demencija

DEMENCIJA Demencija je hronični generalizirani sindrom, koga karakteriše opće intelektualno propadanje, a primarni uzrok nastanka je najčešće u samom

mozgu.Nastaje usljed difuznog, trajnog oštećenja funkcija i struktura mozga.Javlja se obično u poodmaklim godinama života. Uzroci mogu biti različiti: degenerativni (Alzheimerova bolest, Parkinsonova bolest), mehanički, vaskularni, inflamatorni, toksični, neoplastički, metabolički. Klinička slika Klinička slika se karakteriše opadanjem sposobnosti upamćivanja nedavnih događaja, mišljenja, prosuđivanja.Pacijenti su apatični ili nezainteresovani, zbunjeni.Izvršavanje svakodnevnih radnji je poremećeno (oblačenje, pranje, kuhanje).Bolesnici se lako uznemire, postaju plačni ili uzbuđeni.Karakteristično je zapostavljanje higijene. Klasifikacija Prema izraženosti simptoma demencija može biti: - Laka:Rad ili socijalne aktivnosti su poremećeni.Mogučnost nezavisnog življenja je očuvana. - Srednja:Nezavisno življenje je rizično. - Teška:Ne postoji mogučnost samostalnog života i stalni nadzor je neophodan. Dijagnoza Obitelji su najčešće one koje se jave za pomoć.Oni navode slabljenje pamćenja kod njihovog člana, promjenu ličnosti i ponašanja. Testovi pamćenja i mišljenja mogu uključivati: - sposobnost prisjećanja naziva tri obična predmeta odmah kod pokazivanja i ponovo nakon tri minute, - sposobnost pobrojavanja dana u sedmici obratnim redoslijedom. Diferencijalna dijagnoza Diferencijalno dijagnostički treba isključiti depresiju, urinarnu infekciju i ostale infekcije, subduralni hematom, normotenzivni hidrocefalus, anemiju, nedostatak B12, sifilis. Neki lijekovi takođe mogu dovesti do gubitka pamćenja i koncentracije. Kako pomoči pacijentu i porodici Treba pratiti sposobnosti pacijenta.Ako je poremećaj blag, treba uzeti u obzir korištenje podsjetnika.Smještanje i ostavljanje pacijenta na nepoznatim mjestima i situacijama treba izbjegavati.Važno je ublažavanje stresa, kako kod pacijenata tako i kod onih koji brinu o njemu.Ako je potrebna intenzivna njega pacijenta treba smjestiti u bolnicu ili starački dom. Liječenje U liječenju se koriste sedativi ili hipnotici (benzodiazepini) i to oprezno, jer ovi lijekovi mogu pogoršati konfuznost.Daju se i neuroleptici, u niskim dozama (haloperidol 0,5-1 mg 1-2 puta dnevno) u cilju kontrole agitiranosti, psihotičkih simptoma ili agresivnosti.

TEŽI (MAJOR) DEPRESIVNI POREMEĆAJ
1. EPIDEMIOLOGIJA Depresivni poremećaji su česti. Procjena rizika od većih depresivnih poremećaja tokom života iznosi od 10-30%. Depresija je dva puta češća kod žena nego kod muškaraca. Rizik od veće (major) depresije se povećava 1.5 to 3.0 puta ukoliko je bolest prisutna kod prvog srodnika. Skorije kanadsko istraživanje pokazuje da se u najvećem postotku početak depresije javlja kod mladih odralih osoba (u dobi od 12 do 24 godine). Vrijednosti prevalence su skoro podcijenjene, jer je dobro poznato da mnogo ljudi koji zadovoljavaju dijagnostičke kriterije depresije ne traže pomoć u liječenju. Bolesti depresije nose sa sobom značajan rizik od smrti i invaliditeta. Oko 15% pacijenata umre od svoje vlastite ruke, i kod bar 66% svih samoubistava je prethodila depresija. U Kanadi , depresija je vodeći uzrok invaliditeta i prerane smrti kod ljudi od 18 do 44 godine, a očekuje se da će biti drugi vodeći uzrok invaliditeta kod osoba svih životnih doba do 2020 godine. Depresija takođe utiče na članove porodica i hranioce, a dokazano je da djeca depresivnih majki imaju povećan procenat problema u školi i u ponašanju. Poznato je da su bolesti depresije povezane s povećanom stopom smrtnosti i invaliditeta od kardiovaskularnih oboljenja. Taj povećani rizik je neovisan o drugim većim rizicima, uključujući dob, ventrikularnu ejekcionu frakciju i prisustvo diabetes mellitus-a. 2. ETIOLOGIJA Uzrok depresije ima više faktora. Biološki, psihosocijalni i faktori okoline vjerovatno djeluju u kombinaciji kod osjetljivih individua tako što ubrzaju epizode depresije. • Genetički: ne postoji identifikovan “gen depresije” ali poremećaj pokazuje porodično grupisanje. Ova povezanost se potvrdila čak i u studijama kod blizanaca razdvojenih po rođenju i odgojenih u različitim porodicama, tako da ne može biti objašnjena u potpunosti faktorima okoline. • Neurohemijske abnormalnosti: Poremećaji u nekoliko neurotransmiterskih sistema, posebno norepinefrina i seretonina povezani su sa depresijom. Ovu hipotezu je potrdio povoljan odgovor na antidepresivne lijekove koji utiču na ove sisteme. • Psihodinamični faktori:

Neke karakterne crte kao što su nisko samopoštovanje i tendencija samo-kritikovanja su češće kod osoba koje su sklone depresiji. Premda su klinička depresija i normalna žalost dvije različite cjeline, ozbiljni gubici mogu ubrzati depresiju. Neka istraživanja su pokazala višu incidencu depresije kod odraslih koji su izgubili roditelje (zbog smrti) u ranom djetinjstvu. Socijalna izolacija povećava rizik od depresije. 3. DIJAGNOZE DEPRESIJE 3.1. Opći simptomi

Depresivni pacijenti će predstaviti ljekaru nejasne simptome kao što su zamor, slabost, poremećaji sna ili pretjerane brige o manjim fizičkim oboljenjima. Visok pokazatelj sumnje je potreban da bi se dijagnosticirala depresija. Dijagnoze se obično mogu uspostaviti nakon detaljne istrage simptoma koristeći dijagnostičke kriterije navedene ispod. Takođe je od pomoći i razgovor sa članovima porodice o primijećenom ponašanju kod pacijenta. 3.2. Kriteriji dijagnosticiranja glavnih depresivnih poremećeja Izvor : Dijagnostički i statički priručnik mentalnih poremećaja DSM-IV A
Pacijent ima depresivno raspoloženje (npr. osjećaj tuge ili praznine) ili gubitak interesa ili zadovoljstva većinom vremena u toku 2 ili više sedmica uz više dolje navedenih simptoma: • San- insomnija ili hipersomnija skoro svakog dana • Interes-primjetno smanjen interes ili nedostatak zadovoljstva kod skoro svih aktivnosti većinu vremena • Krivica- pretjerani ili neprikladni osjećaj krivice ili bezvrijednosti većinu vremena • Energija- gubitak energije ili zamor većinu vremena • Koncentracija- smanjena sposobnost razmišljanja ili koncentracije, neodlučnost; većinu vremena • Appetit- povećan ili smanjen apetit • Psihomotorika- opažena psihomotorna agitacija/depresija • Samoubistvo- povratne misli o smrti /suicidalne ideje Simptomi ne zadovoljavaju kriterije za mješovite epizode (manično-depresivne epizode) Simptomi uzrokuju klinički značajan distres ili pogoršanje u socijalnim, profesionalnim ili nekim drugim bitnim područjima funkcionisanja Simptomi se nisu javili usljed direktnih fizioloških efekata supstanci (npr. zloupotreba droga, lijekova) ili opštih medicinskih stanja Simptomi nisu uzrokovani žalošću

B C

D

E

4. MENADŽMENT - TRETMAN Pacijentova razmišljanja o samoubistvu trebaju se ozbiljno shvatiti. Vec pri prvoj pacijentovoj posjeti, kliničaru ovo mora biti jasno i mora redovno pratiti pacijentove promjene u namjerama i i suicidalnosti.Prioritet je uvijek naravno kako pacijentova tako i sugurnost drugih osoba.Detaljan plan samoubistva,socijalna izolacija,zloupotreba supstanci,raniji pokušaji suicida kao i porodična istorija suicida umnogome povećava rizik,što može ukazivati na potrebu pažljivog i bliskog posmatranja(češće posjete,paziti da pacijent ne stanuje sam nego sa rođacima ili prijateljima,ili hospitalizacija).

4.1. Nefarmakološki tretman Tretman zahtjeva suosjećajan ali objektivan (bez ličnih predrasuda) pristup ljekara. Inicijalno, ljekar treba da educira pacijenta da je depresija bolest gdje je tretman moguć i naročito da im ukaže na to kakva su njihova lična očekivanja za signifikantan ili potpun poravak.Pacijeti trebaju biti ohrabreni da postavljaju pitanja.Članovi porodice-obitelji su ključni saveznici u pružanju podrške depresivnim pacijentima i njihovo uključivanje mora biti ohrabreno. Kratkoročna psihoterapija podrške (5-20 min) se koristi u kriznim intervencijama i kod olakšanja simptoma akutne depresije tako da se pacijenti mogu bolje nositi sa svakodnevnim aktivnostima i imati bolje međuljudske odnose. Koristeći vještine slušanja i komunikacije o kojima se diskutovalo u PAT jedinici 4 pomoći ćete mu na duži period. Kognitivno-bihevioralna terapija specifično cilja na proces razmišljanja koji je u pozadini kod svakog pacijenta sa depresivnim raspoloženjem. Na primjer, pacijent je ohrabren da se suoči sa mišlju”Ja sam bezvrijedan” nabrajajući svoja postignuća čak i ako se čine neupečatljivim za pacijenta. Kliničke studije su dokazale efektivnost ove tehnike. Druge ne –farmakološke terapije uključuju tjelesne vježbe, pojačanu socijalizaciju terapije svjetlošću i manipulacije putem sna. 4.2. Terapija antidepresivima 4.2.1. Uvod Terapija sa antidepresivnim lijekom je preferirani tretman u slučajevima umjerene do teške major depresije. Stopa odgovora na terapiju antidepresivima je oko 60 % a blizu je 80 % ako se uvede drugi lijek nakon izostalog odgovora sa inicijalnim antidepresivom. Fiziološki simptomi depresije (poremećaj spavanja, apetita, energije i motorne aktivnosti) mogu se povući prije nego što se pacijent subjektivno počne osjećati bolje (zato ima smisla tražiti “objektivne” izvještaje od članova porodice). Simptomi se tipično ne počnu povlačiti dok pacijent ne uzme adekvatnu dozu lijeka u periodu od 2 do 4 sedmice. Za potpunu remisiju je ponekad potrebno do četiri mjeseca. Pacijenti trebaju biti svjesni da su nus-pojave tipično prolazne i da zbog njih ne bi trebali prestati sa terapijom, čak iako se osjećaju bolje, bez prethodne konsultacije sa ljekarom. 4.2.2. Izbor antidepresiva Niti za jedan antidepresivni lijek se nije dokazalo da je više efikasan od drugih, stoga se drugi faktori trebaju uzeti u razmatranje pri donošenju odluke koji je lijek najbolji za pojedinog pacijenta. Prilikom donošenja odluke o izboru antidepresiva treba uzeti u obzir dolje navedene osnovne koncepte: • • Ako je pacijent ( ili član porodice) prethodno imao pozitivan odgovor na specifičan antidepresiv, razborito je propisati taj lijek. Kod suicidalnih pacijenata kod kojih postoji opasnost od predoziranja treba izbjegavati triciklične antidepresive i inhibitore monoamino oksidaze (IMAO).

Generalno. glavobolju i seksualnu disfunkciju. 4. doza se treba postepeno smanjivati da bi se izbjegli simptomi koji se mogu javiti pri naglom prestanku uzimanja antidepresiva. 4. tako da se tipično doza prvog lijeka postepeno smanjuje dok se uvodi novi antidepresiv. Većina ljekara (i njihovih pacijenata) prestanu sa antidepresivnom terapijom prerano. agitaciju. epizode nakon 50-te godine i epizode koje je teško tretirati).5.2. Ovi lijekovi su relativno sigurni u slučaju predoziranja. O stalnoj terapiji antidepresivima treba razgovarati sa pacijentima sa dodatnim faktorima rizika (2 ili više epizoda depresije u 5 godina. onda je prelaz na drugi antidepresiv (promjena antidepresiva) odgovarajuća strategija. treba odabrati antidepresiv sa što manje lijek-lijek interakcija (npr. onda je razborito uvesti period ispiranja da se izgube neželjeni efekti prije nego što se uvede drugi lijek.2. Antidepresivni lijekovi Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotinina –Selective Serotonin Re-uptake Inhibitors (SSRI) Potencijalni neželjeni efekti uključuju anksioznost. trošak.• • • Tolerantnost nus-pojava (neželjenih efekata) treba biti individulano odredjena za svakog pacijenta. nepogodnosti uzimanja lijeka) tretmana. nema potrebe prestati sa uzimanjem prvog antidepresiva prije nego sto se počne uzimati drugi.3. sertralin. Generičko Tvorničko Doziranje Ime ime kod odraslih Komentari . neželjeni efekti. bez prethodnog razgovora o riziku od relapsa i posljedičnom riziku od onesposobljenja i smrti.2. Kod pacijenata sa koegzistirajućim medicinskim poremećajem koji već uzimaju brojne druge lijekove. Klasični inhibitori MAO su izuzetak.4. Kliničar treba razmotriti sa pacijentom prednosti (prevencija rekurencija-povrata) i rizike (npr. jer oni traže period ispiranja dug 2 sedmice prije nego što se započne sa uvodjenjem drugog antidepresiva. Ako pacijent nije dobro podnosio prvi lijek.. Ako se donese odluka o prestanku antidepresivne terapije. Promjena antidepresiva Ako nema odgovarajućeg odgovora ili je odgovor na izabrani antidepresiv limitiran a povećanje doze je ili bilo neuspješno ili neprimjereno. citalopram. Trenutne smjernice sugeriraju da. Prema trenutnim mišljenima u ovakvim slučajevima pacijentu treba propisati selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja (re-uptake) serotonina ili neki od novijih antidepresiva. nakon što dodje do oporavka. Treba uzeti u obzir i cijenu lijeka. 4. nauzeju. Doza održavanja Preko 70% pacijenata dožive povrat depresije u toku života. venlafaxin). odnosno da li je pacijent u mogućnosti sebi priuštiti taj lijek. antidepresivna terapija se treba nastaviti u terapijskoj dozi još najmanje 6 mjeseci da bi se značajno smanjio rizik od relapsa.

Može biti koristan kod post-traumatskog stresnog poremećaja. Generičko Ime Tvorničko Doziranje Komentari . venlafaxin—povećavaju rizik od serotonin sindroma (hipertenzija. hipertermija. uključujući. i simpatomimetike kao što je pseudoephedrin i phenylephrin. Generičko Tvorničko Doziranje Ime ime kod odraslih Komentari Amitriptylin Elavil 25-300 Može biti koristan kod nekih hroničnih bolnih mg/dan stanja. Amoxapin Asendin 50-300 Ima efekat blokiranja dopamina (stoga postoji rizik mg/dan od tardivne diskinezije) Clomipramin Anafranil 25-250 Povećan rizik od konvulzija mg/dan Desipramin Norpramin 25-300 Metabolit imipramina mg/dan Doxepin Sinequan 25-300 Potentan antihistaminik. S obzirom da su moguće interakcije i sa brojnim drugim lijekovima uporednu upotrebu propisivati sa velikim oprezom. Potencijalni neželjeni efekti uključuju ortostatsku hipotenziju.Fluoxetin Prozac 10-80 mg/dan Fluvoxamin Paroxetin Sertralin Citalopram Luvox Paxil Zoloft Celexa 50-300 mg/dan 10-60 mg/dan 25-200 mg/dan 20-40 mg/dan Vrlo dugo vrijeme poluživota (5 dana). Takodjer se koristi kod paničnih ili generaliziranih anksioznih poremećaja. suha usta. konstipaciju. mg/dan Nortriptylin Pamelor 25-150 Metabolit amitriptylina mg/dan Inhibitori monoamino oksidaze ( IMAO) Obično su rezervisani za pacijente koji ne podnose druge klase antidepresiva. dextromethorphan. Triciklični antidepresivi Svi triciklični antidepresivi su potencijalno letalni kod predoziranja uslijed kardijalne toksičnosti. mg/dan Imipramin Tofranil 30-300 Pogledati opšte komentare navedene gore. Primarna indikacija je opsesivno-kompulzivni poremećaj. Treba izbjegavati hranu koja sadrži tiramin i odredjene produkte koji se mogu dobiti u apotekama bez recepta. SSRI. Intrekacije sa lijekovima: trazodon. Sedirajuće dejstvo. Doze koje se uzimaju nakon podneva mogu izazvati insomniju. Nema signifikantnih lijek-lijek interakcija. Može biti koristan kod Predmenstrualnog disforičnog poremećaja. tahikardija. urinarnu retenciju i povećanje tjelesne težine. smrt).

Koristiti sa velikim mg/dan oprezom kod pacijenata sa srčanim. Tableta od 150 mg sa mg/dan postepenim otpuštanjem se indicira kao dodatna terapija kod odvikavanja od pušenja. 25-600 Rizik od priapizma kod muškaraca. ime Nardil Ronald A. Treba ga mg/dan odvojiti od terapije sa inhibitorima MAO najmane 14 dana. Koristiti sa velikim mg/dan oprezom kod bolesti srca. 75-350 Rizik od stalnog porasta krvnog pritiska.Phenelzin Tranylcypromin Generičko Tvorničko Ime ime Bupropion Wellbutrin. Siguran u slučaju predoziranja.5-90 Pogledati opšte komentare mg/dan navedene gore. Zyban Nefazodon Serzone Trazodon Desyrel Venlafaxin Effexor kod odraslih 7. Remick Diagnosis and management of depression in primary care: a clinical update and review CMAJ • November 26. 200-600 Blaži porast krvnog pritiska. cerebrovaskularnim poremećajima ili kod pacijenata sa konvulzivnim napadima. 167 (11) . Nema signifikantne lijek-lijek interakcije. Vrlo sedirajuće dejstvo. Ostali antidepresivi Doziranje kod odraslih Komentari 200-450 Povećan rizik od konvulzija. Parnate 20-60 Pogledati opšte komentare mg/dan navedene gore. 2002. Ako se naglo prestane sa uzimanjem ovog lijeka mogu se javiti vrlo teški simptomi povlačenja.

1. te pogrešno dijagnostikuje. Depresivno dijete u dobi od 4 godine pokazuje samodestruktivne želje. 5. Depresivni poremećaji su dvostruko češći u žena nego u muškaraca (širom svijeta) i češće se javljaju kod onih žena bez interpersonalnih kontakta.3. Rizik od pojave depresije u toku djetinjstva povećava se uslijed hroničnih fizičkih stanja. U ovoj dobi prisutne su različite konstelacije simptoma depresije i stariji ljudi često ne obraćaju pažnju na depresivno raspoloženje. DEPRESIJA TOKOM LJUDSKOG VIJEKA Iako su određene karakteristike depresije konzistentne tokom cijelog životnog vijeka.2. vješanje i trovanje karbon-monoksidom. ali tragična situacija kada se ozbiljna depresija ne tretira i takva osoba može biti smještena u neodgovarajuću instituciju. Depresija u starijoj zrelosti često se miješa. Ova stopa raste do 2% i viša je u dječaka nego djevojčica školskog uzrasta. siromaštva. 5. Metode koje se najčešće koriste su uzimanje droge ili alkohola. Stope pojave depresije ne zavise od socio-ekonomskog statusa i rase. Depresija u adolescenciji postaje patološka kada su simptomi produženi. 5. . Starije zrelo doba Depresivni poremećaji kao i simptomi depresije često se javljaju u ovoj životnoj dobi u frekvenciji do 20 procenata. psihološke i socijalne varijable povećavaju rizik za pojavu depresije. razvoda ili smrti i psihijatrijskim oboljenjem u roditelja. pucanje. 5.5. Djetinjstvo Depresija se javlja u predškolskom uzrastu u stopi od 0. a oko 10-15 procenata to zaista i učini. sa demencijom. Kod starijih osoba biološke. odvajanjem od roditelja. a metode se često greškom zamijene sa nesretnim slučajem. fizičkog zlostavljanja. Odrasle osobe Pedeset % odraslih osoba sa depresivnim poremećajem dožive početak depresije u životnoj dobi od 20 i 50 godina starosti.4. Dvije trećine depresivnih odraslih osoba pomišlja na okončanje vlastitog života. Ovo je potencijalno česta. Samoubistvo je treći najčešci uzrok smrtnosti kod dječaka u adolescentnom dobu i četvrti najčešći uzrok kod djevojčica. razvojna etapa u značajnoj mjeri utiče na to kako se ovaj poremećaj manifestuje u različitim dobnim skupinama. Adolescencija Značajan rast stope pojave depresije javlja se u periodu od djetinjstva do adolescencije. Prevalenca iznosi 5 procenata i slična je kod oba spola.3%. Uzrast od petnaest do devetnaest godina starosti pokazuju deset puta veću vjerovatnoću da izvrše samoubistvo u odnosu na uzrast od deset do četrnaest godina.

bezvrijednost Udruženo sa anksioznošću . anoreksija Somatske žalbe Slabi rezultati u školi Socijalno povlačenje. beznadežnost. povlačenje Slab apetit. povećana agresivnost Djeca i predškolski uzrast • • Predpubertetska djeca • • • • • • • ADOLESCENCIJA • • • • • Osjećanja tuge manje učestala kod starijih dobnih skupina Nemir povezan sa nezadovoljstvom. plačljivost Smanjenje inicijative i odgovora na stimuluse. razdražljivost Intenzivni. zamor. poremećaj spavanja Nekontrolisano mokrenje i defekacija Gubitak težine. Osjećanja bespomoćnosti i beznadežnosti su posebno karakteristična za depresiju i slučajeve samoubistva kod starijih osoba. nesanica Rijetko objelodanjivanje osjećaja tuge Moguće otkrivanje osjećaja tuge. apatija Zamor.Stopa izvršenja samoubistva najviša je među pripadnicima ove starosne dobi (50% viša u odnosu na mladje osobe) i većina ovih samoubistava dogodi se uslijed (unutar konteksta) depresivnog poremećaja. gubitak težine Agitacija. labilni afekti Nisko samopoštovanje. Period po gubitku supružnika (pogotovo za muškarce) jeste period visokog rizika. samokritičnost. Karakteristike depresije kroz životni vijek DJETINJSTVO • • • • • Skriven početak Apatija. osjećaj dosade. suicidnih misli Razdražljivost.

krivice Smanjena energija. gubitak težine ili povećan apetit i gojenje STARIJE ZRELO DOBA • • • • • • • • • • • Malo je vjerovatno da će se žaliti na depresivno raspoloženje ili se prezentira sa plačnim afektom Osjećanja bespomoćnosti Pesimizam u vezi budućnosti Razmišljanje o problemima Kritičnost i zavist prema drugima Gubitak samopoštovanja Osjećanja krivice Duže i ozbiljnije depresije u odnosu na srednje zrelo doba Opaženi kognitivni deficiti Somatske žalbe Konstipacija .• • • • • • • • • • • • Osjećanja usamljenosti i nevoljenosti Pesimizam u vezi budućnosti Gubitak interesa za prijatelje i aktivnosti. apatija Nizak prag tolerancije frustracije Slabi rezultati u školi Sklonost svadjama Povećan konflikt sa kolegama Neprihvatljivo. posebno buđenje u rano jutro i učestalo buđenje u toku noći Smanjena seksualna aktivnost i interes Psihomotorno usporavanje (retardacija) Anksioznost Smanjen apetit. revoltno ponašanje kao npr. zamor Poremećaj spavanja. krađa. beznađa. fizičko nasilje Seksualna aktivnost Zloupotreba supstanci Žalbe na glavobolju. bježanje od kuće. abdominalni bol Hipersomnija RANO I SREDNJE ZRELO DOBA • • • • • • • • • Depresivno raspoloženje Anhedonija Osjećanja bezvrijednosti.

Zbog straha pacijenti često izbjegavaju te situacije.Pri tome treba definisati prvi korak: npr.Ponekad se jave i tjelesni simptomi kao što su lupanje srca. . vozovima.Takve situacije mogu biti: . kolima. . Jedinica 13 FOBIČNI POREMEĆAJI Pod fobičnim poremećajima podrazumijevamo bezrazložno jak strah od specifičnih mjesta ili događaja. ubrzano disanje. koji će omogućiti pacijentu da se suprotstavi i nosi sa svojim strahovima. avionima. pacijent treba vježbati sporo i relaksirajuće disanje.odlazak iz kuće. napraviti kratku šetnju dalje od kuće sa članom porodice.istupi u javnosti. odlazak u kupovinu.Treba planirati seriju koraka. .Zbog toga pacijenta treba ohrabrivati da praktikuje metode kontrole disanja da bi reducirao simptome straha.putovanja autobusima. Klinička slika Zbog straha pacijenti mogu izbjegavati ili odbacivati svoje svakodnevne aktivnosti.Zatim treba preći na složenije korake (npr. posjete drugima.otvoreni prostor. provesti duže vrijeme dalje od kuće).Pacijent ne bi trebao bježati od zastrašujuće situacije dok strah ne prestane.• • • Socijalno povlačenje Gubitak motivacije Promjena apetita SUŠTINSKI /BAZIČNI /OSNOVNI SIMPTOMI KROZ STAROSNE GRUPE • • • Suicidne misli /ideje Smanjena koncentracija Poremećaj spavanja Izvodi iz: Procjene mentalnog zdravlja / Mental Health Assessment. . gušenje. .gužve ili javna mjesta. govoreći sebi da će panika proći u roku od 30 minuta.visina. .Sa pacijentom treba razgovarati o načinima prevazilaženja tih pretjeranih strahova. .Ako strah i dalje postoji.Nepremostive teškoće mogu im predstavljati odlazak ljekaru. Liječenje Izbjegavanje zastrašujućih situacija može uzrokovati da strah postane jači.društveni događaji.Taj korak treba upražnjavati jedan sat svakog dana dok se ne savlada strah.

Ako postoji depresija.Beta blokatori mogu reducirati tjelesne simptome.Pri ovome ne treba uzimati alkohol ili anksiolitike. Veoma je važno odrediti prijatelje ili člana porodice koji će pacijentu uvijek biti na usluzi i pomoći mu u prevazilaženju straha.Za pacijente sa učestalim i tačno određenim simptomima uzimanje anksiolitika (benzodiazepini) može pomoći. neće biti potrebna medikamentozna terapija. U većini slučajeva. . uz navedene postupke. antidepresivi mogu pomoći (imipramin 50-150 mg na dan).

pretjerana motorna aktivnost i bijeg ideja do te mjere da se bolesnika ne može razumjeti ili nije dostupan za uobičajenu komunikaciju. sposobnosti. Afektivni poremećaji se javljaju u obliku manične epizode. povečana govorljivost. kratkotrajne pojave depresije. bijeg ideja ili subjektivni osjećaj da misli brzo teku. te potpuno abnormalan za osobu koja ga ispoljava. pojačana govorljivost (bujica riječi). MANIČNA EPIZODA Manična epizoda se manifestuje kao hipomanija. Hipomanija je poremećaj afekta sličan maniji. povratnog depresivnog poremećaja i perzistirajućeg afektivnog poremećaja (distimija i ciklotimija). ekspanzivnim i razdražljivim afektom. smanjena potreba za spavanjem. pojačano trošenje novca ili ispoljavanje drugih formi neodgovornog ponašanja i pretjerana familijarnost u društvu. pa su vrlo brzi pomaci. ali se dovodi u vezu sa biološkim i psihosocijalnim faktorima. uzbuđenje. kada se ispoljava ljutnja.POREMEĆAJI AFEKTIVITETA (manično-depresivna stanja) Poremećaji afektiviteta (raspoloženja) su primarno oštećenja emocija. Prva manična epizoda najčešće se javlja u ranim dvadesetim godinama života. Manija sa psihotičnim simptomima karakteriše se istim ovim simptomima s tim što su ovdje prisutne sumanute ideje (obični veličine). seksualna indiskrecija.). depresivne epizode. BIPOLARNI AFEKTIVNI POREMEĆAJ Bipolarni afektivni poremećaj je obilježen dvjema ili s više epizoda kod kojih je nivo raspoloženja i aktivnosti bolesnika značajno poremećen. Manična epizoda se karakteriše abnormalnim i permanentno povišenim.Ostali tipični simptomi manije su: pojačana psihomotorna aktivnost ili nemir.Simptomi su: povišeno raspoloženje. bipolarnog afektivnog poremećaja. teškoće u koncentraciji pažnje. .Sindromi afektivnog poremećaja se karakterišu patološki povećanim ili smanjenim afektom (raspoloženjem). samopouzdanja ili ideje veličine. Kod manije bez psihotičnih simptoma afekat je povišen. ali je manje intenzivan. bezumno vozi auto) i značajno ispoljena seksualna energija i seksualna indiskrecija. ekspanzivan ili iritabilan. što dovodi i do značajnih promjena ostalih funkcija duševnog zdravlja pojedinca. ubrzan misaoni tok. halucinacije (glasovi koji govore direktno bolesniku). subjektivni osjećaj povećane snage. gubitak normalne društvene inhibicije. Uzrok nastanka poremećaja je nepoznat. nekritično ponašanje koje bolesnika izlaže riziku (npr.Kod hipomanije afekat je povišen ili razdražljiv do stepena koji je evidentno abnormalan za osobu koja ga ispoljava i traje najmanje četiri dana. povišeno samopouzdanje ili ideje veličine. ili čak.Barem tri simptoma od navedenih su prisutna: pojačana aktivnost ili fizički nemir. smanjena potreba za spavanjem. uključivanje u aktivnosti koje su nerazumne (trošenje novca. opasna vožnja i dr. manija bez psihotičnih i sa psihotičnim simptomima.Često je afekat labilan.Simptomi su: pojačana aktivnost ili fizički nemir. rastrojenost ili stalne promjene u aktivnostima i planovima. pojačana seksualna energija. pojačan impuls za govor.

DEPRESIVNA EPIZODA Osnovna karakteristika depresivne epizode je da depresivni poremećaj traje najmanje dvije sedmice. Depresivna epizoda može biti: -blaga. Bipolarni afektivni poremećaji se karakterišu jasnim izmjenama epizoda smanjenog i povišenog raspoloženja i remisijama. smanjena energija. obuhvata četiri ili više od navedenih simptoma. prisutne ideje krivice i bezvrijednosti. a da do tada pacijent nikada nije ispoljavao hipomaničnu ili maničnu epizodu. sadrži dva do tri od navedenih simptoma. najčešće fenotiazini i butirofenoni. -teška sa psihotičnim simptomima. poremećen san. TERAPIJA Manična faza afektivnih poremećaja iziskuje urgentno liječenje u hospitalnim uslovima. gubitak tjelesne težine. interes i koncentraciju. Simptomi su: snižen afekat. gubitak apetita. te ideje bezvrijednosti i krivice. sadrži nekoliko navedenih simptoma. kao što su gubitak samopoštovanja. PERZISTIRAJUĆI AFEKTIVNI POREMEĆAJI Osnovna karakteristika ciklotimije je hronični ili rekurentni poremećaj afektiviteta. redukcija kapaciteta za radost.Takođe se koriste i litijumove soli. gubitak samopouzdanja. koji su veoma izraženi. pad aktivnosti. sumanute ideje itd. ali sa slabije ispoljenim intenzitetom simptoma po čemu se razlikuje od bipolarog afektivnog poremećaja. gubitak libida itd.U liječenju depresivne epizode koriste se triciklični antidepresivi (TAD) kao i inhibitori mono amino oksidaze (IMAO). . dok je kod žena depresivna. ali bolesnik ispoljava i halucinacije. zamaranje.Prva epizoda kod muškaraca je manična. -teška bez psihotičnih simptoma. je identična sa prethodnom. Primjenjuju se neuroleptici. -umjerena. POVRATNI DEPRESIVNI POREMEĆAJ Karakteriše se ponavljanjem epizoda depresije bez epizoda povišenog raspoloženja. koji uključuje brojne epizode hipomaničnog ponašanja i blage ili umjerene depresije.povećanje energije i aktivnosti (hipomanija ili manija) ili sniženo raspoloženje sa smanjenjem energije i aktivnosti (depresija). Psihoterapija je korisna u tretmanu depresivnih bolesnika u kombinaciji sa biološkim metodama liječenja. Kod bipolarnih poremećaja obavezno je kombinovati antidepresive i litijum. Distimija je hronična ili rekurentna depresija.

Klinička slika Pacijenti koji pate od insomnije su napeti.Hipnotici se mogu povremeno koristiti.Opterečeni su svojim zdravstvenim stanjem. razdražljivi. apnea u snu. LIJEČENJE Da bi se spavanje poboljšalo. pa čak i smrću. Kratkotrajni poremećaji spavanja mogu nastati kao posljedica stresnih životnih situacija.Pri tome treba mijenjati medikamente i pronaći najprikladnije.Ujutro su depresivni.Često govore o tome kako loše spavaju. održavanje sna ili slab kvalitet sna.Važno je pridržavati se odlaska u postelju u isto vrijeme kao i ustajanja u isto vrijeme. Treba liječiti ono što je u osnovi psihijatrijskog ili somatskog stanja. zloupotreba alkohola i opojnih supstanci. Poboljšanje navika spavanja (ne sedativima) je najbolji lijek. Dijagnoza Dijagnoza se postavlja na osnovu sljedećih kriterija: bolesnici se žale na teško uvođenje u san.POREMEĆAJI SPAVANJA (INSOMNIJA) Pod insomnijom podrazumijevamo poremećaj spavanja koji može biti u smislu otežanog uvođenja u san ili u smislu nedovoljnog održavanja sna. anksiozni. Diferencijalna dijagnoza Diferencijalno dijagnostički u obzir mogu doći depresija. pacijentu treba skrenuti pažnju na važnost relaksacije u večernjim satima.Zbog svega ovoga oni pribjegavaju uzimanju različitih lijekova. pacijent je pod stresom zbog lošeg kvaliteta sna. poremećaj sna se javlja najmanje tri puta nedjeljno u posljednjih mjesec dana. akutnih bolesti ili promjene smjena na poslu. postoji preokupiranost nesanicom.Osobe koje loše spavaju su iznurene i ponekad nesposobne za rad.Takođe je važno praktikovati dnevno vježbanje. . zabrinuti i depresivno raspoloženi. zabrinuti.Pacijentu treba savjetovati da izbjegava kofein i alkohol. napeti.Dnevno spavanje treba izbjegavati. anksioznost.

dok je sigurno znak bolesti ako u to veruje lekar ili student). 43 godine. vesti na radiju. najveći je naučnik i pronalazač. ideje materijalne propasti. ljubomora koja je neosnovana. opsesije (prisilne: misli. fobije. precenjene uleje. Apeit pojačan. Pažnja hipervigilna. To su . ime neprijatelja se ne izgovara. čak i »ginekološki« pregled). Poremećaji mišljenja. nihilističke ideje (sve je propalo i umrlo). Mala deca nemaju razvijeno apstraktno mišljenje. radio i televizijskim talasima. E. Ovaj tip mišljenja viđa se i u bolesnika čije su intelektualne sposobnosti oslabile. nelogično. Sumanute ideje proganjanja i interpretativne sumanute ideje odnose se na ličnost bolesnika: prate ga. Slično se vidi u vračanju i nekim običajima. Ekspanzivne sumanute ideje imaju sasvim suprotan sadržaj: izvanredna snaga. ona stvari primaju »bukvalno«. Slika i objekt su za takvu osobu isto.. danas se češće govori o gamazracima. slučajni pogledi prolaznika). sve se odnosi na njega (novine. patološko parničenje. stalno priča viceve. Mladić. ime neke osobe poistovećuje se sa samom ličnošću. razboleo se pre 10 godina. Voleo bih ima dan ima 48 časova«. Poremećaji mišljenja dele se u dve velike grupe: na poremećaje u sadržaju mišljenja i poremećaje misaonih procesa po obliku. neočekivanog sadržaja. Da se ne bi nanelo zlo bližnjima. ideje bolesti itd. euforičnog raspoloženja. osećanja. Depresivne sumanute ideje u skladu su sa depresivnim raspoloženjem i strahom: samooptuživanje (kriv je za sve nedaće na svetu). — Ekspanzivne sumanute ideje manije. on baca kletvu na njegovu sliku ili je cepa. Ovo ubeđenje ne dijeli okolina i sredina u kojoj živi osoba opsjednuta ovim idejama. Sumanute ideje su uvijek znak psihoze. ne spominje se đavo već se za to upotrebljavaju metafore. postoji velika organizacija koja mu radi o glavi. Sve ga »cice saleću i zaljubljene su u njega jer je najlepši muškarac». Upadljivog je držanja. političarima i filmskim glumcima. pojačan seksualni prohtev: »Jedini problem mi je kako da stignem da obradim sve cice koje mi padnu šaka. po intenzitetu preterana i po radnjama koje je prate (špijuniranje. grimasira (pući usta). impulsi). ali ne stiže da sve pojede »od silnih poslova«. pseudologia fantastica i varalaštvo. Da bi naneo nesreću neprijatelju. 22 godine. Mišljenje može u patološkim slučajevima biti bez cilja. kraljevima i carevima. ubrzano i čudno. dok je apstraktno mišljenje svedeno na najmanju meru. pregledanje ženinog veša. Njihov sadržaj zavisi i od vremena u kome živimo: ranije je često sumanuta ideja bila povezana s bogom ili vešticama. Dementne osobe izgubile su sposobnost apstraktnog mišljenja. apsurdna i besmisleha po izboru saučesnika u varanju (sin. Sumanuta ideja Pogrešno ubjeđenje koje nastaje bez odgovarajućeg spoljašnjeg razloga i podsticaja a održava se nepokolebljivo uprkos razuvjeravanjima. Ima akustičke halucinacije glasova koji mu prete. Za njih broj ne može da postou sam za sebe već uvek mora da se odnosi na nešto. a slično se vidi i u shizofrenih bolesnika. maštanje. niti ono odgovara njegovom obrazovanju i kulturi (verovanje u čini i vradžbine nije sumanuto ako je reč o primitivnoj osobi iz primitivne sredine. veliko bogatstvo (ima 1000 kuća). neobićno drži cigaretu i glasno pućka dim (maniranost). zasmejava bolesnikc i osoblje (»zaraznost« afekta). netačno. brat) ili same osumnjičene osobe (sumnja da ga vara žena starica). Patološka ljubomora. konfuzno. Ovi poslednji imaju i najteže poremećaje mišljenja. Sadržajni poremećaji mišljenja To su sumanute ideje.Primitivno mišlienje se karakteriše se pre svega konkretnošću (»bukvalno shvatanje). Inteligencija očuvana. K.

Pseudologia fantastica Često se naziva i patološkom lažljivošću. dok je sanjarenje uteha za želje koje se ne mogu ispuniti. npr. N. ugrožavaju obolelog socijalno ili materijalno. već 20 godina povremeno ispoljava sumanute ideje odnosa i proganjanja. Fobije su obično posledica davno doživljenog potisnutog straha. obuzimaju nosioca te ideje i utiču na celokupnu njegovu djelatnost. itd. pacijent je ubeđen u njih i uporno ih dokazuje). primoravajući je da izvodi određene stereotipne ritualne radnje (prisilne radnje ili kompulzije) kako bi umanjila njihovo neprijatno dejstvo. ali ako zbog ovog stava sebi svuda stvara neprijatelje i tome posveti najveći deo svog vremena. Fantazija Fantazija je psihička predstava neke scene ili događaja za koje postoji saznanje da nisu stvarni. D. — Sumanute ideje odnosa paranoidne psihoze (parafrenija). — Sumanute ideje paranoidne shizofrenije.. može nekog da izbavi iz zatvora) pribavljaju materijalnu korist za sebe. priznaju da su se lažno predstavljali i ponovo čine isto. pridavanje preterane važnosti nekoj činjenici ili problemu. Car je careva protiv koga su upereni AEG (!) — aparati što čitaju i brišu mozak. To su osobe koje imaju prisilnu potrebu da ostvaruju svoju fantaziju i lažno se predstavljaju kao heroji.. koji se kasnije javlja u svesti bez datog sadržaja okolnosti koje su bile prisutne prvi put. strahovanja i sumnjanja. To mogu biti i prisilna razmišljanja. zbog čega dolaze u sukob sa zakonom i društvom. Opsesija (obsessio) Opsesija je prisilna misao (predstava. Varalice su vrsta patoloških lažljivaca koji lažima o svom položaju (da.. Traži da se i njoj nabavi takva mašina preko socijalnog da bi povratila muža. Psihoanaliza je ranije videla uzrok fobijama. ličnosti na visokom položaju. Često su to vrlo obdarene . onda je to bolesna manifestacija. ali su željeni. mogu biti upadljiva »nastranost« inače normalnih osoba. Muž je napustio jer na njega deluju preko specijalnih mašina (»iz Amerike.»teledirigovani glasovi«. ovakve ideje dobiju patološke dimenzije (idu nauštrb ugleda. U patološkim slučajevima opsesije su simptom prisilne neuroze i tada vladaju manjeviše neprestano individuom. 60 godina. što je praćeno snažnim afektom. Fobija (phobia) Fobija je patološki i preteran strah od nekog određenog predmeta ili situacije: agoraphobia — strah od kretanja na otvorenom prostoru. On je bogat i troši bilione dinara godišnje i vodi uredno knjigovodstvo (koje niko ne razume). mysophobia — strah od prljanja itd. Precjenjene ideje. Inače »car careva« čisti sobe i moli da mu se da cigareta uprkos bogatstvu. osećanje) koja se ne može odstraniti iz svesti nikakvim naporima logike. u prekinutom koitusu iz straha od začeća ili nezadovoljenom libidu zbog impotencije partnera. Stvaralačka fantazija priprema za buduću delatnost. onda je to nenormalna pojava. claustrophobia — strah od zatvorenog prostora. Karakteristično je za prisilne fenomene da ih pacijent oseća neprirodnim i nametnutim i da se bori protiv njih (kad su u pitanju sumanute ideje. međutim.. valjda«). Neko može biti protivnik pušenja i pljuvanja i insistira na torne. Kada. npr. Ona se može doživeti i normalno kao prolazna pojava.

zbog čega je govor nerazumljiv. je besmisleno povezivanje ponaosob logičkih rečenica u nerazumljiv govor. Poremećaji mišljenja po formi Patološka opširnost nastaje kada do svesti dolazi suviše velik broj ideja zbog veoma slabe selekcije. Blokada misli je nagli prestanak toka misli ili govora u sredini rečenice. a uzrok ovakvom stavu može biti baš neprijateljski stav tužitelja prema pacijentu.osobe koje iz nesvesnih neurotičkih pobuda imeju potrebu za odbacivanjem svog pravog identiteta. koji ovaj sada projecira na lekara (»ne želimo mi da se oslobodimo bolesnika. kod bolesnika (shizofrenija) misli se ne nastavljaju i bolesnik smatra da rnu je »neko oduzeo misli«. . »Sa1ata od reči« je krajnje zbrkan govor s potpuno nerazumljivim rečima i rečenicama. ove nastave prekinutu rečenicu kada ih podsetimo ili se sete spontnno. dok je verbigeracija besmisleno ponavljanje sloga ili besmislenih slogova. Pacijent dolazi do cilja posle vrlo opširnog i zaobilaznog uvoda. Često su posredi upravo neizlječivi bolesnici i psihički zaostale osobe. ili reči koje imaju sasvim novo značenje (neologizrni). Perseveracija je ponavljanje jedne te iste reči ili rečenice. Bujica (bekstvo) ideja je naviranje misli i reči. zbog čega bolesnik i ne uspe da kaže sve što mu je palo na urn. Često se ovi koraci preduzimaju protiv lekara zbog operacije ili lečenja. Rasulo misli Vidi se pri očuvanoj svesti (kvantitativno očuvanoj svesti) kada se upotrebljavaju nelogično povezane ili pogrešne po smislu reči. Inkoherentno mišljenje. Kada se to desi u normalnih osoba. već to žele lekari). PSIHOANALIZA Pod psihoanalizom se podrazumeva metoda ispitivanja i lečenja koju je pronašao Sigmund Freud (Frojd). Ovo se viđa u manije. Parničarstvo Je patološka težnja da se preduzirnaju sudske mere zbog sumnje ili uobraženja obolelih da su progonjeni (u izrazito patološkim slučajevima reč je o idejama proganjanja).

U tom periodu Freud uvodi pojam Edipovog kompleksa. ali obnovljeni za vreme hipnoze. on je postepeno došao do jedne druge metode otkrivanja davno potisnutih traumatskih doživljaja. Posle 1920. ali su posle toga nestajali simptomi bolesti. Transfer (prenošenje) je fenomen koji se javlja u toku primene psihoanalize: bolesnik projicira svoje osećaje. ali može se desiti da i lekar projicira na pacijenta (kontratransfer). No pošto Freud nije voleo hipnozu kao terapijsku metodu. što dovodi do emotivnog pražnjenja. a kraće vreme i kao lekar. koje je istovremeno i ispitivanje i lečenje. Ovakvo iskazivanje slobodnih asocijacija praćeno je oslobađanjem potisnutih afekata. god. Poslednja decenija XIX veka predstavlja period stvaranja psihoanalize. radio je na histologiji nervnog sistema. Ova metoda je preteča psihoanalitičke metode lečenja. devojke koja je bolovala od histerije. misli i želje na lekara. . Još kao student. čak i ono što mu se čini nevažnim. Njegovi prvi radovi su pronalazak anestetičkog dejstva kokaina i etiologija i patogeneza cerebralne paralize. Tako je pronađena metoda lečenja koju je Breuer nazvao katarza (catharsis — čišćenje). Na taj način došao je zajedno sa Breuerom do zaključka da histerički simptomi potiču iz davno doživljenih emocionalnih poremećaja..Istorijat. u kojima je opisan slučaj Anne 0. U daljem radu Freud izgrađuje koncepciju organizacije čovekove psihike: svesni deo čoveka predstavlja samo površni deo psihičkog života. Freud uvodi izmene u svoje dotada objavljene teorije. dok terapeut koji se nalazi iza njegove glave traži od njega da kaže sve što mu padne na pamet.Otkriće transfera dopunjuje osnove psihoanalize. Transfer . Medicinu je studirao u Beču. koji su potisnuti iz svesti. gde je diplomirao 1881. objavljuje zajedno sa Breuerom (Brojer) »Rasprave o histeriji«. Njegova nova teorija nagona odvaja nagone života (seksualnost. neprijatnim pa i bez prividne veze s osnovnim predmetom ispitivanja. Nekoliko godina kasnije primenjuje hipnozu i sugestiju kao terapijske metode. do Metode slobodnih asocijacija: pacijent leži na otomanu. Sigmund Freud (1856 —1939) rođen je u Frajbergu u Moravskoj. Nagoni i težnje potisnuti su u nesvesni deo i nastoje da dođu do izražaja u snovima i u simptomima neuroza. kojoj je kasnije i priključena. Godine 1885. lečene hipnozom. libido. god. Tumačenje ovako dobijenog materijala. što je bilo praćeno uzbuđenjem. U transferu se bolesnik ponaša prema lekaru onako kako se u detinjstvu ponašao prema osobama iz svoje najbliže okoline. eros) od nagona smrti i agresivnosti (thanatos). a kao mlad lekar bavio se neurologijom i internom medicinom. koji je najvećim delom nesvestan. jeste ono što je Freud nazvao psihoanalizom. a zatim mu lekar postavlja pitanja koja se odnose na simptome bolesti. U toku ovog lečenja pacijentkinja je u hipnozi privodila sećanju potisnute neprijatne doživljaje. U prvoj fazi primenjivana je katarktička metoda: pacijent se hipnotiše.

naročito sanjarenjern i snovima. socijalno verbalno mišljenje). a to su pažnja. Dete se vremenom prilagođava na zahteve okoline i pri tom se teško odriče određenog zadovoljstva. koja ili obavi potiskivanje ili ga odbaci. Delovanje »Nad-Ja« vidi se. »Nadja« (»Superego«) se stvara kada se dete identifikuje sa svojim idealom — roditeljima. Svako ponašanje proističe iz neke neprijatne draži i ono teži da ovu draž umiri. U normalnim slučajevima dete se identifikuje s roditeljem istog pola. koji delimično ili potpuno beže iz stvarnosti koju ne mogu da prihvate.. Drugim rečima. principu realnosti u velikoj meri izmiču neki nagoni. Sistem nesvesnog je sedište urođenih nagona i potisnutih želja i sećanja. dok svest ima ulogu da izvrši prilagođavanje pomoću mentalnih operacija. Ipak. »Ego« upravlja prilagođavanjem ličnosti na okolinu. predsvesna i nesvesna. Strukturom »Ega« vlada princip realnosti (objektivno. koje ono vidi kao savršene. razložno. Princip realnosti . U stvaranju »Nad-Ja« igraju ulogu i društvena sredina i njeni moralni principi. između kojih se nalazila cenzura. naročito seksualni. Osnovni principi princip zadovoljstva i nezadovoljstva Jedan od osnovnih principa koji upravljaju psihičkim životom. Na prelazu ova dva sistema nalazi se cenzura. misaoni procesi). Ovo se dešava razvojem onih psihičkih funkcija koje dejstvuju na svesnu adaptaciju ličnosti na stvarnost.U psihičkoj se organizaciji razlikuju tri sistema: »Ono« (»Id«). Zelje i prohtevi »Ida« nalaze se van domašaja principa realnosti a podređeni su principu zadovoljstva odnosnu nezadovoljstva. Princip realnosti je u neku ruku mjera sigurnosti kojom se zadovoljenje odlaže. »Ja« (»Ego«) i »Nadja« (»Super ego«). . Princip nezadovoljstva je naročito izražen u neurotičara. Princip zadovoljstva upravlja nesvesnim procesima. kao zabrane. upamćivanje i mišljenje. da odlaže ispražnjenje i da individuu prilagođava stvarnosti. čime izbegne nezadovoljstvo ili čak dovede do zadovoljstva. a on je naročito izražen u male dece.Nastaje u toku razvoja ličnosti. rešavanje sukoba izrneđu suprotnih želja i sukoba s realnim svetom nalaze se pod uticajem »Ega«. nesvesnog i predsvesnog. U odrasle osobe princip nezadovoljstva ispoljava se kao tendencija da se ogradi od neprijatnih draži. U prvoj svojoj teoriji o organizaciji psihičkog života Freud je tvrdio da se psihički aparat sastoji od dva sistema. odnosno ponašanjem i iskustvom čoveka. npr. intimna). u sukobu sa »Ja« u osećanju krivice. To je u stvari prilagođavanje principa zadovoljstva zakonima sredine u kojoj jedinka živi. jeste princip zadovoljstva i nezadovoljstva (zadovoljenja i nezadovoljenja). Prilagođavanje individue okolini. kontroliše tenziju. zatim kao samoposmatranje i samokritika (ona lična. »Ja« (»Ego«) prcdstavlja ličnost kao takvu: razvija se pod uticajem okoline i njegova aktivnost može biti svesna (opažanje. U svojoj kasnijoj teoriji o psihičkoj organizaciji Freud izlaže nove pojmove: »Ono« (»Id«) predstavlja urođene nagone (agresivne i seksualne) i potisnute želje.

Naš seksualni nagon se u početku sastoji od više . Tumačenjem snova metodom slobodnih asocijacija mogu se otkriti potisnuti nagoni i psihički sadržaji iz detinjstva. pomeranje je kada se umesto nekog pojma javlja njegov deo ili kada se afektivna napetost premešta s pravog objekta na neki sporedni predmet. nepristupačne svesti. zašiljeni ili duguljasti predmeti kao zamena za penis. ili se zaboravlja ime njemu dobro poznate osobe itd. složen sistem nagonskih sila koji čini temelj psihičke organizacije čoveka. ali one ipak pokazuju. Snevaču izgleda da je san besmislen i obojen čudnim i neshvatljivim emocijama. predmeti s otvorima umesto ženskih genitalija). Na sličan način tumači psihoanaliza i neka tzv. fasada sna) jeste u stvari skraćeni i izmenjeni latentni sadržaj. zbog čega je spavanje stanje relativne slabosti »Ega«. Prema psihoanalizi. U drugim slučajevima mehanizam sanjanja nije tako jednostavan: iza tzv. na razne načine prikrivane tendencije koje su se nekad javIjale. kada se sadržaj skraćuje. pogrešno izgovaranje nečijeg imena) već i kad se nešto pogrešno pročita ili kad se stalno zaboravljaju ili gube neki predmeti koji mu nešto znače. Ovde zadovoljenje može nastati i bez onih mehanizama prikrivanja koji se vide u ostalim vrstama sanjanja. simbolika sna je onaj fenomen koji se vidi u snu kada se umesto racionalnog mišljenja budnog sna upotrebljavaju u snu poznati simboli (npr. prema psihoanalizi. protiv volje ličnosti. Ovde postoji mehanizam sažimanja (zgnšnjavanja). jer ne izaziva suprotstavljanje »Ega«. Prema ovom učenju. crnina za žalost) ili individualni simboli (npr.snovi Do Freuda snovima nije pridavan ozbiljan značaj i njihovo tumačenje prepušteno je praznovernim i primitivnim osobama. slučajna ubistva (naročito u lovu) ili samoubistva. nesvesne. To se dešava zbog toga što se mišljenje u snu ne odigrava na isti način kao u budnom stanju: onako kako nam se san prikazao (manifestni san. Ovde se ubraja i sklonost nekih osoba ka nesrećnim slučajevima. neki se pojmovi spajaju u jedan. manifestnog sadržaja sna. omaške (parapraksije) I u omaškama svakodnevnog života mogu se pokazati razne svesne ili nesvesne tendencije koje neko krije ili ih nije svestan. Freud je tumačenju snova dao značaj dijagnostičkog sredstva koje pomaže razumevanju nesvesne psihike. ove radnje nisu slučajne već zavise od nesvesne namere ili želje potisnute iz svesti. teorija o libidu Seksualni nagon je. slika kojih se sećamo o sadržaju sna posle buđenja) kriju se razne psihičke tendencije. Takozvani infantilni snovi (oni se mogu javiti i u odraslih) nastaju obično pod dejstvom fizioloških potreba (gladan ili žedan čovek sanja kako jede ili pije). fasade sna (tj. Ove skrivene misli nazivaju se lalentnim mislima. Mnogo puta tumačenie sna koje pruža sam snevač predstavIja u stvari obradu i odbrambene mehanizme »Ega«. često zaboravljene. To su ne samo pogreške u govoru (npr. čovek u snu ne želi da zna za stvarnost.

Ako se zbog teškoća na koje naiđe ili zbog unutrašnjih prepreka uskrati zadovoljenje erotičkih potreba. čime se završava prvi period. godine. i 8. U patološkim uslovima seksualni nagon može da regredira. Za vreme puberteta ponavljaju se one iste faze kroz koje jc prolazio seksualni razvoj od rođenja do 5. Prva faza je doba autoerotizma i traje od rođenja do pete godine. Zbog toga što se vezuje za roditelja suprotnog pola ovaj se stadijum zove. Seksualni nagoni ima i osobinu regresije: u toku svog razvoja on prolazi kroz razvojne faze menjajući svoje ciljeve i objekte. ova faza nije jednostavna već se sastoji iz tri stadijuma: oralnog. tj. tj. ili kada se sadizam neke osobe sublimira u naučnog radnika koji vrši eksperirnente na životinjama ili. pak. seksualni nagon može da sublimira: u celini ili neke njegove komponente mogu svoj prirodni cilj zameniti višim. Te jednostavne nagonske sile su tzv. koji se bitno razlikuje: eros deteta se vezuje za roditelje suprotnog pola. Psihoanaliza uči da seksualni život postoji u čoveka od rođenja i da se razvija do (oko) 18. dok se na kraju puberteta normalna osoba oslobađa veze s roditeljima i prenosi svoj eros na drugu osobu suprotnog pola. pri čemu se ispoljava i sadizam dece. da bi se u pubertetu sve potčinile jednoj funkciji — genitalnoj. Oralni stadijum . a to je roditelj suprotnog pola. godine seksualno interesovanje ponovo oživljava. postane odličan hirurg. To je fiksacija i ona podrazumeva i posebne psihičke karakteristike. može se vratiti na jedan od ranijih stadijuma razvoja seksualnosti: to je regresija. Analni stadijum . npr. fetišizam itd.Oko pete godine primat prelazi na genitalije (falusni stadijum). Oko 8.nagonskih sila koje nisu zavisne međusobno. . analnog i edipalnog. da se vrati na jedan od ranijih stadijuma razvoja. godine. U toj fazi seksualni nagon deteta postiže svoj cilj na sopstvenom telu. Na taj način polni nagon prestaje da bude autoerotičan i postaje objektivan. koja ima za svoju svrhu održavanje vrste. U svom lazvoju prolazi kroz 3 faze. sisanjem. a organi za koje su vezani ovi parcijalni nagoni jesu erogene zone. Parcijalni nagoni su sadizam. socijalnim ciljem. onda je ta osoba za društvo perverzna. Edipalni stadijum . Tada ona traži partnera po ugledu na objekte iz prvog perioda. Može se desiti da se seksualni razvoj jedne osobe zadrži duže na jednom od nabrojanih stadijuma ili da se njena erotika na jednom stadijumu naročito intenzivno zadovoljavala. ekshibicionizam. Iz ovog proizlaze i dva tipa osoba: narcistički (narcisistički) tip su osobe koje svoje partnere biraju prema sebi. kada ulogu erogene zone igra anus. prema sebi ili prema roditelju suprotnog pola. godine života dete gubi interesovanje za stvari iz seksualnog života (doba latencije). mazohizam. na drugu osobu. Izuzetak je završni stadijum. dok je tip naslanjanja onaj koji partnera bira po ugledu na roditelja.Posle oralnog stadijuma nastaje analnosadistički stadijum. Na ovom stepenu erotika deteta prenosi se na drugi objekt.Na oralnom stepenu razvoja primarnu ulogu igraju usta i zadovoljenje nagona postiže se nadraživanjem usta. Ako je u nekoga primarnu ulogu preuzeo parcijalni nagon. parcijalni nagoni. narcizam (ili narcisizam). Najzad. jedan primer sublimacije je kad neudata devojka prenese materinska osećanja na decu iz domova. Međutim. Između 5.

holeričan (chole — žuč). kulturna sredina. Freud je dao kompletnu teoriju ličnosti. Prema psihoanalizi. kako se onda verovalo: sangviničan (sanguis — krv). Socijalni i kulturni činioci u velikoj meri utiču na njegovo ponašanje. Na ovaj način on je označio da je persona spoljašnji izraz koji pokriva ličnost jedinke. Izraz »persona«. kao i u svakodnevnom govoru. pojedina deca mogu imati isto tako i raznolik razvoj »Ega«. formiranje ličnosti nastaje sadejstvom instinkta i okoline i doterivanjem izražavanja instinkta putem »Ega« i »SuperEga«. ambiciozna. prijateljska ličnost itd. Ličnost je rezultat proizvod međusobne akcije instinkta jedinke i okoline u kojoj ona živi zbog čega ne postoje dve jedinke s istovetnim osobinarna. čime se želi istaći da on ima nepokolebljiva ubeđenja. Istovremeno se njegova ličnost formira i kao njegov odraz ličnosti roditelja i njegovog opažanja njihovog svesnog i nesvesnog ponašanja prema njemu. na ponašanje koje je za nju karakteristično. da je od reči i da ima principe kojih se drži. »Ego« teži da prilagodi izražavanje instinkta zahtevima okoline. chole — žuč) i flegmatičan (phlegma— sluz). Karakter (grč. sve to odražava njegov razvoj. pak. Za nekoga se može reći da je »čvrst karakter« ili samo »karakteran čovek«. upotrebio je Jung prerna njenom latinskom značenju »glumčeva maska«. Temperament se više odnosi na emocionalno ispoljavanje nagona. koji se ponekad upotrebljava u značenju »ličnosti«. charakter — urezati. Tačnije rečeno. drugi je. vrstu trajnog raspoloženja. »loš karakter« ili »nekarakteran čovek«. »SuperEgo« dalje nameće kontrolu nad instinktima osećanjern griže savesti koja nastaje zbog povrede vrednosti usvojenih od roditelja. . naročito impulsa koji imaju poreklo u instinktima. lice kojim se ona prikazuje spoljašnjem svetu. prema 4 vrste tečnosti koje postoje u čoveku. kontakti sa sve većim brojem osoba van porodičnog kruga. U evropskoj i našoj terminologiji. izraz »karakter« odnosi se na moralne i društvene vrednosti neke ličnosti. ugravirati) ima identično značenje sa ličnošću u medicinskoj i psihološkoj literaturi engleskog jezika. Hipokratova podela poznavala je 4 vrste temperamenta.LIČNOST I POREMEĆAJI LIČNOSTI Obrazac ponašanja jedne individue nije svesno određen. a dalja kontrola od strane »SuperEga«. Izrazu ličnosti mogu se dodati pridevi koji bliže određuju njene osobine: agresivna ili mirna. Formiranje ličnosti je proces postepene nadgradnje: dete najpre uči da prilagodi svoje potrebe uslovima sredine i tada ima određen način ponašanja kojim obezbeđuje zadovoljenje svojih potreba. na snagu i brzinu reagovanja jedne osobe. obrasci ponašanja su spoljašnji izraz unutrašnjih podsticaja. a ove vrste temperamenta posledica su prevage jedne od tečnosti. U daljem razvoju »Ego« i »SuperEgo« još više utiču na način ponašanja i strukturu ličnosti. I kao što postoje individualne razlike u urođeniin osobinama. melanholičan (rnelanos — crn.

može se desiti da i one naiđu na stvarne i objektivne teškoće za koje nisu krive. ali istovremeno nisu ni duševno obolele: one se nalaze između zdravlja i bolesti. pasivnozavisni itd. Današnje shvatanje duševnog zdravlja blisko je definiciji Svetske zdravstvene organizacije: »Zdravlje je stanje potpunog telesnog. žale se na ostale ljude i njihovo ponašanje prema njima. i da je zdravlje odsustvo simptoma bolesti. Kako dete raste. mazohistički. vidi se da svako ima izvesno odstupanje u nekoj psihičkoj osobini od idealnog. Ako se uzmu pojedinci iz ove grupe. Klasično medicinsko shvatanje je da je normalnost isto što i zdravlje. ne samo. Vrste rešenja edipalnog konflikta ranog detinjstva odreduju vrstu karakternih teškoća koje će se razviti: histerički. Poremećaji uglavnom nastaju u oblasti afekta. S druge strane. Poremećaji ličnosti Za neke osobe se ne može reći da spadaju u grupu psihički zdravih. potrebno je najpre objasniti šta je to normalna ličnost. Psihoanaliza objašnjava nenormalni razvoj karaktera (ličnosti) pogrešnim rešavanjem problema u edipalnom stadijumu razvoja. ono će shvatiti i na koji način se u domu rešavaju problemi agresije i samopotvrđivanja. . Psihička normalnost je harmoničan i povoljan sklad raznih elemenata psihičkog aparata koji se izražava kao optimalno funkcionisanje. ili na nepovoljne situacije na koje nailaze u životu.Normalna ličnost Da bi se razumela poremećena ličnost. to su »psihopalske osobe ili psihopati«. Prema ranijoj terminologiji. to funkcionisanje nije nepromenljivo i upravo te povremene oscilacije bitne su za dopunu definicije normalnosti. volje i nagonskog života. pasivnoagresivni. ali retko uviđaju da je pogreška u sopstvenom stavu prema svetu. Ove se osobe najčešće obraćaju lekaru za pomoć zbog toga što nailaze na teškoće u svetu.odsustvo bolesti ili oronulosti« Idealno psihički zdrave ličnosti nema i bolje je govoriti o «psihički prosečnoj osobi». onoj koja se vidi kao najbrojnija grupa u stanovništvu. Čak i oni koji ne priznaju toliki značaj seksualnog nagona u razvoju ličnosti govore da je za razvoj ličnosti bitan odnos prema roditeljima u detinjstvu. Istina. u vreme kada se javlja privlačnost deteta prema roditelju suprotnog pola: normalno rešenje je odbacivanje ove želje prenia roditelju suprotnog pola i identifikacija s roditeljem istog pola. a u psihoanalitičkoj terminologiji to su «osobe s karakternim neurozama« (za razliku od neuroza koje se u psihoanalizi zovu »simptomske neuroze«). psihičkog i socijalnog dobrog osećanja.

Poremećaji ličnosti mogu se podeliti u sledeće grupe: antisocijalne ličnosti (psihopati u užem smislu reči), histerične ličnosti, shizoidne ličnosti, ciklotimne ličnosti, opsesivne ličnosti, seksualni psihopati itd. Antisocijalne ličnosti ili psihopati (sinonimi za ovo su još i: moralno ludilo — moral insanity, psihopatska ličnost, sociopatska ličnost) dolaze u stalne sukobe s društvom. Još u detinjstvu pokazuju poremećaje ponašanja: bežanje, besposličenje, nepopravljivost, sklonost lažima, krađe, traženje lošeg društva, impulsivnost, slab uspeh u školi. Kao odrasli oni nisu lojalni prema drugima, bezobzirni su, ignorišu društvene norme i rade samo ono što im se sviđa, dok im kazne ili iskustvo ne pružaju pouku. Oni se teško odupiru iskušenjima jer ne podnose frustracije, a kada ih uhvate, vešto napadaju drugoga. Nemaju osećaj krivice. U braku se slabo prilagode, često su u zatvoru, loši su radnici, impulsivni, skloni patološkom laganju i seksualnom promiskuitetu, žene prostituciji i vanbračnim trudnoćama. Obično nisu glupi niti nesposobni da razumeju pravila društva, mogu biti bistri ili izuzetno inteligentni.
Juvenilni delinkventi (neki ih zovu i delikventi) je pravni termin za mlađe osobe, ispod 17— 18 godina, koje izvrše dela koja bi se smatrala kriminalnim aktima ako bi ih počinili odrasli, ali i dela specifična za dečji uzrast (bežanje, besposličenje). Većina delinkventne dece ubrajaju se u grupu eksplozivnih, agresivnih ili antisocijalnih ličnosti, ali počinitelji ovih dela mogu imati i druge poremećaje, kao što je to mentalna retardacija ili posledice povrede ili oboljenja mozga.

Histerične ličnosti su sebične, sugestibilne, preterano emotivne, teatralnog i dramatičnog ponašanja, teže da privuku na sebe pažnju drugih upadljivim i ponekad ekshibicionističkim oblačenjem; češće su to osobe ženskog pola. Uprkos tome što u ponašanju poziraju, one su ipak, zavisne od okoline, a nasuprot slobodnom ponašanju imaju teškoća u seksualnom životu. Kod njih se uočava težnja da se takmiče i irnituju muškarce. Suprotno očekivanju, retko u konfliktnim situacijama obole od histerije. Shizoidna ličnost je sklona sanjarenju i autističkim razmišljanjima, sumnjičava, uplašena od ljudi, teško biva uvučena u društvene kontakte. Može dobiti bezrazložne izlive besa i agresije, inače je mirna, povučena i preosjetljiva. Često uspe u svojim intelektualnim nastojanjima. Pre se može govoriti o osobama sa čudnim načinom života nego o prepsihotičnoj ličnosti. Ciklotimna ličnost u životu pokazuje periode blage hiperaktivnosti ili turobnog raspoloženja; to su otvorene osobe, lako sklapaju poznanstva i prijateljstva, mada ne trajna i dubokn. Važe za vesele i zabavne Ijude, rado primane u društvo. Podsećaju na osobe koje imaju lakše simptome manićkodepresivne psihoze.

PSIHOSOMATSKI POREMEĆAJI (Psihofiziološki poremećaji) Psihosomatska oboljenja su organski poremećaji u čijoj etiologiji i patogenezi važnu ulogu igraju emocionalni poremećaji. To su oboljenja s jasnom organskom patologijom čiji su najvažniji uzrok psihološki faktori, obično produžen emotivni stres. Drugim rečima, u psihosomatskim oboljenjima emocije zahvataju viscera, a simptomi su pretežno fiziološki (ulcus, astma itd.), pod kontrolom autonomnog nervnog sistema. Organski simptomi stvarno postoje, oni nisu simbolični kao u neurozama. Neurotički (konverzivni) simptomi su pretvaranje stanja napetosti u telesne funkcionalne poremećaje, što dovodi do delimičnog ili potpunog olakšanja napetosti, a organ ili deo tela koji nosi simptom često je simbolični izraz emotivnog konflikta: vojnik koji je u konfliktnoj situaciji između straha od pogibije ili ranjavanja i straha da se ne pokaže kukavicom ako bi pobegao dobija funkcionalnu paralizi nogu: on se tako neokaljane časti nalazi u bolnici s izrazom nevinosti i nezabrinutosti histeričara (la belle indifference). Konverzivni poremećaji obično zahvataju voljni motorni i senzitivni sistem. Izrazi »psihogeni« ili »funkcionalni« označavaju simptome koji nemaju morfološku podlogu niti organski uzrok. Čovekov neuspeh da se adaptira nakon stresa čini ga vulnerabilnim za veliki broj bolesti koje su posledica psihičkih procesa ili se pogoršavaju pod dejstvom ovih mehanizama. Sluznicu bronhija draže hemijski, bioloski ili mehanički faktori, ali i stres ili uzbuđenje može izazvati spazam bronhija i astmatički napad. Hiperventilacija izazvana uzbuđenjem stvara alkalozu i hipokapniju, a ove stvaraju hipokalciemiju i tetaniju. Gastrointestinalni trakt je pod snažnim uticajem emocija. U stresnim situacijania usta se suše, u depresivnih bolesnika pojačano je lučenje pljuvačke. Želudac na ove nokse daje dve vrste reakcije: hiperemiju s bubrenjem sluznice, povećanim lučenjem hlorovodonične kiseline i pojačanim motilitetom (ovakvo stanje može izazvati i zlovoljnost i osećanja neprijateljstva, koja su česta u osoba sa grizlicom dvanaestopalačnog creva); ili se javlja sniženje sekrecije i ishemija sluznice i smanjen motilitet u stanjima depresije, histerije i kod mentalne anoreksije. Dijareja je česta pojava kod uzbuđenja, straha ili u osoba koje imaju nerešene životne probleme. Opstipacija je česta u depresivnih bolesnika i histeričkih osoba. Opšte je poznato da uzbuđenje i strah izazivaju ekstrasistole, povećan krvni pritisak i koronarnu bolest srca. Slična stanja pojačavaju nagon na mokrenje, ili, naprotiv, dovode do zadržavania mokraće. Navešćemo nekoliko najvažnijih pslhosomatskih oboljenja.
Ulkus. Činjenica je da jake emocije imaju snažan uticaj na funkciju želuca: pojačavaju se njegova sekrecija i motilitet. Ulkus se često javlja i pogoršava u periodima kada je pacijent više izložen teškom i trajnom stresu. Poremećeni odnosi u porodici ili konflikti na radu su precipitantni taktori. Ovi bolesnici imaju neke zajedničke karakteristike: to su zavisne osobe koje kompenzuju svoju zavisnost ambicijom, radom i uspehom. Za neke od njih je teško da prihvate svoju zavisnost, mada ona normalno postoji kod svakoga.

— Muškarac se nesvesno boji od zavisnosti zbog straha od žiga homoseksualnosti s kojom se zavisnost i submisivnost povezuju. — Za žene s ulkusom, pak, negacija zavisnosti može biti deo odbacivanja uloga žene i uzimanja muške uloge. Takođe se navodi da osobe s ulkusom predstavljaju »oralni« tip ličnosti, sa fiksacijom na oralnom stadijumu. Ovde potreba za hranjenjem ne znači samo zadovoljenje hranom već i zadovoljenje potrebe za ljubavlju, novcem, zadovoljstvorn i uspehom uopšte. Ulkusna bolest se opisuje i kao bolest u kojoj »gladan« stomak jede sam sebe. Treba se setiti i toga da se ulkusni bol umiruje hranom, najbolje baš mlekom. Hrana za kojom se čezne poistovećuje se s majčinom ljubavlju ili majčinim mlekom.

Bronhijalna astma. Astma se javIja u svakom životnom dobu, ali najčešće u dece mlađe od 5 godina. U etiologiji astine igra uloga kombinacija više faktora, među kojima treba izdvojiti tri glavne grupe: alergički. psihički i infektivni. Teško je reći koja od ove tri vrste faktora ima najvažniju ulogu. Ovde se nećemo zadržavati na alergiji i infekcijama već samo na psihičkim uzrocima koji sigurno mogu biti uzruk ili otežavajući faktor u ovoj bolesti. Zapaženo je da se astma javlja u usoba koje su imale teškoće u odnosu dete—majka i zbog toga stekle emotivnu nesigurnost. Astmatična deca imaju veliku potrebu da budu voljena, naročito od svojih majki. Ličnost astmatičara fiksirala se na »preoralnom« ili »respiratornom« stadijumu. Pored navedenih situacija karakterističnih za dob detinjstva, među ovim bolesnicima obično su oni koji potiču iz porodica u kojima su odnosi loši ili porodica u kojima je karakteristično da je majka autoritativna, sa velikim zahtevima. Manja deca dobijaju napad uglavnom onda kada im preti razdvajanje od majke. Ovaj faktor sredine ogleda se i u lečenju astmatične dece u drugoj sredini: verovatno je da povoljno dejstvo klimatskog lečenja nije posledica samo uticaja klime već i promene psihološke sredine. Anorexia nervosa. Ovo je teško oboljenje koje u nekim slučajevima može dovesti i do smrti. Javlja se u devojčica adolescentnog uzrasta, ređe i u žena u 3. i 4. deceniji. Obično bolesti prethodi gojaznost posle koje bolesnici započinju strogu dijetu za mršavljenje, iako se ovo ne smatra uzrokom bolesti. Cesto su to opsesivne ličnosti ili osobe sa histeričkim karakterom, nezrele i narcisistične. Neki put je anoreksija samo početni simptom psihoze. Nije poznat nikakav organski uzrok bolesti.
Glavni simptom je potpuno neracionalan pristup ishrani (tzv. »oralna impregnacija«). U početku ograničavaju unos samo određene vrste hrane, a kasnije se ovaj stav proširi na svaku hranu. Mršavljenje napreduje do katastrofalnih granica. Opštu pothranjenost prate amenoreja snižen arterijski pritisak, hipoglikemija, zbog čega u diferencijalnoj dijagnozi treba isključiti gastrointestinalna, endokrina i ginekološka oboljenja.

Leči se psihoterapijom, psihotropnim lekovima, a u težim slučajevima mora se pribeći ishrani preko sonde. Gojaznost. Obično se neko smatra gojaznim kada njegova telesna težina prelazi za 20°/o standardne vrednosti date u tablicama težine. Važno je nagomilavanje masnog tkiva (veću težinu mogu imati i osobe s razvijenom muskulaturom). U siromašnim sredinama gojaznost je bila svojstvo privilegovanih klasa, na Istoku gojaznost je simbol lepote, dok se u najrazvijenijim zemljama ona vidi baš u ekonomski slabijim i kulturno nižim

društvenim slojevima. Gojaznost je najčešća u 3, 4. i 5. deceniji. Jedan od uslova za razvoj gojaznosti je smanjenje fizičke aktivnosti i kretanja. Ovo dovodi do stvaranja suviška kalorija i paradoksnog dejstva neaktivnosti na apetit: povećava ga. Nova ispitivanja nisu dokazala da gojazne osobe pripadaju određenom tipu ličnosti. Mnoge gojazne osobe kažu da preteruju u jelu kad su emotivno potištene. Među njima ima više neurotičkih simptoma nego u ostalom stanovništvu. Posle psihičkog stresa često se javlja sindrom »noćnog jedenja«: uveče hiperfagija i nesanica, ujutro anoreksija. Neki se žale da ne osećaju glad ni sitost. Velik značaj ima konstitucija, kao, npr., telesna građa. Lečenje retko uspeva ako se provodi ambulantno. Oni koji uspešno smanje težinu često se za kratko vreme vrate na staru meru. Lekovi koji se daju smanjenje apetita pripadaju grupi lekova sa stimulantnim dejstvom na centralni nervni sistem i mogu stvoriti toksikomaniju, arterijsku hipertenziju i druge poremećaje. Dijeta koju propiše lekar, pomognuta psihoterapijom, pomaže u težim slučajevima. U lakšim bolesnik, ako je snažno motivisan, može postići uspeh kada se pridržava određene dijete. ČEŠĆA PSIHIČKA OBOLJENJA U ovom poglavlju opisaćemo dve grupe oboljenja: neuroze (psihoneuroze) i psihoze (duševna oboljenja u užem smislu reči). Postoje mnogi kriterijumi prerna kojima se psihoze razlikuju od neuroza. Pre svega, psihoza dublje menja ličnost od neuroze: u prvom slučaju postoji znatna dezorganizacija i promjena ličnosti, ona je teško poremećena i u svom odnosu prerna drugim osobama, što u neurotičara nije slučaj. Psihotičar ne odvaja stvarnost od utintrašnjeg doživljavanja, on stvara svoj novi svet korne daje svojstva realnosti, a stvarnost iskrivljuje i falsifikuje sumanutim idejama i halucinacijama; kod neurotičara se to ne dešava. Mišljenje psihotičara može biti autističko (dereističko), njegovo se interesovanje za spoljni svet smanjuje ili nestaje, dok neurotičar održava tu vezu sa spoljnim svetom i osetljiv je na promene odnosa među osobama. Duševni bolesnik ne shvata niti priznaje da je bolestan i ne želi promenu svoga psihičkog stanja, neurotičar svesno traži izlečenje, iako nesvesne snage teže suprotnom od toga — da koristi simptome (tzv. sekundarna korist). Velik broj pacijenata ne može se uvrstiti ni u neurotičare niti u psihotičare: to su oni što doživljuju kraće epizode duševne bolesti izazvane nekim stresom, obično se potpuno oporave, ili se ponašaju kao neurotičari kada stresna situacija prođe. Oni se ponekad dijagnostikuju kao »psihoneurotički shizofreničari« ili kao »granični psihotičari«. NEUROZE (PSIHONEUROZE) Simptomi koji se viđaju u neurozama posljedica su emotivnih poremećaja nastalih zbog nesvesnih, dubokih konflikata. Za razliku od psihosomatskih oboljenja, kod kojih emotivni poremećaji takođe igraju važnu ulogu, kod neuroza ne postoje organske promene (kod psihosomatskih oboljenja nastaju organske promene), ovi organski simptomi su simbolični. Neuroze su funkcionalna oboljenja, poremećaji funkcija, a ne anatomske promene.

padanje u »trans«.. fuge. Edipov konflikt iz ranog detinjstva (v. što se pripisivalo štetnom dejstvu zaostale sperme i polnoj uzdržljivosti (nije ni danas retko da lekar preporuči polni odnos kao »lek« za neurozu). U nastanku neuroze najveći značaj imaju uticaji sredine. poglavlje o psihoanalizi) u kasnijem životu dovodi do neurotičkih simptoma. loše stambene prilike i ekonomska nesigurnost takođe imaju udela u nastanku neuroza. Postoji velik broj klasifikacija neuroza. kao što je to. Veliku ulogu igra atmosfera u roditeljskom domu. npr. Prema psihoanalitičkoj teoriji o neurozarna. uvidelo se da od histerije obolevaju i muškarci. strah i druge simptome. neurozu straha. histeričko »slepilo«. u srednjeni veku. Gubitak psihičke funkcije može biti u oblasti svijesti »nesvestica«. opsesivnokompulsivne neuroze. neuspeh i nezadovoljstvo položajem u društvu ili kada zahtevi daleko prevazilaze sposobnosti (zbog nedovoljne spreme i obrazovanja ili zbog slabih intelektualnih mogućnosti). histerički mutizam (gubitak govora). U srži neurotičkih simptoma je konflikt izmedu »Ega« i »Ida«. PSIHOANALITIČKO OBJAŠNJENJE NEUROZA zasniva se na Freudovom učenju o nesvesnoj psihici i potisnutim traumama: psihička trauma nije odreagovana već je potisnuta u nesvesni deo psihike. Lečenje se sastoji u dovođenju u svest onoga što je bilo potisnuto posle čega dolazi do afektivnog abreagovanja (oslobađanja ranije vezanih emocija). Ovo se vidi kao »paraliza« (gubitak motorne funkcije). Gubitak fizičke funkcije u histeriji zove se konverzija.Neurotičari su osobe koje ne mogu da se adaptiraju na okolinu bez sukoba. Ovde ćemo opisati histeriju. bilo fizičke ili psihičke. naročito oni uticaji koji su delovali u najranijem detinjstvu. Neurotičar nalazi izlaz iz konflikta u »bekstvu u bolest«: tu nije posredi svesno biranje bolesti kao izlaz iz neprijatne situacije i realnug života već je reč o nesvesnim mehanizmima. Neprilike na poslu. Kasnije. što bi vice versa značilo da uterus koje je ostao u telu žene nerotkinje stvara simptome bolesti (hystera — materica). nezdravi odnosi na radnorn mestu. fobije. Naziv potiče od Platona. oštećenje senzibiliteta (»anestezija«). depresivnu neurozu i neurasteniju histerija (histerička neuroza) karakteriše se gubitkom funkcije. Sukobi neurotičara pretvaraju se u emotivnu napetost. Odbrambeni mehanizmi »Ega« suprotstavljaju se neprihvatljivim težnjama instinkta. koji je histeričke manifestacije video u žena koje nisu imale prolaps uterusa. U kasnijem životu značajne su psihičke traume. afekt je prisutan i može dospeti do svesti u izmenjenom obliku kao neurotički simptom. .

tremor. J. koje je bolesnik postigao bolešću.. kao što je to. Interesantno je da osobe sa crtama tzv. najzad je normalno progovorila. Prema psihoanalitičkom učenju. Najčešći su vegetativni poremećaji (znojenje.. sekundarna korist (posredna korist od bolesti. U širokim slojevima poznata je kao »slabost živaca« i »nervoza«. neurasthenia Stari deskriptivni izraz (nervna astenija. Postoji i obilje hipohondričnih tegoba.. ona je selektivna i gubitak pamćenja se ne odnosi na druge istovremene događaje ili osobe koje su bile prisutne u isto vreme i na istom mestu.Histerička amnezija je obično ograničena na neki određeni događaj ili određenu ličnost. Opisan je u Neurologiji (v. oslabljen libido. na pitanje potvrđuje da je ranije znala da zviždi. . Ova korist od bolesti nije svesno traženje koristi već nesvestan mehanizam. spuria — lažna). Česti pratioci ovih poremećaja su emotivna nezainteresovanost (la belle indiference) i tzv. histeričke ličnosti retko obole od histerije. K. npr. pažnja. Glavni simptomi ovog sindroma vrlo su obilni i. parestezije. brzog menjanja mirnog i patrijarhalnog načina života u burni život industrijskih gradova. glavobolja i vrtoglavica. nesposobnost da se kreće. slabost apetita. Govori jedva čujnim šapatom. različiti. materijalna korist) (Primarna korist je rešenje konflikta i zadovoljstvo uprkos »paralizi«. Izraz lica spokojan. Diferencijalna dijagnoza epilepsije). potisnuti konflikt (Edipov kompleks) preti da probije u svest. zbog čega se pribegava najjačoj odbrani. Cesto se navode i probadi i bolovi u predelu srca. npr. zatim reči. koji su slični anginoznim bolovima (angina pectoris spuria. lupanje srca).) Klasični histerički napad redak je danas u kulturnijirn sredinama. Na času se »nervirala«. On se još može videti u primitivnim sredinama i u mlađih osoba ograničenih intelektualnih sposobnosti. oduzetost ga ne dovodi u očajanje (belle indiference) jer je ovako došao u bezbedno stanje. slepilo — nemogućnost da se sagleda pravo stanje. U ovom slučaju upadljiv dijagnostički znak bila je nemogućnost zviždanja (ovaj znak ne prati afoniju: zvuk se stvara vibracijom usana. uz istovremeno traženje da glasno izgovara najpre glasove. nesanicu. Uopšte. Opis ovog sindroma pojavio se u doba snažne industrijalizacije i naglih promena u sastavu stanovništva Amerike. najčešći konverzivni simptomi su glavobolja i vrtoglavica. Raspoloženje depresivno i bolesnik se žali na brzo zamaranje. ne može da zviždi. došla je u sukob ad đacima. nervna slabost). slabost koncentracije. bolovanje. ali ne može ni da hoda. a ne glasnih žica) i nezabrinut izraz lica uprkos teškom »invaliditetu«. Posle faradizovanja guše. nastavnica istorije u gimnaziji. Izbor simptoma zavisi od simboličkog značenja toga dela tela: paraliza nogu znači. dovedena je kao hitan slučaj jer je »izgubila moć govora«. Pri tom je karakteristično da sam simptom znači istovremeno i zadovoljenje zabranjenog impulsa i kaznu: »paralizovani« vojnik napušta bojno polje. 39 godina. Svoju glavobolju oboleli opisuju s naglašavanjem simptoma i patetikom:»zabijanje klina« u glavu — clavus hystericus (clavus — žulj).

M. Dodajmo ovde i strah od stranaca (xenophobia). npr. mada je često očigledno simboličko značenje izbegavanja određene situacije u fobiji. gotovo je uopšte ne viđa.Kako se vidi. od reke (potamophobia) itd. koji bi stvarao daleko veće neprijatnosti.Teško je shvatiti šta određuje izbor simptoma fobije. npr. . Izbor simptoma fobije . koji su prestali posle površne psihoterapije. npr. ulica. Kao neurotički simptom uopšte. sprema gradivo i dobro polaže razred.. anemije.  da posluži kao ispunjenje nedozvoljenih potisnutih želja istovremeno s kaznom u vidu bola i trpljenja. učenica III razreda gimnazije. od vode (aquaphobia).. sklon alkoholu. tireotoksikoze. Zajedničko je za sve fobije da pacijent izbegava određenu situaciju ili predmet iz straha da će mu se desiti nešto strašno (on sam ne zna šta mu se to može desiti) ako to ne učini. ali je nastao strah da će se tikovi iznenada pojaviti u školi i time je izložiti ismevanju. fobije (phobos. U odeljku o poremećajima mišljenja naveli smo nekoliko najčešćih fobija. kao. Svaka fobija ima posebno značenje za svakog pojedinog bolesnika. avijatičar JATa. fobija ima dva cilja:  da pomogne osobi da na neki način (iako ne baš bezbolan i zadovoljavajući) uskladi svoje emocionalne problerne. od nevernosti žene na ulici (ako je reč o ženi bolesniku): nije nepoznato da se prostitutke nazivaju »uličarkama«. agoraphobia (strah od otvorenog prostora. obolela je od »horeje minor« (neurolog nije postavio dijagnozu niti je vodio lečenje). Zbog toga ostaje kod kuće. ima malo vremena za dete. Tako. Termin neurasthenia danas je napušten jer ne predstavlja posebnu nozološku jedinicu. Danas se smatra da jedan deo neurasteničke slike pripada i depresivnim neurozama i blagim depresijama. trgova) može imati simboličko značenje i zamenjuje strah od sopstvenih nedozvoljenih impulsa. Otac. encefalitisa — encephalitis larvata (Vujić). kod ateroskleroze mozga. Zahtevanje da je neko prati kada je na otvorenom prostoru simbolički znači prisustvo osobe koja je čuva. Dobija intenzivan strah od ulice i ne izlazi bez majke. malignih bolesti. grč.. stalno je na putu. zamenu za oca i majku koji su tu ulogu imali kao branioci od takvih težnji i koji su te moralne norme usadili detetu. ova klinička slika najviše odgovara konverzivnoj neurozi (histeriji) i drugim neurozama. Strah ovde čuva obolelu osobu od nesvesnih težnji koje ona svesno ne želi i protivi im se. — strah) imaju za glavni simptom strah koji bolesnik vezuje za određeni predmet ili situaciju koje on zatim može da izbegava. od životinja (zoophobia). ali se ista klinička slika može videti i kod organskih oboljenja. ali horeički pokreti nisu prestajali ni posle godinu dana. Pregledom su utvrđeni tikovi. koja sada mora da je drži ispod ruke. S. Samim tim što je svu svoju strepnju koncentrisao na jednu stvar bolesnik je izbegao (iako ne sasvim bez trpljenja) difuzan strah.

Pacijentu su ove pojave neprijatne. smanjenje aktivnosti. kada mora da ponavlja neke radnje bez obzira na to koliko joj izgledaju besmislene. odnose s drugirn osobama i sposobnost vođenja normalnog života. Depresivna neuroza je česta bolest. nastaju napetost. Bolesnik je svestan da njegova depresivna reakcija nije srazmerna s događajem ni opravdana činjenicama. inače naglašeno kod melanholije. napregnutosti. može imati noćnu moru. ponavljanje. značenje tih radnji može biti jasno (npr. On može da nekontrolisano reaguje na najobičnije svakodnevne ne prilike. lako može biti svestan ovih neprijatnih osećaja. zbog kojih odlaženje u školu nije mogućno. određenom afektu. a oseća napetost ako je sprečen da ih izvede. Prisilne radnje često imaju vid rituala. neprijatnosti. več o stanju napetosti. Ovo afektivno stanje često je praćeno i vegetativnim znacima (ubrzano disanje i ubrzan puls. koje ne mora u svesti biti doživljeno kao strah. Prisilne misli i prisilne radnje mogu biti prolazna pojava u mnogih normalnih osoba. bolesnik ipak ne zna njihov uzrok. prisilno preskakanje crta na trotoaru. jer ovde nije reč o jasno definisanom strahu. kako se to obično kaže.Heurom straha Prikladniji termin za ovu neurozu bio bi neuroza strepnje. ili može biti razdražljiv i neraspoložcn. Kod depresivne neuroze mogu postojati hipohondrijske ideje. prisilno pranje ruku kao odbrana od infekcije) ili neobjašnjivo (prisilno dodirivanje. jer je toga i on sam svestan i trpi od njih. a moguća su i samoubistva. strah. . Prisilna neuroza (opsesivnokompulsivna neuroza) Ima za glavne simptome prisilne misli (opsesije) koje naviru u svest uprkos želji te osobe i prisilne radnje (kompulsije). strepnja. iako retko. ovde ne postoji osećanje krivice. i deteostaje kod kuće. bezuspešno pokušava da ih se oslobodi. Takozvana »fobija od škole« ne ispoljava se kao jasno protivljenje odlasku u školu već bolovima u glavi ili stomaku. »nervozan«. Strepnja je često signal za opasnost koja preti »Egu« od instinkta (»Id«): ako zadovoljenje »Ida« (nagona) nije prihvatljivo za »Ego«. Pažljivim ispitivanjem mogu se otkriti i drugi simptonii neuroze. Pacijent može imati prisilan strah od veneričkih bolesti. ali za njihovo izvršenje uvek postoji neodoljiva unutrašnja potreba. Glavna manifestacija može biti žalost i osećanje bespomoćnosti pri suočenju s nekom preprekom u životu. kojeg se ne može osloboditi ni čestim pregledima niti izbegavanjem polnih odnosa. Neuroza straha može nastati i zbog straha od odvajanja mlade zavisne osobe od roditelja. prisilno brojanje prozora). povišen krvni pritisak). Depresivni afekt nije tako težak i dubok kao kod depresivne psihoze. Uzaludno je pacijentu objašnjavati nerazložnost njegovih prisilnih radnji i misli. Kao prisilna neuroza mogu se ove reakcije shvatiti tek onda kada postoji jaka afektivna napetost i strepnja koje znatno otežavaju sposobnost za rad. Pored toga.

s nepotpunom penetracijom ili s promenljivom penetracijom. kada bolesnik neposredno iz maničke faze uđe u depresivnu a iz ove u maničku (cirkularna psihoza). Jedan bolesnik može imati više depresivnih faza ili više maničkih epizoda. nešto je više muških od ženskih (3:2). Među bliskim rođacima bolesnika ima 20x više obolelih nego u prosečnom stanovništvu: Na 1000 stanovnika dolazi 3—4 bolesnika. U depresivnih bolesnika utvrđena je manja količina metabolita serotonina u likvoru. ali se maničke i depresivne faze mogu smenjivati u jednog te istog bolesnika. Ali nije poznato koji je biohemijski poremećaj koji se nasleđuje. . Klasičan je trijas simptoma:  maničko raspoloženje. Ispitivanje uzajamnog dejstva centralnih amina. dok je u euforičnih osoba povećana količina ove supstancije. Zna se da se nasleđuje autosomno dominantno. ne uviđa da je bolestan i retko želi promenu svoga stanja. Manički oblik javlja se uglavnom u mlađih. s intervalima normalnosti ili bez ovih. depresivni je češći u starijih. Maničkodepresivna psihoza Uzrok ove bolesti nije poznat. kome pridaje značaj stvarnosti. Osnovna karakteristika je  periodičnost pojave bolesti. Ovde ćemo pružiti kratak opis najvažnijih psihoza: maničkodepresivne. Prema nekirn podacima. Drugi biogeni amindopamin ima povoljno dejstvo na agitiranu depresiju. Manija Ima sasvim suprotnu sliku od depresije.PSIHOZE Psihoze su teža oboljenja od neuroza. hipotalamusa i endokrinih promena u depresija daje izglede na pozitivne rezultate. One znatnije menjaju ličnost bolesnika i njegov odnos prema svetu i drugim osobama. dok dopa povoljno deluje na usporeni oblik depresije. shizofrenije i paranoidnih stanja. dok jedinjenja koja snižavaju ili inaktiviraju centralne amine izazivaju depresiju. naročito noradrenalina.  povećan impuls za govor i  pojačana motorna aktivnost. Psihotičar živi u svom svetu. čija je odlika  promena afekta u smislu ushićenja (manija) ili tuge (depresija) s  promenama mišljenja u skladu s afektom i bez intelektualnog propadanja. Utvrđeno je da MAO inhibitori koji povećavaju količinu kateholamina u mozgu stvaraju uzbuđenja i imaju antidepresivno dejstvo. nasleđuju se dominantno vezano za pol (preko hromosoma). U mozgu nekih bolesnika s depresijom postoji relativan deficit kateholamina.

Od pre 10 dana postao sve pokretniji. za krizu) i tvrdi da je u prošlosti bio grešan: u skladu s afektom sećanje bira samo neprijatne dogadaje iz prošlosti. bez snage da učini i najmanji pokret. Pamćenje inače nije oštećeno. a ovo raspoloženje je ponekad »zarazno«. . vesele i preduzimljive. Dok bolest ne uzme izrazito.  pati od nesanice. neprekidno puši. Piše naređenja »svom šoferu« koji večeras treba da ga vozi na aerodrom da bi u Sarajevu priredio »šou nad šouima«. odličan student. Krajnost je delirantna manija: govor je nerazumljiv.  za sve optužuje sebe (za rat. nepokretan. koje sve čita u toku istog dana. mišljenje je usporeno. motorna aktivnost je usporena i osiromašena. U lakšim slučajevima bolesnik izgleda  umoran. žive mimike.. U punom zamahu bolesti hiperaktivnost dovodi do iscrpljenosti i nesanice. Tada je još depresivan. bolesti. u početku bolesti ili prilikom oporavka.  uznemirenošću (krši ruke. razdrijen. Posle svakog perioda bolesti nastavljao da studira i položio nekoliko ispita. glavni glumac i duša«. besciljna neprekidna aktivnost. Otac bio čudnog ponašanja. kasnije iznenada napustio porodicu i emigrirao u Ameriku. reditelj. crne sudbine porodice. upadao u konfliktne situacije. a obično se dešavaju onda kada bolesnik nije u najdubljoj depresiji. uznemiren. Depresivno raspoloženje se odlikuje  osećanjem bespomoćnosti. kuka. sklonost šalama. B. aktivni. propasti. Mišljenje je izmenjeno u skladu s afektom: bekstvo ideja. depresija ima najtežu prognozu: samoubistva su česta. u poslednje 3 godine imao dve maničke i jednu depresivnu fazu. ali je u stanju da donosi i izvrši odluke. Pažnja je slaba. nestalna. Ranije primeran đak. 26 godina. uzdiše. Nekritični su prema svojoj bolesti. bujica ideja (izmena prema formi) i sumanute ideje ekspanzivnog karaktera (poremećaji mišljenja prerna sadržaju).Povišeno raspoloženje može se odraziti kao veselost. Sobu je iskitio slikama nagih devojaka i parolama. oboleli miran. čas sedi. rnenjao devojke. Sada stalno u pokretu. koja je neposredno zamenila maničku. pio alkohol u velikim količinama. V.  najteže se oseća ujutro. Hipomanija je lakši oblik manije koji se može neprirnetno razviti u ličnosti koje su i inače poznate kao energične. nešto bolje uveče. Ako se ne leči. naprotiv. smrti. euforija (ponekad uzbuđenje i razdražljivost). zbog čega se teško daju nagovoriti na lečenje.  dubokom bezrazložnom tugom. i bez lečenja bolesnik može umreti zbog inanicije. zažarenih obraza. student IV godine mašinskog fakulteta.  misli su usporene i obično zaokupljene jednom depresivnom sumanutorn idejom bezizglednosti. na kome će biti »konferansije. intelekt ne propada. Može doći do brojnih dijagnostičkih propusta. na stolu hrpe knjiga.  nema apetita. jauče). deda po ocu ćutljiv i sumnjičav čovek. ili je. čas hoda. Depresija (melanholija) Ima suprotne karakteristike: afekt je depresivan (žalostan). psihotičan vid bolesnici su hiperaktivni. suviše preduzirnljivi u poslu i seksu.

38 godina. uzdiše. U opštem stanovništvu 0. ceo svet mi sudi i ne može mi dovoljno presuditi« (nema nikakvog udela u saobraćajnoj nesreći). dovodi u opasnost život bolesnika. razboleo se iznenada posle srnrti prijatelja koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći. koja. godine života).. Osnovno raspoloženje je depresivno. braća i sestre u 5—15%. uznemirenoj depresiji). ali nastaje posle jasnog precipitirajućeg događaja. od pre 20 godina ima hipohondričke ideje. leži. nije u stanju da otvori kapke. ranije neupadljiv. krivica mu je neizmerna. Sada je u bolnici. Involutivna melanholija Javlja se u involucionom periodu (otprilike između 45. Depresija (melanholija) leči se imipraminum (tofranil). kaže da teško pati. zbog stalnog i nepodnošljivog afekta straha od smrti izvrši samoubistvo ako se ne zaštiti. . povremeno nesanicu. povremeno nema snage ni da se očešlja.). Sumanute ideje mogu biti bizarne (nema creva ni srca) i apsurdne (krivi su za sve nesreće čovečanstva. uzoran roditelj. niti su ranije imale maničku ili depresivnu fazu. Od znatne je koristi Lithium carbonat. Kaže da je porodicu ostavio golu i bosu. 56 godina. zemljoradnik.. Shizophrenia Skoro polovina duševnih bolesnika smeštenih u bolnicama su shizofreni bolesnici. libriumom i valiumom. Identični (homozigotni) blizanci. u osoba koje ranije nisu imale depresivnu niti rnaničku fazu (slučajevi sa ranijirn fazama bolesti svrstavaju se u manićkodepresivnu psihozu). I ovo je psihoza. ne može da pomeri ruku. Po pravilu su to osobe koje nisu imale osobine i crte ciklotimnog karaktera. nije dostojan ni hleba u bolnici. obole oboje u 65% slučajeva. Uglavnom sedi. ubih čoveka ni krivog ni dužnog. gladnu »na ovom surovom svetu«. čak i kada odrastu odvojeno.R. lečenje Manija se leči preparatima phenothiazina (Chlorpromazin) i butyrophenonima (haloperidol). mada samo kao dopunska metoda. L. Agitirana depresija leči se nozinanom. društven. kao i melanholija. Dok se shizofrenija pujavljuje u stanovništvu u proseku u 0. Psihoterapija ima svoje mesto u lečenju maničkodepresivnih bolesnika. zaokupljen je samo idejom propasti. odmahuje rukom i ponavlja: »Sve je svršeno. kada je opasnost od samoubistva velika i kada lekovi ne pomažu. ne može da se koncentriše na drugo. radnik. roditelji bolesnika mogli su imati shizofreniju u 5—10% slučajeva. M. savestan. primenjuje se elektrokonvulzivna terapija (elektrošokovi). Ž. obično posle gubitka bližnjeg. Depresivna reakcija Ima iste karakteristike kao maničko-depresivna psihoza. U urgentnim slučajevima. Oporavio se posle elektrokonvulzivne terapije. ne brije se. Puši mnogo i prebacuje sebi da je nitkov kome deca i duvan plaćaju. da mu nema pomoći.85% slučajeva. odličan i pedantan domaćin. ali je bolesnik uznemiren. tryptizolom (ako nije reč o agitiranoj. i 65. misle da će voda iz česme poplaviti ceo svet itd. kuka. jadikuje.3 do 1% osoba imalo je bar jednu shizofrenu epizodu u životu. plaši se smrti.

ili preterano osetljive. čas su naprotiv pokorne. a poremećeni odnosi mogu biti i posledica. Ipak se najčešće nalazi da su to bile: • Hladne osobe. Počinje da se bavi filozofskim i religioznim idejama. često sa obilnim hipohondričnim tegobama. a ne uzrok bolesti. Postoje izvesni dokazi da je nivo serotonina u krvi povišen prvih dana akutne epizode bolesti. • Jedan drugi tip opisuje se kao »burna ličnost«: čas pokazuju preteranu agresivnost. a potom pada ispod normalnog nivoa. Prodromalna faza bolesti U prodromskoj fazi bolesti mogu dominirati simptomi neuroze. Porodice bolesnika Proučavanja porodica shizofrenih bolesnika pokazala su poremećene odnose. zavidljiva. Zbog takvog ponašanja često imaju sukobe s nastavnicima. ali svi ovi nalazi zahtevaju dalje ispitivanje i potvrdu. sudbinom sveta. Saopšten je i nalaz antiinsulinskog faktora u krvi i mokraći shizofrenih bolesnika. da se svet oko njega menja. . sličan ceruloplazminu. U školi mogu imati dobar i udličan uspeh.Biohemijske promjene – Opisano je više biohemijskih promena u shizofrenih bolesnika. Mnoge od ovih nalaza nisu potvrdili drugi istraživači. ali su socijalno teško prilagodljive. ili nekako čudnog držanja u detinjstvu. dijete itd. nađen je i povišen nivo ceruloplazmina. Tako je nađen psihotoksički faktor TARAXEIN. napuštanje i nedostatak ili gubitak ljubavi. kao i druge psihičke traume. gubi san i apetit. • Kao premorbidna ličnost paranoidne shizofrenije opisuje se sumnjičava i nepoverljiva osoba. često nadmenog držanja i pored snažnog osećanja niže vrednosti. povučene i biraju zabave za koje nije potrebno društvo. poremećaj u odnosu između majke i bolesnika u najranijem detinjstvu. povučene u sebe. da je sve neobično i čudno). Ne može se govoriti o jedinstvenom tipu ličnosti za one koji će kasnije oboleti od shizofrenije. U samom početku bolesti rnogu se javiti fenomeni depersonalizacijc i derealizacije (osećaj da sopstveno telo nije stvarno. povišenje odnosa laktata prema piruvatima. roditeljima i drugovima. Premorbidna ličnost shizofreničara Imali su emotivne teškoće i neprilagođenost i pre prvih znakova bolesti. Ako u ovoj fazi doživi neki stres (češće se to desi i bez njega) onda naglo izbija psihoza u punom zamahu. nenormalan metabolizam glikoze i nedostatak heksokinaze. da predstoji neposredna neobjašnjiva opasnost. za neke se ne zna da li su posledica uticaja lekova. ali ta ispitivanja još nisu potvrđena. submisivne. Često se nalazi da su ovi bolesnici u detinjstvu doživeli odbačenost. Češći je postepen početak bolesti. Teškoća pri izvođenju zaključaka iz ovih nalaza leži u tome sto se slični podaci dobijaju i u porodicama neshizofrenih psihijatrijskih bolesnika.

2. o sumanute ideje bizarnog sadržaja (neko mu stavlja misli u glavu ili mu ih oduzima). koji imaju specifične osobine:  čest je blok (prekid) misli. samoubistva ili ubistva čak i najbližih.Opšte karakteristike shizofrenije Opšte karakteristike shizofrenije su: • povlačenje iz okoline. o mišljenje može biti autističko. • gubitak kontakta i odnosa sa drugim osobama (autizam).  hronični slučajevi pokazuju psihičko propadanje — demenciju (ovo propadanje je brže kada se bolesnik prepusti samom sebi. • izvesna hladnoća i emotivna udaljenost. o neologizmi (stvaranje novih reči). da li je dete ili odrastao (depersonalizacija). o mišljenje može biti inkoherentno. katatona pomama stanje iznenadne jarosti i agresije.  afekt ne odgovara situaciji niti sadržini misli. katatoni stupor predstavlja krajnji stepen povlačenja bolesnika. ređe optičke. schizophrenia catatonica i 4. raspoloženje ne nalazi odziva u drugima i emocije drugih ne dotiču se bolesnika. a ponekad u istog pacijenta oboljenje može u razno vreme pokazivati drukčiji oblik. Često se dugo zagleda u ogledalo i pri tom se smeška (»fenomen ogledala«). bez topline i razumevanja.  ponašanje je neobično. Klinička slika bolesti Razlikuje se od bolesnika do bolesnika i dijagnoza se ne može postaviti samo na osnovu nekih simptoma već nalazom celovite slike koju pacijent pruža u svojoj bolesti. Glavne karakteristike shizofrenije su:  povlačenje iz realnog sveta u svet fantazije. nepredvidljivo ili impulsivno. »oduzimaju« mu misli ili »namiću« svoje. drugi »čitaju« njegove ili »upravljaju« njima. Prema prevazi simptoma. hebephrenia.  poremećaji mišljenja. može postojati plitkost afekta ili ravnodušnost. Postoje brojni mešoviti i atipični slučajevi. bez radne terapije i psihoterapije). često pod uticajem sumanutih ideja ili halucinacija. najčešće akustičke. shizofrenija može imati jedan od sledeća 4 oblika: 1. s oštećenim ili ugašenim uvidom u sopstveno stanje. • granice sopstvenog ja kao da su izbrisane: on »čita« tuđe misli. • burna reagovanja. . prazan. koja su nesrazmerna sa situacijom ili draži: blag ukor ili neka manje važna zabrana može biti uzrok napada besa i agresije. 3.  opažanje javljaju se halucinacije. schizophrenia paranoides. • afekt je obično površan. raspoloženje je neočekivano promenljivo. • ne zna da li je muško ili žensko. čudno. jednostavna shizofrenija (schizophrenia simplex).

Bolestan od 16. elektrotehničar. Javlja se u dva oblika: kao katatoni stupor ili kao katatona pomama. Sumnja da ga prate. ideje odnosa. pokazivao suicidne namere. dugo se posmatra u ogledalu da bi utvrdio promene na sebi. gotovo neprimetno. Javlja se u mlađih osoba. phen — grč. Stanje stupora može se privremeno prekinuti intravenskim davanjem barbiturata s kratkim dejstvom.. obično naglo. tonos — grč. um. Vremenom ličnost regredira do stanja vegetacije. Obično je reč o mladim osobama koje su pre početka bolesti mogle biti i veoma inteligentne i vredne. ravnodušan je i neuviđavan za svoje stanje. slušne ili optičke halucinacije. . katatona shizofrenija (kata — grc. o gubljenjem afekta. ukoliko se jave. neobičan stav (katalepsija) i grimasiranje. o neradom. godine. stereotipije. Retke su sumanute ideje. o bolesnici teško uspostavljaju kontakt s drugim osobama. i ovo propadanje najdublje je od propadanja u svih drugih oblika shizofrenije. ne izlazi iz sobe. halucinacije. ima se utisak da ima još bolesnih rođaka ali se to prikriva. kao što je to negativizam. fleksibilitas cerea. Katatoni stupor (stuporna katatonija) pokazuje znake opšte inhibicije. sa o slabljenjem interesovanja. mutizam.prosta shizofrenia Počinje postepeno. Postoje znaci propadanja inteligencije. Cesto grimasira. o povlačenjem od društva. prolazne su. počeo da ruši zid u stanu da bi izvadio mašinu koja ga uništava. S. duh) Gotovo svi simptomi shizofrenije. poremećaje volje i delatnosti). tonus) ima za jezgro kliničke slike katatone poremećaje (v. S. sa. čitaju mu misli. ispod. mladost. Vremenom bolesnik propada intelektualno i socijalno. Pri svemu ovom ne postoji utisak da trpi. 30 godina. Oboleli se često o bezrazložno kikoću ili smeše. Pre dve godinc počeo ponovo da se povlači. stric boluje od shizofrenije. o osiromašenjem sadržaja mišljenja. površan. što posredno pokazuje da je i stanje stupora posledica razdraženja centralnog nervnog sistema. pomoću. emotivni odgovor je plitak. Ovi bolesnici mogu iznenadno preći u stanje katatonog uzbuđenja i agresije. o mogu imati stanja uzbuđenosti.schizophrenia simplex . introvertovani su. hebefrenija (hebe — grč. manirizam. o skloni su fantazijama i sumanutim idejama koje nisu razrađene i organizovane u sistem. oslobođen vojne obaveze. eholalija i ehopraksija. pubertet. napetost.

ili može povrediti ili uništiti sebe ili druge. prisilne misli i radnje. Liječenje Leči se lekovima (Chlorpromazin. . Ostali oblici shizofrenije SHIZOAFEKTIVNI OBLIK po poremećajima afektivne sfere podseća na euforiju manije ili na tugu depreije. Prognoza shizofrenije Gora u mladih bolesnika nego u starijih. kada se prava priroda bolesti otkriva. autizarn i ambivalencija. Spoljne draži ne utiču na ponašanje ovih bolesnika. paranoidna shizofrenija Čsto počinje u kasnijim godinama. ehopraksija. Teži su slučajevi s postepenim razvojem i hebefrenija. koje je stereotipno. Lečenjem se ove cifre povećavaju na 30 do 60%. o Pored ovoga. odbija hranu i pokazuje i ostale katatone fenomene (eholalija. Afektivno stanje nije »zarazno« prelazno kao veselost u manije. Spontano izlečenje dešava se u 5°/o slučajeva. grimasiranje. histerične reakcije i napade. koje čine srž sumanutog sistema. PSEUDONEUROTIČNA SHIZOFRENIJA ima simptome koji se vide u neuroza: fobije. Ovo stanje zahteva hitno lečenje jer bolesnik može doći u stanje krajnje iscrpljenosti. ali se istovremeno nalazi i udaljavanje od realnosti i autizam (povlačenje u sebe). GRANIČNI OBLICI mogu pokazati znake psihoze ili neobično ponašanje samo povremeno kada su izloženi stresu. poboljšanje u 35%. Danas je retka jer elektrokonvulzivno lečenje i neuroleptici omogućuju bolesniku da preživi. besciljno. Najistaknutiji su znaci o ideje proganjanja. Smrtna (perniciozna) katatonija je stanje krajnje uzbuđcnosti koje je dovodilo do iscrpljenosti. Međutim. Povremcno se mogu javiti i epizode s jasnom kliničkom slikom shizofrenije. česte su i halucinacije i o poremćaji afekta. trifluoperazin. Psihoterapija ima značaja naročito kada se bolesnik oporavi. pažljivo ispitivanje mišljenja ovih bolesnika i njihovo bizarno ponašanje otkriva poremećaje koji se vide u shizofrenije. ređe elektrokonvulzivnom terapijom. kao prevencija ponovnog zamaha bolesti. hiperpireksije i smrti za nekoliko dana. manirizarn. naročito u vreme letnjih žega. impulsivno i nepredvidIjivo: može besciljno trčati uokolo.Katatona pomama odlikuje se psihomotornom agitiranošću i razdraženjem. hodati bez prestanka i sna. katalepsija). u kasnijem stadijumu bolesti sumanuti sistem se fragmentira. perphenazin). One mogu imati organizovan pseudologičan kvalitet.

. Freud je pripisivao pojavu paranoidnih ideja homoseksualnim impulsima. Prema psihodinamskom shvatanju. Razboleo se pre 4 godine: povlačio se sve više. on je prvi Jugosloven koji je leteo na mesec. moler. Tako paranoidna shizofrenija (v. i često je vrlo teško otkriti ove poremećaje mišljenja iako njihovo neobično ponašanje ukazuje na to da one postoje. 42 godine.P. idejama odnosa (kada smatra da se svi spoljašnji događaji odnose na njega). P. Bolesnici mogu biti vrlo tajanstveni u odnosu na svoje stavove sumnjanja i sumanute ideje. . Normalna je sklonost kriviti drugoga za svoj neuspeh ili grešku: kada čovek nagazi nekoga. voleo da čita bajke. ali su ove bizarne. žena ga stalno vara sa šoferima koji prođu pored kuće i sa desetogodišnjim dečacima. idejama veličine. ali paranoidna osoba upotrebljava te mehanizme u jačem stepenu i upornije. Smeška se prazno i »luckasto« dok govori o »ubijanju« i o tome kako ga žena vara i tuče. a postoje i halucinacije. veći je broj oboljenja među samcima i doseljenicima. Jednostavnije rečeno. imao slušne. ponekad imaju neprijateljsko držanje. on ih negira i projektuje ih na tu osobu i tada oseća da ta osoba. dalje nije produžio. itd. Blagi oblici paranoidnog mišljenja postoje ponekad u svakoga. pomisli: »Što se tu baš namestio!« Paranoidna stanja uopšte su češća među ženskim osobama. rešio je sudbinu čovečanstva u I i II svetskom ratu. oseća neprijateljstvo prema njemu. svuda gde postoji neka vrsta izolovanosti. Paranoidna ličnost može ostati neokrnjena i relativno neupadljiva celog života. paranoidna osoba upotrebljava psihološke mehanizme negacije i projekcije. Ima obilje sumanutih ideja koje ne čine celinu: Japanci su ga stavili na listu zbog bombardovanja Hirošime. osrednji đak u osnovnoj školi. u detinjstvu pomčen. izuzev što pokazuje izvesnu krutost i sumnjičavost prema drugima. Paranoidne psihoze imaju kao istaknut znak sumanute ideje odnosa. Pamćenje i pažnja očuvani.. postoje i drugi poremećaji mišljenja. koje je u početku prikrivao. dinamizme koji su normalna komponenta svačije odbrane kada su u psihološkom konfliktu. počev od sumnjanja pa do psihoza sa čvrstim i sistematizovanim idejama proganjanja. osetljivost na kritiku. optičke i taktilne halucinacije. ličnost je znatno oštećena. u ranijem tekstu) može imati sumanute ideje. žena ga udara sekirom itd. ne on. Ubio je hiljade ljudi. Paranoidna stanja Izraz »paranoia« upotrebljavan je i pre Hippocratesa sa značenjem »ludilo«. afekt je osiromašen. ali inače ne dolazi do pogoršanja bolesti u toku života. paranoidni pacijent ne dozvoljava svojim neprijateljskim osećanjima prema nekoj osobi da uzmu maha. Danas se izraz »paranoidan« upotrebljava za sva stanja koja sadrže ideje proganjanja različitog stepena. a to može biti i zbog gluvoće ili nekog telesnog nedostatka što stvara pogodno tle za nastanak oboIjenja. Prilikom sadašnje hospitalizacije daje podatke o slušnim i taktilnim halucinacijama koje smatra »božjim blagoslovom«.

. a zbog halucinacija ni u paranoju. TOKSIČKE I ORGANSKE PSIHOZE (hašiš. tužaka. fasada ličnosti ostaje očuvana. psihomotorna epilepsija. Odlikuje se sumanutirn idejama veličine i proganjanja koje čine čvrst i nepromenljiv sistern. amfetamin. zbog koje se ne može uvrstiti u shizofreniju.PARAPHRENIA je oboljenje koje nastaje u involucionom periodu. sa sumanutim idejama i halucinacijama. Teška depresija može imati paranoidne elernente. obraća se svim instancijama. vodi procese. ali s očuvanom fasadom ličnosti. Ne postoje halucinacije. kada bolesnik neprestano dokazuje svoja prava. alkoholičarska halucinoza) mogu dati paranoidnu reakciju. Van ovih sumanutih sistema bolesnik se može ponašati normalno. može delovati prilično integrisano. Opisana su tri tipa paranoje:  paranoia persecutoria. pretežno u žena. parniči se. sa sumanutim idejama proganjanja. sa bolesnim tumačenjem tuđih gestova. kao da se sve odnosi na njega i protiv njega. pokreta.  interpretaciona paranoja. Klasična paranoja KOJU JE OPISAO Kraepelin Veoma je retko oboljenje.  paranoia querulatoria. reči. senilna demencija.

ponekad i bez neuroloških znakova žarišnih oštećenja. U ovom poslednjem slučaju radi se o psihozi. koje najčešće ostavIjaju trajne i ireverzibilne promene. zadržavanje i reprodukcija — oštećene su u težim slučajevima. ne daju samo difuzne lezije mozga ovaj sindrom. U lakšim oštećenjima poremećaji pamćenja su ograničeni.  pamćenja. pažnjom i pamćenjem. Ove dve poslednje nabrojane funkcije obavljaju se uz učešće prostranih delova mozga. svom sopstvenom identitetu i identitetu drugih.  Sećanje davno upamćenih informacija (reprodukcija. u svakodnevnom govoru nazivamo orijentacijom. Orijentacija i svest vrlo često su oštećeni u ovim slučajevima. proces koji je u tesnoj vezi s opažanjem. sposobnost učenja i rešavanja zadataka. Pamćenje. ili je afekt tup. zbog čega su i najvulnerabilnije i među prvima oštećene. Organske psihičke promene mogu biti akutne (promene su obično prolazne) i hronične. u težim slučajevima on nije sposoban da reaguje ni na najobičnije zahteve i situacije svakodnevnog života. žarišne. njen korelat i služi za njeno ispitivanje. Ako se radi o lakšim promenama. Inteligencija i njene različite funkcije takođe mogu biti oštećene: shvatanje. Afekt može biti oštećen bilo kao preterano emotivno reagovanje (labilnost). subduralni hematom i druga oboIjenja. rekognicija) može biti oštećeno iako je bolesnik u stanju da nov materijal upamti posle ponavljanja (re1ativno očuvana registracija i retencija). bolesnik je u stanju da se snalazi u realnom svetu.  inteligencije i  afekta. njegove sve tri funkcije — registrovanje. U nekih bolesnika  registrovanje može biti očuvano (u stanju je da neposredno ponovi reči ili brojeve za koje mu je rečeno da ih upamti). Ni sva akutna oboljenja ne daju reverzibilne. Bez obzira na vrstu lezije i na njenu težinu organska oštećenja mozga daju  poremećaje orijentacije. računanje i fond znanja. kao što ni sva hronična oboljenja mozga ne stvaraju ireverzibilne promene. DELIRIJUM Delirijum je psihički poremećaj koji ima sledeće karakteristike: . mogu dati organski psihički sindrom. kao npr. rekolekcija. plitak. Ona je izraz stanja svesti. Odnos prema okolini. Međutim. ali je zadržavanje — retencija oštećena: nije u stanju da se nešto kasnije seti zadatog materijala iako ga je neposredno ponovio. apscesi. razumevanje govora.ORGANSKI PSIHIČKI SINDROMI Psihička promjena koja je izazvana oštećenjem moždanog tkiva bilo koje vrste. rasuđivanje i donošenje suda i zaključaka. a u težim slučajevirna i neadekvatan. intrakranijalni tumori.

Nekoliko časova posle meča P. Toksikomanije). oštećeno pamćenje. uzimanja beladone (čak i terapijske doze ove droge mogu dati delirantna stanja s neinirom i optičkim halucinacijama. počev od lakog pomućenja pa do sopora. ponekad prođu sedmice i meseci pre nego što dođe do potpunog oporavka. Ne sećam se nićega: ni kako sam ustao. doživeo je potpunu amneziju. dijabetesa. ni kada sam prišao dok se proglašavao pobednik«. — rekao narn je P. halucinacijama. naročito u dece). Uzroci delirijuma su brojni:    intoksikacijc (egzogene i endogene). se sasvim oporavio i sada je dobro raspoložen. One nastaju u saobraćajnim nezgodama ili u sportu. panika. ni lika Karilje. naročito u dece koja imaju groznicu. .    kvantitativne izmene svesti različitog stepena. Potres mozga je čest u boksera. febrilna oboljenja i traume. Febrilna oboljenja Sa temperaturom preko 40°C. limbičkom sistemu.). neprepoznavanjem najbližih. nerazumno. — Zaista se ničeg ne sećam. ponekad i nasilno ponašanje. parijetalnim režnjevima (senzitivna kora). oboljenja jetre. porfirije. U hroničnih alkoholičara tipičnu delirantnu sliku pruža delirium tremens. neskladno. halucinogenih droga (v. ili delovanje kao u snu. god. Traume glave Verovatno najčešći uzrok delirantnog pomućenja svesti. Delirijum je ovde posledica potresa mozga. uviđavnost. slično automatu (»automatizam«). Anatomske promene koje su odgovorne za delirijum verovatno su lokalizovane u moždanom stablu (retikularna supstancija). poremećaj orijentacije. »Po sle dva teška nokdauna u meču sa Kariljom naš bokser M. P.. napadi besa. novosti od 28. Psihička slika je delirijum. ponekad mogu biti praćena delirijumom: nemirom. shvatanje. o čemu svedoči sledeća vest iz novina (V. a mogu postojati i znaci demencije. strahom. Trajne psihičke promene sa znacima demencije postoje kod teških povreda mozga. iluzijama i sumanutim sadržajima mišljenja — strah. zbog uremije. Posle teže traume period izmenjene svesti može trajati nekoliko časova ili dana. izmenjeno afektivno stanje koje odgovara halucinacijama. razumevanje situacije. Intoksikacije nastaju Usled velikih doza alkohola. — ovo je prvi put da mi se tako nešto desi. Ovo stanje izmenjene svesti posle traume glave zove se traumatska psihoza. VIII 1974. To je traumatska encefalopatija.

Osobine ličnosti postepeno se menjaju: najpre stradaju njegovo naučeno ponašanje. ali ne ona sposobnost sećanja već pre sposobnost integracije novog sećanja sa sećanjem starog materijala. dogmatični. Bolesnik zaluta. Sa starenjem sećanje se ograničava na mali broj anegdota i ova sećanja doprinose stvaranju pravila sadašnjeg života koja su zasnovana na ranijim iskustvima. godine (ne uvek). Ove promene su u početku diskretne i primete ih tek najbliži rođaci. dok nedostatak ili rani gubitak inteligencije (pre nego što se ona u deteta razvila) zove se mentalna retardacija ili oligofrenija. a kasnije i elementarniji osnovi društvenog ophođenja. a to je najviše u starih oštećeno. a starim ljudima je preko potreba da osete da su potrebni i korisni pa se prihvataju rada — čuvanja unučadi i kuhanja. konzervativni i nedostupni razlozima.    Demencije se viđaju kod velikog broja oboljenja: progresivne paralize. a zatim se ne snalazi u kući i poznatoj okolini. ovo je stečeni gubitak intelektualnih sposobnosti. Pamćenje može postepeno slabiti. finiji maniri. shvatanje novih. Najpre biva oštećeno sećanje za najnovije događaje. da se oblači i sam hrani. Senilna Demencija Normalno starenje zahvata emotivnu i intelektualnu sferu psihičkog života i razlikuje se od osobe do osobe. gubitak sposobnosti koje su postojale. da održava ličnu higijenu. stare osobe mogu se bolje sećati davnih događaja. kasnije i reprodukcija starijeg upamćenog materijala. arterioskleroze rnozga. kasnije i poznatih situacija postaje otežano. retrospekciju i prosuđivanje o rezultatima života. Prestanak s radom stvara još više mogućnosti za samoposmatranje. pre svega intelektualnih. Sposobnost evociranja počinje da opada tek posle 80. može biti očuvano i u teškoj demenciji.  Prvo se primećuje da je smanjena sposobnost apstraktnog mišljenja. Crte iz mladosti produbljuju se: ranije sumnjičava osoba postaje nepoverljiva. donošenja suda i procene. štedljivost iz mladih dana pretvara se u škrtost. . Kako smo u poglavlju o inteligenciji videli. i korišćenje i jednog i drugog u rešavanju problema. senilne demencije i drugih. uglađenost. hroničnog alkoholizma. i u daljem napredovanju demencije bolesnik nije više sposoban da se brine o sebi. stvaranja i imaginacije. Razumevanje pročitanog teksta (ne aleksija. jer sposobnost čitanja nije ovde u pitanju). Ovde ćemo se zadržati na senilnoj i arteriosklerotičkoj demenciji. Štaviše. povreda mozga u boksera. koje rodbina u »potrošačkoj civilizacijia zanemaruje i smatra ih smetnjom. prijatelji ili saradnici.DEMENCIJE Demencija je gubitak najviših psihičkih funkcija. Sećanje za najstarije. Ovome doprinosi i društvena izolacija penzionera. Zbog toga stari postaju kruti. Pamćenje takođe trpi. davne događaje.

ostali mogu pokazivati slike paranoidne. teškoće u sporazumevanju i teškoće u upamćivanju. Uzroci nisu poznati. sužavanje girusa i proširenje sulkusa. Arteriosklerozna demencija Počinje ranije. koje osim toga odudaraju od izgleda teškog bolesnika) — tzv. ali se može opažati razdražljivost ili afektivna labilnost. psihičko propadanje nije tako duboko u arteriosklerozne demencije kao u senilne. Teško se diferencira od senilne demencije i Pickove i Alzheimerove bolesti. naročito u čeonim režnjevima. dugmad. često imaju burna reagovanja. Oštećenje pamćenja nije globalno u arterioskleroznoj demenciji kao što se to viđa u senilnoj. Pored telesnih znakova duboke starosti (promene kože.Senilna demencija počinje kasno. Intelektualne funkcije takođe mogu da propadaju. retko pre 65. Od psihičkih promena u pacijenata s intrakranijalnim tumorom najistakuutije su promene ličnosti u smiski pojačavanja premorbidnih crta. Početne promene mogu biti pojačana egocentričnost. U ovoj prethodnoj demencija je lakunarna (v. a nasleđe verovatno igra izvesnu nlogu. kasnije počinju da skupijaju nepotrebne predmete (stare kutije. upadljive su mikroskopske promene: veći broj plaques seniles u kori i bazalnim ganglijama. TUMORI MOZGA Klinička slika tumora mozga opisana je u Neurologiji. Poremećaji inteligencije) i promenljiva je. moria (i frontalni tumori sa sporim razvojem mogu ostati »nemi«). Bolesnici zaturaju i zaboravIjaju stvari. Gotovo je dvaput češća u žena. mišića. manji broj ganglijskih ćelija. Kada je reč o froritalnom tumoru. ponekad se može videti sklonost šalama (često neduhovitim. Ako se neurološkim pregledom otkriju neurološki žarišni znaci koji govore za oštećenje mozga. Gubitak moralnih kočnica i seksualni prestupi češći su u bolesnika sa senilnom demencijom. ali je intelektualno propadanje uvek prisutno i istaknuto. a u ovoj izlapelosti mogu izazvati požar. krijući ih ispod kreveta ili jastuka. Ovde ćemo se zadržati samo na psihičkoj slici. Bolesnici s arteriosklerozom mozga često se žale na nesvestice i glavobolje. prvi su više fizički aktivni od potonjih. a fizičko i psihičko propadanje može trajati od 1 do 10 godine. kose) postoje i poremećaji hoda i govora. Polovina ovih bolesnika pokazuje postepeno intelektualno propadanje. novine). godine života. Česta je depresija. Ranije psihičke crte nastranosti sada se pojačavaju. ali ona ima sve osobine tzv. Ne može se reći da je psihička slika bolesnika s intrakranijalnim tumorom karakteristična. organskog tipa reagovanja: smanjeno . aiektivna nestabilnost. Uopšte uzevši. depresivne ili čak shizofrene psihoze. onda je dijagnoza arterioskleroze verovatnija. Mogu odlutati od kuće. Patološkoanatomske promene smatraju se identičnim s promenama u presenilnoj (Alzheimerovoj) bolesti: atrofija mozga.

prema tome. oligofrenije) možemo definisati kao stanje zaustavljenog ili usporenog psihičkog razvoja. Intelektualne funkcije takvih osoba su na nižem nivou nego što bi se to očekivalo za njihov uzrast. oni predstavljaju statistički prosek koji ne mora biti značajan za određenu individuu koju testiramo. Sami testovi standardizovani su prema deci iz gradske sredine i pretežno jednog socijalnog kruga. Mentalnu retardaciju (mentalnu subnormalnost. dok se one sa nižim količnikom ubrajaju u grupu subnormalne inteligencije. Pre svega. osiin nešto o ličnoj čistoći. promenljivost afekta. pa. kongenitalnog ili nastalog u prvim godinama života (dakle u vreme kada se inteligencija još razvija). MENTALNA RETARDACIJA U poglavlju o inteligenciji vidjeli smo da osobe prosečne inteligencije imaju kvocijent između 90 i 110. Na rezultate testova utiče emotivno stanje ispitanika. ne moraju imati istu stopu razvoja. ne može se reći da su sva deca u istoj situaciji u odnosu na razvoj. Ovakvom stavu definisanja mentalne retardacije na osnovu psiholoških testova mogu se staviti zamerke. Najzad. Prema podeli koja za osnov uzima količnik inteligencije dobijen na testovima inteligencije. ovakva klasifikacija izražena brojkama može prema rezultatima na testovima inteligencije svrstati dete u višu ili nižu kategoriju iako ono prema celokupnim sposobnostima može biti bolje od onih sa višim rezultatom testiranja ili gore od onih s nižim rezultatom. čiji se nosioci ne mogu podučavati ni najjednostavnijim poslovima. a od kategorije može zavisiti i pomoć koja mu se pruža (specijalni dom ili ustanova u kojoj može sticati neka znanja).rasuđivanje. koja dozvoljava obučavanje za jednostavne procese rada i proizvodnje i za staranje o ličnoj higijeni. Izgleda da psihičke promene nisu zavisne od mesta tumora. Psihičke promene viđaju se ne samo kod supratentorijalnih već i kod infratentorijalnih tumora. oštećeno pamćenje. Zbog ovakve kategorizacije dete sa QI od 51 ulazi u istu grupu sa detetom koje ima QI 70. postoje sledeće grupe mentalne subnormalnosti: IQ 0—20 21—50 51—70 71—80 81—90 idioti imbecili debili tupi granični slučajevi Postoje i druge podele koje se unekoliko razlikuju u brojkama količnika inteligencije pojedinih podgrupa. — umerena retardacija (odgovara grupi lakših imbecila i težih debila).Zbog toga se danas deca kategorišu prema celokupnim njihovim sposohnostima (ne samo prema inteligenciji) u tri grupe mentalne retardacije: — teška retardacija (odgovara prihližno grupi idiota i najtežih imbecila). .

5°/o stanovnistva ima mentalnu retardaciju. Oni se koriste za ocenu sposobnosti veće dece. okreće se ka glasu podiže se da stoji. KLINEFELTEROV SINDROM (umesto dva polna hromosoma postoje tri: XXY Postoje i mentalne retardacije koje se nasleđuju prema Mendelovirn zakonima nasleđa. Kada su u pitanju manja deca. „ „ dete prati očima. Ovde ćemo uporedo s opisom etiologije pojedinih vrsta mentalne retardacije dati i njihovu kliničku sliku. kasnije se mogu osposobiti u specijalnim radionicama za polukvalifikovane ili kvalifikovane radnike.5— —3% psihički zaostalih osoba. ređe je nešto viši. Ova deca imnaju usporen razvoj. mesec života 2. koliko ih imaju ćelije normalnih osoba. sedi bez oslonca. i to X). reaguje na zvuk. postoji samo jedan. TURNEROV SINDROM (umesto dva polna hromosoma. Postoji i varijanta u kojoj se jedan deo jednog hromosoma grupe 21 prebacio na jedan hromosom grupe D. „ „ 7. Genetski uzrokovani slučajevi mentalne retardacije Mogu se podeliti u dve grupe: u one koje su posledica anomalija hromosoma i grupu čiji uzrok leži u poremećajima gena.»mama«. DOWNOV SINDROM (»MONGOLOIDNA OLIGOFRENIJA«) posledica je poremećaja broja hromosoma: umesto 46 hromosoma. trisomija 21. kaže »tata«. vokalizuje.— lakša mentalna retardacija (srednji i lakši debili i tupi). dominantno. prema raznim podacima. Etiologija. „ „ 12. da u stanovništvu ima 0. Učestalost Smatra se. Ovo su samo neki uzorci iz velikog broja ovih testova koji se primenjuju na deci do 3. Iz primera se vidi da su sposobnosti koje se ovako ispituju delom motorne (može se desiti da dete normalne inteligencije sa cerebralnom paralizom ili mišićnom distrofijom da slabe rczultate) a delom psihičke sposobnosti. smeje se drugoj osobi. hoda. ovde postoji jedan prekobrojan i ima ih ukupno 47. Mi smo za Beograd našli da 0. danas poznajemo velik broj etioloških faktora. igra »tašitaši« itd. recesivno ili vezano za pol. godine. njihov količnik kreće se izmeđa 30 i 50. drži glavu kad je uspravljeno. ipak još uvek ne znamo etiologiju za veliki postotak slučajeva. koristimo se ocenjivanjem razvojne zrelosti deteta 1. oni ipak igraju značajnu (ali ne jedinu) ulogu u ocenjivanju stcpena rnentalne retardacije. Njihov izgled je karakterističan: otuda i naziv »mongoloidan« (inače nema nikakve veze s Mongolima). „ „ 10. „ „ 3. . koji se mogu opismeniti i školovati u specijalnim školama. Uzroci mentalne retardacije mnogobrojni su. Pored navedenih zamerki testovinia inteligencije.

NASLEDNI POREMEĆAJI METABOLIZMA LIPIDA daju nekoliko oboljenja. Reč je o poremećaju metabolizma mukopolisaharida. postaje apatično. usne. meseca. godini. Izgleda da postoje najmanje tri genetička poremećaja koji su uzrok ove kliničke slike. Postoje mentalna retardacija. Detaljnije je opisana u Neurologiji. koja počinje u prvoj godini. mali rast. priraslice . Dete se razvija norrnalno do 6. na retini se vidi u predelu makule zona svetlocrvene boje. Negenetički uzroci mentalne retardacije INFEKCIJE – TORCH su uzrok velikog broja slučajeva mentalne retardacije. histidinaemia. može izazvati oštećenje kore mozga. često irnaju epilepsiju. zbog čega dolazi do nagomilavanja likvora i uvećanja obima glave. posledica urođenih poremećaja metabolizma.000 porođaja. pigmentacije kože i psihičku zaostalost. ponekad. GARGOJLIZAM se nasleđuje recesivno. debljajn kapci. Ovde je akvedukt zatvoren.  FENILKETONURIJA.NASLEDNA MIKROCEFALIJA (nasleđuje se recesivno) daje težu psihičku zaostalost. glava karakterističnog izgleda (sedlast nos. a psihička zaostalost je stepena imbecila. epilepsijom. napadima i teškom retardacijom. Toksoplazmoza majke može inficirati plod intrauterino ili za vreme porođaja. uvećana slezina i jetra. koji počinju kasnije. ispupčen trbuh. nedovoljnom pigmentacijorn kose i kože i. horioretinitisom. izazivajući težak encefalomijelitis s kasnijim mikrocefalusom ili hidrocefalusom. Nasleđuje se recesivno. kratki ekstremiteti). koža je suvlja. nozdrve. stomak ispupčen. Psihička zaostalost je teškog stepena. Rubeola koju preboli majka za vreme trudnoće može dati mikrocefalus s poremećajima na očima deteta. glava je mala u odnosu na lice. argininosuccinuria. što je posledica poremećaja više enzima. Oko jedan slučaj iavlja se na 23. a odlikuje se pojavom slaboumnosti stepena imbecilnosti. Tu se ubraja TaySachsova bolest. galactosaemia. čestu epilepsiju. jezik se uvećava.000—30. dete psihički pro pada. nefrogeni dijabetes insipidus i brojni drugi poremećaji. gubi vid. WILSONOVA BOLEST (HEPATOLENTIKULARNA DEGENERACIJA) recesivno je nasledan poremećaj metabolizma bakra koji stvara karakterističan obojen prsten na korneji. a zatim zaostaje u rastenju. ili 3. KRETINIZAM nastaje zbog nedovoljnog lučenja tireoideje. Meningitis. kratak vrat. TUBEROZNA SKLEROZA (EPILOIA) ima karakterističnu ospu na licu od adenoma (adenoma sebaceum) leptirastog rasporeda na nosu i obrazirna. Postoje i drugi oblici lipidoza. hyperuricaemia. NEKE VRSTE HIDROCEFALUSA nasleđuju se recesivno vezano za pol. Encefalitis virusnog porekla koji dete preboli rano daje teske posledice s mentalnom retardacijom.     Ovde je reč o poremećaju metabolizma fenilalanina. ima epileptičke napade i umire u 2. tuberkulozni ili izazvan drugim mikroorganizmima. Brojni drugi poremećaji metabolizma mogu biti uzrok mentalne retardacije: homocystinuria.

Hemijski sastav alkohola veoma je jednostavan. Žestoka. naročito izolacija koja dugo traje. položen ispit i svaki i najmanji uspeh proslavlja se uz alkohol. lečenje inlektivnih oboljcnja (meningitis. Deci se može pomoći i specijalnim školovanjem i podučavanjem. vino iz grožđanog soka. U svim ovim slučajevirna dolazi do oštećenja ćelija moždane kore i bazalnih ganglija deteta. Ali tako isto započinje svoj put i onaj ko će kasnije postati alkoholičar. ALKOHOLIZAM Uzet u malim količinama. vodonik i kiseonik. encephalitis) itd. Alkohol koji se upotrebljava za piće dobija se fermentacijorn i vrenjem šećera. Posebno mesto ima prevencija fenilketonurije: kada se ovaj biohemijski poremećaj otkrije u novorođenčeta pre nego što je oštetio mozak. U pivu ima oko 4%. i loši uslovi razvoja. mogu usporiti ili sprečiti razvoj deteta. . To je prihvaćeno kao nešto tako prirodno da se nenorrnalnim smatra upravo onaj ko u takvim prilikama ne pije. pravilno provođenje porođaja. dok jaka pića (viski. Ali. svadba ili bilo kakav prijem bez alkohola. Nastala slaboumnost ne može se lečiti medikamentima. ne i od drugih sastojaka. brendi) sadrže 30—40»/o alkohola. Do oštećenja dovode i Rh-inkompatibilnost i težak icterus neonatorum koji oštećuje mozak deteta.ineninga koje zatvaraju prolaze likvora i dovode do hidrocefalusa. pića sadrže i materije koje imaju boju i ukus. jaka pića dobijaju se destilacijom alkoholnih pića. zatim zbog anomalije placente. pa i koju više. zbog čega se ova ponekad i piju razblažena. opasnost od alkohola velika je upravo zbog njegove rasprostranjene upotrebe i zbog potcenjivanja opasnosti koju on nosi. može se sprečiti razvoj oligofrenije dijetom bez fenilalanina (hrana bez belančevina). koja izazivaju neurološke znake i psihičku zaustalost različitog stepena. upotreba alkohola je vrlo rasprostranjena. belančevina i minerala. Svaka vrsta alkoholnog pića dobija se iz određenog izvora šećera: pivo iz ječma. u vinu 10—12%. Tako tretirana deca razvijaju se normalno. votka. Gotovo se ne može zamisliti nijedna proslava. rnože igrati ulogu u stvaranju oligofrenije. Dej stvo alkoholnog pića zavisi samo od količinc alkohola u njemu. alkohol ne izaziva teške posledice. u oba slučaja pored neuroloških simptorna postoji i psihička zaostalost. naročito nedostatak vitamina grupe B. S druge strane. Anoksija ploda može nastali kod nedonoščeta. Osim alkohola i vode. Alkohol ne može zameniti hranu jcr nema vitamina. Pregovori i sklapanje poslova. Ako svojom kalorijskom vrednosti potpuno zameni hranu. Ali. POROĐAJNE TRAUME mogu prouzrokovati krvarenje ili oštećenje zbog asfiksije koja ih prati. Ne zarncra se i ostaje nezapaženo kad neko popije čašicu. preeklamptičke toksemije majke. čime se postiže veća koncentracija alkohola. mada je izvor eneigije: gram čistog alkohola daje 7 kalorija. Lečenje U nekim slučajevima može se delovati prevcntivno: čuvanje trudnice od infekcije i trauma. nesreća je u tome što neki Ijudi nisu u stanju da ga uzimaju samo u umerenirn količinama. Metilalkohol je i u ma]im količinama vrlo otrovan. Dobri su i rezultati lečenja kretinizma tireoidnim hormonorn. rum. a u najtežim slučajevima negom. POTHRANJENOST. nastaće teška posledica pothranjenosti i nedostatka vitamina. On sadrži samo tri elementa: ugljenik. Za piće se upotrebljava samo etilalkohol (ethanol).

Iz želuca i creva alkohol prelazi u krv i ubrzo zatim u sva tki va i tečnosti tela.Oksidacija. U organizmu se alkohol postepeno razara procesom oksidacije. za dva popijena »mala pića« biće potrcbno najmanje dva časa. uglavnom u jetri. Na brzinu kojom alkohol prelazi u krvotok utiče i sadržaj stomaka: ako je uzct uz hranu ili ako je razblažen vodom ili sodom. . pa će zbog toga biti manje opijena. sporije se resorbuje. bex obzira na ukupnu količinu u krvi. a mala količina izlučuje se nepromenjena preko bubrega i pluća. Dejstvo alkohola zavisi i od telesne težine osobe koja ga pije: teža osoba imaće u sebi srazmerno (tj. u odnosu na svoju težinu) manje alkohola od lakše osobe. Svakako će biti potrebno više vremena za istrežnjenje onome ko je popio veću količinu od onoga ko je manje pio. bez obzira na to kojom su brzinom pili. Zbog toga onaj ko je popio samo čašicu neće srneti da vozi kola najmanje jedan čas posle toga. Brzina oksidacije aikohola u organizmu stalna je. Prosečan odrastao čovek za jedan čas oksidiše 14 —28 g jakog pića ili 150—350 g piva.

roci. a zbog poremećene ravnoteže hod je teturav.0 i 2. zbog čega se osoba koja je pila upušta u nepromišljene poduhvate. A to može biti. Uporedo s ovirn smanjuje se sposobnost rasuđivanja i javlja se lažno osećanje sigurnosti. Prvo čulo koje trpi je vid. Alkohol guši rad mozga. Prema tome. To su oralna. Ako dete doživi neki psihički potres. analna i genitalna faza. Pogrešno se misli da alkohol podstiče seksualni nagon. Ali. a velik broj njih dobije cirozu jetre. S alkoholemijom od 3%o sve osobe pokazuju znake toksičkog dejstva alkohola. Veće količine nadražuju sluznicu stomaka i izazivaju gastritis. 1 najmanja količina popijenog alkohola smanjuje sposobnost pamćenja i učenja. a veće doze su smrtonosne. Pod uticajem alkohola dotle stidljiva osoba postaje smelija i agresiviiija. sa 4. dugogodišnji potrošač alkohola manje je otporan čak i od početnika. s nešto većim količinama popijenog alkohola slabe sluh. Lekar se često u svorn radu suočava s istinom da ne postoje bolesti već bolesnici: neko će lakše postati alkoholičar kad u njcmu postoje neki preduslovi za to. u odraslom dobu. ova alkoholemija daje razne posledice u raznih osoba i situacija). miris i osećaj dodira. videli smo. i to najpre onih njegovih delova koji učestvuju u stvaranju najviših psihičkih funkcija. U stvari.5%o nastaje koma. Poremećaj postoji i kad se popije i najmanja količina. Značajne su i okolnosti. U većim količinama izaziva sanjivost pa i gubitak svesti. Psihoanalitičari kažu da razvitak čovekove ličnosti od najranijih dana pa do potpune zrelosti prolazi kroz nekoliko faza. sposobnost uzdržavanja od nepromišljemh aktivnosti. Pod dejstvom alkohola čovek gubi sposobnost da reaguje brzo i piavilno. Isto tako. kao što su to rasuđivanje. dok pravo pijanstvo nastaje kad se vrednost popne na 2—4%o. Kasnije. To mogu biti osobe koje ne nalaze u svakodnevnom životu zadovoljstvo. iako u stvari deluje na mozak depresivno. razvoj ličnosti se može zaustaviti (»fiksacija«) na fazi u kojoj se taj stres desio. uzimamo za primer ono najčešće i najopasnije. Govor je otežan. najteže dejstvo alkohola trpi nervni sistem. postaje nasrtljiva. To dovodi do pogrešnog zaključka da alkohol stimuliše. Alkoholemija od 0. količina alkohola u krvi (alkoholemija) nije presudna za ponašanje onog koji pije. govori besinislice. Ali na polnu moć deluje obrnuto. Količina alkohola u krvi inože biti ista na početku opijanja i u vreme trežnjenja iste osobe. Alkohol deluje na krvotok i na rad srca. u sličnirn situacijama čovek će pokazati slično . zbog čega se seksualni kontakt lakše ostvaruje. ona se smanjuje. ukus. iako. podstjče. obziri se gube. što je pogibeljno ako se u takvom stanju voze kola.5%o javljaju se prvi znaci alkoholisanosti (zbog toga je ta granica uzeta za dozvoljenu za vozača amatera. podnošljivost alkohola nije ista ni u iste osobe u raznim trenucima. Nije rnogućno odrediti granicu do koje je dozvoljena upotreba alkohola.6%o do l. ista osoba u početku svoje alkoholne »karijere« manje je otporna na alkohol nego kasnije. i ovde je posredi njegovo negativno dejstvo na nervni sistern: kritičnost i kočnice su slabije.0%o). koje alkoholom pokušavaju da se oslobode unutrašnje napetosti ili one kojima se čini da nz piće život izgleda ružičastiji. U gotovo tri četvrtine alkoholičara oštećen je rad jetre. Međutim. ravnoteža. Tolerancija. samokontrola.5%o daje laku opijenost (po drugima ovo nastupa tek između 1. Depresivno dejstvo na nervni sistem počinje već s prvom popijenom čašicom i povećava se s novim količinama.Dejstvo. upravljanje vozilom ili mašinom. Uz alkoholeiniju od 0. ali su posledice teže u fazi opijanja. UT.

i ličnost koja reaguje na način koji odgovara jednoj od faza zaustavljenog razvoja ima posebne karakteristike i pripada tom tipu ličnosti po korne nosi i naziv. koja se ne nalaze u blizini velikih gradova (hidrocentrale. bolesnici koji pate od bolesti koja se zove aIkohoHzam. bez lečenja se ponovo odaju piću. ako ne uzimaju alkohol nekoliko dana. mada može i postavljati zahteve i »obesiti se o vrat«. U zemljama u kojima nema dovoljno robe široke potrosnje. Ove njihove crte postaju još izraženije pod uticajem alkohola. to su alkoholičari. koja traži i nalazi oduške u piću. To su trgovački putnici i rnornari. Društvo prijatelja koji piju. Neke profesije kao da su naroćito pogodne za alkoholizam. strah ili unutrašnju napetost. ovde nije reč o nasleđivanju alkoholizma već o primeru kojim otac utiče na sina. Istina. putevi). To će ponašanje u nekim njegovim vidovima biti nezrelo i ono će se ogledati u poremećenom odnosu prema drugim Ijudima. piju umereno i neredovno. a ako i uspeju da budu bez alkohola nekoliko dana pa čak i duže. ali je u odnosima s drugim površna i nije sposobna da stvori trajne i prisne odnose. među alkoholičarima mogu se naći i drugi tipovi ličnosti — istina. Uvođenje petodnevne radne sedniice stvorilo je više slobodnog vremena koje se ne koristi pogodno u sredinama koje ne raspolažu nikakvim razonodama i mogućnostima da se je dan deo novca utroši za lično zadovoljstvo. često se opijaju i zbog alkohola mogu imati neprijatnosti na poslu i u porodlci: većina ovih kasnije postanu alkoholičari. Neke osobe. Alkoholizam kao bolest. u manjoj meri. Genitalna ličnost potiče iz kasnije faze razvoja i pokazuje preokupiranost seksualniin mislima i impulsima. što zna či da je reč o bolesnicima. One se mogu ponekad i opiti. želja da se ne smatra izuzetkom. i u selima. Ništa manji. Takva je ličnost u svom emotivnom razvoju zaustavljena na jednoj od ranijih faza razvoja. veći je broj alkoholičara nieđu sinovima alkoholičara nego među ostalim osobama istog uzrasta. krčmama i barovima. a uz to ne postoji stimulacija za dugoročnu štednju. u kojima je kafana s pevačicom jedino mesto izlaska. novac nalazi svoj put ka alkoholu. Po pravilu piju saino u društvu: ovi nisu alkoholičari. Izvesne okolnosti pomažu veću potrošnju alkohola. dobiće psihičke ili fizičke poremećaje usled apstinencije. ponekad i žeIja da se pokaže kao »muškarac« — sve to mogu biti razlozi za sve češće piče. kao što je mogućno i to da deca vatrenih trezvenjaka postanu alkoholićari. a takvih je najviše. Neki piju neumereno velike količine alkohola. ako ne i značajniji uticaj imaju socijalni i kulturni faktori. uporna je i tvrdoglava. Prema tome. postoje osobe koje su navikle na alkohol i ne mogu da prestanu s pićem svojevoljno i bez lečenja. Ali. ipak samo neki postaju alkoholičari. traži od drugih pomoć. Ovi faktori ubrajaju se među najsnažnije. teži da pridobije luđu sklonost i Ijubav. . na onoj u kojoj je doživela potres. savlađuje svoja osećanja. Mnogi alkoholičari irnaju osobine oralne ličnosti. Ali. U tiin situacijama može osećati nelagodnosl.ponašanje. To se naročito dešava na velikim gradilištima. Analna ličnost pokazuje preteranu urednost (»pedantnost«). lako socijalni i kulturni faktori deluju podjednako na sve pripadnike iste zajednice. Poznato je da je veći broj alkoholičara rneđu onima koji rade s alkoholom. Ali. Ove reakcije mogu biti snažne ali neadekvatne i nerazumljive ako se ne uzme u obzir da je reč o povratku (regresiji) na ranije nezrelo ponašanje iz detinjstva. kao što su to osobe zaposlene u kafanama. ali nisu i jedini činioci u nastanku alkoholizma. Ali dešava se i da deca alkoholičara budu najogorčeniji protivnici alkohola. Oralna ličnost je pasivna.

Ovde on nije početak svega već je samo sredstvo pomoću koga se smanjuju unutrašnji konflikti. Oni mogu izdržati i po nekoliko dana bez alkoho]a. u ovim nesrećama alkohol po sredno uzima živote i onih koji nikakve veze s njim nisu imali. ili to pokušaju svojevuljno. Ali ako su prinuđeni da ne piju (zbog bolesti). Za neke alkoholičare može se reći da se ubrajaju u grupu tzv. To je tzv. i alkoholizam je teško oboljenje koje ubija ako se ne leči. Na taj način nadoknađuju svoju nesposobnost da steknu prijatelje u normalmm uslovima. Neke osobe redovno piju velike količine alkohola i ne opijaju se jer piju kontrolisano. Alkohol ne uzima samo živole onih koji su prošli kroz sve faze teške bolesti. Neki su preterano vezani za majku. kad se odaju piću. Tu nije posredi samo psihička zavisnost od alkohola već su u pitanju i znaci fizičke zavisnosti. Piju i zato što im piće ublažuje osećanje nespokojstva i što im pruža. zbog koje teže dolazi do pijanstva. ni da li se. kao da njime žele da izleče simptome osnovne bolesti. dipsomunija ili periodički alkoholizam. Na žalost. U takvim situacijama naručuje se »tura« za »turorn« za sve te »poznanike«. a u piću nalaze slično zadovoljstvo. U ređim slučajevima alkoholizam je znak. Posebnu grupu čine oni alkoholičari koji rnesecima ne piju uopšte ili piju vrlo umereno. prijatnost. samo se mali broj ovih osoba obraća za pomoć i lečenje. sav novac ili dok se ne napiju do besvesti. 1 kao odrasli i dalje teže da im se svaka želja ispuni i ne rnogu se ničega lišiti. a onda iznenada počnu neumereno da piju danima. Postoje alkoholičari koji kad jednom počnu da piju ne prestaju sve dok ne utrošc sve piće. zanemarujući posao i porodicu. patiće od apstinencijalnih poremećaja). Mnogi od njih su nesamostalne osobe koje ne mogu da napuste roditeljski dom i kojima su stalno potrebni zaštita i bodrenje. ali posle toga sve počne iz početka (ako su duže vreme bez pića. 0vakvom ubeđenju doprinosi i povećana podnošljivost na alkohol. Ipak im je prva briga ujutro da popiju koju čašu jer ne podnose potpuno trezno stanje. Oni obično nemaju nikakvih povoda ili bilo kakvo objašnjenje za ove iznenadne periode odavanja piću. piju samo kod kuće — to su obično žene alkoholičari. Neki od ovih imali su u detinjstvu sve jer su im roditelji ispunjavali svaku želju. Drugi. opet. Velik broj ovih osoba su usamljenici bez prijatelja. bežeći iz realnosti koja im je teška. vraćaju u mašti u svoje bezbrižno detinjstvo u kome su bili srećni. dobiće simptome apstinencije. u red onih osoba čiji je emotivni razvoj zastao u nekoj fazi detinjstva. Pojedinci vole da piju sami u bifeu ili kafani. Neki piju u bifeu s poznanicima koje su tamo stekli. Takvi se. što im čini zadovoljstvo. na neki način. Što je još žalosnije. Alkoholizam može biti i posledica neke druge bolesti ili psihičkog poremećaja. to desilo. puše. a često opijanje mnogi pogrešno smatraju merilom o alkoholizmu. nezrelih lićnosti. Oni obično dosta jedu. a piće je lako dostupno pa se zato . izbegavajući tako primedbe koje bi zbog pića dobili kod kuće. najčešće neuroze. On sebe ne smatra alkoholičarem. Posle izvcsnog vremena sve ovo iznenada prođe kao što je i nastalo. U saobraćajnim nesrećama ginn i oni koji ga retko piju. Neko postane alkoholičar i ne priinetivši kako se. simptom i posledica i težih psihičkih oboijenja (simpfomatski alkoholizam).Kao i mnoge druge bolesti. Zbog toga nisu razvili samopouzdanje i nisu u stanju da se nose s teškoćama. i ponovo se ponašaju kao ranije.

Najzad. a alkohol im olakšava slobodniji pristup. došlo se do praga bolesti. Osobe sa seksualnim problemima mogu se takode naći među alkoholičarima. drugi su impotentni i u piću traže utehu. Posle ovoga nastupa faza alkoholne toksikomanije. To ga ohrabruje i sebi čestita. a kad se otrezni.na njega može »osloniti«. Kažu da se među alkoholičarima nalaze i latentni hornoseksualci koji u alkoholu nalaze samo ventil i zamenu. do treće. Mnogi Ijudi koji bi se lako mogli uvrstiti u neku od opisanih grupa nikad ne postanu alkoholičari — štaviše. Obično izbegava prijatelje koji bi ga mogli kritikovati. češće oni imaju osobine tipova opisanih ličnosti. neke osobe što se nađu suočene s teškoćama u životu ili pretrpe težak gubitak i nisu u stanju da ovo podnesu i nekako reše pribegavaju piću kao nekom leku. oslobodila su se uz pomoć alkohola koji uklanja kočnice. ali ako se uoči. Mnogi postaju impotentni zbog štetnog dejstva alkohola na polni nagon. Razvoj bolesti. Poneko i sam uoči da pije više i češće nego ranije i više nego drugi. Svakako se u životu ne nalaze ovako jasno odcljeni tipovi ličnosti među alkoholičariina. Ako se s pogoršavanjem nastavlja i dalje. kako bi u društvu izdržao spor tempo. Uporedo s većom potrošnjorn alkoho la povećava mu se i otpornost — tolerancija na alkohol: da bi postigao isto dejstvo. Najzad. Da bi postigao željeno dejstvo. Oko 20°/o svih onih koji piju alkohol ubraja se u tu kategoriju. prva prealkoholičarska faza. Neprijateljska osećanja koja su iz društvenih obzira bila gušena pod normalmm okolnostima. mora uzimati veću količinu. To i jeste vreme kad se bez velikih teškoća može sasvim prestati s pićem ili se može nastaviti sa smanjenim i umerenim uzimanjem pića. ili popije dosta a ostaje trezan. zavisnost od alkohola: . Neki od njih imaju slabiju potenciju i pomoću alkohola pokušavaju da steknu samopouzdanje. Poneka inače mirna osoba iznenadi svojim agresivnim ponašanjem svakoga ko je poznaje: u alkoholisanom stanju napada i lomi sve oko sebe. ali će velik broj nastaviti da pije sve češće i sve više. Upravo ovi Ijudi najlakše postaju žrtve alkoholiziTia i ne primećuju kuda ih to vodi. nikad i ne okuse alkohol. i piće sve češće postaje pribežište i olakšanje. kao što se može postati alkoholičar i kad se ne raspolaže nijednoin od opisanih osobina niti se ijedan problem može za to okriviti. poslednje preulkoholičarske ili pretoksikomanske faze. smišlja različitu strategiju: svraća na više rnesta gde popije samo jednu čašu. Neka od ovih faza ostane nezapažena. ali će imati potrcbu da između ovih popije i poneku krišom. Onog trenutka kad razlog za piće postane želja da se doživi neko olakšanje nastaje druga prealkoholičarska faza. da u njemu »utope« svoj bol. Tada će ili prestati da pije ili će početi da krije tu svoju slabost od drugih. ili se pre nekog prijema kod kuće »pripremi« s nekoliko čaša. Dotle traje tzv. može poslužiti kao znak i opomena da se bolest približava. a da bi izbegao da ga drugi otkriju. U društvu će nastaviti da ispija »ture« zajedno s drugima. 1 pored toga ne mola još uvek uviđati kuda sve to vodi. ispija brzo nekoliko čašica. Mnogi će tako nastaviti i godinama bez znakova pogoršanja. Sve počinje povremenim pićem u društvu. međii alkoholičarima se mogu naći i osobe s izopačenim seksualnim nagonima: nisu retki homoseksualci koji u kafanama i bifeima mogu naći sebi slične. iznenađuje se zbog onog što jc tada uradila. Nekad i same spoljašnje okolnosti idu tome na ruku.

ne može ni da se obuče pre nego što popije čašicu. zadužuje se i tone sve dublje. otpornost na alkohol: sve manje količine alkohola dovode do teške intoksikacije. već o gubitku sećanja. pravi sam mešavine. radostan događaj ili neuspeh i žalost podjednako. Piće je postalo najvažnije u njegovom životu. Da bi se obezbedio da mu alkohol bude uvek pri ruci. ako ga zatraži ili ga nagovore na to. zadovoljan što rnu je eksperiment uspeo: time je samo sebi »dokazao da može bez pića«. Nema dovoljno novca za alkohol pa pokušava da ga stekne kockom. Razvijaju se i bolesti zbog nedostatka vitarnina. više iz želje da sam sebi dokaže kako još nije tako loš. Pokušaji samoubistva. kako se ponašao prošle noći. Grizlica u želucu česta je u alkoholičara. Ako nastavi. Ovo se alkoholičarima mu že desiti čak i onda kad nisu mnogo pili. napušta porodicu i prijatelje. ali se neumitno vraća piću svom žestinom. Komplikacije alkoholizma. Pije i opija se i danju. i pije još žešće. za sve ostalo slabi interesovanje. Ponekad pravi gestove »kavaljerstva«. kada troši velike sume da bi častio i nepoznate koji se nalaze u kafani. krije boce (i zaboravlja gde ih je ostavio). Da svest nije bila oštećena. Ovde nije reč o nekom gubitku svesti. Opija se često. To ga potresa i plaši i obraća se lekaru za pomoć. Posle ovoga nastaje stadijum hroničnog alkoholizma. U odmaklijim stadijumima ciroza je neizlečiva. menja mesto i vreme pića. uplašen. Sve postaje dobar izgovor za piće. naročito ponedeljkom. Sam gastritis nije neizlečiv ako se prestane sa pićem. U ovom periodu može se javiti bolesna Ijubomora alkoholičara. kako to mnogi od njih misle. o amneziji koja obuhvata jedan određeni deo vremena. Ali se sve svodi na to da u stvari stalno misli na alkohol. Bolest je u svom punom razvoju. to ga i obeshrabruje i počinje da nipodaštava sebe kao bezvrednu i bespomoćnu osobu kojoj nema pomoći. Ciroza jetre česta je posledica alkoholizma. ruke počinju da mu se tresu. Sada počinje da se dešava nešto novo: ne seća se nekih događaja. Da nastavi s pićem — ne može. AIi i tada učini napor. 1 na druge načine vrši opite kako bi ostvario umerenost u piću: menja vrste alkohola. čak i mesecima. Velik broj umerenih potrošača alkohola dobija zapaljenje želuca — gastritis. Ujutru je uznemiren. srećom. Nastupi kajanja i griže savesti su samo još jedan razlog da se pije. Pokušaji prijatelja i porodice ostaju bez uspeha. sedmicama.piće je sada potreba i bez njega se vi še ne rnože. a ponekad u tome i uspe. štaviše. sve do trenutka u kom se dospeva u bespomoćno stanje. a gotovo svaki alkoholičar ima teži oblik ovog oboljenja. Za lekare je to važan znak da je prestala mogućnost da se ovaj može vratiti na umereno piće: nastala ]Q toksikomanija i njen put nizbrdo. da prestane — nije u stanju. manje da bi impresionirao ostale. StariJe se dalje pogoršava zbog loše ishrane: ne samo što nema vremena da nabavi i pripremi hranu već i apetit nestaje zbog oboIjenja želuca. S ovim se ušlo i u period u kome se gubi kontrola nad pićem: i samo jedna čašica dovodi do ispijanja mnogih sle dećih. retko uspeju jer se vrše u alkoholisanom stanju. Pre svakog posla ima potrebu da pije. da ga može ostaviti kad god to odluči — prema tome može piti slobodno. najbolji je dokaz da je u to vreme njegovo ponašanje bilo gotovo sasvim normalno. gotovo stalno oseća muku. može doći do trajnih oštećenja mozga. Ponekad dođe do kobne odluke da alkohol zameni drogama i time svoj položaj pogoršava. i prestane da pije danima. kako je dospeo do kuće. Posle dugotrajnog neumerenog pića smanjuje se podnošljivost. . Jedino što preostaje je lečenje. Na poslu postaje nepažljiv. Zapušta se. često izostaje.

Pre dva dana počeo da viđa sitne figurice i životinjice. Zapušten. ruga im se i preti im. Ali. i normalna logika ne može se primeniti. svesni su da se s njima dešava nešto nenormalno i traže pomoć lekara. osećaj slabosti i poremećaj orijentacije. P. Obično je reč o alkoholičarima koji su neumereno pili najmanje 10 godina. Ovde je reč o bolesti. Nije važna starost žene u čiju vernost sumnja. godine. Za mno. viču na njega. niti njen izgled. redovno se opija. nedostaju mu prednji zubi. To je alkoholičarska halucinoT. »neke čupave životinjice koje šište. pa i kad se oblači. koja se može javljati za vreme uzimanja alkohola ili može biti znak apstinencije u vreme prestanka s redovnim pićem. Oseća intenzivan strah. Počeo da pije još od 18. devojke male kao lutke. lucinoza alkoholičara. 1 pored halucinacija rnogu da rade svoj posao i neupućenima ne daju utisak bolesne osobe. Ovo se dešava kad alkoholičar prestane da pije zbog neke bolesti. U sličnim okolnostima dugogodišnji alkoholičari mogu dobiti i epilepsiju. ranije konobar. a nije retko da je ova konstatacija iznenađenje i za samog bolesnika. Delirijum traje nekoliko dana. M. 53 godine. uznemirenje. privatni ugostitelj. koji se pojačava kad pokuša da radi bilo šta. nije orijentisan. B. koji je o sebi mislio da pije umereno TT ovom stanju doživljava strah. drhti. Dva do tri dana posle prestanka s pićem može se javiti delirijum tremens. prva mu je briga da popije Uz ovo mogu postojati vidne i slušne halucinacije. neprestano govori i ponaša se kao da želi da uhvati ili otera životinje koje mu se priviđaju na krevetu i u sobi. psuje ih. službenik (inkasant). nesnosne. Neki hronični alkoholičari imaju halucinacije: čuju glas koji im govori pogrdne reči. Psihički poremećaji su teška komplikacija hroničnog alkoholizma. u svom radu. Stalno čuje glasove među kojima je prepoznao očev i lekarov glas. halucinacije su za bolesnika mučne i neprijatne. kako kaže. pauke koji su pleli mrežu po zidu. odustajanje od pića i le" čenje mogu dovesti do poboljšanja. .Još jedno oboljenje je veoma često u alkoholičara. prljave kose. znoji se. u iznošenom kaputu.. dobro poznata bolest hroničnih alkoholičara. uz lečenje se smiri i za kraće vreme. morske životinjice s pipcima sličnim algama«. S. od čega pate alkoholičari. Nesuglasice koje zbog toga nastaju često se završavaju tučom. Više puta zatečen kako su mu uši zapušene hartijom i krpicama da bi se branio. 45 godina. može biti neupadljiv. pije još od vojske (30 godina). grde ga što je rasturio porodicu i zanemario decu da bi on »napunio burag rakijčinoma. U ovakvorn stanju postoje uznemirenost. Oni to doživljavaju pri gotovo čistoj svesti. Dešava se da ne prepoznaje ni svoje najbliže. Patoloska Ijubomora alkoholičara obično se odnosi na bračnog druga. u svemu ostalorn što nije u ve/i s bolesnorn Ijubomorom. Da bi se »učvrstio«. To je polyneuritis.ae se tada prvi put sazna da su alkoholičari.a. povrede ili operacije. Dijagnoza: delirium tremens. »od prijatelja i neprijatelja«.. U daljoj obradi te svoje bolesne ideje pronalazi »dokaze«. a od 23. Inače. a to upravo i otežava da ih nagovore na lečenje. On nastaje zbog nedostatka vitamina B). prljav. Ako bolest nije uzela rnaha. Dijagnoza Nekoliko časova ili nekoliko dana posle prestanka s pićem (reč je o teš kim i dugogodišnjim alkoholičarima) javlja se ukutni tremor ruku.

Ovaj poremećaj upamćivanja od nosi se na događaje koji su se desili za vreme ove bolesti. Najteže i neizlečivo oboljenje koje rnože pogoditi hronične alkoholičare je demencija. dok sećanje ranije upamćenog materijala može ostati očuvano. zbog čega se daju umirujuća sredstva. — fizička i psihička zavisnost od droge. Još jedno oboljenje posledica je nedostatka vitamina Bi u alkoholičara. — razvoj tolerancije. Tek se u dužem razgovoru primeti da brka redosled događaja. averziono lećenje. To je Wernickeova encefalopatija. težnja ili prinuda da se nastavi s uzimanjem droge. Njih karakterišu sledeće osobine: — velika potreba. izražavanje je sve teže i intelektualne sposobnosti uopšte propadaju sve više. Bolesnik pre svega mora da želi da se leči i da pri stane na lečenje. 1 ovde inogu nastati slični poremećaji upamćivanja kao i u Korsakovljevoj bolesti. Ona se razvija postepe no: najpre slabi moć rasuđivanja. Fizička zavisnost posledica jc Hzioloških promena koje izazivaju potrebu da se nastavi s uzimanjem droge 1ako bi se izbegla pojava simptoma poznatih kao apstinencijalni sindrom. vitamini i dijeta za popravljanje pothranjenosti. koje ima za cilj da stvara neprijatne simptome ako se pije alkohol. stanje koje se karakteriše oslabljenom leakcijom na istu dozu droge i potiebom da se količina doze poveća da bi sc postigao isti farmakodinamski efekt. Nagli prekid izaziva apstinencijalne simptome. Do ovoga dolazi zbog oštećenja i izumiranja nervnih ćelija mozga. koji je karakterističan za toksikomaniju stepena zavisnosti. . Primenjuje se i tzv. trudiće se da ovo prikrije izmišljenim okolnostima i pričama (konfabulacije). ne i na one ranije. Ovo može dovesti do teških oštećenja pamćenja. Navika na drogu ima sve karakteristike zavisnosti. Lečenje. a njihove štetne posledice odražavaju se kao neurološke ili psihičke promene. trankilizeri. Mnoge droge koje izazivaju fizičku zavisnost stvaraju i toleranciju. upoznaje se s istom osobom po nekoliko puta itd. čak pravi šale i duhovite upadice i zbog toga odaje utisak sasvim normalne osobe. s težnjom da se doze povećavaju da bi se postiglo željeno dejstvo. bolesti koju je opisao ruski psihijatar Korsakov. ali uz to postoje i paralize očnih mišića i poremećaj ravnoteže. TOKSIKOMANIJE (Narkomanije.Nedostatak vitamina Bi čest je u al koholičara zbog poremećene ishrane i oboljenja želuca. Tako disulfiram (»antabus«) stvara veoma velike vegetativne teškoće ako uz ovaj lek pacijent ipak pije. da se ne seća ničega što se nedavno desilo. Kad uvidi da s pamćenjem ne stoji najbolje. uz to zaboravlja i događaje iz skorašnje prošlosti. Psihoterapija je ipak najvažnija. Rezonovanje je dobro. Sve droge koje izazivaju toksikomanije imaju snažno dejstvo na centralni nervni sistem. iako psihički zavisne. ne pokazuju apstinencijalni sindrom. izuzev što osobe s navikom. U punom zamahu bolesti alkoholičar bez lečenja retko može preći na umereno i kontrolisano piće. adikcije) Toksikomanije se mogu definisati kao stanja povremene ili trajne intoksikacije koja su pogubna za ličnost i štetna za društvo. Poremećeno je upamćivanje svega što u sadašnjosti doživljava. Izraz »narkomanije« nije podesan jer ovde nije reč samo o sredstvima koja imaju narkotičko već i o onim koja imaju stirnulativno dejstvo. Zavisnost od droge je stanje koje nastaje posle ponavljanog uzimanja droge.

Dešava se često da prvo iskustvo stvori neprijatnosti. strah i uznemirenost. krvni pritisak je povišen. podstiču rnaštu i olakšavaju koncentraciju. Neki prave primitivne rastvore od smole dobijene od maka. Nije redak slučaj da se droga podmetne u bezalkoholno piće pa kad žrtve iskuse stanje euforije. arterijske tenzije i temperature. papaverin. ali se mogu svesti na neke najčešće. toksikomani su obično osobe s oralnonarcisističkim karakternim crtama koje se ponašaju na nivou neposrednog zadovoljenja potreba. nastaje delirijurn. kako se toksikomanija sve više širi. Psihoanalitički gledano. zapomaže za drogom. Naprotiv. temperatura može biti povišena. U ovu grupu droga ubrajaju se opijum. iako imaiu dezinhibiciono dejstvo na moralna osećanja i stid (slično alkoholu). Međutim. metadon i metadonhidrohlorid — heptanon). zenice su mu raširene. sužcne zenice. koža naježena kao guščija. Sindrom intoksikacije odlikuje se sedativnim efektom. Postoji i raširena zabluda da droge otvaraju vidike. gotovo svi opijati imaju slično dejstvo. a u težim slučajevima koma i smrt. slično zaraznoj bolesti. Tada je bolesnik uznemiren s osećanjem užasa. v/ želje da se uključe u društvo koje im na neki način imponuje. Ipak su često to osobe koje su emotivno nezrele. droge smanjuju seksualno interesovanje i potenciju. povraća. ona postaje sve zaraznija i za osobe koje nemaju upravo opisane crte ličnosti. posle čega im se otvoreno nudi. svrab. Klinička slika toksikomanije različita je i zavisi od droge koja se zloupotrebljava. izuzetno se puše (Kina). crvenilo. heroin. Droga obično deluje 3—4 časa. što jc češće slučaj među mladima. zbog čega neki definitivno odustanu. objasni joj se da je to od droge i da droga nije tako strašna kako su čuli. i usporenjem pulsa. ređe intravenski i per os. Ne može se govoriti o nekim posebnim tipovima ličnosti koji su predodređeni da postanu toksikomani. Opijati. sniženje frekvencije respiracije. Ovaj sindrom nastaje posle 4—48 časova nakon poslednje doze droge. Najveći broj narkomana su i pre toga bile psihički labilne osobe koje su osećale intenzivnu potrebu da budu prihvaćene i voljene. smanjenjem psihičkih i fizičkih potreba i osećanjem unutrašnjeg zadovoljstva ili uzvišenosti (»high«). Zadesna trovanja i smrt su česti među toksikomanima. najpre besplatno. Takve osobe postaju najlakše žrtve ove opake bolesti. kodein) i sintetički preparati (meperidin — petantin i dolantin. . Drugi su to uradili po nagovoru poznanika. Umesto podsticajnog dejstva. Među toksikomanima ima i medicinskog osoblja koje ima »privilegiju« da lako dolazi do droge. luči slinu. derivati opijuma (morfin. Ispitivanjem jedne veće grupe toksikomana nađeno je da je većina počela iz radoznalosti. droge i pre stanja fizičkog. Morfin i heroin najčešće se uzimaju supkutano ili intramuskularno. Ovo se klinički prikazuje kao povećana dremljivost. zavisne i usamljene. Ako se upotrebe suviše velike doze. ali drugi ipak nastavljaju. Masovnost ove pojave vrši sve veći pritisak na okolinu. Postoje i slučajevi jatrogene toksikomanije — izazvane davanjern droge u cilju lečenja. Posle veselosti nastaju depresija. ubrzani su disanje i puls.Uzroci i putevi koji vode toksikornaniji različiti su. moralnog i intelektualnog propadanja za vreme neposrednog dejstva smanjuju intelektualne sposobnosti. znoj i suze. Obično je potrebno oko dve sedmice uzimanja terapijske doze da bi se došlo do navike koja izaziva apstinencijalne simptome kada se prestane s uzimanjem droge. može imati halucinacije. Izuzev metadona. bacaka se i valja. zbog čcga teže da budu voljene i osećaju potrebu da se oslobode unutrašnje napetosti j straha.

Dejstveni princip je smolasti eksudat. opuštanja. mnogi obole od hepatitisa. ali psihička zavisnost postoji. Hronični uzimaoci droge propadaju i srozavaju se. bede. Trankilizeri (doriden. povišen krvni pritisak u ležećem i snižen u uspravnom položaju. Izaziva najteže posledice. Nema dokaza da se uzimanjem ove droge stvara tolerancija ili fizička zavisnost. zatim u toku 2. rasprodaju svoju i tuđu imovinu i dolaze u sukob sa zakonom. S jačom intoksikacijom nastaje semikoma sa suženim zenicama. strah. ali mogu ostati i trajne posledice. krivice. i Cannabis sativa (americana. Žbog toga se upotrebljava za lečenje opijatskih toksikomanija kao zamena za drogu. Dejstvo droge traje oko 4 časa. Produženoin upotrebom barbiturata (ovo ne važi za fenobarbiton u lečenju epilepsije) povećava se tolerancija i nastaje fizička zavisnost. prostituišu. Veće doze snižavaju rad čula. drhtanje. respiratornom depresijom.Posle duže upotrebe droge na koži se vide brojni ožiljci od uboda i apscesi (zbog žurbe toksikomani često ne sterilišu brizgalicu) kahektični su. a opažanje vremena i prostora deformisano i prošireno. s pojavom nistagmusa. librium. i 3. posle čega nastaje osećanje bespomoćnosti. često nepovezan. ataksiju. često od tuberkuloze pluća. ganja. U malim do zama deluju sedativno. koja se gaji u Aziji. Ono što je najopasnije. . sliven govor. uvod ili »predjelo«. valiurn) u većim dozama izazivaju smanjenje psihičke aktivnosti i budnosti. Doze se postepeno povećavaju i osoba se nalazi u stanju koje je između intoksikacije i teških poremećaja koje izaziva prestanak uzimanja. jeste ulaženje u krug narkomanija. nesanica. Neposredno dejstvo ove droge jeste stanje sanjarenja s euforijom i naglašenim unutrašnjim dobrim osećanjem. Simptorni apstinencije javljaju se posle 24 časa od uzirnanja poslednje doze: slabost. u srednjim hipnotički a u velikim dovode do narkoze. Heroin je polusintetski derivat morfina. a pored euforije stvara i osećanje snage i podstiče na agresivnost. straha. dizartrije i ataksije. kasnije dolazi do midrijaze i smrti. Ovo stanje traje nekoliko dana. Prema zemljama u kojima je ima droga se zove hašiš. a s povećanjem doze ovi se znaci pojačavaju. ponašanje može biti impulsivno. umanjuju seksualne želje i potenciju. Ceste su zastrašujuće halucinacije. otuda i naziv »heroin«. V ovu grupu ubrajaju se barbiturati s kratkim i srednje dugim dejstvom. Psihoza (kanabispsihoza) nastaje u osoba koje duže vreme upotrebljavaju ovu drogu. bhang. meprobamat. što neumitno vodi ka težim drogama (»eskalacija«). Najčešće se uzima sušeni preparat. Govor je brz. a krajem prve sedmice apstinencije i psihoza sa sumanutim idejama i vidnim i slušnim halucinacijama. Kada se jave blagi znaci. koja se gaji na američkom kontinentu. dagga i marihuana. jačeg je dejstva. mexicana). javljaju se halucinacije i iluzije. Metadon irna dejstvo koje traje oko 12 časova. to je osećanje euforije. koji se meša s duvanom i puši kao cigareta. Sedativi — hipnotici. Bolesnik može izvršiti samoubistvo u takvom stanju ili može umreti zbog trovanja. Hašiš — marihuana — jeste droga koja se dobija iz ženske biljke konopIje Cannabis indica. To je slika maničkodepresivne psihoze ili slična shizofreniji. daje se peroralno i ne stvara toleranciju niti nepoželjne hronične posledice. postoji oštećenje pamćenja i rasuđivanja. a u težim slučajevima komu i smrt. osim njenog neposrednog toksičkog dejstva. i kajanja. dana mogu nastati epileptički napadi. nemir. sharas.

slušne i. a u terminalnom stadijumu konvulzije. nauzeja. ponekad s preokupacijom samoubistvoin ili izvršenjem samoubistva. Ne postoji psihička ili fizička zavisnost. a opis vidnih živo obojenih halucinacija imao je velik publicitet. slušnim i taktilnim halucinacijama. a teži toksikomani primenjuju ga intravenski. Uzima se ušmrkavanjem ili intravenski. Droga se brzo razara u organizmu. Tolerancija se razvija vrlo brzo i dnevna doza može se povećati na nekoliko stotina puta veću od terapijske. depresija je sve jača posle prestanka dejstva droge. Dejstvo joj traje 8—12 časova. Fizički znaci dejstva amfetamina su ubrzan puls i povišen arterijski pritisak. studenti i radnici u noćnim smenama. češće u kombinaciji s opijatima. ali ne i fizičku i ne do biju apstinencijalni sindrom. obično 1—2 puta. a slično dejstvo ima ritalin. Hronični toksikomani mogu imati sumanute ideje proganjanja. U umerenim dozama izaziva osećanje prijatnosti. gljivice Ergota. strah. Kokain se retko uzima sam. pogrešno procenjujući svoje moći. god. a jedno vreme je amfetamin i preludin upotrebljavan za redukovanje telesne težine jer umanjuje apetit. Uzima se peroralno. rasuđivanje postaje slabije i pogrešno i pamćenje biva oštećeno. Fizička zavisnost se ne razvija. dok se tolerancija razvija brzo. Kokainski toksikomani stiču psihičku zavisnost.. LSD—25 (dietilamid lizergične kiseline) ubraja se u droge psihedeličnog tipa. uzrokuje nesrećne slučajeve. u čiju se grupu ubrajaju i meskalin i psylocybin. jer stvara osećanje prijatnosti i dobrog raspoloženja. Tolerancija se takođe ne stvara. koma. mada se javljaju simptomi psihičkog reagovanja na nedostatak droge. Zbog ovih poslednjih u stanju je da iglom kopa po koži i vadi »insekte«. zbog čega. Zbog stvaranja osećanja prijatnosti (uklanja zamor i sanjivost) zloupotrebljavaju ga vozači. Mogu se javiti psihotička stanja sa sumanutim idejama. Psihička zavisnost može se razviti već pri terapijskim dozama. a posle prestanka dejstva droge depresivna stanja sa sumanutim idejama. glavobolja. Najvažniji predstavnik ove grupe je amfetamin i njegovi derivati (dexedrin. iluzije i vidne. retko postoji i hronična intoksikacija. vidnim. ili povremeno. Naglo oduzimanje droge izaziva sindrom letargije i depresije. ali može biti praćeno i razdražljivošću. utisak pojačane psihičke aktivnosti i fizičke snage. proširene zenice. često vrlo slična shizofreniji. depresivno raspoloženje.Stimulatori nervnog sistema. gubitak apetita i nesanica. U medicini se upotrebljava kao stimulativno i antidepresivno sredstvo još od 1920. desoxyn. naročito karakteristične. Znaci akutnog trovanja kokainom su: proširene zenice. Toksikoman je uzima radi pojačane euforije i lažnog osećanja pojačane psihičke i fizičke snage. delirijum. Uzirna se gotovo uvek per os. fini tremor. zbog čega je toksikomani uzimaju više puta dnevno. zbog čega su je Indijanci Južne Amerike upotrebljavali kao sredstvo za povećanje fizičke izdržljivosti. zastoj disanja i smrt. nauzeja. Pored ovih halucinacija postoji i poremećaj teles . Kako se doze povećavaju zbog tolerancije. povraćanje. posle čega nastaje zamor. iako nije amfetamin. taktilne halucinacije. osećanje prijatnosti zamenjuje se impulsijama i agresivnošću. Dobija se 'u. Kokain je prototip droge koja stimuliše centralni nervni sistem. egzoftalmus. u najtežim slučajevima čak i svakih 10 minuta. zbog čega je postala privlačna za neproduktivne slikare i kvaziintelektualce. methadrin i preludin). zbog čega žrtva ponavlja dozu. Česti su dijareja.

psiholog. . afekt straha ili depresije. ali i trajne psihoze. Sigurno je da LSD stvara prolazne. osećanje snage i svemoći (poznata su ubistva i nesrećni slučajevi zbog pokušaja letenja s krova i prozora). a postoje dokazi da šteti razvoju fetusa i stvara monstrume. agresivnost. koji je kasnije zbog kriminala (fabrikacija droga. Jedan od propovednika LSDa bio je izvesni američki profesor univerziteta. a mogu postojati i sumanute ideje proganjanja ili teška delirantna stanja.ne sheme i orijentacije. širenja narkomanije među studentima i prodaja droge) osuđen na više godina robije.

U prvom slučaju to može biti dobar dijagnostički putokaz. ilustrujući ih ipak karakterističnim simptomima. — Već na prvi pogled može se steći izvestan utisak na osnovu samog bolesnikovog izgleda: zapuštenost. Lična anamneza sadrži podatke iz pacijentove prošlosti od rođenja. umokravanje u snu. podatke o njegovom psihomotornom razvoju. pol. verovatno ima slušne halucinacije. ukočeno držanje. i pokazuju. doslovno citirajući neke pacijentove iskaze. Anamneza. Ako dobijeni podaci nisu realni. druženju itd. bračno stanje. mesto u kome je rođen i ono u kome živi. loša lična higijena. ili nakinđurenost. Zbog toga ne treba uvek doslovno zapisati sve što bolesnik kaže: podatke treba organizovati i dati im smisao koji je ispitivač stekao. Porodična anamneza može pružiti značajne podatke o naslednim bolestirna (slične bolesti među braćom i sestrama. alkoholizmu. kako bi se osvedočio u njegovo sniženo reagovanje i neuviđavnost. pak. da li je bio izolovan od de ce. da li je bio vaspitavan strogo. porodice ili onih koji bliže poznaju bolesnika (heteroanamneza). rođacima). cerernonijalno rukovanje. npr. Neobičan stav. vidaju se u shizofrenih . Pacijentovo držanje može da ukaže na njegovo neobično doživljavanje: pacijent koji se okreće kao da osluškuje ili. odnosu prema radu i kolegama na poslu. Izuzetne su situacije kada lekar dolazi do zaključka da treba da izazove pacijenta. o uslovima u porodici (emocionalna klima. kakav je bio kao odojče (gotovo svako je o tome dosta čuo od roditeIja). odnosi roditelja). Važno je poznavati i sredinu iz koje je potekao. Njih treba navesti pacijentovim rcčirna. 0 sadašnjoj bolesti možemo tako đe dobiti podatke od pacijenta. Istorija bolesti mora sadržati generalije o pacijentu: njegovo ime i prezime. njene kulturne i ekonomske karakteristike. bez obzira na to da li bolesnik ima uvida u svoju bolest ili nema. Cesto je neophodno ispitivati pacijenta nekoliko časova čak i u više navrata (kada je reč o hospitalizovanom bolesniku). Ovo je potrebno za kasnije lečenje istog bolesnika. samoubistvima. u drugom će to biti podatak koji može kasnije kada se njegovo stanje izmeni. Ovi podaci unose se u istoriju bolesti kao dokument o bolesnikovom stanju. Iz kasnijeg života važni su podaci o braku. njegovo školsko obrazovanje. o njegovoj reakciji na polazak u školu. ne sme mu protivrečiti niti se upuštati u raspravljanje. ili. a za bolnicu kao dokumentacija koja može poslužiti i kao materijal za istraživanja. zanimanje. zapušava uši. ambiciji. Neobrijan. napade besa. prikladan izgled koji se od osobe jedne određene sredine može očekivati. Za prvu orijentaciju o bolesti mogu najbolje poslužiti glavne tegobe koje pacijent navodi.PSIHIJATRIJSKI PREGLED Prilikom obavljanja psihijatrijskog pregleda lekar najpre mora steći poverenje pacijenta. sumnjanje ili poremećaje mišljenja (u svakom slučaju kada je reč o psihotičnim bolesnicima) treba uzeti podatke o bolesti od rođaka. kakav je uspeh postizao u školi — sve to rnože dati sliku o ličnosti pre početka bolesti.. roditeljima. naprotiv. da li je imao noćne more. Pregled. Lekar mora pokazati poštovanje prema nje govoj ličnosti. Zbog toga je potrebno pustiti pacijenta da stvari izla že spontano i samo povremeno diskretno intervenisati. pocepan i prljav lekar sigurno mora izazvati sumnju da su se s njirn zbile ili zbivaju krupne psihičke promene. prornenaina radnih mesta. poslužiti kao merilo za upoređivanje. godine.

da li ste bogati?. šta je pročitao u novinama? Pamćenje ranijih događaja: datum rođenja?. . Skorašnje pamćenje: kada je sti gao?. besan. Važno je i da li intenzitet tog afekta odgovara situaciji. kako je došao?. kada se oženio—udala?. zna li ko je ispitivač?. Nekad ih bolesnik ne iznosi spontano i moraju se postavljati pitanja: da li se desilo da vas je neko pozvao a kad ste se okrenuli nije bilo nikoga?. Čudno i neodgovarajuće raspoloženje viđa se u shizofrenije: na pogrebu najbližeg oboleli rnože biti veseo ili ravnodušan. a sadržaj njegovih misli takođe je tužan ali je intenzitet tuge veći i ne odgovara situaciji. nešto o letini i poljskim radovima (ako je sa sela). Orijentacija se ispituje u odnosu na vreme (datum. bekstvo ideja. Pri tom je važno i da 11 njegovo osećanje i raspoloženje odgovaraju situaciji i sadržaju njegovih misli ili odudaraju od toga. Za ispitivanje senzorijuma ispitujemo orijentaciju. Afektivno stanje (raspoloženje) može biti depresivno. imate li natprirodne sposobnosti?). bolesnik može biti napet. mogu mu se postaviti oprezna pitanja (imate li neprijatelja?. iznenadne provale afekta takođe su katatoni fenomeni u shizofrenije. Fond znanja i inteligencija. inkoherentnost mišljenja. Ijutnju ili ushićenje. Izraz lica može odavati i strah. da nabroji 4 ili 5 reka. da nabroji republike. prosto računanje i brojanje (ovo može značiti i nedovoljno obrazovanje i znanje). Može se ispitati sposobnost stvaranja zaključaka (šta je zajedničko između noža. da navede ime naše zemlje. ili mutizam — prestanak govora). razlika između vina i vode?. čujete li neke poruke preko skrivenih aparata i zvučnika? Optičke halucinacije se mogu otkriti odgovarajućim pitanjima: vidite li neobične stvari?. da li vam rade o glavi?. eksera i šina?. paničan. veličine ili propasti itd. Pozitivan odgovor može značiti i sumanutu ideju trovanja. kada se zaposlio?. doručak?. da se posle 5 i 20 minuta ispita šta se upamtilo. Kada je apstraktno rnišljenje oštećeno. da li ste poznata ličnost?. Može se tražiti i da bolesnik upamti 3—4 cifre koje mu se polako diktiraju. Kada bolesnik ne želi da iznese svoje misli. kako se zove bolnica?) i prema ličnostima (zna li ko je on. opšte znanje i sposobnost apstraktnog mišljenja. sa sumanutim idejama proganjanja. koji je vaš pravi položaj?. uplašen. zadovoljno) ili preterano veselo. mesec i godina kada je došao u bolnicu). poznaje li osoblje u bolnici?). pamćenje skorašnjih i starih događaja — sposobnost upamćivanja. ko ga je doveo?. prete ili se rugaju. Poremećaji opažanja najčešći su kao slušne halucinacije: obično su to glasovi koji nešto poručuju.orijum je stanje svesti i sposobnost pravilnog shvatanja okoline. Depresivni bolesnik je tužan.bolesnika. da li vam se vid tako izoštrio da vidite i ono što drugi ne vide? Za halucinacije mirisa i ukusa može se pitati da li u jelu oseća neki neobičan miris ili ukus. a ne halucinaciju! Sem. Ijutito. godišnjim dobima itd. ženino devojačko prezime?. Grimasiranje. 0 inteligenciji se može steći utisak za celo vreme razgovora. salata od reči. ili miran i nezainteresovan. na mesto (zna li gde se nalazi. datumi rođenja dece? Pitanja rnoraju odgovarati psihičkom stanju i obrazovanju bolesnika. euforično (srećno. gde je učio školu?. Upamćivanje i neposredno sećanje ispituju se tako što se naloži da se upamti ime neke osobe ili neki datum. šta je jeo za ručak. Sadržaj mišljenja može biti izmenjen. Formalni poremećaji mišljenja vide se iz spontanog izlaganja bolesnika (preopširnost. Bolesnik s prostom shizofrenijom (schizophrenia simplex) ima plitak i prazan afekat. šta znači poslovica: ko drugome jamu kopa sam u nju upada?). Ispituje se opšte znanje: glavni gradovi. pacijent obično ponovi poslovicu drugirn rečima umesto odgovora.

Može se dati i da oduzima sukcesivno 7 od 100. a ako rezultati pregleda ukazuju da je to potrebno. pa se prema broju grešaka ocenjuje pažnja. eventualno i da je »nervno« ili »živčano« bolestan. POST-TRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ . Žrtva ili svjedok: • • • • • • Nesreće Prirodne katastrofe Akutna oboljenja Akti terorizma Fizička. DIJAGNOSTIČKI KRITERIJ .Pojedinačni ili ponovljeni. ili dva slova. a zatim obrnutim redom (ili da broji od 1 do 20 i od 20 unazad do 1). To niože biti i shvatanje sopstvene situacije uopšte (zbog čega se nalazi u bolnici) itd. Fizički pregled. PTSD: UVOD Traumatski događaji . Svaki psihijatrijski bolesnik mora biti pregledan neurološki i internistički. Potrebno je obaviti i rutinske laboratorijske analize. moraju se obaviti i dopunska ispitivanja.Pažnja i koncentracija mogu se oceniti za vreme celokupnog pregleda. Jedan od načina ispitivanja je zadatak da se u jednom tekstu. seksualna ili psihološka zlostavljanja Ratni stresni faktori (stresori) Osobe koje zbrinjavaju žrtve tokom traumatskih situacija su također izloženi riziku od PTSD-a • • • • pripadnici Hitne pomoći policija vatrogasci doktori/sestre 2. recimo iz novina. zatim od ostatka ponovo 7 i tako dalje (za ovo je potrebno i izvesno znanje računanja) ili da nabroji mesece unapred. da mu je potrebno lečenje.PTSD 1. precrta samo slovo »a« ili slo vo »b«. Uviđavnost ne mora značiti poznavanje uzroka bolesti već samo uviđanje pacijenta da je bolestan.

5. 4. C Perzistentno izbjegavanje stimulusa povezanih sa traumom i kočenje opštih osjetila (nije bilo prisutno prije traume). rekurentni distresni /zabrinjavajući snovi o događaju. B Traumatski događaj se perzistentno ponovo preživljava na jedan ili više navedenih načina: 1. 3. bespomoćnost ili prestravljenost. misli. osoba je iskusila. disocijativnu retrospektivu epizoda uključujući one koje nastaju buđenjem ili u opijenom /intoksiciranom stanju). intenzivna psihološka zabrinutost kod izlaganja internim ili eksternim događajima koji simbolizuju ili liče na aspekt traumatskog događaja. rekurentno i intruzivno zabrinjavajuće sjećanje na događaj. odgovor osobe uključuje intenzivan strah. ponašati se ili osjećati kao da se traumatski događaj ponovio (uključujući osjećaj ponovnog proživljavanja. ili je bila suočena sa događajem ili više njih koji uključuju stvarnu smrt ili prijetnju smrću ili ozbiljne povrede. može biti prisutna igra koja se ponavlja a u kojoj su izražene teme ili aspekti traume. iluzija. Napomena: kod djece umjesto gore navedenog može biti izraženo dezorganizirano ili uzrujano ponašanje. 2.Dijagnostički kriterij za ICD-10 (F 43. Napomena: Kod mlađe djece. uključujući slike. bila svjedok.1) 309. ili percepcije.81 Post-traumatski stresni poremećaj A Osoba je bila izložena traumatskom događaju gdje je bilo prisutno oboje dolje navedeno: 1. halucinacija. može se javiti traumatski-specifično ponovno odigravanje. kao što je indicirano sa tri ili više od dolje navedenog: . ili prijetnju fizičkom integritetu sebe ili drugih. Napomena: Kod mlađe djece. fiziološka reaktivnost na izlaganje internim ili eksternim događajima koji simboliziraju ili podsjećaju na aspekt traumatskog događaja. 2. Napomena: kod djece mogu postojati strašni snovi bez prepoznatljivog sadržaja.

ne očekuje da će imati karijeru. iritabilnost ili napadi bijesa. nemogućnost da se prisjeti važnog aspekta traume. 4. kao što je indicirano sa dva (ili više) od dolje navedenog: 1. primjetno smanjen interes ili učešće u značajnim aktivnostima. osjećaj odvojenosti ili otuđenja od drugih. djecu ili normalni životni vijek). osjećaj izgubljene budućnosti (npr. pretjerano iznenađen odgovor. brak. radnim ili drugim bitnim područjima funkcionisanja. 4. 3. 5. 7. napori da se izbjegnu misli.1. . poteškoća da zaspi ili nastavi spavati. E F Trajanje poremećaja (simptomi u Kriteriju B. 6. osjećaji ili razgovori povezani sa traumom. poteškoća pri koncentraciji. smanjen rang afekata (npr. 2. hiper-opreznost. C i D) je duže od mjesec dana Poremećaj uzrokuje klinički značajnu zabrinutost ili pogoršanje u socijalnim. nesposobnost za osjećaje ljubavi). 2. napori da se izbjegnu aktivnosti. 5. 3. Akutno: trajanje simptoma kraće od tri mjeseca. D Perzistentni simptomi povećanog uzbuđenja (nisu bili prisutni prije traume). mjesta ili ljudi koji bude sjećanja na traumu. Specificirati ukoliko: 1.

nestrpljivost nesanica. traje manje od jednog mjeseca. nepažljivost samo-kriticizam zabrinutost.2. Specificirati ukoliko: Sa zakašnjelim nastankom: ako je nastanak simptoma najmanje 6 mjeseci nakon stresora.stresni poremećaj: počinje u prva dva dana: mora trajati više od dva dana. hiperventilacija Behivioralno/ponašajno i fiziološko .. noćne more palpitacija. PTSD: SIMPTOMI I MANIFESTACIJE Simptomi i Manifestacije Kognitivni • • • • • • • • • intruzivna sjećanja oštećenje memorije poteškoća u koncentrisanju. nepovjerenje prema drugima predviđanje nesreće hiper budnost. žrtve će učiniti sve da prežive. 3. Normalan odgovor na traumu sa kliničkim manifestacijama PTSD-a. polet... 3.. Ali te vještine opstanka postaju sa vremenom slabo odgovarajuće i slabo efikasne. Akutno . smrzavanje. Reakcije na traumu • • • Borba. Hronično: trajanje simptoma je tri mjeseca ili duže.

tuga krivica. povlačenje. glavobolja kompulzivno. mučnina. bez očigledne promjene u funkcionalnom statusu. ponavljajuće djelovanje izlivi bijesa emocionalno ponovno doživljavanje događaja iritabilnost. bezvrijednosti Promjene identiteta Simptomi moraju izazvati klinički značajno zabrinjavanje /distres i oštećenje. 90% opšte populacije bilo je izloženo traumatskom događaju tokom života. nisko samo-poštovanje gubitak kontrole • • • • • osjećaj izgubljene budućnosti nepovezanost sa prošlošću otuđenje od sebe. . Kod prosječno 20% žena i 8 % muškaraca izloženih takvim događajima razvije se PTSD. ljutnja plakanje. nesvjestica ukočenost. dijareja. EPIDEMIOLOGIJA Modeli «Zapadnog personaliteta» • • • Mnoge od početnih studija rađene su na Amerikancima (Sjeverna Amerika): civili i ratni veterani iz Koreje i Vijetnama. drugih.• • • • • Afektivno • • • • • drhtanje. Inače su subjektivni. rada osjećaj prožimajuće nerealnosti osjećaji neadekvatnosti.

De Jong et al (2001): Izbjeglice sa prostora Bosne i Hercegovine u hrvatskom izbjegličkom kampu. Kambodža 28. Weine (1998): 65% Izbjeglica sa prostora Bosne i Hercegovine u Sjedinjenim Američkim Državama. Međunarodne studije • • • Etno kulturni obziri postaju sve više značajni. depresije ili oboje. 38.7 16. Tuzla – 70% De Jong et al (2001): Njemačka 1. 16% prethodno asimptomatičnih imali su simptome psihijatrijskog poremećaja (uglavnom depresija) • • • • Schei et al (1999): Žene – Zenica 53%.6% u psihološkom tretmanu % Rizik za PTSD • • • • • Silovanje Ozbiljan fizički napad Drugi seksualni napad Ozbiljna nezgoda/povreda Pucanje/ubadanje 49.8 15.6% sa PTSDom i depresijom i 55. Kuvajt 70%. 45% još imaju simptome PTSD-a. 55% asimptomatičnih još uvijek taj način. Bosna 94% Rosner et al (2003): Sarajevo – 18. Alžir 37.8%.8%.6% sa depresijom.• kod više od 50% takvih sa PTSD-om razvije se hronični tok.3%.6% od slučajno izabranih.6% sa PTSD-om.0 31. Etiopija 15.9 23. nastavljaju da ispunjavaju DSM-IV kriterij. o 1996: 5.4% Allwood et al (2002): Djeca – Kambodža 50%.4%. Gaza 17. 43% i 23% prvobitno dijagnosticirani sa depresijom ili PTSD-om respektivno. 18. 20. 32.7% u medicinskom tretmanu.4 .2% asimptomatični o 1999: Od preostalih.

3 48. neočekivana smrt u porodici ili prijatelja Bolest koja prijeti životu djeteta Svjedok ubistva ili ozbiljne povrede Prirodne katastrofe 14. depresije.3 10. zloupotrebe supstanci Karakteristike ličnosti: introverzija Poremećaji ličnosti: anti-socijalno. narcističko ponašanje Mladost • • • • • • • Niska inteligencija Slaba edukacija Slabo socijalno-ekonomsko stanje Ograničene vještine savladavanja situacije Rana porodična disfunkcionalnost Ograničene društvene podrške Ozbiljnost traumatskog doživljaja o Prolongirano ili ponovljeno izlaganje o Osjećaj ranjivosti i gubitka kontrole • • • 6.4 7.9 27.0 Zloupotreba alkohola/ovisnost Depresija Poremećaji ponašanja .9 43.5 0. PSIHIJATRIJSKA I MEDICINSKA KO-MORBIDNOST SA PTSD-OM Muškarci (%) Zene (%) 51.3 3.9 47.• • • • Iznenadna.8 FAKTORI KOJI POVEĆAVAJU PODLOŽNOST PTSD-u Faktori Koji Povecavaju Podloznost PTSD-u • • • • Seksualno ili drugo zlostavljanje u djetinjstvu Ženski rod Prethodno ili ko-morbidno psihijatrijsko stanje Porodična anamneza anksioznog poremećaja.

niska zaposlenost Negativan uticaj na lične veze.4     7. Evaluirati u okolini sigurnoj za pacijenta.0 28. somatično i samo-dijagnosticirano. Glavna prepreka dobroj evaluaciji je IZBJEGAVANJE.1 Opci • • • • • • • PTSD je visoko neprepoznat u opštoj medicinskoj i psihijatrijskoj praksi. Nemojte imati pretpostavke o njihovim značenjima ili uticajima. psihijatrijski. FUNKCIONALNO POGORŠANJE SA PTSD-om • • • • Radno i socijalno pogoršanje Fizička ograničenja. POBOLJŠAVANJE DETEKCIJE PTSD-a 8.0 0. hipertenzija. Pacijenti mogu biti prisutni na više načina: u kancelariji prateći nedavnu traumu. Ljekar: mora misliti o mogućnosti za PTSD-e.0 0.Zloupotreba lijekova Obične fobije Socijalne fobije Više puta pokušavana samoubistva kod oba spola Veći rizik od hroničnih medicinskih bolesti: astma. . mentalno zdravlje i socijalno funkcionisanje u poređenju sa glavnim depresivnim poremećajima i opsesivnokompulzivnim poremećajima 8.5 0. PITAJTE: o traumatskim događajima. dnevne aktivnosti i radnu sposobnost Smanjena vitalnost. smanjeno blagostanje.0 29. Pacijent može vješto minimizirati ili negirati simptome da završe intervju sa ljekarom. PUD 34.

. pozovite članove porodice da učestvuju u kratkoj diskusiji i angažujte njihovu pomoć kod praćenja. 8. Ako je moguće.uzbuđujuću stavku (Stavka #3) 8. Ako je pacijent pozitivan na PTSD. aktivnosti ili okruženja? Da Da Da Da Ne Ne Ne Ne Sadašnje istraživanje predlaže da se rezultati PC-PTSD-a trebaju smatrati «pozitivnim» ako pacijent odgovara sa «da» na bilo koja dva pitanja ili na jednu hiper. Razgovarajte o rezultatima screeninga sa pacijentom. imate odbrambeni stav ili lako iznenađeni? 4. Osjećali ukočeno ili otuđeno od drugih osoba. eksplicitna provjera suicidnih pomisli. da li ste ikada imali iskustvo koje je bilo tako zastrašujuće. Imali noćne more o tome ili mislili o tome kada to niste željeli? 2. Ohrabrite pacijenta da izrazi zabrinutosti koje bi mogli imati u vezi sa dobijanjem tretmana.2 Primarna Njega – PTSD Provjera U svom životu. objasnite zašto vas rezultati screeninga vode da preporučite dalju evaluaciju i/ili tretman. Bili konstantno na oprezu. užasno ili uznemiravajuće da ste prošlog mjeseca . Organizovati praćenje.• • • • • • • • PITAJTE: da li se traumatski događaji nastavljaju u pacijentovom životu. Informišite pacijenta o tome da traumatski događaji i tuga koju oni uzrokuju može imati važne efekte na tijelo i duh.. Veoma se trudili da ne mislite o tome ili skrenuli sa puta da bi izbjegli situacije koje bi vas podsjetile na to? 3.3 PTSD: diferencijalna dijagnoza Psihotični poremećaj PTSD se može prezentirati sa halucinacijama ali veoma rijetko . 1. Ako se čini da pacijent ima PTSD.

zahtjeva upornost i strpljenje. Ohrabriti promjene ponašanja dok u • isto vrijeme opravdavate tugu. Ne odustajati (ne odbacivati ih) ili gajiti osjećaj beznadežnosti. agorafobiju. shvaćenim i poštovanim. socijalni i duhovno. Procjenite spremnost da promjeni • zdravstvene rizike i samodestruktivno ponašanje..Ne očekivati od onih koji žive u vezama u kojima ima zlostavljanja da odu odmah. nije lako ili bezbolno. • Osigurajte da pacijent razumije da nisu ludi i da nisu slabi. Oporavljanje je sporo. PTSD: TRETMAN 9. napade panike. Ostali anksiozni poremećaji i PTSD dijele brojne karakteristike npr. Izlječenje je psihološko.varkama ili formalnim poremećajem mišljenja. Ne konfrontirati se.. Generalizirani osjećaji krivice su tipičniji za primarne depresije. opsesivne poremećaje mišljenja.. da bi se • preživjeli osjetili saslušanim.. Bipolarni poremećaj Veći poremećaji Ostali anksiozni poremećaji PTSD pacijenti nemaju iskustvo prolongirane euforije ili ekspanzivnih raspoloženja. • • • • .1 Uvod DA • NE Uvijek potvrditi i opravdati osjećaje. Slušati bez osuđivanja. Identificiraj veze i pozitivne vještine • savladavanja. • Ne okrivljavati ili osuđivati ih zbog njihove zabrinutosti /distresa. To znači graditi dobar ljudski život sa ostalim. Često PTSD pacijenti dobiju sekundarnu depresiju. . 9.

. Ne zahtjevaju nalaz krvi. Protokol psihološkog tretmana će biti produktivniji ukoliko ometajući simptomi/manifestacije manje remete pacijentov život.. Dobrobiti tretmana su održivi dugoročno. Niža stopa odustajanja nego kod tretmana lijekovima (14% naprema 36%) PTSD: TRETMAN: FARMAKOTERAPIJA 10.1 Opća razmatranja Ukoliko su simptomi dovoljno oštri da odobravaju tretman. terapije 9. .• Ne postoji jedan tip konzistentno efektivan za sve. Ne odsjecaju osobu od svijeta i njih samih.. Dobri lijekovi • • • • • • Poboljšavaju nešto za osobu. onda to i uraditi. Ne vode zloupotrebi. nedostaju studije vezane za tretman lijekovimat. Uzrokuju nekoliko podnošljivih sporednih efekata.2 PTSD: Tretman protokoli Farmakoterapeutski Psihoterapeutski • • Spremnije dostupni. Ne mogu biti lako korišteni za samoubistvo..

2 PTSD: Tretman – Benzodiazepini Riziki • • • • • Izbjegavati osim za kratkoročni tretman urgentnih situacija.3 PTSD: Tretman – SSRI's (Selektivni Serotinin Re-Uptake Inhibitori) • Svi se daju jednom dnevno. . carbamazepine. Visiki rizik psihološke ovisnosti.5-5 mg/dan Dug polu život: 20-46 sati Kratak početak djelovanja: 20-60 minuta Maksimalno dejstvo dosežu : 1-4 sata Trajanje djelovanja: 6-12 sati Clonazepam Aktivni metoboliti se mogu akumulirati kod pacijenata sa disfunkcijom bubrega/jetre • • • • • 10-100 mg/dan Dug polu život: 20-50 sati Kratak početak djelovanja: 30-60 minuta Maksimalno dejstvo dosežu: 1-2 sata Trajanje djelovanja: 12-24 sati 10. Uzrokuje kratkoročni gubitak pamćenja.10. MAOI's. Uzrokuje mini sindrom povlaćenja (apstinencijalni simptom) između doza. • Efektivniji od bilo koje druge terapije lijekovima (TCA's. Uzrokuje dezinhibiciju. • • • • • Diazepm 1. lithium).

kontroli negativnih misli i osjećanja. može doći do sindroma povlačenja kod novoređenčadi TRETMAN PTSD-a: PSIHOTERAPIJA Kongitivno-Bihevioralna terapija (individualna/grupna/po rodična) • Zasnovana na principu da loše prilagođeno raspoloženje i ponašanje mogu biti promjenjeni mjenjajući iskrivljene ili neodgovarajuce načine razmišljanja sa načinima razmišljanja koji su zdraviji i realističniji. • Međutim.. • Jednako efektivni u kontroliranju svih PTSD simptoma. • Tretirati najmanje 12 mjeseci. Voditi pacijentov detaljan karton. Terapeutski proces započinje sa identifikacijom iskrivljenih percepcija i načina razmišljanja koji uzrokuju ili doprinose pacijentovim problemima. 54% onih kod kojih je izostao odgovor u toku 12 sedmica pokazali su poboljšanje tokom nastavka tretmana.• Blaži i rijeđi antiholinergični i kardiovaskularni sporedni efekti (bolji za gerijatrijske pacijente). pozitivnom mišljenju o sebi. Fokusirati se na pacijentovu sadašnju situaciju. • Korištenje u trudnoći i tokom dojenja: Nema poznatih tertrogenih efekata.. Cilj je da se prekine veza između znakova povezanih sa traumom izbjegavajuci anksiozne odgovore koji su tipični za PTSD. ažurirana procjena vanjske situacije i pacijentovog ličnog emocionalnog stanja. • Jedna studija pokazuje 25% smanjenja simptoma i 31 % povećanja QOL u 12 sedmica. u vremenu od bar 8 sedmica. • Doziranje: početi nisko. procjenjujući odgovore (reakcije) svakih 1-2 sedmice i povećavajući dozu ukoliko je potrebno. ići sporo. Terapeutski proces poslije vodi samo-procjeni. • • • • .

Terapija izlaganja Terapija igrom Menadžment anksioznosti • • • • • • • Imaginarna i In Vivo. da bi ih oni mogli doživjeti i shvatiti. Vježbe relaksacije. Pozitivno mišljenje i govor o sebi. Kontroverzna. Neki je zovu oblikom CBT ili terapijom izlaganja. Cilj je da pacijenti iznesu na površinu njihove prave osjećaje. Izgleda da je ključ naizmjenična stimulacija obje strane mozga. Terapeut traži od pacijenta da vrati u misli traumatsku situaciju na kojoj pacijent želi da radi. Pronalazač je sada mišljenja da su pokreti očiju nepotrebni. zvuk alternira od uha do uha. negativna mišljenja uzrokovana nesrećom i nove misli koje pacijent želi da ima. Vježba smopouzdanja. Vježbe disanja. EMDR je bio baziran na pokretima oka koji su načinjeni kao odgovor na pokrete prstiju terapeuta koji ih je pomjerao brzo naprijed i natrag ispred pacijenta tokom terapijskog razgovora. Djeca. lijevu i desnu. EMDR ( Procesuiranje desenzitizacije pokreta oka) • • • • • • • • PTSD: ZAKLJUČAK . Na početku. Zaustavljanje misli. Pronađena 1987. Hipnoterapija Psihodinamična terapija (Psihoanalitička terapija) • • Pretpostavlja da podsvjesno drži osjaćaje koji su previše bolni da bi se s njima suočili. i čak naizmjenični pokreti mogu djelovati kod pacijenta. Spojiti ruke. Pronalazač je sada zove: Terapija reprocesuiranja.

• • PTSD ima biološku utemeljenost. SSRI's su efektivni lijekovi prvog izbora / prve linije u terapiji PTSD- . • Pacijenti sa PTSD-om često pokazuju predominantne somatske simptome. • • a. Komorbidni medicinski i psihijatrijski poremećaji su česti. Psihoterapija je tretman prve linije za PTSD. • Edukacija i savjetovanje sa podrškom bi trebali biti pruženi svim pacijentima koji su doživjeli traumu s ciljem prevencije PTSD-a.• PTSD je prevalentan u kliničkom okruženju a u njemu se može i tretirati.

oštećenjem mišljenja i emocija. a afekat je neadekvatan ili otupljen. čulnim obmanama. neobičnim ponašanjem. koja se karakteriše poremećajima mišljenja i opažanja.Bolesnici su bistre svijesti i očuvanih intelektualnih funkcija. a vjerovatno nastaju kao posljedica patoloških procesa u limbičkom sistemu. anatomsko-morfološki. povlačenje u sebe i socijalnu izolaciju. -podmukla. čudnim vjerovanjem. zapuštanjem lične higijene. aktivnom i rezidualnom fazom. životni stresni događaji itd. prodromalna faza (karakteriše se povlačenjem iz društva. što može da traje od nekoliko dana do više mjeseci). Početna klinička slika Klinička slika shizofrenije se manifestuje akutnom. gubitkom inicijative. biohemijski. U nastanku shizofrenije značajnu ulogu igraju biološki i psiho-socijalni faktori (genetski. Rezidualna faza ima simptome kao i prodromalna. -asocijalno ponašanje. neadekvatnim ponašanjem. Akutna faza se javlja kao: -trema (karakteriše se anksioznošću. a tok oboljenja se karakteriše periodima pogoršanja i remisijama. RAZVOJ KLINIČKE SLIKE Premorbidna ličnost Većina shizofrenih bolesnika u periodu prije pojave bolesti pokazuju: -krajnju zavisnost (npr. za muškarce i kraj dvadesetih za žene.Prosjek godina za početak prve psihotične epizode su srednje dvadesete. Simptomi shizofrenije dijele se na pozitivne i negativne. nedostatkom inicijative itd). Pozitivni simptomi su halucinacije i sumanute ideje. «shizofrenogena majka».SHIZOFRENIJA Shizofrenija je psihički poremećaj. Početak bolesti Najveći broj shizofrenika imaju početak bolesti u kasnoj adolescenciji ili ranoj fazi zrelog doba. spavaju u sobi sa roditeljima do kasne adolescencije).Bolest je hronična.). nepoznate etiologije. Precipitirajući događaji Populacije koje su češće izložene socijalnim i ekonomskim stresovima imaju znatno veći rizik Da se u njihovim sredinama javi shizofrenija kod vulnerabilnih i nevulnerabilnih pojedinaca.Negativni simptomi nastaju kao posljedica patoloških procesa u prefrontalnom korteksu. -stidljivost. Aktivna faza se karakteriše pojavom halucinacija. razdražljivošću i depresijom. a manifestuju se povlačenjem u sebe. sumanutih ideja. fiziološki. .

gdje dominiraju afektivne promjene.Sadržajni poremećaji obuhvataju sumanute ideje.Nema poremećaja afekta. religiozne i somatske. ideje ljubomore.Karakteriše se dugotrajnim negativnim simptomima. koje su često udružene s halucinacijama. hipobulija.Razvijena klinička slika Simptomi shizofrenije se manifestuju poremećajima:percepcije. olfaktivne ili gustatorne. koje se mogu ispoljiti kao ideje proganjanja (paranoidne).Izražena je težnja ka socijalnoj izolaciji. paramimija. krivice. ili pak automatska poslušnost i negativizam. disocijacija. -Poremećaji mišljenja (Poremećaji mišljenja mogu biti formalni i sadržajni. karakteriše se relativno trajnim ispoljavanjem paranoidnih ideja. mišljenje je dezorganizovano. taktilne. afektivna ravnodušnost. i to:slušne. tangencijalnost misli. u adolescenciji. odnosa-da je pod kontrolom. pa su zastupljeni simptomi: paratimija.Od formalnih najčešće su zastupljeni: blok. -Perceptivni poremećaji (Kod shizofrene psihoze javljaju se čulne obmane: iluzije i halucinacije. mišljeja i ponašanja. -Poremećaj volje (Simptomi poremećaja volje kod shizofrenih bolesnika su: abulija. veličine. govora i katatonih simptoma. TIPOVI SHIZOFRENIJE Hebefrena shizofrenija Hebefrenija je oblik shizofrenije koji se javlja najranije. volje.Bolesnik saopštava da čuje jedan ili više glasova koji govore o njemu. zaravnjenost ili pustoš. -Poremećaj afektiviteta (Afekat shizofrenih bolesnika je izmijenjen po kvalitativnom tipu.Raspoloženje je površno i neprimjereno. Istaknuto obilježje ovog stanja mogu biti epizode snažnog uzbuđenja. Najčešće su slušne halucinacije. . a govor nekoherentan. koji se manifestuje čudnim ponašanjem. nemogućnosti ispunjenja zahtjeva okoline i smanjenjem cjelokupne aktivnosti. Katatona shizofrenija Manifestuje se izraženim psihomotornim poremećajima koji se mogu izmjenjivati između krajnosti kao što su hiperkinezija i stupor. tek u trećoj ili četvrtoj deceniji života. Rezidualna shizofrenija Bolest počinje kao hronično stanje shizofrenog oboljenja i veoma jasno postoji progresija od ranog do kasnog stadija. Paranoidna shizofrenija Paranoidna shizofrenija se javlja kasnije. naročito slušnim i drugim čulnim obmanama. volje. a veoma rijetko vidne. Shizofrenija simpleks Simpleks ili jednostavni oblik shizofrenije ima postepen ili podmukao početak i progresivan razvoj. da mu se misli čitaju. negativizam i katatoni poremećaji. afektiviteta.

. suicidalne. terapija nije etiološka. Kratkotrajna hospitalizacija se koristi u slučaju akutnog pogoršanja (sumanute ideje.TERAPIJA Hospitalizacija shizofrenih bolesnika može biti kratkotrajna i dugotrajna.Terapeutski cilj je kontrola simptoma i socijalna rehabilitacija pacijenta. tj. Dugotrajna hospitalizacija se primjenjuje kod onih bolesnika koji su težko invalidizirani i gdje lokalna društvena zajednica nije u stanju da podrži pacijenta da živi u porodičnim uslovima ili samostalno. neuroleptike. olanzepin) i atipični neuroleptik klozapin su donekle uspješni u tretmanu negativnih simptoma i ne izazivaju ekstrapiramidalne sporedne efekte.) uspješno se kupiraju neurolepticima. ekstremna anksioznost. i nesposobnost da se pacijent brine o sebi). Pozitivni simptomi (halucinacije. homocidalne. Novi (risperidon. agresivnost. S obzirom da je etiologija bolesti nepoznata. sumanute ideje i dr.Dugotrajan tretman je neophodan kod svih shizofrenih bolesnika. još i psihoterapija i socioterapija. zastrašujuće halucinacije. U liječenju se primjenjuju uz psihofarmakoterapiju.

U toku posjete dozvoljenje kratki fizikalni pregled. ustvari. karakteristično je za ove pacijente da neprestano traže medicinsku pomoć. sklonost porazima i opsesivno-kompulzivno ponašanje. Poremećaj je hroničan i u pravilu se javlja prije tridesete godine života. ljekar opšte prakse treba nastojati da prihvati somatske žalbe pacijenta kao emocionalne. Onog trenutka kadaje somatizacijski poremećaj dijagnosticiran. Pokazalo se da pacijenti sa ovim poremećajem imaju najbolju pognozu ukoliko je poremećaj u početnoj fazi prepoznat od jednog ljekara opšte prakse. a ne mogu se objasniti na osnovu objektivnih fizikalnih i laboratorijskih pretraga. Žene obolijevaju pet puta češće u odnosu na muškarce. dok prvostepeni rođaci muškog spola pokazuju antisocijalnu strukturu ličnosti i sklonost zloupotrebi psihoaktivnih supstanci. Premorbidne karakteristike ličnosti kod ovih pacijenata su uglavnom izbjegavanje. Interesanto je da je u oboljelim familijama ovaj poremaćaj manifestan samo kod prvostepenih rođaka ženskog spola. Somatizacijski poremećaj Somatizacijski poremećaj karakteriziraju mnogobrojni. Bihejvioristi smatraju da u ovoj vrsti poremećaja ključnu ulogu igra učenje od roditelja. . U ovom poglavlju biće pomenuti neki od najvažnijih somatoformnih poremećaja uključenih u MKB-10. Neki biološki orijentisani istraživači su na osnovu analize evociranih potencijalu uočili da pacijenti sa somatizacijskim poremećajem imaju izvjesna oštećenja pažnje i kognicije što se manifestira u pogrešnoj percepciji somatosenzomih senzacija. Somatski simptomi prouzrokuju značajan emocionalni stres kao i oštećenje socijalnih i radnih sposobnosti. supstitucija potisnutih instiktivnih impulsa. Familijame i blizanačke studije pokazuju da genetički faktor igra značajnu ulogu u etiologiji ovog poremećaja. treba uvijek imati u vidu da takav pacijent može istovremeno imati i neku drugu organsku bolest. raznovrsni somatski simptomi koji uključuju više organskih sistema (npr. gastrointenstinalni i neurološki). vidno oštećenih socijalnih i radnih sposobnosti. Somatizacijski poremećaj se uglavnom javlja kod ljudi koji pripadaju nižim socijalnim slojevima i koji su nedovoljno obrazovani. Pored značajnog psihološkog stresa. paranoidnost. Uzrok somatizacijskog poremećajaje nepoznat. Psihoanalitička interpretacija počiva na hipotezi da su somatizacijski simptomi. Nekoliko kliničkih istraživanja je pokazalo da je somatizacijski poremećaj udružen sa drugim mentalnim poremećajima. Prevalencija od 1% -2% medu ženama u opštoj populaciji ukazuje da se radi o relativno čestom oboljenju. Međutim. model prisutan u izvjesnim kulturama.Somatoformni poremećaji Somatoformni poremećaji su karakterizirani fizičkim simptomima za koje ne postoji adekvatno medicinsko objašnjenje. najčešće sa  bipolarnim poremećajem raspoloženja i  zloupotrebom psihoaktivnih supstanci. ali dodatne laboratorijske procedure u pravilu treba izbjegavati. Ljekar opšte prakse bi trebao viđati takvog pacijenta u redovno propisanim i kratkim posjetama (najmanje jednom mjesečno).

Psihoterapija (individualna i grupna) značajno utiče na smanjenje broja hospitalizacija (do 50%). lako početak bolesti može biti vezan za bilo koju dob. Hipohondrijski poremećaj Glavna karakteristika hipohondrijskog poremećaja je pacijentova nerealistična i neadekvatna interpretacija bolova koji su uglavnom ograničeni najedan ili najviše dva organska sistema. hipohondrijski poremećaj je samo jedna od varijanti nekih drugih mentalnih poremećaja.   Hipohondrijski poremećaj ima epizodičan tok. ali vrlo kontrolirano jer pacijenti sa somatizacijskim poremećajem su skloni da ih adekvatno ne koriste. koriste se odgovarajući psihofarmaci.za sve štoje loše urađeno u prošlosti (bilo realno ili imaginarno).Najracionalnija strategija za ljekara opšte prakse u primamoj zaštitije da pacijenta sa somatizacijskim poremećajem pokuša uvjeriti da postoji mogućnost da je psihološki faktor uzrokom njegovih simptoma i da se pacijent treba obratiti psihijatru. kao i oštećenje socijalnih i radnih sposobnosti. U nekim slučajevima može se naći jasna veza između egzacerbacije hipohondrijskih simptoma i psihosocijalnog stresa. Psihodinamska škola objašnjava hipohondrijazu kao odbranu od krivnje i osjećanja daje osoba po prirodi loša. Postoje brojni pokazatelji da ovi pacijenti premorbidno  imaju tendenciju da preuveličavaju i prenaglašavaju benigne somatske senzacije. Epizode traju od nekoliko mjeseci do godinu dana. a razdvojene su relativno dugim periodima remisije. Pacijenti sa hipohondrijskim poremećajem su rezistentni na psihoterapiju. kao i  snižen prag tolerancije za osjećaj tjelesne neugodnosti. Psihoterapija pomaže pacijentima da se suoče sa svojim simptomima i da razviju alternativne strategije kako da ispolje svoja osjećanja. Osobe sa blažom formom ovog poremećaja se uglavnom nikada i ne obrate psihijatru nego se tretiraju kod ljekara opšte prakse ili dmgih specijalista. Bolne i somatske patnje stoga imaju značenje zaslužene kazne . Poremećaj je podjednako zastupljen kod oba spola. jerje na taj način pacijent uvjeren da nije napušten od svog ljekara. Nadalje. Nemoguće ga je ubijediti u suprotno i pored toga što se medicinski uzrok ne može ustanoviti na osnovu objektivnih fizikalnih i laboratorijskih pretraga.6% u kliničkoj populaciji. Česti i redovni fizikalni pregledi su korisni. prema nekim autorima. Šestomjesečna prevalencija ovog poremećaja od 4% . U ovom slučaju uloga bolesnika omogućava individui da izbjegne ili odloži obaveze čiji su zahtjevi izvan njegovih realnih mogućnosti. Etiologija  Jedna od teorija o etiologiji hipohondrijskog poremećajaje zasnovana na socijalnom modelu učenja. Kao rezultat pacijentove preokupacije javlja se značajan stres. njačešće se javlja između dvadesete i tridesete godine života. Pacijent je u potpunosti preokupiran tim simptomima i ustrašen da boluje od teške i neizlječive bolesti. U prilog tome je i činjenica da je hipohondrijski poremećaj komorbidan sa dva gore pomenuta u 80% slučajeva. S . prevashodno depresivnog i anksioznog poremećaja. U slučajevima kada je somatizacijski poremećaj udružen sa poremećajima raspoloženja ili anksioznim poremećajima.

kazne za nešto loše učinjeno kao i način za ispaštanje krivnje.  Subjektivni i nespecifični simptomi kao što su bolovi. ima vrlo dobru prognozu. U familijama ovih pacijenata mnogo su češći depresivni. respiratomi (psihogena hiperventilacija i "napadi kašlja") kao i gastrointenstinalni ("želudačna nervoza" i "nervozom uzrokovane dijareje"). od kojih nijedan ne ukazuje na objektivni somatski poremećaj odgovarajućeg sistema ili organa. Najčešće "aficirani" sistemi su    kardiovaskulami ("srčana nervoza"). Ovaj poremećaj je dva puta češći kod žena nego kod muškaraca. Somatiformna autonomna disfunkcija Kod ovog poremećaja pacijent se uglavnom žali na somatske tegobe koje odgovaraju organskim sistemima koji su pod kontrolom autonomnog nervnog sistema. invazivne dijagnostičke i terapijske procedure se smiju poduzimati samo u slučaju kada za to postoje objektivne indikacije. dok ga ignoriranje i kažnjavanje inhibiraju. Fizički radnici najčešće trpe od ovog poremećaja. Ukoliko hipohondrijski poremećaj nije udružen sa drugim mentalnim poremećajima. pretjerano znojenje i tremor. Poremećaj se obično javlja u četvrtoj i petoj deceniji života. žigovi. Kod velikog broja pacijenata sa ovim poremećajem evidentan je psihološki stres ili trenutne poteškoće i problemi koji su u direktnoj vezi sa aktuelnim tegobama.  Prvi oblik je karakteriziran vegetativnim simptomima kao što su palpitacije.    Prema psihodinamskoj teoriji bol može biti u funkciji metoda za zadobivanje Ijubavi. osjećaj vrućine. Simptomi se uglavnom ispoljavaju u dva oblika. Postoji nekoliko teorija o etiopatogenezi ovog poremećaja. Perzistentni somatiformni bolni poremećaj Primami simptom perzistentnog somatifomog bolnog poremećajaje uporan i intenzivan bol najednom ili više mjesta a koji se u potpunosti ne može pripisati nepsihijatrijskom medicinskom ili neurološkom stanju. Prvostepeni rođaci pacijenata sa perzistentnim somatiformnim bolnim poremećajem su u povećanom riziku da obole od istog poremećaja To ukazuje na eventualnu genetičku podložnost ili bihejvioralni mehanizam u transmisiji poremećaja Mogući razlog zbog čega se ovaj poremećaj javlja relativno kasno je da se tolerancija na bol smanjuje sa starenjem. vrtoglavice i opšte slabosti su karakteristični za drugi oblik ovog poremećaja. Bihejvioristi smatraju da podržavanje pacijenta u njegovom bolu potencira bolno ponašanje.druge strane. Ppored toga postoji izvjestan broj pacijenata kod kojih se ta veza ne može utvrditi a koji u potpunosti zadovoljavaju kriterij za ovo stanje. nadustosti. zbog toga štoje veća vjerovatnoća povređivanja u toku radnog vijeka. anksiozni i poremećaji vezani za zloupotrebu psihoaktivnih supstanci u usporedbi sa prevalencijom u opštoj populaciji. Neki psihijatri misle daje uporan i tvrdokoran bol konceptualiziran u cilju manipulacije i .

U stvari. atipični facijalni bolovi ili hronični bol u zdjelici. Klinički tok može biti sekundamo kompliciran adikcijom na različite supstance koje su pacijenti koristili da bi smanjili bol. U pravilu ovi pacijenti imaju dugotrajnu istoriju medicinskih i hirurških intervencija. U toku narednih nekoliko sedmica ili mjeseci intenzitet bola se naglo pojačava. .zadobijanja prednosti u zamršenim Ijudskim odnosima (npr. Istraživanja pokazuju da su depresivni simptomi prisutni u 60% do 100% pacijenata sa poremećajem bola. U početnoj fazi bolje obično blag i podnošljiv. Stoga neki autori smatraju da je ovaj poremećaj samo jedan od oblika maskirane ili somatizirane depresije. Oni upomo posjećuju Ijekare i traže lijekove. Značajnu ulogu igraju endorfini u centralnoj modulaciji bola. U najvećem broju slučajeva poremećaj postaje hroničan i onesposobljavajući. ali da bi se postavila dijagnoza somatiformnog perzistentnog poremećaja bola mora biti utvrđen psihološki faktor koji ima jasnu i nedvojbenu ulogu u pojavi bolnog simptoma i njegovog širenja. stabilizacija braka koji se raspada). radi se o heterogenoj grupi pacijenata koji ispoljavaju različite vrste bolova kao što su npr. bol u leđima. Biološka istraživanja ukazuju daje serotonin glavni neurotransmiter sa mjestom djelovanja u silaznim inhibitomim putevima uključenih u transmisiju bola. smanjenje libida. nesanica i razdražljivost. Potpuno su preokupirani bolom i smatraju ga izvorom vlastite bijede. U osnovi bol može biti posttraumatski. Pacijenti koji pate od ovog poremećaja ne sačinjavaju jedinstvenu grupu. Veoma često negiraju emocionalne patnje ("njihov život je savršen i sveje uredu osim bola koji ne mogu da istrpe"). Najprominentniji depresivni simptomi u sklopu ovog poremećaja su gubitak energije. neuropatski ili jatrogeni.

ili pak svoje mrtvo tijelo. Kod jednog tipaporemećaja osnovno obilježje je zamor nakon umnograda koji redovno dovodi do pada efikasnosti u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Bihejvioralni tretman se pokazao efektivnim kod migrenoznog. da im se tijelo mijenja i postaje "beživotno". anhedonični i do izvjesnog stepena depresivni i anksiozni. Blokade nerava i himrške ablativne tehnike nemaju efekta kod većine pacijenata sa poremećajem bola i recidivi sejavljaju uvijek nakon šest do osamnaest mjeseci. Ovaj poremećaj u čistom i izoliranom oblikuje veoma rijedak. Interesantno.Tretman ovih pacijenata je vrlo kompleksan i u osnovi je rehabilitacioni. hlorimipramin i doksepin) su se pokazali korisnim. Etiološki uzrok ovog poremećajeje nepoznat. a okolina im izgleda potpuno neprirodnom. Otvoreno je pitanje da li ovi agensi smanjuju bol zbog primarnog antidepresivnog efekta. a istovremeno postoji opasnost od sekundarne adikcije. Pacijenti se pored toga žale na neprijatne asocijacije i sjećanja. tenzivne glavobolje kao i osjećanje opšte nestabilnosti. stanja mišićne napetosti i tenzivne glavobolje. Kod drugog oblika ovog poremećaja dominira osjećanje fizičke i tjelesne iscrpljenosti poslije minimalno uloženog napora. Ostali neurotski poremećaji Neurastenija Kada je u pitanju neurastenija. da njihovo ponašanje na neki način nije više njihovo vlastito. miofacijalnog bola. ili pak imaju direktni analgetički efekat putem stimulacije eferentnih inhibitomih bolnih puteva. U nekim slučajevima pacijenti vide samog sebe sa distance. a najčešće hipersomnijom u izraženoj faziporemećaja. sedativi i anksiolitici nisu od velike koristi u tretmanu ovog poremećaja. predstave. sjećanja i emocije. Depersonalizaciono-derealizacioni sindrom Kod ovog poremećaja pacijenti imaju utisak da njihove misli. oni osjećaju da gube vlastite misli. slično djejstvo imaju i neki dmgi serotoninergički antidepresivi. Drugim riječima. Antidepresivi (hloramitriptilin. mogu se izdvojiti dva tipa ovog poremećaja koji imaju veliki broj zajedničkih simptoma. Pacijenti su zabrinuti zbog svog mentalnog i fizičkog stanja. važno je napomenuti da postoji značajna kulturološka razlika u manifestaciji simptoma. razdražljivi. . oslabljenu koncentraciju i neefikasnost. Preporučljivo je pomjeriti pacijenta iz njegovog ambijenta i uključiti ga u kontrolirani hospitalni program koji podrazumijeva multidisciplinami pristup koji uključuje primjenu različitih vrsta terapijskih metoda. Generalno. Analgetici. tijelo i okolina izgledaju nerealno. Ritam spavanja (sna)je poremećen sa insomnijom u početnoj fazi. Kod oba oblika ovog poremećaja veoma su česte vrtoglavice.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful