Eksperimenatalna Fizicka Hemija

Dr Mirjana Medenica
Dr Du{an Male{ev
Eksperimentalna
Wzi~ka hemija
Beograd, 2002.
EKSPERIMENTALNA FIZI^KA HEMIJA
Dr Mirjana Medenica, red. prof.
Dr Du{an Male{ev, red. prof.
Drugo izdanje
Recenzenti
Dr Dragan Veselinovi}, red. prof. u penziji
Fakultet za fizi~ku hemiju u Beogradu
Dr Zorica Radovi}, red. prof.
Farmaceutski fakultet u Beogradu
Odlukom dekana Farmaceutskog fakulteta u Beogradu broj 1527/2-BJR od 21. 09. 1998.
ova knjiga odobrena je kao univerzitetski ud`benik.
Izdava~
Dr Mirjana Medenica
Lektor
Mr Pejo Vukeli}
Fotografije
Branislav Nikoli}
Grafi~ko oblikovanje
Ilija Kneèvi}
Korice
Dr Mirjana Medenica
Tira` 1500
[tampa
Akademija {tamparija, Narodnog fronta 43, Beograd
Sva prava zadràna. Nijedan deo ove knjige ne moè biti reprodukovan u bilo kom obliku
ili smislu bez pismenog odobrenja izdava~a i/ili autora.
ISBN 86-901485-4-X
PREDGOVOR
Ud`benik Eksperimentalna fizi~ka hemija nastao je kao rezultat du-
gogodi{njeg rada sa studentima u laboratoriji Zavoda za fizi~ku he-
miju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Prvenstveno
je namenjen studentima Farmaceutskog fakulteta za predmet Fizi~ka
hemija i instrumentalne metode.
Ud`benik sadrì 11 tematskih poglavlja predvi|enih planom i
programom studija na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu. Svako
teorijsko poglavlje (Teorijski princip) pra}eno je i odgovaraju}im
eksperimentima (Uradite samostalno...). Pristup svim eksperimen-
tima je isti, {to podrazumeva (Zadatak ve`be), neophodnu aparatu-
ru i hemikalije, opis pripreme eksperimenta (Priprema), neposred-
nu realizaciju eksperimenta uz detaljan opis aparature (Postupak) i
prikaz i obradu dobijenih rezultata merenja (Rezultati). Predvi|eno
je da student upisuje rezultate u odgovaraju}e tabele. Na kraju teksta,
u Prilogu knjige, date su tablice fizi~kohemijskih veli~ina i Statisti~ka
obrada rezultata.
Autori se zahvaljuju recenzentima prof. dr Draganu Veselinovi}u
i prof. dr Zorici Radovi} na veoma studioznom ~itanju rukopisa knji-
ge i korisnim savetima koje su doprinele pobolj{anju kvaliteta ruko-
pisa.
Branislav Nikoli} je svojim visoko profesionalnim fotografijama
doprineo kvalitetnoj ilustraciji instrumenata sa kojima se studenti
sre}u u laboratoriji.
Ilija Kneèvi} je svojim prefinjenim umetni~kim izrazom dopri-
neo grafi~kom oblikovanju ove knjige.
Zahvaljujemo se sponzorima koji su omogu}ili {tampanje drugog
izdanja ovog ud`benika.
Autori }e sa zahvalno{}u prihvatiti sve kriti~ke primedbe i suge-
stije ~italaca radi pobolj{anja kvaliteta ovog ud`benika u slede}im
izdanjima.
Beograd, 2002. Autori

SADR@AJ
1. Osobine rastvora 1
VISKOZNOST /3/
– Odre|ivanje viskoznosti metodom po Ostvaldu (12)
POVR[INSKI NAPON /15/
– Odre|ivanje povr{inskog napona te~nosti stalagmometrom (21)
2. Koligativne osobine rastvora 25
KRIOSKOPIJA /27/
– Odre|ivanje molarne mase (32)
3. Termi~ke osobine rastvora 37
KALORIMETRIJA /39/
– Odre|ivanje toplote rastvaranja (44)
4. Osobine molekula 47
REFRAKTOMETRIJA /49/
– Odre|ivanje molarne refrakcije rastvora (55)
POLARIMETRIJA /61/
– Odre|ivanje koncentracije rastvora saharoze (69)
5. Apsorpciona fotometrija 73
KOLORIMETRIJA /75/
– Odre|ivanje koncentracije obojenog rastvora (81)
FOTOMETRIJA /85/
– Odre|ivanje koncentracije obojenog rastvora (89)
SPEKTROFOTOMETRIJA /93/
– Odre|ivanje koncentracije rastvora metodom
kalibracione krive (100)
6. Elektroliza 107
ELEKTROLIZA /109/
– Provera Faradejevog zakona (113)
KULOMETRIJSKA TITRACIJA /115/
– Odre|ivanje koncentracije natrijum-tiosulfata (119)
123 7. Potenciometrija
POTENCIOMETRIJSKA MERENJA /125/
– Odre|ivanje elektromotorne sile (131)
– Potenciometrijsko odre|ivanje pH (137)
– Merenje pH rastvora pH-metrom (143)
– Jon-selektivne elektrode (151)
POTENCIOMETRIJSKA TITRACIJA /159/
– Reakcija neutralizacije (163)
– Reakcija taloènja (169)
– Potenciometrijska titracija po Pogendorfovoj
metodi kompenzacije (175)
– Reakcija oksidoredukcije (181)
187 8. Provodljivost
MERENJE PROVODLJIVOSTI (KONDUKTOMETRIJA) /189/
– Odre|ivanje specifi~ne i molarne provodljivosti
jakih elektrolita (196)
KONDUKTOMETRIJSKA TITRACIJA /205/
– Odre|ivanje koncentracije natrijum-hidroksida (209)
– Odre|ivanje koncentracije sir}etne kiseline (212)
215 9. Brzina hemijskih reakcija

RED REAKCIJA /217/
– Odre|ivanje konstante brzine hidrolize saharoze (223)
225 10. Procesi na granici faza

ADSORPCIJA /227/
– Gibzova adsorpciona izoterma (231)
– Frojndlihova adsorpciona izoterma (234)
237 11. Metode razdvajanja

HROMATOGRAFIJA /239/
– Adsorpciona hromatografija u koloni (253)
– Podeona hromatografija na tankom sloju (254)
– Jonoizmenjiva~ka hromatografija (255)
ELEKTROFOREZA /259/
– Elektroforetsko razdvajanje sme{e Fe(II)– i Fe(III)– jona (264)
Prilog 265
TABLICE /267/
STATISTI^KA OBRADA REZULTATA /277)
Literatura 285
Indeks 289
(1)
Osobine
rastvora
VISKOZNOST
Odre|ivanje viskoznosti
metodom po Ostvaldu
POVR[INSKI NAPON
Odre|ivanje povr{inskog napona te~nosti
stalagmometrom
VISKOZNOST
(latinski viscositas – lepljivost, tegljivost)
Viskoznost je karakteristi~na osobina te~nosti koja se javlja pri la- Teorijski princip
minarnom (slojevitom) kretanju te~nosti, kao posledica trenja izme-
|u slojeva. Moè se definisati i otporom kojim se te~nost suprot-
stavlja te~enju, odnosno protivi pomeranju susednih slojeva te~nosti.
[to je ve}a otpornost ve}a je i viskoznost.
Prou~avanjem viskoznosti bavi se nauka o proticanju te~nosti –
reologija. Ime poti~e od gr~kih re~i rheo (proticati) i logos (nauka).
Ova nauka bavi se i svim pojavama koje nastaju kao posledica pome-
ranja unutra{njih slojeva pod dejstvom spolja{njih sila. Prema tome,
reologija je nauka koja prou~ava proticanje i deformaciju materije.
Kretanje te~nosti izme|u dve paralelne plo~e od kojih je jedna
pokretna a druga nepokretna, moè se slikovito prikazati {pilom
karata (slika 1). Sloj te~nosti uz pokretnu plo~u kreta}e se istom brzi-
nom kao i plo~a, a onaj uz nepokretnu osta}e nepokretan.
Ako se pokretna plo~a kre}e nekom brzinom v (koja zavisi od
primenjene sile F’), obrazova}e se gradijent brzine proticanja sused- Slika1.
nih slojeva na rastojanju x, (dv/dx). Usled ovoga javlja se trenje izme-
|u susednih slojeva te~nosti, tzv. unutra{nje trenje F. Ono ne zavisi
od pritiska, ve} od povr{ine slojeva i njihove relativne brzine. Te~-
nost koja se kre}e kroz cev malog pre~nika, npr. kapilaru, ima razli-
~ite brzine kretanja slojeva. Slojevi u sredini cevi imaju najve}u brzi-
nu, a ka zidovima cevi sve manju, da bi u grani~nom sloju uz sam zid
cevi brzina bila jednaka nuli (slika 2).
Njutn (Newton) je dao matemati~ki izraz za silu unutra{njeg trenja:
dv Slika 2.
F=η.A. (1)
Laminarno kretanje te~nosti
dx kroz cev
gde je:
η – konstanta srazmere, tj koeficijent viskoznosti, koji zavisi od
prirode te~nosti i temperature
A – povr{ina slojeva te~nosti na koju deluje sila unutra{njeg trenja
dv/dx = V – gradijent brzine.
Eksperimentalna fizi~ka hemija 3

Tako se Njutnova jedna~ina (1) moè jednostavnije prikazati:
F=η.A.V (2)
Ako su povr{ina A i gradijent brzine V jedini~ne vrednosti, sledi

da je:
F=η (3)
{to zna~i da je koeficijent viskoznosti ili, kra}e, viskoznost jedna-

ka sili unutra{njeg trenja. Ova viskoznost naziva se apsolutna ili di-
nami~ka viskoznost.
Jedinice dinami~ke viskoznosti izvode se iz Njutnovog zakona:
F N N
η (=) (=) (=) (=) N . m–2s (=) Pa . s
A.V m/s 1
m2 . m2 .
m s
Paskal-sekund (Pa.s) je izvedena jedinica, a defini{e dinami~ku
viskoznost homogenog fluida koji laminarno struji i u kome, izme-
|u dva paralelna sloja na rastojanju od 1 m i gradijentom brzine od
1 (m/s)/m, nastaje napon smicanja od 1 paskala.
Recipro~na vrednost dinami~ke viskoznosti je fluiditet φ. To je
merilo lako}e kojom te~nost moè da te~e.
U tablici 1 date su vrednosti za dinami~ku viskoznost nekih te~-
nosti na 20°C.
Tablica 1. Te~nost η (Pa s)
Dinami~ka viskoznost nekih
te~nosti na 20°C Ricinusovo ulje 0,986
Maslinovo ulje 0,084
Sulfatna kiselina 0,025
Salicilna kiselina 2,71×10-3
Glicerol 1,49×10-3
Etanol 1,20×10-3
Voda 1,005×10-3
Ksilol 0,81×10-3
Toluol 0,59×10-3
Benzen 6,52×10-4
Hloroform 5,80×10-4
Etar 2,33×10-4
4 Medenica / Male{ev
Pored dinami~ke, definisana je i kinemati~ka viskoznost ν, koja
se ~e{}e koristi:
ν= h (4)
r
gde je ρ – gustina fluida.
Dinami~ka viskoznost koristi se za definisanje osobina samo ~is-
tih (jednokomponentnih) te~nosti, tzv. »njutnovskih sistema« koji
se pona{aju po Njutnovom zakonu, prikazanom jedna~inom (1).
Ostale te~nosti, tzv. heterogeni disperzni sistemi ne pona{aju se po
ovom zakonu i nazivaju se »nenjutnovskim sistemima«.
Ako se radi o binarnim sistemima, rastvorima, koriste se relativ-
na, specifi~na, redukovana i unutra{nja viskoznost.
Relativna viskoznost (ηr) predstavlja koli~nik viskoznosti rast-
vora (η) i rastvara~a (η0):
h
hr = (5)
h0
To je mera promene viskoznosti rastvora u odnosu na ~ist rast-
vara~ i zato je uvek ve}a od jedinice. IUPAC* preporu~uje da se ova
veli~ina naziva »viskozitetni koli~nik«. *International Union of Pure and
Specifi~na viskoznost (ηsp) prikazuje prira{taj viskoznosti rast- Applied Chemistry (Internacionalna
vora iznad jedinice, prouzrokovan prisustvom rastvorene materije: unija za ~istu i primenjenu hemiju)
h – h0
hsp = = hr – 1 (6)
h0
Specifi~na viskoznost zavisi od vrste rastvara~a. Kako i relativna i
specifi~na viskoznost zavise od koncentracije, uveden je pojam re-
dukovane viskoznosti (ηred) koja predstavlja koli~nik specifi~ne
viskoznosti i koncentracije:
hsp
hred = (7)
c
Redukovana viskoznost predstavlja prira{taj specifi~ne visko-
znosti po jedinici koncentracije. Za slu~aj da c Õ 0 definisan je tzv.
grani~ni broj viskoznosti ili unutra{nja viskoznost [η]:
hsp
[h] = lim
cÕ0
(8)
c

Ovaj broj odre|uje se ekstrapolacijom, sa grafika ηred u funkciji
c, za vrednost c = 0 (slika 3).
Za polimere velike molarne mase (ve}e od 30 kg mol-1) veza iz-
me|u unutra{nje viskoznosti [η] i molarne mase M, moè se pri-
kazati Kun-Mark-Hauvinkovom (Khun-Mark-Houwink) jedna~i-
nom:
[h] = K . Mn (9)
u kojoj konstanta K zavisi od prirode supstancije i temperature na

kojoj se odre|uje [η], a konstanta n od geometrije makromolekula.
hred
Vrednosti ovih konstanti za odre|eni sistem polimer–rastvara~ mo-
gu se na}i u literaturi. Na ovaj na~in, odre|ivanjem viskoznosti raz-
blaènih rastvora polimera, moè se odrediti njihova molarna masa.
[h] Viskoznost koloidnih disperzija zavisi i od oblika ~estica dis-
perzne faze. Disperzni sistemi sa sfernim ~esticama pokazuju manju
viskoznost, a sa linearnim ~esticama znatno ve}u. Ako se koloidna
~estica linearnog oblika nalazi u rastvara~u prema kome ima mali
Slika 3.
Grafi~ko odre|ivanje grani~nog broja afinitet, teì}e da zauzme sferni oblik, {to }e uticati na smanjenje
viskoznosti viskoznosti takvog disperznog sistema.
Viskoznost te~nosti zavisi od temperature, tj. sa porastom tem-
perature za 1°C viskoznost vodenih rastvora opada za 2 – 3%. Na os-
novu eksperimentalnih rezultata do{lo se do slede}e empirijske jed-
na~ine zavisnosti viskoznosti od temperature:
B
logh= A + (10)
T
gde su A i B – konstante za ispitivanu te~nost.
Odre|ivanjem viskoznosti neke te~nosti moè se izra~unati nje-

na va`na aditivna i konstitutivna veli~ina – reohor. Aditivnost zna~i
da zavisi od vrste i broja atoma ili atomskih grupa u molekulu, a
konstitutivnost od na~ina vezivanja atoma. Izraz za reohor glasi:
1
M.h 8 (11)
R=
ρt + 2ρp
gde je:
M – molarna masa
η – dinami~ka viskoznost
ρt – gustina te~nosti
ρp – gustina pare.
U tablici 2 date su vrednosti reohora za neke atome i atomske

grupe, pa se na osnovu aditivnosti moè izra~unati reohor sloènijih
jedinjenja.
ATOM/ATOMSKA GRUPA REOHOR Tablica 2.

Vrednosti reohora nekih atoma
i atomskih grupa
C 12,8
H (u C–H) 5,5
H (u C–OH) 10,5
O (etarski) 10,0
Cl 21,3
Br 35,8
CH2 23,8
COO (kiseline i estri) 36,0
Za farmaciju je poznavanje viskoznosti od velikog zna~aja pri-

likom formulacije farmaceutskih preparata i njihovih oblika za ade-
kvatnu primenu (emulzije, paste, supozitorije ili filmovi za oblagan-
je tableta). Proizvodnja medicinskih i kozmeti~kih krema, pasta i
losiona zahteva dobro poznavanje i reolo{kih osobina, kako bi pre-
parat bio pogodan da se primeni na koù. Ta~no definisani reolo{ki
parametri od presudnog su zna~aja prilikom izrade injekcionih hi-
podermijskih rastvora, da bi prilikom primene nesmetano proticali
kroz iglu.
Istiskivanje pasta iz tuba, pakovanje granuliranih preparata i
mnogi drugi postupci u farmaceutskoj industriji zahtevaju dobro
poznavanje zakona reologije.
Prou~avanje viskoznosti, kako pravih rastvora tako i koloidnih
disperznih sistema, pored teorijskog ima i prakti~no zna~enje. Me-
renjem viskoznosti koloidnih rastvora mogu}e je odrediti molarnu
masu koloida i objasniti oblik koloidnih ~estica. Ovo je veoma zna-
~ajno u proizvodnji rastvora za zamenu krvne plazme (npr. dekstra-

na). Pored ovoga, poznavanje viskoznosti va`no je i za predvi|anje
procesa apsorpcije leka iz gastrointestinalnog trakta.
Za odre|ivanje viskoznosti koriste se ure|aji koji su zasnovani

na:
a) Poazejevom (Poiseuille) zakonu za isticanje te~nosti kroz kapi-
larnu cev – metoda kapilarne cevi.
b) Stoksovom (Stokes) zakonu za brzinu padanja kugle kroz stub
te~nosti – metoda padanja tela.
Metoda kapilarne cevi Ako se koeficijent viskoznosti odre|uje merenjem brzine istica-
nja te~nosti pod dejstvom Zemljine teè (slika 4), onda je pritisak
stuba te~nosti p jednak sili F1 koja pod uticajem sile zemljine teè
deluje na povr{inu popre~nog preseka stuba te~nosti S:
F1
p= (12)
S
Kako je:
p=h.g.ρ (13)
gde je:
h – visina stuba te~nosti
g – ubrzanje Zemljine teè
ρ – gustina te~nosti,
to se iz jedna~ina (12) i (13) dobija izraz za silu F1, koja pod uti-
cajem sile Zemljine teè vr{i smicanje slojeva:
F1 = h . g . ρ . S (14)
Slika 4. Te~nost po~inje da isti~e kada se sila trenja F (jedna~ina 2), koja
Metoda kapilarne cevi spre~ava kretanje slojeva, izjedna~i sa silom F1, koja pokre}e slojeve:
F = F1 (15)
Iz jedna~ina (2), (14) i (15) dobija se izraz za koeficijent
viskoznosti:
h.g.r.S
h= (16)
A.V
Po{to su veli~ine h, S i A – konstante koje zavise od karakteristika
viskozimetra, a g – konstanta Zemljine teè, to se ova jedna~ina mo-
è napisati u slede}em obliku:
r
h=K (17)
V
Kako gradijent brzine (V = dv/dx) ima dimenzije (1/s), to se mo-
è zameniti sa 1/t (gde je t – vreme isticanja te~nosti iz viskozimet-
ra), pa jedna~ina (17) dobija slede}i oblik:
h=K.r.t (18)
Za odre|ivanje viskoznosti iz brzine isticanja te~nosti koristi se

Ostvaldov (Ostwald) viskozimetar (slika 5).
To je relativna metoda, jer se upore|uje brzina isticanja odre|ene
zapremine te~nosti poznate viskoznosti, standarda (npr. vode) sa
brzinom isticanja iste zapremine te~nosti nepoznate viskoznosti na
istoj temperaturi. Slika 5.
Prema jedna~ini (18), koeficijent viskoznosti vode izra~unava se Kapilarni viskozimetar po Ostvaldu
iz: A – gornja oznaka
B – donja oznaka
hH2O = K . rH2O . tH2O (19)
a koeficijent viskoznosti te~nosti nepoznate viskoznosti:
hx = K . rx . tx (20)
Ako se vremena isticanja analizirane te~nosti i vode mere istim

viskozimetrom, tada su konstante K iste.

Deljenjem jedna~ina (19) i (20) i re{avanjem po ηx dobija se iz-
raz iz koga se izra~unava koeficijent viskoznosti:
rx . tx
hx = hH2O (21)
rH2O . tH2O
gde je:
ηx – koeficijent viskoznosti analizirane te~nosti
ηH2O – koeficijent viskoznosti vode
tx – vreme isticanja analizirane te~nosti
tH2O – vreme isticanja vode
ρx – gustina analizirane te~nosti
ρH2O – gustina vode.
Metoda padanja tela Primenjena je kod viskozimetra s kuglom, a zasniva se na Stokso-

vom zakonu:
F = 6p . h . r . v (22)
gde je:
h – koeficijent viskoznosti te~nosti
F – sila trenja pri kretanju kugle kroz stub te~nosti
r – polupre~nik kugle
v – brzina kretanja kugle (v = l/t, gde je l – duìna stuba te~nosti,
a t – vreme padanja kugle).
Kugla pada pod dejstvom Zemljine teè, a sila koja deluje na

kuglu jednaka je:
4 3 .
F1 = r π g(ρ – ρt) (23)
3
gde je:
ρ – gustina kugle
ρt – gustina te~nosti.
Kada se ove dve sile izjedna~e, kugla se kre}e uniformno kroz
te~nost brzinom v. Tada iz jedna~ina (22) i (23) sledi:
2r2g
η = 9l (ρ – ρt)t (24)
Kako su veli~ine u razlomku konstantne, to sledi izraz:
η = K(ρ – ρt)t (25)
Za odre|ivanje viskoznosti po ovoj metodi koristi se Heplerov

(Höppler) viskozimetar (slika 6).
Cev je napunjena te~no{}u poznate gustine. Kuglica, poznate gu-
stine, pada kroz cev ~iji je pre~nik neznatno ve}i od pre~nika kugli-
ce. Meri se vreme padanja kuglice izme|u ozna~enih linija A i B. Ceo
postupak izvodi se uz termostatiranje. Prethodno je potrebno (u
uputstvu za ure|aj) na}i vrednost konstante K za kuglice poznatih
gustina i pre~nika.
Slika 6.
Heplerov viskozimetar

URADITE SAMOSTALNO ...
Odre|ivanje viskoznosti
metodom po Ostvaldu
Zadatak eksperimenta
n Odrediti vreme isticanja odre|ene zapremine standarda (vode)

i analizirane te~nosti.
n Iz srednjih vrednosti vremena isticanja, tabli~nih podataka za
gustinu i viskoznost vode i gustine analizirane te~nosti na radnoj
temperaturi izra~unati koeficijent viskoznosti (ηx) ove te~nosti sa
ta~no{}u datom za viskoznost vode.
Aparatura i hemikalije
l Kapilarni viskozimetar po Ostvaldu (slika 5)
l Termostat sa me{alicom
l Hronometar
l Analizirana te~nost
l Destilovana voda (standard)
Kalibracija viskozimetra
Kalibracija viskozimetra podrazumeva odre|ivanje konstante K, ko-

ja zavisi od karakteristika viskozimetra. Konstanta K odre|uje se
merenjem vremena isticanja vode i izra~unava iz izraza:
hH2O = K . rH2O . tH2O (26)
Vrednosti za ηH2O i ρH2O na temperaturi merenja nalaze se u

tablici 1 u Prilogu.
Viskozimetar postaviti u termostat u vertikalni poloàj i uklju~iti
me{alicu. Pipetom odmeriti odre|enu zapreminu vode, sipati je u
viskozimetar i desetak minuta termostatirati na temperaturi od
20°C ili 25°C. Zapremina vode zavisi od zapremine ve}e kugle
viskozimetra i mora biti tolika da menisk vode bude niì od donje
oznake B, ali da omogu}ava podizanje nivoa vode iznad gornje oz-
nake A.
Preko gumenog nastavka vodu povu}i iznad gornje oznake na
viskozimetru i pustiti da slobodno proti~e kroz kapilaru. Hrono-
metar uklju~iti kada se menisk poklopi sa oznakom A, a isklju~iti ka-
da se menisk poklopi sa oznakom B na viskozimetru. Vreme isticanja,
izraèno u sekundama, zapisati sa ta~no{}u hronometra. Merenje
vremena isticanja vode (tH2O) ponoviti deset puta. Viskozimetar za-
tim isprati sa malo etanola i osu{iti na vakuumu.
Postupak
Kao i kod kalibracije viskozimetra, suvom pipetom odmeriti istu za-

preminu analizirane te~nosti i izvr{iti deset merenja vremena isti-
canja analizirane te~nosti (tx) na istoj temperaturi.
Iz eksperimentalno dobijenih srednjih vrednosti vremena istica-
nja i datih vrednosti za gustinu i viskoznost vode (tablica 1 u Pri-
logu) izra~unati koeficijent viskoznosti (ηx).
Rezultate prikazati tabelarno.

REZULTATI
Tabela 1. Vreme (s)

Vreme isticanja Broj merenja
voda analizirana te~nost
1
10
srednja vrednost
t = ..... °C
V = ..... mL (odmerena zapremina te~nosti u viskozimetru)
Tabela 2. ρ (kg m-3) η (Pa s)

Gustina i koeficijent viskoznosti
analizirane teènosti
t = .......°C
ρH2O= ....... kg m-3(tabli~na vrednost)
ηH2O = ....... Pa s (tabli~na vrednost)
POVR[INSKI NAPON
Povr{inski napon je pojava koja se javlja na povr{ini te~nosti, bilo Teorijski princip
da je druga faza te~na ili gasovita. Ispoljava se kao sila koja teì da gra-
ni~nu povr{inu svede na najmanju meru, a posledica je postojanja
me|umolekulskih sila. Ove sile deluju podjednako sa svih strana na
molekul. One su u unutra{njosti te~nosti me|usobno zasi}ene, pa se
molekuli nalaze u energetskoj ravnoteì. Rezultanta sila jednaka je
nuli. Me|utim, molekuli u povr{inskom grani~nom sloju poseduju
izvestan vi{ak energije, tzv. slobodnu povr{insku energiju. Rezultan-
ta sila koje deluju na molekule u povr{inskom grani~nom sloju
upravljena je ka unutra{njosti te~nosti, jer je broj molekula u jedini-
ci zapremine gasovite faze manji nego u te~noj fazi. Povr{inski na-
pon teì da smanji slobodnu povr{insku energiju (slika 1a).
Rezultanta sila stoji pod pravim uglom u odnosu na povr{inu
te~nosti. Ovo dejstvo unutra{njih molekula na povr{inski sloj naziva
(a)
se povr{inski napon, a manifestuje se kao te`nja slobodne povr{ine
da se pona{a kao zategnuta elasti~na opna i da se skupi. Posledica
ovoga je i te`nja kapi da zauzme sferni oblik, tj. da postigne {to niè
energetsko stanje, odnosno da smanji povr{insku energiju (slika
1b).
{inskog napona ili kapilarna konstanta σ, jer je vezana za kapilarne

Mera povr{inskog napona te~nosti naziva se koeficijent povr-
pojave. To je sila zatezanja koja deluje normalno na jedinicu duìne, (b)

po povr{ini te~nosti. Prema tome, jedinica za koeficijent povr{in-
Slika 1.
skog napona je N m-1.
Dejstvo privla~nih
Povr{inski napon moè se definisati i energijom koja je potrebna me|umolekulskih sila na:
da se povr{ina te~nosti pove}a za 1 m2. Tada se naziva slobodna po- a) povr{inu te~nosti,
vr{inska energija i ima dimenzije J m-2. b) na povr{inu kapi koja je na ~vrstoj
Povr{inski napon opada sa povi{enjem temperature. fazi
Upore|ivanjem te~nosti prema njihovim povr{inskim naponi-
ma dolazi se do zaklju~ka da je povr{inski napon utoliko ve}i ukoli-
ko su ja~e me|umolekulske sile. Takve te~nosti imaju i visoke ta~ke
klju~anja. Nasuprot njima, lako isparljive te~nosti imaju male povr-
{inske napone i niske ta~ke klju~anja (tablica 1).

σ (N m-1) na 20°C
Tablica 1.
Povr{inski napon i ta~ka klju~anja Te~nost t.k. (°C)
pojedinih te~nosti
Voda 0,0728 100
Benzol 0,0289 80,1
Toluol 0,0284 110,6
Hloroform 0,0271 61,0
Aceton 0,0237 56,5
Metanol 0,0226 64,7
Etanol 0,0223 78,15
Etar 0,0170 34,6
Na dodiru dve te~ne faze, koje se ne me{aju ili se delimi~no

me{aju, javlja se tzv. grani~ni sloj u kome se nalaze molekuli obe faze,
ali u druga~ijem poloàju u pore|enju sa molekulima u ~istim faza-
ma. Napon koji se javlja u ovom grani~nom sloju posledica je me-
|udejstva prisutnih molekula, pa se naziva me|upovr{inski napon
ili me|ufazni napon (raniji naziv dodirni napon). Ovaj napon je
manji od povr{inskog napona, jer su adhezione sile u grani~nom
sloju izme|u dve te~nosti ve}e od sila koje se javljaju izme|u mo-
lekula te~ne i gasovite faze.
Iz koeficijenta povr{inskog napona moè se izra~unati veli~ina
koju je Sugden (Sugden) nazvao parahor te~nosti P:
σ4
1
ρt – ρp
P=M (1)
gde je:
M – molarna masa analizirane te~nosti
σ – koeficijent povr{inskog napona te~nosti
ρt – gustina te~nosti
ρp – gustina pare.
Na niìm temperaturama gustina pare je mnogo manja od gu-

stine te~nosti, pa se moè zanemariti. Izraz za parahor dobija jed-
nostavniji oblik:
σ4
1
ρt
P=M (2)
Parahor ima dimenzije molarne zapremine pomnoène sa ~etvr-
tim korenom povr{inskog napona (m3 mol-1 N¼ m-¼ ). To je aditiv-
na i konstitutivna veli~ina, {to zna~i da zavisi od vrste, broja i na~ina
vezivanja atoma u molekulu. Moè se izra~unati sabiranjem vred-
nosti parahora atoma i veza u molekulu (tablica 2 u Prilogu).
U farmaceutskim istraìvanjima odre|ivanje povr{inskog napo-
na je od zna~aja za uspostavljanje veze izme|u povr{inske aktivnosti
leka i njegovog biohemijskog i farmakolo{kog dejstva. Tako|e, moè
se odrediti i ~isto}a te~nosti, jer eventualno prisutne ne~isto}e me-
njaju vrednost koeficijenta povr{inskog napona.
Za odre|ivanje povr{inskog napona postoje razli~ite metode, u
zavisnosti od ta~nosti koja se èli posti}i, od koli~ine uzorka sa ko-
jim se raspolaè i od jednostavnosti rada.
Metoda merenja mase kapi podrazumeva odre|ivanje broja kapi Metoda merenja mase kapi
koje isteknu iz odre|ene zapremine i merenja njihove mase. U tu
svrhu koristi se Traubeov (Traube) stalagmometar. To je relativna
metoda, jer se povr{inski napon analizirane te~nosti upore|uje sa
povr{inskim naponom standardnog rastvora. Zato je potrebno pret-
hodno kalibrisati stalagmometar sa standardom (npr. vodom).
Traubeov stalagmometar (slika 2) je staklena cev sa pro{irenjem i
kapilarom na donjem kraju, koja se zavr{ava ravnom povr{inom.
Kap te~nosti koja se obrazuje na donjem delu kapilare (prilikom
slobodnog isticanja te~nosti u obliku kapi) otkida se u trenutku ka-
da njena masa savlada povr{inski napon. Ukoliko je povr{inski na-
pon ve}i bi}e i masa kapi ve}a. To zna~i da }e se iz iste zapremine ob-
razovati manji broj kapi. Masa kapi data je slede}im izrazom:
V.ρ
m= (3)
n
gde je:
m – masa kapi
ρ – gustina te~nosti
V – zapremina te~nosti
Slika 2.
n – broj kapi u zapremini V. Traubeov stalagmometar

Po{to je masa kapi proporcionalna povr{inskom naponu sledi:
V.ρ
=K.σ (4)
n
gde je K – konstanta srazmere, koja zavisi od karakteristika sta-
lagmometra.
Kako se povr{inski napon analizirane te~nosti (x) upore|uje sa
povr{inskim naponom standarda (npr. vode), to vaè slede}e
V . ρx
relacije:
= K . σx (5)
nx
V . ρH2O
= K . σH2O (6)
nH2O
Zapremina V i konstanta K imaju zajedni~ku vrednost, jer se radi
njem ove dve jedna~ine i re{avanjem po σx sledi:

sa istim stalagmometrom i za analiziranu te~nost i za vodu, pa delje-
ρx . nH2O
σx= σH2O
ρH2O . nx
(7)
σx – koeficijent povr{inskog napona analizirane te~nosti

gde je:
σH2O – koeficijent povr{inskog napona vode

ρx – gustina analizirane te~nosti
ρH2O – gustina vode
nx – broj kapi analizirane te~nosti u pro{irenom delu stalagmometra
nH2O – broj kapi vode u pro{irenom delu stalagmometra.
Metoda kapilarne cevi (kapilarna elevacija) je najpouzdanija meto- Metoda kapilarne cevi
da za odre|ivanje povr{inskog napona. Zasniva se na merenju visine
podizanja te~nosti u kapilarnoj cevi poznatog pre~nika (slika 3).
U kapilari te~nost koja kvasi zidove suda, stvara pritisak usled
delovanja povr{inskog napona te~nosti, koji je prikazan Laplasovom
(Laplace) jedna~inom:
2σ
P1 = (8)
r
gde je:
σ – povr{inski napon te~nosti
r – polupre~nik kapilare.
Usled kapilarnih pojava, odnosno adhezionih sila koje slabe pri-

tisak P1 dolazi do podizanja te~nosti u kapilari do izvesne visine,
usled pritiska koji vlada u masi te~nosti zbog povr{inskog napona.
Hidrostati~ki pritisak stuba te~nosti koji se stvara u kapilarnoj cevi,
u ta~ki B, jednak je:
P2 = ρ . g . h
Slika 3.
Kapilarni efekat
(9)
P – pritisak usled povr{inskog
napona
gde je:
ρ – gustina te~nosti
h – visina stuba te~nosti u kapilari
izme|u ta~aka A i B

h – visina stuba te~nosti u kapilarnoj cevi.
Te~nost u kapilari zaustavi}e se na nekoj visini h kada se us-

postavi ravnoteà izme|u pritisaka P1 i P2:
ρ.g.h=
2σ
(10)
r
iz koje se moè, merenjem visine stuba te~nosti h iznad nivoa te~-
nosti, izra~unati povr{inski napon te~nosti:
σ= r ρ g h
1 . . .
(11)
2
Vrednost ρ je poznata veli~ina za analiziranu te~nost na temperaturi
kori{}enjem te~nosti poznatih σ i ρ.

merenja. Vrednost r je poznata za datu kapilaru ili se moè odrediti

Me|upovr{inski napon (koji se javlja na granici dve te~ne faze koje
se ne me{aju ili se delimi~no me{aju) odre|uje se istim metodama
kao i povr{inski napon. Metodom kapilarne cevi, (slika 4) izvodi se
tako {to se te~nost A manje gustine sipa u pro{ireni deo suda koji se
zavr{ava kapilarom polupre~nika r. Kapilara se uranja u te~nost B
ve}e gustine. Pomeranjem suda A gore-dole podesi se da dodirne
povr{ine te~nosti u sudu A i te~nosti u sudu B budu na istom nivou i
~unava iz jedna~ine (11) i poznate vrednosti gustine ρA za te~nost A.

izmeri visina stuba te~nosti h. Tada se me|upovr{inski napon izra-
Slika 4.
Odre|ivanje me|upovr{inskog napona
A – sud sa te~no{}u manje gustine
B – sud sa te~no{}u ve}e gustine
h – visina stuba te~nosti
Zadatak eksperimenta Odre|ivanje povr{inskog

napona te~nosti
w Odrediti broj kapi standardnog rastvora (vode) i analizirane stalagmometrom
te~nosti u pro{irenom delu stalagmometra.
w Iz srednjih vrednosti broja kapi za vodu i analiziranu te~nost,
tabli~nih podataka za gustinu i koeficijent povr{inskog napona
vode i gustine analizirane te~nosti na radnoj temperaturi
izra~unati koeficijent povr{inskog napona (σx) za analiziranu
te~nost, sa ta~no{}u datom za povr{inski napon vode.
w Izra~unati parahor te~nosti.
w Traubeov stalagmometar (slika 2)
w Analizirana te~nost
w Destilovana voda (standard)
Kalibracija stalagmometra
Kalibracija stalagmometra podrazumeva odre|ivanje konstante K,
koja zavisi od karakteristika stalagmometra. Konstanta K se odre|u-
je merenjem broja kapi istekle vode (standarda) nH2O iz pro{irenog
ρH2O
dela stalagmometra i izra~unava iz izraza:
σH2O= K (12)
nH2O
Vrednosti za σH2O i ρH2O na temperaturi merenja nalaze se u
tablici 3 u Prilogu.
a) Priprema
Na gornji deo stalagmometra navu}i gumenu cev sa staklenim nas-
tavkom. Na donji deo gumene cevi ({to bliè stalagmometru) staviti
metalnu {tipaljku, kojom se pode{ava isticanje te~nosti u kapima.
Donji deo stalagmometra uroniti u ~a{icu ({tipaljka se podesi tako
da otvor gumene cevi bude {to manji), povu}i te~nost iznad gornje

oznake stalagmometra i stegnuti {tipaljku da te~nost ne isti~e. Kali-
braciju stalagmometra uraditi sa destilovanom vodom prema pos-
tupku datom za odre|ivanje zapremine jedne kapi i za odre|ivanje
broja kapi u pro{irenom delu stalagmometra.
b) Odre|ivanje zapremine jedne kapi

Menisk te~nosti izjedna~iti sa prvom crtom na gornjem, graduisa-
nom delu stalagmometra. Pa`ljivo ispustiti jednu kap i zapisati koli-
ko podeoka zauzima.
c) Odre|ivanje broja kapi u pro{irenom delu stalagmometra

Povu}i te~nost u gornji, graduisani deo stalagmometra. Zapisati po-
deok iznad pro{irenja na kome se nalazi menisk te~nosti. Obrisati
kap sa donjeg dela stalagmometra i podesiti da te~nost isti~e u kapi-
ma. Brojati kapi, a brojanje zavr{iti kada te~nost u|e u donji, gradui-
sani deo stalagmometra i zapisati broj podeoka. Zbir podeoka iznad
i ispod pro{irenja podeliti brojem podeoka koji zauzima jedna kap.
Ovaj koli~nik, odnosno vi{ak kapi, izra~unat sa ta~no{}u jednog de-
cimalnog mesta, oduzeti od ukupnog broja kapi. Dobijena razlika
predstavlja broj kapi n u pro{irenom delu stalagmometra. Broj kapi
n odrediti tri puta za destilovanu vodu, a zatim izra~unati srednju
vrednost.
Postupak
Stalagmometar isprati sa malo etanola i osu{iti na vakuumu. Odre-
diti broj kapi n za analiziranu te~nost na isti na~in kao za destilo-
vanu vodu.
Iz eksperimentalno dobijenih srednjih vrednosti broja kapi, da-
tih vrednosti za gustinu i koeficijent povr{inskog napona vode (tab-
lica 3 u Prilogu) i gustine analizirane te~nosti na radnoj temperatu-
ri, izra~unati koeficijent povr{inskog napona i parahor.
Tabela 1. REZULTATI
Odre|ivanje broja kapi u stalagmometru
Voda
a b c d e f
Analizirana te~nost
A – broj podeoka koje zauzima jedna kap

B – broj podeoka iznad pro{irenja
C – broj podeoka ispod pro{irenja
D – ukupan broj kapi
E – broj kapi u vi{ku zapremine [(B + C) / A]
F – broj kapi u pro{irenom delu stalagmometra (n) (n = D – E)
ρ (kg m-3) σ (N m-1)

broj kapi < n > P
Tabela 2.
uzorak
Povr{inski napon
voda
te~nost
t = ........ °C
M = ...... kg mol-1

(2)
Koligativne
osobine rastvora
KRIOSKOPIJA
Odre|ivanje molarne mase
KRIOSKOPIJA
(gr~ki krios – mraz i skopein – posmatrati)
Pritisak pare rastvara~a iznad ~istog rastvara~a ve}i je od pritiska pa- Teorijski princip
re rastvara~a iznad rastvora, koji sadrì neisparljivu rastvorenu sup-
stanciju (rastvorak), pod uslovom da su pritisci mereni na istoj tem-
peraturi.
Na osnovu ovih saznanja Raul (Raoult) je dao zakon, koji glasi:
Relativno sniènje pritiska pare iznad rastvora jednako je odnosu broja
molova rastvorka i ukupnog broja molova rastvara~a i rastvorka.
Matemati~ka formulacija ovog zakona data je jedna~inom:
P0A – PA nB
= (1)
P0A nA – nB
gde je:
0 – pritisak pare iznad rastvara~a
PA
PA – pritisak pare iznad rastvora
nA – broj molova rastvara~a
nB – broj molova rastvorka
nB/(nA+ nB) – molski udeo ili molska frakcija rastvorka.
Iz jedna~ine (1) vidi se da je pritisak pare iznad rastvora PA manji,

kada je nB, odnosno koncentracija rastvora ve}a. Raulov zakon vaì
za razblaène rastvore, a sa pove}anjem koncentracije raste i odstu-
panje od ovog zakona.
Posledica smanjenog pritiska pare iznad rastvora je povi{enje tem-
perature klju~anja i sniènje temperature mr`njenja rastvora (ta~ni-
je rastvara~a u rastvoru) u odnosu na ~ist rastvara~, {to je prikazano
na dijagramu (slika 1).

Slika 1. Pritisak pare vode (P0) raste sa pove}anjem temperature, sve dok
Krive P = f(t°C) za vodu se na t = 100°C ne izjedna~i sa pritiskom gasne faze, odnosno vaz-
i vodeni rastvor
duhom (ta~ka A), koji iznosi 101.325 Pa (jednu atmosferu, odnosno
760 mm ìvinog stuba). Na toj temperaturi voda po~inje da klju~a,
{to zna~i da je uspostavljena ravnoteà izme|u te~ne i gasovite faze.
Po{to je pritisak pare vode (P) iznad rastvora na t = 100°C (ta~ka D)
manji, potrebno je pove}ati temperaturu da bi se pritisak pare izjed-
na~io sa atmosferskim pritiskom (ta~ka C) kada rastvor po~inje da
klju~a. Razlika izme|u temperatura klju~anja vode i rastvora oz-
na~ena je sa ∆tklj.
Pritisak pare iznad vode se smanjuje sa sniènjem temperature i
kad se izjedna~i sa pritiskom pare iznad leda (ta~ka B), koji iznosi
610,6 Pa na t = 0°C, voda po~inje da kristali{e. Time se uspostavlja
ravnoteà izme|u ~vrste i te~ne faze, dok se sva voda ne pretvori u
led. Vidi se da je odgovaraju}i pritisak pare iznad rastvora (ta~ka E)
manji zbog ~ega je rastvor stabilniji od vode, pa ne podleè kristali-
zaciji. Na temperaturama ispod 0°C postoji samo led, za koji kriva
napona pare (BF) ima strmiji tok od krive napona pare vode (AB) i
krive napona pare iznad rastvora (CF), jer su promene napona pare
sa promenom temperature ve}e iznad leda nego iznad vode i vo-
denih rastvora. Zbog toga dolazi do izjedna~enja napona pare iznad
leda i rastvora (ta~ka F), kad po~inje kristalizacija vode iz rastvora.
Razlika izme|u temperature mr`njenja vode i rastvora ozna~ena je
sa ∆tmr.
Na ovim osobinama rastvora zasnovane su krioskopska i ebu-
lioskopska metoda za odre|ivanje molarne mase rastvorene sup-
stancije.
Krioskopska metoda je bazirana na sniènju ta~ke mr`njenja
rastvora, koje je srazmerno njegovoj koncentraciji:
∆t = K . c (2)
gde je:
∆t – razlika izme|u temperatura mr`njenja rastvara~a i rastvora
K – krioskopska konstanta koja zavisi od prirode rastvara~a. Defi
ni{e se kao sniènje ta~ke mr`njenja rastvora u odnosu na rast-
vara~, pri jedini~noj molalnoj koncentraciji rastvora (1 mol kg-1)
c – molalna koncentracija, odnosno broj molova rastvorka na kilo-
gram rastvara~a.
Iz jedna~ine (2) izveden je izraz za izra~unavanje molarne mase
rastvorka. Po{to je:
g
c= (3)
M
gde je:
g – broj grama rastvorka u 1.000 g rastvara~a
M – molarna masa rastvorka,
to se iz jedna~ina (2) i (3) dobija:

g
∆t = K (4)
M
Ako se g grama rastvorka nalazi u 1.000 g rastvara~a, a a grama
rastvorka u b grama rastvara~a, bi}e:
g : 1000 = a : b (5)
odnosno:
a . 1000
g= (6)
b

Iz jedna~ina (4) i (6) dobija se izraz za izra~unavanje molarne mase
rastvorka krioskopskom metodom:
a . 1000
M=K (7)
b . ∆t
Jedna~ina (7) vaì za razblaène rastvore neelektrolita, kao i za
rastvore u kojima kristali{e samo rastvara~, a ne i rastvorak. To se
postiè izborom rastvara~a, ~ija je ta~ka mr`njenja mnogo ve}a u
odnosu na rastvorak, ~ija se molarna masa odre|uje. U suprotnom
ne}e vaìti Raulov zakon (1), prema kome para iznad rastvora poti~e
samo od rastvara~a, dok se rastvorak smatra neisparljivim.
Povi{enje ta~ke klju~anja i sniènje ta~ke mr`njenja spadaju u
koligativne osobine te~nih rastvora. To su osobine koje zavise od
broja ~estica rastvorka prisutnih u odre|enoj zapremini rastvara~a,
a ne zavise od prirode ~estica, njihove veli~ine, oblika, hemijskog
sastava i naelektrisanja.
Na|eno je da su sniènja ta~ke mr`njenja i povi{enja ta~ke klju-
~anja rastvora slabih i jakih elektrolita ve}a u odnosu na rastvore ne-
elektrolita iste molalne koncentracije, {to se obja{njava pove}anjem
broja ~estica rastvorka u rastvorima elektrolita usled disocijacije
molekula. Zbog odstupanja rastvora elektrolita od Raulovog za-
kona, Van Hof (van’t Hoff) je uveo korekcioni broj i, tako da se jed-
na~ina (2) moè primeniti i na rastvore elektrolita:
∆t’ = k . c . i (8)
Van Hofov broj i se defini{e kao odnos broja ~estica u rastvoru elek-
trolita i broja ~estica u rastvoru neelektrolita, pri istim molalnim
koncentracijama ovih rastvora. Deljenjem jedna~ine (8) sa jedna~i-
nom (2), dobija se jedna~ina za izra~unavanje broja i:
∆t ’
i= (9)
∆t
gde su ∆t’ i ∆t sniènja ta~ke mr`njenja rastvora elektrolita, odnosno
neelektrolita istih molalnih koncentracija.
Na primer, ∆t’ razblaènog rastvora jakog elektrolita NaCl, koji
disosuje na Na+ i Cl– jone, dva puta je ve}e od ∆t rastvora neelek-
trolita iste koncentracije, pa iz jedna~ine (9) sledi da je iNaCl = 2. Za
izra~unavanje molarne mase elektrolita koristi se jedna~ina (7) u
slede}em obliku:
a . 1000
M=K .i (10)
b . ∆t
Ebulioskopska metoda se zasniva na merenju povi{enja ta~ke klju-

~anja rastvora u odnosu na rastvara~. Za odre|ivanje molarne mase
ovom metodom primenjuju se sve jedna~ine date kod krioskopske
metode, osim {to se krioskopska zamenjuje ebulioskopskom kon-
stantom E. Ebulioskopska metoda se retko koristi za odre|ivanje
molarne mase, jer je odre|ivanje sniènja ta~ke mr`njenja mnogo
jednostavnije. Pored toga, vrednosti krioskopskih konstanti rast-
vara~a (KH2O = 1,86) ve}e su od ebulioskopskih (EH2O = 0,52).
Zbog toga su osetljivost i ta~nost odre|ivanja molarne mase krio-
skopskom metodom ve}i, jer ve}oj vrednosti konstante rastvara~a
odgovara ve}a vrednost ∆t, {to se vidi iz jedna~ine (7).

Odre|ivanje Zadatak eksperimenta

molarne mase
n Odrediti temperaturu kristalizacije vode i razblaènog vodenog
rastvora i izra~unati molarnu masu rastvorene supstancije.
Slika 2.
Aparat za merenje sniènja
ta~ke mr`njenja po Bekmanu
A – krioskopska epruveta
B – unutra{nja za{titna epruveta
C – posuda za hla|enje
D – me{alica sme{e za hla|enje
E – termometar
F – Bekmanov termometar
G – me{alica
l Aparat za merenje sniènja ta~ke mr`njenja po Bekmanu
(Beckmann) (slika 2)
l Termometar
l Lupa
l Hronometar
l Uzorak za odre|ivanje molarne mase
l Natrijum-hlorid
l Led
Postupak
Odmeriti na analiti~koj vagi oko 0,4 g supstancije, ~ija se molarna
masa odre|uje, sa ta~no{}u 1×10-4 g.
Pripremiti aparaturu za merenje sniènja ta~ke mr`njenja prema
slici 2. U posudu za hla|enje sipati sme{u za hla|enje koju ~ine isit-
njen led i natrijum-hlorid. U sme{u uroniti termometar. Tempera-
tura sme{e treba da se kre}e u intervalu od –3 do –5°C, koja se posti-
è odre|enom koli~inom natrijum-hlorida u sme{i.
Promene temperature pratiti na Bekmanovom termometru. To je
ìvin termometar koji ima dva rezervoara povezana kapilarom. Ovim
termometrom vr{e se relativna merenja, {to zna~i da se ne moè od-
rediti temperatura, ve} samo temperaturska razlika. Skala je gradui-
sana u opsegu od 5 do 6 stepeni. Za o~itavanje desetih i stotih delova
stepena koristiti malu lupu, koja je obi~no pri~vr{}ena za termometar.
Pre svakog merenja potrebno je doterati Bekmanov termometar. To
zna~i da ìvu treba tako rasporediti izme|u dva rezervoara, da se tem-
peratura mr`njenja rastvora na|e na donjoj polovini skale. Time je
omogu}eno pra}enje promene temperature u odre|enim vremen-
skim intervalima i grafi~ko prikazivanje krivih hla|enja.
Pipetom odmeriti 20 mL destilovane vode i preneti je u epruvetu
A. Zatim dodati prethodno odmerenu masu supstancije, vode}i ra-
~una da se sva koli~ina rastvori i da nema ostataka supstancije na zidu
epruvete. Spustiti Bekmanov termometar i me{alicu tako da termo-
metar skoro dodiruje dno epruvete. Vodu me{ati ravnomerno po-
meranjem me{alice gore-dole i pratiti promenu temperature na ter-
mometru. Hronometar uklju~iti kada ìvin konac padne na skalu i
o~itavati temperaturu svakih pola minuta. Temperatura }e stalno
opadati i od momenta kada rastvor po~ne da kristali{e, termometar
}e pokazivati konstantnu vrednost sve dok sva koli~ina rastvora ne

iskristali{e. Na ovaj na~in odre|ena je temperatura mr`njenja rast-
vora (t2).
Epruvetu A izvaditi zajedno sa Bekmanovim termometrom i
me{alicom i zagrevati u ruci, dok se svi kristali ne istope. Postupak
merenja temperature mr`njenja rastvora ponoviti jo{ jednom.
Epruvetu A, uronjene delove termometra i me{alice oprati od
rastvora obi~nom, pa zatim destilovanom vodom i sipati pribli`no
20 mL destilovane vode. Ponovo spustiti termometar i me{alicu i
odrediti temperaturu mr`njenja vode (t1) dva puta.
êsto se de{ava da se temperatura rastvara~a, odnosno rastvora
spusti ispod temperature mr`njenja neposredno pre mr`njenja. Ova
pojava naziva se prehla|enje. Kada prehla|ena te~nost po~ne da
kristali{e, temperatura se naglo popne do temperature mr`njenja i
ostaje na toj temperaturi sve dok sva koli~ina ne iskristali{e.
U istom koordinativnom sistemu prikazati krive hla|enja za
rastvara~ i rastvor i odrediti vrednost ∆t (∆t = t1 – t2), a zatim izra-
~unati molarnu masu. Vrednost za krioskopsku konstantu uzeti iz
tablice 4 u Prilogu.
Rezultate prikazati tabelarno i grafi~ki.
Tabela 1. REZULTATI
Temperatura kristalizacije rastvara~a i rastvora
Rastvara~ Rastvor
I merenje II merenje I merenje II merenje
τ (min.) t°C τ (min.) t°C τ (min.) t°C τ (min.) t°C
a (g) b (g) ∆T M (kg mol-1) Tabela 2.

Odre|ivanje molarne mase
uzorka
K = .....K kg mol-1

(3)
Termi~ke
osobine rastvora
KALORIMETRIJA
Odre|ivanje toplote rastvaranja
KALORIMETRIJA
(latinski calor – toplota i gr~ki metron – mera)
Svaka fizi~ka promena (rastvaranje, promena agregatnog stanja, pre- Teorijski princip
laz jedne kristalne modifikacije u drugu) ili hemijska reakcija (sjed-
injavanje, neutralizacija, sagorevanje) pra}ena je energetskim prom-
enama sistema, u kojima se ovi procesi de{avaju. Koli~ina toplote Q
koju neki sistem primi ili otpusti pri nekom procesu, naziva se to-
plotni efekat. Kad raste temperatura sistema, u kome se proces od-
vija, zna~i da sistem odaje deo toplote okolini. Takav proces je egzo-
terman. Naprotiv, kad temperatura u toku procesa opada, zna~i da
sistem prima toplotu od okoline, pa je proces endoterman.
Metoda za odre|ivanje toplotnog efekta fizi~kih i hemijskih pro-
cesa naziva se kalorimetrija, a ure|aj za merenje toplotnog efekta
kalorimetar. To je izolovan sistem, koji ne razmenjuje toplotu sa
okolinom, ~ime se postiè ta~no merenje toplotnog efekta. Savr{eno
izolovan, odnosno adijabatski sistem ne moè se napraviti, pa je po-
trebno da se proces brzo zavr{i. Pored toga, temperaturska promena,
Slika 1.
Kalorimetar sa vodom
A – spolja{nja metalna posuda
B – za{titna posuda
C – staklena ~a{a
D – Bekmanov termometar
E – lupa
F – me{alica
G – termometar termostata

koja se meri kalorimetrom, odre|uje se grafi~kom metodom, ~ime
se koriguju gre{ke nastale zbog razmene toplote. Drugo re{enje
predstavlja adijabatski kalorimetar, kod koga se kalorimetar i nje-
gova okolina odràvaju na istoj temperaturi. Me|utim, za ovo su po-
trebni skupi i sloèni instrumenti. Razmena toplote moè se prak-
ti~no ukloniti ako se kao kalorimetar upotrebi Djuerov (Dewar)
sud, odnosno termos-boca.
Na slici 1 prikazan je kalorimetar sa vodom ~iji su dupli zidovi A
ispunjeni vodom koja ima veliki toplotni kapacitet. U kalorimetru
se nalaze jo{ dve posude B i C, koje su postavljene jedna u drugu i
me|usobno su izolovane vazduhom. Unutra{nja posuda C je stakle-
na ~a{a zapremine 500 – 600 mL. Kalorimetar je pokriven pok-
lopcem sa otvorima koji sluè za prolaz termometra i me{alice.
Koristi se Bekmanov (Beckmann) termometar koji meri samo tem-
peraturske razlike (strana 33).
Ovde }e biti prikazano odre|ivanje integralne toplote rast-

varanja pri beskona~nom razblaènju, koja se naziva i molarna
toplota rastvaranja. Defini{e se kao koli~ina toplote, koja se ap-
sorbuje ili oslobodi pri rastvaranju jednog mola supstancije u tolikoj
koli~ini rastvara~a, da dalje razblaìvanje rastvora ne izaziva nikakav
toplotni efekat. Ovo se najbolje postiè rastvaranjem jednog mola
supstancije u 200 – 400 molova rastvara~a.
Molarna toplota rastvaranja data je jedna~inom:
C . ∆tcor
Q= (1)
n
gde je:
C – ukupni toplotni kapacitet kalorimetra
∆tcor – temperaturska promena korigovana grafi~kom metodom
n – broj molova rastvorene supstancije.
Po{to je:
m
n= (2)
M
gde je:
m – odmerena masa supstancije
M – molarna masa supstancije,
to iz jedna~ina (1) i (2) sledi izraz za izra~unavanje molarne toplote
rastvaranja:
C . ∆tcor . M
Q= (3)
m
Toplotni kapacitet defini{e se kao koli~ina toplote, koju je
potrebno dovesti jednom sistemu, da mu se temperatura povisi za
jedan stepen. U zavisnosti od koli~ine sistema kome se dovodi
toplota, postoji vi{e definicija toplotnog kapaciteta.
Specifi~ni toplotni kapacitet ili specifi~na toplota c odnosi se
na jedan gram supstancije. Po{to toplotni kapacitet zavisi od tem-
perature, na kojoj sistem prima toplotu, posebno je definisana
specifi~na toplota vode cv. To je koli~ina toplote potrebna da se
jedan gram vode zagreje od 14,5°C do 15,5°C. Ona iznosi:
cv = 1 cal = 4,186 KJ kg-1K-1 (4)
Toplotni kapacitet sistema koji sadrì m grama supstancije, dat je

jedna~inom:
C=m.c (5)
Ukupni toplotni kapacitet kalorimetra C predstavlja zbir toplot-
nog kapaciteta ~vrstih delova kalorimetra, koji su primili toplotu
Ck, i toplotnog kapaciteta vode Cv:
C = Ck + Cv (6)
Prema jedna~ini (5), Ck se izra~unava iz izraza:
Ck = Σ mi . ci (7)
gde se pod mi podrazumevaju mase ~a{e i uronjenih delova ter-

mometra i me{alice, a ci odgovaraju}e specifi~ne toplote.
Za Cv vaì:
Cv = mv . cv (8)
gde je:
mv – masa vode
cv – specifi~na toplota vode.

Po{to je mv poznato, a podaci za cv, u zavisnosti od temperature,
nalaze se u termodinami~kim tablicama (tablica 5 u Prilogu), to je
za izra~unavanje molarne toplote rastvaranja potrebno znati toplot-
ni kapacitet ~vrstih delova kalorimetra Ck.
Odre|ivanje toplotnog kapaciteta ~vrstih delova kalorimetra

Za odre|ivanje toplotnog kapaciteta ~vrstih delova kalorimetra Ck,
pored drugih metoda, koristi se i tzv. metoda me{anja. Toplota koju
neko telo primi ili preda jednaka je proizvodu toplotnog kapaciteta
tela i temperaturske razlike:
Q = C . ∆t (9)
Koli~ina toplote koju je topla voda predala hladnoj vodi i ~vrstim

delovima kalorimetra bi}e:
Q2 = m2 . cv(t2 – t) (10)
gde je:
m2 – masa tople vode
t2 – temperatura tople vode
t – temperatura sme{e.
Koli~ina toplote koju su primili hladna voda i ~vrsti delovi kalo-

rimetra iznosi:
Q1 = m1 . cv(t – t1) + Ck(t – t1) (11)
gde je:
m1 – masa hladne vode
t1 – temperatura hladne vode.
Na temperaturi sme{e t izvr{ena je potpuna razmena toplote.

Moè se napisati da je:
Q2 = Q1 (12)
Kombinacijom jedna~ina (10), (11) i (12) dobija se:
m2 . cv(t2 – t) = m1 . cv(t – t1) + Ck(t – t1) (13)
Re{enjem jedna~ine (13) po Ck , dobija se kona~ni izraz za izra-

~unavanje toplotnog kapaciteta ~vrstih delova kalorimetra:
m2 . cv(t2 – t1)
Ck = – m1 . cv (14)
t – t1


toplote
rastvaranja n Metodom me{anja odrediti toplotni kapacitet ~vrstih delova ka-
lorimetra.
n Odrediti molarnu toplotu rastvaranja analizirane supstancije.
l Kalorimetar (slika 1, strana 39)
l Analizirana supstancija
l Destilovana voda
Postupak
Odre|ivanje toplotnog kapaciteta kalorimetra vr{i se tako {to se
menzurom odmeri 100 g vode na sobnoj temperaturi, sa ta~no iz-
merenom vredno{}u i prenese u kalorimetar. Zatim uroniti termo-
metar sa opsegom od 50°C i uklju~iti me{alicu. Kontrolisati tempera-
turu svakih pola minuta. Kad se temperatura ustali, naglo sipati 100 g
vode sa ta~no izmerenom temperaturom u intervalu 50–60°C. Pra-
titi porast temperature i odrediti najvi{u temperaturu sme{e hladne
i tople vode, koja zatim polako opada zbog izmene toplote sa okoli-
nom.
Odmeriti 4–6 g supstancije sa ta~no{}u ± 1×10-3 g (m). U kalori-
metarsku ~a{u sipati 300 mL destilovane vode (mv), uroniti Bekma-
nov termometar i uklju~iti me{alicu.
Odmah po~eti sa ~itanjem temperature svakih pola minuta, be-
leè}i vrednosti prema ta~nosti skale. Posle 10–15 ~itanja, kad se
temperatura ustali, tj. kada razlike izme|u dva uzastopna ~itanja po-
stanu nemerljive, zavr{ena je po~etna perioda.
Podi}i poklopac, brzo ubaciti odmerenu masu analizirane sup-
stancije u ~a{u, staviti poklopac i dalje ~itati temperaturu svakih po-
la minuta u kontinuitetu sa po~etnom periodom. Nagla promena
temperature je posledica toplotnog efekta rastvaranja. Da ne bi do-
{lo do ve}e izmene toplote sa okolinom, rastvaranje mora biti brzo.
Ovo je glavna perioda i zbog nagle promene temperature prva ~ita-
nja se ne mogu izvesti sa ta~no{}u kao kod po~etne periode.
U zavr{noj periodi temperatura se postepeno menja (zbog iz-
mene toplote sa okolinom). îtanja temperature treba zavr{iti kao i
kod po~etne periode.
Grafi~ki prikazati promenu temperature u funkciji vremena i
odrediti ∆tcor na slede}i na~in: povu}i prave kroz najve}i broj ta~aka
po~etne periode, a zatim kroz najve}i broj ta~aka zavr{ne periode.
Paralelno ordinati povu}i pravu koja se~e glavnu periodu, tako da
dve povr{ine P1 i P2 budu pribli`no jednake, kao {to pokazuje slika 2.
Rastojanje izme|u ta~aka A i B predstavlja korigovanu temperatur-
sku razliku. Ukupni toplotni kapacitet C izra~unati iz jedna~ina (6),
(8) i (14), a zatim molarnu toplotu rastvaranja Q iz jedna~ine (3).
Slika 2.
Promena temperature sa vremenom
1 – po~etna
2 – glavna
3 – zavr{na perioda

REZULTATI Tabela 1.
Promena temperature sa vremenom, t = f (τ)
Po~etna perioda Glavna perioda Zavr{na perioda
τ (min.) t°C τ (min.) t°C τ (min.) t°C
Tabela 2. mv (kg) Ck (KJ K-1) m (kg) M (kg mol-1) ∆tcor Q (KJ mol-1)
Odre|ivanje molarne toplote
rastvaranja
(4)
Osobine
molekula
REFRAKTOMETRIJA
Odre|ivanje molarne
refrakcije rastvora
POLARIMETRIJA
Odre|ivanje koncentracije
rastvora saharoze
REFRAKTOMETRIJA
(latinski refractus – prelomljen)
Brzina svetlosti je najve}a u vakuumu, a menja se u zavisnosti od gu- Teorijski princip

stine i prirode sredine kroz koju prolazi. Odnos izme|u brzine svet-
losti u vakuumu cv i nekoj sredini cs je konstanta za datu sredinu i
naziva se apsolutni indeks prelamanja:
cv
naps = (1)
cs
Odnos izme|u brzina svetlosti u bilo kojim dvema sredinama
naziva se relativni indeks prelamanja:
c1
nrel = (2)
c2
i predstavlja konstantu za obe sredine. Promena brzine svetlosnog
zraka, pri njegovom prelazu iz jedne u drugu sredinu, manifestuje se
promenom pravca kretanja (slika 1).
Ako je sredina (2) gu{}a od sredine (1), zrak se prelama ka nor-
mali, tako da je ugao i1 uvek ve}i od ugla i2. Odnos indeksa prela-
manja za ove dve sredine dat je izrazom:
n1 . sin i1 = n2 . sin i2 (3)
Odatle je:
sin i1 n2
= = n2,1 (4)
sin i2 n1
Veli~ina n2,1 predstavlja relativni indeks prelamanja ili, kra}e, in-
deks prelamanja ili indeks refrakcije i odgovara veli~ini datoj u
jedna~ini (2). Indeks prelamanja zavisi od prirode i jedne i druge
sredine, talasne duìne svetlosti (vaì samo za monohromatsku svet-
lost) i temperature. Zbog toga je potrebno naglasiti uslove pod koji-
ma je izmeren indeks prelamanja. Naj~e{}e su merenja vr{ena ko-
riste}i ùtu natrijumovu D liniju, ~ija talasna duìna λD iznosi 589,3
nm i na sobnoj temperaturi od 20°C ili 25°C. Tako odre|en indeks Slika 1.
prelamanja ozna~ava se simbolima nD20 ili nD25. Prelamanje svetlosnog zraka

Indeks prelamanja je zna~ajna konstanta jer predstavlja osobinu
te~nosti, kao {to je karakteri{u gustina i temperature kristalizacije i
klju~anja. Pomo}u indeksa prelamanja mogu}e je izvr{iti identifika-
ciju supstancije i utvrditi procenat njene ~isto}e. Na primer, indeks
prelamanja se koristi za kontrolu proizvoda destilacije mineralnih
ulja. U farmaceutsko-tehnolo{kim i bromatolo{kim istraìvanjima
zna~ajno je ispitivanje ~isto}e masti i ulja, kao i alkohola, {e}era,
vo}nih sokova i mleka. Farmakopeje propisuju refraktometrijsku
metodu, kao oficinalnu, za ispitivanje ~isto}e etarskih ulja.
Indeks prelamanja se menja u zavisnosti od koncentracije rastvo-
ra, pa se koristi i za odre|ivanje sadràja rastvorenih supstancija, kao
i za odre|ivanje sastava sme{e dve te~nosti.
Lorenc (H. A. Lorentz) i Lorenc (L. V. Lorenz) su, pomo}u talas-
ne teorije svetlosti, izveli izraz koji daje vezu izme|u gustine i indek-
sa prelamanja te~nosti:
n2 – 1 1
r= . (5)
n2 + 2 ρ
gde je r – specifi~na refrakcija, koja predstavlja konstantu za datu

supstanciju na svim temperaturama. Zavisi samo od talasne duìne
svetlosti.
Proizvod specifi~ne refrakcije i molarne mase naziva se molarna
refrakcija jedinjenja:
n2 – 1 M
Rm = . (6)
n2 + 2 ρ
Molarna refrakcija ima dimenzije molarne zapremine i, kao i
drugi oblici molarne zapremine (npr. parahor), poseduje delimi~no
aditivne i delimi~no konstitutivne osobine. Aditivna osobina nekog
sistema predstavlja zbir odgovaraju}ih osobina konstituenata, koji
~ine taj sistem. Kada bi imala strogo aditivne osobine kao masa, mo-
larna refrakcija bi se mogla izra~unati iz zbira atomskih refrakcija,
koje su tako|e date jedna~inom (6), s tim {to se molarna masa za-
menjuje atomskom. Me|utim, molarna refrakcija ima i konstitutiv-
ne osobine, {to zna~i da zavisi od na~ina vezivanja i rasporeda atoma
u molekulu. Zbog toga se molarna refrakcija izra~unava iz zbira
atomskih refrakcija, ~ije vrednosti za pojedine elemente zavise od
rasporeda atoma u molekulu (npr. etarski i hidroksilni kiseonik imaju
razli~ite atomske refrakcije) i refrakcija veza (dvostrukih i trostrukih
veza koje postoje u molekulu). Zahvaljuju}i ovim osobinama, mo-
larna refrakcija se koristi za odre|ivanje strukture organskih jed-
injenja. Na primer, u homologom nizu alkohola svaka CH2 grupa
pove}ava vrednost Rm za oko 4,634. Aditivnost i konstitutivnost
molarne refrakcije ogledaju se u dobrom slaganju izra~unate Rm
vrednosti iz izmerenih indeksa refrakcije (jedna~ina 6) i izra~unate
vrednosti iz atomskih refrakcija. Na primer, eksperimentalna Rm
vrednost za benzol iznosi 26,15, a izra~unata 26,31, pod uslovom da
su merenja indeksa prelamanja izvr{ena koriste}i natrijumovu D
liniju (nD).
Pomo}u molarne refrakcije mogu se identifikovati izomerni ob-
lici nekog jedinjenja ili odrediti koji tautomerni oblik dominira u je-
dinjenju.
Po{to indeks prelamanja zavisi od talasne duìne propu{tene
svetlosti i veli~ine koje su izvedene iz indeksa prelamanja, specifi~na
i molarna refrakcija tako|e zavise od talasne duìne. Razlika speci-
fi~nih refrakcija na dve talasne duìne, rλ – rλ , naziva se specifi~na
1 2
disperzija, a razlika molarnih refrakcija, Rλ – Rλ , molarna dis-
1 2
perzija. Obe disperzije imaju svojstvo aditivnosti i koriste se pri
odre|ivanju tipa veze atoma u molekulu.
Aditivne i konstitutivne osobine molarne refrakcije mogu se ko-
ristiti za odre|ivanje sastava sme{e. Molarna refrakcija sme{e dve
te~nosti data je izrazom:
n2 – 1 x1M1 + x2M2
R1,2 = 2 . (7)
n +2 ρ1,2
gde je:
R1,2 – molarna refrakcija sme{e
n – indeks prelamanja sme{e
x1 i x2 – molski udeo komponente 1 i 2
M1 i M2 – molarna masa komponente 1 i 2.
Utvr|eno je da veli~ina R1,2 predstavlja zbir doprinosa pojedi-
na~nih konstituenata:
R1,2 = x1R1 + x2R2 (8)
gde su R1 i R2 molarne refrakcije komponenata 1 i 2.

Iz izmerenih vrednosti indeksa prelamanja sme{e, indeksa prela-
manja pojedina~nih komponenata, gustine sme{e, gustine pojedi-
na~nih komponenata i molarnih masa komponenata, prvo se mogu
izra~unati molarne refrakcije komponenata iz jedna~ine (6), a po-
tom i molski udeli komponenata, odnosno sastav sme{e, pomo}u
jedna~ina (7) i (8). Ove jedna~ine vaè pod uslovom da zapremina
sme{e predstavlja aditivnu vrednost zapremina komponenata. U
tom slu~aju, za indeks prelamanja sme{e vaì izraz:
n1V1 + n2V2
n= (9)
V1 + V2
gde su:
n1 i n2 – indeksi prelamanja te~nosti 1 i 2
V1 i V2 – zapremine te~nosti 1 i 2.
Indeks prelamanja odre|uje se pomo}u opti~kog instrumenta

koji se naziva refraktometar. Najprostiji tipovi refraktometara su
Abeov (Abbe), Pulfrihov (Pulfrich) i imerzioni refraktometar. Odre-
|ivanje indeksa prelamanja n neke te~nosti zasniva se na merenju
grani~nog ugla igr pri prelasku svetlosti iz ispitivane te~nosti u stak-
lenu prizmu poznatog indeksa prelamanja N (slika 2). Grani~ni
ugao igr je najve}i ugao pod kojim se moè prelomiti zrak kad pre-
lazi iz jedne sredine u drugu. Da bi se to postiglo, svetlost mora pa-
dati na dodirnu povr{inu dve sredine skoro paralelno, odnosno pod
uglom od 90° u odnosu na normalu. [rafirani deo predstavlja ne-
osvetljeni deo prizme. Ako bi se svetlost kretala suprotnim smerom,
odnosno prelazila iz prizme u te~nost, zraci koji padaju pod uglom
ve}im od grani~nog ne bi mogli pre}i u te~nost, ve} bi se odbijali od
povr{ine prizme i ponovo u nju vratili, {to je poznato pod imenom
totalna refleksija.
Slika 2. Kada se jedna~ina (3) za prelamanje svetlosti primeni na sliku 2,
Put grani~nog zraka vaì:
n . sin 90° = N . sin igr (10)
Po{to je sin 90° = 1, bi}e:
n = N . sin igr (11)
Grani~ni ugao u prizmi ne moè se direktno meriti, pa se zato me-
ri ugao iv, pod kojim grani~ni zrak izlazi iz prizme u vazduh. Iz od-
nosa uglova igr, i i iv, kao i podataka da je indeks prelamanja vazduha
jednak jedinici, za indeks prelamanja te~nosti dobija se:
n =√ N 2 – sin2 iv (12)
Princip rada Abeovog refraktometra prikazan je na slici 3.
Slika 3.
Shema Abeovog refraktometra
W – izvor svetlosti
O – ogledalo
Q – donja prizma
P – gornja prizma
A1 i A2 – Ami}ijeve prizme
T – teleskop
L – vidno polje okulara
K1 i K2 – kon~anice
S – skala

Izvor svetlosti W moè biti bela svetlost, sun~eva ili obi~na vol-
framova sijalica. Svetlosni zraci reflektovani sa ogledala O prolaze
kroz prizmu Q, ~ija je gornja povr{ina grubo izbru{ena. Ova povr-
{ina sluì kao izvor svetlosnih zraka koji prolaze kroz sloj te~nosti
debljine 0,1 mm i prelamaju se na poliranoj povr{ini prizme P.
Maksimalan ugao pod kojim se zrak prelama u prizmi P predstavlja
grani~ni ugao, koji stvara granicu izme|u levog tamnog dela, i de-
snog svetlog dela vidnog polja L. Na granici prizma P – vazduh, zraci
se ponovo prelamaju i prolaze kroz teleskop T u kome se nalaze roti-
raju}e Ami}ijeve (Amici) prizme A1 i A2, koje propu{taju monohro-
matsku svetlost. Po prolasku kroz prizme, svetlost pada na vidno
polje L sa ukr{tenim kon~anicama K1 i K2.
Odre|ivanje indeksa prelamanja te~nosti vr{i se tako {to se
prizme Q i P obr}u do pojave grani~nog ugla, odnosno granice iz-
me|u tamnog i svetlog polja na vidnom polju L. Ako svetlost nije
monohromatska, ova granica nije o{tra i sadrì spektar boja. Zbog
toga se vr{i obrtanje Ami}ijevih prizmi, koje pod izvesnim uglom
propu{taju samo natrijumovu D liniju od 589,3 nm. Propu{tanje
monohromatske svetlosti manifestuje se pojavom o{tre granice iz-
me|u tamnog i svetlog dela vidnog polja. Pomo}u rotiraju}ih priz-
mi Q i P, grani~na linija se ponovo pomeri, tako da se dovede u ta~ku
preseka kon~anica, a zatim se na skali S direktno pro~ita indeks pre-
lamanja te~nosti.
Zadatak eksperimenta Odre|ivanje molarne

refrakcije rastvora
n Izmeriti deset puta vrednosti indeksa prelamanja analiziranog
uzorka na sobnoj temperaturi.
n Odbaciti one vrednosti indeksa prelamanja koje najvi{e
odstupaju i izra~unati srednju vrednost <n> (poglavlje Statisti~ka
obrada rezultata u Prilogu). Iz poznate vrednosti molarne mase i
gustine izra~unati molarnu refrakciju Rm (eksp.).
n Statisti~kom obradom dobijenih rezultata, metodom
»Studentove t-raspodele«, izra~unati ta~nost odre|ivanja indeksa
prelamanja.
n Na osnovu strukturne formule ispitivanog jedinjenja izra~unati
molarnu refakciju Rm (izra~.).
l Abeov refraktometar (slika 4)
l Analizirani rastvor
Priprema Abeovog refraktometra

Odvrnuti zavrtanj koji spaja prizme, odvojiti donju prizmu Q od
gornje P i »lenz« papirom (papir za brisanje opti~kih povr{ina) ili
vatom natopljenom etanolom, obrisati obe prizme. Sa~ekati da se
prizme osu{e isparavanjem etanola. Pipetom naneti analiziranu te~-
nost na celu povr{inu donje prizme Q, ne dodiruju}i prizmu pipe-
tom. Podi}i donju prizmu i pri~vrstiti je zavrtnjem za gornju.
Merenje indeksa prelamanja

Zavrtanj na levoj strani refraktometra okretati sve dok se na vidnom
polju desnog okulara ne pojavi granica tamno-svetlo. Zavrtnjem na
desnoj strani instrumenta izo{triti granicu. Ponovo zavrtnjem sa le-
ve strane prizme podesiti granicu {to je mogu}e preciznije na presek
kon~anica (dveju unakrsnih crnih linija). Indeks prelamanja o~itava
se na levom okularu (leva skala), sa ta~no{}u koja karakteri{e instru-
ment (1×10-4).

Slika 4.
Abeov refraktometar V Z
O – ogledalo
P – gornja prizma
Q – donja prizma
S, T – zavrtanj
V – okular sa kon~anicom
Z – okular sa skalom
Levi zavrtanj pomeriti do kraja skale u smeru najve}eg indeksa

prelamanja i ponovo granicu tamnog polja doterati na presek
kon~anica. Na ovaj na~in pro~itati deset puta vrednosti indeksa
prelamanja.
Iz srednjih vrednosti indeksa prelamanja, eksperimentalno
odre|enih, poznatih vrednosti za gustinu i molarnu masu anali-
zirane te~nosti izra~unati molarnu refrakciju Rme (eksperimental-
no).
Na osnovu poznate strukturne formule i tabli~nih vrednosti re-
frakcija atoma i veza (tablica 6 u Prilogu) izra~unati molarnu refrak-
ciju Rmi (izra~unato).
Na osnovu razlike ∆Rm = Rme – Rmi i tabli~nih vrednosti mo-
larnih refrakcija veza, odrediti broj dvostrukih veza.

REZULTATI Tabela 1.
Rezultati merenja
Merenje Indeks prelamanja (n) ∆n ∆2n
10
<n>
Tabela 2.
Rezultati za molarnu refrakciju
Rm (m3 mol-1)
<n> M (kg mol-1) ρ (kg m-3) ∆Rm (m3 mol-1) BROJ (=)VEZA
eksperimentalno izra~unato
Jedinjenje____________________
Naziv Simbol Vrednost Tabela 3.
Statisti~ka obrada rezultata
Indeks refrakcije <x>
Broj merenja n
Parcijalna disperzija S2
Standardna devijacija S
Standardna devijacija srednje vrednosti S< x >
Faktor Studentove raspodele t
Ta~nost odre|ivanja E
Koeficijent varijacije K
Verovatni interval (interval pouzdanosti) <x>±E
NAPOMENA: Kod statisti~ke obrade rezultata indeks prelamanja

ozna~en je sa x.

POLARIMETRIJA
(latinski polaris – polarizacija i gr~ki metria – merenje)
Transverzalni talas nastaje kad ~estice osciluju u pravcu koji je nor- Teorijski princip
malan na pravac prostiranja talasa. Osobine talasnog kretanja u me-
hanici mogu se preneti na svetlost, koja predstavlja talasno kretanje
elektromagnetske prirode. Svetlosni talas se sastoji od dva spregnu-
ta talasa, elektri~nog i magnetskog, koji se prostiru u ravnima koje
su me|usobno normalne. Po{to su elektri~ne i magnetske oscilacije
normalne na pravac prostiranja svetlosti, moè se smatrati da i svet-
lost ima osobine transverzalnog talasa. Na slici 1 prikazan je jedan
svetlosni talas, koji emituje jedan atom, kao elektri~ni oscilator.
Slika 1.
Svetlosni talas
λ – talasna duìna svetlosti
E – amplituda elektri~ne oscilacije
H – amplituda magnetske oscilacije
Slika 2.
U ravni koja je normalna na put prostiranja svetlosti, elektri~ne i Orijentacija svetlosnog talasa
magnetske oscilacije jednog svetlosnog talasa normalne su jedna u
odnosu na drugu (slika 2).
Radi jednostavnijeg izlaganja, u daljem tekstu bi}e prikazan sa-
mo elektri~ni talas u obliku vektora, pri ~emu treba uzeti u obzir da
je magnetski talas uvek spregnut sa elektri~nim, kao i da mu je pra-
vac oscilovanja normalan na pravac oscilovanja elektri~nog talasa. Slika 3.
U tom smislu, pojednostavljena orijentacija svetlosnog talasa prika- Orijentacija elektri~nih oscilacija
zana je na slici 3. jednog svetlosnog talasa

Ako se uzme u obzir ogroman broj atoma koji su razli~ito orijen-
tisani u momentu emisije talasa, moè se zaklju~iti da se svetlost sas-
toji od velikog broja talasa, ~iji su vektori ravnomerno orijentisani u
svim pravcima, kao na slici 4.
Slika 4. Kad se monohromatska svetlost, a to je veliki broj talasa iste talas-
Ravnomerne orijentacije svetlosnih ta- ne duìne, propusti kroz jednu vrstu filtera, koji se zove polaroid, ta-
lasa u svetlosnom zraku da se svi razli~ito orijentisani svetlosni talasi (prikazani na slici 4)
orijenti{u u istom pravcu, tako da se pona{aju kao jedan talas (slika 3).
Takva svetlost naziva se linearno polarizovana, {to zna~i da su elek-
tri~ne i magnetske oscilacije usmerene u jednom pravcu, du` celog
puta prostiranja svetlosti. Drugim re~ima, svetlosni vektor (slika 3)
ne menja svoj pravac u slu~aju kad je svetlost linearno polarizovana.
Ravan u kojoj osciluje linearno polarizovan zrak naziva se ravan
oscilovanja S0, dok se ravan koja stoji normalno na ravan S0 zove
ravan polarizacije Sp, kao na slici 5.
Proces kojim se obi~na svetlost prevodi u polarizovanu naziva se
polarizacija, a osobinu da se polarizuje ima samo transverzalni ta-
Slika 5.
Ravan oscilovanja S0
las.
i ravan polarizacije Sp Polaroid se sastoji od vi{e plo~a od stakla ili nekog drugog pro-
zra~nog materijala. Kad svetlosni zrak padne pod uglom na povr{i-
nu prve plo~e, jedan deo zraka se odbije, a drugi, mnogo ve}i deo
svetlosti, pro|e kroz plo~u. Oba zraka se delimi~no polarizuju, a nji-
hove ravni oscilacije su me|usobno normalne. Pri prolazu kroz dru-
gu plo~u polarizacija propu{tenog zraka je jo{ bolja, tako da se pri
izlasku iz polaroida dobija pribli`no linearno polarizovana svetlost.
Mnogi kristali imaju osobinu da polarizuju svetlost. Pri prolasku
kroz islandski kalcit, kvarc, liskun i turmalin, svetlost se razlaè u
dva zraka, od kojih prvi ima iste brzine u svim pravcima kristala i
zove se redovan, dok drugi ima razli~ite brzine, u zavisnosti od
pravca kretanja kroz kristal i zove se neredovan zrak. Oba zraka su
linearno polarizovana i po izlasku iz kristala se sjedinjuju. Me|utim,
njihove ravni polarizacije su me|usobno upravne, pa je za dobijanje
linearno polarizovane svetlosti potrebno jedan zrak ukloniti. To je
postigao Nikol (Nicol) koji je kristal islandskog kalcita prvo izrezao
tako da dve suprotne ravni stoje pod uglom od 68° prema prirodnim
ravnima kristala. Prizma je, zatim, prerezana po dijagonali, tako da
zahvata ugao od 90° prema spolja{njim ravnima. Prerezane povr{ine
su ugla~ane, pa slepljene prozra~nim kanada-balzamom (slika 6).
Nepolarizovan zrak se, pri prolasku kroz Nikolovu prizmu, razlaè
na redovan i neredovan zrak, pri ~emu se redovan zrak totalno re-
flektuje na grani~noj povr{ini izme|u kalcita i kanada-balzama, a
zatim apsorbuje u crnom omota~u prizme. Neredovan zrak prolazi
kroz prizmu, daju}i najbolje linearno polarizovan zrak za sve talasne
duìne vidljive svetlosti.
Slika 6.
Nikolova prizma
Telo koje obi~nu svetlost prevodi u polarizovanu naziva se polari-

zator P (slika 7). Ljudsko oko ne moè primetiti razliku izme|u
obi~ne i polarizovane svetlosti, pa se za dokazivanje i analizu polari-
zovane svetlosti koristi telo sli~no polarizatoru, koje se zove analiza-
tor A. Po prolasku kroz polarizator obi~na svetlost prelazi u polari-
zovanu, ~ija je ravan oscilacije vertikalna. Ako su opti~ke ose
polarizatora i analizatora paralelne, kao na slici 7, polarizovana svet-
lost prolazi kroz analizator bez promene intenziteta. Kad ose zakla-
paju ugao od 90°, kao na slici 8, polarizovana svetlost ne moè pro}i
kroz analizator, pod uslovom da je polarizator propustio potpuno
linearno polarizovanu svetlost. Pri obrtanju analizatora intenzitet
svetlosti se stalno menja, s tim {to je najve}i kad ose zaklapaju uglove
od 0° i 180°, a ga{enje se de{ava na 90° i 270°.
Slika 7.
Prolaènje polarizovane svetlosti kroz
analizator
P – polarizator
A – analizator
O – opti~ka osa

Slika 8.
Ga{enje polarizovane svetlosti
u analizatoru
Neke supstancije pokazuju osobinu da za izvestan ugao okre}u

ravan oscilacije propu{tene polarizovane svetlosti. Ova pojava nazi-
va se opti~ka rotacija, a supstancije opti~ke aktivne. To su npr. kvarc,
cinober, natrijum-hlorat, terpentin, kristalni {e}er, rastvor {e}era,
strihnin-sulfat i dr. Neke od ovih supstancija okre}u ravan polarizo-
vane svetlosti ulevo, a neke udesno, ako se gleda u pravcu prostiranja
zraka. Za prve se kaè da su levogire, odnosno da imaju levu ili ne-
gativnu rotaciju, a za druge da su desnogire, tj. da imaju desnu ili
pozitivnu rotaciju.
Postoje supstancije koje su iste po sastavu, a mogu imati suprot-
ne smerove rotacije. Na primer, neki kristali kvarca mogu imati levu,
a neki desnu rotaciju.
Opti~ku aktivnost pokazuju jedinjenja sa asimetri~nom struk-
turom molekula. U mnogim organskim jedinjenjima opti~ka aktiv-
nost poti~e od asimetri~nog ugljenikovog atoma, tj. onog koji je ve-
zan za ~etiri razli~ita atoma ili grupe. Pored ugljenika i atomi drugih
elemenata (N, P, S, Co, Te, Pt) mogu stvoriti jedan ili vi{e asimetri~-
nih ili hiralnih centara u molekulu.
Kada se rastvor opti~ki aktivne supstancije stavi izme|u polari-
zatora i analizatora, ravan oscilacije polarizovanog zraka bi}e pome-
rena za izvestan ugao, zbog ~ega }e intenzitet polarizovane svetlosti
po prolasku kroz analizator biti smanjen. To je shematski prikazano
na slici 9.
Slika 9.
Skretanje ravni oscilacije polarizovane
svetlosti pri prolasku kroz opti~ki
aktivnu supstanciju
NZ – nepolarizovan zrak
P – polarizator
LPZ1 – linearno polarizovan zrak
PC – polarimetarska cev sa opti~ki
aktivnom supstancijom
A – analizator
LPZ2 – skretanje ravni linearno
polarizovanog zraka za ugao α
Ako se opti~ki aktivna supstancija (npr. {e}er) nalazi u rastvoru,

tada je veli~ina tzv. ugla rotacije (obrtanja, skretanja) ravni oscila-
cije polarizovane svetlosti α, koja se izraàva u radijanima, data jed-
na~inom:
α = [α] . l . c (1)
gde je:
l – duìna stuba rastvora u [dm]
c – koncentracija opti~ki aktivne supstancije u [gr cm-3]
[α] – konstanta srazmere. Naziva se specifi~na rotacija ili specifi~ni
ugao rotacije (obrtanja, skretanja). Zavisi od prirode supstancije,
talasne duìne monohromatske svetlosti polarizovane pre prolaska
kroz rastvor, kao i temperature rastvora.
Prema jedna~ini (1), specifi~na rotacija defini{e se kao ugao rota-
cije polarizovane svetlosti α, koji izazove rastvor opti~ki aktivne sup-
stancije, ako je duìna stuba rastvora kroz koji svetlost prolazi 1 dm,
a koncentracija rastvora iznosi 1 gr cm-3. Po{to se veli~ina [α] iz-
raàva u SI jedinicama, prera~unavanje se vr{i tako {to se broj grama
pretvori u kilograme, broj kubnih centimetara u kubne metre, a broj
decimetara u metre, tako da [α] ima dimenzije: rad m2 kg-1.
Standardni izvori monohromatske svetlosti su ìvina lampa sa
zelenom linijom (λ = 546,1 nm) i natrijumova lampa sa ùtom D
linijom (λsrednje = 589,3 nm). Ako se za merenje ugla rotacije α ko-
risti natrijumova lampa, a temperatura rastvora iznosi 20°C, onda se
specifi~na rotacija obeleàva [α]D20. Specifi~na rotacija zavisi od ta-
lasne duìne svetlosti i ova pojava naziva se rotaciona disperzija.

Sa promenom temperature menja se i vrednost specifi~ne rotacije.
U literaturi se naj~e{}e mogu na}i podaci za [α] na temperaturi od
20°C.
Priroda rastvara~a uti~e na vrednost specifi~ne rotacije. Za rast-
vore polarnih supstancija u polarnim rastvara~ima dokazano je da
[α] opada sa porastom dipolnog momenta molekula rastvara~a.
Pri ve}im koncentracijama opti~ki aktivne supstancije javlja se i
zavisnost [α] od koncentracije.
Specifi~na rotacija moè se menjati vremenom, {to zna~i da je
do{lo do pojave mutarotacije, koja se obja{njava istovremenim pri-
sustvom dva izomerna oblika u rastvoru. U po~etku se [α] menja, jer
jedan izomer prelazi u drugi, a kad se uspostavi ravnote`no stanje
izme|u koncentracija jednog i drugog oblika izomera, [α] dobija
konstantnu vrednost.
Metoda za odre|ivanje koncentracije opti~ki aktivnog rastvora
pomo}u ugla rotacije α, naziva se polarimetrija. Ako se koncentra-
cija izrazi brojem grama rastvorene supstancije u 100 g rastvora, {to
predstavlja teìnsku procentnu koncentraciju, onda se iz jedna~ine
(1) dobija:
α . 100
c% = (2)
l . [α]
Pored specifi~ne, ~esto je u upotrebi i molarna rotacija, koja je
data izrazom:
[α]M = [α] . M (3)
gde je M – molarna masa opti~ki aktivne supstancije.

Pomo}u molarne rotacije i jedna~ine (2) moè se izra~unati kon-
centracija opti~ki aktivnog rastvora u mol L-1.
Slika 10.
Veli~ina ugla rotacije α meri se polarimetrom. Shema jednog
Shema polarimetra sa polusenkom polarimetra, a ima ih vi{e tipova, prikazana je na slici 10.
L – izvor monohromatske svetlosti
K – kolimatorsko so~ivo
P’ – mala prizma
P – polarizator
C – polarimetarska cev
A – analizator
S – kru`na skala
O – okular
Monohromatski zrak svetlosnog izvora L (naj~e{}e natrijumova
lampa) prolazi kroz kolimatorsko so~ivo K, koje svetlost u paralel-
nim zracima usmerava ka polarizatoru P. Ako polarizovana svetlost
prolazi kroz polarimetarsku cev C sa vodom, koja nije opti~ki aktiv-
na, polarizator P i analizator A postave se u paralelan poloàj (slika
7), tako da im se opti~ke ose poklapaju. To se postiè tako {to se po-
kretna kru`na skala S, koja je povezana sa analizatorom, podesi da
pokazuje nulu (α = 0°). Pri ovim uslovima, polarizovana svetlost
neometano prolazi kroz vodu i analizator i maksimalno osvetljava
vidno polje okulara O.
Pri prolasku polarizovane svetlosti kroz opti~ki aktivan rastvor,
ravan oscilacije polarizovanog zraka skrenu}e za izvestan ugao u od-
nosu na opti~ku osu analizatora, zbog ~ega }e do okulara sti}i polari-
zovana svetlost manjeg intenziteta od maksimalnog. Kada bi ljudsko
oko imalo mo} pam}enja intenziteta svetlosti, analizator bi se po-
mo}u kru`ne skale mogao okrenuti za izvestan ugao α, tako da oku-
lar ponovo bude osvetljen kao kad je u cevi bila voda. To bi zna~ilo
da je ponovo do{lo do poklapanja ravni oscilacije polarizovane svet-
losti sa opti~kom osom analizatora, a ugao koji se pro~ita na kru`noj
skali bio bi jednak uglu rotacije α opti~ki aktivne supstancije.
Me|utim, ljudsko oko je u stanju da uo~ava samo razlike intenzi-
teta svetlosti. Zato je uz polarizator postavljena mala prizma P’, koja
pokriva polovinu vidnog polja okulara. Opti~ka osa prizme P’ zak-
lapa ugao od 2° do 3° sa opti~kom osom polarizatora. Ako se anali-
zator postavi u ukr{ten poloàj sa polarizatorom (opti~ke ose im se
nalaze pod uglom od 90°), tamnija }e biti ona polovina vidnog polja
koju ne pokriva prizma P’. Ako se analizator postavi u ukr{ten polo-
àj sa prizmom P’, bi}e tamnija polovina vidnog polja koju ona po-
kriva. Izme|u ova dva poloàja postoji srednji, za koji su obe polovine
vidnog polja okulara podjednako osvetljene. Ovaj poloàj je obele-
èn nulom instrumenta na pokretnoj kru`noj skali S, pod uslovom
da se u polarimetarskoj cevi ne nalazi opti~ki aktivna supstancija,
odnosno kad je u cevi voda. Kad se u cev sipa rastvor opti~ki aktivne
supstancije, jedna polovina vidnog polja bi}e tamnija od druge. Po-
kretni analizator se pomo}u kru`ne skale S dovede u poloàj da obe
polovine vidnog polja okulara budu podjednako osvetljene, ~ime je
ravan oscilacije polarizovane svetlosti ponovo postavljena pod isti
ugao u odnosu na opti~ku osu analizatora, kao kad je homogena os-
vetljenost vidnog polja pode{ena u odnosu na vodu. Ovaj ugao na
kru`noj skali predstavlja ugao rotacije α, iz koga se pomo}u jedna-
~ine (2) izra~unava procentna koncentracija opti~ki aktivnog rast-
vora.

Polarimetrija se koristi za kvalitativnu i kvantitativnu analizu op-
ti~ki aktivnih jedinjenja, a naro~ito je zna~ajna u obja{njenju stereo-
hemijske strukture opti~kih izomera. U industriji hrane, vo}nih so-
kova i {e}era koristi se za kvantitativnu analizu. Veoma je zna~ajna u
farmaceutskim istraìvanjima, tako da farmakopeje propisuju ovu
metoda za ispitivanje i kontrolu opti~ki aktivnih jedinjenja, kao {to
su {e}eri, kamfor, etarska ulja i dr. Postoje polarimetri koji su speci-
jalno namenjeni za odre|ivanje koncentracije {e}era. Zovu se saha-
rimetri, a skala im je tako kalibrisana da, pri odre|enim uslovima
merenja, na skali neposredno pokazuju sadràj {e}era u uzorku koji
se ispituje.
Zadatak eksperimenta Odre|ivanje

koncentracije
n Izvr{iti deset merenja ugla skretanja ravni polarizovane rastvora saharoze
svetlosti za opti~ki aktivnu supstanciju (saharozu).
n Za pet vrednosti ugla α izra~unati procentne koncentracije
rastvora saharoze, srednju vrednost koncentracije, standardnu
devijaciju i gre{ku merenja.
l Polarimetar (slika 11)
l Natrijumova lampa
l Rastvor saharoze
Slika 11.
Polarimetar
1 – izvor svetlosti, natrijumova lampa
2 – polarizator
3 – prizma za stvaranje polusenke
1 4 – polarimetarska cev
5 – analizator
6 – kru`na skala s nonijusom
7 – okular
2 3 4 6 5 7

Postupak
Uklju~iti natrijumovu lampu preko prekida~a na transformatoru.
Polarimetarsku cev otvoriti sa jedne strane (paziti da se ne polo-
mi staklena plo~ica), isprati sa malo analizirane te~nosti, napuniti je
i zatvoriti tako da ne ostane nimalo vazduha. Cev oprati destilova-
nom vodom i obrisati je, posebno plo~ice koje moraju biti potpuno
~iste. Cev staviti u aparat, a zatim nulu nonijusa poklopiti sa nulom
skale.
Merenja otpo~eti tek kada se dobije intenzivno ùta svetlost lam-
pe. Pomo}u okulara, pomeraju}i ga napred-nazad, podesiti maksi-
malnu o{trinu granice tamnog i svetlog polja. Pomeranjem poluge
pokretne skale udesno, izjedna~iti osvetljenost oba polja i na skali
pomo}u nonijusa pro~itati ugao skretanja ravni polarizovane svet-
losti α. Postupak ponoviti deset puta.
Izra~unavanje
Za pet vrednosti ugla α sa najmanjom apsolutnom gre{kom izra~u-
nati koncentracije, a zatim standardnu devijaciju (poglavlje Stati-
sti~ka obrada rezultata u Prilogu):
n
S=±
Σ (ci – <c>)2
i=1
n–1
gde je:
ci – koncentracija pojedina~nih merenja
< c > – srednja vrednost izra~unatih koncentracija
n – broj merenja.
Izra~unati standardnu devijaciju srednje vrednosti, tj. gre{ku od-

re|ivanja koncentracije:
S
S<c> =
n
Podatak za duìnu cevi dat je na samoj cevi (l = 200 mm), a spe-
cifi~na rotacija saharoze iznosi [α] = 66,5°.
Tabela 1. REZULTATI
Rezultati merenja
MERENJE α (°)* ci (%) ci – < c > (%) S (%) < c > ± S (%) S< c > (%)
10
< > –
* (°) = π rad/180
l = 200 mm
[α] = 66,5°×10-2 m2kg-1

(5)
Apsorpciona
fotometrija
KOLORIMETRIJA
obojenog rastvora
FOTOMETRIJA
obojenog rastvora
SPEKTROFOTOMETRIJA
Odre|ivanje koncentracije rastvora
metodom kalibracione krive
KOLORIMETRIJA
(latinski color - boja i gr~ki metria - merenje)
Kolorimetrija je vizuelna metoda kojom se na osnovu intenziteta Teorijski princip

boje rastvora moè odrediti njegova koncentracija. U tu svrhu ko-
riste se instrumenti – kolorimetri pomo}u kojih se vr{i pore|enje
intenziteta boje ispitivanog rastvora i rastvora standarda. Po{to se
kao indikator koristi ljudsko oko, ova metoda ne moè se smatrati
Y
dovoljno ta~nom. Danas su ovi instrumenti potisnuti iz laboratorija
savremenim fotometrima i spektrofotometrima.
Boja je vizuelni utisak koji se stvara u oku, a javlja se kao posledi-
ca selektivne apsorpcije svetlosti odgovaraju}ih talasnih duìna
upadne svetlosti (slika 1).
bela
svetlost
hν
apsorbuje
plavo
apsorbuje
crveno
Slika 1.
Boja kao posledica selektivne
Taraxacum officinale, masla~ak apsorpcije svetlosti
Ako predmet, osvetljen belom svetlo{}u (vidljivi deo spektra),

ostavlja utisak ùte boje zna~i da je propustio ùti deo, odnosno ap-
sorbovao je plavi deo vidljivog spektra. Ako predmet izgleda beo,
zna~i da je upadna svetlost svih talasnih duìna podjednako pro-
pu{tena ili reflektovana. Naprotiv, ako je predmet crn, zna~i da je ap-
sorbovao upadnu svetlost svih talasnih duìna.
Ako snop monohromatskog zra~enja (ta~no definisane talasne
duìne) intenziteta I0 pada na neko providno telo, jednim delom
bi}e reflektovan (IR), jednim delom apsorbovan (IA), a ostali deo
propu{ten (IP) (slika 2):

I0 = IR + IA + IP (1)
Deljenjem ovog izraza sa I0 sledi:

IR I IP
+ A+ =1 (2)
I0 I0 I0
Prvi ~lan predstavlja refleksionu, drugi apsorpcionu, a tre}i tran-
sparentnu mo} providnog tela (slika 2). Intenzitet reflektovane svet-
losti IR je relativno mali, pa se izraz IR/I0 moè zanemariti.
Smanjenje intenziteta zra~enja, pri prolasku kroz sloj providnog
tela odre|ene debljine (slika 3), definisano je Lamberovim (Lam-
bert) zakonom:
dI
– =k.I (3)
db
gde je:
k – konstanta srazmere koja zavisi od talasne duìne upadne svet
losti, prirode supstancije i temperature
Slika 2. I – intenzitet propu{tene svetlosti
Raspodela upadne svetlosti
pri prolasku svetlosnog zraka dI – deo intenziteta upadne svetlosti koji je apsorbovan
kroz providnu sredinu db – debljina sloja kroz koji prolazi svetlost, tzv. duìna opti~kog puta.
Koeficijent apsorpcije dI/db ima negativan predznak jer je obr-
nuto srazmeran intenzitetu propu{tene svetlosti I.
Preure|enjem i integraljenjem jedna~ine (3) u granicama od I0
do Ip i b od 0 do b dobija se:
Ip b
dI
Slika 3.
–
∫ I0
I
=k
∫ db
0
(4)
Smanjenje intenziteta zra~enja

I+dI – intenzitet upadne svetlosti
pri ~emu je I0 intenzitet upadne, a Ip intenzitet propu{tene svetlosti,
odnosno:
Ip
– ln =k.b (5)
I0
Prelaskom na dekadne logaritme dobija se:
I0
2,303log =k.b (6)
Ip
a odatle linearni oblik jedna~ine Lamberovog zakona:
I0
A = log = k’ . b (7)
Ip
gde je:
A – apsorbancija
k’ = k/2,303 – apsorptivnost providnog tela.
Apsorbancija A moè se predstaviti i kao negativan logaritam

transparencije T:
I0
A = log = – log T (8)
Ip
Lamberov zakon (7) moè se prikazati i u obliku eksponencijalne
jedna~ine:
Ip = I0 . 10 –k’ . b (9)
{to pokazuje da intenzitet propu{tene svetlosti eksponencijalno

opada sa debljinom sloja kroz koju svetlost prolazi. Ovaj zakon je
univerzalan i vaì za gasove, te~nosti i transparentna ~vrsta tela.
Ber (Beer) je skoro ceo vek kasnije prou~avao apsorpciju svetlosti
u rastvorima i pokazao da je apsorbovana svetlost srazmerna kon-
centraciji rastvorene supstancije c. Zbog toga je u Lamberov zakon
uveo koncentraciju rastvora:
I0 k’
A = log = b.c (10)
Ip c
Odatle je:
I0
A = log = a.b.c (11)
Ip
gde je:
I0 – intenzitet upadne svetlosti
Ip – intenzitet propu{tene svetlosti
a – apsorpcioni koeficijent ili apsorptivnost (a = k’/c).

Apsorpcioni koeficijent ili apsorptivnost a je karakteristi~na
veli~ina za svaku molekulsku vrstu i zavisi od prirode rastvorene sup-
stancije, talasne duìne svetlosti i temperature. Data je jedna~inom:
A
a= (12)
b.c
i defini{e se kao apsorbancija pri prolazu svetlosti kroz sloj jedini~ne
debljine i jedini~ne koncentracije rastvora. Ako se koncentracija iz-
raàva u mol L–1, naziva se molarni apsorpcioni koeficijent.
Jedna~ina (11) predstavlja matemati~ku formulaciju Lamber-
Berovog zakona. Apsorbancija pokazuje linearnu zavisnost od kon-
centracije odre|ene molekulske vrste, pri prolasku monohromatske
svetlosti (ta~no definisane talasne duìne), pri stalnoj debljini sloja i
temperature. Smanjenje intenziteta propu{tene svetlosti srazmerno
je broju ~estica u jedinici zapremine rastvora, odnosno koncentraciji
Tabela 1.
Veli~ine Lamber-Berovog rastvora.
zakona U tabeli 1 date su definicije parametara Lamber-Berovog zakona.
Matemati~ka
Naziv Simbol Sinonim Definicija
definicija
Propustljivost T Transparencija Deo upadne svetlosti koji je Ip

Providnost propu{ten T=
I0
Opacitet O – Recipro~na vrednost transparencije I0

O=
Ip
Apsorpcija Aps% – Deo upadne svetlosti koji je I0 – Ip

apsorbovan
I0
Apsorbancija A Ekstinkcija (E) Dekadni logaritam odnosa I0

Opti~ka gustina (OD) upadne i propu{tene svetlosti A = log
Ip
Molarna apsorptivnost a Molarni apsorpcioni Apsorbancija rastvora ~ija je A

koeficijent koncentracija 1 mol L–1, a debljina A=
Ekstinkcioni koeficijent (ε) sloja 1 cm na definisanoj talasnoj
b.c
duìni
Duìna opti~kog puta b Debljina sloja Duìna puta kojim prolazi svetlost b
Debljina kivete kroz odre|enu sredinu
Grafi~ki prikaz Lamber-Berovog zakona predstavljen je na slici 4.
Punom linijom prikazana je linearna zavisnost apsorbancije od
koncentracije i predstavlja tzv. kalibracionu pravu za odre|enu ta-
lasnu duìnu. Isprekidani delovi krive pokazuju odstupanje od
Lamber-Berovog zakona, koje moè nastati usled hemijskih prome-
na npr. disocijacije molekula kod malih koncentracija rastvora ili
pak kod ve}ih koncentracija usled asocijacije, polimerizacije ili stva-
ranja kompleksa. Svako odstupanje od prave linije pokazuje da se is-
pitivana supstancija, u toj oblasti koncentracija, ne pona{a po Lam-
ber-Berovom zakonu. Slika 4.
Promena apsorbancije
Kolorimetrijska metoda se zasniva na Lamber-Berovom zakonu. sa koncentracijom rastvora
Koristi se metoda standarda, koja se zasniva na izjedna~avanju in-
tenziteta propu{tene svetlosti kroz uzorak i standard. U tu svrhu
naj~e{}e se koristi Diboskov (Dubosq) kolorimetar (slika 5).
Slika 5.
Shema Diboskovog kolorimetra

Izvor bele svetlosti (sun~eva svetlost ili volframova lampa) emi-
tuje polihromatsko zra~enje I0, koje se ogledalima usmerava na dve
kivete, sa standardim rastvorom S i analiziranim rastvorom A. Po-
mi~ne staklene prizme uronjene su u rastvore standarda i u anali-
zirani rastvor. Propu{tena svetlost Ip usmerava se preko reflektuju}e
prizme u okular.
Intenzitet upadne svetlosti za oba rastvora je isti, a intenzitet pro-
pu{tene svetlosti zavisi od koncentracije i debljine sloja rastvora. Po-
de{avanjem debljine sloja treba izjedna~iti intenzitete propu{tene
svetlosti u okularu za oba rastvora. U tom slu~aju apsorbancije za
oba rastvora su jednake, pa za rastvor standarda vaì:
A = a . bs . cs (13)
a za analizirani rastvor nepoznate koncentracije:
A = a . bx . cx (14)
Deljenjem jedna~ina dobija se izraz za izra~unavanje nepoznate

koncentracije:
bs
cx = cs (15)
bx
O~itavanjem debljine sloja bx na skali instrumenta, mogu}e je
odrediti nepoznatu koncentraciju analiziranog rastvora cx.

koncentracije
n Pri debljinama sloja standardnog rastvora od bs = 10 i bs = 15 obojenog rastvora
po deset puta izmeriti odgovaraju}e debljine slojeva bx
analiziranog rastvora. Iz srednjih vrednosti < bx >, za
odgovaraju}e debljine slojeva bs = 10 i bs = 15, izra~unati
procentne koncentracije analiziranog rastvora cx.
n Iz jedne od dve serije po deset izmerenih vrednosti za bx
izdvojiti pet najpribli`nijih i izra~unati standardnu devijaciju S.
Slika 6.
4 Diboskov kolorimetar
1 – ogledalo
2 – kiveta
3 – cilindri~na prizma
4 – okular

l Diboskov kolorimetar (slike 5 i 6)
l Obojen rastvor poznate i nepoznate koncentracije
Kalibracija kolorimetra
Prizme i kivete pa`ljivo oprati destilovanom vodom, a zatim rastvo-
rom poznate koncentracije (standardom). U obe kivete sipati stan-
dardni rastvor, a zatim pomo}u levog i desnog zavrtnja spustiti priz-
me tako da debljine slojeva (rastojanje od dna kivete do donje
povr{ine prizme uronjene u rastvor), koje se mogu pro~itati na ska-
lama, budu jednake: bs = 15.
Ogledalo podesiti tako da levo i desno polje u okularu budu
maksimalno osvetljeni. Nagib ogledala ne sme se menjati do kraja
eksperimenta.
Ako polja u okularu nisu podjednako osvetljena, pomerati desnu
prizmu sve dok se polja ne izjedna~e. Kalibracija se vr{i tako {to se
specijalnim zavrtnjem podesi desna skala kako bi debljina sloja po-
novo pokazivala vrednost bs = 15.
Merenje
Desnu kivetu isprati i napuniti rastvorom nepoznate koncentracije,
a zatim prizmu pomerati dok se intenziteti oba polja ne izjedna~e.
Debljinu sloja bx pro~itati na nonijusu, pomeriti prizmu u krajnji
gornji poloàj, ponovo izjedna~iti intenzitete polja u okularu i pro-
~itati vrednost bx. Ova merenja ponoviti deset puta.
Levu kivetu sa standardnim rastvorom postaviti tako da debljina
sloja kroz koju svetlost prolazi bude bs = 10 i, na ve} opisan na~in,
izvr{iti deset merenja za bx.
NAPOMENA: Prizme postaviti u krajnji gornji poloàj prilikom

postavljanja i menjanja kiveta, da ne bi do{lo do o{te}ivanja prizmi.
Tabela 1. REZULTATI
Rezultati merenja debljine sloja rastvora
bx (mm)
bs (mm) cx (%)
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 < bx >
10
15
Tabela 2.
Statisti~ka obrada rezultata
Merenje bx (mm) cx (%) ∆c (%) = cx – < c > S (%) < c > ± S (%)
<n> –
cS = ........%
bS = ........ mm

FOTOMETRIJA
(gr~ki fotos – svetlost i metria – merenje)
Fotometrija je metoda za odre|ivanje koncentracije obojenih rast- Teorijski princip

vora. Zasniva se na neposrednom merenju intenziteta propu{tene
svetlosti Ip kroz analizirani rastvor, iz koga se izra~unava koncen-
tracija pomo}u Lamber-Berovog zakona:
I0
A = log =a.b.c (1)
Ip
gde je:
a – apsorpcioni koeficijent koji predstavlja apsorpcionu mo} sup-
stancije na datoj talasnoj duìni
b – duìna svetlosnog puta kroz rastvor
c – koncentracija analiziranog rastvora
I0 – intenzitet upadne svetlosti
Ip – intenzitet propu{tene svetlosti.
Jedan od na~ina odre|ivanja koncentracije analiziranog rastvora

sastoji se u tome da se izmeri intenzitet propu{tene svetlosti Ip, pri
~emu je intenzitet upadne svetlosti pode{en na 100%. Pomo}u jed-
na~ine (1) izra~unava se koncentracija c:
1 I0
c= log (2)
a.b Ip
Vrednost apsorpcionog koeficijenta a odre|uje se, tako|e, iz jed-

na~ine (2), merenjem intenziteta svetlosti propu{tene kroz isti rast-
vor poznate koncentracije.
Naj~e{}e primenjivana metoda za odre|ivanje koncentracije
rastvora je metoda standarda. Kod ove metode nije potrebno znati
vrednost apsorpcionog koeficijenta. Prema Lamber-Berovom zako-
nu za rastvor poznate koncentracije vaì:
As = a . b . cs (3)

a za isti rastvor nepoznate koncentracije:
Ax = a . b . cx (4)
gde je proizvod ab isti za oba rastvora.

Deljenjem prethodnih jedna~ina dobija se izraz za izra~unavanje
nepoznate koncentracije:
Ax
cx = cs (5)
As
Kod primene metode standarda treba voditi ra~una da koncen-
tracije standardnog i analiziranog rastvora budu dovoljno bliske,
Slika 1.
Opti~ka shema
tako da linearna zavisnost A = f(c) vaì u intervalu ovih koncentra-
fotoelektri~nog kolorimetra cija (str 95).
W – volframova sijalica Instrumenti kojima se meri intenzitet zra~enja, propu{tenog
S – kolimatorsko so~ivo kroz analizirani rastvor, nazivaju se fotometri ili fotoelektri~ni ko-
F – filtar lorimetri. Na slici 1 prikazana je opti~ka shema fotoelektri~nog ko-
K – odeljak za kivete (A – analizirani
lorimetra s jednom foto}elijom. Pored ovih postoje i fotometri sa
rastvor, S – slepa proba)
D – detektor dve foto}elije, odnosno sa dva odvojena svetlosna snopa, ~ime se eli-
P – potenciometar mini{u gre{ke koje bi mogle nastati usled promene intenziteta svet-
A – miliampermetar losnog izvora.
Izvor polihromatske svetlosti (volframova sijalica) emituje belu

svetlost koja se, prolaskom kroz kolimatorsko so~ivo, usmerava u
paralelnim snopovima na monohromator. Kod fotometara, mono-
hromatori su selektivni apsorpcioni filtri koji propu{taju spektralne
trake talasnih duìna u opsegu od 30 do 50 nm. To su obi~no poli-
rane plo~ice od obojenog stakla ta~no definisanih spektralnih ka-
rakteristika. Izbor filtra zavisi od boje rastvora koji se analizira, tako
{to rastvor i filtar moraju biti komplementarnih boja (tablica 1). To
zna~i da filtar mora imati maksimalnu sposobnost propu{tanja onih
talasnih duìna svetlosti koje rastvor maksimalno apsorbuje (slika 2).
Tablica 1.
Boja rastvora Boja filtra Talasna duìna (nm)
Komplementarnost filtara
i boje rastvora
ùto-zelena ljubi~asta 400–435
ùta plava 435–480
oran` plavo-zelena 480–490
crvena zeleno-plava 490–500
purpurna zelena 500–560
ljubi~asta ùto-zelena 560–580
plava ùta 580–595
plavo-zelena oran` 595–650
zeleno-plava crvena 650–750
Slika 2.
Apsorpcioni spektri rastvora ( )
i filtra ( )
Izdvojena svetlost uske oblasti talasnih duìna, koja je pribli`no

monohromatska, prolazi kroz kivetu sa rastvorom. Rastvor apsorbuje
deo svetlosti, a propu{tena svetlost pada na detektor (kod fotometra
se koristi foto}elija), koji svetlosnu energiju pretvara u elektri~nu.
Nastala ja~ina struje, koja se o~itava na miliampermetru, proporcio-
nalna je intenzitetu propu{tene svetlosti. Skala mernog instrumenta
(miliampermetra) obi~no ima dve podele, jednu u vrednostima
transparencije u procentima (T%), a drugu u vrednostima apsor-

bancije (A), tako {to se 100% T poklapa sa A = 0. Po{to je T = Ip/I0,
za transparenciju u procentima vaì:
Ip
T% = . 100 (6)
I0
Cela skala u T% moè se podesiti tako da bude jednaka intenzite-
tu upadne svetlosti I0. Po{to je skala podeljena na 100 jednakih delo-
va, vaì jednakost I0 = 100. Zamenom u jedna~inu (6), dobija se da
je T% = Ip. Prema tome, na skali se moè istovremeno pro~itati
vrednost T%, odnosno Ip i odgovaraju}a apsorbancija, koja se izra-
~unava iz izraza:
100
A = log (7)
Ip
Merenja se vr{e tako {to se svetlost prvo propu{ta kroz kivetu sa

rastvara~em, koji se naziva slepa proba. Igla instrumenta zauze}e ne-
ki poloàj na skali. Pomo}u odgovaraju}eg potenciometra podesi se
igla na 100% T, odnosno na A = 0, ~ime se kompenzuje apsorpcija
koja poti~e od kivete i rastvara~a.
Propu{tanjem svetlosti kroz kivetu sa analiziranim rastvorom,
igla }e se zaustaviti na vrednosti apsorbancije, koja je srazmerna
koncentraciji rastvorka.
Iz izmerenih vrednosti apsorbancija standardnog i analiziranog
rastvora As i Ax i poznate koncentracije standardnog rastvora cs,
prema jedna~ini (5) izra~unava se koncentracija rastvora cx.
Fotometrija je na{la {iroku primenu u svim analiti~kim labora-
torijama, naro~ito biohemijskim, koje imaju veliki broj oficinalnih
postupaka kvantitativne apsorpcione fotometrije pri odre|ivanju
mnogih parametara va`nih u biohemiji.

koncentracije
n Izvr{iti po pet merenja apsorbancija A i intenziteta propu{tene obojenog rastvora
svetlosti I za rastvore poznate i nepoznate koncentracije.
Iz srednjih vrednosti izra~unati procentnu koncentraciju rastvora,
posebno preko pro~itane i izra~unate vrednosti apsorbancija.
l Fotometar MA 9507 ISKRA – Kranj (slika 3)
l Obojeni rastvor poznate i nepoznate koncentracije
Slika 3.
2 Fotometar MA 9507 ISKRA – Kranj
1 – zavrtanj za korekciju mehani~kog
4 nultog poloàja kazaljke
3 2 – mre`ni prekida~
3 – preklopnik PRIPRAVA-MERITEV
(priprema-merenje)
7 8 4 – indikatorsko svetlo
9
5 – filtar u opti~kom sistemu
6 – kiveta u opti~kom sistemu
7 – potenciometar grube regulacije A = 0
10 1 8 – potenciometar fine regulacije A = 0
9 – filtri u spremi{tu
10 – stalak za kivete
6 5
Priprema
Prema boji analiziranog rastvora izabrati odgovaraju}i filtar kom-
plementarne boje (tablica 1, str 87) i postaviti u opti~ki sistem.

Pre uklju~ivanja aparata proveriti da li su potenciometri grobo
(grubo) i fino (fino) okrenuti do kraja ulevo.
Preklopnik priprava-meritev (priprema–merenje) postaviti u
poloàj priprava. Na zadnjoj strani aparata uklju~iti mre`ni preki-
da~ i ostaviti nekoliko minuta da se lampa zagreje. Za to vreme pri-
premiti kivete.
Obe kivete dobro oprati i isprati destilovanom vodom. U jednu
sipati destilovanu vodu, a drugu isprati rastvorom poznate koncen-
tracije i sipati rastvor. Te~nost u kivete sipati iznad oznake, a zatim
kivete obrisati filtar-hartijom. U toku merenja deo kivete ispod oz-
nake ne sme se dodirivati prstima.
Merenje
Preklopnik sa poloàja priprava prebaciti na meritev. U otvor sta-
viti kivetu sa destilovanom vodom i pomo}u potenciometara gro-
bo i fino podesiti iglu galvanometra na »0« ekstinkcije (apsorban-
cije). Tako se elimini{e apsorbancija koja poti~e od slepe probe
(rastvara~ i kiveta). Kivetu sa vodom brzo zameniti kivetom sa rast-
vorom poznate koncentracije i pro~itati skretanje na obema skalama
(na gornjoj skali As, a na donjoj vrednost Is). Postupak sa vodom i
rastvorom ponoviti pet puta. Zatim na isti na~in izvr{iti merenje ap-
sorbancije rastvora nepoznate koncentracije (Ax) i intenziteta pro-
pu{tene svetlosti (Ix).
Izra~unavanje
Izra~unavanje cx treba izvr{iti posebno preko gornje skale iz sred-
njih vrednosti As i Ax i posebno preko donje skale iz izra~unatih
vrednosti As i Ax (iz srednje vrednosti Is izra~unati As, a iz srednje
vrednosti Ix izra~unati Ax):
100 100
As = log Ax = log (8)
<Is> <Ix>
NAPOMENA: îtanje apsorbancije A i intenziteta propu{tene svet-

losti I obaviti pri maksimalnom otklonu igle galvanometra, ~itaju}i
skalu jednim okom, tako da se igla i njen lik u ogledalu poklope. Ap-
sorbanciju A ~itati sa ta~no{}u od 1×10-3, a intenzitet propu{tene
svetlosti I sa ta~no{}u od 1×10-1 (ta~nost instrumenta).
Tabela 1. REZULTATI
Rezultati merenja apsorbancije i transparencije
STANDARD (c = ..... %) ANALIZIRANI RASTVOR cx (%)

MERENJE
As Is (%) Ax Ix (%)
<n>
Tabela 2.
Rezultati izra~unavanja koncentracije
MERENJEM APSORBANCIJE MERENJEM TRANSPARENCIJE

< As > < Ax> cx (%) < Is > < Ix > < As > < Ax > cx (%)

SPEKTROFOTOMETRIJA
Spektrofotometrija je metoda koja izu~ava apsorpciju ta~no defini- Teorijski princip

sanog monohromatskog zra~enja dobijenog specijalnim prizmama
ili re{etkama. Apsorbovano zra~enje prouzrokuje energetske pro-
mene u molekulu. Od ukupne koli~ine zra~enja supstancija apsor-
buje samo one frekvencije, odnosno onu energiju zra~enja koja mo-
è izazvati energetske promene stanja u atomu ili molekulu date
supstancije. Na slici 1 prikazana je podela elektromagnetskog zra-
~enja, uz prikaz talasnih duìna, odnosno frekvencija, a u tabeli 1 i
dejstvo zra~enja na molekul.
Tabela 1.
Tip zra~enja Talasna duìna Dejstvo zra~enja Elektromagnetsko zra~enje
γ zraci 100 fm – 100 pm jonizacija

χ zraci 6 pm – 100 nm jonizacija
UV 100 – 390 nm pobu|ivanje elektrona
VIS 390 – 800 nm pobu|ivanje elektrona
IR 800 nm – 200 µm pobu|ivanje oscilacija
mikrotalasi 200 µm – 10 cm pobu|ivanje rotacija
radiotalasi > 10 cm pobu|ivanje rotacija
Apsorpcija zra~enja u ultraljubi~astoj (UV) i vidljivoj (VIS) ob-

lasti izaziva pobu|ivanje (ekscitaciju) elektrona, pa se UV/VIS ap-
sorpciona spektroskopija naziva jo{ i elektronska spektroskopija.
Ovom metodom prou~avaju se spektri supstancija u molekulskom
stanju, pa se na osnovu analize spektra mogu protuma~iti i struktu-
re molekula.
Nosioci apsorpcije u molekulu su male atomske grupe, tzv. hro-
mofore. Apsorpcija hromofora poti~e od elektronskih prelaza sa os-
novnog na vi{i nivo (n Õ σ*, n Õ π*, π Õ π*), koji se de{avaju zbog
apsorpcije odre|enih frekvencija zra~enja. U tabeli 2 prikazane su
neke hromofore i odgovaraju}e vrednosti talasnih duìna pri kojima
se de{avaju elektronski prelazi.
Slika 1.
Podela elektromagnetskog zra~enja

Tabela 2.
Hromofora λmax (nm) Elektronski prelaz
>C = C< 170 π Õ π*

>C = O 180 π Õ π*
>C = N – 190 π Õ π*
>C = S< 500 n Õ π*
–N=O 600 n Õ π*
Svakom elektronskom prelazu odgovara pojava jedne apsorpcio-

ne trake u spektru (slika 2). Ukoliko molekul sadrì vi{e hromofora,
tada se i spektar sastoji iz vi{e traka i naziva se apsorpcioni spektar
ili kriva spektralne raspodele. Kako apsorpcioni spektar zavisi od
sastava i strukture molekula, to se njegovim tuma~enjem moè
izvr{iti kvalitativna analiza, odnosno identifikacija analizirane sup-
stancije. Apsorpcionu traku karakteri{e poloàj trake, odnosno ta-
lasna duìna na kojoj rastvor maksimalno apsorbuje (λmax),
polu{irina trake (∆λ) i molarni apsorpcioni koeficijent (amax) koji
se izra~unava iz Lamber-Berovog zakona:
Amax
amax = (1)
b.c
gde je:
Amax – apsorbancija na λmax
b – duìna svetlosnog puta
c – koncentracija rastvora.
Slika 2.
Apsorpciona traka
Slika 3.
Kalibraciona kriva
Ax – apsorbancija rastvora nepoznate
koncentracije
cx – nepoznata koncentracija
Kvantitativna analiza se zasniva na Lamber-Berovom zakonu. Za

izra~unavanje koncentracije analiziranog rastvora naj~e{}e se koristi
metoda kalibracione krive.
Merenje apsorbancije vr{i se na talasnoj duìni na kojoj anali-
Slika 4.
zirani rastvor najvi{e apsorbuje (ili nekoj drugoj optimalnoj talasnoj Shema jednokanalnog spektrofotometra
duìni), ~ime se postiè najve}a osetljivost metode, koja je data ko-
L – izvor kontinualnog zra~enja
eficijentom ∆A/∆c. Za niz rastvora poznatih koncentracija izmere se S – kolimatorsko so~ivo
apsorbancije na talasnoj duìni λmax i konstrui{e dijagram A = f(c) UR – ulazni razrez
(slika 3). Iz izmerene apsorbancije Ax za rastvor nepoznate koncen- M – monohromator
tracije, sa kalibracione krive se grafi~kim putem odredi cx, kako je IR – izlazni razrez
ozna~eno na slici 3. K – kiveta sa rastvorom
F – fotodetektor
Za merenje apsorpcionih spektara koriste se opti~ki instrumenti R – ure|aj za merenje i registrovanje
– spektrofotometri (slika 4). fotostruje

Osnovni delovi spektrofotometra su:
q Izvor svetlosti
q Monohromator
q Fotodetektor
Kod apsorpcione spektrofotometrije koriste se izvori sa kontinu-

alnim zra~enjem. Postoje dva tipa ovih izvora zra~enja:
1. termi~ki
2. izvori sa elektri~nim pra`njenjem.
Termi~ke izvore zra~enja predstavljaju lampe sa vlaknom, odnos-
no zagrevnom niti ili spiralom od nekog te{ko topivog metala, npr.
volframa ili njegove legure. Ovi izvori koriste se za vidljivu, blisku
ultraljubi~astu i blisku infracrvenu oblast spektra, odnosno u oblasti
talasnih duìna od 350 do 1000 nm. Kako se volframovo vlakno vre-
menom oksidi{e, to moè do}i do promene spektralne raspodele
emitovane svetlosti, o ~emu se mora voditi ra~una tokom spektrofo-
tometrijskih merenja. Kod savremenijih instrumenata danas se sve
vi{e koristi kvarc-jodna lampa u oblasti od 300 do 1000 nm.
Izvore sa elektri~nim pra`njenjem predstavljaju vodoni~na i deu-
terijumova lampa. To su kvarcne cevi napunjene vodonikom ili deu-
terijumom, u kojima se vr{i elektri~no pra`njenje. Primenjuju se u
opsegu talasnih duìna od 160 do 380 nm.
Monohromatori su opti~ki delovi spektrofotometra koji izdvajaju
monohromatsku svetlost, odnosno svetlost odre|ene, ta~no defini-
sane talasne duìne. Kao monohromatori naj~e{}e se koriste opti~ke
prizme i difrakcione re{etke. Svetlosni zrak se prelama na grani~nim
povr{inama prizme i prolaze}i kroz prizmu menja svoj pravac. Izlaz-
ni ugao svetlosnog zraka ima razli~ite vrednosti za razli~ite talasne
duìne. U vidljivoj oblasti mogu se koristiti prizme od opti~kog
stakla, jer ne apsorbuju vidljivu oblast spektra. U UV oblasti se ko-
riste samo prizme od kvarca, jer prizme od opti~kog stakla apsorbu-
ju UV zra~enje.
Difrakcione re{etke su staklene plo~ice na kojima su urezane lini-
je (otvori) na podjednakom rastojanju jedna od druge. Na mestima
ureza dolazi do difrakcije svetlosnog snopa. Zraci ve}e talasne du-
ìne imaju ve}i ugao skretanja. Nedostatak difrakcionih re{etki je u
tome {to daju spektre vi{eg reda, odnosno monohromatski zrak sa-
drì i strane talasne duìne.
Fotodetektori su ure|aji koji sluè za merenje intenziteta propu-
{tene svetlosti. Ovi elementi pretvaraju propu{tenu svetlost u elek-
tri~nu, tzv. fotostruju, koja se moè meriti na osetljivom instrumentu.
Zavisnost intenziteta fotostruje i od intenziteta propu{tene svetlosti
Ip prikazana je jedna~inom:
i = k . Ip (7)
Fotodetektori se mogu podeliti u tri grupe: fotodetektori sa za-

pre~nim slojem, gasne ili vakuumske foto}elije i fotomultiplikatori.
Fotodetektori sa zapre~nim slojem (fotoelementi) (slika 5) ko-
riste se u vidljivoj oblasti spektra, sa najve}om osetljivo{}u na 550 nm.
Ovaj fotodetektor se sastoji iz tri sloja: prvi je za svetlost polupro- Slika 5.
pustljiv, tanak film od platine, zlata, srebra ili olova. Drugi sloj je od Selenska foto}elija
poluprovodnog materijala, naj~e{}e selena, zbog ~ega se ova foto}e-
lija naziva i selenska foto}elija. Tre}i sloj je od gvo`|a ili bakra. Prvi
sloj je preko elektri~nog provodnika i osetljivog mikroampermetra
ili galvanometra povezan sa tre}im slojem.
Svetlosni fotoni dovoljno velike energije prolaze kroz tanak film i
izbijaju elektrone iz selena, stvaraju}i tzv. par slobodan elektron –
{upljina. Zbog velikog otpora koji vlada u selenu kao poluprovod-
niku, elektroni se usmeravaju preko tankog filma i spolja{njeg elek-
tri~nog kola do tre}eg sloja, teè}i da se integri{u sa svojom {uplji-
nom. Posledica razlike potencijala izme|u prvog i tre}eg sloja je
pojava struje, odnosno fotostruje, ~iji je intenzitet srazmeran inten-
zitetu svetlosti. Ova fotostruja je dovoljno velika (10 – 100 µA) i moè
se meriti mikroampermetrom. Ovoj foto}eliji nije potreban spolja{-
nji izvor struje, pa je pogodna za rad na terenu. Nedostatak ove fo-
to}elije je {to se brzo »zamara«, {to zna~i da intenzitet fotostruje
opada pri duèm kontinualnom osvetljavanju.
Gasna ili vakuumska foto}elija (elektronska fotocev) je zatvo-
rena kvarcna cev (ili staklena cev sa kvarcnim prozorom) koja sadrì
neki inertan gas pod malim pritiskom ili je pod vakuumom (slika 6).
Katoda je tanak sloj alkalnog ili zemnoalkalnog metala koji ima
fotoelektri~na svojstva. Anoda je u obliku ìce. Fotocev je povezana
sa osetljivim galvanometrom i jednosmernim izvorom struje. Svet-
lost pada na povr{inu katode i izbija elektrone sa povr{ine metala,
koji ima mali potencijal jonizacije. Elektroni padaju na anodu i pro-
laze kroz galvanometar pod uticajem pozitivnog pola izvora struje,
stvaraju}i fotostruju. Cezijumova katoda je osetljiva u {irokoj spek-
tralnoj oblasti od 250 do 1200 nm, a katoda od natrijuma u UV

Slika 6.
Vakuumska foto}elija
oblasti. Ova foto}elija nije pogodna za rad sa malim intenzitetima

svetlosti, jer se dobija mali intenzitet fotostruje, a time i mala oset-
ljivost metode za odre|ivanje koncentracije.
Fotomultiplikator je ure|aj za merenje malih intenziteta svet-
losti. Koristi se da bi se poja~ao signal, odnosno intenzitet primarne
fotostruje (slika 7).
Slika 7.
Fotomultiplikator
A – anoda
K – katoda
D – dinoda
Fotoni upadne svetlosti koji padaju na katodu izbijaju elektrone,

koji se usmeravaju ka anodi. Zbog postojanja elektri~nog polja, elek-
troni dobijaju veliku kineti~ku energiju, pa iz susedne elektrode (di-
node) izbijaju vi{e novih elektrona. Pomenuti proces ponavlja se u
zavisnosti od broja postavljenih dinoda i ja~ine elektri~nog polja. Na
ovaj na~in primarna fotostruja moè se uve}ati i sto hiljada puta.
U spektrofotometru se nalaze dve foto}elije (crvena i plava), a iz-
bor zavisi od dela spektra u kome se vr{e merenja. Karakteristi~na
veli~ina je tzv. ta~ka prelaza, koja predstavlja talasnu duìnu na ko-
joj obe foto}elije pokazuju istu osetljivost, odnosno istu apsorbanci-
ju. Ona se obi~no nalazi na oko 625 nm i povremeno se mora kon-
trolisati.
Opti~ki deo spektrofotometra ~ine kolimatorsko so~ivo, razrez,
ogledala i kivete. Opti~ki sistem sluì da usmeri svetlosne zrake kroz
spektrofotometar, kao i da smanji gubitak (rasejanje) svetlosnog
zraka. Kolimatorsko so~ivo sluì da svetlost, koja se pri prolasku kroz
ulazni razrez prostire na sve strane, usmeri u paralelnom snopu ka
monohromatoru. Ulazni razrez ima ulogu da bude predmet, ~iji se
monohromatski lik formira u ravni izlaznog razreza. [irinom izlaz-
nog razreza odre|uje se interval talasnih duìna svetlosti u kome se
nalazi svetlosni talas koji izlazi iz monohromatora. Staklene kivete se
koriste samo u vidljivom delu spektra, jer apsorbuju UV zra~enje, a
kvarcne mogu i u vidljivoj i UV oblasti spektra.
Osim jednokanalnih, postoje i dvokanalni spektrofotometri ~ija
je prednost u istovremenom merenju slepe probe i analiziranog rast-
vora, ~ime se izbegava promena intenziteta upadnog zra~enja, koja
moè nastati izme|u pojedina~nog merenja slepe probe i uzorka.


koncentracije
rastvora metodom n Napraviti {est vodenih rastvora poznatih procentnih
koncentracija ispitivane supstancije.
kalibracione krive
n U odre|enom opsegu talasnih duìna izmeriti apsorbancije
(sa ta~no{}u 1×10-3) rastvora najve}e koncentracije i nacrtati
apsorpcioni spektar: A = f(λ). Odrediti λmax.
n Izmeriti apsorbancije svih {est rastvora na λmax i nacrtati
kalibracionu krivu: A = f(c).
n Na λmax izmeriti apsorbanciju rastvora nepoznate
koncentracije i grafi~kim putem odrediti koncentraciju cx.
l Spektrofotometar Unicam SP 600 (slike 8 i 9, str 103 i 104)
(Uputstvo za rad dato je na strani 103)
l Staklene kivete 1 cm
l Analizirani rastvor
Priprema rastvora
Od osnovnog rastvora poznate koncentracije (c1) napraviti {est rast-
vora razli~itih koncentracija (c2). Za zadate vrednosti koncentracija
c2, koriste}i izraz c1V1 = c2V2, izra~unati zapremine (V1) osnovnog
rastvora c1, koji se iz birete odmerava u odmerni sud (V2 = 25 mL).
Koriste}i maksimalnu ta~nost birete, u sud sipati zapreminu V1 os-
novnog rastvora, dodati destilovanu vodu do oznake, promu}kati
rastvor i preneti u, ve} pripremljen, ~ist i suv erlenmajer. Odmerni sud
isprati destilovanom vodom i na isti na~in pripremiti ostale rastvore.

Apsorpcioni spektar (spektrofotogram)
U odre|enom opsegu talasnih duìna izmeriti apsorbancije jednog
od pripremljenih rastvora (npr. rastvora najve}e koncentracije) i na-
crtati apsorpcioni spektar (slika 2). Talasna duìna na kojoj rastvor
najvi{e apsorbuje obeleàva se sa λmax. Merenjem apsorbancija na
ovoj talasnoj duìni postiè se najve}a osetljivost metode.
Merenja vr{iti na poloàju blue (plava foto}elija) sa pomakom
od 10 nm.
Konstruisanje kalibracione krive

Izmeriti apsorbancije svih {est pripremljenih rastvora poznatih
koncentracija na λmax. Kivetu prethodno isprati rastvorom ~ija se
apsorbancija meri, da ne bi do{lo do promene koncentracije.
Konstruisati dijagram funkcije A = f(c) (slika 3), u kome sve ta~-
ke treba da leè na pravoj koja je definisana Lamber-Berovim zako-
nom. Ova kalibraciona kriva sluì za odre|ivanje koncentracije
rastvora grafi~kim putem.
Odre|ivanje nepoznate koncentracije

Za rastvor nepoznate koncentracije cx izmeriti apsorbanciju na λmax.
Koncentraciju odrediti grafi~kim putem, kao {to je prikazano na
slici 3.
NAPOMENA: Pri konstruisanju kalibracione krive voditi ra~una da

numeri~ku podelu apsorbancije i koncentracije treba po~eti od
»nule«, kao {to je predstavljeno na slici 3.

REZULTATI Tabela 2.
Apsorpcioni spektar
λ (nm) A
Tabela 1.
Priprema rastvora
c2 (%) V1 (mL)
c1 = .......%
V2 = 25 mL
Tabela 3.
Kalibraciona kriva
c (%) A
Tabela 4.
Grafi~ko odre|ivanje nepoznate koncentracije
Ax cx (%)
λmax = ...... nm λmax = ...... nm

Opis UPUTSTVO ZA RAD
UNICAM SP 600 je spektrofotometar kompenzacionog tipa koji meri NA SPEKTROFOTOMETRU
intenzitete propu{tene svetlosti u oblasti talasnih duìna od 350 do UNICAM SP 600
1000 nm.
Slika 8.
Opti~ka shema aparata prikazana je na slici 9. Spektrofotometar Unicam SP 600
1 – izvor svetlosti
Izvor svetlosti (1) emituje polihromatsku svetlost koja se siste- 2 – filtar
3 – nosa~ kiveta
mom ogledala (2) usmerava do monohromatora, odnosno prizme
4 – bira~ foto}elija
(4) koja vr{i razlaganje svetlosti. Pomeranjem poloàja prizme po- 5 – glavni preklopnik
mo}u bira~a talasnih duìna, na otvor (3) usmerava se svetlost odre- 6 – bira~ talasne duìne
|ene talasne duìne. [irina otvora moè se menjati i od nje zavisi i 7 – regulator elektri~ne nule
{irina svetlosne trake. Za razli~ite talasne duìne, {irina otvora moè 8 – regulator nule instrumenta
se menjati da bi foto}elija uvek reagovala sa istom osetljivo{}u. 9 – potenciometar za pode{avanje
apsorbancije
Ovako dobijena monohromatska svetlost usmerava se ka kiveti (5), 10 – merni instrument
a zatim ka foto}eliji (7 ili 8) koje se biraju prema oblasti radnih talas- 11 – skala talasnih duìna
nih duìna. 12 – skala A/T
4
6
2
3 1
11
7
10
5
12

Uklju~ivanje aparata Slika 9.
Opti~ka shema spektrofotometra
Uklju~iti aparat u struju preko stabilizatora napona. Unicam SP 600
Okrenuti glavni preklopnik (5) sa leve strane mernog instru- 1 – izvor svetlosti (volframova lampa)
menta sa poloàja of (isklju~eno) na zero (nula) i pri~ekati 10 mi- 2 – ogledalo
nuta da se lampa zagreje i stabilizuje. 3 – otvor (slit)
4 – monohromator (staklena prizma)
Priprema za merenje 5 – kivete
6 – zastor foto}elija
Izvaditi nosa~ kiveta (3) i u poloàj »1« staviti kivetu sa rastvara~em 7 – plava foto}elija
– slepa proba (destilovana voda), a u poloàj »2« kivetu sa rastvorom. 8 – crvena foto}elija
Nosa~ vratiti tako da se bela strelica poklopi sa brojem »1« na pok-
lopcu nosa~a (svetlosni snop tada prolazi kroz rastvara~). Postaviti
radnu talasnu duìnu (6) i izabrati odgovaraju}u talasnu duìnu (4).

Merenje
a) Pode{avanje elektri~ne nule: pri poloàju glavnog preklopnika
na zero, potenciometrom (7) sa oznakom zero podesiti iglu mer-
nog instrumenta (10) na sredinu skale (nula skale). Ovim se elimi-
ni{e tamna struja koja poti~e od tzv. »lutaju}ih elektrona« u foto}eli-
ji, a koja nije posledica osvetljenosti foto}elije.
b) Pode{avanje nule instrumenta: pri unapred izabranoj talasnoj

duìni vawelength, glavni preklopnik okrenuti sa zero na »100%«
i regulatorom (8) sa oznakom slit width ({irina otvora) podesiti
{irinu otvora kroz koji prolazi svetlost, tako da se igla mernog in-
strumenta ponovo vrati na nulu. Na ovaj na~in elimini{e se apsor-
bancija slepe probe, odnosno rastvara~a i kivete na talasnoj duìni
merenja apsorbancije rastvora.
c) O~itavanje apsorbancije: poklopac nosa~a kiveta pomeriti u po-

loàj »2« (svetlost prolazi kroz ispitivani rastvor), a glavni preklopnik
postaviti na test (uzorak). Potenciometrom iznad skale sa ozna-
kom absorbance (apsorbancija) (9) ponovo podesiti iglu mernog
instrumenta na nulu. Preklopnik vratiti na zero i pro~itati vrednost
apsorbancije na donjoj skali. Vrednosti na gornjoj skali predstavljaju
transparentnost, tj. propu{tenu svetlost.
Operacije pod a), b) i c) ponavljati za svaku narednu talasnu du-
ìnu, s tim {to se pode{avanje elektri~ne nule ne mora vr{iti ako je
napon napajanja stabilan.
PA@NJA:
1. Proveriti da li je glavni preklopnik vra}en sa poloàja test na
poloàj zero u toku o~itavanja vrednosti apsorbancija.
2. Za talasne duìne λ < 400 nm koristiti filtar br. 2, a za λ > 400 nm
filtar br. 1.
3. Za talasne duìne λ < 625 nm koristiti plavu, a za λ > 625 nm
crvenu foto}eliju.

(6)
Elektroliza
ELEKTROLIZA
Provera
Faradejevog zakona
KULOMETRIJSKA TITRACIJA
natrijum-tiosulfata
ELEKTROLIZA
Elektroliza je proces razlaganja elektrolita pod uticajem jednosmer- Teorijski princip

ne struje. Propu{tanjem jednosmerne struje kroz elektrolit dolazi do
ure|enog kretanja jona (slika 1). Katjoni se kre}u ka katodi K na ko-
joj se redukuju:
Kn+ + ne– Õ K
Anjoni se na anodi A oksidi{u predaju}i svoje elektrone anodi:
An– Õ A + ne–
Prou~avanjem procesa elektrolize bavio se Faradej (Faraday), ko-
ji je definisao dva osnovna zakona.
Prvi Faradejev zakon. Masa izdvojene supstancije na elektro-
dama srazmerna je koli~ini propu{tenog elektriciteta:
m∝Q (1)
gde propu{tena koli~ina struje predstavlja proizvod ja~ine struje I

(A) i vremena prolaska struje kroz rastvor t (s):
Q=I.t Q (=) A . s (2)
Izdvojena masa ne zavisi od temperature, gustine struje na elektro-

dama, oblika elektroda i suda u kome se izvodi elektroliza.
Drugi Faradejev zakon. Pri prolasku iste koli~ine struje kroz ra-
zli~ite rastvore elektrolita, na elektrodama se izdvajaju ekvivalentne
mase supstancija, odnosno one stoje u odnosu svojih hemijskih ek-
vivalenata. Slika 1.
Jedinice koli~ine elektriciteta su: Kretanje jona pod dejstvom
jednosmerne struje
kulon (C) i faradej (F = 9,65×104 C mol-1). Kulon u jedinici vre-
mena prenese ja~inu struje od 1A. (l – katjoni, l – anjoni)

Faradej je koli~ina elektriciteta koja na elektrodama izvr{i hemij-
sku izmenu jednog mola nekog jednovalentnog elementa, ili u slu-
~aju vi{evalentnih, jednog ekvivalenta. Ovde je neophodno defini-
sati hemijski ekvivalent nekog elementa (iako SI ne prikazuje ovu
veli~inu), odnosno ekvivalentnu masu, koja predstavlja koli~nik
atomske mase i broja elektrona izmenjenih u toku elektrolize. To
zna~i da }e se pri prolasku struje od 1F uvek izdvojiti 108 g Ag, a
bakra dva puta manje od atomske mase bakra, jer je ekvivalentna
masa Cu = atomska masa Cu / 2.
Prema definiciji, ako koli~ina elektriciteta od jednog faradeja iz-
dvoji jedan ekvivalent supstancije, onda }e koli~ina elektriciteta Q
izdvojiti m kilograma tog elementa:
1F : 1eq = Q : m (3)
Iz definicije za ekvivalentnu masu moè se napisati:
M
eq = z (4)
Zamenom jedna~ine (4) u jedna~inu (3) i re{avanjem po m, do-

bija se matemati~ki izraz drugog Faradejevog zakona:
Q M
m= . (5)
F z
gde je:
M – molarna masa (kg mol-1)
z – broj elektrona izmenjenih elektrolizom.
Koli~nik M/z F naziva se elektrohemijski ekvivalent e. Pred-

stavlja konstantu proporcionalnosti izme|u mase i koli~ine elektri-
citeta, a zavisi od prirode supstancije koja reaguje na elektrodama.
To je masa supstancije u kg, koju izdvaja 1C.
Uvo|enjem elektrohemijskog ekvivalenta e u jedna~inu (5) do-
bija se izraz za izra~unavanje mase izdvojene supstancije u toku
elektrolize:
m=e.Q (6)

odnosno:
m=e.I.t (7)
Na procesima elektrolize zasnivaju se elektrogravimetrijska

metoda, kulometrijska titracija i polarografija.
Za odre|ivanje koli~ine elektriciteta ili proveru Faradejevih za-
kona elektrolize koristi se elektrogravimetrijska metoda, koja se naj-
~e{}e izvodi u hemijskim kulometrima. Kada se kulometar uklju~i u
kolo jednosmerne struje, do}i }e do izdvajanja onog elementa na
kome je kulometar zasnovan. Masa elementa se meri, a koli~ina
elektriciteta izra~unava iz Faradejevog zakona. Primer hemijskog
kulometra je bakrov kulometar (slika 2), koji se sastoji od 3 bakarne
elektrode (dve anode i jedne katode). Merenjem mase katode pre i
posle elektrolize, tj. mase izdvojenog bakra odre|uje se koli~ina
elektriciteta.
Slika 2.
Bakrov kulometar
A – anode
C – katoda
D – staklena posuda
E – dovodi struje
F – nosa~ katode

Elektrode su uronjene u elektrolit koji se sastoji od vodenog rast-
vora bakar(II)-sulfata kome je dodata mala koli~ina sulfatne kiseline
i izvesna koli~ina etanola. Sulfatna kiselina suzbija hidroliti~ko de-
jstvo vode na bakar(II)-sulfat i pojavu bakar(I)-jona, nastalih ne-
potpunom redukcijom bakar(II)-jona na katodi. Etanol spre~ava
oksidaciju ve} nastalog bakra.
Maksimalna ja~ina struje koja prolazi kroz elektrolit u toku elek-
trolize izra~unava se iz izraza:
I = 2P . j (8)
gde je:
P – povr{ina uronjenog dela elektrode
j – gustina struje (j = I/P).
Povr{ina elektrode mnoì se sa 2, jer se bakar taloì na obe strane
elektrode.
Optimalna gustina struje za bakrov kulometar je j = 0,01 – 0,02 A
cm-2, jer se pri tim uslovima dobija najkompaktniji sloj istaloènog
bakra.
Postoje razli~ite vrste kulometara (bakrov, srebrov, jodni, gasni),
prema elementima koji se u kulometrima elektrolizom izdvajaju –
taloè ili osloba|aju.
Elektri~na shema za izvo|enje elektrolize prikazana je na slici 3.
Propu{tanjem jednosmerne struje kroz bakrov kulometar, na

elektrodama se de{avaju slede}e elektrohemijske reakcije:
Anoda: Cu Õ Cu2+ + 2e–

Slika 3.
Elektri~na shema Katoda: Cu2+ + 2e– Õ Cu
za izvo|enje elektrolize
S – izvor jednosmerne struje Zna~i da se anoda rastvara, a na katodi dolazi do taloènja ele-
R – promenljivi otpor
K – kulometar
mentarnog bakra. Prema tome, na osnovu mase istaloènog bakra
P – prekida~ pri ta~no definisanim uslovima elektrolize (I, j, t) moè se proveriti
A – ampermetar Faradejev zakon elektrolize.

Zadatak eksperimenta Provera

Faradejevog zakona
n Istaloìti zadatu masu bakra i proveriti Faradejev zakon
elektrolize.
Aparatura
l Bakrov kulometar (slika 2)
l Akumulator
l Ampermetar
l Promenljivi otpornik
l Prekida~
l Hronometar
l Etanol
Priprema
Izmeriti povr{inu uronjenog dela bakarne plo~e (katode).
Izra~unati ja~inu struje (I) i vreme (t), koji su potrebni da se ista-
loì zadata masa bakra (m), kada je gustina struje j = 0,01 A cm-2
(e = 0,3294 mg C-1).
Bakarnu katodu o~istiti {mirgl-papirom ili razblaènom nitrat-
nom kiselinom, oprati destilovanom vodom, zatim etanolom i osu-
{iti. Izmeriti masu katode na analiti~koj vagi sa ta~no{}u ~etiri deci-
malna mesta (masa m1).
Postupak
Prema shemi za elektrolizu (slika 3), spojiti sve elemente aparature.
U momentu uklju~ivanja kola struje uklju~iti hronometar i ot-
pornikom podesiti ja~inu struje na izra~unatu vrednost I. U toku
elektrolize odràvati konstantnu ja~inu struje pomo}u otpornika.
Nakon izvr{ene elektrolize (po isteku vremena t) izvaditi katodu iz
kulometra, preliti je destilovanom vodom, zatim etanolom, osu{iti i
izmeriti (masa m2). Na}i razliku m2 – m1.
Radne uslove i rezultate merenja prikazati tabelarno.

REZULTATI Tabela 1.
Eksperimentalni uslovi merenja
Zadata masa Povr{ina Ja~ina struje Vreme Masa Masa

m (g) (cm2) I (A) t (min.) m1 (g) m2 (g)
Tabela 2.
Rezultati provere Faradejevog zakona
m2 – m1 Apsolutna gre{ka (g) Relativna gre{ka

(g) ∆m = m – (m2 – m1) ∆m / m

KULOMETRIJSKA TITRACIJA
Kulometrijske metode se zasnivaju na merenju koli~ine elektricite- Teorijski princip

ta koja je protekla u toku elektrolize. Osnovni zahtev za sva kulo-
metrijska odre|ivanja je kvantitativna reakcija na elektrodama, uz
100%-tno iskori{}enje struje. To zna~i da se elektrodna reakcija odi-
grava kvantitativno u saglasnosti sa Faradejevim zakonima elek-
trolize, bez paralelnih sekundarnih reakcija. Struja elektrolize ne
sme se tro{iti na nekontrolisane, tj. konkurentne reakcije koje bi
ometale 100%-tno iskori{}enje struje.
Kulometrijska merenja mogu se izvoditi ili pri konstantnom po-
tencijalu ili pri konstantnoj ja~ini struje.
Kulometrija pri konstantnom potencijalu zasniva se na elektrolizi
rastvora pri konstantnoj, unapred odabranoj, vrednosti potencijala
E radne elektrode. Izbor potencijala radne elektrode vr{i se na os-
novu krive ja~ina struje – vreme za ispitivanu supstanciju (slika 1).
Pri konstantnoj vrednosti potencijala struja eksponencijalno
opada sa smanjenjem koncentracije supstancije:
It = I0 . e –k . t (1)
gde je:
It – ja~ina struje u vremenu t
I0 – po~etna ja~ina struje
Slika 1.
k – konstanta koja zavisi od prirode analizirane supstancije i eksperi-
Kriva ja~ina struje–vreme
mentalnih uslova. pri E = const.
Koli~ina elektriciteta proporcionalna je povr{ini ispod krive:
t
Q=
∫ It . dt
0
(2)
Kulometrija pri konstantnoj ja~ini struje izvodi se uz odràvanje

konstantne ja~ine struje. Koli~ina elektriciteta jednaka je proizvodu
ja~ine struje i vremena (slika 2):
Q=I.t (3)
Ova metoda koristi se kod kulometrijskih titracija.

Slika 2.
Grafi~ki prikaz funkcije Q = f(t)
kod kulometrije pri konstantnoj
ja~ini struje
Kulometrijska titracija doslovce zna~i »titracija kulonima«, tj.

»titracija strujom«. To zna~i da se iz izmerene koli~ine elektriciteta,
odnosno protekle konstantne ja~ine struje u toku vremena t trajanja
elektrolize, moè odrediti koncentracija analiziranog rastvora.
Prema na~inu izvo|enja, kulometrijske titracije mogu biti nepo-
sredne i posredne.
Kod neposredne kulometrijske titracije ispitivani elektrolit ne-
posredno reaguje na odgovaraju}oj elektrodi na ta~no definisani na-
~in. Kod ovih titracija, koje se izvode pri konstantnom potencijalu,
te{ko je na}i na~in odre|ivanja zavr{ne ta~ke titracije (Z.T.T.), pa se
retko koristi.
Posredna kulometrijska titracija izvodi se tako {to se na jednoj
od elektroda, na ta~no poznat na~in, odvija elektrohemijski proces
uz 100%-tno iskori{}enje struje. Na toj elektrodi se elektroliti~kim
putem stvara titrant koji zatim kvantitativno reaguje sa analizira-
nom supstancijom, {to se moè prikazati na slede}i na~in:
A + ne– Õ B
B + C Õ proizvod reakcije
gde je:
A – titrant prekursor (primarni titrant)
B – elektrogenerisani titrant
C – analizirani rastvor.

Elektrogenerisani titrant je obi~no neko neorgansko jedinjenje.
Koncentracija analiziranog rastvora odre|uje se merenjem vre-
mena prolaska konstantne ja~ine struje do zavr{ne ta~ke titracije.
Zna~i da se odre|ivanjem broja kulona do zavr{ne ta~ke titracije
odre|uje koncentracija analita, a izra~unava se iz Faradejevog za-
kona elektrolize:
m=e.I.t (4)
Zavr{na ta~ka titracije moè se odrediti kolorimetrijski, poten-

ciometrijski, amperometrijski ili konduktometrijski.
Kolorimetrijska metoda je najbrà i najjednostavnija, ali se vizuel-
nim odre|ivanjem zavr{ne ta~ke titracije mogu napraviti gre{ke.
Zbog toga su fotometrijsko i spektrofotometrijsko odre|ivanje ta~-
niji i preporu~ljiviji. Kod alkalimetrijskih i acidimetrijskih odre|i-
vanja koriste se brojni indikatori, kao kod volumetrijskih titracija,
tzv. pH-indikatori.
U slu~aju obojenih i mutnih rastvora, ili kada se ne moè koristi-
ti indikator, mora se primeniti neka druga metoda za odre|ivanje
zavr{ne ta~ke titracije.
Potenciometrijska metoda se naj~e{}e koristi. Ona zahteva dodat-
nu indikatorsku i referentnu elektrodu, kao i potenciometar u indi-
katorskom kolu. Indikatorska elektroda moè biti pH-elektroda kod
titracija neutralizacije, platinska ili zlatna kod redoks titracija, srebr-
na kod kompleksometrijskih ili reakcija precipitacije ili pak speci-
fi~na jon-selektivna elektroda. Referentna elektroda moè biti kalo-
melova, merkuro-sulfatna ili srebro/srebro-hloridna elektroda. Slika 3.
Amperometrijska metoda odre|ivanja zavr{ne ta~ke titracije ost- Shema ure|aja za kulometrijsku
varuje se merenjem ja~ine struje. titraciju
Konduktometrijsko odre|ivanje zavr{ne ta~ke titracije moè se E – izvor jednosmerne struje
R – promenljivi otpor
uspe{no koristiti kod reakcija neutralizacije. P – prekida~
Ure|aj za izvo|enje kulometrijske titracije (slika 3) sastoji se iz mA – miliampermetar
izvora jednosmerne struje E, promenljivog otpornika R kojim se po- A – anoda
de{ava odre|ena ja~ina struje, ampermetra A i posude u kojoj se iz- K – katoda, posuda sa poroznim dnom
prevu~enim agar-agarom
vodi kulometrijska titracija, a koja sadrì katodu i anodu. Ove elek- M – magnet
trode su naj~e{}e od nekog plemenitog metala, npr. platine ili zlata.
Potrebno je da katoda i anoda budu razdvojene nekom polupro-
pustljivom membranom, kroz koju mogu pro}i samo elektroni.
Elektrode se mogu odvojiti i zasebnim elektrodnim prostorima po-
vezanim elektroliti~kim mostom od agar-agara uz dodatak kalijum-

hlorida ili kalijum-nitrata. Na taj na~in se spre~avaju reakcije izme-
|u proizvoda nastalih elektrohemijskim procesima na elektrodama.
Gre{ke u toku kulometrijskih merenja mogu nastati usled varija-
cija u struji ili ako se ne mogu precizno meriti ja~ina struje ili vreme.
Kulometrijska titracija moè se koristiti pri svim procesima neu-
tralizacije, taloènja, oksidoredukcije i stvaranja kompleksa. Zbog
toga je ova elektrohemijska metoda na{la {iroku primenu u mnogim
farmaceutskim istraìvanjima, naro~ito u ispitivanju i kontroli leko-
va, kao i u toksikolo{koj hemiji i biohemiji.
Prednost kulometrijske titracije leì u jednostavnosti aparature,
kao i u velikoj preciznosti metode. Posebno je zna~ajno to {to se ti-
trant elektrogeneri{e, a to je veoma zna~ajno kod titranata koje je te-
{ko pripremiti, hemijski standardizovati i ~uvati zbog njihove nesta-
bilnosti. To zna~i da se na ovaj na~in mogu koristiti za titraciju i
veoma nestabilni titranti, npr. jod ili brom.
Karakteristi~an primer posredne titracije je odre|ivanje koncentra-
cije natrijum-tiosulfata sa jodom. Kako je jod veoma nestabilan i ne
moè se ta~no izvr{iti njegova standardizacija, to je kulometrijska
titracija idealna metoda za ovakve titracije. U anodni prostor sipa se
odre|ena zapremina natrijum-tiosulfata, kalijum-jodida i skroba. U
katodni prostor, koji je odvojen elektroliti~kim mostom od agar-aga-
ra, sipa se kalijum-hlorid kao elektrolit. U toku elektrolize se na ano-
di elektrogeneri{e elementarni jod oksidacijom iz kalijum-jodida:
2J– Õ J2 + 2e–
koji zatim reaguje sa natrijum-tiosulfatom:
2Na2S2O3 + J2 Õ Na2S4O6 + 2NaJ
Zavr{nu ta~ku titracije predstavlja pojava stabilne plave boje ra-

stvora nastale reakcijom skroba i joda koji se pojavio u vi{ku, jer je
sav natrijum-tiosulfat pre{ao u natrijum-tetrationat.


koncentracije
n Zadatu zapreminu natrijum-tiosulfata titrovati sa natrijum-tiosulfata
elektrogenerisanim jodom pri odabranoj ja~ini struje. Titraciju
ponoviti tri puta. Iz vremena potrebnog za titraciju i ja~inu struje
izra~unati broj grama natrijum-tiosulfata za svaku titraciju
posebno. Iz srednje vrednosti broja grama < m > izra~unati mo-
larnu koncentraciju natrijum-tiosulfata.
l Ure|aj za kulometrijsku titraciju (slika 3)
l Mehani~ka me{alica
l Hronometar
l Natrijum-tiosulfat
l Kalijum-jodid
l Skrob
Priprema
Povezati aparaturu po shemi za izvo|enje kulometrijske titracije. U
anodni prostor (ve}a posuda) odmeriti 50 mL kalijum-jodida, 2 mL
skroba i zadatu zapreminu analiziranog rastvora natrijum-tiosulfa-
ta. U katodni prostor (manja posuda) sipati kalijum-hlorid. Donji
deo manje posude sa poroznim (sinterovanim) dnom prevu~enim
agar-agarom uroniti u rastvor ve}e posude, a zatim u obe staviti od-
govaraju}e elektrode. Anodu predstavlja platinska plo~ica, a katoda
moè biti i od bakra. Anodu treba uroniti tako da drà~ elektrode
bude van rastvora. Postaviti me{alicu u rastvor i pomo}u otpornika
podesiti brzinu okretanja me{alice tako da se ostvari mirno me{anje
rastvora.
Postupak
Istovremeno uklju~iti kolo struje preko prekida~a i hronometar, a
zatim ja~inu struje odràvati konstantnom pomo}u promenljivog
otpora. Hronometar isklju~iti u trenutku kad se ceo rastvor oboji

najsvetlijom plavom bojom koja se moè zapaziti (ispod posude sta-
viti belu hartiju). Tada je celokupna koli~ina natrijum-tiosulfata
prevedena u natrijum-tetrationat, a vi{ak joda sa skrobom stvara je-
dinjenje plave boje, koje ozna~ava zavr{nu ta~ku titracije. Titraciju
ponoviti tri puta pri razli~itim ja~inama struje. Koli~ina natrijum-
tiosulfata izra~unava se iz Faradejevog zakona, jedna~ina (4).
PA@NJA: Plava boja javlja se oko anode odmah po uklju~ivanju kola

struje, ali odmah i i{~ezava, jer se elektroliti~ki stvoren jod tro{i u re-
akciji sa natrijum-tiosulfatom. Titraciju zavr{iti kada se ceo rastvor
oboji najsvetlijom plavom bojom koja se moè uo~iti u celom rast-
voru.

Tabela 1. REZULTATI
Eksperimentalni uslovi i rezultati titracije
TITRACIJA I (A) t (s) m (g) < m > (g) c (mol L–1)
V = ..........mL Na2S2O3
eNa S O = 0,001638 g C-1

2 2 3

(7)
Potenciometrija
POTENCIOMETRIJSKA MERENJA
Odre|ivanje elektromotorne sile
Potenciometarsko odre|ivanje pH
Merenje pH rastvora pH-metrom
Jon-selektivne elektrode
POTENCIOMETRIJSKA TITRACIJA
Reakcija neutralizacije
Reakcija taloènja
Potenciometrijska titracija po Pogendorfovoj metodi kompenzacije
Reakcija oksidoredukcije
POTENCIOMETRIJSKA MERENJA
(latinski potentialis – mo}an i gr~ki metria – merenje)
Potenciometrija je kvantitativna elektrohemijska metoda koja se Teorijski princip

zasniva na merenju elektromotorne sile (EMS) galvanske }elije, gde
se pod EMS podrazumeva napon }elije pod uslovom da u elektri~-
nom kolu, u kome se }elija nalazi, nema protoka struje (I = 0). Iako
su elektrode galvanske }elije nepolarizovane (nisu vezane za spolja{-
nji izvor struje, kao kod elektroliti~ke }elije), na njima se spontano
odigravaju redoks procesi. Posledica ovih hemijskih reakcija je poja-
va elektri~ne struje u spoljnom kolu koji ~ini elektronski provodnik.
Ova elektri~na energija moè se iskoristiti za izvo|enje korisnog ra-
da (akumulatori, baterije, motori itd.).
Primer galvanske }elije je Denijelov (Daniell) spreg (slika 1), koji
se prikazuje na slede}i na~in:
Zn  ZnSO4 (mol dm-3)  CuSO4 (mol dm-3)  Cu

elektroda rastvor rastvor elektroda
Jedna vertikalna crta predstavlja granicu faza elektroda/rastvor, a

dve vertikalne crte granicu dva rastvora. Koriste}i ovu simboliku, na
ovaj na~in prikazuju se i svi ostali galvanski spregovi.
Denijelov spreg se sastoji iz dve polu}elije razdvojene polupro-
pustljivom (semipermeabilnom) membranom ili elektroliti~kim
mostom. U jednoj polu}eliji nalazi se bakarna plo~a uronjena u rast-
vor bakar(II)-sulfata, a u drugoj cinkana, uronjena u rastvor
cink(II)-sulfata.
Cink kao elektropozitivniji lak{e otpu{ta valentne elektrone i
prelazi u jonsko stanje, odnosno oksidi{e se:
Slika 1.
Zn Õ Zn2+ + 2e–
Denijelov spreg
Tako dolazi do hemijske polarizacije sistema Zn/ZnSO4, pri

~emu se plo~a cinka naelektri{e negativno, a sloj rastvora u nepo-
srednoj blizini elektrode pozitivno.
Na bakarnoj elektrodi dolazi do redukcije:
Cu2+ + 2e Õ Cu
zbog ~ega se elektroda polarizuje pozitivno.

Ako se cinkana i bakarna elektroda poveù miliampermetrom,
igla instrumenta }e skrenuti, {to zna~i da je u }eliji do{lo do pojave
elektri~ne struje kao posledice oksidoredukcije. Ako se iz sistema ne
odvodi struja, javi}e se tzv. ravnote`ni napon, tj. elektromotorna
sila, koja predstavlja razliku potencijala elektroda:
EMS = E1 – E2 (1)
Konvencijom Internacionalne unije za ~istu i primenjenu hemiju
(IUPAC), EMS galvanske }elije prikazuje se kao razlika potencijala
pozitivnije, desne elektrode (na kojoj se vr{i redukcija) i potencijala
negativnije, leve elektrode (na kojoj se vr{i oksidacija).
EMS = E(+) – E(–) (2)

Potencijal elektrode nastaje kao posledica stvaranja razlike nae-
lektrisanja izme|u metala i rastvora, odnosno na granici faza me-
tal/rastvor. Naziva se ravnote`ni potencijal elektrode, a zavisi od
prirode metala i koncentracije jona metala u rastvoru. Nastanak po-
tencijala elektrode je posledica stvaranja tzv. dvostrukog elektri~-
nog sloja na granici faza. Naime, kristalna re{etka metala sastoji se
od odgovaraju}ih jona i elektrona koji se haoti~no kre}u oko jona ~i-
ne}i tzv. »elektronski gas«. Kada se npr. bakarna {ipka uroni u rastvor
bakar(II)-sulfata, postoji te`nja da Cu2+ joni sa bakarne {ipke pre|u
u rastvor. Posledica ovoga je da na metalu ostaju neneutralisani elek-
troni, pa elektroda postaje u izvesnoj meri negativna, a rastvor pozi-
tivan. Na dodiru faza metal/rastvor, uspostavlja se razlika potencijala
izme|u negativno naelektrisanog metala i pozitivno naelektrisanog
rastvora, kao posledica stvorenog dvostrukog elektri~nog sloja.
Osnovna jedna~ina teorije stvaranja elektrodnog potencijala je
Nernstova (Nernst) jedna~ina za ravnote`ni potencijal elektrode:
RT aox
0
E=E + ln (3)
nF ared
gde je:
E0– standardni potencijal elektrode
R – gasna konstanta
T – temperatura
F – koli~ina struje od jednog faradeja (96.485 C mol–1)
n – broj elektrona po jonu koji se razmeni u redoks reakciji
aox – aktivnost oksidovanog oblika metala
ared – aktivnost redukovanog oblika metala

Prvi sabirak predstavlja standardni potencijal E0, odnosno rav-
note`ni potencijal pri odnosu aox/ared = 1 i zavisi od prirode sistema.
Standardni potencijali svih elektroda definisani su u odnosu na
standardni potencijal vodoni~ne elektrode, za koju je konvencijom
uzeto da ima potencijal jednak nuli (E0 = 0,0000 V) na svim tempera-
turama, pri jedini~noj aktivnosti vodonikovih jona i parcijalnom
pritisku gasa vodonika od 1atm. Na taj na~in formirana je tablica
standardnih potencijala elektroda u kojoj se vodoni~na elektroda
nalazi oko sredine (tablica 7 u Prilogu).
Po{to je 2,303 RT/F = 0,0591 V, za T = 298,15 K (25°C), iz jed-
na~ine (3) sledi:
0,0591 aox
E = E0 + log (4)
n ared
Jedna~ina (4) predstavlja Nernstov izraz za potencijal elektrode
bilo kog sistema. Za elektrodu I vrste, koju ~ini metal u rastvoru svo-
jih jona, jedna~ina (4) ima oblik:
0,0591 loga
E = E0 + Mn+ (5)
n
jer je me|unarodnom konvencijom aktivnost metala definisana kao
jedinica, tj. ared = 1.
U izrazu za potencijal koristi se aktivnost jona a, data izrazom:
a=γ×c (6)
gde je γ – faktor aktivnosti, koji se izra~unava iz jonske ja~ine rastvo-

ra. Samo u slu~aju jako razblaènih rastvora moè se aktivnost izjed-
na~iti sa koncentracijom.
Aktivnost analiziranih jona u rastvoru izra~unava se iz vrednosti
potencijala elektrode. U tu svrhu se indikatorska (merna) elektroda,
~iji potencijal zavisi od aktivnosti analiziranih jona, spreè sa refer-
entnom (standardnom) elektrodom, ~iji je potencijal poznat i kon-
stantan i ne zavisi od aktivnosti analiziranih jona (slika 2). Potencijal
indikatorske elektrode (Eind) izra~unava se iz izraza za elektromo-
tornu silu sprega: Slika 2.
Galvanska }elija za odre|ivanje poten-
EMS = Eind – Eref (7) cijala elektrode

Aktivnost ax, odnosno koncentracija ispitivane jonske vrste
izra~unava se iz Eind.
Kao referentna elektroda naj~e{}e se koristi kalomelova elektro-
da, koja spada u elektrode II vrste. Za razliku od elektroda I vrste,
koje predstavljaju metal (M) uronjen u rastvor svojih jona (Mn+),
elektrode II vrste sastoje se od metala (M), njegove te{ko rastvorne
soli (MA) i elektrolita koji ima zajedni~ki anjon sa te{ko rastvornom
soli (An–). Tako se elektrode II vrste prikazuju na slede}i na~in:
M, MA  An–
Potencijal ovih elektroda odre|en je koncentracijom, odnosno

aktivno{}u anjona elektrolita (aAn–). Koncentracija elektrolita je re-
lativno visoka, tako da je pod tim uslovima koncentracija jona te{ko
rastvorne soli prakti~no mala i konstantna ({to je definisano proiz-
vodom rastvorljivosti). Zato ove elektrode imaju konstantan poten-
cijal i koriste se kao referentne.
Op{ti oblik izraza za potencijal ovih elektroda je:
RT
E = E0An–  MA, M – lnaAn– (8)
nF
Kalomelova elektroda sadrì ìvu, te{ko rastvorni kalomel
(ìva(I)-hlorid) i kalijum-hlorid (slika 3). Platina se koristi kao pro-
vodnik za kontakt ìve i spolja{njeg provodnika. Kalomelova elek-
troda se prikazuje slede}om shemom:
(Pt)  Hg, Hg2Cl2  KCl (aCl–)
Kao i kod elektroda I vrste, potencijal ìve zavisi od koncentracije

Slika 3. Hg22+ jona, a koja bi bila uslovljena samo proizvodom rastvorljivo-
Kalomelova elektroda sti te{ko rastvornog ìva(I)-hlorida, kada u rastvoru ne bi bilo kali-
jum-hlorida. Po{to bi otpor rastvora, a time i same elektrode, bio su-
vi{e veliki zbog male koncentracije Hg22+ i Cl– jona, rastvoru se
dodaje kalijum-hlorid. Zbog toga se uspostavlja ravnoteà izme|u
~vrstog kalomela i Hg22+ i Cl– jona u rastvoru, pri ~emu koncen-
tracija Hg22+ u ovom slu~aju zavisi od koncentracije Cl– jona iz kali-
jum-hlorida, s obzirom na zanemarljivo malu koncentraciju Cl– jo-
na iz kalomela. Prema tome, i potencijal kalomelove elektrode zavisi
od koncentracije Cl– jona.

Na ìvinoj elektrodi dolazi do reverzibilne reakcije:
Hg22+ + 2e– 2Hg

Prema konvenciji, koncentracija redukovanog oblika metala, od-
nosno koncentracija elementarne ìve i drugih ~vrstih supstancija,
jednaka je jedinici, pa prema op{tem Nernstovom izrazu (4) sledi
izraz za potencijal kalomelove elektrode:
RT
EHg22+/Hg = E0Hg22+/Hg+ lnaHg22+ (9)
2F
Po{to je proizvod rastvorljivosti kalomela:
PHg2Cl2 = aHg22+ . a2Cl – (10)
to se zamenom u jedna~inu (9) dobija:
RT PHg2Cl2
EHg22+/Hg = E0 Hg22+/Hg + 2F ln a2 – (11)
Cl
odnosno:
RT RT
EHg22+/Hg = E0Hg22+/Hg + lnPHg2Cl2 – lnaCl – (12)
2F F
gde zbir prva dva ~lana predstavlja standardni potencijal kalomelove
elektrode (E0kal).
Kona~an izraz za potencijal kalomelove elektrode glasi:
RT
Ekal = E0kal – lnaCl – (13)
F
odnosno:
Ekal = E0kal – 0,0591 logaCl – (14)
U zavisnosti od koncentracije upotrebljenog kalijum-hlorida,

definisan je i potencijal kalomelove elektrode koji je konstantan i
reverzibilan, pa se ova elektroda koristi kao referentna. Naj~e{}e se
koriste zasi}ena (E = 0,2444 V), molarna (E = 0,2848 V) i 0,1 molar-
na (E = 0,3356 V, na 20°C) kalomelova elektroda.

Potencijali svih elektroda definisani su u odnosu na standardnu
vodoni~nu elektrodu.
Vodoni~na elektroda se sastoji od platinske plo~ice uronjene u
rastvor koji sadrì vodonikove jone i oko kojih se kroz rastvor uvodi
~ist gas vodonik pod odre|enim pritiskom.
Op{ta formula ove elektrode jeste:
Pt H2 (g) H+ (aq)
Mehanizam uspostavljanja potencijala na platinskom provod-

niku sastoji se u uspostavljanju ravnoteè izme|u jona vodonika u
rastvoru i atomskog vodonika adsorbovanog na platini koja se po-
na{a kao »metalni« vodonik. Zato ova elektroda spada u elektrode
prve vrste. Na njoj se de{ava slede}a polureakcija:
H2 Õ 2H+ + 2e–
Potencijal elektrode dat je Nernstovim izrazom:
RT a2H+
Slika 4. EH+/H2 = E0 H+/H2 + 2F ln a (15)
Vodoni~na elektroda
H2
odnosno:
RT aH+
EH+/H2 = E0 H+/H2 + F ln a (16)
H2
Kada je aktivnost vodoni~nih jona aH+ jednaka jedinici (1 mol L-1
H2SO4), a pritisak gasa vodonika jednak 1 atm, drugi sabirak u jed-
na~ini (16) jednak je nuli. Pod ovim uslovima vodoni~na elektroda
je uzeta kao standardna:
EH+/H2 = E0H+/H2 (17)
Prema me|unarodnoj konvenciji, standardni potencijal vodo-

ni~ne elektrode iznosi: E0 = 0,0000 V. U odnosu na standardni po-
tencijal vodoni~ne elektrode dati su standardni potencijali drugih
elemenata i elektrodnih reakcija i prikazani u »naponskom nizu ele-
menata«.
Standardna vodoni~na elektroda prikazana je slede}om she-
mom:
Pt H2 (1atm) H+ (aH+ = 1,00)

ODRE\IVANJE ELEKTROMOTORNE SILE
Elektromotorna sila elektrohemijskog sprega (}elije) odre|uje se Teorijski princip

metodom kompenzacije po Pogendorfu (Poggendorf). Su{tina ove
metode je u tome da se elektromotorna sila galvanskog sprega pore-
di sa delom napona izvora struje vezanog u opoziciji. Na taj na~in se
postiè da kroz galvanski spreg ne proti~e struja. Shema ure|aja pri-
kazana je na slici 1.
Slika 1.
Shema za odre|ivanje elektromotorne
sile metodom kompenzacije po
l Pogendorfu
Sa – izvor jednosmerne struje
elektromotorne sile EMSa
AB – ìca konstantnog preseka
lx Sx – galvanski spreg elektromotorne
sile koja se odre|uje
T – taster
G – galvanometar
C – klizni kontakt
U glavnom kolu (Sa–A–B–Sa) nalazi se izvor struje, a u spored-

nom (A–Sx–C–A) galvanski spreg vezan u opoziciji, ~ija se elektro-
motorna sila EMSx odre|uje. U ta~ki A vezani su isti polovi izvora
struje i galvanskog sprega. Elektromotorna sila izvora EMSa mora
biti ve}a od elektromotorne sile galvanskog sprega. Po{to je smer
elektromotorne sile izvora suprotan smeru elektromotorne sile gal-
vanskog sprega, to se pomeranjem kliznog kontakta C moè izvr{iti
kompenzacija EMSx. Du` ìce AB postoji pad potencijala. Razlika
potencijala izme|u ta~aka A i B (duìna l) odgovara elektromotor-
noj sili izvora. Pomeranjem kliznog kontakta C du` ìce AB, jednog
momenta uspostavlja se razlika potencijala izme|u ta~aka A i C
(odse~ak lx) koji odgovara elektromotornoj sili galvanskog sprega
(EMSx). Kako je suprotnog smera od elektromotorne sile izvora,
ona biva kompenzovana, {to zna~i da kroz sporedno kolo ne proti~e
struja. Kompenzacija je postignuta kad igla na galvanometru miruje
pri uklju~ivanju tastera T. U toku pomeranja kontakta C, taster treba
kratkotrajno uklju~ivati, da ne bi do{lo do polarizacije galvanskog
sprega, jer zbog uzimanja struje iz galvanskog sprega, moè do}i do
njegove polarizacije.

Kada se izvr{i kompenzacija elektromotorne sile galvanskog
sprega EMSx, moè se napisati da je odnos sila EMSa i EMSx jednak
odnosu njihovih otpora, koji su srazmerni duìnama ìca l i lx:
EMSa l
= (1)
EMSx lx
Umesto galvanskog sprega u sporedno kolo se uklju~i standardni
Vistonov (Weaston) element koji ima poznatu i konstantnu elek-
tromotornu silu EMSs. Kada se kompenzacijom odredi odse~ak ls,
vaì}e slede}i odnos:
EMSa l
= (2)
EMSs ls
Deljenjem jedna~ine (2) sa jedna~inom (1) dobija se izraz:
lx
EMSx = EMSs . (3)
ls
iz koga se izra~unava elektromotorna sila galvanskog sprega EMSx,
iz poznate vrednosti elektromotorne sile Vistonovog elementa.
Slika 2.
Vistonov standardni element
Vistonov galvanski element (slika 2) koristi se kao standardni, jer

ima u toku duèg vremena konstantnu EMS (EMS = 1,0183 V na
20°C) i mali temperaturni koeficijent elektromotorne sile. Koristi se
kao etalon za odre|ivanje EMS drugih galvanskih spregova.

Op{ta shema ovog sprega je:
Cd (Hg)  CdSO4 (zasi}en)  Hg2SO4, Hg
Pozitivnu elektrodu ~ini ìva iznad koje se nalazi pasta ìve i ìva(I)-
sulfata u zasi}enom rastvoru kadmijum-sulfata. Na njoj se de{ava
redukcija, odnosno slede}a polureakcija:
Hg22+ + 2e– Õ 2Hg
Negativnu elektrodu ~ini kadmijum-amalgam u zasi}enom rastvoru

kadmijum-sulfata. Na njoj se de{ava oksidacija, odnosno slede}a
polureakcija:
Cd Õ Cd2+ + 2e–
Nastajanje elektromotorne sile u Vistonovom galvanskom

spregu posledica je slede}e elektrohemijske reakcije:
Cd + Hg22+ + SO42– Õ Cd2+ + 2Hg + SO42–
sa elektromotornom silom koja je data jedna~inom:

gde je:
E = EHg22+/2Hg – ECd2+/Cd (4)
EHg 2+/2Hg – potencijal pozitivne ìvine elektrode

2
ECd2+/Cd – potencijal negativne kadmijumove elektrode.


elektromotorne sile
n Metodom kompenzacije odrediti vrednost elektromotorne sile
galvanskog sprega.
Aparatura
l Ure|aj za merenje elektromotorne sile Pogendorfovom meto-
dom kompenzacije (slika 1, strana 131)
l Galvanski spreg nepoznate elektromotorne sile
l Vistonov standardni element (slika 2, strana 132)
Postupak
Po shemi sa slike 1 pripremiti aparaturu za odre|ivanje EMSx. Krat-
kim uklju~ivanjem strujnog kola odrediti odse~ak lx na otporniku
tako da igla na galvanometru ne pokazuje protok struje (igla in-
strumenta miruje) pri uklju~enju tastera prekida~a.
Umesto EMSx priklju~iti standardni element EMSs i na isti na~in
odrediti odse~ak ls.
Iz izmerenih vrednosti za lx i ls i poznate vrednosti EMSs izra~u-
nati EMSx iz jedna~ine (6).

Tabela 1. REZULTATI
Odre|ivanje EMSx
lx (mm) ls (mm) EMSs (V) EMSx (V)

POTENCIOMETRIJSKO ODRE\IVANJE pH
pH vrednost se defini{e kao negativan logaritam aktivnosti vodoni~- Teorijski princip

nih jona u rastvoru:
pH = – logaH+ (1)
Potenciometrijsko odre|ivanje pH zasniva se na merenju elek-

tromotorne sile galvanskog sprega metodom kompenzacije (slika 1,
strana 131). Galvanski spreg ~ine merna elektroda (reverzibilna na
aktivnost H+ jona) i referentna elektroda koja ima poznat i konstan-
tan potencijal, nezavisan od aktivnosti H+ jona. Kao merna elektro-
da naj~e{}e se koristi vodoni~na, hinhidronska ili staklena elektroda.
Galvanski spreg, koji ~ine hinhidronska i kalomelova elektroda,
predstavlja se slede}om usvojenom shemom:
kalomelova elektroliti~ki hinhidronska elektroda

elektroda most sa ispitivanim rastvorom
Hinhidronska elektroda je primer oksidoredukcione elektrode.

Sastoji se od platine uronjene u zasi}en rastvor hinhidrona, koji
predstavlja ekvimolarnu sme{u hinona i hidrohinona. U rastvoru se
de{ava reverzibilna reakcija izme|u hinona (Q) i njegovog reduko-
vanog oblika hidrohinona (H2Q):
hidrohinon hinon
H2Q Õ Q + 2H+
2e––
Kako potencijal elektrode zavisi od aktivnosti jona u rastvoru (u

ovom slu~aju vodoni~nih jona), izraz za potencijal hinhidronske
elektrode glasi:

RT
Ehin = E 0hin + lna2H+ (2)
2F
odnosno:
RT
Ehin = E 0hin + lnaH+ (3)
F
Prelaskom na dekadne logaritme dobija se:
RT
Ehin = E 0hin + 2,303 logaH+ (4)
F
i mnoènjem sa vredno{}u za koli~nik RT/F:
Ehin = E 0hin + 0,0591logaH+ (5)
Prema definiciji za pH, sledi:
Ehin = E 0hin – 0,0591pH (6)
Izraz za elektromotornu silu galvanskog sprega izme|u hin-

hidronske i kalomelove elektrode glasi:
EMS = Ehin – Ekal (7)
Zamenom izraza (6) za potencijal hinhidronske elektrode u jed-

na~inu (7) sledi:
EMS = E 0hin – 0,0591pH – Ekal (8)
Re{avanjem ove jedna~ine dobija se izraz za izra~unavanje pH

analiziranog rastvora:
E0hin – Ekal – EMS

pH = (9)
0,0591

Iz izloènog sledi, da se merenjem elektromotorne sile galvan-
skog sprega hinhidronske i kalomelove elektrode moè izra~unati
pH analiziranog rastvora.
Hinhidronska elektroda je pogodna za upotrebu samo u jako
kiselim i neutralnim rastvorima, tj. do pH 8,0. To je zbog toga {to je
hidrohinon slaba kiselina, pa u alkalnim rastvorima primetno raste
protoliza, odnosno dolazi do promene odnosa koncentracija hinona
i hidrohinona. To uslovljava odstupanje od linearne zavisnosti:
Ehin = f(pH)
Pogendorfova metoda kompenzacije koristi se za merenje elek-

tromotorne sile galvanskog sprega ~iji otpor nije veliki. Zato se ovaj
na~in potenciometrijskog odre|ivanja pH moè koristiti samo kod
spregova sa vodoni~nom ili hinhidronskom elektrodom.

Potenciometrijsko Zadatak eksperimenta

odre|ivanje pH
n Metodom kompenzacije odrediti elektromotornu silu
pripremljenog galvanskog sprega i izra~unati pH rastvora.
l Ure|aj za izvo|enje Pogendorfove metode kompenzacije (slika
1, strana 131)
l Galvanski spreg nepoznate EMS
l Vistonov standardni element
l Platinska elektroda
l Kalomelova elektroda
l Hinhidron
l Elektroliti~ki most od agar-agara
Priprema
U ~a{u sipati rastvor ~ija se pH vrednost odre|uje i dodati toliko
hinhidrona da rastvor bude zasi}en. Potrebna je mala koli~ina hin-
hidrona da bi se dobio zasi}en rastvor, {to se zapaà plivanjem kri-
stali}a hinhidrona po povr{ini rastvora. Rastvor dobro prome{ati
staklenim {tapi}em i uroniti platinsku elektrodu, vode}i ra~una da
klema koja drì platinu ne do|e u kontakt sa rastvorom. Elektroli-
ti~kim mostom od agar-agara povezati hinhidronsku i kalomelovu
elektrodu. Tako je stvoren galvanski spreg ~iju vrednost elektromo-
torne sile treba odrediti.
Postupak
Izmeriti odse~ak kompenzacije ls za Vistonov standardni element i
lx za pripremljeni galvanski spreg. Odrediti elektromotornu silu
EMSx na na~in opisan na strani 134 i izra~unati pH rastvora.

Tabela 1. REZULTATI
Potenciometrijsko odre|ivanje pH
lx (mm) ls (mm) EMSs (V) EMSx (V) pH
E0 = ........V (hinhidronska elektroda)
E = ..........V (kalomelova elektroda)

MERENJE pH RASTVORA pH-METROM
pH-metar je instrument za neposredno merenje pH rastvora. Gal- Teorijski princip

vanski spreg, ~ija se elektromotorna sila meri (a pH vrednosti o~i-
tavaju na skali instrumenta), sastoji se od staklene i kalomelove elek-
trode uronjene u analizirani rastvor.
Staklena elektroda, zbog velikog otpora, ne moè se koristiti kod
Pogendorfove metode kompenzacije. Me|utim, pH-metar je mili-
voltmetar sa veoma velikom unutra{njom otporno{}u tako da pri
merenju uzima iz sprega zanemarljivo male koli~ine struje. Staklena
elektroda je staklena cev na ~ijem se jednom kraju nalazi staklena
polulopta koja se pona{a kao jon-selektivna membrana za hidroni-
jum jone, {to zna~i da je omogu}eno prodiranje hidronijum jona u
kristalnu strukturu membrane (slika 1). U unutra{njosti se nalazi
tzv. unutra{nja referentna elektroda. To je elektroda druge vrste, sre-
bro/srebro-hloridna koja je uronjena u rastvor hloridne kiseline od-
re|ene aktivnosti hidronijum jona (0,1 mol L–1). Staklena elektroda
predstavlja se slede}om shemom:
Ag, AgCl  0,1 mol L–1 HCl  staklena membrana  rastvor
Staklenu membranu ~ini posebno staklo u ~iji sastav pored Si+4

ulaze i joni Na+, Ca2+, K+, »retkih zemalja« i dr. Na dodirnoj
povr{ini faza staklo/rastvor joni natrijuma zamenjuju se hidronijum
jonima. Tako nastaje membranski potencijal, {to ima za posledicu
promenu potencijala unutra{nje referentne elektrode, pri promeni
koncentracije hidronijum jona u rastvoru.
Potencijal staklene elektrode ~ini zbir potencijala unutra{nje refe-
rentne elektrode (EUR), potencijala unutra{nje povr{ine staklene
membrane (EMU) i potencijala spoljne povr{ine staklene membra-
ne (EMS). Ovom zbiru treba dodati i potencijal asimetrije (Easim), tj. Slika 1.
Staklena elektroda
potencijal koji se javlja kao posledica neidenti~nosti spoljne i unu-
tra{nje povr{ine staklene membrane. Prema tome je:
E = EUR + EMU + Easim + EMS (1)
Kako su za datu elektrodu prve tri vrste potencijala konstantne, a

EMS zavisi od koncentracije hidronijum jona u rastvoru, izraz za po-
tencijal elektrode je:

RT
E = EK + lnaH+ (2)
F
odnosno:
E = EK – 0,0591pH (3)
gde je EK = EUR + EMU+ Easim = konst., za datu pojedina~nu elek-

trodu.
Asimetri~ni potencijal nije konstantna vrednost za sve pojedi-
na~ne elektrode i nije isti za sve vrste staklenih elektroda. Predstavlja
merilo asimetrije staklene membrane u pogledu razli~itih osobina
dveju povr{ina membrane nastale u toku proizvodnje, usled nesa-
vr{enosti silikatne strukture. Mehani~ka i hemijska o{te}enja, kao i
kontaminacija u toku duè upotrebe, tako|e uti~u na vrednost asi-
metri~nog potencijala. Efekat asimetri~nog potencijala na merenja
pH otklanja se povremenom kalibracijom elektrode sa jednim ili
vi{e standardnih pufera poznatih pH vrednosti.
Membranski potencijal na staklenoj elektrodi uspostavlja se pro-
cesom »potiskivanja«, pa je zato elektrodu pre upotrebe potrebno
aktivirati drànjem u rastvoru hloridne kiseline. Tada se i na spolja{-
njoj dodirnoj povr{ini faza staklo/rastvor izvr{i odgovaraju}a izme-
na jona natrijuma iz stakla sa hidronijum jonima iz rastvora. Posle
upotrebe elektroda se drì u destilovanoj vodi ili ve} kako proizvo-
|a~ savetuje u uputstvu.
Staklena elektroda moè pokazivati odstupanje membranskog po-
tencijala od pH vrednosti pri jako niskim vrednostima pH, a tako|e
i pri vrednostima pH>9, {to predstavlja tzv. »kiselu«, odnosno »al-
kalnu« gre{ku. Uzroci nastajanja nisu u potpunosti razja{njeni. Al-
kalna gre{ka moè se izbe}i primenom staklene elektrode koja ume-
sto Na+ ili Ca2+ jona sadrì Li+ ili Ba2+ jon. Ova supstitucija pove}ava
opseg merenja elektrode. Do gre{aka u toku rada moè do}i i usled
»dehidratacije« elektrode koja nastaje posle dugotrajnog rada u
nevodenim sredinama ili ako se elektroda drì na suvom. U tom slu-
~aju potrebno je elektrodu ponovo aktivirati, a pri radu u nevode-
nim sredinama preporu~uje se povremeno drànje elektrode u vodi.
Gre{ke mogu nastati i pri merenju pH koloidnih rastvora, zatim
emulzija i suspenzija zbog indukovanog potencijala ovih naelek-
trisanih ~estica.
Nedostaci staklenih elektroda ogledaju se u visokoj otpornosti,
starenju membrane i pojavi potencijala asimetrije.

Slika 2.
Spreg staklene i kalomelove elektrode
za merenje pH
Prednost staklenih elektroda je u tome {to se mogu koristiti u vo-

denim i nevodenim sredinama, kao i inertnost na prisustvo velikog
broja jona. Staklena elektroda je poseban tip jon-selektivne elek-
trode koja reaguje na H3O+ jone.
Za merenje pH na pH-metru potrebno je formirati spreg stak- Slika 3.
lene i kalomelove elektrode (slika 2), koji se prikazuje na slede}i Kombinovana elektroda
na~in:
Ag, AgCl HCl (aH+) staklena membrana rastvor KCl (aCl –) Hg2Cl2, Hg
Elektromotorna sila sprega zavisi od pH analiziranog rastvora:
EMS = EK – 0,0591pH – Ekal (4)
Po{to se vrednost EK ne moè unapred odrediti, potrebno je prvo

izmeriti elektromotornu silu sprega sa standardnim rastvorom poz-
natog pH, tj. izvr{iti kalibraciju elektrode, a zatim uklju~iti elektro-
motornu silu sprega sa rastvorom nepoznatog pH i na skali instru-
menta pro~itati vrednost elektromotorne sile sprega ili pH rastvora.
Staklena i kalomelova elektroda mogu biti napravljene kao celi-
na, kada ~ine jednu tzv. kombinovanu elektrodu (slika 3).

Slika 4.
Shema pH-metra
B – izvor jednosmerne struje
Bk – izvor struje za katodu
EMSx – galvanski spreg
k – katoda
a – anoda
M – mreìca
A – ampermetar
pH-metri su ure|aji koji se zasnivaju na radu cevnog milivolt-

metra koji su danas u potpunosti zamenjeni tranzistorskim mili-
voltmetrima. Iako opis cevnog milivoltmetra (slika 4) gubi na aktu-
elnosti, potrebno je objasniti princip rada, jer se primenjuje i na
na~in rada savremenih digitalnih instrumenata.
Cevni potenciometar se sastoji od triode, kod koje katoda k ima
sopstveno napajanje Bk. Kada se katoda zagreje, emituje elektrone
koji se kre}u ka anodi a. Ja~ina anodne struje, koja se meri na am-
permetru A, zavisi od napona koji je saop{ten katodi i anodi sa izvo-
ra jednosmerne struje B. Izme|u katode i anode postavljena je
mreìca M kroz koju elektroni mogu nesmetano prolaziti ukoliko
nije vezana za neki galvanski spreg. Me|utim, ako se za mreìcu veè
galvanski spreg (za odre|ivanje pH rastvora) i mreìca poveè tako
da joj se saop{ti negativan potencijal, do}i }e do ko~enja elektrona.
To }e dovesti do smanjenja anodne struje. Ovo smanjenje srazmer-
no je elektromotornoj sili galvanskog sprega EMSx, koja zavisi od
potencijala indikatorske elektrode, odnosno od pH rastvora. Skala
mernog instrumenta izraèna je posebno u mV i pH jedinicama, {to
zna~i da se direktno mogu pro~itati i elektromotorna sila galvanskog
sprega i pH vrednost analiziranog rastvora. Na savremenim digital-
nim aparatima ova vrednost se o~itava na elektronskom prikaziva~u
– displeju.

Zadatak eksperimenta Merenje pH rastvora

pH-metrom
n Izmeriti pH rastvora pH-metrom.
l pH-metar MA 5740 ISKRA – Kranj (slike 5 i 6)
l Kombinovana elektroda
l Pufer
lAnalizirani rastvor Slika 5.

pH-metar MA 5740 ISKRA – Kranj

Slika 6.
Opis prednje plo~e
1 – prikaziva~
2 – numeri~ka tastatura
3 do 12 – funkcijske tipke
13 – svetlosni indikatori
14 – glavni prekida~
Postupak
Uklju~iti instrument preko glavnog prekida~a power, koji se nalazi
sa leve strane na zadnjoj plo~i aparata.
Kalibracija pH-metra
Da bi se otklonio uticaj potencijala asimetrije staklene elektrode,
potrebno je izvr{iti kalibraciju u jednoj ili u dve ta~ke.
Kalibracija u jednoj ta~ki vr{i se pomo}u pufera pribli`ne pH
vrednosti analiziranom rastvoru na slede}i na~in:
Kombinovanu elektrodu ili par staklena elektroda – referentna
elektroda spustiti u rastvor pufera poznatog pH, vode}i ra~una da
elektroda bude pravilno uronjena, tako da i kalomelova elektroda
ima kontakt preko elektroliti~kog mosta tzv. kerami~ke {ifte. Pritis-
nuti funkcijsku tipku cal (kalibracija). Pale se diode tipki cal1 (ka-
libracija u prvoj ta~ki i temp (temperatura). Na prikaziva~u se javlja
vrednost temperature od 25°C.
Ako je potrebno promeniti vrednost temperature prema tempe-
raturi rastvora, ispisati novu vrednost pomo}u numeri~ke tastature
i pritisnuti tipku enter (uneti). Gasi se dioda temp.

Pritiskom na tipku pH na prikaziva~u se javlja vrednost 0,000.
Ispisati vrednost pufera kojim se vr{i kalibracija, ~ime se otklanja
uticaj potencijala asimetrije i pritisnuti tipku enter. Na prikaziva~u
se javlja pribli`na vrednost pufera. Kada se broj stabilizuje, ponovo
pritisnuti enter. Ako je kalibracija zavr{ena, ~uje se zvu~ni signal
kao dug i kratak pisak. Gase se diode cal1 i pH. U protivnom, po-
javljuje se natpis Err i kodni broj gre{ke. Gre{ke se otklanjaju prema
uputstvu proizvo|a~a koje sadrì spisak kodnih brojeva gre{aka.
Kalibracija u dve ta~ke vr{i se pomo}u dva pufera, a izbor pufera
je takav da jedan pufer treba da ima manju pH vrednost, a drugi ve-
}u od o~ekivane pH vrednosti analiziranog rastvora. Kalibracija u
drugoj ta~ki moè se izvr{iti samo nakon izvr{ene kalibracije u prvoj
ta~ki.
Kombinovanu elektrodu spustiti u rastvor drugog pufera poz-
natog pH i pritisnuti cal2 (kalibracija u drugoj ta~ki) i temp. Na
prikaziva~u se javlja vrednost temperature od 25°C. Ako je potreb-
no, ispisati novu vrednost temperature prema temperaturi pufera i
pritisnuti tipku enter. Gasi se dioda temp.
Pritiskom na tipku pH na prikaziva~u se javlja vrednost prethod-
nog pufera kojim je vr{ena kalibracija u jednoj ta~ki. Ispisati novu
vrednost pufera kojim se vr{i kalibracija u drugoj ta~ki, a zatim pri-
tisnuti tipku ENTER. Na prikaziva~u se javlja pribli`na vrednost pufe-
ra. Kada se broj stabilizuje, ponovo pritisnuti enter. Ako je kalibra-
cija zavr{ena, ~uje se zvu~ni signal kao dug i kratak pisak. Gase se
diode cal1 i pH. U protivnom pojavljuje se natpis Err i kodni broj
gre{ke. Radi otklanjanja gre{ke postupa se prema uputstvu proizvo-
|a~a koje sadrì spisak kodnih brojeva gre{aka.
Merenje pH rastvora
Elektrodu izvaditi iz pufera, isprati destilovanom vodom, a zatim
osu{iti upijanjem filtar-hartijom, bez pritiskanja staklene mem-
brane. Elektrodu potopiti u rastvor ~iji se pH odre|uje i pritisnuti
funkcijsku tipku pH. Na prikaziva~u se javlja vrednost pH rastvora,
koja se ubrzo stabilizuje.
PA@NJA:
Pri radu sa staklenom ili kombinovanom elektrodom treba biti veo-
ma pa`ljiv, jer je staklena membrana u kru{kastom delu lako lomljiva.

REZULTATI Tabela 1.
Rezultati merenja na pH metru
pH PUFERA pH ANALIZIRANOG RASTVORA

JON-SELEKTIVNE ELEKTRODE
Jon-selektivne elektrode pripadaju grupi membranskih indikator- Teorijski princip

skih elektroda, koje se kratko ozna~avaju kao »pX-elektrode«. Os-
novne osobine ovih elektroda su selektivnost i osetljivost, sa donjom
granicom detekcije od 10-5 do 10-7 mol L-1. Jon-selektivna elektroda
(slika 1) sastoji se od unutra{nje referentne elektrode, elektrolita i
membrane. Prema vrsti membrane, jon-selektivne elektrode se dele
na elektrode sa ~vrstom i te~nom membranom.
Odre|ivanje potencijala jon-selektivne elektrode izvodi se
pomo}u sprega (slika 1) koji ~ine jon-selektivna i referentna elektro-
da (npr. kalomelova), uronjene u analizirani rastvor. Razlika poten-
cijala uspostavlja se na membrani koja razdvaja analizirani rastvor
od unutra{njeg referentnog rastvora jon-selektivne elektrode. Kako
je koncentracija jona u unutra{njem referentnom rastvoru konstan-
tna, to potencijal jon-selektivne elektrode zavisi od koncentracije
ispitivanog, primarnog jona u analiziranom rastvoru.
Mada su jon-selektivne elektrode osetljive na jednu jonsku vrstu,
ne postoji elektroda koja ne}e reagovati i na neke druge vrste jona.
Me|utim, osetljivost jon-selektivnih elektroda je u ve}ini slu~ajeva
mnogo manja prema interferuju}im jonima, {to se defini{e koefici-
jentom selektivnosti. On pokazuje u kojoj meri jedna jonska vrsta
ometa odre|ivanje primarne jonske vrste na koju je elektroda selek-
tivna. Slika 1.
Shema galvanskog sprega
Jon-selektivne elektrode sa kristalnom membranom sa jon-selektivnom elektrodom
A – jon-selektivna elektroda
^vrste membrane mogu se sastojati od mono– ili polikristala te{ko B – referentna elektroda
rastvornih soli. Pripremaju se od monokristala ili od spra{enog kri- C – analizirani rastvor
stala pod visokim pritiskom. Membrana je obi~no pre~nika oko 10 1 – unutra{nja referentna elektroda
mm, a debljine 1–2 mm. Nalazi se na kraju cevi izra|ene od inertne 2 – unutra{nji elektrolit
plastike, kao {to je teflon ili polivinil-hlorid. Primer monokristalne 3 – membrana
membrane je srebro-halogenid, AgX, gde je X = Cl, Br ili J. Ove elek-
trode su osetljive na prisustvo korespondentnih jona (Cl–, Br–, J–,
Ag+), ali se njima mogu odre|ivati i S2– joni, kao i anjoni koji sa Ag+
jonom grade stabilne komplekse (CN–, SCN–, OH–). Radi pobolj{a-
nja osobina membrane, taloènjem AgX u prisustvu Ag2S dobija se
homogena sme{a (Ag2S, AgX), koja ima dobru provodljivost, nije
fotoosetljiva, tako da se i Ag2S pona{a kao halogenska membrana.

Za odre|ivanje F– jona koristi se membrana od monokristala
LaF3, a za odre|ivanje S2– jona membrana od presovanog Ag2S.
Danas je razvijen veliki broj jon-selektivnih membrana za odre-
|ivanje niza katjona i anjona.
Membrane od te{ko rastvornih soli mogu se primeniti kada u
kristalu soli postoji neka mobilna jonska vrsta koja moè da prenosi
naelektrisanje. Provo|enje omogu}ava postojanje defekata u kristal-
noj strukturi i pojavu »upra`njenih mesta«, kroz koja se mogu kre-
tati samo joni odre|enih karakteristika, dok ostali joni ne mogu uti-
cati na provodljivost membrane. Na primer, Ag+ jon je mobilan u
solima Ag2S i AgX, dok je kod LaF3 mobilan F– jon, a LaF2+ jon je
~vrsto vezan u re{etki.
Kao unutra{nja referentna elektroda naj~e{}e se koristi elektroda
druge vrste, Ag AgCl, Cl–, i u tom slu~aju unutra{nji elektrolit tre-
ba da sadrì korespondentne jone unutra{nje referentne elektrode i
jonske vrste u membrani. Na primer, unutra{nji elektrolit bromidne
elektrode sadrì Cl– i Br – jone, a kod fluoridne elektrode to su Cl– i
F– joni.
Fluoridna monokristalna jon-selektivna elektroda prikazuje se
na slede}i na~in:
Ag AgCl, Cl– (aCl–), F– (aF–) LaF3
Kako je aktivnost F- jona u unutra{njem elektrolitu poznata i

konstantna, potencijal fluoridne elektrode zavisi samo od aktivnosti
fluoridnih jona u spolja{njem, merenom rastvoru:
RT
E = EK – lnaF – (1)
F
Jodidna jon-selektivna elektroda prikazuje se na slede}i na~in:
Ag AgCl, Cl– (aCl–), J– (aJ–) AgJ
Izraz za potencijal jodidne jon-selektivne elektrode izvodi se na

isti na~in kao i izraz za potencijal kalomelove elektrode (str 128),
tako da kona~ni izraz glasi:
RT
E = EK – lnaJ– (2)
F

Staklena elektroda, koja je opisana u poglavlju »Merenje pH rast-
vora pH-metrom« str 143, pripada grupi jon-selektivnih elektroda
sa ~vrstom membranom.
Jon-selektivne elektrode sa nekristalnom membranom
Membrane ovih elektroda napravljene su obi~no od porozne plas-

ti~ne mase, sinterovanog stakla ili nekog drugog inertnog poroznog
materijala natopljenog rastvara~em ili te~no{}u koja je nerastvorna
u vodi. Za gra|enje te~nih membrana naj~e{}e se koriste jonski iz-
menjiva~i, elektroneutralna makrocikli~na jedinjenja, kvaternerne
amonijum soli i dr.
Detaljniji opisi ovih elektroda mogu se na}i u specijalizovanoj
literaturi o jon-selektivnim elektrodama.
Ekspanzija primene jon-selektivnih elektroda, a u novije vreme i

potenciometrijskih biosenzora, pove}ava mogu}nost kori{}enja po-
tenciometrije u farmaceutskim istraìvanjima. Danas se ne moè za-
misliti instrumentalna laboratorija bez jon-selektivnih elektroda.
Jednostavnost rukovanja, velika osetljivost i preciznost ovih elektro-
da doprinela je njihovoj sve ~e{}oj i {iroj upotrebi. U farmaceutskim
laboratorijama koristi se u kontroli kvaliteta lekova i ìvotnih na-
mirnica, u farmaceutsko-tehnolo{kim istraìvanjima, toksikolo{koj
hemiji, a u novije vreme i u biohemiji.


koncentracije jona
jon-selektivnom n Napraviti standardne rastvore kalijum-jodida istih jonskih
elektrodom ja~ina.
n Izmeriti elektromotornu silu sprega za standardne rastvore i
nacrtati kalibracionu krivu EMS = f(log c).
n Izmeriti elektromotornu silu sprega za rastvor nepoznate
koncentracije kalijum-jodida i grafi~kim putem odrediti
koncentraciju.
n Odrediti konstantni potencijal EK i koeficijent pravca.
Uporediti teorijsku vrednost koeficijenta pravca sa vredno{}u
dobijenom sa dijagrama.
l pH-metar Radiometer 28 – Copenhagen (slika 2)

l Jodidna jon-selektivna elektroda
l Kalomelova elektroda
l Kalijum-jodid
l Kalijum-nitrat

5
2
3
4
6 7
Slika 2.
pH-metar
Priprema rastvora Radiometer 28 – Copenhagen
Napraviti 25 mL 1,0 mol L-1 osnovnog rastvora kalijum-jodida. Od 1 – glavni prekida~
ovog rastvora (c1) napraviti tri rastvora zadatih koncentracija (c2). 2 – potenciometar za kalibraciju skale
instrumenta
Koriste}i izraz:
3 – preklopnik za podru~ja pH/mV
4 – potenciometar za pode{avanje
c1 V1 = c2 V2 temperature
(3)
5 – skala
6 – jon-selektivna elektroda
izra~unati zapremine V1 osnovnog rastvora, koji se odmerava u od- 7 – kalomelova elektroda
merne sudove od 50 mL da bi se napravili rastvori zadatih koncen-
tracija. U ove rastvore kalijum-jodida dodati toliku zapreminu kali-
jum-nitrata (1,0 mol L-1) da jonska ja~ina (I) u svim rastvorima
bude 0,5. Odmerne sudove dopuniti destilovanom vodom do oz-
nake.

Br. c KCl (mol L-1) Odmeriti
....... mL 1,0 mol L-1 KJ
1. ....... mL 1,0 mol L-1 KNO3 (I = 0,5)
dopuniti do 50 mL destilovanom vodom
....... mL 1,0 mol L-1 KJ

2. ....... mL 1,0 mol L-1 KNO3 (I = 0,5)
....... mL 1,0 mol L-1 KJ

3. ....... mL 1,0 mol L-1 KNO3 (I = 0,5)
Jonsku ja~inu izra~unati iz slede}eg izraza:
1 1
I= Σci . z2i = (c . z2 + c . z2 ...) (4)
2 2 K K A A
gde je:
I – jonska ja~ina
c – koncentracija (katjona K ili anjona A)
z – naelektrisanje (katjona ili anjona).
Merenje na pH-metru
Na pH-metru izabrati odgovaraju}u skalu u mV. Sipati ispitivani
rastvor u ~a{u i u rastvor uroniti referentnu kalomelovu i jodidnu
jon-selektivnu elektrodu.
Elektromotorna sila dobijenog sprega predstavlja razliku poten-
cijala jodidne jon-selektivne i kalomelove elektrode:
EMS = EAg/AgJ, J– – Ekal (5)
gde je:
EAg/AgJ, J– – potencijal jodidne elektrode:

RT
EAg/AgJ, J– = E 0Ag/AgJ, J– – lnaJ– (6)
F
pH-metar uklju~iti na read (~itati) i pro~itati elektromotornu
silu u mV. Za svaki rastvor ponoviti merenja tri puta i izra~unati
srednje vrednosti EMS. Konstruisati grafik funkcije EMS = f(log c).
Za rastvor kalijum-jodida nepoznate koncentracije izmeriti EMS
sprega, i grafi~kim putem odrediti koncentraciju.
Izra~unati potencijale jodidne elektrode za standardne rastvore i Slika 3.
konstruisati dijagram funkcije E = f(log c). Odrediti vrednost po- Kalibraciona kriva E = f(log c)
tencijala EK kao odse~ak na ordinati. Koeficijent pravca RT/F odre-
diti sa dijagrama i izra~unati teorijsku vrednost.

REZULTATI Tabela 1.
Kalibraciona kriva E = f(log c)
EMS (mV)
c KJ (mol L-1) log c E (mV)
1 2 3 <>
Ekal = 245 mV
Tabela 2.
Rezultati
EMSx (mV) RT/F RT/F

Ex (mV) cx (mol L-1) EK (mV) Grafi~ka Teorijska
1 2 3 <> vrednost vrednost

POTENCIOMETRIJSKA TITRACIJA
Potenciometrijska titracija je kvantitativna elektrohemijska meto- Teorijski princip

da za odre|ivanje koncentracije rastvora. Kraj titracije se odre|uje
na osnovu promene potencijala indikatorske elektrode u zavr{noj
ta~ki titracije. Potenciometrijska titracija dobila je ime po tome {to
potencijal elektrode predstavlja indikator zavr{ne ta~ke titracije. Up-
ravo zbog toga je i elektroda, koja ima ulogu indikatora, nazvana in-
dikatorska, jer menja svoj potencijal u zavisnosti od aktiviteta ka-
rakteristi~nih jona u rastvoru. Ova metoda daje ta~nije rezultate od
volumetrijske, a moè se koristiti i kod titracija veoma razblaènih
rastvora, mutnih i obojenih, ili u slu~aju kada ne postoji odgovara-
ju}i indikator. Pored analiti~ke primene, potenciometrijska titracija
se koristi i za odre|ivanje nekih karakteristi~nih veli~ina, kao {to su
konstante protolize kiselina i baza, konstante stabilnosti kompleksa,
proizvod rastvorljivosti i standardni oksidoredukcioni potencijali.
U osnovi potenciometrijske titracije leè dva procesa uslovljena
jedan drugim. Prvi je hemijski, tj. poznata hemijska reakcija koja na-
staje izme|u analiziranog rastvora i titranta. Drugi je fizi~kohemij-
ski proces, odnosno promena potencijala elektrode kao posledica
hemijske reakcije. Na osnovu ove povezanosti moè se pratiti odvi-
janje hemijske reakcije nekog titracionog sistema zahvaljuju}i pro-
meni potencijala indikatorske elektrode.
Potenciometrijska titracija moè se izvoditi tako {to se milivolt-
metrom sa velikom otporno{}u meri promena elektromotorne sile
galvanskog sprega, koji se sastoji od analiziranog rastvora (titranda),
referentne i odgovaraju}e indikatorske elektrode. Izbor indikatorske
elektrode zavisi od vrste hemijske reakcije (neutralizacija, taloènje
ili precipitacija, stvaranje kompleksa i oksidoredukcija) u titracio-
nom sistemu. O izboru odgovaraju}e indikatorske elektrode bi}e re~i
na narednim stranicama ovog ud`benika, kod konkretnih primera.
Kako je potencijal referentne elektrode konstantan, to elektromo-
torna sila zavisi samo od potencijala indikatorske elektrode. Na ovaj
na~in mogu}e je, merenjem promene elektromotorne sile u toku tit-
racije, odrediti zapreminu titranta poznate koncentracije po zavr-
{etku stehiometrijske reakcije izme|u analiziranog rastvora i titranta,
a iz toga izra~unati koncentraciju analiziranog rastvora. U po~etku
titracije elektromotorna sila se neznatno menja, dok je u blizini za-
vr{ne ta~ke titracije ta promena najve}a.

Pored toga, titracije se mogu izvoditi kori{}enjem ure|aja za Po-
gendorfovu metodu kompenzacije, kada se na osnovu promene od-
se~ka pri kompenzaciji odre|uje zavr{na ta~ka titracije.
Rastvoru se u odre|enim zapreminama (inkrementima) dodaje
titrant poznate koncentracije, meri promena potencijala indikator-
ske elektrode i crta integralna kriva E = f(V).
Za preciznije i jednostavnije odre|ivanje zavr{ne ta~ke titracije
(z.t.t) moè se koristiti kriva prvog ili drugog izvoda (slika 1), a na-
ro~ito ukoliko integralna kriva nema jasno izraènu ta~ku infleksije,
koja predstavlja najve}u promenu potencijala elektrode.
Slika 1. Primer izra~unavanja prvog izvoda pokazan je u tabeli 1. Zavr{-

Potenciometrijske krive nu ta~ku titracije kod prvog izvoda predstavlja zapremina titranta,
a – Integralna kriva pri kojoj koli~nik ∆E/∆V ima maksimalnu vrednost, a kod krive
b – Kriva prvog izvoda drugog izvoda zavr{na ta~ka bi predstavljala prese~nu ta~ku krive sa
c – Kriva drugog izvoda
apscisom.

Tabela 1.
Integralna kriva Prvi izvod Primer izra~unavanja
prvog izvoda krive
V (mL) E(mV) V(mL)* ∆E/∆V**
0 84 0,2 10
0,2 86 0,4 10
0,4 88 0,6 10
0,6 90 0,8 40
0,8 98 1,0 220
1,0 142 1,2 1000
1,2 342 1,4 90
1,4 360 1,6 80
1,6 376 1,8 60
1,8 388 2,0 50
2,0 398
* prira{taj zapremine titranta
** izra~unava se kao koli~nik razlike potencijala dva susedna mere-
nja (∆E) i razlike odgovaraju}ih zapremina (∆V)
[npr. (86-84)/(0,2-0), zatim (88-86)/(0,4-0,2) itd.]
Drugi izvod se izra~unava na isti na~in kao prvi izvod, odnosno

kao »prvi izvod prvog izvoda«.
Prvi, drugi i ostali izvodi ta~no se izra~unavaju interpolacijom
polinoma, {to podrazumeva odre|ene matemati~ke postupke, a koji
su danas sastavni deo mnogih programa za obradu rezultata.
Upotreba potenciometrijskih titracija je veoma {iroka u labora-

torijskim istraìvanjima pri razli~itim hemijskim reakcijama. Kori-
ste se u svim oblastima farmaceutskih nauka, a neke potenciometrij-
ske titracije su oficinalne u pojedinim farmakopejama.

Reakcija neutralizacije
Potenciometrijska titracija pri reakciji neutralizacije (pH-metrijska Teorijski princip

titracija) zasniva se na pra}enju promene potencijala elektrode oset-
ljive na promenu pH rastvora u toku titracije, odnosno merenju
elektromotorne sile sprega pH indikatorske i referentne elektrode,
uronjene u rastvor koji se titruje. Kao indikatorska elektroda koristi
se bilo koja elektroda osetljiva na promenu pH, a najjednostavnija
za rad je staklena, ~iji je potencijal prikazan izrazom (3) na str 144.
Kao referentna elektroda, naj~e{}e se koristi kalomelova, a njen po-
tencijal dat je izrazom (14) na str 129.
Promena pH titrovanog rastvora ili elektromotorne sile galvan-
skog sprega u toku titracije prati se na milivoltmetru ili pH-metru.
Mogu}e je titrovati i sme{u kiselina ili baza, ali samo pod uslo-
vom da je razlika njihovih konstanti protoliza dovoljno velika. U
tom slu~aju dobija se potenciometrijska titraciona kriva sa jasno de-
finisanim ta~kama infleksije, pa je mogu}e precizno odrediti zavr{-
nu ta~ku titracije svake pojedina~ne kiseline ili baze.

Potenciometrijska Zadatak eksperimenta

titracija reakcije
neutralizacije n Izvr{iti titraciju zadate zapremine rastvora natrijum-hidroksida
sa hloridnom kiselinom.
n Rezultate merenja prikazati grafi~ki:
1. Integralna kriva: E = f(V)
2. Prvi izvod titracione krive: ∆E/∆V = f(V)
n Grafi~kim putem odrediti zavr{nu ta~ku titracije i izra~unati
molarnu koncentraciju titrovanog rastvora natrijum-hidroksida.
n Grafi~ki prikazati funkciju E = f(pH) koja je definisana
Nernstovom jedna~inom za potencijal staklene elektrode:
E = EK – 0,0591 pH. Vrednost konstantnog potencijala EK odrediti
kao odse~ak na ordinati, a izra~unati nagib prave uporediti sa
teorijskom vredno{}u.
l pH-metar Radiometer 28 (slika 2, strana 155)
l Staklena elektroda G202B
l Kalomelova elektroda K401
l Magnetna me{alica
l Rastvor natrijum-hidroksida
l Hloridna kiselina
Priprema
Pre titracije analiziranog rastvora potrebno je izvr{iti kalibraciju
pH-metra pomo}u rastvora pufera ta~no poznatog pH.
U ~a{u sipati pufer poznatog pH i uroniti staklenu i kalomelovu
elektrodu, tako da nivo te~nosti bude iznad donjeg kru{kastog dela
staklene elektrode.
Preklopnik sa temperaturskom skalom podesiti na 25°C (sobna
temperatura), a preklopnikom sa oznakom range (opseg) izabrati
odgovaraju}e podru~je pH vrednosti. Pritisnuti prekida~ sa ozna-
kom read (~itati) i potenciometrom buffer (pufer) dovesti kazalj-

ku mernog instrumenta ta~no na vrednost pH pufera (poloàj ovog
potenciometra ne menjati u toku rada). Posle zavr{ene kalibracije,
pritiskom na prekida~ sa oznakom std by (sa~ekati) kazaljku mer-
nog instrumenta vratiti u nulti poloàj.
Ovim postupkom postiè se kompenzacija potencijala asimetrije
staklene elektrode.
Postupak
U biretu sipati rastvor titranta (hloridna kiselina). U ~a{u sipati pi-
petom ta~no odmerenu zadatu zapreminu rastvora natrijum-hidro-
ksida i toliku koli~inu vode, da se omogu}i rad magnetne me{alice i
pravilno uranjanje elektroda.
Uklju~iti magnetnu me{alicu i podesiti rad na 800 obrtaja u mi-
nuti. U rastvor pa`ljivo uroniti staklenu i kalomelovu elektrodu.
Preklopnik sa oznakom range postaviti na odgovaraju}e podru~je
pH vrednosti. Pritiskom na prekida~ sa oznakom read pro~itati
vrednost pH na skali, a zatim kazaljku instrumenta vratiti na nulu
skale pritiskom na prekida~ std by.
Preklopnikom range izabrati odgovaraju}e podru~je za merenje
elektromotorne sile i pro~itati vrednost EMS u mV.
Titrant dodavati u inkrementima od 0,2 mL i o~itavati vrednosti
pH i elektromotorne sile (EMS), kada se igla mernog instrumenta
ustali. Nagla promena pH, odnosno EMS ukazuje na postignutu za-
vr{nu ta~ku titracije. Posle nagle promene izvr{iti jo{ desetak me-
renja.
Iz dobijenih vrednosti EMS izra~unati potencijal staklene elek-
trode E i konstruisati grafike funkcija E = f(V) i ∆E/∆V = f(V). Od-
rediti zavr{nu ta~ku titracije i izra~unati koncentraciju rastvora ti-
tranda.
Grafi~ki prikazati Nernstovu jedna~inu za potencijal staklene
elektrode E = EK – 0,0591 pH, odrediti konstantni potencijal EK i
dobijeni nagib prave uporediti sa teorijskim.

REZULTATI Tabela 1.
Potenciometrijska titracija natrijum-hidroksida
sa hloridnom kiselinom
Prvi izvod
V HCl (mL) pH EMS (mV) E (mV) ∆E /∆V
V (mL)
E = 244,4 mV (zasi}ena kalomelova elektroda) na t = 20°C

Tabela 2.
Rezultati
V HCl c NaOH E = EK – 0,0591 pH

V NaOH (mL) c HCl (mol L–1)
u Z.T.T (mL) (mol L–1) EK (mV) nagib (eksp.)

Reakcija taloènja
Potenciometrijskim titracijama mogu se pratiti i talo`ne reakcije u Teorijski princip

kojima je proizvod reakcije te{ko rastvorljivo jedinjenje. Posledica
toga je smanjenje koncentracije karakteristi~nih jona u rastvoru na
koje indikatorska elektroda reaguje, odnosno promena potencijala
indikatorske elektrode.
Srebro-nitrat se naj~e{}e koristi kao titrant za odre|ivanje halo-
genida, merkaptana, sulfida, arsenata, fosfata i oksalata. U tom slu~aju
kao indikatorska elektroda koristi se ili srebrova ili jon-selektivna
srebro-sulfidna elektroda. Referentna kalomelova elektroda mora
biti elektroliti~ki odvojena od indikatorske elektrode zbog prisutnog
Cl– jona u elektrolitu same elektrode. Tada se koristi most od agar-
agara uz dodatak kalijum-nitrata ili umesto klasi~ne kalomelove
elektrode koja sadrì merkuro-hlorid i kalijum-hlorid, elektroda
koja sadrì merkuro-sulfat i elektrolit kalijum-sulfat, odnosno mer-
kuro-sulfatna elektroda.
Potencijal indikatorske srebrove elektrode dat je slede}im Nern-
stovim izrazom:
RT
EAg+/Ag = E 0Ag+/Ag + lnaAg+ (1)
F


titracija
talo`ne reakcije n Izvr{iti dve titracije zadate zapremine rastvora srebro-nitrata sa
pomo}u pH-metra kalijum-hloridom.
n Vrednosti dobijene drugom titracijom prikazati grafi~ki kao
funkciju EMS = f(V).
n Odrediti zavr{nu ta~ku titracije grafi~kim putem i izra~unati
broj grama srebra (m) u zadatoj zapremini srebro-nitrata.
l pH-metar MA 5703 Iskra – Kranj (slika 1)
l Srebrova elektroda P4011
l Kalomelova elektroda K401
l Elektroliti~ki most od agar-agara sa dodatkom
amonijum-nitrata
l Srebro-nitrat
l Kalijum-hlorid
Priprema
Pripremiti biretu sa rastvorom kalijum-hlorida.
U ~a{u sipati destilovanu vodu i ta~no odmerenu zapreminu
rastvora srebro-nitrata. Uroniti elektrodu od srebra i me{alicu.
Anodni prostor (srebrova elektroda / srebro-nitrat) i katodni
(kalomelova elektroda / kalijum-hlorid) povezati mostom od agar-
agara, napravljenog sa amonijum-nitratom. Tako je pripremljen gal-
vanski spreg, ~ija se elektromotorna sila moè meriti.
U analizirani rastvor spustiti me{alicu i pomo}u promenljivog
otpornika podesiti optimalan rad me{alice, tako da se ostvari mirno
me{anje rastvora.

5
2 2 3 6 7
Postupak Slika 1.
pH-metar MA 5703 Iskra – Kranj
Merenje elektromotorne sile vr{i se pomo}u pH-metra.
Preko mre`nog prekida~a uklju~iti aparat. Pomo}u preklopnika 2 – potenciometar za kalibraciju skale
pH-mV izabrati poloàj za merenje elektromotorne sile u mV. Pre instrumenta
po~etka titracije izabrati opseg mernog podru~ja EMS, (×1) ili (×4), 3 – preklopnik podru~ja pH/mV
u zavisnosti od vrednosti EMS i na skali pro~itati vrednost EMS. 4 – potenciometar za pode{avanje
temperature
Vrednosti EMS o~itavati kada se igla mernog instrumenta ustali.
5 – skala mV/pH
Titraciju vr{iti dodavanjem istih inkremenata od 0,2 mL titranta, 6 – srebrova elektroda
sve do pojave naglog pada EMS. U toku titracije dolazi do smanjenja 7 – kalomelova elektroda
koncentracije slobodnih jona srebra u rastvoru i promene potenci-
jala srebrove elektrode, a tako i smanjenja elektromotorne sile. Posle
nagle promene EMS izvr{iti jo{ toliko merenja da se dobije pogodna
integralna kriva za odre|ivanje zavr{ne ta~ke titracije. Titraciju po-
noviti jo{ jednom sa istom zapreminom analiziranog rastvora, uz
dodavanje titranta u inkrementima od 0,1 mL.

Grafi~ki prikazati funkciju EMS = f(V) i ∆EMS/∆V = f(V) za
drugu titraciju, odrediti zavr{nu ta~ku titracije iz prvog izvoda i iz-
ra~unati broj grama srebra (m) u zadatoj zapremini srebro-nitrata.
Primer za izra~unavanje prvog izvoda dat je na strani 161.

Tabela 1. REZULTATI
Potenciometrijske titracije EMS = f(V)
I titracija II titracija Prvi izvod
V KCl (mL) EMS (mV) V KCl (mL) EMS (mV) V KCl (mL) ∆EMS /∆V
Tabela 2.
Rezultati
V KCl
V AgNO3 (mL) c KCl (mol L-1) m Ag (g)
u Z.T.T. (mL)

Potenciometrijska titracija
po Pogendorfovoj metodi kompenzacije
Potenciometrijska titracija izvodi se kori{}enjem ure|aja za merenje Teorijski princip
elektromotorne sile Pogendorfovom metodom kompenzacije (slika
1, strana 131).
U slu~aju potenciometrijske titracije srebro-nitrata taloènjem
sa kalijum-hloridom potrebno je pripremiti galvanski spreg koji se
sastoji od rastvora koji se titruje i elektrodnog para, srebrove i kalo-
melove elektrode.
Elektromotorna sila galvanskog sprega predstavlja razliku poten-
cijala srebrove i kalomelove elektrode:
RT
EMS = E 0Ag/Ag+ + lnaAg+ – Ekal (1)
F
Kako se titracijom sa kalijum-hloridom smanjuje koncentracija
slobodnih jona srebra, to opada i potencijal srebrove elektrode.
Elektromotorna sila sprega opada, a na taj na~in i odse~ak lx (a) na
otporniku sa kojim se kompenzuje nastala EMS sprega. Svakom
smanjenju EMS odgovara novi, manji odse~ak na mostu, kojim se
EMS sprega izjedna~ava sa EMS akumulatora, odnosno postiè be-
strujnost u kolu. Nagli pad vrednosti odse~ka ukazuje da su svi joni
srebra pre{li u te{ko rastvoran srebro-hlorid, odnosno odgovara za-
vr{noj ta~ki titracije.


titracija talo`ne
reakcije po n Izvr{iti dve titracije zadate zapremine rastvora srebro-nitrata sa
Pogendorfovoj kalijum-hloridom.
n Vrednosti dobijene drugom titracijom prikazati grafi~ki kao
metodi kompenzacije
funkciju a = f(V). Odrediti zavr{nu ta~ku titracije grafi~kim putem
i izra~unati masu srebra (m) u zadatoj zapremini srebro-nitrata.
l Ure|aj za izvo|enje Pogendorfove metode (slika 1, strana 131)
l Srebrova i kalomelova elektroda
l Srebro-nitrat
l Kalijum-hlorid
Priprema
Prema shemi za Pogendorfovu metodu kompenzacije, prikazanoj na
slici 1 (strana 131), obrazovati strujno kolo za odre|ivanje elektro-
motorne sile.
Biretu pripremiti sa standardnim rastvorom kalijum-hlorida. U
~a{u sipati destilovanu vodu i zadatu zapreminu srebro-nitrata od-
merenu pipetom. Uroniti srebrovu i kalomelovu elektrodu i uklju-
~iti me{alicu, tako da se ostvari mirno me{anje rastvora.
Postupak
Kratkim uklju~ivanjem tastera i pomeranjem kliznog kontakta na}i
poloàj na otporniku kada igla na galvanometru miruje (I = 0). Ovaj
odse~ak, na mostu, izraèn u milimetrima, odrediti prvo za ~ist rastvor
srebro-nitrata. Dodavati kalijum-hlorid u inkrementima od 0,2 mL
i posle svakog dodatka odrediti odse~ak kojim se vr{i kompenzacija.
Posle nagle promene vrednosti odse~ka izvr{iti jo{ toliko merenja da
se dobije pogodna integralna kriva za odre|ivanje zavr{ne ta~ke ti-

tracije. Izvesna mala vrednost EMS sprega, odnosno vrednost od-
se~ka, ukazuje da u rastvoru postoji mala koncentracija jona srebra,
uslovljena proizvodom rastvorljivosti srebro-hlorida.
Titraciju ponoviti jo{ jednom sa istom zapreminom rastvora sre-
bro-nitrata uz dodatak manjih inkremenata titranta.
Iz druge titracije konstruisati grafike funkcija:
a = f(V), i ∆a/∆V = f(V)
Odrediti zavr{nu ta~ku titracije iz prvog izvoda i izra~unati masu
srebra u odmerenoj zapremini srebro-nitrata. Primer za izra~una-
vanje prvog izvoda dat je na strani 161.

REZULTATI Tabela 1.
Potenciometrijske titracije a = f (V)
V KCl (mL) a (mm) V KCl (mL) a (mm) V (mL) ∆a /∆V

Tabela 2.
Rezultati
V AgNO3 (mL) V KCl

c KCl (mol L-1) m Ag (g)
u Z.T.T. (mL)

Reakcija oksidoredukcije
Potenciometrijskim titracijama se odre|uju koncentracije supstan- Teorijski princip

cija u rastvorima u kojima se odigravaju i oksidoredukcioni hemij-
ski procesi sa titrantom. Oksidovani i redukovani oblik nekog jona
~ine oksidoredukcioni sistem ili, kra}e, redoks sistem.
Ox + ne – Õ Red
U toku titracije stvaraju se dva redoks sistema, supstancije koja se

titruje (titrand) i supstancije kojom se titruje (titrant). Prva postoji
do postizanja ta~ke ekvivalencije, a druga posle nje. Potencijal in-
dikatorske elektrode u rastvoru definisan je prisutnim redoks siste-
mom i prikazan op{tim Nernstovim izrazom:
RT aox
E = E0 + ln (1)
nF ared
Kao indikatorska elektroda koristi se elektroda od zlata ili plati-
ne, jer hemijski ne reaguje u redoks sistemu i brzo uspostavljaju rav-
note`ni potencijal u zavisnosti od odnosa oksidovanog i redukova-
nog oblika jona.
Do zavr{ne ta~ke titracije potencijal indikatorske elektrode defi-
ni{e redoks sistem rastvora koji se titruje. Posle zavr{ne ta~ke titraci-
je, potencijal indikatorske elektrode definisan je redoks sistemom
koji poti~e od titranta.
Odre|ivanje zavr{ne ta~ke titracije utoliko je ta~nije ukoliko se
potencijali ova dva redoks sistema vi{e razlikuju.


titracija reakcije
oksidoredukcije n Izvr{iti dve titracije zadate zapremine rastvora gvo`|e(II)-sulfa-
ta sa kalijum-permanganatom.
n Vrednosti iz tabele, dobijene drugom titracijom, prikazati
grafi~ki kao funkciju EMS = f(V). Iz iste tabele izra~unati prvi
izvod titracione krive i grafi~ki prikazati kao ∆EMS/∆V = f(V).
n Odrediti zavr{nu ta~ku titracije i izra~unati molarnu koncen-
traciju gvo`|e(II)-sulfata.
l pH-metar Radiometer 22 – Copenhagen (slika 1)
l Platinska i kalomelova elektroda K1301
l Gvo`|e(II)-sulfat
l Kalijum-permanganat
Priprema
Pre pripreme rastvora za titraciju, uklju~iti pH-metar prebaciva-
njem preklopnika sa poloàja off (isklju~eno) na on (uklju~eno).
Biretu napuniti rastvorom kalijum-permanganata poznate kon-
centracije.
U ~a{u (anodni prostor) sipati destilovanu vodu, ta~no odmere-
nu zapreminu rastvora gvo`|e(II)-sulfata i uroniti platinsku elek-
trodu, vode}i ra~una da ne bude uronjen i drà~ elektrode. Ovaj
rastvor povezati agar-agar mostom sa rastvorom kalijum-hlorida u
koji je uronjena kalomelova elektroda. Na taj na~in je pripremljen
galvanski spreg (platinska elektroda/analizirani rastvor/kalomelova
elektroda), ~ija se elektromotorna sila meri.
U analizirani rastvor spustiti me{alicu i pomo}u promenljivog
otpornika podesiti optimalnu brzinu. U toku titracije me{alicu ne
treba isklju~ivati, a posle svakog dodatog inkrementa titranta sa~e-

Slika 1.
pH-meter
Radiometer 22 – Copenhagen
2 – preklopnik »1«
3 – preklopnik »2« (pH/mV)
4 – potenciometar za pode{avanje
temperature
5 – skala
6 – priklju~ak indikatorske elektrode
7 – kalomelova elektroda
5
7
2
4 3 6
kati da se rastvor dobro izme{a, odnosno da se izvr{i hemijska reak-

cija:
10 FeSO4 + 2KMnO4 + 8H2SO4 Õ 5Fe(SO4)3 + 2MnSO4 + K2SO4 + 8H2O
U toku ove oksidoredukcione titracije stvaraju se dva redoks si-

stema koji defini{u potencijal elektrode:
Fe2+ Õ Fe3+ + e– E0 = 0,771 V
MnO4– + 5e– + 8H+ Õ Mn2+ + 4H2O E0 =1,510 V

Pri izboru titranta vodi se ra~una da se standardni potencijali
oba sistema dovoljno razlikuju, da bi se dobila integralna potencio-
metrijska kriva sa jasno definisanom ta~kom infleksije.
Postupak
Proveriti da li se preklopnik »2« nalazi na poloàju »×1«. Preklopnik
»1« okrenuti udesno na »+ mV«, sa~ekati da se kazaljka umiri i na
skali pro~itati vrednost EMS u mV. Preklopnik »1« vratiti na po~et-
nu poziciju, dodati 0,5 mL rastvora kalijum-permanganata iz birete,
sa~ekati da se rastvor izme{a, tj. da se reakcija stehiometrijski izvr{i i
ponovo pro~itati vrednost EMS na skali. Merenja vr{iti dodavanjem
istih zapremina od 0,5 mL titranta sve dok se ne javi nagli skok EMS.
Kad kazaljka iza|e van opsega skale, preklopnik »2« prebaciti na oz-
naku »+ 500 mV« (na taj na~in se skala ekspandira za 500 mV). Tada
se kazaljka vrati na skalu, a pro~itana vrednost EMS u mV se sabere
sa 500 mV i unese u tabelu. Posle naglog skoka izvr{iti jo{ 4–5 me-
renja, ~ime je titracija zavr{ena.
Do zavr{ne ta~ke titracije potencijal elektrode defini{e odnos
koncentracija Fe3+ / Fe2+, a posle zavr{ne ta~ke odnos koncentracija
Mn7+ / Mn2+ (MnO4– / Mn2+).
Drugu titraciju uraditi preciznije, dodaju}i manje inkremente ti-
tranta, kako bi se dobila kriva pogodna za ta~no odre|ivanje zavr{ne
ta~ke titracije.
Iz tabele za drugu titraciju izra~unati prvi izvod i grafi~kim
putem prikazati integralnu krivu EMS = f(V) i krivu prvog izvoda
∆EMS/∆V = f(V). Odrediti zavr{nu ta~ku titracije i izra~unati kon-
centraciju rastvora gvo`|e(II)-sulfata.
Primer za izra~unavanje prvog izvoda dat je na strani 161.

Tabela 1. REZULTATI
Potenciometrijske titracije EMS = f(V)
V KMnO4 (mL) EMS (mV) V KMnO4 (mL) EMS (mV) V (mL) ∆EMS /∆V

Tabela 2.
Rezultati
V FeSO4 (mL) c KMnO4 (mol L-1) V KMnO4 c FeSO4 (mol L-1)

u Z.T.T. (mL)

(8)
Provodljivost
MERENJE PROVODLJIVOSTI
(KONDUKTOMETRIJA)
Odre|ivanje specifi~ne i molarne
provodljivosti jakih elektrolita
KONDUKTOMETRIJSKA TITRACIJA
Odre|ivanje koncentracije natrijum-hidroksida
Odre|ivanje koncentracije sir}etne kiseline
MERENJE PROVODLJIVOSTI (KONDUKTOMETRIJA)
(latinski conductibilis – provodljiv i gr~ki metria – merenje)
Merenje provodljivosti (konduktometrija) je elektrohemijska me- Teorijski princip

toda zasnovana na merenju otpora provodnika u kome joni prenose
naelektrisanje. Merenja se odnose na elektrolite, koji predstavljaju
provodnike druge vrste.
Osnovne elektri~ne veli~ine su ja~ina struje (I), napon (U) i ot-
por (R), ~ije su odgovaraju}e jedinice amper (A), volt (V) i om (Ω).
Prema Omovom (Ohm) zakonu, ja~ina struje (I) koja prolazi kroz
neki provodnik prve vrste srazmerna je naponu (U), odnosno razli-
ci elektri~nih potencijala izme|u dva kraja provodnika, a obrnuto
srazmerna otporu (R):
U ∆V
I= = (1)
R R
Koliki }e biti otpor zavisi od vrste, oblika i dimenzija provodnika.
Otpor je srazmeran duìni provodnika (l), a obrnuto srazmeran
popre~nom preseku (A):
l
R=ρ (2)
A
gde je ρ – specifi~na otpornost koja zavisi od prirode provodnika i
predstavlja otpor provodnika duìne 1 m, a popre~nog preseka 1 m2.
A Ω . m2
ρ=R ρ (=) (=) Ω . m (3)
l m
Kod elektrolita, gde se provo|enje struje ostvaruje kretanjem
jona, koristi se provodljivost (G), koja je jednaka recipro~noj vred-
nosti otpora:
1
G= G (=) Ω–1 (=) S(simens) (4)
R
Sposobnost elektrolita da provodi elektri~nu struju definisana je
veli~inom specifi~ne provodljivosti (κ), koja je jednaka recipro~noj
vrednosti specifi~ne otpornosti:
1
κ= (5)
ρ

Specifi~na provodljivost predstavlja provodljivost rastvora elek-
trolita u posudi oblika kocke stranica 1 m, na ~ijim se suprotnim
stranama nalaze elektrode na rastojanju od 1 m. Jedinice za speci-
fi~nu provodljivost su Ω–1m–1, odnosno S . m–1.
Iz jedna~ina (3) i (5) sledi:

1 . l
κ= (6)
R A
Odnos l/A (gde je l – rastojanje izme|u elektroda, a A – povr{ina
elektrode) defini{e tzv. konstantu konduktometrijske }elije k (ra-
niji naziv kapacitet posudice):
l
k= (7)
A
Ova veli~ina mora ostati nepromenjena u toku merenja, pa se
elektrode moraju nalaziti na stalnom rastojanju. Ovako definisana
konstanta konduktometrijske }elije vaìla bi samo u slu~aju kada bi
elektrode bile zidovi suda. Me|utim, kako to nije slu~aj, linije sila
elektri~nog polja se razilaze (slika 1), pa rastojanje i povr{ina elek-
troda nisu ta~no definisani.
Zato je neophodno konstantu }elije k odrediti eksperimentalno
pri prvoj upotrebi, tako {to se meri otpornost rastvora, npr. KCl
Slika 1. poznate koncentracije, ~ija se vrednost specifi~ne provodljivosti na
Linije sila elektri~nog polja
radnoj temperaturi moè na}i tabelarno (tablica 8 u Prilogu). Ovaj
izme|u elektroda
postupak naziva se kalibracija konduktometrijske }elije. Vrednost
konstante k bi}e nepromenjena sve dok me|usobno rastojanje i fi-
zi~ko stanje elektroda ostanu nepromenjeni. Elektrode su od platine
ili platinirane platine, ~ime se pove}ava efektivna povr{ina elektrode.
Specifi~na provodljivost zavisi od:
o prirode elektrolita i polarnosti rastvara~a,
o temperature,
o koncentracije.
Sa pove}anjem temperature opada viskoznost rastvora, a rastu
brzina kretanja jona i provodljivost. Eksperimentalno je utvr|eno
da sa porastom temperature za 1°C provodljivost raste prose~no za
2%, pa je usled toga neophodno konduktometrijska merenja vr{iti u
termostatu pri konstantnoj temperaturi.
Sa porastom koncentracije, pri konstantnoj temperaturi, pro-
vodljivost u po~etku raste do odre|ene granice, jer se dodatkom

elektrolita pove}ava broj jona u rastvoru (slika 2). Pri ve}im koncen-
tracijama elektrolita, provodljivost po~inje da opada. To se obja{nja-
va smanjenjem koncentracije rastvara~a u odnosu na elektrolit, {to
ima za posledica smanjenje stepena disocijacije (protolize), pove-
}anje me|ujonskih sila i stvaranje jonskih asocijata.
Specifi~na provodljivost, odnosno otpor elektrolita meri se me-
todom Vitstonovog (Wheatston), mosta. Shema ure|aja prikazana
je na slici 3.
Slika 2.
Zavisnost specifi~ne provodljivosti
od koncentracije
Slika 3.
Shema Vitstonovog mosta
S – izvor naizmeni~ne struje
AB – otpornik
C – trojna ta~ka
D – klizni kontakt
T – indikator instrument
Rx – nepoznati otpor (elektrolit)
R – otporna dekada
Za odre|ivanje provodljivosti elektrolita koristi se niskonapon

ski (desetak volti) izvor naizmeni~ne struje velike frekvencije (~ak i
nekoliko hiljada Hz). U suprotnom, pri prolasku jednosmerne stru-
je kroz elektrolit do{lo bi do elektrohemijske promene elektrolita,
odnosno do promene ne samo koncentracije, ve} i sastava elektroli-
ta. Za dobijanje naizmeni~ne struje koristi se elektronski oscilator
koji je vezan za krajeve otpornika AB.
Kao indikator instrument moè se koristiti telefonska slu{alica,
magi~no oko ili osetljiv galvanometar za merenje naizmeni~ne stru-
je. On sluì kao detektor bestrujnosti u delu kola D – C, tj. kada je
pomeranjem kliznog kontakta D izvr{eno uravnoteènje mosta. Ta-
da je:
Rx : R = R1 : R2 (8)
R1 i R2 su nepoznati otpori i mogu se izraziti duìnama ìca a, od-

nosno b.
R1 : R2 = a : b (9)

Iz jedna~ina (8) i (9) sledi:
a
Rx = R (10)
b
Re{avanjem jedna~ine (6) dobija se izraz za izra~unavanje Rx:
1 . l
Rx = (11)
κ A
Izjedna~avanjem desne strane jedna~ina (10) i (11) i re{avanjem
po κ, sledi:
1 . b . l
κ= (12)
R a A
a prema jedna~ini (7):
1 . b .
κ= k (13)
R a
Da bi se izbegao uticaj koncentracije na provodljivost prilikom
upore|ivanja provodljivosti razli~itih elektrolita, uvedena je veli~ina
molarna provodljivost (Λ). To je provodljivost rastvora elektrolita
koji u zapremini V sadrì 1 mol ispitivanog elektrolita, kada su elek-
trode na rastojanju od 1 m. Zato se molarna provodljivost predstav-
lja kao proizvod specifi~ne provodljivosti i zapremine V u kojoj je
rastvoren 1 mol elektrolita:
Λ=κ.V (14)
Kada se u jedna~inu (14) uvede koncentracija c, izraz za molarnu
provodljivost glasi:
1
Λc = κ
c =κ j
. (15)
gde je ϕ – razblaènje.
Jedinice za molarnu provodljivost Λ su:
Ω–1m–1
Λ (=) (=) Ω–1m2mol–1(=) S . m2mol–1
mol . m–3

Molarna provodljivost zavisi od:
o prirode elektrolita i rastvara~a,
o razblaènja,
o temperature.
Molarna provodljivost nekog binarnog elektrolita predstavlja
funkciju stepena protolize ili disocijacije (α) i molarnih jonskih
provodljivosti katjona (λK+) i anjona (λA–):
Λ = α(λK+ + λA–) (16)
Kako se molarna provodljivost menja sa razblaènjem prikazano

je na slici 4. Slika 4.
Zavisnost molarne provodljivosti
Slabi elektroliti nisu u potpunosti disosovani (α < 1), a jaki elek- od razblaènja
troliti su potpuno disosovani na jone (α = 1). Kod slabih elektrolita
(CH3COOH) provodljivost linearno raste, jer sa razblaènjem raste
i stepen protolize. Ukoliko je stepen protolize ve}i u rastvoru je pri-
sutno vi{e jona, pa je i provodljivost ve}a. Kod jakih elektrolita (HCl)
molarna provodljivost pri malim razblaènjima je relativno mala, a
sa pove}anjem razblaènja naglo raste i dostiè konstantnu vred-
nost, koja se daljim razblaènjem ne menja. Ova grani~na vrednost
naziva se molarna provodljivost pri beskona~nom razblaènju, Λ0
ili Λ∞. To je konstantna veli~ina za svaki elektrolit na datoj tempera-
turi i predstavlja provodljivost rastvora kada koncentracija teì nuli,
odnosno kada je razblaènje ϕ jako veliko.
Λ0 = limΛ (17)
cÕ0
Prema jedna~ini (16), molarna provodljivost pri beskona~nom

razblaènju jednaka je zbiru molarnih jonskih provodljivosti pri
beskona~nom razblaènju:
Λ0 = λ0K+ + λ0A– (18)
Molarne jonske provodljivosti pri beskona~nom razblaènju su

karakteristi~ne vrednosti na datoj temperaturi (tablica 9 u Prilogu).

Molarna provodljivost pri beskona~nom razblaènju jakih elek-
trolita moè se odrediti grafi~kim putem iz Kolrau{ovog (Kohl-
rausch) empirijskog zakona kvadratnog korena:
Λc = a – b√c (19)
gde su a i b empirijske konstante za svaki elektrolit.

Λ Ako c Õ 0, onda i b√c Õ 0, pa sledi da je a = Λ0,
odnosno:
Λ0
Λc = Λ0 – b√c (20)
Λ2
Ovo zna~i da Kolrau{ov zakon kvadratnog korena predstavlja
Λ1 jedna~inu prave koja se grafi~ki prikazuje kao na slici 5.
Konstanta b moè se odrediti kao tangens ugla prave:
Λc1 – Λc2
b= (21)
Slika 5. √c2 – √c1
Grafi~ki prikaz Kolrau{ovog zakona
kvadratnog korena
odnosno:
∆Λ
b= = tgα (22)
∆√c
Za slabe elektrolite Λ0 ne moè se grafi~kim putem odrediti .

Iz molarne provodljivosti mogu se odrediti prenosni brojevi
katjona i anjona, kao i va`ni fizi~kohemijski parametri – stepen pro-
tolize, konstanta protolize i proizvod rastvorljivosti te{ko rastvorne
soli.
Prema jedna~inama (16) i (18) stepen protolize dat je izrazom:
Λ
α= (23)
Λ0
Iz molarne provodljivosti i stepena protolize moè se izra~unati i
konstanta protolize. Slabi elektroliti u rastvorima ne disosuju pot-
puno (α<1), ve} postoji ravnoteà izme|u molekula i jona.
KA K + + A– (24)

Za ovaj binarni elektrolit, izraz za konstantu protolize dobija se pri-
menom zakona o dejstvu masa:
cK+ . cA–
Kp = (25)
cKA
Kako je:
cj = c . α (26)
to, za prikazani binarni elektrolit vaì:
cK+ = cA– = c . α (27)
Koncentracija nedisosovanih molekula u rastvoru je:
cKA = c – c . α = c (1 – α) (28)
Kombinacijom jedna~ina (25), (27) i (28), za konstantu protolize

se dobija:
c . α×c . α c 2 α2
K = p = (29)
c(1 – α) c(1 – α)
odnosno:
α2
Kp = c (30)
1–α
Konstanta protolize moè se prikazati i preko molarne provod-
ljivosti, ako se izraz za stepen protolize (23) zameni u prethodnu
jedna~inu:
Λ2
Kp = c (31)
Λ0(Λ0 – Λ)
Konduktometrija se koristi kao oficinalna metoda za odre|iva-

nje saliniteta morske vode, kao i stepena ~isto}e vode za pi}e i kva-
liteta destilovane i dejonizovane vode. U oblasti farmaceutskih nau-
ka veoma je zna~ajna kod ispitivanja preparata u farmaceutskoj
tehnologiji, npr. emulzija.


specifi~ne i molarne
provodljivosti n Izmeriti otpore dobijenih rastvora elektrolita i izra~unati speci-
jakih elektrolita ( I ) fi~nu i molarnu provodljivost. Grafi~kom metodom i ra~unskim
putem odrediti parametre Kolrau{ove jedna~ine.
l Konduktometar MA 5962 Iskra – Kranj (slika 6)
l Konduktometrijska }elija
l Termostat
l Rastvor kalijum-hlorida
Na prikazanom konduktometru skala je ba`darena u jedinicama ot-

pora, a indikator instrument je osetljiv instrument sa kazaljkom.
Pored toga, indikator instrument moè biti i magi~no oko.
Kalibracija konduktometrijske }elije

Ovaj postupak podrazumeva odre|ivanje konstante k, koja pred-
stavlja odnos rastojanja l izme|u elektroda i povr{ine elektrode A.
Odre|ivanje se vr{i merenjem otpornosti rastvora KCl poznate kon-
centracije, za koji se vrednost specifi~ne provodljivosti κ, na radnoj
temperaturi, nalazi u tablici 8 u Prilogu.
Priprema
U posudu za konduktometriju sipati malo rastvora elektrolita ~ija se
provodljivost odre|uje i isprati elektrode. Isprazniti posudu, a zatim
sipati rastvor i staviti posudu u termostat.
Elektrode celom povr{inom spustiti u rastvor, kako se konstanta
elektrode ne bi promenila (slika 7). Doterati temperaturu termosta-
ta ta~no na 20°C i rastvor termostatirati najmanje 10 minuta pre
merenja.

Slika 6.
Konduktometar
MA 5962 Iskra – Kranj
2 – priklju~ak konduktometrijske }elije
3 – preklopnik podru~ja
4 – faktori multiplikacije
5 – indikator instrument
6 – konduktometrijska }elija
7 – termometar
7 8 – analizirani rastvor
9 – termostat
6
2 3 4 1
Postupak
a) Prebaciti mre`ni prekida~ power u poloàj on (uklju~eno). Pali

se signalna lampica i aparat je spreman za merenje.
Slika 7.
b) Potraìti preklopnikom za podru~ja, range (podru~je), najmanji
Konduktometrijska }elija
otklon kazaljke u smeru strelice na indikator instrumentu. Zatim sa
faktorima multiplikacije podru~ja, range multiplier (multiplika-
cija podru~ja), podesiti najmanji mogu}i otklon. Otpor merenog
rastvora elektrolita predstavlja proizvod vrednosti koju pokazuju
preklopnici range i range multiplier. Za svaki rastvor merenje
otpora ponoviti po tri puta. Izra~unati srednju vrednost.

Izra~unavanje
a) Iz izmerenih vrednosti otpora izra~unati specifi~nu provodljivost

κ pomo}u jedna~ine:
k
κ= (32)
R
gde je:
R – o~itana vrednost elektri~nog otpora rastvora
k – konstanta konduktometrijske }elije.
b) Za date koncentracije elektrolita izra~unati molarne provodlji-

vosti Λ:
κ
Λ= (33)
c
c) Nacrtati Kolrau{ov grafik:
Λ = Λ0 – b√c (34)
Sa grafika odrediti molarnu provodljivost pri beskona~nom

razblaènju Λ0 (odse~ak na ordinati) i konstantu b (nagib prave):
∆Λ
b = tgα = (35)
∆√c

Tabela 1. REZULTATI
Rezultati merenja
Rastvor R1 (Ω) R2 (Ω) R3 (Ω) < R > (Ω) κ (Ω–1m–1) c (mol L-1) c (mol m-3) Λ (Ω–1m2mol–1)
1
2
3
t = .......°C
k = 0,001834 m–1
Ω–1 = S (simens)
Tabela 2.
Parametri Kolrau{ove jedna~ine
Λ = Λ0 – b √c
Λ0 (Ω–1m2mol–1) b


specifi~ne i molarne
provodljivosti n Odrediti temperaturski koeficijent provodljivosti rastvora.
n Izmeriti specifi~ne provodljivosti dobijenih rastvora elektrolita
jakih elektrolita ( II )
i izra~unati molarne provodljivosti.
n Grafi~kom metodom i ra~unskim putem odrediti parametre
Kolrau{ove jedna~ine.
l Konduktometar HI8820N Hanna instruments (slika 8)
l Termostat
l Rastvor za kalibraciju
Odre|ivanje temperaturnog koeficijenta provodljivosti

U konduktometrijsku }eliju sipati malo rastvora elektrolita ~ija se
provodljivost odre|uje i isprati je. Isprazniti posudu, sipati rastvor i
staviti posudu u vodeni termostat.
Konduktometrijsku }eliju uroniti u rastvor najvi{e do 1 cm ispod
oznake.
Prebaciti mre`ni prekida~ u poloàj on.
Podesiti potenciometar za temperaturni koeficijent na 0% (ne-
ma kompenzacije).
Doterati temperaturu rastvora na 25°C i izmeriti provodljivost
rastvora, κ25. (Izabrati odgovaraju}i opseg merenja u µS. Ukoliko se
na prikaziva~u pojavi »1«, provodljivost uzorka nalazi se izvan oda-
branog mernog podru~ja.)
Doterati temperaturu rastvora na npr. t = 35°C i izmeriti pro-
vodljivost rastvora κt.
Temperaturni koeficijent β izra~unava se po slede}oj formuli:
(κt – κ25)
β = 100 (36)
(t – 25) . κ 25

5 4
7
2 3
Kalibracija Slika 8.
Konduktometar
Instrument se obavezno kalibri{e kada se menja konduktometrijska HI8820N Hanna instruments
}elija ili kada je to potrebno. Za kalibraciju se koriste originalni rast- 1 – prekida~ off/on
vori proizvo|a~a sa definisanim vrednostima provodljivosti ili ta~no 2 – preklopnik za izbor mernog
pripremljeni rastvori za koje su provodljivosti poznate (tablica 8 u podru~ja
Prilogu). 3 – potenciometar za pode{avanje
temperaturnog koeficijenta
Sipati rastvor za kalibraciju u ~a{u i uroniti konduktometrijsku 4 – konduktometrijska }elija sa
}eliju. ugra|enim temperaturnim
Postaviti dugme za temperaturnu kompenzaciju na 0%. senzorom
5 – termometar
Izabrati odgovaraju}e merno podru~je prema primenjenom 6 – analizirani rastvor
rastvoru za kalibraciju. Pomo}u zavrtnja, koji se nalazi na pole|ini 7 – termostat
aparata, podesiti na prikaziva~u vrednost provodljivosti na radnoj
temperaturi. (Tablica vrednosti za originalne rastvore za kalibraciju
data je uz uputstvo proizvo|a~a za instrument.)
Na ovaj na~in izvr{ena je kalibracija i aparat je spreman za merenja.

Merenje provodljivosti
a) Postaviti potenciometar za pode{avanje temperaturnog koefici-
jenta na prethodno odre|enu vrednost.
b) Izmeriti vrednosti specifi~ne provodljivosti za dobijene rastvore.
(Vrednost provodljivosti bi}e automatski kompenzovana za vari-
jacije temperature.) Za svaki rastvor ponoviti merenja tri puta.
Izra~unavanje
a) Za date koncentracije elektrolita izra~unati molarne provodlji-
vosti Λ:
κ
Λ= (37)
c
b) Nacrtati Kolrau{ov grafik i odrediti parametre jedna~ine:
Λ = Λ0 – b√c (38)
Sa grafika odrediti molarnu provodljivost pri beskona~nom raz-

blaènju Λ0 (odse~ak na ordinati) i konstantu b (nagib prave):
∆Λ
b = tgα = (39)
∆√c

Tabela 1. REZULTATI
Rezultati merenja
Rastvor κ1 (S m–1) κ2 ( S m–1) κ3 (S m–1) < κ > (S m–1) c (mol L-1) c (mol m-3) Λ (S m2mol–1)
1
2
3
t = .......°C
β = ..........°C–1
Tabela 2.
Parametri Kolrau{ove jedna~ine
Λ = Λ0 – √c
Λ0 (S m2mol–1) b

KONDUKTOMETRIJSKA TITRACIJA
Konduktometrijska titracija se zasniva na pra}enju promena pro- Teorijski princip

vodljivosti u toku hemijske reakcije u kojoj se vr{i izmena jona ra-
zli~itih pokretljivosti. Hemijska izmena moè nastati kao posledica
reakcije taloènja, neutralizacije ili kompleksiranja jona. Pri kon-
duktometrijskim titracijama treba voditi ra~una o svim faktorima
koji uti~u na provodljivost, u smislu dobijanja titracionih krivih sa
{to o{trijim uglom. To naro~ito podrazumeva izbor rastvara~a i ti-
tranta, kao i stabilnost temperature u toku titracije.
Titracija jake kiseline jakom bazom (slika 1)
H+ + Cl– + Na+ + OH–  H2O + Na+ + Cl–
U toku titracije, npr. HCl sa NaOH, hidrogen jon koji ima veliku
jonsku provodljivost zamenjuje se natrijumovim jonom koji ima
Slika 1.
znatno manju jonsku provodljivost. Usled toga provodljivost opada. Titracija jake kiseline jakom bazom
U zavr{noj ta~ki titracije (Z.T.T.) provodljivost je najmanja i poti~e
samo od nastalog natrijum-hlorida. Posle Z.T.T. u~estvovanje nasta-
log natrijum-hlorida u ukupnoj provodljivosti je konstantno, a no-
sioci provodljivosti su samo joni titranta, odnosno hidroksilni joni i
nova koli~ina natrijumovih jona. Provodljivost naglo raste usled ve-
like jonske provodljivosti hidroksilnih jona. Ovo je tipi~an primer sa
jasno uo~ljivim promenama provodljivosti rastvora. Na slici 1 ispre-
kidanom linijom prikazano je u~estvovanje pojedina~nih jona u
provodljivosti rastvora.
Titracija jake kiseline slabom bazom (slika 2)
H+ + Cl– + NH4OH H2O + NH4+ + Cl–
U toku titracije, npr. HCl sa NH4OH, opadaju}i tok krive (do

Z.T.T.) odgovara zameni hidrogen jona sa amonijum jonima koji
imaju znatno manju jonsku provodljivost. Posle Z.T.T. tok krive je
skoro horizontalan, jer slaba baza malo disosuje, pa ne uti~e bitno Slika 2.
na promenu provodljivosti. Titracija jake kiseline slabom bazom

Titracija slabe kiseline jakom bazom (slika 3)
CH3COOH + Na+ + OH–  H2O + Na+ + CH3COO–
U toku titracije, npr. CH3COOH sa NaOH, na samom po~etku

provodljivost je mala zbog slabe disocijacije sir}etne kiseline. Do
Z.T.T. provodljivost postepeno raste jer je proizvod hemijske re-
akcije CH3COONa, ja~i elektrolit od onog po~etnog. Posle Z.T.T.
provodljivost naglo raste usled dodatka jake baze, kada su nosioci
provodljivosti hidroksilni joni. Nagib krive zavisi od koncentracije
titranta i ugao koji zaklapaju grane konduktometrijske krive utoliko
je manji, ukoliko je ve}a koncentracija titranta. Na taj na~in moè se
Slika 3. preciznije odrediti Z.T.T. Zakrivljenost krive u blizini Z.T.T poti~e
Titracija slabe kiseline jakom bazom
od hidrolize nastalog natrijum-acetata.
Titracija slabe kiseline slabom bazom (slika 4)
CH3COOH + NH4OH  H2O + NH4+ + CH3COO–
Titracijom npr. CH3COOH sa NH4OH, u po~etku titracije, i sve

do Z.T.T, provodljivost raste usled nastajanja soli amonijum-acetata
koja u izvesnoj meri disosuje. Posle Z.T.T. provodljivost se prakti~no
ne menja jer je disocijacija amonijum-hidroksida suzbijena nastalim
amonijum-acetatom. Zakrivljenost krive u blizini Z.T.T. posledica je
hidrolize nastale soli, pa se Z.T.T. odre|uje ekstrapolacijom grana
konduktometrijske krive.
Slika 4.
Titracija slabe kiseline slabom bazom
Titracija sme{e jake i slabe kiseline jakom bazom (slika 5)
H+ + Cl– + CH3COOH + Na+ + OH–  H2O + Na+ + Cl– + CH3COO–
Titracijom sme{e, npr. HCl i CH3COOH sa NaOH, nastaje prvo

neutralizacija jake (ta~ka A), a zatim slabe kiseline (ta~ka B). Do ta~-
ke A provodljivost opada zbog smanjenja koncentracije brzih hidro-
gen jona jake kiseline. Posle Z.T.T (A) po~inje disocijacija slabe kise-
line i titracijom nastaje elektrolit natrijum-acetat, koji je ja~i od
same sir}etne kiseline, pa provodljivost blago raste. Posle Z.T.T. i
Slika 5. druge kiseline (B), provodljivost naglo raste i poti~e od prisutnih hi-
Titracija sme{e jake i slabe kiseline droksilnih jona titranta u vi{ku, koji imaju veliku jonsku provod-
jakom bazom ljivost.

Mogu}e je titrovati i dve slabe kiseline u sme{i, ali jedino pod
uslovom da im se pKa vrednosti razlikuju najmanje za jednu jedinicu.
Pored reakcija neutralizacije, konduktometrijskom titracijom
mogu se pratiti i reakcije taloènja (precipitacije) (slika 6). Pri titraci-
ji, npr. AgNO3 sa KCl, deo krive (1) pokazuje neznatnu promenu u
provodljivosti koja nastaje usled zamene srebro jona sa kalijum joni-
ma, a koji imaju malo ve}u jonsku provodljivost.
Ag+ + NO3– + K+ + Cl–  AgCl + K+ + NO3–
Posle Z.T.T. provodljivost se znatnije menja zbog prisustva hlorid-

Slika 6.
nih jona titranta koji imaju jo{ ve}u jonsku provodljivost. ê{}e se,
Titracija srebro-nitrata
umesto kalijum-hlorida, koristi litijum-hlorid kao titrant, zbog ve}e sa kalijum-hloridom
razlike u jonskim provodljivostima Li+ i Ag+ jona.
Kompleksometrijske titracije mogu se konduktometrijski pratiti
jedino u slu~aju stabilnih kompleksa.
Ovom metodom ne mogu se pratiti oksido-redukcione reakcije,
jer se promenom valentnog stanja jona neznatno menja i njegova
provodljivost.
Konduktometrijska titracija koristi se u onim slu~ajevima kada

se ne moè upotrebiti indikator (mutni i obojeni rastvori) ili da bi se
izbegla upotreba indikatora i time otklonila subjektivna gre{ka. Ta-
ko|e se koristi kod titracija veoma razblaènih rastvora. Jednostav-
nost i osetljivost ove metode omogu}ava njenu primenu u kvantita-
tivnoj analizi mnogobrojnih aktivnih principa u farmaceutskim
preparatima.
U slu~aju da se na mernom instrumentu ure|aja prate promene
otpora rastvora, titraciona kriva ima obrnuti tok od onog kada se
prati provodljivost. Tako }e titraciona kriva u slu~aju titracije jake
kiseline jakom bazom imati izgled kao na slici 7, jer su otpor i pro-
vodljivost obrnuto proporcionalne veli~ine.
Prilikom titracije mora se voditi ra~una o koncentraciji titranta.

Naime, koncentracija titranta mora biti najmanje deset puta ve}a od Slika 7.
koncentracije analiziranog rastvora. Ako to nije slu~aj, javlja se tzv. Titracija jake kiseline jakom bazom
efekat razblaènja, koji mora dovesti do gre{ke u odre|ivanju Z.T.T.
To se moè izbe}i mnoènjem izmerene vrednosti otpora ili provod-
ljivosti sa faktorom korekcije (f):

V + V1
f= (1)
V
gde je:
V – po~etna (odmerena) zapremina analiziranog rastvora
V1 – ukupna zapremina rastvora u trenutku dodavanja titranta.
Elektri~na shema ure|aja za konduktometrijsku titraciju prika-
zana je na slici 3, strana191.


koncentracije
n Izvr{iti dve titracije zadate zapremine natrijum-hidroksida sa natrijum-hidroksida
hloridnom kiselinom.
n Vrednosti ta~aka za obe titracije ucrtati u isti koordinatni Slika 8.
sistem kao R = f(V). Iz srednje vrednosti zavr{nih ta~aka titracije, Konduktometar
odre|enih grafi~kim putem, odrediti broj grama (m) MA 5961 Iskra – Kranj
natrijum-hidroksida u rastvoru. 1 – konduktometrijska }elija
2 – analizirani rastvor
3 – magnetna me{alica
4 – preklopnik mernog podru~ja
5 – kru`na skala
6 – indikator instrument – magi~no
oko
5
1
4
2


l Konduktometrijska }elija PP1042
l Magnetna me{alica
l Natrijum-hidroksid
l Hloridna kiselina
Priprema
U ~a{u za titraciju, u kojoj se nalazi magnet, odmeriti odre|enu za-
preminu natrijum-hidroksida i toliku koli~inu destilovane vode da
otvori na konduktometrijskoj }eliji budu ispod nivoa rastvora. Vodi-
ti ra~una da staklena konduktometrijska }elija ne dodiruje magnet.
Uklju~iti magnetnu me{alicu tako da se obezbedi mirno me{anje
rastvora, paze}i da magnet ne o{teti }eliju. U toku titracije odràvati
brzinu me{alice konstantnom.
Titracija
Uklju~iti aparat u struju i potenciometar sa oznakom ob~utljivost
(osetljivost) okrenuti udesno do maksimalnog poloàja. Preklopnik
za biranje mernog podru~ja otpora okretati sve dok se ne na|e po-
dru~je pri kome se magi~no oko otvori. Pre po~etka titracije odredi-
ti ta~nu vrednost otpora rastvora pomo}u kru`ne skale.
Vrednost otpora ~itati pri maksimalnoj {irini tamnog sektora na
magi~nom oku. Ovu vrednost zapisati u tabelu, dodati odre|enu za-
preminu hloridne kiseline iz birete i pro~itati vrednost otpora na ve}
opisani na~in. Ovaj postupak ponavljati sve dok se, posle maksi-
malne vrednosti otpora, ne izmere jo{ najmanje ~etiri vrednosti.
Izvr{iti dve titracije zadate zapremine natrijum-hidroksida. U prvoj
titraciji dodavati hloridnu kiselinu u inkrementima od 0,3 mL, a u
drugoj od 0,2 mL.
Pri o~itavanju voditi ra~una o vrednostima odse~aka na skali pri
prelasku sa jednog na drugo merno podru~je otpora.
Rezultate merenja prikazati tabelarno i grafi~ki.

Tabela 1. REZULTATI
Konduktometrijske titracije, R = f (V)
I titracija II titracija
V HCl (mL) R (Ω) V HCl (mL) R (Ω)
Tabela 2.
Rezultati
V HCl
V NaOH (mL) u Z.T.T (mL) c HCl (mol L–1) m NaOH (g)
1 2 <V>


koncentracije
sir}etne kiseline n Izvr{iti dve titracije zadate zapremine sir}etne kiseline sa
natrijum-hidroksidom.
n Vrednosti ta~aka za obe titracije ucrtati u isti koordinatni
sistem kao R = f(V). Iz srednje vrednosti zavr{nih ta~aka titracije,
odre|enih grafi~kim putem, odrediti koncentraciju sir}etne
kiseline.
l Magnetna me{alica
l Sir}etna kiselina
Priprema
U ~a{u za titraciju, u kojoj se nalazi magnet, odmeriti odre|enu za-
preminu sir}etne kiseline i toliku koli~inu destilovane vode da kon-
duktometrijska }elija bude pravilno postavljena. Voditi ra~una da
stakleni deo konduktometrijske }elije ne dodiruje magnet. Uklju~iti
magnetnu me{alicu tako da se obezbedi mirno me{anje rastvora,
paze}i da magnet ne o{teti }eliju. U toku titracije odràvati brzinu
me{alice konstantnom.
Titracije
a) Prebaciti mre`ni prekida~ power u poloàj on. Pali se signalna
lampica i aparat je spreman za merenja.
b) Potraìti preklopnikom za podru~ja range (podru~je) najmanji

otklon kazaljke u smeru strelice na indikator instrumentu. Zatim sa
faktorima multiplikacije, range multiplier (multiplikacija pod-
ru~ja), podesiti najmanji mogu}i otklon. Otpor rastvora elektrolita
predstavlja proizvod vrednosti koju pokazuje preklopnik range i
range multiplier.

1
8
5 6 4 3
Slika 9.
c) Posle svakog dodatka titranta odrediti vrednost otpora rastvora.
Konduktometar
Izvr{iti dve titracije zadate zapremine sir}etne kiseline. MA 5962 Iskra – Kranj
1 – konduktometrijska }elija
Rezultate merenja prikazati tabelarno i grafi~ki. 2 – analizirani rastvor
3 – magnetna me{alica
4 – mre`ni prekida~
5 – preklopnik podru~ja
6 – faktori multiplikacije
7 – indikator instrument
8 – priklju~ak konduktometrijske }elije

REZULTATI Tabela 1.
Konduktometrijske titracije, R = f (V)
I titracija II titracija
V NaOH (mL) R (Ω) V NaOH (mL) R (Ω)
Tabela 2.
Rezultati
V NaOH
V CH3COOH u Z.T.T (mL) c NaOH c CH3COOH
(mL) (mol L–1) (mol L–1)
1 2 <V>

(9)
Brzina hemijskih
reakcija
RED REAKCIJA
Odre|ivanje konstante brzine
hidrolize saharoze
RED REAKCIJA
U hemiji su definisane dve vrste reakcija, kona~ne i povratne ili rav- Teorijski princip
note`ne. Kod kona~nih reakcija je, primenom najosetljivijih anali-
ti~kih metoda, mogu}e samo konstatovati prisustvo reaktanata. Na-
protiv, kod ravnote`nih reakcija mogu se odrediti koncentracije i
reaktanata i proizvoda reakcije, koje imaju konstantne vrednosti na
odre|enoj temperaturi.
Hemijska kinetika se bavi ispitivanjem brzine kona~nih i rav-
note`nih reakcija, a ovde }e biti razmatrane brzine kojim se odigra-
vaju kona~ne reakcije. Neke reakcije se odigravaju trenutno, u roku
od milionitog dela sekunde, a neke mogu trajati hiljadama godina.
Iz vremena trajanja reakcije odre|uje se brzina reakcije, odnosno
koli~ina supstancije koja izreaguje ili nastane u jedinici vremena, a
sti~u se i saznanja o mehanizmu reakcije. U farmaciji se hemijska
kinetika primenjuje u biofarmaceutskim i farmakokineti~kim ispiti-
vanjima lekova, kao i za prou~avanje stabilnosti farmaceutskih
preparata, koja zavisi od brzine razlaganja aktivnih supstancija.
Brzina hemijske reakcije defini{e se kao promena koncentracije
supstancije, koja reaguje ili nastaje, u jedinici vremena:
dc
v= (1)
dt
Koncentracija reaktanata se smanjuje u toku reakcije, a koncentraci-
ja proizvoda raste, pa brzina promene koncentracije reaktanata ima
negativan, a brzina nastajanja proizvoda reakcije pozitivan predznak.
Prema tome, brzina reakcije tipa:
A+BÕC+D
moè se predstaviti na jedan od ~etiri mogu}a na~ina:

dcA dcB dcC dcD
v=– =– = = (2)
dt dt dt dt
Brzina hemijske reakcije zavisi od koncentracije supstancije, pri-
rode supstancije i temperature na kojoj se reakcija odigrava.

Prema broju molekula koji u~estvuju u reakciji, postoji podela na
mono-, bi-, tri- i polimolekulske reakcije.
U monomolekulskoj reakciji u~estvuje samo jedan molekul, ~ije
unutra{nje sile privla~enja nisu, pri odre|enim uslovima, u stanju
da ga odrè u celini:
A Õ B + C +...
Prema jedna~ini (2), brzina monomolekulske reakcije glasi:

dcA
v=– = kI . cA (3)
dt
gde je:
cA – preostala koncentracija komponente A posle vremena t od po-
~etka reakcije
kI – konstanta brzine monomolekulske reakcije, koja zavisi od pri-
rode sistema i temperature.
Brzina svake hemijske reakcije izraàva se konstantom brzine k.
Konstanta kI izvodi se iz jedna~ine (3), ~ijim se preure|enjem i inte-
graljenjem dobija:
cA t
dcA
–
∫
c0
cA
= kI
∫ dt
t=0
(4)
gde je c0 koncentracija supstancije A pre po~etka reakcije (t = 0).

Re{enjem jedna~ine (4) dobija se:
cA
–ln = kI . t (5)
c0
Odatle je:
1 c0 2,303 c0
kI = ln = log (6)
t cA t cA
U bimolekulskim reakcijama u~estvuju dva molekula iste ili raz-
li~ite vrste:
A + B Õ C + D + ...

Da bi se ova reakcija odigrala, potrebno je da se sudare dva mole-
kula koji imaju odgovaraju}e energije aktivacije, a to je energija koju
molekul mora imati da bi mogao hemijski da reaguje. Prema jedna-
~ini (2), brzina bimolekulske reakcije mogla bi se prikazati na sle-
de}i na~in:
dcA
v=– = kII . cA . cB (7)
dt
gde je kII konstanta brzine bimolekulske reakcije.
Izraz za konstantu brzine kII moè se izvesti ako su po~etne kon-
centracije reaktanata A i B jednake. Posle vremena t bi}e i cA = cB, pa
se jedna~ina (7) moè napisati na slede}i na~in:
dcA
– = kII . c2A (8)
dt
Preure|enjem i integraljenjem jedna~ine (8) dobija se:
cA t
dcA (9)
= kII
–
∫
c0
c2A ∫ dt
t=0
a re{enjem jedna~ine (9):
1  1 
– – – – =k .t (10)
 cA  c0  II
Odatle je:
1 1 1
kII = –  (11)
t  cA c0 
U trimolekulskim reakcijama mora do}i do istovremenog sudara

tri molekula. Verovatno}a odigravanja trimolekulskih reakcija je
veoma mala, pa se takve reakcije naj~e{}e de{avaju u vi{e stupnjeva u
kojima u~estvuju najvi{e dva molekula.
Polimolekulske reakcije odigravaju se u vi{e stupnjeva, jer vero-
vatno}a da }e se istovremeno sudariti ~etiri, pet ili vi{e molekula je
prakti~no jednaka nuli. Brzinu polimolekulskih reakcija odre|uje
najsporija reakcija, koja moè biti mono-, bi- ili trimolekulska.

Koncentracija reaktanta A stepenovana je jedinicom u jedna~ini
za brzinu monomolekulskih reakcija (3), dvojkom u jedna~ini za br-
zinu bimolekulskih reakcija (8) i trojkom u jedna~ini za brzinu tri-
molekulskih reakcija, pa op{ti izraz za brzinu hemijske reakcije ima
slede}i oblik:
dcA
v=– = kn . c nA (12)
dt
Eksponent n naziva se red reakcije, a v – brzina reakcije n-tog reda.
Monomolekularnost i red reakcije se poklapaju, pod uslovom da
je reakcija jednostavna, odnosno da se odigrava bez sekundarnih
efekata, kao {to su nastajanje intermedijarnih proizvoda, reverzibil-
nih ili bo~nih reakcija. Me|utim, kod sloènih reakcija, mono-, bi-,
tri- i polimolekulskih, koje se de{avaju u vi{e stupnjeva, brzina reak-
cije je odre|ena najsporijim procesom, pa se molekularnost i red
reakcije mogu razlikovati. Na primer, petomolekulska reakcija dobi-
janja joda iz vodonik-peroksida i jodidne kiseline, odigrava se u dva
stupnja. Prvi, sporiji proces predstavlja reakciju drugog reda (n = 2),
{to zna~i da ova petomolekulska reakcija ima brzinu drugog reda.
Prema tome, molekularnost se defini{e kao broj molekula reaktana-
ta koji u~estvuju u reakciji, a red reakcije kao zbir eksponenata (n1 +
n2 + ..... + ni = n) u jedna~ini za brzinu hemijske reakcije (12).
Postoji vi{e metoda za odre|ivanje reda reakcije. Ako se za n ne
dobije ceo broj, zna~i da takva reakcija sadrì bar dve intermedijar-
ne, najsporije reakcije sli~nih konstanti brzina.
Postoji poseban tip bimolekulskih reakcija, za koje vaì jedna~ina
za brzinu reakcije prvog reda. Po{to se jedan od reaktanata nalazi u
velikom vi{ku, njegova koncentracija ostaje prakti~no nepromenje-
na po zavr{etku reakcije, pa se moè smatrati konstantnom. Brzine
ovakvih bimolekulskih reakcija ne razlikuju se od brzine reakcija pr-
vog reda, zbog ~ega se takve reakcije nazivaju reakcije pseudo-prvog
reda. Primer ovakve reakcije je hidroliza disaharida (npr. saharoze)
u prisustvu hidrogen jona kao katalizatora, pri ~emu nastaju mono-
saharidi glukoza i fruktoza:
C12H22O11 + H2O  C6H12O6 + C6H12O6
saharoza glukoza fruktoza

Hidroliza saharoze je bimolekulska reakcija, ~ija je brzina data
izrazom:
dc
v=– = k’ . cSH . cH2O (13)
dt
Koncentracija vode ostaje prakti~no konstantna jer se nalazi u
velikom vi{ku, pa se relacija k’×cH O = k moè zameniti u jedna~inu
2
(13). Time se dobija izraz za brzinu reakcije pseudo-prvog reda ko-
ja, pri konstantnim vrednostima pH i temperature, zavisi samo od
koncentracije saharoze:
dc
v=– = k . cSH (14)
dt
gde je k – konstanta brzine reakcije pseudo-prvog reda.
Odre|ivanje brzine hemijske reakcije svodi se na izra~unavanje
konstante brzine, koja je za hidrolizu saharoze, kao reakcije pseudo-
prvog reda, izraèna jedna~inom (6), u kojoj je k – konstanta brzine
reakcije pseudo-prvog reda, c0 – po~etna koncentracija saharoze
(t = 0) i cA – preostala koncentracija saharoze posle vremena t od
po~etka reakcije.
Brzina hidrolize saharoze najjednostavnije se prati na polarimet-
ru. Saharoza je opti~ki aktivna supstancija koja skre}e ravan polari-
zovane svetlosti udesno. Produkti hidrolize, glukoza i fruktoza tako-
|e su opti~ki aktivni. Sme{a glukoze i fruktoze naziva se invertni
{e}er, u kome fruktoza skre}e ravan polarizovane svetlosti udesno, a
glukoza mnogo vi{e ulevo, tako da je ukupno skretanje invertnog
{e}era ulevo. Pra}enjem promene ugla skretanja ravni polarizovane
svetlosti na polarimetru u funkciji vremena mogu}e je odrediti kon-
stantu brzine hemijske reakcije hidrolize saharoze.
Ako se sa α0 (slika 1) ozna~i ugao koji je srazmeran koncentraciji
saharoze pre po~etka reakcije (c0), sa αt ugao koji je srazmeran kon-
centraciji saharoze (cA) posle vremena t od po~etka reakcije i sa α∞
ugao koji je srazmeran koncentraciji saharoze na kraju reakcije (c0 = 0),
onda se u jedna~ini (6) moè c0 zameniti sa ukupnom promenom
ugla rotacije (α0 – α∞), a c sa promenom ugla rotacije posle vreme- Slika 1.
na t od po~etka reakcije (αt – α∞). Hidroliza saharoze

Zamenom ovih vrednosti u jedna~inu (6) sledi:
2,303 α0 – α∞
k= log (15)
t αt – α∞
odnosno:
2,303log(αt – α∞) = 2,303log(α0 – α∞) – k . t (16)

Konstanta brzine reakcije pseudo-prvog reda (k) moè se odrediti
kao nagib prave, odnosno koeficijent pravca prikazane linearne loga-
ritamske funkcije.


konstante brzine
n Pripremiti rastvor saharoze sa hloridnom kiselinom i meriti hidrolize saharoze
promenu ugla skretanja ravni polarizovane svetlosti.
n Izra~unati konstantu brzine hidrolize saharoze.
n Grafi~ki prikazati funkciju: log (αt – α∞) = f(t) i odrediti
konstantu brzine hidrolize saharoze kao nagib prave.
l Polarimetar (slika 11, strana 69)
l Hronometar
l Saharoza
l Hloridna kiselina
Postupak
Pripremiti 100 mL 20%-tnog rastvora saharoze. Rastvor profiltrirati
da bude potpuno bistar. Izmeriti ugao skretanja ovog rastvora (α).
Ugao α0 iznosi polovinu ugla α, jer se za dalji postupak rastvor sa-
haroze razblaùje u odnosu 1:1 sa hloridnom kiselinom.
Odmeriti 25 mL rastvora saharoze, dodati 25 mL 6 mol L–1 rast-
vora hloridne kiseline i odmah uklju~iti hronometar, po{to reakcija
po~inje da te~e. Napuniti polarimetarsku cev ovim rastvorom i me-
riti promenu ugla skretanja ravni polarizovane svetlosti. Ostatak rast-
vora zagrevati oko pola sata na 50°C da bi, ubrzanjem reakcije, do{lo
do potpune hidrolize. Zatim rastvor ohladiti i izmeriti ugao α∞.
Grafi~ki prikazati funkciju: log (αt – α∞) i odrediti konstantu br-
zine hidrolize saharoze kao nagib prave.
Izra~unati vrednost konstante brzine hemijske reakcije hidrolize
saharoze pod kataliti~kim dejstvom hloridne kiseline. Ako se izra~u-
nate vrednosti za konstantu brzine reakcije slaù, obra~unate za ra-
zli~ite vremenske intervale, to je dokaz da se radi o brzini monomo-
lekulske reakcije.

REZULTATI Tabela 1.
Odre|ivanje konstante brzine hidrolize saharoze
t (min.) α (°) αt – α∞ (°) k (min.–1) ∆k = k – < k > (min.–1) < k > ± ∆k (min.–1)
0
0,5
1
2
3
4
5
6
7
8
11
13
17
22
...
...
...
...
...
∞
t = .......°C
αt – α∞ = ...... °
Tabela 2. Ra~unski < K > Grafi~ki
Rezultati odre|ivanja konstante
k (min.–1)

(10)
Procesi
na granici faza
ADSORPCIJA
Gibzova adsorpciona izoterma
Frojndlihova adsorpciona izoterma
ADSORPCIJA
(latinski adsorptio – zgu{njavanje)
Na grani~nim povr{inama ~vrste i te~ne faze postoje nekompenzo- Teorijski princip

vane molekulske, atomske ili jonske sile privla~enja.
U unutra{njosti te~ne faze molekul je sa svih strana okruèn dru-
gim molekulima, pa je rezultanta privla~nih sila, koje deluju na taj
molekul, jednaka nuli. Me|utim, kod molekula na povr{ini te~nosti
rezultanta privla~nih sila usmerena je ka unutra{njosti te~nosti, jer
je broj molekula u jedinici zapremine u te~noj fazi ve}i nego u gas-
noj. Posledica postojanja asimetri~nih sila privla~enja je te`nja te~-
nosti da zauzme {to manju povr{inu, koja se zbog toga naziva
povr{inski napon. To je razlog {to kapi te~nosti imaju sferni oblik,
jer u tom slu~aju telo date zapremine zauzima najmanju povr{inu.
Rastvorena supstancija moè smanjiti ili pove}ati povr{inski na-
pon rastvara~a, {to zavisi od interakcije izme|u molekula rastvara~a
i molekula ili jona rastvorka. Kad su privla~ne sile izme|u molekula
rastvorka manje od privla~nih sila izme|u molekula rastvara~a, {to
zna~i da rastvorak ima manji povr{inski napon od rastvara~a, mole-
kuli rastvorka }e se ugra|ivati u grani~ni sloj i smanjivati povr{inski
napon rastvara~a. Po{to je unutra{nji pritisak rastvara~a ve}i od po-
vr{inskog, koncentracija rastvorka bi}e ve}a u grani~nom sloju nego
u unutra{njosti rastvara~a, jer svaki sistem teì ravnote`nom stanju,
u kome postiè minimum energije. U suprotnom, kad su me|umo-
lekulske privla~ne sile rastvorka ve}e, povr{inski napon rastvara~a je
manji, a koncentracija rastvorka ve}a u unutra{njosti rastvara~a.
Pojava razli~ite koncentracije rastvorka u grani~nom sloju i u
unutra{njosti rastvora naziva se adsorpcija. Prema tome da li je
koncentracija rastvorka u povr{inskom sloju pove}ana ili smanjena,
razlikuju se pozitivna i negativna adsorpcija. Supstancije koje sma-
njuju povr{inski napon rastvara~a i nagomilavaju se na povr{ini
zovu se povr{inski ili kapilarno aktivne, a one koje pove}avaju po-
vr{inski napon rastvara~a i ~ija je koncentracija u povr{inskom sloju
manja, nazivaju se povr{inski inaktivne. Supstancija koja ima oso-
binu da adsorbuje na svojoj povr{ini zove se adsorbens, a adsorbo-
vana supstancija adsorbat.
Adsorpcija zavisi od fizi~kih i hemijskih osobina adsorbensa i
adsorbata, spolja{njeg pritiska i temperature. Pri ovim uslovima,
koli~ina adsorbovane supstancije proporcionalna je povr{ini adsor-
bensa i koncentraciji adsorbata.

Gibz (Gibbs) je izveo odnos izme|u adsorpcije i povr{inskog na-
pona, koji je poznat kao Gibzova adsorpciona izoterma (slika 1), a
primenjuje se na rastvore ~vrstih, te~nih i gasovitih supstancija u
te~nom rastvara~u:
c . dσ
Γ=– (1)
RT dc
gde je:
Γ – broj molova rastvorene supstancije koji u jedinici povr{ine ne-
dostaju ili preovla|uju u odnosu na srednju koncentraciju c u unu-
tra{njosti te~nosti
R – gasna konstanta
T – apsolutna temperatura
dσ/dc – promena povr{inskog napona sa promenom molarne kon-
centracije supstancije.
Slika 1. Ukoliko se sa pove}anjem koncentracije rastvorene supstancije

Gibzova adsorpciona izoterma sniàva povr{inski napon, bi}e dσ/dc < 0, odnosno Γ > 0, {to zna~i
da }e koncentracija supstancije biti ve}a u grani~noj povr{ini nego u
unutra{njosti rastvora, i obrnuto.
Saznanja o procesu adsorpcije veoma su va`na u proizvodnji po-
vr{inski aktivnih supstancija, kao {to su sapuni i detergenti. Sapuni
sadrè hidrofilnu polarnu –COO– grupu koju jako privla~e
molekuli vode, za razliku od parafinskog dela molekula. U toku rast-
varanja sapuna u vodi dolazi do orijentacije delova molekula prema
fazama voda-vazduh tako {to se hidrofilni deo molekula orijenti{e
ka vodenoj fazi, a parafinski hidrofobni prema vazduhu. Povr{inski
napon na granici faza se smanjuje i rastvori sapuna lako obrazuju
penu. Ovaj proces de{ava se i pri rastvaranju detergenata u vodi.
Povr{ine ~vrstih supstancija sadrè molekule, atome ili jone, koji
svojim nezasi}enim (nekompenzovanim) privla~nim silama vezuju
molekule i jone iz gasova i te~nih rastvora. Po{to se adsorpcija odi-
grava samo na povr{ini, ~vrst adsorbens mora imati veliku dodirnu
povr{inu, kako bi koli~ina adsorbovane supstancije bila {to ve}a.
Najpoznatiji adsorbensi su silikagel i aktivni ugalj, koji su veoma po-
rozni, odnosno imaju veliku aktivnu povr{inu. Osim toga, na veli~i-
nu adsorpcije uti~u priroda adsorbensa i adsorbata, temperatura si-
stema i pritisak gasa, odnosno koncentracija rastvora.

Ispitivanja pokazuju da koli~ina adsorbovanog gasa na ~vrstoj
povr{ini raste sa smanjenjem temperature sistema. Na osnovu Le
[atelije-Braunovog (Le Chatelier-Braun) principa moè se zaklju~iti
da je adsorpcija gasova egzoterman proces. Adsorpcija te~nih rast-
vora na ~vrstom adsorbensu moè biti egzoterman ili endoterman
proces. Pri adsorpciji gasova na ~vrstim povr{inama razlikuju se
fizi~ka i hemijska adsorpcija (hemisorpcija). Fizi~ka adsorpcija se
zasniva na Van der Valsovim (van der Waals) silama, pa se usled toga
moè stvoriti vi{emolekulski sloj adsorbata na povr{ini adsorbensa.
Kod hemisorpcije dolazi do stvaranja hemijskih veza, zbog ~ega se
na povr{ini adsorbensa obrazuje monomolekulski sloj adsorbata. U
mnogim slu~ajevima adsorpcija je delimi~no i fizi~ka i hemijska. Ta-
kav primer je adsorpcija kiseonika na aktivnom uglju. Od ukupne
koli~ine adsorbovanog kiseonika, samo onaj deo koji je vezan fizi~-
kim silama moè se desorbovati pomo}u vakuuma. Preostali deo je
hemijski vezan kao ugljen-monoksid i ugljen-dioksid i moè se sa-
mo delimi~no desorbovati.
Zavisnost adsorbovane koli~ine gasa od pritiska gasa data je
Frojndlihovom (Freundlich) adsorpcionom izotermom:
x
= K . P1/n (2)
m
gde je:
x – koli~ina adsorbovanog gasa u molovima
m – masa adsorbensa
P – ravnote`ni pritisak gasa
K, n – karakteristi~ne konstante koje zavise od sistema adsor-
bens/adsorbat i temperature.
Jedna~ina (2) moè se primeniti i na adsorpciju supstancije iz vr-

lo razblaènih rastvora, s tim {to se pritisak zamenjuje ravnote`nom
koncentracijom adsorbuju}e supstancije. Na dijagramu (slika 2) vi-
di se da adsorbovana koli~ina gasa u po~etku, pri malim pritiscima,
brzo raste, a zatim se polako pribliàva nekoj grani~noj maksimal-
noj vrednosti, {to se obja{njava time da je povr{ina adsorbensa za- Slika 2.
si}ena molekulima gasa. Frojndlihova adsorpciona izoterma

Logaritmovanjem jedna~ine (2) dobija se izraz:
x 1
log = logK + logP (3)
m n
koji predstavlja pravu prikazanu dijagramom (slika 3). Iz odse~ka
prave na ordinati (log K) izra~unava se konstanta K, a iz nagiba
(1/n) konstanta n.
Slika 3.
Logaritamski oblik
Frojndlihove adsorpcione izoterme

Zadatak eksperimenta Gibzova

adsorpciona izoterma
n Napraviti {est rastvora etanola u vodi zadatih koncentracija.
n Odrediti povr{inski napon pripremljenih rastvora i konstruisati
krivu σ = f(c).
n Konstruisati Gibzovu adsorpcionu izotermu.
l Traubeov stalagmometar (slika 2, strana 17)
l Etanol 96%-tni
l Destilovana voda
Postupak
Pripremiti {est rastvora etanola u vodi koncentracije od 0,1 do 0,6
mol L–1 i odrediti povr{inski napon (strana 21), za svaki rastvor po
dva puta.
Kako se radi o razblaènim rastvorima etanola, moè se smatrati
da je gustina etanola pribli`na gustini vode, pa se povr{inski napon
moè izra~unati iz skra}enog izraza:
nH2O
σx = σH2O (4)
nx
Izra~unati promenu povr{inskog napona sa promenom koncen-
tracije (∆σ/∆c), a zatim iz srednje vrednosti izra~unati vrednost Γ i
konstruisati Gibzovu adsorpcionu izotermu: Γ = f(c) (slika 1).

REZULTATI Tabela 1.
Odre|ivanje broja kapi u stalagmometru
c (mol L–1) A B C D E F (n) <n>
voda
A – broj podeoka koje zauzima jedna kap

B – broj podeoka iznad pro{irenja
C – broj podeoka ispod pro{irenja
D – ukupan broj kapi
E – broj kapi u vi{ku zapremine [(B + C) / A]
F – broj kapi u pro{irenom delu stalagmometra (n) (n = D – E)

Tabela 2.
Gibzova adsorpciona izoterma
c (mol L–1) σ (N m–1) ∆σ / ∆c <∆σ / ∆c> Γ (mol m–2)
R = 8,314 J K–1 mol–1

T = .........K
σH O = ..........N . m–1 (tablica 3 u Prilogu)
2

Frojndlihova Zadatak eksperimenta

adsorpciona izoterma
n Za najmanje pet rastvora odrediti koncentracije pre i posle
adsorpcije na aktivnom uglju, kao i koli~ine adsorbovane sir}etne
kiseline.
n Prema logaritamskom izrazu za Frojndlihovu adsorpcionu
izotermu konstruisati pravu log x/m = f(log c) i odrediti konstante
K i n.
Hemikalije
l Sir}etna kiselina
l Aktivni ugalj
Priprema
Napraviti 250 mL 2 mol L–1 osnovnog rastvora sir}etne kiseline. Od
ovog rastvora napraviti po 250 mL rastvora sir}etne kiseline zadatih
koncentracija (najmanje pet rastvora). Odrediti ta~nu koncentraciju
pripremljenih rastvora sir}etne kiseline titracijom 10 mL kiseline sa
0,1 mol L–1 standardnim rastvorom natrijum-hidroksida.
Postupak
U erlenmajere od 250 mL odmeriti pribli`no 1 g aktivnog uglja sa
ta~no{}u 1 × 10–4 g. Zatim u svaki erlenmajer preneti po 100 mL
rastvora sir}etne kiseline prethodno odre|ene koncentracije. Sve
rastvore dobro promu}kati (najbolje u elektri~noj mu}kalici, kako
bi uslovi i vremensko trajanje mu}kanja bili isti) i ostaviti 2 sata da
se izvr{i adsorpcija i aktivni ugalj sedimentacijom izdvoji.
Posle isteka odre|enog vremena otpipetirati po 10 mL rastvora
sir}etne kiseline i ponovo odrediti koncentraciju titracijom sa natri-
jum-hidroksidom.
Izra~unati vrednosti x, kao i x/m.
Prema logaritamskom obliku Frojndlihove adsorpcione izoter-
me konstruisati pravu log x/m = f(log c) i odrediti konstante K i n.

Primer za izra~unavanje x/m
a) Za titraciju 10 mL pripremljene 0,1 mol L–1 sir}etne kiseline pre
adsorpcije utro{eno je 10,15 mL 0,1 mol L–1 rastvora natrijum-hi-
droksida. Koncentracija ove kiseline je:
c1 × V1 = c2 × V2
0,1 mol L–1 × 10,15 mL = c 2 × 10 mL
c2 = 0,1015 mol L–1
b) Za adsorpciju 100 mL 0,1015 mol L–1 sir}etne kiseline odmereno

je 1,0250 g aktivnog uglja (m = 1,025×10-3 kg).
Posle adsorpcije, za titraciju 10 mL sir}etne kiseline, utro{eno je
8,50 mL 0,1 mol L–1 rastvora natrijum-hidroksida. To zna~i da je
koncentracija sir}etne kiseline posle adsorpcije c = 0,085 mol L–1.
Razlika u koncentracijama sir}etne kiseline pre i posle adsorpcije
iznosi 0,0165 mol L–1, {to zna~i da bi adsorbovana koli~ina kiseline
iznosila 0,0165 molova, da je za adsorpciju uzet 1 L kiseline. S obzi-
rom na to da je adsorpcija izvr{ena sa 100 mL kiseline, adsorbovana
koli~ina x iznosi 0,00165 molova.
Odnos x/m je:
0,00165 molova : 1,025 g = 1,61 mol kg–1
a log x/m:
log x/m = 0,207

REZULTATI Tabela 1.
Titracija acetatne kiseline sa 0,1 mol L–1 NaOH
Pre adsorpcije Posle adsorpcije

Broj probe
V NaOH (mL) ckis. (mol L–1) V NaOH (mL) ckis. (mol L–1)
Vkis. =.............mL
Tabela 2.
Frojndlihova adsorpciona izoterma
Proba m (kg) c (mol L–1) log c x(mol) x/m (mol kg–1) log x/m
t = .........°C
Tabela 3.
Konstante Frojndlihove adsorpcione izoterme
log x/m = log K + 1/n log c

K n
t = .........°C

(11)
Metode
razdvajanja
HROMATOGRAFIJA
Adsorpciona hromatografija u koloni
Podeona (particiona) hromatografija
Jonoizmenjiva~ka hromatografija
ELEKTROFOREZA
Elektroforetsko razdvajanje sme{e
Fe(II)– i Fe(III)– jona
HROMATOGRAFIJA
(gr~ki chroma – boja i graphein – pisati)
Hromatografija je postupak koji omogu}ava razdvajanje, izolovanje, Teorijski princip

identifikaciju i odre|ivanje sastojaka sme{e na osnovu procesa koji
se de{avaju na granici dve faze koje se ne me{aju. Jedna faza je sta-
cionarna i moè biti porozno ili granulisano ~vrsto telo, te~nost,
tanak sloj te~nosti adsorbovan na ~vrstom telu i jonoizmenjiva~.
Druga faza je mobilna i moè biti gas ili te~nost.
Hromatografski proces sastoji se u tome {to se rastvor sme{e u
mobilnoj fazi propu{ta kroz stacionarnu fazu, pri ~emu dolazi do
raspodele komponenata sme{e izme|u mobilne i stacionarne faze.
Ovaj prelazak komponente iz jedne u drugu fazu de{ava}e se sve dok
odnos koncentracija komponente u stacionarnoj (cs) i mobilnoj fazi
(cm) ne dostigne konstantnu vrednost, koja se naziva koeficijent
raspodele a izraèn je Nernstovim (Nernst) zakonom raspodele:
cs
K= (1)
cm
Koeficijent raspodele zavisi od osobina faza, afiniteta komponente
prema fazama i temperature.
Razdvajanje supstancija uzrokovano je fizi~kohemijskim proces-
ima kao {to su adsorpcija, razli~ita raspodela (rastvorljivost) sastoja-
ka sme{e izme|u dve te~ne faze i jonska izmena. Prema ovim pro-
cesima hromatografija se deli na:
o adsorpcionu,
o podeonu (particionu) i
o jonoizmenjiva~ku.
Podela hromatografskih metoda moè se izvr{iti i na druge na-

~ine koji zavise od postavljenih kriterijuma: agregatnog stanja mo-
bilne i stacionarne faze, na~ina pomeranja faza i tehnike izvo|enja
hromatografije.

Adsorpciona Zasniva se na procesima adsorpcije rastvorene supstancije na grani-
hromatografija ci faza ~vrsto/te~no. Kao stacionarna faza koriste se ~vrste supstanci-
u koloni je, koje predstavljaju dobar adsorbens za komponente analizirane
sme{e (slika 1). Naj~e{}e se koriste aluminijum-oksid, silikagel, mag-
nezijum-silikat, magnezijum-oksid, a re|e aktivni ugalj. Dobrim ad-
sorbensima smatraju se supstancije koje su porozne, {to zna~i da
imaju veliku aktivnu povr{inu. Mehanizam adsorpcije se zasniva na
fizi~kim i hemijskim vezama izme|u adsorbensa i adsorbata, {to je
detaljnije obja{njeno u poglavlju »Procesi na granici faza«.
Punjenje kolone vr{i se tako {to se adsorbens u granulama, koje
moraju biti pribli`no istog pre~nika, oslobodi od sopstvenog praha i
suspenduje u rastvara~u koji se kasnije koristi kao mobilna faza.
Suspenzija se polako sipa u kolonu koja je prethodno do jedne tre-
}ine napunjena istim rastvara~em. Slavina na koloni se delimi~no
otvori tako da rastvara~ isti~e u kapima. Time se adsorbens izdvaja
iz suspenzije i sleè u koloni.
Prema na~inu razdvajanja komponenti iz sme{e razlikuju se
slede}e metode:
o frontalne analize
o istiskivanja
Slika 1. o eluiranja
Adsorpciona hromatografija u koloni
Metoda frontalne analize Sastoji se u tome da se ispitivana sme{a kontinuirano propu{ta kroz
kolonu. Ako sme{a sadrì komponente A, B i C sa redosledom koefi-
cijenata raspodele KA > KB > KC, iz kolone prvo izlazi ~ista kompo-
nenta C, jer se najslabije adsorbuje. Zatim izlazi sme{a komponena-
ta B i C i na kraju eluat koji sadrì komponente A, B i C u istom
odnosu u kome su unete u kolonu. Ovom metodom moè se dobiti
samo deo ~iste komponente C, odnosno ona koja se prva izdvaja iz
kolone, pa ova metoda nema ve}i analiti~ki zna~aj.
Metoda istiskivanja Izvodi se tako {to se mala koli~ina sme{e, koja sadrì komponente A,
B i C, nanese na vrh kolone. Zatim se kroz kolonu kontinuirano
propu{ta rastvor komponente D, koja se mnogo ja~e vezuje za ad-
sorbens od komponenata analizirane sme{e. Komponenta D po-
tiskuje komponente sme{e, koje obrazuju zone. Zbog stalnog dejstva
komponente D, komponente sme{e se ne mogu potpuno razdvojiti,
ve} se zone me|usobno dodiruju. Do izlaska iz kolone, sve tri zone
se kre}u istom brzinom, a po{to izme|u njih nema razmaka, metoda
se ne moè pouzdano koristiti za razdvajanje u analiti~ke svrhe.

Ovo je prakti~no jedina metoda koja se koristi za razdvajanje u ana- Metoda eluiranja
liti~ke svrhe, jer se pomo}u nje komponente sme{e potpuno razdva-
jaju. Mala koli~ina analizirane sme{e, koja sadrì komponente A, B i
C sa redosledom koeficijenata raspodele KA > KB > KC , nanese se na
vrh kolone. Zatim se kroz kolonu vr{i eluiranje, odnosno kontinui-
rano propu{tanje mobilne faze, tzv. eluenta. Ako su razlike u vred-
nostima koeficijenata raspodele dovoljno velike, postiù se potpuna
razdvajanja, pri ~emu iz kolone prvo izlazi komponenta C, koja se
najslabije vezuje za adsorbens.
Pona{anje razdvojenih komponenata u hromatografskoj koloni
pri procesu eluiranja prikazano je slici 2.
Hromatografska traka komponente se izdvaja u gornjem delu
kolone (slika 2a). Traka je uzana, zbog ~ega je odgovaraju}a koncen-
tracija komponente najve}a. Pod koncentracijom se podrazumeva
koli~ina komponente po jedinici zapremine stacionarne faze. Sa od- Slika 2.
govaraju}eg hromatograma, odnosno krive eluiranja (slika 2b), vi- Hromatografska kolona pri procesu
eluiranja
di se da koncentracija komponente ima maksimalnu vrednost c1 u
sredini trake. U toku eluiranja mobilnom fazom, traka se pomera
naniè i {iri (slika 2a) dobijaju}i oblik Gausove (Gauss) raspodele.
Istovremeno se smanjuje i koncentracija komponente, ~ija maksi-
malna koncentracija na krivoj eluiranja iznosi c2 (slika 2b). Kada su
radni uslovi dobro izabrani, hromatografske trake imaju simetri~an
oblik. Me|utim, ako je koncentracija komponente ve}a od opti-
malne, dobija se traka s razvu~enim frontom i o{trim krajem, kao
{to se vidi na slici 2c. Da bi se dobile o{trije trake, protok mobilne
faze mora biti sporiji, a ~estice adsorbensa manje.
Pre kvalitativne i kvantitativne analize razdvojenih komponena-

ta, njihove zone se moraju odvojiti jedna od druge rezanjem delova
kolone, koju prethodno treba pa`ljivo izvu}i iz cevi. Komponente se
ekstrahuju iz adsorbensa pogodnim rastvara~em, a potom analizira-
ju fizi~kohemijskim ili hemijskim metodama. Me|utim, razdvajanje
komponenata naj~e{}e se vr{i tako {to se eluiranje nastavi do izlaska
rastvora iz kolone, tzv. eluata. Pomo}u frakcionog kolektora kom-
ponente se sakupljaju u niz frakcija istih zapremina, a potom anali-
ziraju.

Podeona (particiona) Zasniva se na raspodeli (razli~itoj rastvorljivosti) supstancija izme-
hromatografija |u dve te~ne faze koje se me|usobno ne me{aju. Jedna te~nost je sta-
cionarna faza vezana za ~vrst nosa~, a druga je mobilna faza. Pored
procesa koji se zasniva na razli~itoj rastvorljivosti, de{ava se delimi~-
no i proces adsorpcije na ~vrstom nosa~u. Deli se na:
o podeonu hromatografiju u koloni i
o podeonu hromatografiju na hartiji i na tankom sloju.
Koeficijent raspodele u podeonoj hromatografiji naziva se pode-
oni koeficijent α. Karakteristi~an je za sistem u kome postoji kon-
centraciona ravnoteà nekog jedinjenja izme|u dva odre|ena rast-
vara~a, pri konstantnim vrednostima pritiska i temperature.
Podeona hromatografija Kolona se priprema na sli~an na~in kao kod adsorpcione hroma-
u koloni tografije, s tim {to je vezana stacionarna faza naj~e{}e voda, a mobil-
na su organski rastvara~i koji se ne me{aju sa vodom.
Za kvalitativnu i kvantitativnu analizu sme{e, kao i u adsorpcio-
noj hromatografiji, uglavnom se koristi metoda eluiranja. Na pri-
mer, sme{a aminokiselina moè se analizirati u koloni sa silikagelom
koji je nosa~ stacionarne faze – vode, a mobilnu fazu ~ini neki or-
ganski rastvara~.
Podeona hromatografija Naziva se i hromatografija u »otvorenoj koloni«. Razdvajanje kom-

na hartiji i na tankom sloju ponenata vr{i se na hartiji ili plo~ici preko koje je nanet tanak sloj
~vrstog adsorbensa. Protok mobilne faze kroz hartiju ili tanak sloj
ostvaruje se kapilarnim prodiranjem kroz poroznu sredinu. Brzine
kretanja tzv. zona ili mrlja, od kojih svaka predstavlja jednu izdvo-
jenu komponentu, veoma su va`ne za hromatografski proces, jer od
njih zavisi razdvajanje komponenata. Brzina mobilne faze zavisi, pre
svega, od veli~ine pora u hartiji, odnosno pre~nika ~estica ~vrstog
adsorbensa.
Pri horizontalnom protoku rastvara~a (mobilne faze), tj. kada na
molekule rastvara~a deluju samo kapilarne sile, a ne i sila gravitacije,
front rastvara~a pre}i }e rastojanje z:
z = (k . t)1/2 (2)
gde je:
k – konstanta koja zavisi od prirode sistema (povr{inski napon i vis
koznost) i temperature
t – vreme za koje rastvara~ pre|e put z.

Kod uzlazne ili silazne tehnike razdvajanja, gravitaciona sila sma-
njuje, odnosno pove}ava brzinu kretanja rastvara~a, pa tako uti~e i
na pre|eni put fronta z. Da bi se dobilo dobro razdvajanje, potrebno
je uskladiti vrstu tehnike, vrstu hartije ili tankog sloja, sastav mo-
bilne faze, duìnu trake od hartije, duìnu plo~ice sa tankim slojem i
drugo.
Va`na veli~ina u podeonoj hromatografiji je Rf vrednost (reten-
cioni faktor ili faktor zadràvanja), koja je karakteristi~na za svaku
komponentu u definisanom hromatografskom sistemu i sluì za
identifikaciju komponente u analiziranoj sme{i. Defini{e se kao od-
nos pre|enog puta komponente (a) i pre|enog puta rastvara~a (b):
a Slika 3.
Rf = (3) Odre|ivanje Rf vrednosti
b
S – start
R – front rastvara~a
Merenje puteva vr{i se od sredi{ta zone nanetog uzorka (anal-
a, b, c – pre|eni putevi komponenata
izirane sme{e), koje se zove startna linija, do sredi{ta zone kompo- A, B i C
nente, odnosno do fronta rastvara~a, kao {to je prikazano na slici 3. d – pre|eni put rastvara~a
Najve}u Rf vrednost ima}e komponenta koja se najbolje rastvara
u organskom rastvara~u (mobilnoj fazi), jer se brè kre}e od kom-
ponente koja se bolje rastvara u stacionarnoj fazi. Smatra se da su
komponente dobro razdvojene ako je ∆Rf > 0,05.
Izvodi se u staklenoj posudi, odnosno kadi sa poklopcem koji se do- A. Podeona hromatografija
bro zatvara. Time se atmosfera posude odràva zasi}enom parama na hartiji
rastvara~a, ~ime se spre~ava njegovo isparavanje sa hartije. [irina
zone izdvojene komponente zavisi od {irine po~etne zone uzorka i
koncentracije uzorka. Pomo}u kalibrisane kapilare ili mikropipete
nanese se rastvor uzorka na nekoliko centimetara od kraja trake od
hartije, koja se nalazi u horizontalnom poloàju. Uzorak se nanosi u
obliku zone, koja ne treba da ima pre~nik ve}i od 5 mm, ili u obliku
{to tanje crte. Ako je koncentracija uzorka velika, uzorak se pre na-
no{enja razblaì, a ako je mala, uzorak se nanosi vi{e puta na isto
mesto, s tim {to se pre svakog nano{enja, prethodno naneta zona
mora osu{iti na vazduhu ili u struji ne suvi{e toplog vazduha.
Hartija sa nanetom zonom uzorka moè se postaviti u sud tako
da rastvara~ kroz hartiju prolazi horizontalno, nadole ili nagore.
Prema tome, razlikuju se:
o horizontalna (kru`na),
o silazna i
o uzlazna tehnika.

Horizontalna ili kru`na tehnika izvodi se tako {to se hartija kru`nog
oblika stavi u komoru zasi}enu parama mobilne faze i uzorak nane-
se u centar kru`ne hartije. Pre toga se od ivice ka centru kruga ise~e
uzana traka i savije normalno na ravan hartije. Kraj trake se uroni u
rastvara~, koji kroz traku dospeva do centra hartije i radijalno se {iri.
Na taj na~in formiraju se odvojene zone komponenti sme{e u obliku
koncentri~nih krugova (slika 4).
Slika 4.
Kru`na tehnika
Silazna tehnika izvodi se tako {to se kraj trake na koji je naneta sme{a
pri~vrsti staklenim {tapi}em za dno rezervoara sa rastvara~em, koji
se nalazi na vrhu posude (slika 5). Protok rastvara~a kroz hartiju
ostvaruje se pomo}u kapilarnog pritiska, dok front rastvara~a ne
pre|e zid rezervoara. Dalje se rastvara~ kre}e i pod uticajem sile
Slika 5. gravitacije, pomeraju}i zonu uzorka, koji je nanet izvan rezervoara,
Silazna tehnika (shematski prikaz)
naniè. Ova tehnika se koristi za razdvajanje komponenata koje
imaju male ili vrlo bliske Rf vrednosti. Rastojanje koje prelazi front
rastvara~a reguli{e se duìnom hartije i visinom posude.
Uzlazna tehnika se najvi{e koristi, a izbegava se samo kad su Rf vred-

nosti komponenata suvi{e bliske. Ovde se rastvara~ sipa na dno su-
da, a hartija postavi tako da donji deo hartije bude, u duìni od 0,5
do 1 cm, potopljen u rastvara~ (slika 6). Mesto nano{enja uzorka
mora biti dovoljno udaljeno (nekoliko cm) od donjeg kraja i mora
biti iznad nivoa rastvara~a, u kome bi se ina~e uzorak rastvorio.
Po{to rastvara~ kod ove tehnike prodire kroz hartiju pod dejstvom
Slika 6. kapilarnih sila, zbog suprotnog dejstva gravitacije dolazi do zaus-
Uzlazna tehnika (shematski prikaz) tavljanja protoka rastvara~a na odre|enoj visini.

Dvodimenzionalna tehnika je poseban vid tehnike i koristi se kod
supstancija sa bliskim Rf vrednostima. Kad se zavr{i razdvajanje si-
laznom tehnikom, traka se osu{i, okrene za 90° i protok rastvara~a,
naj~e{}e nekog drugog, usmeri normalno na pravac kretanja prvog
rastvara~a (slika 7). Na taj na~in razdvajaju se komponente koje se
nisu prvobitno razdvojile. Da bi dvodimenzionalno razdvajanje us-
pelo, potrebno je da prethodni rastvara~ potpuno ispari ili da bude
hemijski inertan u odnosu na drugi rastvara~.
Razvijanje hromatograma podrazumeva proces razdvajanja kom- Slika 7.

ponenata na hromatografskoj hartiji. Proces je zavr{en kad front Dvodimenzionalna tehnika
rastvara~a do|e do unapred odre|ene duìne ili kad pro|e prethod-
no izmereno vreme razdvajanja komponenata. Olovkom se zabeleì
front rastvara~a, a zatim se hartija osu{i na vazduhu ili u struji toplog
vazduha, koja se propu{ta paralelno sa pravcem prostiranja trake.
Odre|ivanje poloàja zona podrazumeva primenu hemijskih ili fi-

zi~kih procesa da bi se zone hromatograma u~inile vidljivim. Fluo-
rescentne supstancije otkrivaju se pomo}u UV lampe, a poloàj zona
radioaktivnih supstancija odre|uje se ure|ajem za merenje radio-
aktivnosti. U drugim slu~ajevima se, za detekciju zona, naj~e{}e ko-
risti hemijska metoda koja se sastoji u tome da se osu{ena traka prska
odgovaraju}im rastvorom koji hemijski reaguje sa zonama, daju}i
obojena jedinjenja.

Kvalitativna analiza komponenata izvodi se odre|ivanjem Rf vred-
nosti i njihovim pore|enjem sa tabli~nim. Ovaj na~in nije dovoljno
pouzdan, jer Rf vrednost zavisi od vi{e faktora, kao {to su priroda
komponenti, sastav mobilne faze, temperatura, vrsta hartije i dr. Za-
to se pri publikovanju Rf vrednosti moraju definisati i uslovi pod
kojima su one odre|ene. Pouzdaniji na~in identifikacije sastoji se u
tome da se ise~e deo hartije sa zonom nepoznate supstancije i izvr{i
ekstrakcija zone pogodnim rastvara~em. Dobijeni rastvor moè se
ispitati hemijskim, fizi~kohemijskim metodama ili hromatografski,
pore|enjem sa hromatogramima referentnih supstancija.
Kvantitativna analiza komponenata moè se izvr{iti na dva na~ina:

direktnim odre|ivanjem koli~ine supstancije u zoni ili ekstrakcijom
supstancije iz zone pogodnim rastvara~em. Supstancije se odre|uju
u izdvojenim zonama direktno na hartiji (in situ) spektrofotometri-
jskim metodama, uglavnom na osnovu reflektovane svetlosti. Drugi
na~in se odnosi na hemijsko i fizi~kohemijsko odre|ivanje koli~ine
supstancije u rastvoru dobijenog ekstrakta.
B. Podeona hromatografija Izvodi se istim tehnikama kao i hromatografija na hartiji: horizon-

na tankom sloju talnom, silaznom i uzlaznom. Aparatura za razvijanje hromatograf-
skih plo~a prikazana je na slici 8.
Slika 8.
Komore za razvijanje hromatografskih Da bi se dobila ravnomerna zasi}enost parom u svim delovima
plo~a (shematski prikaz) komore, unutra{nji zidovi se oblaù filtar-hartijom natopljenom
(a – silazna; b – uzlazna; c – horizon- rastvara~em, koji sluì kao mobilna faza.
talna tehnika)

Izbor adsorbensa zavisi od prirode supstancija koje se razdvaja-
ju. Silikagel se koristi u analizi aminokiselina, alkaloida, {e}era, mas-
nih kiselina, lipida, neorganskih katjona i anjona. Aluminijum-oksid
se koristi kod razdvajanja aminokiselina, alkaloida, fenola, steroida,
boja u ìvotnim namirnicama. Celulozni prah se koristi kod amino-
kiselina, alkaloida, nukleotida, boja u ìvotnim namirnicama, a
magnezijum-oksid kod ugljovodonika. Pored ovih, koriste se i ko-
mercijalne plo~e sa tankim slojem koje sadrè specifi~ne aditive.
Priprema tankog sloja. Sloj adsorbensa na plo~i, koja je naj~e{}e
od stakla, mora biti odre|ene i ujedna~ene debljine. Samo u tom slu-
~aju dobijaju se reproduktivne Rf vrednosti za kvalitativnu analizu.
Nano{enje tankog sloja adsorbensa vr{i se pomo}u specijalnog
ure|aja po [talu (Stahl). U nedostatku ovog ure|aja, tanak sloj se
moè naneti i ru~no. Posle nano{enja sloja, plo~ica se su{i oko 10
minuta na vazduhu, a zatim oko 30 minuta u su{nici na temperaturi
od 100°C. Ako se za pripremu suspenzije ne koristi voda ve} organ-
ski rastvara~, plo~e se su{e na temperaturi manjoj od 100°C.
Nano{enje uzorka izvodi se na taj na~in {to se mala koli~ina ana-

lizirane sme{e nanese na 1,5–2 cm od kraja plo~e, tako da obrazuje
vla`nu zonu pre~nika 2–5 mm. Rastvor se nanosi mikropipetom ili
kalibrisanom kapilarom. Vrh pipete se primakne povr{ini sloja, tako
da formirana kap dodirne sloj i pre|e na njega, bez kontakta pipete
sa tankim slojem. U slu~aju o{te}enja sloja pipetom do{lo bi do
poreme}aja protoka rastvara~a, {to bi izazvalo deformisanje zona i
onemogu}ilo pravilno razdvajanje supstancija bliskih Rf vrednosti.
Pre razvijanja hromatograma, naneta zona uzorka mora biti suva.
Razvijanje hromatograma na tankom sloju sli~no je opisanom

postupku razvijanja na hartiji, a izvodi se u komorama koje su pri-
kazane na slici 7. Da bi se pove}ala efikasnost razdvajanja supstanci-
ja, plo~a se moè razvijati:
a) vi{e puta u istom pravcu sa istim rastvara~em;
b) sa dva rastvara~a u istom ili u dva pravca (dvodimenzionalna
hromatografska tehnika);
c) uz stalnu promenu rastvara~a.
Ovaj poslednji postupak primenjuje se za razdvajanje jedinjenja
koja se znatno razlikuju po svojim osobinama.
Odre|ivanje poloàja zona vr{i se istim metodama kao kod hro-
matografije na hartiji.

Kvalitativna analiza razdvojenih komponenti, odnosno identi-
fikacija, moè se izvr{iti odre|ivanjem Rf vrednosti, ali je ova meto-
da jo{ manje pouzdana od one kod hromatografije na hartiji. Uzrok
leì u dodatnim faktorima koji uti~u na kretanje zona, kao {to su
priroda, aktivnost i debljina sloja adsorbensa, kao i zasi}enost at-
mosfere komore parama rastvara~a. Ako se supstancija ne moè sa
sigurno{}u identifikovati pomo}u Rf vrednosti ili bojenim reakcija-
ma, sloj adsorbensa sa zonom supstancije pa`ljivo se skine sa plo~e,
zona se ekstrahuje pogodnim rastvara~em i odre|uje nekom od
fizi~kohemijskih metoda.
Kvantitativna analiza se moè vr{iti direktno na plo~i spektrofo-
tometrijskim metodama, uglavnom na osnovu merenja intenziteta
reflektovane svetlosti, pod uslovom da su zone obojene, da fluoresci-
raju ili reaguju sa pogodnim reagensom, daju}i obojeno jedinjenje.
Ako se zona skida zajedno sa slojem adsorbensa, onda se analiza vr{i
nekom klasi~nom kvantitativnom metodom.
Hromatografija na hartiji i na tankom sloju ima veliku primenu

u istraìva~kim i rutinskim odre|ivanjima. Sa razvojem hromato-
grafije na tankom sloju, kao i gasne, odnosno te~ne hromatografije,
smanjena je primena hromatografije na hartiji. Tankoslojna hro-
matografija na{la je {iroku primenu u farmaciji. U ispitivanju i kon-
troli lekova primenjuje se kako u analizi polaznih sirovina, tako i
me|uproizvoda i finalnih proizvoda. Tako|e se koristi i u pra}enju
stabilnosti lekova, zatim za odvajanje i odre|ivanje aktivnih princi-
pa lekova i njihovih degradacionih proizvoda. Ova metoda se moè
primeniti i na lek i na biolo{ki materijal. U biohemijskim i farmako-
lo{kim ispitivanjima primenjuje se za odre|ivanje metabolita lekova
u telesnim te~nostima. U analizi ìvotnih namirnica koristi se za
odre|ivanje npr. ostataka pesticida, za odvajanje i identifikaciju
aminokiselina ili za odre|ivanje boja koje se koriste kao aditivi. U
toksikolo{kim analizama koristi se za odre|ivanje npr. insekticida u
razli~itim materijalima.
Ovde su pomenuti samo neki karakteristi~ni primeri primene
tankoslojne hromatografije u farmaciji.

Zasniva se na razlikama u afinitetu jonskih vrsta u rastvoru prema Jonoizmenjiva~ka
izmeni sa jonima aktivnih grupa koje poseduju neki adsorbensi. hromatografija
Takvi adsorbensi mogu biti neorganskog i organskog porekla, sin-
teti~ki i prirodni. Prema tome da li u aktivnim grupama sadrè mo-
bilne katjone ili anjone, dele se na katjonske i anjonske izmenji-
va~e. Primena jonskih izmenjiva~a u analiti~ke svrhe je razli~ita:
razdvajanje elemenata sli~nog hemijskog pona{anja (npr. lantanida i
aktinida), odvajanje jonskih od nejonskih vrsta, razdvajanje jona,
razdvajanje katjona od anjona, koncentrisanje jona metala iz vrlo
razblaènih rastvora i odre|ivanje koncentracije.
U praksi se, uglavnom, koriste visokopolimerne smole koje sa-
drè aktivne kiselinske ili bazne grupe, ~iji se joni izmenjuju sa joni-
ma iz rastvora. Katjonski izmenjiva~i sadrè kiselinske grupe, kao
{to su –SO3H i –COOH, a anjonski izmenjiva~i sadrè bazne grupe,
kao {to su –OH ili amino grupe –NH2, –NHR i –NR2. Mehanizam
izmene katjona izme|u katjonskog izmenjiva~a i analiziranog rast-
vora, npr. NaCl, zasniva se na ravnote`noj reakciji:
R–SO3H + NaCl  R–SO3Na + HCl
a mehanizam izmene anjona izme|u anjonskog izmenjiva~a i rast-

vora NaCl:
R–OH + NaCl  R–Cl + NaOH
Jonoizmenjiva~ka hromatografija se naj~e{}e izvodi u koloni, ko-

ja se moè puniti raznim vrstama organskih katjonskih i anjonskih
izmenjiva~kih smola (slika 9). Suspenzija izmenjiva~a u vodi sipa se
u kolonu koja je delimi~no napunjena vodom, pri ~emu treba paziti
da u kolonu ne u|e vazduh. Na kraju se ispusti vi{ak vode, ali tako
da iznad smole uvek mora postojati sloj te~nosti, bez obzira da li je
kolona u pripremi ili je u toku jonska izmena.
Slika 9.
Pri prvom kori{}enju izmenjiva~i nisu dovoljno ~isti za anali- Kolona sa smolom
ti~ke svrhe, pa ih je potrebno pre~istiti. Katjonski izmenjiva~i se vi{e
puta naizmeni~no ispiraju sa: 2 mol L–1 HCl, destilovanom vodom,
2 mol L–1 NaCl i ponovo destilovanom vodom. Ako je potreban iz-
menjiva~ u H–obliku, poslednje ispiranje se vr{i kiselinom, a kad se
èli Na–oblik, poslednji se propu{ta NaCl. Na kraju se izmenjiva~
ispira destilovanom vodom do negativne reakcije na odgovaraju}i
jon (H+ ili Na+). Anjonski izmenjiva~i se naizmeni~no ispiraju sa:
2 mol L–1 NaCl, destilovanom vodom, 2 mol L–1 NaOH i ponovo

destilovanom vodom. Ako je izmenjiva~ potreban u OH–obliku, po-
slednje ispiranje vr{i se sa NaOH, a kad se èli u obliku soli, npr. hlo-
ridne, poslednji se propu{ta NaCl. Na kraju se izmenjiva~ ispira des-
tilovanom vodom do negativne reakcije na OH– ili Cl– jon.
Jonskom izmenjiva~u se, pre upotrebe, mora odrediti kapacitet,
koji se defini{e kao koli~ina jednovalentnog jona u milimolovima
koju moè da razmeni jedan gram suvog izmenjiva~a. Kapacitet ve-
}ine katjonskih i anjonskih izmenjiva~a koji se danas koriste iznosi
oko 4 mmol g–1 H+ jona, odnosno 4 mmol g–1 OH– jona. Poznavan-
je kapaciteta je neophodno u kvantitativnoj jonoizmenjiva~koj hro-
matografiji, jer se mora voditi ra~una o odnosu izme|u broja molo-
va propu{tenog analiziranog jona i broja grama smole u koloni. Ako
je ovaj odnos ve}i od kapaciteta smole, jedan deo analiziranih jona
ne}e biti izmenjen i pre}i }e u eluat. Po{to se koncentracija ispitiva-
nih jona odre|uje posredno, preko koncentracije jona koji su iz
smole putem izmene dospeli u eluat, rezultat za koncentraciju ispiti-
vanih jona, u ovom slu~aju, bi}e smanjen.
Kapacitet (npr. katjonske) smole odre|uje se na slede}i na~in:
odmeri se 0,5 g katjonske smole i prenese u erlenmajer od 250 mL.
Doda se 50 mL vode i 3 g natrijum-hlorida, ~ija koli~ina prevazilazi
kapacitet odmerene smole. Time je postignuto da svi aktivni joni u
smoli u~estvuju u izmeni. Sme{a se mu}ka nekoliko minuta da se
kvantitativno izvr{i izmena jona, doda 2–3 kapi fenolftaleina i titru-
je sa 0,1 mol L–1 rastvorom NaOH.
Kapacitet C jonskog izmenjiva~a izra~unava se iz izraza:
V.c
C= (4)
m
gde je:
V – zapremina utro{enog titranta
c – molarna koncentracija titranta
m – odmerena masa smole.
Kvalitativna analiza jonskih vrsta u sme{i bi}e uspe{na ako se

eluent izabere tako da razlika izme|u koeficijenata raspodele jona
koji se razdvajaju bude dovoljno velika. I kod kvalitativne i kvantita-
tivne analize mora se voditi ra~una da uzorak ne sme biti jako kiseo
kada se analizira u katjonskom izmenjiva~u niti jako bazan kad se
tretira anjonskim izmenjiva~em. Jake kiseline i jake baze sadrè ve-
liku koncentraciju H+ i OH– jona, koji smanjuju kapacitet smole, a
time i mogu}nost izmene jona.

Razdvajanje jona u koloni vr{i se na osnovu afiniteta odre|enih
jona prema smoli. Afinitet zavisi od vi{e faktora. U vodenim rastvo-
rima afinitet prema smoli raste sa pove}anjem naelektrisanja jona.
Ako razli~ite jonske vrste imaju jednaka naelektrisanja, ve}i afinitet
prema smoli ima jon manjeg radijusa.
Kvalitativna analiza se naj~e{}e vr{i metodom eluiranja. Ako se
na vrh kolone sa anjonskom smolom sipa odre|ena zapremina anali-
zirane sme{e kiselina, a zatim vr{i eluiranje vodom, u gornjem delu
kolone do}i }e do izmene anjona smole sa anjonom ja~e kiseline,
prema kojoj smola ima najve}i afinitet. Zatim }e se izmeniti slabija
kiselina, pa ostale. Na ovaj na~in postiè se razdvajanje kiselina u an-
jonskim i baza u katjonskim izmenjiva~ima, ~ija razlika u pK vred-
nostima moè biti manja od 0,05 jedinica.
Kvantitativna analiza se vr{i tako {to se odre|ena zapremina

analiziranog rastvora sipa na vrh kolone, a zatim vr{i sporo eluiranje
vodom da bi se izvr{ila kvantitativna izmena jona. Ako se u katjon-
skom izmenjiva~u odre|uje koncentracija rastvora NaCl, u eluatu }e
se, prema prikazanoj reakciji izmene katjona, na}i ekvivalentna koli-
~ina HCl. Eluiranje vodom vr{i se do neutralne reakcije, {to se pro-
verava lakmus-trakom. Eluat sa HCl, sakupljen u erlenmajeru, titruje
se rastvorom NaOH poznate koncentracije uz metiloran` kao indi-
katorom. Iz utro{ene zapremine NaOH i poznate zapremine anali-
ziranog NaCl, izra~unava se koncentracija NaCl, prema izrazu:
MNaOH .VNaOH
MNaCl = (5)
VNaCl
gde je:
M – koncentracija u mol L–1
V – zapremina rastvora.
U slu~aju da se rastvor NaCl propu{ta kroz anjonski izmenjiva~,

u eluatu }e biti NaOH, a kao titrant koristi}e se rastvor HCl poznate
koncentracije.
Upotrebljene smole mogu se regenerisati i vi{e stotina puta, a da
ne do|e do smanjenja kapaciteta. Regenerisanje katjonskih smola
vr{i se sa 2 mol L–1 hloridnom kiselinom, a anjonskih sa 2 mol L–1
natrijum-hidroksidom, da bi se aktivne grupe ponovo zasitile aktiv-
nim jonima. Eluiranje pomo}u kiseline, odnosno baze izvodi se vi{e
puta, a zatim se ispira destilovanom vodom do neutralne reakcije.

Jedna od najva`nijih primena smola za izmenu jona je pre~i{}a-
vanje vode tzv. »hladnim postupkom« bez destilacije. Tako se dobija
dejonizovana voda koja je ~esto boljeg kvaliteta nego ona dobijena
klasi~nom destilacijom. Postupak se sastoji u propu{tanju vode prvo
kroz jak katjonski, zatim kroz jak anjonski izmenjiva~ i na kraju kroz
kolonu sa sme{om anjonskog i katjonskog izmenjiva~a. Jonski iz-
menjiva~i se veoma uspe{no koriste i za pre~i{}avanje radioaktivnih
voda.
Pomo}u katjonskih izmenjiva~a razdvajaju se aminokiseline,
masne kiseline, kiseline od baza, koje su rastvorne u vodi. Anjonski
izmenjiva~i se koriste za razdvajanje alkaloida, hlorofenola, hemo-
globina, aldehida, ketona, organskih kiselina male molarne mase i
drugo.

Zadatak eksperimenta Adsorpciona

hromatografija
n Kvalitativna analiza katjona u sme{i. u koloni
Pribor i hemikalije
l Staklene cev~ice
l Aluminijum-oksid
l Stakleni levak
l Analizirana sme{a katjona
Postupak
U dve staklene cev~ice, prethodno zatvorene na jednom kraju va-
tom, preko staklenog levka sipati aluminijum-oksid do oko 1 cm od
otvora cevi.
Pipetom ukapati po desetak kapi analiziranog rastvora u obe
cev~ice, tako da se uo~avaju dva sloja adsorbovane dvokomponent-
ne analizirane sme{e. Uporediti boje slojeva sa datim uzorcima na
hromatogramu, i na osnovu toga pretpostaviti prisustvo odre|enih
katjona u sme{i. Zatim u jednu cev ukapati rastvor natrijum-hidro-
ksida, a u drugu kalijum-heksacijanoferata. Pore|enjem boja slojeva
nastalih reakcijom katjona i dodatih reagenasa, sa datim uzorcima
na hromatogramu, dokazati prisutne katjone i napisati reakcije
identifikacije.

URADITE SAMOSTALNO...
Podeona Zadatak eksperimenta

hromatografija na
tankom sloju n Podeonom hromatografijom razdvojiti komponente iz
analizirane sme{e i izra~unati njihove Rf vrednosti.
Grafi~ki prikazati dobijeni hromatogram.
Pribor i hemikalije
l Komora za hromatografiju (slika 8)
l Plo~ica sa tankim slojem od silikagela
l Sme{a organskih rastvara~a (mobilna faza)
l Analizirana sme{a za razdvajanje
Priprema
Komoru za hromatografiju pripremiti kao {to je prikazano na slici 8.
Zidove komore obloìti filtar-hartijom natopljenom mobilnom fa-
zom, da bi atmosfera komore bila ravnomerno zasi}ena parama
rastvara~a. U komoru zatim sipati rastvara~ (mobilna faza) tako da
pokrije dno i poklopiti komoru.
Postupak
Na jedan kraj plo~ice sa tankim slojem od silikagela naneti jednu
kap sme{e i centar dobijene mrlje ozna~iti kao start. Plo~icu postavi-
ti u komoru tako da se mrlja nalazi nekoliko milimetara iznad nivoa
rastvara~a. Kada rastvara~ do|e skoro do kraja plo~ice, izvaditi plo-
~icu iz komore i obeleìti front rastvara~a. Na osu{enoj plo~ici obe-
leìti centre mrlja koje su se razdvojile i izra~unati njihove Rf vred-
nosti.
Grafi~ki prikazati dobijeni hromatogram na tankom sloju.

Zadatak eksperimenta Jonoizmenjiva~ka

hromatografija
n Regenerisati smolu.
n Odrediti kapacitet smole.
n Odrediti koncentraciju rastvora natrijum-hlorida.
l Kolona sa katjonskom smolom Dowex-50 (slika 9)
l Hloridna kiselina
l Natrijum-hlorid
l Destilovana voda
l Metiloran`
Priprema
a) Punjenje kolone
Kolonu sa smolom pripremiti kao {to je prikazano na slici 9. Dno
kolone zatvoriti sinterovanom plo~icom ili staklenom vunom, a za-
tim napuniti kolonu smolom. Kolona se priprema tako {to se vode-
na suspenzija smole uliva u kolonu, pri ~emu treba voditi ra~una da
u koloni ne ostanu mehuri}i vazduha. Smolu treba prethodno os-
taviti neko vreme da bubri u vodi. Vrh kolone u~vrstiti sa malo stak-
lene vune. Iznad smole uvek mora postojati sloj te~nosti.
b) Regenerisanje smole
Kroz kolonu sa katjonskim izmenjiva~em propustiti rastvor hlorid-
ne kiseline, a zatim ispirati destilovanom vodom do neutralne reak-
cije, koja se proverava lakmus-trakom.

Postupak
a) Odre|ivanje kapaciteta smole
Kapacitet smole odre|uje se na slede}i na~in: odmeriti 0,5 g kat-
jonske smole Dowex-50 u H+ obliku i preneti u erlenmajer od 250
mL. Dodati 50 mL vode, 3 g natrijum-hlorida, a zatim sme{u mu}-
kati nekoliko minuta. Dodati 2–3 kapi fenolftaleina i titrovati sa 0,1
mol L–1 rastvorom natrijum-hidroksida.
Kapacitet jonskog izmenjiva~a (C) izra~unava se iz izraza (4).
b) Odre|ivanje koncentracije rastvora natrijum-hlorida
Odre|enu zapreminu analiziranog rastvora natrijum-hlorida (o ko-
joj se mora voditi ra~una zbog kapaciteta smole) propustiti kroz
jonsku smolu, a zatim ispirati destilovanom vodom do neutralne re-
akcije. Eluat, sakupljen u erlenmajeru, titrovati rastvorom natrijum-
hidroksida poznate koncentracije uz indikator metiloran`. Iz utro-
{ene zapremine titranta izra~unati koncentraciju hloridne kiseline u
eluatu, odnosno koncentraciju analiziranog natrijum-hlorida.

Tabela 1. REZULTATI
Odre|ivanje kapaciteta smole (C) i koncentracije (c)
rastvora natrijum-hlorida
C smole (mmol g–1) V NaCl (mL) c NaOH (mol L–1) V NaOH (mL) c NaCl (mol L–1)

ELEKTROFOREZA
Pojava usmerenog kretanja koloidnih i drugih naelektrisanih ~estica Teorijski princip

u polju jednosmernog elektri~nog napona naziva se elektroforeza.
To je elektromigraciona metoda koja spada u grupu osetljivih meto-
da separacije. Koristi se za kvalitativnu i kvantitativnu analizu pravih
(jonoforeza) ili koloidnih rastvora (elektroforeza), ali je usvojen je-
dinstven naziv elektroforeza.
Razdvajanje komponenata iz analizirane sme{e izvodi se na os-
novu razli~itog predznaka naelektrisanja ~estica. Ako ~estice kom-
ponenata imaju isti predznak naelektrisanja, onda se razdvajanje
vr{i na osnovu razli~ite pokretljivosti, koja zavisi od koli~ine naelek-
trisanja i veli~ine ~estica. Jonska pokretljivost ~estica zavisi i od elek-
tri~nog polja izme|u dve elektrode, koje su povezane sa izvorom
jednosmerne struje. Elektri~na sila F1, koja izaziva kretanje ~estice,
jednaka je proizvodu koli~ine naelektrisanja ~estice Q i ja~ine elek-
tri~nog polja E:
F1 = Q . E (1)
Ja~ina elektri~nog polja defini{e se kao odnos razlike potencijala

i rastojanja izme|u elektroda.
Na jon ili naelektrisanu koloidnu ~esticu u kretanju deluje i sila
trenja F2, koja se suprotstavlja kretanju ~estica. Ona zavisi od vis-
koznosti sredine η, polupre~nika ~estice r i brzine kretanja ~estice v:
F2 = 6π . η . r . v (2)
Kad se ~estica na|e u elektri~nom polju, u po~etku se kre}e spo-

ro, a zatim sve brè, pri ~emu raste F2 prema jedna~ini (2). Kad se
sile izjedna~e:
F1 = F2 (3)
~estica se dalje kre}e nekom konstantnom brzinom v, koja se izra~u-

nava iz jedna~ina (1), (2) i (3):
Q.E
v= (4)
6π . η . r

Iz jedna~ine (4) vidi se da brzina kretanja jedne jonske vrste, pri
konstantnoj ja~ini elektri~nog polja, zavisi od viskoznosti sredine,
veli~ine ~estice i koli~ine naelektrisanja.
Jonska pokretljivost ~estica u defini{e se kao odnos brzine i ja~ine
elektri~nog polja, a dobija se iz jedna~ine (4):
v Q
u= = (5)
E 6π η . r
.
Prema ja~ini elektri~nog polja, koje se izraàva u voltima po cen-

timetru (V cm–1), postupci razdvajanja se dele na niskonaponsku
(do 10 V cm–1) i visokonaponsku elektroforezu (10 – 100 V cm–1).
Visokonaponska elektroforeza se koristi za razdvajanje ~estica izu-
zetno male pokretljivosti. Prednost ove elektroforeze je u tome {to se
skra}uje vreme razdvajanja i postiè o{trija separacija pojedinih zo-
na, jer se smanjuju efekti difuzije. Me|utim, zbog ve}e gustine struje
dolazi do zagrevanja papirne trake na kojoj se vr{i razdvajanje kom-
ponenata, kao i isparavanje rastvara~a, pa se ova elektroforeza mora
obavljati uz hla|enje.
Postoji vi{e metoda za elektroforetsko razdvajanje, a najpoznatije
su slobodna i zonska elektroforeza, koja se jo{ naziva papirna i elek-
troforeza na podlozi. Slobodna elektroforeza se izvodi u tzv. U–cevi,
{to zahteva specijalnu aparaturu. Postupak je komplikovan i razdva-
janje komponenata nije potpuno. Zbog toga se malo primenjuje i
ima uglavnom teorijski zna~aj.
Zonska elektroforeza se izvodi na ~vrstoj podlozi. Postupak je lak
za izvo|enje, joni se potpuno razdvajaju, a odli~ni rezultati dobijaju
se i sa malim koli~inama uzoraka.
Shema ure|aja za izvo|enje zonske elektroforeze prikazana je na
slici 1.

Slika 1.
Ure|aj za elektroforezu
S – izvor naizmeni~ne struje
T – ispravlja~
R – otpornik
A – ampermetar
V – voltmetar
E – kada za elektroforezu
k – katodni prostor
a – anodni prostor
Kao podloga za analiziranu sme{u koristi se filtar-hartija, a u po-

slednje vreme celuloza-acetat, ~ija je struktura homogenija, pa se
dobijaju brà i bolja razdvajanja. U upotrebi su i druge vrste podlo-
ga, kao {to su agar-gel, silikagel, jonske izmenjiva~ke smole, a poseb-
no gelovi poliakrilamida i amidona zbog njihove velike mo}i razd-
vajanja.
Katodni i anodni prostor ure|aja za elektroforezu ispunjeni su
rastvorom elektrolita, odnosno pufera, ~ija vrednost pH i jonska ja-
~ina zavise od prirode analizirane sme{e. Krajevi trake su uronjeni u
rastvor pufera, koji putem kapilarnog kretanja kvasi celu traku i
omogu}ava protok struje izme|u elektroda.
Razdvajanje sme{e, koja je prethodno naneta na podlogu, izvodi
se pri unapred utvr|enim vrednostima ja~ine struje i napona, kao i
vremena trajanja elektroforeze. Elektroforetsko pomeranje ~estica,
koje zavisi od ovih karakteristika, moè se izra~unati ili odrediti ek-
sperimentalnim putem. Po zavr{etku elektroforeze, podloga se su{i,
a razdvojene zone mogu se otkriti posmatranjem pod UV lampom
ili kva{enjem odgovaraju}im reagensima koji daju bojene reakcije.
Koncentracije pojedinih komponenti odre|uju se tako {to se ise~ene
zone rastvore u pogodnom rastvara~u, a dobijeni rastvori odre|uju
fotometrijski.

Elektri~ne osobine koloidnih i drugih ~estica zavise od pH rast-
vora, koji treba tako podesiti da joni postignu maksimalnu pokret-
ljivost. Slabe kiseline disosuju u baznoj sredini, pri ~emu nastaju
molekulski anjoni, dok slabe baze disosuju u kiseloj sredini, daju}i
molekulske katjone. Neki amfoterni makromolekuli, kao {to su be-
lan~evine, poseduju aktivne bo~ne grupe, koje mogu biti pozitivno
ili negativno naelektrisane u zavisnosti od pH rastvora. Pri odre|enoj
pH vrednosti moè do}i do izjedna~enja broja pozitivnih i nega-
tivnih naelektrisanja u makromolekulu, tako da je ukupno naelek-
trisanje molekula jednako nuli. Ta pH vrednost naziva se izoelek-
tri~na ta~ka, pri kojoj se molekuli ne kre}u u elektri~nom polju, pa
im je pokretljivost jednaka nuli (u = 0).
Jonska ja~ina i jonska sredina rastvora pufera uti~u na ja~inu
elektri~nog polja i pokretljivost analiziranih ~estica. Velika koncen-
tracija jona smanjuje ja~inu elektri~nog polja i pokretljivost ~estica,
pa je elektroforeza produèna. Razdvajanje pri jonskoj ja~ini jed-
nakoj nuli nije mogu}e, jer je neophodna izvesna koncentracija elek-
trolita radi odràvanja elektri~ne provodljivosti rastvora. S druge
strane, odsustvo jona pove}ava mogu}nost koagulacije koloidnih
~estica i taloènja makromolekula ili njihovo spajanje u aglomerate.
Zbog toga se radi sa puferima, ~ija se jonska ja~ina nalazi u intervalu
0,05 do 0,1 mol L–1.
Jonska sredina podrazumeva odgovaraju}u prirodu rastvara~a i
elektrolita. [to je ve}a polarnost rastvara~a, manja je sila uzajamnog
privla~enja suprotno naelektrisanih ~estica. Zbog toga su elektri~ne
osobine koloidnih i drugih ~estica, ~ije se razdvajanje vr{i, ja~e
izraène u vodi, ~ija je elektri~na permitivnost ve}a od etanola i
drugih organskih rastvara~a. [to se ti~e prirode elektrolita oni mogu
obrazovati komplekse sa ~esticama koje se elektroforetski razdvaja-
ju. Na primer, gvo`|e(III)-jon u prisustvu hloridnih jona stvara, u
zavisnosti od pH, komplekse FeCl2+, FeCl2+ i FeCl4–.
I vrsta podloge moè uticati na elektroforetsko kretanje ~estica.
Neke podloge poseduju na svojoj povr{ini funkcionalne grupe spo-
sobne da adsorbuju naelektrisane ~estice, ostvaruju}i sa njima fizi~-
ke ili hemijske veze. Pojava adsorpcije usporava kretanje ~estica i
izaziva {irenje zona, zbog ~ega moè do}i do njihovog preklapanja.
Na elektroforetsko kretanje ~estica uti~e i pojava elektroosmoze.
Posmatranjem rastvora pufera u katodnom i anodnom prostoru,
koji su premo{}eni podlogom natopljenom elektrolitom, moè se
zapaziti kretanje te~nosti prema katodi. Ova pojava obja{njava se
~injenicom da se te~nost u kontaktu sa povr{inom ~vrste podloge

naelektri{e pozitivno, a povr{ina podloge negativno. Pod uticajem
elektri~nog polja, pozitivno naelektrisani slojevi te~nosti kre}u se
prema katodi. Zbog toga dolazi do ubrzanja pozitivno naelektrisa-
nih ~estica i usporavanja negativnih. Efekat elektroosmoze je zane-
marljiv kod podloge od gela poliakrilamida, ali je znatan kad se kao
podloga koristi filtar-hartija, celuloza-acetat i agar-gel.
Isparavanje elektrolita sa podloge, koje nastaje kao posledica za-
grevanja trake zbog prolaska struje, tzv. Dùlov (Joul) efekat, bitno
uti~e na elektroforetsko kretanje ~estica. Da bi se nadoknadio gubi-
tak te~nosti, dolazi do kapilarnog kretanja pufera iz pravca anodnog
i katodnog prostora. Brzine kretanja rastvora iz smera katode i ano-
de su jednake i suprotnog smera, pa se poni{tavaju u centru podlo-
ge. Ako ~estica ima negativno naelektrisanje, katodna struja potpo-
maè njeno kretanje ka anodi. Sa pribliàvanjem ~estice sredini
podloge opada uticaj katodne struje da bi, po prelasku ~estice na
drugu polovinu podloge, po~eo da raste uticaj anodne struje, koja
zaustavlja kretanje ~estice i pored postojanja suprotnog uticaja elek-
tri~nog polja. Zagrevanje podloge onemogu}ava se smanjenjem ja-
~ine struje, vremena kretanja ~estica i otpora podloge. Isparavanje se
izbegava i kori{}enjem hermeti~ki zatvorene kade male zapremine,
~ija je atmosfera zasi}ena parama.

URADITE SAMOSTALNO...
Elektroforetsko Zadatak eksperimenta

razdvajanje sme{e
Fe(II)– i Fe(III)– jona n Elektroforezom na papiru razdvojiti Fe(II)– i Fe(III)– jone
iz sme{e.
n Prikazati dobijeni elektroforezogram i napisati reakcije
identifikacije.
Ure|aj za izvo|enje elektroforeze (slika 1, str 261)
l Filtar-hartija Watman M4
l Acetatni pufer pH 4,6
l Analizirana sme{a Fe(II)– i Fe(III)– jona
Postupak
Ise}i trake filtar-hartije Watman M4 {irine 1,5 cm i duìne 30 cm. Na
rastojanju od 10 cm sa jedne strane trake obeleìti grafitnom olov-
kom liniju koja ozna~ava start. Nakvasiti traku destilovanom vodom
i poloìti je na ~istu filtar-hartiju.
U sahatnom staklu pome{ati po 1 mL osnovnih rastvora Fe(II)– i
Fe(III)–jona i dodati 2 mL acetatnog pufera pH 2,5. Izme{ati rastvor
staklenim {tapi}em i kapilarom naneti ispitivanu sme{u u obliku {to
tanje crte du` startne linije.
U sve ~etiri pregrade kade za elektroforezu sipati acetatni pufer
pH 4,6. Postaviti traku na nosa~ tako da ne dodiruje dno kadice i da
bude dovoljno zategnuta. Krajevi trake, kao i grafitne elektrode, mo-
raju biti uronjeni u rastvor acetatnog pufera. Kada je sve postavljeno,
uklju~iti aparat i odgovaraju}im potenciometrom doterati napon
struje na 250 V. Elektroforetsko razdvajanje ove test-sme{e traje 2 sata.
Po zavr{etku razdvajanja isklju~iti aparat i izvaditi nosa~ sa trakama.
Ostaviti trake da se osu{e, a zatim provu}i kroz rastvor kalijum-hek-
sacijanoferata. Dobijaju se dve obojene trake koje treba identifiko-
vati i napisati reakcije identifikacije.

Prilog
TABLICE
Gustine i koeficijenti viskoznosti za vodu na razli~itim temperaturama
Atomski i strukturni parahori
Gustine i koeficijenti povr{inskog napona za vodu na razli~itim temperaturama
Krioskopske konstante rastvara~a
Specifi~na toplota vode
Refrakcije atoma i veza na λ = 589 nm
Standardni potencijali elektroda
Specifi~na provodljivost 0,0100 mol L–1 rastvora kalijum-hlorida
Molarna jonska provodljivost λ u vodi na 25°C
Molarne mase hemijskih elemenata
Simboli fizi~kih veli~ina
Simboli fizi~kih veli~ina koji se pi{u gr~kim slovima
Gr~ki alfabet
STATISTI^KA OBRADA REZULTATA

t°C ρ (kg m–3) η (Pa s) Tablica 1.
Gustine i koeficijenti
15 999,10 0,001140 viskoznosti za vodu
16 998,94 0,001111 na razli~itim temperaturama
17 998,77 0,001083
18 998,60 0,001056
19 998,41 0,001030
20 998,20 0,001005
21 997,90 0,000981
22 997,77 0,000958
23 997,54 0,000936
24 997,30 0,000914
25 997,04 0,000894
26 996,78 0,000874
27 996,51 0,000854
28 996,23 0,000836
29 995,94 0,000818
30 995,65 0,000801
Tablica 2.
Atomski i strukturni parahori
ATOM/VEZA PARAHOR (u CGS jedinicama)
Ugljenik 4,8
Vodonik 17,1
Kiseonik 20,0
Kiseonik (estarski) 60,0
Sumpor 48,5
Azot 12,5
Dvostruka veza 23,2
Trostruka veza 46,6
[esto~lani prsten 6,1

Tablica 3. t°C ρ (kg m-3) σ (N m-1)
Gustine i koeficijenti
povr{inskog napona za vodu 15 999,10 0,07348
na razli~itim temperaturama 16 998,94 0,07334
17 998,77 0,07320
18 998,60 0,07305
19 998,41 0,07289
20 998,20 0,07275
21 997,90 0,07260
22 997,77 0,07244
23 997,54 0,07228
24 997,30 0,07212
25 997,04 0,07196
26 996,78 0,07180
27 996,51 0,07164
28 996,23 0,07147
29 995,94 0,07131
30 995,65 0,07115
Tablica 4.
Krioskopske konstante Rastvara~ K (K kg mol–1)
rastvara~a
Kamfor 40,00
Ugljen-tetrahlorid 30,00
Fenol 7,27
Naftalen 6,94
Benzen 5,12
Sir}etna kiselina 3,90
Ugljen-disulfid 3,80
Voda 1,86

t°C cv (KJ kg–1 K–1) Tabela.5.
Specifi~na toplota vode
0 4,2177
10 4,1922
15 4,1858
20 4,1819
25 4,1796
30 4,1785
40 4,1786
50 4,1807
60 4,1844
70 4,1896
80 4,1964
90 4,2051
100 4,2160
Tablica 6.
Atom/veza Refrakcija [R]D Refrakcije atoma i veza
(u CGS jedinicama)
C 2,418 na λ = 589 nm
H 1,100
O (karbonilni) 2,212
O (etarski) 1,643
O (hidroksilni) 1,525
N (prim. amin) 2,322
N (sec. amin) 2,499
N (terc. amin) 2,840
Cl 5,967
Br 8,865
J 13,900
–C=C– 1,733
–C≡C– 2,398

Tablica 7. Reakcija E0 (V)
Standardni potencijali elektroda
Al3+ + 3e Õ Al – 1,662
Ca2+ + 2e Õ Ca – 2,866
Co2+ + 2e Õ Co – 0,277
Co3+ + e Õ Co2+ + 1,808
Cr3+ e Õ Cr2+ – 0,408
Cu2+ + e Õ Cu+ + 0,153
Fe3+ + e Õ Fe2+ + 0,771
2H+ + 2e Õ H2 0,000
H2O2 + 2H+ + 2e Õ 2H2O + 1,776
MnO4– + 8H+ + 5e Õ Mn2+ + 4H2O + 1,510
O2 + 4H+ + 4e Õ 2H2O + 1,229
O2 + 2H+ + 2e Õ H2O2 + 0,682
Pb2+ + 2e Õ Pb – 0,126
Sn4+ + 2e Õ Sn2+ + 0,154
Zn2+ + 2e Õ Zn – 0,763
Tablica 8.
TEMPERATURA (°C) PROVODLJIVOST κ (µS)
Specifi~na provodljivost
0,0100 mol L–1 rastvora
kalijum-hlorida 20,0 1278
21,0 1305
22,0 1332
23,0 1359
24,0 1386
25,0 1413
26,0 1440
27,0 1467
28,0 1494
29,0 1522
30,0 1549

Tablica 9.
Katjon λ (Ω–1cm2mol–1) Anjon λ (Ω–1cm2mol–1)
Molarna jonska provodljivost λ
u vodi na 25°C
Ba2+ 127,2 Br– 78,1
Ca2+ 119,0 CH3COO– 40,9
Cs2+ 77,2 Cl– 76,3
Zn2+ 105,6 SO42+ 160,0
Cu2+ 107,2 ClO4– 67,3
K+ 73,5 F– 55,4
Li+ 38,7 J– 76,8
H+ 349,6 CO32– 138,6
Mg2+ 106,0 NO3– 71,5
NH4+ 73,5 OH– 199,1

Tablica 10.
Molarne mase hemijskih elemenata
Element Simbol kg mol–1 Element Simbol kg mol–1
Aluminijum Al 0,02698 Kalijum K 0,03910

Antimon Sb 0,12175 Kiseonik O 0,01600
Arsen As 0,07492 Kobalt Co 0,05893
Azot N 0,01400 Magnezijum Mg 0,02430
Bakar Cu 0,06354 Mangan Mn 0,05494
Bizmut Bi 0,20898 Natrijum Na 0,02299
Brom Br 0,07990 Nikl Ni 0,05871
Cink Zn 0,06537 Olovo Pb 0,20720
Fluor F 0,01899 Paladijum Pd 0,10640
Gvo`|e Fe 0,05585 Platina Pt 0,19509
Hlor Cl 0,03545 Srebro Ag 0,10787
Hrom Cr 0,05199 Sumpor S 0,03206
Jod J 0,01269 Ugljenik C 0,01201
Kadmijum Cd 0,11240 Vodonik H 0,00100
Kalcijum Ca 0,04008 @iva Hg 0,20059
Tablica 11.
Simboli fizi~kih veli~ina
Simbol Fizi~ka veli~ina SI jedinica
a molarna apsorptivnost m2 mol–1

a aktivnost 1
A povr{ina m2
A apsorbancija 1
Ar relativna atomska masa 1
b debljina sloja, {irina m
c masena koncentracija kg m-3
c molarna koncentracija mol m-3

c specifi~ni toplotni kapacitet J kg–1 K–1
cv brzina svetlosti u vakuumu 2,997×108 m s–1
C kulon (koli~ina elektriciteta) As
C ukupni toplotni kapacitet J K–1
C kapacitet jonoizmenjiva~ke smole mol kg–1
e elektrohemijski ekvivalent kg C–1
E ebulioskopska konstanta K kg mol–1
E ja~ina elektri~nog polja V m–1
E relativni potencijal elektrode V
E0 standardni potencijal V
Ea asimetri~ni potencijal V
Ek konstantni potencijal V
EMS elektromotorna sila V
f faktor korekcije 1
F sila N
F Faradejeva konstanta F = 96.485 C mol–1
g masa kg
g ubrzanje Zemljine teè g = 9,806 m s–2
G provodljivost S
h visina, razlika nivoa m
H ja~ina magnetnog polja A m–1
i Van Hofov broj 1
i upadni ugao svetlosti rad
igr grani~ni ugao rad
I ja~ina struje A
I jonska ja~ina (osnova: koncentracija c) mol m–3
I jonska ja~ina (osnova: molalitet m) mol kg–1
IA intenzitet apsorbovane svetlosti %
I0 intenzitet upadne svetlosti %
IP intenzitet propu{tene svetlosti %
IR intenzitet reflektovane svetlosti %
j gustina elektri~ne struje A m–2
k konstanta konduktometrijske }elije m–1
k konstanta brzine reakcije prvog reda s–1
K konstanta Kunove jedna~ine m3 kg–1
K krioskopska konstanta K kg mol–1

K koeficijent raspodele 1
KA,B koeficijent selektivnosti jon-selektivne elektrode 1
Kp konstanta protolize 1
l duìna m
m masa kg
m molalna koncentracija mol kg–1
M molarna masa kg mol–1
Mr relativna molekularna masa 1
n koli~ina supstancije mol
n indeks prelamanja 1
n broj kapi 1
n broj elektrona 1
N indeks prelamanja staklene prizme 1
p pritisak Pa = N m–2
P proizvod rastvorljivosti mol2 dm–6
Q koli~ina elektriciteta C
Q koli~ina toplote J
Q molarna toplota rastvaranja J mol–1
r radijus, polupre~nik m
R gasna konstanta R = 8,314 J K–1 mol–1
R elektri~ni otpor Ω
R1,2 molarna refrakcija sme{e m3 mol–1
Rm molarna refrakcija m3 mol–1
Rf konstanta podeone hromatografije 1
t vreme s
t Celziusova temperatura t°C = T – 273,15 K
T termodinami~ka temperatura K
u jonska pokretljivost m2 s–1 V–1
U napon V
v brzina m s–1
v brzina reakcije mol m–3 s–1
V zapremina m3
V gradijent brzine s–1
x molski udeo supstancije 1
z broj elektrona 1
z koli~ina naelektrisanja 1

Tablica 12.
Simboli fizi~kih veli~ina koji se pi{u gr~kim slovima
SIMBOL FIZI~KA VELI~INA SI JEDINICA
α stepen protolize 1
α podeoni (particioni) koeficijent 1
α opti~ka rotacija rad
[α] specifi~na rotacija rad m2 kg–1
[α]M molarna rotacija rad m2 mol–1
γ faktor aktivnosti 1
Γ Gibzova povr{inska koncentracija mol m–2
η koeficijent viskoznosti Pa s
η0 viskoznost rastvara~a Pa s
ηsp specifi~na viskoznost 1
ηred redukovana viskoznost dm3 kg–1
[η] unutra{nja viskoznost dm3 kg–1
ϕ fluidnost kg–1 m s
κ specifi~na provodljivost elektrolita S m–1
λ talasna duìna m
λA– provodljivost anjona S m2 mol–1
λK+ provodljivost katjona S m2 mol–1
Λ molarna provodljivost elektrolita S m2 mol–1
Λ0 molarna provodljivost pri beskona~nom razblaènju S m2 mol–1
ρ specifi~na otpornost Ωm
ρ gustina kg m–3
σ koeficijent povr{inskog napona N m–1
Σ stehiometrijska suma 1
τ vreme s

Gr~ki alfabet
α Α Alfa ν Ν Ni
β Β Beta ξ Ξ Ksi
γ Γ Gama ο Ο Omikron
δ ∆ Delta π Π Pi
ε Ε Epsilon ρ Ρ Ro
ζ Ζ Ceta σ Σ Sigma
η Ε Eta τ Τ Tau
θ Θ Teta υ Υ Ipsilon
ι Ι Jota ϕ Φ Fi
κ Κ Kapa χ Χ Hi
λ Λ Lambda ψ Ψ Psi
µ Μ Mi ω Ω Omega

STATISTI^KA OBRADA REZULTATA
Podrazumeva niz matemati~kih postupaka kojima se tuma~e rezultati merenja
u pogledu njihove preciznosti i ta~nosti
Razlika izme|u preciznosti i ta~nosti prikazana je na slici.
Preciznost ukazuje na slaganje rezultata dva ili vi{e merenja spro-

vedena pod istim uslovima. Definisana je standardnom devijacijom
S, varijansom ili parcijalnom disperzijom S2, relativnom standard-
nom devijacijom RSD, koeficijentom varijacije K, standardnom de-
vijacijom srednje vrednosti S< x > i amplitudom variranja ω. Preciz-
ni su oni rezultati koji su reproduktivni.
neta~no i neprecizno
Standardna devijacija (S)
n
S=
Σ (xi – <x>)2
i=1 (1)
n–1
gde je:
(xi – < x >) – odstupanje i-tog merenja od srednje vrednosti < x >
(n – 1) – broj stepeni slobode
n – broj merenja. ta~no i neprecizno
Srednja vrednost < x > dobija se kao koli~nik sume svih rezultata
merenja i broja merenja:
n
<x> =
Σ i=1
xi
(2)
n
Varijansa ili parcijalna disperzija (S2) neta~no i precizno
n
S2 =
Σ (xi – <x>)2
i=1 (3)
n–1
ta~no i precizno

Relativna standardna devijacija (RSD)
S . (4)
RSD = 1000‰
x
Koeficijent varijacije (K)
S . (5)
K= 100%
<x>
Standardna devijacija srednje vrednosti (S< x >)
S
S<x> = (6)
√n
Amplituda variranja (ω) predstavlja razliku izme|u najve}e i
najmanje vrednosti merenja.
Ta~nost ukazuje na ispravnost merenja. To je mera sigurnosti neke

metode. Smatra se da je ta~an onaj rezultat koji ne odstupa mnogo
od prave vrednosti. Definisana je apsolutnom gre{kom A i relativ-
nom gre{kom R.
Apsolutna gre{ka (A)
A = xi – x (7)
gde je:
xi – pojedina~na vrednost merenja
x – prava vrednost.
Moè imati (+) i (–) predznak, za razliku od matemati~ke apso-
lutne vrednosti.
Kako se apsolutna vrednost ne moè odrediti, apsolutna gre{ka
se izra~unava iz srednje vrednosti i tada se naziva prividna gre{ka ili
apsolutna gre{ka pojedina~nog merenja:
∆x = xi – <x> (8)
278
Relativna gre{ka (R)
xi – <x>
R= (9)
<x>
Kada se izraàva u % izra~unava se iz izraza:
xi – <x>
R= . 100% (10)
<x>
Statisti~ki Q test
Za statisti~ku obradu rezultata ne mogu se upotrebiti svi rezultati
merenja, jer bi oni koji zna~ajno odstupaju doveli do grubih gre{aka
u pogledu ocene ta~nosti i preciznosti. Zato je neophodno, na os-
novu npr. Q testa, proceniti koji rezultati odstupaju.
Ako se uzme da je pouzdanost 95%, zna~i da se 95% vrednosti
nalazi u granicama o~ekivane ta~nosti. Potrebno je izra~unati
koli~nik Q na osnovu eksperimentalnih rezultata merenja (Qexp):
x –x
Qexp = p s (11)
ω
gde je:
xp – rezultat koji se proverava u pogledu odstupanja
xs – susedni rezultat
ω – amplituda variranja.
Ako je vrednost Qexp ve}a od kriti~ne vrednosti Qcrit za odabra-

nu pouzdanost (tablica 1), rezultat treba odbaciti iz dalje statisti~ke
obrade.

Tablica 1.
Kriti~ne vrednosti koli~nika Q
BROJ MERENJA POUZDANOST

n 90% 95% 99%
3 0,941 0,970 0,994

4 0,765 0,829 0,926
5 0,642 0,710 0,821
6 0,560 0,625 0,740
7 0,507 0,568 0,680
8 0,468 0,526 0,634
9 0,437 0,493 0,598
10 0,412 0,466 0,568
Studentova t raspodela
Za definisanje granice intervala pouzdanosti neke metode ko-

risti se Studentov t test, koji omogu}ava odre|ivanje verovatnog in-
tervala u kome se nalazi pravi rezultat:
<x> ± E (12)
gde je E – ta~nost odre|ivanja, a izra~unava se kao proizvod faktora

Studentove raspodele t i standardne devijacije srednje vrednosti S< x >:
E = t × S<x> (13)
Vrednosti faktora Studentove raspodele t, prema broju stepeni

slobode K i pouzdanosti, nalaze se u tablici 2.

Tablica 2.
Faktori Studentove raspodele
Stepen slobode Pouzdanost

K = (n – 1) 80% 90% 95% 99% 99,9%
1 3,08 6,31 12,7 63,7 637

2 1,89 2,92 4,30 9,92 31,6
3 1,64 2,35 3,18 5,84 12,9
4 1,53 2,13 2,78 4,60 8,60
5 1,48 2,02 2,57 4,03 6,86
6 1,44 1,94 2,45 3,71 5,96
7 1,42 1,90 2,36 3,50 5,40
8 1,40 1,86 2,31 3,36 5,04
9 1,38 1,83 2,26 3,25 4,78
10 1,37 1,81 2,23 3,17 4,59
11 1,36 1,80 2,20 3,11 4,44
12 1,36 1,78 2,18 3,06 4,32
13 1,35 1,77 2,16 3,01 4,22
14 1,34 1,76 2,14 2,98 4,14
Primer
Izvr{eno je deset merenja indeksa refrakcije i rezultati su pore|ani
po rastu}em nizu:
x1 = 1,4815
x2 = 1,4830
x3 = 1,4830
x4 = 1,4831
x5 = 1,4832
x6 = 1,4832
x7 = 1,4832
x8 = 1,4833
x9 = 1,4834
x10 = 1,4840

Vrednosti za x1 i x10 se znatno razlikuju, pa ih je potrebno ispitati
preko Q testa prema izrazu (11):
x2 – x1 1,4830 – 1,4815
Q1 = = = 0,6
x10 – x1 1,4840 – 1,4815
x –x 1,4840 – 1,4834
Q10 = 10 9 = = 0,24
x10 – x1 1,4840 – 1,4815
U tablici 1, za n = 10, vrednost za Q1 je ve}a od svih ponu|enih

procenata pouzdanosti, pa indeks refrakcije x1 treba odbaciti iz dalje
statisti~ke obrade, a vrednost za x10 prihvatiti, jer je Q10 manja.
Zna~i, za dalju statisti~ku obradu bi}e kori{}eno devet rezultata in-
deksa refrakcije (n = 9).
Srednja vrednost indeksa refrakcije, prema izrazu (2) za n = 9,
iznosi:
< x > = 1,4833
Parcijalna disperzija, prema izrazu (3), iznosi:

S2 = 8,25×10–8
Standardna devijacija, prema izrazu (1), iznosi:

S = 2,9×10–4
Relativna standardna devijacija, prema izrazu (4), iznosi:

RSD = 0,195‰
Koeficijent varijacije, prema izrazu (5), iznosi:

K = 0,0195%
Standardna devijacija srednje vrednosti, prema izrazu (6), iznosi:

S< x > = 9,7×10–5
Faktor Studentove raspodele (tablica 2) za K = 8 (K = n –1) i za

pouzdanost npr. 95% iznosi 2,31. Prema izrazu (13), ta~nost odre-
|ivanja iznosi:
E = 2,24×10–4

Kona~no, verovatni interval u kome se nalazi pravi rezultat, pre-
ma izrazu (12), iznosi:
< x > ± E = 1,4833 ± 3 ×10–4
Metoda najmanjih kvadrata

Kalibraciona kriva je, u podru~ju npr. linearne zavisnosti apsorban-
cije od koncentracije rastvora, definisana jedna~inom prave:
y = ax + b
gde je:
a – nagib prave
b – odse~ak na ordinati.
Da bi se ocenila ispravnost eksperimentalno dobijene kalibra-

cione krive, potrebno je konstruisati ovu krivu metodom najmanjih
kvadrata, tzv. teorijsku krivu. Za dobijenu pravu parametri a i b
izra~unavaju se iz slede}ih izraza:
Σ xi yi – n <x> . <y>
a= (14)
Σ xi 2 – n <x>2
b = <y> – a<x> (15)
gde je:
xi – koncentracija i-tog rastvora
< x > – srednja vrednost koncentracije
yi – apsorbancija i-tog rastvora
< y > – srednja vrednost apsorbancije
n – broj merenja.

Za izra~unavanje parametara teorijske krive potrebno je
izra~unati vrednosti date u tabeli 1.
Tabela 1.
Metoda najmanjih kvadrata Simbol Vrednost Simbol Vrednost
Σ xi Σ yi
<x> <y>
< x >2 Σ xi yi
Σ xi2 a
n b
Na osnovu izra~unatih vrednosti parametara a i b izra~unati teorij-

ske vrednosti apsorbancija (y) za rastvore poznatih koncentracija
(x). Prikazati tabelarno (tabela 2) i na osnovu tabele teorijsku krivu
prikazati grafi~kim putem, a vrednosti dobijene eksperimentalnim
putem uneti samo kao ta~ke. Tako se moè videti odstupanje teorij-
skih od eksperimentalnih vrednosti.
Tabela 2. Teorijska kriva
x y
a = .........
b = .........

Literatura
1. Atkins P., 11. Foti} Lj., 21. Medenica M., Male{ev D.,
Physical Chemistry, Instrumentalne metode hemijske Eksperimentalna fizi~ka hemija
W. H. Freeman and Company, analize, i instrumentalne metode,
New York 1990. Tehnolo{ko-metalur{ki fakultet, dr Mirjana Medenica, Beograd 1994.
Beograd 1981.
2. Atkins P., Clugston M., 22. Mi{ovi} J., Ast T.,
Na~ela fizikalne kemije, 12. Gleston S., Instrumentalne metode hemijske
[kolska knjiga, Zagreb 1989. Ud`benik fizi~ke hemije, analize,
Nau~na knjiga, Beograd 1967. Tehnolo{ko-metalur{ki fakultet,
3. Cvita{ T., Kallay N., Beograd 1989.
Fizi~ke veli~ine i jedinice 13. Glasstone S.,
me|unarodnog sustava, An Introduction to Electrochemistry, 23. Nikoli} D., Vela{evi} K., Nikoli} K.,
Hrvatsko hemijsko dru{tvo, Zagreb D. Van Nostrand Company, inc., Praktikum instrumentalne analize,
1975. New York 1954. Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb
1989.
4. \akovi} Lj., 14. Handbook of Chemistry and Physics,
Koloidna hemija, forty-third edition, 24. Obradovi} M., i saradnici
Tehnolo{ki fakultet, Zavod za izdavanje The Chemical Rubber Publishing Co., Hemijsko tehnolo{ki priru~nik, Hemijski
ud`benika, Novi Sad 1990. Cleveland, Ohio 1962. i fizi~ki podaci i veli~ine,
Rad, Beograd 1987.
5. \or|evi} S. i saradnici, 15. Harrison G., Lord R., Loofbourow J.,
Hemijsko tehnolo{ki priru~nik, Prakti~na spektroskopija, 25. Purdy W.,
Fizi~kohemijske metode, Nau~na knjiga, Beograd 1962. Methods in Biochemistry,
Rad, Beograd 1985. McGraw-Hill Book Company, New
16. Ivanovi} D., Vu~i} V., York 1965.
6. \or|evi} S., Draì} V., Fizika II
Fizi~ka hemija, Nau~na knjiga, Beograd 1980. 26. Rajkovi} M., Vu~urovi} B.,
Tehnolo{ko-metalur{ki fakultet, Koeficijent selektivnosti jon-selektivne
Beograd 1990. 17. Janji} T., elektrode,
Teorijski osnovi analiti~ke hemije, Arhiv za farmaciju, Beograd, 4-5
7. Egert J., Hok I., [vab G., Nau~na knjiga, Beograd 1971. (1992) 141.
Ud`benik fizi~ke hemije,
Nau~na knjiga, Beograd 1966. 18. Jovanovi} M., 27. Rendle P., Vokins M., Davis P.,
Elektroanaliti~ka hemija, Experimental Chemistry,
8. Ewing G., Tehnolo{ko-metalur{ki fakultet, Edward Arnold Ltd., London 1972.
Instrumental Methods of Chemical Beograd 1978.
Analysis, 28. Saunders L.,
McGraw-Hill Kogakusha, Ltd., 1975. 19. Macinnes D., Principles of Physical Chemistry
The Principles of Electrochemistry, for Biology and Pharmacy,
9. Filipovi} I., Sabion~elo P., Dover Publications, inc., New York Oxford University Press, London 1971.
Laboratorijski priru~nik, 1961.
Tehni~ka knjiga, Zagreb 1970. 29. Skoog A. D.,
20. Martin A., Swarbrick J., Principles of Instrumental Analysis,
10. Florence A., Attwood D., Cammarata A., Saunders College Publishing,
Physicochemical Principles of Pharmacy, Physical Pharmacy, New York 1985.
The MacMillan Press Ltd., London Lea & Febiger, Philadelphia 1969.
1988. 30. Skoog A. D., West M. D., Holler J. F.,
Fundamentals of Analytical Chemistry,
Saunders College Publishing, Fort
Worth 1992.

31. Todorovi} M., \ur|evi} P., 33. Vela{evi}-@ivkovi} K., Nikoli} K., 35. Vra~ar Lj. i saradnici,
Antonijevi} V., Osnovi spektroskopskih metoda, Eksperimentalna fizi~ka hemija,
Opti~ke metode instrumentalne analize, Zavod za ud`benike i nastavna Tehnolo{ko-metalur{ki fakultet,
Hemijski fakultet Unuverziteta u sredstva, Beograd 1986. Beograd 1990.
Beogradu, Beograd 1997.
34. Veselinovi} S. D.,
32. [u{i} M., Jon-selektivne elektrode,
Elektrohemija, Glasnik Hemijskog dru{tva, Beograd,
Nau~na knjiga, Beograd 1970. 43 (1978) 817.

Indeks
A indikatorska 127 fotometrija 85
aditivne osobine 50 jodna 152 fotomultiplikator 98
adsorbat 227 jon-selektivna 151 fotostruja 97
adsorbens 227, 240, 247 kadmijumova 133 frontalna analiza 240
adsorpcija 227 kalomelova 128
adsorpciona izoterma kombinovana 145 G
Frojndlihova 229 merkuro-sulfatna 169 galvanska }elija 125
Gibzova 228 platinska 140, 181 grani~ni ugao 52, 54
alkalna gre{ka 144 prve vrste 127 grani~ni viskozitetni broj 5
Ami}ijeve prizme 53, 54 pX 151
analizator 63, 67 referentna 127 H
apsorbancija 77, 78, 88 srebrova 169, 175 hemisorpcija 229
apsorpcija 75 srebro-sulfidna 169 Heplerov viskozimetar 11
apsorpciona mo} 76 staklena 137, 163 hidroliza saharoze 221, 223
apsorpcioni koeficijent 78, 85 standardna vodoni~na 130 hiralni centar 64
apsorpcioni spektar 87, 94, 101 vodoni~na 127, 130 hromatografija 239
apsorptivnost 77 zlatna 181 adsorpciona 240, 253
elektroforeza 259 dvodimenzionalna 245
B niskonaponska 260 horizontalna 244, 246
Bekmanov termometar 32, 39 slobodna 260 jonoizmenjiva~ka 239, 249, 255
Berov zakon 77 visokonaponska 260 kru`na 244
bimolekulska reakcija 218 zonska 260 particiona 239, 242
boja 75 elektrohemijski ekvivalent 110 podeona 239, 242, 254
elektroliti~ki most 125 silazna 244, 246
C elektroliza 109 uzlazna 244, 246
cevni potenciometar 146 elektromagnetsko zra~enje 93 hromatogram 241, 247
elektromotorna sila 125, 131 hromofore 93
D elektronski gas 126
Denijelov spreg 125 elektroosmoza 262 I
Diboskov kolorimetar 79, 81 eluat 240 indeks prelamanja
difrakciona re{etka 96 eluent 240, 241 apsolutni 49
disperzija eluiranje 240 relativni 49
molarna 51 endoterman proces 39 istiskivanje 240
rotaciona 65
specifi~na 51 F J
Djuarov sud 40 faktor aktivnosti 127 jonska ja~ina 156
dodirni napon 16 faktor korekcije 207
dvostruki elektri~ni sloj 126 faradej 109 K
Faradejev zakon 109 kalibracija
E fluiditet 4 kolorimetra 82
egzoterman proces 39 foto}elija 87 pH-metra 148
ekscitacija 93 gasna 97 pH-metra u dve ta~ke 148
elektroda selenska 97 pH-metra u jednoj ta~ki 148
ìvina 133 vakuumska 97, 98 stalagmometra 21
bakarna 126 fotocev 97 viskozimetra 12
cinkana 126 fotodetektor 96, 97 kalibraciona kriva 79, 95, 101
druge vrste 128 fotoelektri~ni kolorimetar 86 kalorimetar 39
fluoridna 152 fotoelement 97 adijabatski 40
hinhidronska 137 fotometar 75, 86, 89 sa vodom 40

kalorimetrija 39 L polarizacija 62
kapacitet smole 250, 256 Lamber-Berov zakon 78, 85, 94 polarizator 63, 67
kapilarna elevacija 19 Lamberov zakon 76 polarizovana svetlost 62, 65
kisela gre{ka 144 lampa polaroid 62
kiveta 99, 104 deuterijumova 96 polihromatska svetlost 86
koeficijent kvarc-jodna 96 polimolekulska reakcija 219
apsorpcioni 78, 85 natrijumova 67, 69 potencijal
molarni apsorpcioni 78 vodoni~na 96 asimetrije 143
podeoni 242 volframova 80, 86, 104 elektrode 126
povr{inskog napona 15 Laplasova jedna~ina 19 membranski 143
pravca 154, 157 Lorenc-Lorencova jedna~ina 50 ravnote`ni 126
raspodele 239 lutaju}i elektroni 105 standardni 126
selektivnosti jon-selektivne potenciometrija 125
elektrode 151 M potenciometrijska kriva
viskoznosti 9 me|ufazni napon 16 integralna 160
koligativne osobine 30 me|upovr{inski napon 16, 20 prvog izvoda 160
kolimatorsko so~ivo 86, 95, 99 molarna rotacija 66 drugog izvoda 160
kolorimetar 75 molarni apsorpcioni koeficijent 78 povr{inski napon 15, 231
kolorimetrija 75 monohromator 86, 96, 104 koeficijent 18
Kolrau{ov zakon 194 monomolekulska reakcija 218 odre|ivanje 17
komplementarna boja 87, 89 mutarotacija 66 prehla|enje 34
konduktometar 209 proizvod rastvorljivosti 129
konduktometrija 189 N provodljivost 189
konduktometrijska }elija 197 neredovan zrak 62 molarna 192
konstanta Nernstova jedna~ina 126 molarna jonska 193
brzine hemijske reakcije 218 Nikolova prizma 62 pri beskona~nom razblaènju 193
ebulioskopska 29 specifi~na 189
kapilarna 15 NJ pseudo-prvog reda reakcija 220
konduktometrijske }elije 190 Njutnov zakon 3
krioskopska 29 R
Kunove jedna~ine 6 O Raulov zakon 27
protolize 159, 195 Omov zakon 189 razrez (slit) 99, 104
stabilnosti kompleksa 159 opacitet 78 red reakcije 217, 220
konstitutivne osobine 50 opti~ka aktivnost 64 redovan zrak 62
krioskopija 27 opti~ka prizma 96 Rf vrednost 243
kulometar 111, 112 opti~ka rotacija 64 refleksiona mo} 76
bakrov 111 oscilacije refrakcija
gasni 112 elektri~ne 61, 62 atoma 50
jodni 112 magnetne 61, 62 molarna 50
srebrov 112 Ostvaldov viskozimetar 9 sme{e 51
kulometrija specifi~na 50
pri konstantnoj ja~ini struje 115 P veze 50
pri konstantnom potencijalu 115 parahor 16, 50 refraktometar 52
kulometrijska titracija 115 paskal 4 Abeov 52, 53, 55, 56
neposredna 116 pH 137 imerzioni 52
posredna 116 pH-metar 143, 146 Pulfrihov 52
kulon 109 Poazejev zakon 8 refraktometrija 49
Kun-Mark-Hauvinkova jedna~ina 6 Pogendorfova metoda 131, 175 regenerisanje smole 251
polarimetar 66, 69, 223 reohor 6
polarimetrija 61, 66, 68 reologija 3

rotacija T V
molarna 66 ta~ka infleksije 160 Van Hofov broj 30
specifi~na 65 ta~ka prelaza 98 viskozimetar
tamna struja 105 Heplerov
S termi~ki izvor zra~enja 96 Ostvaldov
saharimetar 68 titracija viskoznost
simens 189 konduktometrijska 205 apsolutna 4
slepa proba 88 kulometrijska 115 dinami~ka 4
specifi~na otpornost 189 potenciometrijska 159 kinemati~ka 5
specifi~na rotacija 65 titrand 181 koeficijent 3
specifi~na toplota 41 titrant 181 odre|ivanje 8
spektralna raspodela 94 toplotni kapacitet 41 redukovana 5
spektrofotometar 75, 95, 103 totalna refleksija 52 relativna 5
spektrofotometrija 93 transparencija 77, 78 specifi~na 5
spektroskopija transparentna mo} 76 unutra{nja 5
apsorpciona 93 transverzalni talas 61 Vistonov element 132
elektronska 93 Traubeov stalagmometar 17, 231 Vitstonov most 191
stalagmometar 17, 231 trimolekulska reakcija 219
stepen disocijacije 191, 194 Z
Stoksov zakon 8 U zavr{na ta~ka titracije 117, 118,
svetlosni talas 61 unutra{nje trenje 3 160, 181, 184

CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
544(075.8)
543.08(075.8)
MEDENICA, Mirjana
Eksperimentalna fizi~ka hemija / Mirjana
Medenica, Du{an Male{ev ; [fotografije
Branislav Nikoli}] . − [2. izd.] . − Beograd :
M. Medenica, 2002 (Beograd : Akademija) . -
293 str. : ilustr. ; 24 cm
Tira` 1500. - Bibliografija: str.

287-288. - Registar.
ISBN 86-901485-4-X
1. Male{ev, Du{an
a) Fizi~ka hemija - Instrumentalni metodi
COBISS-ID 101594124

Eksperimenatalna Fizicka Hemija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Eksperimenatalna Fizicka Hemija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr Mirjana Medenica

Beograd, 2002. Autori

215 9. Brzina hemijskih reakcija

225 10. Procesi na granici faza

237 11. Metode razdvajanja

Eksperimentalna fizi~ka hemija 3

Ako su povr{ina A i gradijent brzine V jedini~ne vrednosti, sledi

{to zna~i da je koeficijent viskoznosti ili, kra}e, viskoznost jedna-

Eksperimentalna fizi~ka hemija 5

u kojoj konstanta K zavisi od prirode supstancije i temperature na

Odre|ivanjem viskoznosti neke te~nosti mo`e se izra~unati nje-

U tablici 2 date su vrednosti reohora za neke atome i atomske

ATOM/ATOMSKA GRUPA REOHOR Tablica 2.

Za farmaciju je poznavanje viskoznosti od velikog zna~aja pri-

Eksperimentalna fizi~ka hemija 7

Za odre|ivanje viskoznosti koriste se ure|aji koji su zasnovani

Za odre|ivanje viskoznosti iz brzine isticanja te~nosti koristi se

a koeficijent viskoznosti te~nosti nepoznate viskoznosti:

Ako se vremena isticanja analizirane te~nosti i vode mere istim

Eksperimentalna fizi~ka hemija 9

Metoda padanja tela Primenjena je kod viskozimetra s kuglom, a zasniva se na Stokso-

Kugla pada pod dejstvom Zemljine te`e, a sila koja deluje na

Kako su veli~ine u razlomku konstantne, to sledi izraz:

η = K(ρ – ρt)t (25)

Za odre|ivanje viskoznosti po ovoj metodi koristi se Heplerov

Eksperimentalna fizi~ka hemija 11

n Odrediti vreme isticanja odre|ene zapremine standarda (vode)

l Destilovana voda (standard)

Kalibracija viskozimetra podrazumeva odre|ivanje konstante K, ko-

hH2O = K . rH2O . tH2O (26)

Vrednosti za ηH2O i ρH2O na temperaturi merenja nalaze se u

Kao i kod kalibracije viskozimetra, suvom pipetom odmeriti istu za-

Eksperimentalna fizi~ka hemija 13

Tabela 1. Vreme (s)

V = ..... mL (odmerena zapremina te~nosti u viskozimetru)

Tabela 2. ρ (kg m-3) η (Pa s)

ρH2O= ....... kg m-3(tabli~na vrednost)

ηH2O = ....... Pa s (tabli~na vrednost)

{inskog napona ili kapilarna konstanta σ, jer je vezana za kapilarne

pojave. To je sila zatezanja koja deluje normalno na jedinicu du`ine, (b)

Eksperimentalna fizi~ka hemija 15

Na dodiru dve te~ne faze, koje se ne me{aju ili se delimi~no

Na ni`im temperaturama gustina pare je mnogo manja od gu-

Eksperimentalna fizi~ka hemija 17

njem ove dve jedna~ine i re{avanjem po σx sledi:

σx – koeficijent povr{inskog napona analizirane te~nosti

σH2O – koeficijent povr{inskog napona vode

Usled kapilarnih pojava, odnosno adhezionih sila koje slabe pri-

g – ubrzanje Zemljine te`e

Te~nost u kapilari zaustavi}e se na nekoj visini h kada se us-

kori{}enjem te~nosti poznatih σ i ρ.

Eksperimentalna fizi~ka hemija 19

~unava iz jedna~ine (11) i poznate vrednosti gustine ρA za te~nost A.

Zadatak eksperimenta Odre|ivanje povr{inskog

Eksperimentalna fizi~ka hemija 21

b) Odre|ivanje zapremine jedne kapi

c) Odre|ivanje broja kapi u pro{irenom delu stalagmometra

A – broj podeoka koje zauzima jedna kap

ρ (kg m-3) σ (N m-1)

Eksperimentalna fizi~ka hemija 23

Iz jedna~ine (1) vidi se da je pritisak pare iznad rastvora PA manji,

Eksperimentalna fizi~ka hemija 27

to se iz jedna~ina (2) i (3) dobija: