DEMENCIJA Demencija je hronični generalizirani sindrom, koga karakteriše opće intelektualno propadanje, a primarni uzrok nastanka je najčešće u samom

mozgu.Nastaje usljed difuznog, trajnog oštećenja funkcija i struktura mozga.Javlja se obično u poodmaklim godinama života. Uzroci mogu biti različiti: degenerativni (Alzheimerova bolest, Parkinsonova bolest), mehanički, vaskularni, inflamatorni, toksični, neoplastički, metabolički. Klinička slika Klinička slika se karakteriše opadanjem sposobnosti upamćivanja nedavnih događaja, mišljenja, prosuđivanja.Pacijenti su apatični ili nezainteresovani, zbunjeni.Izvršavanje svakodnevnih radnji je poremećeno (oblačenje, pranje, kuhanje).Bolesnici se lako uznemire, postaju plačni ili uzbuđeni.Karakteristično je zapostavljanje higijene. Klasifikacija Prema izraženosti simptoma demencija može biti: - Laka:Rad ili socijalne aktivnosti su poremećeni.Mogučnost nezavisnog življenja je očuvana. - Srednja:Nezavisno življenje je rizično. - Teška:Ne postoji mogučnost samostalnog života i stalni nadzor je neophodan. Dijagnoza Obitelji su najčešće one koje se jave za pomoć.Oni navode slabljenje pamćenja kod njihovog člana, promjenu ličnosti i ponašanja. Testovi pamćenja i mišljenja mogu uključivati: - sposobnost prisjećanja naziva tri obična predmeta odmah kod pokazivanja i ponovo nakon tri minute, - sposobnost pobrojavanja dana u sedmici obratnim redoslijedom. Diferencijalna dijagnoza Diferencijalno dijagnostički treba isključiti depresiju, urinarnu infekciju i ostale infekcije, subduralni hematom, normotenzivni hidrocefalus, anemiju, nedostatak B12, sifilis. Neki lijekovi takođe mogu dovesti do gubitka pamćenja i koncentracije. Kako pomoči pacijentu i porodici Treba pratiti sposobnosti pacijenta.Ako je poremećaj blag, treba uzeti u obzir korištenje podsjetnika.Smještanje i ostavljanje pacijenta na nepoznatim mjestima i situacijama treba izbjegavati.Važno je ublažavanje stresa, kako kod pacijenata tako i kod onih koji brinu o njemu.Ako je potrebna intenzivna njega pacijenta treba smjestiti u bolnicu ili starački dom. Liječenje U liječenju se koriste sedativi ili hipnotici (benzodiazepini) i to oprezno, jer ovi lijekovi mogu pogoršati konfuznost.Daju se i neuroleptici, u niskim dozama (haloperidol 0,5-1 mg 1-2 puta dnevno) u cilju kontrole agitiranosti, psihotičkih simptoma ili agresivnosti.

TEŽI (MAJOR) DEPRESIVNI POREMEĆAJ
1. EPIDEMIOLOGIJA Depresivni poremećaji su česti. Procjena rizika od većih depresivnih poremećaja tokom života iznosi od 10-30%. Depresija je dva puta češća kod žena nego kod muškaraca. Rizik od veće (major) depresije se povećava 1.5 to 3.0 puta ukoliko je bolest prisutna kod prvog srodnika. Skorije kanadsko istraživanje pokazuje da se u najvećem postotku početak depresije javlja kod mladih odralih osoba (u dobi od 12 do 24 godine). Vrijednosti prevalence su skoro podcijenjene, jer je dobro poznato da mnogo ljudi koji zadovoljavaju dijagnostičke kriterije depresije ne traže pomoć u liječenju. Bolesti depresije nose sa sobom značajan rizik od smrti i invaliditeta. Oko 15% pacijenata umre od svoje vlastite ruke, i kod bar 66% svih samoubistava je prethodila depresija. U Kanadi , depresija je vodeći uzrok invaliditeta i prerane smrti kod ljudi od 18 do 44 godine, a očekuje se da će biti drugi vodeći uzrok invaliditeta kod osoba svih životnih doba do 2020 godine. Depresija takođe utiče na članove porodica i hranioce, a dokazano je da djeca depresivnih majki imaju povećan procenat problema u školi i u ponašanju. Poznato je da su bolesti depresije povezane s povećanom stopom smrtnosti i invaliditeta od kardiovaskularnih oboljenja. Taj povećani rizik je neovisan o drugim većim rizicima, uključujući dob, ventrikularnu ejekcionu frakciju i prisustvo diabetes mellitus-a. 2. ETIOLOGIJA Uzrok depresije ima više faktora. Biološki, psihosocijalni i faktori okoline vjerovatno djeluju u kombinaciji kod osjetljivih individua tako što ubrzaju epizode depresije. • Genetički: ne postoji identifikovan “gen depresije” ali poremećaj pokazuje porodično grupisanje. Ova povezanost se potvrdila čak i u studijama kod blizanaca razdvojenih po rođenju i odgojenih u različitim porodicama, tako da ne može biti objašnjena u potpunosti faktorima okoline. • Neurohemijske abnormalnosti: Poremećaji u nekoliko neurotransmiterskih sistema, posebno norepinefrina i seretonina povezani su sa depresijom. Ovu hipotezu je potrdio povoljan odgovor na antidepresivne lijekove koji utiču na ove sisteme. • Psihodinamični faktori:

Neke karakterne crte kao što su nisko samopoštovanje i tendencija samo-kritikovanja su češće kod osoba koje su sklone depresiji. Premda su klinička depresija i normalna žalost dvije različite cjeline, ozbiljni gubici mogu ubrzati depresiju. Neka istraživanja su pokazala višu incidencu depresije kod odraslih koji su izgubili roditelje (zbog smrti) u ranom djetinjstvu. Socijalna izolacija povećava rizik od depresije. 3. DIJAGNOZE DEPRESIJE 3.1. Opći simptomi

Depresivni pacijenti će predstaviti ljekaru nejasne simptome kao što su zamor, slabost, poremećaji sna ili pretjerane brige o manjim fizičkim oboljenjima. Visok pokazatelj sumnje je potreban da bi se dijagnosticirala depresija. Dijagnoze se obično mogu uspostaviti nakon detaljne istrage simptoma koristeći dijagnostičke kriterije navedene ispod. Takođe je od pomoći i razgovor sa članovima porodice o primijećenom ponašanju kod pacijenta. 3.2. Kriteriji dijagnosticiranja glavnih depresivnih poremećeja Izvor : Dijagnostički i statički priručnik mentalnih poremećaja DSM-IV A
Pacijent ima depresivno raspoloženje (npr. osjećaj tuge ili praznine) ili gubitak interesa ili zadovoljstva većinom vremena u toku 2 ili više sedmica uz više dolje navedenih simptoma: • San- insomnija ili hipersomnija skoro svakog dana • Interes-primjetno smanjen interes ili nedostatak zadovoljstva kod skoro svih aktivnosti većinu vremena • Krivica- pretjerani ili neprikladni osjećaj krivice ili bezvrijednosti većinu vremena • Energija- gubitak energije ili zamor većinu vremena • Koncentracija- smanjena sposobnost razmišljanja ili koncentracije, neodlučnost; većinu vremena • Appetit- povećan ili smanjen apetit • Psihomotorika- opažena psihomotorna agitacija/depresija • Samoubistvo- povratne misli o smrti /suicidalne ideje Simptomi ne zadovoljavaju kriterije za mješovite epizode (manično-depresivne epizode) Simptomi uzrokuju klinički značajan distres ili pogoršanje u socijalnim, profesionalnim ili nekim drugim bitnim područjima funkcionisanja Simptomi se nisu javili usljed direktnih fizioloških efekata supstanci (npr. zloupotreba droga, lijekova) ili opštih medicinskih stanja Simptomi nisu uzrokovani žalošću

B C

D

E

4. MENADŽMENT - TRETMAN Pacijentova razmišljanja o samoubistvu trebaju se ozbiljno shvatiti. Vec pri prvoj pacijentovoj posjeti, kliničaru ovo mora biti jasno i mora redovno pratiti pacijentove promjene u namjerama i i suicidalnosti.Prioritet je uvijek naravno kako pacijentova tako i sugurnost drugih osoba.Detaljan plan samoubistva,socijalna izolacija,zloupotreba supstanci,raniji pokušaji suicida kao i porodična istorija suicida umnogome povećava rizik,što može ukazivati na potrebu pažljivog i bliskog posmatranja(češće posjete,paziti da pacijent ne stanuje sam nego sa rođacima ili prijateljima,ili hospitalizacija).

4.1. Nefarmakološki tretman Tretman zahtjeva suosjećajan ali objektivan (bez ličnih predrasuda) pristup ljekara. Inicijalno, ljekar treba da educira pacijenta da je depresija bolest gdje je tretman moguć i naročito da im ukaže na to kakva su njihova lična očekivanja za signifikantan ili potpun poravak.Pacijeti trebaju biti ohrabreni da postavljaju pitanja.Članovi porodice-obitelji su ključni saveznici u pružanju podrške depresivnim pacijentima i njihovo uključivanje mora biti ohrabreno. Kratkoročna psihoterapija podrške (5-20 min) se koristi u kriznim intervencijama i kod olakšanja simptoma akutne depresije tako da se pacijenti mogu bolje nositi sa svakodnevnim aktivnostima i imati bolje međuljudske odnose. Koristeći vještine slušanja i komunikacije o kojima se diskutovalo u PAT jedinici 4 pomoći ćete mu na duži period. Kognitivno-bihevioralna terapija specifično cilja na proces razmišljanja koji je u pozadini kod svakog pacijenta sa depresivnim raspoloženjem. Na primjer, pacijent je ohrabren da se suoči sa mišlju”Ja sam bezvrijedan” nabrajajući svoja postignuća čak i ako se čine neupečatljivim za pacijenta. Kliničke studije su dokazale efektivnost ove tehnike. Druge ne –farmakološke terapije uključuju tjelesne vježbe, pojačanu socijalizaciju terapije svjetlošću i manipulacije putem sna. 4.2. Terapija antidepresivima 4.2.1. Uvod Terapija sa antidepresivnim lijekom je preferirani tretman u slučajevima umjerene do teške major depresije. Stopa odgovora na terapiju antidepresivima je oko 60 % a blizu je 80 % ako se uvede drugi lijek nakon izostalog odgovora sa inicijalnim antidepresivom. Fiziološki simptomi depresije (poremećaj spavanja, apetita, energije i motorne aktivnosti) mogu se povući prije nego što se pacijent subjektivno počne osjećati bolje (zato ima smisla tražiti “objektivne” izvještaje od članova porodice). Simptomi se tipično ne počnu povlačiti dok pacijent ne uzme adekvatnu dozu lijeka u periodu od 2 do 4 sedmice. Za potpunu remisiju je ponekad potrebno do četiri mjeseca. Pacijenti trebaju biti svjesni da su nus-pojave tipično prolazne i da zbog njih ne bi trebali prestati sa terapijom, čak iako se osjećaju bolje, bez prethodne konsultacije sa ljekarom. 4.2.2. Izbor antidepresiva Niti za jedan antidepresivni lijek se nije dokazalo da je više efikasan od drugih, stoga se drugi faktori trebaju uzeti u razmatranje pri donošenju odluke koji je lijek najbolji za pojedinog pacijenta. Prilikom donošenja odluke o izboru antidepresiva treba uzeti u obzir dolje navedene osnovne koncepte: • • Ako je pacijent ( ili član porodice) prethodno imao pozitivan odgovor na specifičan antidepresiv, razborito je propisati taj lijek. Kod suicidalnih pacijenata kod kojih postoji opasnost od predoziranja treba izbjegavati triciklične antidepresive i inhibitore monoamino oksidaze (IMAO).

O stalnoj terapiji antidepresivima treba razgovarati sa pacijentima sa dodatnim faktorima rizika (2 ili više epizoda depresije u 5 godina. 4. Ovi lijekovi su relativno sigurni u slučaju predoziranja. tako da se tipično doza prvog lijeka postepeno smanjuje dok se uvodi novi antidepresiv. Kliničar treba razmotriti sa pacijentom prednosti (prevencija rekurencija-povrata) i rizike (npr. agitaciju. sertralin. Ako se donese odluka o prestanku antidepresivne terapije. doza se treba postepeno smanjivati da bi se izbjegli simptomi koji se mogu javiti pri naglom prestanku uzimanja antidepresiva. Trenutne smjernice sugeriraju da.3. neželjeni efekti. Doza održavanja Preko 70% pacijenata dožive povrat depresije u toku života. nakon što dodje do oporavka. citalopram. Treba uzeti u obzir i cijenu lijeka.5.4. onda je prelaz na drugi antidepresiv (promjena antidepresiva) odgovarajuća strategija. epizode nakon 50-te godine i epizode koje je teško tretirati). Antidepresivni lijekovi Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotinina –Selective Serotonin Re-uptake Inhibitors (SSRI) Potencijalni neželjeni efekti uključuju anksioznost. trošak. Klasični inhibitori MAO su izuzetak.• • • Tolerantnost nus-pojava (neželjenih efekata) treba biti individulano odredjena za svakog pacijenta. Generičko Tvorničko Doziranje Ime ime kod odraslih Komentari . Većina ljekara (i njihovih pacijenata) prestanu sa antidepresivnom terapijom prerano. bez prethodnog razgovora o riziku od relapsa i posljedičnom riziku od onesposobljenja i smrti. nepogodnosti uzimanja lijeka) tretmana. nauzeju. 4. jer oni traže period ispiranja dug 2 sedmice prije nego što se započne sa uvodjenjem drugog antidepresiva. treba odabrati antidepresiv sa što manje lijek-lijek interakcija (npr. Ako pacijent nije dobro podnosio prvi lijek. Kod pacijenata sa koegzistirajućim medicinskim poremećajem koji već uzimaju brojne druge lijekove. antidepresivna terapija se treba nastaviti u terapijskoj dozi još najmanje 6 mjeseci da bi se značajno smanjio rizik od relapsa. Generalno. venlafaxin).2. 4. odnosno da li je pacijent u mogućnosti sebi priuštiti taj lijek.. nema potrebe prestati sa uzimanjem prvog antidepresiva prije nego sto se počne uzimati drugi.2. glavobolju i seksualnu disfunkciju.2. Promjena antidepresiva Ako nema odgovarajućeg odgovora ili je odgovor na izabrani antidepresiv limitiran a povećanje doze je ili bilo neuspješno ili neprimjereno. Prema trenutnim mišljenima u ovakvim slučajevima pacijentu treba propisati selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja (re-uptake) serotonina ili neki od novijih antidepresiva. onda je razborito uvesti period ispiranja da se izgube neželjeni efekti prije nego što se uvede drugi lijek.

venlafaxin—povećavaju rizik od serotonin sindroma (hipertenzija. tahikardija. hipertermija. Može biti koristan kod post-traumatskog stresnog poremećaja. dextromethorphan. Može biti koristan kod Predmenstrualnog disforičnog poremećaja. konstipaciju. Intrekacije sa lijekovima: trazodon. SSRI. smrt). Generičko Ime Tvorničko Doziranje Komentari . urinarnu retenciju i povećanje tjelesne težine. Takodjer se koristi kod paničnih ili generaliziranih anksioznih poremećaja. mg/dan Imipramin Tofranil 30-300 Pogledati opšte komentare navedene gore. Generičko Tvorničko Doziranje Ime ime kod odraslih Komentari Amitriptylin Elavil 25-300 Može biti koristan kod nekih hroničnih bolnih mg/dan stanja. Sedirajuće dejstvo. suha usta. Nema signifikantnih lijek-lijek interakcija. i simpatomimetike kao što je pseudoephedrin i phenylephrin. Doze koje se uzimaju nakon podneva mogu izazvati insomniju. Treba izbjegavati hranu koja sadrži tiramin i odredjene produkte koji se mogu dobiti u apotekama bez recepta. S obzirom da su moguće interakcije i sa brojnim drugim lijekovima uporednu upotrebu propisivati sa velikim oprezom. uključujući.Fluoxetin Prozac 10-80 mg/dan Fluvoxamin Paroxetin Sertralin Citalopram Luvox Paxil Zoloft Celexa 50-300 mg/dan 10-60 mg/dan 25-200 mg/dan 20-40 mg/dan Vrlo dugo vrijeme poluživota (5 dana). Potencijalni neželjeni efekti uključuju ortostatsku hipotenziju. Triciklični antidepresivi Svi triciklični antidepresivi su potencijalno letalni kod predoziranja uslijed kardijalne toksičnosti. mg/dan Nortriptylin Pamelor 25-150 Metabolit amitriptylina mg/dan Inhibitori monoamino oksidaze ( IMAO) Obično su rezervisani za pacijente koji ne podnose druge klase antidepresiva. Primarna indikacija je opsesivno-kompulzivni poremećaj. Amoxapin Asendin 50-300 Ima efekat blokiranja dopamina (stoga postoji rizik mg/dan od tardivne diskinezije) Clomipramin Anafranil 25-250 Povećan rizik od konvulzija mg/dan Desipramin Norpramin 25-300 Metabolit imipramina mg/dan Doxepin Sinequan 25-300 Potentan antihistaminik.

Koristiti sa velikim mg/dan oprezom kod pacijenata sa srčanim. Nema signifikantne lijek-lijek interakcije. 25-600 Rizik od priapizma kod muškaraca. Treba ga mg/dan odvojiti od terapije sa inhibitorima MAO najmane 14 dana. Zyban Nefazodon Serzone Trazodon Desyrel Venlafaxin Effexor kod odraslih 7. Tableta od 150 mg sa mg/dan postepenim otpuštanjem se indicira kao dodatna terapija kod odvikavanja od pušenja. 75-350 Rizik od stalnog porasta krvnog pritiska. Siguran u slučaju predoziranja.5-90 Pogledati opšte komentare mg/dan navedene gore. 2002. 200-600 Blaži porast krvnog pritiska. Remick Diagnosis and management of depression in primary care: a clinical update and review CMAJ • November 26. Vrlo sedirajuće dejstvo. Koristiti sa velikim mg/dan oprezom kod bolesti srca. cerebrovaskularnim poremećajima ili kod pacijenata sa konvulzivnim napadima. Parnate 20-60 Pogledati opšte komentare mg/dan navedene gore. ime Nardil Ronald A. Ostali antidepresivi Doziranje kod odraslih Komentari 200-450 Povećan rizik od konvulzija. 167 (11) . Ako se naglo prestane sa uzimanjem ovog lijeka mogu se javiti vrlo teški simptomi povlačenja.Phenelzin Tranylcypromin Generičko Tvorničko Ime ime Bupropion Wellbutrin.

4. Adolescencija Značajan rast stope pojave depresije javlja se u periodu od djetinjstva do adolescencije. Samoubistvo je treći najčešci uzrok smrtnosti kod dječaka u adolescentnom dobu i četvrti najčešći uzrok kod djevojčica. a oko 10-15 procenata to zaista i učini. sa demencijom.5.1. razvojna etapa u značajnoj mjeri utiče na to kako se ovaj poremećaj manifestuje u različitim dobnim skupinama. Depresivni poremećaji su dvostruko češći u žena nego u muškaraca (širom svijeta) i češće se javljaju kod onih žena bez interpersonalnih kontakta. razvoda ili smrti i psihijatrijskim oboljenjem u roditelja.3. Prevalenca iznosi 5 procenata i slična je kod oba spola. pucanje. Depresija u adolescenciji postaje patološka kada su simptomi produženi. psihološke i socijalne varijable povećavaju rizik za pojavu depresije.2. Odrasle osobe Pedeset % odraslih osoba sa depresivnim poremećajem dožive početak depresije u životnoj dobi od 20 i 50 godina starosti. Dvije trećine depresivnih odraslih osoba pomišlja na okončanje vlastitog života. siromaštva. Djetinjstvo Depresija se javlja u predškolskom uzrastu u stopi od 0. ali tragična situacija kada se ozbiljna depresija ne tretira i takva osoba može biti smještena u neodgovarajuću instituciju. a metode se često greškom zamijene sa nesretnim slučajem. . 5. Depresivno dijete u dobi od 4 godine pokazuje samodestruktivne želje. Stope pojave depresije ne zavise od socio-ekonomskog statusa i rase. Ovo je potencijalno česta. Depresija u starijoj zrelosti često se miješa. Rizik od pojave depresije u toku djetinjstva povećava se uslijed hroničnih fizičkih stanja. 5. vješanje i trovanje karbon-monoksidom. Uzrast od petnaest do devetnaest godina starosti pokazuju deset puta veću vjerovatnoću da izvrše samoubistvo u odnosu na uzrast od deset do četrnaest godina. 5. Kod starijih osoba biološke. U ovoj dobi prisutne su različite konstelacije simptoma depresije i stariji ljudi često ne obraćaju pažnju na depresivno raspoloženje. fizičkog zlostavljanja. te pogrešno dijagnostikuje. Starije zrelo doba Depresivni poremećaji kao i simptomi depresije često se javljaju u ovoj životnoj dobi u frekvenciji do 20 procenata. 5. Metode koje se najčešće koriste su uzimanje droge ili alkohola. DEPRESIJA TOKOM LJUDSKOG VIJEKA Iako su određene karakteristike depresije konzistentne tokom cijelog životnog vijeka.3%. Ova stopa raste do 2% i viša je u dječaka nego djevojčica školskog uzrasta. odvajanjem od roditelja.

povlačenje Slab apetit. anoreksija Somatske žalbe Slabi rezultati u školi Socijalno povlačenje. Period po gubitku supružnika (pogotovo za muškarce) jeste period visokog rizika. Karakteristike depresije kroz životni vijek DJETINJSTVO • • • • • Skriven početak Apatija. nesanica Rijetko objelodanjivanje osjećaja tuge Moguće otkrivanje osjećaja tuge. labilni afekti Nisko samopoštovanje. beznadežnost. suicidnih misli Razdražljivost.Stopa izvršenja samoubistva najviša je među pripadnicima ove starosne dobi (50% viša u odnosu na mladje osobe) i većina ovih samoubistava dogodi se uslijed (unutar konteksta) depresivnog poremećaja. razdražljivost Intenzivni. gubitak težine Agitacija. povećana agresivnost Djeca i predškolski uzrast • • Predpubertetska djeca • • • • • • • ADOLESCENCIJA • • • • • Osjećanja tuge manje učestala kod starijih dobnih skupina Nemir povezan sa nezadovoljstvom. plačljivost Smanjenje inicijative i odgovora na stimuluse. bezvrijednost Udruženo sa anksioznošću . poremećaj spavanja Nekontrolisano mokrenje i defekacija Gubitak težine. osjećaj dosade. zamor. Osjećanja bespomoćnosti i beznadežnosti su posebno karakteristična za depresiju i slučajeve samoubistva kod starijih osoba. apatija Zamor. samokritičnost.

posebno buđenje u rano jutro i učestalo buđenje u toku noći Smanjena seksualna aktivnost i interes Psihomotorno usporavanje (retardacija) Anksioznost Smanjen apetit. zamor Poremećaj spavanja. bježanje od kuće. revoltno ponašanje kao npr. beznađa. gubitak težine ili povećan apetit i gojenje STARIJE ZRELO DOBA • • • • • • • • • • • Malo je vjerovatno da će se žaliti na depresivno raspoloženje ili se prezentira sa plačnim afektom Osjećanja bespomoćnosti Pesimizam u vezi budućnosti Razmišljanje o problemima Kritičnost i zavist prema drugima Gubitak samopoštovanja Osjećanja krivice Duže i ozbiljnije depresije u odnosu na srednje zrelo doba Opaženi kognitivni deficiti Somatske žalbe Konstipacija . abdominalni bol Hipersomnija RANO I SREDNJE ZRELO DOBA • • • • • • • • • Depresivno raspoloženje Anhedonija Osjećanja bezvrijednosti. apatija Nizak prag tolerancije frustracije Slabi rezultati u školi Sklonost svadjama Povećan konflikt sa kolegama Neprihvatljivo. krivice Smanjena energija.• • • • • • • • • • • • Osjećanja usamljenosti i nevoljenosti Pesimizam u vezi budućnosti Gubitak interesa za prijatelje i aktivnosti. fizičko nasilje Seksualna aktivnost Zloupotreba supstanci Žalbe na glavobolju. krađa.

govoreći sebi da će panika proći u roku od 30 minuta.odlazak iz kuće.• • • Socijalno povlačenje Gubitak motivacije Promjena apetita SUŠTINSKI /BAZIČNI /OSNOVNI SIMPTOMI KROZ STAROSNE GRUPE • • • Suicidne misli /ideje Smanjena koncentracija Poremećaj spavanja Izvodi iz: Procjene mentalnog zdravlja / Mental Health Assessment. Liječenje Izbjegavanje zastrašujućih situacija može uzrokovati da strah postane jači.gužve ili javna mjesta. provesti duže vrijeme dalje od kuće). . Klinička slika Zbog straha pacijenti mogu izbjegavati ili odbacivati svoje svakodnevne aktivnosti.Ponekad se jave i tjelesni simptomi kao što su lupanje srca.istupi u javnosti.putovanja autobusima.Sa pacijentom treba razgovarati o načinima prevazilaženja tih pretjeranih strahova. vozovima. Jedinica 13 FOBIČNI POREMEĆAJI Pod fobičnim poremećajima podrazumijevamo bezrazložno jak strah od specifičnih mjesta ili događaja. odlazak u kupovinu. avionima.Takve situacije mogu biti: . pacijent treba vježbati sporo i relaksirajuće disanje.Nepremostive teškoće mogu im predstavljati odlazak ljekaru.društveni događaji. .Pri tome treba definisati prvi korak: npr.Taj korak treba upražnjavati jedan sat svakog dana dok se ne savlada strah.otvoreni prostor. .visina. koji će omogućiti pacijentu da se suprotstavi i nosi sa svojim strahovima. .Treba planirati seriju koraka. posjete drugima. . napraviti kratku šetnju dalje od kuće sa članom porodice. . gušenje. kolima. .Zbog straha pacijenti često izbjegavaju te situacije.Zatim treba preći na složenije korake (npr.Zbog toga pacijenta treba ohrabrivati da praktikuje metode kontrole disanja da bi reducirao simptome straha. ubrzano disanje.Pacijent ne bi trebao bježati od zastrašujuće situacije dok strah ne prestane.Ako strah i dalje postoji.

Za pacijente sa učestalim i tačno određenim simptomima uzimanje anksiolitika (benzodiazepini) može pomoći. Ako postoji depresija. uz navedene postupke. neće biti potrebna medikamentozna terapija.Beta blokatori mogu reducirati tjelesne simptome.Pri ovome ne treba uzimati alkohol ili anksiolitike. U većini slučajeva. . Veoma je važno odrediti prijatelje ili člana porodice koji će pacijentu uvijek biti na usluzi i pomoći mu u prevazilaženju straha. antidepresivi mogu pomoći (imipramin 50-150 mg na dan).

ili čak.Simptomi su: povišeno raspoloženje. pojačana seksualna energija. sposobnosti.). Manična epizoda se karakteriše abnormalnim i permanentno povišenim. opasna vožnja i dr. povečana govorljivost. Uzrok nastanka poremećaja je nepoznat. smanjena potreba za spavanjem. seksualna indiskrecija. teškoće u koncentraciji pažnje. bijeg ideja ili subjektivni osjećaj da misli brzo teku. Manija sa psihotičnim simptomima karakteriše se istim ovim simptomima s tim što su ovdje prisutne sumanute ideje (obični veličine). . samopouzdanja ili ideje veličine. Prva manična epizoda najčešće se javlja u ranim dvadesetim godinama života. uključivanje u aktivnosti koje su nerazumne (trošenje novca.Sindromi afektivnog poremećaja se karakterišu patološki povećanim ili smanjenim afektom (raspoloženjem). kratkotrajne pojave depresije. pojačano trošenje novca ili ispoljavanje drugih formi neodgovornog ponašanja i pretjerana familijarnost u društvu.Često je afekat labilan. što dovodi i do značajnih promjena ostalih funkcija duševnog zdravlja pojedinca. Afektivni poremećaji se javljaju u obliku manične epizode. pojačana govorljivost (bujica riječi).Kod hipomanije afekat je povišen ili razdražljiv do stepena koji je evidentno abnormalan za osobu koja ga ispoljava i traje najmanje četiri dana. nekritično ponašanje koje bolesnika izlaže riziku (npr. pojačan impuls za govor. pretjerana motorna aktivnost i bijeg ideja do te mjere da se bolesnika ne može razumjeti ili nije dostupan za uobičajenu komunikaciju. ekspanzivan ili iritabilan. gubitak normalne društvene inhibicije. MANIČNA EPIZODA Manična epizoda se manifestuje kao hipomanija. te potpuno abnormalan za osobu koja ga ispoljava. bezumno vozi auto) i značajno ispoljena seksualna energija i seksualna indiskrecija. rastrojenost ili stalne promjene u aktivnostima i planovima. Kod manije bez psihotičnih simptoma afekat je povišen. bipolarnog afektivnog poremećaja. ekspanzivnim i razdražljivim afektom. Hipomanija je poremećaj afekta sličan maniji.POREMEĆAJI AFEKTIVITETA (manično-depresivna stanja) Poremećaji afektiviteta (raspoloženja) su primarno oštećenja emocija. pa su vrlo brzi pomaci. depresivne epizode. uzbuđenje. povratnog depresivnog poremećaja i perzistirajućeg afektivnog poremećaja (distimija i ciklotimija). kada se ispoljava ljutnja. BIPOLARNI AFEKTIVNI POREMEĆAJ Bipolarni afektivni poremećaj je obilježen dvjema ili s više epizoda kod kojih je nivo raspoloženja i aktivnosti bolesnika značajno poremećen. smanjena potreba za spavanjem. ubrzan misaoni tok. halucinacije (glasovi koji govore direktno bolesniku). ali je manje intenzivan. manija bez psihotičnih i sa psihotičnim simptomima.Simptomi su: pojačana aktivnost ili fizički nemir.Ostali tipični simptomi manije su: pojačana psihomotorna aktivnost ili nemir. povišeno samopouzdanje ili ideje veličine. subjektivni osjećaj povećane snage. ali se dovodi u vezu sa biološkim i psihosocijalnim faktorima.Barem tri simptoma od navedenih su prisutna: pojačana aktivnost ili fizički nemir.

je identična sa prethodnom. Kod bipolarnih poremećaja obavezno je kombinovati antidepresive i litijum. ali bolesnik ispoljava i halucinacije. pad aktivnosti. gubitak apetita. sumanute ideje itd. -teška sa psihotičnim simptomima. kao što su gubitak samopoštovanja. gubitak tjelesne težine. PERZISTIRAJUĆI AFEKTIVNI POREMEĆAJI Osnovna karakteristika ciklotimije je hronični ili rekurentni poremećaj afektiviteta. interes i koncentraciju. Bipolarni afektivni poremećaji se karakterišu jasnim izmjenama epizoda smanjenog i povišenog raspoloženja i remisijama.U liječenju depresivne epizode koriste se triciklični antidepresivi (TAD) kao i inhibitori mono amino oksidaze (IMAO). zamaranje. gubitak samopouzdanja. gubitak libida itd. sadrži nekoliko navedenih simptoma. obuhvata četiri ili više od navedenih simptoma. -teška bez psihotičnih simptoma. a da do tada pacijent nikada nije ispoljavao hipomaničnu ili maničnu epizodu.povećanje energije i aktivnosti (hipomanija ili manija) ili sniženo raspoloženje sa smanjenjem energije i aktivnosti (depresija). . koji su veoma izraženi. dok je kod žena depresivna. Simptomi su: snižen afekat. najčešće fenotiazini i butirofenoni. sadrži dva do tri od navedenih simptoma. -umjerena. Psihoterapija je korisna u tretmanu depresivnih bolesnika u kombinaciji sa biološkim metodama liječenja. prisutne ideje krivice i bezvrijednosti. ali sa slabije ispoljenim intenzitetom simptoma po čemu se razlikuje od bipolarog afektivnog poremećaja. poremećen san. TERAPIJA Manična faza afektivnih poremećaja iziskuje urgentno liječenje u hospitalnim uslovima. te ideje bezvrijednosti i krivice.Prva epizoda kod muškaraca je manična. Distimija je hronična ili rekurentna depresija. Depresivna epizoda može biti: -blaga.Takođe se koriste i litijumove soli. Primjenjuju se neuroleptici. DEPRESIVNA EPIZODA Osnovna karakteristika depresivne epizode je da depresivni poremećaj traje najmanje dvije sedmice. POVRATNI DEPRESIVNI POREMEĆAJ Karakteriše se ponavljanjem epizoda depresije bez epizoda povišenog raspoloženja. redukcija kapaciteta za radost. koji uključuje brojne epizode hipomaničnog ponašanja i blage ili umjerene depresije. smanjena energija.

Kratkotrajni poremećaji spavanja mogu nastati kao posljedica stresnih životnih situacija. pa čak i smrću.Ujutro su depresivni. Diferencijalna dijagnoza Diferencijalno dijagnostički u obzir mogu doći depresija.Važno je pridržavati se odlaska u postelju u isto vrijeme kao i ustajanja u isto vrijeme. zloupotreba alkohola i opojnih supstanci. održavanje sna ili slab kvalitet sna. anksioznost.Često govore o tome kako loše spavaju.Pacijentu treba savjetovati da izbjegava kofein i alkohol. anksiozni. Treba liječiti ono što je u osnovi psihijatrijskog ili somatskog stanja. pacijent je pod stresom zbog lošeg kvaliteta sna.Zbog svega ovoga oni pribjegavaju uzimanju različitih lijekova.POREMEĆAJI SPAVANJA (INSOMNIJA) Pod insomnijom podrazumijevamo poremećaj spavanja koji može biti u smislu otežanog uvođenja u san ili u smislu nedovoljnog održavanja sna. zabrinuti i depresivno raspoloženi. Klinička slika Pacijenti koji pate od insomnije su napeti. postoji preokupiranost nesanicom.Hipnotici se mogu povremeno koristiti. apnea u snu.Takođe je važno praktikovati dnevno vježbanje. poremećaj sna se javlja najmanje tri puta nedjeljno u posljednjih mjesec dana. . Dijagnoza Dijagnoza se postavlja na osnovu sljedećih kriterija: bolesnici se žale na teško uvođenje u san. napeti. zabrinuti. razdražljivi. akutnih bolesti ili promjene smjena na poslu. pacijentu treba skrenuti pažnju na važnost relaksacije u večernjim satima.Osobe koje loše spavaju su iznurene i ponekad nesposobne za rad. LIJEČENJE Da bi se spavanje poboljšalo.Opterečeni su svojim zdravstvenim stanjem. Poboljšanje navika spavanja (ne sedativima) je najbolji lijek.Dnevno spavanje treba izbjegavati.Pri tome treba mijenjati medikamente i pronaći najprikladnije.

apsurdna i besmisleha po izboru saučesnika u varanju (sin. ona stvari primaju »bukvalno«. Pažnja hipervigilna. nelogično. Poremećaji mišljenja. ime neke osobe poistovećuje se sa samom ličnošću. ime neprijatelja se ne izgovara. niti ono odgovara njegovom obrazovanju i kulturi (verovanje u čini i vradžbine nije sumanuto ako je reč o primitivnoj osobi iz primitivne sredine. neobićno drži cigaretu i glasno pućka dim (maniranost). političarima i filmskim glumcima. Ovi poslednji imaju i najteže poremećaje mišljenja.. Ekspanzivne sumanute ideje imaju sasvim suprotan sadržaj: izvanredna snaga. K. Inteligencija očuvana. Da se ne bi nanelo zlo bližnjima. veliko bogatstvo (ima 1000 kuća).Primitivno mišlienje se karakteriše se pre svega konkretnošću (»bukvalno shvatanje). ubrzano i čudno. pojačan seksualni prohtev: »Jedini problem mi je kako da stignem da obradim sve cice koje mi padnu šaka. ali ne stiže da sve pojede »od silnih poslova«. pregledanje ženinog veša. opsesije (prisilne: misli. Njihov sadržaj zavisi i od vremena u kome živimo: ranije je često sumanuta ideja bila povezana s bogom ili vešticama. a slično se vidi i u shizofrenih bolesnika. po intenzitetu preterana i po radnjama koje je prate (špijuniranje. čak i »ginekološki« pregled). 22 godine. Voleo bih ima dan ima 48 časova«. nihilističke ideje (sve je propalo i umrlo). dok je apstraktno mišljenje svedeno na najmanju meru. stalno priča viceve. ideje materijalne propasti. Sumanute ideje su uvijek znak psihoze. konfuzno. vesti na radiju. osećanja. To su . Mala deca nemaju razvijeno apstraktno mišljenje. 43 godine. Da bi naneo nesreću neprijatelju. Slika i objekt su za takvu osobu isto. Dementne osobe izgubile su sposobnost apstraktnog mišljenja. brat) ili same osumnjičene osobe (sumnja da ga vara žena starica). najveći je naučnik i pronalazač. Poremećaji mišljenja dele se u dve velike grupe: na poremećaje u sadržaju mišljenja i poremećaje misaonih procesa po obliku. Za njih broj ne može da postou sam za sebe već uvek mora da se odnosi na nešto. Apeit pojačan. pseudologia fantastica i varalaštvo. sve se odnosi na njega (novine. Sadržajni poremećaji mišljenja To su sumanute ideje. zasmejava bolesnikc i osoblje (»zaraznost« afekta). Mišljenje može u patološkim slučajevima biti bez cilja. postoji velika organizacija koja mu radi o glavi. ljubomora koja je neosnovana. on baca kletvu na njegovu sliku ili je cepa. precenjene uleje. Ovaj tip mišljenja viđa se i u bolesnika čije su intelektualne sposobnosti oslabile. Ima akustičke halucinacije glasova koji mu prete. dok je sigurno znak bolesti ako u to veruje lekar ili student). fobije. netačno. danas se češće govori o gamazracima. neočekivanog sadržaja. Sumanute ideje proganjanja i interpretativne sumanute ideje odnose se na ličnost bolesnika: prate ga. E. Mladić. Slično se vidi u vračanju i nekim običajima. Upadljivog je držanja. kraljevima i carevima. euforičnog raspoloženja. grimasira (pući usta). — Ekspanzivne sumanute ideje manije. razboleo se pre 10 godina. Ovo ubeđenje ne dijeli okolina i sredina u kojoj živi osoba opsjednuta ovim idejama. Sumanuta ideja Pogrešno ubjeđenje koje nastaje bez odgovarajućeg spoljašnjeg razloga i podsticaja a održava se nepokolebljivo uprkos razuvjeravanjima. maštanje. Depresivne sumanute ideje u skladu su sa depresivnim raspoloženjem i strahom: samooptuživanje (kriv je za sve nedaće na svetu). ne spominje se đavo već se za to upotrebljavaju metafore. ideje bolesti itd. slučajni pogledi prolaznika). Patološka ljubomora. Sve ga »cice saleću i zaljubljene su u njega jer je najlepši muškarac». patološko parničenje. radio i televizijskim talasima. impulsi).

strahovanja i sumnjanja. To su osobe koje imaju prisilnu potrebu da ostvaruju svoju fantaziju i lažno se predstavljaju kao heroji. Ona se može doživeti i normalno kao prolazna pojava. u prekinutom koitusu iz straha od začeća ili nezadovoljenom libidu zbog impotencije partnera. zbog čega dolaze u sukob sa zakonom i društvom. međutim. Varalice su vrsta patoloških lažljivaca koji lažima o svom položaju (da. — Sumanute ideje paranoidne shizofrenije. može nekog da izbavi iz zatvora) pribavljaju materijalnu korist za sebe. priznaju da su se lažno predstavljali i ponovo čine isto. dok je sanjarenje uteha za želje koje se ne mogu ispuniti. npr. Karakteristično je za prisilne fenomene da ih pacijent oseća neprirodnim i nametnutim i da se bori protiv njih (kad su u pitanju sumanute ideje.. — Sumanute ideje odnosa paranoidne psihoze (parafrenija).. primoravajući je da izvodi određene stereotipne ritualne radnje (prisilne radnje ili kompulzije) kako bi umanjila njihovo neprijatno dejstvo. Traži da se i njoj nabavi takva mašina preko socijalnog da bi povratila muža. Stvaralačka fantazija priprema za buduću delatnost. Često su to vrlo obdarene . Pseudologia fantastica Često se naziva i patološkom lažljivošću. itd. ali ako zbog ovog stava sebi svuda stvara neprijatelje i tome posveti najveći deo svog vremena. To mogu biti i prisilna razmišljanja. 60 godina. onda je to nenormalna pojava. onda je to bolesna manifestacija. Fobije su obično posledica davno doživljenog potisnutog straha. claustrophobia — strah od zatvorenog prostora. što je praćeno snažnim afektom. obuzimaju nosioca te ideje i utiču na celokupnu njegovu djelatnost. Precjenjene ideje.. ugrožavaju obolelog socijalno ili materijalno. koji se kasnije javlja u svesti bez datog sadržaja okolnosti koje su bile prisutne prvi put. ličnosti na visokom položaju. Fantazija Fantazija je psihička predstava neke scene ili događaja za koje postoji saznanje da nisu stvarni. U patološkim slučajevima opsesije su simptom prisilne neuroze i tada vladaju manjeviše neprestano individuom. mogu biti upadljiva »nastranost« inače normalnih osoba. Fobija (phobia) Fobija je patološki i preteran strah od nekog određenog predmeta ili situacije: agoraphobia — strah od kretanja na otvorenom prostoru. pacijent je ubeđen u njih i uporno ih dokazuje). ovakve ideje dobiju patološke dimenzije (idu nauštrb ugleda. D. On je bogat i troši bilione dinara godišnje i vodi uredno knjigovodstvo (koje niko ne razume). Car je careva protiv koga su upereni AEG (!) — aparati što čitaju i brišu mozak. Muž je napustio jer na njega deluju preko specijalnih mašina (»iz Amerike.. Kada. osećanje) koja se ne može odstraniti iz svesti nikakvim naporima logike. Inače »car careva« čisti sobe i moli da mu se da cigareta uprkos bogatstvu. valjda«). ali su željeni. Neko može biti protivnik pušenja i pljuvanja i insistira na torne. mysophobia — strah od prljanja itd. već 20 godina povremeno ispoljava sumanute ideje odnosa i proganjanja. pridavanje preterane važnosti nekoj činjenici ili problemu. npr. Psihoanaliza je ranije videla uzrok fobijama.»teledirigovani glasovi«. Opsesija (obsessio) Opsesija je prisilna misao (predstava. N.

a uzrok ovakvom stavu može biti baš neprijateljski stav tužitelja prema pacijentu. Često su posredi upravo neizlječivi bolesnici i psihički zaostale osobe.osobe koje iz nesvesnih neurotičkih pobuda imeju potrebu za odbacivanjem svog pravog identiteta. Ovo se viđa u manije. Pacijent dolazi do cilja posle vrlo opširnog i zaobilaznog uvoda. koji ovaj sada projecira na lekara (»ne želimo mi da se oslobodimo bolesnika. Rasulo misli Vidi se pri očuvanoj svesti (kvantitativno očuvanoj svesti) kada se upotrebljavaju nelogično povezane ili pogrešne po smislu reči. Perseveracija je ponavljanje jedne te iste reči ili rečenice. već to žele lekari). dok je verbigeracija besmisleno ponavljanje sloga ili besmislenih slogova. kod bolesnika (shizofrenija) misli se ne nastavljaju i bolesnik smatra da rnu je »neko oduzeo misli«. PSIHOANALIZA Pod psihoanalizom se podrazumeva metoda ispitivanja i lečenja koju je pronašao Sigmund Freud (Frojd). Bujica (bekstvo) ideja je naviranje misli i reči. Inkoherentno mišljenje. je besmisleno povezivanje ponaosob logičkih rečenica u nerazumljiv govor. zbog čega bolesnik i ne uspe da kaže sve što mu je palo na urn. Blokada misli je nagli prestanak toka misli ili govora u sredini rečenice. ili reči koje imaju sasvim novo značenje (neologizrni). Parničarstvo Je patološka težnja da se preduzirnaju sudske mere zbog sumnje ili uobraženja obolelih da su progonjeni (u izrazito patološkim slučajevima reč je o idejama proganjanja). Često se ovi koraci preduzimaju protiv lekara zbog operacije ili lečenja. zbog čega je govor nerazumljiv. . »Sa1ata od reči« je krajnje zbrkan govor s potpuno nerazumljivim rečima i rečenicama. Kada se to desi u normalnih osoba. Poremećaji mišljenja po formi Patološka opširnost nastaje kada do svesti dolazi suviše velik broj ideja zbog veoma slabe selekcije. ove nastave prekinutu rečenicu kada ih podsetimo ili se sete spontnno.

on je postepeno došao do jedne druge metode otkrivanja davno potisnutih traumatskih doživljaja. do Metode slobodnih asocijacija: pacijent leži na otomanu. Freud uvodi izmene u svoje dotada objavljene teorije.Otkriće transfera dopunjuje osnove psihoanalize. neprijatnim pa i bez prividne veze s osnovnim predmetom ispitivanja. ali obnovljeni za vreme hipnoze. gde je diplomirao 1881. Ova metoda je preteča psihoanalitičke metode lečenja. Godine 1885. U transferu se bolesnik ponaša prema lekaru onako kako se u detinjstvu ponašao prema osobama iz svoje najbliže okoline. Još kao student. koji su potisnuti iz svesti. koji je najvećim delom nesvestan. a kraće vreme i kao lekar. objavljuje zajedno sa Breuerom (Brojer) »Rasprave o histeriji«. čak i ono što mu se čini nevažnim. radio je na histologiji nervnog sistema. Transfer . jeste ono što je Freud nazvao psihoanalizom.Istorijat. Nekoliko godina kasnije primenjuje hipnozu i sugestiju kao terapijske metode. što je bilo praćeno uzbuđenjem. U daljem radu Freud izgrađuje koncepciju organizacije čovekove psihike: svesni deo čoveka predstavlja samo površni deo psihičkog života. Transfer (prenošenje) je fenomen koji se javlja u toku primene psihoanalize: bolesnik projicira svoje osećaje. a zatim mu lekar postavlja pitanja koja se odnose na simptome bolesti. eros) od nagona smrti i agresivnosti (thanatos). god. kojoj je kasnije i priključena. u kojima je opisan slučaj Anne 0. god. dok terapeut koji se nalazi iza njegove glave traži od njega da kaže sve što mu padne na pamet. No pošto Freud nije voleo hipnozu kao terapijsku metodu. Tumačenje ovako dobijenog materijala. a kao mlad lekar bavio se neurologijom i internom medicinom. Tako je pronađena metoda lečenja koju je Breuer nazvao katarza (catharsis — čišćenje). lečene hipnozom. Medicinu je studirao u Beču. U prvoj fazi primenjivana je katarktička metoda: pacijent se hipnotiše. što dovodi do emotivnog pražnjenja. Njegova nova teorija nagona odvaja nagone života (seksualnost. misli i želje na lekara.. ali su posle toga nestajali simptomi bolesti. U toku ovog lečenja pacijentkinja je u hipnozi privodila sećanju potisnute neprijatne doživljaje. U tom periodu Freud uvodi pojam Edipovog kompleksa. Ovakvo iskazivanje slobodnih asocijacija praćeno je oslobađanjem potisnutih afekata. Na taj način došao je zajedno sa Breuerom do zaključka da histerički simptomi potiču iz davno doživljenih emocionalnih poremećaja. Sigmund Freud (1856 —1939) rođen je u Frajbergu u Moravskoj. ali može se desiti da i lekar projicira na pacijenta (kontratransfer). devojke koja je bolovala od histerije. Poslednja decenija XIX veka predstavlja period stvaranja psihoanalize. Nagoni i težnje potisnuti su u nesvesni deo i nastoje da dođu do izražaja u snovima i u simptomima neuroza. Njegovi prvi radovi su pronalazak anestetičkog dejstva kokaina i etiologija i patogeneza cerebralne paralize. koje je istovremeno i ispitivanje i lečenje. . libido. Posle 1920.

Princip realnosti je u neku ruku mjera sigurnosti kojom se zadovoljenje odlaže. naročito seksualni. Sistem nesvesnog je sedište urođenih nagona i potisnutih želja i sećanja.Nastaje u toku razvoja ličnosti. rešavanje sukoba izrneđu suprotnih želja i sukoba s realnim svetom nalaze se pod uticajem »Ega«. U svojoj kasnijoj teoriji o psihičkoj organizaciji Freud izlaže nove pojmove: »Ono« (»Id«) predstavlja urođene nagone (agresivne i seksualne) i potisnute želje. između kojih se nalazila cenzura. u sukobu sa »Ja« u osećanju krivice. Ovo se dešava razvojem onih psihičkih funkcija koje dejstvuju na svesnu adaptaciju ličnosti na stvarnost. dok svest ima ulogu da izvrši prilagođavanje pomoću mentalnih operacija.. kontroliše tenziju. »Nadja« (»Superego«) se stvara kada se dete identifikuje sa svojim idealom — roditeljima. naročito sanjarenjern i snovima. misaoni procesi). Strukturom »Ega« vlada princip realnosti (objektivno. upamćivanje i mišljenje.U psihičkoj se organizaciji razlikuju tri sistema: »Ono« (»Id«). razložno. To je u stvari prilagođavanje principa zadovoljstva zakonima sredine u kojoj jedinka živi. Princip realnosti . a to su pažnja. kao zabrane. Osnovni principi princip zadovoljstva i nezadovoljstva Jedan od osnovnih principa koji upravljaju psihičkim životom. koja ili obavi potiskivanje ili ga odbaci. Prilagođavanje individue okolini. Ipak. npr. Zelje i prohtevi »Ida« nalaze se van domašaja principa realnosti a podređeni su principu zadovoljstva odnosnu nezadovoljstva. U normalnim slučajevima dete se identifikuje s roditeljem istog pola. a on je naročito izražen u male dece. »Ja« (»Ego«) i »Nadja« (»Super ego«). »Ego« upravlja prilagođavanjem ličnosti na okolinu. U odrasle osobe princip nezadovoljstva ispoljava se kao tendencija da se ogradi od neprijatnih draži. Na prelazu ova dva sistema nalazi se cenzura. . Delovanje »Nad-Ja« vidi se. koji delimično ili potpuno beže iz stvarnosti koju ne mogu da prihvate. Svako ponašanje proističe iz neke neprijatne draži i ono teži da ovu draž umiri. čime izbegne nezadovoljstvo ili čak dovede do zadovoljstva. U stvaranju »Nad-Ja« igraju ulogu i društvena sredina i njeni moralni principi. zatim kao samoposmatranje i samokritika (ona lična. predsvesna i nesvesna. koje ono vidi kao savršene. socijalno verbalno mišljenje). nesvesnog i predsvesnog. jeste princip zadovoljstva i nezadovoljstva (zadovoljenja i nezadovoljenja). Princip zadovoljstva upravlja nesvesnim procesima. odnosno ponašanjem i iskustvom čoveka. U prvoj svojoj teoriji o organizaciji psihičkog života Freud je tvrdio da se psihički aparat sastoji od dva sistema. intimna). da odlaže ispražnjenje i da individuu prilagođava stvarnosti. principu realnosti u velikoj meri izmiču neki nagoni. Princip nezadovoljstva je naročito izražen u neurotičara. Drugim rečima. »Ja« (»Ego«) prcdstavlja ličnost kao takvu: razvija se pod uticajem okoline i njegova aktivnost može biti svesna (opažanje. Dete se vremenom prilagođava na zahteve okoline i pri tom se teško odriče određenog zadovoljstva.

protiv volje ličnosti. pogrešno izgovaranje nečijeg imena) već i kad se nešto pogrešno pročita ili kad se stalno zaboravljaju ili gube neki predmeti koji mu nešto znače. predmeti s otvorima umesto ženskih genitalija). Na sličan način tumači psihoanaliza i neka tzv. slučajna ubistva (naročito u lovu) ili samoubistva. kada se sadržaj skraćuje. zašiljeni ili duguljasti predmeti kao zamena za penis. ili se zaboravlja ime njemu dobro poznate osobe itd. ali one ipak pokazuju. To se dešava zbog toga što se mišljenje u snu ne odigrava na isti način kao u budnom stanju: onako kako nam se san prikazao (manifestni san. neki se pojmovi spajaju u jedan. simbolika sna je onaj fenomen koji se vidi u snu kada se umesto racionalnog mišljenja budnog sna upotrebljavaju u snu poznati simboli (npr. često zaboravljene. teorija o libidu Seksualni nagon je. crnina za žalost) ili individualni simboli (npr. Tumačenjem snova metodom slobodnih asocijacija mogu se otkriti potisnuti nagoni i psihički sadržaji iz detinjstva. fasada sna) jeste u stvari skraćeni i izmenjeni latentni sadržaj. čovek u snu ne želi da zna za stvarnost.snovi Do Freuda snovima nije pridavan ozbiljan značaj i njihovo tumačenje prepušteno je praznovernim i primitivnim osobama. fasade sna (tj. Prema psihoanalizi. Ovde se ubraja i sklonost nekih osoba ka nesrećnim slučajevima. slika kojih se sećamo o sadržaju sna posle buđenja) kriju se razne psihičke tendencije. Mnogo puta tumačenie sna koje pruža sam snevač predstavIja u stvari obradu i odbrambene mehanizme »Ega«. nesvesne. Freud je tumačenju snova dao značaj dijagnostičkog sredstva koje pomaže razumevanju nesvesne psihike. Takozvani infantilni snovi (oni se mogu javiti i u odraslih) nastaju obično pod dejstvom fizioloških potreba (gladan ili žedan čovek sanja kako jede ili pije). prema psihoanalizi. Ovde postoji mehanizam sažimanja (zgnšnjavanja). Snevaču izgleda da je san besmislen i obojen čudnim i neshvatljivim emocijama. Naš seksualni nagon se u početku sastoji od više . pomeranje je kada se umesto nekog pojma javlja njegov deo ili kada se afektivna napetost premešta s pravog objekta na neki sporedni predmet. ove radnje nisu slučajne već zavise od nesvesne namere ili želje potisnute iz svesti. Ove skrivene misli nazivaju se lalentnim mislima. To su ne samo pogreške u govoru (npr. Prema ovom učenju. zbog čega je spavanje stanje relativne slabosti »Ega«. Ovde zadovoljenje može nastati i bez onih mehanizama prikrivanja koji se vide u ostalim vrstama sanjanja. U drugim slučajevima mehanizam sanjanja nije tako jednostavan: iza tzv. omaške (parapraksije) I u omaškama svakodnevnog života mogu se pokazati razne svesne ili nesvesne tendencije koje neko krije ili ih nije svestan. složen sistem nagonskih sila koji čini temelj psihičke organizacije čoveka. nepristupačne svesti. na razne načine prikrivane tendencije koje su se nekad javIjale. manifestnog sadržaja sna. jer ne izaziva suprotstavljanje »Ega«.

godine. da bi se u pubertetu sve potčinile jednoj funkciji — genitalnoj. ekshibicionizam. i 8. tj. a organi za koje su vezani ovi parcijalni nagoni jesu erogene zone. koji se bitno razlikuje: eros deteta se vezuje za roditelje suprotnog pola. Može se desiti da se seksualni razvoj jedne osobe zadrži duže na jednom od nabrojanih stadijuma ili da se njena erotika na jednom stadijumu naročito intenzivno zadovoljavala. može se vratiti na jedan od ranijih stadijuma razvoja seksualnosti: to je regresija. seksualni nagon može da sublimira: u celini ili neke njegove komponente mogu svoj prirodni cilj zameniti višim. postane odličan hirurg. dok se na kraju puberteta normalna osoba oslobađa veze s roditeljima i prenosi svoj eros na drugu osobu suprotnog pola. čime se završava prvi period. Psihoanaliza uči da seksualni život postoji u čoveka od rođenja i da se razvija do (oko) 18. Na ovom stepenu erotika deteta prenosi se na drugi objekt. Zbog toga što se vezuje za roditelja suprotnog pola ovaj se stadijum zove. . ova faza nije jednostavna već se sastoji iz tri stadijuma: oralnog. Ako se zbog teškoća na koje naiđe ili zbog unutrašnjih prepreka uskrati zadovoljenje erotičkih potreba. sisanjem. a to je roditelj suprotnog pola. koja ima za svoju svrhu održavanje vrste. dok je tip naslanjanja onaj koji partnera bira po ugledu na roditelja. socijalnim ciljem. U svom lazvoju prolazi kroz 3 faze. onda je ta osoba za društvo perverzna. Edipalni stadijum . ili kada se sadizam neke osobe sublimira u naučnog radnika koji vrši eksperirnente na životinjama ili. prema sebi ili prema roditelju suprotnog pola. na drugu osobu. npr. Na taj način polni nagon prestaje da bude autoerotičan i postaje objektivan. Parcijalni nagoni su sadizam. Te jednostavne nagonske sile su tzv. da se vrati na jedan od ranijih stadijuma razvoja. jedan primer sublimacije je kad neudata devojka prenese materinska osećanja na decu iz domova. Prva faza je doba autoerotizma i traje od rođenja do pete godine. U patološkim uslovima seksualni nagon može da regredira. Najzad. analnog i edipalnog.nagonskih sila koje nisu zavisne međusobno. narcizam (ili narcisizam). Oko 8. U toj fazi seksualni nagon deteta postiže svoj cilj na sopstvenom telu.Na oralnom stepenu razvoja primarnu ulogu igraju usta i zadovoljenje nagona postiže se nadraživanjem usta. kada ulogu erogene zone igra anus. To je fiksacija i ona podrazumeva i posebne psihičke karakteristike. parcijalni nagoni. Analni stadijum . Ako je u nekoga primarnu ulogu preuzeo parcijalni nagon. Iz ovog proizlaze i dva tipa osoba: narcistički (narcisistički) tip su osobe koje svoje partnere biraju prema sebi. fetišizam itd. Za vreme puberteta ponavljaju se one iste faze kroz koje jc prolazio seksualni razvoj od rođenja do 5. tj. Međutim. godine. godine života dete gubi interesovanje za stvari iz seksualnog života (doba latencije). mazohizam. pak.Posle oralnog stadijuma nastaje analnosadistički stadijum. Tada ona traži partnera po ugledu na objekte iz prvog perioda. Između 5. pri čemu se ispoljava i sadizam dece. Izuzetak je završni stadijum.Oko pete godine primat prelazi na genitalije (falusni stadijum). Oralni stadijum . godine seksualno interesovanje ponovo oživljava. Seksualni nagoni ima i osobinu regresije: u toku svog razvoja on prolazi kroz razvojne faze menjajući svoje ciljeve i objekte.

koji se ponekad upotrebljava u značenju »ličnosti«. čime se želi istaći da on ima nepokolebljiva ubeđenja. Socijalni i kulturni činioci u velikoj meri utiču na njegovo ponašanje. pojedina deca mogu imati isto tako i raznolik razvoj »Ega«. U evropskoj i našoj terminologiji. Formiranje ličnosti je proces postepene nadgradnje: dete najpre uči da prilagodi svoje potrebe uslovima sredine i tada ima određen način ponašanja kojim obezbeđuje zadovoljenje svojih potreba. vrstu trajnog raspoloženja. na ponašanje koje je za nju karakteristično. Za nekoga se može reći da je »čvrst karakter« ili samo »karakteran čovek«. a dalja kontrola od strane »SuperEga«. ugravirati) ima identično značenje sa ličnošću u medicinskoj i psihološkoj literaturi engleskog jezika. charakter — urezati. a ove vrste temperamenta posledica su prevage jedne od tečnosti. kako se onda verovalo: sangviničan (sanguis — krv). lice kojim se ona prikazuje spoljašnjem svetu. kontakti sa sve većim brojem osoba van porodičnog kruga. melanholičan (rnelanos — crn. formiranje ličnosti nastaje sadejstvom instinkta i okoline i doterivanjem izražavanja instinkta putem »Ega« i »SuperEga«. »loš karakter« ili »nekarakteran čovek«. kulturna sredina. obrasci ponašanja su spoljašnji izraz unutrašnjih podsticaja. Karakter (grč. prijateljska ličnost itd. pak. Tačnije rečeno. .LIČNOST I POREMEĆAJI LIČNOSTI Obrazac ponašanja jedne individue nije svesno određen. Izrazu ličnosti mogu se dodati pridevi koji bliže određuju njene osobine: agresivna ili mirna. Izraz »persona«. naročito impulsa koji imaju poreklo u instinktima. »Ego« teži da prilagodi izražavanje instinkta zahtevima okoline. ambiciozna. Prema psihoanalizi. Na ovaj način on je označio da je persona spoljašnji izraz koji pokriva ličnost jedinke. chole — žuč) i flegmatičan (phlegma— sluz). I kao što postoje individualne razlike u urođeniin osobinama. prema 4 vrste tečnosti koje postoje u čoveku. na snagu i brzinu reagovanja jedne osobe. Freud je dao kompletnu teoriju ličnosti. kao i u svakodnevnom govoru. Hipokratova podela poznavala je 4 vrste temperamenta. da je od reči i da ima principe kojih se drži. sve to odražava njegov razvoj. U daljem razvoju »Ego« i »SuperEgo« još više utiču na način ponašanja i strukturu ličnosti. holeričan (chole — žuč). drugi je. Temperament se više odnosi na emocionalno ispoljavanje nagona. izraz »karakter« odnosi se na moralne i društvene vrednosti neke ličnosti. Ličnost je rezultat proizvod međusobne akcije instinkta jedinke i okoline u kojoj ona živi zbog čega ne postoje dve jedinke s istovetnim osobinarna. »SuperEgo« dalje nameće kontrolu nad instinktima osećanjern griže savesti koja nastaje zbog povrede vrednosti usvojenih od roditelja. Istovremeno se njegova ličnost formira i kao njegov odraz ličnosti roditelja i njegovog opažanja njihovog svesnog i nesvesnog ponašanja prema njemu. upotrebio je Jung prerna njenom latinskom značenju »glumčeva maska«.

to su »psihopalske osobe ili psihopati«. Prema ranijoj terminologiji. Psihoanaliza objašnjava nenormalni razvoj karaktera (ličnosti) pogrešnim rešavanjem problema u edipalnom stadijumu razvoja. pasivnozavisni itd. . Ako se uzmu pojedinci iz ove grupe. Čak i oni koji ne priznaju toliki značaj seksualnog nagona u razvoju ličnosti govore da je za razvoj ličnosti bitan odnos prema roditeljima u detinjstvu. žale se na ostale ljude i njihovo ponašanje prema njima. ono će shvatiti i na koji način se u domu rešavaju problemi agresije i samopotvrđivanja. Klasično medicinsko shvatanje je da je normalnost isto što i zdravlje. Kako dete raste. Današnje shvatanje duševnog zdravlja blisko je definiciji Svetske zdravstvene organizacije: »Zdravlje je stanje potpunog telesnog. S druge strane. Poremećaji uglavnom nastaju u oblasti afekta. ne samo. Istina. Vrste rešenja edipalnog konflikta ranog detinjstva odreduju vrstu karakternih teškoća koje će se razviti: histerički. volje i nagonskog života.odsustvo bolesti ili oronulosti« Idealno psihički zdrave ličnosti nema i bolje je govoriti o «psihički prosečnoj osobi». potrebno je najpre objasniti šta je to normalna ličnost.Normalna ličnost Da bi se razumela poremećena ličnost. Ove se osobe najčešće obraćaju lekaru za pomoć zbog toga što nailaze na teškoće u svetu. ali retko uviđaju da je pogreška u sopstvenom stavu prema svetu. to funkcionisanje nije nepromenljivo i upravo te povremene oscilacije bitne su za dopunu definicije normalnosti. može se desiti da i one naiđu na stvarne i objektivne teškoće za koje nisu krive. vidi se da svako ima izvesno odstupanje u nekoj psihičkoj osobini od idealnog. Poremećaji ličnosti Za neke osobe se ne može reći da spadaju u grupu psihički zdravih. pasivnoagresivni. a u psihoanalitičkoj terminologiji to su «osobe s karakternim neurozama« (za razliku od neuroza koje se u psihoanalizi zovu »simptomske neuroze«). mazohistički. i da je zdravlje odsustvo simptoma bolesti. Psihička normalnost je harmoničan i povoljan sklad raznih elemenata psihičkog aparata koji se izražava kao optimalno funkcionisanje. psihičkog i socijalnog dobrog osećanja. u vreme kada se javlja privlačnost deteta prema roditelju suprotnog pola: normalno rešenje je odbacivanje ove želje prenia roditelju suprotnog pola i identifikacija s roditeljem istog pola. onoj koja se vidi kao najbrojnija grupa u stanovništvu. ali istovremeno nisu ni duševno obolele: one se nalaze između zdravlja i bolesti. ili na nepovoljne situacije na koje nailaze u životu.

Poremećaji ličnosti mogu se podeliti u sledeće grupe: antisocijalne ličnosti (psihopati u užem smislu reči), histerične ličnosti, shizoidne ličnosti, ciklotimne ličnosti, opsesivne ličnosti, seksualni psihopati itd. Antisocijalne ličnosti ili psihopati (sinonimi za ovo su još i: moralno ludilo — moral insanity, psihopatska ličnost, sociopatska ličnost) dolaze u stalne sukobe s društvom. Još u detinjstvu pokazuju poremećaje ponašanja: bežanje, besposličenje, nepopravljivost, sklonost lažima, krađe, traženje lošeg društva, impulsivnost, slab uspeh u školi. Kao odrasli oni nisu lojalni prema drugima, bezobzirni su, ignorišu društvene norme i rade samo ono što im se sviđa, dok im kazne ili iskustvo ne pružaju pouku. Oni se teško odupiru iskušenjima jer ne podnose frustracije, a kada ih uhvate, vešto napadaju drugoga. Nemaju osećaj krivice. U braku se slabo prilagode, često su u zatvoru, loši su radnici, impulsivni, skloni patološkom laganju i seksualnom promiskuitetu, žene prostituciji i vanbračnim trudnoćama. Obično nisu glupi niti nesposobni da razumeju pravila društva, mogu biti bistri ili izuzetno inteligentni.
Juvenilni delinkventi (neki ih zovu i delikventi) je pravni termin za mlađe osobe, ispod 17— 18 godina, koje izvrše dela koja bi se smatrala kriminalnim aktima ako bi ih počinili odrasli, ali i dela specifična za dečji uzrast (bežanje, besposličenje). Većina delinkventne dece ubrajaju se u grupu eksplozivnih, agresivnih ili antisocijalnih ličnosti, ali počinitelji ovih dela mogu imati i druge poremećaje, kao što je to mentalna retardacija ili posledice povrede ili oboljenja mozga.

Histerične ličnosti su sebične, sugestibilne, preterano emotivne, teatralnog i dramatičnog ponašanja, teže da privuku na sebe pažnju drugih upadljivim i ponekad ekshibicionističkim oblačenjem; češće su to osobe ženskog pola. Uprkos tome što u ponašanju poziraju, one su ipak, zavisne od okoline, a nasuprot slobodnom ponašanju imaju teškoća u seksualnom životu. Kod njih se uočava težnja da se takmiče i irnituju muškarce. Suprotno očekivanju, retko u konfliktnim situacijama obole od histerije. Shizoidna ličnost je sklona sanjarenju i autističkim razmišljanjima, sumnjičava, uplašena od ljudi, teško biva uvučena u društvene kontakte. Može dobiti bezrazložne izlive besa i agresije, inače je mirna, povučena i preosjetljiva. Često uspe u svojim intelektualnim nastojanjima. Pre se može govoriti o osobama sa čudnim načinom života nego o prepsihotičnoj ličnosti. Ciklotimna ličnost u životu pokazuje periode blage hiperaktivnosti ili turobnog raspoloženja; to su otvorene osobe, lako sklapaju poznanstva i prijateljstva, mada ne trajna i dubokn. Važe za vesele i zabavne Ijude, rado primane u društvo. Podsećaju na osobe koje imaju lakše simptome manićkodepresivne psihoze.

PSIHOSOMATSKI POREMEĆAJI (Psihofiziološki poremećaji) Psihosomatska oboljenja su organski poremećaji u čijoj etiologiji i patogenezi važnu ulogu igraju emocionalni poremećaji. To su oboljenja s jasnom organskom patologijom čiji su najvažniji uzrok psihološki faktori, obično produžen emotivni stres. Drugim rečima, u psihosomatskim oboljenjima emocije zahvataju viscera, a simptomi su pretežno fiziološki (ulcus, astma itd.), pod kontrolom autonomnog nervnog sistema. Organski simptomi stvarno postoje, oni nisu simbolični kao u neurozama. Neurotički (konverzivni) simptomi su pretvaranje stanja napetosti u telesne funkcionalne poremećaje, što dovodi do delimičnog ili potpunog olakšanja napetosti, a organ ili deo tela koji nosi simptom često je simbolični izraz emotivnog konflikta: vojnik koji je u konfliktnoj situaciji između straha od pogibije ili ranjavanja i straha da se ne pokaže kukavicom ako bi pobegao dobija funkcionalnu paralizi nogu: on se tako neokaljane časti nalazi u bolnici s izrazom nevinosti i nezabrinutosti histeričara (la belle indifference). Konverzivni poremećaji obično zahvataju voljni motorni i senzitivni sistem. Izrazi »psihogeni« ili »funkcionalni« označavaju simptome koji nemaju morfološku podlogu niti organski uzrok. Čovekov neuspeh da se adaptira nakon stresa čini ga vulnerabilnim za veliki broj bolesti koje su posledica psihičkih procesa ili se pogoršavaju pod dejstvom ovih mehanizama. Sluznicu bronhija draže hemijski, bioloski ili mehanički faktori, ali i stres ili uzbuđenje može izazvati spazam bronhija i astmatički napad. Hiperventilacija izazvana uzbuđenjem stvara alkalozu i hipokapniju, a ove stvaraju hipokalciemiju i tetaniju. Gastrointestinalni trakt je pod snažnim uticajem emocija. U stresnim situacijania usta se suše, u depresivnih bolesnika pojačano je lučenje pljuvačke. Želudac na ove nokse daje dve vrste reakcije: hiperemiju s bubrenjem sluznice, povećanim lučenjem hlorovodonične kiseline i pojačanim motilitetom (ovakvo stanje može izazvati i zlovoljnost i osećanja neprijateljstva, koja su česta u osoba sa grizlicom dvanaestopalačnog creva); ili se javlja sniženje sekrecije i ishemija sluznice i smanjen motilitet u stanjima depresije, histerije i kod mentalne anoreksije. Dijareja je česta pojava kod uzbuđenja, straha ili u osoba koje imaju nerešene životne probleme. Opstipacija je česta u depresivnih bolesnika i histeričkih osoba. Opšte je poznato da uzbuđenje i strah izazivaju ekstrasistole, povećan krvni pritisak i koronarnu bolest srca. Slična stanja pojačavaju nagon na mokrenje, ili, naprotiv, dovode do zadržavania mokraće. Navešćemo nekoliko najvažnijih pslhosomatskih oboljenja.
Ulkus. Činjenica je da jake emocije imaju snažan uticaj na funkciju želuca: pojačavaju se njegova sekrecija i motilitet. Ulkus se često javlja i pogoršava u periodima kada je pacijent više izložen teškom i trajnom stresu. Poremećeni odnosi u porodici ili konflikti na radu su precipitantni taktori. Ovi bolesnici imaju neke zajedničke karakteristike: to su zavisne osobe koje kompenzuju svoju zavisnost ambicijom, radom i uspehom. Za neke od njih je teško da prihvate svoju zavisnost, mada ona normalno postoji kod svakoga.

— Muškarac se nesvesno boji od zavisnosti zbog straha od žiga homoseksualnosti s kojom se zavisnost i submisivnost povezuju. — Za žene s ulkusom, pak, negacija zavisnosti može biti deo odbacivanja uloga žene i uzimanja muške uloge. Takođe se navodi da osobe s ulkusom predstavljaju »oralni« tip ličnosti, sa fiksacijom na oralnom stadijumu. Ovde potreba za hranjenjem ne znači samo zadovoljenje hranom već i zadovoljenje potrebe za ljubavlju, novcem, zadovoljstvorn i uspehom uopšte. Ulkusna bolest se opisuje i kao bolest u kojoj »gladan« stomak jede sam sebe. Treba se setiti i toga da se ulkusni bol umiruje hranom, najbolje baš mlekom. Hrana za kojom se čezne poistovećuje se s majčinom ljubavlju ili majčinim mlekom.

Bronhijalna astma. Astma se javIja u svakom životnom dobu, ali najčešće u dece mlađe od 5 godina. U etiologiji astine igra uloga kombinacija više faktora, među kojima treba izdvojiti tri glavne grupe: alergički. psihički i infektivni. Teško je reći koja od ove tri vrste faktora ima najvažniju ulogu. Ovde se nećemo zadržavati na alergiji i infekcijama već samo na psihičkim uzrocima koji sigurno mogu biti uzruk ili otežavajući faktor u ovoj bolesti. Zapaženo je da se astma javlja u usoba koje su imale teškoće u odnosu dete—majka i zbog toga stekle emotivnu nesigurnost. Astmatična deca imaju veliku potrebu da budu voljena, naročito od svojih majki. Ličnost astmatičara fiksirala se na »preoralnom« ili »respiratornom« stadijumu. Pored navedenih situacija karakterističnih za dob detinjstva, među ovim bolesnicima obično su oni koji potiču iz porodica u kojima su odnosi loši ili porodica u kojima je karakteristično da je majka autoritativna, sa velikim zahtevima. Manja deca dobijaju napad uglavnom onda kada im preti razdvajanje od majke. Ovaj faktor sredine ogleda se i u lečenju astmatične dece u drugoj sredini: verovatno je da povoljno dejstvo klimatskog lečenja nije posledica samo uticaja klime već i promene psihološke sredine. Anorexia nervosa. Ovo je teško oboljenje koje u nekim slučajevima može dovesti i do smrti. Javlja se u devojčica adolescentnog uzrasta, ređe i u žena u 3. i 4. deceniji. Obično bolesti prethodi gojaznost posle koje bolesnici započinju strogu dijetu za mršavljenje, iako se ovo ne smatra uzrokom bolesti. Cesto su to opsesivne ličnosti ili osobe sa histeričkim karakterom, nezrele i narcisistične. Neki put je anoreksija samo početni simptom psihoze. Nije poznat nikakav organski uzrok bolesti.
Glavni simptom je potpuno neracionalan pristup ishrani (tzv. »oralna impregnacija«). U početku ograničavaju unos samo određene vrste hrane, a kasnije se ovaj stav proširi na svaku hranu. Mršavljenje napreduje do katastrofalnih granica. Opštu pothranjenost prate amenoreja snižen arterijski pritisak, hipoglikemija, zbog čega u diferencijalnoj dijagnozi treba isključiti gastrointestinalna, endokrina i ginekološka oboljenja.

Leči se psihoterapijom, psihotropnim lekovima, a u težim slučajevima mora se pribeći ishrani preko sonde. Gojaznost. Obično se neko smatra gojaznim kada njegova telesna težina prelazi za 20°/o standardne vrednosti date u tablicama težine. Važno je nagomilavanje masnog tkiva (veću težinu mogu imati i osobe s razvijenom muskulaturom). U siromašnim sredinama gojaznost je bila svojstvo privilegovanih klasa, na Istoku gojaznost je simbol lepote, dok se u najrazvijenijim zemljama ona vidi baš u ekonomski slabijim i kulturno nižim

društvenim slojevima. Gojaznost je najčešća u 3, 4. i 5. deceniji. Jedan od uslova za razvoj gojaznosti je smanjenje fizičke aktivnosti i kretanja. Ovo dovodi do stvaranja suviška kalorija i paradoksnog dejstva neaktivnosti na apetit: povećava ga. Nova ispitivanja nisu dokazala da gojazne osobe pripadaju određenom tipu ličnosti. Mnoge gojazne osobe kažu da preteruju u jelu kad su emotivno potištene. Među njima ima više neurotičkih simptoma nego u ostalom stanovništvu. Posle psihičkog stresa često se javlja sindrom »noćnog jedenja«: uveče hiperfagija i nesanica, ujutro anoreksija. Neki se žale da ne osećaju glad ni sitost. Velik značaj ima konstitucija, kao, npr., telesna građa. Lečenje retko uspeva ako se provodi ambulantno. Oni koji uspešno smanje težinu često se za kratko vreme vrate na staru meru. Lekovi koji se daju smanjenje apetita pripadaju grupi lekova sa stimulantnim dejstvom na centralni nervni sistem i mogu stvoriti toksikomaniju, arterijsku hipertenziju i druge poremećaje. Dijeta koju propiše lekar, pomognuta psihoterapijom, pomaže u težim slučajevima. U lakšim bolesnik, ako je snažno motivisan, može postići uspeh kada se pridržava određene dijete. ČEŠĆA PSIHIČKA OBOLJENJA U ovom poglavlju opisaćemo dve grupe oboljenja: neuroze (psihoneuroze) i psihoze (duševna oboljenja u užem smislu reči). Postoje mnogi kriterijumi prerna kojima se psihoze razlikuju od neuroza. Pre svega, psihoza dublje menja ličnost od neuroze: u prvom slučaju postoji znatna dezorganizacija i promjena ličnosti, ona je teško poremećena i u svom odnosu prerna drugim osobama, što u neurotičara nije slučaj. Psihotičar ne odvaja stvarnost od utintrašnjeg doživljavanja, on stvara svoj novi svet korne daje svojstva realnosti, a stvarnost iskrivljuje i falsifikuje sumanutim idejama i halucinacijama; kod neurotičara se to ne dešava. Mišljenje psihotičara može biti autističko (dereističko), njegovo se interesovanje za spoljni svet smanjuje ili nestaje, dok neurotičar održava tu vezu sa spoljnim svetom i osetljiv je na promene odnosa među osobama. Duševni bolesnik ne shvata niti priznaje da je bolestan i ne želi promenu svoga psihičkog stanja, neurotičar svesno traži izlečenje, iako nesvesne snage teže suprotnom od toga — da koristi simptome (tzv. sekundarna korist). Velik broj pacijenata ne može se uvrstiti ni u neurotičare niti u psihotičare: to su oni što doživljuju kraće epizode duševne bolesti izazvane nekim stresom, obično se potpuno oporave, ili se ponašaju kao neurotičari kada stresna situacija prođe. Oni se ponekad dijagnostikuju kao »psihoneurotički shizofreničari« ili kao »granični psihotičari«. NEUROZE (PSIHONEUROZE) Simptomi koji se viđaju u neurozama posljedica su emotivnih poremećaja nastalih zbog nesvesnih, dubokih konflikata. Za razliku od psihosomatskih oboljenja, kod kojih emotivni poremećaji takođe igraju važnu ulogu, kod neuroza ne postoje organske promene (kod psihosomatskih oboljenja nastaju organske promene), ovi organski simptomi su simbolični. Neuroze su funkcionalna oboljenja, poremećaji funkcija, a ne anatomske promene.

koji je histeričke manifestacije video u žena koje nisu imale prolaps uterusa. strah i druge simptome. loše stambene prilike i ekonomska nesigurnost takođe imaju udela u nastanku neuroza. što se pripisivalo štetnom dejstvu zaostale sperme i polnoj uzdržljivosti (nije ni danas retko da lekar preporuči polni odnos kao »lek« za neurozu). . oštećenje senzibiliteta (»anestezija«).. nezdravi odnosi na radnorn mestu. Naziv potiče od Platona. naročito oni uticaji koji su delovali u najranijem detinjstvu. fuge. uvidelo se da od histerije obolevaju i muškarci. Prema psihoanalitičkoj teoriji o neurozarna. Neurotičar nalazi izlaz iz konflikta u »bekstvu u bolest«: tu nije posredi svesno biranje bolesti kao izlaz iz neprijatne situacije i realnug života već je reč o nesvesnim mehanizmima. PSIHOANALITIČKO OBJAŠNJENJE NEUROZA zasniva se na Freudovom učenju o nesvesnoj psihici i potisnutim traumama: psihička trauma nije odreagovana već je potisnuta u nesvesni deo psihike. U nastanku neuroze najveći značaj imaju uticaji sredine. histerički mutizam (gubitak govora). U kasnijem životu značajne su psihičke traume. neurozu straha. neuspeh i nezadovoljstvo položajem u društvu ili kada zahtevi daleko prevazilaze sposobnosti (zbog nedovoljne spreme i obrazovanja ili zbog slabih intelektualnih mogućnosti). kao što je to. Veliku ulogu igra atmosfera u roditeljskom domu. Kasnije. Edipov konflikt iz ranog detinjstva (v. bilo fizičke ili psihičke. u srednjeni veku. U srži neurotičkih simptoma je konflikt izmedu »Ega« i »Ida«. Lečenje se sastoji u dovođenju u svest onoga što je bilo potisnuto posle čega dolazi do afektivnog abreagovanja (oslobađanja ranije vezanih emocija). padanje u »trans«. depresivnu neurozu i neurasteniju histerija (histerička neuroza) karakteriše se gubitkom funkcije. poglavlje o psihoanalizi) u kasnijem životu dovodi do neurotičkih simptoma. što bi vice versa značilo da uterus koje je ostao u telu žene nerotkinje stvara simptome bolesti (hystera — materica). Postoji velik broj klasifikacija neuroza. Ovde ćemo opisati histeriju. afekt je prisutan i može dospeti do svesti u izmenjenom obliku kao neurotički simptom. Odbrambeni mehanizmi »Ega« suprotstavljaju se neprihvatljivim težnjama instinkta. histeričko »slepilo«. Gubitak psihičke funkcije može biti u oblasti svijesti »nesvestica«.Neurotičari su osobe koje ne mogu da se adaptiraju na okolinu bez sukoba. Ovo se vidi kao »paraliza« (gubitak motorne funkcije). npr. fobije. Neprilike na poslu. Sukobi neurotičara pretvaraju se u emotivnu napetost. opsesivnokompulsivne neuroze. Gubitak fizičke funkcije u histeriji zove se konverzija.

materijalna korist) (Primarna korist je rešenje konflikta i zadovoljstvo uprkos »paralizi«.. koje je bolesnik postigao bolešću. slabost apetita.) Klasični histerički napad redak je danas u kulturnijirn sredinama. ali ne može ni da hoda. Na času se »nervirala«. različiti. tremor. Opis ovog sindroma pojavio se u doba snažne industrijalizacije i naglih promena u sastavu stanovništva Amerike. Najčešći su vegetativni poremećaji (znojenje. na pitanje potvrđuje da je ranije znala da zviždi. dovedena je kao hitan slučaj jer je »izgubila moć govora«.. nastavnica istorije u gimnaziji. U širokim slojevima poznata je kao »slabost živaca« i »nervoza«. Izraz lica spokojan. J. slepilo — nemogućnost da se sagleda pravo stanje. Ova korist od bolesti nije svesno traženje koristi već nesvestan mehanizam. koji su slični anginoznim bolovima (angina pectoris spuria. Postoji i obilje hipohondričnih tegoba. najčešći konverzivni simptomi su glavobolja i vrtoglavica. nervna slabost). nesposobnost da se kreće. zatim reči. došla je u sukob ad đacima. npr. Cesto se navode i probadi i bolovi u predelu srca.. pažnja. Svoju glavobolju oboleli opisuju s naglašavanjem simptoma i patetikom:»zabijanje klina« u glavu — clavus hystericus (clavus — žulj). a ne glasnih žica) i nezabrinut izraz lica uprkos teškom »invaliditetu«. npr. On se još može videti u primitivnim sredinama i u mlađih osoba ograničenih intelektualnih sposobnosti. sekundarna korist (posredna korist od bolesti. U ovom slučaju upadljiv dijagnostički znak bila je nemogućnost zviždanja (ovaj znak ne prati afoniju: zvuk se stvara vibracijom usana. parestezije. najzad je normalno progovorila. Diferencijalna dijagnoza epilepsije). oslabljen libido. spuria — lažna). kao što je to. Posle faradizovanja guše. nesanicu. slabost koncentracije. oduzetost ga ne dovodi u očajanje (belle indiference) jer je ovako došao u bezbedno stanje. Prema psihoanalitičkom učenju. lupanje srca). uz istovremeno traženje da glasno izgovara najpre glasove. glavobolja i vrtoglavica. Interesantno je da osobe sa crtama tzv. Raspoloženje depresivno i bolesnik se žali na brzo zamaranje. bolovanje. histeričke ličnosti retko obole od histerije. neurasthenia Stari deskriptivni izraz (nervna astenija. Izbor simptoma zavisi od simboličkog značenja toga dela tela: paraliza nogu znači. Glavni simptomi ovog sindroma vrlo su obilni i. ona je selektivna i gubitak pamćenja se ne odnosi na druge istovremene događaje ili osobe koje su bile prisutne u isto vreme i na istom mestu. zbog čega se pribegava najjačoj odbrani. brzog menjanja mirnog i patrijarhalnog načina života u burni život industrijskih gradova. K. Govori jedva čujnim šapatom. 39 godina.Histerička amnezija je obično ograničena na neki određeni događaj ili određenu ličnost. Pri tom je karakteristično da sam simptom znači istovremeno i zadovoljenje zabranjenog impulsa i kaznu: »paralizovani« vojnik napušta bojno polje. Uopšte. potisnuti konflikt (Edipov kompleks) preti da probije u svest. . ne može da zviždi. Česti pratioci ovih poremećaja su emotivna nezainteresovanost (la belle indiference) i tzv. Opisan je u Neurologiji (v.

gotovo je uopšte ne viđa. npr. zamenu za oca i majku koji su tu ulogu imali kao branioci od takvih težnji i koji su te moralne norme usadili detetu. Dobija intenzivan strah od ulice i ne izlazi bez majke.. Zajedničko je za sve fobije da pacijent izbegava određenu situaciju ili predmet iz straha da će mu se desiti nešto strašno (on sam ne zna šta mu se to može desiti) ako to ne učini.Kako se vidi.. kod ateroskleroze mozga. ali je nastao strah da će se tikovi iznenada pojaviti u školi i time je izložiti ismevanju. Zbog toga ostaje kod kuće. ali horeički pokreti nisu prestajali ni posle godinu dana. S. Svaka fobija ima posebno značenje za svakog pojedinog bolesnika. encefalitisa — encephalitis larvata (Vujić). grč. stalno je na putu. avijatičar JATa. od reke (potamophobia) itd. tireotoksikoze.Teško je shvatiti šta određuje izbor simptoma fobije. ima malo vremena za dete. od vode (aquaphobia). agoraphobia (strah od otvorenog prostora. Zahtevanje da je neko prati kada je na otvorenom prostoru simbolički znači prisustvo osobe koja je čuva. koji bi stvarao daleko veće neprijatnosti. npr. Pregledom su utvrđeni tikovi. od nevernosti žene na ulici (ako je reč o ženi bolesniku): nije nepoznato da se prostitutke nazivaju »uličarkama«. Tako. sklon alkoholu. npr. Samim tim što je svu svoju strepnju koncentrisao na jednu stvar bolesnik je izbegao (iako ne sasvim bez trpljenja) difuzan strah. Danas se smatra da jedan deo neurasteničke slike pripada i depresivnim neurozama i blagim depresijama. ova klinička slika najviše odgovara konverzivnoj neurozi (histeriji) i drugim neurozama. fobija ima dva cilja:  da pomogne osobi da na neki način (iako ne baš bezbolan i zadovoljavajući) uskladi svoje emocionalne problerne. fobije (phobos. ulica. sprema gradivo i dobro polaže razred. U odeljku o poremećajima mišljenja naveli smo nekoliko najčešćih fobija. koja sada mora da je drži ispod ruke. Otac. Dodajmo ovde i strah od stranaca (xenophobia). obolela je od »horeje minor« (neurolog nije postavio dijagnozu niti je vodio lečenje). Kao neurotički simptom uopšte. malignih bolesti. mada je često očigledno simboličko značenje izbegavanja određene situacije u fobiji. Strah ovde čuva obolelu osobu od nesvesnih težnji koje ona svesno ne želi i protivi im se. . kao. učenica III razreda gimnazije.  da posluži kao ispunjenje nedozvoljenih potisnutih želja istovremeno s kaznom u vidu bola i trpljenja.. Izbor simptoma fobije . od životinja (zoophobia). — strah) imaju za glavni simptom strah koji bolesnik vezuje za određeni predmet ili situaciju koje on zatim može da izbegava. Termin neurasthenia danas je napušten jer ne predstavlja posebnu nozološku jedinicu. ali se ista klinička slika može videti i kod organskih oboljenja. M. trgova) može imati simboličko značenje i zamenjuje strah od sopstvenih nedozvoljenih impulsa. koji su prestali posle površne psihoterapije. anemije.

ali za njihovo izvršenje uvek postoji neodoljiva unutrašnja potreba. prisilno brojanje prozora). značenje tih radnji može biti jasno (npr. Pacijentu su ove pojave neprijatne. inače naglašeno kod melanholije. bolesnik ipak ne zna njihov uzrok. prisilno preskakanje crta na trotoaru. Prisilna neuroza (opsesivnokompulsivna neuroza) Ima za glavne simptome prisilne misli (opsesije) koje naviru u svest uprkos želji te osobe i prisilne radnje (kompulsije). strah. odnose s drugirn osobama i sposobnost vođenja normalnog života. Prisilne misli i prisilne radnje mogu biti prolazna pojava u mnogih normalnih osoba. Kao prisilna neuroza mogu se ove reakcije shvatiti tek onda kada postoji jaka afektivna napetost i strepnja koje znatno otežavaju sposobnost za rad.Heurom straha Prikladniji termin za ovu neurozu bio bi neuroza strepnje. On može da nekontrolisano reaguje na najobičnije svakodnevne ne prilike. smanjenje aktivnosti. kako se to obično kaže. bezuspešno pokušava da ih se oslobodi. neprijatnosti. Pacijent može imati prisilan strah od veneričkih bolesti. Ovo afektivno stanje često je praćeno i vegetativnim znacima (ubrzano disanje i ubrzan puls. povišen krvni pritisak). več o stanju napetosti. Prisilne radnje često imaju vid rituala. određenom afektu. i deteostaje kod kuće. Neuroza straha može nastati i zbog straha od odvajanja mlade zavisne osobe od roditelja. a oseća napetost ako je sprečen da ih izvede. kojeg se ne može osloboditi ni čestim pregledima niti izbegavanjem polnih odnosa. Uzaludno je pacijentu objašnjavati nerazložnost njegovih prisilnih radnji i misli. iako retko. zbog kojih odlaženje u školu nije mogućno. Strepnja je često signal za opasnost koja preti »Egu« od instinkta (»Id«): ako zadovoljenje »Ida« (nagona) nije prihvatljivo za »Ego«. ili može biti razdražljiv i neraspoložcn. Depresivni afekt nije tako težak i dubok kao kod depresivne psihoze. Kod depresivne neuroze mogu postojati hipohondrijske ideje. može imati noćnu moru. ponavljanje. jer je toga i on sam svestan i trpi od njih. »nervozan«. Depresivna neuroza je česta bolest. lako može biti svestan ovih neprijatnih osećaja. koje ne mora u svesti biti doživljeno kao strah. . Pored toga. Takozvana »fobija od škole« ne ispoljava se kao jasno protivljenje odlasku u školu već bolovima u glavi ili stomaku. nastaju napetost. strepnja. Glavna manifestacija može biti žalost i osećanje bespomoćnosti pri suočenju s nekom preprekom u životu. Pažljivim ispitivanjem mogu se otkriti i drugi simptonii neuroze. jer ovde nije reč o jasno definisanom strahu. ovde ne postoji osećanje krivice. kada mora da ponavlja neke radnje bez obzira na to koliko joj izgledaju besmislene. prisilno pranje ruku kao odbrana od infekcije) ili neobjašnjivo (prisilno dodirivanje. napregnutosti. Bolesnik je svestan da njegova depresivna reakcija nije srazmerna s događajem ni opravdana činjenicama. a moguća su i samoubistva.

čija je odlika  promena afekta u smislu ushićenja (manija) ili tuge (depresija) s  promenama mišljenja u skladu s afektom i bez intelektualnog propadanja. s nepotpunom penetracijom ili s promenljivom penetracijom. U mozgu nekih bolesnika s depresijom postoji relativan deficit kateholamina. Prema nekirn podacima. dok je u euforičnih osoba povećana količina ove supstancije. dok jedinjenja koja snižavaju ili inaktiviraju centralne amine izazivaju depresiju. shizofrenije i paranoidnih stanja. Ali nije poznato koji je biohemijski poremećaj koji se nasleđuje. Manički oblik javlja se uglavnom u mlađih. s intervalima normalnosti ili bez ovih. Klasičan je trijas simptoma:  maničko raspoloženje. U depresivnih bolesnika utvrđena je manja količina metabolita serotonina u likvoru. nešto je više muških od ženskih (3:2). . Utvrđeno je da MAO inhibitori koji povećavaju količinu kateholamina u mozgu stvaraju uzbuđenja i imaju antidepresivno dejstvo. One znatnije menjaju ličnost bolesnika i njegov odnos prema svetu i drugim osobama. Psihotičar živi u svom svetu. ne uviđa da je bolestan i retko želi promenu svoga stanja. Među bliskim rođacima bolesnika ima 20x više obolelih nego u prosečnom stanovništvu: Na 1000 stanovnika dolazi 3—4 bolesnika. hipotalamusa i endokrinih promena u depresija daje izglede na pozitivne rezultate. dok dopa povoljno deluje na usporeni oblik depresije. Zna se da se nasleđuje autosomno dominantno. ali se maničke i depresivne faze mogu smenjivati u jednog te istog bolesnika. depresivni je češći u starijih. Ovde ćemo pružiti kratak opis najvažnijih psihoza: maničkodepresivne. Manija Ima sasvim suprotnu sliku od depresije.  povećan impuls za govor i  pojačana motorna aktivnost. Jedan bolesnik može imati više depresivnih faza ili više maničkih epizoda.PSIHOZE Psihoze su teža oboljenja od neuroza. naročito noradrenalina. Maničkodepresivna psihoza Uzrok ove bolesti nije poznat. kome pridaje značaj stvarnosti. Osnovna karakteristika je  periodičnost pojave bolesti. kada bolesnik neposredno iz maničke faze uđe u depresivnu a iz ove u maničku (cirkularna psihoza). Ispitivanje uzajamnog dejstva centralnih amina. nasleđuju se dominantno vezano za pol (preko hromosoma). Drugi biogeni amindopamin ima povoljno dejstvo na agitiranu depresiju.

kasnije iznenada napustio porodicu i emigrirao u Ameriku. glavni glumac i duša«. aktivni. žive mimike. uznemiren. U punom zamahu bolesti hiperaktivnost dovodi do iscrpljenosti i nesanice. U lakšim slučajevima bolesnik izgleda  umoran. oboleli miran. nešto bolje uveče. suviše preduzirnljivi u poslu i seksu.  najteže se oseća ujutro.  misli su usporene i obično zaokupljene jednom depresivnom sumanutorn idejom bezizglednosti. B. besciljna neprekidna aktivnost. u početku bolesti ili prilikom oporavka. razdrijen. Dok bolest ne uzme izrazito. koje sve čita u toku istog dana. naprotiv. ili je. Mišljenje je izmenjeno u skladu s afektom: bekstvo ideja. psihotičan vid bolesnici su hiperaktivni. motorna aktivnost je usporena i osiromašena. depresija ima najtežu prognozu: samoubistva su česta. Pažnja je slaba. crne sudbine porodice. bolesti. rnenjao devojke. Hipomanija je lakši oblik manije koji se može neprirnetno razviti u ličnosti koje su i inače poznate kao energične. smrti. Tada je još depresivan. vesele i preduzimljive.Povišeno raspoloženje može se odraziti kao veselost. bujica ideja (izmena prema formi) i sumanute ideje ekspanzivnog karaktera (poremećaji mišljenja prerna sadržaju). Sobu je iskitio slikama nagih devojaka i parolama. uzdiše. nepokretan. odličan student.  uznemirenošću (krši ruke. Krajnost je delirantna manija: govor je nerazumljiv. a obično se dešavaju onda kada bolesnik nije u najdubljoj depresiji. sklonost šalama. V. Otac bio čudnog ponašanja. na stolu hrpe knjiga. čas hoda.  nema apetita. i bez lečenja bolesnik može umreti zbog inanicije. ali je u stanju da donosi i izvrši odluke. Piše naređenja »svom šoferu« koji večeras treba da ga vozi na aerodrom da bi u Sarajevu priredio »šou nad šouima«. neprekidno puši. Depresija (melanholija) Ima suprotne karakteristike: afekt je depresivan (žalostan). za krizu) i tvrdi da je u prošlosti bio grešan: u skladu s afektom sećanje bira samo neprijatne dogadaje iz prošlosti. intelekt ne propada. kuka. reditelj. Od pre 10 dana postao sve pokretniji. mišljenje je usporeno. Ako se ne leči.  dubokom bezrazložnom tugom. .  za sve optužuje sebe (za rat. bez snage da učini i najmanji pokret.  pati od nesanice. pio alkohol u velikim količinama. deda po ocu ćutljiv i sumnjičav čovek. Može doći do brojnih dijagnostičkih propusta. Depresivno raspoloženje se odlikuje  osećanjem bespomoćnosti. student IV godine mašinskog fakulteta. Ranije primeran đak. 26 godina. Posle svakog perioda bolesti nastavljao da studira i položio nekoliko ispita. Pamćenje inače nije oštećeno. jauče). a ovo raspoloženje je ponekad »zarazno«. čas sedi.. euforija (ponekad uzbuđenje i razdražljivost). nestalna. zbog čega se teško daju nagovoriti na lečenje. u poslednje 3 godine imao dve maničke i jednu depresivnu fazu. koja je neposredno zamenila maničku. propasti. Nekritični su prema svojoj bolesti. upadao u konfliktne situacije. zažarenih obraza. Sada stalno u pokretu. na kome će biti »konferansije.

mada samo kao dopunska metoda. roditelji bolesnika mogli su imati shizofreniju u 5—10% slučajeva. libriumom i valiumom. radnik. Psihoterapija ima svoje mesto u lečenju maničkodepresivnih bolesnika. Depresija (melanholija) leči se imipraminum (tofranil). niti su ranije imale maničku ili depresivnu fazu. odmahuje rukom i ponavlja: »Sve je svršeno. ne može da se koncentriše na drugo. povremeno nesanicu. ali je bolesnik uznemiren. Osnovno raspoloženje je depresivno. koja. zaokupljen je samo idejom propasti. plaši se smrti. ali nastaje posle jasnog precipitirajućeg događaja. Dok se shizofrenija pujavljuje u stanovništvu u proseku u 0. kaže da teško pati. L. da mu nema pomoći. Identični (homozigotni) blizanci. M. tryptizolom (ako nije reč o agitiranoj.). krivica mu je neizmerna. 38 godina. kuka. odličan i pedantan domaćin. Od znatne je koristi Lithium carbonat.. ceo svet mi sudi i ne može mi dovoljno presuditi« (nema nikakvog udela u saobraćajnoj nesreći). kao i melanholija. obole oboje u 65% slučajeva. nije dostojan ni hleba u bolnici. Agitirana depresija leči se nozinanom. uznemirenoj depresiji). I ovo je psihoza. zbog stalnog i nepodnošljivog afekta straha od smrti izvrši samoubistvo ako se ne zaštiti. u osoba koje ranije nisu imale depresivnu niti rnaničku fazu (slučajevi sa ranijirn fazama bolesti svrstavaju se u manićkodepresivnu psihozu).85% slučajeva. ubih čoveka ni krivog ni dužnog. Sada je u bolnici. leži. ranije neupadljiv. savestan. braća i sestre u 5—15%. razboleo se iznenada posle srnrti prijatelja koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći. obično posle gubitka bližnjeg. društven. ne brije se. 56 godina. od pre 20 godina ima hipohondričke ideje. Involutivna melanholija Javlja se u involucionom periodu (otprilike između 45. U opštem stanovništvu 0. Sumanute ideje mogu biti bizarne (nema creva ni srca) i apsurdne (krivi su za sve nesreće čovečanstva. i 65. U urgentnim slučajevima.3 do 1% osoba imalo je bar jednu shizofrenu epizodu u životu. uzoran roditelj. čak i kada odrastu odvojeno.. Depresivna reakcija Ima iste karakteristike kao maničko-depresivna psihoza. godine života). uzdiše. Po pravilu su to osobe koje nisu imale osobine i crte ciklotimnog karaktera. nije u stanju da otvori kapke. kada je opasnost od samoubistva velika i kada lekovi ne pomažu. lečenje Manija se leči preparatima phenothiazina (Chlorpromazin) i butyrophenonima (haloperidol). Shizophrenia Skoro polovina duševnih bolesnika smeštenih u bolnicama su shizofreni bolesnici. gladnu »na ovom surovom svetu«. Kaže da je porodicu ostavio golu i bosu. Puši mnogo i prebacuje sebi da je nitkov kome deca i duvan plaćaju. Oporavio se posle elektrokonvulzivne terapije. Ž. jadikuje. zemljoradnik. misle da će voda iz česme poplaviti ceo svet itd. povremeno nema snage ni da se očešlja. primenjuje se elektrokonvulzivna terapija (elektrošokovi). . dovodi u opasnost život bolesnika. Uglavnom sedi. ne može da pomeri ruku.R.

Prodromalna faza bolesti U prodromskoj fazi bolesti mogu dominirati simptomi neuroze. često nadmenog držanja i pored snažnog osećanja niže vrednosti. sudbinom sveta. . da je sve neobično i čudno). submisivne. Saopšten je i nalaz antiinsulinskog faktora u krvi i mokraći shizofrenih bolesnika. Počinje da se bavi filozofskim i religioznim idejama. dijete itd. kao i druge psihičke traume. ili preterano osetljive. a ne uzrok bolesti. U samom početku bolesti rnogu se javiti fenomeni depersonalizacijc i derealizacije (osećaj da sopstveno telo nije stvarno. Premorbidna ličnost shizofreničara Imali su emotivne teškoće i neprilagođenost i pre prvih znakova bolesti. • Jedan drugi tip opisuje se kao »burna ličnost«: čas pokazuju preteranu agresivnost. Ipak se najčešće nalazi da su to bile: • Hladne osobe. ili nekako čudnog držanja u detinjstvu. • Kao premorbidna ličnost paranoidne shizofrenije opisuje se sumnjičava i nepoverljiva osoba. Tako je nađen psihotoksički faktor TARAXEIN. U školi mogu imati dobar i udličan uspeh. Teškoća pri izvođenju zaključaka iz ovih nalaza leži u tome sto se slični podaci dobijaju i u porodicama neshizofrenih psihijatrijskih bolesnika. nenormalan metabolizam glikoze i nedostatak heksokinaze. sličan ceruloplazminu. ali svi ovi nalazi zahtevaju dalje ispitivanje i potvrdu. roditeljima i drugovima. ali su socijalno teško prilagodljive. a potom pada ispod normalnog nivoa. Ako u ovoj fazi doživi neki stres (češće se to desi i bez njega) onda naglo izbija psihoza u punom zamahu. Postoje izvesni dokazi da je nivo serotonina u krvi povišen prvih dana akutne epizode bolesti. ali ta ispitivanja još nisu potvrđena. da predstoji neposredna neobjašnjiva opasnost. često sa obilnim hipohondričnim tegobama. Mnoge od ovih nalaza nisu potvrdili drugi istraživači. Zbog takvog ponašanja često imaju sukobe s nastavnicima. Ne može se govoriti o jedinstvenom tipu ličnosti za one koji će kasnije oboleti od shizofrenije. nađen je i povišen nivo ceruloplazmina. napuštanje i nedostatak ili gubitak ljubavi. a poremećeni odnosi mogu biti i posledica. povučene u sebe. čas su naprotiv pokorne. povučene i biraju zabave za koje nije potrebno društvo. Porodice bolesnika Proučavanja porodica shizofrenih bolesnika pokazala su poremećene odnose. poremećaj u odnosu između majke i bolesnika u najranijem detinjstvu. Često se nalazi da su ovi bolesnici u detinjstvu doživeli odbačenost. zavidljiva.Biohemijske promjene – Opisano je više biohemijskih promena u shizofrenih bolesnika. povišenje odnosa laktata prema piruvatima. Češći je postepen početak bolesti. da se svet oko njega menja. gubi san i apetit. za neke se ne zna da li su posledica uticaja lekova.

o neologizmi (stvaranje novih reči). raspoloženje ne nalazi odziva u drugima i emocije drugih ne dotiču se bolesnika. 2. • burna reagovanja.  opažanje javljaju se halucinacije. schizophrenia paranoides. schizophrenia catatonica i 4. Glavne karakteristike shizofrenije su:  povlačenje iz realnog sveta u svet fantazije. nepredvidljivo ili impulsivno. o mišljenje može biti autističko. o sumanute ideje bizarnog sadržaja (neko mu stavlja misli u glavu ili mu ih oduzima). Često se dugo zagleda u ogledalo i pri tom se smeška (»fenomen ogledala«). Postoje brojni mešoviti i atipični slučajevi. hebephrenia.  afekt ne odgovara situaciji niti sadržini misli. • izvesna hladnoća i emotivna udaljenost. ređe optičke. da li je dete ili odrastao (depersonalizacija). najčešće akustičke. s oštećenim ili ugašenim uvidom u sopstveno stanje. samoubistva ili ubistva čak i najbližih. prazan.  hronični slučajevi pokazuju psihičko propadanje — demenciju (ovo propadanje je brže kada se bolesnik prepusti samom sebi. • gubitak kontakta i odnosa sa drugim osobama (autizam). . a ponekad u istog pacijenta oboljenje može u razno vreme pokazivati drukčiji oblik. • granice sopstvenog ja kao da su izbrisane: on »čita« tuđe misli. katatoni stupor predstavlja krajnji stepen povlačenja bolesnika. bez radne terapije i psihoterapije). • ne zna da li je muško ili žensko. o mišljenje može biti inkoherentno. često pod uticajem sumanutih ideja ili halucinacija. raspoloženje je neočekivano promenljivo. drugi »čitaju« njegove ili »upravljaju« njima. koji imaju specifične osobine:  čest je blok (prekid) misli. shizofrenija može imati jedan od sledeća 4 oblika: 1.  poremećaji mišljenja. 3. katatona pomama stanje iznenadne jarosti i agresije. koja su nesrazmerna sa situacijom ili draži: blag ukor ili neka manje važna zabrana može biti uzrok napada besa i agresije. Klinička slika bolesti Razlikuje se od bolesnika do bolesnika i dijagnoza se ne može postaviti samo na osnovu nekih simptoma već nalazom celovite slike koju pacijent pruža u svojoj bolesti.  ponašanje je neobično. čudno. Prema prevazi simptoma.Opšte karakteristike shizofrenije Opšte karakteristike shizofrenije su: • povlačenje iz okoline. jednostavna shizofrenija (schizophrenia simplex). može postojati plitkost afekta ili ravnodušnost. bez topline i razumevanja. • afekt je obično površan. »oduzimaju« mu misli ili »namiću« svoje.

Retke su sumanute ideje. ispod. Katatoni stupor (stuporna katatonija) pokazuje znake opšte inhibicije. duh) Gotovo svi simptomi shizofrenije. mladost. godine. ne izlazi iz sobe. fleksibilitas cerea. obično naglo. površan. o mogu imati stanja uzbuđenosti. o bolesnici teško uspostavljaju kontakt s drugim osobama. um. Pre dve godinc počeo ponovo da se povlači. phen — grč. čitaju mu misli. halucinacije. S. napetost. pomoću. tonos — grč. ima se utisak da ima još bolesnih rođaka ali se to prikriva. ukoliko se jave. o povlačenjem od društva. ideje odnosa. Cesto grimasira. stereotipije. pokazivao suicidne namere. Postoje znaci propadanja inteligencije. katatona shizofrenija (kata — grc. neobičan stav (katalepsija) i grimasiranje. poremećaje volje i delatnosti). Vremenom bolesnik propada intelektualno i socijalno. Oboleli se često o bezrazložno kikoću ili smeše. elektrotehničar. sa o slabljenjem interesovanja. introvertovani su. eholalija i ehopraksija. Pri svemu ovom ne postoji utisak da trpi. ravnodušan je i neuviđavan za svoje stanje. Bolestan od 16. S.schizophrenia simplex . Javlja se u mlađih osoba. . tonus) ima za jezgro kliničke slike katatone poremećaje (v. o skloni su fantazijama i sumanutim idejama koje nisu razrađene i organizovane u sistem. o osiromašenjem sadržaja mišljenja.prosta shizofrenia Počinje postepeno. Javlja se u dva oblika: kao katatoni stupor ili kao katatona pomama. oslobođen vojne obaveze.. 30 godina. mutizam. dugo se posmatra u ogledalu da bi utvrdio promene na sebi. gotovo neprimetno. Stanje stupora može se privremeno prekinuti intravenskim davanjem barbiturata s kratkim dejstvom. i ovo propadanje najdublje je od propadanja u svih drugih oblika shizofrenije. kao što je to negativizam. Obično je reč o mladim osobama koje su pre početka bolesti mogle biti i veoma inteligentne i vredne. Sumnja da ga prate. o gubljenjem afekta. počeo da ruši zid u stanu da bi izvadio mašinu koja ga uništava. emotivni odgovor je plitak. stric boluje od shizofrenije. sa. što posredno pokazuje da je i stanje stupora posledica razdraženja centralnog nervnog sistema. o neradom. Ovi bolesnici mogu iznenadno preći u stanje katatonog uzbuđenja i agresije. prolazne su. manirizam. pubertet. hebefrenija (hebe — grč. Vremenom ličnost regredira do stanja vegetacije. slušne ili optičke halucinacije.

česte su i halucinacije i o poremćaji afekta. PSEUDONEUROTIČNA SHIZOFRENIJA ima simptome koji se vide u neuroza: fobije. Danas je retka jer elektrokonvulzivno lečenje i neuroleptici omogućuju bolesniku da preživi. Povremcno se mogu javiti i epizode s jasnom kliničkom slikom shizofrenije. impulsivno i nepredvidIjivo: može besciljno trčati uokolo. o Pored ovoga. GRANIČNI OBLICI mogu pokazati znake psihoze ili neobično ponašanje samo povremeno kada su izloženi stresu. pažljivo ispitivanje mišljenja ovih bolesnika i njihovo bizarno ponašanje otkriva poremećaje koji se vide u shizofrenije. hiperpireksije i smrti za nekoliko dana. prisilne misli i radnje. Spontano izlečenje dešava se u 5°/o slučajeva. Prognoza shizofrenije Gora u mladih bolesnika nego u starijih. poboljšanje u 35%. Lečenjem se ove cifre povećavaju na 30 do 60%. Teži su slučajevi s postepenim razvojem i hebefrenija. hodati bez prestanka i sna. katalepsija). grimasiranje. ali se istovremeno nalazi i udaljavanje od realnosti i autizam (povlačenje u sebe). Ovo stanje zahteva hitno lečenje jer bolesnik može doći u stanje krajnje iscrpljenosti. Međutim. . Liječenje Leči se lekovima (Chlorpromazin. u kasnijem stadijumu bolesti sumanuti sistem se fragmentira. Ostali oblici shizofrenije SHIZOAFEKTIVNI OBLIK po poremećajima afektivne sfere podseća na euforiju manije ili na tugu depreije. ehopraksija. manirizarn. besciljno.Katatona pomama odlikuje se psihomotornom agitiranošću i razdraženjem. odbija hranu i pokazuje i ostale katatone fenomene (eholalija. naročito u vreme letnjih žega. perphenazin). Spoljne draži ne utiču na ponašanje ovih bolesnika. ili može povrediti ili uništiti sebe ili druge. koje je stereotipno. histerične reakcije i napade. kao prevencija ponovnog zamaha bolesti. Psihoterapija ima značaja naročito kada se bolesnik oporavi. autizarn i ambivalencija. Najistaknutiji su znaci o ideje proganjanja. ređe elektrokonvulzivnom terapijom. koje čine srž sumanutog sistema. kada se prava priroda bolesti otkriva. One mogu imati organizovan pseudologičan kvalitet. Afektivno stanje nije »zarazno« prelazno kao veselost u manije. paranoidna shizofrenija Čsto počinje u kasnijim godinama. trifluoperazin. Smrtna (perniciozna) katatonija je stanje krajnje uzbuđcnosti koje je dovodilo do iscrpljenosti.

u ranijem tekstu) može imati sumanute ideje. Tako paranoidna shizofrenija (v. osetljivost na kritiku. voleo da čita bajke. Ubio je hiljade ljudi. idejama odnosa (kada smatra da se svi spoljašnji događaji odnose na njega). afekt je osiromašen. Bolesnici mogu biti vrlo tajanstveni u odnosu na svoje stavove sumnjanja i sumanute ideje. Smeška se prazno i »luckasto« dok govori o »ubijanju« i o tome kako ga žena vara i tuče. idejama veličine. ponekad imaju neprijateljsko držanje. Razboleo se pre 4 godine: povlačio se sve više. Prema psihodinamskom shvatanju. 42 godine. osrednji đak u osnovnoj školi. itd. ali inače ne dolazi do pogoršanja bolesti u toku života. ali paranoidna osoba upotrebljava te mehanizme u jačem stepenu i upornije.. on je prvi Jugosloven koji je leteo na mesec. pomisli: »Što se tu baš namestio!« Paranoidna stanja uopšte su češća među ženskim osobama. Prilikom sadašnje hospitalizacije daje podatke o slušnim i taktilnim halucinacijama koje smatra »božjim blagoslovom«. . dalje nije produžio. Ima obilje sumanutih ideja koje ne čine celinu: Japanci su ga stavili na listu zbog bombardovanja Hirošime. rešio je sudbinu čovečanstva u I i II svetskom ratu. svuda gde postoji neka vrsta izolovanosti. u detinjstvu pomčen. P. veći je broj oboljenja među samcima i doseljenicima. a postoje i halucinacije. oseća neprijateljstvo prema njemu. on ih negira i projektuje ih na tu osobu i tada oseća da ta osoba.. žena ga stalno vara sa šoferima koji prođu pored kuće i sa desetogodišnjim dečacima. i često je vrlo teško otkriti ove poremećaje mišljenja iako njihovo neobično ponašanje ukazuje na to da one postoje. Paranoidna ličnost može ostati neokrnjena i relativno neupadljiva celog života. Blagi oblici paranoidnog mišljenja postoje ponekad u svakoga. ličnost je znatno oštećena. Paranoidna stanja Izraz »paranoia« upotrebljavan je i pre Hippocratesa sa značenjem »ludilo«. Danas se izraz »paranoidan« upotrebljava za sva stanja koja sadrže ideje proganjanja različitog stepena. ali su ove bizarne. Pamćenje i pažnja očuvani. izuzev što pokazuje izvesnu krutost i sumnjičavost prema drugima. žena ga udara sekirom itd. ne on. optičke i taktilne halucinacije. Normalna je sklonost kriviti drugoga za svoj neuspeh ili grešku: kada čovek nagazi nekoga. Freud je pripisivao pojavu paranoidnih ideja homoseksualnim impulsima. Paranoidne psihoze imaju kao istaknut znak sumanute ideje odnosa. moler. koje je u početku prikrivao. dinamizme koji su normalna komponenta svačije odbrane kada su u psihološkom konfliktu. paranoidna osoba upotrebljava psihološke mehanizme negacije i projekcije. počev od sumnjanja pa do psihoza sa čvrstim i sistematizovanim idejama proganjanja. imao slušne. postoje i drugi poremećaji mišljenja. a to može biti i zbog gluvoće ili nekog telesnog nedostatka što stvara pogodno tle za nastanak oboIjenja. Jednostavnije rečeno. paranoidni pacijent ne dozvoljava svojim neprijateljskim osećanjima prema nekoj osobi da uzmu maha.P.

Teška depresija može imati paranoidne elernente. sa sumanutim idejama proganjanja. psihomotorna epilepsija. Ne postoje halucinacije. kada bolesnik neprestano dokazuje svoja prava. TOKSIČKE I ORGANSKE PSIHOZE (hašiš.PARAPHRENIA je oboljenje koje nastaje u involucionom periodu. Odlikuje se sumanutirn idejama veličine i proganjanja koje čine čvrst i nepromenljiv sistern. Opisana su tri tipa paranoje:  paranoia persecutoria. pokreta. kao da se sve odnosi na njega i protiv njega. fasada ličnosti ostaje očuvana. sa sumanutim idejama i halucinacijama. a zbog halucinacija ni u paranoju. parniči se. ali s očuvanom fasadom ličnosti. senilna demencija. reči. amfetamin. Klasična paranoja KOJU JE OPISAO Kraepelin Veoma je retko oboljenje. alkoholičarska halucinoza) mogu dati paranoidnu reakciju.  paranoia querulatoria. Van ovih sumanutih sistema bolesnik se može ponašati normalno. može delovati prilično integrisano. obraća se svim instancijama.  interpretaciona paranoja. sa bolesnim tumačenjem tuđih gestova. vodi procese. pretežno u žena. . zbog koje se ne može uvrstiti u shizofreniju. tužaka.

bolesnik je u stanju da se snalazi u realnom svetu. zadržavanje i reprodukcija — oštećene su u težim slučajevima. Orijentacija i svest vrlo često su oštećeni u ovim slučajevima. Pamćenje. zbog čega su i najvulnerabilnije i među prvima oštećene. Organske psihičke promene mogu biti akutne (promene su obično prolazne) i hronične. Afekt može biti oštećen bilo kao preterano emotivno reagovanje (labilnost). Ako se radi o lakšim promenama. Ove dve poslednje nabrojane funkcije obavljaju se uz učešće prostranih delova mozga. kao npr.  inteligencije i  afekta. ali je zadržavanje — retencija oštećena: nije u stanju da se nešto kasnije seti zadatog materijala iako ga je neposredno ponovio. rekognicija) može biti oštećeno iako je bolesnik u stanju da nov materijal upamti posle ponavljanja (re1ativno očuvana registracija i retencija). računanje i fond znanja. Ni sva akutna oboljenja ne daju reverzibilne. razumevanje govora. proces koji je u tesnoj vezi s opažanjem. sposobnost učenja i rešavanja zadataka.  pamćenja. Bez obzira na vrstu lezije i na njenu težinu organska oštećenja mozga daju  poremećaje orijentacije.ORGANSKI PSIHIČKI SINDROMI Psihička promjena koja je izazvana oštećenjem moždanog tkiva bilo koje vrste.  Sećanje davno upamćenih informacija (reprodukcija. ili je afekt tup. rasuđivanje i donošenje suda i zaključaka. ponekad i bez neuroloških znakova žarišnih oštećenja. ne daju samo difuzne lezije mozga ovaj sindrom. svom sopstvenom identitetu i identitetu drugih. intrakranijalni tumori. njen korelat i služi za njeno ispitivanje. Ona je izraz stanja svesti. DELIRIJUM Delirijum je psihički poremećaj koji ima sledeće karakteristike: . žarišne. U nekih bolesnika  registrovanje može biti očuvano (u stanju je da neposredno ponovi reči ili brojeve za koje mu je rečeno da ih upamti). subduralni hematom i druga oboIjenja. U lakšim oštećenjima poremećaji pamćenja su ograničeni. plitak. Odnos prema okolini. u svakodnevnom govoru nazivamo orijentacijom. koje najčešće ostavIjaju trajne i ireverzibilne promene. Međutim. njegove sve tri funkcije — registrovanje. apscesi. Inteligencija i njene različite funkcije takođe mogu biti oštećene: shvatanje. kao što ni sva hronična oboljenja mozga ne stvaraju ireverzibilne promene. rekolekcija. a u težim slučajevirna i neadekvatan. U ovom poslednjem slučaju radi se o psihozi. u težim slučajevima on nije sposoban da reaguje ni na najobičnije zahteve i situacije svakodnevnog života. pažnjom i pamćenjem. mogu dati organski psihički sindrom.

ni lika Karilje. oboljenja jetre. slično automatu (»automatizam«). naročito u dece). izmenjeno afektivno stanje koje odgovara halucinacijama. doživeo je potpunu amneziju. U hroničnih alkoholičara tipičnu delirantnu sliku pruža delirium tremens. Psihička slika je delirijum. halucinogenih droga (v. limbičkom sistemu. — Zaista se ničeg ne sećam. panika. oštećeno pamćenje. strahom. Uzroci delirijuma su brojni:    intoksikacijc (egzogene i endogene). febrilna oboljenja i traume. One nastaju u saobraćajnim nezgodama ili u sportu. dijabetesa. uviđavnost. — rekao narn je P.). nerazumno. halucinacijama. razumevanje situacije. Ne sećam se nićega: ni kako sam ustao. Trajne psihičke promene sa znacima demencije postoje kod teških povreda mozga. Potres mozga je čest u boksera. neskladno. zbog uremije. se sasvim oporavio i sada je dobro raspoložen. ni kada sam prišao dok se proglašavao pobednik«. parijetalnim režnjevima (senzitivna kora).    kvantitativne izmene svesti različitog stepena. VIII 1974. ponekad mogu biti praćena delirijumom: nemirom. — ovo je prvi put da mi se tako nešto desi. a mogu postojati i znaci demencije. poremećaj orijentacije. Ovo stanje izmenjene svesti posle traume glave zove se traumatska psihoza. shvatanje. Nekoliko časova posle meča P.. novosti od 28. neprepoznavanjem najbližih. počev od lakog pomućenja pa do sopora. naročito u dece koja imaju groznicu. To je traumatska encefalopatija. Posle teže traume period izmenjene svesti može trajati nekoliko časova ili dana. Febrilna oboljenja Sa temperaturom preko 40°C. Intoksikacije nastaju Usled velikih doza alkohola. Toksikomanije). Anatomske promene koje su odgovorne za delirijum verovatno su lokalizovane u moždanom stablu (retikularna supstancija). Delirijum je ovde posledica potresa mozga. napadi besa. »Po sle dva teška nokdauna u meču sa Kariljom naš bokser M. iluzijama i sumanutim sadržajima mišljenja — strah. Traume glave Verovatno najčešći uzrok delirantnog pomućenja svesti. god. . ponekad prođu sedmice i meseci pre nego što dođe do potpunog oporavka. porfirije. ponekad i nasilno ponašanje. o čemu svedoči sledeća vest iz novina (V. uzimanja beladone (čak i terapijske doze ove droge mogu dati delirantna stanja s neinirom i optičkim halucinacijama. P. ili delovanje kao u snu.

Razumevanje pročitanog teksta (ne aleksija.DEMENCIJE Demencija je gubitak najviših psihičkih funkcija. . Sa starenjem sećanje se ograničava na mali broj anegdota i ova sećanja doprinose stvaranju pravila sadašnjeg života koja su zasnovana na ranijim iskustvima. ovo je stečeni gubitak intelektualnih sposobnosti. stare osobe mogu se bolje sećati davnih događaja. Najpre biva oštećeno sećanje za najnovije događaje. finiji maniri. hroničnog alkoholizma. da se oblači i sam hrani. a kasnije i elementarniji osnovi društvenog ophođenja. arterioskleroze rnozga. i u daljem napredovanju demencije bolesnik nije više sposoban da se brine o sebi. konzervativni i nedostupni razlozima. pre svega intelektualnih. stvaranja i imaginacije. a zatim se ne snalazi u kući i poznatoj okolini. davne događaje. Ove promene su u početku diskretne i primete ih tek najbliži rođaci. povreda mozga u boksera. Štaviše. kasnije i reprodukcija starijeg upamćenog materijala. godine (ne uvek). Kako smo u poglavlju o inteligenciji videli. štedljivost iz mladih dana pretvara se u škrtost. Prestanak s radom stvara još više mogućnosti za samoposmatranje.    Demencije se viđaju kod velikog broja oboljenja: progresivne paralize. a to je najviše u starih oštećeno. i korišćenje i jednog i drugog u rešavanju problema. Senilna Demencija Normalno starenje zahvata emotivnu i intelektualnu sferu psihičkog života i razlikuje se od osobe do osobe. dok nedostatak ili rani gubitak inteligencije (pre nego što se ona u deteta razvila) zove se mentalna retardacija ili oligofrenija. kasnije i poznatih situacija postaje otežano. retrospekciju i prosuđivanje o rezultatima života. prijatelji ili saradnici. uglađenost. dogmatični. može biti očuvano i u teškoj demenciji. jer sposobnost čitanja nije ovde u pitanju). Pamćenje može postepeno slabiti. ali ne ona sposobnost sećanja već pre sposobnost integracije novog sećanja sa sećanjem starog materijala. shvatanje novih.  Prvo se primećuje da je smanjena sposobnost apstraktnog mišljenja. Sećanje za najstarije. Crte iz mladosti produbljuju se: ranije sumnjičava osoba postaje nepoverljiva. a starim ljudima je preko potreba da osete da su potrebni i korisni pa se prihvataju rada — čuvanja unučadi i kuhanja. Bolesnik zaluta. Pamćenje takođe trpi. gubitak sposobnosti koje su postojale. Ovde ćemo se zadržati na senilnoj i arteriosklerotičkoj demenciji. da održava ličnu higijenu. Osobine ličnosti postepeno se menjaju: najpre stradaju njegovo naučeno ponašanje. donošenja suda i procene. senilne demencije i drugih. koje rodbina u »potrošačkoj civilizacijia zanemaruje i smatra ih smetnjom. Zbog toga stari postaju kruti. Ovome doprinosi i društvena izolacija penzionera. Sposobnost evociranja počinje da opada tek posle 80.

ali se može opažati razdražljivost ili afektivna labilnost. godine života. Gubitak moralnih kočnica i seksualni prestupi češći su u bolesnika sa senilnom demencijom. krijući ih ispod kreveta ili jastuka.Senilna demencija počinje kasno. retko pre 65. onda je dijagnoza arterioskleroze verovatnija. Gotovo je dvaput češća u žena. U ovoj prethodnoj demencija je lakunarna (v. Uopšte uzevši. ponekad se može videti sklonost šalama (često neduhovitim. Arteriosklerozna demencija Počinje ranije. naročito u čeonim režnjevima. Početne promene mogu biti pojačana egocentričnost. manji broj ganglijskih ćelija. kasnije počinju da skupijaju nepotrebne predmete (stare kutije. Polovina ovih bolesnika pokazuje postepeno intelektualno propadanje. često imaju burna reagovanja. Od psihičkih promena u pacijenata s intrakranijalnim tumorom najistakuutije su promene ličnosti u smiski pojačavanja premorbidnih crta. Ako se neurološkim pregledom otkriju neurološki žarišni znaci koji govore za oštećenje mozga. Mogu odlutati od kuće. koje osim toga odudaraju od izgleda teškog bolesnika) — tzv. a fizičko i psihičko propadanje može trajati od 1 do 10 godine. ali ona ima sve osobine tzv. Bolesnici zaturaju i zaboravIjaju stvari. teškoće u sporazumevanju i teškoće u upamćivanju. dugmad. Pored telesnih znakova duboke starosti (promene kože. kose) postoje i poremećaji hoda i govora. prvi su više fizički aktivni od potonjih. Ne može se reći da je psihička slika bolesnika s intrakranijalnim tumorom karakteristična. novine). Ovde ćemo se zadržati samo na psihičkoj slici. a nasleđe verovatno igra izvesnu nlogu. Patološkoanatomske promene smatraju se identičnim s promenama u presenilnoj (Alzheimerovoj) bolesti: atrofija mozga. aiektivna nestabilnost. Uzroci nisu poznati. Teško se diferencira od senilne demencije i Pickove i Alzheimerove bolesti. upadljive su mikroskopske promene: veći broj plaques seniles u kori i bazalnim ganglijama. Poremećaji inteligencije) i promenljiva je. moria (i frontalni tumori sa sporim razvojem mogu ostati »nemi«). Česta je depresija. Kada je reč o froritalnom tumoru. Bolesnici s arteriosklerozom mozga često se žale na nesvestice i glavobolje. mišića. ali je intelektualno propadanje uvek prisutno i istaknuto. depresivne ili čak shizofrene psihoze. Ranije psihičke crte nastranosti sada se pojačavaju. sužavanje girusa i proširenje sulkusa. psihičko propadanje nije tako duboko u arteriosklerozne demencije kao u senilne. a u ovoj izlapelosti mogu izazvati požar. ostali mogu pokazivati slike paranoidne. TUMORI MOZGA Klinička slika tumora mozga opisana je u Neurologiji. organskog tipa reagovanja: smanjeno . Intelektualne funkcije takođe mogu da propadaju. Oštećenje pamćenja nije globalno u arterioskleroznoj demenciji kao što se to viđa u senilnoj.

Zbog ovakve kategorizacije dete sa QI od 51 ulazi u istu grupu sa detetom koje ima QI 70. MENTALNA RETARDACIJA U poglavlju o inteligenciji vidjeli smo da osobe prosečne inteligencije imaju kvocijent između 90 i 110. Na rezultate testova utiče emotivno stanje ispitanika. — umerena retardacija (odgovara grupi lakših imbecila i težih debila). Psihičke promene viđaju se ne samo kod supratentorijalnih već i kod infratentorijalnih tumora. čiji se nosioci ne mogu podučavati ni najjednostavnijim poslovima. osiin nešto o ličnoj čistoći. kongenitalnog ili nastalog u prvim godinama života (dakle u vreme kada se inteligencija još razvija). Sami testovi standardizovani su prema deci iz gradske sredine i pretežno jednog socijalnog kruga. oštećeno pamćenje. Pre svega. pa. ne moraju imati istu stopu razvoja. postoje sledeće grupe mentalne subnormalnosti: IQ 0—20 21—50 51—70 71—80 81—90 idioti imbecili debili tupi granični slučajevi Postoje i druge podele koje se unekoliko razlikuju u brojkama količnika inteligencije pojedinih podgrupa. oligofrenije) možemo definisati kao stanje zaustavljenog ili usporenog psihičkog razvoja. Najzad. prema tome. Intelektualne funkcije takvih osoba su na nižem nivou nego što bi se to očekivalo za njihov uzrast. ne može se reći da su sva deca u istoj situaciji u odnosu na razvoj. Izgleda da psihičke promene nisu zavisne od mesta tumora. oni predstavljaju statistički prosek koji ne mora biti značajan za određenu individuu koju testiramo. ovakva klasifikacija izražena brojkama može prema rezultatima na testovima inteligencije svrstati dete u višu ili nižu kategoriju iako ono prema celokupnim sposobnostima može biti bolje od onih sa višim rezultatom testiranja ili gore od onih s nižim rezultatom. Mentalnu retardaciju (mentalnu subnormalnost.rasuđivanje. koja dozvoljava obučavanje za jednostavne procese rada i proizvodnje i za staranje o ličnoj higijeni. Ovakvom stavu definisanja mentalne retardacije na osnovu psiholoških testova mogu se staviti zamerke. Prema podeli koja za osnov uzima količnik inteligencije dobijen na testovima inteligencije. promenljivost afekta. dok se one sa nižim količnikom ubrajaju u grupu subnormalne inteligencije. a od kategorije može zavisiti i pomoć koja mu se pruža (specijalni dom ili ustanova u kojoj može sticati neka znanja).Zbog toga se danas deca kategorišu prema celokupnim njihovim sposohnostima (ne samo prema inteligenciji) u tri grupe mentalne retardacije: — teška retardacija (odgovara prihližno grupi idiota i najtežih imbecila). .

— lakša mentalna retardacija (srednji i lakši debili i tupi). igra »tašitaši« itd.»mama«.5°/o stanovnistva ima mentalnu retardaciju. ovde postoji jedan prekobrojan i ima ih ukupno 47. prema raznim podacima. Uzroci mentalne retardacije mnogobrojni su. koliko ih imaju ćelije normalnih osoba. DOWNOV SINDROM (»MONGOLOIDNA OLIGOFRENIJA«) posledica je poremećaja broja hromosoma: umesto 46 hromosoma. „ „ dete prati očima. oni ipak igraju značajnu (ali ne jedinu) ulogu u ocenjivanju stcpena rnentalne retardacije. godine. ipak još uvek ne znamo etiologiju za veliki postotak slučajeva. Ova deca imnaju usporen razvoj. Postoji i varijanta u kojoj se jedan deo jednog hromosoma grupe 21 prebacio na jedan hromosom grupe D. okreće se ka glasu podiže se da stoji. Ovo su samo neki uzorci iz velikog broja ovih testova koji se primenjuju na deci do 3. njihov količnik kreće se izmeđa 30 i 50. recesivno ili vezano za pol. . Iz primera se vidi da su sposobnosti koje se ovako ispituju delom motorne (može se desiti da dete normalne inteligencije sa cerebralnom paralizom ili mišićnom distrofijom da slabe rczultate) a delom psihičke sposobnosti. Njihov izgled je karakterističan: otuda i naziv »mongoloidan« (inače nema nikakve veze s Mongolima). Oni se koriste za ocenu sposobnosti veće dece. postoji samo jedan. KLINEFELTEROV SINDROM (umesto dva polna hromosoma postoje tri: XXY Postoje i mentalne retardacije koje se nasleđuju prema Mendelovirn zakonima nasleđa. sedi bez oslonca. hoda.5— —3% psihički zaostalih osoba. TURNEROV SINDROM (umesto dva polna hromosoma. koji se mogu opismeniti i školovati u specijalnim školama. Ovde ćemo uporedo s opisom etiologije pojedinih vrsta mentalne retardacije dati i njihovu kliničku sliku. koristimo se ocenjivanjem razvojne zrelosti deteta 1. „ „ 7. danas poznajemo velik broj etioloških faktora. Mi smo za Beograd našli da 0. da u stanovništvu ima 0. vokalizuje. Genetski uzrokovani slučajevi mentalne retardacije Mogu se podeliti u dve grupe: u one koje su posledica anomalija hromosoma i grupu čiji uzrok leži u poremećajima gena. „ „ 3. Kada su u pitanju manja deca. drži glavu kad je uspravljeno. i to X). „ „ 12. Etiologija. reaguje na zvuk. Učestalost Smatra se. mesec života 2. smeje se drugoj osobi. dominantno. kasnije se mogu osposobiti u specijalnim radionicama za polukvalifikovane ili kvalifikovane radnike. ređe je nešto viši. trisomija 21. „ „ 10. kaže »tata«. Pored navedenih zamerki testovinia inteligencije.

Nasleđuje se recesivno. uvećana slezina i jetra. Toksoplazmoza majke može inficirati plod intrauterino ili za vreme porođaja. meseca. koja počinje u prvoj godini. kratki ekstremiteti). Postoje mentalna retardacija. ili 3. jezik se uvećava. epilepsijom. čestu epilepsiju. GARGOJLIZAM se nasleđuje recesivno. tuberkulozni ili izazvan drugim mikroorganizmima. hyperuricaemia.NASLEDNA MIKROCEFALIJA (nasleđuje se recesivno) daje težu psihičku zaostalost. ispupčen trbuh. Oko jedan slučaj iavlja se na 23. glava karakterističnog izgleda (sedlast nos. argininosuccinuria. zbog čega dolazi do nagomilavanja likvora i uvećanja obima glave. na retini se vidi u predelu makule zona svetlocrvene boje. dete psihički pro pada. Brojni drugi poremećaji metabolizma mogu biti uzrok mentalne retardacije: homocystinuria. WILSONOVA BOLEST (HEPATOLENTIKULARNA DEGENERACIJA) recesivno je nasledan poremećaj metabolizma bakra koji stvara karakterističan obojen prsten na korneji. Psihička zaostalost je teškog stepena. nozdrve. usne. izazivajući težak encefalomijelitis s kasnijim mikrocefalusom ili hidrocefalusom. Dete se razvija norrnalno do 6.000—30. gubi vid. a odlikuje se pojavom slaboumnosti stepena imbecilnosti. mali rast. koji počinju kasnije. često irnaju epilepsiju. Ovde je akvedukt zatvoren.     Ovde je reč o poremećaju metabolizma fenilalanina. posledica urođenih poremećaja metabolizma. a zatim zaostaje u rastenju. horioretinitisom. Izgleda da postoje najmanje tri genetička poremećaja koji su uzrok ove kliničke slike. stomak ispupčen. glava je mala u odnosu na lice. godini. NASLEDNI POREMEĆAJI METABOLIZMA LIPIDA daju nekoliko oboljenja. ponekad. ima epileptičke napade i umire u 2. Postoje i drugi oblici lipidoza. koža je suvlja. postaje apatično. Tu se ubraja TaySachsova bolest. debljajn kapci.  FENILKETONURIJA. Reč je o poremećaju metabolizma mukopolisaharida. Encefalitis virusnog porekla koji dete preboli rano daje teske posledice s mentalnom retardacijom. priraslice . napadima i teškom retardacijom. TUBEROZNA SKLEROZA (EPILOIA) ima karakterističnu ospu na licu od adenoma (adenoma sebaceum) leptirastog rasporeda na nosu i obrazirna. Meningitis. može izazvati oštećenje kore mozga. kratak vrat. Negenetički uzroci mentalne retardacije INFEKCIJE – TORCH su uzrok velikog broja slučajeva mentalne retardacije.000 porođaja. KRETINIZAM nastaje zbog nedovoljnog lučenja tireoideje. nefrogeni dijabetes insipidus i brojni drugi poremećaji. galactosaemia. nedovoljnom pigmentacijorn kose i kože i. pigmentacije kože i psihičku zaostalost. histidinaemia. što je posledica poremećaja više enzima. NEKE VRSTE HIDROCEFALUSA nasleđuju se recesivno vezano za pol. a psihička zaostalost je stepena imbecila. Detaljnije je opisana u Neurologiji. Rubeola koju preboli majka za vreme trudnoće može dati mikrocefalus s poremećajima na očima deteta.

opasnost od alkohola velika je upravo zbog njegove rasprostranjene upotrebe i zbog potcenjivanja opasnosti koju on nosi. Nastala slaboumnost ne može se lečiti medikamentima. upotreba alkohola je vrlo rasprostranjena. nesreća je u tome što neki Ijudi nisu u stanju da ga uzimaju samo u umerenirn količinama. naročito nedostatak vitamina grupe B. i loši uslovi razvoja. položen ispit i svaki i najmanji uspeh proslavlja se uz alkohol. ALKOHOLIZAM Uzet u malim količinama. Osim alkohola i vode. U pivu ima oko 4%. Ako svojom kalorijskom vrednosti potpuno zameni hranu. alkohol ne izaziva teške posledice. Svaka vrsta alkoholnog pića dobija se iz određenog izvora šećera: pivo iz ječma. može se sprečiti razvoj oligofrenije dijetom bez fenilalanina (hrana bez belančevina). Ali. zbog čega se ova ponekad i piju razblažena. Ali tako isto započinje svoj put i onaj ko će kasnije postati alkoholičar. Do oštećenja dovode i Rh-inkompatibilnost i težak icterus neonatorum koji oštećuje mozak deteta. S druge strane. ne i od drugih sastojaka. Gotovo se ne može zamisliti nijedna proslava. Tako tretirana deca razvijaju se normalno. Alkohol ne može zameniti hranu jcr nema vitamina. Anoksija ploda može nastali kod nedonoščeta. koja izazivaju neurološke znake i psihičku zaustalost različitog stepena. Žestoka. mada je izvor eneigije: gram čistog alkohola daje 7 kalorija. dok jaka pića (viski. Dej stvo alkoholnog pića zavisi samo od količinc alkohola u njemu. Ne zarncra se i ostaje nezapaženo kad neko popije čašicu. POTHRANJENOST. pića sadrže i materije koje imaju boju i ukus. rum. vodonik i kiseonik. encephalitis) itd. lečenje inlektivnih oboljcnja (meningitis. u vinu 10—12%. belančevina i minerala. jaka pića dobijaju se destilacijom alkoholnih pića. zatim zbog anomalije placente. naročito izolacija koja dugo traje. Dobri su i rezultati lečenja kretinizma tireoidnim hormonorn. brendi) sadrže 30—40»/o alkohola. Ali. a u najtežim slučajevima negom. u oba slučaja pored neuroloških simptorna postoji i psihička zaostalost. čime se postiže veća koncentracija alkohola. Deci se može pomoći i specijalnim školovanjem i podučavanjem. To je prihvaćeno kao nešto tako prirodno da se nenorrnalnim smatra upravo onaj ko u takvim prilikama ne pije. Posebno mesto ima prevencija fenilketonurije: kada se ovaj biohemijski poremećaj otkrije u novorođenčeta pre nego što je oštetio mozak. Metilalkohol je i u ma]im količinama vrlo otrovan. Za piće se upotrebljava samo etilalkohol (ethanol).ineninga koje zatvaraju prolaze likvora i dovode do hidrocefalusa. Alkohol koji se upotrebljava za piće dobija se fermentacijorn i vrenjem šećera. pravilno provođenje porođaja. nastaće teška posledica pothranjenosti i nedostatka vitamina. votka. mogu usporiti ili sprečiti razvoj deteta. svadba ili bilo kakav prijem bez alkohola. Hemijski sastav alkohola veoma je jednostavan. preeklamptičke toksemije majke. On sadrži samo tri elementa: ugljenik. Lečenje U nekim slučajevima može se delovati prevcntivno: čuvanje trudnice od infekcije i trauma. U svim ovim slučajevirna dolazi do oštećenja ćelija moždane kore i bazalnih ganglija deteta. rnože igrati ulogu u stvaranju oligofrenije. vino iz grožđanog soka. Pregovori i sklapanje poslova. . pa i koju više. POROĐAJNE TRAUME mogu prouzrokovati krvarenje ili oštećenje zbog asfiksije koja ih prati.

Prosečan odrastao čovek za jedan čas oksidiše 14 —28 g jakog pića ili 150—350 g piva. Brzina oksidacije aikohola u organizmu stalna je. Iz želuca i creva alkohol prelazi u krv i ubrzo zatim u sva tki va i tečnosti tela. sporije se resorbuje. uglavnom u jetri. bez obzira na to kojom su brzinom pili. a mala količina izlučuje se nepromenjena preko bubrega i pluća. bex obzira na ukupnu količinu u krvi. pa će zbog toga biti manje opijena. Dejstvo alkohola zavisi i od telesne težine osobe koja ga pije: teža osoba imaće u sebi srazmerno (tj. Zbog toga onaj ko je popio samo čašicu neće srneti da vozi kola najmanje jedan čas posle toga. Na brzinu kojom alkohol prelazi u krvotok utiče i sadržaj stomaka: ako je uzct uz hranu ili ako je razblažen vodom ili sodom. U organizmu se alkohol postepeno razara procesom oksidacije. . u odnosu na svoju težinu) manje alkohola od lakše osobe. za dva popijena »mala pića« biće potrcbno najmanje dva časa.Oksidacija. Svakako će biti potrebno više vremena za istrežnjenje onome ko je popio veću količinu od onoga ko je manje pio.

Količina alkohola u krvi inože biti ista na početku opijanja i u vreme trežnjenja iste osobe. u sličnirn situacijama čovek će pokazati slično . To su oralna. miris i osećaj dodira. ukus.0%o). dok pravo pijanstvo nastaje kad se vrednost popne na 2—4%o. s nešto većim količinama popijenog alkohola slabe sluh. iako u stvari deluje na mozak depresivno. Tolerancija. U stvari. količina alkohola u krvi (alkoholemija) nije presudna za ponašanje onog koji pije. Kasnije. Prvo čulo koje trpi je vid. Pogrešno se misli da alkohol podstiče seksualni nagon. Uporedo s ovirn smanjuje se sposobnost rasuđivanja i javlja se lažno osećanje sigurnosti. Alkohol deluje na krvotok i na rad srca. obziri se gube. upravljanje vozilom ili mašinom. razvoj ličnosti se može zaustaviti (»fiksacija«) na fazi u kojoj se taj stres desio. A to može biti. ista osoba u početku svoje alkoholne »karijere« manje je otporna na alkohol nego kasnije. dugogodišnji potrošač alkohola manje je otporan čak i od početnika. To mogu biti osobe koje ne nalaze u svakodnevnom životu zadovoljstvo.5%o daje laku opijenost (po drugima ovo nastupa tek između 1. Pod uticajem alkohola dotle stidljiva osoba postaje smelija i agresiviiija. podstjče. Isto tako. 1 najmanja količina popijenog alkohola smanjuje sposobnost pamćenja i učenja. ali su posledice teže u fazi opijanja. samokontrola. i to najpre onih njegovih delova koji učestvuju u stvaranju najviših psihičkih funkcija. videli smo. ona se smanjuje. Lekar se često u svorn radu suočava s istinom da ne postoje bolesti već bolesnici: neko će lakše postati alkoholičar kad u njcmu postoje neki preduslovi za to. Veće količine nadražuju sluznicu stomaka i izazivaju gastritis.5%o nastaje koma. što je pogibeljno ako se u takvom stanju voze kola. postaje nasrtljiva. sa 4. Ali na polnu moć deluje obrnuto.5%o javljaju se prvi znaci alkoholisanosti (zbog toga je ta granica uzeta za dozvoljenu za vozača amatera.6%o do l. iako. sposobnost uzdržavanja od nepromišljemh aktivnosti. To dovodi do pogrešnog zaključka da alkohol stimuliše. Ako dete doživi neki psihički potres. Alkoholemija od 0. Alkohol guši rad mozga. i ovde je posredi njegovo negativno dejstvo na nervni sistern: kritičnost i kočnice su slabije. UT. a veće doze su smrtonosne. Pod dejstvom alkohola čovek gubi sposobnost da reaguje brzo i piavilno. U većim količinama izaziva sanjivost pa i gubitak svesti. zbog čega se seksualni kontakt lakše ostvaruje. Poremećaj postoji i kad se popije i najmanja količina. ravnoteža. podnošljivost alkohola nije ista ni u iste osobe u raznim trenucima. Značajne su i okolnosti. Nije rnogućno odrediti granicu do koje je dozvoljena upotreba alkohola. Ali. Prema tome. govori besinislice. koje alkoholom pokušavaju da se oslobode unutrašnje napetosti ili one kojima se čini da nz piće život izgleda ružičastiji. kao što su to rasuđivanje. najteže dejstvo alkohola trpi nervni sistem.Dejstvo. Depresivno dejstvo na nervni sistem počinje već s prvom popijenom čašicom i povećava se s novim količinama. a velik broj njih dobije cirozu jetre. u odraslom dobu.0 i 2. uzimamo za primer ono najčešće i najopasnije. Uz alkoholeiniju od 0. ova alkoholemija daje razne posledice u raznih osoba i situacija).roci. Govor je otežan. analna i genitalna faza. a zbog poremećene ravnoteže hod je teturav. U gotovo tri četvrtine alkoholičara oštećen je rad jetre. S alkoholemijom od 3%o sve osobe pokazuju znake toksičkog dejstva alkohola. Psihoanalitičari kažu da razvitak čovekove ličnosti od najranijih dana pa do potpune zrelosti prolazi kroz nekoliko faza. zbog čega se osoba koja je pila upušta u nepromišljene poduhvate. Međutim.

ovde nije reč o nasleđivanju alkoholizma već o primeru kojim otac utiče na sina. Genitalna ličnost potiče iz kasnije faze razvoja i pokazuje preokupiranost seksualniin mislima i impulsima. strah ili unutrašnju napetost. bolesnici koji pate od bolesti koja se zove aIkohoHzam. Mnogi alkoholičari irnaju osobine oralne ličnosti. Neke profesije kao da su naroćito pogodne za alkoholizam. Poznato je da je veći broj alkoholičara rneđu onima koji rade s alkoholom. Po pravilu piju saino u društvu: ovi nisu alkoholičari. U tiin situacijama može osećati nelagodnosl. Društvo prijatelja koji piju. što zna či da je reč o bolesnicima. lako socijalni i kulturni faktori deluju podjednako na sve pripadnike iste zajednice. traži od drugih pomoć. ali je u odnosima s drugim površna i nije sposobna da stvori trajne i prisne odnose. Prema tome. to su alkoholičari. koja traži i nalazi oduške u piću. Ali. To su trgovački putnici i rnornari. putevi). ipak samo neki postaju alkoholičari. . Istina. U zemljama u kojima nema dovoljno robe široke potrosnje. One se mogu ponekad i opiti. i ličnost koja reaguje na način koji odgovara jednoj od faza zaustavljenog razvoja ima posebne karakteristike i pripada tom tipu ličnosti po korne nosi i naziv. na onoj u kojoj je doživela potres. a uz to ne postoji stimulacija za dugoročnu štednju. ako ne uzimaju alkohol nekoliko dana. među alkoholičarima mogu se naći i drugi tipovi ličnosti — istina. Alkoholizam kao bolest. ponekad i žeIja da se pokaže kao »muškarac« — sve to mogu biti razlozi za sve češće piče. bez lečenja se ponovo odaju piću. Ovi faktori ubrajaju se među najsnažnije. postoje osobe koje su navikle na alkohol i ne mogu da prestanu s pićem svojevoljno i bez lečenja. novac nalazi svoj put ka alkoholu. često se opijaju i zbog alkohola mogu imati neprijatnosti na poslu i u porodlci: većina ovih kasnije postanu alkoholičari. Ove reakcije mogu biti snažne ali neadekvatne i nerazumljive ako se ne uzme u obzir da je reč o povratku (regresiji) na ranije nezrelo ponašanje iz detinjstva. ali nisu i jedini činioci u nastanku alkoholizma. u kojima je kafana s pevačicom jedino mesto izlaska. i u selima. kao što su to osobe zaposlene u kafanama. Takva je ličnost u svom emotivnom razvoju zaustavljena na jednoj od ranijih faza razvoja. piju umereno i neredovno. dobiće psihičke ili fizičke poremećaje usled apstinencije. a ako i uspeju da budu bez alkohola nekoliko dana pa čak i duže. Ali. Uvođenje petodnevne radne sedniice stvorilo je više slobodnog vremena koje se ne koristi pogodno u sredinama koje ne raspolažu nikakvim razonodama i mogućnostima da se je dan deo novca utroši za lično zadovoljstvo. Neki piju neumereno velike količine alkohola. veći je broj alkoholičara nieđu sinovima alkoholičara nego među ostalim osobama istog uzrasta. savlađuje svoja osećanja. kao što je mogućno i to da deca vatrenih trezvenjaka postanu alkoholićari. a takvih je najviše. To će ponašanje u nekim njegovim vidovima biti nezrelo i ono će se ogledati u poremećenom odnosu prema drugim Ijudima. teži da pridobije luđu sklonost i Ijubav. Ali dešava se i da deca alkoholičara budu najogorčeniji protivnici alkohola. krčmama i barovima. ako ne i značajniji uticaj imaju socijalni i kulturni faktori. To se naročito dešava na velikim gradilištima. Oralna ličnost je pasivna. Izvesne okolnosti pomažu veću potrošnju alkohola. Neke osobe. Ali. koja se ne nalaze u blizini velikih gradova (hidrocentrale. želja da se ne smatra izuzetkom. uporna je i tvrdoglava. Analna ličnost pokazuje preteranu urednost (»pedantnost«). Ništa manji. Ove njihove crte postaju još izraženije pod uticajem alkohola. u manjoj meri. mada može i postavljati zahteve i »obesiti se o vrat«.ponašanje.

Tu nije posredi samo psihička zavisnost od alkohola već su u pitanju i znaci fizičke zavisnosti. zanemarujući posao i porodicu. Mnogi od njih su nesamostalne osobe koje ne mogu da napuste roditeljski dom i kojima su stalno potrebni zaštita i bodrenje. U takvim situacijama naručuje se »tura« za »turorn« za sve te »poznanike«. On sebe ne smatra alkoholičarem. Neki piju u bifeu s poznanicima koje su tamo stekli. u ovim nesrećama alkohol po sredno uzima živote i onih koji nikakve veze s njim nisu imali. Neko postane alkoholičar i ne priinetivši kako se. Ipak im je prva briga ujutro da popiju koju čašu jer ne podnose potpuno trezno stanje. Što je još žalosnije. dipsomunija ili periodički alkoholizam. na neki način. opet. nezrelih lićnosti. zbog koje teže dolazi do pijanstva. Ovde on nije početak svega već je samo sredstvo pomoću koga se smanjuju unutrašnji konflikti. ili to pokušaju svojevuljno. piju samo kod kuće — to su obično žene alkoholičari. Zbog toga nisu razvili samopouzdanje i nisu u stanju da se nose s teškoćama. patiće od apstinencijalnih poremećaja). Oni mogu izdržati i po nekoliko dana bez alkoho]a. dobiće simptome apstinencije. a onda iznenada počnu neumereno da piju danima. bežeći iz realnosti koja im je teška. prijatnost. ali posle toga sve počne iz početka (ako su duže vreme bez pića. Posle izvcsnog vremena sve ovo iznenada prođe kao što je i nastalo. što im čini zadovoljstvo. Ali ako su prinuđeni da ne piju (zbog bolesti). sav novac ili dok se ne napiju do besvesti. a piće je lako dostupno pa se zato . Postoje alkoholičari koji kad jednom počnu da piju ne prestaju sve dok ne utrošc sve piće. Na žalost. Takvi se. izbegavajući tako primedbe koje bi zbog pića dobili kod kuće. U ređim slučajevima alkoholizam je znak. a često opijanje mnogi pogrešno smatraju merilom o alkoholizmu. Drugi. to desilo. simptom i posledica i težih psihičkih oboijenja (simpfomatski alkoholizam). Oni obično nemaju nikakvih povoda ili bilo kakvo objašnjenje za ove iznenadne periode odavanja piću. Pojedinci vole da piju sami u bifeu ili kafani. ni da li se. Neki od ovih imali su u detinjstvu sve jer su im roditelji ispunjavali svaku želju. najčešće neuroze. kad se odaju piću. Velik broj ovih osoba su usamljenici bez prijatelja. Neki su preterano vezani za majku. To je tzv. i ponovo se ponašaju kao ranije. samo se mali broj ovih osoba obraća za pomoć i lečenje. a u piću nalaze slično zadovoljstvo.Kao i mnoge druge bolesti. Neke osobe redovno piju velike količine alkohola i ne opijaju se jer piju kontrolisano. Za neke alkoholičare može se reći da se ubrajaju u grupu tzv. kao da njime žele da izleče simptome osnovne bolesti. 1 kao odrasli i dalje teže da im se svaka želja ispuni i ne rnogu se ničega lišiti. i alkoholizam je teško oboljenje koje ubija ako se ne leči. Alkohol ne uzima samo živole onih koji su prošli kroz sve faze teške bolesti. u red onih osoba čiji je emotivni razvoj zastao u nekoj fazi detinjstva. Piju i zato što im piće ublažuje osećanje nespokojstva i što im pruža. 0vakvom ubeđenju doprinosi i povećana podnošljivost na alkohol. puše. vraćaju u mašti u svoje bezbrižno detinjstvo u kome su bili srećni. Oni obično dosta jedu. Posebnu grupu čine oni alkoholičari koji rnesecima ne piju uopšte ili piju vrlo umereno. U saobraćajnim nesrećama ginn i oni koji ga retko piju. Alkoholizam može biti i posledica neke druge bolesti ili psihičkog poremećaja. Na taj način nadoknađuju svoju nesposobnost da steknu prijatelje u normalmm uslovima.

ali ako se uoči. Sve počinje povremenim pićem u društvu. a da bi izbegao da ga drugi otkriju. Da bi postigao željeno dejstvo. To ga ohrabruje i sebi čestita. prva prealkoholičarska faza. Neprijateljska osećanja koja su iz društvenih obzira bila gušena pod normalmm okolnostima. To i jeste vreme kad se bez velikih teškoća može sasvim prestati s pićem ili se može nastaviti sa smanjenim i umerenim uzimanjem pića. Mnogi Ijudi koji bi se lako mogli uvrstiti u neku od opisanih grupa nikad ne postanu alkoholičari — štaviše. ispija brzo nekoliko čašica. poslednje preulkoholičarske ili pretoksikomanske faze. iznenađuje se zbog onog što jc tada uradila. neke osobe što se nađu suočene s teškoćama u životu ili pretrpe težak gubitak i nisu u stanju da ovo podnesu i nekako reše pribegavaju piću kao nekom leku.na njega može »osloniti«. mora uzimati veću količinu. Posle ovoga nastupa faza alkoholne toksikomanije. da u njemu »utope« svoj bol. češće oni imaju osobine tipova opisanih ličnosti. ili se pre nekog prijema kod kuće »pripremi« s nekoliko čaša. Onog trenutka kad razlog za piće postane želja da se doživi neko olakšanje nastaje druga prealkoholičarska faza. Najzad. Poneka inače mirna osoba iznenadi svojim agresivnim ponašanjem svakoga ko je poznaje: u alkoholisanom stanju napada i lomi sve oko sebe. drugi su impotentni i u piću traže utehu. Svakako se u životu ne nalaze ovako jasno odcljeni tipovi ličnosti među alkoholičariina. oslobodila su se uz pomoć alkohola koji uklanja kočnice. Upravo ovi Ijudi najlakše postaju žrtve alkoholiziTia i ne primećuju kuda ih to vodi. a alkohol im olakšava slobodniji pristup. do treće. Mnogi će tako nastaviti i godinama bez znakova pogoršanja. Neki od njih imaju slabiju potenciju i pomoću alkohola pokušavaju da steknu samopouzdanje. smišlja različitu strategiju: svraća na više rnesta gde popije samo jednu čašu. a kad se otrezni. zavisnost od alkohola: . Dotle traje tzv. ali će velik broj nastaviti da pije sve češće i sve više. nikad i ne okuse alkohol. kao što se može postati alkoholičar i kad se ne raspolaže nijednoin od opisanih osobina niti se ijedan problem može za to okriviti. Kažu da se među alkoholičarima nalaze i latentni hornoseksualci koji u alkoholu nalaze samo ventil i zamenu. Ako se s pogoršavanjem nastavlja i dalje. došlo se do praga bolesti. Obično izbegava prijatelje koji bi ga mogli kritikovati. i piće sve češće postaje pribežište i olakšanje. Poneko i sam uoči da pije više i češće nego ranije i više nego drugi. Tada će ili prestati da pije ili će početi da krije tu svoju slabost od drugih. ili popije dosta a ostaje trezan. Uporedo s većom potrošnjorn alkoho la povećava mu se i otpornost — tolerancija na alkohol: da bi postigao isto dejstvo. kako bi u društvu izdržao spor tempo. međii alkoholičarima se mogu naći i osobe s izopačenim seksualnim nagonima: nisu retki homoseksualci koji u kafanama i bifeima mogu naći sebi slične. može poslužiti kao znak i opomena da se bolest približava. Razvoj bolesti. U društvu će nastaviti da ispija »ture« zajedno s drugima. Najzad. Osobe sa seksualnim problemima mogu se takode naći među alkoholičarima. Mnogi postaju impotentni zbog štetnog dejstva alkohola na polni nagon. Nekad i same spoljašnje okolnosti idu tome na ruku. Oko 20°/o svih onih koji piju alkohol ubraja se u tu kategoriju. Neka od ovih faza ostane nezapažena. 1 pored toga ne mola još uvek uviđati kuda sve to vodi. ali će imati potrcbu da između ovih popije i poneku krišom.

Ovo se alkoholičarima mu že desiti čak i onda kad nisu mnogo pili. AIi i tada učini napor. Za lekare je to važan znak da je prestala mogućnost da se ovaj može vratiti na umereno piće: nastala ]Q toksikomanija i njen put nizbrdo. Zapušta se. Pokušaji samoubistva. StariJe se dalje pogoršava zbog loše ishrane: ne samo što nema vremena da nabavi i pripremi hranu već i apetit nestaje zbog oboIjenja želuca. retko uspeju jer se vrše u alkoholisanom stanju. to ga i obeshrabruje i počinje da nipodaštava sebe kao bezvrednu i bespomoćnu osobu kojoj nema pomoći. Jedino što preostaje je lečenje. ne može ni da se obuče pre nego što popije čašicu. više iz želje da sam sebi dokaže kako još nije tako loš. kada troši velike sume da bi častio i nepoznate koji se nalaze u kafani. srećom. Posle dugotrajnog neumerenog pića smanjuje se podnošljivost.piće je sada potreba i bez njega se vi še ne rnože. To ga potresa i plaši i obraća se lekaru za pomoć. i pije još žešće. naročito ponedeljkom. a ponekad u tome i uspe. Piće je postalo najvažnije u njegovom životu. 1 na druge načine vrši opite kako bi ostvario umerenost u piću: menja vrste alkohola. zadužuje se i tone sve dublje. Ovde nije reč o nekom gubitku svesti. krije boce (i zaboravlja gde ih je ostavio). najbolji je dokaz da je u to vreme njegovo ponašanje bilo gotovo sasvim normalno. Velik broj umerenih potrošača alkohola dobija zapaljenje želuca — gastritis. kako to mnogi od njih misle. već o gubitku sećanja. Pokušaji prijatelja i porodice ostaju bez uspeha. U odmaklijim stadijumima ciroza je neizlečiva. Ali se sve svodi na to da u stvari stalno misli na alkohol. da ga može ostaviti kad god to odluči — prema tome može piti slobodno. i prestane da pije danima. ruke počinju da mu se tresu. Da nastavi s pićem — ne može. Na poslu postaje nepažljiv. . U ovom periodu može se javiti bolesna Ijubomora alkoholičara. gotovo stalno oseća muku. S ovim se ušlo i u period u kome se gubi kontrola nad pićem: i samo jedna čašica dovodi do ispijanja mnogih sle dećih. ali se neumitno vraća piću svom žestinom. Da bi se obezbedio da mu alkohol bude uvek pri ruci. kako se ponašao prošle noći. Sada počinje da se dešava nešto novo: ne seća se nekih događaja. manje da bi impresionirao ostale. Ponekad pravi gestove »kavaljerstva«. Pije i opija se i danju. Sve postaje dobar izgovor za piće. ako ga zatraži ili ga nagovore na to. može doći do trajnih oštećenja mozga. čak i mesecima. Posle ovoga nastaje stadijum hroničnog alkoholizma. Bolest je u svom punom razvoju. Ciroza jetre česta je posledica alkoholizma. da prestane — nije u stanju. radostan događaj ili neuspeh i žalost podjednako. napušta porodicu i prijatelje. Grizlica u želucu česta je u alkoholičara. Sam gastritis nije neizlečiv ako se prestane sa pićem. Nema dovoljno novca za alkohol pa pokušava da ga stekne kockom. sedmicama. otpornost na alkohol: sve manje količine alkohola dovode do teške intoksikacije. uplašen. Opija se često. često izostaje. Pre svakog posla ima potrebu da pije. a gotovo svaki alkoholičar ima teži oblik ovog oboljenja. zadovoljan što rnu je eksperiment uspeo: time je samo sebi »dokazao da može bez pića«. pravi sam mešavine. Da svest nije bila oštećena. za sve ostalo slabi interesovanje. Komplikacije alkoholizma. štaviše. Nastupi kajanja i griže savesti su samo još jedan razlog da se pije. menja mesto i vreme pića. Ponekad dođe do kobne odluke da alkohol zameni drogama i time svoj položaj pogoršava. Ako nastavi. sve do trenutka u kom se dospeva u bespomoćno stanje. kako je dospeo do kuće. Razvijaju se i bolesti zbog nedostatka vitarnina. Ujutru je uznemiren. o amneziji koja obuhvata jedan određeni deo vremena.

ranije konobar. Delirijum traje nekoliko dana. Ali. S. P. redovno se opija. Psihički poremećaji su teška komplikacija hroničnog alkoholizma. To je alkoholičarska halucinoT. 53 godine.ae se tada prvi put sazna da su alkoholičari. U sličnim okolnostima dugogodišnji alkoholičari mogu dobiti i epilepsiju. pije još od vojske (30 godina). On nastaje zbog nedostatka vitamina B). koja se može javljati za vreme uzimanja alkohola ili može biti znak apstinencije u vreme prestanka s redovnim pićem. U daljoj obradi te svoje bolesne ideje pronalazi »dokaze«. a od 23. viču na njega. Obično je reč o alkoholičarima koji su neumereno pili najmanje 10 godina. Ovde je reč o bolesti. 1 pored halucinacija rnogu da rade svoj posao i neupućenima ne daju utisak bolesne osobe.a. dobro poznata bolest hroničnih alkoholičara. psuje ih. Neki hronični alkoholičari imaju halucinacije: čuju glas koji im govori pogrdne reči. halucinacije su za bolesnika mučne i neprijatne. znoji se. prva mu je briga da popije Uz ovo mogu postojati vidne i slušne halucinacije.. Nesuglasice koje zbog toga nastaju često se završavaju tučom. Dijagnoza Nekoliko časova ili nekoliko dana posle prestanka s pićem (reč je o teš kim i dugogodišnjim alkoholičarima) javlja se ukutni tremor ruku. niti njen izgled. M. prljave kose. uznemirenje. Pre dva dana počeo da viđa sitne figurice i životinjice. . prljav. od čega pate alkoholičari. Dešava se da ne prepoznaje ni svoje najbliže. i normalna logika ne može se primeniti. u svemu ostalorn što nije u ve/i s bolesnorn Ijubomorom. drhti. Oseća intenzivan strah. može biti neupadljiv. u iznošenom kaputu. odustajanje od pića i le" čenje mogu dovesti do poboljšanja. službenik (inkasant). pauke koji su pleli mrežu po zidu. morske životinjice s pipcima sličnim algama«. svesni su da se s njima dešava nešto nenormalno i traže pomoć lekara. Zapušten. B. a to upravo i otežava da ih nagovore na lečenje. u svom radu. koji se pojačava kad pokuša da radi bilo šta. devojke male kao lutke. ruga im se i preti im. Ako bolest nije uzela rnaha.Još jedno oboljenje je veoma često u alkoholičara. koji je o sebi mislio da pije umereno TT ovom stanju doživljava strah. To je polyneuritis. Za mno. godine. U ovakvorn stanju postoje uznemirenost. Više puta zatečen kako su mu uši zapušene hartijom i krpicama da bi se branio. neprestano govori i ponaša se kao da želi da uhvati ili otera životinje koje mu se priviđaju na krevetu i u sobi. Stalno čuje glasove među kojima je prepoznao očev i lekarov glas. grde ga što je rasturio porodicu i zanemario decu da bi on »napunio burag rakijčinoma. povrede ili operacije. Da bi se »učvrstio«. kako kaže. 45 godina. »neke čupave životinjice koje šište. Dijagnoza: delirium tremens. pa i kad se oblači. Počeo da pije još od 18. Ovo se dešava kad alkoholičar prestane da pije zbog neke bolesti. nesnosne.. nije orijentisan. osećaj slabosti i poremećaj orijentacije. Inače. nedostaju mu prednji zubi. uz lečenje se smiri i za kraće vreme. Dva do tri dana posle prestanka s pićem može se javiti delirijum tremens. Patoloska Ijubomora alkoholičara obično se odnosi na bračnog druga. Nije važna starost žene u čiju vernost sumnja. a nije retko da je ova konstatacija iznenađenje i za samog bolesnika. »od prijatelja i neprijatelja«. privatni ugostitelj. Oni to doživljavaju pri gotovo čistoj svesti. lucinoza alkoholičara.

stanje koje se karakteriše oslabljenom leakcijom na istu dozu droge i potiebom da se količina doze poveća da bi sc postigao isti farmakodinamski efekt. adikcije) Toksikomanije se mogu definisati kao stanja povremene ili trajne intoksikacije koja su pogubna za ličnost i štetna za društvo. Lečenje. trudiće se da ovo prikrije izmišljenim okolnostima i pričama (konfabulacije). Ovaj poremećaj upamćivanja od nosi se na događaje koji su se desili za vreme ove bolesti. da se ne seća ničega što se nedavno desilo. Psihoterapija je ipak najvažnija. koje ima za cilj da stvara neprijatne simptome ako se pije alkohol. zbog čega se daju umirujuća sredstva. ne pokazuju apstinencijalni sindrom. dok sećanje ranije upamćenog materijala može ostati očuvano. Mnoge droge koje izazivaju fizičku zavisnost stvaraju i toleranciju. a njihove štetne posledice odražavaju se kao neurološke ili psihičke promene. Bolesnik pre svega mora da želi da se leči i da pri stane na lečenje. izuzev što osobe s navikom. upoznaje se s istom osobom po nekoliko puta itd. Tako disulfiram (»antabus«) stvara veoma velike vegetativne teškoće ako uz ovaj lek pacijent ipak pije. Nagli prekid izaziva apstinencijalne simptome. averziono lećenje. To je Wernickeova encefalopatija. ne i na one ranije. Rezonovanje je dobro. Još jedno oboljenje posledica je nedostatka vitamina Bi u alkoholičara. Poremećeno je upamćivanje svega što u sadašnjosti doživljava. ali uz to postoje i paralize očnih mišića i poremećaj ravnoteže. koji je karakterističan za toksikomaniju stepena zavisnosti. Njih karakterišu sledeće osobine: — velika potreba. s težnjom da se doze povećavaju da bi se postiglo željeno dejstvo. Fizička zavisnost posledica jc Hzioloških promena koje izazivaju potrebu da se nastavi s uzimanjem droge 1ako bi se izbegla pojava simptoma poznatih kao apstinencijalni sindrom. Do ovoga dolazi zbog oštećenja i izumiranja nervnih ćelija mozga. . U punom zamahu bolesti alkoholičar bez lečenja retko može preći na umereno i kontrolisano piće. TOKSIKOMANIJE (Narkomanije. Navika na drogu ima sve karakteristike zavisnosti. Sve droge koje izazivaju toksikomanije imaju snažno dejstvo na centralni nervni sistem. bolesti koju je opisao ruski psihijatar Korsakov.Nedostatak vitamina Bi čest je u al koholičara zbog poremećene ishrane i oboljenja želuca. Ovo može dovesti do teških oštećenja pamćenja. Primenjuje se i tzv. Tek se u dužem razgovoru primeti da brka redosled događaja. Zavisnost od droge je stanje koje nastaje posle ponavljanog uzimanja droge. Ona se razvija postepe no: najpre slabi moć rasuđivanja. težnja ili prinuda da se nastavi s uzimanjem droge. čak pravi šale i duhovite upadice i zbog toga odaje utisak sasvim normalne osobe. vitamini i dijeta za popravljanje pothranjenosti. Kad uvidi da s pamćenjem ne stoji najbolje. trankilizeri. izražavanje je sve teže i intelektualne sposobnosti uopšte propadaju sve više. — fizička i psihička zavisnost od droge. Izraz »narkomanije« nije podesan jer ovde nije reč samo o sredstvima koja imaju narkotičko već i o onim koja imaju stirnulativno dejstvo. 1 ovde inogu nastati slični poremećaji upamćivanja kao i u Korsakovljevoj bolesti. uz to zaboravlja i događaje iz skorašnje prošlosti. Najteže i neizlečivo oboljenje koje rnože pogoditi hronične alkoholičare je demencija. — razvoj tolerancije. iako psihički zavisne.

ređe intravenski i per os. može imati halucinacije. najpre besplatno. Među toksikomanima ima i medicinskog osoblja koje ima »privilegiju« da lako dolazi do droge. heroin. ubrzani su disanje i puls. zavisne i usamljene. sniženje frekvencije respiracije. Međutim. v/ želje da se uključe u društvo koje im na neki način imponuje. slično zaraznoj bolesti. Masovnost ove pojave vrši sve veći pritisak na okolinu. Dešava se često da prvo iskustvo stvori neprijatnosti. Ovo se klinički prikazuje kao povećana dremljivost. znoj i suze. Psihoanalitički gledano. smanjenjem psihičkih i fizičkih potreba i osećanjem unutrašnjeg zadovoljstva ili uzvišenosti (»high«). zapomaže za drogom. Postoje i slučajevi jatrogene toksikomanije — izazvane davanjern droge u cilju lečenja. Droga obično deluje 3—4 časa. Takve osobe postaju najlakše žrtve ove opake bolesti. Posle veselosti nastaju depresija. povraća. metadon i metadonhidrohlorid — heptanon). . Klinička slika toksikomanije različita je i zavisi od droge koja se zloupotrebljava. papaverin. gotovo svi opijati imaju slično dejstvo. Morfin i heroin najčešće se uzimaju supkutano ili intramuskularno. koža naježena kao guščija. Neki prave primitivne rastvore od smole dobijene od maka. krvni pritisak je povišen. luči slinu. temperatura može biti povišena. objasni joj se da je to od droge i da droga nije tako strašna kako su čuli. sužcne zenice. Naprotiv. derivati opijuma (morfin. zbog čcga teže da budu voljene i osećaju potrebu da se oslobode unutrašnje napetosti j straha. toksikomani su obično osobe s oralnonarcisističkim karakternim crtama koje se ponašaju na nivou neposrednog zadovoljenja potreba. a u težim slučajevima koma i smrt. posle čega im se otvoreno nudi. podstiču rnaštu i olakšavaju koncentraciju. Drugi su to uradili po nagovoru poznanika. ali drugi ipak nastavljaju. droge smanjuju seksualno interesovanje i potenciju. kodein) i sintetički preparati (meperidin — petantin i dolantin. nastaje delirijurn. što jc češće slučaj među mladima. crvenilo. zenice su mu raširene. Ako se upotrebe suviše velike doze. Ispitivanjem jedne veće grupe toksikomana nađeno je da je većina počela iz radoznalosti. izuzetno se puše (Kina). Sindrom intoksikacije odlikuje se sedativnim efektom. Obično je potrebno oko dve sedmice uzimanja terapijske doze da bi se došlo do navike koja izaziva apstinencijalne simptome kada se prestane s uzimanjem droge. zbog čega neki definitivno odustanu. Ipak su često to osobe koje su emotivno nezrele. ali se mogu svesti na neke najčešće. moralnog i intelektualnog propadanja za vreme neposrednog dejstva smanjuju intelektualne sposobnosti. Nije redak slučaj da se droga podmetne u bezalkoholno piće pa kad žrtve iskuse stanje euforije. Opijati. ona postaje sve zaraznija i za osobe koje nemaju upravo opisane crte ličnosti. kako se toksikomanija sve više širi. bacaka se i valja. Najveći broj narkomana su i pre toga bile psihički labilne osobe koje su osećale intenzivnu potrebu da budu prihvaćene i voljene. iako imaiu dezinhibiciono dejstvo na moralna osećanja i stid (slično alkoholu). Zadesna trovanja i smrt su česti među toksikomanima. Postoji i raširena zabluda da droge otvaraju vidike. Tada je bolesnik uznemiren s osećanjem užasa. strah i uznemirenost. svrab. Izuzev metadona. Umesto podsticajnog dejstva. droge i pre stanja fizičkog.Uzroci i putevi koji vode toksikornaniji različiti su. U ovu grupu droga ubrajaju se opijum. Ovaj sindrom nastaje posle 4—48 časova nakon poslednje doze droge. Ne može se govoriti o nekim posebnim tipovima ličnosti koji su predodređeni da postanu toksikomani. arterijske tenzije i temperature. i usporenjem pulsa.

posle čega nastaje osećanje bespomoćnosti. To je slika maničkodepresivne psihoze ili slična shizofreniji. nemir. daje se peroralno i ne stvara toleranciju niti nepoželjne hronične posledice. Hronični uzimaoci droge propadaju i srozavaju se. Dejstvo droge traje oko 4 časa. sharas. a opažanje vremena i prostora deformisano i prošireno. nesanica. mexicana). Govor je brz. Sedativi — hipnotici. Dejstveni princip je smolasti eksudat. postoji oštećenje pamćenja i rasuđivanja. Najčešće se uzima sušeni preparat. prostituišu. umanjuju seksualne želje i potenciju. Neposredno dejstvo ove droge jeste stanje sanjarenja s euforijom i naglašenim unutrašnjim dobrim osećanjem. rasprodaju svoju i tuđu imovinu i dolaze u sukob sa zakonom. librium. mnogi obole od hepatitisa. sliven govor. i Cannabis sativa (americana. koja se gaji na američkom kontinentu. Doze se postepeno povećavaju i osoba se nalazi u stanju koje je između intoksikacije i teških poremećaja koje izaziva prestanak uzimanja.Posle duže upotrebe droge na koži se vide brojni ožiljci od uboda i apscesi (zbog žurbe toksikomani često ne sterilišu brizgalicu) kahektični su. drhtanje. Hašiš — marihuana — jeste droga koja se dobija iz ženske biljke konopIje Cannabis indica. kasnije dolazi do midrijaze i smrti. ponašanje može biti impulsivno. Nema dokaza da se uzimanjem ove droge stvara tolerancija ili fizička zavisnost. dagga i marihuana. ali psihička zavisnost postoji. što neumitno vodi ka težim drogama (»eskalacija«). i kajanja. Izaziva najteže posledice. Metadon irna dejstvo koje traje oko 12 časova. otuda i naziv »heroin«. a krajem prve sedmice apstinencije i psihoza sa sumanutim idejama i vidnim i slušnim halucinacijama. koji se meša s duvanom i puši kao cigareta. osim njenog neposrednog toksičkog dejstva. Prema zemljama u kojima je ima droga se zove hašiš. U malim do zama deluju sedativno. Ono što je najopasnije. jačeg je dejstva. ataksiju. Trankilizeri (doriden. a s povećanjem doze ovi se znaci pojačavaju. jeste ulaženje u krug narkomanija. S jačom intoksikacijom nastaje semikoma sa suženim zenicama. a u težim slučajevima komu i smrt. dana mogu nastati epileptički napadi. Produženoin upotrebom barbiturata (ovo ne važi za fenobarbiton u lečenju epilepsije) povećava se tolerancija i nastaje fizička zavisnost. to je osećanje euforije. i 3. često nepovezan. Veće doze snižavaju rad čula. uvod ili »predjelo«. meprobamat. Bolesnik može izvršiti samoubistvo u takvom stanju ili može umreti zbog trovanja. Ceste su zastrašujuće halucinacije. u srednjim hipnotički a u velikim dovode do narkoze. zatim u toku 2. Žbog toga se upotrebljava za lečenje opijatskih toksikomanija kao zamena za drogu. Kada se jave blagi znaci. valiurn) u većim dozama izazivaju smanjenje psihičke aktivnosti i budnosti. povišen krvni pritisak u ležećem i snižen u uspravnom položaju. respiratornom depresijom. Ovo stanje traje nekoliko dana. krivice. straha. često od tuberkuloze pluća. a pored euforije stvara i osećanje snage i podstiče na agresivnost. Heroin je polusintetski derivat morfina. Psihoza (kanabispsihoza) nastaje u osoba koje duže vreme upotrebljavaju ovu drogu. s pojavom nistagmusa. strah. bede. V ovu grupu ubrajaju se barbiturati s kratkim i srednje dugim dejstvom. opuštanja. bhang. Simptorni apstinencije javljaju se posle 24 časa od uzirnanja poslednje doze: slabost. . ganja. dizartrije i ataksije. javljaju se halucinacije i iluzije. koja se gaji u Aziji. ali mogu ostati i trajne posledice.

Kako se doze povećavaju zbog tolerancije. egzoftalmus. Kokain je prototip droge koja stimuliše centralni nervni sistem. U umerenim dozama izaziva osećanje prijatnosti. Zbog stvaranja osećanja prijatnosti (uklanja zamor i sanjivost) zloupotrebljavaju ga vozači. studenti i radnici u noćnim smenama. glavobolja. vidnim. Uzirna se gotovo uvek per os. methadrin i preludin). Uzima se peroralno. LSD—25 (dietilamid lizergične kiseline) ubraja se u droge psihedeličnog tipa. depresivno raspoloženje. uzrokuje nesrećne slučajeve. Uzima se ušmrkavanjem ili intravenski. Tolerancija se razvija vrlo brzo i dnevna doza može se povećati na nekoliko stotina puta veću od terapijske. Kokain se retko uzima sam. u najtežim slučajevima čak i svakih 10 minuta. proširene zenice. Mogu se javiti psihotička stanja sa sumanutim idejama. ili povremeno. Ne postoji psihička ili fizička zavisnost. a slično dejstvo ima ritalin. osećanje prijatnosti zamenjuje se impulsijama i agresivnošću. zbog čega je toksikomani uzimaju više puta dnevno. fini tremor. pogrešno procenjujući svoje moći. mada se javljaju simptomi psihičkog reagovanja na nedostatak droge. obično 1—2 puta. zbog čega žrtva ponavlja dozu. koma. strah. Naglo oduzimanje droge izaziva sindrom letargije i depresije.Stimulatori nervnog sistema. Kokainski toksikomani stiču psihičku zavisnost. desoxyn. zbog čega. Toksikoman je uzima radi pojačane euforije i lažnog osećanja pojačane psihičke i fizičke snage. Fizička zavisnost se ne razvija. taktilne halucinacije. Najvažniji predstavnik ove grupe je amfetamin i njegovi derivati (dexedrin. Česti su dijareja. utisak pojačane psihičke aktivnosti i fizičke snage. slušnim i taktilnim halucinacijama. češće u kombinaciji s opijatima. Psihička zavisnost može se razviti već pri terapijskim dozama. posle čega nastaje zamor. Hronični toksikomani mogu imati sumanute ideje proganjanja. Dejstvo joj traje 8—12 časova. u čiju se grupu ubrajaju i meskalin i psylocybin. jer stvara osećanje prijatnosti i dobrog raspoloženja. ponekad s preokupacijom samoubistvoin ili izvršenjem samoubistva. gljivice Ergota. U medicini se upotrebljava kao stimulativno i antidepresivno sredstvo još od 1920. ali može biti praćeno i razdražljivošću. Pored ovih halucinacija postoji i poremećaj teles . nauzeja. gubitak apetita i nesanica. delirijum. a u terminalnom stadijumu konvulzije. retko postoji i hronična intoksikacija. zbog čega je postala privlačna za neproduktivne slikare i kvaziintelektualce. zastoj disanja i smrt. a teži toksikomani primenjuju ga intravenski. dok se tolerancija razvija brzo. Zbog ovih poslednjih u stanju je da iglom kopa po koži i vadi »insekte«. nauzeja.. zbog čega su je Indijanci Južne Amerike upotrebljavali kao sredstvo za povećanje fizičke izdržljivosti. Tolerancija se takođe ne stvara. Dobija se 'u. god. ali ne i fizičku i ne do biju apstinencijalni sindrom. Droga se brzo razara u organizmu. iluzije i vidne. često vrlo slična shizofreniji. depresija je sve jača posle prestanka dejstva droge. naročito karakteristične. iako nije amfetamin. a jedno vreme je amfetamin i preludin upotrebljavan za redukovanje telesne težine jer umanjuje apetit. povraćanje. a posle prestanka dejstva droge depresivna stanja sa sumanutim idejama. Fizički znaci dejstva amfetamina su ubrzan puls i povišen arterijski pritisak. a opis vidnih živo obojenih halucinacija imao je velik publicitet. slušne i. rasuđivanje postaje slabije i pogrešno i pamćenje biva oštećeno. Znaci akutnog trovanja kokainom su: proširene zenice.

a mogu postojati i sumanute ideje proganjanja ili teška delirantna stanja. psiholog. Sigurno je da LSD stvara prolazne. . afekt straha ili depresije. osećanje snage i svemoći (poznata su ubistva i nesrećni slučajevi zbog pokušaja letenja s krova i prozora). koji je kasnije zbog kriminala (fabrikacija droga. širenja narkomanije među studentima i prodaja droge) osuđen na više godina robije.ne sheme i orijentacije. a postoje dokazi da šteti razvoju fetusa i stvara monstrume. Jedan od propovednika LSDa bio je izvesni američki profesor univerziteta. ali i trajne psihoze. agresivnost.

porodice ili onih koji bliže poznaju bolesnika (heteroanamneza).PSIHIJATRIJSKI PREGLED Prilikom obavljanja psihijatrijskog pregleda lekar najpre mora steći poverenje pacijenta. Za prvu orijentaciju o bolesti mogu najbolje poslužiti glavne tegobe koje pacijent navodi. Lekar mora pokazati poštovanje prema nje govoj ličnosti. a za bolnicu kao dokumentacija koja može poslužiti i kao materijal za istraživanja. Pregled. bračno stanje. bez obzira na to da li bolesnik ima uvida u svoju bolest ili nema. samoubistvima. vidaju se u shizofrenih . o njegovoj reakciji na polazak u školu.. Istorija bolesti mora sadržati generalije o pacijentu: njegovo ime i prezime. o uslovima u porodici (emocionalna klima. odnosi roditelja). umokravanje u snu. Ako dobijeni podaci nisu realni. odnosu prema radu i kolegama na poslu. da li je imao noćne more. ne sme mu protivrečiti niti se upuštati u raspravljanje. — Već na prvi pogled može se steći izvestan utisak na osnovu samog bolesnikovog izgleda: zapuštenost. ili. zanimanje. rođacima). ukočeno držanje. Zbog toga je potrebno pustiti pacijenta da stvari izla že spontano i samo povremeno diskretno intervenisati. ambiciji. roditeljima. pocepan i prljav lekar sigurno mora izazvati sumnju da su se s njirn zbile ili zbivaju krupne psihičke promene. poslužiti kao merilo za upoređivanje. njene kulturne i ekonomske karakteristike. da li je bio izolovan od de ce. godine. Porodična anamneza može pružiti značajne podatke o naslednim bolestirna (slične bolesti među braćom i sestrama. mesto u kome je rođen i ono u kome živi. sumnjanje ili poremećaje mišljenja (u svakom slučaju kada je reč o psihotičnim bolesnicima) treba uzeti podatke o bolesti od rođaka. Važno je poznavati i sredinu iz koje je potekao. njegovo školsko obrazovanje. Njih treba navesti pacijentovim rcčirna. Zbog toga ne treba uvek doslovno zapisati sve što bolesnik kaže: podatke treba organizovati i dati im smisao koji je ispitivač stekao. druženju itd. i pokazuju. pak. loša lična higijena. Ovi podaci unose se u istoriju bolesti kao dokument o bolesnikovom stanju. pol. zapušava uši. ilustrujući ih ipak karakterističnim simptomima. 0 sadašnjoj bolesti možemo tako đe dobiti podatke od pacijenta. da li je bio vaspitavan strogo. Cesto je neophodno ispitivati pacijenta nekoliko časova čak i u više navrata (kada je reč o hospitalizovanom bolesniku). kako bi se osvedočio u njegovo sniženo reagovanje i neuviđavnost. npr. podatke o njegovom psihomotornom razvoju. kakav je bio kao odojče (gotovo svako je o tome dosta čuo od roditeIja). ili nakinđurenost. Ovo je potrebno za kasnije lečenje istog bolesnika. Anamneza. Neobičan stav. Izuzetne su situacije kada lekar dolazi do zaključka da treba da izazove pacijenta. Iz kasnijeg života važni su podaci o braku. doslovno citirajući neke pacijentove iskaze. U prvom slučaju to može biti dobar dijagnostički putokaz. Pacijentovo držanje može da ukaže na njegovo neobično doživljavanje: pacijent koji se okreće kao da osluškuje ili. Neobrijan. napade besa. prikladan izgled koji se od osobe jedne određene sredine može očekivati. cerernonijalno rukovanje. prornenaina radnih mesta. verovatno ima slušne halucinacije. alkoholizmu. naprotiv. u drugom će to biti podatak koji može kasnije kada se njegovo stanje izmeni. kakav je uspeh postizao u školi — sve to rnože dati sliku o ličnosti pre početka bolesti. Lična anamneza sadrži podatke iz pacijentove prošlosti od rođenja.

doručak?. Pri tom je važno i da 11 njegovo osećanje i raspoloženje odgovaraju situaciji i sadržaju njegovih misli ili odudaraju od toga. datumi rođenja dece? Pitanja rnoraju odgovarati psihičkom stanju i obrazovanju bolesnika. kako se zove bolnica?) i prema ličnostima (zna li ko je on. na mesto (zna li gde se nalazi. Afektivno stanje (raspoloženje) može biti depresivno. prete ili se rugaju. paničan. pacijent obično ponovi poslovicu drugirn rečima umesto odgovora. Čudno i neodgovarajuće raspoloženje viđa se u shizofrenije: na pogrebu najbližeg oboleli rnože biti veseo ili ravnodušan. šta znači poslovica: ko drugome jamu kopa sam u nju upada?). šta je pročitao u novinama? Pamćenje ranijih događaja: datum rođenja?. Izraz lica može odavati i strah. besan. opšte znanje i sposobnost apstraktnog mišljenja. kada se oženio—udala?. bekstvo ideja. zna li ko je ispitivač?. da li ste bogati?. iznenadne provale afekta takođe su katatoni fenomeni u shizofrenije. da nabroji 4 ili 5 reka. Upamćivanje i neposredno sećanje ispituju se tako što se naloži da se upamti ime neke osobe ili neki datum. Poremećaji opažanja najčešći su kao slušne halucinacije: obično su to glasovi koji nešto poručuju. eksera i šina?. da li ste poznata ličnost?. ko ga je doveo?. ili miran i nezainteresovan. Orijentacija se ispituje u odnosu na vreme (datum. Važno je i da li intenzitet tog afekta odgovara situaciji. Grimasiranje. ili mutizam — prestanak govora). 0 inteligenciji se može steći utisak za celo vreme razgovora. uplašen. Za ispitivanje senzorijuma ispitujemo orijentaciju. mesec i godina kada je došao u bolnicu). da se posle 5 i 20 minuta ispita šta se upamtilo. bolesnik može biti napet. prosto računanje i brojanje (ovo može značiti i nedovoljno obrazovanje i znanje). pamćenje skorašnjih i starih događaja — sposobnost upamćivanja. koji je vaš pravi položaj?. Skorašnje pamćenje: kada je sti gao?. Fond znanja i inteligencija.orijum je stanje svesti i sposobnost pravilnog shvatanja okoline. imate li natprirodne sposobnosti?). Ispituje se opšte znanje: glavni gradovi. Može se tražiti i da bolesnik upamti 3—4 cifre koje mu se polako diktiraju. a sadržaj njegovih misli takođe je tužan ali je intenzitet tuge veći i ne odgovara situaciji. Ijutito. Sadržaj mišljenja može biti izmenjen. godišnjim dobima itd. nešto o letini i poljskim radovima (ako je sa sela). da li vam se vid tako izoštrio da vidite i ono što drugi ne vide? Za halucinacije mirisa i ukusa može se pitati da li u jelu oseća neki neobičan miris ili ukus. gde je učio školu?. mogu mu se postaviti oprezna pitanja (imate li neprijatelja?. Ijutnju ili ushićenje. Nekad ih bolesnik ne iznosi spontano i moraju se postavljati pitanja: da li se desilo da vas je neko pozvao a kad ste se okrenuli nije bilo nikoga?. . Kada je apstraktno rnišljenje oštećeno. razlika između vina i vode?. Depresivni bolesnik je tužan. da nabroji republike. Formalni poremećaji mišljenja vide se iz spontanog izlaganja bolesnika (preopširnost. Bolesnik s prostom shizofrenijom (schizophrenia simplex) ima plitak i prazan afekat. a ne halucinaciju! Sem. Pozitivan odgovor može značiti i sumanutu ideju trovanja. sa sumanutim idejama proganjanja. kako je došao?. ženino devojačko prezime?. Kada bolesnik ne želi da iznese svoje misli. veličine ili propasti itd. šta je jeo za ručak. zadovoljno) ili preterano veselo. salata od reči. Može se ispitati sposobnost stvaranja zaključaka (šta je zajedničko između noža. čujete li neke poruke preko skrivenih aparata i zvučnika? Optičke halucinacije se mogu otkriti odgovarajućim pitanjima: vidite li neobične stvari?. da li vam rade o glavi?. da navede ime naše zemlje.bolesnika. euforično (srećno. poznaje li osoblje u bolnici?). inkoherentnost mišljenja. kada se zaposlio?.

moraju se obaviti i dopunska ispitivanja. da mu je potrebno lečenje. precrta samo slovo »a« ili slo vo »b«. seksualna ili psihološka zlostavljanja Ratni stresni faktori (stresori) Osobe koje zbrinjavaju žrtve tokom traumatskih situacija su također izloženi riziku od PTSD-a • • • • pripadnici Hitne pomoći policija vatrogasci doktori/sestre 2. eventualno i da je »nervno« ili »živčano« bolestan. Uviđavnost ne mora značiti poznavanje uzroka bolesti već samo uviđanje pacijenta da je bolestan.PTSD 1. a ako rezultati pregleda ukazuju da je to potrebno. pa se prema broju grešaka ocenjuje pažnja. ili dva slova. PTSD: UVOD Traumatski događaji . Svaki psihijatrijski bolesnik mora biti pregledan neurološki i internistički.Pojedinačni ili ponovljeni. Potrebno je obaviti i rutinske laboratorijske analize. Fizički pregled. DIJAGNOSTIČKI KRITERIJ .Pažnja i koncentracija mogu se oceniti za vreme celokupnog pregleda. zatim od ostatka ponovo 7 i tako dalje (za ovo je potrebno i izvesno znanje računanja) ili da nabroji mesece unapred. Može se dati i da oduzima sukcesivno 7 od 100. POST-TRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ . recimo iz novina. Žrtva ili svjedok: • • • • • • Nesreće Prirodne katastrofe Akutna oboljenja Akti terorizma Fizička. Jedan od načina ispitivanja je zadatak da se u jednom tekstu. To niože biti i shvatanje sopstvene situacije uopšte (zbog čega se nalazi u bolnici) itd. a zatim obrnutim redom (ili da broji od 1 do 20 i od 20 unazad do 1).

ili prijetnju fizičkom integritetu sebe ili drugih. 2. 5. ili percepcije. osoba je iskusila. Napomena: Kod mlađe djece. misli. odgovor osobe uključuje intenzivan strah. 3. ponašati se ili osjećati kao da se traumatski događaj ponovio (uključujući osjećaj ponovnog proživljavanja. Napomena: kod djece umjesto gore navedenog može biti izraženo dezorganizirano ili uzrujano ponašanje. Napomena: kod djece mogu postojati strašni snovi bez prepoznatljivog sadržaja.1) 309. bespomoćnost ili prestravljenost. uključujući slike. 2. Napomena: Kod mlađe djece.Dijagnostički kriterij za ICD-10 (F 43. rekurentno i intruzivno zabrinjavajuće sjećanje na događaj. fiziološka reaktivnost na izlaganje internim ili eksternim događajima koji simboliziraju ili podsjećaju na aspekt traumatskog događaja.81 Post-traumatski stresni poremećaj A Osoba je bila izložena traumatskom događaju gdje je bilo prisutno oboje dolje navedeno: 1. intenzivna psihološka zabrinutost kod izlaganja internim ili eksternim događajima koji simbolizuju ili liče na aspekt traumatskog događaja. disocijativnu retrospektivu epizoda uključujući one koje nastaju buđenjem ili u opijenom /intoksiciranom stanju). halucinacija. kao što je indicirano sa tri ili više od dolje navedenog: . 4. C Perzistentno izbjegavanje stimulusa povezanih sa traumom i kočenje opštih osjetila (nije bilo prisutno prije traume). može biti prisutna igra koja se ponavlja a u kojoj su izražene teme ili aspekti traume. iluzija. B Traumatski događaj se perzistentno ponovo preživljava na jedan ili više navedenih načina: 1. bila svjedok. rekurentni distresni /zabrinjavajući snovi o događaju. može se javiti traumatski-specifično ponovno odigravanje. ili je bila suočena sa događajem ili više njih koji uključuju stvarnu smrt ili prijetnju smrću ili ozbiljne povrede.

Akutno: trajanje simptoma kraće od tri mjeseca. 4. . 2. brak. primjetno smanjen interes ili učešće u značajnim aktivnostima. pretjerano iznenađen odgovor. kao što je indicirano sa dva (ili više) od dolje navedenog: 1. Specificirati ukoliko: 1. ne očekuje da će imati karijeru. mjesta ili ljudi koji bude sjećanja na traumu. 5. 6. 3. E F Trajanje poremećaja (simptomi u Kriteriju B. C i D) je duže od mjesec dana Poremećaj uzrokuje klinički značajnu zabrinutost ili pogoršanje u socijalnim. radnim ili drugim bitnim područjima funkcionisanja. poteškoća da zaspi ili nastavi spavati. poteškoća pri koncentraciji. 4. hiper-opreznost. 2. napori da se izbjegnu misli. 3. D Perzistentni simptomi povećanog uzbuđenja (nisu bili prisutni prije traume). 7. djecu ili normalni životni vijek). osjećaji ili razgovori povezani sa traumom. iritabilnost ili napadi bijesa. osjećaj izgubljene budućnosti (npr. nemogućnost da se prisjeti važnog aspekta traume.1. nesposobnost za osjećaje ljubavi). smanjen rang afekata (npr. 5. osjećaj odvojenosti ili otuđenja od drugih. napori da se izbjegnu aktivnosti.

PTSD: SIMPTOMI I MANIFESTACIJE Simptomi i Manifestacije Kognitivni • • • • • • • • • intruzivna sjećanja oštećenje memorije poteškoća u koncentrisanju. polet. žrtve će učiniti sve da prežive.. smrzavanje.. nestrpljivost nesanica. nepovjerenje prema drugima predviđanje nesreće hiper budnost. Ali te vještine opstanka postaju sa vremenom slabo odgovarajuće i slabo efikasne.. Reakcije na traumu • • • Borba. Normalan odgovor na traumu sa kliničkim manifestacijama PTSD-a. Hronično: trajanje simptoma je tri mjeseca ili duže.2. Specificirati ukoliko: Sa zakašnjelim nastankom: ako je nastanak simptoma najmanje 6 mjeseci nakon stresora. 3. traje manje od jednog mjeseca. 3.. hiperventilacija Behivioralno/ponašajno i fiziološko . noćne more palpitacija.stresni poremećaj: počinje u prva dva dana: mora trajati više od dva dana. Akutno . nepažljivost samo-kriticizam zabrinutost.

ljutnja plakanje. povlačenje. dijareja. ponavljajuće djelovanje izlivi bijesa emocionalno ponovno doživljavanje događaja iritabilnost. EPIDEMIOLOGIJA Modeli «Zapadnog personaliteta» • • • Mnoge od početnih studija rađene su na Amerikancima (Sjeverna Amerika): civili i ratni veterani iz Koreje i Vijetnama. bezvrijednosti Promjene identiteta Simptomi moraju izazvati klinički značajno zabrinjavanje /distres i oštećenje. . Inače su subjektivni. rada osjećaj prožimajuće nerealnosti osjećaji neadekvatnosti. nisko samo-poštovanje gubitak kontrole • • • • • osjećaj izgubljene budućnosti nepovezanost sa prošlošću otuđenje od sebe. glavobolja kompulzivno. 90% opšte populacije bilo je izloženo traumatskom događaju tokom života. drugih. Kod prosječno 20% žena i 8 % muškaraca izloženih takvim događajima razvije se PTSD. tuga krivica. mučnina. nesvjestica ukočenost.• • • • • Afektivno • • • • • drhtanje. bez očigledne promjene u funkcionalnom statusu.

9 23.8 15. Tuzla – 70% De Jong et al (2001): Njemačka 1.8%.6% sa PTSD-om.6% u psihološkom tretmanu % Rizik za PTSD • • • • • Silovanje Ozbiljan fizički napad Drugi seksualni napad Ozbiljna nezgoda/povreda Pucanje/ubadanje 49. 55% asimptomatičnih još uvijek taj način.7% u medicinskom tretmanu. Gaza 17.2% asimptomatični o 1999: Od preostalih.4%. Etiopija 15. Bosna 94% Rosner et al (2003): Sarajevo – 18. De Jong et al (2001): Izbjeglice sa prostora Bosne i Hercegovine u hrvatskom izbjegličkom kampu. Alžir 37. 43% i 23% prvobitno dijagnosticirani sa depresijom ili PTSD-om respektivno.4 . Kambodža 28. nastavljaju da ispunjavaju DSM-IV kriterij.3%. 20.6% od slučajno izabranih. 38. o 1996: 5. depresije ili oboje.• kod više od 50% takvih sa PTSD-om razvije se hronični tok.6% sa depresijom. 45% još imaju simptome PTSD-a.7 16. 18.4% Allwood et al (2002): Djeca – Kambodža 50%. Weine (1998): 65% Izbjeglica sa prostora Bosne i Hercegovine u Sjedinjenim Američkim Državama. Međunarodne studije • • • Etno kulturni obziri postaju sve više značajni. Kuvajt 70%. 32.8%. 16% prethodno asimptomatičnih imali su simptome psihijatrijskog poremećaja (uglavnom depresija) • • • • Schei et al (1999): Žene – Zenica 53%.0 31.6% sa PTSDom i depresijom i 55.

9 27. PSIHIJATRIJSKA I MEDICINSKA KO-MORBIDNOST SA PTSD-OM Muškarci (%) Zene (%) 51.5 0.3 10.• • • • Iznenadna. narcističko ponašanje Mladost • • • • • • • Niska inteligencija Slaba edukacija Slabo socijalno-ekonomsko stanje Ograničene vještine savladavanja situacije Rana porodična disfunkcionalnost Ograničene društvene podrške Ozbiljnost traumatskog doživljaja o Prolongirano ili ponovljeno izlaganje o Osjećaj ranjivosti i gubitka kontrole • • • 6. depresije.4 7.0 Zloupotreba alkohola/ovisnost Depresija Poremećaji ponašanja . neočekivana smrt u porodici ili prijatelja Bolest koja prijeti životu djeteta Svjedok ubistva ili ozbiljne povrede Prirodne katastrofe 14.8 FAKTORI KOJI POVEĆAVAJU PODLOŽNOST PTSD-u Faktori Koji Povecavaju Podloznost PTSD-u • • • • Seksualno ili drugo zlostavljanje u djetinjstvu Ženski rod Prethodno ili ko-morbidno psihijatrijsko stanje Porodična anamneza anksioznog poremećaja.9 43. zloupotrebe supstanci Karakteristike ličnosti: introverzija Poremećaji ličnosti: anti-socijalno.9 47.3 3.3 48.

hipertenzija.0 0.1 Opci • • • • • • • PTSD je visoko neprepoznat u opštoj medicinskoj i psihijatrijskoj praksi. Ljekar: mora misliti o mogućnosti za PTSD-e. PITAJTE: o traumatskim događajima. PUD 34. Glavna prepreka dobroj evaluaciji je IZBJEGAVANJE.0 28.Zloupotreba lijekova Obične fobije Socijalne fobije Više puta pokušavana samoubistva kod oba spola Veći rizik od hroničnih medicinskih bolesti: astma. smanjeno blagostanje. Pacijenti mogu biti prisutni na više načina: u kancelariji prateći nedavnu traumu. psihijatrijski. dnevne aktivnosti i radnu sposobnost Smanjena vitalnost.5 0. somatično i samo-dijagnosticirano. Pacijent može vješto minimizirati ili negirati simptome da završe intervju sa ljekarom.0 0. niska zaposlenost Negativan uticaj na lične veze. .4     7. POBOLJŠAVANJE DETEKCIJE PTSD-a 8. FUNKCIONALNO POGORŠANJE SA PTSD-om • • • • Radno i socijalno pogoršanje Fizička ograničenja. mentalno zdravlje i socijalno funkcionisanje u poređenju sa glavnim depresivnim poremećajima i opsesivnokompulzivnim poremećajima 8. Nemojte imati pretpostavke o njihovim značenjima ili uticajima.0 29. Evaluirati u okolini sigurnoj za pacijenta.

Osjećali ukočeno ili otuđeno od drugih osoba. užasno ili uznemiravajuće da ste prošlog mjeseca . Imali noćne more o tome ili mislili o tome kada to niste željeli? 2.3 PTSD: diferencijalna dijagnoza Psihotični poremećaj PTSD se može prezentirati sa halucinacijama ali veoma rijetko . pozovite članove porodice da učestvuju u kratkoj diskusiji i angažujte njihovu pomoć kod praćenja. Veoma se trudili da ne mislite o tome ili skrenuli sa puta da bi izbjegli situacije koje bi vas podsjetile na to? 3.• • • • • • • • PITAJTE: da li se traumatski događaji nastavljaju u pacijentovom životu. Bili konstantno na oprezu.uzbuđujuću stavku (Stavka #3) 8.. aktivnosti ili okruženja? Da Da Da Da Ne Ne Ne Ne Sadašnje istraživanje predlaže da se rezultati PC-PTSD-a trebaju smatrati «pozitivnim» ako pacijent odgovara sa «da» na bilo koja dva pitanja ili na jednu hiper. Ako je moguće. Ako je pacijent pozitivan na PTSD. Organizovati praćenje. eksplicitna provjera suicidnih pomisli. objasnite zašto vas rezultati screeninga vode da preporučite dalju evaluaciju i/ili tretman. imate odbrambeni stav ili lako iznenađeni? 4. Razgovarajte o rezultatima screeninga sa pacijentom.. Ako se čini da pacijent ima PTSD. Informišite pacijenta o tome da traumatski događaji i tuga koju oni uzrokuju može imati važne efekte na tijelo i duh.2 Primarna Njega – PTSD Provjera U svom životu. 1. 8. Ohrabrite pacijenta da izrazi zabrinutosti koje bi mogli imati u vezi sa dobijanjem tretmana. da li ste ikada imali iskustvo koje je bilo tako zastrašujuće.

da bi se • preživjeli osjetili saslušanim. Bipolarni poremećaj Veći poremećaji Ostali anksiozni poremećaji PTSD pacijenti nemaju iskustvo prolongirane euforije ili ekspanzivnih raspoloženja. Slušati bez osuđivanja.1 Uvod DA • NE Uvijek potvrditi i opravdati osjećaje. Ostali anksiozni poremećaji i PTSD dijele brojne karakteristike npr.varkama ili formalnim poremećajem mišljenja. zahtjeva upornost i strpljenje. socijalni i duhovno.. • Osigurajte da pacijent razumije da nisu ludi i da nisu slabi. • Ne okrivljavati ili osuđivati ih zbog njihove zabrinutosti /distresa. opsesivne poremećaje mišljenja. shvaćenim i poštovanim. .. To znači graditi dobar ljudski život sa ostalim. 9. Ne odustajati (ne odbacivati ih) ili gajiti osjećaj beznadežnosti.Ne očekivati od onih koji žive u vezama u kojima ima zlostavljanja da odu odmah. Ne konfrontirati se. PTSD: TRETMAN 9. Oporavljanje je sporo. nije lako ili bezbolno. Ohrabriti promjene ponašanja dok u • isto vrijeme opravdavate tugu.. agorafobiju. Izlječenje je psihološko. Generalizirani osjećaji krivice su tipičniji za primarne depresije. Procjenite spremnost da promjeni • zdravstvene rizike i samodestruktivno ponašanje. Identificiraj veze i pozitivne vještine • savladavanja. napade panike. Često PTSD pacijenti dobiju sekundarnu depresiju. • • • • ..

Dobrobiti tretmana su održivi dugoročno. .. Ne odsjecaju osobu od svijeta i njih samih. onda to i uraditi.. Dobri lijekovi • • • • • • Poboljšavaju nešto za osobu. Niža stopa odustajanja nego kod tretmana lijekovima (14% naprema 36%) PTSD: TRETMAN: FARMAKOTERAPIJA 10...1 Opća razmatranja Ukoliko su simptomi dovoljno oštri da odobravaju tretman. Ne vode zloupotrebi. Uzrokuju nekoliko podnošljivih sporednih efekata. Protokol psihološkog tretmana će biti produktivniji ukoliko ometajući simptomi/manifestacije manje remete pacijentov život. Ne mogu biti lako korišteni za samoubistvo. nedostaju studije vezane za tretman lijekovimat. terapije 9.2 PTSD: Tretman protokoli Farmakoterapeutski Psihoterapeutski • • Spremnije dostupni.• Ne postoji jedan tip konzistentno efektivan za sve. Ne zahtjevaju nalaz krvi.

Uzrokuje mini sindrom povlaćenja (apstinencijalni simptom) između doza. MAOI's. . carbamazepine.3 PTSD: Tretman – SSRI's (Selektivni Serotinin Re-Uptake Inhibitori) • Svi se daju jednom dnevno.5-5 mg/dan Dug polu život: 20-46 sati Kratak početak djelovanja: 20-60 minuta Maksimalno dejstvo dosežu : 1-4 sata Trajanje djelovanja: 6-12 sati Clonazepam Aktivni metoboliti se mogu akumulirati kod pacijenata sa disfunkcijom bubrega/jetre • • • • • 10-100 mg/dan Dug polu život: 20-50 sati Kratak početak djelovanja: 30-60 minuta Maksimalno dejstvo dosežu: 1-2 sata Trajanje djelovanja: 12-24 sati 10. lithium). Uzrokuje kratkoročni gubitak pamćenja.10.2 PTSD: Tretman – Benzodiazepini Riziki • • • • • Izbjegavati osim za kratkoročni tretman urgentnih situacija. Uzrokuje dezinhibiciju. • Efektivniji od bilo koje druge terapije lijekovima (TCA's. Visiki rizik psihološke ovisnosti. • • • • • Diazepm 1.

54% onih kod kojih je izostao odgovor u toku 12 sedmica pokazali su poboljšanje tokom nastavka tretmana. Cilj je da se prekine veza između znakova povezanih sa traumom izbjegavajuci anksiozne odgovore koji su tipični za PTSD. Terapeutski proces poslije vodi samo-procjeni. • • • • . ići sporo.. • Jedna studija pokazuje 25% smanjenja simptoma i 31 % povećanja QOL u 12 sedmica. Terapeutski proces započinje sa identifikacijom iskrivljenih percepcija i načina razmišljanja koji uzrokuju ili doprinose pacijentovim problemima. procjenjujući odgovore (reakcije) svakih 1-2 sedmice i povećavajući dozu ukoliko je potrebno. Voditi pacijentov detaljan karton. kontroli negativnih misli i osjećanja. • Jednako efektivni u kontroliranju svih PTSD simptoma.• Blaži i rijeđi antiholinergični i kardiovaskularni sporedni efekti (bolji za gerijatrijske pacijente). ažurirana procjena vanjske situacije i pacijentovog ličnog emocionalnog stanja. • Doziranje: početi nisko. • Tretirati najmanje 12 mjeseci. u vremenu od bar 8 sedmica.. • Korištenje u trudnoći i tokom dojenja: Nema poznatih tertrogenih efekata. Fokusirati se na pacijentovu sadašnju situaciju. pozitivnom mišljenju o sebi. može doći do sindroma povlačenja kod novoređenčadi TRETMAN PTSD-a: PSIHOTERAPIJA Kongitivno-Bihevioralna terapija (individualna/grupna/po rodična) • Zasnovana na principu da loše prilagođeno raspoloženje i ponašanje mogu biti promjenjeni mjenjajući iskrivljene ili neodgovarajuce načine razmišljanja sa načinima razmišljanja koji su zdraviji i realističniji. • Međutim.

Terapija izlaganja Terapija igrom Menadžment anksioznosti • • • • • • • Imaginarna i In Vivo. Hipnoterapija Psihodinamična terapija (Psihoanalitička terapija) • • Pretpostavlja da podsvjesno drži osjaćaje koji su previše bolni da bi se s njima suočili. Pronalazač je sada zove: Terapija reprocesuiranja. negativna mišljenja uzrokovana nesrećom i nove misli koje pacijent želi da ima. EMDR ( Procesuiranje desenzitizacije pokreta oka) • • • • • • • • PTSD: ZAKLJUČAK . zvuk alternira od uha do uha. i čak naizmjenični pokreti mogu djelovati kod pacijenta. Vježbe relaksacije. EMDR je bio baziran na pokretima oka koji su načinjeni kao odgovor na pokrete prstiju terapeuta koji ih je pomjerao brzo naprijed i natrag ispred pacijenta tokom terapijskog razgovora. da bi ih oni mogli doživjeti i shvatiti. Vježba smopouzdanja. Vježbe disanja. lijevu i desnu. Zaustavljanje misli. Pronalazač je sada mišljenja da su pokreti očiju nepotrebni. Cilj je da pacijenti iznesu na površinu njihove prave osjećaje. Pronađena 1987. Izgleda da je ključ naizmjenična stimulacija obje strane mozga. Kontroverzna. Neki je zovu oblikom CBT ili terapijom izlaganja. Na početku. Spojiti ruke. Terapeut traži od pacijenta da vrati u misli traumatsku situaciju na kojoj pacijent želi da radi. Pozitivno mišljenje i govor o sebi. Djeca.

• PTSD je prevalentan u kliničkom okruženju a u njemu se može i tretirati. Psihoterapija je tretman prve linije za PTSD. • • a. • Edukacija i savjetovanje sa podrškom bi trebali biti pruženi svim pacijentima koji su doživjeli traumu s ciljem prevencije PTSD-a. • Pacijenti sa PTSD-om često pokazuju predominantne somatske simptome. • • PTSD ima biološku utemeljenost. SSRI's su efektivni lijekovi prvog izbora / prve linije u terapiji PTSD- . Komorbidni medicinski i psihijatrijski poremećaji su česti.

fiziološki. «shizofrenogena majka». anatomsko-morfološki.). biohemijski. prodromalna faza (karakteriše se povlačenjem iz društva. spavaju u sobi sa roditeljima do kasne adolescencije). sumanutih ideja. neobičnim ponašanjem. što može da traje od nekoliko dana do više mjeseci). a afekat je neadekvatan ili otupljen. a vjerovatno nastaju kao posljedica patoloških procesa u limbičkom sistemu. povlačenje u sebe i socijalnu izolaciju.Bolesnici su bistre svijesti i očuvanih intelektualnih funkcija. čudnim vjerovanjem. nepoznate etiologije. Rezidualna faza ima simptome kao i prodromalna. U nastanku shizofrenije značajnu ulogu igraju biološki i psiho-socijalni faktori (genetski. životni stresni događaji itd. zapuštanjem lične higijene. aktivnom i rezidualnom fazom. razdražljivošću i depresijom. Početak bolesti Najveći broj shizofrenika imaju početak bolesti u kasnoj adolescenciji ili ranoj fazi zrelog doba.Negativni simptomi nastaju kao posljedica patoloških procesa u prefrontalnom korteksu. Početna klinička slika Klinička slika shizofrenije se manifestuje akutnom. Akutna faza se javlja kao: -trema (karakteriše se anksioznošću. RAZVOJ KLINIČKE SLIKE Premorbidna ličnost Većina shizofrenih bolesnika u periodu prije pojave bolesti pokazuju: -krajnju zavisnost (npr. -podmukla. čulnim obmanama. a tok oboljenja se karakteriše periodima pogoršanja i remisijama. nedostatkom inicijative itd).Bolest je hronična. -asocijalno ponašanje. -stidljivost. Aktivna faza se karakteriše pojavom halucinacija. oštećenjem mišljenja i emocija. gubitkom inicijative. za muškarce i kraj dvadesetih za žene.SHIZOFRENIJA Shizofrenija je psihički poremećaj.Prosjek godina za početak prve psihotične epizode su srednje dvadesete. Precipitirajući događaji Populacije koje su češće izložene socijalnim i ekonomskim stresovima imaju znatno veći rizik Da se u njihovim sredinama javi shizofrenija kod vulnerabilnih i nevulnerabilnih pojedinaca. Simptomi shizofrenije dijele se na pozitivne i negativne. koja se karakteriše poremećajima mišljenja i opažanja. Pozitivni simptomi su halucinacije i sumanute ideje. neadekvatnim ponašanjem. . a manifestuju se povlačenjem u sebe.

zaravnjenost ili pustoš. . koje se mogu ispoljiti kao ideje proganjanja (paranoidne).Izražena je težnja ka socijalnoj izolaciji. afektiviteta.Razvijena klinička slika Simptomi shizofrenije se manifestuju poremećajima:percepcije. govora i katatonih simptoma. pa su zastupljeni simptomi: paratimija. tek u trećoj ili četvrtoj deceniji života. hipobulija. Katatona shizofrenija Manifestuje se izraženim psihomotornim poremećajima koji se mogu izmjenjivati između krajnosti kao što su hiperkinezija i stupor. gdje dominiraju afektivne promjene. Rezidualna shizofrenija Bolest počinje kao hronično stanje shizofrenog oboljenja i veoma jasno postoji progresija od ranog do kasnog stadija. volje.Bolesnik saopštava da čuje jedan ili više glasova koji govore o njemu. mišljeja i ponašanja. taktilne.Nema poremećaja afekta. volje. Shizofrenija simpleks Simpleks ili jednostavni oblik shizofrenije ima postepen ili podmukao početak i progresivan razvoj. veličine. i to:slušne. da mu se misli čitaju. nemogućnosti ispunjenja zahtjeva okoline i smanjenjem cjelokupne aktivnosti. afektivna ravnodušnost. paramimija.Karakteriše se dugotrajnim negativnim simptomima.Od formalnih najčešće su zastupljeni: blok. koji se manifestuje čudnim ponašanjem. -Poremećaj volje (Simptomi poremećaja volje kod shizofrenih bolesnika su: abulija. ili pak automatska poslušnost i negativizam. negativizam i katatoni poremećaji. u adolescenciji. a govor nekoherentan. Najčešće su slušne halucinacije. Paranoidna shizofrenija Paranoidna shizofrenija se javlja kasnije. koje su često udružene s halucinacijama. -Poremećaj afektiviteta (Afekat shizofrenih bolesnika je izmijenjen po kvalitativnom tipu. karakteriše se relativno trajnim ispoljavanjem paranoidnih ideja. ideje ljubomore. -Poremećaji mišljenja (Poremećaji mišljenja mogu biti formalni i sadržajni. a veoma rijetko vidne. naročito slušnim i drugim čulnim obmanama. disocijacija. odnosa-da je pod kontrolom. krivice. Istaknuto obilježje ovog stanja mogu biti epizode snažnog uzbuđenja. religiozne i somatske.Raspoloženje je površno i neprimjereno. TIPOVI SHIZOFRENIJE Hebefrena shizofrenija Hebefrenija je oblik shizofrenije koji se javlja najranije. tangencijalnost misli.Sadržajni poremećaji obuhvataju sumanute ideje. olfaktivne ili gustatorne. mišljenje je dezorganizovano. -Perceptivni poremećaji (Kod shizofrene psihoze javljaju se čulne obmane: iluzije i halucinacije.

sumanute ideje i dr.Terapeutski cilj je kontrola simptoma i socijalna rehabilitacija pacijenta. zastrašujuće halucinacije. Novi (risperidon.TERAPIJA Hospitalizacija shizofrenih bolesnika može biti kratkotrajna i dugotrajna. još i psihoterapija i socioterapija. homocidalne. tj. agresivnost. suicidalne. Dugotrajna hospitalizacija se primjenjuje kod onih bolesnika koji su težko invalidizirani i gdje lokalna društvena zajednica nije u stanju da podrži pacijenta da živi u porodičnim uslovima ili samostalno. olanzepin) i atipični neuroleptik klozapin su donekle uspješni u tretmanu negativnih simptoma i ne izazivaju ekstrapiramidalne sporedne efekte. i nesposobnost da se pacijent brine o sebi). . S obzirom da je etiologija bolesti nepoznata.Dugotrajan tretman je neophodan kod svih shizofrenih bolesnika. Kratkotrajna hospitalizacija se koristi u slučaju akutnog pogoršanja (sumanute ideje. terapija nije etiološka. neuroleptike.) uspješno se kupiraju neurolepticima. ekstremna anksioznost. Pozitivni simptomi (halucinacije. U liječenju se primjenjuju uz psihofarmakoterapiju.

ljekar opšte prakse treba nastojati da prihvati somatske žalbe pacijenta kao emocionalne. Bihejvioristi smatraju da u ovoj vrsti poremećaja ključnu ulogu igra učenje od roditelja. Interesanto je da je u oboljelim familijama ovaj poremaćaj manifestan samo kod prvostepenih rođaka ženskog spola. Familijame i blizanačke studije pokazuju da genetički faktor igra značajnu ulogu u etiologiji ovog poremećaja. Pored značajnog psihološkog stresa. Somatizacijski poremećaj Somatizacijski poremećaj karakteriziraju mnogobrojni. Uzrok somatizacijskog poremećajaje nepoznat. Žene obolijevaju pet puta češće u odnosu na muškarce. U ovom poglavlju biće pomenuti neki od najvažnijih somatoformnih poremećaja uključenih u MKB-10. najčešće sa  bipolarnim poremećajem raspoloženja i  zloupotrebom psihoaktivnih supstanci. Premorbidne karakteristike ličnosti kod ovih pacijenata su uglavnom izbjegavanje. raznovrsni somatski simptomi koji uključuju više organskih sistema (npr. U toku posjete dozvoljenje kratki fizikalni pregled. paranoidnost. a ne mogu se objasniti na osnovu objektivnih fizikalnih i laboratorijskih pretraga. Ljekar opšte prakse bi trebao viđati takvog pacijenta u redovno propisanim i kratkim posjetama (najmanje jednom mjesečno). Pokazalo se da pacijenti sa ovim poremećajem imaju najbolju pognozu ukoliko je poremećaj u početnoj fazi prepoznat od jednog ljekara opšte prakse. sklonost porazima i opsesivno-kompulzivno ponašanje. Prevalencija od 1% -2% medu ženama u opštoj populaciji ukazuje da se radi o relativno čestom oboljenju. Međutim. Somatski simptomi prouzrokuju značajan emocionalni stres kao i oštećenje socijalnih i radnih sposobnosti. karakteristično je za ove pacijente da neprestano traže medicinsku pomoć. supstitucija potisnutih instiktivnih impulsa. model prisutan u izvjesnim kulturama. ali dodatne laboratorijske procedure u pravilu treba izbjegavati. Poremećaj je hroničan i u pravilu se javlja prije tridesete godine života. Psihoanalitička interpretacija počiva na hipotezi da su somatizacijski simptomi. gastrointenstinalni i neurološki). treba uvijek imati u vidu da takav pacijent može istovremeno imati i neku drugu organsku bolest. Somatizacijski poremećaj se uglavnom javlja kod ljudi koji pripadaju nižim socijalnim slojevima i koji su nedovoljno obrazovani. vidno oštećenih socijalnih i radnih sposobnosti. ustvari.Somatoformni poremećaji Somatoformni poremećaji su karakterizirani fizičkim simptomima za koje ne postoji adekvatno medicinsko objašnjenje. Nekoliko kliničkih istraživanja je pokazalo da je somatizacijski poremećaj udružen sa drugim mentalnim poremećajima. Neki biološki orijentisani istraživači su na osnovu analize evociranih potencijalu uočili da pacijenti sa somatizacijskim poremećajem imaju izvjesna oštećenja pažnje i kognicije što se manifestira u pogrešnoj percepciji somatosenzomih senzacija. . dok prvostepeni rođaci muškog spola pokazuju antisocijalnu strukturu ličnosti i sklonost zloupotrebi psihoaktivnih supstanci. Onog trenutka kadaje somatizacijski poremećaj dijagnosticiran.

Epizode traju od nekoliko mjeseci do godinu dana.za sve štoje loše urađeno u prošlosti (bilo realno ili imaginarno). Česti i redovni fizikalni pregledi su korisni. Postoje brojni pokazatelji da ovi pacijenti premorbidno  imaju tendenciju da preuveličavaju i prenaglašavaju benigne somatske senzacije. U slučajevima kada je somatizacijski poremećaj udružen sa poremećajima raspoloženja ili anksioznim poremećajima. Psihoterapija pomaže pacijentima da se suoče sa svojim simptomima i da razviju alternativne strategije kako da ispolje svoja osjećanja. Pacijenti sa hipohondrijskim poremećajem su rezistentni na psihoterapiju. Šestomjesečna prevalencija ovog poremećaja od 4% . Psihodinamska škola objašnjava hipohondrijazu kao odbranu od krivnje i osjećanja daje osoba po prirodi loša. jerje na taj način pacijent uvjeren da nije napušten od svog ljekara.6% u kliničkoj populaciji.   Hipohondrijski poremećaj ima epizodičan tok. S . kao i oštećenje socijalnih i radnih sposobnosti. Kao rezultat pacijentove preokupacije javlja se značajan stres. kao i  snižen prag tolerancije za osjećaj tjelesne neugodnosti. U nekim slučajevima može se naći jasna veza između egzacerbacije hipohondrijskih simptoma i psihosocijalnog stresa. koriste se odgovarajući psihofarmaci. Bolne i somatske patnje stoga imaju značenje zaslužene kazne . U prilog tome je i činjenica da je hipohondrijski poremećaj komorbidan sa dva gore pomenuta u 80% slučajeva. Nemoguće ga je ubijediti u suprotno i pored toga što se medicinski uzrok ne može ustanoviti na osnovu objektivnih fizikalnih i laboratorijskih pretraga. njačešće se javlja između dvadesete i tridesete godine života. U ovom slučaju uloga bolesnika omogućava individui da izbjegne ili odloži obaveze čiji su zahtjevi izvan njegovih realnih mogućnosti. Pacijent je u potpunosti preokupiran tim simptomima i ustrašen da boluje od teške i neizlječive bolesti. Nadalje. Osobe sa blažom formom ovog poremećaja se uglavnom nikada i ne obrate psihijatru nego se tretiraju kod ljekara opšte prakse ili dmgih specijalista. ali vrlo kontrolirano jer pacijenti sa somatizacijskim poremećajem su skloni da ih adekvatno ne koriste. a razdvojene su relativno dugim periodima remisije. Etiologija  Jedna od teorija o etiologiji hipohondrijskog poremećajaje zasnovana na socijalnom modelu učenja. lako početak bolesti može biti vezan za bilo koju dob. prema nekim autorima.Najracionalnija strategija za ljekara opšte prakse u primamoj zaštitije da pacijenta sa somatizacijskim poremećajem pokuša uvjeriti da postoji mogućnost da je psihološki faktor uzrokom njegovih simptoma i da se pacijent treba obratiti psihijatru. prevashodno depresivnog i anksioznog poremećaja. hipohondrijski poremećaj je samo jedna od varijanti nekih drugih mentalnih poremećaja. Psihoterapija (individualna i grupna) značajno utiče na smanjenje broja hospitalizacija (do 50%). Hipohondrijski poremećaj Glavna karakteristika hipohondrijskog poremećaja je pacijentova nerealistična i neadekvatna interpretacija bolova koji su uglavnom ograničeni najedan ili najviše dva organska sistema. Poremećaj je podjednako zastupljen kod oba spola.

Najčešće "aficirani" sistemi su    kardiovaskulami ("srčana nervoza"). dok ga ignoriranje i kažnjavanje inhibiraju. U familijama ovih pacijenata mnogo su češći depresivni. Poremećaj se obično javlja u četvrtoj i petoj deceniji života. od kojih nijedan ne ukazuje na objektivni somatski poremećaj odgovarajućeg sistema ili organa.druge strane. ima vrlo dobru prognozu.  Subjektivni i nespecifični simptomi kao što su bolovi.    Prema psihodinamskoj teoriji bol može biti u funkciji metoda za zadobivanje Ijubavi. Prvostepeni rođaci pacijenata sa perzistentnim somatiformnim bolnim poremećajem su u povećanom riziku da obole od istog poremećaja To ukazuje na eventualnu genetičku podložnost ili bihejvioralni mehanizam u transmisiji poremećaja Mogući razlog zbog čega se ovaj poremećaj javlja relativno kasno je da se tolerancija na bol smanjuje sa starenjem. Neki psihijatri misle daje uporan i tvrdokoran bol konceptualiziran u cilju manipulacije i . Ppored toga postoji izvjestan broj pacijenata kod kojih se ta veza ne može utvrditi a koji u potpunosti zadovoljavaju kriterij za ovo stanje. Postoji nekoliko teorija o etiopatogenezi ovog poremećaja. žigovi. respiratomi (psihogena hiperventilacija i "napadi kašlja") kao i gastrointenstinalni ("želudačna nervoza" i "nervozom uzrokovane dijareje"). Bihejvioristi smatraju da podržavanje pacijenta u njegovom bolu potencira bolno ponašanje. invazivne dijagnostičke i terapijske procedure se smiju poduzimati samo u slučaju kada za to postoje objektivne indikacije. vrtoglavice i opšte slabosti su karakteristični za drugi oblik ovog poremećaja. Fizički radnici najčešće trpe od ovog poremećaja. pretjerano znojenje i tremor. Perzistentni somatiformni bolni poremećaj Primami simptom perzistentnog somatifomog bolnog poremećajaje uporan i intenzivan bol najednom ili više mjesta a koji se u potpunosti ne može pripisati nepsihijatrijskom medicinskom ili neurološkom stanju. Somatiformna autonomna disfunkcija Kod ovog poremećaja pacijent se uglavnom žali na somatske tegobe koje odgovaraju organskim sistemima koji su pod kontrolom autonomnog nervnog sistema. Simptomi se uglavnom ispoljavaju u dva oblika.  Prvi oblik je karakteriziran vegetativnim simptomima kao što su palpitacije. zbog toga štoje veća vjerovatnoća povređivanja u toku radnog vijeka. osjećaj vrućine. kazne za nešto loše učinjeno kao i način za ispaštanje krivnje. anksiozni i poremećaji vezani za zloupotrebu psihoaktivnih supstanci u usporedbi sa prevalencijom u opštoj populaciji. Kod velikog broja pacijenata sa ovim poremećajem evidentan je psihološki stres ili trenutne poteškoće i problemi koji su u direktnoj vezi sa aktuelnim tegobama. Ukoliko hipohondrijski poremećaj nije udružen sa drugim mentalnim poremećajima. Ovaj poremećaj je dva puta češći kod žena nego kod muškaraca. nadustosti.

Pacijenti koji pate od ovog poremećaja ne sačinjavaju jedinstvenu grupu. Klinički tok može biti sekundamo kompliciran adikcijom na različite supstance koje su pacijenti koristili da bi smanjili bol. bol u leđima. stabilizacija braka koji se raspada). U toku narednih nekoliko sedmica ili mjeseci intenzitet bola se naglo pojačava. Istraživanja pokazuju da su depresivni simptomi prisutni u 60% do 100% pacijenata sa poremećajem bola. atipični facijalni bolovi ili hronični bol u zdjelici. nesanica i razdražljivost. Biološka istraživanja ukazuju daje serotonin glavni neurotransmiter sa mjestom djelovanja u silaznim inhibitomim putevima uključenih u transmisiju bola. Stoga neki autori smatraju da je ovaj poremećaj samo jedan od oblika maskirane ili somatizirane depresije. Potpuno su preokupirani bolom i smatraju ga izvorom vlastite bijede. U početnoj fazi bolje obično blag i podnošljiv. . Oni upomo posjećuju Ijekare i traže lijekove.zadobijanja prednosti u zamršenim Ijudskim odnosima (npr. U osnovi bol može biti posttraumatski. neuropatski ili jatrogeni. U najvećem broju slučajeva poremećaj postaje hroničan i onesposobljavajući. ali da bi se postavila dijagnoza somatiformnog perzistentnog poremećaja bola mora biti utvrđen psihološki faktor koji ima jasnu i nedvojbenu ulogu u pojavi bolnog simptoma i njegovog širenja. Veoma često negiraju emocionalne patnje ("njihov život je savršen i sveje uredu osim bola koji ne mogu da istrpe"). radi se o heterogenoj grupi pacijenata koji ispoljavaju različite vrste bolova kao što su npr. Značajnu ulogu igraju endorfini u centralnoj modulaciji bola. smanjenje libida. U stvari. U pravilu ovi pacijenti imaju dugotrajnu istoriju medicinskih i hirurških intervencija. Najprominentniji depresivni simptomi u sklopu ovog poremećaja su gubitak energije.

sjećanja i emocije. Interesantno. stanja mišićne napetosti i tenzivne glavobolje. Pacijenti su zabrinuti zbog svog mentalnog i fizičkog stanja. Kod jednog tipaporemećaja osnovno obilježje je zamor nakon umnograda koji redovno dovodi do pada efikasnosti u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. slično djejstvo imaju i neki dmgi serotoninergički antidepresivi. Ritam spavanja (sna)je poremećen sa insomnijom u početnoj fazi. Ovaj poremećaj u čistom i izoliranom oblikuje veoma rijedak. sedativi i anksiolitici nisu od velike koristi u tretmanu ovog poremećaja. predstave. hlorimipramin i doksepin) su se pokazali korisnim. da njihovo ponašanje na neki način nije više njihovo vlastito. Analgetici. oslabljenu koncentraciju i neefikasnost. Antidepresivi (hloramitriptilin. Depersonalizaciono-derealizacioni sindrom Kod ovog poremećaja pacijenti imaju utisak da njihove misli. da im se tijelo mijenja i postaje "beživotno". . Blokade nerava i himrške ablativne tehnike nemaju efekta kod većine pacijenata sa poremećajem bola i recidivi sejavljaju uvijek nakon šest do osamnaest mjeseci. važno je napomenuti da postoji značajna kulturološka razlika u manifestaciji simptoma. razdražljivi. tijelo i okolina izgledaju nerealno. Pacijenti se pored toga žale na neprijatne asocijacije i sjećanja. Kod drugog oblika ovog poremećaja dominira osjećanje fizičke i tjelesne iscrpljenosti poslije minimalno uloženog napora. a najčešće hipersomnijom u izraženoj faziporemećaja. Generalno. tenzivne glavobolje kao i osjećanje opšte nestabilnosti. ili pak svoje mrtvo tijelo. U nekim slučajevima pacijenti vide samog sebe sa distance. Drugim riječima. anhedonični i do izvjesnog stepena depresivni i anksiozni. Otvoreno je pitanje da li ovi agensi smanjuju bol zbog primarnog antidepresivnog efekta. Preporučljivo je pomjeriti pacijenta iz njegovog ambijenta i uključiti ga u kontrolirani hospitalni program koji podrazumijeva multidisciplinami pristup koji uključuje primjenu različitih vrsta terapijskih metoda. Etiološki uzrok ovog poremećajeje nepoznat. a okolina im izgleda potpuno neprirodnom. oni osjećaju da gube vlastite misli. Ostali neurotski poremećaji Neurastenija Kada je u pitanju neurastenija. Kod oba oblika ovog poremećaja veoma su česte vrtoglavice. a istovremeno postoji opasnost od sekundarne adikcije. ili pak imaju direktni analgetički efekat putem stimulacije eferentnih inhibitomih bolnih puteva.Tretman ovih pacijenata je vrlo kompleksan i u osnovi je rehabilitacioni. miofacijalnog bola. mogu se izdvojiti dva tipa ovog poremećaja koji imaju veliki broj zajedničkih simptoma. Bihejvioralni tretman se pokazao efektivnim kod migrenoznog.