P. 1
Istorija Verovanja i Religijsk

Istorija Verovanja i Religijsk

|Views: 288|Likes:

More info:

Published by: Дарко Павловић on May 07, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/23/2014

pdf

text

original

BIBLIOTEKA

KARIJATIDE
Osnivač SVETOMIR LAZAREVIĆ 1900—1939

Urednik MILUTIN STANISAVAC

Beograd, 1991.

ISTORIJA VEROVANJA I RELIGIJSKIH IDEJA
1 Od kamenog doba do Eleusinskih misterija

Napisao

Mirča Elijade

PROSVETA

Naslov originala

Mircea Eliade HISTOIRE DES CROYANCES ET DES IDfiES RELIGIEUSES
1. De l'age de la pierre aux mysteres d'Eleusis © Payot, Paris 1989

Prevela BILJANA LUKIĆ Recenzenti MILAN KOMNENIĆ MILUTIN STANISAVAC

PREDGOVOR

Istoričaru religije značajno je svako ispoljavanje svetog; svaki obred, svaki mit, svako verovanje ili božanski oblik odražavaju iskustvo svetog, te prema tome podrazumevaju pojam bića, značenja i istine. Kao što sam rekao drugom prilikom, »teško je zamisliti da bi ljudski duh mogao da deluje bez uverenja da u svetu postoji nešto što je nepovratno realno; takođe, nemoguće je zamisliti kako bi se mogla pojaviti svest a da se čovekovim porivima i iskustvima ne prida neko značenje. Svest ο nekom realnom i značenjski osmišljenom svetu blisko je povezana sa otkrićem svetog. Iskustvom svetog, Ijudski duh je dokučio razliku između onog što se ispoljava kao stvarno, moćno, bogato i značenjsko, i onoga što je lišeno tih osobina, odnosno, haotičnog i opasnog toka stvari, njihovog slučajnog pojavljivanja i iščezavanja lišenog svakog smisla« (La Nostalgie des Origines, 1969, str. 7). Ukratko, »sveto« je samo element strukture svesti, a ne neki stupanj istorije te svesti. U najstarijim slojevima kulture živeti kao Ijudsko biće samo је po sebi religiozni čin, jer prehranjivanje, seksualni život i rad imaju sakramentalnu vrednost. Drugim rečima, biti — ili čak, postati — čovek znači biti »religiozan« (isto, str. 9). Razmatrao sam dijalektiku sakralnog i njegovu morfologiju u kasnijim publikacijama, od Istorije religija (Traite d'Histoire des Religions, 1949) pa sve do male knjige koja se odnosi na Australijske religije (Religions australiennes, 1972). Ova knjiga je zamišljena i priređena iz drugačije perspektiive. S jedne strane, analizirao sam ispoljavanje svetog hronološkim redom (gde je važno da se ne zameni »doba« nekog religioznog shvatanja sa datumom prvog dokumenta koji ο njemu svedoči); s druge strane, a u onoj meri u kojoj je to dopuštala dokumentacija — insistiгао sam na krizama vezanim za utemeljenost i, naročito, na kreativnim momentima različitih tradicija. Ukratko, pokušao sam da osvetlim najvažnije priloge istoriji religijskih ideja i verovanja. Svako manifestovanje svetog značajno je za istoričara religija; ali, je isto tako očigledno da struktura boga Anu, na primer, ili teogonija i kosmogonija koje prenosi Enuma eliš, ili saga ο Gilgamešu, bolje

otkrivaju religioznu kreativnost i originalnost Mesopotamije nego, na primer, apotropejski obredi protiv Lamaštua ili mitologija boga Nusku. Ponekad, značaj neke religiozne tvorevine otkrivaju i njene potonje valorizacije. Osrednje smo obavešteni ο Eleusinskim misterijama i ο najranijem orfizmu; međutim, to što je evropska elita njima opčinjena već dvadeset vekova predstavlja religioznu činjenicu od najvećeg značaja, čije posledice još nismo procenili. Sigurno, eleusinske inicijative i tajni orfički obredi, koje su slavili neki pozni autori odslikavaju mitologizujuću gnosu i grčkoorijentalni sinkretizam. Ali, upravo je to shvatanje Misterija i orfizma uticalo na srednjovekovni hermetizam, italijansku renesansu, »okultne« tradicije XVIII veka i na romantizam; i upravo su Eleusinske misterije učenjaka, mistika i aleksandrijskih teologa nadahnule evropsku mođernu poeziju, od Rilkea do T. S. Eliota i Pjera Emanuela. Možemo raspravljati ο vrednosti kriterijuma izabranog za razgraničavanje velikih doprinosa istoriji religijskih ideja. Njega, međutim, potvrđuje razvoj brojnih religija; jer upravo zahvaljujući dubljim krizama i tvorevinama koje su otuda proizišle, religiozne tradicije su uspele da se obnove. Dovoljno је setiti se slučaja Indije, gde su napetost i beznađe izazvani religioznom devalorizacijom bramanske žrtve stvorili čitav niz izuzetnih tvorevina (Upanišade, uobličavanje tehnika joge, poruke Gautame Bude, mistična pobožnost, itd.), od kojih svaka, u stvani, predstavlja drugačije, smelo rešenje iste lcrize (vidi poglavlja IX, XVII, XVIII, XIX). Godinama sam razmišljao ο kratkom i sažetom delu koie bi se moglo pročitati za nekoliko dana. Jer čitanje izjedna najbolje otkriva suštinsko jedinstvo religioznih pojava, a istovremeno i neiscrpnu novinu njihovih izražavanja. Čitalac takve knjige bio bi doveden pred vedske himne, Brahmane i Upanišade samo nekoliko sati pošto bi se upoznao sa idejama i verovanjima paleolita, Mesopotamije i Egipta; otkrio bi Šankaru, tantrizam i Milarepu, islam, Joakima iz Flore ili Paracelzusa, pošto meditirajući probdeo noć nad Zaratustrom, Gautamom Budom i taoizmom, nad helenskim misterijama, razvojem hrišćanstva, gnosticizmom, alhemijom ili mitologijom ο Gralu; susreo bi prosvetitelje i nemačke romantičare, Hegela, Maksa Milera, Frojda, Junga i Bonhefera tek pošto bi prethodno otkrio Kecalkoatla i Virakoču, dvanaest Alvara i Grigorija Palamu, prve kabaliste, Avicenu ili Elisaiju. Na žalost, ta kratka i sažeta knjiga još niie napisana. Pomirio sam se s tim da za sada objavim jedno trotomno delo, ti nadi da ću ga možda svesti na jedan tom od oko četiri stotine stranica. Taj kompromisni oblik izabrao sam iz dva razloga: s jedne strane, čini mi se zgodno da navedem izvestan broj značajnih i nedovoljno poznatih tekstova; s druge strane, hteo sam da studentima stavim na raspolaganje dovoljno razrađene kritičke bibliografije. Sveo sam tako na najmanju moguću meru broj napomena na kraju stranice, a u drugom delu knjige sakupio bibliografije i razmatranja nekih aspekata koji su u tekstu prećutani ili samo uopšteno pomenuti. Tako se knjiga može čitati u kontinuitetu, izbegavajući prekide koje bi izazvali razmatranje

Njegov značaj za budućnost naše discipline ocenićemo u poslednjem poglavlju trećeg toma.izvora i izlaganje ο stanju nekih pitanja. Reč je jednostavno ο tome da se ne izgubi iz vida duboko i nedeljivo jedinstvo istorije ljudskog duha. prema tome. Pripadam onoj vrsti istoričara religija koji se. na Školi visokih studija 1946. do 1938. na Cikaškom univerzitetu. Takođe. kakva god bila njihova »specijalnost«. Smatram. U toku čitanja. Struktura ove Istorije verovanja i religijskih ideja zahtevala je složeniji kritički aparat. «V Izuzev nekoliko poglavlja. podelio sam poglavlja na manje delove koji imaju svoj broj i podnaslov. od 1956. Svest ο tom jedinstvu duhovne istorije čovečanstva skorašnje je. Prema tome. Transliteraciju imena i orijentalnih termina pojednostavio sam kako bih olakšao čitanje. i 1948. student se može upoznati sa pregledom problematike i s bibliografijom. Osim retkih izuzetaka. i zatim. na univerzitetu u Bukureštu. nisam pominjao izdanja na skandinavskim. Nastojao sam da u svaki ovaj deo unesem ono najbitnije iz novije kritičke bibliografije. koji se zajedno nalaze u drugom delu knjige. odnosno Dostojevskog ili Prusta. u ovoj se knjizi ponavlja ono najbitnije iz predavanja ο istoriji religije koje sam držao od 1933. drama No ili Мајтипа hodočasnika. još nedovoljno usvojeno otkriće. Ovde nije reč ο nekom pseudoenciklopedizmu. znatno doprinosi poznavanje Kalidase. najzad. trude da prate napredak do kojeg se došlo u srodnim oblastima i ne ustežu se da studente upoznaju s različitim problemima koje postavljaju druge discipline. . ne zaboravljajući ni radove sa čijom se metodološkom orijentacijom ne slažem. da svako istorijsko proučavanje podrazumeva izvesnu bliskost sa opštom istorijom. delim uverenje onih koji smatraju da izučavanju Dantea ili Šekspira. Knjige u kojima se ta materija sažima ili populariše obično su predstavljene ргеgledom naslova na kraju poglavlja. praznom i u celini uzev sterilnom. ni najstroža »specijalizacija« ne oslobađa naučnika obaveze da svoja istraživanja postavi u perspektivu opšte istorije. slovenskim ili balkanskim jezicima.

istorija religija. i živima i mrtvima. godine naovamo. ni ova knjiga ne bi mogla biti privedena kraju bez nrisustva. fenomenologija i nova hermeneutika. ali značajna religiozna tvorevina modernog zapadnog sveta. odajem najiskrenije priznanje. Proces je od izuzetnog značaja za. pažnje i odanosti moje žene. . * Tokom pet godina rada mnogo sam naučio od svojih učitelja. Svima njima. septembar 1975. Takođe. zahvaljujem gospođi Mišel Fromentu (Michel Fromentoux) i gospodi Žan-Liku Benoziljou (Jean-Luc Benoziglio) i Žan-Liku Pidu-Pajou (Jean-Luc Pidoux Payot) koji su se potrudili da od samog početka prate ovaj tekst. za koju smo spremni da ustvrdimo da je jedina. kolega i studenata. istoričara religija: on u stvari pokazuje savršeno prerušavanje »svetog«. tačnije. Μ.Upravo u tom poslednjem poglavlju razmotrićemo i krize koje su izazvali zagovornici redukcionizma — od Marksa i Ničea do Frojda — kao i doprinose koje su donele antropologija. njegovo poistovećivanje s »profanim«. Reč je ο poslednjoj etapi desakralizacije. Sa radošću i zahvalnošću ispisujem njeno ime na prvoj stranici onoga što će možda biti moj poslednji doprinos disciplini koja nam je draga. Čikaški univerzitet. Kao ni drugi moji spisi od 1950. Ε.

njihovo korišćenje oruđa mnogo je složenije. i njihovu kosmološku simboliku1 (up. Ovo iskustvo prostora uređenog oko nekog »središta« objašnjava značaj egzemplarnih podela i deoba teritorija. projektovana počev do središnje ose »gore« — »dole«. isto toliko presudnu razliku u odnosu na način egzistencije primata. Oruđa za izradu oruđa. Zahvaljujući uspravnom položaju. unapred spremni da se njima posluže.2 Veoma spor tehnološki napredak ne podrazumeva i istovetan razvoj inteligencije.e znamo bilo ie izrađeno imajući u vidu neku funkciju која niie bila predviđena stmkturom ljudskog tela. prostor se sada organizuje oko ljudskog tela. Korišćenje oruđa osvetljava još jednu. kao što je to slučaj sa majmunima. oni ih čuvaiu uza se. Dovoljno je da podsetimo kako već usporavani položaj obeleža\a prevazilaženje stanja primata. kao da se prostire naprednazad. Podiednako je važno navesti i to da ta oruđa ne predstavljaiu nrodužetak telesnih organa. sečenje (što је čin koji se razlikuje od kidanja zubima ili grebanja noktima). Znamo da izuzetni polet tehnologije u poslednja dva 1 Iskustvo orijentisanog prostora još je blisko čoveku modernih vremena mada on više nije svestan njegove »egzistencijalne« vrednosti. »Pripitomljavanje« vatre Nećemo ovde raspravljati ο problemu »hominizacije«. »Approaches to the Social Life of Earliest Man«. 2 Vid.I POGLAVLJE ΝΑ POČETKU MAGIJSKO-RELIGIOZNO PONAŠANJE PRALJUDI 1. aglomeracija i nastambi. a poznati su čak i slučajevi kada ih oni oblikuju. Orientatio. Najstarije kamenje za ko. Na nogama se može ostati samo u budnom stanju. i pored njegovog značaja za razumevanje fenomena religioznosti. nepoznatog i pretećeg prostora — izgrađuju se različiti oblici orientationem: jer. praljudi su povrh toga izgrađivali i »oruđa za izradu oruđa«. primena tih oruđa nije ograničena određenom situacijom ili izvesnim specifičnim trenutkom. štaviše. i to u četiri vodoravna smera. Praljudi ne samo da se služe oruđima. 605 i dalje. desno-levo i gore-dole. Drugim rečima. Ali. § 12). str. Polazeći od tog prvobitnog iskustva — od osećanja »bačenosti« usred nekog na izgled bezgraničnog. Tačno je da izvesni majmuni koriste predmete kao da su »alatke«. već su sposobni i da ih izrađuju. . recimo. Karl Narr. prostor se organizuje u strukturu koja je nepristupačna prehominidima. ne može se dugo živeti u vrtoglavici izazvanoj dezorijentacijom. Ukratko.

uspeli da prevaziđu svoie »pretke«. Najstariji »dokument« koji svedoči ο korišćenju vatre potiče iz Ču-ku-tjena (oko ~ 600000). praljudi su živeli od lova. izraze snaga i raspon ovde treba shvatiti u njihovom najjačem i najdramatičnijem značenju. voće. Up. Uskoro ćemo se vratiti na ovaj problem. čitajući analize koje će uslediti. ne bi izgubilo iz vida da se preistorijski čovek već ponašao kao biće obdareno inteligencijom i maštom. nap. prevrednovane. i to na više područja. ali je sasvim verovatno da se to »pripitomljavanje« zbilo mnogo ranije.3 Naglasimo da su se sve ove koncepcije uspostavile tokom poslednjih fiaza procesa »hominizacije«. vizija. »Neprozirnost« preistorijskih dokumenata Ako se smatra da su praljudi »potpuni ljudi«. »Pripitomljavanje« vatre. I konačno. Tehnološko mirovanje je obezbedilo preživljavanje praljudi. Što se tiče nesvesnih aktivnosti — snova. »svaka inovacija podrazumevala je i pogibelj kolektivne smrti« [Andre Varanjak/Andre Varagnac]. mogućnost da se ona proizvede. kasnije. Jer čovek je krajnji proizvod odluke donesene »na početku Vremena«: reč je ο odluci da se ubrje kako bi se moglo živeti.veka nije bio praćen i odgovarajućim razvojem inteligencije zapadnog čoveka. Samo. prolivena krv u svemu ie jednaka Ijudskoj krvi. 29. Tokom nekih dva miliona godina. iz toga proizilazi da su oni dobro znali za verovanja. ili. hominidi su. takva razlika ne postoji. One su još delatne — izmenjene. fabuliranja. Ali. U stvari. neprestano proganjanje i nbijanie divljači najzad je stvorilo jedan sistem odnosa sui generis između lovca i pobijenih životinja. Trebalo je podsetiti na ovih nekoliko dobro poznatih činjenica kako se. Lov je uslovio podelu poslova u zavisnosti od pola. sir. . sačuva i prenosi. kod mesoždera. pojačavajući na taj način »hominizaciju«. kao što je već primećeno. iednako je »žrtvovanju« u kojem su žrtve izmenjive. prikrivene — hiljadama godina posle iščezavanja paleolitskih civilizacija. »mistična solidarnost« sa divliači proističe iz srodnosti između ljudskih društava i životinjskog sveta. i u celom životinjskom svetu. kao i da su upražnjavali određene obrede. mekušci i ostalo što su sakupljali žene i deca nije bilo dovoljno da se obezbedi preživljavanje vrste. itd. mašte. Staviše. — pretpostavlja se da se one ni po snazi a ni po rasponu ne razlikuju od onih koje nalazimo kod naših savremenika. označava konačno razdvajanje praIjudi od njihovih zooloških prethodnika. jer. 3 Ova izuzetno stara ideja još je bila živa u doba mediteranske antike: ne samo da su životinje zamenjivale ljudske žrtve (što je bio svuda rasprostranjen običaj). postajući mesožderi. Ubiti ulovljenu životinju. Homo necans. Walter Burkert. nego su i ljudi žrtvovani namesto životinja. pripitomljenu. što će reći. korenje. 34. 2. Podsetimo se sada da se »mistična solidarnost« lovca i njegovih žrtava otkriva samim činom ubijanja.

kao i mitologiju Ijudskih skupina које su ostale na stupnju lova i ribolova. i da nisu nadahnula izvestan broj mitoloških epizoda. jasno odrediti kakav je bio njen sadržaj. teško je. što je podstaklo brojna verovanja. jer u ovom slučaju ono što valja imati u vidu nije anatomsko-osteološka struktura praljudi (која je. što će reći oruđa. i to ne samo u folkloru. Ipak. kamena oruđa. — koje su. umetnički predmeti — i unutar granica onoga što ćemo istraživati. kamena ili metala — još je očuvana među evropskom populacijom. Podsetimo se samo mitologija u vezi s kopljima koja se zabadaju u nebeski svod i omogućavaju penianje na nebo. teško je poverovati da oruđa nisu bila u vezi sa svetim. ovladavanje vatrom — nisu samo osigurala Dređivljavanje i razvoj ljudske vrste. ona su isto tako stvorila čitav jedan univerzum mitsko-religioznih vrednosti. (možda) i nemoguće. sigurni smo da postoji barem »religiozna« intencija. Magijsko-religiozna vrednost nekog oružja — od drveta. iskustvo svetog predstavlja jedan od elemenata strukture svesti. Zahvaljujući oružju-projektilu posebno je osvojeno »ovladavanje daljinom«. najčešće lobanje. U stvari. itd. hematit). sasvim izvesno. Ovde nećemo sada razmatrati kratofanije i hijerofanije kamena. ne otkrivaju ništa osim sopstvene upotrebne vrednosti. dotle smatrane apsurdnim ili beznačajnim. probadaju demone ili obrazuju lestvice do neba. mitove i legende. a ona ukazuju na inteligenciju koja se može definisati samo kao »Ijudska«. ili ο strelama koje lete kroz oblake. Tek od mlađeg paleolita imamo gravire i pećinsko slikarstvo. razni predmeti pronađeni u grobovima. ako postavimo pitanje »religioznosti« ili »nereligioznosti« preistorijskih ljudi. Ali reč је ο nesporazumu. slična odgovarajućoj strukturi kod primatai već su to njihova dela. Verovatno je da se teorija »nereligioznosti« praljudi nametnula u vreme evolucionizma. kada su upravo bile otkrivene analogije s primatima. ako se danas slažemo oko činjenice da su praljudi imali »religiju«. pigmenti (na prvom mestu crveni oker. izvestan broj »dokumenata-svedočanstava« ο životu praljudi i nadamo se da ćemo jednoga dana uspeti da odgonetnemo njihovo religiozno značenje. sanjarije. zagovornici »nereligioznosti« trebalo bi da donesu dokaze u prilog svoje hipoteze. stena i šljunka. zahvaljujući Frojdovom geniju otkrile postojanje jednog »jezika« izuzetno dragocenog za poznavanje čoveka. itd. kao što su tvorevine nesvesnog — snovi. istraživači nisu sasvim bespomoćni. Drugim rečima. oslikani oblutak i skulpturice od kosti i kamena. postoji. Drugim rečima. Ali većina tih »dokumenata« pre orinjasjena (~30000). Dovoljno je ispitati ulogu oruđa u religioznom životu. naime. čitalac će za to naći primere u jednom poglavlju naše Istorije religija. ti »dokumenti« su prilično brojni. kao što su podsticala i hranila stvaralačku imaginaciju. priviđenja. U izvesnim slučajevima — grobnice.Jer. Ali. Prva tehnološka otkrića — preobražaj kamena u oruđe za napad ili odbranu. ali »neprozirni« i dosta jednoobrazni: to su ljudske kosti. nadamo se da je na osnovu tih »dokumenata« moguće uobličiti jedan »jezik«. kako smo već istakli. Da bismo bolje prosudili šta nam sve to obrađeno kamenje praljudi ne . Ipak.

oda duša ubijene životinje šalje se u njenu »duhovnu postojbinu« (up. da duše mrtvih mogu preći u životinje. Ali prve arheološke podatke koji govore ο religioznom univerzumu paleolitskog lovca nalazimo u zidnoj franko-kantabrijskoj umetnosti 30000). Štaviše. imaju istaknutu obrednu vrednost (verovatno zbog toga što se verovalo da se u njima nalazi »duša« ili »život« životinje. nadali se.može preneti. kao i da će Gosoodar životinja učiniti da na skeletu nikne novo meso). božanstva kao što je Vrhovno biće-Gospodar životinja. zbog toga se lobanja i duge kosti izlažu na granama ili na uzvisinama. duhove iz guštara i duhove različitih životinjskih vrsta. 511—13. postajemo svesni skoro potpune nemogućnosti da se dokaže postojanje ili nepostojanje sličnih verovania kod praljudi. sanjali. Religion in Geschichte und Gegenwart (3. kosti. najzad. III (1959). . na prvom mestu ο oružju. izmiče nam. posebno lobanja. da pojavljivanje nekog verovanja pogrešno vežemo za datum kada je ono prvi put4 jasno potvrđeno. Kada. ako ispitamo verovanja i religiozna ponašanja savremenih lovačkih naroda. kod nekih nai. što podrazumeva verovanje da Gospodar životinja pažljivo motri da lovac ubije samo ono što mu je potrebno da se prehrani. koja istovremeno štite i divljač i lovce. u metalno doba. treba se setiti barem nekih verovanja i mitologija ο oruđima. Svaki. koristimo sintetizovano izlaganje J. Haeckela. 5 Da pojednostavimo. Neka alatka. da postoje misteriozni odnosi između neke osobe i neke pojedinačne životinje (nekada se to zvalo nagualizam). preistorijska ili savremena. Treba. Jagdritten«. Primitivni5 lovci smatrali sn da su životinje slične ljudima. st. ribolova i sakupljanja plodova. barem delimično. Токош nekih dva miliona godina praljudi su živeli pre svega od lova. ali da su obdarene natprirodnim moćima: verovali su da se čovek može pretvoriti u životinju i vice versa. ali sve ono što su njen proizvođač ili njeni vlasnici u vezi sa njom mislili. S druge strane. s metalurgijom i s izradom oružja. Izlažemo se opasnosti. produžavaju nasleđe iz kamenog doba. i da se hrana ne rasipa. Inače bi nam ova semantička neprozirnost nametnula sasvim pogrešno razumevanje istorije kulture. neoprezno bi bilo poverovati kako je tu reč ο potpunoj novini. izdanje). čak i savremeni dokument »duhovno je neproziran« sve dok ne uspemo da ga odgonetnemo uključujući ga u sistem značenja. bar pokušati da se »zamisle« nematerijalne vrednosti preistorijskog oruđa. neka religiozna ponašanja svojstvena su civilizacijama lovaca: ubijanje životinja predstavlja obred. »svetkovinu medveda« kod Ainua i 4 Strogo primenjena ova metoda bi dovela do toga da se germanske bajke datiraju između 1812—1822. Što se tiče natprirodnih bića čije je postojanje potvrđeno u religijama lovaca. može da otkrije samo svoju tehnološku namenu. »Semantička neprozirnost« ovih preistorijskih dokumenata ne predstavlja izuzetak. razlikujemo pratioce ili teriomorfne »duhove čuvare«. međutim. osećali. jer te tradicije. na primer. »Jager u. izvesni običaji ukazuju na »tajne zanata« u vezi sa radom u rudnicima. kada su ih objavili braća Grim.

Videti ipak Miiller-Karpe. potrebno je da barem ukažemo na određene analogije preko kojih možemo indirektno da ih osvetlimo. Ni ovo objašnjenje. delo. »A Survey of evidence for intrahuman killing in the Pleistocene«. Μ. 31 i dalje). Takvo mišljenje. ne samo što je pogrešno.6 6 Leroa-Guran nije ubeđen da је čovek bio ubijen i pojeden (Les Religions de la prćhistoire. Počev od mustjerske epohe 70000—50000) sa sigurnošću možemo govoriti ο pogrebima. a zatim je proširen otvor na zatiljku da bi se mozak izvadio i obredno pojeo. Ostaviti praznim čitav jedan period u istoriji ljudskog duha povlači opasnost od toga da se podrži ideja po kojoj se tokom sveg tog vremena duhovna aktivnost ograničavala na čuvanje i prenošenje tehnologije. tom krvlju premazuje zidove neke pećine. većina naučnika je nije podržala. Nikad nećemo dovoljno naglasiti bogatstvo i složenost religiozne ideologije lovačkih naroda — i skoro potpunu nemogućnost da se dokaže ili porekne njeno postojani'e kod praljudi. Α pošto se njegova verovanja i religiozna praksa ne mogu rekonstruisati. Ova radikalna metodološka pozicija nije lišena opasnosti. Međutim. čuvanje lobanja može se objasniti religioznim razlozima. str. na primer u Ču-ku-tjenu (u jednom sloju koji se datira oko ~ 400000—300000).Giliiaka). str. Stoga je nekim naučnicima bilo draže da ο idejama i verovanjima praljudi ne kažu ništa. međutim. nego je i pogubno za poznavanje čoveka. 20). sapiens i religiosus. i njihovo postojanje postavilo je neke probleme. Κ. pošto ubije svoju prvu divljač. str. Mada je ova pretpostavka verovatna. lobanje i donje vilice našli smo i u mnogo starijim naseljima. Altsteinzeit. kod nekih sudanskih na roda mladić. . itd. ili lobanja i duge kosti (Samojedi. Opat Brej (Breuil) i Vilhelm Šmit (Wilhelm Schmidt) pominju običaj koji postoji kod Australijanaca i drugih primitivnih naroda® da se lobanje mrtvih srodnika čuvaju i prilikom seoba nose sa sobom. koji nije priznavao postojanje antropofagije u Ču-ku-tjenu (nav. Pošto nije reč ο grobovima. međutim. str. 240. 230 i dalje. Roper. takođe postoji običaj da se Vrhovnim bićima ponudi po jedan komad od svake ubijene životinje (Pigmeji i crnci sa Filipina. 44). Simbolička značenja pogreba Nema sumnje da su skeleti najstariji i najbrojniji »dokumenti«. pronađene u pećini na Kirkinom brdu: čovek je bio ubijen udarcem koji mu je smrskao desnu očnu duplju. obrednog ili profanog.). podjednako odbacuje i Blanovo objašnjenje (isto. Tako je i A. nije jednodušno prihvaćeno. Ove činjenice podjednako su tumačene kao dokaz ljudožderstva. Homo faber bio je podjednako i homo ludens. itd. Blan (Blanc) objasnio sakaćenje jedne neandertalske lobanje. Koliko se takvih verovanja i takvih ceremonija može identifikovati na osnovu arheoloških dokumenata kojima raspolažemo? Veoma malo — tek prinošenja na žrtvu lobanja i dugih kostiju. C. Kao što smo mnogo puta ponovili: verovanja i ideie se ne mogu pretvoriti u fosile. Maringeor. umesto da ih rekonstruišu na osnovu poređenja sa civilizacijama lovaca. 3.).

vern t ema Leroa-Guranu. ali koje? Pre svega.7 Verovanje u zagrobni život još više је potvrđeno pogrebima. Otkriće slične eksploatacije pored BalatonJezer»a' oko ~ 240ппprikazuje tehnološke mogućnosti paleolitskih of } . lične predmete pokojnika smatra »veoma diskutabilnim« (nav.000 godina u Rodeziji. Eksploatacija hematita se u ovim rudnicima Afrike nastavila шкот desetina hiljada godina. iz Crkve svih svetih u Korezi (u jami u kojoj počiva telo nađeno je mnoštvo oruđa od oblutaka kao i komadi crvenog okera8). Taj zagrobni život mogao je biti čisto »duhovni«. odnosno. najpoznatiji je primer ženske lobanje iz Madazila.rasirenost njihovih komnnikacija. označava nadu u »ponovno rođenje«. u Americi sve do Ognjene zemlje. nego da. ležala jedna ljudska »dok" ^odajmo da su drugi naučnici smatrali da je broj autentičnih . relikvlja° 57^ namene' a svakako deplasirana. sve raširenija. ogrlice). 54. a možda i vezivana. izgleda. što će reći shvaćen kao postegzistencija duše. nagli beg iz naselja u kojem se ostavlja telo. sa lažnim očima. u Africi do Rta dobre nade. Od važnijih primera pogreba sa magijsko-religioznim značenjem navedimo one iz Tešik Taša u Uzbekistanu (dete okruženo rogovljem kozoroga). 7 Leroa-Guran. što je obredna zamena za krv. Ali neke pogrebe isto tako možemo tumačiti kao meru opreza protiv mogućeg povratka pokojnika. tela su bila savijana. str. za brojne slučajeve namernog pokapanja u fetalnom položaju. Dart. . Ο religioznom značenju grobova veoma se sporilo. Još se raspravlja ο autentičnosti i značenju ponuda u hrani ili predmeta položenih u grobove. S druge strane. naprotiv. ili one iz Ferasija. uopšte se ne isključuje mogućnost da savijeni položaj umrlog ne odaje strah od »živih leševa« (taj strah je dokazan kod nekih naroda). znamo. Tu treba dodati i groblje u pećini Monkarmel. str. 9 Novija arheološka otkrića su pokazala da je hematit bio vađen u ]e™°m rudniku u Svazilendu još pre 29. ne znače i nepostojanje ideje ο zagrobnom životu«. u Dordonji (više grobova na brežuljku sa spremištem oruđa od oblutalca). Problem je važan. Leroa-Guran (LeroiGourhan) to »pogrebno kućanstvo«. Običaj da se leševi posipaju okerom veoma je i vremenski i ргоstorno raširen. ne bismo mogli da shvatimo trud koji su ljudi ulaeali da bi pokopali telo. str. Tela premazana crvenim okerom pokopavaju se υ jame u kojima je pronađen i izvestan broj ukrasnih predmeta (školjke. R. u Australiji. a još pre 43. verovanje potkrepljeno javljanjem mrtvih. Tasmaniji.Izgleda da je postojanje verovanja u zagrobni život dokazano još od najstarijih vremena. prepuštanje tela pticama.9 U starijem paleolitu praksa sahranjivanja je. »The antiquity m South Africa«. A. u takvim slučajevima. Ne treba sumnjati da je ukop umrlih morao imati neko obrazloženje. dakle. u snovima. reč je ο »hrpi otpadaka hrane na kojoj je. sa deset grobova. inače. privesci. alco ne i prinošenja žrtve. postavljene na vilicu i na rog severnog jelena. od Cu-kutjena pa sve do zanadnih obala Evrope. »simbol« života. i to na osnovu korišćenja crvenog okera.000 godina. delo. naime. Up. Lobanje i kosti životinja koje su otkrivene pored grobova verovatno su ostaci obrednih obeda. ne treba zaboraviti da »prosto i obično ostavljanje tela u čestarima. 21 i dalje. »The Birth of Symbology«. komadanje udova. 62).

u stvari. otkopavajući grob. Telo se postavlja glave okrenute prema istoku i »kuća se zatvara«. str. nego i sigurnost u to da će pokojnik nastaviti svoju osobenu delatnost i na drugom svetu. Kako god bilo. Pokojnica je obavijena belim platnom a njen otac ušiva pokrov. Slede druge obredne kretnje oko groba i najzad svi odlaze. što označava nameru da se sudbina duše usaglasi sa Sunčevim kretanjem. u postegzistenciju u nekom drugom svetu. 1 (1967). pretvarajući se kako je ono isuviše teško. isti autor priznaje autentičnost jednog ligurijskog groba iz orinjasjena. Ja ću otvoriti kuću. Prema tome. Ali. Kao što primećuje Rejčel-Dolmatov. 63). bio skoro nepoznat pre napomena Rejčel-Dolmatova.11 Pošto je odabrao mesto za raku. 55—72. pokazuje ljudima mesto gde treba da kopaju raku i odlazi. 11 C. plemena koje govori jezikom čibča (chibcha) a koje živi u Sijera Nevadi de Santa Marta u Kolumbiji. rieki arheolog iz budućnosti će. Revista de la Universidad de los Andes. ovde je ceremonijalna kuća Smrti. na šta ukazuju ponude u vidu ukrasnih predmeta i ostaci obeda. šaman (mama) obavlja čitav niz obrednih kretnji i izjavljuje: »Ovde je selo Smrti. da bi se pojmilo bogatstvo i dubina religioznih simbola koji su sadržani u na izgled tako jednostavnim ceremonijama.prisustvo takvih predmeta podrazumeva ne samo verovanje u zagrobni život pojedinca. str. postojanje određenih pogrebnih obreda. Na dno groba postavlja se sitno zeleno kamenje. raka zakopava.12 štaviše. gde su uz skelet položena i četiri tajanstvena predmeta lcoja su nazvana »zapovedraičke palice« (nav. Reichel-Dolraatoff. majka i baba zapevaju neku sporu pesmu.10 Ukratko. pronaći samo skelet s glavom okrenutom prema istoku i nekoliko kamičaka i školjki. delo. školjke i kućica kakvog puža. Zatim šaman uzaludno pokušava da podigne telo. »Notas sobre el simbolismo religioso de los Indios de la Sierra Nevada de Santa Marta«. u pitanju je »verbalizacija« umenata« Pronađenih u grobovima mnogo veći. Rejčel-Dolmatov (Reichel-Dolmatoff) jer prilično detaljno opisao sahranjivanje jedne devojke iz 1966. Kuća je zatvorena i ja ću je otvoriti. možemo zaključiti da grobovi potvrđuju verovanje u zagrobni život (što je već bilo naznačeno korišćenjem crvenog olcera) i da donose neka dopunska objašnjenja: sahranjivanje u smeru istoka. . ovde je materica. godine kod Indijanaca Kogi. simbolika te ceremonije ostala bi nedostupna i nekom savremenom stranom posmatraču koji ne poznaje religiju Indijanaca Kogi.« Posle toga on objavljuje: »Kuća je otvorena«. tj. a naročito pretpostavljena religiozna ideologija. verovanje u nastavak neke specifične aktivnosti. ne mogu se »vratiti« na osnovu tih ostataka. to mu polazi za rukom tek deveti put. dovoljno je ispitati sahranjivanje kod nekog arhaičnog naroda iz našeg vremena. Postojanje sličnih predstava potvrđeno je u širokom rasponu i na različitim stupnjevima kulture. Obredi. a to je opet nada u »ponovno rođenje«. barem izvesni grobovi nesumnjivo dokazuju verovanje u nastavak neke posebne aktivnosti posle smrti. 12 On je. br. odnosno. Razon у Fabula. Ceremonija je trajala dva sata. kao što piše Rejčel-Dolmatov. skoro bez reči. Za sve to vreme. Jer.

svakom kultnom kućom. dok pužev oklop označava »muža« umrle. ponude. Kada šaman devet puta odiže telo. godine Behler je istraživao još jednu pećinu. Protivurečnosti vezane za nalazišta kostiju Nalazišta kostiju pećinskih medveda.20 m od tla. pronašao u uećini Salcofenhele (Salzofenhoehle. snovima i ženidbenim pravilima čin »jedenja« kod Indijanaca Kogi simboliše seksualni čin). Vildenmanlisloh (Wildenmannlisloch). . pre svega lobanja i drugih kostiju. on time ukazuje na povratak tela u stanje fetusa. gde je K. predstavljaju najbrojnije ali i najprotivurečnije »dokumente« kada je reč ο religioznim idejama poslednjeg međuledenog doba. Emil Behler (Bachler) je pronašao nalazišta kostiju. Ali. Poseban modalitet arheoloških dokumenata ograničava i osiromašuje »poruke« koje su oni sposobni da prenesu. austrijski Alpi) tri medveđe lobanje postavljene u prirodna udubljenja litice i povezane dugim kostima okrenutim od istoka prema zapadu. pa prema tome predstavljaju »seme« koje oplođuje Majku. u obrnutom smeru. čim stigne na drugi svet. K. one su bile sakupljene i složene ili duž zida. Za školjke se vezuje prilično složena simbolika koja nije samo seksualna: one predstavljaju žive članove porodice. Do sličnih otkrića došli su i drugi preistoričari u raznim pećinama Alpa.u Ovde prekidamo analizu religiozne simbolike koju skriva pogreb kod Indijanaca Kogi.groblja kao »sela Smrti« i »ceremonijalne kuće Smrti«. Tu činjenicu nikada ne treba izgubiti iz vida kada se suočimo sa siromaštvom i neprozirnošću naših izvora. i u pećini Petershele (Petershoehle) u Frankoniji. devet meseci trudnoće. Isto tako. našao je nekoliko medveđih lobanja bez donje čeljusti između kojih su bile postavljene duge kosti. jer ako se taj predmet ne bi nalazio u grobu. Švajcarska). »tražila muža«. Α pošto je grob poistovećen sa Svetom. treba naglasiti da nam je ta simbolika. devojka bi. ili pak u nekoj vrsti kamenih sanduka. Indijanci Kogi poistovećuju Svet — matericu Sveopšte Majke — sa svakim selom. Erenberg (Ehrenberg) je 1950. i verbalizacija rake kao »kuće« i »materice« (što objašnjava fetalni položaj tela. imaju i seksualni smisao (u mitovima. Ceremonija se završava konačnim očišćenjem pomoću obrednog opkopa. 4. podjednako nepristupačna kao i neka paleolitska grobnica. U pećini Drahenloh (Drachenloch. ако јој se pristupi jedino sa stanovišta arheologije. S druge strane. prelazeći. polegnutog na desnu stranu). Od 1923. ili u prirodnim udubljenjima stene. . za čim sledi verbalizacija ponuda kao »hrane za Smrt«. što bi izazvalo smrt nekog mladića iz plemena . »hrana za Smrt«. otkrivena u Alpima i okolnim oblastima. Herman (Hoermann) otkrio lobanje medveda u udubljenjima na 1. i obred »otvaranja« i »zatvaranja« »kuće-materice«. Pored toga. svakim prebivalištem i svakim grobom. zagrobne ponude dobijaju kosmičko značenje. do 1925. najznačajnija su ona u pećini Drahenhetli (Drachenhoetli) u Stiriji..

Ova kritika »nalazišta« izgleda uverljiva.13 13 J. Kopersa. Johanes Maringer (Johannes Maringer) je došao do sledećih zaključaka: 1) na nivou starijeg paleolita (Toralba. Žrtva se sastojala upravo u tome da se na postoljima izlože lobanja i duge kosti ubijene životinje. Međutim. Karl Mojli (Meuli) je u tome video samo jedan posebni oblik »sahranjivanja životinja«. Petershele. taj je obred jasno pokazivao neposredan odnos između lovca i divljači. Nije se podrazumevalo nikakvo božansko biće. što je smatrao za najstariji obred lova. Maringer. Ovo tumačenje su. Šmita i V. prihvatili i Vilhelm Šmit i V. prinošenje žrtava Natprirodnim bićima) nije očigledan. Gas (Gahs) ih je uporedio sa prinošenjem na žrtvu prvog ulova (Primitialopfer) koji se kod nekih arktičkih naroda prinosio Vrhovnom biću. odnosno oni delovi koje su lovci najviše cenili. lovac je ukopavao ostatke životinje kako bi omogućio njenu reinkarnaciju. kako bi je Gospodar životinja mogao oživeti sledeće godine. Sva ova tumačenja dovela je u pitanje kritika bazelskog istraživača F. za ove etnologe to je bio dokaz da su lovci na pećinske medvede iz poslednjeg međuledenog doba verovali u Vrhovno biće. U svakom slučaju. str. 3) tek u poznijem paleolitu (Vilendorf. str. Kobija (Koby) prema kojoj je mnoštvo »nalazišta« lobanja proizvod slučajnosti i samih medveda. Za švajcarskog naučnika. koji su se tuda kretali i čeprkali po ostacima lcostiju. itd. iznenađujuće је bilo to što je ista vrsta »nalazišta« pronađena u brojnim pećinama. naučnici su se usmerili na to da razreše njihovo značenje. utoliko pre što prva iskopavanja u pećinama nisu bila zadovoljavajuća. Montespan) možemo »s više ili шапје sigurnosti« govoriti ο prinošenju žrtava. . 271. Koppers). Štelmor. pored ostalih. ali njihov religiozni karakter (tj. tumačenje tih nalazišta kao mesta prinošenja žrtve Vrhovnim bićima napustili su čak i pristalice V. 31 i dalje). 31). božanstvu su prinošeni na žrtvu mozak i koštana srž životinje. Leringen) žrtvovanja nisu potvrđena.Pošto ove skupine kostiju izgledaju kao da su namerno tako ostavljene. sakupljene pored litica ili okačene u udubljenjima i okružene dugim kostima objašnjavaju se geološkim zbivanjima i ponašanjem samih medveda (nav. onakvim kakav se upražnjava. »Die Opfer der palaolitischen Menschen«.) mogu se tumačiti različito. Kopers (W. Leroa-Guran priznaje kako postoji »verovatnoća da je u nekim slučajevima čovek preuređivao te kosti« (str. Al. Uostalom. Cu-ku-tjen. U jednoj novijoj studiji ο prinošenju žrtava kod praljudi. delo. Drugi autori su nalazišta lobanja poredili sa kultom medveda. 2) dokumenti srednjeg paleolita (Drahenloh. Leroa-Guran je izjavio da se u potpunosti slaže sa ovom temeljnom kritikom: lobanje zatvorene u kamenim »sanducima«. ili se upražnjavao sve do XIX veka na severnoj hemisferi. ili u Gospodara životinja. Majerdorf. Ed. kult uključuje čuvanje lobanje i dugih kostiju ubijene životinje. pa čak i u udubljenjima koja se nalaze iznad jednog metra visine.

sačuvane u nadi da će biti prekrivene mesom. S druge strane. istraživač se tu suočava ili s nepostojanjem neoborivih dokumenata. Kopers je podsetio na »praznik medveda« kod Gilijaka sa Sahalina i Ainua sa ostrva Jeso: pre nego što ubiju mladog medveda. koja pripada sloju starijeg orinjasjena. Doznaćemo možda da li lobanje i duge kosti predstavljaju žrtve nekom Vrhovnom biću ili Gospodaru životinja. Tako se u velikom broju kultura susreće verovanje da se životinja može ponovo 14 Reč je ο veoma važnom obredu: duša medveda se kao glasnik ljudi šalje zaštitničkom božanstvu kako bi ono obezbedilo uspeh budućih lovova. ne treba zaboraviti da i jedni i drugi imaju istu ekonomiju.14Α pošto tokom iste ceremonije deca zasipaju strelama vezanog medveda. »Duhovna aktivnost« ostavlja nepostojane tragove — kao što je to.15 Samo. opet. Prema tome. Predložili smo da iz ove perspektive protumačimo otkriće jedne fosilne lobanje mladog mrkog medveda iz Silezije. svojstvenu lovačkim civilizacijama. u istom smislu protumačeni su i neki crteži na liticama pećine Tri brata (Trois-Freres). slične scene se mogu različito tumačiti. 15 Up. ili su. Što se tiče semantičke neprozirnosti nalazišta kostiju čija je obredna svrha izvan sumnje. naprotiv.Kao što je trebalo i očekivati. Samo po sebi. i dalje i slika 14. J. oni mu nekom vrstom turpije saseku očnjake i sekutiće kako više ne bi mogao da povredi učesnike ceremonije. ili sa semantičkom neprozirnošću dokumenata čija autentičnost izgleda pouzdana. slučaj i sa istovrsnom aktivnošću »primitivaca« iz naših dana. specifična značenja tog čina postaju nam dostupna zahvaljujući obaveštenjima koja nam prenose članovi odgovarajućih društava. a vrlo verovatno i istu religioznu ideologiju. . možemo navesti argumente Kobija i Leroa-Gurana protiv njihovog sopstvenog zaključka: geološke činjenice i ponašanje pećinskih medveda dovoljni su da se objasni nepostojanje obrednih nalazišta. ша kakve bile razlike između arktičlcih lovaca i paleolitskih ljudi. Treba uvek voditi računa ο brojnosti mogućih tumačenja nekog dokumenta čija je magijsko-religiozna svrha verovatna. 103. nalazište je tek izraz magijsko-religiozne težnje. Čak i za ovo poslednje verovanje postoje različita tumačenja: životinja se »ponovo rađa« zahvaljujući ili Gospodaru životinja. ili »duši« koja počiva u kostima. V. str. uostalom. kutnjaci su još bili u izvanrednom stanju. njihove paralele nalazimo kod savremenih arktičkih lovaca. ili pak tome što je lovac životinji obezbedio »grobnicu« (kako bi onemogućio pse da joj ргоžderu kosti). dok su sekutići i očnjaci bili sastrugani ili sasečeni turpijom. Maringer. koji prikazuju medveda pogođenog strelama i kamenjem koji izgleda kao da povraća mlaz krvi. Ograničavajući se na samo jedan primer. The gods of the prehistoric man. Značaj neke arhaične religiozne predstave potvrđuje se isto tako i njenom sposobnošću da »preživi« u kasnijim epohama. opravdano je upoređivanje preistorijskih dokumenata sa etnološkim činjenicama.

a istovetan je i u Asturiji i na Donu. Eliade.. I pogledah. »Neuere Forschungen zum Verbot des Knochenzerbrechens«. da bi se prišlo donjoj galeriji — gde se nalazi jedno od remek-dela paleolitske umetnosti — treba sići lestvicama od užadi kroz jedan bunar dubok 6.. Ali takva neoprezna objašnjenja samo umanjuju ugled svojih autora. i za njen obilazak je potrebno nekoliko sati. pogotovu Joseph Henningar. Da bi se došlo do ukrašenih zidova treba proći na stotine metara.17 Podjednako je slavna i jedna Jezekiljeva vizija (37. Ali. Ovako govori Gospod Gospod ovijem kostima: gle. po njima iziđoše žile i meso . Pokretni umetnički predmeti pronađeni su u velikom delu zapadne i srednje Evrope. Les Religions de la prehistoire. 5.30 metara. mnoge su pećine bile nastanjene. i gle potres. Pećina iz Kabrereta (Cabrerets) predstavlja pravi lavirint. Pećinsko slikarstvo: slike ili simboli? Najznačajniji i najbrojniji figurativni dokumenti dobijeni su istraživanjem oslikanih pećina. Le chamanisme et les techniques archaiques de l'extase.21 Istraživači se slažu da pećine treba smatrati za neku vrstu svetilišta jer se crteži nalaze prilično daleko od ulaza. Odmah pada u oči »izvanredno jedinstvo umetničkog sadržaja: vidljivi smisao slika kao da se menja od 30000. 16 Up. koje je bog sutradan oživljavao iz njihovih kostiju. Tu je reč ο jednoj predstavi koja je svojstvena civilizacijama lovaca i pastira. Izvesna poređenja nisu bila uverljiva. 17 Up. pogotovo kada se težilo »upotpunjavanju« paleolitskog dokumenta kako bi on što više odgovarao etnografskoj analogiji. Dobro je poznat primer Torovih jaraca zaklanih i pojedenih uveče.. gl. 83.18 Prema Leroa-Guranu.roditi iz svojih kostiju. Cylfaginning. Uostalom. 139 i dalje. kao u slučaju pećine iz Nijoa (Niaux) ili pećine Tri brata. i kosti se pribirahu svaka ka svojoj kosti. 1—8 i dalje): prorok je bio prenesen »usred polja. Da bi ih protumačili. otkrivene 1961. str. 26. a teškoće pristupa naglašavale su njihov božanski karakter. svuda. 84) . (II izdanje) str. i gle. U Laskou. nasta glas.. do 9000. Ove riznice paleolitske umetnosti raspoređene su po relativno prostranoj oblasti između Urala i Atlantika. . većina istraživača pozivala se na etnološke paralele. str. sa bibliografijama navedenim u napomenama. koje bijaše puno kosti«. 18 Leroi-Gourhan. reč je ο širenju putem dodira sa istim ideološkim sistemom. godina pre nove ere.. Francusku i južnu Italiju (izuzev jedne oslikane pećine na Uralu. i obratio im se po nalogu Gospoda: ». ja ću metnuti u vas duh. godine).16 Iz tog razloga je bilo zabranjeno da se lome kosti životinja čije je meso pojedeno. a ne dovode u pitanje metodu koju oni veruju da su koristili. suhe kosti. čujte riječ Gospodnju. ali je preživela i u složenijim religijama i mitologijama. i u Rusiji sve do Dona. zidno slikarstvo je ograničeno na Španiju. i oživjećete . posebno s onim koji obeležava »religiju pećina« (isto. Svrha ovih slikanih ili urezivanih dela van svake je sumnie..«.

pored čoveka (na čijoj se glavi nalazi kljun) stoji ptica na štapu. Ucko i Andre Rosenfeld. njegovo oružje. ο obrednom ponašanju koje je svojstveno i savremenim lovačkim narodima. ali sa licem sove. pol i položaj igrača pokazuju da ie tu reč ο ljudskoj figuri. vučjim ušima i bradom divokoze. neka vrsta koplja sa kukom.ih galerija pećine. delo. Moguće je da su neke pojedinosti bile oštećene nakon otkrića reljefa (na primer. koji svoje rogove okreće prema na izgled mrtvom čoveku što leži na tlu. Uostalom. plitki reljef uklesan u stenu visoku 75 cm. . Novije fotografije. Samo njegovi gornji delovi tela. 145. Ipak. Ali 1950. 20 Šare (Charet) je otiske Ijudskih stopa u pećini Tikdober (Tuc d' Aubert) protumačio kao dokaz inicijacije dečaka. neki istraživači su prihvatili ovu pretpostavku.Medvedi. Ovaj se prizor uglavnom tumačio kao prikaz »nesreće u lovu«. Tumačenje izgleda uverljivo pošto nam je iz paleolitske umetnosti poznato nekih 55 figura Ijudi obučenih u kožu. delo. Paleolithic Cave Art. »Veliki vrač« ne deluje bogzna kako.21 Reč je. godine Horst Kirhner (Kirchner) je predložio da se taj prizor posmatra kao šamanska seansa: čovek nije mrtav nego je u zanosu ispred žrtvovanog bizona. Opat Brej je proslavio »Velikog vrača« iz pećine Tri brata. motiv koji se posebno sreće u sibirskom šamanizmu. 188—89. str. međutim. Peter J. ali su je odbacili Uko (Ucko) i Rozenfeld (Rosenfeld). koji svira na nekom instrumentu nalik na frulu. možda pre kakvog pohoda u lov ili povodom onoga što bi se moglo nazvati »inicijacija« mladića. nav. Podjednako је verovatno da su obredi praznovani u najudaljenijim delovima »svetilišta«. bila bi 19 Beguan (Begouen) i Kastere (Casteret) su rekonstruisali čitav ritual polazeći od glinenog modela medveda iz Montespana. videti kritiku P. druga krošnja rogovlja).19 Pretpostavka je prihvatljiva. str. nav. Podjednako je slavna i isto toliko kontroverzna čuvena kompozicija koja je nedavno otkrivena u Laskou. često u položaju plesača. lavovi i druge divlje životinje zasute strelama. nisu pokazale sve elemente koje je Вгеја5 tako brižljivo opisao. 177—78.20 Jedan prizor u pećini Tri brata objasnjava se kao prikaz igrača maskiranog u bizona. ali nije isključeno ni da je opat Brej loše izradio skicu. u jednoj od donj. do koje je pristup izuzetmo težak. ili modeli od gline koji su pronađeni u pećini iz Montespana a predstavljaju lavove i jednog medveda probušene okruglim i dubokim rupama. na jednoj izrezbarenoj ploči od glinenog škriljca iz Lurda vidimo čoveka obavijenog jelenjom kožom. Maringer. dok njegova duša lebdi iznad svega. prislonjeno je uz stomak životinje. uostalom. up. Ruke mu se završavaju medveđim šapama i ima veliki гер kao u konja. 152. Paleolithic Art. Tu se može videti ranjeni bizon. Ptica na štapu. Breiev crtež prikazuje ga s glavom jelena koja ima razgranato rogovlje. koji ima konjski rep i na glavi nosi jelenje rogove. str. on se može protumačiti kao »Gospodar životinja« ili kao neki vrač koji ga oličava. 21 Up. tumačeni su kao dokaz »magije za lovce«. ali bi se neka od tih dela mogla tumačiti i kao reaktualizacija nekog prvobitnog lova. Onakav kakvog ga vidimo na novijim fotografijama. Graciosija. str.

ekstatično iskustvo kao takvo. Statuete. od jugozapadne Francuske do Bajkalskog jezera u Sibiru. kod Eskima. on je sposoban da prodre do izvora života životinje. U stvari. Le chamanisme.22Ta je umetnost svojstvena kulturama lovaca. to bi značilo da su paleološki vračevi koristili bubnjeve koji se mogu uporediti sa bubnjevima sibirskih šamana.). modifikovalo se i menjalo upravo tumačenje i valorizaciia ekstatičnog iskustva. dokazano je. odnosno. 90 i dalje. uspeh u lovu. dospeo do bogova i zamolio od njih blagoslov. Pošto su duhovnim univerzumom paleolita vladali »mistični« odnosi između čoveka i životinje. zahvaljujući svojoj natprirodnoj viziji. S jedne strane. Sa šamanizmom su podjednako dovođeni u vezu i crteži koji su nazvani »pod rendgenskim zracima«. (Dordonja). itd. Ipak. S različitim oblicima kulture i religije. »seansa« se izvodila da bi šaman.23 Drugim rečima. nije teško pogoditi funkcije nekog stručnjaka za trans. ali mi sebe ne smatramo nadležnima da ο tome donosimo sud. kao izvorna pojava. 129 i dalje. Pueblosa. Vilendorfa (Willendorf) (Austrija) i Losela (Laussel). na Novoj Gvineji i u severozapadnoj Australiji. str. kosti ili slonovači.a6 Kirhnerovo tumačenje je bilo osporavano. sastavni je deo ljudskog ponašanja. u zanosu. između ostalog. str. i od severne Italije sve do Rajne. duge od 5 do 25 centimetara. 65 i dalje. odnosno oni crteži koji prikazuju kosture i unutrašnje organe životinja. u Americi (kod indijanskih plemena Odžibva. čini se da je postojanje neke vrste »šamanizma« u vreme paleolita sasvim izvesno. do koštanog elementa. što je gubitak svesti koji se tumači kao putovanje duše u predele sa druge strane iskustvenog. Zensko prisustvo Otkriće ženskih figura u poslednjem ledenom dobu postavilo je probleme ο kojima se još raspravlja. samo je šaman. Prema Kirhneru. pronađeni su i u istočnom Sibiru. 24 Franz Hančar. izvajane su u kamenu.njegov duh zaštitnik.24 Ipak. 150 i dalje. One su veoma rasprostranjene. a u Norveškoj između ~ 6000—2000. »Zura Problem der Venusstatuetten im eurasiatischen Jungpalaolithikum«. u stanju da »vidi sopstveni kostur«. zahvaljujući pre svega brižljivim iskopavanjima. str. ali isto tako u Indiji i Maleziji. za koje je u Francuskoj potvrđeno da su nastali tokom magdalenijena 13000— 6000). Ako bi se ovo tumačenje prihvatilo. 6. činjenicom što ono još postoji u tibetanskom budizmu. Isti autor smatra da su zagonetne »vladarske palice« u stvari palice za bubanj. . Da je reč ο iskustvu koje je suštinsko za određeni tip »mističnog«. Sasvim netačno nazvane su »Venerama«. a najslavnije su one iz Lespiga (Lespugue). Takvi crteži. 23 Eliade. šamanizam do naših dana gospodari religioznom ideologijom lovaca i pastira. instruktivniji primerci otkriveni su u -7 Andreas Lommel. S druge strane. ali је religiozna ideologija koja ih prožima šamanska. Shamanism: The beginnings of Art. ne možemo zamisliti vreme u kojem je čovek bio lišen snova i budnih sanja i kada nije padao u »zanos«.

25 Nemoguće je jasno odrediti religijsku funkciju ovih figurina. drugi primerci. 40. Hančar je podsetio da neka lovačka plemena iz severne Azije izrađuju male čovekolike skulpture od drveta. »Tajna« koju predstavlja posebnost ženskog življenja igrala je značajnu ulogn u mnogim religijama. Njegov metod mu ne dozvoljava da prenozna »dosađaje« koji se prikazuju na nekim 25 Μ. dok na glavi nisu naznačene crte lica. Još je značajnije otkriće do kojeg je došao Gerasimov u Malti (Mal'ta). U plemenima gde su dzuli ženskog roda. kako smatra. pa prema tome i magijsko-religiozne moći boginje. str. koje se zovu dzuli. od kojih je desna pripadala muškarcima (nađeni su samo predmeti koje koriste muškarci). »Protumačena« u svetlu ove simbolike. str. Gerasimov. od franko-kantabrijske oblasti pa sve do Sibira. u Sibiru. na primer. Zasluga je Leroa-Gurana što je osvetlio središnju funkciju muško-ženskog polariteta u skupu paleolitske umetnosti. Reč je ο »selu« čije su četvorougaone kuće bile podeljene na dve polovine. ne uči jeziku paleolitske religije. On je zatim primetio da po stoji sparivanje muško-ženskih vrednosti. a leva ženama. neki se čak mogu protumačiti kao ženski oblici svedeni na geometrijske elemente (taj tip je pronađen na više mesta srednje Evrope). između ostalih i svastikom. pećina se pojavljuje kao organizovani svet koji nosi svoja značenja. predstavljaju ptice. verovatno. sa abdomenom prenaglašenih proporcija. ovi »idoli« predstavljaju mitsku Pramajku od koje se pretpostavlja da su potekli svi saplemenici: dzuli štite porodice i sve stanovnike. kako orimitivnim tako i u istorijskim. tj. Homologni predmeti u muškom delu kuće predstavljaju ptice. Da bi objasnio niihovu moguću religioznu funkciju. na primer. pa izgleda da su u nekoj vezi sa religijom domaćee ognjišta. Međutim. . otkriveno šest figurina izvajanih u mamutovoj kosti. slika bizona ima istu vrednost — »žensku« — kao »ogrebotine« ili drugi geometrijski znaci. Leroa-Guran je došao do zaključka da su figure i znaci međusobno zamenjivi. Μ. On je pored toga uspeo da dokaže i jedinstvo tog simboličkog jezika. na slikama i zidnim reljefima. U Gagarinu je. ženske statuete potiču isključivo iz tog dela kuće. ali su neki bili protumačeni kao falusi. Koristeći topografsku analizu i statistiku. 292. ovaj autor priznaje da nas sinteza koju je. uspeo da rekonstruiše. One su grubo obrađene. Figurine su ukrašene raznim geometrijskim crtežima. Primerci otkriveni u Mezini veoma su stilizovani. »Paleolitičeskaja stojanka Mal'ta«. Možemo pretpostaviti da one na neki način predstavljaju žensko božanstvo. pored zidova staništa.Gagarinu i Mezini (Ukrajina). a po povratku iz velikog lova. Za Leroa-Gurana nema nikakve sumnje u to da je pećina bila svetilište a da su kamene ploče ili figurine predstavljale »pokretna svetilišta« koja imaju simboličku strukturu kao i ulcrašene pećine. rezime Karla Jettmara u Les religions arctiques et finnoiscs. bizona (žensko) i konja (muško). statuetama ili kamenim pločama. prinose im se na žrtvu brašno i salo. Oni potiču iz sloja naselja.

koji se pojavljuju u prvim civilizacijama. koji su drugi istraživači protumačili kao udes u lovu ili kao šamansku seansu. Leroa-Guran vidi samo jednu pticu koja pripada nekoj određenoj »topografskoj grupi« i koja »simbolički ima istu vrednost kao čovek ili kao nosorog. 151). Тај »sistem« oznaka zadržao se više od 25000 godina. Nedavno je Aleksandar Maršak (Alexander Marshak) uspeo da u starijem paleolitu dokaže postojanje simboličkog sistema obeležavanja vremena. do prinos Leroa-Gurana je značajan: on je prikazao stilsko i ideološko jedinstvo paleolitske umetnosti i osvetlio komplementarnost religioznih vrednosti prikrivenih pod znakom »muškog« i »ženskog«. a na to ćemo nailaziti i u drevnim religijama. U čuvenom prizoru iz Laskoa. Po Maršaku. 220. Ucko i Rosenfeld. Obredi. jedino što Leroa-Guran može da tvrdi jeste »da ti prikazi kriju izuzetno složen i bogat sistem. Utvrđeno je da je čovek stariji. zasnovanog na posmatranju Mesečevih mena. Analogni simbolizam karakteriše i »selo« Malte. Leroa-Guranova teorija bila je kritikovana sa različitih stanovišta. Ovo načelo komplementarnosti je verovatno bilo prizvano da bi se organizovao svet i istovremeno objasnila tajna njegovog stvaranja i periodičnog obnavljanja. Slične kritike je dao i Anri Lot (Henri Lhote). od ranog orinjasjena do kasnog magdalenijena. za koje autor kaže da su bile »time-factored«. Osim sparivanja simbola različitih seksualnih vrednosti (što možda objašnjava religiozni značaj koji se pridaje toj komplementarnosti). mnogo bogatiji i mnogo složeniji nego što smo to doskora zamišljali« (str. verovatno je da su pisanje. koji se na tom zidu nalaze u njenoj neposrednoj blizini« (nav. kao i činjemca da obrede koji su obavljani u pećinama nije doveo u vezu sa simboličkim sistemom koji je sam uspostavio. U primitivnim društvima još ima mnogo sistema koji podrazumevaju komplementarnost seksualnih i kosmičkih principa. s njegove dve jasno razdvojene polovine od kojih је svaka namenjena isključivo jednom polu. mišljenje i masta paleolitskih lovaca Novijim paleontološkim otkrićima zajedničko je to što se neprestano vraćaju sve dalje u vreme »početaka« čoveka i kulture. delo. Ove oznake.26 Kako god bilo. omogućavaiu pretpostavku ο održavanju određenih sezonskih ili periodičnih ceremonija utvrđenih na duži rok unapred. str. . 148). kao što se to i u naše vreme događa kod Sibiraca i severnoameričkih Indijanaca. odnosno. u 26 Up. str. 195 i dalje. a njegova psiho-mentalna aktivnost složenija nego što se to verovalo još pre nekoliko decenija.zidnim slikama. da su nastale neprekidnim sakupljanjem podataka tokom dužeg perioda. 7. aritmetika i pravi kalendar. Zamerana mu je pre svega izvesna nedoslednost kada је reč ο njegovom »čitanju« figura i znakova.

28 Analizirajući meandrine izrezbarene na predmetima ili urezane na zidovima pećina. Baden)." 81" i dalie. U tom slučaju simbolika vode je očigledna. Alexander Marshak.29 Takve analize potvrđuju obrednu funkciju znakova i paleolitskih figura. Ali. »magijsko-religioznu«) vrednost slika i njihovu funkciju u ceremonijama koje se odnose na različite »istorije«. str. prema autoru. navike divljači. plodnost. počev od jednog određenog trenutka (na primer. Utoliko pre što su određeni broj tih »sistema« usvojila i lovačka društva. voda. a naročito činjenicu da je lunarna simbolika integrisana u celovit »sistem« tako raznovrsnih realiteta kao što su žena. glava IV. smrt. Sada nam se čini očigledno da te slike i ti simboli imaju odraza u izvesnim »istorijama«. Ova struktura je već potvrđena na crtežu urezanom na kosti koja je iskopana u Pešdelazeu (Pech de l'Aze. »The Meander as a System«. Skup Zmija-Voda-Kiša-Oluja-Oblak nalazi se u neo litskoj Evroaziji u Australiji u Africi i u obe Amerike. meandrine su prikazane kao »nizovi uglova« (»running angles«) i propraćene su crtežima riba. ovde nije prosto reč ο nekoj »slici« vode. Maršak. odnosno. Marshak. zmija. Naravno. a pripada ašelskom sloju (oko ~ 135000). nav. zagonetne moći nekih natprirodnih bića i izvesnih pojedinaca (»stručnjaka za sveto«). Maršak zaključuje kako ti crteži sačinjavaju jedan »sistem« jer predstavljaju jedan niz i izražavaju jednu intenciju. u događajima vezanim za godišnja doba.000 godina pre otkrića zemljoradnje. crteži iz Petersfelda. Ove paleolitske predstave možemo posmatrati kao jedan kod koji istovremeno označava simboličku (dakle. Podjednako је značajna sposobnost paleolit. ukazujući tako na izvestan obred (»čin individualnog učešća«. Njihovo značenje je teško bliže odrediti ali. 28 Up.27 Ma šta mislili ο opšto] Maršalcovoi teoriji razvoja civilizacija. »Le bator· de commandement de Montgaudier (Charente)«. bezbrojni tragovi koje su ostavili prsti na raznom oruđu ukazuju na »čin individualnog učešća« u kojem simbolika ili mitologija vode ima određenu ulogu. vegetacija. str. itd. up. zapamćen i korišćen u praktične svrhe skoro 15. 27 Up.skih liudi da uoče i tačno označe faze života biljaka. Traite d' Histoire des Religions. smrt. str. meandrine su ucrtane oko prikaza životinja i po njima. 29 A. . ostaje da je lunarni ciklus bio analiziran. Dordonja). Ali. Autor smatra da se tradicija meandrina ne može objasniti magiiom vezanom za lov ili seksualnom simbolikom. što će reći da je barem 100. The Roots of Civilisation. polnost. delo.određenoj vezi sa simbolikom koja prožima »sistem« oznaka korišćenih tokom Oaleolita. kako ga označava Maršak). mi nikada nećemo saznati tačan sadržaj tih »istorija«. Eliade. 329 i dalje. To nam omogućuje da bolje razumemo važnu ulogu meseca u drevnim mitologijama. štaviše. »ponovno rođenje«.000 godina starija od meandrina starijeg paleolita. »sistem« u kojima se uokviruju različiti simboli omogućavaju nam da barem pogodimo koliki je njihov značaj za magijsko-religioznu praksu paleolita. 172 i dalje.

vodeći računa ο svim razlikama koje dele jednu preistorijsku kulturu od neke primitivne kulture. 191 i dalje). Pećine tako čuvaju jednu drevnu faunu. Troglobije koje danas naseljavaju neke pećine pripadaju već odavno prevaziđenoj fauni. podrazumeva vero vanje u »dušu« sposobnu da napusti telo i slobodno putuje po svetu. Neki autori su verovali da su pronašli dokaz takve inicijacije u pećini Montespan. pa čak i sekundarne« (Dr. ali je ovo tumačenje bilo osporavano. odnosno. opet. »tajne« se mladićima otkrivaju posredstvom obreda inicijacije. »One su pravi živi fosili i često predstavljaju veoma zaostale stadijume istorije života — tercijalne. izvorne strukture bile su očuvane sve do кгаја XIX veka. Ali.)· I pored xiticaja susednih zemljoradničkih civilizacija (barem u izvesnim slučajevima). Južna i 30 Što je privuklo pažnju Ukove kritike. Ove civilizacije. podrazumeva mogućnost »zaposedanja«. itd. Neke stare civilizacije. iilaska u Ijudska tela. Šamanski zanos. ribolovu i sakupljanju. preživele su sve donedavno u rubnim oblastima našeg sveta (u Ognjenoj zemlji. u arktičkoj oblasti. koji su izvođeni pre pohoda u lov. utemeljene na lovu. nije reč ο tome da se Ijudima kamenog doba pripišu religiozna praksa i mitologije »primitivaca«. predstavljale su. u Africi. a s druge uverenje da tokom takvog putovanja duša može susresti izvesna natprirodna bića i od njih zatražiti pomoć ili blagoslov.Kao što smo ranije primetili (§ 4). razjasnio neke vidove preistorijskih društava (str. na neki način. Slični obredi karakteristični su za skupine odraslih. 151 i dalje) i prikazao analizu paleolitske pećinske umetnosti u svetlu australijskih i afričkih činjenica (str. nav. kod Hotentota i Bušmana. Ovaj autor je. .31 Pouzdano. 140 i dalje. Ipak. delo. navevši najpre nekoliko primera ili etnografskih poređenja. Da navedemo drugi primer: razlikovanje polova (up. u Australiji. str. »zaustavljene« na jednom stupnju sličnom gornjem paleolitu. izgleda da je postojanje zanosa šamanskog tipa potvrđeno već u paleolitu. ili čak nekog duha ili boga. starost obreda inicijacije je van svake sumnje.). Racovitza). analogne »društvu muškaraca« (Mannerbiinde). a posebno u speleologiji. metodu koji su s manje ili više uspeha primenjivali svi istraživači izuzev Leroa-Gurana i Lameng-Emperera (LamingEmperair). Analogije između izvesnog broja ceremonija potvrđenib u rubnim oblastima sveta (Australija. kao i mogućnost da se »bude zaposednut« od strane nekog mrtvaca ili neke životinje. To. § 6) omogućava da se pretpostavi postojanje tajnih obreda isključivo za muškarce. u slučaju da poželimo da upoznamo primitivne zoomorfičke grupe koje se ne mogu fosilizovati. ili u velikim tropskim šumama (Pigmeji Bambuti. Nije reč samo ο »etnografskim paralelama«. izvesne vidove preistorijskih religija moguće je »rekonstruisati« razmatranjem obreda i specifičnih verovanja primitivnih lovaca. 31 Podsetimo da je koncept »živih fosila« bio uspešno korišćen u više grana biologije.30 Ali. možemo ipak opisati neke osnovne obrise. s jedne strane. kao što smo već napomenuli. itd. »žive fosile«.

Igra u krug divno prikazuje postojanost obreda i preistorijskih verovanja u današnjim arhaičnim kulturama. (Pulo. kod kalifornijskih Indijanaca. 667 i dalje. Podjednako su rasprostranjeni mitovi i simboli duge i njenog zemaljskog pandana. izgleda prihvatljiva tvrdnja da je izvestan broj mitova bio blizak paleolitskim populacijama. 3|> Vid. str. Eliade. mosta. up. Koumen.000 godina.kumentaciju kod Evel Gasparini. bilo da bi umirili dušu ubijene životinje. itd. koja ga je objavila. Melaneziji. 69 i dalje. Susrešćemo se i s drugim primerima. Za sada. od Australije i Južne Amerike do arktičkih oblasti. neki pisac iz Malija poslao ga je afrikanistkinji Žermen Diterlen (Germaine Dieterlen). S druge strane. Što se tiče »igre u krug« iz Montespana (ma kakvo bilo tumačenje tragova koje su ostavile noge mladića na glinovitom tlu pećine). koji je u prvom redu veza s drugim svetom. igra u krug izuzetno je rasprostranjena (u celoj Evroaziji. Vid. M. »mistična povezanost« grupe lovaca i divljači dopušta mogućnost da se pretpostavi izvestan broj »zanatskih taini« kojima su raspolagali samo muškarci. istočnoj Evropi.2 Isto tako.Severna Amerika)32svedoče ο zajedničkoj tradiciji koja je razvijena već u paleolitu. H. specifična za šamanizam. Kurt Saks (Curt Sachs) ne sumnja u to da su paleolitski Ijudi dobro poznavali takvu obrednu koreografiju.33 I stvarno.). Izuzetna raširenost takve kosmogonije i njena arhaična struktura ukazuju na tradiciju koja je nasleđena iz najdalje preistorije. Curt Sachs. slične su tajne. Prim. antropomorfne ili u obliku vodenih životinja. prisetimo se da neke zidne slike Hogara (Hoggar) i Tasilije (Tassili) mogu biti »protumačene« zahvaljujući jednom pastirskom mitu naroda Pulo. Da navedemo samo jedan primer: iedan kosmogonijski mit izvodi na scenu Pravodu i Stvoritelja. bogatu do. 124. mitovi. fon Sikar (Η. Henri Lhote. sokola) pronađeni su svuda. 35 C. 208.36 Ukratko. perje ptica grabljivica — orla.) 36 Η. str. von Sicard) opet. na prvom mestu kosmogonijski mitovi. II Matriarcato Slavo.). 720 i dalje. World History of the Dance (1937).35 U jednoj monografiji posvećenoj Luveu (Luwe) i njegovim onomastičkim analogijama. očigledan je kontinuitet s religioznom ideologijom paleolitskih lovaca. Naissances mystiques. str. afrički narod i jezik tog naroda. Svuda je igraju lovci. str. dakle. »Luwe und verwante mythisthe Gestalten«. »Les gravures et les peintures rupestres de Saharacc.34 U oba slučaja. i mitovi ο postanju (čoveka. von Sicard. bilo da bi obezbedili umnožavanje divljači.4. Dieterlen. itd. 282 i dalje.43 Tim su mitovima zaiednička i ekstatička iskustva. divljači. kako silaze na dno okeana da bi doneli materijal neophodan za stvaranje sveta. vezanom za inicijaciju. 32 33 . prev. smrti. a njihova starost je van svake sumnje. prenošene mladićima putem inicijacija. str. na svim kontinentima. dolazi do zaključka da taj afrički bog oličava najstarije religiozno verovanje evro-afričkih lovaca iz epohe koju švedski naučnik datira pre ~ 8. Takođe Fulbe. legende i obredi u vezi s penjanjem na nebo i »magičnim letenjem« (krila.

Gaerte. Odlučujuću ulogu imala je magijsko-religiozna valorizacija jezika. Himmelsberg. . Već 1914. mogućih kriza vezanih za zanos. ili za ponavljanje mantri tokom izvesnih joga meditacija. prizivati čudo hijerofanije: up. ali isto tako i da oživi čitav jedan imaginarni univerzum. str. V. Napomenimo da najveći broj primera koje Gerte navodi pripada mlađim preistorijskim kulturama. Eliade. godine.37 Što se tiče mita ο poreklu životinja i religioznih odnosa između lovca. Α prikazati nešto obredno. str. simbolika letenja. ako ne i 37 W. Podjednako nam je teško da zamislimo neko društvo lovaca bez mita ο poreklu vatre. bio sposoban da prenese poruku. 38 Kod nekih plemena severne Australije osnovni obred inicijacije nekedevojke sastoji se u tome da se ona svečano predstavi zajednici. duhova. doprinose tome da se nebeski prostor odredi kao izvor i prebivalište pre svega natprirodnih bića: bogova. 96 i dalje. Religions australiennes. divljači i Gospodara životinja. drugim rečima. Pokazuje se da je ona sazrela. Pupkovi sveta i paradigmatske Reke koje dele »svet« na četiri dela. Dovoljno je prisetiti se bajkovitih paramitoloških i parapoetskih tvorevina. Ijudski glas je. svojim zvučnim eksplozijama i fonijskim inovacijama. Već su neki gestovi mogli da naznače epifaniju božanske moći ili neke kosmičke »misterije«. Gaerte) je sakupio veliki broj znalcova i preistorijskih slika koje su se mogle protumačiti kao Kosmičke planine. Erdnabel und Weltstrome«. treba uvek voditi računa ο primarnom iskustvu svetosti Neba i nebeskih i atmosferskih pojava. odnosno. Najzad. Verovatno je da gestovi antropomorfnih figura iz preistorijske umetnosti nisu odražavali samo značenje nego podjednako i moć.38 Tim više. imaginarno iskustvo visine kao oslobađanja od težine. 120. spremna da se počne ponašati kao žena. za druge primere videti Naissances mystiques. Čak i pre artikulisanog jezika. oko kojeg je organizovan prostor. ekstatička uspenja šamana. Osim toga. predmetu ili životinji znači objaviti prisustvo svetog. kosmičkih katastrofa. junaka donosilaca civilizacije. No podjednako su važna i bogata značenjima »otkrivanja« noći i podzemnog sveta. Kako je usavršavan. ludilo ili surova ubistva među članovima plemena. ubijanja divljači ili smrti nekog člana porodice. pretpostaviti postojanje nekog kosmološkog »sistema« koji se artikuliše polazeći od osnovnog iskustva ο »Središtu sveta«. naređenje ili želju. bilo da je reč ο znaku. To je jedno od retkih iskustava koje spontano obelodanjuje »transcendentalnost« i uzvišenost.Moguće je. takođe. Izgovorena reč je pokretala snagu koju je bilo teško. verovatno je da su oni mnogo pominjani u šifrovanom kodu ikonografskog repertoara paleolitskih ljudi. Gerte (W. ali isto tako i ikonografije vezane za uvodne kretnje šamana koji se priprema na svoje ekstatično putovanje. »Kosmische Vorstellungen im Bilde prahistorischer Zeit: Erdberg. utoliko pre što većina ovih mitova u središte postavlja seksualnu aktivnost. koje istovremeno podrazumevaju i ritam disanja (prana■уата) i vizualizaciju »mističnih slogova«. fonetska inventivnost morala je predstavljati neiscrpni izvor magijsko-religioznih moći. Za religiozno značenje »gestova-epifanija« znala su još i neka primitivna društva s kraja XIX veka. jezik je razvijao svoja magijsko-religiozna sredstva.

II POGLAVLJE NAJDUŽA REVOLUCIJA: OTKRIĆE POLJOPRIVREDE — MEZOLIT I NEOLIT — 8. proklinjanja i anatema. poništiti. arktičke stepe zamenila je šuma. a i neki drugi autori. U zapadnoj Evropi one su mnogo siromašnije od veličanstvenih tvorevina mlađeg paleolita. I kada se dobro promisli. već je i samo religiozno nasleđe paleolita predstavljalo dovoljno složen oblik. Postepeno. ali dh je proređivanje faune primoralo da se nastane na obalama jezera i u primorju. medutim. Neki lovac ističe se svojim junaštvom ili lukavstvom. Mi slabo poznajemo religioznu praksu lovaca koji su za stadima severnih jelena išli na sever Evrope. u severozapadnoj Aziji. korenito je promenio klimu i pejzaž. Povlačenje glečera izazvalo je seobu faune ka severnijim delovima. koje su se razvijale tokom sledećih milenijuma. posebno stada severnih jelena. Izgubljeni Raj Kraj ledenog doba. do uverenja da je jezik sposoban da obezbedi istovetne rezultate kao i sam obredni čin. Lovci su pratili divljač. podsetio da su Eskimi svoje zalihe mesa čuvali u ledenoj vodi jezera i . A. ovu su činjenicu protumačili kao prinošenje na žrtvu prvog ulova nekom božanstvu.nemoguće. podjednako treba voditi računa ο razlici između raznih vrsta personaliteta. bile su označene terminom mezolit. Rust (Rust) je otkrio ostatke dvanaest celih severnih jelena. možda Gospodaru životinja. bez obzira na nekoliko temeljnih zajedničkih ideja. oko 8000. posebno u Palestini. U naplavinama mulja močvare Štelmor (Stellmoor) pored Hamburga. a drugi snagom svojih ekstatičnih zanosa. potopljenih. Te karakterološke razlike uvode izvesnu raznovrsnost u procenu i tumačenje religioznih iskustava. i da počnu da žive od ribolova. sa kamenjem u grudnoj šupljini ili u stomaku. Nasuprot ovome. Zanosno iskustvo reči koje dobijaju magijskoreligioznu snagu vodilo je. Polhauzen (H. U razvijenijim društvima nalazimo ih i u obrednoj funkciji magičnih formula panegirika. U zaključku. ponekad. Rust. Nove kulture. Slična verovanja preživela su i danas u brojnim primitivnim kulturama i populacijama. mezolit predstavlja ključni period: to je doba pripitomljavanja prvih životinja i početaka zemljoradnje. pa prema tome i floru i faunu Evrope severno od Alpa. satire. Pohlhausen) je.

kao što priznaje i sam Polhauzen. krugovi. 496—97 (nr. Ovaj »idol« je bio postavljen u močvari. Pored svog osnovnog značenja. uprkos ponavljanim crkvenim zabranama. Miiller-Karpe. i to u različitim epohama. »Das Versenkungsopfer«. sunca). »Zum Motiv der Rentierversenkung«.41 Podjednako treba voditi računa ο činjenici da se.50 m. Handbuch d. tom I. i dalje. i od srednjeg veka do naših dana. Rust je otkrio i jedan stub od jelovine na čijem se vrhu nalazila lobanja severnog jelena. Vorgeschichte. Traite d' Histoire des Religions (novo izdanje. Pohlhausen. 988—89. Handbuch der Vorgeschichte. str. prema autoru ovog otkrića. žrtvovanje potapanjem je široko potvrđeno. »Die Opfer der palaolitischen Menschen«. verovatno. ovaj primer ima paradigmatsku vrednost: on izvesno prikazuje kontinuitet »svetih mesta« i nekih religioznih praksi. U mezolitskom sloju Štelmora.42 Prema oskudnosti ovih nekoliko dokumenata ο lovcima na jelene. Reč je. tačke. 141 i dalje. produženi vrat i urezane duge linije koje. Stenovite litice Sijera Morene prekrivene su antropomorfnim i teriomorfnim figurama (pre svega jeienima i kozorozima) svedenim na nekoliko linija i različitih znakova (valovite trake. Rust. Naturalističlco pećinsko slikarstvo višeg paleolita pretvorilo se na »španskom Levantu« u strogu i formalističku geometrijsku umetnost. 42 A. »Die Opfer der palaolitischen Menschen«. kao i predmeti iz vremena Gala i Galo-Rimljana. Die altund mittelsteinzeitlichen Funde von Stellmoor: H. u ovom poslednjem slučaju. str. kao što je to bio slučaj i s predmetima iz bronzanog ili gvozdenog doba pronađenim u nekim jezerima i močvarama zapadne Evrope. str. pećinska umetnost istočne Španije istoričaru religija pruža značajan materijal. svuda. Rust je iz tog nalazišta izvadio brojne predmete: drvene strele. verovatno. Rust. str. MiillerKarpe. Sve su to.reka. I stvarno. H. sekire isklesane od rogova severnih jelena. raspoznaju se glava. od severne Evrope pa sve do Indije. 347).39 Ipak. str. bili žrtveni darovi. a glave prinosile na žrtvu nekom božanskom biću. 40 Up. tom II. Nedaleko od Arensburg-Hopfenbaha u jednom mezolitskom nalazištu datiranom oko ~ 10000. str. 267 i dalje. Sigurno je da te dve grupe predmeta razdvaja više od pet milenijuma. 224. Prema Maringeru. str. Die jungpalaolitischen Zeltangangen vort Ahrensburg. ali je kontinuitet ove vrste religiozne prakse nesumnjiv. Hugo Obermajer (Hugo Obermaier) je dokazao da su ove antropomorfne figure bliske crtežima koji su karakteristični za oslikane 39 A. 266 i dalje. U izvoru koji se zove Sen Sover (Kompjenjska šuma) otkriveni su oblutak iz epohe neolita (namerno slomljen u znak ex-voto). Eliade. taj obredni stub možda ukazuje na obredne obede: jelenje meso se jelo. H. pogotovu. oruđe od kosti. praksa održala uprkos kulturnom uticaju Rimske imperije i. 41 M. . A. ali oko njega nisu pronađene ni kosti. Maringer. Maringer. ο predstavljanju nekog natprirodnog Bića. mada je nemoguće bliže odrediti njegovu strukturu. ovo empirijsko objašnjenje ne iskljućuje religioznu namenu nekih nalazišta. predstavljaju ruke. J. nije sklon da u tom predmetu vidi »idol«. 174. niti bilo kakvi diugi predmeti. Rust je sa dna močvare izvadio grubo izvajano deblo vrbe dugačko 3. J. 1968).40 Mezolitski lovci su jezero Štelmor verovatno smatrali za »sveto mesto«. Closs.

ukrašeni zidnim slikarstvom. Kod urođenika Aranda. težilo se poništavanju magijskoreligiozne moći koju su predstavljali ovi predmeti. delo. Sudeći na osnovu etnografskih parelela. kao što to misli Maringer (nav. verovatno je. i skoro svi su slomljeni. str. nemoguće je doznati da li su i njegovi autori imali slične predstave kao Australijanci. jer se održala u svim — pa i u složenijim religijama [izuzev hinajana (hinayana) budizma]. Zatim si sišao u svetu pećinu da se tu odmoriš«. Protumačeni su kao falički simboli. Još ubedljivije izgleda upoređivanje sa australijskim tjurungama. Treba dodati da on osim toga postoji i pod zemljom u obliku »deteta duha« (isto.43 Budući da je ova civilizacija potekla iz Španije. ili »To je tvoje sopstveno telo. 100 i dalje. Australijanci smatraju da su njihovi mitski preci živeli u zlatno doba. koja je i mitološki podsticajna. Ne možemo međutim sumnjati u religiozno značenje azilijenskih oblutaka. str. 183). u zemaljskom raju gde je divljači bilo u 43 Civilizacija lovaca i riibolovaca. divljači. mogao je da postoji naporedo sa verovanjima u Natprirodna bića i Gospodare životinja. da se značaj ovog religioznog kompleksa objašnjava sećanjem na ledeno doba kada su daleki preci živeli u nekoj vrsti »lovačkog raja«. predstavljali sveta mesta. I stvarno. otac se sinu obraća ovim rečima: »Evo tvog sopstvenog tela iz kojeg si izišao ponovnim rođenjem«. str. 60). isto kao i neka južnoamerička plemena.44 Čak i ako je oslikani oblutak iz Madazila imao istovetnu funkciju kao i tjurunge. najčešće od kamena i ukrašeni različitim geometrijskim crtežima. ili da su se popeli na Nebo kako bi se nastanili na Suncu i na zvezdama.45 Nemamo nikakvog načina da bliže odredimo poreklo i razvoj verovanja naših predaka u preistoriji. 45 Podsetimo da Australijanci. i u čoveku u kojem se reinkarnirao. Izgleda prihvatljivo da su ih slomili neprijatelji ili kasniji stanovnici pećine. kao elementi nekog pisma ili kao magični simboli. To je predak koji si bio ti. Vidimo da po verovanju Australijanaca predak istovremeno egzistira u svom »mističnom telu«. . nađena su 133 oslikana oblutka.oblutke azilijenske epohe. Les Religions australiennes (1972). Stvarno ne vidimo zbog čega predstava ο mitskim precima ne bi činila deo religioznog sistema paleolitskih ljudi: ona je u skladu s mitologijom ο postanju sveta. lutao. predstavljaju mistično telo predaka. reč je ο jednoj univerzalno rasprostranjenoj religioznoj predstavi. antropomorfni prikazi na stenovitim liticama i na oblucima trebalo bi da imaju slična značenja. Verovatno je da su pećine i ostala mesta španskog Levanta. dok si. eoveka. ovaj religiozni kompleks. Značenje sunaca i ostalih geometrijskih znakova prikazivanih uz antropomorfne slike ostaje i dalje zagonetno. veruju da su se njihovi mitski preci preobrazili u zvezde. U pećini Birsek u Švajcarskoj. 44 M. Znamo da ovi obredni predmeti. tjurungi. Događa se da se neka arhaična religiozna ideja neočekivano razvije tokom nekih perioda usled određenih posebnih okolnosti. što je sasvim verovatno. tokom svog prethodnog postojanja. Ako je tačno da ideja ο mitskom pretku i kult predaka preovlađuju u evropskom mezolitu. smrti — što je svojstveno lovačkim civilizaoijama. a mladićima se mogu predati tek posle inicijacije. pećini u francuskim Pirinejima. U oba slučaja. Eliade. Tjurunge se sakrivaju u pećinama ili zakopavaju na određenim svetim mestima. tako nazvana po stanici Madazil. S druge strane.

natufijanske dokumente smo uporedili sa 46 Eliade. II. Oni su živeli u pećinama. str.50 Seksualna simbolika stubova vajanih u obliku falusa toliko je »očigledna« da ne možemo sumnjati u njihovo magijskoreligiozno značenje.46Го je onaj »rajski« svet koji se Australijanci trude da ponovo stvore za vreme određenih praznika tokom kojih su zakoni i zabrane ukinuti. 21 i dalje. str. mezolit na Bliskom istoku. i svinja oko ~6500. gde je ovaj mezolitski narod prvi put uočen.obilju i gde su pojmovi dobra i zla praktično bili nepoznati. Anati. pojave koje karakterišu već Natufijance. tom 169. oko ~7500. R. potiče od Vadija u Natufu. predstavlja stvaralačlcu epohu. Ali za život u stalnom prebivalištu pre svega su se odlučivali nosioci uatufijanske47 kulture. Palestine before the Hebrews. 1970. 57. jaraca u Jerihonu. u Jordanu. 1161—1171). na primer. delo. . koje su želi kamenim srpovima. Što se tiče kostura iskopanih u Einanu. Histoire ancienne Isra'el. 250 i dalje. u dugim vremenskim periodima nastanjivali u pećinama. 50 Vid. Up. zadržavajući pri tom svoj prelazni karakter između dve vrste civilizacija. str. str. Muller-Karpe. oko ~ 8000.49 Neposredne posledice stvaranja pitomih žitarica bile su povećavanje populacije i razvoj trgovine. S. str. oko ~7000. MullerKarpe. 51 Jedan od grobova može se smatrati za najstariji megalitski spomemk па svetu. str. datiran ~ 13000. 160. »Egyptian Prehistoi"v: Some new concepts« (Science. 349. I. 48 Emanuel Anati. Sada videti Jacques Cauvin. Dva načina natufijanskog sahranjivanja — a) pokopavanje eelog tela. umetnost Natufijanaca je naturalistička: pronađeni su mali kipovi životinja i ljudske figurine. Rad. Anati. Ο pripitomljavanju životinja. de Vaux. Nedavno je u dolini gornjeg Nila otkriven preneolitski kompleks prehrane na bazi žitarica. od kojih je jedna lovačka i sakupljačka. gde je otkopan zaselak kružnih koliba sa ognjištima). Tokom mezolita je započelo i pripitomljavanje životinja (mada se ono neće proširiti sve do početka neolita): ovaca u Zavi Kemi-Šanidaru (Zawi Chemi-Shanidar). ali i u naseljima na otvorenom prostoru (kao u Einanu. videti Miiller-Karpe. 49 i dalje. 49 Svi ovi datumi dobijeni su zahvaljujući analizama radioaktivnim ugljenikom. pogotovu u Palestini. delo. tehnologija i imaginarni svetovi Kao što smo već rekli. Izgleda da su se lovci u Palestini. u savijenom položaju.48 To je bio veliki korak ka zemljoradnji. u vreme mladeg paleolita. Rushdi i R. nav. Ο Einanu up. nav. 9. Za razliku od geometrijskog shematizma koji je svojstvo crteža i slika evropskog mezolita. figurinu pronađenu u Ain Sakhriju. i čije su zrnevlje maljem drobili u stupi. str. Handbuch.51 pretpostavlja se da je prilikom sahrane bila prinesena jedna ljudska žrtva. II. godine. Schild. godine. 172. delo. str. pasa u Sten Karu (Stan Carr) u Engleskoj. Povodom nalazišta lobanja. Religions neolithiques. b) sahranjivanje lobanja — bili su poznati još u paleolitu i primenjivali su se i dalje u neolitu. str. a druga zasnovana na kulturi žitarica. Natufijanci su već otkrili značaj prehranjivanja divljim žitaricama. 41 i dalje. 245 i dalje. ali značenje tog obreda nije poznato. Fred Wendorf. 47 Reč Les Religions australiennes. tiav. II. ponekad u erotskim položajima.

Radeći s oblutkom ili s nekom primitivnoim iglom. priznavalo se postojanje jednog elementa nezavisnog od tela. praveći udicu ili vrh strele. 175. različitih preistorijskih kultura. »duh«. itd. koji se stvara i neprekidno obogaćuje bliskošću s materijom. mašta otkriva neočekivane analogije između različitih stupnjeva stvarnosti. Od davnih vremena. kao i izumi do kojih će se doći toкош neolita. Ali. 115. 134—36. Međutim. Empirijska vrednost ovih novotarija je očigledna.nalazištima otkrivenim u Ofnetu (Offnet) u Bavarskoj. Pored zemljoradnje. međutim. imaginarna aktivnost preistorijskog čoveka imala je mitološku dimenziju. očigledan značaj imaginativne aktivnosti do koje je dovela bliskost s različitim modalitetima materije. str. i spermu) smeštali u glavu. u mezolitu je došlo i do drugih otkrića. I upravo nam taj kontinuitet u sloju imaginarne aktivnosti omogućava da »pojmimo« egzistenciju ljudi koji su živeli u tim dalekim vremenima. za razliku od čoveka modernih društava. izvor moći. 184 i dalje. svet rada — mikrouniverzum koji zaokuplja pažnju zanatlije tokom dugih časova — postaje zagonetno i sveto središte. poverovalo se da se »duhovni« element žrtve može prisvojiti jedenjem njenog mozga. Sva ta otkrića i ostali raniji izumi (kamena oruđa. (na prvom mestu grnčarija). zahvaljujući snovima i ekstatičkim i paraekstatičkim iskustvima. »dvojnilc«. 107—08. itd. 52 Anati. spajajući životinjske kože ili drvene ploče. »život«. postala je kultni predmet. »priikazanje«. mreža. oblikujući neki mali kip od gline. itd. 239 i dalje.).52 U oba slučaja. s druge strane. moguće je pretpostaviti postojanje magijskoreligioznog čina pošto se smatralo da je glava (tj. I. Sasvim je verovatno da priličan broj natprirodnih likova i mitoloških epizoda koje ćemo sretati u potonjim religijskim tradicijama predstavljaju »otkriće« kamenog doba.) bio je prisutan u celom telu. od kojih su najznačajniji bili luk i izrada užadi. Ovaj »duhovni« element (ne možemo ga drugačije nazvati pošto je shvaćen kao slika. razne alatke od kosti ili od jelenskih rogova. Up. nav delo. i u pećini Holenštern (Hohlenstern) u Virtenbergu (Wurttenberg): sve cwe lobanje pripadale su osobama koje su ubili možda lovci na ljudske glave. Manje je. Videti takođe Muller-Karpe. itd. mozak) prebivalište »duše«. on je na neki način predstavljao njegovog »dvojnika«. kožna odela i šatori. udica i čamaca pogodnih za duža putovanja. a možda ljudožderi. з* . str. Onians Origins of European Thought. ne može se potpuno dokučiti preko figurativnih ili geometrijskih tvorevina. str. s Alkmenom iz Krotone. Maringer. podstakli su mitologije i paramitološko fabuliranje. smeštanje »duše« ili »duha« u mozak imalo je značajne posledice:53 s jedne strane. Grci su takođe dušu (a kasnije. bogato značenjima. Imaginarni svet. »dah«. Ali. on nam je i dalje dostupan preko iskustva naše sopstvene imaginacije. oruđa i predmeti su nosioci bezbrojnih simbola. a ponekad su bili i osnova na kojoj su se razvila obredna ponašanja. lobanja. 53 I ito ne samo za verovanje iz preistorije. vizija. str. koji moderni jezici označavaju izrazima »duša«. The Goods of the prehistoric men.

koji su odbijali da aktivno učestvuju u ekonomiji zemljoradnika verovatno je bio zadužen da brani selo. ne može se lako poništiti. u krajnjoj liniji. ali. Nasleđe paleolitskih lovaca S napretkom ostvarenim tokom mezolita okončano je kulturno jedinstvo paleolitskih populacija i stvoreni su varijeteti i razlike koji će ubuduće postati osnovne karakteristike civilizacija. kolju i proždiru stepske biljojede ili seljačku stoku. . 55 Jedan karakterističan primer: Desane iz Kolumbije izjavljuju da su lovci. . mitski prestiž lovačkog života u odnosu na živovaчје stalno naseljenih ratara i danas se održao kod brojnih primitivnih populacija. lov je istovremeno predstavljao i odgojno sredstvo bez premca i omiljeni sport vladara i vojničke aristokratije. osvajači i vojna aristokratija usvajaju simboliku i ideologiju prvobitnog lovca. lovčevo ubijanje divljači. Lov kao sredstvo opstanka zadržava se i u zemljoradničkim društvima. ponavlja se. od pojave Asiraca do početaka modernog doba.10. orgijastička ekstaza je u stanju da reaktualizuje religiozno ponašanje prvih paleohominida iz vremena kada se divljač proždirala presna: to se • . samo je život lovca dostojan življenja.54 Lovačka i ratna tehnika kod Asiraca. pravog krvoloka. Više milenijuma posle preovladavanja zemljoradničke ekonomije. velike šume. U stvari. Iranaca i Turkomongola do te mere su slične da ih je moguće zameniti. Vojničke inicijacije kod Indoevropljana obuhvataju obredno pretvaranje u vuka: prvobitni ratnik usvaja ponašanje krvoloka. proganjanje i ubijanje neke životinje postaje mitski model osvajanja neke oblasti (Landndma) i osnivanja Države. Ostaci društava paleolitskih lovaca počinju da prodiru u krajnje ili teško pristupačne oblasti: pustinje. »obredni lov« je izvođen prilikom micijacija i ustoličenja novog poglavice. a kasnije od rulja pljačkaša. Ponašanje koje se hiljadu ili dve hiljade godina poistovećivalo s ljudskim (ili bar muškim) načinom egzistiranja. Weltanschauung primitivnog lovca ponovo će dobiti istaknuto mesto u istoriji. Brojna indoevropska i tursko-mongolska plemena imala su zveri za eponime (na prvom mestu vuka) i smatrala su da potiču od teriomorfnog mitskog pretka. . kao krvoloci koji love. iz početka. najezde i osvajanja IndoevropIjana i Turkomongola biće poduzeti u znaku prvorazrednog lovca.55 Stotine hiljada godina proživljenih u nekoj vrsti mistične simbioze sa životinjskim svetom ostavile su neizbrisive tragove. Takođe je verovatno da su prvi vojnički odredi nastali upravo od tih grupa lovaca — branitelja sela. štaviše. Jedan broj lovaca. krvavim žrtvama. ratnici. koje su podjednako prinosiii i zemljoradnici i pastiri.16 ϊ. od divljih životinja koje su uznemiravale naseljenike i nanosile štetu obrađenim poljima. Ali ovaj proces udaljavanja i izdvajanja paleolitskih društava ne podrazumeva i iščezavanje specifično lovačkog ponašanja i duhovnog života. S druge strane. planine. Kao što ćemo uskoro videti. Članovi indoevropskih vojnih družina (Mannerbiinde) i konjanici nomadi iz Srednje Azije ponašali su se prema naseljenim populacijama koje su napadali. mada 75% njihove hrane potiče od ribolova i zemljoradnje. u njihovim očima. Na drugoj strani. U celom evroazijskom svetu. u Africi i na drugim mestima. Uostalom.

11. naprotiv. korenja. bob i korenje tropskih biljaka. morao je da usavrši tehniku računanja vremena. između ~9000. New York Times. Jedan od retkih jasnih pokazatelja dobijen je zahvaljujući istraživanjima u Južnoj Americi. suprotno onome što se donedavno mislilo. јег je osnovna odgovornost za obezbeđivanje sredstava za život ubuduće padala na žene. kultura biljaka nametnula je drugačije usmerenu podelu rada nego što je to bilo ranije. ecosystems and the origins of agriculture« u The Domestication and exploitation of plants and animals.događalo u Grčkoj. Postajući proizvođač svoje hrane. bio obavezan da svoje poslove predvidi nekoliko meseci unapred. Ali više mu nije bilo dovoljno da bude siguran u tačnost nekih budućih datuma samo na osnovu grubog Mesečevog kalendara. koja zavisi od vegetativne reprodukcije krtola. koja je pronađena još u paleolitu. godine. ubuduće. pri svemu tome. kultura žitarica i pripitomljavanje životinja prethodili izradi grnčarije. јег je morao da izvede čitav niz složenih aktivnosti čvrsto određenim redosledom. U dolinama Rančo Peludo (Rancho Pe3udo) u Venecueli i Momil u Kolumbiji tragovi kulture manioke otkriveni su ispod sloja kulture kukuruza. . Ratar je. nikada nije bio izvestan — žetvu. Uzgajanje domaćih biljaka stvorilo je egzistencijalnu situaciju koja je ranije bila nedostupaa. Pre svega. i to još početkom XX veka.57 Nepotrebno je naglašavati značaj otkrića zemljoradnje za istoriju civilizacije. ili. Uzgajanje pitomih jestivih biljaka: mitovi ο poreklu Od 1960. 12. »Agricultural systems. drugi. Zemljoradnja u pravom smislu reči. do koje je došlo s trijumfom kulture 56 David R. što znači da je vegekultura bila starija. godine. što je iz temelja izmenilo duhovni univerzum preneolitskog čoveka. među Dionisovim obožavaocima (§ 124). Ono što je Gordon Čajld (Childe) nazvao »neolitskom revolucijom« odvijalo se postepeno. izgleda da potiče iz vlažnih tropskih dolina Amerike i jugoistočne Azije. Odmah ćemo analizirati tu »religioznu revoIuciju«. posledica toga bilo je podsticanje stvaranja i promena sistema vrednosti. Takođe znamo da su. i 7000. Neki etnolozi skloni su da misle kako je vegekultura starija od kulture zrnevlja. »Vegekultura«. smatraju da ona predstavlja oskudnije podražavanje zemljoradnje. analiza radioaktivnim ugljenikom ukazuje na doba oko ~ 9000. čovek je morao da izmeni ponašanje nasleđeno od pradedova. »Relics from Two Diggings indicate Thais were the First Agrarians«. Osim toga. kod marokanskih Ajsaua (Aissaoua). Još nedovoljno poznajemo starost vegekulture i njene odnose sa kulturom žitarica. 57 William Solhein. godine znamo da su sela prethodila otkriću zemljoradnje.56 Još jedan dokaz ο starosti vegekulture obelodanjen je nedavno u Tajlandu: u jednoj špilji (»Pećina prikaza«) iskopani su gajeni grašak. ili podzemnih stabljika. Posledice otkrića zemljoradnje bile su podjednako značajne za istoriju religije čovečanstva. јатшаг 1970. Harris. imajući u vidu neki budući ishod koji. odnosno kultura žitarica razvila se u jugozapadnoj Aziji i u srednjoj Americi.

itd. životinjske ili ljudske žrtve. Hraneći se. izvesno je da mit ο prvobitnom ubistvu opravdava krvave obrede kao što su žrtvovanje čoveka i ljudožderstvo. mi se. Nećemo naglašavati značaj ovog mita ο poreklu za religiozni život i kulturu paleolitskih ratara. Jedna prilično raširena tema objašnjava da su krtole i drveće sa jestivim plodovima (kokosova palma. oni na pozornicu izvode 58 Na kraju vid. Hainuvele. poslušavši njegov savet. u ovom slučaju — proizvod jednog ubistva. njene »duše«). U evoluiranim kulturama takvi motivi su ređi i ponekad ko· renito reinterpretirani. korisnici ubijaju njenog stvoritelja. međutim. Iz njegovog leša niču jestive biljke i drugi elementi kulture (poljoprivredne alatke. ljudožderstvo. ali je teško jasno odrediti njegov početni religiozni lcontekst. Najpoznatiji primer dolazi sa Serama. Jestiva biljka nije »data« u s ν βία onako kao što je to životinja. Većina mitova ο poreklu sakupljena je među primitivnim populacijama koje su upražnjavale vegekulturu ili kulturu žitarica. čovek u krajnjoj liniji jede božansko biće. oni mu komadaju telo i sahranjuju te delove. Atsuhiko Yoshida. Nasilna Hainuvelina smrt nije samo »stvaralačka«. Ovo prvobitno ubistvo iz osnova je promenilo uslove Ijudskog života. mitova koji objašnjavaju poreklo dve vrstc zemljoradnje. Podsetimo se. jednog od ostrva Nove Gvineje: iz raskomadanog i sahranjenog tela devojke-polubožanstva. u stvari.). koji je u prvom redu miroljubiv i zahvaljujući kojem on živi.29 Značajno je što zemljoradnik s ubistvom povezuje rad. jer su lime uvedeni seksualnost i smrt. odgovornost za krvoproliće pripisuje nekome drugom. Razumemo lovca: on se plaši osvete ubijene životinje (tačnije. pogrebne ceremonije. Jedna analogna mitska tema objašnjava poreklo jestivih biIjaka — i krtola i žitarica — kao da potiču iz izmeta ili pljuvačke nekog božanstva ili mitskog pretka. nekom »strancu«. Što se tiče mitova koji govore ο poreklu kulture žitarica.) nastali od tela jednog ubijenog božanstva. ali. pre svega krtole. Hraneći ss biljkama koje su potekle iz njenog sopstvenog tela. E. ili se opravdava pred Gospodarom životinja. Nemački etnolog Ad. Dovoljno je reći da sve odgovorne aktivnosti (ceremonije vezane za pubertet. Ona je ishod nekog prvobitnog dramatičnog događaja. ona boginji omogućava da bude neprekidno prisutna u ljudskom životu pa čak i u njihovoj smrti. »Les excretions de la Deesse et l'origine de l'agjriculture«. istovremeno shvatamo religioznu opravdanost njihovog ponašanja. banana itd. Kasnije ćemo videti posledice ovih prehrambenih teologija. Doznajući na koji način ratari objašnjavaju pojavu jestivih biljaka.žitarica. pošto potiču iz tela nekog božanstva (jer su i izmet i pljuvačka podjednako delovi božanske supstancije).58 Značenje ovih mitova je očigledno: jestive biljke su svete. nikle su do tada nepoznate biljke. i uspostavljene religiozne i društvene institucije koje još važe. Što se tiče paleolitskih ratara. Kada otkriju šta je odvratni izvor hrane.) predstavIjaju u pravom smislu reči sećanje na to prvobitno ubistvo. . hranimo samom supstancijom božanstva. svilene bube. itd. Jenzen (Jensen) smatra da je mit ο Hainuveli karakterističan za paleolitske uzgajivače krtola. za ovu priliku. u lovačkim društvima se.

X. kao što je. na prvom mestu ženska seksualnost. Partenogeneza. * Slarogrčki: sveta svadba. one postaju vlasnice obrađenih polja. vraća svojoj majci.59 Nema sumnje da tu postoji stvarna razlika. str.61 Pošto ga je rodila Zemlja. čovek se. sa civilizacijom ratara u pravom smislu reči (kultura žitarica). Dodajmo da su žitarice i u zemljoradničkim religijama božanskog porekla. reves et mysteres. a moguće je pronaći ga i u brojnim mitovima i narodnim verovanjima ο ljudima koji su rođeni iz Zemlje. Složena simbolika antropokosmičke strukture i dalje. Mvthes et cultes chez peuples primitifs. 18. ratarski rad je poistovećen s polnim činom. Mythes. ali otkrivanje zemljoradnje vidno povećava njenu moć. Reč je ο religioznoj tajni. stapa se s čudesnom zagonetkom stvaranja. darovanje žitarica Ijudima ponekad je dovođeno u vezu sa svetom svadbom nebeskog (ili atmosferskog) boga i Majke Zemlje. 218 i dalje. 60 Vid. odeljak 86 i dalje. ubuduće će to činiti sperma i krv. itd. 188 i dalje. što ojačava njihov društveni položaj i dovodi do stvaranja karakterističnih institucija. Nešto kasnije. Traiti d'Hist. hieros gamos* i obredna orgija. polaganju novorođenčeta na zemlju. na različitim planovima ispoljavaju religiozni karakter seksualnosti. primere i u Traite d'Histoires des religions. Sveti prostor i periodično obnavljanje Sveta Prva. smrt i oživljavanje. partenogenezom. junak-donosilac civilizacije penje se na nebo. domogne se nekoliko zrna i daruje ih ljudima. žena i ženska sakralnost uzdignute su u prvi plan. svoju majku«. žene postaju odgovorne za obilnost žetve. prev. ishranom i smrću.60 Ali hiljadama godina. ili s nekorn mitskom dramom koja podrazumeva seksualno sjedinjenje. kliče vedski pesnik (Rigveda. razlika nije tako čvrsta kao što je to mislio Jenzen. matrilokacija. bila je kriza sistema vrednosti paleolitskih lovaca: veze religiozne prirode koje su bile uspostavljene sa životinjskim svetorn istisnulo je ono što bismo mogli da nazovemo mistična solidarnost čoveka i vegetacije. Ako su do tada suštinu i sakralnost života oličavale kost i krv. jer one poznaju »tajnu« stvaranja. kada je suprug obavezan da živi u kući svoje žene. Drugim rečima.. ženska i materinska sakralnost nije bila nepoznata u paleolitu (up § 6). »Privij se uz zemlju. odeljak 91 i dalje. Ali kada je reč ο dve vrste mitova ο poreklu. a možda i najznačajnija posledica otkrića zemljoradnje.). Obrađena zemlja je izjednačena sa ženom. . 12. str. 61 Up. kada umre. odnosno. Sakralnost seksualnog života. pošto ona upravlja poreklom života. 10). božanski pir (prim. na primer. ali na nebu. Plodnost zemlje povezana je s plodnošću žena. Pošto su žene imale odlučujuću ulogu u uzgajanju domaćih biljaka. posle pronalaska pluga. gde su ih bogovi ljubomorno čuvali. Majka ZernIja rađala je sasvim saraa. prema tome.prvobitni let: žitarice su postojale. Sećanje na tu »misteriju« sačuvano je u olimpskoj mitologiji (Hera sama začinje i rađa Hefesta i Areja). Jenzen ove dve vrste mitologija naziva »Hainuvele« i »Prometej« i dovodi ih u vezu sa civilizacijom paleolitskih zemljoradnika (vegekultura). Naravno. Zena i vegetacija. budući da mnogo mitova pojavu žitarica objašnjava polazeći od nekog prvobitnog ubijenog bića. ο porađanju na tlu.

Baš kao i ljudsko postojanje. besmrtnost. podmlađivanje. Postojanje ovog mitskoobrednog scenarija potvrđeno je na Bliskom istoku i kod Indoiranaca. i u društvima primitivnih zemljodelaca koja su se. str. smrti i ponovnog rađanja koje je poistovećena s ritmom vegetacije.povezuje ženu i seksualnost s Mesečevim menama. To je najrasprostranjeniji izraz axis mundi (lat. Da bi opasnosti koje dovode u pitanje žetvu (poplave. prev. Les religions australiennes. utoliko čudnovatije što se ispoljava zadivljujućom brojnošću. prim. itd. Te mitologije i obredni scenariji koji od njih zavise. Jedna od najznačajnijih mitskih tema biće tema bogova koji umiru da bi potom oživeli. takođe. 55 i dalje. Mi smo ih međutim već sada pomenuli kako bismo istakli poseban karakter mezolitskih i neolitskih ostvarenja.).). odeljak 99 i dalje. suše. pošto je tu religiozna delatnost koncentrisana oko središnje misterije — periodičnog obnavljanja Sveta. Izjednačavanje ljudske egzistencije s biljnim životom iskazuje se slikama i metaforama preuzetim iz biljne drame (život je kao cvetno polje. »Apsolutna realnost«. kosmički ritmovi objašnjeni su izrazima preuzetim iz biljnog života. preovlađivaće hiljadama godina u civilizacijama Bliskog istoka. a njegov vrh dodiruje Nebo. itd. jer njegovo korenje uranja u Donji svet.: ose sveta. Austra'ijanci ne znaju za kosmogoniju u pravom smislu reči. s neizbežnim varijacijama. Ona traži »smrt« semena kako bi mu osigurala novo rođenje. 62 63 . mitologije i obredne scenarije koji su povezan i s »tajnom« biljnog života. up. Pronalazimo je. Grčko-orijentalne misterije. Zemljoradničke kulture su razvile ono što bi se moglo nazvati kosmička religija. dostupni su nekolicini povlašćenih. iz predzemljoradničkog perioda.62 Smatralo se da je Kosmičko drvo u Središtu sveta.63 Pošto svet mora periodično da se obnavlja. Univerzurn je shvaćen kao organizam koji treba da se obnavlja periodično. verovatno. Misteriju kosmičkog života simboliše Drvo sveta. Eleusinske. Osnovna ideja — obnavljanje Sveta ponavIjanjem kosmogonije — sigurno je još starija. na neki način. iz ovih arhajčnih scenarija rodiće se nove religiozne tvorevine (na primer. Zemljom (poistovećenom sa matericom).) bile shvaćene. Aspects du mythe. kosmogonija ćs se obredno ponoviti uoči svake Nove godine. nego misterija rođenja. prethodi zemljoradničkim civiHzacijama — ili je nezavisna u odnosu na njih. nalazimo ga. 58 i dalie. svake godine. Sve te religiozne vrednosti koje su bile posledica izumevanja zemljoradnje s vremenom su se postepeno uobličavale. biće prevedene u mitoioške drame. Jer religioznu kreativnost nije oživeo empirijski fenomen zemljoradnje. U izvesnim slučajevima. i da objedinjuje sva tri područja kosmosa. i s onim što bi trebalo nazvati »misterija« vegetacije.64 Obredno-mitski scenario Nove godine paleolitskih Up. simbolika kosmičke ose. 64 Videti primere u Eliade. Traite. Neprekidno ćemo nalaziti religiozne ideje. nadovezivala na neolitska religiozna shvatanja. prihvaćene i nadvladane. ali je »formiranje Sveta« od strane Nadljudskih bića — jednako njegovom »stvaranju«. u vidu nekog ploda ili nekog izvora pokraj nekog drveta. Ova ikonografija je milenijima hranila poeziju i filozofsko mišljenje a ostala je »istinita« i za savremenog čoveka. up. § 96). str. budući da se može naći i u nekim arktičkim kulturama. Ali. drugim rečima. kod Australijanaca i kod brojnih plemena Severne Amerike.

itd. »Središte sveta« je mesto posvećeno obredima i molitvama i tu se stupa u dodir s nadIjudskim bićima. U postvedskoj Indiji. Pored toga. Le Chamanisme. ovo shvatanje razvijaće se unutar dve međusobno usaglašene doktrine: jedna je ο ciklusima (yuga) koji se beskonačno ponavljaju. međutim. Kosmologije. jesu kuća i obrađena polja.zemljodelaca i ratara obuhvata i povratak mrtvih.66 Taj se otvor takođe naziva i »Nebesko okno«. eshatologije i mesijanstva koji će tokom dva milenijuma preovladavati na Orijentu i u mediteranskom svetu. a odgovarajuće ceremonije preživele su u klasičnoj Grčkoj. str. sa silaznim stepenicama. * Lat. Življenjem na stalnom boravištu drugačije se organizuje »svet« nego što se to čini u nomadskom životu. Ne znamo koja su religiozna značenja neolitski Ijudi Bliskog istoka pripisivali svojim kućama i selima. od izvesnog trenutka. . počeli da grade oltare i svetilišta. verovatno je imala kosmološko značenje. 213. Stein. Pošto su svet i ljudsko postojanje vrednovani terminima iz biljnog života. pre svega. 66 Up. Možemo. »Architectur et pensee religieuse en Ext. vrev ). kosmički ciklus shvaćen je kao beskrajno ponavljanje istog ritma: rođenja. Tibelanci otvor na krovu svojih kuća nazivaju »Nebeska sreća« ili »Nebeska vrata«. pošto postoji kontinuitet ili analogija s određenim tipovima prebivališta u severnoj Aziji i na Tibetu. pogotovu ako se imaju u vidu ratarski radovi. Za ratara. nosač šatora ili gornji otvor za izlazak dima poistovećeni su sa Stubom sveta. Bilo to manje ili više očigledno. U neolitskim kulturama Jangčao (Yang-chao) postojale su male kružne građevine (prečnika oko pet metara) sa stubovima koji su nosili krov. a bili su poređani oko rupe koja је služila kao ognjište. I podela prebivališta između dva pola (a taj je običaj ustanovljen već u paleolitu. u mnogim religioznim sistemima Bliskog istoka ponovo će se javiti arhaične predstave ο periodičnom obnavljanju Sveta. ili s »Nebeskim otvorom«. Podele ο kojima svedoče sela 65 R. prebivalište је smatrano za imago mundi* Pošto primere za to nalazimo na svim nivoima kulture. Ova kuća od tvrdog materijala imala je građu koju je do naših dana zadržala mongolska jurta. Kosmološka simbolika prebivališta potvrđena je kod brojnih primitivnih društava. utoliko pre što će se kosmološka simbolika arhitekture najbogatije razviti u toj oblasii. Moguće je i da se na krovu nalazio jedan otvor za dim iznad ognjišta. U istom videti opis jednog drugog tipa kineskog ineolitskog naselja: četvrtaste i pravougaone građevine. da rekonstruišemo simboliku neolitskc kuće u Kini. smrti. ne vidimo zašto bi prvi paleolitski ljudi Bliskog istoka predstavljali izuzetak.reme-Orient«. imaju svoje korene u shvatanjima neolitskih ljudi. kod starih Germana. iznova protumačene i prihvaćene.65 Α mi poznajemo kosmološku simboliku koju odražavaju jurta i šatori severnoazijskih naroda: Nebo je shvaćeno kao ogroman šator koji pridržava središnji stub.: slika sveta (prim. u Japanu. § 6). Eliade. 168. dovodi na kraju do prihvatanja ideje ο kružnom vremenu i ο kosmičkom ciklusu. ponovnog rađanja. Polarnom zvezdom. odnosi na prebivališta i sela. a druga ο seobi duša. Znamo jedino da su. prostor u kom on živi. Podjednako su značajna bila religiozna vrednovanja prostota. napola ukopane u zemlju. Iskustvo kosmičkog vremena. str. što se. »pravi svet«.

315 i dalje. biće. nećemo mnogo isticati kako ne bismo isuviše ometali jedinstvo izlaganja. . koje su po svoj prilici razvili neolitski zemljoradnici. teško prepoznaje u nekim vrstama religioznog dualizma. prostrane javne građevine — od kojih je. podjednako treba voditi računa i ο njihovom religioznom »odjeku«. str. J. Formulaciju — »prvi grad na svetu« — kritikovaii su Čajld i Brejdvud (R. podstiču i uvećavaju stvaralačke snage života. str.67 Ovo biokosmološko shvatanje. život/smrt). 249—336. Ipak. Kada na stranicama lcoje slede budemo pominjali neke neolitske inovacije. Jerihon je možda bio najstariji grad na svetu 6850. od kojih će se neke razviti tek nekoliko milenijuma kasnije. Mi ih. Indije ili Kine. čvrsta kula. svi vidovi jerihonske kulture zaslužuju religiozni komentar. dan/noć. dvoboji i borbe bude. Braidwood). obredne borbe između dve suprotstavljene grupe imaju značajnu ulogu. na primer. ili naprosto ο sukobu dva kosmogonijska načela (zima/leto. kako izgleda. na primer. 6770). Tako. Dodajmo da je širenje religioznosti zemljoradničke strukture. Ono se. pogotovu u novogodišnjim scenarij'ima. s vremenom. 13.68 iako se u njemu još nije znalo za keramiku. kao u Mesopotamiji (§ 22). pokažemo zajednički izvor — u neolitu. Nije nam namera da tvrdimo kako smo nabrojali sve religiozne tvorevirie koje je podstaklo otkrivanje zemljoradnje.zemljoradnika. BiJo nam je dovoljno da za jedan broj ideja. Bilo da je reč ο ponavljanju neke mitske borbe. Μ. Tako. pa tako i deformisano. uprkos bezbrojnim varijacijama i novinama. prvi Natufijanci su pored velikog izvora sagradili jedno svetilište koje je bilo spaljeno pre ~ 7800. Među očigledno religioznim dokumentima. imalo za posledicu uspostavljanje izvesnog suštinskog jedinstva koje čak i u naše vreme povezuje seljačka društva tako udaljena jedna od drugih kao što su to ona iz Mediterana. 39 i dalje. Archaeology in the Holy LancL. Garsten (Garstang) i Ketlin Kenjon (Kathleen Кепуоп) iskopali su više građevina neuobičajene strukture koje su nazvali »hramovima« i »porodičnim kapelama«. Neolitske religije Bliskog istoka Moglo bi se reći da se od neolita pa sve do gvozdenog doba istorija religijskih ideja i verovanja prožimala s istorijom civilizacije. Prema Ketlin Kenjon. Кепуоп. mnogo puta reinterpretirano. Izgleda da su svako tehnološko otkriće. Eliade.). »Remarques sur le dualisme religieux: dyades et pola· rites« u Nostalgie des Origines. itd. dve ženske statuete i još nekoliko drugih 67 Up. utvrđenja. međutim. njihovo duboko značenjc je isto: sukob. 68 Κ. muško i žensko. kao što ćemo u brojnim prilikama videti. ali su u skladu i s dveша obredno suprotstavljenim grupama. bar jedna izgrađena za obredne ceremonije — sve to ukazuje na socijalnu integraciju i ekonomsku organizaciju koje prethode budućim gradovima-državama Mesopotamije. u opštim crtama odgovaraju dihotomiji koja je istovremeno i klasifikativna i obredna (Nebo i Zemlja. svaka ekonomska i društvena inovacija bili »dvostruki« — po značenju i religioznoj vrednosti. naročito str.

str. Cauvin. Ovo je tumačenje međutim još sporno. Tel Avivu. 50. 29—30. delo. iz sloja koji se datira u peti milenijum. delo. predstavljaju Boginju-Majku u zastrašujućem obliku demona. 72 Iskopavanja Kontensona. Anati. a uz njih i pogrebni darovi: nakit. i fig. 18. U stvari. 256. str. nav. Neki autori pridavali su poseban značaj ostacima tri slike u gipsu koje je tridesetih godina otkrio Garsten. rezimirao Koven. biku. Glavno božanstvo je boginja. Protiv: J. da su kult plodnosti i kult mrtvih bili povezani. Raznolikost slika na zidovima je začuđujuća: ne postoje dva slična svetilišta. drvene vaze. i glave bikova — epifanija boga — bili su pričvršćeni za zidove. tačnije. itd. str. poludrago kamenje. i fig. Reljefi boginja. tkanine. opet. Kult lobanja je u velikoj meri potvrđen u Hadžilaru. J. Oči su naznačene školjkama. i Šar-Ha-Golanu.74 Izgleda. Videti takođe Miiller-Karpe. Ovde je sigurno reč ο nekom kultu lobanja. Palestine before the Hebrews. II.38 U četrdeset svetilišta iskopanih do 1965. 38 Iskopavanja Kontensona (Tell Ramad) i Dinana (Dunand) (Byblos). kao majka koja rađa dete (ili bika) i kod starica (kraj koje se ponekad nalazi ptica grabljivica). one prikazuju bradatog muškarca. fig. obuhvata mitologiju analognu mitologijama koje će kasnije preovladati na Bliskom istoku. a oči oblikovane školjkama. 79 i dalje. U jednom svetilištu (oko ~ 6200) nađene su četiri ljudske lobanje položene na glave bikova koje su. nav. Cauvin. Archaeology in the Holy Land. Muško božanstvo pojavljuje se u liku nekog dečaka ili mladića — boginjinog deteta ili ljubavnika — ili kao bradati muškarac koji ponekad sedi na svetoj životinji. koje su prethodile prekeramičkoj jerihonskoj kulturi — i verovatno uticale na nju — ukazuju na postojanje sličnih vero vanja. str.69 Mrtvi su bili sahranjivani pod kućnim podom. 53 i dalje. oblikovani od gipsa. figurine pronađene u Munhati. 26. 51. godine pronađene su brojne skulpturice od kamena i gline. str.figurina koje predstavljaju životinje. Cauvin. oružje. Figurina otkrivena u Biblosu je dvopolna. 84 i dalje. a lica naknadno oblikovana. gde su iskopavanja iznela na videlo temene delove lobanja čija su čela bila obojena u crveno. 74 Vid. 71 Кепуоп. ponekad visoki i po dva metra. koje je reprodukovao Koven. U Ćatal Hijiku kosturi su sahranjivani ispod kućnih podova. potiče nekoliko antropomorfnih figurina od gline. ukazuju na kult plodnosti. 380—81. drveta ili gline. kulture Hadžilara i Ćatal Hijika 7000) u Anadoliji. 44 i dalje. str. Kult lobanja nalazimo i u Tel Ramadu (u Siriji blizu Damaska). do te mere da su se glave mogle porediti sa pravim portretima. možda.73 Druge ženske skulpturice pronađene u Palestini i datirane oko ~ 4500. dakle. . Кепуоп. Nema prikazivanja seksualnosti. rezimirao J. 70 K. Nekoliko lobanja koje je iskopala Ketlin Kenjon70 svedoče ο neobičnom opremanju: donji delovi lobanja bili su obloženi gipsom. Retigions neolithiques de SyroPalestine. str. prikazana u tri vida: kao mlada žena. ženu i dete. ali se ponekad zajedno prikazuju ženske grudi i bikov rog — simboli života. koji prihvata Garstenovo tumačenje. Garsten je verovao da je u tim ostacima moguće identifikovati najstariju poznatu božansku trijadu koja. 28.71 Ali reklo bi se takođe kako je uložen znatan trud da se očuva sećanje na živu osobu. Handbuch. 25 i dalje. str. Digging up Jericho.72Fonovo iz Sirije (Tel Ramad i Biblos). 69 Up.

U mlađem sloju 5435. II.75 Halafijanska kultura uništena je ili nestala oko ~ 4400. str. semitski Ereš) oko ~4325.39 Takozvana kultura Tel Halafa40 pojavljuje se u vreme iščezavanja anadolskih kultura. glava ovnova. Divlji bik je obožavan kao epifanija muške plodnosti. u selu Arpačijah. Jedna ljudska glava skoro prirodne veličine i životmjske glave od mermera sigurno imaju religiozno značenje.bile pričvršćene za zid. međutim. godinu. ~ 5200) iščezavaju figurine boginje s detetom ili u pratnji neke životinje. 61 i dalje. 94 i dalje. nego su neka vrsta prvobitne slike hrama. Njeno postojanje već je utvrđeno u Varki (sumerski Uruk. II. 102 i dalje. Ο religioznoj simbolici halafskih figurina i ikonografskih motiva. 351. preterano velikih grudi. 60 ι dalje. L. poreklom iz južnog Iraka. Tu je sigurno reč ο nekom značajnom mitsko-religioznom kompleksu.76 Jedan od najznačajnijih je Beli hram 75 Opšti prikaz i bibliografi. koji je izuzetno značajan u svim oblastima antičkog Bliskog istoka. .ie. a i muški kipovi. Uostalom. U stvari. Neki pečati tipa Gavra (Gawra) prikazuju različite kultne prizore (likove oko nekog žrtvenika ukrašenog volovskim glavama. Jedan od zidova ukrašen je slikama koje predstavljaju lešinare antropomorfnih nogu kako napadaju ljude bez glava. ~ 4300. najznačajnija novina perioda Obeid je upravo pojava monumentalnih hramova. kao i dvo88 James Mellaart. 11 i dalje. sedeći ili kleeeći. izmiče. nije teško prepoznati prauzor Boginje-Majke. str. Nasuprot tome. i kao ostarela. stvorio ju je neki narod koji je sišao sa severa. U Hadžilaru. Svetilišta nacrtana na amajlijama nisu kopije određenih građevina. str. 76 Vid. Mrtvi su sahranjivani uz darove. dok se kultura Obeid. 40 Prema imenu nalazišta. razni predmeti od zlata). muške figurine nisu pronađene dok slika boginje ima u obilju. itd. 39 Mellaart. B. čije nam značenje. Ε. U njoj se zna za bakar. a po svoj prilici. L. Međutim.). ili kako stoji držeći leopardovo mladunče. Goff. često predstavljenu kako kleči. 40 i dalje (Beli hram). Značajan je napredak u obradi metala (bakarne sekire. simboličke životinje. Skulpturice ljudi od krečnjaka verovatno predstavljaju sveštenike. 59 i dal. str. ali takođe i sama. Tel Halaf. boginja je prikazana kako sedi na leopardu. gomila se bogatstvo. pored Mosula. str. Miiller-Karpe. str. raširila celom Mesopotamijom. bogato ukrašena geometrijskim crtežima. Religiozni kompleks Tel Halafa ne razlikuje se innogo od kultura koje su se sačuvale sve do danas. sekla sekira imaju kultnu ulogu u vezi s bogom oluje. godine. stojeći. Earliest Civilizations of the Near East. str. Slike bikova. obredne igle. Earliest tivilizations of the Near East. Ljudske figure su izrazito shematizovane. 339. godine. 87 i dalje. »Hacilar: Α Neolithic Village Site«. str. poslednju fazu kulture Hadžilara lcarakteriše divna keramika. možda preživeli iz Hadžilara i Catal Hijika. Early Mesopotamia and Iran. Mallowan. Symbols of Prehistoric Mesopotamia. kako se odmara. Prikazana je i kao mlada. čitavu kulturu Obeid odlikuje sklonost ka nefigurativnom. Nijedna druga preistorijska kultura nije izvršila sličan uticaj. Zbog razvoja zemljoradnje i zbog trgovine. među kojima su bile i figurice od gline. ili je u pratnji nekog deteta. u sloju koji je datiran na oko ~ 5700. Ponekad je naga ili nosi sasvim malu pregaču. Cital Нпупк: Α Neolithic Town of Anadolia.ja u Muller-Karpe. volovskih glava. u pratnji golubova. up. Μ.

a na prvom mestu. što će reći. štaviše. Neka skorija otkrića vrlo su uspešno potvrdila originalnost drevnih kultura jugoistočne Evrope. na Kritu. Podsetimo samo da je zemljoradnja u početku sasvim sporo prodirala u izvesne oblasti Evrope. Ali. ne može se tvrditi kako se ovaj kulturni kompleks pojavio u Grčkoj docnije nego u području plodnog polumeseca. ili ikonografski skupovi Boginja Majka — Dete. »Old Europe c. u Podunavlju i u ostalim delovima Evrope. rnitove i obrede — ipak uočavamo ponekad vrlo značajne razlike između evropskih neolitskih kultura i njihovih istočnih izvora. str.«. Na toj se platformi nalaze i ostaci starih svetilišta a ona sama je zigurat sveta »planina« čijom ćemo se simbolikom docnije baviti (§ 54). koji potvrđuju brojne slike u Podunavlju. u južnoj Anadoliji. podjednako nema potrebe pratiti takvo širenje prema Indiji. u dolini reke Ind. stoke i svinja. I pored otpora nekih populacija. i pripitomljavanje ovaca. nema potrebe pratiti širenje zemljoradnje i. Međutim. da kult bika. U stvari. nema ni arheoloških dokaza koji 48 Marija Gimbutas. na Balkanu. 5. docnije.3X 17. B. širenje neolitske zemljoradnje koja je započela na Bliskom istoku oko ~ 8000. Još ne znamo šta je bio »početni podsticaj« ove kulture. S jedne strane. Premda su nam na raspolaganju samo arheološki dokumenti — drugim rečima. u Siriji. pokazuje se kao neizbežan proces. godine ili nešto ranije. Širenjem kulture žitarica prenose se i obredi. na Siciliji ili u Palestini. S druge strane. C. Prve zemljoradmčke zajednice razvile su se duž vodenih tokova i na rubovima velikih šuma. jedna civilizacija koja obuhvata kulturu žita i ječma. Na osnovu datuma do kojih se došlo metodom radioaktivnog uljenika.(~3100) veličine 22. a visokoj 13 m. Kini i jugoistočnoj Aziji. . kad su se osetila dejstva evropske kolonizacije i industrijske revolucije. na obalama Grčke i Italije. u Podunavlju su veoma retki.5 m.77 Ali. idoli bogova. tu nije reč ο mehaničkom procesu. istovremeno su pojavljuje oko ~7000. kulturu žitarica trebalo je prilagoditi umerenoj zoni prekrivenoj šumama. naročito posle ustaljivanja pastirstva. podignut na platformi dugoj 70 m. na primer. širenje kullure jestivih biljaka stiglo je sve do Australije i Patagonije. Isto tako. koji su tako prošireni na Orijentu. širokoj 66. mitovi i određene religiozne ideje. Sigurno je. potiče s Bliskog istoka. ne poznajući religiozna značenja. postglacijalna klima omogućila je mezolitskim društvima srednje i zapadne Evrope da se zadovolje proizvodima lova i ribolova. u Grčkoj. skupa koji Marija Gimbutas naziva »Old European civilization«. 14. takve skulpturiice nisu nikada pronađene u grobovima. Ipak. Duhovna građevina neolita Što se tiče našeg zadatka. preko Egejskog mora i istočnog Mediterana. 7000 — 3500. Siriji i Palestini i području plodnog polumeseca. kao što se to činilo na Kritu ilii u neolitskim kulturama. obrade metala. nema dokaza ο nekom žrtvovanju bikova.

000 godina pre Sumera (str. 6. i to tradicija koje su početkom ovog veka još bile žive. jugoistočne Azije i srednje Amerike). stoka. isto. god. variraju između ~4035. pa i dosadne. po kojem se podjednako razlikuje od kultura Bliskog istoka kao i od kultura srednje i se\'erne Evrope. 1. Recimo odmah kako postoji opasnost da nam se neolitske religije učine jednostavne.79 Veliki broj žrtvenika i svetilišta i razni kultni predmeti svedoče ο dobro organizovanoj religiji. i ~5300.81Na Balkanskom poluostrvu pronađeno je više modela hramova. 79 U poređenju s tim. Indije. fig. razvila i pismo (up. 48 Vladtmir Dumitrescu. U eneolitskom nalazištu Kešćioarele (Cascioarele). na koje ukazuju skulpture boginja i boga oluje (s njihovim epifanijama: bikom. i nerasvetljene uz pomoe tekstova ili tradicija određenih zemljoradničkih društava. volovskom glavom). »drevna evropska civilizacija« je već ~5300— 5200. simbola axis mundi. str.). 12). nešto manji. Gimbutas. 81 Hortenisia Dumitrescu. Ponekad ćemo aludirati na njih spominjući religioznu preistoriju nekih ključnih oblasti (Mediterana. Simbolika axis mundi izjednačava Kosmičko drvo s Kosmičkim stubom (columna universalis). 25). izgledaju kao kolibe. Veliki broj predmeta (pečati s ideogramima. Između ~6500. posle najezde naroda craomorskih itepa (str. 60 km južno od Bukurešta. 13). Upravo smo videli šta nam otkrivaju religiozni dokumenti prvih neolitskih kultura: kultove mrtvih i kultove plodnosti. fig. razne nefigurativne simbole. itd. 2 i 3). »Un modele de sanctuaire decouvert a Cascioarele«. ljudske i životinjske figure. godine došlo je do snažnog kulturnog razvoja na Balkanskom poluostrvu i u srednjoj Anadoliji. grupe kuća kao što su one na švajcarskim jezerima. 6. arheološki dokumenti prikazuju nam samo delimičnu i osakaćenu sliku religioznog života i misli. i ~3620 (up. oni ukazuju na bogatstvo i složenost jedne religije čiji je sadržaj još uvek ostao nedostupan. 12). 82 Prema Gimbutas. Nisu pronađene skulpturice. fig. odnosno 2. verovanja i obrede u vezi sa »tajnom« vegetacije.80 Iznad ovog hrama nalazio se drugi. str.. Datumi koje prema radioaktivnom ugljeniku saopštava Dumitresku. »drevna evropska civilizacija'< razvijala se u originalnom pravcu.82 Uzaludno bi bilo nabrajati sve neolitske dokumente koji se mogu podvrgnuti religioznom tumačenju. . maske. Dva stuba su iznutra šuplja. 21. ali jedan stub od dva metra i drugi. Oko sredine šestog milenijuma. 14.. koji su već imali uzgajane biljke i domaće životinje. 21.« (str. što govori da su bila oblikovana oko debla drveta. Raspad te civilizacije počinje posle ~3500.78 Kakvo god bilo njeno poreklo. Kine. u kojem je pronađen model svetilišta od pečene gline. Uz brojne druge dokumente (figurine. 78 Uostalom. str. svinja i jedna vrsta žita (einkorn wheat) vuku poreklo iz Evrope. koja mogu da prime do hiljadu stanovnika. str. mlađi. Gimbutas. 24. Marija Gimbutas govori ο »ako 5000. ukazuju na kult svetog stuba. Maketa predstavlja veoma impresivan arhitektonski kompleks: četiri hrama podignuta na visokom postolju. god. tako svedene samo na arheološke dokumente. Međutim. nap. god. povećava se bioj sela zaštićenih opkopima ili zidinama. otkopan je hram čiji su zidovi bili oslikani prekrasnim crvenim i zelenim spiralama na belo-žutoj osnovi. 11). teriomorfne vaze. pre Hr. 1 i 4 (ovu poslednju reprodukovala Gimbutas. str.bi ukazivali na priliv doseljenika iz Male Azije. slike božanskih maski) ukazuju na obredne aktivnosti. str. »fidifice destine aiu culte decouvert a Cascioarele«.

panahija. § 8). ponekad do te mere da postaju nejasna. (Prim. dve monoteističke religije poznate po svojoj snazi. koje su početkom XX veka još upražnjavali seljaci sredlije i jugoistočne Evrope. Nema potrebe ići dalje. U Egiptu XX veka obredni snop vezuje se na isti način kao što to vidimo na starim spomenicima koji. ali je običaj sigurno još stariji (veruje se da je otkriven u grobovimi Dipilona). Semantičke mogućnosti arheoloških dokumenata ograničene su. prev. njeni delovi sačuvani su rasuti u tradicijama seljačkih društava. čuvaju delove mitologija i iščezlih obreda iz prehomerske stare Grčke. Važno je ne izgubiti iz vida da se grandiozna duhovnost neolita ne može »prozreti« pomoću dokumenata koji su nam na raspolaganju. nego i nadugačko promišljanih značenja. vidi se koliko oni otkrivaju jedan univerzum ne samo složenih i dubokih. prikazuju običaj nasleđen iz preistorije. U izvesnim slučajevima. Varivo od semenja koje se služi na sahranama ili ο praznicima mrtvih u Rumuniji i na Balkanu zove se coliva83 Postojanje tog imena (kollyva) i žrtve potvrđeno je i u staroj Grčkoj. što uključuje homologiju rođenja — ponovnog rađanja (inicijacije). kosmologiju koja kao imago mundi podrazumeva simboliku »Središta sveta« i nastanjenog prostora. institucijom kraljevstva i organizovanim sveštenstvom. Ali. Naglasimo samo da su se takvi obredi održali preko četiri do pet hiljada godina. obrađivali meteorsko gvožđe mnogo pre no što su naučili da koriste površinske gvozdene rude. prvi tekstovi koji su nam dostupni predstavljaju približno sećanje na pradavne religiozne tvorevine koje su postale zastarele ili su bile napola zaboravljene. Kontinuitet »svetih mesta« (up. što znači da 83 Starogrčki: kollybos — jelo od kuvane pšenice. urbanom civilizacijom. ako nam duhovna građevina neolita50 nije više dostupna u celini. varica. opet.) . čim se arheološkim dokumentima Bliskog istoka dodaju prvi tekstovi. Dovoljno je posmatrati neko današnje društvo primitivnih zemljoradnika da bi se mogli pojmiti složenost i bogatstvo neke religije utemeljene na ideji hronične plodnosti i ciklusa život—smrt—zagrobni život. nadu u postegzistenciju. baš kao i preistorijske populacije. Up. i prvi tekstovi odražavaju viziju sveta pod snažnim uticajem religioznih ideja vezanih s metalurgijom. određenih ratarskih obreda i sahrana ne treba više dokazivati. a isto to ime davano mu je i u Egiptu u vreme faraona. U krševitoj Arabiji poslednji snop je pod imenom »Starac« pokopavan u zemlju.izjednačavanje žene — obrađene njive — biljke. Leopold Šmit je pokazao da izvesni mitsko-obredni scenariji. Znamo da su »primitivni narodi«. vrlo verovatno. Religiozni kontekst metalurgije: mitologija gvozdenog doba Mitologiju »glačanog kamena« zamenila je »mitologija metala«. 15. ječma i usitnjenih oraha. Neke rude oni su obrađivali kao kamenje.49 Uostalom. naše koljivo. višestruko reinterpretiranih. od čega poslednjih hiljadu ili hiljadu i po pod budnom pažnjom hrišćanstva i islama. skoro potpuno nerazumljiva. ona najbogatija i najosobenija razvila se oko gvožđa.

Α. Forgerons et alchimistes. umnožene su epifanije prisustva svetog s kojim se čovek sučeljava prodirući u geološke slojeve života. elfovi. I stvarno. str. molitve i kultne činove. kao da su podložni drugačijem vremenskom ritmu nego što je to život biljnih organizama i životinja — nije stvar u tome da oni manje rastu. meditaciju. Egipćani su znali samo za meteorsko gvožđe. »savršeni« metali. oni »sazrevaju« u zemaljskim dubinama. str. Njihovo vađenje iz krila Zemlje-Majke je. Posle otkrivanja tajne topljenja magnetita ili hematita. Ima se utisak da je to otiskivanje u oblast koja po pravu ne pripada čoveku — u podzemni svet s njegovim tajnama laganog dozrevanja minerala koje se odvija u utrobi Zemlje-Majke. iskopavanja nisu otkrila nikakve tragove zemaljskog gvožđa u preistorijskim naseljima. s dubljom pa i opasnijom sakralnošću. 149. napisana je znacima »nebo« i »vatra«. Forgerons et alchimistes. utvare i prikaze.86 Pećine i rudnici poistovećeni su sa matericom ZemljeMajke. Ako bi im se ostavilo dovoljno vremena da se razviju (što bi se ovde odnosilo na geološki ritam vremena).su ih koristili kao sirovine za izradu kamenog oruđa. rude bi mogle postati zreli. U celom svetu rudari upražnjavaju obrede koji uključuju stanje čistote.84 Kada je Kortes (Cortez) upitao astečke poglavice odakle im noževi — oni su mu pokazali na nebo.BAR. trebalo je otkriti topljenje ruda. Sve mitologije rudnika i planina. bezbrojne vile. post. Oni lagano rastu. Eliade. Rude izvađene iz rudnika u izvesnom smislu predstavljaju »zametke«. I. str. Man and. jedna prevremena operacija. najstarija reč koja označava gvožđe. Zanatlija zamenjuje Zemlju84 85 86 Up. i korišćen je mahom u obredne svrhe. . tu se dolazi u dodir sa sakralnošću koja ne predstavlja deo poznatog religioznog univerzuma. duhovi. Ali obrada zemaljske rudače nije ista što i obrada meteorskog gvožđa. naročito posle usavršavanja tehnike »stvrdnjavanja« metala kaljenjem. jer su naslage bile veoma bogate i lako dostupne. Τ.2 Paleolitski narodi sa istoka verovatnu su imali analogne predstave. dakle. Novog sveta. bez mnogo muke dobijala se velika količina metala. 46 i dalje.85 Ali metal je bio redak (bio je podjednako dragocen kao i zlato). koja je povezana s meteoritima. Pored nebeske sakralnosti. Rickard. Ova činjenica je imala značajne religiozne posledice. sada se suočavamo sa zemaljskom sakralnošću. Obredi se ravnaju prerna prirodi operacije koja se ima u vidu. Tu počinje najteži i najodvažniji poduhvat. Da bi započela nova etapa u istoriji čovečanstva. Obično se prevodi kao »nebeski metal« ili »metal-zvezda«. jer se ulazi u posvećeno područje smatrano nepovredivim. Tek je metalurgija zemaljskog gvožđa učinila ovaj metal dostupnim za svakodnevno korišćenje. Metals. u čemu učestvuju rudnici i rude. gvožđe je preovladalo. Dosta dugo. Metali niču »u krilu zemlje«. metalurgija gvožđa je veoma brzo postala industrijska. Vid. Sumerska reč AN.5. 20. Isto je i kod Hetita: jedan tekst iz XIV veka jasno kaže da su hetitski kraljevi koristili »crno nebesko gvožđe«. rude se stavljaju u peći. a razlikuje se i od topljenja bakra i bronze. Za razliku od bakra i bronze. Tek kada je pronađena peć. Opterećene tom tmurnom svetošću.

izgleda da postoji bliska veza između umetnosui i kovanja. on ostvaruje prelazak materije iz jednog stanja u drugo. nove materice. osetno su obogatili mitologiju homo fabera nasleđenu iz kamenog doba. izgleda. Peći su. čini da one postanu »zrele« u zadivljujuće kratkom roku. Metalac. ali ih se boje. pre njega. Isto tako. Preuzirnajući odgovornost za menjanje Prirode. čovek preuzima ulogu Vremena. Kovač je za bogove podjednako i arhitekta. 175 i dalje. str. Ali želja za saradnjom pri usavršavanju Materije imala je značajne posledice. ubrzava »rast« ruda. Taj ambivalentni karakter metala — nosioca moći koje su istovremeno i svete i »demonijačke« — prenosi se na metalce i na kovače. na neki način. str. Vid. taj bog-kovač ima veze s muzikom i pevanjem. isto onako kao što su u izvesnim društvima kovači i kotlari podjednako i muzičari. kao i kovač. iscelitelji i čarobnjaci. meta]aca i kovača. može da postigne za nekoliko nedelja. vidara i čarobnjaka. Hiljadama godina kasnije. Gospodara mora i podzemnih voda (up. oni su visoko cenjeni. pored šamana. gde se dovršava sazrevanje rude. 87 88 .) i umetnosti pesme. Vid. osiguravajući im tako pobedu protiv zmajeva ili drugih čudovišnih bića. što je odlučujuća etapa »sintetičke pripreme Života« (homunkulus. zanatlija. u trećem tomu ovog dela.53 Metalac je »gospodar vatre«. Sve ove ideje i verovanja povezani sa zanatima rudara. U cgipatskoj verziji mita.Majku da bi ubrzao i dovršio »rast«. Pomoću vatre. alhemičari će misliti na isti način. saradnja božanskog kovača s bogovima ne ograničava ■se samo na njegovo učestvovanje u borbama koje su odlučujuće za ovladavanje svetom. Ptah (bog-grnčar) kuje oružje pomoću kog će Horus pobediti Seta. § 49). Međutim. grnčar. veštačke. U kanaanskom mitu Košar-va-Hasis (Koshar-wa-Hasis) (dosL »Lukav-izloban«) kuje za Baala dve kratke toljage kojima će on oboriti Jamu.« Α drugi alhemičar dodaje: »A to je ono čime se ostvaruje naša umetnost.5® U nekim mitologijama božanski kovači kuju oružje bogova. važili za »gospodare vatre-<. ono čemu su neophodni eoni da bi »dozrelo« u podzemnim dubinama. čak ih preziru. Up. Forgerons et alchimistes.88 Borba za »vladanje Vremenom« — koja će imati svoj najveći uspeh u »sintetičkim proizvodima« dobijenim posredstvom organske hemije.87 U različitim slojevima kulture (koji ukazuju na veliku starost). Iz tog razloga su u drevnim društvima topioničari i kovači. tabua i obreda. Tako se gvožđe pokazuje kao sredstvo da se nešto »napravi brže«. kao i. opet. on upravlja građenjem Baalove palate i oprema svetilišta drugih božanstava. igre i pesništva. isceljivanje. 101 i dalje. 54 i dalje. okultnih tehnika (šamanizam. magija. graditelj i zanatlija. božanski kovač Tvastri pravi Indrino oružje za njegovu borbu sa Vritrom. pesnici. jer peć za topljenje zamenjuje zemaljsku matericu. Pored toga. Hefest kuje munju zahvaljujući kojoj će Zevs trijumfovati nad Tifonom (up. itd. ali isto tako i da se napravi nešto drugo od onoga što je već postojalo u Prirodi. Otuda je topljenje propraćeno s bezbroj obzira. takođe poglavlja ο zapadnoj alhemiji i ο religioznim implikacijama »naučnog progresa«. Jedan lik iz Ben Džonsonovog (Jonson) komada The Alchemist izjavljuje: »Olovo i drugi metali bili bi zlato da su imali vremena da to postanu. Forgerons et alchimistes. § 84). ne mešaju se s njima.

Danas se međutim slažemo da sumerski i akadski doprinos treba proučavati odvojeno. jer je. kao što znamo. III POGLAVLJE MESOPOTAMSKE RELIGIJE 16. up. dakle. naslov jedne knjige S. jedan od semitskih jezika. svako božanstvo bilo . oni su pripadali civilizaciji koja je nazvana Obeid. grupe nomada koje su dolazile iz Sirijske pustinje i govorile akadski. Reč je ο prvim pisanim doknmentima čije poreklo seže do trećeg milenijuma. Ali ti dokumenti. pod legendarnim vođom Sargonom. izvorno. koja karakteriše čoveka modernih tehnoloških društava. karakterističan znak božanskih bića bila je tijara s rogovima. § 13).. potvrđena još od neolita. kao i svuda na Srednjem istoku. počele su da prodiru ii severne oblasti Sumera. Prema rečnicima. Od najdavnijih starina. tj. religiozna simbolika bika. Sasvim je verovatno da su Sumeri potčinili starosedeoce čiji je etnički sastav još uvek nepoznat (po kulturi. koja je proizišla iz spajanja te dve etničke loze. Istaknuti američki orijentalist pokazuje da su prvi podaci ο brojnim religioznim institucijama. pravo značenje ove odrednice jeste »nebo«. »Transcendentnu« nebesku strukturu božanskih bića potvrđivao je determinantni znak koji prethodi njihovim ideogramima i koji je. postojala je još u gvozdeno doba. Poreklo i stara istorija sumerske civilizacije još su slabo poznati. jezik koji nije semitski i ne može se objasniti ni preko jedne druge poznate jezičke porodice. Pretpostavlja se da se narod koji je govorio sumerski. još pre tog osvajanja. spustio iz severnih oblasti i nastanio u donjoj Mesopotamiji. stvorena je sumersko-akadska simbioza koja se brzo širila posle ujedinjenja dve zemlje. vavilonskoj kulturi. Akađani su nametnuli svoju prevlast sumerskim gradovima. stalno prenosila. izvesno. zaposedajući u naizmeničnim talasima sumerske gradove. odražavaju još starija religiozna verovanja. božanski modalitet definisali su snaga i prostorna »transcendentnost«. U Sumeru se. Međutim. Dakle.. stvaralački genije dvaju naroda bio različit.davnašnji san alhemičara) — ta borba za preuzimanje uloge Vremena. Kramera. N. Oko sredine trećeg milenijuma. olujno· nebo kojim odjekuje grmljavina (jer je grmljavina bila poistovećena s rikom bikova). Te se razlike posebno dobro vide u oblasti religije. predstavljao zvezdu. Kasnije ćemo odmeriti njena religiozna značenja. Drugim rečima. tehnikama i shvatanjima sačuvani u sumerskim tekstovima. Dosta rano. Još pre 30 ili 40 godina. naučnici su govorili ο samo jednoj.« To je. uprkos činjenici da su osvajači usvojili kulturu pobeđenih. »Istorija počinje u Sumeru.

Enkidu i Donji svet« u: Giorgio R. raspolažemo dugačkim listama božanstava svih vrsta ο kojima najčešće ne znamo ništa osim imena. sumerska religija se pokazala kao već »stara«. bog »temelja«. ali već An predstavlja sindrom onoga što bi bilo deus otiosus* Aktivniji i »aktuelniji« su Enlil. Iz njihove veze rodio se Enlil bog atmosfere.89 Kosmogonijska tema razdvajanja Neba i Zeml je takođe je veoma rasprostranjena. prvi bog je nebeski. 90 Vid.je zamišljeno kao nebesko biće. tekstovi koji su do sada otkriveni fragmentarni su i njihovo je tumačenje izuzetno teško. Do sada nije otkriven nijedan kosmogonijski tekst u pravom smislu reči. Osim toga. i Enki. The Sumerians. Kramer. najznačajniji u panteonu. 176—81. Nebo (An) i Zemlju (Ki). From the Tablets of Sumer.. Taj prvi par bio je do te mere sjedinjen da se stopio u hieros gamos. Tamo »nijedan lav ne ubija.90 Ipak. to je savršenstvo u stvari predstavljalo zastoj. str. 77 i dalje. zbog toga bogovi i boginje zrače veoma jaku svetlost. ali na osnovu nekoliko nagoveštaja možemo rekonstruisati odlučujuće trenutke stvaranja kako su ga poimali Sumeri. up.. Ali je verovatno da verzije koje su zabeležene na Srednjem istokn i α Mediteranu u krajnjoj liniji potiču iz sumerske tradicije. u različitim slojevima kulture. Kao što to pokazuje njegovo ime (an — nebo). doista. i »pramajka koja porodi sve bogove«. za koga se pogrešno smatralo da je bog Vode pošto se. koja je partenogenezom rodila prvi par. Gospodar Dilmuna. On bi trebalo da bude suvereni bog bez premca. u: La Naissancc du monde. smatralo da Zemlja sedi na Okeanu. itd. . Na samom početku je trijada Velikih bogova. Drugi fragment govori nam ο tome kako se on odvojio od svojih roditelja: bog An je podigao nebo uvis. uviđamo da su neke religiozne tradicije upravo gubile svoja prvobitna značenja. »Gospodar Zemlje«. Prvi sumerski tekstovi odražavaju klasifikacijski i sistematizacijski rad koji su obavljali sveštenici. novi prevod poeme »Gilgameš. čak i na osnovu tih delimičnih obaveštenja. Neki tekstovi podsećaju na savršenstvo i blaženstvo »početaka«: »stari dani kada je svaka stvar bila stvorena savršena«. 106. bog atmosfere (nazivan takođe i Veliko Brdo).«91Ipak. vodena masa je poistovećena s prvobitnom Majkom. Niko bolesnih očiju ne ponavlja . § 25. I u ovom slučaju. Tema Iskonske vode zamišljene istovremeno i kao kosmički i kao božanski totalitet. koju prati trijada planetarnih bogova. Boginja Namu (čije se ime piše piktogramom koji označava »iskonsko more«) prikazana je kao »majka koja rodi Nebo i Zemlju«. još device. Nijedan noćni čuvar ne obilazi svoj okrug. Zemlju. Vid. zemlja u kojoj nisu postojale ni bolest ni smrt. Ipak. Bog Enki. Taj isti proces otkrivamo i kada je reč ο trijadi Velikih bogova koji sačinjavaju An (Ann). prilično je česta u drevnim kosmogonijama. str. . Nalazimo je. uspavao se pored svoje supruge. izgleda da je pravi Raj bio Dilmun. nijedan vuk ne odnosi jagnje. Enlil i Enki. koji otelovljuju muški i ženski princip. kao što je i sama zemlja bila devica. a Enlil odneo sa sobom svoju maiku.Bole me oči'. Castellino. 89 145. 91 Prevod Mauricea Lamberta.. U praskozorju svoje istorije.. str. Naravno.. Mitologia sumerico-accadica. O egipatskom poimanju početnog savršenstva. prema sumerskom shvatanju. str.

Α ta »greška« je mogla da dovede u krizu samu strukturu njegove sopstvene tvorevine. Čovek pred svojirn bogovima Postoje bar četiri predanja koja objašnjavaju poreklo čoveka. upotpunjena teogonijom. međutim. Tačno je da je čovek bio stvoren da služi bogovima koje je. Prinošenje žrtve sastoji se pre svega iz ponuda i iskazivanja poštovanja. završava se dramom koja obelodanjuje zabludu i kažnjavanje jednog boga stvoritelja. trebalo je da 011 »odredi njihovu sudbinu«. L. Enki se sjedinio sa boginjom Ningursag. Ona su tako različita da se mora pretpostaviti postojanje više tradicija. A. Drugi tekstovi preneli su nam tugovanke bogova dok su padali kao žrtve sudbine. Naravno. up. zatim mu je boginja Namu načinila srce. Prema dvema sumerskim verzijama. str. odnosno da odredi njihov način postojanja i njihovu funkciju. Jestin. ili krv bogova Lagma. što je propraćeno njegovim krajnjim slabljenjem koje ga dovodi skoro do same smrti. čoveka su neki božanski radnici oblikovali od gline. To znači da nije postojala nepremostiva razlika između oblika božanskog postojanja i ljudske uslovljenosti. Najzad. str. Ova poslednja tema biće preuzeta i reinterpretirana u slavnoj vavilonskoj kosmogonijskoj poemi Enuma eliš (§ 21).92 Onako kako smo uspeli da ga rekonstruišemo. zatim sa kćerkom koju će ona roditi. Drugi tekstovi označavaju boginju Aruru kao stvoriteljku ljudskih bića. »La religion sumerienne«.93 Kult se shvatao kao služenje bogovima. sa kćerkom te kćeri — jer reč je ο teogoniji koja se mora ispuniti u toj rajskoj zemlji. ako ljudi i jesu sluge bogova. Tema raja. Uvređena ovim nerazumnim činom Ningursag izjavljuje da neće više gledati Enkija »pogledom života« sve dok on ne umre. Ali zbog jedne na prvi pogled beznačajne neprilike. njegova ga supruga ipak izleči. prvobitni čovek je na neki način delio božansku supstancu: životvorni Enkijev dah. U Enkijevoj drami ne iznenađuje smrtna priroda bogova. Bog jede neke biljke koje su upravo bile stvorene. Svi ovi motivi su u ranim varijantama potvrđeni gotovo u celom svetu. ovaj mit ukazuje na obrade ο čijim namerama ne možemo suditi.Probudivši se. i najzad. 140 i dalje. . trebalo hraniti i oblačiti. Oppenheim. 17. pošto se Enki nije ponašao u skladu s principom koji je on sam otelovljavao. Kasnije ćemo videti i opasnosti s kojima se susrela Inana prestupajući granice svoga suvereniteta. sledimo tumačenje koje je dao R. str. po četvrtoj verziji. Ancient Mesopotamia. a Enki mu dao život. Prema dmgoj verziji. nego mitološki kontekst u kojem je ona objavljena. Najzad. 183 i dalje. nepoznata zla more boga a njegovo postepeno slabljenje najavljuje blisku smrt. 93 Ο kultu. oni nisu njihovi robovi. Jedan mit pripoveda da su prva ljudska bića nikla iz zemlje kao trava. I stvarno. The Sumerians. pre svega. Kramer. dolazi do prve božanske drame. reč je ο sudbonosnoj »grešci«. Ipak. čovek je stvoren od krvi dva boga Lagma koji su radi toga bili žrtvovani. Sto se tiče velikih zajedničkih gradskih 92 Mi 170.

Remon Žasten (Raymond Jestin) naglašava činjenicu da pojam greha. . kojom raspolažu jedino bogovi« (J. pomenut je ceo ciklus zakona večnog povratka. str. svedočeći ο temeljnom izučavanju i sistematizacijskom radu koji su obavili teolozi.snaga koja čini da svet oživi' (til znači . potvrđeno je u bezbrojnim kulturama. koje treba okajati i »očistiti« pomoću različitih obreda. 117 i dalje. ljudi treba da slede njihove naloge jer se oni odnose na propise. Prema sumerskoj tradiciji. Izraz me je preveden kao »biće« (Jakobsen) ili »božanska moć« (Landsberger i Falkcnštajn) a tumačen je kao »božanska imanencija u mrtvoj i živoj materiji. The Sacred Marriage Rite.živeti' i . manje-više analognih mitskoobrednih scenarija. element ispaštanja i ideja ο »jarcu pomirenja« nisu potvrđeni u tekstovima. N. delo. Kramer. 181.psalmi pokajanja' ali se. Naravno. ozdravi). Imaćemo priliku da odmerimo njihov značaj analizirajući vavilonski praznik akitu (§ 22). nepromenljiva. 129. Božanska energija izlivala se neposredno na grad — drugim rečima. na »Zemlju« — posvećivala je i obezbeđivala joj napredak i sreću u godini koja počinje. tekst koji je preveo Kramer. nego i njihovi podražavaoci pa. »U kasnijoj književnosti se pojavljuju . krivicama i pogreškama. svakog oblika života. pa tako bolesnik . str.«96 Postojanje novogodišnjih. up. Ali svet se periodično obnavlja.98 Kasnije. 95 Ο me različitih materija. tj. prema tome. »nanovo stvara« praznovanjem Nove Godine. From the Tablets. Kramer. Prilikom svake Nove godine bogovi utvrduju sudbinu dvanaest meseci koji slede. jedan od bogova osnovao je pet gradova. str. The Sumerians. (Naći ćemo je i u mitu ο Baalu. svakog božanskog ili Ijudskog poduhvata. sudbinu svakog bića. ne mogu smatrati za autentičan izraz sumerske svesti« (isto). reč je ο drevnoj ideji sa којош se susrećemo na Bliskom istoku. i saradnici. odnosno determinišu. potom. str. ali sa značajnim posledicama. Predstavljaju ih njihovi kipovi ili sam vladar — koji je dobijao naziv muža boginje Inane i otelovljavao Dumuzija97 — i jedna hramska robinja. koji podjednako obezbeđuju dobro funkcionisanje i sveta i Ijudskog društva. 98 Up. što će reći.praznika — proslava povodom Nove godine ili podizanja nekog hrama — oni imaju kosmološku strukturu. Scenario obuhvata hieros gamos između dva božanstva zaštitnika grada. Taj hieros gamos je aktualizovao zajednicu bogova i Ijudi. Od praznika Nove godine još značajnije je bilo građenje hramova. § 50). jer je hram — božja »palata«. posle stvaranja čoveka. bogovi se 94 Jestin. 96 Jestin. nav. nav.94 Odatle proizilazi da ljudi nisu samo sluge bogova. str.(o)živi'. kojim se određuje i objavljuje donesena odluka. delo. str. predstavljao imago mundi u pravom smislu reči. Pošto su bogovi odgovorni za kosmički poredak. »Le Rite de Mariage sacre Dumuzi-Inanna«. dao im je imena i označio ih kao središta kulta«.95 »Dekreti« utemeljuju. 89 i dalje. Kosmički poredak je neprekidno ugrožen.oživeti'. van Dijk). S. From the Tablets. Ta ideja je drevna i veoma rasprostranjena. supzistentna ali bezlična. zbog rastućeg semitskog uticaja. bila je to prolazna zajednica. Ustanovljenje »dekreta« obavlja se činom nam-tar. me. 49 i dalje. str. prvo od strane »Velike Zmije« koja preti da svet vrati u stanje »haosa«. na »dekrete«. ali ona je prvi put jasno artikulisana u Sumeru. Ijudskim zločinima. on ih je izgradio »na čistim mestima. To je istovremeno bilo i ponavljanje kosmogonije. »Sumersko ime tog praznika znači . vokacija i institucija. 177. 184. * Up.

Verovanje u prethodno nebesko postojanje »dela« i institucija biće od velikog značaja za drevnu onotologiju. »Some Cosmological Patteras in Babylonian Religion«. čiji će najslavniji izraz biti platonska doktrina ο idejama. 60 i dalje. mit ο potopu je skoro univerzalno rasprostranjen. Posle sedam dana i sedam noći. . a u akadskoj Utnapištim. Frejzera (Frazer). ona je po drugi put doneta na zemlju. a u svakom slučaju stekavši besmrtnost. Isto je tako moguće da su ovim ·" E. za razliku od Noja. Ali. delo. Ovo slavno delo. moglo bi se reći. ili na »ušće reka« (Utnapištim).je naučio njegov zaštitnik. Kako ga . i boga koji mu pokazuje plan hrama. spaslo se samo jedno ljudsko biće. po којеш su Ijudska dela samo puko ponavljanje (podražavanje) dela koja su iznela na videlo Božanska bića. рге svega iz Mesopotamije. teorija nebeskih modela produžava i razvija posvuda rašireno drevno shvatanje. Indije. Zapravo. Utuom. U stvari. a potom h. itd. pošto je diluvijalna katastrofa bila ravna »kraju sveta«. »transcendentalni«. An i Enlil daju mu »život boga< i »besmrtni dah« bogova. koje se u sumerskoj verziji zvalo Zaisudra. Burrows. i na različitim stupnjevima kulture. Burrows. Andrea (Andree). pokornog i pobožnog«. sunce se ponovo pokazuje i Zisudra pada ničice pred bogom sunca. koja mu pokazuje sliku na kojoi su navedene zvezde dobročiniteljke. U poslednjem sačuvanom fragmentu. Kralj Gudea vidi u snu boginju Nidabu. ali tijeno poreklo uistinu zadire u preistoriju.99 Modeli hrama i grada su. i odvode ga u mitsku zemlju Dilmun.1® Posle potopa. Usener) i Dž. str. Neko navodi zasluge kralja Zisudre. 65 i dalje. Azenera (H. jer prethodno postoje na Nebu. Institucija kraljevstva sa svojim znamenjima. tijarom i prestolom takođe je »sišla sa Neba«. Verovatno je reč ο veoma starom zajedničkom izvoru. Kao što nam je poznato još od kompilacija R. nije mu bilo dozvoljeno da naseli »novu zemlju« koja se uzdigla nad vodom. Izgleda da su neke vari jante rezultat njegovog širenja. »skromnog. Prvi mit ο potopu Kraljevstvo je posle potopa moralo biti ponovo doneseno sa neba. H. Njeno postojanje je prvi put potvrđeno u sumerskim dokumentima. Asur u Arkturusu. Zisudra čeka odluku koju donose An i Enlil. Verovatno Zisudra dobija jasna uputstva u vezi s gradnjom arke.zadovoljavaju time da neposredno vladarima prenesu plan gradova i svetilišta. Vavilonski gradovi su svoje arhetipove imali u sazvežđima — Sipar u Raku.54 Tema potopa opet se javlja u Εριι ο Gilgamesu. dosta dobro sačuvano.100 To je shvatanje zajedničko za čitav drevni Istok. nav. Od sumerske verzije sačuvano nam je samo nekoliko fragmenata: i pored uzdržanosti ili protivljenja nekih članova panteona. 18. Veliki bogovi odlučuju da čovečanstvo unište potopom. str. još bolje osvetljava podudarnost sa vavilonskom pričom. 100 Up. njegovo postojanje potvrđeno je na svim kontinentima (mada dosta retko u Africi). Manje-više »divinizovan«. Tu je u tekstu velika praznina. preživeli je bio prenesen u zemlju Dilmun (Zisudra). Dž. Niniva u Velikom medvedu.

ti si 101 Ο simbolici koja je sadržana u nekim miitovima ο potopu. ut>. str.. str. govorilo se da је ona hermafrodit (Ishtar barbata). ti si svojim ustima dodirnuo шоја. Мој Gospodar je dostojan svetog krila!« Ipak. Eliade. vid. odnosno. Inana-Ištar je istovremeno bila boginja ljubavi i rata. 104 Prema drugoj verziji.. navodimo Kramerove prevođe koji su objavljeni u ovom članku.103 19. Enuma elish. Iz nekih navoda rnože se naslutiti da su bogovi doneli takvu odluku zbog »grešnika«. Traite d'Histoii e des Religions. Heidel. Prema verziji koja ie sačuvana u L'Epopee d'Atrahasis. The Sacred Marriage Rite. Drugim rečima. koji je nastanjivalo grešno čovečanstvo. Bogovi Meseca i Sunca steći će najveći značaj u vavilonsko doba. što је živ i što stvara. 69 i dalje. potop je posledica ljudskih »grehova« (ili obrednih grešaka). Stoga on mora biti iznova stvoren. udaje se za pastira Dumuzija. U vreme svoga vrhunca. 103 Up. ia sam te poviikla ka kobnoj sudbini. Aspects du mythe. Inana glasno obznanjuje svoju strast i svoju sreću: »Ja idem radosna! . Ali bilo bi neoprezno jedan tako raširen mit objašnjavati pojavama čiji geološki tragovi nisu pronađeni. Kosmos se postepeno troši i najzad propada. ona će imati kultnu i mitološku »aktuelnost« s kojom ni blizu neće moći da se meri nijedna druga boginja na Srednjem istoku. i kasnije Astarta. 182 i đalje.104 koji tako postaje vladar grada. ona predoseća tragičnu sudbinu koja očekuje njenog muža: »O moj voljeni. i dalje).. Ea posle potopa odlučuie ο stvaraniu sedam muškaraca i sedam žena. Enlilovu srdžbu izazvala je nepodnošljiva dreka ljudi. Zbog same činjenice što postoji. čiji je homolog akadska Ištar.102 Ipak. str. Izgleda da većina rnitova ο potopu na neki način sudeluje u kosmičkom ritmu: »stari svet«.mitskim pričama dale povoda jedna ili više diluvijalnih katastrofa. dreke mladih bogova koji ga ometaju u spavanju. ona je na početku više volela ratara Enkidua.101 U brojnim varijantama. The Gilgamesh Epic. čoveče moga srca . »Le Rite de Mariage Sacre DLimuzi — Inanna«. boginja zaštitnica Ereša. Što se tiče Inane. potapa Voda. a središnji mit ο njoj predstavlja jedno od najznačainijih ostvarenja starog sveta. Krarner. to jest. utvrdićemo da su osnovni uzroci istovremeno i Ijudski gresi i potpuna oronulost Sveta. 124 i dalje. a malo vremena potom. kako bi se u punoj meri iskazale njene moći. S. tabl. Osim ako je drugačije naznačeno. N. da bi se omogućilo novo stvaranje. potop na makrokosmičkoj lestvici ostvaruje ono što se simbolično događa tokom praznovanja Nove godine: »kraj Sveta« i grešnog čovečanstva. 259—60. . Prema jednoj drugoj tradiciji. Silazak u Donji svet: Inana i Dumuzi Trijadu planetarnih bogova čine Nana-Sin (Mesec). . U mesopotamskoj tradiciji teško je jasno utvrditi uzrok potopa. Taj mit otpočinje ljubavnom pričom: Inana. iz vodenog »haosa« pomal ja se »novi svet«. odlučuje na to da ih uništi (up. upravljala je i životom i smrću. str. M. I. boginja zvezde Venere i Jjubavi. 71 i dalje. ponekad je to naprosto posledica želje nekog Božanskog bića da uništi čovečanstvo.. up.. ako ispitamo mitove lcoji u drugim kulturama najavljuju bliski potop. ali ju je njen brat. str. 21. bog-sunce Utu nagovorio da promeni mišlienje. Njen lik je bio savršeno uobličen već u sumerskoi epohi. Utu (Sunce) i Inana.

Oni zatim svi kreću ka gradovima Umi i Bad-Tibiru. neka obezbedi zamenika!«105 Inana se vraća na zemlju a prati je gomila demona gala. ublažava njegovu tužnu sudbinu odlučujući da on u Donjem svetu provede samo pola godine a da ga tokom druge polovine zameni njegova sestra Geštinana« (Kramer. 85. reklo bi se. 91.. 105 . Enlil ipak pronalazi nekakvo rešenje: on stvara dva glasnika i šalje ih u Donji svet snabdevene »hranom i vodom života«. 144).pritisnuo moje usne uz svoju glavu. ali uz nekoliko značajnih razlika. smilovana. prestrašena. upravo zato da bi ga vratila nazad. ikada. 141). 1971—72. Bottero. Tu ga demoni hvataju.. »Ona ga prostreii jednim okom. obaveštava bogove Enlila i Nana-Sina. »Najverovatnije je da Ereškigal. str. Demoni su najpre pokušali da se dočepaju Ninšubura. oni treba da je ponovo dopreme u Donji svet ukoliko im ne preda u zamenu neko drugo božansko biće. str. Ona uspeva da uđe u Ereškigalinu palatu ali. Inana je »htela da se bavi zabranjenim stvarima«. vratar joj postepeno oduzima odelo i nakit. Pošto su je demoni uhvatili i zapretili joj da će je odvesti. Lukavstvom. boga-sunce Utua. Inana. povlače. Isti je mit. kao jedini gospodar grada. Neki elementi. božanstva zaštitnici tih gradova bacaju se u prašinu kraj Inaninih nogu. ona im prepusti Dumuzija! Ovom mladom čoveku (reče im ona) vežite noge. moglo se verovati da boginja u »Zemlju bez povratka« kreće posle Tamuzove »smrti«. str. međutim. Inana pred svoju sestru stiže sasvim naga — to jest lišena svih svojih »moći«. Le rite du mariage. ali ih Inana sprečava. umesto da je oplakuje. Posle tri dana. odlučuje da traži dalje. Annuaire. i Inana se upravo spremala da se popne kada je Sedam sudija Donjeg sveta (Anunaki) zadržaše govoreći: »Ko je. itd. kojih nema u sumerskoj verziji. okom smrti! Ona mu izgovori jednu reč: reč beznađa! Ona vrisnu na njega: vriskom osude! . S iznenađenjem i gnevom Inana otkriva da je Dumuzi. sišao u Donji svet i odatle se vratio bez gubitka? Ako Inana želi da se iz Donjeg sveta vrati gore. svi dolaze u Ereš.. ohrabruju slično tumačenje. kako prođe kroz која od Sedmoro vrata. Preveo Jean Bottero. Prema drugoj recenziji izgleda da se Inanin postupak može objasniti strahom. Najzad. da ga pretvori u zmiju i beži ka prebivalištu svoje sestre Geštinane. vladarka »Velikog-gornjeg-kraljevstva«. isto. 106 prCv.« (isto). »prestrašena. i zato si osuđen na zlokobnu sudbinu-( (Kramer. muče i odvode u Donji svet. u skladu sa nalozima koje mu je Inana dala pre svog odlaska. Pre objavljivanja prevoda sumerskih tekstova. Ereškigal upire u nju svoj »pogled smrti« i »njeno telo postaje nepokretno«. str. kažu oni. Oni se. smilovavši se na Dumuzijeve suze. pa boginja. bogato odeven i samozadovoljan seo na njen presto.Ενο ga (reče demonima). Ušavši u Zemlju mrtvih — oblast kojom vladaju nepovredivi zakoni. ispričan u akadskoj verziji Ištarinog silaska u Donji svet. podjednako želi da vlada i Donjim svetom. Zbog jedne praznine u tekstu ne možemo da doznamo epilog. oni uspevaju da ožive »leš koji je bio obešen ο neki klin«. njen odani prijatelj Ninšubur.. a zatim ka svom toru s ovcama. Ta »zlokobna sudbina« zbila se onoga dana kada je slavoljubiva Inana odlučila da siđe u Donji svet kako bi odatle istisnula svoju »stariju sestru« Ereškigal.. vodite ga!'«106 Dumuzi umoljava svoga devera.

Ta bi se nesreća mogla shvatiti kao produžetak prekida hieros gamosa između boginje ljubavi i plodnosti. on najpre mora da bude uništen. kao i akadski kraljevi kasnije.107 Time se. bogovi. implikuje prihvatanje kraljeve obredne »smrti«. života i ljudske egzistencije. i njenog voljenog muža Tamuza. u akadskoj verziji. Botero prevodi: »Za Tamuzom. 131 i dalje. Mit pripoveda ο neuspehn boginje Ijubavi i plodnosti da osvoji Ereškigalino kraljevstvo. ljudskom sudbinom i odnosima s bogovima. užasnuti zbog predstojećeg nestanka Života.108 Ali te su »tugovanke« bile obredne: osamnaestog dana meseca tamuza (juni—juli) oplakivan je silazak rnladog boga u Donji svet. »Le Rite de Mariage Sacre«. Veliki bogovi. str.Na prvom mestu. U tom slučaju. svake su godine proslavljali ponovno rađanje Sveta. iako se znalo da će se on »popeti« posle šest meseci. za njihov zagrobni udes. kao i neki. manje-više. Uloga DumuzijaTamuza. Ta »misterija«. jer podjednako upravlja kosmičkim ritmovima. njegov silazak u Donji svet. to jest Ijudsko objašnjenje osude Dumuzija: na izgled. moraju da prihvate smenjivanje života i smrti. 108 Ploča VI. 83). prekosmogonijski »haos« takođe podrazumeva obrednu »smrt« kralja. str. Dva kosmička modaliteta — život/smrt. U sumerskoj verziji iznenađuje »psihološko«. Tamuz najzad uzima dramatično i elegično obličje mladih bogova koji umiru i oživljavaju svake godine. ti si sama odredila sveopštu žalost« (nav. koju je čovek shvatio posle otkrivanja zemljoradnje. sve se objašnjava Inaninom srdžbom pošto pronađe svoga muža kako u sjaju sedi na njenom prestolu. str. U šestom veku. To romaneskno objašnjenje po svoj prilici prikriva jednu još stariju ideju: »smrt« — obredna. jalovost/plodnost — u stvari predstavljaju dva momenta istog procesa. pa prema tome i povratna — neizbežno prati svaki čin stvaranja ili rađanja. Jezekilj (7 : 14) žestoko napada jerusalimske žene koje »jadikuju« na samim vratima hrama. Kramer. 46—47. Dumuz-Tamuz »nestaje« da bi se »opet pojavio« posle šest meseci. Tamuzov kult je prisutan gotovo širom Srednjeg istoka. Kraljevi Sumera. bila je značajna jer je upravo 011 ostvarivao približavanje između modaliteta 107 Up. The Sacred Marriage Rite. otelovljuju Dumuzija π hieros gamosu s Inanom. . To smenjivanje — periodično prisustvo i odsustvo boga — bilo je pogodno za stvaranje »misterija« vezanih za »spasenje« ljudi. moraju da se umešaju kako bi oslobodili Ištar. Katastrofa je bila kosmičkih razmera i. Prema tome i ljudi. Njegov sumerski prototip verovatno je imao složeniju strukturu: kraljevi koji su ga oličavali. potpuno je prestala ljudska i životinjska reprodukcija. delo. koje akadska verzija naglašava: kada je boginja iščezla. možemo prepoznati aluziju na tu »misteriju«: on podseća Ištar da je upravo ona naredila godišnja tugovanja za Tamuza. Ali da bi Svet mogao biti ponovo stvoren. ona transcendira dramu vegetacije. postaje princip jedinstvenog objašnjenja sveta. pa prema tome i delili njegovu sudbinu. tvojim prvim mužem. U Gilgamešovom prezrivom odgovoru Ištari kada mu ona ponudi da postane njen muž. koga obredno otelotvoruju sumersko-akadski kraljevi. iza priče koju prenosi sumerski tekst. 63 i dalje. to su užasne posledice Ištarinog zatočeništva. haos/kosmos. to jest da uništi smrt. treba zamisliti »misteriju« koju utemeljuje Tnana s ciljem da se obezbedi ciklus opšte plodnosti.

Enlil. Podjednako je važan i značaj koji u kultu zadobijaju lične molitve i psalmi pokajanja. više nije bia govorni jezik — još tokom petnaest vekova zadržao ulogu liturgijskog jezika. a sa zapada Amoriti koji su dolazili iz sirijsko-arapske pustinje. 20. oborile unutrašnje pobune. Astralna trijada је delimično preuzela semitska imena za odgovarajuća božanstva: Mesec — Sin (što potiče od sumerskog Suen). . na primer. nadiru sa severa i počinju da prete Amoritima. oko ~ 2375. Promena se odnosila jedino na kraljeve gradova-hramova: oni su priznali da su podanici akadskih osvajača. Tako je prevlast Guta trajala samo jedan vek a tokom sledećeg veka (oko ~ 2050 — 1950) vlast su preuzeli kraljevi III dinastije iz Ura. To je prva manifestacija ideje carstva. njih će prihvatiti i druge države. ukratko. Kraljevstvo. ponovio akadski kralj Sargon. srušilo se. nadovezuju sc na prethodne strukture. posle napada Guta. godine oni konačno pobeđuju. s vremenom. Sunce — šamaš. 236. to je istovremeno i poslednje ispoljavanje političke moći Sumera. potvrđeno je postojanje novih institucija (profesionalne armije i činovništva). Za ostvarenje retkih promena.bogova i ljudi. Prelazak gradova-hramova u gradove-države i u carstvo predstavlja pojavu od velikog značaja za istoriju Srednjeg istoka. asirskog Asura — koji su uzdignuti na položaj univerzalnih božanstava. str. Ukažimo pre svega na dva »nacionalna« boga — vavilonskog Marduka i. doprinosi semitskog religioznog genija. svako se ljudsko biće moglo nadati da će uživati povlasticu koja je do tada pripadala samo kraljevima. opet.110 Ipak. Donjim svetom i dalje vladaju Ereškigal i njeu muž Nergal.-4 Što se tiče hrama. vladala je manje od jednog velca. Na izgled svemoćna dinastija koju je osnovao Hamurabi.) od sumerske faze. Duže od dva veka. Sumersko-akadska sinteza Većinu sumerskih gradova-hramova ujedinio je Lugalzagisi. istorija Mesopotamije kao da se ponavljala: političko jedinstvo Sumera i Akada uništili su »varvari« spolja. Mesopotamija je ostala podeljena na nekoliko država. u grad čiji je bio vladar. Jednu generaciju kasnije. »u opštem uređenju ništa se suštinsko nije promenilo (. godine Hamurabi. uspeo je da nametne jedinstvo.. Tek oko ~ 1700. bilo prenošenje religioznog primata u Vavilon. amoritski vladar Vavilona. kasnije. latinski. osim veličina i broj građevina« . zvezda Venera — Ištar (= Inana). Najviša trijada ostala je ista: Anu. poduhvat je. On je središte carstva pomerio ka severu. »varvara« koji su kao nomadi lutali oblašću gomjeg Tigra. Jedna od najlepših 109 Prvi put. a ove su. nametnutih potrebama kraljevstva — kao što je. staroslovenski. Ali. Sargonovo carstvo se raspalo posle jednog veka. sačuvala sve svoje strukture. Posle toga. jezika nauke. međutim. hebrejski. ovaj put uspešnije. U tom periodu sumerska civilizacija je došla do vrhunca. Sumerski religiozni konzervativizam naslediće akadska struktura. i zamenjivanje Enlila Mardukom — »bili su potrebni čitavi vekovi«. 110 Isto. Drugi »varvari«. Sumerska civilizacija je. godine. koja nam je poznata. Kasiti.109Za naše istraživanje važno je imati u vidu da je sumerski — premda oko ~ 2000. Od tada. Četiri veka ostaće gospodari Mesopotamije. koje su sa istoka napadali Elamiti.. Ea (= Enki). Sličnu sudbinu imaće i drugi liturgijski jezici: sanskrit. Oko ~ 1585. vladar Ume.

boginjo koju ne poznajem. iz kojeg se izdvaja prvi par. kao i uzdizanje nekoliko božanstava na najviši položaj. uz Ep ο Gilgamešu.. čak i stranci. ni po težnji da se povežu teogonija. ni po dramskoj napetosti. čak i onima za koje molitelj ponizno priznaje da ih ne poznaje.. 21. Ta nova i veličanstvena mesopotamska sinteza ipak predstavlja tragičnu viziju ljudskog postojanja. Ukratko. Izbavi me od grehova!«aG U psalmu pokajanja molitelj priznaje da je grešan i na sav glas priznaje svoje grehe. koje će kasnije postati široko prihvaćene u celom azijskom i mediteranskom svetu. uzvisujući Marduka..). bože koga ne poznajem.. Епшпа eliš pripoveda ο poreklu sveta. O! Gospodaru moj. 387—89. Ea — postepeno gube prevlast unutar kulta. Stvaranje sveta Kosmogonijska poema poznata pod imenom Enuma eliš (prema početku teksta: »Kada u visini. veličanstven (prim.. on ne zna čak ni da li greši ili dobro čini. za semitski doprinos karakterističan je značaj koji se pripisuje elementu ličnog u religioznom iskustvu. Uočljivo je takođe umnožavanje magijskih praksi i razvijanje okultnih disciplina (pogotovu astrologije). Apsu i Tijamat.vavilonskih molitvi upućena je svim bogovima. Vid. premda reinterpretirane. tu je iskonska slika neizdiferenciranog vodenog totaliteta. Ο drugom paru. prev. U sumerskoj književnosti ne postoji ništa što bi se moglo uporediti. ni po veličini. kažnjava zločince i nagrađuje pravedne. padanjem ničice i »obaranjem nosa«.. Anšara i Kišar.. njihova imena na sumerskom znače »totalitet gornjih elemenata« i »totalitet donjih elemenata«. »O! Gospode.) Kao i tolika druga prvobitna božanstva. Lakhmu i Lakhamu (po nekim tradicijama. Samašu.28 Drugi pronalazak akadske religiozne misli jeste proricanje. Enlil. kosmogonija i stvaranje čoveka. Vremenom... Smatralo se da je svetlost atribuc u prvom redu božanstva i da kralj i sam zrači svetlošću u onoj meri u kojoj deli božanske osobine. naročito. Ispovest je propraćena određcnim liturgijskim gestovima: klečanjem. ne odbacuj slugu svoga! Mojih grehova je sedam puta sedam . O. oni su žrtvovani da bi bio stvoren čovek). šamaš će postati univerzalni bog bez premca. veliki su moji gresi! . * Prema lat. Vernici se radije obraćaju Marduku ili astralnim božanstvima.111 Naglašava se »numenalan<<* karakter bogova: oni izazivaju užasan strah.: numen — božanstven. prevod u ANET. Jedna himna objavljuje kako boga Sunca svuda obožavaju. a Apsu sveukupnu slatku vodu na kojoj pliva Zemlja. Veliki bogovi — Anu... Čovek ništa ne zna. najznačajnije delo akadske religije. gotovo ništa ne znamo. veliki su moji gresi! . Tijamat je istovremeno shvaćena kao žena i kao dvopolna. pre svega svojim zastrašujućim sjajem.«) predstavlja. (Drugi izvori jasno kažu da Tijamat predstavlja more. Što se tiče trećeg para. Ištar i. Teme su stare. Iz mešavine slatkih i slanih voda rađaju se drugi božanski parovi. 111 . veliki su moji gresi! . Pre svega. O. str. šamaš brani pravdu..

58). On zatim izbaci jednu strelu koja joj probuši stomak. »Kada je Tijamat otvorila čeljust da ga proguta« (IV. Tekst slavi veličanstvenu uzvišenost. pošto ga je prethodno okovao.. za iskonskim mirovanjem. str. Α »među svojim prvorođenim bogovima (. baci leš na zemlju i ode gore!« (IV. njihovo ponašanje. 97) Marduk izbaci žestoke vetrove koji »joj rastegnuše telo. on joj oduze život. slažem se. on zatim okova Kingua.) ona uzvisi Kinga« (147 i dalje). mi navodimo prevod Pola Garelija (Paul Garelli) i Marsela Lebovica (Marcel Leibovici). Takođe smo koristili prevode Labaa (Labat). Tijamatini pomoćnici pokušaše da se spasu. godine se umnožiše»). I da oko nas zavlada tišina. 13. ali ih Marduk »čvrsto sveza i polomi im oružje« (III). Doznavši za odluku svoga praoca. Borba između dve grupe biće rešena dvobojem između Tijamat i Marduka. on učini da Apsu padne u duboki san. Damkina. Anu. Bogovi.): . mudrost i svemoć ovog poslednjeg rođenog boga. da bih dokrajčio to njihovo kretanje. Hajdela (Haeidcl). ali pod uslovom da prethodno bude proglašen za vrhovnog boga. iskida utrobu i probode srce.. Tijamat »poče iz sveg glasa da viče na svoga muža. Danju.. koji opet rađa Nudimuda (= Ea). kako bismo (najzad) mogli da se odmorimo!« (I. pa ga ubi. Osim kada je drugačije naznačeno. 100—104). Špajzera (Speiser) i Kastelina (Castellino). 108).112 Iz hieros gamosa ova dva komplementarna »totaliteta< rađa se bog Neba. mladi bogovi gube hrabrost. tvoga muža. 113—114). mladi bogovi »ostadoše bez ijedne reči« (I. 37—39). Hoću da ih uništim. Ukrotivši je tako. Na Kinguove grudi ona pričvrsti pločicu Sudbina i poveri mu najveću moć (155 i dalje). rađa Marduka. »i stvori talase kako bi uznemirio Tijamat« (I. 79) njegova supruga. »besne demone«. 113 Iz velike sumerske trijade nedostaje Enlil. U samom središtu apsu. ni Ea ne usuđuju se da se sulcobe sa Kinguom. oduze mu pločicu Sudbina i pričvrsti je na svoje grudi 112 Ploča I. oblikom egzistencije koji odgovara inerciji i besvesnosti supstance). Ona bolno jauknu (. Ona stvara čudovišta. otpor prema kretanju. oduze mu »njegov sjaj i sam se zaogrnu njime«. Ali Apsua nije mogla ubediti.Šta! Zar mi sami da uništimo ono što smo stvorili! Žalosno je. Ovoga puta Tijamat odlučuje da nešto preduzme.Prošlo je izvesno vreme (»dani se protegnuše. mada nisu bila uz napadače. koji ne mogu da se odmaraju. ne mogu da spavam. svetilištu praoblika« (I. stajala si po strani bez ijedne reči« (I. noću. »velikog lava«. Svojim magičnim bajanjem. Upravo tada Anu prelazi u napad protiv svojih potomaka. On se žali Tijamat: »Nepodnošljivo mi je njihovo ponašanje. na šta bogovi žurno pristaju. Stomak joj se nadu. On podiže četiri vetra.. a ona ostade razjapljene čeljusti. On tako postade bog Vode. koju je od tada nazvao apsu. »sveznajući Ea« prvi nešto preduzs. 41—46). njegovo mesto je zauzeo Ein sin Marduk.113 Svojim veseljem i cičom mladi bogovi ometaju Apsuov odmor. »u odaji sudbina. Jedino Marduk prihvata borbu. . Pred ovakvim pripremama. preduslovu kosmogonije. U ovim stihovima možemo otkriti čežnju za »Materijom« (odnosno. ali blago se strpimo'« (I. Ipak. 133—145. »La naissance du monde selon Akkad«. zmije. ne mogu da se odmaram. kažu svojoj majci: »Kada su ubijali Apsua. Ni Anu. i druge još »što nose neumoljiva oružja i ne boje se borbe« (144).

i utvrdi put zvezda. samo.. ako ne i jasno demonska »materija«. podstrekivao Tijamat na pobunu i otpočeo borbu« (VI. Najzad. Епшпа eliš predstavlja prilično sumornu kosmogoniju i pesimističnu antropologiju. jer je ona Mardukovo delo. . Kosmogonija je rezultat sukoba dve grupe bogova. kako ga prikazuje Enuma eliš. Marduk odluči da stvori čoveka. Pobeđeni i lancima svezani bogovi i dalje čekaju svoju kaznu. Presekoše mu vene i Ea od njegove krvi stvori čovečanstvo (VI.) Ubistvo Apsua otvara čitav niz »kreativnih ubistava«. i tako ih rasteretio« (VI. Sama zemlja je od druge polovine Tijamatinog tela i njenih različitih organa. postaju nosioci »demonske« vrednosti. Tvorački proces. i dalje govoriti ο božanskoj supstanci? Kosmos je. sva njena »kreativnost« je negativna. Marduk na nebu podiže palatu koja je odgovarala palatj apsu. Tek od Tijamatinih posmrtnih ostataka Marduk oblikuje nebo i zemlju. a od drugi: polovine zemlja. ali zvezde i sazvežđa postaju »prebivališta« ili slike bogova. »iskonsko« je samo po sebi prikazano kao izvor »negativnih tvorevina«. a leš raseče nadvoje »kao suvu ribu« (137). palate) Marduku u čast. (Nekakav »svet« je već postojao. Ta tema. a na prvom mestu među njima Tijamat. i dalje). Nebeski svod je načinjen od polovine Tijamatinog tela. pošto su se bogovi množili i imali svoja »prebivališta«. reč je ο čisto formalnom obliku postojanja. to jest da u korenu saseče stvaranje Univerzuma. može se različito tumačiti. prerano je doveden u opasnost zbog Apsuove želje da uništi mlade bogove. Ea predlaže da samo jedan od njih bude žrtvovan.(120. a »od jednog uvojka njenog perčina on stvori vezu između neba i zemlje«. i božanske kreativnosti. 59. Drugim rečima. ali. od jedne polovine nastade nebeski svod. naporedna predanja koja se tiču kosmologije i stvaranja čoveka. dvostruke prirode: u njemu je jednim delom ambivalentna. ali je posvećena zahvaljujući gradovima i hramovima. prisustva i mudrosii s druge strane.).. Tijamat nije više samo haotični iskonski totalitet koji prethodi svakoj kosmogoniji: ona se na koncu pokazuje kao tvorac bezbrojnih čudovišta. Najzad. To je možda 114 Dodajmo da postoje i druga. 30). a drugim delom božanska »forma«. Da bi se proslavio Marduk. mladi pobednik. јег Ea ne samo što zauzima njegovo mesto nego i započinje s prvim organizovanjem vodene mase [»na tom mestu on izgradi svoje boravište (. V. možemo li uopšte. posle Tijamatine »demonizacije«. Bez obzira na to što koristi tradicionalne mitske teme. bogovi iz prvobitne epohe. rascepi joj lobanju.114 Роеша dalje pripoveda ο podizanju jednog svetilišta (tj. koja je takođe potvrđena i u drugim tradicijama. kako bi on »preuzeo služenje bogovima. 8). dakle. Najzad. određivanju vremena i ο oblikovanju reljefa zemlje iz Tijamatinih delova tela (iz njenih očiju izviru Eufrat i Tigar.) i utvrdi svoja svetilišta«]. Univerzum koji je načinjen od tela nekog iskonskog božanstva deli njegovu supstancu. Peta pločica govori ο uređenju planetarnog univerzuma. pokazuje se da je svet proizvod »mešavine« haotičnog i demonskog »iskonskog« s jedne strane. Na pitanje »ko je izazvao rat. on se vrati do lijamat. ali se u Tijamatinoi grupi nalaze podjednako i njena čudovišna i demonska stvorenja. itd. 23—24) svi izgovaraju samo jedno ime: Kingu.

čovek dakle ima »oblik« koji je stvorio jedan veliki bog. 115 Tekstove je naveo H. za koji se smatralo da je privremeni grob boga.« Veliki sveštenik odgovara u Mardukovo ime: »Ne boj se. . str. Razlika u odnosu na sumerske verzije je značajna. izgovara objavu nevinosti: »Nisam grešio. proslavljao se tokom dvanaest prvih dana meseca nisana. do Bit Akitua (kuće Nove godine). Čovek je. jer se čini da je čovek osuđen već na osnovu svog porekla. veliki sveštenik li·· šava kralja njegovih odličja (žezla. Marduk.. Marduk će čuti tvoju molitvu. Sakralnost mesopotamskih vladara U Vavilonu. 116 Klasični autori govore ο »Belovom grobu« (= Mardukovom) u Vavilonu. boginju je trebalo otkupiti iz donjeg sveta.najsloženija kosmogonijska formula do koje će doći mesopotamska misao.116 On. . Kingu postaje arhidemon. 2) oslobađanje Marduka. i akitu na akadskom jeziku. Ali. ipak. ο Gospodaru zemalja. 22.. Što se tiče stvaranja čoveka. Možemo govoriti ο tragičnom pesimizmu. U oba slučaja. Taj praznik. Prva sekvenca ovog mitsko-obrednog scenarija — poniženje kralja i Mardukovo zatočeništvo — ukazuje na vraćanje sveta u prekosmogonijski haos.. ono se nadovezuje na sumersku tradiciju (čovek je stvoren da bi služio bogovima). str. Sa tog stanovišta. vođa čete čudovišta i demona koje je stvorila Tijamat. verovatno. od kojih ćemo ukazati samo na najvažnije: 1) dan kraljeve pokore. stvoren od demonske materije — Kinguove krvi. Kingship and the Gods. postoji simetrija između stvaranja čoveka i porekla sveta. od kojih su neke bile postale nerazumljive i neupotrebljive. ta »smrt« nije konačna. za koga se pretpostavljalo da je »zatvoren u planini«. 5) određivanje sudbine od strane bogova. nisam bio nemaran prema tvom božanstvu. dakle. krive sablje i krune) i udara ga po licu. Njegova jedina nada je Ea. gde se održavala svečana gozba. 3) obredne borbe i obredna procesija porl kraljevim vođstvom. Kao što smo videli povodom Inane-Ištar. prstena. a posebno na verziju koja poreklo čoveka objašnjava žrtvovanjem dva boga Lagma. tu se pridružuje i otežavajući element: iako je bio jedan od prvih bogova. takođe. na kolenima. 409). što odgovara Mardukovom »zatočeništvu«. U Mardukovom svetilištu. Sastojao se iz nekoliko delova. 4) hieros gamos kralja i hramske robinje koja oličava boginju. Frankfort. osnovnu građu čini supstanca nekog prvobitnog ali propalog božanstva. biva primoran da siđe »daleko od sunca i svetlosti«.«115 Za to vreme. narod je tražio Marduka. On će povećati tvoje carstvo . koje su mladi bogovi pobednici pretvorili u demona i potom usmrtili. bio zigurat Etemenankijevog hrama. koji ga je oblikovao. To je. jer ona u smeloj sintezi objedinjuje sve strukture jednog božanskog društva. Kralj zatim. 320 (= La royauti et les dieux. koji se zvao zagmuk (»početak godine«) na sumerslcom. Enuma eliš je recitovao u hramu četvrtog dana praznika Nove godine. što je formula koja ukazuje na »šmrt« nekog božanstva.

65 i dalje. 206. sakralnost mesopotamskih vladara šircko je potvrđena. Kralj u borbi protiv Tijamat i u hieros gamosu s hramovskom robinjom oličava boga. Poslednji čin predstavljao je određivanje sudbine117 svakog meseca u godini. str. gašenje ognjišta i povratak mrtvih (koje su predstavljale maske). Frankfort. i boginje Inane: taj se hieros gamos odigravao tokom praznika Nove godine (§ 19). ili »četiri oblasti Univerzuma«. str. Njegovo »ponižavanje« odgovara nazadovanju sveta u stanje »haosa« i Mardukovom »zatočeništvu« u planini. Povorka predstavlja vojsku bogova koja je krenula protiv Tijamat. Vladareva sakralnost je obznanjivana na više načina. 227 i dalje (= La Royoute. koja se na akadskom kaže melammii. Tako je. Na Srednjem istoku i u istočnoj Evropi još postoji običaj da se »utvrđuje sudbina« nastupajućih dvanaest meseci na osnovu dvanaest dometnutih dana. oko njegove glave blistala je natprirodna svetlost. Ipak. Iako je kralj priznavao svoje zemaljsko poreklo. Ali identifikacija sa bogom ne postoji uvek: kao što smo videli. Kingship. Borbe između dve grupe maskiranih lica potvrđene su u Egiptu. a ta je titula prvobitno bila namenjena samo bogovima.30 Pošto su tradicionalna društva polagala veliku nadu u periodično obnavljanje Kosmosa. Ta svetlost. . 303 i dalie. tokom svog »ponižavanja«. Već sada možemo tačno utvrditi da se epizoda praznika akitu susreće — da se ograničimo samo na Bliski istok — u Egiptu. Akitu predstavlja mesopotamsku verziju prilično rasprostranjenog mitsko-obrednog scenarija praznika Nove godine koji je shvaćen kao ponavljanje kosmogonije. kod Hitita i u Ugaritu.najzad. plodnost i bogatstvo novog sveta koji se upravo rodio. 81 i dalje. ono je bilo božanskog porekla i to se shvatanje održalo sve do iščeznuća asirsko-vavilonske civilizacije. bogovi su ga predodređivali za vladanje. Sumeri su bili uvereni da im je kraljevstvo dato sa neba. 119 Up. na primer. a da je kralj olieavao Asura (boga koji je zamenio Marduka). odgovara iranskoj hvareni. obredno je stvarana godina. građevine podignute van grada.31 Hieros gamos se odvijao po povratku sa svečane gozbe u Bit Akituu. (Ova epizoda u Enuma elišu odgovara proglašenju Marduka za vrhovnog boga.119 Kao i kod bogova.118 Uloga kralja prilikom akitua nedovoljno je poznata. 118 Up. potom izokretanje čitavog društvenog poretka. up. biva oslobođen i bogovi se ponovo ujedinjuju (to jest okupljaju se njiihovi kipovi) da bi odredili sudbine. smatralo se da je »božji sin« (Hamurabi izjavljuje da ga je rodio Sin. poslednjih dana u godini obredno stvaran »haos« koji su označavale »orgijske« razuzdanosti tipa Saturnalija. Le Mythe de l'iternel retour. La splendeur divine. Po tom dvostrukom 117 Kao što je Marduk u Enuma elišu odredio zakone koji će uređivati upravo stvoreni svemir. str. Tim »određivanjima«. Zvali su ga »kraljem zemlje« (to jest — sveta). str. mi ćemo često pominjati praznike Nove godine. Oppenheim. u Ugaritu. krai j se. Mi smo već pomenuli svetu svadbu sumerskog kralja koji predstavlja Dumuzija. Ancient Mesopotamia.120 Još pre rođenja. a Lipitištar da ga je rodio Enlil). u Iranu i kod Mandejaca. kod Hetita.) Kralj vodi povorku do Bit Akitua. str. Prema jednom Sanheribovom zapisu možemo pretpostaviti da se podražavala prvobitna bitka. to jest osiguravana sreća. Cassin. obraća Marduku.

tačnije. str. Ep ο Gilgamešu je sigurno najslavnija i najpoznatija vavilonska tvorevina.) tada sam ja. Gilgameš je svojim dvema trećinama bio božansko biće. 50) u ANF. On je predstavljao boga što је na arhaičnim stupnjevima kulture talcođe podrazumevalo da on na neki način jeste onaj koga je predstavljao. kao vrtlar. The King and the Tree of Life in Ancient Near Eastern Religion.124 Na samom početku. božanskog i Ijudskog. na akadskom je sačinjena jedna od najdirljivijih priča ο potrazi za besmrtnošću ili. str. ponizni pastir Nipura (. Widengren. 23. prema sumerskoj tradiciji. bar metaforično. delo. novi član panteona (kao što je to bio egipatski faraon: up. oni su se molili bogovima da blagoslove njihovog kralja.. . Le Caractere religteux de la rovaute assyro-babylonienne. 59 i dalje. Ponekad je zbog zločina svog naroda morao i da umre. pronađena je i sumerska verzija s brojnim epizodama iz njegovog legendarnog života. smatran tvorcem života i plodnosti. od boga pozvani »pastir naroda«123 koji treba da uspostavi pravdu i mir na zemlji. . tekst 121 Labat. uvod u Hamurabijev /akonik (I. Gilgameš.T. nisu uspevali da prevaziđu svoju ljudsku uslovljenost. 352. bio je slavan već u drevno doba. delo semitskog genija. U svakom slučaju. str. i pored hieros gamosa s nekim boginjama. »Kada su Anu i Enlil pozvali Lipitištara da vlada zemljom kako bi uspostavio pravdu u zemlji (. hranu koja je svakodnevno prinošena na žrtvu kipovima bogova jeli su kralj i njegova svita. i dalje. kralj Uruka. Pri svemu tome. sin boginje Ninsun i jednog smrtnika. 124 »Veliki sveštenik« grada Uruka. Fi-ankfort. on nije bio bog.poreklu vladar je bio pravi posrednik između bogova i ljudi.122 (U stvari. nije uspeo u svom poduhvatu da stekne besmrtnost. Lipištar. . Jer vladari. A. mesopotamski kralj je sopstvenom ličnošću ostvarivao obrednu vezu između dva oblika postojanja. kao posrednik između ljudskog sveta i sveta bogova..«43 Moglo bi se reći da je kralj učestvovao u božanskom modalitetu. uprkos svojoj bliskosti s božanskim svetom. ο konačnom neuspehu poduhvata za koji je izgledalo da ima sve izglede na uspeh. Ali. nav. starao ο Drvetu života. 262 i dalje (= 'La Royaute. kako je to Enlil rekao. Upravo zahvaljujući toj dvostrukoj prirodi kralj је. Zbog toga su Asirci imali »kraljevog zamenika«. Oni su ipak ostajali samo smrtnici. Vernici mu nisu upućivali molitve. § 27). naprotiv.41 Kralj se. Ep ο Gilgamešu je. ali time nije postajao bog. Pred bogovima je predstavljao narod i ispaštao za grehe svojih podanika.) Kralj je takođe božji »izaslanik«. u krajnjoj liniji otkriva nemogućnost da čisto »berojske« vrline temeljno transcendiraju Ijudsku uslovljenost. 342 ι dalje). i pored tih prethodnih verzija. Junak. Ova saga. up. Polazeći od različitih izdvojenih epizoda. . str.) uspostavio pravdu u Sumeru i Akadu. Gilgameš u potrazi za besmrtnošću. koja otpočinje erotskim neumerenostima junaka koji je uz to i tiranin. up. 164. 22 i dalie. u mitskom vrtu u kojem se nalaze Drvo života i Voda života. 123 Up. Gilgameš.121 Tekstovi objavljuju da je vladar živeo u bliskoj vezi s bogovima. Ne treba zaboraviti da čak ni slavni kralj Uruka. naročito str.

Njegovo putovanje prepuno je iskušenja inicijacijskog tipa. On stiže do planina Mašu. Ti. The Gilgamesh Epic. Dok su se vraćali u Uruk. ali to je. 7). Posle dvanaest sati hoda kroz podzemlje. I stubac. Nepobedivi junak je oduzet od straha i ponizno pada ničice. on najzad oživeti. Posle ovog neočekivanog raspleta. Iste noći Enkidu sanja da su ga bogovi osudili. Ištar preklinje svoga oca Anua da stvori »Nebeskog bika«. Dva junaka uspevaju da ga pobede pošto su posekli njegov sveti kedar. Gilgameš se ne može prepoznati. i odlučuje da krene u potragu za njim. Sedam dana i sedam noći on oplakuje svoga prijatelja i ne dozvoljava da ga sahrane. 11. da stekne besmrtnost. str. koju čuva svemoćno čudovište Huvava. Besna. Gilgamešu. Gilgameš se priklanja sudbini i Enkidu biva raskošno sahranjen. ali je on drsko odbija. kako bi ovaj uništio Gilgameša i njegov grad. st. Anu isprva odbija. a Gilgameš rtm svoj mač zariva u potiljak. Taj je trenutak vrhunac životnog puta dvojice junaka. Herojski podvizi ne mogu više da ga uteše. Ali. U pratnji Enkidua. Ali. Gilgameš s druge strane planine izlazi u neku predivnu baštu. Gilgameš ο postojanju Enkidua doznaje najpre iz jednog sna. Gilgameš izlazi kao pobednik. koje će biti u stanju da se suprotstavi Gilgamešu. napuni svoj Heidel. Kao što su to bogovi predvideli. On zna da čuveni Utnapištim koji se spasao posle potopa večno živi. Na kraju krajeva. a potom i od nekog lovca koji ga је opazio. Portižena. on se razboljeva. Enkidu ipak uspeva da ga uhvati za rep. njegov jedini-cilj biće da umakne Ijudskoj sudbini. svi piju na istim izvorima. posle njegovih jadikovki. kada mu Ištar zapreti da će dovesti mrtve iz Podzemlja. on kreće ka dalekoj i slavnoj kedrovoj šumi. on susreće nimfu Siduri i pita je gde može da nađe Utnapištima. Sutradan. ali na kraju pristaje. Gilgameš će svoju snagu štedro rasipati na herojske poduhvate. Boginja mu nudi da se njome oženi. oni su za njih ostavili smrt.slavi njegovo sveznalaštvo kao i ο veličanstvene gradnje kojih se poduhvatio. a za sebe zadržali život. plan bogova nije bio uzaludan. Stanovnici mole bogove za pomoć. odmah zatim. Kralj napušta grad i luta pustinjom jecajući: »Zar neću i ja umreti isto kao i Enkidu?« (IX ploča. pa ga uzima za pratioca. . on nam predstavlja samodršca koji siluje žene i devojke i iscrpljuje muškarce teškiin radovima. Ištar se penje na gradske zidine i proklinje kralja. i početak jedne tragedije. i oni najzad odlučuju da stvore jedno biće divovskog stasa. takođe. Nešto dalje. Vrata čuva par ljudi-škorpiona. Gilgameša primećuje Ištar. 4). ubuduće. 4. Opijen njihovom pobedom. na obali mora. Tek na prvi znak raspadanja tela. dva borca se odmeravaju čim se sretnu. ali se u njemu rađa prijateljstvo prema Enkiduu. čiji »već i pogled zadaje smrt« (IX. Siduri pokušava da ga odvrati: »Kada bogovi načiniše Ijude. gde se nalaze vrata kroz koja Sunce prolazi svaki dan. Nadao se da će. Taj poludivljak dobija ime Enkidu i živi u miru sa životinjama. Enkidu otkida jedno stegno »Nebeskog bika« i baca ga pred boginju zasipajući je uvredama. Ubuduće. i umire posle dvanaest dana. ljudiškorpioni prepoznaju u Gilgamešu njegov božanski deo i dopuštaju mu da uđe. »Nebeski bik« se baca na Uruk i od njegove ruke stradava na stotine kraljevili ljudi. On šalje jednu od svojih milosnica da ga opčini svojim dražima i dovede u Llruk.125 On je prestrašen pomišlju na smrt.

Eliade.126 Treba li ovo shvatiti tako kao da Utnapištim Gilgamešu. Privučena mirisom njegove biljke. reč je ο najtežem inicijacijskom iskušavanju. Histoire des Religions. . Naissances mystiques. bila iskušavanja herojskog tipa. kako bi ti dobio život koji tražiš?« (IX. preveo Jean Nousayrol. u sobi u kojoj spavam prebiva smrt. pokušaj da bdiješ šest dana i sedam noći!« (XI. jednako je transmutaciji ljudske uslovljenosti. Oni prelaze Vodu mrtvih i stižu do obale na kojoj živi Utnapištim. Neka ti svaki dan bude praznik. međutim. Sada je. otkriva »tajnu bogova«: mesto na kom se nalazi biljka koja vraća mladost. 6—9. ostati »budan«. širi kroz njega!« (203—204). prelazak preko Vode mrtvih. 129 XII. nedostajalo mu je »mudrosti«. 222. ovo prvo remekdelo svetske književnosti dopušta i mogućnost da bi. tu je i smrt!« (230— 234). Ipak. koji se nalazio u blizini. nastanjujući ih »na ušću гека«. bez pomoći Up. žali se što ga budi tek što je zaspao. I. Utnapištimovom lađaru. dodata je kasnije. zmija obnavlja život. na neki način. Posle nekoliko dana hoda. kuda da idem? Neki demon je obuzeo moje telo. kao žestoki vetar. Izvesno. ukratko. Gilgameš se žali Uršanabiju na svoju nesreću. Ali.. i kud god da maknem. on shvata šta se dogodilo i opet počinje da jadikuje: »Šta da radim.!«4e Ali Gilgameš je uporan u svojoj odluci i Siduri ga tada upućuje Uršanabi. pobediti san. bila reč ο »duhovnom« iskušavanju. igraj i raduj se i noću i danju . Tekst se završava naglo: došavši u Uruk. 198). iz vode izađe neka zmija. Uthapištime. sav srećan. redigovana na sumerskom. stubac III. Ipak. ploča. Gilgameš bez prekida spava šest dana i sedam noći.129 U Epu ο Gilgamešu videli smo dramatičan prikaz ljudske uslovljenosti predodređene neizbežnosti smrti. Gilgameš se sada priprema da ode ali mu Utnapištim u poslednjem trenutku. Ploča X. 109). Gilgameš poziva Uršanabija da se popne na gradske zidine i da se divi njihovim temeljima. To su. znajući da ga bogovi neće nagraditi besmrtnošću. predlaže da je osvoji posredstvom inicijacije? Junak je već uspešno savladao neka »islcušenja«: prolazak kroz tunel. Nastavak njegovog govora je neočekivan: »Hajde. Gilgameš silazi na dno mora. Ali. 44 i dalje. na nagovor svoje žene. događaji koji siu tu ispričani nisu u neposrednoj vezi s pripovedanjem koje smo upravo ukratko izložili. a kada ga Utnapištim probudi. str. str.stomak i danonoćno uživaj. bere127 je i. pita Utnapištim Gilgameša. On tako doznaje priču ο potopu i ο odluci bogova da Utnapištima i njegovu ženu učine svojim »srodnicima«. kreće nazad. U ovoj epizodi možemo videti neuspeh još jednog inicijacijskog iskušavanja: junak nije umeo da iskoristi neočekivani dar. on opazi jedan izvor hladne vode i požuri da se okupa. Sidurina »iskušavanja«. ukrade mu je i presvuče svoju kožu128 Jecajući. 128 Reč je ο dobro poznatoj folklornoj temi: presvlačeći staru košuIjicu. »koji od bogova će tebe prikli'učiti svom saboru. 126 127 . Gilgameš ga pita kako је stekao besmrtnost. jer bi jedino izuzetna moć koncentracije mogla učiniti neko ljudsko biće sposobnim da ostane »budno« šest dana i sedam noći. Gilgameš odmah pada u san i Utnapištim zajedljivo uzvikuje: »Pogledaj snažnog čoveka koji želi besmrtnost: san se.

i dalje). Od svoga detinjstva. 131 »A Dialogue about human miserv«. ali ponižava skromno biće koje nije činilo nasilje. Inicijacijsko značenje traganja sa besmrtnošću može se prepoznati u specifičnoj strukturi iskušavanja kroz koja prolazi Gilgameš. 439—40. tražio je boginju. Ja sam molio bogove. Čovek je stvoren smrtan. i stvoren je jedino da bi služio bogovima. priča ο Gilgamešu postaje egzemplarna.131 Ovo beznađe proističe ne samo iz razmišljanja ο ništavnosti ljudskog postojanja.« (red 51. On je opsednut ispraznošću svih Ijudskih napora: »Popni se na humku starih ruševina i prošetaj uzduž i popreko. ja. Moć rđavih raste. ali slabi propadaju i nejaki stradavaju« (red 267. pod pretpostavkom da je ona uopšte postojala. pogledaj lobanje nekadašnjih ljudi i one iz naših dana: ko je zločinac. i dalje). predstavljaju li sećanja na keltsku mitologiju ili na tajanstvenu gnosu. bogovi izgledaju nezainteresovani za Ijudske poslove. Romant vezani za legendu ο kralju Arturu prikazuju analognu situaciju: tu nalazimo obilje inicijacijskih simbola i motiva. Na kraju krajeva. neka bića bila sposobna da steknu besmrtnost.. ponizno i pobožno. Pfeiffer. Sudbina bogova Na žalost. ali nam je potpuno nepoznata predistorija eventualnog inicijacijskog scenarija koji bi se podrazumevao u Gilgamešovim dogodovštinama. Ipak. pod uslovom da uspešno prebrode niz inicijacijskih iskušavanja. »Gomila veliča govor nekog viđenog čoveka umešanog u zločin. opet). red 84. dok se hrani najboljim mesom. Ova pesimistička antropologija bila je uobličena već u Enuma elišu. U slučaju arturskih romana. »Da li ponosni lav. mi ne znamo obredni kontekst mesopotamske inicijacije. a progoni se pravednik. »Dijalog ο ljudskoj bedi«. bogatstvo je sakupio zločinac i bezbožnik (red 236). slične 130 »A Pessimistic Dialoguc betvveen Master and Servant«. .. a ko Ijubazni čovekoljubac?«130 Drugi jedan slavni tekst. Iz te per· spektive.. prinosio sam predviđene žrtve boginjaша . već i iz iskustva ο sveopštoj nepravdi: zločinci trijumfuju. ANET. Pfeiffer. (A. R. koji je nazvan i »Vavilonski propovednik«. Nalazimo je takođe i u drugim važnim religioznim tekstovima. nemogućnost — čak i za samo jednog junaka — da se stekne besmrtnost. i dalje).« »Zločinac je opravdan. prinosi na žrtvu tamjan kako bi umirio zlovolju svoje boginje? . »bog mi je doneo nemaštinu umesto bogatstva« (red 71. H. da li sam propustio da prinesem žrtvu bogu? (Ne). ANET. »Razgovor gospodara i sluge« deluje kao ishod nihilizma otežanog još i neurozom: gospodar čak i ne zna šta želi. . na molitve nema odgovora. str. prev. 438. još је u većoj meri prožet očajem. ili su samo proizvodi mašte. Razbojnik dobiia zlato. Naprotiv. priča ο Gilgamešu predstavljala bi dramatizovanu pripovest ο neuspeloj inicijaciji. ali nije moguće zaključiti da li su oni povezani u jedan obredni scenario. S punim pravom naglašavali smo činjenicu da je akadska religiozna misao isticala čoveka u prvi plan. 24. mi bar poznajemo inicijacijske tradicije koje su prethodile njihovom objavljivanju. ovaj pravednik se trudio da shvati božju misao. njome se obznanjuje nestalnost ljudske uslovljenosti. a slabog more glađu. Počev od II milenijuma. prev.bogova. str.

Bezbrojne bolesti učinile su da on bude »prekriven sopstvenim izmetom«. Le Mythe de l'eternet retour. To je istinski pravednik koji. ali s različitim posledicama. čovek nije osamljen u sopstvenoj samoći.134Drugim rečima. »bog«). izgleda. od kojih je većina bila razvijena u akadsko doba. da je izvesne nezgode moguće izbeći. Pre svega. čiji bramovi i zigurati predstavljaju »središte sveta« i. ilu (dosl. Pokazuje se da je granica između ljudi i bogova nepremostiva. I najvažnije. Pfeiffer. jer su upravo tu bogovi silazili na zemlju. akadska religiozna misao naglašava granice Ijudskih mogućnosti. lamassu (njegov individualitet: liči ла neki kip) i šcdu fkoji je uporediv sa geniusom — duhom). brojne tehnike proricanja. Iran. str. sve što je bilo obojeno nalazilo se pod »uticajem« neke planete.132 Na kraju. ANET. Preostali su ištaru (njesjova sudbina). ili obrnuto.duhovne krize izbijaće i na drugim mestima (Egipat. koga je. omogućavale su da se dozna budućnost. Grčka). Najrazvijeniji je bio metod ispitivanja utrobe žrtve. Jedan tekst prikazuje telesne i duševne patnje nekog nevinog čoveka koga smo uporedili s Jovom. »predstavljao« odgovarajući metal. Pošto mu se vratilo zdravlje. usled same te činjenice. Oppenheim. Smatralo se. jer će odgovori na ovu vrstu nihilističkog iskustva biti davani zavisno od religioznog duha svojstvenog svakoj kulturi posebno. pati zato što mu ne pomaže nijedno božanstvo. up. 198—206. Ali. on sam vidi kako bog poražava demone smrti. prema tome. Eliade. A. ističući čoveka u prvi plan. Ali u mesopotamskoj mudrosnoj književnosti. L. str. Evo jednog primera: pošto ie svakoj planeti odgovarao neki metal ili neka boja. on učestvuje u duhovnom elementu koji se može smatrati božanskim. svaka planeta je pripadala nekom bogu. odvojenom od bogova. Pa ipak. Najzad. Raznovrsnost tehnika i značajan broj pisanih tekstova koji su stigli do nas svedoče ο ugledu koji je gatanje uživalo u svim društvenim slojevima. str. pravednik najzad zahvaljuje Marduku obredno prolazeći kroz dvanaest vrata njegovog hrama u Vavilonu. prev. kada mu niz snova objavi da će ga spasti Marduk. element лскос personaliteta. Ancient Mesopotamia. 26 i dalje.5(i Prema tome. čovek nije živeo u zatvorenom svetu. 434—37. 134 Up. složeni sistem korespondencija Neba i Zemlje istovrerneno je omogućavao razumevanje zemaljskih realiteta i njihov uticaj preko raspektivnih nebeskih prototipova. i da se potom protumače znaci of Wisdom«. on zna da predstavlja deo univerzuma objedinjenog homologiiama: on živi u gradu koji predstavlja imago mundi. Kao u nekom ekstatičnom zanosu. S druge strane. osiguravaju komunikaciju s nebom i bogovima. Vavilon je bio Bab-ilani. Indija. 132 »I will praise the Lorcl 133 To je najznačajniji . M. Njegovi su ga već bili oplakali kao mrtvog. manje skup metod sastojao se iz toga da se u vodu izlije malo ulja. Izrael. on se nada da će pomoću obreda i molitvi zadobiti božji blagoslov.133 Zatim. potpuno izdvojenom od kosmičkih ritmova. i potom iz njegovog tela čupa bolove kao što bi otrgao neku biljku. ргеша tome. to je njegov »duh«. bogovi neće uvek biti ravnodušni. »Vrata bogova«. smatralo se da je čovek pod zaštitom nekog boga ako obredno upotrebljava neki metalni predmet ili poludragi kamen određene boje. Mnogi gradovi i svetilišta dobijali su naziv »veza između Neba i Zemlje«.

Pažnja koja se pridavala »znakovima« dovela je do otkrića stvarne naučne vrednosti. drugim rečima. tehniku pravIjenja brodova. Odgonetanjem »znakova« doznavala se budućnost. . IV POGLAVLJE RELIGIJSKE IDEJE I POLITIČKE KRIZE U STAROM EGIPTU 25. Vavilonska nauka je. Egipat preuzima valjkasti pečat. ono je. ostala »tradicionalna nauka« u tom smislu što je naučna svest zadržala »totalitarnu« strukturu. konačno bila završena stvaralačka epoha mesopotamske misli. određeni broj 135 136 Kao. Pokazalo se. manje-više neposredno u sebi sadrže veze Nebo-Zemlja. potvrđeno ocl najstarijih vremena. verovanja i tehnike mesopotamskog porekla kruže od zapadnog Mediterana do Hindukuša. koja će postati široko poznata. što znači da su se podrazumevale određene kosmološke.koji su se mogli pročitati iz različitih oblika koje bi stvarale te dve tečnosti. etičke i »egzistencijalne« pretpostavke. J. nastavlja se i povećava. ali bez dubljih izmena. Ideje. posebno str. Značajno je što vavilonska otkrića. potisnuli erudicija i kompilacijski radovi. Nezaboravno čudo: »Prvi put« Rađanje egipatske civilizacije nije prestalo da zadivljuje istoričare. »La divination babylonienne«. intelektualnu aktivnost su. 39 i dalje. čini se. godine je. dodiri sa sumerskom civilizacijom izazvali pravu mutaciju. na primer.135 Sve tehnike proricanja oslanjale su se na otkrivanje »znakova« koji bi potom bili tumačeni u skladu sa određenim tradicionalnim pravilima. izgleda. bilo upotpunjeno sredstvima za otklanjanje kobnih predznaka pomoću bajanja. Neka od tih otkrića kasnije će preuzeti i usavršiti Grci. Što se tiče tumačenja snova. međutim. veštinu građenja ciglom. upražnjavana je naročito u krugovima oko vladara. da svet ima određene strukture i da njime vladaju zakoni. već od početka drugog milenijuma. »gospodarilo« se vremenom. Tokom dva milenijuma koja su prethodila osnivanju »Ujedinjenog kraljevstva«. Nougayro1. Astrologija. neolitske kulture nastavile su da se razvijaju. jer predviđani su događaji koji će se ostvariti tek posle određenog vremenskog razdoblja.136 Oko ~ 1500. Ipak su. razvijena posle drugih tehnika. ili makrokosmosmikrokosmos. dakle. u IV milenijumu. Tokom sledećih šest vekova. Ali zračenje mesopotamske kulture. medicina i alhemija u Kini.

faraona. Moglo bi se reći da je državu činila seoska masa kojom su upravljali predstavnici otelovljenog boga. Pošto je faraon bio besmrtan. Religija. Frankfort. Postojanost obrednih formi. dolina Nila — bio izolovan. ponavljanje podviga i junačkih dela obavljenih na početku epohe. Egipat je — tačnije. Osim toga. . poznatog pod imenom Menes. od početka su dale svoj doprinos oblikovanju struktura egipatske civilizacije. Faraon. La Royaute et les Dieux. pored sadašnjeg ^rada Kaira. bez prethodnica. prema tome — i mogućnost za trijumf demonskih sila. njegova smrt je značila samo njegovo preseljenje na Nebo. a naročito dogma ο faraonu kao bogu. str. Težnja koju su evropski naučnici označili kao »mirovanje« bila je usmerena na to da se održi netaknuta prvobitna ivorevina.137 Ali egipatska civilizacija će. drugim rečima. pogotovu. uspostavio je novi svet. godine). faraoni su krunisani u Memfisu. ali koje nalazimo i u mitovima i nostalgijama i drugih tradicionalnih društava. sve su to logične posledice teologije koja je kosmički poredak smatrala za božansku tvorevinu bez premca. i sama geografija je nametala drugačiji razvoj od onoga koji je bio svojstven sumersko-akadskim kulturama. The Birth of Civilization in the Near-East. Došavši s iuga. Tu ie on prvi nroslavio ceremoniiu krunisania. str.umetničkih motiva i. Jer. ujedinjenje zemlie i osnivanje države bili su delo prvog vladara. str. Kontinuitet jednog otelovljenog boga za drugim otelovljenim bogom. Prema tradiciii. To »mirovanje« koje karakteriše egipatsku civilizaciju. Frankfort. Sve do upada Hiksa 1674) Egipat nije znao za opasnost koja bi došla spolja. vrbunac ceremonija predstavljalo je ponavljanje obreda koji je ustanovio Menes. 138 H. Božanska priroda faraona predstavljala je najbolje jemstvo za to. beskrajno složeniju i višu u odnosu na civilizaciju neolitskih sela. a u svakoj promeni videla opasnost od povratka u haos. koje se pojavljuje naglo. The Culture of Prehistoric Egypt. tokom više od tri hiljade godina. razviti osoben stil koji će se odraziti na sve njene tvorevine. Posle V dinastije (~ 2500 —2300) gotovo da ništa značajno nije dodato nasleđenoj kulturi. a branili su ga pustinja. Menes je novu prestonicu ujeclinicnog Esipta izgradio υ Memfisu. religioznog je porekla. izbeći krize koje bi mogle da uzdrmaju osnove novoga sveta. plovnost Nila omogućavala je vladaru da upravlja zemljom posredstvom sve centralizovaniie administracije. Crveno more i Sredozemno more. 100—111: Baumgartel. To nije bilo podsećanje na Menesove podvige nego obnavIjanje svaralačkog izvora prisutnog u prvobitnom događaju. Osnovno je bilo obezbediti stalnost tog dela izvršenog prema božanskom obrascu. Uočljivo je da su najznačajnija socio-politička i kulturna ostvarenja nastala tokom prvih dinastija. S druge strane. vrlo verovatno. civilizaciju. pa. vrlo brzo. početkom Prve dinastije (oko ~ 3000. pisarije. bio je osiguran. Ta su dela utvrdila obrasce za sledećih petnaest vekova. Egipat nije znao za velike gradove mesopotamskog tipa. 50.138 Osnivanje ujedinjene države izjednačeno je s kosmogonijom. јег je ona 137 H. 48 i dalje. i prema tome kontinuitet kosmičkog i društvenog poretka. za razliku od Mesopol:amijc sa svih strana izložene napadačima. otelovljeni bog. Posle ni'esa. Izvesno.

ti se mitovi pozivaju isključivo na zbivanja koja su se dogodila u mitsko vreme početaka. Što se tiče bogova tvoraca. čiji su glavni junaci bili različiti bogovi. života i svesti.141 U Heliopolisu. svaki značajan grad postavljao je svog boga na prvo mesto. i koji su početak Stvaranja vezivali za mnoge religiozne centre. Očigledno. itd. ta je epoha neprekidno obnavljana. označene kao »vreme Raovo«. kraljevski znaci. kraljevstva.) svoju valjanost i smisao duguju činjenici da su bili stvoreni tokom prvobitne epohe. 36. nakon uplitanja zla. da tako kažemo. uspostavio »kanonsku verziju«. Reč je ο prilično poznatom mitskom motivu: »savršenost početaka«. 263—64. ili buka. etičkom. Ruiidle ClarkMyih and Symbol in Ancient Egypt. Ali teolozi su osim toga stvarali i smele sinteze. pa sve do ustoličenja Horusa. da ga rekonstruišemo na osnovu epizoda i nagoveštaja koje nalazimo u najstarijim zbirkama. obreda.) predstavljaju suštinu svetog znanja. Teogonije i kosmogonije Kao i u svim tradicionalnim religijama. Ozirisovo ili Horasovo. Ukratko. Ta epoha. kosmogonije i mitovi ο poreklu (poreklo čoveka. Sve što postoji. posebno u Tekstovima piramida (~2500 — 2300). Budući da je tu bila reč ο bogovima stvaraocima. ili nered«. kako prirodne pojave. »Prvi put« predsta\'lja zlatno doba potpunog savršenstva »pre nego što su se pojavili bes. . 141 Up. Među najstarije teme spada pomaljanje nekog brežuljka. religioznom. 26. trajala je od pojavljivanja boga stvaraoca iznad Prvobitne vode. Moramo. delo. Takvi događaji obavezivali su teologe nove prestonice da ob jedine više kosmogonijskih tradicija. »Prvi put«. prema tome. Rundle Clark. socijalnom. Ni smrt. 140 Mit nije bio ispričan povezano i celovito. ili borba.140 Slično tolikim drugim tradicijama. Uzastopne faze kosmogonije navedene su u različitim mitološkim tradicijama. Pojavljivanje tog »Prvog mesta« iznad vodenog beskraja označava pomaljanje ne samo zemlje. Budući da je predstavljala skup obrazaca koje treba podražavati. egipatska kosmogonija otpočinje izranjanjem jednog brežuljka iz Prvobitne vode.139 U nekom' trenutku. poistovećujući raznorodne religiozne sisteme i združujući jasno suprotstavljene božanske likove. tako i religiozni i kulturni realiteti (nacrti hramova. itd. obredi. Ali slavna epoha »Prvi put« nije bila odbačena među relikvije nepovratne prošlosti. pojavio se nered i tako je okončano zlatno doba. poistovećujući svog glavnog mesnog boga s demijurgom. str. već i svetlosti. str. Prirodno. mesto koje se zvalo »Dolina peska« i činilo deo Sunčevog hrama bilo je poistovećeno s 139 Up.bila savršena u svakom pogledu — kosmološkom. moglo bi se reći da su obredi usmereni na ometanje demonskih sila imali za cilj obnavljanje prvobitnog savršenstva. društvenih institucija. pismo. kalendar. ni bolesti nisu postojali tokom te čudesne ere. da bi time. u Tekstovima sarkofaga (oko ~2300 — 2000) i u Knjizi mrtvih (posle 1500). nazvana Tep zepi. nav. Dinastičke promene često su pratile i promene prestonice. U stvari. postojalo je više kosmogonijskih mitova. poistovećivanje je išlo lakše zbog strukturne sličnosti. lotosa ili jajeta iznad Prvobitne vode.

up. teolozi su razvili prilično složeno učenje ο oktoadi. tvorevina oktoade. iz kojeg je izišlo »presveto dete. grupi od osam bogova kojima će se pridružiti i Ptah. bila formulisana najsistematičnija teologija vezana za boga Ptaha. Kao i u sumerskoj tradiciji (§ 16). § 32). . »Onaj koji se očitavao kao srce—duh). ušli u svoja vidljiva tela. Dodajmo da uloga delitelja nije isključivo sačuvana za Šua. str. Iznenađuje to što je do danas najstarija poznata egipatska kosmogonija ujedno i najviše filozofska. U Atumu možemo prepoznati vrhovnog skrivenog boga. Šu (Atmosferu) i Tefnut. (up. dok Ra.145 Ali upravo je u Memfisu. ali je njihov smisao jasan: božanstva se radaju iz same supstance vrhovnog boga. svaku vrstu gline.« Ptah je proglašen za najvećeg boga. 228. 144 Vid. Prema solarnoj teologiji Heliopolisa. Der Gott auf der Blume. str. prestonici faraona Prve dinastije.da. str. u svaku 142 Vid. druge tekstovc koje su preveli i komentarisali Morenz i Schubert. videti tekstove koje navodi Moreno. Etape stvaranja — kosmogonija. рге svega predstavlja boga koji se očituje. 46—47. Prvobitni brežuljak ponegde postaje Kosmička planina na koju se faraon penjao da bi se susreo s bogom-suncem. 32 i dalje. svaki grad. mesto gde je otpočelo Stvaranje. tekstove koje je naveo i komentarisao Frankfort. I druga su mesta prisvajala iste prednosti. Iz prvobitnog jezera kod Hermopolisa izronio je jedan Lotos. a Atum je smatran samo za tvorca prvog božanskog para. — različito su orikazane. 145Tekstovi koje navode Soneron — Jojot. itd. U stvari. poglavlje Knjige mrtvih najavljuje da će Atum ponovo postati Zmija kada se svet vrati u stanje Haosa. U Hermopolisu. smatrani su za neko »Središte sveta«. roditelje boga Geba (Zemlje) i boginje Nut (Nebo). u obliku Atuma. bog atmosfere. Izrazi su naivno nepristojni. str. 206 i dalje. svako svetilište. rođen iz božanskog semena svih nrvih Bogova Prethodnika«. La Royaute.. str. onaj koji se očitavao kao jezik (= reč). Hermopolis je bio slavan zbog svog jezera iz kojeg je izronio kosmogonijski Lotos. u: La Naissance du Monde. Ptah »je učinio da postoje bogovi«. str. str. Druge verzije govore ο Prvobitnom jajetu u kojem se nalazila »Ptica svetlosti« (Sarkofazi. junaci patetične drame ο kojoj će kasnije biti više reči. La religion egyptienne. 234 i dalje. Sunce. 181 stubac i dalje). La rćligion egyptienne. Vid'. Glavni tekst onoga što je nazvano »Memfiska teologija« urezan je u kamen za vreme faraona Šabake (oko ~ 700). IV. 143 Sauneron i Yoyote. 229 i dalje. .142 U stvari. ili ο prvobitnom Lotosu lcoji je nosio Sunce dete.143 ili najzad. bog Ra-Atum-Khepris je stvorio prvi božanski par. Ptaha stvara njegov sopstveni duh (»srce«) i sopstvena reč (»jezik«). teogonija. Bogovi su. Demijurg ih je stvorio samozadovoljavajući se ili iskašljavajući se. savršeni naslednik. 175. gde je Ptah onaj koji razdvaja. ο prvobitnoj Zmiji. prodirući u »svaku vrstu biljlce. Set i Neftis. 37. svaku vrstu kamena. prvoj i poslednjoj slici boga Atum.»Prvobitnim bregom«.144 Iz njihovog braka dolaze 11a svet Oziris i Izi. str. 59. Jer. on je vrlo stari Ptah. tekstove koje navode Soneron — Jojot. ali je izvornik napisan neka dva milenijuma pre toga. u srednjem Egiptu. a to je »onaj koji je povezao seme bogova i ljudi«. zatim. i reference koje je naveo Morenz. grada smeštenog u vrhu Delte. Zemlja i Nebo bili su sjedinjeni u neprekidnom hieros gamos-u sve do trenutka dok ih nije razdvojio Šu. takođe Morenz. stvaranje živih bića.

dakle. Vid. Videti ostale reference kod Morenca. 149 Vid. str. »ljudi« su bili prvi stanovnici Egipta. - . La Royaute et les dienx. jer oni su njegove slike. bilo je napisano: »Ljudi. Nubijce i Libijce. . 49 i dalje. 414—418. Morenzov komentar. reč je ο uzastopnim trenucima povezanim u različite cikluse.«147 Međutim. 216 i dalje.149 Egipćani su bili jedini stanovnici kojima su pripadala sva prava. Odgovornosti otelovljenog boga Kao što to primećuje Henri Frankfort.150 Neki kasniji tekstovi odražavaju težnju ka univerzalizovanju. U poređenju s teogonijom i kosmogonijom. kada Ra otkrije da su ljudi kovali zaveru protiv njega. str. odeljak 50. Ali. Eliade. Božje stado. na Zemlji) i preko kojih se oni mogu očitovati«. potekli od njegovog mesa. Ra nalazi nekakav izgovor i uspeva da je opije. 27. Kao što primećuje Džon Vilson (John Wilson. str. odeljak preveli Sonei-on — Jojot. Rel. primere kod Morenca. 151 Le Livre des Portes.151 Ipak. mitska istorija prvih ljudi nema neku značajnu ulogu. Rel. On je napravio vazduh da bi okrepio njihove nozdrve. Kanaansko рггdanje zna za odgovarajući mit. Taj pomor preuzima na sebe Hator. 18 Up. па početku egipatske istorije nalazimo učenje koje se može uporediti s hrišćanskom teologi. već i Palestince. U jednom tekstu koji je sastavljen kasnije (oko ~2000). fragment preveli Soneron — Jojot. Od tog trenutka.stvar koja niče po njenoj površini (tj.jom Logosa. kruženja godišnjih doba. time se objašnjava zabrana strancima da ulaze u hramove. Očigledno. Vilsonov (Wilson) integralni prevod. mikrokosmičke predstave zemlje.. up. str. primere koje navodi Morenz. egvptienne. Vid. 147 Instructions pour Merikare. 51—64. Ali. a posebno Frankfort. Dva odlučujuća trenutka čudesnog doba »Prvog puta« bila su kosmogonija i stupanje na presto faraona. egyptienne..e stvorila tvoračka moć misli i reči jednog jedinog boga. Soneron — Jojot. bez sumnje. Reč je ο shvatanju koje je karakteristično za tradicionalne civilizacije. On [Bog-Sunce] napravio je za njih nebo i zemlju. Središte sveta.148 Pobuna ljudi i posledice do kojih je ona dovela zbili su se u mitsko vreme. 63—64..146 Ukratko. To je. ANET. da bi ih nahranio . str. pošto je boginja pretila da će potpuno uništiti Ijudsku rasu. on za njih stvara biljke i životinje. 70 i dalje. str. koji obezbeđuju periodičnost kretanja zvezda. 146 Prev. Le Mythe de l'eternel retonr. on odlučuje da ih uništi. ANET. ANET. pošto je Egipat bio prva zemlja koja je uopšte bila stvorena. str. str. 4). 78 i dalje. str. teogoniju i kosmogoniju j. 10—11. 152 Ancient Egyptian Religion. 76—7. najviši izraz egipatske metafizičke misli. u tom slučaju. Up. 80. str. 75—76. bili su dobro zbrinuti. Sekmet) ne štite samo Egipćane. 150 Vid. značenje imaju samo promene koje su obuhvaćene ritmovima kosmičkog života. ptice i ribe. str. u periodu krize. 17 i dalje.152 kosmogonija je najznačajniji događaj pošto predstavlja jedinu stvarnu promenu: pojavljivanje Sveta. tekst koji je preveo Vilson. On sija na nebu. str. Bogovi (Horus. mitovi ο poreklu čoveka deluju prilično skromno. str. Ljudi (erme) su rođeni iz suza (erme) boga sunca Ra.

. kada je počeo da upravlja svojim Stvaranjem. 202 i dalje. možeš li učiniti ono što je ispravno za tebe!« Ili: »Bio sam čovek koji je voleo ma'atu i mrzeo greH. nalazimo izjave kao što je ova: »Potakni svoje srce da spozna ma'at«. isto. on je. str. dakle.«156 Delo faraona osigurava stabilnost Kosmosa i Države. јег Haos (= Tama) predstavlja virtualitet. 54— 55). U stvari. 155 Tekstove preveo Morenz. itd. i »pravo«. Ja sam Re u njegovim prvim očitovanjima. U stvari. izraza koji se prevodi i kao »istina«. prema tome. na svečanostima.« Jedna glosa dodaje sledece objašnjenje: »To znači da Re počinje da se pojavljuje kao kralj. faraon za sve svoje podanike predstavlja uzorni model. Za vreme političkih nemira iz Srednjeg perioda (oko 2250— 2040. Ancien Egypt. dakle. Ma'at pripada izvornom Stvaranju: ona. upravo Bog daruje neophodno znanje. pa prema tome i štetnu promenu egzemplarnog ciklusa savršeno uređenih promena. smatralo se da kraljevstvo postoji od početka sveta. Rel.' . Vezir Rekmir tako kaže: »On je bog koji svojim delima čini da mi živimo. 167—170. 43). bez razlike.154 Faraon je otelovljenje ma'ate. faraonova junaštva opisana su istim onim izrazima koji su korišćeni za opisivanje junačkih dela boga Ra ili njegovih solarnih epifanija. 1730—1562) institucija monarhije nije dovođena u pitanje (Ancient Egyptian Religion. Politička aktivnost faraona predstavlja ponavljanje Raovog podviga: i on »tera« Apofis.« U stvari. ritma vegetacije. korišćen je. str. ili za Pepija II: »on je doneo ma'at namesto laži (nereda)«. odražava savršenstvo Zlatnog doba. nav. kao i za prikazivanje faraonovog pojavljivanja na ceremoniji krunisanja. prvog faraona. glagol khay. 17) Bog objavljuje: »la sam Atum. neuništiv. Videti druge primere u La Royaute et les Dieux. Isto tako. i za trenutak Stvaranja. str.mesečevih mena. 156 Prema Frankfortu. Nered podrazumeva nekorisnu.153 on je tu funkciju preneo na svoga sina i naslednika. Jer sam znao da se (greha) Bog užasava. Jedan vladar je označen kao »neko ko zna istinu (ma'at) i koga je Bog poučio«. ali čije je najopštije značenje »dobar poredak« pa. dok sam bio sam u Numu (Prvobitnom okeanu). »Ja radim tako da ti spoznaš stvar ma'ate u svome srcu. 154 Frankfort. str. Pošto društveni poredak predstavlja jedan vid kosmičkog poretka. Autor jedne molitve bogu Ra kliče: »možeš li dati ma'atu mome srcu!«155 Kao otelovljenje ma'ate. može je spoznati svaki DOjedinac za sebe. Pošto ma'at jeste sama osnova lcosmosa i žh'ota. poplava i povlačenja Nila. Da navedemo samo dva primera: Raovo stvaranje se ponekad ukratko iskazivalo preciznom formulom: »On je uspostavio red (ma'at) namesto Haosa«. mada ne uspeva i da je uništi. kosmogonija se ponavlja svakog julra. ili na privatnom Veću. on bdije nad tim da se svet 153 U Knjizi mrtvih (gl. Prema tome. Tvorac je bio i prvi kralj. kada bog sunce »otera« zmiju Apofis. pa prema tome i kontinuitet života. drugim rečima. »pravda«. đelo. upravo ta periodičnost kosmičkih ritmova predstavlja savršenstvo koje je ustanovljeno u vreme »Prvog puta«. Isti se izrazi koriste za Tutankamona kada ponovo uspostavlja red posle »jeresi« Ehnatonove (up. str. i za prikazivanje sunčevog izlaska. 54 i dalje. Tim opunomoćenjem kraljevstvo je posvećeno kao božanska institucija. kao onaj koji je postojao рге nego što je uzdigao Nebo iznad Zemlje« (Frankfort. »sijati«. § 32). U tekstovima koji potiču iz različitih epoha. i za svaku zoru. takvo shvatanje objašnjava potpmio odsustvo narodnih ustanaka.

Priznajući značaj statičke vizije Univerzuma. Tako je. drugi bogovi.ne vrati u Haos. Izuzev Ozirisa i Izide. to je bio praznik žetve. bila preduzimljivost i hrabrost Tutmozisa III za vreme bitke kod Megida. nemoguće je prepoznati njihove lične crte. Frankfort. bio jedini protagonist određenih neponovljivih istorijskih događaja: vojnih pohoda u različite zemlje. život životinja izgledao nadljudski pošto one dele statički život Univerzuma. muziku i plesove. (Ova težnja da se život i istorija tumače pomoću uzornih modela i kategorija. kao što je. i pored različitih obličja i uloga. itd. glava 1. jer je tu bila reč ο širem vremenskom ciklusu. . La Religion egyptienrve. godina posle vladarevog ustoličenja. 1. u procesijama.) nismo baš najbolje obavešteni. jedan od najraširenijih u Egiptu. Posredno ili neposredno. La Royaute. kosmogonija je ponavljana160 još uzornije nego svakodnevna Raova pobeda. Minu. Prilikom prikazivanja bogova utvrđena je čak težnja ka obezličavanju.161" Što se tiče periodičnih svetkovina posvećenih određenim bogovima (Horusu. bolje nam je poznat zahvaljujući tome što je kasnije povezan sa kraIjevskim kultom. isto. pobeda protiv drugih naroda. kod Frankforta. H. Pa ipak. Svake Nove godine. Libijci koji »su se pokazali kao žrtve osvajanja Pepija II. Frankfort je predložio genijalno objašnjenje manifestacije bogova u obliku životinja: dok su kod ljudi individualne crte u ravnoteži s morfološkom strukturom figure. poređenje između Mina i Sobelca. Čak i u doba Starog carstva. na primer. izvesno. Kada se neprijatelji pojave na granicama. kada se i molilo za obnavljanje njegove božanske energije. str. u očirna Egipćana. nosili su ona ista lična imena koja se nalaze na reljefima Sahurijevog hrama podignutog dva veka ranije«. La Royaulć et les Dieux. Obred posvećenja ponavljao se i povodom praznika sed.158 Prema tome kako su faraoni prikazivani na spomenicima i u tekstovima. str. a pratilo je klicanje vernika. str. obredno se ponavljalo osnivanje Države (up. str. Ukratko. faraon je trebalo da slavi kult. on je na njoj ponovo ispisao irnena osvojenih gradova koji su već bili upisani na nadgrobnom hramu Ramzesa II. cilj obreda bila je odbrana. Izvorno. A. str. Anubisu. kralj. Ancient Egyptian Religion. str. 200—201. 158 157 Vid. str. itd. 159 Up. U brojnim karakterističnim pojedinostima. Le Mythe đe l'eternel retour. Vandier. La Royautć. koji je protumačen kao ritmičko kretanje unutar jednog nepokretnog totaliteta. 13—14. pominju se u himnama i molitvama skoro istovetnim izrazima. nosili na leđima božji kip ili svetu barku. kraljica i jedan beli bik učestvovali Le Lythe de l'eternel retour. postojanost »Ргvobitne tvorevine«. Frankfort. ali je on svoje funkcije prenosio na sveštenike različitih hramova. Veliki praznik Min. procesija je podrazumevala pesme. de Bak (Buck) je prepoznao konvencionalne elemente portreta idealnog vladara. § 25). Frankfort. Ustoličenjem faraona ponovo su prikazivane epizode Menesovog dela (gesta) — ujedinjenja dveju zemalja. svojstven je tradicionalnim kulturama)157 Faraon je. kada je Ramzes III izgradio svoju grobnicu. životinje se ne menjaju nego uvek reprodukuju svoju vrstu. 65 i dalje. 205. 122—36. 160 Up. dakle.159 U uačelu. Sveštenici su. a pobedom faraona ponoviće se Raov trijumf. koji se proslavljao trideset. 25—26. oni će biti izjednačeni s Apofisom. η. 30. 20 Up.

kralj je polagao »temeljni polog« (opeku koju je zamesio sam vladar. Kralj bi odsekao snop klasja i dao ga biku. Tekstovi piramida skoro isključivo govore ο shvatanjima koja se tiču posmrtne sudbine kralja. svuda. Smrt i zagrobni život više su zaokupljali Egipćane nego druge narode Bliskog istoka. U većini formulacija uporno se ponavlja da faraon. Uspenje faraona na Nebo Najstarija verovanja vezana za posmrtnu egzistenciju. Posle smrti. sveštenik obreda je zatvarao vrata. 164 Ova ideja apravdava rodoskvrnu vezu mrtvog faraona. ne može umreti. ali drugi tekstovi 162 Prema Gardineru. dojila ga je Boginja-Majka (predstavljena u obliku krave). Kasnije ćemo ispitati posledice tog susreta između boga koji umire i solarne teologije koja objašnjava i vrednuje besmrtnost faraona. str. 260. Kip je zatim čišćen lužinom. smrt je neposredno upućivala na Ozirisa.162Faraon je takođe bio na čelu ceremonija utemeljivanja i posvećivanja hramova. na početku IV milenijuma) neke religiozne tradicije povezane sa zemljoradnjom artikulišu se oko mitsko-obrednog kompleksa vezanog za Ozirisa. služba je obuhvatala i ceremonijalno sjedmjenje kraljevskog para. jednog od najpopularnijih egipatskih bogova.163 Znatno su obimnija obaveštenja koja se tiču pogrebnih kultova. Na kraju. zlatne šipke. Tu se pojavljuje izvesna suprotnost između paralelnih i ponekad antagonističkih shvatanja. 163 A. Materinstvo neba podrazumevalo je predstavu ο tome da umrli treba da bude rođen po drugi put: posle ponovnog rođenja na nebu. preovlađivalo je u kulturama neolita. Padao bi ničice pred kipom. drugim rečima. nastavak obreda je. a smrt je bila jednaka ponovnom rođenju. lomio glineni pečat i otvarao vrata. među zvezdama. 164 i dalje. Na žalost. Nebo je zamišljeno kao Boginja-Majka. Atumov (Raov) sin. ikoji je nazvan »Bikom koji oplođuje svoju Majku«. nije bila savršeno sistematizovana. Obavivši prethodno obredno očišćčenje. str. sveštenik obreda je prilazio naosu. . liče na dve u svetu široko potvrđene tradicije: prebivalište mrtvih je bilo ili pod zemljom. str. Dnevno iskazivanje počasti bogu upućivano je božjem kipu koji je čuvan u naosu. Van· dier. tu su nam poznati samo neki simbolični gestovi: u rov iskopan na gradilištu budućeg hrama. Frankfort. Up. tačnije. uprkos naporu teologa. podjednako je bio prisutan i u kraljevskom kultu. pečatio bravu i povlačio se hodajući unazad. duše se sjedinjuju sa zvezdama i dele njihovu večnost. Le rituel du culte divin journalier en Egypte. prilikom svečanog otvaranja. La Royaute. Moret. itd.164 Verovanje da se zagrobni svet nalazi u podzemlju. Već u predinastičko doba (tj. 244 i dalje. koga je Veliki bog rodio pre stvaranja sveta. S druge strane. Frankfort. međutim.). on je posvećivao hram podižući aesnu ruku. up. da bi se bogu »otvorila usta«. Ali ta doktrina. vaskrsnuću u svetu zvezda. ili na nebu.su u procesiji. Oziris. itd. 28. Za faraona. smrt je predstavliala polaznu tačku njegovog nebeskog putovanja i njegove »besmrtnosti«. jedini egipatski bog koji je pretrpeo surovu smrt. nejasan. u onoj meri u kojoj ih je moguće rekonstruisati. izjavljujući da je ušao u Nebo (naos) da bi kontemplirao boga.

religiozne ideologije. Vid. takođe delove koje je preveo Breasted (Development of Religion and Thought in Ancient Egypt. Ponekad.uveravaju kralja da se njegovo telo neće raspasti. i kod R.169Oni su takođe poistovećeni sa zvezdama a nazivaju se »uzneseni«. koja obulivata određene obrede i pouke (zagrobna mitologija i geografija. 2061). delo. 169 Odnosno oni koji su bili sahranjeni u blizini kraljevskih gradova. str. naveo Vandier. str. 2083). tajne formule. Reč je. nav. kralj se uzdiže na nebo penjući se lestvicama (365. Prilaz je branilo jedno jezero »krivudavog oblika« (Pir. Videti i druge tekstove koje je preveo i komentarisao Breasted. Vetrovi. naime. 519. 1301. Takva iskušavanja su poznata iz brojnih drevnih predanja. 109—15. faraon je najpre trebalo da obavi sva obredna čišćenja (Pir. pa čak i pretnjama. faraonu. str. faraon je morao da prođe kroz određena iskušavanja. a brodar je imao prava sudije. 1774—6. delo. 80): »Delove Tekstova piramida u kojima se govori ο zvezdama odlikuje poezija 165 Neki tekstovi (Pir.165 još nedovoljno integrisane. kralj je bog.168 Jer. nav. a koji su preneseni u našoj antologiji From Primitives to Zen. trijumfalno primao bog-sunce. str. itd. pošto stigne na Nebo.167 Faraona je. 390. što je značilo da odgovori stereotipnim formulama које su služile kao lozinke. čaplje. 2007—9) poučavaju kako treba sakupiti kraljeve kasti а njegove udove osloboditi zavoja da bi se osiguralo njegovo uspenje. 461—463. Reč je. Neki nagoveštaji koje nalazimo u Tekstovima piramida predstavljaju najstariie pisane dokumente ο postizanju povlašćene sudbine zalivaljujući nekim tajnim znanjima. na prvom mestu članovima svoje porodice i visokim činovnicima. <str. a posebno da odgovori na jedno. 78. 353—55. str. koje su podjednako delile i predinastičke neolitske kulture. Tota i Horusa). Kralj na Nebu produžava svoju zemaljsku egzistenciju: sedeći na prestolu. ili od dve smokve između kojih se sunce uzdiže svakoga jutra traži da ga propuste u »Polje trske« . On zaklinje bogove (pogotovu Raa. pre nego što stigne u nebesko prebivalište. str. naravno. 913. 971 i dalje.). Ponekad. 712—3. po strukturi inicijacijsko ispitivanje. očigledno. oblaci. 166 Tekstove naveo Vand'ier. Da bi mu bio dopušten ulazak u barku. str. 136). Prema Vandjeu (Vandier. nisu bila potrebna inicijacijska iskušavanja za sticanje prava na ulazak u nebeski raj. Weilla. . 118 i dalje. 890— 891. 118—20. U egipatskoj kraljevskoj ideologiji te aluzije na inicijaciju više predstavljaju kakvu nekorisnu relikviju. on prima izraze poštovanja svojih podanika i nastavlja da sudi i da izdaje naređenja. 122. 1116). iako faraon jedini uživa sunčevu (solarnu) besmrtnost.' 809). suštinski sasvim različit od ljudskog roda (650. 167 Vandier. 16 i dalje. Izlaganje s više pojedinosti kod Breasteda. kao božjem sinu i kao otelotvorenom bogu. 134—5. kralj drži govor u svoju odbranu (1188— 89) ili pribegava magiji (492 i dalje). 81). većina formulacija odnosi se na putovanje faraona u nebo. 1048). 79. ο prastarom nasleđu. Već tokom svog uspenja. 72. str. On uzleće u obliku neke ptice — sokola.166 Ipak. ο dve različite. bogovi. 168 Pir. Ipak. delo. on je okružen izvesnim brojem svojih podanika. Ona pretpostavljaju prethodnu inicijaciju. skarabeja (366) ili skakavca (890—891 itd). 103 i dalje. Le champ des roseaux et le champ des offrandes. treba da mu pomognu u tome. koje se na Istoku zvalo »Polje darova«. 1721. Vandije je pokazao da je tu reč ο oziriskom mitskoobrednom skupu (παν. a na sve četiri strane sveta odašiljani su glasnici kako bi objavili njegovu pobedu nad smrću. ili divlje guske (Pir. str.

ti nikako nisi jedan od njihovih« (Pir. Pošto odraste. kao što Oziris ne umire. ona donosi na svet sina. Pronađene su formulacije poput sledeće: »Kao što živi Oziris. 626—27. »Zum Raumbegriff der Aegypter«. Pir. koji ne osuđuje tvoje srce i nema moć nad tvojim srcem. Brunner.). ubijeni bog Da bismo procenili značaj takvih formulacija. 116). Videti Л. Pir. egipatski tekstovi odnose se samo na izdvojene epizode. kao što smo to već rekli povodom kosmogonije (§ 26). pošto je bio ubijen i bačen u vodu. prev.ioj insistira Plutarh. tu.. 609 i dalje.. »Ra-Atum te neće prepustiti Ozirisu.ja prava pred bogovima eneade i napada svoga strica. (Tako će se Oziris vratiti u život.. Ali Set. str. 1867) na 14 delova i razbacao ih. Poistovećujući faraona s bogom Ra. Bogovi osuđuju Seta da sam nosi svoju žrtvu170 (na primer. Posle pobede. Prema svim tradicijama. slavan po svojoj snazi i pravednosti s kojom je upravljao Egiptom. 251). oni podsećaju Ozirisa da је on sam mrtav bog. Njegova supruga Izida. Set je raskomadao Ozirisov leš (up. Pošto je sahranila njegovo telo. Ti gledaš iznad Ozirisa. Horus uspeva da se izbori za svo. Ali Izida ih je (osim polnog organa koii je progutala jedna riba) pronašla i sahranila na istim tirn mestima. neki delovi aludiraju na poistovećivanje faraona s Ozirisom. Podsetimo najpre da je najpotpunija ona verzija mita ο Ozirisu koju je preneo Plutarh (II vek posle Hr. itd. Vladara mrlvih. str. On dobija nazad svoje oko i nudi ga Ozirisu. »velika čarobnica«. ti boraviš daleko od njih. tvoj sin (Horus) ga se neće dočepati. njegov brat. ti ga se nećeš dočepati.. treba ukratko da prikažemo mitove i religioznu funkciju Ozirisa. on je bio legendarni kralj. Ноrus silazi ύ zemlju mrtvih i najavliuje dobru 170 Pir. Prema jednoj varijant. Oziris. skrivena u šikarama papirusa. . to i obiašnjava činienicu da su brojna svetilišta imala reputaciju da poseduju Ozirisov grob. 651—52.izuzetnog kvaliteta: tu se susreće jednostavna i spontana imaginacija jednog primitivnog naroda koji se s lakoćom kreće kroz tajanstveno . koje se mogu objasniti napetostima i sinkretizmima koji su prethodili konačnoj Ozirisovoj pobedi. 615. ne može da bude konačno uništen pošto on takođe otelovljuie neuništivu snagu. I pored izvesnih nekoherentnosti i protivurečnosti. među zvezdama Neba. ali se borba nastavlja i Horus najzad trijumfuje. »Ti otvaraš svoje mesto na Nebu.. itd. solarna teologija ističe njegov povlašćeni položaj: on ne spada pod jurisdikciju Ozirisa. uspela je da zatrudni sa mrtvim Ozirlsom. 167 i clalje). postavio mu je zamku i uspeo da ga ubije. jer si ti zvezda. ovaj kralj Unis živi. Set se pretvara u barku koja nosi Ozirisa Nilom). 29. Izida beži u Deltu. 1463). Pa ipak.« Kao što smo već napomenuli.i na ko. soteriološko učenje Tekstova piramida nije uvek koherentno... Ozirise. Set. Naime. Set odmah uspeva da iskopa Herusu jedno oko (Pir. Weill. 145—146.. Drugi tekstovi su čak napredniji. njegov središnji mit lako se može rekonstruisati.) u svom spisu De Iside et Osiride.« (Pir. ti zapovedaš pokojnicima. Horusa. podjednako ne umire ni kralj Unis« (Pir. kao ni Apofis.

. Oziris je osiguravao procvat vladavine svoga sina i naslednika. U početku se smatralo da je bog Ra bio vladar Zlatnog doba. јег umrli postaje Akh.. on biva krunisan za kralja. i niko ше neće uništiti. ta je uloga bila prenesena na Ozirisa. Bogovi žive u meni pošto ja živim i rastem u žitu koje ih nosi. Oziris. Oziris nije nikada prikazan u pokretu. str. Jedan tekst iz vremena Srednjeg carstva na zadivljuiući način slavi Ozirisa kao izvor i osnovu svakog stvaranja: »Bilo da živim ili da umrem. »on pokreće njegovu dušu«. Ja prodirem u tebe i onet se pojavljujem u tebi. bilo da živim ili da umrem.. La Royaute. Grob je mesto gde se zbiva preobražaj (sakh) čoveka. »solarizacije« i »ozirizacije«. Horus (koga predstavlja upravo ustoličeni faraon). Kao izvor opšte plodnosti. ubijeni kralj (— umrli faraon) osigurava napredak kraljevstva kojim vlada njegov sin. egipatska civilizacija bila je proizvod ujedinjenja Gornjeg i Donjeg Egipta u jedno kraljevstvo.. ja sam Ječam.173 pojavljuje se u funkciji kraljevstva. pošto je okončan period krize (»haosa«): »Ozirise! ti si otišao ali si se vratio. faraon je bio sin boga Ra. 34 Tek u tekstovima IX—X dinastije on počinje da govori u svoje lično ime. uvek narn ga pokazuju nemoćnog i pasivnog. budući da je smenio umrlog vladara (= Ozirisa). ali. Frankfort. 142. faraon koji vlada ujedno je bio i Horus. 258 i dalje). Oziris je oživeo kao »duhovna osoba« (= duša) i životvorena energija.172 Drugim rečima. Tenzija između ove dve orijentacije egroatskog religioznog duha. s druge strane. prev. jer je veza Oziris—Horus jamčila kontinuitet dinastije i. Postao sam Gospodar Reda. str. Ja prožimam Red. ali se ponovo rađa u zoru sledećeg dana. U osnovnim crtama prepoznajemo odnose koji vladaju između boga Ra.. Ja prekrivam zemlju.171 Horus ga oživljava posle svog krunisanja. Poslednji čin drame posebno osvetljava modalitet Ozirisovog specifičnog bića. faraona i para Oziris—Horus. up. 172 IJp. Kao što smo videli. Rundle Clark. Pri tom. Opisivan je tako kao da je on cela Zemlja ili је poređen s Okeanom koji okružuje svet. odnosno. 256 i dalje (Oziris u zrnu i u Nilu). 110. »Ozirise! gledaj! Ozirise! slušaj! Ustani! Oživi! (Pir. jer Sunce takođe »umire« svake večeri. ја propadam u tebe i rastem u tebi.. 39 Textes des Sacrophages.vest: priznat za zakonitog naslednika svoga oca. ja sam Oziris. 1004 i dalje). ali od Srednjeg carstva 2040 — oko 1730). Prema solarnoj teologiji. 330. godine Oziris simboliše izvore plodnosti i rasta. 173 S nekog stanovišta možemo govoriti ο nadmetanju između mrtvog boga Ozirisa i umirućeg boga Rea. Horus ga nalazi u stanju obamrlosti i uspeva da ga oživi. str. Smrću se dovršava prelaz iz sfere beznačainog u sferu značajnog. Sunce i grobnice kraljeva predstavljali su dva osnovna izvora sakralnosti. ali ponovo živiš« (Pir. U kraljevskoj ideologiji konačno se nametnula oziriska formula. zaspao si ali si bio probuđen: umro si. Tako on »budi« Ozirisa: prema tekstovima. Već oko 2750. ja se pomaljam u Redu . «174 Ree je ο smeloj valorizaciji smrti koja će ubuduće biti shvaeena kao neka vrsta zanosnog preobražaja otelovljene egzistencije. Rundle Clark. . obezbeđivala napredak zemlje. On će ubuduće obezbeđivati plodnost vegetacije i svih sila reprodukcije..

a boravi u nekoj palati ili na Prvobitnom bregu. Horusa i Tota. up. Izvesno. The Shrines of Tut-Ankh-Amon. oko ~2200. a Horus da ga oživi. u vreme Starog carstva njegov kult je već bio široko prihvaćen. Jedan Tekst sarkofaga (IV. Kada je ponovo uspostavljen red. nego i za svakog pojedinca. on mu je podario moć »poznavanja«. U jednom trenutku. nije poznavao pravu Setovu prirodu. Slabljenje centralne vlasti ohrabrilo je ambicije dinasta.175 Za naša istraživanja važna je činjenica da Oziris postepeno postaje uzorni model ne samo za vladare. To je početak procesa koji je opisan kao »demokratizacija Ozirisa«. ispovedali svoju obrednu pripadnost Ozirisovoj drami i apoteozi. 176 Kada je Horus sišao u donji svet i oživeo Ozirisa. i uz njegovu pomoć. Severno — čija je prestonica bila u Herakleopolisu. bez obzira na otpor heliopoliskih teologa. . str. dostojno inicirano duhovno biće. naglo je prekinula klasično doba egipatske civilizacije. on je ustanovio novi oblik postojanja: od nemoćne senke. tekstove koje je preveo i komentarisao Klark (Clark). godine. Drugi jedan tekst upoređuje Nut s krevetom na kojem spava umrli. Oziris od Raa preuzima ulogu sudije mrtvih. 616). Neftis. Četiri strane kovčega su oličavale Izidu. kada je postavljan u svoj kovčeg. Ipak. pored faraona. duh) bude s tobom.176 Verovatno je da su se helenističke misterije Izide i Ozirisa razvile iz sličnih predstava. bogom Zemlje. kao što ćemo videti (§ 33). kraljević. Egipat је podelien na dva kraljevstva. Period bezvlašća. pokojnici će uspeti da se pretvore u »duše«. Piankoff. ο kojoj ćemo uskoro govoriti. Ubrzo posle njegove smrti. boginje neba Nut: »Predat ši svojoj majci Nut u njenom imenu Kovčega« (РгУ. 741). 30. objavljuje: »Ti si sada sin lcralja. očekujući da se probudi u novom životu (Pir. onoliko dugo koliko tvoje srce (to jest. zemlju je počelo da pustoši bezvlašće. Građanski rat okončan ie pobedom Tebanaca i poslednji kraljevi XI dinastije uspeli su da ujedine zemlju. 114 i dalje. Ubijenog i raskomadanog Ozirisa Izida je uspela da »ponovo sastavi«. U stvari. beznađe i »demokratizacija« zagrobnog života Pepi II je bio poslednji faraon VI dinastije. str. Tako ie umrli u svom kovčegu bio okružen oličenjima celog Kosmosa. i Južno — čija je prestonica bila Teba. A. 276 i dalje). Oziris je postajao uzor za sve one koji su se nadali da će pobediti smrt. 101. i mnogi drugi su. dno je poistovećeno s Gebom. pa prema tome i neuništiva duhovna bića. to objašnjava prisustvo Ozirisa u Tekstovima piramida. Oziris se našao u središtu etičkih preokupacija i religioznih nada. odnosno.« Sledeći primer Ozirisa. Oziris je bio laka žrtva zato što »nije znao«. Egipat je žestoko potresao građanski rat. Sinkopa: anarhija. on postaje »osoba« koja »zna«. Podsećamo na to da je umrli. i država se srušila. up. pa čak i ljudi bez ikakvih povlastica. koji su istoričari nazvali i Prvim prelaznim periodom (ili prvom Međuvladom) završio se Frahkfort. Na taj način. Ubrzo.»preobraženi duh«. sada su ponavliani u unutrašnjosti sarkofaga plemića. Ancient Egyptian Religion. odnosno u savršeno integrisana. 21—22. on postaje Gospodar pravde. Tekstovi koji su nekada upisivani na zidovima skrivenih grobnica u piramidama podignutih za faraone. 96. u »Središtu sveta«. a prekrivač s boginjom Noći. polagan u ruke svoje Majke. tenzija Ra—Oziris naći će svoje razrešenje u vreme Srednjeg i Novog carstva. Ali prva teška kriza. str.

»ne čini zlo«.«178 Jedan od kraljeva iz istog perioda sastavio je spis..kman. za svoga sina Meri-ka-rea.. Razgovor umornog čoveka i njegove Duše. Gle. godine. ouraios — ođ reva. ljudi izvršavaju ono što si im ti zapovedio. postupno. Pesma harfiste. Najznačajniji tekstovi poznati su pod naslovima: Uvute za kralja Meri-karea.. Gle. 0n ponizno priznaje svoje grehe: »Egipat ratuje čak i u nekropolama. a posebno nepravde i zločine koji su vodili ljude u skepticizam i beznađe. str. »delaj na takav način da tvoj spomenik traje u Ijubavi prema tebi«. Zahvaljujući većem broju veoma važnih književnih tekstova. 414 — 418. To pokazuje da su tvoja dela dovela do ovog stanja i da si ti izgovarao laži. »Voli ceo svet!« Jer bogovi više cene pravdu nego žrtve koje im se prinose. svako se baca na svoga suseda. Njihovi autori pominju strahote izazvane rušenjem tradicionalnih autoriteta. Tokom Prelaznog perioda došlo je do »demonizacije« posmrtne egzistencije: plemići su na svojim sarkofazima prepisivali Tekstove piramida. »Gle. »Uteši one što plaču i ne vređaj udovicu. označava prikaz kobre uspravljene na repu koja na glavi nosi sunčani disk — obeležje faraona (prim. Ne ubij! .). u arh.. »Kralja su odneli siromasi. Kraljevsko prebivalište može za jedan čas biti sravnjeno sa zemljom!« Zbog gradanskog rata provincije i hramovi više ne plaćaju poreze. a njegova vladavina ie umesto toqa ustoličila smrt. Bar jedan broj dostoianstvenika nitao se ο sopstvenoj odgovornosti za tu katastrofu i nije se ustezao da prizna sopstvenu krivicu. jer sudije (koje će ti suditi posle smrti) život ocenjuju kao jedan čas . skrovište piramide sada ]'e prazno. 178 Prev Wilson.177 koji je umirio Dve Zemlje ... 72 i dalje. ljudi se bune protiv kraljevskog ureusa . Ne teraj čoveka s njegove očevine . Izvesni Ipuver došao je pred faraona da bi ga obavestio ο razmerama nesreće. koji su bili sastavljeni isključivo za faraone.. Grobnice piramida bile su divljački pokradene. i ja sam činio to isto!« Nesreće u zemlji »izazvane su mojim delima. pa čak i u samoubistvo. stupanjem na presto XII dinastije. Gle. Kralj је trebalo da bude pastir svog naroda. .. Obnavljanje centralne vlasti označilo je početak prave renesanse.. pa čak i za nemoral.. prev. onaj koji je bio sahranjen kao (božanski) soko.« Ali. a doznao sam za to (zlo koje sam naneo) tek pošto sam ga učinio!« On preporučuje svome sinu »da postupa pravedno (ma'at) sve vreme koje bude poživeo na zemlji«. To je istovremeno i jedino doba egipatske istorije u kojem je faraon bio optužen za slabost. »Vlast i pravda su uz tebe. .« Za čovekom ostaju samo njegova dela. ali ti po celoj zemlji uvodiš nered koji prate buka i svađa.. »Nemoj se pouzdati u dužinu godina. možemo pratiti duboke promene do kojih je došlo tokom krize. nekoliko neodsovornih poledinaca lišilo je zemlju kralje\'stva! . str. . »prorok« Ipuver postaie sve smeliji i konačno okrivljuje faraona za opšte bezvlašće. Erman-Blac. Prema tome. dok govori. Umesto da podigneš spomenik od kamena. Ali ti dokumenti istovremeno ukazuju i na promene unutrašnjeg poretka. sada počiva na prostim mrtvačkim kolima. Opomene proroka Ipuvera.~2050.. ANET.«43 177 Prema starogrč. Ne kažnjavaj nepravedno.

Čovek se trudi da svoju dušu uveri u prikladnost samoubistva.« Ali njegova duša (ba) ga najpre podseća da bi mxi zbog samoubistva bili uskraćeni ukop i pogrebni obredi. 86 i dalje. ANET.. »Smrt je danas preda mnom kao izlečenje pred bolesnikom . . na prvom mestu. »Niko se ne vraća odande da bi nam mogao opisati niihovo stanje i reći šta im je potrebno kako bi se umirilo naše srce do trenutka kada i sami ne krenemo ka mestu na које su oni otišli. . zakliučuje Harfista. ona ga potom ubeđuje da zaboravi svoje brige i da potraži čulna zadovoljstva. smrt mu izgleda više nego poželjna: ona ga obasipa zaboravljenim ili retko znanim blaženstvima. To je dijalog između čoveka obrvanog beznađem i njegove duše (ba). str. »Bogovi koji su nekada živeli (tj. . 467. posle dugib godina zatočeništva. 183.180 Književni tekstovi iz Prelaznog perioda čitani su i prepisivani još dugo posle obnavljanja političkog jedinstva pod faraonima Srednjeg carstva 2040 — 1730). ne može da prikrije duboko beznađe. Nema više pravednih. Srca su gramziva: svako grabi susedova imanja .. značenje života. 405—07. a njihove kuće više ne postoje. kao miris izmirne .« Prerna tome. i realnost zagrobne egzistencije. Sinkopa božansko?*-Kraljevstva neizbežno je vodila do religiozne devalorizaciie smrti. pa.. kao i oni mrtvi koji su proglašeni blaženima ftj. str.. Erman-Blaokrnan.. a dojučerašnji prijatelji se više ne vole.«179 Slorn svih tradicionalnih institucija istovremeno se ispoliava u agnosticizmu i pesimizmu. Wilson. drevnoj Indiji — na krize izazvane rušenjem tradicionalnih vrednosti. . Mrtvi su raskomadani. Erman-Blackman.Egipćane је posebno užasavao izvestan vandalizam: ljudi su uništavali grobove predaka. str. »udovoljavaj svojim željama dok živiš. Najpotresniji tekst sigurno je »Rasprava ο samoubistvu«. nav. .. Reka je postala grob . »Kome bih danas govorio? Braća su zla.. opet... bacali tela i odtiosili kamenje za sopstvene grobove. sve је dovedeno u pitanje.. . Pesma harfiste podseća na neke druge krize beznađa — u Izraelu. Ti tekstovi nisu samo svedočanstva bez premca ο velikoj krizi. up. up. prerna tome. dcto. ANET. 180 prev Wilson. 132 i dalje. kao da ih nikada nije ni bilo!« Ali autoru speva sva ta nedela samo iznova potvrđuju nedokučivu tajnu Smrti. duša ga uverava kako će ona ostati i posle njega. kraljevi) a počivaju u svojim piramidama. kao miomiris lotosovog cveća .. Ipuver kaže: »jedan broj mrtvih sahranjen je u Reci. str. Zemlja je prepuštena onima koji seju bezakonja. Grčkoj. kao vonj (pol ja) posle kiše. ali iz sasvim drugačijih razloga.. str... Ne dozvoli da tvoje srce vene . oni takođe prikazuiu i jednu težnju egipatskog religioznog 179 prev. takođe Breasted. . plemići) i sahranjeni u svojim piramidama — njihova prebivališta više ne postoje! Pogledaj šta su učinili od njih! .« Α kral j savetuje svome sinu Meri-ka-reu: »Ne oštećuj tuđi spomenik . takođe Breasted.« Prizvana usred svih tih nevolia. Neizmeran je greh koji luta zemljom. . Najzad. Development of Religion artd Thonght. 189 i dalje.. str.. čak i u slučaju da on odluči da sam sebi zada smrt. kao i u zanošeniu uživanjem koie. kao žarka žudnja čovekova da se vrati kući. Ako se faraoti više ne ponaša kao otelovlieni bog. Ne gradi svoj grob od ruševina!« Pesma harfiste govori ο pljačkanju i uništavaniu grobova. .

str. jedan od osam bogova obožavanih u Hermopolisu. istaći da je kult Seta bio upražnjavan u Delti još u vreme IV dinastije. Deltu su -46 Što je utoliko vredniji rezultat ako se ima u vidu da su guverneri različitih oblasti u celini sačuvali svoj lokalni suverenitet. a u nekim slučajevima su mogli biti žrtvovani (up. Ali Egipćani u svakom slučaju nisu mogli dugo da se odupiru upadima ovih opasnih ratnika. oklope i složene lukove. u ~ 1674. »Amon je υ glavi«. Tanisu. medutim. osvajači su se nastanili u Delti. bojna kola. još dve generacije pre napada Hiksa. od koiih su skoro svi pripadali XII dinastiii. primere koje ie naveo Wilson. § 26) bio je poistovećen sa suncem. koji su im bogovi predodredili. izvesno. Egipat je doživeo ekonomski napredak i veliki međunarodni ugled. Upravo zahvaljujući »solarizaciji«. isto.duha koia od tada nije prestala da se širi. koje zaslužuje to ime — bilo zakasnela ali neminovna nosledica druge krize. Treba. Uzdizanje Ozirisovog ubice na najviši položaj sigurno ie predstavljalo poniženje.182 Upravo tokom XII dinastije je Amon.) »Skriveni« bog (up. Njihovo pouzdanie u sopstveni povlašćeni noložaj. koje su poistovetili sa Setom. Teologija i politika »solarizacije« Srednjim carstvom vladao је niz izvrsnih vladara. Iz svoje prestonice. njihova greška je bila u tome što su. 133. uostalom.181 Imena koja su faraoni birali prilikom sopstvenos krunisanja govore ο njihovoj volji da se ponašaiu pravedno (ma'at) prema Ijudima i bogovima. Amon postaje univerzalni bog Novog carstva. i u jednoj narodnoj bajci koja je redigovana otprilike u isto vreme. str. Hiksi nisu pominjani ni u jednom onovramenom egipatskom dokumentu. (Osnivač dinastije zvao se Amenemhet. simbolom Haosa. ali čije osnovno obeležje predstavlja značaj koji se pridavao Ijudskoj osobi kao mogućoj replici uzornog modela. Kao što se moglo i očekivati. Posle pobede. 31. S drage strane. koji su koristili konje. »guverner stranih zemalja«. Hiksi su sa sobom doneli i neke siriiske bogove. Za Egipćane je osvajanje Hiksa predstavljalo teško pojmljivu katastrofu. Reč je ο toku misli koji je teško opisati ukratko. 183 Etimološki izvor termina je egipatski: hipau khasut. prvorazredno »očitovanim« bogom. stranci svi bili poistovećeni sa životinjama. The Culture of Ancient Egvpt. Avarisa.183 ipak. njihov prodor u Egipat bio je. koja je izbila posle gašenja XII dinastije. 182 Vid. ali. postoji nagoveštaj ο njihovom utvrdenom gradu. Tačno ie da su Egipćani sami sebe smatrali :za iedina stvnrno Ijudska bića. U jednom tekstu [XIX dinastije. Dosta loše poznajemo istoriju Hiksa. Pod niihovom vladavinom. . Wilson. Vcćina poznatih imena ie semitskog porekla. na prvom mestu Baala i Tešupa. posledica seoba koje su potresale Bliski istok u XVII veku. Paradoksalno je da je to carstvo — jedino. Nisu poznati razlozi raspada države. godini. Veliki broj vladara brzo se smenjivao sve do najezde Hiksa. ali eu isto tako identifikovane i huritske reči. uzdignut na najviši položaj pod imenom Amon-Ra. bilo је teško pogođeno. 140 i dalje). prihvatili da se i dalje nasledno smenjuju faraoni u Gornjem Egiptu. ličnosti faraona. osvajači (»varvari« u očima Egipćana) su bili izjednačeni sa zmijom Apofis. u zamenu za danak. preko svojih vazala upravljali su najvećim delom Donjeg Egipta.

Njegove voiničke ambicije verovatno su raspalile frustracije kojima ie bio izložen tokom prve dvadeset i dve godine svoje vladavine. a njibovi prihodi se udesetostručuju. Tutmozis je već bio na putu za Palestinu i Siriju — da bi ugušio »pobune«. Ali petnaest dana posle Hatšepsutinog pada. U Egiptu je ova solarna teologija.51 Najleoše himne upućene AmonRau. To znači da su bogovi — na prvom mestu Amon-Ra — davali savete posredstvom svešteničkog tela. II. veliko prisustvo »Azijata« potvrđeno је svuda. Egipat se postepeno otvarao prema kosmopolitskoj kulturi. . stvoreno stranom okupacijom. Postepeno. str. Ali Egipćani su izvukli pouku. koja je težila univerzalizaciii. Solarizacija Amona je istovremeno olakšala religiozni sinkretizam i ponovno uspostavljanje solarnog boga kao vrhovnog. nav. bile su sastavljene početkom »carskog« doba. To je bio kraj egipatskog izolacionizma. Štaviše.naselili Azijati. bogovi su dovedeni u položaj da neposrednije upravljaju poslovima države. čak i u administraciji i u kraljevskim rezidencijama. Jedno stoleće posle propasti (tj. utiralo je put određenom religioznom jedinstvu: od doline Nila do Sirije i Anadolije postepeno se nametala prevlast jednog istog božanskog principa. Tokom XVIII dinastije hramovi AmonRaa značajno se šire. obožavanje boga sunca kao Vrhovnog boga bez premca. Jer. delo. tekst je preveo Breasted. Polako je nestajalo osećanje nesigurnosti. idući na stara utvrđenja Hiksa. sigurni u svoiim utvrdama. a pogotovu kada је tebanski faraon oslobodio Egipat. Hatšepsut. osvajači koji su. prezirali egipatsku civilizaciju. vid. Teba. Nastavljajući svoju internacionalnu politiku. Tutmozis III je krenuo u brojna osvajania koja će ga dovesti do carstva. dobila sudbonosnu važnost u političkim napetostima. takođe Wilson. S druge strane. vladari su preduzimali kaznene vojne pohode. Oslobođenje se ispoljilo u jačanju nacionalizma i ksenofobije. za sve to vreme. Ova izuzetno darovita kraljica više je polagala na kulturnu i trgovinsku ekspanziju nego na osvajačke ratove. Tutmozis III otpočinje niz vojnih pohoda po Aziji. којош ie vladao jedan od faraona XVII dinastije. njegovi učinci su bili trajni. Ali ~ 1470. Na početku. koje su ga slavile kao sveopšteg tvorca i kosmokratu. Bilo je potrebno bar jedno stoleće da se stiša žeđ za ošvetom protiv Hiksa. Posle osvajanja Hiksa. otDočela je rat za oslobođenje. on је trijumfovao u Megidu. 1 i dalje. Veliki Amonov sveštenik je stekao 184 Nijedan zvaničan dokument ne beleži progon Hiksa. Tutmozis se prema pobeđenima pokazao velikodušan. i Amon-Ra postaje univerzalni bog.50 Određeni broj stranih božanstava bio je ne samo tolerisan nego i izjednačen s nacionalnim božanstvima. oko ~ 1600). I pored relativno kratkog trajanja carstva. Ancient Records of Egypt. Srećom po budućnost carstva. pravi vladar bila je zapravo njegova tetka i tašta. Jedino svedočanstvo je kratka autobiografija jednog skromnog učesnika oslobodilačkog rata. 164—65. Konačna pobeda184 izvojevana је istovremeno sa stupanjem na presto XVIII dinastije (~ 1562—1308) i osnivanjem Novog carstva. Jedan vek posle pobede kod Megida. Nešto kasnije. Jer sunce je bilo jedini univerzaJno prihvatljiv bog. oni su naučili da rukuju oružiem osvaiača. Da bi Egmat osigurao od spoljnih napada. str. egipatske bogove počinju obožavati i u stranim zemljama.

poistovećenog sa sunčanim diskom. nav. 500 kilometara severnije. str. osim kojeg ne postoji . đelo. Vid. tu je reč ο jednom od najplemenitijih izraza egipatske religioznosti. U figurativnoj umetnosti. Ehnaton je potisnuo Amona i sve druge bogove®2 u korist Atona. U stvari. odnosno proglašenje Atona.značajan ugled. Ta preterana politizacija svešteničke hijerarhije ponekad je podizala napetost između različitih teoloških usmerenja do nepomirljivih antagonizama. §§ 14. mladi vladar je oduzeo velikom Amonovom svešteniku upravu nad božjim imaniem. »Amonov grad« i sagradio drugu. Atonova nisu bila pokrivena. blaženstvo uživanja u Atonovoj neiscrpnoj tvoračkoj moći. To nije bila jedina novina koju je uveo Ehnaton. nebeski bogovi su postali dei otiosi (ravnodušni bogovi). jedine koje su sačuvane. napustio staru prestonicu Tebu. oduzimajući mu tako i izvor njegove moći. sunčanog diska. Wilson.«83 Aton je »stvoritelj zametka u ženi«. 50 01 a to nikako nije umanjivalo borbu za vlast između vrhovnog sveštenika i faraona. 30). takođe Traite. osim toga. 189 i dalje. Sunce se moglo obožavaii u svoj svojo] slavi. tvoji zraci su na zemlji. prvi put. u skladu s ritmovima života. Sunce је »početak života«. Sasvim izvesno. Egipat je postajao teokratija. narodni jezik je bio unesen u kraljevske napise i zvanične naredbe. u božanskoj svetlosti. a na prvom mestu. »Kako su raznovrsna tvoja dela! Ona su skrivena pred ljudima. Taj slabunjavi i skoro nakazni faraon koji će umreti još mlad. Za razliku od Amonovih svetilišta. Iz razgovora koje smo ispitali na drugim mestima (§ 20i vid. sveopštim izvorom života: prikazali su ga sa zracima što se završavaju rukama koje vernicima pružaju simbol života (ankh). on je podržavao stil koji se od tada naziva »naturalizam« iz Amarne. Zatim je faraon promenio svoje ime (»Amon-je-zadovoljan«) u Ehnaton (Akh-enAton — »Onaj-koji-služi-Atonu«). o! jedini Bože. »Mada si daleko. koju je nazivao Akhetaton (sada Tel-el-Amarna). 32. njegovi zraci »primaju u naručje sve zemlje«. Da bi nametnuo svoju »reformu«. delimično se objašnjava željom faraona Amenhotepa IV da se oslobodi dominacije velikog sveštenika. mada si na licima ljudi. za jedino vrhovno božanstvo. Sve te novine bile su opravdane religioznom važnošću koju je Ehnaton pridavao »istini« (ma'at). tvoji su tragovi neviclljivi. ubrzo po dolasku na presto. faraon je odbacio strogi konvencionalizam koji je nametala etikecija i dopustio spontanost u odnosima sa sopstvenom porodicom i s prijateljima. dakle. otkrio је religiozno značenje »životne radosti«. Vrhovnog boga. njegov položaj je bio odmah iza faraona. 011 je taj koji oživljava zametak i bdije nad porođajem i rastom deteta — isto kao što daje dah ptiću i zatim ga štiti. gde je podigao palate i Atonove hramove. Suština Ehnatonove teologije sadržana je u dve himne upućene Atonu. svemu onome što je bilo »prirodno«. Ehnaton ili neuspela reforma Ono što smo nazvali »Amarnska revolucija« (1375—1350).

Njegov naslednik. U stvari. Raa. 32.vlast između vrhovnog sveštenika i faraona.«185 Aton je stvorio sve zemlje. međutim. . možemo se upitati da li se njihova neznatnost. sumnjati u njegov religiozni žar. delimično se objašnjava željom faraona Amenhotepa IV da se oslobodi dominacije velikog sveštenika.. Što se tiče religioznih tvorevina. te sinteze predstavljaju vrhunac egipatske religiozne misli: one čine savršeno uobličen sistem koji podstiče još sarao na stilske inovacije. »Svet živi od tebe! . gašenje XVIII dinastije ujedno označava kraj egipatskog stvaralačkog genija. ne objašnjava veličinom i uspešnošću sinteza stvorenih u vreme Novog carstva. Ta preterana politizacija svešteničke hijerarhije ponekad je podizala napetost između različitih teoloških usmerenja do nepomirljivih antagonizama. bila korišćena za Amona. obnovio je veze s velikim Amonovim sveštenikom i vratio se u Tebu. i ljude i žene. Ne može se.« Ova himna je s razlogom poređena sa 104. koje nose tvoj duh. Prema zajedničkom mišljenju naučnika. Osim toga. Tutankamon 1357—1349). Ehnaton ili neuspela reforma Ono što smo nazvali »Amarnska revolucija« (1375—1350). Molitva pronađena u njegovom sarkofagu sadrži ove redove: »Ja ću udahnuti slatki dah s tvojih usta. Dozovi moje ime kroz večnost: ono će se uvek odazvati na tvoj poziv!« I posle trideset i tri stoleća. Čak se govorilo i ο »monoteističkom« karakteru Ehnatonove reforme.186 Jer. Da bismo bolje procenili značaj ovih teoloških sinteza.. kao što je to a to nikako nije umanjivalo borbu za . upravo zbog njegove političke i vojne pasivnosti.« »Ti si nebo načinio tako daleko kako bi mogao da se uzdigneš gore i posmatraš sve što si stvorio!« 186 Mi očigledno mislimo na religioznu elitu kojoj su bila dostupna duboka značenja tih stvaranja. Najpre treba jasno reći da je formulacija koju je koristio Ehnaton u svojoj himni — »jedini Bog. Tokom Ehnatonove vladavine. Daj mi svoje ruke. Atuma i druge bogove.. sve do osnivanja misterija Izide i Ozirisa... Nešto kasnije umro je i poslednji faraon dugovečne i slavne XVIII dinastije.. Tragovi »Atonove reforme« najvećim su delom bili izbrisani. mladi vladar je oduzeo velikom Amonovom sveštenilcu upravu nad 185 »Ti si stvorio Zemlju. ova molitva je sačuvala svoju dirljivu snagu. gledajući tvoju lepotu. Egipat je izgubio azijsko carstvo. kada si bio sam. sa određenog stanovišta. psalmom. sunčanog diska. I dalje se raspravlja ο originalnosti i značaju ovog »prvog individualca u istoriji« kako ga je okarakterisao Brested (Breasted).nijedan drugi. osim kojeg ne postoji nijedan drugi« — još hiljadu godina pre reforme u Amarni.. odnosno proglašenje Atona. ubrzo po dolasku na presto. da bih te primio i zahvaljujući njemu živeo. za jedino vrhovno božanstvo. on je svakog postavio na njegovo mesto i pobrinuo se ο njegovim potrebama. Svakog jutra. vratimo se za trenutak na »atonski monoteizam«.« »Svako ima svoju hranu.

prvi put. a na prvom mestu. napustio staru prestonicu Tebu. blaženstvo koje dele drveće. Suština Ehnatonove teologije sadržana je u dve himne upućene Atonu.« »Ti si nebo načinio tako daleko kako bi mogao da se uzdigneš gore i posmatraš sve što si stvorio!« .« Noću se kreću divlje životinje i zmije. osim toga. Ne može se.. mada si na licima Ijudi. otkrio ie religiozno značenje »životne radosti«. oduzimajući mu tako i izvor njegove moći. To nije bila jedina novina koju je uveo Ehnaton. I dalje se raspravlja ο originalnosti i značaju ovog »prvog irtdividualca u istoriji« kako ga je okarakterisao Brested (Breasted). i ljude i žene. cvećc.. Čak se govorilo i ο »monoteističkom« karakteru Ehnatonove reforme. U figurativnoj umetnosti. Za razliku od Amonovih svetilišta. faraon je odbacio strogi konvencionalizam koji je nametala etikecija i dopustio spontanost u odnosima sa sopstvenom porodicom i s prijateljima.. blaženstvo uživanja u Atonovoj neiscrpnoj tvoračkoj moći.. narodni jezik je bio unesen u kraljevske napise i zvanične naredbe. sumnjati u njegov religiozni žar. dalcle. Daj mi svoje ruke. međutim. Vrhovnog boga. gde je podigao palate i Atonove hramove. Svakog jutra.. Molitva pronađena u njegovom sarkofagu sadrži ove redove: »Ja ću udahnuti slatki dah s tvojih usta. sličnoj smrti. on je podržavao stil lcoji se od tada naziva »naturalizam« iz Ашагпе. tvoji su tragovi nevidljivi. kada si bio sam. ptice. Sunce je »početak života«. tu je reč ο jednom od najplemenitijih izraza egipatske religioznosti. ribe. Sasvim izvesno.. a »svet tada tone u tišinu«. Sve te novine bile su opravdane religioznom važnošću koju je Ehnaton pridavao »istini« (ma'at). koje nose tvoj duh. 500 kilometara severnije. osim kojeg ne postoji nijedan drugi. »Kako su raznovrsna tvoja dela! Ona su skrivena pred ljudima.. Dozovi moje ime kroz 187 »Kad ti počineš. »Svet živi od tebe! . sveopštim izvorom života: prikazali su ga sa zracima što se završavaju rukama koje vernicima pružaju simbol života (ankh). njegovi zraci »primaju u naručje sve zemlje«. poistovećenog sa sunčanim diskorn. Atonova nisu bila pokrivena. Zatim je faraon promenio svoje ime (»Amon-je-zadovoljan«) u Ehnaton (Akh-enAton — »Onaj-koji-služi-Atonu«). Ehnaton je potisnuo Amona i sve druge bogovena u korist Atona. »Mada si daleko.«188 Aton je stvorio sve zemlje. on je svakog postavio na njegovo mesto i pobrinuo se ο njegovim potrebama. o! jedini Bože. »Amonov grad« i sagradio drugu. Taj slabunjavi i skoro nakazni faraon koji će umreti još mlad. jedine koje su sačuvane. psalmom.« »Svako ima svoju hranu. on je taj koji oživljava zametak i bdije nad porođajem i rastom deteta — isto kao što daje dah ptiću i zatim ga štiti. tvoji zraci su na zemlji. u skladu s ritmovima života. u božanskoj svetlosti. Da bi nametnuo svoju »reformu«. da bih te primio i zahvaljujući njemu živeo. koju je nazivao Akhetaton (sada Tel-el-Amarna). gledajući tvoju lepotu. Zemlja je u Tami.« Ova himna je s razlogom poređena sa 104. Ehnaton s pojedinostima zadivljujuće svežine pominje čudo zore. 188 »Ti si stvorio Zemlju..«187 Aton je »stvoritelj zametka u ženi«.božjim imaniem. svemu onome što je bilo »prirodno«. Sunce se moglo obožavati u svoj svoioj slavi.

. Ra је nazvan »Gospodarom Diska (Aton)«.večnost: ono će se uvek odazvati na tvoj poziv!« I posle trideset i tri stoleća. str. Nešto kasnije umro je i poslednji faraon dugovečne i slavne XVIII dinastije. Na kraju krajeva. Tutankamon 1357—1349). delo. sve da osnivanja misterija Izide i Ozirisa. osim kojeg ne postoji nii'edan drugi« — još hiljadu godina pre reforme u Amarni. Da bismo bolje procenili značaj ovih teoloških sinteza. Tokom Ehnatonove vladavine. ova molitva je sačuvala svoju dirljivu snagu. to je obožavanje ipak bilo ograničeno na kraljevsku porodicu i na dvorane. Wilson. delo. Najpre treba jasno reći da je formulacija koju je koristio Ehnaton u svojoj himni — »jedini Bog. Osim toga. faraon objavljuje kako ie Aton njegov lični bog: »Ti si u mome srcu i niko te drugi ne poznaje do tvoj sin (tj. Što se tiče religioznih tvorevina. boga koji se potpuno ispoljava u sunčevom disku.36 tu su postojala bar dva boga. str. vratimo se za trenutak na »atonski monoteizam«. Molitve vernika (odnosno uske grupe činovnika i dvorskih velečasnika) nisu bile upućivane Atonu nego neposredno Ehnatonu. Prema zajedničkom mišljenju naučnika. U drugim tekstovima iz vremena XVIII dinastije. gašenje XVIII dinastije ujedno označava lcraj egipatskog stvaralačkog genija. te sinteze predstavljaju vrhunac egipatske religiozne misli: one čine savršeno uobličen sistem koji podstiče još samo na stilske inovacije.191 33. str. Piankoff. nav. 210 i dalje. čak suparnička boga. Dodajmo i to da je Aton bio poznat i obožavan mnogo рге reforme iz Amarne. bila korišćena za Amona. prikazan je u obliku Ozirisa-mumije. dok se Ra opisuje kao bog »čiji je lik prekriven« i koji »se skriva u drugom svetu«. sa određenog stanovišta.190 U Knjizi onoga što je s one strane. Ehnaton) kosa si uputio u svoje namere i u svoju moć!« To objašnjava skoro trenutni nestanak »atonizma« posle Ehnatonove smrti. jer je i sam Ehnaton bio obožavan kao božanstvo. Raova karakteristična tajanstvenost i nevidljivost predstavljene su kao komnlementarna svojstva Atona. Egipat je izgubio azijsko carstvo. Les Shrines de Tut-AnkhAmon. ne objašnjava veličinom i uspešnošću sinteza stvorenih u vreme Novog carstva. Atuma i druge bogove. U svojoj prekrasnoj himni. kao što je to opazio Džon Vilson. 12. možemo se upitati da li se njihova neznatnost. Konačna sinteza: spajanje Ra—Oziris Teolozi Novog carstva naglašavaju komplementarnost dva oprečna. upravo zbog njegove političke i vojne pasivnosti. 191 Piankoff. U Raovoj litaniji bog sunca je nazvan »Jednospojeno-zajedno«.189 Jer. 5 i dalje. obnovio je veze s velikim Amonovim sveštenikom i vratio se u Tebu. Njegov naslednik. koja nosi krunu 05 Mi očigledno mislimo na religioznu elitu kojoj su bila dostupna du boka značenja tih stvaranja. 190 Up. Raa. Drugim rečima. Tragovi »Atonove reforme« najvećim su delom bili izbrisani. nav. ne zna se za Amona (»skrivenog boga«).

192 Poistovećenje dva boga ostvareno је u liku mrtvog faraona: posle procesa ozirizacije. Ra kao transcendentalni bog i Oziris kao očitovani bog. iz života u smrt. Originalnost teologije Novog carstva čine. Piankoff. Sunčev hod predstavlja uzorni model čovekove sudbine: prelaz iz jednog oblika postojanja u drugi. Neki tekstovi pominju »Raa koji će počivati u Ozirisu. »suđenje« i »vaganie duše« u Knjizi mrtvih teže da se povežu. Dva čina zagrobne drame — »suđenje« i »vaganje srca« — odvijaju se pred Ozirisom. jedinstvo suprotnosti je posebno izraženo okultnom povezanošću Raa i Ozirisa. ta su verovanja široko prisutna kod »primitivaca«. Prema jednom od tekstova koji su već navođeni. Povezivanje i stapanje bogova su operacije koje su bliske egipatskom religioznom mišljenju još od najdrevnijih starina. 15) opisuje svakodnevno putovanje sunca.193 Brojne mitološke aluzije naglašavaju dvostruki. Već početkom Srednjeg carstva trijumf ubijenog boga je bio potpun. neće biti podjednako omiljeni do kraja egipatske civilizacije. unravo. str. posebno. Ramesses VI. božanstvo je istovrejneno jedno i višestruko. sadrže starije materijale. uverenje da ovaj dvostruki proces otkriva tajno značenje ljudske egzistencije. reč je ο istoj »misteriji«. Dok su u Tekstovima sarkofaga razdvojeni. postuliranje dvostrukog procesa ozirizacije boga Ra i Ozirisove solarizacije. Mrtvi »se raduju kada ti tu sijaš za velikog boga Ozirisa. Počev od XVIII dinastije. u ponovno rođenje. i Ozirisa koji će počivati u Rau«. . komplementarnosti života i smrtiS'· S određenog stanovišta. 90) i pamćenia sopstvenog imena (pogl.Gornjeg Egipta. kada siđe u donji svet. Silazeći u donji svet. a posebno ο umnožavanju oblika koje emanira jedan jedini Bog. Oziris postaje Sudija mrtvih.64 Ovi pogrebni tekstovi koji. sunčani i ozirijski vid boga Ra. 192 Up. bez obzira na to što mu pridaje sasvim novo značenje. mada objavljeni tokom Novog carstva.61 Da preuzmemo jednu srećnu formulaciju Randla Klarka (Rundle Clark. stvaranje se sastoji iz umnožavanja njegovih imena i oblika. izdvajamo opasnost od »druge smrti« (poglavlja 44. ili Horusa i Seta. Piankoff. Ra »se skriva u drugom svetu«. Raov silazak u podzemni svet istovremeno znači i njegovu smrt i njegovo oživijavanje. str. Jedna himna bogu Ra (pogl. ono širi radost. str. Oziris je ušao u Raovu dušu. kralj se izjednačava s dvojstvom Oziris—Ra.63 Prema teoconiji i kosmogoniji koje pokreće Atum (§ 26). 35. The Litany of Re. kralj oživljava kao mladi Ra. Među arhaičnim elementima Knjige mrtvih. s jedne strane. ova teološka sinteza potvrđuje Ozirisovu pobedu. Više zazivnih molitvi iz Litanije (20—23) podvlače akvatički karakter Raa i poistovećuju bosa sunca s iskonskim Okeanom. Knjiga mrtvih je izvanredan vodič duše na drugi svet. i zatim. a s druge strane. Ali. U krajnjoj liniji. Molitve i magijske formule koje su tu sadržane imaiu za cilj da olakšaju putovanje duše i. ali i u Grčkoj i u staroj Indiji. 135—136. predstavljaju komplementarne manifestacije božanstva. da joj obezbede uspeh prilikom iskušenja »suđenja« i »vaganja srca«. 11 Up. 175—176) i važnost očuvanja sećanja (pogl. 25). To delo ipak odslikava teološke sinteze Novog carstva. 158). Drugim rečima. 130.

s Horusom. U stvari. Spasite me. znam vaša imena. jasno potvrđene počev od IX dinastije. on se okreće Ozirisu: »O bože. umrli izgovara molitvu. itd.. magija je bila oružje koje su bogovi čoveku stvorili za odbranu. onda! Ne govorite protiv mene u prisustvu velikog boga!« Najzad. § 26). Ja sam čist. stx. na drugom se nalaze pero ili oko. zaštitite me.. јег ja sam upražnjavao ma'atu u Egiptu. Dodajmo da su suđenje mrtvima i pojam nebeske pravde »koja se ispunjava posle smrti svih.. 64 Up. 3. n. Ja sam čist. simboli ma'ate. Litany. Podjednako је važna i želja umrlog da se poistoveti s nekim božanstvom — Raom.. 45. Atum već u Tekstovima piramida emanira bogove iz svog sopstvenog bića. IX poglavlje. Za to vreme. Horusom. možeš li da me zaštitiš protiv glasnika koji seju zlo i stvaraju nevolje. Litany. dakle. znati ime nekog boga. opasni silazak po~ vezan s brojnim preprekama. Ja sam čist. .194 Jedno od najznačajnijih poglavlja Knjige mrtvih.. U prvobitaom obliku Zmije (up. preklinjući svoje srce da ne svedoči Drotiv njega. Raovo noćno putovanje donjim svetorn.. posvećeno je suđenju duši u velikoj dvorani koja se zvala »Dve Ma'at«. str. bogovi koji ste ovde! Ja vas znam. Za Egipćane. bila je. odvijao i u Indiji počev od doba Brahmana. 195 Prev. jer ja sam u ime Gospodara ma'ate upražnjavao ma'atu. odelo nagome. Neću pasti pod vašim udarcima. Nikome nisam naneo bol. glava 125. on treba da izgovori objavu ο nevinosti. vi ćete reći da mi se ma'at vrati. koji si visoko na svom prestolju! .«* Umrli se obraća četrdeset-dvojici bogova koji čine sud: »Pozdrav vama. Atum je isto tako bio poistovećen s Ozirisom (što podrazumeva da i on može umreti). str.Up. Jojote. Dao sam hleba onome koji je bio gladan. o. ljudi i kraljeva«. To uopšte ne isključuje upotrebu magijskih formula. Siromašnog nisam još više osiromašio . U vreme Novog carstva magiju je oličavao jedan bog koji je pratio boga Ra u njegovoj barci. barku onome koji je nije imao. 49. »Le Jugement des morts dans l'Egypte ancienne«. nap. i uopšte reči. 2. es Odgovarajući postupak se. koja je neodgovarajuće nazvana »negativna ispovest«: Nisam nanosio nepravdu ljudima . 61 62 gospodara večnosti«. poznata još od preistorije. jednako je sticanju određene moći nad njim.« On sam sebi izgovara pohvalu: »Udovoljavao sam Bogu onim što on voli (da vidi kako se upražnjava). . Nisam umanjivao prihod u hrani hramovima. Nisam hulio na Boga. predstavlja uzorni model putovanja svakog umrlog ka mestu suđenja.®7 Srce umrlog se odnosi na jedan tas vage. up.. isto. U nastavku. Yoyote. Ptahom. Ja sam čist. up. Jojote. Nisam ubio . sigurno. str. U prisustvu Sveopšteg gospodara. primere koje je naveo Piankoff.. itd. ..63 Na kraju krajeva. 52—56. Knjiga vrata — sistematično opisuju kraljevstvo mrtvih koje Re obilazi u čamcu tokom dvanaest noćnih sati.. i shodno tome. Magijska vrednost imena. kao atribut solarnog boga. 11. vode žednome. Ja sarn čist!«195 Umrli se osim toga podvrgava inicijacijskom ispitivanju. 64. On mora da 194 Druge pogrebne zbirke — Knjiga ο onostranom. str. mada idući za drugim ciljevima.. tekstove koje je naveo i komentarisao Piankoff.. Vi onome bogu čiji ste nastavak nećete kazati da sam ja rđav. Anubisom.

bogove i svet stvorio snagom Reči. nespretno iskazana u Knjizi mrtvih i u drugim sličnim delima. HRAMOVI. nije bila nužno dostupna vernicima ubeđenim u pouzdanost magijskih formula. teolozi Novog carstva izjednačili su modele te »misterije« i sa svakodnevnim Raovim delima i s iskonskorn Ozirisovom dramom istovremeno. ipak. V POGLAVUE MEGALITI.. »inicijacijske mudrosti« i »dobrih dela« razrešena je na način koji ponekad može da obmane. »Magijsko čitanje« bilo bi. ni prestiž magije neće prestati da raste. SREDIŠTA CEREMONIJA: ZAPAD.196 Razmišljajući ο tajni Smrti. U doba Starog carstva i faraon je morao da prođe kroz inicijacijsko ispitivanje. MEDITERAN. ono što je bilo samo tragična. Jer. najzad. II tom ovog dela. vratara dvorane i bogova. U oblikovanju ove soteriologije. 197 Vid. reč je ο tvorevini koja je podložna brojnim tumačenjima i primenama. up. »inicijacijska mudrost« bi mogla da se svede samo na poznavanje magijskih formula. zahvaljujući novoj eshatologiji. podsetiti na to da je Ptah. Zahvaljujući njemu.197 Treba. Razvijajući staro poimanje smrti kao duhovne transmutacije. najlakše: njima se implikuje jedino vera u svemoć reči. Kamen ί banana *9 Isto. uloga Ozirisa bila je suštinska. § 28. Tenzija između »privilegije«. ali na kraju krajeva. 56—57. »kraljevska sudbina« postati dostupna svima. § 26). DOLINA INDA 34. U istoj onoj meri u kojoj će. Duboki smisao dvojstva Ra — Oziris i kontinuiteta život-smrt-preobraženje.dokaže kako zna tajna imena različitih delova vrata i praga. .. str. jedinu koja je zadržala svoju prevlast sve do kraja egipatske civilizacije. Naravno. U krajnjoj liniji faraon je predstavljao univerzalni model. Na taj način oni su u okviru jednog sistema izrazili ono što je u prvom redu izgledalo večno i neranjivo — sunčev hod. ako je »pravda« uvek osigurana. Sve zavisi od perspektive iz koje se posmatra eshatološka celina. sigurno. te magijske formule održavale su istu eshatološku gnosu. i ono što je po definiciji izgledalo sporedno i beznačajno — ljudsku egzistenciju. prema memfijskoj teologiji (up. srećna epizoda — ubistvo Ozirisa. svaki smrtnik ubuduće se mogao nadati »kraljevskoj sudbini« na drugom svetu. Ovi tekstovi zahtevaju višestruko »čitanje« na različitim nivoima. egipatski duh je stvorio poslednju religioznu sintezu.

pa se zapadnom obalom Engleske produžava do Irske. dugačak 21 metar. Izvorno. što označava skup menhira raspoređenih u krug ili u polukrug (najmonumentalniji je kromleh u Stounhendžu. Dolmene nalazimo duž Atlantika. ponekad prilično visok. § 74 i dalje. kao što je to slučaj u Karnaku u Bretenji. Poznata nam je složenost simbolike kamena kao i religiozna vrednost komenja i stena. krivina i lech = mesto). Naravno. ponekad. megalitske konstrukcije zapadne i severne Evrope izazivaju divljenje istraživača.199 Stena.198 uspravno poboden u tlo.900 metara.40. Ostajemo zbunjeni pred tehnološkom veštinom tih zemljoradnika iz doba glačanog kamena. preko Portugala i pola Francuske. pa i više. U nekim grobnicama ima i do stotinu mrtvih. pored Sevilje. "3 Up. U Bretanji su neki osamljeni menhiri povezani s grobnicama. г U nizovima Karnaka ima 2. Grobnice ponekad imaju jedan središnji nosač a na zidovima se još mogu uočiti ostaci slika. dolmen je bio prekriven humkom. prebivališta mrtvih zidana su od kamena. Izvesno. poređanih tako da čine neku vrstu zatvorenog prostora ili odaje. 2) kromleh (od crom = krug. Dolmeni zapravo predstavljaju grobnice. takvi spomenici nisu usamljeni. koji je načinjen od ogromne kamene ploče koju opet drži više uspravnih kamenova.935 menhira koji se rasprostiru na području dugom 3. našu Traite d'Histoire des Religions. Većina grobova se nalazi ispod ogrornnih humki. granitni blok 198 Taj menhir koji se nalazi pored Lokmerijaka bio je viši od 20 metara. dugačak 3. kao što je onaj u Sotou. u pokrajini Almerija. tu postoje značajne morfološke varijacije.3 3) dolmen (dol = sto i men в= kamen). Ali dve generacije preistoričara potrudile su se da dokažu kontinuitet svih evropskih megalitskih kultura. koje mogu da se odupru vremenu. zidovi prilično visokih grobnica ponekad su ukrašeni kipovima. kamena ploča. pridodat dugačak hodnik prekriven kamenim pločama. menhiri su poređani u više naporednih redova.72 metra. U Irskoj. U stvari. predstavnika više naraštaja istoga gensa. dolmen se preobrazio u »prekrivenu aleju« pošto mu je kao neka vrsta predvorja. Megalitski kompleks podrazumeva tri vrste konstrukcija: 1) menhir (od donjebretonskog men = kamen i hir — dugačak) koji je jedan veliki kamen.10. Α taj se kontinuitet mogao objasniti samo širenjem megalitskog kompleksa iz jednog središta koje se nalazilo u Los Milaresu. Kako su uspevali da usprave blokove teške 300 tona i da podignu ploče od 100 tona? Uostalom. (Kasnije. nemoguće je pogledati neku dobru fotografiju nizova dolmena iz Karnaka ili gigantskih trilita iz Stounhendža. od njih skoro i da nije ostalo tragova). Dok su kuće neolitskih seljaka koji su podigli ove spomenike bile skromne i kratkotrajne (u stvari. pored Solzberija). a ne upitati se ο njihovoj svrsi i značenju. Očigledno je želja da se izgrade veličanstvene i trajne građevine. širok 0. . sve do Holandije.Već čitav vek. Oni predstavljaju deo čitavog jednog megalitskog kompleksa koji se prostire duž mediteranskih obala Španije.) Postoje gigantski dolmeni. U Los Milaresu otkopana je nekropola sa oko stotinu »prekrivenih aleja«. i težak 21 tonu. naročito u Bretanji. Danske. reč je ο veoma značajnom kultu mrtvih. i južnih obala Švedske. čiji je zabat granitni blok visok 3.

). Jednoga dana. igara. 201 Horst Kirchner. Taj mit smo komentarisali u »Mythologies of Death« (Occultism. prevela Ljiljana Filipović. Zagreb. nepokvarljivost. štaviše. G.). prema tome. Pretke verovatno predstavljaju i stilizovani likovi. drugim rečima. način egzistencije koji je nezavisan od vremena nastanka. Ponekad nalazimo menhire ukrašene ljudskim likovima. čovek je delio cikličnu sudbinu vegetacije: rođenje. III) (Mircea Eliade. Megalitski kult mrtvih. 698 (= 90) i dalje. nameće nam se sećanje na jedan indonezijski mit: na početku. ponovno rađanje. nacrtani duž strana dolmena. stalnost. oni su »boravište«. Hebreja. GZH. Tada preci začuše Tvorčev glas: Pošto ste odabrali bananu. Izvestan broj menhira je bio podignut nezavisno od grobnica. U stvari. život. Takvo se uverenje korenito razlikuje od shvatanja која su potvrđena kod drugih antičkih naroda (Mesopotamaca. Vrlo je verovatno da je to kamenje predstavljalo neku vrstu »zamene za telo«. u krajnjoj liniji. Kruijt naveo J. dok je za graditelje megalita od Irske do Malte i egejskih ostrva. Megalitske spomenike mogli bismo protumačiti kao odgovor na naš indonezijski mit: pošto je život ljudi jednak životu žitarica. vaš bi život bio kao postojanje kamena. nesrećne i nemoćne. kada је nebo bilo sasvim blizu zemlje. vaš će život biti kao i život ovog ploda. piću. Grka. izgleda da megalitski kult mrtvih uključuje čvrsto verovanje u preživljavanje duše. a potom i pouzdanje u snagu predaka i nadu da će oni štititi žive i pomagati im. itd. iznenađeni i uvređeni. Posmatrajući veličanstvene megalitske spomenike prvih zemljoradnika zapadne Evrope. Posle nekog vremena. kao i mali idoli iskopani u 200 A. itd. S druge strane. za koje su mrtvi bili jadne senke. poslao im je kamen. pored različitih ceremonija (procesija. magija i pomodne kulture. u koje su se kasnije naseljavale duše umrlih. itd. The Relief in Immortality (1913) I. 1983). snaga i dugovečnost postaju dostupne kroz smrt. C. obredna zajednica s ргесгта predstavljala ključni činilac religiozne aktivnosti. ovoga puta s bananom koju oni odmah prihvatiše.201 Najzad. str. Hitita. gl. 74—75. Bog je prvobitnom paru poklanjao svoie darove kačeći ih ο jedno uže. kao i na antičkom Bliskom istoku.200 Videli smo (§ 2) da je otkriće zemljoradnje korenito izmenilo poimanje ljudske egzistencije: ona se pokazala podjednako nepostojana i kratkotrajna kao i život biljaka. bilo je strogo propisano razdvajanje mrtvih i zivih. opet. »Die Menhire in Mitteleuropa und der Menhirgedanke«. Witchcraft and Cultural Fashions. Bog ponovo spusti uže. »telo« umrlih. s nadom da će podeliti sudbinu izdanaka. Da ste izabrali kamen.obezbeđuju beskrajno trajanje. Frazer. str. ali ga preci odbiše.) i žrtvenih ponuda (u hrani. postaju moćni i neuništivi kao stene. Mrtvi se vraćaju u krilo Zemlje Majke. nepromenljiv i besmrtan. ali oni su pored toga i mistično povezani s kamenim blokovima pa. podrazumevao je i žrtvovanja obavljena pored samog spomenika i obredne obede na grobovima. smrt. . kameni »zamenik« je bio telo izgrađeno za večnost. u protoistorijskim kulturama zapadne Evrope. Okultizam.

objašnjeni su egipatskim verovanjem po kojem duše mrtvih. U megalitskim kulturama jugoistočne Azije. 35. Prvobitna i osnovna ideja odnosila se na »transmutaciju« predaka u kamen. 650 (= 42) i dalje. možemo otkriti naporedno verovanje. mrtvi su postajali gospodari plodnpsti i napretka. mada je i takva simbolika potvrđena u nekim kulturama. (Prim. »Izgleda da je slično verovanje bilo rašireno celim mediteranskim basenom i zapadnom Evropom« (Maringer. jer je ono svuda potvrđeno. umrli je »oživljavao« kamen. menhir ili megalitski grob su predstavljali neiscrpnu zalihu životne snage i moći. čak i tako strogo jehovistički spis kao što je Peta knjiga Mojsijeva nanovo koristi ontološku metaforu kamena kada objavlinie apsolutni realitet Boga kao jedinstvenog izvora stvarania: »Stiienu koja te ie rodila zaboravio si. dodati Kirchner. 706 (= 98). bilo tako što se u strukturu same konstrukcije ugrađivao neki suštinski element umrlog: kostur. 245). kao što su onaj iz Karnaka ili onaj iz Ešdauna u Berkširu (koji obuhvata 800 megalita u jednom paralelogramu čije su strane duge 250 metara). Središta ceremonija i megcilitske građevine Nelci megalitski kompleksi. i to samo u onim slučajevima kada je bio verniji francuskom tekstu. . Ali videti Kirhnerovu kritiku. nav. zaboravio si Boga stvoritelja svojega« (32 : 18). Prema tome. Praznovania su ukIjučivala prinošenje 202 Neki menhiri Bretanje. i kamenu: ti si me rodio«. izlaze iz grobova da bi se postavile na nekom sunčanom stubu. mmeralno.. U oba slučaja. delo.) •8 Vid. neke primere i bibliografiju u Traite d'Histoire des Religions. str. uostalom. koji se uzdižu pred galerijama doLmena. § 36). Carl Schuchhardt u istom smislu tumači slikane obeliske sarkofaga iz Hagija Trijade (§ 41) na kojima sede ptice. i to na različitim stupnjevima kulture. (Svi navodi iz Starog zaveta preneseni su u prevodu Đure Daničića. 203 Međutim. bilo posredstvom nekog menhira kao »zamenika tela«.202 Opštenje sa živima je omogućavalo i probušeno kamenje koje zatvara neke megalitske grobnice a koje se. U Francuskoj. Zahvaljujući njihovom ugrađivanju u strukture pogrebnog kamenja. da je duša pretka sposobna da povremeno napusti grob.. naime. i zove »otvori za duše«._ uz odgovarajuću naznafcu. sigurno predstavljaju značajna središta ceremonija. nav. »duša«. str. on je nastanjivao novo.megalitskim grobnicama Španije. § 77. Jeremija (2 :27) pominje one »koji govore drvetu: ti si otac rnoj. menhir služi kao »sedište« duša (up. pepeo. Povremeno ie. Rečeno jezikom indonezijskog mita. da bi dobile dete. oni su usnevali da se istovremeno dočepaju i kamena i banana . delo. mlade žene su se »klizale« (duž nekog kamena) i »trljale« (tako što bi sele na monolite ili trljale stomak ο određene stene). korišćen i prevod Biblije u izd. Podjednako treba voditi računa i ο seksualnom značenju menhira. U nekim slučajevima. L'Homme prehistorique et ses dieux. str. Kršćanske sadašnjos1i Zagreb 1976. dakle neprolazno telo.203 Verovanje u oplodne moći menhira očuvalo se među evropskim seljacima sve do početka ovog veka. prev.204 Ovu generathmu funkciju ne treba objašnjavati faličkom simbolikom menhira. pretvorene u pticc.

206 bilo svetilište sagrađeno radi osiguranja veza s precima. htonskim boginjama i duhovima umrlih. što sve ukazuje na postojanje značajnog i dobro organizovanog svešteničkog tela. str. a iskopan je i izvestan broj kamenih kipova koji predstavljaju žene kako leže postrance. Before Civilization. Kako su hramovi bili pokriveni krovom. ponuda u hrani i levanicama i s obredima inkubacije i proricanja. Oblik materice imaju i Na primer. Glyn Daniel i J. što nagoveštava obred inkubacije. ova struktura pre podseća na oblik materice. povlašćenog mesta na kojem se opšti i s nebom i s podzemnim svetom. u matericu htonske Boginje. a procenjuje se da je njihov broj još veći. nap. ući u svetilište bilo je isto što i prodreti u »utrobu Zemlje«.žrtve i. D.205 kromleh Stounhendža se nalazi usred jednog polja grobnih humki. Maringer. tj. Ovde je reč ο istom vrednovanju svetog prostora kao »Središta sveta«. kako se pretpostavlja. 1. jer su bile odvojene reljefnim pregradama. U značajnoj nekropoli iz Hal Saflijena (sada se zove Hipogeja). Uistinu. iskopane su kosti nekih sedam hiljada osoba. odnosno s bogovima. megalitska arhitektura. Ejvberi. Sada znamo da je prvobitno delo prošlo kroz nekoliko izmena. No najsenzacionalnije otkriće je ogromni sedeći kip žene — sigurno boginje. prema Cuncu (Zuntz). The Western 205 206Jer . kao i na drugim mestima. 207 Giinter Zuntz. Izgleda da je krivolinijska struktura malteških svetilišta jedinstvena. u hramovima nisu otkrivene grobnice. Evans. arheolozi je opisuju u »obliku bubrega« ali. U nekim oblastima Francuske. a dvorane bez prozora i dosta tamne. Iskopavanja su iznela na videlo veoma malo kuća. Ovo slavno ceremonijaino središte je. Kao i u ostalim megalitskim spomenicima. U Hipogeji su pronađeni i kipovi žena koje leže. Kao i drugi odgovarajući engleski spomenici. 214 i dalje. 208 J. širokim prilaznim putem Karnaka. božanske zaštitnice umrlih. zidovi unutrašnjih dvorana su oslikani i ukrašeni kipovima. 139. Iskopavanja su pokazala postojanje razvijenog kulta sa žrtvovanjem životinja. Te prostrane odaje služile su za određene religiozne ceremonije dostupne samo sveštenicima i upućenima. bar u prvobitпош obliku. Kult mrtvih je verovatno imao središnju ulogu. Evans. pronađeni su tragovi kulta Boginje. u povorci su mogle da idu hiljade Ijudi. ali. što opravdava mišljenje nekih naučnika da je Malta u vreme neolita bila isola sacra. Međutim.207Široke eliptične terase koje se prostiru ispred ili iza svetilišta sigurno su služile za svečane povorke i obrednu koreografiju. str. 256. Zidovi hramova ukrašeni su divnim spiralama i bareljefima. Većina praznika je verovatno bila u vezi sa kultom mrtvih. str. 4. Videti Colin Renfrew. na Iberijskom poluostrvu. D.208 Dok je Hipogeja istovremeno bila i nekrcmola i mesto molitve. kult mrtvih i obožavanje Velike boginje nigde nisu dobili tako raskošan izraz kao na Malti. do sada je otkriveno sedamnaest hramova. igre i procesije. Sa stanovišta strukture. Malta. Vudhendž. koja ima nekoliko prostorija uklesanih u stenu. Stounhendž nije bio sagrađen izjedanput. Persephone. Stounhendž možemo uporediti s megalitskim kompleksima koji su u drugim kulturama podignuti oko nekog svetog mesta: hramova ili gradova. str. Arminghol i Arborlou.

. i pored sopstvenog velikog značaja. • 14 Minojski zajednički grobovi su bili ili u prirodnim pećinama. ili n kružnism opkopima koii su se obično nazivali tholoi. ovi spomenici predstavljaju pozornicu »kulta Misterija u pravom značenju tog termina«. Živi koji ulaze u svetilište. delo. arheolozi su megalitske kulture objašnjavali uticajima doseljenika sa istočnog Mediterana gde je potvrđeno postojanje zajedničkih grobnica već u III milenijumu.212 U svojoj poslednjoj knjizi Gordon Čajld je govorio ο »megalitskoj religiji«. of Western Europe. itd. sve povezane s figurama predaka. Iseljenici su tražili nove zemlje pogodne za život i rude kojima bi mogli da trguju. str. jelena. Glvn Daniel.« U stvari. znak sekire (svojstvo bogova oluje). The Megalithic Builders. simbol života. str. . str. 1962). na primer sliku sunca sa zracima. nav. Reklo bi se da je umrli Dolagan u krilo Zemlje za novi život. oblikovala i nadahnjivala graditelje megalitskih grobova prilikom njib. Isti autor poredi širenje megalitske arhitekture sa grčkim i feničanskim naseljavanjem Mediterana ili širenjem islama u Španiji. Naravno. čak do Troje. Prema Glinu Danijelu (Glyn Daniel). (2. Persephone.209 Dodajmo da duž strana dolmena i menhira iz Iberije i zapadne Evrope podjednako nalazimo i druge magijsko-religijske znakove i simbole.210Šireći se prema zapadu. str. koju su raširili istraživači i naseljenici Mediterana. prodiru u telo boginje. ti su likovi bili otkriveni u različitim oblastima i pripadali su kulturama različite starosti. izd. 212 Isto. Egejskog mora. egejskog nadahnuća. 136. poreklom s istočnog Mediterana. na Iberijskom poluostrvu i na jugu Francuske. ili činjenicom da je kult predaka.«211 Ali religija nije bila osnovni razlog njihovih seoba. taj se preobražaj zbio na Malti. 8. »Hramovi su bili istog modela. zmiju. religija je bila samo »uteha za njihovo izgnanstvo na krajnji zapad i sever Evrope«. 25. samo u većoj razmeri. zaključuje Cunc. ideja ο građenju megalitskih grobova bila je prihvaćena u Mediterranean. 136—137.grobovi lcoji su isklesani u stenama. sekira. To se može objasniti ili raznovrsnošću religioznih ideja koje su zajedno delile različite »megalitske« populacije. koja ih je primorala da s tolikom prilježnošću grade svoje grobove (ili grobove-hramove?) i da čuvaju sliku svoje zagrobne boginje zaštitnice. rogovi i drugi simboli vode nas od pariskog basena do Gavrinisa. Jednom usvojena.ovog širenja prerna zapadnoj Evropi. »Bila je to moćna religija. Anhelu Rujua na Kritu. 20. podizanje dolmena (chamber-tombs) preobrazilo se u kiklopsku arhitekturu. bio povezan i s drugim religioznim kompleksima. ali. 129. Lik boginje. 18 Zuntz. Nema sumnje da je jedna snažna vera. 211 Daniel. svima njima je zajednička činjenica da su povezani s istim megalitskim kompleksom. up. str. 36. »Zagonetka megalita« Još рге nekih deset godina.

Autor upoređuje megalitske grobove s malim kapelama koje su osnovali galski i irski sveci u istim oblastima britanskih ostrva (isto. 216 Na engleskom »tree-ring calibration of radiocarbon«. jedno jasno izlaganje koje je objavljeno kod Collina Renfrewa. dolmeni i kromlesi se i nalaze u oblastima koje su bile najpogodnije za neolitsku zemljoradnju.218 I na Malti ie epoba koju predstavljaju hramovi Tarksiiena i nekrooola iz Hal Saflijena bila završena pre ~2000. dokumentaciju kod Renfrewa. takođe Daniel Evans. godine. međutim. ali su. privlačili su u svoje zajednice veliki broj zemljoradnika. Tačno je da su njihove prethodnice bile od cigala. Before Civiliz.) megalitski spomenici potiču iz istočnog Mediterana. a da su kameni grobovi u Engleskoj i u Danskoj građeni pre ~3000. Reč je ο nizu izvornih. Međutim. vid. i pored nekoliko značajnih doprinosa. Svaki je grob verovatno pripadao nekom plemiću ili glavi porodice. Ancient Europe. . godine.217 Smatralo se i da je gigantski kompleks Stounhendž savremenik kulture Veseksa.ation. up.raznim društvima. The Western Mediterranean.215 Ta su objašnjenja. Vid. str. up. 152. 21. poslednje preuređenje (Stounhendž III) datira iz ~2100—1900. str.219 Na osnovu toga treba. neke niene karakteristike ne bismo mogli da objasnimo uticai'em doba minoiske bronze. str. 214 Isto. Cunc međutim misli na egipatski ili sumerski uticaj. egejski obred zajedničkih grobnica. 2S Renfrew. religije pre svega Boginje Majke. prema tome. str. 138—39. 126 i dalje. ali ostaje činjenica da pre ~ 3000. 60.2' još sporne religiozna funkcija i simbolika tog spomenika.«213 »Misionari« megalitske vere.214 Odgovarajuća objašnjenja megalitskih kompleksa predlagali su i drugi ugledni preistoričari. zbog reakcija na odveć smele hipoteze ['kao što je. 217 Podsetimo da su u Egiptu prve kamene piramide bile podignute oko ~ 2700. ona ser Greftona Eliota Smita (Grafton Eliott Smith). 215 Po Stjuartu Pigotu (Stuart Pigot. 123. str. godine. analize zasnovane na novijim metodama dokazuju da ie Stounhendž bio završen pre Mikene. 214 i dalje. po kojoj sve megalitske gradevine potiču iz jednog jedinog izvora. Ipak. str. 48— 83. dakle. dve su »revolucije« — » ugljenik 14« i dendrohronologija — korenito izmenile hronologiju evropske preistorije. delo. hronološki preokret i dokazivanje originalnosti zapadnih populacija nisu unapredili tumačenje megalitskih spomenika. i on ih poredi s hrišćanskim crkvama i džamijama. Persephone. str. Osim toga. povezan s kultom Boginje Majke. up. autohtonih tvorevina. godine. faraonskog 213 Gordon Childe. Kao što znamo. U stvari. ne utičući pri tom na njihove specifične strukture.216 Tako se moglo dokazati da su megalitske grobnice (chamber-tombs) iz Bretanje bile podignute pre ~4000. Reqfrew. The Prehistory of European Society. posao su obavljali njegovi drugovi. Megalitski grob treba porediti pre sa crkvom nego sa dvorcem. 129. str. Mnogo se raspravljalo ο Stounhendžu. str. koja je bila zavisna od mikenske kulture. na Zapad su preneli istraživači rudnika i rudari. up. 10 i dalje. ne znamo ni za jedan egipatski spomenik od kamena koji bi se mogao uporediti s megalitima zapadne Evrop. Za Graema Klarka (Graham Clark). str. a oni koji počivaju u njemu bliži su keltskim svecima nego normanskim baronima. World Prehistory. na primer. izvesti zaključak da evropski megalitski kompleks prethodi egejskom doprinosu. 128). izgubila dosta od svoje valjanosti kada је otkriveno datiranie pomoću radioaktivnog ugljenika i dendrohronologije. 218 Vid. str. nav.

oni su podignuti tokom ceremonija које bi trebalo da odbrane dušu za vreme njenog puta na drugi svet: ali.25 Spomenici služe kao sedišta duša umrlih. i središte društvene aktivnosti. jer se. U svim megalitskim kulturama koje i dalje cvetaju. Α ta je uzdržanost za žaljenje. Kasnije ćemo se vratiti na Haine-Geldernovu hipotezu. koje su cvetale još u XIX veku.jedan deo svog života posvetio izučavanju ovog problema. . Dekana. U kultu mrtvih megalitskog tipa značajnu ulogu imaju genealogije. odnosno osnivača sela i nekih porodica verovatno su obredno izgovarane. Asama. Prema Hajne-Geldernu. cenio je da su dve grupe megalitskih kultura — preistorijske i kulture u etnografskom stadijumu — istorijski povezane. 37. itd. Hajne-Geldern ie zastupao tezu ο kontinuitetu megalitskih civilizacija od V mileniiuma pa do savremenih »primitivnih« društava. sećanjem koje je »zgusnuto« u megalitima. oni podjednako obezbeđuju večnu postegzistenciju onima koii su ih podigli za života. tako i razvijenih religioznih oblika. Palestine. Robert Hajne-Geldern (Heine-Geldern). kult predaka ima značajnu ulogu. Ipak. prema njegovom mišljenju. osim na Mediteranu i u zapadnoj i severnoj Evropi. međutim. ali. megaliti preistorijskog i protoistorijskog porekla raspoređeni širom ogromne oblasti Magreba. Mesto na kom se nalaze megaliti istovremeno je i kultno mesto bez premca (ceremonijalna koreografija. Tibeta i Koreie. koji je . negirao je postojanje »megalitske religije« s jednostavnim obrazloženjem da je postojanje verovanja i »megalitskih« koncepata posvedočeno u vezi s velikim brojem kako elementarnih. one najznačajnije potvdene su u Indoneziji i Melaneziji. jer »megalitizam« predstavlja egzemplarni i verovatno jedinstveni predmet izučavanja. treba da se prisetimo njegovih zakliučaka ο specifičnim verovani'ima živih megalitskih društava. megaliti predstavljaju prvorazrednu vezu između živih i mrtvih. Etnografija i preistorija Podsetimo da su. kao i onima za koje je spomenik podignut posle smrti. Što se tiče megalitskih kultura koje su još bile žive početkom XIX veka. Kao što smo upravo rekli. veza s precima obezbeđuje se sećaniem na njihova imena i poduhvate. genealogije predaka. stoke i žetve.Egipta].). istraživači se više ne usuđuju da problem obuhvate celovito. kada se one vrate da posete selo. jedno uporedno istraživanje moglo bi da pokaže u kojoj meri analiza brojnih megalitskih kultura. Abisinije. Osim toga. drugim rečima. Реггу). W. Megaliti su povezani s određenim idejama koje se tiču posmrtne egzistencije. V. Cejlona. Većinom. po svoj prilici iz istočnog Mediterana. Eliota Smita i Dž. njegovo ime biti zapamćeno posredstvom kamena. megalitski kompleks širio polazeći iz jednog središta. S druge strane. smatra se da oni ovekovečuju magijske moći osoba koje su ih sagradile. on je odbacio panegipatsku hipotezu G. Sada. podjednako ih koriste i živi. Važno je naglasiti ovu činienicu: čovek se nada da će. Perija (J. žrtvovanja. može doprineti razumevanju religioznih shvatanja koja su delili tvorci preistorijskih spomenika. osiguravajući tako plodnost ljudi. U stvari.

reklo bi se. ali. nikakva novina nisu se mogle opaziti unutar hiljade godina istorije harapske civilizacije. Megalitske religije karakteriše činjenica da su ideje večnosti i kontinuiteta između zivota i smrti dokučene slavljenjem predaka poistovećenih ili povezanih s kamenjem. koje prema nekim autorima čine posebni mitovi i karakteristične društvene ili ekonomske institucije. koja je istovremeno bila i trgovačka i »teokratska«. reč je ο opčinjenosti koja je podstaknuta željom da se zajednički grobovi pretvore u veličanstvene i neuništive spomenike. Prvi gradovi Indije Pre nekih desetak godina novija istraživanja preistorije indijske civilizacije otvorila su sasvim neočekivane perspektive. Žahvaljujući megalitskim konstrukcijama. Istraživače koji su obavili prva iskopavanja iznenadila je jednoobraznost i mrtvilo ove civilizacije. i koia god hipoteza bila usvojena — ona ο kontinuitetu ili ona ο konvergenciji — ne možemo govoriti ο samo jednoj megalitskoi kulturi. niegove Dretpostavke ο jedinstvu arheoloških i savremenih megalitskih kultura veliki broj istraživača ili osporava. kao što je to nedavno kazao iedan autor. Ona su takođe postavila pitanja na koja do sada nisu dobijeni zadovoljavajući odgovori. izvesno da je induska civilizacija bila savršeno razvijena oko ~ 2500.Taj austrijski naučnik poredi megalitski kompleks s određenim »mističnim« pokretima. Postoje. sigurno. ekonomskih struktura i kulturnih institucija. Ulaže se napor da se posebni oblik postojanja posle smrti zasnuje posredstvom ontofanije svojstvene kamenju. U megalitskim kulturama zapadne Evrope očigledna je opčinjenost stenovitim masama. ili ih nanrosto prenebregava. mrtvi su imali izuzetnu moć. a pošto je opštenje s precima bilo osigurano putem obreda. Harape i Mohendžo-dara iznela su na videlo prilično uznapredovalu urbanu civilizaciju. Dodajmo ipak da su ove religiozne ideje bile u punoj meri ostvarene i savršeno izražene samo preko nekoliko izuzetnih tvorevina. Iskopavanja dva grada-tvrđave. Na svaki način. Dva grada-tvrđave bili su verovatno prestonice »Carstva«. godine. i drugi oblici kulta predaka. Ovim povodom važno je primetiti da je sakralnost kamena u megalitskim religijama vrednovana pre svega u odnosu na postegzistenciju. međutim.26 Hajne-Geldernova analiza megalitskog kompleksa zadržala je svoju vrednost. On isto tako negira postojanje nekakvog »megalitskog kulturnog središta«. reč je ο »najvećoj zagonetki preistorije«. Nikakva promena. 38. Α problem »kontinuiteta« megalitskog kompleksa ie značajan i mora ostati otvoren. naime. tu su moć mogli da podele i živi. Hronologija je i dalje sporna ali je. na primer s tantrizmom koji podjednako može biti i hinduistički i budistički. postojanje megalitskih ideja i praksi potvrđeno je kod naroda veoma raznovrsnih društvenih oblika. Jednoobraznost i kulturni kontinuitet mogu se objasniti samo . Danas. Jer.

The Birth of Indian Civilization. itd. izgleda da su i ove strukture služile jedino u religiozne svrhe. Eliade. 224 Eliade. Prema Ferserviju (Fairservis) preci Harapanaca potiču od prearijevskih zemljoradnika iz Irana. Uočljivo je da su prve značajne aglomeracije bile izgrađene u blizini struktura koje su imale ceremonijalnu funkciju.nagađanjem ο postojanju režima zasnovanog na nekoj vrsti religioznog autoriteta. 375 i dalje. što ukazuje na ceremonijalnu funkciju cele građevine. bile slabo i samo povremeno nastanjene. W. I. The Pivot of thc Four Quarters. Jer. Egiptu. Pol Vitli (Paul Wheatley) je sjajno dokazao svrhu i religioznu funkciju prvih gradova u Kini.222 Ferservi ova sveta mesta.220 Danas znamo da se ova kultura prostirala mnogo dalje od doline reke Ind i da je svuda pokazivala istu jednoobraznost. iako se ne dovodi u sumnju religiozna funkcija »tvrđave«. 87 221 222 . Le Yoga. platforme na kojoj se nalaze karakteristične strukture. Ipak. istovetne u oba grada. Mesopotamiji. Vrh strukture je bio izgrađen u obliku zigurata. Fairservis. prvih »gradova«). 136. Ta se pretpostavka još osporava. »Centre du Monde. Maison«. M. 223 Paul Wheatley. gl. i R. str. Gordon Ćajld je smatrao da je harapska tehnologija ravna egipatskoj i mesopotamskoj. nekog »Središta Sveta«. kao i izvestan broj građevina okruženih zidovima. U značajnom arheološkom kompleksu iskopanom u oblasti reke Porali. nekoliko stepenica vodilo je na platformu. 107 i dalje. u Srednjoj Americi. naučnici su danas složni u uverenju da su najstarija urbana središta predstavljala ceremonijalne komplekse. Allchin. više od stotinu zdanja dugačkih od tri do osam metara. trebalo bi da Harapu i Up. a s druge strane. 20 i dalje. Neke faze preharapske kulture postaju nešto bolje poznate zahvaljujući iskopavanjima koja su obavljena u južnom Beludžistanu. i »avenija« od belih stena. The Roots of Ancient India. 195 i dalje. videti isto. naročito str. Le Mythe de l'eternel retour. str. s jedne strane. Karakteristika druge faze (faze B) istog kompleksa jeste postojanje velikih kamenih krugova. Ali ta rasprava nema većeg značaja za naše istraživanje. 225 i dalje. str. izgleda. Ο vezama te faze preharapske kulture i megalita južne Indije. nema sumnje u kultno »poreklo« preharapskih aglomeracija (dakle. str.221 Svi se slažu da poreklo te prve urbane civilizacije koja se razvila u Indiji treba tražiti u Beludžistanu. B. Temple. poznatom pod imenom »Kompleks Edit Šabr« (Edith Shabr).223 Najstariji gradovi bili su sagrađeni oko svetilišta. gde se smatralo da је moguća komunikacija između Zemlje. gradovima za koje on smatra da su prvobitno bili sazdani imajući u vidu kultne ceremonije. 362 i dalje. odnosno blizu nekog svetog mesta. 348 i dalje. većini proizvoda nedostaje maštovitost »što nagoveštava da se ljudi iz Нагаре nisu bavili ovosvetskim stvarima«.224 Ako bismo mogli da dokažemo da se dva induska grada-prestonice jasno razlilcuju od svojib preharapskih prototipova (i od drugih starih gradova). i uopšte građu iskopanu u dolini Kveta (koje predstavljaju preharapske faze Sinda i Beludžistana) povezuje s Mohendžo-darom i Harapom. A. Neba i podzemnih oblasti. Kamene građevine su. izišla je na videlo jedna humka visolca od sedam do dvanaest metara.

314 i sl.225 Kao što smo videli. 53 Sir John Marshall. koji podseća na mesopotamskog Enkidua. kao što je to već uvideo i ser Džon Maršal (John Marshall). 247 i dalje. str. posebno zbog svojih veza s hinduizmom. što se tiče aglomeracija. 227 Fairservis. proto-Šive u »joga« položaju. Eliade. up. str. delo. pravi megalitski »gradovi« bili su izgrađeni za mrtve: to su bile nekropole.227 Vats je verovao da u prizorima naslikanim na nekim urnama koje su iskopane u Harapi može da prepozna duše umrlih koje se pripremaju da pređu preko neke reke. najzad.Mohendžo-daro smatramo za prve primere sekularizacije urbane strukture. . jedna životinjama okružena itifalička figura koja sedi u »joga« položaju. što je savremeni fenomen bez premca. Allchin. delo. Tako. Istraživači još raspravljaju ο uzrocima propadanja i konačnog rušenja dva grada225 I prvi gradovi podignuti u toj oblasti takođe su bili »sveti gradovi«. 228Allchin. up. 39. bilo je posvećeno menhirima i dolmenima. svuda. češalj od slonovače. Die heilige Stadt.229 Nije dovoljno poznat istorijski proces koji je obezbedio prenošenje i pretapanje jednog dela harapskog nasleđa u hinduizam. ceremonijalno središte. nav. kao religija prve urbane civilizacije u Indiji. možda neki prauzor Šive. str. veliki broj figurina i crteža urezanih u pečate ukazuje na kult Boginje-Majke. ukrase za nos. obrednog značenja drveća. Onaj najslavniji prikazuje figuru koja sedi (ili pleše?) na platformi između dva molitelja koji kleče dok se kraj svakoga nalazi oo jedna kobra. Osim već navedenih primera — Velike Boginje.228 Počev od ser Džona Maršala naučnici su naglašavali »hindriistički« karakter harapske religije. dva tigra. U megalitskim kulturama Mediterana i zapadne Evrope. 52. kao i svečane povorke osoba koje nose »barjake«. tom I. Osim toga. I pored sumnjičavosti nekih autora. str. Uostalom. na primer. 312.226Ferservi je skrenuo pažnju na veliki broj prizora obožavanja ili žrtvovanja koji su predstavljani na pečatima. zmija. povezano sa kultom mrtvih. Le Yoga. lingama — možerno pomenuti i »Veliko kupatilo« iz Mohendžo-dara koje podseća na »bazene« današnjih hinduističkih hramova. nošenje turbana (nepoznato u vedskim tekstovima a potvrđeno tek posle epohe brahmana). itd. itd. prikazani su i razni duhovi drveća kojima se prinose žrtve. 135. Ovom prilikom važno je podvući morfološku raznovrsnost svetog prostora i kultnog središta. drvo pipal. kamenje u obliku lingama pronađeno je i u gradovima. str. 75. odnosno »Središta sveta«. nav. one nisu bile veće od sela. Werner Muller. Protoistorijska religiozna shvatanja i njihove paralele u hinduizmu Harapska religija. Mohenjo-Daro. Drugi pečati u nepomičnom stavu prikazuju osobe kao što su Gilgameš. up. retko svetilištima. str. religiozni život Mohendžo-dara i Harape dostupan nam je barem u najosnovnijim crtama. predstavlja Velikog boga. Civilization. 349—50. podjednako je značajna i iz drugih razloga. ili neki rogati bog s bikovskim nogama i repom.

i. prev. Ali treba jasno reći. . Allchin. tvoraca urbane civilizacije. u .. 349. sa neizbežnim regresijama. da je do prodora arijskih plemena dolazilo postepeno. asketizam i joga. .prestonice. nav.popularne'. Navode se katastrofalne poplave Inda. i specifični i gotovo isključivi doprinos . 293. str.prostonarodne' forme.gospodara'. itd. 133 i dalje. da je na jugu. Fairservis. posledice suša.narodnim' slojevima. 179 i dalje. tokom nekoliko vekova. nav. povratak u stanje larve. 302 i dalje. delo. urbane civilizacije.gospodara' (doprinos koji se naročito tiče njihove teokratske koncepcije): drugačije nije moguće objasniti tako veliki značaj koji su uživali brahmani od vedskog vremena nadalje.) Veoma rano. bili osnivači indske kulture. u oblasti koja je ranije bila poznata pod imenom Soraštra. 143 i dalje. s jedne strane. str. 295. nužno. ne može da se objasni drugojačije nego davno započetim kontaktom indoevropskih osvajača i predstavnika kulture Inda. i posle arijskog prodora nastavila da se razvija jedna kultura koja je potekla iz složenog harapskog jezgra. Allchin. upad arijevskih osvajača.harapskih' elemenata. raspravu ο tim hipotezama kod Wheelera. Naravno da je još u harapsko doba postojala sinteza duhovnosii starosedelaca i duhovnosti . godine indska civilizacija je bila na umoru. str. takođe.).231 Pre dvadeset godina. Fairservis. U svakom slučaju oko ~ 1750. Tako bi mogla da se objasni i sledeća paradoksalna činjenica: kult Velike boginje i Šive. konačno. Ali ne samo da moramo prihvatiti da je ova sinteza bila sačuvana već. s druge strane. 352—53 (Joga. i u srednjovekovnoj i u modernoj Indiji. tipično indske — uprkos tome što je većina religijskih elemenata. zapisali smo ο propasti indske kulture: »Rušenje jedne urbane civilizacije пе znači prosto i nepovratno iščezavanje njene kulture. str. . 232 Le Yoga. zemljotresi230 i. (Taj fenomen je bio uveliko potvrđen u Evropi za vreme velikih invazija varvara. bila karakteristična za . str.«232 230 Vid. 231 Wheeler. Uzroci opadanja su verovatno bili brojni. Beograd. Ti predstavnici nisu. § 64). koje nalazimo u hinduizmu. kao i na marginama civilizacije novih ariofonskih gospodara: upravo otuda će se one ponovo javiti u kasnijim sintezama koje će dati današnji hinduizam. nav. preveo Zoran Zec — prim. već je reč ο regresiji u ruralne. pretrpevši njen uticaj. koja su bila pošteđena prvih naleta arijanizacije. falizam i dendrolatrija. sačuvali u udaljenim područjima. . BIGZ 1984.arijanizacija' Pendžaba će začeti pokret velike sinteze koja će jednog dana dati hinduizam. str. niti njihovi direktni potomci: to su mogli da budu prenosioci nekih formi harapske kulture koji su je prosto. str. 127 i dalje. Znatan broj . delo. a Indoarijci su joj zadali samo smrtni udarac (up. javili su se prvi put u Indiji kao religijski izrazi jedne visoke. Verovatno su sve harapske religijske koncepcije — koje su tako izrazito suprotne indoevropskim — bile prihvaćene. str.narodne' kulture. delo.

Willetts. lavirinti.). W. širom Egejskog arhipelaga i u kontinentalnoj Grčkoj. Poslednja faza kasnog minojskog doba. Prva faza mladeg minojskog doba (~1580— 1450) predstavlja vrhunac minojske civilizacije. Sve dok Ventris 1952. W. str. na prvom mestu Homerovi i Hesiodovi. mlađe minojsko doba 1580—1150). i ~1900) prvi Grci. Oni su bili prethodnica indoevropskih grupa koje su u naletima dolazile da nasele Heladu. Upravo u to doba ariofonski osvajači na Peloponezu podižu Mikenu i održavaju veze s Kritom. boginje Neolitska kultura na Kritu. Videti takođe Mario Cappieri. * Starogrč. 234 Ο tim periodima videti R. Olčinovim i Ferservisovim kniigama. 8—37. »'Adonisgartchen' im Zeremonialwesen der Rathwa in Gujerat (Zentralindien). Vergleich und Problematik«. Hutchinson. okončala se približno polovinom III milenijuma. prev. oko ~ 1700.* su prodrli u kopnenu Grčku. posebno od neolita. str. Na Kritu. religiozne ideje i verovanja starosedelaca dostupni su nam isključivo preko arheoloških svedočanstava. ali. godine). Krićani su koristili hijeroglifsko pismo koje je potom. priličan broj pećina 233 Naći ćemo ih u Vilerovim. Minijci. dok najstariji tekstovi. 137— 198. Prehistoric Crete. Kao i u Indiji. za koju je Dotvrđeno da je tu postojala još od V milenijuma. Nešto kasnije 1450—1400) Mikenci (ili Ahajci) naseljavaju se u Knosu i uvode pismo nazvano Linearno B.Posle 1954. oba do danas nisu dešifrovana. J. Tokom toga perioda (između ~2000. srednje minojsko doba (od podizanja palata u Knosu i Malji. Pridošlice su vladale metalurškim tehnikama bakra i bronze. Koppers.233 štaviše. i podelio je na tri perioda:234 starije minojsko doba (krajem III milenijuma). zamenilo linearno pismo (Linearno pismo A). helenska kultura i religija su proizvod simbioze mediteranske podloge i indoevropskih osvajača koji su došli sa severa. od ~2000. delimično odražavaju tradicije ariofonskih osvajača. godine nije dešifrovao Linearno Β pismo. godine. Haekel. F. do ~1580. kao i ostrva i obalu srednje Azije. završava se najezdom Doraca (oko ~ 1150) i konačnim uništenjem lcritske civilizacije. slične procese nalazimo i na drugim mestima.: Minyai. Treba ipak jasno reći da Homer i Hesiod već predstavljaju prve faze helenske sinteze. pećine su dugo služile za stanovanje. pronađeni su i drugi dokazi ο kontinuitetu. »Ist die Indus-Kultur und ihre Bevolkerung wirklich verschwunden?«. Tokom srednjeg minojskog doba. Krit: svete pećine. staro eolsko pleme koje se iz Tesalije preselilo u Beotiju i tu osnovalo moćnu minijsku državu i snažni grad Orhomen (prim. i kao groblja (taj se običaj zadržao sve do našeg vremena). Ser Artur Evans (Sir Arthur Evans) je prema legendarnom kralju Minosu njihovu kulturu nazvao »minojskom«. Prva svedočanstva ο religioznim činiocima i namerama otkrivena su u pećinama. nazvana Mikenski period (~1450—1150). »Zentralindische Fmchtbarkeitsriten und ihre Beziehungen zur Induskultur«. posebno na Kritu. 267—316. Cretan Cults and Festivals. Međutim. . jedini dokumenti ο minojskoj kulturi i religiji poticali su od arheoloških iskopavanja. U stvari. 40. kada su ostrvo naselili doseljenici koji su stigli s juga i s istoka. R. godine. kao i drugde na Mediteranu.

bila posvećena Ejlejtiji. str. praznika u palatama i prizora žrtvovanja. mesopotamsko pilakku).236 Ovom prilikom naglasićemo starost obredne uloge pećina.je bio posvećen i raznim domaćim božanstvima. pećinu iz Ampeluza pored Gortine i danas zovu »lavirint«. kasnije su obuhvaćeni religioznim tradicijama Grka. »Speleologie cretoise et humanisme«. drugim rečima obrednoj smrti inicijacijskog tipa. izvesne pećine služile su bratstvima za njihove tajne obrede: na primer. prev). nav. * Palčići. Izvorno značenje ovog mitsko-religioznog scenarija verovatno je bilo zaboravljeno mnogo рге prvih pisanih svedočanstava. § 94). mitovi i legende u vezi s ovim uvaženim pećinama. Verovatnije je da taj izraz potiče od azijskog labra/laura. postoji objašnjenje da ta reč znači »kuća dvosekle sekire« (labrys). Doista. Ali. Vratićemo se na trajnost te uloge. Demonslca bića u službi Reje Kibele. Mitologija čuvenog Minosovog lavirinta je nejasna i poznata samo u nekim nojedinostima. Sudeći po prikazivanjima svečanih povorki. Poštovani su kao donosioci civilizacije (prim. Kao što znamo. str. odnosno. Druga pećina. demoni metalurgije. »kamen«. na brdu Dikta. a pogotovu na primat Boginje. a plač novorođenčeta prikrila je buka koju su podigli Kureti235 udarajući ο svoje štitove. a lavirinti se pojavljuju i u vezi s drugim gradovima.). posebno ο njegovom ulasku u lavirint i ο njegovoj slavnoj borbi protiv Minotaura. § 83). lavirint se nalazi na kritskom metalnom novcu iz klasičnog perioda. 47. bavićemo se lcasnije (up. Pretraživanja Knosa nisu iznela na videlo nikalcve tragove čuvenog Dedalovog dela. pećina na Idi. . Tokom neolita sve je više ženskih figurina: karakteristična je njihova suknja u obliku zvona koja ostavlja grudi nage dok su ruke podignute u gestu obožavanja.237 Boginje su prikazane prekrivene velom ili delimično nage. pećine su još od paleolita imale religioznu ulogu. Faure. Tu ulogu preuzima i proširuje lavirint: ući u neku pećinu ili u neki lavirint jednako je silasku u Donji svet. 237 Picard. Što se tiče etimolosije. no najdramatičnije epizode se odnose na jednu inicijaciju. Kasniji dokumenti tu premoć potvrđuju i bliže određuju. Legendom ο Tezeju. Jer. Bilo da predstavljaju zavetne darove ili »idole«. jedna od najslavnijih. da Kronos ne bi čuo njegov plač.* mitološke personifikacije jednog bratstva majstora metalurgije. ženski likovi su imali značajnu ulogu. u kojoj su se okupljali daktili. Kuretska igra s oružjem verovatno je predstavljala inicijacijsku ceremoniju koju su svetkovala bratstva mladića (up. igrali su na Dikti ili Idi oko njegove kolevke i podizali bukii lupajući svojim štitovima. Ipak. prehelenskoj boginji porođaja. »pećina«. međutim. Tako je. prev. Odmah. sagrađen Ijudskom rukom. 159 i dalje. 236 P. Žive u šumama Krita i Frigije (prim.42 bila je slavna po tome što je pružila utočište Zevsu kao detetu: tu je došao na svet budući Gospodar Olimpa. jer ona izvrsno odražava kontinuitet određenih religiiskih ideja i inicijacijskih scenarija od preistorije do današnjih vremena (§ 42). ahajska reč za sekiru bila je pelekys (up. pećina iz Amnisa pored Knosa. čuvajući na Kritu tek rođenog Zevsa. Neki obredi. kako stišću 235 Mitski narod koji je ratovao s Etolcima. da označava kraljevsku palatu Knosa. delo. 71. Lavirint je dakle označavao neki podzemni hodnik. ove figurine ukazuju na religioznu prednost žene. treba skrenuti pažnju na obrednu funkciju lavirinta kao inicijacijskog iskušenja.

Sudeci po gemama. sveštenik čupa drvo i okreće glavu. Palace of Minos. str. § 92). II. 242 Picard. Nilsson. kao i na brdu Juktas. 838 i dalje.238 Druge slike prikazuju ih kao »Gospodarice životinja« (potnia theron). i lustracija. 268 i dalje. Person (Persson) je pokušao da na osnovu ikonografskih prikaza obnovi obredni scenario periodičnog umiranja i ' 45 Evans. nav. ali je njegova uloga nejasna.dojke ili podižu ruke u znak blagoslova. barem simbolično. Drveće je imalo središnju ulogu. delo. 250 i dalje. Svuda su u središtu religiozne aktivnosti bile boginje. Nilson (Nilsson) smatra da se tu obožavala boginja Prirode tako što su votivne figurine bacane u plamen koji se periodično palio. Osnovna obeleija minojske religije Prema Pikaru (Picard) »još nemamo nikakve dokaze ο postojanju nekog boga kao odraslog muškarca«. delo. bili integrisani u zvanične dvorske proslave. kako hvata košutu ili ovna. mahom su proslavljani u svetim zagrađenim prostorima. str. itd. Ipak. str. delo. str. slikama i reljefima na vazama. ili kako stoji između dve životinje.240 Mnogo složeniji i još zagonetniji su kultovi koji su nazvani zemljoradnički ili kultovi vegetacije. Prehistoric Crete. 63. delo. 240 Nilsson. 152. str. Kao što ćemo videti. a posle i manje građevine. svečanih povorki sa svetim predmetima.239 Na gemama boginja je prikazivana u pratnji lava. Jedan pečat iz Knosa prikazuje Planinsku gospu kako naginje svoje žezlo prema nekom obožavaocu koji sam sebi zaklanja oči. str. a Hačinson (Hutchinson) sudi da je bila mikenska (up. Religion. II. Neki prizori naglašavaju posebni. 277 i dalje. isto. str. dok žena u njegovoj pratnji kao da jeca na nekom grobu. Nilson međutim smatra da je do te pozajmice došlo relativno kasno. 243 Nav. Nilsson. Oni su bili ruralnog porekla ali su.241 S dobrim razlogom u sličnim prizorima prepoznati su242 ne samo godišnja drama vegetacije nego i religiozno iskustvo izazvano otkrićem mistične povezanosti ljudi i biljaka (up. iz debelog sloja pepela iskopane su brojne ljudske i životinjske figurine od terakote. 241 Evans. 296 i dalje. Dokazano je da su početkom srednjeg minojskog doba 2100—1900) postojala prva svetilišta na uzvisinama: najpre skromno ograđeni prostori. Axel W. ali isto tako i u kapelama palata ili unutar privatnih kuća. Persson. str. up. 88. § 12.243 Boginju ponekad prati naoružani akolit. Muške figure prikazuju obožavaoce. 239 Picard. Ipak. neki bogovi vegetacije sigurno su bili poznati jer grčki mitovi aludiraju na hijerogamije koje su se događale na Kritu. nav. Boginje ponekad zamenjuju stubovi podupirači. obožavaju boginju vegetacije ili izvode obredne igre. 14). nav. 74 i dalje. str. 154. . Kult se proslavljao na vrhovima planina. Na lokalitetu Petsofa. str. str. Ikonografski dokumenti prikazuju razne likove kako dodiruju lišće. Picard. Nilsson. nav. The Religion of Greece in Prehistoric Times. str. str. 206). 77. čak ekstatički karakter obreda: naga žena strastveno obuhvata stablo drveta. 75. delo. »Gospodarica životinja« se zadržala i u grčkoj mitologiji i religiji (up. Мус. Picard. ti su se kultovi pre svega sastojali iz igre. Palace of Minos. 38—39. str. a karakteristične su za zemljoradničke religije. 41. Min.

220. orgijastičke i ekstatičke ceremonije. nav. Persson. sl. Cretan Cults. III. itd. Čini se. str.).oživljavanja vegetacije. u Tel Arpašiji. sitr. u Histoire des Religions. J. str. možda. str. Ali. 199. kao što to dokazuju simbolični grifoni koji ga obujmljuju u Knosu i u Pilu. prizori koji prikazuju odlazak božanstva. Već je Evans knoskog kralja nazvao kraljem-sveštenikom. 244 245 . 475. Specifično kritski kultni predmet. zagrobna jadikovanja. Picard. Dvostruka ili dvosekla sekira је sigurno bila korišćena prilikom žrtvovanja. delo. unutrašnja dvorišta u kojima su se uzdizali žrtvenici. The Palaces of Crete. itd. str. 144. 84 i dalje. Videti talcođe Willletts. leto (epifanija boga vegetacije. U Maloj Aziji ona. 73 i dalje. bez ubijanja. delo. Prostori za ples okruženi sedištima. nalazimo je i u Iraku. str. već u paleolitu. kao simbol groma. Kao što s pravom naglašava Fransis Vijan (Francis Vian): »Bilo bi pogrešno ako bi se zbog oskudnosti nalazišta zaključilo da je u vladarskim prebivalištima bilo malo mesta za religiju. itd. prema tome. str. izvesnim da je većina ikonografskih dokumenata imala neko religiozno značenie. Taj švedski naučnik je verovao da različite prizore kulta može smestiti u sezone zemljoradničkog ciklusa: proleće (epifanija boginje Prirode i obožavanje које joj iskazuju sveštenici. str. po svoj prilici odražava sećanje na neko takvo inicijacijsko iskušavanje. 154. W.«52 Važno je podvući funkciju palate kao obredno« središta. Imajući u vidu nieno dvostruko sečivo. pa i sama spremišta.244 Neka su tumačenja prilično izvodljiva ali je rekonstrukcija čitavog scenarija i dalje sporna.). sve je to imalo religioznu svrhu. kult je. presto je. i da je kult bio usredsređen na »misterije« života. nav. Graham. 25-104. svetkovane su u takozvanim »pozorišnim« prostorima palate koji su bili okruženi sedištima. mi ne poznajemo mitologiju božanskog bika i njegovu ulogu u kultu. Još se raspravlja ο religioznom značenju i simbolici izvesnog broja kultnih predmeta. F. čitava palata je bila posvećena kao boravište božanske zaštitnice i kralja-sveštenika. međutim. Na Kritu. Slike iz Knosa prikazuju nam akrobate oba pola kako se premeću iznad bika. Svete koride bikova. smrti i ponovnog rađanja. bio pre namenjen obrednoj epifaniji boginje palate nego vladaru.). muškog j ženskog. I pored Nilsonove sumnjičavosti. 53 Evans. 486 i dalje) i Picard (nav. str. Širina njegove rasprostranjenosti potvrđuje njegov značaj i njegovu religioznu funkciju: rogovi su služili za posvećenje predmeta koji su postavljani izmedu njih. sedmorici mladića i sedam devojaka »ponudenih« Minotauru. obuhvatao obrede inicijacije. Presto je bio predmet obožavanja. verovatno predstavlja stilizaciju bikovskog čela. zima (obredne jadikovke. 93 i dalje. posrednika između nje i ljudi. a taj izraz su prihvatili Nilsson (nav. Vian. Na žalost. 70 i dalje). I. U stvari. delo. Evans je tu sekiru objašnjavao kao zaštitni znak koji simboliše vezu komplementarnih principa. Nalazimo je u dosta širokoj oblasti i van Krita. koji je nazvan »rogovi posvećenja«. dvoseklu sekiru takođe vidimo u rukama sveštenica ili boginja — ili postavljenu na njihove glave. Persson. delo. predstavlja zaštitni znak boga oluie. nema sumnje u religiozno značenje »akrobatike«: preskočiti bika u trku je »inicijacijski dokaz« bez premca. pored jedne nage boginie.245 Legenda ο Tezejevim pratiocima.

31—38.«. ceremonije tipa religije »misterija«. u »dorskoj« Grčkoj. Prim. izgleda verovatrdje da ovi prizori ne govore ο divinizaciji umrlog nego ο završetku njegove inicijacije. Olympiques. 77. kada su se Mikenci već bili učvrstili na Kritu. I stvarno. Picard. ta će vrsta religije biti potiskivana i preživeće jedino u nekim zatvorenim udruženjima. »II sarcofago dipinto. okruženu heraldički povezanim lavovima ili grifonima«. S druge strane zaklane žrtve prikazana je žrtva u krvi ispred svetog drveta. jer ptica podjednako može predstavljati i dušu i epifaniiu neke boginje. (Starogrč. up. sudeći po izgledu mrtvaca (prema Pikaru. ophoda i gozbe u čast nekog boga. I—III i J. Poslednji prizor je najzagonetniji: umrli. Travaux et jours.248 str.. Nilsson. već je Diodor (I vek pre Hr. podupirači i stubovi zamenjuju boginju. sl. takođe § 99.247 Neki naučnici su. kao što su to kralj-sveštenik Knosa ili neki grčki junaci (Herakle. svečano udruženje za priređivanje prinošenja žrtve. § 12). svečani ophod bahantkinja. najpre kao samu boginju. 67 i dalje. Stubići na kojima se nalaze ptice mogu se različito tumačiti. 426 i dalje. nav. Kasnije. U stvari. Menelaj). Harrison. Na drugoj ploči vidimo izvršenje pogrebne libacije: sveštenica presipa crvenu tečnost iz kupe u veliku urnu. Kao i na drugim mestima u Maloj Aziji i na Mediteranu.: thiasos — društvo. Pretpostavka je prihvatljiva.246 Kult mrtvih je imao značajnu ulogu. »reklo bi se da je to mumija«). tab.. Pogrebna služba se verovatno odvijala pod zaštitom Boginje (up. delo.Podupirači i stubovi verovatno nose istu kosmološku simboliku kao axis mundi. II. nav. tijadama (što je možda prehelenska reč). 248 246 Picard. Na jednoj od ploča prikazano je žrtvovanje bika kojem se u povorci približavaju tri sveštenice. 167 i dalje. U onoj meri u. Themis. reprodukcije kod Paribenija. prev. mrtvima su nuđene podzemne libacije. Hesiode.) zapazio sličnost kritske religije s religijama »misterija«.) __ . kojoj se prizori naslikani na tim pločama mogu povezano protumačiti. ali isto tako i najzagonetniji dokument ο kritskoj religiji predstavl jaju dve ukrašene ploče sa sarkofaga koje su iskopane u Hagiji Trijadi. U tom slučaju bi bila reč ο privilegovanoj osobi. ispred svog groba prisustvuje pogrebnom prinošenju žrtvi: tri sveštenika mu donose mali čamac i dva teleta. oni svedoče ο minojskim i istočnim verovanjima i običajima. smatrali da je on deifikovan. delo. lekt. str. jedan u stenu uklesan grob nekog kralja-sveštenika iz Knosa imao je kriptu sa stubovima čija je u plavo obojena tavanica predstavljala nebeski svod.35 Najdragoceniji. Putovanje morem na onaj svet je ostavilo tragove u grčkom poimanju »Ostrva blaženih«. iznad je bila podignuta kapela koja je ličila na dvorska svetilišta Boginje Majke.* Živi su mogli da siđu u određene dvorane u kojima su bile postavljene klupe radi kulta.) 247 Vid. * Prolivanje vina ili druge tečnosti u slavu bogovima (prim. u dugačkoj haljini. koja može da mu obezbedi srećnu posmrtnu egzistenciju. Up.. § 35). Pindere. 142. Ahil. »jer ih ponekad upravo tako vide. U svakom slučaju. što je potvrđeno još od preistoriie (up. Vid. Međutim. Ovaj dokument nesumnjivo odražava religiozne ideje svoga doba (XIII—XII vek). Tela su odozgo bila unošena u duboke odaje kosturnica.

kao i obredi i verovanja u vezi s plodnošću. str. Bilo je moguće pokazati prerastanje minojsko-mikenske kapele u grčko svetilište.«251 Kao i u prearijskoj Indiji. smrću i preživljavanjem duše.Tradicija ο kojoj govori Diodor izuzetno je značajna: ona ukazuje na granice unutar kojih se odvijao proces asimilacije istočnih i mediteranskih religijskih ideja od strane ariofonskih osvajača. dosta su skromna obaveštenja ο mitologiji i ο kultovima: pominju se Zevs Diktej i Dedal. još su se na Krit slali oni kojima је bilo potrebno zvanično očišćenje. Нега. 3S 249 Kažimo . delo. »božji robovi«. duboka 60 metara. ali. tu je Demetra volela Jasiona. »jedna od najvećih i najslikovitijih na Kritu«. I u vreme klasične epohe. Posejdon. Atena. Dela. 73. hramovi klasičnih misterija. Apolon i Herakle proveli su »detinjstvo« na Kritu. U izvesnim slučajevima potvrđen je kontinuitet od preistorije do novijih vremena. tek će doprinos osvajača stvoriti »grčko čudo«. Na žalost. godine u Knosu govorilo i pisalo grčki. Na Kritu se rodio i umro Zevs. Vodeći računa ο činjenici da su se pre najezde Mikenaca uticaji Egipta i Male Azije249 stopili u jednu azijsko-mediteransku sintezu. nav. Postojanost određenih minojskih religioznih struktura bila je zgodno osvetljena u pravi čas. Koreni helenizma zadiru u Egipat i Aziju.250 Ostrvo je imalo veliki ugled još iz doba primordijuma: klasična Grčka je smatrala da je i minojski Krit delom učestvovao u čudu »porekla« i »autohtonije«. Kontinuitet prehelenskih religijskih struktura Dešifrovanje Linearnog Β pisma pokazalo je da se ~1400. Dionis. Odatle proizlazi da su mikenski osvajači imali odlučujuću ulogu ne samo u uništavanju minojske civilizacije nego i u njenom poslednjem periodu. Eleusine i Olimpije — prva tri bila nasleđena od Mikenaca. kritska civilizacija je u svojoj poslednjoj fazi obuhvatala i kontinentalnu Grčku. a Minos primio zakone i sa Radamantom postao sudija u Donjem svetu. Potvrđeno je da kult Demetre vodi poreklo sa Krita a najstarije eleusinsko svetilište potiče iz mikenskih vremena. drugim rečima. imena sveštenica. str. Već ie Nilson opazio da su od četiri religiozna središta klasične Grčke — Delfa. Ne možemo sumnjati u to da su religiozne tradicije Grka bile izmenjene zbog simbioze sa starosedeocima. Minojcima je bila bliska slika psi'/ze-leptira. kako na Kritu tako i na drugim mestima Egeide. ostali su pre svega kultovi boginja. »Atenin rob«. 42. Dionis. Još je značajniji ugled Krita u mitologiji i religiji klasične Grčke. možemo proceniti starost i složenost grčkog kulturnog fenomena. potiču mahom od građevina čije je postojanje dokazano na prehelenskom Kritu. arhitektonske ili drugačije. i kontinuitet između kritskog kulta ognjišta i kulta mikenskih palata. ima četiri sprata. »Izgleda da neke građevine. itd. Pilu i Mikeni homerske bogove pominju pod njihovim klasičnim imenima: Zevs. i to da su uticaji podjednako vršeni i u obrnutom smeru. Da navedemo samo jedan primer: pećina Skoteino. «п Isto. Ploče iskopane u Knosu. 142. Picard.

str. a više od stotinu kapela je postavljeno u pećinama. poglavlje X—XI). 45. Nema potrebe navoditi još primera. od zapadne Evrope i Mediterana pa sve do doline Ganda i Kine (up. Ser Artur Evans je naglašavao povezanost kulta drveta i obožavanja svetog kamenja. Isto. pticom koja je znamenje ove boginje. Ispred ovih kipova. Što se tiče našeg zadatka. ono se zadržalo i do naših dana — vile se i dalje zovu Nereide. Faure. pa do kraja rimskog perioda. sveti stub iz Tekekije pored Skoplja. nalaze se dva kultna idola: jedna žena i »jedna golobrada bista ironičnog osmeha«.«252Svetost pećine se održala do naših dana. I u klasičnoj Grčkoj. svakog 26. gde su izvori obožavani kao Nereide. uspravljeni ispred kamenog žrtvenika. Podsetimo samo da je odgovarajući proces kontinuiteta drevnih religioznih struktura karakterističan za sve »narodne« kulture.na kraju drugog sprata. važno je podvući činjenicu da taj religiozni kompleks — boginje plodnosti i smrti. podjednako ritualno kao što se pratila misa u susednoj kapeli« .. nazdravlja se i pevaju se ljubavne t>esme. Evans je osim toga dokazao da je kult stubova preživeo sve do naših vremena: na primer. Mnoge špilje su posvećene svecima.. 40. oni se bez prekida nastavljaju od početka drugog milenijuma рге Hr. Hronološki. U njenoj neposrednoj blizini uzdiže se mala bela kapela posvećena svetoi Paraskevi. »do visine od nekoliko metara dižu se krhotine vaza. druge krhotine prekrivaju tlo trećeg podzemnog sprata. podjednako su obožavali i hrišćani i muslimani. str.253 Kontinuitet je takođe potvrđen i u vezi s nekim drugim osobenim izrazima stare kritske religioznosti. Α na ulazu u pećinu. replika minojskog stuba. § 14). I pored simbioze s bezbrojnim prehelenskim tradicijama. 40. nalazimo verovanie da su sveti izvori povezani sa boginjama. o'oredi i uveravanja vezani za inicijaciju i preživljavanja duše — nije bio integrisan u homersku religiju. P. 252 63 . jula okuplja se »celokunno stanovništvo doline Aposelemi i oblasti Hersonisos: tu se pleše na dva zasvođena prostora. »Speleologie cretoise et humanisme«. ariofonski osvajači uspeli su da nametnu svoj panteon i da očuvaju svoj osobeni »riligiozni stil« (up. isto. str. Slična čvrsta veza postoji u kultu Atene Partenos u Atini: jedan stub je povezan sa svetim drvetom (maslinom) i sa sovom.

i kipa Jupitera Dolihejca koga su obožavali vojnici rimskih legija: isti je slučaj i sa boginjom s Ieopardima iz Čatal Hijika. Ubrzo po prodoru u Anadoliju. Tako su božanstva sumersko-akadskog porekla u hititskom panteonu stajala naporedo s anadolskim i huritskim božanstvima. 258. ali nekim bogovima znamo samo ime. Većina do sada poznatih hititskih mitova i obreda ima paralele. u stvari. naravno. »Les religions d'Anatolie antique«. božanstva su 254 Maurice Vieyra. Indoevropsko nasleđe se pokazalo manje značajno. str. pronađene u sloju VI (oko ~ 6000) Čatala Hijika. pogotovu za vreme Carstva. »Nema. melammu.VI POGLAVLJE RELIGIJE HITITA I KANAANACA 43. vladao je Anadolijom tokom II milenijuma (Staro kraljevstvo ~ 1740—1460. koji je u modernoj istoriografiji označen imenom Hititi. Pokorivši Hate — najstariju anadolsku populaciju čiji se jezik zna — ariofonski osvajači su pokrenuli proces simbioze kultora koji je nastavljen dugo posle propasti njihovih religioznih tvorevina. Anadolska simbioza i hititski sinkretizam U Anadoliji smo od sedmog milenijuma pa sve do učvršćivanja hrišćanstva uočili začuđujući religiozni kontinuitet. drugim božanskim likovima. okruženog. § 20). Svaki značajan grad bio je glavno boravište nekog božanstva. predstave bogova oluje iz hititske epohe. Međutim. . Hititi su potpali pod vavilonske uticaje. Indoevropski narod. zapravo modele. uverljivog objašnjenja kontinuiteta između nezgrapnili statueta nekog muškog božanstva uspravljenog na biku. Kao i svuda na antičkom Bliskom istoku. Panteon je bio obiman. primerice. »božanski sjaj«. i Carstvo otprilike ~ 1460 do ~ 1200). ovaj kontinuitet je posledica začuđujuće sklonosti k religioznom sinkretizmu. tvorevine hititskog duha — na prvom mestu religiozna umetnost — nisu bez originalriosti. Božanstva se razlikuju po zastrašujućoj snazi i po svetlosti koja iz njih izvire (up. zatim.«254 Bar delimično. u hatskim ili huritskim religioznim tradicijama. i pored raznorodnosti njihovih izvora. kakve su. hititskom boginjom Hepat i Kibelom iz klasične epohe. neindoevropskog naroda koji je nastanjivao severne oblasti Mesopotamije i Sirije. Kasnije. usvojili su ono suštinsko iz kulture Hurita.

Panteon je bio zamišljen kao velika porodica. Ali treba voditi računa ο činjenici da je vavilonska Ištar. hrane i razonode igrom i muzikom. Goetze. Ništa manje omiljen bio je Telipinu. bogovi su napuštali svoje hramove i putovali.. 5 Obred za podizanje nove palate. krivci su kažnjavani smrću. Tešupov sin je bio smatran za branitelja zakona i pravde. kraljica Zemlje i Neba. . izvori nas obaveštavaju isključivo ο zvaničnim kultovima. Nasuprot tome. bila poznata u Anadoliji. međutim. u nekim slučajevima tu je reč ο anadolsko-vavilonskom sinkretizmu. odevaju. u obredima i na popisima žrtava. dodelili mnogo godina. ona se pretežno sastojala od obreda očišćenja i »udaljavanja zla«. prevod A. S vremena na vreme. zadatak sveštenika i njihovih akolita bio je da ih peru.255 pošto je slavljena kao »kraljica zavičaja. Vavilonski ideogram »Ištar« je bio korišćen za označavanje brojnih mesnih boginja. ona je bila epifanije iste Boginje-Majke. Ipak. Molitve čiji su tekstovi bili sačuvani pripadaju kraljevskim porodicama. Bogovi su meni. imena ove dve boginje navode se jedno pored drugog. značajan broj do danas otkrivenih tekstova dokazuje da je »bela magija« bila otvorena i uveliko upražnjavana. prema tome. Te su godine bezgranične. Vrhovna kraljeva vlast je bila dar bogova. ne može se sumnjati u ulogu namenjenu boginjama plodnosti i bogu oluje. svetkovao je kralj predstavljajući ariofonske osvajače. pretpostavljeno »božansko poreklo« mesopotamskog tipa. jedino svedočanstvo te vrste. Njegova supruga se na huritskom zvala Hepat. Goetzea. čijem ćemo mitu uskoro posvetiti više pažnje. Kralju. »Crna magija« je bila zabranjena Zakonikom. ali slične ceremonije su u toj oblasti upražnjavane još od neolita. 393). Kraljev ugled i religiozna uloga bili su značajni. takođe Tešupov sin. prvi раг zaštitnika hititske zemlje. itd. Drugim rečima. To je. str. Najslavnija Velika boginja bila je poznata pod imenom »solarne« boginje Arine (Vurusema na hati jeziku). (Nije. Sezonske praznike. U stvari. mi ne poznajemo narodna verovanja i obrede. tim odsustvovanjem je ponekad objašnjavan neuspeh nekih molitvi. boginja Ijubavi i rata.. zaštitnica kraljeva i kraljica zemlje Hati«. Kralju. Što se tiče religioznog života. Kontinuitet njihovih svetih životinja — bika. čija anadolska imena nisu poznata. i lava (ili pantera) za Hepat — potvrđen je još iz preistorije (up. »Solarizacija« verovatno predstavlja čin odavanja pošte do koga je došlo kada je boginja Arina postala zaštitnica hititskog kraljevstva. str. To posredno potvrđuje ogroman ugled koji su u narodu uživali neki drevni običaji. bog oluje i bog-Sunce poverili su zemlju i moju kuću . prev.«256 Kralja »voli« neki veliki bog. na čijem su čelu bili Bog oluje i Velika boginja. 735. »Meni. To i objašnjava značaj koji su pođ hititslcim vladarima dobile dve slavne epifanije Boginje-Majke. § 13). Njeno huritsko ime je bilo šanška. ANET. ANET. Bog-Sunce. Bog oluje je naročito bio poznat pod svojim huritskim imenom Tešup koje ćemo i mi najviše upotrebljavati.) 255 Kraljica Puduhepas u jednoj lepoj molitvi poistovećuje boginju Arinu s Hepatom (up. pogotovu praznik Nove godine (purulli). međutim.»stanovala« u hramovima.

on pred panteonom predstavlja narod. Hititske redakcije su bile sastavljene u vezi s raznim obredima. ona je našla boga kako spava u nekom gaju i ubodom ga probudila. proslavljao najznačajnije praznike u godini. »ječam i žito više nisu klasali«. Prema nekim tekstovima. 126—128. s druge strane. Ali. Možda zato što su mu Ijudi smetali. Up. videti tekst koji je preveo Gaster. bogu sunca. takođe Theodore Gaster. glavni junak je Telipinu. Jedna od najznačajnijih tema je tema »boga koji nestaje«. drugim rečima. ANET. Telipinu je na zemlji izazvao takve nevolje da su se bogovi preplašili i pribegli magiji da bi ga smirili. a potom i samog boga oluje — ali bez uspeha. kraljevi su bili divinizovani. Kip mu je postavljan u hramu.257 44. ne znamo zašto je Telipinu odlučio da »nestane«. on se najzad vratio među bogove — i život se ponovo ustalio. Thespis. 532 i dalie. izgovaranje mita je imalo suštinsku ulogu u kultu. str. 8 Mi koristimo prevode A. ali znamo da je vrhovni vladar miropomazivan. str. Pasle smrti. 302—309. 115. 257 258 .260 Umiren. Vrhovni Vladar je isto tako bio i veliki sveštenik i sam je. Giiterbock.Napredak vladara je poistovećivan s napretkom celog naroda. str. Mythologies of the Ancient World. Goetzea. pašnjaci su bili sprženi a izvori presušeni. (To je možda prva književna verzija čuvenog mitološkog motiva »obamrle zemlje« koji su proslavili romani ο Gralu. 260 Sveštenik je izvršavao odgovarajuće obrede za upokorenje. R. govorilo se da »je postao bog«. 144 i dalje. životinje i ljudi više se nisu razmnožavali.) Bog-Sunce je tada odaslao glasnike da traže Telipinua — najpre orla. bogu oluje. na kraju je dobijao kraljevsko ime. 311—312. U najpoznatijoi verziji. a vladari na vlasti prinosili bi mu žrtve. O. ili nekim boginjama. Besan. »Hittite kingship«. »Bog koji nestaje« Originalnost »hititske« religiozne misli258 pre svega se može shvatiti preko reinterpretacija nekih značajnih mitova. Vatre su se ugasile u ognjištima. str. Thespis. Nije pronađen nijedan tekst koji opisuje ceremonijal posvećenja. kralja su još za života smatrali otelotvorenjem njegovih divinizovanih predaka. Dodali smo navode lcako bismo ukazali da je u velikom broju slucajeva reč ο hatskim i huristčikim motivima koji su priređeni па hititskom jeziku. i Vieyra. Najzad je Boginja-Majka poslala pčelu. ili zajedno s kraljicom. Pozadina je — kao i ime Telipinu — hatska. odevan u posebnu odoru i krunisan. Drugi tekstovi tu ulogu poveravaju njegovom ocu. Pričajući ο smrti nekog kralja. ili na njega prevedeni. Ceremonijama i magijskim formulama. Telipinu je očišćen od besa i od »zla«. str. Guerney. bogovi i Ijudi su se osećali kao »satrveni«: ovca je napuštala svoje jagnje a krava tele. posledice njegovog nestanka odmah su se osetile. Pošto je početak priče259 izgubljen. Les Religions du ProcheOrient antiaue. On je namesnik bogova na zemlji.

dosl. u stvari. str. koji periodično umiru i oživljavaju. delo. Pošto odraste. Telipinuova osobena crta je demonski »bes« koji preti da uništi čitavu zemlju. purulli. Ali oženivši se Zmajevom kćerkom. Staviše. str. mladić zatraži i dobi srce i oči boga oluje. nestaje iz okolnog sveta. On vidi svoju ženu i decu. ANET. pa preklinje za pomoć druga božanstva. ali se pretpostavlja da je Hupašija bio ubijen. Hupašije. Ponovo stekavši svoje »moći«. Bog se tada oženio kćerkom jednog siromašnog čoveka i s njom dobio sina. odnosno. Prev. Šiva. Kako ga je otac poučio. kao i nekim boginjama — dakle. On ne pripada kategoriji bogova vegetacije. Goetze. »nestanak« i »epifanija« podjednako označavaju i silazak u podzemni svet i povratak na zemlju (up. I drugde se susreću analogna shvatanja božanske ambivalencije. Ali Telipinu se od bogova vegetacije razlikuje i po činjenici da se stanje pogoršava kada ga pčela »pronađe« i »oživi«: tek obredi očišćenja uspevaju da ga umire. Kali). Ipak. Prethodno. njen muž je preuzeo obavezu odanosti prema Zmaju pa zamoli oca da ga poštedi. pod uslovom da boginja legne s njim. Druga verzija jasno kaže: Zmaj je pobedio boga oluje i uzeo mu srce i oči. Zmaj je jeo i pio tako proždrljivo da nije uspeo da siđe nazad u svoju rupu pa ga Hupašija sveza užetom. . ona je zatražila pomoć od jednog smrtnika. on. Pobediti zmaja Povodom praznika Nove godine. Boginja Inara tada priprema gozbu i pozva Zmaja. Dionis. sin odluči da se oženi Zmajevom kćerkom. i preklinje boginju da mu dopusti da se vrati kući. Tu je reč ο nerazumnom. 526 i dalje. »zmija«. »zmaj«.Telipinu je »pobesneli« bog koji se »skriva«. božanstvima koja upravljaju raznim oblastima kosmičkog života — dokazuje da se ovaj mit odnosi na dramu koja je složenija od drame vegetacije. tek što je ušao υ kuću neveste. ćudljivom besu boga plodnosti protiv njegove sopstvene tvorevine. bog oluje se iznova susreće sa Zmajem »pored mora« i uspeva da ga pobedi. obredno se izgovarao mit ο borbi boga oluje i Zmaja (Шиуапка). Ova verzija mita završava se slučajem koji je dobro poznat u bajkama: Hupašija dolazi da živi u Inarinoj kući. 125—26. »Bog oluje tada ubi i Zmaja i svoga rođenog sina.261 U prvom susretu bog oluje je pobeđen. ona će posebno biti razvijena u hinduizmu (up. Nastavak teksta je izgubljen. Vieyra. protiv života u svim njegovim oblicima. § 122). takođe i lično ime. u celini uzev. Činjenica da je uloga Telipinua bila podjednako dodeljena bogovima i oluje i Sunca. prikazuje nerazumljivu misteriju da sami tvorci uništavaju sopstvenu Tvorevinu. On pristaje da joj pomogne. 45. ali ne poštuje boginjino upozorenje da ne pogleda kroz prozor za vreme njenog odsustva.«262 261 0 Ilijanka. njegov »nestanak« ima iste pogubne posledice na svim planovima kosmičkog Života. ona prihvata. Tada dođe bog oluje i bez borbe ubi Zmaja. nav.

и Bog oluje. Prvi neuspeh boga i njegovo osakaćenje imaju paralele u borbi Zevsa i diva Tifona: Tifon je Zevsu uspeo da odseče tetive ruku i nogu. 107 i dalje. Vid. to prenese drugim ljudskim bićima. Neki tekstovi posebnu važnost pridaju obredrioj borbi dve suprotstavljene grupe. Na početku. Tijamat. Tako je Zevs povratio svoju moć i porazio diva. 267 i dalje. Istina. Možemo pretpostaviti da je mit. ukidanje pravila i smrt. Up. The Hittites. R. str. Huritska »teogonija« odražava sinkretizam sa sumerskim i starijim severnosirijskim predanjima. str. »Otac bogova«. Drugi tekst aludira na »utvrđivanje sudbine« od strane skupa bogova. рге »folklorizacije«. nego uz pomoć nekog ljudskog bića (Hupašije. ili sina koga je rodio sa smrtnicom). III 9—17) koji je preveo Gaster. U oba slučaja. On već nosi neke karakteristike zmajeva iz folklornih priča: Ilijanka nije baš najpametniji a i proždrIjivac је. delo. očigledno u borbi Marduka protiv Tijamat. Alalu je bio kralj a Anu. Uvodna epizoda — »kraljevstvo na Nebu« — objašnjava uzastopno smenjivanje prvih bogova. Tifon. ovde je zamenjeno nadmetanjem za vrhovnu vlast nad svetom (up. Ijudskom društvu. I. sled mitskih zbivanja čiji je glavni junak Kumarbi. Pošto je legao sa Inarom. str. najznačajniji među bogovima je padao ničice pred njim Apolodorus. delo. odnosno.264 što se može uporediti s vavilonskim ceremonijalom akitu. ili sin boga oluje. Tetive je Tifon sakrio u medveđu kožu. naime. Bibliotheke. i to ne zahvaljujući svom junaštvu. »Kosmogonijsko« značenje mita.) 46. str. 6.263 Motiv krađe nekog vitalnog organa prilično je poznat. mada iz različitih razloga. up. nav. ali su Hermes i Egipan konačno uspeli da mu ih ukradu. nav. itd. sam autor kvazidivinizacije uništava svoga pomoćnika.265 odnosno. 152. 155. koji dovodi u opasnost same izvore života (Zmaj podjednako simbolizuje i »delatnu moć« i mračnu silu kao što su suša. u obe verzije taj čovek prethodno zadobija snagu božanskog porekla: on je ljubavnik boginje Inare. »Hittite Kingship«.s Reč je ο hititskim prevodima huritskih tekstova koji su načinjeni oko ~ 1300. da ga podigne na svoja pleća i odnese u pećinu na Siciliji. Ali Zmaj u hititskoj verziji više nije zastrašujuće čudovište koje susrećemo u jednom broju kosmogonijskih mitova ili u mitovima ο borbi za vlast nad svetom (up. pošto je učestvovao u božanskom. mit ο Ilijanki je imao središnju ulogu: on se izgovarao u okviru praznika Nove godine. Zevs — Tifon). takođe O. 3. tekst (KUB XVII 95. . koji je isprva bio pobeđen (a ta je tema i drugde potvrđena) na kraju pobeđuje. Levijatan. Gurnev. Gurney. I Pored ove delimične »folklorizacije«. »vladavinu zmaja« prikazivao kao period »haosa«. mogućnost da on.Borba boga i Zmaja veoma je poznata mitsko-obredna tema. Pobeda boga obezbeđuje i napredak zemlje. 263 264 . Kumarbi i Vrhovna vlast Veoma je važna pojava koja je nazvana huritsko-hititska »teogonija«.). Postojala je. Hupašija više nije imao pravo da se vrati svojoj porodici.

veze između tog kamenog diva i huritskog Atlasa. Zurvan). Ulikumi je rastao takvom brzinom da je uskoro dosegnuo nebo. Tijamat. Giiterbock. ni onda nisam znao ništa. Anu ga je napao i pobedio. Kada su nebo i zemlju razdvojili nožem. dočepao ga za noge i bacio na zemlju. odgrizavši mu prethodno »krsta«.267 Što se tiče oplođavanja stene od strane nekog nadljudskog bića. zbog određenih arhaičnih elemenata koje sadrži: Kumarbijevog samooplođenja. Ovaj mit je višestruko značajan. posle devet godina. U tekstu postoje ozbiljne praznine ali se ipak može obnoviti redosled događaja. izgleda da su bogovi koji su se nalazili »unutar« Kumarbija. sin nebeskog boga (Anua) i nekog androginog božanstva. nisam znao ništa. ali se i dalje hvali kako mu je nebesko kraljevstvo dodelio njegov otac. 267 Prema nekim mitološkim fragmentima. što dovodi do rođenja nekog kamenog antropomorfnog čudovišta. uplašeni. Ponovo je prošlo devet godina i sada je Kumarbi napao Anua. On je pobegao uzletevši prema nebu ali ga je Kumarbi progonio. str. polnog sjedinjavanja božanskog bića i neke stenovite mase. 157—58). pošto proguta polni organ boga kojeg je oborio sa prestola. ali jedan deo Anuove muške snage prodre u njegovo telo i on tako ostade noseći sa tri boga. . Da bi stvorio protivnika lcoji bi bio sposoban da pobedi Tešuba. ali je bio pobeđen. Ulikumiju odsecaju noge. okupljaju i odlučuju da pozovu u pomoć Eu. ali ja ne znam koji je to bog. Kumarbi ispljunu ono što je još imao u ustima. Sada me boli desno rame. kameni čovek. pa on tako postaje bogalj. Ulikumi preti da će uništiti čitavo čovečanstvo i bogovi se. koji 266 Prvi prevodioci su predložili »kolena«. Nastavak teksta je teško oštećen. Sledeća epizoda. u Frigiji nalazimo analogan mit: Papas (— Zevs) oplođuje kamen po imenu Agdos. što je karakteristika prvobitnih božanstava (up. koji neopozivo zadubija vrhovnu vlast. bogom oluje. On najpre odlazi Enlilu.« Ea tada traži od »starih bogova« da »otvore stara spremišta dedova i pradedova« i da donesu nož kojim su rastavili nebo i zemlju. Kumarbi. Najzad ga Tešub obara na zemlju. Proizvod tog sjedinjenja je bio Ulikumi. »Kada su na mene podigli nebo i zemlju. Ali. Anu mu objavi da ga je oplodio.i služio ga. Alalu je tada pobegao u Donji svet a Kumarbi je postao sluga novog vladara. vodili s njim raspravu kako bi doznali kroz koje otvore njegovog tela treba da iziđu (up. Sto se tiče Upelurija. Enlilov odgovor je izgubljen. U tom slučaju je Tešub. nav. na čelu s Tešubom. pridržavao nebo i zemlju (to je huritska slika i prilika Atlasa). on natopi jednu stenu svojim semenom. Upelurija. i pita ih nisu li doznali da je neki kameni div odlučio da sruši Tešuba. Prva epizoda se može protumačiti kao nagoveštaj Kumarbijeve dvopolnosti. Tešub se tada uputio ka moru i sukobio se s kamenim divom. Oba izraza su eufemizmi za muški polni organ.. delo. Pre svega. on kazuje jednu veoma značajnu pojedinost. povela rat protiv Kumarbija i srušila ga s prestola.266 Pošto se on smejao i veselio svom junaštvu. Postavljen na rame diva Upelurija koji je. ali se pretpostavlja da su Anuova »deca«. »Ulikumijeva pesma«. na primer. tela napola uronjenog u more. priča ο Kumarbijevim naporima da povrati kraljevstvo koje mu je oteo Tešub. a posle i llpeluriju.

Up. koji su u huritsko/hititskim i u grčkim mitovima povezani. kameni stvor se pripremao da i sam postane columna universalis. ali Е1 iskuje testeru (ili koplje?). prvu borbu vodi sa Suncem. kastracija oca i osvajanje vrhovne vlasti. Iz njegove veze s Brutom na svet su došli Uran (koji odgovara Anuu) i Ge (Geja). * Lat. Prema Filonu. kako se pretpostavljalo. Ćinjenica da Hesiod (§ 83) govori ο samo tri naraštaja — koje predstavljaju Uran. svetost stenovite mase je najviše slavljena u »megalitskim« religijama.269 prvi bog svedržac je bio Eljun (na grčkom Hipsistos. Ali smenjivanje naraštaja bogova je potvrđeno i u hanaanskoj tradiciji (§ 49). Verovatno je reč ο mitskim temama »autohtonije« prvih ljudi: oni su porod htonske Velike boginje. ovde su razdvojeni. Sukobi boianskih naraštaja Već od prvih prevoda huritsko/hititskih tekstova uočena je analogija sa feničanskom teogonijom kako je prikazuje Filon iz Biblosa s jedne strane. Ovi su opet rodili četiri sina.str. Do otkrivanja ugaritske književnosti autentičnost ove tradicije koju je preneo Filon dovođena je u sumnju. No malo kasnije dva boga rukovanjem potvrđuju svoje prijateljstvo. Ali. od kojih prvi. Kron i Zevs — opet potvrđuje autentičnost verzije Filon) »Sanchoniaton« јег ona pre Uranove (= Anuove) pominje Eljunovu (= Alaluovu) vladavinu. 28. prev'). prožimaju kamenje.. koji u huritsko/hititskoj mitologiji odgovara Alaluu. ubija oca i postaje vladar. 269 Neke delove njegove Feničke istorije sačuvali su Eusebije i Porfir. prev.** Pri tom je ovaj motiv. Nije slučajno što je Ulikumi postavljen na rame diva koji pridržava nebo. Kao što smo videli (§ 34). na primer) izišli iz neke stene. oduzima mu krunu sa zracima. na Dalekom istoku i u Polineziji. Die phonikische Religion . izuzetno je što on tu vlast zadobija bez borbc. VII. Mnogo su rašireniji mitovi koji pričaju ο rađanju kamenih ljudi: susrećemo ih u maloj Aziji.rađa čudovište hermafrodita po imenu Agditis. s tradicijom koju prenosi Hesiod. Ali bogovi uškopljuju Agditisa i tako ga pretvaraju u boginju Kibelu (Pausanija. »Vrhovni«). kao što se sunce. Uran pokušava da uništi svoje potomstvo. specifičan za megalitske religije.: opšti stub (prim. Ta dva čina. 47. a s druge strane.). Filon tvrdi da je ukratko preneo spise Sanchoniatona. Mitra tek što iziđe iz stene.270 Najzad na vlast dolazi Baal (koji pripada četvrtom naraštaju i odgovara Tešubu i Zevsu). Posle neke svađe sa ženom.: stena roditeljka (prim. 270 Έ1 će tek posle 32 godine uspeti da uškopi Urana. kao pobednik. . 17 : 10 — 12). feničanskog učenjaka koji je živeo »pre Trojanskog rata«. Feničanska verzija mita ο božanskoj vrhovnoj vlasti verovatno potiče od huritskog mita. ** Lat. ova mitska tema se ne može svesti na solarnu epifaniju. ili je bila pod njegovim snažnim uticajem. uključen u širi kontekst — borbu za nasleđivanje vrhovne vlasti među bogovima.268 Moglo bi se reći da petra genitrix* pojačava svetost Zemlje-Majke čudesnim moćima koje. Е1 (ili Kron) odgovara Kumarbiju. u svojoj blistavoj svetlosti. svako jutro pomalja iznad planina. Možemo 268 U stvari. Isto se tako zamišljalo da su neki bogovi (Mitra.

odnosno razdvajanje Neba i Zemlje. s Egiptom. de Vaux.TU na smerskom. a s druge strane objašnjavaju sadašnju strukturu sveta i aktuelnu ljudsku uslovljenost. stvaranjem onakvog Univerzuma kakav će upoznati ljudi. pogotovu. Tokom nekoliko vekova u tu oblast dospevaju i drugi doseljenici pa su se umnožile i razmene sa susednim zemljama. počeli da se bave ratarstvom i razvili urbanu civilizaciju. Hananeji. Ali. Siloviti i »divlji«®1 nomadi su. 160. u Palestini je rođena jedna nova civilizacija.271 Enuma eliš isto tako opisuje: 1) niz božanskih naraštaja 2) borbu »mladih« protiv »starih« bogova i 3) pobedu Marduka. razdvajanje Neba (Urana) i Zemlje (Geje) uškopljenjem Urana — dogodio se na početku drame i time. i možda Alalu. Značajno je naglasiti »specijalizovani« i istovremeno sinkretistički karakter ovog mita. delo. Amorita. kosmogonijski čin — tj. Ista je situacija u huritsko/hititskom mitu: kosmogonija. godine civilizacija starijeg bronzanog doba bila je srušena upadom jednog novog semitskog naroda. 58. dogodila se mnogo ranije. [Za razliku od Daničićevog: Hanan. U Hesiodovoj Teogoniji. str. Ali pobednička borba se u mesopotamskom mitu okončava kosmogonijom. Osvajanje Sirije i Palestine od strane Amorita (MAR. I.: Val). prv. . Histoire ancienne d'Israel. osvajajući 271 Up. Amurru na akadskom) bilo je samo jedna epizoda pokreta za koji je potvrđeno da je u isto doba šire zahvatio Mesopotamiju i Egipat.]. njene pripadnike možemo nazvati i »Kanaancima«. uzastopnim napadima. u doba »starih bogova'«. tačnije. u ovom prevodu je. Prim. imena božanstava Anu. U celini uzev svi mitovi koji pripovedaju ο borbama starijih i mlađih naraštaja bogova za osvajanje opšte vrhovne vlasti. ali pretežno stočara. talas za talasom. iza čega sledi komadanje palog protivnika. koji tako preuzima vlast. u stvari. i to ne samo u njegovoj huritsko/hititskoj verziji (gde. ali to ime je konvencionalno. Kanaanski panteon: Ugarit Nešto рге ~300Q. 272 Kanaan se ne pominje u tekstovima pre sredine II milenijuma: R. bog Alala postoji na jednom vavilonskom popisu kao jedan od Anuovih predaka. Isto važi za: Baal (Dan. polunomadskih ratnika. nav. s jedne strane opravdavaju uzvišeni položaj poslednjeg boga pobednika. doduše. korišćeno: Kanaan. istovremeno zadivljeni i razdraženi izobiljem u gradovima i kulturom tih zemalja. Ištar. Guterbock. nalazimo i brojne sumersko-amadske elemente). civilizacija starijeg bronzanog doba: ona označava prvo naseljavanje Semita.272 Osvajači su se naselili. povremeno zemljoradnika. Taj kraj jedne civilizacije predstavljao je početak nove ere. Oko ~ 2200. Kako je to uobičajeno u Bibliji. kao već ustaljeno rešenje. 48. Taj mit se uklapa u niz kosmogonija koje obuhvataju borbu Boga i Zmaja. str. godine. otpočinje borba za vrhovnu vlast. Kanaanci. zapljuskivali sirijsku pustinju.pretpostaviti da je Hesiod koristio istu tradiciju koju su u Grčkoj poznavali preko Feničana ili neposredno preko Hitita.

275 Ipak. »milosrdan«. na zapadnosemitskim natpisima naziva »tvorcem Zemlje«. mišljenja su podeljena čak i ο redosledu mitoloških epizoda. međutim. sve je snažnija tenzija i simbioza između zemljoradničkih kultova plodnosti koji su cvetali na sirijsko-palestinskoj obali. ali isto tako i Lukijan iz Samosate. Ali Stari zavet odražava polemiku protiv paganizma. Do 1929. »Bik«. tekst ^ 52 (»Rođenje milostivih i lepih bogova«) opisuje Ela kako oplođuje svoje dve žene. U stvari.23 Ašerat. videti Μ. ili su iz kasnijeg vremena. Е1 je poglavar panteona. up. Posle izvesnog perioda. »Otac čovečanstva«. Reč je ο telcstovima koji su redigovani u XIV — XII veku. Na jednoj steli iz XIV veka prikazan je kako sedi na prestolu. XXXI. »Otac godina«. biti uzdignuta do položaja uzornog modela. »Otac bogova i ljudi«. obaveštenja ο sirijsko-kanaanskoj religiji pružali su Stari zavet. jer se upravo tu. No uprkos tome što nam je poznata samo u fragmentima. kada će Izrailjci početi da prodiru u Kanaan.273»Kralj«. videti Pope. nakon iskopavanja Ras Šamre. Do sada dešifrovani i prevedeni dokumenti ne pružaju obuhvatan pogled na ugaritsku religiju i mitologiju. Pripovedanje prekidaju neugodne praznine. 280. feničanski natpisi i neki grčki autori (pre svega Filon iz Biblosa. I i II vek n. e. zvezdu Danicu i Večernjaču. u Palestini. njihovi potomci biće prinuđeni da se brane protiv oružanih upada drugih »varvara« koji su lutali duž obrađenih zemalja. godine. ugaritska književnost je neprocenjiva. On je »sveti«. 275 Е1 se. stvaranje zvezda putem hijerogamije može biti protumačeno kao odraz kanaanskih kosrnogonijskih shvatanja. 62. Ašerat i Anat. obučen u dugačku haljinu. Nazivaju ga »Moćni«. bivšeg Ugarita.starosedeoce oni su prihvatali njihov način života i civilizovali se. I. jedan je od najčešćih epiteta. . 273 Naziv ab. A. i Non iz Panopola. ali sadrže starija mitsko-religiozna shvatanja. The Cuneiform Textes of Ras Shamra-Ugaril. veličanstven.274 Do sada nije pronađen nijedan kosmogonijski tekst. ali je on kod zapadnih Semita bog koji ima svoju ličnost. V vek). str. Njegovo ime na semitskom znači »bog«. izišao je na videlo veliki broj mitoloških tekstova. »otac«. str. Pope. koja je u više navrata dovela do simbioze. Zanimanje za ugaritske dokumente pre svega je vezano za činjenicu da oni prikazuju faze prelaslca jedne religiozne ideologije u drugu. koju je i samu »rodio El«. »veoma mudar«. pošto su počeci i krajevi stubaca slomljeni. El in the Ugaritic texts. 47 i dalje. Pri tom treba voditi računa ο činjenici da religija Ugarita nikada nije bila i religija celog Kanaana. Mogli bismo reći da će ta tenzija. str. grada luke na severnoj obali Sirije. a ostali izvori su ili suviše fragmentarni. bradat. Schaeffer. i religiozne ideologije nomada stočara u kojoj su preovlađivala nebeska i astralna božanstva. nova vrsta religioznog iskustva sudarila sa starim i poštovanim tradicijama kosmičke religioznosti. Η. u WdM. Ovaj će se proces ponavljati sve do poslednjih vekova drugog milenijuma. godine. s tijarom okrunjenom rogovima. Posle 1929. tab. S naseljavanjem Hebreja u Kanaanu.. 60. II vek. 33 F. takođe ab adm.

Najzad mu Baal oduzima njegove dve supruge. Up. »Smrt«. str. oronuo. do smene dolazi usled nekog sukoba između različitih naraštaja bogova. Prilično je česta pojava du starog boga. i Mot. on sam nema nikakvu ulogu u mitološkim tekstovima Ugarita. 151 i dalje. Moguće je da su Baala. str. U stvari. On isto tako ima i vlastito ime. dva najznačajnija mitološka lika su Jam. reč je ο promovisanju koje je postignuto snagom i lukavstvom. na kraju videti Oldenburg. obožavali su u trećem milenijumu u oblasti gornjeg i srednjeg Eufrata. »Moćni«. neodlučan. veliki deo ugaritske mitologije je posvećen sukobu Ela i Baala. UD . pomiren sa sudbinom. Daganovog sina. zaključiti da epiteti obožavanja odražavaju kasnije stanje. 123) su protumačili da se tekst odnosi na Baalov napad i na Elov pad s prestola. ali je i ratnik. i pored epiteta koji ga prikazuju kao moćnog boga. 49. takođe Cross. i koje nije lišeno izvesne dvosmislenosti. »Kraljević More. tvorca i kosmokratu zameni mladi. kada je El stvarno i postao poglavar panteona. 277 Reč je ο pločici VI AB koju je prvi put objavio Ch. svi bogovi potiču od prvog para El — Ašerat. ili između njihovih predstavnika. U tom se slučaju on spojio s mesnim »Baalom« — Hadadom. koji mladom bogu osporavaju vrhovnu vlast. »Kralj. Baal je jedini bog koji je nazivan »Daganovim sinom« mada ве ubrajao među Elove sinove (pošto je on bio otac svih bogova). pravog »Gospodara Zemlje«. možerno reći da nam tekstovi prikazuju promovisanje Baala u najviši položaj. uveli Amoriti. Ali. str. odnosno Hadad. Moramo. i pored činjenice da se na žrtvenim popisima njegovo ime uvek pominje prvo. nav. Haddu. Ašerat i Anat. Oldenburgov prevod. On je izvor i princip plodnosti. tvorac postaje dens otiosus i postepeno se udaljava od svoje tvorevine. Zvali su ga i »Jahač Oblaka«. . Kasuto (Cassuto). U onoj meri il kojoj je moguće rekonstruisati osnovne teme ugaritske mitologije. Jedan od njegovih epiteta je Alijan. ona rađa sedamdeset božanskih sinova. 112 i dalje. Gospodar Zemlje«. Pored njih. jer se stara kanaanska religija ne može zamisliti bez ovog slavnog semitskog boga oluje.nazvana je »Majka bogova« 51). »stručnjak« za kosmičku plodnost.276 Ipak. kao što je njegova sestra i žena Anat istovremeno boginja Hubavi i rata. Izuzev Baala. Vladar Rekac. Pa ipak. Apelativ baal (»Gospodar«) postao je njegovo lično ime. i Baalovim borbama sa Jamom i Motom da bi nametnuo i zadržao svoju vrhovnu vlast. Canaanite Myth and Hebrew Epic. 185—186. Ponekad. Ponekad. čije ime znači »zrno«. Virolleaud. Dagana. »Svedržac«. te prema tome i plodnosti. Poup (Роре) i Oldenburg (str. Е1 se u mitovima pojavljuje kao neko ko je telesno slab. delo. gde je Baal glavni junak. Neki ga bogovi čak preziru. dakle. Baal osvaja vrhovnu vlast i pobeđuje Zmaja Prema jednom teško oštećenom tekstu277 Baal i njegovi saučesnici iznenada napadaju Ela u njegovoj palati na brdu Sapan i uspevaju da U istim oblastima je podjednako potvrđeno i postojanje imena Anat. dinamičniji bog.

nadeva mu novo ime i proglašava ga za svog naslednika. Jam je prvi koji ga čuje. nav delo. za kojom (u ovom slučaju zahvaljujući Anati) sledi njegov poraz. ugaritski tekstovi ga mahom prikazuju kao nemoćnog. Driver. Moćnog sedmoglavog!« (prev. Tekst koji opisuje borbu Jama i Baala ie isprekidan prazninama. takođe. Jam šalje svoje glasnike i traži da se Baal preda. Pretpostavka je prihvatljiva ne samo zato što su Uran i huritsko/hititski bog Anu uškopljeni u sličnim borbama za vrhovnu vlast već i stoga što El. i pored neprijateljstva koje pokazuje prema Baalu. str. zauzima preteći stav. reč je ο porazu i trijumfalnoj osveti boga u borbi protiv nekog zmijolikog čudovišta. Α kako Baal. Druga ga udara u čelo i »Kraljević 278 On se obraća Ašerati: »Daj mi jednoga od tvojih sinova da ga učinim kraljem« (Cvrus Gordon. Cross. 198. Pored ostalog. Vid. podstiče ga da otera Baala s njegovog prestola. i daje mu da popiie jedno jako piće. Canaanite Myths and Legends. str. pominje prvu Jamovu pobedu nad Baalom. 114 i dalje. u jamu Bezdana« koji će ubuduće biti njegovo prebivalište. Ovaj tekst. 281 »Nisam li uništio Elovog miljenika Jama? Nisam li uništio velikog boga Nahara? Nisam li ućutkao Tanina (= Zmaja)? Stavio sam irm brnjicu! Uništio sam kukastu Zmiju. up. Otimajući Elu presto na brdu Sapan. Baal se uz Anatinu pomoć priprema da se sukobi sa Јашош. 279 Pošto je Planina simbol neba. Prva toljaga pogađa Jama u rame. str.279 El jadikuje i preklinie rodbinu da mu pomogne. 386. »u izvorište Reka. delo. Baal ga primorava da pobegne na кгај sveta. nav. El ga blagosilja. Oldenburg. 49 : I : 16—18. što odgovara dobro poznatoj rnitološkoj temi. naime.281 Božanski kovač Košar-vaHasis (»Lukav-i-spretan«) donosi mu dve čarobne kratke toljage koje imaju moć da se kao strele vinu iz ruke onoga ko ih koristi. 137). osim teksta ^ 56 u kojem El dokazuje svoju muževnost rađajući bogove-planete. on obećava da će mu podići dvor. Ipak. ANET. a savladava ga Anat.278 Na drevnom istoku. str. po svoj prilici. 79 tekst III B: 25). što ste ih oborili. 280 G. ali on ne pada. ali isto tako i činjenicu da mu Baal preotima ženu. dakle. očigledno. niie više brdo Sapan. Ugaritic Manual. Oldenburg. str. U svakom slučaju. . To objašnjava njegovo pokorno ponašanje puno oklevanja. R. takva vrsta osakaćenja je žrtvu isključivala iz vrhovne vlasti. Jam tera Baala sa prestola. El dodaje da će glasnici moći da ga savJadaju bez teškoća. Bogovi su prestrašeni a Baal ih kori: »Uzdignite glave. 112). a ja ću sam prestrašiti Jamove glasnike!«280 Glasnike međutim prima Е1 i obiavljuje da ie Baal njihov zarobljenik koji će Jamu plaćati danak.ga svežu i rane. nikada nije pokušao da povrati svoj vrhovni položaj. Iako izgleda da je sada Јаш vladar. Е1 se s većinom drugih bogova nalazi na nekoj planini ali to. str. bogovi. takođe: Les Religions du ProcheOrient antique. čak ni onda kada je doznao da је Mot ubio Baala. Štaviše. Pošto je Baal uvredio Jama izjavom da se obolo uzdigao na njegov položai i da će biti uništen. njen gubitak je za vrhovnog boga ravan niegovom padu. na zemlju pada »neka stvar« što se može protumačiti kao uškopljenje »Oca bogova«. (Prema drugoi ploči.

da će krvlju prekriti njegovu kosu i bradu (tekst 'nt : V: Oldenburg. Kao što ćemo videti. Albright. str.284 Njene su paralele nađene u Egiptu. zamenjuje jalov i haotični beskraj »Mora« i katastrofalnih poplava.«. Anat počinje da jadikuje. mogu se beskonačno ponavljati. Oldenburg. starce. up. up. »Ein Beitrag. Kad pronađe Baalovo beživotno telo. ponovo javlja u tekstovima. mit ο Anat može biti svrstan među zajedničke elemente stare zemljoradničke civilizacije koja se prostirala od srednjeg Mediterana do doline геке Gang. U drugoj epizodi. nav.286 Zbog 282 Gordon. I. predloženo je da se u tom ubistvu vidi obred čiji bi cilj bio prelazak jalovosti kasnog sirijskog leta u plodnost novog godišnjeg doba. Zbog toga se Jam. § 26. odeljalc 68: 28—31. 283 Ο ovom motivu. 284 Pošto se krv smatrala suštinom života. koji predstavlja kosmičku normu.. S Baalovom pobedom trijumfuje vera u poredak i postojanost godišnjih doba. egipatski mit više ne predstavlja primitivni stadijum. praizvor i epifanija Podzemrte vode. str. sedmoglavi zmaj. na planu sezonske i zemljoradničke ikonografije Baalova pobeda označava pobedu »kiše« nad »Morem« i Podzemnom vodom. a boginja Athirat traži od njega da raskomada i razbaca Jamovo telo. str. S jedne strane. vid. prema tome. »Un nouvel episode du mythe ugaritique de Baal«. »Kraljević More«. odnosno. Upoređivanje s Durgom..More« se ruši na zemlju. 130 i dalje. vojnike. 239). on je i vodeno čudovište. . prev. Les religions du Proche-Orient antique. borba protiv vodenog Zmaja prikazuje uzdizanje jednog mladog boga kao pobednika i. novog vrhovnog vladara panteona. Sa tog stanovišta. kao bog. 26). u toj epizodi možemo prepoznati osvetu prvorođenog sina (Jama) protiv uzurpatora koji je uškopio i zbacio sa prestola svoga oca (Ela). str. 50. već je bio napravio Walter Dostal. na kojem je insistirao Marvin Poup (up.283 Takve su borbe egzemplarne. Borba ima više mitoloških značenja. kišni ritam. S druge strane. Najzad. 36. on poput drugih članova panteona prima žrtve. Ilu. štaviše. 393—94. Yahweh and the Goods of Canaan. na kraju MdW. Anat preti sopstvenom ocu. delo. 389. str. Caquot i Sznycer. videti ranije. str. Boginja potom zatvara vrata dvora. slične oblike postojanja imaće i Baal i Mot. str. Ugaritic Manual. 74 i dalje. ona vezuje sebi oko pasa glave i ruke žrtava.285 Krvoproliće i ljudožderstvo su karakteristike drevnih boginja plodnosti.282 Jam je istovremeno prikazan kao »bog« i kao »demon«. i obuzeta ubilačkom pomamom počinje da ubija čuvare. S druge strane. Baalov clvor Da bi proslavila pobedu nad Zmajem. posebno u mitologiji i ikonografiji indijske boginje Durge. 285 Onakav kako narn je prenesen. 131 i dalje. Gray. Baal ga tada dotuče. 182 i dalje. Tekst su preveli Caquot i Sznycer. iako ga je Baal »ubio«. str. Epizoda je značajna. u krvi koja joj dopire do kolena. 'Anat priređuje gozbu u Baalovu čast. mada pri tom »proždire njegovo telo bez noža i pije njegovu krv bez pehara«. Ои je »voljeni Elov« sin i. The Legacy of Canaam. 38 Tekst objavio Virolleaud. on nije jedini čija egzistencija sledi »kružni« tok. str.

svog surovog i krvavog ponašanja. XXXII. Čitav niz epizoda pripoveda ο građenju dvora. iako ga je zbacio s prestola: on šalje Ašerat da se založi za njega. i vlada podzemnim svetom. »Creation at Ugarit«. »Smrću«. 101). naime. Oni će zateći Mota kako u blatu sedi na prestolu u predelu prekrivenom prljavštinom. Е1 daje pristanak. Baal pri tom. »The symbolism of the Dome«. položi oružje i prinese žrtve za mir i plodnost polja. K. Pošto je hram-dvor imago mundi. doduše. bojeći se da unutra ne uđe Jam. § 21). Elov sin. Drugim rečima. Α. simbolika i funkcija krovnih prozora je mnogo složenija. dok su ih drugi bogovi posedovali. Na njegovom hramu u Ugaritu bio je predviđen krovni prozor. mada vrhovni vladar.. sl. pored ostalog. str. obznanjuje njegovo uzdizanje na najviši položaj. neka Anat. Baal Motu šalje glasnike koji ga obaveštavaju da će ubuduće on sam biti jedini kralj bogova i ljudi. njegovo građenje u izvesnom smislu predstavlja kosmogoniju. PosJe još jedne praznine. ali on je na Bliskom istoku jedini poznati primer personifikacije (i podjednako divinizacije) Smrti. trijumfujući protiv vodenog »haosa« i uređujući kišni ritam. Međutim. 2. U stvari. a Ijudi. on ipak pristaje na to. Anat je — kao. nav. Ali.288 51. tab. Baal se počeo pripremati za sukob s Motom. dakle. Na kraju. naravno. tekst prikazuje Baala kako joj šalje glasnike s poklonima. kako bi kiša mogla da se sliva па lice boga koji je bio predstavljen na jednoj steli. str. podignu ih i siđu pod Zemlju. On je obaveštava da će stvoriti munju i grom kako bi bogovi i ljudi mogli znati da se približava kiša. Baalu je. 320 i dalje. Baal »oblikuje« svet onakav kakav je danas. i »Majka bogova« hvali činjenicu da će Baal ubuduće »davati kiše u izobilju« i »oglašavati se u oblacima«. 6. Anat ga uverava da će poslušati njegove savete. nav. oni ne smeju da mu se približe previše. On je obaveštava da mu je rat mrzak. up.287 Podizanje hrama-dvora posle pobede boga nad Zmajem. »kako bi bogovi mogli da se ugoje. up. Ta kosmogonijska simbolika je podjednako prisutna i u mitu ο Baalu. Fišer (Fisher) govori ο »stvaranju Baalovog tipa« za razliku od »stvaranja Elovog tipa«. Ima i dosta protivurečnosti. Bogovi su sagradili hram-dvor u Mardukovu čast pošto je on porazio Tijamat i stvorio svet (up. up. delo. str. Baal nije raspolagao nijednim hramom koji bi bio dovoljno veličanstven da može potvrditi njegovu vrhovnu vlast. Coomaraswamy. nije imao ni dvor ni svetilište. Baal svojim glasnicima naređuje da se upute prema dvema planinama koje označavaju granice sveta. Mot je izuzetno zanimljiv bog. potrebna Elova dozvola. narodi zemaljski mogli da se nasite« (VII: 50 2. i druge boginje Ijubavi i rata — imala muške atribute pa se otuda smatralo da je dvopolna. Drajver. Schaeffer. 288 Loren R. . Baal se sukobljava s Motom: smrt i povratak u život Kada je dvor bio dovršen. a Baal traži od Košar-va-Hasisa da mu izgradi dvor. Isprva Baal ne dopušta da se na njegovom boravištu otvore prozori. On je. delo. 287 Prozori su mogli simbolizovati otvor u oblacima kroz koji Baal šalje kišu.

Elov sine. sada je njegov red da siđe u Donji svet. i priznaje da ne može biti kralj. Ne treba nikako zaboraviti. Mote. pozivajući Baala da sam dođe do njega.) Ovaj descensus ad inferos289 nam pokazuje da su Baalu pridavana brojna i složena prestižna svojstva: on je pobednik koji trijumfuje nad vodenim »haosom« pa je. postaje svestan da je Baalovom smrću sveopšti život doveden u opasnost. 109. ona za pogrebnu gozbu žrtvuje veliki broj životinja. izgubiti svu svoju snagu i biti uništen. on se sjedinjuje s jednom junicom i sa njom začinje sina. On se ponaša kao pravi bog kosmokrata.« Kličući od radosti. kaže on jasno. ali je isto tako i vrhovni bog koji je odlučio da svoju vrhovnu vlast proširi na čitav (pa tako i na Podzemni) svet. Kada se tekst nakon još jedne praznine nastavi. Pored toga. delo. on proglašava obrednu žalost onako kako je to bilo uobičajeno u Ugaritu. Jama je ubio Baal.: silazak u podzemlje (prim. cepa svoje odelo. dodaje Baal. koji je bio obožavan u Mesopotamiji. Značaj ugaritskog mita proističe iz činjenice da Baal. ni huritski Tešup. prema tome. on sebi obezbeđuje naslednika. kada se popne na presto. da je Mot odgovoran za smrti izazvane žestokom jarom. ja sam tvoj rob. uviđa kako nije dovoljno veliki da bi ga zauzeo. Sličnu sudbinu nema niko osim »Baala-Hadada«. Kada ga pronađe. 424—25. Е1 kao da se oslobađa svojih osećanja i želje za osvetom. str. Baal ga odeva u sopstveno odelo i preporučuje Elu. U međuvremenu.jer bi ih Mot progutao svojom ogromnom gubicom. str. mladi bog oluje i plodnosti i poslednji poglavar panteona. Е1 seda na zemlju. »Zrna«). istovremeno. prev. i bog kosmokrata. tvoj zauvek. Mot objavljuje da će Baal. Ašerat određuje Atara. silazi u Donji svet i tu strada poput Tamuza i ostalih bogova vegetacije. javlja on ргеко svojih glasnika. Anat odlazi da potraži telo. on je bog oluje i zemljoradničke plodnosti (podsetimo da je on sin Dagana. 290 Driver. kao i pratnju od vetrova. Pošto ga je pokopala. ni Adad. Jer. On mu naređuje da sobom povede i sve svoje sinove. Е1 traži od svoje žene da jednog od svojih sinova imenuje za Kralja.39 Već to je dovoljno da onesposobi Baala. posle tog poslednjeg poduhvata. ali on. Ali pre nego što siđe u Donji svet. namesto Baala. Posle izvesnog 289Lat. Reklo bi se da Baal u času krajnje opasnosti ponovo uzima svoj prvobitni oblik Kosmičkog bika. uzima ga na svoja pleća i odlazi prema severu. »Zdravo. udara se u grudi i nagrđuje lice. oblaka i kiša — i Baal na to pristaje. »Baal je mrtav! povika on. nav.). Ne znamo kako Baal umire. šta će biti s mnoštvorn naroda?«290 Iznenada. Mot odašilje nazad glasnike. . ukratko. u slučaju da se više ne vrati na zemlju. »Strašnog«. odnosno bog »kosmogonije«. dva glasnika obaveštavaju Ela da su pronašla Baalovo telo. struktura i ritmovi kosmosa zadobijaju svoj sadašnji oblik. Caquot i Sznycer. (Mada će Marduk nešto kasnije takođe iščezavati« jednom godišnje. odnosi Ela i Baala se menjaju. U svakom slučaju. »zatvoren u Planinu«. kada jednom siđe u Podzemlje. da li je bio pobeđen u borbi ili naprosto poražen zastrašujućim Motovim prisustvom.

294 Ali značaj tog mita nadilazi njegove moguće veze s ritmom vegetacije. On takođe negoduje što mu je Baal preoteo vlast. čije odjeke nalazimo u Starom zavetu (Prva knjiga Mojsijeva. Cyrus Gordon. M. Ali. Pope u WdM. leto ne donosi »smrt« biljnog života. sve dok se obojica ne sruše na zemlju. udaraju glavom i nogama kao divlji bikovi. tako se i Mot opet pojavljuje posle sedam godina i žali se zbog onoga što je pretrpeo od Anat. boginja Sunca. Baal preko Mota. ujedaju kao zmije. 195 i dalje. »Canaanite Mvthologv«. kada će »bik imati glas gazele. U stvari. Ali u Siriji i u Palestini. 262—64. Caquot i Sznycer. vatrom ga spali. Ona ga uhvati i »nožem ga saseče. 119. 293 Driver. kako porazi tako i pobede. Ovaj tip egzistencije. a Mot ostaje Gospodar podzemnog sveta mrtvih. Anat susreće Mota. str. Е1 sanja da je Baal živ i da je »s neba potekla mast i da je med tekao u bujicama« (što podseća na biblijske slike. јег se prema Motu ponaša kao prema snopu žita. posebno način egzistencije koji obuhvata poraz i »smrt«. str. Baalu njegove borbe. kao što se Jam vraća u život. Kako god bilo ubijanje Mota je u određenoj vezi sa Baalovom sudbinom. 32 : 14. Jezekilj. kroz sito ga proseja. 111. podseća na modalitet bogova koji upravljaju ciklusom vegetacije. mlinom ga samle.292 Možemo se upitati neće li se Mot kasnije vratiti u život upravo zbog takvog ubistva agrarnog tipa. 41.293 52. 291 292 Predloženo . Mitovi ističu Driver. naprotiv. takva je smrt specifična za bogove i duhove vegetacije. Reč je ipak ο novoj religioznoj tvorevini koja teži povezivanju negativnih vidova života u jedinstveni sistem antagonističkih ritmova. On prsne u smeh i izjavljuje da će sesti i odmoriti se. najzad obezbeđuju vrhovnu vlast na Nebu i na Zemlji.vremena. 430. Posle još nekoliko epizoda koje su samo delimično razumIjive. up. Uzgajivač se ne plaši žarke vrućine nego produžene suše. »nestanak« putem sahrane (Baal) ili komadanja (Mot).291 Anat izvršava neku vrstu obrednog ubistva. to je. sezona plodova. a soko glas vrapca«. ali Јаш nastavlja da kraljuje nad »Morem«. Anat je obaveštena da će Baal biti Kralj zauvek. u ime Ela upozorava Mota da je beskorisno nastaviti borbu pa se Mot pokorava i priznaje Baalovu vlast. Stoga izgleda verovatnije da se Motova pobeda odnosi na ciklus od sedam godina suše. 184. pa bogovi suparnici otpočiniu borbu. str. Kralj Zemlje postoji« (Drajver. Jov 20 : 17). Druga knjiga Samuilova. str. Ali šapaš. što prati manje-više periodično »ponovno pojavljivanje«. 24 : 12 i dalje). Oni se sudaraju. 294 Up. Uopšte uzev. str. str. Kanaanska religiozna vizija Neki autori su verovali da u ovom mitu raspoznaju odraz godišnjeg umiranja i ponovnog pojavljivanja vegetacije. koji je istovremeno periodičan i kružni. јег je »pobedonosni Baal živ. ovi nam ganutljivi a ponekad i velelepni događaji otkrivaju jedan osobeni način božanske egzistencije. je da se u Motu vidi »duh žetve« ali su njegove »zagrobne« crte isuviše očigledne: on živi u pustom podzemnom svetu gde se sve što on dodirne pretvara u pustoš. poljima ga raseja i ptice ga izedoše«. 113). što označava početak doba mira. I.

žrtvu ili milodar za »mir« ili »pričest«. Sama činjenica da je i Mot Elov sin. Jehova se ne može ubediti pomoću kultnih činova: on je zahtevao unutrašnji preobražaj vernika u pokornosti i poverenju (§ 114). Zbog same te činjenice opravdani su »negativni vidovi« koje predstavljaju Jam i Mot. nije imao takav oblik postojanja. predstavlja najveću prepreku па putu oslobađanja (vid. »posvećene« osobe. a mit ο sukobu Baala i Mota prilikom žetve. podjednako se pominju i sveštenice (khnt). No ne treba zaboraviti da mi usled praznina u dokumentima možemo samo približno da procenimo kanaanski religiozni život. Sam žrtveni sistem je. i žrtvu za pokajanje. Jehova. međutim.) Osim toga. pa prema tome i večnost Zivota i normi koje uređuju Kosmos i ljudsko društvo. mada njegov kult obuhvata i izvestan broj žrtava. koji svoju beskrajnu moć duguje upravo slepoj ljubavi koju ljudi imaju prema životu. sačuvati slično verovanje a da ono ne bude integrisano u kanaansku religioznu ideologiju? Ta je ideologija. Ne raspolažemo nijednom molitvom.) Najzad. ali ugaritski tekstovi ne ukazuju ni na šta slično. prodirući u Kanaan. ne potkrepljuje nijedan do sada poznat tekst. naime. Pored sveštenika. ali je on pretrpeo druge ponižavajuće modifikacije. međutim. za koga znamo da je imao značajnu ulogu u kultu. . međutim. kult je još obuhvatao igre i razne orgijastičke pokrete koji će kasnije izazvati gnev mnogih proroka. Pošto su verovanje u svetost života podjednako delili i Izrailjci. ali nam nije poznat mit ο stvaranju čoveka Slična religiozna vizija nije bila isključivo kanaanska. navode se i sveštenici propovednici ili proroci. Baala. izgleda. (Kao ni El. oko dokaza se još vode rasprave. ciklus život-seksualnost-smrtpovratak u život. (U Bibliji. ovaj izraz označava svetu prostituoiju. Znamo da je život bio božanski dar.Baalovo prvenstvo. podrazumevala jednu osobenu teologiju u čijem je središtu bio periodični i kružni modalitet vrhovnog boga. Njenu važnost i značaj pojačava međutim činjenica da su se Izrailjci.295 Mit koji je pripovedao ο borbi Baala i Jama verovatno je izgovaran tokom praznika Nove godine. očigledno. Osim žrtava tt krvi. bio sličan onome u Starom zavetu: obuhvatao je žrtvu paljenicu. ona se pokazuje kao preduslov sine qua non života. a pogotovu činjenica da Baal ne uspeva da ga uništi. to. khnm. u tim mitsko-obrednim scenarijima predstavljao Baala. simbola sveopšteg života. doduše. Мага. Naziv za sveštenike. bio je isti kao u hebrejskom (kohen). suočili s ovim tipom kosmičke sakralnosti koji podstiče na složenu kultnu aktivnost i koji i pored orgijastičkih preterivanja nije lišen veličine. proglašavaju »normalnost« smrti: u poslednjoj analizi. Za žrtve se smatralo da je to hrana ponuđena bogovima. Takođe možemo samo pretpostaviti da je kralj. »Ali same te pozajmice su bile u vidu sukoba: Baal 295 Tek u budističkoj mitologiji susrećemo drugog velikog boga smrti. i qadečim. drugi tom ovog dela). Kao što ćemo videti (§ 60) Izrailjci su usvojili mnoge elemente kanaanske religije. Iz postupanišadske indijske perspektive. kao što smo upravo videli. Hramovi su imali žrtvenike i bili su ukrašeni slikama bogova i božanskim simbolima. već na početku se postavio jedan problem: kako.

nego za istoriju postanja koja je pripovedala ο mitskim i bajkovitim zbivanjima primordiuma* R. tvrdili da su kosmogonija i mitovi ο postanju (stvaranju čoveka. pošto taj.). uprkos kompromisima i brojnim odstupanjima. 296 297 .: početak (prim. odnosno za svoie odnose s Bogom. Ako uzmemo u obzir da su sve grupe stranaca. poreklu smrti. Histoire ancienne d'Israel. 147—48. 53. Hebreji su se više zanimali za »svetu istoriju«. I. mi navodimo La Bible de Jerusalem. ispravljane i redigovane tokom više vekova. Ali jedanaest prvih poglavlja Knjige postanja govore ο mitskim zbivanjima od Stvaranja do Potona i Vavilonske kule. delo sveštenika. najstariji (X ili IX vek) izvor. i to u različitim sredinama. nesumnjivo. a među njima i oni najznačajniji. Bog je prema tradiciji upravo njega izabrao da postane praotac izrailjskog naroda i da zauzme Kanaan. sveštenički (najskoriji. zaboravile sopstvene religije ubrzo po dolasku u Kanaan. de Vaux. U celini uzev. Dva prva poglavlja Knjige postanja Religija Izrailja je u prvom redu religija Biblije. * Lat. str. Biblijska zbirka sastavljena je od tekstova različite starosti i orijentacije koji. koja su prethodila biranju Avrama. okončala pobedom jehovizma«. Boga naziva Jehovom. elohistički (nešto skoriji: koristi ime Elohim. »Bog«). Poznato je da je priređivanje tih tekstova po datumu dosta mlađe od mnogih drugih tekstova Petoknjižja. ali su one reinterpretirane. Izvori i redakcija Petoknjižja. Naiame. S druge strane. sa ljudskog stanovišta izgledaće nam čudno što se ta borba između Jehove i Baala toliko produžila i što se.297 Savremeni autori počinju istoriju religije Izrailja od Avrama. dovoljno je podsetiti na to da su izvori bili označeni terminima: jehovistički. odnosno prvih pet knjiga Zakona (torah) postavljaju prilično velike probleme.je pobeđen sopstvenim oružjem.296 VII POGLAVLJE »KADA JE IZRAILJ BIO DETE«. čak i oni koji nisu bili Semiti poput Hurita i kasnije Filistinaca. naglašava kult i Zakon) u clcuteronomski (ovaj se izvor skoro isključivo nalazi u Petoj knjizi Mojsijevoj). itd. Osim kada je drugačije ukazano. prev. Dodajmo ipak da je za savremenu starozavetnu kritiku tekstualna analiza slo/enija i tananija. neki su autori.) imali drugorazrednu ulogu u religioznoj svesti Izrailja. Što se nošeg posla tiče. odražavaju vrlo stare usmene tradicije.

Šestog i poslednjeg dana. (I : 26). pogotovu ako је reč ο nekoj religioznoj eliti. Nijednog spektakularnog poduhvata (kao što je borba Marduka i Tijamat). Knjiga postanja otpočinje čuvenim odeljkom: »U početku stvori Bog (Elohim) nebo i zemlju. i duh Božji dizaše se nad vodom« (1: 1—2). nego i kod Polinežana. Svet je dobar. prema tome. Tijamat). Eliade. Aspects du mythe. Α zemlja bješe bez obličja i pusta. Nema. (Naime.: slika boga (prim. ne samo u egipatskoj teologiji.299 2) sveta koji je »dobar«. 44 i dalje. Nastavljajući tradiciju premoderne mi. 300 Ali postoje drugi tekstovi koji spominju pobedu nad zmijolikim čudovištem po imenu zmaj (tannin).298 Medutim. dakle. Do naših dana. odnosno uredenje »haosa« (tohu wa boh£i). prev. prvobitni akean je na hebrejskom označen izrazom tehom koji je etimološki povezan s vavilonskim tiamat). On kaže: »Neka bude svjetlost«. 299 Dodajmo da je tvoračka reč bogova potvrđena i u drugim predanjima. i bješe tama nad bezdanom. razloga da zaključimo kako su preci Izrailjaca bili nezainteresovani za pitanja koja su uzbuđivala sva drevna društva. zbivanja ispričana u prvim poglavljima Knjige postanja i dalje hrane maštu i religioznu misao Avramovih naslednika. . Knjiga ο Jovu 26 : 12 i dalje). on živi u Raju. on »leti« kao neka ptica. Kingu). Bog kaže: »da načinimo čovjeka po svojemu obličju. posebno za pitanja kosmogonije. I sve su sledeće etape stvaranja uvek obavljane božanskom rečju. * Lat. odražava shvatanja koja su starija i od sage ο Avramu. posle 2. a čovek je imago dei. i svetlost bi (I : 3). Ovaj biblijski opis prikazuje posebnu strukturu: 1) stvaranje Rečju. on. siobodan je da se pokreće. Up. porekla smrti i nekih drugih veličanstvenih epizoda. a koji podsećaju na mesopotamska i kanaanska predanja (up. naime. obavljeno je snagom Božje reči. 21. Slika iskonskog okeana nad kojim lebdi bog tvorac veoma je stara. kao što Knjiga 298 L nekim prevodima Tvorac je zamišljen u obliku ptice. stvaranja čoveka. koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke«.* kao i njegov Tvorac i uzor. Vodeni »haos« nije bio personifikovan (up. međutim. str. čoveka stvara neki arhidemon. verovatno bio poznat autoru biblijskog teksta.). Ipak. pa prema tome nije ni bio »pobeđen« u nekoj kosmogonijskoj borbi.Ovo može biti tačno počev od neke određene epohe. kao što smo mi. itd. Rahab ili Levijatan.300nikakvog »pesimističkog« elementa u kosmogoniji ili u antropogoniji (svet stvara neko prvobitno »demonsko« Biće — Tijamat. mada je mit ispričan u Enuma elišu. tema boga koji nadleće vodeni bezdan nije potvrđena u mesopotamskoj kosmogoniji. na primer Psaltn 74: 13 i dalje. Podsetimo i na to da je »ptica« jedna od arhetipskih slika duha. Stvaranje u pravom smislu reči. Pozni datum njihovog priređivanja ne predstavlja teškoću jer je sadržaj drevan. 31. Ali reč je ο »stvrdnjavanju« izvornog simbola: Božanski duh lebdi nad vodenom masom. otpočinjemo naše izlaganje s prvim poglavljima Knjige postanja.).500 godina »reformi«. i 4) kosmogonijsko delo je na kraju ovenčano stvaranjem čoveka. itd. 3) života (biljnog i životinjskog) koji je »dobar« i koji Bog blagosilja (1: 10.

Drugim rečima. 255). Ovaj antropološki »dualižam« odbacuju. drveta. Značaj androginije ocenićemo razmatrajući neke gnostičke i hermetičke spekulacije. Jehova uze jedno njegovo rebro i napravi ženu. 301 Reč je ο jednoj osobenosti drevnih ontologija: životinje i biljke počinju stvarno da postoje tek od onog trenutka kad im se daju imena (up. reves et mysteres. str. Potvrđeno je da su istovetni mitovi donekle prisutni svuda u svetu. Jehova pravi čoveka (adam) od ilovače i oživljava ga dunuvši »mu u nos duh životni«. obuhvata jedinstvenost koja je istovremeno i totalitet. pošto ga je uspavao. Mythes. Mit ο androginu slika dosta rašireno verovanje: ljudsko savršenstvo. reč koja je etimološki povezana s izrazom koji označava »život«). nego ο pustinji koju Bog (Jehova) čini plodnom obiljem koje se izdiže iz tla. Tumači Biblije su opazili da jehovistički tekst. on ima isii oblik kao i njegov tvorac. proizvod je svojih sopstvenih dela. kao što je to bio i za indijsku misao posle Upanišada. Tu više nije reč ο stvaranju neba i zemlje. hawwdh. kao i većina njihovih savremenika na Bliskom istoku. tema je. Izgleda da je osnovna ideja ista: čovek je stvoren od neke prvobitne materije (gline. Što se tiče stvaranja prvog čoveka od gline. jehovistički (2 : 5 i dalje) stariji je i jasno se razlikuje od biblijskog teksta koji smo upravo ukratko izložili. Otuda izgleda verovatno da je ovaj mit ο postanju nastao u nekoj pustinjskoj oblasti. Α sve je to posledica niza predačkih pogrešaka i grehova. 302 Dodajmo da se preminuli »duh« prema brojnim tradicijama vraća svome nebeskom tvorcu. . opet od zemlje. poistovećeno s mitskim Pretkom.301 Najzad. život je mučan mada ga je Bog blagoslovio. primer jednog australijskog plemcna u Eliade. Zatim Jehova »nasadi vrt u Edemu« i učini da niknu sve vrste »dobrog drveća« (2 : 8 i dalje) i nastani čoveka u vrtu »da ga radi i da ga čuva« (2 : 15). kao što smo videli (§ 17) bila poznata još u Sumeru. Drugi tekst. može se protumačiti kao ukazivanje na androginiju prvobitnog Čoveka. ne suprotstavlja vodeni »haos« svetu »oblika«. od starog Egipta i Grčke do »primitivnih« naroda. Oni su izmenili ljudsku uslovljenost. Bog zatim. Slična shvatanja potvrđena su i u drugim tradicijama. »Materiji« pripada samo njegovo telo. Čovek. Tek su mnogo lcasnije nova antropološka shvatanja predložila smelije rešenje.302 Stvaranje žene od rebra uzetog od Adama. među kojima su i one koje prenose neki midrašimi. Bog nipošto nije odgovoran za to kvarenje njegovog remek-dela. a da se telo vraća zemlji. a oživeo ga je dah tvorca. na neki način. čovek svojim »oblikom« i »životom«. koja dobi ime Eva (hebr. kamena). U jednom broju slučajeva. deli uslovljenost tvorca. kao što smo to vee zapazili povodom jednog sumerskog mita. koji je jednostavniji. i ljudi više ne žive u Raju. biblijski autori. tačnije ljudska vrsta.postanja uskoro podvlači. međutim. nego pustinju i sušu suprotstavlja životu i vegetaciji. napravi životinje i ptice i odvede ih do Adama da im on da imena.

303 Božanska dvopolnost je samo jedna od brojnih formula »totaliteta/jedinstva« označenog spajanjem suprotstavljenih parova: žensko — muško. podseća na mesopotamske slike. jednak »bogovima«. Usred vrta uzdižu se drvo života i drvo znanja dobra i zla (2:9).303 54. Reč iranskog porekla Raj (pairi-daeza) je kasnija. Kao i svaki »Raj«. blago. 304 Ovu treč siu Jevreji povezali s rečju e'den. bio je poznat i izvan oblasti Eufrata 1 Mediterana. I Bog izgna раг iz Raja. vidljivo — nevidljivo. »A zmija reče ženi: nećete vi umrijeti. Osnovna slika podseća na dobro poznati mitološki amblem: naga Boginja. Jehova čoveku zapoveda sledeće: »J'edi slobodno sa svakoga drveta u vrtu. i okusi. Adam bi mogao da otkrije i Drvo života (o kojem mu Jehova nije govorio) i da postane besmrtan. itd. . ali podjednako i dobro — zlo. Traite §§ 104—108. izvor mladosti. jer u koji dan okusiš s njega. Jer. Eden304 se nalazi u Središtu sveta. Naporedne slike. ili pored Drveta života koje čuvaju čudovišta i grifoni. Ali mit ο prvobitnom Raju u kojem je živeo prvobitni Čovek. biblijska priča prikazuje Adama. čudotvorno Drvo. tamo gde izvire reka s četiri rukavca. toliko i revalorizacije ljudske uslovljenosti. Zmija. Ova prilično zagonetna epizoda bila je povod bezbrojnih tumačenja. stvaranje — razaranje. »uživanje«. I u ovom slučaju. Tekst je jasan i kategoričan: »I reče Gospod Bog: eto. itd. Razmatranje ovih suprotstavljenih parova je u različitim religijama dovelo do smelih zaključaka koji se tiču koliko paradoksalne božanske uslovljenosti. Nebo — Zemlja. i s drvećem koje je Adem trebalo da čuva i gaji. i njegov čuvar. s rekom koja se delila na četiri rukavca i donosila život u četiri oblasti zemlje. pa ćete postati kao bogovi i znati što je dobro što li zlo« (3 : 4—5). i mit ο nekom »rajskom« mestu koje je teško dostupno ljudima. Iz ove zabrane izdvaja se jedna do tada nepoznata ideja: egzistencijalna vrednost znanja. prisutne pre svega na Bliskom istoku i u egejskom svetu. Drugim rečima. umrijećeš« (2:16—17). U celini uzev. Ali namesto junaka koji pobeđuje i prisvaja simbol života (čarobni plod. s njega ne jedi. Kain i Avelj Edenski vrt. ali sada da ne pruži ruke svoje i uzbere i s drveta od života. Izgubljeni Raj. Ali s drveta od znanja dobra i zla.Naglasimo samo da je uzor ljudske androginije božanska dvopolnost i da je to shvatanje zajedničko izvesnom broju kultura. svetlost — tama. prikazuju Veliku boginju pored Drveta života i životvornog izvora. Eliade. ukoliko bi postao sveznajući. znanje može korenito da izmeni strukturu ljudske egzistencije. biblijski tekst se verovatno koristio nekom vavilonskom tradicijom. Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči. te do vijeka živi« (3 : 22). up.). ovde je reč ο neuspeloj »imortalizaciji« kao što je to bio slučaj i s Gilgamešom (§ 23). i osudi ih na rad da bi živeli. čovjek posta kao jedan od nas znajući što je dobro što li zlo. zmija uspeva da namami Evu. Ipak. naivnu žrtvu zmijine lukavosti.

na neki način. Kain »skoči na Avelja brata svojega. * Prema franc. objavi Jehova. prema biblijskim tumačenjima. Ubuduće. ni u prevodu Biblije Krš. brojne spekulacije su pokušavale da razviju smeliju. tradicija sačuvana u biblijskom tekstu odražava idealizaciju »jednostavnog i čistog« života pastira-nomada. postao izvor svih nesreća koje su zadesile čovečanstvo. Α to je najveći greh koji tvorevina može počiniti protiv svoga Tvorca. i Avelja. Njihov sukob odražava ambivalentan položaj kovača u nekim pastirskim društvima. ali su ga se uvek bojali.305 Prema redaktorima poglavlja 4—7 Knjige postanja taj prvobitni greh je doveo ne samo do gubitka Raja i Dreobražaja ljudske uslovljenosti nego je. Pre i posle Potopa 305 Dodajmo pri tom da se. Kad braća prinesu žrtve zahvalnice — Kain od plodova zemlje. gde su ga ili prezirali ili poštovali.. originalniju adamsku mitologiju.«.306 Kao što smo videli (§ 15). Implicitno. 55. prev. Eliade. tekstu nedostaje: ». 306 Up. Kain znači »kovač«. i ubi ga« (4 : 8). »ratara«. ako ime Avelj znači »pastir«. i otpor protiv sedelačkog života zemljoradnika i stanovnika gradova. U svakom slučaju.).. a Avelj od prvorođenčadi iz svog stada — Jehova prima Aveljevu. sve tehnologije izazivaju sumnju da su u vezi sa »magijom«. Biblijski tekst onako kako nam je prenesen ukazuje na rastući ugled jehovističkog rnonoteizma. sad (prim.. Naročito počev od helenističkog doba pa sve do vremena iluminacija. a ne Kainovu žrtvu. Adamov »inicijacijski neuspeh« je reinterpretiran kao duboko opravdana kazna: njegova neposlušnost odaje njegovu lucifersku oholost. Povređen. To je bio »prvobitni greh«. . koji je verniji franc. implicitno.). . odbranu pastira. tekstu (prim.Da se vratimo na malopre pomenuti scenario — naga Boginja i čudotvorno drvo koje čuva zmaj — zmija iz Knjige postanja je na kraju sasvim dobro uspela u svojoj ulozi »čuvara« simbola Života ili mladosti. »da si proklet* na zemlji.. i.. mit ο »padu« nije uvek podrazumevao. Kain »sazida grad« (4 : 17) a jedan od njegovih potomaka je Tovel—Kain. Međutim. Ali autor biblijskog teksta je korenito izmenio ovaj drevni mit. sad. pojam koji je za hebrejske i hrišćanske teologe imao brojne posledice. prev. »pastira« sitne stoke. 307 Korišćen je prevod Biblije Krš. »koji bješe vješt kovati svašta od mjedi i od gvožđa« (4:22). i mnogo puta. Eva rađa Kaina. 89 i dalje.307 Prvo ubistvo je. želju da bude sličan Bogu. Slična vizija »pada« mogla se pojaviti samo u nekoj religiji u čijem su središtu Božja svemoć i ljubomora. U ovoj epizodi možemo videti suprotnosti između zemljoradnika i pastira. neće ti više davati blaga svojega. čega nema ni u Daničićevom prevodu. dakle. izvršio onaj ko na neki način otelovljuje simbol tehnologije i gradske civilizacije. Kad zemlju uzradiš. bićeš proklet i oteran s plodnog tla.. Bićeš potukač i bjegunac na zemlji« (4:11—12). str. Forgerons et alchimistes. smatralo se da je kovač »gospodar vatre« i da raspolaže strahovitim čarobnim moćima.

Biće spaseni jedino Noje i njegovi sinovi (Sem. upravo u onim časovima kada su uspostavljene one institucije koje su svojstva svake kulture. naime. u suštini. potomstvo »Božjih sinova«. značajno je da su ih redaktori u konačnom tekstu Knjige postanja zadržali uprkos nekim antropomorfnim crtama kojima su opterećivale Jehovu.Nema potrebe da ovde ukratko navodimo potomstvo Kaina i Seta. bog je odlučio da čovekov vek ograniči na 120 godina. koji su delovali rieposredno pre početka sadašnjeg vremena (»u zoru istorije«). Svi Setovi i Kainovi potomci živeli su između 800 i 900 godina. Potop je bio najznačajniji događaj iz toga doba. rodozačetnici рге potopa.* Prema jasnim Jehovinim uputstvima. Noje je izišao i prineo žrtvu. rođenje »junaka«). a znak toga saveza je duga (9 : 13). od starine na glasu« (6 : 1—4). po svoj prilici. Biblijski tekst prikazuje izvestan broj elemenata koji su zajednički i za opis potopa u Εριι ο Gilgamešu. Priča ο njima biće opširno ispričana u jednoj kasnijoj knjizi (Enoh. Kada se voda povukla. U skladu s tradicijom koja je potvrdila u Mesopotamiji. imaju istu simboliku: neminovnost da se iz korena unište svet i iskvareno čovečanstvo. Analogna verovanja.. ili je. Moguće je da je redaktor poznavao mesopotamsku verziju. polubožanskih osoba. On usDOStavlja i savez s Nojem i njegovim potomcima. mitovi ο potopu su veoma rašireni i svi. Taj prepotopski period obeležava jedna neobična epizoda: reč je ο ženidbi nekih nebeskih bića. što ne podrazumeva nužno da mit рге toga nije bio poznat. VI— XI). Ham i Jafet) sa ženama. Jer. prema kojoj praoci zalaze u neverovatne godine. »sinova Božjih« s kćerima ljudi. »Kad je bilo Noju šest stotina godina. I udari dažd na zemlju za četrdeset dana i četrdeset noći« (7 : 11—12).. Bog se kaje što je stvorio čoveka i odlučuje da ga uništi kao vrstu. Ma kakvo bilo poreklo ovih mitskih tema (Kain i Avelj. a »to bijahu silni ljudi. sedamnaesti dan toga mjeseca. nalazimo i u staroj Grčkoj i u Indiji: reč je ο dobu »junaka«. Noje »bješe čovjek pravedan . i da su sve misli srca njihova svagda samo zle« (6 : 5). S Bogom je Noa hodio« (6 : 9). Noje gradi kovčeg u koji dovodi predstavnike svih životinjskih vrsta. kako bi mogli da budu ponovo stvoreni. »I Gospod omirisa miris ugodni« i umiren. Adam je rodio Seta kada je imao 130 godina a umro je 800 godine kasnije (5 : 3 i dalje). Po svoj prilici. koristio neki još drevniji izvor koji se od pamtiveka sačuvao na Srednjem istoku. Egiptu i u Indiji. . odnosno. Kao što smo već primetili (§ 18). koje su im rađale decu. reč je ο »palim anđelima«. Jehova uviđa »da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji. taj dan razvališe se svi izvori velikoga bezdana. kovčeg se zaustavio na brdu Ararat. te godine drugoga mjeseca. No da se vratimo na biblijsku priču: posle ovih brakova između palih anđela i kćeri smrtnika. i otvoriše se ustave nebeske. trećeg Adamovog sina. obeća da više nikada neće »kleti zemlje« zbog ljudi (8 :21).

uže ili lestvice od strela. desakralizovano i demitizovano. znao je za vavilonske žigurate.308 Drugi mitovi govore ο neuspehu kasnijih pokušaja penjanja na nebo uz pomoć različitih kula. poziva se na postepeno izrođavanje prvobitnog čovečanstva čime se opravdava potop. ljudi su jednoga dana odlučili da sazidaju »kulu.). U svakom slučaju. Kao 308 Šamani i u naše vreme preduzimaju to putovanje na nebo »u duhu«. . i potop je kasnije neprekidno iznova tumačen i ocenjivan iz različitih perspektiva. da osnova ζigurata počiva u pupku Zemlje. ploča XI: 116—25. 136—37). Važno je naglasiti sledeću činjenicu: i pored dugog i složenog rada vezanog za izbor. I u ovom slučaju se srećemo sa starom mitskom temom koja je iznova ispričana iz perspektive jehovizma. neminovnost da se radi kako bi se živelo. u ekstatičkom zanosu. Reč je. Za redaktora biblijskog teksta međutim. najpre. ovo verovanje. Ep ο Gilgamešu. eliminaciju i ocenjivanje nasleđenog ili preuzetog drevnog mitskog materijala. a njegov vrh na Nebu. junaci. kojoj će vrh biti do neba« (11:4). naime. Nemog_uće je doznati da li je redaktor biblijskog teksta poznavao ova vajkadašnja verovanja. Poput mnogih drugih mitskih događaja. Ali ova kružna kosmologija je izmenjena već u sumerskim i akadskim verzijama. priča ο drami »pada« sa svim njenim kobnim posledicama (smrtnost. U to vreme. Jehova »siđe da vidi grad i kulu«. koplje. itd. odnosno. Značaj koji on pridaje moralnoj čistoti i poslušnosti anticipira »Zakon« koji će biti objavljen Mojsiju. za koje se vezivala slična simbolika. koji će od onda biti poznat pod imenom Vavilon. i shvati da ubuduće »neće im smetati ništa da ne urade što su naumili« (11 : 5—6). Ali penjanje na nebo in concreto* bilo je prekinuto krajem prvobitnog mitskog doba. ο drevnoj tradiciji po kojoj su se neka povlašćena bića (Draoci. poslednje redakcije Knjige postanja sačuvale su čitavu tradicionalnu mitologiju: ona počinje s kosmogonijom i stvaranjem čoveka. Ali. legendarni kraljevi.odnosno obnovljeni u svojoj prvobitnoj neporočnosti. Nojevi sinovi postaće praoci novog čovečanstva. te ne sazidaše grada« (11 :7—8). Jehova kažnjava izopačenost ljudi i ne žali žrtve kataklizme (kao što to čine bogovi u vavilonskim verzijama: up. i završava se sa poslednjom mitskom epizodom — gubitkom jezičkog jedinstva. On im tada izmeša jezike. kralj ili sveštenik je obredno (odnosno simbolično) stizao na Nebo. To je bio poslednji »luciferski« poduhvat. Penjući se spratovima zigurata. Smatralo se. tačnije. čitav svet je govorio istim jezikom. Redaktor biblijskog teksta preuzima i nadovezuje se na reinterpretaciju diluvijalne katastrofe: on je uzdiže na položaj jedne od epizoda »svete istorije«. Zatim ih Jehova »rasu odande po svoj zemlji. što je posledica još jednog »luciferskog« projekta. bilo je istovremeno i naivno i svetogrdno: stoga je ono korenito reinterpretirano. koje je on shvatao doslovno. šamani) popela na nebo uz drvo. pominje »rajsku« egzistenciju predaka. pa se ljudi više nisu međusobno razumeli.

Mladost. Počev od jednog određenog trenutka. i u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji« (12 : 1—3). Jehova309 kaže Avramu: »Idi iz zemlje svoje i od roda svojega i iz doma oca svojega u zemlju koju ću ti ja pokazati. i blagosloviću te. jeste lična poruka Boga i njene posledice. Ipak. Ono po čemu se biblijski tekst razlikuje. onakvom kako je ona bila shvaćena posle Mojsija a koja će. prev. i ime tvoje proslaviću. ovde je preuzet termin rodozačetnici koji je predložio i uveo E. Ovde se suočavamo s novim oblikom religioznog iskustva: »avramovskom verom«. dakle. anahronizam. postati religiozno iskustvo koje je specifično za judaizam i za hrišćanstvo. on zatim vodi svoie karavane između Palestine 309 Ovde i u svim drugim već navedenim delovima. Izvestan broj autora je isticao činjenicu da religija Izrailja nije »izmislila« nijedan mit. Ali religiozno shvatanje koje je sadržano u »biranju« Avrama nadovezuje se na verovanja i običaje koji su još od drugog milenijuma dobro poznati na Bliskom istoku. Religija Rodozačetnika Dvanaesto poglavlje Kniige postanja uvodi nas u novi religiozni svet. Kasnije. postaje egzemplarna. kada Bog bude zatražio da mu žrtvuje sina Isaka. Zagreb 1982) budući da je termin patrijarsi sada previše obeležen značenjem koje ima iu skladu s postojećom hrišćanskom crkvenom hijerairhijom (prim. odnos Boga s izabranim narodom preobrazio u »svetu istoriju« do tada nepoznatog tipa. koja i sama može da postane egzemplarna.i u drevnim i tradicionalnim kulturama. ta »sveta istorija«. dakle. [Kada je reč ο Avramu i njegovim potomcima. za Hebreje ova »sveta istorija« posle Avrama. Avram. Bog se javlja nekom ljudskom biću i postavlja mu niz zahteva koje propraća čudesnim obećanjima. a pogotovu s Mojsijem. to međutim ne oštećuje mitološku strukturu i funkciju prvih jedanaest poglavlja Knjige postanja. neke nove religiozne vizije sveta. ako se shvati da reč »izmisliti« ukazuje na duhovno stvaranje. ova mitologija kratko predstavlja »svetu istoriju«: ona istovremeno objašnjava poreklo sveta i sadašnju ljudsku uslovljenost. očigledno. ovaj tekst je sigurno redigovan vekovima posle događaja ο којеш pripoveda. 56. i ti ćeš biti blagoslov. U svom sadašnjem obliku. Avram mu se pokorava kao što će mu se povinovati i kasnije. I učiniću od tebe velik narod. Naravno. Mada ga prethodno nisu pozvali. rad na odabiranju i kritici pradavnih mitskih tradicija ravan je stvaranju nekog novog »mita« ili. s vremenom. »Jehova« je. on putuje na jug. Prema tradiciji. koja je na izgled bila isključivo »nacionalna«. pokazuje se kao uzorni model celog čovečanstva. pošto će ovo ime tek kasnije biti otkriveno Mojsiju. i neko vreme nastanjuje se u Sihemu. .)]. Verber (Povijest svjetske knjiŽevnosti. Religiozni duh Izrailja je. odlazi iz haldejskog Ura i dolazi u Haran na severozapadu Mesopotamije. drugim rečima. Blagosloviću one koji tebe uzblagosiljaju i prokleću one koji tebe usproklinju.

i Egipta (Knjiga postanja, 13 : 1—3). Priča ο Avramu i doživljajima njegovog sina Isaka, i njegovih unuka Jakova i Josifa, prikazuje takozvani period Rodozačetnika. Dosta dugo, kritika je smatrala da su Rodozačetnici legendarni likovi. Ali već pola veka, zahvaljujući pre svega arheološkim otkrićima, neki su autori skloni da bar delimično prihvate istoričnost tradicija ο Rodozačetnicima. To, naravno, ne znači da poglavlja 11—50 iz Knjige postanja predstavljaju »istorijske dokumente«. Što se tiče našeg zadatka, važno je znati da li su Apiru, preci Hebreja, bili uzgajivači magaraca i karavanski trgovci,310ili su bili pastiri sitne stoke skloni tome da se negde stalno na-

310 Što podržava Olbrajt (Albright) u više svojih radova; na kraju videti i Yahveh and the Goods of Canaan, 62—64 i svuda.

sele.14 Dovoljno je da podsetimo kako postoji određeni broj analogija između običaja Rodozačetnika i pravnih i društvenih institucija Bliskog istoka. Podjednako je moguće da su Rodozačetnici tokom svog boravka u Mesopotamiji upoznali i prilagodili obimnu mitološku tradiciju. Religiju Rodozačetnika karakteriše kult »boga oca«.15 On se pjiziva ili očituje kao »Bog oca mojega/vašega/njegovog« (Post. 31 : 5, itd.). Druge formulacrje sadrže vlastito ime, kojem ponekad prethodi reč »otac«: »bog Avramov« (Post 31 : 53), »Bog Avrama oca tvojega« (26 : 24; itd.), »Bog Isakov« (28 : 13), »Bog oca mojega Avrama i Bog oca mojega Isaka« (32:9; itd.), ili »Bog Avramov, Isakov i Jakovov« (32 : 24; itd.). Ove formulacije imaju paralele na starom Istoku.16 »Bog otaca« je prvobitno bio bog neposrednog pretka koga su priznavali i sinovi. Pokazujući se pretku, bog je potvrđivao neku vrstu srodstva. Bio je bog nomada, koji niie vezan za neko svetilište nego za grupu ljudi koju prati i štiti. On se »obećanjima obavezuje prema svojim vernicima«.17 Druga njegova, možda još starija imena su pahad yishak što se prevodi kao »Isakov strah« mada pre znači »Isakov rođak«, i 'abhir ya'aqobh, »Jakovljeva snaga (ili odbrana)« (Post. 31 : 42, 53). Prolazeći kroz Kanaan, Rodozačetnici su se susreli s kultom boga Ela, pa je »bog otac« na kraju bio s njim poistovećen.18 Na osnovu tog izjednačavanja može se pretpostaviti da ]е nostojala izvesna strukturalna sličnost između ta dva tipa božanstva. U svakom slučaju, kada se jednom poistovetio sa Elom, »bog otac« je stekao kosmičke dimenzije, koie nije mogao imati kao porodično ili klanovsko božanstvo. To je prvi istorijski potvrđen primer sinteze која је obogatila nasleđe vezano za Rodozačetnike. Α on neće biti i jedini. Nekoliko pasusa, mada prilično uopšteno, onisuju religioznu praksu Rodozačetnika. Sada је pravi čas da biblijske spise uporedimo s praksom koja je karakteristična za drevne pastirske
14 To je, pored ostalih, i teza R. de Vauxa, Histoire ancienne d'Israel, I, str. 220—222. 15 Zasluga je Albrehta Alta što je prvi skrenuo pažnju na ovu osobenu crtu; videti Der Gott der Vater (1929). 16 U XIX veku pre Нг. Asirci iz Kapadokije su za svedoka prizivali »boga mog oca« (ili tvog/njegovog oca). Vid. izvore koje navode Ringgren, La Religion d'Israel, str. 32; Froher, History of Israelite Religion, str. 37; R. de Vaux, Histoire ancienne d'Israel, I, str. 257—58. Za tananije tumačenje, up Cross Canaanite Myth and Hebrew Epic, str. 12 i dalie. 17 De Vaux, str. 261. »Terna obećanja se često javlja u Knjizi postanja. Ona je tu prisutna u različitim oblicima: kao obećanje neke budućnosti, neke. zemlje ili i jednog i drugog istovremeno« (isto). 18 Rodozačetničke priče navode imena koja su sastavljena od elemenata 'el za kojim ide imenica: Е1 Kralj, Е1 »svevid« (Knj. post., 16 : 13); El Sadaj, »iz Gore« (18 : 1, itd.); Е1 'Olam, Е1 »vječni (21 : 33); Е1 »od Vetilja (31 : 13 itd.). Up. de Vaux, str. 262 i dalje; Ringgren, str. 33 i dalje; Cross, str. 44 i dalje.

kulture, a na prvom mestu, za kulturu Arapa рге islama. Prema Knjizi postanja, Rodozačetnici su prinosili žrtve, podizali žrtvenike i postavljali kamenje koje su pomazivali uliem. Verovatno je, međutim, da su oni upražnjavali jedino žrtve u krvi (zebah) pashalnog tipa, bez sveštenika, a, prema nekima, i bez žrtvenika: »Svaki prinosilac žrtve je sam ubijao svoju žrtvu koju je izdvojio iz stada; ona nije spaljivana, nego bi je zajednički pojeli prinosilac žrtve i njegova porodica«.311
311 R. de Vaux, nav. delo, str. 271. »U srednjoj Arabiji žrtva je ubijena ispred jednog uspravnog kamena — simbola božanske prisutnosti, a krv je izlivana na kamen ili sipana u jarak koji je bio iskopan u njegovom podnožju. Takve žrtve su posebno prinošene za praznika koje su Arapi nomadi proslavljali u prvom mesecu proleća kako bi osigurali

Teško je jasno odrediti izvorno značenje uspravljenog kamenja (massebah) jer se njihov religiozni kontekst razlikuje. Kamen može da svedoči ο nekom zaključenom dogovoru (Post. 31 : 45, 51—52), da služi kao grob (35 : 20), ili da, kao u epizodi s Jakovom, ukaže na teofaniju. Zaspa\'ši s glavom u nekom kamenu, on vide lestvice čiji je vrh dosezao do neba »i gle, na vrhu stajaše Gospod« koji mu obeća tu zemlju. Kad se probudio, Jakov uspravi kamen na kojem je spavao a mesto nazva beth-el, »Božja kuća« (Post. 28 : 10—22). Uspravljeno kamenje je imalo određenu ulogu i u kanaanskom kultu; zato će ga jehovizam kasnije osuditi. Ali ovaj običaj je postojao i kod preislamskih Arapa (up. nap. 19) pa je stoga verovatno da su ga takođe imali i preci Izrailjaca.312

57. Avram, »Otac vere«
Dva obreda koja su odigrala značajnu ulogu u religioznoj istoriji Izrailja bila su žrtvovanje u znak saveza i žrtvovanje Isaka. Prvo žrtvovanje (Post. 15 :9 i dalje) je Bog neposredno naložio Avramu. Sastojalo se od rasecanja na dva dela junice, koze i ovna i taj obred ima svoje analogije i drugde (na primer, kod Hitita: up. § 43). Ali odlučujući element je noćna teofanija: »A kad se sunce smiri (...) gle, peć se dimljaše, i plamen ognjeni prolažaše između onijeh dijelova«* (15 : 17). »Taj dan učini« Bog »zavjet s Avramom« (15 : 18). Tu nije reč ο nekom »ugovoru«. Bog ne nameće Avramu nikakvu obavezu — obavezuje se samo on. Taj se obred, koji je u Starom zavetu jedinstven, upražnjavao sve do vremena Jeremije. Određeni broj autora osporava da je on bio poznat u doba Rodozačetnika. Žrtvovanie je sigurno bilo prikazano u jehovističkom kontekstu, ali teološka reinterpretacija nije uspela da poništi njegov prvobitni karakter. U Knjizi postanja do pojedinosti je opisano samo jedno žrtvovanje — Isakovo (22 : 1—19). Bog traži od Avrama da mu prinese na žrtvu paljenicu ('olah) svoga sina, i dok se on pripremao da žrtvuje Isaka, ovoga je zamenio jedan ovan. Ta epizoda je dala povoda bezbrojnim raspravama. Između ostalog, primećeno je da se izraz »žrtva paljenica« ponavlja šest puta. Izgleda, međutim, da je ova vrsta žrtvovanja preuzeta od Kanaanaca, tek posle konačnog naseljavanja plemena.313 Podjednako se govorilo i ο »idealizaciji prošlosti«. Međutim, ne treba zaboraviti da Knjiga postanja sadrži određeni broj ružnih priča »što pokazuje da su redaktori bili više zaokupljeni vernim prenošenjem tradicija nego njihovom idealizacijom«.314 (Podvlačenje u tekstu je naše.) Kakvo god bilo njeno poreklo, ova epizoda neuporedivo najsnažnije u čitavom Starom zavetu prikazuje duboko značenje »avramovske« vere. Avram se ne priprema da žrtvuje svoje dete imajući u vidu neki određeni ishod, onako kao što su to učinili Misa, kralj moavski, žrtvujući svoga starijeg sina da bi iznudio pobedu (Druga knjiga ο carevima, 3 : 27), ili Jeftaj, koji se obavezuje Jehovi da će mu na žrtvu paljenicu prineti prvu osobu koja mu pođe u susret posle njegove pobede, i ne pomišljajući da bi to mogla biti njegova rođena kći jedinica (Knjiga ο sudijama, 11 : 30 i dalje). Tu nije reč ο žrtvovanju prvenaca, koje je, uostalom,
plodnost i napredovanje stada. Sličan praznik su verovatno proslavljali već polunomadski pastiri, preci Izrailja«. (Isto). 312 Rodozačetničke priče govore ο nekom svetom drveću: na priraer, ο Moreškom hrastu (12 : 6) i Mamrijskom hrastu (13 : 18 itd.)^ (Dan. doduše, umesto »hrast« prevodi »ravnica« — prim. prev.). To će obožavanje drveca Rodozačetnika pastati neugodno i kasnije biti zabran.ieno kada budu osuđena kanaanska mesta kulta, osnovana »po visokim brdima... i pod svakim zelenijem drvetom« (Peta knj. Mojs. 12:2). * U frac. tekstu doslovno: »podeljenih životinja« (prim. prev.). De Vaux, str. 270: »Prva spominjanja u pouzdano starim tekstovima datiraju iz doba Sudija«. 314 Η. Η. Rowley, Worship in Ancient Israel, str. 27. U stvari, iz teksta ne doznajemo skoro ništa ο kultu koji su upražnjavali neki Jakovljevi sinovi, ali nam on prenosi mnogo priča koje ih sramote; na primer, priče ο Simeunu, Leviju i Sihemu (Post. 34), ο Judi i Tamari (Post. 38).

postalo poznato tek kasnije i koje kod Izrailjaca nikada nije postalo opšteprihvaćeno. Avram je osećao da је sa svojim Bogom povezan »verom«. On nije »razumeo« smisao čina koji je Bog tražio od njega, dok su ostali koji su svoje prvence prinosili na žrtvu nekom božanstvu savršeno dobro shvatali značenje magijsko-religiozne snage obreda. S druge strane, Avram ni najmanje nije sumnjao u svetost, savršenstvo i svemoć svog Boga. Prema tome, ako је naređeno delo u svemu ličilo na čedomorstvo, to је bilo tako zbog ograničenosti Ijudske moći poimanja. Jedini je bog znao smisao i vrednost nekog dela koje se, za sve ostale, ni u čemu nije razlikovalo od zločina. Ovde је pred nama jedan poseban slučaj dijalektike svetog: ne samo da je »profano« preobraženo u »sakralno«, zadržavajući pri tom svoju prvobitnu strukturu (sveti kamen je i dalje kamen), nego se ni »sakralizacija« ne može dokučiti razumom jer čedomorstvo nije preobraženo u obred kojim se postiže neki osobiti učinak (kao što se to dešava onima koji žrtvuju svoje prvence). Avram ne izvršava obred (pošto nije težio ni za kakvim ciljem i nije razumevao smisao svoga čina); s druge strane, njegova »vera« ga je ubedila da ne čini nikakav zločin. Reklo bi se da Avram nije sumnjao u »svetost« svoga dela, mada je ona bila »neprepoznatljiva«, pa prema tome i nespoznatljiva. Razmišljanje ο toj nemogućnosti da se prepozna »sveto« (pošto je »sveto« u potpunosti bilo poistovećeno sa »profanim«) imalo je značajne posledice. Kao što ćemo videti, »avramovska vera« će jevrejskom narodu, posle drugog rušenja Hrama i ргоpasti Države, omogućiti da podnese sva iskušenja svoje tragične istorije. Razmišljajući upravo ο Avramovom primeru, neki hrišćanski mislioci su, iako kasno, tek u XIX i u XX veku, pojmili paradoksalni i u krajnjoj liniji »nespoznatljivi« karakter njihove vere. Kjerkegor se odrekao svoje verenice, u nadi da će mu ona, na neki nezamisliv način, biti nadoknađena. Α kada je Lav Šestov tvrdio da prava vera podrazumeva samo jednu izvesnost: »za Boga sve je moguće«, on je samo, pojednostavljujući ga, prenosio Avramovo iskustvo. Već više od jednog veka kritika se trudi da razdvoji »verovatne«, i utoliko »istorijske«, elemente ove biblijske priče od mase pridodatih i »mitoloških« odnosno »folklornih« naslaga.315Podjednako su korišćeni i filološki i arheološki dokumenti koji se odnose na političku, kulturnu i religioznu istoriju Egipćana, Kanaanaca i drugih naroda Bliskog istoka. Postojala je, naime, nada da će se pomoću sličnih dokumenata osvetliti i bliže odrediti, možda čak i rekonstruisati istorija različitih grupa Jevreja, od naseljavanja Jakova u Egiptu (XVIII—XVII vek) do zbivanja čiji odjek nalazimo u predanju Egzodusa i prodora u Kanaan, a te događaje neki autori smeštaju u XII vek.34 Vanbiblijski dokumenti su sigurno doprineli da se, bar delimično, Egzodus i osvajanje Kanaana postave u istorijski kontekst. Za izlazak iz Egipta, na primer, predloženi su sasvim precizni datumi, na osnovu obaveštenja koja se tiču vojne i političke situacije nekih faraona koji su pripadali XIX dinastiji; na osnovu rezultata iskopavanja, a pre svega na osnovu datuma uništenja nekih kanaanskih gradova, utvrđene su etape prodora u Kanaan. Međutim, jedan broj tih korelacija i hronološkib odrednica je još sporan. Mi nećemo zauzimati stav u ovoj raspravi u којој je vrlo malo međusobno saglasnih stručniaka. Dovoljno je napomenuti da se, kao što smo to i očekivali, nije usoelo s utvrđivanjeta istoričnosti nekih zbivanja koja su od prvorazrednog značaia za religiju Izrailja. Što, opet, ni u kom slučaju ne dokazuje niihovu neistoričnost. Istorijski događaii i ličnosti u tolikoj su meri bili oblikovani prema
315 Rad na »demitizaciji« je bio relativno jednostavan (u stvari, »čuda« kao što su deset pošasti ili prolazak kroz Crveno more, ne mogu se smatrati za »istorijske« događaje). Nasuprot tome, mnogo se delikatnije pokazalo tumačenje ο eventualnoj istoričnosti biblijskih tekstova. Analizom je razdvoj«no nekoliko redakcija koje su načinjene u različito doba i iz različitih teoloških perspektiva. Pored toga, utvrđene su pozajmice iz više književnih rodova. Prividna istoričnost neke epizode postaje sumnjiva kada se otkriie da je redaktor koristio kliše nekog određenog književnog roda (sage, noveie, poslovice, itd.).

paradigmatskim kategorijama da u najvećem broju slučaieva više nije moguće dosegnuti njihovu izvornu »realnost«. Nema razloga za sumnju u »realnost« osobe poznate pod imenom Mojsiie, ali nam izmiču njegova biografija i osobene crte ηjegove ličnosti. Već zbog same činjenice da je Moisiie postao harizmatska i mitska figura, njegov život koii započinie čudnovatim spasenjem u korpi od papirusa koja je bila ostavljena u trsci Nila, sledi model tolikih drugih »junaka« (Tezeja, Perseja, Sargona iz Agade, Romula, Kira, itd.). Ime Mojsije je egipatsko, kao i imena drusih članova njegove porodice. Ono sadrži element msy, »rođeni, sin«, što se može uporediti sa Ahmoses (Ahmozes) ili Ramzes (Ra-messes, »Raov sin«). Ime jednog od Levijevih sinova, Merarije, jeste egipatsko Мггу, »Voljeni«; Pinhas, Aaronov unuk, jeste P'-nhsy, »crnac«. Nije isključeno da je mladi Mojsije znao za Ehnatonovu »reformu« (oko 1375—1350), koji je kult Amona zamenio solarnim »monoteizmom« Atona. Uočena25 je i analogija između dve religije: Aton je, takođe, proglašen za »jedinog Boga«; kao Jehova, i on je bog »koji je stvorio sve što postoji«; najzad, značaj koji Ehnatonova »reforma« pridaje »Nauku« može se porediti sa ulogom Tore u jehovizmu. S druge strane, Mojsija nije moglo da privuče ramzesko društvo u kojem je bio odgajen, dve generacije posle ugušenja Ehnatonove »reforme«. Kosmopolitizam, religiozni sinkretizam (pogotovu između egipatskih i kanaanskih kultova), neke orgijastičke prakse (prostitucija oba pola), »kult« životinja, predstavljaju previše strahota za nekoga ko je odgajen u »religiji Otaca«. Sam izlazak iz Egipta po svoj prilici odražava neki istorijski događaj. Ipak, nije reč ο egzodusu čitavog naroda, nego samo ο jednoj grupi, i to upravo onoj koju je predvodio Mojsije. Druge grupe su već bile otpočele svoje manje-više miroljubive prodore u Kanaan. Sva izrailjska plemena su tek naknadno prihvatila egzodus kao epizodu svoje svete istorije. Za naš posao je značajno to što je izlazak iz Egipta doveden u vezu s proslavljanjem Pashe. Drugim rečima, jedno drevno žrtvovanje, svojstveno pastirima nomadima, a koje su milenijumima upražnjavali preci Izrailjaca, bilo је revalorizovano i integrisano u »svetu istoriju« jehovizma. Obred povezan s kosmičkom religioznošću (pastirski praznik proleća), bio je protumačen kao sećanje na neki istorijski događaj. Preobražaj religioznih struktura kosmičkog tipa u zbivanja iz svete istorije jeste karakteristika jehovističkog monoteizma, koji će preuzeti i nastaviti hrišćanstvo.

59. »Ja sam onaj koji jest« Napasajući ovce svoga tasta Jotora, madiianskog sveštenika, Mojsije preko pustinje dolazi na »goru Božiju«, Horiv. Tu vidi »plamen ognjeni iz kupine« i čuje da ga pozivaju po imenu. Nekoliko časaka kasnije, Bog mu se otkriva kao »Bog oca tvojega, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev« (Izlazak, 3 : 6). Međutim, Mojsije predoseća da se našao pred nepoznatim vidom božanstva, štaviše, pred novim bogom. On prihvata naredbu da ode i potraži decu Izrailja i da im kaže: »Bog otaca vaših posla
25 Vid. na primer, Albright, From the Stone Age to Christianity, str. 218 i dalje, 269 i dalje; The Biblical Period from Abraham to Ezra, str. 15 i dalje. Za druge autore, međutim, ove analogije nisu uverljive; up. Ringgren, nav. delo, str. 51; Fohrer, nav. delo, str. 79.

rne k varna« — ali se pita — »ako mi reku: kako mu je ime? šta ću im kazati?« (3 : 13). Tada mu Bog kaže: »Ja sam onaj što jest« ('ehyeh 'dšer 'ehyeh). Bog takođe uči Mojsija da se deci Izrailja obrati ovim rečima: »Koji jest, on me posla k vama...« (3 : 14). Veoma se mnogo raspravljalo ο ovom imenu.126 Odgovor Boga je veoma zagonetan: on nagoveštava svoj oblik postojanja, ne otkrivajući svoju osobu. Sve što bi se moglo reći jeste kako božansko ime nagoveštava, da upotrebimo jedan savremeni izraz, totalitet bića i postojanja. Međutim, Jehova izjavljuje da je on

str. naime. jer je Jehova »Bog ljubomoran«318 (Izl. koji je izvorno bio grub i žestok bog. U stvari. moguće je pokazati određeni kontinuitet između boga otaca i boga koji se otkriva Mojsiju.bog Avrama i drugih Rodozačetnika i taj njegov identitet danas prihvataju svi koji primaju avramovsko nasleđe. isto. sad. Ta borba koja je otpočela u Baal Peoru. Daničić prevodi »Bog revnitelj«. ni Jehova nije vezan za neko određeno mesto. prev.). Ideja koja stoji iza ove zapovesti verovatno podrazumeva zabranu da se Jehova predstavlja nekim kultnim predmetom. »Jehovizam je takode iz Elove religije preuzeo ideju ο božanskom dvoru koji su obrazovali bene 'dlohim«. Značenje druge zapovesti: »Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike. Izl34: 6. Jehovin ratnički karakter predstavlja produžetak uloge boga otaca. izazvavši time Jehovinu srdžbu. traži se bespogovorna vernost. str.. 15 : 11). s njim je takođe bio poistovećen i Jehova. jer je čitav svet njegova tvorevina. žalostiv'«. za Izrailj traje još uvek. »najpre imamo činjenicu da se jehovizam rodio u pastirskoj sredini i da se razvijao u pustinji. Jehova je vlastito ime. up. Znamo da su slike. U pobedničkoj pesmi koju peva posle prolaska kroz more. »Nemoj imati drugih bogova uza me«. sad.« ne može se lako dokučiti. koje ističe njegovu tajanstvenost i njegovu transcendentnost. Ali on pribegava i kosmičkim epifanijama. 319 υ Dan. 318 Korišćen je prevod Biblije Krš. Za razliku od drugih božanstava Bliskog istoka koja su se očitavala istovremeno u liudskom i životinjskom. ili u kosmičkom obliku. prvorazrednog zaštitnika svojih vernika. Jahve među bogovima«317 (Izl. prev. »I narod jedaše. Kao što nije imao »ime«. Jehova ne treba da ima ni »sliku«.. U nastavku procesa izjednačavanja boga otaca sa Elom.316 S druge strane. oni su. Jehova ne odražava Ijudsku situaciju. Suština otkrovenja sadržana je u deset božjih zapovesti (Izl 20 : 3—17. Fohrer. 20 : 5). »Ali izgleda da bi bilo netačno reći da je Е1 dao svoju blagost i samilost Jehovi. 12 : 1—3). Jehova je iskliučivo poiman kao antropomorfan. Borba protiv lažnih bogova počinje odmah po izlasku iz pustinje u Baal Peoru. kako to kaže R. tekst ne može poticati iz Mojsijevog doba.319 Tu su kćeri moavske pozvale Izrailjce da prinesu žrtve moavskim bogovima. Postojanje drugih bogova se ne poriče..). 34 : 10—27). 29 Up. ima samo nebeski dvor. njegova »lična svojina«. razlike su značajne. 317 Korišćen је prevod Biblije Krš. bile samo stajalište božanstva. prev. Povratak čistom jehovizmu biće prikazan kao povratak situaciji pustinje: to će biti . Jehova je sam. de Vo (Vaux).nomadski ideal' Propovednika« . preostalom čovečanstvu očitovao se preko svojih dela. radost i tugu. Možemo li videti ioš jednu antropomorfnu crtu u činjenici da on od svojih vernika zahteva bespogovornu 316 De Vaux. odomaćene u paganskim kultovima. Predstava ο božanskom izabraništvu koje је izloženo kroz obećanja data Avramu (Post. poput većine drugih božanstava: on nema porodicu. i klanjaše se bogovima njihovijem« (Brojevi. Prva od deset zapovesti. Dok je bog otaca bezimen. S jedne strane. On je od Ela preuzeo kosmičku strukturu kao i naziv Kralja. (Ipak. Bog je dopuštao da ga neki povlašćeni neposredno vide.29 S druge strane. Daničićev prevod je mnogo slobodniji: »Ko je kao ti među silnima.Bog milostiv. 78 i dalje. nego ο »Jehovinom narodu«. pokazuje da tu nije reč ο monoteizmu u strogom značeniu izraza. Mojsije kliče: »Tko je kao ti. on ne pokazuje slabosti i mane homerskih bogova. nav. praštanje i osvetu. prevodu Velfegor (vrim. Ali. Kao što je već primećeno. Jehovin antropomorfizam ima dva vida. 429. Tu nije reč ο nekoj zabrani kulta idola.). Bog koji revnosno radi i ljubi (prim. on uspostavlja poseban odnos s Mojsijem kao poglavarem grupe. 25 : 2 i dalje). U svom sadašnjem obliku. Gospode?« (prim. Jehova pokazuje specifično Ijudske kvalitete i mane: samilost i gnev. postaje jasnija: Jehova potomke Rodozačetnika naziva »svojim narodom«. ali najznačajnije zapovesti sigurno odražavaju duh izvornog jehovizma.a7 Isto kao i bog otaca. Jehova sam za sebe kaže da je . osim toga. delo. . Izl. Ali.. str. U verovatno starom tekstu. i ne pristaje da bude izvrgnut ruglu kao neki stanovnici Olimpa. 428. Odnosi između božanstva i njegovih vernika su izmenjeni: više se ne govori ο »bogu otaca«.

Tekstovi ne pominju kovčeg i šator zajedno. pored ostalih.ii karakterišu propovednike i misionare tri monoteističke religije. prihvatio Allbright.). Ali podudarnosti ta dva obrasca. Ali tu postoji značajna razlika: ova indijska božanstva postavljaju se iznad morala. a kako njihov način postojanja predstavlja model za uzor.* Jehova se tada pojavljuje pred Izrailjcima koji su ostali u podnožju brda i zaključuje sa njima novi savez. Sasvim je verovatno da to predanje odražava stvarno stanje. 28 : 8—38) do pojedinosti opisuje svetilište u pustinji: ono se sastoji od Šatora sastanka u kojem se čuva Kovčeg svedočanstva ili Zavetni kovčeg. »Brdo Sinaj zavilo se u dim jer je Jahve u obliku ognja sišao na nj. sve to deli Jehovu od bilo kakvog »ideala savršenstva« prema ljudskim merilima. istovremeno ga je pretvorilo u ekstatičnog propovednika — proroka i u . S tog stanovišta. I ta smrt odgovara legendarnoj i paradigmatičnoj Mojsijevoj ličnosti. Knjiga izlaska (26. neke od ovih negativnih crta će. ali je _ * Prenesen je doslovniji prevod Biblije Krš. 10 : 1—5. Mojsije je govorio. ili na Kali-Durgu. Zvuk trube bivao sve jači. mada stvarne. up. Mojsije je umro u moavskim stepama. pre islama. ne moraju biti i odlučujuće. Jehova mu je pokazao Kanaansku zemlju: »Pokazah ti je da je vidiš očima svojima. šator verovatno. Law and Covenant гп Israel and the Ancient East (1955). izvesno. imaju uzor i opravdanje u Jehovinom primeru. 30 Nepotrebno je istaći da su svi ovi tekstovi redigovani ili objavljeni kasnije. reč je ο novom. 19 : 18—19). E. 34 : 1. Kovčeg simbolizuje to nevidljivo prisustvo.30 Kasnije. Jehova je vodio svoj narod. Sve se brdo silno treslo.28). up. prev. Mojsije se ponovo susreo s Jehovom i dobio »dvije ploče svjedočanstva. jeste da su je obeležili dramatični. Posle zauzimanja Kanaana. Kao bog otaca nekada. 31 C. Jehova liči na neka hinduistička božanstva. 107 i dalje. U stvari. Sve što se može reći ο osobi poznatoj pod tim imenom. kao nečeg što je »primerno drugo« \_ganz andere Rudolfa Ota (Rudolph Otto)]. 22— 26. Jehovina žestina takođe ističe antropomorfne okvire. Nasuprot tome. Hipotezu je. diktirajući Zavetnu knjigu koja otpočinje s deset zapovesti a sadrži i određeni broj propisa u vezi s kultom (ЈтХ.). poput istočnjačkih despota? Tu je više reč ο neljudskoj želji za apsolutnim savršenstvom i čistotom. str. Netrpeljivost i fantazam ko. Mendenhall. Niesov »bes« je ponekad toliko nerazuman da bi se moglo govoriti ο Jehovinom »demonizmu«. 34 :4. Jehova najveći značaj pridaje etičkim principima i moralnoj praksi: na to se odnosi barem pet od deset zapovesti. još impresivnijem izvršavanju božanstva kao nečeg što se potpuno razlikuje od svoje tvorevine. itd. Kod Arapa je. Naporedo postojanje protivurečnih »atributa«. Ne zna se ništa pouzdano ο kultu koji su Izrailici slavili tokom četrdeset godina provedenih u pustinji. (prim. drugu verziju. kao i kod Arapa. 20 : 2—17. nerazumnost nekih njegovih dela. kovčeg od drveta u kojem su se — prema jednom kasnijem periodu — nalazile Ploče Zakona Zakoni Ponovljeni. Ali »negativne crte« pripadaju Jehovinoj izvornoj strukturi. prekrivao kovčeg. Brojevi 27 : 12—14). postupaka. ali nemoguće je doznati šta je on sadržavao. Mendelhol (Mendelhall) je zapazio31 da stilski oblik Zavetne knjige podseća na sporazume hititskih vladara iz drugog milenijuma. ploče kamene pisane prstom Božjim« (31 : 19. Šivu na primer. s njihovim vazalima iz Male Azije. ali u nju nećeš ući« (Zakoni ponovljeni. još i otvrdnuti. Prema tradiciji. Prema biblijskoj priči. Yahveh and the Goods of Canaan. Dizao se dirn kao dim iz peći. višestruki susreti sa Jehovom.pokornost. u Sinajskoj pustinji. ispod Jerihona. a Bog mu grmljavinom odgovarao« (Izl. sad. potvrđeno postojanje kultnih šatora ili nosiljki u kojima su nošeni idoli od kamena. Otkrovenje čiji 'je Mojsije bio posrednik. teofanija se zbila tri meseca posle izlaska iz Egipta. njihovi vernici ih podražavaju bez oklevanja.

i ubija ga na spavanju (Sndije. »Baalova borba« (Sudije. Ukratko. On uverava Isusa Navina: »Ne boj ih se. Devora i Varak opevaju božanski gnev: »Gospode! kad si slazio sa Sira (. herem. Lods i Olbrajt navode druge primere. 105. Jailja izdajnički gazi: ona poziva u svoj šator kanaanskog poglavara Sisaru. 322 Up.. delo. 5 : 4 i dalje). Najpre se zapaža otpor prema vrednostima koje je veličalo svako pastirsko društvo. 6 : 19). Prenosivo svetilište iz Mojsijevog vremena postaje zastarelo. str. Zakon gostoljubivosti. 6 : 32). Izraz »zabranjen«. i to ne samo kod Semita. Jer Jehova se neposredno umešao u bitku. značajne posledice imala je pre svega konfrontacija s kanaanskom religijom. Imena-složenice sa baal susreću se i u porodicama koje su poznate po jehovističkoj veri. delo. Der heilige Krieg im alten Israel (1951). Jehova baca sa neba »kamenje gadno« koje će ubiti na hiljade neprijatelja (Knjiga. Ali. W. oni preuzimaju i određeni broj kanaanskih običaja u vezi sa zemljoradnjom. prilagođavajući se novom načinu života. Ali. Od tog vremena Izrailjci počinju da upražnjavaju žrtvu paljenicu ('olah). popis tih svetilišta ikod Fohrera.321 Više iznenađuje pometnja koja je. koju oni tumače kao žrtvu prinesenu Jehovi. prinošeno Jehovi na žrtvu paljenicu. Baal je morao biti prihvaćen kao »bog rodnog tla«. Religija и vreme Sudija: prva faza sinkretizma Prihvaćeno je da se epohom Sudija naziva period koji se proteže između ~ 1200. kanaanskog* kralja. nav. Rat koji je vođen u njegovo ime je sveti rat320 ljudi su posvećeni (qiddeš. i nebesa kapahu. zavetovani su Jehovi. potiče od korena koji znači »sveti«. koji beži posle poraza. Ringgren. str. str. 58 i dalje. u prvom redu stručnjak za plodnost. Rowley. . videti G. str. Posle pobede protiv Javina. štaviše. 321 Vid. nav. Rowley. sve je bilo uništavano. koji je uspeo da grupu klanova preobrazi u jezgro nacije. 60. sažeo Ringgren. Kanaanski žrtveni sistem je najvećim delom bio usvojen. bila shvaćena i kao epitet Jehove. kao što se i moglo očekivati.. str. prejehovistička svetilišta koja su pripadala Elovom kultu. u vreme kraljevstva. savetnici i sudski činovnici. bio je uzor levitskih sveštenika i harizmatski poglavar bcz premca. Worship in ancient Israel. Aspects of Syncretism in Israelite Religion. 66—67. Ο sinkretizmu kultova. nepovrediv među nomadima. U stvari. Fohrer. U nastavku povezivanja Jehove i Ela. kada je Saul proglašen za kralja. Slavni Gedeon nosi takođe i ime Jeroval (Yerubbaal). Ahlstrom. u vreme Sudija. 111—113. 56 i nap. 56. »Gospođar«. 320 G.) zemlja se tresijaše.»čarobnjaka«. up. Plen je bio »zabranjen«. Tek kasnije je njegov kult omrznut i pretvoren u primerni dokaz otpadništva. ili da je pored Jehove bio obožavan i Baal. Sudije su bili vojni poglavari. str. 11 i dalje. »posvetiti«) i moraju da poštuju obrednu čistotu.33 Kasnije. Sada se upražnjavaju kultovi u hramovima i u svetim gradovima. jer ih dadoh tebi u ruke« (Knjiga Isusa Navina 10 : 8). Jehova se pokazuje snažniji od kanaanskih bogova. Na osnovu toga može se pretpostaviti da je reč baal. isto kao i jedan broj kanaanskih svetilišta. Smatralo se da su prinesene žrtve hrana za božanstvo (Sudije. str. a takode i neke orgijastičke odredbe. 10:11). 4 : 17 i dalje). Ringram je smatrao da je to tipično izrailjska pojava.322 Na početku. delo. nav. Najjednostavniji oblik žrtvovania sastojao se iz prinošenja darova ili levanica u ulju i vodi na nekom posvećenom mestu. proces asimilacije se pojačava i tada se već govori ο svetoj prostituciji oba pola. delo. Upravo tokom ovog perioda i druga plemena prihvataju jehovizam. jehovizam se razvija i menja. von Rad. oblaci kapahu vodom« Knjiga ο sudijama. ali A. ta konfrontacija se produžila sve do VII veka pre Hr. Isusa Navina. odnosno. do ~ 1020. Izrailjevog naroda. kada je Mojsijeva grupa pod vođstvom Isusa Navina prodrla u Kanaan. nav. pogotovu posle nekih sjajnih pobeda. Osim toga. stvorena između Jehove i Baala. 7.

Potvrđeno je da takav tip ekstatičara postoji i u drugim nomadskim društvima (na primer. 22—24): on vidi Jehovu bilo da sanja ili da je budan.Svetilišta su bila građena prema kanaanskim uzorcima. Association of Cult Prophets among the Ancient Semites. oni su bili u pravu. str. Sastojala su se od jednog žrtvenika. reč ο sveštenicima i levitima: oni prinose žrtve i ispituju Jehovinu volju pomoću čini i ephoda. massebah (uspravno postavljenog kamenja). kahin kod Arapa). 29 i dalje. Pri tome. tekstovi iz XVIII veka. Vidovnjaci nisu bili vezani za svetilišta. Službenici kulta su okupljeni oko svetilišta koje treba i da čuvaju. on Izrailjce mora da vidi da bi mogao da ih prokune. Među obrednim predmetima najznačajniji su bili: teraphim (slike ili maske) i ephodes (isprva je to bila odežda koja se postavljala preko slike). ali smo ο njihovim nadležnostima loše obavešteni. i Fohrer. asherah (drvenih stubova koji su simbolizovali kanaansku boginju istog imena). takođe su proizvod kanaanskog uticaja. Prva knjiga ο carevima. 86 i dalje. oni pretežno koriste kratke rečenice i svoje poruke šalju carevima. i pehara za levanice. čak i kada je reč ο lošim vestima ili kritikama protiv nekih dela samih vladara. izuzev Egipta. prema kanaanskim uzorima se organizuje i sveštenička klasa. Ргорћесу in Ancient Israel. tome ćemo se vratiti kasnije (§ 116). s bibliografijom. bilo prilično rašireno na starom Bliskom istoku. govore ο apilum (»onaj što odgovara«). poput proroka (nabiim). 91 i dalje. proroci su zahtevali najčistiji jehovizam.323 Mnogo je značajnija bila uloga »proroka« (nabi). str. Sumeri su znali za »čoveka koji dospeva do Neba« što je odrednica koja ukazuje na ekstatično putovanje koje se može uporediti sa putovanjem šamana. Protoistorija Indoevropljana 323 J. 85 i dalje. S jednog stanovišta. 225 i dalje. VIII POGLAVLIE RELIGIJA INDOEVROPLJANA VEDSKI BOGOVI 61. najzad. . Haldar. Pedersen. istih onih kojih su se proroci tako žestoko gnušali. 18 : 19 i dalje. Najslavniji primer je Valamov (Zakoni. 325 Up. od Kanaanaca se preuzimaju obredni sistem. ljudima ili ženama koji od bogova primaju proročanstva u snu ili u vizijama. str. ili muhhum i muhhutum. Ovi apilum i muhhum isto su što i nabiim. i sami proroci. koji će se ubrzo suprotstaviti svešteničkoj vrhovnoj vlasti i sinkretizmu sa kultovima plodnosti. U stvari. na prvom mestu. str. koji navodi druge primere iz Vavilona i Asirije. jehovizam koji su oni obznanjivali već je bio usvojio najkreativnije elemente kanaanske religije i kulture. Lindblom. Lindblom. koji je istovremeno dubok i raznolik. Α Mari. Tu je. J. Za ovu priliku dodaćemo jedino da izrailjsko ekstatičko proroštvo svoje korene vuče iz kanaanske religije. sveti gradovi i svetilišta. Kao i proroci Izrailja. ali. Pored sveštenika i levita susreću se i vrači ili vidovnjaci (ro'eh). Druga knjiga ο carevima. Ali tu je reč ο jednom tipu ekstatičkog iskustva koje je.324 U stvari. »The Role played by Inspired Persons among the Israelites and the Arabs«. 10 : 19). 324 Up.325 Već u prvim vekovima osvajanja i naseliavanja primećuje se kanaanski uticaj. kult Baala je obuhvatao i nabiim (up.

to su karakteristične crte indoevropskih društava. narodi koji su uobličili i prenosili kulturu tumula mogu biti samo protoindoevropljani. Oko ~4000—3500. patka. pokoravanje i asimilacija stanovništva — okončan je tek u XIX veku naše еге.326 Severno od Crnog mora razvila se između V i III milenijuma takozvana kultura tumula (kurgan). rečni losos. i na sever Irana (oko ~3500—3000). godine opaža se njeno širenje na zapad do Tise. između Karpata i Kavkaza. ilirske i tračke. Zajednički vokabular pokazuje da su se Indoevropljani bavili zemljoradnjom. Luvijci i Mitanci. u egejske oblasti (Grčka i obala Anadolije) i do istočnog Mediterana. Po svoj prilici. Arijci su prodrli u dolinu Inda i Ganga. osa. severne i zapadne Evrope — od Visle do Baltičkog mora i do Atlantika. Anadoliji. bukva. podjednako je sigurno da su na ovu kulturu tokom perioda njenog nastajanja uticale razvijenije civilizacije Bliskog istoka. Maloj Aziji. gajili stoku (ali isto tako svinje i. S druge strane. Korišćenje bojnih kola i metala327 bilo je preuzeto iz jedne anadolijske kulture (Kuro-Araksas kultura). tumuli (kurgan) su bili namenjeni isključivo za posmrtne ostatke poglavara. Mesopotamiji. Токолт sledećeg milenijuma predstavnici kulture knrgan prodiru u srednju Evropu. hrast i vrba) ukazuju na umerenu zonu. S druge strane. i ~ 1900. u Transkavkazje i u Anadoliju. pojavljuju se kipovi izrađeni od gline. Između ~2300. grčke i slovenske). Kontrast između tumula (grobova izgrađenih u obliku kuće i bogato ukrašenih) i mnogo siromašnijih grobnica. osvajanje novih oblasti. Nekoliko vekova kasnije. Tarsus i nekih tri stoline gradova i naselja u Anadoliji. srednjoj Aziji. 327 Izrazi za »bakar« i »sekira« su sumerski: preuzeti su pre razdvajanja evropskih lingvističkih grupa (germanske. itd. 326 Zajednički vokabular za neke životinje (vuk. preuzeti od naroda balkanskomediteranske oblasti. Danas svi složno smeštaju postojbinu Indoevropljana u oblasti severno od Crnog mora. Iranci su se učvrstili u Persiji. možda čak i u mezolit. Što se tiče našeg zadatka. na Balkansko poluostrvo. patrijarhalna struktura porodice. Naučnici su se već više od jednog veka trudili da identifikuju prvobitnu postojbinu Indoevropljana. indoevropski narodi su pre svega razvili pastirsku ekonomiju. italske i keltske. Grčka sa ostrvima bila je indoevropeizirana. Kako god bilo.Najezda Indoevropljana u istoriju označena je strašnim razaranjima. verovatno. medved. a u poslednjim fazama njenog širenja Indoevropljani. Ovaj karakteristični proces — seoba. kao i srednje. tako su stradali Troja oko ~2300. Bejče-sultan. i da su znali za divlje i pripitomljene konje. Ta prvobitna postojbina je tražena u severnoj i srednjoj Evropi. Očigledno je da tvorevine zemljoradničkih društava ne odgovaraju u celini religioznim težnjama pastirskog društva. godine u Grčkoj. već je bila okončana ili je daleko uznapredovala indoevropeizacija Indije. Postojanje ariofonskih elemenata potvrđeno je i kod drugih četa osvajača. Apeninskog i Balkanskog poluostrva i karpatsko-podunavskih oblasti. i produžilo se tokom dva milenijuma. Iako se nisu odricali zemljoradničkih proizvoda. važno je da jasno odredimo u kojoj je meri ovaj oblik egzistencije — pastirsko nomadstvo. U IV milenijumu. Ne znamo ni za jedan drugi sličan primer jezičke i kulturne ekspanzije. Dokumenti pominju etničke grupe koje su se zvale Hititi. Pastirsko nomadstvo. koje je snažno reorganizovano s obzirom na ratove i osvajanja — ohrabrio i olakšao pojavljivanje osobenih religioznih vrednosti. Oko ~1200. da odgonetnu njihovu protoistoriju i da osvetle faze njihovih seoba. ukazuje na vrlo radikalno društveno raslojavanje. . spaljeni su i opustošeni brojni gradovi. Širenje indoevropskih naroda je počelo nekoliko vekova ranije. u III milenijumu oni stižu do severa Evrope. sklonost ka pljački i vojnička organizacija radi osvajanja. sigurno je da poreklo indoevropske kulture zadire u neolit. ruskim stepama. pčela) i drveće (breza. mermera ili alabastera koji prikazuju boginju koja sedi. Prema Mariji Gimbutas. ovce).

odnosno sa svetlom i »transcendentalnošću« (visinom). naročito posle dodira sa religijama Bliskog istoka. ne iznenađuje ni to što je izvestan broj bogova bio označen imenom grmljavine: nem. grčkog Zevsa Petera. litv. staroslovenskom ogni. s idejom vrhovne vlasti i tvoraštva u njenom neposrednom značenju — kosmogonije i očinstva. skitskog Zevska-Papajosa. ilirskog Dajipaturesa. smele teološke i filozofske razrade. Taranis (Tanaros). theos. Drugim rečima. i naše oganj! — prim. vatra nazivala *agm a ne atar: v. u vreme grčko-istočnog sinkretizma. (Bog) Neba je u prvom redu Otac: up. starogerm. Uopšte. dieva. i u iranskom i indijskom Vajauu. up. Indoevropljani su u svojoj istoriji prilično rano bili primorani da upoznaju duhovne tenzije izazvane simbiozom raznorodnih. »nebo«. Indoevropljani su razvili osobenu mitologiju i teologiju. Stig Wikander. Možemo dakle pretpostaviti da se »bog«. Postoje. itd. pa bi se moglo reći da je bog sunca bio poslednja kosmička teofanija koja će nastati рге sirenja judeohrišćanskog monoteizma. Ona potiče od korena koji označava »dušu«.328Pošto su nebeske i atmosferske hijerofanije imale značajnu ulogu. sauil.). drugi jedan kosmički element. omogućavalo da periodično obnove svet (obrednom borbom između dve grupe učesnika u obredu. ali religiozna predstava ο Zemlji-Majci kod Indoevropljana se javlja mnogo kasnije i susreće se samo u jednoj ograničenoj oblasti. smatralo se da je ona životvorna energija koja je suprotstavljena Nebu. 330 Pored toga. Donar. razvija polazeći od ideje ο divinizaciji umrlih. »Gospodaru Vetra«. »duh umrlog«. Već na početku izučavanja indoevropski (ubuduće skraćenica: ie) koren deiwos. staroslov. Zevsa i Jupitera. Bog neba — najviši bog budući da je tvorac sveta i vladar univerzuma — verovatno je već u indoevropsko doba ustupio mesto bogovima oluje. Raspolagali su shvatanjima i obredima koji su im omogućavali da posvete prostor i da »kosmizuju« oblasti u kojima se nastanjuju (ovaj mitsko-obredni scenario je potvrđen u staroj Indiji. staroslovenski Perun.329 Možemo pretpostaviti da je bog sunca zadržao vrlo uticajno mesto još od protoistorije (up. Ali solarni bogovi su kod različitih indoevropskih naroda imali dosta promenljivu istoriju. i prošireno. pokazuju karakteristike bogova vrhovnih vladara. osim toga. Thorr. »disati«. Pokazalo se da je ideja ο bogu povezana sa svetošću neba. svetost koju predstavlja Sunce dopuštala je. dwesiu. prepoznat je u rečima koje znače »bog« (lat. što im je. . prev. Vetar. Isto tako. uopštene ali dragocene indikacije koje nam daje religiozni vokabular. solnce. Indoevropljani su neprekidno pokoravali stalno naseljene zemljoradničke narode i stapali se sa njima. u istoriji religija to je prilično česta pojava. litv. tračko-frigijskog Zevsa-Paposa. Smatralo se da bogovi prisustvuju svečanostima i pred njima su bile spaljivane žrtve. staroslovenslco dnh. duša. tokom svojih seoba i osvajanja. str. pre svega. tivar). ime značajnog vedskog boga Agnija nalazi se u latinskom ignis. a tragovi tog obreda su se zadržali u Indiji i u Iranu). ime božanstva vatre je Atar: ali ima pokazatelja da se. Staviše. koji je divinizovan u litvanskom Vejopatisu.330 Što se tiče Zemlje (*GH'EM). starogerm. iran. i u imenima glavnih bogova — Dijausa. kult vatre je karakteristični element indoevropskih religija. Prvi panteon i zajednički religiozni vokabular Neke strukture zajedničke indoevropske religije mogu se rekonstruisati. u Rimu i kod Kelta). reč je samo ο kosmičkim epifanijama: one. deus. sanskr.nigde ne postoji pastirsko društvo koje je notpuno nezavisno od zemljoradničke ekonomije i religije. 329 U Iranu. Ali u poslednja dva slučaja. baltički Perkunas. grčko Helios. pa i protivurečnih religioznih orijentacija. što sve znači sunce). div. (Up. vedsko Surija. Indoevropljani nisu podizali svetilišta: vrlo je verovatno da se kult proslavljao u 328 Grčka imenica theos se ne upisuje u isti niz. 62. latinskog Jupitera. smatralo se da je vatra. kelt.8 Nalazimo. Oni su prinosili žrtve i poznavali magijsko-religioznu vrednost reči i pesme (*KAN). diewas. u starijoj terminologiji kulta. litvanskom ugnis. međutim. naročito iranski Vaju. indijskog Dijauspitara. izazvana munjom. Der arische Mannerbund. nebeskog porekla. 77 i dalje.

irska epopeja ili Snori (Snorri) Sturluson. latinskom i grčkom na raspolaganju su nam po dva termina: av. grč. prema Benvenistu. Evo još jednog bitnog obeležja: usmeno prenošenje predanja. istoriografija. jer čuvaju ili odražavaju (makar i iskrivljen) određeni broj izvornih religioznih shvatanja. svečanim verbalnim obavezama (lat. a često i unutar svakoga od njih. str. svi su ti dokumenti dragoceni.posvećenom ograđenom prostoru. simbioze ili eliminacije. »Izučavanje svakog utvrđenog para . videti na kraju La religion rotnaine archaique (2. hieros/hagios. kao ni u teologijama i mitologijama istorijske epohe. ne treba da nas spreče u korišćenju tih materijala. Balto-Sloveni).«331 Tako. epske poezije. želeti«. Preuveličavanja i greške »uporedne mitologije«. s druge strane. Kada se ova predanja u svim tačkama 331 E. koji je verovatno započeo još u protoistoriji. obrednih tekstova.. . različiti indoevropski narodi pokazuju težnju da neprekidno reinterpretiraju sopstvene religiozne tradicije. ti su fragmenti različite starosti a do nas su dospeli preko raznovrsnih dokumenata nejednake vrednosti: himni. dok iranski. Dovoljno je samo ne prevariti se u pogledu njihove dokumentarne vrednosti. Ali drugu stranu odsustva takvog termina predstavlja to što »u raznim jezicima. Grka. pošto tu sveprisutnu realnost nisu poimali kao izdvojenu instituciju«. terminologija je sačinjena tako da polazi od dva različita korena. odnosno zabrana korišćenja pisma prilikom susreta sa civilizacijama Bliskog istoka. Najznačajniji primer predstavlja to što na zajedničkom indoevropskom nema nekog posebnog termina koji bi označavao »sveto«. daps). daleko mlađa sa stanovišta hronologije. bilo pozajmice.οηο kojem je zabranjen dodir sa ljudima'. grč. 265. 1974). Trodelna indoevropska ideologija Fragmenti različitih indoevropskih mitologija predstavljaju značajan izvor.. kađenju (grč. thiio). obredu svetlosti (lat. 63. »Indoevropljani nisu imali poseban izraz da je označe. 131—146. izd. ne može biti mlađi od II milenijuma stare ere. »moliti«. Jedan mit čije je postojanje potvrđeno u Rigvedi. str. isto. takođe got. eiikhomai). Itala) razdvajali od poslednjih (Germani. lat. narodnih legendi. 245. spenta/yaozdata (up. postoji velika raznovrsnost oznaka koje odgovaraju raznim oblicima žrtvene delatnosti: levanicama (sanskr. na iranskom. Naravno. Vokabular odražava taj proces diferencijacije i unošenja novina. . Što se tiče religije. Indoiranaca. isto. Benveniste. lustro)«.οηο što je ispunjeno božanskim prisustvom' i negativno. spendo). Tu s jedne strane treba voditi računa ο različitim kulturnim kontaktima koji su ostvareni tokom seoba. pod vedrim nebom. kao što je i trebalo očekivati imajući u vidu brojne vekove koji su prve seobe Indoevropljana (Hitita. juhoti. dok su predanja koja su sačuvali Tit Livije. zajedničko nasleđe se ne može uvek prepoznati u vokabularu. veličanstvenim svečanim gozbama (lat. teoloških komentara.333 Ukratko. Ali. od zajedničke protoistorije. hails weih). onako kako je shvataju Maks Miler (Мах Mtiller) i njegovi epigoni. keltski i grčki prikazuju reči које su potekle od korena *ghwedh — »moliti. ne treba zaboraviti da se nijedna religiozna tradicija ne produžava beskonačno bez promena. str. Taj se proces pojačao tokom seoba.332 Što se tiče »molitve«. S druge strane. uoueo. str. sacer/sanctus. . nije postojao jedan opšti termin kojim bi se označavalo »žrtvovanje«. žorž Dimezil je u više navrata analizirao indoevropski vokabular svetog. 332 Izvorna hititsko-slovensko-baltičko-armenska (-germanska?) dijalekatska grupa potvrđuje oblike koji su vidljivi u hititskom maltai-. vodi do pretpostavke da je u preistoriji svaki ројаш imao dva lica: pozitivno.. Le vocabulaire des institution indo-europeennes. Benveniste. II. 179. do kojih dovode bilo nove duhovne tvorevine. grč. poznijih predanja koja su zabeležili hrišćanski autori posle pokrštavanja naroda srednje i severne Evrope. Ipak.

s tom razlikom što u Iranu ova društvena podela nije očvrsla u kastinski sistem. sličnu društvenu podelu možemo uočiti u mitskim. koji osniva dva kulta strašnog Jupitera. iranski Skiti su takođe znali za podelu na tri klase. zanesenom. nebeski model rimskog društva. godine sa poglavarom paraindijaca (Mitani) iz srednje Azije: Mitra-(V)aruna [varijanta Uruvana]. analogno trojstvo dominira skandinavskom religiiom i mitologijom: vrhovni bog vladar Odin. proizvođača]. doista.10 Isti diptih nalazi se upravo u Rimu. a Indijci mitski. Empirijskoj.334 s druge strane. vlasnike krava (bo). flamena. u Avesti se pravi razlika između sveštenika (athra. i ta se tradicija održala sve do XIX veka kod Oseta sa Kavkaza. funkcija bogova i ratničke snage. dogmatska. Analizirajući dva vida božanske vrhovne vlasti kod Indijaca i kod Rimljana.). jednako sanskr. 5—6). Dovolino je reći da su istraživanja tog francuskog naučnika osvetlila suštinsku strukturu indoevropskog društva i ideologije. Indara. apsolutna. relativističkoj. odgovaraju bogovi Varuna i Mitra. vojnika. ratnike i stočare-zemljoradnike — odgovara trofunkcionalna religiozna ideologija: funkcija magijske i pravne vrhovne vlasti. Etrurac Lukumon. Rimljani misle nacionalno. koji osniva svetilište Fiđes Publica i ispoveda sasvim posebnu odanost prema ovoj boginji koja jamči dobru veru i potvrđuje zakletve. To je pokazao i žorž Dimezil (Georges Dumezil) nizom dela koja su iz osnova obnovila uporedno izučavanje indoevropskih mitologija i religija. tamnom. bogovi Nasatja. sveštenik samo jednog božanstva (prim.fšuyant). rathae-štar). teško je posumnjati u njihov zajednički indoevropski karakter. mirnorri. Prema Dimezilu. to su strukture i ponašanja po kojima se razlikuju prva dva kralja Rima: Romul. ona u svim tačkama odgovara polaritetu Varuna—Mitra. a. Opozicija Romul— Numa opet u osnovi sadrži opoziciju luperki—flameni. Ova trodelna podela bogova i driištva najbolje se može shvatiti kod Indoiranaca. Prema Herodotu (IV. Ovde ih nećemo izlagati. Kapitolska trijada — Jupiter.: flamen. Podelu prve funkcije u dva komplementarna dela ili tendencije — magijsku suverenost i pravnu suverenost — jasno prikazuje par Varuna i Mitra. i zaštitnik plodnosti Frej. a Indijci kosmički. političkoj. Mitra је. U vedskoj Indiji. opet se pojavljuju u sporazumu ko. »vlast«. prev. suprotstavlja se filozofska. zaštitnika zajednice] i vajšija [vaišya). s jedne strane. duhovna i mistična misao 334 Lat. Mars.slažu sa vedskim mitom. opozicija izmedu luperka — mladića koji su nagi trčali gradom i udarali prolaznike uzicom od kozje kože da bi ih oplodili — i izabranih sveštenika. pogotovu ako jedno takvo proveravanje nije izdvojeno nego se može uklopiti u sistem. u staroj Indiji. Podeli društva na tri klase — sveštenike. Za stare Indijce. pravnike). stručnjak za rat. učesnika u žrtvenim obredima]. slobodne ljude (airig). . ratničkom vidu«. dosl. kšatra (ksatra)] i bo airig. uređenom.ji je hititski kralj zaključio oko 1380. Zapravo. Indra. Isto tako. kšatrija [(ksatriya). kao i u Rimu. veoma istorizovanim predanjima ο osnivanju Rima: tu su kralj Romul koga štiti Jupiter.van). i stočara zemljoradnika (vastryo. Najzad. sveštenika. sa istim suprotnostima i istim naizmeničnostima: to je. Kvirin — na neki način predstavlja božanski. vojnu aristokratiju [flaith. pobednik Tor. i blizanci Nasatja (ili Ašvin). strašnom. pravnoj misli Rimljana. vrhovni bog »u svom mudrom. svetlom. blagonaklonom. ratnika (boraca iz bornih kola. Isti bogovi. neposrednih potomaka Skita. i najzad funkcija božanstava plodnosti i ekonomskog napretka. sveštenom vidu — a Varuna je suveren u svom napadačkom. Kelti su društvo delili na druide (sveštenike. navedeni istim redom. društvenim klasama brahmana [(brahmanas). prepoznaje se ista indoevropska struktura ali ta dva »ideološka polja« nisu homogena. i Nuraa. 2orž Dimezil je umesno naglasio i razlike. s druge strane. Rimljani misle istorijski. Tacije i Sabinjani koji pribavljaju žene i bogatstvo.

ali ne i misao i religiozne prakse prvobitne zajednice. jer je u Grčkoj trodelna ideologija bila veoma rano raščlanjena. u kojima se mogu prepoznati nastavljači ili preživeli pripadnici indske civilizacije. tvorcu. str. Arijci u Indiji Indoiranska plemena su se tokom perioda zajedništva određivala rečju koja je značila »plemeniti (čovek)«. u podvizima junaka Starkaterusa. mirom.ls odnosno oblast gornjeg toka Inda.je trorunkcionalnu hipotezu. Razvlašćenje Dijauspitera u korist Varune. Kao što smo već rekli. biće prilike da procenimo njihov broj i značaj. Osim toga. homologije mitske teme ο Indrina »tri greha« mogu se naći u Skandinaviji. plodnošću. mi možemo dokučiti samo opštu strukturu indoevropske ideologije. Kao što smo već primetili (§ 39). Dodajmo da je veoma značajna identifikacija jednog zajedničkog indoevropskog motiva u mitologiji ο Heraklu. odstranjivala ili korenito reinterpretirala podjednako uvažavana shvatanja kao što je. ο čemu nalazimo tragove u Rigvedi. fizičke snage. Ali važno je utvrditi da su se one sačuvale na dvema krajnjim tačkama širenja. Proučavajući odvojeno različite indoevropske religije.12 Ta tri greha se čine u odnosu na tri funkcije koje se u stvari nalaze u domenima religioznog. u mitovima ο Heraklu. dokumenti kojima raspolažemo predstavljaju osobene izraze različitih ariofonskih naroda kroz istoriju. . ekonomije i istorijske situacije svake grupe. Što se tiče druge funkcije. i plodnosti — što potvrđu. airja (airya) na avestijskom. ideja i religioznih praksi. koji se mora obredno očistiti. Sličan scenario se može pronaći u istoriji slavnih borbi irskog junaka Kušulena protiv tri brata i u Horacijevoj borbi protiv tri Kuracija: isto је tako u mitu ο Indri i ο iranskom junaku Tretaonu. gde svaki ubija po jedno troglavo čudovište. u Indiji i u Irskoj. četiri ili pet vekova kasnije. 64. koji ispovedaju kult falusa [šišna deva (sišna deva)]. idealnog ratnika. pogotovu korišćenja snage u borbama. nužno zavisni od geografije. što je rezultat simbioze s egejskom kulturom. Zorž Dimezil je osvetlio izvestan broi podudarnosti između Indije (već kod Indoevropljana).335 Analogne razlike među »ideološkim poljima« nalazimo i kod drugih indoevropskih naroda. arja (агуа) na sanskritu. i u Grčkoj. Ta nas struktura. trodelna ideologija je predstavljala povezan ali elastičan sistem. Kao što smo mogli da pretpostavimo. Pandžab. Arijci su počeli da pro· diru u severozapadnu Indiju početkom II milenijuma. ili protiv nekog troglavog čudovišta (koje ie predstavljala neka drvena spodoba). vrhovnom vladaru i Ocu. Rima i germanskog sveta. Oni su opisani kao ljudi crne puti. jer su religiozni izrazi koji su povezani s obiljem. kao da odražava ili se nadovezuje na jedan mnogo stariji proces. najveća morfološka promena potvrđena je na nivou treće funkcije. mada razvijena u doba zajed· ništva. obaveštava ο vrsti religioznog iskustva i spekulacije koji su bili osobeni za Indoevropljane. ona nam omogućava da procenimo osobenu kreativnost svakog ariofonskog naroda.336 Vrlo je verovatno da se ove mitsko-obredne teme ne iscrpljuju u ratnoj mitologiji i tehnikama iz doba indoevropskog zajedništva. Ima razloga verovanju da je trodelna ideologija. međutim. Osim toga. Tako se inicijacijsko iskušavanje po svoj prilici sastojalo iz borbe mladog ratnika protiv tri protivnika. Ukratko. . varvarskog jezika. Vedski tekstovi pominju borbe protiv dasa (dasa) i dasjua (dasyu). oni su zauzimali oblast »Sedam Reka«. Imali su brojna stada i živeli u utvrđenim Servius et la Fortune. koji je na različite načine upotpunjavan mnoštvom božanslcih oblika. Dredstava ο bogu neba. keltski ferg) opasan po društvo. 190—92. na primer. sapta sindhavah. Koliko se ο tome može suditi. »bez nosa«. moguće је da su osvajači naoali i uništili neke harapske gradove. U Kušulenu i Horaciju pobeda izaziva »bes« (furor.Indijaca.

znači »boja« — što je pokazatelj etničke raznovrsnosti koja je činila osnovu indijskog društva. u središtu poluostrva. somu i suru. Le Yoga. u Madhjadešu. drvodelje i kovači bronze uživali su veliki ugled. i R. sa svoje strane. Brakovi sa domorocima ostavljaju traga u jeziku. Prerna predanju koje su sačuvale Purane. Ovi suglasnici po svoj prilici odražavaju izgovor domorodaca koji su se trudili da nauče jezik svojib gospodara. 46. posebno cerebralne suglasnike. 155. § 74). Vid. u vedskim tekstovima se aludira na ruševine (arma. armaka) u kojima su živeli »čarobnjaci«. Mahabharata. Stoka je imala funkciju novca. prikladno uklopili u arijsko društvo. U Rigvedama se takođe pominje još jedan tieprijateljski narod: Ραηί. kulturne i religiozne simbioze. Arijci nisu imali gradove i nisu znali za pismo. ali je njihova ekonomija bila pre svega pastirska.~1400. istorijski podaci su u Rigvedima dosta siromašni. jer je sećanje na njih izrazito mitologizovano. Vedski sanskrit ima čitav niz fenomena. od kojih ova druga nije imala religiozno značenje.339 Gvožđe se počelo koristiti tek oko ~1050. 34). poistovećivane su s borbama Indre protiv Vitre i drugih »demonskih« 337 B. čak ni u iranskom. godine. godine. »fantome« ili »čarobnjake« dosta je česta pojava. »rušitelj utvrda« — napadao i uništavao na stotine. The Birth of Indian Civilization. što ukazuje na sudbinu pobeđenih Dasa. Vedski Indusi su se bavili zemljoradnjom. koji kradu krave i prihvataju vedski lcult. U vreme kada je bio redigovan veliki teološki spis Šatapatha Brahmana. Eliade. Pravili su opojna pića. 348 i dalje. tačnije. Konj se visoko cenio. lautu i harfu. koji je označavao društvene klase. između ~ 1000. a to pokazuje da su Arijci srušene gradove povezivali s drevnim stanovnicima oblasti. ali je korišćen isključivo za rat. koji se ne nalaze ni u jednom drugom indoevropskom idiomu. koja je sastavljena najmanje pet ili šest vekova posle vedskog doba. I pored jednostavnosti njihove materijalne kulture. Himne otkrivaju samo neke vidove života iz vedskog doba. na primer. lsLo tako. njemu je posvećena čitava jedna himna u Rigvedi (X. drugi pripadnici pokorenog naroda su se izgleda. str. pobedilo je pod kraljem Sudom deset ujedinjenih kraljevića. Kockanje je bilo veoma omiljeno. vedski rečnik je sačuvao veliki broj nearijskih reči. Eliade. str. Tu su se borbe odigrale pre sastavljanja himni. Moć ovih malih kraljeva uravnotežavali su narodni saveti (sabha i samiti). Ako u kasnijim knjigama Rigvede reč dasa znači »rob«. Najslavnije. širiće se zavisno od napredovanja Arijaca dolinom Ganga. pretvarani u »demone« i »čarobnjake«. 32). koji je potvrđen od najstarijih vremena. Termin vama. dovršena je podela društva u četiri klase. taj se rat zbio oko . M. 339Naravno. Neka imena vedskih plemena — na primer ime Bharata — ponovo se javljaju u kasnijoj književnosti.j zemaljskih neprijatelja u »demone«. ovaj opis materijalne kulture treba upotpuniti »naporednivn svetom« magijsko-religioznih vrednosti alatki i njihovim pojedinačnim mitologijama (§ 9). godine. . svirali su flautu. preobražavane su i bitke koje su vođene za osvajanja oblasti ili. To su one »tvrđave« koje je Indra — nazvan purandara. Ramajana. pripoveda ο velikom ratu između Kurua i njihovih rođaka. Međutim. Preobraža. bile su arijanizovane provincije Košala i Videha. Ovim plemenima upravljali su vojni poglavari. Harijupija na obalama reke Ravi verovatno je bila isto što i Harapa. poglavar Dasa je slavljen zato što štiti brahmane (Rigveda VIII. Krajem vedskog doba.naseljima (pur). ali i meso goveda.337 Ipak. Pandava. 409 i dalje. M. što govori ο prodoru Arijaca ргеко leve obale Ganga. Prikaz je uglavnom uopšten: Arijci su voleli muziku i igru. Kao što su protivnici Arijaca bili mitologizovani. pljačku i kraljevske obrede (up. pleme Bharata. i ~800. Jelo se mleko i mlečni proizvodi. Čak su i neki mitovi domorodačkog porekla. Le mvthe de l'eternel retour. 338 Vid. pokazuje da se uticaj Arijaca širio ka jugu. Jedan broj himni nagoveštava sukobe između različitih arijskih plemena.338 Ovaj proces rasne. str. simbioza sa domorocima započinje prilično rano. radže. Osim toga. 51 i dalje. Alchin.

Kao što ćemo odmah videti. I. i postaje stvarna. treba voditi računa ο činjenici da vedski tekstovi prikazuju religiozni sistem jedne svešteničke elite koja je služila vojnoj aristokratiji. 65. Eliade. predstavljali najstariju božansku porodicu (Atharvaveda VI. Nekoliko boginja čija imena znamo — uglavnom imaju skromnu ulogu: to su zagonetna Aditi — Majka bogova. na primer Agni (Arharvaveda I. dakle. dugovečnošću. 10 I. 4) i prikazivali su »Oca Nebo«. vajšje i sudre — verovatno su delili verovania i ideje analogne onima koje susrećemo dve hiljade sodina kasniie. Očigledno. velikim brojem sinova. poseduju i drugi bogovi. već je iščezao iz kulta. Posredi je proces koji je dosta čest u istoriji nebeskih bogova: oni se povlače pred drugim bogovima i postaju dii otiosi. do njene hinduizacije. Vrlo rano. str. Nebeski bog je uspevao da zadrži svoj prvobitni prestiž samo u onoj meri u kojoj je bio slavljen kao vrhovni Bog. Slabo poznajemo etape koje su prethodile njegovom uzdizanju u položaj Sveopšteg kralja. ostvarenih u znaku pesnikafilozofa i stručnjaka za obrede vedskog doba.340 »Govorilo se da se negde naselilo [avasjati (avasyati)] tek kada se sagradi jedan garhapatja.bića. υ hinduizmu. sigurno. što je titula koju. kasnije. The Rigveda as Land-nama-bok. I. koji će kasnije postati široko prihvaćeni.342 Otuda je verovatna pomisao da su neki religiozni koncepti. 3). preostali deo društva — odnosno većina. 2). vedski pesnici su sačuvali sećanje na »sveznajuće Nebo« (Atharvaveda I. doduše.341 Himne ne odražavaju sveukupnost vedske religije. prvobitno božanstvo: deve i asure Himne ne predstavljaju najstariji oblik vedske religije. ona dobija »oblik«. vedskim panteonom vladaju bogovi. u vedsko doba već bili uobličeni. Stvaralačka snaga indijskog duha. zauzeta oblast je prethodno iz »haosa« pretvorena u »kosmos«. i Ratri — Noć kojoj je posvećena jedna lepa himna (Rigveda X. itd.S0 Međutim. kao i stvaralačku snagu indijskog duha. asimilacije i геvalorizacije koji dovodi do arijanizacije Indije i. Varuna je prevashodno označavan izrazom asura. Le mythe de l'eternel retour. str. K. 6. Retigions of Ancient India. 100. indoevropski bog neba. Α. 341 Up. ο kojoj smo upravo govorili. Ovom prilikom ukažimo na to da je zauzimanje neke nove oblasti postajalo ozakonjeno podizanjem žrtvenika (garhapatja) posvećenog Agniju. bogatstvom. . 342 Što podseća na stanje grčke religije u homersko doba. Dijaus je pogotovu prisutan u prvobitnom paru Dijavaprithivi. Taj proces. Reč koja je ukazivala na personifikaciju nebeske sakralnosti. koji je trajao više hiljada godina. izražava se pre svega u procesu simbioze. tajne koje određuju religioznv delatnost njihovih supruga i njihovih podanika. 82. VII. VI. ostvario se u dijalogu sa religioznim sistemom koji su razradili brahmani na osnovu vedskog »otkrovenja« (sruti) Najzad. Comaraswamv. Kasnije ćemo razmotriti kosmološke implikacije takvih uzornih borbi (§ 68). učinkom obreda. »Nebo i Zemlja« (Rigveda I. 16. 160). M. 1— 4). što su. 32. Njegovo ime sada označava »nebo« ili »dan«. na kraju je označavala prirodni fenomen. one su bile sastavljene za auditorijum koji se na prvom mestu bavio ovozemaljskim dobrima: zdravljem. samrađa (samraj) (Rigveda VII. Varuna. 4.). opet. Drugim rečima. Dijauspitara (isto. vrhovni bog bez premca. spevovi su namenjeni vojnoj eliti koje se malo ili nimalo ne tiču tajne kosmičke plodnosti i postegzistencije duše. Louis Renou. Ušas — boginja zore. Utoliko je dakle značajniji dominantni položaj Velike boginje. Asure su. Dijausovo mesto je zauzeo Varuna. Dijaus. u hincluizmu: ona. Ali podizanje žrtvenika posvećenog Agniju zapravo je bilo samo obredno podražavanje Stvaranja. 127). nredstavlja trijumf ekstrabrahmanske religioznosti. Vedski tekstovi pominju borbu u kojoj su se 340 Up. 22. religiozno i kulturno jedinstvo Indije bilo je proizvod dugog niza sinteza. a naseljeni su bili svi oni koji su podigli žrtvenik vatre« (Šatapatha Br. str. 3). mnoštvom stoke.

3). U Indiji. Ijudi se u njegovom prisustvu osećaju »kao robovi« (Rigveda. Indra je tada pozvao Varunu da pređe u njegovo kraljevstvo (Rigveda V. 2—7) i nepogrešiv (Rigveda IV. 2—7). str. U Vedama je izraz asura korišćen kao epitet za bilo kojeg boga. za njega se vezuju rita (rta) i (maja (тауа). Tu kosmogonijsku pozadinu pronaći ćemo i u mitskim borbama Indre protiv prvobitnog Zmaja. Rigveda VII. kao i u brojnim drevnim i tradicionalnim religijama. Vritre (§ 68). 16. 4. 83. Ima »hiljadu očiju«. On je stavio »mleko u krave. »Ordre.. 124 i dalje. 66. VI.«. Varuna: sveopšti kralj i »čarobnjak«. H. I. »rita« i »maja« Vedski tekstovi Varunu prikazuju kao boga vrhovnog vladara: on vlada svetom. 99. 17. up. Ovo poistovećivanje je omogućilo čitav niz ezoteričnih spekulacija ο tajni božanskog dvojedinstva. . 3). glagolski prilog prošli »prilagoditi se«. 4. Taj će sukob u postvedsko doba biti naširoko prepričavan i komentarisan u Brahmanama. Pobeda bogova je. bila odlučena kada je Agni na Indrin poziv napustio asure koji nisu imali žrtvu (Rigveda X. 41. uvereni smo da je već ona predstavljala osnovu refleksija i tumačenja indijsikih Indoiranaca« (G. označava poredak sveta. Drugim rečima. izraz asura se odnosi na posebne svete moći koje su bile specifične za neko prvobitno. on ima čarobnu moć da na daljinu sveže svoje žrtve. Dumezil. da bi postala prostirka za Sunce. I). 9. kao iskonsko božanstvo. ali isto tako i da ih oslobodi. 344 »Imajući u vidu eminentno mesto koje ta ista ideja. deve su kasnije asurama ugrabile žrtvenu Reč (Vak). str. protiv grupe prvobitnih božanstava. 10). u »Kosmos«. dakle. čak i za Dijausa i za Indru (koji je nazivan »vrhovnim vladarem asura«. naime. 2. Reč rita. to i jeste razlog zbog kojeg i oni imaju pravo na epitet asura. prelaz iz prvobitnog u sadašnje doba objašnjen je kosmogonijskim terminima: prelazom iz haotičnog »stanja« u organizovani svet. I) i da su bili poistovećeni sa sudrama. tako i kod svih Iranaca.344 Ne postoji nijedna himna posvećena riti ali se sam taj izraz često navodi (više od trista puta u Rigvedama). Varuna je u vedsko doba već na zalasku. što je mitska formulacija za zvezde. um u srca. dva religiozna pojma koja će imati izuzetnu budućnost. na primer. Peterson je njegovo ime objasnio polazeći od indoevropskog korena ner.). Predmet jednog broja himni i obreda je zaštita ili oslobađanje čoveka od »Varuninih uzica«. spisima posvećenim taini žrtvovanja. (Rigveda VII. istiniti »gospodar veza«. 72. on ima neke atribute nebeskih bogova: on je višvadaršata (višvadaršata). 5). »Mladi bogovi«. I pored svog izuzetnog ugleda. 1—2). changement«. Ali. red je istovremeno i kosmički. bogovima (devama) i ljudima. »vezati«. kojima zapoveda Indra.bogovi (deve) suprotstavili asurama. Pošto »vidi« sve i nijedan greh mu ne promiče. bio poistovećen s Vritrom. V. IV. 16. sveznajući (Atharvaveda. Kao vladar kosmosa. rantaisie. nisu proDustili da prisvoje te svete moći. ne znači nužno i to da su oni predstavljali bogove prearijskih starosedelaca. Atharvaveda VI. počev od čvorova. podjednako ima kako kod paraindijaca iz Mesopotamije i Siпје. On »је razvukao Zemlju kao neki mesar kožu. nazivalo »varunsko«. i moralni. 34.343 Prikazivan je s užetom гг ruci. 140). Činjenica da su asure važile za prvorazredne »čarobnjake« (Atharvaveda III. »svevidljiv« (Rigveda VIII. Važno je naglasiti da je »vreme asura« prethodilo sadašnjem dobu kojim upravljaju deve. »Strašni vrhovni vladar«.. deve. 25. ma kako bio sakriven. Varuna je. itd. skoro u obliku iste imenice. On ni izdaleka ne uživa popularnost Indre. 343 Images et Symboles. Pobeda deva nad asurama bila je poistovećena s triium· forn Indre nad dasjima koji su takođe bili bačeni u najdublje podzemlje (Atharvaveda IX. 5). somu u planine« (Rigveda V. 85. asura par ekselans. i liturgijski. a u ceremonijama se sve što bi on vezao. Ovaj mitski sukob odražava borbu »mladih bogova«. 124. a posebno ono stanje koje je postojalo pre sadašnjeg uređenja sveta.

500 godina pre klasične Vedante. čak ambivalentnom pojmu: ne samo demonskom iskrivljavanju kosmičkog poretka. Nazivan je »Bogom rite«. čarobnjak i gospodar uzica — dopušta zapanjujuće upoređenje sa zmajem Vritrom. drugim rečima. Isti princip podjednako vlada kultom. itd. demonsku i varljivu promenu. Treba jasno reći da njegov oblik postojanja — on je strašni Vrhovni vladar. »proti\maje«. nav.Obznanjuje se da je stvaranje bilo obavljeno u skladu sa ritom. up.). što je od početka reč ο dvostrukom. čiju cemo veličanstvenu sudbinu videti kasnije. Kasnije. ne-biće — istovremeno nalazi u ideji »promene«. »Sedište rite« je na najvišem nebu ili na žrtveniku vatre. Šta god se mislilo ο etimološkoj sličnosti njihovih imena. prev. Broj prelaza koji prikazuju smenjivanje dana i noći. Onaj ko gazi zakon. Krivac se nada oproštaju posredstvom žrtava (koje je. koja je majin. koje je koristio Indra kada se odmeravao sa demonskim bićima. Ipak. iskazan prvi smisao maje: »namerna promena«. str.ae treba reći da su oba u određenoj vezi s Vodom. čl. Varuna je. naime. i druge pojave koje podrazumevaju ritu. koji posredstvom svoje maje ponovo uspostavlja red u Univerzumu. to jest čarobnjak. nerealnost. sistem promena lišen realnosti. str. razumljiva ako se vodi računa ο činjenici da kosmička kreativnost Varune isto tako ima jedan vid »čarobnog«.. Postoji saglasnost da izraz maja potiče od korena maj. međutim. opet. Sve ovo osvetljava njegovu strukturu boga-kosmokrate. to je misao vodilja brojnih teksttova (Bergaigne. str. zato. U Rigvedi se dhaman i aharman navode 96 odnosno 54 puta. S vremenom. ali takođe i promenu loše promene«. 142 i dalje. na prvom mestu Varune. Uumezil. sunčev hod. a na prvom mestu sa 345 U klasičnotm jeziku izraz Ttci će biti zamenjen rečju άΐιανγηα. prvenstveno demonskim čarolijama promena poput onih koje izvodi zmija Vritra. Images et Symboles. koji se zadržava pre svega u erudiciji izvođača obreda i u religioznom folkloru. Dobrih maja. dakle. Veza je. uostalom. propisao sam Varuna).: varalica. Ova se kosmološka maja može smatrati za ekvivalent rite. sputava sunčev hod. nego i božanskoj kreativnosti. reč je ο »lukavstvima« i »čarolijama«.347 2) maja stvoriteljka oblika i bića. da rita podjednako uređuje i kosmičke ritmove i moralno ponašanje. odgovoran je pred Varunom i uvek je Varuna i samo on taj koji uspostavlja red poremećen iz greške ili iz neznanja. 346Up. bio odgajen u »kući« rite i objavljuje se da on voli ritu i svedoči za ritu. odnosno promena — stvaranje ili uništenje — i »promena promene«. * Engl. i govorilo se da je ova univerzalna.345 Na prvi pogled izgleda paradoksalno da je čuvar rite istovremeno blisko povezan sa majom. Da se vratimo na Varunu. 347 »On je majin pobedio pomoću maje«. U prvom slučaju. U Rigvedama maja označava »destruktivnu i negatorsku promenu dobrih mehanizama. nekih 1. sa istinom poistovećena norma bila »utemeljena« u njemu. prvorazredni trickster* Jedna takva maja menja kosmički poredak. sve su to proizvodi maje stvoriteljke. Dumezil. njegove veze sa idejom sveopšteg poretka bile su dovoljne da mu obezbede značajno mesto u istoriji indijske duhovnosti. . str. III. 82). s bibliografijom. 113 i dalje: G. ambivalentna ličnost karakteristična za severnoameпскп mitologiju (prim. Uočimo već sada da se poreklo filozofskog shvatanja maje — kosmička iluzija. U Rigvedama je. sam će Kosmos za Vedantu postati varljiva »transformacija«. deio.maja označava kosmičku iluziju. dakle čarobnom ili demonskom preobražaju i u ideji Varunine stvaralačke snage. povlastica vrhovnih bogova. postoje loše i dobre <maje. Varuna će postati deus otiosus. padanje kiše. Među Indrinim »čarolijama« na prvom mestu Je njegova moć preobražavanja. 143— 44. na primer. dakle.346 Drugim rečima. . ima dve vrste: 1) maje borbe. ili zarobljava vodu. Tako postaje razumljivo zašto je došlo do toga da . ponavlja se da bogovi deluju prema riti. nav. »menjati«. izmeni kosmičke norme.

4. on je oličeni »Ugovor«. predstavljalo jednu od karakteristika indijske religiozne misli mnogo pre nego što je postalo predmet sistematične filozofije. Rigveda IX. 1. koje je još u najstarije doba imalo značajnu ulogu kao izraz u prvom redu božanske vrhovne vlasti. Izlazeći u zoru. Aditi Ova Varunina dvosmislenost i podvojenost značajne su iz više razloga. Pošto su skinuli s\'oje stare kože — što znači da su stekli besmrtnost (»pobedili su Smrt«) — oni su postali bogovi. 3 i 6).. sa zmajem Vritrom koji je. On olakšava sporazumevanje među ijudima i utiče na to da oni poštuju svoje obaveze. Sunce »se oslobađa Noći. 3). s jedne strane bliski s »vezama« svake vrste. 350 Mahabharata I.... 44). 13. Sat. Najzad. »Angel and Titan«. U drugim delovima Mahabharate smatra se da je Varuna jedan od najvećih nagas. Brah. G. 260 i dalje. Br. 73. Ono je. imalo »demonski« karakter. 1). Noć (neočitovano). a s druge strane. Njegov značaj za religiozno delovanje i mišljenje ispoJjava se pre svega onda kada ga prizivaju zajedno sa Varunom. svevidećem. 108 i dalje. 349 Vid. II. Drugim rečima. Arjaman.»zadržanom Vodom« (»veliki Varuna je sakrio more. 3. 36) potvrđuje da zmija Ahi Budhnja nevidljivo (parokšena) predstavlja ono što Agni jeste vidljivo (pratjakša). mi svoju pažnju treba prvenstveno da zadržimo na egzemplarnom karakteru jedinstva suprotnosti. i mitski i metafizički. Varuna je izjednačen sa zmijom Ahi i sa Vritrom. 348 Neki delovi Rigvede (npr. str. U Vedama mu je posvećena samo jedna himna (Rigveda III. Dvojstvo Mitra—Varuna. I. 351 Ο toj temi up. on se pominje s mitskim zmijama koje su potvrđene još u vedskim izvorima. 38) u Varuni vide ono što je neočitovano. III. 21. napomena. kasnije je bilo korišćeno kao primerni obrazac za sve vrste antagonističkih parova i komplementarnih opozicija. On je nazvan »Gospodarem mora« i »Kraljem nagaa«. štaviše. 1). zmija je jedna virtualnost Vatre. 4). Aitareja Brahmana (III. isto kao što se Ahi oslobađa svoje kože« (Šat. Varuna je poistovećen sa zmijama prvenstveno u Mahabharati. Šatapatha Brahmana ga poistovećuje sa Vritrom (III. Što se tiče Mitre. IX. bar na početku. 4. 59). da su deve i asure Prađapatina deca.351 Drugim rečima. »zaustavio« ili »lancem svezao« Vodu. 33) poistovećeni su Ahi Budhnja i Sunce (Ađa Ekapad). 57) on je označen kao »zmija«. Johnson. Ali. deve (Panćavimša Br. »transcendentnost« i »nedelovanje« (što su osobenosti vrhovnih bogova) istovremeno su.348 Voda (virtuelno.349U Atharvavedi (XII. Mitra. zameci). kada se izdvoji od Varune. Br. kao što ćemo to videti. 3. str. Ali on sa Varunom deli atribute vrnovne vlasti. Ambivalentnost i jedinstvo suprotnosti nisu samo Varunina svojstva. I. Zmije i bogovi. »zadržao«. Isto tako. 79. 3. kao i to da su asure stariji. Eliade. 15. 164. Kao što to pokazuje njegovo ime. Ali. 5. itd. njegova je uloga drugorazredna. Tvrdi se da su Aditje u početku bili zmije. 9) objavljuje da »je Veda znanje ο zmiji (sarpa-vidja«). reference koje je sakupio Coomaraswamy. Sunce je njegovo oko (Taitt. Već Rigveda (I. Nema sumnje u to da se izjednačavanje bogova sa zmijama na neki način nadovezuje na ideju potvrđenu u Brihadaranjaka Upanišadi (I. 1) pominje Agnija kao »besnu zmiju«. milostive.350 67. XXV. str. kojem istovremeno predstavlja i antitezu i nadopunu. 4. dok je tama neočitovana svetlost. Mephislophćles et l'androgyne. bog Soma »sasvim kao Ahi. božanska doktrina je paradoksalno poistovećena sa jednim »znanjem« koje je. ispuzava iz svoje stare kože« (Rigveda. M. . a »prebivalište nagaa« je Okean. up. naime. Zajedničko poreklo antagonističkih likova predstavlja jednu od omiljenih tema za prikazivanje iskonskog jedinstva-totaliteta. pravedne i sveštenske vidove. 3. 3. podjednako kao i svetski Mitra. U Vajasaneji Samhiii (V.). oličavajući miroljubive. Izvanredan primer za to naći ćemo proučavajući teološka tumačenja čuvene mitske borbe između Indre i Vritre. (XIII. ništa mu ne promiče. 391. 6 i 25.«. »Varuna and Dhrtarastra«. virtuelno i večno.

obezbeđuje raspodelu bogatstva. Baal — Jamj. 82. U nekim slučajevima (Marduk — Tijamat. širinu. 46. Traite d'Histoire des Religions. arhetip generativnih snaga. Dumezil. slobodu. sumerskog Ninurte i Asaga. Još jedna osobena crta indijskog mita: Indru posle ubistva obuzima strah. Zajednička karakteristika svih tih mitova jeste strah. u prvom trenutku. životinja i žena.353 Središnji mit ο Indri.352 Aditi je po svoj prilici bila Velika Boginja Majka koja nije bila sasvim zaboravljena. Varuni i Aditjama zajedno. stvarno i poslao glasnike koji će između njih uspostaviti »prnateljstvo« i »dogovor«. Borba boga protiv zmijolikog ili morskog čudovišta predstavlja. čije ime znači »deo«. ili pobeda sunca protiv hladnoće koja je »zarobila« vodu Gonda. sručuje kišu i zapoveda svim oblicima vlage. up. Indra međutim krši ugovor i ubija Vritru iz ziobe. božja pobeda je preduslov kosmogonije. zmija Ilijankaš uspeva da osakati boga. prilično rasprostranjenu mitsku temu. džinovskog zmaja koji je zadržavao vodu u »šupljini planine«. On je junak bez premca. ubijanjem nekog zmijolikog čudovišta — simbola za virtualno. u poređenju sa deset koje su upućene Varuni. Njegovi akoliti. Prema Šatapatha Brahmani (I.: pramaterija (prim. Ojačan somom. Lat. Indra susreće »nepodeljenog. ležećeg« Vritru (Rigveda. ili oslobađanje vode iz planina (Oldenberg). ili neuspeh pobednika pri prvom pokušaju. Maruti. odnosno. ona predstavlja prostranstvo. primerni obrazac ratniika. str. on pre svega upravlja obavezama koje proizlaze iz gostoprimstva i pokazuje interesovanje za brakove. Tekstovi je izjednačavaju sa Zemljom. V. oružjem koje je iskovao Tvastri. opasni protivnik Dasjua ili Dasa. potonulog u najdublji san. 3) i »gospodar zemlje« (Atharvaveda XII. 6. za »haos«. Bhaga. Marduk i Ra oklevaju pre borbe. 32. najznačajniji mit Rigvede. Arjaman i Bhaga obrazuju par Aditja ili sinova boginje Aditi. pripoveda ο njegovoj pobedničkoj borbi protiv Vritre. 1. 3—17). Slobodne. I. on pokreće uragane. IV. Indra obara zmiju svojom vadrom (»munjom«). odseca joj glavu i oslobađa vodu koja se ka moru razliva »kao mukanje krava« (Rigveda II. on je »gospodar polja« (Rigveda 8. »Gods« and »Powers«. Ali Indra je podjednako i demijurg i oploditelj. na mitološkom planu odražavaju indoiranska društva mladih ratnika (marja). 6) oploditelj polja. a Markandeja Purana ga opisuje »bolesnog od straha«. već Rigveda. Zevs — Tifon. uspavanog. prev. Prvi štiti društvo Arijaca. Zajedno sa Mitrom i Varunom (a ponekad i sa drugim bogovima). 2 i dalje. 32). »sa hiljadu testisa« (Rigveda VI. Indra beži što može dalje kada opazi Vritru. U drugim prilikama ona je zalog za nastajanje novog doba. Zvali su ga sahasramuska. 9. Tifon uspeva da odseče i odnese Zevsove tetive. 71 i dalje. 3). str. Još od Maksa Milera mnogo se raspravljalo ο strukturi ove boginje. pa čak i sa Univerzumom. str.). ili za uspostavljanje neke nove vrhovne vlasti (up. Indra. 3). 21. 14). oličenje bujnosti života. Marduka i Tijamat. Zevsa i Tifona. . 19. on odleće na kraj sveta i skriva se u jedan lotos »sasvim se smanjivši« (Mahabharata. up. Njemu je upućeno nekih dvesta pedeset himni. Setimo se borbe Raa i Apofisa. ι to će biti njegov veliki »greh«. iranskog junaka Thraetaona i troglavog zmaja Azhidahaka. pa je svoje osobenosti i funkcije prenela na svoje sinove. kao što znamo. 354 On mu je. pobednik i demijurg Indra je najomiljeniji bog u Rigvedi. 352 353 . koji je.354 Nema potrebe da se zadržavamo na naturističkim tumačenjima ovog mita: u pobedi protiv Vritre videla se ili kiša koja je počela s olujom. hititskog boga oluje i zmije Ilijankaš. Ukratko. trideset pet upućenih Mitri. neprobuđenog. »Nevezane«. kako priželjkuje mir. ali i za »autohtono« — nastaje nova kosmička ili institucionalna situacija. štaviše. 68.Sa Mitrom su povezani i Arjaman i Bhaga. Aditje. 75 i dalje. Heur et malheur du guerrier. Neumorni potrošač some. na primer). kosmičke i biološke energije.

zato što žestina stvara.355 Prema nekim predanjima. pošto je mit polivalentan. bez rana. Indra je samo razdvojio kosmičke roditelje i. 10). Naturistički elementi su nesurrmjivo prisutni. Atar. Kao što ćemo videti (§ 75). čije je postojanje široko potvrđeno i u brojnim primitivnim društvima U Vedi. Pored toga. itd. up. Ovaj mit je υ bezbrojnim varijantama vrlo rasprostranjen. 3. ali se takođe nalazi u vodi. 2. Indrina pobeda jednaka je. Pesnik se upoređuje s Indrom: »Ja sara ubica mojih protivnika. Unutar boravišta koje je okruživao Vritra. odnosno. bog Agni predstavlja svetost vatre раг ekselans. »virtuelnost« simbolizovanu zmajevskim oblikom postojanja. i učini da zasija sunce« (VIII. 4—6). okončao »nepokretnost«.zaledivši je (Hilebrant). otelotvorenje »otpora« i nepokretnosti. Indra nije obavio žrtveni obred nego je kao ratnilc ubio egzemplarnog protivnika. 269. Indrina borba poslužila je kao uzor za borbe koje su Arijci morali voditi protiv dasjua (koji su se takođe zvali i vritani). učvrstio nebeski svod i. kao primer hermeneutike koja teži da razotkrije konačnu realnost. jer je tu neka vrsta »sveta« već postojala. »Svojom snagom. 166. »Onaj koji pobeđuje u nekoj borbi. između ostalog. II.* To. Ali. čija uloga u Rigvedi nije jasna. Mit je višeznačan: pored kosmogonijskog značenja. I. 38. pošto on prekida hijerogamiju Neba i Zemlje. svet i život mogli su biti rođeni jedino usmrćivanjem nekog prvobitnog bezobličnog Bića. postoje i drugi tipovi indijskih kosmogonija koje stvaranje sveta objašnjavaju polazeći od neke materiae primae. međutim. poistovećivan je sa suncem. .). naravno. 33. 26. kao što je njegov iranski homolog. U Rigvedi (I. koje je obezbeđivalo obnavljanje sveta. X. 4) se kaže da je bog svojom pobedom stvorio sunce. Tvastri. pobedi života protiv neplodnosti i smrti.33 Indra raskida ovu iskonsku monadu. čim se rodio. Kuiper. I). Zemlja i Voda. Govornička nadmetanja su u vedskoj Indiji takođe opetovala prvobitnu borbu protiv sila suprotstavljanja (vrilani). koje su posledica Vritrinog »zaustavljanja« vode. drveću. razdvojio Nebo i Zemlju. 113. on razdvoji ta dva sveta. I). postojali su Nebo. 6). 62. 69. 185. Borba između Indre i Vritre je u staro doba verovatno predstavljala mitsko-obredni scenario praznovanja Nove godine. um Kultna uloga domaće vatre je bila značajna već u indoevropsko doba. str. Drugim rečima. irec bogova: irtvena vatra. iskonskog zmaja. 251 i dalje). struktura mita je kosmogonijska. prema tome. uvećava i obnavlja život. Posle ovih demijurških poduhvata. »izrađivač« bogova. 6): Indra je najmlađi (III. ο preistorijskom običaju. nebo i zoru. Agni. 12 356 Kuiper. 3).356 Taj bog je istovremeno i neumorni pobednik. Nebo i Zemlju. Ipak. zgromivši Vritru. Prema drugoj jednoj himni (Rigveda X. 12. »The Ancient Arvan Verbal Contesl«. a u samoj Indiji pronaći ćemo ga u komadanju Puruše od strane bogova i u Prađapatinom samožrtvovanju. te prema torne i poslednji bog koji će se roditi. Reč je. Nebo i Zemlja su roditelji bogova (I. Rigveda. i epifanija orgijastičkih sila i univerzalne plodnosti. taj uistinu ubija Vritru« (Maitrajani-Samhita. demijurg. Dakle. odakle silazi u obliku munje. nije slučaj s mitom koji smo upravo ukratko izložili. Ali indijska misao će ovaj mit vrlo rano upotrebiti kao prikaz božanskog dvojedinstva i. On »se rađa« na Nebu. str. On je Dijausov sin (Rigveda I. Indra određuje Varunu za vladara kosmosa i čuvara rite (koja je ostala skrivena u doniem svetu. bacivši vađru rastrgao Vritru koji je svu vodu zadržavao u podzemlju. slamajući Vritrin »otpor« i nepokretnost. svetlost. ali se on ne može ograničiti samo na te kosmičke i obredne hijerofanije. biljkama. sin Ahure Mazde (Jasna 2. sazidao je sebi jednu kuću i stvorio Vritru kao neku vrstu krova ali i zidova za to prebivalište. zdrav i čitav kao Indra« (Rigveda. tu ima i »naturističkih« i »istorijskih« vrednosti. Indra je.

toplote. u bogatstvo dobrim putem..« (Rigveda I.359 Ovde najbolje možemo prosuditi značaj Agnija u indijskoj religiji i duhovnosti. buka i strah koji on izaziva. njegova uloga je prividno nejasna. Štiti nas uvek. On je večno mlad (»Bog koji ne stari«. str. Naravco. sjajem. Varen). jer se iznova rađa sa svakom novom vatrom. uostalom. svešteniku. sa svojim neumornim čuvarima. On je »glasnik« između Neba i Zemlje. smatralo se da je on prodro u prvobitnu Vodu i oplodio je. up. Što se tiče izjednačavanja vatre (svetlosti) i uma — ono je svuda rasprostranjeno. on je podstakao bezbrojne kosmo-biološke meditacije i spekulacije. 3. Majke (X. X. I. Bogu prinošenja žrtve. muževnosti. prev. telo od zlata. 360 Up. 89.Agni je istovremeno opisan preko svojih ognjenih epifanija i božanskih atributa koji su njegova svojstva. njegova »zlatna vilica«. Agni. S druge strane. delotvornošću. »Gods« and »Powers«. Rigveda IV. tvoj trag je crn . 58. Zato su himne posvećene njemu postavljene na početak Rigvede.. Neke Agnijeve atribute (toplotu. predstavljalo nasleđe koje se pronosilo od preistorije. Pominju se njegovi »plameni konji«. 58 i dalje. Žan Varen (Jean Varenne)]. Les Rel. On je taj lcoji »pravično raspodeljuje željena dobra« (I. Zbog tog razloga su ljudi u bliskijim vezama s Agnijem nego sa drugim bogovima. . 4). Gonda. str. Sunce. Prizivaju ga s poverenjem: »Vodi nas. izjednačavanja i uzajamnosti — što je osobeni proces indijskog mišljenja — mnogo je obuhvatniji. Medu retkim mitovima koji ga se neposredno tiču najslavniji je onaj ο Matarišvanu koji je doneo nebesku vatru. 52. J. nazivaju ga »embrionom Vode« (apam garbhah. 91. 9 — tvoračke i oplodne moći) naći ćemo u kosmološkim spekulacijama razvijenim oko Hiranjagarbhe (Zlatnog zametka) i Prađapati (§ 75). 12—13) i pominju kako uzleće iz materice Vode. shvatanje tvoračke božanske igre (lila) koje se objašnjavalo »igrom« plamena.. 89. zlatnu boju — pripisivalo mu se. Rigveda I. Agni tera tamu. 58. nazivaju ga žrecom ili »kapelanom« (purohita). takvo је. Agni.. Himne naglašavaju Agnijeve duhovne moći: on je riši (rsi). U kasnijim filozofskim spekulacijama naći ćemo neke od ovih iskonskih slika u vezi sa vatrom. ^onda. 359 Religiozna meditacija ο žrtvenoj vatri ima značajnu ulogu u zaratustrijanstvu (up. Već u vedsko doba.. 6). olakšao je sinteze koje teže svođenje brojnih i različitih planova na jedari jedinstveni i osnovni princip. Naravno. brani od bolesti i vradžbina. Ne prepusti nas rđavome rušitelju. Sve je to. Agni nije bio jedini indijski bog koji je pothranjivao takve snove i razmišljanja. veličanstvenošću. Ali Agni je pre svega arhetip sveštenika. treba voditi računa ο bezbrojnim slikama i simbolima koje otkrivaju »tvoračka imaginacija« i meditacija povodom vatre. Agni. To je njegov jedini zlokobni vid. I. naime.. III. lažljivcu. poštedi nas od bolesti. plamena i toplote. udaljava demone. Da bi se slične spekulacije procenile u pravoj meri. žrtvonoši koji nas zasipa darovima« [prev. on je bio poistovećen s teđasom (tejas) »ognjenom energijom. svetlosti. § 104). 187. some). reč je ο drevnom kosmološkom shvatanju — ο stvaranju putem sjedinjavanja nekog ognjenog elementa (vatre. ali značajna. U himnama ga preklinju da podari tu moe (Atharvaveda VII. obdaren velikim umom i pronicljivošću. ili nesreći« (1. semen virile) i vodenog principa (Vode. 1. Indijski genije je samo razradio. žreou. natprirodnom snagom« itd. 4). na fr. na franc.357 Mada sveprisutan u religioznom životu — jer žrtvena vatra ima značajnu ulogu — Agniju nije posvećena neka mitologija vredna pažnje. S jedne strane. ili neki od njegovih homologa. i ргеко njega žrtvene ponude stižu bogovima. Prva himna otpočinje ovorn strofom: »Pevam Agniju.360 Ali niz poistovećivanja. uobličio i sistematizovao ta vajkadašnja otkrića. na primer. ali se on nalazi na prvom mestu.358Na kosmološkom planu. implikovan je •37 On se zbog svoje uloge pri spaljivanju leševa naziva »žderačem mesa« i ponekad upoređuje sa psom ili sa šakalom. »Kada se razliješ po drveću kao nezasiti bik. 358 АИ je u drugim tekstovima sam Agni glasnik Mataišvana. Kao »gospodar kuće« (grihaspati). 20. 1—5. 3). sačuvaj nas od zablude. de l'Inde. 2).

žrtvovanje some bilo je najomiljenije. 1). 17. velikodušan. Tekstovi posebno ukazuju na ceremonije koje prethode i prate kupovinu biljke a pogotovu pripremu pića. L. 8). Soma podstiče misao. Ko nam sada od smrtnika može iskazati nepoštovanje ili naneti zlo. ο besmrtni?« (strofa 3). Nazivaju ga takođe i kraljem Somom. . povezan s religioznom valorizacijom »asketske toplote« (tapas) i sa praksama joge. 48). »postali smo besmrtni. bolesti« [prev. mada ponekad posredno. Koju god da su biljku Indoarijci koristili u prvim vekovima. jer ona je »čuvar našeg tela« a »pred njom beže nemoći. 34. ali su na kraiu i njega uspeli da ubede. Najznačajniji pripoveda ο nebeskom poreklu some: neki se orao. Jašt 9. leči bolesti. ovladavanje nesiućenim fizičkim i psihičkim 361 Njegov epitet Mauđavata uikazuje na planinu Muđavat kao područje some (Rigvcda X. uman. Već od Rigvede. Sve dobre osobine some su vezane za ekstatičko iskustvo izazvano njenim ispijanjem. čitamo u jednoj čuvenoj himni (VIII. Bog Soma i piće »ne-smrti« Sa sto dvadeset himni koje su mu posvećene. oni su već poistovećeni sa nebom. Mitovi su zanemarljivi. Ali svi ovi simboli bio-kosmičke plodnosti u krajnjoj liniji zavise od »mistične« vrednosti Some. Ali smatralo se da soma raste na planinama. 4. on je na prvom mestu Indrin prijatelj.). stigavši u svetlo. drugi tekstovi jasno kažu da soma niče »u pupku zemlje. Ptica uzima biljku i odnosi je na zemlju. jasno je potvrđeno tek u poslevedsko doba. na planinama« (Rigveda X 82. pošto planinski vrhovi pripadaju transcendentalnom svetu. Još više nego u slučaju Agnija. »leteći do neba«. povećava polnu snagu. »Pili smo somu«. ustremio »brzinom misli i probio bronzanu tvrđavu« (Rigveda VIII. 3). Ceđenje je takođe poistovećeno sa seksualnim sjedinjavanjem. štaviše. 70. ona je kasnije sigurno bila zamenjena drugim botaničkim vrstama. pobednik. nepoznato u Avesti. tamo gde je moguć prelazak sa Zemlje na Nebo. ekstatičko iskustvo istovremeno otkriva punoću života. jedino je Mitra odbio da u tome učestvuje. Poznat je kao prijatelj i zaštitnik drugih bogova. odnosno — u Središtu sveta. posvećena je Somi pavamana. To prvo ubistvo koje su izvršili bogovi beskrajno je Ponavljano obrednim ceđenjem biljke soma. sok je kiša koja čini da nikne vegetacija.361 to samo na izgled predstavlja protivurečnost. vlakno cediljke predstavlja oblake.42 U tefestovima Jađurveda često se pominje žrtvovanje Some od strane oogova. itd. teško je razdvojiti obrednu stvarnost — biljku i piće — od boga koji nosi isto ime. somi »koji se prosvetljava«. Čitava jedna knjiga Rigvede. U stvari. I iransko predanje smešta biljku haoma u planine (Jasna 10. itd. »duša i središte prinošenja žrtve« (Gonda). Zahvaljujući obredima i isposništvima koji su težili uvećavanju »unutrašnje vatre«. obezbeđuje plodnost. mudar. Renu (Renou)]. verovatno je zamenila indoevropski napitak madhu.u philosophoumenama koje teže da poistovete svetlost sa atmanom i semen virile. Soma se preklinje da produži »naše vreme života«. »medovinu«. Soma se pojavljuje kao treći u vedskom panteonu. Agni je podjednako. deveta. Jedan broj pojedinosti u vezi s ceđenjem biljke opisan je istovremeno i kosmičkim i biološkim terminima: potmula buka koju stvara donji žrvanj izjednačena je s grmljavinom. Njegovo poistovećivanje s mesecom. . na fr. svakako zbog njegovog obrednog značaja. Kada je zajedno piju sveštenici i bogovi. pronašli smo Bogove. smisao bezgranične slobode. itd. ona približava Zemlju Nebu. U toj se epizodi mogu prepoznati tragovi izvomog mita: Ге1 Je ° stvaranju napitka »za postizanje besmrtnosti« putem žrtvovanja nekog prvobitnog Bića. Soma/haoma je indoiranska formula napitka »nesmrti« (amrita). 100.362 Soma ima samo uobičajene atribute koji se i inače daju bogovima: on je pronicljiv. krepi i produžava život. oživljava hrabrost ratnika.

a žrtvonoša je. Kao što ćemo videti (§ 79). 2) jasno kaže da on nosi gornji deo Univerzuma. na koncu. bog oluje i kišne sezone. Dijausovi sinovi. рге svega zahvaljujući tumačenjima koja su otuda proizišla. meditacije. Pored toga. Ko govori u slavnoj himni X. 155. ona su imala značajan odjek zahvaljujući himnama koje su ih slavile. On je taj prostor prešao u tri koraka. XIV.363 Nećemo se zadržavati na surogatima i zamenama za originalnu biljku kulta. 9. u potpuni ?ivot produžen u beskraj. bog Vatre i njegovi homolozi. . 252). dobročiniteljsku i svemoguću energiju koja veliča život. koji je upoređivan s Hermesom. 186. 10). uverenost u »ne-smrt«. drevna Indija je znala za više vrsta ekstatika. Renu). 71. tehnika joge. premašio prostranu zemlju . Većina njih će postepeno izgubiti značaj i na kraju biti zaboravljena. Dva Velika boga vedskog doba: Rudra-Šiva i Višnu Vedski tekstovi. četa »mladića« (marja) koje je Stig Vikander (Wikander) protumačio kao mitski obrazac »društva muškaraca« indoevropskog tipa. veliki. neslućene u vedsko doba. Za indijsku misao je značajna uloga koju su imala iskustva vezana za somn. 6).. prev. pio somu?« (na franc. Drugu kategoriju predstavljaju Rudra-Šiva i Višnu. nastavilo je da podstiče indijsko mišljenje još dugo posle nestanka prvobitnog napitka. pored ostalog. Oni u vedskim tekstovima zauzimaju skromno mesto. Renou. traganje za apsolutnom slobodom dalo je zamah čitavom nizu metoda i philosouphema koji su. čuvar puteva i vodič mrtvih. I. Hymnes specualatifs du Veda. odnosno. 5). str. dok će neka kasnije steći nejednak položaj. Vrlo je verovatno da su takva iskustva bila ograničena na sveštenike i jedan broj prinosilaca žrtava. Parđanja.44 Brcihmane naglašavaju njegove veze s Prađapatijem. Otuda osećanje zajedništva s bogovima. Višnu se u Rigvedi pojavljuje kao božanstvo koje je blagonaklono prema ljudima (I. pripadanje božanskom svetu. Otkrivanje potpune i božanske egzistencije. mistične pobožnosti. uostalom. 119. pomenimo boginju zore. Surja i Savitri. 69. Ali. junaci brojnih mitova i legendi. stari pastirski bog koji će ubrzo nestati (skoro i da nema kult). blizanci Asvini (ili Nasatja). U svim tim kasnijim izlaganjima bog Soma je imao skromnu ulogu. drugo sam ucrtao ovde dole. navode i jedan broj božanstava. potvrđene još 363 »Izgleda da je himna morala biti stavljena u usta boga Agnija koga bi za vreme prinošenja žrtve prizivao pesnik da se pohvali i potvrdi da je pio božanski napitak« (L. ali u klasično doba postaju Veliki bogovi. »dah« i »kosmička duša«. izjednačen s bogom i dospeva na Nebo (I. Ja sam veliki. Među prvima. proširujući zatim prostor između Neba i Zemlje (VI. Pušan. Ovaj mit nadahnjuje i opravdava jedan obred u Brahmanama: Višnu je poistovećen sa žrtvom (Šatapatha Br. dakle. sunčana božanstva. 99. otvorili nove vidokruge. Maruti. odnosno. 6). Ušas. Rigveda (VII. što im je obezbedilo vrlo uticajno mesto u kasnijoj literaturi. 3. bog ili čovek u zanosu koji je upravo popio sveti napitak? »Pet (Ijudskih) plemena nije mi izgledalo dostojno čak ni jednog pogleda — nisam li.moćima. prijatelj i saveznik Indre којеш pomaže u njegovoj borbi protiv Vritre. 1... i kosmičku osu koja podupire svet. Zatim je pokušano da se takvo stanje postigne pomoću drugih sredstava: isposništva ili orgijastičkih preteranosti. Nebom sam ucrtao jedno od svojih krila. sinovi Rudre.. Udariću snažnim udarcem tu zemlju .. stigavši trećim u boravište bogova (I. Izgleda da Višnu istovremeno simbolizuje beskrajni prostor (koji čini mogućim organizovanje Svemira). pažnju teologa i metafizičara potpuno je zaokupljao kosmološki i žrtveni princip koji je on označavao. uzvinuo sam se do oblaka — nisam li. kćerku neba (Dijausa). u zajednici s bogovima. na prvom mestu. tu su Vaju. pio somu?« Ta ličnost nabraja svoje podvige: »Nadvisio sam nebo svojim stasom. obredno podražavajući njegova tri koraka. 9 i dalje)..

Rudra nosi upletenu kosu (Rigveda I. Samkara. i desetkuje bolestima i nesrećama. u Upanišadama druge kategorije (koje su iz istog doba iz kojeg i Bhagavad. S druge strane. nazvan je »Gospodarem divljih životinja« (Šat. izgleda da je Rudra-Šiva epifanija demonskih (ili bar ambivalentnih sila. Povezan je s brojnim demonskim bićima. onakvu kakva se pojavljuje kroz neprekidna ponovna tumačenja i ocene mitova. dakle. 9). obučen u životinjske kože. a boje je tamnosmeđe (II. »milostivi«. oko IV veka pre Hr. na Himalajima). Ali tek kasnije. 5). koga su neki smatrali za boga smrti. v ( 44. XII. 7. osoben za indijsko religiozno stvaralaštvo. 20).Vid. Epiteti se nadovezuju jedan na drugi: nazivaju ga Šiva. on simbolizuie sve sto Је haotično. 5): stomak mu je crn a leda crvena. Hara. Visnuism and Šivaism. izmiču nam. Njenru pripada rtvem stub. IX POGLAVLJE INDIJA PRE GAUTAME BUDE: OD KOSMIČKE ŽRTVE DO VRHOVNOG IDENTITETA ATMAN — BRAHMAN 72. Rudra boravi u šumama i džunglama. njegova tajanstvena magija podjednako može biti usmerena i ргеша dobročiniteljskim ciljevima (on je »lekar lekara«). Rudra predstavlja božanstvo suprotnog tipa. a jupa je replika axis mundi. 10 i dalje. Mnogo se raspravljalo ο poreklu i prvobitnoj strukturi Rudre-Šive. ili ostatke žrtava i oštećene žrtvene ponude (Sat Br. J. za božanstvo tajanstvene klase isposnika vratja (Hauer). »veliki bog«. »spasitelj«. 81 i dalje. Aspects °T harly Vifnunism. 33. Isključen je iz žrtvovanja some i prima jedino ponude u hrani koje se bacaju na zemlju (bali). 3. Morfološki. bilo bi nesmotreno poverovati da su nam vedski tekstovi preneli »prvobitnu strukturu« Rudre-Šive. takođe Gonda. Etape preobražaja vedskog RudreŠive u Vrhovnog boga kakav se pojavljuje u Svetašvatara-Upanišadi. str. arijske ili nearijske religioznosti. Br. које borave na divljim i nenastanjenim mestima. ali takođe i plodnosti (Arbman). njegovo omiljeno prebivalište.. Naoružan je lukom i strelama. Prema vedskim tekstovima i Brahmanama. nepredvidljivo. Ipak. Poslevedska književnost još naglašava zločinački karakter ovog boga. Nešto dalje i mi ćemo posebno ukazati na ovaj proces koji je. ne može se objasniti njegovim »poreklom«. obreda i božanskih oblika. jupa. Rudra boravi na severu (tj. ne voli ljude. Treba se uvek setiti da su vedske himne i brahmanski spisi bili sastavljani za elitu. ali . promocija Šive u položaj Vrhovnog boga hinduizma. »rušitelj«. str. Višnu je uzdignut u najvišeg boga monoteističke strukture. Reč je ο jednoj tvorevini čiju ćemo originalnost prosuditi analizirajući indijsku religioznu dijalektiku. nosioca nearijskih elemenata (Lomel). uostalom. Gonda. 7. i štiti one koji se drže po strani od arijskog društva. opasno. 114. On nema prijatelja među bogovima. Morfologija vedskih obreda . on izaziva strah. širi užas svojim demonskim besom.od vedskog doba. Mahadeva. I. 4. i da je značajan deo religioznog života arijskog društva bio sasvim nepoznat. Up. Gita. a često pohodi planine. za aristokratiju i sveštenike. Dok bogovi žive na istoku. I. Rudra-Šiva je tokom vremena po svoj prilici usvojio — kao i većina drugih bogova — jedan broj elemenata »narodne«. bilo ono arijsko ili narodno.

predstavnik svete moći koju označava njegovo ime (brahman u srednjem rodu). Žrtvene ponude biljnog porekla činili su mleko. on se kreće. Aahvarju je odgovoran za prinošenje žrtve. najznačajniji su »sakramenti« ili »osvećenja« tsamskara (samskara] vezana za začeće i rođenje dece.Vedski kult nije znao za svetilišta: obredi su izvođeni ili u kući prinosioca žrtve. treba da bude poštovan kao majka ili otac: između roditelja i učitelja Brahmana. venčanje i pogrebe. (smrti). »sećanje«]. ο obrednim kretnjama koje je gospodar kuće pratio šaputanjem formula. ili na obližnjem travnjaku. Atharvaveda XI. Gonda.rmd. Ali još od vremena Rigveda. Brahman prima Polovinu novčane naknade. 5. prvi put. on kasnije positaje prvorazredni recitator. pravo rođenje. upanajana je sigurno najznačajniji. Ali najvažnije žrtve. ono se nanovo rađa kao brahman. Detaljan opis samo jednog sistema zahtevao bi više stotina strana.365 a za »sakramente«. što potvrđuje njegov značaj. Najjednostavnija. Brahman. pravi »lekar žrtve«. iskušenik је postajao »Budin sin« (sekjaputto). smatralo se da je soma najznačajnija žrtvena ponuda.tr ili »izlivač žrtve« № zaotar. i trećeg dana. i sačinjavala su je. sezonske ceremonije [ćaturmasja (catu. pored održavanja kućne vatre i zemljoradničkih praznika. Prema Manuovom zakonu (II. dato je formulom savitri (II. agnihotra (»prinošenje žrtve vatri«) odvijala se u zoru i u sumrak i sastojala se iz žrtvovanja mleka Agniju. Naissances mystiques. itd. »sveštenik«). Reč je ο sasvirn jednostavnim ceremonijama: ο prinošenju žrtava i biljnih ponuda. pravi otac je ovaj poslednji (II. Od pripremnih radnji. itd. deljene su Njihov broj je promenljiv. pored pripremnih radnji. u proleće. predstavljanje [upanajana (ирапауапаJ] mladića njegovom brahmanskom vaspitaču. izvršavajući pri tom neophodno okajanje. Sve vreme tokom učenja uz vaspitača. Odričući se svog porodičnog imena. str. tvrdi da vaspitač mladića pretvara u zametak i čuva ga tri noći u svom stomaku.sya)] i obredi prvog roda [agrajana (agrayana)~\. Ostatak su jeli prinosioci žrtve. Svečani obredi sačinjavaju Jiturgijske sisteme velike. Upprimere u Eliade. 5. Šatapatha Brahmana (XI. u podne i uveče. Sedeći u sredmi prostora. 4. pojavljuje ovaj termin. Bilo bi uzaludno i poknšavati da se ukratko izlože sve žrtve šrauta. vima. Nasuprot tome. zaloga izuzetne sreće. 12—13) donosi sledeća objašnjenja: vaspitač začinje u onom trenutku kada svoju ruku položi na rame deteta. 146). a ipak monotone složenosti. 148). 17) onoga ko je izvršio upanajanu određuje kao »dva puta rođenog [dvi-đa (dvi-ja)]. Najznačajniji je ha. šruti (šruti)~\ otkrivanju večne dstine. najznačajnija je bila dikša (dikša). Agnistoma (»pohvala Agniju«) održavala se jednom godišnje.364 Njihov autoritet se zasnivao na ne posrednom [»auditivnom«.366drugim rečima. Prvi. žitarice i kolači. učestvujući tako u jedenju božanske 366 Reč ie ο sveindijskom shvatanju које je preuzeo budizam. Od domaćih obreda. rođenje za besmrtnost. svečane obrede su obično izvodili sveštenici. 3. upotrebljava posude. 144). Ovaj obred je homologan sa inicijacijama polne zrelosti koje su svojstvene drevnim društvima. maslac. ovan i konj. Na žrtvu su takođe prinošeni koza. 364 avestsko . osobene za vedski kult. Ima i drugih obreda u vezi s kosmičkim ritmovima: to su takozvane žrtve »kiše i novog meseca«. Obredi se mogu svrstati u dve kategorije: domaće [grihja (grhya)~\ i svečane [šrauta (šrauta)']. Od svih »sakramenata«. da se pridržava devičanstva. on će se umešati jedino ako se napravi neica greška. koji je obavljao gospodar kuće [grihapati (grhapati)] imali su uporište u tradiciji [smriti. Kasnije ćemo shvatiti značenje ovog inicijacijskog obreda. učenik brahmaćarin (brahmacdrin)~\ mora da poštuje određena pravila: da prosi hranu za svoga učitelja i za sebe. 447 i dalje. krava. tri dana »iskazivanja poštovanja« (upasad). Atharvaveda (XIX. tihi je nadzornik kulta. održava vatru. 114 i dalje. str. Prilikom podnevnog ceđenja. bik. gde je prvi put utvrđeno postojanje upanajane. Drugo rođenje je očigledno duhovnog reda i kasniji tekstovi ističu taj bitni momenat. onaj ko iskušeniku saopšti reč Vede (odnosno Brahman). jesu žrtve some. i upravo tu se. Soma je ceđena izjutra. Change апа continuity. gde su paljene tri vatre. kojom se prenosilac žrtve posvećivao svojim ponovnim rođenjem.

nagrade [dakšina (dakšina)]: 7.367 Poznata su i druga žrtvovanja some: neka nisu bila duža od jednog dana. Još jedan ceremonijalni sistem je. — ali se obred u suštini tiče mističnog preporoda vrhovnog vladara (§ 74). eventualno sva dobra prinosioca žrtve. koji od tog trenutka otelovljuje boga Pređapatija spremnog da se sam žrtvuje. kao simbol mističnog uspenja prinosioca žrtve na nebo. druga su trajala najmanje dvanaest dana. Čim kraljica ustane. Latina. biva zaclavljen. Vrhovne žrtve: »ašvamedha« i »purušamedha« Najznačajniji i najslavniji vedski obred je »žrtvovanje konja«. obožavanje nekog božanstva koje simbolizuje ikona. ali je verovatno predstavljao zasebnu ceremoniju čiji je cilj bio da sunce ojača posle sezone kiša. Iranaca. Ali ishodi te žrtve odražavali su se na celo kraljevstvo. itd. The Pravargya. . Žrtvenik. tačnije.). konj i druge žrtve bivaju raskomadani. pored ostalog. smatralo se da ašvamedha čisti nečistoće i osigurava plodnost i napredak cele zemlje. među njima i jedan muškarac. 60 ili 1. ponekad je bio u obliku neke ptice. uprežu ga u kola i kraljević ga vodi na jezero. Tekstovi jasno kažu da je »ranije« ubijano pet žrtava. kolju se brojne domaće životinje. A. van Buitenen. Žrtvovanje konja je sigurno indoevropskog porekla. Drugog dana. Jermena. bio povezan sa žrtvovanjem some: ίο je agnićajana (agnicayana). Up. Najzad konj. 25 i dalje. itd. Agnićajana je dala mesta kosmogonijskim spekulacijama koje su imale presudnu važnost za indijsku misao. prekrivena ogrtačem. itd. Kraljevska konsekracija [rađasuja (rajasu. Cetiri kraljice. sveštenici i žene razmenjuju opscene šale. dolazi do polnog opštenja. str. »penjanje na sunce« koje obavljaju prinosilac žrtve i njegova žena ceremonijalno se penjući na sveti stub. u stvari. Dalmata.800 opeka složenih u pet slojeva.ya)~\ takođe je bila uključena u kosmički žrtveni sistem. sagrađen od 10. Skita. Pripreme su trajale godinu dana. Mogao je da ga obavi jedino kral] pobednik. ima obrednih sistema koji su bili povezani sa službom somi: na primer. ašvamedha (ašvamedha). I u tom slučaju susrećemo razne epizode (prividne potere koje kralj preduzima protiv stada krava.000 krava. dobijaju i četiri kraljice ili njihove pratilje. »slaganje (opeka za žrtvenik) vatre«. Četiri stotine roladića budno je motrilo da se on ne približi kobilama. oni. Sam obred je trajao tri dana. koji je na taj način sticao dostojanstvo »sveopšteg vladara«. 73. a teorijski i dvanaest godina. Pripremne ceremonije su se protezale cele godine tokom koje je konj ostavljan na slobodi zajedno sa stotinu drugih konja. Žrtvenim ubijanjem nekog muškarca ponavljano je Prađapatino samožrtvovanje. praznik koji 367 Drugi mit. Osim toga. dramske kretnje. Vadapeja (vajaреуа) (»napitak pobede«) traje od sedamnaest dana do jedne godine i predstavlja čitav jedan mitsko-obredni scenario: trku konja upregnutih u sedamnaest kola. tj. Njihove glave su zatim bivale uzidane u prvi sloj opeka. Za to vreme. Tragove nalazimo kod Germana. plesove. 38 i svuda. Na praznik su pozivani svi bogovi najpre zasebno. a građenje žrtvenika je simbolizovalo stvaranje univerzuma (§ 75). kralj se коска sa sveštemkom i dobija.). 21. mada neobavezno. pravargja je rano postao deo agnistome. °na podražava poJno sjedinjenje. od kojih svaku prati sto pratilja. kruže °κο leša a glavna supruga leže pored njega. a potom svi zajedno. često čitavu goclinu. itd. dijaloge i opscene prizore (jedan sveštenik se njiše na Ijuljašci. J. Grka. Moguće je da je ašvamedha iz početka bio prolećni praznik. posle nekih posebnih ceremonija (konju se pokazuju Kobile. Trećeg dana se odvijaju drugi obredi i najzad se sveštenicima dele nagrade (dakšina). mahavrata (»veliko posmatranje«) koja obuhvata muziku. Značaj pravargje počiva prevashodno u njegovom karaktera »tajne« i u činjenici da predstavlja najstariju sliku piiđe. Ali tek je u Indiji ovaj mitsko-obredni scenario dobio tako značajno mesto u religioznom životu i teološkoj spekulaciji.

U stvari. Njegova struktura sadrži kosmogonijske elemente: s jedne strane. . ratnik sa snažnom strelom. »čovek se rađa tri puta: prvi put od 368 Za vreme prinošenja žrtve sveštenik svečano izgovara: »Neka se brahman može roditi u svetosti!. strelac. kraljica bi takođe legala pored njegovog tela. 138). 2. 115 i dalje. kupljen po ceni od 1. Inicijacijska struktura obreda: osvećenje (dikša). Njega su takođe ostavljali slobodnog godinu dana.. Inicijacija podrazumeva »smrt« i »ponovno rađanje« iskušenika. Prema Adamu de Bremu (Breme).ija je potvrđena u Atharvavedi XI. Ova indoevropska paralela ide u prilog pretpostavci da se purušamedhci izvršavala slobodno. Izgleda da Rigveda ne zna za dikšu. 2. Prema drugim liturgijskim spisima. muškarac se u poslednjem trenutku oslobađa i umesto njega se ubija neka životinja. 6: 0r<inmaćarin je priznat za dikšitu. to ni je branman i zaslužuje da bude opljačkan« (Šat. taj stvarno ništa ne zna. odnosno njegovo rađanje u višem obliku bivstvovanja. 315 i dalje. ubijanje ljudskih žrtava je na kraju predstavljalo ilustraciju metafizike soteriološkog tipa. 22). Str. junak. a njegovo žrtvovanje simboliše (odnosno reprodukuje) čin stvaranja. Pitali smo se da li je neka takva žrtva bila ikad upražnjavana. s bogovima vladarima). Change and.ji ie pisao u XI veku. I. 1). Žrtvovanje treba da preporodi čitav Kosmos i da istovremeno ponovo uspostavi sve društvene klase i zanimanja u njihovoj uzornoj savršenosti. Naissances mystiques. 17). važno je osvetliti inicijacijske pretpostavke obreda šrauta. Obredna »smrt« postiže se »ubijanjem« ili je to simboličan regressus ad uterum369 Jednaka vrednost ovih dveju metoda implikuje izjednačavanje »žrtvene smrti« i »rađanja«. ' . s nepobedivim kolima. 369 Lat. i onaj brahman koji ne zna ništa ο ašvamedhi. plodna žena. Ceremor. Kao što to objavljuje Šatapatha Brahmana (XI. Aditjom (Suncem) i Somom (odnosno. str. a pošto bi bio ubijen. onog koji upražnjava dikšu.). brahmanski i rigvedski tekstovi podvlače vezu između konja i Vode. 5. vojnik pobednik.368 Konj koji predstavlja kraljevsku snagu (kšatra) pored ostalog је poistovećen sa Jamom. »ašvamedha je sve. up. Α u Indiji Voda predstavlja kosmogonijsku supstancu bez premca. gde su praksa i teorija žrtvovanja bile neprekidno reinterpretirane.: povratak u matericu (prim. Značajno je da se tokom purušamedhe izgovara čuvena kosmogonijska himna Purušasukta (Rigveda X. ta žrtva je svake devete godine obnavljana u Upsali vešanjem devet Ijudi i drugih životinjskih žrtava. 349. snažni bik za vuču. 4.. 90). Moguće je pokazati kako u germanskoj tradiciji'1 postoji začuđujuća paralela mitsko-obrednog scenarija purušamedha: ranjen kopljem i obešen ο Drvo sveta tokom devet noći. Gonda. ko. konj je poistovećen sa Kosmosom ( = Prađapati). Purušamedha se opisuje u nekoliko šrautasutri (šrautasutras) ali jedino Sankhajana i Vaitana propisuju ubijanje žrtve. ali ne treba zaboraviti da ti liturgijski tekstovi ne predstavljaju vedsku religiju u ceiim. u stvari. XIII. Poistovećenje žrtve sa Purušom-Prađapatijem vodi do poistovećenja prinosioca žrtve s Prađapatijem. Pored životinja.7 Up. S druge strane. i na neki način predstavlja zamenu za kralja Treba voditi računa ο takvim postupcima izjednačavanja i zamene kada analiziramo jedan paralelni scenario.000 krava i 100 konja. »žrtvovanje muškarca« je vrlo blisko ašvamedhi. 74. Da se rodi krava muzara. govorljivi mladić! Neka ovaj prinosilac žrtve ima za sina junaka! Neka nam Parđanja u svako doba da kišu po želji! Neka za nas u obilju zri žito! itd. Smatralo se da se purušamedhom dobija sve što se nije moglo postići ašvamedhom.se proslavljao povodom Nove godine. coniinuity. žrtvovan je i jedan brahman ili jedan kšatrja. Ali ovaj složeni obred predstavlja i jednu »Tajnu« ezoteričnog tipa.« (Vađasaneji Samhita. prev. kraljevo pomazanje (rađasuja) Da bismo razumeli taj proces. str. Ali u Indiji. Neka se kraljević može roditi u kraljevskoj uzvišenosti. Odin žrtvuje »sebe samome sebi« kako bi stekao mudrost i ovladao magijom (Havamal. brzi konj. purušamedhu. Gonda. Br.

muškarac se u poslednjem trenutku oslobađa i umesto njega se ubija neka životinja. cmi. tačnije. brzi konj. 2. i embrion ima stisnute pesnice dok je u utrobi« . U stvari. Smatralo se da se purušamedhom dobija sve što se nije moglo postići ašvamedhom. dikša. reč je ο mnoštvu »smrti« jer svaki »dva puta rođeni« tokom svog života upražnjava određeni broj žrtava šrauta. Br. »ašvamedha je sve. Dalmata.. Aditjom (Suncem) i Somom (odnosno. « Up. a njegovo žrtvovanje simboliše (odnosno reprodukuje) čin stvaranja. Ali tek je u Indiji ovaj mitsko-obredni scenario dobio tako značajno mesto u religioznom životu i teološkoj spekulaciji. plodna žena. ali se podjednako upražnjava i u drugim prilikama. treći put kada umre i kada ga postave na vatru. Da se rodi krava muzara. Pored životinja. taj stvarno ništa ne zna. onaj koji upražnjava dikšu) je serne« (Maitrajani Samhita III. ratnik sa snažnom strelom. Oni ga prekrivaju jednim plaštom: plašt. Grka. drugi put kada prinosi žrtvu. Iranaca. Prema drugim liturgijskim spisima. U stvari. dobijaju i četiri kraljice ili njihove pratilje.svojih roditelja. Dakle. odakle on ponovo stiže u egzistenciju«. U stvari.« (Vađasaneji Samhita. Njega su takođe ostavljali slobodnog godinu dana. 90). Ali ovaj složeni obred predstavlja i jednu »Tajnu« ezoteričnog tipa. Oni ga uvode u posebno spremište: posebno spremište. .. 17). »The Divine Victim« koji navodi sve prikladtie delove germanskih i sanskritskih izvora koji se odnose na ljudske žrtve. snažni bik za vuču. a pošto bi bio ubijen. ^ Osvećenje. »sveštenici onoga kome daju dikšu pretvaraju u embrion.. 22). strelac. s nepobedivim kolima. Pitali smo se da li je neka takva žrtva bila ikad upražnjavana. to nije brahman i zaslužuje da bude opljačkan« (Šat.. purušamedhu. Oni ga škrope vodom.. 3). to je materica od koje se pravi dikša. kraljica bi takođe legala pored njegovog tela.370 Konj koji predstavlja kraljevsku snagu (kšatra) pored ostalog je poistovećen sa Jamom. predstavlja neophodni uvod u svako somičko žrtvovanje. Jermena. James L. itd.. i na neki način predstavlja zamenu za kralja Treba voditi računa ο takvim postupcima izjednačavanja i zamene kada analiziramo jedan paralelni scenario. Značajno je da se tokom purušamedhe izgovara čuvena kosmogonijska himna Purušasukta (Rigveda X. kupljen po ceni od 1. i onaj brahman koji ne zna ništa ο ašvamedhi. On ima stisnute pesnice.. »Dikšita (. u stvari. (Aitareja Brahmana I.000 krava i 100 konja. kada je prošao kroz inicijacijski regressus ad uterum. žrtvovan je i jedan brahman ili jedan kšatrja. S druge strane. voda je muško seme . Sauve. XIII. bivaju raskomadani. s bogovima vladarima)..tj. naime. pored ostalog. govorljivi mladić! Neka ovaj prinosilac žrtve ima za sina junaka! Neka nam Parđanja u svako doba da kišu po želji! Neka za nas u obilju zri žito! itd.. Skita. konj je poistovećen sa Kosmosom (= Prađapati). Naporedni tekstovi uaglašavaju embriološki i opstetrički karakter obreda. Njegova struktura sadrži kosmogonijske elemente: s jedne strane.7 Podsetimo se da je prinosilac žrtve u trenutku kada prima dikšu već »dva puta rođen« zahvaljujući svojoj upanajani. Α u Indiji Voda predstavlja kosmogonijsku supstancu bez premca.. Trećeg dana se odvijaju drugi obredi i najzad se sveštenicima dele nagrade (dakšina). to je posteljica. Purušamedha se opisuje u nekoliko šrautasutri (šrautasutras) ali jedino Sankhajana i Vaitana propisuju ubijanje žrtve. tokom dikše zbiva se isti povratak u embrionalno stanje. junak. brahmanski i rigvedski tekstovi podvlače vezu jzmeđu konja i Vode. . Moguće je da je ašvamedha iz početka bio prolećni praznik. Latina. Žrtvovanje treba da preporodi čitav Kosmos i da istovremeno ponovo uspostavi sve društvene klase i zanimanja u njihovoj uzornoj savršenosti. »žrtvovanje muškarca« je vrlo blisko ašvamedhi. praznik koji se proslavljao povodom Nove godine. vojnik pobednik. Neka se kraljević može roditi u kraljevskoj uzvišenosti. Moguće je pokazati kako u germanskoj tradiciji371 postoji začuđujuća paralela mitsko-obrednog 370 Za vreme prinošenja žrtve sveštenik svečano izgovara: »Neka se brahman može roditi u svetosti!. . 4. Žrtvovanje konja je sigurno indoevropskog porekla. Poistovećenje žrtve sa Purušom-Prađapatijem vodi do poistovećenja prinosioca žrtve s Prađapatijem. Tragove nalazimo kod Germana.

ubijanje ljudskih žrtava je na kraju predstavljalo ilustraciju metafizike soteriološkog tipa. jer je žrtva zapravo sam prinosilac žrtve« (Ait.7 Podsetimo se da je prinosilac žrtve u trenutku kada prima dikšu već »dva puta rođen« zahvaljujući svojoj upanajani. njegov plašt je posteljica«. 3. »Onaj ko prođe kroz obred osvećenja približava se bogovima i postaje jedan od njih« (isto. III.. Oni ga uvode u posebno spremište: posebno spremište. 7. reč je ο mnoštvu »smrti« jer svaki »dva puta rođeni« tokom svog života upražnjava određeni broj žrtava šrauta. »dikšita je prinošenje žrtve« (Taitt. Gonda.. I. 45).). III. str. 6. drugi put kada prinosi žrtvu. I. III.7 Up. Izgleda da Rigveda ne zna za dikšu. 372 Lat: povratak u matericu (prim. koje se ponavlja prilikom svakog žrtvovanja. 138). naime. 12)'. VII. Brah. treći put kada umre i kada ga postave na vatru. 1. dikša je isto tako poistovećena sa smrću. str. Br. nav. odnosno njegovo rađanje u višem obliku bivstvovanja. »Prinosilac žrtve je predodređen da se uistinu rodi u nebeskom svetu« (Šat. tj. Ali.. prev. 1). Dakle. I. II. str. voda je muško seme . II i dalje).373 Ovo novo mistieno rođenje. Gonda. Inicijacijska struktura obreda: osvećenje (dikša). 315 i dalje. takođe tekstove koje navodi Gonda. З). Br. Kao što to objavljuje Šatapatha Brahmana (XI. »Dikšita je embrion. Odin žrtvuje »sebe samome sebi« kako bi stekao mudrost i ovladao magijom (Havamal. 7). str. ta žrtva je svake devete godine obnavljana u Upsali vešanjem devet ljudi i drugih životinjskih žrtava. onaj koji upražnjava dikšu) је seme« (Maitrajani Samhita III. I. Obredna »smrt« postiže se »ubijanjem« ili je to simboličan regressus ad uterurn372 Jednaka vrednost ovih dveju metoda implikuje izjednačavanje »žrtvene smrti« i »rađanja«. Samhita VI. 6. kraljevo pomazanje (rađasuja) Da bismo razumeli taj proces. up. Rađa se tek kroz žrtvu« (Mait. Change and connnuity. (Taittirja-Sam. »iskušenik je žrtva ponuđena bogovima« (Šat. predstavlja neophodni uvod u svako somičko žrtvovanje. kada je prošao kroz inicijacijski regressus ad uterum. ali ne treba zaboraviti da ti liturgijski tekstovi ne predstavljaju vedsku religiju u ceimi.. 5. i embrion ima stisnute pesnice dok je u utrobi« . Isti tekst tvrdi da prinosilac žrtve mora u trenutku ponovnog rođenja da se pridigne prema sve četiri strane sveta. Oni ga prekrivaju jednim plaštom: plašt. to je materica od koje se pravi dikša. 18 i dalje). ^ Osvećenje... 115 i dalje. III. tokom dikše zbiva se isti povratak u embrionalno stanje. I. 11). Oni ga škrope vodom.. da bi sprečio rađanje zastrašujućeg čudovišta posle sjedinjenja Reči (Vać) i Žrtve (Jađnje) (Sat. »Dikšita vtj. U stvari. 3. 6. II. (Aitareja Brahmana I. Ukratko. »čovek se rađa tri puta: prvi put od svojih roditelja. 2). 3). Prema Adamu de Bremu (Breme). da ovlada Svemirom (VI.. On ima stisnute pesnice. 74.. omogućava izjednačavanje prinosioca žrtve sa bogovima. ' . Br. 8). 349. koji ie pisao u XI veku. 6: oranmaćarin je priznat za dikšitu. Upanišad Brah.374 Prema drugim izvorima.scenarija purusamedha: ranjen kopljem i obešen ο Drvo sveta tokom devet noći. dikša. »Kada se osvećuje. »sveštenici onoga kome daju dikšu pretvaraju u embrion. III. gde su praksa i teorija žrtvovanja bile neprekidno reinterpretirane. Inicijacija podrazumeva »smrt« i »ponovno rađanje« iskušenika. Naporedni tekstovi uaglašavaju embriološki i opstetrički karakter obreda. 2. U stvari. 374 Up. 385.Sam.. on (prinosilac žrtve) umire po drugi put« (Đaim. odakle on ponovo stiže u egzistenciju«. onog koji upražnjava dikšu. .ija je potvrđ'ena u Atharvavedi XI. I). Ceremor. Ali u Indiji. 373 Svi ovi inicijacijski obredi prirodno imaju mitski obrazac: to je Indta koji se preobražava u zametak i ulazi u Vaćinu matericu.. Ova indoevropska paralela ide u prilog pretpostavci da se purušamedhci izvršavala slobodno. delo. to je posteljica. Neprekidno se podseća na povod za taj regressus ad uterum: »Čovek je zapravo ne-rođen. I. važno je osvetliti inicijacijske pretpostavke obreda šrauta. Nciissances mystiques. itd. itd.. ali se podjednako upražnjava i u drugim prilikama. 2. 2.

upravo su takvim obrednim uspenjima na Nebo. u blizinu bogova. Verovatno je cilj ljudskih žrtava koje su prinošene ti paganskoj Upsali podjednako bio i kosmički preporod i osnaživanje kraljevske moći. uvećavajući svoje telo!« (X. »embrionalno sazrevanje« i ponovno rođenje prinosioca žrtve. 90. Rađasuja je po svoj prilici skraćeni oblik niza godišnjih ceremonija koje služe za obnavljanje bacio« u domaću vatru kako bi osigurao svoje ponovno rođenje tu — na zemlji. Pomazanju je prethodila godina dikše. za postizanje dobro ispunjene egzistencije u tom svetu. doduše prolazna. žrtvuj svoje sopstveno telo! « (Rigveda VI. 19). Žrtvovanje indijskog lcralja. istovremeno. nije podrazumevala nikakvo obezvređivanje Života i ljudske egzistencije. 5). 81.3. kao i Priroda. nap. postignuta žrtvovanjem. tekstove koje navodi A. »Atmayajfia: Self-Sacrifice«. težeći za ponavljanjem stvaranja. Coomaraswamy. Videli smo koji su se rezultati postizali posle žrtve ašvamedha (up.375 Primer su dali bogovi: »O Agni. Jer »bogovi su žrtvovani'em prinosili Žrtvu« (X. postajali blagosloveni i preporođeni. 16). 360. up. Središnje ceremonije odvijale su se oko Nove godine. i bacio se na žrtveni oltar da bi se ponovo rodio na Nebu. Naprotiv. rađasuja. 375 Prinosilac žrtve »se sam u obliku semena (predstavljenog zrnima peska) . a obično je sledila još jedna godina završnih ceremonija. prinosilac žrtve a takođe i celo društvo. podrazumevalo je analogan scenario. 5). 11. str. 2): »Žrtvuj sam sebe. Ali sve se to postizalo obredima koji su. Obredna smrt je dakle preduslov za stizanje do bogova i. istovremeno obuhvatali »smrt«. U vedsko doba »divinizacija«. gore.

Škropljenje se vezuje za Vodu koja silazi s Neba. kralj stiče vrhovnu vlast nad četiri smera prostiranja Kosmosa i nad godišnjim dobima. Središte sveta — i dodiruje Nebo. njegovo jednogodišnje dozrevanje i njegovo ponovno mistično rođenje kao Kosmokratora. drugim rečima. str. drugim rečima. na neki način.Univerzuma. Kao i tolike druge ' e Ancicnt Indian Royal Consecration. Najzad. Treću fazu je činio niz obreda preko kojih je kralj postizao vrhovnu vlast nad tri sveta.11 Primetili smo blisku vezu između obredne smrti i obrednog preporoda s jedne. Kosmogonije i metafizika Vedske himne neposredno ili samo nagoveštavajući prikazuju više kosmogonija. bilo posle sjedinjenja muške vode za ženskom. i vrlo je verovatno da je izvorno bio povezan s dozrevanjem žetve. taj gest ima kosmogonijsko značenje: on simbolizuje uzdizanje axis mundi. . Bilo bi uzaludno tr-ažiti »poreklo« svake od ovih kosmogonija. duž axis mundi — koju predstavlja kralj — kako bi se oplodila Zemlja. Druga faza obreda završavala se stvaranjem novog vladarevog tela: to je bilo simbolično telo. a istovremeno je postajao Kosmokrator. posebno imajući u vidu njihovo prekomerno oduševljenje prema žrtvovanju. postizao se sukcesivno povratak budućeg kralja na stanje embriona. on je otelovljavao Kosmos. »Embrionalni period« budućeg vladara odgovarao je procesu sazrevanja Univerzuma. Kralj je imao središnju ulogu. i to iz perspektive koja im je bila svojstvena. Sve su ove ideje u tesnoj vezi s kosmogonijskim mitovima ο kojima ćemo uskoro raspravljati. Čak i one za koje se rnože pretpostaviti da su ih doneli Arijci. kralj ostaje da stoji na prestolu: on otelovljuje kosmičku osu učvršćenu za pupak Zemlje. U nastavku ovih obreda. i kosmogonije i obnavljanja sveta s druge strane. imaju paralele u Još starijim ili još »primitivmjim« kulturama. kao i svaki prinosilac žrtve šrauta. on gospodari sveukupnim prostorno-vremenskim Univerzumom. 75. koje se dobijalo bilo posle rnističnog venčanja kralja s kastom bramana ili s narodom (taj mu je brak omogućavao da se rodi iz njih kao iz materice). u sebi sadržavao Kosmos. ili posle sjedinjenja zlata — koje označava plamen — i vode. Kada Vrhovni vladar podigne ruku. Kada primi pomazanje. jer je on. kralj po jednom iskorakne prema sve četiri strane sveta i simbolično se penje do zenita. odnosno za presto. Reč je ο prilično rasprostranjenim mitoPotvrđenim u različitim slojevima kultnre. koji je istovremeno poistovećen s Prađapatijem i s Kosmosom. Različitim fazama obreda. Njih će razviti i uobličiti autori Brcihmana.

378 U najslavnijoj himni Rigvede (X. Puruša rađa Virađ. . Ali. život i ljudi potiču od njegovog soj stvenog tela. kod starih Germana (Imii i u Mesopotamiji (Tijamat). Puruša je istovremeno bio i žrtvovana žrtva. nije postojalo ništ< drugo« (strofa 2). ni ljudi. 90). četiri tipa kosmogonija oduševljavala vedske pesnike i teologe.religiozne ideje i verovanja. 2. 12). Pesnik se pita kako je Biće moglo da iziđ. 377 Virad je neka vrsta Šakti. i imanentan.376 Druga kosmogonijska tema koja je bila korenito reinterpretirana iz ritualističke perspektive nalazi se u podjednako čuvenoj himni Purušasukta (Rigveda X. mada Kosmos. bogovi: »Njegova usta postaju Brahman. Postojao je samo neodređeni prin cip nazvan »Jedno« (neutrum). 7. iz njegovih nogu zemlja. istovremeno bića i nebića. od njegovih nogu rodi se Sluga« (strofa 12. Izgleda da su. sunce iz njegovog pogleda. nebo. Podsetimo na to da starost neke kosmogonije ne treba prosuđivati prema prvim dokumentima koji je prikazuju. 4) stvaranje razdvajanjem Neba i Zemlje. kao što j u drevnim društvima mit služio kao egzemplarni model stvj ranja. 2) stvaranje komadanjem Iskonskog džina. i prilikon obreda očišćenja vezanih za obnavljanje. Egzemplarna funkcija ove žrtve naglašena je u poslednjoj strofi (16): »Bogovi su žrtvu prinosili žrtvom«. u suštini. »U to vreme nije postojala ni smrt. i božanstvo žrtvovanja. Atharvaveda (X. drugim rečima. Himna jasno pokazuje da Puruša prethodi stvaranju nadilazi ga. bog zamišljen kao Hiranjagarbha (Zlatni zametak) lebdi iznad Vode. a zatim ona rađa njega. »Na početku. U Brhadaranjaka Up. 5. Jedan od najdrevnijih i najrasprostranjenijih mitova. 3. »Jedno je disalo iz sopstvene ži votne snage i nije imalo dah. U ovim primerima reč je ο varijantama jednog izvornog mita koji je Zlatni zametak prikazivao kao seme boga tvorca koji lebdi nad prvobitnom Vodom. al je toplina (izazvana askezom. prev.377 Stvaranje je u pravom smislu proizvod jedne kosmičke žrtve. on oplođuje Vodu koja rađa boga vatre Agnija (strofa 7). prvu klicu koju је Voda primila dovodi u vezu s »Univerzalnim majstorom« Višvakarmanom.« Osim »toga. Indra i Agni iz njegovih usta. skambhom. liturgijski elementi. 82. Nebo iziđe iz njegove glave. što je paradoksalan. tako se i ova himna izgovarala u jednom od obreda koj prate rođenje sina. Možemo ih označiti na sledeći način: 1) stvaranje oplođenjem prvobitne Vode. Ш> 4. Drugim rečima. 121. tapas) porodila 376 Slika Zlatnog zametka će u klasičnoj Indiji postati Kosmičko jaje koje rađa Voda (već u Upanišadama: Katha Up„ IV. 1). vetar iz njegovog daha. Puruše. prodirući u nju. Ratnik je bio od njegovih ruku. tminu je skrivala tmina«. Puruša je istovremeno i transcer dentan. Div Puruša (»Čovek«) je istovremeno postojao i kao kosmički totalitet (strofe 1—4) i kao androgino Biće. u ceremonijama prilikom utemeljivanja ћгз mova (sagrađenih. i kosmologije svuda u starom svetu predstavljaju nasleđe koje je prenošeno od preistorije. mesec iz njegove svesti. Bogovi žrtvuju »Čoveka«: iz njegovog raskomadanog tela nastaju životinje. IV. u Indiji postaje omiljen prilično kasno. društvene klase. 129) lcosmogonija je prika zana kao metafizika. Renu). zemlja. 28) poistovećuje Zlatni zametak s Kosmičkim stubom. U slavnoj himni Rigveda X. 6. ona se udaje za Purušu. na franc. iz ne-Bića. Mi čije paralele nalazimo u Kini (Pan-ku). žensku tvoračku energiju. slika kosmogoniju drevnog tipa stvaranje putem žrtvovanja nekog božanskog antropomorfnog Βΐάε Purušasukta je podstakla bezbrojne spekulacije. Svetašvatara. Prađapati). ali bogovima indijsk kosmogonije svojstven oblik bivstvovanja (up. ni bogovi). posebno u Epopeji i u Puranama. ni ne-smrt< (odnosno. Ali za naše istraživanje su značajna upravo indijska tumačenja i revalorizacije nekih kosmogonijskih mitova. itd. Rigveda X. ali se slika zametka ne slaže sa ovim božanstvom koje je politehničar bez premca. pošto na početku nije postojalo ni »ne-Biće ni Biće (strofa I. U stvari (strofa 5). uostalom. 3) stvaranje koje započinje od nekog jedinstva-totaliteta. od njegovih bedara postade Zanatlija. tako da liče na Purušu). (strofa 13—14). »kosmogonijski gnjurac«.

potvrđeno je da odgovarajući mitovi postoje u brojnim tradicionalnim kulturama. Mnoštvo kosmogonija slaže se sa brojnošću predanja koja se tiču teogonije i porekla čoveka. »Univerzalnog majstora«. što je začuđujuća tvrdnja којг anticipira jednu od osnovnih tema indijske filozofske misli. dostupna ljudima tek posle smrti (Šatapatha Br. 6). čuven i u drugim religijama. i ljudi su žrtvovanjem mogli da postanu besmrtni. 12) objašnjava poreklo ljudi (odnosno četiri društvene klase) polazeći od delova tela žrtvovanog prvobitnog Diva. Postoje i druga mitološka objašnjenja smrti. bogovi su postali besmrtni tek pošto su obavili određena žrtvovanja. Prema Brahmanama. Najzad. U svakom slučaju. i ista ta Žudnja »bila јс prvo seme (retas) Svesti (manas)«. ili pak pijući somu. Ali ovaj mitski motiv. 52—54. »nerazvi jeno« (abhu) — tj. on zna poreklo »drugog stvaranja«) — osim ako ga ni on ne zna?« Himna predstavlja najvišu tačku do koje je došla vedska misao. 3.. Purušasukta (X. jedino su u Indiji ovi mitovi doveli do stvaranja određenih tehnika žrtvovanja kontemplativnih metoda i . ne gubeći pri tom svoju transcendentnost. kovač ili drvodelja. odnosno. Bogovi su rođeni posle (strofa 6) stvaranja pojavnog sveta oni dakle nisu tvorci stvaranja sveta. sin boga Vivasvata. Neki od ovih mitova koji se tiču rođenja bogova i ljudi. 90. Indrinog posecanja Vritre. ovaj mit je sličan Purušasukti: reč je ο nasilnoj podeli jednog »totaliteta« radi stvaranja (ili ob· navljanja) sveta.s nici u svojim razmišljanjima »znaše da otkriju mesto Bića u ne-Biću« (strofa 4). odnosno. Visvakarmana (Rigveda. Jedna kasnija himna (Rigveda X. Tema je drevna i podložna začuđujućim reinterpretacijama i primenama. 72. 4. Aksiom jednog nespoznatljivog vrhovnog bića — »Jednog«. smrt uvodi Brahma kako bi učinio lakšom Zemlju pretovarenu masom ljudi. ali bogovi su odlučili da ta besmrtnost bude čisto duhovna. Što se tiče četvrte kosmogonijske teme — razdvajanja Neba i Zemlje. Jedno prethodi Univerzumu 1 stvara svet emanacijom svog sopstvenog bića. 2) pripoveda kako su bogove rodili boginja Aditi. Ljudi takođe potiču od prvobitnog рага Nebo—Zemlja. zbog čega je pretila opasnost da ona potone u okean (VI. Prema Rigvedi. Na početku. »Prvo seme« se zatim podelilo na »gore« na »dole«. susreću se i kod drugih indoevropskih naroda.»Jedno«. Njihov mitski predak je Manu. 63. na muški i na ženski princip (up. 1). IV^ 11. njihova egzistencija započinje posle stvaranja sveta. 7). ili su se oni izdvojili iz prvobitne vodene mase odnosno iz ne-Bića. štaviše. XII. stvaranja pojavnos sveta. Iz te (»neraz vijene«) klice razvila se Žudnja (kama). kao i Univerzum proizvodi su stvaralačke iudnje (kama). U Mahabharati. 63. čin demijurga Indre koji zgromi i raskomada prvobitnog Zmaja predstavlja obrazac tako različitih dela kao što su građenje neke kuće ili govorničko nadmetanje. I druga verzija poistovećuje mitske roditelje s Vivasvatinom decom. 4). 81) koji svet oblikuje kao vajar. Indra je besmrtnost postigao isposništvom. 5. X. X. Jamom i njegovom sestrom Jami (X. dok Atharvaveda objavljuje da su je i svi ostali bogovi stekli na isti način (XI. 54. bogove su ili rodili prvobitni par Nebo i Zemlja. 167. 7. Već smo videli (§ 68). biće razvijen u Upanišadama i u nekim filozofskim sisteroima. koju je proslavila Purušasukta. tapas (X.io »Toga« — koje podjednako transcendira i Bogove i Stvaranje. prvi prinosilac žrtve i prvi čovek (Rigveda X. Pe. Valja zapamtiti ovu ideju koja je od suštinskog značaja za kasniju indijsku misao: svest. 2) ili od Agnija (VI. 256— 258). Navedimo najzad i Stvaranje kao čin nekog Božanskog Bića. Rigveda X. Voda i Zemlja. Ovde prepoznajemo jednu od klica filozofije sankhjajoge i budizma. 19. Ipak. Rigveda jasno kaže da su oni taj dar dobili od Savitri (IV. kao što smo upravo videli. Ali oni nisu svi bili besmrtni. Pesnik zaključuje znakom pitanja: »Onaj koji nadgleda ovaj (svet) sa najvišeg nebeskog svoda to jedini zna (tj. 9). vedski pesnici vezuju za temu Stvaranja-žrtve. gubitka ili sticanja besmrtnosti. 10). »zametak« — »prekriven prazninom« (što se može razumeti kao: okružen prvobitnom Vodom). Ali ostaje zagonetka »drugog stvaranja«. 4). 90. Kao i Puruša iz Rigvede X.

Br. Br. Želeći da se reprodukuje putem Vode. 1. njegovi su zglobovi bili iščašeni. Mit i njegove slike prevode kosmogoniju u biološke termine. (isto. on liči na »Jedno« iz Rigvede X. »Taj iščašeni Prađapati sam (sada) postaje taj sagrađeni žrtvenik vatre. ispuštanjem semena. 76. VI.« Pored toga. ili. pre Hr. 1). Prađapati će posle kosmogonijskog čina upoznati smrtnu »iscrpljenost«. 5). II. i na Višvakarmana. Na neki način. učvrstivši mu zglobove« (Šat. Godina. On nije bio u stanju da se uspravi na svojim oslabljenim zglobovirna. Kao što je Puruša sam sebe dao bogovima i dopustio da bude raskomadan kako bi stvorio Univerzum. obnavljanje i р» novno uzglobljavanje Prađapatijevog kosmičkog tela obavljeni su žrtvovanjem odnosno građenjem jednog žrtvenog oltara za proslavIjanje agnićajane (§ 72). Prađapati je bio neočitovano Jedinstvo—Totalitet. 6. upravo način postojanja sveta i života čini da se oni iscrpljuju samim trajanjem. On se askezom »zagreja« do najvišeg stupnja (tapas. pun mesec i mlad mesec. itd. predstavlja veliku novinu brahmanske teorije žrtvovanja. Prađapati izvesno jeste Godina.° trostruko poistovećenje Prađapatija s Univerzumom. 6. No. Ukratko. »sličnog« [sanskri (samskri)J. 2) jasno kaže da je »taj Prađapati. 1. I. 1. Dajući svoje sopstvo (atman) bogovima. Godimi« (isto. Doktrina žrtvovanja u Brahmanama Purušasukta je polazište i doktrinarna potvrda teorije žrtvovanja koja je razrađena u Brahmanama (oko 1000—800.« Sveštenici obnavljaju Prađapatija. stvori se jedno jaje. Br. odnosno. 129. uostalom. Ona označava opadanje važnosti shvatanja na koje se oslanjao vedski ritual. 1. Šatapatha Br. . a na prvom mestu kulture paleouzgajivača. Identičnost Puruša— Prađapati. Onako kako ga prikazuje Brahmane. 4. da se reprodukuje (Šat. Osnovna ideja jeste da se Prađapati istrošio i najzad iscrpeo putem stvaranja »zagrevanjem« i ponavljanih »ispuštanja«. 379 Znamo da slična shvatanja karakterišu drevne kulture. ja sam stvorio pandan samome sebi. »toplota. svako irtvovanje ponavlja prvobitni čin stvaranja i jemči za kontinuitet sveta tokom sledeće godine. Na početku. i njegovi zglobovi jesu spojevi dana i noći (odnosno. i pripremu otkrića do kojih su došli autori Upanišada. i bogovi su ga izlečili (obredom) agnihotra. Zatim su stvoreni bogovi da nasele Nebo. on prodre u nju. VI. potvrđena je i tekstovima: »Puruša je Prađapati. Ali ga je žudnja (kama) podstakla da se umnoži. ali se. čija ljuska postade Zemlja. Dva ključna termina — tapas (asketski žar) i visriđ (vistrij) (raspršeno zračenje) — mogu imati seksualne konotacije koje su posredne ili se podrazumevaju. 3. čisto duhovno prisustvo.379 Prađapatijeva iscrpljenost је prikazana dirljivim slikama: »Pošto je Prađapati ispustio živa bića. 35—36). Drugim rečima. i počeci godišnjih doba. jasno se kaže da su pet godišnjih doba i pet slojeva zrtvenika za vatru — zglobovi Prađapatiievog kosmičkog tela (Sat. 56. i dalje). up. ali je njegova struktura drevna.). bio načinjen od 720 dana i noći. 6. Prađapati izgleda kao tvorevina naučne spekulaoije.17 Prađapati je mislio: »Uistinu. 1. jer su askeza i seksualnost blisko povezane u indijskoj religioznoj misli. Ovaj »Gospodar stvorenja« je blizu Velikih kosmičkih bogova. zbog toga se žrtvenik sastoji od 360 kamenova koji čine ogradu i 360 opeka«. nadovezuje na Purušu. XI. zora i sumrak). 1. i asure da nasele Zemlju. dosl. 2. 13). pre svega. on stvori drugi pandan samoga sebe odnosno zrtvovanje. . 2). postavljajući slojeve opeka od kojih je načinjen žrtvenik. Isto delo (X.spekulacija koje su imale tako odlučujuću ulogu pri buđenju jedne nove religiozne svesti. 9V. XI.16 to se može razumeti i — znojenjem. s cikličnim Vremenom (Godinom) i sa žrtvenikom za vatru. jara«) i poče da stvara emanacijom. On najpre stvori brahman odnosno Trostruko znanje (tri Vede) a zatim od Govora stvori Vodu. VI. Br. i zbog toga ljudi govore: »Žrtvovanje je Prađavati. Puruša je Godina« (Jaim. kao u nekim primitivnim kosmogonijama..

totalitet obrednih činova (karma) čini »osobu«.000 suglasnika Riga. 77. u zoru. autori Brahmana su umnožili mitove ili fragmente mitova iznova ih tumačeći u skladu s novom perspektivom ili stvarajući ih iznova. »osobu«. drugim rečima. tačnije. blagostanje u ovom svetu ι »ne-smrt« u drugom svetu. »Izrada« atmana na neki način liči na ponovno objedinjavanje Prađapatija. To znači da su psiho-fiziološke funkcije prinosioca žrtve prikupljene i objedinjene kroz obrednu aktivnost. s njegovim atmanom. 381 To je potvrđeno drugim nizom poistovećivanja. učene aluzije. nego može da stvori jedno duhovno i neuništivo biće. rasutog i iscrpljenog činom kosmogonije. 1.). »ceo«. atman. To je nova primena drevne ideje ο neophodnosti godišnjeg (ili periodičnog) ponavljanja kosmogonije. 1. zahvaljujući svom atmanu. ne bi prineo žrtvu vatre« (Šat. i istovremeno. 2. 7. Zrtvovanje nema samo kosmogonijsku svrhu i eshatološku funkciju. dobro integrisan i plodan. itd. ίθ. Bogovi su tekođe besmrtnosti stekli žrtvovanjem. Ali. Lilian Silburn. Da bi ilustrovali tu obrednu dok· trinu koja je istovremeno i kosmogonija. 6. Les Religions de l'Inde. nego omogućava postizanje jednog novog oblika bivstvovanja. Magijskom snagom obreda. 1—7). str. s prinosiocem žrtve. brahman i atman su implicitno poistoveceni već u doba Brahmana. Br. itd. II. 2. Dragi tekst Šatapatha Brahmane (X. odnosno. odatle proizlazi da je on isto tako poistovećen i sa Prađapatijem i. prinosilac žrtve stvara sebi novo telo. 236 i dalje. uzdiže se na Nebo gde se rada po drugi put (Šat. 6. 6). 2.380 »Sastavljajući« (samdha. 3. Objavljuje se da su na početku i bogovi bili smrtni (Taitt. Br. 2. 5). Eshatologija: poistovećenje s Prađapatijem putem žrtvovanja Pa ipak. VI. znanje. 3. U Brahmanama vedski bogovi su podređeni magičnim i tvoračkim snagama žrtvovanja ili čak nisu upućeni u njih. on postaje »potpun«. ili zagonetke. str. 3. najmanja sumnja u njegovu delotvornost može imati pogubne posledice. Jer »sunce ne bi izašlo ako sveštenik. 2) opisuje »Zlatnog Purušu« u čovečjem srcu kao zrno pirinča ili prosa — dodajući pri tom da је оп veći od 380 381 382 . polazeći od neke fantastične etimologije. 3. na tajanstvenu snagu obreda se usredsređuje sve: poreklo i suština bogova. Up. VIII. X.) Od tada. i to stanje sačuvati i posle smrti. na koncu. stičući brahman (Sat. Važno je — i to je cilj obreda — biti »potpun« (sarva). pošto je brahman izjednačen sa 432. sanskri) Prađapatija. oni su tek žrtvovanjem stekli božansku prirodu i besmrtnost (isto. IV. prinosilac žrtve postaje »besmrtan«. ubeđenih u presudnu važnost tih obreda. Gonda. probila se jedna nova ideja: žrtvovanje ne samo da obnavlja Prađapatija i osigurava održanje sveta. 4. 12) i stiče »besmrtnost« (isto.To je izvorni smisao žrtvovanja u Brahmanama: ponovo stvoriti Kosmos koji je ciklično Vreme (Godina) »iščašilo« i »iscrplo«. Prema tome. vrlo rano. prinosilac žrtve sebi gradi sopstveno qa. Prađapati i žrtvenik vatre izjednačeni su u Rigvedi: suglasnici R(i)g su poistovećeni s opekama žrtvenika. što je oblik egzistiranja koji prevazilazi Vreme. 3. I. njihov zbir čini atman (Aitareja Br. Kada je dovršen i dobro integrisan. Br. 1. Prađapati i prinosilac žrtve su poistovećeni u samoj obrednoj radnji: žrtvenik jeste Prađapati. u »ne-smrt«. atman. II. To znači da će se on posle smrti vratiti u život. Ali žrtvovanje se mora obaviti prem-i pravilima i s verom. 3. Kroz žrtvovanje — odnosno delatnošću koju obavljaju sveštenici — svet opstaje živ. Sam. prinosilac žrtve postaje taj žrtvenik. Instant et Cause.382 Up. 8). VII. prinosilac žrtve se poistovećuje s Prađapatijem. svoj atman (Kaušitaki Brahmana. To je istovremeno i opravdanje za oholost brahmana. 74 i dalje. ■^I. Gradeći žrtvenik vatre (agnićajanu). Kao što bog žrtvovanjem ponovo zadobija svoju osobu (atman). III. 4. 8). i teogonija i soteriologija. 40. prinosilac žrtve obavlja istu operaciju spajanja i objedinjavanja na svojoj sopstvenoj ličnosti. sveta moć.

Prađapati (Brahman) i atman su istovetni zato što su proizvod jedne iste aktivnosti: »obnavljanja«, objedinjavanja; bez značaja je to Što su materijali različiti: opeke žrtvenika za Prađapatija —< Brahman, organske i psiho-mentalne funkcije za atman.383 Ali važno je podvući da je to jedan kosmogonijski mit koji, na koncu, predstavlja primerni obrazac »konstrukcije« atmana. Razne joga-tehnike primenjuju isti princip: »sabiranje« i »objedinjavanje« telesnih položaja, disanja, psihomentalne aktivnosti. Otkriće istovetnosti između Ja (atmana) i brahmana neumorno će se koristiti i različito vrednovati u Upanišadama (§ 80). Za sada, dodajmo da brahman u Brahmanama označava proces kosmičkog žrtvovanja, a u širem smislu, tajanstvenu snagu koja održava Univerzum. Ali već se u Vedama ο brahmanu misli i jasno govori kao ο neuništivom, nepokretnom, suštinskom principu svake egzistenoiie. Značajno je i to što u više himni Atharvavede (X, 7, 88; itd.) brahman biva poistovećen sa skambhom (dosl. podupirač, držač, stub); drugim rečima, brahman je Grund koji drži Svet, istovremeno kosmička osa i ontološki temelj. »U skambhi je sve ono čime raspolaže duh (atmanvat), sve ono što diše« (Atharvaveda VII, 8, 2). »Onaj ko poznaje 'brahman u čoveku, poznaje vrhovno biće [paramešthin, (parame§thin) Gospodina], a onaj ko poznaje vrhovno biće poznaje skambhu« (Atharvaveda, X, 8, 43). Uočljiv je napor da se izdvoji konačna realnost: brahman je priznat za Stub Univerzuma, nosač, osnovu, a već se u vedskim tekstovima široko koristio termin pratištha (pratistha) koji iskazuje sve te pojmove. Brahman je poistovećen s brahmanom pošto poznaje strukturu i poreklo Univerzuma, pošto poznaje Govor koji iskazuje sve to, jer Vać, Logos, može bilo koju osobu da preobrazi u brahmana (već Rigveda X, 125, 7). »Rođen.je brahmana je večna inkarnacija dharme« (Manu, I, 98).вз Jedna posebna kategorija dela, Aranjake (dosl. »šumske«) dopušta nam da pratimo prelaz od žrtvenog sistema (karma-kanda) iz Brahmana ka primatu metafizičkog znanja [đnjana-kanda (jnana-kanda)'] koje objavljuju Upanišade. Aranjake su bile prenošene u tajnosti, daleko od gradova, u šumi. Njihova doktrina stavlja naglasak na Ja, subjekt žrtvovanja, a ne više na konkretnu stvarnost obreda. Prema Aranjakama, bogovi su skriveni u čoveku; drugirn rečima, korelacija makrokosmos-mikrokosmos, osnova vedske misli, sada otkriva homologiju između kosmičkih božanstava i božanstava prisutnih u ljudskom telu (up. Aitareja Aranjaka, I, 3, 8; II, 1, 2; III, 1, 1; itd. Šankhajana Aranjaka, VII, 2 i dalje; VI, 2 i dalje; itd.). Prema tome, »interiorizacija žrtvovanja« (up. § 78) dopušta da se žrtvene ponude istovremeno upute i »unutrašnjim« i »spoljašnjim« bogovima. Konačni cilj je jedinstvo (samhita) različitih teo-kosmičkih slojeva i organa, i psiho-fizioloških funkcija čoveka. Posle brojnih usaglašavanja i poistovećivanja, dolazi se do zaključka da je »svest ο Sebi [prađnjatman (prajnatman)] isto što i Sunce« (Ait. Ar. III, 2, 3; Šankh. Ar, VIII, 3—7). Što je smelo izjednačavanje, koje će razviti i uobličiti autori Upanišada.

78. »Tapas«: tehnika i dijalektika trpljenja U više navrata smo pomenuli askezu, tapas, jer se ne može govoriti ο indijskim bogovima, mitovima ili najznačajnijim obredima, a da se ne pomene to obredno »zagrevanje«, ta »toplota« ili »žar« koji se postiže trpljenjem. Izraz tapas, od korena tap, »zagrejati«, »ključati«, jasno je potvrđen u Rigvedama (up. na primer, VIII, 59, 6; X, 136, 2; 154, 2, 4; 167, 1; 109, 4; itd.). Rec je ο indoevropskoj tradiciji jer »izuzetna toplota« ili »žestina« (mdnos, furor, ferg, wut) u jednom naporednom kontekstu ima svoju ulogu u obredima herojskog tipa.24 Dodajmo da je
Neba, veći od etera, od zemlje i od svih stvari: »to je ja Duha ι moje ja; umirući, steći ću to ja«. Tekst je značajan zato što je Puruša s jedne strane poistovećen s brahmanom (srednji rod) dok je, s druge strane, izjednačenje atman-brahman već osigurano. 82 Up. L. Silburn, nav. delo, str. 104 i dalje.

»zagrevanje: različitim psiho-fiziološkim tehnikama, na primer, izuzetno zaljućenom hranom, potvrđeno kod vidara i čarobnjaka u primitivnim kulturama.25 Postizanje magijsko-religiozne »moći« prati jaka unutrašnja toplota; sama ta »moć« iskazuje se izrazima koji označavaju »toplotu«, »gorenje«, »izuzetnu toplinu«, itd. Pomenuli smo ove činjenice kako bismo istakli starost i značajnu rasprostranjenost trpljenja tipa tapas. To niukoliko ne podrazumeva nearijsko poreklo indijske askeze. Indoevropljani, a pogotovu vedski Indijci, nasledili su preistorijske tehnike koje su različito vrednovali. Razjasnimo odmah da obredno »zagrevanje« m na jednom drugom mestu nije dostiglo značaj koji je u Indiji stekao tapas, od najstarijih vremena pa do naših dana. Asketsko »zagrevanje« nalazi svoj obrazac ili svoju homologiju slikama, u simbolima i u mitovima koji su povezani s toplotom koja »peče« žetvu i zagreva jaja obezbeđujući da se ona izlegu, sa seksualnim zanosom, posebno sa žarom organizma, i s vatrom apaljenom trenjem dva drvena štapića. Tapas je »tvorac« na lse Palnova: kosmogonijskom, religioznom, metafizičkom. Već
ζ Up Eliade, Le Yoga, str. 114, η. 1. vid. neke primere u našem Le Chamanisme (2. izd.), str. 369 i dalje.

smo videli da Prađapati stvara svet »zagrevajući se« tapasom, a iscrpljenost koja za tim sledi može se izjednačiti sa zamorom posle seksualnog čina (§ 76). Na obrednom planu tapas omogućava »ponovno rađanje«, tj. prelaz iz ovog u svet bogova, iz sfere »profanog« u sferu »sakralnog«. Osim toga, askeza onome koji kontemplira pomaže da »u sebi razvije« misterije ezoteričnog znanja i otkriva mu duboke istine. (Agni tapasvinu daje »toplotu glave«, čineći ga tako pronicljivim.) Askeza korenito menja oblik bivstvovanja askete, daje mu natčovečansku »snagu« k.oja može postati opasna, a u nekim slučajevima i »demonska«.384 Tapas obuhvata uvodna najznačajnija žrtvovanja, ceremoniju inicijacije, učenje brahmaćarina. U osnovi tapas se obavlja postom, bdenjem pored vatre ili stajanjem na suncu, ređe ispijanjem opojnih supstanci. Ali »zagrevanje« se podjednako postiže i zadržavanjem daha, što otvara put za izvođenje jedne smele homologije između tog vedskog obreda sa primesama joge. Ovu homologaciju omogućavaju pre svega spekulacije Brahmana u vezi sa žrtvovanjem. Žrtvovanje je rano bilo uključeno u tapas. Objavljeno je da su bogovi stekli besmrtnost ne samo žrtvovanjem (§ 76), nego i askezom. Ako se bogovima u vedskom kultu prinose soma, topljeni maslac i sveta vatra, u asketskoj praksi nudi im se »unutrašnje žrtvovanje«, u kojem fiziološke funkcije zamenjuju levanice i obredne predmete. Disanje se često poistovećivalo sa »neprekidnorn levanicom«.87 Govori se ο pranagnihotri, odnosno, »žrtvovanju vatre (obavljenom) disanjem« (Vaikhansasmartasutra II, 18). Shvatanje tog »unutrašnjeg žrtvovanja« je novina koja je imala višestruks posledice; ona će asketama, pa čak i najekscentričnijim misticima, omogućiti da se održe unutar brahmanizma i, kasnije, hinduizma. S druge strane, to isto »unutrašnje žrtvovanje« upražnjavaće brahmani »stanovnici šume«, odnosno oni koji žive kao asketi [sannjasi (sannvasi)], ne napuštajući pri tom svoj društveni identitet »gospodara kuće«.385 Ukratko, tapas je uključen u čitav niz homologizacija izvedenib na različitim planovima. S jedne strane — a u skladu s osobenim težnjama indijskog duha — kosmičke strukture i fenomeni izjednačeni su s organima i funkcijama ljudskog tela i, pored toga, s elementima žrtvovanja (žrtvenik, vatra, žrtva, obredni instrumenti, liturgijske formule, itd.). S druge strane, askeza — koja je (već u preistorijska vremena) podrazumevala čitav jedan sistem podudarnosti između mikro i makrokosmosa (dah poistovećen s vetrom, itd.) — povezana je preko
28 Izraz šanti koji na sanskritu označava spokoj, mir duše, odsustvo strasti, olakšanje patnji, potiče od korena šam, koji je izvorno obuhvatao značenje: ugasiti »vatru, srdžbu, groznicu«, na koncu, »jaru« izazvanu demonskim silama; up. D. J. Hoens, Santi, naroč. str. 177 i dalje. 385 Njegov religiozni položaj je osvetljen (mada ne baš jasno) u spisima Aranjaka.

homologija sa žrtvovanjem. Neki oblici askeze, zadržavanje daha na primer, smatrani su čak za vrednije od žrtvovanja; smatralo se da je njihov ishod dragoceniji nego »plodovi« žrtvovanja. Ali sve te homologacije i sva ta izjednačavanja vrede, odnosno postaju stvarni i religiozno delotvorni jedino ako se razume dijalektika koja ih je obeloda· nila. '■ ,^: Na koncu, ovde je reč ο jednom broju sistema koji su s jedne strane homologni, a sa druge svrstani u jedan hijerarhijski promenjivi niz. Irtvovanje je poistovećeno sa askezom, ali ono što posle određenog trenutka najviše vredi jeste shvatanje principa koji opravdava slična izjednačavanja. Vrlo rano, sa Upanišadama, biće visoko uzdignuto razumevanje, znanje (đnjana) dok će sistem žrtvovanja, sa mitološkom teologijom koju implikuje, izgubiti religiozni primat. Ali ni taj sistem, zasnovan na superiornosti »razumevanja«, neće uspeti da zadrži primat barem kada je reč ο nekim ograncima društva. Jogini će, na primer, odlučujući značaj pridavati askezi i ispitivanju »mističnih« stanja; neki »ekstatičari« ili sledbenici obožavanja teističkog tipa (bhakti) odbaciće, u celini ili delimično, brahmanski ritualizam i metafizičke spekulacije Upanišada, kao i askezu (tapas) joginske tehnike. Ova dijalektika, sposobna da otkrije bezbrojne homologacije, poistovećivanja i podudarnosti na različitim planovima ljudskog iskustva (fiziologija, psihologija, obredna aktivnost, simbolizacija, »mistična iskustva«, itd.), bila je delo vedske epohe, ako ne i indoevropske protoistorije. Ali, ona će biti pozvana da odigra značajnu ulogu i u kasnijim epohama. Kao što ćemo videti, dijalektika uspostavljanja homologija otkriva svoje »tvoračke< mogućnosti posebno u trenucima religiozne i metafizičke krize, odnosno, kada jedan tradicionalni sistem izgubi svoju valjanost i kada se sruši njegov svet vrednosti. se mogli smatrati »čudnima« mada je bilo praktično nemogućc prosuditi da li oni pripadaju domorodačkim slojevima, ili samo odražavaju religiozna shvatanja nekih arijevskih plemena koja su se razvila na rubu vedske tradicije. Tako jedna himna Rigvede (X, 136) govori ο nekom asketi (muni) duge kose [kešin (kešin)~\, odevenom u »mrku prljavštinu«, »opasanim vetrom« (odnosno nagim), u koga »ulaze bogovi«. On uzvikuje: »U pijanstvu zanosa popeli smo se na vetrove. Vi, ostali smrtnici, vi možete da opazite samo naša tela« (strofa 3). Muni leti kroz vazduh, on je konj vetra-elementa (Vata) i prijatelj Vajua (boga Vetra). On živi u dva okeana, onom iz kojeg se rađa, i onorn u koji zalazi (strofa 5, up. Atharvaveda XI, 5, 6; itd.). »On ide tragovima Apsarasa, Gandharvasa i divljih životinja, on razume njihove misli« (strofa 6). On »pije sa Rudrom pehar otrova« (strofa 7). To je tipačan primer zanosa: duh munija napušta telo, on postaje misao polubožanskih Bića i divljih životinja, on živi u »dva okeana«. Aludiranje na konja Vetra i na bogove koje on inkorporira ukazuje na šamanističku tehniku. Vede podjednako spominju i druga natprirodna iskustva u vezi s mitskim likovima (Ekavratja, Brahmaćarin, Vena, itd.) koji verovatno predstavljaju divinizovane modele nekih asketa i čarobnjaka. »Čovekbog«, naime, ostaje preovlađujući motiv duhovne istorije Indije. Ekavratja verovatno predstavlja arhetip te tajanstvene grupe, vratja (vraya), kojom su povezani šivaistički asketi, »mistici«, prethodnici jogina ili predstavnici nekog nearijskog naroda. Njima je posvećena cela jedna knjiga Atharvavede (XV), ali je taj tekst nejasan. Odatle ipak proizilazi da vratje upražnjavaju askezu (oni ostaju stojeći po godinu dana, itd.), da poznaju kontrolu disanja (što se povezuje s različitim oblastima kosmosa, Atharvaveda XV, 14, 15 i dalje), da svoja tela dovode u odnos homologije s makrokosmosom (18, 1 i dalje). To je bratstvo ipak bilo značajno, jer je ustanovljen jedan poseban oblik žrtvovania, vratjastoma, da bi se njegovi članovi reintegrisali u brahmansko društvo.386 Vratjastomi su prisustvovale i druge osobe,

386 Vratje su nosile turbane, bile odevene u crno, a preko ramena su prebacivali dve ovčije kože, jednu crnu a drugu belu; za znak su lmali šiljati

među kojima su glavni bili jedan magadha koji je imao ulogu pevača, i jedna prostitutka (Atharvaveda XV, 2). Ona je povodom solsticijskog obreda (mahavrata) obredno opštila sa magadhom ili s jednim brahmaćarinom.387 I sam brahmaćarin je shvatan kao osoba na kosmičkoj lestvici. Iniciran, odeven u kožu crne antilope, duge brade, brahmačarin putuje od Istočnog do Severnog okeana i »stvara« svet; slave ga kao »zametak u srcu besmrtnosti«; odeven u crveno, on izvršava tapas Atharvaveda, XI, 5, 6—7. Ali, kao što se to često dešava u Indiji, njegov zemaljski »predstavnik«, brahmaćarin (čiji je prvi zavet čednost) obredno se sjedinjuje s prostitutkom. Polno sjedinjenje je imalo svoju ulogu u nekim vedskim obredima (up. Ašvamedha). Pri tom je važno razlikovati bračno sjedinjavanje za koje se smatralo da je sveti brak,31 i seksualno sjedinjavanje orgijastičkog tipa koje je imalo za cilj bilo sveopštu plodnost, bilo stvaranje neke »čarobne odbrane«.32 U oba slučaja bi se, ipak, moglo reći kako su to »sakramentalni« obredi, vršeni u cilju resakralizacije čoveka ili života. Tantrizam će, docnije, razviti eitavu jednu tehniku koja se odnosi na sakramentalnu transmutaciju seksualnosti. Što se tiče različitih redova asketa, čarobnjaka i ekstatičara koji su živeli na rubu arijskog društva, no od kojih je većina na kraju bila integrisana u hinduizam, veoma smo slabo obavešteni. Najbogatiji izvori su iz poznijeg vremena, mada to ne umanjuje njihov značaj, jer oni pouzdano odražavaju starije stanje. Tako Vaikhanasasmartasutra daje dugu listu asketa i pustinjaka; jedni se razlikuju po kosi, ili po odeći koja je poderana ili načinjena od kore s drveta; drugi žive nagi, hrane se mokraćom krave i goveđom balegom, prebivaju na grobljima, itd.; neki upražnjavaju i jogu ili jedan oblik prototantrizma.33 Da rezimiramo, još je od najstarijih vremena potvrđeno postojanje različitih oblika asketizma, ekstatičkih iskustava i magijsko-religioznih tehnika. Prepoznatljive su strogosti »klasičnog« tipa i neki šamanistički motivi, kao i ekstatička iskustva svojstvenu jednom broju drugih kultura i nekim rudimentarnim jogističkira tehnikama. Raznorodnost i složenost ponašanja, tehnika i soteriologija koje su branili oni koji su napustili svet, u kasnijim razdobljima dalje će se samo razvijati. Ukratko, možemo reći da ekstatičke metode ističu i produžavaju zanosno iskustvo ispijanja some ili drugih opojnih supstanci, anticipirajući pri tom neke oblike mistične pobožnosti, dok asketska strogost i discipline pripremaju razradu tehnika joge. Treba dodati da se, počev od vremena Upanišada, zagovara običaj napuštanja društvenog života i nastanjivanja u »šumi«, ° se omogućilo potpuno posvećivanje meditaciji. Taj je običaj odavno postao uzoran i još i danas, u savremenoj Indiji, jma svoje sledbenike. Povlačenje u »šumu« ljudi ko.ji po oprede.jenju nisu bili ni »ekstatičari«, ni asketi, a ni jogini, na početku ]e, verovatno, predstavljalo prilično iznenađujuću novinu. U osnovi, napustanje društvenog života je otkrivalo duboku krizu tradicionalm L··?'6' Je verovatno da je ta kriza usledila nakon brah•nanskih spekulacija u vezi sa žrtvovanjem.
»Ja sam Nebo, ti si Zemlja!« kaže muž ženi (Brhad. Up., VI, 4, 20). izvodi u ime bogova: »Neka Višnu pripremi matericu; neka Tvaobhkuje oblike«, itd. (isto, VI, 4, 21). ο obj: V.P· Le Yoga, str. 254 i dalje. U ovom poslednjem slučaju reč је "ЗДа koji su rašireni u svim zemljoradničkim društvima. -13 Up. Le Yoga, str. 143 i dalje.
Zač 81

4tr;

80. Upanišade i traganje rišija: kako se osloboditi »plodova« sopstvenih dela? U Brahmanama, vedski bogovi su bili radikalno obezvređeni u korist Prađapatija. Autori Upanišada taj proces nastavljaju ; dovršavaju. Oni čak idu i dalje: bez oklevanja obezvređuju svemoguće žrtvovanje. Neki tekstovi Upanišada tvrde da žrtvovanje nije potpuno bez meditacije ο atmanu (Maitri Up. I, 1). Ćhandogja Up. (VIII, 1, 6) tvrdi da će, kao što »propada svet koji su stekli asketi (karman)« isto tako propasti i svet
štap, ukras oko vrata i zapeti luk. Kao mesto za prinošenje zrtve služili su im kola koja su vukli konj i mazga. so Vid. reference u tekstu i bibliografiju u Le Yoga, str. 111 i dalje.

stečen žrtvovanjem. Prema Maitri Up. (I, 2, 9—10), za žaljenje su oni koji imaju iluzija ο značaju žrtvovanja; jer, pošto se na nebesima budu nauživali istaknutog mesta koje su stekli svojim dobrim delima, oni će se ponovo vratiti na zemlju ili u donji svet. Za pravog risija (rshi) ne vrede više ni bogovi ni obredi. Njegov ideal je divno iskazan u molitvi koju prenosi najstarija Upanišada, Brhadaranjaka (I, 3, 28): »iz ne-bića (asat) odvedi me u biće (sat), iz tame odvedi me na svetlo, iz smrti odvedi me u besmrtnost«. Izgleda da je duhovna kriza koja izbija u Upanišadama bila izazvana meditacijom ο »moćnicima« žrtvovanja. Videli smo da, kao što je Prađapati obnovio i oporavio svoju »osobu« (atman) pomoeu žrtvovanja, prinosilac žrtve isto tako pomoću obrednih radnii (karman) »ujedinjuje« svoje psiho-fiziološke funkcije i izgrađuje svoje »Ja« (§ 77). U Brahmanama, izraz karman označava obrednu aktivnost i njene blagotvorne posledice (jer prinosilac žrtve posle smrti stiže u svet bogova). Ali razmišljajući ο obrednom procesu »uzroka i posledice«, neizbežno je bilo dolaženje do otkrića kako svako delanje, zbog proste činjenice da se njime postiže neki rezultat, biva integrisano u beskonačni niz uzroka i posledica. Α kada je i u karmanu jednom priznat zakon sveopšte uzročnosti, time je bila uništena izvesnost zasnovana na spasonosnim posledicama žrtvovanja. Post-egzistencija »duše« na Nebu je, naime; bila ishod obredne delatnosti prinosioca žrtve; ali, gde se »realizuju« rezultati svih njegovih drugih dela, izvršenih tokom čitavog njegovog života? Trebalo bi, dakle, da blažena postegzistencija, nadoknada za ispravnu obrednu delatnost, ima nekakav kraj. Ali, šta se onda događa sa dezinkarniranom »dušom« lišenom telesnosti (atmanom)? Ona ni u kom slučaju ne bi mogla konačno da iščezne. Uvek bi joj preostajao beskonačan broj dela počinjenih tokom života, u kojima je sadržano onoliko »uzroka« koliko bi trebalo da bude »posledica«; drugirn rečima, one bi trebalo da se »realizuju« u novoj egzistenciji, ovde, na zemlji, ili u nekom drugom svetu. Zaključak se nametao sam od sebe: pošto bi prošla kroz jednu blaženu ili nesrećnu postegzistenciju u vanzemaljskom svetu, duša bi morala da se reinkarnira. Jednom otkriven, taj je zakon transmigracije, samsara, zavladao kako »ortodoksnom«, tako ' heterodoksnom (budizam i đainizam) indijskom religioznoni i >1' lozofskom mišlju. Termin samsara se pojavljuje jedino u Upanišadama. »Poreklo« doktrine nije poznato. Uzalud je pokušavano da se transtnigracija duše objasni uticajem nearijskih elemenata. Kako god bilo, to otkriće je nametnuto pesimističko viđenje egzistencije. Pokazalo se da je ideal vedskog čoveka — živeti 100 godina, itd. — prevaziđen. Sam po sebi, život nužno ne predstavlja »zlo«, pod uslovom da se koristi kao sredstvo za oslobađanje od okova karmana. Jedini dostojni cilj mudraca je podsticanje oslobađanja, mokša (moksha) — što je drugi termin koji se zajedno sa svojim ekvivalentima (mukti, itd.) svrstava među ključne reči indijske misli. Pošto svaki čin (karman), bio on religiozan ili profan, učvršćuje i ovekovečava transmigraciju (samsara), oslobađanje se ne može postići ni žrtvovanjem, ni bliskim odnosima sa bogovirna, pa čak ni askezom ili milosrđem. U svojim pustinjačkim prebivalištima risiji su tražili druge načine oslobođenja). Do jednog značajnog otkrića dovelo je meditiranje ο soteriološkoj vrednosti znanja, hvaljenoj već u Vedama i Brahmanama. Autori Brahmana su se, očigledno, pozivali na (ezoteričko) znanje implicitnih homologija u obrednom postupku. Prema Brahmanama, upravo je пгpoznavanje žrtvenih tajni osuđivalo ljude na »drugu smrt«. Ali risiji su otišli dalje; oni su razdvojili »ezoteričko znanje« od njegovog obrednog i teološkog konteksta; ustvrdili su da je gnosa ta koja može dokučiti apsolutnu istinu, otkrivajući dubinske strukture stvarnosti. Jedno takvo »znanje« je na kraju doslovno poništilo »neznanje« [avidja (avidya)] koje je, izgleda, sudbina ljudi fizičkog reda, jer se ono odnosi na konačnu stvarnost, a ne na (»neiniciranih«, iz Brahmana). Naravno, reč je ο »neznanju« metaempirijske stvarnosti svakodnevnog iskustva. Termin avidja, u značenju »neznanje metafizifčkog reda« ima istaknuto mesto u indijskom filozofskom vokabularu. Avidja prikriva

konačnu stvarnost; »mudrost« (gnosa) otkriva istinu, dakle, ono stvarno. S odredenog stanovišta, to »neznanje« je bilo »tvorničko«: ono je stvorilo strukture i dinamizam ljudske egzistencije. Zahvaljujući avidji, ljudi su živeli neodgovornu egzi^^ciju, nisu znali za posledice svojih činova (karman). Posle uzbudljivih itsraživanja i oklevanja, koja bi povremeno obasjala iznenadna razjašnjenja, rišiji su sa avidjom poistovetili »prvi uzrok« karmana, pa, prema tome, i poreklo i dinamizam transmigracije. Sada je krug bio zatvoren: neznanje (avidja) »stvara« ili Pojacava zakon »uzroka i posledice« (karman) koji, sa svoje straodređuje neprekidni niz reinkarnacija (samsara). Na sreću, siobađanje (mokša) iz tog paklenog kruga bilo je moguće pre „gega zahvaljujući gnosi (đnjana, yidja). Kao što ćemo videti, drufeh^Pe. Hi škole su pored toga zagovarale oslobađajuća svojstva st П1| a j°ge ili mistične pobožnosti. Indijska misao se rano po(m ) , ,.usPOstavi homologije među različitim »putevima« arga) koji vode do oslobođenja. Taj napor je nekoliko vekova kasnije doveo do euvene sinteze koja je objavljena u Bhagavad-Giti (IV vek pre Hr.). Ali, važno je već sada naglasiti da suštinu indijske filozofije predstavlja otkrivanje sudbonosnog niza avidja•karman-samsara, kao i leka protiv njega, oslobadanja (mokša) p<> moći »gnose«, znanja metafizičkog reda (dnjana, vidja), otkrića koje je, mada u nedovoljno sistematizovanom obliku, bilo načinjeno još u vreme Upanišada. Najznačajnija proširivanja tiču se načina oslobađanja, i paradoksalno, »osobe« (ili »posrednika«) koja treba da stekne to oslobođenje.

81. Identitet »atman«-Brahman i iskustvo »unutrašnje svetlostU Namerno smo ovo pojednostavili kako bi se рге svega razumele težnje i originalnost rišija. U najstarijim Upanišadama,34 razlikujemo više postupaka. Ipak, te razlike ne treba previše naglašavati jer sistem izjednačavanja i homologija, koji preovlađuje u Brahmanama, podjednako ostaje na snazi i u Upanišadama. Središnji problem je, eksplicitno ili implicitno, prisutan u svakom tekstu. Reč je ο tome da se pojmi i razume prvo Biće, Jedno/Sve, koje jedino može da objasni svet, život, i ljudsku sudbinu. Još u Rigvedi, prepoznali smo ga u tad ekamu — »Jedno« (neutrum) — iz slavne himne X, 129, Brahmane ga nazivaju Prađapati ili Brahman. Ali u tim sholastičkim raspravama, prvo Biće je bilo povezano s kosmičkim žrtvovanjem i obrednom sakralnošću. Rišiji su se trudili da ga dosegnu pomoću meditacije vođene gnosom.35 Prvo Biće je, očigledno, nepojmljivo, beskonačno, večno; ono je, istovremeno, i Jedno i Sve, »tvorac« i »Gospodar« sveta; neki ga čak poistovećuju sa Univerzumom; drugi ga traže u »osobi« (puruša) koja obitava u suncu, mesecu, govoru, itd.; drugi, opet, u »beskonačnosti« koja je u osnovi sveta, života i svesti. Među imenima prvog Bića, Brahman je bilo ono koje se nametnulo već na početku. U čuvenom odeljku Ćhandogja Up. (III, 14, 2—4) Brahan je opisan kao »vasceli svet«, ali je ipak »duhovne prirode«; »život je njegovo telo, njegov oblik je jsvetlost, njegova duša je prostor«; on u sebi sadrži sva dela, želje, mirise i ukuse, itd. Ali, on je istovremeno i »moj atman u srcu, manji od zrna ječma, od zrna slačice«, a ipak, »veći od zemlje,
34 Odnosno Upanišade u prozi, Brihadaranjaka, Ćhandogja, Aitareja, Kausitaki, Taittirija. One su verovatno bile redigovane između 800—500. Pre Hr.

, . ...

35 Pri tom ne treba zaboraviti da su rišiji iz Upanišada naslednici »yl(X1~ laca« i pesnika-filozofa iz vedskog doba. Sa izvesnog stanovišta rnozemo reći da se središnje institucije Upanišada, mada nesistematizovane, nalaze već u Vedama. Tako, na primer, jednačenje »duh« = »bog« = »stvarno« = = »svetlost«. Up. Gonda, The Vision of the Vedic Poets, str. 40 i dalje, 2U i dalje.

veći od atmosfere, veći od tih svetova«. »Onaj koji obuhvata sva dela, sve želje (...), koji obuhvata vasceli ovaj svet (...), to je шој atman u srcu; to je Brahman. Kada umrem, ući ću u njega.«36 Jađnavalkja takođe govori ο »onome koji živi na zemlji ali ga zemlja ne poznaje, čije je

svetlost svetlosti«. »lični« i »bezlični«. 3. unutrašnjim nadzornikom. a ne lanac »rasuđivanja«. u najvišim svetovima iznad kojih nema viših. Tu oni sreću jednti »duhovnu osobu« (puruša manasah. Izmenjenu. Prašna. · 390 Najznačajnije su: Katha. što implikuje identitet pravog »ja« i univerzalnog Bića. 389 Brahman je i u Mundaka Up. druge primere u našoj studiji »Spirit. Brahman se istovremeno ispoljava i kao imanentan (»ovome svetu«) i kao transcendentan. 4 i dalje. verovatno izmeau 500. Sporazumevanje sopstvenog Ja prati iskustvo »unutrašnje svetlosti« (antah-đotih). Sunce je Život ili atman — Ja — svake stvari. III. Katha Up.telo zemlja i koji zemlju nadzire iznutra« identifikujući ga sa »atmanom. boga među bogovima«. Mandukja. besmrtnim (Brhadaranjaka Up. dosežemo Sunce. str. Srednje Upanišade390 sistematičnije razvijaju ovu težnju — koju nalazimo već u Rigvedi — da se kosmički totalitet i svest svedu na jedan jedini princip. Važno je jasno reći da meditacije ο identitetu atman-Brahman predstavljaju jednu »duhovnu vežbu«. U Brhadaranjaka Up. To je on. (IV. (II. naravno ο jednoj drevnoj tra· diciji. Brahmanom. naime. u Materiji Identitet atman-Brahman. Duha. gde će dugo živeti i odalcle se više neće vratiti. slediće zakon transmigracije (samsara). 3. i 200. VIII. prema drugim tumačenjima. (posebno III. 7. pre Hrista. pojavljuje se u njegovom sopstvenom obliku. To je besmrtni. Gonda. Osim toga. a svetlost je uzorna slika kako atmana. 3).38 Oni koji su pili somn postaju besmrtni. Prerna nekima.«388 Brhadaranjaka Up. pomaže rišiju da istovremeno odgonetne i tajnu Stvaranja i tajnu sopstvenog načina bivstvovanja. itd. iznad Tmine. švetašvatara Mundaka.389 82. 3) Brahman je spoznatljiv u dva oblika: telesnom (i smrtnom) i besmrtnom. »duhovni« i »materijalni«. 7). god. tako i Brahmana. oni koji su razumeli ezoterički simbolizam »pet vatri«37 prolaze kroz različite kosmičke oblasti sve do »sveta Bleska«. odnosno. (III. duše drugih. 1). 4). Teško je odrediti doba u koje su redigovane. 3). 270 i dalje. 7) takođe poistovećuje atman sa osobom koja se nalazi u srcu čoveka. Kao i Puruša iz Rigvede X. koji je eksperimentalno opažen u »unutrašnjoj svetlosti«. »iz duha rođenu«) lcoja ih odvodi do Brahmanovih svetova. The Vision of the Vedic Poets. »To spokojno biće koje se uzdiže iz njegovog tela i dostiže najvišu svetlost. iznad svega. Razlikujemo više teorija ο postegzistenciji bez povratka na zemlju. Vid. pošto su Sunce ili Svetlost još od vedskih vremena smatrani za eoifanije Bića. neprosvetljenih. (II. str. 2. . To je Brahman« (Ćhandogja Up. III. besmrtnosti i radanja. stižu u Svetlost i pronalaze bogove (Rigveda. i u J. 17. 10) »čist. Maitri. 13—8). koje izgleda da podjednako učestvuje i u 388 Ćhandogja Up. 13. on u Brahmanu prepoznaje dva prividno nespojiva načina bivstvovanja: »apsolutni« i »relativni«. kaže Ćhandogja UP· (III. on prebiva u čovekovom srcu. 48. Svest ο istovetnosti unutrašnje svetlosti i transkosmicKe svetlosti prate dve pojave koje su dobro poznate iz »suptilne fiziologije«· zagrevanje tela i slušanje tajanstvenih zvukova (isto. neustrašivi. »ne-očitovano« [avjakta (avyakta)]. u stvari je ona ista svetlost koja sija u čoveku (antah puruša). ovu teoriju preuzeće različite pobožne škole. on u Brahmanu otkriva situaciju koja se može uporediti sa tim. Atman »onoga koji zna« kroz smrt se. »svetlost koja sija iznad ovog Neba. Reč je. kao atman. 115. ispod. VIII. 11. posmrtno sjedinjenje atmana sa univerzalnim Bićem (Brahman) na neki način predstavlja »bezličnu besmrtnost«: »Ja« se stapa sa svojim prvobitnim ishodištem. Light and Seed«. sjedinjuje s Brahmanom. Ali. atman. 3. Drugim rečima. Pošto on zna da je čovek zarobljenik karmana a da ipak poseduje jedno besmrtno »Ja«. Prema tome. 90. različit od Kosmosa a ipak sveprisutan u kosmičkim stvarnostima. 7) navodi dva rigvedka stiha u kojima se govori ο kontemplaciji »Svetlosti koja sija iznad Neba« i dodaje: »Kontemplirajući (ovu) Vrlo-visoku Svetlost. Prema Rigvec}j (I. u obliku »svetlosti u srcu«. Dva modaliteta Brahmana i misterija »atmana« »zarobljenog«. i dalje donosi jednu prilično originalnu kosmološku ontologiju: na vrhu je univerzalni Duh (puruša).

Ovaj novi sistem homologija podrazumeva reinterpretaciju drevne analogije između makrokosmosa i mikrokosmosa.s Rudrom. budući da njome upravlja zakon karmana. »prividom« (maja) usled neznanja. Važno je istaći promovisanje upražnjavanja joge u rang puta oslobađanja. Bog imanentan svakoj Prirodi i svim oblicima života (II.) S druge strane. Suštinski. karman. 13). Oslobađanje se postiže sankcijom i jogom. Zavisno od različitih perspektiva. moguće je osloboditi se zamajaca kosmičkog procesa. str. ili »iskušenjem« koje treba da primora čoveka na traženje apsolutne slobode (mokša). (V. np . Dva modaliteta Brahmana ponekad se tumače kao da predstavljaju jednog Hčnog boga koji je nadređen materiji (njegov način bivstvovanja je bezličan). up. 123. 13). još niže je Veliko Ja (mahan atma). tvorcem ali i razoriteljem svetova (III. dakle. von Glasenapp. takođe prikazuje upražnjavanje joge naporedo s meditacijom gnostičkog tipa (III. 12). Tek se Ja. materijalne tvorevine. kako su se razvijala istraživanja i otkrića nabrojana u prvim Upanišadama. organi eula. Mandukji a posebno u Maitri Upanišadi. razumevanjem analogije između Brahmana i njegove manifestacije. »nepokret« nOSn° P. odnosno. i atmana uhvaćenog u mrežu transmigracije. S jedne strane.2 Prema tome. prate drugi oblici svesti.»duhovnom« i u »materijalnom«. Prema tome. od dinamizama koji su progresivno »obezvređivani« samim tim što su bili obuhvaćeni pulsiranjima Prirode (prakriti). bilo kao »igra« (lila) u koju ljudska bića oslepljena neznanjem. ona je maja Gospodara (Rudra-Šiva). Naravno. purusha drži iznad aksare. u tom smislu možemo razumeti Katha Up. pošto spekulacije u vezi s apsolutnim Bićem (Brahmanom) povezuje s odanošću jednom ličnom bogu. La philosophie indienne.43 Ali od svega je najvažnije to da paradoksalna koegzistencija dva protivurečna modaliteta u iskonskom Bićvi omogućava da se ljudskoj egzistenciji (ne manje paradoksalnoj. filozofskim razumevanjem i psihonzioloskim tehnikama meditacije (V. (I. kada se jednom otkrije paradoksalno očitovanje Svega-Jednog.lsto se tako u Mundaki II. tvoračka »magija« koja povezuje sva pojedinačna bića (IV. str.45 str i3jŠto Је iasno predočeno Η. taj se kosmički proces može smatrati božanskom »igrom« (lila). srednje Upanišade različito koriste ova nova otkrića. dopuštaju da budu uhvaćena. Le yoga. otkriva se kako se u kategoriju prirodnih fenomena ne uključuju samo senzacije i opažaji nego i psihomentalna aktivnost. 3) da se u Duhu i Prirodi (prakriti) vide dva modaliteta iskonskog Bića Sve/Jedno. samsara. ipak je odanost Šivi. oslobađanje se sastoji u razumevanju te »misterije«. otkriva se slučajni i nepostojani karakter strašnog sleda: avidja. 9—10). na progresivno sve nižim planovima.4. Neke jogističke tehnike su još tačnije izložene u švetašvatari. Kosmos i Život predstavljaju sparenu aktivnost ova dva modaliteta iskonskog Bića. U stvari. itd. kojeg potom. »Trostruki Brahman« (I. ulagan je napor da se duhovni princip (atman) razdvoji od organskog i psihomentalnog života. Ovoga puta reč je ο tome da riši razume svoju »egzistencijalnu situaciju« meditirajući ο protivurečnoj strukturi Brahmana. Razmišljanie se razvija na dva uporedna plana. Prema švetašvatara Up. 16—17). kosmička tvorevina može biti shvaćena bilo kao božanska emanacija. (Ovo otkriće. identifikovan je . u večnom i beskonačnom Brahmanu nalaze se skriveni znanje (koje osigurava besmrtnost) i neznanje izjednačeno sa smrtnošću. Duh očitovan u materiji. Što se tiče Prirode (prakriti). naporedo sa gnosom koja je u starim Upanišadama preovlađivala kao metoda. 44 fVa °va tumačenja će kasnije postati popularna. Rudri-Šivi. čiji je osnovni nacrt dat već u Maitri Upanišadi. Katha Up. 2. pored toga. 2). omogući oslobađanje. »nemanifektovani«. 90. 127—28. posebno će razraditi »filozofi« sankhje i joge. dosl. /„ v° Ulstinktivni karakter švetašvatara Up. 1. S jedne strane. 3 11) koja lični princip puruša stavlja iznad njegovih »bezličnih« modaliteta avjakta.raHriti: UPGlasenapp. 1). Vidimo. iako ona u sebi »sadrži« atman) prida neki smisao i.44 Švetašvatara je još značajnija. pročišćeno . jasno se iskazuje težnja (potvrđena već u Rigvedi X.

риruša) i struktura i dinamizam Prirode (prakriti). Njegov nebeski karakter potvrđuju njegova vrhovna vlast i bezbrojne hijerogamije s različitim htonskim boginjama. Mnemosina). 15. 129 i dalje (Hesiod. stihovi iz Ilijade i Odiseje. 14" oclu Gc le Svojstvo prvobitnog doba je preterana i ponekad čudovišna plodnost. biće razvijeni i artikulisani u prvim raspravama joge. predmet su filozofije sankhja. Teogonija i borbe iztneđu generacija bogova Samo Zevsovo ime objavljuje njegovu prirodu: on je indoevropski bog neba par ekselans (up. пгм ι Sod je to bilo moguće. Urios (Onaj što šalje povoljne vetrove). teškim borbama) ne liči na drevne indoevropske bogove neba. osim Krona kojj primi na sebe taj posao. približava se i obuhvata Zemlju« (Teogonija. naime. 188 i dalje). na primer. divovi i nimfe jasenovog drveta. 44). »niko od njih ne reče ni reči«. Temida. prev.psihomentalnim iskustvima. Kron ga uškopi srpom. (Pont Α'1 Je Geja ranije saana rodila Planine. na početku postojao samo Haos (Ponor). Zevs osim po imenu i po tome što ima vrhovnu vlast (stečenu. X POGLAVLJE ZEVS I GRČKA RELIGIJA 83. 192). Ipak. Zevs je dobio »prostrano nebo u oblacima i crtu« (Ilijada. Matica srpska. Novi Sad. prema tome. ulagan je trud da se odgonetnu i analiziraju odnosi između totalnog Bića (Brahman) i Prirode. Iz te kosmičke mjerogamije1 dolazi na svet druga generaciia bogova. Kao što smo već primetili (§ 47). prev. Zatim Geja »porodi jedno biće jednako njoj samoj. Hesiod opisuie Urana »svog žudnog za ljubavlju. Ali Uran je »od prvog dana« mrzeo svoju decu i skrivao ih u telo Geje. 118 i dalje. kako donosi sa sobom noć. identifikuje sa Brahmanom pa se. Epizoda predstavlja izrazito surovu verziju drevnog mita ο razdvajanju Neba i Zemlje. Sarajevo. šest titanki (među kojima su Reja. Iz Uranovog spolovila bačenog u more i okruženog belom penom rodila se Afrodita (Teog. 1963 (prim. Bronton (Gromovnik). S druge strane. kao što je. a čas silazi s kišom. Astrapios (Bacač munje).). kaznićemo zločinačko nasilje oca ma koliko on bio vaš otac. iz kojeg su se pomolili Geja (Zemlja) »širokih bokova« i Eros. vedski Dijaus. 43) kako Zevs čas sija. § 62). Stroga analiza načina bivstvovanja Ja (atman. Prema Hesiodu je. tri kiklopa sa po jednim okorn i tri storuka diva. ona načini jedan veliki kosir i obrati se svojoj deci: »Sinovi које rodismo ja i jedan besomučnik (. Veselin Masleša.). fr.* Broj njegovih imena naglašava njegovu strukturu boga atmosfere: Ombrios i Hijetios (Kišonosni). na francuski Mazon). Postatiak bogova. f cveo ι protumačio dr Branimir Glavičić. može smatrati besmrtnim. Zevs ne samo što nije tvorac Univerzuma. Nauck. I kada se Uran približio »žudeći da prodre u telo Zemlje« (Eshil. koji su pratili razdvajanje Ja od psihomentalnog iskustva. Asketske tehnike i metodi meditacije. Još je Teokrit mogao zapisati (IV. navođeni su u Miloša Đurića. reč je ο široko rasprostranjenom mitu čije je postojanje potvrđeno na različitim .« Ali prestrašeni. Kada je to boginji dodijalo. Homerove himne. Iz krvi koja poteče po Geji dođoše na svet tri Erinije — boginje osvete. 1975).. zvezdanog Urana (Nebo)« (Teogonija. itd. on ne spada čak ni u grupu prvobitnih grčkih božanstava. sposobno da je celu prekrije.. pošto je prvi započeo sramotna dela. uostalom. Prema Homeru. Nimfe i neplodno More Prev · Teogonija. 176 i dalje). Ali Zevs je mnogo više od personifikacije neba kao kosmičkog fenomena. generacija Uranida: šest titana (prvi je Okean a poslednji Kron).

Kada Zevs odraste. 67). Kastracijom Urana prekida se neprekidno rađanje. Zevsov trijumf nad titanima __ otelovljenjem neizmerne snage i žestine — jednak je. Oženio se svojom sestrom Rejom i imao petoro dece: Hestiju.: ravnodušnost.) gorele vatrenom svetlošću« itd. 700 i dalje) ostavlja utisak regresije na prekosmogonijski stupanj.5 Najzad. Zevs i mlađi bogovi nisu otišli da potraže trojicu Storukih које . г· Walcot. od strane njegovog sopstvenog sina koji zatim postaje njegov naslednik. Donii svet Hadu. prema tome. 84. pošto otac »skriva« novorođenčad u Zemlju. § 68). vid. U izvesnom smislu. Kron je zauzeo očevo mesto pošto ga je učinio nemoćnim. koji ga proguta (478 i dalje). Zevsov trijumf i vrhovna vlast U stvari. sin Geje i Tartara. hetitslce i kananske (§ 46 i dalje) teogonije.. L. Sakaćenje nekog boga kosmokrate. 18 i dalje. Snabdeven takvim oružjem. 463 i dalje). užasnih zmajeva koji su palacali crnim jezicima. Hesiod and the Near East. zahvaljujući Geji i Uranu. on primora Krona da ispljune njegovu braću i sestre. ona ode na Krit i sakri dete u jednu nepristupačnu pećinu. str. protiv Zevsa i njegove braće su se podigli divovi koje je rodila Geja oplođena Uranovom krvlju. Zatim oslobodi braću svoga oca. Heru. u krajnjoj liniji. 493—506). Traite. bolje nego na neki grublji način. 617—720). I 6.6 Zevs je. prev. mesopotamsku teomahiju. »Sa njegovih ramena dizalo se stotinu zmijskih glava. uzaludno.2 koje je. str. Titani su uskoro bili poraženi i pod stražom Storukih bačeni u Tartar (Teog. ipak. s Na kraju vid. Rat se deset godina nastavio bez pobednika sve dok. međutim. Gejine smicalice protiv Zevsove vrhovne vlasti odaju neraspoloženje nekog prvobitnog božanstva ргеша kosmogonijskom delu ili uspostavljanju nekog novog poretka (up. ali čiju je autentičnost dokazao poslednji izdavač Teogonije* jedno čudovišno biće. Demetru. dadoše grom ι munju.e Uran zatočio u podzemnim dubinama. Kron je svoju decu gutao čim bi došla na svet. 8 Uranova otiositas (lat. No budući da je. a oči su (. bilo još dva puta opasno ugroženo.) prema sopstvcnoin uškopljenju. po Gejinom savetu. Hesiod je verovatno poznavao ove istočne tradicije. Tifon. To Stvaranje je. Oni mu. nego je prvi spominje Pindar (Nemejske epikinije I. Hesiod's Theogony. prikazuje težnju bogova s ritelja da se povuku na nebo i da postanu dii otiosi pošto su zavrsiii SVU J kosmičko delo. Opis titanomahije (naroč. Zevs je ubuduće mogao da gospodari »istovremeno i smrtnima i besmrtnima« (Teog. i M. koju je Uran bio okovao u lance. odeljci 14 i dalje.3 jer je njegova Teogonija usredsređena na sukob između generacija bogova i na borbu za univerzalnu vrhovnu vlast. Reja tada posluša Gejin savet: onoga dana kada je trebalo da rodi Zevsa. epizodi za koju nisu znali ni Homer ni Hesiod. prim. Zatim povi u pelene neki veliki kamen i dade ga Kronu.. § 21). pošto je oborio Tifona. predstavlja glavnu temu huritske.nivoima kulture. Zevs ga potuče svojim munjama i baci ga u Tartar. U jednom odeljku za koji se dugo smatralo da je umetnut (oko 820—880). Ojađena. Indra. West. Zevs kockom deli vlast nad tri kosmička područja. Eliade. Zevs iznova stvara svet (up. . Tako Okean pripada Posejdonu. zahvaljujući Geji i Uranu uspeo da sačuva vrhovnu vlast i da konačno prekine nasilno smenjivanje dinastija bogova. Ali najpre je trebalo potčiniti Krona i titane. novoj organizaciji Univerzuma. Apolodor izričito kaže kako je Geja rodila divove da bi osvetila titane. 27 i dalje. prema Gigantomahiji. (Teog. 824 i dalje). znao kako mu je suđeno da »jednoga dana bude svladan udarcima svog sopstvenog sina« \Teog. a da je Tifona rodila tek posle propasti divova (Knj. podiže se protiv Zevsa. u znak priznanja. 1—3). I stvarno. Hada i Posejdona.

ο egejskom mitsko-obrednom scenariju. 117 i dalje. Ali pre nego što se oženio Herorn. koji bi mogao da postane kralj ljudi ' West. zemlja i Olimp ostaju zajednički (Ili! ? . jedan deo tog pradavnog nasleđa na kraju je bio uključen u olimpski religiozni sistem. videti Charles Picard. Egejski uticaji su bili prisutni čak i u klasično doba: opažamo ih. 886 i dalje). Trijumf Zevsa i olimpskih bogova se nije iskazivao nestajanjem drevnih božanstava i kultova od kojih su neki bili prehelenskog porekla. i zauvek uneo u sebe Razboritost. biti pokazivan Zevsov grob. Jeanmaire. on je više 391 Na mitološkom planu ova epizoda objašnjava kasniji preobrazaj Zevsa. ' 192 i dalje). naravno. 472. na kipovima koji prikazuju mladog i golobradog Zevsa. Navešćemo i druge primere. Krićani (fr. ona je posle jednog udarca sekirom izišla iz glave svoga oca (Teog. uc. Zevs potom ulazi u čitav niz brakova. Njegove veze održavaju hijerogamije boga oluje sa božanstvima Zemlje. on je vo'leo Demetru. pored toga.11 Jer već kod Hornera. koja je rodila Persefonu i Letu. ali ju je Zevs Progutao dok je bila noseća sa Atinom. No tu je reč ο zaostacima koje je podnosio. I.391 Što se tiče Atine. kult Zevsa Idajosa. ^P°l°dor. 901 i dalje). Zevs preuzima njihovo mesto i tako pokreće proces simbioze i sjedinjenja koji će grčkoj religiji dati njen osobeni karakter.) slavi elastičnost tela Zevsa. izvora »mudrosti«. obožavane od pradavnih vremena. »najvećeg Kureta«. pa mozda i ohrabrivao široki i neiscrpni proces sinkretizma. dei0: str. i najzad Herom (Teog. itd.„ 1 Gejinu srdžbu možemo protumačiti i kao reakciju na Zevsovu cstlnu ι okmtnost.394 Zevs međutim ni u korn slučaju nije bio bog misterija. Upravo smo ukazali na ulogu prvobitnog para kada je reč ο Zevsovoj sudbini. Knj. Couro'i et Couretes. na primer. udarajući kopljima u svoje štitove. \ i bogova« (Teog. H. Zevs se potom oženio titankom Temidom (Pravičnošću).a Nebo Zevsu. pripoveda c ?odu h a ukrade. NauoK)· . đelo. epizode Zevsovog rođenja i njegovog detinjstva na Kritu. u čijem je središtu Božansko dete. Naprotiv. 392 žf>ct. poistovećen s nekim od bogova misterija. koji umiru i ponovo oživljavaju. On je. kasniie. 3. nav. u stvari. Značenje ovih brojnih brakova i erotskih avantura istovremeno je i religiozno i političko. »Otac bogova i ljudi«. dakle.393 (Verovatno je reč ο nekom drevnom obredu plodnosti. imao i brojne veze s drugim boginjama od kojih je većina bila htonske strukture (Dija.392 Reč je. 393 Up. Semela. pored toga. Les religions prehelleniques. 427 i dalje. Zevs se. a to je mo \\r„r . str. (Mitološka projekcija inicijacijske grupe mladića koji svetkuju svojom igrom oružjem). Mnemosinom (koja mu je rodila devet muza).). Zevs stiče ugled pravog vrhovnog indoevropskog boga. . sin i Ijubavnik neke Velike boginje. Europa. recimo. Α upravo će na Kritu. str. Prisvajajući lokalne prehelenske boginje. 392 Ο Zevsu Kretageniju. 6. str. koji je svetkovan u jednoj pećini gore Ide. 924). plač novorođenčeta prikrila je buka koju su podigli Kureti. Zevsove tetive. Eurinomom.) štaviše. fragment izgubljene tragedije. 379 i dalje. Prema grčkoj tradiciji. On je. dakle. nitltskog mita: na borbu oluje i zraaja "αν. imao је strukturu inicijacije u misterije. 394 Euripid. majku božanskih blizanaca Apolona i Artemide (910 i dalje). poslusao savet Geje i Urana koji su mu predskazali potonje rođenie »sina žestokog srca. veliki olimpski bog bio je. Palaikastrova himna (IV—III vek pre Hr. Njegova prva žena bila je Metida (Razbbritost). On je. Setimo se. konačno osigurao zahvaljujući upozorenju prvobitnog para.

395 Reč je. 14. kada Zevs izaziva bogove: »Zlatno ο nebo obesiv uže za nj se privež'te /bogovi svi i boginje. Kao što smo to već zapazili. Da. on je bio bog očišćenja. prev. Stiga koja je učestvovala u borbi protiv titana. skoro bez kulta. Pandora Kronovu »istoriju« nikada nećemo doznati. Značajno [е što je najslavnija objava Zevsove svemoći bila dovedena u vezu s viđenjem koje je Vrhovni gospodar tražio od jednog iskonskog božanstva. Prometej. 85. Bdije nad svim obavezama i pravima porodice. čiju smo snagu i ugled upravo pomenuli. Jedini značajan mit ο njemu samo je jedna epizoda teomahije. 296 i dalje). preveo Albert Bazala.od boga »beskrainog neba« (Ilijada I. Zevs Katarsios. Rapsodičkoj teogoniji. on upravlja plodnošću tla. / Toliko bogove sve ja nadvisujem. i dalje). naravno. mada nije bio tvorac ni sveta. Kosmološka uputstva koja daje Noć na neki način predstavljaju ponavljanje postupka Geje i Urana kojim se prekida borba za vrhovnu vlast. 544). Matica hrvatska. / te bi od tada sve u vazduhu ostalo viseć'. Zatim Pont (neplodno rnore). gde se proricalo pomoću »božanskog lišća sa visokog Zevsovog hrasta« (Odiseja. Ipak. nejasnu. a takođe i bog mantike. U još starije doba. Kron se pominje u vezi s prvom ljudskom rasom. * Hesiod. Kada je Zevs osetio da se njegov autoritet konačno učvrstio. 327 i dalje.12 Svest ο njegovoj svemoći izvrsno prikazuje i slavni prizor iz Ilijade (8. marginalnu — ulogu u uređenju Unverzuma. Hekata. toliko ljude!« Mitska tema »zlatnog užeta« dala je povoda bezbrojnim tumačenjima. prema jednoj orfičkoj poemi. pa sve do XVIII veka. . Poslovi i dani. Tako se Zevs. / zatim bib uže privez'o za vršinu Olimpa samog. On je sigurno neki drevni bog. Okean. pita iskonsku boginju Niks (Noć) kako da uspostavi svoje »ponosno carstvo nad besmrtnima« i posebno kako da uredi Kosmos da »bi sve cinilo celinu a delovi ostali različiti?« Noć ga poučava temeIjima kosmologije i takođe mu govori ο zlatnom užetu koje on treba da pričvrsti za nebo. 70. Zevs je zemlja. 465). Zevs je nebo. Pod imenom Ktesios. Svako od njih imao je još poneku — skromnu. / АГ kad bih i ја hteo da ozbiljno uže povučem. a kada počnu zemljoradnički radovi prizivaju ga kao Zevsa Htoniosa (Hesiod. Pre svih Noć. osigurava poštovanje zakona. 19. Mit ο prvim rasama. / vas bih povuk'o njim sa zemijom i morem samim.agre"> 1960 (prim. Ilijada (14. I Eshil u jednom fragmentu svojih Helijada (fr. . pokazuje kao neosporni poglavar bogova i apsolutni gospodar Univerzuma. prvorođeno dete Geje i Urana. još od Platona. ni čoveka. on je zaštitnik kuće i simbol obilja. a Polieus brani grad. To je važan pokazatelj: on nam razotkriva 395 i dalje.13 Ali za naš rad je posebno važno to što Zevs. al' nikako s neba/ nećete na zemlju moći povući svevišnjeg Diva / savetnika. preko Pseudo-Dionisije Areopagita.). Zevs je sve ono što je iznad svega. Brojnost svetilišta posvećenih Zevsu dokazuje njegov panhelenski karakter. ma koliko se trudili vrlo. posebno u Dodoni. »zlatnom rasom«. neka iskonska božanstva su preživela trijumf Olimpljana. 17.« Kao gospodar atmosfer'skih pojava. u Epiru. ο tekstu koji je nastao kasnije ali je predanje ο kojem on govori staro. 258 i dalje) prikazuje Noć kao prilično moćnu boginju: sam Zevs izbegava da je naljuti. kojoj su ukazivali čast Zevs i drugi Olimpljani. /. Nauck) objavljuje: »Zevs je eter. Radovi. ni života. oslobodio je svoga oca Krona iz njegovog podzemnog zatvora i postavio ga za Kralja mitske zemlje — Ostrva blaženih na krajnjem istoku.

tako je bilo i pet ljudskih rasa: zlatna.396 Hesiod pripoveda da je posle toga Ijude zlatne rase »prekrila zemlja« i da su bogovi stvorili rnanje plemenitu rasu. mada se govori ο njihovim bojama — beloj. i u nekim kasnijim iranskim tekstovima. gvozdenoj. boravilo je u blizini bogova. ali se svi oni ne tiču našeg zadatka. Hesiod je doba heroja morao da ubaci između bronzane i gvozdene rase jer je mitologizovano sećanje na slavno herojsko doba bilo vrlo snažno i nije se moglo zanemariti. povlašćena sudbina heroja loše prikriva eshatologiju: oni ne umiru nego uživaju božansku egzistenciju na Ostrvima blaženih.* Jer ljudi su rođeni iz Zemlje (gegeneis). Predanja koja saopštava Hesiod postavljaju brojne probleme. »njihove moćne braće«. Oni nisu radili jer im je zemlja davala sve što im je bilo potrebno. prilično su rasprostranjeni. Jelisej više neće biti isključiva povlastica heroja. bogovima. 2 : 32—33). Nasuprot tome. u četiri etape. To čovečanstvo zlatnog doba. gde sada vlada Kron. Ali juge se ne vezuju za metale. pošteđeni muka i bede« (Teog. a u drugom je smena Carstva projektovana и budućnost. bronzanu. Zevs je odlučio da ih uništi. a kada su umirali. 113 i dalje). Podjednako čudi to što su rečnn pr? aili kao »moćna braća« Ijudi. to je bilo kao da ih osvaja san (Poslovi. Sve u svemu. odnosno.ao u rajsko doba čovečanstva. Zevs je zatim stvorio jednu novu generaciju. Ipak. bez briga na srcu. ljude srebrnog doba. nego će niii 5 izgledati paradoksalno da je »divlji« bog. Α kao što je bilo više generacija bogova. što podseća na indijsko učenje ο četiri juge. Ljudi su »živeli kao bogovi. III). svet i bogovi počinju da postoje početnim razdvajanjem. opet prema Hesiodu (Poslovi. isto kao što je i prve bogove rodila Geja. 109. živela za Kronove vladavine (Teog. i dalje). pogotovu pod uticajem orfizma. 112 i dalje).' . No ne treba zaboraviti da Kron u boso°"I. koji su izgubljeni posle nekog udesa ili »greha«.odraž. Prva rasa je.ava snažne uticaje s Istoka. koji je prema Teogosvo'u . ali i zbog toga što bogovima nisu hteli da prinose žrtve. Život su provodili u ign ι svetkovanju. heroji u izvesnoj meri ponovo stiču_egzistenciju ljudi zlatnog doba pod Kronovom vladavinom. 176 i dalje). Jeliseju. Hesiod ne govori ο petoj i poslednjoj generaciji. surove i ratoborne ljude koji su se. svi međusobno poubijali. ali ne i besmrtnost. isključivo muškog roda. bogovi i smrtnici »su istog porekla« (Poslovi i dani. generaciju heroja. crvenoj. Zbog njihovih grehova. oni su postali slavni zahvaljujući veličanstvenim borbama pod Tebom i Trojom. Ali on se jada kako mu je bilo suđeno da se rodi baš u to doba (Poslovi. ni za starost. Prema Hesiodu. 140—169). Mit ο »savršenosti početaka« i ο prvobitnom blaženstvu. Ali ovo rajsko doba — čije paralele nalazimo u mnogim predanjima — završilo se Kronovim padom. herojska i gvozdena (Poslovi. koje je protivugova rSirm m'šljenju. ističe korenitu razliku ontološkog reda između borase· Γ н ^°5!aim(:) da je osnovna distinkcija postojala još u doba zlatne Ijostalf'11 už!va'' blagodeti prijateljstva s su pripadali drugoj generaciji bogova. Mnogi su poginuli. Doba heroja neobjašnjivo prekida proces progresivne degradacije koji је započeo s pojavljivanjem srebrne rase. pre Zevsa. Ova će eshatologija dalje biti široko razrađena. dmslrn' generaciji titana. On je tada načinio treću rasu. srebrna.decu čim bi se ona rodila.početke i prvu fazu odnosa između ljudi i bogova. Nisu znali ni za bolest. u prvom slučaju reč je ο dinastijama. Drugim rečima. na Ostrvima blaženih gde nad njima vlada Kron (Poslovi. Takvo mišljenje. iza kojeg je usledio proces prokreacije. Ali. bronzana. Varijanta koju navodi Hesiod jasno kazuje da se opadanje odvija progresivno. dakle. metale kao osobena obeležja istorijskih epoha susrećemo u Nabukodonosorovom snu (Danijel. na kraju. 108). °dređ> recima' struktura sveta i obllci postojanja još nisu bili čvrsto . žutoj i crnoj. 11 ή Ten v ■ · . i u uživanjima svake vrste. a ostalima je Zevs odredio boravište na kraju Zemlje.

Treba dodati da mit ο dobima koja se smenjuju ne prikazuje jednodušno mišljenje ο poreklu ljudi. grada. Zevs poslao ženu. Jedan narod. 52). 592 i dalje). Prometei je bio okovan lancima a jedan orao mu je svakoga dana proždirao »besmrtnu jetru« koia bi ponovo narastala preko noći (Teog. Više ih je zanimalo poreklo određene etničke grupe. Indija. Poslovi. 398 Što poništava blagodeti deobe.teški rad' (Tr. Grke. poticali iz veze između nekog božanstva i smrtnika. Ali. Ljudi su nrineli prvu žrtvu. 91) pa ie zboe toga vraitio u VPZU koJ. Mnoge porodice su smatrale da potiču od heroja koji su.399 86. jer bi se l. kako to objavIjuje Hesiod: »jer od nje je potekla jedna rasa. Kao što to primećuiu VP£an (Sechan) i Levek (Leveque). jedino Nada ostaje na dnu vrča. vodio je poreklo od mrava. izgleda. S druge strane. tu »lepu pokoru« (Teog■ 585) u liku Pandore (»dar svih bogova«. Ljudima je. Egipt. Kada Pandora ^ tvon poklopac. Prometejeva podvala je okrenula Zevsa protiv ljudi. Time je. prema jednom kasnijem predanju (IV vek). Posle potopa. strašna nevolja dovedena među smrtne ljude« (Teog. Malo zatim ona otvara lanstveni vrč iz kog izleću sva zla i razilaze se širom sveta. Posledice prvobitnog žrtvovanja Ukratko.398 Ali lukavi Prometej је vatru doneo s neba. 81 i dalje). prvi put se pojavljuje Prometej. tei tniie izričit: Zevs od onoga dana kada ga je »prevario Prome- . »Duboka zamka. kaže Herodot. ishrana mesom proglašena za uzorni religiozni čin. 556). 521 i dalje. daleko od toga da bude dobročinite) j čovečanstva.iudi. Neiskusni Epimetc]' prima Pandoru i ženi se njome. opet. Najzad. »uvređeni« Zevs je upravo to i hteo. I. s jedne strane. 399 Uzalud je Prometej poučio svoga brata da ne prima ništa od Zevsa. § 30. prokleti soj žena. bogovi i ljudi su odlučili da se u Mekoni prijateljski rastanu (Teog. Prometej je. što znači pojavljivanje žena pa i« Njegovo se ime ne nalazi kod Homera. kao najviše odavanje počasti bogovima. da Nad° ^1?1'' čoveka na . bez izlaza. pa im je on uskratio korišćenje vatre. itd. 535). Razgnevljeni Zevs odluči da istovremeno kazni i Ijude i njihovog zaštitnika. ali je to. međutim. odgovoran za njegov sadašnji pad. Deukalion je naselio zemlju »kostima svoje majke«.397 On je prineo na žrtvu jednog bika i podelio ga na dva dela. primorani da jedu presno meso i bez mogućnosti da prinesu žrtve bogovima. Ova naročita podela je imala značajne posledice po čovečanstvo. nije zanimao problem antropogonije. ljudi od tada kao dar besmrtnim bogovima spaljuju kosti (Teog. On je u Mekoni izazvao konačni raskol između bogova i ljudi. Privučen salom. Poslovi. Тош prilikom. str. a meso i iznutrice želucem. odnosno kamenjem. Prometej je kosti prekrio salom. prepuštajući ljudima meso i iznutrice. kako bi se utvrdio konačni oblik njihovih odnosa s bogovima.a pothranjuje uzaludne napore smrtnika (Simonid. U stvari. 56)· Jednoga dana oslobodio ga je Herakle. sakrivši ie u šupljinu jedne palice (Teog567. vratili u stanje divljih životinja. drugi od jasena. Zevsov sin. Zevs je za bogove izabrao lošiji deo. 54. Iz nepoznatih razloga. Zbog toga.). Mirmidonci. Pro metej je ljude načinio od gline.postati dostupan i dušama pobožnih i »iniciranih«. što je jos više uvećalo slavu heroja. 6): Les sranđes divinites de la Grece. kako je hteo da zaštiti ljude i da istovremeno prevari Zevsa. u krajnjoj liniji. Postovi. Potom je razbesneo Zevsa ukravši vatru i time izazvao dolazak Pandore. Reč je ο procesu koji je dosta čest u istoriji religija (up. namenjena Ijudima«. dinastije. podrazumevalo napuštanje vegetarijanske prehrane koja je upražnjavana tokom zlatnog doba.

400 Ali ova pesimistička vizija istorije čovečanstva. jedan titan. Eshil је. dok u Oslobodenom Prometeju hor čine titani oslobođeni okova. ohrabreni tim prvim uspesima.404 ova obredna r»odela je u skladu sa žrtvama koje su nebeskim bogovima prinosili primitivni lovci u Sibiru i pastirski narodi srednje Azije. 42 i dalje. oni nisu znali čak ni za redosled godišnjih doba. odnosno. 62. ne znamo na koji se način neprijateljstvo dveju božanskih figura okončalo njihovim pomirenjem. 442 i dalje). 404 K. Zevs је hteo da ga uništi kako bi stvorio neko drugo (isto. Sechan. u krajnjoj liniji »zlo« predstavlja Zevsovu osvetu. koji umesto mita ο prvobitnom zlatnom dobu uvodi temu progresa. Kako druga dva dela trilogije Prometeide nisu sačuvana. možda pod uticaiem nekih duhovnih pokreta kojima se oduševljavala ne samo intelektualna elita nego i mase (up. Zevsova srdžba izgleda preterana.) n® vra<^akao Hesioda. Prvi ljudi. mit ο Prometeju objašnjava provalu »zla« u svet. Titan samopouzdano objavljuje kako Zevs ima samo jednu mogućnost da izbegne tu propast: da ga oslobodi okova (769—70). str. 291). od Pindara (ili iz nekog njegovog izvora) pozajmio jedan dramatičan detalj: Prometej ie raspolagao strašnim oružjem. Vernant. pripadnik »stare generacije« bogova. ni za zemljoradnju. ljudi su titanima mogli da pridaju preveliki značaj. i J. Prometej je najveći heroj koji donosi civilizaciju. P. ubrzo se počela naglašavati Zevsova mudrost i dobroćudnost. 248). 403 Up. jer. Besmrtni. Ljudi nipošto nisu smeli da zaborave nesigurnost i 2„av misli' priprema tužne nevolje« (Teog. . Po Hesiodu. 20 i dalje. vrhovnog boga. tek ih je Prometej naučio svim tim veštinama i znanjima (Okovani Prometej.403 Podela prve životinje prinesene na žrtvu u Mekoni. Ne znamo u kom je trenutku došlo do iskrivljavanja izvornog obrednog značenja. živeli su »pod zemljom. s jedne je strane imala za posiedicu raskid izmedu bogova i Ijudi. odnosno. nego upravo činienicom što je to učinio Prometej. bio je dovođen u vezu s Hefestom i sa Atenom. Burkert. Izgleda. Temida. »Eshil ostavlia" °П bi nip P° Stran' ePizodu iz Mekone koja ne odgovara tonu tragedije i koia str iunaku umanjila ugled«. nego je oprostio i titanima. u dubinama pećina lišenih sunca«. takođe W. Homo necans. Oni su. tvrdi Prometej. ipak. koji je povrh svega još i stao na stranu ljudi. Ali Prometej je u Atini petog veka već imao svoj godišnji praznik. 44. Drugim rečima. Sechan. Vid. »Metis et les mythes de souverainete«. nored tosa. Pindar objavliuie da је »Zevs. str. »Griechische Opferbrauche« (1956). ni za pripitomljavanje životinja. naime. ono što se na arhaičnom stadijumu kulture smatralo za odavanje najveće počasti nekom nebeskom bogu. nav. шг ι dalje. Meuli. oslobodio titane« (IV Pitijska oda. 402 Ο poreklu i razvoju ovog motiva. Vrhovni gosnodar se pokajao ne samo tako što je postavio Krona za kralja Jeliseia. Prometejevim činom je pretvoreno u zločin uvrede veličanstva Zevsa. n. Le mythe de Promethee.402 u bližoj ili daljoj budućnosti (522. ne nameće se kao nešta konačno. On im je dao i vatru401i oslobodio ih straha od smrti (isto. Za Eshila. znao je jednu tajnu koju mu је poverila njegova rnajka. nebeskim Višim bićima prinosili kosti i glavu životinje. 233). da Zevsov bes nije bio izazvan samom tom podelom. a protiv Olimpljana. tom II). muka i nevolja. L. videti Sechan. 23 1 dalje. a s druge osudu Prometeja. Ta se tajna ticala neminovnog Zevsovog pada. Zevs ne bi podnosio neko moćno i nadmeno čovečanstvo. kao što to pokazuje Karl Mojli. štaviše. str.prema tome i širenje svih vrsta briga. donoseći je s neba. da bi objasnio Zevsov bes i Prometejevu upornost. Ljuboraoran zbog toga što on nije bio tvorac tog čovečanstva. Pa ipak. Prometejev primer је mogao imati neprijatne posledice. osuđenog zbog »lukavštine« jednog titana. delo. 764 i dalje).

Trebalo je. Teognid. 8. »ne znajući kojim će putem Bog svakog od nas voditi sopstvenoj sudbini«. takođe. I. a drugi deo jedu prinosioci žrtve i njihovi pratioci. »Les mythes grecs relatifs a l'instauration du sacrifice«. spekulacije u vezi sa žrtvovanjem dovode do uobličavanja jedne osobene kosmogonije i otvaraju put metafizici ι tehnikama Joge (§ 76). . Prema tome. iako je Eshil slavio jedinstvenu veličinu ovog heroja donosioca civilizacije. itd.405 Jedna majka je molila Apolona da njenu pobožnost nagradi time što će njenoj deci podariti najveći dar koji je u njegovoj moći. I. spaljuje se na žrtveniku. prema tome. U Indiji. I stvarno. .25 Ali tu su. kasniie prinese Zevsu žrtvu sličnu onoj u Mekoni.). starost. I. kažnjavanje Prometeja je imalo tek drugorazrednu ulogu u razmišljanjima ο Zevsovoj »pravdi«. Orfizam i pitagorejstvo su.4· Zevs. »Ne postoji nijedan čovek kome Zevs ne šalje hiljadu zala. prisutni i bogovi: oni se hrane prinetom žrtvom (Ilijada. zaštitnika ljudi. čak i posle kritike proroka. ne odgovara odmah Deukalionu. Prometejev sin i jedini čovek koji preživljava potop koji je izazvao Zevs. 423—24. Prometej će svoju uzvišenu veličinu — večne žrtve tirana — steći tek u evropskom romantizmu. izgleda da se grčka religija uobličavala u znaku pesimizma: ljudska egzistenC!ja je po definiciji prolazna i opterećena brigama. bolesti i starost. u potopu je stradalo čovečanstvo koje je bilo savremenik kobne podele. Rascep do kojeg je došlo u Mekoni na neki način je izglađen upravo zahvaljujući Deukalionu.prolaznost svog postojanja. ima skromnu. žalosti. ili uživanja koja daje bogatstvo.). 146 i dalje). njegova žrtva biva prihvaćena. Čovek i sudbina. on šalje Hermesa 25 ^idco šta ovaj hoće. thysia. prema Eshilu. bog je pristao i deca su istog časa preminula. ili dimom koji se diže sa sala (II. 548—52. bolesti. . ponavlja mitski obrazac: jedan deo žrtve. Značenje »životne radosti« Sudeći iz jevrejsko-hrišćanske perspektive. Moguće je da je toj situaciji doprineo sam uspeh Prometeide. Prometejev sin prema bogovima ponovo uspostavlja odnose koji odgovaraju Zevsu. straše beda. Homer poredi coveka s »lišćem koje vetar rastura po zemlji« (II. I. uostalom. 2. ono se konstituisalo polazeći od Hristovog dobrovoljnog žrtvovanja. Apolodor.«1'4 Od tada. itd. ljudskom »sudbinom«. Što se tiče hrišćanstva. "oređenje je preuzeo pesnik Mimnermo iz Kolofona (VII vek) nadugo nabrajajući zla: siromaštvo. Pindar. »Zevs prima Deukalionovu molbu s milošću. ali mit iasno kaze da je on prihvata samo u onoj meri kojom se ne poriče odstojanje. 6. itd. bez muka (Herodot. Jer. grčka misao se još od Homera strasno bavila problemom božanske »pravde« i onim što odatle proizilazi. 31. Ipak. 7. najrašireniji oblik žrtvovanja. која žive као marva. pa i neznatnu ulogu.) Značajno je da Prometej. Jedine moguće utehe: rat i slava. što podrazumeva i salo. Sofokle objavljuju da bi za 405 Jonske pesnike.« Za nJegovog savremenika Semonida ljudi su »jednodnevna stvorenja« str Rudhardt. kada Deukalion. Knj. Najbliža analogija je jevrejski zebah (up. on je podjednako prikazao i Zevsovu dobroćudnost i duhovnu vrednost konačnog izmirenja uzdignutog do uzornog modela ljudske mudrosti. § 57). prećutno priznavali »greh« koji je čovek počinio prihvatajući podelu u Melconi (up. tom II). naglašavajući vrline vegetarijanske ishrane. 87. izgleda. (Staviše. i dalje). zadržati ih na odstoianiu. Kod Jevreja su žrtve u krvi kontinuirano reinterpretirane i revalorizovane. 66—67.

Te će reči postati slavne. itd. 128). nije stricto sensu* »tvorevina« nekog božanstva (što je ideja koju je delio jedan broj starih i tri monoteističke religije): prema tome. »predenje« sudDin postalo atribut Prelja (Kloto) ili Mojri. »nego da vlada svim preminulim pokojnicima«. ukratko. 20. 16. kao i u drugim (takođe istočnim) indoevropskim predanjima. Ove demonske sile KOJ Ijude teraju u bezumlje kasnije se otelovljuju i postaju tri boginje. § 85). ali će kasnije izazvati neumoljivu Sokratovu kritiku. postao Zevsov zet. No na kraju je. Država. ili »daimon« (Od. trajanje života simbolizovala je nit koju tka božanstvo. 489—91. Volospa. ili moira (II. Čovek. smrt je bila predodređena u trenutku rođenja. 406 Odiseja. lišenim snage i sećanja. Ali to su bila povlašćena bića. 20. Za Homerove savremenike. Tantal i Sizif.408 Ipak. 196. prev. III.ljude najbolja sudbina bila da se uopšte ne rode. UKO čiti je u nekom »stanju« koje je nemoguće promeniti. Up. izjavljuje da bi više voleo da na zemlji bude i rob siromašnog čoveka. 387d—38»b. da umru što je moguće pre. Ovo pesimističko shvatanje sudbonosno se nametnulo kada je Grk postao svestan nestalnosti ljudske uslovljenosti. on zna da je njegov život već odredila sudbina Mojra ili aisa. a zlo nije bilo kažnjavano. 900 i dalje). čiju senku Odisej uspeva da prizove. vreme koje mu je dodeljeno do njegove smrti. Eliade. Jedini osuđenici na večne muke bili su Iksion. Platon. on se ne usuđuje da se nada kako bi njegove molitve mogle da uspostave određenu »bliskost« s bogovima. drugim rečima. str. i drugi heroji su imali istu sudbinu. Traiie. Prema predanju koje prenosi Hesiod (up. zato što su Zevsa uvredili lično.: strogo uzev (prim. 64).). s jedne strane. 407 Značenje reči moira se od Homera menjalo. Mojre se prvi put javljaju kod Hesibda (Teog. Menelaj nije sišao u Had nego je prenesen u Jelisej samo zato što je. S druge strane. 386a—387b. pošto ona ne dovodi do potpunog i konačnog gašenja.406) štaviše. oženivši se Jelenom.407Prema tome. ništa ne rešava. (Ahil. § 58. .a7 Smrt.). * Lat. II. up. međutim. dobro učinjeno na zemlji nije se nagrađivalo. . »usud« ili »deo« koji rau je namenjen — odnosno. »Presti« nečiju sudbinu isto je što i »vezati« je. ako se već rode. 24. smrt je bila oslabljena i ponižavajuća postegzistencija u tamnom podzemlju Hada naseljenog bledim senkama. 20. ili. 39 Na početku su »nit preli« ili »bogovi« (Od. one su Kceri Ževsa i Temide. 209) ili aisa (II.

. kao što se spremao da to učini u slučaju svoga sina Sarpedona (II.... sve dok smrtnici ne prekrše granice koje su propisane samim njihovim načinom egzistencije. 6 (protiv Doddsovog tumaobra ' t Gr. prev. 433 i dalje).). Ust· Рпт. 32) stavlja Solonu u usta: »Znam da su bogovi zav.). Matica srpska. Značenje izraza dike se sigurno menjalo tokom vekova koji razdvajaju Homera od Euripida... Nov c llcSLaini on naročito kritikuje glupost onih koii zaboravljaju svoju linriil·io«t ■ usl°vljem ... on sudbinu može i da promeni.. 261) ili »Zevsova aisa« (Н 17. kraljeva... 292 Belerofona) Pre Euripida.neki izrazi kao što su »mojra bogova« (Od. Ovaj primer pokazuje da je i sam Zevs priznavao vrhovnu vlast pravde. str. ■■· .. Euripid čak ne okleva da napiše: »Ako bogovi čine ma šta što bi bilo ružno (ili: nisko) onda to nisu bogovi!« (fr... Na kraju krajeva. u ljudskom društvu. The Jnstice of Zeus. vidliiv' ■ada Herodot (I... prim. To se dogodilo Ajaksu kada se hvalio da je umakao smrti uprkos bogovima.). on je dužan da poštuje dike (staroj·. nalnih"S (starogrčki: ohoprim. 750 i dalje). pravda.. čovek ima na raspolaganju samo sopstvena ograničenja.. goste i prosjake.. Eshil izjavljuje da Zevs ne kažnjava nevine (Agamemnon. l. itd. pravde (dike) — i Zevs joj daje za pravo. 16. str.. Dakle. Ali već je u Ilijadi moguće u Zevsu prepoznati zaštitnika dike. Ali teško je ne prekršiti ta nametnuta ograničenja jer je čovekov ideal »savršenost« (arete).. nap. usl°vljenost. od 9. i to posebno prinoseći im žrtve. 52. ona koja mu je odredila njegova ljudska uslovlje- čen31 ti' ^°yd-Jones. drugim rečima. basf?aC . Hibris izaziva privremeno ludilo (ate) koje »oslepi« žrtvu i vodi je u propast.. 52) dopuštaju pomisao da upravo sam Zevs određuje sudbine.. sudbma. i štiti strance..va 1 običaja. božjeg Zakona (themis). ...... J 1 ι nestalni« (Herodotova istorija. u izvesnim slučajevima (heroja. drugim rečima.) je nužno zaštitnik themistes. 3. bogovi ne kažnjavaju ljude bez razloga. pošto je on jernac zadate reči. pa ga je ubio Posejdon (Od. ostvaruje mojra.... u času kada se njegov život bližio kraju. a'ia: kao ' ---. istina... Hesiod tvrdi da je Zevs ljudima darovao »pravdu« kako se oni ne bi ponašali kao divlje životinje. ALi Нега ga podseea da bi takav čin imao za posledicu poništenje zakona Univerzuma — odnosno.. pored ostalog.... 4. rođenjem predodređeni deo zivota onih smrtnika koji su i suviše slavoljubivi ili su prosto omamljeni idealom »savršenstva«. Prvi zadatak ljudi je da budu pravedni i da iskažu »čast« bogovima. U načelu... 499—511). 18).409 Ukratko. 322. dobrobit svojih podanika..... preveo Milan Arsenić. Zevs je.. prev...410 Otuda se može reći da su hibris i njen ishod ate sredstva kojima se. prev. uostalom.eeks and the Irrational.. preteranost u savršenstvu može podstaći preteranu oholost i drskost (hibris)./> vjvi lvj giupuai υιηιι jvwji iauuiavijaju avvju onaj ko je odgovoran za koji dopuštaju cla ih obuzme hybris (starogrčki:kralj... pustolova. tradicio»rčH pij.. dike je samo konkretno ispoljavanje univerzalnog poretka..

onaj koji se može dokučiti u mitovima. življenja u vremenu. pozorišta. taj »ideal«. pevanja. pretrpeće određene izmene. i kasnije. posebno. Ona nije uvek očigledna pošto je sakralnost na neki način »prikrivena« u neposrednom. tom II). itd. prema tome sakralnost Ijudske uslovljenosti.nost. To je i Homerova pouka: živeti potpuno. Sakralizacija ljudske konačnosti i »banainosti« neke »obične« egzistencije predstavlja relativno čestu pojavu u istoriji religija· Ali tek je u Kini i Japanu prvog milenijuma naše еге. Naravno. ova tragična vizija je dovela do jedne paradoksalne revalorizacije ljudske uslovljenosti. nije nikada bila izbrisana. otl kojih ćemo najznačajnije ispitati kasnije (up.411 XI POGLAVLJE OLIMPLJANI I HEROJI 88. u »prirodnom« i u svakodnevnom. gozbi. Drugim rečima. . plesova. religioznu funkciju svakog organizovanog kolektivnog veselja — procesije. u sadašnjosti. i. ali Hesiod sigurno odražava 411 Vid. Treba. izgubio svoju prvobitnu sveopštu vrhovnu vlast. zdravlje. kao i toliki drugi pre i posle njih.1 Svuda nalazimo tragove njegovog nekadašnjeg veličanstva. Prosta činjenica postojanja. III tora ovog dela. sklad pokreta. U Ilijadi (15. sakramentalnu vrednost erotskog iskustva i lepote ljudskog tela. ova se transmutacija »prirodno datog« podle nako ispoljila stvaranjem jedne posebne estetike. Mudrost počinje sa svešću ο konačnosti i privremenosti čitavog ljudskog života. Ali svest ο predodređenim granicama i ο krhkosti postojanja. spokoj — nadahnjivali su umetničke zakone. Veliki pali bog i kovač-čarobnjak: Posejdon i Hefest Posejdon je stari bog koji je. ali plemenito. Antropomorfizam grčkih bogova. Neobično je da je religija koja objavljuje kako je granica između sveta božanskog i sveta smrtnika nepremostiva. »Radost života« koju su otkrili Grci nije uživanje profanog tipa: ona otkriva blaženstvo postoianja. Ne inhibirajući nimalo stvaralačke snage grčkog religioznog genija. koji se rodio iz beznađa. igara. saučestvovanja — makar i kratkotrajnog — u spontanosti života i u veličanstve nosti sveta. počev od njegovog imena za koje je Vilamovic (Willamowitz) tačno objasnio da znači »suprug Zemlje« (Posis Das). naučili da najsigurnije sredstvo za umicanje vremenu počiva u tome da se iskoriste već na prvi pogled nesumnjiva bogatstva trenutka koji se proživljava. 204) Zevs je stariji od njega. sportskih nadmetanja. dakle iskoristiti ono što može ponuditi sadašnjica: mladost. fizičke radosti ili prilike da se proslave vrline. on je na kraju ostvario savršenstvo i. najadekvatniji prikaz bogova videla u savršenstvu Ijudskog tela. može sadržavati religioznu dimenziju. naći će svoje religiozno značenje u kipovima bogova. I Grci su. njegova mojra. Religiozni smisao savršenstva Ijudskog tela — fizička lepota. a koji će filozofi žestoko kritikovati. sakraiizacija »granica« i »okolnosti« — kakva god bila njihova priroaa — dostigla savršenstvo i duboko uticala na te kulture. Posebno treba naglasiti religiozno vrednovanje sadašnjosti. Isto K:a i u staroj Grčkoj. on je iznova otkrio i usavršio religiozni smisao »životne radosti«. zbog brojnih razloga. mir. Pošto su bogovi primorali čoveka da ne ide preko svojih granica.

Boginja se. u obličju pastuva. U Arkadiji. Zevs ga je bacio sa vrha Olimpa (Ilijada. »gospodarima Zemlje«. Knj. koji je obožavao Posejdona. On je hrom u obe noge. str. oženio Meduzom koja je takođe stara boginja Zemlje. itd. i na više mesta. Jedan broj Posejdonovih osobenih crta nema ničeg zajedničkog s morem. 590 i dalje). njegova prvobitna struktura je bila korenito izmenjena a severno mitsko-religiozno nasleđe koje je on doneo u Grčku skoro se u celini raspršilo ili reinterpretiralo. Na njegovu prvobitnu moć podjednako ukazuju i gigantski ili čudovišni oblici njegove dece: Oriona. bog koga su Indoevropljani doveli. iz mediteranskih i istočnih religija. po Vilamovicevom shvatanju muški duh plodnosti koji živi na zemlji. Teogonija.neko starije predanje kada Zevsa prikazuje kao najmlađega (Teogonija. Ova sakatost je posledica njegovog pada na ostrvo Lemno: kada je stao na stranu Here. posebno u Arkadiji. prerna Hesiodu. iz srdžbe i u inat svome mužu«. kovao zaveru da svog brata turu »supruga Zemlje« i »onoga koji trese tlo«. Posejdon je prikazan kao tvorac. Jedno drugo predanje saopštava da je Antaj potekao iz njegove veze sa Gejom. i potrebna mu je pomoć da bi hodao. podsećajući ga na to da je područje njegove vlasti ograničeno na Nebo. Prema drugoj verziji. mogao se porediti s vrhovnim bogovima i bogovima oploditeljima.'2 U ovoj pojedinosti možemo prepoznati sećanje na otpor nekog drevnog vrhovnog boga protiv pobune nekog mlađeg i srećnijeg boga. uspeva da je svlada. up. Posejdon je mogao da sačuva samo ona svoja izvorna svojstva koja su se odnosila na more: hirovitu snagu i vlast nad sudbinama mornara. 127 i dalje. Hipios. ali Posejdon. Leonard Palmer. bilo je sigurno da on nikada neće izgubiti svoju religioznu aktuelnost. Ali Hefest u Ilijadi (l. 9). 5—6. Posejdon postaje pravi homerski bog. Tritona. Ali. 456). harpija. Мусепаеап and Minoans. u Pauzabjlu 25. 578) potvrđuje Zevsovo očinstvo. I. .412 Postajući isključivo bog mora. svoje majke. Posejdona veliki broj ljubavnih doživljaja pri_^ava^Zevsu. vrhovnu vlast nad morima. Tu je Hefest devet godina učio za kovača i majstora. obožavali su ga u obliku konja. pošto se postidela njegove izobličenosti (Ilijada. što očigledno ukazuje na njegovu prvobitnu strukη. On je konja.ν· Pcsejdon je u ahajsko doba u Pilu imao iasno nadmoćan religiozni položajι u odnosu na Zevsa. 394 i dalje). otac ili davalac konja.ι. U stvari. 3. Prihvatile su ga dve Nereide. Ova povezanost s konjem ukazuje na značaj koji je ta životinja imala za indoevropske osvajače. 927. sama Hera ga Je bacila u more čim se rodio. pre dolaska u južnu Grčku nije znao za more. indoevropski narod. imajući u vidu značaj mora za Helene. I. . U svakom slučaju. u jednoj dubokoj pećini usred Okeana. Primetili smo sličnosti sa temama »progonjenog deteta«^ i »zlokobnog novorođenčeta«: u oba slučaja dete izlazi iz iskušavanja kao 412 413 Up. Već je njegovo rođenje osobito: prema Hesiodu. Hefest ima jedinstven položaj u grčkoj religiji i mitologiji.. Hera ga je rodila »bez ljubavne veze. konj je povezan i sa donjim svetom. da bi mu umakla. prilikom podele Univerzuma. Apolodor. Tetida i Eurinoma. Polifema. Poseid prvom pevanju (stih 400. iskrivljen ili sakat. Primajući. što iznova čini očiglednim karakter ovog boga kao »gospodara Zemlje«. Iz njihove veze rađaju se jedna kći i at Arion (Antimah. On se. jedino se Posejdon usuđuje da se usprotivi Zevsovoj zloupotrebi moći. Antaja. 18. Kao Posis Das. i dalje) pominje se da je baci uiari'c ^n0m' zajedno s drugim bogovima. Hefest se od svih drugih Olimpljana razlikuje po ružnoći i po svojoj telesnoj mani. pretvara u 'obilu.413Osim toga. Posejdon susreće Demetru koja fatražeći Persefonu. Ipak.

Hefest je istovremeno i onaj koji vezuje i onaj koji razvezuje pa je otuda i bog porođaja (on Zevsa oslobađa Atene). Čvorovi.pobednik. ukratko. 400-1). ]cov I element koji je svojstven šamanslcim tradicijama i tradicijama ilj caLCarobnjaka: Hefest svoju veštinu uči u pećini Eurinome (Smrti) . odnosno jedan osobeni i prilično redak oblik magije. kovača i majstora s tehnološkim i zanatskim savršenstvom. str. Kao bog-čarobnjak. naravno. prebivališta bogova. zlatne i srebrne pse koji čuvaju vrata Alkionove palate (Odis.7 I Hefest je. Vritri. drže zarobljenu. gde on najzad oslobađa svoju majku (Pausanija I. 15» Ne znamo Hefestova »porekla«. Pored kopči. vezice. i dve »dvorkinje zlatne« (II. Mari Delkur (Marie Delcourt. Ali moć vezivanja i razvezivanja dodeljena je i drugim božanskim ili demonskim figurama (na primer. . paradoksalno delikatni izrazi jedne strašne. umrtviti. Njegovi proizvodi su istovremeno i remek-dela umetnosti i magična čuda. ο jednom inicijacijskom iskušavanju414 koje se može uporediti sa bacanjem Dionisa ili Tezeja® u vodu. kao i drugi bogovi-čarobnjaci. Ali Hefest je posebno majstor za vezivanje. Nirti). Apolon: izmirene protivurečnosti 414 Vid. opasni čarobnjak. smrtno pogoditi. 7. automate — od kojih su najpoznatiji samohodi tronošci. str. kazniti. 417 i dalje) slčne devojkama. u "'ges et Symboles.. mreže. vladati. Njegova arhaična struktura je očigledna. objašnjava tek inicijacija magičnog i šamanskog tipa. Ali ishodište i osnova svih tehnika jeste »gospodarenje vatrom« koje je. Hephaistos ou la Ugende du magicien. preterane. 42 dalje. 89. Bogovi prsnu u smeh. ali su istovremeno i postiđeni pred tim delom čiji autor pokazuje ne samo da je vešt majstor nego i više od toga. 120—163. hitno su pozvali Dionisa. Gospodari veza su još neki vrhovni bogovi (Varuna. mrežama — on bogove i boginje vezuje podjednako dobro kao i titan Prometej. lm. on od gline pravi Pandoru i oživljava je. 110 i dalje) uDoredila je Hefestove presečene tetive ili iskrivljene noge s inicijacijskim шисеијјгпа budućih šamana. navedeno delo. Više no bog vatre. tek on uspeva da napije Hefesta i da ga odvede na Olimp. međutim. 92). povezuje izvor magične snage slične »tajnama zanata« metalurga. svoje znanje kovača i majstora platio sopstvenom fizičkom sakatošću. bilo prestiž šumana i čarobnjaka.8 Mitologija ο Helestu. On se ne može objasniti ni prehelenskim nasleđem. a ni indoevropskim tradicijama. spadaju među slikovite izraze magijsko-religiozne snage koja je neophodna da bi se moglo zapovedati. minđuša (Ilijada 18. Reč je. 2). Marie Delcourt. koje ga pridržavaju dok hoda. Zahvaljujući svojim proizvodima — prestolima. on pravi i čuveni Ahilov štit (isto. to su »suptilni«. u celini uzev. Na Zevsov zahtev. lancima. 8. Jami. On Heri poklanja jedan presto od zlaia čije su veze nevidljive. Zevs). u Indiji. 18. pre nego što će postati »tajna« ^cara^metalurga i kovača. konopci. 266 i dalje). Kako nijedan bog nije uspeo da je otrgne. grivni. Ni na jednom drugom mestu nije bolje istaknuta jednakost magije i tehnološkog savršenstva nego što je to u mitologiji ο Hefestu. Hefestovo osakaćenje.„„ našu studiju »Le 'dieu lieur' et le svmbolisme des noeuds«. ^euahonovoj podzemnoj kovačnici. užad. 369 i dalie). a koje boginju. natprirodne snage. on je шогао biti bog-zaštitnik radova koji podrazumevaju »gospodarenje vatrom«. Njegovo najslavnije delo istovremeno je i najsmešnije: Hefest nevidljivom mrežom zarobljava Areja i svoju suprugu Afroditu i poziva stanovnike Olimpa da se uvere u njihovu grešnu vezu (Odis. 20. kada jednom sedne.

Može izgledati čudnovato da bog koji se smatra najsavršenijim otelovljenjem helenskog genija nema grčku etimologiju. Prvo što je dečak uradio bilo je da kazni Pitona. povrh svega. strahujući od Here koja je još. oživeti Hipoi — Pošto su tim čudom bili prekršeni zakoni koje je utvrdio Zevs. ubio je. Hijakinta. pošto je ubio Pitona. posle Zevsa. 300 i dalje. Ubio je i svoju draganu Koronidu. najzad. Apolon je strelama pobio i sedam Niobinih sinova (dok je Artemida ubila sedam njenih kćeri). prihvatilo ostrvo Del i titanka je rodila blizance Artemidu i Apolona. Prema drugoj. pa i zloba. upoznao je sudbinu poslednjeg među smrtnicima: uskratili su mu čak i pravo da se rodi. Nju je. 415 Up. koja je vekovima nadahnjivala književnost i plastične umetnosti.415 Ovo se junačko delo moglo opravdati. ili u Maloj Aziji. svom budućem prebivalištu. on je tek kao Apolon Pitijski stekao svoj svehelenski ugled. Vete postati slavni lekar. ne samo za Apolona.ц kovali munju. kao gospodar proročanstva. poštovanju zakona i jporetka. Tokom njegovog odsustva. Knj. koji je istovremeno simbol »autohtonosti« i prvobitnog suvereniteta zemaljskih sila. Apolon je bio prognan na godinu dana među smrtniK. Ovaj mitski podvig je od velikog značaja. nazvane »apolonijske« — ο vedrini.11 Njegovo »poreklo« je traženo u severnim oblastima Evroazije. Nijedna se zemlja nije usuđivala da je primi. dete koje je ona donela na svet. Delfima je. I. Apolon je krenuo prema Delfima. kao što se moglo opravdati i ubistvo diva Titije. Onaj koji. Bog se ipak vratio. koji je pokušao da siluje njegovu majku. Prema delfijskom mitu. pređašnjeg gospodara svetilišta. primer njegovog ustoličenja u Delfima. U beotskoj zemlji. Ovaj proces je u VIII veku već bio završen. . božanskoj harmoniji. međutim. proces koji karakteriše sveukupnu grčku religiju. Ali. s druge strane. Pošto mu je put preprečila aždaja Piton. odleteo sve do zemlje Hiperborejaca. delfijskog zmaja. međutim. gde je ostao čitavu godinu. s jedne strane. koje su Grci smatrali stanovnicima neke zemlje »iza Boreja«. Najčuveniji je. Apolon se povezivao sa Ptoom. ima svoju paralelu u istoriji Apolonovog prodora u Grčku. Apolon se sveti ubijajući Kiklope koji sU. jedan je od najrasprostranjenijih mitova (§ 45).416 Mada iz nepažnje. Ukratko. kralj gova ubija Asklepija munjom. vladao Dionis. ali. Mladi bog je. Homerska himna Apolonu. da Letu progoni u stopu. Ali ove slabosti će brzo izgubiti svoj antropomorfni karakter i na kraju će obelodaniti jednu od brojnih dimenzija božanstva. još starijoj verziji. Ova agresivna mitologija. titanka Leto je uzalud tražila neko mesto na kojem bi se porodila. U Tebi. na Artemidinu molbu.12 Zevs je odlučio da će Apolon prebivati u Delfima i Helenima doneti zakone. Od tada. Pto postaje njegov sin ili unuk. bog ju je ubio udarcem strele. koja ga je prevarila s jednim smrtnikom. 1 1 daljc. postavši tako pre svega bog očišćenja. jer je ohola majka ponizila Letu hvališući se svojim brojnim porodom. svog najmilijeg prijatelja. nagovorila Pitona. Prva hipoteza oslanja se prevashodno na veze ovog boga s Hiperborejcima. on je zamenio Ismena. na kraju. specifično to što je on ovo ubistvo morao da okaje. Za Apolona je. negde oko IV veka. što ie. xe 416 On spase Asklepija. na kolima koje su vukli labudovi. jer Delfijci nisu prestajali da ga prizivaju svojirti pesmama i igrama. onako kako su ga primali Grci. takođe. odnosno iza Severnog vetra. uostalom. Ali. Mnogo puta. kao rob je radio za Admeta. Neobična je takođe i činjenica da njegovi najslavniji mitski poduhvati ne svedoče ο vrlinama koje su. najviše pokazuje beskonačnu razdaljinu koja razdvaja ljude od bogova. Ijubomora. . kao i Leta). Pobeda nekog boga branioca nad Zmajem. bog dopušta da ga ponese osveta. Apolodor. Kriv za zločin prema svom rođenom klanu (Kiklopi su titani. Ostavši sa Zevsom trudna. on je tri zimska meseca provodio među Hiperborejcima i vraćao se početkom leta. 4. to je bilo njegovo ustoličenje u Delfima. reč je ο manje-više gruboj zameni prehelenskih lokalnih božanstava. kao Apolon Pto. toliko vešt da će.

oni prenose i objašnjavaju šta je bog odlučio u vezi s bogosluženjima u hramovima. Jer ako je Apolon postao bog koji otklanja zlo (apotropaios). 32—35) prenosi obaveštenja koja su dali DetcJcl u vezi sa žrtvama koje je Apolon primao od Hiperborejaca: su 1U Predmeti uvijeni u pšeničnu slamu. izd. 272. objaviću ljudima neumoljivu Zevsovu volju« (Homerska himna. 427 b. Apolon je povikao: »Neka mi daju moju liru i moj savijeni luk. gde odlaze duše heroja. pošteđena bolesti i starosti. Pindar takode (fr. II. i bogovi tog naroda su proizvod jedne grandiozne sinteze. 90. к0. »bog vrata«. on u prvom redu predstavlja zakonski vid religije.) Je rezimirao jedan kasniji govornik. ni po moru. zemlje. a Orfej je uvek bio dovođen u vezu sa Trakijom. Neki od njegovih legendarnih učenika (Abarid. a posebno u vezi s očišćenjima koja su postajala neophodna zbog ubistva. čudesni put koji vodi ka prostorima Hiperborejaca« (Pit. ec Je' dakle. i on u svojim svetilištima kontinentalne Grčke izgleda kao pridošlica. ο jednom rajskom mestu које se može uporediti sa Ostrvima blaženih. oni ne znaju ni za rad ni za borbe 'svoje vreme provode igrajući i svirajući liru i frulu. Bakilid κ vStr· 58) pripoveda kako je Apolon. Kao i mnogi drugi olimpski bogovi. »niko ne može da otkrije. ni po zemlji. da bi nagradio »njegovu pobožnost«. stapanja i sinteze.)· On svoje savete dai'e putem proročanstva u Delfima. grčke božanske forme su uspele da iskažu sve svoje sposobnosti. Posebno je takav zamišljeni Sever podsticao i hranio mitsko stvaralaštvo. U prilog Apolonovom azijskom poreklu navodi se i činjenica da se najveća sedišta njegovog kulta nalaze u Aziji: Patar u Likiji. ženi ili gradu. itd. Ali reč je ο Severu koji je. ■NaJstarija referenca se nalazi u Mkejevoj pesmi (oko 600. što je.). j pre svega bog očišćenja (katharsios). Zahvaljujući tom dugom procesu sukobljavanja. on je i sam morao t>i očišćen posle ubistva Pitona. Drugim rečima. U klasično doba. U Eshilovim Eumenidama on uverava turije da »nikada nije ništa prorekao nekom muškarcu. Didima u Kariji. Himerije (IV vek n. Herodot (IV. Svako ubistvo je stvaralo zlokobn . pre Hr. podseća Nilson. Glaube d. Marie Delcourt.13 Ali »geneza« nekog boga zanimljiva je samo u onoj meri u kojoj nam pomaže da bolje shvatimo religiozni duh njegovih vernika. Severne oblasti su ipak — od Trakije pa sve do zemlje Skita i Isedonaca — imale značajno mesto u mitskim tradicijama vezanim za Apolona. Kao i sam grčki narod. Rep. i tako sve do Dela. 132). Bilo bi uzaludno tražiti neko moguće istorijsko sećanje u ovom predanju koje u zemlju Hiperborejaca pored ostalog smešta i maslinu. na hititskom natpisu koji је otkriven pored jednog anadolskog sela. zadržao mitsku aura. Apolon i bio u klasičnoj Grčkoj. T)h willamowitz. moglo se pročitati ime Apulunas. 29 i dalje). Aristej) bili su »Hiperborejci«. To je sveta rasa.Prema Pindaru. što nije bilo po Zevsovoj naredbi« (stihovi 616—619). Proročanstva i očišćenja Tek što se rodio. premda postupno otkrivan i istraživan. simbioze. Ovo duboko poštovanje prema »ocu Olimpljana« objašniava Apolonov odnos prema idejama poretlca i zakona. a dostavljani susedne zemlje koji su ih. ta zemlja i njeni stanovnici pripadaju mitskoj geografiji. a u^ Atini i Sparti preko svojih exegetai.ц . IV. L'oracle flPKe·' str: 215 i dalje. prevashodno mediteransko drvo. opet. X. Hellenen. nosili do najbliže de. Platon ga naziva »nacionalnim tumačem« (patrios exegetes. Bowra) tvrdi kako Hiperborejci mogu živeti hiljadu godina. Klar u Joniji. Osim toga. e. preneo Kresusa i njegove kćeri kod Hiperborejaca. 34.

421Međutim. susreli na omfalosu. 397 c. ili sugestija proroka na daljinu. Eshil. jedino je presudu ο zločinu i krivca predavao porodici žrtve. Ma koja bila njegova etimologija.419 U najtežim slučajevima. kadenje lovorom. izabrana između delfijskih seljanki. proricala u kripti hrama. ni pećinu u koju je silazila Pitija (ali se može pretpostaviti da su oni iščezli posle seizmičkih potresa). Del421 Prva svedočanstva vezana za ponor datiraju iz I veka pre Hr. Iskopavanja. Guthrie. U stvari. pod Apolonovom vladavinom dobilo je novu religioznu orijentaciju. 1. koncentrisana poput boga koji je nadahnjuje. Proročanstva. 79. 86. Prema Plutarhu: »Bog Pitiji prenosi samo vizije i svetlost koja osvetljava budućnost. nadahnuta Apolonom. Antičko proricanje. Uzor . Pitija je davala odgovor bacajući bela ili crna zrna boba. COurt ^^tarh. silazak Pitije u hodnik (adyton) — predstavlja skoriju mitsku sliku. strašnu nevolju koja je pretila čitavim zajednicama. sa izuzetkom zimskih meseci.13 Tajanstvena udubina је predstavljala usta. Pošto nije pronađen nikakav »prirodni uzrok« koji bi mogao da izazove zanos. miasmu. Po tradiciji. mužjakiiP't Žen^a koju je rodila Zemlja ustupa mesto zmiji ι? д a7"latrala Delcourt. dva su se orla. Prema legendi. da porodica ubije čak i ubicu iz nehata. ma koliko prividno bilo jednostavno. nav. i najzad više puta. njen proročki tronožac je bio postavljen iznad jednog ponora (chasma) iz kojeg su se podizala isparenja lcoja su imala natprirodna svojstva. Platon je »zanos« Pitije (maneisa) upoređivao s pesničkim nadahnućem koje su izazivale muze i s ljubavnim ushićenjem Afrodite. Proročanstvo su izricali Pitija i proroci koji su prisustvovali savetovanju. spokojna. Apolon je značajno doprineo da stari običaji u vezi s ubistvima postanu humaniji. proricala je određenog datuma. što je izraz koji označava i vaginu. Pitija je mirna. silu koja je bila skoro fizička. delo. Kojim sredstvima je ona postizala to »drugo stanje« — još je tajna. Martin Nilsson." Up. to " . Govorilo se ο »pitijskom zanosu« ali ništa ne ukazuje na histerične zanose ili »obuzetosti« dionizijskog tipa. prljavštinu. Eumenide). zatim jednom mesečno. imalo je na .420 Na spomenicima figl·ггalnog tipa. Pitija. VII. Taj postupak je obuhvatao i prethodno žrtvovanje jedne koze.aost9Jan poštovanja: Zevs je birao neku od sudbina koje su počivale i?gDiVlm koleninia i dodeljivao je kako mu se svidi. to je suština zanosa«. up. Greek Folk Religion. РШја. Taj simbol pupka je imao i genitalno značenje418 ali je prevashodno bio »Središte sveta«. međutim. η. voda sa izvora Kasotis koju je pila. str. koje je Zevs pustio s dva kraja sveta. Postojanje delfskog omphalosa je takođe bilo potvrđeno još od prehelenskog doba. Lovorovo lišće koje je žvakala. 145 i dalje. Grci su to ime vezivali za delphys. 432 D. Delfi su znatno pre Apolona imali predistoriju kao proročište. str. Na početku. savetovanja su se održavala jednom godišnje (na praznik boga). sve to nema nikakva opojna svojstva i ne objašnjava zanos. Pitija je. XV. pretpostavlja se da je u pitanju autosugestija Pitije. aditon je postojao. starost i telurska struktura Delfa podrazumevaju obredni »silazak« u Podzemlje. str. u više navrata. To proročište dostojno poštovanja. kada je Apolon bio odsutan. Na osnovu toga je malo preuranjeno zaključeno kako sve to zajedno — chasma sa isparenjima.°bičaj -'e. stomios. i kao što to pokazuje Mari Delkur (Marie Delcourt. str. The Greeks and their Gods. 227 i dalje). gde su se još od prastarih vremena manifestovale i moći Majke Zemlje. mi ο tome ne znamo ništa. str. »materica«. tražio . nisu otkrila ni napuklinu u tlu. Oni koji su molili za savet su pitanja nostavljali u alternativnom obliku: da li je bolje učiniti ovu ili onu stvar.417Upravo je on uspeo da Oresta razreši krivice za zločin materoubistva (up.

najstarija srednjoazijska i polinezijska epska poezija je za uzor imala doživljaje šamana tokom njihovih ekstatičkih putovanja. suprotnosti su prihvaćene i sjedinjene u novi. slavnog Apolonovog »proroka«. one dovode do »mudrosti«. primenjuje i za Ramu. Zahvaljujući Apolonu. daruju vernicima boga te iste opsene. bakkhoi. Apolonov prvenstveni dar. koji su bili poznati kao prvorazredni obožavaoci Apolona. Od »vizije« đo spoznaje Mada je apolonijski »zanos« ponekad bio izazvan »nadahnućem« (odnosno opsednutošću) bogom. tom II). Apolon predstavlja jednu novu teofaniju. a prisutna je i u sibirskim šamanskim ceremonijama. koJi je sadržan u svakom poznavanju 422 W. izraz osobene grčke i neponovljive religiozne spoznaje sveta i Ijudske egzistencije. The Homeric Gods. od lepljivosti konkretnog. najzad. postao gospodar očišćenja. drugi Apolonov atribut. Osnovni Apolonov atribut je lira. Sasvim kao u nekim sibirskim šamanskim tradicijama. pa čak i kamenje (Euripid. Strela. 51). jVloguće je. Kod Apolona. itd.) Ukazali smo na šamanski karakter nekih polumitskih likova. Njegovo izmirenje sa Dionisom predstavlja deo lstog procesa stapanja po kojem je on. vizije. —kružile su i u vezi sa drugim mitskim likovima: Aristejom sa Prokonesa. bilokacijama. I. ne uzimajući nikakvu hranu«. i druge mitske junake i likove. onakav kakvog su ga Grci poznavali od Hornera. kao što je preobrazio i šamanske tehnike i simboliku. Heraklit je tvrdio da je »harmonija proizvod napetosti između suprotnosti. . nadahnuti ili obuzeti Apolonom. mir i spokoj koji podrazumeva svaki napor umnog usredsređenja. Ekstatičari. Alkest. svirajući. Šamani pripremaju svoj zanos pevajući i udarajući u bubanj. Pitagorom. kao što je napetost luka i lire« (fr. § 124). Herodot (IV. str. posle ubistva Pitona. Apolon sa Rodosa. 36) piše da je on »čitavom zemljom šetao svoju čuvenu strelu. Smatra se da šamani pronalaze ono što je sakriveno i da znaju budućnost. on ushićuje bogove. I mitologija vezana za Orfeja. Valter Oto (Walter Otto) primećuje da je sticanje okultnih znanja »uvek povezano s nekim zanosom duha«422 a to je posebno tačno za šamanski zanos. 579 i dalje.91. Proteran je demonski element. (Nasuprot tome. »vizije« које dodeljuje Apolon razvijaju um i navode na meditiranje. Hiperborejac Abarid. međutim. bio je obdaren proročkim i magijskim moćima (bilokacija. oni koji su bili upućeni u Dionisove misterije. simbolika luka i streličarstva ukazuje na druga duhovna stanja: ovladavanje razdaljinom. Apolon ljudima otkriva put ko]i vodi oa proročke »vizije« do mišljenja. obiluje šamanskim podvizima (up. Apolon je. ali njegova obredna upotreba nadilazi sferu šamanizma. on nije podrazumevao i ostvarenu zajednicu u dionizijskom enthousiasmosu (up. U celini uzev. Budu. ali od Heraklita (fr.2 takođe je i Apolonovo omiljeno oružje. takođe predstavlja deo šamanske opreme. sigurno bio mnogo više nego bog — bio je zaštitnik ekstaticara. 51 c) se tvrdilo da je Abarid leteo na streli. Hermotimom sa Klazomene. Apolonov sveštenik. Ovo objašnjava i vrhunski značaj koji muzika i poezija imaju u obe tradicije. širi i složeniji oblik. 72. 740). na primer). koja ima određenu ulogu u religiji i mitologiji Skita. Epimenidom sa Krita. pa otuda i odvajanje od »neposrednog«. preobražajima. simbolika luka je raširena posvuda. Slične legende — koje govore ο ekstatičkim zanosima koji se mogu zameniti sa smrcu. Luk. divlje životinje. Ali grčki duh je sjajno revalorizovao ovu stam temu. utvrditi vrlo značajan kontinuitet između dve vokacije: »šamanske« i apolonske. silascima u Podzemlje. Apolon je »onaj koji udara izdaleka«: isti se epitet. međutim. bili su pre svega poznati po svojim katarzičkim i proročkim moćima. Otto. nikada ne daju dokaz proročke moći.

335): za svaku sreću kaže se da je Hermesov dar. u Eshilovim Persijancima (629). u helenističko doba. on se istovremeno ponaša kao bog. možda čak i neki Gospodar Životinja. i to uvek u vezi s putovanjem. postao i vodič duša: on vodi mrtve na onaj svet zato što poznaje put i zna da pronađe pravac u tami. Ako duše prati u Poazemlje. s dušom Velikog kralja. pogotovu vladanja okultnim znanjima. noću ne zaluta pošto poznaje put. Hermes voli da se meša sa Ijudima. njemu »je svagda od svega najdraže bilo da se sa čovekom združi. V. da 423 Postojanje ovog običaja je potvrđeno kod mnogih naroda. sto c kasnije. Kako to kaže Zevs. snalaženje u tami.23 Što je tačno. On i dalje zadržava neka svojstva prehelenskih božanstava: još se predstavlja u itifaličkom vidu. kako vidljiv tako i nevidljiv — na koncu odražava modalitet duha: ne samo inteligenciju i lukavstvo. »čovekov saradnik« Sin Zevsa i nimfe Maje. Ali u svojim odnosima s Ijudima. ima »čarobni štap«.).. zbog toga je postao drusr i zaštitnik lopova. i ovladavanje ekstatičkim i proročkim tehni92. 10. vodi duše mrtvih i kreće brzmo munje.iu. »Nijedan drugi bog ne pokazuje takvu brigu za stada i njihovo umnožavanje«. lukavost i domišljatost. zaštitnik stada i pokrovitelj lopova. verovatno. On vlada putevima zato što hoda brzo (ima »zlatne sandale«). Tek što se rodio. ili. Jer Hermesov lik već u klasično doba karakterišu njegove veze sa svetom ljudi. moli. najavl. 3. koje ustanovljavaju bogovi. 334 i dalje).423 Hermes je isprva verovatno bio bog zaštitnik nomadskih pastira. ali nedovoljno. postati Hermesovi osobeni kvante^ Onaj koji se orijentiše u tami.. značajno pr . 302—306). on krade stada svoga brata Apolona. 4). (molv) da bi ga učinio otpornim na Kirkine čarolije (Odiseja. zbog istih tih svojstava. Ali s druge strane. Euridikom. 216 i dalje). odnosno postaje sve bolji i prevaziđen.« (Ilijada. on je otelovljenje svega onoga što podrazumeva lukavost i prevaru. kao što se to dogodilo s Persefonom. On je рге svega donosilac dobra (Odiseja. Hermesova prva svojstva. se otkrićem duha završava dugi niz sukoba koje su P^atila izmirenja. njegova domišljatost (upravo on otkriva vatru). Ali on nije bog mrtvih. Vec nie' govo lukavstvo i njegova praktična inteligencija. on Odiseju poklanja čarobnu travu. Ali. štaviše. Zbog toga je on istovremeno vodič. koji se neprekidno stvara. iako samrtnici govore da ih je ščepao Hermes. 8. na prvom mestu Apolonska vedrina za grčkog čoveka postaje zaštitni ie t TOVn°g savršenstva. On sebi dopušta аа nekažnjeno kruži na tri kosmička nivoa. njegova moć da Pos. i kapu nevidimku. 24. štiteći krađe i galantne noćne avanture.l čaroliju mudrosti. Ali Grci su Hermesova drevna svojstva i ugled tumačili u dubljem smislu. kerikeon. kao trickster i kao majstor zanatlija. on ih i vraća na zemlju. Hermes.. Hermes ima najmanje olimpskog među bogovima.. iako nije otmen (. Apolonska pouka Pre svega je iskazana čuvenom formulom iz Delfa: »Spoznaj samog sebe!« Inteligencija. psihopompija — biće neprekidno reinterpretirani. po definiciji »otvorenim« svetom. on nije ništa rnanje zaštitnik stada i okasnelih putnika na putevima.ta!? nevidljiv i da se u tren oka stvori na svakom mestu. Euripid ga naziva »Gospodarem onih koji svoje poslove obavljaju noću« (Rhesus. Ali. nego i gnosu i magijuPošto je sjajno analizirao Hermesove odlike. daleko od toga da bude vulgaran ili odbojan. znanje i mudrost shvaćeni su kao ozanski obrasci. Hermesove veze s dušama umrlih podjednako se objašnjavaju i njegovim »duhovnim« sposobnostima. On је bog puteva. Hermes je.okultnog. Zato je postao i glasnik bogova. a ime je dobio po gomilama kamenja (hermaion) koje su se nalazile duž puteva: svaki prolaznik je bacao po jedan kamen na gomilu. te prema tome i duha. zanimanje za ljudsku delatnost. Oto priznaje »da njegov svet nije herojski« i zaključuje da je »njegov svet. piše Pauzanije (2. .

pokrovitelj nauke. Areja i Ejlejtiju. personifikaciju mišljenja. možemo da otkrijemo neke njene izvorne 424 Ilijada I. Izvorno. rodozačetnici će uporediti s Hristom. 208 i dalje. 2. to će ga učiniti »poglavarem svih čarobnjaka«. takođe Jeanmaire. on će u helenističko doba ponovo postati omiljen. Hera je bila boginja Arga. str. 425 Pousanije. 36. Smatraće ga posednikom svih znanja. . naglašava da čak i boginja koja u sebi ima najviše olimpskog od svih ostalih. 926). on će videti duh koji se suprotstavlja instinktu. Artemida . str. pobednifcom sila tame. Α Hermesa. 15. II.425 Da li je tu reč ο nekom simbolu koji je povezan s patrijarhalnim poimanjem braka (jer je devičanstvo. međutim. Up. I. lzvore koje navodi Hugo Gospe iz Arga i oni su je proglasili za ženu svoga glavnog boga. i egzemplarna slika okultnih znanja. moć samooplođenja. što je oblik mučenja koji se kasnije primenjivao na robove. 923—24). takođe pominje tajne Herine kultove u što izgleda neobično Rosou. a na prvom mestu. jer »on zna sve i može da učini sve«. 11.424 Po Hesiodu (Teogonija. Zevsove bezbrojne preljube podsticale su njenu Ijubomoru i izazivale svađe koje su nadugačko opisivali pesnici i mitolozi. Mvc*~ Rahner. a sama je rodila Hefesta (isto. kao i drugi hrišćani. Već će grčki filozofi u Hermesu videti logios. Asinaria 303—304. Up. koga su filozofi poistovetili s Logosom. neprekidno alegorijski prikazivati epizodu iz Odiseje s čarobnom travom moli. istovremeno i heroj civilizator. nap. Hermes je jedan od retkih bogova sa Olimpa koji neće izgubiti svoje religiozne odlike posle krize »klasične« religije i koji neće iščeznuti u vreme trijumfa hrišćanstva. U toj biljci koja Odiseja spasava sudbine njegovih drugova koje ie Kirka pretvorila u svinje. kiroajući se u izvoru Kanat. i dalje zadržava svoj specifično mediteranski i azijski karakter.-nr· 191-192.bi Hermes na kraju postao još složeniji lik.24 Grci će. koji ■ie jstakao činjenicu da је ona bila Zevsova žena. Na ЈШ je verovatno veliki utisak ostavila snaga i veličanstvenost « νvi°' ■The Homeric Goods. теаииш. 122 i dalje. a preko alhemije i hermetizma. U onoj meri u kojoj u ovim prizorimai mozemo prepoznati sećanje na istorijske događaje. Izjednačen sa Totom i sa Merkurom. bilo izuzetno cenjeno u društvima patrijarhalnog tipa)? Ma kako bilo. Grci su korenito preobrazili boginju iz Arga. Teško je jasnije odrediti izvorno značenje tradicije po kojoj je Нега jednom godišnje opet postajala devica. činjenica da su se Homer i njegov auditorijum mogli zabavljati slicni svađama. 18 i dalje. Partenogeneza. . 106 i nap. a jednom je čak obesio privezavši joj veliki teret ο noge. Zevs se prema Heri ponašao onako kako se neki ahajski vođa nikada ne bi usudio da postupi prema svojoj ženi: on je prebija na mrtvo ime. " Wulamowitz. ili samo njeno ime. Plaut. tom III). Glaube. ili pak učenje koje pročišćava dušu. Značajna je. Hera je Zevsu rodila troje dece: Hebu. Vid. tajne gnose. 93. 567. »Naša gospa«. Još. delo.2« Možda je stoga Нега postala simbol i pokroviteljica institucije braka. tom II. 128.25 Teško je zaključiti a π su Ahajci poneli sobom boginju. XV. kao Herrnes Trismegist preživeće sve do XVII veka. nagoveštavajući bezbrojne homologiie i poistovećenja koje će izvesti alhemičari renesanse (vid. Greek Mvths and Christian » u. nav. kao što znamo. Rose. Boginje I: Hera. uw nysos str. sigurno je reč ο dosta staro dobu koje prethodi dolasku Ahajaca na poluostrvo. odatle se njen kult raširio celom Grčkom. Za svoj povlašćeni položaj Hera mnogo duguje Homeru. uamovic objašnjava da je njeno ime ženski oblik izraza heros. °Ji lma značenje despoina. 237.

smatralo se da je ona majka strašnih čudovišta kao što je Hidra iz Lerne. Α rađanje čudovišta je osobiria telurskih boginja. moglo shvatiti kao da je slobodna od bračnog jarma. kao što to uostalom. 7) priznaje nemoć te boginje. U nekim njenim obredima. Arhaicni karakter boginje je očigledan: ona je pre svega Gospodarica divljih životinja (potnia theron. To je tipična slika braka između boga oluje oploditelja i Majke Zemlje. i od Ношега Hera se pokazala onakvom kakva će ostati do kraja: boginja braka pre svega. Heru su u Argu obožavali i kao »boginju jarma« i «bogatu volovima«. što podseća na azijske prototipove. 59. Atina. potvrđeno u obliku Artimis na jednom natpisu iz Lidije. Ona posebno voli da lovi noću. odnosno. ozlojeđuje kada dva orla rastrgnu i prožderu zečicu koja još nosi svoje mlade (Eshil. Od njenih imena na drugim jezicima verovatno treba pomenuti Kibelu u Frigiji i Ma u Kapadokiji. Njene omiljene i heraldičke životinje su lav i medved. imaju ι plesovi. Kao i većina egejskih ili azijskih boginja. Ples u čast Artemide iz Alfeje ima orgijastički karakter. Nekadašnja Planinska gospa i Gosoodarica životinja iz eaiteranske preistorije vrlo je rano usvojila svojstva i ugled devica/-UH' reference u Rose. U Euripidovoj tragediji Hipolit (1301) sama Artemida otvoreno izjavljuje svoju mržnju prema Afroditi. a Eshil (fr. Herodot (II.) pominjao njen hieros gamos sa Zevsom (mitski ili reaktualizovan u obredima). n. videli smo (§ 83) da je po Hesiodu Tifonova mati bila Geja (Zemlja). potvrđenim u istorijsko doba. Iako su neki naučnici odbacili hipotezu ο Heri-Majci Zemlji. I stvarno. Grci su. Atributi su joj luk i strela. Eubeja. »Koja je od životinja«. 133 i dalje).29 što ukazuje na njene veze sa minojskom boginjom. a od drveća . ukazuje na orijentalno poreklo boginje. što znači da je istovremeno strasni lovac i zaštitnica divljih životinja. kako je kvalifikovana u Jlijadi. U Efesu je njena majčinska funkcija bila prikazana plastično i tako groteskno. '· ezi °d Ijudi i voli samoću. (Britomartida /slatka Kritii R ° dolaska Doraca ona je mesno božanstvo koje je poštovano na su . 131. možemo prepoznati nasleđe ženskih inicijacijskih ceremonija egejskih društava iz drugog milenijuma. ona je povezivana s Demetrom i s Persefonom. XXI. Artemidu su žene obožavale i kao Loheju. izvorno. Ona se. Jedna poslovica kaže: »gde Artemida nije igrala?« Drugim rečima: gde se ne igra za ArteU Artemidinim brojnim i često protivurečnim vidovima prePpznajemo množinu drevnih božanskih oblika koje je grčki religiozni duh revolucionarno i uključio u jednu obuhvatnu struk"ru. »dobra« i učiteljica mladića. međutim. Artemida je u prvom redu boginja devica što bi se. 156) uverava da je Eshil Artemidu smatrao Demetrinom kćerkom. Agamemnon. Homerska himna Afroditi (I. boginja širom Peloponeza. teško je na drugi način objasniti činjenicu da se u brojnim naseljima (Plateja. Ime Artemide. Homer je naziva i Agrotera. međutim. Pored toga. V. boginju porođaja. (U Ilijadi.) Najzad. da ju je poistovećivao s Persefonom. No sve su te htonske osobine i svojstva bili postupno zaboravljeni. Homer (Ilijada. Ona je isto tako bila i kurotrophos. Sam itd. 549) pripoveda kako je Artemida učila Skamandra veštini lovljenja svake vrste divljači. Hera nije bila samo boginja braka nego i sveopšte plodnosti. Neki grčki autori tvrdili su da su Artemidu na Kritu nazivali Britomartida. 342) »Gospa divljih planina«. Homer je opisuje kao »volooku Heru«. 470 i dalje).karakterne osobine. Ne znamo kada je i u kojoj oblasti postala poznata kao Artemida. ona ipak pokazuje brojne elemente neke boginje-majke. svome najstarijem svetilištu. Pri tom. u njenom devičanstvu videli trajnu nezainteresovanost za Ijubav. str. da tu s oklevanjem prepoznajemo grčko božanstvo. U Arkadiji. Handbook.

jedini koga se usuđuju uporediti sa Zevsom (Ilijada II. i devojaka. ona se divi Heraklu. Ona iz Zevsove glave izlazi već odevena u svoj oklop. s rukom na maču. Eumenide 736). Atena je drugačiji tip boginje device od Artemide: ona ne izbegava muškarce. 169. Na njen borbeni karakter ukazuju i neka od njenih imena: Promahos (Predvodnica). ne gubeći pri tom svoja najstarija i najosobenija obeležja: da istovremeno bude gospodarica i divljih životinja. Ona u ratu učestvuje zato što je to muška aktivnost bez premca. 9) prikazuje kako boginja ljubavi nema moći nad Atenom. Kako to pokazuju brojne epizode Ilijade. Homerska himna (I. jedina ona među stanovnicima Olimpa nema majke. spremnog da odgovori oružjem na Agamemnonove uvrede (Ilijada. koga pobeđuje u čuvenoj borbi bogova iz XXI pevanja (390 i dalje). n· Jeanmaire. ali. njeno prisustvo u tvrđavi tokom nekog perioda rata i pljačkanja. njen lik počinje da se jasnije ocrtava: Artemida vlada sakralnošću divljeg života. Boginja-Majki. Atena nije samo ratoborna boginja. povezana sa ženskim ili muškim poslovima. Počev od Homera. boginju razboritosti. Dionysos. zaštitnica palata-utvrđenja mikenskih prinčeva. 11 itd. Afrodita Atena je svakako najznačajnija grčka boginja posle Here. boginja. ali ne i ljubav i brak. 9 i dalje) ukratko podseća na to da ju je Zevs rodio iz sopstvene glave. Ali. 761). progutao već noseću.2 Ona takođe svojim prisustvom zaustavlja Ahila. Stenias (Moćna) i Areja (Ratoborna). a u Atini je »Devica« (Partenos).зц P°syećeni mastiks i omorika. 407. i lovaca. § 84). Homer i Hesiod nazivaju je Palada. U Teogoniji (896) Hesiod smatra da je Atena »jednaka svome ocu po snazi i razboritoj mudrosti«. zgađena. 890). Homerska himtia Afroditi (I. Jerkao što sama kaže: »u svim stvarima izuzev braka. Njeno se ime nije moglo objasniti preko grčkog jezika. Vezuje se prijateljstvom za Odiseja i štiti ga jer mu se divi zbog njegove snažne ličnosti i mudrosti: on je »vrlo razborit« čovek (polimetis). što se pre svega ogledalo u naporednom postojanju protivurečnih tema (na primer: devičanstvo-materinstvo). »Devojka«. Prim. borbe i bune izazi rado!« (V. dosta je ubedljiva Nilsonova pretpostavka koju prihvata većina naučnika: Atena je bila Gospodarica palata. 636). Što se tiče njenog porekla. videla kako otvara lobanju neprijatelja i iz nje sisa mozak. itd. moje srce naginje prema muškom« (Eshil. . teško ranjenog. / Udilj bojeve. ali kada je ovog junaka. U ovoj epizodi je uočljiv naknadni dodatak. pridavalo joj je obeležja i ugled ratoborne boginje. pravom uzoru heroja. ne drži ih na udaljenosti. Ona je uvek imala neobičan karakter. odlazi. 94. Boginje II: Atena. prev. ali Hesiod pripoveda celi mit: Zevs je Metidu. iako je ona kućna boginja. 18. Ona mu pomaže u njegovim natčovečanskim iskušenjima i na kraju ga vodi na nebo (Pausanije III. str.3.426 Nasuprot tome. 194 i dalje).)· Atena je podjednako volela i Tideja. Ali čak i u epu sastavljenom za auditorijum koji se odusevIjavao junačkim delima. pa je čak poželela da ga učini besmrtnim. Stvaralačka mašta grčkih pesnika mitografa i teologa pogodila je da takvo naporedno postojaiiije protivurečnosti može dočaravati jednu od misterija božanstva.). Atena je i neumoljivi neprijatelj Areja. a Atena se rodila izišavši kroz lobanju svoga oca (Teogonija 886 i dalje. I. up. izvorni mit jednostavno pominje pojavljivanje Atene na vrhu 426 Tačno je da su Areja prezirali svi bogovi i nazivali ga »ludim« ζ što ne zna »šta je pravo« (Ilijađa. 212 i dalje. koji poznaje plodnost i materinstvo. vitlajući kopljem uz ratni poklič. Sam Zevs priznaje: »Najmrzi u mi bog što god ih na Olimpu ima.

plodnosti. Od nje je kovač naučio da pravi raonik pluga. a lončari je prizivaju: »Dođi. Ona je рге svega »politehničarka«. 362.planine Olimp. tek na Kipru. Homer ne aludira na taj mit (kao što Ooa Prelazi ćutke preko Kronove istorije). 365). ona interveniše u brojnim naročitim tehničkim operaci jama u vezi s građenjem broda. Pausanija. Međutim. i dalje). medvedi i hitri panteri koji se ne mogu nasititi lanadi«. Α kao što smo videli (§ 46). I stvarno. κ тт komerski epigram (14—2) koji navodi Otto. išli su sivi vukovi. Ali Oto s razlogom naglašava drevni.). praktična oštroumnost. 7). kao ukrotiteljka konja. U Ilijadi. izmišlja žvale na konjskoj uzdi i poučava kako se koriste kola. str. ona predstavlja analogije s božanstvima tipa Ištar. 14. Pre svega. * Starogrč. Druga bozanstva predstavljaju bezbrojne oblike svetosti života. Atena pokazuje složenost i istovremeno jedinstvenost svoje metis. inspiratorka i učiteljica zanatlija svih vrsta. Ali ona pomaže i kormilaru »da pravo vodi« svoj brod. počinje jasno da se ocrtava njena osobita pojava (Odiseja. stavi svoju ruku iznad naše peći«. bez Herinog znanja« (isto.* S druge strane. Osim toga. ali Atenu naziva »kćerkom Jobrimopatre). 8. »La navire d'Athena«. Postupak helenizacije je već znatno uznapredovao u Iiijadi (5. hiljadugodišnjem središtu egejsko-azijskog sinkretizma. 430 Arej. njeno najkarakterističnije svojstvo jeste metis. Ona »čak i Zevsu muti razum«. mit ο čudnovatom Ateninom rođenju održava i potvrđuje njene vrlo bliske odnose sa Zevsom.428 Upravo ona. Ta boginja je. društvenih institucija. na šta predanje uporno ukazuje (Herodot. tek kasnije postaje njen muž. Ateno. ljudskog i božanskog. naglašavajući neutaživu i iracionalnu uosta? Up" Homeric Gods. jjj . U Odiseji (XIII. U Afroditinom kultu pored nekih mediteranskih elemenata (golubica) uočavamo i neke azijske elemente (na primer. Detienne.427 Kakvo god bilo njeno poreklo. »la sam potpuno okrenuta Ocu«. 36. Afrodita podjednako »ubacuje žudnju« životinjama kao i ljudima i bogovima. smirenost pri iskušenjima. gde Homer Afroditu proglašava kćerkom Zevsa i Dione i Hefestovom suprugoin. »divljački« karakter teme gutanja. prev. Afrodita predstavlja podjednako istaknutu tvorevinu grčkog duha. riđodlaki lavovi. iz. ugađajući joj. . u vreme filozofa. ΡM. str. po! stati simbol božanske nauke i ljudske mudrosti. Afrodita štiti Trojance. Atena ukazuje na »sveti« kaaKter ili »božansko« poreklo izvesnih zanata i poziva koji podazumevaju oštroumnost. iako je njen položaj sasvim drugačiji. 51. I. 105. Afroditi svojstvena osobina: boginja »u njihove grudi ubaci žudnju: onda svi istovremeno odoše da se pare u senci dolina«. 69 i dalje) ovu boginju prikazuje kao pravu Gospodaricu divljih životinja: »iza nje. oblasti kojom po pravu upravlja Posejdon. Ali. priznaje ona u Eumenidama (736). kod nas. vesno. Homerska himna Afroditi (I. 58. praktičnu domišljatost. 40). tema kastracije nekog velikog boga orijentalnog je porekla. itd. I. »navodi ga da se lako sjedinjuje sa smrtnim ženama.: hramske robinje (prim. Kada je reč ο moreplovstvu. tu se dodaje i nova. S druge strane. dakle u inteligibilnost sveta Razumljivo je kako će gospodarica metisa. tehničku spretnost. ona poverava Odiseju: »A ja sam med bozima svima na glasu / svojom pameću bistrom« (metis) i svojom spretnošću.430 Ali Hesiod је sačuvao jednu stariju verziju njenog rođenja: boginja je nastala od penušavog semena (aphros) koje je poteklo iz Uranovog polnog organa bačenog u more. hijerodule). poverenje u međusobnu povezanost. 297). kao što su predenje i tkanje. Homerska himna tako u seksualnoj privlačnosti pronalazi element jedinstva tri oblika postojanja: životinjskog. on je u Odiseji ( < 266— 366) njen ljubavnik. bog rata.429 Retko nailazimo na primer onoga što bi se moglo nazvati svetošću tehničkog izuma i mitologijom razboritosti. orijentalnog porekla. ali i samosavlađivanje. Atena nije samo izvanredna pokroviteljica ženskih umeća.

agonistikom. ο prerušavanju koje se ne može podražavati a bogato je značenjima.) 95. Psychi (fr. mora priznati da su božanskog porekla. Reč je. Uzener (Usener) u svom delu Gotternamen (Imena bogova) (1896). L. tako će. i ona je »prvi uzrok« rodnosti biljaka (Eshii. Pošto Afrodita vlada u sva tri kosmička područja. uostalom. Kategorija heroja postavlja značajne probleme istoričaru religija: kakvo je poreklo i ontološka struktura grčkih heroja. telesno sjedinjavanje. Ukratko. Skloni smo čak da u tom bujanju umetnosti vidimo korenitu desakralizaciju telesne ljubavi. Ο drugim oblicima ovog tipa prerušavanja govorićemo analizirajući proces desakralizacije modernog sveta. 432 Ervvin Rhode. »izašla iz rnora«431 i zemaljska: pod njenim koracima. i ljudi). morska Anadiomena. na prvom mestu Eros. E. heroja i ljudi (Olimpijske epinikije 2. zahvaljujući Afroditi. odavala počast žrtvovanjem. naime. H. heroji. a s druge. i u kojoj meri se oni mogu upoređivati s drugim vrstama koje posreduju između bogova i Ijudi? Prateći verovanja predaka. on među njima razlikuje sedam. kao i bogovima. Himna opravdava Zevsove ljubavne avanture (koje će. »Afroditine čari« postati književni klišei. prev. putevi se prekrivaju cvećem. 44). fr. krije se jedno od najdubljih religioznih iskustva: obelodanjivanje seksualnosti kao transcendentalnosti i misterije. R. objavljenom tri godine posle Psihe.). Prema ovom autoru. pa čak i 431 Među njene hijere spada i školjka. oni su preci grupa krvnih srodnika i »prototipski predstavnici« nekih osnovnih Ijudskih delatnosti. u helenističko doba. i tu žive večno. Godine 1921. katebOrija: heroje božanskog ili obrednog porekla. 1). . kao i bogovi kojima su slični po moćima«. odnosno. podstiče i brani fizičku Ijuђау. U stvari. Ali Afrodita nikada neće postati prevashodno boginja plodnosti. Nasuprot ovom mišljenju. Književnici i vajari će obrađivati upravo tu iracionalnu i neutaživu seksualnost. Farnel (Farnell) je predložio kompromisnu eoriju koja još uživa određeni ugled. kao što je to bio slučaj i sa tolikim drugim tvorevinama grčkog duha. ali su nazivi i tok ove dve kategorije obreda bili različiti (videti str. osobe које su jstinu živele (ratnici ili sveštenici). reč je ο religioznom opravdanju polnosti. čak se i za seksualna preterivanja i nasilja. heroje које su izmislili pesci ili učenjaci. (Videti tom III.432 Herojima se. s preminulim ljudima. Prostranim duhovnim izvorištima Ijubavi upravljaće druge božanske figure. oni su samo duhovi umrlih koji borave u unutrašnjosti zemlje. do u beskraj ponavljati bogovi. ona je istovremeno i nebeska (Asterija.prirodu požude. Najzad. heroji potiču oa »trenutnih« ili »posebnih« božanstava (Sondergdtter). svi aeroji nisu istog porekla. istovremeno i vodeni i seksua 16 simbol. podržava božansko poreklo heroja: kao i demoni. pronašli sveti karakter izvornog polnog nagona. U tom smislu možemo reći da su Grci. 124. Rode (Rohde) je smatrao da su heroji »s jedne strane tesno povezani sa htonskim bogovima. itd. Heroje pored toga karakterišu posebne. od božanskih bića koja imaju posebne funkcije. Pod prividom frivolnog božanstva. Ona nadahnjuje. Heroji Pindar je pravio razliku između tri kategorije živih bića: bogova. pubertetskom micijacijom i misterijama· oni osnivaju gradove i njihov je kult građanskog karaktera. str. Danaide. mantikom i medicinom. budući da ih je podstakla Afrodita. 244). Uranija). u bogatoj i pronicljivoj knjizi Gli »m frfCt' (Grčki her°ji) (1958)> A· Brelih (Brelich) ovako opisuje seb strukturu« heroja: oni su osobe čija smrt ima ponu veHčinu i koji su tesno povezani sa borbama.

4a Neki heroji (Ahil. vale kolonije posle smrti su takođe postajale heroji. pevanje. 2).) To objašnjava i proglašavanje slavnih atletičara pobednika za heroje. Rođenje i detinjstvo heroja nisu uobičajeni. delo. u skladu s posebnim običajima nekih drevnih pubertetskih inicijacija 44 Heroji su takođe povezani s misterijama: u Eleusini je i Triptolemovo svetilište. i sam odeven kao devojka. a istorijske ličnosti koje su osni. metalurgiju. Prcma jednom predanju. vila koje su pre svega kourotrophoi*._ 434 Parisa othranjuje medvedica. agonistički kun Olimpije svetkovan je u slavu Pelopa. »otkrivaju« — jedan broj Ijudskih institucija: zakone grada ι pravila građanskog života. itd. i prvi upražnjavaju neke zanate. prvi stanovnici neke oblasti) i da su preci rasa. Jeanmaire) ceremonije koje sačinjavaju Tezejadu potekle su od drevnih obreda kojima je. koji se može uporediti s kreativnošću heroja donosilaca civilizacije u drevnim društvima. Tezejevi i Posejdon i Egej) ili da je njihovo rođenje neprilično (Egist je plod Tijestovog rodoskrvnuća sa sopstvenom kćerkom). monogamiju. 105. pisanje. 38. itd. Njihova aktivnost se odvija posle pojave ljudi. I. a učitelji su mu bili maskirani. i to pravo u podmorsku palatu Nereida. a herojski kult često su upražnjavali efebi. upravo onu koja sledi iza kosmogonije i Zevsovog trijumfa (up! §§ 83—84). ističu se bezbrojnim avanturama (posebno sportskim poduhvatima i junačkim delima) i svetkuju božanske svadbe (među najslavnijima su Pelejeva i Tetidina. vaj . i Ahil je prošao kroz vatru i kroz vodu. odnosno. Žanmeru (H. itd. analizama. najzad. I oni menjaju pejzaž kao i australijski mitski preci. Egista koza. izuzetno raširen. up. pa je neko vreme čak živeo među devojkama. na primer. Niobina i Amfionova. protivurečan vremenu »postanka«. kao i ekscentrično ponašanje. Bili su napuštani ubrzo po rođenju (Edip. str. jednako putovanju na onaj svet. Heroje karakteriše poseban oblik kreativnosti. itd.. "4I Brelich. jedne od brojnih epifanija Afrodite. četiri velike panhelenističke igre su pre biie posvećene herojima nego Zevsu. 6. a norme nisu bile dovoljno čvrsto uspostavljene. i da su njihovi poduhvati vezani za prvobitnu epohu. a jedan od karaktenstičnih oblika njihovog kulta jeste agonističko nadmetanje.43 I neki delovi legende ο Ahilu mogu se tumačiti kao inicijacijska iskušavanja: i njega su odgajili kentauri. Persej. ili su se prikazivali u obliku životinja. Oni potiču od bogova. u ranije doba. Oni su u prvom redu osnivači gradova.. . inicijacijski motiv je. dojile su ih životinje.).433 U sažetom obliku mogli bismo reći kako svi grčki heroji dele egzistencijalni modalitet sui generis (nadljudski. taktiku. i sa otmicom Arijadne..čudovišne osobine. Prema H. I. itd. Jasonova i Medejina). Tezej obredno roni u шоге. što su klasična inicijacijska iskušavanja. Hipota kobila. 38. ali nikada božanski).). ali se ponekad smatra da imaju »dvostruko očinstvo« (tako su Heraklovi očevi i Zevs i Amfitrion. Res. lcoje odaje njihovu nadljudsku prirodu. isto je.435 Heroji pored toga uspostavljaju i sportske igre. i Eumolpov grob (Pausanije. ali u vreme »početka« kada strukture još nisu bile zauvek utvrđene. uostalom. 129—85. smatra se da su »autohtoni« (tj. Njihov sopstveni oblik postojanja odaje nedovršen karakter.) povezani su s obredima inicijacije mladića. nav. Tezejev ulazak u lavirint i njegova borba sa čudovištem (Minotaurom) takođe je uzorna tema herojskih inicijacija. kojom prilikom Tezej putem hijerogamije ostvaruje sopstvenu inicijaciju. Arkađani od Arkada. Jedan broi epizoda sage ο Tezeju u stvari predstavlja inicijacijska iskušavanja: tako. naroda ili porodica (Argivljani notiču od Arga. obeležavan povratak mladića u grad posle inicijacijskog boravka u šumi.434 mladost provode putujući dalekim zemljama. (Na primer. i njegova se inicijacija dogodila u šumi. Tezej. Oni izuzimaju — odnosno »zasnivaju«.

posmrtni ostaci heroja sahranjivani su unutar grada.es. bili su prihvatani čak i u svetilištima (Pelops u Zevsovom hramu u Olimpiji. ife Naissances mystiqu. Couroi et Couretes. 123—24. str. (Herojima su prinošene iste žrtve kao i bogovima podzemlja. Njihovi grobovi i kenotafi predstavljaju središte herojskog kulta: prinošenja žrtve propraćenih obrednim jadikovanjem. žrtva za Olimpljane morala je da bude bela. Tiranoktona — objašnjava se njihovim " Rohde. nego se sastoji iz preživljavanja sui generis.)436 Sve ove činjenice ističu religioznu vrednost herojske »smrti« i posmrtnih ostataka heroja. str.). On tako postaje uzor svima koji se trude da prevaziđu prolaznost smrtnika. ili nestaju pod zemljom (Trofonije. lzvore je naveo Brelih. prev. a za heroje i bogove podzemlja crna. itd. itd. upravo njihova smrt potvrduje i objavljuje njihovu nadljudsku prirodu. a za heroje i bogove podzemlja grla oborenog prema zemIji. Izuzetno. heroji se * Starogrč. tragova Ш simbola njihovih tela. 246—47). kult heroja je povezan s proročanstvima. da prežive u sećanju ljudi. The Greeks and their Gods. tačnije. u pojedinačnim borbama. str. ili zbog izdaje (Agamemnona je ubila Klitemnestra. neki od heroja su povezani sa medicinom (na prvom mestu Asklepije). Na neki način moglo bi se reći da se heroji približavaju božanskoj prirodi zahvaljujući svojoj smrti: oni uživaju neograničenu postegzistenciju koja nije ni larvalna ni čisto duhovna. 229. olimpski žrtvenik je bio klasičan hram. i to nasuprot opštem običaju. nijedan živi čovek nije trebalo da jede od nje. . str. str. 338 i dalje. Kada umre heroj. 221—22 (= Les Grecs et leurs dieux. večnost svog imena. 4в У dokumentaciju kod Brelicha. Diomeda i Hipolita konji. a herojima ili bogovima podzemlja uveče ili usred noći. Tezej je viđen kako se bori na čelu Atinjana (Plutarh. delo. koji su pali pod Tebom i Trojom). Proglašavanje stvarnih osoba za heroje — kraljeva Sparte. nav. Mops. neki heroji bivaju preneseni na Ostrva blaženih (kao Menelaj). str. a posebno s obredima inkubacije koji treba da donesu ozdravljenje (Kalhant. up. na mitsko ostrvo Leuku (Ahil). 91 i dalje). boraca palih koa Maratona ili kod Plateje. 35. skoreligioznu moć. Ali ogromna većina pretrpljuje nasilnu smrt u ratu (kao heroji ο kojima govori Hesiod. predstavljao grob. str. Olimpljanima su žrtve prinošene za sunčanih jutara. 323 i dalje. Za Olimpljane su žrtve ubijane grla okrenutog prema nebu. ili ih je ujela zmija (Orest. i svuda: 12i i'Maissances mvstiques. Neoptolem u Apolonovom hramu u Delfima). Edip Laja. njihova smrt je posebno dramatična: Orfej i Pentej su raskomadani. 106 i dalje. Posmrtni ostaci heroja imaju značajnu masii. Mops. iznad zemlje. н· Jeamnaire. str. deluju na žive tokom dugih vekova. Tez. Ali heroj takođe poseduje duhovnu »besmrtnost«. Međutim. podzemna pećina ili neki aditon. takođe Brelich. itd. Ako i nisu besmrtni kao bogovi. a razlikovale su se od žrtava prinošenih olimpijskim bogovima.). 5. Njihovi grobovi. da spasu svoje ime od konačnog zaborava.: hraniteljka junaka (prim. 228. na Olimp (Ganimed). takođe Guthrie. Amfijaraj. Glauka. str. delo.Pored toga. gi: . Amfijaraj). nav. U stvari. razlikuju od ljudskih bića po tome što nastavljaju da delaju i posle svoje smrti. up. Likaon. budući da zavisi od ostataka. Na Maratonu. videti druge primere kod Breliha. obredima oplakivanja. Akteona su rastrgli psi. epidemija i svih vrsta nevolja. 4 ι dalje. slavu. a spaljivana je u celini.)· Mnogo puta. 89. njihovi posmrtni ostaci.43 Karakteristično obeležje heroja jeste njihova smrt. njihovi kenotafi. str. on postaje duh zaštitnik koji brani grad od napada. »tragičnim horovima«. ponekad i na nekoj uzvisini. a žrtvenik heroja i bogova podzemlja nisko ognjište. Psyche.). koji je. možda.. neke od njih je progutao ili zgromio Zevs (AskleSalmonej.

Međutim. prev. izdvajaju se po snazi i lepoti. prenele su nam »uzvišenu« viziju heroja. a pogotovu helenistička epoha. u kojem će prekršaji i preterivanja biti zabranjeni. vid. Herakle ima tri reda zuba. često su hromi. nepravilnosti i preterivanja svake vrste (što će reći — sve ono što će kasnije biti označeno kao čudovišnost. Osim toga. usvaja ga Hera i P. Heroji se sa bogovima sukobljavaju kao da su im jednaki. ili rođake.: ondašnje vreme (prim. 1. Ali Herakle je savršeni heroj. oholost (prim. ćoravi ili slepi. on stiče besmrtnost svojim samoubistvom-apoteozom na lomači. razuzdanost. i to surovo. stvaralačko vreme. Arijadna.ist Neranjivi su (Ahil). »vuk«) ili se mogu preobraziti u životinje. § 87). njihova priroda J neobična i ambivalentna. 235 i dalje. Jedino Herakle nekažnjeno ispoljava svoju hibris (kada oružjem preti bogovima Heliju i Okeanu). kada »svet ljudi« još nije bio stvoren.437 Klasična Grčka. kažnjavaju njihovu hibris. Ahil otima Stratoniku. a često i bez ikakvog razloga. Ahil ubija Troila u Apolonovom hramu). osobenu crtu herojske prirode (up.ostaje stolujući na Olimpu među ostalim božanstvima. oni ubijaju čak i svoje očeve i majke. U stvarnosti. ali na kraju ipak bivaju ubijeni. greh ili zločin) neposredno ili posredno. takođe Eliade. ali Olimpljam uvek. Heroji se ^istovreme: pokazuju kao »dobri« i kao »loši«. posle herojskih tvorevina — institucija. koja ih odvajaju od preostalih smi' nika i »ubacuju« u kategoriju heroja. Starogrč. Posle heroja. str. Pelop — ali takođe i rast mnogo manji 0d srednjeg49). Iksion napada Heru.: obest. itd.). Moglo h e ^ Ј е Herakle nasuprot Gilgamešu (§ 23) i nekim grčkim °Jima. I stvarno. u »svetu ljudi«. ili se preodevaju u žene (Herakle). 437 Vid. heroie karakterišu brojne anomalije (bezglavost ili višeglavost). Heroji čine rodoskvrnuće sa svojim kćerima ili majkama. podsticali su delo stvaranja. prev. illud tempus* mitova.). a ne ustručavaju se ni od svetogrđa (Ajaks napada Kasandru pred Ateninim oltarom. ^ Lat. tehnika. pa čak i izuzetni Herakle kada ubija sinove koje mu je rodila Megara).). Tezej je poznat po brojnim silovanjima (Jelena. itd. izvore kod Breliha. Njihovo seksualno ponašanje je preterano ili nenormalno: Herakle jedne noći oplođuje pedeset Tespijinih kćeri. konačno je zatvoreno. Heroji lako postaju žrtve ludila (Orest. gl. teriomorfni su (Likaon. koji i pored svoje neograničene hibris nisu uspeli u Isto Herakie. Orest. " Sve ove ambivalentne i čudovišne osobine. Belerofont. ova neprirodna ponašanja. 22). Le Mythe de l'eternel Retonr. umeća — nastaje »svet ljudi«. menjaju pol (Tiresija). U toj prvobitnoj eposi. Ove uvrede i svetogrđa ukazuju na preterani hibris**. jedino se Za ^jegov grob i posmrtne ostatke ne zna. kako ga naziva Pindar (Nemeiske epinikije 3. Ahil.). »herojbog«. podsećaju na fluidnost »prvobitnog« vremena. Androgini su (Kekrop). ali i po čudovišnim crtama (gigantski rast __ Herakle. zakona. Oni se usuđuju da izvrše nasilje čak i nad boginjama (Orion i Akteon dosađuju Artemidi. Preterivanju heroja nema granica. a imaju protivurečna svo. . ubijaju iz zavisti i besa. pa i neprirodna.izuzetnim junačkim delima.

hranili maštu i razmišljanje i podsticali književno i umetničko stvaralaštvo. .naporima »imortalizacije«. od srednjeg veka do romantizma.438 J 438 Kasniji preobražaji »junaka«. svoju božansku prirodu stekao posls niza inicijacijskih iskušavanja iz kojih je izišao kao pobednik. jedino su u Grčkoj heroji uživali značajan religiozni ugled. Likovi koji se mogu uporediti sa grčkim herojima podjednako se susreću i u drugim religijama. biće analizirani u III tomu ovog dela. Ali. samo je u Grčkoj religiozna struktura heroja dobila tako savršen izraz.

prev. * Starogrč. Ona prihvaia ponudu da doji najmlađeg sina kraljice Metanire. Najzad joj je Helije rekao istinu: Zevs je odlučio da Koru uda za svoga brata Plutona. . niti dopusđti biljkama da rastu. Kada je svetilište izgrađeno. Iber (J. gde će ona sama poučiti ljude svojim obredima (stih 271 i dalje). Dok je brala cveće u dolini Nise. nerazumni. Boginja se tada pokazala u celokupnorn svom sjaju. skrhana čežnjom za kćerkom.XII POGLAVLJE ELEUSINSKE MISTERIJE 96. Na propitivanje kćeri kralja Keleja. on je uspeo da u Persefonina usta stavi jedno zrno nara i da je primora da ga proguta: Persefona se zbog toga svake godine vraćala svome mužu na četiri meseca. Skrhana bolom i besna na kralja bogova. Mit: Persefona u Podzemlju »Srećan je onaj od živih ljudi na zemlji koji je video njene misterije!« kliče autor Himne Demetri. tužaljke za mrtvima (prim.).: Trene. na fr. Tada je izazvala strašnu sušu. a preko noći skrivala u vatri »kao ugarak«. povikala je Demetra. Demetra se povukla u njega. Demetrinu kćer Koru (Persefonu) oteo je Pluton (Had). Konačno. preveo Ž. Homerska himna Demetri istovremeno pripoveda i središnji mit ο dve boginje. 440 Reč je ο široko rasprostranjenoj mitskoj temi: onaj ko okusi iz naćvi donjeg sveta. Ali čim je ušla u palatu. i onaj ko nije učestvovao u obredima. boginja izjavljuje da je njeno ime Doso439 i da je umakla gusarima koji su je silom poveli na Krit. Uzalud je Zevs slao glasnike preklinjući je da se vrati među bogove. Demetra je odgovorila da neće nogom stupiti na Olimp. nego ga je trljala ambrozijom. Huber)]. davanje. ne može više da se vrati među žive. Demetra odbija pehar crvenog vina koji joj je ponudila Metanira i traži kikejon. u mračnim boravištima« (stih. bog Podzemlja. »Ali onaj ko nije prošao micijaciju. Demetra ju je tražila devet dana i za to vreme nije ni dotakla ambroziju. Demofonta nije dojila. Ali Metanira je jedne noći videla svoga sina u plamenu i počela da očajava. Od tada Demofont više nije mogao da umakne smrti. poklanjanje 'prim. »Ljudi neznalice.). naime. htela da ga uoini besmrtnim i večno mladim. dok ne vidi svoju kćer. Dete je sve više ličilo na nekog boga: Demetra je. Demetra se više nije vraćala na Olimp. iz njenog tela je zasijala zaslepljujuća svetlost. koji ne znate ni dobar ni loš čas svoje sudbine!« [stih 256. boginja seda na jednu stolicu i tu dugo ostaje ćuteći. 480—82). navukavši veo preko lica. Demetra. i priču ο tome kako su osnovane Eleusinske misterije. prev. robinja Jamba uspeva da je nasmeje svojim nepristojnim dosetkama. mešavinu načinjenu od ječmene prekrupe. koja je opustošdla zemlju (stih 304 i dalje). posle smrti neće imati dobrih stvari dole. Potom je otišla iz palate. Zatražila je da joj podignu »veliki hram. vode i mente. Zevs je bio primoran da od Plutona zatraži da vrati Persefonu i gospodar Podzemlja se pokorio. Ipak. a povrh njega žrtvenik«. Prerušena u staricu uputila se u Eleusinu i sela pored Devojačkog zdenca.440 Pošto je ponovo 439 Verovatno u vezi sa starogrčkira dosis = dar.

fr. ali ne i pšenice. upravo onda kada se povukla u svoje svetilište koje su joj sagradili и Eleusini. »On zna kraj života! On zna i početak! . »O. Demetra je zatim po predanju. Priču ο Demofontu možemo uporediti sa starim mitovima koji pripovedaju ο tragičnoj pogrešci koja je. prozreti ni razglasiti: poštovanje prema Boginjama je tako snažno da zaustavlja glas« (418 i dalje — prev.. Ali. boginja je otkrila svoje obrede i Triptolema. 719 Dindorf. koji se neposredno odnose na Misterije. Demetra je preobražavala čoveka u boga. tačnije. Triptolema poslala da nauči Grkc zemljoradnji.« (Trene*. Izraz: »Srećan je onaj od ljudi. Demetra je pristala da se vrati među bogove i zemlja se na čudesan način prekrila zelenilom. ali u drugom smeru od onog kojim je išla Demofontova neuspela transmutacija. i istovremeno kao osvetu Zevsu i stanovnicima Olimpa. dakle.. Neki autori su strašnu sušu objašnjavali kao posledicu silaska Persefone. »uzvišenim obredima koje je nemoguće prekršiti. Ona nikada neće postati tužna i izgubljena senka. Demofont nije bio neka od prvobitnih osoba nego najmlađe dete jednog kralja. čega su se toliko bojali homerski heroji.. Možemo pretpostaviti. lišena sećanja i snage. Imcijacijom se menjala ljudska uslovljenost. zajedno sa Valterom Otom. Ali himna jasno kaže da je Demetra sušu izazvala nmogo kasnije. Himna Demetri samo jednom pominje zemljoradnju. Inicijaoija koja se upražnjava u misterijama jasno se razlikuje od inicijacije koju je prekinula Metanira. Kada ju je Metanira iznenadila. u eleusinskom svetilištu se palila ogromna vatra. Demetra je otkrila svoj identitet i zatražila da joj podignu svetilište. mada znamo za nekoliko primera kremacije. Malobrojni stari tekstovi. sve će biti patnja« (Sofokle. Homerska himna govori o dve vrste inicijacija. Ž. U izvesnom trenutku. govoreći ο tome kako je Triptolem prvi bio upućen u Misterije. fr. 10). u ovom slučaju nije reč ο pogrešci ili »grehu« nekog mitskog pretka koji za sebe i za svoje potomke gubi svoju prvobitnu prirodnu besmrtnost. a vatra ili izlaganje neofita plamenu jesu najpoznatija sredstva da se to postigne. Ali. utemeljivanja jednog oblika inicijacije koji posredstvom vatre može ljude da preobrazi u bogove. u Podzemlje. da je izvorni mit govorio ο nestanku vegetacije. »Srećan je onaj ko je ovo video pre odlaska pod zemlju!« kliče Pindar. Drugim rečima. Boginje su imale moć da Ijudima daruju besmrtnost. uništila mogućnost da čovek postane besmrtan. Demetra nije sakrila svoje razočarenje pred ljudskom glupošću. Upućeni u Eleusinske misterije ne stiču besmrtnost. Ibert). Tek posle neuspeha s Demofontovim sticanjem besmrtnosti. boginje vegetacije. Ali u himni nema nikakvih nagoveštaja ο mogućem uopštavanju ove tehnike sticanja besmrtnosti. Mnogi tekstovi i figuralni spomenici svedoče da je pšenicu dala Demetra posle drame s Persefonom..« iz Himne Demetri vraća se kao lajtmotiv. ona je uputila ljude u svoje tajne obrede. vatra po svoj prilici nije imala neposrednu ulogu u inicijacijama. jedino će oni tu moći da žive. tekst objašnjava osnivanje Eleusinskih misterija kao rezultat ponovnog sastanka dve boginje i kao posledicu neuspelog Demofontovog postizanja besmrtnosti. odnosno. АИ pre nego što se vratila na Olimp. za druge.pronašla svoju kćer. Tu. u nekom trenutku prvobitne istorije. duša iniciranog će iza smrti uživati blaženu egzistenciju. možemo prepoznati drevni rait koji . Ono malo što znamo ο tajnim ceremonijama ukazuje na to da je središnja misterija podrazumevala prisustvo dve boginje. Α tek pošto je ponovo pronašla kćer. tri puta su srećni oni među smrtnicima koji odlaze Hadu tek pošto su se osvedočili u te Misterije. Eumolpa i Keleju naučila svim tim misterijama. 348 Didot). Diokla. insistiraju na posmrtnoj blaženosti iniciranih. jer se pre otmice Persefone za pšenicu nije ni znalo. Α Demetrinu odluku da ga učini besmrtnim možemo protumačiti kao njenu želju da »usvoji« dete (koje bi je utešilo zbog gubitka Persefoiie). posle stvari viđenih u Eleusini.

). koja donosi nadu u vezi s »krajem života i celom večnošću« (Panegikir. 443 Starogrč. Takođe jednom godišnje. 3 Ali Aristotel (Nik.čajnije darove: zemljoradnju. 441 Kada je Isokrat u IV veku stare ere hteo da pohvali zasluge Atinjana. prev. ukazuju na razvoj samog kulta i na rast njegovog ugleda. svetkovina uopšte (prim. prev. mogli bismo reći: felix-culpa!442 Baš kao što je neuspelo Demofontovo sticanje besmrtnosti dovelo do blistave epifanije Demetre i osnivanja Misterija. u proleće. Ali deleći prirodu besmrtnih stanovnika Olimpa. ona bi ubuduće mogla da utiče na sudbine mrtvih. upućenje u versku tajnu službu.441 Otmica — odnosno. Inicijacije: javne ceremonije i tajni obredi Prvi stanovnici Eleusine. Misterije su u Eleusini svetkovane tokom skoro dve hiljade godina. Najnovija arheološka iskopavanja su omogućila da se rekonstruiše veliki deo istorije svetilišta. Konstrukcije i rekonstrukcije obavljene od Pizistratovog vremena. i. i obuhvatale su niz obreda (postove. Ш. na koji su se Eleusinske misterije nadovezale i proširile ga. Sveštenice. 442 Lat. u mesecu boedromionu (septembar—oktobar) proslavljane su Velike misterije. ali je prvo svetilište (jedna odaja sa dva unutrašnja stuba koja su pridržavala krov) bilo izgrađeno u XV veku. Ceremonije su se odvijale u Agri. zemljoradnje i nade u blaženu zagrobnu egzistenciju. najvišoj posveti (prim. Jedna olimpska i njima blagonaklona boginja otada će povremeno živeti u kraljevstvu mrtvih.).odsetio da je Demetra upravo u njihovoj zemlji podarila svoje najzna. 17) podseća da se Eshil izložio opasnosti da izgubi život zato što su Atinjani mislili da je u svojim tragedijama otkrio neke tajne (navodili su Strelce. str. 324 i dalje)3 je sebi dopuštao da pravi aluzije na neke vidove inicijacije. Persefona nije više mogla da »umre«. Tako su umetnici mogli da prikazuju eleusinske prizore na vazama i na bareljefima a Aristofan (Žabe. nisu nikada bile razotkrivene. Ifiginiju i Sizifa). prev.: srećna pogreška (prim. Inicijacija je obuhvatala nekoliko stupnjeva. Koristeći jednu omiIjenu izreku hrišćanskih teologa.stvaranje žita objašnjava »smrću« nekog božanstva (§ 11).). nasilne smrti. 97. kao božanstva tipa dema ili kao bogovi vegetacije. misterija. 28). tokom meseca antesteriona (februar—mart). prev. Male misterije su obično svetkovane jednom godišnje. obrede Velikih misterija (telete)443 i konačno iskustvo (epopteia). pomoću koje se »čovek uzdigao iznad životinja«. vezane za telete i za epopteju. Kao posrednica između dva božanska sveta. on Је P. objavio je mističnu uzajamnu vezu između hieros gamosa. Stari mitskoobredni scenario.: posvećenje ili zaređenje. Razlikujemo Male misterije. Susedstvo i zaštita Atine sigurno su doprineli da se Eleusinske misterije nađu u samom središtu panhelenskog religioznog života. po predanju. žrtvovanja) koji su izvođeni pod rukovodstvom jednog mistagoga. bili su Tračani. Izgleda da je Eleusina kolonizovana oko 1580—1500. 445 Atički građanin koji je izuzetno dobro poznavao obrede Eleusinskih misterija i drage upućivao u njih (prim. Ceremonije su se odvijale tokom osam dana i pravo da u njima učestvuju sticali su »svi koji su imali čiste ruke« i govorili grčki.: onaj ili ono što pripada nai'višem zaređenju. 444 Starogrč.444 Prave tajne. u XV veku su inaugurisane i Misterije (Mvlonas Eleusis.445 Oni koji su se pripremali za inicijaciju verovatno su reaktualizovali neke epizode mita ο dve boginje. simbolična »smrt« — Persefone je na kraju za ljude imala značajne posledice. Ona je poništila nepremostivu razdaljinu između Hada i Olimpa. Književna i figuralna svedočanstva pre svega se odnose na prve etape inicijacije koje nisu zahtevale tajnovitost. očišćenja.). jednom atinskom utvrđenju. i inicijaciju. . i vrlo je verovatno da su se neke cerernonije s vremenom izmenile. 41).

98. Mist se. gde su maskirani Ijudi upućivali uvrede najviđenijim građanima. nav. Kerenyi. obasjava izvanredna svetlost i ona otkriva čiste predele i livade. dostupna samo onima koji su bili inicirani prethodne godine. Krajem poslepodneva procesija je prelazila preko jednog mosta na Kefisu. Sledećeg dana aspiranti su postili i prinosili žrtve. Drugoga dana. 2. ali se ne mogu prenebregnuti. itd. Zna se da su misti. nosio je po jedno prase koje će oprati u talasima i žrtvovati na povratku u Atinu. svečana povorka je kretala ka moru. jer je postojala pećina — Plutonion — koja je označavala ulazak u podzemni s\'et. 22. Ceremonije koje su se odvijale ispred i unutar telesteriona** verovatno su se odnosile na mit ο dvema boginjama (Mylonas.: pupak sveta).uključujući žene i robove. nav. podražavali Demetrino lutanje dok je sa zapaljemm buktinjama tražila Koru446. odjednom. Sledećeg dana. Podaci ovih poslednjih moraju biti obazrivo ispitani. up. Još od Fukara (Foucart). Deo noći je bio posvećen igrama i pesmama u čast boginja. Sledeći dan je pre svega bio posvećen obredima i libacijama za mrtve. u kojem su iskustva duše neposredno posle smrti upoređena sa iskušavanjima onih koji su upućeni u Velike misterije: duša isprva luta tminom i muči je svaka strava. nego i neke podatke koje su preneli hrišćanski apologeti. čuje glasove i vidi igru. kako tavore u svojim mukama. zgurene u blatu i magli. zatim je. s buktinjama u rukama. s krunom na glavi. Tokom noći se verovatno odvijao kulminacioni čin inicijacije. 262 i dalje). Prvoga dana praznik se odvijao u atinskom Eleusinonu.1 U sumrak bi hodočasnici s upaljenim buktinjama ušli u spoljašnje dvorište hrama. str. arhont bazileus* i njegova žena prinosili su veliku žrtvu. Uskoro ćemo govoriti ο naporima koji su činjeni da bi se proniklo u tajnu ίέΐέίέ. Petoga dana je bila kulminacija javnih ceremonija. gde su prethodne večeri bili svečano preneseni sveti predmeti (hiera) iz Eleusine. ako su u Agri obavili pripremne obrede u proleće. navodi se jedan Temistijev odeljak koji je pominjao Plutarh a sačuvao Stobej. Ogromna povorka je u zoru polazila iz Atine. Majneke). u prisustvu predstavnika atinskog naroda i drugih gradova. ali koje su bile veoma važne. on posmatra neupućene. str. upravo je zato inicijacija i bila zabranjena za one lcoji nisu govorili grčki. Svaki kandidat u pratnji svoga tutora. Neofiti. razne zastrašujuće prizore i iznenadni dolazak mista na osvetljenu livadu. 447 To ne isključuje postojanje simbolike podzemlja. . Fukar je smatrao da su obredi (dromena) obuhvatali i hodanje kroz tamu. pridružuje »čistim i svetim ljudima«. 80. naravno. a tu se verovatno nalazio i jedan omphalos (starogrč. 105—107. vrhunska vizija. Gotovo ništa ne znamo ο obredima koji su obavljani tokom drugog dana provedenog u Eleusini. a sutradan — devetog i poslednjeg dana ceremonije — misti su se vraćali u Atinu. delo. Mogu li se spoznati Misterije? U svojim naporima da prodru u tajnu telete i epopteia. zbog straha od smrti i nepoverenja u onostranu sreću (Stobej IV. Ali. delo. naučnici su podjednako koristili ne samo nagoveštaje antičkih autoга. 364—366: Hipol. str. a ο tajnim obredima (tćlete) možemo samo da pretpostavljamo. Dodajmo da su neke ceremonije sadržavale legomene. epopteia. fur. Temistijevo svedočenje je iz kasnijeg vremena i pre odražava orfičke koncepte. njihovi tutori i brojni Atinjani pratili su sveštenice koje su nosile hijere. kratke liturgijske formule i invokacije ο kojima nemamo obaveštenja.® Iskopavanja Demetrinog svetilišta i telesteriona pokazala su da nisu postojale podzemne odaie u kojima bi misti mogli obredno da siđu u Podzemlje. up.447 446 Seneka: Herc. 107. takođe Minucius Felix.

34) tvrdi da te dve reči čine veliku tajnu Misterija. On je živeo oko 440. ali ako se ona izgovarala u Eleusini. kroz zaslepljujuću vatru kojom se proslavljaju velike i neizrecive Misterije. Pringshajm (Pringsheim). iako su iskopavanja svuda stigla do stena. stavio sam u korpu. epopteie. Reč je. Preostali deo syntheme je zagonetan. dakle. U svakom slučaju. One se.: nadzornik. inicijacija se upravo u tom trenutku morala završiti. ο obrednoj formuli koja se odnosi na hieros gamos svojstven kultovima vegetacije. Nilson i Milonas. Verovatno je. Hipolit je ovom predmetu dodao dva druga obaveštenja (Philosophoumena. odnosno. Moćna je rodila Moćnoga«. izvesno. hijerofant uzvikuje: . štaviše. koje su potvrđene mnogo kasnije. svedok (prim.« Neki autori su smatrali da su samo prve dve propozicije pripadale eleusinskoj formuli. 293 C): misti su gledali prema nebu kličući »kiši« i gledali prema zemlji uzvikujući »začni!« Hipolit (Philosophoumena V. a s tim se slažu i G. syntheme ili lozinke mista.Sveta Brimo je rodila sveto dete. Mylonas. Jedan drugi obred izveden je na osnovu jedne Proklove indikacije (Timaj. koju je preneo Kliment Aleksandrijski (Protreptih II. S druge strane. Pretpostavljalo se da su misti učestvovali i u sakramentalnom obedu. da se synthema odnosi na ceremonije u čast Demetre. Više je nauenika verovalo da može identifikovati sadržaj korpe i košare: to bi bila ili kopija materice. ili ponovnog. Brimosa. premestio sam u košaru. Ako je to tačno. u aleksandrijskom Eleusinonu. V.Pokušali smo takođe da inicijacijski obred rekonstruišemo na osnovu tajne formule. U tom slučaju. 39). nav. 2): »Postio sam. ili kolači u obliku polnih organa. kada je hrišćanstvo postalo zvanična religija carstva. posle ispijanja kikejona. odnose na dobro poznate epizode — Demetrin post i ispijanje kikejona. nije sasvim jasno kako je Kliment — pošto je govorio ο Eleusini — Hrista označio kao »pravog hijerofanta«. 300 i dalje. Asterije govori ο potpuno mračnom podzemnom prilazu gde se odvijao svečani susret hijerofanta i sveštenice. uzeo sam košaru i pošto sam znao da je upotrebim. Sumnja je utoliko osnovanija što je klasje uklesano i na brojne 448 Starogrč. delo. ne razumemo dobro smisao i neophodnost konačnog iskustva. . 38—41). ili falus. što je verovatno. str. kojima je bila zajednička seksualna simbolika svojstvena zemljoradničkim kulturama. Ali Demetra je u Eleusini otkrivala religioznu dimenziju drugačiju od onih koje su se očitovale u njenom javnom kultu. svedočanstva u vezi sa hijerama skrivenim u posude ukazuju na to da je reč ο njihovom svečanom prikazivanju a ne ο manipulaciji. 7. mističnog rođenja. Hipolit dodaje da »preko noći. U III veku. teško je pretpostaviti da su sličan obred izvodila i deca prilikom inicijacije. u helenističko doba (up. onda to nije bila tajna. pio sam kikejon. naime. 21. ako je hieros gamos stvarno postojao. godine.). To znači da biskup više nije strahovao da će ga paganski autori opovrgnuti. ili zmija. i nap. Svečano pokazivanje jednog klasa žita je sumnjivo — ionako je trebalo da misti ponesu klasove žita. On tvrdi kako su epoptima448 »u svečanoj tišini« pokazivali klas žita. ο bakljama koje se gase i ο »mnogobrojnoj svetini koja veruje da joj spasenje zavisi od onoga što to dvoje čine u mraku«. Jednu prilično iznenađujuću informaciju preneo nam je biskup Asterije. prev. Nijedna hipoteza nije uverljiva. Moguće je da su posude sadržavale predmete-relikvije iz drevnih vremena. obedovalo se na početku. Ma kako bilo. pre ΐέΐέίέ u pravom smislu reči. Verovatnije je da se Asterije poziva na konačni oblik Misterija iz helenističkog doba. odnosno. H. zatim uzimajući iz когре.8 Ali u telesterionu nije otkrivena nikakva podzemna odaja (katabasion). jer se iste te reči pojavljuju u natpisu na jednom bunaru pored Dipilonskih vrata u Atini. ako obred na koji aludira synthema tumačimo simbolikom rađanja.

uostalom. »Otkrivanje« tajanstvenog kontinuiteta između života i smrti mirilo je epopta s neumitnošću sopstvo ne smrti. Ne znamo. Kerenji. dijaloga koji je pogrešno pripisivan Platonu: Sokrat uverava Aksioha kako ne treba da se plaši smrti. bili vidljivi izdaleka. ili Asklepijev. Ali ne možemo sumnjati u to da je epopt primao »božansku tajnu« koja ga je činila »bliskim« s boginjama. Ali teško je poverovati da je jednu od velikih tajni epopteie predstavljalo pokazivanje tek isklasale vlati. Кегепух. kao ni šta je potom usledilo. nav. znamo da se konačna vizija. 92 i dalje. Upućeni u Eleusinske misterije nisu obrazovali »crkvu« niti neko tajno udruženje koje bi se moglo uporediti s misterijama helenističke epohe. »Tajne« i »Misterije« Možemo dopustiti da su epifanija Persefone i njeno sjedinjenje s majkom predstavljali središnju epizodu epopteje i da je presudno religiozno iskustvo bilo izazvano upravo prisustvom obe boginje. lzvesno. Demetra je bila boginja žita. da je hrišćanski autor preneo na Eleusinu ono što je znao ο misterijama Atisa (boga kojeg su. koji govori ο osobitom »čudu« Eleusinskih misterija: »Deo Demetrinih misterija: predstavlja klas žita koji raste i dozreva natprirodnom brzinom kao što deo Dionisovih praznika čini loza koja izrasta za nekoliko sati« (nav. Eleusinske misterije posle Pizistrata možemo posmatrati kao religiozni sistem koji upotpunjuje olimpsku religiju i javne kultove. video sam Koru« (up. koji su Frigijci smatrali za misteriju. a čiji su plamen i dim. 83—84). on je postao rođak (gennetes) bogova. epopteia. str. tako i na Demetru. dakle. 99.. slr. Sa tog stanovišta. kako je došlo do tog susreta. »usvajala« eleusinska božanstva. delo. Prema Apolodoru iz Atine. upućeni su se tek posle smrti nalazili zajedno. budući iniciran u Eleusinske misterije. delo. Gatri ovaj tekst smatra za dokaz ο božanskom usvajanju. 292—93) posdeća na jednu epizodu iz Aksioha. Anaktoronu. U jednom papirusu iz Hadrijanovog vremena Herakle se obraća liijerofantu: »Bio sam pozvan odavno (ili drugde) . suprotno tome. tračkog porekla. Moguće je.spomenike same Eleusine.. 27). osim ako se ne prihvati tumačenje Valtera Ota. Brimo pre svega označava kraljicu mrtvih. verovatno. po Hipolitu. ne suprotstavljajući se pri tom tradicionalnim gradskim religioznim institucijama. Podjednako ne znamo ni zbog čega se smatralo da slična vizija korenito menja posmrtnu situaciju iniciranih.449 Ako ništa drugo. izlazeći kroz otvor na krovu. Hipolit međutim tvrdi da su odsečeni klas. a koga je Apolon izvadio iz tela njegove majke. str. a iz konteksta se podra zumevalo da se to oglašava kraljevstvo mrtvih (V. (Video sam) vatru. prema tome. hijerofant je prizivajući Koru udarao ο bronzani gong. Što. Vrativši se kućama. njega su. Oto. Frigijci nazivali »mladim klasom žita«). odvijala pri jakoj svetlosti.450 Inicijacija je istovremeno otkrivala bliskost s božanskim svetom i kontinuitet između života i smrti. njeno se ime podjednako može primeniti kako na Koru i Hekatu. Α te su ideje sigurno bile zajedničke svim starim religijama zemljoradničkog tipa. up. U stvari. odvojeni od gomile neupućenih. Više antičkih autora govori ο vatri koja je gorela u malom zdanju. one su. . misti i epopti su i dalje učestvovali u javnim kultovima. Prema Kerenjiju (Kerenyi) hijerofant je objavljivao da je boginja mrtvih u vatri rodila sina. 25). str. koji je rođen iz Koronidine pogrebne lomače. međutim. Osnovni 449 Znamo za druge slične slučajeve: na prirner Dionisov. Što se tiče reči Brimo i Brimos. Ali reč genetes pre ukazuje na vernost: »ti kojii si jedan od vernika boginje«. ne isključuje ideju ο duhovnom rođaštvu. str. .. na neki način. kasnije preuzeli Atinjani. jedino što su bile potisnute olimpskom religijom. i Triptolem je bio prisutan u eleusinskom mitsko-obrednom scenariju. 450 Gatri (The Greeks and their Gods.

ceremonije koje su morale da obezbede obilnu žetvu sada postale univerzalno dostupne posredstvom elementarne »inicijacije«. inicijacijsko središte severnih zemalja — Trakije. i pored svoga neuporedivog ugleda. seksualnog čina. nijedna tehnika nije potpuno izgubila svoj sveti karakter. Ona je. kao 1 filozofija. bila i najstarija. nadovezivala se na neolitske Velike boginje. Misterije su pre svega bile poznate po odredenim »objavama« koje su se ticale dveju boginja. Galien. na primer. Ovaj tok ideja je najbolju potporu nalazio upravo u eleusinskoj »tajni«. a da je svetost seksualnog čina. 14. metalurgija. ohrabriti bezbrojne spekulacije. pretpostavljale inicijacije koje su morale ostati tajne. Posebnost eleusinske »tajne« počiva međutim u činjenici da je ona postala uzorni obrazac svih kultova misterija. ali su »tajne zanata«. morfološki. piše Plutarn (O Homerovom životu i poeziji. 11. Smatralo se da medicina. 92). sadrže »inicijacijske tajne« koje su različiti autori upoređivali s aspektima Eleusine. rađanja. takođe. što je bio prvi kult sa istoka lcoji je prodro na zapad. naime. ideja da su učitelji svoju pravu doktrinu otkrivali samo upućenima. nisu predstavljale jedinstvenu tvorevinu grčkog religioznog duha: one su činile deo jednog većeg sistema. zahtevale »tajnu« kao uslov sine qua non* Isto se postupalo i povodom različitih inicijacija čije je postojanje potvrđeno u drevnim društvima. Možemo dopustiti da su Eleusinske misterije bile povezane s nekom ratarskom mistikom. biljne rodnosti i hrane verovatno obrazovala bar jedan deo inicijacijskog scenarija. kao uostalom i misterije iz helenističkog doba. »Sama tajna povećava vrednost onoga što se doznaje«.451 U vreme neopitagorejaca i neoplatoničara jedan od najuobičajenijih klišea bilo je upravc enigmatsko pisanje velikih filozofa. Dodajmo da je Samotraka. Drugim rečima. Plotin. Ako je eleusinska inicijacija omogućavala takva »iskonska« iskustva koja su otkrivala tajnu i svetost hrane. Ipak. VI. De usu partinm. Antika je znala i za druge Demetrine misterije. zemljoradnja je i dalje zadržala svoju obrednu strukturu. uopšte. razne tehnike. obredne smrti — onda je Eleusina u pravom smislu reči zasluživala svoj ugled »svetog mesta« i izvora »čudesa«. dakle. Eleusinske misterije. S vremenom je upućivanje u tajne nekih drevnih tehnika postalo dostupno celoj zajednici.. Te su misterije. Većina modernih kritičara ne pridaje isuviše značaja 451 Up. otuda. Eneade. Demetra je bila najomiljenija od svih boginja koje su obožavane u grčkim oblastima i kolonijama. Makedonije i Epira — bila poznata po Misterijama Kabira i da su se u Atini počev od V neka proslavljale Misterije tračkofrigijskog boga Sabazija. — na početku su podrazumevali tajnu: samo su »upućeni« u tajnu zanata mogli da jamče za uspeh poduhvata. Religiozna vrednost i. 9. . Ipak. ο kojem smo na žalost slabo obavešteni. teško je poverovati da se vrhovna inicijacija ograničavala na podsećanje na drevne sakramente. Eleusina je sigurno otkrila novu religioznu dimenziju.doprinos Eleusine bio je soteriološkog tipa i zbog toga je Atina dopustila Misterije i vrlo brzo postala njihov pokrovitelj. Mitologizacija inicijacijskih tajni i njihova hermeneutika će. a najpoznatije su bile one iz Andanije i Likosure. koje će na kraju oblikovati stil čitave epohe. umetnosti itd. kulturna vrednost »tajne« još nije dovoljno proučena. odnosno. U ovom slučaju treba pretpostaviti da je reč 0 napola zaboravljenim sakramentima koji su izgubili svoje prvobitno značenje. Religiozna vrednost »tajne« će u helenističko doba biti preterano hvaljena. itd. Sva velika otkrića i izumi — zemljoradnja. Posebno je poučan primer zemljoradnje: nekoliko milenijuma nakon što se proširila Evropom. VII. Slične »objave« su.

alegoričnim ili hermetičnim tumačenjima koja su predložili brojni autori kasne antike. Ipak, i pored anahronizma, takvim tumačenjima ne nedostaje filozofski i religiozni značaj; ona se, u stvari, nadovezuju na napore starijih autora da se Eleusinske misterije protumače, a da se pri tom ne oda njihova »tajna«. Najzad, Eleusinske misterije su, pored središnje uloge koju su imale u istoriji grčke religioznosti, posredno dale i značajan doprinos istoriji evropske kulture, a posebno tumačenju inicijacijske tajne. Njihov jedinstveni ugled je, na kraju, Eleusinu načinio simbolom paganske religioznosti. Požar u svetilištu i ukidanje misterija onačavaju »zvanični« kraj paganstva.452 Što, uostalom, nikako ne podrazumeva iščezavanje paganstva nego, jedino, njegovo pomračenje. Α eleusinska tajna i dalje mori maštu istraživača.
XIII POGLAVLJE

ZARATUSTRA I IRANSKA RELIGIJA

100. Zagonetke Izučavanje iranske religije prate mnoga iznenađenja, pa i razočarenja. Ovoj temi pristupamo s najživljim zanimanjem, budući da je već poznat iranski doprinos kada je reč ο uobličavanju religija Zapada. Iako je Jevrejima već bilo blisko linearno shvatanje Vremena koje je zamenilo predstavu ο cikličnom Vremenu, veliki broj drugih religioznih ideja otkriven je, iznova vrednovan ili sistematizovan u Iranu. Setimo se samo najznačajnijih: uobličavanja više dualističkih sistema (kosmološki, etički, religiozni dualizam); mita ο Spasiocu; razvijanja »optimističke« eshatologije koja objavljuje konačni trijumf Dobra i sveopšte spasenje; doktrine ο uskrsnuću tela; vrlo verovatno, nekih gnostičkih mitova; najzad, mitologije ο Magusu, koja je ponovo razrađena u vreme renesanse, kao i od strane italijanskih neoplatoničara poput Paracelzusa ili Džona Dija (John Dee). Ali čim se čitalac koji nije stručnjak približi izvorima, on biva razočaran ili ljut. Tri četvrtine stare Aveste je izgubljeno. Od tekstova koji su sačuvani, nestručnjake mogu da očaraju jedino gathe, koje je verovatno sastavio Zaratustra. Međutim, još nisu pouzdano protumačene ove tajanstvene poeme. Ostatak sadašnje Aveste, a pogotovu pahlavi knjige redigovane između III i IX veka n. ere, karakteriše suvoparnost, očajna monotonija i prizemnost. Čitaoci Veda i Upanišada, pa čak i čitaoci Brahmana, sigurno će biti razočarani. Očaravaju, međutim, ideje koje se ponekad mogu dokučiti u gathama, a koje razvijene i sistematizovane nalazimo u kasnijim spisima. Ali, one su zamagljene hrpom tekstova i obrednih komentara. Izuzev gatha — čije čitanje, uprkos njihovim nejasnoćama, uvek donosi i nagradu, retko nas zaseni snaga reči, originalnost slike, obelodani'ivanje nekog dubokog i neočekivanog značenja. Ο ličnom Zaratustrinom doprinosu kada je reč ο stvaranju i ponovnom vrednovanju ovih religioznih shvatanja, mišljenja iranista se razlikuju, pa su čak i veoma protivurečna. U suštini, reč je ο dve istoriografske perspektive: prema prvoj, smatralo se da je Zaratustra istorijska ličnost, reformator tradicionalne etničke religije, odnosno, one religije koja je bila zajednička Indoirancima drugog milenijuma pre
452

Vid. tom II.

Hrista; iz drugog vidolcruga Zaratustrina religija predstavlja samo jedan vid iranske religije, tj. mazdaizam, budući da je u njenom središtu obožavanje Ahure Mazde; prema autorima koji dele ovo metodološko stanovište, ne samo da nije postojala nikakva »reforma« koju je izvršio »prorok« Zaratustra, nego mu se osporava i da je bio istorijska ličnost. Kao što ćemo uskoio videti, problem Zaratustrinog istorijskog identiteta ne bi trebalo da predstavlja neku teškoću. Bilo je normalno da istorijska ličnost Zaratustra bude preobražen u uzorni obrazac vernika koji su pripadali »mazdiianskoj religiji«. Posle nekoliko generacija, kolektivno sećanje više nije u stanju da sačuva autentičnu biografiju neke istaknute osobe; ona na kraju postaje arhetip, što znači da još odražava samo vrline svoga zvanja, predstavljene paradigmatičnim događajima, svojstvenim modelu koji otelovljuje. To ne važi samo za Gautamu Budu ili Isusa Hrista, nego i za likove manjeg dosega kao što su Kraljević Marko ili Gozonov Dieudonne (Božidar). Ali dešava se da gathe, koje najveći broj naučnika smatra Zaratustrinim delom, sadrže neke autobiografske pojedinosti koje potvrđuju istorijski identitet njihovog autora. Uostalom, one su jedinstvene; proces pretvaranja u mit, koji postoji u okviru svake tradicije, preživele su zahvaljujući tome što su bile ugrađene u himne koje je sastavio Zaratustra. Tih nekoliko autobiografskih pojedinosti možemo iskoristiti za prvu skicu Zaratustrinog života i religiozne aktivnosti. Potom ćerrio doneti ispravke i dopune koje se, izgleda, nameću kao rezultat skorijih istraživanja. Predloženo je da se Zaratustrino delovanje veže za period između 1000—600. godine pre Hrista. Ako prihvatimo mazdaističku tradiciju koja govori ο »258 godina pre Aleksandra«, možemo utvrditi da je Zaratustra živeo između 628. i 551. pre Hr.453 Za najstarije predlagane datume vodilo se računa ο drevnom karakteru jezika gatha a posebno ο njegovim analogijama sa Vedama. Lingvistička analiza dopušta zaključak da je prorok živeo u istočnom Iranu, verovatno u Korazmi ili u Baktrijanu.454 Po predanju, on je bio ζaotar (Jašt 33 : 16), odnosno sveštenik koji prinosi žrtve i pevač (up. sanskrit — hotar), njegove gathe spadaju u staru indoevropsku tradiciju sakralne poezije. pripadao je klanu Spitama (»sjajnog napada«) uzgajivača konja; njegov se otac zvao Purušaspa (»pegav kao konj«). Zaratustra je bio oženjen i znamo imena njegovo dvoje dece od kojih je kći, Puručista, bila mlađa (Ja,sna 53 :3). Bio je prilično siromašan. Kada u jednoj slavnoj gathi preklinje Ahuru Mazdu za pomoć i zaštitu, on uzvikuje: »Znam, ο Mudri, zašto sam nemoćan: to je zbog mojih malobrojnih stada i zato što imam malo ljudi« (Jasna 46 : 2). Zajednicu kojoj on upućuje svoju poruku sačinjavali su stalno naseljeni pastiri koji su imali poglavare zvane kavi, sveštenike karapan, »mrmljače«, i usig, »žrece«. Upravo te sveštenike, čuvare tradicionalne arijske religije, Zaratustra nije oklevao da napadne u ime Ahure Mazde. Odgovor nije kasnio i prorok je bio primoran da pobegne. »U koju zemlju da bežim? uzvikuje on. Kamo bežati, kuda ići? Odvajaju me od

453 Formulacija »258 godina pre Aleksandra« po svoj prilici se odnosi na osvajanje Persepolisa (330. god. pre Hr.), što dovodi do pada carstva Ahemenida. Prvi Zaratustrin uspeh, preobraćenje kralja Vištaspe, dogodilo se kada je prorok imao 40 godina. Tradicionalnu hronologiju (»258 godina prc Aleksandra«) koju je prihvatila većina istraživača (up. W. B. Henning, Zoroaster, Politician or WitchDoctor, str. 38 i dalje; J. Duchesne-Guillemin, La religion de l'Iran ancien, str. 136 i dalje) odbacili su M. Mole (Culte, mytne et cosmologie dans l'Iran ancien, str. 531) i G. Gnoli (»Politica Religiosa e concezione delle regalita«, str. 9 i dalje). 454 Up. J. Duchesne-Guillemin, nav. delo, etr. 138—140; G. Widengren, Les religions de l'Iran, str. 79—80. Mi gaihc navodimo u prevodu J. DuchesneGuillemina, Zoroastre (1948).

moje porodice i od mog plemena; nisu mi naklonjeni ni selo ni rđavi poglavari zemlje... « (Jasna 46 : 1). Pribežište je našao kod Vištaspe, poglavara plemena Frijana, koga je uspeo da preobrati i koji postaje njegov prijatelj i zaštitnik (Jasna 46 : 14). Ali otpor protiv njega ne slabi, pa Zaratustra u svojim gathama javno prokazuje neke od svojih ličnih neprijatelja: to su Bandva, koji je »uvek glavna prepreka« (Jasna 49: 1—2) i »mali princ Vaepja« koji je »na Zimskom mostu uvredio Zaratustru Spitamu uskrativši mu konak, njemu i njegovoj teglećoj marvi kada su mu došli drhteći od hladnoće«. (Jasna 51 : 12). U ovim gathama možemo otkriti nekoliko naznaka koje se tiču Zaratustrine misionarske aktivnosti. Prorok je okružen grupom prijatelja i učenika koji su prozvani »siromašni« (drigu), »prijatelji« (frija), »znalci« (vidva), »saveznici« (urvatha).3 On svoje drugove podstiče da »uklone oružjem« neprijatelje, »zle« (Jasna 31 : 18). Toj Zaratustrinoj grupi suprotstavljaju se »društva muškaraca« čija je deviza aesma, »bes«. Može se ukazati na ekvivalenciju između tih tajnih iranskih grupa i grupa mladih indijskih ratnika, Maruta, čiji je poglavar Indra označen kao adhrigu, odnosno ηe-dhrigu (»onaj koji nije siromašan«).4 Zaratustra žestoko napada one koji prinose na žrtvu goveda (Jasna 32—12, 14; 44 : 20, 48 : 10); a takvi krvavi obredi su bili karakteristika kulta muških društava. 101. Zaratustrin život: istorija i mit Te naznake, koje nisu tako brpjne i koje ostaju na nivou aluzije, ni blizu ne predstavljaju elemente biografije. Marjan Mole je pokušao da pokaže kako čak ni one retke reference vezane za naizgled stvarne osobe i događaje, ne odražavaju nužno istorijsiku stvamost: Vištaspa je, na primer, model onoga ko je inicirani. Ipak, Zaratustrin istorijski identitet ne proizilazi samo iz aluzija na konkretne osobe i događaje (mali princ Vaepja koji niu je »na Zimskom mostu« uskratio konak, itd.), nego i iz autentičnog i strastvenog karaktera gatha. Između ostalog, pogađaju nas naglost i egzistencijalna napetost s kojima Zaratustra ispituje svoga Gospoda: on od njega traži da ga uputi u kosmogonijske tajne, da mu skine veo s njegove budućnosti ali i sa sudbine nekih progonitelja i svih koji su zli. Svaka strofa slavne Jasne 44 otpočinje istom formulom: »Evo šta te pitam, Gospode — odgovori mi dobro!« Zaratustra želi da dozna »ko је odredio put suncu i zvezdama« (3), »ko je učvrstio Zemlju dole, a nebo na oblake, da ne padne?« (4), a njegova pitanja ο Stvaranju smenjuju se u ritmu koji se neprekidno ubrzava. Ali on takođe želi da dozna i na koji će način njegova duša »biti ushićena stigavši u Dobro« (8), i »kako ćemo se osloboditi zla?« (13), »kako ću predati zlo u ruke pravde?« (14). On zahteva da mu budu dati »vidljivi znaci« (16) i, naročito, da se sjedini s Ahurom Mazdom i da njegova »rec bude delotvorna« (17). Ali on dodaje: »Da И GU dobiti za nagradu, po Pravdi (Arta), deset kobila s pastuvom i jednu kamilu koji su mi bili obećani, ο Mudri?« (18). On ne zaboravlja da upita Gospoda ο trenutnom kažnjavanju »onoga kojl ne daje platu onome koji ju je zaslužio«, jer je već obavešten ο kazni »koja ga čeka na kraju« (19). Zaratustru opsedaju kažnjavanje zlih i nagrada kreposnima. U drugoj himni, on pita »kakva je kazna predviđena za onoga koji pribavlja Carstvo (khšatra, »moć snaga«) zlom zlobniku« (Jasna 31 : 15). Na drugom mestu on kliče: »Kada ću doznati da li imate vlast, ο Mudri (Mazda) sa Pravdom (Arta), nad svakim od onih koji mi prete uništcnjem?« (lasna 48:9). Nestrpljiv je žato sto ostaju nekažnjeni pripadnici »muških društava« koji nastavljaju da prinose na žrtvu goi'eda I troše haomu: »Kada ćeš udariti na to smeće od slatke rakije?« (48 : 10) On se nada da će moći da obnovi »ovu egzistenciju« (Jasna 30:9) i pita Ahuru Mazdu da li će pravedni odmah pobediti zloga (Jasna 48 : 2; vidi dalje). Katkad pogađamo da je kolebljiv, ranjiv, ponizan,

željan da što neposrednije dozna volju Gospoda: »Šta naređuješ? Šta želiš u svoju slavu, kao svoj kult?« (Jasna 34 : 12) Postojanje tolikog broja konkretnih pojedinosti, u najcenjenijem delu Aveste, bilo bi teško opravdati ako one ne bi predstavljale sećanja neke istorijske licnosti. Tačno je da u legendarnim biografijama iz vremena posle Proroka postoji obilje mitoloških elemenata ali, kao što smo upravo napomenuli, reč je ο dobro poznatom postupku: preobražaju jedne značajne istorijske ličnosti u uzorni model. Jedna himna (Jašt 13) slavi Ргоrokovo rođenje mesijanskim izrazima: »Kada se rodio, i dok je rastao, voda i biljke su se veselile, kada se rodio i dok je rastao voda ί biljke su verovale« (13 : 93 i dalje). Tu se objavljuje: »Ubuduće, dobra mazdijanska religija će se proširiti na sedam kontinenata« (13 : 95).® Kasniji tekstovi se nadugačko zadržavaju na Zaratustrinoj nebeskoj preegzistenciji. On se rodio »sred istorije« i u »Središtu Sveta«. Zaratustrina majka je primivŠi njegov hvarenah bila obavijena velikim svetlom. »Tokom tri noei, bokovi kuće izgledali su kao da ih obasjava oganj.«455 Na nebu stvorena, supstancija njegovog tela pala je s kišom i razlila se po biljkama što su ih pojele dve junice koje su pripadale Prorokovim roditeljima: ta supstancija je prešla u mleko koje su, pomešano s haomom, ispili njegovi roditelji: oni su se sjedinili prvi put i tako je začet Zaratustra.7 Još pre njegovog rođenja, Ahraman i đevi su se uzalud upinjali da ga pogube. Tri dana pre nego što je došao na svet, selo je blistalo tak\dm sjajem da su ga Spitamidi napustili, verujući da je požar. Vrativši se, našli su dete koje blista od svetlosti. Po predanju, Zaratustra je na svet došao smejući se. Tek što se rodio, napali su ga devi (— daeva) ali ih je on oterao izgovarajući tajnu formulu mazdaizma. On izlazi kao pobednik iz četiri iskušavanja čiji je iniciiacijski karakter očigledan (bio je bačen na lomačti, u vučju jazbinu, itd.).8 Nema potrebe produžavati. Zaratustrina iskušenja, pobede i čuda slede uzorni scenario zbivanja vezanih za Spasioca tokom divinizacije. Zapamtićemo da se tu uporno Donavljaju dva karakteristična motiva mazdaizma: natprirodna svetlost, i borba protiv demona. Iskustvo mističnog svetla i »ekstatičke vizije« podjednako su prisutni i u staroj Indiji, gde će imati veliku budućnost. Što se tiče borbe protiv demona, odnosno protiv sila Zla, ona predstavlja, kao što čemo videti, suštinski zadatak svakog mazdaiste. 102. Šamanska ekstaza? Vraćajući se izvornoj Zaratustrinoj poruci, odmah se postavlja jedno pitanje: treba li tu poruku tražiti jedino u gathama, ili je dopušteno koristiti i kasnije avestske spise? Ne raspolažemo ničim što bi nam omogućilo da dokažemo kako su gathe prenele celokupno Zaratustrino učenje. Pored toga, jedan broj potonjih, čak i dosta kasnih tekstova neposredno se odnosi na shvatanja koja nalazimo u gathama, pa ih, pri tom, još i razvija. Α kao što znamo, razvijanje neke religiozne ideje, čije je postojanje prvi put potvrđeno u kasnijim tekstovima, ne podrazumeva nužno i da je tu reč ο nekom novom shvatanju. Bitno je razjasniti koji je tip religioznog iskustva svojstven Zaratustri. Najberg (Nyberg) je verovao da ga može uporediti s ekstazom koja je karakteristična za srednjoazijske šamane. Tu hipotezu je odbacila većina naučnika ali ju je nedavno Viderigren izložio modernijim i ubedljivijim terminima.456 On podseća na tradicije
455Tekstove

naveo Mole, nav. delo, str. 298 i dalje, 301 i dalje. Vid. takođe Widengren, nav. delo, str. 122 i dalje. 456 Widengren, nav. delo, str. 88 i dalje.

po kojima je Vištaspa za postizanje ekstaze koristio konoplju (bhang): dok mu je telo ostajalo uspavano, njegova duša je putovala u Raj. Pored toga, sam Zaratustra je u avestanskoj tradiciji bio poznat kao neko ko se »prepušta ekstazi«. On je u zanosu doživljavao svoje vizije i čuo reč Ahure Mazde.457 S druge strane, pesma je verovatno imala važnu ulogu u kultu, ako ime Raja, garo demana razumemo u značenju »kuća pesme«. Znamo da su neki šamani padali u zanos dugo pevaiući; dodajmo, ipak, da se ne može smatrati za »šamanski« svaki kulturni sistem koji se koristi pevanjem. Pored toga, moguće je ukazati na parašamanističke elemente scenarija koji je stvoren u vezi s Mostom Sinvat (v. dalje, § 111), kao i na šamanističku strukturu putovanja Arde Virafa na Nebo i u Podzemlje.458 Ipak, retke aluzije na specifično šamansku inicijaciju — koja obuhvata i komadanje tela i obnavljanje utrobe — sreću se jedino u kasnijim tekstovima koji bi mogli da odražavaju i strane uticaje (srednjoazijske, i!i one koji potiču od helenskog sinkretizma, posebno od religija misterija).112 Možemo prihvatiti da su Zaratustri bile bliske indoiranske šamanske tehnike (koje su, uostalom, poznavali i Skiti i Indijci vedske epohe) i ne vidimo zbog čega bi trebalo dovoditi u sumnju predanje koje Vištaspin zanos objašnjava konopljom. Međutim, zanosi i vizije koji su potvrđeni u gathama i u delovima Aveste, ne odaju šamansku strukturu. Zaratustrin vizionarski zanos približava ga drugim religioznim tipovima. štaviše, »šamanski« stil ne odaju ni Prorokovi odnosi prema njegovom Gospodu, ni poruka koju on neprekidno objavljuje. Ma kakva bila religiozna sredina u kojoj je Zaratustra rastao i ma kakva bila uloga zanosa u preobraćenju njegovom i njegovih učenika, šamanska ekstaza nema središnju ulogu u mazdaizmu. Kao što ćemo uskoro videti, mazdijansko »mistično iskustvo« je proizvod jedne obredne prakse koja je obasjana eshatološkom nadom.

103. Objava Ahure Mazde: čovek je slobodan da izabere Dobro ili Zlo Zaratustra objavu nove religije prima neposredno od Ahure Mazde. Prihvatajući je, on podražava iskonski čin Gospoda — izbor Dobra (up. Jasna 32 : 2) — i ništa drugo ne traži ni od svojih sledbenika. Suština zaratustrijanske reforme jeste imitatio dei459 Čovek je pozvan da sledi primer Ahure Mazde, ali je slobodan u svom izboru. On se ne oseća kao Božji rob ili sluga (kako su to za sebe priznavali, na primer, vernici Varune, Jehove, Alaha). U gathama, Ahura Mazda zauzima prvo mesto. On je dobar i svet (spenta). On je svet stvorio mišlju (Jasna 31 : 7, 11), a to je isto što i creatio ех nihilo.460 Zaratustra objavljuje da je »mišlju prepoznao« Ahuru Mazdu, »kao prvog i kao poslednjeg« (Jasna 31 : 8), odnosno, kao početak i kao kraj. Gospoda prate Božanska bića (Ameše Spente): Aša (Pravda), Vohu Manah (Dobra Misao), Armaiti (Pobožnost), šathra (Kraljevstvo, Moć), Haurvatat i Ameratat [Celovitost (zdravlje) i Besmrtnost].13 Zaratustra te entitete priziva i slavi zajedno s Ahurom Mazdom, kao u ovoj gathi: »Najmoćniji Mudri Gopsode, Pobožnosti, Pravdo koja činiš da živa bića napreduju, Dobra Misli, Kraljevstvo, čujte

457 Vid. izvore koje navodi Videngren, str. 91. Zanos izazvan opojnim sredstvima bio je poznat i u staroj Indiji; up. Rigveda X, 136, 7, i komentare u Eliade, Le Chamanisme (2. izd.), str. 319 i dalje. 458 Up. reference za radove Niberga i Videngrena u Le Chamanisme, str. 312 i dalje. 459 Lat.: oponašanje boga (prim. prev.). 460 Lat.: stvaranje ni iz čega (prim. prev.). 13 Ovi Entiteti — ili »Arhanđeli« kako su ih podjednako zvali — povezani su s nekim kosmičkim elementima (vatrom, metalom, zemljom, itd.).

ni naše duše. .13 Stoga izgleda da je Zaratustra ustao pre svega protiv neumerenosti orgijastičkih obreda. bogovi tradicionalne iranske religije. međutim. ona se ne odnosi. makar za dobrobit svetovnjaka. Vohua. Mudri Gospod se ne može smatrati odgovornim za pojavljivanje Zla. a ipak ga nije onemogućio. to može značiti ili da Bog transcendira svaku vrstu protivurečnosti. iako i'e on tu obuhvaćen. ali pošto je Angra Mainju slobodno odabrao svoj oblik bivstvovanja i svoje zločiniteljstvo. u početku. U toj činjenici nađen je odraz sukoba između stalno naseljenih ratara i nomada. a na prvom mestu. između ostalog. životinje su neprekidno žrtvovane. Znamo gde treba da tražimo predistoriju jedne takve teologije: u različitim mitsko-obrednim sistemima podela i polarnosti. To međutim navodi na to da je on rodio i drugog blizanca. Α to pokazuje da se ta dva duha razlikuju — jedan je sveti a drugi zao — pre po sopstvenom izboru. Armaitija) i jednog od dva Duba blizanca. Zaratustra međutim govori ο novom religioznom i moralnom značenju ovog vajkadašnjeg problema. da bi mu se ulagivao. a na prvom mestu. Upotreba metaforičnih izraza »pastir« i »stado« koji se odnose na poglavare i na njihove podanike potvrđena je na celom antičkom Bliskom istoku i u 461 Lat. Zaratustra među grešnike svrstava i Jimu. ni naše reči. a drugi Drug (Prevarul. v. Iskonski raskol između Dobra i Zla posledica je jednog izbora koji je inaugurisao Ahura Mazda. ne osuđuje potpuno obred haome. ili da postojanje Zla predstavlja preduslov Ijudske slobode. dao da jede komade bika« (32 : 8). da im više ne prinose na žrtvu goveda. Zaratustra od svojih vernika traži da više ne upražnjavaju njihove kultove. ni naša dela. Ahura Mazda je otac više entiteta (Aše. pojavljuje između dva Duha. Vivahvantovog sina »koji je našem narodu. ni naše mentalne snage. Na početku. tvrdi se u jednoj slavnoj gathi (Jasna 30). koji sadrže bezbrojne žrtve u krvi i neumereno ispijanje haome. u više navrata se podrazumeva jedinstvo između Ahure Mazde i Svetog Duha (up. Kao što smo videli.). Jasna 43 : 3. kao ni kult Mitre. S druge strane. Angru Mainjua (Duba Rušitelja).: podudaranje protivstavova. čak ni u gathama. pošto Ahura Mazda nije suprotstavljen nekom »anti-bogu«. Manaha. ni naše svesti. Što se tiče odrednice »govedar« koja se primenjivala na Zaratustru. suprotnost se. Spenta Mainju izjavIjuje Duhu Rušitelju na »početku egzistencije«: »Ni naše misli.me: Imajte milosti prema meni u času kad svako bude dobijao svoju nagradu« (Jasna 33 : 11. Pošto su daeve. nego po svojoj prirodi. S druge strane. a ponovila ga dva Duha Blizanca izabravši jedan Ašu (Pravdu). a drugi Zlo i smrt. Zaratustrina teologija nije »dualistička« u doslovnom značenju reči. Ahura Mazda je u svom sveznanju još u početku znao kakav će biti izbor Duha Rušitelja. ni naša učenja. pokazala da mazdaizam. kao što se to tvrdilo. Ali antinomija koju Zaratustra objavljuje prevazilazi socijalni plan. Dobro i Zlo. potiču od Ahure Mazde." Štaviše. U celini uzev. pitao Ahura Mazdu i kada će uništiti one koji žrtvuju haomu (48 : 10). antitetičkih dijada i coincidentia oppositorum461 sistema koji istovremeno vode računa i ο kosmičkim ritmovima i ο negativnim aspektima realnosti. ο postojanju Zla. To je bio odbačeni deo nacionalne arijske relisiozne tradicije. npr. itd. jedan od ova dva Duha je izabrao Dobro i život. takođe sledeće strofe). prev.). nisu složni« (Jasna 45 : 2). U nekoliko stihova gatha nalazimo klice bezbrojnih kasnijih razrada koje su iranskoj duhovnosti dale njene osobene crte. na obavezu svakog mazdaiste da brani stado i dobro se stara ο njemu. ni naši izbori. svetac i rušilački demon. Prorok је. alternacija i dualiteta. Novija istraživanja su. Spente Mainjua (Duha Dobročinitelja). U mazdijanskoj relipiji poštovanje bika ima značajno mesto. sreća u nesreći (prim. izabrali Prevaru.

i kao što ćemo još videti (§ 106). promena bivstvovanja« (Jasna 48 :2). Put na onu stranu vodi preko Mosta Ćinvat. 46 : 3. da je Zaratustra uprkos svojoj »reformi« prihvatio neka verovanja i tradicionalne religijske ideje. Kao što smo videli (§ 21). ja ću preći Most Odabirača!« (Jasna 46 : 10). Prorok ovu 462 Marjan Mole i Geraldo Njoli (Gheraldo Gnoli) su zgodno osvetlili trenutno obnavljanje sveta posle žrtava (jasna) koje prinesu sveštenici. Ako su gaihe Zaratustrino delo — a to je skoro jednoglasno mišljenje naučnika — može se zaključiti kako se Prorok trudio da sruši drevnu ideologiiu ciklusa periodičnog preporoda kosmosa i objavi predstojeći neopozivi eshaton ο kojem odlučuje i koji izvršava Ahura Mazda. međutim. ο Mudri. »Preobražaj« sveta Prorok ne sumnja da će daeve biti uništeni i da će pravedni trijumfovati nad rđavima. označava Ijude koji slede Dobru Religiju. naglašavajući značaj suđenja. daj time jedan znak dušama. ο Mudri. 32 :7). koji se odnosio na godišnji preporod sveta. »spasilac« (Jasna 48 : 8. iščekivanje suđenja i obnavljanje sveta postepeno je prenošeno u neku eshatološku budućnost čije se nastajanje moglo različito izračunavati. što je ројаш koji će kasnije podstaći neobičnu mitologiju. Ta obnova uključuje i suđenje svim bićima i podrazumeva kažnjavanje rđavih i nagrađivanje pravednih (§ 112). Svakome će biti suđeno prema izboru koji je načinio na zemlji. obnova se neće postići izvršavanjem nekog kosmogonijskog obreda. na Bliskom istoku su. u »kuću Pesme«. nego voljom Ahure Mazde. i to je mesto razdvajanja pravednih od zlih. Znamo. itd. Ali kada će se zbiti ta pobeda Dobra koja će iz osnove preporoditi svet? On preklinje Ahuru Mazdu: »Nauči me ono što ti znaš. grešnici će. da naneseš štetu rđavome. Da obožavajući vas i slaveći vas pristupim još većoj radosti« (Jasna 34 :6). . Zaratustra međutim odbacuje taj drevni scenario. Uporan je: »Kakvu platu određuješ ti dvema stranama. štaviše. to znamo. Zaratustra se verovatno nadao skoroj »transfiguraciji« (frašo-kereti) sveta. On kliče: »Da li bismo mi mogli biti ti koji će preporoditi ovo bivstvovanje!« (Jasna 30 : 9). Ukratko. »Daj da upoznam gospodara koji će ozdraviti bivstvovanje!« kliče on (Jasna 44 : 16). Sam Zaratustra najavljuje proročki prelazak kada će on povesti sve koji su obožavali Ahuru Mazdu: »Sa svima njima. imao je podjednako za cilj kažnjavanje rđavih i preporod egzistencije.staroj Indiji. Gospode: hoće li još pre dolaska kazni koje si ti zamislio.462 On u više navrata sam za sebe kaže da je saošjant. bili poznati različiti mitsko-obredni scenariji obnavljanja sveta. Tako on preuzima indoiransku tradiciju putovanja mrtvih. opet. među Indoirancima i drugim narodima. 104. korist pravednome« (Jasna 51 : 9). pravedni pobediti rđavog? Jer u tome se sastoji. svetosti i dobrote Ahure Mazde. »Stado« čiji je Zaratustra »govedar«. Kao što se to već mnogo puta dogodilo u istoriji.). Zaratustra iščekuje preobraženje egzistencije: »Dajte mi taj znak: potpuni preobražaj ovog bivstvovanja. Važno је. polazna tačka Zaratustrinog proročanstva počiva u objavljivanju svemoći.lfi Ove popravke i doterivanja omogućavaju da se bolje razume doprinos mazdaizma istoriji religije Irana. dajući im pri tom nove vrednosti. ostati »zauvek stanovnici kuće Zla« (Jasna 46 : 11). 53 : 2. i najavljuje njegov temeljni i konačni »preobražaj« koji će se zbiti jednom zauvek. Esliatološki božji sud ognjem i rastopljenim metalom koji on najavljuje (v. naime. Pravedni će biti pušteni u Raj. tvojom blistavom vatrom i tvojim istopljenim metalom. takođe Jasna 30 : 7. Obred koji je ponavljao kosmogoniju praznovao se povodom Nove godine. naglasiti novo tumačenje ideje preporoda koje je dao Zaratustra.

a isto tako rasvetljava kako Gospod. Jasna 28 : 2). Poređenje s rišima iz Upanišada postaje još uverljivije kada uočimo inicijacijski i eshatološki karakter mazdijanske »mudrosti«. sveštenik posredstvom obreda (jasna) postiže stanje maga. na prvom mestu: »Lo stato di 'maga'«. budući lična religija (kao vedizam i brahmanizam). Žrtvovanje je prilika za teološku meditaciiu. značajno je da je vatreni oltar postao. želim da koliko god mogu mislim na Pravdu!« (Jasna 43 : 9). zemljom. mazdaizam dopušta razvoj jedne ezoterične dimenzije koja. i činjenica da svaki od tih Entiteta sadrži apstraktnu vrednost (Red. Druga jedna opozicija jedva da je naznačena. Pogođeni smo duhovnim. Kult je do te mere duhovni da je sam termin »žrtva« (jasna) u gathama izjednačen s terminom »misao«. da neprekidno priziva »dobru misao«: on ističe funkciju i religioznu vrednost »mudrosti«. I kakva god bila tumačenja koja su kasnije dali sveštenici.18 Transmutacija najznačajnijih arijskih božanstava u Ameše Spente (Svete Blažene) koji čine pratnju Ahure Mazde. Sa tog stanovišta.)· — istovremeno označavaju tvoračku imaginaciju i opseg strogog mišljenja. ali to ne znači i osnivanje monoteizma. Prema tome. Nikakve trpeljivosti prema demonskim silama koje otelovljuju daeve. i ostao. Moć. pravu religiju nasuprot religiji daeva. Naravno. Zaratustrin spekulativni napor možemo uporediti s meditacijama i otkrićima mudraca što se pominju u Upanišadama. Odanost. Naravno. odnosno »nauke«. itd. nije reč ο nekoj apstraktnoj nauci u modernom značenju tog termina. i na kraju će na svim kosmičkim i antropološkim nivoima ličiti na projekciju opozicije između vrlina i niihovih suprotnosti. str. ali će ona u iranskom mišlienju imati veliku budućnost: to je opozicija između duhovnog i materijalnog. mada nije bila zabranjena. . između misli i »koščatog sveta« (up. radove Gnolija. ona. pročišćava i »spiritualizuje« svet. preko svojih »Arhanđela«. nije bila ni dostupna svim vernicima. na neki način »filozofskim karakterom Zaratustrine religije. Inicijacijski i eshatološki karakter je očigledan u kultu koji Zaratustra predlaže namesto tradicionalnih krvavih i pomamnih obreda. Birajući Ahuru Mazdu. Ova tenzija će ubrzo dobiti čvrst okvir u dualizmu. Ali.) gospodareći pri tom jednim kosmičkim elementom (vatrom. njena »podrška«. tačnije. Jasna 48 : 3 spominje »tajna učenja«.19 Kada se Ahura Mazda približio kao »Dobra Misao« i upitao ga: »Kome želiš da uputiš svoj kult?« Zaratustra je odgovorio: »Tvome plamenu!« i dodao: »Prinoseći mu na žrtvu obožavanje. jeste izbor Boga i drugih božanskih entiteta. Zaratustra uspeva da jasno iskaže način na koji on dejstvuje u svetu. bez obzira na svoju pra\'donosnu funkciju. tačnog i korisnog znanja. Pridružujući Ameše Spente Ahuri Mazdi. religiozno središte mazdaizma. može da pomogne svojim vernicima i da ih podrži. prikazujući to svojim sledbenicima kao obrazac.objavu prima neposredno od Gospoda. mazdaista bira Dobro nasuprot Zlu. Svet će biti podeljen na dobre i na rđave. 287 i dalje. Ono što Zaratustra objavljuje. Što se tiče eshatološke vatre onako kako iu je shvatao Zaratustra. Prenia jednOm novijem463tumačenju. nego ο »tvoračkoj« misli koja otkriva i istovremeno gradi strukture sveta i univerzuma vrednosti lcoji je njihov korelativ. Koliko je Prorokova poruka nova — potvrđuje činjenica da on svog Boga naziva »mudrim«. još je značajnija funkcija kulta. svaki mazdaista treba da se bori protiv Zla. to znači da on prolazi kroz ekstatičko iskustvo koje donosi »nadahnuće« (čisti). i »La gnosi iranica«. da slavi značaj »istine«. koji su korenito preobrazili vedska shvatanja sveta i Ijndske egzistencije (§ 80). metalom. Za vreme tog nadahnuća sveštenik-prinosilac žrtve uspeva da odvoji svoju duhovnu suštinu (menok) od svoje telesne 463 Vid. itd.

svetim fluidom koji fe istovremeno i plameni. U Iranu se. izgleda da najstarije zaratrustrijanstvo. »Questioni«. godini ubio tiranin Bratvarhš u jednom hramu vatre. Religija Ahemenida 464 Up. Po tradiciji. a kao Magusa su ga pominjali i filozofi italijanske renesanse.36 Legenda divno izražava značenje Zaratustrine sudbine. delu iskupljenja koje je inaugurisao uzorni sveštenik Zaratustra. Slično shvatanje dele i iz njima svojstvenog vidokruga autori Brahmana. bavila religiozna elita. 114—115. str. »iznova stvaran« bezgraničnom moći žrtvovanja. medutim. Ali eshatološka funkcija kulta u mazdaizmu ujedinjuje. odraze najlepšeg mita ο njemu nalazimo u Geteovom Faustu.prirode (getik). jogina i kontemplativaca. svet je periodično bio obnavljan. prinosilac žrtve prevazilazi svoju ljudsku uslovljenost. Moglo bi se čak reći da prinosilac žrtve učestvuje u već transfigurisanom svetu. Proces prenošenja u mit produžio se tokom najmanje petnaest vekova. poseduje svoj hvarenah i na dan preobraženja. »Haoma. 127) a kao sunčana svetlost emanira iz glave vrhovnog vladara. prinosilac žrtve doprinosi ponovnom uspostavljanju prvobitnog stanja. jer su »vukovi« bili članovi arijskih »muških društava« koje je Prorok tako odvažno žigosao.®3 Svako Ijudsko biće. Mi ćemo nešto dalje (up. »Questioni sull' interpretazione«. kao i u brahmanskoj Indiji. »napitka besmrtnosti«. Воусе. tom II) analizirati značenje menoka i getika. Teško je tačno reći da li je ovaj eshatološki koncept kulta bio potpuno uobličen već u doba Zaratustre. које sveštenik ispiia tokom ceremonije. 349 i dalje. str. koje tako nepotpuno odražavaju gathe. Isto tako. konačne Obnove. i životvoran i spermatičan. vrhunsko uzdizanje žrtvovanja koje se izvodi u Brahmanama sa inicijacijskom gnosom i vizionarskim »prosvetljenjem« Upanišada. približava se Ahuri Mazdi i anticipira incocreto* univerzalnu Obnovu. Mi smo prethodno pominjali nekoliko primera Zaratustrine apoteoze u mazdijanskoj tradiciji (§ 101). § 78 i dalje). 366. str. . vidovnjaka. tu susrećemo i jedan broj ekstatičara koji koriste neka omamljujuća sredstva (up. ti. on se ponovo vraća u stanje čistote i nevinosti koje je prethodilo »mešanju« dve suštine. Jedan kasniji izvor jasno kaže da su ubice bile prerušene u vukove. 105. »preobražaju« (frašo-kereti) sveta. da tako kažemo. daje prvenstvo »mudrosti« i unutrašnjem »prosvetljenju« pored žrtvene vatre. »velika svetlost koja će izgledati kao da izlazi iz tela. ali taj božanski »plamen« podjednako izvire i iz Mitrinog dela (Jašt X. što je predstavljalo ezoteričnu tradiciju. sijaće sve vreme na toj zemlji«. Nema. i svetleći. »Lo stato di 'maga'«. priest of the sacrifice«. Zaratustru je u 77. Prema tome. Zaratustra je u helenskom svetu slavljen kao uzorni Mag.25 moguće je poređenje sa starom Indijom: pored isposnika. Najzad. tj.465Α haoma je bogata hvarenahom.464 Stanje maga se postizalo prvenstveno žrtvovanjem haome. sumnje da se on sadrži u funkciji žrtvovanja kod Indoiranaca. međutim. drugim rečima. Ahura Mazda je prvorazredni posednik hvarenaha.al Obredno ispijajući haomu. Gnoli. 465 Up. Ali zanosi ekstaze izazvani omamljujućim sredstvima imali su u indijskim religijama prilično skromnu ulogu. tehnikom žrtvovanja i eshatološkom gnosom. M. Α to se »mešanje« zbilo posle napada Ahrimana. Gnoli. U onoj meri u kojoj neke epizode koje su u vezi s upotrebom konoplje među Zaratustrinim sledbenicima odgovaraju stvarnosti.

140). 349) a Videngren za nju veruje da je pod uticajem samitskih shvatanja ο Bogu Tvorcu (nav. 107—117). str. delo. 157 i dalje. nije izazvala nikakav odjek. 1. Neissances d'archanges. mada obrnuto usmeren proces. G. 246 i dalje) primećuje da fraša u natpisima znači »izvrstan« i nema religioznu vrednost. od jednog kralja ne treba očekivati sveštenička dela i formule. Možemo jasno odrediti u кош se smeru odvijala ova transmutacija: daeve su postale pre svega bogovi ratničkih funkcija — Indra. a takođe i činjenica da reforma kojom je pod Artakserksom I (465—425) uveden novi kalendar sa zaratustrijanskim entitetima. koji je Darija načinio kraljem.468 Natpis naglašava tvoraštvo Ahure Mazde i. i »prepuna je moralnih briga« 466 Pored toga. Dete je. religija Persijanaca u vreme Ahemenida. koji se u vedskim tekstovima smatraju za »demonske« figure (§ 65). Međutim. Varinu. postao je Ahura Mazda. koji je stvorio čoveka. U prilog Ahemenida navodi se ime velikog boga Ahure Mazde koje se ne slavi na natpisima. posle dva sna koja su vračevi protumačili kao loš predznak za njegov presto. dogodio se u Iranu: demonizovani su stari bogovi. Ahura Mazda je u iranskim zemljama i pre Zaratustre bio obožavan kao Vrhovni bog. 35. 140. nema ničega od zaratustrijanstva. Bog koji je u Iranu odgovarao velikom protoindijskom asuri. Protiv zaratustrijanstva Velikih kraljeva se.467 Na prvom natpisu koji je Darije dao da se ureže u Nakš-i-Rustamu pored Persepolisa. Pod tim imenom nalazimo ga i na natpisima kraljeva Ahemenida. 62 i dalje. Culte. njihova je teologija bila istoga nivoa kao i teologija gatha: ona obiluje apstraktnim izrazima koji se mogu uporediti sa izrazima gatha. str. Prema Herodotu (I. takođe Zaehner. Old Persian. ne pojavljuju se ni termini ni tako značajna imena kao što su spenta. reklo bi se. Vid. tog jedinog eoveka.Opozicija između Ahure Mazde i daeva jasno je izražena već u indoiransko doba pošto je vedska Indija deve suprotstavljala asurama. de l'Iran. str. Dawn and Twilight. ili jednostavno kao Veliki bog među drugim velikim bogovima. on ne obavlja bogosluženje. Astijag je naredio da ga smaknu. G. tog jedinog čoveka. str. Kira. što čini sreću čoveka. Naučnici se već godinama strasno spore oko jedne protivurečnosti u vezi sa zaratustrijanstvom Darija i njegovih naslednika. nego izvršava konkretna dela. Vaju. Saurva. Angra Mainju i Ameša-Spente (osim Arte). onako kako ju je opisao Herodot. str. asura. čoveka nižeg ranga) koji se zvao Kambiz. str. up. koji je stvorio sreću ljudi. str. koji je stvorio nebo. 466 G.-7 Kako god bilo. bilo spaseno. Zaratustra je u tom procesu verovatno imao određenu ulogu. 28 Mole. Jedina je razlika što su u Indiji religiozrie vrednosti tih. Ovaj povlašćeni religiozni položaj opravdava se mitom ο osnivanju dinastije Ahemenida. Die Religionen des alten Irans. gospodara mnogih«. nap. 138 (prevod). str. uzdizanje Ahure Mazde na viši položaj nije njegovo delo. Gnoli »Considerazioni sulla religione degli Achemenidi«. što omogućava jednom kralju da izvršava svoju vlast«. mythe et cosmologie. kao što nas na to podseća Marjan Mole. pored toga. navode i sledeći dokazi: Zaratustra nije imenovan ni na jednom natpisu. religioznu odgovornost vrhovnog vladara. _ religiozna vrednost međutim podrazumeva »izvrsnost« svakog kraljevskog čina. skoro kao posledicu toga. Nijedan od bogova asura nije bio »demonizovan«. fraša je dakle termin koji izražava sve »ono što je dobro. ako Ahemenidi i nisu bili zaratustrijanci. kralj Medejaca Astijag je. Rel. . kralja nad mnogima. pored ostalih. Kent. 468 R. dveju grupa evoluirale u suprotnom smeru u odnosu na Iran: deve su postale »pravi bogovi« i trijumfovale su protiv reda starijih božanstava. VVidengren. daeve. Darije je postao Kralj da bi se održala tvorevina Ahure Mazde i osigurala »sreća ljudi«. Sličan. Formula može biti medejskog porekla (Nyberg. međutim. udao svoju kćer za jednog Persijanca (dakle. a kada je ona rodila dečaka. Ahura Mazda se slavi kao »veliki bog koji je stvorio ovu zemlju. Dumezil.

Zapadni svet je. 470 R. Grirshman.. str. Gnoli. »Persepolis. 4) pastir je našao napušteno dete upravo dok ga je dojila kučka (što je karakteristična crta mitova ο herojima vrhovnim vladarima). d) to nas navodi da kažemo kako on stvara novi svet i inauguriše novu eru. up. Kir osniva carstvo i novu dinastiju. »La legende royale«. Imali smo prilike da pokažemo kako je odgovarajući sce' nario postojao i kod vedskih Indusa. on je pobedio Medejce. Mitska tema heroja koji je napušten i progonjen susreće se kod mnogih naroda. e) pošto se kosmogonija obredno ponavljala povodom svake Nove godine. Za naše potrebe treba imati na umu sledeće motive: a) sva iskušenja kroz koja je Kir prošao. Widengren. 51 i dalje. pjraznik Nove godine se odvijao pod okriljem Ahure Mazde. 23 i dalje. 46—47. itd. ubija zmaja. 473 Videti Wikander. 19 : 92 i dalje). Erdmann. srušio s prestola svoga dedu i osnovao carstvo Ahemenida. a Ritual City«. up. odgovaraju inicijaciji ratničkog tipa. drugim rečima. »kučka«. str.470Persepolis dakle nije bio politička prestonica i nije imao nikakav strategijski značaj. 128 i dalje. 472 Up. Zevs—Tifon. na primer. videti iakciđe A. Kao i Thraetona. 58 i dalje. Firdusi pripoveda kao ο borbi kralja Fariduna (< Fretona < Thraetone) protiv jednog stranog uzurpatora. Ansgabe. i svi drugi oblici »stvaranja« i »osnivanja«) obuhvatala i pobedničku borbu nekog boga ili mitskog heroja protiv nekog mitskog čudovišta ili zmaja (up. . koji je 24 godine živeo na dvoru Velikog Kralja. 5 : 34. Faridun izlazi kao pobednik. str.473 mada u ovom drugom slučaju izvori potiču iz kasnijih vremena i mit prikazuju u naglašeno istorizovanom obliku. koji je zarobio i uzeo za žene dve sestre zakonitog vladara Jamšeda (<Jima Hšaeta).471 Navroz je. Widengren. G. i u starom Iranu.469 Kir je do mladićkih dana živeo među pastirima. doznao za postojanje Persepolisa tek kada ga j'e uništio Aleksandar Veliki. K. U stvari. obnavljao Svet simboličnim ponavljanjem kosmogonije. namenjenu za proslavljanje praznika Nove godine. pa je njegov identitet bio otkriven. na medejskom jeziku. Baal—Jam. kosmogonija je (kao. Indra—Vritra. »Persepolis«. 265. uostalom. str. Iranski kralj i praznik Nove godine Darije je Persepolis zamislio i izgradio kao svetu prestonicu. To shvatanje je bilo blisko Indoirancima. Stanđ u. 277. kao i svaki obredni scenario Nove godine. c) posle pobede nad kraljem Medejaca. Na kraju. ο borbi junaka Thraetone protiv zmaja Aži Dahake koju pominje Avesta (Jašte 9 : 145. »Politica religiosa e concezione della regalita sotto i Sassanidi«. str. 471 Persepolis пе pominje čak ni Ktesije. b) budući lcralj simbolično jeste — ili postaje — sin boga Mitre (njegov poočim se zove »Mitrin dar«). a za razliku od Pasargade. scenario je. verovatno pretrpeo i mesopotamske uticaje. U. u stvari. Suze i Vavilona. od časa kada je bio napušten. što ukazuje na ezateričnu vrednost ovog svetog grada.). 106. može se pretpostaviti da je mitsko-obredni scenario osnivanja dinastije bio uključen u ceremoniju Navroza.odgajila ga je žena nekog govedara Mitridata. Herodot saopštava da se Mitridatova žena zvala Spako.472 U svakom slučaju. zmaja Aždahaka. Pope. »A propos de Persepolis«. odnosno. str. Les Religions de l'Iran. Ekbatana. počev od određenog istorijskog trenutka. 226. Vayu. posle brojnih dogodovština. Navroza. oslobađa (i sada on uzima za 469 Ргеша Justinu (I. medutim. da ostvaruje jednu mikrokosmogoniju. ne pominje se ni u jednom zapadnom ili istočnom izvoru. Na zamašnom geografskom prostoru. str. ali ga je odavalo njegovo prinčevsko ponašanje. koji je bio prikazan kao sveštenik na mnogim vratima Persepolisa.

pored Ahure Mazde pojavljuju Mitra i Anahita. drugim rečima. delo. uostalom.478 U svakom slučaju. Dodajmo da je u Iranu. na planu koji mu je bio primeren.žene) dve zarobljene princeze. Herodot prenosi jednu narodnu Up. na primer. što je. nasuprot tome. U krajnjoj liniji. Ono što su kraljevi izvršavali na početku i jednom godišnje. međutim. sveštenici su se nadali da će ostvariti jednom godišnje — a Saošjant će to učiniti zauvek. Kako Herodot obaveštava. Mi ne znamo da li je u vreme Ahemenida postojao neki sukob ili prikrivena netrpeljivost između dve religiozne ideologije — kraljevske i svešteničke. Eliade. međutim. pod Sasanidima. Widengren. tumačili su snove (I. Ο Irancima sa severa. po svoj prilici. de l'Iran. 135 i dalje. 66. bili nasledna kasta medejskih sveštenika. str. kao i drugde.475 U ovom trenutku treba se zadržati na činjenici da je iranski kralj bio odgovoran za očuvanje i obnavljanje Sveta. takođe str. na prvom mestu ο Skitima. 113). 59). Smatralo se. Skiti Šireći se prema Zapadu. jasno ocrtati kasnije. Isto tako. koja se može uporediti s Levitima ili s Brahmanima. svaki zaratustrijanski sveštenik je verovao da svojim žrtvama anticipira eshatološki preobražaj. 132). ali. i da su upravo oni pravi učenici Zaratustre i njegovi misionari u zapadnom Iranu. da se on.. a tokom prinošenja žrtve pevali »rodoslovlje bogova« (I. u stvari. zaratustrijanstvo se sudarilo s drugim tipovima religije i pretrpelo njihove uticaje. 107 i dalje). na primer. »Areja«. veoma raširen motiv na koji ćemo se još vratiti. Α kao što ćemo videti. 139. Magi su preuzeli jedan broj zaratustrijanskih obreda i običaja. Problem Maga. prilikom konačnog Preporoda. istovetni sinkretizam se očituje u novijoj Avesti. Dcnvn. a na kraju su ih smatrali Zaratustrinim učenicima. . što ukazuje da su bili čuvari tradicije religiozne poezije. Kasnije se. 148). a njegova soteriologija zamenila soteriologiju brahmana. gde se ista imena bogova navode pored Ahure Mazde i pored Ameša Spenta. 163. Mitru (Helija-Apolona). str. a naročito kao zmajevi. Up. proces istorizacije tema i mitskih likova u ravnoteži sa suprotnim procesom: stvarni neprijatelji naroda ili carstva zamišljani su kao čudovišta. str.477 Pod Ahemenidima su predstavljali svešteničku klasu prvog reda. legendu ο Ardaširu). str. 478 Widengren. Le mythe de l'iternel retour (novo izdanje. neki grčki autori su i samog Zaratustru smatrali za Maga. str. Tu iznova nalazimo boga neba (Papajosa). ponovo nam Herodot prenosi najdragocenija obaveštenja. borio sa silama Zla i smrti i doprinosio trijumfu života. boga rata. nav. Prijateljstvo kralja Vištaspe prema Proroku moglo je predstavljati neki uzorni obrazac. plodnosti i Dobra. Zaehner. Sukob će se.474 Iranski heroji i kraljevi poznati su po tome što su ubijali zmajeve (up. 88 Videngren smatra međutim da je Mitra u Persiji još u vreme vladavine Darija I uživao značajan kult (Religions. Rel. U vreme medejskog carstva (VII vek) oni su. i to počev od natpisa Artakserksa II (405— 359). up. Darijev siri Kserks je u celom svom carstvu zabranio kult daeva — što ga je još više približilo Zaratustrinoj religiji. Zaratustra je očekivao sveopšti Preporod posredstvom Dobге Religije. da su oni domorodačko pleme vračeva i prizivača duhova koje je odgovorno za kvarenje zaratustrijanstva. 51 i 474 475 dalje.476 Sporan ostaje i problem Maga i njihovih odnosa prema zaratustrijanstvu. Kasnija predanja jasno navode da je kralj pobedio Aždahaka upravo na dan Nove godine. 1969). 477 Up. ni mazdaizam Ahmenida nije ostao nepromenjen. I ova pojava je šire poznata: princ Sidharta je postao Buda. boginju Zemlje i Afroditu Uraniju (IV. 107. proricali su prinoseći na žrtvu sede vlasi (VII.

Mit se objašnjava trostrukom ideologijom Indoevropljana. vatra . uostalom. dodaje kako ih je dim činio »toliko srećnima da su urlali od zadovoljstva« (IV. što ukazuje na reaktualizaciju jedne drevne indoiransKe ideje. a sačuvan je u narodnoj epici Oseta sa Kavkaza. besmrtna. prinosili na žrtvu »Areju« konje i ovce. Istina. potisnut je na niže mesto. Još je čudnije što se tu govori ο Ahurinim »dobrim suprugama« (Ahurani) Vodama: »Mi obožavamo Ahurani. Grčki istoričar tvrdi (IV. kasnije poistovećena sa Zemljom. Aša sada znači više nego Istina.e povezana sa Ahurom Mazdom. Vode« (Jasna. koji nije razumeo da je tu bila reč ο religioznom činu. do kojeg dolazi posle Zaratustrine smrti. I sahrane kraljeva su (IV. potomaka Skita i Alana. Oni su ipak. načinjena od svetlosti« (Jasna. povezana Aša. Primećeno je. 37:4). a Herodot. Poredak. ni kipove. sluge) i žrtvovanjem konja. bog je predstavljan gvozdenim mačem. Spentom Maijuom (Jasna 36 : 3). Neke značajne novine opažamo već u vokabularu: prvi put se Ameše Spente spominju u grupi. jednom godišnje.legendu ο poreklu skitskih plemena i kraljevske moći (IV. reč je ο relikviji tradicionalne iranske religije. Dobra Misao gatha. blagotvorna. 480 Kao što ipri'mećuje Zaehner (Dawn.4. Uočljiva je izvesna težnja ka resakralizaciji kosmičkih realiteta. isto tako.480 Značajno mesto u kultu zadobija i Haoma: »Mi obožavamo slavnog Haomu od zlata. koji je Zaratustru nadahnuo u gathama. 50.479 Sunce je vidljivi oblik Gospoda. zajedno sa Suncem. Naravno. 59) da Skiti nisu imali ni hramove. i po jednog ratnog zarobljenika od svake stotine. str. 6). Verovatno je reč ο nekom ekstatičkom iskustvu čije paralele možemo naći u zaratustrijanskoj tradiciji (§ 102). supruga Ahure Mazde će biti Armaiti.2 nazivaju je »najmilostivija. 38 : З). Sa svetlošću je. 65). pošto je sunce Varunino oko već u Rigvedi (I. koja je napisana u prozi a sastoji se od gatha 35—42. da Aša u Jasni-u-sedam-poglavlja ima prvenstvo: priziva se kada i Ahura Mazda a objavljuje se i Gospodovo sjedinjenje sa Istinom »zauvek« (Jasna 40:2. mi obožavamo Haomu od kojeg beži smrt« (Jasna 42 : 5). Jedan broj autora ovo oduševljavanje Haomom tumači kao dokaz sinkretizma između Prorokove poruke i tradicionalne religije. ni žrtvenike. »najuzvišenijeg od uzvišenih« (Jasna 36 : 6). i susreće se termin jazata (»bog«) koji će dobiti punu važnost u kasnijem mazdaizmu. Voda je u kasnijim tekstovima zaboravljena. važno је uočiti »šamanski« karakter jednog od obreda: Skiti su bacali zrnevlje ko- noplje na užareno kamenje. 41 :6). Novi vidovi mazdaizma: kult Haome Jasna-u-sedam-poglavlja. Vatra je poistovećena sa Svetim Duhom. 7 : 13 — Sunce će biti nazvano okom Ahure Mazde. odražava početak jednog dosta složenog procesa prilagođavanja i povezivanja. ako je tačno da је Zaratustra 479 U kasnijim Jasnama — I : II. 71 i dalje) bile propraćane ljudskim žrtvama (neka od kraljevih naložnica. 108. Pravda. 3 : 13. 5 i dalje). Međutim. Vohu Manah. Najzad. mi obožavamo blistavog Haomu zahvaljujući којеш napreduje život. to je oličenje strukture koja je istovremeno kosmička i duhovna. 73). uzdignutim na veštačkom brdašcu. .

Naglasimo pre svega njegovu višeznačnost: Mitra je. dva boga nađu sjedinjena. U himni se mogu prepoznati čak i različiti momenti neupadljive teogonije: čitav niz činova i postupaka Ahure Mazde odnosi se upravo na uzdizanje i veličanje Mitre. sigurno. Reč je ο nekim bogovima za koje Zaratustra nije znao. Jašte su himne koje se. a da mu se za nagradu rodio sin. uzdizanje u položaj velikih bogova. »najpobožniji od svih ljudi« (Jašt. ali takođe i ο božanskim likovima i oličenjima religioznih realiteta. izjavljuje Ahura Mazda. prišao mu je haoma i pozvao ga da bere i cedi. autor koristi formulaciju Mitra—Ahura (Jašt 10 : 145) dajući tako repliku na dobro poznati vedski binom Mitra— Varuna. upućuju različitim božanstvima. Zaratustrine gathe i Gatha-od-sedam-poglavlja čine deo sakramentalne liturgije. što znači da je svevideći i sveznajući. odvojeno. Drugim rečima. a ta ga osobina približava Indri). kao što je to. trenutno ili trajno. na kraju himne. . i ponekad međusobno protivurečni ргеstiži s ciljem da se zadobije »totalitet« koji je neophodan za njegovo. U stvari.u stvari prihvatao kult Haome žigošući jedino njegove preteranosti. jasne. Ispitujući ga. 20 : 45). Ali Mitra je takođe i bog rata koji se pokazuje žestok i okrutan (on svojim buzdovanom vazrom besno uništava daeve i bezbožnike. koja se velikim delom sastoji od monotonih prizivanja božanskih Bića. bog koji se slavi u himni Mihr Jašt nije bio ponovo uveden u mazdaizam bez određenih preobražaja. bog ugovora. moć i kreativnost Mitre delo su Mudrog Gospoda. obavezuje da neće razvrgavati ugovore. kralj Jima. Treba primetiti da su Jima i obrecl haome u mazdaizmu svetkovani uz žrtve u krvi: one su u stvari kasnije potpuno ukinute. Vratićemo se na značenje i na predistoriju ovog mitsko-obrednog scenarija gde je reč ο potomstvu koje je posledica upravo sile žrtvovanja (tom II). Kada se. Slavljenje boga Mitre Još je čudnija i za istoriju mazdaizma još značajnija Mihr Jašt (Jašt 10). Hom-jašt (Jašt 20) opravdava kult haome jednim smelim mitom ο poreklu: dok je Zaratustra posvećivao vatru i recitovao gathe. kao svaki bog — vrhovni vladar. U ovom prologu prepoznajemo napor mazdijanske teologije da nanovo jpotvrdi svemoć jednog jedinog Vrhovnog Boga.45 Ipak.44 109. sva veličina. on ima hiljadu ušiju i deset hiljada očiju (10 : 141). »Kada sam stvorio Mitru na širokim pašnjacima. kao što je to Haoma. a haoma je iščezla kao opojno piće. onda tu nije reč ο sinkretizmu. Mihr Jašt oripoveda i opravdava uzdizanje Mitre do visine na kojoj je bio рге Zaratustrine reforme. U istoriji religija to je uobičajena pojava: nekom božanstvu se pripisuju brojni. a pored toga je i univerzalni pribavljač koji osigurava plodnost polja i stada (10 :61 i dalje). i vernik se. nego ο svečanom promovisanju vrednosti stare indoiranske »kosmičlce religije«. dugačka himna u čast Mitre. zamenjena mešavinom biljnog soka. obećavajući da će ga obožavati (Jašt 10 : 4—6). on je isto tako i bog sunca koji je povezan sa Svetlošću (10: 142). Mitra. na primer. vode i mleka. Ргогок je doznao kako je haomu prvi cedio Vivahvant. načinio sam ga podjednako dostojnim poštovanja i smernosti kao što sam to ja« (Jašt 10 : 1).

Ahura Mazda takođe prinosi žrtvu Anahiti i moli je: »dodeli mi tu milost — da pobožnog Zaratustru navedem da misli. 482 .481 ali pošto je borba protiv sila Zla glavna obaveza mazdaizma. Tako. Ujedinjenjem Ahure Mazde i Mitre zapečaćena je sudbina daeva. dakle. Mitra je u mazdaizmu uzdignut pre svega kao bog-pobednik u borbi protiv daeva i nevernika. u pratnji Sraoše i Rašnua. ne slave u molitvama. nego još traži i 481 Lat. zauvek nepotkupljive: [mi obožavamo] zvezde. Dawn and Twilight. govori i radi u skladu sa Dobrom Religijom« (Jašt 5 : 17—19). Nakon te apoteoze. Najpre Ahura Mazda posvećuje Haomu za Mitrinog sveštenika. a potom mu Haoma iskazuje obožavanje (88). prev. iako je zaštitnik svih stvorenja. kao pobedu Gospoda. Tištrija se žali kako nije uspeo da pobedi demona Apaošu — koji je zadržavao Vode i pretio da uništi sve što je stvoreno — zato što su ga Ijudi zanemarivali u svojim obredima. Tada Ahura Mazda iskazuje Tištriji duboko poštovanje prinoseći mu žrtvu (jasna). kao što se slave drugi bogovi (10 : 54). ili kako noću.). Ahura Mazda i eshatološko žrtvovanje Proces sinkretizma stare etničke religije i Zaratustrine poruke može se pratiti i u drugim himnama. na primer. I himna se završava ovim rečima: »molitvom barsom mi obožavamo Mitru i Ahuru.46 Mitra se ipak žali Gospodu da njega. Mitra je obožavan kao svetlost koja obasjava čitav svet (142—44). 81. koji ne samo da obožava podređena Bića. dok Ahura Mazda ostaje u Kući pesme. 110. gospodara svih zemalja« (145). Još su značajnije etape uzdizanja Mitre u rang vrhovnog boga. Cener (Zaehner)482 ove tekstove. odnosno prinosi mu žrtve. posvećenoj jazati Tištriji (oličeniu zvezde Sirijus). mesec i sunce. Α sasvim je neočekivana izjava Abure Mazde da bi bez pomoći Fravašija — preegzistentnih ljudskih duša — čovečanstvo i životinje nestali a materijalni svet pao pod carstvo Laži (Jašt 13 . u Jašti VIII. himnu možemo protumačiti i kao »preobraćenje« Mitre. odnosno. 12). Mudri Gospod prinosi žrtvu Vajuu i moli ga »da mu dodeli tu milost« da može pobediti stvorenja Angre Mainjua (Jašt 15 : 3).Ahura Mazda i Ameše Spente podižu Mitri kuću iznad planine Hara. ravnodušnost. obilazi zemlju i tamani daeve (95— 101) ili progoni one koji ne poštuju ugovore (104—111). a posebno samoponiženje Ahure Mazde. u Kući pesme (124).: dokolica. spokoj (prim. Mitra se ponovo vraća na zemlju da bi se borio protiv daeva. str. On verovatno dobija kult koji je tražio jer nastavak hirnne prikazuje Mitru na kolima koja vuku beli konji (62 i dalje). u duhovnom svetu koji se nalazi iznad nebeskog svoda (10 : 49—52). Činjenica da mu Ahura Mazda tu funkciju prepušta u celini. Pored toga. pokazuje izvesnu Mazdinu sklonost prema otiositas. zahvaljujući tome Tištrija u borbi protiv daeva izlazi kao pobednik i osigurava plodnost zemlje. mir. slavne [Gospodare] Istine. Zatim Ahura Mazda propisuje obred koji će biti svojstven kultu Mitre (119—122) i sam ga izvodi u Raju. Mi obožavamo Mitru.

71). Za svakog mazdijanskog kralja. str. vidi kao protivurečnost Zaratustrinoj doktrini. Žrtva koju prinosi zaratustrijanski sveštenik anticipira konačnu žrtvu kojom će Saošjant izvršiti Obnovu. na kraju je u okvire istog scenarija smeštena i eshatološka Obnova. 84. Eshatološka intencija žrtvovanja je u zaratustrijanstvu neprekidno pojačavana.486 Videli smo (§ 104) u kom je smislu Zaratustra — koji samog sebe označava kao Saošjanta i kliče: »možemo li baš mi biti oni koji će obnoviti ovu egzistenciju« (Jasna 30:9) — dao novu vrednost starom mitsko-obrednom scenariju koji je preporod Sveta osiguravao obrednim ponavljanjem kosmogonije. Himne posebno ukazuju na izuzetni značaj žrtvovanja. obdariti ga dobrima i imenovati mu sveštenike. inače nepoznate razmere. (Zurvan — u iranskoj mitologiji bog vremena. 484Up. što je bez sumnje indoiransko shvatanje. Pored toga. Vid. 1 (bibliografija). zadobili su. up. str.483 Ali činjenica da Ahura Mazda obožava (jaz-j ovog ili onog boga prinoseći mu žrtve (jasna). (Prim. pročišćenje i utemeljivanje svetih vatri. što ie značilo podići hram.485 Mada je Zaratustra osudio neke žrtve u krvi. kada Tvorca kao da pogađa neki »mentalni zamor« koji ga primorava da se obrati za pomoć nekim životinjama.). str. a središnju važnost će zadobiti u mazdaizmu. Prema mitu. str. nije pouzdano da ih je sve odbacio. srednje Azije i Sibira. Borba protiv čudovišta i druge tradicionalne herojske teme tumačeni su kao delovi mazdijanske eshatološke drame. u Avesti su poznata žrtvovanja životinja (Jasna II: 4. ne podrazumeva nužno i da se on postavlja u podređeni položaj. . U stvari. La Religion. ali sumnja u njenu delotvornost. iščekivanje i priprema sveopšteg Preporoda (frašo-kereti). gore. ali postaje značajan u III v. § 103. iz sumnje i iz žrtve. a pri tom se nije brisala njena kosmička vrednost. ali će se ono naročito razviti u Brahmanama. Kao i kod drugih Indoevropljana. Podudaran postupak možemo uočiti u »istorizaciji« kosmičkih ritmova ϊ fenomena u jehovizmu (§ 57). Gnoli. njihovo postojanje je u velikom broju potvrđeno pod Ahemenidima. 84 i dalje). Održavanje. nap. rađaju blizanci Ahriman i Ohrmazd. on prinosi žrtvu da bi dobio sma. Jasna »је u suštini žrtvovanje haome koje se obavlja ispred vatre« (Duchesne-Guillemin. »Note su Yasht VIII«. Prema tome. 485 Dushesne-Guillemin. stare ere. pa čak i svom protivniku. Ahura Mazda udesetostručuje magijskoreligioznu snagu onoga kome je žrtva upućena. prvorazredni religiozni čin predstavljalo je utemeljivanje jedne vatre. 486 Isto. G. »Le Diable et le Bon Dieu« (De Zalmoxis ά Gengis-Khan. Pošto je novogodišnjim obredom Svet bio simbolično iznova stvoren a Vreme obnovljeno. presudni značaj koji dobija pomoć fravašija podseća na jedan tip deus otiosum. 483 U ovom slučaju reč je ο kosmogonijskom »dualističkom« motivu koji je prilično poznat u folkloru istočne Evrope. Jašt 8 : 58). Tako mu se. Eliade. Pominje se u Avesti. 100 i dalje. obredna vatra ima glavnu ulogu. u doba Parćana i pod Sasanidima. prev. posebno borba protiv daeva. Jašiti podvlače tvoračku moć obreda i bogosluženja.njihovu pomoć. str.484 Prinoseći žrtvu. i Ahuru Mazdu prikazuju u njegovoj svešteničkoj funkciji. 95 i dalje. U svakom slučaju. u mazdaizmu. ali је podjednako potvrđen i u zurvanizmu.

on je učestvovao u delu Ahure Mazde i njegovih arhanđela. a čitav se Univerzum iz korena preporoditi. svaki vernik je. posle nje će ljudi oživeti i postati besmrtni. idući čak do samoubistva. naime. sporo se menjaju. samim tim. uspenje na nebo.58 Dve intencije žrtvovanja — eshatološka i kosmogonijska — kasnije su ponovo srasle. bio pozvan da se bori protiv daeva. Pošto je konačni cilj bio sveopšti preporod.487 Vidimo u kom smislu je zaratustrijanstvo koristilo drevne vrednosti žrtvovanja: Zaratustra je objavio »sveti rat« protiv sila Zla. prvobitnog čoveka i Zaratustru. uprkos reformama i promenama. Zaratustrijanstvo je međutim strogo zabranjivalo »oplakivanja i jadikovke«. 111. itd. da »očisti« svet od demona.. nav. Iskupiteljsku funkciju Dobre Religije još je pojačavalo veličanje stvaralačke moći obreda. sa Zaratustrom. str. Kako to objavljuje Jašt 19 : 90: »Materijalni svet se više neće ugasiti [. 316 i dalje. a na kraju će biti »obesmrćeni«. tekstove koje je preveo Mole. biti rezultat jednog žrtvovanja. kao i prvobitno stvaranje. 87 i dalje. vrednovana je temeljna kosmogonijska funkcija žrtvovanja: eshatološki preporod. biće im suđeno. Predanja sačuvana u pahlavi tekstovima navode čitav niz žrtava kojima је Ahura Mazda stvorio Kosmos. Jedna роеша koja čini deo Hadokst Naska (Jašt XXI—XXII) pripoveda kako duša (urvan) pravednika tri dana 487 488 Vid. drugim rečima. mitologije smrti. neuništivo i nepokvarivo. str. a којој će prisustvovati Ormuzd i Ameše Spente.sveštenik koji prinosi žrtvu poistovećuje se sa Saošjantom i. To podrazumeva jedno novo Stvaranje. 90.35 Istočni Iranci su obredno naricali i nagrđivali se udarcima. izabravši Dobru Religiju. u univerzalnom ozdravljenju. tu nalazimo neke poznate motive: prelazak preko mosta. Sa zaratustrijanstvom se i na druge oblasti proširio obred čije je postojanje potvrđeno u zapadnom Iranu — spaljivanje tela i polaganje pepela u urnu. suđenje. .33 Eshatološka obnova će se dogoditi za vreme praznika Nove godine i tada će mrtvi oživeti. podjednako vrede i za prezaratustrijansko doba.] Laž će iščeznuti«. Još je drevniji bio običaj koji je karakterističan za stepe središnje Azije: telo se izlagalo na određenom mestu.488 Što se tiče iskustava duše posle smrti. gde su ga proždirali lešinari i psi. To znači da neka obaveštenja koja pružaju avestski i pahlavi tekstovi. Zapamtimo da će sveopšti Preporod. 126 i dalje. ali i temu susreta sa sopstvenim Ja. proglašavajući ih izmišljotinom Angre Mainjua. ne samo što »spasava« nego i stvara novo čovečanstvo jer vaskrsava tela. Pahlavi tekstovi naširoko opisuju konačnu žrtvu koju će prineti Saošjant i njegovi pomoćnici. shvatanja vezana za postegzistenciju duše. delo. Putovanje duše posle smrti Posmrtni obredi.. Nyberg.

str. Nebesko putovanje umrlog je u svemu slično ekstatičkom uspenju duše kroz sfere zvezda. primaju Manasi (»Umna«) i Sakšuši (»Pronicljiva«). delo. Otkrivajući mu se ko je. uzdignutih grudi. naravno. uspravnog tela.. Pavry. Gnoli.. ο njemu mnogo govori (§ 103). u tekstovima označene s »Dobro smišljeno«. belih ruku.. 17) — što je aluzija na dramatična iskušenja putovanja. jer se ono susreće i u Kaušitaki-Upanišadi I. Zaratustra. svojim dobrim delima. međutim. ulazi u grad i stiže pred Brahmana koji je pita: »Ko si ti?«493 Nikakve aluzije na most Ćinvat u Hadokst Nasku. 62 i dalje. dakle. čestite ljude »njihova dobra dela primaju kao da su im bili dragi roditelji«. Doctrine.« (isto. Widengren. odnosno Raj. 126.. zadržavajući pri tom konkretno obličje. 16). 5. Widengren (nav. str.ostaje pored svog tela. up. 493Up. str. up. str. opasan put. duša rđavoga u severnom vetru susreće jednu strašnu zmiju i stiže u oblast beskonačne Tame. 490 Ο tim iskušavanjima više nas obaveštavaju kasniji tekstovi kao što su Menok i Xrat II. Neki se smrtnik raspituje ο načinu na koji je prešao »iz telesne egzistencije u duhovnu egzistenciju. 492 Ο daeni vid. poželjnu. takođe Soederblom. svojom dobrom religijom.. Duša zatim u četiri koraka prelazi tri nebeske sfere489 i doseže »Svetlosti bez početka« (isto... na put razdvajanja tela od svesti« (isto. 25 i dalje.«. str. 115—117 i 151—53. iz egzistencije pune opasnosti u egzistenciju bez opasnosti« (isto. gde mu na zahtev Angra Mainjua daju otrova (isto. 2) daena se predstavlja u arhetipizovanom ženskom obliku. blistave. meseca i sunca. krepke. »Die Himmelsreise der Seele«. str. 18). ti si me učinila još Ijupkijom svojim dobrim mislima. 47 i dalje. Widengren. još poželjnijom . 361 i dalje. str. učinila si me još lepšom. ona zatim prelazi preko jezera i preko reke. lepog izgleda. Dhammapada 219 i dalje. svojim dobrim rečima. ο indoiranskom shvatanju.«). 57) podseća da Datistan i Denik XXIV. kao što u nekim budističkim tekstovima. up. meseca i sunca. 491 Ο religioznom značenju »prolećnog maslaca«. 20—35). sopstveno Ja492 koje joj prethodi u egzistenciji (»ma koliko bila Ijupka . 15). petnaestogodišnjakinje« (Hadokst Nask. visoke. daena dodaje: »Ma koliko ja bila ljupka. Zapamtimo karakteristike: 1) duša susreće svoju daenu. 19.490 Ahura Mazda naređuje da mu se ponudi »prolećni maslac«491 koji je pravednicima »hrana posle smrti« (isto. 91 i dalje. lepu. 14). ο kojem se pripoveda u kasnijem delu Ardai Viraz Namah. str..«) ali koje je istovremeno i ishod njene religiozne delatnosti na zemlji (»ti si me učinila još Ijupkijom . a čije 489 To su sfere zvezda. . koji se poziva па Bousseta. 3) reč je. Suprotno tome. razdvajanja kojim je prošla. jer podsećaš dušu na strašan. Reč je ο jednom indoiranskom shvatanju koje je bilo poznato i drugim indoevropskim narodima. Vayu. Krajem treće noći diže se mirisni vetar sa juga i pojavljuje se daena smrti »u obliku lepe mlade devojke. devojku označava imenom »rizničarka dobrih dela«. pored ostalih božanstava. »Dobro rečeno« i »Dobro učinjeno«. 3—6: duša je ta koja kreće »putem bogova« (devajana) i koju. Wi]kander. La vie future d'apres le mazdeisme. 125. 9). »Ouestioni sull'interpretazione... ali mu Ahura Mazda kaže: »Ne pitaj to. pre nego što stigne u Raj (garodman).

delo. delo. prema dosta rasprostranjenom shvatanju. nav. II. II. Za potrebe ovog poglavlja dovoljno je podsetiti na to da iransko predanje prvobitni Raj povezuje sa Jiminom vladavinom: tokom hiljadu godina nisu postojali smrt i patnja i ljudi su ostajali zauvek mladi. mada je on izvorno bio samostalan: Ahura Mazda upozorava Jimu da će trogodišnja zima zatrti svaki život na zemlji i traži od njega da sagradi jednu dvoranu (vara) u kojoj će biti spaseni najbolji među njima i zameci svih životinjskih vrsta. tačnije »spaseni« zameci budućeg čovečanstva koje je posle eshatološke katastrofe bilo spremno da imozna rajsku egzistenciju s »početaka«. delo. nav. Jima u Iranu postaje Prvi kralj i obrazac savršenog Vrhovnog vladara. str. ali koja nikako ne odgovara zaratustriianskoj viziji. 16 i dalje. vid. 282 i dalje. ipak. a u vari su bili sačuvani. ili na samom njegovom početku. pa je na kraju i on sam izgubio besmrtnost. ni mesec. takođe Bundahišn XXXIX.je postojanje potvrđeno i u istoriji religija. Soederblom. . str. str. 20—32. delo. 112. širi pod nogama pravednika. ostale reference u Soederblom. str. Izgleda da je to verovanje dosta staro. Tome se pridružuje i druga jeđna eshatološka predstava ο vaskrsenju tela. nav. svuda. U Gathama nije poznato suđenje dušama. Dok je Jama u Indiji nadahnjivao pre svega mitologiju Prvog umrlog. 9 : 4 i dalje. ono je suvišno u scenariiu: već prelazak preko Mosta. II. ni zvezde. Soederblom. njegov hvarena ga je napustio. LXII. Shvatljivo je.495 Ali kada je Jima počeo da izgovara laži. str. Kosmičke planine (most — koji se nalazi u »Središtu sveta« — povezuje naime Zemlju i Nebo). a postaje kao oštrica brijača kada se približi neki nevernik. delo. samo po sebi predstavlja suđenje jer se Most. nav. Prema Videvdatu 13 : 19. pse kod Jame. 172 i dalje. 15. str. i G. irtost čuvaju psi. jer tu ne sijaju ni sunce. ali ie ono jasno e2 Videvdat 19 : 28—32. preko Hare Brezaiti.496 Zaratustrijanska teologija je u mitologiju ο Jimi uključila jedan drugi eshatološki mit. duše izlaze pred Ahuru Mazdu i pred Ameše Spente. Dumezil.. up. Mvthe et Epopee. dolazi sa svojim psima i vodi dušu pravednika na most Ćinvat. možda indoevropskoj (up. 63 Videvdat II. zašto je Jima uveden u mitološki scenario kraja sveta: on je bio slavni kralj Zlatnog doba. Les Types du premier homme. Dobri se od rđavih razdvajaju pre mosta. Vaskrsenje tela Još je površnija zaratustrijanizacija mitova i eshatoloških verovanja koja su se iskristalisala oko Jime. Vid. 496Videti Christensen. ο kojem govore pahlavi tekstovi i gde su sudije Mitra i njegovi pomoćnici Sraoša i Rašnu (koji ima vagu). 247 i dalje. nav. 89—90. Pošto ih primi Vohu Manah. Uostalom. Duimezil. Klasičan opis494 pripoveda kako daena.. up. 14: Menok i Xrat. zimu Fimbul u germanskoj tradiciji). 175 i dalje i A. koji se može uporediti sa inicijacijskim iskušavanjem. Christensen. 495 Jasna. Vara je bila zamišljena kao podzemno boravište.497 Reč je ο drevnoj eshatologiji.

To je neobično međuvreme kada se duše vraćaju na zemlju: Jašt (13 : 49—52) priziva fravašije499 koji se slobodno kreću tih deset poslednjih dana u godini. anticipirana je u obredima Nove godine (Navroz)■ Predanje najzad za Novu godinu vezuje tri odlučujuća događaja kosmičke i ljudske drame: Stvaranje. Mole. 129) koja. str. Fravaši su istovremeno i duše pravednika i njihovi nebeski arhetipovi. mvihe et cosmologie. ukratko. str. Vaskrsavanje se. Kao »anđeli čuvari« pravednika. 32—37. uklapa u konačnu Obnovu. koja је bila već oblikovana υ bogosluženju kakvo je obavljao Zaratustra. nav. Culte. To verovanje je svuda rašireno. 120. što je drevno shvatanje koje je zajedničko brojnim indoevropskim narodima. odnosno Saošjanta koga je najavio Zaratustra. Widengren.izrečeno u Jašt 19. konačna Obnova. 109.501 Kao što smo videli (§ 104). u vezi sa dolaskom »Živoga«. vaskrsenje mrtvih. Ormuzd je tokom tih poslednjih deset dana u godini dovršio stvaranje čoveka. ponovno stvaranje tela. fravaši prema tome dolaze na zemliu u trenutku stvaranja čoveka. str. Za svaku Novu godinu dobija se nova odeća. eshatološku dramu. de l'Iran. fravaši se bore protiv otelotvorenja Zla. kao i drugi teolozi pre i posle njih. Vaskrsenje i neuništivost tela. II i 89 (up. tekstove koje navodi Mole.498 Ali pošto godina predstavlja totalitet kosmičkog vremena. str. objavljivanje »Religije«. preveo Mole. Kasniji izvori ih opisuju kao naoružane konjanike koji štite Nebo. i eshatološku Obnovu. Ta eshatološka žrtva na neki način ponavlja kosmogonii'sku žrtvu. delo. up. deset poslednjih dana svake godine anticipiraju. 498 87 . sveopšta Obnova i vaskrsavanje tela dogodiće se tek posle žrtve koju će prineti Saošjant uz pomoć Ahure Mazde ili bez пје. 502 U drugom tomu će se razmatrati bogovi stvaranja — »duhovnog« (menok) i materijalnog (gelik) — kao i mitologija ο prvobitnom Čoveku (Gayomart). § 104). Kao što smo videli (up. govori ο »Vaskrsenju umrlih«.502 XIV POGLAVLJE Up. kada će doći do vaskrsenja. Izgleda da je složeni lik fravašija rezultat dugog procesa religioznog sinkretizma. 39. jednako je kosmogoniji ako se ima u vidu paralelizam mikrokosmosmakrokosmos. Tu se u jednoj grandioznoj eshatološkoj viziji artikuliše veći broj ideja od kojih su neke dosta stare: korenito i potpuno preporođeni svet u stvari je rezultat novog Stvarania koji demoni više neće kvariti svojim napadom. 111. ali ga zaratustrijanci. a Ormuzd će na kraju Vremena vaskrslima dati blaženu odeću. koja osim toga podrazumeva i sveopšte suđenje. a vraćaju se na kraju vremena. tu je reč ο novom shvatanju besmrtnosti. clakle. 500 Vid. kao i njegova posledica — predstavljaju smeli razvoj Zaratustrine eshatološke misli. postavljaju u širi sistem: prema pablavi predanju. ali se posebno razvilo u Indiji i u Iranu.500 Kasniji tekstovi razvijaju paralele između praznika Nove godine i eshatološke Obnove. takođe Jašte 13. kada vaskrsavaju tela. na neki način. u stvari. 89 Saddar Bundeheš. Rel. zbog tog razloga ona je istovremeno i »tvoračka«.

proglašenje kraljevskog dostojanstva i ustoličenje.. Prepoznajemo tradicionalne slike »rajske« vladavine. 72 : 6. nav. i on će mi biti sin« (Druga knj. 7. međutim. 29:23.« (Ps. . . Sam. Ipak. osigurava plodnost zemlje: »Sići će kao dažd na pokošenu livadu . History of Jsraelite Religion.. Biće pšenice na zemlji izobila. Divinizacija cara504 je. 9. Neki protivnici nisu štedeli kritike na njegov račun jer je. 8. delo. (štaviše. brani slabe (Ps. slike koje će mesijanski proroci preuzeti u svom njihovom sjaju. 236 i dalje. 28:5. Sam. Carstvo: vrhunac sinkretizma »A kad Samuilo ostarje. . Saul je primio »duh Gospodov« (Prva knj. međutim. 24.. nameće pravdu. središnju ulogu ima Jehova a пе krali (Fohrer. kao produžetak sinajskog saveza. 185 i dalje). »ozakonio«. 6). str.503 Jehova caru dodeljuje sveopštu vlast (Psalm 72 : 8)..) Carstvo je bilo shvaćeno kao novi savez između Jehove i Davidove dinastije. Pošto ga je Samuilo pomazao. 505 Vid. 7. Fohrer. str. Jehovin usvojenik i na neki način njegov sin: »Ja ću mu biti otac. str.« Njegovi sinovi. 16. i car sedi na svome prestolu pored Boga (Psalrn 110:1 i 5. tekstove koje navodi i razmatra Ringgren. str.). La Religion d'Israel. nisu išli njegovim putem pa starešine dođoše njemu i rekoše mu: »Postavi nam cara da narn sudi. nav. bilo inostrana institucija. 2: 10—12). delo. nav. 10. 147. 142 i dalje. 14). delo. on pripada božanskoj sferi. Jehova bio jedini car Izrailja. postavi sinove svoje za sudije Izrailju.505 Poput vrhovnih vladara starog Istoka. itd. 150).). 504 Čak i u tekstovima koji su tako tesno povezani s carstvom kao što su to Psalmi. kao što je u svijeh naroda« (Prva knjiga Samuilova. dakle. nemoguća zbog jedinstvenog Jehovinog položaja: on je pre svega Jehovin »sluga« (ta reč je za Davida upotrebijena šezdeset puta). Mesije. Fohrer. 1—5). 72 : 1 i dalje). Prva knjiga dnevnika. po vrbovima gorskim lelujaće se klasje njezino . 16).RELIGIJA IZRAILJA U DOBA CAREVA I PROROKA 113. Originalnost izraelske carske ideologije možemo 503 Up. Vrhovni vladar je predstavnik Jehove. Ceremonija krunisanja pored drugih obreda obuhvata i pomazanje. od samog početka se smatralo da je Jahova naklonjen carstvu. Sam. 26. on ga je samo posebnom izjavom priznao. prema tome. Carstvo je.. str. itd. Ali Jehova cara nije stvorio. Car je bio »pomazanik« (masiah) Gospodnji (Prva knj. i car Izraela kao Jehovin predstavnik mora da održava kosmički poredak (Ps. 11. Izrailjev narod je podjednako i Jehovin »sin« (Foh-er. 23. s carskom ideologijom je povezano i očekivanje idealnog cara. u njihovim očima. 11.

i izvršenje njegove pravde koja osigurava »mir naroda« i sveopšti napredak (Psalmi 20 i 72). koji je kršio zabranu predstavljanja likova. Služba se sastoji iz obreda koji čitavoj zajednici treba da donesu milost i pokajanje. Moguće je da su tauromorfni kipovi služili kao sedište nevidljivog boga. i ta je novina. Eliade. međutim. 48 : 2. Ali Jehovina svetost se iz njegovog svetilišta širila gradom i po čitavoj zemlji (Ps. Solomon blagosilja skup za vreme osvećenja Hrama (Prva knjiga ο carevima. 15 : 1. i izraze ga. Smatralo se da su carevi poglavari državne religije. Izrailjci i Kanaanci. jedno je od »Središta sveta«. itd. Isto tako. carevi su bili kritikovani zato što su vršili obrede koje je trebalo da obavljaju samo sveštenici. dakle. tako је i kult preuzeo kanaanske uzore. nismo dovoljno obavešteni. sagradi dva svetilišta u Vetilju i u Danu. 8 : 14). S druge strane. David se ponašao kao sveštenik: igrao je pred Kovčegom. Čin bogosluženja. prvi car Izrailja. njegovu slavu.7 Von Rad. Kada je Kovčeg prenesen u Jerusalim. koja ide do otpadništva. carstvo se pocepalo na dva dela: na severni. Zavetni kovčeg koji je do tada pratio vojsku. Hram je postao Jehovino boravište među Izraelcima. Sinkretizam dostiže do tada nepoznate razmere. Možemo. i južni.6 Posle Solomonove smrti. 46:5. Old Testament Theologv. obnavlja strukture sveta.). 1. pretpostaviti da je između praznika Nove godine — koji sadrži simboličnu reaktualizaciju stvaranja — i obreda kraljeve »smrti i vaskrsenja« postojao određeni odnos. I. ali takođe sadrži i javne molitve za kralja. Judu. Vrlo ie verovatno da je car imao određenu ulogu u obredima pokajanja vezanim za Novu godinu. Kao što je Hram bio sagrađen prema stranom uzoru. str. Pored toga.proceniti upravo na osnovu te valorizacije jedne strane institucije kao novog čina svete istorije. Jerovoam. zaogrnut je tamom »Svetinje nad Svetinjama« (debir). Izrailj. Pošto je Zavetni kovčeg ostao u Jerusalimu. I Psalm 110:4 objavljuje da je kralj »sveštenik do vijeka po redu Melhisedekovu«. 506 507 . Isaiju 31 : 4. gl. Sam.. 11:6— 7).507 Jerusalimski Hram postaje nacionalno svetilište a kraljevski kult se poistovećuje s državnom religijom. gde je Jehova bio obožavan u obličju dva zlatna teleta (Prva knjiga ο carevima 12 :28—29). a plemena sa severa nisu imala pristup u zajedničko svetilište. . izgleda da se neki psalnii odnose na obred simbolične kraljeve smrti i vaskrsenja. Le Mythe de l'dternel retour. .506 Solomon je Hrarn u Jerusalimu izgradio pored carske palatej" on je tako kult svetilišta povezao s naslednom monarhijom.] i blagoslovio narod u ime Jehove Savaota« (Druga knj. Solomon je prihvatao kultove od svojih žena strankinja i dopuštao gradnju svetilišta u čast njihovih bogova (Prva knjiga υ carevima. Ο značaju ove simbolike za kasnije mišljenje. 6 : 16 : 18). Reč je ipak ο kanaanskom uticaju. Ringgren. Ο njegovim svešteničkim funkcijama. jer je monarhija ohrabrivala spajanje religioznih ideja i praksi koje su delila dva sloja naroda. U drugim prilikama. najzad. prineo »Žrtve paljenice u prisustvu Jehove [. Brdo Sion na kojem je bio podignut Hrarn. povećala neslogu između dva carstva. vid. međutim. 252. 24:3. 319 i dalje. str.

jer je načinjen po božjoj slici. što je dobro poznati obrazac »totaliteta«. 143 i dalje. slave Jehovu kao cara. Dug život је njegovo najveće dobro. »sličnih travi koja raste«. Psahn 89. Jehova i stvaranje Čitava jedna grupa Psalama. pošto ga je on i stvorio. str.. »Kad vidim da je vrijeme. Jehova je pobedio prvobitno čudovište (Rahaba. koja je u suprotnosti s Božjom večnošću i svemoći. dok Bog predstavlja duh." Jehova je »živi Bog«. 9 »Pravda« se upoređuje s vavilonskim masaru i egipatskim maat. 3 : 19). Jehova je jači od smrti: ako to bude želeo. str. 75 :2). 86. međutim. pošto mu je Bog udahnuo »dah« ili »duh« (ruah). str. on »ponižava i uzvisuje« (Prva knj. 249 i dalje. Ova opozicija ne podrazumeva religiozno umanjivanje vrednosti tela. G. Widengren. On sudi pravedno (Ps. Jehova »caruje — neka strepe narodi.. on nema vlast nad šeolom. Pošto je smrt prvorazredna negacija Jehovinog dela. delo. 2 : 6 i dalje). 10 : 5) kao i od ljudi. 4). dok se na jugu održala nasledna monarhija davidske dinastije. ali je on i milostiv. Već smo pomenuli njegove protivurečne osobine (§ 59). posebno Adamove želje da postane sličan Bogu (§ 59). On se ipak razlikuje od ostalih stvorenja. 96: 10). 58. on »ubija i oživljuje«. str. м Ringgren. Jehova je u prvom redu »svet« (qadoš). Fohrer. predstavlja osnovnu normu Univerzuma. Word and [Visdom. . istovremeno i moralna i kosmička i društvena. Ti si utvrdio pravdu. 49 i dalje. Levijatana. Njegova »pravda«. stencija kratkotrajna. što za vernike predstavlja najstrašnije iskušenje. Ta neizmerna distanca između dva oblika bivstvovanja objašnjava se činjenicom da je čovek jedno od božjih stvorenja. što znači da je istovremeno i nedostupan i opasan. str. Prema tome. Jehova raspolaže dobrim i zlom. »Psalmi ustoličenja«. zmaja Tanina). str. nciv. Eine Liturgie aus dem Rituel leidengen Konigs. Ideja božanskog carstva ne zavisi. čovek je telo (basar). mračnoj i zastrašujućoj oblasti u dubini zemlje. Sakrales Konigtum. Jehova je takođe i sudija svojoj Tvorevini. On je »velik car nad svijem bogovima« (95 : 3). simbol Haosa. ona samo naglašava privremenost i efemeran karakter ljudske egzistencije. 142 i dalje. i da donosi spasenje. Čovek je takođe živo biće (nefeš). Bog boravi na Nebu i svoje prisustvo ili svoju volju ispoljava putem meteoroloških pojava — munja. 76 i dalje. Ahlstrom. a »treba ih nositi. drugim rečima. i vlada nad Prirodom. sudiću pravo« (Ps. ali je njegova egzi6 Up. sud i pravdu ti si uredio (99 : 1. up. . smrt je ponižavajuća: ona svodi čoveka na larvalnu postegzisten ciju u grobu ili u šeolu. Reč je ο drevnom shvatanju: Bog je gospodar sveta. Ringgren. 15 i dalje. Njegov »gnev« je strahovit. Čovek je prah i u prah će se vratiti (Prva knjiga Mojsijeva. Biblijski tekstovi uporno ističu ništavnost ljudske uslovljenosti. Kao Kosmokrator. Osim toga. kiše. smrt je lišena veze s Bogom.114. Ringgren. Ipak.7 Važno je podsetiti da je severno carstvo bilo manje-više harizmatsko. i oživio si me da ne siđem u grob« (30 : 3). Kao i u drugim tradicionalnim kulturama. Ringgrea. str. od institucije monarhije. grmljavine.. Neki Psalmi podsećaju na to čudo: »Izveo si iz pakla« (šeola) »dušu moju. jer nc mogu ići« (Knjiga proroka Jeremije. Sam. Čovekova smrtnost je posledica prvobitnog greha. on se podjednako razlikuje od idola koji »ne govore«. on će moći da izvede čoveka iz groba. up.8 Tvorac i car Sveta..

»Jesi Η vidio slugu mojega Jova?« — obraća se Bog Sotoni. Religiozn.»Ne ću umrijeti. što je dobro. . To su pre vavilonskog ropstva (587—538). 115. mora da prizna i ispovedi svoje »grehe«.509Možemo sumnjati da će se svi čitaoci knjige ο Jovu složiti s ovim sudom. Ali Jov odbacuje objašnjenje svoje nesreće putem doktrine ο nagradi. str. On zna da ne može »čovjek biti prav pred Bogom« (9 : 2). No pošto je greh deo ljudske uslovljenosti. Međutim. tom II). sadržaj je star. kazna nikada nije konačna. Sakrales Konigtum.508» Kao Jehovin »rob« ili »sluga«. te seda u pepeo. H. jedine reference vaskrsenja mrtvih (up. ali me smrti ne dade« (118 : 17. svest ο privremenosti ne isključuje poverenje u Jehovu. 137. i pošto je Jehova milosrdan i pored svoje strogosti. Kao što to podseća prorok Mihej (6:8): »Pokazao ti je. str. čovječe. da Jehova »i dobroga i bezbožnoga potire« (9 : 22). Jov ne razume zašto se Bog razgnevio na sopstvenu tvorevinu (10 : 8—22). jer nimalo ne 508 neka kanaanska verovanja i obredi. Priča govori ο tragičnoj prostodušnosti:510 reč je ο patnji jednog pravednika na koga je Jehova bio veoma ponosan. Pošto Zakon (Torah) jasno objavljuje božju volju.. naveo Ringren. 5 i dalje. ali se ne žesti protiv Boga. i nema nikoga ko bi me izbavio iz tvoje ruke« (10 : 7). Dolaze mu tri prijatelja i u dugom razgovoru pokušavaju da ga ubede kako njegovu grešnost dokazuje sama činjenica da pati — dakle.. Die Psalmen (1950). Nasuprot tome. XXXVII. str. da upozna i poštuje Zakon koji je od boga. prema tome. unio mystica duše sa njenim Tvorcem nezamisliva je za teologe Starog zaveta. nebeskom »tužiocu«. 308. ideal čoveka je da bude »pravedan«. čovek uspeva da spozna barem neke od Božjih predikata. ipak. Ali odnosi Bog — čovek ne prelaze ovaj stadijum. pa Jehova tada dopušta »tužiocu« da počne s iskušavanjem njegovog najvernijeg sluge. nego ću živ biti (. nepokornost. Widengren. i pogođen je »zlijem prištom od pete do tjemena« (2 :7). što znači da se vlada u skladu s pravom i s pravdom (sedhek). suština je u tome da se slede Zapovesti. Ali Sotona odgovara da se Jovova pobožnost može objasniti njegovim blagostanjem. dobra i pravedna. i šta Gospod ište od tebe osim da činiš što je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smjerno s Bogom svojim?« Zbog greha se gubi blagost (berakhah). " A. On. čovek mora živeti u strahu od svog Boga. On jadikuje i proklinje dan svog rođenja. Priznajući ga za Tvorca i za apsolutnog Vrhovnog vladara. Jov. 46. str. La religion d'Israel. str. obraćajući se Bogu. kada je jedan deo naroda bio podvrgnut uticaju iranske eshatologije. kao ni radost koju rađa božanski blagoslov. Riesenfeld. »Nema onakoga čovjeka na zemlji. neizvršenje zapovesti je greh. iskušavanje pravednika Jedan egzeget je smatrao da se »način na koji je Stari zavet poimao Boga može sažeto izraziti kao spoj moći i dobrote«. on se usuđuje da mu kaže: »Ti znaš da nijesam kriv. Jov gubi decu i blago. 26. koji se boji Boga i uklanja se oda zla« (1 : 8). 18).) karajući pokara me Gospod. up. Pokornost je savršeni religiozni čin. Ringgren. 510 Datum redakcije je neizvestan. Mada takav tekst kakav poznajemo izgleda da potiče iz perioda posle izgona. odnosno Božjim blagoslovom. da je kažnjen. Weiser. The resurrection in Ez.

Četvrti. Jov izjavljuje: »Dokle dišem. Pošto je spomenuo velike kosmičke strukture i zakone koji uređuju Nebesa i Zemlju. Eliluj.). Kada bi znao kako da to postigne.. »Zar sam ikad u društvu laži hodio. ne ću odstupiti od svoje dobrote. govorio bi mu ο zlodelima koja su ostala nekažnjena. »žive . ne će me prekoriti srce moje dokle sam živ« (27 : 5—6). (prim. da bi bio prav? Gle. Ko 511 Sreclišnja terna Jovovih tugovanki jeste nernoć da shvati sopstvenu krivicu.).. prev.. prav sam« (33:9).511 Jedan od njegovih prijatelja osuđuje njegove reči. Posle dugog Elilujevog govora. »najmlađi« prijatelj. Ali Jov ponavlja da je u njegovom slučaju reč ο ličnoj odluci Jehove.. Držaću se pravde svoje.sumnja u beznačajnost svake ljudske egzistencije: »Hoćeš li skršiti list koji nosi vjetar.513 U svojoj drugoj besedi. Pretvorio si mi se u ljuta neprijatelja. odsutan. nevidljiv (23. ali Bog ne odgovara: »Stojim pred tobom. pošto ih je stvorio. niti ću je ostaviti. prev. u smisao njegovih dela ne može se proniknuti. svakoga prema sopstvenom posebnom obliku i osobenom ponašanju. 24). Upravo zato što ne gubi veru i poverenje u Boga. »Ogluših li se na molbe siromaha ili rasplakah oči udovičine? Jesam li kada sam svoj jeo zalogaj.512 Uzalud Jov pokušava da se sakrije u svoje ćutanje: »Odveć sam malen: što da odgovorim? Rukom ću svojom zatisnuti usta« (40 : 4). način bivstvovanja Tvorca ns može se pojmiti. zar mi je noga prijevari hitjela?« (prev. a ti ne gledaš na me. Bibl. složenost Univerzuma.. čija mu namera nije jasna (19 : 6— 7). Bog odgovara »iz vihora« (38 : 1). I zaključuje. ali ignoriše Jovova pitanja. koji ne služe Boga. bez grijeha. on bi pred Jehovom pokrenuo raspravu. izjavljuje Eliluj: »Doista Bog ne radi zlu' i svemogući ne izvrće pravde« (34 : 12). Ozlojeđen je zbog toga što je Jov mogao reći: »Čist sam. 512 Navedeno u prevodu Biblije Krš. ne vjeruje svecima svojim.· up. Bibl. 31 : 19—34. govori sa žestinom. ali Gospod je daleko. 31 : 5). sad. prev. »Nijesam li plakao radi onoga koji bijaše u zlu? nije li duša moja zalosna bivala radi uboga« (30 :25). jer ljudski stvor je po definiciji grešan: »Šta je čovjek da bi bio čist. »Znam da sve možeš . i bogate se« (21 :7—16). 514 U Daničićevom prevodu »slon« odnosno »krokodil« (prim.). Jer. sadašnjosti. i rođeni od žene. sad. ili ćeš goniti suhu slamku« (13 : 25). on ne odbacuje besprekornog čoveka (36 : 5). Ali on ne uspeva da shvati prirodu svog zlodela: »Koliko je bezakonja i grijeha mojih? pokaži mi prijestup moj i grijeh шој« (13 : 23).. Jehova samo podseća na svoju svemoć. Drugi prijatelj mu govori ο kažnjavanju grešnika. a da ga nisam sa sirotom dijelio?« (prev. apostrofirajući: »Tužitelj Božji nek sam odgovori« (40 : 2). ali ga Jov podseća na to da rđavi. ·< (30 : 20—21).14 Jehovin odgovor izaziva razočarenje svojom bezličnošću. Krš. Međutim. Jov viče. Jov pokazuje da je razumeo skriveni smisao Jehovine pouke: samo postojanje Univerzuma je čudo. Daničićev prevod glasi: »Ja ću te Ditati a ti mi kazuj« (prim. 31 : 16—17). svoje kosmičko delo.514 Odgovarajući mu. . sad. divokozama i drugim stvorenjima kojima on osigurava život i potomstvo. Jehova mu nadugačko opisuje životinju Behemota i čudovište Levijatana. 513 Navedeno u prevodu Biblije Krš. i nebesa nijesu čista pred očima njegovijem« (15 : 14—15). . u pravoj teofaniji. Jehova mu besedi ο lavovima. Krš. beskrajnu raznovrsnost manifestacija života.

Ali bilo bi uzaludno — a istovremeno i bezbožno — verovati da je čovek sposoban da bez Božje pomoći pronikne u »tajnu nepravde«. kultom koji je štitila kraljica Jezavelja. ali njihove vokacije i religiozne aktivnosti već najavljuju klasično proroštvo.je to što zamračuje savjet nerazumno? Zato kažem da nijesam razumijevao. Ilijin posmrtni ugled je blizu Mojsijevog. nesavršenstva i straha. Ona je upućena svima onima koji ne uspevaju da shvate prisustvo — i trijumf — zla u svetu. međutim. dakle. i ako je Bog nepojmljiv. Ilija i Jelisije pripadaju prelaznom periodu. kada se upušta u dvoboj sa Baalovim prorocima kako bi prestala trogodišnja suša. Jov najzad priznaje da je grešan pred Bogom. On se buni protiv Ahabove politike.515 Pored toga. nemoguće je. pod uticajem nabiim koje su Izrailjci zatekli u Palestini. a sada te oko moje vidi. Α Bog ga odmah vraća u ranije stanje i udvostručuje njegova dobra.. te ne mogu znati. 9:9). sve što se dogodi verniku ima religiozno značenje. Hteo je da ujedini Izrailjce i Kanaance dajući im jednaka prava i ohrabrujući religiozni sinkretizam s kultom Baala ili Milkarta.tio da ga Sotona izazove još uznemirava mnoge naivno religiozne duše. Sam. Posle tri hiljade godina. čudesno je to za me. Jehovina skrivena pouka prevazilazi »Jovov slučaj«. a ne Baal.. Pošto je sve onako kako je to hteo i uredio Bog. zagonetna i uznemirujuća knjiga i dalje nas oduševljava. posle osvajanja. ova grozničava. 10 : 5). 21). Za to poričem i kajem se u prahu i pepelu« (42 : 1—6). Ilija grmi protiv kralja Ahaba. Postepeno. Proroci su. Jov ga je. naime. za vernike. dve institucije su se sjedinile a konačni ishod je bilo klasično starozavetno proroštvo. Ilija se pojavljuje u Severnom carstvu za kraljevine Ahaba i Ahaza (874—850). raspolaže kišom i osigurava plodnost zemlje. 116. U čuvenoj epizodi na gori Karmilskoj. dobro razumeo: ako sve zavisi od Boga. suditi ni ο njegovom ponašanju prema Sotoni. Ilija proglašava Jehovu za jedinog vrhovnog vladara Izrailja. bili povezani sa svetilištima i s kultom. nemoguće je suditi ο njegovim delima. Jehova. Vreme proroka »Ko se sada zove . Jehova je Iliju odveo na nebo u ognjenim kolima (Druga knjiga ο carevima. Ilijinog učenika i naslednika. 2 : 2 i dalje). puna je čudnovatih 515 Dvoboj je deo verskog rata: ikao što je Jezavelj naredio da se pobiju . koji je ubio jednog od svojih podanika kako bi se dočepao njegovog vinograda. te prema tome da donese kišu. Ilija dokazuje nemoć kanaanskog boga da raspali žrtveni oltar. i imali su ekstatička iskustva. Knjiga ο Jovu jeste »objašnjenje« zla i nepravde. Institucija »vidilaca« (ro'eh) iz nomadskog perioda izmenjena je. Ušima slušah ο tebi.vidjelac'« (Prva knjiga Samuilova. Činjenica da je Bog dupur. Oko hiljadite godine stare ere još su naporedo postojali »vidioci« jehovisti (kao Natan) i nabiim (Prva knj. poreklom iz Tira. kao i nabiim.prorok' (nabi) u staro se vrijeme zvaše . Najzad. i predskazuje mu nasilnu smrt (Prva knjiga ο carevima. Po legendi. Biografija Jelisija. pa Jov požive sto četrdeset godina (42 : 7—17).

uprkos protivljenju slušalaca (up. su. 2 : 19 i dalje. nap. 3:11). On nije bio profesionalni nabi: »Bjeh govedar i brah dudove.1« To su dvorski proroci. 115 i dalje. Poruka se pre· nosila.519 Neki gestovi proroka imaju simboličnu vrednost: Ilija baca svoj plašt na Jelisiju (Prva knjiga ο carevima. nevoljeni Osija Amos je proricao carevanja Jerovoama II (782/80—753/46).516 Ta vokacija je određena jasnim Jehovinim pozivom. Jelisije ume da pronađe vodu u pustinji (Druga knjiga ο carevima. Možemo li u toj strašnoj osudi otkriti neko obećanje nade? Verovalo se da je u starozavetnom proroštvu moguće prepoznati jednu varijantu naizmeničnosti koja je dobro poznata na Bliskom istoku. itd. lične objave. 22). nav. 117. Proroci 16 Obrasci njihovih govora nalaze se u nekim Psalmima (Ps. Kao i Ilija. A. 268. str. . 520 Up. str.« I Bog mu kaza šta da saopšti narodu (Is. ali izgleda da ta shema nije primenjiva na sve navedene primere. a prenošene su u skladu s nelcim tradicionalnim obrascima. Historv of Israelite Religion. događalo se da propovedanje bude prekinuto na silu (Amos 7 : 10 i dalje). Isaija je. Prvu knjigu ο carevima. 17 Up. 2. Kako to priča Jeremija: »I dođe mi riječ Gospodnja govoreći: Prije nego te sazdah u utrobi (materinoj) znah te. Za istoriju reiigije Izraiija mnogo je značajnija druga grupa. Fohrer. povezani s kraljevskim svetilištima. bezumni su u kojima je duh«]. Prorocima iz perioda pre izgona zajedničko je to što su prvenstveno najavljivali Božju osudu Izrailja: Jehova će poslati nemilosrdne osvajače da ga unište. bibliografije koje je zabeležio Ringgren. pošlji mene. i pokla ih ondje« (Prva knjiga ο carevima. 234. 519 Vid. 4 : 1 i dalje. kako bi ubedio narod da se potčini vavilonskom kralju (27). itd. razlikujemo još dve kategorije proroka. »The 'Spirit' and the 'Word' in the pre-exilic гсforming prophets«.19 Neki su proroci čak ustajali protiv »ludila« [kao Osija (9:7): »proroci su Ijudi. čudnovata spoznaja.517 Opsednutost Bogom ponekad se očituje kao ekstaza mada zanos ili ekstatički trans nisu obavezni. Haldar. Ta pojava je dobro poznata još od »inicijacijskih bolesti« šamana pa sve do »ludila« velikih mistika svih religija. na primer. 19 Up. Ringgren. 81. 6 : l—10). Jelisije je oko sebe okupio grupu proroka. I : 2 i dalje). 233. Pored vračeva i putujućih vidovnjaka. između »vremena zla« i »vremena sreće«. 18 : 40). str. i čuo njegov glas kako govori: »Koga ću poslati? ko će nam ići?« Isaija odgovara: »Evo mene. on zna reči koje je izgovorio car sirski (damaski) u svojoj spavaćoj sobi (Druga knjiga ο carevima. Ovu kategoriju profesionalnih proroka znatnim delom čine i oni proroci koje Stari zavet proglašava za lažne. Mowinckel. ali se tu ne može govoriti ο nekoj pravoj psihopatološkoj sklonosti. proroci su uvek primali Jehovinu reč. I : 4 i dalje). Fohrer. opet. za proroka narodima postavih te« (Jer. 237 i dalje. i Fohrer. 18 Up. l«*» 450 Baalovih proroka. 132) i u knjigama propovednika Nauma i Avakuma. pa ga je čak pratio u rat (Druga knjiga ο carevima. vizija slušanja. Jezekilj 12 : 21 i dalje). Reč je ο afektivnim potresima.521 Kao što ćemo videti (§ 118). 110. itd. 234). 1. nav. i on je aktivno učestvovao u političkom životu. Oni nimalo ne sumnjaju u to da objavljuju samo Božju reč. Te neposredne. Α Gospod me uze od stada i reče mi Gospod: idi. Osija 9 : 7. poput »specijalista za sveto« drevnih i tradicionalnih društava.epizoda (up. 3 : 16—17) i zna da su carevl naredili da se on ubije (Druga knjiga ο carevima. kao ni careve. i bibliografije zabeležene na str. jednoga jutra u hramu video »Gospoda gdje sjedi na prijestolu visoku i uzdignutu« okružen serafimima. ili da ga prekine sam prorok smatrajući da nije uspeo u svojoj misiji (Is. jer su osetili da se na njih spustila Jehovina ruka ili njegov duh (ruah). pored toga. izricao caru proroštva. 6 : 32). Za razliku od Ilije. La religion d'Israel. Oni kralju često predskazuju željenu pobedu (up. 2. 521 Up. 245 i 238. 19 : 10 i dalje). i »odvede ih na potok Kison. S. Associaiions of cult prophets among the ancient Semites.). izazvanim zastrašujućom prisutnošću Boga i težinom misije koju je prorok preuzeo na sebe. 271. i prije nego izide iz utrobe posvetih te. Amos pastir. 17. čine da neke osobe postanu bolesne. Gospod će koristiti velika vojna carstva kao instrumente kazne protiv sopstvenog naroda koji ga je izdao. slušajući Jehovino naređenje. Jeremija lomi glineni krčag kako bi predstavio blisku propast Izrailja (Jer. primere koje navodi Fohrer. G. str.). obdareni vidovitošću518 i mnogo polažu na izvanredne magične moći: oni vaskrsavaju mrtve. koju čine veliki biblijski proroci od Amosa do »Drugog Isaije«! Oni svoje poruke nisu objavljivali kao pripadnici neke profesije nego pozivajući se na posebnu vokaciju. Prvu grupu čine kultni proroci: oni ostaju pored hramova i učestvuju u obredima zajedno sa sveštenicima. uspevaju da nahrane gomilu najnužnijom količinom hrane. 19 : 19—21). nego su izjavIjivali da su glasnici Boga. str. G. 8 : 16—18). Die symbolische Handlungen der Propheten. on nosi jaram. Zanos je bio češći rneđu nabiimima (Fobrer. str. jedina nada vezana je za »ostatak« izabranog naroda koji će preživeti katastrofu. 6:32). 21. prorokuj narodu mojemu Izrailju« (7 518 Jelisije predviđa skoru smrt cara Ohozije (Druga knjiga ο carevima. delo. Drugu knjigu ο carevima. Oni nisu predstavljali neke određene klanove ili svetilišta. Upravo s tim »ostatkom« Jehova će sklopiti novi savez. str. nap. nap. Svi su veliki proroci iskreno i strasno ubeđeni u autentičnost svoje vokacije i u neodložnost svoje poruke. delo. bile su očigledno tumačens u svetlu njihove duboke vere.520 Ali kakav god bio izvor njihovog nadahnuća (san.

Ali tumačenja nekih aluzija koje nalazimo u njegovim besedama veoma su protivurečna. Navrh 522 Navedeno u prevodu Biblije Krš. Izrailj ne zna da je plodnost Jehovin dar. Jehova mu je naredio da se oženi »kurvom« koja će roditi decu. Prva supruga je. on će im dati simbolična imena — »Nevoljena« i »Nije-moj-narod« — kako bi javno obnarodovao da Jehova više ne voli Izrailj i da to više nije njegov narod.. Ipak. u Galgalu množite bezakonje svoje« (4:4). prorokuje u Severnom carstvu. . Tiru i Fenikiji — koji su sagrešili protiv otpadništva. Osijinom objavom dominira Božja ogorčenost zbog izdaje njegovog naroda. Bogati »prodavaše pravednika za novce . prev. (.. ulje i piće moje. Što se tiče druge.. . i ne ću pogledati na zahvalne žrtve od ugojene stoke vaše« (5 : 21 i dalje). ona je trebalo da izrazi blagonaklonost Jehove. i činite bezakonje. Amos čuje i ponavlja Jehovine reči: »Mrzim na vaše praznike. Osija. izabrane uprkos njenoj nedostojnoj prošlosti. da je ja obasipah srebrom i zlatom od kojega načiniše baale« (2 : 7—10). Prema drugoj besedi (3 : 1—5). 8 : 14). Prema njegovoj prvoj besedi. Ali jurisdikcijom. između religije kosmičke strukture i religije koja objavljuje vernost jednom jedinom Bogu.) I ona nije razumela da joj ja davah i žito i mošt i ulje. tvorcu sveta i gospodaru istorije. protiv društvenih nepravdi u njemu i njegovog religioznog Damasku. Jehova mu reče da sklopi drugi brak. ali mu je ovaj bio neveran. sad. Ako mi prinesete žrtve paljenice i prinose svoje. U svakom slučaju. odbacio sam ih. Uzalud ti zasićeni grešnici umnogostručuju svoje žrtve. za njima koji mi daju kruh moj i vodu. kako rekoste. »Da. ovoga puta sa ženom »koju ljubi ljubavnik a ona čini preljubu. kao što Gospod ljubi sinove Izrailjeve. (prim. Amos grmi pre svega protiv Izrailja. vero vatno. Izgleda da su njegova vokacija i smisao njegove proročke poruke bili u vezi s njegovom nesrećnom ženidbom. kult je bio izmenjen uvođenjem kanaanskih orgijastičkih elemenata (5 : 26. postao je »kurva«. spremnog da oprosti Izrailju. i tako će Gospod Bog nad vojskama biti s vama. Jehova se venčao sa Izrailjem. drugim rečima. i ne ću da mirišem svetkovina vaših. da biste bili živi. On objavljuje da će Bog suditi susednim narodima — carstva. ne ću ih primiti. Bog očekuje pravdu i pravičnost (5 : 24—25). predao se kanaanskim bogovima plodnosti.: 14—15).). Osija neumorno napada sinkretizam Baal — Jehova: »Jer duh kurvarski zavodi ih da se kurvaju odstupivši od Boga svojega. gaze po glavi morala. Ispoljavanje obožavanja svetih mesta takođe je beskorisno: »Idite u Vetilj. bila neka žena koja je učestvovala u kanaanskim obredima plodnosti.. S druge strane. rekla je: Trčat ću za svojim milosnicima.522 Ponovo se susrećemo s rasplamsavanjem nepomirljivog sukoba između Baala i Jehove. Jedino povratak veri može doneti spas: »Tražite dobro a ne zlo.24 Kao i Amos. njegov mlađi savremenik. severnog njihova će bogatstva biti uništena (4 : 7—11). a oni gledaju za tuđim bogovima«. vunu moju i lan. Gazi i Filistejcima. Od svojih vernika. . To podrazumeva da su svi narodi pod Jehovinom siromahu« (2 : 6—7). ne bi li se Gospod Bog nad vojskama smilovao na ostatak Josifov« (5 : 14—15).

Al što sam ih više zvao. sađ. svetac usred tebe. »Ne ću izvršiti Ijutoga gnjeva svojega. prev. apokalipsa iz poglavlja 24—27). Isaija živi i čuje Boga u jerusalimskom Hramu 746. Nekoliko fragmenata je čak i kasnije uneseno u Isaijinu knjigu (na primer. prev. ne znači ništa. Prevođenje mističnog iskustva u termine bračnog sjedinjenja biće preuzeto i u jevrejskim i hrišćansikim tumačenjima Pesme nad pesmama. 40—55) i »Trio-Isaija« (gl. Isaija: »Izrailjev ostatak« će se vratiti I pored sličnosti njihovih vokacija.gora prinose žrtve.523 Rasplamsava se gnev izazvan nepopravljivom nezahvalnošću. Vid. prema franc.. Ipak. ο »egzistencijalnom« značenju bračne simbolike u hebrejskoj religioznoj misli.). Jedini spas je u iskrenom povratku Jehovi. 250 i nap. nav.). ja ga ljubljah. Andte Neher. str. 283. Ostatak čine različita proročanstva kojai nisu starija od šestog veka. Već ta bračna ljubav najavljuje verovanje u iskupljenje: Božja milost ne čeka na čovekovo preobraćenje.. Izrailj je zaboravio svoju istoriju: »Dok Izrael bijaše dijete. ili 740. prev.526 To će biti povratak počecima mističnog braka Jehove i Izrailja. 56—66). 17 (bibliografija).Skini sa nas bezakonje. kao u vrijeme kada je izišla iz Egipta. 118. sve su dalje od mene odlazili« (11 : 1—2).524 Osija je svestan činjenice da grešnicima njihovi grehovi ne dopuštaju da se »vrate k Bogu svojemu« (3 : 4). up.« (14 : 2— —3). Samo ispoljavati kult. 525 U oba naša prevoda. Jahvi Bogu svome. zvijerje poljsko raskinuće ih« (13 : 7—8)). zaručit ću te u pravdi i u pravu. a oii je imao učenike. (prim. . Nasiuprot tome. topolama i brijestovima« (4 : 12—13). sasvim kao i profesionalni nabiim. str. i poznavanje Boga većma nego žrtva paljenica« (6 : 6). »Vrati se. (prim. L'essence du prophitisme. godine. Paradoksalno je da su bračne slike koje koristi Osija vezane upravo z'a kanaanski kult plodnosti protiv kojeg se on bori. Srešću ih kao medvjedica kojoj uzmu medvjediće. . jer sam ja Bog a ne čovjek.527 Svoju poslednju besedu obznanio je 701. jer zbog svojeg si bezakonja posrnuo . str. Ringgren. 526 Navedeno u prevodu Biblije Krš. svaki se od biblijskih proroka razlikuje po životnim navikama. . i na humovima kade pod hrastovima. nego mu prethodi. Ondje će mi odgovarat ona kao u dane svoje mladosti. U onaj dan — riječ je Jahvina — ti ćeš me zvati . Fohrer. . 247 i dalje. i dobrohotno primi da ti prinesemo plod svojih usana'.).. Zaručit ću te sebi dovijeka.). izvoru nedostaje: »i ja ne volim do uništenja« (prim. i rastrgaću im sve srce njihovo i ješću ih ondje kao lav. u nježnosti i u Ijubavi! (2 : 16— 21). mistično sjedinjenje duše i Boga je u vaišnava mistici prikazano preljubničkom Ijubavlju Rade i Krišne. ne ću doći na grad« (11 : 9). Kazna će biti strašna: »Za to ću im biti kao lav. Izraele. najznačajniji su »Deutero-Isaija« (gl. sad.Mužu moj'. prev. a naročito u mističnoj teologiji protivrefonmačije. po načinu na koji prihvata sudbinu. (prim. 523 Navedeno u prevodu Biblije Krš. delo. 25 Up. Jehovina ljubav je jača od njegovog gneva. Recite mu: .525 On hoće da Izrailj odvede »u pustinju i njenu progovorit srcu. iz Egipta dozvah sina svoga.. . kao ris vrebaću ih na putu. Biće uništena uzvišenja na kojima su svetkovane sinkretističke ceremonije (10: 8).. 28 Važno je reći da mu pripada samo prvih 39 glava knjige koja nosi njegovo ime. Njegova žena je takođe bila proročica. međutfm..25 Dodajmo da će simboliku braka koristiti svi veliki proroci posle Osije. sad. »Jer meni je milost mila a ne žrtva. 524 Navedeno u prevodu Biblije Krš.

528 Hrišćanska teološka misao je u detetovom imenu »Emanuilo« (»Bog je s nama«) videla najavu Hristovog rođenja.529 Međutim. u 528 Vid. Jehova time kažnjava religiozno neverstvo koje prate društvena nepravda i gubljenje moralnih vrednosti. Da bi ohrabrio cara. Prorok neumorno ponavlja tvrdnje ο Božjoj svemoći i suverenosti i najavljuje »Jehovin dan« kada će Gospod suditi svetu (2 : 12— 17). nepravdu (5 : 1—7. suština njegove poruke nije bila prihvaćena. pohlepan na vlast (10 : 5— 15). osnovnu bibliografiju kod Ringgrcna. Kao i njegovi prethodnici. 3 : 12—15). Neher.godine. branite udovicu« (1 : 17). Na početku. 23). tražite pravdu. Za Isaiju. Asirski napad na Siriju i Palestinu uvodi nove elemente u Isaijino proricanje. delo. tu je reč ο Božjoj osveti. 286. i prorok ne krije svoje razočarenje. Njegova poslednja beseda predskazuje propast »lijepih njiva. str. Prema tome. ispravljajte potlačenoga. Savezi i politički manevri su himere. 1 : 9). i po svijem kućama veselijem.). 1. dajite pravicu siroti. nav. i nadjenuće mu ime Emanuilo« (7 : 14). očigledan: Jehova će iz Davidovog roda uzdići jednog pravednog cara koji će biti pobednik i čiji de potomci vladati zanavek. Dodati A. 29 : 1— —8. Isaija pre svega kritikuje društveno i moralno stanje u carstvima Judi i Izrailju. Samo vera u Jehovu može pomoći. Jedina prava pobožnost je u pravičnosti i činjenju dobra: »Učite se dobro činiti. već i društvene i političke grehe Jude — tlačenje siromašnih (3 : 12—15). Ne okleva da napadne čak ni kralja i visoke dostojanstvenike (up. a ne Egipat (31 : 1—3). nap. Isaija najavIjuje da će »sam Gospod dati znak: eto djevojka će zatrudnjeti i rodiće sina. »ostatak će doći«. »Ako ne vjerujete. Zato se on suprotstavlja spoljnoj carevoj politici. Isaija objavljuje da on više nije Jehovin instrument nego običan tiranin. To je proroštvo podstaklo bezbrojna tumačenja. izjavljuje da kult nije dovoljan: »Što će mi mnoštvo žrtava vaših? veli Gospod. raskoš (3 : 16—24) i razvrat (5 : 11—13). rodnih čokota«. ne ćete se održati« (7 : 9). 529 Isaija svome prvom sinu daje ime Sear-jasuv. U tim teškim vojnim zbivanjima i političkim intervencijama prorok vidi Jehovino uplitanje u istorijiu: Asirija je samo njegov instrument. Isaija veruje u neranjivost Siona: Jehova je svetu gom štitio i štitiće je protiv napada svih neprijatelja (14 : 24—32. . i on će biti uništen (14 : 24—25).8 : 7—13). On najavljuje da božja osuda neće nikoga poštedeti (2 : 12—17. str. Zbog toga on osuđuje ne samo nadmenost asirskog cara. »Trnje i čkalj niknuće na zemlji naroda mojega. i sveštenike i kultne proroke koji mu se podsmevaju (2. i ne marim za krv junčiju i jagnjeću i jareću« (1 : 11). itd. u svakom slučaju. Pre nego što »nauči dijete odbaciti zlo i izabrati dobro«. krađu njiva (5 : 8—10) — što su sve grehovi za koje se podjednako smatra da predstavljaju čin pobune protiv Jehove (1 : 2—3). Isaija takođe osuđuje loše vladare (28 : 14—22). Jehova će načiniti mnoga čuda (7 : 16 i dalje). Sit sam žrtava paljenica od ovnova i pretiline od gojene stoke. Postoji samo jedna jedina nada: vera i poverenje u Jehovu. 228 i dalje. Kada asirski kralj osvoji Palestinu. Molitva je uzaludna jer »ruke su vaše pune krvi« (1 : 15). On takođe čuva nadu u »ostatak Izrailjev« koji će se vratiti »Bogu silnome« (10 : 20—21). Mesijanski smisao јс.

kasnije će ga osloboditi Vavilonci. Kada je Josija umro 609. Gospod je preko svoga proroka podsetio na sve nedavne katastrofe: »Vi vidjeste knjizi. Narod »iz zemlje sjeverne« svrstava se medu mitološke siike potpunog uništenja. i na nebo. ubili. Obećanje clato Jeremiji Poreklom iz svešteničke porodice. 26 : 1 i dalje. Svođenje na haos će biti božanska kazna za versko otpadnlštvo. jer sam dijete« (1 : 6). . Gospod ih podseća na sudbinu svetilišta u Silomu koje su uništili Filistejci: »Nego idite sada na rnoje mjesto. Svoju poslednju besedu uputio je svim Judejcima »koji življahu u zemlji Misirskoj« (44 : 1).« (6 : 22—23). Jeremija je bio uhapšen i da nije bilo zaštite nekih visokih dostojanstvenika verovatno bi bio osuđen na smrt (26 : 10 i dalje). Sa hramskog trema on grmi protiv svih onih — sveštenika.« (32 : 9—14). 36). »Ne uzdajte se u lažne riječi govoreći: crkva Gospodnja.gradu veselom. 119. Prvim Jeremijinim besedarna dominira jedna posebno dramatična tema: predstojeća katastrofa koju će izazvati narod »iz zemlje sjeverne«: »luk i koplje nosiće. Nedugo zatim. crkva Gospodnja ovo je« (7:4). godine a proricao je. Njegov sluga Varuh je jednoga dana hteo da u Hramu pročita nelce delove. i iscijeliću odmete vaše. Uzalud trče k Hramu oni koji su krali. sinovi odmetnici. tokom četiri decenije. izdiktirao novu knjigu (gl. on opisuje okolnosti svoga izbora (1 : 1 i dalje). otputovaće u Egipat sa grupom zemljaka izbeglica (pogl. i prorok prenosi njegov poziv: »Vratite se. koje je bilo u Silomu. naroda — koji dopuštaju da ih zavede lažna sigurnost njihove religiozne delatnosti (7 : 1—15. za Novi savez koji će Jeremija objaviti kasnije. to je. proroka. koji je spalio svitak..« (3 : 22. takođ. Prorok zadugo nije imao mogućnost da govori javno. krivo se kleli. žestoki će biti i nemilostivi. govoreći sebi: »izbavismo se« a pri tom bili spremni da nastave činiti »sve ove gadosti« (7 : 10). pozvao se па svoju mladost: »Evo ne znam govoriti... počinili blud. kada je Nabukodonosor osvojio Jerusalim i prognao jedan deo judejske elite. Jer invazija će konačno upropastiti zemlju. gdje namjestih ime svoje iz početka. On se pokazao kao strašan despot i Jeremija nije oklevao da ga napadne. ali je bio uhapšen i odveden pred сага. up. međutim.530 Poslednji period Jeremijinog propovedanja započeo je 595. na prestolu ga je nasledio njegov sin Joakim. . Oklevajući pred zadatkom. Jer Jehova je milosrdan. Jer će se dvorovi ostaviti. a svjetlosti njegove nerna« (4 : 23). Ali Gospod mu dotače usne i ohrabri ga (1 : 9 i dalje). »Pogledah na zemlju. crkva Gospodnja. Jeremija je.e 4 : 1 i dalje). Dok je novi car Sedekija uz pomoć Egipta pripremao pobunu. Jeremija se trudio da umiri narod. i gle bez obličja je i pusta. s prekidima. i priprema za jedno novo stvaranje. Uzaludno bi bilo tražiti istorijski uzor ovih divljih konjanilca. Jer Jehova nije slep (7 : 9— —11). Jeremija je svoj poziv primio 626. i vidite što sam im učinio za zloću naroda svojega Izrailja« (7 : 12—13). vreve gradske nestaće . Uhapšen je i zatvoren kao izdajnik. U jednorn slavnom odeljku. kadili Baalu. 37—39). međutim.

203 i dalje. savršenog Cara. Tako uzvikuje anonimni autor Plača Jeremijinog. metnuću zavjet svoj u njih. Poput Jova. i biću im Bog i oni će mi biti narod« (31 : 31. zbog čega je obustavljeno prinošenje žrtava. godine. djecu koju nose u naručju? eda li se ubija u svetinji Gospodnjoj sveštenik i ргогок?« (2:20).532 Ipak. Upravo zato Gospod svom narodu obećava bliski preporod. Olci Test. verziji: »Ti znaš. u stvari. što će kao ideja imati značajne posledice (pored ostalog. idu dani (.. preko svoga proroka najavljuje Novi saver. Gospode.) kad ću učiniti s domom Izrailjevijem i s domom Judinijem novi zavjet. 12 : 1—6. Jeremija ne gubi veru u spasenje. objavljenog u Novom zavetu). hrišćansko shvatanje Novog saveza. i evo su danas pusti i nema nikoga da živi u njima« (44 : 2). i pristupaće k meni« (30 : 21). str. narod ustrajava u svojoj zloći (44 :4 i dalje).sve zlo što navedoh na Jerusalim i na sve gradove Judine. uprkos katastrofama koje predskazuje i koje se zbivaju. kao voda nepostojana:« (15 : 18).. svedok pada Jerusalima 587..« (32 : 29—40). * U franc. Uzalud Bog šalje »svoje sluge svoje proroke«. »I daću im jedno srce i jedan put da bi me se bojali vazda na dobro svoje i sinova svojih nakon njih. u novo Stvaranje.. Jedna od karakteristika Jeremijine poruke jeste i veliki broj ispovesti i aluzija na njegova lična osećanja. Pad Jerusalima. Katastrofa je imala odlučujuće posledice po istoriju Izraela i za razvoj jehovizma. »Pogledaj.533 120. prev. bolje (18 : 6 i dalje). Gospode. 15—21. von Rad. Α to je jednako novom stvaranju čoveka.« (10 : 23). 533 Iščekivanje novog. da put čovečji nije u njegovoj vlasti. ali je sposoban i da načini neko drugo.. Up. kome si ovako učinio.. »Evo. Jeremija se odvažio da se ponada u korenit preporod čoveka. Hram je bio spaljen i srušen. deo je iste nade u Novi savez: ». I učiniću s njima zavjet vječan da se ne će odvratiti od njih čineći im dobro .. Jehova najavljuje još jedno uništenje: izginuće i »ostatak Judin« koji se naselio u Egiptu (44 : 12 i dalje).531 On se usuđuje da kaže Bogu: »Hoćeš li mi biti kao varalica. »Znam. Theol. On hoće da razume puteve Gospodnje. 532 Up. odnosno. 12—18. Bog..* Gospode.. i na srcu njihovu zapisaću ga.. 2 i 3. koja bi Izrailju omogućila povratak »u dane njegove mladosti«. Jezekiljeva misija »Ne bi vjerovali carevi zemaljski i svi stanovnici po vasiljenoj da će neprijatelj i protivnik ući na vrata Jerusalimska« (Plač Jeremijin. nap. 33). Veliki deo naroda bio je prognan. Eda li žene jedu porod svoj. i on pita: »Za što je put bezbožnički srećan? za što žive u miru svi koji čine nevjeru?« (12 : 1)..« (prim. Jer. 4 : 12). 20 : 7—18.. II. . Pad verske i političke prestonice značio je iščezavanje Države i kraj monarhije Davidovih potomaka. i vidi. naročito II: 18—23.). 295 i navedene bibliografije. Ringgren. u kojoj se kult nije mogao 38 Vid. Amos je očekivao spasenje putem novog ispoljavanja Božje Ijubavi.. 15 : 10—12. Jehova može uništiti svoje delo. Konačno. Kao neki lončar. 18 : 18— —23. daću mu da pristupa. Α Vavilon je bio nečista zemlja.

službovaće do 571. II. Old. Prema tome. Jedna alegorična priča (gl. Međutim. 4. Jezekilj se. gl. Za druge je. koji odlikuje nada u spasenje Izrailja. Božje prisustvo nije ograničeno na neki povlašćeni prostor. »kurvahu u Misiru. obraćao pojedincu. nap. Fohrer. svuda. koju su proroci neumorno predskazivali. ohrabriti. tom III). katastrofa bila vrhunski dokaz Gospodove srdžbe. 224 i dalje. Tako će učiniti Gospod sa domom Izrailjevim (37 : 1—14). u verskoj tradiciji tražila podršku za moguće spasenje Izrailja (up. i da istovremeno »podigne zidove Jerusalimske«. Neki su čak posumnjali i u postojanje Jehove. 20). Jezekilj se stalno vraća na temu neverne žene koju Jehova ipak okleva da napusti »imena svoga radi« (up. 317 i đalje. Po Jezekilju. isto. Bogu ništa nije nemoguće. Jezekilj je bliski kraj Jerusalima najavio kao neumitnu posledicu Izrailjeve nevernosti. 23) Izrailj i Samariju (Judu) poredi s dvema sestrama koje se. više od ma kog drugog proroka. pre svega. Hisiorv of Israelite Religion. posle razaranja svetog grada. Jehova će spasti svoj narod »čisteći« ga »vodom čistom« (36 :25) . Zajednica se povremeno okupljala zbog molitvi. »Onda će ti biti mile žrtve pravde« (18—19). njegov unutarnji život i njegovo ponašanje prema sebi sličnima. Die Hauptprobleme des Buches Ezechiel. str. 535 Von Rad. U zanosu. ali nemmovan za oslobađanje od zablude: trebalo je uništiti nade nrvih prognanih Judejaca u to da je Jerusalim neranjiv. Ringgren. Fohrer. Jezekilj vidi jedno polje »koje bijaše puno kosti«. Drugim rečima. Ali uništenje Hrama je podsećalo na iščezavanje nacije. započinje nov period u Jezekiljevom proricanju. nije važno da li vernik obožava Jehovu u svojoj otadžbini ili u nekoj stranoj zernlji. 30 Up. Izrailj je postao nečist zbog »grehova«. Theol. postati sinagoga. u mladosti svojoi kurvahu se« i koje produžiše da budu neverne i s Asircima i Vaviloncima. ideja ο Jehovinom sveprisustvu još je značajniia od tumačenja istorijske katastrpfe kao neke krize bračne veze Boga i Izrailja. iako ih je Jehova voleo. međutim. npr. Nasuprot tome. gde je 597.obavljati.535 Jezekilj je na početku svoj zadatak smatrao poslom koji je nezahvalan. Pojavila se čak i gnevna reakcija protiv »proroka optimista«. 319 i navedena bibliografija. što objašnjava veliki značaj koji je pridavao »čistoti« obreda. i stadoše na nogc<.537 Posle pada Jerusalima. duhom potaknute.534 Mnogi su u Jerusalimu ili u izgnanstvu posumnjali u Jehovinu moć i prihvatili bogove pobednika. U Vavilonu. veliki biblijski proroci su sticali sve veće poštovanje i divljenje kojih su bili lišeni za života. himni i propovedi. a na prvom mestu zbog idolopoklonstva. godine dospeo s prvom grupom. Zbog toga se molitva za nacionalni preporod i za nezavisnost nije mogla odvojiti od molitve za obnavljanje Hrama. str. Izrailj ničim nije zaslužio svoj povlašćeni položaj: Jehovin izbor ga je izdvojio od ostalih naroda. kosti »oživieše. Važan je. Jezekilj. Mesto Hrama preuzela je verska škola koja će. History. ma bio i 534 Autor Psalma 51 preklinje Gospoda da ga očisti i da ga oslobodi. . s vremenom. Elita koja je bila prognana u Vavilon ipak je. str. 536 Up. a zatim ih. 300. Test. i dalje.536 U tom prvom periodu svoga propovedanja. godine poslednji veliki prorok. Bio je sveštenik.

539 Iz istih razloga su hrišćanski misionari u crkvama primali samo ono cveće koje nije korišćeno u hinduskim ceremonijama. drveće. Kod proroka najpre pada u oči njihova kritika kulta i žestina s kojom napadaju sinkretizam. i to posebno verovanjem da se božansko otelovljuje ili očituje preko kosmičkih objekata i ritmova. u srednjovekovnom judaizmu. То. nego su i sveštenici i narod smatrali da je sama obredna aktivnost savršeni oblik obožavanja.. neki plodovi. Svojstvena zemljoradnicima. međutim. bujnih epifanija Prirode. i to već od ulaska u Palestinu. Jezekilj to novo stvaranje objašnjava Jehovinom željom da osveti svoje sveto ime »koje oskvrni dom Izrailjev u narodima u koje dođe« (36 : 21). ne ono najlepše cveće. U poslednjim glavama (40—48) Jezekilj do pojedinosti opisuje budući538 Hram (čiju sliku vidi u zanosu) i kult će se svetkovati u novom Izrailju. Kao i po Jeremiji. U jednom drugom proročanstvu (gl.. Ali on pre svega najavljuje spasenje Izrailja: »I pokropiću vas vodom čistom. sadrži novo stvaranje. Čitave oblasti prirodnog sveta — »uzvišenja«. Α budući da rasulo Izrailja dovodi u pitanje ugled ί svemoć Gospoda. Religiozno vrednovanje »straha od istorije« Proroci nisu nestali s poslednjim godinama Progonstva a ni u kasnijem periodu (up. kanaanske uticaje. 121. kamenje. i bićete čisti. 36). odnosno. Ali to »kurvanje«. Podjednako je bio kritikovan i kult. Proroci. predstavlja jedan od najrasprostranjenijih oblika kosmičke religioznosti. kosmička religioznost se nadovezivala na najelementarniju dijalektiku svetog. nije samo kult bio iskvaren kanaanskim elementima. I nastavićete u zemlji koju sam dao ocima vašim. i uopšte. reč je ο Novom savezu koji. i bićete mi narod i ja ću vam biti Bog« (36 : 25—28). primerni Božji »sluga« (37:25 i dalje. Proroci su konačno uspeli da očiste Prirodu od svakog prisustva božanskog. i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete. nikada nije bila ovako divlje napadana. 34 :23 i dalje). što oni nazivaju »kurvanjem«. Kosmičlca religioznost. neko cveće — biće proglašeni za »nečiste« pošto su bili uprIjani kultom kanaanskih božanstava plodnosti. Jehovini vernici optuživali su kao prvorazrednu idolatriju. Nad novim Izrailjem vladaće David. Sveta dimenzija vegetacije. . objavljuju da je uzaludno tražiti Jehovu ' 37 Jezekiljeva ekstatična vizija je polazište »teologije Hrama« koja će se razviti do veličanstvenih razmera u judaizmu i u hrišćanstvu. u stvari. protiv kojeg neprestano grme. odnosno. I daću vam novo srce i nov ću duh metnuti u vas .mrtav. Ali njihova poruka razvija ono što bi se moglo nazvati »teologijom spasenja« kakvu je zacrtao Jeremija. a na prvom mestu žrtve u krvi. izvori.539 Jedino je pustinja »čista« i pre svega sveta oblast pošto je Izrailj tu ostao veran svome Bogu. Takvo verovanje. biće ponovo otkrivena mnogo kasnije. Izrailj bi Božjim čudom mogao da oživi. međutim.. Jehova obećava povratak prognanika. . dakle. obnavljanje i množenje naroda. carević i pastir. tom III). dopušta da se odmah proceni uloga koju je proroštvo imalo u istoriji religije Izrailja.

narod i visoki dostojanstvenici. bili su skloni da istorijske nesreće izjednače s prirodnim katastrofama (sušom. Drugim rečima. vrednovali istoriju. pored ostalog. Proroci iz vremena pre progonstva nikada nisu jasno kazali kakva bi trebalo da bude delatnost vernika koja je vezana za kult.540 Jezekilj tek posle pada Jerusalima predlaže izmenjenu službu Božju. pokazujući se kao konkretan izraz samo jedne. oni su takođe objavili i opasnost od potpunog uništenja nacije. jedinoj mogućnosti opstanka Izrailja u istoriji. on zahteva pravo i pravdu (5 : 24). osuđena da nestane u predstojećoj nacionalnoj katastrofi. str. Tako su proroci. te prema tome i njegovom »spasenju«. izvesna. u stvari. Njihovo strasno zanimanje za savremenu politiku bilo je religiozne prirode. te da narod i Država mogu preživeti. Problem se čak nije postavljao tako dugo dok narod nije počeo da se okreće Jehovi). svetkovine i ceremonije (up. epidemijama. ubuduće su nudili lažnu sigurnost. žestoko i potpuno odbacivanje kosmičke religioznosti.). 278. 21—23). Oni su tako razotkrili svoju unutrašnju koherentnost. Α proroci se nisu trudili da poboljšaju kult nego da preobraze Ijude. ali i sveštenici i proroci optimisti. razvoj događaja je pogodovao iskrenom preobraćenju naroda. ukratko. nije samo predstavljala otpadništvo. istorijski događaji su dobili religiozno značenje. dijalektička povezanost života i smrti. 14—15. »Budućnost« koju su oni najavljivali bila je. obezvređivanje delatnosti u vezi s kultom. Tačna je. a naročito odlučujući značaj koji je pridavan duhovnom preporodu pojedinaca pomoću konačnog povratka Jehovi. zemljotresima. preobrazili su se u »negativne teofanije«. i kao takve će dobiti religioznu vrednost koju im do tada ništa nije moglo obezbediti. Α takve katastrofe nikada nisu ni totalne. Proroci su je neprekidno najavljivali upravo zato da bi mogli da izmene sadašnjost. podsticala iluziju da život neprestano traje. Ostvarenje predskazanja koja su proroci objavljivali potvrđivalo je njihovu poruku. preobražavajući vernike iznutra. uprkos težini istorijskih kriza. tvrdnja 540 Up. Tradicionalni oblici kosmičke religije. No proroci pre Progonstva nisu najavili samo uništenje zemlje i nastanak Države. a posebno to da su istorijski događaji Jehovino delo. Kosmička religija je. »Radost življenja«. jedine božanske volje. U stvari. prvi put. Opasnost je bila značajna i neposredna. ni konačne. Istorijske činjenice postaju tako »situacije« čoveka pred Bogom. Drugim rečima. itd.u njegovim svetilištima: Bog prezire žrtve. која je povezana sa svakom kosmičkom religijom. umesto da uvede jehovizam kao državnu religiju. u stvari. Fohrer. . Proroci su se suprotstavljali zvaničnom političkom optimizmu i napadali davidovsku monarhiju zato što je ona ohrabrivala sinkretizam. u onoj meri u kojoj su determinisani Božijom voljom. u Jehovin »gnev«. Amos 5 : 4—6. Istorijski događaji će ubuduće imati vrednost sami po sebi. takođe. sve je to bilo odgovor proroka na istorijske krize koje su ugrožavale i samo postojanje dva jevrejska carstva. to jest misterija plodnosti. poplavom. Desakralizacija Prirode. već je bila uzaludna.

uspeva da tu bude prihvaćen. On se od drugih velikih grčkih bogova izdvaja po svom poreklu. kćerke tebanskog kralja Kadma. ipak. str.1 P. zbilja. kao što se moglo i očekivati. Ο »spasenju« vremena i ο njegovom »vrednovanju« u okviru svete izraelske istoriie. a na kraju uvodi u taj krug i svoju majku. pri tom se porodivši pre vremena. Pre svega. tako različitog od 541 Up. medutim. Lt Mythe de l'ćternel retour. najstarija mitska predanja insistiraju na činjenici da je smrtnaSemela rodila boga. ali se ni on. 122 i dalje. Epifanije i iščezavanje »dvaput rođenog« boga Dionis ostaje zagonetka i posle više od jednog veka istraživanja. a da je to shvatanje. nije jasan hieros gamos nebeskog boga i Majke Zemlje. Ljubomorna Hera priredi Seineli smicalicu — pa ona zatraži od Zevsa da ga vidi u svom njegovom sjaju nebeskog boga. vid. i tu su etimologiju prihvatili ugledni naučnici kao što su Nilson i Vilamovic. Semelu. ni njegovi slušaoci nisu interesovali za ovog »stranca«. isto. i posle nekoliko meseci Dionis dolazi na svet. No bila tačna ili ne. Po mitu.541 Recimo ipak da otkrivanje istorije kao teofanije jevrejski narod neće prihvatiti odmah i u celini. XV POGLAVLJE DIONIS ILI PONOVO PRONAĐENA BLAŽENSTVA 122. On je. što dokazuju brojne aluzije. i da će stara shvatanja poživeti još dugo. on je sin Zevsa i kneginje Semele. Krečmer (Kretschmer) je pokušao da Semelino ime objasni tračko-frigijskom rečju Semelo koja je označavala boginju Zemlje. Zbog toga je jedino on bog. Brojni mitovi ο poreklu dokazuju kako osnivači kraljevskih porodica potiču iz veza izmedu bogova i smrtnih žena. po osobenom obliku bivstvovanja i po vrsti religioznog islcustva koje uvodi. Nerazborita Semela biva zgrornIjena. Dionis po pravu nije pripadao panteonu Olimpljana pošto ga je rodila smrtnica. koji se završava njenim spaljivanjem. str. 124 i dalje. Dionisa je. . S druge strane. »dvaput rođen«. etimologija nimalo ne pomaže da se razume mit. Homer je znao za Dionisa. 011. Eliade. No Zevs ušiva dete u svoje bedro. Grke je interesovalo upravo to Dionisovo paradoksalno dvojstvo jer se samo njime mogao objasniti paradoks njegovog sopstvenog načina bivstvovanja. po drugi put rodio Zevs.da su Jevreji prvi otkrili značenje istorije kao epifanije Boga. a to je najznačajnije. preuzelo i proširilo hrišćanstvo.

naravno. isto je tako tačno da je Herodot (11. 128—140). mit dobija drugačiji smisao i cilj. Ali mit. Bilo je pokušaja da se takve epizode protumače kao u mit preobražena sećanja na otpore s kojima se susretao dionizijski kult. Dionysos. 219) govori ο »onom bogu što je kasno došao. imaju dublje značenje: oni nas istovremeno obaveštavaju ο dionizijskom religioznom iskustvu i ο specifičnoj strukturi ovog boga. 76. ο Likurgu i inicijacijama polne zrelosti. ma ko to bio«. S druge strane.Olimpljana.543 daje za pravo. kakva se. Couroi et Couretes. Dionis je morao izazivati otpor i proganjanja јег je religiozno iskustvo које je on podsticao pretilo čitavom jednom načinu egzistencije i univerzumu vrednosti.). te da je. on pominje jednu slavnu epizodu: trački heroj Likurg progoni Dionisove dadilje: »palice na tle / one pobacaše sve« dok se bog »uplaši i sam / u vale zaroni morske. 35). svedoči i ο tome da je Dionis priznat za člana božanske porodice. većina naučnika smatra da je Dionis trački bog. Kakva god bila istorija prodora dionizijskog kulta u Grčku. up. No taj otpor je podjednako otkrivao i jednu intimniju dramu. 463 i dalje. samim tim. svest. De Iside. Ali »blaženi bogovi / gnjevom planuše nanjga te Kronov sin ga učini slepcem. itd. 49) smatrao kako je Dionis bio »kasno uveden«. 543 Reč je ο jednom fragmentu iz Pila (X do Ο 6) na Linearnom Β pismu. H. prepoznatljivo je sećanje na jedan stari inicijacijski scenario. on boga baca na dno jezera Lerne (Plutarh. u kojoj se kao progonitelj pojavljuje »čovek-vuk« i gde se govori ο zaranjanju u more. bio bog »stranac«. u vremenu ο kojem govori Horaer. nego i svi ostali bogo\d. a Tetida zbunjenog boga / dočeka tada na krilo — toliki ga spopad'o drhat / onaj kad vikaše čovek«. Valter Oto je. On nam otkriva jednu posebnu crtu Dionisove sudbine: »proganjaju« ga neprijateljski raspoložene osobe. razum. Na temu proganjanja ponovo ćemo naići analizirajući Euripidove Bahantkinje. personalitet. jer su ne samo Zevs. Reč je. pored ostalog. Valter Oto je dobro uočio povezanost između teme »proganjanja« Dionisa i tipologije njegovih brojnih epifanija. / nije živeo dugo. međutim.542 Međutim. Persej sa svojom vojskom kreće protiv Dionisa i »morskih žena« koje ga prate. a reklo bi se kako mu činjemca da se Dionisovo ime — di-wo-nu-so-jo — nalazi na mikenskim natpisima. U Ilijadi (VI. Jeanmaire. mitovi i mitološki fragmenti. Sledeća teorija pretpostavlja da je Dionis dosta kasno stigao do Grlca. »Proganjanje« dramatično izražava otpor protiv načina bivstvovanja ovog boga i njegove religiozne poruke. . U ovoj epizodi. str. str. prema jednom predanju. Još od Ervina Rodea. insistirao na drevnom i panhelenskom karakteru Dionisa. uvređeni Likurgovim postupkom. a Pentej u Bahantkinjama (st. bilo iz Frigije. koji je u Grčku uveden bilo neposredno iz Trakije. koji aludiraju na otpor s kojim se on susreo. ο pretnji uperenoj protiv prevlasti olimpske religije i njenih institucija. Dionis je bog koji se 542 Up. uostalom. Ipak. jer omrznu bozima svima«. upravo nam je Homer preneo najstarije svedočanstvo ο Dionisu. često ponavljala u istoriji religija: reč je ο protivljenju svakom apsolutnom religioznom iskustvu koje može da se ostvari jedino putem negacije ostalog (kakvo god bilo ime koje mu se daje: ravnoteža.

79). LIII) smatra se da se Dionis. Prema jednoj orfičkoj himni (n. Uostalom. De Iside. str. Drevnost nekih javnih praznika Počev od Pizistrata. koje su se odvijale u decembru. 35). za »smrt«. bršljan i bor su gotovo postali njegovi atributi. kao drevna ceremonija. raskomadali i proždrali Titani. Dionis se pokazuje preko zime i iščezava na upravo onoj prolećnoj svečanosti na kojoj postiže svoju najtrijumfalniju epifaniju. Ovi Dionisovi brojni ali komplementarni vidovi su još uočljiviji u javnim obredima. . Tokom praznika Agrionija u Heroneji. pokazivan Dionisov grob. što pokazuju njegove životinjske epifanije (bik. Povorka bi.5 On stvarno ispoljava određenu povezanost sa životom biljaka. mit ο Dionisu Zagreju — na kojem ćemo se kasnije zadržati — pripoveda ο okrutnoj smrti boga koga su ubili. Dionisa njegove epifanije i periodična iščezavanja smeštaju među bogove vegetacije. ali je razumljivo kako je bog vina stao na čelo povorke maski. lav. kada se u argivskom obredu Dionis priziva s dna mora (Plutarh. a nanovo se pojavljivao u čamcu na talasima — kao za vreme praznika Antesterija. 123. Ali Dionis je povezan s totalitetom života. 82 i dalje) ukazuju na istu mitsku temu. »Iščezavanje«. uz pesmu. »okupacija«. a njegovi najomiljeniji praznici upisuju se u ratarski kalendar. širom sveta veoma rasprostranjena. Dionysos. U Delfima je. str. Ali tu uopšte nije reč ο »objektivnom« posmatranju ovog kosmičkog fenomena. pošto se odvija u prisustvu samog boga. u Atini su se slavila četiri praznika u čast Dionisa. odnosno. to su mitološki izrazi za silazak u Podzemlje.pokazuje iznenada i potom tajanstveno nestaje. niti da stvori neki mit. zapravo. kao i obilje vitalnosti. Α to je otkriće religiozne prirode. na neki način. čija običnost ne bi mogla da podstakne nijednu religioznu ideju.7 »Dionizije u polju«. Iščezavao je tako što bi zaronio u Lernu ili u more. nalazi pored Persefone. smenjivanje života i smrti i. Njegova pojavljivanja i iščezavanja nisu uvek povezana s godišnjim dobom. Dionis otkriva tajnu i svetost smenjivanja života i smrti. Druge obredne igre su obuhvatale takmičenja i nadmetanja. kada je odsutan. Svojim epifanijama i svojim iščezavanjima. isto se tako govorilo ο njegovoj smrti u Argu. Najzad. on se vraća iz zemlje mrtvih. sigurno je prethodila Dionisovom kultu. Faloforija. jarac). u procesiji nosila falus velikih dimenzija. kako to pokazuju njegove veze s vodom i klicama. pojavljivanje i iščezavanje života. pa se vraćale s vešću da je bog otišao muzama koje su ga sakrile (Otto. njihovo jedinstvo. Aluzije na njegovo »buđenje« (isto. I ti su obredi postojali pre Dionisa. krvlju ili spermom. na koncu. dakle.® Njegova pokazivanja i neočekivana iščezavanja odražavaju. žene bi ga uzalud tražile. bile su seoski praznik. i pored njihovih neizbežnih »pročišćenja« i naknadnih tumačenja. pre svega mimohode maski ili lica prerušenih u životinje.

a »Velike Dionizije«. upućivala se prema starom Limnajonu.uh. str. 548 Podsetimo na to da je reč ο izuzetno drevnom i svuda raširenom scenariju. str. Oto. . jednom od najznačajnijih nasleđa iz preistorije. Tukidid je (II. »s bakljom u ruci. Kao i neka nadmetanja »Dionizija u polju« (na primer. Prema glosi jednog Aristofanovog stiha.Mnogo manje znamo ο Lenejama544 koje su praznovane usred zime. Jakho8. Na dan Hoes obrazovala se povorka koja je prikazivala dolazak boga u grad. trodnevne cvetne svečanosti u čast Dionisa. Prvi dan se zvao Pithoigia. i jedan žrtveni bik ispred kojeg su išli svirač na fruli i nosači cvetnih venaca. govorničkih) koji prate obnavljanje života. 15. 8 Duh procesija Eleusinskih misterija je bio izjednačen s Dionisoim.osa545. U jednom navodu iz Heraklita jasno se kaže da se reč Lenai i glagol »činiti Lenai« koriste kao ekvivalenti za »bahanti« i »bahantovati«. 162—64. Procesija. Jeanmaire. Bog je bio prizivan nadmetanjem dad. eleusinski sveštenik. Bačve su donošene u svetilište »Dionisa u močvari« da bi se bogu prinele žrtve levanice. delo. Sveštenik koji je za vreme Eleusinskih misterija držao baklju (prim. 7 Njihovu starost i njihov svehelenski karakter dokazuje i činjenica da su dva od ovih praznika nosila imena meseci koji im odgovaraju — Lenajon i Antesterion. Prim prev. žrtva za mrtve.]. Reč istog korena u glagolskom obliku znači: stajati ili plesati na jednoj nozi (prim. jedinom svetilištu koje je toga dana bilo otvoreno. od toga časa je smatrana za Dionisovu suprugu. Drugog dana (Choes. askoliasmos547. u martu— aprilu. Pošto se smatralo da on dolazi iz mora. ovo takmičenje se takođe uklapa u dobro poznati scenario nadmetanja i dvoboja svih vrsta (sportskih.). i četiri počasne dame. darodavče bogatstva!« Antesterije su praznovane približno u februaru—martu. Ona bi se 544 Up.546 »vrčevi«) odvijalo se takmičenje vinopija: oni su dobijali po jedan vrč u koji je nalivano vino i na dati znak su ispijali sadržaj najbrže što su mogli. vina. odnosno. 80. 4) smatrao da su Antesterije najstariji Dionisov praznik. meda i vode (prim. 545 Starogrč. 47. reč hoe javlja se i u značenju: izliv. Tu su se odvijale različite ceremonije u kojima su učestvovale Basilina. One su bile i najznačajnije. tekstove i reference koje je razmotrio V. [Antesterion je osmi mesec staroatičke godine (polovina februara — polovina marta) u kojem su u Atini održavane antesterije. koje su najkasnije ustanovljene.). str. ο izvorima je raspravljao W. 546 Starogrč. izgovara: Pozovite boga! — a slušaoci kliču: Sine Semelin. verovatno prerušeni statisti. Otto. obično pomešana od mleka. kada su se mladići trudili da što duže zadrže ravnotežu na nauljenoj mešini). koji još ima povlašćeno mesto u svim oblicima društva. up. prev. u povorci se nalazio i brod postavljen na četiri kolska točka.). žrtva levanica. Basilina. delo. a zatim se probalo novo vino. žena arhontakralja. otvaranje zemljanih bačvi (pithoi) u kojima se čuvalo vino od jesenje berbe. prev.548 Ali euforija i pijanstvo anticipiraju na neki način onostrani život. 547 Askolije su svetkovine mešina. koju su sačinjavali različiti.: bakljonoša. naslednica starih gradskih kraljica. a u njemu su bili Dionis koji je držao čokot i dva naga satira koji su svirali u frulu. prev. nav. koji više ne liči na tužni homerovski zagrobni svet. »Kraljica«. nav. na dragi dan Dionizija u polju.

To sjedinjavanje je. Ali to je i čin koji je karakterističan za Dionisa. »staji za bika«) odvijala sveta svadba između boga i kraljice (Ath. Belova u Vavilonu (pratnja hramske boginje kada se bog nalazio u hramu). 3.550 549 Reč je ο sasvim drugačijoj vezi nego što je. nesretni su dani. 234). Ali V. Dionis se istovremeno pokazuje kao bog i plodnosti i smrti. Trećeg dana antesterija Кеге su isterivane iz kuća kao duše mrtvih (prim.. koje određuju čoveku neumitnu sudbinu. 1—2). deca Noći i sestre Mojri. Antesterije su se završile!« Obredni scenario je dobro poznat i donekle se javlja u svim zemljoradničkim civilizacijama. simbolizovalo venčanje boga s celim gradom. i sa njima kere* koje nose zlokobne uticaje podzemnog sveta. prev. Izbor Bukoleja ukazuje na to da je bikovska epifanija Dionisa tu još bila prisutna. 84. 2). Kad padne noć. vlagom. reke što se ispunjavaju mlekom i medom. Tri dana Antesterija. Otto. 6.).popela pored njega u kola. staroj kraljevskoj rezidenciji. III. pošto se tada vraćaju duše mrtvih. rastenje i klice. up. Aristotel kaže da se upravo u Bukoleju (dosl.) jedno te isto«. dan Dionisovog trijumfa. koje zahteva da mu se javno prizna nadmoć. 66. bujanjem bilja. Bilo je pokušaja da se ta veza protumači kao simbolična. sutradan zaticale рггпе vina (Pausanija. Gore smo pomenuli Dionisovu povezanost s vodom. Pol. . pa se nova svadbena povorka upućivala prema Bukoleju. VI. 2.549 Basilina prima boga u kući svoga supruga. dolazi hrana. koje je trebalo pojesti do noći. ili sveštenice koja je raorala da spava u Apolonovom hramu u Patari kako bi neposredno od boga primila mudrost koju je trebalo da obelodani kroz proročanstvo. U Teosu se. i đrugi izvori koje navodi Otto. »Od mrtvih nam. 15) govorio da su »Had i Dionis (. Isto tako treba ukazati i na »čuda« koja prate ili najavljuju njegove epifanije: vodu koja izbija iz stene. ostavljene preko noći u zapečaćenoj odaji. na dan njegovog praznika. Oto s pravom ističe značaj Aristotelovog svedočanstva. zapisano je u jednoj hipokratskoj raspravi. Njima je bio i posvećen poslednji dan Antesterija. kere. Slična »čuda« su bila potvrđena i na drugim mestima. a posebno drugi. 98—99. Već je Heraklit (fr. * Demonska bića. str. izliva obilan izvor vina (Diodor sa Sicilije. uz sve pogodnosti koje se mogu zamisliti. Ne znamo ni za jedan drugi grčki kult u kojern je bog trebalo da se sjedini s kraljicom. Tada se molilo za mrtve i pripremala panspermija. naslednika kraljeva — i Dionis se tako otkriva kao kralj. na primer. 5). U Elidi su se tri prazne zdele.« U svim ceremonijama koje su mu posvećene.. jer ο njima govore brojni autori. str. »čuda« su se zbivala na različitim mestima. Najslavnija je bila »jednodnevna loza« koja bi u nekoliko sati procvetala i dala grozdove. ili pretpostavkom da je boga oličavao arhont. verovatno. Mrtvi i sile onostranog sveta vladaju plodnošću i bogatstvima i raspodeljuju ih. božanstvo brutalnih epifanija. 550 Sofokle. varivo od različitog zrnevlja. Tijest (fr. vikalo se: »Napolje.

njegova rođena majka Agava pobedonosno nosi njegovu glavu. opisuje da su bile ogrnute krznima lanadi. 552 Tirs. Jedan Pentejev sluga koji ih je. rodnom mestu njegove majke. 21" 551 Starogrč. Pentej hvata i zatvara Dionisa. igrajući uz zvuke bubnjeva i frula. čeprkanjem po zemlji dobijaju vrela mleka. Α Pentej še najviše plašio uticaja vina jer »gdje ženske se na gozbi. Bahantkinje su se tada bacile na životinje koje su pasle u dolini i »bez ikakvog sečiva u rukama« iskidale ih na komade.124. Zagreb. sa ostalim ženama Tebe. Matica hrvatska. Tema »suprotstavljanja. Obilje je posebnih. zabranjuje taj kult i tvrdokorno mu se suprotstavlja. koja se završava resrcama omorike (prim. prerušenog u sveštenika sopstvenog kulta. uprkos dobijenim savetima. Kvario је devojke pod izgovorom da ih uči slatkom i zanosnom upražnjavanju evoi551 (233 i dalje). međutim. iznenadio na Kiteri. Sam Dionis je glavni junak Bahantkinja što je činjenica bez presedana u starom grčкош teatru. uverena da je to lavlja glava. kosoro mirisnom. upućuju ka planinama gde svetkuju orgijastičke obrede.12 Što god da je Euripid imao na umu kada je pred kraj života pisao Bahantkinje. Dionis na njih šalje »ludilo« pa se njegove tetke. . zdrave službe božje nema već!« (260—262) Ali zanos bahantkinja ne izaziva vino. čudesno spasava. pa čak uspeva i da ubedi Penteja da ode i uhodi žene za vreme njihovih orgijastičkih ceremonija. a u rukama su nosile i na svojim grudima dojile lanad i mladunčad divljih životinja (695 i dalje). opasane zmijama. Žene su podsticane da napuste svoje kuće i da noću otrče u planinu. a iz palica omotanih bršljanom rose se kapi meda (703 i dalje).: Ijuju! — bahovski veseli usklik. I Euripidove Bahantkinje predstavljaju svedočanstvo neprocenjive vrednosti ο onome što bi mogao biti susret' grčkog genija i dionizijske orgijastičnosti. soka kaplje maše grozdove.). korišćen je prevod Kolomana Raca. okrunjene bršljanom. tu je najšjajnije prikazana. bajač je / sa kovrčicam' plavim. proganjanja.13 Pentej se suprotstavlja Dionisu zato što je ovaj »tuđinac neki. Bakhe. »Izvesno. / tu prave. pošto ih je iznenadila Agava. Sluga i njegovi pratioci zamalo su bili rastrgnuti. Menade otkrivaju Penteja i komadaju ga. Dionis se. »dionizijskih« čuda: bahantkinje svojim palieama552 udaraju ο stene i odatle izvire voda ili izbija vino. koji odražava najoriginalnije i verovatno najstarije svojstvo boga. prev. 1920 (prim. ovo remek-delo grčke tragediie je istovremeno i najznačajniji dokument ο dionizijskom kultu. Pentej. koji je na prestolu nasledio svoga dedu Kadma. u zoru. palica gore obavijena bršljanom i lišćem vinove loze. Tri kćerke kralja Kadma poriču da je njihovu sestru Semelu voleo Zevs i da je ona rodila boga. nastavlja Sluga: Da bješe tamo i to vidje. / iz oči crnih smije s' Afrodite slast«. Gde je to bilo moguće.). Uvređen time što je njegov kult još nepoznat u Grčkoj. / kog grdiš sada molitvom se molio« (712—714). a čarobnjak. Dionis stiže iz Azije s grupom Menada i zaustavlja se u Tebi. trijumfa«. Euripid i dionizijska orgijastičnost Slična »čuda« su karakteristična za frenetičan i ekstatički Dionisov kult. bogu bi. prev.

neranjivost vatrom ili oružjem. to je bilo jedno od najpouzdanijih sredstava za komunikaciju s njim. Rastrgnute i proždrane životinje su bile Dionisove epifanije ili inkarnacije. Obredi su slavljeni noću. Nepotrebno je iiaglašavati razliku ižmeđu tih rioćnih. Euripid nam prikazuje jedan tajni kult. prizor na pogled. etičnih i društvenih pravila i konvencija. a one ti iz ruke uzmu bacat štap.554 553 Tiresija ipak brani boga: »Dionis ne primorava žene da budu trezvene. otimaju iz kuća. najzad. Dionis odgovara: »Stvor nerođeni tajnu znati ne smije« — »Pa kakvu korist nosi žrtva čovjeku?« — »To doznat ne smiješ. postizalo se jedinstvo s bogom. »Koribantizam« koji su.su pomućenje uma izaziva Atena. i ona žena koja је po prirodi trezvena neće se pokvariti učestvovanjem u orgijama« (Bah. (754—763). na planinama i u šumama. Izgleda sasvim izvesno da se među te slobode podjednako uključuje i odbacivanje interdikta. otkriće totalnog oslobođenja. . »bliskost« sa zmijama i mladunčadi divljih životinja — omogućavaju zanos. Dionizijski zanos pre svega znači prevazilaženje Ijudske uslovljenosti. / Što uprte na leđa.»Pod hiljadama devojačkih ruku« strašni bikovi behu raskomadani za tren oka. . stari upoređivali s dionizijskom orgijastičnošću. a na kraju raspolaže snažnijom i kreativnijom personalnošću nego ostatak zajednice. . U Euripidovoj tragediji Herakle. Moglo se očekivati. vino. da će se ta opsednutost zamenjivati sa »ludilom«.no iskustvo: ili kao božja kazna. junakovo ludilo je Herino delo. 554 Podsetimo da зе šaman od psihopate razlikuje po tome što on uspeva da se izleči. Bahantkinje su proždirući presno meso reintegrisale ponašanje koje je bilo potisnuto već desetinama hiljada godina. mania. nego činjenica da su one bile vrednovane kao religioz. / al' ne pali. »A kakva smisla ima sveta služba ta?« — pita Pentej. Sam Dionis je spoznao »ludilo«. ne izdvajaju psihopatske krize. u bijeg gone. Sva ostala iskustva — izuzetna fizička snaga. / Oštrice koplja do krvi ih ne rani. i javnih dionizijskih praznika ο kojima smo već govorili (§ 123). frenetičnih i divljih obreda. to delimično objašnjava i masovno pristupanje žena. Grci su znali i za druge slučajeve manija koje su izazvali bogovi. poistovećivanje s bogom. slične mahnitosti ukazuju na vezu sa životnim i kosmičkim silama koje se mogu protumačiti jedino kao opsednutost bogom. Trezvenost zavisi od karaktera. daleko od grada. Misteriju je sačinjavalo učestvovanje bahanata u totalnoj epifaniji Dionisa. / To strašan bješe. ili као njegova milost. 314 i dalje). osobit za Misterije. takođe je bio manija izazvana opsednutošću koribantima. u Sofoklovom Ajak. postizanje slobode i spontanosti koje su nedostupne ljudima. »čuda« (voda. al' vrijedno jeste znat« (470—474). zgrabi oružje. Menade se zatim bore u dolini. a lečenje se graničilo s pravom inicijacijom. užem ne svežu. Α narod bijesom plane tad / rad grabeža na bakhe. tjeraju . kralju. »I djecu grabe. / S kovrčica bije plam. Putem prinošenja žrtve kidanjem (sparagmos) i jedenjem presnog mesa (omophagya). — / pa ranam' rane. a bahantkinje su samo delile božija iskušenja i strasti. Dionisa i njegov kult. uostalom. / al' ne pada na crnu zemlju ništa baš — / ni grožđe ni mjed.553 Ali dionizijsko iskustvo se doticalo najdubljih slojeva. mleko koji izbijaju iz zemlje). međutim.

558 Starogrč.). maniju. 17 Prema starim glosaraa reč saboi (ili sabaioi) na frigijskom jeziku je bila ekvivalent grčkog bacckhos. Jeanmaire. antropofagiju. smatrali za »ludilo« (mania).Najzad. tako i sami oni koji su bili obuzeti.)17 Demosten se poziva na obrede koje je pratilo čitanje »knjiga« (verovatno nekog pisanog teksta u kojem su bile hieroi logoi558).559 Sutradan se odvijala procesija adepta. čuvajući pri tom nasleđe iz preistorije. zanimanje za poređenja sa na izgled sličnim kolektivnim obredima i pokretima — na primer. enthousiasmos555 Najznačajnija je činjenica da Dionisov kult. osobito žensko zazivanje.: svete pouke (prim. smatrali za tračkog Dionisa. 557 Starogrč. omofagiju. klicanje (prim. podizao iniciranog koji je ničice ležao na tlu i ponavljao formulu: »Umakao sam zlu i pronašao sam bolje. pod lokalnim imenom. »mističnu košaru«. Retko se u istorijsko doba pojavljivao bog koji nosi tako drevno nasleđe: obredi su uključivali i teriomorfne maske. na Boristenu (Dnjepar) »zaželeo da bude posvećen u Bahove i Dionisove misterije«. Herodot se zadovoljio time da saopšti priču koju su njemu ispričali u Olbiji. 1959 (prim.: svečani ophod bahanata. Novi Sad. nebros. mističnog bratstva Severne Afrike16 — počiva upravo na činjenici da ona otkrivaju originalnost dionizma. pokušavajući da ismeje svoga protivnika Eshina. . Na čelu je išao Eshin. svečano udruživanje radi priređivanja žrtvene gozbe u čast nekom bogu (prim. zanos. Sabazove misterije!« i igrajući uz povike Hyes. ovenčanih komoračem i granama bele topole.556 To je po svoj prilici bila neka procesija u kojoj su posvećeni »pod vlašću boga« dopuštali da ih ponese frenezija koju su kako pomoćnici. Herodot (IV. najzad. koji je u Olbiji. liknon. s nekim konvulzivnim plesovima srednjeg veka.). jednom uključen u duhovni svet Grka. Demosten nam u jednom slavnom odeljku (O vencu. 259). 78—80) pripoveda doživljaj skitskog kralja Skileja. str.). 95—97. prev. nije prestajao da stvara nove religiozne vrednosti. prev. 556 Preveo МПац Arsenić. (Stari su ga. prev. u stvari otkriva neke obrede male tijade557 (Bacchein) koju su u Atini u IV veku svetkovali vernici tračkog boga Sabaza koji je homologan Dionisu. Naravno. Attes. ο »očišćenju« (katharmos) koje se sastojalo upravo iz trljanja inicirane osobe glinom i brašnom. on je »pao u bahantski zanos i sad je izvan sebe«. Akolit je. frenezija izazvana opsednutošću bogom — »ludilo« — izazivala je radoznalost mnogih autora a često je podsticala i ironiju i porugu. prav. ushićenost (prim. Za vreme ceremonije (telete). srpska. on govori ο »nebrizaciji« (aluzija na kožu laneta. prvu kolevku malog Dionisa. Hyds!* Demosten takođe pominje i koš u obliku rešeta. sparagmos. »mistično piće«).« I ceo skup bi počeo da kliče ololvge. 559 Starogrč. u središtu dionizijskog obreda uvek nalazimo maniju.). Mat. Attes.: božansko oduševljenje. uostalom. obuzet bogom. ο »kraterizovanju« (bazen u kojem su se mešali vino i voda. ekstatično iskustvo neke manje-više žestoke mahnitosti. ili s obrednom omofagijom kod Ajsaua.). faloforiju. možda je tu bilo reči ο nekom žrtvovanju i jedenju presne životinje).: glasno. Dionysos. Ma u kom obliku. prev. To 555 Starogrč. up. vitlajući zmijama i kličući: »evoe.

kao što je nema ni u kasnijem Nonovom Spevu ο Dionisu (Dionysiakd). a ponekad i zamenjivan. i to u najvećoj tajnosti. 561 Kult Dionisa-deteta je bio poznat u Beotiji i na Kritu. U Bahantkinjama nema aluzije na besmrtnost. makar i privremena zajednica s bogom. Dionisovo prisustvo u Eleusinskim misterijama dopušta mogućnost da se poveruje u eshatološko značenje bar nekih orgijastičkih iskustava. u svim slojevima kulture). Bahantkinje. Svuda u svetu božansko dete je nosilac inicijacijske simbolike koja otkriva tajnu nekog mističnog »preporoda«. Dionisovo iščezavanje i epifanija. i pod kojim okolnostima. gore. Ali Grci se još nisu usuđivali da premoste beskrajnu razdaljinu koja je. koji je poistovećen s Dionisom. međutim. Pored toga. morfologiju eshatološke nade ne treba ograničavati na izraze koji su postali poznati preko orfizma ili misterija iz helenističke epohe. Teško je tačno reći kada su. a pogotovo kult Dionisa-deteta561 sa obredima koji slave njegovo »buđenje« — ostavljamo ovde po strani mitsko-obrednu temu Dionisa-Zagreja. u njihovim očima. 560 Podsećamo da su za vreme praznika Antesterija neke obrede izvodile isključivo žene. njegovi silasci u Podzemlje (koji se mogu uporediti sa smrću iza koje sledi vaskrsenje). Kad Grci ponovo otkriju prisustvo boga . jer se učestvovalo u stvaralačkoj spontanosti i opojnoj slobodi. 470—474). ier je ovaj getski bog činio »besmrtnima« one koji su bili posvećeni u njegove misterije. u Dionisovoj nadljudskoj snazi i neranjivosti. . tajni i inicijacijski dionizijski obredi stekli funkciju koja je specifična za religije Misterija. Bahantkinje ne govore ο besmrtnosti. veoma loše poznajemo tajne obrede.) Podsetimo da je već kult Sabaza. razdvajala božanstvo od ljudske uslovljenosti.. koju ćemo usikoro razmatrati — ukazuju na volju i nadu u duhovni preporod. predstavljao strukturu neke misterije (»Umakao sam zlu!«). ali se na kraju proširio i па Grčku. (Za religiozno iskustvo. To je dovoljno da bi se Dionis razlikovao od Zalmoksa s kojim je još od Rodea upoređivan. Naravno. procesije) bio javan. manje-više je svejedno hoće li ili neće takva simbolika biti »shvaćena« razumno. Ali mi.»ludilo« je na neki način predstavljalo dokaz adeptove »divinizacije« (entheos). Iskustvo je sigurno bilo nezaboravno. a da i ne govorimo ο njihovom ezoteričkom značenju (које је moralo postojati. pošto je pastojanje ezoteričnih značenja tajnih i inicijacijskih obreda potvrđeno svuda u svetu. Izvestan je inicijacijski i tajni karakter privatnih tijada (v. 125..560 mada je bar deo ceremonija (na primer. pogotovu kada je reč ο starom dobu. nije bila bez posledica za posmrtno stanje bahanata. Ugledni naučnici (Nilson. ali ono nikada nije uspevalo da je transmutira. Festižjer) osporavaju postojanje neke dionizijske Misterije zbog toga što nedostaju jasni pokazateljj ο eshatološkoj nadi. Jedinstvo s bogom je činilo da se tokom izvesnog vremena Ijudska uslovljenost rasprsne.

titani su božanskom detetu prišli posuti gipsom kako ne bi bili prepoznati. uz čudne pokliče. vid. po Kalimahu (fr. ali je ta epizoda našim precima bila poznata. prev. 5) nam prenosi jedno obaveštenje koje je dragoceno uprkos sumnjičavosti Vilamovica i drugih naučnika: Onomakrit. Nono. Po mitu. ubijaju ga i komadaju. Što se nas tiče. Reja ili Demetra — dobija ili spasava srce i stavlja ga u jedan kovčeg. Pausanija (VIII. XXVII. 382. on je osnovao Dionisove orgia. u Pizistratovo vreme. 3. Ali upravo zbog toga što su bili oslobođeni zabrane da govore otvoreno ο svetim i tajnim stvarima. 472. napisao je poemu na tu temu: »uzevši ime titana od Homera. Što se tiče »mističnih igračaka«. Te komade oni kuvaju u kotlu. 259.»Misterijske« karakteristike kulta jasnije se ocrtavaju naročito od Dionisa Zagreja. a po nekima ih i jedu. oni ga prikazuju euhemerizovano. Epikurejac Filodem. izigravali su ludilo neke pomahnitale duše«.20 Kao što bi to i trebalo očekivati. oni nrolaze kroz obrednu smrt. nepotpuno i zlonamerno. str. 228 i dalje).: čegrtaljke (prim. 191 i dalje. takođe Euripid. orgijastičkom karakteru. drage primere kod Ota. Jeanmaire. Što se tiče zločina titana. . 77. 171) Zagrej je samo jedno posebno Dionisovo ime. i »sopstvenim zubima kidali živog bika«. Obavešten ο zločinu. govori ο tri Dionisova rođenja. Mitsko-obredna tema stradanja i vaskrsenja deteta Dionisa Zagreja otvorila je prostor za bezbrojne protivurečnosti. 563 Fr. 44'. Mit ο komadanju deteta Dionisa Zagreja poznat nam je pre svega zahvaljujući hrišćanskim autorima. Ime Zagreja se prvi put pominje u poemi Alkmeon iz tebanskog ciklusa (VI vek):563 ono znači »veliki lovac«. Jedna boginja — Atena. pogotovu zbog njenih »orfičkih« tumačenja. crepundia562 ogledalom. drugom iz bedra. Dionis. Zevs zgromi titane. »prvom od majke. 37. koji je dobro poznat u »primitivnim« društvima: novaci svoja lica trljaju prahom ili pepelom kako bi ličili na utvare. jedan 562 Lat. Hera šalje titane koji odnose dete Dionisa Zagreja zajedno s nekim igračkama (zvečkama.21 Firmik Matermo zaključuje da se na Kritu (gde on smešta svoju euhemerizovanu priču) sećanje na ovo ubistvo zadržalo u godišnjim obredima koji su ponavljali ono što je »dete u času svoje smrti učinilo i pretrpelo«: »u dubini šuma. dovoljno je jasno kazati da su obaveštenja koja daju hrišćanski autori potkrepljena još starijim dokumentima. obrtaljkom). str. hrišćanski autori su nam preneli izvesne dragocene podatke. De cor. Argivljani su lice prekrivali gipsom kada su učestvovali u dionizijskim praznicima. str. one su bile odavno poznate.) 21 De piet. Kinkel I. 564 Demosten. načinivši titane autorima božjih patnji«. Reč je ο starom obredu inicijacije. fr.564 Te dve činjenice povezivane su od starina (up. Α u Sabazovim misterijama koje su svetkovane u Atini. koji je živeo u Atini u VI veku. jedan od inicijacijskih obreda sastojao se upravo iz posipanja kandidata nekim prahom ili gipsom. čigrom. uveravajući da je zločin bio počinjen iz ludila. up. Ciceronov savremenik. piljcima. drugim rečima. što odgovara Dionisovom divljem. loptom. Hrišćanski autori ne pominju Dionisovo vaskrsenje. a trećem kada se vraća u život pošto je Reja sastavila delove koje su raskomadali titani«.

papirus iz III veka pre Hr. 153 i dalje. str. u sve religiozne sredine. koji je. odnosno. štaviše. kako to kaže Plutarh (De Iside. 75.28 Izgleda da se i Diodor sa Sicilije poziva na dionizijske misterije kada piše da je »Orfej preneo komadanje Dionisa u ceremonije misterija« (V. Prema nekim varijantama. XIX. »problem« koji se pripisuie Aristotelvt (Diodot. Dionysos. 566 Jeanmaire. Euforion je UI III veku znao za analogno predanje. obrtaljku. U jednom drugom odeljku. poznata u IV veku. On je uvek u pokretu: stiže svuda. Jer 11 delfskoj košari se nalazio raskomadani Dionis. epizodu ο Demetri i Demofontu) ili podmlađivanje (Pelijine kćeri svoga ocaseku na komade i kuvaju ga u kotlu). U »zločinu titana«. Orfej je tada proglašen za »Dionisovog proroka« i »osnivača svih inicijacija« (vidi gl. 31). Dionis iznenaduje brojnošću i novinom svojih epifanija. »ubijali« su novaka da bi se on »ponovo rodio« u svetu više egzistencije (u našem primeru. Inicijacijski karakter dionizijskih obreda može se prepoznati u Delfima. 6). str. te su pojedinosti pominjane u vezi s »proslavljanjem misterija«. Ali. * ** Više nego drugi grčki bogovi. str. nažalost oštećen. posle Salomona Renaka (Reinach) razmatrao Mulinje (Moulinier). u religiji koja je zagovarala apsolutnu prevlast Zevsa. 387. Jer titani su se ponašali kao učitelji inicijacije. možemo prepoznati jedan stari inicijacijski scenario čije je izvorno značenje bilo zaboravljeno. a taj Dionis »koji se ponovo rađao kao Zagrej bio je istovremeno i tebanski Dionis. iz njihovog pepela su stvoreni Ijudi — i taj mit je imao značajnu ulogu u orfizmu. pominje čigru. Orfej je prikazan kao reformator dionizi jskih misterija: »zbog toga su imisterije za koje se duguje Dionisu nazvane orfičke« (III. L'Oracle de Delphes. pošto su raskomadali dete. dakle. 51. str.566 Dodajmo i da su oba obreda — kidanje udova i pečenje ili prolazak kroz vatru — karakteristike šamanske inicijacije. među sve narode. spreman da se poveže sa različitim. 15) koji je. . raznovrsnošću svojih transformacija. Vid. druge primere u Mairie Delcourt. Tradicija koju prenosi Diodor je dragocena utoliko što potvrđuje postojanje dionizijskih misterija. spreman za ponovno rođenje. »jedan Zagrej«. pronađen u Fajumu (Curubi). u sve zemlje. 53. Ali verovatno je da su te misterije već u V veku preuzele neke »orfičke« elemente. titani su mogli imati samo ulogu demona — i bili su zgromljeni.565 Žanmer (Jeanmaire) je u pravi čas podsetio da kuvanje u kotlu ili prolazak kroz vatru predstavlja inicijacijske obrede kojima se postižu besmrtnost (up. sin Zevsa i Semele«. II tom). moglo bi se reći da su oni detetu Dionisu davali božanstvenost i besmrtnost). Aristotel IV. pa i 565 Up. 4). isto. sa svim pojedinostima. 331. piljke i ogledalo (Orph. U stvari. kada su žene proslavljale ponovno rađanje boga. 65. Fr. Najdramatičnija epizoda mita — naime činjenica da su titani. njegove udove bacili u kotao gde su ih kuvali a zatim pekli — bila je. 35).

u svakom slučaju. nav. tajni i inicijacijski. i u književni rod. ditiramba. orgijaste i askete. nepredviđenim porukama i eshatološkim nadama. razvili su se u Misterije. Zato Dionis predstavlja tip božanstva koje se korenito razlikuje od Olimpljana. Ti su se obredi neočekivano razvijali. drugi obredi. i obrednih uzvilca i povika. ili zanosom entuzijazma — svi ti strahovi i otkrovenja potiču iz jednog jedinog izvora: prisustvo boga. on je jedini grčki bog koji je. Makar posredno. ili manijom. sveopšta plodnost. taj mladi bog će neprestano darovati svoje vernike novim epifanijama. Više nego ma koji drugi Olimpljanin. Da li je bio bliži ljudima nego ostali bogovi? Njemu se. delo. s jedne strane. političare i kontemplativce. Apolonom). str. horovođa) (Jeanmaire.567 Ako su. uranjanjem u životinjsku besvesnost. podjednako zaneo i privukao kako seljake tako i intelektualnu elitu. Ditiramb. i orfizam je dužnik dionizijskih tradicija. »ophod povodom žrtvovanja neke žrtve radi izazivanja kolektivnog zanosa pamoću ritmičnih pokreta. Sasvim izvesno. i od Dionisa načinila boga pozorišta. satirična drama. 567 Ditiramb. .antagonističkim božanstvima (Demetrom. tragedija. 248—49). u spektakl. erotizam. ali isto tako i nezaboravna iskustva izazvana periodjčnim dolaženjem umrlih. Njegov način bivstvovanja izražava paradoksalno jedinstvo života i smrti. a zanos manije je dokazivao da se Ijudska uslovljenost može prevazići. neka javna bogosluženja postala spektakli. manje-više su direktne dionizijske tvorevine. Uzbudljivo je praćenje preobražaja jednog kolektivnog obreda. počeo je — upravo u doba (VII—VI vek) kada se u grčkom svetu razvija horska lirika — da se razvija u književni rod koji je po značaju i po ugrađivanju lirskih delova u teme koje su manje više prilagodene okolnostirna i Dionisovoj ličnosti« dorastao delovima koje peva ехагсћоп (starogrč. Pijanstvo. moglo približiti. pokazujući se u različitim vidovima. koji je podrazumevao ekstatičku mahnitost. uneti ga u sebe.

.

Pritchard. 1955) Ar Or = Archiv Orientalni (Prague) ARW = Archiv fiir Religionswissenschaft (Freiburg/Leipzig) BJRL = Bulletin of the John Rylands Library (Manchester) BSOAS = Bulletin of the School of Oriental and African Studies (London) CA = Current Anthropology (Chicago) HJAS = Harvard Journal of Asiatic Studies HR = History of Religions (Chicago) IIJ = Indo-Iranian Journal (La Науе) JA = Journal Asiatique (Paris) JAOS = Journal of the American Oriental Society (Baltimore) JAS Bombay = Journal of the Asiatic Society. .d.M. 1950. drugo izdanje. Ancient Near Eastern Tezis Relating to the Old Testament (Princeton. Bombay Branich JIES = Journal of Indo-European Studies (Montana) JNES = Journal of Near Eastern Studies (Chicago) JRAS = Jonrnal of the Royal Asiatic Society (London) JSS = Journal of Semitic Studies (Manchester) OLZ = Orientalistische Literaturzeitung (Berlin/Leipzig) RB = Revue Biblique (Paris) REG = Revue des Etudes Grecques (Paris) RHPR = Revue d'Histoire et de Philosophie religieuses (Strasbourg) RHR = Revue de l'Histoire des Religions (Paris) SMSR = Studi e Materiali di Storia delle Religioni (Roma) VT = Vetus Testamentum (Leiden) M. Β.SKRAĆENICE ΑΝΕΤ = J. = Worterbuch der Mythologie (Stuttgart) .

.

videti L. 191 i dalje) je pokazao da neka obaveštenjia koja se nalaze u relativno kasnijim delima potiču dz starijah izvora.. 51 i dalje. 1965. str. str. 176 Aditje. 1962. »L'antre dans les mysteres de Dionysos« (Renđiconti della Pontificia Accademia di Archeologia. »Dionysiaca. str. Dionisove misterije isu otvonile prostor za mnoge rasprave. str. Α propos d'une etude recrnte sur rinitiation dionysiaque« (Revue des Etudes Anciennes. Ноуапсе. Boj'ance. Moulinier. Tucan. P. »Nevezana«. 176 . 101—119). R. str. 33. Za sada videti: P. 1966. Orphće et l'orphisme α l'epoque classique (Pariz. Ο »problemu« koji se pripisuje Aristotelu. 141 i dalje adam. Adam. Mi ćemo se na ovaj problem vratiti u drugom lomu ovog dela. 24. »Du nouveau sur Pinitiation dionysdque« (Latomus.Valter Oto (Dionysos. 107—127). 142 Aditi. 33—60). 1955). 68.

17. 63 Anat. 57. DionisZagrej. u ugaritskoj mitologiji. 63 asure. up. 168 i dalje 26 Crkva svih svetih u Korezi. 355 Ašvamedha. na Kritu. u Vedi. 304 i dalje antropomorfizam Jehove. 378 dikša. 278—279. 207 i dalje Aton. kod Indoevropljana. 274 i dalje. 240—241. 18 drugo rođenje. 176 Artemida. 382 Agni. 387 atman. 286 i dalje »čarobnjak« Varuna. 45 i dalje Ču-kutjen. u preistorijskoj Anadoliji. 304. 247 i dalje »demonizacija« posmrtne egzistencije (Egipat). 343 Ameša Spenta. 394 dakšina. 48. 338 Brahman. 159 i dalje Eleusina. 54. 197. § 73. 18 daena. 197 i dalje. 79 božanstvo faraona. 159 epopteia. 382 Asur. demonizacija deva. na minojskom Kritu. 392 deve. 391 Ahura Mazda. 115 i dalje. 152 i dalje Axis mundi. 394 čovek. 67—68. 205 i dalje Avram »Otac vere«. 63 i dalje akitu. egipatski. šamanska (Zaratustra). 313 i dalje divljač. njegova borba sa zmajem. § 64. 334 Ep ο GilgamešU. povezan s Jehovom. 310 i dalje basar (telo) 286 beth-el. §§ 102 i dalje. 54. 119. poistovećen s Brahmanom. Brahmane. 378 akadska. § 57. 357 Egzodus. 55. 11 i dalje dolmen. 99 i dalje Donji svet. 58—60 enthousiasmos. § 100 avidja. § 74. megalitske. 129. 367—368 agnićajana. § 32. solarizacija Amona. 310 i dalje. 58 Dionis. § 110 Ahurani. 15 Ćinvat. 267. 176 »Bog otaca«. 377 . § 47 božanska vrhovna vlast. 166 i dalje božanski par. 354—355 Angra Mainju. 269. 369 Atena. apolonijska. 149 Bog (prema Mojsijevom viđenju) § 59 bog oluje. 84 i dalje Australijanci. religija Ahemenida. §§ 49— 51. 45 i dalje. kritsko poreklo. § 32 Ejlejtija. 206 i dalje. 131 i dalje. 117 Baal. 369 deivos. 198 Arijci. § 105. 384 i dalje En-ki. 186 i dalje. 57. revolucija. male dioniziiske tijade. 312 i dalje Dionizije u polju. 120 Demofont. 232 i dalje. 354—355 Bahantkinje. 89 i dalje Deukalion. 163. 59—62. 131 i dalje. 291—292. 265. 399 Bakhein. 26 Ahemenidi. 236—237. 171 i dalje dike. 10. § 23 En-lil. 399. religija. 198. simbioza s domorocima. 56. 131 i dalje Aštarta. 60—63 Arjaman. 14. § 79 ekstaza. 280 i daije. 159 Ašerat. 379—380 Apsu. 370 Dilmun. dva modaliteta brahmana. 374. izazvano ispijanjem some. 94—96 Atum. 181 i dalje ekstatici. hesiodski mit ο pet. simbolika. 33—34 Avelj. 64. 280 i dalje Antesterije. 263 i dalje. Eleusinske misterije. 63 Enkidu. § 76 Bufonije. Ahura Mazda i eshatološko žrtvovanje. § 96. § 45 boginje. 54. § 21 Eden i mitovi ο raju. 172 i dalje Čatal Hijik. 159 i dalje. 103 i dalje borba junaka protiv zmaja (Iran). 390 Amon. 274 i dalje. izlazak iz Egipta. §§ 122 i dalje. atman. 79 i dalje. simbol univerzuma. 117 Ea. 143 i dalje »dualizam« zaratustrijanske teologije. § 65 aserah. u vedskoj Indiji. »rob« ili »sluga« Jehove. § 21. 220 i dalje deve. §§ 96—97. poistovećen sa skambhom. 217 i dalje. 364. Dionisove misterije. 189 i dalje dvosekla sekira. 148 i dalje Apolon. 144 Avesta. 67. totalitet obređnih činova koji ga sačinjavaju. 314 Enuma eliš. 63. § 21 Aranjaka. 146 epodi. mistična povezanost s divljači. 238— 240. 10 doba. 41 drvo života. zagrobni život duše. Ahurine »dobre supruge«. § 102 El. i asure. § 98 Ereškigal. videti pod: silazak u Donji svet Dralenloh. 272 borbe između generacija bogova. § 58 Ehnaton. 372. 335 Alalu. 374—375 »dokumentisvedočanstva« paleoantropa. 305 dionizijski obredi. 93 i dalje Amos. § 82. 63. 150 Bhaga. poglavar ugaritskog panteona. 388. doktrina žrtvovanja u njima. 56. 187 i dalje agnihotra. 186 i dalje Drvo sveta. 114 ekstatičko iskustvo..Afrodita. 187 i dalje ašelski sloj. njihovi mitski preci. »bog«. prodor u Indiju. 55. 120 »dvaput rođen«. 397 An. »nebo«. povezan s Jehovom. § 124. njihov inicijacijski karakter. 264 i dalje Dumuzi-Tamuz. hititski. 332 duša. 156 i dalje Anu. 58. 274 aisa. 398. § 69. 35. 127 i dalje Amarna. 197. §§ 89—91. 279 i dalje. Dionisov praznik. 365 Dijaus. iščezavanje i okultacija. 65 Apiru. § 65. 163 Demetra i Eleusinske misterije.

mitologija gvozdenog doba. 92—93 Hiperborejci. 235—236. 381 heroji grčki. žrtvovanje isposništvo. 124 homologacija. 226 i dalje. 118 Hainuvele. 391 identitet atman-Brahman. 397 Isak. 119 Jašt. 396 imago mundi. 48. 166. 57 gvožđe. § 95. zmaj. § 108 haos. 63. iz doba Obeida. § 45. 151 i dalje isposnici (u staroj Indiji). § 29 hram budući. § 63. 50—51 Habiru. 33 »Gospodarica životinja« (potnia theron). 164 i dalje. 89—90 Isaija. § 92. § 118. 31. 213 i dalje Gilgameš. 301 Ištar. 381—382 hibris grčkih heroja 245 Hiksi. nada u iskupljenje. 35 Gospodar životinja. 176 i dalje induska preistorijska civilizaoija. 166.etnografske paralele. 78 i dalje Ja (atman). 258 i dalje Geja. u Eleusinskim misterijama. sarkofag. 379 Hepat. 277. 200 i dalje homologija makro-mikrokosmos (Mesopotamija). 47—48 faraon. 45 i dalje Hadokst Nask. proroci ocenjuju njenu vrednost. § 60. njihovo religiozno značenje. 268 i dalje. 123 Hera. § 97. 211 i dalje Geštinana. pretnje. 356. 279 i dalje Hagija Trijada. 32 Ilijanka. 167 gathe. 29—30 grčki bogovi na Kritu. 42 Inana. mezolitski. 298 i dalje. 38—39 Hamurabi. 35 Gudea. sedište duše. 73—74 istorija. otelovljeni bog. 189 i dalje. 197 i dalje »Ja sam onaj koji jesam. i Bahantkinje. na Balkanskom poluostrvu. 372 ispraznost egzistencije (Mesopotamija). 79 Jam. 356 izranjanje zemlje. 341 fravaši. dovođenje u iskušenje.. 366— 367. 163 grobnice. protoistorijska. 119 greh (Izrailj). 14 i dalje. 395 hramovi. u Kešćioareleu. 48. 351 Ilija. stara istorija. 192 Hititi. 62 haoma. 244 Hestija. »Zlatni zametak«. 274. §§ 38—39. u njoj ima kvarenaha u obilju. 347 inicijacija. 350—351 hititski kralj. razum. središnji mit ο Indri. kuća shvaćena kao slika sveta. magijsko-religiozna vrednost govora. 57. njegova religiozna uloga. njihova mitologija. bog grmljavine. 380 Hiranjagarbha. 175 i dalje . 74—75 horoskopi. §§ 43—47. 13. 362—363. § 63 »idol«. 347 Hefest. 275 i dalje Jedinstvo suprotnosti (Varana). monumentalni. žrtvovanje Isaka. na Kritu. 61. 214 i dalje. 70 hvarenah. 169 i đalje Indoevropljani. religija. 282. § 23 Ipuver. 299 Hram. 268 i dalje. vedski. 381 Hermes. § 59 Jaje. sahranjeni unutar grada. povezani s inicijacijama i s misterijama. 332 Indija. 48 hramovi. njihova trojna ideologija.. 26 i dalje Euripid. § 68. 284. kultura i religija. § 23. 74. mit o. u Jerusalimu. 60 Gigantomahija. 56 Harapa. 70—71. natufijanske grobnice. 286 grmljavina. 18—19. §§ 27—28. 393 Jason. 264—265. § 124 Eva. 115 i dalje govor. neuspela Gilgamešova inicijacija. istorija izučavanja. § 29 Izrailj. 243. hititska religija. videti takođe pod: Inana Izis. §§ 38—39. 57.«. § 49 Jasna. kult haome. 364.. 29. zajednički religiozni vokabular. iskorisko. trojna indoevropska. 46 Huvava. 143 Evropska arhajska civilizacija (»Old European Civilization«). (Egipat). 337 Horus. njihova protoistorija § 61. posmrtni ostaci heroja. 358 Hadžilar. §§ 38—39 Indusi. 391. 361—362 Indra. 59—62. 335—336 glava. § 81 ideologija. 395 furor. i potraga za besmrtnošću. 277 i dalje Jasna-u-sedam-poglavlja. u vedskoj Indiji.

94. 42 i dalje kult koji svetkuje faraon. u vedskoj Indiji. 396 Jupiter Dolihej. 139 kikejon. 16—17 kontinuitet zemljoradničkih obreda. 67. »zamene za telo«. njegova uplitanja u istoriju. 13 ljudi. preistorijska oblast Malte. 11 i dalje. 89—90 Mesija. 28. njegova svetost. § 35. 146 i dalje. 51. § 37. § 46. 340 MadAzil. prehelenske religije na Kritu. 129 Rigvede. 344—346 megalitske kulture. zamenjivanje ljudi životinjskim žrtvama. 63. »dekreti« koji osiguravaju kosmički poredak. 44 i dalje lovci. 43. 22 Leneje. 397 Jima. 55—56. 36 Marduk. 216 i dalje. 268 Magi. 17 i dalje Krit. 76. uslovljenost. i sudija. § 26. 119 Л . 83 menhiri. otkriće metala. 194 i dalje. 159 me. koplja. 105 i dalje. 334. 351 Kureti. primerni obrazac »konstrukcije« atmana. 329—330 metalurgija. pad Jerusalima. 90. poreklo megalita. 311 Mannerbunde. 3 ma'at. religiozna simbolika kuće. 12 kovači. 150. 328 Jerusalim. 24 Malta. 285. 14. 397 Jerihon. religiozna simbolika Kogija. 294 i dalje Jelisije. 204 i dalje Kašćioarele. 27. 42 kosmogonije: mesopotamska. praljudi postaju mesožderi. 82 i dalje. 141 i dalje. lestvice od kopalja. ponovno rođenje iz kostiju. § 75. preistorijska. 214 lavirint. 343 Kogi. sumerska. 395 Jov. 56 megaliti. § 119. 15 maga. mania. 348 Kron. 10 metali. megalitske religije. 271 Knjiga mrtvih. 296 i dalje Jezekilj. stvaranje ljudi. 281 i dalje. nap. 20. 166 khnm. 209 i dalje lobanje. u himni X. § 120. 197 i dalje. Minov praznik. 360 Karma. 398 mesopotamski vrhovni vladar. 305 lila. freske. 209 Malta. u Knjizi postanja. pećine. 273. i huritsko-hititska teogonija. 220 i dalje menade. 309 i dalje. 285 i dalje. § 22 mesožderi. 28 maja. §§ 40—42. 139. 339. koji predstavljaju središta ceremonija. hram. 211 i dalje. kult lobanja. 31—36 Min. § 21. 106 i dalje Mekona. dva boga. dele društvo na tri klase. i Baal. 97—99 Knjiga mrtvih (egipatska). indijska. § 54 Kanaan. 20 kosti. 370—371. 54—55. 114. 114 i dalje Lagma. naselje Izrailjaca. 52 kosmički ciklus. mezolitske religiozne prakse. religiozni kontekst metalurgije. njihovo religiozno ponašanje. 48 Kelti. božanski kovači. 386 Kingu. 74. §§ 21—22. 83 Minos. 14 Kirova inicijacija. 21 Kain i Avelj. 399 Menes. 103 i dalje. 82. 83 Kumarbi. 129 massebah. sveštenici (u Ugaritu). 190—191 kuća. § 15 Metida. § 115. 393 magični let. 172 i dalje. njihova konzervacija. 10. 56 Lasko. 289 Jeremija. 102—103 Meri-ka-re. 51. 122 Kabreret. uništenje Ijudi (stara Indija). božanska »igra«. 193 i dalje kosmogonijski mitovi. videti pod: kosmologije kost.Jehova. 198. slavljen kao car. 376 krunisanje kralja. 64. egipatska. 375 mezolit. 65—67 Kirktno brdo. kultura Jerihona. Dionisovi praznici. §§ 34— 37.

17 i dalje. protivurečnosti u vezi s njima. 57 i dalje. 63 neznanje. 341 označavanje vremena kod paleolitskih ljudi. 320 i dalje primerni obrasci (Egipat). 128 piće »ne-smrti« (soma). § 58. 391 Persefona i Eleusinske misterije. 378 Mojsije. 373—374. 282 i dalje (Iran). 40 i dalje misterije. praistorija Palestine. 160. 34. sadržano u deset božjih zapovesti. 145 i dalje Nova godina. 160 nalazišta kostiju. 331—332. § 90 Okean. § 98. uzgajanje biljaka koje služe za ishranu. grčke. povezan s Raom. 44 i dalje. uzdizanje Mitre. 12 i dalje Osija. 303 i dalje Prometej. 292— 293. 175 i dalje Mitra. § 70 Pitija. 26 i dalje paleolitska umetnost. praznik Nove godine. 81 i dalje Posejdon. 38—39 Mitra. povezana sa ženskom plodnošću. 9 oruđe. Baalova. pećine kao svetilišta. desakralizacija prirode od strane proroka. 19 preci. 394 potop. videti: polaritet nabi. 271 nebo. 25 i dalje palata. egipatsko shvatanje. iransko shvatanje. 41 i dalje. 68—69 (Mesopotamija). 396 »proganjanje« Dionisa. eshatološko (Iran). 281— 282. 209 praznik medveda. 55 pogrebne prakse. 35—35 navroz. 352—353 panteon. 279 i dalje Mot. § 75. proslavljanje Pashe. 85 »Polje trske«. magijsko-religiozno ponašanje. 399 Orfej. njihovo nasleđe. rođenja. zemljoradnje. obredno mitski scenario Nove godine. mesopotamski mitovi ο potopu. religije preistorije (bibliografija). 377 proricanje. 64. 100 i dalje mudrosna književnost (vavilonska). § 33. 213. 9 oružje. 98 neolitske religije Bliskog istoka. 271. 17 i dalje. videti pod: viavroz Obeid. 231 i dalje plodnost. svetost neba. 266 i dalje. 170 i dalje Pasha. 36—37 paleolitski ljudi.Mihb-Jašt. § 50. kult mrtvih (megalitizam). Indoevropljana. videti pod: Eleusina mitovi ο poreklu. 29 »negativno priznanje« (Egipat). 205 i dalje Monkarmel. pravda). neolitska religija Palestine. 384—388. § 96 Persepolis. 75. 82 i dalje pripitomljavanje životinja. na antičkom Bliskom istoku i kod Izrailjaca. 56 Namu. 139. 59. 102 »počeci«. 20—25 paleolitski lovci. 41 i dalje. 393 Pesma harfiste. vavilonsko. magijsko-religiozne vrednosti oružja. 37 i dalje. 275—277 misterija. 37 i dalje paleolitsko »selo« u Malti. 15 most. § 77. indijsko shvatanje. 145 i dalje. § 29. 166 Natufijanci. 195 i dalje. 337 proroci. 20 i dalje pećinska umetnost istočne Španije. središte ceremonijala (minojski Krit). 74. 40 plodonosno kamenje. 90 petra genitrix. 324 profetizam. 225 i dalje. 357 Prađapati. biblijski potop. 85 poredak (pravo. poistovećivanje s Prađapatijem putem žrtvovanja. u JJganitu. § 111 Mitra-Varuna. §§ 116 i dalje. 202 i dalje. 376 oker. 166 i dalje Mohendžo-daro. 24—25 Palestina. 14—15 omofagia. 43—49 Nergal. 361. lcultura Obeida. 32—33. 371 prakriti. 355 paleolitska obredna funkcija. u Upanišadama. 337 muni. simbolika potopa. blaženstvo početaka u sumerskoj religiji. paleolitskih Ijudi (bibliografija). 9 i dalje paleolitski zemljoradnici. 138 (Ugarit). kultura i religija. nalazišta kostiju u pećinama. 218 i dalje. 326—327 priroda. 322 i dalje pećinsko slikarstvo. 103 preistorija. znaci i figure. 11. 355 mrtvi. za pravljenje oruđa. 154 pećine. 84 i dalje postegzistencija. 321—322 nam-tar. u Izrailju. 56 Nasatja. 54. 320 i dalje polaritet muško—žensko u paleolitskoj umetnosti. §§ 38-39 moira. 83 (Egipat). 155 i dalje Oziris. 20—23 periodično obnavljanje sveta. § 62. 396— . vedski. 397 otkrovenje. § 106. 309 i dalje. 117— 118 palata-hram. smrti i ponovnog rođenja. 205 i dalje Ningursag. njihova »transmutacija« u kamen. 378—379 posmrtna egzistencija (Egipat). 314 i dalje orientatio. sveti grad. koji se prelazi posle smrti (Iran). § 18. 24 i dalje »Polje darova«. 359 i dalje mokša. kosmološka simbolika palate-hrama. 46 očišćenje. kod Gilijaka i Ainua. § 51. 372 muško/žensko. 326. crveni. 123— 125 (Hititi). 55 Noje. i dionizijske misterije.

§ 80. 379. 129 i dalje. 123. 345. 378 teofanija. religija pod sudijama. 84—89 Tekstovi sarkofaga. § 40 svetilišta u Čatal Hijiku. 20 tragedija. 127—128 Uran. 198 Skiti. huritski Atlas. 312 i dalje. 185 i dalje Upanišade. 57—58. 79—80. 360 unutrašnja svetlost. 192 i dalje. 15 Tešup. § 78. shvatanje sudbine u staroj Grčkoj. u Upanišadama. § 84 rodozačetnici (patrijarsi). 314 transfiguracija. 100. praznik. § 99 Tamuz. 9. §§ 48—52 religiozni sinkretizam. 97 Telete. § 71 Sabaz. 71 silazak u Donji svet. teologija i politika »solarizacije«. 19. 24. Jehove (Jahvea) u Sinajskoj pustinji. videti takođe pod: Dumuzi tapa. 159 Tešik Taš. religija Skita. 164 šamanizam i šamanska vokacija. 15 i dalje samsara. dionizijska tvorevina. 265 i dalje Tri brata. povezan s Ozirisom. 44 i dalje skambha. mistično u staroj Indiji. preobražaj (frašo kereti) sveta. 59—60 simbolika paleolitske umetnosti. 71—72 Utnapištim. 289 i dalje proročanstva. § 85 razlikovanje polova. koplja. 100 Puruli. 79 i dalje. § 26. rođenje. 372 tehom. 211 i dalje Uršanabi. kosmogonija u Purušasukti. 125 Puruša. 96—97 rase. § 51 smrt. u mazdaizmu. 207 i dalje. lestvice od kopalja. 205 i dalje Saošjant. §Ш Ra. 213 i dalje Tijamat. kultura Tel Halafa. 71—72 Utu. 59. biblijski.397. Purušasukta. na Kritu. izaubljeni (u Knjizi postanja). i misterije. 273 . § 46. 282 savršenstvo početaka (Egipat). 233 i dalje ro'eh. § 31 Solomon. 110 statuete ljudi u Mesopotamiji. »koje je sišlo s neba«. 123. 42. u Izraelu. 372—373 Upeluri. § 81. smrt grčkih heroja. 396 Ptah. 157 i dalje teogonija. njihova religija. 88. 83 semantička neprozirnost preistorijskih dokumenata. egipatsko vrednovanje smrti. grčki. žrtvovanje some. § 114. doba apsolutnog savršenstva. 131 i dalje ugovor ο savezu. 277 i dalje. vidovnjaci. indoevropski termini koji ga označavaju. 84 i dalje. 31—32 tajne zanata. iranski. neolitska religija u Siriji. 77 i dalje sed. 73—75. § 44 Tel Halaf. § 33 rađasuja. 98. oplodnja od strane nadljuđskog bića. § 87 sudije. ženske statuete. 249 i dalje Ugarit. § 113 religioznost preistorijskih Ijudi. 311 i dal. 61—62. 172 i dalje ruah (»dnh«). 77 i dalje prvobitna zmija. § 60. 395—396 svete pećine. 88 i dalje. i »memfiska teologija«. videti pod: »prvi put« terafim. §§ 16—19. 27 religija Kanaanaca. 232 i dalje. 263 i dalje središta ceremonija. 24 i dalje Sin. 280 i dalje raj. 11 Rišiji. kosmički stub. 157 i dalje Štelmor. prva i poslednja slika boga Atuma. 268—269 »prvi put«. hititski praznik Nove godine. grčka. simbolika. 330— 333 sumersko kraljevstvo. 79 Psalmi ustoličenja. 29. 284— 285 Soma. pećina. Purušamedha. 329 sudbina. ubijaju i proždiru dete Dionisa. 32—33 smrt (Baalova) i povratak u život. 63 Sirija. u staroj Indiji. 262. egipatska. § 113. obredna. 159 rita. u Izrailiu. 399 Spenta Mainju. 120 slikani oblutak. § 21 titani. organizovan oko ljudskog tela. § 56. 324—325 stena. 393 Skoteino. 12 stvaranje čoveka (Sumer).je sahranjivanje. 42— 43 »prosvetljenje«. religiozna vrednovanja prostora. 141 Tekstovi piramida. 98—99 sumerska religija. § 73. 195 i dalje. § 78. 370 raj (iranski). 21 Triptolem. 389—390 šamaš. 278 i dalje. 22—23. 28 -tajne. 368—369 sparagmos. u vedsko doba. 45 »sveto«. § 60 suđenje duši (Egipat). mesopotamsko shvatanje sudbine. 103. 80. 186 i dalje. . § 54 Raova litanija. 286 i dalje Rudra-Šiva. 374 upanajana. kod paleolitskih ljudi. 190—191. § 83 Tep zepi. 309 i dalje. 127—128 Stounhendž. 19 i dalje Semela. pećina. sumerske boginje Inane. 393 tjurunga i slikani oblutak iz Madazila. § 90 prostor. 302 i dalje Set. 190 i dalje »solarizacija«. 243 i dalje smrt. § 29 Siduri. 106. 63—64 Šator (od) sastanka. mitovi ο prvim rasama u Grčkoj. 192 i daIje. unutrašnje. 41. § 97 Telipinu. 45 i dalje temis. feničanska.s. 136 Tifon. 399 Tištrija. § 35 Središte sveta. 74. 33 Tor. 197 i dalje putovanje duše posle smrti (Iran).

šamanski zanos.. u mazdaizmu..judi u život posle smrti. Varuna izjednačen s Vritrom. Jam. 375 zmaj. 157 i dalje zemljoradnja. 377. vero\'anje paleolitskih l.. religiozna vrednost »zastrašivanja istorijom«. 40 i dalje Velika boginja. 119 zigurat. § 77.. 395 Varuna. X... Simbolička značenja pogreba. § 102. 390.. »Pripitomljavanje« vatre. 147 Zisudra.. 369 i dalje vedsko isposništvo. 195 i dalje Vrhovno biće. pogl... 202 i dalje vreme.... mitologizacija Zaratustre....... bogovi poistovećeni s zmijama. Pećinsko slikarstvo: slike ili simboli? 6. 37 i dalje. 7. dete.. progonstvo Jevreja u Vavilon. objava Ahure Mazde.. 58... Žensko prisustvo. 18—19 Vritra. XIII. njihovi nebeski uzori. 176 i dalje. otkriće. 159 Vildenmanlisloh. 42. u Grčkoj. 23—25 vidovnjaci (ro'eh).. borba s Indrom. 172 i dalje vaskrsenje tela. 297 i dalje vavilonska kula. Orientatio. u Brahmanama. 58 zlatno uže. 57 vedski obredi... pogl..... 17 Višnu.. upoređen s Dionisom.sumerski bog sunca.. 31 .. § 71 Višvakarman... 292 i dalje. 41 i dalje život posle srarti. mit ο njemu. § 86.. Obredi. njegov život. 37—39 vegetacija.. § 72.. 187 vara. 311 zanos... i sumerski potop. 29 uspenje faraona... domaća. kružno. Oruđa za izradu oruđa. § 72. 299 i dalje SADRŽAJ Predgovor I poglavlje — MAGIJSKO-RELIGIOZNO PONAŠANJE PRAUUDI 9 1.. šamanski (Zaratustra) § 102 Zaratustra. § 112.. 111 i dalje »Veliki vrač« iz pećine Tri brata. u vedskoj Indiii. brahmansko žrtvovanje ponavlja stvaranje.. 312 i dalje zagrobni svet (Egipat). 173 i dalje Varuna. 146 i dalje vavilonski gradovi. 196. 14 i dalje žrtvovanje. 21—22 »Venere« preistorijske... žena i. 4. 200. § 121 Zavetni kovčeg.. 10. 59..... 194. mistična povezanost čoveka i vegetacije........ § 79 vegekultura.. 281.. § 49 zmije. 3.. Protivurečnosti vezane za nalazišta kostiju. kritikovano od straле proroka. 40 i dalje.. 174 i dalje znanje. u Ugaritu. § 101. eshatološko (u mazdaizmu). § 76.... 232 i dalje. ambigvitet Varune. § 28 vadapeja. vedsko... statuete. u religijama prearijske Indije. 215... 365—366. MEZOLIT I NEOLIT.. njegova vrednost (u Upanišadama). iziednačeno s isposništvom (tapas). svetost žene. 84 i dalje Zalmoks.. »Neprozirnost« preistorijskih dokumenata.. poistovećivanje s Prađapatijem putem žrtvovanja. apolonijski.. §§ 65—67.. 138. 5. 12 vatra. mišljenje i mašta paleolitskih lovaca.. II poglavlje — NAJDUŽA REVOLUCIJA: OTKRIČE POLJOPRIVREDE. vatra. 260 i dalje »zastrašivanje istorijom«. 34 i dalje. 173—174 Zagrej. sveopšti kralj. 51—52 vratja.... 178 i dalje Vavilon.. 205 žena i zemljoradnja...... 2.. 194 vladanje vremenom.. § 103.... 60 uspenje šamana. 163...... 40 i dalje Zevs... ciklično (Indija). u vedsko doba. 278 i dalje... 114 i dalje Zevs Diktej.

. 14.... 10... Gilgameš u potrazi za besmrtnošću.. Uzgajanje pitomih jestivih biljaka: mitovi ο poreklu. Nasleđe paleolitskih lovaca....« 17.. 15.. 31.. tehnologija i imaginarni svetovi....... IV poglavlje — RELIGIJSKE IDEJE I POLITIČKE KRIZE U STAROM EGIPTU ...... 28. Sakralnost mesopotamskih vladara.....8. beznađe i »demokratizacija« zagrobnog života.. 27... 11. Rad.. Ehnaton ili neuspela reforma... Sinkopa: anarhija. 20.. Žena i vegetacija.. Odgovornosti otelovljenog boga.... .... 26.......... 18... ubijeni bog. Sudbina bogova. Stvaranje ^veta. Silazak u Donji svet: Inana i Dumuzi. Nezaboravno čudo: »Prvi put«.... iPrvi mit ο potopu...... 19. 33..... Duhovna građevina neolita.. Čovek pred svojim bogovima.. Teologija i politika »solarizacija«... 76 25... Religiozni kontekst metalurgije: mitologija gvozdenog doba.. 30... 24.......... Izgubljeni Raj. 32. Konačna sinteza: spajanje Ra—Oziris.. 13..... 29. Oziris....... 21. III poglavlje — MESOPOTAMSKE RELIGIJE. Sumersko-akadska sinteza. Teogonije i kosmogonije.... Neolitske religije Bliskog istoka.. 22....... Uspenje faraona na Nebo...... 23..... 9.. 12. Sveti prostor i periodično obnavljanje iSveta..... »Istorija počinje u Sumeru....... 53 16.

.. 140 53. 73. MEDITERAN. »Zagonetka megalita«.. Kumarbi i Vrhovna vlast. DOLINA INDA . Baal se sukobljava s Motom: smrt i povratak u život.... Mojsije i izlazak iz Egipta. VI poglavlje — RELIGIJE HITITA I KANAANACA.. Arjaman. Doktrina žrtvovanja u Brahmanama.. Eshatologija: poistovećenje s Prađapatijem putem žrtvovanja. 57.. 76. Prvi panteon i zajedničk religiozni vokabular.. svetlost. Dva prva poglavlja Knjige postanja.. Baalov dvor. Asketi i ekstatičari: »muni«... Etnografija i preistorija.. 80.. 59. 70.. Osnovna obeležja minojske religije... 61. VIII poglavlje — RELIGIJA INDOEVROPLJANA. 50. 82. 62. lavirinti.. 47.. Kanaanski panteon: Ugarit.. Pobediti Zmaja.. 39. IX poglavlje — INDIJA PRE GAUTAME BUDE: OD KOSMIČKE ŽRTVE DO VRHOVNOG IDENTITETA ATMAN — BRAHMAN 185 72. Inicijacijska struktura obreda: osvećenje (dikša).. »Bog koji nestaje«. Mitra... Religija Rodozačetnika. 100 34......... Zmije i bogovi. 54. 71. 77. 67... 52. »Otac vere«.. 44.. 49. Kain i Avelj. Aditi. žrec bogova: žrtvena vatra. 46..... Kanaanska religiozna vizija. 58....... 63.. Baal osvaja vrhovnu vlast i pobeđuje Zmaja. 122 43.... Varuna. 41. 79. 48.. Vrhovne žrtve: »ašvamedha« i »purušamedha«.... Kontinuitet prehelenskih religijskih struktura. .. »vratja«. Religija u vreme Sudija: prva faza sinkretizma...... 37. Trodelna indoevropska ideologija 64.. 78. boginje.... 35... 38. Središta ceremonija i megalitske građevine. 65.... 56. Krit: svete pećine.. Izgubljeni Raj. VEDSKI BO GOVI .. Arijci u 161 Indiji.. Agni.... 60.. Bog Soma i piće »ne-smrti«. »rita« i »maja«. Dva Velika boga vedskog doba: Rudra-Šiva i Višnu.. 36.. 45.. 75... Kosmogonije i metafizika.. VII poglavlje — »KADA JE IZRAILJ BIO D E T E « ..V poglavlje — MEGALITI... 66 Varuna: sveopšti kralj i »čarobnjak«.. Prvi gradovi Indije. Avram.. Morfologija vedskiih obreda.. um.. 69.. HRAMOVI. ... SREDIŠTA CEREMONIJE: ZAPAD. Kamen i banana... 55. Upanišade i traganje rišija: kako se osloboditi »plodova« sopstveniih dela? 81. . 40. . Identitet »atman«-Brahman i iskustvo »unutrašnje svetlosti«. »Ja sam onaj koji jest«... 42. »Tapas«: tehnika i dijalektika trpljenja. kraljevo pomazanje (rađasuja). prvobitno božanstvo: deve i asure. Protoistorijska religiozna shvatanja i njihove paralele u hinduizmu... 51. Pre i posle Potopa.. 185 .. Sukobi božanskih naraštaja.. Anadolska simbioza i ihititski sinkretizam. pobednik i demijurg. Protoistorija Indoevropljana...... 74..... 68... Dva modaliteta Brabmana i misterija »atmana« »zarobljenog« u Materiji . Indra..

........... Pad Jerusalima.... Euripid i dionizijska orgijastičnost.................... 108........ Drevnost nekih javnih praznika. Veliki pali bog i kovač-čarobnjak: Posejdon i Hefest. 85... 102.......... 91.. 124......... Putovanje duše posle smrti....... Amos pastir...... 94.. Značenje »životne radosti«.... 105. Jov. Novi vidovi mazdaizma: kult Haome. Objava Ahure Mazde: čovek je slobodan da izabere Dobro ili Zlo...... 97.. Zagonetke... Prometej.... Epifainije i iščezavanje »dvaputrođenog« boga............ Vaskrsenje tela........... Od »vizije« do spoznaje.. 120. 104. 125... »čovekov saradnik«. 112. čovek i sudbina........... Apolon: izmirene protivurečnosti. 109. XII poglavlje — ELEUSINSKE MISTERIJE ........ 100. Carstvo: vrhunac sinkretizma...... 111.. Šamanska ekstaza? 103....... 119..... XIII poglavlje — ZARATUSTRA I IRANSKA RELIGIJA . Boginje II: Atena..... 89.... .... Skiti. 106.. 88. Vreme proroka...... Posledice prvobitnog žrtvovanja.................. 116... Jehova i stvaranje. Artemida.. Mit ο prvim rasama...X poglavlje — ZEVS I GRČKA RELIGIJA... XV poglavlje — DIONIS ILI IPONOVO PRONAĐENA BLAŽENSTVA . Teogonija i borbe između generacija bogova. Kad Grci ропол'о otkriju prisustvo boga Skraćenice... 110.. Aihura Mazda i eshatološko žrtvovanje... 86.. Mogu li se spoznati Misterije? 99............................................. 117..................... Zevsov trijumf i vrhovna vlast... iProročanstva i očišćenja......... Mit: Persefona u Podzemlju.......... Hermes. 107.. Slavljenje boga Mitre............ XIV poglavlje — RELIGIJA IZRAILJA U DOBA CAREVA il PROROKA ...... Afrodita.... 114. 122......... 87....... 123.... 84... »Tajne« i »Misterije«..... 98.... 115.......... Religiozno vrednovanje »straha od istorije«......... Pandora. nevoljeni Osija... 95... 121...... Isaija: »Izrailjev ostatak« će se vratiti... Indeks .... 83. 96.... Zaratustrin život: istorija i mit. »Preobražaj« sveta............ ...... Problem Maga. Inicijacije: javne ceremonije i tajni obredi.. Religija Ahemenida. 92...... 93........................ Jezekiljeva misija.... iskušavanje pravednika. Iranski kralj i praznik Nove godine.......... Obećanje dato Jeremiji. 101................... Boginje I: Hera. Heroji..... XI poglavlje — OLIMPLJANI I HEROJI ... 113.. 90.... Kritička bibliografija ..... 118.

вђшзспзг!/ дцгн И i!m M-'f.sp^m JN»1 ■' « Ν·''" b qi шН Ј S ! ' Γ -η..Inm? alac>q ižub -Лпв/о»оЧ .o-5ievo3i i ■ II и?пгш ineam'iM ^rsboq их <ίίηχ<κιε"ϊ: i! ш-ιΜ ..wevc®b0iV rSi .·.'ttiAH irjid •„•iπ.anS nnid ГгзЈзН г W»jb[-i?.lebr π ί.··.ПЛ /ШЗЛ0 Ϊ 2V3S »{ίύβ^ος χ .» .··>ΐν t/oK )J .dul .l id/ I -··'» вЉпЈ* 7j.»il'ibir jntoviS« t>f .··.o4 :)fA(ndbif.'!( if· ■ /'100 · ΛI 1 f/ /! 'vT' 0! · . i eV .nirif .АХКИ.· m .··. rli. AU i" ' Ш i avoH iinse-iq 1 (lei/i bb.

»Ein archaologischer Beitrag zur Urgeschichte des Schamanismus«. Kirchner. 89 i str. Uko i Rozenfeld.MIRČA ELIJADE ISTORIJA VEROVANJA I RELIGIJSKIH IDEJA 1. Od kamenog doba do eleusinskih misterija * Lektor GORDANA JOVANOVIĆ Tehnićki urednik SEKA KRESOVIĆ BUNETA * Izdavač Izdavačko preduzeće PROSVETA Beograd. str.79 i . 26 H. 204. Dobračina 30 Za izdavača BRANKA RISTIĆ. 206. _ ντ 86-07-00574-Х ISBN -----------------86-07-00575-8 β J. 244 i dalje. Maringer. 25 Up. str. direktor Štampa BEOGRADSKI IZDAVAČKO-GRAFIČKJ ZAVOD Beograd. Bulevar vojvode Mišića 17 Štampano u 3 000 primeraka 1991. 18 i dalje. fig. 2. 14 Taj običaj je još veoma rasprostranjen u istočnoj Evropi gde umrle mladiće »žene« jelkom. The Gods of Prehistoric Man.

»o prev. mi navodimo Contenauov prevod. * Lat. L'Epopde de Gilgamesh. Navedeni su stihovi'21—26. M. Ad. Eliade. 89 i dalje. preveo Kramer. prvi topilac rude. pravio razliku između muških i ženskih metala. 39—92.dalje. nego je sačuvao za kasnije. Forgerons et alchimistes. str. Metallurgy in Antiquity. 61 i dalje. 38 Up. Forgerons. nav. str. Das religiose Weltbild eines friihen Kultur. up. 1969). Eliade. očigledno. str. 92. 211. nap. Sumerian Mythology. 391. Jensen. u ovom slučaiu 24 Jean Nougayrol. str. str. u naselju koje je datirano oko ~ 500. Kramer. str. 13 Vid. 51—53. u ANET. 328 i dalje. str. str. 65 i dalje. 55 Up. 35 40 Uporedna analiza ikonografije i simbolike ukrasnih motiva. »La religion babvlonienne«. 132 i dalje. str. ž0 Up. 48 Možeimo se pitati zašto je Gilgameš nije poieo čim ie uzabrao. str. prev. up.: ravnodušni bog (prim. 401. isto. 42 Videti uporednu analizu svih varijanti u našoj knjizi De Zalrnoxis ά Gengis-Khan. Podsećamoda su koštane palice za bubanj pronađene na ostrvu Oleniju u Barencovom moru. Zlato se podudara s Enlilom. 97 i dalje. str. na arheološki neolit Srednjeg istoka i Evrope.). str. C. 56 Ο ambivalentnom stanju kovača u Africi. naročito počev od metalnog doba. 52 R. str. Aspects dy mythe. up. ponekad može značajno da proširi poznavanje neke preistorijske religije. Mitologia. bronza s Eorn. Kada Samaš zameni Enlila. Heidel. 62. The Sumerians. Eliade. 177 i dalje. str. 34 Na osnovu nekih nagoveštaja može se pretpostaviti da su dve grupe statista podražavale borbu. 81—130. str. Stephens. 37. Le Mythe de l'eternel retour (novo izdanje. srebro s Anuom. 22 Up. 56 i dalje. otkrivenih na vazama i na predmetima od bronze. 1S Videćemo (§ 21) da se Apsu uvek zbog »buke«. J. Le Chamanisme. »Liste des Rois sumeriens«. 59—60. Aspects du mvthe. 140—43. Castellino. isto. 217. Forbes. E. delo. From The Tablets. 45 Osim kada је drugačije naznačeno. R. u staroj Kini je Veliiki Ju. ali to se potvrđuje tek počev od slikane keramike. str. on postaje . Pozivamo se. str. G. U Africi je rad na topljenju poistovećivan sa seksualnim činom. str. prema F. 14 Up. Neki afrički narodi dele rude na »muške« i na »ženske«.

Ρ. a »svet tada tone u tišinu«. Re. str. Prehistoric India. nav. Palace of Minos. Ehnaton s pojedinostima zadiyljujuće svežine pominje čudo zore. 164 i dal. 149. up. Sir Mortimer Wheeler. 130—31. kao što je to kod Hopija i kod Čirokija. str. 259—260. ribe. Thespis. 141 i dalje. »Das Megalithproblem«. 130 i dalje. 53 »Kad ti počineš. delo. 28 Up. Pikar podseća na predanje koje je preneo Diodor (4. nije korišćen zato što je u ovom delu slobodniji u odnosu na francuski prevod.« Noću se kreću divlje životinje i zmije. str. naslednici egejske boginje (nav. Le Yoga. str. 962 i dalje. 53 i dalje. Willetts. 58 ι dalje. str. 1983. nav. Ma'at i Harakhtija. pošto tektonska struktura Stounhendža po svoj prilici podjednako obuhvata i funkciju astronomske opservatorije. Piggot. 67 Ο značenju ovog izraza. te bi to učinilo nerazumljivim nastavak teksta (prim. 173). ANET. str. Eliade.»gospodar« zlata. ptice. Babylonien und Assyrien. 55 Evans. 16. str. * Naš prevod Knjige mrtvih M. Nezavisna· izdanja S.TU su označeni kao »prostaci iz planine« . »Das Megalithproblem«. str. 92 i dalie. delo. 61 i dalje. jer je zadržao Rea. 65—66. Nilsson. 441 — 444. Charles Picard. cveće. izlazeće Sunce. str. MAR. B. Zemlja je u Tami. str. Up. Meissner. The Ancient Egyptians. 24 Stvarno. prev. 76—80. IV. delo. Renfrew.. 239 i dalje. str. II Vid. vid. 233 i dalje. Višića. str.). 52 U načelu. јег je zadržao Rea.je. 245. 9) a 'po kojem je Minos bio sahranjen u grobu-kripti iznad kog je bio podignut hram posvećen Afroditi. Erman-Blackman. Gaster. Heine-Geldern. 53 U načelu. Mašića. i Atuirj. 36 Up. 8 To su tri oblika sunca: Khepri. str. 310 i dalje. 42 Les Remontrances d'Ipu-wer: prev. str. Yoyote. 25 R. blaženstvo lcoje dele drveće. 2. II. Allchin. Les religions pršhelleniques. Wilson. 268 i dalje.. sličnoj smrti. str. delo. videti Μ. »Prehistoric Research in the Netherlands Indies«. 21 U mesopotamskim književnim tekstovima s kraja III milenijuma. zalazeće sunce. The Indus 42 Ο svetim pećinama. str. Ma'at i Harakhtija. 350—51. Beograd. 65 Ali magijske forrnule postupno stiču vrhovnu ulogu. 56 Nav. glavni praznici su verovatno bili povczani s promenoro godišnjih doba. str. str. The Minoan Мусепеап Religion. 167 i dalje. sunce u zenitu. str.

koje je prouzrokovao jedan faraon naredivši da se pobiju sva prvorođenčad Izrailjaca. što prate zapovesti koje se tiču sadržaja objave i kulta. delo. u stvarnosti (prim. nekoliko vekova kasnije. a posebno njegov beg u Madijansku pustinju. deset pošasti koje je Jehova izazvao da bi faraona primorao na pristanak. zadatak koji mu Bog poverava — da izvede njegov narod iz Egipta.). Cyrus H. str. nav. prev. Tekstove naveo R. 21 i dalje. odlazak Izrailjaca i njihcn' prolazak kroz Crveno more čije su vode potopile egipatska bojna kola i vojnike koji su ih progonili. pojavljivanje »plamena ogrvjenog iz kupine« (njegov prvi susret sa Jehovom). up. neočekivani preokret Mojsijeve sudbine (koji se čudnovato spasao pokolja i uzdigao na faraonovom dvoru). i objavljivanje božjeg imena. u Knjizi izlaska i u Knjizi brojeva. savez koji je Jebova sklopio sa svojim narodom. do 50.: stvarno. 58. što je ugled koji će kasnije uživati Baal. The Conflict between El and Baal in Canaanite Religion. što potvrđuje da se u neko staro vreme Е1 još smatrao za tvorca plodnosti zemlje. poglavlja Knjige postanja. najzad. str. 24 . teofanija na Sinajskoj gori. Izrailjci su ostali u Egiptu 430 godina. r5 Ovaj mit je obrazac obreda ltoji se izvodio na početku novog sedmogodišnjeg ciklusa. 39 Ugaritic Manual. »Canaanite Mythology«.»koji ne znaju za žito«. Prema Knjizi izlaska 12 : 40. 19 i dalje. preveo Oldenburg. str. Podsetimo se na najznačajnije: naseljavanje Jakova i njegovih sinova u Egiptu. 133. * Lat. Ulf Oldenburg. str. str. Mojsijeva smrt. Mojsije i izlazak iz Egipta Počeci religije Izrailja ispričani su od 46. pošto je ubio egipatskog vojnika kou je udarcima izmrcvario jednog od njegove braće. progonstvo. de Vaux. 64. 185 i dalje. Canaanite Myth. odeljak 67 : I : 1—8. Gordon. »koji ne znaju za kuće i za gradove«. Reč је ο nizu događaja od kojih je većinu neposredno izazvao sam Bog. i osvajanje Kanaana pod vođstvom Isusa Navina. četrdeset godina hoda kroz pustinju. Cross.

str. Traite d'histoire des religions. 1973. 27. čovek ih neprestano prinosi. I. up. i on tada svoj govor prinosi na žrtvu disanju. str. James L. »izbaciti«. delo. str. 1948). druge tekstove u J.. a iz njegovih nogu Zemlja (up. 35 Naročito je Norman V. str. !7 Drugi tekstovi jasno kažu da je Nebo izišlo iz njegove glave. i iu snu. Braun (Norman W. 223. str. To je sigurno uticaj žrtvovanja Puruše — što potvruuje lstovetnost strukture ova dva boga. str. atmosάρ%τΖ nJeSovih grudi. 424—421. Dumezil. i budan. i5 rcfe. 13 Ime je takođe poznato i u Avesti: Haptahindu. Eliade. 26 Up. str. Histoire. delo. 164. dok na istoku nailazimo na poimanje coveka kao racionalnog stvorenja (Me NU) koje je suprotstavljeno životinjama. str. 2 Jedian deo žrtava ikoje su bile bačene u vatru. Sve druge žrtve imaju svoj kraj ι 13* 23 . " Dodajmo da je čovek kasnije. Sauve. Nadalje koristimo njegove analize. 52. • I8· Korišćeni termin je visriđ. Cross. str. Notes on Brahman. on ne može da govori. Brown) pokušavao da rekonstruiše ovo kosmogonijsko shvatanje. 14 i dalje. Devoto. 20 Up. str. To su dve neprekidne i besmrtne žrtve. 68 i dalje. str. Up. dok diše. 424. Mitra-Varuna (2. I. str. 106. nav. »dok govori. nav. 85. str. Gonda. 125 i dalje. 43 i dalje. Images et Symboles. 321 i dalje. Ahlstrom. Le Yoga. 85 Fohrer. str. Erik Hamp je ipak uspeo da rekonstruiše zajedničku rec za »žrtvovanje«. G. str. и* •8 Isto. delo. od korena sriđ. 264 i dalje. Vifnuism and Sivaism. up. nav. str. * Prema Bibliji — asorskog kralja (prim. 46). b . JIES. Les Religions ueUnde. Vid. čovek ne može da diše i on tada svoje disanje prinosi na žrtvu govoru. prev. »The Divine Victim« koji navodi sve prikladne delove germanskih i sanskritskih izvora koji se odnose na ljudske žrtve. Fohrer. 128 i dalje. Agni je prenosio bogo6 Up. Origini indo-europee. str. 27 U stvari. Gonda. 60 i dalje. str.26 Vid. izd. ° Već u Rigvedi opažamo težnju da se mnoštvo bogova svede na jedan с«^3!11 piincip: »ono što jc samo Jedno. 226).). 27 R. 75 i dalje. novije bibliografiie koie su zabeležili Ringgren.rence za tekstove u: J. viukazuje na ■ asipanje u svim pravcima. 320—22. de Vaux. de Vaux. Gonda. kao zemaljsko biće (GHeMON) na Zapadu suprotstavljen nebeskim bićima. nadahnuti pesnici nazivaju višestruko« (I.

»Spirit Light and Seed«. Sam. 1.. . jedva da su i pomenuti u starim tekstovima.A^ogyne.j ko рпnosi agnihotru ne znajući. isiti je kao neko ko [. ne treba izgubiti iz vida prisustvo drugih vrsta asketa i ekstatičara. Up. kaže Satapatha Br. 'oru i/vU'vf'onis4e Areopagita — ime je pridato anonimnom grčkom auPaeiti ' . naročito na najvišim vrhovima. ovim svetom.učestvuju u prirodi čina (karman). D hćib* 0 temi vid. 1-10. Pmstopheles et l'Androgyne. drugih koji su 36 U drugom delu iz iste Upanišade (VI.] bi prinosio žrtvu u pepelu« (V. 4. čija su dela dugo i pogrešno pripisivana Dionisiju Areoskih sim 'an'nu koga Је u hrišćanstvo . Brih..vet'°st je rađanje« (đjotir prađanaman). koji su znali za tu pravu zrtvu· nisu prinosili agnihotru« (Kausitaki-BrahmanaUpanišad. V. str. posebno str. II. međutim. III tom ovog sehr.. 19—24. V. 24. Ргеша Спапdogja-Up. veka.1" <->^°žavan je po celoj Grčkoj. Neki od ovih asketa i ekstatičara živeli su na rubu arijevskog društva.. 1—15) jedan gospodar objašsvome sinu Švetaketuu kako je prvobitno Biće stvorilo svemjr i čoка: posle stvaranja Biće prožima kosmičke prostore i ljudsiko telo u ђ lIma se nalazi kao što je zrno soli rastvoreno u vodi. muškarcem i ženom (up. (VIII. Chand. 7 "> . 5). Eliade. vratja« Ako obredna trpljenja čine integralni deo vedskog kulta. 27. VI.. Vid. агаапјош. 79. Up. 225 i dalje. našu studiiu »Cordes et marionettes« (u: Mephistofp l. 200—237).>>s. Ш'иУ~l')· °na »je roditeljska moć« (Taitt. Atman predstavlja zansku suštinu u čoveku. 1. a đda"36 1 očuvanje vizantijskih institucija kod Turaka. Stari. Pouka se završava čuvenom formulacijom: »To *7 o 'Уат asi) Švetaketu!« ρ л је ο homologiji žrtvenih vatri sa strukturama zagrobnog sveta. 1). str. a pona Zapadu °' 0ИтрЈ^' u Atini' ali takođe 1 na Kritu. a nisu РП tom smatrani za »jeretike«. 2). Bilo je. 9—15. str. 1). prava se žrtva sastoji iz đarivanja daha: »ona. " Ovaj proces će na istočnom Mediteranu omogućiti utiskivanie roman• Kog. 2. 3 i dalje. u Maloj Aziji. helenisitičkog i ironskos nasleđa u strukturu Vizantiiskopr carstva. Asketi i ekstatičari: »muni«. UP. VII.

6). u Zatspramu reč ο inicijaciji Zaratustrc od strane Amahrspanda (avestski Ameša Spenta): pored drugih iskušavanja. str. prev. up. Apolodor. Mistična teologija. str. Duchesne-Guillemin. pod uticajem egipatskih pogrebnih običaja. nap. delo. 285—86. Straiiice koje slede innogo duguju Brelichovitn 42 Kao Kleomed na Olimpijskim igrama 496 (Pauzanije. s Pošto je podsetio na indijske ekvivalente ovih izraza. η V42—43. 44. 41. 23. Mole. str. 72. nav. 50 i dalje. prevod i komentare u: P. str. preveo Mole. sti. M.preobratio sv. 38 Gli eroi greci. Pavle. fr. III.). Handbook. str. str. Culte. * Drugi arhont u Atini (prim. 1219 J dalje. 9. 6. Prim. prev. Pindar.). U Fedonu (69 C) Platon smatra da je kažnjavanje grešnika u Hadu i sliku pravednika uveo Orfej. Videngren poka*'uje da je reč ο instituciji koja je verovatno stara koliko i indoiranska zajednica (nav. 4 Zilačenje ovih gephyrismoi (starogrč. * Lat.: mostova. Leveque. Učenjaci su naročito naglašavali apotropejsku funkciju opscenih izraza. J. dobija čarobni prsten i k™!1^ jz Hefestovo 'delo — koji će mu omogućiti da uđe u lavirint i da шас njega. 120 i dalje. .: hram. roneći na pučini. 53. 157. Sofokle. stubac 321—24. c'a umiri dušu žrtve i da ukloni ljagu (miasmu) izazvanu zločinom. 8. Widengren. Der arische Mannerbund. 12 Tako je. prev. tom 40. * Stig Wikandar. »sekoše mu telo noževima. Dela hrišćanrar hiia т а neoP'atoničarskc inspiracije: Nebeska hijerarhija. 27 Thćognis. str. 26 Rose. Guthrie. 14 Vid. 119.: bez kojeg se ne može (prim. 7 Denkart. delo. 83 i dalje). ' Zatspram 5. nav. »na grudi mu je prosut rastopljeni metal i tu ostavljen da se ohladi«. 313. 48 i dalje. Delcourt. Edip na Kolonu. str. 5 Up. nasipa) je osporavano. 392 i dalje. 2. VI. 32 Bakilid. Crkvena hijeι imena bogova. 6 Foucart. delo. reference u našem De Zalmoxis α Gengis-Khan. 284. str. Knj. u stvari. nav. 7. prev. delo. str. str. Mysteres. 6 Tezej. Aurea Catena Homeri. 338 i dalje. 452—28. na primer.).). fr. mytheet cosmogonie. Ο hvarenahu vid. svetilište (prim. str. 3. ** Starogrč. 8 Engomion poitr les Saints Martvrs u Patrologia graeca. prev. sud 7akon Је namesto krvne osvete uveo autoritet Države: gradski 20 Vid.

Up. 31. ali on tuda prevuče rukom i ozdravi« (Zatspram. autor hermetičkih i alhemičarskih rasprava. nav. čarobnjak. istr. takođe str. str.). 64. str. str. 43 Ž. 3). 367— 68. 15 Up. 44 Widengren. str. 475. '18 Ovo. str. up. DuchesneGuillemin. G. stx·. str. delo. »Questioni«. nav. the Herdsman«. melammu. Duchesne-Guillemin. 341. 452 (up. delo. Trois conferences sur les Gatha. 33 Vid. up. Воусе. priest of the sacrifice«. str. str. M. * Lat. str. Duchesne-Guillemin. str. Light and Seed«. Gnoli. 13 i dalje. njegov učenik je bio Pitagora). 350. Mole. »hwarenah« i bibliografske reference u našoj studiji »Spirit. autor međutim nedavno (u Historia Religionum. La religion đe l'Iran ancien. »Questioni«. 35—36.1. »Atas-zohr and Ab-zohr«. § 20 (Kritička bibliografija).: stvarno u stvarnosti (prim. str. 56. nav. 47:23. Zaehnera. Zoroastre. svuda. Duchesne-Guillemin. str. str. itd. 23 Pahlavi Rivavat. delo. str. Anthropos. Dawn.. delo. str. prev. nav. up. »Ouestioni sull' interpretazione della dottrina gathica«. prev. učitelj inicijacije. 14 Up. M. Dimezil je pokazao da je Vohu Manah zauzeo Mitrino mesto u gathama. Podsećamo na mesopotamsko poimanje »plamtećeg sjaja«. 131. 334). takođe Widengren. 42 Zaehner. 10 Meillet. Gnoli. naveo Menasce. 88 i dalje. 96 i dalje. Cameron. 351 i dalje. 98. Duchesne-Guillemjn. Marduk) nekog boga i posvećuju njegovu promociju u najviši položaj (up· Baal). delo. uostalom odgovara slici koju je grčka antika imala ο Zaratustri: filozof (po Aristoksenu. »Zoroaster. Gnoli (pored ostalog: »Lichtsymbolik in Alt-Iran«). članovi panteona proslavljaju pobedu (često kosmogonijskog tipa. . 167. vid. 326) podseća da posle jednog Bikermanovog (Bickerman) članka treba napustiti argument »zaratustrijanskog kalendara«. Widengren. preveo Mole.pojavi se unutrašnjost njegovog stomaka i poteče krv. delo. n. 24 Zatspram. druge primere u Gnoli. Воусеа (»Haoma. 46 Poznajemo značenje ovog mitskog motiva: gradnjom hrama na nebu.). Ovoj . up. 16 Videti G. redove Molea. 23 Up. To su karakteristični šamanski postupci. nav. 27 Up. 151. nav. 22 : 12—13.

13 Znamo i za druge slučajeve »ludila« koje je Dionis izazivao kada ga ne bi priznali za boga: takav je slučaj Argovih žena (Apolodor. »zrna« ili loze i mit ο njegovom komadanju je tumačen kao predstavljanje »žestine« žitarica ili pravljenja vina. Teogonija. 310. a jedna od pouka . koje su rastrgle i proždrale jedinoga od svoje braće (Plutarh. Culte. januara — pol. 4. 134. 62. a prema nekim kasnijim predanjima ι potiče od Prorokovog semena koje je čudnovato sačuvano u jezeru Kasaoja.). Fon Rad ih smatra za autentične. kćeri Minija iz Orhomene. pa se može sumnjati u njihovu autentičnost. 52 Mole. on je svoja proročanstva sabrao u jednoj Pindar. II. već mitografi koje navodi Diodor. 53. Ш. 126 i dalje. Saošjant je kao konačni spasilac poistovećen sa Zaratustrom.mitološkoj temi na zemlji. Old Testament Theology. »smrtna žena«. 2). 28 Po Jehovinom nalogu. prev. interpoliran. Apolodor. 323. februara) u atinskoj četvrti Lenajon. 5. 280: međutim. 85. odgovara izgradnja svetilišta u čast boga (up. 55 Nyberg. Die Religionen d. mythe et cosmologie. Bahantkinje. koja je bila i posvećena ovom bogu. gr. nav. II. str. alten Irans. 13 U V veku Teba je postala središte kulta jer se tu Dionis rodio i јег se tu nalazio Semelin grob. 53 Pahlavi. str. 3 itd. 138. 146. str. sedmom mesecu staroatičke godine (pol. očigledno. 2. Jehovini proroci. XXXVIII. 2. Pritom ipak nije bio zaboravljen otpor iz ranijih vremena. Knj. Euripid. III. XIV. Ringgren. 94 i dalje. nalazila se pod areopagom. III. a imala je dva hrama i pozorište (pritn. str. 940 i dalje. 10 Ali su ideju vaskrsenja već pripremili teologija (Jehovina svemoć) 14 Ovaj je govor. i Jelisije posle svoje pobede traži od naroda da uhvati 24 Proročanstva ο obnavljanju i ο rajskoj plodnosti kojima se zaključuje delo (9 : 11—15) u korenitoj su protivurečnosti s više puta ponovljenom osudom. preveo Mole. a Hesiod. izgleda. delo. fragment. § 50). naziva je »žena iz Tebe«. Quaest. 2 Ilijada.. str. Rivayat 16 B. 5 Bilo je pokušaja da se Dionis vidi kao bog drveta. Les Religions de l'Irart. fr. Widengren. str. * Ova atinska svečanost u Dionisovu čast svetkovana je u gamelionu. 299 e). II. up. Herodot.

»iskidati«). 19. usklik mističnog zaklinjanja. psi). koze. 2. Kliment Aleksandrijski. ovnove. adepti su kidali. Brunel). Adv. V. 17. delo. od glagola farassa. str. 200. nav. Ates je inače bilo božanstvo Frigijaca i Liđana koje je izjednačeno s Dionisom (prim. Orphica fragmenta. predvodnici Menada iz Delfa: »Da je Oziris isto što i Dionis.Bahantkinja je sigurno glasila: ne treba odbaciti nekog boga zato što se smatra da je »nov«. II. R. 110— 111. obraća svojoj prijateljici Klei. Ajzler (Eisler) je skrenuo pažnju na Ajsaul (Isawiya) koji su obredno jeli presno meso (što se nazivalo frissa. pošto je govorio ο čerečenju Ozirisa i ο njegovom vaskrsenju. 18. "> Rode (Rohde) je širenje Dionisove ekstatičke religije upoređivao s epidemijama konvulzivnih plesova u srednjem veku. ■ * Starogrč. str. De errore prof. vadili im utrobu i proždirali goveda. vukove. Protrep. panteri. ko to može bolje znati od vas koja vodite Tijade. lavovi. Nat. Arnobe. 155. Jedenje presnog mesa je pratio mahniti ples veselja »da bi se plašljivo uživalo u zanosu i bilo u vezi s bogom« (R. 6. Firmicus Maternus. Plutarh se. Mistično poistovećeni sa mesožderima čija su imena nosili (šakali. 26 Delcourt.). macke. relig. ovce. tekstove je preneo Kern. vas koju su vaši otac i rnajka uputili u Ozirisove misterije?« . prev. 2.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->