJA«) posledica je poremećaja broja hromosoma: umesto 46 hromosoma. Postoji i varijanta u kojoj se jedan deo jednog hromosoma grupe 21 prebacio na jedan hromosom grupe D. godine. hoda. danas poznajemo velik broj etioloških faktora. .— lakša mentalna retardacija (srednji i lakši debili i tupi). reaguje na zvuk.5— —3% psihički zaostalih osoba. „ „ 12. mesec života 2. „ „ 3. Uzroci mentalne retardacije mnogobrojni su. vokalizuje. koristimo se ocenjivanjem razvojne zrelosti deteta 1. ovde postoji jedan prekobrojan i ima ih ukupno 47. igra »tašitaši« itd. njihov količnik kreće se izmeđa 30 i 50. sedi bez oslonca. koliko ih imaju ćelije normalnih osoba. Mi smo za Beograd našli da 0. Etiologija. ređe je nešto viši. ipak još uvek ne znamo etiologiju za veliki postotak slučajeva. Oni se koriste za ocenu sposobnosti veće dece. KLINEFELTEROV SINDROM (umesto dva polna hromosoma postoje tri: XXY Postoje i mentalne retardacije koje se nasleđuju prema Mendelovirn zakonima nasleđa. Pored navedenih zamerki testovinia inteligencije. drži glavu kad je uspravljeno. TURNEROV SINDROM (umesto dva polna hromosoma. okreće se ka glasu podiže se da stoji.

često irnaju epilepsiju. Toksoplazmoza majke može inficirati plod intrauterino ili za vreme porođaja. TUBEROZNA SKLEROZA (EPILOIA) ima karakterističnu ospu na licu od adenoma (adenoma sebaceum) leptirastog rasporeda na nosu i obrazirna. Postoje mentalna retardacija. može izazvati oštećenje kore mozga. ponekad. WILSONOVA BOLEST (HEPATOLENTIKULARNA DEGENERACIJA) recesivno je nasledan poremećaj metabolizma bakra koji stvara karakterističan obojen prsten na korneji.  FENILKETONURIJA. Rubeola koju preboli majka za vreme trudnoće može dati mikrocefalus s poremećajima na očima deteta. Brojni drugi poremećaji metabolizma mogu biti uzrok mentalne retardacije: homocystinuria. usne. uvećana slezina i jetra.NASLEDNA MIKROCEFALIJA (nasleđuje se recesivno) daje težu psihičku zaostalost. NEKE VRSTE HIDROCEFALUSA nasleđuju se recesivno vezano za pol. nefrogeni dijabetes insipidus i brojni drugi poremećaji. pigmentacije kože i psihičku zaostalost. kratak vrat.000 porođaja. Psihička zaostalost je teškog stepena. argininosuccinuria. Nasleđuje se recesivno. horioretinitisom. posledica urođenih poremećaja metabolizma. ispupčen trbuh. napadima i teškom retardacijom. glava karakterističnog izgleda (sedlast nos. priraslice . zbog čega dolazi do nagomilavanja likvora i uvećanja obima glave. Encefalitis virusnog porekla koji dete preboli rano daje teske posledice s mentalnom retardacijom. dete psihički pro pada. gubi vid. stomak ispupčen. koja počinje u prvoj godini. NASLEDNI POREMEĆAJI METABOLIZMA LIPIDA daju nekoliko oboljenja.     Ovde je reč o poremećaju metabolizma fenilalanina. čestu epilepsiju. Reč je o poremećaju metabolizma mukopolisaharida. ili 3. nozdrve. mali rast. na retini se vidi u predelu makule zona svetlocrvene boje. Dete se razvija norrnalno do 6. Izgleda da postoje najmanje tri genetička poremećaja koji su uzrok ove kliničke slike. Negenetički uzroci mentalne retardacije INFEKCIJE – TORCH su uzrok velikog broja slučajeva mentalne retardacije. tuberkulozni ili izazvan drugim mikroorganizmima. histidinaemia. Ovde je akvedukt zatvoren. kratki ekstremiteti). glava je mala u odnosu na lice. godini. nedovoljnom pigmentacijorn kose i kože i. koža je suvlja. Tu se ubraja TaySachsova bolest. GARGOJLIZAM se nasleđuje recesivno. a zatim zaostaje u rastenju. epilepsijom. meseca. KRETINIZAM nastaje zbog nedovoljnog lučenja tireoideje. što je posledica poremećaja više enzima. koji počinju kasnije. izazivajući težak encefalomijelitis s kasnijim mikrocefalusom ili hidrocefalusom. Oko jedan slučaj iavlja se na 23. Detaljnije je opisana u Neurologiji. postaje apatično. hyperuricaemia. ima epileptičke napade i umire u 2. jezik se uvećava.000—30. a odlikuje se pojavom slaboumnosti stepena imbecilnosti. galactosaemia. Postoje i drugi oblici lipidoza. Meningitis. a psihička zaostalost je stepena imbecila. debljajn kapci.

vodonik i kiseonik. U pivu ima oko 4%. pa i koju više. mogu usporiti ili sprečiti razvoj deteta. dok jaka pića (viski. Lečenje U nekim slučajevima može se delovati prevcntivno: čuvanje trudnice od infekcije i trauma. ne i od drugih sastojaka. nesreća je u tome što neki Ijudi nisu u stanju da ga uzimaju samo u umerenirn količinama. Nastala slaboumnost ne može se lečiti medikamentima. rum. Posebno mesto ima prevencija fenilketonurije: kada se ovaj biohemijski poremećaj otkrije u novorođenčeta pre nego što je oštetio mozak. Alkohol koji se upotrebljava za piće dobija se fermentacijorn i vrenjem šećera. Ako svojom kalorijskom vrednosti potpuno zameni hranu. pića sadrže i materije koje imaju boju i ukus. S druge strane. u vinu 10—12%. čime se postiže veća koncentracija alkohola. lečenje inlektivnih oboljcnja (meningitis. naročito izolacija koja dugo traje. opasnost od alkohola velika je upravo zbog njegove rasprostranjene upotrebe i zbog potcenjivanja opasnosti koju on nosi. Deci se može pomoći i specijalnim školovanjem i podučavanjem. svadba ili bilo kakav prijem bez alkohola. preeklamptičke toksemije majke. Anoksija ploda može nastali kod nedonoščeta. Dobri su i rezultati lečenja kretinizma tireoidnim hormonorn. Za piće se upotrebljava samo etilalkohol (ethanol). Pregovori i sklapanje poslova. zbog čega se ova ponekad i piju razblažena. alkohol ne izaziva teške posledice. Gotovo se ne može zamisliti nijedna proslava. Ali. Metilalkohol je i u ma]im količinama vrlo otrovan. rnože igrati ulogu u stvaranju oligofrenije. Ne zarncra se i ostaje nezapaženo kad neko popije čašicu. jaka pića dobijaju se destilacijom alkoholnih pića. brendi) sadrže 30—40»/o alkohola. nastaće teška posledica pothranjenosti i nedostatka vitamina. koja izazivaju neurološke znake i psihičku zaustalost različitog stepena. To je prihvaćeno kao nešto tako prirodno da se nenorrnalnim smatra upravo onaj ko u takvim prilikama ne pije. belančevina i minerala. upotreba alkohola je vrlo rasprostranjena. Tako tretirana deca razvijaju se normalno. On sadrži samo tri elementa: ugljenik. u oba slučaja pored neuroloških simptorna postoji i psihička zaostalost. i loši uslovi razvoja. mada je izvor eneigije: gram čistog alkohola daje 7 kalorija. Ali. Svaka vrsta alkoholnog pića dobija se iz određenog izvora šećera: pivo iz ječma. a u najtežim slučajevima negom. Ali tako isto započinje svoj put i onaj ko će kasnije postati alkoholičar.ineninga koje zatvaraju prolaze likvora i dovode do hidrocefalusa. POTHRANJENOST. Žestoka. POROĐAJNE TRAUME mogu prouzrokovati krvarenje ili oštećenje zbog asfiksije koja ih prati. vino iz grožđanog soka. . Osim alkohola i vode. votka. Dej stvo alkoholnog pića zavisi samo od količinc alkohola u njemu. pravilno provođenje porođaja. Hemijski sastav alkohola veoma je jednostavan. U svim ovim slučajevirna dolazi do oštećenja ćelija moždane kore i bazalnih ganglija deteta. položen ispit i svaki i najmanji uspeh proslavlja se uz alkohol. Alkohol ne može zameniti hranu jcr nema vitamina. naročito nedostatak vitamina grupe B. zatim zbog anomalije placente. može se sprečiti razvoj oligofrenije dijetom bez fenilalanina (hrana bez belančevina). encephalitis) itd. ALKOHOLIZAM Uzet u malim količinama. Do oštećenja dovode i Rh-inkompatibilnost i težak icterus neonatorum koji oštećuje mozak deteta.

. Svakako će biti potrebno više vremena za istrežnjenje onome ko je popio veću količinu od onoga ko je manje pio. u odnosu na svoju težinu) manje alkohola od lakše osobe. U organizmu se alkohol postepeno razara procesom oksidacije. uglavnom u jetri. bex obzira na ukupnu količinu u krvi. Dejstvo alkohola zavisi i od telesne težine osobe koja ga pije: teža osoba imaće u sebi srazmerno (tj. Zbog toga onaj ko je popio samo čašicu neće srneti da vozi kola najmanje jedan čas posle toga.Oksidacija. Iz želuca i creva alkohol prelazi u krv i ubrzo zatim u sva tki va i tečnosti tela. pa će zbog toga biti manje opijena. Na brzinu kojom alkohol prelazi u krvotok utiče i sadržaj stomaka: ako je uzct uz hranu ili ako je razblažen vodom ili sodom. za dva popijena »mala pića« biće potrcbno najmanje dva časa. Prosečan odrastao čovek za jedan čas oksidiše 14 —28 g jakog pića ili 150—350 g piva. sporije se resorbuje. Brzina oksidacije aikohola u organizmu stalna je. a mala količina izlučuje se nepromenjena preko bubrega i pluća. bez obzira na to kojom su brzinom pili.

podstjče. najteže dejstvo alkohola trpi nervni sistem.roci. Uz alkoholeiniju od 0. ali su posledice teže u fazi opijanja. ukus. Isto tako. U gotovo tri četvrtine alkoholičara oštećen je rad jetre. 1 najmanja količina popijenog alkohola smanjuje sposobnost pamćenja i učenja. ova alkoholemija daje razne posledice u raznih osoba i situacija). Psihoanalitičari kažu da razvitak čovekove ličnosti od najranijih dana pa do potpune zrelosti prolazi kroz nekoliko faza. ona se smanjuje. sa 4. dok pravo pijanstvo nastaje kad se vrednost popne na 2—4%o. Lekar se često u svorn radu suočava s istinom da ne postoje bolesti već bolesnici: neko će lakše postati alkoholičar kad u njcmu postoje neki preduslovi za to. iako. što je pogibeljno ako se u takvom stanju voze kola. Poremećaj postoji i kad se popije i najmanja količina. razvoj ličnosti se može zaustaviti (»fiksacija«) na fazi u kojoj se taj stres desio. i ovde je posredi njegovo negativno dejstvo na nervni sistern: kritičnost i kočnice su slabije.6%o do l. Veće količine nadražuju sluznicu stomaka i izazivaju gastritis. Alkohol guši rad mozga. u sličnirn situacijama čovek će pokazati slično . u odraslom dobu. ravnoteža. sposobnost uzdržavanja od nepromišljemh aktivnosti. iako u stvari deluje na mozak depresivno. miris i osećaj dodira. Uporedo s ovirn smanjuje se sposobnost rasuđivanja i javlja se lažno osećanje sigurnosti. obziri se gube. To su oralna. Tolerancija. zbog čega se seksualni kontakt lakše ostvaruje. i to najpre onih njegovih delova koji učestvuju u stvaranju najviših psihičkih funkcija. podnošljivost alkohola nije ista ni u iste osobe u raznim trenucima. a zbog poremećene ravnoteže hod je teturav. Depresivno dejstvo na nervni sistem počinje već s prvom popijenom čašicom i povećava se s novim količinama.0%o). a velik broj njih dobije cirozu jetre. govori besinislice. upravljanje vozilom ili mašinom. Pogrešno se misli da alkohol podstiče seksualni nagon. A to može biti. S alkoholemijom od 3%o sve osobe pokazuju znake toksičkog dejstva alkohola. zbog čega se osoba koja je pila upušta u nepromišljene poduhvate. Ako dete doživi neki psihički potres. s nešto većim količinama popijenog alkohola slabe sluh. U stvari. dugogodišnji potrošač alkohola manje je otporan čak i od početnika. UT. postaje nasrtljiva. kao što su to rasuđivanje. Kasnije. To mogu biti osobe koje ne nalaze u svakodnevnom životu zadovoljstvo.5%o nastaje koma. Govor je otežan. U većim količinama izaziva sanjivost pa i gubitak svesti. Alkohol deluje na krvotok i na rad srca. analna i genitalna faza. Alkoholemija od 0. Prvo čulo koje trpi je vid.5%o javljaju se prvi znaci alkoholisanosti (zbog toga je ta granica uzeta za dozvoljenu za vozača amatera. a veće doze su smrtonosne.5%o daje laku opijenost (po drugima ovo nastupa tek između 1. Prema tome.0 i 2. ista osoba u početku svoje alkoholne »karijere« manje je otporna na alkohol nego kasnije.Dejstvo. To dovodi do pogrešnog zaključka da alkohol stimuliše. koje alkoholom pokušavaju da se oslobode unutrašnje napetosti ili one kojima se čini da nz piće život izgleda ružičastiji. Ali. Ali na polnu moć deluje obrnuto. videli smo. Međutim. Pod dejstvom alkohola čovek gubi sposobnost da reaguje brzo i piavilno. Značajne su i okolnosti. samokontrola. uzimamo za primer ono najčešće i najopasnije. Nije rnogućno odrediti granicu do koje je dozvoljena upotreba alkohola. Pod uticajem alkohola dotle stidljiva osoba postaje smelija i agresiviiija. Količina alkohola u krvi inože biti ista na početku opijanja i u vreme trežnjenja iste osobe. količina alkohola u krvi (alkoholemija) nije presudna za ponašanje onog koji pije.

među alkoholičarima mogu se naći i drugi tipovi ličnosti — istina. kao što su to osobe zaposlene u kafanama. postoje osobe koje su navikle na alkohol i ne mogu da prestanu s pićem svojevoljno i bez lečenja. Ove reakcije mogu biti snažne ali neadekvatne i nerazumljive ako se ne uzme u obzir da je reč o povratku (regresiji) na ranije nezrelo ponašanje iz detinjstva. Ali. To se naročito dešava na velikim gradilištima. i u selima. Takva je ličnost u svom emotivnom razvoju zaustavljena na jednoj od ranijih faza razvoja. bez lečenja se ponovo odaju piću. ponekad i žeIja da se pokaže kao »muškarac« — sve to mogu biti razlozi za sve češće piče. teži da pridobije luđu sklonost i Ijubav. Genitalna ličnost potiče iz kasnije faze razvoja i pokazuje preokupiranost seksualniin mislima i impulsima. Izvesne okolnosti pomažu veću potrošnju alkohola. ovde nije reč o nasleđivanju alkoholizma već o primeru kojim otac utiče na sina. Ali. Mnogi alkoholičari irnaju osobine oralne ličnosti. kao što je mogućno i to da deca vatrenih trezvenjaka postanu alkoholićari. uporna je i tvrdoglava. savlađuje svoja osećanja. Poznato je da je veći broj alkoholičara rneđu onima koji rade s alkoholom. Ništa manji. a uz to ne postoji stimulacija za dugoročnu štednju. koja se ne nalaze u blizini velikih gradova (hidrocentrale. novac nalazi svoj put ka alkoholu. dobiće psihičke ili fizičke poremećaje usled apstinencije. veći je broj alkoholičara nieđu sinovima alkoholičara nego među ostalim osobama istog uzrasta. Društvo prijatelja koji piju. To su trgovački putnici i rnornari. strah ili unutrašnju napetost. u kojima je kafana s pevačicom jedino mesto izlaska. mada može i postavljati zahteve i »obesiti se o vrat«. U zemljama u kojima nema dovoljno robe široke potrosnje. a takvih je najviše. Prema tome. ako ne i značajniji uticaj imaju socijalni i kulturni faktori. Uvođenje petodnevne radne sedniice stvorilo je više slobodnog vremena koje se ne koristi pogodno u sredinama koje ne raspolažu nikakvim razonodama i mogućnostima da se je dan deo novca utroši za lično zadovoljstvo. U tiin situacijama može osećati nelagodnosl. koja traži i nalazi oduške u piću. . Ali. a ako i uspeju da budu bez alkohola nekoliko dana pa čak i duže. krčmama i barovima. Oralna ličnost je pasivna. Alkoholizam kao bolest. Analna ličnost pokazuje preteranu urednost (»pedantnost«). Ove njihove crte postaju još izraženije pod uticajem alkohola. što zna či da je reč o bolesnicima. želja da se ne smatra izuzetkom. ipak samo neki postaju alkoholičari. ako ne uzimaju alkohol nekoliko dana. Neki piju neumereno velike količine alkohola. Ovi faktori ubrajaju se među najsnažnije. to su alkoholičari. na onoj u kojoj je doživela potres. putevi). To će ponašanje u nekim njegovim vidovima biti nezrelo i ono će se ogledati u poremećenom odnosu prema drugim Ijudima. bolesnici koji pate od bolesti koja se zove aIkohoHzam. ali je u odnosima s drugim površna i nije sposobna da stvori trajne i prisne odnose. Ali dešava se i da deca alkoholičara budu najogorčeniji protivnici alkohola. Neke profesije kao da su naroćito pogodne za alkoholizam. ali nisu i jedini činioci u nastanku alkoholizma.ponašanje. često se opijaju i zbog alkohola mogu imati neprijatnosti na poslu i u porodlci: većina ovih kasnije postanu alkoholičari. traži od drugih pomoć. lako socijalni i kulturni faktori deluju podjednako na sve pripadnike iste zajednice. Neke osobe. Po pravilu piju saino u društvu: ovi nisu alkoholičari. u manjoj meri. Istina. One se mogu ponekad i opiti. i ličnost koja reaguje na način koji odgovara jednoj od faza zaustavljenog razvoja ima posebne karakteristike i pripada tom tipu ličnosti po korne nosi i naziv. piju umereno i neredovno.

Neko postane alkoholičar i ne priinetivši kako se. dobiće simptome apstinencije. zanemarujući posao i porodicu. i ponovo se ponašaju kao ranije. prijatnost. Ali ako su prinuđeni da ne piju (zbog bolesti). kao da njime žele da izleče simptome osnovne bolesti. Alkoholizam može biti i posledica neke druge bolesti ili psihičkog poremećaja. Zbog toga nisu razvili samopouzdanje i nisu u stanju da se nose s teškoćama. Ovde on nije početak svega već je samo sredstvo pomoću koga se smanjuju unutrašnji konflikti. a često opijanje mnogi pogrešno smatraju merilom o alkoholizmu. nezrelih lićnosti. a u piću nalaze slično zadovoljstvo. samo se mali broj ovih osoba obraća za pomoć i lečenje. Neke osobe redovno piju velike količine alkohola i ne opijaju se jer piju kontrolisano. Takvi se. U saobraćajnim nesrećama ginn i oni koji ga retko piju. ili to pokušaju svojevuljno. U takvim situacijama naručuje se »tura« za »turorn« za sve te »poznanike«. Mnogi od njih su nesamostalne osobe koje ne mogu da napuste roditeljski dom i kojima su stalno potrebni zaštita i bodrenje. Neki piju u bifeu s poznanicima koje su tamo stekli. kad se odaju piću. Drugi. Alkohol ne uzima samo živole onih koji su prošli kroz sve faze teške bolesti. puše. Neki od ovih imali su u detinjstvu sve jer su im roditelji ispunjavali svaku želju. Pojedinci vole da piju sami u bifeu ili kafani. bežeći iz realnosti koja im je teška. ali posle toga sve počne iz početka (ako su duže vreme bez pića. 1 kao odrasli i dalje teže da im se svaka želja ispuni i ne rnogu se ničega lišiti. a onda iznenada počnu neumereno da piju danima. Velik broj ovih osoba su usamljenici bez prijatelja. opet. i alkoholizam je teško oboljenje koje ubija ako se ne leči. Oni obično dosta jedu. a piće je lako dostupno pa se zato . u red onih osoba čiji je emotivni razvoj zastao u nekoj fazi detinjstva. Na taj način nadoknađuju svoju nesposobnost da steknu prijatelje u normalmm uslovima. u ovim nesrećama alkohol po sredno uzima živote i onih koji nikakve veze s njim nisu imali. Posle izvcsnog vremena sve ovo iznenada prođe kao što je i nastalo. Oni mogu izdržati i po nekoliko dana bez alkoho]a. patiće od apstinencijalnih poremećaja). 0vakvom ubeđenju doprinosi i povećana podnošljivost na alkohol. Tu nije posredi samo psihička zavisnost od alkohola već su u pitanju i znaci fizičke zavisnosti. On sebe ne smatra alkoholičarem. dipsomunija ili periodički alkoholizam. to desilo. Piju i zato što im piće ublažuje osećanje nespokojstva i što im pruža.Kao i mnoge druge bolesti. simptom i posledica i težih psihičkih oboijenja (simpfomatski alkoholizam). najčešće neuroze. Što je još žalosnije. ni da li se. na neki način. zbog koje teže dolazi do pijanstva. što im čini zadovoljstvo. Oni obično nemaju nikakvih povoda ili bilo kakvo objašnjenje za ove iznenadne periode odavanja piću. Ipak im je prva briga ujutro da popiju koju čašu jer ne podnose potpuno trezno stanje. sav novac ili dok se ne napiju do besvesti. piju samo kod kuće — to su obično žene alkoholičari. U ređim slučajevima alkoholizam je znak. Posebnu grupu čine oni alkoholičari koji rnesecima ne piju uopšte ili piju vrlo umereno. izbegavajući tako primedbe koje bi zbog pića dobili kod kuće. Postoje alkoholičari koji kad jednom počnu da piju ne prestaju sve dok ne utrošc sve piće. Na žalost. vraćaju u mašti u svoje bezbrižno detinjstvo u kome su bili srećni. Neki su preterano vezani za majku. Za neke alkoholičare može se reći da se ubrajaju u grupu tzv. To je tzv.

Posle ovoga nastupa faza alkoholne toksikomanije. kako bi u društvu izdržao spor tempo. smišlja različitu strategiju: svraća na više rnesta gde popije samo jednu čašu. došlo se do praga bolesti. međii alkoholičarima se mogu naći i osobe s izopačenim seksualnim nagonima: nisu retki homoseksualci koji u kafanama i bifeima mogu naći sebi slične. Poneko i sam uoči da pije više i češće nego ranije i više nego drugi. Neka od ovih faza ostane nezapažena. Najzad. Upravo ovi Ijudi najlakše postaju žrtve alkoholiziTia i ne primećuju kuda ih to vodi. Da bi postigao željeno dejstvo. ali će imati potrcbu da između ovih popije i poneku krišom. može poslužiti kao znak i opomena da se bolest približava. ili popije dosta a ostaje trezan. U društvu će nastaviti da ispija »ture« zajedno s drugima. Oko 20°/o svih onih koji piju alkohol ubraja se u tu kategoriju. ali ako se uoči. Mnogi Ijudi koji bi se lako mogli uvrstiti u neku od opisanih grupa nikad ne postanu alkoholičari — štaviše. neke osobe što se nađu suočene s teškoćama u životu ili pretrpe težak gubitak i nisu u stanju da ovo podnesu i nekako reše pribegavaju piću kao nekom leku. Osobe sa seksualnim problemima mogu se takode naći među alkoholičarima. poslednje preulkoholičarske ili pretoksikomanske faze. da u njemu »utope« svoj bol. do treće. Neki od njih imaju slabiju potenciju i pomoću alkohola pokušavaju da steknu samopouzdanje. Svakako se u životu ne nalaze ovako jasno odcljeni tipovi ličnosti među alkoholičariina. 1 pored toga ne mola još uvek uviđati kuda sve to vodi. Najzad. kao što se može postati alkoholičar i kad se ne raspolaže nijednoin od opisanih osobina niti se ijedan problem može za to okriviti. iznenađuje se zbog onog što jc tada uradila. ispija brzo nekoliko čašica. češće oni imaju osobine tipova opisanih ličnosti. Mnogi postaju impotentni zbog štetnog dejstva alkohola na polni nagon. Poneka inače mirna osoba iznenadi svojim agresivnim ponašanjem svakoga ko je poznaje: u alkoholisanom stanju napada i lomi sve oko sebe.na njega može »osloniti«. Sve počinje povremenim pićem u društvu. i piće sve češće postaje pribežište i olakšanje. To ga ohrabruje i sebi čestita. Razvoj bolesti. a da bi izbegao da ga drugi otkriju. Onog trenutka kad razlog za piće postane želja da se doživi neko olakšanje nastaje druga prealkoholičarska faza. ili se pre nekog prijema kod kuće »pripremi« s nekoliko čaša. ali će velik broj nastaviti da pije sve češće i sve više. prva prealkoholičarska faza. Dotle traje tzv. a kad se otrezni. Ako se s pogoršavanjem nastavlja i dalje. Obično izbegava prijatelje koji bi ga mogli kritikovati. Kažu da se među alkoholičarima nalaze i latentni hornoseksualci koji u alkoholu nalaze samo ventil i zamenu. a alkohol im olakšava slobodniji pristup. Tada će ili prestati da pije ili će početi da krije tu svoju slabost od drugih. Nekad i same spoljašnje okolnosti idu tome na ruku. Uporedo s većom potrošnjorn alkoho la povećava mu se i otpornost — tolerancija na alkohol: da bi postigao isto dejstvo. Mnogi će tako nastaviti i godinama bez znakova pogoršanja. drugi su impotentni i u piću traže utehu. mora uzimati veću količinu. To i jeste vreme kad se bez velikih teškoća može sasvim prestati s pićem ili se može nastaviti sa smanjenim i umerenim uzimanjem pića. zavisnost od alkohola: . Neprijateljska osećanja koja su iz društvenih obzira bila gušena pod normalmm okolnostima. oslobodila su se uz pomoć alkohola koji uklanja kočnice. nikad i ne okuse alkohol.

Ali se sve svodi na to da u stvari stalno misli na alkohol. Ciroza jetre česta je posledica alkoholizma. AIi i tada učini napor. Zapušta se. Za lekare je to važan znak da je prestala mogućnost da se ovaj može vratiti na umereno piće: nastala ]Q toksikomanija i njen put nizbrdo. ne može ni da se obuče pre nego što popije čašicu. 1 na druge načine vrši opite kako bi ostvario umerenost u piću: menja vrste alkohola. štaviše. Ako nastavi. Pije i opija se i danju. Nema dovoljno novca za alkohol pa pokušava da ga stekne kockom. kako to mnogi od njih misle. manje da bi impresionirao ostale. Jedino što preostaje je lečenje. Komplikacije alkoholizma. retko uspeju jer se vrše u alkoholisanom stanju. kako je dospeo do kuće.piće je sada potreba i bez njega se vi še ne rnože. Posle ovoga nastaje stadijum hroničnog alkoholizma. Da bi se obezbedio da mu alkohol bude uvek pri ruci. Da nastavi s pićem — ne može. To ga potresa i plaši i obraća se lekaru za pomoć. radostan događaj ili neuspeh i žalost podjednako. Piće je postalo najvažnije u njegovom životu. Bolest je u svom punom razvoju. kada troši velike sume da bi častio i nepoznate koji se nalaze u kafani. često izostaje. kako se ponašao prošle noći. Ponekad dođe do kobne odluke da alkohol zameni drogama i time svoj položaj pogoršava. Na poslu postaje nepažljiv. pravi sam mešavine. sve do trenutka u kom se dospeva u bespomoćno stanje. S ovim se ušlo i u period u kome se gubi kontrola nad pićem: i samo jedna čašica dovodi do ispijanja mnogih sle dećih. Velik broj umerenih potrošača alkohola dobija zapaljenje želuca — gastritis. Sve postaje dobar izgovor za piće. Pokušaji samoubistva. naročito ponedeljkom. Opija se često. čak i mesecima. napušta porodicu i prijatelje. U ovom periodu može se javiti bolesna Ijubomora alkoholičara. najbolji je dokaz da je u to vreme njegovo ponašanje bilo gotovo sasvim normalno. otpornost na alkohol: sve manje količine alkohola dovode do teške intoksikacije. Razvijaju se i bolesti zbog nedostatka vitarnina. Sam gastritis nije neizlečiv ako se prestane sa pićem. ako ga zatraži ili ga nagovore na to. Pokušaji prijatelja i porodice ostaju bez uspeha. gotovo stalno oseća muku. Nastupi kajanja i griže savesti su samo još jedan razlog da se pije. više iz želje da sam sebi dokaže kako još nije tako loš. a ponekad u tome i uspe. i prestane da pije danima. o amneziji koja obuhvata jedan određeni deo vremena. srećom. da prestane — nije u stanju. U odmaklijim stadijumima ciroza je neizlečiva. Da svest nije bila oštećena. . sedmicama. Ovde nije reč o nekom gubitku svesti. zadužuje se i tone sve dublje. i pije još žešće. može doći do trajnih oštećenja mozga. a gotovo svaki alkoholičar ima teži oblik ovog oboljenja. StariJe se dalje pogoršava zbog loše ishrane: ne samo što nema vremena da nabavi i pripremi hranu već i apetit nestaje zbog oboIjenja želuca. to ga i obeshrabruje i počinje da nipodaštava sebe kao bezvrednu i bespomoćnu osobu kojoj nema pomoći. krije boce (i zaboravlja gde ih je ostavio). Posle dugotrajnog neumerenog pića smanjuje se podnošljivost. Grizlica u želucu česta je u alkoholičara. da ga može ostaviti kad god to odluči — prema tome može piti slobodno. ali se neumitno vraća piću svom žestinom. menja mesto i vreme pića. Ponekad pravi gestove »kavaljerstva«. uplašen. za sve ostalo slabi interesovanje. već o gubitku sećanja. zadovoljan što rnu je eksperiment uspeo: time je samo sebi »dokazao da može bez pića«. Ujutru je uznemiren. ruke počinju da mu se tresu. Pre svakog posla ima potrebu da pije. Sada počinje da se dešava nešto novo: ne seća se nekih događaja. Ovo se alkoholičarima mu že desiti čak i onda kad nisu mnogo pili.

halucinacije su za bolesnika mučne i neprijatne. u iznošenom kaputu. Da bi se »učvrstio«. osećaj slabosti i poremećaj orijentacije. prljav. Više puta zatečen kako su mu uši zapušene hartijom i krpicama da bi se branio. Stalno čuje glasove među kojima je prepoznao očev i lekarov glas. Oni to doživljavaju pri gotovo čistoj svesti. viču na njega. Ali. uznemirenje. B. pa i kad se oblači. drhti. pije još od vojske (30 godina). To je polyneuritis. kako kaže. godine. S. Ovo se dešava kad alkoholičar prestane da pije zbog neke bolesti. grde ga što je rasturio porodicu i zanemario decu da bi on »napunio burag rakijčinoma. u svemu ostalorn što nije u ve/i s bolesnorn Ijubomorom. može biti neupadljiv. neprestano govori i ponaša se kao da želi da uhvati ili otera životinje koje mu se priviđaju na krevetu i u sobi. P. koji se pojačava kad pokuša da radi bilo šta. redovno se opija. povrede ili operacije. Dijagnoza: delirium tremens. »od prijatelja i neprijatelja«. Neki hronični alkoholičari imaju halucinacije: čuju glas koji im govori pogrdne reči.. U sličnim okolnostima dugogodišnji alkoholičari mogu dobiti i epilepsiju. a nije retko da je ova konstatacija iznenađenje i za samog bolesnika. 53 godine. To je alkoholičarska halucinoT. nedostaju mu prednji zubi. 45 godina. M. U ovakvorn stanju postoje uznemirenost. ranije konobar. privatni ugostitelj. prva mu je briga da popije Uz ovo mogu postojati vidne i slušne halucinacije. nesnosne. Dešava se da ne prepoznaje ni svoje najbliže. Inače. U daljoj obradi te svoje bolesne ideje pronalazi »dokaze«.ae se tada prvi put sazna da su alkoholičari. Zapušten. On nastaje zbog nedostatka vitamina B). dobro poznata bolest hroničnih alkoholičara. 1 pored halucinacija rnogu da rade svoj posao i neupućenima ne daju utisak bolesne osobe. Nesuglasice koje zbog toga nastaju često se završavaju tučom. Dva do tri dana posle prestanka s pićem može se javiti delirijum tremens. Delirijum traje nekoliko dana. prljave kose. ruga im se i preti im. uz lečenje se smiri i za kraće vreme. devojke male kao lutke. od čega pate alkoholičari. . u svom radu. Ovde je reč o bolesti. odustajanje od pića i le" čenje mogu dovesti do poboljšanja. i normalna logika ne može se primeniti. Nije važna starost žene u čiju vernost sumnja. koja se može javljati za vreme uzimanja alkohola ili može biti znak apstinencije u vreme prestanka s redovnim pićem. lucinoza alkoholičara. svesni su da se s njima dešava nešto nenormalno i traže pomoć lekara. Obično je reč o alkoholičarima koji su neumereno pili najmanje 10 godina. a od 23. Patoloska Ijubomora alkoholičara obično se odnosi na bračnog druga.a.Još jedno oboljenje je veoma često u alkoholičara. »neke čupave životinjice koje šište. koji je o sebi mislio da pije umereno TT ovom stanju doživljava strah. niti njen izgled. službenik (inkasant). Za mno. znoji se. nije orijentisan. Oseća intenzivan strah. Dijagnoza Nekoliko časova ili nekoliko dana posle prestanka s pićem (reč je o teš kim i dugogodišnjim alkoholičarima) javlja se ukutni tremor ruku. Počeo da pije još od 18. Pre dva dana počeo da viđa sitne figurice i životinjice. psuje ih. Psihički poremećaji su teška komplikacija hroničnog alkoholizma. pauke koji su pleli mrežu po zidu.. morske životinjice s pipcima sličnim algama«. a to upravo i otežava da ih nagovore na lečenje. Ako bolest nije uzela rnaha.

— razvoj tolerancije. vitamini i dijeta za popravljanje pothranjenosti. Tek se u dužem razgovoru primeti da brka redosled događaja. koji je karakterističan za toksikomaniju stepena zavisnosti. 1 ovde inogu nastati slični poremećaji upamćivanja kao i u Korsakovljevoj bolesti. ne i na one ranije. Ovaj poremećaj upamćivanja od nosi se na događaje koji su se desili za vreme ove bolesti. Bolesnik pre svega mora da želi da se leči i da pri stane na lečenje. U punom zamahu bolesti alkoholičar bez lečenja retko može preći na umereno i kontrolisano piće. Kad uvidi da s pamćenjem ne stoji najbolje. Nagli prekid izaziva apstinencijalne simptome. Ona se razvija postepe no: najpre slabi moć rasuđivanja. Navika na drogu ima sve karakteristike zavisnosti. uz to zaboravlja i događaje iz skorašnje prošlosti. Sve droge koje izazivaju toksikomanije imaju snažno dejstvo na centralni nervni sistem. Zavisnost od droge je stanje koje nastaje posle ponavljanog uzimanja droge. upoznaje se s istom osobom po nekoliko puta itd. Ovo može dovesti do teških oštećenja pamćenja. koje ima za cilj da stvara neprijatne simptome ako se pije alkohol. Psihoterapija je ipak najvažnija. adikcije) Toksikomanije se mogu definisati kao stanja povremene ili trajne intoksikacije koja su pogubna za ličnost i štetna za društvo. težnja ili prinuda da se nastavi s uzimanjem droge. ne pokazuju apstinencijalni sindrom. dok sećanje ranije upamćenog materijala može ostati očuvano. — fizička i psihička zavisnost od droge. Njih karakterišu sledeće osobine: — velika potreba. bolesti koju je opisao ruski psihijatar Korsakov. a njihove štetne posledice odražavaju se kao neurološke ili psihičke promene. ali uz to postoje i paralize očnih mišića i poremećaj ravnoteže. Primenjuje se i tzv. Najteže i neizlečivo oboljenje koje rnože pogoditi hronične alkoholičare je demencija. . izražavanje je sve teže i intelektualne sposobnosti uopšte propadaju sve više. Do ovoga dolazi zbog oštećenja i izumiranja nervnih ćelija mozga. trudiće se da ovo prikrije izmišljenim okolnostima i pričama (konfabulacije). Poremećeno je upamćivanje svega što u sadašnjosti doživljava. Tako disulfiram (»antabus«) stvara veoma velike vegetativne teškoće ako uz ovaj lek pacijent ipak pije. Još jedno oboljenje posledica je nedostatka vitamina Bi u alkoholičara. čak pravi šale i duhovite upadice i zbog toga odaje utisak sasvim normalne osobe. To je Wernickeova encefalopatija. Izraz »narkomanije« nije podesan jer ovde nije reč samo o sredstvima koja imaju narkotičko već i o onim koja imaju stirnulativno dejstvo. zbog čega se daju umirujuća sredstva. iako psihički zavisne. Fizička zavisnost posledica jc Hzioloških promena koje izazivaju potrebu da se nastavi s uzimanjem droge 1ako bi se izbegla pojava simptoma poznatih kao apstinencijalni sindrom. izuzev što osobe s navikom. s težnjom da se doze povećavaju da bi se postiglo željeno dejstvo. Mnoge droge koje izazivaju fizičku zavisnost stvaraju i toleranciju. TOKSIKOMANIJE (Narkomanije. stanje koje se karakteriše oslabljenom leakcijom na istu dozu droge i potiebom da se količina doze poveća da bi sc postigao isti farmakodinamski efekt. Rezonovanje je dobro. trankilizeri. Lečenje.Nedostatak vitamina Bi čest je u al koholičara zbog poremećene ishrane i oboljenja želuca. averziono lećenje. da se ne seća ničega što se nedavno desilo.

strah i uznemirenost. znoj i suze. a u težim slučajevima koma i smrt. Ovo se klinički prikazuje kao povećana dremljivost. gotovo svi opijati imaju slično dejstvo. objasni joj se da je to od droge i da droga nije tako strašna kako su čuli. krvni pritisak je povišen. ubrzani su disanje i puls. ali drugi ipak nastavljaju. kodein) i sintetički preparati (meperidin — petantin i dolantin. i usporenjem pulsa. može imati halucinacije. što jc češće slučaj među mladima. derivati opijuma (morfin. Tada je bolesnik uznemiren s osećanjem užasa. v/ želje da se uključe u društvo koje im na neki način imponuje. toksikomani su obično osobe s oralnonarcisističkim karakternim crtama koje se ponašaju na nivou neposrednog zadovoljenja potreba. Klinička slika toksikomanije različita je i zavisi od droge koja se zloupotrebljava. svrab. Morfin i heroin najčešće se uzimaju supkutano ili intramuskularno. najpre besplatno. metadon i metadonhidrohlorid — heptanon). Takve osobe postaju najlakše žrtve ove opake bolesti. Ispitivanjem jedne veće grupe toksikomana nađeno je da je većina počela iz radoznalosti. Ne može se govoriti o nekim posebnim tipovima ličnosti koji su predodređeni da postanu toksikomani. Droga obično deluje 3—4 časa. Među toksikomanima ima i medicinskog osoblja koje ima »privilegiju« da lako dolazi do droge. Postoji i raširena zabluda da droge otvaraju vidike. Dešava se često da prvo iskustvo stvori neprijatnosti.Uzroci i putevi koji vode toksikornaniji različiti su. crvenilo. Opijati. zavisne i usamljene. Obično je potrebno oko dve sedmice uzimanja terapijske doze da bi se došlo do navike koja izaziva apstinencijalne simptome kada se prestane s uzimanjem droge. zbog čcga teže da budu voljene i osećaju potrebu da se oslobode unutrašnje napetosti j straha. zbog čega neki definitivno odustanu. podstiču rnaštu i olakšavaju koncentraciju. sniženje frekvencije respiracije. temperatura može biti povišena. Najveći broj narkomana su i pre toga bile psihički labilne osobe koje su osećale intenzivnu potrebu da budu prihvaćene i voljene. Posle veselosti nastaju depresija. smanjenjem psihičkih i fizičkih potreba i osećanjem unutrašnjeg zadovoljstva ili uzvišenosti (»high«). bacaka se i valja. droge i pre stanja fizičkog. Psihoanalitički gledano. ređe intravenski i per os. Sindrom intoksikacije odlikuje se sedativnim efektom. povraća. ona postaje sve zaraznija i za osobe koje nemaju upravo opisane crte ličnosti. droge smanjuju seksualno interesovanje i potenciju. zenice su mu raširene. Naprotiv. posle čega im se otvoreno nudi. Ipak su često to osobe koje su emotivno nezrele. Ovaj sindrom nastaje posle 4—48 časova nakon poslednje doze droge. Ako se upotrebe suviše velike doze. zapomaže za drogom. iako imaiu dezinhibiciono dejstvo na moralna osećanja i stid (slično alkoholu). koža naježena kao guščija. Nije redak slučaj da se droga podmetne u bezalkoholno piće pa kad žrtve iskuse stanje euforije. heroin. papaverin. slično zaraznoj bolesti. Neki prave primitivne rastvore od smole dobijene od maka. Masovnost ove pojave vrši sve veći pritisak na okolinu. . Zadesna trovanja i smrt su česti među toksikomanima. Drugi su to uradili po nagovoru poznanika. Umesto podsticajnog dejstva. arterijske tenzije i temperature. moralnog i intelektualnog propadanja za vreme neposrednog dejstva smanjuju intelektualne sposobnosti. nastaje delirijurn. U ovu grupu droga ubrajaju se opijum. Postoje i slučajevi jatrogene toksikomanije — izazvane davanjern droge u cilju lečenja. kako se toksikomanija sve više širi. Izuzev metadona. Međutim. luči slinu. izuzetno se puše (Kina). ali se mogu svesti na neke najčešće. sužcne zenice.

uvod ili »predjelo«. S jačom intoksikacijom nastaje semikoma sa suženim zenicama. postoji oštećenje pamćenja i rasuđivanja. koja se gaji na američkom kontinentu. daje se peroralno i ne stvara toleranciju niti nepoželjne hronične posledice. dizartrije i ataksije. nemir. koji se meša s duvanom i puši kao cigareta. Trankilizeri (doriden. Govor je brz. Hašiš — marihuana — jeste droga koja se dobija iz ženske biljke konopIje Cannabis indica. Hronični uzimaoci droge propadaju i srozavaju se. a s povećanjem doze ovi se znaci pojačavaju. jačeg je dejstva.Posle duže upotrebe droge na koži se vide brojni ožiljci od uboda i apscesi (zbog žurbe toksikomani često ne sterilišu brizgalicu) kahektični su. ali psihička zavisnost postoji. i kajanja. bede. javljaju se halucinacije i iluzije. Simptorni apstinencije javljaju se posle 24 časa od uzirnanja poslednje doze: slabost. Psihoza (kanabispsihoza) nastaje u osoba koje duže vreme upotrebljavaju ovu drogu. straha. Veće doze snižavaju rad čula. ganja. i 3. Neposredno dejstvo ove droge jeste stanje sanjarenja s euforijom i naglašenim unutrašnjim dobrim osećanjem. strah. Ceste su zastrašujuće halucinacije. rasprodaju svoju i tuđu imovinu i dolaze u sukob sa zakonom. Bolesnik može izvršiti samoubistvo u takvom stanju ili može umreti zbog trovanja. zatim u toku 2. opuštanja. Dejstvo droge traje oko 4 časa. a opažanje vremena i prostora deformisano i prošireno. umanjuju seksualne želje i potenciju. ataksiju. drhtanje. meprobamat. a pored euforije stvara i osećanje snage i podstiče na agresivnost. V ovu grupu ubrajaju se barbiturati s kratkim i srednje dugim dejstvom. Doze se postepeno povećavaju i osoba se nalazi u stanju koje je između intoksikacije i teških poremećaja koje izaziva prestanak uzimanja. Heroin je polusintetski derivat morfina. što neumitno vodi ka težim drogama (»eskalacija«). u srednjim hipnotički a u velikim dovode do narkoze. to je osećanje euforije. otuda i naziv »heroin«. koja se gaji u Aziji. Sedativi — hipnotici. librium. s pojavom nistagmusa. a krajem prve sedmice apstinencije i psihoza sa sumanutim idejama i vidnim i slušnim halucinacijama. mnogi obole od hepatitisa. Najčešće se uzima sušeni preparat. Metadon irna dejstvo koje traje oko 12 časova. U malim do zama deluju sedativno. Kada se jave blagi znaci. respiratornom depresijom. Ovo stanje traje nekoliko dana. Žbog toga se upotrebljava za lečenje opijatskih toksikomanija kao zamena za drogu. Nema dokaza da se uzimanjem ove droge stvara tolerancija ili fizička zavisnost. bhang. dana mogu nastati epileptički napadi. osim njenog neposrednog toksičkog dejstva. ponašanje može biti impulsivno. povišen krvni pritisak u ležećem i snižen u uspravnom položaju. često od tuberkuloze pluća. prostituišu. Produženoin upotrebom barbiturata (ovo ne važi za fenobarbiton u lečenju epilepsije) povećava se tolerancija i nastaje fizička zavisnost. Ono što je najopasnije. kasnije dolazi do midrijaze i smrti. valiurn) u većim dozama izazivaju smanjenje psihičke aktivnosti i budnosti. krivice. To je slika maničkodepresivne psihoze ili slična shizofreniji. Dejstveni princip je smolasti eksudat. mexicana). jeste ulaženje u krug narkomanija. često nepovezan. nesanica. sharas. dagga i marihuana. posle čega nastaje osećanje bespomoćnosti. . Izaziva najteže posledice. ali mogu ostati i trajne posledice. i Cannabis sativa (americana. sliven govor. a u težim slučajevima komu i smrt. Prema zemljama u kojima je ima droga se zove hašiš.

Toksikoman je uzima radi pojačane euforije i lažnog osećanja pojačane psihičke i fizičke snage. Zbog ovih poslednjih u stanju je da iglom kopa po koži i vadi »insekte«. Dejstvo joj traje 8—12 časova. Droga se brzo razara u organizmu. Kako se doze povećavaju zbog tolerancije. jer stvara osećanje prijatnosti i dobrog raspoloženja. češće u kombinaciji s opijatima. glavobolja. Zbog stvaranja osećanja prijatnosti (uklanja zamor i sanjivost) zloupotrebljavaju ga vozači. proširene zenice. Tolerancija se razvija vrlo brzo i dnevna doza može se povećati na nekoliko stotina puta veću od terapijske. desoxyn. u čiju se grupu ubrajaju i meskalin i psylocybin.. ali može biti praćeno i razdražljivošću. egzoftalmus. posle čega nastaje zamor. a jedno vreme je amfetamin i preludin upotrebljavan za redukovanje telesne težine jer umanjuje apetit. zbog čega je toksikomani uzimaju više puta dnevno. Kokain se retko uzima sam. a u terminalnom stadijumu konvulzije. Naglo oduzimanje droge izaziva sindrom letargije i depresije. a slično dejstvo ima ritalin. Česti su dijareja. LSD—25 (dietilamid lizergične kiseline) ubraja se u droge psihedeličnog tipa. mada se javljaju simptomi psihičkog reagovanja na nedostatak droge. ponekad s preokupacijom samoubistvoin ili izvršenjem samoubistva. Fizički znaci dejstva amfetamina su ubrzan puls i povišen arterijski pritisak. rasuđivanje postaje slabije i pogrešno i pamćenje biva oštećeno. zbog čega su je Indijanci Južne Amerike upotrebljavali kao sredstvo za povećanje fizičke izdržljivosti. utisak pojačane psihičke aktivnosti i fizičke snage. methadrin i preludin). Dobija se 'u. Kokainski toksikomani stiču psihičku zavisnost. Najvažniji predstavnik ove grupe je amfetamin i njegovi derivati (dexedrin. dok se tolerancija razvija brzo. a teži toksikomani primenjuju ga intravenski. Znaci akutnog trovanja kokainom su: proširene zenice. Ne postoji psihička ili fizička zavisnost. Kokain je prototip droge koja stimuliše centralni nervni sistem. god. U medicini se upotrebljava kao stimulativno i antidepresivno sredstvo još od 1920. nauzeja. gubitak apetita i nesanica. zbog čega. delirijum. U umerenim dozama izaziva osećanje prijatnosti. zbog čega je postala privlačna za neproduktivne slikare i kvaziintelektualce. ali ne i fizičku i ne do biju apstinencijalni sindrom. fini tremor. zbog čega žrtva ponavlja dozu. nauzeja. slušne i. Mogu se javiti psihotička stanja sa sumanutim idejama. često vrlo slična shizofreniji. Psihička zavisnost može se razviti već pri terapijskim dozama. koma. gljivice Ergota. Hronični toksikomani mogu imati sumanute ideje proganjanja. Tolerancija se takođe ne stvara. Uzima se peroralno. vidnim. studenti i radnici u noćnim smenama. a posle prestanka dejstva droge depresivna stanja sa sumanutim idejama. obično 1—2 puta. u najtežim slučajevima čak i svakih 10 minuta. Uzima se ušmrkavanjem ili intravenski. naročito karakteristične. iako nije amfetamin. taktilne halucinacije. depresivno raspoloženje. osećanje prijatnosti zamenjuje se impulsijama i agresivnošću. Fizička zavisnost se ne razvija. Uzirna se gotovo uvek per os. ili povremeno. slušnim i taktilnim halucinacijama. a opis vidnih živo obojenih halucinacija imao je velik publicitet. strah. pogrešno procenjujući svoje moći.Stimulatori nervnog sistema. uzrokuje nesrećne slučajeve. Pored ovih halucinacija postoji i poremećaj teles . zastoj disanja i smrt. depresija je sve jača posle prestanka dejstva droge. iluzije i vidne. retko postoji i hronična intoksikacija. povraćanje.

a mogu postojati i sumanute ideje proganjanja ili teška delirantna stanja. Sigurno je da LSD stvara prolazne. a postoje dokazi da šteti razvoju fetusa i stvara monstrume. afekt straha ili depresije. ali i trajne psihoze. Jedan od propovednika LSDa bio je izvesni američki profesor univerziteta. . agresivnost. širenja narkomanije među studentima i prodaja droge) osuđen na više godina robije. psiholog.ne sheme i orijentacije. koji je kasnije zbog kriminala (fabrikacija droga. osećanje snage i svemoći (poznata su ubistva i nesrećni slučajevi zbog pokušaja letenja s krova i prozora).

u drugom će to biti podatak koji može kasnije kada se njegovo stanje izmeni. ili. rođacima). Važno je poznavati i sredinu iz koje je potekao. Pregled. Neobrijan. vidaju se u shizofrenih . Lekar mora pokazati poštovanje prema nje govoj ličnosti. Ako dobijeni podaci nisu realni. loša lična higijena. prikladan izgled koji se od osobe jedne određene sredine može očekivati. Lična anamneza sadrži podatke iz pacijentove prošlosti od rođenja. godine. alkoholizmu. Zbog toga ne treba uvek doslovno zapisati sve što bolesnik kaže: podatke treba organizovati i dati im smisao koji je ispitivač stekao. U prvom slučaju to može biti dobar dijagnostički putokaz. bez obzira na to da li bolesnik ima uvida u svoju bolest ili nema. Ovi podaci unose se u istoriju bolesti kao dokument o bolesnikovom stanju. verovatno ima slušne halucinacije. kako bi se osvedočio u njegovo sniženo reagovanje i neuviđavnost. prornenaina radnih mesta. bračno stanje. samoubistvima. ili nakinđurenost. poslužiti kao merilo za upoređivanje. o njegovoj reakciji na polazak u školu. naprotiv. doslovno citirajući neke pacijentove iskaze. zanimanje. zapušava uši. Iz kasnijeg života važni su podaci o braku. kakav je bio kao odojče (gotovo svako je o tome dosta čuo od roditeIja). Njih treba navesti pacijentovim rcčirna. napade besa. npr. 0 sadašnjoj bolesti možemo tako đe dobiti podatke od pacijenta. da li je bio vaspitavan strogo. cerernonijalno rukovanje. umokravanje u snu..PSIHIJATRIJSKI PREGLED Prilikom obavljanja psihijatrijskog pregleda lekar najpre mora steći poverenje pacijenta. a za bolnicu kao dokumentacija koja može poslužiti i kao materijal za istraživanja. njene kulturne i ekonomske karakteristike. Porodična anamneza može pružiti značajne podatke o naslednim bolestirna (slične bolesti među braćom i sestrama. Pacijentovo držanje može da ukaže na njegovo neobično doživljavanje: pacijent koji se okreće kao da osluškuje ili. roditeljima. o uslovima u porodici (emocionalna klima. pak. odnosu prema radu i kolegama na poslu. ambiciji. ilustrujući ih ipak karakterističnim simptomima. Cesto je neophodno ispitivati pacijenta nekoliko časova čak i u više navrata (kada je reč o hospitalizovanom bolesniku). njegovo školsko obrazovanje. da li je imao noćne more. i pokazuju. Izuzetne su situacije kada lekar dolazi do zaključka da treba da izazove pacijenta. mesto u kome je rođen i ono u kome živi. — Već na prvi pogled može se steći izvestan utisak na osnovu samog bolesnikovog izgleda: zapuštenost. ne sme mu protivrečiti niti se upuštati u raspravljanje. pol. podatke o njegovom psihomotornom razvoju. Ovo je potrebno za kasnije lečenje istog bolesnika. Za prvu orijentaciju o bolesti mogu najbolje poslužiti glavne tegobe koje pacijent navodi. odnosi roditelja). ukočeno držanje. Zbog toga je potrebno pustiti pacijenta da stvari izla že spontano i samo povremeno diskretno intervenisati. sumnjanje ili poremećaje mišljenja (u svakom slučaju kada je reč o psihotičnim bolesnicima) treba uzeti podatke o bolesti od rođaka. Anamneza. kakav je uspeh postizao u školi — sve to rnože dati sliku o ličnosti pre početka bolesti. Istorija bolesti mora sadržati generalije o pacijentu: njegovo ime i prezime. druženju itd. da li je bio izolovan od de ce. porodice ili onih koji bliže poznaju bolesnika (heteroanamneza). pocepan i prljav lekar sigurno mora izazvati sumnju da su se s njirn zbile ili zbivaju krupne psihičke promene. Neobičan stav.

kako se zove bolnica?) i prema ličnostima (zna li ko je on. zadovoljno) ili preterano veselo. . čujete li neke poruke preko skrivenih aparata i zvučnika? Optičke halucinacije se mogu otkriti odgovarajućim pitanjima: vidite li neobične stvari?. da nabroji 4 ili 5 reka. Može se tražiti i da bolesnik upamti 3—4 cifre koje mu se polako diktiraju. Sadržaj mišljenja može biti izmenjen. Kada je apstraktno rnišljenje oštećeno. Za ispitivanje senzorijuma ispitujemo orijentaciju. kada se zaposlio?. šta znači poslovica: ko drugome jamu kopa sam u nju upada?). da li ste poznata ličnost?. kada se oženio—udala?.bolesnika. da li ste bogati?. mogu mu se postaviti oprezna pitanja (imate li neprijatelja?. Poremećaji opažanja najčešći su kao slušne halucinacije: obično su to glasovi koji nešto poručuju. besan. Orijentacija se ispituje u odnosu na vreme (datum. godišnjim dobima itd. šta je pročitao u novinama? Pamćenje ranijih događaja: datum rođenja?. ili miran i nezainteresovan. poznaje li osoblje u bolnici?). da li vam rade o glavi?. bekstvo ideja. Važno je i da li intenzitet tog afekta odgovara situaciji. sa sumanutim idejama proganjanja. iznenadne provale afekta takođe su katatoni fenomeni u shizofrenije. veličine ili propasti itd. Grimasiranje. inkoherentnost mišljenja. Skorašnje pamćenje: kada je sti gao?. ili mutizam — prestanak govora). zna li ko je ispitivač?. opšte znanje i sposobnost apstraktnog mišljenja. Nekad ih bolesnik ne iznosi spontano i moraju se postavljati pitanja: da li se desilo da vas je neko pozvao a kad ste se okrenuli nije bilo nikoga?. da li vam se vid tako izoštrio da vidite i ono što drugi ne vide? Za halucinacije mirisa i ukusa može se pitati da li u jelu oseća neki neobičan miris ili ukus. a sadržaj njegovih misli takođe je tužan ali je intenzitet tuge veći i ne odgovara situaciji. euforično (srećno. Ijutito. doručak?. a ne halucinaciju! Sem. datumi rođenja dece? Pitanja rnoraju odgovarati psihičkom stanju i obrazovanju bolesnika. mesec i godina kada je došao u bolnicu). Fond znanja i inteligencija. šta je jeo za ručak. Upamćivanje i neposredno sećanje ispituju se tako što se naloži da se upamti ime neke osobe ili neki datum. ženino devojačko prezime?. Ispituje se opšte znanje: glavni gradovi. pacijent obično ponovi poslovicu drugirn rečima umesto odgovora. Može se ispitati sposobnost stvaranja zaključaka (šta je zajedničko između noža. Izraz lica može odavati i strah. kako je došao?. ko ga je doveo?. prete ili se rugaju. koji je vaš pravi položaj?.orijum je stanje svesti i sposobnost pravilnog shvatanja okoline. Bolesnik s prostom shizofrenijom (schizophrenia simplex) ima plitak i prazan afekat. nešto o letini i poljskim radovima (ako je sa sela). Ijutnju ili ushićenje. da se posle 5 i 20 minuta ispita šta se upamtilo. 0 inteligenciji se može steći utisak za celo vreme razgovora. Pozitivan odgovor može značiti i sumanutu ideju trovanja. salata od reči. bolesnik može biti napet. razlika između vina i vode?. prosto računanje i brojanje (ovo može značiti i nedovoljno obrazovanje i znanje). da nabroji republike. Čudno i neodgovarajuće raspoloženje viđa se u shizofrenije: na pogrebu najbližeg oboleli rnože biti veseo ili ravnodušan. imate li natprirodne sposobnosti?). Afektivno stanje (raspoloženje) može biti depresivno. Depresivni bolesnik je tužan. uplašen. eksera i šina?. Formalni poremećaji mišljenja vide se iz spontanog izlaganja bolesnika (preopširnost. da navede ime naše zemlje. Kada bolesnik ne želi da iznese svoje misli. na mesto (zna li gde se nalazi. paničan. Pri tom je važno i da 11 njegovo osećanje i raspoloženje odgovaraju situaciji i sadržaju njegovih misli ili odudaraju od toga. pamćenje skorašnjih i starih događaja — sposobnost upamćivanja. gde je učio školu?.

a zatim obrnutim redom (ili da broji od 1 do 20 i od 20 unazad do 1). Žrtva ili svjedok: • • • • • • Nesreće Prirodne katastrofe Akutna oboljenja Akti terorizma Fizička. PTSD: UVOD Traumatski događaji . DIJAGNOSTIČKI KRITERIJ . Svaki psihijatrijski bolesnik mora biti pregledan neurološki i internistički. Može se dati i da oduzima sukcesivno 7 od 100. POST-TRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ . ili dva slova.Pojedinačni ili ponovljeni. Uviđavnost ne mora značiti poznavanje uzroka bolesti već samo uviđanje pacijenta da je bolestan. eventualno i da je »nervno« ili »živčano« bolestan. a ako rezultati pregleda ukazuju da je to potrebno. pa se prema broju grešaka ocenjuje pažnja. To niože biti i shvatanje sopstvene situacije uopšte (zbog čega se nalazi u bolnici) itd.PTSD 1. moraju se obaviti i dopunska ispitivanja. Jedan od načina ispitivanja je zadatak da se u jednom tekstu. precrta samo slovo »a« ili slo vo »b«. da mu je potrebno lečenje. Potrebno je obaviti i rutinske laboratorijske analize. zatim od ostatka ponovo 7 i tako dalje (za ovo je potrebno i izvesno znanje računanja) ili da nabroji mesece unapred. recimo iz novina.Pažnja i koncentracija mogu se oceniti za vreme celokupnog pregleda. Fizički pregled. seksualna ili psihološka zlostavljanja Ratni stresni faktori (stresori) Osobe koje zbrinjavaju žrtve tokom traumatskih situacija su također izloženi riziku od PTSD-a • • • • pripadnici Hitne pomoći policija vatrogasci doktori/sestre 2.

intenzivna psihološka zabrinutost kod izlaganja internim ili eksternim događajima koji simbolizuju ili liče na aspekt traumatskog događaja. ili percepcije. halucinacija. odgovor osobe uključuje intenzivan strah. kao što je indicirano sa tri ili više od dolje navedenog: . osoba je iskusila. iluzija. Napomena: kod djece mogu postojati strašni snovi bez prepoznatljivog sadržaja. fiziološka reaktivnost na izlaganje internim ili eksternim događajima koji simboliziraju ili podsjećaju na aspekt traumatskog događaja. 2.1) 309. C Perzistentno izbjegavanje stimulusa povezanih sa traumom i kočenje opštih osjetila (nije bilo prisutno prije traume). rekurentni distresni /zabrinjavajući snovi o događaju. Napomena: kod djece umjesto gore navedenog može biti izraženo dezorganizirano ili uzrujano ponašanje. uključujući slike. misli. bespomoćnost ili prestravljenost. može se javiti traumatski-specifično ponovno odigravanje. 3.81 Post-traumatski stresni poremećaj A Osoba je bila izložena traumatskom događaju gdje je bilo prisutno oboje dolje navedeno: 1. disocijativnu retrospektivu epizoda uključujući one koje nastaju buđenjem ili u opijenom /intoksiciranom stanju).Dijagnostički kriterij za ICD-10 (F 43. ponašati se ili osjećati kao da se traumatski događaj ponovio (uključujući osjećaj ponovnog proživljavanja. B Traumatski događaj se perzistentno ponovo preživljava na jedan ili više navedenih načina: 1. bila svjedok. Napomena: Kod mlađe djece. ili je bila suočena sa događajem ili više njih koji uključuju stvarnu smrt ili prijetnju smrću ili ozbiljne povrede. 4. 2. Napomena: Kod mlađe djece. ili prijetnju fizičkom integritetu sebe ili drugih. 5. rekurentno i intruzivno zabrinjavajuće sjećanje na događaj. može biti prisutna igra koja se ponavlja a u kojoj su izražene teme ili aspekti traume.

C i D) je duže od mjesec dana Poremećaj uzrokuje klinički značajnu zabrinutost ili pogoršanje u socijalnim. poteškoća da zaspi ili nastavi spavati. 2. osjećaj odvojenosti ili otuđenja od drugih. E F Trajanje poremećaja (simptomi u Kriteriju B. primjetno smanjen interes ili učešće u značajnim aktivnostima. 4. djecu ili normalni životni vijek). napori da se izbjegnu misli. nemogućnost da se prisjeti važnog aspekta traume. iritabilnost ili napadi bijesa. 2.1. pretjerano iznenađen odgovor. napori da se izbjegnu aktivnosti. 6. 4. radnim ili drugim bitnim područjima funkcionisanja. D Perzistentni simptomi povećanog uzbuđenja (nisu bili prisutni prije traume). . 5. Specificirati ukoliko: 1. 3. Akutno: trajanje simptoma kraće od tri mjeseca. osjećaj izgubljene budućnosti (npr. hiper-opreznost. 3. brak. poteškoća pri koncentraciji. kao što je indicirano sa dva (ili više) od dolje navedenog: 1. 7. smanjen rang afekata (npr. ne očekuje da će imati karijeru. 5. nesposobnost za osjećaje ljubavi). mjesta ili ljudi koji bude sjećanja na traumu. osjećaji ili razgovori povezani sa traumom.

Specificirati ukoliko: Sa zakašnjelim nastankom: ako je nastanak simptoma najmanje 6 mjeseci nakon stresora. PTSD: SIMPTOMI I MANIFESTACIJE Simptomi i Manifestacije Kognitivni • • • • • • • • • intruzivna sjećanja oštećenje memorije poteškoća u koncentrisanju. 3. polet..stresni poremećaj: počinje u prva dva dana: mora trajati više od dva dana. noćne more palpitacija. Reakcije na traumu • • • Borba.2. žrtve će učiniti sve da prežive. hiperventilacija Behivioralno/ponašajno i fiziološko ... smrzavanje. nepažljivost samo-kriticizam zabrinutost.. Normalan odgovor na traumu sa kliničkim manifestacijama PTSD-a. Ali te vještine opstanka postaju sa vremenom slabo odgovarajuće i slabo efikasne. nepovjerenje prema drugima predviđanje nesreće hiper budnost. Hronično: trajanje simptoma je tri mjeseca ili duže. traje manje od jednog mjeseca. 3. nestrpljivost nesanica. Akutno .

drugih. Inače su subjektivni. . tuga krivica. EPIDEMIOLOGIJA Modeli «Zapadnog personaliteta» • • • Mnoge od početnih studija rađene su na Amerikancima (Sjeverna Amerika): civili i ratni veterani iz Koreje i Vijetnama. povlačenje. nesvjestica ukočenost. 90% opšte populacije bilo je izloženo traumatskom događaju tokom života. dijareja. nisko samo-poštovanje gubitak kontrole • • • • • osjećaj izgubljene budućnosti nepovezanost sa prošlošću otuđenje od sebe. bez očigledne promjene u funkcionalnom statusu. ljutnja plakanje. ponavljajuće djelovanje izlivi bijesa emocionalno ponovno doživljavanje događaja iritabilnost. Kod prosječno 20% žena i 8 % muškaraca izloženih takvim događajima razvije se PTSD. glavobolja kompulzivno. rada osjećaj prožimajuće nerealnosti osjećaji neadekvatnosti. mučnina. bezvrijednosti Promjene identiteta Simptomi moraju izazvati klinički značajno zabrinjavanje /distres i oštećenje.• • • • • Afektivno • • • • • drhtanje.

38.6% sa PTSD-om. 20.• kod više od 50% takvih sa PTSD-om razvije se hronični tok. o 1996: 5.0 31.8%.3%. Međunarodne studije • • • Etno kulturni obziri postaju sve više značajni. Etiopija 15.6% sa depresijom.6% u psihološkom tretmanu % Rizik za PTSD • • • • • Silovanje Ozbiljan fizički napad Drugi seksualni napad Ozbiljna nezgoda/povreda Pucanje/ubadanje 49.8%.4%.6% sa PTSDom i depresijom i 55. 18. Weine (1998): 65% Izbjeglica sa prostora Bosne i Hercegovine u Sjedinjenim Američkim Državama. Tuzla – 70% De Jong et al (2001): Njemačka 1. Gaza 17.8 15. 43% i 23% prvobitno dijagnosticirani sa depresijom ili PTSD-om respektivno.6% od slučajno izabranih. De Jong et al (2001): Izbjeglice sa prostora Bosne i Hercegovine u hrvatskom izbjegličkom kampu.4 .9 23. Kambodža 28. Bosna 94% Rosner et al (2003): Sarajevo – 18. Alžir 37.7 16. 16% prethodno asimptomatičnih imali su simptome psihijatrijskog poremećaja (uglavnom depresija) • • • • Schei et al (1999): Žene – Zenica 53%. nastavljaju da ispunjavaju DSM-IV kriterij. 55% asimptomatičnih još uvijek taj način.2% asimptomatični o 1999: Od preostalih. 45% još imaju simptome PTSD-a.7% u medicinskom tretmanu.4% Allwood et al (2002): Djeca – Kambodža 50%. 32. Kuvajt 70%. depresije ili oboje.

neočekivana smrt u porodici ili prijatelja Bolest koja prijeti životu djeteta Svjedok ubistva ili ozbiljne povrede Prirodne katastrofe 14.9 27.3 3. depresije. zloupotrebe supstanci Karakteristike ličnosti: introverzija Poremećaji ličnosti: anti-socijalno.5 0.9 47.9 43.3 10.4 7.8 FAKTORI KOJI POVEĆAVAJU PODLOŽNOST PTSD-u Faktori Koji Povecavaju Podloznost PTSD-u • • • • Seksualno ili drugo zlostavljanje u djetinjstvu Ženski rod Prethodno ili ko-morbidno psihijatrijsko stanje Porodična anamneza anksioznog poremećaja. PSIHIJATRIJSKA I MEDICINSKA KO-MORBIDNOST SA PTSD-OM Muškarci (%) Zene (%) 51. narcističko ponašanje Mladost • • • • • • • Niska inteligencija Slaba edukacija Slabo socijalno-ekonomsko stanje Ograničene vještine savladavanja situacije Rana porodična disfunkcionalnost Ograničene društvene podrške Ozbiljnost traumatskog doživljaja o Prolongirano ili ponovljeno izlaganje o Osjećaj ranjivosti i gubitka kontrole • • • 6.0 Zloupotreba alkohola/ovisnost Depresija Poremećaji ponašanja .3 48.• • • • Iznenadna.

mentalno zdravlje i socijalno funkcionisanje u poređenju sa glavnim depresivnim poremećajima i opsesivnokompulzivnim poremećajima 8.1 Opci • • • • • • • PTSD je visoko neprepoznat u opštoj medicinskoj i psihijatrijskoj praksi. PUD 34. dnevne aktivnosti i radnu sposobnost Smanjena vitalnost. somatično i samo-dijagnosticirano. smanjeno blagostanje. Pacijenti mogu biti prisutni na više načina: u kancelariji prateći nedavnu traumu. PITAJTE: o traumatskim događajima.0 0.0 28. FUNKCIONALNO POGORŠANJE SA PTSD-om • • • • Radno i socijalno pogoršanje Fizička ograničenja. POBOLJŠAVANJE DETEKCIJE PTSD-a 8.5 0. Ljekar: mora misliti o mogućnosti za PTSD-e. psihijatrijski.0 29. hipertenzija.0 0.4     7. . niska zaposlenost Negativan uticaj na lične veze. Pacijent može vješto minimizirati ili negirati simptome da završe intervju sa ljekarom. Glavna prepreka dobroj evaluaciji je IZBJEGAVANJE. Nemojte imati pretpostavke o njihovim značenjima ili uticajima. Evaluirati u okolini sigurnoj za pacijenta.Zloupotreba lijekova Obične fobije Socijalne fobije Više puta pokušavana samoubistva kod oba spola Veći rizik od hroničnih medicinskih bolesti: astma.

Informišite pacijenta o tome da traumatski događaji i tuga koju oni uzrokuju može imati važne efekte na tijelo i duh. Osjećali ukočeno ili otuđeno od drugih osoba. 8. Razgovarajte o rezultatima screeninga sa pacijentom. Imali noćne more o tome ili mislili o tome kada to niste željeli? 2. užasno ili uznemiravajuće da ste prošlog mjeseca .3 PTSD: diferencijalna dijagnoza Psihotični poremećaj PTSD se može prezentirati sa halucinacijama ali veoma rijetko .uzbuđujuću stavku (Stavka #3) 8.. Veoma se trudili da ne mislite o tome ili skrenuli sa puta da bi izbjegli situacije koje bi vas podsjetile na to? 3. Ako je moguće. da li ste ikada imali iskustvo koje je bilo tako zastrašujuće. objasnite zašto vas rezultati screeninga vode da preporučite dalju evaluaciju i/ili tretman. 1. Ako je pacijent pozitivan na PTSD. imate odbrambeni stav ili lako iznenađeni? 4. Bili konstantno na oprezu. aktivnosti ili okruženja? Da Da Da Da Ne Ne Ne Ne Sadašnje istraživanje predlaže da se rezultati PC-PTSD-a trebaju smatrati «pozitivnim» ako pacijent odgovara sa «da» na bilo koja dva pitanja ili na jednu hiper. pozovite članove porodice da učestvuju u kratkoj diskusiji i angažujte njihovu pomoć kod praćenja. Ohrabrite pacijenta da izrazi zabrinutosti koje bi mogli imati u vezi sa dobijanjem tretmana. Organizovati praćenje. eksplicitna provjera suicidnih pomisli. Ako se čini da pacijent ima PTSD.2 Primarna Njega – PTSD Provjera U svom životu.• • • • • • • • PITAJTE: da li se traumatski događaji nastavljaju u pacijentovom životu..

Ne konfrontirati se.Ne očekivati od onih koji žive u vezama u kojima ima zlostavljanja da odu odmah. napade panike.. Generalizirani osjećaji krivice su tipičniji za primarne depresije. Slušati bez osuđivanja. PTSD: TRETMAN 9. Bipolarni poremećaj Veći poremećaji Ostali anksiozni poremećaji PTSD pacijenti nemaju iskustvo prolongirane euforije ili ekspanzivnih raspoloženja.1 Uvod DA • NE Uvijek potvrditi i opravdati osjećaje. • • • • .. shvaćenim i poštovanim. agorafobiju. nije lako ili bezbolno. Procjenite spremnost da promjeni • zdravstvene rizike i samodestruktivno ponašanje. • Osigurajte da pacijent razumije da nisu ludi i da nisu slabi. Ostali anksiozni poremećaji i PTSD dijele brojne karakteristike npr.varkama ili formalnim poremećajem mišljenja. da bi se • preživjeli osjetili saslušanim.. Identificiraj veze i pozitivne vještine • savladavanja. socijalni i duhovno. Ohrabriti promjene ponašanja dok u • isto vrijeme opravdavate tugu. To znači graditi dobar ljudski život sa ostalim. Ne odustajati (ne odbacivati ih) ili gajiti osjećaj beznadežnosti. Često PTSD pacijenti dobiju sekundarnu depresiju. Izlječenje je psihološko.. 9. . zahtjeva upornost i strpljenje. opsesivne poremećaje mišljenja. • Ne okrivljavati ili osuđivati ih zbog njihove zabrinutosti /distresa. Oporavljanje je sporo.

Niža stopa odustajanja nego kod tretmana lijekovima (14% naprema 36%) PTSD: TRETMAN: FARMAKOTERAPIJA 10. Ne mogu biti lako korišteni za samoubistvo.1 Opća razmatranja Ukoliko su simptomi dovoljno oštri da odobravaju tretman.. . terapije 9.. Dobrobiti tretmana su održivi dugoročno.2 PTSD: Tretman protokoli Farmakoterapeutski Psihoterapeutski • • Spremnije dostupni. nedostaju studije vezane za tretman lijekovimat. Protokol psihološkog tretmana će biti produktivniji ukoliko ometajući simptomi/manifestacije manje remete pacijentov život. Uzrokuju nekoliko podnošljivih sporednih efekata. onda to i uraditi. Dobri lijekovi • • • • • • Poboljšavaju nešto za osobu. Ne zahtjevaju nalaz krvi.. Ne odsjecaju osobu od svijeta i njih samih.• Ne postoji jedan tip konzistentno efektivan za sve. Ne vode zloupotrebi..

10.2 PTSD: Tretman – Benzodiazepini Riziki • • • • • Izbjegavati osim za kratkoročni tretman urgentnih situacija. MAOI's. .5-5 mg/dan Dug polu život: 20-46 sati Kratak početak djelovanja: 20-60 minuta Maksimalno dejstvo dosežu : 1-4 sata Trajanje djelovanja: 6-12 sati Clonazepam Aktivni metoboliti se mogu akumulirati kod pacijenata sa disfunkcijom bubrega/jetre • • • • • 10-100 mg/dan Dug polu život: 20-50 sati Kratak početak djelovanja: 30-60 minuta Maksimalno dejstvo dosežu: 1-2 sata Trajanje djelovanja: 12-24 sati 10. Uzrokuje mini sindrom povlaćenja (apstinencijalni simptom) između doza. Uzrokuje dezinhibiciju. Uzrokuje kratkoročni gubitak pamćenja.3 PTSD: Tretman – SSRI's (Selektivni Serotinin Re-Uptake Inhibitori) • Svi se daju jednom dnevno. • Efektivniji od bilo koje druge terapije lijekovima (TCA's. Visiki rizik psihološke ovisnosti. carbamazepine. lithium). • • • • • Diazepm 1.

• Jedna studija pokazuje 25% smanjenja simptoma i 31 % povećanja QOL u 12 sedmica. • Korištenje u trudnoći i tokom dojenja: Nema poznatih tertrogenih efekata. • Jednako efektivni u kontroliranju svih PTSD simptoma. 54% onih kod kojih je izostao odgovor u toku 12 sedmica pokazali su poboljšanje tokom nastavka tretmana. kontroli negativnih misli i osjećanja. može doći do sindroma povlačenja kod novoređenčadi TRETMAN PTSD-a: PSIHOTERAPIJA Kongitivno-Bihevioralna terapija (individualna/grupna/po rodična) • Zasnovana na principu da loše prilagođeno raspoloženje i ponašanje mogu biti promjenjeni mjenjajući iskrivljene ili neodgovarajuce načine razmišljanja sa načinima razmišljanja koji su zdraviji i realističniji.. procjenjujući odgovore (reakcije) svakih 1-2 sedmice i povećavajući dozu ukoliko je potrebno.. Terapeutski proces započinje sa identifikacijom iskrivljenih percepcija i načina razmišljanja koji uzrokuju ili doprinose pacijentovim problemima. Fokusirati se na pacijentovu sadašnju situaciju. • • • • . Voditi pacijentov detaljan karton. ići sporo. ažurirana procjena vanjske situacije i pacijentovog ličnog emocionalnog stanja. u vremenu od bar 8 sedmica. • Tretirati najmanje 12 mjeseci. • Doziranje: početi nisko.• Blaži i rijeđi antiholinergični i kardiovaskularni sporedni efekti (bolji za gerijatrijske pacijente). Cilj je da se prekine veza između znakova povezanih sa traumom izbjegavajuci anksiozne odgovore koji su tipični za PTSD. Terapeutski proces poslije vodi samo-procjeni. pozitivnom mišljenju o sebi. • Međutim.

Pozitivno mišljenje i govor o sebi. Cilj je da pacijenti iznesu na površinu njihove prave osjećaje. Na početku. Zaustavljanje misli. zvuk alternira od uha do uha. negativna mišljenja uzrokovana nesrećom i nove misli koje pacijent želi da ima. Neki je zovu oblikom CBT ili terapijom izlaganja. Izgleda da je ključ naizmjenična stimulacija obje strane mozga. Vježbe relaksacije. EMDR ( Procesuiranje desenzitizacije pokreta oka) • • • • • • • • PTSD: ZAKLJUČAK . Pronalazač je sada zove: Terapija reprocesuiranja. EMDR je bio baziran na pokretima oka koji su načinjeni kao odgovor na pokrete prstiju terapeuta koji ih je pomjerao brzo naprijed i natrag ispred pacijenta tokom terapijskog razgovora. lijevu i desnu. Terapeut traži od pacijenta da vrati u misli traumatsku situaciju na kojoj pacijent želi da radi. Djeca. Pronađena 1987. da bi ih oni mogli doživjeti i shvatiti. Vježba smopouzdanja. Kontroverzna. i čak naizmjenični pokreti mogu djelovati kod pacijenta. Hipnoterapija Psihodinamična terapija (Psihoanalitička terapija) • • Pretpostavlja da podsvjesno drži osjaćaje koji su previše bolni da bi se s njima suočili.Terapija izlaganja Terapija igrom Menadžment anksioznosti • • • • • • • Imaginarna i In Vivo. Spojiti ruke. Vježbe disanja. Pronalazač je sada mišljenja da su pokreti očiju nepotrebni.

• PTSD je prevalentan u kliničkom okruženju a u njemu se može i tretirati. Komorbidni medicinski i psihijatrijski poremećaji su česti. Psihoterapija je tretman prve linije za PTSD. SSRI's su efektivni lijekovi prvog izbora / prve linije u terapiji PTSD- . • Pacijenti sa PTSD-om često pokazuju predominantne somatske simptome. • Edukacija i savjetovanje sa podrškom bi trebali biti pruženi svim pacijentima koji su doživjeli traumu s ciljem prevencije PTSD-a. • • a. • • PTSD ima biološku utemeljenost.

-podmukla. neobičnim ponašanjem. «shizofrenogena majka». oštećenjem mišljenja i emocija. gubitkom inicijative. Početna klinička slika Klinička slika shizofrenije se manifestuje akutnom. životni stresni događaji itd. povlačenje u sebe i socijalnu izolaciju. prodromalna faza (karakteriše se povlačenjem iz društva. Simptomi shizofrenije dijele se na pozitivne i negativne. nepoznate etiologije. koja se karakteriše poremećajima mišljenja i opažanja.). -asocijalno ponašanje. a afekat je neadekvatan ili otupljen. . fiziološki. razdražljivošću i depresijom. Pozitivni simptomi su halucinacije i sumanute ideje. anatomsko-morfološki.Bolesnici su bistre svijesti i očuvanih intelektualnih funkcija.Prosjek godina za početak prve psihotične epizode su srednje dvadesete. nedostatkom inicijative itd). a tok oboljenja se karakteriše periodima pogoršanja i remisijama. čulnim obmanama. Rezidualna faza ima simptome kao i prodromalna. Aktivna faza se karakteriše pojavom halucinacija. biohemijski. Početak bolesti Najveći broj shizofrenika imaju početak bolesti u kasnoj adolescenciji ili ranoj fazi zrelog doba. što može da traje od nekoliko dana do više mjeseci). spavaju u sobi sa roditeljima do kasne adolescencije). U nastanku shizofrenije značajnu ulogu igraju biološki i psiho-socijalni faktori (genetski. čudnim vjerovanjem. sumanutih ideja. a vjerovatno nastaju kao posljedica patoloških procesa u limbičkom sistemu.SHIZOFRENIJA Shizofrenija je psihički poremećaj. zapuštanjem lične higijene.Bolest je hronična. RAZVOJ KLINIČKE SLIKE Premorbidna ličnost Većina shizofrenih bolesnika u periodu prije pojave bolesti pokazuju: -krajnju zavisnost (npr. aktivnom i rezidualnom fazom. -stidljivost. za muškarce i kraj dvadesetih za žene. Akutna faza se javlja kao: -trema (karakteriše se anksioznošću. Precipitirajući događaji Populacije koje su češće izložene socijalnim i ekonomskim stresovima imaju znatno veći rizik Da se u njihovim sredinama javi shizofrenija kod vulnerabilnih i nevulnerabilnih pojedinaca. neadekvatnim ponašanjem.Negativni simptomi nastaju kao posljedica patoloških procesa u prefrontalnom korteksu. a manifestuju se povlačenjem u sebe.

afektivna ravnodušnost. mišljenje je dezorganizovano. nemogućnosti ispunjenja zahtjeva okoline i smanjenjem cjelokupne aktivnosti. pa su zastupljeni simptomi: paratimija. volje. TIPOVI SHIZOFRENIJE Hebefrena shizofrenija Hebefrenija je oblik shizofrenije koji se javlja najranije. paramimija. Shizofrenija simpleks Simpleks ili jednostavni oblik shizofrenije ima postepen ili podmukao početak i progresivan razvoj. ili pak automatska poslušnost i negativizam. -Poremećaji mišljenja (Poremećaji mišljenja mogu biti formalni i sadržajni. da mu se misli čitaju.Razvijena klinička slika Simptomi shizofrenije se manifestuju poremećajima:percepcije. Paranoidna shizofrenija Paranoidna shizofrenija se javlja kasnije. -Perceptivni poremećaji (Kod shizofrene psihoze javljaju se čulne obmane: iluzije i halucinacije. mišljeja i ponašanja. hipobulija. zaravnjenost ili pustoš. karakteriše se relativno trajnim ispoljavanjem paranoidnih ideja. -Poremećaj afektiviteta (Afekat shizofrenih bolesnika je izmijenjen po kvalitativnom tipu. negativizam i katatoni poremećaji. tek u trećoj ili četvrtoj deceniji života. govora i katatonih simptoma. u adolescenciji. tangencijalnost misli. Rezidualna shizofrenija Bolest počinje kao hronično stanje shizofrenog oboljenja i veoma jasno postoji progresija od ranog do kasnog stadija. Katatona shizofrenija Manifestuje se izraženim psihomotornim poremećajima koji se mogu izmjenjivati između krajnosti kao što su hiperkinezija i stupor. religiozne i somatske.Raspoloženje je površno i neprimjereno. naročito slušnim i drugim čulnim obmanama. -Poremećaj volje (Simptomi poremećaja volje kod shizofrenih bolesnika su: abulija. veličine. volje.Izražena je težnja ka socijalnoj izolaciji. Istaknuto obilježje ovog stanja mogu biti epizode snažnog uzbuđenja.Nema poremećaja afekta. krivice.Bolesnik saopštava da čuje jedan ili više glasova koji govore o njemu. koje se mogu ispoljiti kao ideje proganjanja (paranoidne). . taktilne. Najčešće su slušne halucinacije. gdje dominiraju afektivne promjene.Sadržajni poremećaji obuhvataju sumanute ideje. olfaktivne ili gustatorne. i to:slušne. koje su često udružene s halucinacijama. afektiviteta. odnosa-da je pod kontrolom.Od formalnih najčešće su zastupljeni: blok. koji se manifestuje čudnim ponašanjem.Karakteriše se dugotrajnim negativnim simptomima. ideje ljubomore. a veoma rijetko vidne. a govor nekoherentan. disocijacija.

Dugotrajna hospitalizacija se primjenjuje kod onih bolesnika koji su težko invalidizirani i gdje lokalna društvena zajednica nije u stanju da podrži pacijenta da živi u porodičnim uslovima ili samostalno. homocidalne. ekstremna anksioznost. i nesposobnost da se pacijent brine o sebi). terapija nije etiološka. tj. Pozitivni simptomi (halucinacije. još i psihoterapija i socioterapija. suicidalne. S obzirom da je etiologija bolesti nepoznata. sumanute ideje i dr. neuroleptike. agresivnost. U liječenju se primjenjuju uz psihofarmakoterapiju.Dugotrajan tretman je neophodan kod svih shizofrenih bolesnika.Terapeutski cilj je kontrola simptoma i socijalna rehabilitacija pacijenta. olanzepin) i atipični neuroleptik klozapin su donekle uspješni u tretmanu negativnih simptoma i ne izazivaju ekstrapiramidalne sporedne efekte. zastrašujuće halucinacije. .) uspješno se kupiraju neurolepticima. Kratkotrajna hospitalizacija se koristi u slučaju akutnog pogoršanja (sumanute ideje. Novi (risperidon.TERAPIJA Hospitalizacija shizofrenih bolesnika može biti kratkotrajna i dugotrajna.

ali dodatne laboratorijske procedure u pravilu treba izbjegavati. gastrointenstinalni i neurološki). Interesanto je da je u oboljelim familijama ovaj poremaćaj manifestan samo kod prvostepenih rođaka ženskog spola. ljekar opšte prakse treba nastojati da prihvati somatske žalbe pacijenta kao emocionalne. a ne mogu se objasniti na osnovu objektivnih fizikalnih i laboratorijskih pretraga. Psihoanalitička interpretacija počiva na hipotezi da su somatizacijski simptomi. Somatizacijski poremećaj Somatizacijski poremećaj karakteriziraju mnogobrojni. model prisutan u izvjesnim kulturama. Pokazalo se da pacijenti sa ovim poremećajem imaju najbolju pognozu ukoliko je poremećaj u početnoj fazi prepoznat od jednog ljekara opšte prakse. Somatski simptomi prouzrokuju značajan emocionalni stres kao i oštećenje socijalnih i radnih sposobnosti. raznovrsni somatski simptomi koji uključuju više organskih sistema (npr. supstitucija potisnutih instiktivnih impulsa. Poremećaj je hroničan i u pravilu se javlja prije tridesete godine života. . Prevalencija od 1% -2% medu ženama u opštoj populaciji ukazuje da se radi o relativno čestom oboljenju. Premorbidne karakteristike ličnosti kod ovih pacijenata su uglavnom izbjegavanje. Međutim. Ljekar opšte prakse bi trebao viđati takvog pacijenta u redovno propisanim i kratkim posjetama (najmanje jednom mjesečno). paranoidnost. Žene obolijevaju pet puta češće u odnosu na muškarce. Neki biološki orijentisani istraživači su na osnovu analize evociranih potencijalu uočili da pacijenti sa somatizacijskim poremećajem imaju izvjesna oštećenja pažnje i kognicije što se manifestira u pogrešnoj percepciji somatosenzomih senzacija. najčešće sa  bipolarnim poremećajem raspoloženja i  zloupotrebom psihoaktivnih supstanci. Bihejvioristi smatraju da u ovoj vrsti poremećaja ključnu ulogu igra učenje od roditelja. sklonost porazima i opsesivno-kompulzivno ponašanje. vidno oštećenih socijalnih i radnih sposobnosti.Somatoformni poremećaji Somatoformni poremećaji su karakterizirani fizičkim simptomima za koje ne postoji adekvatno medicinsko objašnjenje. U ovom poglavlju biće pomenuti neki od najvažnijih somatoformnih poremećaja uključenih u MKB-10. treba uvijek imati u vidu da takav pacijent može istovremeno imati i neku drugu organsku bolest. Uzrok somatizacijskog poremećajaje nepoznat. Nekoliko kliničkih istraživanja je pokazalo da je somatizacijski poremećaj udružen sa drugim mentalnim poremećajima. U toku posjete dozvoljenje kratki fizikalni pregled. Somatizacijski poremećaj se uglavnom javlja kod ljudi koji pripadaju nižim socijalnim slojevima i koji su nedovoljno obrazovani. Pored značajnog psihološkog stresa. karakteristično je za ove pacijente da neprestano traže medicinsku pomoć. Onog trenutka kadaje somatizacijski poremećaj dijagnosticiran. dok prvostepeni rođaci muškog spola pokazuju antisocijalnu strukturu ličnosti i sklonost zloupotrebi psihoaktivnih supstanci. ustvari. Familijame i blizanačke studije pokazuju da genetički faktor igra značajnu ulogu u etiologiji ovog poremećaja.

Etiologija  Jedna od teorija o etiologiji hipohondrijskog poremećajaje zasnovana na socijalnom modelu učenja. Psihodinamska škola objašnjava hipohondrijazu kao odbranu od krivnje i osjećanja daje osoba po prirodi loša. Bolne i somatske patnje stoga imaju značenje zaslužene kazne . koriste se odgovarajući psihofarmaci. U nekim slučajevima može se naći jasna veza između egzacerbacije hipohondrijskih simptoma i psihosocijalnog stresa. U slučajevima kada je somatizacijski poremećaj udružen sa poremećajima raspoloženja ili anksioznim poremećajima. kao i  snižen prag tolerancije za osjećaj tjelesne neugodnosti. ali vrlo kontrolirano jer pacijenti sa somatizacijskim poremećajem su skloni da ih adekvatno ne koriste.6% u kliničkoj populaciji. Psihoterapija pomaže pacijentima da se suoče sa svojim simptomima i da razviju alternativne strategije kako da ispolje svoja osjećanja. Pacijent je u potpunosti preokupiran tim simptomima i ustrašen da boluje od teške i neizlječive bolesti. Poremećaj je podjednako zastupljen kod oba spola. Epizode traju od nekoliko mjeseci do godinu dana. jerje na taj način pacijent uvjeren da nije napušten od svog ljekara. lako početak bolesti može biti vezan za bilo koju dob. S . njačešće se javlja između dvadesete i tridesete godine života. U ovom slučaju uloga bolesnika omogućava individui da izbjegne ili odloži obaveze čiji su zahtjevi izvan njegovih realnih mogućnosti. Šestomjesečna prevalencija ovog poremećaja od 4% . Psihoterapija (individualna i grupna) značajno utiče na smanjenje broja hospitalizacija (do 50%). Postoje brojni pokazatelji da ovi pacijenti premorbidno  imaju tendenciju da preuveličavaju i prenaglašavaju benigne somatske senzacije. a razdvojene su relativno dugim periodima remisije. Pacijenti sa hipohondrijskim poremećajem su rezistentni na psihoterapiju. hipohondrijski poremećaj je samo jedna od varijanti nekih drugih mentalnih poremećaja. Osobe sa blažom formom ovog poremećaja se uglavnom nikada i ne obrate psihijatru nego se tretiraju kod ljekara opšte prakse ili dmgih specijalista. prevashodno depresivnog i anksioznog poremećaja. U prilog tome je i činjenica da je hipohondrijski poremećaj komorbidan sa dva gore pomenuta u 80% slučajeva. Hipohondrijski poremećaj Glavna karakteristika hipohondrijskog poremećaja je pacijentova nerealistična i neadekvatna interpretacija bolova koji su uglavnom ograničeni najedan ili najviše dva organska sistema. Česti i redovni fizikalni pregledi su korisni.Najracionalnija strategija za ljekara opšte prakse u primamoj zaštitije da pacijenta sa somatizacijskim poremećajem pokuša uvjeriti da postoji mogućnost da je psihološki faktor uzrokom njegovih simptoma i da se pacijent treba obratiti psihijatru. Kao rezultat pacijentove preokupacije javlja se značajan stres. kao i oštećenje socijalnih i radnih sposobnosti. prema nekim autorima.za sve štoje loše urađeno u prošlosti (bilo realno ili imaginarno). Nemoguće ga je ubijediti u suprotno i pored toga što se medicinski uzrok ne može ustanoviti na osnovu objektivnih fizikalnih i laboratorijskih pretraga.   Hipohondrijski poremećaj ima epizodičan tok. Nadalje.

U familijama ovih pacijenata mnogo su češći depresivni. nadustosti. Postoji nekoliko teorija o etiopatogenezi ovog poremećaja. Poremećaj se obično javlja u četvrtoj i petoj deceniji života. Neki psihijatri misle daje uporan i tvrdokoran bol konceptualiziran u cilju manipulacije i . Najčešće "aficirani" sistemi su    kardiovaskulami ("srčana nervoza"). žigovi. Prvostepeni rođaci pacijenata sa perzistentnim somatiformnim bolnim poremećajem su u povećanom riziku da obole od istog poremećaja To ukazuje na eventualnu genetičku podložnost ili bihejvioralni mehanizam u transmisiji poremećaja Mogući razlog zbog čega se ovaj poremećaj javlja relativno kasno je da se tolerancija na bol smanjuje sa starenjem.    Prema psihodinamskoj teoriji bol može biti u funkciji metoda za zadobivanje Ijubavi.  Prvi oblik je karakteriziran vegetativnim simptomima kao što su palpitacije. Ukoliko hipohondrijski poremećaj nije udružen sa drugim mentalnim poremećajima. osjećaj vrućine. anksiozni i poremećaji vezani za zloupotrebu psihoaktivnih supstanci u usporedbi sa prevalencijom u opštoj populaciji. vrtoglavice i opšte slabosti su karakteristični za drugi oblik ovog poremećaja.  Subjektivni i nespecifični simptomi kao što su bolovi. Perzistentni somatiformni bolni poremećaj Primami simptom perzistentnog somatifomog bolnog poremećajaje uporan i intenzivan bol najednom ili više mjesta a koji se u potpunosti ne može pripisati nepsihijatrijskom medicinskom ili neurološkom stanju. Simptomi se uglavnom ispoljavaju u dva oblika. invazivne dijagnostičke i terapijske procedure se smiju poduzimati samo u slučaju kada za to postoje objektivne indikacije. respiratomi (psihogena hiperventilacija i "napadi kašlja") kao i gastrointenstinalni ("želudačna nervoza" i "nervozom uzrokovane dijareje"). Ovaj poremećaj je dva puta češći kod žena nego kod muškaraca. od kojih nijedan ne ukazuje na objektivni somatski poremećaj odgovarajućeg sistema ili organa. ima vrlo dobru prognozu. pretjerano znojenje i tremor. Somatiformna autonomna disfunkcija Kod ovog poremećaja pacijent se uglavnom žali na somatske tegobe koje odgovaraju organskim sistemima koji su pod kontrolom autonomnog nervnog sistema. zbog toga štoje veća vjerovatnoća povređivanja u toku radnog vijeka. Kod velikog broja pacijenata sa ovim poremećajem evidentan je psihološki stres ili trenutne poteškoće i problemi koji su u direktnoj vezi sa aktuelnim tegobama. Ppored toga postoji izvjestan broj pacijenata kod kojih se ta veza ne može utvrditi a koji u potpunosti zadovoljavaju kriterij za ovo stanje. Fizički radnici najčešće trpe od ovog poremećaja.druge strane. Bihejvioristi smatraju da podržavanje pacijenta u njegovom bolu potencira bolno ponašanje. kazne za nešto loše učinjeno kao i način za ispaštanje krivnje. dok ga ignoriranje i kažnjavanje inhibiraju.

U stvari. U toku narednih nekoliko sedmica ili mjeseci intenzitet bola se naglo pojačava. U najvećem broju slučajeva poremećaj postaje hroničan i onesposobljavajući. stabilizacija braka koji se raspada). U osnovi bol može biti posttraumatski. radi se o heterogenoj grupi pacijenata koji ispoljavaju različite vrste bolova kao što su npr. Istraživanja pokazuju da su depresivni simptomi prisutni u 60% do 100% pacijenata sa poremećajem bola. atipični facijalni bolovi ili hronični bol u zdjelici. neuropatski ili jatrogeni. Klinički tok može biti sekundamo kompliciran adikcijom na različite supstance koje su pacijenti koristili da bi smanjili bol. Stoga neki autori smatraju da je ovaj poremećaj samo jedan od oblika maskirane ili somatizirane depresije. Oni upomo posjećuju Ijekare i traže lijekove. smanjenje libida. U pravilu ovi pacijenti imaju dugotrajnu istoriju medicinskih i hirurških intervencija. U početnoj fazi bolje obično blag i podnošljiv. Značajnu ulogu igraju endorfini u centralnoj modulaciji bola. Pacijenti koji pate od ovog poremećaja ne sačinjavaju jedinstvenu grupu.zadobijanja prednosti u zamršenim Ijudskim odnosima (npr. nesanica i razdražljivost. Veoma često negiraju emocionalne patnje ("njihov život je savršen i sveje uredu osim bola koji ne mogu da istrpe"). bol u leđima. Najprominentniji depresivni simptomi u sklopu ovog poremećaja su gubitak energije. . Biološka istraživanja ukazuju daje serotonin glavni neurotransmiter sa mjestom djelovanja u silaznim inhibitomim putevima uključenih u transmisiju bola. Potpuno su preokupirani bolom i smatraju ga izvorom vlastite bijede. ali da bi se postavila dijagnoza somatiformnog perzistentnog poremećaja bola mora biti utvrđen psihološki faktor koji ima jasnu i nedvojbenu ulogu u pojavi bolnog simptoma i njegovog širenja.

Kod oba oblika ovog poremećaja veoma su česte vrtoglavice. tijelo i okolina izgledaju nerealno. stanja mišićne napetosti i tenzivne glavobolje. Pacijenti su zabrinuti zbog svog mentalnog i fizičkog stanja. Blokade nerava i himrške ablativne tehnike nemaju efekta kod većine pacijenata sa poremećajem bola i recidivi sejavljaju uvijek nakon šest do osamnaest mjeseci. Bihejvioralni tretman se pokazao efektivnim kod migrenoznog. Ovaj poremećaj u čistom i izoliranom oblikuje veoma rijedak. U nekim slučajevima pacijenti vide samog sebe sa distance. ili pak imaju direktni analgetički efekat putem stimulacije eferentnih inhibitomih bolnih puteva. Depersonalizaciono-derealizacioni sindrom Kod ovog poremećaja pacijenti imaju utisak da njihove misli.Tretman ovih pacijenata je vrlo kompleksan i u osnovi je rehabilitacioni. oslabljenu koncentraciju i neefikasnost. Ritam spavanja (sna)je poremećen sa insomnijom u početnoj fazi. važno je napomenuti da postoji značajna kulturološka razlika u manifestaciji simptoma. a istovremeno postoji opasnost od sekundarne adikcije. anhedonični i do izvjesnog stepena depresivni i anksiozni. Interesantno. da im se tijelo mijenja i postaje "beživotno". sedativi i anksiolitici nisu od velike koristi u tretmanu ovog poremećaja. hlorimipramin i doksepin) su se pokazali korisnim. sjećanja i emocije. Otvoreno je pitanje da li ovi agensi smanjuju bol zbog primarnog antidepresivnog efekta. slično djejstvo imaju i neki dmgi serotoninergički antidepresivi. Drugim riječima. mogu se izdvojiti dva tipa ovog poremećaja koji imaju veliki broj zajedničkih simptoma. a najčešće hipersomnijom u izraženoj faziporemećaja. Analgetici. ili pak svoje mrtvo tijelo. Preporučljivo je pomjeriti pacijenta iz njegovog ambijenta i uključiti ga u kontrolirani hospitalni program koji podrazumijeva multidisciplinami pristup koji uključuje primjenu različitih vrsta terapijskih metoda. Antidepresivi (hloramitriptilin. oni osjećaju da gube vlastite misli. Ostali neurotski poremećaji Neurastenija Kada je u pitanju neurastenija. miofacijalnog bola. Kod drugog oblika ovog poremećaja dominira osjećanje fizičke i tjelesne iscrpljenosti poslije minimalno uloženog napora. . a okolina im izgleda potpuno neprirodnom. Pacijenti se pored toga žale na neprijatne asocijacije i sjećanja. Etiološki uzrok ovog poremećajeje nepoznat. tenzivne glavobolje kao i osjećanje opšte nestabilnosti. Kod jednog tipaporemećaja osnovno obilježje je zamor nakon umnograda koji redovno dovodi do pada efikasnosti u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Generalno. predstave. razdražljivi. da njihovo ponašanje na neki način nije više njihovo vlastito.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful