BIBLIOTEKA

KARIJATIDE
Osnivač SVETOMIR LAZAREVIĆ 1900—1939

Urednik MILUTIN STANISAVAC

Beograd, 1991.

ISTORIJA VEROVANJA I RELIGIJSKIH IDEJA
1 Od kamenog doba do Eleusinskih misterija

Napisao

Mirča Elijade

PROSVETA

Naslov originala

Mircea Eliade HISTOIRE DES CROYANCES ET DES IDfiES RELIGIEUSES
1. De l'age de la pierre aux mysteres d'Eleusis © Payot, Paris 1989

Prevela BILJANA LUKIĆ Recenzenti MILAN KOMNENIĆ MILUTIN STANISAVAC

PREDGOVOR

Istoričaru religije značajno je svako ispoljavanje svetog; svaki obred, svaki mit, svako verovanje ili božanski oblik odražavaju iskustvo svetog, te prema tome podrazumevaju pojam bića, značenja i istine. Kao što sam rekao drugom prilikom, »teško je zamisliti da bi ljudski duh mogao da deluje bez uverenja da u svetu postoji nešto što je nepovratno realno; takođe, nemoguće je zamisliti kako bi se mogla pojaviti svest a da se čovekovim porivima i iskustvima ne prida neko značenje. Svest ο nekom realnom i značenjski osmišljenom svetu blisko je povezana sa otkrićem svetog. Iskustvom svetog, Ijudski duh je dokučio razliku između onog što se ispoljava kao stvarno, moćno, bogato i značenjsko, i onoga što je lišeno tih osobina, odnosno, haotičnog i opasnog toka stvari, njihovog slučajnog pojavljivanja i iščezavanja lišenog svakog smisla« (La Nostalgie des Origines, 1969, str. 7). Ukratko, »sveto« je samo element strukture svesti, a ne neki stupanj istorije te svesti. U najstarijim slojevima kulture živeti kao Ijudsko biće samo је po sebi religiozni čin, jer prehranjivanje, seksualni život i rad imaju sakramentalnu vrednost. Drugim rečima, biti — ili čak, postati — čovek znači biti »religiozan« (isto, str. 9). Razmatrao sam dijalektiku sakralnog i njegovu morfologiju u kasnijim publikacijama, od Istorije religija (Traite d'Histoire des Religions, 1949) pa sve do male knjige koja se odnosi na Australijske religije (Religions australiennes, 1972). Ova knjiga je zamišljena i priređena iz drugačije perspektiive. S jedne strane, analizirao sam ispoljavanje svetog hronološkim redom (gde je važno da se ne zameni »doba« nekog religioznog shvatanja sa datumom prvog dokumenta koji ο njemu svedoči); s druge strane, a u onoj meri u kojoj je to dopuštala dokumentacija — insistiгао sam na krizama vezanim za utemeljenost i, naročito, na kreativnim momentima različitih tradicija. Ukratko, pokušao sam da osvetlim najvažnije priloge istoriji religijskih ideja i verovanja. Svako manifestovanje svetog značajno je za istoričara religija; ali, je isto tako očigledno da struktura boga Anu, na primer, ili teogonija i kosmogonija koje prenosi Enuma eliš, ili saga ο Gilgamešu, bolje

otkrivaju religioznu kreativnost i originalnost Mesopotamije nego, na primer, apotropejski obredi protiv Lamaštua ili mitologija boga Nusku. Ponekad, značaj neke religiozne tvorevine otkrivaju i njene potonje valorizacije. Osrednje smo obavešteni ο Eleusinskim misterijama i ο najranijem orfizmu; međutim, to što je evropska elita njima opčinjena već dvadeset vekova predstavlja religioznu činjenicu od najvećeg značaja, čije posledice još nismo procenili. Sigurno, eleusinske inicijative i tajni orfički obredi, koje su slavili neki pozni autori odslikavaju mitologizujuću gnosu i grčkoorijentalni sinkretizam. Ali, upravo je to shvatanje Misterija i orfizma uticalo na srednjovekovni hermetizam, italijansku renesansu, »okultne« tradicije XVIII veka i na romantizam; i upravo su Eleusinske misterije učenjaka, mistika i aleksandrijskih teologa nadahnule evropsku mođernu poeziju, od Rilkea do T. S. Eliota i Pjera Emanuela. Možemo raspravljati ο vrednosti kriterijuma izabranog za razgraničavanje velikih doprinosa istoriji religijskih ideja. Njega, međutim, potvrđuje razvoj brojnih religija; jer upravo zahvaljujući dubljim krizama i tvorevinama koje su otuda proizišle, religiozne tradicije su uspele da se obnove. Dovoljno је setiti se slučaja Indije, gde su napetost i beznađe izazvani religioznom devalorizacijom bramanske žrtve stvorili čitav niz izuzetnih tvorevina (Upanišade, uobličavanje tehnika joge, poruke Gautame Bude, mistična pobožnost, itd.), od kojih svaka, u stvani, predstavlja drugačije, smelo rešenje iste lcrize (vidi poglavlja IX, XVII, XVIII, XIX). Godinama sam razmišljao ο kratkom i sažetom delu koie bi se moglo pročitati za nekoliko dana. Jer čitanje izjedna najbolje otkriva suštinsko jedinstvo religioznih pojava, a istovremeno i neiscrpnu novinu njihovih izražavanja. Čitalac takve knjige bio bi doveden pred vedske himne, Brahmane i Upanišade samo nekoliko sati pošto bi se upoznao sa idejama i verovanjima paleolita, Mesopotamije i Egipta; otkrio bi Šankaru, tantrizam i Milarepu, islam, Joakima iz Flore ili Paracelzusa, pošto meditirajući probdeo noć nad Zaratustrom, Gautamom Budom i taoizmom, nad helenskim misterijama, razvojem hrišćanstva, gnosticizmom, alhemijom ili mitologijom ο Gralu; susreo bi prosvetitelje i nemačke romantičare, Hegela, Maksa Milera, Frojda, Junga i Bonhefera tek pošto bi prethodno otkrio Kecalkoatla i Virakoču, dvanaest Alvara i Grigorija Palamu, prve kabaliste, Avicenu ili Elisaiju. Na žalost, ta kratka i sažeta knjiga još niie napisana. Pomirio sam se s tim da za sada objavim jedno trotomno delo, ti nadi da ću ga možda svesti na jedan tom od oko četiri stotine stranica. Taj kompromisni oblik izabrao sam iz dva razloga: s jedne strane, čini mi se zgodno da navedem izvestan broj značajnih i nedovoljno poznatih tekstova; s druge strane, hteo sam da studentima stavim na raspolaganje dovoljno razrađene kritičke bibliografije. Sveo sam tako na najmanju moguću meru broj napomena na kraju stranice, a u drugom delu knjige sakupio bibliografije i razmatranja nekih aspekata koji su u tekstu prećutani ili samo uopšteno pomenuti. Tako se knjiga može čitati u kontinuitetu, izbegavajući prekide koje bi izazvali razmatranje

od 1956. Nastojao sam da u svaki ovaj deo unesem ono najbitnije iz novije kritičke bibliografije. Struktura ove Istorije verovanja i religijskih ideja zahtevala je složeniji kritički aparat. slovenskim ili balkanskim jezicima. podelio sam poglavlja na manje delove koji imaju svoj broj i podnaslov. na Školi visokih studija 1946. najzad. nisam pominjao izdanja na skandinavskim. Smatram. na univerzitetu u Bukureštu. praznom i u celini uzev sterilnom. znatno doprinosi poznavanje Kalidase. student se može upoznati sa pregledom problematike i s bibliografijom. trude da prate napredak do kojeg se došlo u srodnim oblastima i ne ustežu se da studente upoznaju s različitim problemima koje postavljaju druge discipline. Ovde nije reč ο nekom pseudoenciklopedizmu. Pripadam onoj vrsti istoričara religija koji se. Osim retkih izuzetaka. Knjige u kojima se ta materija sažima ili populariše obično su predstavljene ргеgledom naslova na kraju poglavlja. ni najstroža »specijalizacija« ne oslobađa naučnika obaveze da svoja istraživanja postavi u perspektivu opšte istorije. u ovoj se knjizi ponavlja ono najbitnije iz predavanja ο istoriji religije koje sam držao od 1933. koji se zajedno nalaze u drugom delu knjige. kakva god bila njihova »specijalnost«. Prema tome. i zatim. odnosno Dostojevskog ili Prusta. još nedovoljno usvojeno otkriće.izvora i izlaganje ο stanju nekih pitanja. . Reč je jednostavno ο tome da se ne izgubi iz vida duboko i nedeljivo jedinstvo istorije ljudskog duha. da svako istorijsko proučavanje podrazumeva izvesnu bliskost sa opštom istorijom. Njegov značaj za budućnost naše discipline ocenićemo u poslednjem poglavlju trećeg toma. Svest ο tom jedinstvu duhovne istorije čovečanstva skorašnje je. do 1938. Takođe. prema tome. i 1948. U toku čitanja. drama No ili Мајтипа hodočasnika. Transliteraciju imena i orijentalnih termina pojednostavio sam kako bih olakšao čitanje. delim uverenje onih koji smatraju da izučavanju Dantea ili Šekspira. «V Izuzev nekoliko poglavlja. na Cikaškom univerzitetu. ne zaboravljajući ni radove sa čijom se metodološkom orijentacijom ne slažem.

pažnje i odanosti moje žene. istorija religija. ali značajna religiozna tvorevina modernog zapadnog sveta. tačnije. njegovo poistovećivanje s »profanim«.Upravo u tom poslednjem poglavlju razmotrićemo i krize koje su izazvali zagovornici redukcionizma — od Marksa i Ničea do Frojda — kao i doprinose koje su donele antropologija. Ε. zahvaljujem gospođi Mišel Fromentu (Michel Fromentoux) i gospodi Žan-Liku Benoziljou (Jean-Luc Benoziglio) i Žan-Liku Pidu-Pajou (Jean-Luc Pidoux Payot) koji su se potrudili da od samog početka prate ovaj tekst. fenomenologija i nova hermeneutika. istoričara religija: on u stvari pokazuje savršeno prerušavanje »svetog«. ni ova knjiga ne bi mogla biti privedena kraju bez nrisustva. septembar 1975. Reč je ο poslednjoj etapi desakralizacije. i živima i mrtvima. * Tokom pet godina rada mnogo sam naučio od svojih učitelja. Svima njima. Čikaški univerzitet. Kao ni drugi moji spisi od 1950. Μ. Takođe. Sa radošću i zahvalnošću ispisujem njeno ime na prvoj stranici onoga što će možda biti moj poslednji doprinos disciplini koja nam je draga. godine naovamo. . Proces je od izuzetnog značaja za. za koju smo spremni da ustvrdimo da je jedina. kolega i studenata. odajem najiskrenije priznanje.

ne može se dugo živeti u vrtoglavici izazvanoj dezorijentacijom. § 12). unapred spremni da se njima posluže. Podiednako je važno navesti i to da ta oruđa ne predstavljaiu nrodužetak telesnih organa. Najstarije kamenje za ko. i njihovu kosmološku simboliku1 (up. Na nogama se može ostati samo u budnom stanju. Praljudi ne samo da se služe oruđima. štaviše. str. sečenje (što је čin koji se razlikuje od kidanja zubima ili grebanja noktima). Korišćenje oruđa osvetljava još jednu. a poznati su čak i slučajevi kada ih oni oblikuju. njihovo korišćenje oruđa mnogo je složenije. Tačno je da izvesni majmuni koriste predmete kao da su »alatke«. Zahvaljujući uspravnom položaju. kao što je to slučaj sa majmunima.2 Veoma spor tehnološki napredak ne podrazumeva i istovetan razvoj inteligencije. praljudi su povrh toga izgrađivali i »oruđa za izradu oruđa«. 2 Vid. prostor se sada organizuje oko ljudskog tela. 605 i dalje. oni ih čuvaiu uza se. Karl Narr. kao da se prostire naprednazad. Dovoljno je da podsetimo kako već usporavani položaj obeleža\a prevazilaženje stanja primata. Ukratko. nepoznatog i pretećeg prostora — izgrađuju se različiti oblici orientationem: jer. Ali. Drugim rečima. Orientatio. projektovana počev do središnje ose »gore« — »dole«. recimo.I POGLAVLJE ΝΑ POČETKU MAGIJSKO-RELIGIOZNO PONAŠANJE PRALJUDI 1. i pored njegovog značaja za razumevanje fenomena religioznosti. Oruđa za izradu oruđa. »Approaches to the Social Life of Earliest Man«. primena tih oruđa nije ograničena određenom situacijom ili izvesnim specifičnim trenutkom. .e znamo bilo ie izrađeno imajući u vidu neku funkciju која niie bila predviđena stmkturom ljudskog tela. aglomeracija i nastambi. desno-levo i gore-dole. »Pripitomljavanje« vatre Nećemo ovde raspravljati ο problemu »hominizacije«. već su sposobni i da ih izrađuju. Ovo iskustvo prostora uređenog oko nekog »središta« objašnjava značaj egzemplarnih podela i deoba teritorija. isto toliko presudnu razliku u odnosu na način egzistencije primata. prostor se organizuje u strukturu koja je nepristupačna prehominidima. Polazeći od tog prvobitnog iskustva — od osećanja »bačenosti« usred nekog na izgled bezgraničnog. i to u četiri vodoravna smera. Znamo da izuzetni polet tehnologije u poslednja dva 1 Iskustvo orijentisanog prostora još je blisko čoveku modernih vremena mada on više nije svestan njegove »egzistencijalne« vrednosti.

29. Uskoro ćemo se vratiti na ovaj problem. Ubiti ulovljenu životinju. izraze snaga i raspon ovde treba shvatiti u njihovom najjačem i najdramatičnijem značenju. takva razlika ne postoji. iz toga proizilazi da su oni dobro znali za verovanja. neprestano proganjanje i nbijanie divljači najzad je stvorilo jedan sistem odnosa sui generis između lovca i pobijenih životinja. kao što je već primećeno. 3 Ova izuzetno stara ideja još je bila živa u doba mediteranske antike: ne samo da su životinje zamenjivale ljudske žrtve (što je bio svuda rasprostranjen običaj). I konačno. Samo. Jer čovek je krajnji proizvod odluke donesene »na početku Vremena«: reč je ο odluci da se ubrje kako bi se moglo živeti. »Pripitomljavanje« vatre. nego su i ljudi žrtvovani namesto životinja. čitajući analize koje će uslediti. korenje. »mistična solidarnost« sa divliači proističe iz srodnosti između ljudskih društava i životinjskog sveta. ali je sasvim verovatno da se to »pripitomljavanje« zbilo mnogo ranije. voće. praljudi su živeli od lova. nap. postajući mesožderi. Ali. Što se tiče nesvesnih aktivnosti — snova. Walter Burkert. i to na više područja. mekušci i ostalo što su sakupljali žene i deca nije bilo dovoljno da se obezbedi preživljavanje vrste. ne bi izgubilo iz vida da se preistorijski čovek već ponašao kao biće obdareno inteligencijom i maštom. kasnije. Podsetimo se sada da se »mistična solidarnost« lovca i njegovih žrtava otkriva samim činom ubijanja. kod mesoždera. iednako je »žrtvovanju« u kojem su žrtve izmenjive. itd. »Neprozirnost« preistorijskih dokumenata Ako se smatra da su praljudi »potpuni ljudi«. Tokom nekih dva miliona godina. mogućnost da se ona proizvede.3 Naglasimo da su se sve ove koncepcije uspostavile tokom poslednjih fiaza procesa »hominizacije«. fabuliranja. Tehnološko mirovanje je obezbedilo preživljavanje praljudi. jer. prevrednovane. ili. Trebalo je podsetiti na ovih nekoliko dobro poznatih činjenica kako se. što će reći. Lov je uslovio podelu poslova u zavisnosti od pola. U stvari. prikrivene — hiljadama godina posle iščezavanja paleolitskih civilizacija. vizija. označava konačno razdvajanje praIjudi od njihovih zooloških prethodnika. Up. . — pretpostavlja se da se one ni po snazi a ni po rasponu ne razlikuju od onih koje nalazimo kod naših savremenika. 34. Najstariji »dokument« koji svedoči ο korišćenju vatre potiče iz Ču-ku-tjena (oko ~ 600000). Homo necans. kao i da su upražnjavali određene obrede. One su još delatne — izmenjene. uspeli da prevaziđu svoie »pretke«. hominidi su. Staviše. sir. 2. prolivena krv u svemu ie jednaka Ijudskoj krvi. i u celom životinjskom svetu. mašte. pojačavajući na taj način »hominizaciju«. sačuva i prenosi. pripitomljenu. »svaka inovacija podrazumevala je i pogibelj kolektivne smrti« [Andre Varanjak/Andre Varagnac].veka nije bio praćen i odgovarajućim razvojem inteligencije zapadnog čoveka.

itd. teško je. razni predmeti pronađeni u grobovima. naime. jer u ovom slučaju ono što valja imati u vidu nije anatomsko-osteološka struktura praljudi (која je. teško je poverovati da oruđa nisu bila u vezi sa svetim. Ali. Drugim rečima. sasvim izvesno. istraživači nisu sasvim bespomoćni. Ali većina tih »dokumenata« pre orinjasjena (~30000). — koje su. ne otkrivaju ništa osim sopstvene upotrebne vrednosti. Dovoljno je ispitati ulogu oruđa u religioznom životu. Ipak. slična odgovarajućoj strukturi kod primatai već su to njihova dela. zagovornici »nereligioznosti« trebalo bi da donesu dokaze u prilog svoje hipoteze. Zahvaljujući oružju-projektilu posebno je osvojeno »ovladavanje daljinom«. Magijsko-religiozna vrednost nekog oružja — od drveta. kao i mitologiju Ijudskih skupina које su ostale na stupnju lova i ribolova. čitalac će za to naći primere u jednom poglavlju naše Istorije religija. sigurni smo da postoji barem »religiozna« intencija. i da nisu nadahnula izvestan broj mitoloških epizoda. Ovde nećemo sada razmatrati kratofanije i hijerofanije kamena. ako postavimo pitanje »religioznosti« ili »nereligioznosti« preistorijskih ljudi.Jer. ovladavanje vatrom — nisu samo osigurala Dređivljavanje i razvoj ljudske vrste. kamena ili metala — još je očuvana među evropskom populacijom. ali »neprozirni« i dosta jednoobrazni: to su ljudske kosti. iskustvo svetog predstavlja jedan od elemenata strukture svesti. sanjarije. priviđenja. Da bismo bolje prosudili šta nam sve to obrađeno kamenje praljudi ne . a ona ukazuju na inteligenciju koja se može definisati samo kao »Ijudska«. stena i šljunka. U stvari. umetnički predmeti — i unutar granica onoga što ćemo istraživati. kao što su podsticala i hranila stvaralačku imaginaciju. nadamo se da je na osnovu tih »dokumenata« moguće uobličiti jedan »jezik«. Ali reč је ο nesporazumu. ako se danas slažemo oko činjenice da su praljudi imali »religiju«. Ipak. izvestan broj »dokumenata-svedočanstava« ο životu praljudi i nadamo se da ćemo jednoga dana uspeti da odgonetnemo njihovo religiozno značenje. zahvaljujući Frojdovom geniju otkrile postojanje jednog »jezika« izuzetno dragocenog za poznavanje čoveka. hematit). (možda) i nemoguće. ti »dokumenti« su prilično brojni. Drugim rečima. Podsetimo se samo mitologija u vezi s kopljima koja se zabadaju u nebeski svod i omogućavaju penianje na nebo. ona su isto tako stvorila čitav jedan univerzum mitsko-religioznih vrednosti. Verovatno je da se teorija »nereligioznosti« praljudi nametnula u vreme evolucionizma. U izvesnim slučajevima — grobnice. i to ne samo u folkloru. što će reći oruđa. kada su upravo bile otkrivene analogije s primatima. Prva tehnološka otkrića — preobražaj kamena u oruđe za napad ili odbranu. Tek od mlađeg paleolita imamo gravire i pećinsko slikarstvo. dotle smatrane apsurdnim ili beznačajnim. kao što su tvorevine nesvesnog — snovi. kamena oruđa. mitove i legende. što je podstaklo brojna verovanja. najčešće lobanje. probadaju demone ili obrazuju lestvice do neba. oslikani oblutak i skulpturice od kosti i kamena. pigmenti (na prvom mestu crveni oker. kako smo već istakli. ili ο strelama koje lete kroz oblake. itd. postoji. jasno odrediti kakav je bio njen sadržaj.

u metalno doba. ribolova i sakupljanja plodova. Jagdritten«. Inače bi nam ova semantička neprozirnost nametnula sasvim pogrešno razumevanje istorije kulture. razlikujemo pratioce ili teriomorfne »duhove čuvare«. s metalurgijom i s izradom oružja. i da se hrana ne rasipa. Токош nekih dva miliona godina praljudi su živeli pre svega od lova. 511—13.može preneti. ali sve ono što su njen proizvođač ili njeni vlasnici u vezi sa njom mislili. posebno lobanja. Religion in Geschichte und Gegenwart (3. Treba. međutim. božanstva kao što je Vrhovno biće-Gospodar životinja. koristimo sintetizovano izlaganje J. može da otkrije samo svoju tehnološku namenu. neka religiozna ponašanja svojstvena su civilizacijama lovaca: ubijanje životinja predstavlja obred. zbog toga se lobanja i duge kosti izlažu na granama ili na uzvisinama. izmiče nam. st. Kada. treba se setiti barem nekih verovanja i mitologija ο oruđima. na prvom mestu ο oružju. III (1959). preistorijska ili savremena. barem delimično. da postoje misteriozni odnosi između neke osobe i neke pojedinačne životinje (nekada se to zvalo nagualizam). koja istovremeno štite i divljač i lovce. Haeckela. Što se tiče natprirodnih bića čije je postojanje potvrđeno u religijama lovaca. postajemo svesni skoro potpune nemogućnosti da se dokaže postojanje ili nepostojanje sličnih verovania kod praljudi. da pojavljivanje nekog verovanja pogrešno vežemo za datum kada je ono prvi put4 jasno potvrđeno. kosti. neoprezno bi bilo poverovati kako je tu reč ο potpunoj novini. bar pokušati da se »zamisle« nematerijalne vrednosti preistorijskog oruđa. 5 Da pojednostavimo. ako ispitamo verovanja i religiozna ponašanja savremenih lovačkih naroda. kada su ih objavili braća Grim. »Jager u. izdanje). Ali prve arheološke podatke koji govore ο religioznom univerzumu paleolitskog lovca nalazimo u zidnoj franko-kantabrijskoj umetnosti 30000). kao i da će Gosoodar životinja učiniti da na skeletu nikne novo meso).oda duša ubijene životinje šalje se u njenu »duhovnu postojbinu« (up. kod nekih nai. što podrazumeva verovanje da Gospodar životinja pažljivo motri da lovac ubije samo ono što mu je potrebno da se prehrani. Izlažemo se opasnosti. da duše mrtvih mogu preći u životinje. ali da su obdarene natprirodnim moćima: verovali su da se čovek može pretvoriti u životinju i vice versa. Neka alatka. jer te tradicije. S druge strane. nadali se. Svaki. osećali. »svetkovinu medveda« kod Ainua i 4 Strogo primenjena ova metoda bi dovela do toga da se germanske bajke datiraju između 1812—1822. . duhove iz guštara i duhove različitih životinjskih vrsta. Primitivni5 lovci smatrali sn da su životinje slične ljudima. čak i savremeni dokument »duhovno je neproziran« sve dok ne uspemo da ga odgonetnemo uključujući ga u sistem značenja. sanjali. izvesni običaji ukazuju na »tajne zanata« u vezi sa radom u rudnicima. imaju istaknutu obrednu vrednost (verovatno zbog toga što se verovalo da se u njima nalazi »duša« ili »život« životinje. na primer. »Semantička neprozirnost« ovih preistorijskih dokumenata ne predstavlja izuzetak. Štaviše. produžavaju nasleđe iz kamenog doba. najzad.

Stoga je nekim naučnicima bilo draže da ο idejama i verovanjima praljudi ne kažu ništa. Pošto nije reč ο grobovima. Koliko se takvih verovanja i takvih ceremonija može identifikovati na osnovu arheoloških dokumenata kojima raspolažemo? Veoma malo — tek prinošenja na žrtvu lobanja i dugih kostiju. Altsteinzeit. ili lobanja i duge kosti (Samojedi. Α pošto se njegova verovanja i religiozna praksa ne mogu rekonstruisati. Κ. Tako je i A. međutim. Videti ipak Miiller-Karpe. Simbolička značenja pogreba Nema sumnje da su skeleti najstariji i najbrojniji »dokumenti«. Ove činjenice podjednako su tumačene kao dokaz ljudožderstva. pošto ubije svoju prvu divljač. Kao što smo mnogo puta ponovili: verovanja i ideie se ne mogu pretvoriti u fosile. Međutim. takođe postoji običaj da se Vrhovnim bićima ponudi po jedan komad od svake ubijene životinje (Pigmeji i crnci sa Filipina. Ostaviti praznim čitav jedan period u istoriji ljudskog duha povlači opasnost od toga da se podrži ideja po kojoj se tokom sveg tog vremena duhovna aktivnost ograničavala na čuvanje i prenošenje tehnologije. Ova radikalna metodološka pozicija nije lišena opasnosti. delo. 240. 44). Takvo mišljenje. pronađene u pećini na Kirkinom brdu: čovek je bio ubijen udarcem koji mu je smrskao desnu očnu duplju. str. većina naučnika je nije podržala. sapiens i religiosus. Počev od mustjerske epohe 70000—50000) sa sigurnošću možemo govoriti ο pogrebima. tom krvlju premazuje zidove neke pećine. 3. itd.). potrebno je da barem ukažemo na određene analogije preko kojih možemo indirektno da ih osvetlimo. međutim. kod nekih sudanskih na roda mladić. 230 i dalje. . »A Survey of evidence for intrahuman killing in the Pleistocene«. Opat Brej (Breuil) i Vilhelm Šmit (Wilhelm Schmidt) pominju običaj koji postoji kod Australijanaca i drugih primitivnih naroda® da se lobanje mrtvih srodnika čuvaju i prilikom seoba nose sa sobom. čuvanje lobanja može se objasniti religioznim razlozima. lobanje i donje vilice našli smo i u mnogo starijim naseljima. Blan (Blanc) objasnio sakaćenje jedne neandertalske lobanje. Μ. Nikad nećemo dovoljno naglasiti bogatstvo i složenost religiozne ideologije lovačkih naroda — i skoro potpunu nemogućnost da se dokaže ili porekne njeno postojani'e kod praljudi. a zatim je proširen otvor na zatiljku da bi se mozak izvadio i obredno pojeo. nego je i pogubno za poznavanje čoveka. str. na primer u Ču-ku-tjenu (u jednom sloju koji se datira oko ~ 400000—300000). Mada je ova pretpostavka verovatna. 20).6 6 Leroa-Guran nije ubeđen da је čovek bio ubijen i pojeden (Les Religions de la prćhistoire. podjednako odbacuje i Blanovo objašnjenje (isto. 31 i dalje). nije jednodušno prihvaćeno.Giliiaka). koji nije priznavao postojanje antropofagije u Ču-ku-tjenu (nav. Maringeor. ne samo što je pogrešno. str. Ni ovo objašnjenje. i njihovo postojanje postavilo je neke probleme. str. Homo faber bio je podjednako i homo ludens. umesto da ih rekonstruišu na osnovu poređenja sa civilizacijama lovaca. C. Roper.). obrednog ili profanog. itd.

naime. lične predmete pokojnika smatra »veoma diskutabilnim« (nav. a možda i vezivana. Ο religioznom značenju grobova veoma se sporilo. naprotiv. str. u Dordonji (više grobova na brežuljku sa spremištem oruđa od oblutalca). Taj zagrobni život mogao je biti čisto »duhovni«. sa lažnim očima. u takvim slučajevima. Tu treba dodati i groblje u pećini Monkarmel. Lobanje i kosti životinja koje su otkrivene pored grobova verovatno su ostaci obrednih obeda. nagli beg iz naselja u kojem se ostavlja telo. str. 54. Ali neke pogrebe isto tako možemo tumačiti kao meru opreza protiv mogućeg povratka pokojnika. A. alco ne i prinošenja žrtve. što je obredna zamena za krv.000 godina. »simbol« života. Dart. relikvlja° 57^ namene' a svakako deplasirana. »The antiquity m South Africa«. 9 Novija arheološka otkrića su pokazala da je hematit bio vađen u ]e™°m rudniku u Svazilendu još pre 29. Eksploatacija hematita se u ovim rudnicima Afrike nastavila шкот desetina hiljada godina. ležala jedna ljudska »dok" ^odajmo da su drugi naučnici smatrali da je broj autentičnih . Ne treba sumnjati da je ukop umrlih morao imati neko obrazloženje.7 Verovanje u zagrobni život još više је potvrđeno pogrebima.Izgleda da je postojanje verovanja u zagrobni život dokazano još od najstarijih vremena. Od važnijih primera pogreba sa magijsko-religioznim značenjem navedimo one iz Tešik Taša u Uzbekistanu (dete okruženo rogovljem kozoroga). iz Crkve svih svetih u Korezi (u jami u kojoj počiva telo nađeno je mnoštvo oruđa od oblutaka kao i komadi crvenog okera8). a još pre 43. Još se raspravlja ο autentičnosti i značenju ponuda u hrani ili predmeta položenih u grobove.000 godina u Rodeziji. uopšte se ne isključuje mogućnost da savijeni položaj umrlog ne odaje strah od »živih leševa« (taj strah je dokazan kod nekih naroda). prepuštanje tela pticama. što će reći shvaćen kao postegzistencija duše. delo. sve raširenija. najpoznatiji je primer ženske lobanje iz Madazila. ili one iz Ferasija. S druge strane. u Americi sve do Ognjene zemlje.9 U starijem paleolitu praksa sahranjivanja je. u snovima. označava nadu u »ponovno rođenje«. Običaj da se leševi posipaju okerom veoma je i vremenski i ргоstorno raširen. i to na osnovu korišćenja crvenog okera. tela su bila savijana. komadanje udova. postavljene na vilicu i na rog severnog jelena. u Africi do Rta dobre nade. Leroa-Guran (LeroiGourhan) to »pogrebno kućanstvo«. str. nego da. ne znače i nepostojanje ideje ο zagrobnom životu«. znamo. Up. ne bismo mogli da shvatimo trud koji su ljudi ulaeali da bi pokopali telo. za brojne slučajeve namernog pokapanja u fetalnom položaju. »The Birth of Symbology«. inače. ne treba zaboraviti da »prosto i obično ostavljanje tela u čestarima. 21 i dalje. . Tela premazana crvenim okerom pokopavaju se υ jame u kojima je pronađen i izvestan broj ukrasnih predmeta (školjke. od Cu-kutjena pa sve do zanadnih obala Evrope. ogrlice). dakle. 62). reč je ο »hrpi otpadaka hrane na kojoj je. vern t ema Leroa-Guranu. ali koje? Pre svega. odnosno. Problem je važan. Tasmaniji. Otkriće slične eksploatacije pored BalatonJezer»a' oko ~ 240ппprikazuje tehnološke mogućnosti paleolitskih of } . sa deset grobova. u Australiji. verovanje potkrepljeno javljanjem mrtvih. R. 7 Leroa-Guran. izgleda.rasirenost njihovih komnnikacija. privesci.

ne mogu se »vratiti« na osnovu tih ostataka.prisustvo takvih predmeta podrazumeva ne samo verovanje u zagrobni život pojedinca. Ja ću otvoriti kuću. Ali. Rejčel-Dolmatov (Reichel-Dolmatoff) jer prilično detaljno opisao sahranjivanje jedne devojke iz 1966. majka i baba zapevaju neku sporu pesmu. verovanje u nastavak neke specifične aktivnosti. »Notas sobre el simbolismo religioso de los Indios de la Sierra Nevada de Santa Marta«. delo. barem izvesni grobovi nesumnjivo dokazuju verovanje u nastavak neke posebne aktivnosti posle smrti. str. na šta ukazuju ponude u vidu ukrasnih predmeta i ostaci obeda. Ceremonija je trajala dva sata. Pokojnica je obavijena belim platnom a njen otac ušiva pokrov. . ovde je ceremonijalna kuća Smrti. možemo zaključiti da grobovi potvrđuju verovanje u zagrobni život (što je već bilo naznačeno korišćenjem crvenog olcera) i da donose neka dopunska objašnjenja: sahranjivanje u smeru istoka. postojanje određenih pogrebnih obreda. pretvarajući se kako je ono isuviše teško. 55—72. 63). tj.11 Pošto je odabrao mesto za raku. godine kod Indijanaca Kogi. 12 On je.12 štaviše. isti autor priznaje autentičnost jednog ligurijskog groba iz orinjasjena. br.10 Ukratko. nego i sigurnost u to da će pokojnik nastaviti svoju osobenu delatnost i na drugom svetu. pokazuje ljudima mesto gde treba da kopaju raku i odlazi. Obredi. Prema tome. plemena koje govori jezikom čibča (chibcha) a koje živi u Sijera Nevadi de Santa Marta u Kolumbiji. skoro bez reči. da bi se pojmilo bogatstvo i dubina religioznih simbola koji su sadržani u na izgled tako jednostavnim ceremonijama. Revista de la Universidad de los Andes. simbolika te ceremonije ostala bi nedostupna i nekom savremenom stranom posmatraču koji ne poznaje religiju Indijanaca Kogi. Za sve to vreme. raka zakopava. Razon у Fabula. Jer. Kao što primećuje Rejčel-Dolmatov. 11 C. gde su uz skelet položena i četiri tajanstvena predmeta lcoja su nazvana »zapovedraičke palice« (nav. Postojanje sličnih predstava potvrđeno je u širokom rasponu i na različitim stupnjevima kulture. otkopavajući grob. kao što piše Rejčel-Dolmatov. to mu polazi za rukom tek deveti put. Kuća je zatvorena i ja ću je otvoriti. u stvari. ovde je materica.« Posle toga on objavljuje: »Kuća je otvorena«. 1 (1967). školjke i kućica kakvog puža. Reichel-Dolraatoff. Kako god bilo. odnosno. šaman (mama) obavlja čitav niz obrednih kretnji i izjavljuje: »Ovde je selo Smrti. što označava nameru da se sudbina duše usaglasi sa Sunčevim kretanjem. bio skoro nepoznat pre napomena Rejčel-Dolmatova. a naročito pretpostavljena religiozna ideologija. Slede druge obredne kretnje oko groba i najzad svi odlaze. Na dno groba postavlja se sitno zeleno kamenje. rieki arheolog iz budućnosti će. pronaći samo skelet s glavom okrenutom prema istoku i nekoliko kamičaka i školjki. str. a to je opet nada u »ponovno rođenje«. Zatim šaman uzaludno pokušava da podigne telo. u pitanju je »verbalizacija« umenata« Pronađenih u grobovima mnogo veći. dovoljno je ispitati sahranjivanje kod nekog arhaičnog naroda iz našeg vremena. Telo se postavlja glave okrenute prema istoku i »kuća se zatvara«. u postegzistenciju u nekom drugom svetu.

polegnutog na desnu stranu). Od 1923. zagrobne ponude dobijaju kosmičko značenje. jer ako se taj predmet ne bi nalazio u grobu. . Emil Behler (Bachler) je pronašao nalazišta kostiju. on time ukazuje na povratak tela u stanje fetusa. dok pužev oklop označava »muža« umrle.groblja kao »sela Smrti« i »ceremonijalne kuće Smrti«. Pored toga. gde je K. Poseban modalitet arheoloških dokumenata ograničava i osiromašuje »poruke« koje su oni sposobni da prenesu.20 m od tla. našao je nekoliko medveđih lobanja bez donje čeljusti između kojih su bile postavljene duge kosti. i obred »otvaranja« i »zatvaranja« »kuće-materice«. ponude. Erenberg (Ehrenberg) je 1950. Herman (Hoermann) otkrio lobanje medveda u udubljenjima na 1. pa prema tome predstavljaju »seme« koje oplođuje Majku. austrijski Alpi) tri medveđe lobanje postavljene u prirodna udubljenja litice i povezane dugim kostima okrenutim od istoka prema zapadu. Protivurečnosti vezane za nalazišta kostiju Nalazišta kostiju pećinskih medveda. Švajcarska). svakim prebivalištem i svakim grobom.u Ovde prekidamo analizu religiozne simbolike koju skriva pogreb kod Indijanaca Kogi. »tražila muža«. U pećini Drahenloh (Drachenloch. pre svega lobanja i drugih kostiju. S druge strane. čim stigne na drugi svet. Ceremonija se završava konačnim očišćenjem pomoću obrednog opkopa. . treba naglasiti da nam je ta simbolika. prelazeći. najznačajnija su ona u pećini Drahenhetli (Drachenhoetli) u Stiriji. devet meseci trudnoće. svakom kultnom kućom. u obrnutom smeru. »hrana za Smrt«. za čim sledi verbalizacija ponuda kao »hrane za Smrt«. imaju i seksualni smisao (u mitovima. ако јој se pristupi jedino sa stanovišta arheologije. devojka bi. Vildenmanlisloh (Wildenmannlisloch). Do sličnih otkrića došli su i drugi preistoričari u raznim pećinama Alpa. pronašao u uećini Salcofenhele (Salzofenhoehle. Ali. Indijanci Kogi poistovećuju Svet — matericu Sveopšte Majke — sa svakim selom. Α pošto je grob poistovećen sa Svetom. snovima i ženidbenim pravilima čin »jedenja« kod Indijanaca Kogi simboliše seksualni čin). 4. podjednako nepristupačna kao i neka paleolitska grobnica. Za školjke se vezuje prilično složena simbolika koja nije samo seksualna: one predstavljaju žive članove porodice. i u pećini Petershele (Petershoehle) u Frankoniji. Kada šaman devet puta odiže telo. K. Isto tako. predstavljaju najbrojnije ali i najprotivurečnije »dokumente« kada je reč ο religioznim idejama poslednjeg međuledenog doba.. ili pak u nekoj vrsti kamenih sanduka. one su bile sakupljene i složene ili duž zida. što bi izazvalo smrt nekog mladića iz plemena . godine Behler je istraživao još jednu pećinu. i verbalizacija rake kao »kuće« i »materice« (što objašnjava fetalni položaj tela. otkrivena u Alpima i okolnim oblastima. Tu činjenicu nikada ne treba izgubiti iz vida kada se suočimo sa siromaštvom i neprozirnošću naših izvora. ili u prirodnim udubljenjima stene. do 1925.

iznenađujuće је bilo to što je ista vrsta »nalazišta« pronađena u brojnim pećinama. kako bi je Gospodar životinja mogao oživeti sledeće godine. Johanes Maringer (Johannes Maringer) je došao do sledećih zaključaka: 1) na nivou starijeg paleolita (Toralba. Al. taj je obred jasno pokazivao neposredan odnos između lovca i divljači. Koppers). naučnici su se usmerili na to da razreše njihovo značenje. koji su se tuda kretali i čeprkali po ostacima lcostiju. Gas (Gahs) ih je uporedio sa prinošenjem na žrtvu prvog ulova (Primitialopfer) koji se kod nekih arktičkih naroda prinosio Vrhovnom biću. Kopersa. kult uključuje čuvanje lobanje i dugih kostiju ubijene životinje. Kopers (W. Montespan) možemo »s više ili шапје sigurnosti« govoriti ο prinošenju žrtava. U jednoj novijoj studiji ο prinošenju žrtava kod praljudi.) mogu se tumačiti različito. ili u Gospodara životinja. utoliko pre što prva iskopavanja u pećinama nisu bila zadovoljavajuća. . Žrtva se sastojala upravo u tome da se na postoljima izlože lobanja i duge kosti ubijene životinje. Petershele. Cu-ku-tjen. 31 i dalje). odnosno oni delovi koje su lovci najviše cenili. Uostalom. 3) tek u poznijem paleolitu (Vilendorf. Drugi autori su nalazišta lobanja poredili sa kultom medveda.Pošto ove skupine kostiju izgledaju kao da su namerno tako ostavljene. lovac je ukopavao ostatke životinje kako bi omogućio njenu reinkarnaciju. onakvim kakav se upražnjava. Za švajcarskog naučnika. delo. Ova kritika »nalazišta« izgleda uverljiva. Karl Mojli (Meuli) je u tome video samo jedan posebni oblik »sahranjivanja životinja«. pored ostalih. Kobija (Koby) prema kojoj je mnoštvo »nalazišta« lobanja proizvod slučajnosti i samih medveda. str. Štelmor. prihvatili i Vilhelm Šmit i V. itd. 271. tumačenje tih nalazišta kao mesta prinošenja žrtve Vrhovnim bićima napustili su čak i pristalice V. za ove etnologe to je bio dokaz da su lovci na pećinske medvede iz poslednjeg međuledenog doba verovali u Vrhovno biće. Leroa-Guran priznaje kako postoji »verovatnoća da je u nekim slučajevima čovek preuređivao te kosti« (str. U svakom slučaju. Ovo tumačenje su. str. 31). Međutim. Leringen) žrtvovanja nisu potvrđena. pa čak i u udubljenjima koja se nalaze iznad jednog metra visine. prinošenje žrtava Natprirodnim bićima) nije očigledan. Sva ova tumačenja dovela je u pitanje kritika bazelskog istraživača F. Majerdorf. 2) dokumenti srednjeg paleolita (Drahenloh.13 13 J. Ed. Leroa-Guran je izjavio da se u potpunosti slaže sa ovom temeljnom kritikom: lobanje zatvorene u kamenim »sanducima«. ali njihov religiozni karakter (tj. Maringer. što je smatrao za najstariji obred lova. Nije se podrazumevalo nikakvo božansko biće. božanstvu su prinošeni na žrtvu mozak i koštana srž životinje. Šmita i V. »Die Opfer der palaolitischen Menschen«. sakupljene pored litica ili okačene u udubljenjima i okružene dugim kostima objašnjavaju se geološkim zbivanjima i ponašanjem samih medveda (nav. ili se upražnjavao sve do XIX veka na severnoj hemisferi.

i dalje i slika 14. 103. specifična značenja tog čina postaju nam dostupna zahvaljujući obaveštenjima koja nam prenose članovi odgovarajućih društava. . ша kakve bile razlike između arktičlcih lovaca i paleolitskih ljudi. istraživač se tu suočava ili s nepostojanjem neoborivih dokumenata. Doznaćemo možda da li lobanje i duge kosti predstavljaju žrtve nekom Vrhovnom biću ili Gospodaru životinja. Tako se u velikom broju kultura susreće verovanje da se životinja može ponovo 14 Reč je ο veoma važnom obredu: duša medveda se kao glasnik ljudi šalje zaštitničkom božanstvu kako bi ono obezbedilo uspeh budućih lovova.14Α pošto tokom iste ceremonije deca zasipaju strelama vezanog medveda. opravdano je upoređivanje preistorijskih dokumenata sa etnološkim činjenicama. The gods of the prehistoric man. Čak i za ovo poslednje verovanje postoje različita tumačenja: životinja se »ponovo rađa« zahvaljujući ili Gospodaru životinja. ili su. Samo po sebi. ili pak tome što je lovac životinji obezbedio »grobnicu« (kako bi onemogućio pse da joj ргоžderu kosti). ne treba zaboraviti da i jedni i drugi imaju istu ekonomiju. ili sa semantičkom neprozirnošću dokumenata čija autentičnost izgleda pouzdana. u istom smislu protumačeni su i neki crteži na liticama pećine Tri brata (Trois-Freres).Kao što je trebalo i očekivati. svojstvenu lovačkim civilizacijama. 15 Up. Značaj neke arhaične religiozne predstave potvrđuje se isto tako i njenom sposobnošću da »preživi« u kasnijim epohama. str. S druge strane. Ograničavajući se na samo jedan primer. Maringer. Što se tiče semantičke neprozirnosti nalazišta kostiju čija je obredna svrha izvan sumnje. J. koja pripada sloju starijeg orinjasjena. slučaj i sa istovrsnom aktivnošću »primitivaca« iz naših dana. nalazište je tek izraz magijsko-religiozne težnje. možemo navesti argumente Kobija i Leroa-Gurana protiv njihovog sopstvenog zaključka: geološke činjenice i ponašanje pećinskih medveda dovoljni su da se objasni nepostojanje obrednih nalazišta. V. njihove paralele nalazimo kod savremenih arktičkih lovaca. uostalom. kutnjaci su još bili u izvanrednom stanju. ili »duši« koja počiva u kostima.15 Samo. Kopers je podsetio na »praznik medveda« kod Gilijaka sa Sahalina i Ainua sa ostrva Jeso: pre nego što ubiju mladog medveda. oni mu nekom vrstom turpije saseku očnjake i sekutiće kako više ne bi mogao da povredi učesnike ceremonije. Predložili smo da iz ove perspektive protumačimo otkriće jedne fosilne lobanje mladog mrkog medveda iz Silezije. a vrlo verovatno i istu religioznu ideologiju. koji prikazuju medveda pogođenog strelama i kamenjem koji izgleda kao da povraća mlaz krvi. Prema tome. naprotiv. »Duhovna aktivnost« ostavlja nepostojane tragove — kao što je to. Treba uvek voditi računa ο brojnosti mogućih tumačenja nekog dokumenta čija je magijsko-religiozna svrha verovatna. opet. sačuvane u nadi da će biti prekrivene mesom. slične scene se mogu različito tumačiti. dok su sekutići i očnjaci bili sastrugani ili sasečeni turpijom.

16 Iz tog razloga je bilo zabranjeno da se lome kosti životinja čije je meso pojedeno.. Pećinsko slikarstvo: slike ili simboli? Najznačajniji i najbrojniji figurativni dokumenti dobijeni su istraživanjem oslikanih pećina. i u Rusiji sve do Dona. ja ću metnuti u vas duh. 139 i dalje. 1—8 i dalje): prorok je bio prenesen »usred polja. i oživjećete . mnoge su pećine bile nastanjene. 84) . i gle. 5. svuda. i kosti se pribirahu svaka ka svojoj kosti. i obratio im se po nalogu Gospoda: ». nasta glas. po njima iziđoše žile i meso . kao u slučaju pećine iz Nijoa (Niaux) ili pećine Tri brata. a istovetan je i u Asturiji i na Donu. Da bi se došlo do ukrašenih zidova treba proći na stotine metara. koje je bog sutradan oživljavao iz njihovih kostiju. posebno s onim koji obeležava »religiju pećina« (isto.18 Prema Leroa-Guranu. sa bibliografijama navedenim u napomenama. pogotovu Joseph Henningar. »Neuere Forschungen zum Verbot des Knochenzerbrechens«. suhe kosti. Eliade. ali je preživela i u složenijim religijama i mitologijama.. do 9000. str. Cylfaginning. a teškoće pristupa naglašavale su njihov božanski karakter. U Laskou. Ali takva neoprezna objašnjenja samo umanjuju ugled svojih autora. (II izdanje) str. Tu je reč ο jednoj predstavi koja je svojstvena civilizacijama lovaca i pastira. Francusku i južnu Italiju (izuzev jedne oslikane pećine na Uralu. 17 Up. otkrivene 1961. a ne dovode u pitanje metodu koju oni veruju da su koristili. 18 Leroi-Gourhan. Izvesna poređenja nisu bila uverljiva. Ove riznice paleolitske umetnosti raspoređene su po relativno prostranoj oblasti između Urala i Atlantika... Uostalom. većina istraživača pozivala se na etnološke paralele. .30 metara. str. 83. i za njen obilazak je potrebno nekoliko sati.roditi iz svojih kostiju. Ovako govori Gospod Gospod ovijem kostima: gle. Svrha ovih slikanih ili urezivanih dela van svake je sumnie.. da bi se prišlo donjoj galeriji — gde se nalazi jedno od remek-dela paleolitske umetnosti — treba sići lestvicama od užadi kroz jedan bunar dubok 6. čujte riječ Gospodnju. Ali.«. gl..17 Podjednako je slavna i jedna Jezekiljeva vizija (37. 16 Up. Pećina iz Kabrereta (Cabrerets) predstavlja pravi lavirint. godina pre nove ere. pogotovo kada se težilo »upotpunjavanju« paleolitskog dokumenta kako bi on što više odgovarao etnografskoj analogiji. zidno slikarstvo je ograničeno na Španiju. godine). reč je ο širenju putem dodira sa istim ideološkim sistemom. Dobro je poznat primer Torovih jaraca zaklanih i pojedenih uveče. 26. Le chamanisme et les techniques archaiques de l'extase. Da bi ih protumačili. Odmah pada u oči »izvanredno jedinstvo umetničkog sadržaja: vidljivi smisao slika kao da se menja od 30000. Pokretni umetnički predmeti pronađeni su u velikom delu zapadne i srednje Evrope. I pogledah. koje bijaše puno kosti«. Les Religions de la prehistoire.21 Istraživači se slažu da pećine treba smatrati za neku vrstu svetilišta jer se crteži nalaze prilično daleko od ulaza. i gle potres.

koji ima konjski rep i na glavi nosi jelenje rogove. delo. nav. 20 Šare (Charet) je otiske Ijudskih stopa u pećini Tikdober (Tuc d' Aubert) protumačio kao dokaz inicijacije dečaka. str. godine Horst Kirhner (Kirchner) je predložio da se taj prizor posmatra kao šamanska seansa: čovek nije mrtav nego je u zanosu ispred žrtvovanog bizona. ali su je odbacili Uko (Ucko) i Rozenfeld (Rosenfeld). Breiev crtež prikazuje ga s glavom jelena koja ima razgranato rogovlje. druga krošnja rogovlja). neki istraživači su prihvatili ovu pretpostavku. dok njegova duša lebdi iznad svega. njegovo oružje.20 Jedan prizor u pećini Tri brata objasnjava se kao prikaz igrača maskiranog u bizona. Ali 1950. Ruke mu se završavaju medveđim šapama i ima veliki гер kao u konja. Podjednako је verovatno da su obredi praznovani u najudaljenijim delovima »svetilišta«. 21 Up. nav. videti kritiku P. Maringer.ih galerija pećine. 152. »Veliki vrač« ne deluje bogzna kako. ali bi se neka od tih dela mogla tumačiti i kao reaktualizacija nekog prvobitnog lova. Ptica na štapu. međutim. bila bi 19 Beguan (Begouen) i Kastere (Casteret) su rekonstruisali čitav ritual polazeći od glinenog modela medveda iz Montespana. lavovi i druge divlje životinje zasute strelama. možda pre kakvog pohoda u lov ili povodom onoga što bi se moglo nazvati »inicijacija« mladića. koji svira na nekom instrumentu nalik na frulu. plitki reljef uklesan u stenu visoku 75 cm. str. ali nije isključeno ni da je opat Brej loše izradio skicu. Podjednako je slavna i isto toliko kontroverzna čuvena kompozicija koja je nedavno otkrivena u Laskou. do koje je pristup izuzetmo težak. 188—89. on se može protumačiti kao »Gospodar životinja« ili kao neki vrač koji ga oličava. Opat Brej je proslavio »Velikog vrača« iz pećine Tri brata. neka vrsta koplja sa kukom. na jednoj izrezbarenoj ploči od glinenog škriljca iz Lurda vidimo čoveka obavijenog jelenjom kožom. prislonjeno je uz stomak životinje. Paleolithic Cave Art. up. str. uostalom. Peter J. Uostalom. str.19 Pretpostavka je prihvatljiva. pored čoveka (na čijoj se glavi nalazi kljun) stoji ptica na štapu. Novije fotografije. u jednoj od donj. ο obrednom ponašanju koje je svojstveno i savremenim lovačkim narodima.21 Reč je. Paleolithic Art. . Onakav kakvog ga vidimo na novijim fotografijama. često u položaju plesača. Ipak. delo. ali sa licem sove. vučjim ušima i bradom divokoze. Ucko i Andre Rosenfeld. Graciosija. Moguće je da su neke pojedinosti bile oštećene nakon otkrića reljefa (na primer.Medvedi. Samo njegovi gornji delovi tela. pol i položaj igrača pokazuju da ie tu reč ο ljudskoj figuri. tumačeni su kao dokaz »magije za lovce«. Tu se može videti ranjeni bizon. nisu pokazale sve elemente koje je Вгеја5 tako brižljivo opisao. Tumačenje izgleda uverljivo pošto nam je iz paleolitske umetnosti poznato nekih 55 figura Ijudi obučenih u kožu. 177—78. ili modeli od gline koji su pronađeni u pećini iz Montespana a predstavljaju lavove i jednog medveda probušene okruglim i dubokim rupama. motiv koji se posebno sreće u sibirskom šamanizmu. koji svoje rogove okreće prema na izgled mrtvom čoveku što leži na tlu. Ovaj se prizor uglavnom tumačio kao prikaz »nesreće u lovu«. 145.

S druge strane. u Americi (kod indijanskih plemena Odžibva. kao izvorna pojava.24 Ipak.). sastavni je deo ljudskog ponašanja.a6 Kirhnerovo tumačenje je bilo osporavano. kosti ili slonovači. dokazano je. Ipak. Vilendorfa (Willendorf) (Austrija) i Losela (Laussel). duge od 5 do 25 centimetara. odnosno oni crteži koji prikazuju kosture i unutrašnje organe životinja. (Dordonja). što je gubitak svesti koji se tumači kao putovanje duše u predele sa druge strane iskustvenog. šamanizam do naših dana gospodari religioznom ideologijom lovaca i pastira. nije teško pogoditi funkcije nekog stručnjaka za trans. uspeh u lovu. U stvari. Le chamanisme. čini se da je postojanje neke vrste »šamanizma« u vreme paleolita sasvim izvesno. Sasvim netačno nazvane su »Venerama«. Pošto su duhovnim univerzumom paleolita vladali »mistični« odnosi između čoveka i životinje.23 Drugim rečima. 150 i dalje. 65 i dalje. samo je šaman. Takvi crteži. One su veoma rasprostranjene.22Ta je umetnost svojstvena kulturama lovaca. str. između ostalog. ali је religiozna ideologija koja ih prožima šamanska. 90 i dalje. u zanosu. odnosno. 6. i od severne Italije sve do Rajne. a najslavnije su one iz Lespiga (Lespugue). ekstatično iskustvo kao takvo. do koštanog elementa. S različitim oblicima kulture i religije. Ako bi se ovo tumačenje prihvatilo. itd. on je sposoban da prodre do izvora života životinje. ne možemo zamisliti vreme u kojem je čovek bio lišen snova i budnih sanja i kada nije padao u »zanos«. izvajane su u kamenu. ali isto tako u Indiji i Maleziji. zahvaljujući pre svega brižljivim iskopavanjima. str. modifikovalo se i menjalo upravo tumačenje i valorizaciia ekstatičnog iskustva. S jedne strane. za koje je u Francuskoj potvrđeno da su nastali tokom magdalenijena 13000— 6000). ali mi sebe ne smatramo nadležnima da ο tome donosimo sud. pronađeni su i u istočnom Sibiru. 129 i dalje.njegov duh zaštitnik. . to bi značilo da su paleološki vračevi koristili bubnjeve koji se mogu uporediti sa bubnjevima sibirskih šamana. na Novoj Gvineji i u severozapadnoj Australiji. a u Norveškoj između ~ 6000—2000. Zensko prisustvo Otkriće ženskih figura u poslednjem ledenom dobu postavilo je probleme ο kojima se još raspravlja. činjenicom što ono još postoji u tibetanskom budizmu. dospeo do bogova i zamolio od njih blagoslov. Sa šamanizmom su podjednako dovođeni u vezu i crteži koji su nazvani »pod rendgenskim zracima«. u stanju da »vidi sopstveni kostur«. Da je reč ο iskustvu koje je suštinsko za određeni tip »mističnog«. Prema Kirhneru. Pueblosa. Shamanism: The beginnings of Art. Statuete. str. Isti autor smatra da su zagonetne »vladarske palice« u stvari palice za bubanj. »Zura Problem der Venusstatuetten im eurasiatischen Jungpalaolithikum«. od jugozapadne Francuske do Bajkalskog jezera u Sibiru. »seansa« se izvodila da bi šaman. 23 Eliade. kod Eskima. instruktivniji primerci otkriveni su u -7 Andreas Lommel. 24 Franz Hančar. zahvaljujući svojoj natprirodnoj viziji.

str. ali su neki bili protumačeni kao falusi. na primer. između ostalih i svastikom. koje se zovu dzuli. pećina se pojavljuje kao organizovani svet koji nosi svoja značenja. od franko-kantabrijske oblasti pa sve do Sibira. tj. pored zidova staništa. On je zatim primetio da po stoji sparivanje muško-ženskih vrednosti. On je pored toga uspeo da dokaže i jedinstvo tog simboličkog jezika. a po povratku iz velikog lova. neki se čak mogu protumačiti kao ženski oblici svedeni na geometrijske elemente (taj tip je pronađen na više mesta srednje Evrope). 292. One su grubo obrađene. otkriveno šest figurina izvajanih u mamutovoj kosti. u Sibiru. »Paleolitičeskaja stojanka Mal'ta«. Hančar je podsetio da neka lovačka plemena iz severne Azije izrađuju male čovekolike skulpture od drveta. »Tajna« koju predstavlja posebnost ženskog življenja igrala je značajnu ulogn u mnogim religijama. str. pa izgleda da su u nekoj vezi sa religijom domaćee ognjišta. Možemo pretpostaviti da one na neki način predstavljaju žensko božanstvo. pa prema tome i magijsko-religiozne moći boginje. Međutim. bizona (žensko) i konja (muško). verovatno. rezime Karla Jettmara u Les religions arctiques et finnoiscs. predstavljaju ptice. a leva ženama. Još je značajnije otkriće do kojeg je došao Gerasimov u Malti (Mal'ta). kako smatra. kako orimitivnim tako i u istorijskim. prinose im se na žrtvu brašno i salo. Da bi objasnio niihovu moguću religioznu funkciju. Μ. U Gagarinu je. uspeo da rekonstruiše. Leroa-Guran je došao do zaključka da su figure i znaci međusobno zamenjivi. Figurine su ukrašene raznim geometrijskim crtežima. na slikama i zidnim reljefima. ovaj autor priznaje da nas sinteza koju je. statuetama ili kamenim pločama.25 Nemoguće je jasno odrediti religijsku funkciju ovih figurina. »Protumačena« u svetlu ove simbolike. Koristeći topografsku analizu i statistiku. Za Leroa-Gurana nema nikakve sumnje u to da je pećina bila svetilište a da su kamene ploče ili figurine predstavljale »pokretna svetilišta« koja imaju simboličku strukturu kao i ulcrašene pećine.Gagarinu i Mezini (Ukrajina). ne uči jeziku paleolitske religije. od kojih je desna pripadala muškarcima (nađeni su samo predmeti koje koriste muškarci). Njegov metod mu ne dozvoljava da prenozna »dosađaje« koji se prikazuju na nekim 25 Μ. . slika bizona ima istu vrednost — »žensku« — kao »ogrebotine« ili drugi geometrijski znaci. Oni potiču iz sloja naselja. U plemenima gde su dzuli ženskog roda. sa abdomenom prenaglašenih proporcija. Zasluga je Leroa-Gurana što je osvetlio središnju funkciju muško-ženskog polariteta u skupu paleolitske umetnosti. Homologni predmeti u muškom delu kuće predstavljaju ptice. drugi primerci. ovi »idoli« predstavljaju mitsku Pramajku od koje se pretpostavlja da su potekli svi saplemenici: dzuli štite porodice i sve stanovnike. Primerci otkriveni u Mezini veoma su stilizovani. Gerasimov. dok na glavi nisu naznačene crte lica. Reč je ο »selu« čije su četvorougaone kuće bile podeljene na dve polovine. na primer. 40. ženske statuete potiču isključivo iz tog dela kuće.

Nedavno je Aleksandar Maršak (Alexander Marshak) uspeo da u starijem paleolitu dokaže postojanje simboličkog sistema obeležavanja vremena. a na to ćemo nailaziti i u drevnim religijama. 151). da su nastale neprekidnim sakupljanjem podataka tokom dužeg perioda. Obredi. jedino što Leroa-Guran može da tvrdi jeste »da ti prikazi kriju izuzetno složen i bogat sistem. u 26 Up. str. Slične kritike je dao i Anri Lot (Henri Lhote). Ovo načelo komplementarnosti je verovatno bilo prizvano da bi se organizovao svet i istovremeno objasnila tajna njegovog stvaranja i periodičnog obnavljanja. delo. Ucko i Rosenfeld.zidnim slikama. 148). Leroa-Guranova teorija bila je kritikovana sa različitih stanovišta. Po Maršaku. kao i činjemca da obrede koji su obavljani u pećinama nije doveo u vezu sa simboličkim sistemom koji je sam uspostavio. odnosno. Zamerana mu je pre svega izvesna nedoslednost kada је reč ο njegovom »čitanju« figura i znakova. Osim sparivanja simbola različitih seksualnih vrednosti (što možda objašnjava religiozni značaj koji se pridaje toj komplementarnosti). do prinos Leroa-Gurana je značajan: on je prikazao stilsko i ideološko jedinstvo paleolitske umetnosti i osvetlio komplementarnost religioznih vrednosti prikrivenih pod znakom »muškog« i »ženskog«. a njegova psiho-mentalna aktivnost složenija nego što se to verovalo još pre nekoliko decenija. Analogni simbolizam karakteriše i »selo« Malte. 220. koji su drugi istraživači protumačili kao udes u lovu ili kao šamansku seansu. Utvrđeno je da je čovek stariji. od ranog orinjasjena do kasnog magdalenijena. s njegove dve jasno razdvojene polovine od kojih је svaka namenjena isključivo jednom polu. aritmetika i pravi kalendar. verovatno je da su pisanje. Ove oznake. 7. za koje autor kaže da su bile »time-factored«. U čuvenom prizoru iz Laskoa. Leroa-Guran vidi samo jednu pticu koja pripada nekoj određenoj »topografskoj grupi« i koja »simbolički ima istu vrednost kao čovek ili kao nosorog. kao što se to i u naše vreme događa kod Sibiraca i severnoameričkih Indijanaca. 195 i dalje. omogućavaiu pretpostavku ο održavanju određenih sezonskih ili periodičnih ceremonija utvrđenih na duži rok unapred. koji se pojavljuju u prvim civilizacijama. str. .26 Kako god bilo. Тај »sistem« oznaka zadržao se više od 25000 godina. zasnovanog na posmatranju Mesečevih mena. U primitivnim društvima još ima mnogo sistema koji podrazumevaju komplementarnost seksualnih i kosmičkih principa. mišljenje i masta paleolitskih lovaca Novijim paleontološkim otkrićima zajedničko je to što se neprestano vraćaju sve dalje u vreme »početaka« čoveka i kulture. koji se na tom zidu nalaze u njenoj neposrednoj blizini« (nav. mnogo bogatiji i mnogo složeniji nego što smo to doskora zamišljali« (str.

Dordonja).000 godina starija od meandrina starijeg paleolita. Maršak. zmija. 28 Up. smrt. nav. voda. Autor smatra da se tradicija meandrina ne može objasniti magiiom vezanom za lov ili seksualnom simbolikom. vegetacija. str. a naročito činjenicu da je lunarna simbolika integrisana u celovit »sistem« tako raznovrsnih realiteta kao što su žena. 329 i dalje.skih liudi da uoče i tačno označe faze života biljaka.29 Takve analize potvrđuju obrednu funkciju znakova i paleolitskih figura. meandrine su ucrtane oko prikaza životinja i po njima. Podjednako је značajna sposobnost paleolit. Ali. »ponovno rođenje«. smrt. Traite d' Histoire des Religions. Marshak. polnost. a pripada ašelskom sloju (oko ~ 135000). Eliade. što će reći da je barem 100. Baden). zapamćen i korišćen u praktične svrhe skoro 15. kako ga označava Maršak). Maršak zaključuje kako ti crteži sačinjavaju jedan »sistem« jer predstavljaju jedan niz i izražavaju jednu intenciju. »The Meander as a System«. 27 Up. plodnost. Ova struktura je već potvrđena na crtežu urezanom na kosti koja je iskopana u Pešdelazeu (Pech de l'Aze. u događajima vezanim za godišnja doba. str. štaviše. 29 A. Njihovo značenje je teško bliže odrediti ali. prema autoru. itd. mi nikada nećemo saznati tačan sadržaj tih »istorija«. »sistem« u kojima se uokviruju različiti simboli omogućavaju nam da barem pogodimo koliki je njihov značaj za magijsko-religioznu praksu paleolita. navike divljači. str. meandrine su prikazane kao »nizovi uglova« (»running angles«) i propraćene su crtežima riba. »Le bator· de commandement de Montgaudier (Charente)«. zagonetne moći nekih natprirodnih bića i izvesnih pojedinaca (»stručnjaka za sveto«). Naravno. delo. Ali. .27 Ma šta mislili ο opšto] Maršalcovoi teoriji razvoja civilizacija. Utoliko pre što su određeni broj tih »sistema« usvojila i lovačka društva. To nam omogućuje da bolje razumemo važnu ulogu meseca u drevnim mitologijama. Ove paleolitske predstave možemo posmatrati kao jedan kod koji istovremeno označava simboličku (dakle. crteži iz Petersfelda. Sada nam se čini očigledno da te slike i ti simboli imaju odraza u izvesnim »istorijama«. odnosno. 172 i dalje. ostaje da je lunarni ciklus bio analiziran. U tom slučaju simbolika vode je očigledna. počev od jednog određenog trenutka (na primer. ukazujući tako na izvestan obred (»čin individualnog učešća«.28 Analizirajući meandrine izrezbarene na predmetima ili urezane na zidovima pećina. Alexander Marshak. Skup Zmija-Voda-Kiša-Oluja-Oblak nalazi se u neo litskoj Evroaziji u Australiji u Africi i u obe Amerike." 81" i dalie. glava IV. »magijsko-religioznu«) vrednost slika i njihovu funkciju u ceremonijama koje se odnose na različite »istorije«. up.određenoj vezi sa simbolikom koja prožima »sistem« oznaka korišćenih tokom Oaleolita.000 godina pre otkrića zemljoradnje. bezbrojni tragovi koje su ostavili prsti na raznom oruđu ukazuju na »čin individualnog učešća« u kojem simbolika ili mitologija vode ima određenu ulogu. The Roots of Civilisation. ovde nije prosto reč ο nekoj »slici« vode.

u arktičkoj oblasti. itd. analogne »društvu muškaraca« (Mannerbiinde). a s druge uverenje da tokom takvog putovanja duša može susresti izvesna natprirodna bića i od njih zatražiti pomoć ili blagoslov. a posebno u speleologiji. pa čak i sekundarne« (Dr. kao i mogućnost da se »bude zaposednut« od strane nekog mrtvaca ili neke životinje. »žive fosile«. »zaustavljene« na jednom stupnju sličnom gornjem paleolitu. ili u velikim tropskim šumama (Pigmeji Bambuti. Racovitza). Ove civilizacije. opet.Kao što smo ranije primetili (§ 4). »One su pravi živi fosili i često predstavljaju veoma zaostale stadijume istorije života — tercijalne. nav. Analogije između izvesnog broja ceremonija potvrđenib u rubnim oblastima sveta (Australija. § 6) omogućava da se pretpostavi postojanje tajnih obreda isključivo za muškarce. »tajne« se mladićima otkrivaju posredstvom obreda inicijacije. izgleda da je postojanje zanosa šamanskog tipa potvrđeno već u paleolitu. Šamanski zanos. iilaska u Ijudska tela. Neke stare civilizacije. utemeljene na lovu. ili čak nekog duha ili boga. s jedne strane.30 Ali. . 31 Podsetimo da je koncept »živih fosila« bio uspešno korišćen u više grana biologije. str. na neki način. predstavljale su. izvorne strukture bile su očuvane sve do кгаја XIX veka.).31 Pouzdano. itd. nije reč ο tome da se Ijudima kamenog doba pripišu religiozna praksa i mitologije »primitivaca«. Troglobije koje danas naseljavaju neke pećine pripadaju već odavno prevaziđenoj fauni. ribolovu i sakupljanju. 191 i dalje). navevši najpre nekoliko primera ili etnografskih poređenja. odnosno. 151 i dalje) i prikazao analizu paleolitske pećinske umetnosti u svetlu australijskih i afričkih činjenica (str. Nije reč samo ο »etnografskim paralelama«. preživele su sve donedavno u rubnim oblastima našeg sveta (u Ognjenoj zemlji. u slučaju da poželimo da upoznamo primitivne zoomorfičke grupe koje se ne mogu fosilizovati. starost obreda inicijacije je van svake sumnje. razjasnio neke vidove preistorijskih društava (str. ali je ovo tumačenje bilo osporavano. izvesne vidove preistorijskih religija moguće je »rekonstruisati« razmatranjem obreda i specifičnih verovanja primitivnih lovaca. metodu koji su s manje ili više uspeha primenjivali svi istraživači izuzev Leroa-Gurana i Lameng-Emperera (LamingEmperair). podrazumeva mogućnost »zaposedanja«. Neki autori su verovali da su pronašli dokaz takve inicijacije u pećini Montespan. Južna i 30 Što je privuklo pažnju Ukove kritike. u Africi. Pećine tako čuvaju jednu drevnu faunu. Ovaj autor je. podrazumeva vero vanje u »dušu« sposobnu da napusti telo i slobodno putuje po svetu. To. 140 i dalje. Ipak. vodeći računa ο svim razlikama koje dele jednu preistorijsku kulturu od neke primitivne kulture. kao što smo već napomenuli. Slični obredi karakteristični su za skupine odraslih. Ali. delo. koji su izvođeni pre pohoda u lov. možemo ipak opisati neke osnovne obrise. Da navedemo drugi primer: razlikovanje polova (up.)· I pored xiticaja susednih zemljoradničkih civilizacija (barem u izvesnim slučajevima). u Australiji. kod Hotentota i Bušmana.

divljači. (Pulo. neki pisac iz Malija poslao ga je afrikanistkinji Žermen Diterlen (Germaine Dieterlen).000 godina. von Sicard. a njihova starost je van svake sumnje. Eliade. Svuda je igraju lovci. prenošene mladićima putem inicijacija. istočnoj Evropi. von Sicard) opet. 208. str. koji je u prvom redu veza s drugim svetom. perje ptica grabljivica — orla. Vid. 124. Izuzetna raširenost takve kosmogonije i njena arhaična struktura ukazuju na tradiciju koja je nasleđena iz najdalje preistorije. itd. na prvom mestu kosmogonijski mitovi.) 36 Η. II Matriarcato Slavo. Henri Lhote. igra u krug izuzetno je rasprostranjena (u celoj Evroaziji. kako silaze na dno okeana da bi doneli materijal neophodan za stvaranje sveta. smrti. i mitovi ο postanju (čoveka. 720 i dalje. Igra u krug divno prikazuje postojanost obreda i preistorijskih verovanja u današnjim arhaičnim kulturama. »mistična povezanost« grupe lovaca i divljači dopušta mogućnost da se pretpostavi izvestan broj »zanatskih taini« kojima su raspolagali samo muškarci. vezanom za inicijaciju. dakle. legende i obredi u vezi s penjanjem na nebo i »magičnim letenjem« (krila. na svim kontinentima. od Australije i Južne Amerike do arktičkih oblasti. Da navedemo samo jedan primer: iedan kosmogonijski mit izvodi na scenu Pravodu i Stvoritelja. »Luwe und verwante mythisthe Gestalten«.34 U oba slučaja. bogatu do. slične su tajne. sokola) pronađeni su svuda. Melaneziji. Susrešćemo se i s drugim primerima. koja ga je objavila. 282 i dalje.33 I stvarno.4. Koumen. M. afrički narod i jezik tog naroda. Podjednako su rasprostranjeni mitovi i simboli duge i njenog zemaljskog pandana. itd. Naissances mystiques. Za sada. izgleda prihvatljiva tvrdnja da je izvestan broj mitova bio blizak paleolitskim populacijama. Takođe Fulbe. 32 33 . očigledan je kontinuitet s religioznom ideologijom paleolitskih lovaca. 3|> Vid. Što se tiče »igre u krug« iz Montespana (ma kakvo bilo tumačenje tragova koje su ostavile noge mladića na glinovitom tlu pećine). S druge strane. World History of the Dance (1937). 667 i dalje. antropomorfne ili u obliku vodenih životinja.). fon Sikar (Η. str. Curt Sachs. mitovi.36 Ukratko.2 Isto tako. bilo da bi obezbedili umnožavanje divljači.). Prim. bilo da bi umirili dušu ubijene životinje.35 U jednoj monografiji posvećenoj Luveu (Luwe) i njegovim onomastičkim analogijama. »Les gravures et les peintures rupestres de Saharacc. str. Kurt Saks (Curt Sachs) ne sumnja u to da su paleolitski Ijudi dobro poznavali takvu obrednu koreografiju. specifična za šamanizam. dolazi do zaključka da taj afrički bog oličava najstarije religiozno verovanje evro-afričkih lovaca iz epohe koju švedski naučnik datira pre ~ 8. H. kod kalifornijskih Indijanaca. mosta.Severna Amerika)32svedoče ο zajedničkoj tradiciji koja je razvijena već u paleolitu. str.kumentaciju kod Evel Gasparini. prisetimo se da neke zidne slike Hogara (Hoggar) i Tasilije (Tassili) mogu biti »protumačene« zahvaljujući jednom pastirskom mitu naroda Pulo. Dieterlen. str.43 Tim su mitovima zaiednička i ekstatička iskustva. prev. 35 C. up. 69 i dalje.

ili za ponavljanje mantri tokom izvesnih joga meditacija. kosmičkih katastrofa. Erdnabel und Weltstrome«. Eliade. Odlučujuću ulogu imala je magijsko-religiozna valorizacija jezika. Religions australiennes. ali isto tako i da oživi čitav jedan imaginarni univerzum. Gaerte. Kako je usavršavan. Za religiozno značenje »gestova-epifanija« znala su još i neka primitivna društva s kraja XIX veka. Izgovorena reč je pokretala snagu koju je bilo teško. godine. naređenje ili želju. Već 1914. simbolika letenja. Osim toga. doprinose tome da se nebeski prostor odredi kao izvor i prebivalište pre svega natprirodnih bića: bogova. ludilo ili surova ubistva među članovima plemena. jezik je razvijao svoja magijsko-religiozna sredstva. divljači i Gospodara životinja. drugim rečima. str. 120. Verovatno je da gestovi antropomorfnih figura iz preistorijske umetnosti nisu odražavali samo značenje nego podjednako i moć. 38 Kod nekih plemena severne Australije osnovni obred inicijacije nekedevojke sastoji se u tome da se ona svečano predstavi zajednici. treba uvek voditi računa ο primarnom iskustvu svetosti Neba i nebeskih i atmosferskih pojava. To je jedno od retkih iskustava koje spontano obelodanjuje »transcendentalnost« i uzvišenost. str.38 Tim više. svojim zvučnim eksplozijama i fonijskim inovacijama. Gerte (W. Najzad. ali isto tako i ikonografije vezane za uvodne kretnje šamana koji se priprema na svoje ekstatično putovanje. fonetska inventivnost morala je predstavljati neiscrpni izvor magijsko-religioznih moći. No podjednako su važna i bogata značenjima »otkrivanja« noći i podzemnog sveta. imaginarno iskustvo visine kao oslobađanja od težine. »Kosmische Vorstellungen im Bilde prahistorischer Zeit: Erdberg. ako ne i 37 W. utoliko pre što većina ovih mitova u središte postavlja seksualnu aktivnost. Podjednako nam je teško da zamislimo neko društvo lovaca bez mita ο poreklu vatre. prizivati čudo hijerofanije: up. Čak i pre artikulisanog jezika. predmetu ili životinji znači objaviti prisustvo svetog. Α prikazati nešto obredno. Ijudski glas je. Dovoljno je prisetiti se bajkovitih paramitoloških i parapoetskih tvorevina. spremna da se počne ponašati kao žena. Himmelsberg. Gaerte) je sakupio veliki broj znalcova i preistorijskih slika koje su se mogle protumačiti kao Kosmičke planine. Napomenimo da najveći broj primera koje Gerte navodi pripada mlađim preistorijskim kulturama.Moguće je. V. bio sposoban da prenese poruku. verovatno je da su oni mnogo pominjani u šifrovanom kodu ikonografskog repertoara paleolitskih ljudi. za druge primere videti Naissances mystiques. takođe. 96 i dalje. pretpostaviti postojanje nekog kosmološkog »sistema« koji se artikuliše polazeći od osnovnog iskustva ο »Središtu sveta«. junaka donosilaca civilizacije. Već su neki gestovi mogli da naznače epifaniju božanske moći ili neke kosmičke »misterije«. Pokazuje se da je ona sazrela. odnosno. . mogućih kriza vezanih za zanos. duhova.37 Što se tiče mita ο poreklu životinja i religioznih odnosa između lovca. oko kojeg je organizovan prostor. ekstatička uspenja šamana. bilo da je reč ο znaku. ubijanja divljači ili smrti nekog člana porodice. koje istovremeno podrazumevaju i ritam disanja (prana■уата) i vizualizaciju »mističnih slogova«. Pupkovi sveta i paradigmatske Reke koje dele »svet« na četiri dela.

već je i samo religiozno nasleđe paleolita predstavljalo dovoljno složen oblik. medutim. Neki lovac ističe se svojim junaštvom ili lukavstvom. U razvijenijim društvima nalazimo ih i u obrednoj funkciji magičnih formula panegirika. ali dh je proređivanje faune primoralo da se nastane na obalama jezera i u primorju. A. posebno stada severnih jelena. Nasuprot ovome. proklinjanja i anatema. Polhauzen (H. možda Gospodaru životinja. korenito je promenio klimu i pejzaž. U naplavinama mulja močvare Štelmor (Stellmoor) pored Hamburga. i da počnu da žive od ribolova. do uverenja da je jezik sposoban da obezbedi istovetne rezultate kao i sam obredni čin. podjednako treba voditi računa ο razlici između raznih vrsta personaliteta. pa prema tome i floru i faunu Evrope severno od Alpa. Te karakterološke razlike uvode izvesnu raznovrsnost u procenu i tumačenje religioznih iskustava. posebno u Palestini. Izgubljeni Raj Kraj ledenog doba. a i neki drugi autori. bez obzira na nekoliko temeljnih zajedničkih ideja. ovu su činjenicu protumačili kao prinošenje na žrtvu prvog ulova nekom božanstvu. II POGLAVLJE NAJDUŽA REVOLUCIJA: OTKRIĆE POLJOPRIVREDE — MEZOLIT I NEOLIT — 8. ponekad. Slična verovanja preživela su i danas u brojnim primitivnim kulturama i populacijama. sa kamenjem u grudnoj šupljini ili u stomaku. oko 8000. Mi slabo poznajemo religioznu praksu lovaca koji su za stadima severnih jelena išli na sever Evrope. u severozapadnoj Aziji. Lovci su pratili divljač. Nove kulture. Rust. podsetio da su Eskimi svoje zalihe mesa čuvali u ledenoj vodi jezera i . mezolit predstavlja ključni period: to je doba pripitomljavanja prvih životinja i početaka zemljoradnje. Zanosno iskustvo reči koje dobijaju magijskoreligioznu snagu vodilo je.nemoguće. Rust (Rust) je otkrio ostatke dvanaest celih severnih jelena. satire. U zapadnoj Evropi one su mnogo siromašnije od veličanstvenih tvorevina mlađeg paleolita. potopljenih. a drugi snagom svojih ekstatičnih zanosa. Postepeno. bile su označene terminom mezolit. U zaključku. I kada se dobro promisli. koje su se razvijale tokom sledećih milenijuma. arktičke stepe zamenila je šuma. poništiti. Pohlhausen) je. Povlačenje glečera izazvalo je seobu faune ka severnijim delovima.

174. 267 i dalje. Naturalističlco pećinsko slikarstvo višeg paleolita pretvorilo se na »španskom Levantu« u strogu i formalističku geometrijsku umetnost. pogotovu. str. A. 141 i dalje. J. svuda. i to u različitim epohama. Rust je sa dna močvare izvadio grubo izvajano deblo vrbe dugačko 3. sekire isklesane od rogova severnih jelena. raspoznaju se glava. »Die Opfer der palaolitischen Menschen«. ali oko njega nisu pronađene ni kosti. Nedaleko od Arensburg-Hopfenbaha u jednom mezolitskom nalazištu datiranom oko ~ 10000. 40 Up. MiillerKarpe. Rust je otkrio i jedan stub od jelovine na čijem se vrhu nalazila lobanja severnog jelena. verovatno.39 Ipak. pećinska umetnost istočne Španije istoričaru religija pruža značajan materijal. »Die Opfer der palaolitischen Menschen«. 1968).reka. praksa održala uprkos kulturnom uticaju Rimske imperije i. prema autoru ovog otkrića. od severne Evrope pa sve do Indije. i dalje. str. . Sigurno je da te dve grupe predmeta razdvaja više od pet milenijuma. U mezolitskom sloju Štelmora. a glave prinosile na žrtvu nekom božanskom biću.41 Podjednako treba voditi računa ο činjenici da se. Pohlhausen. U izvoru koji se zove Sen Sover (Kompjenjska šuma) otkriveni su oblutak iz epohe neolita (namerno slomljen u znak ex-voto). oruđe od kosti. uprkos ponavljanim crkvenim zabranama. 42 A. kao i predmeti iz vremena Gala i Galo-Rimljana. i od srednjeg veka do naših dana. Handbuch der Vorgeschichte. nije sklon da u tom predmetu vidi »idol«. 266 i dalje. str. krugovi. H. tačke. Ovaj »idol« je bio postavljen u močvari. taj obredni stub možda ukazuje na obredne obede: jelenje meso se jelo.50 m. Rust je iz tog nalazišta izvadio brojne predmete: drvene strele. J. H. Rust. str. Die jungpalaolitischen Zeltangangen vort Ahrensburg. tom I. bili žrtveni darovi. 224. I stvarno. Miiller-Karpe. str. tom II. Eliade. sunca). 496—97 (nr. str. Reč je. kao što je to bio slučaj i s predmetima iz bronzanog ili gvozdenog doba pronađenim u nekim jezerima i močvarama zapadne Evrope. ali je kontinuitet ove vrste religiozne prakse nesumnjiv. Hugo Obermajer (Hugo Obermaier) je dokazao da su ove antropomorfne figure bliske crtežima koji su karakteristični za oslikane 39 A. Pored svog osnovnog značenja. Prema Maringeru. 41 M. Die altund mittelsteinzeitlichen Funde von Stellmoor: H. žrtvovanje potapanjem je široko potvrđeno. mada je nemoguće bliže odrediti njegovu strukturu. Traite d' Histoire des Religions (novo izdanje. produženi vrat i urezane duge linije koje. Stenovite litice Sijera Morene prekrivene su antropomorfnim i teriomorfnim figurama (pre svega jeienima i kozorozima) svedenim na nekoliko linija i različitih znakova (valovite trake. »Zum Motiv der Rentierversenkung«. »Das Versenkungsopfer«. 988—89. kao što priznaje i sam Polhauzen. predstavljaju ruke. Maringer.40 Mezolitski lovci su jezero Štelmor verovatno smatrali za »sveto mesto«. niti bilo kakvi diugi predmeti. Rust. ο predstavljanju nekog natprirodnog Bića. u ovom poslednjem slučaju. str. Vorgeschichte. ovo empirijsko objašnjenje ne iskljućuje religioznu namenu nekih nalazišta. ovaj primer ima paradigmatsku vrednost: on izvesno prikazuje kontinuitet »svetih mesta« i nekih religioznih praksi. Handbuch d. verovatno. 347). Maringer.42 Prema oskudnosti ovih nekoliko dokumenata ο lovcima na jelene. Sve su to. Closs.

pećini u francuskim Pirinejima. . i skoro svi su slomljeni. eoveka. mogao je da postoji naporedo sa verovanjima u Natprirodna bića i Gospodare životinja. Kod urođenika Aranda. jer se održala u svim — pa i u složenijim religijama [izuzev hinajana (hinayana) budizma]. Treba dodati da on osim toga postoji i pod zemljom u obliku »deteta duha« (isto. str. tjurungi. nemoguće je doznati da li su i njegovi autori imali slične predstave kao Australijanci. reč je ο jednoj univerzalno rasprostranjenoj religioznoj predstavi. težilo se poništavanju magijskoreligiozne moći koju su predstavljali ovi predmeti. Izgleda prihvatljivo da su ih slomili neprijatelji ili kasniji stanovnici pećine. U oba slučaja. Australijanci smatraju da su njihovi mitski preci živeli u zlatno doba. Verovatno je da su pećine i ostala mesta španskog Levanta. 100 i dalje. ukrašeni zidnim slikarstvom. Ne možemo međutim sumnjati u religiozno značenje azilijenskih oblutaka. To je predak koji si bio ti. da se značaj ovog religioznog kompleksa objašnjava sećanjem na ledeno doba kada su daleki preci živeli u nekoj vrsti »lovačkog raja«. divljači. 45 Podsetimo da Australijanci. 60). u zemaljskom raju gde je divljači bilo u 43 Civilizacija lovaca i riibolovaca. Les Religions australiennes (1972). dok si. 183). verovatno je. Još ubedljivije izgleda upoređivanje sa australijskim tjurungama. lutao. kao elementi nekog pisma ili kao magični simboli. Značenje sunaca i ostalih geometrijskih znakova prikazivanih uz antropomorfne slike ostaje i dalje zagonetno. Ako je tačno da ideja ο mitskom pretku i kult predaka preovlađuju u evropskom mezolitu. S druge strane. Znamo da ovi obredni predmeti. tokom svog prethodnog postojanja. ili da su se popeli na Nebo kako bi se nastanili na Suncu i na zvezdama. Vidimo da po verovanju Australijanaca predak istovremeno egzistira u svom »mističnom telu«. veruju da su se njihovi mitski preci preobrazili u zvezde. najčešće od kamena i ukrašeni različitim geometrijskim crtežima. Sudeći na osnovu etnografskih parelela. 44 M. koja je i mitološki podsticajna.43 Budući da je ova civilizacija potekla iz Španije.45 Nemamo nikakvog načina da bliže odredimo poreklo i razvoj verovanja naših predaka u preistoriji. Eliade. str.44 Čak i ako je oslikani oblutak iz Madazila imao istovetnu funkciju kao i tjurunge. što je sasvim verovatno. Događa se da se neka arhaična religiozna ideja neočekivano razvije tokom nekih perioda usled određenih posebnih okolnosti. ili »To je tvoje sopstveno telo. i u čoveku u kojem se reinkarnirao. ovaj religiozni kompleks. Protumačeni su kao falički simboli. delo. otac se sinu obraća ovim rečima: »Evo tvog sopstvenog tela iz kojeg si izišao ponovnim rođenjem«. Tjurunge se sakrivaju u pećinama ili zakopavaju na određenim svetim mestima. predstavljali sveta mesta. Zatim si sišao u svetu pećinu da se tu odmoriš«. antropomorfni prikazi na stenovitim liticama i na oblucima trebalo bi da imaju slična značenja. smrti — što je svojstveno lovačkim civilizaoijama. kao što to misli Maringer (nav. str. isto kao i neka južnoamerička plemena. predstavljaju mistično telo predaka.oblutke azilijenske epohe. Stvarno ne vidimo zbog čega predstava ο mitskim precima ne bi činila deo religioznog sistema paleolitskih ljudi: ona je u skladu s mitologijom ο postanju sveta. a mladićima se mogu predati tek posle inicijacije. U pećini Birsek u Švajcarskoj. nađena su 133 oslikana oblutka. I stvarno. tako nazvana po stanici Madazil.

Ο pripitomljavanju životinja. jaraca u Jerihonu. tom 169.46Го je onaj »rajski« svet koji se Australijanci trude da ponovo stvore za vreme određenih praznika tokom kojih su zakoni i zabrane ukinuti. . Oni su živeli u pećinama. Anati. 250 i dalje. Handbuch. figurinu pronađenu u Ain Sakhriju. predstavlja stvaralačlcu epohu. koje su želi kamenim srpovima. godine. pasa u Sten Karu (Stan Carr) u Engleskoj. Religions neolithiques. Tokom mezolita je započelo i pripitomljavanje životinja (mada se ono neće proširiti sve do početka neolita): ovaca u Zavi Kemi-Šanidaru (Zawi Chemi-Shanidar). umetnost Natufijanaca je naturalistička: pronađeni su mali kipovi životinja i ljudske figurine. II. Nedavno je u dolini gornjeg Nila otkriven preneolitski kompleks prehrane na bazi žitarica. Ο Einanu up. Histoire ancienne Isra'el. str. Sada videti Jacques Cauvin.50 Seksualna simbolika stubova vajanih u obliku falusa toliko je »očigledna« da ne možemo sumnjati u njihovo magijskoreligiozno značenje. 172. Dva načina natufijanskog sahranjivanja — a) pokopavanje eelog tela. mezolit na Bliskom istoku. ponekad u erotskim položajima. 49 Svi ovi datumi dobijeni su zahvaljujući analizama radioaktivnim ugljenikom. str. oko ~ 8000. pogotovu u Palestini. I. delo. 160. II. oko ~7000. str. Fred Wendorf. 48 Emanuel Anati. na primer. ali i u naseljima na otvorenom prostoru (kao u Einanu. 21 i dalje. 50 Vid. zadržavajući pri tom svoj prelazni karakter između dve vrste civilizacija.obilju i gde su pojmovi dobra i zla praktično bili nepoznati. Za razliku od geometrijskog shematizma koji je svojstvo crteža i slika evropskog mezolita. godine. R. Natufijanci su već otkrili značaj prehranjivanja divljim žitaricama. pojave koje karakterišu već Natufijance. od kojih je jedna lovačka i sakupljačka. Ali za život u stalnom prebivalištu pre svega su se odlučivali nosioci uatufijanske47 kulture. nav. tehnologija i imaginarni svetovi Kao što smo već rekli. datiran ~ 13000. u savijenom položaju. S. str. nav. de Vaux. 41 i dalje. natufijanske dokumente smo uporedili sa 46 Eliade. videti Miiller-Karpe. str. 245 i dalje. str. a druga zasnovana na kulturi žitarica.48 To je bio veliki korak ka zemljoradnji. Povodom nalazišta lobanja. tiav. II. 57. delo. gde je ovaj mezolitski narod prvi put uočen. Što se tiče kostura iskopanih u Einanu. Muller-Karpe. u Jordanu. 1161—1171). Up. str. potiče od Vadija u Natufu. ali značenje tog obreda nije poznato. str.51 pretpostavlja se da je prilikom sahrane bila prinesena jedna ljudska žrtva. 51 Jedan od grobova može se smatrati za najstariji megalitski spomemk па svetu. Schild. MullerKarpe. gde je otkopan zaselak kružnih koliba sa ognjištima). 9. 49 i dalje. Palestine before the Hebrews. i svinja oko ~6500. i čije su zrnevlje maljem drobili u stupi. »Egyptian Prehistoi"v: Some new concepts« (Science. oko ~7500. u dugim vremenskim periodima nastanjivali u pećinama. b) sahranjivanje lobanja — bili su poznati još u paleolitu i primenjivali su se i dalje u neolitu. 1970. Rad. Rushdi i R. str.49 Neposredne posledice stvaranja pitomih žitarica bile su povećavanje populacije i razvoj trgovine. Izgleda da su se lovci u Palestini. delo. 47 Reč Les Religions australiennes. 349. u vreme mladeg paleolita. Anati.

Manje je. Ali. »priikazanje«. 53 I ito ne samo za verovanje iz preistorije. spajajući životinjske kože ili drvene ploče. The Goods of the prehistoric men. I. str. mozak) prebivalište »duše«. kožna odela i šatori. vizija. Ovaj »duhovni« element (ne možemo ga drugačije nazvati pošto je shvaćen kao slika. (na prvom mestu grnčarija). 107—08. on nam je i dalje dostupan preko iskustva naše sopstvene imaginacije. »dvojnilc«. str. poverovalo se da se »duhovni« element žrtve može prisvojiti jedenjem njenog mozga. i u pećini Holenštern (Hohlenstern) u Virtenbergu (Wurttenberg): sve cwe lobanje pripadale su osobama koje su ubili možda lovci na ljudske glave. Od davnih vremena. udica i čamaca pogodnih za duža putovanja. Maringer. bogato značenjima. u mezolitu je došlo i do drugih otkrića. međutim. »duh«. Ali. izvor moći. kao i izumi do kojih će se doći toкош neolita. imaginarna aktivnost preistorijskog čoveka imala je mitološku dimenziju. različitih preistorijskih kultura. itd. Radeći s oblutkom ili s nekom primitivnoim iglom. a možda ljudožderi. str. Videti takođe Muller-Karpe. zahvaljujući snovima i ekstatičkim i paraekstatičkim iskustvima.) bio je prisutan u celom telu. str. Up. svet rada — mikrouniverzum koji zaokuplja pažnju zanatlije tokom dugih časova — postaje zagonetno i sveto središte. koji se stvara i neprekidno obogaćuje bliskošću s materijom. 115. Sva ta otkrića i ostali raniji izumi (kamena oruđa. mašta otkriva neočekivane analogije između različitih stupnjeva stvarnosti.52 U oba slučaja. razne alatke od kosti ili od jelenskih rogova. moguće je pretpostaviti postojanje magijskoreligioznog čina pošto se smatralo da je glava (tj. praveći udicu ili vrh strele. priznavalo se postojanje jednog elementa nezavisnog od tela. 175. 239 i dalje.). Međutim. itd. a ponekad su bili i osnova na kojoj su se razvila obredna ponašanja. ne može se potpuno dokučiti preko figurativnih ili geometrijskih tvorevina.nalazištima otkrivenim u Ofnetu (Offnet) u Bavarskoj. »život«. smeštanje »duše« ili »duha« u mozak imalo je značajne posledice:53 s jedne strane. s druge strane. i spermu) smeštali u glavu. koji moderni jezici označavaju izrazima »duša«. očigledan značaj imaginativne aktivnosti do koje je dovela bliskost s različitim modalitetima materije. I upravo nam taj kontinuitet u sloju imaginarne aktivnosti omogućava da »pojmimo« egzistenciju ljudi koji su živeli u tim dalekim vremenima. »dah«. lobanja. itd. 134—36. з* . oblikujući neki mali kip od gline. Empirijska vrednost ovih novotarija je očigledna. nav delo. s Alkmenom iz Krotone. podstakli su mitologije i paramitološko fabuliranje. on je na neki način predstavljao njegovog »dvojnika«. za razliku od čoveka modernih društava. oruđa i predmeti su nosioci bezbrojnih simbola. Onians Origins of European Thought. od kojih su najznačajniji bili luk i izrada užadi. Imaginarni svet. 52 Anati. Sasvim je verovatno da priličan broj natprirodnih likova i mitoloških epizoda koje ćemo sretati u potonjim religijskim tradicijama predstavljaju »otkriće« kamenog doba. itd. postala je kultni predmet. 184 i dalje. mreža. Grci su takođe dušu (a kasnije. Pored zemljoradnje.

mada 75% njihove hrane potiče od ribolova i zemljoradnje. Ali ovaj proces udaljavanja i izdvajanja paleolitskih društava ne podrazumeva i iščezavanje specifično lovačkog ponašanja i duhovnog života. pravog krvoloka. Više milenijuma posle preovladavanja zemljoradničke ekonomije. kolju i proždiru stepske biljojede ili seljačku stoku. Iranaca i Turkomongola do te mere su slične da ih je moguće zameniti. osvajači i vojna aristokratija usvajaju simboliku i ideologiju prvobitnog lovca. . Jedan broj lovaca. krvavim žrtvama. ponavlja se. »obredni lov« je izvođen prilikom micijacija i ustoličenja novog poglavice. Nasleđe paleolitskih lovaca S napretkom ostvarenim tokom mezolita okončano je kulturno jedinstvo paleolitskih populacija i stvoreni su varijeteti i razlike koji će ubuduće postati osnovne karakteristike civilizacija. Kao što ćemo uskoro videti. lov je istovremeno predstavljao i odgojno sredstvo bez premca i omiljeni sport vladara i vojničke aristokratije. 55 Jedan karakterističan primer: Desane iz Kolumbije izjavljuju da su lovci. Takođe je verovatno da su prvi vojnički odredi nastali upravo od tih grupa lovaca — branitelja sela. Uostalom. ratnici. koji su odbijali da aktivno učestvuju u ekonomiji zemljoradnika verovatno je bio zadužen da brani selo. štaviše. Lov kao sredstvo opstanka zadržava se i u zemljoradničkim društvima. Vojničke inicijacije kod Indoevropljana obuhvataju obredno pretvaranje u vuka: prvobitni ratnik usvaja ponašanje krvoloka. u krajnjoj liniji. lovčevo ubijanje divljači. iz početka. orgijastička ekstaza je u stanju da reaktualizuje religiozno ponašanje prvih paleohominida iz vremena kada se divljač proždirala presna: to se • . kao krvoloci koji love. ne može se lako poništiti. U celom evroazijskom svetu. ali. od divljih životinja koje su uznemiravale naseljenike i nanosile štetu obrađenim poljima. U stvari. Članovi indoevropskih vojnih družina (Mannerbiinde) i konjanici nomadi iz Srednje Azije ponašali su se prema naseljenim populacijama koje su napadali. u Africi i na drugim mestima. najezde i osvajanja IndoevropIjana i Turkomongola biće poduzeti u znaku prvorazrednog lovca. Ponašanje koje se hiljadu ili dve hiljade godina poistovećivalo s ljudskim (ili bar muškim) načinom egzistiranja.16 ϊ. mitski prestiž lovačkog života u odnosu na živovaчје stalno naseljenih ratara i danas se održao kod brojnih primitivnih populacija. . samo je život lovca dostojan življenja. u njihovim očima.54 Lovačka i ratna tehnika kod Asiraca.10. S druge strane. Ostaci društava paleolitskih lovaca počinju da prodiru u krajnje ili teško pristupačne oblasti: pustinje.55 Stotine hiljada godina proživljenih u nekoj vrsti mistične simbioze sa životinjskim svetom ostavile su neizbrisive tragove. . velike šume. a kasnije od rulja pljačkaša. od pojave Asiraca do početaka modernog doba. Brojna indoevropska i tursko-mongolska plemena imala su zveri za eponime (na prvom mestu vuka) i smatrala su da potiču od teriomorfnog mitskog pretka. Weltanschauung primitivnog lovca ponovo će dobiti istaknuto mesto u istoriji. koje su podjednako prinosiii i zemljoradnici i pastiri. proganjanje i ubijanje neke životinje postaje mitski model osvajanja neke oblasti (Landndma) i osnivanja Države. Na drugoj strani. planine.

bio obavezan da svoje poslove predvidi nekoliko meseci unapred. ubuduće. između ~9000. Ratar je. 12. Uzgajanje domaćih biljaka stvorilo je egzistencijalnu situaciju koja je ranije bila nedostupaa. što je iz temelja izmenilo duhovni univerzum preneolitskog čoveka. Posledice otkrića zemljoradnje bile su podjednako značajne za istoriju religije čovečanstva.57 Nepotrebno je naglašavati značaj otkrića zemljoradnje za istoriju civilizacije. bob i korenje tropskih biljaka. Ono što je Gordon Čajld (Childe) nazvao »neolitskom revolucijom« odvijalo se postepeno. drugi. Pre svega. koja je pronađena još u paleolitu. ecosystems and the origins of agriculture« u The Domestication and exploitation of plants and animals. kultura žitarica i pripitomljavanje životinja prethodili izradi grnčarije. јатшаг 1970. »Vegekultura«. ili. pri svemu tome. New York Times. suprotno onome što se donedavno mislilo. smatraju da ona predstavlja oskudnije podražavanje zemljoradnje. 11. Jedan od retkih jasnih pokazatelja dobijen je zahvaljujući istraživanjima u Južnoj Americi. U dolinama Rančo Peludo (Rancho Pe3udo) u Venecueli i Momil u Kolumbiji tragovi kulture manioke otkriveni su ispod sloja kulture kukuruza. i 7000. Takođe znamo da su. јег je osnovna odgovornost za obezbeđivanje sredstava za život ubuduće padala na žene. koja zavisi od vegetativne reprodukcije krtola. Ali više mu nije bilo dovoljno da bude siguran u tačnost nekih budućih datuma samo na osnovu grubog Mesečevog kalendara. čovek je morao da izmeni ponašanje nasleđeno od pradedova. naprotiv. kod marokanskih Ajsaua (Aissaoua). Neki etnolozi skloni su da misle kako je vegekultura starija od kulture zrnevlja. godine. Uzgajanje pitomih jestivih biljaka: mitovi ο poreklu Od 1960. »Agricultural systems. korenja. nikada nije bio izvestan — žetvu. do koje je došlo s trijumfom kulture 56 David R. »Relics from Two Diggings indicate Thais were the First Agrarians«.događalo u Grčkoj. Još nedovoljno poznajemo starost vegekulture i njene odnose sa kulturom žitarica. ili podzemnih stabljika. Postajući proizvođač svoje hrane. Odmah ćemo analizirati tu »religioznu revoIuciju«. Harris. izgleda da potiče iz vlažnih tropskih dolina Amerike i jugoistočne Azije. što znači da je vegekultura bila starija. Osim toga. među Dionisovim obožavaocima (§ 124). godine znamo da su sela prethodila otkriću zemljoradnje. i to još početkom XX veka. kultura biljaka nametnula je drugačije usmerenu podelu rada nego što je to bilo ranije. . imajući u vidu neki budući ishod koji. јег je morao da izvede čitav niz složenih aktivnosti čvrsto određenim redosledom. odnosno kultura žitarica razvila se u jugozapadnoj Aziji i u srednjoj Americi. Zemljoradnja u pravom smislu reči. godine.56 Još jedan dokaz ο starosti vegekulture obelodanjen je nedavno u Tajlandu: u jednoj špilji (»Pećina prikaza«) iskopani su gajeni grašak. 57 William Solhein. morao je da usavrši tehniku računanja vremena. analiza radioaktivnim ugljenikom ukazuje na doba oko ~ 9000. posledica toga bilo je podsticanje stvaranja i promena sistema vrednosti.

čovek u krajnjoj liniji jede božansko biće.žitarica. istovremeno shvatamo religioznu opravdanost njihovog ponašanja. Ovo prvobitno ubistvo iz osnova je promenilo uslove Ijudskog života. koji je u prvom redu miroljubiv i zahvaljujući kojem on živi. oni mu komadaju telo i sahranjuju te delove. Jedna analogna mitska tema objašnjava poreklo jestivih biIjaka — i krtola i žitarica — kao da potiču iz izmeta ili pljuvačke nekog božanstva ili mitskog pretka. u ovom slučaju — proizvod jednog ubistva. Kada otkriju šta je odvratni izvor hrane. E. ili se opravdava pred Gospodarom životinja. za ovu priliku. »Les excretions de la Deesse et l'origine de l'agjriculture«. Hainuvele.) predstavIjaju u pravom smislu reči sećanje na to prvobitno ubistvo. njene »duše«). itd. ali. mitova koji objašnjavaju poreklo dve vrstc zemljoradnje. Kasnije ćemo videti posledice ovih prehrambenih teologija. ljudožderstvo. Većina mitova ο poreklu sakupljena je među primitivnim populacijama koje su upražnjavale vegekulturu ili kulturu žitarica. u stvari. . Nemački etnolog Ad. hranimo samom supstancijom božanstva. odgovornost za krvoproliće pripisuje nekome drugom. ona boginji omogućava da bude neprekidno prisutna u ljudskom životu pa čak i u njihovoj smrti. banana itd. Iz njegovog leša niču jestive biljke i drugi elementi kulture (poljoprivredne alatke.). Što se tiče mitova koji govore ο poreklu kulture žitarica. Ona je ishod nekog prvobitnog dramatičnog događaja. Atsuhiko Yoshida. Što se tiče paleolitskih ratara. međutim. Jestiva biljka nije »data« u s ν βία onako kao što je to životinja. Razumemo lovca: on se plaši osvete ubijene životinje (tačnije. Doznajući na koji način ratari objašnjavaju pojavu jestivih biljaka. oni na pozornicu izvode 58 Na kraju vid.) nastali od tela jednog ubijenog božanstva. U evoluiranim kulturama takvi motivi su ređi i ponekad ko· renito reinterpretirani.29 Značajno je što zemljoradnik s ubistvom povezuje rad. i uspostavljene religiozne i društvene institucije koje još važe. nikle su do tada nepoznate biljke.58 Značenje ovih mitova je očigledno: jestive biljke su svete. jer su lime uvedeni seksualnost i smrt. pogrebne ceremonije. itd. Hraneći ss biljkama koje su potekle iz njenog sopstvenog tela. izvesno je da mit ο prvobitnom ubistvu opravdava krvave obrede kao što su žrtvovanje čoveka i ljudožderstvo. Jenzen (Jensen) smatra da je mit ο Hainuveli karakterističan za paleolitske uzgajivače krtola. korisnici ubijaju njenog stvoritelja. svilene bube. pre svega krtole. ali je teško jasno odrediti njegov početni religiozni lcontekst. jednog od ostrva Nove Gvineje: iz raskomadanog i sahranjenog tela devojke-polubožanstva. Podsetimo se. u lovačkim društvima se. Najpoznatiji primer dolazi sa Serama. nekom »strancu«. pošto potiču iz tela nekog božanstva (jer su i izmet i pljuvačka podjednako delovi božanske supstancije). poslušavši njegov savet. Nasilna Hainuvelina smrt nije samo »stvaralačka«. Jedna prilično raširena tema objašnjava da su krtole i drveće sa jestivim plodovima (kokosova palma. Nećemo naglašavati značaj ovog mita ο poreklu za religiozni život i kulturu paleolitskih ratara. Dovoljno je reći da sve odgovorne aktivnosti (ceremonije vezane za pubertet. životinjske ili ljudske žrtve. Hraneći se. mi se.

188 i dalje. str. Sveti prostor i periodično obnavljanje Sveta Prva. ali otkrivanje zemljoradnje vidno povećava njenu moć. što ojačava njihov društveni položaj i dovodi do stvaranja karakterističnih institucija. Traiti d'Hist. žene postaju odgovorne za obilnost žetve. ženska i materinska sakralnost nije bila nepoznata u paleolitu (up § 6). Partenogeneza. Obrađena zemlja je izjednačena sa ženom. na različitim planovima ispoljavaju religiozni karakter seksualnosti. Mvthes et cultes chez peuples primitifs.60 Ali hiljadama godina. polaganju novorođenčeta na zemlju. na prvom mestu ženska seksualnost. odeljak 86 i dalje. Ako su do tada suštinu i sakralnost života oličavale kost i krv. one postaju vlasnice obrađenih polja. bila je kriza sistema vrednosti paleolitskih lovaca: veze religiozne prirode koje su bile uspostavljene sa životinjskim svetorn istisnulo je ono što bismo mogli da nazovemo mistična solidarnost čoveka i vegetacije. ali na nebu. * Slarogrčki: sveta svadba. Zena i vegetacija. Pošto su žene imale odlučujuću ulogu u uzgajanju domaćih biljaka. vraća svojoj majci. jer one poznaju »tajnu« stvaranja. Naravno. Reč je ο religioznoj tajni. reves et mysteres. kada je suprug obavezan da živi u kući svoje žene. Složena simbolika antropokosmičke strukture i dalje. domogne se nekoliko zrna i daruje ih ljudima. 10). Mythes. prev. 218 i dalje. matrilokacija. Nešto kasnije. kao što je. 61 Up. partenogenezom. posle pronalaska pluga. itd. Ali kada je reč ο dve vrste mitova ο poreklu. hieros gamos* i obredna orgija.59 Nema sumnje da tu postoji stvarna razlika. 18. ο porađanju na tlu.). budući da mnogo mitova pojavu žitarica objašnjava polazeći od nekog prvobitnog ubijenog bića. Plodnost zemlje povezana je s plodnošću žena. razlika nije tako čvrsta kao što je to mislio Jenzen. kada umre. . na primer. a moguće je pronaći ga i u brojnim mitovima i narodnim verovanjima ο ljudima koji su rođeni iz Zemlje. 60 Vid. darovanje žitarica Ijudima ponekad je dovođeno u vezu sa svetom svadbom nebeskog (ili atmosferskog) boga i Majke Zemlje. Sakralnost seksualnog života. stapa se s čudesnom zagonetkom stvaranja. svoju majku«.. božanski pir (prim. odnosno. prema tome. sa civilizacijom ratara u pravom smislu reči (kultura žitarica). primere i u Traite d'Histoires des religions. pošto ona upravlja poreklom života. X. str. čovek se. Drugim rečima. »Privij se uz zemlju. kliče vedski pesnik (Rigveda. ubuduće će to činiti sperma i krv.prvobitni let: žitarice su postojale. odeljak 91 i dalje. Majka ZernIja rađala je sasvim saraa. junak-donosilac civilizacije penje se na nebo. ratarski rad je poistovećen s polnim činom. žena i ženska sakralnost uzdignute su u prvi plan. Jenzen ove dve vrste mitologija naziva »Hainuvele« i »Prometej« i dovodi ih u vezu sa civilizacijom paleolitskih zemljoradnika (vegekultura). ishranom i smrću. 12. Dodajmo da su žitarice i u zemljoradničkim religijama božanskog porekla. smrt i oživljavanje. a možda i najznačajnija posledica otkrića zemljoradnje. gde su ih bogovi ljubomorno čuvali. Sećanje na tu »misteriju« sačuvano je u olimpskoj mitologiji (Hera sama začinje i rađa Hefesta i Areja). ili s nekorn mitskom dramom koja podrazumeva seksualno sjedinjenje.61 Pošto ga je rodila Zemlja.

verovatno. s neizbežnim varijacijama.63 Pošto svet mora periodično da se obnavlja. Te mitologije i obredni scenariji koji od njih zavise. § 96). Izjednačavanje ljudske egzistencije s biljnim životom iskazuje se slikama i metaforama preuzetim iz biljne drame (život je kao cvetno polje. utoliko čudnovatije što se ispoljava zadivljujućom brojnošću. prim. kod Australijanaca i kod brojnih plemena Severne Amerike.62 Smatralo se da je Kosmičko drvo u Središtu sveta. na neki način. Neprekidno ćemo nalaziti religiozne ideje. budući da se može naći i u nekim arktičkim kulturama. »Apsolutna realnost«. podmlađivanje. Eleusinske. Jedna od najznačajnijih mitskih tema biće tema bogova koji umiru da bi potom oživeli. Jer religioznu kreativnost nije oživeo empirijski fenomen zemljoradnje. prev. 64 Videti primere u Eliade. ali je »formiranje Sveta« od strane Nadljudskih bića — jednako njegovom »stvaranju«. nalazimo ga.: ose sveta. Ona traži »smrt« semena kako bi mu osigurala novo rođenje. i da objedinjuje sva tri područja kosmosa. To je najrasprostranjeniji izraz axis mundi (lat. str. u vidu nekog ploda ili nekog izvora pokraj nekog drveta. Zemljom (poistovećenom sa matericom). i s onim što bi trebalo nazvati »misterija« vegetacije. kosmički ritmovi objašnjeni su izrazima preuzetim iz biljnog života. Misteriju kosmičkog života simboliše Drvo sveta. Ova ikonografija je milenijima hranila poeziju i filozofsko mišljenje a ostala je »istinita« i za savremenog čoveka. simbolika kosmičke ose. U izvesnim slučajevima. takođe. i u društvima primitivnih zemljodelaca koja su se. odeljak 99 i dalje. iz ovih arhajčnih scenarija rodiće se nove religiozne tvorevine (na primer. mitologije i obredne scenarije koji su povezan i s »tajnom« biljnog života. pošto je tu religiozna delatnost koncentrisana oko središnje misterije — periodičnog obnavljanja Sveta. prihvaćene i nadvladane. Austra'ijanci ne znaju za kosmogoniju u pravom smislu reči. Zemljoradničke kulture su razvile ono što bi se moglo nazvati kosmička religija. nadovezivala na neolitska religiozna shvatanja.povezuje ženu i seksualnost s Mesečevim menama. Sve te religiozne vrednosti koje su bile posledica izumevanja zemljoradnje s vremenom su se postepeno uobličavale. Ali. Grčko-orijentalne misterije.64 Obredno-mitski scenario Nove godine paleolitskih Up. 58 i dalie. Mi smo ih međutim već sada pomenuli kako bismo istakli poseban karakter mezolitskih i neolitskih ostvarenja. 62 63 . jer njegovo korenje uranja u Donji svet. smrti i ponovnog rađanja koje je poistovećena s ritmom vegetacije. kosmogonija ćs se obredno ponoviti uoči svake Nove godine.). str. suše. Postojanje ovog mitskoobrednog scenarija potvrđeno je na Bliskom istoku i kod Indoiranaca. Univerzurn je shvaćen kao organizam koji treba da se obnavlja periodično. a njegov vrh dodiruje Nebo. itd. prethodi zemljoradničkim civiHzacijama — ili je nezavisna u odnosu na njih. besmrtnost. biće prevedene u mitoioške drame. Pronalazimo je. dostupni su nekolicini povlašćenih. Traite. preovlađivaće hiljadama godina u civilizacijama Bliskog istoka. 55 i dalje. Les religions australiennes. Aspects du mythe. iz predzemljoradničkog perioda. drugim rečima. svake godine. Baš kao i ljudsko postojanje. up. Da bi opasnosti koje dovode u pitanje žetvu (poplave. up.) bile shvaćene. itd.). nego misterija rođenja. Osnovna ideja — obnavljanje Sveta ponavIjanjem kosmogonije — sigurno je još starija.

zemljodelaca i ratara obuhvata i povratak mrtvih. itd. pre svega. Iskustvo kosmičkog vremena. napola ukopane u zemlju. prebivalište је smatrano za imago mundi* Pošto primere za to nalazimo na svim nivoima kulture. počeli da grade oltare i svetilišta.: slika sveta (prim. »pravi svet«. str. Ova kuća od tvrdog materijala imala je građu koju je do naših dana zadržala mongolska jurta. * Lat. 66 Up. ne vidimo zašto bi prvi paleolitski ljudi Bliskog istoka predstavljali izuzetak.65 Α mi poznajemo kosmološku simboliku koju odražavaju jurta i šatori severnoazijskih naroda: Nebo je shvaćeno kao ogroman šator koji pridržava središnji stub. pogotovu ako se imaju u vidu ratarski radovi. utoliko pre što će se kosmološka simbolika arhitekture najbogatije razviti u toj oblasii. Podjednako su značajna bila religiozna vrednovanja prostota. verovatno je imala kosmološko značenje. Eliade.66 Taj se otvor takođe naziva i »Nebesko okno«. Bilo to manje ili više očigledno. U neolitskim kulturama Jangčao (Yang-chao) postojale su male kružne građevine (prečnika oko pet metara) sa stubovima koji su nosili krov. Pored toga. dovodi na kraju do prihvatanja ideje ο kružnom vremenu i ο kosmičkom ciklusu. kosmički ciklus shvaćen je kao beskrajno ponavljanje istog ritma: rođenja. ovo shvatanje razvijaće se unutar dve međusobno usaglašene doktrine: jedna je ο ciklusima (yuga) koji se beskonačno ponavljaju. nosač šatora ili gornji otvor za izlazak dima poistovećeni su sa Stubom sveta. Kosmološka simbolika prebivališta potvrđena je kod brojnih primitivnih društava. str. eshatologije i mesijanstva koji će tokom dva milenijuma preovladavati na Orijentu i u mediteranskom svetu. jesu kuća i obrađena polja. sa silaznim stepenicama. međutim. Moguće je i da se na krovu nalazio jedan otvor za dim iznad ognjišta. I podela prebivališta između dva pola (a taj je običaj ustanovljen već u paleolitu. »Architectur et pensee religieuse en Ext. ponovnog rađanja. imaju svoje korene u shvatanjima neolitskih ljudi. § 6). da rekonstruišemo simboliku neolitskc kuće u Kini. Za ratara. 213. a odgovarajuće ceremonije preživele su u klasičnoj Grčkoj. Stein. što se. Življenjem na stalnom boravištu drugačije se organizuje »svet« nego što se to čini u nomadskom životu. Znamo jedino da su. Pošto su svet i ljudsko postojanje vrednovani terminima iz biljnog života. Tibelanci otvor na krovu svojih kuća nazivaju »Nebeska sreća« ili »Nebeska vrata«. iznova protumačene i prihvaćene. Le Chamanisme. u mnogim religioznim sistemima Bliskog istoka ponovo će se javiti arhaične predstave ο periodičnom obnavljanju Sveta. Polarnom zvezdom. od izvesnog trenutka. 168. Ne znamo koja su religiozna značenja neolitski Ijudi Bliskog istoka pripisivali svojim kućama i selima. U istom videti opis jednog drugog tipa kineskog ineolitskog naselja: četvrtaste i pravougaone građevine. Možemo. prostor u kom on živi. smrti. Podele ο kojima svedoče sela 65 R. u Japanu. . »Središte sveta« je mesto posvećeno obredima i molitvama i tu se stupa u dodir s nadIjudskim bićima. vrev ). pošto postoji kontinuitet ili analogija s određenim tipovima prebivališta u severnoj Aziji i na Tibetu. ili s »Nebeskim otvorom«. odnosi na prebivališta i sela.reme-Orient«. Kosmologije. a bili su poređani oko rupe koja је služila kao ognjište. kod starih Germana. a druga ο seobi duša. U postvedskoj Indiji.

Tako. Кепуоп. pogotovu u novogodišnjim scenarij'ima. 315 i dalje. Indije ili Kine.68 iako se u njemu još nije znalo za keramiku. Μ. koje su po svoj prilici razvili neolitski zemljoradnici. str. prostrane javne građevine — od kojih je. Braidwood). . ili naprosto ο sukobu dva kosmogonijska načela (zima/leto. str. 68 Κ. svi vidovi jerihonske kulture zaslužuju religiozni komentar. na primer. J. biće. Izgleda da su svako tehnološko otkriće. Bilo da je reč ο ponavljanju neke mitske borbe. Nije nam namera da tvrdimo kako smo nabrojali sve religiozne tvorevirie koje je podstaklo otkrivanje zemljoradnje. Prema Ketlin Kenjon. pokažemo zajednički izvor — u neolitu. s vremenom.). Ipak. prvi Natufijanci su pored velikog izvora sagradili jedno svetilište koje je bilo spaljeno pre ~ 7800. Mi ih. teško prepoznaje u nekim vrstama religioznog dualizma. Formulaciju — »prvi grad na svetu« — kritikovaii su Čajld i Brejdvud (R. muško i žensko. Jerihon je možda bio najstariji grad na svetu 6850. na primer. obredne borbe između dve suprotstavljene grupe imaju značajnu ulogu. utvrđenja.67 Ovo biokosmološko shvatanje. 249—336. Tako. od kojih će se neke razviti tek nekoliko milenijuma kasnije. Neolitske religije Bliskog istoka Moglo bi se reći da se od neolita pa sve do gvozdenog doba istorija religijskih ideja i verovanja prožimala s istorijom civilizacije. Garsten (Garstang) i Ketlin Kenjon (Kathleen Кепуоп) iskopali su više građevina neuobičajene strukture koje su nazvali »hramovima« i »porodičnim kapelama«. imalo za posledicu uspostavljanje izvesnog suštinskog jedinstva koje čak i u naše vreme povezuje seljačka društva tako udaljena jedna od drugih kao što su to ona iz Mediterana. život/smrt). Dodajmo da je širenje religioznosti zemljoradničke strukture. kako izgleda. naročito str. ali su u skladu i s dveша obredno suprotstavljenim grupama. međutim. pa tako i deformisano. 39 i dalje. kao što ćemo u brojnim prilikama videti. itd. uprkos bezbrojnim varijacijama i novinama. Ono se. 13. svaka ekonomska i društvena inovacija bili »dvostruki« — po značenju i religioznoj vrednosti. dve ženske statuete i još nekoliko drugih 67 Up. čvrsta kula. dvoboji i borbe bude. u opštim crtama odgovaraju dihotomiji koja je istovremeno i klasifikativna i obredna (Nebo i Zemlja. Eliade. dan/noć. podjednako treba voditi računa i ο njihovom religioznom »odjeku«. Archaeology in the Holy LancL. nećemo mnogo isticati kako ne bismo isuviše ometali jedinstvo izlaganja. kao u Mesopotamiji (§ 22).zemljoradnika. Kada na stranicama lcoje slede budemo pominjali neke neolitske inovacije. njihovo duboko značenjc je isto: sukob. BiJo nam je dovoljno da za jedan broj ideja. podstiču i uvećavaju stvaralačke snage života. 6770). bar jedna izgrađena za obredne ceremonije — sve to ukazuje na socijalnu integraciju i ekonomsku organizaciju koje prethode budućim gradovima-državama Mesopotamije. »Remarques sur le dualisme religieux: dyades et pola· rites« u Nostalgie des Origines. Među očigledno religioznim dokumentima. mnogo puta reinterpretirano.

prikazana u tri vida: kao mlada žena. možda. Anati. nav. godine pronađene su brojne skulpturice od kamena i gline. Reljefi boginja. 70 K. Cauvin. tkanine. i fig. Glavno božanstvo je boginja. Nema prikazivanja seksualnosti. 28. Figurina otkrivena u Biblosu je dvopolna. fig. Ovo je tumačenje međutim još sporno. Кепуоп. 74 Vid. Kult lobanja nalazimo i u Tel Ramadu (u Siriji blizu Damaska). 38 Iskopavanja Kontensona (Tell Ramad) i Dinana (Dunand) (Byblos). delo. drvene vaze. 18. kulture Hadžilara i Ćatal Hijika 7000) u Anadoliji. 44 i dalje. Archaeology in the Holy Land. oblikovani od gipsa. Cauvin. koji prihvata Garstenovo tumačenje. oružje. predstavljaju Boginju-Majku u zastrašujućem obliku demona. str. 72 Iskopavanja Kontensona. tačnije. 26. iz sloja koji se datira u peti milenijum. 69 Up. U stvari. Tel Avivu. 84 i dalje. dakle. i glave bikova — epifanija boga — bili su pričvršćeni za zidove. str.figurina koje predstavljaju životinje. figurine pronađene u Munhati. a lica naknadno oblikovana. obuhvata mitologiju analognu mitologijama koje će kasnije preovladati na Bliskom istoku.38 U četrdeset svetilišta iskopanih do 1965. 50. J. Cauvin. Raznolikost slika na zidovima je začuđujuća: ne postoje dva slična svetilišta. 29—30. Nekoliko lobanja koje je iskopala Ketlin Kenjon70 svedoče ο neobičnom opremanju: donji delovi lobanja bili su obloženi gipsom. potiče nekoliko antropomorfnih figurina od gline. str.71 Ali reklo bi se takođe kako je uložen znatan trud da se očuva sećanje na živu osobu. koje je reprodukovao Koven. gde su iskopavanja iznela na videlo temene delove lobanja čija su čela bila obojena u crveno. opet. ali se ponekad zajedno prikazuju ženske grudi i bikov rog — simboli života. U Ćatal Hijiku kosturi su sahranjivani ispod kućnih podova. Handbuch. a uz njih i pogrebni darovi: nakit. 380—81. da su kult plodnosti i kult mrtvih bili povezani.74 Izgleda. rezimirao Koven.69 Mrtvi su bili sahranjivani pod kućnim podom. Protiv: J. koje su prethodile prekeramičkoj jerihonskoj kulturi — i verovatno uticale na nju — ukazuju na postojanje sličnih vero vanja. II.72Fonovo iz Sirije (Tel Ramad i Biblos).73 Druge ženske skulpturice pronađene u Palestini i datirane oko ~ 4500. nav. ponekad visoki i po dva metra. itd. 256. a oči oblikovane školjkama. Digging up Jericho. str. Kult lobanja je u velikoj meri potvrđen u Hadžilaru. 71 Кепуоп. drveta ili gline. one prikazuju bradatog muškarca. Oči su naznačene školjkama. i Šar-Ha-Golanu. ženu i dete. str. 79 i dalje. U jednom svetilištu (oko ~ 6200) nađene su četiri ljudske lobanje položene na glave bikova koje su. biku. Garsten je verovao da je u tim ostacima moguće identifikovati najstariju poznatu božansku trijadu koja. 53 i dalje. Muško božanstvo pojavljuje se u liku nekog dečaka ili mladića — boginjinog deteta ili ljubavnika — ili kao bradati muškarac koji ponekad sedi na svetoj životinji. poludrago kamenje. 25 i dalje. Videti takođe Miiller-Karpe. str. delo. Neki autori pridavali su poseban značaj ostacima tri slike u gipsu koje je tridesetih godina otkrio Garsten. Retigions neolithiques de SyroPalestine. 51. Ovde je sigurno reč ο nekom kultu lobanja. i fig. str. str. ukazuju na kult plodnosti. kao majka koja rađa dete (ili bika) i kod starica (kraj koje se ponekad nalazi ptica grabljivica). . do te mere da su se glave mogle porediti sa pravim portretima. Palestine before the Hebrews. rezimirao J.

ie. str. ili je u pratnji nekog deteta. semitski Ereš) oko ~4325. 76 Vid. U Hadžilaru. Tu je sigurno reč ο nekom značajnom mitsko-religioznom kompleksu. ili kako stoji držeći leopardovo mladunče. II. U mlađem sloju 5435. stojeći. Divlji bik je obožavan kao epifanija muške plodnosti. str. 11 i dalje.75 Halafijanska kultura uništena je ili nestala oko ~ 4400. Jedan od zidova ukrašen je slikama koje predstavljaju lešinare antropomorfnih nogu kako napadaju ljude bez glava. stvorio ju je neki narod koji je sišao sa severa. »Hacilar: Α Neolithic Village Site«.39 Takozvana kultura Tel Halafa40 pojavljuje se u vreme iščezavanja anadolskih kultura. 351. 40 Prema imenu nalazišta. Značajan je napredak u obradi metala (bakarne sekire. 87 i dalje. dok se kultura Obeid. up. Goff. 40 i dalje (Beli hram). nije teško prepoznati prauzor Boginje-Majke.ja u Muller-Karpe. razni predmeti od zlata). str. međutim. kako se odmara. Ponekad je naga ili nosi sasvim malu pregaču. poreklom iz južnog Iraka. 59 i dal. Earliest tivilizations of the Near East. kao i dvo88 James Mellaart. Mallowan. Uostalom.). Nasuprot tome. raširila celom Mesopotamijom. sedeći ili kleeeći. čije nam značenje. str. pored Mosula. B. Symbols of Prehistoric Mesopotamia.76 Jedan od najznačajnijih je Beli hram 75 Opšti prikaz i bibliografi. bogato ukrašena geometrijskim crtežima. Religiozni kompleks Tel Halafa ne razlikuje se innogo od kultura koje su se sačuvale sve do danas. sekla sekira imaju kultnu ulogu u vezi s bogom oluje.bile pričvršćene za zid. itd. Μ. 60 ι dalje. ~ 4300. muške figurine nisu pronađene dok slika boginje ima u obilju. ali takođe i sama. Jedna ljudska glava skoro prirodne veličine i životmjske glave od mermera sigurno imaju religiozno značenje. L. izmiče. . Tel Halaf. simboličke životinje. 61 i dalje. 102 i dalje. a po svoj prilici. str. u selu Arpačijah. čitavu kulturu Obeid odlikuje sklonost ka nefigurativnom. Earliest Civilizations of the Near East. Miiller-Karpe. Prikazana je i kao mlada. boginja je prikazana kako sedi na leopardu. str. Svetilišta nacrtana na amajlijama nisu kopije određenih građevina. 94 i dalje. godine. Cital Нпупк: Α Neolithic Town of Anadolia. str. u sloju koji je datiran na oko ~ 5700. 39 Mellaart. i kao ostarela. Njeno postojanje već je utvrđeno u Varki (sumerski Uruk. među kojima su bile i figurice od gline. U stvari. Mrtvi su sahranjivani uz darove. Međutim. Skulpturice ljudi od krečnjaka verovatno predstavljaju sveštenike. godinu. glava ovnova. II. 339. često predstavljenu kako kleči. poslednju fazu kulture Hadžilara lcarakteriše divna keramika. Ljudske figure su izrazito shematizovane. gomila se bogatstvo. Ο religioznoj simbolici halafskih figurina i ikonografskih motiva. Zbog razvoja zemljoradnje i zbog trgovine. nego su neka vrsta prvobitne slike hrama. najznačajnija novina perioda Obeid je upravo pojava monumentalnih hramova. ~ 5200) iščezavaju figurine boginje s detetom ili u pratnji neke životinje. koji je izuzetno značajan u svim oblastima antičkog Bliskog istoka. U njoj se zna za bakar. a i muški kipovi. godine. obredne igle. u pratnji golubova. Ε. L. Slike bikova. preterano velikih grudi. Neki pečati tipa Gavra (Gawra) prikazuju različite kultne prizore (likove oko nekog žrtvenika ukrašenog volovskim glavama. Nijedna druga preistorijska kultura nije izvršila sličan uticaj. str. možda preživeli iz Hadžilara i Catal Hijika. Early Mesopotamia and Iran. volovskih glava.

Podsetimo samo da je zemljoradnja u početku sasvim sporo prodirala u izvesne oblasti Evrope. docnije. a visokoj 13 m.5 m. preko Egejskog mora i istočnog Mediterana. nema ni arheoloških dokaza koji 48 Marija Gimbutas. kao što se to činilo na Kritu ilii u neolitskim kulturama. Siriji i Palestini i području plodnog polumeseca. istovremeno su pojavljuje oko ~7000. na Siciliji ili u Palestini. u Podunavlju su veoma retki. Neka skorija otkrića vrlo su uspešno potvrdila originalnost drevnih kultura jugoistočne Evrope. širenje kullure jestivih biljaka stiglo je sve do Australije i Patagonije. Ali. Duhovna građevina neolita Što se tiče našeg zadatka. koji su tako prošireni na Orijentu. u Grčkoj. Prve zemljoradmčke zajednice razvile su se duž vodenih tokova i na rubovima velikih šuma. štaviše. u Siriji. postglacijalna klima omogućila je mezolitskim društvima srednje i zapadne Evrope da se zadovolje proizvodima lova i ribolova.77 Ali. 5. rnitove i obrede — ipak uočavamo ponekad vrlo značajne razlike između evropskih neolitskih kultura i njihovih istočnih izvora. na obalama Grčke i Italije. Na toj se platformi nalaze i ostaci starih svetilišta a ona sama je zigurat sveta »planina« čijom ćemo se simbolikom docnije baviti (§ 54).(~3100) veličine 22. skupa koji Marija Gimbutas naziva »Old European civilization«. i pripitomljavanje ovaca. takve skulpturiice nisu nikada pronađene u grobovima. obrade metala. tu nije reč ο mehaničkom procesu. koji potvrđuju brojne slike u Podunavlju. ili ikonografski skupovi Boginja Majka — Dete. . na Balkanu. što će reći. Kini i jugoistočnoj Aziji. C. ne može se tvrditi kako se ovaj kulturni kompleks pojavio u Grčkoj docnije nego u području plodnog polumeseca. Sigurno je. pokazuje se kao neizbežan proces. Ipak. Širenjem kulture žitarica prenose se i obredi. 7000 — 3500. stoke i svinja. U stvari. na Kritu. da kult bika. idoli bogova. 14. širokoj 66.3X 17. širenje neolitske zemljoradnje koja je započela na Bliskom istoku oko ~ 8000.«. godine ili nešto ranije. u južnoj Anadoliji. u Podunavlju i u ostalim delovima Evrope. S jedne strane. str. a na prvom mestu. ne poznajući religiozna značenja. S druge strane. kad su se osetila dejstva evropske kolonizacije i industrijske revolucije. Isto tako. u dolini reke Ind. kulturu žitarica trebalo je prilagoditi umerenoj zoni prekrivenoj šumama. naročito posle ustaljivanja pastirstva. potiče s Bliskog istoka. nema dokaza ο nekom žrtvovanju bikova. Premda su nam na raspolaganju samo arheološki dokumenti — drugim rečima. jedna civilizacija koja obuhvata kulturu žita i ječma. mitovi i određene religiozne ideje. Na osnovu datuma do kojih se došlo metodom radioaktivnog uljenika. podjednako nema potrebe pratiti takvo širenje prema Indiji. podignut na platformi dugoj 70 m. I pored otpora nekih populacija. na primer. Međutim. »Old Europe c. Još ne znamo šta je bio »početni podsticaj« ove kulture. nema potrebe pratiti širenje zemljoradnje i. B.

grupe kuća kao što su one na švajcarskim jezerima. 79 U poređenju s tim.). posle najezde naroda craomorskih itepa (str. »Un modele de sanctuaire decouvert a Cascioarele«. otkopan je hram čiji su zidovi bili oslikani prekrasnim crvenim i zelenim spiralama na belo-žutoj osnovi. Raspad te civilizacije počinje posle ~3500. Upravo smo videli šta nam otkrivaju religiozni dokumenti prvih neolitskih kultura: kultove mrtvih i kultove plodnosti. 24. stoka. Između ~6500. i nerasvetljene uz pomoe tekstova ili tradicija određenih zemljoradničkih društava. 25).000 godina pre Sumera (str. oni ukazuju na bogatstvo i složenost jedne religije čiji je sadržaj još uvek ostao nedostupan. jugoistočne Azije i srednje Amerike). odnosno 2.. razne nefigurativne simbole. fig.79 Veliki broj žrtvenika i svetilišta i razni kultni predmeti svedoče ο dobro organizovanoj religiji. variraju između ~4035. str. str. mlađi. str. Uz brojne druge dokumente (figurine. 82 Prema Gimbutas. Dva stuba su iznutra šuplja. 11). 13). verovanja i obrede u vezi sa »tajnom« vegetacije. razvila i pismo (up. slike božanskih maski) ukazuju na obredne aktivnosti.78 Kakvo god bilo njeno poreklo. Simbolika axis mundi izjednačava Kosmičko drvo s Kosmičkim stubom (columna universalis). što govori da su bila oblikovana oko debla drveta. tako svedene samo na arheološke dokumente. 81 Hortenisia Dumitrescu. 48 Vladtmir Dumitrescu. 1. 60 km južno od Bukurešta. u kojem je pronađen model svetilišta od pečene gline. i ~5300. str. 21. fig. volovskom glavom). koji su već imali uzgajane biljke i domaće životinje. str. ukazuju na kult svetog stuba. ljudske i životinjske figure. str. Datumi koje prema radioaktivnom ugljeniku saopštava Dumitresku. 6. god. god. po kojem se podjednako razlikuje od kultura Bliskog istoka kao i od kultura srednje i se\'erne Evrope. Maketa predstavlja veoma impresivan arhitektonski kompleks: četiri hrama podignuta na visokom postolju. 21. nešto manji.82 Uzaludno bi bilo nabrajati sve neolitske dokumente koji se mogu podvrgnuti religioznom tumačenju. izgledaju kao kolibe. Marija Gimbutas govori ο »ako 5000. maske. Kine. Veliki broj predmeta (pečati s ideogramima.81Na Balkanskom poluostrvu pronađeno je više modela hramova.bi ukazivali na priliv doseljenika iz Male Azije. isto. 12). Gimbutas. itd. ali jedan stub od dva metra i drugi. 78 Uostalom. pre Hr. arheološki dokumenti prikazuju nam samo delimičnu i osakaćenu sliku religioznog života i misli. Indije. Recimo odmah kako postoji opasnost da nam se neolitske religije učine jednostavne. Gimbutas. 1 i 4 (ovu poslednju reprodukovala Gimbutas. Međutim. . pa i dosadne. Nisu pronađene skulpturice. godine došlo je do snažnog kulturnog razvoja na Balkanskom poluostrvu i u srednjoj Anadoliji. »drevna evropska civilizacija'< razvijala se u originalnom pravcu. povećava se bioj sela zaštićenih opkopima ili zidinama. 12).. 2 i 3). Ponekad ćemo aludirati na njih spominjući religioznu preistoriju nekih ključnih oblasti (Mediterana. »drevna evropska civilizacija« je već ~5300— 5200. i ~3620 (up.« (str. simbola axis mundi. Oko sredine šestog milenijuma. »fidifice destine aiu culte decouvert a Cascioarele«.80 Iznad ovog hrama nalazio se drugi. koja mogu da prime do hiljadu stanovnika. nap. i to tradicija koje su početkom ovog veka još bile žive. 14. 6. god. svinja i jedna vrsta žita (einkorn wheat) vuku poreklo iz Evrope. fig. na koje ukazuju skulpture boginja i boga oluje (s njihovim epifanijama: bikom. teriomorfne vaze. U eneolitskom nalazištu Kešćioarele (Cascioarele).

Ali. § 8). Varivo od semenja koje se služi na sahranama ili ο praznicima mrtvih u Rumuniji i na Balkanu zove se coliva83 Postojanje tog imena (kollyva) i žrtve potvrđeno je i u staroj Grčkoj. što znači da 83 Starogrčki: kollybos — jelo od kuvane pšenice. Važno je ne izgubiti iz vida da se grandiozna duhovnost neolita ne može »prozreti« pomoću dokumenata koji su nam na raspolaganju. baš kao i preistorijske populacije. prev. prvi tekstovi koji su nam dostupni predstavljaju približno sećanje na pradavne religiozne tvorevine koje su postale zastarele ili su bile napola zaboravljene. opet. Up. prikazuju običaj nasleđen iz preistorije. panahija. višestruko reinterpretiranih. skoro potpuno nerazumljiva. Znamo da su »primitivni narodi«. Nema potrebe ići dalje. U Egiptu XX veka obredni snop vezuje se na isti način kao što to vidimo na starim spomenicima koji. Naglasimo samo da su se takvi obredi održali preko četiri do pet hiljada godina. određenih ratarskih obreda i sahrana ne treba više dokazivati. Semantičke mogućnosti arheoloških dokumenata ograničene su. varica. U izvesnim slučajevima. ali je običaj sigurno još stariji (veruje se da je otkriven u grobovimi Dipilona). a isto to ime davano mu je i u Egiptu u vreme faraona. Religiozni kontekst metalurgije: mitologija gvozdenog doba Mitologiju »glačanog kamena« zamenila je »mitologija metala«. Kontinuitet »svetih mesta« (up. U krševitoj Arabiji poslednji snop je pod imenom »Starac« pokopavan u zemlju. koje su početkom XX veka još upražnjavali seljaci sredlije i jugoistočne Evrope. ječma i usitnjenih oraha. vidi se koliko oni otkrivaju jedan univerzum ne samo složenih i dubokih. Dovoljno je posmatrati neko današnje društvo primitivnih zemljoradnika da bi se mogli pojmiti složenost i bogatstvo neke religije utemeljene na ideji hronične plodnosti i ciklusa život—smrt—zagrobni život. i prvi tekstovi odražavaju viziju sveta pod snažnim uticajem religioznih ideja vezanih s metalurgijom. ona najbogatija i najosobenija razvila se oko gvožđa. nadu u postegzistenciju. institucijom kraljevstva i organizovanim sveštenstvom. od čega poslednjih hiljadu ili hiljadu i po pod budnom pažnjom hrišćanstva i islama. Leopold Šmit je pokazao da izvesni mitsko-obredni scenariji. (Prim. vrlo verovatno. urbanom civilizacijom. što uključuje homologiju rođenja — ponovnog rađanja (inicijacije).izjednačavanje žene — obrađene njive — biljke.) . ako nam duhovna građevina neolita50 nije više dostupna u celini. kosmologiju koja kao imago mundi podrazumeva simboliku »Središta sveta« i nastanjenog prostora. 15. čim se arheološkim dokumentima Bliskog istoka dodaju prvi tekstovi. njeni delovi sačuvani su rasuti u tradicijama seljačkih društava. obrađivali meteorsko gvožđe mnogo pre no što su naučili da koriste površinske gvozdene rude. ponekad do te mere da postaju nejasna. Neke rude oni su obrađivali kao kamenje. nego i nadugačko promišljanih značenja.49 Uostalom. čuvaju delove mitologija i iščezlih obreda iz prehomerske stare Grčke. dve monoteističke religije poznate po svojoj snazi. naše koljivo.

Eliade. Zanatlija zamenjuje Zemlju84 85 86 Up. trebalo je otkriti topljenje ruda. Ako bi im se ostavilo dovoljno vremena da se razviju (što bi se ovde odnosilo na geološki ritam vremena). Da bi započela nova etapa u istoriji čovečanstva. Tek je metalurgija zemaljskog gvožđa učinila ovaj metal dostupnim za svakodnevno korišćenje. u čemu učestvuju rudnici i rude. Rude izvađene iz rudnika u izvesnom smislu predstavljaju »zametke«. str. Vid. Isto je i kod Hetita: jedan tekst iz XIV veka jasno kaže da su hetitski kraljevi koristili »crno nebesko gvožđe«. jer su naslage bile veoma bogate i lako dostupne. . Α. Dosta dugo. koja je povezana s meteoritima. Ima se utisak da je to otiskivanje u oblast koja po pravu ne pripada čoveku — u podzemni svet s njegovim tajnama laganog dozrevanja minerala koje se odvija u utrobi Zemlje-Majke. kao da su podložni drugačijem vremenskom ritmu nego što je to život biljnih organizama i životinja — nije stvar u tome da oni manje rastu. Obredi se ravnaju prerna prirodi operacije koja se ima u vidu. s dubljom pa i opasnijom sakralnošću. sada se suočavamo sa zemaljskom sakralnošću. gvožđe je preovladalo. Τ. bez mnogo muke dobijala se velika količina metala. Obično se prevodi kao »nebeski metal« ili »metal-zvezda«. Metals. 46 i dalje. a razlikuje se i od topljenja bakra i bronze.86 Pećine i rudnici poistovećeni su sa matericom ZemljeMajke.84 Kada je Kortes (Cortez) upitao astečke poglavice odakle im noževi — oni su mu pokazali na nebo. iskopavanja nisu otkrila nikakve tragove zemaljskog gvožđa u preistorijskim naseljima. Sve mitologije rudnika i planina. Novog sveta. Egipćani su znali samo za meteorsko gvožđe. Forgerons et alchimistes. 20. molitve i kultne činove. 149.5. str. jer se ulazi u posvećeno područje smatrano nepovredivim. tu se dolazi u dodir sa sakralnošću koja ne predstavlja deo poznatog religioznog univerzuma. Pored nebeske sakralnosti. Forgerons et alchimistes. »savršeni« metali. Oni lagano rastu. bezbrojne vile. Sumerska reč AN. U celom svetu rudari upražnjavaju obrede koji uključuju stanje čistote. elfovi. i korišćen je mahom u obredne svrhe. utvare i prikaze. Metali niču »u krilu zemlje«. Ova činjenica je imala značajne religiozne posledice. Za razliku od bakra i bronze. Posle otkrivanja tajne topljenja magnetita ili hematita. naročito posle usavršavanja tehnike »stvrdnjavanja« metala kaljenjem. I stvarno. meditaciju. napisana je znacima »nebo« i »vatra«. I. Opterećene tom tmurnom svetošću. jedna prevremena operacija. metalurgija gvožđa je veoma brzo postala industrijska. Ali obrada zemaljske rudače nije ista što i obrada meteorskog gvožđa.BAR. str. umnožene su epifanije prisustva svetog s kojim se čovek sučeljava prodirući u geološke slojeve života. rude bi mogle postati zreli. Tu počinje najteži i najodvažniji poduhvat. Njihovo vađenje iz krila Zemlje-Majke je. Rickard. dakle.2 Paleolitski narodi sa istoka verovatnu su imali analogne predstave. post.su ih koristili kao sirovine za izradu kamenog oruđa. oni »sazrevaju« u zemaljskim dubinama. rude se stavljaju u peći. duhovi.85 Ali metal je bio redak (bio je podjednako dragocen kao i zlato). Man and. Tek kada je pronađena peć. najstarija reč koja označava gvožđe.

on upravlja građenjem Baalove palate i oprema svetilišta drugih božanstava. Peći su. što je odlučujuća etapa »sintetičke pripreme Života« (homunkulus. isceljivanje. u trećem tomu ovog dela. str. jer peć za topljenje zamenjuje zemaljsku matericu. osiguravajući im tako pobedu protiv zmajeva ili drugih čudovišnih bića. čini da one postanu »zrele« u zadivljujuće kratkom roku. Otuda je topljenje propraćeno s bezbroj obzira. osetno su obogatili mitologiju homo fabera nasleđenu iz kamenog doba.87 U različitim slojevima kulture (koji ukazuju na veliku starost).53 Metalac je »gospodar vatre«. izgleda da postoji bliska veza između umetnosui i kovanja. Taj ambivalentni karakter metala — nosioca moći koje su istovremeno i svete i »demonijačke« — prenosi se na metalce i na kovače. Jedan lik iz Ben Džonsonovog (Jonson) komada The Alchemist izjavljuje: »Olovo i drugi metali bili bi zlato da su imali vremena da to postanu. magija. Sve ove ideje i verovanja povezani sa zanatima rudara. ono čemu su neophodni eoni da bi »dozrelo« u podzemnim dubinama. ali isto tako i da se napravi nešto drugo od onoga što je već postojalo u Prirodi.88 Borba za »vladanje Vremenom« — koja će imati svoj najveći uspeh u »sintetičkim proizvodima« dobijenim posredstvom organske hemije. isto onako kao što su u izvesnim društvima kovači i kotlari podjednako i muzičari. igre i pesništva. pored šamana. božanski kovač Tvastri pravi Indrino oružje za njegovu borbu sa Vritrom. vidara i čarobnjaka. Up. 87 88 . pesnici. važili za »gospodare vatre-<. 175 i dalje. alhemičari će misliti na isti način. Forgerons et alchimistes. Hefest kuje munju zahvaljujući kojoj će Zevs trijumfovati nad Tifonom (up. 101 i dalje. U cgipatskoj verziji mita. § 84). zanatlija. Vid. može da postigne za nekoliko nedelja. Tako se gvožđe pokazuje kao sredstvo da se nešto »napravi brže«. čak ih preziru. Pomoću vatre. ubrzava »rast« ruda. § 49). saradnja božanskog kovača s bogovima ne ograničava ■se samo na njegovo učestvovanje u borbama koje su odlučujuće za ovladavanje svetom. gde se dovršava sazrevanje rude. Isto tako. iscelitelji i čarobnjaci. veštačke. Preuzirnajući odgovornost za menjanje Prirode. izgleda. Hiljadama godina kasnije. taj bog-kovač ima veze s muzikom i pevanjem. opet. Metalac. str. Forgerons et alchimistes.) i umetnosti pesme.Majku da bi ubrzao i dovršio »rast«. ne mešaju se s njima. Ali želja za saradnjom pri usavršavanju Materije imala je značajne posledice. Pored toga. graditelj i zanatlija. Gospodara mora i podzemnih voda (up.5® U nekim mitologijama božanski kovači kuju oružje bogova. meta]aca i kovača. kao i kovač. kao i. 54 i dalje. Vid. takođe poglavlja ο zapadnoj alhemiji i ο religioznim implikacijama »naučnog progresa«. Ptah (bog-grnčar) kuje oružje pomoću kog će Horus pobediti Seta. U kanaanskom mitu Košar-va-Hasis (Koshar-wa-Hasis) (dosL »Lukav-izloban«) kuje za Baala dve kratke toljage kojima će on oboriti Jamu. ali ih se boje. Kovač je za bogove podjednako i arhitekta. Međutim. tabua i obreda. okultnih tehnika (šamanizam. oni su visoko cenjeni. Iz tog razloga su u drevnim društvima topioničari i kovači. on ostvaruje prelazak materije iz jednog stanja u drugo. pre njega.« Α drugi alhemičar dodaje: »A to je ono čime se ostvaruje naša umetnost. itd. nove materice. na neki način. čovek preuzima ulogu Vremena. grnčar.

Kramera. Sasvim je verovatno da su Sumeri potčinili starosedeoce čiji je etnički sastav još uvek nepoznat (po kulturi. Drugim rečima. up. tehnikama i shvatanjima sačuvani u sumerskim tekstovima. karakterističan znak božanskih bića bila je tijara s rogovima. Pretpostavlja se da se narod koji je govorio sumerski.« To je. oni su pripadali civilizaciji koja je nazvana Obeid. § 13). Još pre 30 ili 40 godina. Dosta rano. vavilonskoj kulturi. pod legendarnim vođom Sargonom. Međutim. III POGLAVLJE MESOPOTAMSKE RELIGIJE 16. kao što znamo. Te se razlike posebno dobro vide u oblasti religije. U Sumeru se. Poreklo i stara istorija sumerske civilizacije još su slabo poznati. Reč je ο prvim pisanim doknmentima čije poreklo seže do trećeg milenijuma. religiozna simbolika bika. stvaralački genije dvaju naroda bio različit. tj. Prema rečnicima. N. Oko sredine trećeg milenijuma.davnašnji san alhemičara) — ta borba za preuzimanje uloge Vremena. dakle. naslov jedne knjige S. olujno· nebo kojim odjekuje grmljavina (jer je grmljavina bila poistovećena s rikom bikova). grupe nomada koje su dolazile iz Sirijske pustinje i govorile akadski. jedan od semitskih jezika. jer je. Dakle. izvorno. Ali ti dokumenti. Od najdavnijih starina.. »Istorija počinje u Sumeru. koja je proizišla iz spajanja te dve etničke loze. Danas se međutim slažemo da sumerski i akadski doprinos treba proučavati odvojeno. još pre tog osvajanja.. stalno prenosila. Kasnije ćemo odmeriti njena religiozna značenja. počele su da prodiru ii severne oblasti Sumera. naučnici su govorili ο samo jednoj. »Transcendentnu« nebesku strukturu božanskih bića potvrđivao je determinantni znak koji prethodi njihovim ideogramima i koji je. zaposedajući u naizmeničnim talasima sumerske gradove. stvorena je sumersko-akadska simbioza koja se brzo širila posle ujedinjenja dve zemlje. uprkos činjenici da su osvajači usvojili kulturu pobeđenih. božanski modalitet definisali su snaga i prostorna »transcendentnost«. potvrđena još od neolita. kao i svuda na Srednjem istoku. pravo značenje ove odrednice jeste »nebo«. odražavaju još starija religiozna verovanja. Istaknuti američki orijentalist pokazuje da su prvi podaci ο brojnim religioznim institucijama. Akađani su nametnuli svoju prevlast sumerskim gradovima. izvesno. predstavljao zvezdu. jezik koji nije semitski i ne može se objasniti ni preko jedne druge poznate jezičke porodice. svako božanstvo bilo . spustio iz severnih oblasti i nastanio u donjoj Mesopotamiji. postojala je još u gvozdeno doba. koja karakteriše čoveka modernih tehnoloških društava.

bog atmosfere (nazivan takođe i Veliko Brdo). za koga se pogrešno smatralo da je bog Vode pošto se. prvi bog je nebeski. koji otelovljuju muški i ženski princip. ali već An predstavlja sindrom onoga što bi bilo deus otiosus* Aktivniji i »aktuelniji« su Enlil. str. prilično je česta u drevnim kosmogonijama. novi prevod poeme »Gilgameš. uviđamo da su neke religiozne tradicije upravo gubile svoja prvobitna značenja. Na samom početku je trijada Velikih bogova. koja je partenogenezom rodila prvi par. 176—81. Osim toga. tekstovi koji su do sada otkriveni fragmentarni su i njihovo je tumačenje izuzetno teško. raspolažemo dugačkim listama božanstava svih vrsta ο kojima najčešće ne znamo ništa osim imena. vodena masa je poistovećena s prvobitnom Majkom. smatralo da Zemlja sedi na Okeanu. str. . u različitim slojevima kulture. Tema Iskonske vode zamišljene istovremeno i kao kosmički i kao božanski totalitet. Gospodar Dilmuna. Boginja Namu (čije se ime piše piktogramom koji označava »iskonsko more«) prikazana je kao »majka koja rodi Nebo i Zemlju«. O egipatskom poimanju početnog savršenstva. Kao što to pokazuje njegovo ime (an — nebo). sumerska religija se pokazala kao već »stara«. U praskozorju svoje istorije. . »Gospodar Zemlje«. Bog Enki. Taj isti proces otkrivamo i kada je reč ο trijadi Velikih bogova koji sačinjavaju An (Ann). Enkidu i Donji svet« u: Giorgio R. itd. Nebo (An) i Zemlju (Ki). Nijedan noćni čuvar ne obilazi svoj okrug. Naravno. to je savršenstvo u stvari predstavljalo zastoj. Do sada nije otkriven nijedan kosmogonijski tekst u pravom smislu reči.je zamišljeno kao nebesko biće. 77 i dalje. Zemlju. Kramer. Enlil i Enki. I u ovom slučaju. Iz njihove veze rodio se Enlil bog atmosfere. izgleda da je pravi Raj bio Dilmun. str. Mitologia sumerico-accadica. najznačajniji u panteonu. a Enlil odneo sa sobom svoju maiku. Castellino. The Sumerians. zbog toga bogovi i boginje zrače veoma jaku svetlost. Drugi fragment govori nam ο tome kako se on odvojio od svojih roditelja: bog An je podigao nebo uvis. Tamo »nijedan lav ne ubija. i »pramajka koja porodi sve bogove«. u: La Naissancc du monde. koju prati trijada planetarnih bogova. § 25. 91 Prevod Mauricea Lamberta. Neki tekstovi podsećaju na savršenstvo i blaženstvo »početaka«: »stari dani kada je svaka stvar bila stvorena savršena«. doista. prema sumerskom shvatanju. čak i na osnovu tih delimičnih obaveštenja.89 Kosmogonijska tema razdvajanja Neba i Zeml je takođe je veoma rasprostranjena. ali na osnovu nekoliko nagoveštaja možemo rekonstruisati odlučujuće trenutke stvaranja kako su ga poimali Sumeri. up.. 90 Vid. Taj prvi par bio je do te mere sjedinjen da se stopio u hieros gamos. uspavao se pored svoje supruge.. 89 145.. str..90 Ipak. Prvi sumerski tekstovi odražavaju klasifikacijski i sistematizacijski rad koji su obavljali sveštenici.Bole me oči'. Ipak. From the Tablets of Sumer. i Enki.«91Ipak. bog »temelja«. 106. On bi trebalo da bude suvereni bog bez premca.. kao što je i sama zemlja bila devica. još device. Nalazimo je. Niko bolesnih očiju ne ponavlja . Ali je verovatno da verzije koje su zabeležene na Srednjem istokn i α Mediteranu u krajnjoj liniji potiču iz sumerske tradicije. zemlja u kojoj nisu postojale ni bolest ni smrt. Vid. nijedan vuk ne odnosi jagnje.

17. 93 Ο kultu. 140 i dalje. Ipak. U Enkijevoj drami ne iznenađuje smrtna priroda bogova. Jestin. nego mitološki kontekst u kojem je ona objavljena. Drugi tekstovi označavaju boginju Aruru kao stvoriteljku ljudskih bića. Najzad. upotpunjena teogonijom. međutim. Α ta »greška« je mogla da dovede u krizu samu strukturu njegove sopstvene tvorevine. Jedan mit pripoveda da su prva ljudska bića nikla iz zemlje kao trava. Naravno. dolazi do prve božanske drame. ili krv bogova Lagma. Kramer. Ancient Mesopotamia. The Sumerians. sledimo tumačenje koje je dao R. Ali zbog jedne na prvi pogled beznačajne neprilike.93 Kult se shvatao kao služenje bogovima. i najzad. oni nisu njihovi robovi. Kasnije ćemo videti i opasnosti s kojima se susrela Inana prestupajući granice svoga suvereniteta. A. 183 i dalje. prvobitni čovek je na neki način delio božansku supstancu: životvorni Enkijev dah. što je propraćeno njegovim krajnjim slabljenjem koje ga dovodi skoro do same smrti. pre svega. čovek je stvoren od krvi dva boga Lagma koji su radi toga bili žrtvovani. pošto se Enki nije ponašao u skladu s principom koji je on sam otelovljavao. Drugi tekstovi preneli su nam tugovanke bogova dok su padali kao žrtve sudbine. završava se dramom koja obelodanjuje zabludu i kažnjavanje jednog boga stvoritelja. To znači da nije postojala nepremostiva razlika između oblika božanskog postojanja i ljudske uslovljenosti. Enki se sjedinio sa boginjom Ningursag. ovaj mit ukazuje na obrade ο čijim namerama ne možemo suditi. up. odnosno da odredi njihov način postojanja i njihovu funkciju. sa kćerkom te kćeri — jer reč je ο teogoniji koja se mora ispuniti u toj rajskoj zemlji. nepoznata zla more boga a njegovo postepeno slabljenje najavljuje blisku smrt. njegova ga supruga ipak izleči. ako ljudi i jesu sluge bogova. Prema dvema sumerskim verzijama.92 Onako kako smo uspeli da ga rekonstruišemo. Prinošenje žrtve sastoji se pre svega iz ponuda i iskazivanja poštovanja. I stvarno. Najzad. zatim mu je boginja Namu načinila srce. čoveka su neki božanski radnici oblikovali od gline. Oppenheim. Tačno je da je čovek bio stvoren da služi bogovima koje je. Sto se tiče velikih zajedničkih gradskih 92 Mi 170. a Enki mu dao život. Uvređena ovim nerazumnim činom Ningursag izjavljuje da neće više gledati Enkija »pogledom života« sve dok on ne umre. L. . Tema raja. str. Ona su tako različita da se mora pretpostaviti postojanje više tradicija. str. Bog jede neke biljke koje su upravo bile stvorene. »La religion sumerienne«. Svi ovi motivi su u ranim varijantama potvrđeni gotovo u celom svetu. trebalo hraniti i oblačiti. reč je ο sudbonosnoj »grešci«. Čovek pred svojirn bogovima Postoje bar četiri predanja koja objašnjavaju poreklo čoveka. Prema dmgoj verziji. str. zatim sa kćerkom koju će ona roditi.Probudivši se. Ova poslednja tema biće preuzeta i reinterpretirana u slavnoj vavilonskoj kosmogonijskoj poemi Enuma eliš (§ 21). po četvrtoj verziji. trebalo je da 011 »odredi njihovu sudbinu«.

prema tome. Ali svet se periodično obnavlja. str. 98 Up. str. kojom raspolažu jedino bogovi« (J. Kramer. str. jedan od bogova osnovao je pet gradova. To je istovremeno bilo i ponavljanje kosmogonije. * Up. »nanovo stvara« praznovanjem Nove Godine. kojim se određuje i objavljuje donesena odluka. 49 i dalje. odnosno determinišu.(o)živi'. bila je to prolazna zajednica. dao im je imena i označio ih kao središta kulta«. Imaćemo priliku da odmerimo njihov značaj analizirajući vavilonski praznik akitu (§ 22). 96 Jestin. Božanska energija izlivala se neposredno na grad — drugim rečima. »U kasnijoj književnosti se pojavljuju . vokacija i institucija.98 Kasnije. Pošto su bogovi odgovorni za kosmički poredak. što će reći. 89 i dalje. nego i njihovi podražavaoci pa. pa tako bolesnik . svedočeći ο temeljnom izučavanju i sistematizacijskom radu koji su obavili teolozi. 177. Remon Žasten (Raymond Jestin) naglašava činjenicu da pojam greha. Izraz me je preveden kao »biće« (Jakobsen) ili »božanska moć« (Landsberger i Falkcnštajn) a tumačen je kao »božanska imanencija u mrtvoj i živoj materiji. ali sa značajnim posledicama. 117 i dalje. up. delo. svakog božanskog ili Ijudskog poduhvata. . 129. Ta ideja je drevna i veoma rasprostranjena. me. 181. pomenut je ceo ciklus zakona večnog povratka. koje treba okajati i »očistiti« pomoću različitih obreda. nav. From the Tablets. tekst koji je preveo Kramer. tj. str. str. Od praznika Nove godine još značajnije je bilo građenje hramova. »Sumersko ime tog praznika znači . na »dekrete«. Scenario obuhvata hieros gamos između dva božanstva zaštitnika grada. potvrđeno je u bezbrojnim kulturama. S. krivicama i pogreškama. The Sacred Marriage Rite.94 Odatle proizilazi da ljudi nisu samo sluge bogova.95 »Dekreti« utemeljuju. »Le Rite de Mariage sacre Dumuzi-Inanna«. str. jer je hram — božja »palata«. predstavljao imago mundi u pravom smislu reči.snaga koja čini da svet oživi' (til znači . Kramer. 184. From the Tablets. potom. supzistentna ali bezlična. The Sumerians. sudbinu svakog bića. Prema sumerskoj tradiciji. reč je ο drevnoj ideji sa којош se susrećemo na Bliskom istoku.praznika — proslava povodom Nove godine ili podizanja nekog hrama — oni imaju kosmološku strukturu. zbog rastućeg semitskog uticaja. nav. Predstavljaju ih njihovi kipovi ili sam vladar — koji je dobijao naziv muža boginje Inane i otelovljavao Dumuzija97 — i jedna hramska robinja. N. Kosmički poredak je neprekidno ugrožen. delo. ali ona je prvi put jasno artikulisana u Sumeru. ozdravi).psalmi pokajanja' ali se. element ispaštanja i ideja ο »jarcu pomirenja« nisu potvrđeni u tekstovima. Ustanovljenje »dekreta« obavlja se činom nam-tar. prvo od strane »Velike Zmije« koja preti da svet vrati u stanje »haosa«. ljudi treba da slede njihove naloge jer se oni odnose na propise. (Naći ćemo je i u mitu ο Baalu. on ih je izgradio »na čistim mestima. Taj hieros gamos je aktualizovao zajednicu bogova i Ijudi. posle stvaranja čoveka. 95 Ο me različitih materija. ne mogu smatrati za autentičan izraz sumerske svesti« (isto). na »Zemlju« — posvećivala je i obezbeđivala joj napredak i sreću u godini koja počinje.oživeti'. Naravno. bogovi se 94 Jestin. Prilikom svake Nove godine bogovi utvrduju sudbinu dvanaest meseci koji slede. i saradnici. manje-više analognih mitskoobrednih scenarija. § 50). Ijudskim zločinima.«96 Postojanje novogodišnjih.živeti' i . nepromenljiva. koji podjednako obezbeđuju dobro funkcionisanje i sveta i Ijudskog društva. svakog oblika života. str. van Dijk).

»skromnog. . delo. Asur u Arkturusu. Ovo slavno delo.99 Modeli hrama i grada su. 18. 65 i dalje. Zisudra čeka odluku koju donose An i Enlil. spaslo se samo jedno ljudsko biće. čiji će najslavniji izraz biti platonska doktrina ο idejama. An i Enlil daju mu »život boga< i »besmrtni dah« bogova.zadovoljavaju time da neposredno vladarima prenesu plan gradova i svetilišta. Niniva u Velikom medvedu. jer prethodno postoje na Nebu. 60 i dalje. mit ο potopu je skoro univerzalno rasprostranjen. Manje-više »divinizovan«. Dž. str. Indije. moglo bi se reći. U poslednjem sačuvanom fragmentu. Zapravo. Verovanje u prethodno nebesko postojanje »dela« i institucija biće od velikog značaja za drevnu onotologiju. »transcendentalni«. pokornog i pobožnog«. a u akadskoj Utnapištim. pošto je diluvijalna katastrofa bila ravna »kraju sveta«. str. Posle sedam dana i sedam noći. Tu je u tekstu velika praznina. Kralj Gudea vidi u snu boginju Nidabu. itd. Prvi mit ο potopu Kraljevstvo je posle potopa moralo biti ponovo doneseno sa neba. ili na »ušće reka« (Utnapištim). nav. Neko navodi zasluge kralja Zisudre. Burrows. po којеш su Ijudska dela samo puko ponavljanje (podražavanje) dela koja su iznela na videlo Božanska bića. рге svega iz Mesopotamije. Od sumerske verzije sačuvano nam je samo nekoliko fragmenata: i pored uzdržanosti ili protivljenja nekih članova panteona. preživeli je bio prenesen u zemlju Dilmun (Zisudra). Institucija kraljevstva sa svojim znamenjima. a potom h. Kako ga . Burrows. tijarom i prestolom takođe je »sišla sa Neba«.je naučio njegov zaštitnik. za razliku od Noja. još bolje osvetljava podudarnost sa vavilonskom pričom. Njeno postojanje je prvi put potvrđeno u sumerskim dokumentima.1® Posle potopa. sunce se ponovo pokazuje i Zisudra pada ničice pred bogom sunca.54 Tema potopa opet se javlja u Εριι ο Gilgamesu. koja mu pokazuje sliku na kojoi su navedene zvezde dobročiniteljke. 100 Up. ali tijeno poreklo uistinu zadire u preistoriju. a u svakom slučaju stekavši besmrtnost. Ali. i odvode ga u mitsku zemlju Dilmun. Isto je tako moguće da su ovim ·" E. i boga koji mu pokazuje plan hrama.100 To je shvatanje zajedničko za čitav drevni Istok. U stvari. dosta dobro sačuvano. teorija nebeskih modela produžava i razvija posvuda rašireno drevno shvatanje. H. njegovo postojanje potvrđeno je na svim kontinentima (mada dosta retko u Africi). Kao što nam je poznato još od kompilacija R. Verovatno je reč ο veoma starom zajedničkom izvoru. Vavilonski gradovi su svoje arhetipove imali u sazvežđima — Sipar u Raku. Andrea (Andree). Utuom. »Some Cosmological Patteras in Babylonian Religion«. Usener) i Dž. nije mu bilo dozvoljeno da naseli »novu zemlju« koja se uzdigla nad vodom. Izgleda da su neke vari jante rezultat njegovog širenja. Frejzera (Frazer). Verovatno Zisudra dobija jasna uputstva u vezi s gradnjom arke. i na različitim stupnjevima kulture. Veliki bogovi odlučuju da čovečanstvo unište potopom. ona je po drugi put doneta na zemlju. Azenera (H. koje se u sumerskoj verziji zvalo Zaisudra.

ponekad je to naprosto posledica želje nekog Božanskog bića da uništi čovečanstvo. boginja zvezde Venere i Jjubavi. »Le Rite de Mariage Sacre DLimuzi — Inanna«. vid. Ea posle potopa odlučuie ο stvaraniu sedam muškaraca i sedam žena. Inana-Ištar je istovremeno bila boginja ljubavi i rata. 104 Prema drugoj verziji. Aspects du mythe.. I. bog-sunce Utu nagovorio da promeni mišlienje. Enuma elish. Enlilovu srdžbu izazvala je nepodnošljiva dreka ljudi. što је živ i što stvara. i dalje).102 Ipak. Utu (Sunce) i Inana. Izgleda da većina rnitova ο potopu na neki način sudeluje u kosmičkom ritmu: »stari svet«. 103 Up. Osim ako je drugačije naznačeno. upravljala je i životom i smrću. U vreme svoga vrhunca. a središnji mit ο njoj predstavlja jedno od najznačainijih ostvarenja starog sveta. . Taj mit otpočinje ljubavnom pričom: Inana. utvrdićemo da su osnovni uzroci istovremeno i Ijudski gresi i potpuna oronulost Sveta. udaje se za pastira Dumuzija. The Gilgamesh Epic. str. to jest. Inana glasno obznanjuje svoju strast i svoju sreću: »Ja idem radosna! . up. Bogovi Meseca i Sunca steći će najveći značaj u vavilonsko doba. potop na makrokosmičkoj lestvici ostvaruje ono što se simbolično događa tokom praznovanja Nove godine: »kraj Sveta« i grešnog čovečanstva. Zbog same činjenice što postoji. . Мој Gospodar je dostojan svetog krila!« Ipak. Drugim rečima. Što se tiče Inane. odnosno. ako ispitamo mitove lcoji u drugim kulturama najavljuju bliski potop. boginja zaštitnica Ereša. Traite d'Histoii e des Religions.101 U brojnim varijantama. 259—60. ut>. str. S. potop je posledica ljudskih »grehova« (ili obrednih grešaka). str. Heidel.104 koji tako postaje vladar grada. Krarner. ti si svojim ustima dodirnuo шоја. ti si 101 Ο simbolici koja je sadržana u nekim miitovima ο potopu.. Iz nekih navoda rnože se naslutiti da su bogovi doneli takvu odluku zbog »grešnika«. Ali bilo bi neoprezno jedan tako raširen mit objašnjavati pojavama čiji geološki tragovi nisu pronađeni. tabl. kako bi se u punoj meri iskazale njene moći. govorilo se da је ona hermafrodit (Ishtar barbata). da bi se omogućilo novo stvaranje. str.. ia sam te poviikla ka kobnoj sudbini. Kosmos se postepeno troši i najzad propada. Prema jednoj drugoj tradiciji.mitskim pričama dale povoda jedna ili više diluvijalnih katastrofa. U mesopotamskoj tradiciji teško je jasno utvrditi uzrok potopa. i kasnije Astarta. ali ju je njen brat. 69 i dalje. navodimo Kramerove prevođe koji su objavljeni u ovom članku.103 19. 182 i đalje. Silazak u Donji svet: Inana i Dumuzi Trijadu planetarnih bogova čine Nana-Sin (Mesec). iz vodenog »haosa« pomal ja se »novi svet«. ona predoseća tragičnu sudbinu koja očekuje njenog muža: »O moj voljeni. Prema verziji koja ie sačuvana u L'Epopee d'Atrahasis.. 124 i dalje. a malo vremena potom.. ona će imati kultnu i mitološku »aktuelnost« s kojom ni blizu neće moći da se meri nijedna druga boginja na Srednjem istoku. čiji je homolog akadska Ištar. M. čoveče moga srca . N. dreke mladih bogova koji ga ometaju u spavanju. Eliade. Stoga on mora biti iznova stvoren. str. odlučuje na to da ih uništi (up. Njen lik je bio savršeno uobličen već u sumerskoi epohi. potapa Voda. The Sacred Marriage Rite. ona je na početku više volela ratara Enkidua. koji je nastanjivalo grešno čovečanstvo. 21. 71 i dalje.

106 prCv. Inana pred svoju sestru stiže sasvim naga — to jest lišena svih svojih »moći«. upravo zato da bi ga vratila nazad. moglo se verovati da boginja u »Zemlju bez povratka« kreće posle Tamuzove »smrti«. isto. S iznenađenjem i gnevom Inana otkriva da je Dumuzi. ikada.Ενο ga (reče demonima). 141). a zatim ka svom toru s ovcama. i zato si osuđen na zlokobnu sudbinu-( (Kramer. ohrabruju slično tumačenje.. Preveo Jean Bottero. ublažava njegovu tužnu sudbinu odlučujući da on u Donjem svetu provede samo pola godine a da ga tokom druge polovine zameni njegova sestra Geštinana« (Kramer. međutim. ispričan u akadskoj verziji Ištarinog silaska u Donji svet. »Najverovatnije je da Ereškigal. ona im prepusti Dumuzija! Ovom mladom čoveku (reče im ona) vežite noge. vladarka »Velikog-gornjeg-kraljevstva«. Najzad. str. kao jedini gospodar grada. reklo bi se. »prestrašena. Isti je mit. smilovavši se na Dumuzijeve suze. Oni zatim svi kreću ka gradovima Umi i Bad-Tibiru. božanstva zaštitnici tih gradova bacaju se u prašinu kraj Inaninih nogu. str. Prema drugoj recenziji izgleda da se Inanin postupak može objasniti strahom. oni treba da je ponovo dopreme u Donji svet ukoliko im ne preda u zamenu neko drugo božansko biće. Pošto su je demoni uhvatili i zapretili joj da će je odvesti. Ereškigal upire u nju svoj »pogled smrti« i »njeno telo postaje nepokretno«.. umesto da je oplakuje. vodite ga!'«106 Dumuzi umoljava svoga devera. 91. Oni se. i Inana se upravo spremala da se popne kada je Sedam sudija Donjeg sveta (Anunaki) zadržaše govoreći: »Ko je. muče i odvode u Donji svet. Pre objavljivanja prevoda sumerskih tekstova. kako prođe kroz која od Sedmoro vrata. Lukavstvom... kažu oni. itd. Inana je »htela da se bavi zabranjenim stvarima«. Bottero. kojih nema u sumerskoj verziji. Inana. povlače. njen odani prijatelj Ninšubur. odlučuje da traži dalje. Tu ga demoni hvataju. 1971—72. Neki elementi.. str. Posle tri dana. Ušavši u Zemlju mrtvih — oblast kojom vladaju nepovredivi zakoni. Le rite du mariage. bogato odeven i samozadovoljan seo na njen presto. smilovana. 144). Ona uspeva da uđe u Ereškigalinu palatu ali. pa boginja. Annuaire. podjednako želi da vlada i Donjim svetom. ali uz nekoliko značajnih razlika. prestrašena. oni uspevaju da ožive »leš koji je bio obešen ο neki klin«. neka obezbedi zamenika!«105 Inana se vraća na zemlju a prati je gomila demona gala. vratar joj postepeno oduzima odelo i nakit. 85.« (isto). Demoni su najpre pokušali da se dočepaju Ninšubura. sišao u Donji svet i odatle se vratio bez gubitka? Ako Inana želi da se iz Donjeg sveta vrati gore. str. »Ona ga prostreii jednim okom. u skladu sa nalozima koje mu je Inana dala pre svog odlaska. da ga pretvori u zmiju i beži ka prebivalištu svoje sestre Geštinane. okom smrti! Ona mu izgovori jednu reč: reč beznađa! Ona vrisnu na njega: vriskom osude! . Ta »zlokobna sudbina« zbila se onoga dana kada je slavoljubiva Inana odlučila da siđe u Donji svet kako bi odatle istisnula svoju »stariju sestru« Ereškigal. Zbog jedne praznine u tekstu ne možemo da doznamo epilog. Enlil ipak pronalazi nekakvo rešenje: on stvara dva glasnika i šalje ih u Donji svet snabdevene »hranom i vodom života«. ali ih Inana sprečava. boga-sunce Utua. obaveštava bogove Enlila i Nana-Sina. svi dolaze u Ereš. 105 .pritisnuo moje usne uz svoju glavu.

bila je značajna jer je upravo 011 ostvarivao približavanje između modaliteta 107 Up. 83). to jest Ijudsko objašnjenje osude Dumuzija: na izgled. otelovljuju Dumuzija π hieros gamosu s Inanom. prekosmogonijski »haos« takođe podrazumeva obrednu »smrt« kralja. U sumerskoj verziji iznenađuje »psihološko«. str.108 Ali te su »tugovanke« bile obredne: osamnaestog dana meseca tamuza (juni—juli) oplakivan je silazak rnladog boga u Donji svet. delo. Uloga DumuzijaTamuza. treba zamisliti »misteriju« koju utemeljuje Tnana s ciljem da se obezbedi ciklus opšte plodnosti. njegov silazak u Donji svet. Njegov sumerski prototip verovatno je imao složeniju strukturu: kraljevi koji su ga oličavali. Dva kosmička modaliteta — život/smrt. Prema tome i ljudi. »Le Rite de Mariage Sacre«. svake su godine proslavljali ponovno rađanje Sveta. haos/kosmos. iako se znalo da će se on »popeti« posle šest meseci. Ta »misterija«. užasnuti zbog predstojećeg nestanka Života. Jezekilj (7 : 14) žestoko napada jerusalimske žene koje »jadikuju« na samim vratima hrama. i njenog voljenog muža Tamuza. on najpre mora da bude uništen. Kramer. Tamuz najzad uzima dramatično i elegično obličje mladih bogova koji umiru i oživljavaju svake godine. tvojim prvim mužem. 46—47. koje akadska verzija naglašava: kada je boginja iščezla. života i ljudske egzistencije. koga obredno otelotvoruju sumersko-akadski kraljevi. U šestom veku. iza priče koju prenosi sumerski tekst. u akadskoj verziji. to su užasne posledice Ištarinog zatočeništva. Kraljevi Sumera. kao i akadski kraljevi kasnije.Na prvom mestu. moraju da prihvate smenjivanje života i smrti. Mit pripoveda ο neuspehn boginje Ijubavi i plodnosti da osvoji Ereškigalino kraljevstvo. . Katastrofa je bila kosmičkih razmera i. jalovost/plodnost — u stvari predstavljaju dva momenta istog procesa. ona transcendira dramu vegetacije. The Sacred Marriage Rite. možemo prepoznati aluziju na tu »misteriju«: on podseća Ištar da je upravo ona naredila godišnja tugovanja za Tamuza. kao i neki. Ta bi se nesreća mogla shvatiti kao produžetak prekida hieros gamosa između boginje ljubavi i plodnosti. Botero prevodi: »Za Tamuzom. ljudskom sudbinom i odnosima s bogovima. 131 i dalje. 63 i dalje. jer podjednako upravlja kosmičkim ritmovima. str. 108 Ploča VI. manje-više. to jest da uništi smrt. implikuje prihvatanje kraljeve obredne »smrti«. U Gilgamešovom prezrivom odgovoru Ištari kada mu ona ponudi da postane njen muž. za njihov zagrobni udes. U tom slučaju. moraju da se umešaju kako bi oslobodili Ištar. Veliki bogovi. Dumuz-Tamuz »nestaje« da bi se »opet pojavio« posle šest meseci. To romaneskno objašnjenje po svoj prilici prikriva jednu još stariju ideju: »smrt« — obredna. koju je čovek shvatio posle otkrivanja zemljoradnje. pa prema tome i povratna — neizbežno prati svaki čin stvaranja ili rađanja. str. ti si sama odredila sveopštu žalost« (nav. Ali da bi Svet mogao biti ponovo stvoren.107 Time se. bogovi. postaje princip jedinstvenog objašnjenja sveta. sve se objašnjava Inaninom srdžbom pošto pronađe svoga muža kako u sjaju sedi na njenom prestolu. To smenjivanje — periodično prisustvo i odsustvo boga — bilo je pogodno za stvaranje »misterija« vezanih za »spasenje« ljudi. pa prema tome i delili njegovu sudbinu. potpuno je prestala ljudska i životinjska reprodukcija. Tamuzov kult je prisutan gotovo širom Srednjeg istoka.

kasnije. opet. ukratko. Jedna od najlepših 109 Prvi put. . uspeo je da nametne jedinstvo. To je prva manifestacija ideje carstva. Kasiti. Ali. to je istovremeno i poslednje ispoljavanje političke moći Sumera. Kraljevstvo. Ukažimo pre svega na dva »nacionalna« boga — vavilonskog Marduka i. Sunce — šamaš. međutim. doprinosi semitskog religioznog genija. Četiri veka ostaće gospodari Mesopotamije. zvezda Venera — Ištar (= Inana). Za ostvarenje retkih promena. više nije bia govorni jezik — još tokom petnaest vekova zadržao ulogu liturgijskog jezika. hebrejski.bogova i ljudi. i zamenjivanje Enlila Mardukom — »bili su potrebni čitavi vekovi«. sačuvala sve svoje strukture. 20.. potvrđeno je postojanje novih institucija (profesionalne armije i činovništva). s vremenom. latinski. Mesopotamija je ostala podeljena na nekoliko država. Na izgled svemoćna dinastija koju je osnovao Hamurabi. Duže od dva veka. nadovezuju sc na prethodne strukture.109Za naše istraživanje važno je imati u vidu da je sumerski — premda oko ~ 2000. svako se ljudsko biće moglo nadati da će uživati povlasticu koja je do tada pripadala samo kraljevima. u grad čiji je bio vladar. oko ~ 2375. koje su sa istoka napadali Elamiti. Tek oko ~ 1700. ponovio akadski kralj Sargon. »u opštem uređenju ništa se suštinsko nije promenilo (. Jednu generaciju kasnije. Astralna trijada је delimično preuzela semitska imena za odgovarajuća božanstva: Mesec — Sin (što potiče od sumerskog Suen). Sumersko-akadska sinteza Većinu sumerskih gradova-hramova ujedinio je Lugalzagisi. godine. srušilo se. Od tada. na primer. istorija Mesopotamije kao da se ponavljala: političko jedinstvo Sumera i Akada uništili su »varvari« spolja. koja nam je poznata. Enlil. 110 Isto. Sumerska civilizacija je. oborile unutrašnje pobune. godine Hamurabi.) od sumerske faze. nadiru sa severa i počinju da prete Amoritima. Oko ~ 1585.110 Ipak. a ove su. poduhvat je. osim veličina i broj građevina« . Podjednako je važan i značaj koji u kultu zadobijaju lične molitve i psalmi pokajanja. njih će prihvatiti i druge države. nametnutih potrebama kraljevstva — kao što je. asirskog Asura — koji su uzdignuti na položaj univerzalnih božanstava. vladala je manje od jednog velca. godine oni konačno pobeđuju. jezika nauke. Prelazak gradova-hramova u gradove-države i u carstvo predstavlja pojavu od velikog značaja za istoriju Srednjeg istoka. Donjim svetom i dalje vladaju Ereškigal i njeu muž Nergal. a sa zapada Amoriti koji su dolazili iz sirijsko-arapske pustinje. On je središte carstva pomerio ka severu. Posle toga. Ea (= Enki).. amoritski vladar Vavilona. str. posle napada Guta. Drugi »varvari«. Sumerski religiozni konzervativizam naslediće akadska struktura. staroslovenski. Tako je prevlast Guta trajala samo jedan vek a tokom sledećeg veka (oko ~ 2050 — 1950) vlast su preuzeli kraljevi III dinastije iz Ura. »varvara« koji su kao nomadi lutali oblašću gomjeg Tigra. 236. bilo prenošenje religioznog primata u Vavilon.-4 Što se tiče hrama. ovaj put uspešnije. Sargonovo carstvo se raspalo posle jednog veka. U tom periodu sumerska civilizacija je došla do vrhunca. Promena se odnosila jedino na kraljeve gradova-hramova: oni su priznali da su podanici akadskih osvajača. Sličnu sudbinu imaće i drugi liturgijski jezici: sanskrit. Najviša trijada ostala je ista: Anu. vladar Ume.

. kao i uzdizanje nekoliko božanstava na najviši položaj.28 Drugi pronalazak akadske religiozne misli jeste proricanje. prevod u ANET. Stvaranje sveta Kosmogonijska poema poznata pod imenom Enuma eliš (prema početku teksta: »Kada u visini. Enlil. U sumerskoj književnosti ne postoji ništa što bi se moglo uporediti. boginjo koju ne poznajem. veliki su moji gresi! . ni po dramskoj napetosti. Ištar i. (Drugi izvori jasno kažu da Tijamat predstavlja more. Čovek ništa ne zna.. Tijamat je istovremeno shvaćena kao žena i kao dvopolna. za semitski doprinos karakterističan je značaj koji se pripisuje elementu ličnog u religioznom iskustvu..) Kao i tolika druga prvobitna božanstva. Pre svega.).111 Naglašava se »numenalan<<* karakter bogova: oni izazivaju užasan strah. a Apsu sveukupnu slatku vodu na kojoj pliva Zemlja. on ne zna čak ni da li greši ili dobro čini. uz Ep ο Gilgamešu. str. uzvisujući Marduka. O.: numen — božanstven. Uočljivo je takođe umnožavanje magijskih praksi i razvijanje okultnih disciplina (pogotovu astrologije). veliki su moji gresi! . najznačajnije delo akadske religije.. prev. kosmogonija i stvaranje čoveka. Samašu. O. Iz mešavine slatkih i slanih voda rađaju se drugi božanski parovi. Apsu i Tijamat. čak i stranci. čak i onima za koje molitelj ponizno priznaje da ih ne poznaje. veliki su moji gresi! .vavilonskih molitvi upućena je svim bogovima. gotovo ništa ne znamo. Smatralo se da je svetlost atribuc u prvom redu božanstva i da kralj i sam zrači svetlošću u onoj meri u kojoj deli božanske osobine. Ta nova i veličanstvena mesopotamska sinteza ipak predstavlja tragičnu viziju ljudskog postojanja. Vernici se radije obraćaju Marduku ili astralnim božanstvima. premda reinterpretirane. 387—89. Vid... Ea — postepeno gube prevlast unutar kulta. Veliki bogovi — Anu. šamaš brani pravdu.. padanjem ničice i »obaranjem nosa«. Teme su stare. »O! Gospode. naročito. šamaš će postati univerzalni bog bez premca. Vremenom.«) predstavlja. bože koga ne poznajem. ne odbacuj slugu svoga! Mojih grehova je sedam puta sedam .. Ο drugom paru. ni po težnji da se povežu teogonija. iz kojeg se izdvaja prvi par.. pre svega svojim zastrašujućim sjajem. tu je iskonska slika neizdiferenciranog vodenog totaliteta. koje će kasnije postati široko prihvaćene u celom azijskom i mediteranskom svetu. 111 . oni su žrtvovani da bi bio stvoren čovek). O! Gospodaru moj. Ukratko. ni po veličini. veličanstven (prim. Jedna himna objavljuje kako boga Sunca svuda obožavaju. Ispovest je propraćena određcnim liturgijskim gestovima: klečanjem.. kažnjava zločince i nagrađuje pravedne. njihova imena na sumerskom znače »totalitet gornjih elemenata« i »totalitet donjih elemenata«. 21. Što se tiče trećeg para... Lakhmu i Lakhamu (po nekim tradicijama. Епшпа eliš pripoveda ο poreklu sveta. Izbavi me od grehova!«aG U psalmu pokajanja molitelj priznaje da je grešan i na sav glas priznaje svoje grehe. * Prema lat. Anšara i Kišar.

. pošto ga je prethodno okovao. Damkina. 133—145. koji opet rađa Nudimuda (= Ea). i druge još »što nose neumoljiva oružja i ne boje se borbe« (144). »i stvori talase kako bi uznemirio Tijamat« (I. Ipak. on učini da Apsu padne u duboki san. ne mogu da spavam. koji ne mogu da se odmaraju.. ni Ea ne usuđuju se da se sulcobe sa Kinguom. Ukrotivši je tako. zmije. tvoga muža. 113 Iz velike sumerske trijade nedostaje Enlil. otpor prema kretanju. njegovo mesto je zauzeo Ein sin Marduk. mladi bogovi »ostadoše bez ijedne reči« (I. 108). 58). »La naissance du monde selon Akkad«. ali blago se strpimo'« (I.. Α »među svojim prvorođenim bogovima (. svetilištu praoblika« (I. I da oko nas zavlada tišina.) ona uzvisi Kinga« (147 i dalje). Svojim magičnim bajanjem. Bogovi. on joj oduze život. 13. Stomak joj se nadu. Jedino Marduk prihvata borbu. Na Kinguove grudi ona pričvrsti pločicu Sudbina i poveri mu najveću moć (155 i dalje). noću. koju je od tada nazvao apsu. godine se umnožiše»). Doznavši za odluku svoga praoca. »besne demone«. oduze mu pločicu Sudbina i pričvrsti je na svoje grudi 112 Ploča I. preduslovu kosmogonije. 97) Marduk izbaci žestoke vetrove koji »joj rastegnuše telo. Tijamat »poče iz sveg glasa da viče na svoga muža. za iskonskim mirovanjem. oduze mu »njegov sjaj i sam se zaogrnu njime«. U ovim stihovima možemo otkriti čežnju za »Materijom« (odnosno. on zatim okova Kingua. Hoću da ih uništim.113 Svojim veseljem i cičom mladi bogovi ometaju Apsuov odmor.): .. 41—46). Anu. On podiže četiri vetra. 113—114). mi navodimo prevod Pola Garelija (Paul Garelli) i Marsela Lebovica (Marcel Leibovici). slažem se. mudrost i svemoć ovog poslednjeg rođenog boga. Ali Apsua nije mogla ubediti. »velikog lava«.112 Iz hieros gamosa ova dva komplementarna »totaliteta< rađa se bog Neba. On se žali Tijamat: »Nepodnošljivo mi je njihovo ponašanje. Špajzera (Speiser) i Kastelina (Castellino). Pred ovakvim pripremama.. U samom središtu apsu. Danju. Ni Anu. mada nisu bila uz napadače. iskida utrobu i probode srce. stajala si po strani bez ijedne reči« (I. a ona ostade razjapljene čeljusti. Borba između dve grupe biće rešena dvobojem između Tijamat i Marduka. Ovoga puta Tijamat odlučuje da nešto preduzme. 37—39). ali pod uslovom da prethodno bude proglašen za vrhovnog boga. da bih dokrajčio to njihovo kretanje. Ona bolno jauknu (. oblikom egzistencije koji odgovara inerciji i besvesnosti supstance). kako bismo (najzad) mogli da se odmorimo!« (I. na šta bogovi žurno pristaju.Prošlo je izvesno vreme (»dani se protegnuše. »sveznajući Ea« prvi nešto preduzs. str. kažu svojoj majci: »Kada su ubijali Apsua. njihovo ponašanje.Šta! Zar mi sami da uništimo ono što smo stvorili! Žalosno je. »Kada je Tijamat otvorila čeljust da ga proguta« (IV. ali ih Marduk »čvrsto sveza i polomi im oružje« (III). 100—104). Ona stvara čudovišta. Takođe smo koristili prevode Labaa (Labat). »u odaji sudbina. On tako postade bog Vode. pa ga ubi. On zatim izbaci jednu strelu koja joj probuši stomak. ne mogu da se odmaram. 79) njegova supruga. Upravo tada Anu prelazi u napad protiv svojih potomaka. mladi bogovi gube hrabrost. Osim kada je drugačije naznačeno. Tekst slavi veličanstvenu uzvišenost. baci leš na zemlju i ode gore!« (IV. Hajdela (Haeidcl). Tijamatini pomoćnici pokušaše da se spasu. rađa Marduka.

i tako ih rasteretio« (VI. Епшпа eliš predstavlja prilično sumornu kosmogoniju i pesimističnu antropologiju.. Nebeski svod je načinjen od polovine Tijamatinog tela. ali je posvećena zahvaljujući gradovima i hramovima. ali se u Tijamatinoi grupi nalaze podjednako i njena čudovišna i demonska stvorenja. pošto su se bogovi množili i imali svoja »prebivališta«. Da bi se proslavio Marduk.) i utvrdi svoja svetilišta«].. Najzad. 23—24) svi izgovaraju samo jedno ime: Kingu. јег Ea ne samo što zauzima njegovo mesto nego i započinje s prvim organizovanjem vodene mase [»na tom mestu on izgradi svoje boravište (. samo. a na prvom mestu među njima Tijamat. Sama zemlja je od druge polovine Tijamatinog tela i njenih različitih organa.) Ubistvo Apsua otvara čitav niz »kreativnih ubistava«. Ea predlaže da samo jedan od njih bude žrtvovan. Marduk odluči da stvori čoveka. dakle. podstrekivao Tijamat na pobunu i otpočeo borbu« (VI. i utvrdi put zvezda. V. Najzad. kako bi on »preuzeo služenje bogovima. sva njena »kreativnost« je negativna. a leš raseče nadvoje »kao suvu ribu« (137). on se vrati do lijamat. to jest da u korenu saseče stvaranje Univerzuma. ali. Ta tema. Presekoše mu vene i Ea od njegove krvi stvori čovečanstvo (VI. To je možda 114 Dodajmo da postoje i druga. postaju nosioci »demonske« vrednosti. posle Tijamatine »demonizacije«. Peta pločica govori ο uređenju planetarnog univerzuma. 8). 30). »iskonsko« je samo po sebi prikazano kao izvor »negativnih tvorevina«. rascepi joj lobanju. možemo li uopšte. jer je ona Mardukovo delo. od jedne polovine nastade nebeski svod.(120. (Nekakav »svet« je već postojao. pokazuje se da je svet proizvod »mešavine« haotičnog i demonskog »iskonskog« s jedne strane. Tijamat nije više samo haotični iskonski totalitet koji prethodi svakoj kosmogoniji: ona se na koncu pokazuje kao tvorac bezbrojnih čudovišta. ali zvezde i sazvežđa postaju »prebivališta« ili slike bogova. i božanske kreativnosti. može se različito tumačiti. prerano je doveden u opasnost zbog Apsuove želje da uništi mlade bogove. Tvorački proces. Na pitanje »ko je izazvao rat. 59. a »od jednog uvojka njenog perčina on stvori vezu između neba i zemlje«. palate) Marduku u čast. Marduk na nebu podiže palatu koja je odgovarala palatj apsu. Tek od Tijamatinih posmrtnih ostataka Marduk oblikuje nebo i zemlju. mladi pobednik. i dalje govoriti ο božanskoj supstanci? Kosmos je. Univerzum koji je načinjen od tela nekog iskonskog božanstva deli njegovu supstancu. Bez obzira na to što koristi tradicionalne mitske teme. . naporedna predanja koja se tiču kosmologije i stvaranja čoveka. prisustva i mudrosii s druge strane.). a od drugi: polovine zemlja. Kosmogonija je rezultat sukoba dve grupe bogova. ako ne i jasno demonska »materija«. i dalje). a drugim delom božanska »forma«.114 Роеша dalje pripoveda ο podizanju jednog svetilišta (tj. Drugim rečima. određivanju vremena i ο oblikovanju reljefa zemlje iz Tijamatinih delova tela (iz njenih očiju izviru Eufrat i Tigar. Najzad. reč je ο čisto formalnom obliku postojanja. kako ga prikazuje Enuma eliš. itd. Pobeđeni i lancima svezani bogovi i dalje čekaju svoju kaznu. dvostruke prirode: u njemu je jednim delom ambivalentna. bogovi iz prvobitne epohe. koja je takođe potvrđena i u drugim tradicijama.

vođa čete čudovišta i demona koje je stvorila Tijamat. za koji se smatralo da je privremeni grob boga. 22. Frankfort. prstena. jer ona u smeloj sintezi objedinjuje sve strukture jednog božanskog društva. dakle.116 On. koji se zvao zagmuk (»početak godine«) na sumerslcom. krive sablje i krune) i udara ga po licu. 115 Tekstove je naveo H. Taj praznik. stvoren od demonske materije — Kinguove krvi. Marduk će čuti tvoju molitvu. 320 (= La royauti et les dieux. narod je tražio Marduka.. Prva sekvenca ovog mitsko-obrednog scenarija — poniženje kralja i Mardukovo zatočeništvo — ukazuje na vraćanje sveta u prekosmogonijski haos. To je. boginju je trebalo otkupiti iz donjeg sveta. Razlika u odnosu na sumerske verzije je značajna. čovek dakle ima »oblik« koji je stvorio jedan veliki bog. jer se čini da je čovek osuđen već na osnovu svog porekla. za koga se pretpostavljalo da je »zatvoren u planini«. U Mardukovom svetilištu. On će povećati tvoje carstvo . Njegova jedina nada je Ea..«115 Za to vreme. Kao što smo videli povodom Inane-Ištar. i akitu na akadskom jeziku. što odgovara Mardukovom »zatočeništvu«. nisam bio nemaran prema tvom božanstvu. na kolenima.« Veliki sveštenik odgovara u Mardukovo ime: »Ne boj se. Enuma eliš je recitovao u hramu četvrtog dana praznika Nove godine. Čovek je. Možemo govoriti ο tragičnom pesimizmu. bio zigurat Etemenankijevog hrama.. str. 3) obredne borbe i obredna procesija porl kraljevim vođstvom. Kingship and the Gods. 2) oslobađanje Marduka. 4) hieros gamos kralja i hramske robinje koja oličava boginju. 5) određivanje sudbine od strane bogova. takođe.najsloženija kosmogonijska formula do koje će doći mesopotamska misao. gde se održavala svečana gozba. Sa tog stanovišta. do Bit Akitua (kuće Nove godine). postoji simetrija između stvaranja čoveka i porekla sveta. Kingu postaje arhidemon. ο Gospodaru zemalja. 409). osnovnu građu čini supstanca nekog prvobitnog ali propalog božanstva. Sastojao se iz nekoliko delova. od kojih su neke bile postale nerazumljive i neupotrebljive. veliki sveštenik li·· šava kralja njegovih odličja (žezla. koji ga je oblikovao. str. a posebno na verziju koja poreklo čoveka objašnjava žrtvovanjem dva boga Lagma. proslavljao se tokom dvanaest prvih dana meseca nisana. Marduk. . Ali. izgovara objavu nevinosti: »Nisam grešio. tu se pridružuje i otežavajući element: iako je bio jedan od prvih bogova. ipak. verovatno. Kralj zatim. koje su mladi bogovi pobednici pretvorili u demona i potom usmrtili. . U oba slučaja. biva primoran da siđe »daleko od sunca i svetlosti«. Sakralnost mesopotamskih vladara U Vavilonu. što je formula koja ukazuje na »šmrt« nekog božanstva. ta »smrt« nije konačna. Što se tiče stvaranja čoveka. 116 Klasični autori govore ο »Belovom grobu« (= Mardukovom) u Vavilonu. ono se nadovezuje na sumersku tradiciju (čovek je stvoren da bi služio bogovima). od kojih ćemo ukazati samo na najvažnije: 1) dan kraljeve pokore.

227 i dalje (= La Royoute. Njegovo »ponižavanje« odgovara nazadovanju sveta u stanje »haosa« i Mardukovom »zatočeništvu« u planini.118 Uloga kralja prilikom akitua nedovoljno je poznata. Ta svetlost. 206. biva oslobođen i bogovi se ponovo ujedinjuju (to jest okupljaju se njiihovi kipovi) da bi odredili sudbine. 119 Up. Frankfort. potom izokretanje čitavog društvenog poretka. bogovi su ga predodređivali za vladanje. Iako je kralj priznavao svoje zemaljsko poreklo. odgovara iranskoj hvareni.) Kralj vodi povorku do Bit Akitua. sakralnost mesopotamskih vladara šircko je potvrđena. Vladareva sakralnost je obznanjivana na više načina. gašenje ognjišta i povratak mrtvih (koje su predstavljale maske).30 Pošto su tradicionalna društva polagala veliku nadu u periodično obnavljanje Kosmosa. krai j se. up. koja se na akadskom kaže melammii. Cassin. 65 i dalje. plodnost i bogatstvo novog sveta koji se upravo rodio. Le Mythe de l'iternel retour. građevine podignute van grada. u Iranu i kod Mandejaca. ili »četiri oblasti Univerzuma«. 118 Up. kod Hitita i u Ugaritu. to jest osiguravana sreća.119 Kao i kod bogova. obraća Marduku.120 Još pre rođenja. Ali identifikacija sa bogom ne postoji uvek: kao što smo videli. Ipak. Kralj u borbi protiv Tijamat i u hieros gamosu s hramovskom robinjom oličava boga. u Ugaritu. Sumeri su bili uvereni da im je kraljevstvo dato sa neba. Po tom dvostrukom 117 Kao što je Marduk u Enuma elišu odredio zakone koji će uređivati upravo stvoreni svemir. Već sada možemo tačno utvrditi da se epizoda praznika akitu susreće — da se ograničimo samo na Bliski istok — u Egiptu. na primer. Na Srednjem istoku i u istočnoj Evropi još postoji običaj da se »utvrđuje sudbina« nastupajućih dvanaest meseci na osnovu dvanaest dometnutih dana. tokom svog »ponižavanja«. Tako je. Poslednji čin predstavljao je određivanje sudbine117 svakog meseca u godini. str. i boginje Inane: taj se hieros gamos odigravao tokom praznika Nove godine (§ 19). str.najzad. ono je bilo božanskog porekla i to se shvatanje održalo sve do iščeznuća asirsko-vavilonske civilizacije. str. Oppenheim. a da je kralj olieavao Asura (boga koji je zamenio Marduka). str. a Lipitištar da ga je rodio Enlil). Tim »određivanjima«. Povorka predstavlja vojsku bogova koja je krenula protiv Tijamat. Mi smo već pomenuli svetu svadbu sumerskog kralja koji predstavlja Dumuzija. smatralo se da je »božji sin« (Hamurabi izjavljuje da ga je rodio Sin. str. poslednjih dana u godini obredno stvaran »haos« koji su označavale »orgijske« razuzdanosti tipa Saturnalija. Ancient Mesopotamia. Borbe između dve grupe maskiranih lica potvrđene su u Egiptu. obredno je stvarana godina. (Ova epizoda u Enuma elišu odgovara proglašenju Marduka za vrhovnog boga. kod Hetita. Kingship. . oko njegove glave blistala je natprirodna svetlost. mi ćemo često pominjati praznike Nove godine. Akitu predstavlja mesopotamsku verziju prilično rasprostranjenog mitsko-obrednog scenarija praznika Nove godine koji je shvaćen kao ponavljanje kosmogonije.31 Hieros gamos se odvijao po povratku sa svečane gozbe u Bit Akituu. 81 i dalje. 303 i dalie. La splendeur divine. Zvali su ga »kraljem zemlje« (to jest — sveta). Prema jednom Sanheribovom zapisu možemo pretpostaviti da se podražavala prvobitna bitka. a ta je titula prvobitno bila namenjena samo bogovima.

Junak. Zbog toga su Asirci imali »kraljevog zamenika«. naprotiv. 342 ι dalje). str. Upravo zahvaljujući toj dvostrukoj prirodi kralj је. bio je slavan već u drevno doba. i dalje.. hranu koja je svakodnevno prinošena na žrtvu kipovima bogova jeli su kralj i njegova svita. Gilgameš. ponizni pastir Nipura (. 352. Ponekad je zbog zločina svog naroda morao i da umre. prema sumerskoj tradiciji. od boga pozvani »pastir naroda«123 koji treba da uspostavi pravdu i mir na zemlji.poreklu vladar je bio pravi posrednik između bogova i ljudi. ο konačnom neuspehu poduhvata za koji je izgledalo da ima sve izglede na uspeh. oni su se molili bogovima da blagoslove njihovog kralja.. u krajnjoj liniji otkriva nemogućnost da čisto »berojske« vrline temeljno transcendiraju Ijudsku uslovljenost. Ep ο Gilgamešu je.) tada sam ja. Gilgameš je svojim dvema trećinama bio božansko biće. .) uspostavio pravdu u Sumeru i Akadu. Ova saga. koja otpočinje erotskim neumerenostima junaka koji je uz to i tiranin. U svakom slučaju. Jer vladari. na akadskom je sačinjena jedna od najdirljivijih priča ο potrazi za besmrtnošću ili. kao posrednik između ljudskog sveta i sveta bogova. str. § 27). 123 Up. i pored tih prethodnih verzija. ali time nije postajao bog.121 Tekstovi objavljuju da je vladar živeo u bliskoj vezi s bogovima. Ep ο Gilgamešu je sigurno najslavnija i najpoznatija vavilonska tvorevina. On je predstavljao boga što је na arhaičnim stupnjevima kulture talcođe podrazumevalo da on na neki način jeste onaj koga je predstavljao. Vernici mu nisu upućivali molitve. bar metaforično. Gilgameš. smatran tvorcem života i plodnosti. Pred bogovima je predstavljao narod i ispaštao za grehe svojih podanika. nav. on nije bio bog. Ne treba zaboraviti da čak ni slavni kralj Uruka.«43 Moglo bi se reći da je kralj učestvovao u božanskom modalitetu. 23. 124 »Veliki sveštenik« grada Uruka. up. Lipištar. Ali. mesopotamski kralj je sopstvenom ličnošću ostvarivao obrednu vezu između dva oblika postojanja. »Kada su Anu i Enlil pozvali Lipitištara da vlada zemljom kako bi uspostavio pravdu u zemlji (. Oni su ipak ostajali samo smrtnici. tačnije. 50) u ANF. 22 i dalie.T. nisu uspevali da prevaziđu svoju ljudsku uslovljenost. nije uspeo u svom poduhvatu da stekne besmrtnost.124 Na samom početku. 262 i dalje (= 'La Royaute. . . Polazeći od različitih izdvojenih epizoda. tekst 121 Labat. kako je to Enlil rekao. up. 59 i dalje. božanskog i Ijudskog. Gilgameš u potrazi za besmrtnošću. u mitskom vrtu u kojem se nalaze Drvo života i Voda života. delo semitskog genija. str. The King and the Tree of Life in Ancient Near Eastern Religion. starao ο Drvetu života. . sin boginje Ninsun i jednog smrtnika. uvod u Hamurabijev /akonik (I. uprkos svojoj bliskosti s božanskim svetom.122 (U stvari. kralj Uruka.41 Kralj se. 164. Widengren. kao vrtlar. i pored hieros gamosa s nekim boginjama. delo. pronađena je i sumerska verzija s brojnim epizodama iz njegovog legendarnog života. naročito str. Fi-ankfort. Pri svemu tome. novi član panteona (kao što je to bio egipatski faraon: up.) Kralj je takođe božji »izaslanik«. Le Caractere religteux de la rovaute assyro-babylonienne. str. A.

7). Portižena. Enkidu otkida jedno stegno »Nebeskog bika« i baca ga pred boginju zasipajući je uvredama. Ali. posle njegovih jadikovki. Vrata čuva par ljudi-škorpiona. i početak jedne tragedije. Gilgameš se ne može prepoznati. on kreće ka dalekoj i slavnoj kedrovoj šumi. i umire posle dvanaest dana. ali se u njemu rađa prijateljstvo prema Enkiduu. a za sebe zadržali život. Gilgamešu. 4). Besna. Posle ovog neočekivanog raspleta. Taj poludivljak dobija ime Enkidu i živi u miru sa životinjama. On šalje jednu od svojih milosnica da ga opčini svojim dražima i dovede u Llruk. da stekne besmrtnost. Gilgameš će svoju snagu štedro rasipati na herojske poduhvate. ubuduće. on susreće nimfu Siduri i pita je gde može da nađe Utnapištima. kako bi ovaj uništio Gilgameša i njegov grad. Kralj napušta grad i luta pustinjom jecajući: »Zar neću i ja umreti isto kao i Enkidu?« (IX ploča. Sutradan. takođe. Ubuduće. i oni najzad odlučuju da stvore jedno biće divovskog stasa. ljudiškorpioni prepoznaju u Gilgamešu njegov božanski deo i dopuštaju mu da uđe. Gilgameš izlazi kao pobednik. st. The Gilgamesh Epic. U pratnji Enkidua. I stubac. 4. on nam predstavlja samodršca koji siluje žene i devojke i iscrpljuje muškarce teškiin radovima. On stiže do planina Mašu. gde se nalaze vrata kroz koja Sunce prolazi svaki dan. Nešto dalje. Ištar se penje na gradske zidine i proklinje kralja. Taj je trenutak vrhunac životnog puta dvojice junaka.slavi njegovo sveznalaštvo kao i ο veličanstvene gradnje kojih se poduhvatio. Enkidu ipak uspeva da ga uhvati za rep. Ti. njegov jedini-cilj biće da umakne Ijudskoj sudbini. Tek na prvi znak raspadanja tela. Dok su se vraćali u Uruk. svi piju na istim izvorima. on se razboljeva.125 On je prestrašen pomišlju na smrt. Gilgameš se priklanja sudbini i Enkidu biva raskošno sahranjen. ali na kraju pristaje. Stanovnici mole bogove za pomoć. »Nebeski bik« se baca na Uruk i od njegove ruke stradava na stotine kraljevili ljudi. Sedam dana i sedam noći on oplakuje svoga prijatelja i ne dozvoljava da ga sahrane. Anu isprva odbija. oni su za njih ostavili smrt. na obali mora. a Gilgameš rtm svoj mač zariva u potiljak. Kao što su to bogovi predvideli. Dva junaka uspevaju da ga pobede pošto su posekli njegov sveti kedar. Herojski podvizi ne mogu više da ga uteše. kada mu Ištar zapreti da će dovesti mrtve iz Podzemlja. Nepobedivi junak je oduzet od straha i ponizno pada ničice. Opijen njihovom pobedom. koju čuva svemoćno čudovište Huvava. Gilgameš s druge strane planine izlazi u neku predivnu baštu. Posle dvanaest sati hoda kroz podzemlje. Na kraju krajeva. plan bogova nije bio uzaludan. ali je on drsko odbija. Ali. Gilgameša primećuje Ištar. On zna da čuveni Utnapištim koji se spasao posle potopa večno živi. dva borca se odmeravaju čim se sretnu. str. koje će biti u stanju da se suprotstavi Gilgamešu. Boginja mu nudi da se njome oženi. Ištar preklinje svoga oca Anua da stvori »Nebeskog bika«. Siduri pokušava da ga odvrati: »Kada bogovi načiniše Ijude. odmah zatim. ali to je. Nadao se da će. on najzad oživeti. i odlučuje da krene u potragu za njim. Njegovo putovanje prepuno je iskušenja inicijacijskog tipa. napuni svoj Heidel. Iste noći Enkidu sanja da su ga bogovi osudili. . pa ga uzima za pratioca. a potom i od nekog lovca koji ga је opazio. 11. čiji »već i pogled zadaje smrt« (IX. Gilgameš ο postojanju Enkidua doznaje najpre iz jednog sna.

bila reč ο »duhovnom« iskušavanju. Gilgameš se žali Uršanabiju na svoju nesreću. Utnapištimovom lađaru. širi kroz njega!« (203—204). on shvata šta se dogodilo i opet počinje da jadikuje: »Šta da radim. otkriva »tajnu bogova«: mesto na kom se nalazi biljka koja vraća mladost. str. U ovoj epizodi možemo videti neuspeh još jednog inicijacijskog iskušavanja: junak nije umeo da iskoristi neočekivani dar. ostati »budan«. bez pomoći Up. predlaže da je osvoji posredstvom inicijacije? Junak je već uspešno savladao neka »islcušenja«: prolazak kroz tunel.stomak i danonoćno uživaj. Histoire des Religions. žali se što ga budi tek što je zaspao. Tekst se završava naglo: došavši u Uruk. 198). a kada ga Utnapištim probudi. preveo Jean Nousayrol. kako bi ti dobio život koji tražiš?« (IX. 222. pita Utnapištim Gilgameša. str. redigovana na sumerskom. igraj i raduj se i noću i danju . Sada je. Posle nekoliko dana hoda. Nastavak njegovog govora je neočekivan: »Hajde. i kud god da maknem. kao žestoki vetar. Gilgameš se sada priprema da ode ali mu Utnapištim u poslednjem trenutku. nastanjujući ih »na ušću гека«. Gilgameš odmah pada u san i Utnapištim zajedljivo uzvikuje: »Pogledaj snažnog čoveka koji želi besmrtnost: san se. Ipak. To su. tu je i smrt!« (230— 234). na neki način. Neka ti svaki dan bude praznik. ploča. u sobi u kojoj spavam prebiva smrt. Izvesno. iz vode izađe neka zmija.. »koji od bogova će tebe prikli'učiti svom saboru. dodata je kasnije.!«4e Ali Gilgameš je uporan u svojoj odluci i Siduri ga tada upućuje Uršanabi. kuda da idem? Neki demon je obuzeo moje telo. Oni prelaze Vodu mrtvih i stižu do obale na kojoj živi Utnapištim. Uthapištime. ukratko. reč je ο najtežem inicijacijskom iskušavanju. 44 i dalje. Sidurina »iskušavanja«. I. kreće nazad. koji se nalazio u blizini. on opazi jedan izvor hladne vode i požuri da se okupa.129 U Epu ο Gilgamešu videli smo dramatičan prikaz ljudske uslovljenosti predodređene neizbežnosti smrti. . na nagovor svoje žene. zmija obnavlja život. 129 XII.126 Treba li ovo shvatiti tako kao da Utnapištim Gilgamešu. pokušaj da bdiješ šest dana i sedam noći!« (XI. Gilgameš poziva Uršanabija da se popne na gradske zidine i da se divi njihovim temeljima. sav srećan. bila iskušavanja herojskog tipa. Ploča X. međutim. Ipak. događaji koji siu tu ispričani nisu u neposrednoj vezi s pripovedanjem koje smo upravo ukratko izložili. bere127 je i. ovo prvo remekdelo svetske književnosti dopušta i mogućnost da bi. Privučena mirisom njegove biljke. Ali. jer bi jedino izuzetna moć koncentracije mogla učiniti neko ljudsko biće sposobnim da ostane »budno« šest dana i sedam noći. Ali. 109). On tako doznaje priču ο potopu i ο odluci bogova da Utnapištima i njegovu ženu učine svojim »srodnicima«. ukrade mu je i presvuče svoju kožu128 Jecajući. Gilgameš ga pita kako је stekao besmrtnost. Naissances mystiques. Eliade. jednako je transmutaciji ljudske uslovljenosti. Gilgameš silazi na dno mora. prelazak preko Vode mrtvih. 128 Reč je ο dobro poznatoj folklornoj temi: presvlačeći staru košuIjicu. pobediti san. 6—9. 126 127 . znajući da ga bogovi neće nagraditi besmrtnošću. nedostajalo mu je »mudrosti«. Gilgameš bez prekida spava šest dana i sedam noći. stubac III.

neka bića bila sposobna da steknu besmrtnost. »Gomila veliča govor nekog viđenog čoveka umešanog u zločin. još је u većoj meri prožet očajem. ovaj pravednik se trudio da shvati božju misao. ANET. ali slabi propadaju i nejaki stradavaju« (red 267.bogova. a progoni se pravednik. Čovek je stvoren smrtan.« »Zločinac je opravdan. prinosio sam predviđene žrtve boginjaша . na molitve nema odgovora. dok se hrani najboljim mesom. pogledaj lobanje nekadašnjih ljudi i one iz naših dana: ko je zločinac. U slučaju arturskih romana. »Razgovor gospodara i sluge« deluje kao ishod nihilizma otežanog još i neurozom: gospodar čak i ne zna šta želi. pod pretpostavkom da je ona uopšte postojala. ali ponižava skromno biće koje nije činilo nasilje. bogovi izgledaju nezainteresovani za Ijudske poslove. »Dijalog ο ljudskoj bedi«. ponizno i pobožno. . R. Ja sam molio bogove. Od svoga detinjstva. 438. On je opsednut ispraznošću svih Ijudskih napora: »Popni se na humku starih ruševina i prošetaj uzduž i popreko. Pfeiffer. prev. ali nije moguće zaključiti da li su oni povezani u jedan obredni scenario.. ANET. a slabog more glađu. »bog mi je doneo nemaštinu umesto bogatstva« (red 71. Razbojnik dobiia zlato.. da li sam propustio da prinesem žrtvu bogu? (Ne). Inicijacijsko značenje traganja sa besmrtnošću može se prepoznati u specifičnoj strukturi iskušavanja kroz koja prolazi Gilgameš. Moć rđavih raste. i dalje). Naprotiv. Ova pesimistička antropologija bila je uobličena već u Enuma elišu. Počev od II milenijuma. str. Romant vezani za legendu ο kralju Arturu prikazuju analognu situaciju: tu nalazimo obilje inicijacijskih simbola i motiva. . pod uslovom da uspešno prebrode niz inicijacijskih iskušavanja. 439—40. priča ο Gilgamešu predstavljala bi dramatizovanu pripovest ο neuspeloj inicijaciji. već i iz iskustva ο sveopštoj nepravdi: zločinci trijumfuju. Pfeiffer. S punim pravom naglašavali smo činjenicu da je akadska religiozna misao isticala čoveka u prvi plan. ja. mi ne znamo obredni kontekst mesopotamske inicijacije. (A. priča ο Gilgamešu postaje egzemplarna. opet). Iz te per· spektive.131 Ovo beznađe proističe ne samo iz razmišljanja ο ništavnosti ljudskog postojanja. slične 130 »A Pessimistic Dialoguc betvveen Master and Servant«.. predstavljaju li sećanja na keltsku mitologiju ili na tajanstvenu gnosu. koji je nazvan i »Vavilonski propovednik«. 131 »A Dialogue about human miserv«. i stvoren je jedino da bi služio bogovima. str. tražio je boginju. Nalazimo je takođe i u drugim važnim religioznim tekstovima. »Da li ponosni lav.« (red 51. nemogućnost — čak i za samo jednog junaka — da se stekne besmrtnost. i dalje). red 84. i dalje). ili su samo proizvodi mašte. ali nam je potpuno nepoznata predistorija eventualnog inicijacijskog scenarija koji bi se podrazumevao u Gilgamešovim dogodovštinama. Sudbina bogova Na žalost. H. prinosi na žrtvu tamjan kako bi umirio zlovolju svoje boginje? . njome se obznanjuje nestalnost ljudske uslovljenosti. Ipak. bogatstvo je sakupio zločinac i bezbožnik (red 236). a ko Ijubazni čovekoljubac?«130 Drugi jedan slavni tekst. mi bar poznajemo inicijacijske tradicije koje su prethodile njihovom objavljivanju. prev. 24. Na kraju krajeva.

akadska religiozna misao naglašava granice Ijudskih mogućnosti. bogovi neće uvek biti ravnodušni. Izrael. L.133 Zatim. Pa ipak. Pošto mu se vratilo zdravlje. str. smatralo se da je čovek pod zaštitom nekog boga ako obredno upotrebljava neki metalni predmet ili poludragi kamen određene boje. od kojih je većina bila razvijena u akadsko doba. jer će odgovori na ovu vrstu nihilističkog iskustva biti davani zavisno od religioznog duha svojstvenog svakoj kulturi posebno. I najvažnije. i potom iz njegovog tela čupa bolove kao što bi otrgao neku biljku. A. 26 i dalje. Najzad. Oppenheim. on zna da predstavlja deo univerzuma objedinjenog homologiiama: on živi u gradu koji predstavlja imago mundi. i da se potom protumače znaci of Wisdom«. koga je. pravednik najzad zahvaljuje Marduku obredno prolazeći kroz dvanaest vrata njegovog hrama u Vavilonu.132 Na kraju. omogućavale su da se dozna budućnost. M.duhovne krize izbijaće i na drugim mestima (Egipat. pati zato što mu ne pomaže nijedno božanstvo.5(i Prema tome. čovek nije živeo u zatvorenom svetu. str. »predstavljao« odgovarajući metal. Ali u mesopotamskoj mudrosnoj književnosti.134Drugim rečima. kada mu niz snova objavi da će ga spasti Marduk. on učestvuje u duhovnom elementu koji se može smatrati božanskim. 198—206. on se nada da će pomoću obreda i molitvi zadobiti božji blagoslov. 434—37. manje skup metod sastojao se iz toga da se u vodu izlije malo ulja. »bog«). Pokazuje se da je granica između ljudi i bogova nepremostiva. Preostali su ištaru (njesjova sudbina). ргеша tome. Pfeiffer. To je istinski pravednik koji. ali s različitim posledicama. ANET. Ancient Mesopotamia. ističući čoveka u prvi plan. Iran. lamassu (njegov individualitet: liči ла neki kip) i šcdu fkoji je uporediv sa geniusom — duhom). sve što je bilo obojeno nalazilo se pod »uticajem« neke planete. 132 »I will praise the Lorcl 133 To je najznačajniji . odvojenom od bogova. Evo jednog primera: pošto ie svakoj planeti odgovarao neki metal ili neka boja. da je izvesne nezgode moguće izbeći. Mnogi gradovi i svetilišta dobijali su naziv »veza između Neba i Zemlje«. Indija. Raznovrsnost tehnika i značajan broj pisanih tekstova koji su stigli do nas svedoče ο ugledu koji je gatanje uživalo u svim društvenim slojevima. 134 Up. Njegovi su ga već bili oplakali kao mrtvog. Pre svega. on sam vidi kako bog poražava demone smrti. čiji bramovi i zigurati predstavljaju »središte sveta« i. Vavilon je bio Bab-ilani. prema tome. Jedan tekst prikazuje telesne i duševne patnje nekog nevinog čoveka koga smo uporedili s Jovom. str. Le Mythe de l'eternet retour. ili obrnuto. složeni sistem korespondencija Neba i Zemlje istovrerneno je omogućavao razumevanje zemaljskih realiteta i njihov uticaj preko raspektivnih nebeskih prototipova. čovek nije osamljen u sopstvenoj samoći. Smatralo se. usled same te činjenice. potpuno izdvojenom od kosmičkih ritmova. izgleda. Kao u nekom ekstatičnom zanosu. »Vrata bogova«. jer su upravo tu bogovi silazili na zemlju. to je njegov »duh«. prev. S druge strane. svaka planeta je pripadala nekom bogu. Ali. brojne tehnike proricanja. Bezbrojne bolesti učinile su da on bude »prekriven sopstvenim izmetom«. up. Grčka). element лскос personaliteta. Najrazvijeniji je bio metod ispitivanja utrobe žrtve. osiguravaju komunikaciju s nebom i bogovima. ilu (dosl. Eliade.

čini se. Pokazalo se. manje-više neposredno u sebi sadrže veze Nebo-Zemlja. tehniku pravIjenja brodova. »La divination babylonienne«. drugim rečima. medicina i alhemija u Kini. verovanja i tehnike mesopotamskog porekla kruže od zapadnog Mediterana do Hindukuša. .136 Oko ~ 1500. Odgonetanjem »znakova« doznavala se budućnost. Nezaboravno čudo: »Prvi put« Rađanje egipatske civilizacije nije prestalo da zadivljuje istoričare. J. etičke i »egzistencijalne« pretpostavke. Tokom dva milenijuma koja su prethodila osnivanju »Ujedinjenog kraljevstva«. međutim. razvijena posle drugih tehnika. Egipat preuzima valjkasti pečat. Što se tiče tumačenja snova. ili makrokosmosmikrokosmos. Tokom sledećih šest vekova. neolitske kulture nastavile su da se razvijaju.135 Sve tehnike proricanja oslanjale su se na otkrivanje »znakova« koji bi potom bili tumačeni u skladu sa određenim tradicionalnim pravilima. izgleda. intelektualnu aktivnost su. koja će postati široko poznata. konačno bila završena stvaralačka epoha mesopotamske misli. Ideje. posebno str. Ipak su. određeni broj 135 136 Kao. godine je. dakle. IV POGLAVLJE RELIGIJSKE IDEJE I POLITIČKE KRIZE U STAROM EGIPTU 25. jer predviđani su događaji koji će se ostvariti tek posle određenog vremenskog razdoblja. ali bez dubljih izmena. Pažnja koja se pridavala »znakovima« dovela je do otkrića stvarne naučne vrednosti. upražnjavana je naročito u krugovima oko vladara. Neka od tih otkrića kasnije će preuzeti i usavršiti Grci. Astrologija. Značajno je što vavilonska otkrića. 39 i dalje. dodiri sa sumerskom civilizacijom izazvali pravu mutaciju. »gospodarilo« se vremenom. Vavilonska nauka je. ono je. potisnuli erudicija i kompilacijski radovi. što znači da su se podrazumevale određene kosmološke. nastavlja se i povećava. veštinu građenja ciglom. potvrđeno ocl najstarijih vremena. ostala »tradicionalna nauka« u tom smislu što je naučna svest zadržala »totalitarnu« strukturu. da svet ima određene strukture i da njime vladaju zakoni. Ali zračenje mesopotamske kulture. već od početka drugog milenijuma. Nougayro1. u IV milenijumu. bilo upotpunjeno sredstvima za otklanjanje kobnih predznaka pomoću bajanja. na primer.koji su se mogli pročitati iz različitih oblika koje bi stvarale te dve tečnosti.

vrlo brzo. To nije bilo podsećanje na Menesove podvige nego obnavIjanje svaralačkog izvora prisutnog u prvobitnom događaju. a branili su ga pustinja. vrbunac ceremonija predstavljalo je ponavljanje obreda koji je ustanovio Menes. Postojanost obrednih formi. dolina Nila — bio izolovan. Egipat je — tačnije. Prema tradiciii. uspostavio je novi svet. Religija. Osim toga. prema tome — i mogućnost za trijumf demonskih sila. 48 i dalje. izbeći krize koje bi mogle da uzdrmaju osnove novoga sveta. Posle V dinastije (~ 2500 —2300) gotovo da ništa značajno nije dodato nasleđenoj kulturi. str. 100—111: Baumgartel. Težnja koju su evropski naučnici označili kao »mirovanje« bila je usmerena na to da se održi netaknuta prvobitna ivorevina. početkom Prve dinastije (oko ~ 3000. The Birth of Civilization in the Near-East. ujedinjenje zemlie i osnivanje države bili su delo prvog vladara. plovnost Nila omogućavala je vladaru da upravlja zemljom posredstvom sve centralizovaniie administracije. Sve do upada Hiksa 1674) Egipat nije znao za opasnost koja bi došla spolja. ponavljanje podviga i junačkih dela obavljenih na početku epohe. religioznog je porekla. јег je ona 137 H. Uočljivo je da su najznačajnija socio-politička i kulturna ostvarenja nastala tokom prvih dinastija. ali koje nalazimo i u mitovima i nostalgijama i drugih tradicionalnih društava. . od početka su dale svoj doprinos oblikovanju struktura egipatske civilizacije. bio je osiguran. beskrajno složeniju i višu u odnosu na civilizaciju neolitskih sela. str. otelovljeni bog. Kontinuitet jednog otelovljenog boga za drugim otelovljenim bogom. Posle ni'esa. vrlo verovatno. a u svakoj promeni videla opasnost od povratka u haos. faraona. za razliku od Mesopol:amijc sa svih strana izložene napadačima. Menes je novu prestonicu ujeclinicnog Esipta izgradio υ Memfisu. Došavši s iuga. tokom više od tri hiljade godina. Ta su dela utvrdila obrasce za sledećih petnaest vekova. Božanska priroda faraona predstavljala je najbolje jemstvo za to. koje se pojavljuje naglo. razviti osoben stil koji će se odraziti na sve njene tvorevine. Izvesno. pa. Frankfort. i prema tome kontinuitet kosmičkog i društvenog poretka. Frankfort.138 Osnivanje ujedinjene države izjednačeno je s kosmogonijom. poznatog pod imenom Menes. str. Pošto je faraon bio besmrtan. Tu ie on prvi nroslavio ceremoniiu krunisania. S druge strane. La Royaute et les Dieux. Moglo bi se reći da je državu činila seoska masa kojom su upravljali predstavnici otelovljenog boga. civilizaciju. Faraon. To »mirovanje« koje karakteriše egipatsku civilizaciju. faraoni su krunisani u Memfisu. The Culture of Prehistoric Egypt. pored sadašnjeg ^rada Kaira.umetničkih motiva i.137 Ali egipatska civilizacija će. pogotovu. Egipat nije znao za velike gradove mesopotamskog tipa. 138 H. bez prethodnica. Jer. godine). 50. a naročito dogma ο faraonu kao bogu. njegova smrt je značila samo njegovo preseljenje na Nebo. i sama geografija je nametala drugačiji razvoj od onoga koji je bio svojstven sumersko-akadskim kulturama. pisarije. drugim rečima. sve su to logične posledice teologije koja je kosmički poredak smatrala za božansku tvorevinu bez premca. Osnovno je bilo obezbediti stalnost tog dela izvršenog prema božanskom obrascu. Crveno more i Sredozemno more.

141 U Heliopolisu. kalendar. religioznom. pa sve do ustoličenja Horusa. ili borba. 141 Up. poistovećujući raznorodne religiozne sisteme i združujući jasno suprotstavljene božanske likove. Ruiidle ClarkMyih and Symbol in Ancient Egypt. U stvari. da bi time. moglo bi se reći da su obredi usmereni na ometanje demonskih sila imali za cilj obnavljanje prvobitnog savršenstva. Ukratko. već i svetlosti. kako prirodne pojave. 36. Reč je ο prilično poznatom mitskom motivu: »savršenost početaka«. str. delo. poistovećujući svog glavnog mesnog boga s demijurgom. Rundle Clark. Među najstarije teme spada pomaljanje nekog brežuljka. ti se mitovi pozivaju isključivo na zbivanja koja su se dogodila u mitsko vreme početaka. egipatska kosmogonija otpočinje izranjanjem jednog brežuljka iz Prvobitne vode. Prirodno. Ozirisovo ili Horasovo. socijalnom. 26. lotosa ili jajeta iznad Prvobitne vode. 140 Mit nije bio ispričan povezano i celovito. posebno u Tekstovima piramida (~2500 — 2300). Dinastičke promene često su pratile i promene prestonice. ni bolesti nisu postojali tokom te čudesne ere. označene kao »vreme Raovo«. trajala je od pojavljivanja boga stvaraoca iznad Prvobitne vode. etičkom. Budući da je predstavljala skup obrazaca koje treba podražavati. prema tome. ili nered«. čiji su glavni junaci bili različiti bogovi. poistovećivanje je išlo lakše zbog strukturne sličnosti. itd. kraljevski znaci. Ali slavna epoha »Prvi put« nije bila odbačena među relikvije nepovratne prošlosti. Ni smrt. da tako kažemo. Teogonije i kosmogonije Kao i u svim tradicionalnim religijama. Budući da je tu bila reč ο bogovima stvaraocima. Uzastopne faze kosmogonije navedene su u različitim mitološkim tradicijama. svaki značajan grad postavljao je svog boga na prvo mesto. Takvi događaji obavezivali su teologe nove prestonice da ob jedine više kosmogonijskih tradicija. pojavio se nered i tako je okončano zlatno doba. Moramo. itd. ta je epoha neprekidno obnavljana.bila savršena u svakom pogledu — kosmološkom. da ga rekonstruišemo na osnovu epizoda i nagoveštaja koje nalazimo u najstarijim zbirkama. života i svesti. obredi. obreda. nakon uplitanja zla. nav.139 U nekom' trenutku. kosmogonije i mitovi ο poreklu (poreklo čoveka.140 Slično tolikim drugim tradicijama. Ta epoha. str. u Tekstovima sarkofaga (oko ~2300 — 2000) i u Knjizi mrtvih (posle 1500). »Prvi put« predsta\'lja zlatno doba potpunog savršenstva »pre nego što su se pojavili bes. tako i religiozni i kulturni realiteti (nacrti hramova. kraljevstva.) svoju valjanost i smisao duguju činjenici da su bili stvoreni tokom prvobitne epohe. »Prvi put«. nazvana Tep zepi. 263—64. ili buka. Što se tiče bogova tvoraca. i koji su početak Stvaranja vezivali za mnoge religiozne centre. Pojavljivanje tog »Prvog mesta« iznad vodenog beskraja označava pomaljanje ne samo zemlje. pismo. mesto koje se zvalo »Dolina peska« i činilo deo Sunčevog hrama bilo je poistovećeno s 139 Up. društvenih institucija. .) predstavljaju suštinu svetog znanja. Sve što postoji. Očigledno. uspostavio »kanonsku verziju«. postojalo je više kosmogonijskih mitova. Ali teolozi su osim toga stvarali i smele sinteze.

bila formulisana najsistematičnija teologija vezana za boga Ptaha. Iz prvobitnog jezera kod Hermopolisa izronio je jedan Lotos.»Prvobitnim bregom«. u obliku Atuma. prestonici faraona Prve dinastije. teolozi su razvili prilično složeno učenje ο oktoadi. bog Ra-Atum-Khepris je stvorio prvi božanski par. 229 i dalje. Dodajmo da uloga delitelja nije isključivo sačuvana za Šua. str. itd. Druge verzije govore ο Prvobitnom jajetu u kojem se nalazila »Ptica svetlosti« (Sarkofazi. La Royaute. 175. takođe Morenz.143 ili najzad. svaku vrstu gline.144 Iz njihovog braka dolaze 11a svet Oziris i Izi. 144 Vid. rođen iz božanskog semena svih nrvih Bogova Prethodnika«.« Ptah je proglašen za najvećeg boga. 46—47.145 Ali upravo je u Memfisu. ušli u svoja vidljiva tela. Glavni tekst onoga što je nazvano »Memfiska teologija« urezan je u kamen za vreme faraona Šabake (oko ~ 700). Sunce. dok Ra. str. gde je Ptah onaj koji razdvaja. Prema solarnoj teologiji Heliopolisa. grada smeštenog u vrhu Delte. str. Hermopolis je bio slavan zbog svog jezera iz kojeg je izronio kosmogonijski Lotos. »Onaj koji se očitavao kao srce—duh). Prvobitni brežuljak ponegde postaje Kosmička planina na koju se faraon penjao da bi se susreo s bogom-suncem. stvaranje živih bića. U Hermopolisu. tvorevina oktoade. La religion egyptienne. (up. roditelje boga Geba (Zemlje) i boginje Nut (Nebo). prodirući u »svaku vrstu biljlce. grupi od osam bogova kojima će se pridružiti i Ptah. Kao i u sumerskoj tradiciji (§ 16). Jer. 234 i dalje. 181 stubac i dalje). svaki grad. рге svega predstavlja boga koji se očituje. Šu (Atmosferu) i Tefnut. 32 i dalje. str. Iznenađuje to što je do danas najstarija poznata egipatska kosmogonija ujedno i najviše filozofska. Zemlja i Nebo bili su sjedinjeni u neprekidnom hieros gamos-u sve do trenutka dok ih nije razdvojio Šu. u svaku 142 Vid. 206 i dalje. 145Tekstovi koje navode Soneron — Jojot. . U Atumu možemo prepoznati vrhovnog skrivenog boga. teogonija. La rćligion egyptienne.da. i reference koje je naveo Morenz. tekstove koje navode Soneron — Jojot. Der Gott auf der Blume. ali je njihov smisao jasan: božanstva se radaju iz same supstance vrhovnog boga. ili ο prvobitnom Lotosu lcoji je nosio Sunce dete. Ptaha stvara njegov sopstveni duh (»srce«) i sopstvena reč (»jezik«). ο prvobitnoj Zmiji. up. on je vrlo stari Ptah. 228. mesto gde je otpočelo Stvaranje. poglavlje Knjige mrtvih najavljuje da će Atum ponovo postati Zmija kada se svet vrati u stanje Haosa. iz kojeg je izišlo »presveto dete. IV. druge tekstovc koje su preveli i komentarisali Morenz i Schubert. junaci patetične drame ο kojoj će kasnije biti više reči. a to je »onaj koji je povezao seme bogova i ljudi«. Vid'. I druga su mesta prisvajala iste prednosti. 59. Etape stvaranja — kosmogonija. onaj koji se očitavao kao jezik (= reč). . Demijurg ih je stvorio samozadovoljavajući se ili iskašljavajući se. a Atum je smatran samo za tvorca prvog božanskog para. u srednjem Egiptu. Bogovi su. videti tekstove koje navodi Moreno. 143 Sauneron i Yoyote. Set i Neftis. tekstove koje je naveo i komentarisao Frankfort. str. smatrani su za neko »Središte sveta«. 37. str. zatim. — različito su orikazane. str. bog atmosfere. str. Izrazi su naivno nepristojni. U stvari. svaku vrstu kamena. Ptah »je učinio da postoje bogovi«.. svako svetilište. ali je izvornik napisan neka dva milenijuma pre toga.142 U stvari. prvoj i poslednjoj slici boga Atum. u: La Naissance du Monde. savršeni naslednik. § 32).

152 Ancient Egyptian Religion. U poređenju s teogonijom i kosmogonijom. 51—64. 70 i dalje.. str. str. Rel. on odlučuje da ih uništi. Kanaansko рггdanje zna za odgovarajući mit. str. Odgovornosti otelovljenog boga Kao što to primećuje Henri Frankfort. Morenzov komentar. značenje imaju samo promene koje su obuhvaćene ritmovima kosmičkog života. Središte sveta.148 Pobuna ljudi i posledice do kojih je ona dovela zbili su se u mitsko vreme. 149 Vid. str. Taj pomor preuzima na sebe Hator. Le Mythe de l'eternel retonr. Vilsonov (Wilson) integralni prevod. str. Kao što primećuje Džon Vilson (John Wilson.151 Ipak. reč je ο uzastopnim trenucima povezanim u različite cikluse. str. 63—64. mikrokosmičke predstave zemlje. On [Bog-Sunce] napravio je za njih nebo i zemlju. Očigledno.149 Egipćani su bili jedini stanovnici kojima su pripadala sva prava. bez sumnje. time se objašnjava zabrana strancima da ulaze u hramove. Ali. primere koje navodi Morenz. potekli od njegovog mesa. ANET. jer oni su njegove slike. u periodu krize. tekst koji je preveo Vilson.150 Neki kasniji tekstovi odražavaju težnju ka univerzalizovanju. Božje stado.e stvorila tvoračka moć misli i reči jednog jedinog boga. 146 Prev. pošto je boginja pretila da će potpuno uništiti Ijudsku rasu. mitska istorija prvih ljudi nema neku značajnu ulogu.152 kosmogonija je najznačajniji događaj pošto predstavlja jedinu stvarnu promenu: pojavljivanje Sveta. 49 i dalje. Ra nalazi nekakav izgovor i uspeva da je opije. na Zemlji) i preko kojih se oni mogu očitovati«. Bogovi (Horus. La Royaute et les dienx. bili su dobro zbrinuti. 150 Vid.jom Logosa. Ali. To je.stvar koja niče po njenoj površini (tj. 147 Instructions pour Merikare. On sija na nebu.. 78 i dalje. najviši izraz egipatske metafizičke misli. »ljudi« su bili prvi stanovnici Egipta.146 Ukratko. 414—418. mitovi ο poreklu čoveka deluju prilično skromno. a posebno Frankfort.«147 Međutim. 18 Up. Sekmet) ne štite samo Egipćane. Vid. str. 4). ANET. str. Videti ostale reference kod Morenca. Od tog trenutka. bilo je napisano: »Ljudi. 10—11. 76—7. - . fragment preveli Soneron — Jojot. odeljak 50. ptice i ribe. egyptienne. Rel. već i Palestince. teogoniju i kosmogoniju j. egvptienne. U jednom tekstu koji je sastavljen kasnije (oko ~2000). . 17 i dalje. da bi ih nahranio . pošto je Egipat bio prva zemlja koja je uopšte bila stvorena. Dva odlučujuća trenutka čudesnog doba »Prvog puta« bila su kosmogonija i stupanje na presto faraona. Reč je ο shvatanju koje je karakteristično za tradicionalne civilizacije. 80.. ANET. Nubijce i Libijce. koji obezbeđuju periodičnost kretanja zvezda. Ljudi (erme) su rođeni iz suza (erme) boga sunca Ra. odeljak preveli Sonei-on — Jojot. па početku egipatske istorije nalazimo učenje koje se može uporediti s hrišćanskom teologi. primere kod Morenca. str. on za njih stvara biljke i životinje. 151 Le Livre des Portes. str. Up. On je napravio vazduh da bi okrepio njihove nozdrve. str. str. 216 i dalje. Vid. Eliade. 27. u tom slučaju. kruženja godišnjih doba. 75—76. up. Soneron — Jojot. kada Ra otkrije da su ljudi kovali zaveru protiv njega. str. dakle.

U tekstovima koji potiču iz različitih epoha. Jer sam znao da se (greha) Bog užasava. na svečanostima. mada ne uspeva i da je uništi. takvo shvatanje objašnjava potpmio odsustvo narodnih ustanaka. on je. Nered podrazumeva nekorisnu. kosmogonija se ponavlja svakog julra. kada je počeo da upravlja svojim Stvaranjem. nalazimo izjave kao što je ova: »Potakni svoje srce da spozna ma'at«. U stvari. str. Isto tako. ili za Pepija II: »on je doneo ma'at namesto laži (nereda)«. јег Haos (= Tama) predstavlja virtualitet. poplava i povlačenja Nila.« Jedna glosa dodaje sledece objašnjenje: »To znači da Re počinje da se pojavljuje kao kralj. i za prikazivanje sunčevog izlaska.«156 Delo faraona osigurava stabilnost Kosmosa i Države. Politička aktivnost faraona predstavlja ponavljanje Raovog podviga: i on »tera« Apofis. faraonova junaštva opisana su istim onim izrazima koji su korišćeni za opisivanje junačkih dela boga Ra ili njegovih solarnih epifanija. 155 Tekstove preveo Morenz. str. 17) Bog objavljuje: »la sam Atum. str. Da navedemo samo dva primera: Raovo stvaranje se ponekad ukratko iskazivalo preciznom formulom: »On je uspostavio red (ma'at) namesto Haosa«. Pošto društveni poredak predstavlja jedan vid kosmičkog poretka. smatralo se da kraljevstvo postoji od početka sveta. Pošto ma'at jeste sama osnova lcosmosa i žh'ota. nav. § 32). U stvari. prema tome. upravo Bog daruje neophodno znanje. Videti druge primere u La Royaute et les Dieux.. Tim opunomoćenjem kraljevstvo je posvećeno kao božanska institucija. Za vreme političkih nemira iz Srednjeg perioda (oko 2250— 2040. pa prema tome i kontinuitet života. Isti se izrazi koriste za Tutankamona kada ponovo uspostavlja red posle »jeresi« Ehnatonove (up. 43). Ja sam Re u njegovim prvim očitovanjima.' . Prema tome. »Ja radim tako da ti spoznaš stvar ma'ate u svome srcu.mesečevih mena. možeš li učiniti ono što je ispravno za tebe!« Ili: »Bio sam čovek koji je voleo ma'atu i mrzeo greH. 156 Prema Frankfortu. ali čije je najopštije značenje »dobar poredak« pa. korišćen je. str. izraza koji se prevodi i kao »istina«. dok sam bio sam u Numu (Prvobitnom okeanu). ritma vegetacije. Jedan vladar je označen kao »neko ko zna istinu (ma'at) i koga je Bog poučio«. 54— 55). »pravda«. drugim rečima. i za svaku zoru. 154 Frankfort. đelo. itd. 167—170. kao onaj koji je postojao рге nego što je uzdigao Nebo iznad Zemlje« (Frankfort. neuništiv. upravo ta periodičnost kosmičkih ritmova predstavlja savršenstvo koje je ustanovljeno u vreme »Prvog puta«. glagol khay.153 on je tu funkciju preneo na svoga sina i naslednika. 202 i dalje. prvog faraona. faraon za sve svoje podanike predstavlja uzorni model. može je spoznati svaki DOjedinac za sebe. kao i za prikazivanje faraonovog pojavljivanja na ceremoniji krunisanja. 54 i dalje. odražava savršenstvo Zlatnog doba. ili na privatnom Veću. pa prema tome i štetnu promenu egzemplarnog ciklusa savršeno uređenih promena. i za trenutak Stvaranja. Ma'at pripada izvornom Stvaranju: ona. Autor jedne molitve bogu Ra kliče: »možeš li dati ma'atu mome srcu!«155 Kao otelovljenje ma'ate. »sijati«. bez razlike. str. on bdije nad tim da se svet 153 U Knjizi mrtvih (gl. i »pravo«. Ancien Egypt. 1730—1562) institucija monarhije nije dovođena u pitanje (Ancient Egyptian Religion. dakle. Tvorac je bio i prvi kralj. Vezir Rekmir tako kaže: »On je bog koji svojim delima čini da mi živimo. kada bog sunce »otera« zmiju Apofis. dakle. Rel. isto.« U stvari.154 Faraon je otelovljenje ma'ate.

Kada se neprijatelji pojave na granicama. La Royaulć et les Dieux. itd. Prilikom prikazivanja bogova utvrđena je čak težnja ka obezličavanju. postojanost »Ргvobitne tvorevine«. životinje se ne menjaju nego uvek reprodukuju svoju vrstu. jedan od najraširenijih u Egiptu. Ancient Egyptian Religion. 1. Anubisu. a pratilo je klicanje vernika. 65 i dalje. muziku i plesove. oni će biti izjednačeni s Apofisom. kod Frankforta. Vandier. Pa ipak. Izvorno. nosili na leđima božji kip ili svetu barku. svojstven je tradicionalnim kulturama)157 Faraon je. η. kraljica i jedan beli bik učestvovali Le Lythe de l'eternel retour. isto. La Royautć.) nismo baš najbolje obavešteni. pominju se u himnama i molitvama skoro istovetnim izrazima. Obred posvećenja ponavljao se i povodom praznika sed. Frankfort je predložio genijalno objašnjenje manifestacije bogova u obliku životinja: dok su kod ljudi individualne crte u ravnoteži s morfološkom strukturom figure. život životinja izgledao nadljudski pošto one dele statički život Univerzuma. bolje nam je poznat zahvaljujući tome što je kasnije povezan sa kraIjevskim kultom. Izuzev Ozirisa i Izide. Frankfort.161" Što se tiče periodičnih svetkovina posvećenih određenim bogovima (Horusu. Priznajući značaj statičke vizije Univerzuma. Svake Nove godine. procesija je podrazumevala pesme. to je bio praznik žetve. . § 25). La Royaute. kada se i molilo za obnavljanje njegove božanske energije. ali je on svoje funkcije prenosio na sveštenike različitih hramova. kosmogonija je ponavljana160 još uzornije nego svakodnevna Raova pobeda. str. Minu. jer je tu bila reč ο širem vremenskom ciklusu. drugi bogovi. U brojnim karakterističnim pojedinostima. A. Le Mythe đe l'eternel retour. cilj obreda bila je odbrana. poređenje između Mina i Sobelca. Sveštenici su. 205. str. 20 Up. kao što je. nosili su ona ista lična imena koja se nalaze na reljefima Sahurijevog hrama podignutog dva veka ranije«. kralj. H. La Religion egyptienrve. bio jedini protagonist određenih neponovljivih istorijskih događaja: vojnih pohoda u različite zemlje. glava 1. koji je protumačen kao ritmičko kretanje unutar jednog nepokretnog totaliteta. u očirna Egipćana. Ustoličenjem faraona ponovo su prikazivane epizode Menesovog dela (gesta) — ujedinjenja dveju zemalja. 160 Up. itd. kada je Ramzes III izgradio svoju grobnicu. str. faraon je trebalo da slavi kult. de Bak (Buck) je prepoznao konvencionalne elemente portreta idealnog vladara. on je na njoj ponovo ispisao irnena osvojenih gradova koji su već bili upisani na nadgrobnom hramu Ramzesa II. koji se proslavljao trideset. str. 13—14. nemoguće je prepoznati njihove lične crte. Posredno ili neposredno. str. u procesijama. na primer. a pobedom faraona ponoviće se Raov trijumf.159 U uačelu. Ukratko. godina posle vladarevog ustoličenja. Tako je. i pored različitih obličja i uloga. 122—36. dakle. Čak i u doba Starog carstva. 159 Up.158 Prema tome kako su faraoni prikazivani na spomenicima i u tekstovima. 200—201. Frankfort. pobeda protiv drugih naroda. Veliki praznik Min. Libijci koji »su se pokazali kao žrtve osvajanja Pepija II. 158 157 Vid. 25—26. izvesno. str. obredno se ponavljalo osnivanje Države (up. 30. bila preduzimljivost i hrabrost Tutmozisa III za vreme bitke kod Megida. (Ova težnja da se život i istorija tumače pomoću uzornih modela i kategorija.ne vrati u Haos. Frankfort. str.

164 Verovanje da se zagrobni svet nalazi u podzemlju. str. Nebo je zamišljeno kao Boginja-Majka. izjavljujući da je ušao u Nebo (naos) da bi kontemplirao boga.163 Znatno su obimnija obaveštenja koja se tiču pogrebnih kultova. Uspenje faraona na Nebo Najstarija verovanja vezana za posmrtnu egzistenciju. Materinstvo neba podrazumevalo je predstavu ο tome da umrli treba da bude rođen po drugi put: posle ponovnog rođenja na nebu. S druge strane. a smrt je bila jednaka ponovnom rođenju. Moret. Kasnije ćemo ispitati posledice tog susreta između boga koji umire i solarne teologije koja objašnjava i vrednuje besmrtnost faraona. Posle smrti. Ali ta doktrina. Smrt i zagrobni život više su zaokupljali Egipćane nego druge narode Bliskog istoka. Le rituel du culte divin journalier en Egypte. Van· dier. podjednako je bio prisutan i u kraljevskom kultu. tu su nam poznati samo neki simbolični gestovi: u rov iskopan na gradilištu budućeg hrama. među zvezdama. str. ali drugi tekstovi 162 Prema Gardineru. smrt je neposredno upućivala na Ozirisa.). kralj je polagao »temeljni polog« (opeku koju je zamesio sam vladar. nejasan. Up. str. dojila ga je Boginja-Majka (predstavljena u obliku krave). 28. Atumov (Raov) sin. on je posvećivao hram podižući aesnu ruku. ne može umreti. Tu se pojavljuje izvesna suprotnost između paralelnih i ponekad antagonističkih shvatanja. itd. Već u predinastičko doba (tj. duše se sjedinjuju sa zvezdama i dele njihovu večnost. Tekstovi piramida skoro isključivo govore ο shvatanjima koja se tiču posmrtne sudbine kralja. tačnije. sveštenik obreda je prilazio naosu. međutim. da bi se bogu »otvorila usta«. zlatne šipke. liče na dve u svetu široko potvrđene tradicije: prebivalište mrtvih je bilo ili pod zemljom.162Faraon je takođe bio na čelu ceremonija utemeljivanja i posvećivanja hramova. jedini egipatski bog koji je pretrpeo surovu smrt. prilikom svečanog otvaranja. 260. koga je Veliki bog rodio pre stvaranja sveta. nije bila savršeno sistematizovana. sveštenik obreda je zatvarao vrata. Na žalost. lomio glineni pečat i otvarao vrata. jednog od najpopularnijih egipatskih bogova. Frankfort. 164 i dalje. ili na nebu. nastavak obreda je. svuda. smrt je predstavliala polaznu tačku njegovog nebeskog putovanja i njegove »besmrtnosti«. ikoji je nazvan »Bikom koji oplođuje svoju Majku«. La Royaute. 244 i dalje. Za faraona. 163 A. up. vaskrsnuću u svetu zvezda. itd. Kip je zatim čišćen lužinom. Kralj bi odsekao snop klasja i dao ga biku. Padao bi ničice pred kipom. služba je obuhvatala i ceremonijalno sjedmjenje kraljevskog para.su u procesiji. 164 Ova ideja apravdava rodoskvrnu vezu mrtvog faraona. uprkos naporu teologa. pečatio bravu i povlačio se hodajući unazad. preovlađivalo je u kulturama neolita. na početku IV milenijuma) neke religiozne tradicije povezane sa zemljoradnjom artikulišu se oko mitsko-obrednog kompleksa vezanog za Ozirisa. . Oziris. drugim rečima. U većini formulacija uporno se ponavlja da faraon. Frankfort. Dnevno iskazivanje počasti bogu upućivano je božjem kipu koji je čuvan u naosu. u onoj meri u kojoj ih je moguće rekonstruisati. Obavivši prethodno obredno očišćčenje. Na kraju.

461—463. takođe delove koje je preveo Breasted (Development of Religion and Thought in Ancient Egypt. kralj se uzdiže na nebo penjući se lestvicama (365. Prema Vandjeu (Vandier. 971 i dalje. faraon je morao da prođe kroz određena iskušavanja. str. 390. 72. na prvom mestu članovima svoje porodice i visokim činovnicima. Izlaganje s više pojedinosti kod Breasteda. 712—3. delo. 122. koje su podjednako delile i predinastičke neolitske kulture. On zaklinje bogove (pogotovu Raa. kralj drži govor u svoju odbranu (1188— 89) ili pribegava magiji (492 i dalje).). 890— 891. koja obulivata određene obrede i pouke (zagrobna mitologija i geografija. očigledno. delo. po strukturi inicijacijsko ispitivanje. ili divlje guske (Pir. Weilla. naveo Vandier. Vid. 913.' 809). str. Kralj na Nebu produžava svoju zemaljsku egzistenciju: sedeći na prestolu. 1301.166 Ipak. skarabeja (366) ili skakavca (890—891 itd). 81). 109—15. kao božjem sinu i kao otelotvorenom bogu. 78. 118—20. čaplje. Reč je. religiozne ideologije. Ona pretpostavljaju prethodnu inicijaciju. U egipatskoj kraljevskoj ideologiji te aluzije na inicijaciju više predstavljaju kakvu nekorisnu relikviju. a posebno da odgovori na jedno.169Oni su takođe poistovećeni sa zvezdama a nazivaju se »uzneseni«. 2007—9) poučavaju kako treba sakupiti kraljeve kasti а njegove udove osloboditi zavoja da bi se osiguralo njegovo uspenje.uveravaju kralja da se njegovo telo neće raspasti. str. 2083). 134—5. naravno. oblaci.168 Jer. a brodar je imao prava sudije. Le champ des roseaux et le champ des offrandes. on prima izraze poštovanja svojih podanika i nastavlja da sudi i da izdaje naređenja. 103 i dalje. ο prastarom nasleđu. delo. većina formulacija odnosi se na putovanje faraona u nebo. str. On uzleće u obliku neke ptice — sokola. Vetrovi. trijumfalno primao bog-sunce. Takva iskušavanja su poznata iz brojnih drevnih predanja. bogovi. 353—55. kralj je bog. 16 i dalje. 1721. nav. 79. nav. ili od dve smokve između kojih se sunce uzdiže svakoga jutra traži da ga propuste u »Polje trske« . 1774—6. 136). 169 Odnosno oni koji su bili sahranjeni u blizini kraljevskih gradova. pa čak i pretnjama. Ponekad. <str. Prilaz je branilo jedno jezero »krivudavog oblika« (Pir. itd. 1048). faraon je najpre trebalo da obavi sva obredna čišćenja (Pir.165 još nedovoljno integrisane. nisu bila potrebna inicijacijska iskušavanja za sticanje prava na ulazak u nebeski raj. Da bi mu bio dopušten ulazak u barku. str. Ponekad. iako faraon jedini uživa sunčevu (solarnu) besmrtnost. Videti i druge tekstove koje je preveo i komentarisao Breasted. naime. 168 Pir. a na sve četiri strane sveta odašiljani su glasnici kako bi objavili njegovu pobedu nad smrću. Ipak. Vandije je pokazao da je tu reč ο oziriskom mitskoobrednom skupu (παν. str. suštinski sasvim različit od ljudskog roda (650. i kod R.167 Faraona je. što je značilo da odgovori stereotipnim formulama које su služile kao lozinke. on je okružen izvesnim brojem svojih podanika. 1116). Tota i Horusa). koje se na Istoku zvalo »Polje darova«. 166 Tekstove naveo Vand'ier. Reč je. treba da mu pomognu u tome. . a koji su preneseni u našoj antologiji From Primitives to Zen. 2061). 80): »Delove Tekstova piramida u kojima se govori ο zvezdama odlikuje poezija 165 Neki tekstovi (Pir. tajne formule. pošto stigne na Nebo. ο dve različite. 167 Vandier. str. 118 i dalje. faraonu. pre nego što stigne u nebesko prebivalište. Neki nagoveštaji koje nalazimo u Tekstovima piramida predstavljaju najstariie pisane dokumente ο postizanju povlašćene sudbine zalivaljujući nekim tajnim znanjima. str. str. 519. Već tokom svog uspenja.

»velika čarobnica«. Prema svim tradicijama. ovaj kralj Unis živi. . Weill. postavio mu je zamku i uspeo da ga ubije. (Tako će se Oziris vratiti u život.. Izida beži u Deltu. 167 i clalje). Set je raskomadao Ozirisov leš (up. Vladara mrlvih. solarna teologija ističe njegov povlašćeni položaj: on ne spada pod jurisdikciju Ozirisa.. Ozirise. 1463). 116).). tvoj sin (Horus) ga se neće dočepati.i na ko. On dobija nazad svoje oko i nudi ga Ozirisu. Pa ipak. ti nikako nisi jedan od njihovih« (Pir. Set se pretvara u barku koja nosi Ozirisa Nilom). među zvezdama Neba. kao što smo to već rekli povodom kosmogonije (§ 26). to i obiašnjava činienicu da su brojna svetilišta imala reputaciju da poseduju Ozirisov grob. skrivena u šikarama papirusa. kao ni Apofis. ti ga se nećeš dočepati. »Ra-Atum te neće prepustiti Ozirisu. Pir. ti zapovedaš pokojnicima. Horus uspeva da se izbori za svo.ioj insistira Plutarh. Naime. on je bio legendarni kralj. str. prev. 609 i dalje. ne može da bude konačno uništen pošto on takođe otelovljuie neuništivu snagu. Posle pobede. kao što Oziris ne umire. Ali Izida ih je (osim polnog organa koii je progutala jedna riba) pronašla i sahranila na istim tirn mestima. koji ne osuđuje tvoje srce i nema moć nad tvojim srcem. Prema jednoj varijant. Drugi tekstovi su čak napredniji. Bogovi osuđuju Seta da sam nosi svoju žrtvu170 (na primer. Set odmah uspeva da iskopa Herusu jedno oko (Pir. tu.) u svom spisu De Iside et Osiride. pošto je bio ubijen i bačen u vodu.izuzetnog kvaliteta: tu se susreće jednostavna i spontana imaginacija jednog primitivnog naroda koji se s lakoćom kreće kroz tajanstveno . Oziris. 615. Pošto je sahranila njegovo telo. Pošto odraste. itd.. Brunner. »Zum Raumbegriff der Aegypter«. 29. njegov brat. 145—146. Pir. Njegova supruga Izida. koje se mogu objasniti napetostima i sinkretizmima koji su prethodili konačnoj Ozirisovoj pobedi. str. Ноrus silazi ύ zemlju mrtvih i najavliuje dobru 170 Pir..« (Pir. 626—27. itd. 251). Pronađene su formulacije poput sledeće: »Kao što živi Oziris. oni podsećaju Ozirisa da је on sam mrtav bog. Horusa. njegov središnji mit lako se može rekonstruisati. Ti gledaš iznad Ozirisa. egipatski tekstovi odnose se samo na izdvojene epizode.. Videti Л. soteriološko učenje Tekstova piramida nije uvek koherentno. slavan po svojoj snazi i pravednosti s kojom je upravljao Egiptom.. ona donosi na svet sina. Set.. 651—52. ti boraviš daleko od njih. ubijeni bog Da bismo procenili značaj takvih formulacija. neki delovi aludiraju na poistovećivanje faraona s Ozirisom. I pored izvesnih nekoherentnosti i protivurečnosti.. 1867) na 14 delova i razbacao ih. Poistovećujući faraona s bogom Ra. treba ukratko da prikažemo mitove i religioznu funkciju Ozirisa. ali se borba nastavlja i Horus najzad trijumfuje. uspela je da zatrudni sa mrtvim Ozirlsom. podjednako ne umire ni kralj Unis« (Pir. Ali Set.ja prava pred bogovima eneade i napada svoga strica. Podsetimo najpre da je najpotpunija ona verzija mita ο Ozirisu koju je preneo Plutarh (II vek posle Hr. jer si ti zvezda.« Kao što smo već napomenuli. »Ti otvaraš svoje mesto na Nebu.

256 i dalje (Oziris u zrnu i u Nilu).173 pojavljuje se u funkciji kraljevstva. 1004 i dalje). ја propadam u tebe i rastem u tebi.. Kao izvor opšte plodnosti. zaspao si ali si bio probuđen: umro si. 34 Tek u tekstovima IX—X dinastije on počinje da govori u svoje lično ime. ta je uloga bila prenesena na Ozirisa. On će ubuduće obezbeđivati plodnost vegetacije i svih sila reprodukcije. Pri tom. ja sam Ječam. ali od Srednjeg carstva 2040 — oko 1730). s druge strane. Sunce i grobnice kraljeva predstavljali su dva osnovna izvora sakralnosti. uvek narn ga pokazuju nemoćnog i pasivnog. Oziris je osiguravao procvat vladavine svoga sina i naslednika. on biva krunisan za kralja.. U osnovnim crtama prepoznajemo odnose koji vladaju između boga Ra. 173 S nekog stanovišta možemo govoriti ο nadmetanju između mrtvog boga Ozirisa i umirućeg boga Rea. Oziris nije nikada prikazan u pokretu. obezbeđivala napredak zemlje. «174 Ree je ο smeloj valorizaciji smrti koja će ubuduće biti shvaeena kao neka vrsta zanosnog preobražaja otelovljene egzistencije. ali se ponovo rađa u zoru sledećeg dana.. Kao što smo videli.. »Ozirise! gledaj! Ozirise! slušaj! Ustani! Oživi! (Pir. Već oko 2750.. Poslednji čin drame posebno osvetljava modalitet Ozirisovog specifičnog bića. »on pokreće njegovu dušu«. godine Oziris simboliše izvore plodnosti i rasta. U kraljevskoj ideologiji konačno se nametnula oziriska formula. Smrću se dovršava prelaz iz sfere beznačainog u sferu značajnog. Horus ga nalazi u stanju obamrlosti i uspeva da ga oživi. Ja prekrivam zemlju. Oziris je oživeo kao »duhovna osoba« (= duša) i životvorena energija. Frankfort. La Royaute. i niko ше neće uništiti. 172 IJp. U početku se smatralo da je bog Ra bio vladar Zlatnog doba.. 110. ali ponovo živiš« (Pir. 39 Textes des Sacrophages. 142.171 Horus ga oživljava posle svog krunisanja. Bogovi žive u meni pošto ja živim i rastem u žitu koje ih nosi. odnosno. jer Sunce takođe »umire« svake večeri. 330. Oziris. Postao sam Gospodar Reda. »solarizacije« i »ozirizacije«. str. Prema solarnoj teologiji. јег umrli postaje Akh. ali. ja sam Oziris. Opisivan je tako kao da je on cela Zemlja ili је poređen s Okeanom koji okružuje svet. up. ubijeni kralj (— umrli faraon) osigurava napredak kraljevstva kojim vlada njegov sin. str.. Tako on »budi« Ozirisa: prema tekstovima. Grob je mesto gde se zbiva preobražaj (sakh) čoveka.vest: priznat za zakonitog naslednika svoga oca. Rundle Clark. Tenzija između ove dve orijentacije egroatskog religioznog duha. faraon koji vlada ujedno je bio i Horus. budući da je smenio umrlog vladara (= Ozirisa).172 Drugim rečima. 258 i dalje). pošto je okončan period krize (»haosa«): »Ozirise! ti si otišao ali si se vratio. faraona i para Oziris—Horus. egipatska civilizacija bila je proizvod ujedinjenja Gornjeg i Donjeg Egipta u jedno kraljevstvo. faraon je bio sin boga Ra. bilo da živim ili da umrem. Rundle Clark. . Ja prodirem u tebe i onet se pojavljujem u tebi. Horus (koga predstavlja upravo ustoličeni faraon). ja se pomaljam u Redu . Jedan tekst iz vremena Srednjeg carstva na zadivljuiući način slavi Ozirisa kao izvor i osnovu svakog stvaranja: »Bilo da živim ili da umrem. str. jer je veza Oziris—Horus jamčila kontinuitet dinastije i. Ja prožimam Red. prev.

kada je postavljan u svoj kovčeg. up. a prekrivač s boginjom Noći. i mnogi drugi su. 21—22. str. Oziris se našao u središtu etičkih preokupacija i religioznih nada. up. str. i uz njegovu pomoć. 114 i dalje. Kada je ponovo uspostavljen red.176 Verovatno je da su se helenističke misterije Izide i Ozirisa razvile iz sličnih predstava. Podsećamo na to da je umrli. zemlju je počelo da pustoši bezvlašće.« Sledeći primer Ozirisa. ispovedali svoju obrednu pripadnost Ozirisovoj drami i apoteozi. . The Shrines of Tut-Ankh-Amon. beznađe i »demokratizacija« zagrobnog života Pepi II je bio poslednji faraon VI dinastije. 30. Drugi jedan tekst upoređuje Nut s krevetom na kojem spava umrli. godine. boginje neba Nut: »Predat ši svojoj majci Nut u njenom imenu Kovčega« (РгУ.175 Za naša istraživanja važna je činjenica da Oziris postepeno postaje uzorni model ne samo za vladare. polagan u ruke svoje Majke. objavljuje: »Ti si sada sin lcralja. oko ~2200. Jedan Tekst sarkofaga (IV. u vreme Starog carstva njegov kult je već bio široko prihvaćen. duh) bude s tobom. on postaje »osoba« koja »zna«. bogom Zemlje. Ancient Egyptian Religion. 741). koji su istoričari nazvali i Prvim prelaznim periodom (ili prvom Međuvladom) završio se Frahkfort. 276 i dalje). tenzija Ra—Oziris naći će svoje razrešenje u vreme Srednjeg i Novog carstva. on mu je podario moć »poznavanja«. Neftis. dostojno inicirano duhovno biće. Građanski rat okončan ie pobedom Tebanaca i poslednji kraljevi XI dinastije uspeli su da ujedine zemlju. a Horus da ga oživi. a boravi u nekoj palati ili na Prvobitnom bregu. 176 Kada je Horus sišao u donji svet i oživeo Ozirisa. u »Središtu sveta«. 616). Oziris od Raa preuzima ulogu sudije mrtvih. nego i za svakog pojedinca. Period bezvlašća. kao što ćemo videti (§ 33). Slabljenje centralne vlasti ohrabrilo je ambicije dinasta.»preobraženi duh«. pa prema tome i neuništiva duhovna bića. Horusa i Tota. 101. Severno — čija je prestonica bila u Herakleopolisu. Ubrzo. pa čak i ljudi bez ikakvih povlastica. pokojnici će uspeti da se pretvore u »duše«. sada su ponavliani u unutrašnjosti sarkofaga plemića. A. ο kojoj ćemo uskoro govoriti. očekujući da se probudi u novom životu (Pir. Izvesno. odnosno. dno je poistovećeno s Gebom. To je početak procesa koji je opisan kao »demokratizacija Ozirisa«. tekstove koje je preveo i komentarisao Klark (Clark). Piankoff. to objašnjava prisustvo Ozirisa u Tekstovima piramida. U jednom trenutku. Egipat је podelien na dva kraljevstva. i država se srušila. Oziris je bio laka žrtva zato što »nije znao«. on je ustanovio novi oblik postojanja: od nemoćne senke. nije poznavao pravu Setovu prirodu. U stvari. Oziris je postajao uzor za sve one koji su se nadali da će pobediti smrt. bez obzira na otpor heliopoliskih teologa. naglo je prekinula klasično doba egipatske civilizacije. Ubijenog i raskomadanog Ozirisa Izida je uspela da »ponovo sastavi«. Četiri strane kovčega su oličavale Izidu. pored faraona. kraljević. Na taj način. Egipat je žestoko potresao građanski rat. Ipak. 96. Tako ie umrli u svom kovčegu bio okružen oličenjima celog Kosmosa. onoliko dugo koliko tvoje srce (to jest. i Južno — čija je prestonica bila Teba. on postaje Gospodar pravde. Ali prva teška kriza. Sinkopa: anarhija. str. odnosno u savršeno integrisana. Ubrzo posle njegove smrti. Tekstovi koji su nekada upisivani na zidovima skrivenih grobnica u piramidama podignutih za faraone.

. »delaj na takav način da tvoj spomenik traje u Ijubavi prema tebi«. ljudi se bune protiv kraljevskog ureusa . ANET. i ja sam činio to isto!« Nesreće u zemlji »izazvane su mojim delima. Prema tome. pa čak i u samoubistvo.). »Gle. str. »ne čini zlo«. dok govori.« Za čovekom ostaju samo njegova dela. svako se baca na svoga suseda.. označava prikaz kobre uspravljene na repu koja na glavi nosi sunčani disk — obeležje faraona (prim. Pesma harfiste. ljudi izvršavaju ono što si im ti zapovedio.. Ali ti dokumenti istovremeno ukazuju i na promene unutrašnjeg poretka. stupanjem na presto XII dinastije. »prorok« Ipuver postaie sve smeliji i konačno okrivljuje faraona za opšte bezvlašće.177 koji je umirio Dve Zemlje .~2050. Kraljevsko prebivalište može za jedan čas biti sravnjeno sa zemljom!« Zbog gradanskog rata provincije i hramovi više ne plaćaju poreze. prev. Najznačajniji tekstovi poznati su pod naslovima: Uvute za kralja Meri-karea.«43 177 Prema starogrč. »Nemoj se pouzdati u dužinu godina.« Ali. Izvesni Ipuver došao je pred faraona da bi ga obavestio ο razmerama nesreće. »Kralja su odneli siromasi. Ne ubij! .. Obnavljanje centralne vlasti označilo je početak prave renesanse. nekoliko neodsovornih poledinaca lišilo je zemlju kralje\'stva! .. godine. str. Ne kažnjavaj nepravedno. Bar jedan broj dostoianstvenika nitao se ο sopstvenoj odgovornosti za tu katastrofu i nije se ustezao da prizna sopstvenu krivicu. postupno. skrovište piramide sada ]'e prazno. Kralj је trebalo da bude pastir svog naroda... Gle. . . jer sudije (koje će ti suditi posle smrti) život ocenjuju kao jedan čas . Razgovor umornog čoveka i njegove Duše.kman. Erman-Blac. a njegova vladavina ie umesto toqa ustoličila smrt. možemo pratiti duboke promene do kojih je došlo tokom krize.. Gle. 0n ponizno priznaje svoje grehe: »Egipat ratuje čak i u nekropolama. 414 — 418.. pa čak i za nemoral. sada počiva na prostim mrtvačkim kolima. onaj koji je bio sahranjen kao (božanski) soko. Gle. Grobnice piramida bile su divljački pokradene. Tokom Prelaznog perioda došlo je do »demonizacije« posmrtne egzistencije: plemići su na svojim sarkofazima prepisivali Tekstove piramida. u arh. To je istovremeno i jedino doba egipatske istorije u kojem je faraon bio optužen za slabost. a posebno nepravde i zločine koji su vodili ljude u skepticizam i beznađe. »Vlast i pravda su uz tebe. Umesto da podigneš spomenik od kamena. koji su bili sastavljeni isključivo za faraone. Opomene proroka Ipuvera. . To pokazuje da su tvoja dela dovela do ovog stanja i da si ti izgovarao laži. Zahvaljujući većem broju veoma važnih književnih tekstova.. »Voli ceo svet!« Jer bogovi više cene pravdu nego žrtve koje im se prinose. Ne teraj čoveka s njegove očevine . »Uteši one što plaču i ne vređaj udovicu. a doznao sam za to (zlo koje sam naneo) tek pošto sam ga učinio!« On preporučuje svome sinu »da postupa pravedno (ma'at) sve vreme koje bude poživeo na zemlji«. 72 i dalje. ali ti po celoj zemlji uvodiš nered koji prate buka i svađa.«178 Jedan od kraljeva iz istog perioda sastavio je spis.. ouraios — ođ reva.. 178 Prev Wilson. za svoga sina Meri-ka-rea. Njihovi autori pominju strahote izazvane rušenjem tradicionalnih autoriteta.

a njihove kuće više ne postoje. str. ne može da prikrije duboko beznađe. Ako se faraoti više ne ponaša kao otelovlieni bog. opet. ona ga potom ubeđuje da zaboravi svoje brige i da potraži čulna zadovoljstva. up. . 132 i dalje. »Niko se ne vraća odande da bi nam mogao opisati niihovo stanje i reći šta im je potrebno kako bi se umirilo naše srce do trenutka kada i sami ne krenemo ka mestu na које su oni otišli.Egipćane је posebno užasavao izvestan vandalizam: ljudi su uništavali grobove predaka.. Srca su gramziva: svako grabi susedova imanja . . značenje života. . up. . . Ne gradi svoj grob od ruševina!« Pesma harfiste govori ο pljačkanju i uništavaniu grobova... na prvom mestu. Neizmeran je greh koji luta zemljom. Najpotresniji tekst sigurno je »Rasprava ο samoubistvu«. Development of Religion artd Thonght. kao miomiris lotosovog cveća . zakliučuje Harfista. nav.« Ali njegova duša (ba) ga najpre podseća da bi mxi zbog samoubistva bili uskraćeni ukop i pogrebni obredi. kao vonj (pol ja) posle kiše.180 Književni tekstovi iz Prelaznog perioda čitani su i prepisivani još dugo posle obnavljanja političkog jedinstva pod faraonima Srednjeg carstva 2040 — 1730). 189 i dalje. Sinkopa božansko?*-Kraljevstva neizbežno je vodila do religiozne devalorizaciie smrti. ANET. duša ga uverava kako će ona ostati i posle njega. To je dijalog između čoveka obrvanog beznađem i njegove duše (ba).. »Kome bih danas govorio? Braća su zla. Wilson. »Bogovi koji su nekada živeli (tj. Najzad. Reka je postala grob . kao miris izmirne . 180 prev Wilson. Grčkoj. Pesma harfiste podseća na neke druge krize beznađa — u Izraelu. Nema više pravednih. 183. drevnoj Indiji — na krize izazvane rušenjem tradicionalnih vrednosti. . kao da ih nikada nije ni bilo!« Ali autoru speva sva ta nedela samo iznova potvrđuju nedokučivu tajnu Smrti. čak i u slučaju da on odluči da sam sebi zada smrt. kao i oni mrtvi koji su proglašeni blaženima ftj. oni takođe prikazuiu i jednu težnju egipatskog religioznog 179 prev.. str. pa.. . i realnost zagrobne egzistencije. Erman-Blaokrnan. Erman-Blackman. posle dugib godina zatočeništva. str.. kao žarka žudnja čovekova da se vrati kući. Ti tekstovi nisu samo svedočanstva bez premca ο velikoj krizi. bacali tela i odtiosili kamenje za sopstvene grobove. 467. plemići) i sahranjeni u svojim piramidama — njihova prebivališta više ne postoje! Pogledaj šta su učinili od njih! .. prerna tome. takođe Breasted. dcto. 86 i dalje. a dojučerašnji prijatelji se više ne vole.... str. ANET.. . str. ali iz sasvim drugačijih razloga. kraljevi) a počivaju u svojim piramidama. smrt mu izgleda više nego poželjna: ona ga obasipa zaboravljenim ili retko znanim blaženstvima.« Α kral j savetuje svome sinu Meri-ka-reu: »Ne oštećuj tuđi spomenik .. str.« Prerna tome.. Ipuver kaže: »jedan broj mrtvih sahranjen je u Reci. takođe Breasted. sve је dovedeno u pitanje. 405—07.. »udovoljavaj svojim željama dok živiš. Ne dozvoli da tvoje srce vene .« Prizvana usred svih tih nevolia. »Smrt je danas preda mnom kao izlečenje pred bolesnikom . kao i u zanošeniu uživanjem koie. . Čovek se trudi da svoju dušu uveri u prikladnost samoubistva. Mrtvi su raskomadani.«179 Slorn svih tradicionalnih institucija istovremeno se ispoliava u agnosticizmu i pesimizmu.. Zemlja je prepuštena onima koji seju bezakonja.

U jednom tekstu [XIX dinastije. medutim. »Amon je υ glavi«. Hiksi su sa sobom doneli i neke siriiske bogove. još dve generacije pre napada Hiksa. S drage strane. ličnosti faraona. Egipat je doživeo ekonomski napredak i veliki međunarodni ugled. Dosta loše poznajemo istoriju Hiksa. a u nekim slučajevima su mogli biti žrtvovani (up.duha koia od tada nije prestala da se širi. koje su poistovetili sa Setom. prvorazredno »očitovanim« bogom. Amon postaje univerzalni bog Novog carstva. Tanisu. preko svojih vazala upravljali su najvećim delom Donjeg Egipta. prihvatili da se i dalje nasledno smenjuju faraoni u Gornjem Egiptu. isto. Reč je ο toku misli koji je teško opisati ukratko. u zamenu za danak. Pod niihovom vladavinom. The Culture of Ancient Egvpt. Teologija i politika »solarizacije« Srednjim carstvom vladao је niz izvrsnih vladara. Paradoksalno je da je to carstvo — jedino. bilo је teško pogođeno. Kao što se moglo i očekivati. uzdignut na najviši položaj pod imenom Amon-Ra. Hiksi nisu pominjani ni u jednom onovramenom egipatskom dokumentu. koja je izbila posle gašenja XII dinastije. koji su im bogovi predodredili.183 ipak. str. Uzdizanje Ozirisovog ubice na najviši položaj sigurno ie predstavljalo poniženje. 182 Vid. Ali Egipćani u svakom slučaju nisu mogli dugo da se odupiru upadima ovih opasnih ratnika. Veliki broj vladara brzo se smenjivao sve do najezde Hiksa.) »Skriveni« bog (up. Vcćina poznatih imena ie semitskog porekla. primere koje ie naveo Wilson. postoji nagoveštaj ο njihovom utvrdenom gradu. »guverner stranih zemalja«. Wilson. koji su koristili konje. . osvajači su se nastanili u Delti. simbolom Haosa. Deltu su -46 Što je utoliko vredniji rezultat ako se ima u vidu da su guverneri različitih oblasti u celini sačuvali svoj lokalni suverenitet. ali eu isto tako identifikovane i huritske reči. ali. bojna kola. 140 i dalje). ali čije osnovno obeležje predstavlja značaj koji se pridavao Ijudskoj osobi kao mogućoj replici uzornog modela. osvajači (»varvari« u očima Egipćana) su bili izjednačeni sa zmijom Apofis. u ~ 1674. na prvom mestu Baala i Tešupa. stranci svi bili poistovećeni sa životinjama. od koiih su skoro svi pripadali XII dinastiii. Posle pobede. istaći da je kult Seta bio upražnjavan u Delti još u vreme IV dinastije. 183 Etimološki izvor termina je egipatski: hipau khasut. Avarisa. i u jednoj narodnoj bajci koja je redigovana otprilike u isto vreme. § 26) bio je poistovećen sa suncem. oklope i složene lukove. 133.181 Imena koja su faraoni birali prilikom sopstvenos krunisanja govore ο njihovoj volji da se ponašaiu pravedno (ma'at) prema Ijudima i bogovima. jedan od osam bogova obožavanih u Hermopolisu. uostalom.182 Upravo tokom XII dinastije je Amon. 31. (Osnivač dinastije zvao se Amenemhet. koje zaslužuje to ime — bilo zakasnela ali neminovna nosledica druge krize. godini. Upravo zahvaljujući »solarizaciji«. Tačno ie da su Egipćani sami sebe smatrali :za iedina stvnrno Ijudska bića. izvesno. Njihovo pouzdanie u sopstveni povlašćeni noložaj. njihova greška je bila u tome što su. str. posledica seoba koje su potresale Bliski istok u XVII veku. Treba. njihov prodor u Egipat bio je. Nisu poznati razlozi raspada države. Za Egipćane je osvajanje Hiksa predstavljalo teško pojmljivu katastrofu. Iz svoje prestonice.

Oslobođenje se ispoljilo u jačanju nacionalizma i ksenofobije. sigurni u svoiim utvrdama. Nastavljajući svoju internacionalnu politiku. II. Jer. Na početku. Tutmozis se prema pobeđenima pokazao velikodušan. Hatšepsut. Egipat se postepeno otvarao prema kosmopolitskoj kulturi. idući na stara utvrđenja Hiksa. dobila sudbonosnu važnost u političkim napetostima. Jedan vek posle pobede kod Megida. stvoreno stranom okupacijom. Polako je nestajalo osećanje nesigurnosti.naselili Azijati. Ali Egipćani su izvukli pouku. vladari su preduzimali kaznene vojne pohode. Srećom po budućnost carstva. Ali ~ 1470. S druge strane. Nešto kasnije. Postepeno. Posle osvajanja Hiksa. tekst je preveo Breasted. obožavanje boga sunca kao Vrhovnog boga bez premca. Konačna pobeda184 izvojevana је istovremeno sa stupanjem na presto XVIII dinastije (~ 1562—1308) i osnivanjem Novog carstva. U Egiptu je ova solarna teologija. str. Ancient Records of Egypt. Tutmozis je već bio na putu za Palestinu i Siriju — da bi ugušio »pobune«. delo. za sve to vreme. pravi vladar bila je zapravo njegova tetka i tašta. Veliki Amonov sveštenik je stekao 184 Nijedan zvaničan dokument ne beleži progon Hiksa. bile su sastavljene početkom »carskog« doba. Solarizacija Amona je istovremeno olakšala religiozni sinkretizam i ponovno uspostavljanje solarnog boga kao vrhovnog. Jedino svedočanstvo je kratka autobiografija jednog skromnog učesnika oslobodilačkog rata. otDočela je rat za oslobođenje. on је trijumfovao u Megidu. čak i u administraciji i u kraljevskim rezidencijama. Tutmozis III je krenuo u brojna osvajania koja će ga dovesti do carstva. Tutmozis III otpočinje niz vojnih pohoda po Aziji. str. egipatske bogove počinju obožavati i u stranim zemljama. koje su ga slavile kao sveopšteg tvorca i kosmokratu. To znači da su bogovi — na prvom mestu Amon-Ra — davali savete posredstvom svešteničkog tela. Da bi Egmat osigurao od spoljnih napada. oko ~ 1600). prezirali egipatsku civilizaciju. njegovi učinci su bili trajni. Jedno stoleće posle propasti (tj. Njegove voiničke ambicije verovatno su raspalile frustracije kojima ie bio izložen tokom prve dvadeset i dve godine svoje vladavine. 164—65. Jer sunce je bilo jedini univerzaJno prihvatljiv bog. Ali petnaest dana posle Hatšepsutinog pada. takođe Wilson. a pogotovu kada је tebanski faraon oslobodio Egipat. To je bio kraj egipatskog izolacionizma. vid. utiralo je put određenom religioznom jedinstvu: od doline Nila do Sirije i Anadolije postepeno se nametala prevlast jednog istog božanskog principa. Štaviše. i Amon-Ra postaje univerzalni bog. veliko prisustvo »Azijata« potvrđeno је svuda. којош ie vladao jedan od faraona XVII dinastije.51 Najleoše himne upućene AmonRau. a njibovi prihodi se udesetostručuju. osvajači koji su. koja je težila univerzalizaciii. Tokom XVIII dinastije hramovi AmonRaa značajno se šire. . I pored relativno kratkog trajanja carstva. oni su naučili da rukuju oružiem osvaiača. bogovi su dovedeni u položaj da neposrednije upravljaju poslovima države. Ova izuzetno darovita kraljica više je polagala na kulturnu i trgovinsku ekspanziju nego na osvajačke ratove. Teba. 1 i dalje.50 Određeni broj stranih božanstava bio je ne samo tolerisan nego i izjednačen s nacionalnim božanstvima. nav. Bilo je potrebno bar jedno stoleće da se stiša žeđ za ošvetom protiv Hiksa.

takođe Traite. koju je nazivao Akhetaton (sada Tel-el-Amarna). Za razliku od Amonovih svetilišta. odnosno proglašenje Atona. Vid. Sunce је »početak života«. »Kako su raznovrsna tvoja dela! Ona su skrivena pred ljudima. u božanskoj svetlosti. Da bi nametnuo svoju »reformu«. Sve te novine bile su opravdane religioznom važnošću koju je Ehnaton pridavao »istini« (ma'at). Egipat je postajao teokratija. blaženstvo uživanja u Atonovoj neiscrpnoj tvoračkoj moći. jedine koje su sačuvane. nav. ubrzo po dolasku na presto. o! jedini Bože. napustio staru prestonicu Tebu. U stvari.značajan ugled. To nije bila jedina novina koju je uveo Ehnaton. nebeski bogovi su postali dei otiosi (ravnodušni bogovi). 30). narodni jezik je bio unesen u kraljevske napise i zvanične naredbe. 32. §§ 14. mladi vladar je oduzeo velikom Amonovom svešteniku upravu nad božjim imaniem. Taj slabunjavi i skoro nakazni faraon koji će umreti još mlad. str. njegov položaj je bio odmah iza faraona. osim kojeg ne postoji . a na prvom mestu. 500 kilometara severnije. Sunce se moglo obožavaii u svoj svojo] slavi. Suština Ehnatonove teologije sadržana je u dve himne upućene Atonu. osim toga. svemu onome što je bilo »prirodno«. Ehnaton ili neuspela reforma Ono što smo nazvali »Amarnska revolucija« (1375—1350). za jedino vrhovno božanstvo. njegovi zraci »primaju u naručje sve zemlje«. gde je podigao palate i Atonove hramove. U figurativnoj umetnosti. mada si na licima ljudi. poistovećenog sa sunčanim diskom. Vrhovnog boga. u skladu s ritmovima života. otkrio је religiozno značenje »životne radosti«. Ehnaton je potisnuo Amona i sve druge bogove®2 u korist Atona. sunčanog diska. faraon je odbacio strogi konvencionalizam koji je nametala etikecija i dopustio spontanost u odnosima sa sopstvenom porodicom i s prijateljima. Atonova nisu bila pokrivena. 50 01 a to nikako nije umanjivalo borbu za vlast između vrhovnog sveštenika i faraona. dakle.«83 Aton je »stvoritelj zametka u ženi«. »Amonov grad« i sagradio drugu. 189 i dalje. 011 je taj koji oživljava zametak i bdije nad porođajem i rastom deteta — isto kao što daje dah ptiću i zatim ga štiti. on je podržavao stil koji se od tada naziva »naturalizam« iz Amarne. tvoji su tragovi neviclljivi. delimično se objašnjava željom faraona Amenhotepa IV da se oslobodi dominacije velikog sveštenika. Sasvim izvesno. Ta preterana politizacija svešteničke hijerarhije ponekad je podizala napetost između različitih teoloških usmerenja do nepomirljivih antagonizama. tu je reč ο jednom od najplemenitijih izraza egipatske religioznosti. đelo. tvoji zraci su na zemlji. oduzimajući mu tako i izvor njegove moći. »Mada si daleko. sveopštim izvorom života: prikazali su ga sa zracima što se završavaju rukama koje vernicima pružaju simbol života (ankh). Iz razgovora koje smo ispitali na drugim mestima (§ 20i vid. prvi put. Zatim je faraon promenio svoje ime (»Amon-je-zadovoljan«) u Ehnaton (Akh-enAton — »Onaj-koji-služi-Atonu«). Wilson.

kada si bio sam. 32. bila korišćena za Amona. »Svet živi od tebe! . Dozovi moje ime kroz večnost: ono će se uvek odazvati na tvoj poziv!« I posle trideset i tri stoleća. U stvari. obnovio je veze s velikim Amonovim sveštenikom i vratio se u Tebu. međutim. upravo zbog njegove političke i vojne pasivnosti.« Ova himna je s razlogom poređena sa 104. sumnjati u njegov religiozni žar. . Tutankamon 1357—1349).. Čak se govorilo i ο »monoteističkom« karakteru Ehnatonove reforme.186 Jer. Molitva pronađena u njegovom sarkofagu sadrži ove redove: »Ja ću udahnuti slatki dah s tvojih usta. i ljude i žene. Nešto kasnije umro je i poslednji faraon dugovečne i slavne XVIII dinastije. Svakog jutra. Osim toga... da bih te primio i zahvaljujući njemu živeo. Što se tiče religioznih tvorevina. Raa. sa određenog stanovišta. mladi vladar je oduzeo velikom Amonovom sveštenilcu upravu nad 185 »Ti si stvorio Zemlju.. Ehnaton ili neuspela reforma Ono što smo nazvali »Amarnska revolucija« (1375—1350). Najpre treba jasno reći da je formulacija koju je koristio Ehnaton u svojoj himni — »jedini Bog. gledajući tvoju lepotu.. osim kojeg ne postoji nijedan drugi« — još hiljadu godina pre reforme u Amarni. Atuma i druge bogove. delimično se objašnjava željom faraona Amenhotepa IV da se oslobodi dominacije velikog sveštenika.. vratimo se za trenutak na »atonski monoteizam«. te sinteze predstavljaju vrhunac egipatske religiozne misli: one čine savršeno uobličen sistem koji podstiče još sarao na stilske inovacije. kao što je to a to nikako nije umanjivalo borbu za .vlast između vrhovnog sveštenika i faraona. Njegov naslednik. on je svakog postavio na njegovo mesto i pobrinuo se ο njegovim potrebama. psalmom. Ta preterana politizacija svešteničke hijerarhije ponekad je podizala napetost između različitih teoloških usmerenja do nepomirljivih antagonizama. Daj mi svoje ruke.« »Ti si nebo načinio tako daleko kako bi mogao da se uzdigneš gore i posmatraš sve što si stvorio!« 186 Mi očigledno mislimo na religioznu elitu kojoj su bila dostupna duboka značenja tih stvaranja. koje nose tvoj duh.« »Svako ima svoju hranu. gašenje XVIII dinastije ujedno označava kraj egipatskog stvaralačkog genija. I dalje se raspravlja ο originalnosti i značaju ovog »prvog individualca u istoriji« kako ga je okarakterisao Brested (Breasted). ubrzo po dolasku na presto. odnosno proglašenje Atona. Tragovi »Atonove reforme« najvećim su delom bili izbrisani.nijedan drugi. Ne može se. Egipat je izgubio azijsko carstvo. Prema zajedničkom mišljenju naučnika.. ne objašnjava veličinom i uspešnošću sinteza stvorenih u vreme Novog carstva. možemo se upitati da li se njihova neznatnost. Tokom Ehnatonove vladavine. Da bismo bolje procenili značaj ovih teoloških sinteza.«185 Aton je stvorio sve zemlje. ova molitva je sačuvala svoju dirljivu snagu. sve do osnivanja misterija Izide i Ozirisa. sunčanog diska. za jedino vrhovno božanstvo.

u skladu s ritmovima života. narodni jezik je bio unesen u kraljevske napise i zvanične naredbe. sumnjati u njegov religiozni žar. svemu onome što je bilo »prirodno«. »Amonov grad« i sagradio drugu. faraon je odbacio strogi konvencionalizam koji je nametala etikecija i dopustio spontanost u odnosima sa sopstvenom porodicom i s prijateljima. Sve te novine bile su opravdane religioznom važnošću koju je Ehnaton pridavao »istini« (ma'at). međutim. mada si na licima Ijudi. »Kako su raznovrsna tvoja dela! Ona su skrivena pred ljudima. on je svakog postavio na njegovo mesto i pobrinuo se ο njegovim potrebama. prvi put. ptice. Atonova nisu bila pokrivena. Taj slabunjavi i skoro nakazni faraon koji će umreti još mlad. blaženstvo koje dele drveće. tvoji zraci su na zemlji.« »Ti si nebo načinio tako daleko kako bi mogao da se uzdigneš gore i posmatraš sve što si stvorio!« . koje nose tvoj duh. Čak se govorilo i ο »monoteističkom« karakteru Ehnatonove reforme. sveopštim izvorom života: prikazali su ga sa zracima što se završavaju rukama koje vernicima pružaju simbol života (ankh). njegovi zraci »primaju u naručje sve zemlje«. sličnoj smrti.. dalcle. otkrio ie religiozno značenje »životne radosti«... Ehnaton je potisnuo Amona i sve druge bogovena u korist Atona. Sasvim izvesno. napustio staru prestonicu Tebu. Suština Ehnatonove teologije sadržana je u dve himne upućene Atonu. Molitva pronađena u njegovom sarkofagu sadrži ove redove: »Ja ću udahnuti slatki dah s tvojih usta. kada si bio sam. I dalje se raspravlja ο originalnosti i značaju ovog »prvog irtdividualca u istoriji« kako ga je okarakterisao Brested (Breasted).«187 Aton je »stvoritelj zametka u ženi«. poistovećenog sa sunčanim diskorn. oduzimajući mu tako i izvor njegove moći. tvoji su tragovi nevidljivi.«188 Aton je stvorio sve zemlje. koju je nazivao Akhetaton (sada Tel-el-Amarna). osim kojeg ne postoji nijedan drugi.božjim imaniem. u božanskoj svetlosti. psalmom. ribe.. Da bi nametnuo svoju »reformu«....« »Svako ima svoju hranu. Sunce se moglo obožavati u svoj svoioj slavi.. Vrhovnog boga. on je podržavao stil lcoji se od tada naziva »naturalizam« iz Ашагпе. a na prvom mestu. o! jedini Bože. Zatim je faraon promenio svoje ime (»Amon-je-zadovoljan«) u Ehnaton (Akh-enAton — »Onaj-koji-služi-Atonu«). gde je podigao palate i Atonove hramove. U figurativnoj umetnosti. gledajući tvoju lepotu. To nije bila jedina novina koju je uveo Ehnaton. a »svet tada tone u tišinu«. »Mada si daleko. 500 kilometara severnije. osim toga. blaženstvo uživanja u Atonovoj neiscrpnoj tvoračkoj moći. Za razliku od Amonovih svetilišta. Sunce je »početak života«. Ehnaton s pojedinostima zadivljujuće svežine pominje čudo zore. i ljude i žene. Ne može se. Zemlja je u Tami.« Noću se kreću divlje životinje i zmije. cvećc. tu je reč ο jednom od najplemenitijih izraza egipatske religioznosti. »Svet živi od tebe! . on je taj koji oživljava zametak i bdije nad porođajem i rastom deteta — isto kao što daje dah ptiću i zatim ga štiti. Dozovi moje ime kroz 187 »Kad ti počineš. da bih te primio i zahvaljujući njemu živeo. 188 »Ti si stvorio Zemlju. Svakog jutra. Daj mi svoje ruke. jedine koje su sačuvane.« Ova himna je s razlogom poređena sa 104.

36 tu su postojala bar dva boga.191 33. Raova karakteristična tajanstvenost i nevidljivost predstavljene su kao komnlementarna svojstva Atona. možemo se upitati da li se njihova neznatnost. kao što je to opazio Džon Vilson. upravo zbog njegove političke i vojne pasivnosti. U Raovoj litaniji bog sunca je nazvan »Jednospojeno-zajedno«. Piankoff. osim kojeg ne postoji nii'edan drugi« — još hiljadu godina pre reforme u Amarni. te sinteze predstavljaju vrhunac egipatske religiozne misli: one čine savršeno uobličen sistem koji podstiče još samo na stilske inovacije. Tutankamon 1357—1349). Što se tiče religioznih tvorevina. Tokom Ehnatonove vladavine. str. Wilson. ne objašnjava veličinom i uspešnošću sinteza stvorenih u vreme Novog carstva. Osim toga. 5 i dalje. Na kraju krajeva.večnost: ono će se uvek odazvati na tvoj poziv!« I posle trideset i tri stoleća. 191 Piankoff. vratimo se za trenutak na »atonski monoteizam«. delo. nav. Molitve vernika (odnosno uske grupe činovnika i dvorskih velečasnika) nisu bile upućivane Atonu nego neposredno Ehnatonu. Dodajmo i to da je Aton bio poznat i obožavan mnogo рге reforme iz Amarne. Atuma i druge bogove. sve da osnivanja misterija Izide i Ozirisa. gašenje XVIII dinastije ujedno označava lcraj egipatskog stvaralačkog genija.190 U Knjizi onoga što je s one strane. sa određenog stanovišta. jer je i sam Ehnaton bio obožavan kao božanstvo. Njegov naslednik. bila korišćena za Amona. Les Shrines de Tut-AnkhAmon. Ehnaton) kosa si uputio u svoje namere i u svoju moć!« To objašnjava skoro trenutni nestanak »atonizma« posle Ehnatonove smrti. to je obožavanje ipak bilo ograničeno na kraljevsku porodicu i na dvorane. Egipat je izgubio azijsko carstvo.189 Jer. Drugim rečima. koja nosi krunu 05 Mi očigledno mislimo na religioznu elitu kojoj su bila dostupna du boka značenja tih stvaranja. Najpre treba jasno reći da je formulacija koju je koristio Ehnaton u svojoj himni — »jedini Bog. delo. Konačna sinteza: spajanje Ra—Oziris Teolozi Novog carstva naglašavaju komplementarnost dva oprečna. ova molitva je sačuvala svoju dirljivu snagu. Prema zajedničkom mišljenju naučnika. faraon objavljuje kako ie Aton njegov lični bog: »Ti si u mome srcu i niko te drugi ne poznaje do tvoj sin (tj. čak suparnička boga. boga koji se potpuno ispoljava u sunčevom disku. U svojoj prekrasnoj himni. obnovio je veze s velikim Amonovim sveštenikom i vratio se u Tebu. nav. Raa. Ra је nazvan »Gospodarom Diska (Aton)«. str. U drugim tekstovima iz vremena XVIII dinastije. . str. Da bismo bolje procenili značaj ovih teoloških sinteza. prikazan je u obliku Ozirisa-mumije. Tragovi »Atonove reforme« najvećim su delom bili izbrisani. 210 i dalje. 190 Up. dok se Ra opisuje kao bog »čiji je lik prekriven« i koji »se skriva u drugom svetu«. Nešto kasnije umro je i poslednji faraon dugovečne i slavne XVIII dinastije. 12. ne zna se za Amona (»skrivenog boga«).

Ramesses VI. jedinstvo suprotnosti je posebno izraženo okultnom povezanošću Raa i Ozirisa. kada siđe u donji svet. božanstvo je istovrejneno jedno i višestruko. . Silazeći u donji svet.Gornjeg Egipta. uverenje da ovaj dvostruki proces otkriva tajno značenje ljudske egzistencije. 158). Oziris je ušao u Raovu dušu.63 Prema teoconiji i kosmogoniji koje pokreće Atum (§ 26). kralj oživljava kao mladi Ra. komplementarnosti života i smrtiS'· S određenog stanovišta. a s druge strane. bez obzira na to što mu pridaje sasvim novo značenje. ili Horusa i Seta. Već početkom Srednjeg carstva trijumf ubijenog boga je bio potpun. To delo ipak odslikava teološke sinteze Novog carstva. Piankoff. Sunčev hod predstavlja uzorni model čovekove sudbine: prelaz iz jednog oblika postojanja u drugi. Originalnost teologije Novog carstva čine. Jedna himna bogu Ra (pogl.64 Ovi pogrebni tekstovi koji. Mrtvi »se raduju kada ti tu sijaš za velikog boga Ozirisa. izdvajamo opasnost od »druge smrti« (poglavlja 44. Dva čina zagrobne drame — »suđenje« i »vaganje srca« — odvijaju se pred Ozirisom. Neki tekstovi pominju »Raa koji će počivati u Ozirisu. Više zazivnih molitvi iz Litanije (20—23) podvlače akvatički karakter Raa i poistovećuju bosa sunca s iskonskim Okeanom. Raov silazak u podzemni svet istovremeno znači i njegovu smrt i njegovo oživijavanje. 90) i pamćenia sopstvenog imena (pogl. str. kralj se izjednačava s dvojstvom Oziris—Ra. ta su verovanja široko prisutna kod »primitivaca«. mada objavljeni tokom Novog carstva. Molitve i magijske formule koje su tu sadržane imaiu za cilj da olakšaju putovanje duše i. neće biti podjednako omiljeni do kraja egipatske civilizacije. Ra »se skriva u drugom svetu«. U krajnjoj liniji. ono širi radost. Knjiga mrtvih je izvanredan vodič duše na drugi svet. unravo. 35. sunčani i ozirijski vid boga Ra. s jedne strane. »suđenje« i »vaganie duše« u Knjizi mrtvih teže da se povežu. str. sadrže starije materijale. The Litany of Re. i zatim.61 Da preuzmemo jednu srećnu formulaciju Randla Klarka (Rundle Clark. Dok su u Tekstovima sarkofaga razdvojeni. postuliranje dvostrukog procesa ozirizacije boga Ra i Ozirisove solarizacije.193 Brojne mitološke aluzije naglašavaju dvostruki. 25). str. stvaranje se sastoji iz umnožavanja njegovih imena i oblika. ova teološka sinteza potvrđuje Ozirisovu pobedu. 130. Oziris postaje Sudija mrtvih. 11 Up. 192 Up. Povezivanje i stapanje bogova su operacije koje su bliske egipatskom religioznom mišljenju još od najdrevnijih starina. Piankoff.192 Poistovećenje dva boga ostvareno је u liku mrtvog faraona: posle procesa ozirizacije. predstavljaju komplementarne manifestacije božanstva. reč je ο istoj »misteriji«. u ponovno rođenje. i Ozirisa koji će počivati u Rau«. 15) opisuje svakodnevno putovanje sunca. posebno. Prema jednom od tekstova koji su već navođeni. 175—176) i važnost očuvanja sećanja (pogl. da joj obezbede uspeh prilikom iskušenja »suđenja« i »vaganja srca«. Počev od XVIII dinastije. Drugim rečima. Ra kao transcendentalni bog i Oziris kao očitovani bog. iz života u smrt. a posebno ο umnožavanju oblika koje emanira jedan jedini Bog. Ali. ali i u Grčkoj i u staroj Indiji. 135—136. Među arhaičnim elementima Knjige mrtvih.

on se okreće Ozirisu: »O bože. stx. jasno potvrđene počev od IX dinastije. Ja sarn čist!«195 Umrli se osim toga podvrgava inicijacijskom ispitivanju.. Ptahom. Nisam umanjivao prihod u hrani hramovima. Podjednako је važna i želja umrlog da se poistoveti s nekim božanstvom — Raom. To uopšte ne isključuje upotrebu magijskih formula. Atum već u Tekstovima piramida emanira bogove iz svog sopstvenog bića. Magijska vrednost imena. . U nastavku.. i shodno tome. poznata još od preistorije. itd. јег ja sam upražnjavao ma'atu u Egiptu. možeš li da me zaštitiš protiv glasnika koji seju zlo i stvaraju nevolje. Nikome nisam naneo bol. dakle. koji si visoko na svom prestolju! . 195 Prev. On mora da 194 Druge pogrebne zbirke — Knjiga ο onostranom. tekstove koje je naveo i komentarisao Piankoff. i uopšte reči. vi ćete reći da mi se ma'at vrati.. zaštitite me.. Yoyote. Spasite me. 11. Za to vreme. U vreme Novog carstva magiju je oličavao jedan bog koji je pratio boga Ra u njegovoj barci. »Le Jugement des morts dans l'Egypte ancienne«. nap. n. bila je. sigurno.®7 Srce umrlog se odnosi na jedan tas vage. jednako je sticanju određene moći nad njim. str. 52—56. odelo nagome. odvijao i u Indiji počev od doba Brahmana. Nisam hulio na Boga. on treba da izgovori objavu ο nevinosti. Dodajmo da su suđenje mrtvima i pojam nebeske pravde »koja se ispunjava posle smrti svih. Ja sam čist. Raovo noćno putovanje donjim svetorn. str.. koja je neodgovarajuće nazvana »negativna ispovest«: Nisam nanosio nepravdu ljudima . s Horusom. 3. mada idući za drugim ciljevima. Litany... Horusom.. str. . primere koje je naveo Piankoff. simboli ma'ate. kao atribut solarnog boga. Anubisom. posvećeno je suđenju duši u velikoj dvorani koja se zvala »Dve Ma'at«. up.. Jojote. Knjiga vrata — sistematično opisuju kraljevstvo mrtvih koje Re obilazi u čamcu tokom dvanaest noćnih sati. predstavlja uzorni model putovanja svakog umrlog ka mestu suđenja. Ja sam čist. preklinjući svoje srce da ne svedoči Drotiv njega. vode žednome.. 64 Up. Atum je isto tako bio poistovećen s Ozirisom (što podrazumeva da i on može umreti). barku onome koji je nije imao. U prisustvu Sveopšteg gospodara. opasni silazak po~ vezan s brojnim preprekama. 2. Za Egipćane. magija je bila oružje koje su bogovi čoveku stvorili za odbranu. bogovi koji ste ovde! Ja vas znam.Up. Jojote.« On sam sebi izgovara pohvalu: »Udovoljavao sam Bogu onim što on voli (da vidi kako se upražnjava). glava 125. U stvari. na drugom se nalaze pero ili oko. 64. ljudi i kraljeva«. Vi onome bogu čiji ste nastavak nećete kazati da sam ja rđav. Dao sam hleba onome koji je bio gladan. itd. Nisam ubio . U prvobitaom obliku Zmije (up. § 26). str. Litany. up. Ja sam čist.. o.. es Odgovarajući postupak se.«* Umrli se obraća četrdeset-dvojici bogova koji čine sud: »Pozdrav vama. Ja sam čist. 45.194 Jedno od najznačajnijih poglavlja Knjige mrtvih. znam vaša imena. onda! Ne govorite protiv mene u prisustvu velikog boga!« Najzad. IX poglavlje. znati ime nekog boga. 61 62 gospodara večnosti«. umrli izgovara molitvu. . jer ja sam u ime Gospodara ma'ate upražnjavao ma'atu.63 Na kraju krajeva. 49. Siromašnog nisam još više osiromašio . Neću pasti pod vašim udarcima. isto.

197 Treba. Zahvaljujući njemu. zahvaljujući novoj eshatologiji. ono što je bilo samo tragična. egipatski duh je stvorio poslednju religioznu sintezu. najzad. teolozi Novog carstva izjednačili su modele te »misterije« i sa svakodnevnim Raovim delima i s iskonskorn Ozirisovom dramom istovremeno. najlakše: njima se implikuje jedino vera u svemoć reči.. SREDIŠTA CEREMONIJA: ZAPAD. U istoj onoj meri u kojoj će. Jer. »Magijsko čitanje« bilo bi. U krajnjoj liniji faraon je predstavljao univerzalni model. DOLINA INDA 34. podsetiti na to da je Ptah. § 28. srećna epizoda — ubistvo Ozirisa. bogove i svet stvorio snagom Reči. str. ipak. te magijske formule održavale su istu eshatološku gnosu. U oblikovanju ove soteriologije. Sve zavisi od perspektive iz koje se posmatra eshatološka celina. Naravno. svaki smrtnik ubuduće se mogao nadati »kraljevskoj sudbini« na drugom svetu. »kraljevska sudbina« postati dostupna svima. nije bila nužno dostupna vernicima ubeđenim u pouzdanost magijskih formula. 197 Vid. sigurno. nespretno iskazana u Knjizi mrtvih i u drugim sličnim delima. II tom ovog dela. 56—57. V POGLAVUE MEGALITI. Duboki smisao dvojstva Ra — Oziris i kontinuiteta život-smrt-preobraženje. »inicijacijska mudrost« bi mogla da se svede samo na poznavanje magijskih formula. Razvijajući staro poimanje smrti kao duhovne transmutacije.. Kamen ί banana *9 Isto.196 Razmišljajući ο tajni Smrti. Na taj način oni su u okviru jednog sistema izrazili ono što je u prvom redu izgledalo večno i neranjivo — sunčev hod. ali na kraju krajeva. U doba Starog carstva i faraon je morao da prođe kroz inicijacijsko ispitivanje. reč je ο tvorevini koja je podložna brojnim tumačenjima i primenama. § 26). HRAMOVI. uloga Ozirisa bila je suštinska. MEDITERAN. jedinu koja je zadržala svoju prevlast sve do kraja egipatske civilizacije. ni prestiž magije neće prestati da raste. up. Ovi tekstovi zahtevaju višestruko »čitanje« na različitim nivoima. »inicijacijske mudrosti« i »dobrih dela« razrešena je na način koji ponekad može da obmane. i ono što je po definiciji izgledalo sporedno i beznačajno — ljudsku egzistenciju. prema memfijskoj teologiji (up. .dokaže kako zna tajna imena različitih delova vrata i praga. vratara dvorane i bogova. Tenzija između »privilegije«. ako je »pravda« uvek osigurana.

što označava skup menhira raspoređenih u krug ili u polukrug (najmonumentalniji je kromleh u Stounhendžu. prebivališta mrtvih zidana su od kamena. a ne upitati se ο njihovoj svrsi i značenju. (Kasnije. Dolmene nalazimo duž Atlantika.198 uspravno poboden u tlo. reč je ο veoma značajnom kultu mrtvih. i južnih obala Švedske. pored Sevilje. pa se zapadnom obalom Engleske produžava do Irske. Poznata nam je složenost simbolike kamena kao i religiozna vrednost komenja i stena.3 3) dolmen (dol = sto i men в= kamen).199 Stena. krivina i lech = mesto). pridodat dugačak hodnik prekriven kamenim pločama.935 menhira koji se rasprostiru na području dugom 3. U Bretanji su neki osamljeni menhiri povezani s grobnicama. kamena ploča. Α taj se kontinuitet mogao objasniti samo širenjem megalitskog kompleksa iz jednog središta koje se nalazilo u Los Milaresu. od njih skoro i da nije ostalo tragova). dugačak 3. koji je načinjen od ogromne kamene ploče koju opet drži više uspravnih kamenova. našu Traite d'Histoire des Religions. koje mogu da se odupru vremenu. Očigledno je želja da se izgrade veličanstvene i trajne građevine. "3 Up. u pokrajini Almerija.Već čitav vek. Ostajemo zbunjeni pred tehnološkom veštinom tih zemljoradnika iz doba glačanog kamena. Izvorno. Oni predstavljaju deo čitavog jednog megalitskog kompleksa koji se prostire duž mediteranskih obala Španije. kao što je onaj u Sotou. U Los Milaresu otkopana je nekropola sa oko stotinu »prekrivenih aleja«.) Postoje gigantski dolmeni. zidovi prilično visokih grobnica ponekad su ukrašeni kipovima. dolmen je bio prekriven humkom. Megalitski kompleks podrazumeva tri vrste konstrukcija: 1) menhir (od donjebretonskog men = kamen i hir — dugačak) koji je jedan veliki kamen. § 74 i dalje. pored Solzberija). poređanih tako da čine neku vrstu zatvorenog prostora ili odaje. i težak 21 tonu. menhiri su poređani u više naporednih redova. pa i više.900 metara. Ali dve generacije preistoričara potrudile su se da dokažu kontinuitet svih evropskih megalitskih kultura. Danske. Većina grobova se nalazi ispod ogrornnih humki. Izvesno. Kako su uspevali da usprave blokove teške 300 tona i da podignu ploče od 100 tona? Uostalom. U stvari. naročito u Bretanji. granitni blok 198 Taj menhir koji se nalazi pored Lokmerijaka bio je viši od 20 metara. takvi spomenici nisu usamljeni. Dok su kuće neolitskih seljaka koji su podigli ove spomenike bile skromne i kratkotrajne (u stvari. Naravno. г U nizovima Karnaka ima 2. Grobnice ponekad imaju jedan središnji nosač a na zidovima se još mogu uočiti ostaci slika. predstavnika više naraštaja istoga gensa.10. . širok 0. Dolmeni zapravo predstavljaju grobnice. ponekad prilično visok. dugačak 21 metar.72 metra. dolmen se preobrazio u »prekrivenu aleju« pošto mu je kao neka vrsta predvorja.40. ponekad. 2) kromleh (od crom = krug. U nekim grobnicama ima i do stotinu mrtvih. sve do Holandije. kao što je to slučaj u Karnaku u Bretenji. U Irskoj. preko Portugala i pola Francuske. tu postoje značajne morfološke varijacije. čiji je zabat granitni blok visok 3. megalitske konstrukcije zapadne i severne Evrope izazivaju divljenje istraživača. nemoguće je pogledati neku dobru fotografiju nizova dolmena iz Karnaka ili gigantskih trilita iz Stounhendža.

izgleda da megalitski kult mrtvih uključuje čvrsto verovanje u preživljavanje duše. Bog ponovo spusti uže. itd. . štaviše. str. prema tome.). Jednoga dana. nacrtani duž strana dolmena. 201 Horst Kirchner. Takvo se uverenje korenito razlikuje od shvatanja која su potvrđena kod drugih antičkih naroda (Mesopotamaca. Posmatrajući veličanstvene megalitske spomenike prvih zemljoradnika zapadne Evrope. opet. Da ste izabrali kamen. nesrećne i nemoćne. C. s nadom da će podeliti sudbinu izdanaka. pored različitih ceremonija (procesija. GZH. ali ga preci odbiše. podrazumevao je i žrtvovanja obavljena pored samog spomenika i obredne obede na grobovima. Okultizam. ovoga puta s bananom koju oni odmah prihvatiše. U stvari. ponovno rađanje. kada је nebo bilo sasvim blizu zemlje. itd. nepromenljiv i besmrtan. smrt. nepokvarljivost. stalnost. iznenađeni i uvređeni. Ponekad nalazimo menhire ukrašene ljudskim likovima.) i žrtvenih ponuda (u hrani. S druge strane. Kruijt naveo J. kao i na antičkom Bliskom istoku. obredna zajednica s ргесгта predstavljala ključni činilac religiozne aktivnosti. 74—75. za koje su mrtvi bili jadne senke. u koje su se kasnije naseljavale duše umrlih.obezbeđuju beskrajno trajanje. način egzistencije koji je nezavisan od vremena nastanka. Vrlo je verovatno da je to kamenje predstavljalo neku vrstu »zamene za telo«. itd. kao i mali idoli iskopani u 200 A. poslao im je kamen. drugim rečima.200 Videli smo (§ 2) da je otkriće zemljoradnje korenito izmenilo poimanje ljudske egzistencije: ona se pokazala podjednako nepostojana i kratkotrajna kao i život biljaka. nameće nam se sećanje na jedan indonezijski mit: na početku. Bog je prvobitnom paru poklanjao svoie darove kačeći ih ο jedno uže. a potom i pouzdanje u snagu predaka i nadu da će oni štititi žive i pomagati im. G. u krajnjoj liniji. gl. Frazer. prevela Ljiljana Filipović. Megalitske spomenike mogli bismo protumačiti kao odgovor na naš indonezijski mit: pošto je život ljudi jednak životu žitarica. piću. The Relief in Immortality (1913) I. u protoistorijskim kulturama zapadne Evrope. Grka. Hebreja. Megalitski kult mrtvih. vaš će život biti kao i život ovog ploda. život. snaga i dugovečnost postaju dostupne kroz smrt. 698 (= 90) i dalje. oni su »boravište«. III) (Mircea Eliade. Posle nekog vremena. magija i pomodne kulture.201 Najzad. igara. »Die Menhire in Mitteleuropa und der Menhirgedanke«. Tada preci začuše Tvorčev glas: Pošto ste odabrali bananu. čovek je delio cikličnu sudbinu vegetacije: rođenje. bilo je strogo propisano razdvajanje mrtvih i zivih. dok je za graditelje megalita od Irske do Malte i egejskih ostrva. Witchcraft and Cultural Fashions.). Izvestan broj menhira je bio podignut nezavisno od grobnica. vaš bi život bio kao postojanje kamena. »telo« umrlih. str. Hitita. Mrtvi se vraćaju u krilo Zemlje Majke. kameni »zamenik« je bio telo izgrađeno za večnost. Pretke verovatno predstavljaju i stilizovani likovi. 1983). postaju moćni i neuništivi kao stene. ali oni su pored toga i mistično povezani s kamenim blokovima pa. Zagreb. Taj mit smo komentarisali u »Mythologies of Death« (Occultism.

bilo tako što se u strukturu same konstrukcije ugrađivao neki suštinski element umrlog: kostur. Carl Schuchhardt u istom smislu tumači slikane obeliske sarkofaga iz Hagija Trijade (§ 41) na kojima sede ptice. Zahvaljujući njihovom ugrađivanju u strukture pogrebnog kamenja. »Izgleda da je slično verovanje bilo rašireno celim mediteranskim basenom i zapadnom Evropom« (Maringer. i kamenu: ti si me rodio«. bilo posredstvom nekog menhira kao »zamenika tela«.. menhir služi kao »sedište« duša (up. možemo otkriti naporedno verovanje.202 Opštenje sa živima je omogućavalo i probušeno kamenje koje zatvara neke megalitske grobnice a koje se.megalitskim grobnicama Španije. (Prim. Prvobitna i osnovna ideja odnosila se na »transmutaciju« predaka u kamen. on je nastanjivao novo. . Središta ceremonija i megcilitske građevine Nelci megalitski kompleksi. menhir ili megalitski grob su predstavljali neiscrpnu zalihu životne snage i moći. mlade žene su se »klizale« (duž nekog kamena) i »trljale« (tako što bi sele na monolite ili trljale stomak ο određene stene). i to samo u onim slučajevima kada je bio verniji francuskom tekstu. L'Homme prehistorique et ses dieux. Rečeno jezikom indonezijskog mita. prev. (Svi navodi iz Starog zaveta preneseni su u prevodu Đure Daničića. mrtvi su postajali gospodari plodnpsti i napretka. 706 (= 98). umrli je »oživljavao« kamen. Jeremija (2 :27) pominje one »koji govore drvetu: ti si otac rnoj. str. U nekim slučajevima. nav. jer je ono svuda potvrđeno. uostalom. čak i tako strogo jehovistički spis kao što je Peta knjiga Mojsijeva nanovo koristi ontološku metaforu kamena kada objavlinie apsolutni realitet Boga kao jedinstvenog izvora stvarania: »Stiienu koja te ie rodila zaboravio si. pretvorene u pticc. naime. Kršćanske sadašnjos1i Zagreb 1976. »duša«. izlaze iz grobova da bi se postavile na nekom sunčanom stubu. § 36). Praznovania su ukIjučivala prinošenje 202 Neki menhiri Bretanje. nav. sigurno predstavljaju značajna središta ceremonija. mada je i takva simbolika potvrđena u nekim kulturama. delo. Prema tome. § 77. Povremeno ie. kao što su onaj iz Karnaka ili onaj iz Ešdauna u Berkširu (koji obuhvata 800 megalita u jednom paralelogramu čije su strane duge 250 metara). dodati Kirchner. U Francuskoj. da bi dobile dete. neke primere i bibliografiju u Traite d'Histoire des Religions.) •8 Vid. mmeralno. delo.203 Verovanje u oplodne moći menhira očuvalo se među evropskim seljacima sve do početka ovog veka._ uz odgovarajuću naznafcu. 203 Međutim. korišćen i prevod Biblije u izd. i to na različitim stupnjevima kulture.. koji se uzdižu pred galerijama doLmena. pepeo. dakle neprolazno telo. da je duša pretka sposobna da povremeno napusti grob. oni su usnevali da se istovremeno dočepaju i kamena i banana . Ali videti Kirhnerovu kritiku. U megalitskim kulturama jugoistočne Azije. objašnjeni su egipatskim verovanjem po kojem duše mrtvih. zaboravio si Boga stvoritelja svojega« (32 : 18).204 Ovu generathmu funkciju ne treba objašnjavati faličkom simbolikom menhira. Podjednako treba voditi računa i ο seksualnom značenju menhira. 650 (= 42) i dalje. U oba slučaja. i zove »otvori za duše«. str. 35. str. 245).

zidovi unutrašnjih dvorana su oslikani i ukrašeni kipovima. što opravdava mišljenje nekih naučnika da je Malta u vreme neolita bila isola sacra. Evans. Stounhendž nije bio sagrađen izjedanput. Uistinu. Arminghol i Arborlou. širokim prilaznim putem Karnaka. kult mrtvih i obožavanje Velike boginje nigde nisu dobili tako raskošan izraz kao na Malti. D. D. Kult mrtvih je verovatno imao središnju ulogu.207Široke eliptične terase koje se prostiru ispred ili iza svetilišta sigurno su služile za svečane povorke i obrednu koreografiju. Malta. igre i procesije. Before Civilization. Persephone. koja ima nekoliko prostorija uklesanih u stenu. Ovo slavno ceremonijaino središte je. kako se pretpostavlja. No najsenzacionalnije otkriće je ogromni sedeći kip žene — sigurno boginje. str. Većina praznika je verovatno bila u vezi sa kultom mrtvih. Videti Colin Renfrew. božanske zaštitnice umrlih. Iskopavanja su pokazala postojanje razvijenog kulta sa žrtvovanjem životinja. ući u svetilište bilo je isto što i prodreti u »utrobu Zemlje«. Izgleda da je krivolinijska struktura malteških svetilišta jedinstvena. na Iberijskom poluostrvu. Iskopavanja su iznela na videlo veoma malo kuća. Te prostrane odaje služile su za određene religiozne ceremonije dostupne samo sveštenicima i upućenima. Stounhendž možemo uporediti s megalitskim kompleksima koji su u drugim kulturama podignuti oko nekog svetog mesta: hramova ili gradova. 256. tj. a dvorane bez prozora i dosta tamne. 4. megalitska arhitektura. Sa stanovišta strukture. odnosno s bogovima. 139. kao i na drugim mestima. nap. u matericu htonske Boginje. Oblik materice imaju i Na primer. a procenjuje se da je njihov broj još veći. U značajnoj nekropoli iz Hal Saflijena (sada se zove Hipogeja). str. Međutim. prema Cuncu (Zuntz). ali. 214 i dalje. ponuda u hrani i levanicama i s obredima inkubacije i proricanja. htonskim boginjama i duhovima umrlih. do sada je otkriveno sedamnaest hramova.žrtve i. pronađeni su tragovi kulta Boginje. a iskopan je i izvestan broj kamenih kipova koji predstavljaju žene kako leže postrance. Kao i u ostalim megalitskim spomenicima. jer su bile odvojene reljefnim pregradama. The Western 205 206Jer . povlašćenog mesta na kojem se opšti i s nebom i s podzemnim svetom. Maringer. str. Ejvberi. Sada znamo da je prvobitno delo prošlo kroz nekoliko izmena.206 bilo svetilište sagrađeno radi osiguranja veza s precima. 207 Giinter Zuntz. ova struktura pre podseća na oblik materice. str.205 kromleh Stounhendža se nalazi usred jednog polja grobnih humki. Vudhendž. Glyn Daniel i J. U nekim oblastima Francuske. Kako su hramovi bili pokriveni krovom. Zidovi hramova ukrašeni su divnim spiralama i bareljefima. arheolozi je opisuju u »obliku bubrega« ali. Kao i drugi odgovarajući engleski spomenici. u hramovima nisu otkrivene grobnice. u povorci su mogle da idu hiljade Ijudi. bar u prvobitпош obliku.208 Dok je Hipogeja istovremeno bila i nekrcmola i mesto molitve. Evans. 208 J. što nagoveštava obred inkubacije. Ovde je reč ο istom vrednovanju svetog prostora kao »Središta sveta«. što sve ukazuje na postojanje značajnog i dobro organizovanog svešteničkog tela. iskopane su kosti nekih sedam hiljada osoba. U Hipogeji su pronađeni i kipovi žena koje leže. 1.

129. samo u većoj razmeri.. str. »Zagonetka megalita« Još рге nekih deset godina. of Western Europe. The Megalithic Builders. Isti autor poredi širenje megalitske arhitekture sa grčkim i feničanskim naseljavanjem Mediterana ili širenjem islama u Španiji. zaključuje Cunc. str.209 Dodajmo da duž strana dolmena i menhira iz Iberije i zapadne Evrope podjednako nalazimo i druge magijsko-religijske znakove i simbole. Naravno. (2. Prema Glinu Danijelu (Glyn Daniel). 20. 18 Zuntz. • 14 Minojski zajednički grobovi su bili ili u prirodnim pećinama. itd.ovog širenja prerna zapadnoj Evropi. Nema sumnje da je jedna snažna vera. Lik boginje. Iseljenici su tražili nove zemlje pogodne za život i rude kojima bi mogli da trguju. .210Šireći se prema zapadu. koju su raširili istraživači i naseljenici Mediterana. podizanje dolmena (chamber-tombs) preobrazilo se u kiklopsku arhitekturu. Živi koji ulaze u svetilište. ili činjenicom da je kult predaka. 136. koja ih je primorala da s tolikom prilježnošću grade svoje grobove (ili grobove-hramove?) i da čuvaju sliku svoje zagrobne boginje zaštitnice. ili n kružnism opkopima koii su se obično nazivali tholoi. na primer sliku sunca sa zracima. To se može objasniti ili raznovrsnošću religioznih ideja koje su zajedno delile različite »megalitske« populacije.«211 Ali religija nije bila osnovni razlog njihovih seoba. svima njima je zajednička činjenica da su povezani s istim megalitskim kompleksom. religija je bila samo »uteha za njihovo izgnanstvo na krajnji zapad i sever Evrope«. »Bila je to moćna religija. egejskog nadahnuća. 36. čak do Troje. ovi spomenici predstavljaju pozornicu »kulta Misterija u pravom značenju tog termina«. ti su likovi bili otkriveni u različitim oblastima i pripadali su kulturama različite starosti. rogovi i drugi simboli vode nas od pariskog basena do Gavrinisa. up. Egejskog mora. Reklo bi se da je umrli Dolagan u krilo Zemlje za novi život. jelena. 1962). 212 Isto. taj se preobražaj zbio na Malti. znak sekire (svojstvo bogova oluje). 136—137. str. »Hramovi su bili istog modela. na Iberijskom poluostrvu i na jugu Francuske. zmiju.grobovi lcoji su isklesani u stenama. 8. ali. oblikovala i nadahnjivala graditelje megalitskih grobova prilikom njib. 25. poreklom s istočnog Mediterana. Glvn Daniel. Persephone. str. simbol života. i pored sopstvenog velikog značaja. arheolozi su megalitske kulture objašnjavali uticajima doseljenika sa istočnog Mediterana gde je potvrđeno postojanje zajedničkih grobnica već u III milenijumu. bio povezan i s drugim religioznim kompleksima. izd. prodiru u telo boginje. ideja ο građenju megalitskih grobova bila je prihvaćena u Mediterranean. 211 Daniel. sve povezane s figurama predaka.212 U svojoj poslednjoj knjizi Gordon Čajld je govorio ο »megalitskoj religiji«. sekira.« U stvari. nav. delo. Jednom usvojena. Anhelu Rujua na Kritu. str.

str. godine. ali ostaje činjenica da pre ~ 3000. Cunc međutim misli na egipatski ili sumerski uticaj. The Western Mediterranean.ation. Reqfrew.214 Odgovarajuća objašnjenja megalitskih kompleksa predlagali su i drugi ugledni preistoričari. ali su. 48— 83.217 Smatralo se i da je gigantski kompleks Stounhendž savremenik kulture Veseksa. 123. Reč je ο nizu izvornih. Megalitski grob treba porediti pre sa crkvom nego sa dvorcem. dakle. izgubila dosta od svoje valjanosti kada је otkriveno datiranie pomoću radioaktivnog ugljenika i dendrohronologije. po kojoj sve megalitske gradevine potiču iz jednog jedinog izvora. i on ih poredi s hrišćanskim crkvama i džamijama. 152. 126 i dalje. zbog reakcija na odveć smele hipoteze ['kao što je. analize zasnovane na novijim metodama dokazuju da ie Stounhendž bio završen pre Mikene. hronološki preokret i dokazivanje originalnosti zapadnih populacija nisu unapredili tumačenje megalitskih spomenika. međutim. a oni koji počivaju u njemu bliži su keltskim svecima nego normanskim baronima. Before Civiliz. takođe Daniel Evans. godine.) megalitski spomenici potiču iz istočnog Mediterana. Ipak. U stvari.raznim društvima. a da su kameni grobovi u Engleskoj i u Danskoj građeni pre ~3000. 214 i dalje. str. The Prehistory of European Society.215 Ta su objašnjenja. .216 Tako se moglo dokazati da su megalitske grobnice (chamber-tombs) iz Bretanje bile podignute pre ~4000. religije pre svega Boginje Majke. 129. privlačili su u svoje zajednice veliki broj zemljoradnika. 214 Isto. Autor upoređuje megalitske grobove s malim kapelama koje su osnovali galski i irski sveci u istim oblastima britanskih ostrva (isto. povezan s kultom Boginje Majke. 138—39. godine. str. 2S Renfrew. 21. str. neke niene karakteristike ne bismo mogli da objasnimo uticai'em doba minoiske bronze. str.«213 »Misionari« megalitske vere. Osim toga. jedno jasno izlaganje koje je objavljeno kod Collina Renfrewa.2' još sporne religiozna funkcija i simbolika tog spomenika. delo. Persephone. izvesti zaključak da evropski megalitski kompleks prethodi egejskom doprinosu. vid. egejski obred zajedničkih grobnica. ne utičući pri tom na njihove specifične strukture. Svaki je grob verovatno pripadao nekom plemiću ili glavi porodice. Ancient Europe. koja je bila zavisna od mikenske kulture. str. World Prehistory. str. up. Tačno je da su njihove prethodnice bile od cigala. i pored nekoliko značajnih doprinosa. prema tome. godine. Za Graema Klarka (Graham Clark). up. nav. 60. 215 Po Stjuartu Pigotu (Stuart Pigot. na primer. dolmeni i kromlesi se i nalaze u oblastima koje su bile najpogodnije za neolitsku zemljoradnju. dve su »revolucije« — » ugljenik 14« i dendrohronologija — korenito izmenile hronologiju evropske preistorije. str. 216 Na engleskom »tree-ring calibration of radiocarbon«. faraonskog 213 Gordon Childe. autohtonih tvorevina. Kao što znamo. str. poslednje preuređenje (Stounhendž III) datira iz ~2100—1900. 218 Vid. Međutim. up. 217 Podsetimo da su u Egiptu prve kamene piramide bile podignute oko ~ 2700. 128). Vid. Mnogo se raspravljalo ο Stounhendžu. 10 i dalje. na Zapad su preneli istraživači rudnika i rudari.218 I na Malti ie epoba koju predstavljaju hramovi Tarksiiena i nekrooola iz Hal Saflijena bila završena pre ~2000. dokumentaciju kod Renfrewa. posao su obavljali njegovi drugovi. up. ona ser Greftona Eliota Smita (Grafton Eliott Smith).219 Na osnovu toga treba. str. ne znamo ni za jedan egipatski spomenik od kamena koji bi se mogao uporediti s megalitima zapadne Evrop. str.

kao i onima za koje je spomenik podignut posle smrti. Perija (J. Α ta je uzdržanost za žaljenje. osim na Mediteranu i u zapadnoj i severnoj Evropi. koji je . Ipak. Asama. V. one najznačajnije potvdene su u Indoneziji i Melaneziji. Etnografija i preistorija Podsetimo da su. . oni podjednako obezbeđuju večnu postegzistenciju onima koii su ih podigli za života. jedno uporedno istraživanje moglo bi da pokaže u kojoj meri analiza brojnih megalitskih kultura. Реггу). Mesto na kom se nalaze megaliti istovremeno je i kultno mesto bez premca (ceremonijalna koreografija. sećanjem koje je »zgusnuto« u megalitima. Važno je naglasiti ovu činienicu: čovek se nada da će. stoke i žetve. Megaliti su povezani s određenim idejama koje se tiču posmrtne egzistencije. Prema Hajne-Geldernu. osiguravajući tako plodnost ljudi. Dekana. Palestine.25 Spomenici služe kao sedišta duša umrlih. i središte društvene aktivnosti. Kasnije ćemo se vratiti na Haine-Geldernovu hipotezu. Sada.). može doprineti razumevanju religioznih shvatanja koja su delili tvorci preistorijskih spomenika. odnosno osnivača sela i nekih porodica verovatno su obredno izgovarane. njegovo ime biti zapamćeno posredstvom kamena. Što se tiče megalitskih kultura koje su još bile žive početkom XIX veka. jer se. U stvari. S druge strane. on je odbacio panegipatsku hipotezu G. jer »megalitizam« predstavlja egzemplarni i verovatno jedinstveni predmet izučavanja. treba da se prisetimo njegovih zakliučaka ο specifičnim verovani'ima živih megalitskih društava. žrtvovanja. W. smatra se da oni ovekovečuju magijske moći osoba koje su ih sagradile. međutim. U kultu mrtvih megalitskog tipa značajnu ulogu imaju genealogije. kada se one vrate da posete selo.Egipta]. U svim megalitskim kulturama koje i dalje cvetaju. po svoj prilici iz istočnog Mediterana. Kao što smo upravo rekli. megalitski kompleks širio polazeći iz jednog središta. ali. oni su podignuti tokom ceremonija које bi trebalo da odbrane dušu za vreme njenog puta na drugi svet: ali. podjednako ih koriste i živi. koje su cvetale još u XIX veku. Robert Hajne-Geldern (Heine-Geldern). tako i razvijenih religioznih oblika. Cejlona. drugim rečima. Većinom. prema njegovom mišljenju. Tibeta i Koreie.jedan deo svog života posvetio izučavanju ovog problema. megaliti preistorijskog i protoistorijskog porekla raspoređeni širom ogromne oblasti Magreba. Osim toga. negirao je postojanje »megalitske religije« s jednostavnim obrazloženjem da je postojanje verovanja i »megalitskih« koncepata posvedočeno u vezi s velikim brojem kako elementarnih. megaliti predstavljaju prvorazrednu vezu između živih i mrtvih. cenio je da su dve grupe megalitskih kultura — preistorijske i kulture u etnografskom stadijumu — istorijski povezane. veza s precima obezbeđuje se sećaniem na njihova imena i poduhvate. 37. Hajne-Geldern ie zastupao tezu ο kontinuitetu megalitskih civilizacija od V mileniiuma pa do savremenih »primitivnih« društava. itd. genealogije predaka. istraživači se više ne usuđuju da problem obuhvate celovito. Eliota Smita i Dž. kult predaka ima značajnu ulogu. Abisinije.

reklo bi se. Ovim povodom važno je primetiti da je sakralnost kamena u megalitskim religijama vrednovana pre svega u odnosu na postegzistenciju. i drugi oblici kulta predaka. ili ih nanrosto prenebregava. Na svaki način. a pošto je opštenje s precima bilo osigurano putem obreda.26 Hajne-Geldernova analiza megalitskog kompleksa zadržala je svoju vrednost. sigurno. nikakva novina nisu se mogle opaziti unutar hiljade godina istorije harapske civilizacije. ali. naime.Taj austrijski naučnik poredi megalitski kompleks s određenim »mističnim« pokretima. Harape i Mohendžo-dara iznela su na videlo prilično uznapredovalu urbanu civilizaciju. Iskopavanja dva grada-tvrđave. On isto tako negira postojanje nekakvog »megalitskog kulturnog središta«. postojanje megalitskih ideja i praksi potvrđeno je kod naroda veoma raznovrsnih društvenih oblika. Hronologija je i dalje sporna ali je. koja je istovremeno bila i trgovačka i »teokratska«. Α problem »kontinuiteta« megalitskog kompleksa ie značajan i mora ostati otvoren. međutim. 38. godine. Prvi gradovi Indije Pre nekih desetak godina novija istraživanja preistorije indijske civilizacije otvorila su sasvim neočekivane perspektive. niegove Dretpostavke ο jedinstvu arheoloških i savremenih megalitskih kultura veliki broj istraživača ili osporava. U megalitskim kulturama zapadne Evrope očigledna je opčinjenost stenovitim masama. Žahvaljujući megalitskim konstrukcijama. Nikakva promena. Jer. ekonomskih struktura i kulturnih institucija. i koia god hipoteza bila usvojena — ona ο kontinuitetu ili ona ο konvergenciji — ne možemo govoriti ο samo jednoj megalitskoi kulturi. reč je ο opčinjenosti koja je podstaknuta željom da se zajednički grobovi pretvore u veličanstvene i neuništive spomenike. Istraživače koji su obavili prva iskopavanja iznenadila je jednoobraznost i mrtvilo ove civilizacije. Danas. izvesno da je induska civilizacija bila savršeno razvijena oko ~ 2500. Jednoobraznost i kulturni kontinuitet mogu se objasniti samo . mrtvi su imali izuzetnu moć. koje prema nekim autorima čine posebni mitovi i karakteristične društvene ili ekonomske institucije. Dodajmo ipak da su ove religiozne ideje bile u punoj meri ostvarene i savršeno izražene samo preko nekoliko izuzetnih tvorevina. Ona su takođe postavila pitanja na koja do sada nisu dobijeni zadovoljavajući odgovori. tu su moć mogli da podele i živi. kao što je to nedavno kazao iedan autor. Megalitske religije karakteriše činjenica da su ideje večnosti i kontinuiteta između zivota i smrti dokučene slavljenjem predaka poistovećenih ili povezanih s kamenjem. Dva grada-tvrđave bili su verovatno prestonice »Carstva«. Ulaže se napor da se posebni oblik postojanja posle smrti zasnuje posredstvom ontofanije svojstvene kamenju. na primer s tantrizmom koji podjednako može biti i hinduistički i budistički. reč je ο »najvećoj zagonetki preistorije«. Postoje.

Ο vezama te faze preharapske kulture i megalita južne Indije. trebalo bi da Harapu i Up. 225 i dalje. »Centre du Monde. 224 Eliade. većini proizvoda nedostaje maštovitost »što nagoveštava da se ljudi iz Нагаре nisu bavili ovosvetskim stvarima«. str. više od stotinu zdanja dugačkih od tri do osam metara. Neke faze preharapske kulture postaju nešto bolje poznate zahvaljujući iskopavanjima koja su obavljena u južnom Beludžistanu. Le Yoga. Gordon Ćajld je smatrao da je harapska tehnologija ravna egipatskoj i mesopotamskoj. itd. izgleda da su i ove strukture služile jedino u religiozne svrhe. Fairservis. W. The Roots of Ancient India. Uočljivo je da su prve značajne aglomeracije bile izgrađene u blizini struktura koje su imale ceremonijalnu funkciju. Egiptu. poznatom pod imenom »Kompleks Edit Šabr« (Edith Shabr). videti isto. I. i uopšte građu iskopanu u dolini Kveta (koje predstavljaju preharapske faze Sinda i Beludžistana) povezuje s Mohendžo-darom i Harapom. Vrh strukture je bio izgrađen u obliku zigurata. 107 i dalje.224 Ako bismo mogli da dokažemo da se dva induska grada-prestonice jasno razlilcuju od svojib preharapskih prototipova (i od drugih starih gradova). odnosno blizu nekog svetog mesta. s jedne strane. str. 136. naučnici su danas složni u uverenju da su najstarija urbana središta predstavljala ceremonijalne komplekse. i »avenija« od belih stena. bile slabo i samo povremeno nastanjene. gde se smatralo da је moguća komunikacija između Zemlje. istovetne u oba grada. gl.223 Najstariji gradovi bili su sagrađeni oko svetilišta. 20 i dalje.220 Danas znamo da se ova kultura prostirala mnogo dalje od doline reke Ind i da je svuda pokazivala istu jednoobraznost. Prema Ferserviju (Fairservis) preci Harapanaca potiču od prearijevskih zemljoradnika iz Irana. gradovima za koje on smatra da su prvobitno bili sazdani imajući u vidu kultne ceremonije. 348 i dalje. B. Ta se pretpostavka još osporava. kao i izvestan broj građevina okruženih zidovima. Le Mythe de l'eternel retour. 375 i dalje. 362 i dalje. Eliade. 87 221 222 . Jer. izgleda. 195 i dalje. Kamene građevine su. U značajnom arheološkom kompleksu iskopanom u oblasti reke Porali. str. što ukazuje na ceremonijalnu funkciju cele građevine. The Pivot of thc Four Quarters. str. iako se ne dovodi u sumnju religiozna funkcija »tvrđave«. A. naročito str. u Srednjoj Americi.222 Ferservi ova sveta mesta. izišla je na videlo jedna humka visolca od sedam do dvanaest metara. The Birth of Indian Civilization. i R. Ali ta rasprava nema većeg značaja za naše istraživanje. Ipak. prvih »gradova«). Allchin. nekog »Središta Sveta«. platforme na kojoj se nalaze karakteristične strukture. M. Mesopotamiji. nekoliko stepenica vodilo je na platformu. Pol Vitli (Paul Wheatley) je sjajno dokazao svrhu i religioznu funkciju prvih gradova u Kini. a s druge strane. nema sumnje u kultno »poreklo« preharapskih aglomeracija (dakle.221 Svi se slažu da poreklo te prve urbane civilizacije koja se razvila u Indiji treba tražiti u Beludžistanu. Maison«. Neba i podzemnih oblasti.nagađanjem ο postojanju režima zasnovanog na nekoj vrsti religioznog autoriteta. 223 Paul Wheatley. Temple. Karakteristika druge faze (faze B) istog kompleksa jeste postojanje velikih kamenih krugova.

Mohendžo-daro smatramo za prve primere sekularizacije urbane strukture. jedna životinjama okružena itifalička figura koja sedi u »joga« položaju. pravi megalitski »gradovi« bili su izgrađeni za mrtve: to su bile nekropole. kao religija prve urbane civilizacije u Indiji. ukrase za nos. kao i svečane povorke osoba koje nose »barjake«. 39. Mohenjo-Daro. I pored sumnjičavosti nekih autora. zmija. 314 i sl. posebno zbog svojih veza s hinduizmom. nošenje turbana (nepoznato u vedskim tekstovima a potvrđeno tek posle epohe brahmana). str. Tako. 52. koji podseća na mesopotamskog Enkidua. Werner Muller. Civilization. drvo pipal. one nisu bile veće od sela. proto-Šive u »joga« položaju. tom I. Le Yoga. 247 i dalje. delo. up. nav. delo. bilo je posvećeno menhirima i dolmenima. Eliade.229 Nije dovoljno poznat istorijski proces koji je obezbedio prenošenje i pretapanje jednog dela harapskog nasleđa u hinduizam. možda neki prauzor Šive. kamenje u obliku lingama pronađeno je i u gradovima. kao što je to već uvideo i ser Džon Maršal (John Marshall). dva tigra. Osim već navedenih primera — Velike Boginje. što je savremeni fenomen bez premca. Istraživači još raspravljaju ο uzrocima propadanja i konačnog rušenja dva grada225 I prvi gradovi podignuti u toj oblasti takođe su bili »sveti gradovi«.227 Vats je verovao da u prizorima naslikanim na nekim urnama koje su iskopane u Harapi može da prepozna duše umrlih koje se pripremaju da pređu preko neke reke. lingama — možerno pomenuti i »Veliko kupatilo« iz Mohendžo-dara koje podseća na »bazene« današnjih hinduističkih hramova. najzad. svuda. Allchin. Onaj najslavniji prikazuje figuru koja sedi (ili pleše?) na platformi između dva molitelja koji kleče dok se kraj svakoga nalazi oo jedna kobra. podjednako je značajna i iz drugih razloga. str. 349—50. U megalitskim kulturama Mediterana i zapadne Evrope. religiozni život Mohendžo-dara i Harape dostupan nam je barem u najosnovnijim crtama. Ovom prilikom važno je podvući morfološku raznovrsnost svetog prostora i kultnog središta. 75. češalj od slonovače. obrednog značenja drveća. 135.228 Počev od ser Džona Maršala naučnici su naglašavali »hindriistički« karakter harapske religije. itd. Die heilige Stadt. predstavlja Velikog boga. odnosno »Središta sveta«. ceremonijalno središte. 228Allchin. što se tiče aglomeracija. prikazani su i razni duhovi drveća kojima se prinose žrtve. up. ili neki rogati bog s bikovskim nogama i repom. Drugi pečati u nepomičnom stavu prikazuju osobe kao što su Gilgameš. veliki broj figurina i crteža urezanih u pečate ukazuje na kult Boginje-Majke. str. na primer. 53 Sir John Marshall. str.225 Kao što smo videli. . str. Uostalom. 227 Fairservis. itd. retko svetilištima. 312.226Ferservi je skrenuo pažnju na veliki broj prizora obožavanja ili žrtvovanja koji su predstavljani na pečatima. Osim toga. povezano sa kultom mrtvih. nav. up. Protoistorijska religiozna shvatanja i njihove paralele u hinduizmu Harapska religija. str.

BIGZ 1984. Verovatno su sve harapske religijske koncepcije — koje su tako izrazito suprotne indoevropskim — bile prihvaćene. nav. Fairservis. . bili osnivači indske kulture. Allchin.prestonice. nav. tokom nekoliko vekova. nav. zapisali smo ο propasti indske kulture: »Rušenje jedne urbane civilizacije пе znači prosto i nepovratno iščezavanje njene kulture. 231 Wheeler. godine indska civilizacija je bila na umoru. 143 i dalje. zemljotresi230 i. Beograd. bila karakteristična za . Tako bi mogla da se objasni i sledeća paradoksalna činjenica: kult Velike boginje i Šive. Uzroci opadanja su verovatno bili brojni. tipično indske — uprkos tome što je većina religijskih elemenata. Ti predstavnici nisu. str. nužno.231 Pre dvadeset godina. s druge strane. asketizam i joga.prostonarodne' forme. s jedne strane.arijanizacija' Pendžaba će začeti pokret velike sinteze koja će jednog dana dati hinduizam. konačno.. posledice suša.harapskih' elemenata. raspravu ο tim hipotezama kod Wheelera.). ne može da se objasni drugojačije nego davno započetim kontaktom indoevropskih osvajača i predstavnika kulture Inda.) Veoma rano. prev. takođe. 133 i dalje. str. niti njihovi direktni potomci: to su mogli da budu prenosioci nekih formi harapske kulture koji su je prosto.popularne'. Navode se katastrofalne poplave Inda.narodnim' slojevima. str. str. . (Taj fenomen je bio uveliko potvrđen u Evropi za vreme velikih invazija varvara. str. 302 i dalje.gospodara' (doprinos koji se naročito tiče njihove teokratske koncepcije): drugačije nije moguće objasniti tako veliki značaj koji su uživali brahmani od vedskog vremena nadalje. Znatan broj . 349. 293. javili su se prvi put u Indiji kao religijski izrazi jedne visoke. i u srednjovekovnoj i u modernoj Indiji. sa neizbežnim regresijama. i specifični i gotovo isključivi doprinos . 232 Le Yoga. Naravno da je još u harapsko doba postojala sinteza duhovnosii starosedelaca i duhovnosti . u . Allchin. 295. delo. falizam i dendrolatrija. upad arijevskih osvajača. 179 i dalje. tvoraca urbane civilizacije. povratak u stanje larve. sačuvali u udaljenim područjima. 127 i dalje. . . Fairservis. a Indoarijci su joj zadali samo smrtni udarac (up. str. str. Ali treba jasno reći. Ali ne samo da moramo prihvatiti da je ova sinteza bila sačuvana već. itd. i posle arijskog prodora nastavila da se razvija jedna kultura koja je potekla iz složenog harapskog jezgra. i.gospodara'.narodne' kulture. urbane civilizacije. delo. str. kao i na marginama civilizacije novih ariofonskih gospodara: upravo otuda će se one ponovo javiti u kasnijim sintezama koje će dati današnji hinduizam. pretrpevši njen uticaj. u oblasti koja je ranije bila poznata pod imenom Soraštra.«232 230 Vid. da je na jugu. U svakom slučaju oko ~ 1750. koje nalazimo u hinduizmu. da je do prodora arijskih plemena dolazilo postepeno. delo. već je reč ο regresiji u ruralne. § 64). koja su bila pošteđena prvih naleta arijanizacije. 352—53 (Joga. preveo Zoran Zec — prim.

Kao i u Indiji. Poslednja faza kasnog minojskog doba. pronađeni su i drugi dokazi ο kontinuitetu. godine. posebno na Kritu. lavirinti. Treba ipak jasno reći da Homer i Hesiod već predstavljaju prve faze helenske sinteze. Olčinovim i Ferservisovim kniigama. Nešto kasnije 1450—1400) Mikenci (ili Ahajci) naseljavaju se u Knosu i uvode pismo nazvano Linearno B. »'Adonisgartchen' im Zeremonialwesen der Rathwa in Gujerat (Zentralindien). U stvari. do ~1580. Haekel.233 štaviše. 234 Ο tim periodima videti R. F. od ~2000. Upravo u to doba ariofonski osvajači na Peloponezu podižu Mikenu i održavaju veze s Kritom. srednje minojsko doba (od podizanja palata u Knosu i Malji.: Minyai. »Ist die Indus-Kultur und ihre Bevolkerung wirklich verschwunden?«. Koppers. mlađe minojsko doba 1580—1150). Sve dok Ventris 1952. Cretan Cults and Festivals. posebno od neolita. delimično odražavaju tradicije ariofonskih osvajača. str. Prva faza mladeg minojskog doba (~1580— 1450) predstavlja vrhunac minojske civilizacije. 8—37. i ~1900) prvi Grci. jedini dokumenti ο minojskoj kulturi i religiji poticali su od arheoloških iskopavanja. oko ~ 1700. .* su prodrli u kopnenu Grčku. religiozne ideje i verovanja starosedelaca dostupni su nam isključivo preko arheoloških svedočanstava. kao i drugde na Mediteranu. kada su ostrvo naselili doseljenici koji su stigli s juga i s istoka. okončala se približno polovinom III milenijuma. Tokom srednjeg minojskog doba. Prva svedočanstva ο religioznim činiocima i namerama otkrivena su u pećinama. na prvom mestu Homerovi i Hesiodovi. priličan broj pećina 233 Naći ćemo ih u Vilerovim. Krit: svete pećine.). prev. kao i ostrva i obalu srednje Azije. J. Oni su bili prethodnica indoevropskih grupa koje su u naletima dolazile da nasele Heladu. za koju je Dotvrđeno da je tu postojala još od V milenijuma. Pridošlice su vladale metalurškim tehnikama bakra i bronze.Posle 1954. »Zentralindische Fmchtbarkeitsriten und ihre Beziehungen zur Induskultur«. 137— 198. R. Prehistoric Crete. zamenilo linearno pismo (Linearno pismo A). širom Egejskog arhipelaga i u kontinentalnoj Grčkoj. pećine su dugo služile za stanovanje. boginje Neolitska kultura na Kritu. Videti takođe Mario Cappieri. * Starogrč. staro eolsko pleme koje se iz Tesalije preselilo u Beotiju i tu osnovalo moćnu minijsku državu i snažni grad Orhomen (prim. Hutchinson. Willetts. Vergleich und Problematik«. i kao groblja (taj se običaj zadržao sve do našeg vremena). 40. godine). Ser Artur Evans (Sir Arthur Evans) je prema legendarnom kralju Minosu njihovu kulturu nazvao »minojskom«. Na Kritu. ali. slične procese nalazimo i na drugim mestima. oba do danas nisu dešifrovana. godine nije dešifrovao Linearno Β pismo. str. Minijci. 267—316. Krićani su koristili hijeroglifsko pismo koje je potom. i podelio je na tri perioda:234 starije minojsko doba (krajem III milenijuma). dok najstariji tekstovi. godine. W. Tokom toga perioda (između ~2000. W. Međutim. završava se najezdom Doraca (oko ~ 1150) i konačnim uništenjem lcritske civilizacije. helenska kultura i religija su proizvod simbioze mediteranske podloge i indoevropskih osvajača koji su došli sa severa. nazvana Mikenski period (~1450—1150).

str. Vratićemo se na trajnost te uloge. sagrađen Ijudskom rukom. Kuretska igra s oružjem verovatno je predstavljala inicijacijsku ceremoniju koju su svetkovala bratstva mladića (up. pećine su još od paleolita imale religioznu ulogu. Neki obredi. Jer. Legendom ο Tezeju. a pogotovu na primat Boginje. igrali su na Dikti ili Idi oko njegove kolevke i podizali bukii lupajući svojim štitovima. Demonslca bića u službi Reje Kibele. Što se tiče etimolosije. »kamen«. jedna od najslavnijih. delo.42 bila je slavna po tome što je pružila utočište Zevsu kao detetu: tu je došao na svet budući Gospodar Olimpa. Pretraživanja Knosa nisu iznela na videlo nikalcve tragove čuvenog Dedalovog dela. Verovatnije je da taj izraz potiče od azijskog labra/laura.236 Ovom prilikom naglasićemo starost obredne uloge pećina. međutim. Ipak. Izvorno značenje ovog mitsko-religioznog scenarija verovatno je bilo zaboravljeno mnogo рге prvih pisanih svedočanstava. 237 Picard. * Palčići. izvesne pećine služile su bratstvima za njihove tajne obrede: na primer. Poštovani su kao donosioci civilizacije (prim.je bio posvećen i raznim domaćim božanstvima. Doista.* mitološke personifikacije jednog bratstva majstora metalurgije. Odmah. Mitologija čuvenog Minosovog lavirinta je nejasna i poznata samo u nekim nojedinostima. prev. posebno ο njegovom ulasku u lavirint i ο njegovoj slavnoj borbi protiv Minotaura. čuvajući na Kritu tek rođenog Zevsa. Tu ulogu preuzima i proširuje lavirint: ući u neku pećinu ili u neki lavirint jednako je silasku u Donji svet. na brdu Dikta. Faure. pećina na Idi. Kasniji dokumenti tu premoć potvrđuju i bliže određuju. pećina iz Amnisa pored Knosa. jer ona izvrsno odražava kontinuitet određenih religiiskih ideja i inicijacijskih scenarija od preistorije do današnjih vremena (§ 42). Kao što znamo. treba skrenuti pažnju na obrednu funkciju lavirinta kao inicijacijskog iskušenja. Ali. nav. § 83). »Speleologie cretoise et humanisme«. Tako je. »pećina«. a lavirinti se pojavljuju i u vezi s drugim gradovima. Bilo da predstavljaju zavetne darove ili »idole«. Žive u šumama Krita i Frigije (prim. bila posvećena Ejlejtiji. demoni metalurgije. . ženski likovi su imali značajnu ulogu. da označava kraljevsku palatu Knosa. ove figurine ukazuju na religioznu prednost žene. mesopotamsko pilakku). odnosno. kasnije su obuhvaćeni religioznim tradicijama Grka. u kojoj su se okupljali daktili. pećinu iz Ampeluza pored Gortine i danas zovu »lavirint«. kako stišću 235 Mitski narod koji je ratovao s Etolcima. str.237 Boginje su prikazane prekrivene velom ili delimično nage. ahajska reč za sekiru bila je pelekys (up. bavićemo se lcasnije (up. 159 i dalje. 236 P. 47. Druga pećina. da Kronos ne bi čuo njegov plač. postoji objašnjenje da ta reč znači »kuća dvosekle sekire« (labrys). prehelenskoj boginji porođaja. Lavirint je dakle označavao neki podzemni hodnik. Tokom neolita sve je više ženskih figurina: karakteristična je njihova suknja u obliku zvona koja ostavlja grudi nage dok su ruke podignute u gestu obožavanja. praznika u palatama i prizora žrtvovanja. drugim rečima obrednoj smrti inicijacijskog tipa. no najdramatičnije epizode se odnose na jednu inicijaciju. Sudeći po prikazivanjima svečanih povorki. lavirint se nalazi na kritskom metalnom novcu iz klasičnog perioda. § 94). prev). a plač novorođenčeta prikrila je buka koju su podigli Kureti235 udarajući ο svoje štitove. 71. mitovi i legende u vezi s ovim uvaženim pećinama.).

88.240 Mnogo složeniji i još zagonetniji su kultovi koji su nazvani zemljoradnički ili kultovi vegetacije. nav. kako hvata košutu ili ovna. nav. Ipak. delo. str. 250 i dalje. nav.239 Na gemama boginja je prikazivana u pratnji lava. . a posle i manje građevine. Muške figure prikazuju obožavaoce. Min. The Religion of Greece in Prehistoric Times. Nilsson. 77. 268 i dalje. 239 Picard. Picard. ti su se kultovi pre svega sastojali iz igre. Svuda su u središtu religiozne aktivnosti bile boginje. bili integrisani u zvanične dvorske proslave. § 12. Ikonografski dokumenti prikazuju razne likove kako dodiruju lišće. 241 Evans. Palace of Minos. »Gospodarica životinja« se zadržala i u grčkoj mitologiji i religiji (up. Na lokalitetu Petsofa. isto. 242 Picard. 154.243 Boginju ponekad prati naoružani akolit. str. str. Kao što ćemo videti. Person (Persson) je pokušao da na osnovu ikonografskih prikaza obnovi obredni scenario periodičnog umiranja i ' 45 Evans. str.241 S dobrim razlogom u sličnim prizorima prepoznati su242 ne samo godišnja drama vegetacije nego i religiozno iskustvo izazvano otkrićem mistične povezanosti ljudi i biljaka (up. neki bogovi vegetacije sigurno su bili poznati jer grčki mitovi aludiraju na hijerogamije koje su se događale na Kritu. Prehistoric Crete. Boginje ponekad zamenjuju stubovi podupirači. slikama i reljefima na vazama. str. a karakteristične su za zemljoradničke religije. a Hačinson (Hutchinson) sudi da je bila mikenska (up. str. 240 Nilsson. str. mahom su proslavljani u svetim zagrađenim prostorima. Ipak. str. 14). Nilson međutim smatra da je do te pozajmice došlo relativno kasno. Religion. čak ekstatički karakter obreda: naga žena strastveno obuhvata stablo drveta. kao i na brdu Juktas. barem simbolično. Neki prizori naglašavaju posebni. 152. delo. 838 i dalje. Axel W. delo.dojke ili podižu ruke u znak blagoslova. Persson. sveštenik čupa drvo i okreće glavu. str. ali je njegova uloga nejasna. delo. Kult se proslavljao na vrhovima planina. itd. 74 i dalje. 75. str. Nilson (Nilsson) smatra da se tu obožavala boginja Prirode tako što su votivne figurine bacane u plamen koji se periodično palio. Picard. Osnovna obeleija minojske religije Prema Pikaru (Picard) »još nemamo nikakve dokaze ο postojanju nekog boga kao odraslog muškarca«. str. iz debelog sloja pepela iskopane su brojne ljudske i životinjske figurine od terakote. 41. obožavaju boginju vegetacije ili izvode obredne igre. nav. str. ili kako stoji između dve životinje. Nilsson. Jedan pečat iz Knosa prikazuje Planinsku gospu kako naginje svoje žezlo prema nekom obožavaocu koji sam sebi zaklanja oči. i lustracija. svečanih povorki sa svetim predmetima. II. Palace of Minos. up. 38—39. 206). 296 i dalje. Drveće je imalo središnju ulogu. str. 63. Nilsson. ali isto tako i u kapelama palata ili unutar privatnih kuća. Oni su bili ruralnog porekla ali su. delo. str. Мус. II. Dokazano je da su početkom srednjeg minojskog doba 2100—1900) postojala prva svetilišta na uzvisinama: najpre skromno ograđeni prostori. dok žena u njegovoj pratnji kao da jeca na nekom grobu. 277 i dalje. 243 Nav. § 92).238 Druge slike prikazuju ih kao »Gospodarice životinja« (potnia theron). Sudeci po gemama.

Taj švedski naučnik je verovao da različite prizore kulta može smestiti u sezone zemljoradničkog ciklusa: proleće (epifanija boginje Prirode i obožavanje које joj iskazuju sveštenici. 70 i dalje). Ali. prizori koji prikazuju odlazak božanstva. 486 i dalje) i Picard (nav. 144. str.). str. Picard.245 Legenda ο Tezejevim pratiocima. i da je kult bio usredsređen na »misterije« života. Širina njegove rasprostranjenosti potvrđuje njegov značaj i njegovu religioznu funkciju: rogovi su služili za posvećenje predmeta koji su postavljani izmedu njih. nav. W. čitava palata je bila posvećena kao boravište božanske zaštitnice i kralja-sveštenika. zagrobna jadikovanja. 199. a taj izraz su prihvatili Nilsson (nav. 53 Evans. delo. 84 i dalje. 25-104. itd. kult je. dvoseklu sekiru takođe vidimo u rukama sveštenica ili boginja — ili postavljenu na njihove glave. 220. Evans je tu sekiru objašnjavao kao zaštitni znak koji simboliše vezu komplementarnih principa.). Još se raspravlja ο religioznom značenju i simbolici izvesnog broja kultnih predmeta. muškog j ženskog. Kao što s pravom naglašava Fransis Vijan (Francis Vian): »Bilo bi pogrešno ako bi se zbog oskudnosti nalazišta zaključilo da je u vladarskim prebivalištima bilo malo mesta za religiju. zima (obredne jadikovke. sve je to imalo religioznu svrhu.oživljavanja vegetacije. Slike iz Knosa prikazuju nam akrobate oba pola kako se premeću iznad bika. sl. Već je Evans knoskog kralja nazvao kraljem-sveštenikom. u Tel Arpašiji. orgijastičke i ekstatičke ceremonije. možda. Na Kritu. Videti talcođe Willletts. smrti i ponovnog rađanja. nema sumnje u religiozno značenje »akrobatike«: preskočiti bika u trku je »inicijacijski dokaz« bez premca. posrednika između nje i ljudi. predstavlja zaštitni znak boga oluie. delo. F. str. prema tome. obuhvatao obrede inicijacije. bez ubijanja. Svete koride bikova. Na žalost. delo. kao što to dokazuju simbolični grifoni koji ga obujmljuju u Knosu i u Pilu. nav. Vian. delo. I. Persson. Čini se. svetkovane su u takozvanim »pozorišnim« prostorima palate koji su bili okruženi sedištima. 93 i dalje. Imajući u vidu nieno dvostruko sečivo. Presto je bio predmet obožavanja. str. U Maloj Aziji ona. 475.244 Neka su tumačenja prilično izvodljiva ali je rekonstrukcija čitavog scenarija i dalje sporna. J. međutim. str. Cretan Cults. 244 245 .«52 Važno je podvući funkciju palate kao obredno« središta. bio pre namenjen obrednoj epifaniji boginje palate nego vladaru. pored jedne nage boginie. koji je nazvan »rogovi posvećenja«. str. unutrašnja dvorišta u kojima su se uzdizali žrtvenici. itd. Prostori za ples okruženi sedištima. U stvari. Persson. već u paleolitu. sitr. izvesnim da je većina ikonografskih dokumenata imala neko religiozno značenie. pa i sama spremišta. nalazimo je i u Iraku. u Histoire des Religions. presto je. Dvostruka ili dvosekla sekira је sigurno bila korišćena prilikom žrtvovanja. verovatno predstavlja stilizaciju bikovskog čela. 154. kao simbol groma. 73 i dalje.). str. Nalazimo je u dosta širokoj oblasti i van Krita. leto (epifanija boga vegetacije. Graham. po svoj prilici odražava sećanje na neko takvo inicijacijsko iskušavanje. itd. I pored Nilsonove sumnjičavosti. str. III. sedmorici mladića i sedam devojaka »ponudenih« Minotauru. Specifično kritski kultni predmet. mi ne poznajemo mitologiju božanskog bika i njegovu ulogu u kultu. The Palaces of Crete.

koja može da mu obezbedi srećnu posmrtnu egzistenciju. lekt. I—III i J. Picard. sudeći po izgledu mrtvaca (prema Pikaru.) __ . reprodukcije kod Paribenija. Harrison.248 str. § 35). Ovaj dokument nesumnjivo odražava religiozne ideje svoga doba (XIII—XII vek). ophoda i gozbe u čast nekog boga. Tela su odozgo bila unošena u duboke odaje kosturnica. oni svedoče ο minojskim i istočnim verovanjima i običajima. prev. Pretpostavka je prihvatljiva. ali isto tako i najzagonetniji dokument ο kritskoj religiji predstavl jaju dve ukrašene ploče sa sarkofaga koje su iskopane u Hagiji Trijadi.35 Najdragoceniji. Nilsson. kojoj se prizori naslikani na tim pločama mogu povezano protumačiti. sl. (Starogrč. Vid.247 Neki naučnici su. 67 i dalje.Podupirači i stubovi verovatno nose istu kosmološku simboliku kao axis mundi. iznad je bila podignuta kapela koja je ličila na dvorska svetilišta Boginje Majke. Stubići na kojima se nalaze ptice mogu se različito tumačiti.) 247 Vid. Themis. Up. Pogrebna služba se verovatno odvijala pod zaštitom Boginje (up. Ahil. § 12). »jer ih ponekad upravo tako vide. u »dorskoj« Grčkoj.«.. svečani ophod bahantkinja.. najpre kao samu boginju. Prim. U svakom slučaju.: thiasos — društvo. tijadama (što je možda prehelenska reč). Menelaj). 142. Na drugoj ploči vidimo izvršenje pogrebne libacije: sveštenica presipa crvenu tečnost iz kupe u veliku urnu. 31—38. svečano udruženje za priređivanje prinošenja žrtve. jedan u stenu uklesan grob nekog kralja-sveštenika iz Knosa imao je kriptu sa stubovima čija je u plavo obojena tavanica predstavljala nebeski svod. nav. ispred svog groba prisustvuje pogrebnom prinošenju žrtvi: tri sveštenika mu donose mali čamac i dva teleta. Poslednji prizor je najzagonetniji: umrli. U stvari. U onoj meri u. * Prolivanje vina ili druge tečnosti u slavu bogovima (prim. 426 i dalje. okruženu heraldički povezanim lavovima ili grifonima«. mrtvima su nuđene podzemne libacije. »II sarcofago dipinto. Pindere. kao što su to kralj-sveštenik Knosa ili neki grčki junaci (Herakle. 248 246 Picard. S druge strane zaklane žrtve prikazana je žrtva u krvi ispred svetog drveta. kada su se Mikenci već bili učvrstili na Kritu. Na jednoj od ploča prikazano je žrtvovanje bika kojem se u povorci približavaju tri sveštenice. smatrali da je on deifikovan. str. Putovanje morem na onaj svet je ostavilo tragove u grčkom poimanju »Ostrva blaženih«. izgleda verovatrdje da ovi prizori ne govore ο divinizaciji umrlog nego ο završetku njegove inicijacije. jer ptica podjednako može predstavljati i dušu i epifaniiu neke boginje.* Živi su mogli da siđu u određene dvorane u kojima su bile postavljene klupe radi kulta. tab. delo. takođe § 99. podupirači i stubovi zamenjuju boginju. ceremonije tipa religije »misterija«. već je Diodor (I vek pre Hr. Kasnije. up. Travaux et jours.) zapazio sličnost kritske religije s religijama »misterija«. 77. I stvarno. 167 i dalje.. II. delo. Olympiques. Hesiode. Međutim. nav.246 Kult mrtvih je imao značajnu ulogu. što je potvrđeno još od preistoriie (up. ta će vrsta religije biti potiskivana i preživeće jedino u nekim zatvorenim udruženjima. U tom slučaju bi bila reč ο privilegovanoj osobi. u dugačkoj haljini. »reklo bi se da je to mumija«). Kao i na drugim mestima u Maloj Aziji i na Mediteranu.

Da navedemo samo jedan primer: pećina Skoteino. Ne možemo sumnjati u to da su religiozne tradicije Grka bile izmenjene zbog simbioze sa starosedeocima. I u vreme klasične epohe. kao i obredi i verovanja u vezi s plodnošću. »Atenin rob«. delo. Atena. Dela. i kontinuitet između kritskog kulta ognjišta i kulta mikenskih palata. tek će doprinos osvajača stvoriti »grčko čudo«. U izvesnim slučajevima potvrđen je kontinuitet od preistorije do novijih vremena. Bilo je moguće pokazati prerastanje minojsko-mikenske kapele u grčko svetilište. tu je Demetra volela Jasiona. itd. još su se na Krit slali oni kojima је bilo potrebno zvanično očišćenje. str. a Minos primio zakone i sa Radamantom postao sudija u Donjem svetu. Posejdon. »božji robovi«.250 Ostrvo je imalo veliki ugled još iz doba primordijuma: klasična Grčka je smatrala da je i minojski Krit delom učestvovao u čudu »porekla« i »autohtonije«. Ploče iskopane u Knosu. Нега. «п Isto. smrću i preživljavanjem duše. Potvrđeno je da kult Demetre vodi poreklo sa Krita a najstarije eleusinsko svetilište potiče iz mikenskih vremena. 3S 249 Kažimo . Dionis. Minojcima je bila bliska slika psi'/ze-leptira. nav.Tradicija ο kojoj govori Diodor izuzetno je značajna: ona ukazuje na granice unutar kojih se odvijao proces asimilacije istočnih i mediteranskih religijskih ideja od strane ariofonskih osvajača. Na žalost. drugim rečima. Pilu i Mikeni homerske bogove pominju pod njihovim klasičnim imenima: Zevs. Postojanost određenih minojskih religioznih struktura bila je zgodno osvetljena u pravi čas. Dionis. kako na Kritu tako i na drugim mestima Egeide. imena sveštenica. hramovi klasičnih misterija. Eleusine i Olimpije — prva tri bila nasleđena od Mikenaca. 142. Odatle proizlazi da su mikenski osvajači imali odlučujuću ulogu ne samo u uništavanju minojske civilizacije nego i u njenom poslednjem periodu. ali. »jedna od najvećih i najslikovitijih na Kritu«. ostali su pre svega kultovi boginja. 42. i to da su uticaji podjednako vršeni i u obrnutom smeru. 73. Vodeći računa ο činjenici da su se pre najezde Mikenaca uticaji Egipta i Male Azije249 stopili u jednu azijsko-mediteransku sintezu. Apolon i Herakle proveli su »detinjstvo« na Kritu. Kontinuitet prehelenskih religijskih struktura Dešifrovanje Linearnog Β pisma pokazalo je da se ~1400. možemo proceniti starost i složenost grčkog kulturnog fenomena. dosta su skromna obaveštenja ο mitologiji i ο kultovima: pominju se Zevs Diktej i Dedal.«251 Kao i u prearijskoj Indiji. Koreni helenizma zadiru u Egipat i Aziju. duboka 60 metara. Picard. Na Kritu se rodio i umro Zevs. potiču mahom od građevina čije je postojanje dokazano na prehelenskom Kritu. »Izgleda da neke građevine. Još je značajniji ugled Krita u mitologiji i religiji klasične Grčke. godine u Knosu govorilo i pisalo grčki. ima četiri sprata. Već ie Nilson opazio da su od četiri religiozna središta klasične Grčke — Delfa. str. kritska civilizacija je u svojoj poslednjoj fazi obuhvatala i kontinentalnu Grčku. arhitektonske ili drugačije.

str. Mnoge špilje su posvećene svecima. Nema potrebe navoditi još primera.na kraju drugog sprata.. str. Isto. 252 63 . nazdravlja se i pevaju se ljubavne t>esme. I pored simbioze s bezbrojnim prehelenskim tradicijama. poglavlje X—XI). pticom koja je znamenje ove boginje. »Speleologie cretoise et humanisme«. sveti stub iz Tekekije pored Skoplja. pa do kraja rimskog perioda. § 14).. isto. podjednako su obožavali i hrišćani i muslimani. nalaze se dva kultna idola: jedna žena i »jedna golobrada bista ironičnog osmeha«. Podsetimo samo da je odgovarajući proces kontinuiteta drevnih religioznih struktura karakterističan za sve »narodne« kulture. Hronološki. druge krhotine prekrivaju tlo trećeg podzemnog sprata. Ser Artur Evans je naglašavao povezanost kulta drveta i obožavanja svetog kamenja. oni se bez prekida nastavljaju od početka drugog milenijuma рге Hr. 40. Α na ulazu u pećinu. Slična čvrsta veza postoji u kultu Atene Partenos u Atini: jedan stub je povezan sa svetim drvetom (maslinom) i sa sovom. replika minojskog stuba. ono se zadržalo i do naših dana — vile se i dalje zovu Nereide. svakog 26.253 Kontinuitet je takođe potvrđen i u vezi s nekim drugim osobenim izrazima stare kritske religioznosti. Faure. jula okuplja se »celokunno stanovništvo doline Aposelemi i oblasti Hersonisos: tu se pleše na dva zasvođena prostora. U njenoj neposrednoj blizini uzdiže se mala bela kapela posvećena svetoi Paraskevi. o'oredi i uveravanja vezani za inicijaciju i preživljavanja duše — nije bio integrisan u homersku religiju. str. Ispred ovih kipova. važno je podvući činjenicu da taj religiozni kompleks — boginje plodnosti i smrti. ariofonski osvajači uspeli su da nametnu svoj panteon i da očuvaju svoj osobeni »riligiozni stil« (up. 40. gde su izvori obožavani kao Nereide. podjednako ritualno kao što se pratila misa u susednoj kapeli« . Evans je osim toga dokazao da je kult stubova preživeo sve do naših vremena: na primer. uspravljeni ispred kamenog žrtvenika. a više od stotinu kapela je postavljeno u pećinama. Što se tiče našeg zadatka. I u klasičnoj Grčkoj. »do visine od nekoliko metara dižu se krhotine vaza. nalazimo verovanie da su sveti izvori povezani sa boginjama.«252Svetost pećine se održala do naših dana. 45. P. od zapadne Evrope i Mediterana pa sve do doline Ganda i Kine (up.

§ 20).«254 Bar delimično. zatim. usvojili su ono suštinsko iz kulture Hurita. predstave bogova oluje iz hititske epohe. neindoevropskog naroda koji je nastanjivao severne oblasti Mesopotamije i Sirije. 258. Indoevropski narod. naravno. »Les religions d'Anatolie antique«. vladao je Anadolijom tokom II milenijuma (Staro kraljevstvo ~ 1740—1460. melammu. koji je u modernoj istoriografiji označen imenom Hititi. u hatskim ili huritskim religioznim tradicijama. uverljivog objašnjenja kontinuiteta između nezgrapnili statueta nekog muškog božanstva uspravljenog na biku. Anadolska simbioza i hititski sinkretizam U Anadoliji smo od sedmog milenijuma pa sve do učvršćivanja hrišćanstva uočili začuđujući religiozni kontinuitet. tvorevine hititskog duha — na prvom mestu religiozna umetnost — nisu bez originalriosti. drugim božanskim likovima. Indoevropsko nasleđe se pokazalo manje značajno. Božanstva se razlikuju po zastrašujućoj snazi i po svetlosti koja iz njih izvire (up. Kao i svuda na antičkom Bliskom istoku. Kasnije. u stvari. primerice. . zapravo modele. pogotovu za vreme Carstva. Međutim. str. pronađene u sloju VI (oko ~ 6000) Čatala Hijika. Hititi su potpali pod vavilonske uticaje. i Carstvo otprilike ~ 1460 do ~ 1200). »Nema. ali nekim bogovima znamo samo ime.VI POGLAVLJE RELIGIJE HITITA I KANAANACA 43. Pokorivši Hate — najstariju anadolsku populaciju čiji se jezik zna — ariofonski osvajači su pokrenuli proces simbioze kultora koji je nastavljen dugo posle propasti njihovih religioznih tvorevina. Većina do sada poznatih hititskih mitova i obreda ima paralele. kakve su. »božanski sjaj«. i pored raznorodnosti njihovih izvora. hititskom boginjom Hepat i Kibelom iz klasične epohe. Ubrzo po prodoru u Anadoliju. Tako su božanstva sumersko-akadskog porekla u hititskom panteonu stajala naporedo s anadolskim i huritskim božanstvima. božanstva su 254 Maurice Vieyra. ovaj kontinuitet je posledica začuđujuće sklonosti k religioznom sinkretizmu. Svaki značajan grad bio je glavno boravište nekog božanstva. i kipa Jupitera Dolihejca koga su obožavali vojnici rimskih legija: isti je slučaj i sa boginjom s Ieopardima iz Čatal Hijika. Panteon je bio obiman. okruženog.

Vavilonski ideogram »Ištar« je bio korišćen za označavanje brojnih mesnih boginja. Ali treba voditi računa ο činjenici da je vavilonska Ištar. dodelili mnogo godina. ne može se sumnjati u ulogu namenjenu boginjama plodnosti i bogu oluje. itd. . Kraljev ugled i religiozna uloga bili su značajni. Drugim rečima. § 13). prvi раг zaštitnika hititske zemlje. Njegova supruga se na huritskom zvala Hepat. ANET. prev. pretpostavljeno »božansko poreklo« mesopotamskog tipa. Nasuprot tome. imena ove dve boginje navode se jedno pored drugog. čija anadolska imena nisu poznata. takođe Tešupov sin. mi ne poznajemo narodna verovanja i obrede. svetkovao je kralj predstavljajući ariofonske osvajače. u nekim slučajevima tu je reč ο anadolsko-vavilonskom sinkretizmu. »Meni.«256 Kralja »voli« neki veliki bog. To i objašnjava značaj koji su pođ hititslcim vladarima dobile dve slavne epifanije Boginje-Majke. str.255 pošto je slavljena kao »kraljica zavičaja. jedino svedočanstvo te vrste. Vrhovna kraljeva vlast je bila dar bogova. U stvari. bila poznata u Anadoliji. 393). Goetze. međutim. Njeno huritsko ime je bilo šanška. krivci su kažnjavani smrću. ona se pretežno sastojala od obreda očišćenja i »udaljavanja zla«. na čijem su čelu bili Bog oluje i Velika boginja. To posredno potvrđuje ogroman ugled koji su u narodu uživali neki drevni običaji. To je. Bog oluje je naročito bio poznat pod svojim huritskim imenom Tešup koje ćemo i mi najviše upotrebljavati. i lava (ili pantera) za Hepat — potvrđen je još iz preistorije (up. »Crna magija« je bila zabranjena Zakonikom. Bog-Sunce. Molitve čiji su tekstovi bili sačuvani pripadaju kraljevskim porodicama.. str. prevod A.»stanovala« u hramovima. Ipak. boginja Ijubavi i rata. Ništa manje omiljen bio je Telipinu. Kralju. izvori nas obaveštavaju isključivo ο zvaničnim kultovima. međutim. zaštitnica kraljeva i kraljica zemlje Hati«. ona je bila epifanije iste Boginje-Majke. 5 Obred za podizanje nove palate. Kralju.) 255 Kraljica Puduhepas u jednoj lepoj molitvi poistovećuje boginju Arinu s Hepatom (up. značajan broj do danas otkrivenih tekstova dokazuje da je »bela magija« bila otvorena i uveliko upražnjavana. zadatak sveštenika i njihovih akolita bio je da ih peru.. »Solarizacija« verovatno predstavlja čin odavanja pošte do koga je došlo kada je boginja Arina postala zaštitnica hititskog kraljevstva. hrane i razonode igrom i muzikom. prema tome. Goetzea. pogotovu praznik Nove godine (purulli). Te su godine bezgranične. (Nije. kraljica Zemlje i Neba. čijem ćemo mitu uskoro posvetiti više pažnje. Sezonske praznike. ali slične ceremonije su u toj oblasti upražnjavane još od neolita. bogovi su napuštali svoje hramove i putovali. ANET. Najslavnija Velika boginja bila je poznata pod imenom »solarne« boginje Arine (Vurusema na hati jeziku). Panteon je bio zamišljen kao velika porodica. tim odsustvovanjem je ponekad objašnjavan neuspeh nekih molitvi. odevaju. bog oluje i bog-Sunce poverili su zemlju i moju kuću . Kontinuitet njihovih svetih životinja — bika. Što se tiče religioznog života. Bogovi su meni. Tešupov sin je bio smatran za branitelja zakona i pravde. u obredima i na popisima žrtava. 735. S vremena na vreme.

str. kralja su još za života smatrali otelotvorenjem njegovih divinizovanih predaka. Up. bogu oluje. ne znamo zašto je Telipinu odlučio da »nestane«. Pošto je početak priče259 izgubljen. ili na njega prevedeni. ona je našla boga kako spava u nekom gaju i ubodom ga probudila. izgovaranje mita je imalo suštinsku ulogu u kultu. pašnjaci su bili sprženi a izvori presušeni. on pred panteonom predstavlja narod. Jedna od najznačajnijih tema je tema »boga koji nestaje«. Drugi tekstovi tu ulogu poveravaju njegovom ocu. s druge strane. Telipinu je očišćen od besa i od »zla«. str. Možda zato što su mu Ijudi smetali. str. ili nekim boginjama. kraljevi su bili divinizovani. 532 i dalie. Vrhovni Vladar je isto tako bio i veliki sveštenik i sam je. Giiterbock. Goetzea. Pozadina je — kao i ime Telipinu — hatska. 115. (To je možda prva književna verzija čuvenog mitološkog motiva »obamrle zemlje« koji su proslavili romani ο Gralu. ali znamo da je vrhovni vladar miropomazivan. posledice njegovog nestanka odmah su se osetile. 126—128. ANET. Pasle smrti. i Vieyra. na kraju je dobijao kraljevsko ime. On je namesnik bogova na zemlji. glavni junak je Telipinu.Napredak vladara je poistovećivan s napretkom celog naroda. 302—309. 8 Mi koristimo prevode A. Pričajući ο smrti nekog kralja. Ali. Hititske redakcije su bile sastavljene u vezi s raznim obredima. »Bog koji nestaje« Originalnost »hititske« religiozne misli258 pre svega se može shvatiti preko reinterpretacija nekih značajnih mitova. Dodali smo navode lcako bismo ukazali da je u velikom broju slucajeva reč ο hatskim i huristčikim motivima koji su priređeni па hititskom jeziku. bogovi i Ijudi su se osećali kao »satrveni«: ovca je napuštala svoje jagnje a krava tele. str. a potom i samog boga oluje — ali bez uspeha. 257 258 . str. a vladari na vlasti prinosili bi mu žrtve.260 Umiren. Ceremonijama i magijskim formulama. Vatre su se ugasile u ognjištima. Thespis. životinje i ljudi više se nisu razmnožavali.257 44. takođe Theodore Gaster. 144 i dalje. Les Religions du ProcheOrient antiaue. proslavljao najznačajnije praznike u godini. odevan u posebnu odoru i krunisan. on se najzad vratio među bogove — i život se ponovo ustalio. Kip mu je postavljan u hramu. drugim rečima. Telipinu je na zemlji izazvao takve nevolje da su se bogovi preplašili i pribegli magiji da bi ga smirili. O. govorilo se da »je postao bog«. Thespis. videti tekst koji je preveo Gaster. bogu sunca. »ječam i žito više nisu klasali«. 311—312. Besan. »Hittite kingship«. Prema nekim tekstovima. Mythologies of the Ancient World. U najpoznatijoi verziji. Guerney. Nije pronađen nijedan tekst koji opisuje ceremonijal posvećenja. 260 Sveštenik je izvršavao odgovarajuće obrede za upokorenje. R.) Bog-Sunce je tada odaslao glasnike da traže Telipinua — najpre orla. ili zajedno s kraljicom. Najzad je Boginja-Majka poslala pčelu.

Ali oženivši se Zmajevom kćerkom. Boginja Inara tada priprema gozbu i pozva Zmaja. pa preklinje za pomoć druga božanstva. »Bog oluje tada ubi i Zmaja i svoga rođenog sina. 125—26. Pobediti zmaja Povodom praznika Nove godine. on. mladić zatraži i dobi srce i oči boga oluje. Staviše. Kako ga je otac poučio. 526 i dalje. Prethodno. odnosno. Vieyra. Telipinuova osobena crta je demonski »bes« koji preti da uništi čitavu zemlju. Ova verzija mita završava se slučajem koji je dobro poznat u bajkama: Hupašija dolazi da živi u Inarinoj kući. nestaje iz okolnog sveta. ali se pretpostavlja da je Hupašija bio ubijen. nav. Ali Telipinu se od bogova vegetacije razlikuje i po činjenici da se stanje pogoršava kada ga pčela »pronađe« i »oživi«: tek obredi očišćenja uspevaju da ga umire. i preklinje boginju da mu dopusti da se vrati kući. »zmija«. Činjenica da je uloga Telipinua bila podjednako dodeljena bogovima i oluje i Sunca. Prev. ona prihvata. prikazuje nerazumljivu misteriju da sami tvorci uništavaju sopstvenu Tvorevinu. I drugde se susreću analogna shvatanja božanske ambivalencije. Hupašije. str. On pristaje da joj pomogne. Nastavak teksta je izgubljen.261 U prvom susretu bog oluje je pobeđen. Tada dođe bog oluje i bez borbe ubi Zmaja.«262 261 0 Ilijanka. takođe i lično ime. pod uslovom da boginja legne s njim. . ona je zatražila pomoć od jednog smrtnika. tek što je ušao υ kuću neveste. dosl. Pošto odraste. Dionis. ali ne poštuje boginjino upozorenje da ne pogleda kroz prozor za vreme njenog odsustva. kao i nekim boginjama — dakle. sin odluči da se oženi Zmajevom kćerkom. protiv života u svim njegovim oblicima. njen muž je preuzeo obavezu odanosti prema Zmaju pa zamoli oca da ga poštedi. Goetze. purulli. ćudljivom besu boga plodnosti protiv njegove sopstvene tvorevine. 45. u stvari. delo. božanstvima koja upravljaju raznim oblastima kosmičkog života — dokazuje da se ovaj mit odnosi na dramu koja je složenija od drame vegetacije. koji periodično umiru i oživljavaju. Ponovo stekavši svoje »moći«. Druga verzija jasno kaže: Zmaj je pobedio boga oluje i uzeo mu srce i oči. § 122).Telipinu je »pobesneli« bog koji se »skriva«. njegov »nestanak« ima iste pogubne posledice na svim planovima kosmičkog Života. »zmaj«. Bog se tada oženio kćerkom jednog siromašnog čoveka i s njom dobio sina. bog oluje se iznova susreće sa Zmajem »pored mora« i uspeva da ga pobedi. On ne pripada kategoriji bogova vegetacije. ona će posebno biti razvijena u hinduizmu (up. Ipak. Tu je reč ο nerazumnom. obredno se izgovarao mit ο borbi boga oluje i Zmaja (Шиуапка). On vidi svoju ženu i decu. Šiva. ANET. »nestanak« i »epifanija« podjednako označavaju i silazak u podzemni svet i povratak na zemlju (up. Zmaj je jeo i pio tako proždrljivo da nije uspeo da siđe nazad u svoju rupu pa ga Hupašija sveza užetom. u celini uzev. Kali). str.

Pobeda boga obezbeđuje i napredak zemlje. mit ο Ilijanki je imao središnju ulogu: on se izgovarao u okviru praznika Nove godine. 6. očigledno u borbi Marduka protiv Tijamat. Na početku. R.264 što se može uporediti s vavilonskim ceremonijalom akitu.Borba boga i Zmaja veoma je poznata mitsko-obredna tema. Pošto je legao sa Inarom. Tako je Zevs povratio svoju moć i porazio diva. Zevs — Tifon). Hupašija više nije imao pravo da se vrati svojoj porodici. delo. Uvodna epizoda — »kraljevstvo na Nebu« — objašnjava uzastopno smenjivanje prvih bogova. »vladavinu zmaja« prikazivao kao period »haosa«. .). nav. nego uz pomoć nekog ljudskog bića (Hupašije. sam autor kvazidivinizacije uništava svoga pomoćnika. 155.s Reč je ο hititskim prevodima huritskih tekstova koji su načinjeni oko ~ 1300. Tijamat. Tifon. up. Ijudskom društvu. »Otac bogova«. da ga podigne na svoja pleća i odnese u pećinu na Siciliji. Levijatan. str. 3. Drugi tekst aludira na »utvrđivanje sudbine« od strane skupa bogova. 152. mogućnost da on.) 46. I Pored ove delimične »folklorizacije«. The Hittites.263 Motiv krađe nekog vitalnog organa prilično je poznat. рге »folklorizacije«. ovde je zamenjeno nadmetanjem za vrhovnu vlast nad svetom (up. 107 i dalje. i to ne zahvaljujući svom junaštvu. pošto je učestvovao u božanskom. naime. str. Prvi neuspeh boga i njegovo osakaćenje imaju paralele u borbi Zevsa i diva Tifona: Tifon je Zevsu uspeo da odseče tetive ruku i nogu. ali su Hermes i Egipan konačno uspeli da mu ih ukradu. odnosno. tekst (KUB XVII 95. 267 i dalje. On već nosi neke karakteristike zmajeva iz folklornih priča: Ilijanka nije baš najpametniji a i proždrIjivac је. Ali Zmaj u hititskoj verziji više nije zastrašujuće čudovište koje susrećemo u jednom broju kosmogonijskih mitova ili u mitovima ο borbi za vlast nad svetom (up. Huritska »teogonija« odražava sinkretizam sa sumerskim i starijim severnosirijskim predanjima. itd. ili sin boga oluje. III 9—17) koji je preveo Gaster. »Hittite Kingship«. Istina. Kumarbi i Vrhovna vlast Veoma je važna pojava koja je nazvana huritsko-hititska »teogonija«. Alalu je bio kralj a Anu. u obe verzije taj čovek prethodno zadobija snagu božanskog porekla: on je ljubavnik boginje Inare. delo. U oba slučaja. mada iz različitih razloga. str. I. 263 264 . »Kosmogonijsko« značenje mita. Up. Gurney. takođe O. to prenese drugim ljudskim bićima. Tetive je Tifon sakrio u medveđu kožu.265 odnosno. str. najznačajniji među bogovima je padao ničice pred njim Apolodorus. Gurnev. koji je isprva bio pobeđen (a ta je tema i drugde potvrđena) na kraju pobeđuje. sled mitskih zbivanja čiji je glavni junak Kumarbi. ili sina koga je rodio sa smrtnicom). Neki tekstovi posebnu važnost pridaju obredrioj borbi dve suprotstavljene grupe. Postojala je. ukidanje pravila i smrt. nav. koji dovodi u opasnost same izvore života (Zmaj podjednako simbolizuje i »delatnu moć« i mračnu silu kao što su suša. Vid.и Bog oluje. Možemo pretpostaviti da je mit. Bibliotheke.

zbog određenih arhaičnih elemenata koje sadrži: Kumarbijevog samooplođenja. na čelu s Tešubom. Najzad ga Tešub obara na zemlju. Tešub se tada uputio ka moru i sukobio se s kamenim divom. On je pobegao uzletevši prema nebu ali ga je Kumarbi progonio.i služio ga. Ulikumiju odsecaju noge. koji neopozivo zadubija vrhovnu vlast. Upelurija. veze između tog kamenog diva i huritskog Atlasa. Prva epizoda se može protumačiti kao nagoveštaj Kumarbijeve dvopolnosti. sin nebeskog boga (Anua) i nekog androginog božanstva. delo. ali se i dalje hvali kako mu je nebesko kraljevstvo dodelio njegov otac. i pita ih nisu li doznali da je neki kameni div odlučio da sruši Tešuba. Oba izraza su eufemizmi za muški polni organ. polnog sjedinjavanja božanskog bića i neke stenovite mase. posle devet godina. odgrizavši mu prethodno »krsta«. dočepao ga za noge i bacio na zemlju. 157—58). Proizvod tog sjedinjenja je bio Ulikumi. ali se pretpostavlja da su Anuova »deca«. Ali. Ponovo je prošlo devet godina i sada je Kumarbi napao Anua. na primer. uplašeni. Postavljen na rame diva Upelurija koji je. U tekstu postoje ozbiljne praznine ali se ipak može obnoviti redosled događaja. Kada su nebo i zemlju razdvojili nožem. »Kada su na mene podigli nebo i zemlju. Da bi stvorio protivnika lcoji bi bio sposoban da pobedi Tešuba. Pre svega. On najpre odlazi Enlilu. Sledeća epizoda. pa on tako postaje bogalj.267 Što se tiče oplođavanja stene od strane nekog nadljudskog bića.. Anu ga je napao i pobedio. izgleda da su bogovi koji su se nalazili »unutar« Kumarbija. Anu mu objavi da ga je oplodio. Enlilov odgovor je izgubljen. U tom slučaju je Tešub. »Ulikumijeva pesma«. Ulikumi preti da će uništiti čitavo čovečanstvo i bogovi se. kameni čovek. tela napola uronjenog u more. Nastavak teksta je teško oštećen. bogom oluje. 267 Prema nekim mitološkim fragmentima. pošto proguta polni organ boga kojeg je oborio sa prestola. Ulikumi je rastao takvom brzinom da je uskoro dosegnuo nebo. što je karakteristika prvobitnih božanstava (up. u Frigiji nalazimo analogan mit: Papas (— Zevs) oplođuje kamen po imenu Agdos. ali je bio pobeđen.« Ea tada traži od »starih bogova« da »otvore stara spremišta dedova i pradedova« i da donesu nož kojim su rastavili nebo i zemlju. Tijamat. Alalu je tada pobegao u Donji svet a Kumarbi je postao sluga novog vladara. nisam znao ništa. Zurvan). Sto se tiče Upelurija. Giiterbock. priča ο Kumarbijevim naporima da povrati kraljevstvo koje mu je oteo Tešub. Kumarbi ispljunu ono što je još imao u ustima.266 Pošto se on smejao i veselio svom junaštvu. on kazuje jednu veoma značajnu pojedinost. koji 266 Prvi prevodioci su predložili »kolena«. ali jedan deo Anuove muške snage prodre u njegovo telo i on tako ostade noseći sa tri boga. Ovaj mit je višestruko značajan. on natopi jednu stenu svojim semenom. nav. što dovodi do rođenja nekog kamenog antropomorfnog čudovišta. Sada me boli desno rame. povela rat protiv Kumarbija i srušila ga s prestola. a posle i llpeluriju. okupljaju i odlučuju da pozovu u pomoć Eu. str. vodili s njim raspravu kako bi doznali kroz koje otvore njegovog tela treba da iziđu (up. Kumarbi. ni onda nisam znao ništa. . ali ja ne znam koji je to bog. pridržavao nebo i zemlju (to je huritska slika i prilika Atlasa).

feničanskog učenjaka koji je živeo »pre Trojanskog rata«. specifičan za megalitske religije. kao što se sunce. ubija oca i postaje vladar.. Kron i Zevs — opet potvrđuje autentičnost verzije Filon) »Sanchoniaton« јег ona pre Uranove (= Anuove) pominje Eljunovu (= Alaluovu) vladavinu. Mitra tek što iziđe iz stene. Sukobi boianskih naraštaja Već od prvih prevoda huritsko/hititskih tekstova uočena je analogija sa feničanskom teogonijom kako je prikazuje Filon iz Biblosa s jedne strane. 28. oduzima mu krunu sa zracima. kameni stvor se pripremao da i sam postane columna universalis. uključen u širi kontekst — borbu za nasleđivanje vrhovne vlasti među bogovima. izuzetno je što on tu vlast zadobija bez borbc. Feničanska verzija mita ο božanskoj vrhovnoj vlasti verovatno potiče od huritskog mita. . a s druge strane. Uran pokušava da uništi svoje potomstvo. Filon tvrdi da je ukratko preneo spise Sanchoniatona. Ovi su opet rodili četiri sina. Mnogo su rašireniji mitovi koji pričaju ο rađanju kamenih ljudi: susrećemo ih u maloj Aziji. ali Е1 iskuje testeru (ili koplje?). prev'). Prema Filonu.rađa čudovište hermafrodita po imenu Agditis. VII. prev. Verovatno je reč ο mitskim temama »autohtonije« prvih ljudi: oni su porod htonske Velike boginje. 47. 270 Έ1 će tek posle 32 godine uspeti da uškopi Urana. kako se pretpostavljalo. Iz njegove veze s Brutom na svet su došli Uran (koji odgovara Anuu) i Ge (Geja). na primer) izišli iz neke stene. Do otkrivanja ugaritske književnosti autentičnost ove tradicije koju je preneo Filon dovođena je u sumnju. u svojoj blistavoj svetlosti. svetost stenovite mase je najviše slavljena u »megalitskim« religijama. 269 Neke delove njegove Feničke istorije sačuvali su Eusebije i Porfir.** Pri tom je ovaj motiv.str.: stena roditeljka (prim. ovde su razdvojeni. Nije slučajno što je Ulikumi postavljen na rame diva koji pridržava nebo.268 Moglo bi se reći da petra genitrix* pojačava svetost Zemlje-Majke čudesnim moćima koje. Ali. * Lat. Posle neke svađe sa ženom. s tradicijom koju prenosi Hesiod. prožimaju kamenje. kao pobednik. Е1 (ili Kron) odgovara Kumarbiju. Možemo 268 U stvari. Ali smenjivanje naraštaja bogova je potvrđeno i u hanaanskoj tradiciji (§ 49). ili je bila pod njegovim snažnim uticajem. kastracija oca i osvajanje vrhovne vlasti.: opšti stub (prim.). »Vrhovni«). svako jutro pomalja iznad planina. od kojih prvi. prvu borbu vodi sa Suncem. No malo kasnije dva boga rukovanjem potvrđuju svoje prijateljstvo. ** Lat. Kao što smo videli (§ 34). koji su u huritsko/hititskim i u grčkim mitovima povezani. ova mitska tema se ne može svesti na solarnu epifaniju. Up. 17 : 10 — 12). Ta dva čina. koji u huritsko/hititskoj mitologiji odgovara Alaluu. Die phonikische Religion .269 prvi bog svedržac je bio Eljun (na grčkom Hipsistos.270 Najzad na vlast dolazi Baal (koji pripada četvrtom naraštaju i odgovara Tešubu i Zevsu). Isto se tako zamišljalo da su neki bogovi (Mitra. Ali bogovi uškopljuju Agditisa i tako ga pretvaraju u boginju Kibelu (Pausanija. Ćinjenica da Hesiod (§ 83) govori ο samo tri naraštaja — koje predstavljaju Uran. na Dalekom istoku i u Polineziji.

272 Osvajači su se naselili. Oko ~ 2200. delo. godine. nav. odnosno razdvajanje Neba i Zemlje. Taj kraj jedne civilizacije predstavljao je početak nove ere. Siloviti i »divlji«®1 nomadi su. Kako je to uobičajeno u Bibliji. istovremeno zadivljeni i razdraženi izobiljem u gradovima i kulturom tih zemalja. osvajajući 271 Up. civilizacija starijeg bronzanog doba: ona označava prvo naseljavanje Semita. U Hesiodovoj Teogoniji. Prim. godine civilizacija starijeg bronzanog doba bila je srušena upadom jednog novog semitskog naroda. zapljuskivali sirijsku pustinju. polunomadskih ratnika. Ali. uzastopnim napadima. s Egiptom. Značajno je naglasiti »specijalizovani« i istovremeno sinkretistički karakter ovog mita. a s druge strane objašnjavaju sadašnju strukturu sveta i aktuelnu ljudsku uslovljenost.TU na smerskom. Amurru na akadskom) bilo je samo jedna epizoda pokreta za koji je potvrđeno da je u isto doba šire zahvatio Mesopotamiju i Egipat. str.]. počeli da se bave ratarstvom i razvili urbanu civilizaciju. talas za talasom. 48. Hananeji. 272 Kanaan se ne pominje u tekstovima pre sredine II milenijuma: R. njene pripadnike možemo nazvati i »Kanaancima«. prv. tačnije. Isto važi za: Baal (Dan. 58.: Val). razdvajanje Neba (Urana) i Zemlje (Geje) uškopljenjem Urana — dogodio se na početku drame i time. u Palestini je rođena jedna nova civilizacija. dogodila se mnogo ranije. ali pretežno stočara. Kanaanski panteon: Ugarit Nešto рге ~300Q.pretpostaviti da je Hesiod koristio istu tradiciju koju su u Grčkoj poznavali preko Feničana ili neposredno preko Hitita. u ovom prevodu je. Ali pobednička borba se u mesopotamskom mitu okončava kosmogonijom. str. u doba »starih bogova'«. i to ne samo u njegovoj huritsko/hititskoj verziji (gde.271 Enuma eliš isto tako opisuje: 1) niz božanskih naraštaja 2) borbu »mladih« protiv »starih« bogova i 3) pobedu Marduka. pogotovu. Amorita. Ista je situacija u huritsko/hititskom mitu: kosmogonija. [Za razliku od Daničićevog: Hanan. Taj mit se uklapa u niz kosmogonija koje obuhvataju borbu Boga i Zmaja. Tokom nekoliko vekova u tu oblast dospevaju i drugi doseljenici pa su se umnožile i razmene sa susednim zemljama. I. u stvari. bog Alala postoji na jednom vavilonskom popisu kao jedan od Anuovih predaka. povremeno zemljoradnika. U celini uzev svi mitovi koji pripovedaju ο borbama starijih i mlađih naraštaja bogova za osvajanje opšte vrhovne vlasti. kosmogonijski čin — tj. kao već ustaljeno rešenje. doduše. Guterbock. s jedne strane opravdavaju uzvišeni položaj poslednjeg boga pobednika. otpočinje borba za vrhovnu vlast. Osvajanje Sirije i Palestine od strane Amorita (MAR. 160. Ištar. de Vaux. iza čega sledi komadanje palog protivnika. koji tako preuzima vlast. . ali to ime je konvencionalno. i možda Alalu. korišćeno: Kanaan. stvaranjem onakvog Univerzuma kakav će upoznati ljudi. imena božanstava Anu. nalazimo i brojne sumersko-amadske elemente). Histoire ancienne d'Israel. Kanaanci.

i religiozne ideologije nomada stočara u kojoj su preovlađivala nebeska i astralna božanstva. 62. II vek. str. 60.. ili su iz kasnijeg vremena. The Cuneiform Textes of Ras Shamra-Ugaril. Nazivaju ga »Moćni«. Schaeffer. Zanimanje za ugaritske dokumente pre svega je vezano za činjenicu da oni prikazuju faze prelaslca jedne religiozne ideologije u drugu. koja je u više navrata dovela do simbioze. bivšeg Ugarita. takođe ab adm. Pripovedanje prekidaju neugodne praznine. I. »Bik«. videti Μ. jedan je od najčešćih epiteta. Ovaj će se proces ponavljati sve do poslednjih vekova drugog milenijuma. Posle izvesnog perioda. 273 Naziv ab. Η. kada će Izrailjci početi da prodiru u Kanaan. V vek).starosedeoce oni su prihvatali njihov način života i civilizovali se. ali je on kod zapadnih Semita bog koji ima svoju ličnost. feničanski natpisi i neki grčki autori (pre svega Filon iz Biblosa. »otac«. »veoma mudar«. ali sadrže starija mitsko-religiozna shvatanja. Njegovo ime na semitskom znači »bog«. tekst ^ 52 (»Rođenje milostivih i lepih bogova«) opisuje Ela kako oplođuje svoje dve žene. tab. videti Pope. njihovi potomci biće prinuđeni da se brane protiv oružanih upada drugih »varvara« koji su lutali duž obrađenih zemalja. El in the Ugaritic texts. s tijarom okrunjenom rogovima. »milosrdan«.275 Ipak. . S naseljavanjem Hebreja u Kanaanu. jer se upravo tu. u Palestini. međutim. Posle 1929. ali isto tako i Lukijan iz Samosate.274 Do sada nije pronađen nijedan kosmogonijski tekst. 280. koju je i samu »rodio El«. I i II vek n. zvezdu Danicu i Večernjaču. grada luke na severnoj obali Sirije. nakon iskopavanja Ras Šamre. »Otac bogova i ljudi«. bradat. obaveštenja ο sirijsko-kanaanskoj religiji pružali su Stari zavet. mišljenja su podeljena čak i ο redosledu mitoloških epizoda. obučen u dugačku haljinu. U stvari. XXXI.23 Ašerat. 275 Е1 se. str. na zapadnosemitskim natpisima naziva »tvorcem Zemlje«. Mogli bismo reći da će ta tenzija. Pope. Pri tom treba voditi računa ο činjenici da religija Ugarita nikada nije bila i religija celog Kanaana. e. »Otac godina«. Е1 je poglavar panteona. Na jednoj steli iz XIV veka prikazan je kako sedi na prestolu. stvaranje zvezda putem hijerogamije može biti protumačeno kao odraz kanaanskih kosrnogonijskih shvatanja. »Otac čovečanstva«. Do sada dešifrovani i prevedeni dokumenti ne pružaju obuhvatan pogled na ugaritsku religiju i mitologiju. biti uzdignuta do položaja uzornog modela. str. 47 i dalje. i Non iz Panopola. Do 1929. Ali Stari zavet odražava polemiku protiv paganizma. ugaritska književnost je neprocenjiva. On je »sveti«. up. 33 F. Ašerat i Anat. nova vrsta religioznog iskustva sudarila sa starim i poštovanim tradicijama kosmičke religioznosti. No uprkos tome što nam je poznata samo u fragmentima. pošto su počeci i krajevi stubaca slomljeni. veličanstven. godine. sve je snažnija tenzija i simbioza između zemljoradničkih kultova plodnosti koji su cvetali na sirijsko-palestinskoj obali.273»Kralj«. A. godine. u WdM. a ostali izvori su ili suviše fragmentarni. Reč je ο telcstovima koji su redigovani u XIV — XII veku. izišao je na videlo veliki broj mitoloških tekstova.

odnosno Hadad. tvorac postaje dens otiosus i postepeno se udaljava od svoje tvorevine. Moramo. 123) su protumačili da se tekst odnosi na Baalov napad i na Elov pad s prestola. ona rađa sedamdeset božanskih sinova. jer se stara kanaanska religija ne može zamisliti bez ovog slavnog semitskog boga oluje. UD . 277 Reč je ο pločici VI AB koju je prvi put objavio Ch. Canaanite Myth and Hebrew Epic. Ašerat i Anat. »Smrt«. Haddu. pravog »Gospodara Zemlje«. Oldenburgov prevod. čije ime znači »zrno«. Ali. str. Ponekad. U onoj meri il kojoj je moguće rekonstruisati osnovne teme ugaritske mitologije. »stručnjak« za kosmičku plodnost. takođe Cross. on sam nema nikakvu ulogu u mitološkim tekstovima Ugarita. obožavali su u trećem milenijumu u oblasti gornjeg i srednjeg Eufrata. veliki deo ugaritske mitologije je posvećen sukobu Ela i Baala.nazvana je »Majka bogova« 51). i pored epiteta koji ga prikazuju kao moćnog boga. pomiren sa sudbinom. i Baalovim borbama sa Jamom i Motom da bi nametnuo i zadržao svoju vrhovnu vlast. dva najznačajnija mitološka lika su Jam. do smene dolazi usled nekog sukoba između različitih naraštaja bogova. Apelativ baal (»Gospodar«) postao je njegovo lično ime. možerno reći da nam tekstovi prikazuju promovisanje Baala u najviši položaj. Pa ipak. Pored njih. ali je i ratnik. i pored činjenice da se na žrtvenim popisima njegovo ime uvek pominje prvo. Izuzev Baala. zaključiti da epiteti obožavanja odražavaju kasnije stanje. Daganovog sina. Zvali su ga i »Jahač Oblaka«. te prema tome i plodnosti. str. Gospodar Zemlje«. koji mladom bogu osporavaju vrhovnu vlast. Virolleaud. dinamičniji bog. Najzad mu Baal oduzima njegove dve supruge. 185—186. Neki ga bogovi čak preziru. ili između njihovih predstavnika. 112 i dalje. 49. gde je Baal glavni junak. Up. On je izvor i princip plodnosti. reč je ο promovisanju koje je postignuto snagom i lukavstvom. 151 i dalje. »Moćni«. U stvari. Kasuto (Cassuto). kao što je njegova sestra i žena Anat istovremeno boginja Hubavi i rata. tvorca i kosmokratu zameni mladi. Baal je jedini bog koji je nazivan »Daganovim sinom« mada ве ubrajao među Elove sinove (pošto je on bio otac svih bogova). str. Poup (Роре) i Oldenburg (str. svi bogovi potiču od prvog para El — Ašerat. »Kralj. Е1 se u mitovima pojavljuje kao neko ko je telesno slab. kada je El stvarno i postao poglavar panteona. delo. neodlučan. Moguće je da su Baala. .276 Ipak. Prilično je česta pojava du starog boga. i koje nije lišeno izvesne dvosmislenosti. Baal osvaja vrhovnu vlast i pobeđuje Zmaja Prema jednom teško oštećenom tekstu277 Baal i njegovi saučesnici iznenada napadaju Ela u njegovoj palati na brdu Sapan i uspevaju da U istim oblastima je podjednako potvrđeno i postojanje imena Anat. On isto tako ima i vlastito ime. na kraju videti Oldenburg. »Svedržac«. Dagana. i Mot. nav. U tom se slučaju on spojio s mesnim »Baalom« — Hadadom. oronuo. Jedan od njegovih epiteta je Alijan. Vladar Rekac. dakle. uveli Amoriti. Ponekad. »Kraljević More.

što odgovara dobro poznatoj rnitološkoj temi. Baal ga primorava da pobegne na кгај sveta. Canaanite Myths and Legends. a savladava ga Anat. zauzima preteći stav. 112). Tekst koji opisuje borbu Jama i Baala ie isprekidan prazninama. Vid. po svoj prilici. str. (Prema drugoi ploči. nav. bogovi. R. 386. str. ali on ne pada. Α kako Baal. Prva toljaga pogađa Jama u rame. takođe: Les Religions du ProcheOrient antique. nav delo.281 Božanski kovač Košar-vaHasis (»Lukav-i-spretan«) donosi mu dve čarobne kratke toljage koje imaju moć da se kao strele vinu iz ruke onoga ko ih koristi. 137). »u izvorište Reka. U svakom slučaju. Bogovi su prestrašeni a Baal ih kori: »Uzdignite glave. Pored ostalog. ali isto tako i činjenicu da mu Baal preotima ženu. str. reč je ο porazu i trijumfalnoj osveti boga u borbi protiv nekog zmijolikog čudovišta. Baal se uz Anatinu pomoć priprema da se sukobi sa Јашош. 281 »Nisam li uništio Elovog miljenika Jama? Nisam li uništio velikog boga Nahara? Nisam li ućutkao Tanina (= Zmaja)? Stavio sam irm brnjicu! Uništio sam kukastu Zmiju. str. što ste ih oborili. Štaviše. takođe. delo. str. ugaritski tekstovi ga mahom prikazuju kao nemoćnog. Druga ga udara u čelo i »Kraljević 278 On se obraća Ašerati: »Daj mi jednoga od tvojih sinova da ga učinim kraljem« (Cvrus Gordon. očigledno. 198. Moćnog sedmoglavog!« (prev. Oldenburg. To objašnjava njegovo pokorno ponašanje puno oklevanja. El ga blagosilja. Driver. str. osim teksta ^ 56 u kojem El dokazuje svoju muževnost rađajući bogove-planete. Oldenburg. podstiče ga da otera Baala s njegovog prestola. za kojom (u ovom slučaju zahvaljujući Anati) sledi njegov poraz. El dodaje da će glasnici moći da ga savJadaju bez teškoća. Cross. naime. nadeva mu novo ime i proglašava ga za svog naslednika. Pošto je Baal uvredio Jama izjavom da se obolo uzdigao na njegov položai i da će biti uništen. niie više brdo Sapan. 79 tekst III B: 25). na zemlju pada »neka stvar« što se može protumačiti kao uškopljenje »Oca bogova«. Jam šalje svoje glasnike i traži da se Baal preda. čak ni onda kada je doznao da је Mot ubio Baala. Pretpostavka je prihvatljiva ne samo zato što su Uran i huritsko/hititski bog Anu uškopljeni u sličnim borbama za vrhovnu vlast već i stoga što El. Jam je prvi koji ga čuje. u jamu Bezdana« koji će ubuduće biti njegovo prebivalište. Jam tera Baala sa prestola. Е1 se s većinom drugih bogova nalazi na nekoj planini ali to. a ja ću sam prestrašiti Jamove glasnike!«280 Glasnike međutim prima Е1 i obiavljuje da ie Baal njihov zarobljenik koji će Jamu plaćati danak. Ugaritic Manual. on obećava da će mu podići dvor. 279 Pošto je Planina simbol neba. dakle. takva vrsta osakaćenja je žrtvu isključivala iz vrhovne vlasti. 114 i dalje. Iako izgleda da je sada Јаш vladar.ga svežu i rane. . i pored neprijateljstva koje pokazuje prema Baalu. njen gubitak je za vrhovnog boga ravan niegovom padu. Ipak. Ovaj tekst. pominje prvu Jamovu pobedu nad Baalom. up. Otimajući Elu presto na brdu Sapan. i daje mu da popiie jedno jako piće. nikada nije pokušao da povrati svoj vrhovni položaj. 49 : I : 16—18.279 El jadikuje i preklinie rodbinu da mu pomogne. ANET. 280 G.278 Na drevnom istoku.

The Legacy of Canaam. 182 i dalje. Kad pronađe Baalovo beživotno telo. mogu se beskonačno ponavljati. Yahweh and the Goods of Canaan.286 Zbog 282 Gordon. već je bio napravio Walter Dostal. str. starce. 389. odnosno..284 Njene su paralele nađene u Egiptu. zamenjuje jalov i haotični beskraj »Mora« i katastrofalnih poplava. iako ga je Baal »ubio«. 284 Pošto se krv smatrala suštinom života. 50. Anat preti sopstvenom ocu. on nije jedini čija egzistencija sledi »kružni« tok. up. Albright. 283 Ο ovom motivu. »Un nouvel episode du mythe ugaritique de Baal«. 'Anat priređuje gozbu u Baalovu čast. a boginja Athirat traži od njega da raskomada i razbaca Jamovo telo. 393—94. S jedne strane.283 Takve su borbe egzemplarne..«. Boginja potom zatvara vrata dvora. up. nav. Kao što ćemo videti. Najzad. 130 i dalje. S druge strane. delo.282 Jam je istovremeno prikazan kao »bog« i kao »demon«. 285 Onakav kako narn je prenesen. koji predstavlja kosmičku normu. Sa tog stanovišta.285 Krvoproliće i ljudožderstvo su karakteristike drevnih boginja plodnosti. Baal ga tada dotuče.More« se ruši na zemlju. mit ο Anat može biti svrstan među zajedničke elemente stare zemljoradničke civilizacije koja se prostirala od srednjeg Mediterana do doline геке Gang. vid. I. egipatski mit više ne predstavlja primitivni stadijum. str. str. str. »Ein Beitrag. Ugaritic Manual. posebno u mitologiji i ikonografiji indijske boginje Durge. Ои je »voljeni Elov« sin i. u toj epizodi možemo prepoznati osvetu prvorođenog sina (Jama) protiv uzurpatora koji je uškopio i zbacio sa prestola svoga oca (Ela). 26). 38 Tekst objavio Virolleaud. U drugoj epizodi. Upoređivanje s Durgom. Zbog toga se Jam. Tekst su preveli Caquot i Sznycer. slične oblike postojanja imaće i Baal i Mot. u krvi koja joj dopire do kolena. Epizoda je značajna. praizvor i epifanija Podzemrte vode. kao bog. mada pri tom »proždire njegovo telo bez noža i pije njegovu krv bez pehara«. Les religions du Proche-Orient antique. str. na kojem je insistirao Marvin Poup (up. štaviše. vojnike. on je i vodeno čudovište. da će krvlju prekriti njegovu kosu i bradu (tekst 'nt : V: Oldenburg. § 26. na planu sezonske i zemljoradničke ikonografije Baalova pobeda označava pobedu »kiše« nad »Morem« i Podzemnom vodom. Oldenburg. Gray. Ilu. kišni ritam. Baalov clvor Da bi proslavila pobedu nad Zmajem. ponovo javlja u tekstovima. Anat počinje da jadikuje. prev. »Kraljević More«. odeljalc 68: 28—31. 74 i dalje. ona vezuje sebi oko pasa glave i ruke žrtava. prema tome. Borba ima više mitoloških značenja. novog vrhovnog vladara panteona. 131 i dalje. Caquot i Sznycer. . predloženo je da se u tom ubistvu vidi obred čiji bi cilj bio prelazak jalovosti kasnog sirijskog leta u plodnost novog godišnjeg doba. videti ranije. 239). str. na kraju MdW. str. str. borba protiv vodenog Zmaja prikazuje uzdizanje jednog mladog boga kao pobednika i. on poput drugih članova panteona prima žrtve. str. S Baalovom pobedom trijumfuje vera u poredak i postojanost godišnjih doba. i obuzeta ubilačkom pomamom počinje da ubija čuvare. sedmoglavi zmaj. S druge strane. 36.

up. oni ne smeju da mu se približe previše. bojeći se da unutra ne uđe Jam. on ipak pristaje na to. delo. potrebna Elova dozvola. 2. Ta kosmogonijska simbolika je podjednako prisutna i u mitu ο Baalu. 287 Prozori su mogli simbolizovati otvor u oblacima kroz koji Baal šalje kišu. str. dok su ih drugi bogovi posedovali. naravno. Schaeffer.. Е1 daje pristanak. Α. Coomaraswamy. On je obaveštava da mu je rat mrzak. nije imao ni dvor ni svetilište.288 51. i vlada podzemnim svetom. kako bi kiša mogla da se sliva па lice boga koji je bio predstavljen na jednoj steli. U stvari. Mot je izuzetno zanimljiv bog. Elov sin. Međutim. PosJe još jedne praznine. mada vrhovni vladar. Bogovi su sagradili hram-dvor u Mardukovu čast pošto je on porazio Tijamat i stvorio svet (up.svog surovog i krvavog ponašanja. Anat je — kao. njegovo građenje u izvesnom smislu predstavlja kosmogoniju. neka Anat. K. »Smrću«.287 Podizanje hrama-dvora posle pobede boga nad Zmajem. Čitav niz epizoda pripoveda ο građenju dvora. »kako bi bogovi mogli da se ugoje. »Creation at Ugarit«. 6. doduše. XXXII. Na njegovom hramu u Ugaritu bio je predviđen krovni prozor. naime. Baal nije raspolagao nijednim hramom koji bi bio dovoljno veličanstven da može potvrditi njegovu vrhovnu vlast. up. »The symbolism of the Dome«. Drugim rečima. Na kraju. On je obaveštava da će stvoriti munju i grom kako bi bogovi i ljudi mogli znati da se približava kiša. Ima i dosta protivurečnosti. Ali. delo. podignu ih i siđu pod Zemlju. tekst prikazuje Baala kako joj šalje glasnike s poklonima. sl. pored ostalog. ali on je na Bliskom istoku jedini poznati primer personifikacije (i podjednako divinizacije) Smrti. a Ijudi. Baal Motu šalje glasnike koji ga obaveštavaju da će ubuduće on sam biti jedini kralj bogova i ljudi. § 21). nav. tab. Baal »oblikuje« svet onakav kakav je danas. dakle. simbolika i funkcija krovnih prozora je mnogo složenija. trijumfujući protiv vodenog »haosa« i uređujući kišni ritam. iako ga je zbacio s prestola: on šalje Ašerat da se založi za njega. Drajver. Oni će zateći Mota kako u blatu sedi na prestolu u predelu prekrivenom prljavštinom. 101). narodi zemaljski mogli da se nasite« (VII: 50 2. str. Fišer (Fisher) govori ο »stvaranju Baalovog tipa« za razliku od »stvaranja Elovog tipa«. 288 Loren R. Baal se počeo pripremati za sukob s Motom. Baal se sukobljava s Motom: smrt i povratak u život Kada je dvor bio dovršen. Baal svojim glasnicima naređuje da se upute prema dvema planinama koje označavaju granice sveta. On je. položi oružje i prinese žrtve za mir i plodnost polja. i »Majka bogova« hvali činjenicu da će Baal ubuduće »davati kiše u izobilju« i »oglašavati se u oblacima«. a Baal traži od Košar-va-Hasisa da mu izgradi dvor. Pošto je hram-dvor imago mundi. str. 320 i dalje. up. . Baalu je. Isprva Baal ne dopušta da se na njegovom boravištu otvore prozori. Anat ga uverava da će poslušati njegove savete. Baal pri tom. nav. i druge boginje Ijubavi i rata — imala muške atribute pa se otuda smatralo da je dvopolna. obznanjuje njegovo uzdizanje na najviši položaj.

Jama je ubio Baal. kao i pratnju od vetrova. i priznaje da ne može biti kralj. u slučaju da se više ne vrati na zemlju. on je bog oluje i zemljoradničke plodnosti (podsetimo da je on sin Dagana. Pošto ga je pokopala. da li je bio pobeđen u borbi ili naprosto poražen zastrašujućim Motovim prisustvom. ukratko. izgubiti svu svoju snagu i biti uništen. Pored toga. udara se u grudi i nagrđuje lice. »Zdravo. Ne treba nikako zaboraviti. Mote. str. 290 Driver. kaže on jasno. nav. Ne znamo kako Baal umire. uzima ga na svoja pleća i odlazi prema severu. koji je bio obožavan u Mesopotamiji. sada je njegov red da siđe u Donji svet. Sličnu sudbinu nema niko osim »Baala-Hadada«. on se sjedinjuje s jednom junicom i sa njom začinje sina. kada se popne na presto. ni Adad. Caquot i Sznycer.« Kličući od radosti. ni huritski Tešup. namesto Baala. tvoj zauvek. Mot objavljuje da će Baal. 109. prema tome.jer bi ih Mot progutao svojom ogromnom gubicom. On mu naređuje da sobom povede i sve svoje sinove. ona za pogrebnu gozbu žrtvuje veliki broj životinja. »Zrna«). šta će biti s mnoštvorn naroda?«290 Iznenada. Posle izvesnog 289Lat. U međuvremenu.39 Već to je dovoljno da onesposobi Baala. »Strašnog«. delo. Elov sine. On se ponaša kao pravi bog kosmokrata. oblaka i kiša — i Baal na to pristaje. Kada se tekst nakon još jedne praznine nastavi. da je Mot odgovoran za smrti izazvane žestokom jarom. ali on. ali je isto tako i vrhovni bog koji je odlučio da svoju vrhovnu vlast proširi na čitav (pa tako i na Podzemni) svet. mladi bog oluje i plodnosti i poslednji poglavar panteona. Mot odašilje nazad glasnike. Reklo bi se da Baal u času krajnje opasnosti ponovo uzima svoj prvobitni oblik Kosmičkog bika. struktura i ritmovi kosmosa zadobijaju svoj sadašnji oblik. (Mada će Marduk nešto kasnije takođe iščezavati« jednom godišnje.) Ovaj descensus ad inferos289 nam pokazuje da su Baalu pridavana brojna i složena prestižna svojstva: on je pobednik koji trijumfuje nad vodenim »haosom« pa je. Е1 seda na zemlju. »Baal je mrtav! povika on. istovremeno. ja sam tvoj rob. silazi u Donji svet i tu strada poput Tamuza i ostalih bogova vegetacije. Baal ga odeva u sopstveno odelo i preporučuje Elu. odnosno bog »kosmogonije«. Ašerat određuje Atara. Značaj ugaritskog mita proističe iz činjenice da Baal. javlja on ргеко svojih glasnika. Е1 traži od svoje žene da jednog od svojih sinova imenuje za Kralja. str. prev. »zatvoren u Planinu«. dodaje Baal. postaje svestan da je Baalovom smrću sveopšti život doveden u opasnost. posle tog poslednjeg poduhvata. i bog kosmokrata. pozivajući Baala da sam dođe do njega.). on sebi obezbeđuje naslednika.: silazak u podzemlje (prim. Ali pre nego što siđe u Donji svet. Anat odlazi da potraži telo. . on proglašava obrednu žalost onako kako je to bilo uobičajeno u Ugaritu. U svakom slučaju. kada jednom siđe u Podzemlje. Kada ga pronađe. Е1 kao da se oslobađa svojih osećanja i želje za osvetom. uviđa kako nije dovoljno veliki da bi ga zauzeo. dva glasnika obaveštavaju Ela da su pronašla Baalovo telo. Jer. 424—25. cepa svoje odelo. odnosi Ela i Baala se menjaju.

Baalu njegove borbe.vremena. јег je »pobedonosni Baal živ. 119. što prati manje-više periodično »ponovno pojavljivanje«. pa bogovi suparnici otpočiniu borbu. Jov 20 : 17).294 Ali značaj tog mita nadilazi njegove moguće veze s ritmom vegetacije. je da se u Motu vidi »duh žetve« ali su njegove »zagrobne« crte isuviše očigledne: on živi u pustom podzemnom svetu gde se sve što on dodirne pretvara u pustoš. a soko glas vrapca«. 32 : 14. sezona plodova. to je. podseća na modalitet bogova koji upravljaju ciklusom vegetacije. 111. Е1 sanja da je Baal živ i da je »s neba potekla mast i da je med tekao u bujicama« (što podseća na biblijske slike. Kralj Zemlje postoji« (Drajver. On takođe negoduje što mu je Baal preoteo vlast. 291 292 Predloženo . što označava početak doba mira. Ali šapaš. Posle još nekoliko epizoda koje su samo delimično razumIjive. vatrom ga spali. kako porazi tako i pobede. str. 184. kroz sito ga proseja. Ali u Siriji i u Palestini. I. Ona ga uhvati i »nožem ga saseče. a Mot ostaje Gospodar podzemnog sveta mrtvih. јег se prema Motu ponaša kao prema snopu žita. Ali. 41. »nestanak« putem sahrane (Baal) ili komadanja (Mot). boginja Sunca. Stoga izgleda verovatnije da se Motova pobeda odnosi na ciklus od sedam godina suše. On prsne u smeh i izjavljuje da će sesti i odmoriti se.293 52. Anat susreće Mota. 262—64.291 Anat izvršava neku vrstu obrednog ubistva. str. naprotiv. Mitovi ističu Driver. Kanaanska religiozna vizija Neki autori su verovali da u ovom mitu raspoznaju odraz godišnjeg umiranja i ponovnog pojavljivanja vegetacije.292 Možemo se upitati neće li se Mot kasnije vratiti u život upravo zbog takvog ubistva agrarnog tipa. 24 : 12 i dalje). Pope u WdM. str. udaraju glavom i nogama kao divlji bikovi. Anat je obaveštena da će Baal biti Kralj zauvek. Caquot i Sznycer. 113). 294 Up. 195 i dalje. Uopšte uzev. Jezekilj. up. str. Druga knjiga Samuilova. Reč je ipak ο novoj religioznoj tvorevini koja teži povezivanju negativnih vidova života u jedinstveni sistem antagonističkih ritmova. Uzgajivač se ne plaši žarke vrućine nego produžene suše. Kako god bilo ubijanje Mota je u određenoj vezi sa Baalovom sudbinom. 293 Driver. Ovaj tip egzistencije. Baal preko Mota. Oni se sudaraju. ovi nam ganutljivi a ponekad i velelepni događaji otkrivaju jedan osobeni način božanske egzistencije. 430. takva je smrt specifična za bogove i duhove vegetacije. leto ne donosi »smrt« biljnog života. poljima ga raseja i ptice ga izedoše«. u ime Ela upozorava Mota da je beskorisno nastaviti borbu pa se Mot pokorava i priznaje Baalovu vlast. M. kao što se Jam vraća u život. Cyrus Gordon. čije odjeke nalazimo u Starom zavetu (Prva knjiga Mojsijeva. »Canaanite Mvthologv«. najzad obezbeđuju vrhovnu vlast na Nebu i na Zemlji. mlinom ga samle. tako se i Mot opet pojavljuje posle sedam godina i žali se zbog onoga što je pretrpeo od Anat. sve dok se obojica ne sruše na zemlju. ali Јаш nastavlja da kraljuje nad »Morem«. U stvari. ujedaju kao zmije. str. kada će »bik imati glas gazele. str. posebno način egzistencije koji obuhvata poraz i »smrt«. koji je istovremeno periodičan i kružni.

Naziv za sveštenike. Njenu važnost i značaj pojačava međutim činjenica da su se Izrailjci. žrtvu ili milodar za »mir« ili »pričest«. a mit ο sukobu Baala i Mota prilikom žetve. simbola sveopšteg života. Hramovi su imali žrtvenike i bili su ukrašeni slikama bogova i božanskim simbolima. Za žrtve se smatralo da je to hrana ponuđena bogovima. Baala. Jehova. oko dokaza se još vode rasprave. ona se pokazuje kao preduslov sine qua non života. mada njegov kult obuhvata i izvestan broj žrtava. naime. khnm. predstavlja najveću prepreku па putu oslobađanja (vid. već na početku se postavio jedan problem: kako. sačuvati slično verovanje a da ono ne bude integrisano u kanaansku religioznu ideologiju? Ta je ideologija. očigledno. »Ali same te pozajmice su bile u vidu sukoba: Baal 295 Tek u budističkoj mitologiji susrećemo drugog velikog boga smrti. Sama činjenica da je i Mot Elov sin. bio sličan onome u Starom zavetu: obuhvatao je žrtvu paljenicu. međutim. ali ugaritski tekstovi ne ukazuju ni na šta slično. ne potkrepljuje nijedan do sada poznat tekst. Osim žrtava tt krvi. međutim. kult je još obuhvatao igre i razne orgijastičke pokrete koji će kasnije izazvati gnev mnogih proroka. koji svoju beskrajnu moć duguje upravo slepoj ljubavi koju ljudi imaju prema životu. ciklus život-seksualnost-smrtpovratak u život. prodirući u Kanaan. doduše. (Kao ni El. proglašavaju »normalnost« smrti: u poslednjoj analizi. kao što smo upravo videli.) Najzad. izgleda. i žrtvu za pokajanje. za koga znamo da je imao značajnu ulogu u kultu. . navode se i sveštenici propovednici ili proroci. u tim mitsko-obrednim scenarijima predstavljao Baala.Baalovo prvenstvo.295 Mit koji je pripovedao ο borbi Baala i Jama verovatno je izgovaran tokom praznika Nove godine. Мага. Ne raspolažemo nijednom molitvom. to. »posvećene« osobe.) Osim toga. podjednako se pominju i sveštenice (khnt). Pored sveštenika. Jehova se ne može ubediti pomoću kultnih činova: on je zahtevao unutrašnji preobražaj vernika u pokornosti i poverenju (§ 114). Iz postupanišadske indijske perspektive. suočili s ovim tipom kosmičke sakralnosti koji podstiče na složenu kultnu aktivnost i koji i pored orgijastičkih preterivanja nije lišen veličine. ali nam nije poznat mit ο stvaranju čoveka Slična religiozna vizija nije bila isključivo kanaanska. nije imao takav oblik postojanja. drugi tom ovog dela). podrazumevala jednu osobenu teologiju u čijem je središtu bio periodični i kružni modalitet vrhovnog boga. Pošto su verovanje u svetost života podjednako delili i Izrailjci. Zbog same te činjenice opravdani su »negativni vidovi« koje predstavljaju Jam i Mot. ali je on pretrpeo druge ponižavajuće modifikacije. Znamo da je život bio božanski dar. Kao što ćemo videti (§ 60) Izrailjci su usvojili mnoge elemente kanaanske religije. međutim. i qadečim. (U Bibliji. ovaj izraz označava svetu prostituoiju. No ne treba zaboraviti da mi usled praznina u dokumentima možemo samo približno da procenimo kanaanski religiozni život. pa prema tome i večnost Zivota i normi koje uređuju Kosmos i ljudsko društvo. bio je isti kao u hebrejskom (kohen). Sam žrtveni sistem je. a pogotovu činjenica da Baal ne uspeva da ga uništi. Takođe možemo samo pretpostaviti da je kralj.

odražavaju vrlo stare usmene tradicije.) imali drugorazrednu ulogu u religioznoj svesti Izrailja. neki su autori. 147—48. koja su prethodila biranju Avrama. čak i oni koji nisu bili Semiti poput Hurita i kasnije Filistinaca. zaboravile sopstvene religije ubrzo po dolasku u Kanaan. * Lat. str. Naiame.: početak (prim. Hebreji su se više zanimali za »svetu istoriju«. odnosno za svoie odnose s Bogom. ispravljane i redigovane tokom više vekova. itd.). Izvori i redakcija Petoknjižja. 296 297 . naglašava kult i Zakon) u clcuteronomski (ovaj se izvor skoro isključivo nalazi u Petoj knjizi Mojsijevoj). poreklu smrti. U celini uzev. pošto taj. i to u različitim sredinama. ali su one reinterpretirane. Dva prva poglavlja Knjige postanja Religija Izrailja je u prvom redu religija Biblije. tvrdili da su kosmogonija i mitovi ο postanju (stvaranju čoveka. I. 53. okončala pobedom jehovizma«. Ali jedanaest prvih poglavlja Knjige postanja govore ο mitskim zbivanjima od Stvaranja do Potona i Vavilonske kule. Biblijska zbirka sastavljena je od tekstova različite starosti i orijentacije koji. »Bog«). elohistički (nešto skoriji: koristi ime Elohim. Dodajmo ipak da je za savremenu starozavetnu kritiku tekstualna analiza slo/enija i tananija. Ako uzmemo u obzir da su sve grupe stranaca. Što se nošeg posla tiče. sveštenički (najskoriji. de Vaux. Boga naziva Jehovom. Osim kada je drugačije ukazano. uprkos kompromisima i brojnim odstupanjima. Poznato je da je priređivanje tih tekstova po datumu dosta mlađe od mnogih drugih tekstova Petoknjižja. najstariji (X ili IX vek) izvor.296 VII POGLAVLJE »KADA JE IZRAILJ BIO DETE«.je pobeđen sopstvenim oružjem. odnosno prvih pet knjiga Zakona (torah) postavljaju prilično velike probleme. prev. nesumnjivo. sa ljudskog stanovišta izgledaće nam čudno što se ta borba između Jehove i Baala toliko produžila i što se. mi navodimo La Bible de Jerusalem. delo sveštenika. Histoire ancienne d'Israel. Bog je prema tradiciji upravo njega izabrao da postane praotac izrailjskog naroda i da zauzme Kanaan. a među njima i oni najznačajniji. S druge strane. nego za istoriju postanja koja je pripovedala ο mitskim i bajkovitim zbivanjima primordiuma* R. dovoljno je podsetiti na to da su izvori bili označeni terminima: jehovistički.297 Savremeni autori počinju istoriju religije Izrailja od Avrama.

Knjiga ο Jovu 26 : 12 i dalje). 300 Ali postoje drugi tekstovi koji spominju pobedu nad zmijolikim čudovištem po imenu zmaj (tannin). mada je mit ispričan u Enuma elišu.298 Medutim.* kao i njegov Tvorac i uzor. otpočinjemo naše izlaganje s prvim poglavljima Knjige postanja. a koji podsećaju na mesopotamska i kanaanska predanja (up. nego i kod Polinežana. stvaranja čoveka. Knjiga postanja otpočinje čuvenim odeljkom: »U početku stvori Bog (Elohim) nebo i zemlju. i duh Božji dizaše se nad vodom« (1: 1—2). on. Nijednog spektakularnog poduhvata (kao što je borba Marduka i Tijamat). 3) života (biljnog i životinjskog) koji je »dobar« i koji Bog blagosilja (1: 10. on živi u Raju. Svet je dobar. (Naime. on »leti« kao neka ptica. Up.). Tijamat). Vodeni »haos« nije bio personifikovan (up. verovatno bio poznat autoru biblijskog teksta. dakle. I sve su sledeće etape stvaranja uvek obavljane božanskom rečju.500 godina »reformi«. Do naših dana. str. posle 2. itd.300nikakvog »pesimističkog« elementa u kosmogoniji ili u antropogoniji (svet stvara neko prvobitno »demonsko« Biće — Tijamat. . 21. On kaže: »Neka bude svjetlost«. posebno za pitanja kosmogonije. odražava shvatanja koja su starija i od sage ο Avramu. zbivanja ispričana u prvim poglavljima Knjige postanja i dalje hrane maštu i religioznu misao Avramovih naslednika. 299 Dodajmo da je tvoračka reč bogova potvrđena i u drugim predanjima. Eliade. porekla smrti i nekih drugih veličanstvenih epizoda. Bog kaže: »da načinimo čovjeka po svojemu obličju. siobodan je da se pokreće. Aspects du mythe. Rahab ili Levijatan. (I : 26). Nastavljajući tradiciju premoderne mi. koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke«. tema boga koji nadleće vodeni bezdan nije potvrđena u mesopotamskoj kosmogoniji. Nema. prev. Slika iskonskog okeana nad kojim lebdi bog tvorac veoma je stara. naime.299 2) sveta koji je »dobar«. ne samo u egipatskoj teologiji. Ali reč je ο »stvrdnjavanju« izvornog simbola: Božanski duh lebdi nad vodenom masom.). prema tome.Ovo može biti tačno počev od neke određene epohe. kao što Knjiga 298 L nekim prevodima Tvorac je zamišljen u obliku ptice. 44 i dalje. Šestog i poslednjeg dana. međutim. 31. prvobitni akean je na hebrejskom označen izrazom tehom koji je etimološki povezan s vavilonskim tiamat). pogotovu ako је reč ο nekoj religioznoj eliti. obavljeno je snagom Božje reči. na primer Psaltn 74: 13 i dalje. Stvaranje u pravom smislu reči. Α zemlja bješe bez obličja i pusta. Ovaj biblijski opis prikazuje posebnu strukturu: 1) stvaranje Rečju. i bješe tama nad bezdanom. odnosno uredenje »haosa« (tohu wa boh£i). Pozni datum njihovog priređivanja ne predstavlja teškoću jer je sadržaj drevan. i svetlost bi (I : 3). čoveka stvara neki arhidemon. a čovek je imago dei. razloga da zaključimo kako su preci Izrailjaca bili nezainteresovani za pitanja koja su uzbuđivala sva drevna društva. Ipak. Kingu). kao što smo mi. pa prema tome nije ni bio »pobeđen« u nekoj kosmogonijskoj borbi.: slika boga (prim. i 4) kosmogonijsko delo je na kraju ovenčano stvaranjem čoveka. Podsetimo i na to da je »ptica« jedna od arhetipskih slika duha. itd. * Lat.

nego pustinju i sušu suprotstavlja životu i vegetaciji. kao i većina njihovih savremenika na Bliskom istoku. 255). i ljudi više ne žive u Raju. nego ο pustinji koju Bog (Jehova) čini plodnom obiljem koje se izdiže iz tla. može se protumačiti kao ukazivanje na androginiju prvobitnog Čoveka. Tu više nije reč ο stvaranju neba i zemlje.postanja uskoro podvlači. on ima isii oblik kao i njegov tvorac. koja dobi ime Eva (hebr. Bog zatim. a da se telo vraća zemlji. napravi životinje i ptice i odvede ih do Adama da im on da imena. kao što smo to vee zapazili povodom jednog sumerskog mita. . pošto ga je uspavao. 301 Reč je ο jednoj osobenosti drevnih ontologija: životinje i biljke počinju stvarno da postoje tek od onog trenutka kad im se daju imena (up. str. Mythes. a oživeo ga je dah tvorca. Jehova pravi čoveka (adam) od ilovače i oživljava ga dunuvši »mu u nos duh životni«. kao što je to bio i za indijsku misao posle Upanišada. drveta. Značaj androginije ocenićemo razmatrajući neke gnostičke i hermetičke spekulacije.301 Najzad. biblijski autori. reč koja je etimološki povezana s izrazom koji označava »život«). proizvod je svojih sopstvenih dela. život je mučan mada ga je Bog blagoslovio. Drugim rečima. čovek svojim »oblikom« i »životom«. od starog Egipta i Grčke do »primitivnih« naroda. »Materiji« pripada samo njegovo telo. deli uslovljenost tvorca. Potvrđeno je da su istovetni mitovi donekle prisutni svuda u svetu. Zatim Jehova »nasadi vrt u Edemu« i učini da niknu sve vrste »dobrog drveća« (2 : 8 i dalje) i nastani čoveka u vrtu »da ga radi i da ga čuva« (2 : 15). reves et mysteres. kamena). tema je. tačnije ljudska vrsta. Mit ο androginu slika dosta rašireno verovanje: ljudsko savršenstvo. Izgleda da je osnovna ideja ista: čovek je stvoren od neke prvobitne materije (gline. hawwdh. Jehova uze jedno njegovo rebro i napravi ženu. jehovistički (2 : 5 i dalje) stariji je i jasno se razlikuje od biblijskog teksta koji smo upravo ukratko izložili. poistovećeno s mitskim Pretkom. Slična shvatanja potvrđena su i u drugim tradicijama. međutim. Otuda izgleda verovatno da je ovaj mit ο postanju nastao u nekoj pustinjskoj oblasti. Tek su mnogo lcasnije nova antropološka shvatanja predložila smelije rešenje. obuhvata jedinstvenost koja je istovremeno i totalitet. Oni su izmenili ljudsku uslovljenost. Bog nipošto nije odgovoran za to kvarenje njegovog remek-dela. među kojima su i one koje prenose neki midrašimi. Čovek. primer jednog australijskog plemcna u Eliade. koji je jednostavniji.302 Stvaranje žene od rebra uzetog od Adama. U jednom broju slučajeva. Α sve je to posledica niza predačkih pogrešaka i grehova. Tumači Biblije su opazili da jehovistički tekst. Ovaj antropološki »dualižam« odbacuju. Drugi tekst. kao što smo videli (§ 17) bila poznata još u Sumeru. opet od zemlje. ne suprotstavlja vodeni »haos« svetu »oblika«. 302 Dodajmo da se preminuli »duh« prema brojnim tradicijama vraća svome nebeskom tvorcu. Što se tiče stvaranja prvog čoveka od gline. na neki način.

Eliade. Traite §§ 104—108. svetlost — tama. Ova prilično zagonetna epizoda bila je povod bezbrojnih tumačenja. čudotvorno Drvo. i osudi ih na rad da bi živeli. ili pored Drveta života koje čuvaju čudovišta i grifoni. podseća na mesopotamske slike. I Bog izgna раг iz Raja. s rekom koja se delila na četiri rukavca i donosila život u četiri oblasti zemlje. . Kain i Avelj Edenski vrt. Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči. pa ćete postati kao bogovi i znati što je dobro što li zlo« (3 : 4—5). 304 Ovu treč siu Jevreji povezali s rečju e'den. naivnu žrtvu zmijine lukavosti. I u ovom slučaju.). Adam bi mogao da otkrije i Drvo života (o kojem mu Jehova nije govorio) i da postane besmrtan. umrijećeš« (2:16—17). Osnovna slika podseća na dobro poznati mitološki amblem: naga Boginja. Kao i svaki »Raj«. bio je poznat i izvan oblasti Eufrata 1 Mediterana. jer u koji dan okusiš s njega. blago. biblijski tekst se verovatno koristio nekom vavilonskom tradicijom. ali sada da ne pruži ruke svoje i uzbere i s drveta od života. »A zmija reče ženi: nećete vi umrijeti. prikazuju Veliku boginju pored Drveta života i životvornog izvora. Nebo — Zemlja. tamo gde izvire reka s četiri rukavca. te do vijeka živi« (3 : 22). Eden304 se nalazi u Središtu sveta. s njega ne jedi. Zmija. i njegov čuvar. Ali mit ο prvobitnom Raju u kojem je živeo prvobitni Čovek. Ipak. »uživanje«. Ali namesto junaka koji pobeđuje i prisvaja simbol života (čarobni plod. Naporedne slike. Ali s drveta od znanja dobra i zla. znanje može korenito da izmeni strukturu ljudske egzistencije. itd. ali podjednako i dobro — zlo. zmija uspeva da namami Evu. stvaranje — razaranje. i s drvećem koje je Adem trebalo da čuva i gaji. toliko i revalorizacije ljudske uslovljenosti.Naglasimo samo da je uzor ljudske androginije božanska dvopolnost i da je to shvatanje zajedničko izvesnom broju kultura. ovde je reč ο neuspeloj »imortalizaciji« kao što je to bio slučaj i s Gilgamešom (§ 23). Tekst je jasan i kategoričan: »I reče Gospod Bog: eto. i mit ο nekom »rajskom« mestu koje je teško dostupno ljudima. biblijska priča prikazuje Adama. ukoliko bi postao sveznajući. Usred vrta uzdižu se drvo života i drvo znanja dobra i zla (2:9). Jer. U celini uzev. prisutne pre svega na Bliskom istoku i u egejskom svetu. Izgubljeni Raj. Reč iranskog porekla Raj (pairi-daeza) je kasnija. itd. Drugim rečima. 303 Božanska dvopolnost je samo jedna od brojnih formula »totaliteta/jedinstva« označenog spajanjem suprotstavljenih parova: žensko — muško. jednak »bogovima«. Iz ove zabrane izdvaja se jedna do tada nepoznata ideja: egzistencijalna vrednost znanja. čovjek posta kao jedan od nas znajući što je dobro što li zlo. up. i okusi. Razmatranje ovih suprotstavljenih parova je u različitim religijama dovelo do smelih zaključaka koji se tiču koliko paradoksalne božanske uslovljenosti. izvor mladosti.303 54. Jehova čoveku zapoveda sledeće: »J'edi slobodno sa svakoga drveta u vrtu. vidljivo — nevidljivo.

i. originalniju adamsku mitologiju. a ne Kainovu žrtvu. mit ο »padu« nije uvek podrazumevao. »pastira« sitne stoke. gde su ga ili prezirali ili poštovali. izvršio onaj ko na neki način otelovljuje simbol tehnologije i gradske civilizacije. Adamov »inicijacijski neuspeh« je reinterpretiran kao duboko opravdana kazna: njegova neposlušnost odaje njegovu lucifersku oholost. pojam koji je za hebrejske i hrišćanske teologe imao brojne posledice. * Prema franc. tekstu nedostaje: ». U ovoj epizodi možemo videti suprotnosti između zemljoradnika i pastira. To je bio »prvobitni greh«. 306 Up. postao izvor svih nesreća koje su zadesile čovečanstvo. Bićeš potukač i bjegunac na zemlji« (4:11—12). sad. Kain »skoči na Avelja brata svojega. .. ali su ga se uvek bojali. Naročito počev od helenističkog doba pa sve do vremena iluminacija. prema biblijskim tumačenjima. koji je verniji franc. Forgerons et alchimistes. »da si proklet* na zemlji. Kain »sazida grad« (4 : 17) a jedan od njegovih potomaka je Tovel—Kain. Slična vizija »pada« mogla se pojaviti samo u nekoj religiji u čijem su središtu Božja svemoć i ljubomora. Ubuduće.305 Prema redaktorima poglavlja 4—7 Knjige postanja taj prvobitni greh je doveo ne samo do gubitka Raja i Dreobražaja ljudske uslovljenosti nego je.. 55. smatralo se da je kovač »gospodar vatre« i da raspolaže strahovitim čarobnim moćima. Ali autor biblijskog teksta je korenito izmenio ovaj drevni mit. Eva rađa Kaina. objavi Jehova. Kain znači »kovač«..306 Kao što smo videli (§ 15). Kad zemlju uzradiš.). »ratara«. »koji bješe vješt kovati svašta od mjedi i od gvožđa« (4:22). implicitno. bićeš proklet i oteran s plodnog tla. neće ti više davati blaga svojega.. ni u prevodu Biblije Krš. Njihov sukob odražava ambivalentan položaj kovača u nekim pastirskim društvima. prev. 89 i dalje. Pre i posle Potopa 305 Dodajmo pri tom da se. tekstu (prim. i ubi ga« (4 : 8). i mnogo puta. i Avelja. brojne spekulacije su pokušavale da razviju smeliju. Biblijski tekst onako kako nam je prenesen ukazuje na rastući ugled jehovističkog rnonoteizma. i otpor protiv sedelačkog života zemljoradnika i stanovnika gradova. sad (prim. str. odbranu pastira. Implicitno. Međutim. U svakom slučaju. dakle. 307 Korišćen je prevod Biblije Krš.. čega nema ni u Daničićevom prevodu. sve tehnologije izazivaju sumnju da su u vezi sa »magijom«. Α to je najveći greh koji tvorevina može počiniti protiv svoga Tvorca.307 Prvo ubistvo je. a Avelj od prvorođenčadi iz svog stada — Jehova prima Aveljevu. Kad braća prinesu žrtve zahvalnice — Kain od plodova zemlje. tradicija sačuvana u biblijskom tekstu odražava idealizaciju »jednostavnog i čistog« života pastira-nomada.). .. prev. na neki način. želju da bude sličan Bogu. ako ime Avelj znači »pastir«.«.Da se vratimo na malopre pomenuti scenario — naga Boginja i čudotvorno drvo koje čuva zmaj — zmija iz Knjige postanja je na kraju sasvim dobro uspela u svojoj ulozi »čuvara« simbola Života ili mladosti. Eliade. Povređen.

Noje je izišao i prineo žrtvu. Taj prepotopski period obeležava jedna neobična epizoda: reč je ο ženidbi nekih nebeskih bića. Ma kakvo bilo poreklo ovih mitskih tema (Kain i Avelj. po svoj prilici. obeća da više nikada neće »kleti zemlje« zbog ljudi (8 :21). značajno je da su ih redaktori u konačnom tekstu Knjige postanja zadržali uprkos nekim antropomorfnim crtama kojima su opterećivale Jehovu. Adam je rodio Seta kada je imao 130 godina a umro je 800 godine kasnije (5 : 3 i dalje). upravo u onim časovima kada su uspostavljene one institucije koje su svojstva svake kulture. Ham i Jafet) sa ženama. kako bi mogli da budu ponovo stvoreni. te godine drugoga mjeseca. S Bogom je Noa hodio« (6 : 9).Nema potrebe da ovde ukratko navodimo potomstvo Kaina i Seta. I udari dažd na zemlju za četrdeset dana i četrdeset noći« (7 : 11—12). Svi Setovi i Kainovi potomci živeli su između 800 i 900 godina. Jehova uviđa »da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji. rodozačetnici рге potopa. U skladu s tradicijom koja je potvrdila u Mesopotamiji. Noje gradi kovčeg u koji dovodi predstavnike svih životinjskih vrsta. On usDOStavlja i savez s Nojem i njegovim potomcima. potomstvo »Božjih sinova«. koje su im rađale decu. Potop je bio najznačajniji događaj iz toga doba. polubožanskih osoba. taj dan razvališe se svi izvori velikoga bezdana. rođenje »junaka«). što ne podrazumeva nužno da mit рге toga nije bio poznat. koji su delovali rieposredno pre početka sadašnjeg vremena (»u zoru istorije«). koristio neki još drevniji izvor koji se od pamtiveka sačuvao na Srednjem istoku. i otvoriše se ustave nebeske. kovčeg se zaustavio na brdu Ararat. sedamnaesti dan toga mjeseca. Po svoj prilici. imaju istu simboliku: neminovnost da se iz korena unište svet i iskvareno čovečanstvo. Analogna verovanja. Biće spaseni jedino Noje i njegovi sinovi (Sem. ili je. Priča ο njima biće opširno ispričana u jednoj kasnijoj knjizi (Enoh. Egiptu i u Indiji. Kada se voda povukla. nalazimo i u staroj Grčkoj i u Indiji: reč je ο dobu »junaka«. mitovi ο potopu su veoma rašireni i svi. Biblijski tekst prikazuje izvestan broj elemenata koji su zajednički i za opis potopa u Εριι ο Gilgamešu. »I Gospod omirisa miris ugodni« i umiren.. prema kojoj praoci zalaze u neverovatne godine. i da su sve misli srca njihova svagda samo zle« (6 : 5). »sinova Božjih« s kćerima ljudi. Kao što smo već primetili (§ 18). Jer. a »to bijahu silni ljudi.* Prema jasnim Jehovinim uputstvima. VI— XI). od starine na glasu« (6 : 1—4). Noje »bješe čovjek pravedan . Moguće je da je redaktor poznavao mesopotamsku verziju. »Kad je bilo Noju šest stotina godina. u suštini. No da se vratimo na biblijsku priču: posle ovih brakova između palih anđela i kćeri smrtnika.. a znak toga saveza je duga (9 : 13). reč je ο »palim anđelima«. naime. odnosno. . bog je odlučio da čovekov vek ograniči na 120 godina. trećeg Adamovog sina. Bog se kaje što je stvorio čoveka i odlučuje da ga uništi kao vrstu.

odnosno. Zatim ih Jehova »rasu odande po svoj zemlji. šamani) popela na nebo uz drvo. Ep ο Gilgamešu. legendarni kraljevi. te ne sazidaše grada« (11 :7—8). I u ovom slučaju se srećemo sa starom mitskom temom koja je iznova ispričana iz perspektive jehovizma. tačnije. U svakom slučaju. koje je on shvatao doslovno. koji će od onda biti poznat pod imenom Vavilon. najpre. ljudi su jednoga dana odlučili da sazidaju »kulu. koplje. znao je za vavilonske žigurate. Jehova kažnjava izopačenost ljudi i ne žali žrtve kataklizme (kao što to čine bogovi u vavilonskim verzijama: up. kojoj će vrh biti do neba« (11:4). junaci. Ali penjanje na nebo in concreto* bilo je prekinuto krajem prvobitnog mitskog doba. Ali. Kao 308 Šamani i u naše vreme preduzimaju to putovanje na nebo »u duhu«. Nojevi sinovi postaće praoci novog čovečanstva. desakralizovano i demitizovano. u ekstatičkom zanosu. ο drevnoj tradiciji po kojoj su se neka povlašćena bića (Draoci. naime. kralj ili sveštenik je obredno (odnosno simbolično) stizao na Nebo. za koje se vezivala slična simbolika. poslednje redakcije Knjige postanja sačuvale su čitavu tradicionalnu mitologiju: ona počinje s kosmogonijom i stvaranjem čoveka. pominje »rajsku« egzistenciju predaka. a njegov vrh na Nebu. To je bio poslednji »luciferski« poduhvat. čitav svet je govorio istim jezikom. pa se ljudi više nisu međusobno razumeli. Jehova »siđe da vidi grad i kulu«. Važno je naglasiti sledeću činjenicu: i pored dugog i složenog rada vezanog za izbor. i potop je kasnije neprekidno iznova tumačen i ocenjivan iz različitih perspektiva. neminovnost da se radi kako bi se živelo. 136—37). da osnova ζigurata počiva u pupku Zemlje. bilo je istovremeno i naivno i svetogrdno: stoga je ono korenito reinterpretirano. što je posledica još jednog »luciferskog« projekta. .308 Drugi mitovi govore ο neuspehu kasnijih pokušaja penjanja na nebo uz pomoć različitih kula. eliminaciju i ocenjivanje nasleđenog ili preuzetog drevnog mitskog materijala. ploča XI: 116—25. Reč je. i shvati da ubuduće »neće im smetati ništa da ne urade što su naumili« (11 : 5—6). poziva se na postepeno izrođavanje prvobitnog čovečanstva čime se opravdava potop. Smatralo se. priča ο drami »pada« sa svim njenim kobnim posledicama (smrtnost. Za redaktora biblijskog teksta međutim. i završava se sa poslednjom mitskom epizodom — gubitkom jezičkog jedinstva. Ali ova kružna kosmologija je izmenjena već u sumerskim i akadskim verzijama. itd. U to vreme. On im tada izmeša jezike.odnosno obnovljeni u svojoj prvobitnoj neporočnosti. uže ili lestvice od strela. Nemog_uće je doznati da li je redaktor biblijskog teksta poznavao ova vajkadašnja verovanja. Penjući se spratovima zigurata. Redaktor biblijskog teksta preuzima i nadovezuje se na reinterpretaciju diluvijalne katastrofe: on je uzdiže na položaj jedne od epizoda »svete istorije«. ovo verovanje. Značaj koji on pridaje moralnoj čistoti i poslušnosti anticipira »Zakon« koji će biti objavljen Mojsiju.). Poput mnogih drugih mitskih događaja.

Religiozni duh Izrailja je. U svom sadašnjem obliku. Ovde se suočavamo s novim oblikom religioznog iskustva: »avramovskom verom«. Avram. ova mitologija kratko predstavlja »svetu istoriju«: ona istovremeno objašnjava poreklo sveta i sadašnju ljudsku uslovljenost. . Prema tradiciji. Mada ga prethodno nisu pozvali. ovaj tekst je sigurno redigovan vekovima posle događaja ο којеш pripoveda. koja i sama može da postane egzemplarna. Jehova309 kaže Avramu: »Idi iz zemlje svoje i od roda svojega i iz doma oca svojega u zemlju koju ću ti ja pokazati. Počev od jednog određenog trenutka. to međutim ne oštećuje mitološku strukturu i funkciju prvih jedanaest poglavlja Knjige postanja. Kasnije. drugim rečima. a pogotovu s Mojsijem. pošto će ovo ime tek kasnije biti otkriveno Mojsiju. pokazuje se kao uzorni model celog čovečanstva. odnos Boga s izabranim narodom preobrazio u »svetu istoriju« do tada nepoznatog tipa. on putuje na jug. ovde je preuzet termin rodozačetnici koji je predložio i uveo E. Mladost.)]. za Hebreje ova »sveta istorija« posle Avrama. I učiniću od tebe velik narod. prev. Blagosloviću one koji tebe uzblagosiljaju i prokleću one koji tebe usproklinju. Avram mu se pokorava kao što će mu se povinovati i kasnije. on zatim vodi svoie karavane između Palestine 309 Ovde i u svim drugim već navedenim delovima. kada Bog bude zatražio da mu žrtvuje sina Isaka. anahronizam. Bog se javlja nekom ljudskom biću i postavlja mu niz zahteva koje propraća čudesnim obećanjima. jeste lična poruka Boga i njene posledice. i ti ćeš biti blagoslov. postaje egzemplarna. i neko vreme nastanjuje se u Sihemu. Naravno. onakvom kako je ona bila shvaćena posle Mojsija a koja će. koja je na izgled bila isključivo »nacionalna«. 56. rad na odabiranju i kritici pradavnih mitskih tradicija ravan je stvaranju nekog novog »mita« ili. [Kada je reč ο Avramu i njegovim potomcima. postati religiozno iskustvo koje je specifično za judaizam i za hrišćanstvo. s vremenom. Verber (Povijest svjetske knjiŽevnosti. Zagreb 1982) budući da je termin patrijarsi sada previše obeležen značenjem koje ima iu skladu s postojećom hrišćanskom crkvenom hijerairhijom (prim. Ali religiozno shvatanje koje je sadržano u »biranju« Avrama nadovezuje se na verovanja i običaje koji su još od drugog milenijuma dobro poznati na Bliskom istoku. i ime tvoje proslaviću. Ipak. Religija Rodozačetnika Dvanaesto poglavlje Kniige postanja uvodi nas u novi religiozni svet.i u drevnim i tradicionalnim kulturama. »Jehova« je. Izvestan broj autora je isticao činjenicu da religija Izrailja nije »izmislila« nijedan mit. očigledno. ta »sveta istorija«. neke nove religiozne vizije sveta. i u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji« (12 : 1—3). ako se shvati da reč »izmisliti« ukazuje na duhovno stvaranje. dakle. Ono po čemu se biblijski tekst razlikuje. dakle. odlazi iz haldejskog Ura i dolazi u Haran na severozapadu Mesopotamije. i blagosloviću te.

i Egipta (Knjiga postanja, 13 : 1—3). Priča ο Avramu i doživljajima njegovog sina Isaka, i njegovih unuka Jakova i Josifa, prikazuje takozvani period Rodozačetnika. Dosta dugo, kritika je smatrala da su Rodozačetnici legendarni likovi. Ali već pola veka, zahvaljujući pre svega arheološkim otkrićima, neki su autori skloni da bar delimično prihvate istoričnost tradicija ο Rodozačetnicima. To, naravno, ne znači da poglavlja 11—50 iz Knjige postanja predstavljaju »istorijske dokumente«. Što se tiče našeg zadatka, važno je znati da li su Apiru, preci Hebreja, bili uzgajivači magaraca i karavanski trgovci,310ili su bili pastiri sitne stoke skloni tome da se negde stalno na-

310 Što podržava Olbrajt (Albright) u više svojih radova; na kraju videti i Yahveh and the Goods of Canaan, 62—64 i svuda.

sele.14 Dovoljno je da podsetimo kako postoji određeni broj analogija između običaja Rodozačetnika i pravnih i društvenih institucija Bliskog istoka. Podjednako je moguće da su Rodozačetnici tokom svog boravka u Mesopotamiji upoznali i prilagodili obimnu mitološku tradiciju. Religiju Rodozačetnika karakteriše kult »boga oca«.15 On se pjiziva ili očituje kao »Bog oca mojega/vašega/njegovog« (Post. 31 : 5, itd.). Druge formulacrje sadrže vlastito ime, kojem ponekad prethodi reč »otac«: »bog Avramov« (Post 31 : 53), »Bog Avrama oca tvojega« (26 : 24; itd.), »Bog Isakov« (28 : 13), »Bog oca mojega Avrama i Bog oca mojega Isaka« (32:9; itd.), ili »Bog Avramov, Isakov i Jakovov« (32 : 24; itd.). Ove formulacije imaju paralele na starom Istoku.16 »Bog otaca« je prvobitno bio bog neposrednog pretka koga su priznavali i sinovi. Pokazujući se pretku, bog je potvrđivao neku vrstu srodstva. Bio je bog nomada, koji niie vezan za neko svetilište nego za grupu ljudi koju prati i štiti. On se »obećanjima obavezuje prema svojim vernicima«.17 Druga njegova, možda još starija imena su pahad yishak što se prevodi kao »Isakov strah« mada pre znači »Isakov rođak«, i 'abhir ya'aqobh, »Jakovljeva snaga (ili odbrana)« (Post. 31 : 42, 53). Prolazeći kroz Kanaan, Rodozačetnici su se susreli s kultom boga Ela, pa je »bog otac« na kraju bio s njim poistovećen.18 Na osnovu tog izjednačavanja može se pretpostaviti da ]е nostojala izvesna strukturalna sličnost između ta dva tipa božanstva. U svakom slučaju, kada se jednom poistovetio sa Elom, »bog otac« je stekao kosmičke dimenzije, koie nije mogao imati kao porodično ili klanovsko božanstvo. To je prvi istorijski potvrđen primer sinteze која је obogatila nasleđe vezano za Rodozačetnike. Α on neće biti i jedini. Nekoliko pasusa, mada prilično uopšteno, onisuju religioznu praksu Rodozačetnika. Sada је pravi čas da biblijske spise uporedimo s praksom koja je karakteristična za drevne pastirske
14 To je, pored ostalih, i teza R. de Vauxa, Histoire ancienne d'Israel, I, str. 220—222. 15 Zasluga je Albrehta Alta što je prvi skrenuo pažnju na ovu osobenu crtu; videti Der Gott der Vater (1929). 16 U XIX veku pre Нг. Asirci iz Kapadokije su za svedoka prizivali »boga mog oca« (ili tvog/njegovog oca). Vid. izvore koje navode Ringgren, La Religion d'Israel, str. 32; Froher, History of Israelite Religion, str. 37; R. de Vaux, Histoire ancienne d'Israel, I, str. 257—58. Za tananije tumačenje, up Cross Canaanite Myth and Hebrew Epic, str. 12 i dalie. 17 De Vaux, str. 261. »Terna obećanja se često javlja u Knjizi postanja. Ona je tu prisutna u različitim oblicima: kao obećanje neke budućnosti, neke. zemlje ili i jednog i drugog istovremeno« (isto). 18 Rodozačetničke priče navode imena koja su sastavljena od elemenata 'el za kojim ide imenica: Е1 Kralj, Е1 »svevid« (Knj. post., 16 : 13); El Sadaj, »iz Gore« (18 : 1, itd.); Е1 'Olam, Е1 »vječni (21 : 33); Е1 »od Vetilja (31 : 13 itd.). Up. de Vaux, str. 262 i dalje; Ringgren, str. 33 i dalje; Cross, str. 44 i dalje.

kulture, a na prvom mestu, za kulturu Arapa рге islama. Prema Knjizi postanja, Rodozačetnici su prinosili žrtve, podizali žrtvenike i postavljali kamenje koje su pomazivali uliem. Verovatno je, međutim, da su oni upražnjavali jedino žrtve u krvi (zebah) pashalnog tipa, bez sveštenika, a, prema nekima, i bez žrtvenika: »Svaki prinosilac žrtve je sam ubijao svoju žrtvu koju je izdvojio iz stada; ona nije spaljivana, nego bi je zajednički pojeli prinosilac žrtve i njegova porodica«.311
311 R. de Vaux, nav. delo, str. 271. »U srednjoj Arabiji žrtva je ubijena ispred jednog uspravnog kamena — simbola božanske prisutnosti, a krv je izlivana na kamen ili sipana u jarak koji je bio iskopan u njegovom podnožju. Takve žrtve su posebno prinošene za praznika koje su Arapi nomadi proslavljali u prvom mesecu proleća kako bi osigurali

Teško je jasno odrediti izvorno značenje uspravljenog kamenja (massebah) jer se njihov religiozni kontekst razlikuje. Kamen može da svedoči ο nekom zaključenom dogovoru (Post. 31 : 45, 51—52), da služi kao grob (35 : 20), ili da, kao u epizodi s Jakovom, ukaže na teofaniju. Zaspa\'ši s glavom u nekom kamenu, on vide lestvice čiji je vrh dosezao do neba »i gle, na vrhu stajaše Gospod« koji mu obeća tu zemlju. Kad se probudio, Jakov uspravi kamen na kojem je spavao a mesto nazva beth-el, »Božja kuća« (Post. 28 : 10—22). Uspravljeno kamenje je imalo određenu ulogu i u kanaanskom kultu; zato će ga jehovizam kasnije osuditi. Ali ovaj običaj je postojao i kod preislamskih Arapa (up. nap. 19) pa je stoga verovatno da su ga takođe imali i preci Izrailjaca.312

57. Avram, »Otac vere«
Dva obreda koja su odigrala značajnu ulogu u religioznoj istoriji Izrailja bila su žrtvovanje u znak saveza i žrtvovanje Isaka. Prvo žrtvovanje (Post. 15 :9 i dalje) je Bog neposredno naložio Avramu. Sastojalo se od rasecanja na dva dela junice, koze i ovna i taj obred ima svoje analogije i drugde (na primer, kod Hitita: up. § 43). Ali odlučujući element je noćna teofanija: »A kad se sunce smiri (...) gle, peć se dimljaše, i plamen ognjeni prolažaše između onijeh dijelova«* (15 : 17). »Taj dan učini« Bog »zavjet s Avramom« (15 : 18). Tu nije reč ο nekom »ugovoru«. Bog ne nameće Avramu nikakvu obavezu — obavezuje se samo on. Taj se obred, koji je u Starom zavetu jedinstven, upražnjavao sve do vremena Jeremije. Određeni broj autora osporava da je on bio poznat u doba Rodozačetnika. Žrtvovanie je sigurno bilo prikazano u jehovističkom kontekstu, ali teološka reinterpretacija nije uspela da poništi njegov prvobitni karakter. U Knjizi postanja do pojedinosti je opisano samo jedno žrtvovanje — Isakovo (22 : 1—19). Bog traži od Avrama da mu prinese na žrtvu paljenicu ('olah) svoga sina, i dok se on pripremao da žrtvuje Isaka, ovoga je zamenio jedan ovan. Ta epizoda je dala povoda bezbrojnim raspravama. Između ostalog, primećeno je da se izraz »žrtva paljenica« ponavlja šest puta. Izgleda, međutim, da je ova vrsta žrtvovanja preuzeta od Kanaanaca, tek posle konačnog naseljavanja plemena.313 Podjednako se govorilo i ο »idealizaciji prošlosti«. Međutim, ne treba zaboraviti da Knjiga postanja sadrži određeni broj ružnih priča »što pokazuje da su redaktori bili više zaokupljeni vernim prenošenjem tradicija nego njihovom idealizacijom«.314 (Podvlačenje u tekstu je naše.) Kakvo god bilo njeno poreklo, ova epizoda neuporedivo najsnažnije u čitavom Starom zavetu prikazuje duboko značenje »avramovske« vere. Avram se ne priprema da žrtvuje svoje dete imajući u vidu neki određeni ishod, onako kao što su to učinili Misa, kralj moavski, žrtvujući svoga starijeg sina da bi iznudio pobedu (Druga knjiga ο carevima, 3 : 27), ili Jeftaj, koji se obavezuje Jehovi da će mu na žrtvu paljenicu prineti prvu osobu koja mu pođe u susret posle njegove pobede, i ne pomišljajući da bi to mogla biti njegova rođena kći jedinica (Knjiga ο sudijama, 11 : 30 i dalje). Tu nije reč ο žrtvovanju prvenaca, koje je, uostalom,
plodnost i napredovanje stada. Sličan praznik su verovatno proslavljali već polunomadski pastiri, preci Izrailja«. (Isto). 312 Rodozačetničke priče govore ο nekom svetom drveću: na priraer, ο Moreškom hrastu (12 : 6) i Mamrijskom hrastu (13 : 18 itd.)^ (Dan. doduše, umesto »hrast« prevodi »ravnica« — prim. prev.). To će obožavanje drveca Rodozačetnika pastati neugodno i kasnije biti zabran.ieno kada budu osuđena kanaanska mesta kulta, osnovana »po visokim brdima... i pod svakim zelenijem drvetom« (Peta knj. Mojs. 12:2). * U frac. tekstu doslovno: »podeljenih životinja« (prim. prev.). De Vaux, str. 270: »Prva spominjanja u pouzdano starim tekstovima datiraju iz doba Sudija«. 314 Η. Η. Rowley, Worship in Ancient Israel, str. 27. U stvari, iz teksta ne doznajemo skoro ništa ο kultu koji su upražnjavali neki Jakovljevi sinovi, ali nam on prenosi mnogo priča koje ih sramote; na primer, priče ο Simeunu, Leviju i Sihemu (Post. 34), ο Judi i Tamari (Post. 38).

postalo poznato tek kasnije i koje kod Izrailjaca nikada nije postalo opšteprihvaćeno. Avram je osećao da је sa svojim Bogom povezan »verom«. On nije »razumeo« smisao čina koji je Bog tražio od njega, dok su ostali koji su svoje prvence prinosili na žrtvu nekom božanstvu savršeno dobro shvatali značenje magijsko-religiozne snage obreda. S druge strane, Avram ni najmanje nije sumnjao u svetost, savršenstvo i svemoć svog Boga. Prema tome, ako је naređeno delo u svemu ličilo na čedomorstvo, to је bilo tako zbog ograničenosti Ijudske moći poimanja. Jedini je bog znao smisao i vrednost nekog dela koje se, za sve ostale, ni u čemu nije razlikovalo od zločina. Ovde је pred nama jedan poseban slučaj dijalektike svetog: ne samo da je »profano« preobraženo u »sakralno«, zadržavajući pri tom svoju prvobitnu strukturu (sveti kamen je i dalje kamen), nego se ni »sakralizacija« ne može dokučiti razumom jer čedomorstvo nije preobraženo u obred kojim se postiže neki osobiti učinak (kao što se to dešava onima koji žrtvuju svoje prvence). Avram ne izvršava obred (pošto nije težio ni za kakvim ciljem i nije razumevao smisao svoga čina); s druge strane, njegova »vera« ga je ubedila da ne čini nikakav zločin. Reklo bi se da Avram nije sumnjao u »svetost« svoga dela, mada je ona bila »neprepoznatljiva«, pa prema tome i nespoznatljiva. Razmišljanje ο toj nemogućnosti da se prepozna »sveto« (pošto je »sveto« u potpunosti bilo poistovećeno sa »profanim«) imalo je značajne posledice. Kao što ćemo videti, »avramovska vera« će jevrejskom narodu, posle drugog rušenja Hrama i ргоpasti Države, omogućiti da podnese sva iskušenja svoje tragične istorije. Razmišljajući upravo ο Avramovom primeru, neki hrišćanski mislioci su, iako kasno, tek u XIX i u XX veku, pojmili paradoksalni i u krajnjoj liniji »nespoznatljivi« karakter njihove vere. Kjerkegor se odrekao svoje verenice, u nadi da će mu ona, na neki nezamisliv način, biti nadoknađena. Α kada je Lav Šestov tvrdio da prava vera podrazumeva samo jednu izvesnost: »za Boga sve je moguće«, on je samo, pojednostavljujući ga, prenosio Avramovo iskustvo. Već više od jednog veka kritika se trudi da razdvoji »verovatne«, i utoliko »istorijske«, elemente ove biblijske priče od mase pridodatih i »mitoloških« odnosno »folklornih« naslaga.315Podjednako su korišćeni i filološki i arheološki dokumenti koji se odnose na političku, kulturnu i religioznu istoriju Egipćana, Kanaanaca i drugih naroda Bliskog istoka. Postojala je, naime, nada da će se pomoću sličnih dokumenata osvetliti i bliže odrediti, možda čak i rekonstruisati istorija različitih grupa Jevreja, od naseljavanja Jakova u Egiptu (XVIII—XVII vek) do zbivanja čiji odjek nalazimo u predanju Egzodusa i prodora u Kanaan, a te događaje neki autori smeštaju u XII vek.34 Vanbiblijski dokumenti su sigurno doprineli da se, bar delimično, Egzodus i osvajanje Kanaana postave u istorijski kontekst. Za izlazak iz Egipta, na primer, predloženi su sasvim precizni datumi, na osnovu obaveštenja koja se tiču vojne i političke situacije nekih faraona koji su pripadali XIX dinastiji; na osnovu rezultata iskopavanja, a pre svega na osnovu datuma uništenja nekih kanaanskih gradova, utvrđene su etape prodora u Kanaan. Međutim, jedan broj tih korelacija i hronološkib odrednica je još sporan. Mi nećemo zauzimati stav u ovoj raspravi u којој je vrlo malo međusobno saglasnih stručniaka. Dovoljno je napomenuti da se, kao što smo to i očekivali, nije usoelo s utvrđivanjeta istoričnosti nekih zbivanja koja su od prvorazrednog značaia za religiju Izrailja. Što, opet, ni u kom slučaju ne dokazuje niihovu neistoričnost. Istorijski događaii i ličnosti u tolikoj su meri bili oblikovani prema
315 Rad na »demitizaciji« je bio relativno jednostavan (u stvari, »čuda« kao što su deset pošasti ili prolazak kroz Crveno more, ne mogu se smatrati za »istorijske« događaje). Nasuprot tome, mnogo se delikatnije pokazalo tumačenje ο eventualnoj istoričnosti biblijskih tekstova. Analizom je razdvoj«no nekoliko redakcija koje su načinjene u različito doba i iz različitih teoloških perspektiva. Pored toga, utvrđene su pozajmice iz više književnih rodova. Prividna istoričnost neke epizode postaje sumnjiva kada se otkriie da je redaktor koristio kliše nekog određenog književnog roda (sage, noveie, poslovice, itd.).

paradigmatskim kategorijama da u najvećem broju slučaieva više nije moguće dosegnuti njihovu izvornu »realnost«. Nema razloga za sumnju u »realnost« osobe poznate pod imenom Mojsiie, ali nam izmiču njegova biografija i osobene crte ηjegove ličnosti. Već zbog same činjenice da je Moisiie postao harizmatska i mitska figura, njegov život koii započinie čudnovatim spasenjem u korpi od papirusa koja je bila ostavljena u trsci Nila, sledi model tolikih drugih »junaka« (Tezeja, Perseja, Sargona iz Agade, Romula, Kira, itd.). Ime Mojsije je egipatsko, kao i imena drusih članova njegove porodice. Ono sadrži element msy, »rođeni, sin«, što se može uporediti sa Ahmoses (Ahmozes) ili Ramzes (Ra-messes, »Raov sin«). Ime jednog od Levijevih sinova, Merarije, jeste egipatsko Мггу, »Voljeni«; Pinhas, Aaronov unuk, jeste P'-nhsy, »crnac«. Nije isključeno da je mladi Mojsije znao za Ehnatonovu »reformu« (oko 1375—1350), koji je kult Amona zamenio solarnim »monoteizmom« Atona. Uočena25 je i analogija između dve religije: Aton je, takođe, proglašen za »jedinog Boga«; kao Jehova, i on je bog »koji je stvorio sve što postoji«; najzad, značaj koji Ehnatonova »reforma« pridaje »Nauku« može se porediti sa ulogom Tore u jehovizmu. S druge strane, Mojsija nije moglo da privuče ramzesko društvo u kojem je bio odgajen, dve generacije posle ugušenja Ehnatonove »reforme«. Kosmopolitizam, religiozni sinkretizam (pogotovu između egipatskih i kanaanskih kultova), neke orgijastičke prakse (prostitucija oba pola), »kult« životinja, predstavljaju previše strahota za nekoga ko je odgajen u »religiji Otaca«. Sam izlazak iz Egipta po svoj prilici odražava neki istorijski događaj. Ipak, nije reč ο egzodusu čitavog naroda, nego samo ο jednoj grupi, i to upravo onoj koju je predvodio Mojsije. Druge grupe su već bile otpočele svoje manje-više miroljubive prodore u Kanaan. Sva izrailjska plemena su tek naknadno prihvatila egzodus kao epizodu svoje svete istorije. Za naš posao je značajno to što je izlazak iz Egipta doveden u vezu s proslavljanjem Pashe. Drugim rečima, jedno drevno žrtvovanje, svojstveno pastirima nomadima, a koje su milenijumima upražnjavali preci Izrailjaca, bilo је revalorizovano i integrisano u »svetu istoriju« jehovizma. Obred povezan s kosmičkom religioznošću (pastirski praznik proleća), bio je protumačen kao sećanje na neki istorijski događaj. Preobražaj religioznih struktura kosmičkog tipa u zbivanja iz svete istorije jeste karakteristika jehovističkog monoteizma, koji će preuzeti i nastaviti hrišćanstvo.

59. »Ja sam onaj koji jest« Napasajući ovce svoga tasta Jotora, madiianskog sveštenika, Mojsije preko pustinje dolazi na »goru Božiju«, Horiv. Tu vidi »plamen ognjeni iz kupine« i čuje da ga pozivaju po imenu. Nekoliko časaka kasnije, Bog mu se otkriva kao »Bog oca tvojega, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev« (Izlazak, 3 : 6). Međutim, Mojsije predoseća da se našao pred nepoznatim vidom božanstva, štaviše, pred novim bogom. On prihvata naredbu da ode i potraži decu Izrailja i da im kaže: »Bog otaca vaših posla
25 Vid. na primer, Albright, From the Stone Age to Christianity, str. 218 i dalje, 269 i dalje; The Biblical Period from Abraham to Ezra, str. 15 i dalje. Za druge autore, međutim, ove analogije nisu uverljive; up. Ringgren, nav. delo, str. 51; Fohrer, nav. delo, str. 79.

rne k varna« — ali se pita — »ako mi reku: kako mu je ime? šta ću im kazati?« (3 : 13). Tada mu Bog kaže: »Ja sam onaj što jest« ('ehyeh 'dšer 'ehyeh). Bog takođe uči Mojsija da se deci Izrailja obrati ovim rečima: »Koji jest, on me posla k vama...« (3 : 14). Veoma se mnogo raspravljalo ο ovom imenu.126 Odgovor Boga je veoma zagonetan: on nagoveštava svoj oblik postojanja, ne otkrivajući svoju osobu. Sve što bi se moglo reći jeste kako božansko ime nagoveštava, da upotrebimo jedan savremeni izraz, totalitet bića i postojanja. Međutim, Jehova izjavljuje da je on

. traži se bespogovorna vernost.. On je od Ela preuzeo kosmičku strukturu kao i naziv Kralja. tekst ne može poticati iz Mojsijevog doba.Bog milostiv. ni Jehova nije vezan za neko određeno mesto. 319 υ Dan. U nastavku procesa izjednačavanja boga otaca sa Elom. naime. up. 429. 15 : 11). Suština otkrovenja sadržana je u deset božjih zapovesti (Izl 20 : 3—17. radost i tugu. Ideja koja stoji iza ove zapovesti verovatno podrazumeva zabranu da se Jehova predstavlja nekim kultnim predmetom. sad. 12 : 1—3). Jehovin ratnički karakter predstavlja produžetak uloge boga otaca. Jahve među bogovima«317 (Izl. Jehova ne treba da ima ni »sliku«. Tu nije reč ο nekoj zabrani kulta idola. 20 : 5). on ne pokazuje slabosti i mane homerskih bogova. S jedne strane. Ali. s njim je takođe bio poistovećen i Jehova. Jehova ne odražava Ijudsku situaciju. Bog je dopuštao da ga neki povlašćeni neposredno vide.bog Avrama i drugih Rodozačetnika i taj njegov identitet danas prihvataju svi koji primaju avramovsko nasleđe. 29 Up. de Vo (Vaux). i klanjaše se bogovima njihovijem« (Brojevi. Dok je bog otaca bezimen. U pobedničkoj pesmi koju peva posle prolaska kroz more.. Jehovin antropomorfizam ima dva vida.nomadski ideal' Propovednika« . str. Prva od deset zapovesti. 78 i dalje. nav. prvorazrednog zaštitnika svojih vernika. (Ipak. Bog koji revnosno radi i ljubi (prim. poput većine drugih božanstava: on nema porodicu. Izl.« ne može se lako dokučiti. »I narod jedaše. Predstava ο božanskom izabraništvu koje је izloženo kroz obećanja data Avramu (Post. Gospode?« (prim. str. koje ističe njegovu tajanstvenost i njegovu transcendentnost. . delo. prevodu Velfegor (vrim. bile samo stajalište božanstva. osim toga. oni su. Odnosi između božanstva i njegovih vernika su izmenjeni: više se ne govori ο »bogu otaca«. 25 : 2 i dalje). kako to kaže R.316 S druge strane. Daničićev prevod je mnogo slobodniji: »Ko je kao ti među silnima. Jehova pokazuje specifično Ijudske kvalitete i mane: samilost i gnev. žalostiv'«. Kao što je već primećeno. U verovatno starom tekstu.. prev. preostalom čovečanstvu očitovao se preko svojih dela. moguće je pokazati određeni kontinuitet između boga otaca i boga koji se otkriva Mojsiju. 317 Korišćen је prevod Biblije Krš. 318 Korišćen je prevod Biblije Krš. 428. on uspostavlja poseban odnos s Mojsijem kao poglavarem grupe. ili u kosmičkom obliku. Izl34: 6. izazvavši time Jehovinu srdžbu. »najpre imamo činjenicu da se jehovizam rodio u pastirskoj sredini i da se razvijao u pustinji. Ta borba koja je otpočela u Baal Peoru. odomaćene u paganskim kultovima. Jehova je sam. prev. Borba protiv lažnih bogova počinje odmah po izlasku iz pustinje u Baal Peoru. Značenje druge zapovesti: »Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike.). postaje jasnija: Jehova potomke Rodozačetnika naziva »svojim narodom«. Ali. isto. Kao što nije imao »ime«. Jehova je iskliučivo poiman kao antropomorfan. nego ο »Jehovinom narodu«. »Nemoj imati drugih bogova uza me«. i ne pristaje da bude izvrgnut ruglu kao neki stanovnici Olimpa. str. sad. praštanje i osvetu. ali najznačajnije zapovesti sigurno odražavaju duh izvornog jehovizma. njegova »lična svojina«. pokazuje da tu nije reč ο monoteizmu u strogom značeniu izraza. koji je izvorno bio grub i žestok bog.). U svom sadašnjem obliku. Povratak čistom jehovizmu biće prikazan kao povratak situaciji pustinje: to će biti . Postojanje drugih bogova se ne poriče.a7 Isto kao i bog otaca. ima samo nebeski dvor. 34 : 10—27). jer je Jehova »Bog ljubomoran«318 (Izl. razlike su značajne. jer je čitav svet njegova tvorevina. »Ali izgleda da bi bilo netačno reći da je Е1 dao svoju blagost i samilost Jehovi. Za razliku od drugih božanstava Bliskog istoka koja su se očitavala istovremeno u liudskom i životinjskom. prev. U stvari. za Izrailj traje još uvek.319 Tu su kćeri moavske pozvale Izrailjce da prinesu žrtve moavskim bogovima. Jehova sam za sebe kaže da je . Daničić prevodi »Bog revnitelj«. Mojsije kliče: »Tko je kao ti. Možemo li videti ioš jednu antropomorfnu crtu u činjenici da on od svojih vernika zahteva bespogovornu 316 De Vaux. Ali on pribegava i kosmičkim epifanijama.29 S druge strane. Fohrer. Znamo da su slike. »Jehovizam je takode iz Elove religije preuzeo ideju ο božanskom dvoru koji su obrazovali bene 'dlohim«.). Jehova je vlastito ime.

Mojsije je umro u moavskim stepama. ispod Jerihona. Mojsije se ponovo susreo s Jehovom i dobio »dvije ploče svjedočanstva. Kao bog otaca nekada. up. jeste da su je obeležili dramatični. 28 : 8—38) do pojedinosti opisuje svetilište u pustinji: ono se sastoji od Šatora sastanka u kojem se čuva Kovčeg svedočanstva ili Zavetni kovčeg. Law and Covenant гп Israel and the Ancient East (1955). E. Zvuk trube bivao sve jači. Naporedo postojanje protivurečnih »atributa«. nerazumnost nekih njegovih dela.). ploče kamene pisane prstom Božjim« (31 : 19. (prim. 30 Nepotrebno je istaći da su svi ovi tekstovi redigovani ili objavljeni kasnije. 19 : 18—19). neke od ovih negativnih crta će. reč je ο novom. Prema tradiciji. a Bog mu grmljavinom odgovarao« (Izl. Sve se brdo silno treslo. istovremeno ga je pretvorilo u ekstatičnog propovednika — proroka i u . kovčeg od drveta u kojem su se — prema jednom kasnijem periodu — nalazile Ploče Zakona Zakoni Ponovljeni. potvrđeno postojanje kultnih šatora ili nosiljki u kojima su nošeni idoli od kamena. postupaka. Sve što se može reći ο osobi poznatoj pod tim imenom.30 Kasnije. u Sinajskoj pustinji. Mendenhall. up.ii karakterišu propovednike i misionare tri monoteističke religije. 31 C. Nasuprot tome. str. pored ostalih. Otkrovenje čiji 'je Mojsije bio posrednik. kao nečeg što je »primerno drugo« \_ganz andere Rudolfa Ota (Rudolph Otto)]. 107 i dalje. diktirajući Zavetnu knjigu koja otpočinje s deset zapovesti a sadrži i određeni broj propisa u vezi s kultom (ЈтХ. višestruki susreti sa Jehovom. Brojevi 27 : 12—14). Ali »negativne crte« pripadaju Jehovinoj izvornoj strukturi. imaju uzor i opravdanje u Jehovinom primeru. još impresivnijem izvršavanju božanstva kao nečeg što se potpuno razlikuje od svoje tvorevine. prekrivao kovčeg. šator verovatno. sad. izvesno. Šivu na primer. Knjiga izlaska (26. I ta smrt odgovara legendarnoj i paradigmatičnoj Mojsijevoj ličnosti. poput istočnjačkih despota? Tu je više reč ο neljudskoj želji za apsolutnim savršenstvom i čistotom. Niesov »bes« je ponekad toliko nerazuman da bi se moglo govoriti ο Jehovinom »demonizmu«. ili na Kali-Durgu. U stvari. Ali podudarnosti ta dva obrasca. 22— 26. Jehova mu je pokazao Kanaansku zemlju: »Pokazah ti je da je vidiš očima svojima. ne moraju biti i odlučujuće. 34 :4. prev. 34 : 1. itd. ali je _ * Prenesen je doslovniji prevod Biblije Krš. 10 : 1—5. Jehova liči na neka hinduistička božanstva. Jehova najveći značaj pridaje etičkim principima i moralnoj praksi: na to se odnosi barem pet od deset zapovesti. Hipotezu je. Sasvim je verovatno da to predanje odražava stvarno stanje.pokornost. Mojsije je govorio. Prema biblijskoj priči. a kako njihov način postojanja predstavlja model za uzor. Mendelhol (Mendelhall) je zapazio31 da stilski oblik Zavetne knjige podseća na sporazume hititskih vladara iz drugog milenijuma. Jehovina žestina takođe ističe antropomorfne okvire. Kod Arapa je. »Brdo Sinaj zavilo se u dim jer je Jahve u obliku ognja sišao na nj. S tog stanovišta. Ali tu postoji značajna razlika: ova indijska božanstva postavljaju se iznad morala. sve to deli Jehovu od bilo kakvog »ideala savršenstva« prema ljudskim merilima. Tekstovi ne pominju kovčeg i šator zajedno. Kovčeg simbolizuje to nevidljivo prisustvo. Ne zna se ništa pouzdano ο kultu koji su Izrailici slavili tokom četrdeset godina provedenih u pustinji. 20 : 2—17. Dizao se dirn kao dim iz peći. drugu verziju. Posle zauzimanja Kanaana. Jehova je vodio svoj narod. ali u nju nećeš ući« (Zakoni ponovljeni. njihovi vernici ih podražavaju bez oklevanja. ali nemoguće je doznati šta je on sadržavao. Netrpeljivost i fantazam ko. s njihovim vazalima iz Male Azije. teofanija se zbila tri meseca posle izlaska iz Egipta. prihvatio Allbright.* Jehova se tada pojavljuje pred Izrailjcima koji su ostali u podnožju brda i zaključuje sa njima novi savez.28). kao i kod Arapa. mada stvarne. Yahveh and the Goods of Canaan. još i otvrdnuti. pre islama.).

bila shvaćena i kao epitet Jehove. nav. prinošeno Jehovi na žrtvu paljenicu. Rowley. ta konfrontacija se produžila sve do VII veka pre Hr. Najpre se zapaža otpor prema vrednostima koje je veličalo svako pastirsko društvo. pogotovu posle nekih sjajnih pobeda. 6 : 19). Kanaanski žrtveni sistem je najvećim delom bio usvojen. Osim toga. str. do ~ 1020. 320 G. koji beži posle poraza. i nebesa kapahu. 10:11). kada je Mojsijeva grupa pod vođstvom Isusa Navina prodrla u Kanaan. ili da je pored Jehove bio obožavan i Baal. značajne posledice imala je pre svega konfrontacija s kanaanskom religijom. str. Ringram je smatrao da je to tipično izrailjska pojava. sažeo Ringgren. popis tih svetilišta ikod Fohrera. ali A. 7. Tek kasnije je njegov kult omrznut i pretvoren u primerni dokaz otpadništva. nav. 58 i dalje. Prenosivo svetilište iz Mojsijevog vremena postaje zastarelo. sve je bilo uništavano. štaviše. 11 i dalje. str. potiče od korena koji znači »sveti«. Ahlstrom. jehovizam se razvija i menja. zavetovani su Jehovi. 56. Rowley. W. Sudije su bili vojni poglavari. »Baalova borba« (Sudije. delo. Devora i Varak opevaju božanski gnev: »Gospode! kad si slazio sa Sira (. Zakon gostoljubivosti.322 Na početku. Izrailjevog naroda.33 Kasnije. u vreme kraljevstva. nepovrediv među nomadima.) zemlja se tresijaše. On uverava Isusa Navina: »Ne boj ih se. delo. Ringgren. u prvom redu stručnjak za plodnost. odnosno. nav. Najjednostavniji oblik žrtvovania sastojao se iz prinošenja darova ili levanica u ulju i vodi na nekom posvećenom mestu. 321 Vid. Isusa Navina. str. 6 : 32). kao što se i moglo očekivati. up. Imena-složenice sa baal susreću se i u porodicama koje su poznate po jehovističkoj veri. str. koju oni tumače kao žrtvu prinesenu Jehovi.321 Više iznenađuje pometnja koja je. 322 Up. proces asimilacije se pojačava i tada se već govori ο svetoj prostituciji oba pola. Jehova baca sa neba »kamenje gadno« koje će ubiti na hiljade neprijatelja (Knjiga. i to ne samo kod Semita. str. oni preuzimaju i određeni broj kanaanskih običaja u vezi sa zemljoradnjom. kanaanskog* kralja.. U stvari. Lods i Olbrajt navode druge primere. 5 : 4 i dalje). jer ih dadoh tebi u ruke« (Knjiga Isusa Navina 10 : 8). U nastavku povezivanja Jehove i Ela. oblaci kapahu vodom« Knjiga ο sudijama. Religija и vreme Sudija: prva faza sinkretizma Prihvaćeno je da se epohom Sudija naziva period koji se proteže između ~ 1200. u vreme Sudija. delo. Aspects of Syncretism in Israelite Religion. Jehova se pokazuje snažniji od kanaanskih bogova.. str. kada je Saul proglašen za kralja. stvorena između Jehove i Baala.»čarobnjaka«. Smatralo se da su prinesene žrtve hrana za božanstvo (Sudije. i ubija ga na spavanju (Sndije. Izraz »zabranjen«. savetnici i sudski činovnici. Sada se upražnjavaju kultovi u hramovima i u svetim gradovima. Slavni Gedeon nosi takođe i ime Jeroval (Yerubbaal). bio je uzor levitskih sveštenika i harizmatski poglavar bcz premca. Ali. »Gospođar«. Jer Jehova se neposredno umešao u bitku. Ali. prejehovistička svetilišta koja su pripadala Elovom kultu. herem. Ο sinkretizmu kultova. Jailja izdajnički gazi: ona poziva u svoj šator kanaanskog poglavara Sisaru. Posle pobede protiv Javina. prilagođavajući se novom načinu života. Baal je morao biti prihvaćen kao »bog rodnog tla«. Der heilige Krieg im alten Israel (1951). isto kao i jedan broj kanaanskih svetilišta. Fohrer. »posvetiti«) i moraju da poštuju obrednu čistotu. 66—67. Plen je bio »zabranjen«. videti G. 105. 111—113. . von Rad. delo. Ukratko. Upravo tokom ovog perioda i druga plemena prihvataju jehovizam. nav. koji je uspeo da grupu klanova preobrazi u jezgro nacije. Rat koji je vođen u njegovo ime je sveti rat320 ljudi su posvećeni (qiddeš. 60. a takode i neke orgijastičke odredbe. Worship in ancient Israel. Od tog vremena Izrailjci počinju da upražnjavaju žrtvu paljenicu ('olah). 4 : 17 i dalje). 56 i nap. Na osnovu toga može se pretpostaviti da je reč baal.

Protoistorija Indoevropljana 323 J. 29 i dalje. Druga knjiga ο carevima. čak i kada je reč ο lošim vestima ili kritikama protiv nekih dela samih vladara. s bibliografijom. Vidovnjaci nisu bili vezani za svetilišta. 85 i dalje. na prvom mestu. str.324 U stvari. bilo prilično rašireno na starom Bliskom istoku. izuzev Egipta. Lindblom. oni pretežno koriste kratke rečenice i svoje poruke šalju carevima. Association of Cult Prophets among the Ancient Semites. istih onih kojih su se proroci tako žestoko gnušali. on Izrailjce mora da vidi da bi mogao da ih prokune. Α Mari. proroci su zahtevali najčistiji jehovizam.Svetilišta su bila građena prema kanaanskim uzorcima. Za ovu priliku dodaćemo jedino da izrailjsko ekstatičko proroštvo svoje korene vuče iz kanaanske religije. Haldar. govore ο apilum (»onaj što odgovara«). i Fohrer. str. Potvrđeno je da takav tip ekstatičara postoji i u drugim nomadskim društvima (na primer. »The Role played by Inspired Persons among the Israelites and the Arabs«. kahin kod Arapa). ali smo ο njihovim nadležnostima loše obavešteni. Ali tu je reč ο jednom tipu ekstatičkog iskustva koje je. poput proroka (nabiim). Ovi apilum i muhhum isto su što i nabiim. 324 Up. jehovizam koji su oni obznanjivali već je bio usvojio najkreativnije elemente kanaanske religije i kulture. tekstovi iz XVIII veka. J. ili muhhum i muhhutum. Lindblom. 22—24): on vidi Jehovu bilo da sanja ili da je budan. 91 i dalje. najzad. Pedersen. str. reč ο sveštenicima i levitima: oni prinose žrtve i ispituju Jehovinu volju pomoću čini i ephoda. ljudima ili ženama koji od bogova primaju proročanstva u snu ili u vizijama. i sami proroci. Pri tome. str. prema kanaanskim uzorima se organizuje i sveštenička klasa.323 Mnogo je značajnija bila uloga »proroka« (nabi). koji će se ubrzo suprotstaviti svešteničkoj vrhovnoj vlasti i sinkretizmu sa kultovima plodnosti. Službenici kulta su okupljeni oko svetilišta koje treba i da čuvaju. Među obrednim predmetima najznačajniji su bili: teraphim (slike ili maske) i ephodes (isprva je to bila odežda koja se postavljala preko slike). S jednog stanovišta. takođe su proizvod kanaanskog uticaja. 10 : 19). VIII POGLAVLIE RELIGIJA INDOEVROPLJANA VEDSKI BOGOVI 61.325 Već u prvim vekovima osvajanja i naseliavanja primećuje se kanaanski uticaj. oni su bili u pravu. Sastojala su se od jednog žrtvenika. tome ćemo se vratiti kasnije (§ 116). Sumeri su znali za »čoveka koji dospeva do Neba« što je odrednica koja ukazuje na ekstatično putovanje koje se može uporediti sa putovanjem šamana. . Ргорћесу in Ancient Israel. koji navodi druge primere iz Vavilona i Asirije. asherah (drvenih stubova koji su simbolizovali kanaansku boginju istog imena). sveti gradovi i svetilišta. od Kanaanaca se preuzimaju obredni sistem. 86 i dalje. U stvari. Najslavniji primer je Valamov (Zakoni. i pehara za levanice. Pored sveštenika i levita susreću se i vrači ili vidovnjaci (ro'eh). 325 Up. Kao i proroci Izrailja. Prva knjiga ο carevima. koji je istovremeno dubok i raznolik. 18 : 19 i dalje. kult Baala je obuhvatao i nabiim (up. ali. 225 i dalje. massebah (uspravno postavljenog kamenja). Tu je.

Naučnici su se već više od jednog veka trudili da identifikuju prvobitnu postojbinu Indoevropljana. na Balkansko poluostrvo. Između ~2300. patka. tumuli (kurgan) su bili namenjeni isključivo za posmrtne ostatke poglavara. sigurno je da poreklo indoevropske kulture zadire u neolit. Maloj Aziji. rečni losos. ukazuje na vrlo radikalno društveno raslojavanje. preuzeti od naroda balkanskomediteranske oblasti. možda čak i u mezolit. Postojanje ariofonskih elemenata potvrđeno je i kod drugih četa osvajača. kao i srednje. Kako god bilo. Prema Mariji Gimbutas. Kontrast između tumula (grobova izgrađenih u obliku kuće i bogato ukrašenih) i mnogo siromašnijih grobnica. i ~ 1900. srednjoj Aziji. U IV milenijumu. indoevropski narodi su pre svega razvili pastirsku ekonomiju. Oko ~1200. grčke i slovenske). Očigledno je da tvorevine zemljoradničkih društava ne odgovaraju u celini religioznim težnjama pastirskog društva. u egejske oblasti (Grčka i obala Anadolije) i do istočnog Mediterana. verovatno. Grčka sa ostrvima bila je indoevropeizirana. ovce). Apeninskog i Balkanskog poluostrva i karpatsko-podunavskih oblasti. i da su znali za divlje i pripitomljene konje. osvajanje novih oblasti. pčela) i drveće (breza. medved. i na sever Irana (oko ~3500—3000). Oko ~4000—3500. ilirske i tračke. Luvijci i Mitanci. godine u Grčkoj. patrijarhalna struktura porodice. bukva. sklonost ka pljački i vojnička organizacija radi osvajanja. Anadoliji. Što se tiče našeg zadatka. već je bila okončana ili je daleko uznapredovala indoevropeizacija Indije.Najezda Indoevropljana u istoriju označena je strašnim razaranjima. Iranci su se učvrstili u Persiji. Po svoj prilici. Mesopotamiji. Iako se nisu odricali zemljoradničkih proizvoda. S druge strane.326 Severno od Crnog mora razvila se između V i III milenijuma takozvana kultura tumula (kurgan). 327 Izrazi za »bakar« i »sekira« su sumerski: preuzeti su pre razdvajanja evropskih lingvističkih grupa (germanske. Korišćenje bojnih kola i metala327 bilo je preuzeto iz jedne anadolijske kulture (Kuro-Araksas kultura). Ovaj karakteristični proces — seoba. Danas svi složno smeštaju postojbinu Indoevropljana u oblasti severno od Crnog mora. podjednako je sigurno da su na ovu kulturu tokom perioda njenog nastajanja uticale razvijenije civilizacije Bliskog istoka. Ta prvobitna postojbina je tražena u severnoj i srednjoj Evropi. koje je snažno reorganizovano s obzirom na ratove i osvajanja — ohrabrio i olakšao pojavljivanje osobenih religioznih vrednosti. Pastirsko nomadstvo. italske i keltske. između Karpata i Kavkaza. Arijci su prodrli u dolinu Inda i Ganga. Dokumenti pominju etničke grupe koje su se zvale Hititi. 326 Zajednički vokabular za neke životinje (vuk. . a u poslednjim fazama njenog širenja Indoevropljani. da odgonetnu njihovu protoistoriju i da osvetle faze njihovih seoba. Tarsus i nekih tri stoline gradova i naselja u Anadoliji. pokoravanje i asimilacija stanovništva — okončan je tek u XIX veku naše еге. Ne znamo ni za jedan drugi sličan primer jezičke i kulturne ekspanzije. Токолт sledećeg milenijuma predstavnici kulture knrgan prodiru u srednju Evropu. severne i zapadne Evrope — od Visle do Baltičkog mora i do Atlantika. Zajednički vokabular pokazuje da su se Indoevropljani bavili zemljoradnjom. Nekoliko vekova kasnije. itd. ruskim stepama. važno je da jasno odredimo u kojoj je meri ovaj oblik egzistencije — pastirsko nomadstvo. osa. narodi koji su uobličili i prenosili kulturu tumula mogu biti samo protoindoevropljani. u Transkavkazje i u Anadoliju. gajili stoku (ali isto tako svinje i. hrast i vrba) ukazuju na umerenu zonu. Bejče-sultan. Širenje indoevropskih naroda je počelo nekoliko vekova ranije. i produžilo se tokom dva milenijuma. spaljeni su i opustošeni brojni gradovi. godine opaža se njeno širenje na zapad do Tise. u III milenijumu oni stižu do severa Evrope. mermera ili alabastera koji prikazuju boginju koja sedi. tako su stradali Troja oko ~2300. pojavljuju se kipovi izrađeni od gline. S druge strane. to su karakteristične crte indoevropskih društava.

starogerm. razvija polazeći od ideje ο divinizaciji umrlih. osim toga.).330 Što se tiče Zemlje (*GH'EM). smele teološke i filozofske razrade.329 Možemo pretpostaviti da je bog sunca zadržao vrlo uticajno mesto još od protoistorije (up. Drugim rečima. Indoevropljani su u svojoj istoriji prilično rano bili primorani da upoznaju duhovne tenzije izazvane simbiozom raznorodnih. »Gospodaru Vetra«. staroslovenskom ogni. staroslovenski Perun. reč je samo ο kosmičkim epifanijama: one. omogućavalo da periodično obnove svet (obrednom borbom između dve grupe učesnika u obredu. svetost koju predstavlja Sunce dopuštala je. starogerm. s idejom vrhovne vlasti i tvoraštva u njenom neposrednom značenju — kosmogonije i očinstva. div. i u imenima glavnih bogova — Dijausa. diewas. indijskog Dijauspitara. ime značajnog vedskog boga Agnija nalazi se u latinskom ignis. solnce. kult vatre je karakteristični element indoevropskih religija. Već na početku izučavanja indoevropski (ubuduće skraćenica: ie) koren deiwos. Prvi panteon i zajednički religiozni vokabular Neke strukture zajedničke indoevropske religije mogu se rekonstruisati.8 Nalazimo. uopštene ali dragocene indikacije koje nam daje religiozni vokabular. ali religiozna predstava ο Zemlji-Majci kod Indoevropljana se javlja mnogo kasnije i susreće se samo u jednoj ograničenoj oblasti. Bog neba — najviši bog budući da je tvorac sveta i vladar univerzuma — verovatno je već u indoevropsko doba ustupio mesto bogovima oluje. litvanskom ugnis. prev. naročito posle dodira sa religijama Bliskog istoka. u starijoj terminologiji kulta. međutim. str. duša. Ali solarni bogovi su kod različitih indoevropskih naroda imali dosta promenljivu istoriju. skitskog Zevska-Papajosa. Isto tako. Taranis (Tanaros). Indoevropljani su razvili osobenu mitologiju i teologiju. theos. grčkog Zevsa Petera. odnosno sa svetlom i »transcendentalnošću« (visinom). tračko-frigijskog Zevsa-Paposa. Zevsa i Jupitera. 62. sauil. u Rimu i kod Kelta). vedsko Surija. što im je.328Pošto su nebeske i atmosferske hijerofanije imale značajnu ulogu. (Up. deus. »disati«. pa i protivurečnih religioznih orijentacija. u istoriji religija to je prilično česta pojava. grčko Helios. pa bi se moglo reći da je bog sunca bio poslednja kosmička teofanija koja će nastati рге sirenja judeohrišćanskog monoteizma. Oni su prinosili žrtve i poznavali magijsko-religioznu vrednost reči i pesme (*KAN). ne iznenađuje ni to što je izvestan broj bogova bio označen imenom grmljavine: nem. ime božanstva vatre je Atar: ali ima pokazatelja da se. a tragovi tog obreda su se zadržali u Indiji i u Iranu). 77 i dalje. latinskog Jupitera. Der arische Mannerbund. izazvana munjom. koji je divinizovan u litvanskom Vejopatisu. sanskr. pre svega. Stig Wikander. itd. 329 U Iranu. Smatralo se da bogovi prisustvuju svečanostima i pred njima su bile spaljivane žrtve. Donar. smatralo se da je ona životvorna energija koja je suprotstavljena Nebu. 330 Pored toga. (Bog) Neba je u prvom redu Otac: up. litv. dieva. prepoznat je u rečima koje znače »bog« (lat. . Thorr. drugi jedan kosmički element. Možemo dakle pretpostaviti da se »bog«. kelt. smatralo se da je vatra. tivar). up. staroslovenslco dnh. litv. dwesiu. što sve znači sunce). baltički Perkunas. nebeskog porekla. Pokazalo se da je ideja ο bogu povezana sa svetošću neba. i naše oganj! — prim. vatra nazivala *agm a ne atar: v. »duh umrlog«. pokazuju karakteristike bogova vrhovnih vladara. Uopšte. Ona potiče od korena koji označava »dušu«. iran. naročito iranski Vaju. i prošireno. »nebo«. Vetar. staroslov. Raspolagali su shvatanjima i obredima koji su im omogućavali da posvete prostor i da »kosmizuju« oblasti u kojima se nastanjuju (ovaj mitsko-obredni scenario je potvrđen u staroj Indiji. ilirskog Dajipaturesa. Indoevropljani su neprekidno pokoravali stalno naseljene zemljoradničke narode i stapali se sa njima.nigde ne postoji pastirsko društvo koje je notpuno nezavisno od zemljoradničke ekonomije i religije. Postoje. Indoevropljani nisu podizali svetilišta: vrlo je verovatno da se kult proslavljao u 328 Grčka imenica theos se ne upisuje u isti niz. Staviše. Ali u poslednja dva slučaja. u vreme grčko-istočnog sinkretizma. tokom svojih seoba i osvajanja. i u iranskom i indijskom Vajauu.

Le vocabulaire des institution indo-europeennes. nije postojao jedan opšti termin kojim bi se označavalo »žrtvovanje«. S druge strane. dok su predanja koja su sačuvali Tit Livije.οηο što je ispunjeno božanskim prisustvom' i negativno. thiio). onako kako je shvataju Maks Miler (Мах Mtiller) i njegovi epigoni. bilo pozajmice. lat. Taj se proces pojačao tokom seoba. od zajedničke protoistorije. spenta/yaozdata (up. Kada se ova predanja u svim tačkama 331 E. . lustro)«. kao ni u teologijama i mitologijama istorijske epohe.. Balto-Sloveni). isto. Što se tiče religije. keltski i grčki prikazuju reči које su potekle od korena *ghwedh — »moliti. sacer/sanctus. epske poezije. . s druge strane. Preuveličavanja i greške »uporedne mitologije«. uoueo. istoriografija. spendo). latinskom i grčkom na raspolaganju su nam po dva termina: av. . koji je verovatno započeo još u protoistoriji. Jedan mit čije je postojanje potvrđeno u Rigvedi. str. simbioze ili eliminacije. do kojih dovode bilo nove duhovne tvorevine. videti na kraju La religion rotnaine archaique (2. različiti indoevropski narodi pokazuju težnju da neprekidno reinterpretiraju sopstvene religiozne tradicije. Grka. ne treba da nas spreče u korišćenju tih materijala. zajedničko nasleđe se ne može uvek prepoznati u vokabularu.333 Ukratko. daleko mlađa sa stanovišta hronologije. pod vedrim nebom. Ali. 265. prema Benvenistu. »moliti«. Vokabular odražava taj proces diferencijacije i unošenja novina. Itala) razdvajali od poslednjih (Germani. Najznačajniji primer predstavlja to što na zajedničkom indoevropskom nema nekog posebnog termina koji bi označavao »sveto«. kađenju (grč. veličanstvenim svečanim gozbama (lat.οηο kojem je zabranjen dodir sa ljudima'. str. teoloških komentara. Benveniste. a često i unutar svakoga od njih. str. eiikhomai). »Indoevropljani nisu imali poseban izraz da je označe. postoji velika raznovrsnost oznaka koje odgovaraju raznim oblicima žrtvene delatnosti: levanicama (sanskr. poznijih predanja koja su zabeležili hrišćanski autori posle pokrštavanja naroda srednje i severne Evrope. Naravno.. juhoti.«331 Tako. ti su fragmenti različite starosti a do nas su dospeli preko raznovrsnih dokumenata nejednake vrednosti: himni. grč. Benveniste.332 Što se tiče »molitve«. 1974). 131—146. ne može biti mlađi od II milenijuma stare ere. na iranskom. Trodelna indoevropska ideologija Fragmenti različitih indoevropskih mitologija predstavljaju značajan izvor. Ipak. str. Evo još jednog bitnog obeležja: usmeno prenošenje predanja. izd. takođe got. Tu s jedne strane treba voditi računa ο različitim kulturnim kontaktima koji su ostvareni tokom seoba. 179. Ali drugu stranu odsustva takvog termina predstavlja to što »u raznim jezicima. grč. vodi do pretpostavke da je u preistoriji svaki ројаш imao dva lica: pozitivno. želeti«. hails weih). hieros/hagios. 63. II.posvećenom ograđenom prostoru. kao što je i trebalo očekivati imajući u vidu brojne vekove koji su prve seobe Indoevropljana (Hitita. narodnih legendi. svečanim verbalnim obavezama (lat. odnosno zabrana korišćenja pisma prilikom susreta sa civilizacijama Bliskog istoka. irska epopeja ili Snori (Snorri) Sturluson. pošto tu sveprisutnu realnost nisu poimali kao izdvojenu instituciju«. Dovoljno je samo ne prevariti se u pogledu njihove dokumentarne vrednosti. 245. 332 Izvorna hititsko-slovensko-baltičko-armenska (-germanska?) dijalekatska grupa potvrđuje oblike koji su vidljivi u hititskom maltai-. terminologija je sačinjena tako da polazi od dva različita korena. žorž Dimezil je u više navrata analizirao indoevropski vokabular svetog. obredu svetlosti (lat. daps). ne treba zaboraviti da se nijedna religiozna tradicija ne produžava beskonačno bez promena. svi su ti dokumenti dragoceni. dok iranski. isto. grč. jer čuvaju ili odražavaju (makar i iskrivljen) određeni broj izvornih religioznih shvatanja. Indoiranaca. »Izučavanje svakog utvrđenog para . obrednih tekstova..

kao i u Rimu. blagonaklonom. Podeli društva na tri klase — sveštenike. funkcija bogova i ratničke snage. pravnoj misli Rimljana. opet se pojavljuju u sporazumu ko. Tacije i Sabinjani koji pribavljaju žene i bogatstvo.10 Isti diptih nalazi se upravo u Rimu. suprotstavlja se filozofska. Dovolino je reći da su istraživanja tog francuskog naučnika osvetlila suštinsku strukturu indoevropskog društva i ideologije. a Indijci mitski. to su strukture i ponašanja po kojima se razlikuju prva dva kralja Rima: Romul. sveštenika. uređenom.). Prema Dimezilu. duhovna i mistična misao 334 Lat. relativističkoj. i stočara zemljoradnika (vastryo. Opozicija Romul— Numa opet u osnovi sadrži opoziciju luperki—flameni. u Avesti se pravi razlika između sveštenika (athra.ji je hititski kralj zaključio oko 1380.334 s druge strane. Indara. a. »vlast«. Analizirajući dva vida božanske vrhovne vlasti kod Indijaca i kod Rimljana. strašnom. tamnom.fšuyant). Mitra је. analogno trojstvo dominira skandinavskom religiiom i mitologijom: vrhovni bog vladar Odin. Ova trodelna podela bogova i driištva najbolje se može shvatiti kod Indoiranaca. odgovaraju bogovi Varuna i Mitra. s druge strane. Mars. sa istim suprotnostima i istim naizmeničnostima: to je. ratnike i stočare-zemljoradnike — odgovara trofunkcionalna religiozna ideologija: funkcija magijske i pravne vrhovne vlasti. i zaštitnik plodnosti Frej. kšatrija [(ksatriya). Rimljani misle istorijski. Etrurac Lukumon. bogovi Nasatja. Prema Herodotu (IV. Indra. dosl. koji osniva svetilište Fiđes Publica i ispoveda sasvim posebnu odanost prema ovoj boginji koja jamči dobru veru i potvrđuje zakletve. Za stare Indijce. zaštitnika zajednice] i vajšija [vaišya). neposrednih potomaka Skita. i najzad funkcija božanstava plodnosti i ekonomskog napretka. prepoznaje se ista indoevropska struktura ali ta dva »ideološka polja« nisu homogena. 5—6).: flamen. Kvirin — na neki način predstavlja božanski. doista. opozicija izmedu luperka — mladića koji su nagi trčali gradom i udarali prolaznike uzicom od kozje kože da bi ih oplodili — i izabranih sveštenika. pravnike). mirnorri. političkoj. 2orž Dimezil je umesno naglasio i razlike. Najzad. pogotovu ako jedno takvo proveravanje nije izdvojeno nego se može uklopiti u sistem. učesnika u žrtvenim obredima]. proizvođača]. navedeni istim redom. stručnjak za rat. sveštenom vidu — a Varuna je suveren u svom napadačkom.slažu sa vedskim mitom. Zapravo. u staroj Indiji. a Indijci kosmički.van). . godine sa poglavarom paraindijaca (Mitani) iz srednje Azije: Mitra-(V)aruna [varijanta Uruvana]. Kapitolska trijada — Jupiter. ona u svim tačkama odgovara polaritetu Varuna—Mitra. U vedskoj Indiji. sličnu društvenu podelu možemo uočiti u mitskim. Empirijskoj. flamena. jednako sanskr. društvenim klasama brahmana [(brahmanas). svetlom. i Nuraa. vojnika. teško je posumnjati u njihov zajednički indoevropski karakter. apsolutna. koji osniva dva kulta strašnog Jupitera. vlasnike krava (bo). ratničkom vidu«. kšatra (ksatra)] i bo airig. slobodne ljude (airig). Isto tako. i blizanci Nasatja (ili Ašvin). rathae-štar). Ovde ih nećemo izlagati. pobednik Tor. ratnika (boraca iz bornih kola. iranski Skiti su takođe znali za podelu na tri klase. dogmatska. i ta se tradicija održala sve do XIX veka kod Oseta sa Kavkaza. s tom razlikom što u Iranu ova društvena podela nije očvrsla u kastinski sistem. Kelti su društvo delili na druide (sveštenike. To je pokazao i žorž Dimezil (Georges Dumezil) nizom dela koja su iz osnova obnovila uporedno izučavanje indoevropskih mitologija i religija. veoma istorizovanim predanjima ο osnivanju Rima: tu su kralj Romul koga štiti Jupiter. prev. Isti bogovi. Podelu prve funkcije u dva komplementarna dela ili tendencije — magijsku suverenost i pravnu suverenost — jasno prikazuje par Varuna i Mitra. s jedne strane. zanesenom. vojnu aristokratiju [flaith. sveštenik samo jednog božanstva (prim. vrhovni bog »u svom mudrom. Rimljani misle nacionalno. nebeski model rimskog društva.

ο čemu nalazimo tragove u Rigvedi. i plodnosti — što potvrđu. arja (агуа) na sanskritu. nužno zavisni od geografije. jer je u Grčkoj trodelna ideologija bila veoma rano raščlanjena. mi možemo dokučiti samo opštu strukturu indoevropske ideologije. homologije mitske teme ο Indrina »tri greha« mogu se naći u Skandinaviji. airja (airya) na avestijskom. oni su zauzimali oblast »Sedam Reka«. fizičke snage. . na primer. koji ispovedaju kult falusa [šišna deva (sišna deva)]. međutim. plodnošću. 64. Dodajmo da je veoma značajna identifikacija jednog zajedničkog indoevropskog motiva u mitologiji ο Heraklu. Kao što smo mogli da pretpostavimo. vrhovnom vladaru i Ocu. Razvlašćenje Dijauspitera u korist Varune. Što se tiče druge funkcije. u mitovima ο Heraklu. 190—92. str. Arijci u Indiji Indoiranska plemena su se tokom perioda zajedništva određivala rečju koja je značila »plemeniti (čovek)«. moguće је da su osvajači naoali i uništili neke harapske gradove.336 Vrlo je verovatno da se ove mitsko-obredne teme ne iscrpljuju u ratnoj mitologiji i tehnikama iz doba indoevropskog zajedništva. Pandžab. u Indiji i u Irskoj. biće prilike da procenimo njihov broj i značaj. koji je na različite načine upotpunjavan mnoštvom božanslcih oblika. Tako se inicijacijsko iskušavanje po svoj prilici sastojalo iz borbe mladog ratnika protiv tri protivnika. Proučavajući odvojeno različite indoevropske religije.ls odnosno oblast gornjeg toka Inda. Kao što smo već rekli. Osim toga. Imali su brojna stada i živeli u utvrđenim Servius et la Fortune. četiri ili pet vekova kasnije. Oni su opisani kao ljudi crne puti. U Kušulenu i Horaciju pobeda izaziva »bes« (furor. Vedski tekstovi pominju borbe protiv dasa (dasa) i dasjua (dasyu). ideja i religioznih praksi. ali ne i misao i religiozne prakse prvobitne zajednice. Zorž Dimezil je osvetlio izvestan broi podudarnosti između Indije (već kod Indoevropljana). ona nam omogućava da procenimo osobenu kreativnost svakog ariofonskog naroda. Arijci su počeli da pro· diru u severozapadnu Indiju početkom II milenijuma. što je rezultat simbioze s egejskom kulturom. Ta nas struktura. sapta sindhavah. trodelna ideologija je predstavljala povezan ali elastičan sistem. varvarskog jezika. mada razvijena u doba zajed· ništva. koji se mora obredno očistiti. i u Grčkoj. ekonomije i istorijske situacije svake grupe. Koliko se ο tome može suditi. gde svaki ubija po jedno troglavo čudovište. odstranjivala ili korenito reinterpretirala podjednako uvažavana shvatanja kao što je. obaveštava ο vrsti religioznog iskustva i spekulacije koji su bili osobeni za Indoevropljane.12 Ta tri greha se čine u odnosu na tri funkcije koje se u stvari nalaze u domenima religioznog. mirom. idealnog ratnika. . Ali važno je utvrditi da su se one sačuvale na dvema krajnjim tačkama širenja. Rima i germanskog sveta.Indijaca. Ukratko. dokumenti kojima raspolažemo predstavljaju osobene izraze različitih ariofonskih naroda kroz istoriju.je trorunkcionalnu hipotezu. »bez nosa«. u kojima se mogu prepoznati nastavljači ili preživeli pripadnici indske civilizacije. jer su religiozni izrazi koji su povezani s obiljem. Sličan scenario se može pronaći u istoriji slavnih borbi irskog junaka Kušulena protiv tri brata i u Horacijevoj borbi protiv tri Kuracija: isto је tako u mitu ο Indri i ο iranskom junaku Tretaonu. Dredstava ο bogu neba. Ima razloga verovanju da je trodelna ideologija. ili protiv nekog troglavog čudovišta (koje ie predstavljala neka drvena spodoba). tvorcu. u podvizima junaka Starkaterusa. Kao što smo već primetili (§ 39). Osim toga. kao da odražava ili se nadovezuje na jedan mnogo stariji proces. keltski ferg) opasan po društvo.335 Analogne razlike među »ideološkim poljima« nalazimo i kod drugih indoevropskih naroda. najveća morfološka promena potvrđena je na nivou treće funkcije. pogotovu korišćenja snage u borbama.

pobedilo je pod kraljem Sudom deset ujedinjenih kraljevića. str. str.339 Gvožđe se počelo koristiti tek oko ~1050. poistovećivane su s borbama Indre protiv Vitre i drugih »demonskih« 337 B. jer je sećanje na njih izrazito mitologizovano. Arijci nisu imali gradove i nisu znali za pismo. u vedskim tekstovima se aludira na ruševine (arma. U Rigvedama se takođe pominje još jedan tieprijateljski narod: Ραηί. i R. drvodelje i kovači bronze uživali su veliki ugled. pleme Bharata. drugi pripadnici pokorenog naroda su se izgleda. Vid. Vedski Indusi su se bavili zemljoradnjom. Moć ovih malih kraljeva uravnotežavali su narodni saveti (sabha i samiti). I pored jednostavnosti njihove materijalne kulture. 32). M.338 Ovaj proces rasne. znači »boja« — što je pokazatelj etničke raznovrsnosti koja je činila osnovu indijskog društva. Čak su i neki mitovi domorodačkog porekla. godine. poglavar Dasa je slavljen zato što štiti brahmane (Rigveda VIII. Ako u kasnijim knjigama Rigvede reč dasa znači »rob«. Tu su se borbe odigrale pre sastavljanja himni. Jedan broj himni nagoveštava sukobe između različitih arijskih plemena. vedski rečnik je sačuvao veliki broj nearijskih reči. radže. 338 Vid. »fantome« ili »čarobnjake« dosta je česta pojava. u Madhjadešu. 34). Kockanje je bilo veoma omiljeno. Najslavnije. 46. koji kradu krave i prihvataju vedski lcult. istorijski podaci su u Rigvedima dosta siromašni. sa svoje strane. . kulturne i religiozne simbioze. Neka imena vedskih plemena — na primer ime Bharata — ponovo se javljaju u kasnijoj književnosti. 339Naravno. posebno cerebralne suglasnike. pripoveda ο velikom ratu između Kurua i njihovih rođaka. armaka) u kojima su živeli »čarobnjaci«. ali je njihova ekonomija bila pre svega pastirska. ali i meso goveda.naseljima (pur). U vreme kada je bio redigovan veliki teološki spis Šatapatha Brahmana. Ovi suglasnici po svoj prilici odražavaju izgovor domorodaca koji su se trudili da nauče jezik svojib gospodara. što ukazuje na sudbinu pobeđenih Dasa. koji je potvrđen od najstarijih vremena. Osim toga. koji se ne nalaze ni u jednom drugom indoevropskom idiomu. 409 i dalje. od kojih ova druga nije imala religiozno značenje. Krajem vedskog doba. na primer. između ~ 1000. Termin vama. Preobraža. somu i suru. koja je sastavljena najmanje pet ili šest vekova posle vedskog doba. Eliade. što govori ο prodoru Arijaca ргеко leve obale Ganga. širiće se zavisno od napredovanja Arijaca dolinom Ganga.~1400. pokazuje da se uticaj Arijaca širio ka jugu. preobražavane su i bitke koje su vođene za osvajanja oblasti ili. ali je korišćen isključivo za rat. taj se rat zbio oko . »rušitelj utvrda« — napadao i uništavao na stotine. Jelo se mleko i mlečni proizvodi. dovršena je podela društva u četiri klase. Ramajana. Prikaz je uglavnom uopšten: Arijci su voleli muziku i igru. prikladno uklopili u arijsko društvo. svirali su flautu. Pandava. The Birth of Indian Civilization. Himne otkrivaju samo neke vidove života iz vedskog doba. Alchin. Harijupija na obalama reke Ravi verovatno je bila isto što i Harapa. Brakovi sa domorocima ostavljaju traga u jeziku. 51 i dalje. lautu i harfu. 348 i dalje. Pravili su opojna pića. tačnije. a to pokazuje da su Arijci srušene gradove povezivali s drevnim stanovnicima oblasti. Mahabharata. godine.j zemaljskih neprijatelja u »demone«. godine. M. 155. Kao što su protivnici Arijaca bili mitologizovani. pretvarani u »demone« i »čarobnjake«. str. simbioza sa domorocima započinje prilično rano. Eliade. Le mvthe de l'eternel retour. ovaj opis materijalne kulture treba upotpuniti »naporednivn svetom« magijsko-religioznih vrednosti alatki i njihovim pojedinačnim mitologijama (§ 9). Ovim plemenima upravljali su vojni poglavari. u središtu poluostrva. Konj se visoko cenio. Stoka je imala funkciju novca. i ~800. lsLo tako. Le Yoga. bile su arijanizovane provincije Košala i Videha.337 Ipak. § 74). koji je označavao društvene klase. pljačku i kraljevske obrede (up. njemu je posvećena čitava jedna himna u Rigvedi (X. Prerna predanju koje su sačuvale Purane. Međutim. čak ni u iranskom. To su one »tvrđave« koje je Indra — nazvan purandara. Vedski sanskrit ima čitav niz fenomena.

Ušas — boginja zore. učinkom obreda. one su bile sastavljene za auditorijum koji se na prvom mestu bavio ovozemaljskim dobrima: zdravljem. predstavljali najstariju božansku porodicu (Atharvaveda VI. 2). u hincluizmu: ona. 127). υ hinduizmu. Vedski tekstovi pominju borbu u kojoj su se 340 Up. M. Ali podizanje žrtvenika posvećenog Agniju zapravo je bilo samo obredno podražavanje Stvaranja. 100.). ona dobija »oblik«. izražava se pre svega u procesu simbioze. 32. 22. do njene hinduizacije. ostvario se u dijalogu sa religioznim sistemom koji su razradili brahmani na osnovu vedskog »otkrovenja« (sruti) Najzad. Vrlo rano. što je titula koju. I. Utoliko je dakle značajniji dominantni položaj Velike boginje. »Nebo i Zemlja« (Rigveda I. spevovi su namenjeni vojnoj eliti koje se malo ili nimalo ne tiču tajne kosmičke plodnosti i postegzistencije duše. Retigions of Ancient India. 82. Drugim rečima.S0 Međutim. bogatstvom. opet. vrhovni bog bez premca. 4) i prikazivali su »Oca Nebo«. Varuna je prevashodno označavan izrazom asura. a naseljeni su bili svi oni koji su podigli žrtvenik vatre« (Šatapatha Br. ο kojoj smo upravo govorili. 6. K. vedski pesnici su sačuvali sećanje na »sveznajuće Nebo« (Atharvaveda I. i postaje stvarna. str.342 Otuda je verovatna pomisao da su neki religiozni koncepti. vajšje i sudre — verovatno su delili verovania i ideje analogne onima koje susrećemo dve hiljade sodina kasniie. Varuna. samrađa (samraj) (Rigveda VII. Α. velikim brojem sinova. Taj proces. Njegovo ime sada označava »nebo« ili »dan«. Dijauspitara (isto. koji će kasnije postati široko prihvaćeni. religiozno i kulturno jedinstvo Indije bilo je proizvod dugog niza sinteza. Kasnije ćemo razmotriti kosmološke implikacije takvih uzornih borbi (§ 68). 65. i Ratri — Noć kojoj je posvećena jedna lepa himna (Rigveda X. Asure su. Nebeski bog je uspevao da zadrži svoj prvobitni prestiž samo u onoj meri u kojoj je bio slavljen kao vrhovni Bog. prvobitno božanstvo: deve i asure Himne ne predstavljaju najstariji oblik vedske religije. 4. Comaraswamv. 341 Up. asimilacije i геvalorizacije koji dovodi do arijanizacije Indije i. zauzeta oblast je prethodno iz »haosa« pretvorena u »kosmos«. mnoštvom stoke. Ovom prilikom ukažimo na to da je zauzimanje neke nove oblasti postajalo ozakonjeno podizanjem žrtvenika (garhapatja) posvećenog Agniju. I. što su. dugovečnošću. Dijaus. . kasnije. dakle.bića. treba voditi računa ο činjenici da vedski tekstovi prikazuju religiozni sistem jedne svešteničke elite koja je služila vojnoj aristokratiji. na primer Agni (Arharvaveda I. Nekoliko boginja čija imena znamo — uglavnom imaju skromnu ulogu: to su zagonetna Aditi — Majka bogova. Eliade. VII. itd. kao i stvaralačku snagu indijskog duha. 160). str.341 Himne ne odražavaju sveukupnost vedske religije. doduše. Kao što ćemo odmah videti. Posredi je proces koji je dosta čest u istoriji nebeskih bogova: oni se povlače pred drugim bogovima i postaju dii otiosi. Reč koja je ukazivala na personifikaciju nebeske sakralnosti. na kraju je označavala prirodni fenomen. 1— 4). VI. tajne koje određuju religioznv delatnost njihovih supruga i njihovih podanika. 3). preostali deo društva — odnosno većina. sigurno. Le mythe de l'eternel retour. Očigledno. poseduju i drugi bogovi. 3). indoevropski bog neba. Louis Renou. The Rigveda as Land-nama-bok. 10 I. nredstavlja trijumf ekstrabrahmanske religioznosti. u vedsko doba već bili uobličeni. str. Dijausovo mesto je zauzeo Varuna. 16. već je iščezao iz kulta. Stvaralačka snaga indijskog duha.340 »Govorilo se da se negde naselilo [avasjati (avasyati)] tek kada se sagradi jedan garhapatja. Dijaus je pogotovu prisutan u prvobitnom paru Dijavaprithivi. vedskim panteonom vladaju bogovi. 342 Što podseća na stanje grčke religije u homersko doba. Slabo poznajemo etape koje su prethodile njegovom uzdizanju u položaj Sveopšteg kralja. koji je trajao više hiljada godina. ostvarenih u znaku pesnikafilozofa i stručnjaka za obrede vedskog doba.

red je istovremeno i kosmički. naime. a posebno ono stanje koje je postojalo pre sadašnjeg uređenja sveta. Ijudi se u njegovom prisustvu osećaju »kao robovi« (Rigveda. 2—7). 85.bogovi (deve) suprotstavili asurama. VI. kao i u brojnim drevnim i tradicionalnim religijama. počev od čvorova. »Ordre. »vezati«. I). 10). »rita« i »maja« Vedski tekstovi Varunu prikazuju kao boga vrhovnog vladara: on vlada svetom. kao iskonsko božanstvo. ma kako bio sakriven. i moralni. Indra je tada pozvao Varunu da pređe u njegovo kraljevstvo (Rigveda V. 17. spisima posvećenim taini žrtvovanja. čak i za Dijausa i za Indru (koji je nazivan »vrhovnim vladarem asura«. IV. On ni izdaleka ne uživa popularnost Indre. nazivalo »varunsko«. 41.). Ali. (Rigveda VII. ali isto tako i da ih oslobodi. 3). bila odlučena kada je Agni na Indrin poziv napustio asure koji nisu imali žrtvu (Rigveda X. I. 2—7) i nepogrešiv (Rigveda IV. Pobeda deva nad asurama bila je poistovećena s triium· forn Indre nad dasjima koji su takođe bili bačeni u najdublje podzemlje (Atharvaveda IX. On je stavio »mleko u krave. um u srca. istiniti »gospodar veza«. na primer. bio poistovećen s Vritrom.. to i jeste razlog zbog kojeg i oni imaju pravo na epitet asura. Ovo poistovećivanje je omogućilo čitav niz ezoteričnih spekulacija ο tajni božanskog dvojedinstva. podjednako ima kako kod paraindijaca iz Mesopotamije i Siпје. 25. 124 i dalje. 3). 16. i liturgijski. Atharvaveda VI. 66. itd. somu u planine« (Rigveda V. str. On »је razvukao Zemlju kao neki mesar kožu.«. Važno je naglasiti da je »vreme asura« prethodilo sadašnjem dobu kojim upravljaju deve. 83. H. označava poredak sveta. dakle. asura par ekselans. 2. 9. bogovima (devama) i ljudima. deve su kasnije asurama ugrabile žrtvenu Reč (Vak). str. 4. da bi postala prostirka za Sunce. uvereni smo da je već ona predstavljala osnovu refleksija i tumačenja indijsikih Indoiranaca« (G. Ovaj mitski sukob odražava borbu »mladih bogova«.344 Ne postoji nijedna himna posvećena riti ali se sam taj izraz često navodi (više od trista puta u Rigvedama). Dumezil. Taj će sukob u postvedsko doba biti naširoko prepričavan i komentarisan u Brahmanama. V. U Vedama je izraz asura korišćen kao epitet za bilo kojeg boga. Ima »hiljadu očiju«. Pobeda bogova je. tako i kod svih Iranaca. Varuna je. on ima neke atribute nebeskih bogova: on je višvadaršata (višvadaršata). »Mladi bogovi«. Vritre (§ 68). 72. up. sveznajući (Atharvaveda. Tu kosmogonijsku pozadinu pronaći ćemo i u mitskim borbama Indre protiv prvobitnog Zmaja. Drugim rečima. protiv grupe prvobitnih božanstava. 344 »Imajući u vidu eminentno mesto koje ta ista ideja. što je mitska formulacija za zvezde. 5).. Peterson je njegovo ime objasnio polazeći od indoevropskog korena ner. 1—2). Pošto »vidi« sve i nijedan greh mu ne promiče. za njega se vezuju rita (rta) i (maja (тауа). 99. »svevidljiv« (Rigveda VIII. prelaz iz prvobitnog u sadašnje doba objašnjen je kosmogonijskim terminima: prelazom iz haotičnog »stanja« u organizovani svet. on ima čarobnu moć da na daljinu sveže svoje žrtve. a u ceremonijama se sve što bi on vezao. I pored svog izuzetnog ugleda. kojima zapoveda Indra. 4. 16. dva religiozna pojma koja će imati izuzetnu budućnost. nisu proDustili da prisvoje te svete moći. rantaisie.343 Prikazivan je s užetom гг ruci. u »Kosmos«. 124. Varuna je u vedsko doba već na zalasku. izraz asura se odnosi na posebne svete moći koje su bile specifične za neko prvobitno. deve. skoro u obliku iste imenice. 34. »Strašni vrhovni vladar«. Činjenica da su asure važile za prvorazredne »čarobnjake« (Atharvaveda III. I) i da su bili poistovećeni sa sudrama. Varuna: sveopšti kralj i »čarobnjak«. Reč rita. Rigveda VII. 343 Images et Symboles. changement«. . ne znači nužno i to da su oni predstavljali bogove prearijskih starosedelaca. glagolski prilog prošli »prilagoditi se«. 140). Predmet jednog broja himni i obreda je zaštita ili oslobađanje čoveka od »Varuninih uzica«. 5). U Indiji. Kao vladar kosmosa.

bio odgajen u »kući« rite i objavljuje se da on voli ritu i svedoči za ritu. koji se zadržava pre svega u erudiciji izvođača obreda i u religioznom folkloru. i govorilo se da je ova univerzalna. Postoji saglasnost da izraz maja potiče od korena maj. na primer. III. Među Indrinim »čarolijama« na prvom mestu Je njegova moć preobražavanja. koja je majin. up. str. prvenstveno demonskim čarolijama promena poput onih koje izvodi zmija Vritra. Images et Symboles. Onaj ko gazi zakon. 347 »On je majin pobedio pomoću maje«. * Engl. sistem promena lišen realnosti. naime. Isti princip podjednako vlada kultom. razumljiva ako se vodi računa ο činjenici da kosmička kreativnost Varune isto tako ima jedan vid »čarobnog«. sam će Kosmos za Vedantu postati varljiva »transformacija«. 346Up. Varuna je. nekih 1. nerealnost. propisao sam Varuna). Varuna će postati deus otiosus.. U Rigvedama maja označava »destruktivnu i negatorsku promenu dobrih mehanizama.347 2) maja stvoriteljka oblika i bića. nav.Obznanjuje se da je stvaranje bilo obavljeno u skladu sa ritom. zato. ambivalentna ličnost karakteristična za severnoameпскп mitologiju (prim. Ova se kosmološka maja može smatrati za ekvivalent rite. U prvom slučaju.500 godina pre klasične Vedante. Kasnije. čiju cemo veličanstvenu sudbinu videti kasnije. čarobnjak i gospodar uzica — dopušta zapanjujuće upoređenje sa zmajem Vritrom. čak ambivalentnom pojmu: ne samo demonskom iskrivljavanju kosmičkog poretka. sa istinom poistovećena norma bila »utemeljena« u njemu. čl. Sve ovo osvetljava njegovu strukturu boga-kosmokrate. iskazan prvi smisao maje: »namerna promena«. Dumezil.). odnosno promena — stvaranje ili uništenje — i »promena promene«. Veza je. dakle. Broj prelaza koji prikazuju smenjivanje dana i noći. Ipak. Šta god se mislilo ο etimološkoj sličnosti njihovih imena. ima dve vrste: 1) maje borbe. Uumezil. U Rigvedi se dhaman i aharman navode 96 odnosno 54 puta. S vremenom. međutim. postoje loše i dobre <maje. 113 i dalje: G. str.345 Na prvi pogled izgleda paradoksalno da je čuvar rite istovremeno blisko povezan sa majom. sve su to proizvodi maje stvoriteljke. što je od početka reč ο dvostrukom. a na prvom mestu sa 345 U klasičnotm jeziku izraz Ttci će biti zamenjen rečju άΐιανγηα. sputava sunčev hod. povlastica vrhovnih bogova. na prvom mestu Varune. . demonsku i varljivu promenu.: varalica. da rita podjednako uređuje i kosmičke ritmove i moralno ponašanje. itd. »proti\maje«. 143— 44. nav. »Sedište rite« je na najvišem nebu ili na žrtveniku vatre.ae treba reći da su oba u određenoj vezi s Vodom. izmeni kosmičke norme. prvorazredni trickster* Jedna takva maja menja kosmički poredak.346 Drugim rečima. drugim rečima. str. U Rigvedama je. to jest čarobnjak. 142 i dalje. odgovoran je pred Varunom i uvek je Varuna i samo on taj koji uspostavlja red poremećen iz greške ili iz neznanja. sunčev hod. dakle. ili zarobljava vodu. uostalom. opet. Dobrih maja. 82). s bibliografijom. dakle čarobnom ili demonskom preobražaju i u ideji Varunine stvaralačke snage. Uočimo već sada da se poreklo filozofskog shvatanja maje — kosmička iluzija. deio. »menjati«. prev. str. Treba jasno reći da njegov oblik postojanja — on je strašni Vrhovni vladar. reč je ο »lukavstvima« i »čarolijama«. koje je koristio Indra kada se odmeravao sa demonskim bićima. njegove veze sa idejom sveopšteg poretka bile su dovoljne da mu obezbede značajno mesto u istoriji indijske duhovnosti. padanje kiše. ponavlja se da bogovi deluju prema riti. Krivac se nada oproštaju posredstvom žrtava (koje je. Da se vratimo na Varunu. . nego i božanskoj kreativnosti. ali takođe i promenu loše promene«.maja označava kosmičku iluziju. Nazivan je »Bogom rite«. Tako postaje razumljivo zašto je došlo do toga da . ne-biće — istovremeno nalazi u ideji »promene«. to je misao vodilja brojnih teksttova (Bergaigne. koji posredstvom svoje maje ponovo uspostavlja red u Univerzumu. i druge pojave koje podrazumevaju ritu.

str. Ambivalentnost i jedinstvo suprotnosti nisu samo Varunina svojstva. Najzad. Noć (neočitovano). koje je još u najstarije doba imalo značajnu ulogu kao izraz u prvom redu božanske vrhovne vlasti. 9) objavljuje da »je Veda znanje ο zmiji (sarpa-vidja«).350 67. U Vajasaneji Samhiii (V. bog Soma »sasvim kao Ahi. kojem istovremeno predstavlja i antitezu i nadopunu. 4. 3. 3). Arjaman. kasnije je bilo korišćeno kao primerni obrazac za sve vrste antagonističkih parova i komplementarnih opozicija. M. Varuna je izjednačen sa zmijom Ahi i sa Vritrom. predstavljalo jednu od karakteristika indijske religiozne misli mnogo pre nego što je postalo predmet sistematične filozofije. itd. up.. 1) pominje Agnija kao »besnu zmiju«. Ali. 33) poistovećeni su Ahi Budhnja i Sunce (Ađa Ekapad). 4. 5. 6 i 25. pravedne i sveštenske vidove. 1. isto kao što se Ahi oslobađa svoje kože« (Šat. dok je tama neočitovana svetlost. III. 79. a »prebivalište nagaa« je Okean. 260 i dalje. 13. Ali. kada se izdvoji od Varune. G. štaviše. 350 Mahabharata I. Eliade. 1). 73. svevidećem. Zmije i bogovi. 15. Izlazeći u zoru. a s druge strane. str.. Sunce »se oslobađa Noći. Već Rigveda (I. 351 Ο toj temi up. U Vedama mu je posvećena samo jedna himna (Rigveda III. Drugim rečima. ništa mu ne promiče.«. 391. naime. Što se tiče Mitre. I. njegova je uloga drugorazredna. imalo »demonski« karakter. oličavajući miroljubive.349U Atharvavedi (XII. sa zmajem Vritrom koji je. 4. on se pominje s mitskim zmijama koje su potvrđene još u vedskim izvorima. Mitra. Aitareja Brahmana (III. zameci). Isto tako. 164. Br. Varuna je poistovećen sa zmijama prvenstveno u Mahabharati. s jedne strane bliski s »vezama« svake vrste. str. 59). Ali on sa Varunom deli atribute vrnovne vlasti. napomena. podjednako kao i svetski Mitra. Njegov značaj za religiozno delovanje i mišljenje ispoJjava se pre svega onda kada ga prizivaju zajedno sa Varunom. Rigveda IX. Aditi Ova Varunina dvosmislenost i podvojenost značajne su iz više razloga. Johnson. II. . deve (Panćavimša Br. 1). 3. 108 i dalje. 38) u Varuni vide ono što je neočitovano.»zadržanom Vodom« (»veliki Varuna je sakrio more. virtuelno i večno. 348 Neki delovi Rigvede (npr. Nema sumnje u to da se izjednačavanje bogova sa zmijama na neki način nadovezuje na ideju potvrđenu u Brihadaranjaka Upanišadi (I. Mephislophćles et l'androgyne. Kao što to pokazuje njegovo ime. IX.). 4). XXV. Zajedničko poreklo antagonističkih likova predstavlja jednu od omiljenih tema za prikazivanje iskonskog jedinstva-totaliteta.. »transcendentnost« i »nedelovanje« (što su osobenosti vrhovnih bogova) istovremeno su. Sat. »zaustavio« ili »lancem svezao« Vodu. mi svoju pažnju treba prvenstveno da zadržimo na egzemplarnom karakteru jedinstva suprotnosti. 21. On olakšava sporazumevanje među ijudima i utiče na to da oni poštuju svoje obaveze. Tvrdi se da su Aditje u početku bili zmije. 36) potvrđuje da zmija Ahi Budhnja nevidljivo (parokšena) predstavlja ono što Agni jeste vidljivo (pratjakša). On je nazvan »Gospodarem mora« i »Kraljem nagaa«. »Angel and Titan«. 3 i 6). kao što ćemo to videti. milostive. U drugim delovima Mahabharate smatra se da je Varuna jedan od najvećih nagas. bar na početku. Ono je.351 Drugim rečima. da su deve i asure Prađapatina deca. 349 Vid. ispuzava iz svoje stare kože« (Rigveda. Brah. Izvanredan primer za to naći ćemo proučavajući teološka tumačenja čuvene mitske borbe između Indre i Vritre. Dvojstvo Mitra—Varuna. I. on je oličeni »Ugovor«. 57) on je označen kao »zmija«. kao i to da su asure stariji.348 Voda (virtuelno. zmija je jedna virtualnost Vatre. Pošto su skinuli s\'oje stare kože — što znači da su stekli besmrtnost (»pobedili su Smrt«) — oni su postali bogovi.. »Varuna and Dhrtarastra«. 3. 3. i mitski i metafizički. 3. »zadržao«. božanska doktrina je paradoksalno poistovećena sa jednim »znanjem« koje je. Br. 44). Sunce je njegovo oko (Taitt. Šatapatha Brahmana ga poistovećuje sa Vritrom (III. reference koje je sakupio Coomaraswamy. (XIII.

Ali Indra je podjednako i demijurg i oploditelj. sumerskog Ninurte i Asaga.: pramaterija (prim. 71 i dalje. ι to će biti njegov veliki »greh«.). a Markandeja Purana ga opisuje »bolesnog od straha«. on pre svega upravlja obavezama koje proizlaze iz gostoprimstva i pokazuje interesovanje za brakove. Indra međutim krši ugovor i ubija Vritru iz ziobe. Aditje. najznačajniji mit Rigvede. Njegovi akoliti. 352 353 . sručuje kišu i zapoveda svim oblicima vlage. primerni obrazac ratniika. Indra. oličenje bujnosti života.352 Aditi je po svoj prilici bila Velika Boginja Majka koja nije bila sasvim zaboravljena. 1. Arjaman i Bhaga obrazuju par Aditja ili sinova boginje Aditi. Baal — Jamj. on odleće na kraj sveta i skriva se u jedan lotos »sasvim se smanjivši« (Mahabharata. ona predstavlja prostranstvo. Još jedna osobena crta indijskog mita: Indru posle ubistva obuzima strah. širinu. džinovskog zmaja koji je zadržavao vodu u »šupljini planine«. Heur et malheur du guerrier. na mitološkom planu odražavaju indoiranska društva mladih ratnika (marja). Tekstovi je izjednačavaju sa Zemljom. štaviše. pa čak i sa Univerzumom. str. Neumorni potrošač some. Zajedno sa Mitrom i Varunom (a ponekad i sa drugim bogovima). ubijanjem nekog zmijolikog čudovišta — simbola za virtualno. . slobodu. »sa hiljadu testisa« (Rigveda VI. U nekim slučajevima (Marduk — Tijamat. Marduka i Tijamat. božja pobeda je preduslov kosmogonije. ali i za »autohtono« — nastaje nova kosmička ili institucionalna situacija. Zevsa i Tifona. prev. Zevs — Tifon. neprobuđenog. Prema Šatapatha Brahmani (I. Dumezil. Lat. uspavanog. pobednik i demijurg Indra je najomiljeniji bog u Rigvedi. potonulog u najdublji san. za »haos«. Borba boga protiv zmijolikog ili morskog čudovišta predstavlja. zmija Ilijankaš uspeva da osakati boga. oružjem koje je iskovao Tvastri. 21. iranskog junaka Thraetaona i troglavog zmaja Azhidahaka. on pokreće uragane. V. obezbeđuje raspodelu bogatstva. 9. I. u poređenju sa deset koje su upućene Varuni. up. Zvali su ga sahasramuska. 82.353 Središnji mit ο Indri. IV. Marduk i Ra oklevaju pre borbe. Još od Maksa Milera mnogo se raspravljalo ο strukturi ove boginje. 75 i dalje. životinja i žena. hititskog boga oluje i zmije Ilijankaš. Setimo se borbe Raa i Apofisa. up. kosmičke i biološke energije. odseca joj glavu i oslobađa vodu koja se ka moru razliva »kao mukanje krava« (Rigveda II. ili neuspeh pobednika pri prvom pokušaju. pripoveda ο njegovoj pobedničkoj borbi protiv Vritre. Indra susreće »nepodeljenog. 3—17). Traite d'Histoire des Religions. na primer). »Nevezane«. 46. Njemu je upućeno nekih dvesta pedeset himni. 32). Zajednička karakteristika svih tih mitova jeste strah. ili pobeda sunca protiv hladnoće koja je »zarobila« vodu Gonda. Prvi štiti društvo Arijaca. Varuni i Aditjama zajedno. On je junak bez premca. str. 3) i »gospodar zemlje« (Atharvaveda XII. on je »gospodar polja« (Rigveda 8. U drugim prilikama ona je zalog za nastajanje novog doba. 354 On mu je. stvarno i poslao glasnike koji će između njih uspostaviti »prnateljstvo« i »dogovor«. arhetip generativnih snaga. 3). 2 i dalje. 32. pa je svoje osobenosti i funkcije prenela na svoje sinove. prilično rasprostranjenu mitsku temu. Indra beži što može dalje kada opazi Vritru. opasni protivnik Dasjua ili Dasa. čije ime znači »deo«. ležećeg« Vritru (Rigveda. kao što znamo. Bhaga. 19. »Gods« and »Powers«. Ukratko. 6.Sa Mitrom su povezani i Arjaman i Bhaga. već Rigveda. 3). Ojačan somom. odnosno. str. Slobodne.354 Nema potrebe da se zadržavamo na naturističkim tumačenjima ovog mita: u pobedi protiv Vritre videla se ili kiša koja je počela s olujom. 14). koji je. 6) oploditelj polja. Indra obara zmiju svojom vadrom (»munjom«). u prvom trenutku. ili za uspostavljanje neke nove vrhovne vlasti (up. Tifon uspeva da odseče i odnese Zevsove tetive. Maruti. ili oslobađanje vode iz planina (Oldenberg). 68. trideset pet upućenih Mitri. kako priželjkuje mir.

koje je obezbeđivalo obnavljanje sveta. pobedi života protiv neplodnosti i smrti. Pesnik se upoređuje s Indrom: »Ja sara ubica mojih protivnika. struktura mita je kosmogonijska. odakle silazi u obliku munje. 4) se kaže da je bog svojom pobedom stvorio sunce. 12. nebo i zoru. te prema torne i poslednji bog koji će se roditi. Indrina borba poslužila je kao uzor za borbe koje su Arijci morali voditi protiv dasjua (koji su se takođe zvali i vritani). 69. 113. X. tu ima i »naturističkih« i »istorijskih« vrednosti.zaledivši je (Hilebrant). bez rana. i epifanija orgijastičkih sila i univerzalne plodnosti. pošto on prekida hijerogamiju Neba i Zemlje. Indra je samo razdvojio kosmičke roditelje i. 251 i dalje).). demijurg. čim se rodio. naravno. 62. otelotvorenje »otpora« i nepokretnosti. učvrstio nebeski svod i. Prema drugoj jednoj himni (Rigveda X. međutim. okončao »nepokretnost«.356 Taj bog je istovremeno i neumorni pobednik. U Rigvedi (I. iskonskog zmaja. odnosno. »The Ancient Arvan Verbal Contesl«. drveću. I. irec bogova: irtvena vatra. Indra određuje Varunu za vladara kosmosa i čuvara rite (koja je ostala skrivena u doniem svetu. 4—6). Ali indijska misao će ovaj mit vrlo rano upotrebiti kao prikaz božanskog dvojedinstva i. Atar. kao što je njegov iranski homolog. Nebo i Zemlja su roditelji bogova (I. a u samoj Indiji pronaći ćemo ga u komadanju Puruše od strane bogova i u Prađapatinom samožrtvovanju. Kuiper. taj uistinu ubija Vritru« (Maitrajani-Samhita. zato što žestina stvara. Unutar boravišta koje je okruživao Vritra. On je Dijausov sin (Rigveda I. 3). Borba između Indre i Vritre je u staro doba verovatno predstavljala mitsko-obredni scenario praznovanja Nove godine. str. 12 356 Kuiper. Drugim rečima. str. itd. Indra nije obavio žrtveni obred nego je kao ratnilc ubio egzemplarnog protivnika. Indra je. ο preistorijskom običaju. postoje i drugi tipovi indijskih kosmogonija koje stvaranje sveta objašnjavaju polazeći od neke materiae primae. 33. Agni. Ali. razdvojio Nebo i Zemlju. On »se rađa« na Nebu. Reč je. ali se on ne može ograničiti samo na te kosmičke i obredne hijerofanije. čije je postojanje široko potvrđeno i u brojnim primitivnim društvima U Vedi. nije slučaj s mitom koji smo upravo ukratko izložili.355 Prema nekim predanjima. Zemlja i Voda. Pored toga. sin Ahure Mazde (Jasna 2. Dakle. svetlost. 2. . Ovaj mit je υ bezbrojnim varijantama vrlo rasprostranjen. 38. 26. i učini da zasija sunce« (VIII. svet i život mogli su biti rođeni jedino usmrćivanjem nekog prvobitnog bezobličnog Bića. biljkama. Rigveda. 6). um Kultna uloga domaće vatre je bila značajna već u indoevropsko doba. koje su posledica Vritrinog »zaustavljanja« vode. 3. sazidao je sebi jednu kuću i stvorio Vritru kao neku vrstu krova ali i zidova za to prebivalište. bog Agni predstavlja svetost vatre раг ekselans. Nebo i Zemlju.* To. on razdvoji ta dva sveta. »Onaj koji pobeđuje u nekoj borbi. prema tome. postojali su Nebo. čija uloga u Rigvedi nije jasna. 185. poistovećivan je sa suncem. zdrav i čitav kao Indra« (Rigveda. Naturistički elementi su nesurrmjivo prisutni. Indrina pobeda jednaka je.33 Indra raskida ovu iskonsku monadu. zgromivši Vritru. ali se takođe nalazi u vodi. »virtuelnost« simbolizovanu zmajevskim oblikom postojanja. 6): Indra je najmlađi (III. 269. Ipak. između ostalog. pošto je mit polivalentan. Mit je višeznačan: pored kosmogonijskog značenja. up. II. uvećava i obnavlja život. »izrađivač« bogova. Govornička nadmetanja su u vedskoj Indiji takođe opetovala prvobitnu borbu protiv sila suprotstavljanja (vrilani). jer je tu neka vrsta »sveta« već postojala. Kao što ćemo videti (§ 75). kao primer hermeneutike koja teži da razotkrije konačnu realnost. I). 166. I). Posle ovih demijurških poduhvata. »Svojom snagom. slamajući Vritrin »otpor« i nepokretnost. bacivši vađru rastrgao Vritru koji je svu vodu zadržavao u podzemlju. 10). Tvastri.

58. 52. ali se on nalazi na prvom mestu. treba voditi računa ο bezbrojnim slikama i simbolima koje otkrivaju »tvoračka imaginacija« i meditacija povodom vatre. On je večno mlad (»Bog koji ne stari«. olakšao je sinteze koje teže svođenje brojnih i različitih planova na jedari jedinstveni i osnovni princip. žreou.358Na kosmološkom planu. str. Što se tiče izjednačavanja vatre (svetlosti) i uma — ono je svuda rasprostranjeno. 58. muževnosti. na fr. 4). Majke (X. S jedne strane. buka i strah koji on izaziva. njegova uloga je prividno nejasna. Žan Varen (Jean Varenne)]. Gonda. 89. Agni nije bio jedini indijski bog koji je pothranjivao takve snove i razmišljanja. njegova »zlatna vilica«. plamena i toplote. veličanstvenošću. S druge strane. prev. »Gods« and »Powers«. Sve je to. udaljava demone. Rigveda I. 359 Religiozna meditacija ο žrtvenoj vatri ima značajnu ulogu u zaratustrijanstvu (up. 58 i dalje. On je taj lcoji »pravično raspodeljuje željena dobra« (I. svetlosti. 3. I. str. predstavljalo nasleđe koje se pronosilo od preistorije. 1. de l'Inde. 91.. 9 — tvoračke i oplodne moći) naći ćemo u kosmološkim spekulacijama razvijenim oko Hiranjagarbhe (Zlatnog zametka) i Prađapati (§ 75). smatralo se da je on prodro u prvobitnu Vodu i oplodio je.. Zato su himne posvećene njemu postavljene na početak Rigvede. 6). u bogatstvo dobrim putem. sjajem. takvo је. 4). X. naime. Varen). Štiti nas uvek. Naravno. obdaren velikim umom i pronicljivošću. ili nesreći« (1. I. Zbog tog razloga su ljudi u bliskijim vezama s Agnijem nego sa drugim bogovima. Medu retkim mitovima koji ga se neposredno tiču najslavniji je onaj ο Matarišvanu koji je doneo nebesku vatru. telo od zlata. natprirodnom snagom« itd. »Kada se razliješ po drveću kao nezasiti bik. toplote. Kao »gospodar kuće« (grihaspati). tvoj trag je crn . implikovan je •37 On se zbog svoje uloge pri spaljivanju leševa naziva »žderačem mesa« i ponekad upoređuje sa psom ili sa šakalom. 12—13) i pominju kako uzleće iz materice Vode. Pominju se njegovi »plameni konji«. some). Da bi se slične spekulacije procenile u pravoj meri. Agni. § 104). uobličio i sistematizovao ta vajkadašnja otkrića. na franc. Bogu prinošenja žrtve. žrtvonoši koji nas zasipa darovima« [prev. . Ne prepusti nas rđavome rušitelju. i ргеко njega žrtvene ponude stižu bogovima. sa svojim neumornim čuvarima. III. sačuvaj nas od zablude. To je njegov jedini zlokobni vid. nazivaju ga žrecom ili »kapelanom« (purohita). Naravco. on je bio poistovećen s teđasom (tejas) »ognjenom energijom. Već u vedsko doba. J. 187.359 Ovde najbolje možemo prosuditi značaj Agnija u indijskoj religiji i duhovnosti. Agni. Agni tera tamu. semen virile) i vodenog principa (Vode. Les Rel. brani od bolesti i vradžbina. Neke Agnijeve atribute (toplotu. na primer. Prizivaju ga s poverenjem: »Vodi nas. jer se iznova rađa sa svakom novom vatrom. ili neki od njegovih homologa. 358 АИ je u drugim tekstovima sam Agni glasnik Mataišvana. reč je ο drevnom kosmološkom shvatanju — ο stvaranju putem sjedinjavanja nekog ognjenog elementa (vatre. ^onda. poštedi nas od bolesti. up. U himnama ga preklinju da podari tu moe (Atharvaveda VII. ali značajna.. on je podstakao bezbrojne kosmo-biološke meditacije i spekulacije. uostalom. 1—5. 3).360 Ali niz poistovećivanja. svešteniku. Rigveda IV. zlatnu boju — pripisivalo mu se. 2). lažljivcu. 20. Ali Agni je pre svega arhetip sveštenika. Sunce. izjednačavanja i uzajamnosti — što je osobeni proces indijskog mišljenja — mnogo je obuhvatniji.. Prva himna otpočinje ovorn strofom: »Pevam Agniju.357 Mada sveprisutan u religioznom životu — jer žrtvena vatra ima značajnu ulogu — Agniju nije posvećena neka mitologija vredna pažnje... Agni. delotvornošću. On je »glasnik« između Neba i Zemlje. shvatanje tvoračke božanske igre (lila) koje se objašnjavalo »igrom« plamena. 360 Up. nazivaju ga »embrionom Vode« (apam garbhah. Himne naglašavaju Agnijeve duhovne moći: on je riši (rsi).« (Rigveda I. Indijski genije je samo razradio. U kasnijim filozofskim spekulacijama naći ćemo neke od ovih iskonskih slika u vezi sa vatrom. 89.Agni je istovremeno opisan preko svojih ognjenih epifanija i božanskih atributa koji su njegova svojstva.

pronašli smo Bogove. Ko nam sada od smrtnika može iskazati nepoštovanje ili naneti zlo. somi »koji se prosvetljava«. Mitovi su zanemarljivi. 48). . stigavši u svetlo. jasno je potvrđeno tek u poslevedsko doba. velikodušan. Nazivaju ga takođe i kraljem Somom. »postali smo besmrtni. Već od Rigvede. krepi i produžava život. pošto planinski vrhovi pripadaju transcendentalnom svetu. sok je kiša koja čini da nikne vegetacija. deveta. Bog Soma i piće »ne-smrti« Sa sto dvadeset himni koje su mu posvećene. Kada je zajedno piju sveštenici i bogovi. smisao bezgranične slobode. ali su na kraiu i njega uspeli da ubede. »leteći do neba«. 8). ο besmrtni?« (strofa 3). čitamo u jednoj čuvenoj himni (VIII. 4. Ali smatralo se da soma raste na planinama. I iransko predanje smešta biljku haoma u planine (Jasna 10. Soma se pojavljuje kao treći u vedskom panteonu. na fr. jedino je Mitra odbio da u tome učestvuje. 17. itd. Agni je podjednako. ona je kasnije sigurno bila zamenjena drugim botaničkim vrstama. itd. Soma se preklinje da produži »naše vreme života«. Sve dobre osobine some su vezane za ekstatičko iskustvo izazvano njenim ispijanjem. na planinama« (Rigveda X 82. L. Ptica uzima biljku i odnosi je na zemlju. Ceđenje je takođe poistovećeno sa seksualnim sjedinjavanjem. Njegovo poistovećivanje s mesecom. svakako zbog njegovog obrednog značaja. obezbeđuje plodnost. teško je razdvojiti obrednu stvarnost — biljku i piće — od boga koji nosi isto ime. ona približava Zemlju Nebu. Najznačajniji pripoveda ο nebeskom poreklu some: neki se orao. »medovinu«. Još više nego u slučaju Agnija. oni su već poistovećeni sa nebom. on je na prvom mestu Indrin prijatelj.361 to samo na izgled predstavlja protivurečnost. Renu (Renou)]. 70. 3). ustremio »brzinom misli i probio bronzanu tvrđavu« (Rigveda VIII. To prvo ubistvo koje su izvršili bogovi beskrajno je Ponavljano obrednim ceđenjem biljke soma. mada ponekad posredno. 34.u philosophoumenama koje teže da poistovete svetlost sa atmanom i semen virile. nepoznato u Avesti. povezan s religioznom valorizacijom »asketske toplote« (tapas) i sa praksama joge. Zahvaljujući obredima i isposništvima koji su težili uvećavanju »unutrašnje vatre«. Jašt 9. leči bolesti. Jedan broj pojedinosti u vezi s ceđenjem biljke opisan je istovremeno i kosmičkim i biološkim terminima: potmula buka koju stvara donji žrvanj izjednačena je s grmljavinom.). Poznat je kao prijatelj i zaštitnik drugih bogova. pobednik. itd. ekstatičko iskustvo istovremeno otkriva punoću života.362 Soma ima samo uobičajene atribute koji se i inače daju bogovima: on je pronicljiv. ovladavanje nesiućenim fizičkim i psihičkim 361 Njegov epitet Mauđavata uikazuje na planinu Muđavat kao područje some (Rigvcda X. bolesti« [prev. Soma podstiče misao. Koju god da su biljku Indoarijci koristili u prvim vekovima. jer ona je »čuvar našeg tela« a »pred njom beže nemoći. 1).42 U tefestovima Jađurveda često se pominje žrtvovanje Some od strane oogova. tamo gde je moguć prelazak sa Zemlje na Nebo. oživljava hrabrost ratnika. vlakno cediljke predstavlja oblake. Soma/haoma je indoiranska formula napitka »nesmrti« (amrita). verovatno je zamenila indoevropski napitak madhu. Tekstovi posebno ukazuju na ceremonije koje prethode i prate kupovinu biljke a pogotovu pripremu pića. uman. 100. povećava polnu snagu. štaviše. U stvari. U toj se epizodi mogu prepoznati tragovi izvomog mita: Ге1 Je ° stvaranju napitka »za postizanje besmrtnosti« putem žrtvovanja nekog prvobitnog Bića. . Čitava jedna knjiga Rigvede. »duša i središte prinošenja žrtve« (Gonda). Ali svi ovi simboli bio-kosmičke plodnosti u krajnjoj liniji zavise od »mistične« vrednosti Some. žrtvovanje some bilo je najomiljenije. mudar. »Pili smo somu«. odnosno — u Središtu sveta. drugi tekstovi jasno kažu da soma niče »u pupku zemlje. posvećena je Somi pavamana.

. prijatelj i saveznik Indre којеш pomaže u njegovoj borbi protiv Vritre. Ali. uostalom. pio somu?« Ta ličnost nabraja svoje podvige: »Nadvisio sam nebo svojim stasom. Ovaj mit nadahnjuje i opravdava jedan obred u Brahmanama: Višnu je poistovećen sa žrtvom (Šatapatha Br. veliki. Izgleda da Višnu istovremeno simbolizuje beskrajni prostor (koji čini mogućim organizovanje Svemira). 186. a žrtvonoša je. Hymnes specualatifs du Veda. Ja sam veliki. str. Surja i Savitri. otvorili nove vidokruge. Maruti. u potpuni ?ivot produžen u beskraj. Većina njih će postepeno izgubiti značaj i na kraju biti zaboravljena. stari pastirski bog koji će ubrzo nestati (skoro i da nema kult). Za indijsku misao je značajna uloga koju su imala iskustva vezana za somn. junaci brojnih mitova i legendi. Dva Velika boga vedskog doba: Rudra-Šiva i Višnu Vedski tekstovi. prev. U svim tim kasnijim izlaganjima bog Soma je imao skromnu ulogu. pažnju teologa i metafizičara potpuno je zaokupljao kosmološki i žrtveni princip koji je on označavao. Ušas. bog ili čovek u zanosu koji je upravo popio sveti napitak? »Pet (Ijudskih) plemena nije mi izgledalo dostojno čak ni jednog pogleda — nisam li. blizanci Asvini (ili Nasatja). Parđanja. drevna Indija je znala za više vrsta ekstatika. 9. Višnu se u Rigvedi pojavljuje kao božanstvo koje je blagonaklono prema ljudima (I. Otuda osećanje zajedništva s bogovima. Renou. Ko govori u slavnoj himni X. 69. tu su Vaju. 71. odnosno. koji je upoređivan s Hermesom. Vrlo je verovatno da su takva iskustva bila ograničena na sveštenike i jedan broj prinosilaca žrtava. Otkrivanje potpune i božanske egzistencije.. 10). pio somu?« (na franc. uverenost u »ne-smrt«. Dijausovi sinovi. Kao što ćemo videti (§ 79).moćima. рге svega zahvaljujući tumačenjima koja su otuda proizišla. u zajednici s bogovima. bog Vatre i njegovi homolozi. sinovi Rudre. . 6).. premašio prostranu zemlju . XIV. i kosmičku osu koja podupire svet. Nebom sam ucrtao jedno od svojih krila. pripadanje božanskom svetu. nastavilo je da podstiče indijsko mišljenje još dugo posle nestanka prvobitnog napitka.. I. ali u klasično doba postaju Veliki bogovi. »dah« i »kosmička duša«. ona su imala značajan odjek zahvaljujući himnama koje su ih slavile. izjednačen s bogom i dospeva na Nebo (I. Oni u vedskim tekstovima zauzimaju skromno mesto. odnosno. obredno podražavajući njegova tri koraka. uzvinuo sam se do oblaka — nisam li. Među prvima. što im je obezbedilo vrlo uticajno mesto u kasnijoj literaturi. 3. tehnika joge. dok će neka kasnije steći nejednak položaj. 2) jasno kaže da on nosi gornji deo Univerzuma. Rigveda (VII. pored ostalog.44 Brcihmane naglašavaju njegove veze s Prađapatijem. drugo sam ucrtao ovde dole. Drugu kategoriju predstavljaju Rudra-Šiva i Višnu. Pušan. 1. Pored toga. 119. 9 i dalje). On je taj prostor prešao u tri koraka.. potvrđene još 363 »Izgleda da je himna morala biti stavljena u usta boga Agnija koga bi za vreme prinošenja žrtve prizivao pesnik da se pohvali i potvrdi da je pio božanski napitak« (L. pomenimo boginju zore. stigavši trećim u boravište bogova (I. 5). Renu). četa »mladića« (marja) koje je Stig Vikander (Wikander) protumačio kao mitski obrazac »društva muškaraca« indoevropskog tipa. traganje za apsolutnom slobodom dalo je zamah čitavom nizu metoda i philosouphema koji su. mistične pobožnosti. navode i jedan broj božanstava. dakle. proširujući zatim prostor između Neba i Zemlje (VI. na prvom mestu. Udariću snažnim udarcem tu zemlju . 99. bog oluje i kišne sezone. sunčana božanstva. čuvar puteva i vodič mrtvih. kćerku neba (Dijausa). neslućene u vedsko doba. Zatim je pokušano da se takvo stanje postigne pomoću drugih sredstava: isposništva ili orgijastičkih preteranosti. 6). 155. dobročiniteljsku i svemoguću energiju koja veliča život.. 252).363 Nećemo se zadržavati na surogatima i zamenama za originalnu biljku kulta. meditacije. na koncu.

»milostivi«. opasno. Rudra-Šiva je tokom vremena po svoj prilici usvojio — kao i većina drugih bogova — jedan broj elemenata »narodne«. 20). 9). izgleda da je Rudra-Šiva epifanija demonskih (ili bar ambivalentnih sila. 10 i dalje. koga su neki smatrali za boga smrti. Br. 33. i desetkuje bolestima i nesrećama. Aspects °T harly Vifnunism. Rudra boravi na severu (tj.Vid. Isključen je iz žrtvovanja some i prima jedino ponude u hrani koje se bacaju na zemlju (bali). on simbolizuie sve sto Је haotično. Višnu je uzdignut u najvišeg boga monoteističke strukture. i štiti one koji se drže po strani od arijskog društva. jupa.od vedskog doba. obreda i božanskih oblika. onakvu kakva se pojavljuje kroz neprekidna ponovna tumačenja i ocene mitova. Mahadeva. On nema prijatelja među bogovima. za aristokratiju i sveštenike. ne može se objasniti njegovim »poreklom«. arijske ili nearijske religioznosti. a često pohodi planine. Up. za božanstvo tajanstvene klase isposnika vratja (Hauer). IX POGLAVLJE INDIJA PRE GAUTAME BUDE: OD KOSMIČKE ŽRTVE DO VRHOVNOG IDENTITETA ATMAN — BRAHMAN 72. 5): stomak mu je crn a leda crvena. ne voli ljude. Dok bogovi žive na istoku. Etape preobražaja vedskog RudreŠive u Vrhovnog boga kakav se pojavljuje u Svetašvatara-Upanišadi. 4. bilo bi nesmotreno poverovati da su nam vedski tekstovi preneli »prvobitnu strukturu« Rudre-Šive. Gita. 5). Morfologija vedskih obreda . on izaziva strah. Gonda. na Himalajima). promocija Šive u položaj Vrhovnog boga hinduizma. v ( 44. nosioca nearijskih elemenata (Lomel).. Visnuism and Šivaism. Rudra boravi u šumama i džunglama. oko IV veka pre Hr. obučen u životinjske kože. njegova tajanstvena magija podjednako može biti usmerena i ргеша dobročiniteljskim ciljevima (on je »lekar lekara«). I. ili ostatke žrtava i oštećene žrtvene ponude (Sat Br. Mnogo se raspravljalo ο poreklu i prvobitnoj strukturi Rudre-Šive. »spasitelj«. J. Samkara. Njenru pripada rtvem stub. u Upanišadama druge kategorije (koje su iz istog doba iz kojeg i Bhagavad. str. Reč je ο jednoj tvorevini čiju ćemo originalnost prosuditi analizirajući indijsku religioznu dijalektiku. a boje je tamnosmeđe (II. dakle. nepredvidljivo. Naoružan je lukom i strelama. 7. Povezan je s brojnim demonskim bićima. takođe Gonda. a jupa je replika axis mundi. ali takođe i plodnosti (Arbman). XII. Treba se uvek setiti da su vedske himne i brahmanski spisi bili sastavljani za elitu. 81 i dalje. Ipak. I. uostalom. Morfološki. izmiču nam. ali . Epiteti se nadovezuju jedan na drugi: nazivaju ga Šiva. i da je značajan deo religioznog života arijskog društva bio sasvim nepoznat. које borave na divljim i nenastanjenim mestima. Nešto dalje i mi ćemo posebno ukazati na ovaj proces koji je. Rudra nosi upletenu kosu (Rigveda I. 7. nazvan je »Gospodarem divljih životinja« (Šat. 114. osoben za indijsko religiozno stvaralaštvo. bilo ono arijsko ili narodno. Rudra predstavlja božanstvo suprotnog tipa. širi užas svojim demonskim besom. »rušitelj«. Poslevedska književnost još naglašava zločinački karakter ovog boga. Ali tek kasnije. 3. Prema vedskim tekstovima i Brahmanama. njegovo omiljeno prebivalište. »veliki bog«. Hara. str. S druge strane.

Od domaćih obreda. Prvi. najznačajniji su »sakramenti« ili »osvećenja« tsamskara (samskara] vezana za začeće i rođenje dece. Od pripremnih radnji. Ovaj obred je homologan sa inicijacijama polne zrelosti koje su svojstvene drevnim društvima. Brahman. Gonda. 12—13) donosi sledeća objašnjenja: vaspitač začinje u onom trenutku kada svoju ruku položi na rame deteta. jesu žrtve some. str. Nasuprot tome. Soma je ceđena izjutra.366drugim rečima. bik. u proleće. koji je obavljao gospodar kuće [grihapati (grhapati)] imali su uporište u tradiciji [smriti. zaloga izuzetne sreće.364 Njihov autoritet se zasnivao na ne posrednom [»auditivnom«. pravi otac je ovaj poslednji (II. 144). treba da bude poštovan kao majka ili otac: između roditelja i učitelja Brahmana. 146). Obredi se mogu svrstati u dve kategorije: domaće [grihja (grhya)~\ i svečane [šrauta (šrauta)']. upanajana je sigurno najznačajniji. pored pripremnih radnji. »sećanje«]. najznačajnija je bila dikša (dikša).rmd. Najznačajniji je ha. u podne i uveče. održava vatru. onaj ko iskušeniku saopšti reč Vede (odnosno Brahman). 4. Kasnije ćemo shvatiti značenje ovog inicijacijskog obreda. kojom se prenosilac žrtve posvećivao svojim ponovnim rođenjem. Change апа continuity. Aahvarju je odgovoran za prinošenje žrtve. Ima i drugih obreda u vezi s kosmičkim ritmovima: to su takozvane žrtve »kiše i novog meseca«. a ipak monotone složenosti. »sveštenik«). što potvrđuje njegov značaj. on će se umešati jedino ako se napravi neica greška. str. 5. Agnistoma (»pohvala Agniju«) održavala se jednom godišnje. Sve vreme tokom učenja uz vaspitača. osobene za vedski kult. Žrtvene ponude biljnog porekla činili su mleko. 3. itd. predstavljanje [upanajana (ирапауапаJ] mladića njegovom brahmanskom vaspitaču. Brahman prima Polovinu novčane naknade. itd. smatralo se da je soma najznačajnija žrtvena ponuda. tvrdi da vaspitač mladića pretvara u zametak i čuva ga tri noći u svom stomaku. on kasnije positaje prvorazredni recitator. 447 i dalje. ono se nanovo rađa kao brahman. agnihotra (»prinošenje žrtve vatri«) odvijala se u zoru i u sumrak i sastojala se iz žrtvovanja mleka Agniju. pored održavanja kućne vatre i zemljoradničkih praznika. i trećeg dana. Na žrtvu su takođe prinošeni koza. 148). venčanje i pogrebe. Atharvaveda XI. vima.tr ili »izlivač žrtve« № zaotar. Najjednostavnija. Odričući se svog porodičnog imena. krava. Prilikom podnevnog ceđenja. tihi je nadzornik kulta. 5. Ali još od vremena Rigveda. pravi »lekar žrtve«. rođenje za besmrtnost. učestvujući tako u jedenju božanske 366 Reč ie ο sveindijskom shvatanju које je preuzeo budizam. 364 avestsko . tri dana »iskazivanja poštovanja« (upasad). prvi put. maslac. (smrti). Reč je ο sasvirn jednostavnim ceremonijama: ο prinošenju žrtava i biljnih ponuda. Sedeći u sredmi prostora. Naissances mystiques. 17) onoga ko je izvršio upanajanu određuje kao »dva puta rođenog [dvi-đa (dvi-ja)]. pojavljuje ovaj termin. svečane obrede su obično izvodili sveštenici. Svečani obredi sačinjavaju Jiturgijske sisteme velike. deljene su Njihov broj je promenljiv. i upravo tu se. gde je prvi put utvrđeno postojanje upanajane. žitarice i kolači. on se kreće. ili na obližnjem travnjaku. Detaljan opis samo jednog sistema zahtevao bi više stotina strana. Šatapatha Brahmana (XI. izvršavajući pri tom neophodno okajanje. Ali najvažnije žrtve. Atharvaveda (XIX. predstavnik svete moći koju označava njegovo ime (brahman u srednjem rodu). ovan i konj. dato je formulom savitri (II. upotrebljava posude.Vedski kult nije znao za svetilišta: obredi su izvođeni ili u kući prinosioca žrtve. i sačinjavala su je. da se pridržava devičanstva. ο obrednim kretnjama koje je gospodar kuće pratio šaputanjem formula. Upprimere u Eliade. iskušenik је postajao »Budin sin« (sekjaputto). šruti (šruti)~\ otkrivanju večne dstine. sezonske ceremonije [ćaturmasja (catu. Ostatak su jeli prinosioci žrtve. gde su paljene tri vatre.365 a za »sakramente«. Drugo rođenje je očigledno duhovnog reda i kasniji tekstovi ističu taj bitni momenat. pravo rođenje. 114 i dalje. učenik brahmaćarin (brahmacdrin)~\ mora da poštuje određena pravila: da prosi hranu za svoga učitelja i za sebe. Od svih »sakramenata«. Bilo bi uzaludno i poknšavati da se ukratko izlože sve žrtve šrauta.sya)] i obredi prvog roda [agrajana (agrayana)~\. Prema Manuovom zakonu (II.

»penjanje na sunce« koje obavljaju prinosilac žrtve i njegova žena ceremonijalno se penjući na sveti stub. mada neobavezno. dramske kretnje. oni. druga su trajala najmanje dvanaest dana. uprežu ga u kola i kraljević ga vodi na jezero. biva zaclavljen. kralj se коска sa sveštemkom i dobija. Za to vreme. često čitavu goclinu. The Pravargya. Još jedan ceremonijalni sistem je. pored ostalog. 21. kruže °κο leša a glavna supruga leže pored njega. tj. a građenje žrtvenika je simbolizovalo stvaranje univerzuma (§ 75). Iranaca. Dalmata. kolju se brojne domaće životinje. Vadapeja (vajaреуа) (»napitak pobede«) traje od sedamnaest dana do jedne godine i predstavlja čitav jedan mitsko-obredni scenario: trku konja upregnutih u sedamnaest kola. koji je na taj način sticao dostojanstvo »sveopšteg vladara«. 60 ili 1. Njihove glave su zatim bivale uzidane u prvi sloj opeka. Pripreme su trajale godinu dana. ima obrednih sistema koji su bili povezani sa službom somi: na primer. dolazi do polnog opštenja. Mogao je da ga obavi jedino kral] pobednik. konj i druge žrtve bivaju raskomadani. Ali tek je u Indiji ovaj mitsko-obredni scenario dobio tako značajno mesto u religioznom životu i teološkoj spekulaciji. među njima i jedan muškarac. . Cetiri kraljice. praznik koji 367 Drugi mit. Značaj pravargje počiva prevashodno u njegovom karaktera »tajne« i u činjenici da predstavlja najstariju sliku piiđe. Čim kraljica ustane. od kojih svaku prati sto pratilja. itd. koji od tog trenutka otelovljuje boga Pređapatija spremnog da se sam žrtvuje. Up. Četiri stotine roladića budno je motrilo da se on ne približi kobilama.). bio povezan sa žrtvovanjem some: ίο je agnićajana (agnicayana).367 Poznata su i druga žrtvovanja some: neka nisu bila duža od jednog dana.800 opeka složenih u pet slojeva. 25 i dalje. 38 i svuda. Skita. prekrivena ogrtačem.ya)~\ takođe je bila uključena u kosmički žrtveni sistem. Žrtvenik. Osim toga.nagrade [dakšina (dakšina)]: 7. Agnićajana je dala mesta kosmogonijskim spekulacijama koje su imale presudnu važnost za indijsku misao. Trećeg dana se odvijaju drugi obredi i najzad se sveštenicima dele nagrade (dakšina). dijaloge i opscene prizore (jedan sveštenik se njiše na Ijuljašci. J. kao simbol mističnog uspenja prinosioca žrtve na nebo. Vrhovne žrtve: »ašvamedha« i »purušamedha« Najznačajniji i najslavniji vedski obred je »žrtvovanje konja«. mahavrata (»veliko posmatranje«) koja obuhvata muziku. Drugog dana. posle nekih posebnih ceremonija (konju se pokazuju Kobile. u stvari. Sam obred je trajao tri dana. I u tom slučaju susrećemo razne epizode (prividne potere koje kralj preduzima protiv stada krava. Tragove nalazimo kod Germana. »slaganje (opeka za žrtvenik) vatre«. Žrtvovanje konja je sigurno indoevropskog porekla. Jermena. eventualno sva dobra prinosioca žrtve. a teorijski i dvanaest godina. itd. tačnije. Kraljevska konsekracija [rađasuja (rajasu. itd. sveštenici i žene razmenjuju opscene šale. sagrađen od 10. dobijaju i četiri kraljice ili njihove pratilje.). Na praznik su pozivani svi bogovi najpre zasebno. Ali ishodi te žrtve odražavali su se na celo kraljevstvo. Najzad konj. ali je verovatno predstavljao zasebnu ceremoniju čiji je cilj bio da sunce ojača posle sezone kiša. Latina. Moguće je da je ašvamedha iz početka bio prolećni praznik. pravargja je rano postao deo agnistome. obožavanje nekog božanstva koje simbolizuje ikona. plesove. Tekstovi jasno kažu da je »ranije« ubijano pet žrtava. str. A. ponekad je bio u obliku neke ptice. °na podražava poJno sjedinjenje. smatralo se da ašvamedha čisti nečistoće i osigurava plodnost i napredak cele zemlje. Žrtvenim ubijanjem nekog muškarca ponavljano je Prađapatino samožrtvovanje.000 krava. — ali se obred u suštini tiče mističnog preporoda vrhovnog vladara (§ 74). van Buitenen. itd. 73. ašvamedha (ašvamedha). Grka. Pripremne ceremonije su se protezale cele godine tokom koje je konj ostavljan na slobodi zajedno sa stotinu drugih konja. a potom svi zajedno.

»žrtvovanje muškarca« je vrlo blisko ašvamedhi. Odin žrtvuje »sebe samome sebi« kako bi stekao mudrost i ovladao magijom (Havamal. Pored životinja. Inicijacijska struktura obreda: osvećenje (dikša). a njegovo žrtvovanje simboliše (odnosno reprodukuje) čin stvaranja. 2.368 Konj koji predstavlja kraljevsku snagu (kšatra) pored ostalog је poistovećen sa Jamom. Izgleda da Rigveda ne zna za dikšu. Str. Inicijacija podrazumeva »smrt« i »ponovno rađanje« iskušenika. Ali ovaj složeni obred predstavlja i jednu »Tajnu« ezoteričnog tipa. ubijanje ljudskih žrtava je na kraju predstavljalo ilustraciju metafizike soteriološkog tipa. Ceremor. gde su praksa i teorija žrtvovanja bile neprekidno reinterpretirane. snažni bik za vuču. 17). ratnik sa snažnom strelom. s nepobedivim kolima. Obredna »smrt« postiže se »ubijanjem« ili je to simboličan regressus ad uterum369 Jednaka vrednost ovih dveju metoda implikuje izjednačavanje »žrtvene smrti« i »rađanja«.« (Vađasaneji Samhita. str. žrtvovan je i jedan brahman ili jedan kšatrja. Prema drugim liturgijskim spisima. vojnik pobednik. S druge strane. 115 i dalje. kupljen po ceni od 1. Br. I. Pitali smo se da li je neka takva žrtva bila ikad upražnjavana. Naissances mystiques. ko. XIII. 6: 0r<inmaćarin je priznat za dikšitu. kraljevo pomazanje (rađasuja) Da bismo razumeli taj proces. Ova indoevropska paralela ide u prilog pretpostavci da se purušamedhci izvršavala slobodno. i onaj brahman koji ne zna ništa ο ašvamedhi. prev. 315 i dalje. . »ašvamedha je sve. plodna žena. i na neki način predstavlja zamenu za kralja Treba voditi računa ο takvim postupcima izjednačavanja i zamene kada analiziramo jedan paralelni scenario. Gonda.ji ie pisao u XI veku. onog koji upražnjava dikšu. purušamedhu. muškarac se u poslednjem trenutku oslobađa i umesto njega se ubija neka životinja. Neka se kraljević može roditi u kraljevskoj uzvišenosti. odnosno njegovo rađanje u višem obliku bivstvovanja. kraljica bi takođe legala pored njegovog tela. govorljivi mladić! Neka ovaj prinosilac žrtve ima za sina junaka! Neka nam Parđanja u svako doba da kišu po želji! Neka za nas u obilju zri žito! itd. Njegova struktura sadrži kosmogonijske elemente: s jedne strane.ija je potvrđena u Atharvavedi XI. s bogovima vladarima). 90). coniinuity. Aditjom (Suncem) i Somom (odnosno. Moguće je pokazati kako u germanskoj tradiciji'1 postoji začuđujuća paralela mitsko-obrednog scenarija purušamedha: ranjen kopljem i obešen ο Drvo sveta tokom devet noći. 369 Lat. Smatralo se da se purušamedhom dobija sve što se nije moglo postići ašvamedhom. Da se rodi krava muzara. str. to ni je branman i zaslužuje da bude opljačkan« (Šat. Prema Adamu de Bremu (Breme). Kao što to objavljuje Šatapatha Brahmana (XI. 138). važno je osvetliti inicijacijske pretpostavke obreda šrauta.. 349.se proslavljao povodom Nove godine.). brzi konj. up. brahmanski i rigvedski tekstovi podvlače vezu između konja i Vode. a pošto bi bio ubijen. Žrtvovanje treba da preporodi čitav Kosmos i da istovremeno ponovo uspostavi sve društvene klase i zanimanja u njihovoj uzornoj savršenosti. Change and.: povratak u matericu (prim. 2. 22). Purušamedha se opisuje u nekoliko šrautasutri (šrautasutras) ali jedino Sankhajana i Vaitana propisuju ubijanje žrtve.. ' . ali ne treba zaboraviti da ti liturgijski tekstovi ne predstavljaju vedsku religiju u ceiim. Poistovećenje žrtve sa Purušom-Prađapatijem vodi do poistovećenja prinosioca žrtve s Prađapatijem. Ali u Indiji. taj stvarno ništa ne zna. 4. 74. 5.7 Up. ta žrtva je svake devete godine obnavljana u Upsali vešanjem devet Ijudi i drugih životinjskih žrtava. »čovek se rađa tri puta: prvi put od 368 Za vreme prinošenja žrtve sveštenik svečano izgovara: »Neka se brahman može roditi u svetosti!. strelac.000 krava i 100 konja. Njega su takođe ostavljali slobodnog godinu dana. u stvari. 1). Gonda. junak. Α u Indiji Voda predstavlja kosmogonijsku supstancu bez premca. Značajno je da se tokom purušamedhe izgovara čuvena kosmogonijska himna Purušasukta (Rigveda X. konj je poistovećen sa Kosmosom ( = Prađapati). U stvari.

Trećeg dana se odvijaju drugi obredi i najzad se sveštenicima dele nagrade (dakšina). Značajno je da se tokom purušamedhe izgovara čuvena kosmogonijska himna Purušasukta (Rigveda X. itd. Sauve.. Pitali smo se da li je neka takva žrtva bila ikad upražnjavana. Naporedni tekstovi uaglašavaju embriološki i opstetrički karakter obreda. tokom dikše zbiva se isti povratak u embrionalno stanje.tj. Pored životinja. drugi put kada prinosi žrtvu. strelac. ^ Osvećenje. Skita. junak. tačnije. 3). a pošto bi bio ubijen. »The Divine Victim« koji navodi sve prikladtie delove germanskih i sanskritskih izvora koji se odnose na ljudske žrtve. Neka se kraljević može roditi u kraljevskoj uzvišenosti. 4. ali se podjednako upražnjava i u drugim prilikama. a njegovo žrtvovanje simboliše (odnosno reprodukuje) čin stvaranja. govorljivi mladić! Neka ovaj prinosilac žrtve ima za sina junaka! Neka nam Parđanja u svako doba da kišu po želji! Neka za nas u obilju zri žito! itd. pored ostalog.. snažni bik za vuču. Br. s nepobedivim kolima. « Up. Oni ga prekrivaju jednim plaštom: plašt. konj je poistovećen sa Kosmosom (= Prađapati). Ali tek je u Indiji ovaj mitsko-obredni scenario dobio tako značajno mesto u religioznom životu i teološkoj spekulaciji. 22). Aditjom (Suncem) i Somom (odnosno. ratnik sa snažnom strelom. to je posteljica. to je materica od koje se pravi dikša...svojih roditelja.. Latina. vojnik pobednik. u stvari. . »sveštenici onoga kome daju dikšu pretvaraju u embrion.... Moguće je da je ašvamedha iz početka bio prolećni praznik.. U stvari. Purušamedha se opisuje u nekoliko šrautasutri (šrautasutras) ali jedino Sankhajana i Vaitana propisuju ubijanje žrtve.370 Konj koji predstavlja kraljevsku snagu (kšatra) pored ostalog je poistovećen sa Jamom. voda je muško seme . James L. kraljica bi takođe legala pored njegovog tela. Smatralo se da se purušamedhom dobija sve što se nije moglo postići ašvamedhom. brahmanski i rigvedski tekstovi podvlače vezu jzmeđu konja i Vode.. (Aitareja Brahmana I. muškarac se u poslednjem trenutku oslobađa i umesto njega se ubija neka životinja. »žrtvovanje muškarca« je vrlo blisko ašvamedhi. . onaj koji upražnjava dikšu) je serne« (Maitrajani Samhita III. Moguće je pokazati kako u germanskoj tradiciji371 postoji začuđujuća paralela mitsko-obrednog 370 Za vreme prinošenja žrtve sveštenik svečano izgovara: »Neka se brahman može roditi u svetosti!. On ima stisnute pesnice. naime. . Α u Indiji Voda predstavlja kosmogonijsku supstancu bez premca. kupljen po ceni od 1. Iranaca. s bogovima vladarima). Oni ga uvode u posebno spremište: posebno spremište. Njegova struktura sadrži kosmogonijske elemente: s jedne strane. 2. Žrtvovanje treba da preporodi čitav Kosmos i da istovremeno ponovo uspostavi sve društvene klase i zanimanja u njihovoj uzornoj savršenosti. Dakle. »ašvamedha je sve. to nije brahman i zaslužuje da bude opljačkan« (Šat. taj stvarno ništa ne zna. odakle on ponovo stiže u egzistenciju«. plodna žena. Žrtvovanje konja je sigurno indoevropskog porekla. i onaj brahman koji ne zna ništa ο ašvamedhi. Jermena. praznik koji se proslavljao povodom Nove godine. treći put kada umre i kada ga postave na vatru.7 Podsetimo se da je prinosilac žrtve u trenutku kada prima dikšu već »dva puta rođen« zahvaljujući svojoj upanajani. Dalmata. Poistovećenje žrtve sa Purušom-Prađapatijem vodi do poistovećenja prinosioca žrtve s Prađapatijem. kada je prošao kroz inicijacijski regressus ad uterum. Da se rodi krava muzara. žrtvovan je i jedan brahman ili jedan kšatrja. S druge strane. reč je ο mnoštvu »smrti« jer svaki »dva puta rođeni« tokom svog života upražnjava određeni broj žrtava šrauta. predstavlja neophodni uvod u svako somičko žrtvovanje. 17). dikša. bivaju raskomadani. Prema drugim liturgijskim spisima.000 krava i 100 konja. i embrion ima stisnute pesnice dok je u utrobi« . purušamedhu.« (Vađasaneji Samhita. XIII. Ali ovaj složeni obred predstavlja i jednu »Tajnu« ezoteričnog tipa. »Dikšita (. Njega su takođe ostavljali slobodnog godinu dana. i na neki način predstavlja zamenu za kralja Treba voditi računa ο takvim postupcima izjednačavanja i zamene kada analiziramo jedan paralelni scenario. brzi konj. cmi. Grka. 90). Oni ga škrope vodom. U stvari. dobijaju i četiri kraljice ili njihove pratilje. Tragove nalazimo kod Germana. U stvari.

»sveštenici onoga kome daju dikšu pretvaraju u embrion. to je posteljica. jer je žrtva zapravo sam prinosilac žrtve« (Ait. Ceremor. str. i embrion ima stisnute pesnice dok je u utrobi« . nav. str. Prema Adamu de Bremu (Breme). Br. III. Neprekidno se podseća na povod za taj regressus ad uterum: »Čovek je zapravo ne-rođen. Obredna »smrt« postiže se »ubijanjem« ili je to simboličan regressus ad uterurn372 Jednaka vrednost ovih dveju metoda implikuje izjednačavanje »žrtvene smrti« i »rađanja«. 6: oranmaćarin je priznat za dikšitu. takođe tekstove koje navodi Gonda. kraljevo pomazanje (rađasuja) Da bismo razumeli taj proces.. 1. III. »Onaj ko prođe kroz obred osvećenja približava se bogovima i postaje jedan od njih« (isto. 3).. reč je ο mnoštvu »smrti« jer svaki »dva puta rođeni« tokom svog života upražnjava određeni broj žrtava šrauta. 385. tokom dikše zbiva se isti povratak u embrionalno stanje. Isti tekst tvrdi da prinosilac žrtve mora u trenutku ponovnog rođenja da se pridigne prema sve četiri strane sveta. I.373 Ovo novo mistieno rođenje. 6. (Aitareja Brahmana I. Oni ga uvode u posebno spremište: posebno spremište. II. 2. ali ne treba zaboraviti da ti liturgijski tekstovi ne predstavljaju vedsku religiju u ceimi. 374 Up. . 2. odakle on ponovo stiže u egzistenciju«. voda je muško seme . I. Odin žrtvuje »sebe samome sebi« kako bi stekao mudrost i ovladao magijom (Havamal. 349. drugi put kada prinosi žrtvu. Samhita VI. Izgleda da Rigveda ne zna za dikšu. 315 i dalje. ta žrtva je svake devete godine obnavljana u Upsali vešanjem devet ljudi i drugih životinjskih žrtava. Ali. dikša je isto tako poistovećena sa smrću. Naporedni tekstovi uaglašavaju embriološki i opstetrički karakter obreda. 18 i dalje). I. 7.. str. up. predstavlja neophodni uvod u svako somičko žrtvovanje. ubijanje ljudskih žrtava je na kraju predstavljalo ilustraciju metafizike soteriološkog tipa. VII. omogućava izjednačavanje prinosioca žrtve sa bogovima. onaj koji upražnjava dikšu) је seme« (Maitrajani Samhita III. »čovek se rađa tri puta: prvi put od svojih roditelja.. itd. Dakle. »Prinosilac žrtve je predodređen da se uistinu rodi u nebeskom svetu« (Šat.. 7). I. 74. da bi sprečio rađanje zastrašujućeg čudovišta posle sjedinjenja Reči (Vać) i Žrtve (Jađnje) (Sat. Br. str. koji ie pisao u XI veku. Br.ija je potvrđ'ena u Atharvavedi XI. gde su praksa i teorija žrtvovanja bile neprekidno reinterpretirane. Rađa se tek kroz žrtvu« (Mait. ^ Osvećenje. »iskušenik je žrtva ponuđena bogovima« (Šat. »dikšita je prinošenje žrtve« (Taitt. on (prinosilac žrtve) umire po drugi put« (Đaim. Change and connnuity. On ima stisnute pesnice. Ova indoevropska paralela ide u prilog pretpostavci da se purušamedhci izvršavala slobodno.. Oni ga škrope vodom. ali se podjednako upražnjava i u drugim prilikama. Inicijacija podrazumeva »smrt« i »ponovno rađanje« iskušenika. Kao što to objavljuje Šatapatha Brahmana (XI. Gonda. 2. 1). onog koji upražnjava dikšu. 6. З). 6. dikša. odnosno njegovo rađanje u višem obliku bivstvovanja. treći put kada umre i kada ga postave na vatru. III. prev. U stvari. 372 Lat: povratak u matericu (prim. 115 i dalje..scenarija purusamedha: ranjen kopljem i obešen ο Drvo sveta tokom devet noći. Ukratko. 12)'. važno je osvetliti inicijacijske pretpostavke obreda šrauta. delo. II. I).. Inicijacijska struktura obreda: osvećenje (dikša). Gonda. to je materica od koje se pravi dikša.7 Podsetimo se da je prinosilac žrtve u trenutku kada prima dikšu već »dva puta rođen« zahvaljujući svojoj upanajani. III. tj. Oni ga prekrivaju jednim plaštom: plašt. (Taittirja-Sam..). 11). III. kada je prošao kroz inicijacijski regressus ad uterum. njegov plašt je posteljica«.7 Up. Brah.. I. U stvari. I. 2). II i dalje).. itd. Ali u Indiji. koje se ponavlja prilikom svakog žrtvovanja. naime.374 Prema drugim izvorima. 373 Svi ovi inicijacijski obredi prirodno imaju mitski obrazac: to je Indta koji se preobražava u zametak i ulazi u Vaćinu matericu. »Kada se osvećuje. »Dikšita je embrion. ' .. 3. da ovlada Svemirom (VI. 8). 5. »Dikšita vtj. 3. Nciissances mystiques. Upanišad Brah. 138).Sam. 45).

19). Verovatno je cilj ljudskih žrtava koje su prinošene ti paganskoj Upsali podjednako bio i kosmički preporod i osnaživanje kraljevske moći. kao i Priroda.3. Žrtvovanje indijskog lcralja. Jer »bogovi su žrtvovani'em prinosili Žrtvu« (X. i bacio se na žrtveni oltar da bi se ponovo rodio na Nebu. Središnje ceremonije odvijale su se oko Nove godine. težeći za ponavljanjem stvaranja. podrazumevalo je analogan scenario. doduše prolazna. 360. Ali sve se to postizalo obredima koji su. gore. 5). 81. Obredna smrt je dakle preduslov za stizanje do bogova i. istovremeno. str. 11. rađasuja. »Atmayajfia: Self-Sacrifice«. Pomazanju je prethodila godina dikše. a obično je sledila još jedna godina završnih ceremonija. za postizanje dobro ispunjene egzistencije u tom svetu. žrtvuj svoje sopstveno telo! « (Rigveda VI. Naprotiv. prinosilac žrtve a takođe i celo društvo.375 Primer su dali bogovi: »O Agni. 90. 5). Videli smo koji su se rezultati postizali posle žrtve ašvamedha (up. uvećavajući svoje telo!« (X. upravo su takvim obrednim uspenjima na Nebo. tekstove koje navodi A. 16). istovremeno obuhvatali »smrt«. »embrionalno sazrevanje« i ponovno rođenje prinosioca žrtve. up. Coomaraswamy. 375 Prinosilac žrtve »se sam u obliku semena (predstavljenog zrnima peska) . 2): »Žrtvuj sam sebe. u blizinu bogova. postajali blagosloveni i preporođeni. postignuta žrtvovanjem. nije podrazumevala nikakvo obezvređivanje Života i ljudske egzistencije. Rađasuja je po svoj prilici skraćeni oblik niza godišnjih ceremonija koje služe za obnavljanje bacio« u domaću vatru kako bi osigurao svoje ponovno rođenje tu — na zemlji. U vedsko doba »divinizacija«. nap.

imaju paralele u Još starijim ili još »primitivmjim« kulturama. bilo posle sjedinjenja muške vode za ženskom. koje se dobijalo bilo posle rnističnog venčanja kralja s kastom bramana ili s narodom (taj mu je brak omogućavao da se rodi iz njih kao iz materice). jer je on. Kralj je imao središnju ulogu.11 Primetili smo blisku vezu između obredne smrti i obrednog preporoda s jedne. Druga faza obreda završavala se stvaranjem novog vladarevog tela: to je bilo simbolično telo. odnosno za presto. i to iz perspektive koja im je bila svojstvena. kao i svaki prinosilac žrtve šrauta. . Škropljenje se vezuje za Vodu koja silazi s Neba. Kosmogonije i metafizika Vedske himne neposredno ili samo nagoveštavajući prikazuju više kosmogonija. njegovo jednogodišnje dozrevanje i njegovo ponovno mistično rođenje kao Kosmokratora. Različitim fazama obreda. i vrlo je verovatno da je izvorno bio povezan s dozrevanjem žetve. posebno imajući u vidu njihovo prekomerno oduševljenje prema žrtvovanju. taj gest ima kosmogonijsko značenje: on simbolizuje uzdizanje axis mundi. Treću fazu je činio niz obreda preko kojih je kralj postizao vrhovnu vlast nad tri sveta. u sebi sadržavao Kosmos. ili posle sjedinjenja zlata — koje označava plamen — i vode. Kada Vrhovni vladar podigne ruku. Sve su ove ideje u tesnoj vezi s kosmogonijskim mitovima ο kojima ćemo uskoro raspravljati. duž axis mundi — koju predstavlja kralj — kako bi se oplodila Zemlja. str. Bilo bi uzaludno tr-ažiti »poreklo« svake od ovih kosmogonija. 75. Kao i tolike druge ' e Ancicnt Indian Royal Consecration. drugim rečima. »Embrionalni period« budućeg vladara odgovarao je procesu sazrevanja Univerzuma. Najzad. kralj ostaje da stoji na prestolu: on otelovljuje kosmičku osu učvršćenu za pupak Zemlje. drugim rečima. kralj stiče vrhovnu vlast nad četiri smera prostiranja Kosmosa i nad godišnjim dobima. on je otelovljavao Kosmos. Središte sveta — i dodiruje Nebo. U nastavku ovih obreda. i kosmogonije i obnavljanja sveta s druge strane. Reč je ο prilično rasprostranjenim mitoPotvrđenim u različitim slojevima kultnre. a istovremeno je postajao Kosmokrator. on gospodari sveukupnim prostorno-vremenskim Univerzumom. kralj po jednom iskorakne prema sve četiri strane sveta i simbolično se penje do zenita. na neki način. Njih će razviti i uobličiti autori Brcihmana. koji je istovremeno poistovećen s Prađapatijem i s Kosmosom.Univerzuma. Čak i one za koje se rnože pretpostaviti da su ih doneli Arijci. Kada primi pomazanje. postizao se sukcesivno povratak budućeg kralja na stanje embriona.

Svetašvatara. Renu). liturgijski elementi. mesec iz njegove svesti. 5. 2. itd. »Jedno je disalo iz sopstvene ži votne snage i nije imalo dah. žensku tvoračku energiju.378 U najslavnijoj himni Rigvede (X. i božanstvo žrtvovanja. prodirući u nju. u Indiji postaje omiljen prilično kasno. ni ne-smrt< (odnosno. Puruša je istovremeno bio i žrtvovana žrtva. istovremeno bića i nebića. 121. nebo.376 Druga kosmogonijska tema koja je bila korenito reinterpretirana iz ritualističke perspektive nalazi se u podjednako čuvenoj himni Purušasukta (Rigveda X. i imanentan. ona se udaje za Purušu. 3) stvaranje koje započinje od nekog jedinstva-totaliteta. Div Puruša (»Čovek«) je istovremeno postojao i kao kosmički totalitet (strofe 1—4) i kao androgino Biće. tako da liče na Purušu). u ceremonijama prilikom utemeljivanja ћгз mova (sagrađenih. Ratnik je bio od njegovih ruku.377 Stvaranje je u pravom smislu proizvod jedne kosmičke žrtve. iz njegovih nogu zemlja. ali bogovima indijsk kosmogonije svojstven oblik bivstvovanja (up. U ovim primerima reč je ο varijantama jednog izvornog mita koji je Zlatni zametak prikazivao kao seme boga tvorca koji lebdi nad prvobitnom Vodom. (strofa 13—14). Podsetimo na to da starost neke kosmogonije ne treba prosuđivati prema prvim dokumentima koji je prikazuju. bogovi: »Njegova usta postaju Brahman. vetar iz njegovog daha. U Brhadaranjaka Up. tapas) porodila 376 Slika Zlatnog zametka će u klasičnoj Indiji postati Kosmičko jaje koje rađa Voda (već u Upanišadama: Katha Up„ IV.religiozne ideje i verovanja. Izgleda da su. od njegovih nogu rodi se Sluga« (strofa 12. Puruše. Ш> 4. 1). bog zamišljen kao Hiranjagarbha (Zlatni zametak) lebdi iznad Vode. Mi čije paralele nalazimo u Kini (Pan-ku). »U to vreme nije postojala ni smrt. Egzemplarna funkcija ove žrtve naglašena je u poslednjoj strofi (16): »Bogovi su žrtvu prinosili žrtvom«. U slavnoj himni Rigveda X. posebno u Epopeji i u Puranama. IV. . uostalom.« Osim »toga. tminu je skrivala tmina«. drugim rečima. 90). Drugim rečima. skambhom. u suštini. 129) lcosmogonija je prika zana kao metafizika. 3. tako se i ova himna izgovarala u jednom od obreda koj prate rođenje sina. ni ljudi. četiri tipa kosmogonija oduševljavala vedske pesnike i teologe. život i ljudi potiču od njegovog soj stvenog tela. 377 Virad je neka vrsta Šakti. 82. 7. i kosmologije svuda u starom svetu predstavljaju nasleđe koje je prenošeno od preistorije. »kosmogonijski gnjurac«. a zatim ona rađa njega. Himna jasno pokazuje da Puruša prethodi stvaranju nadilazi ga. iz ne-Bića. prvu klicu koju је Voda primila dovodi u vezu s »Univerzalnim majstorom« Višvakarmanom. ali se slika zametka ne slaže sa ovim božanstvom koje je politehničar bez premca. al je toplina (izazvana askezom. i prilikon obreda očišćenja vezanih za obnavljanje. Prađapati). Puruša rađa Virađ. Rigveda X. Ali. kod starih Germana (Imii i u Mesopotamiji (Tijamat). 12). mada Kosmos. Puruša je istovremeno i transcer dentan. na franc. ni bogovi). prev. Postojao je samo neodređeni prin cip nazvan »Jedno« (neutrum). U stvari (strofa 5). Ali za naše istraživanje su značajna upravo indijska tumačenja i revalorizacije nekih kosmogonijskih mitova. 2) stvaranje komadanjem Iskonskog džina. što je paradoksalan. sunce iz njegovog pogleda. Atharvaveda (X. od njegovih bedara postade Zanatlija. kao što j u drevnim društvima mit služio kao egzemplarni model stvj ranja. 6. Pesnik se pita kako je Biće moglo da iziđ. slika kosmogoniju drevnog tipa stvaranje putem žrtvovanja nekog božanskog antropomorfnog Βΐάε Purušasukta je podstakla bezbrojne spekulacije. pošto na početku nije postojalo ni »ne-Biće ni Biće (strofa I. 28) poistovećuje Zlatni zametak s Kosmičkim stubom. 4) stvaranje razdvajanjem Neba i Zemlje. zemlja. Nebo iziđe iz njegove glave. Možemo ih označiti na sledeći način: 1) stvaranje oplođenjem prvobitne Vode. Indra i Agni iz njegovih usta. društvene klase. Jedan od najdrevnijih i najrasprostranjenijih mitova. »Na početku. on oplođuje Vodu koja rađa boga vatre Agnija (strofa 7). nije postojalo ništ< drugo« (strofa 2). Bogovi žrtvuju »Čoveka«: iz njegovog raskomadanog tela nastaju životinje.

susreću se i kod drugih indoevropskih naroda. X. kao i Univerzum proizvodi su stvaralačke iudnje (kama). 7. Kao i Puruša iz Rigvede X. Mnoštvo kosmogonija slaže se sa brojnošću predanja koja se tiču teogonije i porekla čoveka. gubitka ili sticanja besmrtnosti. Jedna kasnija himna (Rigveda X. biće razvijen u Upanišadama i u nekim filozofskim sisteroima. Bogovi su rođeni posle (strofa 6) stvaranja pojavnog sveta oni dakle nisu tvorci stvaranja sveta. Prema Brahmanama. potvrđeno je da odgovarajući mitovi postoje u brojnim tradicionalnim kulturama. XII. jedino su u Indiji ovi mitovi doveli do stvaranja određenih tehnika žrtvovanja kontemplativnih metoda i . 3. ili su se oni izdvojili iz prvobitne vodene mase odnosno iz ne-Bića. bogove su ili rodili prvobitni par Nebo i Zemlja. Ljudi takođe potiču od prvobitnog рага Nebo—Zemlja. Rigveda X. dostupna ljudima tek posle smrti (Šatapatha Br. 6). smrt uvodi Brahma kako bi učinio lakšom Zemlju pretovarenu masom ljudi. 4). prvi prinosilac žrtve i prvi čovek (Rigveda X. 63. Najzad. ovaj mit je sličan Purušasukti: reč je ο nasilnoj podeli jednog »totaliteta« radi stvaranja (ili ob· navljanja) sveta. 72. sin boga Vivasvata. Ali oni nisu svi bili besmrtni. Ovde prepoznajemo jednu od klica filozofije sankhjajoge i budizma. Rigveda jasno kaže da su oni taj dar dobili od Savitri (IV. 90. 90. zbog čega je pretila opasnost da ona potone u okean (VI. Purušasukta (X. Indra je besmrtnost postigao isposništvom. 19. na muški i na ženski princip (up. i ista ta Žudnja »bila јс prvo seme (retas) Svesti (manas)«. 54. Na početku. njihova egzistencija započinje posle stvaranja sveta. Prema Rigvedi. bogovi su postali besmrtni tek pošto su obavili određena žrtvovanja. 256— 258). 63.s nici u svojim razmišljanjima »znaše da otkriju mesto Bića u ne-Biću« (strofa 4). 4). Valja zapamtiti ovu ideju koja je od suštinskog značaja za kasniju indijsku misao: svest. kao što smo upravo videli. koju je proslavila Purušasukta. 7). I druga verzija poistovećuje mitske roditelje s Vivasvatinom decom. 167. dok Atharvaveda objavljuje da su je i svi ostali bogovi stekli na isti način (XI. ne gubeći pri tom svoju transcendentnost. Njihov mitski predak je Manu. 81) koji svet oblikuje kao vajar. Visvakarmana (Rigveda. Što se tiče četvrte kosmogonijske teme — razdvajanja Neba i Zemlje. Tema je drevna i podložna začuđujućim reinterpretacijama i primenama. Ali ostaje zagonetka »drugog stvaranja«. kovač ili drvodelja. »nerazvi jeno« (abhu) — tj. 4. Jamom i njegovom sestrom Jami (X. U Mahabharati. čuven i u drugim religijama. »Univerzalnog majstora«. Već smo videli (§ 68). što je začuđujuća tvrdnja којг anticipira jednu od osnovnih tema indijske filozofske misli. Jedno prethodi Univerzumu 1 stvara svet emanacijom svog sopstvenog bića. ili pak pijući somu.io »Toga« — koje podjednako transcendira i Bogove i Stvaranje. čin demijurga Indre koji zgromi i raskomada prvobitnog Zmaja predstavlja obrazac tako različitih dela kao što su građenje neke kuće ili govorničko nadmetanje. odnosno. i ljudi su žrtvovanjem mogli da postanu besmrtni. 2) pripoveda kako su bogove rodili boginja Aditi. »zametak« — »prekriven prazninom« (što se može razumeti kao: okružen prvobitnom Vodom). X. 12) objašnjava poreklo ljudi (odnosno četiri društvene klase) polazeći od delova tela žrtvovanog prvobitnog Diva. odnosno. štaviše. IV^ 11. Ali ovaj mitski motiv. stvaranja pojavnos sveta. 9). Aksiom jednog nespoznatljivog vrhovnog bića — »Jednog«. Pesnik zaključuje znakom pitanja: »Onaj koji nadgleda ovaj (svet) sa najvišeg nebeskog svoda to jedini zna (tj. vedski pesnici vezuju za temu Stvaranja-žrtve. Indrinog posecanja Vritre. U svakom slučaju.. Iz te (»neraz vijene«) klice razvila se Žudnja (kama). Voda i Zemlja. »Prvo seme« se zatim podelilo na »gore« na »dole«. 1). Ipak. Navedimo najzad i Stvaranje kao čin nekog Božanskog Bića. 52—54.»Jedno«. 5. 10). tapas (X. on zna poreklo »drugog stvaranja«) — osim ako ga ni on ne zna?« Himna predstavlja najvišu tačku do koje je došla vedska misao. Postoje i druga mitološka objašnjenja smrti. Neki od ovih mitova koji se tiču rođenja bogova i ljudi. Pe. ali bogovi su odlučili da ta besmrtnost bude čisto duhovna. 2) ili od Agnija (VI.

« Pored toga. postavljajući slojeve opeka od kojih je načinjen žrtvenik. on liči na »Jedno« iz Rigvede X. učvrstivši mu zglobove« (Šat. zora i sumrak). on stvori drugi pandan samoga sebe odnosno zrtvovanje. 2). s cikličnim Vremenom (Godinom) i sa žrtvenikom za vatru. 1. VI. Prađapati izvesno jeste Godina. njegovi su zglobovi bili iščašeni. nadovezuje na Purušu. Identičnost Puruša— Prađapati. pre svega. ali se. 2. 1. i dalje). Isto delo (X. Ali ga je žudnja (kama) podstakla da se umnoži. Osnovna ideja jeste da se Prađapati istrošio i najzad iscrpeo putem stvaranja »zagrevanjem« i ponavljanih »ispuštanja«. on prodre u nju. Zatim su stvoreni bogovi da nasele Nebo. Ukratko. i na Višvakarmana. »Taj iščašeni Prađapati sam (sada) postaje taj sagrađeni žrtvenik vatre. 6. 35—36). 379 Znamo da slična shvatanja karakterišu drevne kulture. Br. Br. i zbog toga ljudi govore: »Žrtvovanje je Prađavati. 6. Br. Br.« Sveštenici obnavljaju Prađapatija. i bogovi su ga izlečili (obredom) agnihotra. . II. i asure da nasele Zemlju. 129.16 to se može razumeti i — znojenjem. odnosno. 1.379 Prađapatijeva iscrpljenost је prikazana dirljivim slikama: »Pošto je Prađapati ispustio živa bića. zbog toga se žrtvenik sastoji od 360 kamenova koji čine ogradu i 360 opeka«. ili. uostalom. No. 2) jasno kaže da je »taj Prađapati. 3. On se askezom »zagreja« do najvišeg stupnja (tapas. 6. jer su askeza i seksualnost blisko povezane u indijskoj religioznoj misli. Želeći da se reprodukuje putem Vode. obnavljanje i р» novno uzglobljavanje Prađapatijevog kosmičkog tela obavljeni su žrtvovanjem odnosno građenjem jednog žrtvenog oltara za proslavIjanje agnićajane (§ 72). Doktrina žrtvovanja u Brahmanama Purušasukta je polazište i doktrinarna potvrda teorije žrtvovanja koja je razrađena u Brahmanama (oko 1000—800. 13). 5). Ovaj »Gospodar stvorenja« je blizu Velikih kosmičkih bogova. dosl. ispuštanjem semena. 1.° trostruko poistovećenje Prađapatija s Univerzumom. 1). čija ljuska postade Zemlja. Ona označava opadanje važnosti shvatanja na koje se oslanjao vedski ritual. Godimi« (isto. a na prvom mestu kulture paleouzgajivača. kao u nekim primitivnim kosmogonijama. Šatapatha Br. 56. i pripremu otkrića do kojih su došli autori Upanišada. predstavlja veliku novinu brahmanske teorije žrtvovanja. (isto. Prađapati će posle kosmogonijskog čina upoznati smrtnu »iscrpljenost«. VI. Na početku. XI. pun mesec i mlad mesec.17 Prađapati je mislio: »Uistinu. potvrđena je i tekstovima: »Puruša je Prađapati. Godina. upravo način postojanja sveta i života čini da se oni iscrpljuju samim trajanjem. XI. 1. »toplota. Mit i njegove slike prevode kosmogoniju u biološke termine. bio načinjen od 720 dana i noći. jasno se kaže da su pet godišnjih doba i pet slojeva zrtvenika za vatru — zglobovi Prađapatiievog kosmičkog tela (Sat. stvori se jedno jaje. I. svako irtvovanje ponavlja prvobitni čin stvaranja i jemči za kontinuitet sveta tokom sledeće godine. da se reprodukuje (Šat. Prađapati je bio neočitovano Jedinstvo—Totalitet. Na neki način. čisto duhovno prisustvo. On najpre stvori brahman odnosno Trostruko znanje (tri Vede) a zatim od Govora stvori Vodu. Prađapati izgleda kao tvorevina naučne spekulaoije. up. Dajući svoje sopstvo (atman) bogovima. Kao što je Puruša sam sebe dao bogovima i dopustio da bude raskomadan kako bi stvorio Univerzum. Dva ključna termina — tapas (asketski žar) i visriđ (vistrij) (raspršeno zračenje) — mogu imati seksualne konotacije koje su posredne ili se podrazumevaju. 4. Onako kako ga prikazuje Brahmane. pre Hr. 76.spekulacija koje su imale tako odlučujuću ulogu pri buđenju jedne nove religiozne svesti.). »sličnog« [sanskri (samskri)J. i njegovi zglobovi jesu spojevi dana i noći (odnosno. ja sam stvorio pandan samome sebi. On nije bio u stanju da se uspravi na svojim oslabljenim zglobovirna. Drugim rečima.. 9V. 1. jara«) i poče da stvara emanacijom. VI. itd. . Puruša je Godina« (Jaim. i počeci godišnjih doba. ali je njegova struktura drevna.

Lilian Silburn. 77. stičući brahman (Sat. Instant et Cause. 2. VI. »osobu«. blagostanje u ovom svetu ι »ne-smrt« u drugom svetu. str. Ali žrtvovanje se mora obaviti prem-i pravilima i s verom. itd. Br. 3. odatle proizlazi da je on isto tako poistovećen i sa Prađapatijem i. Važno je — i to je cilj obreda — biti »potpun« (sarva). 4. njihov zbir čini atman (Aitareja Br. Kada je dovršen i dobro integrisan. III. vrlo rano. Sam. drugim rečima. 4. ubeđenih u presudnu važnost tih obreda. što je oblik egzistiranja koji prevazilazi Vreme. atman. I. 6. nego omogućava postizanje jednog novog oblika bivstvovanja. II. Jer »sunce ne bi izašlo ako sveštenik. 1. 1.) Od tada. prinosilac žrtve stvara sebi novo telo. To je nova primena drevne ideje ο neophodnosti godišnjeg (ili periodičnog) ponavljanja kosmogonije. str. 5). prinosilac žrtve sebi gradi sopstveno qa. i istovremeno. Bogovi su tekođe besmrtnosti stekli žrtvovanjem. 1. nego može da stvori jedno duhovno i neuništivo biće. u zoru. on postaje »potpun«. 3. najmanja sumnja u njegovu delotvornost može imati pogubne posledice. u »ne-smrt«. 2. Objavljuje se da su na početku i bogovi bili smrtni (Taitt. To znači da su psiho-fiziološke funkcije prinosioca žrtve prikupljene i objedinjene kroz obrednu aktivnost. U Brahmanama vedski bogovi su podređeni magičnim i tvoračkim snagama žrtvovanja ili čak nisu upućeni u njih. X.). uzdiže se na Nebo gde se rada po drugi put (Šat. VII. Prema tome. Magijskom snagom obreda.380 »Sastavljajući« (samdha. 7. 40. Br. 1—7). ne bi prineo žrtvu vatre« (Šat. oni su tek žrtvovanjem stekli božansku prirodu i besmrtnost (isto. 8). na tajanstvenu snagu obreda se usredsređuje sve: poreklo i suština bogova. rasutog i iscrpljenog činom kosmogonije. ■^I. 2) opisuje »Zlatnog Purušu« u čovečjem srcu kao zrno pirinča ili prosa — dodajući pri tom da је оп veći od 380 381 382 .To je izvorni smisao žrtvovanja u Brahmanama: ponovo stvoriti Kosmos koji je ciklično Vreme (Godina) »iščašilo« i »iscrplo«. VIII. Prađapati i žrtvenik vatre izjednačeni su u Rigvedi: suglasnici R(i)g su poistovećeni s opekama žrtvenika. Gradeći žrtvenik vatre (agnićajanu). Eshatologija: poistovećenje s Prađapatijem putem žrtvovanja Pa ipak. polazeći od neke fantastične etimologije. ili zagonetke. prinosilac žrtve se poistovećuje s Prađapatijem. učene aluzije.000 suglasnika Riga. Up. 3. 6). sveta moć. 3. na koncu. tačnije. Br. znanje. 3. zahvaljujući svom atmanu. prinosilac žrtve postaje taj žrtvenik. 6. To je istovremeno i opravdanje za oholost brahmana. Gonda. svoj atman (Kaušitaki Brahmana. brahman i atman su implicitno poistoveceni već u doba Brahmana.382 Up. atman. To znači da će se on posle smrti vratiti u život. II. totalitet obrednih činova (karma) čini »osobu«. prinosilac žrtve obavlja istu operaciju spajanja i objedinjavanja na svojoj sopstvenoj ličnosti. odnosno. i to stanje sačuvati i posle smrti. 236 i dalje. 12) i stiče »besmrtnost« (isto. »Izrada« atmana na neki način liči na ponovno objedinjavanje Prađapatija. pošto je brahman izjednačen sa 432. Les Religions de l'Inde. Zrtvovanje nema samo kosmogonijsku svrhu i eshatološku funkciju. Kao što bog žrtvovanjem ponovo zadobija svoju osobu (atman). s njegovim atmanom. Prađapati i prinosilac žrtve su poistovećeni u samoj obrednoj radnji: žrtvenik jeste Prađapati. probila se jedna nova ideja: žrtvovanje ne samo da obnavlja Prađapatija i osigurava održanje sveta. prinosilac žrtve postaje »besmrtan«. s prinosiocem žrtve. 2. IV. 3. itd. 381 To je potvrđeno drugim nizom poistovećivanja. »ceo«. 74 i dalje. autori Brahmana su umnožili mitove ili fragmente mitova iznova ih tumačeći u skladu s novom perspektivom ili stvarajući ih iznova. 2. Kroz žrtvovanje — odnosno delatnošću koju obavljaju sveštenici — svet opstaje živ. Da bi ilustrovali tu obrednu dok· trinu koja je istovremeno i kosmogonija. i teogonija i soteriologija. dobro integrisan i plodan. Ali. ίθ. 8). sanskri) Prađapatija. Dragi tekst Šatapatha Brahmane (X.

Prađapati (Brahman) i atman su istovetni zato što su proizvod jedne iste aktivnosti: »obnavljanja«, objedinjavanja; bez značaja je to Što su materijali različiti: opeke žrtvenika za Prađapatija —< Brahman, organske i psiho-mentalne funkcije za atman.383 Ali važno je podvući da je to jedan kosmogonijski mit koji, na koncu, predstavlja primerni obrazac »konstrukcije« atmana. Razne joga-tehnike primenjuju isti princip: »sabiranje« i »objedinjavanje« telesnih položaja, disanja, psihomentalne aktivnosti. Otkriće istovetnosti između Ja (atmana) i brahmana neumorno će se koristiti i različito vrednovati u Upanišadama (§ 80). Za sada, dodajmo da brahman u Brahmanama označava proces kosmičkog žrtvovanja, a u širem smislu, tajanstvenu snagu koja održava Univerzum. Ali već se u Vedama ο brahmanu misli i jasno govori kao ο neuništivom, nepokretnom, suštinskom principu svake egzistenoiie. Značajno je i to što u više himni Atharvavede (X, 7, 88; itd.) brahman biva poistovećen sa skambhom (dosl. podupirač, držač, stub); drugim rečima, brahman je Grund koji drži Svet, istovremeno kosmička osa i ontološki temelj. »U skambhi je sve ono čime raspolaže duh (atmanvat), sve ono što diše« (Atharvaveda VII, 8, 2). »Onaj ko poznaje 'brahman u čoveku, poznaje vrhovno biće [paramešthin, (parame§thin) Gospodina], a onaj ko poznaje vrhovno biće poznaje skambhu« (Atharvaveda, X, 8, 43). Uočljiv je napor da se izdvoji konačna realnost: brahman je priznat za Stub Univerzuma, nosač, osnovu, a već se u vedskim tekstovima široko koristio termin pratištha (pratistha) koji iskazuje sve te pojmove. Brahman je poistovećen s brahmanom pošto poznaje strukturu i poreklo Univerzuma, pošto poznaje Govor koji iskazuje sve to, jer Vać, Logos, može bilo koju osobu da preobrazi u brahmana (već Rigveda X, 125, 7). »Rođen.je brahmana je večna inkarnacija dharme« (Manu, I, 98).вз Jedna posebna kategorija dela, Aranjake (dosl. »šumske«) dopušta nam da pratimo prelaz od žrtvenog sistema (karma-kanda) iz Brahmana ka primatu metafizičkog znanja [đnjana-kanda (jnana-kanda)'] koje objavljuju Upanišade. Aranjake su bile prenošene u tajnosti, daleko od gradova, u šumi. Njihova doktrina stavlja naglasak na Ja, subjekt žrtvovanja, a ne više na konkretnu stvarnost obreda. Prema Aranjakama, bogovi su skriveni u čoveku; drugirn rečima, korelacija makrokosmos-mikrokosmos, osnova vedske misli, sada otkriva homologiju između kosmičkih božanstava i božanstava prisutnih u ljudskom telu (up. Aitareja Aranjaka, I, 3, 8; II, 1, 2; III, 1, 1; itd. Šankhajana Aranjaka, VII, 2 i dalje; VI, 2 i dalje; itd.). Prema tome, »interiorizacija žrtvovanja« (up. § 78) dopušta da se žrtvene ponude istovremeno upute i »unutrašnjim« i »spoljašnjim« bogovima. Konačni cilj je jedinstvo (samhita) različitih teo-kosmičkih slojeva i organa, i psiho-fizioloških funkcija čoveka. Posle brojnih usaglašavanja i poistovećivanja, dolazi se do zaključka da je »svest ο Sebi [prađnjatman (prajnatman)] isto što i Sunce« (Ait. Ar. III, 2, 3; Šankh. Ar, VIII, 3—7). Što je smelo izjednačavanje, koje će razviti i uobličiti autori Upanišada.

78. »Tapas«: tehnika i dijalektika trpljenja U više navrata smo pomenuli askezu, tapas, jer se ne može govoriti ο indijskim bogovima, mitovima ili najznačajnijim obredima, a da se ne pomene to obredno »zagrevanje«, ta »toplota« ili »žar« koji se postiže trpljenjem. Izraz tapas, od korena tap, »zagrejati«, »ključati«, jasno je potvrđen u Rigvedama (up. na primer, VIII, 59, 6; X, 136, 2; 154, 2, 4; 167, 1; 109, 4; itd.). Rec je ο indoevropskoj tradiciji jer »izuzetna toplota« ili »žestina« (mdnos, furor, ferg, wut) u jednom naporednom kontekstu ima svoju ulogu u obredima herojskog tipa.24 Dodajmo da je
Neba, veći od etera, od zemlje i od svih stvari: »to je ja Duha ι moje ja; umirući, steći ću to ja«. Tekst je značajan zato što je Puruša s jedne strane poistovećen s brahmanom (srednji rod) dok je, s druge strane, izjednačenje atman-brahman već osigurano. 82 Up. L. Silburn, nav. delo, str. 104 i dalje.

»zagrevanje: različitim psiho-fiziološkim tehnikama, na primer, izuzetno zaljućenom hranom, potvrđeno kod vidara i čarobnjaka u primitivnim kulturama.25 Postizanje magijsko-religiozne »moći« prati jaka unutrašnja toplota; sama ta »moć« iskazuje se izrazima koji označavaju »toplotu«, »gorenje«, »izuzetnu toplinu«, itd. Pomenuli smo ove činjenice kako bismo istakli starost i značajnu rasprostranjenost trpljenja tipa tapas. To niukoliko ne podrazumeva nearijsko poreklo indijske askeze. Indoevropljani, a pogotovu vedski Indijci, nasledili su preistorijske tehnike koje su različito vrednovali. Razjasnimo odmah da obredno »zagrevanje« m na jednom drugom mestu nije dostiglo značaj koji je u Indiji stekao tapas, od najstarijih vremena pa do naših dana. Asketsko »zagrevanje« nalazi svoj obrazac ili svoju homologiju slikama, u simbolima i u mitovima koji su povezani s toplotom koja »peče« žetvu i zagreva jaja obezbeđujući da se ona izlegu, sa seksualnim zanosom, posebno sa žarom organizma, i s vatrom apaljenom trenjem dva drvena štapića. Tapas je »tvorac« na lse Palnova: kosmogonijskom, religioznom, metafizičkom. Već
ζ Up Eliade, Le Yoga, str. 114, η. 1. vid. neke primere u našem Le Chamanisme (2. izd.), str. 369 i dalje.

smo videli da Prađapati stvara svet »zagrevajući se« tapasom, a iscrpljenost koja za tim sledi može se izjednačiti sa zamorom posle seksualnog čina (§ 76). Na obrednom planu tapas omogućava »ponovno rađanje«, tj. prelaz iz ovog u svet bogova, iz sfere »profanog« u sferu »sakralnog«. Osim toga, askeza onome koji kontemplira pomaže da »u sebi razvije« misterije ezoteričnog znanja i otkriva mu duboke istine. (Agni tapasvinu daje »toplotu glave«, čineći ga tako pronicljivim.) Askeza korenito menja oblik bivstvovanja askete, daje mu natčovečansku »snagu« k.oja može postati opasna, a u nekim slučajevima i »demonska«.384 Tapas obuhvata uvodna najznačajnija žrtvovanja, ceremoniju inicijacije, učenje brahmaćarina. U osnovi tapas se obavlja postom, bdenjem pored vatre ili stajanjem na suncu, ređe ispijanjem opojnih supstanci. Ali »zagrevanje« se podjednako postiže i zadržavanjem daha, što otvara put za izvođenje jedne smele homologije između tog vedskog obreda sa primesama joge. Ovu homologaciju omogućavaju pre svega spekulacije Brahmana u vezi sa žrtvovanjem. Žrtvovanje je rano bilo uključeno u tapas. Objavljeno je da su bogovi stekli besmrtnost ne samo žrtvovanjem (§ 76), nego i askezom. Ako se bogovima u vedskom kultu prinose soma, topljeni maslac i sveta vatra, u asketskoj praksi nudi im se »unutrašnje žrtvovanje«, u kojem fiziološke funkcije zamenjuju levanice i obredne predmete. Disanje se često poistovećivalo sa »neprekidnorn levanicom«.87 Govori se ο pranagnihotri, odnosno, »žrtvovanju vatre (obavljenom) disanjem« (Vaikhansasmartasutra II, 18). Shvatanje tog »unutrašnjeg žrtvovanja« je novina koja je imala višestruks posledice; ona će asketama, pa čak i najekscentričnijim misticima, omogućiti da se održe unutar brahmanizma i, kasnije, hinduizma. S druge strane, to isto »unutrašnje žrtvovanje« upražnjavaće brahmani »stanovnici šume«, odnosno oni koji žive kao asketi [sannjasi (sannvasi)], ne napuštajući pri tom svoj društveni identitet »gospodara kuće«.385 Ukratko, tapas je uključen u čitav niz homologizacija izvedenib na različitim planovima. S jedne strane — a u skladu s osobenim težnjama indijskog duha — kosmičke strukture i fenomeni izjednačeni su s organima i funkcijama ljudskog tela i, pored toga, s elementima žrtvovanja (žrtvenik, vatra, žrtva, obredni instrumenti, liturgijske formule, itd.). S druge strane, askeza — koja je (već u preistorijska vremena) podrazumevala čitav jedan sistem podudarnosti između mikro i makrokosmosa (dah poistovećen s vetrom, itd.) — povezana je preko
28 Izraz šanti koji na sanskritu označava spokoj, mir duše, odsustvo strasti, olakšanje patnji, potiče od korena šam, koji je izvorno obuhvatao značenje: ugasiti »vatru, srdžbu, groznicu«, na koncu, »jaru« izazvanu demonskim silama; up. D. J. Hoens, Santi, naroč. str. 177 i dalje. 385 Njegov religiozni položaj je osvetljen (mada ne baš jasno) u spisima Aranjaka.

homologija sa žrtvovanjem. Neki oblici askeze, zadržavanje daha na primer, smatrani su čak za vrednije od žrtvovanja; smatralo se da je njihov ishod dragoceniji nego »plodovi« žrtvovanja. Ali sve te homologacije i sva ta izjednačavanja vrede, odnosno postaju stvarni i religiozno delotvorni jedino ako se razume dijalektika koja ih je obeloda· nila. '■ ,^: Na koncu, ovde je reč ο jednom broju sistema koji su s jedne strane homologni, a sa druge svrstani u jedan hijerarhijski promenjivi niz. Irtvovanje je poistovećeno sa askezom, ali ono što posle određenog trenutka najviše vredi jeste shvatanje principa koji opravdava slična izjednačavanja. Vrlo rano, sa Upanišadama, biće visoko uzdignuto razumevanje, znanje (đnjana) dok će sistem žrtvovanja, sa mitološkom teologijom koju implikuje, izgubiti religiozni primat. Ali ni taj sistem, zasnovan na superiornosti »razumevanja«, neće uspeti da zadrži primat barem kada je reč ο nekim ograncima društva. Jogini će, na primer, odlučujući značaj pridavati askezi i ispitivanju »mističnih« stanja; neki »ekstatičari« ili sledbenici obožavanja teističkog tipa (bhakti) odbaciće, u celini ili delimično, brahmanski ritualizam i metafizičke spekulacije Upanišada, kao i askezu (tapas) joginske tehnike. Ova dijalektika, sposobna da otkrije bezbrojne homologacije, poistovećivanja i podudarnosti na različitim planovima ljudskog iskustva (fiziologija, psihologija, obredna aktivnost, simbolizacija, »mistična iskustva«, itd.), bila je delo vedske epohe, ako ne i indoevropske protoistorije. Ali, ona će biti pozvana da odigra značajnu ulogu i u kasnijim epohama. Kao što ćemo videti, dijalektika uspostavljanja homologija otkriva svoje »tvoračke< mogućnosti posebno u trenucima religiozne i metafizičke krize, odnosno, kada jedan tradicionalni sistem izgubi svoju valjanost i kada se sruši njegov svet vrednosti. se mogli smatrati »čudnima« mada je bilo praktično nemogućc prosuditi da li oni pripadaju domorodačkim slojevima, ili samo odražavaju religiozna shvatanja nekih arijevskih plemena koja su se razvila na rubu vedske tradicije. Tako jedna himna Rigvede (X, 136) govori ο nekom asketi (muni) duge kose [kešin (kešin)~\, odevenom u »mrku prljavštinu«, »opasanim vetrom« (odnosno nagim), u koga »ulaze bogovi«. On uzvikuje: »U pijanstvu zanosa popeli smo se na vetrove. Vi, ostali smrtnici, vi možete da opazite samo naša tela« (strofa 3). Muni leti kroz vazduh, on je konj vetra-elementa (Vata) i prijatelj Vajua (boga Vetra). On živi u dva okeana, onom iz kojeg se rađa, i onorn u koji zalazi (strofa 5, up. Atharvaveda XI, 5, 6; itd.). »On ide tragovima Apsarasa, Gandharvasa i divljih životinja, on razume njihove misli« (strofa 6). On »pije sa Rudrom pehar otrova« (strofa 7). To je tipačan primer zanosa: duh munija napušta telo, on postaje misao polubožanskih Bića i divljih životinja, on živi u »dva okeana«. Aludiranje na konja Vetra i na bogove koje on inkorporira ukazuje na šamanističku tehniku. Vede podjednako spominju i druga natprirodna iskustva u vezi s mitskim likovima (Ekavratja, Brahmaćarin, Vena, itd.) koji verovatno predstavljaju divinizovane modele nekih asketa i čarobnjaka. »Čovekbog«, naime, ostaje preovlađujući motiv duhovne istorije Indije. Ekavratja verovatno predstavlja arhetip te tajanstvene grupe, vratja (vraya), kojom su povezani šivaistički asketi, »mistici«, prethodnici jogina ili predstavnici nekog nearijskog naroda. Njima je posvećena cela jedna knjiga Atharvavede (XV), ali je taj tekst nejasan. Odatle ipak proizilazi da vratje upražnjavaju askezu (oni ostaju stojeći po godinu dana, itd.), da poznaju kontrolu disanja (što se povezuje s različitim oblastima kosmosa, Atharvaveda XV, 14, 15 i dalje), da svoja tela dovode u odnos homologije s makrokosmosom (18, 1 i dalje). To je bratstvo ipak bilo značajno, jer je ustanovljen jedan poseban oblik žrtvovania, vratjastoma, da bi se njegovi članovi reintegrisali u brahmansko društvo.386 Vratjastomi su prisustvovale i druge osobe,

386 Vratje su nosile turbane, bile odevene u crno, a preko ramena su prebacivali dve ovčije kože, jednu crnu a drugu belu; za znak su lmali šiljati

među kojima su glavni bili jedan magadha koji je imao ulogu pevača, i jedna prostitutka (Atharvaveda XV, 2). Ona je povodom solsticijskog obreda (mahavrata) obredno opštila sa magadhom ili s jednim brahmaćarinom.387 I sam brahmaćarin je shvatan kao osoba na kosmičkoj lestvici. Iniciran, odeven u kožu crne antilope, duge brade, brahmačarin putuje od Istočnog do Severnog okeana i »stvara« svet; slave ga kao »zametak u srcu besmrtnosti«; odeven u crveno, on izvršava tapas Atharvaveda, XI, 5, 6—7. Ali, kao što se to često dešava u Indiji, njegov zemaljski »predstavnik«, brahmaćarin (čiji je prvi zavet čednost) obredno se sjedinjuje s prostitutkom. Polno sjedinjenje je imalo svoju ulogu u nekim vedskim obredima (up. Ašvamedha). Pri tom je važno razlikovati bračno sjedinjavanje za koje se smatralo da je sveti brak,31 i seksualno sjedinjavanje orgijastičkog tipa koje je imalo za cilj bilo sveopštu plodnost, bilo stvaranje neke »čarobne odbrane«.32 U oba slučaja bi se, ipak, moglo reći kako su to »sakramentalni« obredi, vršeni u cilju resakralizacije čoveka ili života. Tantrizam će, docnije, razviti eitavu jednu tehniku koja se odnosi na sakramentalnu transmutaciju seksualnosti. Što se tiče različitih redova asketa, čarobnjaka i ekstatičara koji su živeli na rubu arijskog društva, no od kojih je većina na kraju bila integrisana u hinduizam, veoma smo slabo obavešteni. Najbogatiji izvori su iz poznijeg vremena, mada to ne umanjuje njihov značaj, jer oni pouzdano odražavaju starije stanje. Tako Vaikhanasasmartasutra daje dugu listu asketa i pustinjaka; jedni se razlikuju po kosi, ili po odeći koja je poderana ili načinjena od kore s drveta; drugi žive nagi, hrane se mokraćom krave i goveđom balegom, prebivaju na grobljima, itd.; neki upražnjavaju i jogu ili jedan oblik prototantrizma.33 Da rezimiramo, još je od najstarijih vremena potvrđeno postojanje različitih oblika asketizma, ekstatičkih iskustava i magijsko-religioznih tehnika. Prepoznatljive su strogosti »klasičnog« tipa i neki šamanistički motivi, kao i ekstatička iskustva svojstvenu jednom broju drugih kultura i nekim rudimentarnim jogističkira tehnikama. Raznorodnost i složenost ponašanja, tehnika i soteriologija koje su branili oni koji su napustili svet, u kasnijim razdobljima dalje će se samo razvijati. Ukratko, možemo reći da ekstatičke metode ističu i produžavaju zanosno iskustvo ispijanja some ili drugih opojnih supstanci, anticipirajući pri tom neke oblike mistične pobožnosti, dok asketska strogost i discipline pripremaju razradu tehnika joge. Treba dodati da se, počev od vremena Upanišada, zagovara običaj napuštanja društvenog života i nastanjivanja u »šumi«, ° se omogućilo potpuno posvećivanje meditaciji. Taj je običaj odavno postao uzoran i još i danas, u savremenoj Indiji, jma svoje sledbenike. Povlačenje u »šumu« ljudi ko.ji po oprede.jenju nisu bili ni »ekstatičari«, ni asketi, a ni jogini, na početku ]e, verovatno, predstavljalo prilično iznenađujuću novinu. U osnovi, napustanje društvenog života je otkrivalo duboku krizu tradicionalm L··?'6' Je verovatno da je ta kriza usledila nakon brah•nanskih spekulacija u vezi sa žrtvovanjem.
»Ja sam Nebo, ti si Zemlja!« kaže muž ženi (Brhad. Up., VI, 4, 20). izvodi u ime bogova: »Neka Višnu pripremi matericu; neka Tvaobhkuje oblike«, itd. (isto, VI, 4, 21). ο obj: V.P· Le Yoga, str. 254 i dalje. U ovom poslednjem slučaju reč је "ЗДа koji su rašireni u svim zemljoradničkim društvima. -13 Up. Le Yoga, str. 143 i dalje.
Zač 81

4tr;

80. Upanišade i traganje rišija: kako se osloboditi »plodova« sopstvenih dela? U Brahmanama, vedski bogovi su bili radikalno obezvređeni u korist Prađapatija. Autori Upanišada taj proces nastavljaju ; dovršavaju. Oni čak idu i dalje: bez oklevanja obezvređuju svemoguće žrtvovanje. Neki tekstovi Upanišada tvrde da žrtvovanje nije potpuno bez meditacije ο atmanu (Maitri Up. I, 1). Ćhandogja Up. (VIII, 1, 6) tvrdi da će, kao što »propada svet koji su stekli asketi (karman)« isto tako propasti i svet
štap, ukras oko vrata i zapeti luk. Kao mesto za prinošenje zrtve služili su im kola koja su vukli konj i mazga. so Vid. reference u tekstu i bibliografiju u Le Yoga, str. 111 i dalje.

stečen žrtvovanjem. Prema Maitri Up. (I, 2, 9—10), za žaljenje su oni koji imaju iluzija ο značaju žrtvovanja; jer, pošto se na nebesima budu nauživali istaknutog mesta koje su stekli svojim dobrim delima, oni će se ponovo vratiti na zemlju ili u donji svet. Za pravog risija (rshi) ne vrede više ni bogovi ni obredi. Njegov ideal je divno iskazan u molitvi koju prenosi najstarija Upanišada, Brhadaranjaka (I, 3, 28): »iz ne-bića (asat) odvedi me u biće (sat), iz tame odvedi me na svetlo, iz smrti odvedi me u besmrtnost«. Izgleda da je duhovna kriza koja izbija u Upanišadama bila izazvana meditacijom ο »moćnicima« žrtvovanja. Videli smo da, kao što je Prađapati obnovio i oporavio svoju »osobu« (atman) pomoeu žrtvovanja, prinosilac žrtve isto tako pomoću obrednih radnii (karman) »ujedinjuje« svoje psiho-fiziološke funkcije i izgrađuje svoje »Ja« (§ 77). U Brahmanama, izraz karman označava obrednu aktivnost i njene blagotvorne posledice (jer prinosilac žrtve posle smrti stiže u svet bogova). Ali razmišljajući ο obrednom procesu »uzroka i posledice«, neizbežno je bilo dolaženje do otkrića kako svako delanje, zbog proste činjenice da se njime postiže neki rezultat, biva integrisano u beskonačni niz uzroka i posledica. Α kada je i u karmanu jednom priznat zakon sveopšte uzročnosti, time je bila uništena izvesnost zasnovana na spasonosnim posledicama žrtvovanja. Post-egzistencija »duše« na Nebu je, naime; bila ishod obredne delatnosti prinosioca žrtve; ali, gde se »realizuju« rezultati svih njegovih drugih dela, izvršenih tokom čitavog njegovog života? Trebalo bi, dakle, da blažena postegzistencija, nadoknada za ispravnu obrednu delatnost, ima nekakav kraj. Ali, šta se onda događa sa dezinkarniranom »dušom« lišenom telesnosti (atmanom)? Ona ni u kom slučaju ne bi mogla konačno da iščezne. Uvek bi joj preostajao beskonačan broj dela počinjenih tokom života, u kojima je sadržano onoliko »uzroka« koliko bi trebalo da bude »posledica«; drugirn rečima, one bi trebalo da se »realizuju« u novoj egzistenciji, ovde, na zemlji, ili u nekom drugom svetu. Zaključak se nametao sam od sebe: pošto bi prošla kroz jednu blaženu ili nesrećnu postegzistenciju u vanzemaljskom svetu, duša bi morala da se reinkarnira. Jednom otkriven, taj je zakon transmigracije, samsara, zavladao kako »ortodoksnom«, tako ' heterodoksnom (budizam i đainizam) indijskom religioznoni i >1' lozofskom mišlju. Termin samsara se pojavljuje jedino u Upanišadama. »Poreklo« doktrine nije poznato. Uzalud je pokušavano da se transtnigracija duše objasni uticajem nearijskih elemenata. Kako god bilo, to otkriće je nametnuto pesimističko viđenje egzistencije. Pokazalo se da je ideal vedskog čoveka — živeti 100 godina, itd. — prevaziđen. Sam po sebi, život nužno ne predstavlja »zlo«, pod uslovom da se koristi kao sredstvo za oslobađanje od okova karmana. Jedini dostojni cilj mudraca je podsticanje oslobađanja, mokša (moksha) — što je drugi termin koji se zajedno sa svojim ekvivalentima (mukti, itd.) svrstava među ključne reči indijske misli. Pošto svaki čin (karman), bio on religiozan ili profan, učvršćuje i ovekovečava transmigraciju (samsara), oslobađanje se ne može postići ni žrtvovanjem, ni bliskim odnosima sa bogovirna, pa čak ni askezom ili milosrđem. U svojim pustinjačkim prebivalištima risiji su tražili druge načine oslobođenja). Do jednog značajnog otkrića dovelo je meditiranje ο soteriološkoj vrednosti znanja, hvaljenoj već u Vedama i Brahmanama. Autori Brahmana su se, očigledno, pozivali na (ezoteričko) znanje implicitnih homologija u obrednom postupku. Prema Brahmanama, upravo je пгpoznavanje žrtvenih tajni osuđivalo ljude na »drugu smrt«. Ali risiji su otišli dalje; oni su razdvojili »ezoteričko znanje« od njegovog obrednog i teološkog konteksta; ustvrdili su da je gnosa ta koja može dokučiti apsolutnu istinu, otkrivajući dubinske strukture stvarnosti. Jedno takvo »znanje« je na kraju doslovno poništilo »neznanje« [avidja (avidya)] koje je, izgleda, sudbina ljudi fizičkog reda, jer se ono odnosi na konačnu stvarnost, a ne na (»neiniciranih«, iz Brahmana). Naravno, reč je ο »neznanju« metaempirijske stvarnosti svakodnevnog iskustva. Termin avidja, u značenju »neznanje metafizifčkog reda« ima istaknuto mesto u indijskom filozofskom vokabularu. Avidja prikriva

konačnu stvarnost; »mudrost« (gnosa) otkriva istinu, dakle, ono stvarno. S odredenog stanovišta, to »neznanje« je bilo »tvorničko«: ono je stvorilo strukture i dinamizam ljudske egzistencije. Zahvaljujući avidji, ljudi su živeli neodgovornu egzi^^ciju, nisu znali za posledice svojih činova (karman). Posle uzbudljivih itsraživanja i oklevanja, koja bi povremeno obasjala iznenadna razjašnjenja, rišiji su sa avidjom poistovetili »prvi uzrok« karmana, pa, prema tome, i poreklo i dinamizam transmigracije. Sada je krug bio zatvoren: neznanje (avidja) »stvara« ili Pojacava zakon »uzroka i posledice« (karman) koji, sa svoje straodređuje neprekidni niz reinkarnacija (samsara). Na sreću, siobađanje (mokša) iz tog paklenog kruga bilo je moguće pre „gega zahvaljujući gnosi (đnjana, yidja). Kao što ćemo videti, drufeh^Pe. Hi škole su pored toga zagovarale oslobađajuća svojstva st П1| a j°ge ili mistične pobožnosti. Indijska misao se rano po(m ) , ,.usPOstavi homologije među različitim »putevima« arga) koji vode do oslobođenja. Taj napor je nekoliko vekova kasnije doveo do euvene sinteze koja je objavljena u Bhagavad-Giti (IV vek pre Hr.). Ali, važno je već sada naglasiti da suštinu indijske filozofije predstavlja otkrivanje sudbonosnog niza avidja•karman-samsara, kao i leka protiv njega, oslobadanja (mokša) p<> moći »gnose«, znanja metafizičkog reda (dnjana, vidja), otkrića koje je, mada u nedovoljno sistematizovanom obliku, bilo načinjeno još u vreme Upanišada. Najznačajnija proširivanja tiču se načina oslobađanja, i paradoksalno, »osobe« (ili »posrednika«) koja treba da stekne to oslobođenje.

81. Identitet »atman«-Brahman i iskustvo »unutrašnje svetlostU Namerno smo ovo pojednostavili kako bi se рге svega razumele težnje i originalnost rišija. U najstarijim Upanišadama,34 razlikujemo više postupaka. Ipak, te razlike ne treba previše naglašavati jer sistem izjednačavanja i homologija, koji preovlađuje u Brahmanama, podjednako ostaje na snazi i u Upanišadama. Središnji problem je, eksplicitno ili implicitno, prisutan u svakom tekstu. Reč je ο tome da se pojmi i razume prvo Biće, Jedno/Sve, koje jedino može da objasni svet, život, i ljudsku sudbinu. Još u Rigvedi, prepoznali smo ga u tad ekamu — »Jedno« (neutrum) — iz slavne himne X, 129, Brahmane ga nazivaju Prađapati ili Brahman. Ali u tim sholastičkim raspravama, prvo Biće je bilo povezano s kosmičkim žrtvovanjem i obrednom sakralnošću. Rišiji su se trudili da ga dosegnu pomoću meditacije vođene gnosom.35 Prvo Biće je, očigledno, nepojmljivo, beskonačno, večno; ono je, istovremeno, i Jedno i Sve, »tvorac« i »Gospodar« sveta; neki ga čak poistovećuju sa Univerzumom; drugi ga traže u »osobi« (puruša) koja obitava u suncu, mesecu, govoru, itd.; drugi, opet, u »beskonačnosti« koja je u osnovi sveta, života i svesti. Među imenima prvog Bića, Brahman je bilo ono koje se nametnulo već na početku. U čuvenom odeljku Ćhandogja Up. (III, 14, 2—4) Brahan je opisan kao »vasceli svet«, ali je ipak »duhovne prirode«; »život je njegovo telo, njegov oblik je jsvetlost, njegova duša je prostor«; on u sebi sadrži sva dela, želje, mirise i ukuse, itd. Ali, on je istovremeno i »moj atman u srcu, manji od zrna ječma, od zrna slačice«, a ipak, »veći od zemlje,
34 Odnosno Upanišade u prozi, Brihadaranjaka, Ćhandogja, Aitareja, Kausitaki, Taittirija. One su verovatno bile redigovane između 800—500. Pre Hr.

, . ...

35 Pri tom ne treba zaboraviti da su rišiji iz Upanišada naslednici »yl(X1~ laca« i pesnika-filozofa iz vedskog doba. Sa izvesnog stanovišta rnozemo reći da se središnje institucije Upanišada, mada nesistematizovane, nalaze već u Vedama. Tako, na primer, jednačenje »duh« = »bog« = »stvarno« = = »svetlost«. Up. Gonda, The Vision of the Vedic Poets, str. 40 i dalje, 2U i dalje.

veći od atmosfere, veći od tih svetova«. »Onaj koji obuhvata sva dela, sve želje (...), koji obuhvata vasceli ovaj svet (...), to je шој atman u srcu; to je Brahman. Kada umrem, ući ću u njega.«36 Jađnavalkja takođe govori ο »onome koji živi na zemlji ali ga zemlja ne poznaje, čije je

sjedinjuje s Brahmanom. gde će dugo živeti i odalcle se više neće vratiti. on u Brahmanu prepoznaje dva prividno nespojiva načina bivstvovanja: »apsolutni« i »relativni«. pre Hrista. što implikuje identitet pravog »ja« i univerzalnog Bića. i u J. i 200.telo zemlja i koji zemlju nadzire iznutra« identifikujući ga sa »atmanom. Light and Seed«. Katha Up. neustrašivi. 3. Razlikujemo više teorija ο postegzistenciji bez povratka na zemlju. 3). pošto su Sunce ili Svetlost još od vedskih vremena smatrani za eoifanije Bića. Prašna. »ne-očitovano« [avjakta (avyakta)]. 3. švetašvatara Mundaka. str. besmrtnim (Brhadaranjaka Up. neprosvetljenih. slediće zakon transmigracije (samsara). 1). u obliku »svetlosti u srcu«. III. Pošto on zna da je čovek zarobljenik karmana a da ipak poseduje jedno besmrtno »Ja«.38 Oni koji su pili somn postaju besmrtni. 11. iznad Tmine. 17. Prema Rigvec}j (I. svetlost svetlosti«. (III. Brahmanom. . unutrašnjim nadzornikom. posmrtno sjedinjenje atmana sa univerzalnim Bićem (Brahman) na neki način predstavlja »bezličnu besmrtnost«: »Ja« se stapa sa svojim prvobitnim ishodištem.389 82. Sporazumevanje sopstvenog Ja prati iskustvo »unutrašnje svetlosti« (antah-đotih). 3) Brahman je spoznatljiv u dva oblika: telesnom (i smrtnom) i besmrtnom. 3. pojavljuje se u njegovom sopstvenom obliku. 4 i dalje. različit od Kosmosa a ipak sveprisutan u kosmičkim stvarnostima. 4). (IV. Sunce je Život ili atman — Ja — svake stvari. Svest ο istovetnosti unutrašnje svetlosti i transkosmicKe svetlosti prate dve pojave koje su dobro poznate iz »suptilne fiziologije«· zagrevanje tela i slušanje tajanstvenih zvukova (isto. pomaže rišiju da istovremeno odgonetne i tajnu Stvaranja i tajnu sopstvenog načina bivstvovanja. Maitri.«388 Brhadaranjaka Up. 7) navodi dva rigvedka stiha u kojima se govori ο kontemplaciji »Svetlosti koja sija iznad Neba« i dodaje: »Kontemplirajući (ovu) Vrlo-visoku Svetlost. Tu oni sreću jednti »duhovnu osobu« (puruša manasah. 90. verovatno izmeau 500. To je on. 7. druge primere u našoj studiji »Spirit. · 390 Najznačajnije su: Katha. 13—8). Dva modaliteta Brahmana i misterija »atmana« »zarobljenog«. tako i Brahmana. 7). u Materiji Identitet atman-Brahman. »duhovni« i »materijalni«. Atman »onoga koji zna« kroz smrt se. itd. (posebno III. VIII. 3). dosežemo Sunce. 389 Brahman je i u Mundaka Up. »To spokojno biće koje se uzdiže iz njegovog tela i dostiže najvišu svetlost. 10) »čist. a ne lanac »rasuđivanja«. VIII. koji je eksperimentalno opažen u »unutrašnjoj svetlosti«. duše drugih. naravno ο jednoj drevnoj tra· diciji. iznad svega. 7) takođe poistovećuje atman sa osobom koja se nalazi u srcu čoveka. »svetlost koja sija iznad ovog Neba. Gonda. kao atman. u stvari je ona ista svetlost koja sija u čoveku (antah puruša). Brahman se istovremeno ispoljava i kao imanentan (»ovome svetu«) i kao transcendentan. Kao i Puruša iz Rigvede X. »lični« i »bezlični«. (II. prema drugim tumačenjima. a svetlost je uzorna slika kako atmana. naime. Važno je jasno reći da meditacije ο identitetu atman-Brahman predstavljaju jednu »duhovnu vežbu«. Prerna nekima. Duha. Izmenjenu. Vid. Ali. besmrtnosti i radanja. To je Brahman« (Ćhandogja Up. U Brhadaranjaka Up. Mandukja. u najvišim svetovima iznad kojih nema viših. 270 i dalje. 13. Drugim rečima. 48. Reč je. (II. The Vision of the Vedic Poets. III. koje izgleda da podjednako učestvuje i u 388 Ćhandogja Up. boga među bogovima«. i dalje donosi jednu prilično originalnu kosmološku ontologiju: na vrhu je univerzalni Duh (puruša). str. kaže Ćhandogja UP· (III. odnosno. Srednje Upanišade390 sistematičnije razvijaju ovu težnju — koju nalazimo već u Rigvedi — da se kosmički totalitet i svest svedu na jedan jedini princip. 115. ovu teoriju preuzeće različite pobožne škole. Osim toga. Teško je odrediti doba u koje su redigovane. on prebiva u čovekovom srcu. »iz duha rođenu«) lcoja ih odvodi do Brahmanovih svetova. on u Brahmanu otkriva situaciju koja se može uporediti sa tim. To je besmrtni. ispod. stižu u Svetlost i pronalaze bogove (Rigveda. 2. oni koji su razumeli ezoterički simbolizam »pet vatri«37 prolaze kroz različite kosmičke oblasti sve do »sveta Bleska«. Prema tome. atman. god.

von Glasenapp. 2. Razmišljanie se razvija na dva uporedna plana. Suštinski. 13). (Ovo otkriće. Prema tome. Bog imanentan svakoj Prirodi i svim oblicima života (II. od dinamizama koji su progresivno »obezvređivani« samim tim što su bili obuhvaćeni pulsiranjima Prirode (prakriti).4. taj se kosmički proces može smatrati božanskom »igrom« (lila). samsara. naporedo sa gnosom koja je u starim Upanišadama preovlađivala kao metoda.45 str i3jŠto Је iasno predočeno Η. str. U stvari. »nepokret« nOSn° P. identifikovan je . 3 11) koja lični princip puruša stavlja iznad njegovih »bezličnih« modaliteta avjakta. Zavisno od različitih perspektiva. pročišćeno . 12). moguće je osloboditi se zamajaca kosmičkog procesa. oslobađanje se sastoji u razumevanju te »misterije«. otkriva se kako se u kategoriju prirodnih fenomena ne uključuju samo senzacije i opažaji nego i psihomentalna aktivnost. 44 fVa °va tumačenja će kasnije postati popularna. odnosno. filozofskim razumevanjem i psihonzioloskim tehnikama meditacije (V. Što se tiče Prirode (prakriti). i atmana uhvaćenog u mrežu transmigracije. ili »iskušenjem« koje treba da primora čoveka na traženje apsolutne slobode (mokša).) S druge strane. 16—17). itd. str. (V. takođe prikazuje upražnjavanje joge naporedo s meditacijom gnostičkog tipa (III. još niže je Veliko Ja (mahan atma). otkriva se slučajni i nepostojani karakter strašnog sleda: avidja. posebno će razraditi »filozofi« sankhje i joge. karman. 13). up.2 Prema tome. S jedne strane. 1. dosl. ona je maja Gospodara (Rudra-Šiva). purusha drži iznad aksare. La philosophie indienne. Dva modaliteta Brahmana ponekad se tumače kao da predstavljaju jednog Hčnog boga koji je nadređen materiji (njegov način bivstvovanja je bezličan). Važno je istaći promovisanje upražnjavanja joge u rang puta oslobađanja. Ovoga puta reč je ο tome da riši razume svoju »egzistencijalnu situaciju« meditirajući ο protivurečnoj strukturi Brahmana. 1). srednje Upanišade različito koriste ova nova otkrića. kosmička tvorevina može biti shvaćena bilo kao božanska emanacija. »prividom« (maja) usled neznanja. jasno se iskazuje težnja (potvrđena već u Rigvedi X. Le yoga. »nemanifektovani«. tvoračka »magija« koja povezuje sva pojedinačna bića (IV. Tek se Ja. prate drugi oblici svesti. razumevanjem analogije između Brahmana i njegove manifestacije.raHriti: UPGlasenapp. 127—28. (I. 9—10).lsto se tako u Mundaki II. dakle.43 Ali od svega je najvažnije to da paradoksalna koegzistencija dva protivurečna modaliteta u iskonskom Bićvi omogućava da se ljudskoj egzistenciji (ne manje paradoksalnoj. 90. Rudri-Šivi. ipak je odanost Šivi. organi eula. 2). Duh očitovan u materiji. budući da njome upravlja zakon karmana. iako ona u sebi »sadrži« atman) prida neki smisao i. pored toga. ulagan je napor da se duhovni princip (atman) razdvoji od organskog i psihomentalnog života. materijalne tvorevine. Vidimo. 3) da se u Duhu i Prirodi (prakriti) vide dva modaliteta iskonskog Bića Sve/Jedno.s Rudrom. 123. »Trostruki Brahman« (I. omogući oslobađanje. /„ v° Ulstinktivni karakter švetašvatara Up. Oslobađanje se postiže sankcijom i jogom. Naravno. Neke jogističke tehnike su još tačnije izložene u švetašvatari.»duhovnom« i u »materijalnom«. u večnom i beskonačnom Brahmanu nalaze se skriveni znanje (koje osigurava besmrtnost) i neznanje izjednačeno sa smrtnošću.44 Švetašvatara je još značajnija. u tom smislu možemo razumeti Katha Up. Prema švetašvatara Up. kojeg potom. pošto spekulacije u vezi s apsolutnim Bićem (Brahmanom) povezuje s odanošću jednom ličnom bogu. čiji je osnovni nacrt dat već u Maitri Upanišadi. kada se jednom otkrije paradoksalno očitovanje Svega-Jednog. na progresivno sve nižim planovima. Mandukji a posebno u Maitri Upanišadi. dopuštaju da budu uhvaćena. S jedne strane. bilo kao »igra« (lila) u koju ljudska bića oslepljena neznanjem. np . Kosmos i Život predstavljaju sparenu aktivnost ova dva modaliteta iskonskog Bića. Katha Up. Ovaj novi sistem homologija podrazumeva reinterpretaciju drevne analogije između makrokosmosa i mikrokosmosa. kako su se razvijala istraživanja i otkrića nabrojana u prvim Upanišadama. tvorcem ali i razoriteljem svetova (III.

129 i dalje (Hesiod. zvezdanog Urana (Nebo)« (Teogonija. Nimfe i neplodno More Prev · Teogonija. prev. § 62). Zatim Geja »porodi jedno biće jednako njoj samoj. približava se i obuhvata Zemlju« (Teogonija. pošto je prvi započeo sramotna dela. Astrapios (Bacač munje). Hesiod opisuie Urana »svog žudnog za ljubavlju. biće razvijeni i artikulisani u prvim raspravama joge. Prema Homeru. Prema Hesiodu je. reč je ο široko rasprostranjenom mitu čije je postojanje potvrđeno na različitim . navođeni su u Miloša Đurića. kaznićemo zločinačko nasilje oca ma koliko on bio vaš otac.* Broj njegovih imena naglašava njegovu strukturu boga atmosfere: Ombrios i Hijetios (Kišonosni). Iz Uranovog spolovila bačenog u more i okruženog belom penom rodila se Afrodita (Teog. 15. ulagan je trud da se odgonetnu i analiziraju odnosi između totalnog Bića (Brahman) i Prirode. Zevs je dobio »prostrano nebo u oblacima i crtu« (Ilijada. Zevs osim po imenu i po tome što ima vrhovnu vlast (stečenu. koji su pratili razdvajanje Ja od psihomentalnog iskustva. риruša) i struktura i dinamizam Prirode (prakriti). »niko od njih ne reče ni reči«. Kao što smo već primetili (§ 47). пгм ι Sod je to bilo moguće. sposobno da je celu prekrije. kao što je. iz kojeg su se pomolili Geja (Zemlja) »širokih bokova« i Eros. Mnemosina). X POGLAVLJE ZEVS I GRČKA RELIGIJA 83. na početku postojao samo Haos (Ponor). Iz te kosmičke mjerogamije1 dolazi na svet druga generaciia bogova. f cveo ι protumačio dr Branimir Glavičić. Teogonija i borbe iztneđu generacija bogova Samo Zevsovo ime objavljuje njegovu prirodu: on je indoevropski bog neba par ekselans (up. 14" oclu Gc le Svojstvo prvobitnog doba je preterana i ponekad čudovišna plodnost.psihomentalnim iskustvima. Ali Uran je »od prvog dana« mrzeo svoju decu i skrivao ih u telo Geje. Temida. on ne spada čak ni u grupu prvobitnih grčkih božanstava.« Ali prestrašeni. tri kiklopa sa po jednim okorn i tri storuka diva.. Urios (Onaj što šalje povoljne vetrove). (Pont Α'1 Je Geja ranije saana rodila Planine. stihovi iz Ilijade i Odiseje. 44). 43) kako Zevs čas sija. Bronton (Gromovnik). teškim borbama) ne liči na drevne indoevropske bogove neba. Njegov nebeski karakter potvrđuju njegova vrhovna vlast i bezbrojne hijerogamije s različitim htonskim boginjama. a čas silazi s kišom. Nauck. 1975). Ali Zevs je mnogo više od personifikacije neba kao kosmičkog fenomena. Još je Teokrit mogao zapisati (IV. kako donosi sa sobom noć. 118 i dalje. Matica srpska. na francuski Mazon). naime. I kada se Uran približio »žudeći da prodre u telo Zemlje« (Eshil. uostalom. itd. Postatiak bogova. predmet su filozofije sankhja. 1963 (prim. prema tome. Stroga analiza načina bivstvovanja Ja (atman. identifikuje sa Brahmanom pa se. fr. Novi Sad. Kron ga uškopi srpom. Asketske tehnike i metodi meditacije. na primer. ona načini jedan veliki kosir i obrati se svojoj deci: »Sinovi које rodismo ja i jedan besomučnik (.. S druge strane. generacija Uranida: šest titana (prvi je Okean a poslednji Kron). Kada je to boginji dodijalo. Veselin Masleša. Epizoda predstavlja izrazito surovu verziju drevnog mita ο razdvajanju Neba i Zemlje. divovi i nimfe jasenovog drveta. Homerove himne. 192).). šest titanki (među kojima su Reja. Sarajevo. Ipak. 176 i dalje). 188 i dalje). osim Krona kojj primi na sebe taj posao. može smatrati besmrtnim. prev. Iz krvi koja poteče po Geji dođoše na svet tri Erinije — boginje osvete. vedski Dijaus.). Zevs ne samo što nije tvorac Univerzuma.

u znak priznanja. Zevs je ubuduće mogao da gospodari »istovremeno i smrtnima i besmrtnima« (Teog. pošto otac »skriva« novorođenčad u Zemlju. Oženio se svojom sestrom Rejom i imao petoro dece: Hestiju. (Teog. § 68). koju je Uran bio okovao u lance. novoj organizaciji Univerzuma.6 Zevs je. 84. odeljci 14 i dalje.2 koje je. 8 Uranova otiositas (lat. 27 i dalje. . Titani su uskoro bili poraženi i pod stražom Storukih bačeni u Tartar (Teog. prev. hetitslce i kananske (§ 46 i dalje) teogonije. Zevs ga potuče svojim munjama i baci ga u Tartar. pošto je oborio Tifona.e Uran zatočio u podzemnim dubinama. Zevs kockom deli vlast nad tri kosmička područja. Zevsov trijumf i vrhovna vlast U stvari. Eliade. znao kako mu je suđeno da »jednoga dana bude svladan udarcima svog sopstvenog sina« \Teog. I 6. Rat se deset godina nastavio bez pobednika sve dok. po Gejinom savetu. Opis titanomahije (naroč. 463 i dalje). podiže se protiv Zevsa. Heru.) gorele vatrenom svetlošću« itd. on primora Krona da ispljune njegovu braću i sestre. str. 700 i dalje) ostavlja utisak regresije na prekosmogonijski stupanj. West. L. I stvarno. i M. bilo još dva puta opasno ugroženo. protiv Zevsa i njegove braće su se podigli divovi koje je rodila Geja oplođena Uranovom krvlju. U jednom odeljku za koji se dugo smatralo da je umetnut (oko 820—880). nego je prvi spominje Pindar (Nemejske epikinije I. koji ga proguta (478 i dalje). a oči su (. prikazuje težnju bogova s ritelja da se povuku na nebo i da postanu dii otiosi pošto su zavrsiii SVU J kosmičko delo. Indra. Oni mu. bolje nego na neki grublji način. No budući da je. Kron je zauzeo očevo mesto pošto ga je učinio nemoćnim. Hada i Posejdona. Zevs iznova stvara svet (up. 617—720). predstavlja glavnu temu huritske. Kada Zevs odraste. Ojađena. 824 i dalje). Zevs i mlađi bogovi nisu otišli da potraže trojicu Storukih које . u krajnjoj liniji. ali čiju je autentičnost dokazao poslednji izdavač Teogonije* jedno čudovišno biće. Hesiod je verovatno poznavao ove istočne tradicije.nivoima kulture. Zatim oslobodi braću svoga oca. Apolodor izričito kaže kako je Geja rodila divove da bi osvetila titane. Kron je svoju decu gutao čim bi došla na svet. sin Geje i Tartara. a da je Tifona rodila tek posle propasti divova (Knj.3 jer je njegova Teogonija usredsređena na sukob između generacija bogova i na borbu za univerzalnu vrhovnu vlast. ipak.. Demetru. U izvesnom smislu. zahvaljujući Geji i Uranu. 67). Tako Okean pripada Posejdonu. 1—3). г· Walcot. 493—506).. prim. Reja tada posluša Gejin savet: onoga dana kada je trebalo da rodi Zevsa. Hesiod and the Near East. zahvaljujući Geji i Uranu uspeo da sačuva vrhovnu vlast i da konačno prekine nasilno smenjivanje dinastija bogova. § 21). od strane njegovog sopstvenog sina koji zatim postaje njegov naslednik. Sakaćenje nekog boga kosmokrate. epizodi za koju nisu znali ni Homer ni Hesiod. dadoše grom ι munju. Ali najpre je trebalo potčiniti Krona i titane. Tifon. Hesiod's Theogony.) prema sopstvcnoin uškopljenju. uzaludno. Kastracijom Urana prekida se neprekidno rađanje. prema Gigantomahiji. užasnih zmajeva koji su palacali crnim jezicima. ona ode na Krit i sakri dete u jednu nepristupačnu pećinu. Zatim povi u pelene neki veliki kamen i dade ga Kronu. vid. Snabdeven takvim oružjem. »Sa njegovih ramena dizalo se stotinu zmijskih glava. To Stvaranje je.: ravnodušnost. Zevsov trijumf nad titanima __ otelovljenjem neizmerne snage i žestine — jednak je. mesopotamsku teomahiju. međutim. 18 i dalje. str. Donii svet Hadu. prema tome. Gejine smicalice protiv Zevsove vrhovne vlasti odaju neraspoloženje nekog prvobitnog božanstva ргеша kosmogonijskom delu ili uspostavljanju nekog novog poretka (up. Traite.5 Najzad. s Na kraju vid.

Couro'i et Couretes. Knj.) slavi elastičnost tela Zevsa. Europa. dei0: str.393 (Verovatno je reč ο nekom drevnom obredu plodnosti. Zevs se. konačno osigurao zahvaljujući upozorenju prvobitnog para. I. izvora »mudrosti«. koja je rodila Persefonu i Letu. nitltskog mita: na borbu oluje i zraaja "αν. nav. ο egejskom mitsko-obrednom scenariju. H. uc. imao i brojne veze s drugim boginjama od kojih je većina bila htonske strukture (Dija. i zauvek uneo u sebe Razboritost. recimo. Ali pre nego što se oženio Herorn. Prisvajajući lokalne prehelenske boginje. Setimo se. on je vo'leo Demetru. str. Jeanmaire. na kipovima koji prikazuju mladog i golobradog Zevsa. pored toga. udarajući kopljima u svoje štitove. zemlja i Olimp ostaju zajednički (Ili! ? . sin i Ijubavnik neke Velike boginje. a to je mo \\r„r . Zevs stiče ugled pravog vrhovnog indoevropskog boga. ali ju je Zevs Progutao dok je bila noseća sa Atinom. On je. fragment izgubljene tragedije. Zevs preuzima njihovo mesto i tako pokreće proces simbioze i sjedinjenja koji će grčkoj religiji dati njen osobeni karakter. Upravo smo ukazali na ulogu prvobitnog para kada je reč ο Zevsovoj sudbini. dakle. Eurinomom. u čijem je središtu Božansko dete.). 392 Ο Zevsu Kretageniju. videti Charles Picard. Prema grčkoj tradiciji. pripoveda c ?odu h a ukrade. naravno. veliki olimpski bog bio je. 472. pa mozda i ohrabrivao široki i neiscrpni proces sinkretizma. 3. Njegove veze održavaju hijerogamije boga oluje sa božanstvima Zemlje. Palaikastrova himna (IV—III vek pre Hr. koji je svetkovan u jednoj pećini gore Ide. plač novorođenčeta prikrila je buka koju su podigli Kureti. poslusao savet Geje i Urana koji su mu predskazali potonje rođenie »sina žestokog srca. »najvećeg Kureta«. poistovećen s nekim od bogova misterija.392 Reč je. On je. pored toga. u stvari. ona je posle jednog udarca sekirom izišla iz glave svoga oca (Teog. on je više 391 Na mitološkom planu ova epizoda objašnjava kasniji preobrazaj Zevsa. Zevs potom ulazi u čitav niz brakova. koji bi mogao da postane kralj ljudi ' West. No tu je reč ο zaostacima koje je podnosio. Semela. 392 žf>ct. koji umiru i ponovo oživljavaju.394 Zevs međutim ni u korn slučaju nije bio bog misterija. dakle. str. Mnemosinom (koja mu je rodila devet muza).„ 1 Gejinu srdžbu možemo protumačiti i kao reakciju na Zevsovu cstlnu ι okmtnost. kult Zevsa Idajosa.391 Što se tiče Atine. ' 192 i dalje). Naprotiv. Navešćemo i druge primere. (Mitološka projekcija inicijacijske grupe mladića koji svetkuju svojom igrom oružjem). 394 Euripid. . Krićani (fr. 924). đelo. Zevs se potom oženio titankom Temidom (Pravičnošću). epizode Zevsovog rođenja i njegovog detinjstva na Kritu. 6. jedan deo tog pradavnog nasleđa na kraju je bio uključen u olimpski religiozni sistem. Trijumf Zevsa i olimpskih bogova se nije iskazivao nestajanjem drevnih božanstava i kultova od kojih su neki bili prehelenskog porekla. \ i bogova« (Teog. imao је strukturu inicijacije u misterije. obožavane od pradavnih vremena. Njegova prva žena bila je Metida (Razbbritost). majku božanskih blizanaca Apolona i Artemide (910 i dalje). On je. 379 i dalje.) štaviše.a Nebo Zevsu. 117 i dalje. i najzad Herom (Teog. Egejski uticaji su bili prisutni čak i u klasično doba: opažamo ih. 886 i dalje). str. Zevsove tetive. itd. na primer. kasniie. 393 Up.11 Jer već kod Hornera. biti pokazivan Zevsov grob. 427 i dalje. 901 i dalje). NauoK)· . Les religions prehelleniques. Značenje ovih brojnih brakova i erotskih avantura istovremeno je i religiozno i političko. »Otac bogova i ljudi«. Α upravo će na Kritu. ^P°l°dor.

a kada počnu zemljoradnički radovi prizivaju ga kao Zevsa Htoniosa (Hesiod. Svako od njih imao je još poneku — skromnu. Okean. prvorođeno dete Geje i Urana. Tako se Zevs. a Polieus brani grad. »zlatnom rasom«. a takođe i bog mantike. 85. al' nikako s neba/ nećete na zemlju moći povući svevišnjeg Diva / savetnika. posebno u Dodoni. Brojnost svetilišta posvećenih Zevsu dokazuje njegov panhelenski karakter. / АГ kad bih i ја hteo da ozbiljno uže povučem. Jedini značajan mit ο njemu samo je jedna epizoda teomahije. 327 i dalje. u Epiru. prev. gde se proricalo pomoću »božanskog lišća sa visokog Zevsovog hrasta« (Odiseja. 70. on je zaštitnik kuće i simbol obilja. Pod imenom Ktesios. 19. Nauck) objavljuje: »Zevs je eter. on upravlja plodnošću tla. To je važan pokazatelj: on nam razotkriva 395 i dalje. i dalje). Ipak.). / zatim bib uže privez'o za vršinu Olimpa samog. oslobodio je svoga oca Krona iz njegovog podzemnog zatvora i postavio ga za Kralja mitske zemlje — Ostrva blaženih na krajnjem istoku. Stiga koja je učestvovala u borbi protiv titana. još od Platona. U još starije doba. Zatim Pont (neplodno rnore). 14. Kron se pominje u vezi s prvom ljudskom rasom. ni života. marginalnu — ulogu u uređenju Unverzuma. pa sve do XVIII veka.395 Reč je. mada nije bio tvorac ni sveta. nejasnu. * Hesiod. kada Zevs izaziva bogove: »Zlatno ο nebo obesiv uže za nj se privež'te /bogovi svi i boginje. 258 i dalje) prikazuje Noć kao prilično moćnu boginju: sam Zevs izbegava da je naljuti. Značajno [е što je najslavnija objava Zevsove svemoći bila dovedena u vezu s viđenjem koje je Vrhovni gospodar tražio od jednog iskonskog božanstva. .13 Ali za naš rad je posebno važno to što Zevs. Pre svih Noć. preveo Albert Bazala. 17.12 Svest ο njegovoj svemoći izvrsno prikazuje i slavni prizor iz Ilijade (8. Kosmološka uputstva koja daje Noć na neki način predstavljaju ponavljanje postupka Geje i Urana kojim se prekida borba za vrhovnu vlast. 465). Hekata. Zevs je nebo. / Toliko bogove sve ja nadvisujem. naravno. pita iskonsku boginju Niks (Noć) kako da uspostavi svoje »ponosno carstvo nad besmrtnima« i posebno kako da uredi Kosmos da »bi sve cinilo celinu a delovi ostali različiti?« Noć ga poučava temeIjima kosmologije i takođe mu govori ο zlatnom užetu koje on treba da pričvrsti za nebo. kojoj su ukazivali čast Zevs i drugi Olimpljani. Prometej. osigurava poštovanje zakona. preko Pseudo-Dionisije Areopagita. neka iskonska božanstva su preživela trijumf Olimpljana. Rapsodičkoj teogoniji. ni čoveka. prema jednoj orfičkoj poemi. Zevs je sve ono što je iznad svega. Radovi. Ilijada (14. Da. ο tekstu koji je nastao kasnije ali je predanje ο kojem on govori staro. Bdije nad svim obavezama i pravima porodice. on je bio bog očišćenja. I Eshil u jednom fragmentu svojih Helijada (fr.agre"> 1960 (prim.« Kao gospodar atmosfer'skih pojava. Poslovi i dani. Zevs je zemlja. . Matica hrvatska. Mit ο prvim rasama. 544). / te bi od tada sve u vazduhu ostalo viseć'. Kao što smo to već zapazili. Pandora Kronovu »istoriju« nikada nećemo doznati. /. ma koliko se trudili vrlo. čiju smo snagu i ugled upravo pomenuli. Kada je Zevs osetio da se njegov autoritet konačno učvrstio. pokazuje kao neosporni poglavar bogova i apsolutni gospodar Univerzuma. toliko ljude!« Mitska tema »zlatnog užeta« dala je povoda bezbrojnim tumačenjima. 296 i dalje). Zevs Katarsios.od boga »beskrainog neba« (Ilijada I. skoro bez kulta. On je sigurno neki drevni bog. / vas bih povuk'o njim sa zemijom i morem samim.

bronzana.početke i prvu fazu odnosa između ljudi i bogova. iza kojeg je usledio proces prokreacije. Hesiod ne govori ο petoj i poslednjoj generaciji. Sve u svemu. 113 i dalje). na Ostrvima blaženih gde nad njima vlada Kron (Poslovi. dmslrn' generaciji titana. a ostalima je Zevs odredio boravište na kraju Zemlje. No ne treba zaboraviti da Kron u boso°"I. 176 i dalje). Zevs je zatim stvorio jednu novu generaciju. ali ne i besmrtnost. to je bilo kao da ih osvaja san (Poslovi. mada se govori ο njihovim bojama — beloj. ali se svi oni ne tiču našeg zadatka. Podjednako čudi to što su rečnn pr? aili kao »moćna braća« Ijudi. i u nekim kasnijim iranskim tekstovima. On je tada načinio treću rasu. Život su provodili u ign ι svetkovanju. Ali on se jada kako mu je bilo suđeno da se rodi baš u to doba (Poslovi.ava snažne uticaje s Istoka. bez briga na srcu. Nisu znali ni za bolest. 2 : 32—33). koji su izgubljeni posle nekog udesa ili »greha«. u prvom slučaju reč je ο dinastijama. bogovi i smrtnici »su istog porekla« (Poslovi i dani. koji je prema Teogosvo'u . u četiri etape. crvenoj. Ipak. Zevs je odlučio da ih uništi. Varijanta koju navodi Hesiod jasno kazuje da se opadanje odvija progresivno. Α kao što je bilo više generacija bogova.' . gvozdenoj. »njihove moćne braće«. nego će niii 5 izgledati paradoksalno da je »divlji« bog. ljude srebrnog doba. a u drugom je smena Carstva projektovana и budućnost. Jelisej više neće biti isključiva povlastica heroja.odraž. Doba heroja neobjašnjivo prekida proces progresivne degradacije koji је započeo s pojavljivanjem srebrne rase. Nasuprot tome. svi međusobno poubijali. metale kao osobena obeležja istorijskih epoha susrećemo u Nabukodonosorovom snu (Danijel. pogotovu pod uticajem orfizma. na kraju. povlašćena sudbina heroja loše prikriva eshatologiju: oni ne umiru nego uživaju božansku egzistenciju na Ostrvima blaženih.decu čim bi se ona rodila. gde sada vlada Kron.396 Hesiod pripoveda da je posle toga Ijude zlatne rase »prekrila zemlja« i da su bogovi stvorili rnanje plemenitu rasu. koje je protivugova rSirm m'šljenju. 109. Jeliseju.ao u rajsko doba čovečanstva. što podseća na indijsko učenje ο četiri juge. Mnogi su poginuli. bronzanu. Drugim rečima. surove i ratoborne ljude koji su se. Prema Hesiodu. Oni nisu radili jer im je zemlja davala sve što im je bilo potrebno. herojska i gvozdena (Poslovi. 108). pre Zevsa. i dalje). generaciju heroja. ističe korenitu razliku ontološkog reda između borase· Γ н ^°5!aim(:) da je osnovna distinkcija postojala još u doba zlatne Ijostalf'11 už!va'' blagodeti prijateljstva s su pripadali drugoj generaciji bogova. živela za Kronove vladavine (Teog. Takvo mišljenje. srebrna. isto kao što je i prve bogove rodila Geja. žutoj i crnoj. 11 ή Ten v ■ · .* Jer ljudi su rođeni iz Zemlje (gegeneis). i u uživanjima svake vrste. III). a kada su umirali. 112 i dalje). Predanja koja saopštava Hesiod postavljaju brojne probleme. prilično su rasprostranjeni. Prva rasa je. °dređ> recima' struktura sveta i obllci postojanja još nisu bili čvrsto . bogovima. To čovečanstvo zlatnog doba. svet i bogovi počinju da postoje početnim razdvajanjem. Ali ovo rajsko doba — čije paralele nalazimo u mnogim predanjima — završilo se Kronovim padom. odnosno. Ova će eshatologija dalje biti široko razrađena. Zbog njihovih grehova. dakle. heroji u izvesnoj meri ponovo stiču_egzistenciju ljudi zlatnog doba pod Kronovom vladavinom. oni su postali slavni zahvaljujući veličanstvenim borbama pod Tebom i Trojom. boravilo je u blizini bogova. Mit ο »savršenosti početaka« i ο prvobitnom blaženstvu. 140—169). isključivo muškog roda. ni za starost. ali i zbog toga što bogovima nisu hteli da prinose žrtve. Hesiod je doba heroja morao da ubaci između bronzane i gvozdene rase jer je mitologizovano sećanje na slavno herojsko doba bilo vrlo snažno i nije se moglo zanemariti. Ljudi su »živeli kao bogovi. pošteđeni muka i bede« (Teog. Ali. Ali juge se ne vezuju za metale. opet prema Hesiodu (Poslovi. tako je bilo i pet ljudskih rasa: zlatna.

drugi od jasena. izgleda. odgovoran za njegov sadašnji pad. Posle potopa.399 86. ishrana mesom proglašena za uzorni religiozni čin. Zevs je za bogove izabrao lošiji deo. kao najviše odavanje počasti bogovima. Prometej je. jer bi se l. Postovi. bez izlaza. Ali. da Nad° ^1?1'' čoveka na . Mirmidonci. U stvari. Zevs poslao ženu.398 Ali lukavi Prometej је vatru doneo s neba. S druge strane. podrazumevalo napuštanje vegetarijanske prehrane koja je upražnjavana tokom zlatnog doba. Mnoge porodice su smatrale da potiču od heroja koji su. Posledice prvobitnog žrtvovanja Ukratko. što znači pojavljivanje žena pa i« Njegovo se ime ne nalazi kod Homera. ali je to. ljudi od tada kao dar besmrtnim bogovima spaljuju kosti (Teog. Više ih je zanimalo poreklo određene etničke grupe. »Duboka zamka. jedino Nada ostaje na dnu vrča. primorani da jedu presno meso i bez mogućnosti da prinesu žrtve bogovima. vratili u stanje divljih životinja. Indija. tei tniie izričit: Zevs od onoga dana kada ga je »prevario Prome- . Kao što to primećuiu VP£an (Sechan) i Levek (Leveque). Ova naročita podela je imala značajne posledice po čovečanstvo. Najzad. kako bi se utvrdio konačni oblik njihovih odnosa s bogovima. itd. strašna nevolja dovedena među smrtne ljude« (Teog. 56)· Jednoga dana oslobodio ga je Herakle. tu »lepu pokoru« (Teog■ 585) u liku Pandore (»dar svih bogova«. nije zanimao problem antropogonije. 52). 592 i dalje). Prometei je bio okovan lancima a jedan orao mu je svakoga dana proždirao »besmrtnu jetru« koia bi ponovo narastala preko noći (Teog.397 On je prineo na žrtvu jednog bika i podelio ga na dva dela. opet. 398 Što poništava blagodeti deobe.iudi. namenjena Ijudima«. Razgnevljeni Zevs odluči da istovremeno kazni i Ijude i njihovog zaštitnika. Neiskusni Epimetc]' prima Pandoru i ženi se njome. što je jos više uvećalo slavu heroja. Malo zatim ona otvara lanstveni vrč iz kog izleću sva zla i razilaze se širom sveta. Grke. Ljudi su nrineli prvu žrtvu. Pro metej je ljude načinio od gline. prepuštajući ljudima meso i iznutrice. I. Jedan narod. 54. bogovi i ljudi su odlučili da se u Mekoni prijateljski rastanu (Teog. Prometej je kosti prekrio salom. u krajnjoj liniji. Prometejeva podvala je okrenula Zevsa protiv ljudi. »uvređeni« Zevs je upravo to i hteo. 521 i dalje. prokleti soj žena. Zbog toga. 81 i dalje). § 30. pa im je on uskratio korišćenje vatre. Treba dodati da mit ο dobima koja se smenjuju ne prikazuje jednodušno mišljenje ο poreklu ljudi. Kada Pandora ^ tvon poklopac. 399 Uzalud je Prometej poučio svoga brata da ne prima ništa od Zevsa.teški rad' (Tr.postati dostupan i dušama pobožnih i »iniciranih«. On je u Mekoni izazvao konačni raskol između bogova i ljudi.a pothranjuje uzaludne napore smrtnika (Simonid. 6): Les sranđes divinites de la Grece. odnosno kamenjem. 556). Zevsov sin. sakrivši ie u šupljinu jedne palice (Teog567. Privučen salom. kako je hteo da zaštiti ljude i da istovremeno prevari Zevsa. prema jednom kasnijem predanju (IV vek). Ljudima je. Egipt. str. Reč je ο procesu koji je dosta čest u istoriji religija (up. kako to objavIjuje Hesiod: »jer od nje je potekla jedna rasa. a meso i iznutrice želucem. prvi put se pojavljuje Prometej. Potom je razbesneo Zevsa ukravši vatru i time izazvao dolazak Pandore. Time je.). vodio je poreklo od mrava. Deukalion je naselio zemlju »kostima svoje majke«. grada. dinastije. 91) pa ie zboe toga vraitio u VPZU koJ. daleko od toga da bude dobročinite) j čovečanstva. Тош prilikom. Poslovi. kaže Herodot. Iz nepoznatih razloga. međutim. s jedne strane. 535). Poslovi. poticali iz veze između nekog božanstva i smrtnika.

a protiv Olimpljana. ne nameće se kao nešta konačno. u krajnjoj liniji »zlo« predstavlja Zevsovu osvetu. 403 Up. str. . L. odnosno. muka i nevolja. i J.404 ova obredna r»odela je u skladu sa žrtvama koje su nebeskim bogovima prinosili primitivni lovci u Sibiru i pastirski narodi srednje Azije. str. koji je povrh svega još i stao na stranu ljudi. Pa ipak. 42 i dalje. 402 Ο poreklu i razvoju ovog motiva. nego upravo činienicom što je to učinio Prometej. 44. 62. dok u Oslobodenom Prometeju hor čine titani oslobođeni okova. tvrdi Prometej. Sechan. štaviše. Prometej je najveći heroj koji donosi civilizaciju. Temida. ipak. Vid. str. Pindar objavliuie da је »Zevs. da Zevsov bes nije bio izazvan samom tom podelom. Drugim rečima. »Eshil ostavlia" °П bi nip P° Stran' ePizodu iz Mekone koja ne odgovara tonu tragedije i koia str iunaku umanjila ugled«. vrhovnog boga. Ta se tajna ticala neminovnog Zevsovog pada. u dubinama pećina lišenih sunca«. Zevs ne bi podnosio neko moćno i nadmeno čovečanstvo. 23 1 dalje. odnosno. jer. Zevs је hteo da ga uništi kako bi stvorio neko drugo (isto.prema tome i širenje svih vrsta briga. nebeskim Višim bićima prinosili kosti i glavu životinje. шг ι dalje. Zevsova srdžba izgleda preterana. Burkert. koji umesto mita ο prvobitnom zlatnom dobu uvodi temu progresa. Prometejevim činom je pretvoreno u zločin uvrede veličanstva Zevsa. Izgleda. ne znamo na koji se način neprijateljstvo dveju božanskih figura okončalo njihovim pomirenjem. Titan samopouzdano objavljuje kako Zevs ima samo jednu mogućnost da izbegne tu propast: da ga oslobodi okova (769—70). delo. tek ih je Prometej naučio svim tim veštinama i znanjima (Okovani Prometej. oslobodio titane« (IV Pitijska oda. možda pod uticaiem nekih duhovnih pokreta kojima se oduševljavala ne samo intelektualna elita nego i mase (up. 20 i dalje.403 Podela prve životinje prinesene na žrtvu u Mekoni. On im je dao i vatru401i oslobodio ih straha od smrti (isto.) n® vra<^akao Hesioda. Homo necans. ohrabreni tim prvim uspesima. nego je oprostio i titanima. ni za zemljoradnju. nav. 404 K. takođe W. Ne znamo u kom je trenutku došlo do iskrivljavanja izvornog obrednog značenja. Sechan. ljudi su titanima mogli da pridaju preveliki značaj. a s druge osudu Prometeja. 442 i dalje). »Metis et les mythes de souverainete«. Prometejev primer је mogao imati neprijatne posledice. s jedne je strane imala za posiedicu raskid izmedu bogova i Ijudi. Le mythe de Promethee. bio je dovođen u vezu s Hefestom i sa Atenom. ni za pripitomljavanje životinja. Meuli. ono što se na arhaičnom stadijumu kulture smatralo za odavanje najveće počasti nekom nebeskom bogu. 248). znao je jednu tajnu koju mu је poverila njegova rnajka. Ljudi nipošto nisu smeli da zaborave nesigurnost i 2„av misli' priprema tužne nevolje« (Teog. osuđenog zbog »lukavštine« jednog titana. živeli su »pod zemljom. od Pindara (ili iz nekog njegovog izvora) pozajmio jedan dramatičan detalj: Prometej ie raspolagao strašnim oružjem. Za Eshila. Ljuboraoran zbog toga što on nije bio tvorac tog čovečanstva. videti Sechan. kao što to pokazuje Karl Mojli. 291). Vernant. mit ο Prometeju objašnjava provalu »zla« u svet. naime. nored tosa. Kako druga dva dela trilogije Prometeide nisu sačuvana. Ali Prometej je u Atini petog veka već imao svoj godišnji praznik. pripadnik »stare generacije« bogova. 233). »Griechische Opferbrauche« (1956). oni nisu znali čak ni za redosled godišnjih doba. donoseći je s neba.402 u bližoj ili daljoj budućnosti (522. Besmrtni.400 Ali ova pesimistička vizija istorije čovečanstva. P. tom II). Prvi ljudi. jedan titan. da bi objasnio Zevsov bes i Prometejevu upornost. Eshil је. n. 764 i dalje). Vrhovni gosnodar se pokajao ne samo tako što je postavio Krona za kralja Jeliseia. ubrzo se počela naglašavati Zevsova mudrost i dobroćudnost. Oni su. Po Hesiodu.

spaljuje se na žrtveniku. 6. Sofokle objavljuju da bi za 405 Jonske pesnike. thysia. ima skromnu. ponavlja mitski obrazac: jedan deo žrtve. Prema tome. Ipak. iako je Eshil slavio jedinstvenu veličinu ovog heroja donosioca civilizacije. čak i posle kritike proroka. I stvarno. Najbliža analogija je jevrejski zebah (up. 146 i dalje). prema tome. prema Eshilu. kažnjavanje Prometeja je imalo tek drugorazrednu ulogu u razmišljanjima ο Zevsovoj »pravdi«. takođe. Teognid. 2. a drugi deo jedu prinosioci žrtve i njihovi pratioci. tom II). »ne znajući kojim će putem Bog svakog od nas voditi sopstvenoj sudbini«. Moguće je da je toj situaciji doprineo sam uspeh Prometeide. 66—67. I. što podrazumeva i salo. izgleda.«1'4 Od tada. Orfizam i pitagorejstvo su.) Značajno je da Prometej. kada Deukalion. itd. Apolodor. § 57). starost. 548—52. naglašavajući vrline vegetarijanske ishrane.405 Jedna majka je molila Apolona da njenu pobožnost nagradi time što će njenoj deci podariti najveći dar koji je u njegovoj moći. која žive као marva. Kod Jevreja su žrtve u krvi kontinuirano reinterpretirane i revalorizovane. ili uživanja koja daje bogatstvo. »Ne postoji nijedan čovek kome Zevs ne šalje hiljadu zala. 87. Prometej će svoju uzvišenu veličinu — večne žrtve tirana — steći tek u evropskom romantizmu. Jedine moguće utehe: rat i slava. Trebalo je. Rascep do kojeg je došlo u Mekoni na neki način je izglađen upravo zahvaljujući Deukalionu. Knj.25 Ali tu su. Prometejev sin i jedini čovek koji preživljava potop koji je izazvao Zevs. ljudskom »sudbinom«. I. Značenje »životne radosti« Sudeći iz jevrejsko-hrišćanske perspektive. i dalje). žalosti. 31.). . Što se tiče hrišćanstva. 423—24. zadržati ih na odstoianiu. »Zevs prima Deukalionovu molbu s milošću. I. Homer poredi coveka s »lišćem koje vetar rastura po zemlji« (II. . straše beda. prećutno priznavali »greh« koji je čovek počinio prihvatajući podelu u Melconi (up. najrašireniji oblik žrtvovanja.prolaznost svog postojanja. itd.4· Zevs. grčka misao se još od Homera strasno bavila problemom božanske »pravde« i onim što odatle proizilazi.). "oređenje je preuzeo pesnik Mimnermo iz Kolofona (VII vek) nadugo nabrajajući zla: siromaštvo. I. ne odgovara odmah Deukalionu. prisutni i bogovi: oni se hrane prinetom žrtvom (Ilijada. ali mit iasno kaze da je on prihvata samo u onoj meri kojom se ne poriče odstojanje. bog je pristao i deca su istog časa preminula.« Za nJegovog savremenika Semonida ljudi su »jednodnevna stvorenja« str Rudhardt. itd. ili dimom koji se diže sa sala (II. on šalje Hermesa 25 ^idco šta ovaj hoće. zaštitnika ljudi. bolesti. izgleda da se grčka religija uobličavala u znaku pesimizma: ljudska egzistenC!ja je po definiciji prolazna i opterećena brigama. spekulacije u vezi sa žrtvovanjem dovode do uobličavanja jedne osobene kosmogonije i otvaraju put metafizici ι tehnikama Joge (§ 76). bolesti i starost. bez muka (Herodot. 7. uostalom. ono se konstituisalo polazeći od Hristovog dobrovoljnog žrtvovanja. Jer. kasniie prinese Zevsu žrtvu sličnu onoj u Mekoni. on je podjednako prikazao i Zevsovu dobroćudnost i duhovnu vrednost konačnog izmirenja uzdignutog do uzornog modela ljudske mudrosti. . (Staviše. Čovek i sudbina. »Les mythes grecs relatifs a l'instauration du sacrifice«. u potopu je stradalo čovečanstvo koje je bilo savremenik kobne podele. Pindar. U Indiji. 8. pa i neznatnu ulogu. Prometejev sin prema bogovima ponovo uspostavlja odnose koji odgovaraju Zevsu. njegova žrtva biva prihvaćena.

Te će reči postati slavne. Up. 128). S druge strane. Platon. Država. oženivši se Jelenom. 386a—387b.). ništa ne rešava. 900 i dalje). ili.: strogo uzev (prim. § 85). Ali to su bila povlašćena bića. ili moira (II. itd. 16. smrt je bila oslabljena i ponižavajuća postegzistencija u tamnom podzemlju Hada naseljenog bledim senkama. Volospa. izjavljuje da bi više voleo da na zemlji bude i rob siromašnog čoveka. pošto ona ne dovodi do potpunog i konačnog gašenja. drugim rečima. (Ahil. Eliade.ljude najbolja sudbina bila da se uopšte ne rode. Jedini osuđenici na večne muke bili su Iksion. 39 Na početku su »nit preli« ili »bogovi« (Od. No na kraju je. lišenim snage i sećanja. 387d—38»b. ukratko. str. postao Zevsov zet. 489—91. da umru što je moguće pre. čiju senku Odisej uspeva da prizove. ili »daimon« (Od. on se ne usuđuje da se nada kako bi njegove molitve mogle da uspostave određenu »bliskost« s bogovima. s jedne strane. . smrt je bila predodređena u trenutku rođenja. međutim. ako se već rode. one su Kceri Ževsa i Temide. § 58. on zna da je njegov život već odredila sudbina Mojra ili aisa. a zlo nije bilo kažnjavano. dobro učinjeno na zemlji nije se nagrađivalo. »usud« ili »deo« koji rau je namenjen — odnosno. Prema predanju koje prenosi Hesiod (up. prev. zato što su Zevsa uvredili lično. Mojre se prvi put javljaju kod Hesibda (Teog. III. Traiie. Ovo pesimističko shvatanje sudbonosno se nametnulo kada je Grk postao svestan nestalnosti ljudske uslovljenosti. 407 Značenje reči moira se od Homera menjalo.a7 Smrt. Tantal i Sizif. II. 64).407Prema tome. UKO čiti je u nekom »stanju« koje je nemoguće promeniti.408 Ipak. 20. 24. . 406 Odiseja. Za Homerove savremenike.406) štaviše. »predenje« sudDin postalo atribut Prelja (Kloto) ili Mojri. vreme koje mu je dodeljeno do njegove smrti. nije stricto sensu* »tvorevina« nekog božanstva (što je ideja koju je delio jedan broj starih i tri monoteističke religije): prema tome. * Lat. Čovek. i drugi heroji su imali istu sudbinu. Menelaj nije sišao u Had nego je prenesen u Jelisej samo zato što je.). »Presti« nečiju sudbinu isto je što i »vezati« je. ali će kasnije izazvati neumoljivu Sokratovu kritiku. 209) ili aisa (II. trajanje života simbolizovala je nit koju tka božanstvo. kao i u drugim (takođe istočnim) indoevropskim predanjima. 20. 20. »nego da vlada svim preminulim pokojnicima«. 196. Ove demonske sile KOJ Ijude teraju u bezumlje kasnije se otelovljuju i postaju tri boginje. up.

. str. 4. prev. dobrobit svojih podanika. pa ga je ubio Posejdon (Od.. Dakle.. pored ostalog. 6 (protiv Doddsovog tumaobra ' t Gr. 261) ili »Zevsova aisa« (Н 17... Ali već je u Ilijadi moguće u Zevsu prepoznati zaštitnika dike. Nov c llcSLaini on naročito kritikuje glupost onih koii zaboravljaju svoju linriil·io«t ■ usl°vljem . basf?aC . Ust· Рпт. preteranost u savršenstvu može podstaći preteranu oholost i drskost (hibris). i štiti strance.. sve dok smrtnici ne prekrše granice koje su propisane samim njihovim načinom egzistencije. bogovi ne kažnjavaju ljude bez razloga. drugim rečima. istina.).. Hibris izaziva privremeno ludilo (ate) koje »oslepi« žrtvu i vodi je u propast.... prev.. U načelu. 3.).. 52... 750 i dalje).. Zevs je.... J 1 ι nestalni« (Herodotova istorija. a'ia: kao ' ---.)..eeks and the Irrational. 292 Belerofona) Pre Euripida. preveo Milan Arsenić... l.. Ali teško je ne prekršiti ta nametnuta ograničenja jer je čovekov ideal »savršenost« (arete). ostvaruje mojra.va 1 običaja..) je nužno zaštitnik themistes. 433 i dalje). vidliiv' ■ada Herodot (I. on sudbinu može i da promeni. i to posebno prinoseći im žrtve.... ALi Нега ga podseea da bi takav čin imao za posledicu poništenje zakona Univerzuma — odnosno.. u času kada se njegov život bližio kraju.. 18).../> vjvi lvj giupuai υιηιι jvwji iauuiavijaju avvju onaj ko je odgovoran za koji dopuštaju cla ih obuzme hybris (starogrčki:kralj. pošto je on jernac zadate reči.. Matica srpska.. Hesiod tvrdi da je Zevs ljudima darovao »pravdu« kako se oni ne bi ponašali kao divlje životinje. Eshil izjavljuje da Zevs ne kažnjava nevine (Agamemnon. od 9.. 32) stavlja Solonu u usta: »Znam da su bogovi zav.. sudbma.409 Ukratko. 499—511). usl°vljenost. nalnih"S (starogrčki: ohoprim. u ljudskom društvu.... ona koja mu je odredila njegova ljudska uslovlje- čen31 ti' ^°yd-Jones.. božjeg Zakona (themis).... prim. tradicio»rčH pij.. uostalom. on je dužan da poštuje dike (staroj·. str. u izvesnim slučajevima (heroja. drugim rečima. pravde (dike) — i Zevs joj daje za pravo.. kao što se spremao da to učini u slučaju svoga sina Sarpedona (II. Prvi zadatak ljudi je da budu pravedni i da iskažu »čast« bogovima.. The Jnstice of Zeus.. 322. rođenjem predodređeni deo zivota onih smrtnika koji su i suviše slavoljubivi ili su prosto omamljeni idealom »savršenstva«.410 Otuda se može reći da su hibris i njen ishod ate sredstva kojima se. kraljeva. ■■· . 52) dopuštaju pomisao da upravo sam Zevs određuje sudbine. dike je samo konkretno ispoljavanje univerzalnog poretka. 16. nap. pravda.. Značenje izraza dike se sigurno menjalo tokom vekova koji razdvajaju Homera od Euripida. prev. itd.. Euripid čak ne okleva da napiše: »Ako bogovi čine ma šta što bi bilo ružno (ili: nisko) onda to nisu bogovi!« (fr. Ovaj primer pokazuje da je i sam Zevs priznavao vrhovnu vlast pravde. To se dogodilo Ajaksu kada se hvalio da je umakao smrti uprkos bogovima... Na kraju krajeva.. goste i prosjake.. pustolova..neki izrazi kao što su »mojra bogova« (Od. . čovek ima na raspolaganju samo sopstvena ograničenja.

sportskih nadmetanja. izgubio svoju prvobitnu sveopštu vrhovnu vlast. dakle iskoristiti ono što može ponuditi sadašnjica: mladost. spokoj — nadahnjivali su umetničke zakone. fizičke radosti ili prilike da se proslave vrline. igara. Ali svest ο predodređenim granicama i ο krhkosti postojanja. . sklad pokreta. Posebno treba naglasiti religiozno vrednovanje sadašnjosti. Mudrost počinje sa svešću ο konačnosti i privremenosti čitavog ljudskog života. prema tome sakralnost Ijudske uslovljenosti. U Ilijadi (15. Prosta činjenica postojanja. Treba. mir. I Grci su. Religiozni smisao savršenstva Ijudskog tela — fizička lepota. 204) Zevs je stariji od njega. onaj koji se može dokučiti u mitovima. on je na kraju ostvario savršenstvo i. pevanja. zdravlje. III tora ovog dela. tom II). u sadašnjosti. sakramentalnu vrednost erotskog iskustva i lepote ljudskog tela. Isto K:a i u staroj Grčkoj. saučestvovanja — makar i kratkotrajnog — u spontanosti života i u veličanstve nosti sveta. a koji će filozofi žestoko kritikovati. Drugim rečima. nije nikada bila izbrisana. ova se transmutacija »prirodno datog« podle nako ispoljila stvaranjem jedne posebne estetike. plesova. kao i toliki drugi pre i posle njih. naći će svoje religiozno značenje u kipovima bogova. Antropomorfizam grčkih bogova. naučili da najsigurnije sredstvo za umicanje vremenu počiva u tome da se iskoriste već na prvi pogled nesumnjiva bogatstva trenutka koji se proživljava. Veliki pali bog i kovač-čarobnjak: Posejdon i Hefest Posejdon je stari bog koji je. može sadržavati religioznu dimenziju. Naravno. življenja u vremenu. ali Hesiod sigurno odražava 411 Vid. otl kojih ćemo najznačajnije ispitati kasnije (up. on je iznova otkrio i usavršio religiozni smisao »životne radosti«. i kasnije. sakraiizacija »granica« i »okolnosti« — kakva god bila njihova priroaa — dostigla savršenstvo i duboko uticala na te kulture. ova tragična vizija je dovela do jedne paradoksalne revalorizacije ljudske uslovljenosti.411 XI POGLAVLJE OLIMPLJANI I HEROJI 88. zbog brojnih razloga. i. pretrpeće određene izmene. Ona nije uvek očigledna pošto je sakralnost na neki način »prikrivena« u neposrednom. To je i Homerova pouka: živeti potpuno.nost. u »prirodnom« i u svakodnevnom. koji se rodio iz beznađa. taj »ideal«. posebno. Sakralizacija ljudske konačnosti i »banainosti« neke »obične« egzistencije predstavlja relativno čestu pojavu u istoriji religija· Ali tek je u Kini i Japanu prvog milenijuma naše еге. gozbi. Pošto su bogovi primorali čoveka da ne ide preko svojih granica. »Radost života« koju su otkrili Grci nije uživanje profanog tipa: ona otkriva blaženstvo postoianja. najadekvatniji prikaz bogova videla u savršenstvu Ijudskog tela. njegova mojra. Neobično je da je religija koja objavljuje kako je granica između sveta božanskog i sveta smrtnika nepremostiva. ali plemenito. počev od njegovog imena za koje je Vilamovic (Willamowitz) tačno objasnio da znači »suprug Zemlje« (Posis Das). religioznu funkciju svakog organizovanog kolektivnog veselja — procesije.1 Svuda nalazimo tragove njegovog nekadašnjeg veličanstva. pozorišta. itd. Ne inhibirajući nimalo stvaralačke snage grčkog religioznog genija.

Posejdon susreće Demetru koja fatražeći Persefonu. indoevropski narod. Hefest se od svih drugih Olimpljana razlikuje po ružnoći i po svojoj telesnoj mani. bog koga su Indoevropljani doveli. iz mediteranskih i istočnih religija. Posejdon je mogao da sačuva samo ona svoja izvorna svojstva koja su se odnosila na more: hirovitu snagu i vlast nad sudbinama mornara. prerna Hesiodu. Ipak. 18. posebno u Arkadiji. 394 i dalje). iskrivljen ili sakat. bilo je sigurno da on nikada neće izgubiti svoju religioznu aktuelnost. Мусепаеап and Minoans. oženio Meduzom koja je takođe stara boginja Zemlje. u Pauzabjlu 25. 927. 127 i dalje. 5—6.ι. »gospodarima Zemlje«. pošto se postidela njegove izobličenosti (Ilijada. otac ili davalac konja.neko starije predanje kada Zevsa prikazuje kao najmlađega (Teogonija. Kao Posis Das. Posejdon postaje pravi homerski bog. Apolodor. Tetida i Eurinoma. što očigledno ukazuje na njegovu prvobitnu strukη. On se. mogao se porediti s vrhovnim bogovima i bogovima oploditeljima. koji je obožavao Posejdona. Prihvatile su ga dve Nereide. Već je njegovo rođenje osobito: prema Hesiodu. Poseid prvom pevanju (stih 400.'2 U ovoj pojedinosti možemo prepoznati sećanje na otpor nekog drevnog vrhovnog boga protiv pobune nekog mlađeg i srećnijeg boga. da bi mu umakla. podsećajući ga na to da je područje njegove vlasti ograničeno na Nebo. u obličju pastuva. Primetili smo sličnosti sa temama »progonjenog deteta«^ i »zlokobnog novorođenčeta«: u oba slučaja dete izlazi iz iskušavanja kao 412 413 Up. prilikom podele Univerzuma. On je konja. On je hrom u obe noge. i potrebna mu je pomoć da bi hodao. Teogonija. . Hefest ima jedinstven položaj u grčkoj religiji i mitologiji. jedino se Posejdon usuđuje da se usprotivi Zevsovoj zloupotrebi moći. U svakom slučaju. I. iz srdžbe i u inat svome mužu«.ν· Pcsejdon je u ahajsko doba u Pilu imao iasno nadmoćan religiozni položajι u odnosu na Zevsa. po Vilamovicevom shvatanju muški duh plodnosti koji živi na zemlji. uspeva da je svlada. up. Tritona. ali Posejdon. pre dolaska u južnu Grčku nije znao za more. u jednoj dubokoj pećini usred Okeana. 590 i dalje). 578) potvrđuje Zevsovo očinstvo. U stvari. Ali. Hera ga je rodila »bez ljubavne veze. I. 3. 456). Prema drugoj verziji. 9). kovao zaveru da svog brata turu »supruga Zemlje« i »onoga koji trese tlo«. Tu je Hefest devet godina učio za kovača i majstora. njegova prvobitna struktura je bila korenito izmenjena a severno mitsko-religiozno nasleđe koje je on doneo u Grčku skoro se u celini raspršilo ili reinterpretiralo. Antaja. Posejdon je prikazan kao tvorac. pretvara u 'obilu. U Arkadiji. Posejdona veliki broj ljubavnih doživljaja pri_^ava^Zevsu. Iz njihove veze rađaju se jedna kći i at Arion (Antimah. Zevs ga je bacio sa vrha Olimpa (Ilijada.. Ali Hefest u Ilijadi (l. Ova povezanost s konjem ukazuje na značaj koji je ta životinja imala za indoevropske osvajače. imajući u vidu značaj mora za Helene. Jedno drugo predanje saopštava da je Antaj potekao iz njegove veze sa Gejom. Boginja se. Polifema. konj je povezan i sa donjim svetom. harpija. Na njegovu prvobitnu moć podjednako ukazuju i gigantski ili čudovišni oblici njegove dece: Oriona. svoje majke. vrhovnu vlast nad morima. obožavali su ga u obliku konja. sama Hera ga Je bacila u more čim se rodio. str. Hipios. Jedan broj Posejdonovih osobenih crta nema ničeg zajedničkog s morem. itd. Leonard Palmer. i na više mesta.413Osim toga.412 Postajući isključivo bog mora. Ova sakatost je posledica njegovog pada na ostrvo Lemno: kada je stao na stranu Here. Primajući. . što iznova čini očiglednim karakter ovog boga kao »gospodara Zemlje«. Knj. i dalje) pominje se da je baci uiari'c ^n0m' zajedno s drugim bogovima.

Kako nijedan bog nije uspeo da je otrgne. Bogovi prsnu u smeh. užad.8 Mitologija ο Helestu.pobednik. on od gline pravi Pandoru i oživljava je. Vritri. lancima. Jami. 400-1). 20. međutim. 15» Ne znamo Hefestova »porekla«. 2). Hefestovo osakaćenje. Ali moć vezivanja i razvezivanja dodeljena je i drugim božanskim ili demonskim figurama (na primer. 369 i dalie). kao i drugi bogovi-čarobnjaci. povezuje izvor magične snage slične »tajnama zanata« metalurga. 120—163. Zahvaljujući svojim proizvodima — prestolima. u celini uzev. str.„„ našu studiju »Le 'dieu lieur' et le svmbolisme des noeuds«. kada jednom sedne. kovača i majstora s tehnološkim i zanatskim savršenstvom.7 I Hefest je. Hephaistos ou la Ugende du magicien. grivni. Ni na jednom drugom mestu nije bolje istaknuta jednakost magije i tehnološkog savršenstva nego što je to u mitologiji ο Hefestu. odnosno jedan osobeni i prilično redak oblik magije. on je шогао biti bog-zaštitnik radova koji podrazumevaju »gospodarenje vatrom«. objašnjava tek inicijacija magičnog i šamanskog tipa. On Heri poklanja jedan presto od zlaia čije su veze nevidljive. smrtno pogoditi. ali su istovremeno i postiđeni pred tim delom čiji autor pokazuje ne samo da je vešt majstor nego i više od toga. 89. Ali Hefest je posebno majstor za vezivanje. Reč je. ukratko. spadaju među slikovite izraze magijsko-religiozne snage koja je neophodna da bi se moglo zapovedati. Hefest je istovremeno i onaj koji vezuje i onaj koji razvezuje pa je otuda i bog porođaja (on Zevsa oslobađa Atene). u "'ges et Symboles. automate — od kojih su najpoznatiji samohodi tronošci. 110 i dalje) uDoredila je Hefestove presečene tetive ili iskrivljene noge s inicijacijskim шисеијјгпа budućih šamana. pre nego što će postati »tajna« ^cara^metalurga i kovača. minđuša (Ilijada 18. mreže. Kao bog-čarobnjak. Ali ishodište i osnova svih tehnika jeste »gospodarenje vatrom« koje je. naravno. Njegova arhaična struktura je očigledna. vladati. 92). ο jednom inicijacijskom iskušavanju414 koje se može uporediti sa bacanjem Dionisa ili Tezeja® u vodu. ^euahonovoj podzemnoj kovačnici. Marie Delcourt. 417 i dalje) slčne devojkama. Mari Delkur (Marie Delcourt. Apolon: izmirene protivurečnosti 414 Vid. a koje boginju. umrtviti. Zevs). opasni čarobnjak. to su »suptilni«. preterane. a ni indoevropskim tradicijama. natprirodne snage. Njegovo najslavnije delo istovremeno je i najsmešnije: Hefest nevidljivom mrežom zarobljava Areja i svoju suprugu Afroditu i poziva stanovnike Olimpa da se uvere u njihovu grešnu vezu (Odis. prebivališta bogova. . Na Zevsov zahtev. tek on uspeva da napije Hefesta i da ga odvede na Olimp. Čvorovi. bilo prestiž šumana i čarobnjaka. on pravi i čuveni Ahilov štit (isto. ]cov I element koji je svojstven šamanslcim tradicijama i tradicijama ilj caLCarobnjaka: Hefest svoju veštinu uči u pećini Eurinome (Smrti) . i dve »dvorkinje zlatne« (II. vezice. Nirti). Više no bog vatre. Njegovi proizvodi su istovremeno i remek-dela umetnosti i magična čuda. drže zarobljenu. konopci. On se ne može objasniti ni prehelenskim nasleđem. Pored kopči. navedeno delo. zlatne i srebrne pse koji čuvaju vrata Alkionove palate (Odis. 42 dalje. kazniti. 7. str. koje ga pridržavaju dok hoda. Gospodari veza su još neki vrhovni bogovi (Varuna. lm. paradoksalno delikatni izrazi jedne strašne. hitno su pozvali Dionisa. mrežama — on bogove i boginje vezuje podjednako dobro kao i titan Prometej. 18. u Indiji. svoje znanje kovača i majstora platio sopstvenom fizičkom sakatošću.. 266 i dalje). 8. gde on najzad oslobađa svoju majku (Pausanija I.

na Artemidinu molbu. Ostavši sa Zevsom trudna. kralj gova ubija Asklepija munjom. jer Delfijci nisu prestajali da ga prizivaju svojirti pesmama i igrama. s jedne strane. pređašnjeg gospodara svetilišta. jer je ohola majka ponizila Letu hvališući se svojim brojnim porodom. dete koje je ona donela na svet. Apolon je strelama pobio i sedam Niobinih sinova (dok je Artemida ubila sedam njenih kćeri). postavši tako pre svega bog očišćenja. Ubio je i svoju draganu Koronidu.Može izgledati čudnovato da bog koji se smatra najsavršenijim otelovljenjem helenskog genija nema grčku etimologiju. oživeti Hipoi — Pošto su tim čudom bili prekršeni zakoni koje je utvrdio Zevs. kao što se moglo opravdati i ubistvo diva Titije. koja je vekovima nadahnjivala književnost i plastične umetnosti. Apolon se povezivao sa Ptoom.ц kovali munju. svom budućem prebivalištu. Za Apolona je. nazvane »apolonijske« — ο vedrini. pa i zloba. Apolon se sveti ubijajući Kiklope koji sU. primer njegovog ustoličenja u Delfima. što ie. Hijakinta. Nijedna se zemlja nije usuđivala da je primi. ili u Maloj Aziji. kao rob je radio za Admeta. pošto je ubio Pitona. ubio je. Pošto mu je put preprečila aždaja Piton. U beotskoj zemlji. Neobična je takođe i činjenica da njegovi najslavniji mitski poduhvati ne svedoče ο vrlinama koje su. Nju je. Pobeda nekog boga branioca nad Zmajem. Prema drugoj. gde je ostao čitavu godinu. specifično to što je on ovo ubistvo morao da okaje. Delfima je. proces koji karakteriše sveukupnu grčku religiju.415 Ovo se junačko delo moglo opravdati. Kriv za zločin prema svom rođenom klanu (Kiklopi su titani. ali. Prvo što je dečak uradio bilo je da kazni Pitona. I. najzad. on je tri zimska meseca provodio među Hiperborejcima i vraćao se početkom leta. Od tada. prihvatilo ostrvo Del i titanka je rodila blizance Artemidu i Apolona.12 Zevs je odlučio da će Apolon prebivati u Delfima i Helenima doneti zakone. to je bilo njegovo ustoličenje u Delfima. koji je istovremeno simbol »autohtonosti« i prvobitnog suvereniteta zemaljskih sila. koje su Grci smatrali stanovnicima neke zemlje »iza Boreja«. Ali. koji je pokušao da siluje njegovu majku. Ijubomora.416 Mada iz nepažnje. negde oko IV veka. Najčuveniji je. Prema delfijskom mitu. on je tek kao Apolon Pitijski stekao svoj svehelenski ugled. 4. s druge strane. delfijskog zmaja.11 Njegovo »poreklo« je traženo u severnim oblastima Evroazije. reč je ο manje-više gruboj zameni prehelenskih lokalnih božanstava. kao Apolon Pto. posle Zevsa. Vete postati slavni lekar. Apolodor. međutim. kao i Leta). bog dopušta da ga ponese osveta. Ovaj mitski podvig je od velikog značaja. onako kako su ga primali Grci. odleteo sve do zemlje Hiperborejaca. vladao Dionis. 1 1 daljc. jedan je od najrasprostranjenijih mitova (§ 45). poštovanju zakona i jporetka. titanka Leto je uzalud tražila neko mesto na kojem bi se porodila. koja ga je prevarila s jednim smrtnikom. 300 i dalje. takođe. ima svoju paralelu u istoriji Apolonovog prodora u Grčku. Ovaj proces je u VIII veku već bio završen. na kraju. uostalom. upoznao je sudbinu poslednjeg među smrtnicima: uskratili su mu čak i pravo da se rodi. Ali ove slabosti će brzo izgubiti svoj antropomorfni karakter i na kraju će obelodaniti jednu od brojnih dimenzija božanstva. Knj. Mnogo puta. . Tokom njegovog odsustva. Ova agresivna mitologija. xe 416 On spase Asklepija. svog najmilijeg prijatelja. Homerska himna Apolonu. kao gospodar proročanstva. Pto postaje njegov sin ili unuk. Apolon je krenuo prema Delfima. Apolon je bio prognan na godinu dana među smrtniK. . bog ju je ubio udarcem strele. U Tebi. 415 Up. ne samo za Apolona. toliko vešt da će. još starijoj verziji. on je zamenio Ismena. da Letu progoni u stopu. međutim. povrh svega. božanskoj harmoniji. Ukratko. Ali. na kolima koje su vukli labudovi. Onaj koji. najviše pokazuje beskonačnu razdaljinu koja razdvaja ljude od bogova. strahujući od Here koja je još. Mladi bog je. nagovorila Pitona. odnosno iza Severnog vetra. Prva hipoteza oslanja se prevashodno na veze ovog boga s Hiperborejcima. Bog se ipak vratio.

opet. Pindar takode (fr. Hellenen. Kao i sam grčki narod. on je i sam morao t>i očišćen posle ubistva Pitona. к0. nosili do najbliže de. a Orfej je uvek bio dovođen u vezu sa Trakijom. 427 b. Marie Delcourt. zemlje. To je sveta rasa. »niko ne može da otkrije. objaviću ljudima neumoljivu Zevsovu volju« (Homerska himna. zadržao mitsku aura. Klar u Joniji. pošteđena bolesti i starosti. Osim toga. Bakilid κ vStr· 58) pripoveda kako je Apolon. 90.)· On svoje savete dai'e putem proročanstva u Delfima. a dostavljani susedne zemlje koji su ih. simbioze. Severne oblasti su ipak — od Trakije pa sve do zemlje Skita i Isedonaca — imale značajno mesto u mitskim tradicijama vezanim za Apolona. prevashodno mediteransko drvo. 132). i bogovi tog naroda su proizvod jedne grandiozne sinteze. podseća Nilson. izd. Aristej) bili su »Hiperborejci«. stapanja i sinteze. na hititskom natpisu koji је otkriven pored jednog anadolskog sela. a u^ Atini i Sparti preko svojih exegetai. da bi nagradio »njegovu pobožnost«. pre Hr. ο jednom rajskom mestu које se može uporediti sa Ostrvima blaženih. X. L'oracle flPKe·' str: 215 i dalje. U Eshilovim Eumenidama on uverava turije da »nikada nije ništa prorekao nekom muškarcu. 34.Prema Pindaru. a posebno u vezi s očišćenjima koja su postajala neophodna zbog ubistva. što nije bilo po Zevsovoj naredbi« (stihovi 616—619). j pre svega bog očišćenja (katharsios).13 Ali »geneza« nekog boga zanimljiva je samo u onoj meri u kojoj nam pomaže da bolje shvatimo religiozni duh njegovih vernika. Apolon i bio u klasičnoj Grčkoj. grčke božanske forme su uspele da iskažu sve svoje sposobnosti. 32—35) prenosi obaveštenja koja su dali DetcJcl u vezi sa žrtvama koje je Apolon primao od Hiperborejaca: su 1U Predmeti uvijeni u pšeničnu slamu. ■NaJstarija referenca se nalazi u Mkejevoj pesmi (oko 600. Neki od njegovih legendarnih učenika (Abarid. ta zemlja i njeni stanovnici pripadaju mitskoj geografiji. U klasično doba. Drugim rečima. gde odlaze duše heroja. 29 i dalje). ženi ili gradu.ц . i on u svojim svetilištima kontinentalne Grčke izgleda kao pridošlica. oni ne znaju ni za rad ni za borbe 'svoje vreme provode igrajući i svirajući liru i frulu. preneo Kresusa i njegove kćeri kod Hiperborejaca. Ovo duboko poštovanje prema »ocu Olimpljana« objašniava Apolonov odnos prema idejama poretlca i zakona. premda postupno otkrivan i istraživan. IV. Himerije (IV vek n. ni po moru. Platon ga naziva »nacionalnim tumačem« (patrios exegetes. Bowra) tvrdi kako Hiperborejci mogu živeti hiljadu godina. Rep. on u prvom redu predstavlja zakonski vid religije. Jer ako je Apolon postao bog koji otklanja zlo (apotropaios). II. ec Je' dakle. Herodot (IV. 272. Kao i mnogi drugi olimpski bogovi. Didima u Kariji. Ali reč je ο Severu koji je.) Je rezimirao jedan kasniji govornik. e. itd. Apolon je povikao: »Neka mi daju moju liru i moj savijeni luk. Proročanstva i očišćenja Tek što se rodio. Glaube d.). Zahvaljujući tom dugom procesu sukobljavanja. oni prenose i objašnjavaju šta je bog odlučio u vezi s bogosluženjima u hramovima. moglo se pročitati ime Apulunas. Posebno je takav zamišljeni Sever podsticao i hranio mitsko stvaralaštvo. Svako ubistvo je stvaralo zlokobn . čudesni put koji vodi ka prostorima Hiperborejaca« (Pit. što je. i tako sve do Dela. ni po zemlji. »bog vrata«. U prilog Apolonovom azijskom poreklu navodi se i činjenica da se najveća sedišta njegovog kulta nalaze u Aziji: Patar u Likiji. Bilo bi uzaludno tražiti neko moguće istorijsko sećanje u ovom predanju koje u zemlju Hiperborejaca pored ostalog smešta i maslinu. T)h willamowitz.

Proročanstva. i kao što to pokazuje Mari Delkur (Marie Delcourt. To proročište dostojno poštovanja. da porodica ubije čak i ubicu iz nehata. što je izraz koji označava i vaginu. aditon je postojao. njen proročki tronožac je bio postavljen iznad jednog ponora (chasma) iz kojeg su se podizala isparenja lcoja su imala natprirodna svojstva. str. 1.13 Tajanstvena udubina је predstavljala usta. 79. nadahnuta Apolonom. i najzad više puta. ma koliko prividno bilo jednostavno. 397 c. Ma koja bila njegova etimologija. miasmu. Taj simbol pupka je imao i genitalno značenje418 ali je prevashodno bio »Središte sveta«.421Međutim. Postojanje delfskog omphalosa je takođe bilo potvrđeno još od prehelenskog doba. Pošto nije pronađen nikakav »prirodni uzrok« koji bi mogao da izazove zanos. voda sa izvora Kasotis koju je pila. VII. spokojna. Pitija je. kada je Apolon bio odsutan. dva su se orla. 145 i dalje. ili sugestija proroka na daljinu. izabrana između delfijskih seljanki. The Greeks and their Gods." Up. Eshil. pretpostavlja se da je u pitanju autosugestija Pitije.420 Na spomenicima figl·ггalnog tipa.°bičaj -'e. Greek Folk Religion. str. str. mi ο tome ne znamo ništa. XV. jedino je presudu ο zločinu i krivca predavao porodici žrtve. sa izuzetkom zimskih meseci. to je suština zanosa«. Pitija je mirna. COurt ^^tarh. Na osnovu toga je malo preuranjeno zaključeno kako sve to zajedno — chasma sa isparenjima. strašnu nevolju koja je pretila čitavim zajednicama. Del421 Prva svedočanstva vezana za ponor datiraju iz I veka pre Hr. str. Taj postupak je obuhvatao i prethodno žrtvovanje jedne koze. ni pećinu u koju je silazila Pitija (ali se može pretpostaviti da su oni iščezli posle seizmičkih potresa). РШја. međutim. 227 i dalje). sve to nema nikakva opojna svojstva i ne objašnjava zanos. proricala je određenog datuma. Lovorovo lišće koje je žvakala. zatim jednom mesečno. U stvari. Guthrie. to " . Apolon je značajno doprineo da stari običaji u vezi s ubistvima postanu humaniji. mužjakiiP't Žen^a koju je rodila Zemlja ustupa mesto zmiji ι? д a7"latrala Delcourt. Prema legendi. tražio . starost i telurska struktura Delfa podrazumevaju obredni »silazak« u Podzemlje. Iskopavanja.419 U najtežim slučajevima. u više navrata. str. pod Apolonovom vladavinom dobilo je novu religioznu orijentaciju. Platon je »zanos« Pitije (maneisa) upoređivao s pesničkim nadahnućem koje su izazivale muze i s ljubavnim ushićenjem Afrodite. proricala u kripti hrama. silazak Pitije u hodnik (adyton) — predstavlja skoriju mitsku sliku. silu koja je bila skoro fizička. 86. η. nisu otkrila ni napuklinu u tlu. »materica«. Proročanstvo su izricali Pitija i proroci koji su prisustvovali savetovanju.417Upravo je on uspeo da Oresta razreši krivice za zločin materoubistva (up. nav. up. kadenje lovorom. delo. Martin Nilsson. Pitija je davala odgovor bacajući bela ili crna zrna boba. savetovanja su se održavala jednom godišnje (na praznik boga). 432 D. imalo je na . Antičko proricanje. Eumenide). gde su se još od prastarih vremena manifestovale i moći Majke Zemlje. Pitija. Govorilo se ο »pitijskom zanosu« ali ništa ne ukazuje na histerične zanose ili »obuzetosti« dionizijskog tipa. Na početku. Delfi su znatno pre Apolona imali predistoriju kao proročište. Po tradiciji. koncentrisana poput boga koji je nadahnjuje. Uzor .aost9Jan poštovanja: Zevs je birao neku od sudbina koje su počivale i?gDiVlm koleninia i dodeljivao je kako mu se svidi. prljavštinu. Prema Plutarhu: »Bog Pitiji prenosi samo vizije i svetlost koja osvetljava budućnost. Oni koji su molili za savet su pitanja nostavljali u alternativnom obliku: da li je bolje učiniti ovu ili onu stvar. Grci su to ime vezivali za delphys. koje je Zevs pustio s dva kraja sveta. stomios. Kojim sredstvima je ona postizala to »drugo stanje« — još je tajna. susreli na omfalosu.

bio je obdaren proročkim i magijskim moćima (bilokacija. ne uzimajući nikakvu hranu«. kao što je napetost luka i lire« (fr. bakkhoi. divlje životinje. Apolon predstavlja jednu novu teofaniju. Sasvim kao u nekim sibirskim šamanskim tradicijama. —kružile su i u vezi sa drugim mitskim likovima: Aristejom sa Prokonesa. ali od Heraklita (fr. I mitologija vezana za Orfeja. utvrditi vrlo značajan kontinuitet između dve vokacije: »šamanske« i apolonske. Apolonov prvenstveni dar. postao gospodar očišćenja. koja ima određenu ulogu u religiji i mitologiji Skita. nadahnuti ili obuzeti Apolonom. 51 c) se tvrdilo da je Abarid leteo na streli. Ovo objašnjava i vrhunski značaj koji muzika i poezija imaju u obe tradicije. takođe predstavlja deo šamanske opreme. § 124). tom II). Njegovo izmirenje sa Dionisom predstavlja deo lstog procesa stapanja po kojem je on. Epimenidom sa Krita. bilokacijama. (Nasuprot tome. Kod Apolona. one dovode do »mudrosti«. Apolon je »onaj koji udara izdaleka«: isti se epitet. pa čak i kamenje (Euripid. Smatra se da šamani pronalaze ono što je sakriveno i da znaju budućnost. on nije podrazumevao i ostvarenu zajednicu u dionizijskom enthousiasmosu (up. od lepljivosti konkretnog. onakav kakvog su ga Grci poznavali od Hornera. i druge mitske junake i likove. preobražajima. međutim. oni koji su bili upućeni u Dionisove misterije. Ekstatičari. širi i složeniji oblik. Herodot (IV. obiluje šamanskim podvizima (up. simbolika luka je raširena posvuda. izraz osobene grčke i neponovljive religiozne spoznaje sveta i Ijudske egzistencije. međutim. Hermotimom sa Klazomene. Osnovni Apolonov atribut je lira. 579 i dalje.2 takođe je i Apolonovo omiljeno oružje. na primer). mir i spokoj koji podrazumeva svaki napor umnog usredsređenja. Heraklit je tvrdio da je »harmonija proizvod napetosti između suprotnosti.) Ukazali smo na šamanski karakter nekih polumitskih likova. Šamani pripremaju svoj zanos pevajući i udarajući u bubanj. silascima u Podzemlje. on ushićuje bogove.91. koji su bili poznati kao prvorazredni obožavaoci Apolona. Hiperborejac Abarid. pa otuda i odvajanje od »neposrednog«. itd. a prisutna je i u sibirskim šamanskim ceremonijama. Luk. 72. daruju vernicima boga te iste opsene. kao što je preobrazio i šamanske tehnike i simboliku. Zahvaljujući Apolonu. U celini uzev. Ali grčki duh je sjajno revalorizovao ovu stam temu. 51). nikada ne daju dokaz proročke moći. Valter Oto (Walter Otto) primećuje da je sticanje okultnih znanja »uvek povezano s nekim zanosom duha«422 a to je posebno tačno za šamanski zanos. najzad. drugi Apolonov atribut. Od »vizije« đo spoznaje Mada je apolonijski »zanos« ponekad bio izazvan »nadahnućem« (odnosno opsednutošću) bogom. primenjuje i za Ramu. vizije. The Homeric Gods. koJi je sadržan u svakom poznavanju 422 W. Slične legende — koje govore ο ekstatičkim zanosima koji se mogu zameniti sa smrcu. Apolonov sveštenik. Proteran je demonski element. »vizije« које dodeljuje Apolon razvijaju um i navode na meditiranje. 36) piše da je on »čitavom zemljom šetao svoju čuvenu strelu. Pitagorom. najstarija srednjoazijska i polinezijska epska poezija je za uzor imala doživljaje šamana tokom njihovih ekstatičkih putovanja. Apolon ljudima otkriva put ko]i vodi oa proročke »vizije« do mišljenja. Budu. 740). Strela. posle ubistva Pitona. simbolika luka i streličarstva ukazuje na druga duhovna stanja: ovladavanje razdaljinom. Apolon sa Rodosa. . svirajući. Otto. ali njegova obredna upotreba nadilazi sferu šamanizma. Alkest. slavnog Apolonovog »proroka«. str. jVloguće je. sigurno bio mnogo više nego bog — bio je zaštitnik ekstaticara. Apolon je. suprotnosti su prihvaćene i sjedinjene u novi. I. bili su pre svega poznati po svojim katarzičkim i proročkim moćima.

on Odiseju poklanja čarobnu travu. Zbog toga je on istovremeno vodič. iako samrtnici govore da ih je ščepao Hermes. On је bog puteva.ta!? nevidljiv i da se u tren oka stvori na svakom mestu. ili. Hermesova prva svojstva. (molv) da bi ga učinio otpornim na Kirkine čarolije (Odiseja. Hermesove veze s dušama umrlih podjednako se objašnjavaju i njegovim »duhovnim« sposobnostima. Vec nie' govo lukavstvo i njegova praktična inteligencija. postati Hermesovi osobeni kvante^ Onaj koji se orijentiše u tami. 216 i dalje). Ako duše prati u Poazemlje. On i dalje zadržava neka svojstva prehelenskih božanstava: još se predstavlja u itifaličkom vidu. po definiciji »otvorenim« svetom. on je otelovljenje svega onoga što podrazumeva lukavost i prevaru. on se istovremeno ponaša kao bog.423 Hermes je isprva verovatno bio bog zaštitnik nomadskih pastira. on ih i vraća na zemlju. Ali. 3. kerikeon. snalaženje u tami. koji se neprekidno stvara.l čaroliju mudrosti. psihopompija — biće neprekidno reinterpretirani. moli. Oto priznaje »da njegov svet nije herojski« i zaključuje da je »njegov svet. piše Pauzanije (2. ali nedovoljno. pogotovu vladanja okultnim znanjima.23 Što je tačno.. Zato je postao i glasnik bogova. Ali on nije bog mrtvih. 10. u helenističko doba.). Hermes ima najmanje olimpskog među bogovima. zanimanje za ljudsku delatnost. štaviše. 24. zbog toga je postao drusr i zaštitnik lopova. iako nije otmen (. 8. vodi duše mrtvih i kreće brzmo munje. nego i gnosu i magijuPošto je sjajno analizirao Hermesove odlike. on nije ništa rnanje zaštitnik stada i okasnelih putnika na putevima. zaštitnik stada i pokrovitelj lopova. lukavost i domišljatost. njemu »je svagda od svega najdraže bilo da se sa čovekom združi. na prvom mestu Apolonska vedrina za grčkog čoveka postaje zaštitni ie t TOVn°g savršenstva. On je рге svega donosilac dobra (Odiseja. 302—306). a ime je dobio po gomilama kamenja (hermaion) koje su se nalazile duž puteva: svaki prolaznik je bacao po jedan kamen na gomilu. noću ne zaluta pošto poznaje put. znanje i mudrost shvaćeni su kao ozanski obrasci. Apolonska pouka Pre svega je iskazana čuvenom formulom iz Delfa: »Spoznaj samog sebe!« Inteligencija. u Eshilovim Persijancima (629). značajno pr . . koje ustanovljavaju bogovi. možda čak i neki Gospodar Životinja.. te prema tome i duha. Hermes. Hermes voli da se meša sa Ijudima. se otkrićem duha završava dugi niz sukoba koje su P^atila izmirenja. odnosno postaje sve bolji i prevaziđen. »Nijedan drugi bog ne pokazuje takvu brigu za stada i njihovo umnožavanje«. postao i vodič duša: on vodi mrtve na onaj svet zato što poznaje put i zna da pronađe pravac u tami. »čovekov saradnik« Sin Zevsa i nimfe Maje. štiteći krađe i galantne noćne avanture.. Euripid ga naziva »Gospodarem onih koji svoje poslove obavljaju noću« (Rhesus..okultnog. daleko od toga da bude vulgaran ili odbojan. i to uvek u vezi s putovanjem. i kapu nevidimku. najavl. i ovladavanje ekstatičkim i proročkim tehni92. 335): za svaku sreću kaže se da je Hermesov dar. ima »čarobni štap«.iu. sto c kasnije. 4). Euridikom. Ali Grci su Hermesova drevna svojstva i ugled tumačili u dubljem smislu. kako vidljiv tako i nevidljiv — na koncu odražava modalitet duha: ne samo inteligenciju i lukavstvo. On vlada putevima zato što hoda brzo (ima »zlatne sandale«). Ali u svojim odnosima s Ijudima. njegova moć da Pos. Jer Hermesov lik već u klasično doba karakterišu njegove veze sa svetom ljudi. On sebi dopušta аа nekažnjeno kruži na tri kosmička nivoa. Hermes je. njegova domišljatost (upravo on otkriva vatru). verovatno. kao što se to dogodilo s Persefonom.« (Ilijada. Ali. V. 334 i dalje). Tek što se rodio. zbog istih tih svojstava. s dušom Velikog kralja. kao trickster i kao majstor zanatlija. on krade stada svoga brata Apolona. da 423 Postojanje ovog običaja je potvrđeno kod mnogih naroda. Kako to kaže Zevs. Ali s druge strane.

i egzemplarna slika okultnih znanja. 18 i dalje. Up. on će videti duh koji se suprotstavlja instinktu. " Wulamowitz. pobednifcom sila tame. Već će grčki filozofi u Hermesu videti logios. to će ga učiniti »poglavarem svih čarobnjaka«. Teško je jasnije odrediti izvorno značenje tradicije po kojoj je Нега jednom godišnje opet postajala devica. 237. Izjednačen sa Totom i sa Merkurom. 15. neprekidno alegorijski prikazivati epizodu iz Odiseje s čarobnom travom moli. Areja i Ejlejtiju. međutim. Up.24 Grci će. Artemida . Rose. I. naglašava da čak i boginja koja u sebi ima najviše olimpskog od svih ostalih. ili pak učenje koje pročišćava dušu. Grci su korenito preobrazili boginju iz Arga. 93. Glaube. takođe pominje tajne Herine kultove u što izgleda neobično Rosou. теаииш. bilo izuzetno cenjeno u društvima patrijarhalnog tipa)? Ma kako bilo. str. kao Herrnes Trismegist preživeće sve do XVII veka. delo. a sama je rodila Hefesta (isto. 923—24). 11. XV. on će u helenističko doba ponovo postati omiljen. možemo da otkrijemo neke njene izvorne 424 Ilijada I. 2. 567. istovremeno i heroj civilizator. Hera je bila boginja Arga. nagoveštavajući bezbrojne homologiie i poistovećenja koje će izvesti alhemičari renesanse (vid. Smatraće ga posednikom svih znanja. 122 i dalje. . uamovic objašnjava da je njeno ime ženski oblik izraza heros. takođe Jeanmaire. Α Hermesa. Plaut. »Naša gospa«. II. °Ji lma značenje despoina. Mvc*~ Rahner.bi Hermes na kraju postao još složeniji lik. U toj biljci koja Odiseja spasava sudbine njegovih drugova koje ie Kirka pretvorila u svinje.425 Da li je tu reč ο nekom simbolu koji je povezan s patrijarhalnim poimanjem braka (jer je devičanstvo. kiroajući se u izvoru Kanat. kao i drugi hrišćani. Još. tom II. 128. tajne gnose. a na prvom mestu. Za svoj povlašćeni položaj Hera mnogo duguje Homeru. 208 i dalje. nav.-nr· 191-192. Hera je Zevsu rodila troje dece: Hebu. rodozačetnici će uporediti s Hristom. a preko alhemije i hermetizma. ili samo njeno ime. 36. i dalje zadržava svoj specifično mediteranski i azijski karakter. sigurno je reč ο dosta staro dobu koje prethodi dolasku Ahajaca na poluostrvo. 425 Pousanije. personifikaciju mišljenja. . pokrovitelj nauke. moć samooplođenja. Vid.424 Po Hesiodu (Teogonija.2« Možda je stoga Нега postala simbol i pokroviteljica institucije braka. činjenica da su se Homer i njegov auditorijum mogli zabavljati slicni svađama. a jednom je čak obesio privezavši joj veliki teret ο noge. Greek Mvths and Christian » u. Značajna je. 106 i nap.25 Teško je zaključiti a π su Ahajci poneli sobom boginju. koga su filozofi poistovetili s Logosom. nap. tom III). odatle se njen kult raširio celom Grčkom. lzvore koje navodi Hugo Gospe iz Arga i oni su je proglasili za ženu svoga glavnog boga. Asinaria 303—304. Zevsove bezbrojne preljube podsticale su njenu Ijubomoru i izazivale svađe koje su nadugačko opisivali pesnici i mitolozi. Boginje I: Hera. Partenogeneza. 926). U onoj meri u kojoj u ovim prizorimai mozemo prepoznati sećanje na istorijske događaje. jer »on zna sve i može da učini sve«. uw nysos str. kao što znamo. koji ■ie jstakao činjenicu da је ona bila Zevsova žena. Izvorno. Hermes je jedan od retkih bogova sa Olimpa koji neće izgubiti svoje religiozne odlike posle krize »klasične« religije i koji neće iščeznuti u vreme trijumfa hrišćanstva. Zevs se prema Heri ponašao onako kako se neki ahajski vođa nikada ne bi usudio da postupi prema svojoj ženi: on je prebija na mrtvo ime. što je oblik mučenja koji se kasnije primenjivao na robove. str. Na ЈШ je verovatno veliki utisak ostavila snaga i veličanstvenost « νvi°' ■The Homeric Goods.

Jedna poslovica kaže: »gde Artemida nije igrala?« Drugim rečima: gde se ne igra za ArteU Artemidinim brojnim i često protivurečnim vidovima prePpznajemo množinu drevnih božanskih oblika koje je grčki religiozni duh revolucionarno i uključio u jednu obuhvatnu struk"ru. 549) pripoveda kako je Artemida učila Skamandra veštini lovljenja svake vrste divljači. moglo shvatiti kao da je slobodna od bračnog jarma. ozlojeđuje kada dva orla rastrgnu i prožderu zečicu koja još nosi svoje mlade (Eshil. boginja širom Peloponeza. U Efesu je njena majčinska funkcija bila prikazana plastično i tako groteskno. i od Ношега Hera se pokazala onakvom kakva će ostati do kraja: boginja braka pre svega. Homer je naziva i Agrotera. Homerska himna Afroditi (I. »dobra« i učiteljica mladića. smatralo se da je ona majka strašnih čudovišta kao što je Hidra iz Lerne. što znači da je istovremeno strasni lovac i zaštitnica divljih životinja.29 što ukazuje na njene veze sa minojskom boginjom. (U Ilijadi. Ona je isto tako bila i kurotrophos. Homer je opisuje kao »volooku Heru«. Sam itd. U Euripidovoj tragediji Hipolit (1301) sama Artemida otvoreno izjavljuje svoju mržnju prema Afroditi. odnosno. XXI. Α rađanje čudovišta je osobiria telurskih boginja. Pri tom. Artemidu su žene obožavale i kao Loheju. izvorno. Herodot (II. No sve su te htonske osobine i svojstva bili postupno zaboravljeni. ukazuje na orijentalno poreklo boginje. Ona posebno voli da lovi noću. da ju je poistovećivao s Persefonom. u njenom devičanstvu videli trajnu nezainteresovanost za Ijubav. Arhaicni karakter boginje je očigledan: ona je pre svega Gospodarica divljih životinja (potnia theron. potvrđenim u istorijsko doba. Agamemnon. imaju ι plesovi. međutim. kao što to uostalom. »Koja je od životinja«. Njene omiljene i heraldičke životinje su lav i medved. Neki grčki autori tvrdili su da su Artemidu na Kritu nazivali Britomartida. Eubeja. Atina. videli smo (§ 83) da je po Hesiodu Tifonova mati bila Geja (Zemlja). U Arkadiji.) Najzad. što podseća na azijske prototipove. Atributi su joj luk i strela. međutim. To je tipična slika braka između boga oluje oploditelja i Majke Zemlje. '· ezi °d Ijudi i voli samoću. Pored toga. str. Grci su. da tu s oklevanjem prepoznajemo grčko božanstvo. n. ona je povezivana s Demetrom i s Persefonom. svome najstarijem svetilištu. a Eshil (fr. Homer (Ilijada. Ime Artemide. 59. boginju porođaja. V. 7) priznaje nemoć te boginje. (Britomartida /slatka Kritii R ° dolaska Doraca ona je mesno božanstvo koje je poštovano na su . Hera nije bila samo boginja braka nego i sveopšte plodnosti. Ne znamo kada je i u kojoj oblasti postala poznata kao Artemida. Heru su u Argu obožavali i kao »boginju jarma« i «bogatu volovima«. 133 i dalje). 131. Od njenih imena na drugim jezicima verovatno treba pomenuti Kibelu u Frigiji i Ma u Kapadokiji. možemo prepoznati nasleđe ženskih inicijacijskih ceremonija egejskih društava iz drugog milenijuma. Ona se. Artemida je u prvom redu boginja devica što bi se.karakterne osobine. U nekim njenim obredima. ona ipak pokazuje brojne elemente neke boginje-majke. 470 i dalje). 156) uverava da je Eshil Artemidu smatrao Demetrinom kćerkom. I stvarno. Iako su neki naučnici odbacili hipotezu ο Heri-Majci Zemlji. teško je na drugi način objasniti činjenicu da se u brojnim naseljima (Plateja. Ples u čast Artemide iz Alfeje ima orgijastički karakter.) pominjao njen hieros gamos sa Zevsom (mitski ili reaktualizovan u obredima). Nekadašnja Planinska gospa i Gosoodarica životinja iz eaiteranske preistorije vrlo je rano usvojila svojstva i ugled devica/-UH' reference u Rose. Kao i većina egejskih ili azijskih boginja. potvrđeno u obliku Artimis na jednom natpisu iz Lidije. Handbook. kako je kvalifikovana u Jlijadi. a od drveća . 342) »Gospa divljih planina«.

izvorni mit jednostavno pominje pojavljivanje Atene na vrhu 426 Tačno je da su Areja prezirali svi bogovi i nazivali ga »ludim« ζ što ne zna »šta je pravo« (Ilijađa. Prim. Ali. Ona u ratu učestvuje zato što je to muška aktivnost bez premca. jedina ona među stanovnicima Olimpa nema majke. ne gubeći pri tom svoja najstarija i najosobenija obeležja: da istovremeno bude gospodarica i divljih životinja. povezana sa ženskim ili muškim poslovima. Eumenide 736). Što se tiče njenog porekla. 11 itd. Boginja-Majki. Afrodita Atena je svakako najznačajnija grčka boginja posle Here. dosta je ubedljiva Nilsonova pretpostavka koju prihvata većina naučnika: Atena je bila Gospodarica palata. 9 i dalje) ukratko podseća na to da ju je Zevs rodio iz sopstvene glave.2 Ona takođe svojim prisustvom zaustavlja Ahila. iako je ona kućna boginja. 18. njen lik počinje da se jasnije ocrtava: Artemida vlada sakralnošću divljeg života. borbe i bune izazi rado!« (V. Boginje II: Atena. Jerkao što sama kaže: »u svim stvarima izuzev braka. ali kada je ovog junaka.)· Atena je podjednako volela i Tideja. 9) prikazuje kako boginja ljubavi nema moći nad Atenom. 890). 169. moje srce naginje prema muškom« (Eshil. ne drži ih na udaljenosti. Ali čak i u epu sastavljenom za auditorijum koji se odusevIjavao junačkim delima. što se pre svega ogledalo u naporednom postojanju protivurečnih tema (na primer: devičanstvo-materinstvo). Atena je drugačiji tip boginje device od Artemide: ona ne izbegava muškarce. Homerska himna (I. 407. prev. boginja. odlazi. Dionysos. jedini koga se usuđuju uporediti sa Zevsom (Ilijada II. n· Jeanmaire. U ovoj epizodi je uočljiv naknadni dodatak. Homerska himtia Afroditi (I. pa je čak poželela da ga učini besmrtnim. Kako to pokazuju brojne epizode Ilijade. up. s rukom na maču.).3. Vezuje se prijateljstvom za Odiseja i štiti ga jer mu se divi zbog njegove snažne ličnosti i mudrosti: on je »vrlo razborit« čovek (polimetis). koji poznaje plodnost i materinstvo. ali Hesiod pripoveda celi mit: Zevs je Metidu. / Udilj bojeve. 761). pridavalo joj je obeležja i ugled ratoborne boginje. pravom uzoru heroja. . Sam Zevs priznaje: »Najmrzi u mi bog što god ih na Olimpu ima. progutao već noseću. I. Ona je uvek imala neobičan karakter. koga pobeđuje u čuvenoj borbi bogova iz XXI pevanja (390 i dalje). zgađena. teško ranjenog. Na njen borbeni karakter ukazuju i neka od njenih imena: Promahos (Predvodnica). zaštitnica palata-utvrđenja mikenskih prinčeva. 636). Ona iz Zevsove glave izlazi već odevena u svoj oklop. Atena je i neumoljivi neprijatelj Areja.зц P°syećeni mastiks i omorika. »Devojka«. 212 i dalje. 194 i dalje). i devojaka. Ona mu pomaže u njegovim natčovečanskim iskušenjima i na kraju ga vodi na nebo (Pausanije III. Atena nije samo ratoborna boginja. Počev od Homera. Stenias (Moćna) i Areja (Ratoborna). ali. Homer i Hesiod nazivaju je Palada. ona se divi Heraklu. a Atena se rodila izišavši kroz lobanju svoga oca (Teogonija 886 i dalje. ali ne i ljubav i brak. boginju razboritosti. videla kako otvara lobanju neprijatelja i iz nje sisa mozak. str. njeno prisustvo u tvrđavi tokom nekog perioda rata i pljačkanja. a u Atini je »Devica« (Partenos). vitlajući kopljem uz ratni poklič. 94. spremnog da odgovori oružjem na Agamemnonove uvrede (Ilijada. U Teogoniji (896) Hesiod smatra da je Atena »jednaka svome ocu po snazi i razboritoj mudrosti«. § 84). Stvaralačka mašta grčkih pesnika mitografa i teologa pogodila je da takvo naporedno postojaiiije protivurečnosti može dočaravati jednu od misterija božanstva. itd.426 Nasuprot tome. Njeno se ime nije moglo objasniti preko grčkog jezika. i lovaca.

išli su sivi vukovi. stavi svoju ruku iznad naše peći«. smirenost pri iskušenjima. po! stati simbol božanske nauke i ljudske mudrosti. I. tek na Kipru.: hramske robinje (prim. κ тт komerski epigram (14—2) koji navodi Otto. . 36. Od nje je kovač naučio da pravi raonik pluga. Afrodita štiti Trojance. riđodlaki lavovi. jjj . 8. plodnosti. Atena nije samo izvanredna pokroviteljica ženskih umeća. izmišlja žvale na konjskoj uzdi i poučava kako se koriste kola. U Ilijadi. 14. 69 i dalje) ovu boginju prikazuje kao pravu Gospodaricu divljih životinja: »iza nje. Kada je reč ο moreplovstvu. kao ukrotiteljka konja. ona poverava Odiseju: »A ja sam med bozima svima na glasu / svojom pameću bistrom« (metis) i svojom spretnošću. u vreme filozofa. 297). 105. Ona je рге svega »politehničarka«. Pre svega. Detienne. itd. * Starogrč. bog rata. Pausanija. kao što su predenje i tkanje. društvenih institucija. poverenje u međusobnu povezanost. bez Herinog znanja« (isto. Afroditi svojstvena osobina: boginja »u njihove grudi ubaci žudnju: onda svi istovremeno odoše da se pare u senci dolina«. kod nas. Afrodita predstavlja podjednako istaknutu tvorevinu grčkog duha. ali Atenu naziva »kćerkom Jobrimopatre). hijerodule). Osim toga. naglašavajući neutaživu i iracionalnu uosta? Up" Homeric Gods. ona interveniše u brojnim naročitim tehničkim operaci jama u vezi s građenjem broda. oblasti kojom po pravu upravlja Posejdon. vesno. str. »divljački« karakter teme gutanja. ΡM. 362. tu se dodaje i nova. U Afroditinom kultu pored nekih mediteranskih elemenata (golubica) uočavamo i neke azijske elemente (na primer. tehničku spretnost. ugađajući joj. 430 Arej.planine Olimp. str. inspiratorka i učiteljica zanatlija svih vrsta. praktičnu domišljatost. 51. i dalje). iako je njen položaj sasvim drugačiji. Atena ukazuje na »sveti« kaaKter ili »božansko« poreklo izvesnih zanata i poziva koji podazumevaju oštroumnost. gde Homer Afroditu proglašava kćerkom Zevsa i Dione i Hefestovom suprugoin. »navodi ga da se lako sjedinjuje sa smrtnim ženama. Α kao što smo videli (§ 46).429 Retko nailazimo na primer onoga što bi se moglo nazvati svetošću tehničkog izuma i mitologijom razboritosti.427 Kakvo god bilo njeno poreklo. U Odiseji (XIII. hiljadugodišnjem središtu egejsko-azijskog sinkretizma. mit ο čudnovatom Ateninom rođenju održava i potvrđuje njene vrlo bliske odnose sa Zevsom. orijentalnog porekla. Međutim. Homerska himna Afroditi (I. Ta boginja je. I stvarno. I.430 Ali Hesiod је sačuvao jednu stariju verziju njenog rođenja: boginja je nastala od penušavog semena (aphros) koje je poteklo iz Uranovog polnog organa bačenog u more. Ona »čak i Zevsu muti razum«. S druge strane. »La navire d'Athena«. prev. ali i samosavlađivanje. Ali Oto s razlogom naglašava drevni. dakle u inteligibilnost sveta Razumljivo je kako će gospodarica metisa. tema kastracije nekog velikog boga orijentalnog je porekla. Afrodita podjednako »ubacuje žudnju« životinjama kao i ljudima i bogovima. on je u Odiseji ( < 266— 366) njen ljubavnik. 40). Ateno.). ljudskog i božanskog. Homerska himna tako u seksualnoj privlačnosti pronalazi element jedinstva tri oblika postojanja: životinjskog. 7). medvedi i hitri panteri koji se ne mogu nasititi lanadi«. praktična oštroumnost. Postupak helenizacije je već znatno uznapredovao u Iiijadi (5. 365).428 Upravo ona. njeno najkarakterističnije svojstvo jeste metis. ona predstavlja analogije s božanstvima tipa Ištar. Atena pokazuje složenost i istovremeno jedinstvenost svoje metis. »la sam potpuno okrenuta Ocu«. na šta predanje uporno ukazuje (Herodot. Druga bozanstva predstavljaju bezbrojne oblike svetosti života. priznaje ona u Eumenidama (736). a lončari je prizivaju: »Dođi. počinje jasno da se ocrtava njena osobita pojava (Odiseja. 58. Homer ne aludira na taj mit (kao što Ooa Prelazi ćutke preko Kronove istorije). iz.* S druge strane. Ali ona pomaže i kormilaru »da pravo vodi« svoj brod. Ali. tek kasnije postaje njen muž.

44). morska Anadiomena. Heroje pored toga karakterišu posebne. objavljenom tri godine posle Psihe. pa čak i 431 Među njene hijere spada i školjka. R. Ο drugim oblicima ovog tipa prerušavanja govorićemo analizirajući proces desakralizacije modernog sveta. 432 Ervvin Rhode. H. heroje које su izmislili pesci ili učenjaci. Najzad.) 95. Pod prividom frivolnog božanstva. a s druge. ali su nazivi i tok ove dve kategorije obreda bili različiti (videti str. čak se i za seksualna preterivanja i nasilja. itd.prirodu požude. na prvom mestu Eros. svi aeroji nisu istog porekla. pronašli sveti karakter izvornog polnog nagona. »izašla iz rnora«431 i zemaljska: pod njenim koracima. pubertetskom micijacijom i misterijama· oni osnivaju gradove i njihov je kult građanskog karaktera.). krije se jedno od najdubljih religioznih iskustva: obelodanjivanje seksualnosti kao transcendentalnosti i misterije. Uranija). podstiče i brani fizičku Ijuђау. 1). uostalom. do u beskraj ponavljati bogovi. ο prerušavanju koje se ne može podražavati a bogato je značenjima. Skloni smo čak da u tom bujanju umetnosti vidimo korenitu desakralizaciju telesne ljubavi. Himna opravdava Zevsove ljubavne avanture (koje će. i u kojoj meri se oni mogu upoređivati s drugim vrstama koje posreduju između bogova i Ijudi? Prateći verovanja predaka. Prema ovom autoru. u bogatoj i pronicljivoj knjizi Gli »m frfCt' (Grčki her°ji) (1958)> A· Brelih (Brelich) ovako opisuje seb strukturu« heroja: oni su osobe čija smrt ima ponu veHčinu i koji su tesno povezani sa borbama. U tom smislu možemo reći da su Grci. U stvari. Ali Afrodita nikada neće postati prevashodno boginja plodnosti. Kategorija heroja postavlja značajne probleme istoričaru religija: kakvo je poreklo i ontološka struktura grčkih heroja. odnosno. naime. Psychi (fr. »Afroditine čari« postati književni klišei. i ljudi). Uzener (Usener) u svom delu Gotternamen (Imena bogova) (1896). kao i bogovima. Rode (Rohde) je smatrao da su heroji »s jedne strane tesno povezani sa htonskim bogovima. Godine 1921. 244). prev. mantikom i medicinom. reč je ο religioznom opravdanju polnosti. Danaide. E. Nasuprot ovom mišljenju. ona je istovremeno i nebeska (Asterija. odavala počast žrtvovanjem. str. i ona je »prvi uzrok« rodnosti biljaka (Eshii. Ona nadahnjuje. u helenističko doba. oni su preci grupa krvnih srodnika i »prototipski predstavnici« nekih osnovnih Ijudskih delatnosti. Prostranim duhovnim izvorištima Ijubavi upravljaće druge božanske figure. heroja i ljudi (Olimpijske epinikije 2. Reč je. L.432 Herojima se. istovremeno i vodeni i seksua 16 simbol. Ukratko. od božanskih bića koja imaju posebne funkcije. Pošto Afrodita vlada u sva tri kosmička područja. heroji potiču oa »trenutnih« ili »posebnih« božanstava (Sondergdtter). putevi se prekrivaju cvećem. on među njima razlikuje sedam. fr. Književnici i vajari će obrađivati upravo tu iracionalnu i neutaživu seksualnost. oni su samo duhovi umrlih koji borave u unutrašnjosti zemlje. katebOrija: heroje božanskog ili obrednog porekla. i tu žive večno. . kao što je to bio slučaj i sa tolikim drugim tvorevinama grčkog duha. kao i bogovi kojima su slični po moćima«. budući da ih je podstakla Afrodita. mora priznati da su božanskog porekla. osobe које su jstinu živele (ratnici ili sveštenici). (Videti tom III. podržava božansko poreklo heroja: kao i demoni. heroji. telesno sjedinjavanje. Heroji Pindar je pravio razliku između tri kategorije živih bića: bogova. tako će. 124. agonistikom. Farnel (Farnell) je predložio kompromisnu eoriju koja još uživa određeni ugled. s preminulim ljudima. zahvaljujući Afroditi.

i prvi upražnjavaju neke zanate. uostalom. i Ahil je prošao kroz vatru i kroz vodu. up. Rođenje i detinjstvo heroja nisu uobičajeni. 105. Bili su napuštani ubrzo po rođenju (Edip. I oni menjaju pejzaž kao i australijski mitski preci.43 I neki delovi legende ο Ahilu mogu se tumačiti kao inicijacijska iskušavanja: i njega su odgajili kentauri. pa je neko vreme čak živeo među devojkama.čudovišne osobine. ističu se bezbrojnim avanturama (posebno sportskim poduhvatima i junačkim delima) i svetkuju božanske svadbe (među najslavnijima su Pelejeva i Tetidina. I. što su klasična inicijacijska iskušavanja.435 Heroji pored toga uspostavljaju i sportske igre. Njihova aktivnost se odvija posle pojave ljudi. Oni izuzimaju — odnosno »zasnivaju«. Heroje karakteriše poseban oblik kreativnosti. Jedan broi epizoda sage ο Tezeju u stvari predstavlja inicijacijska iskušavanja: tako. analizama. naroda ili porodica (Argivljani notiču od Arga.. Oni su u prvom redu osnivači gradova. 2). obeležavan povratak mladića u grad posle inicijacijskog boravka u šumi. odnosno. Jeanmaire) ceremonije koje sačinjavaju Tezejadu potekle su od drevnih obreda kojima je. a norme nisu bile dovoljno čvrsto uspostavljene. Tezej obredno roni u шоге. Persej. a učitelji su mu bili maskirani. kao i ekscentrično ponašanje. Žanmeru (H. Prema H. a istorijske ličnosti koje su osni.. protivurečan vremenu »postanka«. agonistički kun Olimpije svetkovan je u slavu Pelopa. . u ranije doba. vaj . i sa otmicom Arijadne. 6. "4I Brelich. I. pisanje. Tezejev ulazak u lavirint i njegova borba sa čudovištem (Minotaurom) takođe je uzorna tema herojskih inicijacija.) povezani su s obredima inicijacije mladića. Prcma jednom predanju. Res. smatra se da su »autohtoni« (tj. ali u vreme »početka« kada strukture još nisu bile zauvek utvrđene. itd. upravo onu koja sledi iza kosmogonije i Zevsovog trijumfa (up! §§ 83—84). itd. »otkrivaju« — jedan broj Ijudskih institucija: zakone grada ι pravila građanskog života.). str.433 U sažetom obliku mogli bismo reći kako svi grčki heroji dele egzistencijalni modalitet sui generis (nadljudski. Egista koza. 38.). ali se ponekad smatra da imaju »dvostruko očinstvo« (tako su Heraklovi očevi i Zevs i Amfitrion. Arkađani od Arkada.) To objašnjava i proglašavanje slavnih atletičara pobednika za heroje. isto je. i da su njihovi poduhvati vezani za prvobitnu epohu. a herojski kult često su upražnjavali efebi. na primer. 38. Hipota kobila. vale kolonije posle smrti su takođe postajale heroji. i to pravo u podmorsku palatu Nereida. kojom prilikom Tezej putem hijerogamije ostvaruje sopstvenu inicijaciju. Njihov sopstveni oblik postojanja odaje nedovršen karakter. izuzetno raširen. dojile su ih životinje.. i njegova se inicijacija dogodila u šumi. 129—85. Niobina i Amfionova. i sam odeven kao devojka. Tezej. itd. monogamiju. jednako putovanju na onaj svet. vila koje su pre svega kourotrophoi*. Oni potiču od bogova. lcoje odaje njihovu nadljudsku prirodu. koji se može uporediti s kreativnošću heroja donosilaca civilizacije u drevnim društvima. itd. najzad. taktiku. Tezejevi i Posejdon i Egej) ili da je njihovo rođenje neprilično (Egist je plod Tijestovog rodoskrvnuća sa sopstvenom kćerkom).4a Neki heroji (Ahil.434 mladost provode putujući dalekim zemljama. prvi stanovnici neke oblasti) i da su preci rasa. ali nikada božanski). Jasonova i Medejina). metalurgiju. u skladu s posebnim običajima nekih drevnih pubertetskih inicijacija 44 Heroji su takođe povezani s misterijama: u Eleusini je i Triptolemovo svetilište. četiri velike panhelenističke igre su pre biie posvećene herojima nego Zevsu. i Eumolpov grob (Pausanije. inicijacijski motiv je._ 434 Parisa othranjuje medvedica. nav. ili su se prikazivali u obliku životinja. delo. jedne od brojnih epifanija Afrodite. pevanje. (Na primer. itd. a jedan od karaktenstičnih oblika njihovog kulta jeste agonističko nadmetanje.

On tako postaje uzor svima koji se trude da prevaziđu prolaznost smrtnika. Glauka. a za heroje i bogove podzemlja grla oborenog prema zemIji. a posebno s obredima inkubacije koji treba da donesu ozdravljenje (Kalhant. 4 ι dalje. Couroi et Couretes. a za heroje i bogove podzemlja crna. da spasu svoje ime od konačnog zaborava. slavu. Amfijaraj). ife Naissances mystiqu. olimpski žrtvenik je bio klasičan hram. str. možda. deluju na žive tokom dugih vekova. н· Jeamnaire. Amfijaraj. budući da zavisi od ostataka. ili ih je ujela zmija (Orest. večnost svog imena. str. i svuda: 12i i'Maissances mvstiques. 228. takođe Guthrie. tragova Ш simbola njihovih tela. žrtva za Olimpljane morala je da bude bela. 106 i dalje. heroji se * Starogrč. Ali ogromna većina pretrpljuje nasilnu smrt u ratu (kao heroji ο kojima govori Hesiod. neki heroji bivaju preneseni na Ostrva blaženih (kao Menelaj). 89.)436 Sve ove činjenice ističu religioznu vrednost herojske »smrti« i posmrtnih ostataka heroja. Posmrtni ostaci heroja imaju značajnu masii. nav. Edip Laja. koji je. 91 i dalje).es. Za Olimpljane su žrtve ubijane grla okrenutog prema nebu. Akteona su rastrgli psi. videti druge primere kod Breliha. str. .). The Greeks and their Gods. Tezej je viđen kako se bori na čelu Atinjana (Plutarh. up. up. on postaje duh zaštitnik koji brani grad od napada. u pojedinačnim borbama. (Herojima su prinošene iste žrtve kao i bogovima podzemlja.)· Mnogo puta. str. »tragičnim horovima«. ili zbog izdaje (Agamemnona je ubila Klitemnestra. Kada umre heroj. Diomeda i Hipolita konji. bili su prihvatani čak i u svetilištima (Pelops u Zevsovom hramu u Olimpiji. koji su pali pod Tebom i Trojom). nijedan živi čovek nije trebalo da jede od nje. Mops. 35. Neoptolem u Apolonovom hramu u Delfima). str. Na Maratonu. 323 i dalje. neke od njih je progutao ili zgromio Zevs (AskleSalmonej. str. nav. boraca palih koa Maratona ili kod Plateje. posmrtni ostaci heroja sahranjivani su unutar grada. Tiranoktona — objašnjava se njihovim " Rohde. epidemija i svih vrsta nevolja. lzvore je naveo Brelih. str. razlikuju od ljudskih bića po tome što nastavljaju da delaju i posle svoje smrti. Psyche. skoreligioznu moć. itd. 5. Ali heroj takođe poseduje duhovnu »besmrtnost«. Na neki način moglo bi se reći da se heroji približavaju božanskoj prirodi zahvaljujući svojoj smrti: oni uživaju neograničenu postegzistenciju koja nije ni larvalna ni čisto duhovna. Njihovi grobovi i kenotafi predstavljaju središte herojskog kulta: prinošenja žrtve propraćenih obrednim jadikovanjem. njihovi kenotafi. itd. Međutim. obredima oplakivanja. njihova smrt je posebno dramatična: Orfej i Pentej su raskomadani. Likaon.: hraniteljka junaka (prim. Izuzetno. 338 i dalje. da prežive u sećanju ljudi. podzemna pećina ili neki aditon. str. str. na mitsko ostrvo Leuku (Ahil). kult heroja je povezan s proročanstvima. na Olimp (Ganimed). predstavljao grob. delo. 229. delo. Olimpljanima su žrtve prinošene za sunčanih jutara. U stvari.). neki od heroja su povezani sa medicinom (na prvom mestu Asklepije). ponekad i na nekoj uzvisini. prev. Ako i nisu besmrtni kao bogovi. i to nasuprot opštem običaju. a žrtvenik heroja i bogova podzemlja nisko ognjište. Njihovi grobovi. takođe Brelich. str. Mops. gi: . Tez. itd. upravo njihova smrt potvrduje i objavljuje njihovu nadljudsku prirodu. a spaljivana je u celini. Proglašavanje stvarnih osoba za heroje — kraljeva Sparte. nego se sastoji iz preživljavanja sui generis. a herojima ili bogovima podzemlja uveče ili usred noći.). tačnije. a razlikovale su se od žrtava prinošenih olimpijskim bogovima. 123—24.Pored toga. 246—47). ili nestaju pod zemljom (Trofonije. 4в У dokumentaciju kod Brelicha. 221—22 (= Les Grecs et leurs dieux.43 Karakteristično obeležje heroja jeste njihova smrt. iznad zemlje. njihovi posmrtni ostaci..

usvaja ga Hera i P. konačno je zatvoreno.: ondašnje vreme (prim. ili rođake. Orest. pa čak i izuzetni Herakle kada ubija sinove koje mu je rodila Megara). itd. Heroji lako postaju žrtve ludila (Orest. Starogrč. takođe Eliade. koji i pored svoje neograničene hibris nisu uspeli u Isto Herakie. prev.: obest. Preterivanju heroja nema granica. podsećaju na fluidnost »prvobitnog« vremena. on stiče besmrtnost svojim samoubistvom-apoteozom na lomači. njihova priroda J neobična i ambivalentna. Androgini su (Kekrop). oni ubijaju čak i svoje očeve i majke. Ahil otima Stratoniku.ostaje stolujući na Olimpu među ostalim božanstvima. kada »svet ljudi« još nije bio stvoren. a ne ustručavaju se ni od svetogrđa (Ajaks napada Kasandru pred Ateninim oltarom. Jedino Herakle nekažnjeno ispoljava svoju hibris (kada oružjem preti bogovima Heliju i Okeanu). kažnjavaju njihovu hibris. heroie karakterišu brojne anomalije (bezglavost ili višeglavost). Herakle ima tri reda zuba. Heroji se sa bogovima sukobljavaju kao da su im jednaki. illud tempus* mitova. prev. Belerofont. izvore kod Breliha. ali i po čudovišnim crtama (gigantski rast __ Herakle. umeća — nastaje »svet ljudi«.). a često i bez ikakvog razloga. u »svetu ljudi«. Iksion napada Heru. I stvarno. § 87). posle herojskih tvorevina — institucija. podsticali su delo stvaranja. Heroji čine rodoskvrnuće sa svojim kćerima ili majkama.ist Neranjivi su (Ahil). ali Olimpljam uvek. i to surovo. 235 i dalje. gl.437 Klasična Grčka. često su hromi. oholost (prim. a imaju protivurečna svo. u kojem će prekršaji i preterivanja biti zabranjeni. U toj prvobitnoj eposi. teriomorfni su (Likaon. Arijadna. »vuk«) ili se mogu preobraziti u životinje. vid. pa i neprirodna. Ahil ubija Troila u Apolonovom hramu). jedino se Za ^jegov grob i posmrtne ostatke ne zna. U stvarnosti. razuzdanost. ali na kraju ipak bivaju ubijeni. . itd. Moglo h e ^ Ј е Herakle nasuprot Gilgamešu (§ 23) i nekim grčkim °Jima. Osim toga. ili se preodevaju u žene (Herakle). Heroji se ^istovreme: pokazuju kao »dobri« i kao »loši«. " Sve ove ambivalentne i čudovišne osobine. kako ga naziva Pindar (Nemeiske epinikije 3. 22). tehnika. Pelop — ali takođe i rast mnogo manji 0d srednjeg49). a pogotovu helenistička epoha. Njihovo seksualno ponašanje je preterano ili nenormalno: Herakle jedne noći oplođuje pedeset Tespijinih kćeri. str. stvaralačko vreme. zakona. Ali Herakle je savršeni heroj. menjaju pol (Tiresija). Posle heroja. izdvajaju se po snazi i lepoti. Oni se usuđuju da izvrše nasilje čak i nad boginjama (Orion i Akteon dosađuju Artemidi. Ove uvrede i svetogrđa ukazuju na preterani hibris**. koja ih odvajaju od preostalih smi' nika i »ubacuju« u kategoriju heroja. ova neprirodna ponašanja.). 437 Vid.izuzetnim junačkim delima. osobenu crtu herojske prirode (up.). »herojbog«. nepravilnosti i preterivanja svake vrste (što će reći — sve ono što će kasnije biti označeno kao čudovišnost. ćoravi ili slepi.). Tezej je poznat po brojnim silovanjima (Jelena. Međutim. Le Mythe de l'eternel Retonr. 1. Ahil. greh ili zločin) neposredno ili posredno. prenele su nam »uzvišenu« viziju heroja. ubijaju iz zavisti i besa. ^ Lat.

jedino su u Grčkoj heroji uživali značajan religiozni ugled. svoju božansku prirodu stekao posls niza inicijacijskih iskušavanja iz kojih je izišao kao pobednik. Ali. Likovi koji se mogu uporediti sa grčkim herojima podjednako se susreću i u drugim religijama. . biće analizirani u III tomu ovog dela. od srednjeg veka do romantizma.438 J 438 Kasniji preobražaji »junaka«.naporima »imortalizacije«. hranili maštu i razmišljanje i podsticali književno i umetničko stvaralaštvo. samo je u Grčkoj religiozna struktura heroja dobila tako savršen izraz.

boginja izjavljuje da je njeno ime Doso439 i da je umakla gusarima koji su je silom poveli na Krit. Demetra odbija pehar crvenog vina koji joj je ponudila Metanira i traži kikejon. navukavši veo preko lica. 440 Reč je ο široko rasprostranjenoj mitskoj temi: onaj ko okusi iz naćvi donjeg sveta. i priču ο tome kako su osnovane Eleusinske misterije. Prerušena u staricu uputila se u Eleusinu i sela pored Devojačkog zdenca. a povrh njega žrtvenik«. Skrhana bolom i besna na kralja bogova. koja je opustošdla zemlju (stih 304 i dalje). Demetra se više nije vraćala na Olimp. skrhana čežnjom za kćerkom. Iber (J. Demetra je odgovorila da neće nogom stupiti na Olimp. dok ne vidi svoju kćer. koji ne znate ni dobar ni loš čas svoje sudbine!« [stih 256. nego ga je trljala ambrozijom. Konačno. Demetrinu kćer Koru (Persefonu) oteo je Pluton (Had). Huber)]. na fr. tužaljke za mrtvima (prim. naime. Boginja se tada pokazala u celokupnorn svom sjaju. Demetra se povukla u njega. ne može više da se vrati među žive. Demofonta nije dojila. gde će ona sama poučiti ljude svojim obredima (stih 271 i dalje). prev. preveo Ž. htela da ga uoini besmrtnim i večno mladim. Homerska himna Demetri istovremeno pripoveda i središnji mit ο dve boginje. 480—82). * Starogrč. Na propitivanje kćeri kralja Keleja. posle smrti neće imati dobrih stvari dole. i onaj ko nije učestvovao u obredima. on je uspeo da u Persefonina usta stavi jedno zrno nara i da je primora da ga proguta: Persefona se zbog toga svake godine vraćala svome mužu na četiri meseca. Tada je izazvala strašnu sušu. »Ljudi neznalice.). boginja seda na jednu stolicu i tu dugo ostaje ćuteći. iz njenog tela je zasijala zaslepljujuća svetlost. povikala je Demetra.440 Pošto je ponovo 439 Verovatno u vezi sa starogrčkira dosis = dar. nerazumni. vode i mente. robinja Jamba uspeva da je nasmeje svojim nepristojnim dosetkama. Najzad joj je Helije rekao istinu: Zevs je odlučio da Koru uda za svoga brata Plutona. »Ali onaj ko nije prošao micijaciju. prev. u mračnim boravištima« (stih. Potom je otišla iz palate. poklanjanje 'prim. Dok je brala cveće u dolini Nise. Od tada Demofont više nije mogao da umakne smrti.: Trene. Zevs je bio primoran da od Plutona zatraži da vrati Persefonu i gospodar Podzemlja se pokorio. Mit: Persefona u Podzemlju »Srećan je onaj od živih ljudi na zemlji koji je video njene misterije!« kliče autor Himne Demetri. Kada je svetilište izgrađeno. Ali čim je ušla u palatu. Demetra. Zatražila je da joj podignu »veliki hram. Ipak.). . bog Podzemlja. Dete je sve više ličilo na nekog boga: Demetra je. davanje. mešavinu načinjenu od ječmene prekrupe. Uzalud je Zevs slao glasnike preklinjući je da se vrati među bogove. Demetra ju je tražila devet dana i za to vreme nije ni dotakla ambroziju. Ona prihvaia ponudu da doji najmlađeg sina kraljice Metanire. niti dopusđti biljkama da rastu. Ali Metanira je jedne noći videla svoga sina u plamenu i počela da očajava.XII POGLAVLJE ELEUSINSKE MISTERIJE 96. a preko noći skrivala u vatri »kao ugarak«.

možemo prepoznati drevni rait koji . Triptolema poslala da nauči Grkc zemljoradnji. tekst objašnjava osnivanje Eleusinskih misterija kao rezultat ponovnog sastanka dve boginje i kao posledicu neuspelog Demofontovog postizanja besmrtnosti. U izvesnom trenutku. 719 Dindorf. Tu. jer se pre otmice Persefone za pšenicu nije ni znalo. upravo onda kada se povukla u svoje svetilište koje su joj sagradili и Eleusini. mada znamo za nekoliko primera kremacije. Mnogi tekstovi i figuralni spomenici svedoče da je pšenicu dala Demetra posle drame s Persefonom. Boginje su imale moć da Ijudima daruju besmrtnost. Priču ο Demofontu možemo uporediti sa starim mitovima koji pripovedaju ο tragičnoj pogrešci koja je. Drugim rečima. boginje vegetacije. Ibert). lišena sećanja i snage. Α tek pošto je ponovo pronašla kćer. Eumolpa i Keleju naučila svim tim misterijama. 10). Ono malo što znamo ο tajnim ceremonijama ukazuje na to da je središnja misterija podrazumevala prisustvo dve boginje.. tačnije. Demetra je otkrila svoj identitet i zatražila da joj podignu svetilište. Α Demetrinu odluku da ga učini besmrtnim možemo protumačiti kao njenu želju da »usvoji« dete (koje bi je utešilo zbog gubitka Persefoiie). ona je uputila ljude u svoje tajne obrede. Ali himna jasno kaže da je Demetra sušu izazvala nmogo kasnije. u nekom trenutku prvobitne istorije. čega su se toliko bojali homerski heroji. utemeljivanja jednog oblika inicijacije koji posredstvom vatre može ljude da preobrazi u bogove. Upućeni u Eleusinske misterije ne stiču besmrtnost.« iz Himne Demetri vraća se kao lajtmotiv. i istovremeno kao osvetu Zevsu i stanovnicima Olimpa.. odnosno. za druge. Tek posle neuspeha s Demofontovim sticanjem besmrtnosti. Demetra nije sakrila svoje razočarenje pred ljudskom glupošću. АИ pre nego što se vratila na Olimp. Možemo pretpostaviti. prozreti ni razglasiti: poštovanje prema Boginjama je tako snažno da zaustavlja glas« (418 i dalje — prev. »On zna kraj života! On zna i početak! . 348 Didot). Diokla.« (Trene*. Kada ju je Metanira iznenadila. Ž. koji se neposredno odnose na Misterije. Malobrojni stari tekstovi. Demetra je preobražavala čoveka u boga. ali ne i pšenice. Izraz: »Srećan je onaj od ljudi. uništila mogućnost da čovek postane besmrtan. Neki autori su strašnu sušu objašnjavali kao posledicu silaska Persefone.pronašla svoju kćer. Homerska himna govori o dve vrste inicijacija. Himna Demetri samo jednom pominje zemljoradnju. insistiraju na posmrtnoj blaženosti iniciranih. u Podzemlje. Ali u himni nema nikakvih nagoveštaja ο mogućem uopštavanju ove tehnike sticanja besmrtnosti. Ona nikada neće postati tužna i izgubljena senka. »Srećan je onaj ko je ovo video pre odlaska pod zemlju!« kliče Pindar. u eleusinskom svetilištu se palila ogromna vatra. posle stvari viđenih u Eleusini. ali u drugom smeru od onog kojim je išla Demofontova neuspela transmutacija. govoreći ο tome kako je Triptolem prvi bio upućen u Misterije. »O. Demetra je pristala da se vrati među bogove i zemlja se na čudesan način prekrila zelenilom.. da je izvorni mit govorio ο nestanku vegetacije. Demofont nije bio neka od prvobitnih osoba nego najmlađe dete jednog kralja. boginja je otkrila svoje obrede i Triptolema. fr. a vatra ili izlaganje neofita plamenu jesu najpoznatija sredstva da se to postigne. Demetra je zatim po predanju. tri puta su srećni oni među smrtnicima koji odlaze Hadu tek pošto su se osvedočili u te Misterije. jedino će oni tu moći da žive. duša iniciranog će iza smrti uživati blaženu egzistenciju. Ali. dakle. Inicijaoija koja se upražnjava u misterijama jasno se razlikuje od inicijacije koju je prekinula Metanira. Ali. »uzvišenim obredima koje je nemoguće prekršiti. vatra po svoj prilici nije imala neposrednu ulogu u inicijacijama. u ovom slučaju nije reč ο pogrešci ili »grehu« nekog mitskog pretka koji za sebe i za svoje potomke gubi svoju prvobitnu prirodnu besmrtnost. Imcijacijom se menjala ljudska uslovljenost. sve će biti patnja« (Sofokle.. fr. zajedno sa Valterom Otom.

).: srećna pogreška (prim. Misterije su u Eleusini svetkovane tokom skoro dve hiljade godina. prev. na koji su se Eleusinske misterije nadovezale i proširile ga. objavio je mističnu uzajamnu vezu između hieros gamosa. po predanju. i obuhvatale su niz obreda (postove. Ali deleći prirodu besmrtnih stanovnika Olimpa. u XV veku su inaugurisane i Misterije (Mvlonas Eleusis. 441 Kada je Isokrat u IV veku stare ere hteo da pohvali zasluge Atinjana. mogli bismo reći: felix-culpa!442 Baš kao što je neuspelo Demofontovo sticanje besmrtnosti dovelo do blistave epifanije Demetre i osnivanja Misterija. i inicijaciju. prev. 445 Atički građanin koji je izuzetno dobro poznavao obrede Eleusinskih misterija i drage upućivao u njih (prim. 443 Starogrč. Inicijacija je obuhvatala nekoliko stupnjeva. koja donosi nadu u vezi s »krajem života i celom večnošću« (Panegikir. 444 Starogrč. Stari mitskoobredni scenario. Male misterije su obično svetkovane jednom godišnje. Ona je poništila nepremostivu razdaljinu između Hada i Olimpa. Ш. upućenje u versku tajnu službu. i vrlo je verovatno da su se neke cerernonije s vremenom izmenile. vezane za telete i za epopteju. simbolična »smrt« — Persefone je na kraju za ljude imala značajne posledice. ona bi ubuduće mogla da utiče na sudbine mrtvih. Koristeći jednu omiIjenu izreku hrišćanskih teologa. bili su Tračani.).441 Otmica — odnosno. Takođe jednom godišnje. tokom meseca antesteriona (februar—mart). misterija.stvaranje žita objašnjava »smrću« nekog božanstva (§ 11). najvišoj posveti (prim.444 Prave tajne. očišćenja. ukazuju na razvoj samog kulta i na rast njegovog ugleda. Razlikujemo Male misterije. 324 i dalje)3 je sebi dopuštao da pravi aluzije na neke vidove inicijacije.).odsetio da je Demetra upravo u njihovoj zemlji podarila svoje najzna. Tako su umetnici mogli da prikazuju eleusinske prizore na vazama i na bareljefima a Aristofan (Žabe. nisu nikada bile razotkrivene. Ifiginiju i Sizifa). u mesecu boedromionu (septembar—oktobar) proslavljane su Velike misterije. Sveštenice. pomoću koje se »čovek uzdigao iznad životinja«. Ceremonije su se odvijale u Agri. žrtvovanja) koji su izvođeni pod rukovodstvom jednog mistagoga. obrede Velikih misterija (telete)443 i konačno iskustvo (epopteia). Književna i figuralna svedočanstva pre svega se odnose na prve etape inicijacije koje nisu zahtevale tajnovitost. 41).: posvećenje ili zaređenje.445 Oni koji su se pripremali za inicijaciju verovatno su reaktualizovali neke epizode mita ο dve boginje. prev. prev. 97. 442 Lat. zemljoradnje i nade u blaženu zagrobnu egzistenciju. Inicijacije: javne ceremonije i tajni obredi Prvi stanovnici Eleusine. Kao posrednica između dva božanska sveta.čajnije darove: zemljoradnju. svetkovina uopšte (prim. Jedna olimpska i njima blagonaklona boginja otada će povremeno živeti u kraljevstvu mrtvih.). on Је P. u proleće. nasilne smrti. 28). jednom atinskom utvrđenju. str. ali je prvo svetilište (jedna odaja sa dva unutrašnja stuba koja su pridržavala krov) bilo izgrađeno u XV veku. i. kao božanstva tipa dema ili kao bogovi vegetacije. . Ceremonije su se odvijale tokom osam dana i pravo da u njima učestvuju sticali su »svi koji su imali čiste ruke« i govorili grčki.: onaj ili ono što pripada nai'višem zaređenju. 3 Ali Aristotel (Nik. Najnovija arheološka iskopavanja su omogućila da se rekonstruiše veliki deo istorije svetilišta. Susedstvo i zaštita Atine sigurno su doprineli da se Eleusinske misterije nađu u samom središtu panhelenskog religioznog života. Konstrukcije i rekonstrukcije obavljene od Pizistratovog vremena. 17) podseća da se Eshil izložio opasnosti da izgubi život zato što su Atinjani mislili da je u svojim tragedijama otkrio neke tajne (navodili su Strelce. Persefona nije više mogla da »umre«. Izgleda da je Eleusina kolonizovana oko 1580—1500.

Majneke). Mist se. zgurene u blatu i magli. odjednom. zatim je. a ο tajnim obredima (tćlete) možemo samo da pretpostavljamo. a tu se verovatno nalazio i jedan omphalos (starogrč. svečana povorka je kretala ka moru. str. Ogromna povorka je u zoru polazila iz Atine. u prisustvu predstavnika atinskog naroda i drugih gradova. u kojem su iskustva duše neposredno posle smrti upoređena sa iskušavanjima onih koji su upućeni u Velike misterije: duša isprva luta tminom i muči je svaka strava. a sutradan — devetog i poslednjeg dana ceremonije — misti su se vraćali u Atinu. Krajem poslepodneva procesija je prelazila preko jednog mosta na Kefisu. Dodajmo da su neke ceremonije sadržavale legomene. upravo je zato inicijacija i bila zabranjena za one lcoji nisu govorili grčki. 447 To ne isključuje postojanje simbolike podzemlja. Ali. kratke liturgijske formule i invokacije ο kojima nemamo obaveštenja. Svaki kandidat u pratnji svoga tutora. 262 i dalje). zbog straha od smrti i nepoverenja u onostranu sreću (Stobej IV. ako su u Agri obavili pripremne obrede u proleće. up. podražavali Demetrino lutanje dok je sa zapaljemm buktinjama tražila Koru446. Mogu li se spoznati Misterije? U svojim naporima da prodru u tajnu telete i epopteia. Fukar je smatrao da su obredi (dromena) obuhvatali i hodanje kroz tamu. 22. 107. up. delo. 80. nav. nego i neke podatke koje su preneli hrišćanski apologeti. itd. njihovi tutori i brojni Atinjani pratili su sveštenice koje su nosile hijere. vrhunska vizija. fur. nosio je po jedno prase koje će oprati u talasima i žrtvovati na povratku u Atinu. gde su prethodne večeri bili svečano preneseni sveti predmeti (hiera) iz Eleusine. razne zastrašujuće prizore i iznenadni dolazak mista na osvetljenu livadu. . jer je postojala pećina — Plutonion — koja je označavala ulazak u podzemni s\'et. str. Petoga dana je bila kulminacija javnih ceremonija.: pupak sveta).447 446 Seneka: Herc. Temistijevo svedočenje je iz kasnijeg vremena i pre odražava orfičke koncepte. naučnici su podjednako koristili ne samo nagoveštaje antičkih autoга. dostupna samo onima koji su bili inicirani prethodne godine. ali koje su bile veoma važne. s krunom na glavi. 2. str. epopteia. s buktinjama u rukama. 105—107. Zna se da su misti. Sledećeg dana aspiranti su postili i prinosili žrtve. Podaci ovih poslednjih moraju biti obazrivo ispitani. Ceremonije koje su se odvijale ispred i unutar telesteriona** verovatno su se odnosile na mit ο dvema boginjama (Mylonas. Neofiti. delo. čuje glasove i vidi igru. Gotovo ništa ne znamo ο obredima koji su obavljani tokom drugog dana provedenog u Eleusini. Sledeći dan je pre svega bio posvećen obredima i libacijama za mrtve. naravno. Deo noći je bio posvećen igrama i pesmama u čast boginja. Još od Fukara (Foucart). ali se ne mogu prenebregnuti. Kerenyi. 364—366: Hipol. takođe Minucius Felix. arhont bazileus* i njegova žena prinosili su veliku žrtvu. Uskoro ćemo govoriti ο naporima koji su činjeni da bi se proniklo u tajnu ίέΐέίέ. on posmatra neupućene. Prvoga dana praznik se odvijao u atinskom Eleusinonu.1 U sumrak bi hodočasnici s upaljenim buktinjama ušli u spoljašnje dvorište hrama. pridružuje »čistim i svetim ljudima«. obasjava izvanredna svetlost i ona otkriva čiste predele i livade. navodi se jedan Temistijev odeljak koji je pominjao Plutarh a sačuvao Stobej. Sledećeg dana. 98. kako tavore u svojim mukama. nav. Tokom noći se verovatno odvijao kulminacioni čin inicijacije.uključujući žene i robove. gde su maskirani Ijudi upućivali uvrede najviđenijim građanima.® Iskopavanja Demetrinog svetilišta i telesteriona pokazala su da nisu postojale podzemne odaie u kojima bi misti mogli obredno da siđu u Podzemlje. Drugoga dana.

onda to nije bila tajna. ako obred na koji aludira synthema tumačimo simbolikom rađanja. H. pio sam kikejon. štaviše. S druge strane. 34) tvrdi da te dve reči čine veliku tajnu Misterija. U III veku. Ali Demetra je u Eleusini otkrivala religioznu dimenziju drugačiju od onih koje su se očitovale u njenom javnom kultu. naime. inicijacija se upravo u tom trenutku morala završiti. hijerofant uzvikuje: . Pringshajm (Pringsheim). kroz zaslepljujuću vatru kojom se proslavljaju velike i neizrecive Misterije. prev. On je živeo oko 440. izvesno. Ako je to tačno. Mylonas. iako su iskopavanja svuda stigla do stena. 300 i dalje. u helenističko doba (up. mističnog rođenja. 38—41).: nadzornik. posle ispijanja kikejona. Asterije govori ο potpuno mračnom podzemnom prilazu gde se odvijao svečani susret hijerofanta i sveštenice. Svečano pokazivanje jednog klasa žita je sumnjivo — ionako je trebalo da misti ponesu klasove žita. odnose na dobro poznate epizode — Demetrin post i ispijanje kikejona. kada je hrišćanstvo postalo zvanična religija carstva. u aleksandrijskom Eleusinonu. Jedan drugi obred izveden je na osnovu jedne Proklove indikacije (Timaj. ne razumemo dobro smisao i neophodnost konačnog iskustva. što je verovatno. . Verovatno je. ili ponovnog. 293 C): misti su gledali prema nebu kličući »kiši« i gledali prema zemlji uzvikujući »začni!« Hipolit (Philosophoumena V. Ma kako bilo. Preostali deo syntheme je zagonetan. Jednu prilično iznenađujuću informaciju preneo nam je biskup Asterije. 2): »Postio sam. delo. dakle. ali ako se ona izgovarala u Eleusini. obedovalo se na početku. koju je preneo Kliment Aleksandrijski (Protreptih II. pre ΐέΐέίέ u pravom smislu reči. epopteie. 21. zatim uzimajući iz когре. Nilson i Milonas. svedočanstva u vezi sa hijerama skrivenim u posude ukazuju na to da je reč ο njihovom svečanom prikazivanju a ne ο manipulaciji. odnosno. 39). Hipolit je ovom predmetu dodao dva druga obaveštenja (Philosophoumena. ili kolači u obliku polnih organa.8 Ali u telesterionu nije otkrivena nikakva podzemna odaja (katabasion). kojima je bila zajednička seksualna simbolika svojstvena zemljoradničkim kulturama. Nijedna hipoteza nije uverljiva. jer se iste te reči pojavljuju u natpisu na jednom bunaru pored Dipilonskih vrata u Atini. V. Pretpostavljalo se da su misti učestvovali i u sakramentalnom obedu. nije sasvim jasno kako je Kliment — pošto je govorio ο Eleusini — Hrista označio kao »pravog hijerofanta«. ili zmija. teško je pretpostaviti da su sličan obred izvodila i deca prilikom inicijacije. odnosno. da se synthema odnosi na ceremonije u čast Demetre.Pokušali smo takođe da inicijacijski obred rekonstruišemo na osnovu tajne formule. godine. i nap. svedok (prim. Sumnja je utoliko osnovanija što je klasje uklesano i na brojne 448 Starogrč.Sveta Brimo je rodila sveto dete. ο obrednoj formuli koja se odnosi na hieros gamos svojstven kultovima vegetacije. ο bakljama koje se gase i ο »mnogobrojnoj svetini koja veruje da joj spasenje zavisi od onoga što to dvoje čine u mraku«. str. Hipolit dodaje da »preko noći. Reč je. Verovatnije je da se Asterije poziva na konačni oblik Misterija iz helenističkog doba. Više je nauenika verovalo da može identifikovati sadržaj korpe i košare: to bi bila ili kopija materice. To znači da biskup više nije strahovao da će ga paganski autori opovrgnuti. uzeo sam košaru i pošto sam znao da je upotrebim. U tom slučaju. 7. nav. Brimosa. premestio sam u košaru. One se.). On tvrdi kako su epoptima448 »u svečanoj tišini« pokazivali klas žita. ili falus. Moćna je rodila Moćnoga«. ako je hieros gamos stvarno postojao. syntheme ili lozinke mista. U svakom slučaju. koje su potvrđene mnogo kasnije. a s tim se slažu i G. Moguće je da su posude sadržavale predmete-relikvije iz drevnih vremena.« Neki autori su smatrali da su samo prve dve propozicije pripadale eleusinskoj formuli. stavio sam u korpu.

a koga je Apolon izvadio iz tela njegove majke. Brimo pre svega označava kraljicu mrtvih. U jednom papirusu iz Hadrijanovog vremena Herakle se obraća liijerofantu: »Bio sam pozvan odavno (ili drugde) . »Otkrivanje« tajanstvenog kontinuiteta između života i smrti mirilo je epopta s neumitnošću sopstvo ne smrti. odvijala pri jakoj svetlosti. on je postao rođak (gennetes) bogova. tračkog porekla. 92 i dalje. Moguće je.450 Inicijacija je istovremeno otkrivala bliskost s božanskim svetom i kontinuitet između života i smrti. dijaloga koji je pogrešno pripisivan Platonu: Sokrat uverava Aksioha kako ne treba da se plaši smrti. lzvesno. Ali teško je poverovati da je jednu od velikih tajni epopteie predstavljalo pokazivanje tek isklasale vlati. video sam Koru« (up. (Video sam) vatru. a čiji su plamen i dim. verovatno. koji su Frigijci smatrali za misteriju. Ne znamo. Prema Kerenjiju (Kerenyi) hijerofant je objavljivao da je boginja mrtvih u vatri rodila sina. ne isključuje ideju ο duhovnom rođaštvu.449 Ako ništa drugo. Više antičkih autora govori ο vatri koja je gorela u malom zdanju. Hipolit međutim tvrdi da su odsečeni klas..spomenike same Eleusine. Prema Apolodoru iz Atine. odvojeni od gomile neupućenih. kasnije preuzeli Atinjani. kako je došlo do tog susreta. jedino što su bile potisnute olimpskom religijom. 25). suprotno tome. one su. Gatri ovaj tekst smatra za dokaz ο božanskom usvajanju. Oto. U stvari. 27). delo. 292—93) posdeća na jednu epizodu iz Aksioha.. Sa tog stanovišta. delo. na neki način. Frigijci nazivali »mladim klasom žita«). . kao ni šta je potom usledilo. ili Asklepijev. bili vidljivi izdaleka. Što. slr. tako i na Demetru. međutim. str. koji govori ο osobitom »čudu« Eleusinskih misterija: »Deo Demetrinih misterija: predstavlja klas žita koji raste i dozreva natprirodnom brzinom kao što deo Dionisovih praznika čini loza koja izrasta za nekoliko sati« (nav. Osnovni 449 Znamo za druge slične slučajeve: na prirner Dionisov. Кегепух. po Hipolitu. Kerenji. str. Demetra je bila boginja žita. str. 450 Gatri (The Greeks and their Gods. hijerofant je prizivajući Koru udarao ο bronzani gong. osim ako se ne prihvati tumačenje Valtera Ota. Upućeni u Eleusinske misterije nisu obrazovali »crkvu« niti neko tajno udruženje koje bi se moglo uporediti s misterijama helenističke epohe. str. izlazeći kroz otvor na krovu. »usvajala« eleusinska božanstva. budući iniciran u Eleusinske misterije. . Ali reč genetes pre ukazuje na vernost: »ti kojii si jedan od vernika boginje«. Eleusinske misterije posle Pizistrata možemo posmatrati kao religiozni sistem koji upotpunjuje olimpsku religiju i javne kultove. »Tajne« i »Misterije« Možemo dopustiti da su epifanija Persefone i njeno sjedinjenje s majkom predstavljali središnju epizodu epopteje i da je presudno religiozno iskustvo bilo izazvano upravo prisustvom obe boginje. upućeni su se tek posle smrti nalazili zajedno. da je hrišćanski autor preneo na Eleusinu ono što je znao ο misterijama Atisa (boga kojeg su. epopteia. znamo da se konačna vizija. nav. Vrativši se kućama. njega su. up. i Triptolem je bio prisutan u eleusinskom mitsko-obrednom scenariju. 83—84). Anaktoronu. koji je rođen iz Koronidine pogrebne lomače. Α te su ideje sigurno bile zajedničke svim starim religijama zemljoradničkog tipa. misti i epopti su i dalje učestvovali u javnim kultovima. prema tome. Što se tiče reči Brimo i Brimos. njeno se ime podjednako može primeniti kako na Koru i Hekatu. uostalom.. Ali ne možemo sumnjati u to da je epopt primao »božansku tajnu« koja ga je činila »bliskim« s boginjama. dakle. a iz konteksta se podra zumevalo da se to oglašava kraljevstvo mrtvih (V. ne suprotstavljajući se pri tom tradicionalnim gradskim religioznim institucijama. 99. Podjednako ne znamo ni zbog čega se smatralo da slična vizija korenito menja posmrtnu situaciju iniciranih.

Možemo dopustiti da su Eleusinske misterije bile povezane s nekom ratarskom mistikom. — na početku su podrazumevali tajnu: samo su »upućeni« u tajnu zanata mogli da jamče za uspeh poduhvata. Mitologizacija inicijacijskih tajni i njihova hermeneutika će. Religiozna vrednost i. otuda. S vremenom je upućivanje u tajne nekih drevnih tehnika postalo dostupno celoj zajednici. pretpostavljale inicijacije koje su morale ostati tajne. biljne rodnosti i hrane verovatno obrazovala bar jedan deo inicijacijskog scenarija.. Religiozna vrednost »tajne« će u helenističko doba biti preterano hvaljena. Sva velika otkrića i izumi — zemljoradnja. ideja da su učitelji svoju pravu doktrinu otkrivali samo upućenima. Misterije su pre svega bile poznate po odredenim »objavama« koje su se ticale dveju boginja. Makedonije i Epira — bila poznata po Misterijama Kabira i da su se u Atini počev od V neka proslavljale Misterije tračkofrigijskog boga Sabazija. nadovezivala se na neolitske Velike boginje. seksualnog čina. morfološki. Te su misterije. Eleusina je sigurno otkrila novu religioznu dimenziju. »Sama tajna povećava vrednost onoga što se doznaje«. VI. dakle. ceremonije koje su morale da obezbede obilnu žetvu sada postale univerzalno dostupne posredstvom elementarne »inicijacije«. kulturna vrednost »tajne« još nije dovoljno proučena. takođe. obredne smrti — onda je Eleusina u pravom smislu reči zasluživala svoj ugled »svetog mesta« i izvora »čudesa«. sadrže »inicijacijske tajne« koje su različiti autori upoređivali s aspektima Eleusine. Antika je znala i za druge Demetrine misterije. Ipak. bila i najstarija. Ona je. metalurgija. a najpoznatije su bile one iz Andanije i Likosure. Ovaj tok ideja je najbolju potporu nalazio upravo u eleusinskoj »tajni«. 92). VII. razne tehnike. kao uostalom i misterije iz helenističkog doba. naime. nijedna tehnika nije potpuno izgubila svoj sveti karakter. zemljoradnja je i dalje zadržala svoju obrednu strukturu. U ovom slučaju treba pretpostaviti da je reč 0 napola zaboravljenim sakramentima koji su izgubili svoje prvobitno značenje. Dodajmo da je Samotraka. rađanja. teško je poverovati da se vrhovna inicijacija ograničavala na podsećanje na drevne sakramente. Drugim rečima. Eneade. zahtevale »tajnu« kao uslov sine qua non* Isto se postupalo i povodom različitih inicijacija čije je postojanje potvrđeno u drevnim društvima.451 U vreme neopitagorejaca i neoplatoničara jedan od najuobičajenijih klišea bilo je upravc enigmatsko pisanje velikih filozofa. umetnosti itd. što je bio prvi kult sa istoka lcoji je prodro na zapad. koje će na kraju oblikovati stil čitave epohe. inicijacijsko središte severnih zemalja — Trakije. ali su »tajne zanata«. a da je svetost seksualnog čina. odnosno. Galien. 11. Posebnost eleusinske »tajne« počiva međutim u činjenici da je ona postala uzorni obrazac svih kultova misterija. Većina modernih kritičara ne pridaje isuviše značaja 451 Up. De usu partinm. uopšte. Ipak. na primer.doprinos Eleusine bio je soteriološkog tipa i zbog toga je Atina dopustila Misterije i vrlo brzo postala njihov pokrovitelj. Plotin. ο kojem smo na žalost slabo obavešteni. ohrabriti bezbrojne spekulacije. itd. Slične »objave« su. Posebno je poučan primer zemljoradnje: nekoliko milenijuma nakon što se proširila Evropom. nisu predstavljale jedinstvenu tvorevinu grčkog religioznog duha: one su činile deo jednog većeg sistema. Eleusinske misterije. kao 1 filozofija. 9. Smatralo se da medicina. piše Plutarn (O Homerovom životu i poeziji. 14. Demetra je bila najomiljenija od svih boginja koje su obožavane u grčkim oblastima i kolonijama. i pored svoga neuporedivog ugleda. . Ako je eleusinska inicijacija omogućavala takva »iskonska« iskustva koja su otkrivala tajnu i svetost hrane.

alegoričnim ili hermetičnim tumačenjima koja su predložili brojni autori kasne antike. Ipak, i pored anahronizma, takvim tumačenjima ne nedostaje filozofski i religiozni značaj; ona se, u stvari, nadovezuju na napore starijih autora da se Eleusinske misterije protumače, a da se pri tom ne oda njihova »tajna«. Najzad, Eleusinske misterije su, pored središnje uloge koju su imale u istoriji grčke religioznosti, posredno dale i značajan doprinos istoriji evropske kulture, a posebno tumačenju inicijacijske tajne. Njihov jedinstveni ugled je, na kraju, Eleusinu načinio simbolom paganske religioznosti. Požar u svetilištu i ukidanje misterija onačavaju »zvanični« kraj paganstva.452 Što, uostalom, nikako ne podrazumeva iščezavanje paganstva nego, jedino, njegovo pomračenje. Α eleusinska tajna i dalje mori maštu istraživača.
XIII POGLAVLJE

ZARATUSTRA I IRANSKA RELIGIJA

100. Zagonetke Izučavanje iranske religije prate mnoga iznenađenja, pa i razočarenja. Ovoj temi pristupamo s najživljim zanimanjem, budući da je već poznat iranski doprinos kada je reč ο uobličavanju religija Zapada. Iako je Jevrejima već bilo blisko linearno shvatanje Vremena koje je zamenilo predstavu ο cikličnom Vremenu, veliki broj drugih religioznih ideja otkriven je, iznova vrednovan ili sistematizovan u Iranu. Setimo se samo najznačajnijih: uobličavanja više dualističkih sistema (kosmološki, etički, religiozni dualizam); mita ο Spasiocu; razvijanja »optimističke« eshatologije koja objavljuje konačni trijumf Dobra i sveopšte spasenje; doktrine ο uskrsnuću tela; vrlo verovatno, nekih gnostičkih mitova; najzad, mitologije ο Magusu, koja je ponovo razrađena u vreme renesanse, kao i od strane italijanskih neoplatoničara poput Paracelzusa ili Džona Dija (John Dee). Ali čim se čitalac koji nije stručnjak približi izvorima, on biva razočaran ili ljut. Tri četvrtine stare Aveste je izgubljeno. Od tekstova koji su sačuvani, nestručnjake mogu da očaraju jedino gathe, koje je verovatno sastavio Zaratustra. Međutim, još nisu pouzdano protumačene ove tajanstvene poeme. Ostatak sadašnje Aveste, a pogotovu pahlavi knjige redigovane između III i IX veka n. ere, karakteriše suvoparnost, očajna monotonija i prizemnost. Čitaoci Veda i Upanišada, pa čak i čitaoci Brahmana, sigurno će biti razočarani. Očaravaju, međutim, ideje koje se ponekad mogu dokučiti u gathama, a koje razvijene i sistematizovane nalazimo u kasnijim spisima. Ali, one su zamagljene hrpom tekstova i obrednih komentara. Izuzev gatha — čije čitanje, uprkos njihovim nejasnoćama, uvek donosi i nagradu, retko nas zaseni snaga reči, originalnost slike, obelodani'ivanje nekog dubokog i neočekivanog značenja. Ο ličnom Zaratustrinom doprinosu kada je reč ο stvaranju i ponovnom vrednovanju ovih religioznih shvatanja, mišljenja iranista se razlikuju, pa su čak i veoma protivurečna. U suštini, reč je ο dve istoriografske perspektive: prema prvoj, smatralo se da je Zaratustra istorijska ličnost, reformator tradicionalne etničke religije, odnosno, one religije koja je bila zajednička Indoirancima drugog milenijuma pre
452

Vid. tom II.

Hrista; iz drugog vidolcruga Zaratustrina religija predstavlja samo jedan vid iranske religije, tj. mazdaizam, budući da je u njenom središtu obožavanje Ahure Mazde; prema autorima koji dele ovo metodološko stanovište, ne samo da nije postojala nikakva »reforma« koju je izvršio »prorok« Zaratustra, nego mu se osporava i da je bio istorijska ličnost. Kao što ćemo uskoio videti, problem Zaratustrinog istorijskog identiteta ne bi trebalo da predstavlja neku teškoću. Bilo je normalno da istorijska ličnost Zaratustra bude preobražen u uzorni obrazac vernika koji su pripadali »mazdiianskoj religiji«. Posle nekoliko generacija, kolektivno sećanje više nije u stanju da sačuva autentičnu biografiju neke istaknute osobe; ona na kraju postaje arhetip, što znači da još odražava samo vrline svoga zvanja, predstavljene paradigmatičnim događajima, svojstvenim modelu koji otelovljuje. To ne važi samo za Gautamu Budu ili Isusa Hrista, nego i za likove manjeg dosega kao što su Kraljević Marko ili Gozonov Dieudonne (Božidar). Ali dešava se da gathe, koje najveći broj naučnika smatra Zaratustrinim delom, sadrže neke autobiografske pojedinosti koje potvrđuju istorijski identitet njihovog autora. Uostalom, one su jedinstvene; proces pretvaranja u mit, koji postoji u okviru svake tradicije, preživele su zahvaljujući tome što su bile ugrađene u himne koje je sastavio Zaratustra. Tih nekoliko autobiografskih pojedinosti možemo iskoristiti za prvu skicu Zaratustrinog života i religiozne aktivnosti. Potom ćerrio doneti ispravke i dopune koje se, izgleda, nameću kao rezultat skorijih istraživanja. Predloženo je da se Zaratustrino delovanje veže za period između 1000—600. godine pre Hrista. Ako prihvatimo mazdaističku tradiciju koja govori ο »258 godina pre Aleksandra«, možemo utvrditi da je Zaratustra živeo između 628. i 551. pre Hr.453 Za najstarije predlagane datume vodilo se računa ο drevnom karakteru jezika gatha a posebno ο njegovim analogijama sa Vedama. Lingvistička analiza dopušta zaključak da je prorok živeo u istočnom Iranu, verovatno u Korazmi ili u Baktrijanu.454 Po predanju, on je bio ζaotar (Jašt 33 : 16), odnosno sveštenik koji prinosi žrtve i pevač (up. sanskrit — hotar), njegove gathe spadaju u staru indoevropsku tradiciju sakralne poezije. pripadao je klanu Spitama (»sjajnog napada«) uzgajivača konja; njegov se otac zvao Purušaspa (»pegav kao konj«). Zaratustra je bio oženjen i znamo imena njegovo dvoje dece od kojih je kći, Puručista, bila mlađa (Ja,sna 53 :3). Bio je prilično siromašan. Kada u jednoj slavnoj gathi preklinje Ahuru Mazdu za pomoć i zaštitu, on uzvikuje: »Znam, ο Mudri, zašto sam nemoćan: to je zbog mojih malobrojnih stada i zato što imam malo ljudi« (Jasna 46 : 2). Zajednicu kojoj on upućuje svoju poruku sačinjavali su stalno naseljeni pastiri koji su imali poglavare zvane kavi, sveštenike karapan, »mrmljače«, i usig, »žrece«. Upravo te sveštenike, čuvare tradicionalne arijske religije, Zaratustra nije oklevao da napadne u ime Ahure Mazde. Odgovor nije kasnio i prorok je bio primoran da pobegne. »U koju zemlju da bežim? uzvikuje on. Kamo bežati, kuda ići? Odvajaju me od

453 Formulacija »258 godina pre Aleksandra« po svoj prilici se odnosi na osvajanje Persepolisa (330. god. pre Hr.), što dovodi do pada carstva Ahemenida. Prvi Zaratustrin uspeh, preobraćenje kralja Vištaspe, dogodilo se kada je prorok imao 40 godina. Tradicionalnu hronologiju (»258 godina prc Aleksandra«) koju je prihvatila većina istraživača (up. W. B. Henning, Zoroaster, Politician or WitchDoctor, str. 38 i dalje; J. Duchesne-Guillemin, La religion de l'Iran ancien, str. 136 i dalje) odbacili su M. Mole (Culte, mytne et cosmologie dans l'Iran ancien, str. 531) i G. Gnoli (»Politica Religiosa e concezione delle regalita«, str. 9 i dalje). 454 Up. J. Duchesne-Guillemin, nav. delo, etr. 138—140; G. Widengren, Les religions de l'Iran, str. 79—80. Mi gaihc navodimo u prevodu J. DuchesneGuillemina, Zoroastre (1948).

moje porodice i od mog plemena; nisu mi naklonjeni ni selo ni rđavi poglavari zemlje... « (Jasna 46 : 1). Pribežište je našao kod Vištaspe, poglavara plemena Frijana, koga je uspeo da preobrati i koji postaje njegov prijatelj i zaštitnik (Jasna 46 : 14). Ali otpor protiv njega ne slabi, pa Zaratustra u svojim gathama javno prokazuje neke od svojih ličnih neprijatelja: to su Bandva, koji je »uvek glavna prepreka« (Jasna 49: 1—2) i »mali princ Vaepja« koji je »na Zimskom mostu uvredio Zaratustru Spitamu uskrativši mu konak, njemu i njegovoj teglećoj marvi kada su mu došli drhteći od hladnoće«. (Jasna 51 : 12). U ovim gathama možemo otkriti nekoliko naznaka koje se tiču Zaratustrine misionarske aktivnosti. Prorok je okružen grupom prijatelja i učenika koji su prozvani »siromašni« (drigu), »prijatelji« (frija), »znalci« (vidva), »saveznici« (urvatha).3 On svoje drugove podstiče da »uklone oružjem« neprijatelje, »zle« (Jasna 31 : 18). Toj Zaratustrinoj grupi suprotstavljaju se »društva muškaraca« čija je deviza aesma, »bes«. Može se ukazati na ekvivalenciju između tih tajnih iranskih grupa i grupa mladih indijskih ratnika, Maruta, čiji je poglavar Indra označen kao adhrigu, odnosno ηe-dhrigu (»onaj koji nije siromašan«).4 Zaratustra žestoko napada one koji prinose na žrtvu goveda (Jasna 32—12, 14; 44 : 20, 48 : 10); a takvi krvavi obredi su bili karakteristika kulta muških društava. 101. Zaratustrin život: istorija i mit Te naznake, koje nisu tako brpjne i koje ostaju na nivou aluzije, ni blizu ne predstavljaju elemente biografije. Marjan Mole je pokušao da pokaže kako čak ni one retke reference vezane za naizgled stvarne osobe i događaje, ne odražavaju nužno istorijsiku stvamost: Vištaspa je, na primer, model onoga ko je inicirani. Ipak, Zaratustrin istorijski identitet ne proizilazi samo iz aluzija na konkretne osobe i događaje (mali princ Vaepja koji niu je »na Zimskom mostu« uskratio konak, itd.), nego i iz autentičnog i strastvenog karaktera gatha. Između ostalog, pogađaju nas naglost i egzistencijalna napetost s kojima Zaratustra ispituje svoga Gospoda: on od njega traži da ga uputi u kosmogonijske tajne, da mu skine veo s njegove budućnosti ali i sa sudbine nekih progonitelja i svih koji su zli. Svaka strofa slavne Jasne 44 otpočinje istom formulom: »Evo šta te pitam, Gospode — odgovori mi dobro!« Zaratustra želi da dozna »ko је odredio put suncu i zvezdama« (3), »ko je učvrstio Zemlju dole, a nebo na oblake, da ne padne?« (4), a njegova pitanja ο Stvaranju smenjuju se u ritmu koji se neprekidno ubrzava. Ali on takođe želi da dozna i na koji će način njegova duša »biti ushićena stigavši u Dobro« (8), i »kako ćemo se osloboditi zla?« (13), »kako ću predati zlo u ruke pravde?« (14). On zahteva da mu budu dati »vidljivi znaci« (16) i, naročito, da se sjedini s Ahurom Mazdom i da njegova »rec bude delotvorna« (17). Ali on dodaje: »Da И GU dobiti za nagradu, po Pravdi (Arta), deset kobila s pastuvom i jednu kamilu koji su mi bili obećani, ο Mudri?« (18). On ne zaboravlja da upita Gospoda ο trenutnom kažnjavanju »onoga kojl ne daje platu onome koji ju je zaslužio«, jer je već obavešten ο kazni »koja ga čeka na kraju« (19). Zaratustru opsedaju kažnjavanje zlih i nagrada kreposnima. U drugoj himni, on pita »kakva je kazna predviđena za onoga koji pribavlja Carstvo (khšatra, »moć snaga«) zlom zlobniku« (Jasna 31 : 15). Na drugom mestu on kliče: »Kada ću doznati da li imate vlast, ο Mudri (Mazda) sa Pravdom (Arta), nad svakim od onih koji mi prete uništcnjem?« (lasna 48:9). Nestrpljiv je žato sto ostaju nekažnjeni pripadnici »muških društava« koji nastavljaju da prinose na žrtvu goi'eda I troše haomu: »Kada ćeš udariti na to smeće od slatke rakije?« (48 : 10) On se nada da će moći da obnovi »ovu egzistenciju« (Jasna 30:9) i pita Ahuru Mazdu da li će pravedni odmah pobediti zloga (Jasna 48 : 2; vidi dalje). Katkad pogađamo da je kolebljiv, ranjiv, ponizan,

željan da što neposrednije dozna volju Gospoda: »Šta naređuješ? Šta želiš u svoju slavu, kao svoj kult?« (Jasna 34 : 12) Postojanje tolikog broja konkretnih pojedinosti, u najcenjenijem delu Aveste, bilo bi teško opravdati ako one ne bi predstavljale sećanja neke istorijske licnosti. Tačno je da u legendarnim biografijama iz vremena posle Proroka postoji obilje mitoloških elemenata ali, kao što smo upravo napomenuli, reč je ο dobro poznatom postupku: preobražaju jedne značajne istorijske ličnosti u uzorni model. Jedna himna (Jašt 13) slavi Ргоrokovo rođenje mesijanskim izrazima: »Kada se rodio, i dok je rastao, voda i biljke su se veselile, kada se rodio i dok je rastao voda ί biljke su verovale« (13 : 93 i dalje). Tu se objavljuje: »Ubuduće, dobra mazdijanska religija će se proširiti na sedam kontinenata« (13 : 95).® Kasniji tekstovi se nadugačko zadržavaju na Zaratustrinoj nebeskoj preegzistenciji. On se rodio »sred istorije« i u »Središtu Sveta«. Zaratustrina majka je primivŠi njegov hvarenah bila obavijena velikim svetlom. »Tokom tri noei, bokovi kuće izgledali su kao da ih obasjava oganj.«455 Na nebu stvorena, supstancija njegovog tela pala je s kišom i razlila se po biljkama što su ih pojele dve junice koje su pripadale Prorokovim roditeljima: ta supstancija je prešla u mleko koje su, pomešano s haomom, ispili njegovi roditelji: oni su se sjedinili prvi put i tako je začet Zaratustra.7 Još pre njegovog rođenja, Ahraman i đevi su se uzalud upinjali da ga pogube. Tri dana pre nego što je došao na svet, selo je blistalo tak\dm sjajem da su ga Spitamidi napustili, verujući da je požar. Vrativši se, našli su dete koje blista od svetlosti. Po predanju, Zaratustra je na svet došao smejući se. Tek što se rodio, napali su ga devi (— daeva) ali ih je on oterao izgovarajući tajnu formulu mazdaizma. On izlazi kao pobednik iz četiri iskušavanja čiji je iniciiacijski karakter očigledan (bio je bačen na lomačti, u vučju jazbinu, itd.).8 Nema potrebe produžavati. Zaratustrina iskušenja, pobede i čuda slede uzorni scenario zbivanja vezanih za Spasioca tokom divinizacije. Zapamtićemo da se tu uporno Donavljaju dva karakteristična motiva mazdaizma: natprirodna svetlost, i borba protiv demona. Iskustvo mističnog svetla i »ekstatičke vizije« podjednako su prisutni i u staroj Indiji, gde će imati veliku budućnost. Što se tiče borbe protiv demona, odnosno protiv sila Zla, ona predstavlja, kao što čemo videti, suštinski zadatak svakog mazdaiste. 102. Šamanska ekstaza? Vraćajući se izvornoj Zaratustrinoj poruci, odmah se postavlja jedno pitanje: treba li tu poruku tražiti jedino u gathama, ili je dopušteno koristiti i kasnije avestske spise? Ne raspolažemo ničim što bi nam omogućilo da dokažemo kako su gathe prenele celokupno Zaratustrino učenje. Pored toga, jedan broj potonjih, čak i dosta kasnih tekstova neposredno se odnosi na shvatanja koja nalazimo u gathama, pa ih, pri tom, još i razvija. Α kao što znamo, razvijanje neke religiozne ideje, čije je postojanje prvi put potvrđeno u kasnijim tekstovima, ne podrazumeva nužno i da je tu reč ο nekom novom shvatanju. Bitno je razjasniti koji je tip religioznog iskustva svojstven Zaratustri. Najberg (Nyberg) je verovao da ga može uporediti s ekstazom koja je karakteristična za srednjoazijske šamane. Tu hipotezu je odbacila većina naučnika ali ju je nedavno Viderigren izložio modernijim i ubedljivijim terminima.456 On podseća na tradicije
455Tekstove

naveo Mole, nav. delo, str. 298 i dalje, 301 i dalje. Vid. takođe Widengren, nav. delo, str. 122 i dalje. 456 Widengren, nav. delo, str. 88 i dalje.

po kojima je Vištaspa za postizanje ekstaze koristio konoplju (bhang): dok mu je telo ostajalo uspavano, njegova duša je putovala u Raj. Pored toga, sam Zaratustra je u avestanskoj tradiciji bio poznat kao neko ko se »prepušta ekstazi«. On je u zanosu doživljavao svoje vizije i čuo reč Ahure Mazde.457 S druge strane, pesma je verovatno imala važnu ulogu u kultu, ako ime Raja, garo demana razumemo u značenju »kuća pesme«. Znamo da su neki šamani padali u zanos dugo pevaiući; dodajmo, ipak, da se ne može smatrati za »šamanski« svaki kulturni sistem koji se koristi pevanjem. Pored toga, moguće je ukazati na parašamanističke elemente scenarija koji je stvoren u vezi s Mostom Sinvat (v. dalje, § 111), kao i na šamanističku strukturu putovanja Arde Virafa na Nebo i u Podzemlje.458 Ipak, retke aluzije na specifično šamansku inicijaciju — koja obuhvata i komadanje tela i obnavljanje utrobe — sreću se jedino u kasnijim tekstovima koji bi mogli da odražavaju i strane uticaje (srednjoazijske, i!i one koji potiču od helenskog sinkretizma, posebno od religija misterija).112 Možemo prihvatiti da su Zaratustri bile bliske indoiranske šamanske tehnike (koje su, uostalom, poznavali i Skiti i Indijci vedske epohe) i ne vidimo zbog čega bi trebalo dovoditi u sumnju predanje koje Vištaspin zanos objašnjava konopljom. Međutim, zanosi i vizije koji su potvrđeni u gathama i u delovima Aveste, ne odaju šamansku strukturu. Zaratustrin vizionarski zanos približava ga drugim religioznim tipovima. štaviše, »šamanski« stil ne odaju ni Prorokovi odnosi prema njegovom Gospodu, ni poruka koju on neprekidno objavljuje. Ma kakva bila religiozna sredina u kojoj je Zaratustra rastao i ma kakva bila uloga zanosa u preobraćenju njegovom i njegovih učenika, šamanska ekstaza nema središnju ulogu u mazdaizmu. Kao što ćemo uskoro videti, mazdijansko »mistično iskustvo« je proizvod jedne obredne prakse koja je obasjana eshatološkom nadom.

103. Objava Ahure Mazde: čovek je slobodan da izabere Dobro ili Zlo Zaratustra objavu nove religije prima neposredno od Ahure Mazde. Prihvatajući je, on podražava iskonski čin Gospoda — izbor Dobra (up. Jasna 32 : 2) — i ništa drugo ne traži ni od svojih sledbenika. Suština zaratustrijanske reforme jeste imitatio dei459 Čovek je pozvan da sledi primer Ahure Mazde, ali je slobodan u svom izboru. On se ne oseća kao Božji rob ili sluga (kako su to za sebe priznavali, na primer, vernici Varune, Jehove, Alaha). U gathama, Ahura Mazda zauzima prvo mesto. On je dobar i svet (spenta). On je svet stvorio mišlju (Jasna 31 : 7, 11), a to je isto što i creatio ех nihilo.460 Zaratustra objavljuje da je »mišlju prepoznao« Ahuru Mazdu, »kao prvog i kao poslednjeg« (Jasna 31 : 8), odnosno, kao početak i kao kraj. Gospoda prate Božanska bića (Ameše Spente): Aša (Pravda), Vohu Manah (Dobra Misao), Armaiti (Pobožnost), šathra (Kraljevstvo, Moć), Haurvatat i Ameratat [Celovitost (zdravlje) i Besmrtnost].13 Zaratustra te entitete priziva i slavi zajedno s Ahurom Mazdom, kao u ovoj gathi: »Najmoćniji Mudri Gopsode, Pobožnosti, Pravdo koja činiš da živa bića napreduju, Dobra Misli, Kraljevstvo, čujte

457 Vid. izvore koje navodi Videngren, str. 91. Zanos izazvan opojnim sredstvima bio je poznat i u staroj Indiji; up. Rigveda X, 136, 7, i komentare u Eliade, Le Chamanisme (2. izd.), str. 319 i dalje. 458 Up. reference za radove Niberga i Videngrena u Le Chamanisme, str. 312 i dalje. 459 Lat.: oponašanje boga (prim. prev.). 460 Lat.: stvaranje ni iz čega (prim. prev.). 13 Ovi Entiteti — ili »Arhanđeli« kako su ih podjednako zvali — povezani su s nekim kosmičkim elementima (vatrom, metalom, zemljom, itd.).

ne osuđuje potpuno obred haome. To međutim navodi na to da je on rodio i drugog blizanca. jedan od ova dva Duha je izabrao Dobro i život. Znamo gde treba da tražimo predistoriju jedne takve teologije: u različitim mitsko-obrednim sistemima podela i polarnosti. Jasna 43 : 3. Spenta Mainju izjavIjuje Duhu Rušitelju na »početku egzistencije«: »Ni naše misli. . izabrali Prevaru. ona se ne odnosi. U celini uzev. ili da postojanje Zla predstavlja preduslov Ijudske slobode. To je bio odbačeni deo nacionalne arijske relisiozne tradicije. pitao Ahura Mazdu i kada će uništiti one koji žrtvuju haomu (48 : 10). pojavljuje između dva Duha. pokazala da mazdaizam. Ahura Mazda je otac više entiteta (Aše. npr. a drugi Zlo i smrt. koji sadrže bezbrojne žrtve u krvi i neumereno ispijanje haome. da im više ne prinose na žrtvu goveda. Armaitija) i jednog od dva Duba blizanca. nisu složni« (Jasna 45 : 2). Zaratustra od svojih vernika traži da više ne upražnjavaju njihove kultove.). Α to pokazuje da se ta dva duha razlikuju — jedan je sveti a drugi zao — pre po sopstvenom izboru. U toj činjenici nađen je odraz sukoba između stalno naseljenih ratara i nomada. ni naša učenja. Dobro i Zlo. takođe sledeće strofe). a na prvom mestu. ni naše reči. prev. na obavezu svakog mazdaiste da brani stado i dobro se stara ο njemu. antitetičkih dijada i coincidentia oppositorum461 sistema koji istovremeno vode računa i ο kosmičkim ritmovima i ο negativnim aspektima realnosti. Ahura Mazda je u svom sveznanju još u početku znao kakav će biti izbor Duha Rušitelja. kao što se to tvrdilo. ni naše mentalne snage. iako i'e on tu obuhvaćen. kao ni kult Mitre. Što se tiče odrednice »govedar« koja se primenjivala na Zaratustru. tvrdi se u jednoj slavnoj gathi (Jasna 30). ali pošto je Angra Mainju slobodno odabrao svoj oblik bivstvovanja i svoje zločiniteljstvo. a ipak ga nije onemogućio. suprotnost se. međutim. Prorok је. Vohua. a na prvom mestu. životinje su neprekidno žrtvovane. potiču od Ahure Mazde. svetac i rušilački demon. između ostalog. Ali antinomija koju Zaratustra objavljuje prevazilazi socijalni plan. u više navrata se podrazumeva jedinstvo između Ahure Mazde i Svetog Duha (up. itd. Upotreba metaforičnih izraza »pastir« i »stado« koji se odnose na poglavare i na njihove podanike potvrđena je na celom antičkom Bliskom istoku i u 461 Lat. ο postojanju Zla. Angru Mainjua (Duba Rušitelja). Mudri Gospod se ne može smatrati odgovornim za pojavljivanje Zla. ni naši izbori. v. a drugi Drug (Prevarul. da bi mu se ulagivao. Na početku. Kao što smo videli. dao da jede komade bika« (32 : 8). ni naša dela. Iskonski raskol između Dobra i Zla posledica je jednog izbora koji je inaugurisao Ahura Mazda. Zaratustrina teologija nije »dualistička« u doslovnom značenju reči.me: Imajte milosti prema meni u času kad svako bude dobijao svoju nagradu« (Jasna 33 : 11. alternacija i dualiteta. bogovi tradicionalne iranske religije.13 Stoga izgleda da je Zaratustra ustao pre svega protiv neumerenosti orgijastičkih obreda." Štaviše. sreća u nesreći (prim. pošto Ahura Mazda nije suprotstavljen nekom »anti-bogu«. nego po svojoj prirodi.). Zaratustra međutim govori ο novom religioznom i moralnom značenju ovog vajkadašnjeg problema. Vivahvantovog sina »koji je našem narodu. S druge strane.: podudaranje protivstavova. Spente Mainjua (Duha Dobročinitelja). makar za dobrobit svetovnjaka. Novija istraživanja su. Zaratustra među grešnike svrstava i Jimu. U mazdijanskoj relipiji poštovanje bika ima značajno mesto. a ponovila ga dva Duha Blizanca izabravši jedan Ašu (Pravdu). u početku. to može značiti ili da Bog transcendira svaku vrstu protivurečnosti. Manaha. Pošto su daeve. ni naše duše. ni naše svesti. čak ni u gathama. U nekoliko stihova gatha nalazimo klice bezbrojnih kasnijih razrada koje su iranskoj duhovnosti dale njene osobene crte. S druge strane.

i to je mesto razdvajanja pravednih od zlih.lfi Ove popravke i doterivanja omogućavaju da se bolje razume doprinos mazdaizma istoriji religije Irana. na Bliskom istoku su. iščekivanje suđenja i obnavljanje sveta postepeno je prenošeno u neku eshatološku budućnost čije se nastajanje moglo različito izračunavati. Kao što smo videli (§ 21). Da obožavajući vas i slaveći vas pristupim još većoj radosti« (Jasna 34 :6).staroj Indiji. ja ću preći Most Odabirača!« (Jasna 46 : 10). »Stado« čiji je Zaratustra »govedar«. »Preobražaj« sveta Prorok ne sumnja da će daeve biti uništeni i da će pravedni trijumfovati nad rđavima. bili poznati različiti mitsko-obredni scenariji obnavljanja sveta. Prorok ovu 462 Marjan Mole i Geraldo Njoli (Gheraldo Gnoli) su zgodno osvetlili trenutno obnavljanje sveta posle žrtava (jasna) koje prinesu sveštenici. među Indoirancima i drugim narodima. Svakome će biti suđeno prema izboru koji je načinio na zemlji. međutim. opet. Zaratustra međutim odbacuje taj drevni scenario. naime. 104. grešnici će. Ako su gaihe Zaratustrino delo — a to je skoro jednoglasno mišljenje naučnika — može se zaključiti kako se Prorok trudio da sruši drevnu ideologiiu ciklusa periodičnog preporoda kosmosa i objavi predstojeći neopozivi eshaton ο kojem odlučuje i koji izvršava Ahura Mazda. takođe Jasna 30 : 7. Zaratustra se verovatno nadao skoroj »transfiguraciji« (frašo-kereti) sveta. obnova se neće postići izvršavanjem nekog kosmogonijskog obreda. ostati »zauvek stanovnici kuće Zla« (Jasna 46 : 11). Put na onu stranu vodi preko Mosta Ćinvat. da naneseš štetu rđavome. dajući im pri tom nove vrednosti. što je ројаш koji će kasnije podstaći neobičnu mitologiju. Ali kada će se zbiti ta pobeda Dobra koja će iz osnove preporoditi svet? On preklinje Ahuru Mazdu: »Nauči me ono što ti znaš. i najavljuje njegov temeljni i konačni »preobražaj« koji će se zbiti jednom zauvek. »Daj da upoznam gospodara koji će ozdraviti bivstvovanje!« kliče on (Jasna 44 : 16). On kliče: »Da li bismo mi mogli biti ti koji će preporoditi ovo bivstvovanje!« (Jasna 30 : 9). . imao je podjednako za cilj kažnjavanje rđavih i preporod egzistencije. Obred koji je ponavljao kosmogoniju praznovao se povodom Nove godine. koji se odnosio na godišnji preporod sveta. korist pravednome« (Jasna 51 : 9). Gospode: hoće li još pre dolaska kazni koje si ti zamislio. i kao što ćemo još videti (§ 106). nego voljom Ahure Mazde. Ta obnova uključuje i suđenje svim bićima i podrazumeva kažnjavanje rđavih i nagrađivanje pravednih (§ 112). Znamo. Ukratko. Zaratustra iščekuje preobraženje egzistencije: »Dajte mi taj znak: potpuni preobražaj ovog bivstvovanja. Tako on preuzima indoiransku tradiciju putovanja mrtvih. naglašavajući značaj suđenja. polazna tačka Zaratustrinog proročanstva počiva u objavljivanju svemoći. označava Ijude koji slede Dobru Religiju.462 On u više navrata sam za sebe kaže da je saošjant. Pravedni će biti pušteni u Raj. tvojom blistavom vatrom i tvojim istopljenim metalom. naglasiti novo tumačenje ideje preporoda koje je dao Zaratustra. 53 : 2. »spasilac« (Jasna 48 : 8. promena bivstvovanja« (Jasna 48 :2). Esliatološki božji sud ognjem i rastopljenim metalom koji on najavljuje (v. da je Zaratustra uprkos svojoj »reformi« prihvatio neka verovanja i tradicionalne religijske ideje. 46 : 3. Važno је. štaviše. ο Mudri. Kao što se to već mnogo puta dogodilo u istoriji. u »kuću Pesme«. svetosti i dobrote Ahure Mazde.). ο Mudri. daj time jedan znak dušama. itd. to znamo. Uporan je: »Kakvu platu određuješ ti dvema stranama. 32 :7). pravedni pobediti rđavog? Jer u tome se sastoji. Sam Zaratustra najavljuje proročki prelazak kada će on povesti sve koji su obožavali Ahuru Mazdu: »Sa svima njima.

preko svojih »Arhanđela«. nego ο »tvoračkoj« misli koja otkriva i istovremeno gradi strukture sveta i univerzuma vrednosti lcoji je njihov korelativ. Poređenje s rišima iz Upanišada postaje još uverljivije kada uočimo inicijacijski i eshatološki karakter mazdijanske »mudrosti«. Što se tiče eshatološke vatre onako kako iu je shvatao Zaratustra. Nikakve trpeljivosti prema demonskim silama koje otelovljuju daeve. i »La gnosi iranica«. itd. a isto tako rasvetljava kako Gospod. pravu religiju nasuprot religiji daeva. itd. ali to ne znači i osnivanje monoteizma. još je značajnija funkcija kulta. radove Gnolija. Prema tome.) gospodareći pri tom jednim kosmičkim elementom (vatrom. Jasna 28 : 2). koji su korenito preobrazili vedska shvatanja sveta i Ijndske egzistencije (§ 80). Prenia jednOm novijem463tumačenju. Naravno. Ali. Ova tenzija će ubrzo dobiti čvrst okvir u dualizmu. Za vreme tog nadahnuća sveštenik-prinosilac žrtve uspeva da odvoji svoju duhovnu suštinu (menok) od svoje telesne 463 Vid. str. Ono što Zaratustra objavljuje. Koliko je Prorokova poruka nova — potvrđuje činjenica da on svog Boga naziva »mudrim«. budući lična religija (kao vedizam i brahmanizam). svaki mazdaista treba da se bori protiv Zla. tačnog i korisnog znanja. značajno je da je vatreni oltar postao.objavu prima neposredno od Gospoda. i činjenica da svaki od tih Entiteta sadrži apstraktnu vrednost (Red. Kult je do te mere duhovni da je sam termin »žrtva« (jasna) u gathama izjednačen s terminom »misao«. Sa tog stanovišta. i na kraju će na svim kosmičkim i antropološkim nivoima ličiti na projekciju opozicije između vrlina i niihovih suprotnosti. bez obzira na svoju pra\'donosnu funkciju. Zaratustra uspeva da jasno iskaže način na koji on dejstvuje u svetu.19 Kada se Ahura Mazda približio kao »Dobra Misao« i upitao ga: »Kome želiš da uputiš svoj kult?« Zaratustra je odgovorio: »Tvome plamenu!« i dodao: »Prinoseći mu na žrtvu obožavanje. njena »podrška«. pročišćava i »spiritualizuje« svet. ali će ona u iranskom mišlienju imati veliku budućnost: to je opozicija između duhovnog i materijalnog. Moć. Birajući Ahuru Mazdu. da slavi značaj »istine«. nije bila ni dostupna svim vernicima. i ostao. želim da koliko god mogu mislim na Pravdu!« (Jasna 43 : 9). Žrtvovanje je prilika za teološku meditaciiu. Jasna 48 : 3 spominje »tajna učenja«.)· — istovremeno označavaju tvoračku imaginaciju i opseg strogog mišljenja. to znači da on prolazi kroz ekstatičko iskustvo koje donosi »nadahnuće« (čisti). metalom. Inicijacijski i eshatološki karakter je očigledan u kultu koji Zaratustra predlaže namesto tradicionalnih krvavih i pomamnih obreda. Zaratustrin spekulativni napor možemo uporediti s meditacijama i otkrićima mudraca što se pominju u Upanišadama. 287 i dalje. odnosno »nauke«. tačnije. religiozno središte mazdaizma. nije reč ο nekoj apstraktnoj nauci u modernom značenju tog termina. Svet će biti podeljen na dobre i na rđave. između misli i »koščatog sveta« (up. Druga jedna opozicija jedva da je naznačena. zemljom. na neki način »filozofskim karakterom Zaratustrine religije.18 Transmutacija najznačajnijih arijskih božanstava u Ameše Spente (Svete Blažene) koji čine pratnju Ahure Mazde. . ona. sveštenik posredstvom obreda (jasna) postiže stanje maga. Naravno. mazdaizam dopušta razvoj jedne ezoterične dimenzije koja. mazdaista bira Dobro nasuprot Zlu. I kakva god bila tumačenja koja su kasnije dali sveštenici. Odanost. Pogođeni smo duhovnim. može da pomogne svojim vernicima i da ih podrži. mada nije bila zabranjena. da neprekidno priziva »dobru misao«: on ističe funkciju i religioznu vrednost »mudrosti«. na prvom mestu: »Lo stato di 'maga'«. jeste izbor Boga i drugih božanskih entiteta. Pridružujući Ameše Spente Ahuri Mazdi. prikazujući to svojim sledbenicima kao obrazac.

koje tako nepotpuno odražavaju gathe. »Haoma. ali taj božanski »plamen« podjednako izvire i iz Mitrinog dela (Jašt X. Zaratustra je u helenskom svetu slavljen kao uzorni Mag. U onoj meri u kojoj neke epizode koje su u vezi s upotrebom konoplje među Zaratustrinim sledbenicima odgovaraju stvarnosti. Mi ćemo nešto dalje (up. priest of the sacrifice«. Prema tome. Slično shvatanje dele i iz njima svojstvenog vidokruga autori Brahmana. bavila religiozna elita. prinosilac žrtve prevazilazi svoju ljudsku uslovljenost. drugim rečima. § 78 i dalje). које sveštenik ispiia tokom ceremonije. »iznova stvaran« bezgraničnom moći žrtvovanja. Gnoli. 349 i dalje. svetim fluidom koji fe istovremeno i plameni. Α to se »mešanje« zbilo posle napada Ahrimana. Religija Ahemenida 464 Up. »Questioni sull' interpretazione«. 465 Up. 114—115.25 moguće je poređenje sa starom Indijom: pored isposnika. str. M.®3 Svako Ijudsko biće.prirode (getik). Teško je tačno reći da li je ovaj eshatološki koncept kulta bio potpuno uobličen već u doba Zaratustre. svet je periodično bio obnavljan. sumnje da se on sadrži u funkciji žrtvovanja kod Indoiranaca. međutim. konačne Obnove. »napitka besmrtnosti«. približava se Ahuri Mazdi i anticipira incocreto* univerzalnu Obnovu.464 Stanje maga se postizalo prvenstveno žrtvovanjem haome. U Iranu se. Ali zanosi ekstaze izazvani omamljujućim sredstvima imali su u indijskim religijama prilično skromnu ulogu. 127) a kao sunčana svetlost emanira iz glave vrhovnog vladara. medutim. kao i u brahmanskoj Indiji. sijaće sve vreme na toj zemlji«. Proces prenošenja u mit produžio se tokom najmanje petnaest vekova. Ahura Mazda je prvorazredni posednik hvarenaha. jogina i kontemplativaca. Ali eshatološka funkcija kulta u mazdaizmu ujedinjuje. Moglo bi se čak reći da prinosilac žrtve učestvuje u već transfigurisanom svetu. tu susrećemo i jedan broj ekstatičara koji koriste neka omamljujuća sredstva (up. jer su »vukovi« bili članovi arijskih »muških društava« koje je Prorok tako odvažno žigosao. odraze najlepšeg mita ο njemu nalazimo u Geteovom Faustu. da tako kažemo. što je predstavljalo ezoteričnu tradiciju. tj.465Α haoma je bogata hvarenahom. vidovnjaka. izgleda da najstarije zaratrustrijanstvo. Gnoli. on se ponovo vraća u stanje čistote i nevinosti koje je prethodilo »mešanju« dve suštine. Mi smo prethodno pominjali nekoliko primera Zaratustrine apoteoze u mazdijanskoj tradiciji (§ 101). Po tradiciji. Воусе. »Lo stato di 'maga'«. tom II) analizirati značenje menoka i getika.al Obredno ispijajući haomu. str. i životvoran i spermatičan. delu iskupljenja koje je inaugurisao uzorni sveštenik Zaratustra. »Questioni«. poseduje svoj hvarenah i na dan preobraženja. Zaratustru je u 77. »velika svetlost koja će izgledati kao da izlazi iz tela. . vrhunsko uzdizanje žrtvovanja koje se izvodi u Brahmanama sa inicijacijskom gnosom i vizionarskim »prosvetljenjem« Upanišada. Najzad. i svetleći. »preobražaju« (frašo-kereti) sveta. Nema. daje prvenstvo »mudrosti« i unutrašnjem »prosvetljenju« pored žrtvene vatre. Isto tako. 105. 366. prinosilac žrtve doprinosi ponovnom uspostavljanju prvobitnog stanja. str. Jedan kasniji izvor jasno kaže da su ubice bile prerušene u vukove. godini ubio tiranin Bratvarhš u jednom hramu vatre. ti. tehnikom žrtvovanja i eshatološkom gnosom.36 Legenda divno izražava značenje Zaratustrine sudbine. a kao Magusa su ga pominjali i filozofi italijanske renesanse.

str. ili jednostavno kao Veliki bog među drugim velikim bogovima. Dawn and Twilight. tog jedinog eoveka. Prema Herodotu (I. što čini sreću čoveka. ako Ahemenidi i nisu bili zaratustrijanci. pored ostalih. 62 i dalje. Međutim. koji je stvorio nebo. koji je Darija načinio kraljem. Kira. Dete je. posle dva sna koja su vračevi protumačili kao loš predznak za njegov presto. 107—117). reklo bi se. skoro kao posledicu toga. Pod tim imenom nalazimo ga i na natpisima kraljeva Ahemenida. gospodara mnogih«. Ovaj povlašćeni religiozni položaj opravdava se mitom ο osnivanju dinastije Ahemenida.468 Natpis naglašava tvoraštvo Ahure Mazde i. ne pojavljuju se ni termini ni tako značajna imena kao što su spenta. G. Naučnici se već godinama strasno spore oko jedne protivurečnosti u vezi sa zaratustrijanstvom Darija i njegovih naslednika. VVidengren. fraša je dakle termin koji izražava sve »ono što je dobro. Gnoli »Considerazioni sulla religione degli Achemenidi«. Angra Mainju i Ameša-Spente (osim Arte). kao što nas na to podseća Marjan Mole. _ religiozna vrednost međutim podrazumeva »izvrsnost« svakog kraljevskog čina. on ne obavlja bogosluženje. mada obrnuto usmeren proces. Rel. Kent. Culte. daeve.-7 Kako god bilo. a takođe i činjenica da reforma kojom je pod Artakserksom I (465—425) uveden novi kalendar sa zaratustrijanskim entitetima. Sličan. . navode i sledeći dokazi: Zaratustra nije imenovan ni na jednom natpisu. od jednog kralja ne treba očekivati sveštenička dela i formule. 157 i dalje. 246 i dalje) primećuje da fraša u natpisima znači »izvrstan« i nema religioznu vrednost. Protiv zaratustrijanstva Velikih kraljeva se. religija Persijanaca u vreme Ahemenida. Old Persian. str. str. Vaju. 138 (prevod). Možemo jasno odrediti u кош se smeru odvijala ova transmutacija: daeve su postale pre svega bogovi ratničkih funkcija — Indra. a kada je ona rodila dečaka. 140). nap.467 Na prvom natpisu koji je Darije dao da se ureže u Nakš-i-Rustamu pored Persepolisa.Opozicija između Ahure Mazde i daeva jasno je izražena već u indoiransko doba pošto je vedska Indija deve suprotstavljala asurama. 28 Mole. Die Religionen des alten Irans. kralja nad mnogima. G. bilo spaseno. Varinu. Saurva. koji se u vedskim tekstovima smatraju za »demonske« figure (§ 65). onako kako ju je opisao Herodot. kralj Medejaca Astijag je. mythe et cosmologie. Ahura Mazda je u iranskim zemljama i pre Zaratustre bio obožavan kao Vrhovni bog. str. Neissances d'archanges. str. udao svoju kćer za jednog Persijanca (dakle. nije izazvala nikakav odjek. delo. Astijag je naredio da ga smaknu. Ahura Mazda se slavi kao »veliki bog koji je stvorio ovu zemlju. 468 R. međutim. koji je stvorio čoveka. 1. postao je Ahura Mazda. Zaratustra je u tom procesu verovatno imao određenu ulogu. Vid. što omogućava jednom kralju da izvršava svoju vlast«. U prilog Ahemenida navodi se ime velikog boga Ahure Mazde koje se ne slavi na natpisima. čoveka nižeg ranga) koji se zvao Kambiz. dogodio se u Iranu: demonizovani su stari bogovi. koji je stvorio sreću ljudi. Nijedan od bogova asura nije bio »demonizovan«. 349) a Videngren za nju veruje da je pod uticajem samitskih shvatanja ο Bogu Tvorcu (nav. takođe Zaehner. str. Dumezil. up. 140. str. str. i »prepuna je moralnih briga« 466 Pored toga. religioznu odgovornost vrhovnog vladara. asura. njihova je teologija bila istoga nivoa kao i teologija gatha: ona obiluje apstraktnim izrazima koji se mogu uporediti sa izrazima gatha. 35. 466 G. dveju grupa evoluirale u suprotnom smeru u odnosu na Iran: deve su postale »pravi bogovi« i trijumfovale su protiv reda starijih božanstava. Formula može biti medejskog porekla (Nyberg. pored toga. nema ničega od zaratustrijanstva. de l'Iran. Bog koji je u Iranu odgovarao velikom protoindijskom asuri. nego izvršava konkretna dela. Darije je postao Kralj da bi se održala tvorevina Ahure Mazde i osigurala »sreća ljudi«. uzdizanje Ahure Mazde na viši položaj nije njegovo delo. tog jedinog čoveka. Jedina je razlika što su u Indiji religiozrie vrednosti tih.

itd. 106. 226. obnavljao Svet simboličnim ponavljanjem kosmogonije. U.. koji je zarobio i uzeo za žene dve sestre zakonitog vladara Jamšeda (<Jima Hšaeta). 4) pastir je našao napušteno dete upravo dok ga je dojila kučka (što je karakteristična crta mitova ο herojima vrhovnim vladarima). Ansgabe. ubija zmaja. str. oslobađa (i sada on uzima za 469 Ргеша Justinu (I. posle brojnih dogodovština. »La legende royale«. Erdmann. U stvari. b) budući lcralj simbolično jeste — ili postaje — sin boga Mitre (njegov poočim se zove »Mitrin dar«).odgajila ga je žena nekog govedara Mitridata.470Persepolis dakle nije bio politička prestonica i nije imao nikakav strategijski značaj. drugim rečima. a za razliku od Pasargade. 19 : 92 i dalje). počev od određenog istorijskog trenutka. zmaja Aždahaka. i u starom Iranu. 265. Imali smo prilike da pokažemo kako je odgovarajući sce' nario postojao i kod vedskih Indusa. ο borbi junaka Thraetone protiv zmaja Aži Dahake koju pominje Avesta (Jašte 9 : 145. pa je njegov identitet bio otkriven. str. 23 i dalje. pjraznik Nove godine se odvijao pod okriljem Ahure Mazde. Navroza. str. up. »kučka«. »Politica religiosa e concezione della regalita sotto i Sassanidi«. odgovaraju inicijaciji ratničkog tipa. Les Religions de l'Iran. medutim. str. Indra—Vritra. »A propos de Persepolis«. G. 5 : 34. Widengren. doznao za postojanje Persepolisa tek kada ga j'e uništio Aleksandar Veliki. Zapadni svet je. Iranski kralj i praznik Nove godine Darije je Persepolis zamislio i izgradio kao svetu prestonicu. Widengren. može se pretpostaviti da je mitsko-obredni scenario osnivanja dinastije bio uključen u ceremoniju Navroza. To shvatanje je bilo blisko Indoirancima. Grirshman. Firdusi pripoveda kao ο borbi kralja Fariduna (< Fretona < Thraetone) protiv jednog stranog uzurpatora. 46—47. Pope. Suze i Vavilona. da ostvaruje jednu mikrokosmogoniju. 128 i dalje. Gnoli. koji je 24 godine živeo na dvoru Velikog Kralja. odnosno. str. 470 R.473 mada u ovom drugom slučaju izvori potiču iz kasnijih vremena i mit prikazuju u naglašeno istorizovanom obliku. Stanđ u. »Persepolis. 473 Videti Wikander. Zevs—Tifon. a Ritual City«. scenario je. Na kraju. koji je bio prikazan kao sveštenik na mnogim vratima Persepolisa. na medejskom jeziku. Na zamašnom geografskom prostoru. ali ga je odavalo njegovo prinčevsko ponašanje. e) pošto se kosmogonija obredno ponavljala povodom svake Nove godine. videti iakciđe A. ne pominje se ni u jednom zapadnom ili istočnom izvoru. Herodot saopštava da se Mitridatova žena zvala Spako. Vayu.472 U svakom slučaju. kao i svaki obredni scenario Nove godine. Baal—Jam. str. 277. 58 i dalje. kosmogonija je (kao. up. od časa kada je bio napušten. na primer. d) to nas navodi da kažemo kako on stvara novi svet i inauguriše novu eru. i svi drugi oblici »stvaranja« i »osnivanja«) obuhvatala i pobedničku borbu nekog boga ili mitskog heroja protiv nekog mitskog čudovišta ili zmaja (up. on je pobedio Medejce. Mitska tema heroja koji je napušten i progonjen susreće se kod mnogih naroda. Kao i Thraetona.).471 Navroz je. Kir osniva carstvo i novu dinastiju. 51 i dalje. 471 Persepolis пе pominje čak ni Ktesije. uostalom. namenjenu za proslavljanje praznika Nove godine. . verovatno pretrpeo i mesopotamske uticaje. Za naše potrebe treba imati na umu sledeće motive: a) sva iskušenja kroz koja je Kir prošao. K. 472 Up. Faridun izlazi kao pobednik. srušio s prestola svoga dedu i osnovao carstvo Ahemenida. što ukazuje na ezateričnu vrednost ovog svetog grada. u stvari.469 Kir je do mladićkih dana živeo među pastirima. »Persepolis«. str. c) posle pobede nad kraljem Medejaca. Ekbatana.

Problem Maga. 107 i dalje). međutim. »Areja«. a tokom prinošenja žrtve pevali »rodoslovlje bogova« (I. str. Mitru (Helija-Apolona). Tu iznova nalazimo boga neba (Papajosa). prilikom konačnog Preporoda. 59). Kako Herodot obaveštava. Dodajmo da je u Iranu. boga rata. 107. zaratustrijanstvo se sudarilo s drugim tipovima religije i pretrpelo njihove uticaje. borio sa silama Zla i smrti i doprinosio trijumfu života. pored Ahure Mazde pojavljuju Mitra i Anahita. koja se može uporediti s Levitima ili s Brahmanima. istovetni sinkretizam se očituje u novijoj Avesti. što ukazuje da su bili čuvari tradicije religiozne poezije. Rel.477 Pod Ahemenidima su predstavljali svešteničku klasu prvog reda. proces istorizacije tema i mitskih likova u ravnoteži sa suprotnim procesom: stvarni neprijatelji naroda ili carstva zamišljani su kao čudovišta. Le mythe de l'iternel retour (novo izdanje.. na planu koji mu je bio primeren. 163. Zaehner.475 U ovom trenutku treba se zadržati na činjenici da je iranski kralj bio odgovoran za očuvanje i obnavljanje Sveta. 477 Up. veoma raširen motiv na koji ćemo se još vratiti. . jasno ocrtati kasnije. plodnosti i Dobra. I ova pojava je šire poznata: princ Sidharta je postao Buda. na primer. nav. Ο Irancima sa severa. nasuprot tome. ni mazdaizam Ahmenida nije ostao nepromenjen. u stvari. na prvom mestu ο Skitima. Α kao što ćemo videti. drugim rečima. Dcnvn. 1969). da su oni domorodačko pleme vračeva i prizivača duhova koje je odgovorno za kvarenje zaratustrijanstva. Smatralo se. Ono što su kraljevi izvršavali na početku i jednom godišnje. uostalom. pod Sasanidima. Isto tako. 132). Eliade. str. legendu ο Ardaširu). Widengren. U krajnjoj liniji. takođe str. tumačili su snove (I. Darijev siri Kserks je u celom svom carstvu zabranio kult daeva — što ga je još više približilo Zaratustrinoj religiji. str. što je. bili nasledna kasta medejskih sveštenika. proricali su prinoseći na žrtvu sede vlasi (VII.476 Sporan ostaje i problem Maga i njihovih odnosa prema zaratustrijanstvu. svaki zaratustrijanski sveštenik je verovao da svojim žrtvama anticipira eshatološki preobražaj. Prijateljstvo kralja Vištaspe prema Proroku moglo je predstavljati neki uzorni obrazac. i da su upravo oni pravi učenici Zaratustre i njegovi misionari u zapadnom Iranu. da se on. 478 Widengren. a na kraju su ih smatrali Zaratustrinim učenicima. a naročito kao zmajevi.478 U svakom slučaju. 148). 113). neki grčki autori su i samog Zaratustru smatrali za Maga. gde se ista imena bogova navode pored Ahure Mazde i pored Ameša Spenta. Kasnije se. 66.žene) dve zarobljene princeze. i to počev od natpisa Artakserksa II (405— 359). 135 i dalje. delo. Herodot prenosi jednu narodnu Up. de l'Iran. međutim. str. Kasnija predanja jasno navode da je kralj pobedio Aždahaka upravo na dan Nove godine. Mi ne znamo da li je u vreme Ahemenida postojao neki sukob ili prikrivena netrpeljivost između dve religiozne ideologije — kraljevske i svešteničke. a njegova soteriologija zamenila soteriologiju brahmana. 88 Videngren smatra međutim da je Mitra u Persiji još u vreme vladavine Darija I uživao značajan kult (Religions. 139. na primer. boginju Zemlje i Afroditu Uraniju (IV. Magi su preuzeli jedan broj zaratustrijanskih obreda i običaja. kao i drugde. ali. U vreme medejskog carstva (VII vek) oni su. po svoj prilici. 51 i 474 475 dalje. Skiti Šireći se prema Zapadu. Up. ponovo nam Herodot prenosi najdragocenija obaveštenja. sveštenici su se nadali da će ostvariti jednom godišnje — a Saošjant će to učiniti zauvek. Zaratustra je očekivao sveopšti Preporod posredstvom Dobге Religije.474 Iranski heroji i kraljevi poznati su po tome što su ubijali zmajeve (up. str. up. Sukob će se.

3 : 13. Mit se objašnjava trostrukom ideologijom Indoevropljana. i po jednog ratnog zarobljenika od svake stotine.4. 6). Dobra Misao gatha. »najuzvišenijeg od uzvišenih« (Jasna 36 : 6). bog je predstavljan gvozdenim mačem. i susreće se termin jazata (»bog«) koji će dobiti punu važnost u kasnijem mazdaizmu. Vode« (Jasna. Još je čudnije što se tu govori ο Ahurinim »dobrim suprugama« (Ahurani) Vodama: »Mi obožavamo Ahurani. Istina. blagotvorna. Oni su ipak. mi obožavamo Haomu od kojeg beži smrt« (Jasna 42 : 5). 7 : 13 — Sunce će biti nazvano okom Ahure Mazde. Aša sada znači više nego Istina. Najzad. odražava početak jednog dosta složenog procesa prilagođavanja i povezivanja. 480 Kao što ipri'mećuje Zaehner (Dawn. 59) da Skiti nisu imali ni hramove.legendu ο poreklu skitskih plemena i kraljevske moći (IV. besmrtna. isto tako. 108. 37:4). Naravno. Međutim. 38 : З).479 Sunce je vidljivi oblik Gospoda. Vohu Manah. reč je ο relikviji tradicionalne iranske religije. kasnije poistovećena sa Zemljom. str.2 nazivaju je »najmilostivija. Vatra je poistovećena sa Svetim Duhom. 41 :6). Verovatno je reč ο nekom ekstatičkom iskustvu čije paralele možemo naći u zaratustrijanskoj tradiciji (§ 102). Poredak. vatra . povezana Aša. važno је uočiti »šamanski« karakter jednog od obreda: Skiti su bacali zrnevlje ko- noplje na užareno kamenje. uostalom. 50. prinosili na žrtvu »Areju« konje i ovce. I sahrane kraljeva su (IV. Sa svetlošću je. što ukazuje na reaktualizaciju jedne drevne indoiransKe ideje. a sačuvan je u narodnoj epici Oseta sa Kavkaza. Neke značajne novine opažamo već u vokabularu: prvi put se Ameše Spente spominju u grupi. potisnut je na niže mesto. potomaka Skita i Alana. 65). to je oličenje strukture koja je istovremeno kosmička i duhovna. Voda je u kasnijim tekstovima zaboravljena. načinjena od svetlosti« (Jasna. dodaje kako ih je dim činio »toliko srećnima da su urlali od zadovoljstva« (IV. jednom godišnje. Pravda. a Herodot.e povezana sa Ahurom Mazdom. uzdignutim na veštačkom brdašcu. da Aša u Jasni-u-sedam-poglavlja ima prvenstvo: priziva se kada i Ahura Mazda a objavljuje se i Gospodovo sjedinjenje sa Istinom »zauvek« (Jasna 40:2. koji je Zaratustru nadahnuo u gathama. 5 i dalje). ako je tačno da је Zaratustra 479 U kasnijim Jasnama — I : II. pošto je sunce Varunino oko već u Rigvedi (I. zajedno sa Suncem. 73). Jedan broj autora ovo oduševljavanje Haomom tumači kao dokaz sinkretizma između Prorokove poruke i tradicionalne religije.480 Značajno mesto u kultu zadobija i Haoma: »Mi obožavamo slavnog Haomu od zlata. sluge) i žrtvovanjem konja. ni kipove. Novi vidovi mazdaizma: kult Haome Jasna-u-sedam-poglavlja. koja je napisana u prozi a sastoji se od gatha 35—42. do kojeg dolazi posle Zaratustrine smrti. supruga Ahure Mazde će biti Armaiti. Primećeno je. 71 i dalje) bile propraćane ljudskim žrtvama (neka od kraljevih naložnica. mi obožavamo blistavog Haomu zahvaljujući којеш napreduje život. Spentom Maijuom (Jasna 36 : 3). ni žrtvenike. koji nije razumeo da je tu bila reč ο religioznom činu. . Uočljiva je izvesna težnja ka resakralizaciji kosmičkih realiteta. Grčki istoričar tvrdi (IV.

autor koristi formulaciju Mitra—Ahura (Jašt 10 : 145) dajući tako repliku na dobro poznati vedski binom Mitra— Varuna. obavezuje da neće razvrgavati ugovore. ali takođe i ο božanskim likovima i oličenjima religioznih realiteta. a ta ga osobina približava Indri). moć i kreativnost Mitre delo su Mudrog Gospoda. odvojeno. a da mu se za nagradu rodio sin. Reč je ο nekim bogovima za koje Zaratustra nije znao. Vratićemo se na značenje i na predistoriju ovog mitsko-obrednog scenarija gde je reč ο potomstvu koje je posledica upravo sile žrtvovanja (tom II). kralj Jima. »najpobožniji od svih ljudi« (Jašt.44 109. Naglasimo pre svega njegovu višeznačnost: Mitra je. dva boga nađu sjedinjena.u stvari prihvatao kult Haome žigošući jedino njegove preteranosti. U istoriji religija to je uobičajena pojava: nekom božanstvu se pripisuju brojni. sva veličina. obećavajući da će ga obožavati (Jašt 10 : 4—6). načinio sam ga podjednako dostojnim poštovanja i smernosti kao što sam to ja« (Jašt 10 : 1). a haoma je iščezla kao opojno piće. Ispitujući ga. Jašte su himne koje se. vode i mleka. bog ugovora. on je isto tako i bog sunca koji je povezan sa Svetlošću (10: 142). Ргогок je doznao kako je haomu prvi cedio Vivahvant. a pored toga je i univerzalni pribavljač koji osigurava plodnost polja i stada (10 :61 i dalje). Ali Mitra je takođe i bog rata koji se pokazuje žestok i okrutan (on svojim buzdovanom vazrom besno uništava daeve i bezbožnike. Hom-jašt (Jašt 20) opravdava kult haome jednim smelim mitom ο poreklu: dok je Zaratustra posvećivao vatru i recitovao gathe. kao svaki bog — vrhovni vladar. U himni se mogu prepoznati čak i različiti momenti neupadljive teogonije: čitav niz činova i postupaka Ahure Mazde odnosi se upravo na uzdizanje i veličanje Mitre. zamenjena mešavinom biljnog soka. sigurno. Mitra. U stvari. na kraju himne. na primer. uzdizanje u položaj velikih bogova. U ovom prologu prepoznajemo napor mazdijanske teologije da nanovo jpotvrdi svemoć jednog jedinog Vrhovnog Boga. što znači da je svevideći i sveznajući. kao što je to Haoma. i vernik se. koja se velikim delom sastoji od monotonih prizivanja božanskih Bića. prišao mu je haoma i pozvao ga da bere i cedi. bog koji se slavi u himni Mihr Jašt nije bio ponovo uveden u mazdaizam bez određenih preobražaja. Slavljenje boga Mitre Još je čudnija i za istoriju mazdaizma još značajnija Mihr Jašt (Jašt 10). . kao što je to. 20 : 45). jasne. on ima hiljadu ušiju i deset hiljada očiju (10 : 141). dugačka himna u čast Mitre.45 Ipak. upućuju različitim božanstvima. trenutno ili trajno. onda tu nije reč ο sinkretizmu. izjavljuje Ahura Mazda. nego ο svečanom promovisanju vrednosti stare indoiranske »kosmičlce religije«. »Kada sam stvorio Mitru na širokim pašnjacima. Mihr Jašt oripoveda i opravdava uzdizanje Mitre do visine na kojoj je bio рге Zaratustrine reforme. Kada se. Treba primetiti da su Jima i obrecl haome u mazdaizmu svetkovani uz žrtve u krvi: one su u stvari kasnije potpuno ukinute. i ponekad međusobno protivurečni ргеstiži s ciljem da se zadobije »totalitet« koji je neophodan za njegovo. Zaratustrine gathe i Gatha-od-sedam-poglavlja čine deo sakramentalne liturgije. Drugim rečima.

Ahura Mazda takođe prinosi žrtvu Anahiti i moli je: »dodeli mi tu milost — da pobožnog Zaratustru navedem da misli. Pored toga. kao pobedu Gospoda. Mitra se ponovo vraća na zemlju da bi se borio protiv daeva. Ahura Mazda i eshatološko žrtvovanje Proces sinkretizma stare etničke religije i Zaratustrine poruke može se pratiti i u drugim himnama.Ahura Mazda i Ameše Spente podižu Mitri kuću iznad planine Hara. u Kući pesme (124). Mi obožavamo Mitru. Ujedinjenjem Ahure Mazde i Mitre zapečaćena je sudbina daeva.46 Mitra se ipak žali Gospodu da njega. Mudri Gospod prinosi žrtvu Vajuu i moli ga »da mu dodeli tu milost« da može pobediti stvorenja Angre Mainjua (Jašt 15 : 3). str. spokoj (prim.). posvećenoj jazati Tištriji (oličeniu zvezde Sirijus). dok Ahura Mazda ostaje u Kući pesme. ne slave u molitvama. Činjenica da mu Ahura Mazda tu funkciju prepušta u celini. koji ne samo da obožava podređena Bića. himnu možemo protumačiti i kao »preobraćenje« Mitre. Cener (Zaehner)482 ove tekstove. Zatim Ahura Mazda propisuje obred koji će biti svojstven kultu Mitre (119—122) i sam ga izvodi u Raju. dakle. Α sasvim je neočekivana izjava Abure Mazde da bi bez pomoći Fravašija — preegzistentnih ljudskih duša — čovečanstvo i životinje nestali a materijalni svet pao pod carstvo Laži (Jašt 13 . zahvaljujući tome Tištrija u borbi protiv daeva izlazi kao pobednik i osigurava plodnost zemlje. u Jašti VIII. pokazuje izvesnu Mazdinu sklonost prema otiositas. mir. On verovatno dobija kult koji je tražio jer nastavak hirnne prikazuje Mitru na kolima koja vuku beli konji (62 i dalje). zauvek nepotkupljive: [mi obožavamo] zvezde. Nakon te apoteoze. nego još traži i 481 Lat.481 ali pošto je borba protiv sila Zla glavna obaveza mazdaizma. I himna se završava ovim rečima: »molitvom barsom mi obožavamo Mitru i Ahuru. a potom mu Haoma iskazuje obožavanje (88). odnosno prinosi mu žrtve. obilazi zemlju i tamani daeve (95— 101) ili progoni one koji ne poštuju ugovore (104—111). prev. ili kako noću. ravnodušnost. Mitra je obožavan kao svetlost koja obasjava čitav svet (142—44). odnosno. Najpre Ahura Mazda posvećuje Haomu za Mitrinog sveštenika. slavne [Gospodare] Istine. 110. 12). govori i radi u skladu sa Dobrom Religijom« (Jašt 5 : 17—19). na primer. gospodara svih zemalja« (145). Tako. Dawn and Twilight. u duhovnom svetu koji se nalazi iznad nebeskog svoda (10 : 49—52). Tada Ahura Mazda iskazuje Tištriji duboko poštovanje prinoseći mu žrtvu (jasna). kao što se slave drugi bogovi (10 : 54). iako je zaštitnik svih stvorenja. 482 . Još su značajnije etape uzdizanja Mitre u rang vrhovnog boga. mesec i sunce. Mitra je u mazdaizmu uzdignut pre svega kao bog-pobednik u borbi protiv daeva i nevernika. a posebno samoponiženje Ahure Mazde. Tištrija se žali kako nije uspeo da pobedi demona Apaošu — koji je zadržavao Vode i pretio da uništi sve što je stvoreno — zato što su ga Ijudi zanemarivali u svojim obredima. u pratnji Sraoše i Rašnua. 81.: dokolica.

»Note su Yasht VIII«. Žrtva koju prinosi zaratustrijanski sveštenik anticipira konačnu žrtvu kojom će Saošjant izvršiti Obnovu. njihovo postojanje je u velikom broju potvrđeno pod Ahemenidima. 71). ali sumnja u njenu delotvornost. U stvari. (Zurvan — u iranskoj mitologiji bog vremena. G. iščekivanje i priprema sveopšteg Preporoda (frašo-kereti). Prema mitu. na kraju je u okvire istog scenarija smeštena i eshatološka Obnova. Za svakog mazdijanskog kralja. str. str. u Avesti su poznata žrtvovanja životinja (Jasna II: 4. Održavanje. obdariti ga dobrima i imenovati mu sveštenike. Tako mu se.485 Mada je Zaratustra osudio neke žrtve u krvi. 483 U ovom slučaju reč je ο kosmogonijskom »dualističkom« motivu koji je prilično poznat u folkloru istočne Evrope. Pošto je novogodišnjim obredom Svet bio simbolično iznova stvoren a Vreme obnovljeno. Jašt 8 : 58). 95 i dalje. prvorazredni religiozni čin predstavljalo je utemeljivanje jedne vatre. 484Up. rađaju blizanci Ahriman i Ohrmazd. Gnoli. Eliade. a središnju važnost će zadobiti u mazdaizmu. inače nepoznate razmere. nap. on prinosi žrtvu da bi dobio sma. pročišćenje i utemeljivanje svetih vatri. Ahura Mazda udesetostručuje magijskoreligioznu snagu onoga kome je žrtva upućena. § 103. (Prim. i Ahuru Mazdu prikazuju u njegovoj svešteničkoj funkciji. Jašiti podvlače tvoračku moć obreda i bogosluženja. Podudaran postupak možemo uočiti u »istorizaciji« kosmičkih ritmova ϊ fenomena u jehovizmu (§ 57).486 Videli smo (§ 104) u kom je smislu Zaratustra — koji samog sebe označava kao Saošjanta i kliče: »možemo li baš mi biti oni koji će obnoviti ovu egzistenciju« (Jasna 30:9) — dao novu vrednost starom mitsko-obrednom scenariju koji je preporod Sveta osiguravao obrednim ponavljanjem kosmogonije. 485 Dushesne-Guillemin. srednje Azije i Sibira. posebno borba protiv daeva. U svakom slučaju. Kao i kod drugih Indoevropljana. Eshatološka intencija žrtvovanja je u zaratustrijanstvu neprekidno pojačavana. zadobili su. Jasna »је u suštini žrtvovanje haome koje se obavlja ispred vatre« (Duchesne-Guillemin. vidi kao protivurečnost Zaratustrinoj doktrini. presudni značaj koji dobija pomoć fravašija podseća na jedan tip deus otiosum. Pominje se u Avesti. Vid. . La Religion. u mazdaizmu. iz sumnje i iz žrtve.njihovu pomoć. gore. što je bez sumnje indoiransko shvatanje.484 Prinoseći žrtvu. stare ere. str. ali postaje značajan u III v. ne podrazumeva nužno i da se on postavlja u podređeni položaj. 486 Isto. Prema tome. što ie značilo podići hram. a pri tom se nije brisala njena kosmička vrednost. str. 100 i dalje. prev. Pored toga.483 Ali činjenica da Ahura Mazda obožava (jaz-j ovog ili onog boga prinoseći mu žrtve (jasna). Himne posebno ukazuju na izuzetni značaj žrtvovanja.). »Le Diable et le Bon Dieu« (De Zalmoxis ά Gengis-Khan. ali će se ono naročito razviti u Brahmanama. u doba Parćana i pod Sasanidima. up. pa čak i svom protivniku. kada Tvorca kao da pogađa neki »mentalni zamor« koji ga primorava da se obrati za pomoć nekim životinjama. obredna vatra ima glavnu ulogu. 84. ali је podjednako potvrđen i u zurvanizmu. str. nije pouzdano da ih je sve odbacio. Borba protiv čudovišta i druge tradicionalne herojske teme tumačeni su kao delovi mazdijanske eshatološke drame. 1 (bibliografija). 84 i dalje).

tekstove koje je preveo Mole. 90. proglašavajući ih izmišljotinom Angre Mainjua... 87 i dalje. Nyberg. a čitav se Univerzum iz korena preporoditi. izabravši Dobru Religiju. a na kraju će biti »obesmrćeni«. Još je drevniji bio običaj koji je karakterističan za stepe središnje Azije: telo se izlagalo na određenom mestu. a којој će prisustvovati Ormuzd i Ameše Spente. kao i prvobitno stvaranje. Putovanje duše posle smrti Posmrtni obredi. drugim rečima. biće im suđeno. mitologije smrti. tu nalazimo neke poznate motive: prelazak preko mosta. str.33 Eshatološka obnova će se dogoditi za vreme praznika Nove godine i tada će mrtvi oživeti. biti rezultat jednog žrtvovanja. Pahlavi tekstovi naširoko opisuju konačnu žrtvu koju će prineti Saošjant i njegovi pomoćnici. delo. . idući čak do samoubistva. 111. neuništivo i nepokvarivo.] Laž će iščeznuti«. Predanja sačuvana u pahlavi tekstovima navode čitav niz žrtava kojima је Ahura Mazda stvorio Kosmos. nav. shvatanja vezana za postegzistenciju duše. To znači da neka obaveštenja koja pružaju avestski i pahlavi tekstovi. gde su ga proždirali lešinari i psi. posle nje će ljudi oživeti i postati besmrtni. 316 i dalje. Iskupiteljsku funkciju Dobre Religije još je pojačavalo veličanje stvaralačke moći obreda.35 Istočni Iranci su obredno naricali i nagrđivali se udarcima. samim tim. Sa zaratustrijanstvom se i na druge oblasti proširio obred čije je postojanje potvrđeno u zapadnom Iranu — spaljivanje tela i polaganje pepela u urnu.58 Dve intencije žrtvovanja — eshatološka i kosmogonijska — kasnije su ponovo srasle. podjednako vrede i za prezaratustrijansko doba. svaki vernik je. Zaratustrijanstvo je međutim strogo zabranjivalo »oplakivanja i jadikovke«. u univerzalnom ozdravljenju. Pošto je konačni cilj bio sveopšti preporod. To podrazumeva jedno novo Stvaranje. ali i temu susreta sa sopstvenim Ja. Jedna роеша koja čini deo Hadokst Naska (Jašt XXI—XXII) pripoveda kako duša (urvan) pravednika tri dana 487 488 Vid. itd. sa Zaratustrom. Kako to objavljuje Jašt 19 : 90: »Materijalni svet se više neće ugasiti [. on je učestvovao u delu Ahure Mazde i njegovih arhanđela.488 Što se tiče iskustava duše posle smrti. str. prvobitnog čoveka i Zaratustru. 126 i dalje. ne samo što »spasava« nego i stvara novo čovečanstvo jer vaskrsava tela. da »očisti« svet od demona. naime. vrednovana je temeljna kosmogonijska funkcija žrtvovanja: eshatološki preporod.sveštenik koji prinosi žrtvu poistovećuje se sa Saošjantom i.487 Vidimo u kom smislu je zaratustrijanstvo koristilo drevne vrednosti žrtvovanja: Zaratustra je objavio »sveti rat« protiv sila Zla. uprkos reformama i promenama. bio pozvan da se bori protiv daeva. sporo se menjaju. uspenje na nebo. suđenje. Zapamtimo da će sveopšti Preporod.

Zapamtimo karakteristike: 1) duša susreće svoju daenu. Zaratustra. 3) reč je. Neki se smrtnik raspituje ο načinu na koji je prešao »iz telesne egzistencije u duhovnu egzistenciju. 19. str. »Dobro rečeno« i »Dobro učinjeno«. svojom dobrom religijom. primaju Manasi (»Umna«) i Sakšuši (»Pronicljiva«). 493Up. 126.. razdvajanja kojim je prošla. 125. str.. . Suprotno tome. delo. »Die Himmelsreise der Seele«. 17) — što je aluzija na dramatična iskušenja putovanja. jer se ono susreće i u Kaušitaki-Upanišadi I. Doctrine. duša rđavoga u severnom vetru susreće jednu strašnu zmiju i stiže u oblast beskonačne Tame. međutim. Widengren.«) ali koje je istovremeno i ishod njene religiozne delatnosti na zemlji (»ti si me učinila još Ijupkijom . odnosno Raj. Vayu. iz egzistencije pune opasnosti u egzistenciju bez opasnosti« (isto. 18). gde mu na zahtev Angra Mainjua daju otrova (isto. ulazi u grad i stiže pred Brahmana koji je pita: »Ko si ti?«493 Nikakve aluzije na most Ćinvat u Hadokst Nasku. Wi]kander. svojim dobrim delima. str. up. 91 i dalje. 490 Ο tim iskušavanjima više nas obaveštavaju kasniji tekstovi kao što su Menok i Xrat II. Gnoli. 16). 57) podseća da Datistan i Denik XXIV.. 491 Ο religioznom značenju »prolećnog maslaca«. str. 62 i dalje. blistave. poželjnu. Duša zatim u četiri koraka prelazi tri nebeske sfere489 i doseže »Svetlosti bez početka« (isto. str. Reč je ο jednom indoiranskom shvatanju koje je bilo poznato i drugim indoevropskim narodima. a čije 489 To su sfere zvezda. ο kojem se pripoveda u kasnijem delu Ardai Viraz Namah.. 25 i dalje.«.ostaje pored svog tela. učinila si me još lepšom. belih ruku. kao što u nekim budističkim tekstovima.. up. »Ouestioni sull'interpretazione. visoke.. ali mu Ahura Mazda kaže: »Ne pitaj to. Nebesko putovanje umrlog je u svemu slično ekstatičkom uspenju duše kroz sfere zvezda. meseca i sunca.. daena dodaje: »Ma koliko ja bila ljupka. str. pored ostalih božanstava. ο indoiranskom shvatanju. svojim dobrim rečima.« (isto. 115—117 i 151—53. 14). 20—35). zadržavajući pri tom konkretno obličje. Dhammapada 219 i dalje. Krajem treće noći diže se mirisni vetar sa juga i pojavljuje se daena smrti »u obliku lepe mlade devojke. Otkrivajući mu se ko je. 47 i dalje.. sopstveno Ja492 koje joj prethodi u egzistenciji (»ma koliko bila Ijupka . str. na put razdvajanja tela od svesti« (isto. ο njemu mnogo govori (§ 103).. 15).490 Ahura Mazda naređuje da mu se ponudi »prolećni maslac«491 koji je pravednicima »hrana posle smrti« (isto. petnaestogodišnjakinje« (Hadokst Nask. čestite ljude »njihova dobra dela primaju kao da su im bili dragi roditelji«. jer podsećaš dušu na strašan.«). 361 i dalje. pre nego što stigne u Raj (garodman). još poželjnijom . meseca i sunca. opasan put. devojku označava imenom »rizničarka dobrih dela«. Widengren. 9). 492 Ο daeni vid. ona zatim prelazi preko jezera i preko reke. ti si me učinila još Ijupkijom svojim dobrim mislima. uzdignutih grudi. 2) daena se predstavlja u arhetipizovanom ženskom obliku. 3—6: duša je ta koja kreće »putem bogova« (devajana) i koju. naravno. takođe Soederblom. Widengren (nav. lepu. u tekstovima označene s »Dobro smišljeno«.. str. krepke. dakle. koji se poziva па Bousseta. La vie future d'apres le mazdeisme. 5. up. uspravnog tela. lepog izgleda. Pavry.

up. 9 : 4 i dalje. . njegov hvarena ga je napustio. 15. Klasičan opis494 pripoveda kako daena. preko Hare Brezaiti. 20—32. Mvthe et Epopee. ni zvezde. pa je na kraju i on sam izgubio besmrtnost. str. Uostalom.. Dok je Jama u Indiji nadahnjivao pre svega mitologiju Prvog umrlog. 14: Menok i Xrat. 63 Videvdat II. ο kojem govore pahlavi tekstovi i gde su sudije Mitra i njegovi pomoćnici Sraoša i Rašnu (koji ima vagu). takođe Bundahišn XXXIX. Dobri se od rđavih razdvajaju pre mosta. Vid. ali koja nikako ne odgovara zaratustriianskoj viziji.je postojanje potvrđeno i u istoriji religija. delo. širi pod nogama pravednika. 247 i dalje. koji se može uporediti sa inicijacijskim iskušavanjem. ostale reference u Soederblom. II. prema dosta rasprostranjenom shvatanju. 16 i dalje. 172 i dalje. a postaje kao oštrica brijača kada se približi neki nevernik. možda indoevropskoj (up. str. 89—90. Prema Videvdatu 13 : 19. Pošto ih primi Vohu Manah. Christensen. Za potrebe ovog poglavlja dovoljno je podsetiti na to da iransko predanje prvobitni Raj povezuje sa Jiminom vladavinom: tokom hiljadu godina nisu postojali smrt i patnja i ljudi su ostajali zauvek mladi. a u vari su bili sačuvani.497 Reč je ο drevnoj eshatologiji. Jima u Iranu postaje Prvi kralj i obrazac savršenog Vrhovnog vladara. Duimezil. duše izlaze pred Ahuru Mazdu i pred Ameše Spente. Dumezil. samo po sebi predstavlja suđenje jer se Most.. Soederblom. str.495 Ali kada je Jima počeo da izgovara laži.496 Zaratustrijanska teologija je u mitologiju ο Jimi uključila jedan drugi eshatološki mit. II. mada je on izvorno bio samostalan: Ahura Mazda upozorava Jimu da će trogodišnja zima zatrti svaki život na zemlji i traži od njega da sagradi jednu dvoranu (vara) u kojoj će biti spaseni najbolji među njima i zameci svih životinjskih vrsta. vid. delo. nav. str. Soederblom. Kosmičke planine (most — koji se nalazi u »Središtu sveta« — povezuje naime Zemlju i Nebo). ono je suvišno u scenariiu: već prelazak preko Mosta. Shvatljivo je. 282 i dalje. Vaskrsenje tela Još je površnija zaratustrijanizacija mitova i eshatoloških verovanja koja su se iskristalisala oko Jime. 496Videti Christensen. nav. dolazi sa svojim psima i vodi dušu pravednika na most Ćinvat. zimu Fimbul u germanskoj tradiciji). delo. nav. ni mesec. ali ie ono jasno e2 Videvdat 19 : 28—32. 112. nav. ipak. svuda. delo. Les Types du premier homme. Izgleda da je to verovanje dosta staro. irtost čuvaju psi. up. LXII. U Gathama nije poznato suđenje dušama. str. Tome se pridružuje i druga jeđna eshatološka predstava ο vaskrsenju tela. Vara je bila zamišljena kao podzemno boravište. jer tu ne sijaju ni sunce. pse kod Jame. II. 175 i dalje i A. zašto je Jima uveden u mitološki scenario kraja sveta: on je bio slavni kralj Zlatnog doba. str. 495 Jasna. tačnije »spaseni« zameci budućeg čovečanstva koje je posle eshatološke katastrofe bilo spremno da imozna rajsku egzistenciju s »početaka«. ili na samom njegovom početku. nav. i G. delo.

a vraćaju se na kraju vremena. str. što je drevno shvatanje koje je zajedničko brojnim indoevropskim narodima. fravaši prema tome dolaze na zemliu u trenutku stvaranja čoveka. 502 U drugom tomu će se razmatrati bogovi stvaranja — »duhovnog« (menok) i materijalnog (gelik) — kao i mitologija ο prvobitnom Čoveku (Gayomart). zbog tog razloga ona je istovremeno i »tvoračka«. To je neobično međuvreme kada se duše vraćaju na zemlju: Jašt (13 : 49—52) priziva fravašije499 koji se slobodno kreću tih deset poslednjih dana u godini. u stvari. To verovanje je svuda rašireno. str. i eshatološku Obnovu. tu je reč ο novom shvatanju besmrtnosti. clakle. sveopšta Obnova i vaskrsavanje tela dogodiće se tek posle žrtve koju će prineti Saošjant uz pomoć Ahure Mazde ili bez пје. str. koja је bila već oblikovana υ bogosluženju kakvo je obavljao Zaratustra. vaskrsenje mrtvih. jednako je kosmogoniji ako se ima u vidu paralelizam mikrokosmosmakrokosmos. Vaskrsenje i neuništivost tela. Tu se u jednoj grandioznoj eshatološkoj viziji artikuliše veći broj ideja od kojih su neke dosta stare: korenito i potpuno preporođeni svet u stvari je rezultat novog Stvarania koji demoni više neće kvariti svojim napadom. 120. II i 89 (up. 129) koja. 498 87 . kao i drugi teolozi pre i posle njih. Vaskrsavanje se. takođe Jašte 13. 89 Saddar Bundeheš. Ta eshatološka žrtva na neki način ponavlja kosmogonii'sku žrtvu. Culte.498 Ali pošto godina predstavlja totalitet kosmičkog vremena. koja osim toga podrazumeva i sveopšte suđenje. Kasniji izvori ih opisuju kao naoružane konjanike koji štite Nebo. odnosno Saošjanta koga je najavio Zaratustra. u vezi sa dolaskom »Živoga«. ali se posebno razvilo u Indiji i u Iranu. Fravaši su istovremeno i duše pravednika i njihovi nebeski arhetipovi. § 104). 39. Widengren. up. delo.502 XIV POGLAVLJE Up. deset poslednjih dana svake godine anticipiraju. tekstove koje navodi Mole. 111. ponovno stvaranje tela.501 Kao što smo videli (§ 104). de l'Iran. ali ga zaratustrijanci. 500 Vid. Mole. a Ormuzd će na kraju Vremena vaskrslima dati blaženu odeću. kada će doći do vaskrsenja. str. eshatološku dramu. 32—37. ukratko. anticipirana je u obredima Nove godine (Navroz)■ Predanje najzad za Novu godinu vezuje tri odlučujuća događaja kosmičke i ljudske drame: Stvaranje. uklapa u konačnu Obnovu. preveo Mole. Kao »anđeli čuvari« pravednika. konačna Obnova. Za svaku Novu godinu dobija se nova odeća. Izgleda da je složeni lik fravašija rezultat dugog procesa religioznog sinkretizma. govori ο »Vaskrsenju umrlih«. na neki način. postavljaju u širi sistem: prema pablavi predanju. 109. kao i njegova posledica — predstavljaju smeli razvoj Zaratustrine eshatološke misli. Kao što smo videli (up. objavljivanje »Religije«. kada vaskrsavaju tela. nav.izrečeno u Jašt 19. Ormuzd je tokom tih poslednjih deset dana u godini dovršio stvaranje čoveka. fravaši se bore protiv otelotvorenja Zla. Rel.500 Kasniji tekstovi razvijaju paralele između praznika Nove godine i eshatološke Obnove. mvihe et cosmologie.

185 i dalje).. 14). 7. 2: 10—12). (štaviše. 142 i dalje. .503 Jehova caru dodeljuje sveopštu vlast (Psalm 72 : 8). str.. 11. str. Car je bio »pomazanik« (masiah) Gospodnji (Prva knj. i car Izraela kao Jehovin predstavnik mora da održava kosmički poredak (Ps. delo. nisu išli njegovim putem pa starešine dođoše njemu i rekoše mu: »Postavi nam cara da narn sudi. nav. međutim. 9. 7. Sam. i on će mi biti sin« (Druga knj.« (Ps. Fohrer. . Jehovin usvojenik i na neki način njegov sin: »Ja ću mu biti otac. 72 : 6. »ozakonio«. Carstvo je. itd.RELIGIJA IZRAILJA U DOBA CAREVA I PROROKA 113. tekstove koje navodi i razmatra Ringgren. Biće pšenice na zemlji izobila. Divinizacija cara504 je. Originalnost izraelske carske ideologije možemo 503 Up. nav.). History of Jsraelite Religion. Prepoznajemo tradicionalne slike »rajske« vladavine. str. on ga je samo posebnom izjavom priznao. središnju ulogu ima Jehova a пе krali (Fohrer. i car sedi na svome prestolu pored Boga (Psalrn 110:1 i 5. Izrailjev narod je podjednako i Jehovin »sin« (Foh-er. kao produžetak sinajskog saveza. Carstvo: vrhunac sinkretizma »A kad Samuilo ostarje. Neki protivnici nisu štedeli kritike na njegov račun jer je. postavi sinove svoje za sudije Izrailju. po vrbovima gorskim lelujaće se klasje njezino . 24. nav. bilo inostrana institucija. Vrhovni vladar je predstavnik Jehove. brani slabe (Ps. u njihovim očima. Ali Jehova cara nije stvorio.. Pošto ga je Samuilo pomazao. itd. Fohrer. 28:5. Sam. od samog početka se smatralo da je Jahova naklonjen carstvu. 147. s carskom ideologijom je povezano i očekivanje idealnog cara. delo. Sam. 236 i dalje. 1—5). Saul je primio »duh Gospodov« (Prva knj. 6). 23.). nameće pravdu. delo. Mesije.. str. 8. str. nemoguća zbog jedinstvenog Jehovinog položaja: on je pre svega Jehovin »sluga« (ta reč je za Davida upotrebijena šezdeset puta). prema tome.) Carstvo je bilo shvaćeno kao novi savez između Jehove i Davidove dinastije. on pripada božanskoj sferi. 29:23. 10. La Religion d'Israel. međutim. proglašenje kraljevskog dostojanstva i ustoličenje. 504 Čak i u tekstovima koji su tako tesno povezani s carstvom kao što su to Psalmi. 16. 150).505 Poput vrhovnih vladara starog Istoka. slike koje će mesijanski proroci preuzeti u svom njihovom sjaju. 505 Vid. kao što je u svijeh naroda« (Prva knjiga Samuilova.« Njegovi sinovi. Jehova bio jedini car Izrailja.. 72 : 1 i dalje). Prva knjiga dnevnika. dakle. Ceremonija krunisanja pored drugih obreda obuhvata i pomazanje. . 26. 16). 11. Ipak. osigurava plodnost zemlje: »Sići će kao dažd na pokošenu livadu .

i izvršenje njegove pravde koja osigurava »mir naroda« i sveopšti napredak (Psalmi 20 i 72). prvi car Izrailja. 319 i dalje. 46:5. prineo »Žrtve paljenice u prisustvu Jehove [. Solomon je prihvatao kultove od svojih žena strankinja i dopuštao gradnju svetilišta u čast njihovih bogova (Prva knjiga υ carevima. gde je Jehova bio obožavan u obličju dva zlatna teleta (Prva knjiga ο carevima 12 :28—29). str. 11:6— 7).proceniti upravo na osnovu te valorizacije jedne strane institucije kao novog čina svete istorije. str. i ta je novina. ali takođe sadrži i javne molitve za kralja. 15 : 1. . 8 : 14). dakle. njegovu slavu. S druge strane.. Eliade. zaogrnut je tamom »Svetinje nad Svetinjama« (debir). Zavetni kovčeg koji je do tada pratio vojsku. Judu. Hram je postao Jehovino boravište među Izraelcima.7 Von Rad. Brdo Sion na kojem je bio podignut Hrarn.507 Jerusalimski Hram postaje nacionalno svetilište a kraljevski kult se poistovećuje s državnom religijom. Old Testament Theologv. carevi su bili kritikovani zato što su vršili obrede koje je trebalo da obavljaju samo sveštenici. 6 : 16 : 18). 24:3. Služba se sastoji iz obreda koji čitavoj zajednici treba da donesu milost i pokajanje. Kao što je Hram bio sagrađen prema stranom uzoru. pretpostaviti da je između praznika Nove godine — koji sadrži simboličnu reaktualizaciju stvaranja — i obreda kraljeve »smrti i vaskrsenja« postojao određeni odnos. obnavlja strukture sveta. I. izgleda da se neki psalnii odnose na obred simbolične kraljeve smrti i vaskrsenja. Pored toga. sagradi dva svetilišta u Vetilju i u Danu. Vrlo ie verovatno da je car imao određenu ulogu u obredima pokajanja vezanim za Novu godinu. U drugim prilikama. I Psalm 110:4 objavljuje da je kralj »sveštenik do vijeka po redu Melhisedekovu«.] i blagoslovio narod u ime Jehove Savaota« (Druga knj. i izraze ga. Moguće je da su tauromorfni kipovi služili kao sedište nevidljivog boga. carstvo se pocepalo na dva dela: na severni. Isaiju 31 : 4. povećala neslogu između dva carstva. itd. Izrailjci i Kanaanci. a plemena sa severa nisu imala pristup u zajedničko svetilište. Kada je Kovčeg prenesen u Jerusalim. Možemo. najzad. nismo dovoljno obavešteni. jedno je od »Središta sveta«. Sam. Pošto je Zavetni kovčeg ostao u Jerusalimu. Jerovoam. koji je kršio zabranu predstavljanja likova. Le Mythe de l'dternel retour. koja ide do otpadništva. 48 : 2.506 Solomon je Hrarn u Jerusalimu izgradio pored carske palatej" on je tako kult svetilišta povezao s naslednom monarhijom. 1. Ali Jehovina svetost se iz njegovog svetilišta širila gradom i po čitavoj zemlji (Ps. Reč je ipak ο kanaanskom uticaju. gl. .). Isto tako. Izrailj. Sinkretizam dostiže do tada nepoznate razmere.6 Posle Solomonove smrti. Smatralo se da su carevi poglavari državne religije. Ο njegovim svešteničkim funkcijama. jer je monarhija ohrabrivala spajanje religioznih ideja i praksi koje su delila dva sloja naroda. međutim. vid. Ringgren. 252. međutim. Ο značaju ove simbolike za kasnije mišljenje. Solomon blagosilja skup za vreme osvećenja Hrama (Prva knjiga ο carevima. David se ponašao kao sveštenik: igrao je pred Kovčegom. tako је i kult preuzeo kanaanske uzore. i južni. Čin bogosluženja. 506 507 .

str. Sakrales Konigtum. mračnoj i zastrašujućoj oblasti u dubini zemlje. ona samo naglašava privremenost i efemeran karakter ljudske egzistencije. . Sam. od institucije monarhije.8 Tvorac i car Sveta. on nema vlast nad šeolom. str. Jehova raspolaže dobrim i zlom. simbol Haosa. koja je u suprotnosti s Božjom večnošću i svemoći. Ideja božanskog carstva ne zavisi. Ipak. Jehova je jači od smrti: ako to bude želeo. »Kad vidim da je vrijeme. on će moći da izvede čoveka iz groba. On sudi pravedno (Ps. stencija kratkotrajna. Jehova je u prvom redu »svet« (qadoš). on »ubija i oživljuje«. Fohrer. pošto ga je on i stvorio. Ta neizmerna distanca između dva oblika bivstvovanja objašnjava se činjenicom da je čovek jedno od božjih stvorenja.7 Važno je podsetiti da je severno carstvo bilo manje-više harizmatsko. smrt je ponižavajuća: ona svodi čoveka na larvalnu postegzisten ciju u grobu ili u šeolu. Osim toga. Njegov »gnev« je strahovit. 15 i dalje. sudiću pravo« (Ps. drugim rečima. 3 : 19). 10 : 5) kao i od ljudi. On je »velik car nad svijem bogovima« (95 : 3). jer je načinjen po božjoj slici. međutim. str. što za vernike predstavlja najstrašnije iskušenje. . str. 9 »Pravda« se upoređuje s vavilonskim masaru i egipatskim maat.. Widengren. delo. jer nc mogu ići« (Knjiga proroka Jeremije. i oživio si me da ne siđem u grob« (30 : 3). i vlada nad Prirodom. 142 i dalje. Psahn 89. Jehova i stvaranje Čitava jedna grupa Psalama. up. Jehova je takođe i sudija svojoj Tvorevini. Ahlstrom. ali je on i milostiv. pošto mu je Bog udahnuo »dah« ili »duh« (ruah). 96: 10). on »ponižava i uzvisuje« (Prva knj. Ti si utvrdio pravdu. Ova opozicija ne podrazumeva religiozno umanjivanje vrednosti tela. »Psalmi ustoličenja«. Jehova »caruje — neka strepe narodi. 49 i dalje. up. čovek je telo (basar). i da donosi spasenje. str. Kao Kosmokrator.. što znači da je istovremeno i nedostupan i opasan. Biblijski tekstovi uporno ističu ništavnost ljudske uslovljenosti. slave Jehovu kao cara. str. kiše. str. 58. Kao i u drugim tradicionalnim kulturama. posebno Adamove želje da postane sličan Bogu (§ 59). On se ipak razlikuje od ostalih stvorenja. м Ringgren. nciv. Word and [Visdom." Jehova je »živi Bog«. Čovekova smrtnost je posledica prvobitnog greha. grmljavine. zmaja Tanina). Bog boravi na Nebu i svoje prisustvo ili svoju volju ispoljava putem meteoroloških pojava — munja. 86. sud i pravdu ti si uredio (99 : 1. Neki Psalmi podsećaju na to čudo: »Izveo si iz pakla« (šeola) »dušu moju. dok Bog predstavlja duh. Reč je ο drevnom shvatanju: Bog je gospodar sveta. Ringgren. dok se na jugu održala nasledna monarhija davidske dinastije. 143 i dalje.114. Njegova »pravda«. Levijatana. Čovek je prah i u prah će se vratiti (Prva knjiga Mojsijeva. Pošto je smrt prvorazredna negacija Jehovinog dela. 76 i dalje. Već smo pomenuli njegove protivurečne osobine (§ 59). što je dobro poznati obrazac »totaliteta«.. 75 :2). G. »sličnih travi koja raste«. smrt je lišena veze s Bogom. Ringgrea.. Eine Liturgie aus dem Rituel leidengen Konigs. istovremeno i moralna i kosmička i društvena. Dug život је njegovo najveće dobro. predstavlja osnovnu normu Univerzuma. on se podjednako razlikuje od idola koji »ne govore«. 249 i dalje. ali je njegova egzi6 Up. 4). Jehova je pobedio prvobitno čudovište (Rahaba. Prema tome. a »treba ih nositi. 2 : 6 i dalje). Čovek je takođe živo biće (nefeš). Ringgren.

kazna nikada nije konačna. Weiser. jedine reference vaskrsenja mrtvih (up. 137. The resurrection in Ez. iskušavanje pravednika Jedan egzeget je smatrao da se »način na koji je Stari zavet poimao Boga može sažeto izraziti kao spoj moći i dobrote«. kada je jedan deo naroda bio podvrgnut uticaju iranske eshatologije.508» Kao Jehovin »rob« ili »sluga«. Pokornost je savršeni religiozni čin. La religion d'Israel. Međutim. Ali Sotona odgovara da se Jovova pobožnost može objasniti njegovim blagostanjem. 5 i dalje. up. Widengren.) karajući pokara me Gospod.»Ne ću umrijeti. Priznajući ga za Tvorca i za apsolutnog Vrhovnog vladara. 308. odnosno Božjim blagoslovom. 115. . da Jehova »i dobroga i bezbožnoga potire« (9 : 22). koji se boji Boga i uklanja se oda zla« (1 : 8). dobra i pravedna. da je kažnjen. Priča govori ο tragičnoj prostodušnosti:510 reč je ο patnji jednog pravednika na koga je Jehova bio veoma ponosan. čovek uspeva da spozna barem neke od Božjih predikata. pa Jehova tada dopušta »tužiocu« da počne s iskušavanjem njegovog najvernijeg sluge. neizvršenje zapovesti je greh. " A. On. 18). Sakrales Konigtum. suština je u tome da se slede Zapovesti. Kao što to podseća prorok Mihej (6:8): »Pokazao ti je. str. i nema nikoga ko bi me izbavio iz tvoje ruke« (10 : 7). da upozna i poštuje Zakon koji je od boga. ideal čoveka je da bude »pravedan«. čovek mora živeti u strahu od svog Boga. str. ipak. Dolaze mu tri prijatelja i u dugom razgovoru pokušavaju da ga ubede kako njegovu grešnost dokazuje sama činjenica da pati — dakle. Nasuprot tome. »Nema onakoga čovjeka na zemlji. svest ο privremenosti ne isključuje poverenje u Jehovu. naveo Ringren. Riesenfeld. str. 46. XXXVII. On jadikuje i proklinje dan svog rođenja.. on se usuđuje da mu kaže: »Ti znaš da nijesam kriv. Religiozn. Jov ne razume zašto se Bog razgnevio na sopstvenu tvorevinu (10 : 8—22). prema tome. str. tom II). što znači da se vlada u skladu s pravom i s pravdom (sedhek). kao ni radost koju rađa božanski blagoslov. Mada takav tekst kakav poznajemo izgleda da potiče iz perioda posle izgona. Ringgren. Pošto Zakon (Torah) jasno objavljuje božju volju. Ali odnosi Bog — čovek ne prelaze ovaj stadijum. nebeskom »tužiocu«. jer nimalo ne 508 neka kanaanska verovanja i obredi. sadržaj je star.509Možemo sumnjati da će se svi čitaoci knjige ο Jovu složiti s ovim sudom. 510 Datum redakcije je neizvestan. nepokornost. unio mystica duše sa njenim Tvorcem nezamisliva je za teologe Starog zaveta. Jov gubi decu i blago. str. H. ali me smrti ne dade« (118 : 17. On zna da ne može »čovjek biti prav pred Bogom« (9 : 2). No pošto je greh deo ljudske uslovljenosti.. ali se ne žesti protiv Boga. Die Psalmen (1950). te seda u pepeo. i pogođen je »zlijem prištom od pete do tjemena« (2 :7). obraćajući se Bogu. čovječe. mora da prizna i ispovedi svoje »grehe«. što je dobro. nego ću živ biti (. Ali Jov odbacuje objašnjenje svoje nesreće putem doktrine ο nagradi. i šta Gospod ište od tebe osim da činiš što je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smjerno s Bogom svojim?« Zbog greha se gubi blagost (berakhah). »Jesi Η vidio slugu mojega Jova?« — obraća se Bog Sotoni. Jov. i pošto je Jehova milosrdan i pored svoje strogosti. 26. To su pre vavilonskog ropstva (587—538).

Jehova mu besedi ο lavovima. Jehova mu nadugačko opisuje životinju Behemota i čudovište Levijatana. Jov pokazuje da je razumeo skriveni smisao Jehovine pouke: samo postojanje Univerzuma je čudo. sad. apostrofirajući: »Tužitelj Božji nek sam odgovori« (40 : 2).511 Jedan od njegovih prijatelja osuđuje njegove reči. ne ću odstupiti od svoje dobrote. Pošto je spomenuo velike kosmičke strukture i zakone koji uređuju Nebesa i Zemlju. 514 U Daničićevom prevodu »slon« odnosno »krokodil« (prim. u pravoj teofaniji. »Znam da sve možeš . ali ga Jov podseća na to da rđavi. Ali on ne uspeva da shvati prirodu svog zlodela: »Koliko je bezakonja i grijeha mojih? pokaži mi prijestup moj i grijeh шој« (13 : 23). izjavljuje Eliluj: »Doista Bog ne radi zlu' i svemogući ne izvrće pravde« (34 : 12). divokozama i drugim stvorenjima kojima on osigurava život i potomstvo. »Ogluših li se na molbe siromaha ili rasplakah oči udovičine? Jesam li kada sam svoj jeo zalogaj. Kada bi znao kako da to postigne. Pretvorio si mi se u ljuta neprijatelja. Jer. Ali Jov ponavlja da je u njegovom slučaju reč ο ličnoj odluci Jehove. I zaključuje. on bi pred Jehovom pokrenuo raspravu. 512 Navedeno u prevodu Biblije Krš. Upravo zato što ne gubi veru i poverenje u Boga. Ko 511 Sreclišnja terna Jovovih tugovanki jeste nernoć da shvati sopstvenu krivicu. . ·< (30 : 20—21). 31 : 16—17). ali Gospod je daleko.sumnja u beznačajnost svake ljudske egzistencije: »Hoćeš li skršiti list koji nosi vjetar. Jehova samo podseća na svoju svemoć. »Zar sam ikad u društvu laži hodio.. sad. Bog odgovara »iz vihora« (38 : 1). . ali ignoriše Jovova pitanja. u smisao njegovih dela ne može se proniknuti.). način bivstvovanja Tvorca ns može se pojmiti. 31 : 19—34. i rođeni od žene.). prev. jer ljudski stvor je po definiciji grešan: »Šta je čovjek da bi bio čist. pošto ih je stvorio. i nebesa nijesu čista pred očima njegovijem« (15 : 14—15). Držaću se pravde svoje. ali Bog ne odgovara: »Stojim pred tobom.14 Jehovin odgovor izaziva razočarenje svojom bezličnošću. prev.. 513 Navedeno u prevodu Biblije Krš. Bibl. »žive . prav sam« (33:9).· up. Posle dugog Elilujevog govora. sadašnjosti. »Nijesam li plakao radi onoga koji bijaše u zlu? nije li duša moja zalosna bivala radi uboga« (30 :25). Jov izjavljuje: »Dokle dišem. Krš. bez grijeha. govori sa žestinom.). Četvrti. svakoga prema sopstvenom posebnom obliku i osobenom ponašanju. Daničićev prevod glasi: »Ja ću te Ditati a ti mi kazuj« (prim. Bibl. Međutim. on ne odbacuje besprekornog čoveka (36 : 5). Ozlojeđen je zbog toga što je Jov mogao reći: »Čist sam. Eliluj. Drugi prijatelj mu govori ο kažnjavanju grešnika. 24). niti ću je ostaviti. ili ćeš goniti suhu slamku« (13 : 25). i bogate se« (21 :7—16). (prim. nevidljiv (23.. odsutan. Krš. koji ne služe Boga. ne vjeruje svecima svojim. a ti ne gledaš na me. da bi bio prav? Gle.. svoje kosmičko delo. zar mi je noga prijevari hitjela?« (prev.512 Uzalud Jov pokušava da se sakrije u svoje ćutanje: »Odveć sam malen: što da odgovorim? Rukom ću svojom zatisnuti usta« (40 : 4). beskrajnu raznovrsnost manifestacija života. »najmlađi« prijatelj.. 31 : 5). ne će me prekoriti srce moje dokle sam živ« (27 : 5—6).. složenost Univerzuma.513 U svojoj drugoj besedi. čija mu namera nije jasna (19 : 6— 7). prev. a da ga nisam sa sirotom dijelio?« (prev. govorio bi mu ο zlodelima koja su ostala nekažnjena. Jov viče.514 Odgovarajući mu. sad.

Ali bilo bi uzaludno — a istovremeno i bezbožno — verovati da je čovek sposoban da bez Božje pomoći pronikne u »tajnu nepravde«. Jehova je Iliju odveo na nebo u ognjenim kolima (Druga knjiga ο carevima. nesavršenstva i straha. Knjiga ο Jovu jeste »objašnjenje« zla i nepravde. Ilija proglašava Jehovu za jedinog vrhovnog vladara Izrailja. pa Jov požive sto četrdeset godina (42 : 7—17). kao i nabiim. dobro razumeo: ako sve zavisi od Boga. Biografija Jelisija. Činjenica da je Bog dupur. Vreme proroka »Ko se sada zove . nemoguće je suditi ο njegovim delima. bili povezani sa svetilištima i s kultom. Proroci su. nemoguće je. kada se upušta u dvoboj sa Baalovim prorocima kako bi prestala trogodišnja suša. 2 : 2 i dalje). sve što se dogodi verniku ima religiozno značenje. Za to poričem i kajem se u prahu i pepelu« (42 : 1—6). Oko hiljadite godine stare ere još su naporedo postojali »vidioci« jehovisti (kao Natan) i nabiim (Prva knj. Sam. naime. Institucija »vidilaca« (ro'eh) iz nomadskog perioda izmenjena je. Jehovina skrivena pouka prevazilazi »Jovov slučaj«. međutim. za vernike. čudesno je to za me. posle osvajanja. te ne mogu znati. Ilija dokazuje nemoć kanaanskog boga da raspali žrtveni oltar. Jov ga je. koji je ubio jednog od svojih podanika kako bi se dočepao njegovog vinograda. puna je čudnovatih 515 Dvoboj je deo verskog rata: ikao što je Jezavelj naredio da se pobiju . 9:9). Jov najzad priznaje da je grešan pred Bogom. zagonetna i uznemirujuća knjiga i dalje nas oduševljava. kultom koji je štitila kraljica Jezavelja. Ilija grmi protiv kralja Ahaba.. Pošto je sve onako kako je to hteo i uredio Bog. ali njihove vokacije i religiozne aktivnosti već najavljuju klasično proroštvo. Ona je upućena svima onima koji ne uspevaju da shvate prisustvo — i trijumf — zla u svetu.. Ilija i Jelisije pripadaju prelaznom periodu. Postepeno. dakle. poreklom iz Tira. Ilijinog učenika i naslednika. Posle tri hiljade godina. i predskazuje mu nasilnu smrt (Prva knjiga ο carevima. te prema tome da donese kišu. Po legendi. Najzad. a ne Baal. raspolaže kišom i osigurava plodnost zemlje. Α Bog ga odmah vraća u ranije stanje i udvostručuje njegova dobra.je to što zamračuje savjet nerazumno? Zato kažem da nijesam razumijevao.tio da ga Sotona izazove još uznemirava mnoge naivno religiozne duše. 116. Ilija se pojavljuje u Severnom carstvu za kraljevine Ahaba i Ahaza (874—850). i ako je Bog nepojmljiv. dve institucije su se sjedinile a konačni ishod je bilo klasično starozavetno proroštvo.vidjelac'« (Prva knjiga Samuilova. Jehova. a sada te oko moje vidi. 10 : 5).515 Pored toga. On se buni protiv Ahabove politike. 21). Ušima slušah ο tebi. i imali su ekstatička iskustva. suditi ni ο njegovom ponašanju prema Sotoni. U čuvenoj epizodi na gori Karmilskoj. Hteo je da ujedini Izrailjce i Kanaance dajući im jednaka prava i ohrabrujući religiozni sinkretizam s kultom Baala ili Milkarta. Ilijin posmrtni ugled je blizu Mojsijevog. pod uticajem nabiim koje su Izrailjci zatekli u Palestini. ova grozničava.prorok' (nabi) u staro se vrijeme zvaše .

nap. prorokuj narodu mojemu Izrailju« (7 518 Jelisije predviđa skoru smrt cara Ohozije (Druga knjiga ο carevima. str.1« To su dvorski proroci. poput »specijalista za sveto« drevnih i tradicionalnih društava. str. bibliografije koje je zabeležio Ringgren. 8 : 16—18). Možemo li u toj strašnoj osudi otkriti neko obećanje nade? Verovalo se da je u starozavetnom proroštvu moguće prepoznati jednu varijantu naizmeničnosti koja je dobro poznata na Bliskom istoku. Jezekilj 12 : 21 i dalje). ali izgleda da ta shema nije primenjiva na sve navedene primere. Prorocima iz perioda pre izgona zajedničko je to što su prvenstveno najavljivali Božju osudu Izrailja: Jehova će poslati nemilosrdne osvajače da ga unište. i »odvede ih na potok Kison. Ringgren. slušajući Jehovino naređenje. G. kao ni careve. događalo se da propovedanje bude prekinuto na silu (Amos 7 : 10 i dalje). pored toga. 271. . 4 : 1 i dalje. za proroka narodima postavih te« (Jer. l«*» 450 Baalovih proroka. nap. i pokla ih ondje« (Prva knjiga ο carevima. i prije nego izide iz utrobe posvetih te. itd. razlikujemo još dve kategorije proroka. Za istoriju reiigije Izraiija mnogo je značajnija druga grupa. jedina nada vezana je za »ostatak« izabranog naroda koji će preživeti katastrofu. 115 i dalje. čine da neke osobe postanu bolesne. 110. G. 1. str. vizija slušanja. Oni nimalo ne sumnjaju u to da objavljuju samo Božju reč. 237 i dalje. 19 Up. 2 : 19 i dalje. Associaiions of cult prophets among the ancient Semites.« I Bog mu kaza šta da saopšti narodu (Is. 21. 519 Vid. primere koje navodi Fohrer. str.). i on je aktivno učestvovao u političkom životu. Pored vračeva i putujućih vidovnjaka. opet. 521 Up. 233.521 Kao što ćemo videti (§ 118). 17 Up. Gospod će koristiti velika vojna carstva kao instrumente kazne protiv sopstvenog naroda koji ga je izdao. između »vremena zla« i »vremena sreće«. itd. 268. uspevaju da nahrane gomilu najnužnijom količinom hrane.epizoda (up. 2. Kao i Ilija. nav. 81. i bibliografije zabeležene na str. jer su osetili da se na njih spustila Jehovina ruka ili njegov duh (ruah). Fohrer. Amos pastir. 234. pošlji mene. Poruka se pre· nosila. 18 Up. Zanos je bio češći rneđu nabiimima (Fobrer. 6 : 32). Fohrer. pa ga je čak pratio u rat (Druga knjiga ο carevima. str. Prvu knjigu ο carevima. Haldar. 18 : 40). 19 : 19—21).). ali se tu ne može govoriti ο nekoj pravoj psihopatološkoj sklonosti. Historv of Israelite Religion. Ta pojava je dobro poznata još od »inicijacijskih bolesti« šamana pa sve do »ludila« velikih mistika svih religija. 117.517 Opsednutost Bogom ponekad se očituje kao ekstaza mada zanos ili ekstatički trans nisu obavezni. a prenošene su u skladu s nelcim tradicionalnim obrascima. uprkos protivljenju slušalaca (up. izazvanim zastrašujućom prisutnošću Boga i težinom misije koju je prorok preuzeo na sebe. su.516 Ta vokacija je određena jasnim Jehovinim pozivom. La religion d'Israel. Α Gospod me uze od stada i reče mi Gospod: idi. Te neposredne. Svi su veliki proroci iskreno i strasno ubeđeni u autentičnost svoje vokacije i u neodložnost svoje poruke. str. Upravo s tim »ostatkom« Jehova će sklopiti novi savez. delo. nap. Za razliku od Ilije. Oni nisu predstavljali neke određene klanove ili svetilišta. bile su očigledno tumačens u svetlu njihove duboke vere. 3:11). Jelisije je oko sebe okupio grupu proroka. Die symbolische Handlungen der Propheten. povezani s kraljevskim svetilištima. 22). izricao caru proroštva. i Fohrer. ili da ga prekine sam prorok smatrajući da nije uspeo u svojoj misiji (Is. na primer. proroci su uvek primali Jehovinu reč. Drugu knjigu ο carevima. kako bi ubedio narod da se potčini vavilonskom kralju (27). I : 4 i dalje). A.19 Neki su proroci čak ustajali protiv »ludila« [kao Osija (9:7): »proroci su Ijudi. Isaija je.520 Ali kakav god bio izvor njihovog nadahnuća (san. koju čine veliki biblijski proroci od Amosa do »Drugog Isaije«! Oni svoje poruke nisu objavljivali kao pripadnici neke profesije nego pozivajući se na posebnu vokaciju. Ovu kategoriju profesionalnih proroka znatnim delom čine i oni proroci koje Stari zavet proglašava za lažne. Prvu grupu čine kultni proroci: oni ostaju pored hramova i učestvuju u obredima zajedno sa sveštenicima. 2. Proroci 16 Obrasci njihovih govora nalaze se u nekim Psalmima (Ps. On nije bio profesionalni nabi: »Bjeh govedar i brah dudove. 132) i u knjigama propovednika Nauma i Avakuma. Mowinckel. Kako to priča Jeremija: »I dođe mi riječ Gospodnja govoreći: Prije nego te sazdah u utrobi (materinoj) znah te. Jeremija lomi glineni krčag kako bi predstavio blisku propast Izrailja (Jer. čudnovata spoznaja. 19 : 10 i dalje). obdareni vidovitošću518 i mnogo polažu na izvanredne magične moći: oni vaskrsavaju mrtve. on nosi jaram. »The 'Spirit' and the 'Word' in the pre-exilic гсforming prophets«. bezumni su u kojima je duh«]. i čuo njegov glas kako govori: »Koga ću poslati? ko će nam ići?« Isaija odgovara: »Evo mene. nego su izjavIjivali da su glasnici Boga. Reč je ο afektivnim potresima. jednoga jutra u hramu video »Gospoda gdje sjedi na prijestolu visoku i uzdignutu« okružen serafimima. nav. 3 : 16—17) i zna da su carevl naredili da se on ubije (Druga knjiga ο carevima. 520 Up. on zna reči koje je izgovorio car sirski (damaski) u svojoj spavaćoj sobi (Druga knjiga ο carevima. S. itd. 245 i 238. Osija 9 : 7. Jelisije ume da pronađe vodu u pustinji (Druga knjiga ο carevima. 6 : l—10). delo. nevoljeni Osija Amos je proricao carevanja Jerovoama II (782/80—753/46). 17.519 Neki gestovi proroka imaju simboličnu vrednost: Ilija baca svoj plašt na Jelisiju (Prva knjiga ο carevima. str. I : 2 i dalje). lične objave. Oni kralju često predskazuju željenu pobedu (up. 234). 6:32).

on će im dati simbolična imena — »Nevoljena« i »Nije-moj-narod« — kako bi javno obnarodovao da Jehova više ne voli Izrailj i da to više nije njegov narod. Osija neumorno napada sinkretizam Baal — Jehova: »Jer duh kurvarski zavodi ih da se kurvaju odstupivši od Boga svojega. i činite bezakonje. Što se tiče druge. Jedino povratak veri može doneti spas: »Tražite dobro a ne zlo. Od svojih vernika. Uzalud ti zasićeni grešnici umnogostručuju svoje žrtve.. ona je trebalo da izrazi blagonaklonost Jehove. da biste bili živi. za njima koji mi daju kruh moj i vodu.: 14—15).522 Ponovo se susrećemo s rasplamsavanjem nepomirljivog sukoba između Baala i Jehove.). ovoga puta sa ženom »koju ljubi ljubavnik a ona čini preljubu.. postao je »kurva«. severnog njihova će bogatstva biti uništena (4 : 7—11). Bogati »prodavaše pravednika za novce . njegov mlađi savremenik. On objavljuje da će Bog suditi susednim narodima — carstva. . Prema njegovoj prvoj besedi.) I ona nije razumela da joj ja davah i žito i mošt i ulje. Prva supruga je. Ispoljavanje obožavanja svetih mesta takođe je beskorisno: »Idite u Vetilj. Prema drugoj besedi (3 : 1—5). Gazi i Filistejcima. ulje i piće moje. Amos grmi pre svega protiv Izrailja.. (prim. i ne ću da mirišem svetkovina vaših. spremnog da oprosti Izrailju. da je ja obasipah srebrom i zlatom od kojega načiniše baale« (2 : 7—10). ali mu je ovaj bio neveran. 8 : 14). To podrazumeva da su svi narodi pod Jehovinom siromahu« (2 : 6—7). kako rekoste. Osijinom objavom dominira Božja ogorčenost zbog izdaje njegovog naroda. (. Osija. Jehova mu je naredio da se oženi »kurvom« koja će roditi decu. Jehova se venčao sa Izrailjem. Izgleda da su njegova vokacija i smisao njegove proročke poruke bili u vezi s njegovom nesrećnom ženidbom. i ne ću pogledati na zahvalne žrtve od ugojene stoke vaše« (5 : 21 i dalje). kao što Gospod ljubi sinove Izrailjeve. prorokuje u Severnom carstvu. Ali jurisdikcijom. odbacio sam ih. izabrane uprkos njenoj nedostojnoj prošlosti. ne bi li se Gospod Bog nad vojskama smilovao na ostatak Josifov« (5 : 14—15). gaze po glavi morala. S druge strane. Tiru i Fenikiji — koji su sagrešili protiv otpadništva. bila neka žena koja je učestvovala u kanaanskim obredima plodnosti. Izrailj ne zna da je plodnost Jehovin dar. Ipak. predao se kanaanskim bogovima plodnosti. sad. i tako će Gospod Bog nad vojskama biti s vama. vunu moju i lan. Ako mi prinesete žrtve paljenice i prinose svoje. »Da. ne ću ih primiti. U svakom slučaju. drugim rečima. kult je bio izmenjen uvođenjem kanaanskih orgijastičkih elemenata (5 : 26.24 Kao i Amos. u Galgalu množite bezakonje svoje« (4:4). Ali tumačenja nekih aluzija koje nalazimo u njegovim besedama veoma su protivurečna.. . tvorcu sveta i gospodaru istorije. prev. Bog očekuje pravdu i pravičnost (5 : 24—25). između religije kosmičke strukture i religije koja objavljuje vernost jednom jedinom Bogu. . Navrh 522 Navedeno u prevodu Biblije Krš. rekla je: Trčat ću za svojim milosnicima. protiv društvenih nepravdi u njemu i njegovog religioznog Damasku. vero vatno. a oni gledaju za tuđim bogovima«. Jehova mu reče da sklopi drugi brak. Amos čuje i ponavlja Jehovine reči: »Mrzim na vaše praznike.

Mužu moj'. Jehovina ljubav je jača od njegovog gneva. mistično sjedinjenje duše i Boga je u vaišnava mistici prikazano preljubničkom Ijubavlju Rade i Krišne.525 On hoće da Izrailj odvede »u pustinju i njenu progovorit srcu. Srešću ih kao medvjedica kojoj uzmu medvjediće. L'essence du prophitisme. Recite mu: . . a oii je imao učenike. Jahvi Bogu svome. prev.. 25 Up. 247 i dalje. 523 Navedeno u prevodu Biblije Krš.. i dobrohotno primi da ti prinesemo plod svojih usana'. Ostatak čine različita proročanstva kojai nisu starija od šestog veka.. Paradoksalno je da su bračne slike koje koristi Osija vezane upravo z'a kanaanski kult plodnosti protiv kojeg se on bori. Andte Neher.). i na humovima kade pod hrastovima. (prim. prev.). 283. Ondje će mi odgovarat ona kao u dane svoje mladosti. Isaija živi i čuje Boga u jerusalimskom Hramu 746. sađ. Jedini spas je u iskrenom povratku Jehovi.). svetac usred tebe. .Skini sa nas bezakonje. zaručit ću te u pravdi i u pravu. Već ta bračna ljubav najavljuje verovanje u iskupljenje: Božja milost ne čeka na čovekovo preobraćenje. 118. sad.524 Osija je svestan činjenice da grešnicima njihovi grehovi ne dopuštaju da se »vrate k Bogu svojemu« (3 : 4). sad.526 To će biti povratak počecima mističnog braka Jehove i Izrailja. topolama i brijestovima« (4 : 12—13). i rastrgaću im sve srce njihovo i ješću ih ondje kao lav. U onaj dan — riječ je Jahvina — ti ćeš me zvati . str. u nježnosti i u Ijubavi! (2 : 16— 21). najznačajniji su »Deutero-Isaija« (gl. godine. str. delo. »Vrati se. ja ga ljubljah. . zvijerje poljsko raskinuće ih« (13 : 7—8)). jer zbog svojeg si bezakonja posrnuo . »Jer meni je milost mila a ne žrtva. .. 56—66). prev. prev.). »Ne ću izvršiti Ijutoga gnjeva svojega. ο »egzistencijalnom« značenju bračne simbolike u hebrejskoj religioznoj misli.. Biće uništena uzvišenja na kojima su svetkovane sinkretističke ceremonije (10: 8). Izrailj je zaboravio svoju istoriju: »Dok Izrael bijaše dijete. svaki se od biblijskih proroka razlikuje po životnim navikama. 28 Važno je reći da mu pripada samo prvih 39 glava knjige koja nosi njegovo ime. 524 Navedeno u prevodu Biblije Krš. nego mu prethodi. sve su dalje od mene odlazili« (11 : 1—2). ili 740. Njegova žena je takođe bila proročica. (prim. ne ću doći na grad« (11 : 9). . apokalipsa iz poglavlja 24—27). Ipak. i poznavanje Boga većma nego žrtva paljenica« (6 : 6). sasvim kao i profesionalni nabiim. Izraele. 526 Navedeno u prevodu Biblije Krš. Samo ispoljavati kult. ne znači ništa. Ringgren. kao ris vrebaću ih na putu. Kazna će biti strašna: »Za to ću im biti kao lav. 40—55) i »Trio-Isaija« (gl. 250 i nap. str. po načinu na koji prihvata sudbinu. Nekoliko fragmenata je čak i kasnije uneseno u Isaijinu knjigu (na primer. Isaija: »Izrailjev ostatak« će se vratiti I pored sličnosti njihovih vokacija. iz Egipta dozvah sina svoga. a naročito u mističnoj teologiji protivrefonmačije. međutfm.527 Svoju poslednju besedu obznanio je 701. up.25 Dodajmo da će simboliku braka koristiti svi veliki proroci posle Osije. izvoru nedostaje: »i ja ne volim do uništenja« (prim. Nasiuprot tome. Fohrer. prema franc. Prevođenje mističnog iskustva u termine bračnog sjedinjenja biće preuzeto i u jevrejskim i hrišćansikim tumačenjima Pesme nad pesmama. (prim. 17 (bibliografija). nav. Zaručit ću te sebi dovijeka. 525 U oba naša prevoda.. kao u vrijeme kada je izišla iz Egipta. jer sam ja Bog a ne čovjek.523 Rasplamsava se gnev izazvan nepopravljivom nezahvalnošću. Al što sam ih više zvao. Vid.gora prinose žrtve.« (14 : 2— —3).

8 : 7—13). Dodati A. krađu njiva (5 : 8—10) — što su sve grehovi za koje se podjednako smatra da predstavljaju čin pobune protiv Jehove (1 : 2—3). Kao i njegovi prethodnici. Neher. str. Postoji samo jedna jedina nada: vera i poverenje u Jehovu. pohlepan na vlast (10 : 5— 15). Pre nego što »nauči dijete odbaciti zlo i izabrati dobro«. Za Isaiju. dajite pravicu siroti. Jehova time kažnjava religiozno neverstvo koje prate društvena nepravda i gubljenje moralnih vrednosti. tražite pravdu. . Isaija veruje u neranjivost Siona: Jehova je svetu gom štitio i štitiće je protiv napada svih neprijatelja (14 : 24—32. u svakom slučaju. branite udovicu« (1 : 17). Isaija najavIjuje da će »sam Gospod dati znak: eto djevojka će zatrudnjeti i rodiće sina. i sveštenike i kultne proroke koji mu se podsmevaju (2. i ne marim za krv junčiju i jagnjeću i jareću« (1 : 11). 29 : 1— —8. 3 : 12—15). Zbog toga on osuđuje ne samo nadmenost asirskog cara. Na početku.godine. On takođe čuva nadu u »ostatak Izrailjev« koji će se vratiti »Bogu silnome« (10 : 20—21). već i društvene i političke grehe Jude — tlačenje siromašnih (3 : 12—15). suština njegove poruke nije bila prihvaćena. osnovnu bibliografiju kod Ringgrcna. 286. Prema tome. nav. Isaija takođe osuđuje loše vladare (28 : 14—22). Molitva je uzaludna jer »ruke su vaše pune krvi« (1 : 15).529 Međutim. itd. Zato se on suprotstavlja spoljnoj carevoj politici. 23). u 528 Vid. Ne okleva da napadne čak ni kralja i visoke dostojanstvenike (up. Isaija objavljuje da on više nije Jehovin instrument nego običan tiranin. 529 Isaija svome prvom sinu daje ime Sear-jasuv. ne ćete se održati« (7 : 9). »Ako ne vjerujete. Prorok neumorno ponavlja tvrdnje ο Božjoj svemoći i suverenosti i najavljuje »Jehovin dan« kada će Gospod suditi svetu (2 : 12— 17). a ne Egipat (31 : 1—3). nepravdu (5 : 1—7. i po svijem kućama veselijem. Savezi i politički manevri su himere. Sit sam žrtava paljenica od ovnova i pretiline od gojene stoke. U tim teškim vojnim zbivanjima i političkim intervencijama prorok vidi Jehovino uplitanje u istorijiu: Asirija je samo njegov instrument. Jedina prava pobožnost je u pravičnosti i činjenju dobra: »Učite se dobro činiti. Isaija pre svega kritikuje društveno i moralno stanje u carstvima Judi i Izrailju. Asirski napad na Siriju i Palestinu uvodi nove elemente u Isaijino proricanje. delo. raskoš (3 : 16—24) i razvrat (5 : 11—13). Njegova poslednja beseda predskazuje propast »lijepih njiva. Samo vera u Jehovu može pomoći. On najavljuje da božja osuda neće nikoga poštedeti (2 : 12—17. Mesijanski smisao јс. Kada asirski kralj osvoji Palestinu. očigledan: Jehova će iz Davidovog roda uzdići jednog pravednog cara koji će biti pobednik i čiji de potomci vladati zanavek. i nadjenuće mu ime Emanuilo« (7 : 14). 228 i dalje. izjavljuje da kult nije dovoljan: »Što će mi mnoštvo žrtava vaših? veli Gospod. tu je reč ο Božjoj osveti. ispravljajte potlačenoga. str. rodnih čokota«. Jehova će načiniti mnoga čuda (7 : 16 i dalje). To je proroštvo podstaklo bezbrojna tumačenja. 1 : 9). i on će biti uništen (14 : 24—25). »Trnje i čkalj niknuće na zemlji naroda mojega. 1. nap. i prorok ne krije svoje razočarenje.). Da bi ohrabrio cara. »ostatak će doći«.528 Hrišćanska teološka misao je u detetovom imenu »Emanuilo« (»Bog je s nama«) videla najavu Hristovog rođenja.

on opisuje okolnosti svoga izbora (1 : 1 i dalje). krivo se kleli. koji je spalio svitak. Jer Jehova je milosrdan. Jeremija je bio uhapšen i da nije bilo zaštite nekih visokih dostojanstvenika verovatno bi bio osuđen na smrt (26 : 10 i dalje). Uzalud trče k Hramu oni koji su krali.« (6 : 22—23). sinovi odmetnici. i iscijeliću odmete vaše. naroda — koji dopuštaju da ih zavede lažna sigurnost njihove religiozne delatnosti (7 : 1—15. Prvim Jeremijinim besedarna dominira jedna posebno dramatična tema: predstojeća katastrofa koju će izazvati narod »iz zemlje sjeverne«: »luk i koplje nosiće. koje je bilo u Silomu. vreve gradske nestaće . 119. kadili Baalu. Uhapšen je i zatvoren kao izdajnik. kasnije će ga osloboditi Vavilonci. Gospod je preko svoga proroka podsetio na sve nedavne katastrofe: »Vi vidjeste knjizi.. izdiktirao novu knjigu (gl. i vidite što sam im učinio za zloću naroda svojega Izrailja« (7 : 12—13). takođ. gdje namjestih ime svoje iz početka. Jeremija se trudio da umiri narod. i priprema za jedno novo stvaranje. Uzaludno bi bilo tražiti istorijski uzor ovih divljih konjanilca. Oklevajući pred zadatkom. i na nebo. međutim. Gospod ih podseća na sudbinu svetilišta u Silomu koje su uništili Filistejci: »Nego idite sada na rnoje mjesto. Kada je Josija umro 609. 26 : 1 i dalje. Jeremija je. Jer Jehova nije slep (7 : 9— —11). Jeremija je svoj poziv primio 626.. Narod »iz zemlje sjeverne« svrstava se medu mitološke siike potpunog uništenja. i prorok prenosi njegov poziv: »Vratite se. za Novi savez koji će Jeremija objaviti kasnije. »Pogledah na zemlju. . na prestolu ga je nasledio njegov sin Joakim. »Ne uzdajte se u lažne riječi govoreći: crkva Gospodnja. proroka. crkva Gospodnja ovo je« (7:4). s prekidima. Ali Gospod mu dotače usne i ohrabri ga (1 : 9 i dalje). ali je bio uhapšen i odveden pred сага. Dok je novi car Sedekija uz pomoć Egipta pripremao pobunu. 37—39). Svođenje na haos će biti božanska kazna za versko otpadnlštvo. Prorok zadugo nije imao mogućnost da govori javno. Njegov sluga Varuh je jednoga dana hteo da u Hramu pročita nelce delove. Nedugo zatim. otputovaće u Egipat sa grupom zemljaka izbeglica (pogl.« (3 : 22. pozvao se па svoju mladost: »Evo ne znam govoriti. . a svjetlosti njegove nerna« (4 : 23). godine a proricao je. Jer će se dvorovi ostaviti. jer sam dijete« (1 : 6). kada je Nabukodonosor osvojio Jerusalim i prognao jedan deo judejske elite. 36). Sa hramskog trema on grmi protiv svih onih — sveštenika. up. to je. ubili. tokom četiri decenije. i gle bez obličja je i pusta. međutim. Jer invazija će konačno upropastiti zemlju. žestoki će biti i nemilostivi. govoreći sebi: »izbavismo se« a pri tom bili spremni da nastave činiti »sve ove gadosti« (7 : 10). crkva Gospodnja.530 Poslednji period Jeremijinog propovedanja započeo je 595.« (32 : 9—14). U jednorn slavnom odeljku.. Svoju poslednju besedu uputio je svim Judejcima »koji življahu u zemlji Misirskoj« (44 : 1). počinili blud.e 4 : 1 i dalje). On se pokazao kao strašan despot i Jeremija nije oklevao da ga napadne.gradu veselom. Obećanje clato Jeremiji Poreklom iz svešteničke porodice.

Up. I učiniću s njima zavjet vječan da se ne će odvratiti od njih čineći im dobro . Gospode. metnuću zavjet svoj u njih. Konačno. 15—21.. von Rad... »I daću im jedno srce i jedan put da bi me se bojali vazda na dobro svoje i sinova svojih nakon njih. godine. da put čovečji nije u njegovoj vlasti. 20 : 7—18. i pristupaće k meni« (30 : 21). Jeremija ne gubi veru u spasenje. Poput Jova. 295 i navedene bibliografije. * U franc. 203 i dalje. Bog. naročito II: 18—23. Theol.) kad ću učiniti s domom Izrailjevijem i s domom Judinijem novi zavjet. Hram je bio spaljen i srušen.).531 On se usuđuje da kaže Bogu: »Hoćeš li mi biti kao varalica... uprkos katastrofama koje predskazuje i koje se zbivaju. Olci Test.533 120. 533 Iščekivanje novog. i on pita: »Za što je put bezbožnički srećan? za što žive u miru svi koji čine nevjeru?« (12 : 1). u kojoj se kult nije mogao 38 Vid. 18 : 18— —23. 12—18. deo je iste nade u Novi savez: ».« (10 : 23). 2 i 3. Veliki deo naroda bio je prognan. daću mu da pristupa. Katastrofa je imala odlučujuće posledice po istoriju Izraela i za razvoj jehovizma.« (32 : 29—40). verziji: »Ti znaš. »Znam. Jehova najavljuje još jedno uništenje: izginuće i »ostatak Judin« koji se naselio u Egiptu (44 : 12 i dalje).« (prim. »Evo. nap. Upravo zato Gospod svom narodu obećava bliski preporod.* Gospode. Tako uzvikuje anonimni autor Plača Jeremijinog. kome si ovako učinio. svedok pada Jerusalima 587... i vidi. koja bi Izrailju omogućila povratak »u dane njegove mladosti«. Pad Jerusalima. ali je sposoban i da načini neko drugo. 4 : 12). i evo su danas pusti i nema nikoga da živi u njima« (44 : 2). Α to je jednako novom stvaranju čoveka.. Jezekiljeva misija »Ne bi vjerovali carevi zemaljski i svi stanovnici po vasiljenoj da će neprijatelj i protivnik ući na vrata Jerusalimska« (Plač Jeremijin. Amos je očekivao spasenje putem novog ispoljavanja Božje Ijubavi. u novo Stvaranje. Gospode. II. objavljenog u Novom zavetu). odnosno. 15 : 10—12. str. Ringgren. hrišćansko shvatanje Novog saveza. On hoće da razume puteve Gospodnje. Kao neki lončar.. 532 Up. savršenog Cara.532 Ipak. 33). prev.. Pad verske i političke prestonice značio je iščezavanje Države i kraj monarhije Davidovih potomaka.. Jer. što će kao ideja imati značajne posledice (pored ostalog. zbog čega je obustavljeno prinošenje žrtava. preko svoga proroka najavljuje Novi saver. Α Vavilon je bio nečista zemlja. . narod ustrajava u svojoj zloći (44 :4 i dalje). kao voda nepostojana:« (15 : 18). u stvari.sve zlo što navedoh na Jerusalim i na sve gradove Judine. Jedna od karakteristika Jeremijine poruke jeste i veliki broj ispovesti i aluzija na njegova lična osećanja. djecu koju nose u naručju? eda li se ubija u svetinji Gospodnjoj sveštenik i ргогок?« (2:20). Jehova može uništiti svoje delo. i na srcu njihovu zapisaću ga. idu dani (. Uzalud Bog šalje »svoje sluge svoje proroke«.. Jeremija se odvažio da se ponada u korenit preporod čoveka.. bolje (18 : 6 i dalje). i biću im Bog i oni će mi biti narod« (31 : 31. »Pogledaj. Eda li žene jedu porod svoj. 12 : 1—6.

započinje nov period u Jezekiljevom proricanju. pre svega. kosti »oživieše. ohrabriti. str. više od ma kog drugog proroka. gl. npr. i stadoše na nogc<.534 Mnogi su u Jerusalimu ili u izgnanstvu posumnjali u Jehovinu moć i prihvatili bogove pobednika. isto. ideja ο Jehovinom sveprisustvu još je značajniia od tumačenja istorijske katastrpfe kao neke krize bračne veze Boga i Izrailja. Theol. Drugim rečima.536 U tom prvom periodu svoga propovedanja. Jehova će spasti svoj narod »čisteći« ga »vodom čistom« (36 :25) . Zajednica se povremeno okupljala zbog molitvi. Pojavila se čak i gnevna reakcija protiv »proroka optimista«. 224 i dalje. »Onda će ti biti mile žrtve pravde« (18—19). Tako će učiniti Gospod sa domom Izrailjevim (37 : 1—14). 30 Up. i da istovremeno »podigne zidove Jerusalimske«. Fohrer. 536 Up. Neki su čak posumnjali i u postojanje Jehove. Važan je. duhom potaknute. himni i propovedi. Mesto Hrama preuzela je verska škola koja će. godine poslednji veliki prorok. . a zatim ih. str. što objašnjava veliki značaj koji je pridavao »čistoti« obreda. Test. Izrailj je postao nečist zbog »grehova«. 23) Izrailj i Samariju (Judu) poredi s dvema sestrama koje se. njegov unutarnji život i njegovo ponašanje prema sebi sličnima. Nasuprot tome. Ringgren. u verskoj tradiciji tražila podršku za moguće spasenje Izrailja (up. svuda. Za druge je. Jezekilj se stalno vraća na temu neverne žene koju Jehova ipak okleva da napusti »imena svoga radi« (up. Hisiorv of Israelite Religion. tom III). postati sinagoga. Božje prisustvo nije ograničeno na neki povlašćeni prostor. Elita koja je bila prognana u Vavilon ipak je. Fohrer. koju su proroci neumorno predskazivali. str. 319 i navedena bibliografija. Izrailj ničim nije zaslužio svoj povlašćeni položaj: Jehovin izbor ga je izdvojio od ostalih naroda. nije važno da li vernik obožava Jehovu u svojoj otadžbini ili u nekoj stranoj zernlji. ma bio i 534 Autor Psalma 51 preklinje Gospoda da ga očisti i da ga oslobodi. veliki biblijski proroci su sticali sve veće poštovanje i divljenje kojih su bili lišeni za života. Die Hauptprobleme des Buches Ezechiel. nap. u mladosti svojoi kurvahu se« i koje produžiše da budu neverne i s Asircima i Vaviloncima. Jezekilj vidi jedno polje »koje bijaše puno kosti«. U zanosu. gde je 597.535 Jezekilj je na početku svoj zadatak smatrao poslom koji je nezahvalan. Bio je sveštenik. Jezekilj.537 Posle pada Jerusalima. katastrofa bila vrhunski dokaz Gospodove srdžbe. Ali uništenje Hrama je podsećalo na iščezavanje nacije. a na prvom mestu zbog idolopoklonstva. 300. Old. Bogu ništa nije nemoguće. međutim. 20).obavljati. Jezekilj se. Zbog toga se molitva za nacionalni preporod i za nezavisnost nije mogla odvojiti od molitve za obnavljanje Hrama. Prema tome. s vremenom. godine dospeo s prvom grupom. II. 317 i đalje. 535 Von Rad. Jedna alegorična priča (gl. ali nemmovan za oslobađanje od zablude: trebalo je uništiti nade nrvih prognanih Judejaca u to da je Jerusalim neranjiv. Jezekilj je bliski kraj Jerusalima najavio kao neumitnu posledicu Izrailjeve nevernosti. službovaće do 571. posle razaranja svetog grada. obraćao pojedincu. koji odlikuje nada u spasenje Izrailja. Po Jezekilju. i dalje. 4. iako ih je Jehova voleo. Međutim. U Vavilonu. »kurvahu u Misiru. History.

. dopušta da se odmah proceni uloga koju je proroštvo imalo u istoriji religije Izrailja. sadrži novo stvaranje. Jehovini vernici optuživali su kao prvorazrednu idolatriju. Izrailj bi Božjim čudom mogao da oživi. izvori.mrtav. 121. Svojstvena zemljoradnicima. Α budući da rasulo Izrailja dovodi u pitanje ugled ί svemoć Gospoda. i bićete mi narod i ja ću vam biti Bog« (36 : 25—28). Čitave oblasti prirodnog sveta — »uzvišenja«. a na prvom mestu žrtve u krvi. reč je ο Novom savezu koji. u stvari. Sveta dimenzija vegetacije. Jezekilj to novo stvaranje objašnjava Jehovinom željom da osveti svoje sveto ime »koje oskvrni dom Izrailjev u narodima u koje dođe« (36 : 21). 34 :23 i dalje). Ali to »kurvanje«. Podjednako je bio kritikovan i kult. Religiozno vrednovanje »straha od istorije« Proroci nisu nestali s poslednjim godinama Progonstva a ni u kasnijem periodu (up. tom III). primerni Božji »sluga« (37:25 i dalje.539 Jedino je pustinja »čista« i pre svega sveta oblast pošto je Izrailj tu ostao veran svome Bogu. nikada nije bila ovako divlje napadana. kosmička religioznost se nadovezivala na najelementarniju dijalektiku svetog. što oni nazivaju »kurvanjem«. . i bićete čisti. i to već od ulaska u Palestinu. kamenje. neki plodovi.. Nad novim Izrailjem vladaće David. dakle. Ali njihova poruka razvija ono što bi se moglo nazvati »teologijom spasenja« kakvu je zacrtao Jeremija. nije samo kult bio iskvaren kanaanskim elementima. I nastavićete u zemlji koju sam dao ocima vašim. međutim. Ali on pre svega najavljuje spasenje Izrailja: »I pokropiću vas vodom čistom. 539 Iz istih razloga su hrišćanski misionari u crkvama primali samo ono cveće koje nije korišćeno u hinduskim ceremonijama. Proroci. Kosmičlca religioznost. odnosno. carević i pastir. nego su i sveštenici i narod smatrali da je sama obredna aktivnost savršeni oblik obožavanja. objavljuju da je uzaludno tražiti Jehovu ' 37 Jezekiljeva ekstatična vizija je polazište »teologije Hrama« koja će se razviti do veličanstvenih razmera u judaizmu i u hrišćanstvu. То. I daću vam novo srce i nov ću duh metnuti u vas . Kao i po Jeremiji. Jehova obećava povratak prognanika. U poslednjim glavama (40—48) Jezekilj do pojedinosti opisuje budući538 Hram (čiju sliku vidi u zanosu) i kult će se svetkovati u novom Izrailju. obnavljanje i množenje naroda.. protiv kojeg neprestano grme. predstavlja jedan od najrasprostranjenijih oblika kosmičke religioznosti. neko cveće — biće proglašeni za »nečiste« pošto su bili uprIjani kultom kanaanskih božanstava plodnosti. i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete. Kod proroka najpre pada u oči njihova kritika kulta i žestina s kojom napadaju sinkretizam. bujnih epifanija Prirode. . kanaanske uticaje. i to posebno verovanjem da se božansko otelovljuje ili očituje preko kosmičkih objekata i ritmova. odnosno. u srednjovekovnom judaizmu. i uopšte. biće ponovo otkrivena mnogo kasnije. međutim. U jednom drugom proročanstvu (gl. Proroci su konačno uspeli da očiste Prirodu od svakog prisustva božanskog. Takvo verovanje. 36). drveće. ne ono najlepše cveće.

nije samo predstavljala otpadništvo. tvrdnja 540 Up. Drugim rečima.540 Jezekilj tek posle pada Jerusalima predlaže izmenjenu službu Božju. Opasnost je bila značajna i neposredna. razvoj događaja je pogodovao iskrenom preobraćenju naroda.u njegovim svetilištima: Bog prezire žrtve. te prema tome i njegovom »spasenju«. ni konačne. to jest misterija plodnosti. Proroci su je neprekidno najavljivali upravo zato da bi mogli da izmene sadašnjost. zemljotresima. Α takve katastrofe nikada nisu ni totalne. No proroci pre Progonstva nisu najavili samo uništenje zemlje i nastanak Države. ukratko. Tačna je. Kosmička religija je. 14—15. i kao takve će dobiti religioznu vrednost koju im do tada ništa nije moglo obezbediti. Tako su proroci. te da narod i Država mogu preživeti. takođe. jedinoj mogućnosti opstanka Izrailja u istoriji. obezvređivanje delatnosti u vezi s kultom. Α proroci se nisu trudili da poboljšaju kult nego da preobraze Ijude. jedine božanske volje. uprkos težini istorijskih kriza. Problem se čak nije postavljao tako dugo dok narod nije počeo da se okreće Jehovi). on zahteva pravo i pravdu (5 : 24). a naročito odlučujući značaj koji je pridavan duhovnom preporodu pojedinaca pomoću konačnog povratka Jehovi. u Jehovin »gnev«. žestoko i potpuno odbacivanje kosmičke religioznosti. Fohrer. vrednovali istoriju. која je povezana sa svakom kosmičkom religijom. »Budućnost« koju su oni najavljivali bila je. poplavom. str. Tradicionalni oblici kosmičke religije. 278. 21—23). preobražavajući vernike iznutra. već je bila uzaludna. dijalektička povezanost života i smrti. Oni su tako razotkrili svoju unutrašnju koherentnost. u stvari. U stvari. bili su skloni da istorijske nesreće izjednače s prirodnim katastrofama (sušom.). umesto da uvede jehovizam kao državnu religiju. osuđena da nestane u predstojećoj nacionalnoj katastrofi. prvi put. izvesna. ali i sveštenici i proroci optimisti. ubuduće su nudili lažnu sigurnost. istorijski događaji su dobili religiozno značenje. pored ostalog. Desakralizacija Prirode. podsticala iluziju da život neprestano traje. Istorijske činjenice postaju tako »situacije« čoveka pred Bogom. Proroci su se suprotstavljali zvaničnom političkom optimizmu i napadali davidovsku monarhiju zato što je ona ohrabrivala sinkretizam. sve je to bilo odgovor proroka na istorijske krize koje su ugrožavale i samo postojanje dva jevrejska carstva. epidemijama. narod i visoki dostojanstvenici. u onoj meri u kojoj su determinisani Božijom voljom. Drugim rečima. »Radost življenja«. Njihovo strasno zanimanje za savremenu politiku bilo je religiozne prirode. pokazujući se kao konkretan izraz samo jedne. preobrazili su se u »negativne teofanije«. svetkovine i ceremonije (up. a posebno to da su istorijski događaji Jehovino delo. Proroci iz vremena pre progonstva nikada nisu jasno kazali kakva bi trebalo da bude delatnost vernika koja je vezana za kult. u stvari. Amos 5 : 4—6. oni su takođe objavili i opasnost od potpunog uništenja nacije. itd. . Ostvarenje predskazanja koja su proroci objavljivali potvrđivalo je njihovu poruku. Istorijski događaji će ubuduće imati vrednost sami po sebi.

on je sin Zevsa i kneginje Semele. Eliade. Dionisa je. 124 i dalje. i tu su etimologiju prihvatili ugledni naučnici kao što su Nilson i Vilamovic. ni njegovi slušaoci nisu interesovali za ovog »stranca«. ali se ni on. a na kraju uvodi u taj krug i svoju majku.541 Recimo ipak da otkrivanje istorije kao teofanije jevrejski narod neće prihvatiti odmah i u celini. vid. Po mitu. nije jasan hieros gamos nebeskog boga i Majke Zemlje. po osobenom obliku bivstvovanja i po vrsti religioznog islcustva koje uvodi. uspeva da tu bude prihvaćen. Ο »spasenju« vremena i ο njegovom »vrednovanju« u okviru svete izraelske istoriie.1 P. 122 i dalje. Epifanije i iščezavanje »dvaput rođenog« boga Dionis ostaje zagonetka i posle više od jednog veka istraživanja. najstarija mitska predanja insistiraju na činjenici da je smrtnaSemela rodila boga. kćerke tebanskog kralja Kadma. Semelu. preuzelo i proširilo hrišćanstvo. No bila tačna ili ne. On je. S druge strane. str. kao što se moglo i očekivati. zbilja. ipak. pri tom se porodivši pre vremena. str. Lt Mythe de l'ćternel retour. koji se završava njenim spaljivanjem. Brojni mitovi ο poreklu dokazuju kako osnivači kraljevskih porodica potiču iz veza izmedu bogova i smrtnih žena. i posle nekoliko meseci Dionis dolazi na svet. Grke je interesovalo upravo to Dionisovo paradoksalno dvojstvo jer se samo njime mogao objasniti paradoks njegovog sopstvenog načina bivstvovanja. a to je najznačajnije. 011. Ljubomorna Hera priredi Seineli smicalicu — pa ona zatraži od Zevsa da ga vidi u svom njegovom sjaju nebeskog boga. što dokazuju brojne aluzije. Pre svega. Krečmer (Kretschmer) je pokušao da Semelino ime objasni tračko-frigijskom rečju Semelo koja je označavala boginju Zemlje. Dionis po pravu nije pripadao panteonu Olimpljana pošto ga je rodila smrtnica.da su Jevreji prvi otkrili značenje istorije kao epifanije Boga. No Zevs ušiva dete u svoje bedro. On se od drugih velikih grčkih bogova izdvaja po svom poreklu. Nerazborita Semela biva zgrornIjena. i da će stara shvatanja poživeti još dugo. XV POGLAVLJE DIONIS ILI PONOVO PRONAĐENA BLAŽENSTVA 122. tako različitog od 541 Up. a da je to shvatanje. »dvaput rođen«. Homer je znao za Dionisa. medutim. po drugi put rodio Zevs. . Zbog toga je jedino on bog. isto. etimologija nimalo ne pomaže da se razume mit.

219) govori ο »onom bogu što je kasno došao. 463 i dalje. Jeanmaire. pored ostalog. Sledeća teorija pretpostavlja da je Dionis dosta kasno stigao do Grlca. u kojoj se kao progonitelj pojavljuje »čovek-vuk« i gde se govori ο zaranjanju u more. naravno.Olimpljana. De Iside. svedoči i ο tome da je Dionis priznat za člana božanske porodice. bilo iz Frigije. samim tim. te da je. Persej sa svojom vojskom kreće protiv Dionisa i »morskih žena« koje ga prate. H. ma ko to bio«. On nam otkriva jednu posebnu crtu Dionisove sudbine: »proganjaju« ga neprijateljski raspoložene osobe. upravo nam je Homer preneo najstarije svedočanstvo ο Dionisu. Ipak. razum. prepoznatljivo je sećanje na jedan stari inicijacijski scenario. 76. personalitet. »Proganjanje« dramatično izražava otpor protiv načina bivstvovanja ovog boga i njegove religiozne poruke.543 daje za pravo. Ali mit. nego i svi ostali bogo\d. Ali »blaženi bogovi / gnjevom planuše nanjga te Kronov sin ga učini slepcem. mit dobija drugačiji smisao i cilj. uvređeni Likurgovim postupkom. isto je tako tačno da je Herodot (11. U ovoj epizodi. prema jednom predanju. No taj otpor je podjednako otkrivao i jednu intimniju dramu. Bilo je pokušaja da se takve epizode protumače kao u mit preobražena sećanja na otpore s kojima se susretao dionizijski kult. često ponavljala u istoriji religija: reč je ο protivljenju svakom apsolutnom religioznom iskustvu koje može da se ostvari jedino putem negacije ostalog (kakvo god bilo ime koje mu se daje: ravnoteža. Couroi et Couretes. 35). itd. Dionis je morao izazivati otpor i proganjanja јег je religiozno iskustvo које je on podsticao pretilo čitavom jednom načinu egzistencije i univerzumu vrednosti. koji je u Grčku uveden bilo neposredno iz Trakije.). većina naučnika smatra da je Dionis trački bog. koji aludiraju na otpor s kojim se on susreo. on boga baca na dno jezera Lerne (Plutarh. jer su ne samo Zevs. ο pretnji uperenoj protiv prevlasti olimpske religije i njenih institucija. Reč je. ο Likurgu i inicijacijama polne zrelosti. 543 Reč je ο jednom fragmentu iz Pila (X do Ο 6) na Linearnom Β pismu. . a reklo bi se kako mu činjemca da se Dionisovo ime — di-wo-nu-so-jo — nalazi na mikenskim natpisima. Kakva god bila istorija prodora dionizijskog kulta u Grčku. a Pentej u Bahantkinjama (st.542 Međutim. u vremenu ο kojem govori Horaer. U Ilijadi (VI. uostalom. str. on pominje jednu slavnu epizodu: trački heroj Likurg progoni Dionisove dadilje: »palice na tle / one pobacaše sve« dok se bog »uplaši i sam / u vale zaroni morske. a Tetida zbunjenog boga / dočeka tada na krilo — toliki ga spopad'o drhat / onaj kad vikaše čovek«. Dionysos. Još od Ervina Rodea. kakva se. Dionis je bog koji se 542 Up. svest. Valter Oto je dobro uočio povezanost između teme »proganjanja« Dionisa i tipologije njegovih brojnih epifanija. imaju dublje značenje: oni nas istovremeno obaveštavaju ο dionizijskom religioznom iskustvu i ο specifičnoj strukturi ovog boga. međutim. 128—140). mitovi i mitološki fragmenti. jer omrznu bozima svima«. 49) smatrao kako je Dionis bio »kasno uveden«. Na temu proganjanja ponovo ćemo naići analizirajući Euripidove Bahantkinje. str. up. S druge strane. Valter Oto je. insistirao na drevnom i panhelenskom karakteru Dionisa. bio bog »stranac«. / nije živeo dugo.

® Njegova pokazivanja i neočekivana iščezavanja odražavaju. De Iside. Dionis otkriva tajnu i svetost smenjivanja života i smrti. 79).7 »Dionizije u polju«. Α to je otkriće religiozne prirode. U Delfima je. krvlju ili spermom. u procesiji nosila falus velikih dimenzija. 82 i dalje) ukazuju na istu mitsku temu. Dionisa njegove epifanije i periodična iščezavanja smeštaju među bogove vegetacije. pa se vraćale s vešću da je bog otišao muzama koje su ga sakrile (Otto. Druge obredne igre su obuhvatale takmičenja i nadmetanja. a njegovi najomiljeniji praznici upisuju se u ratarski kalendar. Najzad. njihovo jedinstvo. Drevnost nekih javnih praznika Počev od Pizistrata. Prema jednoj orfičkoj himni (n. Njegova pojavljivanja i iščezavanja nisu uvek povezana s godišnjim dobom. Iščezavao je tako što bi zaronio u Lernu ili u more. mit ο Dionisu Zagreju — na kojem ćemo se kasnije zadržati — pripoveda ο okrutnoj smrti boga koga su ubili. koje su se odvijale u decembru. uz pesmu. kako to pokazuju njegove veze s vodom i klicama. na neki način. pre svega mimohode maski ili lica prerušenih u životinje. Dionis se pokazuje preko zime i iščezava na upravo onoj prolećnoj svečanosti na kojoj postiže svoju najtrijumfalniju epifaniju. smenjivanje života i smrti i. u Atini su se slavila četiri praznika u čast Dionisa. Ali Dionis je povezan s totalitetom života. što pokazuju njegove životinjske epifanije (bik. Aluzije na njegovo »buđenje« (isto. za »smrt«. širom sveta veoma rasprostranjena. kao drevna ceremonija. . žene bi ga uzalud tražile. na koncu. Ovi Dionisovi brojni ali komplementarni vidovi su još uočljiviji u javnim obredima. odnosno. lav. a nanovo se pojavljivao u čamcu na talasima — kao za vreme praznika Antesterija. 35). str. niti da stvori neki mit. Ali tu uopšte nije reč ο »objektivnom« posmatranju ovog kosmičkog fenomena. bile su seoski praznik. Svojim epifanijama i svojim iščezavanjima. kao i obilje vitalnosti. I ti su obredi postojali pre Dionisa. pokazivan Dionisov grob.5 On stvarno ispoljava određenu povezanost sa životom biljaka. str. i pored njihovih neizbežnih »pročišćenja« i naknadnih tumačenja. »Iščezavanje«. nalazi pored Persefone. raskomadali i proždrali Titani. Tokom praznika Agrionija u Heroneji. kada se u argivskom obredu Dionis priziva s dna mora (Plutarh. bršljan i bor su gotovo postali njegovi atributi. zapravo. Uostalom. kada je odsutan. pojavljivanje i iščezavanje života. »okupacija«. Dionysos. čija običnost ne bi mogla da podstakne nijednu religioznu ideju. dakle. Faloforija. on se vraća iz zemlje mrtvih. to su mitološki izrazi za silazak u Podzemlje. sigurno je prethodila Dionisovom kultu.pokazuje iznenada i potom tajanstveno nestaje. pošto se odvija u prisustvu samog boga. Povorka bi. jarac). isto se tako govorilo ο njegovoj smrti u Argu. LIII) smatra se da se Dionis. ali je razumljivo kako je bog vina stao na čelo povorke maski. 123.

osa545. U jednom navodu iz Heraklita jasno se kaže da se reč Lenai i glagol »činiti Lenai« koriste kao ekvivalenti za »bahanti« i »bahantovati«. up. Tukidid je (II. Ona bi se 544 Up. a zatim se probalo novo vino. [Antesterion je osmi mesec staroatičke godine (polovina februara — polovina marta) u kojem su u Atini održavane antesterije. prev. nav. žrtva za mrtve. 545 Starogrč. obično pomešana od mleka. žrtva levanica.uh. Procesija. vina. prev. Bog je bio prizivan nadmetanjem dad.548 Ali euforija i pijanstvo anticipiraju na neki način onostrani život. str. koji još ima povlašćeno mesto u svim oblicima društva. 4) smatrao da su Antesterije najstariji Dionisov praznik. darodavče bogatstva!« Antesterije su praznovane približno u februaru—martu.546 »vrčevi«) odvijalo se takmičenje vinopija: oni su dobijali po jedan vrč u koji je nalivano vino i na dati znak su ispijali sadržaj najbrže što su mogli. i četiri počasne dame. One su bile i najznačajnije. 7 Njihovu starost i njihov svehelenski karakter dokazuje i činjenica da su dva od ovih praznika nosila imena meseci koji im odgovaraju — Lenajon i Antesterion. upućivala se prema starom Limnajonu. str. u martu— aprilu. Bačve su donošene u svetilište »Dionisa u močvari« da bi se bogu prinele žrtve levanice. žena arhontakralja. str. od toga časa je smatrana za Dionisovu suprugu. 546 Starogrč. 47. 15. eleusinski sveštenik. Reč istog korena u glagolskom obliku znači: stajati ili plesati na jednoj nozi (prim. naslednica starih gradskih kraljica. delo. Prema glosi jednog Aristofanovog stiha. delo. »Kraljica«. 8 Duh procesija Eleusinskih misterija je bio izjednačen s Dionisoim.). Drugog dana (Choes.Mnogo manje znamo ο Lenejama544 koje su praznovane usred zime. nav. koju su sačinjavali različiti.]. u povorci se nalazio i brod postavljen na četiri kolska točka. Otto. tekstove i reference koje je razmotrio V.: bakljonoša. Prim prev. jedinom svetilištu koje je toga dana bilo otvoreno. Sveštenik koji je za vreme Eleusinskih misterija držao baklju (prim. ovo takmičenje se takođe uklapa u dobro poznati scenario nadmetanja i dvoboja svih vrsta (sportskih. 80. . 162—64. verovatno prerušeni statisti. Na dan Hoes obrazovala se povorka koja je prikazivala dolazak boga u grad. i jedan žrtveni bik ispred kojeg su išli svirač na fruli i nosači cvetnih venaca. izgovara: Pozovite boga! — a slušaoci kliču: Sine Semelin. kada su se mladići trudili da što duže zadrže ravnotežu na nauljenoj mešini). Pošto se smatralo da on dolazi iz mora.). koje su najkasnije ustanovljene. trodnevne cvetne svečanosti u čast Dionisa. Jakho8. a »Velike Dionizije«. Basilina. Tu su se odvijale različite ceremonije u kojima su učestvovale Basilina. Jeanmaire. govorničkih) koji prate obnavljanje života. jednom od najznačajnijih nasleđa iz preistorije. otvaranje zemljanih bačvi (pithoi) u kojima se čuvalo vino od jesenje berbe. ο izvorima je raspravljao W. odnosno. na dragi dan Dionizija u polju. askoliasmos547. koji više ne liči na tužni homerovski zagrobni svet. a u njemu su bili Dionis koji je držao čokot i dva naga satira koji su svirali u frulu.). 548 Podsetimo na to da je reč ο izuzetno drevnom i svuda raširenom scenariju. Kao i neka nadmetanja »Dionizija u polju« (na primer. Prvi dan se zvao Pithoigia. meda i vode (prim. reč hoe javlja se i u značenju: izliv. prev. »s bakljom u ruci. Oto. 547 Askolije su svetkovine mešina.

koje je trebalo pojesti do noći. 3. »Od mrtvih nam. III. Kad padne noć. »staji za bika«) odvijala sveta svadba između boga i kraljice (Ath. . 5).). To sjedinjavanje je. naslednika kraljeva — i Dionis se tako otkriva kao kralj. Najslavnija je bila »jednodnevna loza« koja bi u nekoliko sati procvetala i dala grozdove. i đrugi izvori koje navodi Otto. Oto s pravom ističe značaj Aristotelovog svedočanstva. VI. Ali to je i čin koji je karakterističan za Dionisa. * Demonska bića. reke što se ispunjavaju mlekom i medom. Belova u Vavilonu (pratnja hramske boginje kada se bog nalazio u hramu). na primer. simbolizovalo venčanje boga s celim gradom. Tri dana Antesterija. sutradan zaticale рггпе vina (Pausanija. vlagom. koje zahteva da mu se javno prizna nadmoć. Izbor Bukoleja ukazuje na to da je bikovska epifanija Dionisa tu još bila prisutna. uz sve pogodnosti koje se mogu zamisliti. 6. Bilo je pokušaja da se ta veza protumači kao simbolična. verovatno. str. 2.) jedno te isto«. Otto. deca Noći i sestre Mojri. izliva obilan izvor vina (Diodor sa Sicilije. vikalo se: »Napolje. str. Mrtvi i sile onostranog sveta vladaju plodnošću i bogatstvima i raspodeljuju ih. staroj kraljevskoj rezidenciji. kere. ili pretpostavkom da je boga oličavao arhont. U Teosu se. božanstvo brutalnih epifanija. koje određuju čoveku neumitnu sudbinu. zapisano je u jednoj hipokratskoj raspravi. pošto se tada vraćaju duše mrtvih. ili sveštenice koja je raorala da spava u Apolonovom hramu u Patari kako bi neposredno od boga primila mudrost koju je trebalo da obelodani kroz proročanstvo. bujanjem bilja. Već je Heraklit (fr. a posebno drugi. Njima je bio i posvećen poslednji dan Antesterija.. 550 Sofokle.« U svim ceremonijama koje su mu posvećene. Tijest (fr. Gore smo pomenuli Dionisovu povezanost s vodom. dolazi hrana. 1—2).popela pored njega u kola. na dan njegovog praznika. pa se nova svadbena povorka upućivala prema Bukoleju. jer ο njima govore brojni autori. 84. nesretni su dani. 15) govorio da su »Had i Dionis (. Ne znamo ni za jedan drugi grčki kult u kojern je bog trebalo da se sjedini s kraljicom. Trećeg dana antesterija Кеге su isterivane iz kuća kao duše mrtvih (prim. Slična »čuda« su bila potvrđena i na drugim mestima. Aristotel kaže da se upravo u Bukoleju (dosl. »čuda« su se zbivala na različitim mestima. 98—99. Isto tako treba ukazati i na »čuda« koja prate ili najavljuju njegove epifanije: vodu koja izbija iz stene. Pol. Dionis se istovremeno pokazuje kao bog i plodnosti i smrti.550 549 Reč je ο sasvim drugačijoj vezi nego što je. varivo od različitog zrnevlja.. prev. Tada se molilo za mrtve i pripremala panspermija. U Elidi su se tri prazne zdele. 234). Ali V. rastenje i klice. i sa njima kere* koje nose zlokobne uticaje podzemnog sveta. ostavljene preko noći u zapečaćenoj odaji.549 Basilina prima boga u kući svoga supruga. dan Dionisovog trijumfa. 66. up. Antesterije su se završile!« Obredni scenario je dobro poznat i donekle se javlja u svim zemljoradničkim civilizacijama. 2).

korišćen je prevod Kolomana Raca. 1920 (prim. Kvario је devojke pod izgovorom da ih uči slatkom i zanosnom upražnjavanju evoi551 (233 i dalje).). .13 Pentej se suprotstavlja Dionisu zato što je ovaj »tuđinac neki. Uvređen time što je njegov kult još nepoznat u Grčkoj.124. a u rukama su nosile i na svojim grudima dojile lanad i mladunčad divljih životinja (695 i dalje). Dionis stiže iz Azije s grupom Menada i zaustavlja se u Tebi. a iz palica omotanih bršljanom rose se kapi meda (703 i dalje). opisuje da su bile ogrnute krznima lanadi. koji odražava najoriginalnije i verovatno najstarije svojstvo boga. »dionizijskih« čuda: bahantkinje svojim palieama552 udaraju ο stene i odatle izvire voda ili izbija vino. prerušenog u sveštenika sopstvenog kulta. Matica hrvatska. Pentej hvata i zatvara Dionisa. trijumfa«. palica gore obavijena bršljanom i lišćem vinove loze. Bakhe. Zagreb. / kog grdiš sada molitvom se molio« (712—714). / tu prave. u zoru. čeprkanjem po zemlji dobijaju vrela mleka. Gde je to bilo moguće. pa čak uspeva i da ubedi Penteja da ode i uhodi žene za vreme njihovih orgijastičkih ceremonija. soka kaplje maše grozdove. Menade otkrivaju Penteja i komadaju ga. iznenadio na Kiteri. Žene su podsticane da napuste svoje kuće i da noću otrče u planinu. zdrave službe božje nema već!« (260—262) Ali zanos bahantkinja ne izaziva vino. Jedan Pentejev sluga koji ih je. uprkos dobijenim savetima. međutim. upućuju ka planinama gde svetkuju orgijastičke obrede. tu je najšjajnije prikazana. »Izvesno. 21" 551 Starogrč.: Ijuju! — bahovski veseli usklik.). sa ostalim ženama Tebe. bajač je / sa kovrčicam' plavim. Obilje je posebnih. igrajući uz zvuke bubnjeva i frula. Α Pentej še najviše plašio uticaja vina jer »gdje ženske se na gozbi. / iz oči crnih smije s' Afrodite slast«. uverena da je to lavlja glava. rodnom mestu njegove majke. Bahantkinje su se tada bacile na životinje koje su pasle u dolini i »bez ikakvog sečiva u rukama« iskidale ih na komade. Euripid i dionizijska orgijastičnost Slična »čuda« su karakteristična za frenetičan i ekstatički Dionisov kult. I Euripidove Bahantkinje predstavljaju svedočanstvo neprocenjive vrednosti ο onome što bi mogao biti susret' grčkog genija i dionizijske orgijastičnosti. prev.12 Što god da je Euripid imao na umu kada je pred kraj života pisao Bahantkinje. Sluga i njegovi pratioci zamalo su bili rastrgnuti. kosoro mirisnom. koja se završava resrcama omorike (prim. 552 Tirs. okrunjene bršljanom. nastavlja Sluga: Da bješe tamo i to vidje. bogu bi. opasane zmijama. Tri kćerke kralja Kadma poriču da je njihovu sestru Semelu voleo Zevs i da je ona rodila boga. Sam Dionis je glavni junak Bahantkinja što je činjenica bez presedana u starom grčкош teatru. pošto ih je iznenadila Agava. proganjanja. Dionis na njih šalje »ludilo« pa se njegove tetke. koji je na prestolu nasledio svoga dedu Kadma. čudesno spasava. Dionis se. a čarobnjak. zabranjuje taj kult i tvrdokorno mu se suprotstavlja. ovo remek-delo grčke tragediie je istovremeno i najznačajniji dokument ο dionizijskom kultu. njegova rođena majka Agava pobedonosno nosi njegovu glavu. Pentej. Tema »suprotstavljanja. prev.

a lečenje se graničilo s pravom inicijacijom. takođe je bio manija izazvana opsednutošću koribantima. Sam Dionis je spoznao »ludilo«. slične mahnitosti ukazuju na vezu sa životnim i kosmičkim silama koje se mogu protumačiti jedino kao opsednutost bogom. — / pa ranam' rane. a one ti iz ruke uzmu bacat štap. postizanje slobode i spontanosti koje su nedostupne ljudima. a bahantkinje su samo delile božija iskušenja i strasti. / Oštrice koplja do krvi ih ne rani.553 Ali dionizijsko iskustvo se doticalo najdubljih slojeva. 554 Podsetimo da зе šaman od psihopate razlikuje po tome što on uspeva da se izleči. mania. Α narod bijesom plane tad / rad grabeža na bakhe. neranjivost vatrom ili oružjem. Menade se zatim bore u dolini. Nepotrebno je iiaglašavati razliku ižmeđu tih rioćnih. Izgleda sasvim izvesno da se među te slobode podjednako uključuje i odbacivanje interdikta. to delimično objašnjava i masovno pristupanje žena. Misteriju je sačinjavalo učestvovanje bahanata u totalnoj epifaniji Dionisa. Dionisa i njegov kult. etičnih i društvenih pravila i konvencija. na planinama i u šumama. / al' ne pada na crnu zemlju ništa baš — / ni grožđe ni mjed. Moglo se očekivati. to je bilo jedno od najpouzdanijih sredstava za komunikaciju s njim. užem ne svežu. Bahantkinje su proždirući presno meso reintegrisale ponašanje koje je bilo potisnuto već desetinama hiljada godina. Putem prinošenja žrtve kidanjem (sparagmos) i jedenjem presnog mesa (omophagya). junakovo ludilo je Herino delo. i ona žena koja је po prirodi trezvena neće se pokvariti učestvovanjem u orgijama« (Bah. Dionis odgovara: »Stvor nerođeni tajnu znati ne smije« — »Pa kakvu korist nosi žrtva čovjeku?« — »To doznat ne smiješ.no iskustvo: ili kao božja kazna. Grci su znali i za druge slučajeve manija koje su izazvali bogovi. kralju. . stari upoređivali s dionizijskom orgijastičnošću. / al' ne pali. ili као njegova milost. 314 i dalje).554 553 Tiresija ipak brani boga: »Dionis ne primorava žene da budu trezvene. . »A kakva smisla ima sveta služba ta?« — pita Pentej. otimaju iz kuća. otkriće totalnog oslobođenja. tjeraju . / S kovrčica bije plam. prizor na pogled. al' vrijedno jeste znat« (470—474). nego činjenica da su one bile vrednovane kao religioz. »Koribantizam« koji su. a na kraju raspolaže snažnijom i kreativnijom personalnošću nego ostatak zajednice. u Sofoklovom Ajak. »bliskost« sa zmijama i mladunčadi divljih životinja — omogućavaju zanos. Dionizijski zanos pre svega znači prevazilaženje Ijudske uslovljenosti. poistovećivanje s bogom. Obredi su slavljeni noću. postizalo se jedinstvo s bogom. ne izdvajaju psihopatske krize. zgrabi oružje. daleko od grada. u bijeg gone. / To strašan bješe. U Euripidovoj tragediji Herakle. Sva ostala iskustva — izuzetna fizička snaga. mleko koji izbijaju iz zemlje). Rastrgnute i proždrane životinje su bile Dionisove epifanije ili inkarnacije. Euripid nam prikazuje jedan tajni kult. »I djecu grabe. i javnih dionizijskih praznika ο kojima smo već govorili (§ 123). . frenetičnih i divljih obreda. međutim. uostalom. vino. Trezvenost zavisi od karaktera. / Što uprte na leđa.»Pod hiljadama devojačkih ruku« strašni bikovi behu raskomadani za tren oka. »čuda« (voda.su pomućenje uma izaziva Atena. (754—763). osobit za Misterije. da će se ta opsednutost zamenjivati sa »ludilom«. najzad.

Sabazove misterije!« i igrajući uz povike Hyes. Retko se u istorijsko doba pojavljivao bog koji nosi tako drevno nasleđe: obredi su uključivali i teriomorfne maske.). sparagmos. nije prestajao da stvara nove religiozne vrednosti. omofagiju. ushićenost (prim. enthousiasmos555 Najznačajnija je činjenica da Dionisov kult. maniju.). prev. pod lokalnim imenom.« I ceo skup bi počeo da kliče ololvge. koji je u Olbiji. u središtu dionizijskog obreda uvek nalazimo maniju. str. »mistično piće«). Naravno. klicanje (prim. Akolit je. (Stari su ga. 556 Preveo МПац Arsenić. antropofagiju. 95—97. s nekim konvulzivnim plesovima srednjeg veka. zanimanje za poređenja sa na izgled sličnim kolektivnim obredima i pokretima — na primer. Ma u kom obliku. podizao iniciranog koji je ničice ležao na tlu i ponavljao formulu: »Umakao sam zlu i pronašao sam bolje. mističnog bratstva Severne Afrike16 — počiva upravo na činjenici da ona otkrivaju originalnost dionizma. Na čelu je išao Eshin. prev. srpska. možda je tu bilo reči ο nekom žrtvovanju i jedenju presne životinje). 1959 (prim. Herodot (IV. To 555 Starogrč.). tako i sami oni koji su bili obuzeti. osobito žensko zazivanje. zanos.Najzad. ekstatično iskustvo neke manje-više žestoke mahnitosti. 259). liknon.: božansko oduševljenje.)17 Demosten se poziva na obrede koje je pratilo čitanje »knjiga« (verovatno nekog pisanog teksta u kojem su bile hieroi logoi558). Jeanmaire. u stvari otkriva neke obrede male tijade557 (Bacchein) koju su u Atini u IV veku svetkovali vernici tračkog boga Sabaza koji je homologan Dionisu. Attes. 559 Starogrč. prev. smatrali za tračkog Dionisa. ovenčanih komoračem i granama bele topole.559 Sutradan se odvijala procesija adepta. nebros. 78—80) pripoveda doživljaj skitskog kralja Skileja. Demosten nam u jednom slavnom odeljku (O vencu. jednom uključen u duhovni svet Grka. pokušavajući da ismeje svoga protivnika Eshina. ο »očišćenju« (katharmos) koje se sastojalo upravo iz trljanja inicirane osobe glinom i brašnom. Herodot se zadovoljio time da saopšti priču koju su njemu ispričali u Olbiji. vitlajući zmijama i kličući: »evoe. Mat. Novi Sad. Za vreme ceremonije (telete). »mističnu košaru«. prvu kolevku malog Dionisa. Dionysos. Hyds!* Demosten takođe pominje i koš u obliku rešeta. 17 Prema starim glosaraa reč saboi (ili sabaioi) na frigijskom jeziku je bila ekvivalent grčkog bacckhos. uostalom.: svečani ophod bahanata.). Attes. prav. on govori ο »nebrizaciji« (aluzija na kožu laneta. ili s obrednom omofagijom kod Ajsaua. faloforiju. ο »kraterizovanju« (bazen u kojem su se mešali vino i voda. prev. obuzet bogom. frenezija izazvana opsednutošću bogom — »ludilo« — izazivala je radoznalost mnogih autora a često je podsticala i ironiju i porugu. svečano udruživanje radi priređivanja žrtvene gozbe u čast nekom bogu (prim. . up.). na Boristenu (Dnjepar) »zaželeo da bude posvećen u Bahove i Dionisove misterije«.556 To je po svoj prilici bila neka procesija u kojoj su posvećeni »pod vlašću boga« dopuštali da ih ponese frenezija koju su kako pomoćnici. on je »pao u bahantski zanos i sad je izvan sebe«. čuvajući pri tom nasleđe iz preistorije. 558 Starogrč.: svete pouke (prim.: glasno. smatrali za »ludilo« (mania). najzad. 557 Starogrč.

pogotovu kada je reč ο starom dobu. ali ono nikada nije uspevalo da je transmutira. 561 Kult Dionisa-deteta je bio poznat u Beotiji i na Kritu. ier je ovaj getski bog činio »besmrtnima« one koji su bili posvećeni u njegove misterije. Jedinstvo s bogom je činilo da se tokom izvesnog vremena Ijudska uslovljenost rasprsne.. u Dionisovoj nadljudskoj snazi i neranjivosti. u svim slojevima kulture). Svuda u svetu božansko dete je nosilac inicijacijske simbolike koja otkriva tajnu nekog mističnog »preporoda«.560 mada je bar deo ceremonija (na primer. Bahantkinje ne govore ο besmrtnosti. a pogotovo kult Dionisa-deteta561 sa obredima koji slave njegovo »buđenje« — ostavljamo ovde po strani mitsko-obrednu temu Dionisa-Zagreja. Festižjer) osporavaju postojanje neke dionizijske Misterije zbog toga što nedostaju jasni pokazateljj ο eshatološkoj nadi. razdvajala božanstvo od ljudske uslovljenosti. pošto je pastojanje ezoteričnih značenja tajnih i inicijacijskih obreda potvrđeno svuda u svetu. i to u najvećoj tajnosti. a ponekad i zamenjivan. Kad Grci ponovo otkriju prisustvo boga . Ugledni naučnici (Nilson. Bahantkinje. Teško je tačno reći kada su. u njihovim očima. . 560 Podsećamo da su za vreme praznika Antesterija neke obrede izvodile isključivo žene. ali se na kraju proširio i па Grčku. makar i privremena zajednica s bogom. gore. i pod kojim okolnostima. Izvestan je inicijacijski i tajni karakter privatnih tijada (v. koji je poistovećen s Dionisom. Naravno. procesije) bio javan. međutim. Dionisovo iščezavanje i epifanija. koju ćemo usikoro razmatrati — ukazuju na volju i nadu u duhovni preporod. kao što je nema ni u kasnijem Nonovom Spevu ο Dionisu (Dionysiakd). (Za religiozno iskustvo. veoma loše poznajemo tajne obrede. 470—474). Ali Grci se još nisu usuđivali da premoste beskrajnu razdaljinu koja je..) Podsetimo da je već kult Sabaza. a da i ne govorimo ο njihovom ezoteričkom značenju (које је moralo postojati. manje-više je svejedno hoće li ili neće takva simbolika biti »shvaćena« razumno. Pored toga. tajni i inicijacijski dionizijski obredi stekli funkciju koja je specifična za religije Misterija. predstavljao strukturu neke misterije (»Umakao sam zlu!«). Dionisovo prisustvo u Eleusinskim misterijama dopušta mogućnost da se poveruje u eshatološko značenje bar nekih orgijastičkih iskustava. Ali mi. njegovi silasci u Podzemlje (koji se mogu uporediti sa smrću iza koje sledi vaskrsenje). Iskustvo je sigurno bilo nezaboravno. U Bahantkinjama nema aluzije na besmrtnost. 125. jer se učestvovalo u stvaralačkoj spontanosti i opojnoj slobodi. nije bila bez posledica za posmrtno stanje bahanata.»ludilo« je na neki način predstavljalo dokaz adeptove »divinizacije« (entheos). To je dovoljno da bi se Dionis razlikovao od Zalmoksa s kojim je još od Rodea upoređivan. morfologiju eshatološke nade ne treba ograničavati na izraze koji su postali poznati preko orfizma ili misterija iz helenističke epohe.

vid. Što se tiče »mističnih igračaka«. drage primere kod Ota. Reč je ο starom obredu inicijacije.»Misterijske« karakteristike kulta jasnije se ocrtavaju naročito od Dionisa Zagreja. Mitsko-obredna tema stradanja i vaskrsenja deteta Dionisa Zagreja otvorila je prostor za bezbrojne protivurečnosti. Ime Zagreja se prvi put pominje u poemi Alkmeon iz tebanskog ciklusa (VI vek):563 ono znači »veliki lovac«. Pausanija (VIII. De cor. prev. 3. fr. Kinkel I. Ciceronov savremenik. Jeanmaire. Epikurejac Filodem. Jedna boginja — Atena.20 Kao što bi to i trebalo očekivati. drugim rečima.) 21 De piet. što odgovara Dionisovom divljem. str. načinivši titane autorima božjih patnji«. 259. XXVII. Te komade oni kuvaju u kotlu. str. Nono. Argivljani su lice prekrivali gipsom kada su učestvovali u dionizijskim praznicima. 564 Demosten. Zevs zgromi titane. Reja ili Demetra — dobija ili spasava srce i stavlja ga u jedan kovčeg. ali je ta epizoda našim precima bila poznata. čigrom. titani su božanskom detetu prišli posuti gipsom kako ne bi bili prepoznati. 228 i dalje). one su bile odavno poznate. koji je živeo u Atini u VI veku. 472. str. Što se nas tiče. 37. u Pizistratovo vreme. dovoljno je jasno kazati da su obaveštenja koja daju hrišćanski autori potkrepljena još starijim dokumentima.564 Te dve činjenice povezivane su od starina (up. po Kalimahu (fr.: čegrtaljke (prim. 382. takođe Euripid. uveravajući da je zločin bio počinjen iz ludila. oni ga prikazuju euhemerizovano. napisao je poemu na tu temu: »uzevši ime titana od Homera. uz čudne pokliče. jedan 562 Lat. Dionis. 5) nam prenosi jedno obaveštenje koje je dragoceno uprkos sumnjičavosti Vilamovica i drugih naučnika: Onomakrit. a po nekima ih i jedu. piljcima. 44'. up. govori ο tri Dionisova rođenja. 171) Zagrej je samo jedno posebno Dionisovo ime. izigravali su ludilo neke pomahnitale duše«. jedan od inicijacijskih obreda sastojao se upravo iz posipanja kandidata nekim prahom ili gipsom. 77. Obavešten ο zločinu. Ali upravo zbog toga što su bili oslobođeni zabrane da govore otvoreno ο svetim i tajnim stvarima. hrišćanski autori su nam preneli izvesne dragocene podatke. Hrišćanski autori ne pominju Dionisovo vaskrsenje. ubijaju ga i komadaju. 563 Fr. . obrtaljkom). drugom iz bedra. Α u Sabazovim misterijama koje su svetkovane u Atini. Hera šalje titane koji odnose dete Dionisa Zagreja zajedno s nekim igračkama (zvečkama. orgijastičkom karakteru. »prvom od majke. Što se tiče zločina titana. Mit ο komadanju deteta Dionisa Zagreja poznat nam je pre svega zahvaljujući hrišćanskim autorima. oni nrolaze kroz obrednu smrt. i »sopstvenim zubima kidali živog bika«. koji je dobro poznat u »primitivnim« društvima: novaci svoja lica trljaju prahom ili pepelom kako bi ličili na utvare. 191 i dalje. crepundia562 ogledalom. a trećem kada se vraća u život pošto je Reja sastavila delove koje su raskomadali titani«. pogotovu zbog njenih »orfičkih« tumačenja. nepotpuno i zlonamerno.21 Firmik Matermo zaključuje da se na Kritu (gde on smešta svoju euhemerizovanu priču) sećanje na ovo ubistvo zadržalo u godišnjim obredima koji su ponavljali ono što je »dete u času svoje smrti učinilo i pretrpelo«: »u dubini šuma. Po mitu. loptom. on je osnovao Dionisove orgia.

Tradicija koju prenosi Diodor je dragocena utoliko što potvrđuje postojanje dionizijskih misterija.565 Žanmer (Jeanmaire) je u pravi čas podsetio da kuvanje u kotlu ili prolazak kroz vatru predstavlja inicijacijske obrede kojima se postižu besmrtnost (up. 566 Jeanmaire. raznovrsnošću svojih transformacija. str. kako to kaže Plutarh (De Iside. štaviše. str. str. U jednom drugom odeljku. Vid. odnosno. 15) koji je. u sve zemlje. dakle. 35). U stvari. pošto su raskomadali dete. epizodu ο Demetri i Demofontu) ili podmlađivanje (Pelijine kćeri svoga ocaseku na komade i kuvaju ga u kotlu). nažalost oštećen. pominje čigru. moglo bi se reći da su oni detetu Dionisu davali božanstvenost i besmrtnost). možemo prepoznati jedan stari inicijacijski scenario čije je izvorno značenje bilo zaboravljeno. pronađen u Fajumu (Curubi). 6). »problem« koji se pripisuie Aristotelvt (Diodot.papirus iz III veka pre Hr. »jedan Zagrej«. II tom). Jer 11 delfskoj košari se nalazio raskomadani Dionis. Aristotel IV. druge primere u Mairie Delcourt. Inicijacijski karakter dionizijskih obreda može se prepoznati u Delfima. »ubijali« su novaka da bi se on »ponovo rodio« u svetu više egzistencije (u našem primeru. Ali. XIX. Dionysos. obrtaljku. poznata u IV veku. . * ** Više nego drugi grčki bogovi. Ali verovatno je da su te misterije već u V veku preuzele neke »orfičke« elemente. među sve narode. 51. Orfej je tada proglašen za »Dionisovog proroka« i »osnivača svih inicijacija« (vidi gl. titani su mogli imati samo ulogu demona — i bili su zgromljeni. koji je. 31). Euforion je UI III veku znao za analogno predanje. 65. piljke i ogledalo (Orph. Jer titani su se ponašali kao učitelji inicijacije. u religiji koja je zagovarala apsolutnu prevlast Zevsa. sin Zevsa i Semele«. Najdramatičnija epizoda mita — naime činjenica da su titani. spreman da se poveže sa različitim. te su pojedinosti pominjane u vezi s »proslavljanjem misterija«. L'Oracle de Delphes. str. On je uvek u pokretu: stiže svuda. njegove udove bacili u kotao gde su ih kuvali a zatim pekli — bila je.566 Dodajmo i da su oba obreda — kidanje udova i pečenje ili prolazak kroz vatru — karakteristike šamanske inicijacije. pa i 565 Up. posle Salomona Renaka (Reinach) razmatrao Mulinje (Moulinier). 387. isto. iz njihovog pepela su stvoreni Ijudi — i taj mit je imao značajnu ulogu u orfizmu. Dionis iznenaduje brojnošću i novinom svojih epifanija. a taj Dionis »koji se ponovo rađao kao Zagrej bio je istovremeno i tebanski Dionis. Fr. Prema nekim varijantama. 153 i dalje. sa svim pojedinostima. Orfej je prikazan kao reformator dionizi jskih misterija: »zbog toga su imisterije za koje se duguje Dionisu nazvane orfičke« (III. 75. U »zločinu titana«. 53. spreman za ponovno rođenje.28 Izgleda da se i Diodor sa Sicilije poziva na dionizijske misterije kada piše da je »Orfej preneo komadanje Dionisa u ceremonije misterija« (V. 4). 331. u sve religiozne sredine. kada su žene proslavljale ponovno rađanje boga.

Više nego ma koji drugi Olimpljanin. satirična drama. razvili su se u Misterije. 248—49). Ti su se obredi neočekivano razvijali. a zanos manije je dokazivao da se Ijudska uslovljenost može prevazići. horovođa) (Jeanmaire. i od Dionisa načinila boga pozorišta. i u književni rod. drugi obredi. taj mladi bog će neprestano darovati svoje vernike novim epifanijama. manje-više su direktne dionizijske tvorevine. tragedija. i orfizam je dužnik dionizijskih tradicija. s jedne strane. moglo približiti. u spektakl. uranjanjem u životinjsku besvesnost. erotizam. nav. orgijaste i askete. uneti ga u sebe. Pijanstvo. Njegov način bivstvovanja izražava paradoksalno jedinstvo života i smrti. i obrednih uzvilca i povika. . političare i kontemplativce. Sasvim izvesno. ili zanosom entuzijazma — svi ti strahovi i otkrovenja potiču iz jednog jedinog izvora: prisustvo boga.567 Ako su. tajni i inicijacijski. on je jedini grčki bog koji je. 567 Ditiramb. Ditiramb. Apolonom). koji je podrazumevao ekstatičku mahnitost. Makar posredno. nepredviđenim porukama i eshatološkim nadama. »ophod povodom žrtvovanja neke žrtve radi izazivanja kolektivnog zanosa pamoću ritmičnih pokreta. delo. ili manijom. neka javna bogosluženja postala spektakli. počeo je — upravo u doba (VII—VI vek) kada se u grčkom svetu razvija horska lirika — da se razvija u književni rod koji je po značaju i po ugrađivanju lirskih delova u teme koje su manje više prilagodene okolnostirna i Dionisovoj ličnosti« dorastao delovima koje peva ехагсћоп (starogrč. podjednako zaneo i privukao kako seljake tako i intelektualnu elitu. Zato Dionis predstavlja tip božanstva koje se korenito razlikuje od Olimpljana. pokazujući se u različitim vidovima. ali isto tako i nezaboravna iskustva izazvana periodjčnim dolaženjem umrlih. ditiramba. Uzbudljivo je praćenje preobražaja jednog kolektivnog obreda. u svakom slučaju. str. sveopšta plodnost. Da li je bio bliži ljudima nego ostali bogovi? Njemu se.antagonističkim božanstvima (Demetrom.

.

1950.d. = Worterbuch der Mythologie (Stuttgart) . . 1955) Ar Or = Archiv Orientalni (Prague) ARW = Archiv fiir Religionswissenschaft (Freiburg/Leipzig) BJRL = Bulletin of the John Rylands Library (Manchester) BSOAS = Bulletin of the School of Oriental and African Studies (London) CA = Current Anthropology (Chicago) HJAS = Harvard Journal of Asiatic Studies HR = History of Religions (Chicago) IIJ = Indo-Iranian Journal (La Науе) JA = Journal Asiatique (Paris) JAOS = Journal of the American Oriental Society (Baltimore) JAS Bombay = Journal of the Asiatic Society. Pritchard.SKRAĆENICE ΑΝΕΤ = J. Bombay Branich JIES = Journal of Indo-European Studies (Montana) JNES = Journal of Near Eastern Studies (Chicago) JRAS = Jonrnal of the Royal Asiatic Society (London) JSS = Journal of Semitic Studies (Manchester) OLZ = Orientalistische Literaturzeitung (Berlin/Leipzig) RB = Revue Biblique (Paris) REG = Revue des Etudes Grecques (Paris) RHPR = Revue d'Histoire et de Philosophie religieuses (Strasbourg) RHR = Revue de l'Histoire des Religions (Paris) SMSR = Studi e Materiali di Storia delle Religioni (Roma) VT = Vetus Testamentum (Leiden) M.M. Β. drugo izdanje. Ancient Near Eastern Tezis Relating to the Old Testament (Princeton.

.

1962. Α propos d'une etude recrnte sur rinitiation dionysiaque« (Revue des Etudes Anciennes. 176 . Boj'ance. Orphće et l'orphisme α l'epoque classique (Pariz. 1966. »Dionysiaca. 68. »L'antre dans les mysteres de Dionysos« (Renđiconti della Pontificia Accademia di Archeologia. 191 i dalje) je pokazao da neka obaveštenjia koja se nalaze u relativno kasnijim delima potiču dz starijah izvora. Mi ćemo se na ovaj problem vratiti u drugom lomu ovog dela. P. Tucan. 51 i dalje. Za sada videti: P. 33. 101—119). str. R. 176 Aditje.Valter Oto (Dionysos. Ο »problemu« koji se pripisuje Aristotelu. str. »Nevezana«. str. 33—60). str. Ноуапсе. 107—127). 24.. 142 Aditi. videti L. 1955). str. Moulinier. 1965. Adam. »Du nouveau sur Pinitiation dionysdque« (Latomus. Dionisove misterije isu otvonile prostor za mnoge rasprave. 141 i dalje adam.

64. 186 i dalje. iščezavanje i okultacija. njihov inicijacijski karakter. 335 Alalu. mistična povezanost s divljači. poistovećen sa skambhom. 198 Arijci. 65 Apiru. 240—241. 120 Demofont. Brahmane. 310 i dalje basar (telo) 286 beth-el. 159 Ašerat. 247 i dalje »demonizacija« posmrtne egzistencije (Egipat). 186 i dalje Drvo sveta. »nebo«. § 21 Aranjaka. § 105. 312 i dalje Dionizije u polju. 60—63 Arjaman. 236—237. §§ 122 i dalje. 238— 240. 156 i dalje Anu. 10 doba. u preistorijskoj Anadoliji. poistovećen s Brahmanom. 280 i daije. 149 Bog (prema Mojsijevom viđenju) § 59 bog oluje. 274 aisa. 357 Egzodus. § 58 Ehnaton. § 74. u Vedi. 129. 382 Agni. 372. 189 i dalje dvosekla sekira. 152 i dalje Axis mundi. 63. 343 Ameša Spenta. poglavar ugaritskog panteona. 374—375 »dokumentisvedočanstva« paleoantropa. 338 Brahman. § 64. 171 i dalje dike. kritsko poreklo. 382 Asur. religija Ahemenida. 131 i dalje. 55. 279 i dalje. 367—368 agnićajana. 79 i dalje. 374. kod Indoevropljana. 10. §§ 89—91. § 102 El. simbioza s domorocima. 394 čovek. 115 i dalje. povezan s Jehovom. 197. apolonijska. 163 Demetra i Eleusinske misterije. 198. 114 ekstatičko iskustvo. 369 deivos. 63 asure. 93 i dalje Amos. 67. u ugaritskoj mitologiji. up. 364. 127 i dalje Amarna. 394 dakšina. 314 Enuma eliš. 384 i dalje En-ki. simbol univerzuma. § 98 Ereškigal. 399 Bakhein. »bog«. egipatski. totalitet obređnih činova koji ga sačinjavaju. 168 i dalje 26 Crkva svih svetih u Korezi. 181 i dalje ekstatici. 269. 18 drugo rođenje. § 76 Bufonije. šamanska (Zaratustra). 54. 94—96 Atum. § 73. 332 duša. § 79 ekstaza. Dionisove misterije. izlazak iz Egipta. 45 i dalje Ču-kutjen. 399. 207 i dalje Aton. demonizacija deva. § 23 En-lil. §§ 102 i dalje. na Kritu. solarizacija Amona. 35. 310 i dalje. 63. 143 i dalje »dualizam« zaratustrijanske teologije. 59—62. 63 Anat. 159 epopteia. 57. 48. 387 atman. 159 i dalje. § 65 aserah. 11 i dalje dolmen. njegova borba sa zmajem. 55. 274 i dalje. 278—279. 377 . hititski. prodor u Indiju. religija. 313 i dalje divljač. 305 dionizijski obredi. 84 i dalje Australijanci. 131 i dalje. § 57. § 21. megalitske. 232 i dalje. Eleusinske misterije. 99 i dalje Donji svet. 355 Ašvamedha. 14. simbolika. male dioniziiske tijade. 131 i dalje Aštarta. hesiodski mit ο pet. 58 Dionis. 280 i dalje Antesterije. 172 i dalje Čatal Hijik. 206 i dalje. § 96. 63 Enkidu. 144 Avesta. 18 daena. 272 borbe između generacija bogova. 369 Atena. § 69. 67—68. 291—292. 58—60 enthousiasmos. povezan s Jehovom. 166 i dalje božanski par. 41 drvo života. § 32. 263 i dalje. § 32 Ejlejtija. na minojskom Kritu. 217 i dalje. § 110 Ahurani. 148 i dalje Apolon. 176 »Bog otaca«. 103 i dalje borba junaka protiv zmaja (Iran). 150 Bhaga. 26 Ahemenidi. 146 epodi. 54. 54. dva modaliteta brahmana. zagrobni život duše. 57. Ahurine »dobre supruge«. 117 Baal. videti pod: silazak u Donji svet Dralenloh. 398. 45 i dalje. 117 Ea. 89 i dalje Deukalion. 354—355 Angra Mainju. 388. i asure. §§ 49— 51. 176 Artemida. 365 Dijaus. 58. 354—355 Bahantkinje.. 334 Ep ο GilgamešU. atman. 220 i dalje deve. 159 i dalje Eleusina. §§ 96—97. 119. 390 Amon. § 21 Eden i mitovi ο raju. 379—380 Apsu. 274 i dalje. 392 deve. 63 i dalje akitu. 187 i dalje agnihotra. 15 Ćinvat. u vedskoj Indiji. njihovi mitski preci. 56. 187 i dalje ašelski sloj. § 100 avidja. § 82. § 47 božanska vrhovna vlast. 304 i dalje antropomorfizam Jehove. 197. 205 i dalje Avram »Otac vere«. »rob« ili »sluga« Jehove. 33—34 Avelj. 17. DionisZagrej. 286 i dalje »čarobnjak« Varuna. 370 Dilmun. § 65. § 124. 265. 163.Afrodita. 56. 304. 267. Ahura Mazda i eshatološko žrtvovanje. 79 božanstvo faraona. doktrina žrtvovanja u njima. 391 Ahura Mazda. revolucija. 378 dikša. 397 An. izazvano ispijanjem some. § 45 boginje. 264 i dalje Dumuzi-Tamuz. 120 »dvaput rođen«. 197 i dalje. 378 akadska. Dionisov praznik.

211 i dalje Geštinana. § 92. 350—351 hititski kralj. proroci ocenjuju njenu vrednost. zmaj. protoistorijska. u Eleusinskim misterijama. otelovljeni bog. 57. mit o. povezani s inicijacijama i s misterijama. 57 gvožđe. 59—62. mitologija gvozdenog doba. 214 i dalje. 48. 26 i dalje Euripid. 379 Hepat. § 23 Ipuver. njihova trojna ideologija. § 81 ideologija. § 63 »idol«. 264—265. § 45. 32 Ilijanka. 277. 380 Hiranjagarbha. 31. 213 i dalje Gilgameš. bog grmljavine. 395 furor. 356 izranjanje zemlje. 282. 115 i dalje govor. 61. 18—19. 395 hramovi. § 124 Eva. 279 i dalje Hagija Trijada. 391 identitet atman-Brahman. 124 homologacija. njihova mitologija. §§ 38—39. 73—74 istorija. monumentalni. 48. 70 hvarenah. 351 Ilija. 235—236. § 63. 381 heroji grčki. 29. 48 hramovi. u vedskoj Indiji. 35 Gudea. magijsko-religiozna vrednost govora. pretnje. 299 Hram. 244 Hestija. 286 grmljavina. 274. 169 i đalje Indoevropljani. §§ 38—39 Indusi. §§ 43—47. 167 gathe. 284. 356. 397 Isak. 46 Huvava. »Zlatni zametak«. videti takođe pod: Inana Izis. 381—382 hibris grčkih heroja 245 Hiksi. neuspela Gilgamešova inicijacija. § 59 Jaje. njihovo religiozno značenje. 347 inicijacija. 372 ispraznost egzistencije (Mesopotamija). § 29 Izrailj. 163 grobnice. središnji mit ο Indri. 166. 347 Hefest. 119 greh (Izrailj). kuća shvaćena kao slika sveta. na Kritu. 337 Horus. kult haome. 57. 243. 50—51 Habiru. 200 i dalje homologija makro-mikrokosmos (Mesopotamija). §§ 38—39. žrtvovanje Isaka. sedište duše. 62 haoma. 197 i dalje »Ja sam onaj koji jesam. 118 Hainuvele. 92—93 Hiperborejci.. 33 »Gospodarica životinja« (potnia theron). 189 i dalje. 332 Indija. iz doba Obeida. § 108 haos. iskorisko. 176 i dalje induska preistorijska civilizaoija. kultura i religija. religija. 164 i dalje. u Kešćioareleu. § 29 hram budući. 70—71. stara istorija. 60 Gigantomahija. 226 i dalje. zajednički religiozni vokabular. 119 Jašt. na Balkanskom poluostrvu. 391. 364. 268 i dalje. 29—30 grčki bogovi na Kritu. i potraga za besmrtnošću. 192 Hititi. 42 Inana. natufijanske grobnice. 78 i dalje Ja (atman). dovođenje u iskušenje. 175 i dalje . (Egipat). 277 i dalje Jasna-u-sedam-poglavlja. u njoj ima kvarenaha u obilju. mezolitski. i Bahantkinje. hititska religija. njihova protoistorija § 61. § 97. 74—75 horoskopi. § 118. sahranjeni unutar grada. 13. 79 Jam.. 56 Harapa. istorija izučavanja. trojna indoevropska. 35 Gospodar životinja. razum. 298 i dalje. 14 i dalje.«. 341 fravaši. 74. 301 Ištar. § 60. njegova religiozna uloga. 63.etnografske paralele. 362—363. §§ 27—28. 381 Hermes. 47—48 faraon. 45 i dalje Hadokst Nask. u Jerusalimu. 38—39 Hamurabi. 366— 367. 275 i dalje Jedinstvo suprotnosti (Varana). § 49 Jasna. vedski. 166. 335—336 glava. 258 i dalje Geja. 123 Hera. 396 imago mundi. 358 Hadžilar. § 95. § 23. sarkofag. 151 i dalje isposnici (u staroj Indiji). 143 Evropska arhajska civilizacija (»Old European Civilization«). 361—362 Indra. § 68. žrtvovanje isposništvo. posmrtni ostaci heroja. 268 i dalje.. 89—90 Isaija. nada u iskupljenje. 393 Jason.

216 i dalje. 393 magični let. § 37. 370—371. § 15 Metida. poreklo megalita. 42 i dalje kult koji svetkuje faraon. 340 MadAzil. ponovno rođenje iz kostiju. 397 Jima. § 119. 360 Karma. 90. kultura Jerihona.Jehova. 42 kosmogonije: mesopotamska. 17 i dalje Krit. 28. primerni obrazac »konstrukcije« atmana. 268 Magi. preistorijska. 76. 395 Jov. 11 i dalje. 376 krunisanje kralja. 294 i dalje Jelisije. u himni X. otkriće metala. 328 Jerusalim. religiozna simbolika Kogija. dele društvo na tri klase. 55—56. 285. 65—67 Kirktno brdo. 344—346 megalitske kulture. §§ 34— 37. 172 i dalje. 114 i dalje Lagma. 82. 214 lavirint. 146 i dalje. egipatska. §§ 40—42. 194 i dalje. 351 Kureti. 311 Mannerbunde. 83 Kumarbi. pad Jerusalima. 89—90 Mesija. 139. 114. pećine. 204 i dalje Kašćioarele. prehelenske religije na Kritu. lestvice od kopalja. 52 kosmički ciklus. 74. 343 Kogi. 396 Jupiter Dolihej. 348 Kron. dva boga. 56 Lasko. religiozni kontekst metalurgije. 15 maga. 83 Minos. freske. naselje Izrailjaca. 43. uslovljenost. 329—330 metalurgija. § 120. 13 ljudi. § 46. 14 Kirova inicijacija. 63. 103 i dalje. 305 lila. 44 i dalje lovci. 119 Л . 198. 209 i dalje lobanje. njegova svetost. § 54 Kanaan. 24 Malta. 375 mezolit. 386 Kingu. 97—99 Knjiga mrtvih (egipatska). 54—55. 220 i dalje menade. 10 metali. 20. u Knjizi postanja. 12 kovači. 82 i dalje. 10. 209 Malta. 122 Kabreret. 193 i dalje kosmogonijski mitovi. 102—103 Meri-ka-re. Minov praznik. 105 i dalje. i sudija. 398 mesopotamski vrhovni vladar. 211 i dalje. 56 megaliti. 334. 129 massebah. preistorijska oblast Malte. § 115. njegova uplitanja u istoriju. koji predstavljaju središta ceremonija. »zamene za telo«. 399 Menes. uništenje Ijudi (stara Indija). 281 i dalje. 159 me. 309 i dalje. njihova konzervacija. § 21. božanska »igra«. praljudi postaju mesožderi. 51. § 22 mesožderi. 273. i huritsko-hititska teogonija. 296 i dalje Jezekilj. 3 ma'at. 20 kosti. mezolitske religiozne prakse. 289 Jeremija. religiozna simbolika kuće. 31—36 Min. 106 i dalje Mekona. slavljen kao car. § 35. hram. 271 Knjiga mrtvih. 27. 197 i dalje. indijska. koplja. 22 Leneje. §§ 21—22. 141 i dalje. 129 Rigvede. stvaranje ljudi. kult lobanja. 48 Kelti. sveštenici (u Ugaritu). § 75. 397 Jerihon. 339. 83 menhiri. Dionisovi praznici. 21 Kain i Avelj. mania. 139 kikejon. u vedskoj Indiji. 190—191 kuća. 285 i dalje. i Baal. zamenjivanje ljudi životinjskim žrtvama. 14. 150. 16—17 kontinuitet zemljoradničkih obreda. megalitske religije. 67. videti pod: kosmologije kost. 94. 36 Marduk. »dekreti« koji osiguravaju kosmički poredak. božanski kovači. § 26. 64. njihovo religiozno ponašanje. nap. 28 maja. 51. sumerska. 166 khnm.

26 i dalje paleolitska umetnost. 17 i dalje. svetost neba. 281— 282. indijsko shvatanje. 337 proroci. 68—69 (Mesopotamija). magijsko-religiozno ponašanje. 44 i dalje. 155 i dalje Oziris. videti pod: Eleusina mitovi ο poreklu. 393 Pesma harfiste. 12 i dalje Osija. egipatsko shvatanje. 376 oker. 266 i dalje. 56 Namu. desakralizacija prirode od strane proroka. 357 Prađapati. 46 očišćenje. 377 proricanje. 361. 170 i dalje Pasha. protivurečnosti u vezi s njima. znaci i figure. 371 prakriti. § 62. za pravljenje oruđa. 32—33. 55 Noje. u Upanišadama. 322 i dalje pećinsko slikarstvo. 35—35 navroz. iransko shvatanje. 397 otkrovenje. obredno mitski scenario Nove godine. biblijski potop. lcultura Obeida. 218 i dalje. 40 plodonosno kamenje. smrti i ponovnog rođenja. 81 i dalje Posejdon. 320 i dalje polaritet muško—žensko u paleolitskoj umetnosti. 84 i dalje postegzistencija. 37 i dalje paleolitsko »selo« u Malti. 372 muško/žensko. 40 i dalje misterije. 166 Natufijanci. uzgajanje biljaka koje služe za ishranu. 275—277 misterija. 292— 293. 337 muni. §§ 38-39 moira. 82 i dalje pripitomljavanje životinja. njihova »transmutacija« u kamen. kult mrtvih (megalitizam). 355 mrtvi. koji se prelazi posle smrti (Iran). 341 označavanje vremena kod paleolitskih ljudi. 271 nebo. 25 i dalje palata. 399 Orfej. zemljoradnje. vavilonsko. 195 i dalje. § 96 Persepolis. 74. 160 nalazišta kostiju. § 50. Baalova. kosmološka simbolika palate-hrama. 145 i dalje. 36—37 paleolitski ljudi. 396— . § 58. eshatološko (Iran). 59. 373—374. 20 i dalje pećinska umetnost istočne Španije. proslavljanje Pashe. 282 i dalje (Iran). 154 pećine. crveni. magijsko-religiozne vrednosti oružja. 37 i dalje. Indoevropljana. 145 i dalje Nova godina. 160. 54. 9 i dalje paleolitski zemljoradnici. religije preistorije (bibliografija). 9 oružje. 117— 118 palata-hram. § 33. 202 i dalje. 83 (Egipat). 128 piće »ne-smrti« (soma). § 77. 225 i dalje. 324 profetizam. 98 neolitske religije Bliskog istoka. 352—353 panteon. vedski. 20—23 periodično obnavljanje sveta. 309 i dalje. 166 i dalje Mohendžo-daro. u Izrailju. u JJganitu. 175 i dalje Mitra. 355 paleolitska obredna funkcija. praistorija Palestine. uzdizanje Mitre. 271. 20—25 paleolitski lovci. 123— 125 (Hititi). 85 »Polje trske«. 14—15 omofagia. 29 »negativno priznanje« (Egipat). 231 i dalje plodnost. 394 potop. paleolitskih Ijudi (bibliografija). simbolika potopa. § 90 Okean. § 18. praznik Nove godine. 85 poredak (pravo. 75. 326. § 70 Pitija. pravda). središte ceremonijala (minojski Krit). 100 i dalje mudrosna književnost (vavilonska). § 106. 34. 378 Mojsije. 41 i dalje. 102 »počeci«. kultura i religija. 9 oruđe. 359 i dalje mokša. 57 i dalje. 384—388. 321—322 nam-tar. videti pod: viavroz Obeid. 63 neznanje. sadržano u deset božjih zapovesti. 391 Persefona i Eleusinske misterije. blaženstvo početaka u sumerskoj religiji. 213. i dionizijske misterije. povezana sa ženskom plodnošću. 205 i dalje Monkarmel. 314 i dalje orientatio. pećine kao svetilišta. 139. 209 praznik medveda. mesopotamski mitovi ο potopu. 41 i dalje. povezan s Raom. §§ 116 i dalje. § 111 Mitra-Varuna. kod Gilijaka i Ainua. nalazišta kostiju u pećinama. 103 preistorija. 90 petra genitrix. 326—327 priroda. 396 »proganjanje« Dionisa. 320 i dalje primerni obrasci (Egipat). 378—379 posmrtna egzistencija (Egipat). § 29. 279 i dalje Mot. 19 preci. videti: polaritet nabi. na antičkom Bliskom istoku i kod Izrailjaca. grčke. 17 i dalje. 138 (Ugarit). 15 most. njihovo nasleđe. 331—332. § 75. 24—25 Palestina. 205 i dalje Ningursag. rođenja. 43—49 Nergal. 11. 24 i dalje »Polje darova«. sveti grad. § 98. 56 Nasatja. 55 pogrebne prakse.Mihb-Jašt. neolitska religija Palestine. 303 i dalje Prometej. 64. § 51. 38—39 Mitra. poistovećivanje s Prađapatijem putem žrtvovanja.

136 Tifon. dionizijska tvorevina. 21 Triptolem. 198 Skiti. § 87 sudije. 329 sudbina. žrtvovanje some. Purušamedha. 59—60 simbolika paleolitske umetnosti. 302 i dalje Set. 374 upanajana. 125 Puruša. 77 i dalje sed. iranski. doba apsolutnog savršenstva. 211 i dalje Uršanabi. religija pod sudijama. mesopotamsko shvatanje sudbine. § 29 Siduri. § 31 Solomon. 42. 110 statuete ljudi u Mesopotamiji. 389—390 šamaš. § 83 Tep zepi. pećina. 213 i dalje Tijamat.s. § 90 prostor. 286 i dalje Rudra-Šiva. 88 i dalje. 19 i dalje Semela. neolitska religija u Siriji. vidovnjaci. grčka. 277 i dalje. 42— 43 »prosvetljenje«. 77 i dalje prvobitna zmija. 393 tjurunga i slikani oblutak iz Madazila. 88. 282 savršenstvo početaka (Egipat). 123. 98—99 sumerska religija. 63—64 Šator (od) sastanka. . feničanska. 378 teofanija. 71—72 Utu. § 21 titani. u Upanišadama. 29. 207 i dalje. § 44 Tel Halaf. § 78. 372 tehom. 330— 333 sumersko kraljevstvo. shvatanje sudbine u staroj Grčkoj. 103. 157 i dalje teogonija. 33 Tor. 399 Tištrija. 284— 285 Soma. egipatsko vrednovanje smrti. unutrašnje. organizovan oko ljudskog tela. § 81. 79—80. § 97 Telipinu. 71—72 Utnapištim. u Izraelu. § 78. 186 i dalje. u vedsko doba. 9.397. § 33 rađasuja. § 80. Jehove (Jahvea) u Sinajskoj pustinji. 22—23. 192 i daIje. kod paleolitskih ljudi. 74. mitovi ο prvim rasama u Grčkoj. egipatska. 372—373 Upeluri. 345.je sahranjivanje. § 99 Tamuz. 309 i dalje. § 73. »koje je sišlo s neba«. § 40 svetilišta u Čatal Hijiku. 379. §§ 16—19. 268—269 »prvi put«. 157 i dalje Štelmor. § 60 suđenje duši (Egipat). izaubljeni (u Knjizi postanja). 59. 141 Tekstovi piramida. 20 tragedija. 73—75. § 54 Raova litanija. 79 Psalmi ustoličenja. 370 raj (iranski). pećina. 32—33 smrt (Baalova) i povratak u život. 27 religija Kanaanaca. 190 i dalje »solarizacija«. hititski praznik Nove godine. 172 i dalje ruah (»dnh«). 41. § 84 rodozačetnici (patrijarsi). 24. 19. § 26. § 56. §§ 48—52 religiozni sinkretizam. u mazdaizmu. kosmogonija u Purušasukti. religija Skita. 324—325 stena. 265 i dalje Tri brata. 243 i dalje smrt. 24 i dalje Sin. 57—58. u Izrailiu. rođenje. 233 i dalje ro'eh. §Ш Ra. teologija i politika »solarizacije«. 15 i dalje samsara. 15 Tešup. i misterije. 120 slikani oblutak. lestvice od kopalja. i »memfiska teologija«. 185 i dalje Upanišade. 312 i dalje. 195 i dalje. 159 Tešik Taš. 123. 127—128 Uran. 314 transfiguracija. 98. Purušasukta. § 113 religioznost preistorijskih Ijudi. § 85 razlikovanje polova. ženske statuete. 44 i dalje skambha. 360 unutrašnja svetlost. 31—32 tajne zanata. praznik. 45 »sveto«. koplja. na Kritu. 129 i dalje. 106. 80. biblijski. prva i poslednja slika boga Atuma. 11 Rišiji. kultura Tel Halafa. 395—396 svete pećine. § 46. sumerske boginje Inane. smrt grčkih heroja. 100 Puruli. 84—89 Tekstovi sarkofaga. § 60. ubijaju i proždiru dete Dionisa. 197 i dalje putovanje duše posle smrti (Iran). huritski Atlas. oplodnja od strane nadljuđskog bića. obredna. indoevropski termini koji ga označavaju. videti pod: »prvi put« terafim. § 35 Središte sveta. 71 silazak u Donji svet. 396 Ptah. u staroj Indiji. 278 i dalje. 232 i dalje. 273 . povezan s Ozirisom. § 113. 192 i dalje. 311 i dal. kosmički stub. 249 i dalje Ugarit. preobražaj (frašo kereti) sveta. 368—369 sparagmos. 84 i dalje. § 51 smrt. 28 -tajne. mistično u staroj Indiji. 262. 131 i dalje ugovor ο savezu. 45 i dalje temis. 159 rita. videti takođe pod: Dumuzi tapa. 289 i dalje proročanstva. grčki. 96—97 rase. 12 stvaranje čoveka (Sumer). 127—128 Stounhendž. 79 i dalje. 399 Spenta Mainju. 63 Sirija. § 114. 280 i dalje raj. simbolika. § 71 Sabaz. 61—62. 164 šamanizam i šamanska vokacija. njihova religija. 205 i dalje Saošjant. 100. 83 semantička neprozirnost preistorijskih dokumenata. 393 Skoteino. religiozna vrednovanja prostora. 190—191. 263 i dalje središta ceremonija. 97 Telete.

. 260 i dalje »zastrašivanje istorijom«. pogl.. Obredi. 187 vara... 40 i dalje Zevs. 10. upoređen s Dionisom. 40 i dalje Velika boginja. sveopšti kralj. 200. u mazdaizmu. II poglavlje — NAJDUŽA REVOLUCIJA: OTKRIČE POLJOPRIVREDE.. progonstvo Jevreja u Vavilon. Jam. 173—174 Zagrej. bogovi poistovećeni s zmijama.. i sumerski potop.. 281. u vedsko doba. § 103.. objava Ahure Mazde.... 59. Orientatio. njegov život. 195 i dalje Vrhovno biće. Oruđa za izradu oruđa. 4. XIII... 299 i dalje SADRŽAJ Predgovor I poglavlje — MAGIJSKO-RELIGIOZNO PONAŠANJE PRAUUDI 9 1. 138. 174 i dalje znanje.. 7. 159 Vildenmanlisloh... 84 i dalje Zalmoks. 365—366. 312 i dalje zagrobni svet (Egipat). Pećinsko slikarstvo: slike ili simboli? 6...... mistična povezanost čoveka i vegetacije. vero\'anje paleolitskih l......... 390. 17 Višnu. § 72.. 157 i dalje zemljoradnja. 57 vedski obredi. domaća. otkriće. mitologizacija Zaratustre. Simbolička značenja pogreba. ambigvitet Varune. 205 žena i zemljoradnja. §§ 65—67. 311 zanos. u Ugaritu. poistovećivanje s Prađapatijem putem žrtvovanja. 278 i dalje. 18—19 Vritra. 146 i dalje vavilonski gradovi. 292 i dalje. 29 uspenje faraona. § 86. svetost žene. vedsko. borba s Indrom. § 102.. šamanski zanos. § 101.. 58.. X.. »Neprozirnost« preistorijskih dokumenata. Protivurečnosti vezane za nalazišta kostiju.... 375 zmaj... 395 Varuna. kružno. žena i.. u Brahmanama. § 76. šamanski (Zaratustra) § 102 Zaratustra......... vatra.. njihovi nebeski uzori. § 49 zmije... 12 vatra. u vedskoj Indiii. mišljenje i mašta paleolitskih lovaca.. 42.... 2.. mit ο njemu. 114 i dalje Zevs Diktej.. u religijama prearijske Indije. Varuna izjednačen s Vritrom.. 51—52 vratja. religiozna vrednost »zastrašivanja istorijom«.. dete. § 71 Višvakarman.. brahmansko žrtvovanje ponavlja stvaranje. statuete.. 163.... 37 i dalje.. 5. 202 i dalje vreme. ciklično (Indija). 178 i dalje Vavilon. 297 i dalje vavilonska kula..... 194 vladanje vremenom... § 77.judi u život posle smrti. »Pripitomljavanje« vatre. kritikovano od straле proroka.. 21—22 »Venere« preistorijske. 194.. 119 zigurat. 196. 40 i dalje. 31 .... 111 i dalje »Veliki vrač« iz pećine Tri brata. § 28 vadapeja.. eshatološko (u mazdaizmu). 215. 41 i dalje život posle srarti... 377... 172 i dalje vaskrsenje tela. njegova vrednost (u Upanišadama).. pogl..... 23—25 vidovnjaci (ro'eh). § 79 vegekultura.. 58 zlatno uže. 176 i dalje. § 112. 369 i dalje vedsko isposništvo. u Grčkoj.... 37—39 vegetacija... iziednačeno s isposništvom (tapas).sumerski bog sunca... MEZOLIT I NEOLIT. 34 i dalje. 147 Zisudra. Žensko prisustvo. 173 i dalje Varuna. 14 i dalje žrtvovanje. § 121 Zavetni kovčeg. 232 i dalje.. 3. 60 uspenje šamana... apolonijski. § 72...

... beznađe i »demokratizacija« zagrobnog života... Sveti prostor i periodično obnavljanje iSveta..... 23.. Nezaboravno čudo: »Prvi put«........... Uspenje faraona na Nebo. Čovek pred svojim bogovima... Izgubljeni Raj.. »Istorija počinje u Sumeru..... 31..... 33........... Sumersko-akadska sinteza..... Sakralnost mesopotamskih vladara. 30. 11. Duhovna građevina neolita. 27... Sudbina bogova. Teologija i politika »solarizacija«. iPrvi mit ο potopu. 22. 15... IV poglavlje — RELIGIJSKE IDEJE I POLITIČKE KRIZE U STAROM EGIPTU .. 29. Rad. 32... Stvaranje ^veta..... .. Uzgajanje pitomih jestivih biljaka: mitovi ο poreklu. Ehnaton ili neuspela reforma.... ubijeni bog... 26... III poglavlje — MESOPOTAMSKE RELIGIJE.. 12... 13..... Sinkopa: anarhija... Odgovornosti otelovljenog boga......... 14..... tehnologija i imaginarni svetovi.... Nasleđe paleolitskih lovaca.... Silazak u Donji svet: Inana i Dumuzi.. 28.. 21. 9... Oziris. Neolitske religije Bliskog istoka...... 20... Religiozni kontekst metalurgije: mitologija gvozdenog doba. Konačna sinteza: spajanje Ra—Oziris.... Teogonije i kosmogonije. Gilgameš u potrazi za besmrtnošću. 76 25. 10.8. Žena i vegetacija...... 53 16.. 19. 18.. 24.........« 17.....

Mitra.. 44.. VIII poglavlje — RELIGIJA INDOEVROPLJANA. Kain i Avelj. Doktrina žrtvovanja u Brahmanama. 78. 100 34.. Mojsije i izlazak iz Egipta. VI poglavlje — RELIGIJE HITITA I KANAANACA.. 80... DOLINA INDA . 71.. »rita« i »maja«.. 61.. Baal osvaja vrhovnu vlast i pobeđuje Zmaja.... Dva prva poglavlja Knjige postanja. 185 . 46.. Osnovna obeležja minojske religije..... 62... 79. svetlost..... 55.. Upanišade i traganje rišija: kako se osloboditi »plodova« sopstveniih dela? 81.... 67.. .... 35.. MEDITERAN. 52.. Vrhovne žrtve: »ašvamedha« i »purušamedha«.. Eshatologija: poistovećenje s Prađapatijem putem žrtvovanja. Baalov dvor. . Protoistorija Indoevropljana. 59.. 69.. Kosmogonije i metafizika... Religija Rodozačetnika. 45. Identitet »atman«-Brahman i iskustvo »unutrašnje svetlosti«. 140 53.V poglavlje — MEGALITI.. um. 39.. Izgubljeni Raj. Središta ceremonija i megalitske građevine. Bog Soma i piće »ne-smrti«... 75. Dva Velika boga vedskog doba: Rudra-Šiva i Višnu. 74.. Kanaanski panteon: Ugarit... 122 43.. Arijci u 161 Indiji... 54..... 56. 51. »Otac vere«. Aditi. Indra.... 82. kraljevo pomazanje (rađasuja)...... Avram.. Pre i posle Potopa. 47. VII poglavlje — »KADA JE IZRAILJ BIO D E T E « . Dva modaliteta Brabmana i misterija »atmana« »zarobljenog« u Materiji .. Agni..... »Tapas«: tehnika i dijalektika trpljenja.... Kamen i banana. 57.. 50.... Krit: svete pećine. Baal se sukobljava s Motom: smrt i povratak u život. 70. boginje. Kanaanska religiozna vizija.. Etnografija i preistorija.. 58. pobednik i demijurg. 63. 66 Varuna: sveopšti kralj i »čarobnjak«.. Asketi i ekstatičari: »muni«. SREDIŠTA CEREMONIJE: ZAPAD. .. Inicijacijska struktura obreda: osvećenje (dikša).. Arjaman. Kontinuitet prehelenskih religijskih struktura. Varuna.... IX poglavlje — INDIJA PRE GAUTAME BUDE: OD KOSMIČKE ŽRTVE DO VRHOVNOG IDENTITETA ATMAN — BRAHMAN 185 72. 73. Anadolska simbioza i ihititski sinkretizam.. Morfologija vedskiih obreda... žrec bogova: žrtvena vatra. 42. 40. 77...... lavirinti.... 37. 65. Prvi gradovi Indije. 68... 36. Protoistorijska religiozna shvatanja i njihove paralele u hinduizmu.... Trodelna indoevropska ideologija 64.. 48. . Zmije i bogovi.. VEDSKI BO GOVI . »vratja«... »Zagonetka megalita«.. . »Bog koji nestaje«.... Sukobi božanskih naraštaja. 76.. 41... »Ja sam onaj koji jest«.. Pobediti Zmaja. HRAMOVI.. Religija u vreme Sudija: prva faza sinkretizma. 60.. 49. Kumarbi i Vrhovna vlast. Prvi panteon i zajedničk religiozni vokabular. 38... prvobitno božanstvo: deve i asure.

Jehova i stvaranje.... Šamanska ekstaza? 103.............. Obećanje dato Jeremiji.. Mit ο prvim rasama....... Vaskrsenje tela... Amos pastir. 119.................. 97. Zaratustrin život: istorija i mit............ Apolon: izmirene protivurečnosti. 114. 122. 123... Afrodita... Iranski kralj i praznik Nove godine.... XII poglavlje — ELEUSINSKE MISTERIJE .. Isaija: »Izrailjev ostatak« će se vratiti. 109. 88. Carstvo: vrhunac sinkretizma...... 110.... Artemida.......... 111. 87.......... Euripid i dionizijska orgijastičnost. XIII poglavlje — ZARATUSTRA I IRANSKA RELIGIJA ......... Objava Ahure Mazde: čovek je slobodan da izabere Dobro ili Zlo. Jezekiljeva misija...... Heroji.. 90. nevoljeni Osija........ Pandora. 125....................... iProročanstva i očišćenja..... Skiti............ »Tajne« i »Misterije«.. 101.. 116.............. 105... 98..... Zagonetke.... Aihura Mazda i eshatološko žrtvovanje.... 102..... Teogonija i borbe između generacija bogova............ Putovanje duše posle smrti.................. 100............... Značenje »životne radosti«. Drevnost nekih javnih praznika...... Mogu li se spoznati Misterije? 99. Posledice prvobitnog žrtvovanja. 83.......X poglavlje — ZEVS I GRČKA RELIGIJA...... 120............ XV poglavlje — DIONIS ILI IPONOVO PRONAĐENA BLAŽENSTVA .... Mit: Persefona u Podzemlju... Indeks . 115...... 95...... Pad Jerusalima....... Inicijacije: javne ceremonije i tajni obredi. 94..... 104........ Kritička bibliografija .... »Preobražaj« sveta... 112............ Veliki pali bog i kovač-čarobnjak: Posejdon i Hefest... Epifainije i iščezavanje »dvaputrođenog« boga...... iskušavanje pravednika..... Boginje II: Atena.......... Vreme proroka. XIV poglavlje — RELIGIJA IZRAILJA U DOBA CAREVA il PROROKA .......... 107..... 106.. XI poglavlje — OLIMPLJANI I HEROJI ... 89... Hermes.. 84. Kad Grci ропол'о otkriju prisustvo boga Skraćenice... 108............... Novi vidovi mazdaizma: kult Haome... 96........... 121. Od »vizije« do spoznaje..... 124.. Prometej..... 92..... »čovekov saradnik«. Slavljenje boga Mitre.... Jov......... čovek i sudbina. 91....... 117.. Boginje I: Hera... Problem Maga..... .... 85........ 86. Zevsov trijumf i vrhovna vlast.............. Religiozno vrednovanje »straha od istorije«.. 113. . 118.................. Religija Ahemenida... 93..

··.dul . rli.»il'ibir jntoviS« t>f .wevc®b0iV rSi .··.'!( if· ■ /'100 · ΛI 1 f/ /! 'vT' 0! · .··.nirif .вђшзспзг!/ дцгн И i!m M-'f..· m .··>ΐν t/oK )J .·.'ttiAH irjid •„•iπ.anS nnid ГгзЈзН г W»jb[-i?..o-5ievo3i i ■ II и?пгш ineam'iM ^rsboq их <ίίηχ<κιε"ϊ: i! ш-ιΜ . i eV .l id/ I -··'» вЉпЈ* 7j.o4 :)fA(ndbif.» .ПЛ /ШЗЛ0 Ϊ 2V3S »{ίύβ^ος χ . AU i" ' Ш i avoH iinse-iq 1 (lei/i bb.sp^m JN»1 ■' « Ν·''" b qi шН Ј S ! ' Γ -η.Inm? alac>q ižub -Лпв/о»оЧ .АХКИ.lebr π ί.

18 i dalje. Kirchner. Od kamenog doba do eleusinskih misterija * Lektor GORDANA JOVANOVIĆ Tehnićki urednik SEKA KRESOVIĆ BUNETA * Izdavač Izdavačko preduzeće PROSVETA Beograd. Maringer. 206. 244 i dalje.MIRČA ELIJADE ISTORIJA VEROVANJA I RELIGIJSKIH IDEJA 1. Dobračina 30 Za izdavača BRANKA RISTIĆ. 89 i str. str. 26 H. 25 Up. »Ein archaologischer Beitrag zur Urgeschichte des Schamanismus«. 2. fig. The Gods of Prehistoric Man. str. _ ντ 86-07-00574-Х ISBN -----------------86-07-00575-8 β J. Uko i Rozenfeld. 204. Bulevar vojvode Mišića 17 Štampano u 3 000 primeraka 1991. direktor Štampa BEOGRADSKI IZDAVAČKO-GRAFIČKJ ZAVOD Beograd. 14 Taj običaj je još veoma rasprostranjen u istočnoj Evropi gde umrle mladiće »žene« jelkom.79 i .

61 i dalje. prev. str. 65 i dalje. Aspects du mvthe. Jensen. 56 Ο ambivalentnom stanju kovača u Africi. Eliade. 89 i dalje. str. Kramer. 92.dalje. prvi topilac rude. str. 55 Up. nav. up. 56 i dalje. 13 Vid. 211. Heidel. »La religion babvlonienne«. 37. 132 i dalje. str. str. str. up. Forbes. str. str. 34 Na osnovu nekih nagoveštaja može se pretpostaviti da su dve grupe statista podražavale borbu. E. Mitologia. * Lat. u ANET. naročito počev od metalnog doba. Neki afrički narodi dele rude na »muške« i na »ženske«. u ovom slučaiu 24 Jean Nougayrol. Forgerons et alchimistes. 62. Le Mythe de l'eternel retour (novo izdanje. 140—43. 35 40 Uporedna analiza ikonografije i simbolike ukrasnih motiva. 39—92. Eliade. 52 R. 48 Možeimo se pitati zašto je Gilgameš nije poieo čim ie uzabrao. Ad. 45 Osim kada је drugačije naznačeno. on postaje . nap. U Africi je rad na topljenju poistovećivan sa seksualnim činom. Eliade. Pozivamo se. L'Epopde de Gilgamesh. J. isto. 401. str.: ravnodušni bog (prim. »Liste des Rois sumeriens«. 217. Zlato se podudara s Enlilom. preveo Kramer. na arheološki neolit Srednjeg istoka i Evrope. str. 59—60.). Sumerian Mythology. Podsećamoda su koštane palice za bubanj pronađene na ostrvu Oleniju u Barencovom moru. 42 Videti uporednu analizu svih varijanti u našoj knjizi De Zalrnoxis ά Gengis-Khan. 97 i dalje. ponekad može značajno da proširi poznavanje neke preistorijske religije. ž0 Up. Aspects dy mythe. G. mi navodimo Contenauov prevod. Das religiose Weltbild eines friihen Kultur. From The Tablets. prema F. 1969). ali to se potvrđuje tek počev od slikane keramike. očigledno. str. M. 1S Videćemo (§ 21) da se Apsu uvek zbog »buke«. 38 Up. »o prev. str. The Sumerians. 177 i dalje. bronza s Eorn. str. otkrivenih na vazama i na predmetima od bronze. str. Stephens. nego je sačuvao za kasnije. u naselju koje je datirano oko ~ 500. str. R. delo. u staroj Kini je Veliiki Ju. Le Chamanisme. 51—53. srebro s Anuom. 328 i dalje. pravio razliku između muških i ženskih metala. 391. Navedeni su stihovi'21—26. isto. up. 14 Up. Forgerons. C. Kada Samaš zameni Enlila. Metallurgy in Antiquity. Castellino. 81—130. str. str. str. 22 Up.

Wilson. i Atuirj. Les religions pršhelleniques.je. 25 R. str. ribe. kao što je to kod Hopija i kod Čirokija. The Ancient Egyptians. str. II Vid. ANET. Gaster. 245. Ma'at i Harakhtija. sunce u zenitu. »Das Megalithproblem«. 53 i dalje. jer je zadržao Rea. Ehnaton s pojedinostima zadiyljujuće svežine pominje čudo zore. str. 61 i dalje. Meissner. 259—260. izlazeće Sunce. Willetts. Le Yoga. 1983. str. 2. 441 — 444. MAR.TU su označeni kao »prostaci iz planine« . videti Μ.« Noću se kreću divlje životinje i zmije. 67 Ο značenju ovog izraza. 9) a 'po kojem je Minos bio sahranjen u grobu-kripti iznad kog je bio podignut hram posvećen Afroditi. 28 Up. delo. 268 i dalje. Prehistoric India. 149. str. Allchin. 233 i dalje. sličnoj smrti. 65—66. cveće. »Prehistoric Research in the Netherlands Indies«. II. 167 i dalje. Palace of Minos. zalazeće sunce. 42 Les Remontrances d'Ipu-wer: prev. 141 i dalje. 173). 65 Ali magijske forrnule postupno stiču vrhovnu ulogu. Babylonien und Assyrien. 56 Nav. nije korišćen zato što je u ovom delu slobodniji u odnosu na francuski prevod. str. 36 Up. Beograd. str. prev. IV. str. 962 i dalje. delo. Re. naslednici egejske boginje (nav. Eliade. te bi to učinilo nerazumljivim nastavak teksta (prim. str. ptice. 130—31. B. 350—51. Yoyote. Nezavisna· izdanja S. a »svet tada tone u tišinu«. pošto tektonska struktura Stounhendža po svoj prilici podjednako obuhvata i funkciju astronomske opservatorije.). Charles Picard. Heine-Geldern. 58 ι dalje. delo. Ma'at i Harakhtija. The Minoan Мусепеап Religion. up. 52 U načelu. »Das Megalithproblem«. delo. blaženstvo lcoje dele drveće.»gospodar« zlata. Nilsson. Renfrew.. Mašića. 130 i dalje. vid. јег je zadržao Rea. Ρ. Sir Mortimer Wheeler. str. nav.. 21 U mesopotamskim književnim tekstovima s kraja III milenijuma. str. str. str. str. Pikar podseća na predanje koje je preneo Diodor (4. Thespis. 8 To su tri oblika sunca: Khepri. str. * Naš prevod Knjige mrtvih M. Piggot. 16. 53 »Kad ti počineš. 55 Evans. 53 U načelu. The Indus 42 Ο svetim pećinama. nav. str. str. Up. 92 i dalie. 239 i dalje. str. Erman-Blackman. glavni praznici su verovatno bili povczani s promenoro godišnjih doba. Zemlja je u Tami. 310 i dalje. 164 i dal. 24 Stvarno. 76—80. str. Višića.

de Vaux. 185 i dalje. str. u stvarnosti (prim. Tekstove naveo R. što potvrđuje da se u neko staro vreme Е1 još smatrao za tvorca plodnosti zemlje. 64. up. nekoliko vekova kasnije. pošto je ubio egipatskog vojnika kou je udarcima izmrcvario jednog od njegove braće. koje je prouzrokovao jedan faraon naredivši da se pobiju sva prvorođenčad Izrailjaca. najzad. i objavljivanje božjeg imena. odlazak Izrailjaca i njihcn' prolazak kroz Crveno more čije su vode potopile egipatska bojna kola i vojnike koji su ih progonili. u Knjizi izlaska i u Knjizi brojeva. Canaanite Myth. * Lat. što prate zapovesti koje se tiču sadržaja objave i kulta. deset pošasti koje je Jehova izazvao da bi faraona primorao na pristanak. neočekivani preokret Mojsijeve sudbine (koji se čudnovato spasao pokolja i uzdigao na faraonovom dvoru). »Canaanite Mythology«. savez koji je Jebova sklopio sa svojim narodom. Ulf Oldenburg. 58. »koji ne znaju za kuće i za gradove«. pojavljivanje »plamena ogrvjenog iz kupine« (njegov prvi susret sa Jehovom). a posebno njegov beg u Madijansku pustinju. str. 21 i dalje. Podsetimo se na najznačajnije: naseljavanje Jakova i njegovih sinova u Egiptu. odeljak 67 : I : 1—8. str. Reč је ο nizu događaja od kojih je većinu neposredno izazvao sam Bog. r5 Ovaj mit je obrazac obreda ltoji se izvodio na početku novog sedmogodišnjeg ciklusa. preveo Oldenburg. delo. četrdeset godina hoda kroz pustinju. Cross. Gordon. Prema Knjizi izlaska 12 : 40. što je ugled koji će kasnije uživati Baal.). 24 . i osvajanje Kanaana pod vođstvom Isusa Navina.»koji ne znaju za žito«. do 50. prev. The Conflict between El and Baal in Canaanite Religion. Mojsijeva smrt. 39 Ugaritic Manual. str. progonstvo. zadatak koji mu Bog poverava — da izvede njegov narod iz Egipta. nav. str. Cyrus H. teofanija na Sinajskoj gori. Izrailjci su ostali u Egiptu 430 godina. poglavlja Knjige postanja. Mojsije i izlazak iz Egipta Počeci religije Izrailja ispričani su od 46. 133. 19 i dalje.: stvarno.

27 U stvari. Dumezil.). nadahnuti pesnici nazivaju višestruko« (I. up. Les Religions ueUnde. James L. Agni je prenosio bogo6 Up. delo.rence za tekstove u: J. G. str. * Prema Bibliji — asorskog kralja (prim. 13 Ime je takođe poznato i u Avesti: Haptahindu. Brown) pokušavao da rekonstruiše ovo kosmogonijsko shvatanje. 27 R. i budan. • I8· Korišćeni termin je visriđ. Gonda. str. 46). str. Notes on Brahman. ° Već u Rigvedi opažamo težnju da se mnoštvo bogova svede na jedan с«^3!11 piincip: »ono što jc samo Jedno. 2 Jedian deo žrtava ikoje su bile bačene u vatru. !7 Drugi tekstovi jasno kažu da je Nebo izišlo iz njegove glave. delo. str. 320—22. str. novije bibliografiie koie su zabeležili Ringgren. Braun (Norman W. " Dodajmo da je čovek kasnije. I. i on tada svoj govor prinosi na žrtvu disanju. 424. Up. 264 i dalje. čovek ne može da diše i on tada svoje disanje prinosi na žrtvu govoru. To su dve neprekidne i besmrtne žrtve. str. Sauve. prev. 128 i dalje. atmosάρ%τΖ nJeSovih grudi. Gonda. delo. Nadalje koristimo njegove analize. str. str. 424—421. nav. i iu snu. JIES. str. »The Divine Victim« koji navodi sve prikladne delove germanskih i sanskritskih izvora koji se odnose na ljudske žrtve. dok na istoku nailazimo na poimanje coveka kao racionalnog stvorenja (Me NU) koje je suprotstavljeno životinjama. I. str. kao zemaljsko biće (GHeMON) na Zapadu suprotstavljen nebeskim bićima.. str. Traite d'histoire des religions. str. od korena sriđ. on ne može da govori. Images et Symboles. 85. 226). 223. izd. čovek ih neprestano prinosi. 60 i dalje. Fohrer. 14 i dalje. de Vaux. »dok govori. и* •8 Isto. i5 rcfe. 164. 321 i dalje. dok diše. Sve druge žrtve imaju svoj kraj ι 13* 23 .26 Vid. 106. str. Histoire. viukazuje na ■ asipanje u svim pravcima. druge tekstove u J. nav. de Vaux. b . 68 i dalje. str. Vid. Vifnuism and Sivaism. Gonda. 1948). str. str. Mitra-Varuna (2. 85 Fohrer. 26 Up. 43 i dalje. 75 i dalje. Devoto. 125 i dalje. 27. Cross. 20 Up. Origini indo-europee. nav. Le Yoga. Ahlstrom. Eliade. 1973. str. To je sigurno uticaj žrtvovanja Puruše — što potvruuje lstovetnost strukture ova dva boga. 35 Naročito je Norman V. Erik Hamp je ipak uspeo da rekonstruiše zajedničku rec za »žrtvovanje«. up. 52. »izbaciti«. str. a iz njegovih nogu Zemlja (up.

koji su znali za tu pravu zrtvu· nisu prinosili agnihotru« (Kausitaki-BrahmanaUpanišad. Vid. a đda"36 1 očuvanje vizantijskih institucija kod Turaka. 5). str. 3 i dalje. 79. Pmstopheles et l'Androgyne. 19—24. Eliade. 1. Ш'иУ~l')· °na »je roditeljska moć« (Taitt.>>s. 1. Sam. 4.. агаапјош. VII. Neki od ovih asketa i ekstatičara živeli su na rubu arijevskog društva.j ko рпnosi agnihotru ne znajući. naročito na najvišim vrhovima. V. 7 "> ... 'oru i/vU'vf'onis4e Areopagita — ime je pridato anonimnom grčkom auPaeiti ' .vet'°st je rađanje« (đjotir prađanaman). čija su dela dugo i pogrešno pripisivana Dionisiju Areoskih sim 'an'nu koga Је u hrišćanstvo . našu studiiu »Cordes et marionettes« (u: Mephistofp l. . isiti je kao neko ko [.] bi prinosio žrtvu u pepelu« (V.A^ogyne. Ргеша Спапdogja-Up. u Maloj Aziji. Bilo je. prava se žrtva sastoji iz đarivanja daha: »ona. " Ovaj proces će na istočnom Mediteranu omogućiti utiskivanie roman• Kog. Asketi i ekstatičari: »muni«. 24. Brih. D hćib* 0 temi vid. 9—15. II. jedva da su i pomenuti u starim tekstovima. kaže Satapatha Br. »Spirit Light and Seed«. vratja« Ako obredna trpljenja čine integralni deo vedskog kulta. 1). 1-10. Pouka se završava čuvenom formulacijom: »To *7 o 'Уат asi) Švetaketu!« ρ л је ο homologiji žrtvenih vatri sa strukturama zagrobnog sveta. veka. posebno str.. međutim.. V. helenisitičkog i ironskos nasleđa u strukturu Vizantiiskopr carstva. (VIII. VI. 27. 1—15) jedan gospodar objašsvome sinu Švetaketuu kako je prvobitno Biće stvorilo svemjr i čoка: posle stvaranja Biće prožima kosmičke prostore i ljudsiko telo u ђ lIma se nalazi kao što je zrno soli rastvoreno u vodi. muškarcem i ženom (up. 1). a pona Zapadu °' 0ИтрЈ^' u Atini' ali takođe 1 na Kritu. a nisu РП tom smatrani za »jeretike«. III tom ovog sehr. 2). str. UP. 2. ovim svetom. Up. Atman predstavlja zansku suštinu u čoveku. ne treba izgubiti iz vida prisustvo drugih vrsta asketa i ekstatičara. str. Chand.1" <->^°žavan je po celoj Grčkoj. 200—237). Stari. drugih koji su 36 U drugom delu iz iste Upanišade (VI. Up. 225 i dalje.učestvuju u prirodi čina (karman).

Učenjaci su naročito naglašavali apotropejsku funkciju opscenih izraza. prev. 313. Edip na Kolonu. tom 40. str. sti. 83 i dalje). prev. Ο hvarenahu vid. Der arische Mannerbund. str. sud 7akon Је namesto krvne osvete uveo autoritet Države: gradski 20 Vid. nap. »sekoše mu telo noževima.). Mysteres. 392 i dalje. str. Dela hrišćanrar hiia т а neoP'atoničarskc inspiracije: Nebeska hijerarhija. 8. prevod i komentare u: P. stubac 321—24. str.: hram. 14 Vid. 452—28. 7 Denkart. 157. Crkvena hijeι imena bogova. 338 i dalje. fr. Straiiice koje slede innogo duguju Brelichovitn 42 Kao Kleomed na Olimpijskim igrama 496 (Pauzanije. 26 Rose. pod uticajem egipatskih pogrebnih običaja. 8 Engomion poitr les Saints Martvrs u Patrologia graeca. Duchesne-Guillemin. 3.: bez kojeg se ne može (prim. Mole. 6 Tezej. roneći na pučini. u Zatspramu reč ο inicijaciji Zaratustrc od strane Amahrspanda (avestski Ameša Spenta): pored drugih iskušavanja. delo. III. fr. »na grudi mu je prosut rastopljeni metal i tu ostavljen da se ohladi«. Culte. s Pošto je podsetio na indijske ekvivalente ovih izraza. prev. Prim. str. svetilište (prim. 50 i dalje. dobija čarobni prsten i k™!1^ jz Hefestovo 'delo — koji će mu omogućiti da uđe u lavirint i da шас njega. Aurea Catena Homeri. str. ' Zatspram 5. Leveque. Guthrie. Sofokle. 285—86. na primer. Widengren. 48 i dalje. Pindar. * Stig Wikandar. Knj. U Fedonu (69 C) Platon smatra da je kažnjavanje grešnika u Hadu i sliku pravednika uveo Orfej. ** Starogrč. str. nasipa) je osporavano. * Drugi arhont u Atini (prim. nav. Apolodor. u stvari. str. 284. 12 Tako je. 1219 J dalje. 6 Foucart. prev. 53. Delcourt. 2. Videngren poka*'uje da je reč ο instituciji koja je verovatno stara koliko i indoiranska zajednica (nav. nav. 119. 72. 27 Thćognis. * Lat. 5 Up. 4 Zilačenje ovih gephyrismoi (starogrč. preveo Mole. 38 Gli eroi greci.). 120 i dalje.). str. J. up. delo. c'a umiri dušu žrtve i da ukloni ljagu (miasmu) izazvanu zločinom. reference u našem De Zalmoxis α Gengis-Khan. 9. 41. 23. 7. nav. 6. 32 Bakilid.: mostova. 6).). η V42—43. delo. 44. prev. str. mytheet cosmogonie. . delo. Pavle. Handbook. VI. str.preobratio sv. str. Mistična teologija. M.

Mole. prev. njegov učenik je bio Pitagora). 13 i dalje. 367— 68.1. 56. 10 Meillet.. delo. Ovoj . Widengren. . 35—36. str. »Zoroaster. autor hermetičkih i alhemičarskih rasprava. Duchesne-Guillemin. 14 Up. priest of the sacrifice«. M. La religion đe l'Iran ancien. 326) podseća da posle jednog Bikermanovog (Bickerman) članka treba napustiti argument »zaratustrijanskog kalendara«. str. § 20 (Kritička bibliografija). takođe str. delo. Trois conferences sur les Gatha. delo. 64. delo. Marduk) nekog boga i posvećuju njegovu promociju u najviši položaj (up· Baal). 22 : 12—13. preveo Mole. delo. 151. the Herdsman«. prev. nav. Podsećamo na mesopotamsko poimanje »plamtećeg sjaja«. 23 Up. Воусеа (»Haoma. str. Воусе. str. 334). 43 Ž. up. Zoroastre. naveo Menasce. str. istr. str. 167. redove Molea. ali on tuda prevuče rukom i ozdravi« (Zatspram. up. To su karakteristični šamanski postupci. 3). up. str. M. 341. »Atas-zohr and Ab-zohr«. Gnoli (pored ostalog: »Lichtsymbolik in Alt-Iran«).). 33 Vid. Anthropos. str. 16 Videti G.). '18 Ovo. 42 Zaehner. 131. druge primere u Gnoli. nav. up. stx·. čarobnjak. str. str. 88 i dalje. 44 Widengren. Duchesne-Guillemjn. 15 Up. str. n. DuchesneGuillemin. Gnoli. Dawn. učitelj inicijacije. vid. 46 Poznajemo značenje ovog mitskog motiva: gradnjom hrama na nebu.pojavi se unutrašnjost njegovog stomaka i poteče krv. G. itd. 23 Pahlavi Rivavat. 350. »Ouestioni sull' interpretazione della dottrina gathica«. Cameron. 98. »Questioni«. melammu. autor međutim nedavno (u Historia Religionum. nav. str. Duchesne-Guillemin. str. nav. »Questioni«. Duchesne-Guillemin. 96 i dalje. 27 Up. uostalom odgovara slici koju je grčka antika imala ο Zaratustri: filozof (po Aristoksenu. 47:23. takođe Widengren. nav. Dimezil je pokazao da je Vohu Manah zauzeo Mitrino mesto u gathama. 31. Gnoli. str. Up. 351 i dalje. delo. 452 (up. 475. str. Light and Seed«. svuda. »hwarenah« i bibliografske reference u našoj studiji »Spirit. * Lat. 24 Zatspram. Zaehnera. članovi panteona proslavljaju pobedu (često kosmogonijskog tipa. nav.: stvarno u stvarnosti (prim.

Teogonija. 53 Pahlavi. 5. 2). Fon Rad ih smatra za autentične. a Hesiod. 323.). sedmom mesecu staroatičke godine (pol. III. mythe et cosmologie. Ш. 5 Bilo je pokušaja da se Dionis vidi kao bog drveta. fragment. 53.mitološkoj temi na zemlji. str. Quaest. II. alten Irans. koje su rastrgle i proždrale jedinoga od svoje braće (Plutarh. 310. 299 e). a imala je dva hrama i pozorište (pritn. str. 126 i dalje. 2 Ilijada. odgovara izgradnja svetilišta u čast boga (up. str. pa se može sumnjati u njihovu autentičnost. a prema nekim kasnijim predanjima ι potiče od Prorokovog semena koje je čudnovato sačuvano u jezeru Kasaoja. § 50). Die Religionen d. i Jelisije posle svoje pobede traži od naroda da uhvati 24 Proročanstva ο obnavljanju i ο rajskoj plodnosti kojima se zaključuje delo (9 : 11—15) u korenitoj su protivurečnosti s više puta ponovljenom osudom.. Knj. Herodot. 13 Znamo i za druge slučajeve »ludila« koje je Dionis izazivao kada ga ne bi priznali za boga: takav je slučaj Argovih žena (Apolodor. 62. str. koja je bila i posvećena ovom bogu. februara) u atinskoj četvrti Lenajon. prev. II. Ringgren. izgleda. 3 itd. već mitografi koje navodi Diodor. 52 Mole. str. up. Widengren. 28 Po Jehovinom nalogu. 10 Ali su ideju vaskrsenja već pripremili teologija (Jehovina svemoć) 14 Ovaj je govor. str. Old Testament Theology. nalazila se pod areopagom. Euripid. Saošjant je kao konačni spasilac poistovećen sa Zaratustrom. 138. preveo Mole. gr. kćeri Minija iz Orhomene. januara — pol. očigledno. 2. XXXVIII. 940 i dalje. a jedna od pouka . 55 Nyberg. 146. 13 U V veku Teba je postala središte kulta jer se tu Dionis rodio i јег se tu nalazio Semelin grob. III. nav. Jehovini proroci. 280: međutim. naziva je »žena iz Tebe«. II. Bahantkinje. * Ova atinska svečanost u Dionisovu čast svetkovana je u gamelionu. on je svoja proročanstva sabrao u jednoj Pindar. interpoliran. 85. XIV. Rivayat 16 B. delo. 2. 134. 94 i dalje. fr. 4. Pritom ipak nije bio zaboravljen otpor iz ranijih vremena. Culte. »smrtna žena«. Apolodor. Les Religions de l'Irart. »zrna« ili loze i mit ο njegovom komadanju je tumačen kao predstavljanje »žestine« žitarica ili pravljenja vina.

usklik mističnog zaklinjanja. panteri. Ajzler (Eisler) je skrenuo pažnju na Ajsaul (Isawiya) koji su obredno jeli presno meso (što se nazivalo frissa. od glagola farassa. 2. 155. Ates je inače bilo božanstvo Frigijaca i Liđana koje je izjednačeno s Dionisom (prim. 110— 111. Brunel). De errore prof. Nat. delo. V. Plutarh se. predvodnici Menada iz Delfa: »Da je Oziris isto što i Dionis. 2. ovnove. ko to može bolje znati od vas koja vodite Tijade. 19. "> Rode (Rohde) je širenje Dionisove ekstatičke religije upoređivao s epidemijama konvulzivnih plesova u srednjem veku. 18. Orphica fragmenta. Adv. nav. »iskidati«). 26 Delcourt.). 6. relig. Arnobe. Firmicus Maternus. str. psi). ovce. II. Mistično poistovećeni sa mesožderima čija su imena nosili (šakali. ■ * Starogrč.Bahantkinja je sigurno glasila: ne treba odbaciti nekog boga zato što se smatra da je »nov«. Jedenje presnog mesa je pratio mahniti ples veselja »da bi se plašljivo uživalo u zanosu i bilo u vezi s bogom« (R. macke. obraća svojoj prijateljici Klei. 17. str. koze. R. Kliment Aleksandrijski. pošto je govorio ο čerečenju Ozirisa i ο njegovom vaskrsenju. vas koju su vaši otac i rnajka uputili u Ozirisove misterije?« . tekstove je preneo Kern. prev. vukove. adepti su kidali. vadili im utrobu i proždirali goveda. lavovi. 200. Protrep.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful