DEMENCIJA Demencija je hronični generalizirani sindrom, koga karakteriše opće intelektualno propadanje, a primarni uzrok nastanka je najčešće u samom

mozgu.Nastaje usljed difuznog, trajnog oštećenja funkcija i struktura mozga.Javlja se obično u poodmaklim godinama života. Uzroci mogu biti različiti: degenerativni (Alzheimerova bolest, Parkinsonova bolest), mehanički, vaskularni, inflamatorni, toksični, neoplastički, metabolički. Klinička slika Klinička slika se karakteriše opadanjem sposobnosti upamćivanja nedavnih događaja, mišljenja, prosuđivanja.Pacijenti su apatični ili nezainteresovani, zbunjeni.Izvršavanje svakodnevnih radnji je poremećeno (oblačenje, pranje, kuhanje).Bolesnici se lako uznemire, postaju plačni ili uzbuđeni.Karakteristično je zapostavljanje higijene. Klasifikacija Prema izraženosti simptoma demencija može biti: - Laka:Rad ili socijalne aktivnosti su poremećeni.Mogučnost nezavisnog življenja je očuvana. - Srednja:Nezavisno življenje je rizično. - Teška:Ne postoji mogučnost samostalnog života i stalni nadzor je neophodan. Dijagnoza Obitelji su najčešće one koje se jave za pomoć.Oni navode slabljenje pamćenja kod njihovog člana, promjenu ličnosti i ponašanja. Testovi pamćenja i mišljenja mogu uključivati: - sposobnost prisjećanja naziva tri obična predmeta odmah kod pokazivanja i ponovo nakon tri minute, - sposobnost pobrojavanja dana u sedmici obratnim redoslijedom. Diferencijalna dijagnoza Diferencijalno dijagnostički treba isključiti depresiju, urinarnu infekciju i ostale infekcije, subduralni hematom, normotenzivni hidrocefalus, anemiju, nedostatak B12, sifilis. Neki lijekovi takođe mogu dovesti do gubitka pamćenja i koncentracije. Kako pomoči pacijentu i porodici Treba pratiti sposobnosti pacijenta.Ako je poremećaj blag, treba uzeti u obzir korištenje podsjetnika.Smještanje i ostavljanje pacijenta na nepoznatim mjestima i situacijama treba izbjegavati.Važno je ublažavanje stresa, kako kod pacijenata tako i kod onih koji brinu o njemu.Ako je potrebna intenzivna njega pacijenta treba smjestiti u bolnicu ili starački dom. Liječenje U liječenju se koriste sedativi ili hipnotici (benzodiazepini) i to oprezno, jer ovi lijekovi mogu pogoršati konfuznost.Daju se i neuroleptici, u niskim dozama (haloperidol 0,5-1 mg 1-2 puta dnevno) u cilju kontrole agitiranosti, psihotičkih simptoma ili agresivnosti.

TEŽI (MAJOR) DEPRESIVNI POREMEĆAJ
1. EPIDEMIOLOGIJA Depresivni poremećaji su česti. Procjena rizika od većih depresivnih poremećaja tokom života iznosi od 10-30%. Depresija je dva puta češća kod žena nego kod muškaraca. Rizik od veće (major) depresije se povećava 1.5 to 3.0 puta ukoliko je bolest prisutna kod prvog srodnika. Skorije kanadsko istraživanje pokazuje da se u najvećem postotku početak depresije javlja kod mladih odralih osoba (u dobi od 12 do 24 godine). Vrijednosti prevalence su skoro podcijenjene, jer je dobro poznato da mnogo ljudi koji zadovoljavaju dijagnostičke kriterije depresije ne traže pomoć u liječenju. Bolesti depresije nose sa sobom značajan rizik od smrti i invaliditeta. Oko 15% pacijenata umre od svoje vlastite ruke, i kod bar 66% svih samoubistava je prethodila depresija. U Kanadi , depresija je vodeći uzrok invaliditeta i prerane smrti kod ljudi od 18 do 44 godine, a očekuje se da će biti drugi vodeći uzrok invaliditeta kod osoba svih životnih doba do 2020 godine. Depresija takođe utiče na članove porodica i hranioce, a dokazano je da djeca depresivnih majki imaju povećan procenat problema u školi i u ponašanju. Poznato je da su bolesti depresije povezane s povećanom stopom smrtnosti i invaliditeta od kardiovaskularnih oboljenja. Taj povećani rizik je neovisan o drugim većim rizicima, uključujući dob, ventrikularnu ejekcionu frakciju i prisustvo diabetes mellitus-a. 2. ETIOLOGIJA Uzrok depresije ima više faktora. Biološki, psihosocijalni i faktori okoline vjerovatno djeluju u kombinaciji kod osjetljivih individua tako što ubrzaju epizode depresije. • Genetički: ne postoji identifikovan “gen depresije” ali poremećaj pokazuje porodično grupisanje. Ova povezanost se potvrdila čak i u studijama kod blizanaca razdvojenih po rođenju i odgojenih u različitim porodicama, tako da ne može biti objašnjena u potpunosti faktorima okoline. • Neurohemijske abnormalnosti: Poremećaji u nekoliko neurotransmiterskih sistema, posebno norepinefrina i seretonina povezani su sa depresijom. Ovu hipotezu je potrdio povoljan odgovor na antidepresivne lijekove koji utiču na ove sisteme. • Psihodinamični faktori:

Neke karakterne crte kao što su nisko samopoštovanje i tendencija samo-kritikovanja su češće kod osoba koje su sklone depresiji. Premda su klinička depresija i normalna žalost dvije različite cjeline, ozbiljni gubici mogu ubrzati depresiju. Neka istraživanja su pokazala višu incidencu depresije kod odraslih koji su izgubili roditelje (zbog smrti) u ranom djetinjstvu. Socijalna izolacija povećava rizik od depresije. 3. DIJAGNOZE DEPRESIJE 3.1. Opći simptomi

Depresivni pacijenti će predstaviti ljekaru nejasne simptome kao što su zamor, slabost, poremećaji sna ili pretjerane brige o manjim fizičkim oboljenjima. Visok pokazatelj sumnje je potreban da bi se dijagnosticirala depresija. Dijagnoze se obično mogu uspostaviti nakon detaljne istrage simptoma koristeći dijagnostičke kriterije navedene ispod. Takođe je od pomoći i razgovor sa članovima porodice o primijećenom ponašanju kod pacijenta. 3.2. Kriteriji dijagnosticiranja glavnih depresivnih poremećeja Izvor : Dijagnostički i statički priručnik mentalnih poremećaja DSM-IV A
Pacijent ima depresivno raspoloženje (npr. osjećaj tuge ili praznine) ili gubitak interesa ili zadovoljstva većinom vremena u toku 2 ili više sedmica uz više dolje navedenih simptoma: • San- insomnija ili hipersomnija skoro svakog dana • Interes-primjetno smanjen interes ili nedostatak zadovoljstva kod skoro svih aktivnosti većinu vremena • Krivica- pretjerani ili neprikladni osjećaj krivice ili bezvrijednosti većinu vremena • Energija- gubitak energije ili zamor većinu vremena • Koncentracija- smanjena sposobnost razmišljanja ili koncentracije, neodlučnost; većinu vremena • Appetit- povećan ili smanjen apetit • Psihomotorika- opažena psihomotorna agitacija/depresija • Samoubistvo- povratne misli o smrti /suicidalne ideje Simptomi ne zadovoljavaju kriterije za mješovite epizode (manično-depresivne epizode) Simptomi uzrokuju klinički značajan distres ili pogoršanje u socijalnim, profesionalnim ili nekim drugim bitnim područjima funkcionisanja Simptomi se nisu javili usljed direktnih fizioloških efekata supstanci (npr. zloupotreba droga, lijekova) ili opštih medicinskih stanja Simptomi nisu uzrokovani žalošću

B C

D

E

4. MENADŽMENT - TRETMAN Pacijentova razmišljanja o samoubistvu trebaju se ozbiljno shvatiti. Vec pri prvoj pacijentovoj posjeti, kliničaru ovo mora biti jasno i mora redovno pratiti pacijentove promjene u namjerama i i suicidalnosti.Prioritet je uvijek naravno kako pacijentova tako i sugurnost drugih osoba.Detaljan plan samoubistva,socijalna izolacija,zloupotreba supstanci,raniji pokušaji suicida kao i porodična istorija suicida umnogome povećava rizik,što može ukazivati na potrebu pažljivog i bliskog posmatranja(češće posjete,paziti da pacijent ne stanuje sam nego sa rođacima ili prijateljima,ili hospitalizacija).

4.1. Nefarmakološki tretman Tretman zahtjeva suosjećajan ali objektivan (bez ličnih predrasuda) pristup ljekara. Inicijalno, ljekar treba da educira pacijenta da je depresija bolest gdje je tretman moguć i naročito da im ukaže na to kakva su njihova lična očekivanja za signifikantan ili potpun poravak.Pacijeti trebaju biti ohrabreni da postavljaju pitanja.Članovi porodice-obitelji su ključni saveznici u pružanju podrške depresivnim pacijentima i njihovo uključivanje mora biti ohrabreno. Kratkoročna psihoterapija podrške (5-20 min) se koristi u kriznim intervencijama i kod olakšanja simptoma akutne depresije tako da se pacijenti mogu bolje nositi sa svakodnevnim aktivnostima i imati bolje međuljudske odnose. Koristeći vještine slušanja i komunikacije o kojima se diskutovalo u PAT jedinici 4 pomoći ćete mu na duži period. Kognitivno-bihevioralna terapija specifično cilja na proces razmišljanja koji je u pozadini kod svakog pacijenta sa depresivnim raspoloženjem. Na primjer, pacijent je ohrabren da se suoči sa mišlju”Ja sam bezvrijedan” nabrajajući svoja postignuća čak i ako se čine neupečatljivim za pacijenta. Kliničke studije su dokazale efektivnost ove tehnike. Druge ne –farmakološke terapije uključuju tjelesne vježbe, pojačanu socijalizaciju terapije svjetlošću i manipulacije putem sna. 4.2. Terapija antidepresivima 4.2.1. Uvod Terapija sa antidepresivnim lijekom je preferirani tretman u slučajevima umjerene do teške major depresije. Stopa odgovora na terapiju antidepresivima je oko 60 % a blizu je 80 % ako se uvede drugi lijek nakon izostalog odgovora sa inicijalnim antidepresivom. Fiziološki simptomi depresije (poremećaj spavanja, apetita, energije i motorne aktivnosti) mogu se povući prije nego što se pacijent subjektivno počne osjećati bolje (zato ima smisla tražiti “objektivne” izvještaje od članova porodice). Simptomi se tipično ne počnu povlačiti dok pacijent ne uzme adekvatnu dozu lijeka u periodu od 2 do 4 sedmice. Za potpunu remisiju je ponekad potrebno do četiri mjeseca. Pacijenti trebaju biti svjesni da su nus-pojave tipično prolazne i da zbog njih ne bi trebali prestati sa terapijom, čak iako se osjećaju bolje, bez prethodne konsultacije sa ljekarom. 4.2.2. Izbor antidepresiva Niti za jedan antidepresivni lijek se nije dokazalo da je više efikasan od drugih, stoga se drugi faktori trebaju uzeti u razmatranje pri donošenju odluke koji je lijek najbolji za pojedinog pacijenta. Prilikom donošenja odluke o izboru antidepresiva treba uzeti u obzir dolje navedene osnovne koncepte: • • Ako je pacijent ( ili član porodice) prethodno imao pozitivan odgovor na specifičan antidepresiv, razborito je propisati taj lijek. Kod suicidalnih pacijenata kod kojih postoji opasnost od predoziranja treba izbjegavati triciklične antidepresive i inhibitore monoamino oksidaze (IMAO).

nauzeju. jer oni traže period ispiranja dug 2 sedmice prije nego što se započne sa uvodjenjem drugog antidepresiva. 4. neželjeni efekti. agitaciju.2. citalopram. Treba uzeti u obzir i cijenu lijeka. onda je prelaz na drugi antidepresiv (promjena antidepresiva) odgovarajuća strategija. Antidepresivni lijekovi Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotinina –Selective Serotonin Re-uptake Inhibitors (SSRI) Potencijalni neželjeni efekti uključuju anksioznost. Doza održavanja Preko 70% pacijenata dožive povrat depresije u toku života. treba odabrati antidepresiv sa što manje lijek-lijek interakcija (npr.5. O stalnoj terapiji antidepresivima treba razgovarati sa pacijentima sa dodatnim faktorima rizika (2 ili više epizoda depresije u 5 godina.3. Kod pacijenata sa koegzistirajućim medicinskim poremećajem koji već uzimaju brojne druge lijekove. trošak. Ako pacijent nije dobro podnosio prvi lijek. Ovi lijekovi su relativno sigurni u slučaju predoziranja.• • • Tolerantnost nus-pojava (neželjenih efekata) treba biti individulano odredjena za svakog pacijenta. Generičko Tvorničko Doziranje Ime ime kod odraslih Komentari . doza se treba postepeno smanjivati da bi se izbjegli simptomi koji se mogu javiti pri naglom prestanku uzimanja antidepresiva. glavobolju i seksualnu disfunkciju. 4. Većina ljekara (i njihovih pacijenata) prestanu sa antidepresivnom terapijom prerano. Kliničar treba razmotriti sa pacijentom prednosti (prevencija rekurencija-povrata) i rizike (npr. Trenutne smjernice sugeriraju da. epizode nakon 50-te godine i epizode koje je teško tretirati). Generalno.. venlafaxin). bez prethodnog razgovora o riziku od relapsa i posljedičnom riziku od onesposobljenja i smrti. Klasični inhibitori MAO su izuzetak. Promjena antidepresiva Ako nema odgovarajućeg odgovora ili je odgovor na izabrani antidepresiv limitiran a povećanje doze je ili bilo neuspješno ili neprimjereno. onda je razborito uvesti period ispiranja da se izgube neželjeni efekti prije nego što se uvede drugi lijek. odnosno da li je pacijent u mogućnosti sebi priuštiti taj lijek.2. nakon što dodje do oporavka.2.4. tako da se tipično doza prvog lijeka postepeno smanjuje dok se uvodi novi antidepresiv. sertralin. antidepresivna terapija se treba nastaviti u terapijskoj dozi još najmanje 6 mjeseci da bi se značajno smanjio rizik od relapsa. Prema trenutnim mišljenima u ovakvim slučajevima pacijentu treba propisati selektivni inhibitor ponovnog preuzimanja (re-uptake) serotonina ili neki od novijih antidepresiva. Ako se donese odluka o prestanku antidepresivne terapije. nema potrebe prestati sa uzimanjem prvog antidepresiva prije nego sto se počne uzimati drugi. nepogodnosti uzimanja lijeka) tretmana. 4.

tahikardija. uključujući. Nema signifikantnih lijek-lijek interakcija. Može biti koristan kod post-traumatskog stresnog poremećaja. mg/dan Nortriptylin Pamelor 25-150 Metabolit amitriptylina mg/dan Inhibitori monoamino oksidaze ( IMAO) Obično su rezervisani za pacijente koji ne podnose druge klase antidepresiva. SSRI. suha usta. Generičko Ime Tvorničko Doziranje Komentari . i simpatomimetike kao što je pseudoephedrin i phenylephrin. Triciklični antidepresivi Svi triciklični antidepresivi su potencijalno letalni kod predoziranja uslijed kardijalne toksičnosti. S obzirom da su moguće interakcije i sa brojnim drugim lijekovima uporednu upotrebu propisivati sa velikim oprezom. mg/dan Imipramin Tofranil 30-300 Pogledati opšte komentare navedene gore. Generičko Tvorničko Doziranje Ime ime kod odraslih Komentari Amitriptylin Elavil 25-300 Može biti koristan kod nekih hroničnih bolnih mg/dan stanja. Intrekacije sa lijekovima: trazodon. urinarnu retenciju i povećanje tjelesne težine. Primarna indikacija je opsesivno-kompulzivni poremećaj. hipertermija. Može biti koristan kod Predmenstrualnog disforičnog poremećaja. Amoxapin Asendin 50-300 Ima efekat blokiranja dopamina (stoga postoji rizik mg/dan od tardivne diskinezije) Clomipramin Anafranil 25-250 Povećan rizik od konvulzija mg/dan Desipramin Norpramin 25-300 Metabolit imipramina mg/dan Doxepin Sinequan 25-300 Potentan antihistaminik. Takodjer se koristi kod paničnih ili generaliziranih anksioznih poremećaja. konstipaciju. dextromethorphan. Potencijalni neželjeni efekti uključuju ortostatsku hipotenziju. smrt). venlafaxin—povećavaju rizik od serotonin sindroma (hipertenzija. Treba izbjegavati hranu koja sadrži tiramin i odredjene produkte koji se mogu dobiti u apotekama bez recepta. Doze koje se uzimaju nakon podneva mogu izazvati insomniju.Fluoxetin Prozac 10-80 mg/dan Fluvoxamin Paroxetin Sertralin Citalopram Luvox Paxil Zoloft Celexa 50-300 mg/dan 10-60 mg/dan 25-200 mg/dan 20-40 mg/dan Vrlo dugo vrijeme poluživota (5 dana). Sedirajuće dejstvo.

Zyban Nefazodon Serzone Trazodon Desyrel Venlafaxin Effexor kod odraslih 7. 167 (11) . 75-350 Rizik od stalnog porasta krvnog pritiska. 25-600 Rizik od priapizma kod muškaraca. Siguran u slučaju predoziranja. Treba ga mg/dan odvojiti od terapije sa inhibitorima MAO najmane 14 dana. Ako se naglo prestane sa uzimanjem ovog lijeka mogu se javiti vrlo teški simptomi povlačenja. Nema signifikantne lijek-lijek interakcije. ime Nardil Ronald A.Phenelzin Tranylcypromin Generičko Tvorničko Ime ime Bupropion Wellbutrin. cerebrovaskularnim poremećajima ili kod pacijenata sa konvulzivnim napadima. Parnate 20-60 Pogledati opšte komentare mg/dan navedene gore. Remick Diagnosis and management of depression in primary care: a clinical update and review CMAJ • November 26. Tableta od 150 mg sa mg/dan postepenim otpuštanjem se indicira kao dodatna terapija kod odvikavanja od pušenja. Ostali antidepresivi Doziranje kod odraslih Komentari 200-450 Povećan rizik od konvulzija.5-90 Pogledati opšte komentare mg/dan navedene gore. 2002. Vrlo sedirajuće dejstvo. Koristiti sa velikim mg/dan oprezom kod bolesti srca. Koristiti sa velikim mg/dan oprezom kod pacijenata sa srčanim. 200-600 Blaži porast krvnog pritiska.

Depresivno dijete u dobi od 4 godine pokazuje samodestruktivne želje. Uzrast od petnaest do devetnaest godina starosti pokazuju deset puta veću vjerovatnoću da izvrše samoubistvo u odnosu na uzrast od deset do četrnaest godina. Djetinjstvo Depresija se javlja u predškolskom uzrastu u stopi od 0. Depresija u starijoj zrelosti često se miješa. ali tragična situacija kada se ozbiljna depresija ne tretira i takva osoba može biti smještena u neodgovarajuću instituciju. Prevalenca iznosi 5 procenata i slična je kod oba spola. 5. Metode koje se najčešće koriste su uzimanje droge ili alkohola. Stope pojave depresije ne zavise od socio-ekonomskog statusa i rase. DEPRESIJA TOKOM LJUDSKOG VIJEKA Iako su određene karakteristike depresije konzistentne tokom cijelog životnog vijeka. a oko 10-15 procenata to zaista i učini. pucanje. siromaštva. Ovo je potencijalno česta. te pogrešno dijagnostikuje.3. .5.2. Ova stopa raste do 2% i viša je u dječaka nego djevojčica školskog uzrasta.4. 5. 5. U ovoj dobi prisutne su različite konstelacije simptoma depresije i stariji ljudi često ne obraćaju pažnju na depresivno raspoloženje. fizičkog zlostavljanja. Dvije trećine depresivnih odraslih osoba pomišlja na okončanje vlastitog života. Samoubistvo je treći najčešci uzrok smrtnosti kod dječaka u adolescentnom dobu i četvrti najčešći uzrok kod djevojčica.3%. razvojna etapa u značajnoj mjeri utiče na to kako se ovaj poremećaj manifestuje u različitim dobnim skupinama.1. psihološke i socijalne varijable povećavaju rizik za pojavu depresije. odvajanjem od roditelja. vješanje i trovanje karbon-monoksidom. 5. Starije zrelo doba Depresivni poremećaji kao i simptomi depresije često se javljaju u ovoj životnoj dobi u frekvenciji do 20 procenata. Rizik od pojave depresije u toku djetinjstva povećava se uslijed hroničnih fizičkih stanja. Depresija u adolescenciji postaje patološka kada su simptomi produženi. razvoda ili smrti i psihijatrijskim oboljenjem u roditelja. sa demencijom. a metode se često greškom zamijene sa nesretnim slučajem. Adolescencija Značajan rast stope pojave depresije javlja se u periodu od djetinjstva do adolescencije. Depresivni poremećaji su dvostruko češći u žena nego u muškaraca (širom svijeta) i češće se javljaju kod onih žena bez interpersonalnih kontakta. Odrasle osobe Pedeset % odraslih osoba sa depresivnim poremećajem dožive početak depresije u životnoj dobi od 20 i 50 godina starosti. Kod starijih osoba biološke.

samokritičnost. plačljivost Smanjenje inicijative i odgovora na stimuluse. beznadežnost. bezvrijednost Udruženo sa anksioznošću .Stopa izvršenja samoubistva najviša je među pripadnicima ove starosne dobi (50% viša u odnosu na mladje osobe) i većina ovih samoubistava dogodi se uslijed (unutar konteksta) depresivnog poremećaja. suicidnih misli Razdražljivost. gubitak težine Agitacija. osjećaj dosade. anoreksija Somatske žalbe Slabi rezultati u školi Socijalno povlačenje. Karakteristike depresije kroz životni vijek DJETINJSTVO • • • • • Skriven početak Apatija. razdražljivost Intenzivni. Period po gubitku supružnika (pogotovo za muškarce) jeste period visokog rizika. apatija Zamor. labilni afekti Nisko samopoštovanje. zamor. povlačenje Slab apetit. nesanica Rijetko objelodanjivanje osjećaja tuge Moguće otkrivanje osjećaja tuge. Osjećanja bespomoćnosti i beznadežnosti su posebno karakteristična za depresiju i slučajeve samoubistva kod starijih osoba. poremećaj spavanja Nekontrolisano mokrenje i defekacija Gubitak težine. povećana agresivnost Djeca i predškolski uzrast • • Predpubertetska djeca • • • • • • • ADOLESCENCIJA • • • • • Osjećanja tuge manje učestala kod starijih dobnih skupina Nemir povezan sa nezadovoljstvom.

beznađa.• • • • • • • • • • • • Osjećanja usamljenosti i nevoljenosti Pesimizam u vezi budućnosti Gubitak interesa za prijatelje i aktivnosti. posebno buđenje u rano jutro i učestalo buđenje u toku noći Smanjena seksualna aktivnost i interes Psihomotorno usporavanje (retardacija) Anksioznost Smanjen apetit. apatija Nizak prag tolerancije frustracije Slabi rezultati u školi Sklonost svadjama Povećan konflikt sa kolegama Neprihvatljivo. fizičko nasilje Seksualna aktivnost Zloupotreba supstanci Žalbe na glavobolju. gubitak težine ili povećan apetit i gojenje STARIJE ZRELO DOBA • • • • • • • • • • • Malo je vjerovatno da će se žaliti na depresivno raspoloženje ili se prezentira sa plačnim afektom Osjećanja bespomoćnosti Pesimizam u vezi budućnosti Razmišljanje o problemima Kritičnost i zavist prema drugima Gubitak samopoštovanja Osjećanja krivice Duže i ozbiljnije depresije u odnosu na srednje zrelo doba Opaženi kognitivni deficiti Somatske žalbe Konstipacija . bježanje od kuće. krivice Smanjena energija. revoltno ponašanje kao npr. abdominalni bol Hipersomnija RANO I SREDNJE ZRELO DOBA • • • • • • • • • Depresivno raspoloženje Anhedonija Osjećanja bezvrijednosti. krađa. zamor Poremećaj spavanja.

napraviti kratku šetnju dalje od kuće sa članom porodice.društveni događaji.Ponekad se jave i tjelesni simptomi kao što su lupanje srca. posjete drugima. Liječenje Izbjegavanje zastrašujućih situacija može uzrokovati da strah postane jači.visina.otvoreni prostor.istupi u javnosti.Pri tome treba definisati prvi korak: npr.Taj korak treba upražnjavati jedan sat svakog dana dok se ne savlada strah. .Zatim treba preći na složenije korake (npr.putovanja autobusima. .Ako strah i dalje postoji. . koji će omogućiti pacijentu da se suprotstavi i nosi sa svojim strahovima. govoreći sebi da će panika proći u roku od 30 minuta. . gušenje.Zbog toga pacijenta treba ohrabrivati da praktikuje metode kontrole disanja da bi reducirao simptome straha. . Klinička slika Zbog straha pacijenti mogu izbjegavati ili odbacivati svoje svakodnevne aktivnosti.Treba planirati seriju koraka. kolima.Pacijent ne bi trebao bježati od zastrašujuće situacije dok strah ne prestane. odlazak u kupovinu. .gužve ili javna mjesta. provesti duže vrijeme dalje od kuće).odlazak iz kuće.Nepremostive teškoće mogu im predstavljati odlazak ljekaru. avionima.Zbog straha pacijenti često izbjegavaju te situacije. ubrzano disanje. pacijent treba vježbati sporo i relaksirajuće disanje.Sa pacijentom treba razgovarati o načinima prevazilaženja tih pretjeranih strahova. Jedinica 13 FOBIČNI POREMEĆAJI Pod fobičnim poremećajima podrazumijevamo bezrazložno jak strah od specifičnih mjesta ili događaja. . vozovima.• • • Socijalno povlačenje Gubitak motivacije Promjena apetita SUŠTINSKI /BAZIČNI /OSNOVNI SIMPTOMI KROZ STAROSNE GRUPE • • • Suicidne misli /ideje Smanjena koncentracija Poremećaj spavanja Izvodi iz: Procjene mentalnog zdravlja / Mental Health Assessment.Takve situacije mogu biti: .

Pri ovome ne treba uzimati alkohol ili anksiolitike. . Veoma je važno odrediti prijatelje ili člana porodice koji će pacijentu uvijek biti na usluzi i pomoći mu u prevazilaženju straha. uz navedene postupke.Beta blokatori mogu reducirati tjelesne simptome. U većini slučajeva. antidepresivi mogu pomoći (imipramin 50-150 mg na dan). Ako postoji depresija. neće biti potrebna medikamentozna terapija.Za pacijente sa učestalim i tačno određenim simptomima uzimanje anksiolitika (benzodiazepini) može pomoći.

rastrojenost ili stalne promjene u aktivnostima i planovima. subjektivni osjećaj povećane snage. pojačana seksualna energija. bipolarnog afektivnog poremećaja. manija bez psihotičnih i sa psihotičnim simptomima. ubrzan misaoni tok. opasna vožnja i dr. pojačano trošenje novca ili ispoljavanje drugih formi neodgovornog ponašanja i pretjerana familijarnost u društvu. sposobnosti. kratkotrajne pojave depresije.Često je afekat labilan. ekspanzivnim i razdražljivim afektom.Ostali tipični simptomi manije su: pojačana psihomotorna aktivnost ili nemir. pojačan impuls za govor. pretjerana motorna aktivnost i bijeg ideja do te mjere da se bolesnika ne može razumjeti ili nije dostupan za uobičajenu komunikaciju. uključivanje u aktivnosti koje su nerazumne (trošenje novca.Sindromi afektivnog poremećaja se karakterišu patološki povećanim ili smanjenim afektom (raspoloženjem). nekritično ponašanje koje bolesnika izlaže riziku (npr. kada se ispoljava ljutnja. Hipomanija je poremećaj afekta sličan maniji. gubitak normalne društvene inhibicije. BIPOLARNI AFEKTIVNI POREMEĆAJ Bipolarni afektivni poremećaj je obilježen dvjema ili s više epizoda kod kojih je nivo raspoloženja i aktivnosti bolesnika značajno poremećen. uzbuđenje. halucinacije (glasovi koji govore direktno bolesniku). povišeno samopouzdanje ili ideje veličine. povečana govorljivost. bezumno vozi auto) i značajno ispoljena seksualna energija i seksualna indiskrecija. što dovodi i do značajnih promjena ostalih funkcija duševnog zdravlja pojedinca.Kod hipomanije afekat je povišen ili razdražljiv do stepena koji je evidentno abnormalan za osobu koja ga ispoljava i traje najmanje četiri dana. seksualna indiskrecija. Uzrok nastanka poremećaja je nepoznat. Prva manična epizoda najčešće se javlja u ranim dvadesetim godinama života.Simptomi su: pojačana aktivnost ili fizički nemir. depresivne epizode.Barem tri simptoma od navedenih su prisutna: pojačana aktivnost ili fizički nemir. Kod manije bez psihotičnih simptoma afekat je povišen. ali se dovodi u vezu sa biološkim i psihosocijalnim faktorima. ili čak. pojačana govorljivost (bujica riječi). samopouzdanja ili ideje veličine. te potpuno abnormalan za osobu koja ga ispoljava. teškoće u koncentraciji pažnje.POREMEĆAJI AFEKTIVITETA (manično-depresivna stanja) Poremećaji afektiviteta (raspoloženja) su primarno oštećenja emocija. Manija sa psihotičnim simptomima karakteriše se istim ovim simptomima s tim što su ovdje prisutne sumanute ideje (obični veličine). MANIČNA EPIZODA Manična epizoda se manifestuje kao hipomanija. ekspanzivan ili iritabilan. Manična epizoda se karakteriše abnormalnim i permanentno povišenim. ali je manje intenzivan.). Afektivni poremećaji se javljaju u obliku manične epizode. . povratnog depresivnog poremećaja i perzistirajućeg afektivnog poremećaja (distimija i ciklotimija). bijeg ideja ili subjektivni osjećaj da misli brzo teku. smanjena potreba za spavanjem.Simptomi su: povišeno raspoloženje. smanjena potreba za spavanjem. pa su vrlo brzi pomaci.

U liječenju depresivne epizode koriste se triciklični antidepresivi (TAD) kao i inhibitori mono amino oksidaze (IMAO). PERZISTIRAJUĆI AFEKTIVNI POREMEĆAJI Osnovna karakteristika ciklotimije je hronični ili rekurentni poremećaj afektiviteta.povećanje energije i aktivnosti (hipomanija ili manija) ili sniženo raspoloženje sa smanjenjem energije i aktivnosti (depresija).Prva epizoda kod muškaraca je manična. prisutne ideje krivice i bezvrijednosti. dok je kod žena depresivna. Primjenjuju se neuroleptici. -teška bez psihotičnih simptoma. pad aktivnosti. obuhvata četiri ili više od navedenih simptoma. POVRATNI DEPRESIVNI POREMEĆAJ Karakteriše se ponavljanjem epizoda depresije bez epizoda povišenog raspoloženja. ali bolesnik ispoljava i halucinacije. sumanute ideje itd.Takođe se koriste i litijumove soli. Simptomi su: snižen afekat. a da do tada pacijent nikada nije ispoljavao hipomaničnu ili maničnu epizodu. DEPRESIVNA EPIZODA Osnovna karakteristika depresivne epizode je da depresivni poremećaj traje najmanje dvije sedmice. poremećen san. najčešće fenotiazini i butirofenoni. interes i koncentraciju. smanjena energija. Bipolarni afektivni poremećaji se karakterišu jasnim izmjenama epizoda smanjenog i povišenog raspoloženja i remisijama. sadrži dva do tri od navedenih simptoma. gubitak tjelesne težine. ali sa slabije ispoljenim intenzitetom simptoma po čemu se razlikuje od bipolarog afektivnog poremećaja. -teška sa psihotičnim simptomima. gubitak samopouzdanja. koji su veoma izraženi. sadrži nekoliko navedenih simptoma. TERAPIJA Manična faza afektivnih poremećaja iziskuje urgentno liječenje u hospitalnim uslovima. Kod bipolarnih poremećaja obavezno je kombinovati antidepresive i litijum. gubitak apetita. koji uključuje brojne epizode hipomaničnog ponašanja i blage ili umjerene depresije. te ideje bezvrijednosti i krivice. -umjerena. Distimija je hronična ili rekurentna depresija. gubitak libida itd. kao što su gubitak samopoštovanja. zamaranje. . Depresivna epizoda može biti: -blaga. Psihoterapija je korisna u tretmanu depresivnih bolesnika u kombinaciji sa biološkim metodama liječenja. redukcija kapaciteta za radost. je identična sa prethodnom.

Diferencijalna dijagnoza Diferencijalno dijagnostički u obzir mogu doći depresija. zabrinuti i depresivno raspoloženi. održavanje sna ili slab kvalitet sna.Opterečeni su svojim zdravstvenim stanjem. Kratkotrajni poremećaji spavanja mogu nastati kao posljedica stresnih životnih situacija. postoji preokupiranost nesanicom. pacijentu treba skrenuti pažnju na važnost relaksacije u večernjim satima.Osobe koje loše spavaju su iznurene i ponekad nesposobne za rad. razdražljivi. akutnih bolesti ili promjene smjena na poslu. . Treba liječiti ono što je u osnovi psihijatrijskog ili somatskog stanja. Poboljšanje navika spavanja (ne sedativima) je najbolji lijek.Dnevno spavanje treba izbjegavati.Hipnotici se mogu povremeno koristiti.Ujutro su depresivni. zabrinuti. poremećaj sna se javlja najmanje tri puta nedjeljno u posljednjih mjesec dana.Takođe je važno praktikovati dnevno vježbanje.POREMEĆAJI SPAVANJA (INSOMNIJA) Pod insomnijom podrazumijevamo poremećaj spavanja koji može biti u smislu otežanog uvođenja u san ili u smislu nedovoljnog održavanja sna.Zbog svega ovoga oni pribjegavaju uzimanju različitih lijekova. anksioznost. anksiozni. LIJEČENJE Da bi se spavanje poboljšalo. zloupotreba alkohola i opojnih supstanci. pacijent je pod stresom zbog lošeg kvaliteta sna.Često govore o tome kako loše spavaju. napeti.Važno je pridržavati se odlaska u postelju u isto vrijeme kao i ustajanja u isto vrijeme. Dijagnoza Dijagnoza se postavlja na osnovu sljedećih kriterija: bolesnici se žale na teško uvođenje u san.Pri tome treba mijenjati medikamente i pronaći najprikladnije. apnea u snu.Pacijentu treba savjetovati da izbjegava kofein i alkohol. Klinička slika Pacijenti koji pate od insomnije su napeti. pa čak i smrću.

veliko bogatstvo (ima 1000 kuća). Za njih broj ne može da postou sam za sebe već uvek mora da se odnosi na nešto. čak i »ginekološki« pregled). Slika i objekt su za takvu osobu isto. ona stvari primaju »bukvalno«. Poremećaji mišljenja. Depresivne sumanute ideje u skladu su sa depresivnim raspoloženjem i strahom: samooptuživanje (kriv je za sve nedaće na svetu). Patološka ljubomora. nelogično. Inteligencija očuvana. političarima i filmskim glumcima. Sadržajni poremećaji mišljenja To su sumanute ideje. on baca kletvu na njegovu sliku ili je cepa. Mala deca nemaju razvijeno apstraktno mišljenje. ubrzano i čudno. euforičnog raspoloženja. netačno. dok je apstraktno mišljenje svedeno na najmanju meru. niti ono odgovara njegovom obrazovanju i kulturi (verovanje u čini i vradžbine nije sumanuto ako je reč o primitivnoj osobi iz primitivne sredine. patološko parničenje. precenjene uleje. Ekspanzivne sumanute ideje imaju sasvim suprotan sadržaj: izvanredna snaga. ljubomora koja je neosnovana. ideje bolesti itd. Ima akustičke halucinacije glasova koji mu prete. osećanja. a slično se vidi i u shizofrenih bolesnika. ideje materijalne propasti.Primitivno mišlienje se karakteriše se pre svega konkretnošću (»bukvalno shvatanje). maštanje. apsurdna i besmisleha po izboru saučesnika u varanju (sin. — Ekspanzivne sumanute ideje manije. Ovo ubeđenje ne dijeli okolina i sredina u kojoj živi osoba opsjednuta ovim idejama. zasmejava bolesnikc i osoblje (»zaraznost« afekta). Apeit pojačan. 43 godine. danas se češće govori o gamazracima. E. Sumanute ideje su uvijek znak psihoze. ime neprijatelja se ne izgovara. dok je sigurno znak bolesti ako u to veruje lekar ili student). Dementne osobe izgubile su sposobnost apstraktnog mišljenja. fobije. nihilističke ideje (sve je propalo i umrlo). Ovi poslednji imaju i najteže poremećaje mišljenja. opsesije (prisilne: misli. Ovaj tip mišljenja viđa se i u bolesnika čije su intelektualne sposobnosti oslabile. neobićno drži cigaretu i glasno pućka dim (maniranost). slučajni pogledi prolaznika). Mišljenje može u patološkim slučajevima biti bez cilja. konfuzno. pseudologia fantastica i varalaštvo. impulsi). sve se odnosi na njega (novine. Voleo bih ima dan ima 48 časova«. brat) ili same osumnjičene osobe (sumnja da ga vara žena starica). Da bi naneo nesreću neprijatelju. radio i televizijskim talasima. razboleo se pre 10 godina. ime neke osobe poistovećuje se sa samom ličnošću. grimasira (pući usta). Njihov sadržaj zavisi i od vremena u kome živimo: ranije je često sumanuta ideja bila povezana s bogom ili vešticama. vesti na radiju. Slično se vidi u vračanju i nekim običajima. To su . kraljevima i carevima. Pažnja hipervigilna. K. neočekivanog sadržaja. ali ne stiže da sve pojede »od silnih poslova«. Sumanute ideje proganjanja i interpretativne sumanute ideje odnose se na ličnost bolesnika: prate ga. Da se ne bi nanelo zlo bližnjima. Sve ga »cice saleću i zaljubljene su u njega jer je najlepši muškarac». 22 godine. stalno priča viceve. pregledanje ženinog veša. Upadljivog je držanja. po intenzitetu preterana i po radnjama koje je prate (špijuniranje. postoji velika organizacija koja mu radi o glavi. Mladić. najveći je naučnik i pronalazač. Sumanuta ideja Pogrešno ubjeđenje koje nastaje bez odgovarajućeg spoljašnjeg razloga i podsticaja a održava se nepokolebljivo uprkos razuvjeravanjima. ne spominje se đavo već se za to upotrebljavaju metafore. Poremećaji mišljenja dele se u dve velike grupe: na poremećaje u sadržaju mišljenja i poremećaje misaonih procesa po obliku. pojačan seksualni prohtev: »Jedini problem mi je kako da stignem da obradim sve cice koje mi padnu šaka..

Car je careva protiv koga su upereni AEG (!) — aparati što čitaju i brišu mozak. npr. N. On je bogat i troši bilione dinara godišnje i vodi uredno knjigovodstvo (koje niko ne razume). Opsesija (obsessio) Opsesija je prisilna misao (predstava. D. 60 godina. već 20 godina povremeno ispoljava sumanute ideje odnosa i proganjanja. Stvaralačka fantazija priprema za buduću delatnost. Često su to vrlo obdarene .. — Sumanute ideje paranoidne shizofrenije.. itd. U patološkim slučajevima opsesije su simptom prisilne neuroze i tada vladaju manjeviše neprestano individuom. obuzimaju nosioca te ideje i utiču na celokupnu njegovu djelatnost. ovakve ideje dobiju patološke dimenzije (idu nauštrb ugleda.. claustrophobia — strah od zatvorenog prostora. ali su željeni. onda je to bolesna manifestacija. To mogu biti i prisilna razmišljanja. — Sumanute ideje odnosa paranoidne psihoze (parafrenija). Psihoanaliza je ranije videla uzrok fobijama. ugrožavaju obolelog socijalno ili materijalno. može nekog da izbavi iz zatvora) pribavljaju materijalnu korist za sebe. priznaju da su se lažno predstavljali i ponovo čine isto. primoravajući je da izvodi određene stereotipne ritualne radnje (prisilne radnje ili kompulzije) kako bi umanjila njihovo neprijatno dejstvo. što je praćeno snažnim afektom. osećanje) koja se ne može odstraniti iz svesti nikakvim naporima logike. Neko može biti protivnik pušenja i pljuvanja i insistira na torne.»teledirigovani glasovi«. mogu biti upadljiva »nastranost« inače normalnih osoba. npr. Fobije su obično posledica davno doživljenog potisnutog straha. To su osobe koje imaju prisilnu potrebu da ostvaruju svoju fantaziju i lažno se predstavljaju kao heroji. Fantazija Fantazija je psihička predstava neke scene ili događaja za koje postoji saznanje da nisu stvarni. strahovanja i sumnjanja. Inače »car careva« čisti sobe i moli da mu se da cigareta uprkos bogatstvu. Precjenjene ideje. međutim. Varalice su vrsta patoloških lažljivaca koji lažima o svom položaju (da. koji se kasnije javlja u svesti bez datog sadržaja okolnosti koje su bile prisutne prvi put. Ona se može doživeti i normalno kao prolazna pojava. Kada. Pseudologia fantastica Često se naziva i patološkom lažljivošću. onda je to nenormalna pojava. mysophobia — strah od prljanja itd. Fobija (phobia) Fobija je patološki i preteran strah od nekog određenog predmeta ili situacije: agoraphobia — strah od kretanja na otvorenom prostoru. u prekinutom koitusu iz straha od začeća ili nezadovoljenom libidu zbog impotencije partnera. Muž je napustio jer na njega deluju preko specijalnih mašina (»iz Amerike. pacijent je ubeđen u njih i uporno ih dokazuje). dok je sanjarenje uteha za želje koje se ne mogu ispuniti. zbog čega dolaze u sukob sa zakonom i društvom. Traži da se i njoj nabavi takva mašina preko socijalnog da bi povratila muža. Karakteristično je za prisilne fenomene da ih pacijent oseća neprirodnim i nametnutim i da se bori protiv njih (kad su u pitanju sumanute ideje. ličnosti na visokom položaju.. valjda«). ali ako zbog ovog stava sebi svuda stvara neprijatelje i tome posveti najveći deo svog vremena. pridavanje preterane važnosti nekoj činjenici ili problemu.

dok je verbigeracija besmisleno ponavljanje sloga ili besmislenih slogova. Često su posredi upravo neizlječivi bolesnici i psihički zaostale osobe. . Inkoherentno mišljenje. Pacijent dolazi do cilja posle vrlo opširnog i zaobilaznog uvoda. Perseveracija je ponavljanje jedne te iste reči ili rečenice. ove nastave prekinutu rečenicu kada ih podsetimo ili se sete spontnno. Parničarstvo Je patološka težnja da se preduzirnaju sudske mere zbog sumnje ili uobraženja obolelih da su progonjeni (u izrazito patološkim slučajevima reč je o idejama proganjanja).osobe koje iz nesvesnih neurotičkih pobuda imeju potrebu za odbacivanjem svog pravog identiteta. ili reči koje imaju sasvim novo značenje (neologizrni). kod bolesnika (shizofrenija) misli se ne nastavljaju i bolesnik smatra da rnu je »neko oduzeo misli«. PSIHOANALIZA Pod psihoanalizom se podrazumeva metoda ispitivanja i lečenja koju je pronašao Sigmund Freud (Frojd). zbog čega bolesnik i ne uspe da kaže sve što mu je palo na urn. već to žele lekari). zbog čega je govor nerazumljiv. je besmisleno povezivanje ponaosob logičkih rečenica u nerazumljiv govor. koji ovaj sada projecira na lekara (»ne želimo mi da se oslobodimo bolesnika. Kada se to desi u normalnih osoba. »Sa1ata od reči« je krajnje zbrkan govor s potpuno nerazumljivim rečima i rečenicama. Blokada misli je nagli prestanak toka misli ili govora u sredini rečenice. Često se ovi koraci preduzimaju protiv lekara zbog operacije ili lečenja. Bujica (bekstvo) ideja je naviranje misli i reči. Poremećaji mišljenja po formi Patološka opširnost nastaje kada do svesti dolazi suviše velik broj ideja zbog veoma slabe selekcije. a uzrok ovakvom stavu može biti baš neprijateljski stav tužitelja prema pacijentu. Ovo se viđa u manije. Rasulo misli Vidi se pri očuvanoj svesti (kvantitativno očuvanoj svesti) kada se upotrebljavaju nelogično povezane ili pogrešne po smislu reči.

No pošto Freud nije voleo hipnozu kao terapijsku metodu. a zatim mu lekar postavlja pitanja koja se odnose na simptome bolesti. kojoj je kasnije i priključena. ali su posle toga nestajali simptomi bolesti. koje je istovremeno i ispitivanje i lečenje. on je postepeno došao do jedne druge metode otkrivanja davno potisnutih traumatskih doživljaja. Njegova nova teorija nagona odvaja nagone života (seksualnost. Njegovi prvi radovi su pronalazak anestetičkog dejstva kokaina i etiologija i patogeneza cerebralne paralize.. Medicinu je studirao u Beču. eros) od nagona smrti i agresivnosti (thanatos). radio je na histologiji nervnog sistema. U tom periodu Freud uvodi pojam Edipovog kompleksa. a kao mlad lekar bavio se neurologijom i internom medicinom. Freud uvodi izmene u svoje dotada objavljene teorije. god. Godine 1885. Ova metoda je preteča psihoanalitičke metode lečenja. Tako je pronađena metoda lečenja koju je Breuer nazvao katarza (catharsis — čišćenje). . misli i želje na lekara. lečene hipnozom. do Metode slobodnih asocijacija: pacijent leži na otomanu. što je bilo praćeno uzbuđenjem. devojke koja je bolovala od histerije. U daljem radu Freud izgrađuje koncepciju organizacije čovekove psihike: svesni deo čoveka predstavlja samo površni deo psihičkog života. jeste ono što je Freud nazvao psihoanalizom. U toku ovog lečenja pacijentkinja je u hipnozi privodila sećanju potisnute neprijatne doživljaje. ali može se desiti da i lekar projicira na pacijenta (kontratransfer). libido. ali obnovljeni za vreme hipnoze. U prvoj fazi primenjivana je katarktička metoda: pacijent se hipnotiše. koji su potisnuti iz svesti. Transfer (prenošenje) je fenomen koji se javlja u toku primene psihoanalize: bolesnik projicira svoje osećaje. koji je najvećim delom nesvestan. Nagoni i težnje potisnuti su u nesvesni deo i nastoje da dođu do izražaja u snovima i u simptomima neuroza. Nekoliko godina kasnije primenjuje hipnozu i sugestiju kao terapijske metode. neprijatnim pa i bez prividne veze s osnovnim predmetom ispitivanja.Istorijat. što dovodi do emotivnog pražnjenja. Na taj način došao je zajedno sa Breuerom do zaključka da histerički simptomi potiču iz davno doživljenih emocionalnih poremećaja. Ovakvo iskazivanje slobodnih asocijacija praćeno je oslobađanjem potisnutih afekata. Još kao student. Posle 1920. čak i ono što mu se čini nevažnim. U transferu se bolesnik ponaša prema lekaru onako kako se u detinjstvu ponašao prema osobama iz svoje najbliže okoline. Poslednja decenija XIX veka predstavlja period stvaranja psihoanalize. Transfer .Otkriće transfera dopunjuje osnove psihoanalize. objavljuje zajedno sa Breuerom (Brojer) »Rasprave o histeriji«. gde je diplomirao 1881. dok terapeut koji se nalazi iza njegove glave traži od njega da kaže sve što mu padne na pamet. a kraće vreme i kao lekar. Tumačenje ovako dobijenog materijala. Sigmund Freud (1856 —1939) rođen je u Frajbergu u Moravskoj. u kojima je opisan slučaj Anne 0. god.

naročito sanjarenjern i snovima. Prilagođavanje individue okolini. koja ili obavi potiskivanje ili ga odbaci. razložno. npr.. misaoni procesi). »Nadja« (»Superego«) se stvara kada se dete identifikuje sa svojim idealom — roditeljima. Strukturom »Ega« vlada princip realnosti (objektivno. upamćivanje i mišljenje. rešavanje sukoba izrneđu suprotnih želja i sukoba s realnim svetom nalaze se pod uticajem »Ega«. naročito seksualni. Osnovni principi princip zadovoljstva i nezadovoljstva Jedan od osnovnih principa koji upravljaju psihičkim životom. čime izbegne nezadovoljstvo ili čak dovede do zadovoljstva. »Ego« upravlja prilagođavanjem ličnosti na okolinu.U psihičkoj se organizaciji razlikuju tri sistema: »Ono« (»Id«). a to su pažnja. U normalnim slučajevima dete se identifikuje s roditeljem istog pola. principu realnosti u velikoj meri izmiču neki nagoni. Princip realnosti . kontroliše tenziju. zatim kao samoposmatranje i samokritika (ona lična. . »Ja« (»Ego«) prcdstavlja ličnost kao takvu: razvija se pod uticajem okoline i njegova aktivnost može biti svesna (opažanje. koji delimično ili potpuno beže iz stvarnosti koju ne mogu da prihvate. predsvesna i nesvesna. Sistem nesvesnog je sedište urođenih nagona i potisnutih želja i sećanja. U svojoj kasnijoj teoriji o psihičkoj organizaciji Freud izlaže nove pojmove: »Ono« (»Id«) predstavlja urođene nagone (agresivne i seksualne) i potisnute želje. Na prelazu ova dva sistema nalazi se cenzura. dok svest ima ulogu da izvrši prilagođavanje pomoću mentalnih operacija. U prvoj svojoj teoriji o organizaciji psihičkog života Freud je tvrdio da se psihički aparat sastoji od dva sistema. u sukobu sa »Ja« u osećanju krivice. jeste princip zadovoljstva i nezadovoljstva (zadovoljenja i nezadovoljenja). Delovanje »Nad-Ja« vidi se.Nastaje u toku razvoja ličnosti. Princip nezadovoljstva je naročito izražen u neurotičara. a on je naročito izražen u male dece. intimna). koje ono vidi kao savršene. socijalno verbalno mišljenje). »Ja« (»Ego«) i »Nadja« (»Super ego«). da odlaže ispražnjenje i da individuu prilagođava stvarnosti. Svako ponašanje proističe iz neke neprijatne draži i ono teži da ovu draž umiri. To je u stvari prilagođavanje principa zadovoljstva zakonima sredine u kojoj jedinka živi. Princip realnosti je u neku ruku mjera sigurnosti kojom se zadovoljenje odlaže. odnosno ponašanjem i iskustvom čoveka. nesvesnog i predsvesnog. Princip zadovoljstva upravlja nesvesnim procesima. Zelje i prohtevi »Ida« nalaze se van domašaja principa realnosti a podređeni su principu zadovoljstva odnosnu nezadovoljstva. kao zabrane. Ovo se dešava razvojem onih psihičkih funkcija koje dejstvuju na svesnu adaptaciju ličnosti na stvarnost. Ipak. Dete se vremenom prilagođava na zahteve okoline i pri tom se teško odriče određenog zadovoljstva. između kojih se nalazila cenzura. Drugim rečima. U odrasle osobe princip nezadovoljstva ispoljava se kao tendencija da se ogradi od neprijatnih draži. U stvaranju »Nad-Ja« igraju ulogu i društvena sredina i njeni moralni principi.

na razne načine prikrivane tendencije koje su se nekad javIjale. Prema ovom učenju. omaške (parapraksije) I u omaškama svakodnevnog života mogu se pokazati razne svesne ili nesvesne tendencije koje neko krije ili ih nije svestan. nepristupačne svesti. crnina za žalost) ili individualni simboli (npr. slučajna ubistva (naročito u lovu) ili samoubistva. Snevaču izgleda da je san besmislen i obojen čudnim i neshvatljivim emocijama. pomeranje je kada se umesto nekog pojma javlja njegov deo ili kada se afektivna napetost premešta s pravog objekta na neki sporedni predmet. prema psihoanalizi. To se dešava zbog toga što se mišljenje u snu ne odigrava na isti način kao u budnom stanju: onako kako nam se san prikazao (manifestni san. Mnogo puta tumačenie sna koje pruža sam snevač predstavIja u stvari obradu i odbrambene mehanizme »Ega«. manifestnog sadržaja sna. često zaboravljene. zbog čega je spavanje stanje relativne slabosti »Ega«. predmeti s otvorima umesto ženskih genitalija). Na sličan način tumači psihoanaliza i neka tzv. Prema psihoanalizi. Naš seksualni nagon se u početku sastoji od više . ali one ipak pokazuju. kada se sadržaj skraćuje. Ove skrivene misli nazivaju se lalentnim mislima. Takozvani infantilni snovi (oni se mogu javiti i u odraslih) nastaju obično pod dejstvom fizioloških potreba (gladan ili žedan čovek sanja kako jede ili pije). čovek u snu ne želi da zna za stvarnost. nesvesne. slika kojih se sećamo o sadržaju sna posle buđenja) kriju se razne psihičke tendencije. ili se zaboravlja ime njemu dobro poznate osobe itd. ove radnje nisu slučajne već zavise od nesvesne namere ili želje potisnute iz svesti.snovi Do Freuda snovima nije pridavan ozbiljan značaj i njihovo tumačenje prepušteno je praznovernim i primitivnim osobama. teorija o libidu Seksualni nagon je. zašiljeni ili duguljasti predmeti kao zamena za penis. Ovde postoji mehanizam sažimanja (zgnšnjavanja). fasada sna) jeste u stvari skraćeni i izmenjeni latentni sadržaj. Ovde se ubraja i sklonost nekih osoba ka nesrećnim slučajevima. fasade sna (tj. složen sistem nagonskih sila koji čini temelj psihičke organizacije čoveka. Ovde zadovoljenje može nastati i bez onih mehanizama prikrivanja koji se vide u ostalim vrstama sanjanja. Freud je tumačenju snova dao značaj dijagnostičkog sredstva koje pomaže razumevanju nesvesne psihike. protiv volje ličnosti. jer ne izaziva suprotstavljanje »Ega«. pogrešno izgovaranje nečijeg imena) već i kad se nešto pogrešno pročita ili kad se stalno zaboravljaju ili gube neki predmeti koji mu nešto znače. To su ne samo pogreške u govoru (npr. neki se pojmovi spajaju u jedan. U drugim slučajevima mehanizam sanjanja nije tako jednostavan: iza tzv. simbolika sna je onaj fenomen koji se vidi u snu kada se umesto racionalnog mišljenja budnog sna upotrebljavaju u snu poznati simboli (npr. Tumačenjem snova metodom slobodnih asocijacija mogu se otkriti potisnuti nagoni i psihički sadržaji iz detinjstva.

Za vreme puberteta ponavljaju se one iste faze kroz koje jc prolazio seksualni razvoj od rođenja do 5. npr. kada ulogu erogene zone igra anus. Analni stadijum . parcijalni nagoni. čime se završava prvi period. Psihoanaliza uči da seksualni život postoji u čoveka od rođenja i da se razvija do (oko) 18. fetišizam itd. . koja ima za svoju svrhu održavanje vrste. tj. pri čemu se ispoljava i sadizam dece. prema sebi ili prema roditelju suprotnog pola. Prva faza je doba autoerotizma i traje od rođenja do pete godine. narcizam (ili narcisizam). Ako je u nekoga primarnu ulogu preuzeo parcijalni nagon. Ako se zbog teškoća na koje naiđe ili zbog unutrašnjih prepreka uskrati zadovoljenje erotičkih potreba. Najzad. Izuzetak je završni stadijum. Tada ona traži partnera po ugledu na objekte iz prvog perioda. Na taj način polni nagon prestaje da bude autoerotičan i postaje objektivan. Zbog toga što se vezuje za roditelja suprotnog pola ovaj se stadijum zove. sisanjem. U patološkim uslovima seksualni nagon može da regredira. godine. godine seksualno interesovanje ponovo oživljava. ekshibicionizam. koji se bitno razlikuje: eros deteta se vezuje za roditelje suprotnog pola. postane odličan hirurg.Posle oralnog stadijuma nastaje analnosadistički stadijum. U toj fazi seksualni nagon deteta postiže svoj cilj na sopstvenom telu. tj. To je fiksacija i ona podrazumeva i posebne psihičke karakteristike. analnog i edipalnog. Seksualni nagoni ima i osobinu regresije: u toku svog razvoja on prolazi kroz razvojne faze menjajući svoje ciljeve i objekte.Oko pete godine primat prelazi na genitalije (falusni stadijum). Parcijalni nagoni su sadizam. pak. ova faza nije jednostavna već se sastoji iz tri stadijuma: oralnog. U svom lazvoju prolazi kroz 3 faze. Može se desiti da se seksualni razvoj jedne osobe zadrži duže na jednom od nabrojanih stadijuma ili da se njena erotika na jednom stadijumu naročito intenzivno zadovoljavala. godine života dete gubi interesovanje za stvari iz seksualnog života (doba latencije). da se vrati na jedan od ranijih stadijuma razvoja. Međutim. dok se na kraju puberteta normalna osoba oslobađa veze s roditeljima i prenosi svoj eros na drugu osobu suprotnog pola. jedan primer sublimacije je kad neudata devojka prenese materinska osećanja na decu iz domova. Oko 8. da bi se u pubertetu sve potčinile jednoj funkciji — genitalnoj. Edipalni stadijum .nagonskih sila koje nisu zavisne međusobno. socijalnim ciljem. i 8. a to je roditelj suprotnog pola. ili kada se sadizam neke osobe sublimira u naučnog radnika koji vrši eksperirnente na životinjama ili. Između 5. mazohizam. Oralni stadijum . onda je ta osoba za društvo perverzna.Na oralnom stepenu razvoja primarnu ulogu igraju usta i zadovoljenje nagona postiže se nadraživanjem usta. seksualni nagon može da sublimira: u celini ili neke njegove komponente mogu svoj prirodni cilj zameniti višim. Iz ovog proizlaze i dva tipa osoba: narcistički (narcisistički) tip su osobe koje svoje partnere biraju prema sebi. Te jednostavne nagonske sile su tzv. a organi za koje su vezani ovi parcijalni nagoni jesu erogene zone. Na ovom stepenu erotika deteta prenosi se na drugi objekt. godine. može se vratiti na jedan od ranijih stadijuma razvoja seksualnosti: to je regresija. na drugu osobu. dok je tip naslanjanja onaj koji partnera bira po ugledu na roditelja.

koji se ponekad upotrebljava u značenju »ličnosti«. kulturna sredina. ambiciozna. drugi je. prema 4 vrste tečnosti koje postoje u čoveku. »SuperEgo« dalje nameće kontrolu nad instinktima osećanjern griže savesti koja nastaje zbog povrede vrednosti usvojenih od roditelja. izraz »karakter« odnosi se na moralne i društvene vrednosti neke ličnosti. naročito impulsa koji imaju poreklo u instinktima. na snagu i brzinu reagovanja jedne osobe. pojedina deca mogu imati isto tako i raznolik razvoj »Ega«. charakter — urezati. I kao što postoje individualne razlike u urođeniin osobinama. holeričan (chole — žuč). »Ego« teži da prilagodi izražavanje instinkta zahtevima okoline. Tačnije rečeno. upotrebio je Jung prerna njenom latinskom značenju »glumčeva maska«. kao i u svakodnevnom govoru. Karakter (grč. pak. Izrazu ličnosti mogu se dodati pridevi koji bliže određuju njene osobine: agresivna ili mirna. ugravirati) ima identično značenje sa ličnošću u medicinskoj i psihološkoj literaturi engleskog jezika. melanholičan (rnelanos — crn. »loš karakter« ili »nekarakteran čovek«. U evropskoj i našoj terminologiji. čime se želi istaći da on ima nepokolebljiva ubeđenja. Formiranje ličnosti je proces postepene nadgradnje: dete najpre uči da prilagodi svoje potrebe uslovima sredine i tada ima određen način ponašanja kojim obezbeđuje zadovoljenje svojih potreba. kontakti sa sve većim brojem osoba van porodičnog kruga. da je od reči i da ima principe kojih se drži. na ponašanje koje je za nju karakteristično. Izraz »persona«. formiranje ličnosti nastaje sadejstvom instinkta i okoline i doterivanjem izražavanja instinkta putem »Ega« i »SuperEga«. Prema psihoanalizi.LIČNOST I POREMEĆAJI LIČNOSTI Obrazac ponašanja jedne individue nije svesno određen. sve to odražava njegov razvoj. Freud je dao kompletnu teoriju ličnosti. Socijalni i kulturni činioci u velikoj meri utiču na njegovo ponašanje. lice kojim se ona prikazuje spoljašnjem svetu. Hipokratova podela poznavala je 4 vrste temperamenta. kako se onda verovalo: sangviničan (sanguis — krv). U daljem razvoju »Ego« i »SuperEgo« još više utiču na način ponašanja i strukturu ličnosti. Istovremeno se njegova ličnost formira i kao njegov odraz ličnosti roditelja i njegovog opažanja njihovog svesnog i nesvesnog ponašanja prema njemu. a ove vrste temperamenta posledica su prevage jedne od tečnosti. Ličnost je rezultat proizvod međusobne akcije instinkta jedinke i okoline u kojoj ona živi zbog čega ne postoje dve jedinke s istovetnim osobinarna. prijateljska ličnost itd. chole — žuč) i flegmatičan (phlegma— sluz). vrstu trajnog raspoloženja. . a dalja kontrola od strane »SuperEga«. Temperament se više odnosi na emocionalno ispoljavanje nagona. obrasci ponašanja su spoljašnji izraz unutrašnjih podsticaja. Za nekoga se može reći da je »čvrst karakter« ili samo »karakteran čovek«. Na ovaj način on je označio da je persona spoljašnji izraz koji pokriva ličnost jedinke.

Kako dete raste. ili na nepovoljne situacije na koje nailaze u životu.Normalna ličnost Da bi se razumela poremećena ličnost. mazohistički. vidi se da svako ima izvesno odstupanje u nekoj psihičkoj osobini od idealnog.odsustvo bolesti ili oronulosti« Idealno psihički zdrave ličnosti nema i bolje je govoriti o «psihički prosečnoj osobi». Poremećaji uglavnom nastaju u oblasti afekta. Poremećaji ličnosti Za neke osobe se ne može reći da spadaju u grupu psihički zdravih. a u psihoanalitičkoj terminologiji to su «osobe s karakternim neurozama« (za razliku od neuroza koje se u psihoanalizi zovu »simptomske neuroze«). ono će shvatiti i na koji način se u domu rešavaju problemi agresije i samopotvrđivanja. Psihoanaliza objašnjava nenormalni razvoj karaktera (ličnosti) pogrešnim rešavanjem problema u edipalnom stadijumu razvoja. potrebno je najpre objasniti šta je to normalna ličnost. volje i nagonskog života. pasivnozavisni itd. Klasično medicinsko shvatanje je da je normalnost isto što i zdravlje. u vreme kada se javlja privlačnost deteta prema roditelju suprotnog pola: normalno rešenje je odbacivanje ove želje prenia roditelju suprotnog pola i identifikacija s roditeljem istog pola. žale se na ostale ljude i njihovo ponašanje prema njima. ali istovremeno nisu ni duševno obolele: one se nalaze između zdravlja i bolesti. . Ako se uzmu pojedinci iz ove grupe. to funkcionisanje nije nepromenljivo i upravo te povremene oscilacije bitne su za dopunu definicije normalnosti. Vrste rešenja edipalnog konflikta ranog detinjstva odreduju vrstu karakternih teškoća koje će se razviti: histerički. ne samo. Psihička normalnost je harmoničan i povoljan sklad raznih elemenata psihičkog aparata koji se izražava kao optimalno funkcionisanje. Ove se osobe najčešće obraćaju lekaru za pomoć zbog toga što nailaze na teškoće u svetu. ali retko uviđaju da je pogreška u sopstvenom stavu prema svetu. Prema ranijoj terminologiji. onoj koja se vidi kao najbrojnija grupa u stanovništvu. Čak i oni koji ne priznaju toliki značaj seksualnog nagona u razvoju ličnosti govore da je za razvoj ličnosti bitan odnos prema roditeljima u detinjstvu. psihičkog i socijalnog dobrog osećanja. Današnje shvatanje duševnog zdravlja blisko je definiciji Svetske zdravstvene organizacije: »Zdravlje je stanje potpunog telesnog. Istina. S druge strane. i da je zdravlje odsustvo simptoma bolesti. pasivnoagresivni. može se desiti da i one naiđu na stvarne i objektivne teškoće za koje nisu krive. to su »psihopalske osobe ili psihopati«.

Poremećaji ličnosti mogu se podeliti u sledeće grupe: antisocijalne ličnosti (psihopati u užem smislu reči), histerične ličnosti, shizoidne ličnosti, ciklotimne ličnosti, opsesivne ličnosti, seksualni psihopati itd. Antisocijalne ličnosti ili psihopati (sinonimi za ovo su još i: moralno ludilo — moral insanity, psihopatska ličnost, sociopatska ličnost) dolaze u stalne sukobe s društvom. Još u detinjstvu pokazuju poremećaje ponašanja: bežanje, besposličenje, nepopravljivost, sklonost lažima, krađe, traženje lošeg društva, impulsivnost, slab uspeh u školi. Kao odrasli oni nisu lojalni prema drugima, bezobzirni su, ignorišu društvene norme i rade samo ono što im se sviđa, dok im kazne ili iskustvo ne pružaju pouku. Oni se teško odupiru iskušenjima jer ne podnose frustracije, a kada ih uhvate, vešto napadaju drugoga. Nemaju osećaj krivice. U braku se slabo prilagode, često su u zatvoru, loši su radnici, impulsivni, skloni patološkom laganju i seksualnom promiskuitetu, žene prostituciji i vanbračnim trudnoćama. Obično nisu glupi niti nesposobni da razumeju pravila društva, mogu biti bistri ili izuzetno inteligentni.
Juvenilni delinkventi (neki ih zovu i delikventi) je pravni termin za mlađe osobe, ispod 17— 18 godina, koje izvrše dela koja bi se smatrala kriminalnim aktima ako bi ih počinili odrasli, ali i dela specifična za dečji uzrast (bežanje, besposličenje). Većina delinkventne dece ubrajaju se u grupu eksplozivnih, agresivnih ili antisocijalnih ličnosti, ali počinitelji ovih dela mogu imati i druge poremećaje, kao što je to mentalna retardacija ili posledice povrede ili oboljenja mozga.

Histerične ličnosti su sebične, sugestibilne, preterano emotivne, teatralnog i dramatičnog ponašanja, teže da privuku na sebe pažnju drugih upadljivim i ponekad ekshibicionističkim oblačenjem; češće su to osobe ženskog pola. Uprkos tome što u ponašanju poziraju, one su ipak, zavisne od okoline, a nasuprot slobodnom ponašanju imaju teškoća u seksualnom životu. Kod njih se uočava težnja da se takmiče i irnituju muškarce. Suprotno očekivanju, retko u konfliktnim situacijama obole od histerije. Shizoidna ličnost je sklona sanjarenju i autističkim razmišljanjima, sumnjičava, uplašena od ljudi, teško biva uvučena u društvene kontakte. Može dobiti bezrazložne izlive besa i agresije, inače je mirna, povučena i preosjetljiva. Često uspe u svojim intelektualnim nastojanjima. Pre se može govoriti o osobama sa čudnim načinom života nego o prepsihotičnoj ličnosti. Ciklotimna ličnost u životu pokazuje periode blage hiperaktivnosti ili turobnog raspoloženja; to su otvorene osobe, lako sklapaju poznanstva i prijateljstva, mada ne trajna i dubokn. Važe za vesele i zabavne Ijude, rado primane u društvo. Podsećaju na osobe koje imaju lakše simptome manićkodepresivne psihoze.

PSIHOSOMATSKI POREMEĆAJI (Psihofiziološki poremećaji) Psihosomatska oboljenja su organski poremećaji u čijoj etiologiji i patogenezi važnu ulogu igraju emocionalni poremećaji. To su oboljenja s jasnom organskom patologijom čiji su najvažniji uzrok psihološki faktori, obično produžen emotivni stres. Drugim rečima, u psihosomatskim oboljenjima emocije zahvataju viscera, a simptomi su pretežno fiziološki (ulcus, astma itd.), pod kontrolom autonomnog nervnog sistema. Organski simptomi stvarno postoje, oni nisu simbolični kao u neurozama. Neurotički (konverzivni) simptomi su pretvaranje stanja napetosti u telesne funkcionalne poremećaje, što dovodi do delimičnog ili potpunog olakšanja napetosti, a organ ili deo tela koji nosi simptom često je simbolični izraz emotivnog konflikta: vojnik koji je u konfliktnoj situaciji između straha od pogibije ili ranjavanja i straha da se ne pokaže kukavicom ako bi pobegao dobija funkcionalnu paralizi nogu: on se tako neokaljane časti nalazi u bolnici s izrazom nevinosti i nezabrinutosti histeričara (la belle indifference). Konverzivni poremećaji obično zahvataju voljni motorni i senzitivni sistem. Izrazi »psihogeni« ili »funkcionalni« označavaju simptome koji nemaju morfološku podlogu niti organski uzrok. Čovekov neuspeh da se adaptira nakon stresa čini ga vulnerabilnim za veliki broj bolesti koje su posledica psihičkih procesa ili se pogoršavaju pod dejstvom ovih mehanizama. Sluznicu bronhija draže hemijski, bioloski ili mehanički faktori, ali i stres ili uzbuđenje može izazvati spazam bronhija i astmatički napad. Hiperventilacija izazvana uzbuđenjem stvara alkalozu i hipokapniju, a ove stvaraju hipokalciemiju i tetaniju. Gastrointestinalni trakt je pod snažnim uticajem emocija. U stresnim situacijania usta se suše, u depresivnih bolesnika pojačano je lučenje pljuvačke. Želudac na ove nokse daje dve vrste reakcije: hiperemiju s bubrenjem sluznice, povećanim lučenjem hlorovodonične kiseline i pojačanim motilitetom (ovakvo stanje može izazvati i zlovoljnost i osećanja neprijateljstva, koja su česta u osoba sa grizlicom dvanaestopalačnog creva); ili se javlja sniženje sekrecije i ishemija sluznice i smanjen motilitet u stanjima depresije, histerije i kod mentalne anoreksije. Dijareja je česta pojava kod uzbuđenja, straha ili u osoba koje imaju nerešene životne probleme. Opstipacija je česta u depresivnih bolesnika i histeričkih osoba. Opšte je poznato da uzbuđenje i strah izazivaju ekstrasistole, povećan krvni pritisak i koronarnu bolest srca. Slična stanja pojačavaju nagon na mokrenje, ili, naprotiv, dovode do zadržavania mokraće. Navešćemo nekoliko najvažnijih pslhosomatskih oboljenja.
Ulkus. Činjenica je da jake emocije imaju snažan uticaj na funkciju želuca: pojačavaju se njegova sekrecija i motilitet. Ulkus se često javlja i pogoršava u periodima kada je pacijent više izložen teškom i trajnom stresu. Poremećeni odnosi u porodici ili konflikti na radu su precipitantni taktori. Ovi bolesnici imaju neke zajedničke karakteristike: to su zavisne osobe koje kompenzuju svoju zavisnost ambicijom, radom i uspehom. Za neke od njih je teško da prihvate svoju zavisnost, mada ona normalno postoji kod svakoga.

— Muškarac se nesvesno boji od zavisnosti zbog straha od žiga homoseksualnosti s kojom se zavisnost i submisivnost povezuju. — Za žene s ulkusom, pak, negacija zavisnosti može biti deo odbacivanja uloga žene i uzimanja muške uloge. Takođe se navodi da osobe s ulkusom predstavljaju »oralni« tip ličnosti, sa fiksacijom na oralnom stadijumu. Ovde potreba za hranjenjem ne znači samo zadovoljenje hranom već i zadovoljenje potrebe za ljubavlju, novcem, zadovoljstvorn i uspehom uopšte. Ulkusna bolest se opisuje i kao bolest u kojoj »gladan« stomak jede sam sebe. Treba se setiti i toga da se ulkusni bol umiruje hranom, najbolje baš mlekom. Hrana za kojom se čezne poistovećuje se s majčinom ljubavlju ili majčinim mlekom.

Bronhijalna astma. Astma se javIja u svakom životnom dobu, ali najčešće u dece mlađe od 5 godina. U etiologiji astine igra uloga kombinacija više faktora, među kojima treba izdvojiti tri glavne grupe: alergički. psihički i infektivni. Teško je reći koja od ove tri vrste faktora ima najvažniju ulogu. Ovde se nećemo zadržavati na alergiji i infekcijama već samo na psihičkim uzrocima koji sigurno mogu biti uzruk ili otežavajući faktor u ovoj bolesti. Zapaženo je da se astma javlja u usoba koje su imale teškoće u odnosu dete—majka i zbog toga stekle emotivnu nesigurnost. Astmatična deca imaju veliku potrebu da budu voljena, naročito od svojih majki. Ličnost astmatičara fiksirala se na »preoralnom« ili »respiratornom« stadijumu. Pored navedenih situacija karakterističnih za dob detinjstva, među ovim bolesnicima obično su oni koji potiču iz porodica u kojima su odnosi loši ili porodica u kojima je karakteristično da je majka autoritativna, sa velikim zahtevima. Manja deca dobijaju napad uglavnom onda kada im preti razdvajanje od majke. Ovaj faktor sredine ogleda se i u lečenju astmatične dece u drugoj sredini: verovatno je da povoljno dejstvo klimatskog lečenja nije posledica samo uticaja klime već i promene psihološke sredine. Anorexia nervosa. Ovo je teško oboljenje koje u nekim slučajevima može dovesti i do smrti. Javlja se u devojčica adolescentnog uzrasta, ređe i u žena u 3. i 4. deceniji. Obično bolesti prethodi gojaznost posle koje bolesnici započinju strogu dijetu za mršavljenje, iako se ovo ne smatra uzrokom bolesti. Cesto su to opsesivne ličnosti ili osobe sa histeričkim karakterom, nezrele i narcisistične. Neki put je anoreksija samo početni simptom psihoze. Nije poznat nikakav organski uzrok bolesti.
Glavni simptom je potpuno neracionalan pristup ishrani (tzv. »oralna impregnacija«). U početku ograničavaju unos samo određene vrste hrane, a kasnije se ovaj stav proširi na svaku hranu. Mršavljenje napreduje do katastrofalnih granica. Opštu pothranjenost prate amenoreja snižen arterijski pritisak, hipoglikemija, zbog čega u diferencijalnoj dijagnozi treba isključiti gastrointestinalna, endokrina i ginekološka oboljenja.

Leči se psihoterapijom, psihotropnim lekovima, a u težim slučajevima mora se pribeći ishrani preko sonde. Gojaznost. Obično se neko smatra gojaznim kada njegova telesna težina prelazi za 20°/o standardne vrednosti date u tablicama težine. Važno je nagomilavanje masnog tkiva (veću težinu mogu imati i osobe s razvijenom muskulaturom). U siromašnim sredinama gojaznost je bila svojstvo privilegovanih klasa, na Istoku gojaznost je simbol lepote, dok se u najrazvijenijim zemljama ona vidi baš u ekonomski slabijim i kulturno nižim

društvenim slojevima. Gojaznost je najčešća u 3, 4. i 5. deceniji. Jedan od uslova za razvoj gojaznosti je smanjenje fizičke aktivnosti i kretanja. Ovo dovodi do stvaranja suviška kalorija i paradoksnog dejstva neaktivnosti na apetit: povećava ga. Nova ispitivanja nisu dokazala da gojazne osobe pripadaju određenom tipu ličnosti. Mnoge gojazne osobe kažu da preteruju u jelu kad su emotivno potištene. Među njima ima više neurotičkih simptoma nego u ostalom stanovništvu. Posle psihičkog stresa često se javlja sindrom »noćnog jedenja«: uveče hiperfagija i nesanica, ujutro anoreksija. Neki se žale da ne osećaju glad ni sitost. Velik značaj ima konstitucija, kao, npr., telesna građa. Lečenje retko uspeva ako se provodi ambulantno. Oni koji uspešno smanje težinu često se za kratko vreme vrate na staru meru. Lekovi koji se daju smanjenje apetita pripadaju grupi lekova sa stimulantnim dejstvom na centralni nervni sistem i mogu stvoriti toksikomaniju, arterijsku hipertenziju i druge poremećaje. Dijeta koju propiše lekar, pomognuta psihoterapijom, pomaže u težim slučajevima. U lakšim bolesnik, ako je snažno motivisan, može postići uspeh kada se pridržava određene dijete. ČEŠĆA PSIHIČKA OBOLJENJA U ovom poglavlju opisaćemo dve grupe oboljenja: neuroze (psihoneuroze) i psihoze (duševna oboljenja u užem smislu reči). Postoje mnogi kriterijumi prerna kojima se psihoze razlikuju od neuroza. Pre svega, psihoza dublje menja ličnost od neuroze: u prvom slučaju postoji znatna dezorganizacija i promjena ličnosti, ona je teško poremećena i u svom odnosu prerna drugim osobama, što u neurotičara nije slučaj. Psihotičar ne odvaja stvarnost od utintrašnjeg doživljavanja, on stvara svoj novi svet korne daje svojstva realnosti, a stvarnost iskrivljuje i falsifikuje sumanutim idejama i halucinacijama; kod neurotičara se to ne dešava. Mišljenje psihotičara može biti autističko (dereističko), njegovo se interesovanje za spoljni svet smanjuje ili nestaje, dok neurotičar održava tu vezu sa spoljnim svetom i osetljiv je na promene odnosa među osobama. Duševni bolesnik ne shvata niti priznaje da je bolestan i ne želi promenu svoga psihičkog stanja, neurotičar svesno traži izlečenje, iako nesvesne snage teže suprotnom od toga — da koristi simptome (tzv. sekundarna korist). Velik broj pacijenata ne može se uvrstiti ni u neurotičare niti u psihotičare: to su oni što doživljuju kraće epizode duševne bolesti izazvane nekim stresom, obično se potpuno oporave, ili se ponašaju kao neurotičari kada stresna situacija prođe. Oni se ponekad dijagnostikuju kao »psihoneurotički shizofreničari« ili kao »granični psihotičari«. NEUROZE (PSIHONEUROZE) Simptomi koji se viđaju u neurozama posljedica su emotivnih poremećaja nastalih zbog nesvesnih, dubokih konflikata. Za razliku od psihosomatskih oboljenja, kod kojih emotivni poremećaji takođe igraju važnu ulogu, kod neuroza ne postoje organske promene (kod psihosomatskih oboljenja nastaju organske promene), ovi organski simptomi su simbolični. Neuroze su funkcionalna oboljenja, poremećaji funkcija, a ne anatomske promene.

u srednjeni veku. histeričko »slepilo«. U srži neurotičkih simptoma je konflikt izmedu »Ega« i »Ida«.. afekt je prisutan i može dospeti do svesti u izmenjenom obliku kao neurotički simptom. bilo fizičke ili psihičke. PSIHOANALITIČKO OBJAŠNJENJE NEUROZA zasniva se na Freudovom učenju o nesvesnoj psihici i potisnutim traumama: psihička trauma nije odreagovana već je potisnuta u nesvesni deo psihike. Prema psihoanalitičkoj teoriji o neurozarna. Odbrambeni mehanizmi »Ega« suprotstavljaju se neprihvatljivim težnjama instinkta. Ovo se vidi kao »paraliza« (gubitak motorne funkcije). Edipov konflikt iz ranog detinjstva (v. depresivnu neurozu i neurasteniju histerija (histerička neuroza) karakteriše se gubitkom funkcije. što bi vice versa značilo da uterus koje je ostao u telu žene nerotkinje stvara simptome bolesti (hystera — materica). neurozu straha. Gubitak fizičke funkcije u histeriji zove se konverzija. padanje u »trans«. U kasnijem životu značajne su psihičke traume. Postoji velik broj klasifikacija neuroza. Sukobi neurotičara pretvaraju se u emotivnu napetost. Lečenje se sastoji u dovođenju u svest onoga što je bilo potisnuto posle čega dolazi do afektivnog abreagovanja (oslobađanja ranije vezanih emocija). koji je histeričke manifestacije video u žena koje nisu imale prolaps uterusa. loše stambene prilike i ekonomska nesigurnost takođe imaju udela u nastanku neuroza. naročito oni uticaji koji su delovali u najranijem detinjstvu. Naziv potiče od Platona. kao što je to. Kasnije. poglavlje o psihoanalizi) u kasnijem životu dovodi do neurotičkih simptoma.Neurotičari su osobe koje ne mogu da se adaptiraju na okolinu bez sukoba. što se pripisivalo štetnom dejstvu zaostale sperme i polnoj uzdržljivosti (nije ni danas retko da lekar preporuči polni odnos kao »lek« za neurozu). fuge. nezdravi odnosi na radnorn mestu. Neprilike na poslu. U nastanku neuroze najveći značaj imaju uticaji sredine. oštećenje senzibiliteta (»anestezija«). . uvidelo se da od histerije obolevaju i muškarci. opsesivnokompulsivne neuroze. strah i druge simptome. neuspeh i nezadovoljstvo položajem u društvu ili kada zahtevi daleko prevazilaze sposobnosti (zbog nedovoljne spreme i obrazovanja ili zbog slabih intelektualnih mogućnosti). npr. Veliku ulogu igra atmosfera u roditeljskom domu. Gubitak psihičke funkcije može biti u oblasti svijesti »nesvestica«. Neurotičar nalazi izlaz iz konflikta u »bekstvu u bolest«: tu nije posredi svesno biranje bolesti kao izlaz iz neprijatne situacije i realnug života već je reč o nesvesnim mehanizmima. histerički mutizam (gubitak govora). Ovde ćemo opisati histeriju. fobije.

slepilo — nemogućnost da se sagleda pravo stanje. Ova korist od bolesti nije svesno traženje koristi već nesvestan mehanizam. glavobolja i vrtoglavica. koje je bolesnik postigao bolešću. materijalna korist) (Primarna korist je rešenje konflikta i zadovoljstvo uprkos »paralizi«. pažnja. Diferencijalna dijagnoza epilepsije). uz istovremeno traženje da glasno izgovara najpre glasove. K. zatim reči. došla je u sukob ad đacima. nervna slabost). ne može da zviždi. Raspoloženje depresivno i bolesnik se žali na brzo zamaranje... Česti pratioci ovih poremećaja su emotivna nezainteresovanost (la belle indiference) i tzv. najzad je normalno progovorila. Interesantno je da osobe sa crtama tzv. nesposobnost da se kreće. Posle faradizovanja guše. Postoji i obilje hipohondričnih tegoba. 39 godina. lupanje srca). npr. potisnuti konflikt (Edipov kompleks) preti da probije u svest. Uopšte. različiti. Izbor simptoma zavisi od simboličkog značenja toga dela tela: paraliza nogu znači. parestezije. Opisan je u Neurologiji (v. slabost koncentracije. oslabljen libido. dovedena je kao hitan slučaj jer je »izgubila moć govora«. nesanicu. neurasthenia Stari deskriptivni izraz (nervna astenija. koji su slični anginoznim bolovima (angina pectoris spuria. kao što je to. Najčešći su vegetativni poremećaji (znojenje. tremor. histeričke ličnosti retko obole od histerije.. sekundarna korist (posredna korist od bolesti. najčešći konverzivni simptomi su glavobolja i vrtoglavica. J. Svoju glavobolju oboleli opisuju s naglašavanjem simptoma i patetikom:»zabijanje klina« u glavu — clavus hystericus (clavus — žulj). On se još može videti u primitivnim sredinama i u mlađih osoba ograničenih intelektualnih sposobnosti. slabost apetita. zbog čega se pribegava najjačoj odbrani. U širokim slojevima poznata je kao »slabost živaca« i »nervoza«. .Histerička amnezija je obično ograničena na neki određeni događaj ili određenu ličnost. bolovanje. Prema psihoanalitičkom učenju. a ne glasnih žica) i nezabrinut izraz lica uprkos teškom »invaliditetu«. ona je selektivna i gubitak pamćenja se ne odnosi na druge istovremene događaje ili osobe koje su bile prisutne u isto vreme i na istom mestu. U ovom slučaju upadljiv dijagnostički znak bila je nemogućnost zviždanja (ovaj znak ne prati afoniju: zvuk se stvara vibracijom usana. Na času se »nervirala«. brzog menjanja mirnog i patrijarhalnog načina života u burni život industrijskih gradova. Opis ovog sindroma pojavio se u doba snažne industrijalizacije i naglih promena u sastavu stanovništva Amerike. spuria — lažna). Govori jedva čujnim šapatom. nastavnica istorije u gimnaziji. oduzetost ga ne dovodi u očajanje (belle indiference) jer je ovako došao u bezbedno stanje.) Klasični histerički napad redak je danas u kulturnijirn sredinama. ali ne može ni da hoda. na pitanje potvrđuje da je ranije znala da zviždi. npr. Izraz lica spokojan. Cesto se navode i probadi i bolovi u predelu srca. Pri tom je karakteristično da sam simptom znači istovremeno i zadovoljenje zabranjenog impulsa i kaznu: »paralizovani« vojnik napušta bojno polje. Glavni simptomi ovog sindroma vrlo su obilni i.

ali je nastao strah da će se tikovi iznenada pojaviti u školi i time je izložiti ismevanju. koja sada mora da je drži ispod ruke. od životinja (zoophobia). ali horeički pokreti nisu prestajali ni posle godinu dana. Izbor simptoma fobije . ova klinička slika najviše odgovara konverzivnoj neurozi (histeriji) i drugim neurozama. Dodajmo ovde i strah od stranaca (xenophobia). . sklon alkoholu. Tako. — strah) imaju za glavni simptom strah koji bolesnik vezuje za određeni predmet ili situaciju koje on zatim može da izbegava. Otac. mada je često očigledno simboličko značenje izbegavanja određene situacije u fobiji. obolela je od »horeje minor« (neurolog nije postavio dijagnozu niti je vodio lečenje). Zbog toga ostaje kod kuće. koji bi stvarao daleko veće neprijatnosti. npr. ali se ista klinička slika može videti i kod organskih oboljenja. grč. Svaka fobija ima posebno značenje za svakog pojedinog bolesnika. encefalitisa — encephalitis larvata (Vujić). npr. Zajedničko je za sve fobije da pacijent izbegava određenu situaciju ili predmet iz straha da će mu se desiti nešto strašno (on sam ne zna šta mu se to može desiti) ako to ne učini. fobija ima dva cilja:  da pomogne osobi da na neki način (iako ne baš bezbolan i zadovoljavajući) uskladi svoje emocionalne problerne. Samim tim što je svu svoju strepnju koncentrisao na jednu stvar bolesnik je izbegao (iako ne sasvim bez trpljenja) difuzan strah. od vode (aquaphobia). npr. sprema gradivo i dobro polaže razred.. Termin neurasthenia danas je napušten jer ne predstavlja posebnu nozološku jedinicu. ulica.Teško je shvatiti šta određuje izbor simptoma fobije. agoraphobia (strah od otvorenog prostora. kod ateroskleroze mozga.. malignih bolesti. zamenu za oca i majku koji su tu ulogu imali kao branioci od takvih težnji i koji su te moralne norme usadili detetu. anemije. Zahtevanje da je neko prati kada je na otvorenom prostoru simbolički znači prisustvo osobe koja je čuva. stalno je na putu.. od nevernosti žene na ulici (ako je reč o ženi bolesniku): nije nepoznato da se prostitutke nazivaju »uličarkama«. koji su prestali posle površne psihoterapije.  da posluži kao ispunjenje nedozvoljenih potisnutih želja istovremeno s kaznom u vidu bola i trpljenja.Kako se vidi. S. M. kao. fobije (phobos. trgova) može imati simboličko značenje i zamenjuje strah od sopstvenih nedozvoljenih impulsa. Danas se smatra da jedan deo neurasteničke slike pripada i depresivnim neurozama i blagim depresijama. Kao neurotički simptom uopšte. U odeljku o poremećajima mišljenja naveli smo nekoliko najčešćih fobija. od reke (potamophobia) itd. učenica III razreda gimnazije. Dobija intenzivan strah od ulice i ne izlazi bez majke. gotovo je uopšte ne viđa. Strah ovde čuva obolelu osobu od nesvesnih težnji koje ona svesno ne želi i protivi im se. Pregledom su utvrđeni tikovi. tireotoksikoze. avijatičar JATa. ima malo vremena za dete.

Pažljivim ispitivanjem mogu se otkriti i drugi simptonii neuroze. »nervozan«. i deteostaje kod kuće. Prisilna neuroza (opsesivnokompulsivna neuroza) Ima za glavne simptome prisilne misli (opsesije) koje naviru u svest uprkos želji te osobe i prisilne radnje (kompulsije). napregnutosti. Takozvana »fobija od škole« ne ispoljava se kao jasno protivljenje odlasku u školu već bolovima u glavi ili stomaku. neprijatnosti. kako se to obično kaže. Depresivni afekt nije tako težak i dubok kao kod depresivne psihoze. prisilno brojanje prozora). Kao prisilna neuroza mogu se ove reakcije shvatiti tek onda kada postoji jaka afektivna napetost i strepnja koje znatno otežavaju sposobnost za rad. kojeg se ne može osloboditi ni čestim pregledima niti izbegavanjem polnih odnosa. koje ne mora u svesti biti doživljeno kao strah.Heurom straha Prikladniji termin za ovu neurozu bio bi neuroza strepnje. određenom afektu. prisilno preskakanje crta na trotoaru. odnose s drugirn osobama i sposobnost vođenja normalnog života. bezuspešno pokušava da ih se oslobodi. bolesnik ipak ne zna njihov uzrok. Depresivna neuroza je česta bolest. kada mora da ponavlja neke radnje bez obzira na to koliko joj izgledaju besmislene. Pacijentu su ove pojave neprijatne. Prisilne misli i prisilne radnje mogu biti prolazna pojava u mnogih normalnih osoba. ili može biti razdražljiv i neraspoložcn. jer je toga i on sam svestan i trpi od njih. a moguća su i samoubistva. zbog kojih odlaženje u školu nije mogućno. Pored toga. . strah. značenje tih radnji može biti jasno (npr. Strepnja je često signal za opasnost koja preti »Egu« od instinkta (»Id«): ako zadovoljenje »Ida« (nagona) nije prihvatljivo za »Ego«. a oseća napetost ako je sprečen da ih izvede. Ovo afektivno stanje često je praćeno i vegetativnim znacima (ubrzano disanje i ubrzan puls. smanjenje aktivnosti. nastaju napetost. povišen krvni pritisak). iako retko. več o stanju napetosti. ali za njihovo izvršenje uvek postoji neodoljiva unutrašnja potreba. Kod depresivne neuroze mogu postojati hipohondrijske ideje. jer ovde nije reč o jasno definisanom strahu. On može da nekontrolisano reaguje na najobičnije svakodnevne ne prilike. strepnja. prisilno pranje ruku kao odbrana od infekcije) ili neobjašnjivo (prisilno dodirivanje. Prisilne radnje često imaju vid rituala. može imati noćnu moru. ponavljanje. Uzaludno je pacijentu objašnjavati nerazložnost njegovih prisilnih radnji i misli. lako može biti svestan ovih neprijatnih osećaja. inače naglašeno kod melanholije. Neuroza straha može nastati i zbog straha od odvajanja mlade zavisne osobe od roditelja. Glavna manifestacija može biti žalost i osećanje bespomoćnosti pri suočenju s nekom preprekom u životu. Bolesnik je svestan da njegova depresivna reakcija nije srazmerna s događajem ni opravdana činjenicama. Pacijent može imati prisilan strah od veneričkih bolesti. ovde ne postoji osećanje krivice.

Zna se da se nasleđuje autosomno dominantno. Jedan bolesnik može imati više depresivnih faza ili više maničkih epizoda. ali se maničke i depresivne faze mogu smenjivati u jednog te istog bolesnika. s intervalima normalnosti ili bez ovih. čija je odlika  promena afekta u smislu ushićenja (manija) ili tuge (depresija) s  promenama mišljenja u skladu s afektom i bez intelektualnog propadanja. Ali nije poznato koji je biohemijski poremećaj koji se nasleđuje.PSIHOZE Psihoze su teža oboljenja od neuroza. Prema nekirn podacima. Manički oblik javlja se uglavnom u mlađih. Među bliskim rođacima bolesnika ima 20x više obolelih nego u prosečnom stanovništvu: Na 1000 stanovnika dolazi 3—4 bolesnika. naročito noradrenalina. Maničkodepresivna psihoza Uzrok ove bolesti nije poznat. Psihotičar živi u svom svetu. nešto je više muških od ženskih (3:2). Manija Ima sasvim suprotnu sliku od depresije. U mozgu nekih bolesnika s depresijom postoji relativan deficit kateholamina. hipotalamusa i endokrinih promena u depresija daje izglede na pozitivne rezultate. . Ispitivanje uzajamnog dejstva centralnih amina. kome pridaje značaj stvarnosti. Drugi biogeni amindopamin ima povoljno dejstvo na agitiranu depresiju. dok dopa povoljno deluje na usporeni oblik depresije. shizofrenije i paranoidnih stanja. U depresivnih bolesnika utvrđena je manja količina metabolita serotonina u likvoru.  povećan impuls za govor i  pojačana motorna aktivnost. kada bolesnik neposredno iz maničke faze uđe u depresivnu a iz ove u maničku (cirkularna psihoza). ne uviđa da je bolestan i retko želi promenu svoga stanja. depresivni je češći u starijih. Utvrđeno je da MAO inhibitori koji povećavaju količinu kateholamina u mozgu stvaraju uzbuđenja i imaju antidepresivno dejstvo. nasleđuju se dominantno vezano za pol (preko hromosoma). One znatnije menjaju ličnost bolesnika i njegov odnos prema svetu i drugim osobama. dok je u euforičnih osoba povećana količina ove supstancije. Ovde ćemo pružiti kratak opis najvažnijih psihoza: maničkodepresivne. dok jedinjenja koja snižavaju ili inaktiviraju centralne amine izazivaju depresiju. Osnovna karakteristika je  periodičnost pojave bolesti. Klasičan je trijas simptoma:  maničko raspoloženje. s nepotpunom penetracijom ili s promenljivom penetracijom.

oboleli miran. motorna aktivnost je usporena i osiromašena.  nema apetita. bolesti. besciljna neprekidna aktivnost. rnenjao devojke. Ako se ne leči. Od pre 10 dana postao sve pokretniji. glavni glumac i duša«. Nekritični su prema svojoj bolesti. Tada je još depresivan. depresija ima najtežu prognozu: samoubistva su česta. Može doći do brojnih dijagnostičkih propusta. kuka. Piše naređenja »svom šoferu« koji večeras treba da ga vozi na aerodrom da bi u Sarajevu priredio »šou nad šouima«. Posle svakog perioda bolesti nastavljao da studira i položio nekoliko ispita.  dubokom bezrazložnom tugom. a obično se dešavaju onda kada bolesnik nije u najdubljoj depresiji. deda po ocu ćutljiv i sumnjičav čovek. kasnije iznenada napustio porodicu i emigrirao u Ameriku. Ranije primeran đak. Depresija (melanholija) Ima suprotne karakteristike: afekt je depresivan (žalostan). U punom zamahu bolesti hiperaktivnost dovodi do iscrpljenosti i nesanice. uznemiren. koje sve čita u toku istog dana. pio alkohol u velikim količinama.  misli su usporene i obično zaokupljene jednom depresivnom sumanutorn idejom bezizglednosti. mišljenje je usporeno. odličan student. psihotičan vid bolesnici su hiperaktivni. smrti. 26 godina. intelekt ne propada. nešto bolje uveče. Pažnja je slaba. Depresivno raspoloženje se odlikuje  osećanjem bespomoćnosti. reditelj. Sada stalno u pokretu. naprotiv. zbog čega se teško daju nagovoriti na lečenje. propasti. Mišljenje je izmenjeno u skladu s afektom: bekstvo ideja. Krajnost je delirantna manija: govor je nerazumljiv. u početku bolesti ili prilikom oporavka. aktivni. a ovo raspoloženje je ponekad »zarazno«. Sobu je iskitio slikama nagih devojaka i parolama. ili je. Hipomanija je lakši oblik manije koji se može neprirnetno razviti u ličnosti koje su i inače poznate kao energične. bujica ideja (izmena prema formi) i sumanute ideje ekspanzivnog karaktera (poremećaji mišljenja prerna sadržaju). nestalna. Pamćenje inače nije oštećeno. U lakšim slučajevima bolesnik izgleda  umoran. i bez lečenja bolesnik može umreti zbog inanicije. nepokretan.Povišeno raspoloženje može se odraziti kao veselost. neprekidno puši. koja je neposredno zamenila maničku. žive mimike. uzdiše. čas hoda. ali je u stanju da donosi i izvrši odluke. na stolu hrpe knjiga. V. euforija (ponekad uzbuđenje i razdražljivost). Otac bio čudnog ponašanja. upadao u konfliktne situacije. za krizu) i tvrdi da je u prošlosti bio grešan: u skladu s afektom sećanje bira samo neprijatne dogadaje iz prošlosti. B. vesele i preduzimljive. razdrijen. u poslednje 3 godine imao dve maničke i jednu depresivnu fazu. jauče). student IV godine mašinskog fakulteta. zažarenih obraza. crne sudbine porodice.  za sve optužuje sebe (za rat. bez snage da učini i najmanji pokret. sklonost šalama.  pati od nesanice.. čas sedi. suviše preduzirnljivi u poslu i seksu. .  najteže se oseća ujutro. na kome će biti »konferansije. Dok bolest ne uzme izrazito.  uznemirenošću (krši ruke.

). ceo svet mi sudi i ne može mi dovoljno presuditi« (nema nikakvog udela u saobraćajnoj nesreći). od pre 20 godina ima hipohondričke ideje. primenjuje se elektrokonvulzivna terapija (elektrošokovi). Depresija (melanholija) leči se imipraminum (tofranil). Shizophrenia Skoro polovina duševnih bolesnika smeštenih u bolnicama su shizofreni bolesnici. nije dostojan ni hleba u bolnici. ali nastaje posle jasnog precipitirajućeg događaja. Depresivna reakcija Ima iste karakteristike kao maničko-depresivna psihoza. zbog stalnog i nepodnošljivog afekta straha od smrti izvrši samoubistvo ako se ne zaštiti. Dok se shizofrenija pujavljuje u stanovništvu u proseku u 0. Oporavio se posle elektrokonvulzivne terapije. U opštem stanovništvu 0. u osoba koje ranije nisu imale depresivnu niti rnaničku fazu (slučajevi sa ranijirn fazama bolesti svrstavaju se u manićkodepresivnu psihozu). Puši mnogo i prebacuje sebi da je nitkov kome deca i duvan plaćaju. 56 godina. Sumanute ideje mogu biti bizarne (nema creva ni srca) i apsurdne (krivi su za sve nesreće čovečanstva. savestan. ubih čoveka ni krivog ni dužnog. kaže da teško pati. Agitirana depresija leči se nozinanom. mada samo kao dopunska metoda. razboleo se iznenada posle srnrti prijatelja koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći. 38 godina. dovodi u opasnost život bolesnika.. kao i melanholija. misle da će voda iz česme poplaviti ceo svet itd. čak i kada odrastu odvojeno. društven. povremeno nema snage ni da se očešlja. Ž. U urgentnim slučajevima. L. Involutivna melanholija Javlja se u involucionom periodu (otprilike između 45.85% slučajeva. ne može da pomeri ruku. odličan i pedantan domaćin. uznemirenoj depresiji). Identični (homozigotni) blizanci.. uzoran roditelj. gladnu »na ovom surovom svetu«. roditelji bolesnika mogli su imati shizofreniju u 5—10% slučajeva. koja. libriumom i valiumom.3 do 1% osoba imalo je bar jednu shizofrenu epizodu u životu. leži. povremeno nesanicu. Psihoterapija ima svoje mesto u lečenju maničkodepresivnih bolesnika. . jadikuje. Po pravilu su to osobe koje nisu imale osobine i crte ciklotimnog karaktera. Sada je u bolnici. Kaže da je porodicu ostavio golu i bosu. plaši se smrti. obično posle gubitka bližnjeg. zaokupljen je samo idejom propasti. braća i sestre u 5—15%. Od znatne je koristi Lithium carbonat. ranije neupadljiv. ne brije se. godine života). ali je bolesnik uznemiren. zemljoradnik. radnik. obole oboje u 65% slučajeva. da mu nema pomoći. i 65. Osnovno raspoloženje je depresivno. ne može da se koncentriše na drugo. kuka. odmahuje rukom i ponavlja: »Sve je svršeno. I ovo je psihoza. Uglavnom sedi. kada je opasnost od samoubistva velika i kada lekovi ne pomažu. tryptizolom (ako nije reč o agitiranoj. M. lečenje Manija se leči preparatima phenothiazina (Chlorpromazin) i butyrophenonima (haloperidol). krivica mu je neizmerna. uzdiše.R. niti su ranije imale maničku ili depresivnu fazu. nije u stanju da otvori kapke.

a potom pada ispod normalnog nivoa. • Jedan drugi tip opisuje se kao »burna ličnost«: čas pokazuju preteranu agresivnost. . zavidljiva. Prodromalna faza bolesti U prodromskoj fazi bolesti mogu dominirati simptomi neuroze. sudbinom sveta. Često se nalazi da su ovi bolesnici u detinjstvu doživeli odbačenost. često nadmenog držanja i pored snažnog osećanja niže vrednosti. ali ta ispitivanja još nisu potvrđena. a ne uzrok bolesti. Ako u ovoj fazi doživi neki stres (češće se to desi i bez njega) onda naglo izbija psihoza u punom zamahu. gubi san i apetit. nađen je i povišen nivo ceruloplazmina. Tako je nađen psihotoksički faktor TARAXEIN. da je sve neobično i čudno). Postoje izvesni dokazi da je nivo serotonina u krvi povišen prvih dana akutne epizode bolesti. povučene u sebe. Ipak se najčešće nalazi da su to bile: • Hladne osobe. da se svet oko njega menja. nenormalan metabolizam glikoze i nedostatak heksokinaze. submisivne. povučene i biraju zabave za koje nije potrebno društvo. Češći je postepen početak bolesti. za neke se ne zna da li su posledica uticaja lekova. ili nekako čudnog držanja u detinjstvu. Porodice bolesnika Proučavanja porodica shizofrenih bolesnika pokazala su poremećene odnose. često sa obilnim hipohondričnim tegobama. Teškoća pri izvođenju zaključaka iz ovih nalaza leži u tome sto se slični podaci dobijaju i u porodicama neshizofrenih psihijatrijskih bolesnika. ili preterano osetljive. poremećaj u odnosu između majke i bolesnika u najranijem detinjstvu. sličan ceruloplazminu. Ne može se govoriti o jedinstvenom tipu ličnosti za one koji će kasnije oboleti od shizofrenije. dijete itd. roditeljima i drugovima. da predstoji neposredna neobjašnjiva opasnost. ali su socijalno teško prilagodljive. • Kao premorbidna ličnost paranoidne shizofrenije opisuje se sumnjičava i nepoverljiva osoba. ali svi ovi nalazi zahtevaju dalje ispitivanje i potvrdu. a poremećeni odnosi mogu biti i posledica. Zbog takvog ponašanja često imaju sukobe s nastavnicima. povišenje odnosa laktata prema piruvatima. U samom početku bolesti rnogu se javiti fenomeni depersonalizacijc i derealizacije (osećaj da sopstveno telo nije stvarno. U školi mogu imati dobar i udličan uspeh. Mnoge od ovih nalaza nisu potvrdili drugi istraživači.Biohemijske promjene – Opisano je više biohemijskih promena u shizofrenih bolesnika. Počinje da se bavi filozofskim i religioznim idejama. čas su naprotiv pokorne. Saopšten je i nalaz antiinsulinskog faktora u krvi i mokraći shizofrenih bolesnika. Premorbidna ličnost shizofreničara Imali su emotivne teškoće i neprilagođenost i pre prvih znakova bolesti. kao i druge psihičke traume. napuštanje i nedostatak ili gubitak ljubavi.

 afekt ne odgovara situaciji niti sadržini misli. o mišljenje može biti inkoherentno. • afekt je obično površan. nepredvidljivo ili impulsivno.  opažanje javljaju se halucinacije. raspoloženje ne nalazi odziva u drugima i emocije drugih ne dotiču se bolesnika. s oštećenim ili ugašenim uvidom u sopstveno stanje. često pod uticajem sumanutih ideja ili halucinacija.Opšte karakteristike shizofrenije Opšte karakteristike shizofrenije su: • povlačenje iz okoline. katatona pomama stanje iznenadne jarosti i agresije. schizophrenia paranoides. drugi »čitaju« njegove ili »upravljaju« njima. da li je dete ili odrastao (depersonalizacija). Prema prevazi simptoma. schizophrenia catatonica i 4. prazan. 3. Često se dugo zagleda u ogledalo i pri tom se smeška (»fenomen ogledala«). čudno. o sumanute ideje bizarnog sadržaja (neko mu stavlja misli u glavu ili mu ih oduzima). • ne zna da li je muško ili žensko. • gubitak kontakta i odnosa sa drugim osobama (autizam). ređe optičke. shizofrenija može imati jedan od sledeća 4 oblika: 1. Klinička slika bolesti Razlikuje se od bolesnika do bolesnika i dijagnoza se ne može postaviti samo na osnovu nekih simptoma već nalazom celovite slike koju pacijent pruža u svojoj bolesti.  poremećaji mišljenja. koja su nesrazmerna sa situacijom ili draži: blag ukor ili neka manje važna zabrana može biti uzrok napada besa i agresije. koji imaju specifične osobine:  čest je blok (prekid) misli. • izvesna hladnoća i emotivna udaljenost. može postojati plitkost afekta ili ravnodušnost. raspoloženje je neočekivano promenljivo.  hronični slučajevi pokazuju psihičko propadanje — demenciju (ovo propadanje je brže kada se bolesnik prepusti samom sebi. najčešće akustičke. • granice sopstvenog ja kao da su izbrisane: on »čita« tuđe misli.  ponašanje je neobično. bez topline i razumevanja. . hebephrenia. 2. jednostavna shizofrenija (schizophrenia simplex). samoubistva ili ubistva čak i najbližih. bez radne terapije i psihoterapije). Postoje brojni mešoviti i atipični slučajevi. o neologizmi (stvaranje novih reči). Glavne karakteristike shizofrenije su:  povlačenje iz realnog sveta u svet fantazije. a ponekad u istog pacijenta oboljenje može u razno vreme pokazivati drukčiji oblik. katatoni stupor predstavlja krajnji stepen povlačenja bolesnika. o mišljenje može biti autističko. »oduzimaju« mu misli ili »namiću« svoje. • burna reagovanja.

Ovi bolesnici mogu iznenadno preći u stanje katatonog uzbuđenja i agresije. um. slušne ili optičke halucinacije. ukoliko se jave. prolazne su. Oboleli se često o bezrazložno kikoću ili smeše. Sumnja da ga prate. Cesto grimasira. Pri svemu ovom ne postoji utisak da trpi. Postoje znaci propadanja inteligencije. sa o slabljenjem interesovanja. ideje odnosa. o osiromašenjem sadržaja mišljenja. o gubljenjem afekta. pomoću. tonos — grč. Obično je reč o mladim osobama koje su pre početka bolesti mogle biti i veoma inteligentne i vredne. Bolestan od 16. fleksibilitas cerea.schizophrenia simplex . obično naglo. elektrotehničar. Javlja se u dva oblika: kao katatoni stupor ili kao katatona pomama. S. ne izlazi iz sobe. dugo se posmatra u ogledalu da bi utvrdio promene na sebi. Stanje stupora može se privremeno prekinuti intravenskim davanjem barbiturata s kratkim dejstvom. poremećaje volje i delatnosti). počeo da ruši zid u stanu da bi izvadio mašinu koja ga uništava. stereotipije. ispod. Retke su sumanute ideje. Vremenom bolesnik propada intelektualno i socijalno. ima se utisak da ima još bolesnih rođaka ali se to prikriva. tonus) ima za jezgro kliničke slike katatone poremećaje (v.prosta shizofrenia Počinje postepeno. površan. phen — grč. Pre dve godinc počeo ponovo da se povlači. 30 godina. kao što je to negativizam. hebefrenija (hebe — grč. o neradom. neobičan stav (katalepsija) i grimasiranje. o povlačenjem od društva. što posredno pokazuje da je i stanje stupora posledica razdraženja centralnog nervnog sistema. stric boluje od shizofrenije. Javlja se u mlađih osoba. čitaju mu misli. o skloni su fantazijama i sumanutim idejama koje nisu razrađene i organizovane u sistem. emotivni odgovor je plitak. godine. ravnodušan je i neuviđavan za svoje stanje. introvertovani su. Vremenom ličnost regredira do stanja vegetacije. i ovo propadanje najdublje je od propadanja u svih drugih oblika shizofrenije. o bolesnici teško uspostavljaju kontakt s drugim osobama. pokazivao suicidne namere. mutizam. manirizam. napetost. sa. . duh) Gotovo svi simptomi shizofrenije. oslobođen vojne obaveze.. S. eholalija i ehopraksija. pubertet. katatona shizofrenija (kata — grc. halucinacije. Katatoni stupor (stuporna katatonija) pokazuje znake opšte inhibicije. mladost. o mogu imati stanja uzbuđenosti. gotovo neprimetno.

Spoljne draži ne utiču na ponašanje ovih bolesnika. ehopraksija. prisilne misli i radnje.Katatona pomama odlikuje se psihomotornom agitiranošću i razdraženjem. česte su i halucinacije i o poremćaji afekta. manirizarn. Liječenje Leči se lekovima (Chlorpromazin. besciljno. Prognoza shizofrenije Gora u mladih bolesnika nego u starijih. paranoidna shizofrenija Čsto počinje u kasnijim godinama. naročito u vreme letnjih žega. koje čine srž sumanutog sistema. o Pored ovoga. hodati bez prestanka i sna. poboljšanje u 35%. PSEUDONEUROTIČNA SHIZOFRENIJA ima simptome koji se vide u neuroza: fobije. Teži su slučajevi s postepenim razvojem i hebefrenija. hiperpireksije i smrti za nekoliko dana. pažljivo ispitivanje mišljenja ovih bolesnika i njihovo bizarno ponašanje otkriva poremećaje koji se vide u shizofrenije. Povremcno se mogu javiti i epizode s jasnom kliničkom slikom shizofrenije. One mogu imati organizovan pseudologičan kvalitet. Najistaknutiji su znaci o ideje proganjanja. Ovo stanje zahteva hitno lečenje jer bolesnik može doći u stanje krajnje iscrpljenosti. Psihoterapija ima značaja naročito kada se bolesnik oporavi. GRANIČNI OBLICI mogu pokazati znake psihoze ili neobično ponašanje samo povremeno kada su izloženi stresu. ali se istovremeno nalazi i udaljavanje od realnosti i autizam (povlačenje u sebe). Međutim. Spontano izlečenje dešava se u 5°/o slučajeva. kada se prava priroda bolesti otkriva. ređe elektrokonvulzivnom terapijom. Lečenjem se ove cifre povećavaju na 30 do 60%. Danas je retka jer elektrokonvulzivno lečenje i neuroleptici omogućuju bolesniku da preživi. perphenazin). grimasiranje. impulsivno i nepredvidIjivo: može besciljno trčati uokolo. histerične reakcije i napade. kao prevencija ponovnog zamaha bolesti. . katalepsija). koje je stereotipno. trifluoperazin. odbija hranu i pokazuje i ostale katatone fenomene (eholalija. Ostali oblici shizofrenije SHIZOAFEKTIVNI OBLIK po poremećajima afektivne sfere podseća na euforiju manije ili na tugu depreije. Afektivno stanje nije »zarazno« prelazno kao veselost u manije. Smrtna (perniciozna) katatonija je stanje krajnje uzbuđcnosti koje je dovodilo do iscrpljenosti. autizarn i ambivalencija. ili može povrediti ili uništiti sebe ili druge. u kasnijem stadijumu bolesti sumanuti sistem se fragmentira.

42 godine. pomisli: »Što se tu baš namestio!« Paranoidna stanja uopšte su češća među ženskim osobama. koje je u početku prikrivao. P. afekt je osiromašen. dalje nije produžio. paranoidna osoba upotrebljava psihološke mehanizme negacije i projekcije. veći je broj oboljenja među samcima i doseljenicima. Paranoidna ličnost može ostati neokrnjena i relativno neupadljiva celog života. paranoidni pacijent ne dozvoljava svojim neprijateljskim osećanjima prema nekoj osobi da uzmu maha.P. optičke i taktilne halucinacije.. on je prvi Jugosloven koji je leteo na mesec. i često je vrlo teško otkriti ove poremećaje mišljenja iako njihovo neobično ponašanje ukazuje na to da one postoje. Blagi oblici paranoidnog mišljenja postoje ponekad u svakoga. u detinjstvu pomčen. Pamćenje i pažnja očuvani. Bolesnici mogu biti vrlo tajanstveni u odnosu na svoje stavove sumnjanja i sumanute ideje. oseća neprijateljstvo prema njemu. rešio je sudbinu čovečanstva u I i II svetskom ratu. voleo da čita bajke. postoje i drugi poremećaji mišljenja. ali su ove bizarne. Smeška se prazno i »luckasto« dok govori o »ubijanju« i o tome kako ga žena vara i tuče. ličnost je znatno oštećena. u ranijem tekstu) može imati sumanute ideje. Razboleo se pre 4 godine: povlačio se sve više. Ima obilje sumanutih ideja koje ne čine celinu: Japanci su ga stavili na listu zbog bombardovanja Hirošime. dinamizme koji su normalna komponenta svačije odbrane kada su u psihološkom konfliktu. Danas se izraz »paranoidan« upotrebljava za sva stanja koja sadrže ideje proganjanja različitog stepena. izuzev što pokazuje izvesnu krutost i sumnjičavost prema drugima. idejama veličine. Prema psihodinamskom shvatanju. ali paranoidna osoba upotrebljava te mehanizme u jačem stepenu i upornije. itd. osetljivost na kritiku. žena ga stalno vara sa šoferima koji prođu pored kuće i sa desetogodišnjim dečacima. Paranoidna stanja Izraz »paranoia« upotrebljavan je i pre Hippocratesa sa značenjem »ludilo«. ne on. osrednji đak u osnovnoj školi. počev od sumnjanja pa do psihoza sa čvrstim i sistematizovanim idejama proganjanja. Freud je pripisivao pojavu paranoidnih ideja homoseksualnim impulsima. Prilikom sadašnje hospitalizacije daje podatke o slušnim i taktilnim halucinacijama koje smatra »božjim blagoslovom«. idejama odnosa (kada smatra da se svi spoljašnji događaji odnose na njega). Jednostavnije rečeno.. Paranoidne psihoze imaju kao istaknut znak sumanute ideje odnosa. a postoje i halucinacije. svuda gde postoji neka vrsta izolovanosti. imao slušne. Tako paranoidna shizofrenija (v. a to može biti i zbog gluvoće ili nekog telesnog nedostatka što stvara pogodno tle za nastanak oboIjenja. moler. Ubio je hiljade ljudi. žena ga udara sekirom itd. on ih negira i projektuje ih na tu osobu i tada oseća da ta osoba. ali inače ne dolazi do pogoršanja bolesti u toku života. Normalna je sklonost kriviti drugoga za svoj neuspeh ili grešku: kada čovek nagazi nekoga. . ponekad imaju neprijateljsko držanje.

a zbog halucinacija ni u paranoju. tužaka. Ne postoje halucinacije. TOKSIČKE I ORGANSKE PSIHOZE (hašiš. sa sumanutim idejama i halucinacijama.  paranoia querulatoria. pretežno u žena. kao da se sve odnosi na njega i protiv njega. zbog koje se ne može uvrstiti u shizofreniju. sa bolesnim tumačenjem tuđih gestova. Teška depresija može imati paranoidne elernente. sa sumanutim idejama proganjanja. parniči se.PARAPHRENIA je oboljenje koje nastaje u involucionom periodu. fasada ličnosti ostaje očuvana. ali s očuvanom fasadom ličnosti. kada bolesnik neprestano dokazuje svoja prava. reči. obraća se svim instancijama. Van ovih sumanutih sistema bolesnik se može ponašati normalno. senilna demencija.  interpretaciona paranoja. Opisana su tri tipa paranoje:  paranoia persecutoria. alkoholičarska halucinoza) mogu dati paranoidnu reakciju. Odlikuje se sumanutirn idejama veličine i proganjanja koje čine čvrst i nepromenljiv sistern. može delovati prilično integrisano. pokreta. . Klasična paranoja KOJU JE OPISAO Kraepelin Veoma je retko oboljenje. psihomotorna epilepsija. amfetamin. vodi procese.

ili je afekt tup. a u težim slučajevirna i neadekvatan. Odnos prema okolini. rekolekcija. ali je zadržavanje — retencija oštećena: nije u stanju da se nešto kasnije seti zadatog materijala iako ga je neposredno ponovio. U nekih bolesnika  registrovanje može biti očuvano (u stanju je da neposredno ponovi reči ili brojeve za koje mu je rečeno da ih upamti). njegove sve tri funkcije — registrovanje. Pamćenje. Afekt može biti oštećen bilo kao preterano emotivno reagovanje (labilnost). Ako se radi o lakšim promenama. žarišne. ne daju samo difuzne lezije mozga ovaj sindrom. rekognicija) može biti oštećeno iako je bolesnik u stanju da nov materijal upamti posle ponavljanja (re1ativno očuvana registracija i retencija). Organske psihičke promene mogu biti akutne (promene su obično prolazne) i hronične. bolesnik je u stanju da se snalazi u realnom svetu. kao npr. plitak. u svakodnevnom govoru nazivamo orijentacijom.  pamćenja. Bez obzira na vrstu lezije i na njenu težinu organska oštećenja mozga daju  poremećaje orijentacije. svom sopstvenom identitetu i identitetu drugih. zadržavanje i reprodukcija — oštećene su u težim slučajevima.  inteligencije i  afekta. apscesi. sposobnost učenja i rešavanja zadataka. U lakšim oštećenjima poremećaji pamćenja su ograničeni.  Sećanje davno upamćenih informacija (reprodukcija. Inteligencija i njene različite funkcije takođe mogu biti oštećene: shvatanje. proces koji je u tesnoj vezi s opažanjem. Ona je izraz stanja svesti. računanje i fond znanja. rasuđivanje i donošenje suda i zaključaka. njen korelat i služi za njeno ispitivanje. razumevanje govora. DELIRIJUM Delirijum je psihički poremećaj koji ima sledeće karakteristike: . koje najčešće ostavIjaju trajne i ireverzibilne promene.ORGANSKI PSIHIČKI SINDROMI Psihička promjena koja je izazvana oštećenjem moždanog tkiva bilo koje vrste. Ove dve poslednje nabrojane funkcije obavljaju se uz učešće prostranih delova mozga. ponekad i bez neuroloških znakova žarišnih oštećenja. u težim slučajevima on nije sposoban da reaguje ni na najobičnije zahteve i situacije svakodnevnog života. U ovom poslednjem slučaju radi se o psihozi. Orijentacija i svest vrlo često su oštećeni u ovim slučajevima. mogu dati organski psihički sindrom. Međutim. intrakranijalni tumori. Ni sva akutna oboljenja ne daju reverzibilne. subduralni hematom i druga oboIjenja. zbog čega su i najvulnerabilnije i među prvima oštećene. kao što ni sva hronična oboljenja mozga ne stvaraju ireverzibilne promene. pažnjom i pamćenjem.

halucinogenih droga (v. novosti od 28. neprepoznavanjem najbližih. počev od lakog pomućenja pa do sopora. Delirijum je ovde posledica potresa mozga. razumevanje situacije. uzimanja beladone (čak i terapijske doze ove droge mogu dati delirantna stanja s neinirom i optičkim halucinacijama. ponekad mogu biti praćena delirijumom: nemirom. Ne sećam se nićega: ni kako sam ustao. panika. o čemu svedoči sledeća vest iz novina (V. Toksikomanije). Ovo stanje izmenjene svesti posle traume glave zove se traumatska psihoza. febrilna oboljenja i traume. Posle teže traume period izmenjene svesti može trajati nekoliko časova ili dana. poremećaj orijentacije. strahom. oštećeno pamćenje. shvatanje. Uzroci delirijuma su brojni:    intoksikacijc (egzogene i endogene). Trajne psihičke promene sa znacima demencije postoje kod teških povreda mozga. nerazumno. parijetalnim režnjevima (senzitivna kora). ni kada sam prišao dok se proglašavao pobednik«. limbičkom sistemu. Nekoliko časova posle meča P. Anatomske promene koje su odgovorne za delirijum verovatno su lokalizovane u moždanom stablu (retikularna supstancija).. zbog uremije. izmenjeno afektivno stanje koje odgovara halucinacijama. To je traumatska encefalopatija. — rekao narn je P. halucinacijama.). naročito u dece). »Po sle dva teška nokdauna u meču sa Kariljom naš bokser M. ili delovanje kao u snu. VIII 1974.    kvantitativne izmene svesti različitog stepena. napadi besa. ponekad i nasilno ponašanje. One nastaju u saobraćajnim nezgodama ili u sportu. doživeo je potpunu amneziju. slično automatu (»automatizam«). naročito u dece koja imaju groznicu. P. U hroničnih alkoholičara tipičnu delirantnu sliku pruža delirium tremens. uviđavnost. se sasvim oporavio i sada je dobro raspoložen. ponekad prođu sedmice i meseci pre nego što dođe do potpunog oporavka. porfirije. god. — Zaista se ničeg ne sećam. . Psihička slika je delirijum. neskladno. dijabetesa. Potres mozga je čest u boksera. Traume glave Verovatno najčešći uzrok delirantnog pomućenja svesti. iluzijama i sumanutim sadržajima mišljenja — strah. — ovo je prvi put da mi se tako nešto desi. Febrilna oboljenja Sa temperaturom preko 40°C. ni lika Karilje. Intoksikacije nastaju Usled velikih doza alkohola. a mogu postojati i znaci demencije. oboljenja jetre.

a kasnije i elementarniji osnovi društvenog ophođenja. stvaranja i imaginacije. donošenja suda i procene. senilne demencije i drugih. Najpre biva oštećeno sećanje za najnovije događaje. dogmatični. Bolesnik zaluta. a zatim se ne snalazi u kući i poznatoj okolini. pre svega intelektualnih. Razumevanje pročitanog teksta (ne aleksija. dok nedostatak ili rani gubitak inteligencije (pre nego što se ona u deteta razvila) zove se mentalna retardacija ili oligofrenija. kasnije i poznatih situacija postaje otežano. Ove promene su u početku diskretne i primete ih tek najbliži rođaci. Pamćenje može postepeno slabiti. Sa starenjem sećanje se ograničava na mali broj anegdota i ova sećanja doprinose stvaranju pravila sadašnjeg života koja su zasnovana na ranijim iskustvima. godine (ne uvek). može biti očuvano i u teškoj demenciji. jer sposobnost čitanja nije ovde u pitanju). uglađenost. Zbog toga stari postaju kruti. da održava ličnu higijenu. shvatanje novih. povreda mozga u boksera. hroničnog alkoholizma. a starim ljudima je preko potreba da osete da su potrebni i korisni pa se prihvataju rada — čuvanja unučadi i kuhanja. Crte iz mladosti produbljuju se: ranije sumnjičava osoba postaje nepoverljiva. Ovome doprinosi i društvena izolacija penzionera. štedljivost iz mladih dana pretvara se u škrtost. i korišćenje i jednog i drugog u rešavanju problema. ali ne ona sposobnost sećanja već pre sposobnost integracije novog sećanja sa sećanjem starog materijala. . Kako smo u poglavlju o inteligenciji videli. arterioskleroze rnozga. konzervativni i nedostupni razlozima. gubitak sposobnosti koje su postojale. davne događaje. koje rodbina u »potrošačkoj civilizacijia zanemaruje i smatra ih smetnjom.DEMENCIJE Demencija je gubitak najviših psihičkih funkcija. Osobine ličnosti postepeno se menjaju: najpre stradaju njegovo naučeno ponašanje. Ovde ćemo se zadržati na senilnoj i arteriosklerotičkoj demenciji. finiji maniri.    Demencije se viđaju kod velikog broja oboljenja: progresivne paralize.  Prvo se primećuje da je smanjena sposobnost apstraktnog mišljenja. Sposobnost evociranja počinje da opada tek posle 80. stare osobe mogu se bolje sećati davnih događaja. Sećanje za najstarije. ovo je stečeni gubitak intelektualnih sposobnosti. retrospekciju i prosuđivanje o rezultatima života. Pamćenje takođe trpi. Štaviše. prijatelji ili saradnici. Senilna Demencija Normalno starenje zahvata emotivnu i intelektualnu sferu psihičkog života i razlikuje se od osobe do osobe. i u daljem napredovanju demencije bolesnik nije više sposoban da se brine o sebi. Prestanak s radom stvara još više mogućnosti za samoposmatranje. a to je najviše u starih oštećeno. kasnije i reprodukcija starijeg upamćenog materijala. da se oblači i sam hrani.

Patološkoanatomske promene smatraju se identičnim s promenama u presenilnoj (Alzheimerovoj) bolesti: atrofija mozga. dugmad. Mogu odlutati od kuće. Polovina ovih bolesnika pokazuje postepeno intelektualno propadanje. teškoće u sporazumevanju i teškoće u upamćivanju.Senilna demencija počinje kasno. ali je intelektualno propadanje uvek prisutno i istaknuto. kose) postoje i poremećaji hoda i govora. manji broj ganglijskih ćelija. depresivne ili čak shizofrene psihoze. Uopšte uzevši. Teško se diferencira od senilne demencije i Pickove i Alzheimerove bolesti. kasnije počinju da skupijaju nepotrebne predmete (stare kutije. onda je dijagnoza arterioskleroze verovatnija. moria (i frontalni tumori sa sporim razvojem mogu ostati »nemi«). Arteriosklerozna demencija Počinje ranije. Ne može se reći da je psihička slika bolesnika s intrakranijalnim tumorom karakteristična. ponekad se može videti sklonost šalama (često neduhovitim. Kada je reč o froritalnom tumoru. naročito u čeonim režnjevima. a u ovoj izlapelosti mogu izazvati požar. Česta je depresija. Ovde ćemo se zadržati samo na psihičkoj slici. novine). Gotovo je dvaput češća u žena. a nasleđe verovatno igra izvesnu nlogu. Bolesnici zaturaju i zaboravIjaju stvari. Oštećenje pamćenja nije globalno u arterioskleroznoj demenciji kao što se to viđa u senilnoj. ali ona ima sve osobine tzv. krijući ih ispod kreveta ili jastuka. aiektivna nestabilnost. U ovoj prethodnoj demencija je lakunarna (v. koje osim toga odudaraju od izgleda teškog bolesnika) — tzv. Početne promene mogu biti pojačana egocentričnost. često imaju burna reagovanja. a fizičko i psihičko propadanje može trajati od 1 do 10 godine. upadljive su mikroskopske promene: veći broj plaques seniles u kori i bazalnim ganglijama. prvi su više fizički aktivni od potonjih. Gubitak moralnih kočnica i seksualni prestupi češći su u bolesnika sa senilnom demencijom. retko pre 65. psihičko propadanje nije tako duboko u arteriosklerozne demencije kao u senilne. ostali mogu pokazivati slike paranoidne. ali se može opažati razdražljivost ili afektivna labilnost. Bolesnici s arteriosklerozom mozga često se žale na nesvestice i glavobolje. Uzroci nisu poznati. Ranije psihičke crte nastranosti sada se pojačavaju. Poremećaji inteligencije) i promenljiva je. godine života. Pored telesnih znakova duboke starosti (promene kože. TUMORI MOZGA Klinička slika tumora mozga opisana je u Neurologiji. sužavanje girusa i proširenje sulkusa. Od psihičkih promena u pacijenata s intrakranijalnim tumorom najistakuutije su promene ličnosti u smiski pojačavanja premorbidnih crta. Ako se neurološkim pregledom otkriju neurološki žarišni znaci koji govore za oštećenje mozga. mišića. organskog tipa reagovanja: smanjeno . Intelektualne funkcije takođe mogu da propadaju.

Mentalnu retardaciju (mentalnu subnormalnost. Izgleda da psihičke promene nisu zavisne od mesta tumora. kongenitalnog ili nastalog u prvim godinama života (dakle u vreme kada se inteligencija još razvija). a od kategorije može zavisiti i pomoć koja mu se pruža (specijalni dom ili ustanova u kojoj može sticati neka znanja). Prema podeli koja za osnov uzima količnik inteligencije dobijen na testovima inteligencije. dok se one sa nižim količnikom ubrajaju u grupu subnormalne inteligencije. Pre svega. osiin nešto o ličnoj čistoći. Sami testovi standardizovani su prema deci iz gradske sredine i pretežno jednog socijalnog kruga. Ovakvom stavu definisanja mentalne retardacije na osnovu psiholoških testova mogu se staviti zamerke. ne moraju imati istu stopu razvoja. pa. čiji se nosioci ne mogu podučavati ni najjednostavnijim poslovima. prema tome. ne može se reći da su sva deca u istoj situaciji u odnosu na razvoj. oligofrenije) možemo definisati kao stanje zaustavljenog ili usporenog psihičkog razvoja. oni predstavljaju statistički prosek koji ne mora biti značajan za određenu individuu koju testiramo. . Psihičke promene viđaju se ne samo kod supratentorijalnih već i kod infratentorijalnih tumora. — umerena retardacija (odgovara grupi lakših imbecila i težih debila). koja dozvoljava obučavanje za jednostavne procese rada i proizvodnje i za staranje o ličnoj higijeni. Na rezultate testova utiče emotivno stanje ispitanika. Zbog ovakve kategorizacije dete sa QI od 51 ulazi u istu grupu sa detetom koje ima QI 70. promenljivost afekta. oštećeno pamćenje.Zbog toga se danas deca kategorišu prema celokupnim njihovim sposohnostima (ne samo prema inteligenciji) u tri grupe mentalne retardacije: — teška retardacija (odgovara prihližno grupi idiota i najtežih imbecila). postoje sledeće grupe mentalne subnormalnosti: IQ 0—20 21—50 51—70 71—80 81—90 idioti imbecili debili tupi granični slučajevi Postoje i druge podele koje se unekoliko razlikuju u brojkama količnika inteligencije pojedinih podgrupa. MENTALNA RETARDACIJA U poglavlju o inteligenciji vidjeli smo da osobe prosečne inteligencije imaju kvocijent između 90 i 110.rasuđivanje. Najzad. Intelektualne funkcije takvih osoba su na nižem nivou nego što bi se to očekivalo za njihov uzrast. ovakva klasifikacija izražena brojkama može prema rezultatima na testovima inteligencije svrstati dete u višu ili nižu kategoriju iako ono prema celokupnim sposobnostima može biti bolje od onih sa višim rezultatom testiranja ili gore od onih s nižim rezultatom.

koji se mogu opismeniti i školovati u specijalnim školama. Etiologija. igra »tašitaši« itd. .— lakša mentalna retardacija (srednji i lakši debili i tupi). KLINEFELTEROV SINDROM (umesto dva polna hromosoma postoje tri: XXY Postoje i mentalne retardacije koje se nasleđuju prema Mendelovirn zakonima nasleđa. dominantno. sedi bez oslonca. danas poznajemo velik broj etioloških faktora. prema raznim podacima. Ovde ćemo uporedo s opisom etiologije pojedinih vrsta mentalne retardacije dati i njihovu kliničku sliku. Učestalost Smatra se. Postoji i varijanta u kojoj se jedan deo jednog hromosoma grupe 21 prebacio na jedan hromosom grupe D. Oni se koriste za ocenu sposobnosti veće dece.5— —3% psihički zaostalih osoba. „ „ 10. „ „ 12. koliko ih imaju ćelije normalnih osoba. Kada su u pitanju manja deca.5°/o stanovnistva ima mentalnu retardaciju. koristimo se ocenjivanjem razvojne zrelosti deteta 1. godine. Iz primera se vidi da su sposobnosti koje se ovako ispituju delom motorne (može se desiti da dete normalne inteligencije sa cerebralnom paralizom ili mišićnom distrofijom da slabe rczultate) a delom psihičke sposobnosti. da u stanovništvu ima 0. kaže »tata«. Njihov izgled je karakterističan: otuda i naziv »mongoloidan« (inače nema nikakve veze s Mongolima). ređe je nešto viši. mesec života 2. Mi smo za Beograd našli da 0. Uzroci mentalne retardacije mnogobrojni su. oni ipak igraju značajnu (ali ne jedinu) ulogu u ocenjivanju stcpena rnentalne retardacije. kasnije se mogu osposobiti u specijalnim radionicama za polukvalifikovane ili kvalifikovane radnike. drži glavu kad je uspravljeno. trisomija 21. smeje se drugoj osobi. „ „ 7. Pored navedenih zamerki testovinia inteligencije. Ovo su samo neki uzorci iz velikog broja ovih testova koji se primenjuju na deci do 3. „ „ dete prati očima. njihov količnik kreće se izmeđa 30 i 50.»mama«. Genetski uzrokovani slučajevi mentalne retardacije Mogu se podeliti u dve grupe: u one koje su posledica anomalija hromosoma i grupu čiji uzrok leži u poremećajima gena. DOWNOV SINDROM (»MONGOLOIDNA OLIGOFRENIJA«) posledica je poremećaja broja hromosoma: umesto 46 hromosoma. ipak još uvek ne znamo etiologiju za veliki postotak slučajeva. TURNEROV SINDROM (umesto dva polna hromosoma. postoji samo jedan. ovde postoji jedan prekobrojan i ima ih ukupno 47. i to X). Ova deca imnaju usporen razvoj. okreće se ka glasu podiže se da stoji. „ „ 3. reaguje na zvuk. hoda. recesivno ili vezano za pol. vokalizuje.

tuberkulozni ili izazvan drugim mikroorganizmima. Meningitis. Postoje mentalna retardacija. hyperuricaemia. a zatim zaostaje u rastenju. TUBEROZNA SKLEROZA (EPILOIA) ima karakterističnu ospu na licu od adenoma (adenoma sebaceum) leptirastog rasporeda na nosu i obrazirna. uvećana slezina i jetra. Oko jedan slučaj iavlja se na 23. usne. KRETINIZAM nastaje zbog nedovoljnog lučenja tireoideje. Negenetički uzroci mentalne retardacije INFEKCIJE – TORCH su uzrok velikog broja slučajeva mentalne retardacije. kratki ekstremiteti). mali rast. priraslice . glava karakterističnog izgleda (sedlast nos. Postoje i drugi oblici lipidoza. WILSONOVA BOLEST (HEPATOLENTIKULARNA DEGENERACIJA) recesivno je nasledan poremećaj metabolizma bakra koji stvara karakterističan obojen prsten na korneji. galactosaemia. Reč je o poremećaju metabolizma mukopolisaharida. Dete se razvija norrnalno do 6.000—30. epilepsijom. Psihička zaostalost je teškog stepena. kratak vrat. GARGOJLIZAM se nasleđuje recesivno. Nasleđuje se recesivno. nedovoljnom pigmentacijorn kose i kože i.  FENILKETONURIJA. često irnaju epilepsiju. ponekad. stomak ispupčen. Encefalitis virusnog porekla koji dete preboli rano daje teske posledice s mentalnom retardacijom. izazivajući težak encefalomijelitis s kasnijim mikrocefalusom ili hidrocefalusom. glava je mala u odnosu na lice. NASLEDNI POREMEĆAJI METABOLIZMA LIPIDA daju nekoliko oboljenja. NEKE VRSTE HIDROCEFALUSA nasleđuju se recesivno vezano za pol. ili 3. argininosuccinuria. Toksoplazmoza majke može inficirati plod intrauterino ili za vreme porođaja. što je posledica poremećaja više enzima. a psihička zaostalost je stepena imbecila.     Ovde je reč o poremećaju metabolizma fenilalanina. Rubeola koju preboli majka za vreme trudnoće može dati mikrocefalus s poremećajima na očima deteta. Brojni drugi poremećaji metabolizma mogu biti uzrok mentalne retardacije: homocystinuria. koja počinje u prvoj godini. gubi vid.000 porođaja. dete psihički pro pada. Detaljnije je opisana u Neurologiji. čestu epilepsiju. godini. koji počinju kasnije. na retini se vidi u predelu makule zona svetlocrvene boje. zbog čega dolazi do nagomilavanja likvora i uvećanja obima glave. meseca. napadima i teškom retardacijom.NASLEDNA MIKROCEFALIJA (nasleđuje se recesivno) daje težu psihičku zaostalost. posledica urođenih poremećaja metabolizma. Izgleda da postoje najmanje tri genetička poremećaja koji su uzrok ove kliničke slike. debljajn kapci. koža je suvlja. pigmentacije kože i psihičku zaostalost. a odlikuje se pojavom slaboumnosti stepena imbecilnosti. horioretinitisom. Ovde je akvedukt zatvoren. nefrogeni dijabetes insipidus i brojni drugi poremećaji. može izazvati oštećenje kore mozga. ispupčen trbuh. ima epileptičke napade i umire u 2. postaje apatično. jezik se uvećava. Tu se ubraja TaySachsova bolest. histidinaemia. nozdrve.

naročito izolacija koja dugo traje. votka. Alkohol koji se upotrebljava za piće dobija se fermentacijorn i vrenjem šećera. . u vinu 10—12%.ineninga koje zatvaraju prolaze likvora i dovode do hidrocefalusa. Pregovori i sklapanje poslova. Za piće se upotrebljava samo etilalkohol (ethanol). Ako svojom kalorijskom vrednosti potpuno zameni hranu. alkohol ne izaziva teške posledice. svadba ili bilo kakav prijem bez alkohola. Dobri su i rezultati lečenja kretinizma tireoidnim hormonorn. rnože igrati ulogu u stvaranju oligofrenije. može se sprečiti razvoj oligofrenije dijetom bez fenilalanina (hrana bez belančevina). Hemijski sastav alkohola veoma je jednostavan. a u najtežim slučajevima negom. preeklamptičke toksemije majke. belančevina i minerala. Gotovo se ne može zamisliti nijedna proslava. Svaka vrsta alkoholnog pića dobija se iz određenog izvora šećera: pivo iz ječma. mada je izvor eneigije: gram čistog alkohola daje 7 kalorija. pića sadrže i materije koje imaju boju i ukus. dok jaka pića (viski. Deci se može pomoći i specijalnim školovanjem i podučavanjem. u oba slučaja pored neuroloških simptorna postoji i psihička zaostalost. Do oštećenja dovode i Rh-inkompatibilnost i težak icterus neonatorum koji oštećuje mozak deteta. zatim zbog anomalije placente. Tako tretirana deca razvijaju se normalno. pravilno provođenje porođaja. Ali. encephalitis) itd. Nastala slaboumnost ne može se lečiti medikamentima. koja izazivaju neurološke znake i psihičku zaustalost različitog stepena. rum. i loši uslovi razvoja. naročito nedostatak vitamina grupe B. POTHRANJENOST. ne i od drugih sastojaka. Ali tako isto započinje svoj put i onaj ko će kasnije postati alkoholičar. To je prihvaćeno kao nešto tako prirodno da se nenorrnalnim smatra upravo onaj ko u takvim prilikama ne pije. vodonik i kiseonik. Anoksija ploda može nastali kod nedonoščeta. nastaće teška posledica pothranjenosti i nedostatka vitamina. opasnost od alkohola velika je upravo zbog njegove rasprostranjene upotrebe i zbog potcenjivanja opasnosti koju on nosi. Metilalkohol je i u ma]im količinama vrlo otrovan. Ne zarncra se i ostaje nezapaženo kad neko popije čašicu. POROĐAJNE TRAUME mogu prouzrokovati krvarenje ili oštećenje zbog asfiksije koja ih prati. položen ispit i svaki i najmanji uspeh proslavlja se uz alkohol. nesreća je u tome što neki Ijudi nisu u stanju da ga uzimaju samo u umerenirn količinama. zbog čega se ova ponekad i piju razblažena. jaka pića dobijaju se destilacijom alkoholnih pića. ALKOHOLIZAM Uzet u malim količinama. S druge strane. U pivu ima oko 4%. upotreba alkohola je vrlo rasprostranjena. Dej stvo alkoholnog pića zavisi samo od količinc alkohola u njemu. Osim alkohola i vode. Alkohol ne može zameniti hranu jcr nema vitamina. mogu usporiti ili sprečiti razvoj deteta. pa i koju više. vino iz grožđanog soka. Žestoka. Ali. Lečenje U nekim slučajevima može se delovati prevcntivno: čuvanje trudnice od infekcije i trauma. U svim ovim slučajevirna dolazi do oštećenja ćelija moždane kore i bazalnih ganglija deteta. brendi) sadrže 30—40»/o alkohola. čime se postiže veća koncentracija alkohola. Posebno mesto ima prevencija fenilketonurije: kada se ovaj biohemijski poremećaj otkrije u novorođenčeta pre nego što je oštetio mozak. On sadrži samo tri elementa: ugljenik. lečenje inlektivnih oboljcnja (meningitis.

a mala količina izlučuje se nepromenjena preko bubrega i pluća. Na brzinu kojom alkohol prelazi u krvotok utiče i sadržaj stomaka: ako je uzct uz hranu ili ako je razblažen vodom ili sodom. Svakako će biti potrebno više vremena za istrežnjenje onome ko je popio veću količinu od onoga ko je manje pio. bez obzira na to kojom su brzinom pili. sporije se resorbuje. za dva popijena »mala pića« biće potrcbno najmanje dva časa. pa će zbog toga biti manje opijena. Dejstvo alkohola zavisi i od telesne težine osobe koja ga pije: teža osoba imaće u sebi srazmerno (tj. bex obzira na ukupnu količinu u krvi. U organizmu se alkohol postepeno razara procesom oksidacije. Prosečan odrastao čovek za jedan čas oksidiše 14 —28 g jakog pića ili 150—350 g piva. Iz želuca i creva alkohol prelazi u krv i ubrzo zatim u sva tki va i tečnosti tela. Brzina oksidacije aikohola u organizmu stalna je. uglavnom u jetri. Zbog toga onaj ko je popio samo čašicu neće srneti da vozi kola najmanje jedan čas posle toga.Oksidacija. u odnosu na svoju težinu) manje alkohola od lakše osobe. .

Isto tako. koje alkoholom pokušavaju da se oslobode unutrašnje napetosti ili one kojima se čini da nz piće život izgleda ružičastiji. Psihoanalitičari kažu da razvitak čovekove ličnosti od najranijih dana pa do potpune zrelosti prolazi kroz nekoliko faza. dok pravo pijanstvo nastaje kad se vrednost popne na 2—4%o. Govor je otežan. Ali na polnu moć deluje obrnuto. iako u stvari deluje na mozak depresivno. zbog čega se osoba koja je pila upušta u nepromišljene poduhvate. u sličnirn situacijama čovek će pokazati slično . Prema tome. Lekar se često u svorn radu suočava s istinom da ne postoje bolesti već bolesnici: neko će lakše postati alkoholičar kad u njcmu postoje neki preduslovi za to. uzimamo za primer ono najčešće i najopasnije.5%o nastaje koma. Uporedo s ovirn smanjuje se sposobnost rasuđivanja i javlja se lažno osećanje sigurnosti. Količina alkohola u krvi inože biti ista na početku opijanja i u vreme trežnjenja iste osobe. postaje nasrtljiva. Kasnije. govori besinislice. s nešto većim količinama popijenog alkohola slabe sluh. što je pogibeljno ako se u takvom stanju voze kola. Tolerancija. videli smo. To su oralna. analna i genitalna faza. upravljanje vozilom ili mašinom. ova alkoholemija daje razne posledice u raznih osoba i situacija). miris i osećaj dodira. a veće doze su smrtonosne.Dejstvo. podstjče.6%o do l. Veće količine nadražuju sluznicu stomaka i izazivaju gastritis. ona se smanjuje. a zbog poremećene ravnoteže hod je teturav. najteže dejstvo alkohola trpi nervni sistem. ista osoba u početku svoje alkoholne »karijere« manje je otporna na alkohol nego kasnije. Poremećaj postoji i kad se popije i najmanja količina. obziri se gube. U stvari. i ovde je posredi njegovo negativno dejstvo na nervni sistern: kritičnost i kočnice su slabije. A to može biti. Pogrešno se misli da alkohol podstiče seksualni nagon. UT. sa 4. 1 najmanja količina popijenog alkohola smanjuje sposobnost pamćenja i učenja. zbog čega se seksualni kontakt lakše ostvaruje. ravnoteža. sposobnost uzdržavanja od nepromišljemh aktivnosti.0 i 2. i to najpre onih njegovih delova koji učestvuju u stvaranju najviših psihičkih funkcija. U većim količinama izaziva sanjivost pa i gubitak svesti. Značajne su i okolnosti. iako.roci. razvoj ličnosti se može zaustaviti (»fiksacija«) na fazi u kojoj se taj stres desio. Alkohol guši rad mozga. Ako dete doživi neki psihički potres. Pod dejstvom alkohola čovek gubi sposobnost da reaguje brzo i piavilno. Alkoholemija od 0. u odraslom dobu. U gotovo tri četvrtine alkoholičara oštećen je rad jetre. ali su posledice teže u fazi opijanja. Međutim. Ali. Uz alkoholeiniju od 0.0%o). količina alkohola u krvi (alkoholemija) nije presudna za ponašanje onog koji pije. Prvo čulo koje trpi je vid. Pod uticajem alkohola dotle stidljiva osoba postaje smelija i agresiviiija.5%o javljaju se prvi znaci alkoholisanosti (zbog toga je ta granica uzeta za dozvoljenu za vozača amatera. S alkoholemijom od 3%o sve osobe pokazuju znake toksičkog dejstva alkohola. ukus. Depresivno dejstvo na nervni sistem počinje već s prvom popijenom čašicom i povećava se s novim količinama. Alkohol deluje na krvotok i na rad srca.5%o daje laku opijenost (po drugima ovo nastupa tek između 1. To mogu biti osobe koje ne nalaze u svakodnevnom životu zadovoljstvo. a velik broj njih dobije cirozu jetre. kao što su to rasuđivanje. Nije rnogućno odrediti granicu do koje je dozvoljena upotreba alkohola. podnošljivost alkohola nije ista ni u iste osobe u raznim trenucima. samokontrola. dugogodišnji potrošač alkohola manje je otporan čak i od početnika. To dovodi do pogrešnog zaključka da alkohol stimuliše.

Uvođenje petodnevne radne sedniice stvorilo je više slobodnog vremena koje se ne koristi pogodno u sredinama koje ne raspolažu nikakvim razonodama i mogućnostima da se je dan deo novca utroši za lično zadovoljstvo. Alkoholizam kao bolest. želja da se ne smatra izuzetkom. Izvesne okolnosti pomažu veću potrošnju alkohola. a takvih je najviše. ako ne uzimaju alkohol nekoliko dana. kao što je mogućno i to da deca vatrenih trezvenjaka postanu alkoholićari. Društvo prijatelja koji piju. Ali. strah ili unutrašnju napetost. i ličnost koja reaguje na način koji odgovara jednoj od faza zaustavljenog razvoja ima posebne karakteristike i pripada tom tipu ličnosti po korne nosi i naziv. Ali. koja traži i nalazi oduške u piću. uporna je i tvrdoglava. bez lečenja se ponovo odaju piću. dobiće psihičke ili fizičke poremećaje usled apstinencije. Ove njihove crte postaju još izraženije pod uticajem alkohola. savlađuje svoja osećanja. a uz to ne postoji stimulacija za dugoročnu štednju. Prema tome. putevi). kao što su to osobe zaposlene u kafanama. Neki piju neumereno velike količine alkohola. One se mogu ponekad i opiti. Mnogi alkoholičari irnaju osobine oralne ličnosti. traži od drugih pomoć. Oralna ličnost je pasivna. na onoj u kojoj je doživela potres. koja se ne nalaze u blizini velikih gradova (hidrocentrale. Ništa manji. Ali dešava se i da deca alkoholičara budu najogorčeniji protivnici alkohola. piju umereno i neredovno. krčmama i barovima. Ali. ovde nije reč o nasleđivanju alkoholizma već o primeru kojim otac utiče na sina. . Ove reakcije mogu biti snažne ali neadekvatne i nerazumljive ako se ne uzme u obzir da je reč o povratku (regresiji) na ranije nezrelo ponašanje iz detinjstva. Ovi faktori ubrajaju se među najsnažnije. novac nalazi svoj put ka alkoholu. Genitalna ličnost potiče iz kasnije faze razvoja i pokazuje preokupiranost seksualniin mislima i impulsima. To su trgovački putnici i rnornari. To se naročito dešava na velikim gradilištima. u kojima je kafana s pevačicom jedino mesto izlaska. Neke profesije kao da su naroćito pogodne za alkoholizam. među alkoholičarima mogu se naći i drugi tipovi ličnosti — istina. ali je u odnosima s drugim površna i nije sposobna da stvori trajne i prisne odnose. ako ne i značajniji uticaj imaju socijalni i kulturni faktori. Neke osobe. lako socijalni i kulturni faktori deluju podjednako na sve pripadnike iste zajednice. što zna či da je reč o bolesnicima. veći je broj alkoholičara nieđu sinovima alkoholičara nego među ostalim osobama istog uzrasta. Po pravilu piju saino u društvu: ovi nisu alkoholičari.ponašanje. mada može i postavljati zahteve i »obesiti se o vrat«. Takva je ličnost u svom emotivnom razvoju zaustavljena na jednoj od ranijih faza razvoja. bolesnici koji pate od bolesti koja se zove aIkohoHzam. ponekad i žeIja da se pokaže kao »muškarac« — sve to mogu biti razlozi za sve češće piče. U tiin situacijama može osećati nelagodnosl. to su alkoholičari. To će ponašanje u nekim njegovim vidovima biti nezrelo i ono će se ogledati u poremećenom odnosu prema drugim Ijudima. ali nisu i jedini činioci u nastanku alkoholizma. u manjoj meri. često se opijaju i zbog alkohola mogu imati neprijatnosti na poslu i u porodlci: većina ovih kasnije postanu alkoholičari. Poznato je da je veći broj alkoholičara rneđu onima koji rade s alkoholom. ipak samo neki postaju alkoholičari. i u selima. a ako i uspeju da budu bez alkohola nekoliko dana pa čak i duže. Istina. Analna ličnost pokazuje preteranu urednost (»pedantnost«). teži da pridobije luđu sklonost i Ijubav. U zemljama u kojima nema dovoljno robe široke potrosnje. postoje osobe koje su navikle na alkohol i ne mogu da prestanu s pićem svojevoljno i bez lečenja.

ali posle toga sve počne iz početka (ako su duže vreme bez pića. Takvi se. 0vakvom ubeđenju doprinosi i povećana podnošljivost na alkohol. i ponovo se ponašaju kao ranije. na neki način. Neke osobe redovno piju velike količine alkohola i ne opijaju se jer piju kontrolisano. puše. nezrelih lićnosti. a onda iznenada počnu neumereno da piju danima. 1 kao odrasli i dalje teže da im se svaka želja ispuni i ne rnogu se ničega lišiti. Neki od ovih imali su u detinjstvu sve jer su im roditelji ispunjavali svaku želju. piju samo kod kuće — to su obično žene alkoholičari. Posle izvcsnog vremena sve ovo iznenada prođe kao što je i nastalo. sav novac ili dok se ne napiju do besvesti. Neko postane alkoholičar i ne priinetivši kako se. a piće je lako dostupno pa se zato . kad se odaju piću. Što je još žalosnije. opet. patiće od apstinencijalnih poremećaja). izbegavajući tako primedbe koje bi zbog pića dobili kod kuće. Posebnu grupu čine oni alkoholičari koji rnesecima ne piju uopšte ili piju vrlo umereno. u red onih osoba čiji je emotivni razvoj zastao u nekoj fazi detinjstva. dobiće simptome apstinencije. zbog koje teže dolazi do pijanstva. Mnogi od njih su nesamostalne osobe koje ne mogu da napuste roditeljski dom i kojima su stalno potrebni zaštita i bodrenje. Tu nije posredi samo psihička zavisnost od alkohola već su u pitanju i znaci fizičke zavisnosti. Postoje alkoholičari koji kad jednom počnu da piju ne prestaju sve dok ne utrošc sve piće. Oni obično dosta jedu. Oni obično nemaju nikakvih povoda ili bilo kakvo objašnjenje za ove iznenadne periode odavanja piću. Neki su preterano vezani za majku. u ovim nesrećama alkohol po sredno uzima živote i onih koji nikakve veze s njim nisu imali. ili to pokušaju svojevuljno. U ređim slučajevima alkoholizam je znak. to desilo. To je tzv. Zbog toga nisu razvili samopouzdanje i nisu u stanju da se nose s teškoćama. samo se mali broj ovih osoba obraća za pomoć i lečenje.Kao i mnoge druge bolesti. Alkohol ne uzima samo živole onih koji su prošli kroz sve faze teške bolesti. Drugi. U saobraćajnim nesrećama ginn i oni koji ga retko piju. i alkoholizam je teško oboljenje koje ubija ako se ne leči. Neki piju u bifeu s poznanicima koje su tamo stekli. Na žalost. prijatnost. U takvim situacijama naručuje se »tura« za »turorn« za sve te »poznanike«. Ovde on nije početak svega već je samo sredstvo pomoću koga se smanjuju unutrašnji konflikti. On sebe ne smatra alkoholičarem. Alkoholizam može biti i posledica neke druge bolesti ili psihičkog poremećaja. bežeći iz realnosti koja im je teška. Ali ako su prinuđeni da ne piju (zbog bolesti). Za neke alkoholičare može se reći da se ubrajaju u grupu tzv. Oni mogu izdržati i po nekoliko dana bez alkoho]a. simptom i posledica i težih psihičkih oboijenja (simpfomatski alkoholizam). Ipak im je prva briga ujutro da popiju koju čašu jer ne podnose potpuno trezno stanje. što im čini zadovoljstvo. zanemarujući posao i porodicu. Velik broj ovih osoba su usamljenici bez prijatelja. Na taj način nadoknađuju svoju nesposobnost da steknu prijatelje u normalmm uslovima. vraćaju u mašti u svoje bezbrižno detinjstvo u kome su bili srećni. dipsomunija ili periodički alkoholizam. a često opijanje mnogi pogrešno smatraju merilom o alkoholizmu. Pojedinci vole da piju sami u bifeu ili kafani. Piju i zato što im piće ublažuje osećanje nespokojstva i što im pruža. a u piću nalaze slično zadovoljstvo. kao da njime žele da izleče simptome osnovne bolesti. najčešće neuroze. ni da li se.

Kažu da se među alkoholičarima nalaze i latentni hornoseksualci koji u alkoholu nalaze samo ventil i zamenu. Poneka inače mirna osoba iznenadi svojim agresivnim ponašanjem svakoga ko je poznaje: u alkoholisanom stanju napada i lomi sve oko sebe. Tada će ili prestati da pije ili će početi da krije tu svoju slabost od drugih. zavisnost od alkohola: . do treće. iznenađuje se zbog onog što jc tada uradila. poslednje preulkoholičarske ili pretoksikomanske faze. prva prealkoholičarska faza. došlo se do praga bolesti. ispija brzo nekoliko čašica. Dotle traje tzv. neke osobe što se nađu suočene s teškoćama u životu ili pretrpe težak gubitak i nisu u stanju da ovo podnesu i nekako reše pribegavaju piću kao nekom leku. i piće sve češće postaje pribežište i olakšanje. drugi su impotentni i u piću traže utehu. Onog trenutka kad razlog za piće postane želja da se doživi neko olakšanje nastaje druga prealkoholičarska faza. Nekad i same spoljašnje okolnosti idu tome na ruku. nikad i ne okuse alkohol. Osobe sa seksualnim problemima mogu se takode naći među alkoholičarima. a alkohol im olakšava slobodniji pristup. da u njemu »utope« svoj bol. ili popije dosta a ostaje trezan. češće oni imaju osobine tipova opisanih ličnosti. Obično izbegava prijatelje koji bi ga mogli kritikovati. Razvoj bolesti. Svakako se u životu ne nalaze ovako jasno odcljeni tipovi ličnosti među alkoholičariina. ali će velik broj nastaviti da pije sve češće i sve više. Sve počinje povremenim pićem u društvu. Mnogi Ijudi koji bi se lako mogli uvrstiti u neku od opisanih grupa nikad ne postanu alkoholičari — štaviše. Najzad. Poneko i sam uoči da pije više i češće nego ranije i više nego drugi. oslobodila su se uz pomoć alkohola koji uklanja kočnice. a kad se otrezni. međii alkoholičarima se mogu naći i osobe s izopačenim seksualnim nagonima: nisu retki homoseksualci koji u kafanama i bifeima mogu naći sebi slične. ali ako se uoči. Posle ovoga nastupa faza alkoholne toksikomanije. 1 pored toga ne mola još uvek uviđati kuda sve to vodi. Ako se s pogoršavanjem nastavlja i dalje. Uporedo s većom potrošnjorn alkoho la povećava mu se i otpornost — tolerancija na alkohol: da bi postigao isto dejstvo. Oko 20°/o svih onih koji piju alkohol ubraja se u tu kategoriju. Najzad. Mnogi postaju impotentni zbog štetnog dejstva alkohola na polni nagon. Neka od ovih faza ostane nezapažena. kako bi u društvu izdržao spor tempo. smišlja različitu strategiju: svraća na više rnesta gde popije samo jednu čašu. Neki od njih imaju slabiju potenciju i pomoću alkohola pokušavaju da steknu samopouzdanje. može poslužiti kao znak i opomena da se bolest približava. Da bi postigao željeno dejstvo. To ga ohrabruje i sebi čestita. Mnogi će tako nastaviti i godinama bez znakova pogoršanja. mora uzimati veću količinu. a da bi izbegao da ga drugi otkriju. kao što se može postati alkoholičar i kad se ne raspolaže nijednoin od opisanih osobina niti se ijedan problem može za to okriviti. ali će imati potrcbu da između ovih popije i poneku krišom. To i jeste vreme kad se bez velikih teškoća može sasvim prestati s pićem ili se može nastaviti sa smanjenim i umerenim uzimanjem pića. Neprijateljska osećanja koja su iz društvenih obzira bila gušena pod normalmm okolnostima. ili se pre nekog prijema kod kuće »pripremi« s nekoliko čaša.na njega može »osloniti«. U društvu će nastaviti da ispija »ture« zajedno s drugima. Upravo ovi Ijudi najlakše postaju žrtve alkoholiziTia i ne primećuju kuda ih to vodi.

Velik broj umerenih potrošača alkohola dobija zapaljenje želuca — gastritis. Ovo se alkoholičarima mu že desiti čak i onda kad nisu mnogo pili. Ali se sve svodi na to da u stvari stalno misli na alkohol. Piće je postalo najvažnije u njegovom životu. već o gubitku sećanja. 1 na druge načine vrši opite kako bi ostvario umerenost u piću: menja vrste alkohola. AIi i tada učini napor. najbolji je dokaz da je u to vreme njegovo ponašanje bilo gotovo sasvim normalno. ako ga zatraži ili ga nagovore na to. kako je dospeo do kuće. Da svest nije bila oštećena. Razvijaju se i bolesti zbog nedostatka vitarnina. kada troši velike sume da bi častio i nepoznate koji se nalaze u kafani. Sada počinje da se dešava nešto novo: ne seća se nekih događaja. retko uspeju jer se vrše u alkoholisanom stanju. krije boce (i zaboravlja gde ih je ostavio). Ponekad dođe do kobne odluke da alkohol zameni drogama i time svoj položaj pogoršava. da ga može ostaviti kad god to odluči — prema tome može piti slobodno. i prestane da pije danima. Pokušaji prijatelja i porodice ostaju bez uspeha. Jedino što preostaje je lečenje. radostan događaj ili neuspeh i žalost podjednako. i pije još žešće. često izostaje. za sve ostalo slabi interesovanje. U odmaklijim stadijumima ciroza je neizlečiva. Pokušaji samoubistva. naročito ponedeljkom. napušta porodicu i prijatelje. Posle dugotrajnog neumerenog pića smanjuje se podnošljivost. čak i mesecima. Zapušta se. otpornost na alkohol: sve manje količine alkohola dovode do teške intoksikacije. Sve postaje dobar izgovor za piće. ali se neumitno vraća piću svom žestinom. S ovim se ušlo i u period u kome se gubi kontrola nad pićem: i samo jedna čašica dovodi do ispijanja mnogih sle dećih. . To ga potresa i plaši i obraća se lekaru za pomoć. kako se ponašao prošle noći. da prestane — nije u stanju. Na poslu postaje nepažljiv. zadužuje se i tone sve dublje. Za lekare je to važan znak da je prestala mogućnost da se ovaj može vratiti na umereno piće: nastala ]Q toksikomanija i njen put nizbrdo. srećom. Komplikacije alkoholizma. Ciroza jetre česta je posledica alkoholizma. Pre svakog posla ima potrebu da pije. U ovom periodu može se javiti bolesna Ijubomora alkoholičara. o amneziji koja obuhvata jedan određeni deo vremena. više iz želje da sam sebi dokaže kako još nije tako loš. štaviše. Posle ovoga nastaje stadijum hroničnog alkoholizma. Sam gastritis nije neizlečiv ako se prestane sa pićem. uplašen. Ponekad pravi gestove »kavaljerstva«. menja mesto i vreme pića. Bolest je u svom punom razvoju. pravi sam mešavine. Nema dovoljno novca za alkohol pa pokušava da ga stekne kockom. zadovoljan što rnu je eksperiment uspeo: time je samo sebi »dokazao da može bez pića«. gotovo stalno oseća muku. sve do trenutka u kom se dospeva u bespomoćno stanje. Da bi se obezbedio da mu alkohol bude uvek pri ruci. a gotovo svaki alkoholičar ima teži oblik ovog oboljenja. Pije i opija se i danju. Ako nastavi. Opija se često.piće je sada potreba i bez njega se vi še ne rnože. Da nastavi s pićem — ne može. sedmicama. StariJe se dalje pogoršava zbog loše ishrane: ne samo što nema vremena da nabavi i pripremi hranu već i apetit nestaje zbog oboIjenja želuca. Grizlica u želucu česta je u alkoholičara. ne može ni da se obuče pre nego što popije čašicu. Nastupi kajanja i griže savesti su samo još jedan razlog da se pije. to ga i obeshrabruje i počinje da nipodaštava sebe kao bezvrednu i bespomoćnu osobu kojoj nema pomoći. manje da bi impresionirao ostale. ruke počinju da mu se tresu. kako to mnogi od njih misle. Ovde nije reč o nekom gubitku svesti. može doći do trajnih oštećenja mozga. a ponekad u tome i uspe. Ujutru je uznemiren.

P. uz lečenje se smiri i za kraće vreme. Neki hronični alkoholičari imaju halucinacije: čuju glas koji im govori pogrdne reči. a nije retko da je ova konstatacija iznenađenje i za samog bolesnika. odustajanje od pića i le" čenje mogu dovesti do poboljšanja. godine. u iznošenom kaputu. niti njen izgled. Ovo se dešava kad alkoholičar prestane da pije zbog neke bolesti. morske životinjice s pipcima sličnim algama«. Pre dva dana počeo da viđa sitne figurice i životinjice. S. devojke male kao lutke.. znoji se. Stalno čuje glasove među kojima je prepoznao očev i lekarov glas. To je polyneuritis. u svemu ostalorn što nije u ve/i s bolesnorn Ijubomorom. Obično je reč o alkoholičarima koji su neumereno pili najmanje 10 godina. redovno se opija. Ali. Dijagnoza: delirium tremens. »neke čupave životinjice koje šište. Dešava se da ne prepoznaje ni svoje najbliže. povrede ili operacije. Za mno. pauke koji su pleli mrežu po zidu. prljave kose. Patoloska Ijubomora alkoholičara obično se odnosi na bračnog druga. Dijagnoza Nekoliko časova ili nekoliko dana posle prestanka s pićem (reč je o teš kim i dugogodišnjim alkoholičarima) javlja se ukutni tremor ruku. . B. koja se može javljati za vreme uzimanja alkohola ili može biti znak apstinencije u vreme prestanka s redovnim pićem. 53 godine. a to upravo i otežava da ih nagovore na lečenje. neprestano govori i ponaša se kao da želi da uhvati ili otera životinje koje mu se priviđaju na krevetu i u sobi. službenik (inkasant). nedostaju mu prednji zubi. drhti. u svom radu. dobro poznata bolest hroničnih alkoholičara. privatni ugostitelj. svesni su da se s njima dešava nešto nenormalno i traže pomoć lekara. U ovakvorn stanju postoje uznemirenost. uznemirenje. ruga im se i preti im. 45 godina. Ako bolest nije uzela rnaha. nesnosne. Ovde je reč o bolesti. Oseća intenzivan strah. Nije važna starost žene u čiju vernost sumnja. osećaj slabosti i poremećaj orijentacije. U daljoj obradi te svoje bolesne ideje pronalazi »dokaze«. Da bi se »učvrstio«. pije još od vojske (30 godina). nije orijentisan. koji je o sebi mislio da pije umereno TT ovom stanju doživljava strah. Inače. Psihički poremećaji su teška komplikacija hroničnog alkoholizma. Delirijum traje nekoliko dana. pa i kad se oblači. može biti neupadljiv. prljav. grde ga što je rasturio porodicu i zanemario decu da bi on »napunio burag rakijčinoma. i normalna logika ne može se primeniti. Počeo da pije još od 18. od čega pate alkoholičari.. Dva do tri dana posle prestanka s pićem može se javiti delirijum tremens. Oni to doživljavaju pri gotovo čistoj svesti. lucinoza alkoholičara. On nastaje zbog nedostatka vitamina B). »od prijatelja i neprijatelja«. halucinacije su za bolesnika mučne i neprijatne. Više puta zatečen kako su mu uši zapušene hartijom i krpicama da bi se branio. koji se pojačava kad pokuša da radi bilo šta. U sličnim okolnostima dugogodišnji alkoholičari mogu dobiti i epilepsiju. prva mu je briga da popije Uz ovo mogu postojati vidne i slušne halucinacije. Nesuglasice koje zbog toga nastaju često se završavaju tučom. kako kaže.ae se tada prvi put sazna da su alkoholičari. To je alkoholičarska halucinoT. ranije konobar. 1 pored halucinacija rnogu da rade svoj posao i neupućenima ne daju utisak bolesne osobe.a. a od 23. M. psuje ih. Zapušten.Još jedno oboljenje je veoma često u alkoholičara. viču na njega.

zbog čega se daju umirujuća sredstva. izuzev što osobe s navikom. Ovo može dovesti do teških oštećenja pamćenja. dok sećanje ranije upamćenog materijala može ostati očuvano. Navika na drogu ima sve karakteristike zavisnosti. ali uz to postoje i paralize očnih mišića i poremećaj ravnoteže. ne i na one ranije. Fizička zavisnost posledica jc Hzioloških promena koje izazivaju potrebu da se nastavi s uzimanjem droge 1ako bi se izbegla pojava simptoma poznatih kao apstinencijalni sindrom. Mnoge droge koje izazivaju fizičku zavisnost stvaraju i toleranciju. — fizička i psihička zavisnost od droge. TOKSIKOMANIJE (Narkomanije. Ovaj poremećaj upamćivanja od nosi se na događaje koji su se desili za vreme ove bolesti. Još jedno oboljenje posledica je nedostatka vitamina Bi u alkoholičara. Tek se u dužem razgovoru primeti da brka redosled događaja. trudiće se da ovo prikrije izmišljenim okolnostima i pričama (konfabulacije). da se ne seća ničega što se nedavno desilo. Ona se razvija postepe no: najpre slabi moć rasuđivanja. trankilizeri. Primenjuje se i tzv. Najteže i neizlečivo oboljenje koje rnože pogoditi hronične alkoholičare je demencija. Bolesnik pre svega mora da želi da se leči i da pri stane na lečenje. Njih karakterišu sledeće osobine: — velika potreba. — razvoj tolerancije. Tako disulfiram (»antabus«) stvara veoma velike vegetativne teškoće ako uz ovaj lek pacijent ipak pije. bolesti koju je opisao ruski psihijatar Korsakov. . s težnjom da se doze povećavaju da bi se postiglo željeno dejstvo. stanje koje se karakteriše oslabljenom leakcijom na istu dozu droge i potiebom da se količina doze poveća da bi sc postigao isti farmakodinamski efekt. Lečenje. Kad uvidi da s pamćenjem ne stoji najbolje.Nedostatak vitamina Bi čest je u al koholičara zbog poremećene ishrane i oboljenja želuca. To je Wernickeova encefalopatija. Zavisnost od droge je stanje koje nastaje posle ponavljanog uzimanja droge. Izraz »narkomanije« nije podesan jer ovde nije reč samo o sredstvima koja imaju narkotičko već i o onim koja imaju stirnulativno dejstvo. izražavanje je sve teže i intelektualne sposobnosti uopšte propadaju sve više. čak pravi šale i duhovite upadice i zbog toga odaje utisak sasvim normalne osobe. Poremećeno je upamćivanje svega što u sadašnjosti doživljava. Psihoterapija je ipak najvažnija. upoznaje se s istom osobom po nekoliko puta itd. a njihove štetne posledice odražavaju se kao neurološke ili psihičke promene. Do ovoga dolazi zbog oštećenja i izumiranja nervnih ćelija mozga. adikcije) Toksikomanije se mogu definisati kao stanja povremene ili trajne intoksikacije koja su pogubna za ličnost i štetna za društvo. Nagli prekid izaziva apstinencijalne simptome. vitamini i dijeta za popravljanje pothranjenosti. averziono lećenje. U punom zamahu bolesti alkoholičar bez lečenja retko može preći na umereno i kontrolisano piće. Rezonovanje je dobro. težnja ili prinuda da se nastavi s uzimanjem droge. ne pokazuju apstinencijalni sindrom. Sve droge koje izazivaju toksikomanije imaju snažno dejstvo na centralni nervni sistem. iako psihički zavisne. koji je karakterističan za toksikomaniju stepena zavisnosti. koje ima za cilj da stvara neprijatne simptome ako se pije alkohol. 1 ovde inogu nastati slični poremećaji upamćivanja kao i u Korsakovljevoj bolesti. uz to zaboravlja i događaje iz skorašnje prošlosti.

bacaka se i valja. kodein) i sintetički preparati (meperidin — petantin i dolantin. Najveći broj narkomana su i pre toga bile psihički labilne osobe koje su osećale intenzivnu potrebu da budu prihvaćene i voljene. metadon i metadonhidrohlorid — heptanon). Ne može se govoriti o nekim posebnim tipovima ličnosti koji su predodređeni da postanu toksikomani. sniženje frekvencije respiracije. sužcne zenice. Morfin i heroin najčešće se uzimaju supkutano ili intramuskularno. kako se toksikomanija sve više širi. slično zaraznoj bolesti. arterijske tenzije i temperature. strah i uznemirenost. najpre besplatno. Klinička slika toksikomanije različita je i zavisi od droge koja se zloupotrebljava. zbog čcga teže da budu voljene i osećaju potrebu da se oslobode unutrašnje napetosti j straha. objasni joj se da je to od droge i da droga nije tako strašna kako su čuli. Masovnost ove pojave vrši sve veći pritisak na okolinu. zenice su mu raširene. Postoje i slučajevi jatrogene toksikomanije — izazvane davanjern droge u cilju lečenja. iako imaiu dezinhibiciono dejstvo na moralna osećanja i stid (slično alkoholu). v/ želje da se uključe u društvo koje im na neki način imponuje. ali se mogu svesti na neke najčešće. Ispitivanjem jedne veće grupe toksikomana nađeno je da je većina počela iz radoznalosti. luči slinu. Sindrom intoksikacije odlikuje se sedativnim efektom. . Među toksikomanima ima i medicinskog osoblja koje ima »privilegiju« da lako dolazi do droge. Drugi su to uradili po nagovoru poznanika. ređe intravenski i per os. droge i pre stanja fizičkog. Tada je bolesnik uznemiren s osećanjem užasa. Umesto podsticajnog dejstva. Naprotiv. Ovo se klinički prikazuje kao povećana dremljivost. Nije redak slučaj da se droga podmetne u bezalkoholno piće pa kad žrtve iskuse stanje euforije. zavisne i usamljene. Droga obično deluje 3—4 časa. znoj i suze. U ovu grupu droga ubrajaju se opijum. Izuzev metadona. moralnog i intelektualnog propadanja za vreme neposrednog dejstva smanjuju intelektualne sposobnosti. temperatura može biti povišena. Postoji i raširena zabluda da droge otvaraju vidike. gotovo svi opijati imaju slično dejstvo. crvenilo. Opijati. koža naježena kao guščija. izuzetno se puše (Kina). može imati halucinacije. papaverin. povraća. a u težim slučajevima koma i smrt. droge smanjuju seksualno interesovanje i potenciju. toksikomani su obično osobe s oralnonarcisističkim karakternim crtama koje se ponašaju na nivou neposrednog zadovoljenja potreba. Dešava se često da prvo iskustvo stvori neprijatnosti. podstiču rnaštu i olakšavaju koncentraciju. ali drugi ipak nastavljaju. zapomaže za drogom. i usporenjem pulsa. Ako se upotrebe suviše velike doze. ona postaje sve zaraznija i za osobe koje nemaju upravo opisane crte ličnosti. posle čega im se otvoreno nudi. heroin. Zadesna trovanja i smrt su česti među toksikomanima. nastaje delirijurn. Obično je potrebno oko dve sedmice uzimanja terapijske doze da bi se došlo do navike koja izaziva apstinencijalne simptome kada se prestane s uzimanjem droge. što jc češće slučaj među mladima. derivati opijuma (morfin. ubrzani su disanje i puls.Uzroci i putevi koji vode toksikornaniji različiti su. zbog čega neki definitivno odustanu. Neki prave primitivne rastvore od smole dobijene od maka. Posle veselosti nastaju depresija. smanjenjem psihičkih i fizičkih potreba i osećanjem unutrašnjeg zadovoljstva ili uzvišenosti (»high«). Takve osobe postaju najlakše žrtve ove opake bolesti. svrab. Ipak su često to osobe koje su emotivno nezrele. krvni pritisak je povišen. Psihoanalitički gledano. Ovaj sindrom nastaje posle 4—48 časova nakon poslednje doze droge. Međutim.

postoji oštećenje pamćenja i rasuđivanja. Metadon irna dejstvo koje traje oko 12 časova. umanjuju seksualne želje i potenciju. što neumitno vodi ka težim drogama (»eskalacija«). S jačom intoksikacijom nastaje semikoma sa suženim zenicama. javljaju se halucinacije i iluzije. a u težim slučajevima komu i smrt. Bolesnik može izvršiti samoubistvo u takvom stanju ili može umreti zbog trovanja. u srednjim hipnotički a u velikim dovode do narkoze. Sedativi — hipnotici. Najčešće se uzima sušeni preparat. Govor je brz. Kada se jave blagi znaci. . ganja. drhtanje. posle čega nastaje osećanje bespomoćnosti. Dejstvo droge traje oko 4 časa. Psihoza (kanabispsihoza) nastaje u osoba koje duže vreme upotrebljavaju ovu drogu. a krajem prve sedmice apstinencije i psihoza sa sumanutim idejama i vidnim i slušnim halucinacijama. Heroin je polusintetski derivat morfina. jeste ulaženje u krug narkomanija. Neposredno dejstvo ove droge jeste stanje sanjarenja s euforijom i naglašenim unutrašnjim dobrim osećanjem. osim njenog neposrednog toksičkog dejstva. a opažanje vremena i prostora deformisano i prošireno. Veće doze snižavaju rad čula. Doze se postepeno povećavaju i osoba se nalazi u stanju koje je između intoksikacije i teških poremećaja koje izaziva prestanak uzimanja. dizartrije i ataksije. librium. koja se gaji na američkom kontinentu. povišen krvni pritisak u ležećem i snižen u uspravnom položaju. Trankilizeri (doriden. opuštanja. U malim do zama deluju sedativno. Hronični uzimaoci droge propadaju i srozavaju se. Žbog toga se upotrebljava za lečenje opijatskih toksikomanija kao zamena za drogu. a pored euforije stvara i osećanje snage i podstiče na agresivnost. Simptorni apstinencije javljaju se posle 24 časa od uzirnanja poslednje doze: slabost. Hašiš — marihuana — jeste droga koja se dobija iz ženske biljke konopIje Cannabis indica. daje se peroralno i ne stvara toleranciju niti nepoželjne hronične posledice. s pojavom nistagmusa. jačeg je dejstva. ali psihička zavisnost postoji. respiratornom depresijom. prostituišu. Izaziva najteže posledice. krivice. često od tuberkuloze pluća. zatim u toku 2. V ovu grupu ubrajaju se barbiturati s kratkim i srednje dugim dejstvom. ataksiju. uvod ili »predjelo«. sharas. dana mogu nastati epileptički napadi. valiurn) u većim dozama izazivaju smanjenje psihičke aktivnosti i budnosti.Posle duže upotrebe droge na koži se vide brojni ožiljci od uboda i apscesi (zbog žurbe toksikomani često ne sterilišu brizgalicu) kahektični su. i 3. i Cannabis sativa (americana. strah. Prema zemljama u kojima je ima droga se zove hašiš. mnogi obole od hepatitisa. ali mogu ostati i trajne posledice. Nema dokaza da se uzimanjem ove droge stvara tolerancija ili fizička zavisnost. sliven govor. Produženoin upotrebom barbiturata (ovo ne važi za fenobarbiton u lečenju epilepsije) povećava se tolerancija i nastaje fizička zavisnost. bhang. meprobamat. dagga i marihuana. koji se meša s duvanom i puši kao cigareta. nemir. Ono što je najopasnije. to je osećanje euforije. Ovo stanje traje nekoliko dana. često nepovezan. koja se gaji u Aziji. straha. ponašanje može biti impulsivno. otuda i naziv »heroin«. rasprodaju svoju i tuđu imovinu i dolaze u sukob sa zakonom. To je slika maničkodepresivne psihoze ili slična shizofreniji. i kajanja. nesanica. bede. Dejstveni princip je smolasti eksudat. a s povećanjem doze ovi se znaci pojačavaju. kasnije dolazi do midrijaze i smrti. mexicana). Ceste su zastrašujuće halucinacije.

Zbog stvaranja osećanja prijatnosti (uklanja zamor i sanjivost) zloupotrebljavaju ga vozači. fini tremor. utisak pojačane psihičke aktivnosti i fizičke snage. Kokain se retko uzima sam. strah. posle čega nastaje zamor. Kako se doze povećavaju zbog tolerancije. a slično dejstvo ima ritalin. zbog čega su je Indijanci Južne Amerike upotrebljavali kao sredstvo za povećanje fizičke izdržljivosti. Uzirna se gotovo uvek per os. taktilne halucinacije. Ne postoji psihička ili fizička zavisnost. slušne i. a jedno vreme je amfetamin i preludin upotrebljavan za redukovanje telesne težine jer umanjuje apetit. nauzeja. god. u najtežim slučajevima čak i svakih 10 minuta. nauzeja. ali može biti praćeno i razdražljivošću.. koma. Najvažniji predstavnik ove grupe je amfetamin i njegovi derivati (dexedrin. Pored ovih halucinacija postoji i poremećaj teles . dok se tolerancija razvija brzo. u čiju se grupu ubrajaju i meskalin i psylocybin. iako nije amfetamin. LSD—25 (dietilamid lizergične kiseline) ubraja se u droge psihedeličnog tipa. slušnim i taktilnim halucinacijama. Dejstvo joj traje 8—12 časova. Fizički znaci dejstva amfetamina su ubrzan puls i povišen arterijski pritisak. iluzije i vidne. desoxyn. mada se javljaju simptomi psihičkog reagovanja na nedostatak droge. Kokain je prototip droge koja stimuliše centralni nervni sistem. Toksikoman je uzima radi pojačane euforije i lažnog osećanja pojačane psihičke i fizičke snage. zbog čega. ali ne i fizičku i ne do biju apstinencijalni sindrom. a posle prestanka dejstva droge depresivna stanja sa sumanutim idejama. U medicini se upotrebljava kao stimulativno i antidepresivno sredstvo još od 1920. Droga se brzo razara u organizmu. Uzima se ušmrkavanjem ili intravenski. studenti i radnici u noćnim smenama. vidnim. često vrlo slična shizofreniji. jer stvara osećanje prijatnosti i dobrog raspoloženja.Stimulatori nervnog sistema. Tolerancija se takođe ne stvara. povraćanje. glavobolja. uzrokuje nesrećne slučajeve. rasuđivanje postaje slabije i pogrešno i pamćenje biva oštećeno. obično 1—2 puta. Psihička zavisnost može se razviti već pri terapijskim dozama. Dobija se 'u. a opis vidnih živo obojenih halucinacija imao je velik publicitet. depresija je sve jača posle prestanka dejstva droge. a teži toksikomani primenjuju ga intravenski. Mogu se javiti psihotička stanja sa sumanutim idejama. zastoj disanja i smrt. gubitak apetita i nesanica. egzoftalmus. Česti su dijareja. zbog čega žrtva ponavlja dozu. gljivice Ergota. delirijum. a u terminalnom stadijumu konvulzije. Tolerancija se razvija vrlo brzo i dnevna doza može se povećati na nekoliko stotina puta veću od terapijske. Zbog ovih poslednjih u stanju je da iglom kopa po koži i vadi »insekte«. depresivno raspoloženje. ponekad s preokupacijom samoubistvoin ili izvršenjem samoubistva. zbog čega je toksikomani uzimaju više puta dnevno. U umerenim dozama izaziva osećanje prijatnosti. retko postoji i hronična intoksikacija. Uzima se peroralno. methadrin i preludin). Fizička zavisnost se ne razvija. češće u kombinaciji s opijatima. zbog čega je postala privlačna za neproduktivne slikare i kvaziintelektualce. ili povremeno. Znaci akutnog trovanja kokainom su: proširene zenice. naročito karakteristične. Kokainski toksikomani stiču psihičku zavisnost. Hronični toksikomani mogu imati sumanute ideje proganjanja. osećanje prijatnosti zamenjuje se impulsijama i agresivnošću. proširene zenice. pogrešno procenjujući svoje moći. Naglo oduzimanje droge izaziva sindrom letargije i depresije.

psiholog. . a mogu postojati i sumanute ideje proganjanja ili teška delirantna stanja. ali i trajne psihoze. širenja narkomanije među studentima i prodaja droge) osuđen na više godina robije. Jedan od propovednika LSDa bio je izvesni američki profesor univerziteta.ne sheme i orijentacije. Sigurno je da LSD stvara prolazne. afekt straha ili depresije. koji je kasnije zbog kriminala (fabrikacija droga. a postoje dokazi da šteti razvoju fetusa i stvara monstrume. osećanje snage i svemoći (poznata su ubistva i nesrećni slučajevi zbog pokušaja letenja s krova i prozora). agresivnost.

a za bolnicu kao dokumentacija koja može poslužiti i kao materijal za istraživanja. npr. Cesto je neophodno ispitivati pacijenta nekoliko časova čak i u više navrata (kada je reč o hospitalizovanom bolesniku). Zbog toga je potrebno pustiti pacijenta da stvari izla že spontano i samo povremeno diskretno intervenisati. prornenaina radnih mesta. Pregled. druženju itd. Njih treba navesti pacijentovim rcčirna. kako bi se osvedočio u njegovo sniženo reagovanje i neuviđavnost. alkoholizmu. bračno stanje. cerernonijalno rukovanje. Izuzetne su situacije kada lekar dolazi do zaključka da treba da izazove pacijenta. Važno je poznavati i sredinu iz koje je potekao. zanimanje. poslužiti kao merilo za upoređivanje. rođacima). i pokazuju. — Već na prvi pogled može se steći izvestan utisak na osnovu samog bolesnikovog izgleda: zapuštenost.PSIHIJATRIJSKI PREGLED Prilikom obavljanja psihijatrijskog pregleda lekar najpre mora steći poverenje pacijenta. podatke o njegovom psihomotornom razvoju. ili nakinđurenost. vidaju se u shizofrenih . Porodična anamneza može pružiti značajne podatke o naslednim bolestirna (slične bolesti među braćom i sestrama. pocepan i prljav lekar sigurno mora izazvati sumnju da su se s njirn zbile ili zbivaju krupne psihičke promene. loša lična higijena. umokravanje u snu.. Zbog toga ne treba uvek doslovno zapisati sve što bolesnik kaže: podatke treba organizovati i dati im smisao koji je ispitivač stekao. zapušava uši. Ako dobijeni podaci nisu realni. naprotiv. kakav je uspeh postizao u školi — sve to rnože dati sliku o ličnosti pre početka bolesti. samoubistvima. njene kulturne i ekonomske karakteristike. ilustrujući ih ipak karakterističnim simptomima. mesto u kome je rođen i ono u kome živi. Za prvu orijentaciju o bolesti mogu najbolje poslužiti glavne tegobe koje pacijent navodi. pol. njegovo školsko obrazovanje. roditeljima. Iz kasnijeg života važni su podaci o braku. da li je bio vaspitavan strogo. kakav je bio kao odojče (gotovo svako je o tome dosta čuo od roditeIja). prikladan izgled koji se od osobe jedne određene sredine može očekivati. Istorija bolesti mora sadržati generalije o pacijentu: njegovo ime i prezime. pak. Lekar mora pokazati poštovanje prema nje govoj ličnosti. ukočeno držanje. doslovno citirajući neke pacijentove iskaze. o njegovoj reakciji na polazak u školu. u drugom će to biti podatak koji može kasnije kada se njegovo stanje izmeni. Ovo je potrebno za kasnije lečenje istog bolesnika. 0 sadašnjoj bolesti možemo tako đe dobiti podatke od pacijenta. ambiciji. sumnjanje ili poremećaje mišljenja (u svakom slučaju kada je reč o psihotičnim bolesnicima) treba uzeti podatke o bolesti od rođaka. da li je imao noćne more. U prvom slučaju to može biti dobar dijagnostički putokaz. odnosi roditelja). porodice ili onih koji bliže poznaju bolesnika (heteroanamneza). o uslovima u porodici (emocionalna klima. ne sme mu protivrečiti niti se upuštati u raspravljanje. Anamneza. napade besa. Ovi podaci unose se u istoriju bolesti kao dokument o bolesnikovom stanju. Pacijentovo držanje može da ukaže na njegovo neobično doživljavanje: pacijent koji se okreće kao da osluškuje ili. verovatno ima slušne halucinacije. Neobrijan. odnosu prema radu i kolegama na poslu. ili. Lična anamneza sadrži podatke iz pacijentove prošlosti od rođenja. bez obzira na to da li bolesnik ima uvida u svoju bolest ili nema. da li je bio izolovan od de ce. Neobičan stav. godine.

Izraz lica može odavati i strah. poznaje li osoblje u bolnici?).orijum je stanje svesti i sposobnost pravilnog shvatanja okoline. Sadržaj mišljenja može biti izmenjen. razlika između vina i vode?. imate li natprirodne sposobnosti?). Orijentacija se ispituje u odnosu na vreme (datum. ženino devojačko prezime?. sa sumanutim idejama proganjanja. bekstvo ideja. prete ili se rugaju. ili mutizam — prestanak govora). bolesnik može biti napet. ko ga je doveo?. Kada bolesnik ne želi da iznese svoje misli. Može se tražiti i da bolesnik upamti 3—4 cifre koje mu se polako diktiraju. Grimasiranje. mesec i godina kada je došao u bolnicu). 0 inteligenciji se može steći utisak za celo vreme razgovora. Čudno i neodgovarajuće raspoloženje viđa se u shizofrenije: na pogrebu najbližeg oboleli rnože biti veseo ili ravnodušan. doručak?. salata od reči. Pozitivan odgovor može značiti i sumanutu ideju trovanja. Formalni poremećaji mišljenja vide se iz spontanog izlaganja bolesnika (preopširnost. Važno je i da li intenzitet tog afekta odgovara situaciji. uplašen. koji je vaš pravi položaj?. kako je došao?. datumi rođenja dece? Pitanja rnoraju odgovarati psihičkom stanju i obrazovanju bolesnika. Ijutnju ili ushićenje. paničan.bolesnika. besan. gde je učio školu?. inkoherentnost mišljenja. pacijent obično ponovi poslovicu drugirn rečima umesto odgovora. ili miran i nezainteresovan. Može se ispitati sposobnost stvaranja zaključaka (šta je zajedničko između noža. zna li ko je ispitivač?. kada se zaposlio?. Za ispitivanje senzorijuma ispitujemo orijentaciju. da li ste bogati?. Poremećaji opažanja najčešći su kao slušne halucinacije: obično su to glasovi koji nešto poručuju. opšte znanje i sposobnost apstraktnog mišljenja. Afektivno stanje (raspoloženje) može biti depresivno. Bolesnik s prostom shizofrenijom (schizophrenia simplex) ima plitak i prazan afekat. da li vam se vid tako izoštrio da vidite i ono što drugi ne vide? Za halucinacije mirisa i ukusa može se pitati da li u jelu oseća neki neobičan miris ili ukus. a sadržaj njegovih misli takođe je tužan ali je intenzitet tuge veći i ne odgovara situaciji. da li ste poznata ličnost?. šta je pročitao u novinama? Pamćenje ranijih događaja: datum rođenja?. šta znači poslovica: ko drugome jamu kopa sam u nju upada?). nešto o letini i poljskim radovima (ako je sa sela). kada se oženio—udala?. da se posle 5 i 20 minuta ispita šta se upamtilo. Skorašnje pamćenje: kada je sti gao?. Upamćivanje i neposredno sećanje ispituju se tako što se naloži da se upamti ime neke osobe ili neki datum. godišnjim dobima itd. čujete li neke poruke preko skrivenih aparata i zvučnika? Optičke halucinacije se mogu otkriti odgovarajućim pitanjima: vidite li neobične stvari?. veličine ili propasti itd. . da li vam rade o glavi?. Depresivni bolesnik je tužan. iznenadne provale afekta takođe su katatoni fenomeni u shizofrenije. Ispituje se opšte znanje: glavni gradovi. Nekad ih bolesnik ne iznosi spontano i moraju se postavljati pitanja: da li se desilo da vas je neko pozvao a kad ste se okrenuli nije bilo nikoga?. kako se zove bolnica?) i prema ličnostima (zna li ko je on. da navede ime naše zemlje. prosto računanje i brojanje (ovo može značiti i nedovoljno obrazovanje i znanje). euforično (srećno. eksera i šina?. Fond znanja i inteligencija. pamćenje skorašnjih i starih događaja — sposobnost upamćivanja. Kada je apstraktno rnišljenje oštećeno. da nabroji 4 ili 5 reka. Pri tom je važno i da 11 njegovo osećanje i raspoloženje odgovaraju situaciji i sadržaju njegovih misli ili odudaraju od toga. a ne halucinaciju! Sem. Ijutito. zadovoljno) ili preterano veselo. šta je jeo za ručak. na mesto (zna li gde se nalazi. mogu mu se postaviti oprezna pitanja (imate li neprijatelja?. da nabroji republike.

pa se prema broju grešaka ocenjuje pažnja. Žrtva ili svjedok: • • • • • • Nesreće Prirodne katastrofe Akutna oboljenja Akti terorizma Fizička. Jedan od načina ispitivanja je zadatak da se u jednom tekstu. Fizički pregled. da mu je potrebno lečenje. DIJAGNOSTIČKI KRITERIJ . Može se dati i da oduzima sukcesivno 7 od 100. seksualna ili psihološka zlostavljanja Ratni stresni faktori (stresori) Osobe koje zbrinjavaju žrtve tokom traumatskih situacija su također izloženi riziku od PTSD-a • • • • pripadnici Hitne pomoći policija vatrogasci doktori/sestre 2. Potrebno je obaviti i rutinske laboratorijske analize. precrta samo slovo »a« ili slo vo »b«. zatim od ostatka ponovo 7 i tako dalje (za ovo je potrebno i izvesno znanje računanja) ili da nabroji mesece unapred. recimo iz novina. a ako rezultati pregleda ukazuju da je to potrebno. eventualno i da je »nervno« ili »živčano« bolestan. moraju se obaviti i dopunska ispitivanja.Pažnja i koncentracija mogu se oceniti za vreme celokupnog pregleda. ili dva slova. a zatim obrnutim redom (ili da broji od 1 do 20 i od 20 unazad do 1). Uviđavnost ne mora značiti poznavanje uzroka bolesti već samo uviđanje pacijenta da je bolestan. To niože biti i shvatanje sopstvene situacije uopšte (zbog čega se nalazi u bolnici) itd. Svaki psihijatrijski bolesnik mora biti pregledan neurološki i internistički.PTSD 1. PTSD: UVOD Traumatski događaji .Pojedinačni ili ponovljeni. POST-TRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ .

fiziološka reaktivnost na izlaganje internim ili eksternim događajima koji simboliziraju ili podsjećaju na aspekt traumatskog događaja. Napomena: kod djece mogu postojati strašni snovi bez prepoznatljivog sadržaja. ponašati se ili osjećati kao da se traumatski događaj ponovio (uključujući osjećaj ponovnog proživljavanja. 2. 3. ili percepcije. odgovor osobe uključuje intenzivan strah.Dijagnostički kriterij za ICD-10 (F 43. C Perzistentno izbjegavanje stimulusa povezanih sa traumom i kočenje opštih osjetila (nije bilo prisutno prije traume). rekurentno i intruzivno zabrinjavajuće sjećanje na događaj. 4. disocijativnu retrospektivu epizoda uključujući one koje nastaju buđenjem ili u opijenom /intoksiciranom stanju). kao što je indicirano sa tri ili više od dolje navedenog: .81 Post-traumatski stresni poremećaj A Osoba je bila izložena traumatskom događaju gdje je bilo prisutno oboje dolje navedeno: 1. Napomena: Kod mlađe djece. bila svjedok. osoba je iskusila. Napomena: kod djece umjesto gore navedenog može biti izraženo dezorganizirano ili uzrujano ponašanje. uključujući slike.1) 309. halucinacija. može se javiti traumatski-specifično ponovno odigravanje. 5. Napomena: Kod mlađe djece. intenzivna psihološka zabrinutost kod izlaganja internim ili eksternim događajima koji simbolizuju ili liče na aspekt traumatskog događaja. ili je bila suočena sa događajem ili više njih koji uključuju stvarnu smrt ili prijetnju smrću ili ozbiljne povrede. B Traumatski događaj se perzistentno ponovo preživljava na jedan ili više navedenih načina: 1. misli. može biti prisutna igra koja se ponavlja a u kojoj su izražene teme ili aspekti traume. iluzija. 2. ili prijetnju fizičkom integritetu sebe ili drugih. bespomoćnost ili prestravljenost. rekurentni distresni /zabrinjavajući snovi o događaju.

4. napori da se izbjegnu misli. nemogućnost da se prisjeti važnog aspekta traume. kao što je indicirano sa dva (ili više) od dolje navedenog: 1. 3. E F Trajanje poremećaja (simptomi u Kriteriju B. napori da se izbjegnu aktivnosti. 4. djecu ili normalni životni vijek).1. 2. ne očekuje da će imati karijeru. 6. Specificirati ukoliko: 1. Akutno: trajanje simptoma kraće od tri mjeseca. osjećaji ili razgovori povezani sa traumom. smanjen rang afekata (npr. . radnim ili drugim bitnim područjima funkcionisanja. mjesta ili ljudi koji bude sjećanja na traumu. brak. poteškoća da zaspi ili nastavi spavati. pretjerano iznenađen odgovor. 2. hiper-opreznost. 3. osjećaj odvojenosti ili otuđenja od drugih. osjećaj izgubljene budućnosti (npr. primjetno smanjen interes ili učešće u značajnim aktivnostima. C i D) je duže od mjesec dana Poremećaj uzrokuje klinički značajnu zabrinutost ili pogoršanje u socijalnim. 7. D Perzistentni simptomi povećanog uzbuđenja (nisu bili prisutni prije traume). 5. iritabilnost ili napadi bijesa. 5. nesposobnost za osjećaje ljubavi). poteškoća pri koncentraciji.

Ali te vještine opstanka postaju sa vremenom slabo odgovarajuće i slabo efikasne.. žrtve će učiniti sve da prežive. noćne more palpitacija.. Specificirati ukoliko: Sa zakašnjelim nastankom: ako je nastanak simptoma najmanje 6 mjeseci nakon stresora. Normalan odgovor na traumu sa kliničkim manifestacijama PTSD-a. traje manje od jednog mjeseca.2. Hronično: trajanje simptoma je tri mjeseca ili duže.. 3. nepažljivost samo-kriticizam zabrinutost. 3. PTSD: SIMPTOMI I MANIFESTACIJE Simptomi i Manifestacije Kognitivni • • • • • • • • • intruzivna sjećanja oštećenje memorije poteškoća u koncentrisanju. nepovjerenje prema drugima predviđanje nesreće hiper budnost. nestrpljivost nesanica. smrzavanje. Reakcije na traumu • • • Borba..stresni poremećaj: počinje u prva dva dana: mora trajati više od dva dana. polet. Akutno . hiperventilacija Behivioralno/ponašajno i fiziološko .

bezvrijednosti Promjene identiteta Simptomi moraju izazvati klinički značajno zabrinjavanje /distres i oštećenje.• • • • • Afektivno • • • • • drhtanje. ponavljajuće djelovanje izlivi bijesa emocionalno ponovno doživljavanje događaja iritabilnost. 90% opšte populacije bilo je izloženo traumatskom događaju tokom života. mučnina. glavobolja kompulzivno. Kod prosječno 20% žena i 8 % muškaraca izloženih takvim događajima razvije se PTSD. EPIDEMIOLOGIJA Modeli «Zapadnog personaliteta» • • • Mnoge od početnih studija rađene su na Amerikancima (Sjeverna Amerika): civili i ratni veterani iz Koreje i Vijetnama. dijareja. rada osjećaj prožimajuće nerealnosti osjećaji neadekvatnosti. bez očigledne promjene u funkcionalnom statusu. drugih. tuga krivica. . nisko samo-poštovanje gubitak kontrole • • • • • osjećaj izgubljene budućnosti nepovezanost sa prošlošću otuđenje od sebe. Inače su subjektivni. nesvjestica ukočenost. ljutnja plakanje. povlačenje.

depresije ili oboje. 45% još imaju simptome PTSD-a. 16% prethodno asimptomatičnih imali su simptome psihijatrijskog poremećaja (uglavnom depresija) • • • • Schei et al (1999): Žene – Zenica 53%. 18. 55% asimptomatičnih još uvijek taj način. 32.3%. Weine (1998): 65% Izbjeglica sa prostora Bosne i Hercegovine u Sjedinjenim Američkim Državama. Gaza 17. nastavljaju da ispunjavaju DSM-IV kriterij.6% sa PTSD-om. De Jong et al (2001): Izbjeglice sa prostora Bosne i Hercegovine u hrvatskom izbjegličkom kampu. Bosna 94% Rosner et al (2003): Sarajevo – 18.8%.4 .• kod više od 50% takvih sa PTSD-om razvije se hronični tok.4% Allwood et al (2002): Djeca – Kambodža 50%. o 1996: 5. Međunarodne studije • • • Etno kulturni obziri postaju sve više značajni.6% sa PTSDom i depresijom i 55. Etiopija 15.6% sa depresijom.8 15. Kuvajt 70%. Kambodža 28.7% u medicinskom tretmanu.4%.8%.9 23.6% u psihološkom tretmanu % Rizik za PTSD • • • • • Silovanje Ozbiljan fizički napad Drugi seksualni napad Ozbiljna nezgoda/povreda Pucanje/ubadanje 49. Tuzla – 70% De Jong et al (2001): Njemačka 1. Alžir 37.0 31.2% asimptomatični o 1999: Od preostalih.7 16.6% od slučajno izabranih. 20. 43% i 23% prvobitno dijagnosticirani sa depresijom ili PTSD-om respektivno. 38.

PSIHIJATRIJSKA I MEDICINSKA KO-MORBIDNOST SA PTSD-OM Muškarci (%) Zene (%) 51.• • • • Iznenadna.9 43. zloupotrebe supstanci Karakteristike ličnosti: introverzija Poremećaji ličnosti: anti-socijalno.0 Zloupotreba alkohola/ovisnost Depresija Poremećaji ponašanja .4 7. neočekivana smrt u porodici ili prijatelja Bolest koja prijeti životu djeteta Svjedok ubistva ili ozbiljne povrede Prirodne katastrofe 14. narcističko ponašanje Mladost • • • • • • • Niska inteligencija Slaba edukacija Slabo socijalno-ekonomsko stanje Ograničene vještine savladavanja situacije Rana porodična disfunkcionalnost Ograničene društvene podrške Ozbiljnost traumatskog doživljaja o Prolongirano ili ponovljeno izlaganje o Osjećaj ranjivosti i gubitka kontrole • • • 6.9 47.8 FAKTORI KOJI POVEĆAVAJU PODLOŽNOST PTSD-u Faktori Koji Povecavaju Podloznost PTSD-u • • • • Seksualno ili drugo zlostavljanje u djetinjstvu Ženski rod Prethodno ili ko-morbidno psihijatrijsko stanje Porodična anamneza anksioznog poremećaja.9 27.3 3. depresije.3 48.5 0.3 10.

0 0.Zloupotreba lijekova Obične fobije Socijalne fobije Više puta pokušavana samoubistva kod oba spola Veći rizik od hroničnih medicinskih bolesti: astma. dnevne aktivnosti i radnu sposobnost Smanjena vitalnost. smanjeno blagostanje. . hipertenzija.4     7. mentalno zdravlje i socijalno funkcionisanje u poređenju sa glavnim depresivnim poremećajima i opsesivnokompulzivnim poremećajima 8. Pacijenti mogu biti prisutni na više načina: u kancelariji prateći nedavnu traumu.1 Opci • • • • • • • PTSD je visoko neprepoznat u opštoj medicinskoj i psihijatrijskoj praksi. POBOLJŠAVANJE DETEKCIJE PTSD-a 8. Nemojte imati pretpostavke o njihovim značenjima ili uticajima. PITAJTE: o traumatskim događajima. PUD 34.0 28.0 29. Glavna prepreka dobroj evaluaciji je IZBJEGAVANJE.5 0.0 0. somatično i samo-dijagnosticirano. niska zaposlenost Negativan uticaj na lične veze. Ljekar: mora misliti o mogućnosti za PTSD-e. Evaluirati u okolini sigurnoj za pacijenta. psihijatrijski. FUNKCIONALNO POGORŠANJE SA PTSD-om • • • • Radno i socijalno pogoršanje Fizička ograničenja. Pacijent može vješto minimizirati ili negirati simptome da završe intervju sa ljekarom.

aktivnosti ili okruženja? Da Da Da Da Ne Ne Ne Ne Sadašnje istraživanje predlaže da se rezultati PC-PTSD-a trebaju smatrati «pozitivnim» ako pacijent odgovara sa «da» na bilo koja dva pitanja ili na jednu hiper.. Imali noćne more o tome ili mislili o tome kada to niste željeli? 2. Ako je pacijent pozitivan na PTSD.• • • • • • • • PITAJTE: da li se traumatski događaji nastavljaju u pacijentovom životu. Osjećali ukočeno ili otuđeno od drugih osoba.. Ohrabrite pacijenta da izrazi zabrinutosti koje bi mogli imati u vezi sa dobijanjem tretmana.uzbuđujuću stavku (Stavka #3) 8. imate odbrambeni stav ili lako iznenađeni? 4. 1. da li ste ikada imali iskustvo koje je bilo tako zastrašujuće. pozovite članove porodice da učestvuju u kratkoj diskusiji i angažujte njihovu pomoć kod praćenja. Razgovarajte o rezultatima screeninga sa pacijentom. eksplicitna provjera suicidnih pomisli. Ako se čini da pacijent ima PTSD. Veoma se trudili da ne mislite o tome ili skrenuli sa puta da bi izbjegli situacije koje bi vas podsjetile na to? 3.3 PTSD: diferencijalna dijagnoza Psihotični poremećaj PTSD se može prezentirati sa halucinacijama ali veoma rijetko . 8. Bili konstantno na oprezu. užasno ili uznemiravajuće da ste prošlog mjeseca .2 Primarna Njega – PTSD Provjera U svom životu. Organizovati praćenje. Informišite pacijenta o tome da traumatski događaji i tuga koju oni uzrokuju može imati važne efekte na tijelo i duh. objasnite zašto vas rezultati screeninga vode da preporučite dalju evaluaciju i/ili tretman. Ako je moguće.

1 Uvod DA • NE Uvijek potvrditi i opravdati osjećaje. Identificiraj veze i pozitivne vještine • savladavanja.. Procjenite spremnost da promjeni • zdravstvene rizike i samodestruktivno ponašanje. PTSD: TRETMAN 9. • Osigurajte da pacijent razumije da nisu ludi i da nisu slabi. socijalni i duhovno. Generalizirani osjećaji krivice su tipičniji za primarne depresije. . To znači graditi dobar ljudski život sa ostalim. Ne odustajati (ne odbacivati ih) ili gajiti osjećaj beznadežnosti. opsesivne poremećaje mišljenja.. Oporavljanje je sporo. Ohrabriti promjene ponašanja dok u • isto vrijeme opravdavate tugu.. • Ne okrivljavati ili osuđivati ih zbog njihove zabrinutosti /distresa. • • • • . napade panike. Ne konfrontirati se. Ostali anksiozni poremećaji i PTSD dijele brojne karakteristike npr. Izlječenje je psihološko. Često PTSD pacijenti dobiju sekundarnu depresiju. shvaćenim i poštovanim. Slušati bez osuđivanja. Bipolarni poremećaj Veći poremećaji Ostali anksiozni poremećaji PTSD pacijenti nemaju iskustvo prolongirane euforije ili ekspanzivnih raspoloženja..Ne očekivati od onih koji žive u vezama u kojima ima zlostavljanja da odu odmah. da bi se • preživjeli osjetili saslušanim. agorafobiju. nije lako ili bezbolno.varkama ili formalnim poremećajem mišljenja. zahtjeva upornost i strpljenje. 9.

Dobrobiti tretmana su održivi dugoročno.• Ne postoji jedan tip konzistentno efektivan za sve. Protokol psihološkog tretmana će biti produktivniji ukoliko ometajući simptomi/manifestacije manje remete pacijentov život. Ne zahtjevaju nalaz krvi. Ne vode zloupotrebi. Niža stopa odustajanja nego kod tretmana lijekovima (14% naprema 36%) PTSD: TRETMAN: FARMAKOTERAPIJA 10. Uzrokuju nekoliko podnošljivih sporednih efekata.. Ne mogu biti lako korišteni za samoubistvo.1 Opća razmatranja Ukoliko su simptomi dovoljno oštri da odobravaju tretman.. onda to i uraditi. Dobri lijekovi • • • • • • Poboljšavaju nešto za osobu. nedostaju studije vezane za tretman lijekovimat. .2 PTSD: Tretman protokoli Farmakoterapeutski Psihoterapeutski • • Spremnije dostupni. Ne odsjecaju osobu od svijeta i njih samih. terapije 9...

Visiki rizik psihološke ovisnosti. • Efektivniji od bilo koje druge terapije lijekovima (TCA's. Uzrokuje dezinhibiciju.2 PTSD: Tretman – Benzodiazepini Riziki • • • • • Izbjegavati osim za kratkoročni tretman urgentnih situacija. . Uzrokuje mini sindrom povlaćenja (apstinencijalni simptom) između doza. MAOI's. carbamazepine. lithium).3 PTSD: Tretman – SSRI's (Selektivni Serotinin Re-Uptake Inhibitori) • Svi se daju jednom dnevno.10. • • • • • Diazepm 1.5-5 mg/dan Dug polu život: 20-46 sati Kratak početak djelovanja: 20-60 minuta Maksimalno dejstvo dosežu : 1-4 sata Trajanje djelovanja: 6-12 sati Clonazepam Aktivni metoboliti se mogu akumulirati kod pacijenata sa disfunkcijom bubrega/jetre • • • • • 10-100 mg/dan Dug polu život: 20-50 sati Kratak početak djelovanja: 30-60 minuta Maksimalno dejstvo dosežu: 1-2 sata Trajanje djelovanja: 12-24 sati 10. Uzrokuje kratkoročni gubitak pamćenja.

• Tretirati najmanje 12 mjeseci. • Jedna studija pokazuje 25% smanjenja simptoma i 31 % povećanja QOL u 12 sedmica.. • Doziranje: početi nisko. 54% onih kod kojih je izostao odgovor u toku 12 sedmica pokazali su poboljšanje tokom nastavka tretmana. procjenjujući odgovore (reakcije) svakih 1-2 sedmice i povećavajući dozu ukoliko je potrebno. Terapeutski proces poslije vodi samo-procjeni. ažurirana procjena vanjske situacije i pacijentovog ličnog emocionalnog stanja. pozitivnom mišljenju o sebi. Voditi pacijentov detaljan karton.• Blaži i rijeđi antiholinergični i kardiovaskularni sporedni efekti (bolji za gerijatrijske pacijente). • Međutim. Terapeutski proces započinje sa identifikacijom iskrivljenih percepcija i načina razmišljanja koji uzrokuju ili doprinose pacijentovim problemima. • Korištenje u trudnoći i tokom dojenja: Nema poznatih tertrogenih efekata. kontroli negativnih misli i osjećanja. ići sporo. Cilj je da se prekine veza između znakova povezanih sa traumom izbjegavajuci anksiozne odgovore koji su tipični za PTSD.. Fokusirati se na pacijentovu sadašnju situaciju. može doći do sindroma povlačenja kod novoređenčadi TRETMAN PTSD-a: PSIHOTERAPIJA Kongitivno-Bihevioralna terapija (individualna/grupna/po rodična) • Zasnovana na principu da loše prilagođeno raspoloženje i ponašanje mogu biti promjenjeni mjenjajući iskrivljene ili neodgovarajuce načine razmišljanja sa načinima razmišljanja koji su zdraviji i realističniji. u vremenu od bar 8 sedmica. • • • • . • Jednako efektivni u kontroliranju svih PTSD simptoma.

Zaustavljanje misli. Pozitivno mišljenje i govor o sebi. EMDR je bio baziran na pokretima oka koji su načinjeni kao odgovor na pokrete prstiju terapeuta koji ih je pomjerao brzo naprijed i natrag ispred pacijenta tokom terapijskog razgovora. EMDR ( Procesuiranje desenzitizacije pokreta oka) • • • • • • • • PTSD: ZAKLJUČAK . Hipnoterapija Psihodinamična terapija (Psihoanalitička terapija) • • Pretpostavlja da podsvjesno drži osjaćaje koji su previše bolni da bi se s njima suočili. Neki je zovu oblikom CBT ili terapijom izlaganja. Djeca.Terapija izlaganja Terapija igrom Menadžment anksioznosti • • • • • • • Imaginarna i In Vivo. Kontroverzna. Pronalazač je sada mišljenja da su pokreti očiju nepotrebni. Terapeut traži od pacijenta da vrati u misli traumatsku situaciju na kojoj pacijent želi da radi. negativna mišljenja uzrokovana nesrećom i nove misli koje pacijent želi da ima. Vježbe relaksacije. lijevu i desnu. zvuk alternira od uha do uha. i čak naizmjenični pokreti mogu djelovati kod pacijenta. Na početku. da bi ih oni mogli doživjeti i shvatiti. Pronađena 1987. Vježba smopouzdanja. Pronalazač je sada zove: Terapija reprocesuiranja. Cilj je da pacijenti iznesu na površinu njihove prave osjećaje. Izgleda da je ključ naizmjenična stimulacija obje strane mozga. Spojiti ruke. Vježbe disanja.

• PTSD je prevalentan u kliničkom okruženju a u njemu se može i tretirati. • • PTSD ima biološku utemeljenost. Komorbidni medicinski i psihijatrijski poremećaji su česti. SSRI's su efektivni lijekovi prvog izbora / prve linije u terapiji PTSD- . • Edukacija i savjetovanje sa podrškom bi trebali biti pruženi svim pacijentima koji su doživjeli traumu s ciljem prevencije PTSD-a. • Pacijenti sa PTSD-om često pokazuju predominantne somatske simptome. Psihoterapija je tretman prve linije za PTSD. • • a.

a tok oboljenja se karakteriše periodima pogoršanja i remisijama. životni stresni događaji itd. nedostatkom inicijative itd). što može da traje od nekoliko dana do više mjeseci). Simptomi shizofrenije dijele se na pozitivne i negativne. a vjerovatno nastaju kao posljedica patoloških procesa u limbičkom sistemu. Rezidualna faza ima simptome kao i prodromalna.Bolesnici su bistre svijesti i očuvanih intelektualnih funkcija. nepoznate etiologije. Početna klinička slika Klinička slika shizofrenije se manifestuje akutnom. oštećenjem mišljenja i emocija. sumanutih ideja. anatomsko-morfološki. za muškarce i kraj dvadesetih za žene. -stidljivost. zapuštanjem lične higijene. RAZVOJ KLINIČKE SLIKE Premorbidna ličnost Većina shizofrenih bolesnika u periodu prije pojave bolesti pokazuju: -krajnju zavisnost (npr. a afekat je neadekvatan ili otupljen. fiziološki. povlačenje u sebe i socijalnu izolaciju. čudnim vjerovanjem. razdražljivošću i depresijom.Negativni simptomi nastaju kao posljedica patoloških procesa u prefrontalnom korteksu. spavaju u sobi sa roditeljima do kasne adolescencije). . Precipitirajući događaji Populacije koje su češće izložene socijalnim i ekonomskim stresovima imaju znatno veći rizik Da se u njihovim sredinama javi shizofrenija kod vulnerabilnih i nevulnerabilnih pojedinaca. gubitkom inicijative. neadekvatnim ponašanjem.Prosjek godina za početak prve psihotične epizode su srednje dvadesete. prodromalna faza (karakteriše se povlačenjem iz društva. Početak bolesti Najveći broj shizofrenika imaju početak bolesti u kasnoj adolescenciji ili ranoj fazi zrelog doba. čulnim obmanama. aktivnom i rezidualnom fazom. koja se karakteriše poremećajima mišljenja i opažanja. U nastanku shizofrenije značajnu ulogu igraju biološki i psiho-socijalni faktori (genetski. -asocijalno ponašanje. «shizofrenogena majka».Bolest je hronična. Pozitivni simptomi su halucinacije i sumanute ideje.). Aktivna faza se karakteriše pojavom halucinacija. biohemijski. -podmukla. a manifestuju se povlačenjem u sebe. Akutna faza se javlja kao: -trema (karakteriše se anksioznošću. neobičnim ponašanjem.SHIZOFRENIJA Shizofrenija je psihički poremećaj.

Nema poremećaja afekta. Katatona shizofrenija Manifestuje se izraženim psihomotornim poremećajima koji se mogu izmjenjivati između krajnosti kao što su hiperkinezija i stupor. nemogućnosti ispunjenja zahtjeva okoline i smanjenjem cjelokupne aktivnosti. volje. tek u trećoj ili četvrtoj deceniji života. paramimija. disocijacija. tangencijalnost misli. krivice. afektivna ravnodušnost. -Poremećaj afektiviteta (Afekat shizofrenih bolesnika je izmijenjen po kvalitativnom tipu. pa su zastupljeni simptomi: paratimija. govora i katatonih simptoma. Istaknuto obilježje ovog stanja mogu biti epizode snažnog uzbuđenja. odnosa-da je pod kontrolom.Sadržajni poremećaji obuhvataju sumanute ideje. koje se mogu ispoljiti kao ideje proganjanja (paranoidne). veličine. zaravnjenost ili pustoš. karakteriše se relativno trajnim ispoljavanjem paranoidnih ideja. afektiviteta. i to:slušne. naročito slušnim i drugim čulnim obmanama. Paranoidna shizofrenija Paranoidna shizofrenija se javlja kasnije. ili pak automatska poslušnost i negativizam.Od formalnih najčešće su zastupljeni: blok. -Poremećaj volje (Simptomi poremećaja volje kod shizofrenih bolesnika su: abulija. . Najčešće su slušne halucinacije.Raspoloženje je površno i neprimjereno. gdje dominiraju afektivne promjene. -Perceptivni poremećaji (Kod shizofrene psihoze javljaju se čulne obmane: iluzije i halucinacije. ideje ljubomore. Rezidualna shizofrenija Bolest počinje kao hronično stanje shizofrenog oboljenja i veoma jasno postoji progresija od ranog do kasnog stadija. hipobulija.Razvijena klinička slika Simptomi shizofrenije se manifestuju poremećajima:percepcije. TIPOVI SHIZOFRENIJE Hebefrena shizofrenija Hebefrenija je oblik shizofrenije koji se javlja najranije. mišljeja i ponašanja. taktilne. u adolescenciji. mišljenje je dezorganizovano. koje su često udružene s halucinacijama. da mu se misli čitaju. a govor nekoherentan.Karakteriše se dugotrajnim negativnim simptomima. volje. negativizam i katatoni poremećaji. Shizofrenija simpleks Simpleks ili jednostavni oblik shizofrenije ima postepen ili podmukao početak i progresivan razvoj.Bolesnik saopštava da čuje jedan ili više glasova koji govore o njemu. religiozne i somatske. a veoma rijetko vidne. olfaktivne ili gustatorne. -Poremećaji mišljenja (Poremećaji mišljenja mogu biti formalni i sadržajni. koji se manifestuje čudnim ponašanjem.Izražena je težnja ka socijalnoj izolaciji.

U liječenju se primjenjuju uz psihofarmakoterapiju. Pozitivni simptomi (halucinacije. terapija nije etiološka. zastrašujuće halucinacije. još i psihoterapija i socioterapija.) uspješno se kupiraju neurolepticima. neuroleptike. ekstremna anksioznost. Kratkotrajna hospitalizacija se koristi u slučaju akutnog pogoršanja (sumanute ideje. tj. homocidalne.TERAPIJA Hospitalizacija shizofrenih bolesnika može biti kratkotrajna i dugotrajna. S obzirom da je etiologija bolesti nepoznata. Dugotrajna hospitalizacija se primjenjuje kod onih bolesnika koji su težko invalidizirani i gdje lokalna društvena zajednica nije u stanju da podrži pacijenta da živi u porodičnim uslovima ili samostalno. suicidalne.Terapeutski cilj je kontrola simptoma i socijalna rehabilitacija pacijenta. sumanute ideje i dr. Novi (risperidon. . olanzepin) i atipični neuroleptik klozapin su donekle uspješni u tretmanu negativnih simptoma i ne izazivaju ekstrapiramidalne sporedne efekte.Dugotrajan tretman je neophodan kod svih shizofrenih bolesnika. i nesposobnost da se pacijent brine o sebi). agresivnost.

treba uvijek imati u vidu da takav pacijent može istovremeno imati i neku drugu organsku bolest. Bihejvioristi smatraju da u ovoj vrsti poremećaja ključnu ulogu igra učenje od roditelja. Onog trenutka kadaje somatizacijski poremećaj dijagnosticiran. ali dodatne laboratorijske procedure u pravilu treba izbjegavati. Poremećaj je hroničan i u pravilu se javlja prije tridesete godine života. gastrointenstinalni i neurološki). ljekar opšte prakse treba nastojati da prihvati somatske žalbe pacijenta kao emocionalne. raznovrsni somatski simptomi koji uključuju više organskih sistema (npr. Premorbidne karakteristike ličnosti kod ovih pacijenata su uglavnom izbjegavanje.Somatoformni poremećaji Somatoformni poremećaji su karakterizirani fizičkim simptomima za koje ne postoji adekvatno medicinsko objašnjenje. . model prisutan u izvjesnim kulturama. vidno oštećenih socijalnih i radnih sposobnosti. a ne mogu se objasniti na osnovu objektivnih fizikalnih i laboratorijskih pretraga. Somatski simptomi prouzrokuju značajan emocionalni stres kao i oštećenje socijalnih i radnih sposobnosti. Somatizacijski poremećaj se uglavnom javlja kod ljudi koji pripadaju nižim socijalnim slojevima i koji su nedovoljno obrazovani. supstitucija potisnutih instiktivnih impulsa. Interesanto je da je u oboljelim familijama ovaj poremaćaj manifestan samo kod prvostepenih rođaka ženskog spola. Neki biološki orijentisani istraživači su na osnovu analize evociranih potencijalu uočili da pacijenti sa somatizacijskim poremećajem imaju izvjesna oštećenja pažnje i kognicije što se manifestira u pogrešnoj percepciji somatosenzomih senzacija. Ljekar opšte prakse bi trebao viđati takvog pacijenta u redovno propisanim i kratkim posjetama (najmanje jednom mjesečno). Međutim. karakteristično je za ove pacijente da neprestano traže medicinsku pomoć. sklonost porazima i opsesivno-kompulzivno ponašanje. Uzrok somatizacijskog poremećajaje nepoznat. Familijame i blizanačke studije pokazuju da genetički faktor igra značajnu ulogu u etiologiji ovog poremećaja. ustvari. Psihoanalitička interpretacija počiva na hipotezi da su somatizacijski simptomi. najčešće sa  bipolarnim poremećajem raspoloženja i  zloupotrebom psihoaktivnih supstanci. Prevalencija od 1% -2% medu ženama u opštoj populaciji ukazuje da se radi o relativno čestom oboljenju. U ovom poglavlju biće pomenuti neki od najvažnijih somatoformnih poremećaja uključenih u MKB-10. Žene obolijevaju pet puta češće u odnosu na muškarce. paranoidnost. Pokazalo se da pacijenti sa ovim poremećajem imaju najbolju pognozu ukoliko je poremećaj u početnoj fazi prepoznat od jednog ljekara opšte prakse. dok prvostepeni rođaci muškog spola pokazuju antisocijalnu strukturu ličnosti i sklonost zloupotrebi psihoaktivnih supstanci. Pored značajnog psihološkog stresa. Nekoliko kliničkih istraživanja je pokazalo da je somatizacijski poremećaj udružen sa drugim mentalnim poremećajima. U toku posjete dozvoljenje kratki fizikalni pregled. Somatizacijski poremećaj Somatizacijski poremećaj karakteriziraju mnogobrojni.

Hipohondrijski poremećaj Glavna karakteristika hipohondrijskog poremećaja je pacijentova nerealistična i neadekvatna interpretacija bolova koji su uglavnom ograničeni najedan ili najviše dva organska sistema. Bolne i somatske patnje stoga imaju značenje zaslužene kazne . kao i  snižen prag tolerancije za osjećaj tjelesne neugodnosti. Etiologija  Jedna od teorija o etiologiji hipohondrijskog poremećajaje zasnovana na socijalnom modelu učenja. Psihoterapija pomaže pacijentima da se suoče sa svojim simptomima i da razviju alternativne strategije kako da ispolje svoja osjećanja. Postoje brojni pokazatelji da ovi pacijenti premorbidno  imaju tendenciju da preuveličavaju i prenaglašavaju benigne somatske senzacije. Pacijent je u potpunosti preokupiran tim simptomima i ustrašen da boluje od teške i neizlječive bolesti. Pacijenti sa hipohondrijskim poremećajem su rezistentni na psihoterapiju.   Hipohondrijski poremećaj ima epizodičan tok. Nadalje.6% u kliničkoj populaciji. Kao rezultat pacijentove preokupacije javlja se značajan stres. prevashodno depresivnog i anksioznog poremećaja. Nemoguće ga je ubijediti u suprotno i pored toga što se medicinski uzrok ne može ustanoviti na osnovu objektivnih fizikalnih i laboratorijskih pretraga. njačešće se javlja između dvadesete i tridesete godine života. Osobe sa blažom formom ovog poremećaja se uglavnom nikada i ne obrate psihijatru nego se tretiraju kod ljekara opšte prakse ili dmgih specijalista. Šestomjesečna prevalencija ovog poremećaja od 4% . U slučajevima kada je somatizacijski poremećaj udružen sa poremećajima raspoloženja ili anksioznim poremećajima. prema nekim autorima.Najracionalnija strategija za ljekara opšte prakse u primamoj zaštitije da pacijenta sa somatizacijskim poremećajem pokuša uvjeriti da postoji mogućnost da je psihološki faktor uzrokom njegovih simptoma i da se pacijent treba obratiti psihijatru. Poremećaj je podjednako zastupljen kod oba spola. U prilog tome je i činjenica da je hipohondrijski poremećaj komorbidan sa dva gore pomenuta u 80% slučajeva. Epizode traju od nekoliko mjeseci do godinu dana. a razdvojene su relativno dugim periodima remisije. hipohondrijski poremećaj je samo jedna od varijanti nekih drugih mentalnih poremećaja. ali vrlo kontrolirano jer pacijenti sa somatizacijskim poremećajem su skloni da ih adekvatno ne koriste. jerje na taj način pacijent uvjeren da nije napušten od svog ljekara.za sve štoje loše urađeno u prošlosti (bilo realno ili imaginarno). U ovom slučaju uloga bolesnika omogućava individui da izbjegne ili odloži obaveze čiji su zahtjevi izvan njegovih realnih mogućnosti. Psihodinamska škola objašnjava hipohondrijazu kao odbranu od krivnje i osjećanja daje osoba po prirodi loša. Psihoterapija (individualna i grupna) značajno utiče na smanjenje broja hospitalizacija (do 50%). Česti i redovni fizikalni pregledi su korisni. koriste se odgovarajući psihofarmaci. S . U nekim slučajevima može se naći jasna veza između egzacerbacije hipohondrijskih simptoma i psihosocijalnog stresa. lako početak bolesti može biti vezan za bilo koju dob. kao i oštećenje socijalnih i radnih sposobnosti.

žigovi. Prvostepeni rođaci pacijenata sa perzistentnim somatiformnim bolnim poremećajem su u povećanom riziku da obole od istog poremećaja To ukazuje na eventualnu genetičku podložnost ili bihejvioralni mehanizam u transmisiji poremećaja Mogući razlog zbog čega se ovaj poremećaj javlja relativno kasno je da se tolerancija na bol smanjuje sa starenjem. nadustosti. Najčešće "aficirani" sistemi su    kardiovaskulami ("srčana nervoza"). Simptomi se uglavnom ispoljavaju u dva oblika.  Prvi oblik je karakteriziran vegetativnim simptomima kao što su palpitacije. Perzistentni somatiformni bolni poremećaj Primami simptom perzistentnog somatifomog bolnog poremećajaje uporan i intenzivan bol najednom ili više mjesta a koji se u potpunosti ne može pripisati nepsihijatrijskom medicinskom ili neurološkom stanju. invazivne dijagnostičke i terapijske procedure se smiju poduzimati samo u slučaju kada za to postoje objektivne indikacije. Ukoliko hipohondrijski poremećaj nije udružen sa drugim mentalnim poremećajima. anksiozni i poremećaji vezani za zloupotrebu psihoaktivnih supstanci u usporedbi sa prevalencijom u opštoj populaciji. Ppored toga postoji izvjestan broj pacijenata kod kojih se ta veza ne može utvrditi a koji u potpunosti zadovoljavaju kriterij za ovo stanje. osjećaj vrućine. dok ga ignoriranje i kažnjavanje inhibiraju. pretjerano znojenje i tremor. vrtoglavice i opšte slabosti su karakteristični za drugi oblik ovog poremećaja. Kod velikog broja pacijenata sa ovim poremećajem evidentan je psihološki stres ili trenutne poteškoće i problemi koji su u direktnoj vezi sa aktuelnim tegobama. Ovaj poremećaj je dva puta češći kod žena nego kod muškaraca. zbog toga štoje veća vjerovatnoća povređivanja u toku radnog vijeka. Neki psihijatri misle daje uporan i tvrdokoran bol konceptualiziran u cilju manipulacije i . ima vrlo dobru prognozu. respiratomi (psihogena hiperventilacija i "napadi kašlja") kao i gastrointenstinalni ("želudačna nervoza" i "nervozom uzrokovane dijareje"). Postoji nekoliko teorija o etiopatogenezi ovog poremećaja. kazne za nešto loše učinjeno kao i način za ispaštanje krivnje. od kojih nijedan ne ukazuje na objektivni somatski poremećaj odgovarajućeg sistema ili organa. Bihejvioristi smatraju da podržavanje pacijenta u njegovom bolu potencira bolno ponašanje.  Subjektivni i nespecifični simptomi kao što su bolovi. Poremećaj se obično javlja u četvrtoj i petoj deceniji života. Fizički radnici najčešće trpe od ovog poremećaja.    Prema psihodinamskoj teoriji bol može biti u funkciji metoda za zadobivanje Ijubavi. U familijama ovih pacijenata mnogo su češći depresivni.druge strane. Somatiformna autonomna disfunkcija Kod ovog poremećaja pacijent se uglavnom žali na somatske tegobe koje odgovaraju organskim sistemima koji su pod kontrolom autonomnog nervnog sistema.

Istraživanja pokazuju da su depresivni simptomi prisutni u 60% do 100% pacijenata sa poremećajem bola. Klinički tok može biti sekundamo kompliciran adikcijom na različite supstance koje su pacijenti koristili da bi smanjili bol. Potpuno su preokupirani bolom i smatraju ga izvorom vlastite bijede. nesanica i razdražljivost. Pacijenti koji pate od ovog poremećaja ne sačinjavaju jedinstvenu grupu.zadobijanja prednosti u zamršenim Ijudskim odnosima (npr. Biološka istraživanja ukazuju daje serotonin glavni neurotransmiter sa mjestom djelovanja u silaznim inhibitomim putevima uključenih u transmisiju bola. U početnoj fazi bolje obično blag i podnošljiv. neuropatski ili jatrogeni. U najvećem broju slučajeva poremećaj postaje hroničan i onesposobljavajući. atipični facijalni bolovi ili hronični bol u zdjelici. U toku narednih nekoliko sedmica ili mjeseci intenzitet bola se naglo pojačava. Najprominentniji depresivni simptomi u sklopu ovog poremećaja su gubitak energije. ali da bi se postavila dijagnoza somatiformnog perzistentnog poremećaja bola mora biti utvrđen psihološki faktor koji ima jasnu i nedvojbenu ulogu u pojavi bolnog simptoma i njegovog širenja. U pravilu ovi pacijenti imaju dugotrajnu istoriju medicinskih i hirurških intervencija. Veoma često negiraju emocionalne patnje ("njihov život je savršen i sveje uredu osim bola koji ne mogu da istrpe"). bol u leđima. smanjenje libida. Stoga neki autori smatraju da je ovaj poremećaj samo jedan od oblika maskirane ili somatizirane depresije. Značajnu ulogu igraju endorfini u centralnoj modulaciji bola. . stabilizacija braka koji se raspada). radi se o heterogenoj grupi pacijenata koji ispoljavaju različite vrste bolova kao što su npr. U osnovi bol može biti posttraumatski. Oni upomo posjećuju Ijekare i traže lijekove. U stvari.

Preporučljivo je pomjeriti pacijenta iz njegovog ambijenta i uključiti ga u kontrolirani hospitalni program koji podrazumijeva multidisciplinami pristup koji uključuje primjenu različitih vrsta terapijskih metoda. slično djejstvo imaju i neki dmgi serotoninergički antidepresivi. Drugim riječima. tenzivne glavobolje kao i osjećanje opšte nestabilnosti. . predstave. ili pak svoje mrtvo tijelo. anhedonični i do izvjesnog stepena depresivni i anksiozni. sedativi i anksiolitici nisu od velike koristi u tretmanu ovog poremećaja. Kod jednog tipaporemećaja osnovno obilježje je zamor nakon umnograda koji redovno dovodi do pada efikasnosti u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. tijelo i okolina izgledaju nerealno. Analgetici. Blokade nerava i himrške ablativne tehnike nemaju efekta kod većine pacijenata sa poremećajem bola i recidivi sejavljaju uvijek nakon šest do osamnaest mjeseci. Kod oba oblika ovog poremećaja veoma su česte vrtoglavice. Bihejvioralni tretman se pokazao efektivnim kod migrenoznog.Tretman ovih pacijenata je vrlo kompleksan i u osnovi je rehabilitacioni. razdražljivi. da im se tijelo mijenja i postaje "beživotno". Ritam spavanja (sna)je poremećen sa insomnijom u početnoj fazi. Generalno. Ovaj poremećaj u čistom i izoliranom oblikuje veoma rijedak. mogu se izdvojiti dva tipa ovog poremećaja koji imaju veliki broj zajedničkih simptoma. Pacijenti se pored toga žale na neprijatne asocijacije i sjećanja. Kod drugog oblika ovog poremećaja dominira osjećanje fizičke i tjelesne iscrpljenosti poslije minimalno uloženog napora. a najčešće hipersomnijom u izraženoj faziporemećaja. sjećanja i emocije. Otvoreno je pitanje da li ovi agensi smanjuju bol zbog primarnog antidepresivnog efekta. hlorimipramin i doksepin) su se pokazali korisnim. ili pak imaju direktni analgetički efekat putem stimulacije eferentnih inhibitomih bolnih puteva. da njihovo ponašanje na neki način nije više njihovo vlastito. oni osjećaju da gube vlastite misli. stanja mišićne napetosti i tenzivne glavobolje. oslabljenu koncentraciju i neefikasnost. miofacijalnog bola. važno je napomenuti da postoji značajna kulturološka razlika u manifestaciji simptoma. a okolina im izgleda potpuno neprirodnom. U nekim slučajevima pacijenti vide samog sebe sa distance. Depersonalizaciono-derealizacioni sindrom Kod ovog poremećaja pacijenti imaju utisak da njihove misli. Antidepresivi (hloramitriptilin. a istovremeno postoji opasnost od sekundarne adikcije. Ostali neurotski poremećaji Neurastenija Kada je u pitanju neurastenija. Etiološki uzrok ovog poremećajeje nepoznat. Pacijenti su zabrinuti zbog svog mentalnog i fizičkog stanja. Interesantno.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful