BIBLIOTEKA

KARIJATIDE
Osnivač SVETOMIR LAZAREVIĆ 1900—1939

Urednik MILUTIN STANISAVAC

Beograd, 1991.

ISTORIJA VEROVANJA I RELIGIJSKIH IDEJA
1 Od kamenog doba do Eleusinskih misterija

Napisao

Mirča Elijade

PROSVETA

Naslov originala

Mircea Eliade HISTOIRE DES CROYANCES ET DES IDfiES RELIGIEUSES
1. De l'age de la pierre aux mysteres d'Eleusis © Payot, Paris 1989

Prevela BILJANA LUKIĆ Recenzenti MILAN KOMNENIĆ MILUTIN STANISAVAC

PREDGOVOR

Istoričaru religije značajno je svako ispoljavanje svetog; svaki obred, svaki mit, svako verovanje ili božanski oblik odražavaju iskustvo svetog, te prema tome podrazumevaju pojam bića, značenja i istine. Kao što sam rekao drugom prilikom, »teško je zamisliti da bi ljudski duh mogao da deluje bez uverenja da u svetu postoji nešto što je nepovratno realno; takođe, nemoguće je zamisliti kako bi se mogla pojaviti svest a da se čovekovim porivima i iskustvima ne prida neko značenje. Svest ο nekom realnom i značenjski osmišljenom svetu blisko je povezana sa otkrićem svetog. Iskustvom svetog, Ijudski duh je dokučio razliku između onog što se ispoljava kao stvarno, moćno, bogato i značenjsko, i onoga što je lišeno tih osobina, odnosno, haotičnog i opasnog toka stvari, njihovog slučajnog pojavljivanja i iščezavanja lišenog svakog smisla« (La Nostalgie des Origines, 1969, str. 7). Ukratko, »sveto« je samo element strukture svesti, a ne neki stupanj istorije te svesti. U najstarijim slojevima kulture živeti kao Ijudsko biće samo је po sebi religiozni čin, jer prehranjivanje, seksualni život i rad imaju sakramentalnu vrednost. Drugim rečima, biti — ili čak, postati — čovek znači biti »religiozan« (isto, str. 9). Razmatrao sam dijalektiku sakralnog i njegovu morfologiju u kasnijim publikacijama, od Istorije religija (Traite d'Histoire des Religions, 1949) pa sve do male knjige koja se odnosi na Australijske religije (Religions australiennes, 1972). Ova knjiga je zamišljena i priređena iz drugačije perspektiive. S jedne strane, analizirao sam ispoljavanje svetog hronološkim redom (gde je važno da se ne zameni »doba« nekog religioznog shvatanja sa datumom prvog dokumenta koji ο njemu svedoči); s druge strane, a u onoj meri u kojoj je to dopuštala dokumentacija — insistiгао sam na krizama vezanim za utemeljenost i, naročito, na kreativnim momentima različitih tradicija. Ukratko, pokušao sam da osvetlim najvažnije priloge istoriji religijskih ideja i verovanja. Svako manifestovanje svetog značajno je za istoričara religija; ali, je isto tako očigledno da struktura boga Anu, na primer, ili teogonija i kosmogonija koje prenosi Enuma eliš, ili saga ο Gilgamešu, bolje

otkrivaju religioznu kreativnost i originalnost Mesopotamije nego, na primer, apotropejski obredi protiv Lamaštua ili mitologija boga Nusku. Ponekad, značaj neke religiozne tvorevine otkrivaju i njene potonje valorizacije. Osrednje smo obavešteni ο Eleusinskim misterijama i ο najranijem orfizmu; međutim, to što je evropska elita njima opčinjena već dvadeset vekova predstavlja religioznu činjenicu od najvećeg značaja, čije posledice još nismo procenili. Sigurno, eleusinske inicijative i tajni orfički obredi, koje su slavili neki pozni autori odslikavaju mitologizujuću gnosu i grčkoorijentalni sinkretizam. Ali, upravo je to shvatanje Misterija i orfizma uticalo na srednjovekovni hermetizam, italijansku renesansu, »okultne« tradicije XVIII veka i na romantizam; i upravo su Eleusinske misterije učenjaka, mistika i aleksandrijskih teologa nadahnule evropsku mođernu poeziju, od Rilkea do T. S. Eliota i Pjera Emanuela. Možemo raspravljati ο vrednosti kriterijuma izabranog za razgraničavanje velikih doprinosa istoriji religijskih ideja. Njega, međutim, potvrđuje razvoj brojnih religija; jer upravo zahvaljujući dubljim krizama i tvorevinama koje su otuda proizišle, religiozne tradicije su uspele da se obnove. Dovoljno је setiti se slučaja Indije, gde su napetost i beznađe izazvani religioznom devalorizacijom bramanske žrtve stvorili čitav niz izuzetnih tvorevina (Upanišade, uobličavanje tehnika joge, poruke Gautame Bude, mistična pobožnost, itd.), od kojih svaka, u stvani, predstavlja drugačije, smelo rešenje iste lcrize (vidi poglavlja IX, XVII, XVIII, XIX). Godinama sam razmišljao ο kratkom i sažetom delu koie bi se moglo pročitati za nekoliko dana. Jer čitanje izjedna najbolje otkriva suštinsko jedinstvo religioznih pojava, a istovremeno i neiscrpnu novinu njihovih izražavanja. Čitalac takve knjige bio bi doveden pred vedske himne, Brahmane i Upanišade samo nekoliko sati pošto bi se upoznao sa idejama i verovanjima paleolita, Mesopotamije i Egipta; otkrio bi Šankaru, tantrizam i Milarepu, islam, Joakima iz Flore ili Paracelzusa, pošto meditirajući probdeo noć nad Zaratustrom, Gautamom Budom i taoizmom, nad helenskim misterijama, razvojem hrišćanstva, gnosticizmom, alhemijom ili mitologijom ο Gralu; susreo bi prosvetitelje i nemačke romantičare, Hegela, Maksa Milera, Frojda, Junga i Bonhefera tek pošto bi prethodno otkrio Kecalkoatla i Virakoču, dvanaest Alvara i Grigorija Palamu, prve kabaliste, Avicenu ili Elisaiju. Na žalost, ta kratka i sažeta knjiga još niie napisana. Pomirio sam se s tim da za sada objavim jedno trotomno delo, ti nadi da ću ga možda svesti na jedan tom od oko četiri stotine stranica. Taj kompromisni oblik izabrao sam iz dva razloga: s jedne strane, čini mi se zgodno da navedem izvestan broj značajnih i nedovoljno poznatih tekstova; s druge strane, hteo sam da studentima stavim na raspolaganje dovoljno razrađene kritičke bibliografije. Sveo sam tako na najmanju moguću meru broj napomena na kraju stranice, a u drugom delu knjige sakupio bibliografije i razmatranja nekih aspekata koji su u tekstu prećutani ili samo uopšteno pomenuti. Tako se knjiga može čitati u kontinuitetu, izbegavajući prekide koje bi izazvali razmatranje

. Svest ο tom jedinstvu duhovne istorije čovečanstva skorašnje je. Nastojao sam da u svaki ovaj deo unesem ono najbitnije iz novije kritičke bibliografije. ne zaboravljajući ni radove sa čijom se metodološkom orijentacijom ne slažem. Reč je jednostavno ο tome da se ne izgubi iz vida duboko i nedeljivo jedinstvo istorije ljudskog duha. Njegov značaj za budućnost naše discipline ocenićemo u poslednjem poglavlju trećeg toma. znatno doprinosi poznavanje Kalidase. koji se zajedno nalaze u drugom delu knjige. delim uverenje onih koji smatraju da izučavanju Dantea ili Šekspira. na Cikaškom univerzitetu. Prema tome. drama No ili Мајтипа hodočasnika. Smatram. na Školi visokih studija 1946.izvora i izlaganje ο stanju nekih pitanja. na univerzitetu u Bukureštu. trude da prate napredak do kojeg se došlo u srodnim oblastima i ne ustežu se da studente upoznaju s različitim problemima koje postavljaju druge discipline. Pripadam onoj vrsti istoričara religija koji se. Transliteraciju imena i orijentalnih termina pojednostavio sam kako bih olakšao čitanje. podelio sam poglavlja na manje delove koji imaju svoj broj i podnaslov. student se može upoznati sa pregledom problematike i s bibliografijom. prema tome. do 1938. Knjige u kojima se ta materija sažima ili populariše obično su predstavljene ргеgledom naslova na kraju poglavlja. Osim retkih izuzetaka. još nedovoljno usvojeno otkriće. kakva god bila njihova »specijalnost«. nisam pominjao izdanja na skandinavskim. Takođe. i zatim. od 1956. Struktura ove Istorije verovanja i religijskih ideja zahtevala je složeniji kritički aparat. i 1948. ni najstroža »specijalizacija« ne oslobađa naučnika obaveze da svoja istraživanja postavi u perspektivu opšte istorije. praznom i u celini uzev sterilnom. «V Izuzev nekoliko poglavlja. slovenskim ili balkanskim jezicima. odnosno Dostojevskog ili Prusta. da svako istorijsko proučavanje podrazumeva izvesnu bliskost sa opštom istorijom. najzad. U toku čitanja. u ovoj se knjizi ponavlja ono najbitnije iz predavanja ο istoriji religije koje sam držao od 1933. Ovde nije reč ο nekom pseudoenciklopedizmu.

istoričara religija: on u stvari pokazuje savršeno prerušavanje »svetog«. Sa radošću i zahvalnošću ispisujem njeno ime na prvoj stranici onoga što će možda biti moj poslednji doprinos disciplini koja nam je draga. Takođe. Svima njima. tačnije. godine naovamo. Ε. ni ova knjiga ne bi mogla biti privedena kraju bez nrisustva. septembar 1975. istorija religija. za koju smo spremni da ustvrdimo da je jedina. zahvaljujem gospođi Mišel Fromentu (Michel Fromentoux) i gospodi Žan-Liku Benoziljou (Jean-Luc Benoziglio) i Žan-Liku Pidu-Pajou (Jean-Luc Pidoux Payot) koji su se potrudili da od samog početka prate ovaj tekst.Upravo u tom poslednjem poglavlju razmotrićemo i krize koje su izazvali zagovornici redukcionizma — od Marksa i Ničea do Frojda — kao i doprinose koje su donele antropologija. * Tokom pet godina rada mnogo sam naučio od svojih učitelja. kolega i studenata. Kao ni drugi moji spisi od 1950. pažnje i odanosti moje žene. Μ. Reč je ο poslednjoj etapi desakralizacije. odajem najiskrenije priznanje. ali značajna religiozna tvorevina modernog zapadnog sveta. . Čikaški univerzitet. Proces je od izuzetnog značaja za. fenomenologija i nova hermeneutika. i živima i mrtvima. njegovo poistovećivanje s »profanim«.

Na nogama se može ostati samo u budnom stanju.e znamo bilo ie izrađeno imajući u vidu neku funkciju која niie bila predviđena stmkturom ljudskog tela. Praljudi ne samo da se služe oruđima. 605 i dalje. desno-levo i gore-dole. prostor se organizuje u strukturu koja je nepristupačna prehominidima. »Approaches to the Social Life of Earliest Man«. Najstarije kamenje za ko. isto toliko presudnu razliku u odnosu na način egzistencije primata. str. i to u četiri vodoravna smera. Dovoljno je da podsetimo kako već usporavani položaj obeleža\a prevazilaženje stanja primata. njihovo korišćenje oruđa mnogo je složenije. 2 Vid.I POGLAVLJE ΝΑ POČETKU MAGIJSKO-RELIGIOZNO PONAŠANJE PRALJUDI 1. i pored njegovog značaja za razumevanje fenomena religioznosti. § 12). Orientatio. kao da se prostire naprednazad. već su sposobni i da ih izrađuju. Zahvaljujući uspravnom položaju. i njihovu kosmološku simboliku1 (up. . projektovana počev do središnje ose »gore« — »dole«. recimo. unapred spremni da se njima posluže. Podiednako je važno navesti i to da ta oruđa ne predstavljaiu nrodužetak telesnih organa. Ukratko. Polazeći od tog prvobitnog iskustva — od osećanja »bačenosti« usred nekog na izgled bezgraničnog. ne može se dugo živeti u vrtoglavici izazvanoj dezorijentacijom. nepoznatog i pretećeg prostora — izgrađuju se različiti oblici orientationem: jer. Tačno je da izvesni majmuni koriste predmete kao da su »alatke«. prostor se sada organizuje oko ljudskog tela. kao što je to slučaj sa majmunima. Znamo da izuzetni polet tehnologije u poslednja dva 1 Iskustvo orijentisanog prostora još je blisko čoveku modernih vremena mada on više nije svestan njegove »egzistencijalne« vrednosti. štaviše.2 Veoma spor tehnološki napredak ne podrazumeva i istovetan razvoj inteligencije. »Pripitomljavanje« vatre Nećemo ovde raspravljati ο problemu »hominizacije«. a poznati su čak i slučajevi kada ih oni oblikuju. primena tih oruđa nije ograničena određenom situacijom ili izvesnim specifičnim trenutkom. Ali. aglomeracija i nastambi. Korišćenje oruđa osvetljava još jednu. Karl Narr. Drugim rečima. Oruđa za izradu oruđa. praljudi su povrh toga izgrađivali i »oruđa za izradu oruđa«. sečenje (što је čin koji se razlikuje od kidanja zubima ili grebanja noktima). Ovo iskustvo prostora uređenog oko nekog »središta« objašnjava značaj egzemplarnih podela i deoba teritorija. oni ih čuvaiu uza se.

veka nije bio praćen i odgovarajućim razvojem inteligencije zapadnog čoveka. kao što je već primećeno. mekušci i ostalo što su sakupljali žene i deca nije bilo dovoljno da se obezbedi preživljavanje vrste. izraze snaga i raspon ovde treba shvatiti u njihovom najjačem i najdramatičnijem značenju. 34. Tehnološko mirovanje je obezbedilo preživljavanje praljudi. Podsetimo se sada da se »mistična solidarnost« lovca i njegovih žrtava otkriva samim činom ubijanja. »Neprozirnost« preistorijskih dokumenata Ako se smatra da su praljudi »potpuni ljudi«. fabuliranja. hominidi su. praljudi su živeli od lova. Homo necans.3 Naglasimo da su se sve ove koncepcije uspostavile tokom poslednjih fiaza procesa »hominizacije«. Jer čovek je krajnji proizvod odluke donesene »na početku Vremena«: reč je ο odluci da se ubrje kako bi se moglo živeti. Ali. »Pripitomljavanje« vatre. Lov je uslovio podelu poslova u zavisnosti od pola. prikrivene — hiljadama godina posle iščezavanja paleolitskih civilizacija. itd. Ubiti ulovljenu životinju. jer. mašte. 29. označava konačno razdvajanje praIjudi od njihovih zooloških prethodnika. prolivena krv u svemu ie jednaka Ijudskoj krvi. iz toga proizilazi da su oni dobro znali za verovanja. ili. pripitomljenu. One su još delatne — izmenjene. i u celom životinjskom svetu. Tokom nekih dva miliona godina. Walter Burkert. Up. Samo. Što se tiče nesvesnih aktivnosti — snova. sir. čitajući analize koje će uslediti. vizija. Najstariji »dokument« koji svedoči ο korišćenju vatre potiče iz Ču-ku-tjena (oko ~ 600000). ali je sasvim verovatno da se to »pripitomljavanje« zbilo mnogo ranije. kod mesoždera. nego su i ljudi žrtvovani namesto životinja. I konačno. sačuva i prenosi. iednako je »žrtvovanju« u kojem su žrtve izmenjive. U stvari. pojačavajući na taj način »hominizaciju«. »mistična solidarnost« sa divliači proističe iz srodnosti između ljudskih društava i životinjskog sveta. Uskoro ćemo se vratiti na ovaj problem. kao i da su upražnjavali određene obrede. . korenje. — pretpostavlja se da se one ni po snazi a ni po rasponu ne razlikuju od onih koje nalazimo kod naših savremenika. neprestano proganjanje i nbijanie divljači najzad je stvorilo jedan sistem odnosa sui generis između lovca i pobijenih životinja. nap. Staviše. uspeli da prevaziđu svoie »pretke«. prevrednovane. takva razlika ne postoji. »svaka inovacija podrazumevala je i pogibelj kolektivne smrti« [Andre Varanjak/Andre Varagnac]. 3 Ova izuzetno stara ideja još je bila živa u doba mediteranske antike: ne samo da su životinje zamenjivale ljudske žrtve (što je bio svuda rasprostranjen običaj). mogućnost da se ona proizvede. 2. kasnije. ne bi izgubilo iz vida da se preistorijski čovek već ponašao kao biće obdareno inteligencijom i maštom. Trebalo je podsetiti na ovih nekoliko dobro poznatih činjenica kako se. i to na više područja. što će reći. voće. postajući mesožderi.

teško je poverovati da oruđa nisu bila u vezi sa svetim. sasvim izvesno. čitalac će za to naći primere u jednom poglavlju naše Istorije religija. itd. ako se danas slažemo oko činjenice da su praljudi imali »religiju«. Da bismo bolje prosudili šta nam sve to obrađeno kamenje praljudi ne . Tek od mlađeg paleolita imamo gravire i pećinsko slikarstvo. Ipak. Podsetimo se samo mitologija u vezi s kopljima koja se zabadaju u nebeski svod i omogućavaju penianje na nebo. nadamo se da je na osnovu tih »dokumenata« moguće uobličiti jedan »jezik«. Verovatno je da se teorija »nereligioznosti« praljudi nametnula u vreme evolucionizma. kao i mitologiju Ijudskih skupina које su ostale na stupnju lova i ribolova. Zahvaljujući oružju-projektilu posebno je osvojeno »ovladavanje daljinom«. Drugim rečima. ovladavanje vatrom — nisu samo osigurala Dređivljavanje i razvoj ljudske vrste. kada su upravo bile otkrivene analogije s primatima. ako postavimo pitanje »religioznosti« ili »nereligioznosti« preistorijskih ljudi. kao što su podsticala i hranila stvaralačku imaginaciju. kamena oruđa. kao što su tvorevine nesvesnog — snovi. sigurni smo da postoji barem »religiozna« intencija. U izvesnim slučajevima — grobnice. mitove i legende. stena i šljunka. izvestan broj »dokumenata-svedočanstava« ο životu praljudi i nadamo se da ćemo jednoga dana uspeti da odgonetnemo njihovo religiozno značenje. ona su isto tako stvorila čitav jedan univerzum mitsko-religioznih vrednosti. hematit). i to ne samo u folkloru. Ali većina tih »dokumenata« pre orinjasjena (~30000). jasno odrediti kakav je bio njen sadržaj. — koje su. kamena ili metala — još je očuvana među evropskom populacijom. naime. istraživači nisu sasvim bespomoćni. ili ο strelama koje lete kroz oblake. jer u ovom slučaju ono što valja imati u vidu nije anatomsko-osteološka struktura praljudi (која je. teško je. postoji. i da nisu nadahnula izvestan broj mitoloških epizoda. najčešće lobanje. Ovde nećemo sada razmatrati kratofanije i hijerofanije kamena. Dovoljno je ispitati ulogu oruđa u religioznom životu. U stvari. Ali. zagovornici »nereligioznosti« trebalo bi da donesu dokaze u prilog svoje hipoteze. Ali reč је ο nesporazumu. iskustvo svetog predstavlja jedan od elemenata strukture svesti. razni predmeti pronađeni u grobovima. Drugim rečima. oslikani oblutak i skulpturice od kosti i kamena. zahvaljujući Frojdovom geniju otkrile postojanje jednog »jezika« izuzetno dragocenog za poznavanje čoveka. ali »neprozirni« i dosta jednoobrazni: to su ljudske kosti. (možda) i nemoguće. Magijsko-religiozna vrednost nekog oružja — od drveta. ne otkrivaju ništa osim sopstvene upotrebne vrednosti. priviđenja. umetnički predmeti — i unutar granica onoga što ćemo istraživati. itd. a ona ukazuju na inteligenciju koja se može definisati samo kao »Ijudska«. kako smo već istakli. što je podstaklo brojna verovanja. probadaju demone ili obrazuju lestvice do neba. dotle smatrane apsurdnim ili beznačajnim. slična odgovarajućoj strukturi kod primatai već su to njihova dela. pigmenti (na prvom mestu crveni oker. Prva tehnološka otkrića — preobražaj kamena u oruđe za napad ili odbranu. ti »dokumenti« su prilično brojni. Ipak.Jer. sanjarije. što će reći oruđa.

izmiče nam. osećali. ali sve ono što su njen proizvođač ili njeni vlasnici u vezi sa njom mislili. ali da su obdarene natprirodnim moćima: verovali su da se čovek može pretvoriti u životinju i vice versa. da pojavljivanje nekog verovanja pogrešno vežemo za datum kada je ono prvi put4 jasno potvrđeno. Treba. nadali se. ribolova i sakupljanja plodova.može preneti. Ali prve arheološke podatke koji govore ο religioznom univerzumu paleolitskog lovca nalazimo u zidnoj franko-kantabrijskoj umetnosti 30000). Religion in Geschichte und Gegenwart (3. koja istovremeno štite i divljač i lovce. koristimo sintetizovano izlaganje J. izvesni običaji ukazuju na »tajne zanata« u vezi sa radom u rudnicima. i da se hrana ne rasipa. na primer. 5 Da pojednostavimo. produžavaju nasleđe iz kamenog doba. . preistorijska ili savremena. III (1959). da postoje misteriozni odnosi između neke osobe i neke pojedinačne životinje (nekada se to zvalo nagualizam). neka religiozna ponašanja svojstvena su civilizacijama lovaca: ubijanje životinja predstavlja obred. »svetkovinu medveda« kod Ainua i 4 Strogo primenjena ova metoda bi dovela do toga da se germanske bajke datiraju između 1812—1822. u metalno doba. na prvom mestu ο oružju. Štaviše. Što se tiče natprirodnih bića čije je postojanje potvrđeno u religijama lovaca. izdanje). Svaki. jer te tradicije. Kada.oda duša ubijene životinje šalje se u njenu »duhovnu postojbinu« (up. međutim. da duše mrtvih mogu preći u životinje. kosti. ako ispitamo verovanja i religiozna ponašanja savremenih lovačkih naroda. kod nekih nai. S druge strane. sanjali. Inače bi nam ova semantička neprozirnost nametnula sasvim pogrešno razumevanje istorije kulture. kao i da će Gosoodar životinja učiniti da na skeletu nikne novo meso). duhove iz guštara i duhove različitih životinjskih vrsta. može da otkrije samo svoju tehnološku namenu. imaju istaknutu obrednu vrednost (verovatno zbog toga što se verovalo da se u njima nalazi »duša« ili »život« životinje. kada su ih objavili braća Grim. treba se setiti barem nekih verovanja i mitologija ο oruđima. što podrazumeva verovanje da Gospodar životinja pažljivo motri da lovac ubije samo ono što mu je potrebno da se prehrani. razlikujemo pratioce ili teriomorfne »duhove čuvare«. Izlažemo se opasnosti. st. Токош nekih dva miliona godina praljudi su živeli pre svega od lova. Neka alatka. čak i savremeni dokument »duhovno je neproziran« sve dok ne uspemo da ga odgonetnemo uključujući ga u sistem značenja. barem delimično. bar pokušati da se »zamisle« nematerijalne vrednosti preistorijskog oruđa. »Semantička neprozirnost« ovih preistorijskih dokumenata ne predstavlja izuzetak. s metalurgijom i s izradom oružja. božanstva kao što je Vrhovno biće-Gospodar životinja. »Jager u. neoprezno bi bilo poverovati kako je tu reč ο potpunoj novini. Primitivni5 lovci smatrali sn da su životinje slične ljudima. postajemo svesni skoro potpune nemogućnosti da se dokaže postojanje ili nepostojanje sličnih verovania kod praljudi. najzad. zbog toga se lobanja i duge kosti izlažu na granama ili na uzvisinama. Jagdritten«. 511—13. Haeckela. posebno lobanja.

itd. 31 i dalje). Blan (Blanc) objasnio sakaćenje jedne neandertalske lobanje. pošto ubije svoju prvu divljač.Giliiaka). ne samo što je pogrešno. Altsteinzeit. Stoga je nekim naučnicima bilo draže da ο idejama i verovanjima praljudi ne kažu ništa. Kao što smo mnogo puta ponovili: verovanja i ideie se ne mogu pretvoriti u fosile. lobanje i donje vilice našli smo i u mnogo starijim naseljima. C. Tako je i A. str. 20). .6 6 Leroa-Guran nije ubeđen da је čovek bio ubijen i pojeden (Les Religions de la prćhistoire. na primer u Ču-ku-tjenu (u jednom sloju koji se datira oko ~ 400000—300000). Koliko se takvih verovanja i takvih ceremonija može identifikovati na osnovu arheoloških dokumenata kojima raspolažemo? Veoma malo — tek prinošenja na žrtvu lobanja i dugih kostiju. čuvanje lobanja može se objasniti religioznim razlozima. Videti ipak Miiller-Karpe. 230 i dalje. Ova radikalna metodološka pozicija nije lišena opasnosti. Nikad nećemo dovoljno naglasiti bogatstvo i složenost religiozne ideologije lovačkih naroda — i skoro potpunu nemogućnost da se dokaže ili porekne njeno postojani'e kod praljudi. a zatim je proširen otvor na zatiljku da bi se mozak izvadio i obredno pojeo. potrebno je da barem ukažemo na određene analogije preko kojih možemo indirektno da ih osvetlimo. koji nije priznavao postojanje antropofagije u Ču-ku-tjenu (nav. Takvo mišljenje. Ni ovo objašnjenje. delo. Maringeor. kod nekih sudanskih na roda mladić. str. pronađene u pećini na Kirkinom brdu: čovek je bio ubijen udarcem koji mu je smrskao desnu očnu duplju. 240. »A Survey of evidence for intrahuman killing in the Pleistocene«. Pošto nije reč ο grobovima. Međutim. 3.). međutim. Homo faber bio je podjednako i homo ludens. Ostaviti praznim čitav jedan period u istoriji ljudskog duha povlači opasnost od toga da se podrži ideja po kojoj se tokom sveg tog vremena duhovna aktivnost ograničavala na čuvanje i prenošenje tehnologije. međutim. str. Α pošto se njegova verovanja i religiozna praksa ne mogu rekonstruisati. Mada je ova pretpostavka verovatna. str. takođe postoji običaj da se Vrhovnim bićima ponudi po jedan komad od svake ubijene životinje (Pigmeji i crnci sa Filipina. 44). umesto da ih rekonstruišu na osnovu poređenja sa civilizacijama lovaca. tom krvlju premazuje zidove neke pećine. itd. nije jednodušno prihvaćeno. nego je i pogubno za poznavanje čoveka. ili lobanja i duge kosti (Samojedi.). Opat Brej (Breuil) i Vilhelm Šmit (Wilhelm Schmidt) pominju običaj koji postoji kod Australijanaca i drugih primitivnih naroda® da se lobanje mrtvih srodnika čuvaju i prilikom seoba nose sa sobom. Roper. podjednako odbacuje i Blanovo objašnjenje (isto. Μ. Κ. obrednog ili profanog. i njihovo postojanje postavilo je neke probleme. sapiens i religiosus. Počev od mustjerske epohe 70000—50000) sa sigurnošću možemo govoriti ο pogrebima. Ove činjenice podjednako su tumačene kao dokaz ljudožderstva. Simbolička značenja pogreba Nema sumnje da su skeleti najstariji i najbrojniji »dokumenti«. većina naučnika je nije podržala.

Up. str. Ali neke pogrebe isto tako možemo tumačiti kao meru opreza protiv mogućeg povratka pokojnika. delo. nagli beg iz naselja u kojem se ostavlja telo. u Africi do Rta dobre nade. Ne treba sumnjati da je ukop umrlih morao imati neko obrazloženje. Običaj da se leševi posipaju okerom veoma je i vremenski i ргоstorno raširen. za brojne slučajeve namernog pokapanja u fetalnom položaju. sa deset grobova. Od važnijih primera pogreba sa magijsko-religioznim značenjem navedimo one iz Tešik Taša u Uzbekistanu (dete okruženo rogovljem kozoroga). u Dordonji (više grobova na brežuljku sa spremištem oruđa od oblutalca). Tu treba dodati i groblje u pećini Monkarmel. uopšte se ne isključuje mogućnost da savijeni položaj umrlog ne odaje strah od »živih leševa« (taj strah je dokazan kod nekih naroda). a još pre 43. Još se raspravlja ο autentičnosti i značenju ponuda u hrani ili predmeta položenih u grobove. što je obredna zamena za krv. »The antiquity m South Africa«.Izgleda da je postojanje verovanja u zagrobni život dokazano još od najstarijih vremena. relikvlja° 57^ namene' a svakako deplasirana. u snovima. odnosno. 7 Leroa-Guran. 9 Novija arheološka otkrića su pokazala da je hematit bio vađen u ]e™°m rudniku u Svazilendu još pre 29. str. u Australiji. Leroa-Guran (LeroiGourhan) to »pogrebno kućanstvo«. što će reći shvaćen kao postegzistencija duše. Taj zagrobni život mogao je biti čisto »duhovni«.000 godina u Rodeziji. Ο religioznom značenju grobova veoma se sporilo. ogrlice). ne treba zaboraviti da »prosto i obično ostavljanje tela u čestarima. prepuštanje tela pticama. u takvim slučajevima. Problem je važan. postavljene na vilicu i na rog severnog jelena. najpoznatiji je primer ženske lobanje iz Madazila. . označava nadu u »ponovno rođenje«. R. vern t ema Leroa-Guranu. 21 i dalje. komadanje udova. i to na osnovu korišćenja crvenog okera. iz Crkve svih svetih u Korezi (u jami u kojoj počiva telo nađeno je mnoštvo oruđa od oblutaka kao i komadi crvenog okera8). lične predmete pokojnika smatra »veoma diskutabilnim« (nav. Tela premazana crvenim okerom pokopavaju se υ jame u kojima je pronađen i izvestan broj ukrasnih predmeta (školjke. ne bismo mogli da shvatimo trud koji su ljudi ulaeali da bi pokopali telo. naprotiv. »simbol« života. izgleda. 54. reč je ο »hrpi otpadaka hrane na kojoj je. Tasmaniji. inače. tela su bila savijana. nego da. a možda i vezivana. privesci. »The Birth of Symbology«.9 U starijem paleolitu praksa sahranjivanja je. Eksploatacija hematita se u ovim rudnicima Afrike nastavila шкот desetina hiljada godina. ali koje? Pre svega. sve raširenija. A. od Cu-kutjena pa sve do zanadnih obala Evrope. naime.rasirenost njihovih komnnikacija. Dart. verovanje potkrepljeno javljanjem mrtvih.000 godina.7 Verovanje u zagrobni život još više је potvrđeno pogrebima. 62). str. alco ne i prinošenja žrtve. ne znače i nepostojanje ideje ο zagrobnom životu«. sa lažnim očima. u Americi sve do Ognjene zemlje. ili one iz Ferasija. ležala jedna ljudska »dok" ^odajmo da su drugi naučnici smatrali da je broj autentičnih . Lobanje i kosti životinja koje su otkrivene pored grobova verovatno su ostaci obrednih obeda. Otkriće slične eksploatacije pored BalatonJezer»a' oko ~ 240ппprikazuje tehnološke mogućnosti paleolitskih of } . znamo. S druge strane. dakle.

11 Pošto je odabrao mesto za raku. otkopavajući grob.12 štaviše. kao što piše Rejčel-Dolmatov.10 Ukratko. Revista de la Universidad de los Andes. ovde je materica. »Notas sobre el simbolismo religioso de los Indios de la Sierra Nevada de Santa Marta«. str. isti autor priznaje autentičnost jednog ligurijskog groba iz orinjasjena. Kao što primećuje Rejčel-Dolmatov. u pitanju je »verbalizacija« umenata« Pronađenih u grobovima mnogo veći. školjke i kućica kakvog puža.« Posle toga on objavljuje: »Kuća je otvorena«. tj. da bi se pojmilo bogatstvo i dubina religioznih simbola koji su sadržani u na izgled tako jednostavnim ceremonijama. Kuća je zatvorena i ja ću je otvoriti. . godine kod Indijanaca Kogi. u postegzistenciju u nekom drugom svetu. Reichel-Dolraatoff. pokazuje ljudima mesto gde treba da kopaju raku i odlazi. barem izvesni grobovi nesumnjivo dokazuju verovanje u nastavak neke posebne aktivnosti posle smrti. verovanje u nastavak neke specifične aktivnosti. ovde je ceremonijalna kuća Smrti. Rejčel-Dolmatov (Reichel-Dolmatoff) jer prilično detaljno opisao sahranjivanje jedne devojke iz 1966. bio skoro nepoznat pre napomena Rejčel-Dolmatova. postojanje određenih pogrebnih obreda. nego i sigurnost u to da će pokojnik nastaviti svoju osobenu delatnost i na drugom svetu. Postojanje sličnih predstava potvrđeno je u širokom rasponu i na različitim stupnjevima kulture. 11 C. dovoljno je ispitati sahranjivanje kod nekog arhaičnog naroda iz našeg vremena.prisustvo takvih predmeta podrazumeva ne samo verovanje u zagrobni život pojedinca. 63). a to je opet nada u »ponovno rođenje«. na šta ukazuju ponude u vidu ukrasnih predmeta i ostaci obeda. šaman (mama) obavlja čitav niz obrednih kretnji i izjavljuje: »Ovde je selo Smrti. Razon у Fabula. Jer. Zatim šaman uzaludno pokušava da podigne telo. plemena koje govori jezikom čibča (chibcha) a koje živi u Sijera Nevadi de Santa Marta u Kolumbiji. skoro bez reči. rieki arheolog iz budućnosti će. Ja ću otvoriti kuću. odnosno. gde su uz skelet položena i četiri tajanstvena predmeta lcoja su nazvana »zapovedraičke palice« (nav. simbolika te ceremonije ostala bi nedostupna i nekom savremenom stranom posmatraču koji ne poznaje religiju Indijanaca Kogi. Za sve to vreme. možemo zaključiti da grobovi potvrđuju verovanje u zagrobni život (što je već bilo naznačeno korišćenjem crvenog olcera) i da donose neka dopunska objašnjenja: sahranjivanje u smeru istoka. majka i baba zapevaju neku sporu pesmu. u stvari. 12 On je. a naročito pretpostavljena religiozna ideologija. Pokojnica je obavijena belim platnom a njen otac ušiva pokrov. Na dno groba postavlja se sitno zeleno kamenje. Slede druge obredne kretnje oko groba i najzad svi odlaze. Ceremonija je trajala dva sata. delo. Prema tome. Kako god bilo. pronaći samo skelet s glavom okrenutom prema istoku i nekoliko kamičaka i školjki. raka zakopava. Ali. 1 (1967). što označava nameru da se sudbina duše usaglasi sa Sunčevim kretanjem. pretvarajući se kako je ono isuviše teško. 55—72. Obredi. Telo se postavlja glave okrenute prema istoku i »kuća se zatvara«. str. br. to mu polazi za rukom tek deveti put. ne mogu se »vratiti« na osnovu tih ostataka.

ако јој se pristupi jedino sa stanovišta arheologije.u Ovde prekidamo analizu religiozne simbolike koju skriva pogreb kod Indijanaca Kogi. Za školjke se vezuje prilično složena simbolika koja nije samo seksualna: one predstavljaju žive članove porodice. K. . svakom kultnom kućom. jer ako se taj predmet ne bi nalazio u grobu. snovima i ženidbenim pravilima čin »jedenja« kod Indijanaca Kogi simboliše seksualni čin). one su bile sakupljene i složene ili duž zida. Isto tako. . Ali. Indijanci Kogi poistovećuju Svet — matericu Sveopšte Majke — sa svakim selom. Od 1923. čim stigne na drugi svet.20 m od tla. on time ukazuje na povratak tela u stanje fetusa. Poseban modalitet arheoloških dokumenata ograničava i osiromašuje »poruke« koje su oni sposobni da prenesu. devojka bi. svakim prebivalištem i svakim grobom. predstavljaju najbrojnije ali i najprotivurečnije »dokumente« kada je reč ο religioznim idejama poslednjeg međuledenog doba. Do sličnih otkrića došli su i drugi preistoričari u raznim pećinama Alpa. Švajcarska). Emil Behler (Bachler) je pronašao nalazišta kostiju. »tražila muža«. Ceremonija se završava konačnim očišćenjem pomoću obrednog opkopa. polegnutog na desnu stranu). podjednako nepristupačna kao i neka paleolitska grobnica. ili u prirodnim udubljenjima stene. najznačajnija su ona u pećini Drahenhetli (Drachenhoetli) u Stiriji. Kada šaman devet puta odiže telo. i verbalizacija rake kao »kuće« i »materice« (što objašnjava fetalni položaj tela. S druge strane. Α pošto je grob poistovećen sa Svetom. u obrnutom smeru. dok pužev oklop označava »muža« umrle. pa prema tome predstavljaju »seme« koje oplođuje Majku. našao je nekoliko medveđih lobanja bez donje čeljusti između kojih su bile postavljene duge kosti. otkrivena u Alpima i okolnim oblastima. ponude.. austrijski Alpi) tri medveđe lobanje postavljene u prirodna udubljenja litice i povezane dugim kostima okrenutim od istoka prema zapadu. imaju i seksualni smisao (u mitovima. »hrana za Smrt«. Protivurečnosti vezane za nalazišta kostiju Nalazišta kostiju pećinskih medveda. 4.groblja kao »sela Smrti« i »ceremonijalne kuće Smrti«. zagrobne ponude dobijaju kosmičko značenje. treba naglasiti da nam je ta simbolika. gde je K. za čim sledi verbalizacija ponuda kao »hrane za Smrt«. što bi izazvalo smrt nekog mladića iz plemena . pre svega lobanja i drugih kostiju. pronašao u uećini Salcofenhele (Salzofenhoehle. do 1925. ili pak u nekoj vrsti kamenih sanduka. prelazeći. i u pećini Petershele (Petershoehle) u Frankoniji. Pored toga. Herman (Hoermann) otkrio lobanje medveda u udubljenjima na 1. i obred »otvaranja« i »zatvaranja« »kuće-materice«. Vildenmanlisloh (Wildenmannlisloch). godine Behler je istraživao još jednu pećinu. Tu činjenicu nikada ne treba izgubiti iz vida kada se suočimo sa siromaštvom i neprozirnošću naših izvora. devet meseci trudnoće. U pećini Drahenloh (Drachenloch. Erenberg (Ehrenberg) je 1950.

utoliko pre što prva iskopavanja u pećinama nisu bila zadovoljavajuća. ali njihov religiozni karakter (tj. odnosno oni delovi koje su lovci najviše cenili. prinošenje žrtava Natprirodnim bićima) nije očigledan. onakvim kakav se upražnjava. Kobija (Koby) prema kojoj je mnoštvo »nalazišta« lobanja proizvod slučajnosti i samih medveda. Ed. što je smatrao za najstariji obred lova. Leroa-Guran je izjavio da se u potpunosti slaže sa ovom temeljnom kritikom: lobanje zatvorene u kamenim »sanducima«. Johanes Maringer (Johannes Maringer) je došao do sledećih zaključaka: 1) na nivou starijeg paleolita (Toralba. 31 i dalje).) mogu se tumačiti različito. 2) dokumenti srednjeg paleolita (Drahenloh. Kopers (W. Koppers). 271. Majerdorf. Drugi autori su nalazišta lobanja poredili sa kultom medveda. iznenađujuće је bilo to što je ista vrsta »nalazišta« pronađena u brojnim pećinama. itd. pored ostalih. Petershele. Ovo tumačenje su. tumačenje tih nalazišta kao mesta prinošenja žrtve Vrhovnim bićima napustili su čak i pristalice V. Montespan) možemo »s više ili шапје sigurnosti« govoriti ο prinošenju žrtava. 3) tek u poznijem paleolitu (Vilendorf.13 13 J. kult uključuje čuvanje lobanje i dugih kostiju ubijene životinje. Karl Mojli (Meuli) je u tome video samo jedan posebni oblik »sahranjivanja životinja«. koji su se tuda kretali i čeprkali po ostacima lcostiju. za ove etnologe to je bio dokaz da su lovci na pećinske medvede iz poslednjeg međuledenog doba verovali u Vrhovno biće. ili se upražnjavao sve do XIX veka na severnoj hemisferi. Sva ova tumačenja dovela je u pitanje kritika bazelskog istraživača F. naučnici su se usmerili na to da razreše njihovo značenje. prihvatili i Vilhelm Šmit i V. Međutim. taj je obred jasno pokazivao neposredan odnos između lovca i divljači. Nije se podrazumevalo nikakvo božansko biće. božanstvu su prinošeni na žrtvu mozak i koštana srž životinje. Kopersa. str. ili u Gospodara životinja. Leroa-Guran priznaje kako postoji »verovatnoća da je u nekim slučajevima čovek preuređivao te kosti« (str. Žrtva se sastojala upravo u tome da se na postoljima izlože lobanja i duge kosti ubijene životinje. .Pošto ove skupine kostiju izgledaju kao da su namerno tako ostavljene. Uostalom. Ova kritika »nalazišta« izgleda uverljiva. U svakom slučaju. Šmita i V. »Die Opfer der palaolitischen Menschen«. U jednoj novijoj studiji ο prinošenju žrtava kod praljudi. sakupljene pored litica ili okačene u udubljenjima i okružene dugim kostima objašnjavaju se geološkim zbivanjima i ponašanjem samih medveda (nav. Cu-ku-tjen. pa čak i u udubljenjima koja se nalaze iznad jednog metra visine. Za švajcarskog naučnika. Leringen) žrtvovanja nisu potvrđena. 31). Gas (Gahs) ih je uporedio sa prinošenjem na žrtvu prvog ulova (Primitialopfer) koji se kod nekih arktičkih naroda prinosio Vrhovnom biću. kako bi je Gospodar životinja mogao oživeti sledeće godine. delo. lovac je ukopavao ostatke životinje kako bi omogućio njenu reinkarnaciju. str. Štelmor. Maringer. Al.

Doznaćemo možda da li lobanje i duge kosti predstavljaju žrtve nekom Vrhovnom biću ili Gospodaru životinja. specifična značenja tog čina postaju nam dostupna zahvaljujući obaveštenjima koja nam prenose članovi odgovarajućih društava. ша kakve bile razlike između arktičlcih lovaca i paleolitskih ljudi. i dalje i slika 14. V. S druge strane. kutnjaci su još bili u izvanrednom stanju. Maringer. naprotiv. istraživač se tu suočava ili s nepostojanjem neoborivih dokumenata. ili su. The gods of the prehistoric man. slučaj i sa istovrsnom aktivnošću »primitivaca« iz naših dana. nalazište je tek izraz magijsko-religiozne težnje. svojstvenu lovačkim civilizacijama. njihove paralele nalazimo kod savremenih arktičkih lovaca. možemo navesti argumente Kobija i Leroa-Gurana protiv njihovog sopstvenog zaključka: geološke činjenice i ponašanje pećinskih medveda dovoljni su da se objasni nepostojanje obrednih nalazišta.14Α pošto tokom iste ceremonije deca zasipaju strelama vezanog medveda.15 Samo. ili pak tome što je lovac životinji obezbedio »grobnicu« (kako bi onemogućio pse da joj ргоžderu kosti). dok su sekutići i očnjaci bili sastrugani ili sasečeni turpijom. »Duhovna aktivnost« ostavlja nepostojane tragove — kao što je to. Što se tiče semantičke neprozirnosti nalazišta kostiju čija je obredna svrha izvan sumnje. 15 Up. str. J. ne treba zaboraviti da i jedni i drugi imaju istu ekonomiju. Samo po sebi. Ograničavajući se na samo jedan primer. slične scene se mogu različito tumačiti. u istom smislu protumačeni su i neki crteži na liticama pećine Tri brata (Trois-Freres). koji prikazuju medveda pogođenog strelama i kamenjem koji izgleda kao da povraća mlaz krvi. oni mu nekom vrstom turpije saseku očnjake i sekutiće kako više ne bi mogao da povredi učesnike ceremonije. 103. a vrlo verovatno i istu religioznu ideologiju. ili »duši« koja počiva u kostima. . Predložili smo da iz ove perspektive protumačimo otkriće jedne fosilne lobanje mladog mrkog medveda iz Silezije. koja pripada sloju starijeg orinjasjena. sačuvane u nadi da će biti prekrivene mesom. Treba uvek voditi računa ο brojnosti mogućih tumačenja nekog dokumenta čija je magijsko-religiozna svrha verovatna. Značaj neke arhaične religiozne predstave potvrđuje se isto tako i njenom sposobnošću da »preživi« u kasnijim epohama. opravdano je upoređivanje preistorijskih dokumenata sa etnološkim činjenicama.Kao što je trebalo i očekivati. Kopers je podsetio na »praznik medveda« kod Gilijaka sa Sahalina i Ainua sa ostrva Jeso: pre nego što ubiju mladog medveda. ili sa semantičkom neprozirnošću dokumenata čija autentičnost izgleda pouzdana. uostalom. opet. Čak i za ovo poslednje verovanje postoje različita tumačenja: životinja se »ponovo rađa« zahvaljujući ili Gospodaru životinja. Prema tome. Tako se u velikom broju kultura susreće verovanje da se životinja može ponovo 14 Reč je ο veoma važnom obredu: duša medveda se kao glasnik ljudi šalje zaštitničkom božanstvu kako bi ono obezbedilo uspeh budućih lovova.

Le chamanisme et les techniques archaiques de l'extase. a istovetan je i u Asturiji i na Donu. i obratio im se po nalogu Gospoda: ». i gle potres. Izvesna poređenja nisu bila uverljiva. 16 Up. Svrha ovih slikanih ili urezivanih dela van svake je sumnie. reč je ο širenju putem dodira sa istim ideološkim sistemom.roditi iz svojih kostiju. Cylfaginning. U Laskou. I pogledah. otkrivene 1961. a ne dovode u pitanje metodu koju oni veruju da su koristili. Uostalom. (II izdanje) str. gl. Tu je reč ο jednoj predstavi koja je svojstvena civilizacijama lovaca i pastira. »Neuere Forschungen zum Verbot des Knochenzerbrechens«. Pećina iz Kabrereta (Cabrerets) predstavlja pravi lavirint. koje bijaše puno kosti«. 139 i dalje.. godine).16 Iz tog razloga je bilo zabranjeno da se lome kosti životinja čije je meso pojedeno. godina pre nove ere. ali je preživela i u složenijim religijama i mitologijama. svuda. i u Rusiji sve do Dona. kao u slučaju pećine iz Nijoa (Niaux) ili pećine Tri brata. i oživjećete . 26. da bi se prišlo donjoj galeriji — gde se nalazi jedno od remek-dela paleolitske umetnosti — treba sići lestvicama od užadi kroz jedan bunar dubok 6. a teškoće pristupa naglašavale su njihov božanski karakter. čujte riječ Gospodnju. 5. zidno slikarstvo je ograničeno na Španiju. str. do 9000. po njima iziđoše žile i meso .. većina istraživača pozivala se na etnološke paralele. i za njen obilazak je potrebno nekoliko sati.17 Podjednako je slavna i jedna Jezekiljeva vizija (37.30 metara. Da bi se došlo do ukrašenih zidova treba proći na stotine metara. pogotovu Joseph Henningar. i gle. Eliade. pogotovo kada se težilo »upotpunjavanju« paleolitskog dokumenta kako bi on što više odgovarao etnografskoj analogiji.21 Istraživači se slažu da pećine treba smatrati za neku vrstu svetilišta jer se crteži nalaze prilično daleko od ulaza. mnoge su pećine bile nastanjene. 17 Up. i kosti se pribirahu svaka ka svojoj kosti. Odmah pada u oči »izvanredno jedinstvo umetničkog sadržaja: vidljivi smisao slika kao da se menja od 30000. Da bi ih protumačili. Ovako govori Gospod Gospod ovijem kostima: gle. 83... 18 Leroi-Gourhan. sa bibliografijama navedenim u napomenama. str. koje je bog sutradan oživljavao iz njihovih kostiju.18 Prema Leroa-Guranu. Francusku i južnu Italiju (izuzev jedne oslikane pećine na Uralu. Pokretni umetnički predmeti pronađeni su u velikom delu zapadne i srednje Evrope. Ali.«.. ja ću metnuti u vas duh. Pećinsko slikarstvo: slike ili simboli? Najznačajniji i najbrojniji figurativni dokumenti dobijeni su istraživanjem oslikanih pećina. Dobro je poznat primer Torovih jaraca zaklanih i pojedenih uveče. .. posebno s onim koji obeležava »religiju pećina« (isto. nasta glas. 84) . Les Religions de la prehistoire. Ali takva neoprezna objašnjenja samo umanjuju ugled svojih autora. 1—8 i dalje): prorok je bio prenesen »usred polja. Ove riznice paleolitske umetnosti raspoređene su po relativno prostranoj oblasti između Urala i Atlantika. suhe kosti.

neka vrsta koplja sa kukom. međutim. str. nisu pokazale sve elemente koje je Вгеја5 tako brižljivo opisao. 152. bila bi 19 Beguan (Begouen) i Kastere (Casteret) su rekonstruisali čitav ritual polazeći od glinenog modela medveda iz Montespana. Peter J.ih galerija pećine.Medvedi. često u položaju plesača. up. delo. Paleolithic Art. koji svira na nekom instrumentu nalik na frulu. str. . u jednoj od donj. Breiev crtež prikazuje ga s glavom jelena koja ima razgranato rogovlje. ali bi se neka od tih dela mogla tumačiti i kao reaktualizacija nekog prvobitnog lova. Paleolithic Cave Art. uostalom. delo. Tumačenje izgleda uverljivo pošto nam je iz paleolitske umetnosti poznato nekih 55 figura Ijudi obučenih u kožu. Podjednako је verovatno da su obredi praznovani u najudaljenijim delovima »svetilišta«. prislonjeno je uz stomak životinje. videti kritiku P. ali sa licem sove. 177—78. Samo njegovi gornji delovi tela.20 Jedan prizor u pećini Tri brata objasnjava se kao prikaz igrača maskiranog u bizona. Ali 1950. »Veliki vrač« ne deluje bogzna kako. Ucko i Andre Rosenfeld. pol i položaj igrača pokazuju da ie tu reč ο ljudskoj figuri. godine Horst Kirhner (Kirchner) je predložio da se taj prizor posmatra kao šamanska seansa: čovek nije mrtav nego je u zanosu ispred žrtvovanog bizona. 188—89.21 Reč je. 21 Up. ali nije isključeno ni da je opat Brej loše izradio skicu. Podjednako je slavna i isto toliko kontroverzna čuvena kompozicija koja je nedavno otkrivena u Laskou. nav. dok njegova duša lebdi iznad svega. lavovi i druge divlje životinje zasute strelama. plitki reljef uklesan u stenu visoku 75 cm. Onakav kakvog ga vidimo na novijim fotografijama. Graciosija. Ovaj se prizor uglavnom tumačio kao prikaz »nesreće u lovu«. ali su je odbacili Uko (Ucko) i Rozenfeld (Rosenfeld). Ptica na štapu. Tu se može videti ranjeni bizon. nav. 145. tumačeni su kao dokaz »magije za lovce«. vučjim ušima i bradom divokoze. motiv koji se posebno sreće u sibirskom šamanizmu. ili modeli od gline koji su pronađeni u pećini iz Montespana a predstavljaju lavove i jednog medveda probušene okruglim i dubokim rupama. Novije fotografije. 20 Šare (Charet) je otiske Ijudskih stopa u pećini Tikdober (Tuc d' Aubert) protumačio kao dokaz inicijacije dečaka. druga krošnja rogovlja). on se može protumačiti kao »Gospodar životinja« ili kao neki vrač koji ga oličava. koji svoje rogove okreće prema na izgled mrtvom čoveku što leži na tlu. str. koji ima konjski rep i na glavi nosi jelenje rogove. Uostalom. na jednoj izrezbarenoj ploči od glinenog škriljca iz Lurda vidimo čoveka obavijenog jelenjom kožom. do koje je pristup izuzetmo težak. njegovo oružje. str. pored čoveka (na čijoj se glavi nalazi kljun) stoji ptica na štapu. Opat Brej je proslavio »Velikog vrača« iz pećine Tri brata. Moguće je da su neke pojedinosti bile oštećene nakon otkrića reljefa (na primer. Maringer. Ipak. ο obrednom ponašanju koje je svojstveno i savremenim lovačkim narodima. neki istraživači su prihvatili ovu pretpostavku.19 Pretpostavka je prihvatljiva. Ruke mu se završavaju medveđim šapama i ima veliki гер kao u konja. možda pre kakvog pohoda u lov ili povodom onoga što bi se moglo nazvati »inicijacija« mladića.

a6 Kirhnerovo tumačenje je bilo osporavano.22Ta je umetnost svojstvena kulturama lovaca. 24 Franz Hančar. S druge strane. ne možemo zamisliti vreme u kojem je čovek bio lišen snova i budnih sanja i kada nije padao u »zanos«. »Zura Problem der Venusstatuetten im eurasiatischen Jungpalaolithikum«. ali је religiozna ideologija koja ih prožima šamanska.). zahvaljujući pre svega brižljivim iskopavanjima. odnosno oni crteži koji prikazuju kosture i unutrašnje organe životinja. duge od 5 do 25 centimetara. 65 i dalje. instruktivniji primerci otkriveni su u -7 Andreas Lommel. izvajane su u kamenu. što je gubitak svesti koji se tumači kao putovanje duše u predele sa druge strane iskustvenog. dospeo do bogova i zamolio od njih blagoslov. ali isto tako u Indiji i Maleziji. itd. zahvaljujući svojoj natprirodnoj viziji. Statuete. S jedne strane. na Novoj Gvineji i u severozapadnoj Australiji. samo je šaman. One su veoma rasprostranjene. Zensko prisustvo Otkriće ženskih figura u poslednjem ledenom dobu postavilo je probleme ο kojima se još raspravlja. on je sposoban da prodre do izvora života životinje. to bi značilo da su paleološki vračevi koristili bubnjeve koji se mogu uporediti sa bubnjevima sibirskih šamana. ekstatično iskustvo kao takvo. u Americi (kod indijanskih plemena Odžibva. S različitim oblicima kulture i religije. str. u zanosu. 150 i dalje. čini se da je postojanje neke vrste »šamanizma« u vreme paleolita sasvim izvesno. Prema Kirhneru. kod Eskima. od jugozapadne Francuske do Bajkalskog jezera u Sibiru. sastavni je deo ljudskog ponašanja. odnosno. str. modifikovalo se i menjalo upravo tumačenje i valorizaciia ekstatičnog iskustva. do koštanog elementa. ali mi sebe ne smatramo nadležnima da ο tome donosimo sud. Ipak. između ostalog. (Dordonja). 6. kosti ili slonovači. kao izvorna pojava. »seansa« se izvodila da bi šaman.njegov duh zaštitnik. u stanju da »vidi sopstveni kostur«. Isti autor smatra da su zagonetne »vladarske palice« u stvari palice za bubanj. i od severne Italije sve do Rajne. Sa šamanizmom su podjednako dovođeni u vezu i crteži koji su nazvani »pod rendgenskim zracima«. a u Norveškoj između ~ 6000—2000. činjenicom što ono još postoji u tibetanskom budizmu. . U stvari.24 Ipak. Le chamanisme. Pueblosa. Sasvim netačno nazvane su »Venerama«. Da je reč ο iskustvu koje je suštinsko za određeni tip »mističnog«. šamanizam do naših dana gospodari religioznom ideologijom lovaca i pastira. 90 i dalje. str. 23 Eliade. 129 i dalje. dokazano je.23 Drugim rečima. nije teško pogoditi funkcije nekog stručnjaka za trans. Shamanism: The beginnings of Art. Ako bi se ovo tumačenje prihvatilo. za koje je u Francuskoj potvrđeno da su nastali tokom magdalenijena 13000— 6000). Takvi crteži. uspeh u lovu. a najslavnije su one iz Lespiga (Lespugue). Pošto su duhovnim univerzumom paleolita vladali »mistični« odnosi između čoveka i životinje. Vilendorfa (Willendorf) (Austrija) i Losela (Laussel). pronađeni su i u istočnom Sibiru.

uspeo da rekonstruiše. Gerasimov. Njegov metod mu ne dozvoljava da prenozna »dosađaje« koji se prikazuju na nekim 25 Μ. On je zatim primetio da po stoji sparivanje muško-ženskih vrednosti. Μ. slika bizona ima istu vrednost — »žensku« — kao »ogrebotine« ili drugi geometrijski znaci. statuetama ili kamenim pločama. On je pored toga uspeo da dokaže i jedinstvo tog simboličkog jezika. a leva ženama. U Gagarinu je. Figurine su ukrašene raznim geometrijskim crtežima. Da bi objasnio niihovu moguću religioznu funkciju. ali su neki bili protumačeni kao falusi. Za Leroa-Gurana nema nikakve sumnje u to da je pećina bila svetilište a da su kamene ploče ili figurine predstavljale »pokretna svetilišta« koja imaju simboličku strukturu kao i ulcrašene pećine. Oni potiču iz sloja naselja. tj. Koristeći topografsku analizu i statistiku. verovatno. rezime Karla Jettmara u Les religions arctiques et finnoiscs. sa abdomenom prenaglašenih proporcija. 40. dok na glavi nisu naznačene crte lica. kako orimitivnim tako i u istorijskim. u Sibiru. »Protumačena« u svetlu ove simbolike. »Tajna« koju predstavlja posebnost ženskog življenja igrala je značajnu ulogn u mnogim religijama. Međutim. . Primerci otkriveni u Mezini veoma su stilizovani.25 Nemoguće je jasno odrediti religijsku funkciju ovih figurina. a po povratku iz velikog lova. kako smatra. Još je značajnije otkriće do kojeg je došao Gerasimov u Malti (Mal'ta). »Paleolitičeskaja stojanka Mal'ta«. od kojih je desna pripadala muškarcima (nađeni su samo predmeti koje koriste muškarci). na primer. koje se zovu dzuli. str. str. 292. ovi »idoli« predstavljaju mitsku Pramajku od koje se pretpostavlja da su potekli svi saplemenici: dzuli štite porodice i sve stanovnike. između ostalih i svastikom. Zasluga je Leroa-Gurana što je osvetlio središnju funkciju muško-ženskog polariteta u skupu paleolitske umetnosti. U plemenima gde su dzuli ženskog roda. ženske statuete potiču isključivo iz tog dela kuće. Hančar je podsetio da neka lovačka plemena iz severne Azije izrađuju male čovekolike skulpture od drveta. Možemo pretpostaviti da one na neki način predstavljaju žensko božanstvo. pored zidova staništa. bizona (žensko) i konja (muško). ovaj autor priznaje da nas sinteza koju je. Reč je ο »selu« čije su četvorougaone kuće bile podeljene na dve polovine. ne uči jeziku paleolitske religije. otkriveno šest figurina izvajanih u mamutovoj kosti. pa prema tome i magijsko-religiozne moći boginje. na primer. na slikama i zidnim reljefima. pa izgleda da su u nekoj vezi sa religijom domaćee ognjišta. pećina se pojavljuje kao organizovani svet koji nosi svoja značenja. neki se čak mogu protumačiti kao ženski oblici svedeni na geometrijske elemente (taj tip je pronađen na više mesta srednje Evrope). drugi primerci. predstavljaju ptice. prinose im se na žrtvu brašno i salo. One su grubo obrađene. od franko-kantabrijske oblasti pa sve do Sibira.Gagarinu i Mezini (Ukrajina). Homologni predmeti u muškom delu kuće predstavljaju ptice. Leroa-Guran je došao do zaključka da su figure i znaci međusobno zamenjivi.

Nedavno je Aleksandar Maršak (Alexander Marshak) uspeo da u starijem paleolitu dokaže postojanje simboličkog sistema obeležavanja vremena. U primitivnim društvima još ima mnogo sistema koji podrazumevaju komplementarnost seksualnih i kosmičkih principa. a njegova psiho-mentalna aktivnost složenija nego što se to verovalo još pre nekoliko decenija. Ovo načelo komplementarnosti je verovatno bilo prizvano da bi se organizovao svet i istovremeno objasnila tajna njegovog stvaranja i periodičnog obnavljanja. Osim sparivanja simbola različitih seksualnih vrednosti (što možda objašnjava religiozni značaj koji se pridaje toj komplementarnosti). 148). mnogo bogatiji i mnogo složeniji nego što smo to doskora zamišljali« (str. delo. zasnovanog na posmatranju Mesečevih mena. da su nastale neprekidnim sakupljanjem podataka tokom dužeg perioda. omogućavaiu pretpostavku ο održavanju određenih sezonskih ili periodičnih ceremonija utvrđenih na duži rok unapred. U čuvenom prizoru iz Laskoa. str. 7. a na to ćemo nailaziti i u drevnim religijama. Zamerana mu je pre svega izvesna nedoslednost kada је reč ο njegovom »čitanju« figura i znakova. Analogni simbolizam karakteriše i »selo« Malte. od ranog orinjasjena do kasnog magdalenijena. Ucko i Rosenfeld. koji su drugi istraživači protumačili kao udes u lovu ili kao šamansku seansu. mišljenje i masta paleolitskih lovaca Novijim paleontološkim otkrićima zajedničko je to što se neprestano vraćaju sve dalje u vreme »početaka« čoveka i kulture. u 26 Up. Obredi. s njegove dve jasno razdvojene polovine od kojih је svaka namenjena isključivo jednom polu.26 Kako god bilo. .zidnim slikama. 220. Slične kritike je dao i Anri Lot (Henri Lhote). Utvrđeno je da je čovek stariji. koji se na tom zidu nalaze u njenoj neposrednoj blizini« (nav. 151). za koje autor kaže da su bile »time-factored«. 195 i dalje. str. Ove oznake. odnosno. Leroa-Guran vidi samo jednu pticu koja pripada nekoj određenoj »topografskoj grupi« i koja »simbolički ima istu vrednost kao čovek ili kao nosorog. kao i činjemca da obrede koji su obavljani u pećinama nije doveo u vezu sa simboličkim sistemom koji je sam uspostavio. verovatno je da su pisanje. koji se pojavljuju u prvim civilizacijama. do prinos Leroa-Gurana je značajan: on je prikazao stilsko i ideološko jedinstvo paleolitske umetnosti i osvetlio komplementarnost religioznih vrednosti prikrivenih pod znakom »muškog« i »ženskog«. Тај »sistem« oznaka zadržao se više od 25000 godina. jedino što Leroa-Guran može da tvrdi jeste »da ti prikazi kriju izuzetno složen i bogat sistem. kao što se to i u naše vreme događa kod Sibiraca i severnoameričkih Indijanaca. aritmetika i pravi kalendar. Po Maršaku. Leroa-Guranova teorija bila je kritikovana sa različitih stanovišta.

»ponovno rođenje«.28 Analizirajući meandrine izrezbarene na predmetima ili urezane na zidovima pećina. prema autoru. str. vegetacija. Naravno. smrt. ostaje da je lunarni ciklus bio analiziran. što će reći da je barem 100.29 Takve analize potvrđuju obrednu funkciju znakova i paleolitskih figura. štaviše. glava IV. meandrine su ucrtane oko prikaza životinja i po njima. . 29 A. plodnost. Autor smatra da se tradicija meandrina ne može objasniti magiiom vezanom za lov ili seksualnom simbolikom. »The Meander as a System«.000 godina starija od meandrina starijeg paleolita. polnost. ovde nije prosto reč ο nekoj »slici« vode. str. up. Eliade. zapamćen i korišćen u praktične svrhe skoro 15. Traite d' Histoire des Religions. a pripada ašelskom sloju (oko ~ 135000). To nam omogućuje da bolje razumemo važnu ulogu meseca u drevnim mitologijama.27 Ma šta mislili ο opšto] Maršalcovoi teoriji razvoja civilizacija. U tom slučaju simbolika vode je očigledna. Skup Zmija-Voda-Kiša-Oluja-Oblak nalazi se u neo litskoj Evroaziji u Australiji u Africi i u obe Amerike. voda. itd. 172 i dalje. Utoliko pre što su određeni broj tih »sistema« usvojila i lovačka društva. meandrine su prikazane kao »nizovi uglova« (»running angles«) i propraćene su crtežima riba. smrt. »Le bator· de commandement de Montgaudier (Charente)«.određenoj vezi sa simbolikom koja prožima »sistem« oznaka korišćenih tokom Oaleolita. crteži iz Petersfelda. Ali.skih liudi da uoče i tačno označe faze života biljaka. zagonetne moći nekih natprirodnih bića i izvesnih pojedinaca (»stručnjaka za sveto«). ukazujući tako na izvestan obred (»čin individualnog učešća«. Sada nam se čini očigledno da te slike i ti simboli imaju odraza u izvesnim »istorijama«. a naročito činjenicu da je lunarna simbolika integrisana u celovit »sistem« tako raznovrsnih realiteta kao što su žena. 28 Up. počev od jednog određenog trenutka (na primer. Dordonja). 329 i dalje. Podjednako је značajna sposobnost paleolit. kako ga označava Maršak). Njihovo značenje je teško bliže odrediti ali. mi nikada nećemo saznati tačan sadržaj tih »istorija«. Ova struktura je već potvrđena na crtežu urezanom na kosti koja je iskopana u Pešdelazeu (Pech de l'Aze. Baden).000 godina pre otkrića zemljoradnje. »magijsko-religioznu«) vrednost slika i njihovu funkciju u ceremonijama koje se odnose na različite »istorije«. Ali. u događajima vezanim za godišnja doba. str. Alexander Marshak. zmija. Maršak. »sistem« u kojima se uokviruju različiti simboli omogućavaju nam da barem pogodimo koliki je njihov značaj za magijsko-religioznu praksu paleolita. nav." 81" i dalie. Maršak zaključuje kako ti crteži sačinjavaju jedan »sistem« jer predstavljaju jedan niz i izražavaju jednu intenciju. The Roots of Civilisation. navike divljači. odnosno. 27 Up. Marshak. delo. Ove paleolitske predstave možemo posmatrati kao jedan kod koji istovremeno označava simboličku (dakle. bezbrojni tragovi koje su ostavili prsti na raznom oruđu ukazuju na »čin individualnog učešća« u kojem simbolika ili mitologija vode ima određenu ulogu.

ili u velikim tropskim šumama (Pigmeji Bambuti. u Africi. 31 Podsetimo da je koncept »živih fosila« bio uspešno korišćen u više grana biologije. Analogije između izvesnog broja ceremonija potvrđenib u rubnim oblastima sveta (Australija. koji su izvođeni pre pohoda u lov. Ali. podrazumeva mogućnost »zaposedanja«. delo. izvesne vidove preistorijskih religija moguće je »rekonstruisati« razmatranjem obreda i specifičnih verovanja primitivnih lovaca. 191 i dalje). možemo ipak opisati neke osnovne obrise. Neki autori su verovali da su pronašli dokaz takve inicijacije u pećini Montespan. ali je ovo tumačenje bilo osporavano. podrazumeva vero vanje u »dušu« sposobnu da napusti telo i slobodno putuje po svetu.30 Ali. 151 i dalje) i prikazao analizu paleolitske pećinske umetnosti u svetlu australijskih i afričkih činjenica (str. razjasnio neke vidove preistorijskih društava (str. Ipak. Slični obredi karakteristični su za skupine odraslih.Kao što smo ranije primetili (§ 4). Racovitza). »žive fosile«. starost obreda inicijacije je van svake sumnje. u arktičkoj oblasti. izgleda da je postojanje zanosa šamanskog tipa potvrđeno već u paleolitu. 140 i dalje.).)· I pored xiticaja susednih zemljoradničkih civilizacija (barem u izvesnim slučajevima). itd. Pećine tako čuvaju jednu drevnu faunu. itd. . »tajne« se mladićima otkrivaju posredstvom obreda inicijacije. pa čak i sekundarne« (Dr. nav. § 6) omogućava da se pretpostavi postojanje tajnih obreda isključivo za muškarce. ribolovu i sakupljanju. Ovaj autor je. To. Neke stare civilizacije. Šamanski zanos. ili čak nekog duha ili boga. navevši najpre nekoliko primera ili etnografskih poređenja.31 Pouzdano. kod Hotentota i Bušmana. iilaska u Ijudska tela. Nije reč samo ο »etnografskim paralelama«. predstavljale su. str. vodeći računa ο svim razlikama koje dele jednu preistorijsku kulturu od neke primitivne kulture. metodu koji su s manje ili više uspeha primenjivali svi istraživači izuzev Leroa-Gurana i Lameng-Emperera (LamingEmperair). kao i mogućnost da se »bude zaposednut« od strane nekog mrtvaca ili neke životinje. odnosno. na neki način. Da navedemo drugi primer: razlikovanje polova (up. Južna i 30 Što je privuklo pažnju Ukove kritike. a posebno u speleologiji. kao što smo već napomenuli. »zaustavljene« na jednom stupnju sličnom gornjem paleolitu. s jedne strane. analogne »društvu muškaraca« (Mannerbiinde). Ove civilizacije. opet. u Australiji. izvorne strukture bile su očuvane sve do кгаја XIX veka. nije reč ο tome da se Ijudima kamenog doba pripišu religiozna praksa i mitologije »primitivaca«. utemeljene na lovu. a s druge uverenje da tokom takvog putovanja duša može susresti izvesna natprirodna bića i od njih zatražiti pomoć ili blagoslov. preživele su sve donedavno u rubnim oblastima našeg sveta (u Ognjenoj zemlji. Troglobije koje danas naseljavaju neke pećine pripadaju već odavno prevaziđenoj fauni. »One su pravi živi fosili i često predstavljaju veoma zaostale stadijume istorije života — tercijalne. u slučaju da poželimo da upoznamo primitivne zoomorfičke grupe koje se ne mogu fosilizovati.

»Luwe und verwante mythisthe Gestalten«. bogatu do. na svim kontinentima. prisetimo se da neke zidne slike Hogara (Hoggar) i Tasilije (Tassili) mogu biti »protumačene« zahvaljujući jednom pastirskom mitu naroda Pulo.000 godina. specifična za šamanizam. Eliade. antropomorfne ili u obliku vodenih životinja. slične su tajne. Henri Lhote. koja ga je objavila.kumentaciju kod Evel Gasparini. mosta. 3|> Vid. a njihova starost je van svake sumnje. von Sicard) opet.). Melaneziji. divljači. S druge strane. str. 720 i dalje. itd. dakle. str. »mistična povezanost« grupe lovaca i divljači dopušta mogućnost da se pretpostavi izvestan broj »zanatskih taini« kojima su raspolagali samo muškarci. 69 i dalje. sokola) pronađeni su svuda. str. očigledan je kontinuitet s religioznom ideologijom paleolitskih lovaca. vezanom za inicijaciju. Takođe Fulbe. Susrešćemo se i s drugim primerima. kako silaze na dno okeana da bi doneli materijal neophodan za stvaranje sveta.33 I stvarno. fon Sikar (Η. perje ptica grabljivica — orla.43 Tim su mitovima zaiednička i ekstatička iskustva. »Les gravures et les peintures rupestres de Saharacc. smrti. igra u krug izuzetno je rasprostranjena (u celoj Evroaziji. i mitovi ο postanju (čoveka. 35 C. kod kalifornijskih Indijanaca. Dieterlen. na prvom mestu kosmogonijski mitovi. Prim.) 36 Η. H. str.). dolazi do zaključka da taj afrički bog oličava najstarije religiozno verovanje evro-afričkih lovaca iz epohe koju švedski naučnik datira pre ~ 8. 667 i dalje.34 U oba slučaja. Vid. Igra u krug divno prikazuje postojanost obreda i preistorijskih verovanja u današnjim arhaičnim kulturama. Kurt Saks (Curt Sachs) ne sumnja u to da su paleolitski Ijudi dobro poznavali takvu obrednu koreografiju. 124. 32 33 . M. 282 i dalje. str. Naissances mystiques.36 Ukratko. von Sicard.Severna Amerika)32svedoče ο zajedničkoj tradiciji koja je razvijena već u paleolitu. legende i obredi u vezi s penjanjem na nebo i »magičnim letenjem« (krila. bilo da bi umirili dušu ubijene životinje. Svuda je igraju lovci. Za sada. (Pulo.4. bilo da bi obezbedili umnožavanje divljači. istočnoj Evropi. od Australije i Južne Amerike do arktičkih oblasti. II Matriarcato Slavo. 208. prenošene mladićima putem inicijacija. mitovi. izgleda prihvatljiva tvrdnja da je izvestan broj mitova bio blizak paleolitskim populacijama.2 Isto tako. itd. Podjednako su rasprostranjeni mitovi i simboli duge i njenog zemaljskog pandana. Izuzetna raširenost takve kosmogonije i njena arhaična struktura ukazuju na tradiciju koja je nasleđena iz najdalje preistorije. Što se tiče »igre u krug« iz Montespana (ma kakvo bilo tumačenje tragova koje su ostavile noge mladića na glinovitom tlu pećine). up. World History of the Dance (1937). Curt Sachs. Da navedemo samo jedan primer: iedan kosmogonijski mit izvodi na scenu Pravodu i Stvoritelja.35 U jednoj monografiji posvećenoj Luveu (Luwe) i njegovim onomastičkim analogijama. Koumen. afrički narod i jezik tog naroda. neki pisac iz Malija poslao ga je afrikanistkinji Žermen Diterlen (Germaine Dieterlen). prev. koji je u prvom redu veza s drugim svetom.

Čak i pre artikulisanog jezika.38 Tim više. »Kosmische Vorstellungen im Bilde prahistorischer Zeit: Erdberg. ali isto tako i da oživi čitav jedan imaginarni univerzum. str. str. spremna da se počne ponašati kao žena. . utoliko pre što većina ovih mitova u središte postavlja seksualnu aktivnost. Za religiozno značenje »gestova-epifanija« znala su još i neka primitivna društva s kraja XIX veka. V. predmetu ili životinji znači objaviti prisustvo svetog. junaka donosilaca civilizacije. Eliade. za druge primere videti Naissances mystiques. oko kojeg je organizovan prostor. ludilo ili surova ubistva među članovima plemena. Kako je usavršavan. Α prikazati nešto obredno. Ijudski glas je. simbolika letenja. ili za ponavljanje mantri tokom izvesnih joga meditacija. takođe. mogućih kriza vezanih za zanos. doprinose tome da se nebeski prostor odredi kao izvor i prebivalište pre svega natprirodnih bića: bogova. duhova. ekstatička uspenja šamana. Već 1914. No podjednako su važna i bogata značenjima »otkrivanja« noći i podzemnog sveta. Najzad. Dovoljno je prisetiti se bajkovitih paramitoloških i parapoetskih tvorevina. 38 Kod nekih plemena severne Australije osnovni obred inicijacije nekedevojke sastoji se u tome da se ona svečano predstavi zajednici. verovatno je da su oni mnogo pominjani u šifrovanom kodu ikonografskog repertoara paleolitskih ljudi. Izgovorena reč je pokretala snagu koju je bilo teško. imaginarno iskustvo visine kao oslobađanja od težine. odnosno. pretpostaviti postojanje nekog kosmološkog »sistema« koji se artikuliše polazeći od osnovnog iskustva ο »Središtu sveta«. To je jedno od retkih iskustava koje spontano obelodanjuje »transcendentalnost« i uzvišenost.37 Što se tiče mita ο poreklu životinja i religioznih odnosa između lovca. 120. treba uvek voditi računa ο primarnom iskustvu svetosti Neba i nebeskih i atmosferskih pojava. Gaerte) je sakupio veliki broj znalcova i preistorijskih slika koje su se mogle protumačiti kao Kosmičke planine. Gaerte. svojim zvučnim eksplozijama i fonijskim inovacijama. Pokazuje se da je ona sazrela. Već su neki gestovi mogli da naznače epifaniju božanske moći ili neke kosmičke »misterije«. Erdnabel und Weltstrome«. Napomenimo da najveći broj primera koje Gerte navodi pripada mlađim preistorijskim kulturama. Gerte (W. Pupkovi sveta i paradigmatske Reke koje dele »svet« na četiri dela. jezik je razvijao svoja magijsko-religiozna sredstva. bio sposoban da prenese poruku. Odlučujuću ulogu imala je magijsko-religiozna valorizacija jezika. 96 i dalje.Moguće je. ali isto tako i ikonografije vezane za uvodne kretnje šamana koji se priprema na svoje ekstatično putovanje. prizivati čudo hijerofanije: up. bilo da je reč ο znaku. Osim toga. Podjednako nam je teško da zamislimo neko društvo lovaca bez mita ο poreklu vatre. kosmičkih katastrofa. ako ne i 37 W. divljači i Gospodara životinja. fonetska inventivnost morala je predstavljati neiscrpni izvor magijsko-religioznih moći. naređenje ili želju. drugim rečima. ubijanja divljači ili smrti nekog člana porodice. koje istovremeno podrazumevaju i ritam disanja (prana■уата) i vizualizaciju »mističnih slogova«. Religions australiennes. Himmelsberg. godine. Verovatno je da gestovi antropomorfnih figura iz preistorijske umetnosti nisu odražavali samo značenje nego podjednako i moć.

do uverenja da je jezik sposoban da obezbedi istovetne rezultate kao i sam obredni čin. pa prema tome i floru i faunu Evrope severno od Alpa. ponekad. Nove kulture. Izgubljeni Raj Kraj ledenog doba. Rust (Rust) je otkrio ostatke dvanaest celih severnih jelena. U naplavinama mulja močvare Štelmor (Stellmoor) pored Hamburga. A. sa kamenjem u grudnoj šupljini ili u stomaku. Povlačenje glečera izazvalo je seobu faune ka severnijim delovima. ovu su činjenicu protumačili kao prinošenje na žrtvu prvog ulova nekom božanstvu. Slična verovanja preživela su i danas u brojnim primitivnim kulturama i populacijama. U zapadnoj Evropi one su mnogo siromašnije od veličanstvenih tvorevina mlađeg paleolita. Polhauzen (H. posebno u Palestini.nemoguće. oko 8000. proklinjanja i anatema. već je i samo religiozno nasleđe paleolita predstavljalo dovoljno složen oblik. arktičke stepe zamenila je šuma. medutim. Pohlhausen) je. I kada se dobro promisli. u severozapadnoj Aziji. bez obzira na nekoliko temeljnih zajedničkih ideja. posebno stada severnih jelena. U zaključku. Te karakterološke razlike uvode izvesnu raznovrsnost u procenu i tumačenje religioznih iskustava. Lovci su pratili divljač. i da počnu da žive od ribolova. a drugi snagom svojih ekstatičnih zanosa. mezolit predstavlja ključni period: to je doba pripitomljavanja prvih životinja i početaka zemljoradnje. Neki lovac ističe se svojim junaštvom ili lukavstvom. potopljenih. ali dh je proređivanje faune primoralo da se nastane na obalama jezera i u primorju. možda Gospodaru životinja. II POGLAVLJE NAJDUŽA REVOLUCIJA: OTKRIĆE POLJOPRIVREDE — MEZOLIT I NEOLIT — 8. U razvijenijim društvima nalazimo ih i u obrednoj funkciji magičnih formula panegirika. korenito je promenio klimu i pejzaž. koje su se razvijale tokom sledećih milenijuma. bile su označene terminom mezolit. poništiti. Nasuprot ovome. Rust. Zanosno iskustvo reči koje dobijaju magijskoreligioznu snagu vodilo je. a i neki drugi autori. Postepeno. Mi slabo poznajemo religioznu praksu lovaca koji su za stadima severnih jelena išli na sever Evrope. podjednako treba voditi računa ο razlici između raznih vrsta personaliteta. satire. podsetio da su Eskimi svoje zalihe mesa čuvali u ledenoj vodi jezera i .

347). Rust je otkrio i jedan stub od jelovine na čijem se vrhu nalazila lobanja severnog jelena. i dalje. ali je kontinuitet ove vrste religiozne prakse nesumnjiv. sekire isklesane od rogova severnih jelena. »Die Opfer der palaolitischen Menschen«.reka. Sve su to. mada je nemoguće bliže odrediti njegovu strukturu. pogotovu. Pored svog osnovnog značenja. Miiller-Karpe. Sigurno je da te dve grupe predmeta razdvaja više od pet milenijuma. ο predstavljanju nekog natprirodnog Bića. Maringer. str. praksa održala uprkos kulturnom uticaju Rimske imperije i. od severne Evrope pa sve do Indije. i to u različitim epohama.42 Prema oskudnosti ovih nekoliko dokumenata ο lovcima na jelene. 41 M. sunca). Rust je iz tog nalazišta izvadio brojne predmete: drvene strele. kao i predmeti iz vremena Gala i Galo-Rimljana. prema autoru ovog otkrića. kao što je to bio slučaj i s predmetima iz bronzanog ili gvozdenog doba pronađenim u nekim jezerima i močvarama zapadne Evrope. Hugo Obermajer (Hugo Obermaier) je dokazao da su ove antropomorfne figure bliske crtežima koji su karakteristični za oslikane 39 A. . 1968). str. 267 i dalje. J. Nedaleko od Arensburg-Hopfenbaha u jednom mezolitskom nalazištu datiranom oko ~ 10000. niti bilo kakvi diugi predmeti.50 m. Rust je sa dna močvare izvadio grubo izvajano deblo vrbe dugačko 3.39 Ipak. produženi vrat i urezane duge linije koje. 42 A. a glave prinosile na žrtvu nekom božanskom biću. raspoznaju se glava. Ovaj »idol« je bio postavljen u močvari. Closs. Pohlhausen.40 Mezolitski lovci su jezero Štelmor verovatno smatrali za »sveto mesto«. 40 Up. str. tom II. 988—89. 224. str. Die altund mittelsteinzeitlichen Funde von Stellmoor: H. Rust. žrtvovanje potapanjem je široko potvrđeno. MiillerKarpe. J. Die jungpalaolitischen Zeltangangen vort Ahrensburg. Eliade. u ovom poslednjem slučaju. Traite d' Histoire des Religions (novo izdanje. Prema Maringeru. 496—97 (nr. U izvoru koji se zove Sen Sover (Kompjenjska šuma) otkriveni su oblutak iz epohe neolita (namerno slomljen u znak ex-voto). str. nije sklon da u tom predmetu vidi »idol«. I stvarno. Rust. oruđe od kosti. U mezolitskom sloju Štelmora. Stenovite litice Sijera Morene prekrivene su antropomorfnim i teriomorfnim figurama (pre svega jeienima i kozorozima) svedenim na nekoliko linija i različitih znakova (valovite trake. taj obredni stub možda ukazuje na obredne obede: jelenje meso se jelo. »Das Versenkungsopfer«. ovo empirijsko objašnjenje ne iskljućuje religioznu namenu nekih nalazišta. 141 i dalje. A. 174. tačke. verovatno. »Die Opfer der palaolitischen Menschen«. svuda. H. bili žrtveni darovi. Maringer. ali oko njega nisu pronađene ni kosti. H. Handbuch der Vorgeschichte. uprkos ponavljanim crkvenim zabranama. »Zum Motiv der Rentierversenkung«. verovatno. str. Handbuch d. kao što priznaje i sam Polhauzen. tom I. 266 i dalje. Reč je. str. Naturalističlco pećinsko slikarstvo višeg paleolita pretvorilo se na »španskom Levantu« u strogu i formalističku geometrijsku umetnost. krugovi. i od srednjeg veka do naših dana.41 Podjednako treba voditi računa ο činjenici da se. predstavljaju ruke. Vorgeschichte. ovaj primer ima paradigmatsku vrednost: on izvesno prikazuje kontinuitet »svetih mesta« i nekih religioznih praksi. pećinska umetnost istočne Španije istoričaru religija pruža značajan materijal.

jer se održala u svim — pa i u složenijim religijama [izuzev hinajana (hinayana) budizma]. U pećini Birsek u Švajcarskoj. veruju da su se njihovi mitski preci preobrazili u zvezde. pećini u francuskim Pirinejima. 60).44 Čak i ako je oslikani oblutak iz Madazila imao istovetnu funkciju kao i tjurunge. ukrašeni zidnim slikarstvom. i skoro svi su slomljeni. eoveka. Izgleda prihvatljivo da su ih slomili neprijatelji ili kasniji stanovnici pećine. str. Znamo da ovi obredni predmeti. tokom svog prethodnog postojanja. predstavljali sveta mesta. I stvarno. 100 i dalje. str. Značenje sunaca i ostalih geometrijskih znakova prikazivanih uz antropomorfne slike ostaje i dalje zagonetno. ovaj religiozni kompleks. što je sasvim verovatno. tjurungi. tako nazvana po stanici Madazil. otac se sinu obraća ovim rečima: »Evo tvog sopstvenog tela iz kojeg si izišao ponovnim rođenjem«. str. . smrti — što je svojstveno lovačkim civilizaoijama. Ne možemo međutim sumnjati u religiozno značenje azilijenskih oblutaka. nemoguće je doznati da li su i njegovi autori imali slične predstave kao Australijanci.oblutke azilijenske epohe. kao što to misli Maringer (nav. težilo se poništavanju magijskoreligiozne moći koju su predstavljali ovi predmeti. mogao je da postoji naporedo sa verovanjima u Natprirodna bića i Gospodare životinja. ili da su se popeli na Nebo kako bi se nastanili na Suncu i na zvezdama.45 Nemamo nikakvog načina da bliže odredimo poreklo i razvoj verovanja naših predaka u preistoriji. Verovatno je da su pećine i ostala mesta španskog Levanta. antropomorfni prikazi na stenovitim liticama i na oblucima trebalo bi da imaju slična značenja. i u čoveku u kojem se reinkarnirao. Kod urođenika Aranda. ili »To je tvoje sopstveno telo. predstavljaju mistično telo predaka. Les Religions australiennes (1972). 183). 44 M. S druge strane. Australijanci smatraju da su njihovi mitski preci živeli u zlatno doba. U oba slučaja. kao elementi nekog pisma ili kao magični simboli. nađena su 133 oslikana oblutka. 45 Podsetimo da Australijanci. Ako je tačno da ideja ο mitskom pretku i kult predaka preovlađuju u evropskom mezolitu. Događa se da se neka arhaična religiozna ideja neočekivano razvije tokom nekih perioda usled određenih posebnih okolnosti. najčešće od kamena i ukrašeni različitim geometrijskim crtežima. koja je i mitološki podsticajna. divljači.43 Budući da je ova civilizacija potekla iz Španije. u zemaljskom raju gde je divljači bilo u 43 Civilizacija lovaca i riibolovaca. To je predak koji si bio ti. Protumačeni su kao falički simboli. reč je ο jednoj univerzalno rasprostranjenoj religioznoj predstavi. delo. Stvarno ne vidimo zbog čega predstava ο mitskim precima ne bi činila deo religioznog sistema paleolitskih ljudi: ona je u skladu s mitologijom ο postanju sveta. Treba dodati da on osim toga postoji i pod zemljom u obliku »deteta duha« (isto. lutao. isto kao i neka južnoamerička plemena. da se značaj ovog religioznog kompleksa objašnjava sećanjem na ledeno doba kada su daleki preci živeli u nekoj vrsti »lovačkog raja«. Sudeći na osnovu etnografskih parelela. Vidimo da po verovanju Australijanaca predak istovremeno egzistira u svom »mističnom telu«. Tjurunge se sakrivaju u pećinama ili zakopavaju na određenim svetim mestima. Eliade. Još ubedljivije izgleda upoređivanje sa australijskim tjurungama. dok si. a mladićima se mogu predati tek posle inicijacije. verovatno je. Zatim si sišao u svetu pećinu da se tu odmoriš«.

46Го je onaj »rajski« svet koji se Australijanci trude da ponovo stvore za vreme određenih praznika tokom kojih su zakoni i zabrane ukinuti. str. Što se tiče kostura iskopanih u Einanu. 9. nav. str. pasa u Sten Karu (Stan Carr) u Engleskoj. natufijanske dokumente smo uporedili sa 46 Eliade. koje su želi kamenim srpovima. 41 i dalje. ali i u naseljima na otvorenom prostoru (kao u Einanu. tiav. i svinja oko ~6500. jaraca u Jerihonu. Handbuch.49 Neposredne posledice stvaranja pitomih žitarica bile su povećavanje populacije i razvoj trgovine. na primer. nav. R. Ali za život u stalnom prebivalištu pre svega su se odlučivali nosioci uatufijanske47 kulture. I. Dva načina natufijanskog sahranjivanja — a) pokopavanje eelog tela. potiče od Vadija u Natufu. Tokom mezolita je započelo i pripitomljavanje životinja (mada se ono neće proširiti sve do početka neolita): ovaca u Zavi Kemi-Šanidaru (Zawi Chemi-Shanidar). str. od kojih je jedna lovačka i sakupljačka. a druga zasnovana na kulturi žitarica. umetnost Natufijanaca je naturalistička: pronađeni su mali kipovi životinja i ljudske figurine. datiran ~ 13000. 1970. II. figurinu pronađenu u Ain Sakhriju. Ο pripitomljavanju životinja. oko ~7000. gde je otkopan zaselak kružnih koliba sa ognjištima). u vreme mladeg paleolita. u dugim vremenskim periodima nastanjivali u pećinama. godine. Nedavno je u dolini gornjeg Nila otkriven preneolitski kompleks prehrane na bazi žitarica. . Izgleda da su se lovci u Palestini. Anati. pogotovu u Palestini.50 Seksualna simbolika stubova vajanih u obliku falusa toliko je »očigledna« da ne možemo sumnjati u njihovo magijskoreligiozno značenje.48 To je bio veliki korak ka zemljoradnji. Palestine before the Hebrews. str. Sada videti Jacques Cauvin. Rad. tehnologija i imaginarni svetovi Kao što smo već rekli. S. 48 Emanuel Anati. pojave koje karakterišu već Natufijance. de Vaux. Rushdi i R. 1161—1171). gde je ovaj mezolitski narod prvi put uočen. zadržavajući pri tom svoj prelazni karakter između dve vrste civilizacija. Histoire ancienne Isra'el. delo. oko ~ 8000.obilju i gde su pojmovi dobra i zla praktično bili nepoznati. Natufijanci su već otkrili značaj prehranjivanja divljim žitaricama. Oni su živeli u pećinama. b) sahranjivanje lobanja — bili su poznati još u paleolitu i primenjivali su se i dalje u neolitu. 50 Vid. 245 i dalje. Fred Wendorf. 160. MullerKarpe. Religions neolithiques. 49 Svi ovi datumi dobijeni su zahvaljujući analizama radioaktivnim ugljenikom. mezolit na Bliskom istoku. oko ~7500. Ο Einanu up. ali značenje tog obreda nije poznato. 21 i dalje. str. Muller-Karpe. str. Schild. Anati. str. 57. u Jordanu. 250 i dalje. str. predstavlja stvaralačlcu epohu. II. Za razliku od geometrijskog shematizma koji je svojstvo crteža i slika evropskog mezolita. tom 169. Povodom nalazišta lobanja. Up. 49 i dalje.51 pretpostavlja se da je prilikom sahrane bila prinesena jedna ljudska žrtva. »Egyptian Prehistoi"v: Some new concepts« (Science. i čije su zrnevlje maljem drobili u stupi. str. ponekad u erotskim položajima. 172. 47 Reč Les Religions australiennes. 51 Jedan od grobova može se smatrati za najstariji megalitski spomemk па svetu. delo. 349. godine. delo. u savijenom položaju. videti Miiller-Karpe. II.

»dah«. praveći udicu ili vrh strele. »dvojnilc«. bogato značenjima. različitih preistorijskih kultura. koji se stvara i neprekidno obogaćuje bliskošću s materijom. 175. str. »duh«. itd.nalazištima otkrivenim u Ofnetu (Offnet) u Bavarskoj. »život«. imaginarna aktivnost preistorijskog čoveka imala je mitološku dimenziju. očigledan značaj imaginativne aktivnosti do koje je dovela bliskost s različitim modalitetima materije. Radeći s oblutkom ili s nekom primitivnoim iglom. moguće je pretpostaviti postojanje magijskoreligioznog čina pošto se smatralo da je glava (tj. vizija. mozak) prebivalište »duše«. oblikujući neki mali kip od gline. kožna odela i šatori. 52 Anati. 184 i dalje. nav delo.52 U oba slučaja. poverovalo se da se »duhovni« element žrtve može prisvojiti jedenjem njenog mozga. Ali. smeštanje »duše« ili »duha« u mozak imalo je značajne posledice:53 s jedne strane. 134—36. on nam je i dalje dostupan preko iskustva naše sopstvene imaginacije. Međutim. str. 115. razne alatke od kosti ili od jelenskih rogova. podstakli su mitologije i paramitološko fabuliranje. 53 I ito ne samo za verovanje iz preistorije. str. u mezolitu je došlo i do drugih otkrića. on je na neki način predstavljao njegovog »dvojnika«. itd. Grci su takođe dušu (a kasnije. i u pećini Holenštern (Hohlenstern) u Virtenbergu (Wurttenberg): sve cwe lobanje pripadale su osobama koje su ubili možda lovci na ljudske glave. izvor moći. međutim. Sasvim je verovatno da priličan broj natprirodnih likova i mitoloških epizoda koje ćemo sretati u potonjim religijskim tradicijama predstavljaju »otkriće« kamenog doba. koji moderni jezici označavaju izrazima »duša«. mreža. Manje je. udica i čamaca pogodnih za duža putovanja. od kojih su najznačajniji bili luk i izrada užadi. 239 i dalje. itd. kao i izumi do kojih će se doći toкош neolita. Empirijska vrednost ovih novotarija je očigledna. Ovaj »duhovni« element (ne možemo ga drugačije nazvati pošto je shvaćen kao slika. (na prvom mestu grnčarija). priznavalo se postojanje jednog elementa nezavisnog od tela. s druge strane. Imaginarni svet. Videti takođe Muller-Karpe. ne može se potpuno dokučiti preko figurativnih ili geometrijskih tvorevina. i spermu) smeštali u glavu. str. za razliku od čoveka modernih društava. spajajući životinjske kože ili drvene ploče. zahvaljujući snovima i ekstatičkim i paraekstatičkim iskustvima. Pored zemljoradnje. Up. itd. svet rada — mikrouniverzum koji zaokuplja pažnju zanatlije tokom dugih časova — postaje zagonetno i sveto središte. postala je kultni predmet. oruđa i predmeti su nosioci bezbrojnih simbola. Od davnih vremena. mašta otkriva neočekivane analogije između različitih stupnjeva stvarnosti. Ali. I upravo nam taj kontinuitet u sloju imaginarne aktivnosti omogućava da »pojmimo« egzistenciju ljudi koji su živeli u tim dalekim vremenima. I.). 107—08. lobanja. Sva ta otkrića i ostali raniji izumi (kamena oruđa. s Alkmenom iz Krotone. »priikazanje«. The Goods of the prehistoric men.) bio je prisutan u celom telu. Onians Origins of European Thought. a možda ljudožderi. a ponekad su bili i osnova na kojoj su se razvila obredna ponašanja. з* . Maringer.

10. Ali ovaj proces udaljavanja i izdvajanja paleolitskih društava ne podrazumeva i iščezavanje specifično lovačkog ponašanja i duhovnog života. u krajnjoj liniji. Lov kao sredstvo opstanka zadržava se i u zemljoradničkim društvima. lov je istovremeno predstavljao i odgojno sredstvo bez premca i omiljeni sport vladara i vojničke aristokratije. Na drugoj strani. Članovi indoevropskih vojnih družina (Mannerbiinde) i konjanici nomadi iz Srednje Azije ponašali su se prema naseljenim populacijama koje su napadali. iz početka. štaviše. lovčevo ubijanje divljači. proganjanje i ubijanje neke životinje postaje mitski model osvajanja neke oblasti (Landndma) i osnivanja Države. orgijastička ekstaza je u stanju da reaktualizuje religiozno ponašanje prvih paleohominida iz vremena kada se divljač proždirala presna: to se • . Ostaci društava paleolitskih lovaca počinju da prodiru u krajnje ili teško pristupačne oblasti: pustinje. ali. U celom evroazijskom svetu. »obredni lov« je izvođen prilikom micijacija i ustoličenja novog poglavice. Uostalom. Ponašanje koje se hiljadu ili dve hiljade godina poistovećivalo s ljudskim (ili bar muškim) načinom egzistiranja. ne može se lako poništiti. kolju i proždiru stepske biljojede ili seljačku stoku. ponavlja se. Iranaca i Turkomongola do te mere su slične da ih je moguće zameniti. kao krvoloci koji love. osvajači i vojna aristokratija usvajaju simboliku i ideologiju prvobitnog lovca. U stvari. velike šume. S druge strane. Kao što ćemo uskoro videti. u njihovim očima. najezde i osvajanja IndoevropIjana i Turkomongola biće poduzeti u znaku prvorazrednog lovca. .55 Stotine hiljada godina proživljenih u nekoj vrsti mistične simbioze sa životinjskim svetom ostavile su neizbrisive tragove. a kasnije od rulja pljačkaša. planine. Vojničke inicijacije kod Indoevropljana obuhvataju obredno pretvaranje u vuka: prvobitni ratnik usvaja ponašanje krvoloka.54 Lovačka i ratna tehnika kod Asiraca. u Africi i na drugim mestima. ratnici. 55 Jedan karakterističan primer: Desane iz Kolumbije izjavljuju da su lovci. Weltanschauung primitivnog lovca ponovo će dobiti istaknuto mesto u istoriji. od divljih životinja koje su uznemiravale naseljenike i nanosile štetu obrađenim poljima. pravog krvoloka. od pojave Asiraca do početaka modernog doba. krvavim žrtvama. Više milenijuma posle preovladavanja zemljoradničke ekonomije. . koji su odbijali da aktivno učestvuju u ekonomiji zemljoradnika verovatno je bio zadužen da brani selo. koje su podjednako prinosiii i zemljoradnici i pastiri. Takođe je verovatno da su prvi vojnički odredi nastali upravo od tih grupa lovaca — branitelja sela. samo je život lovca dostojan življenja. Jedan broj lovaca. Brojna indoevropska i tursko-mongolska plemena imala su zveri za eponime (na prvom mestu vuka) i smatrala su da potiču od teriomorfnog mitskog pretka. mitski prestiž lovačkog života u odnosu na živovaчје stalno naseljenih ratara i danas se održao kod brojnih primitivnih populacija. mada 75% njihove hrane potiče od ribolova i zemljoradnje. .16 ϊ. Nasleđe paleolitskih lovaca S napretkom ostvarenim tokom mezolita okončano je kulturno jedinstvo paleolitskih populacija i stvoreni su varijeteti i razlike koji će ubuduće postati osnovne karakteristike civilizacija.

»Agricultural systems. bio obavezan da svoje poslove predvidi nekoliko meseci unapred. ili podzemnih stabljika. Postajući proizvođač svoje hrane. Ono što je Gordon Čajld (Childe) nazvao »neolitskom revolucijom« odvijalo se postepeno. imajući u vidu neki budući ishod koji. koja zavisi od vegetativne reprodukcije krtola. Pre svega. Posledice otkrića zemljoradnje bile su podjednako značajne za istoriju religije čovečanstva. kultura žitarica i pripitomljavanje životinja prethodili izradi grnčarije. јатшаг 1970. godine znamo da su sela prethodila otkriću zemljoradnje. јег je osnovna odgovornost za obezbeđivanje sredstava za život ubuduće padala na žene. ecosystems and the origins of agriculture« u The Domestication and exploitation of plants and animals. godine. Takođe znamo da su. što znači da je vegekultura bila starija. 57 William Solhein.događalo u Grčkoj. morao je da usavrši tehniku računanja vremena. »Relics from Two Diggings indicate Thais were the First Agrarians«. posledica toga bilo je podsticanje stvaranja i promena sistema vrednosti. korenja. čovek je morao da izmeni ponašanje nasleđeno od pradedova. Uzgajanje domaćih biljaka stvorilo je egzistencijalnu situaciju koja je ranije bila nedostupaa. analiza radioaktivnim ugljenikom ukazuje na doba oko ~ 9000. Osim toga. među Dionisovim obožavaocima (§ 124).57 Nepotrebno je naglašavati značaj otkrića zemljoradnje za istoriju civilizacije. ubuduće. »Vegekultura«. Jedan od retkih jasnih pokazatelja dobijen je zahvaljujući istraživanjima u Južnoj Americi. Zemljoradnja u pravom smislu reči. koja je pronađena još u paleolitu. odnosno kultura žitarica razvila se u jugozapadnoj Aziji i u srednjoj Americi. godine. što je iz temelja izmenilo duhovni univerzum preneolitskog čoveka. suprotno onome što se donedavno mislilo. . U dolinama Rančo Peludo (Rancho Pe3udo) u Venecueli i Momil u Kolumbiji tragovi kulture manioke otkriveni su ispod sloja kulture kukuruza. Još nedovoljno poznajemo starost vegekulture i njene odnose sa kulturom žitarica. izgleda da potiče iz vlažnih tropskih dolina Amerike i jugoistočne Azije. New York Times. nikada nije bio izvestan — žetvu. i to još početkom XX veka. 11. između ~9000. bob i korenje tropskih biljaka.56 Još jedan dokaz ο starosti vegekulture obelodanjen je nedavno u Tajlandu: u jednoj špilji (»Pećina prikaza«) iskopani su gajeni grašak. Ali više mu nije bilo dovoljno da bude siguran u tačnost nekih budućih datuma samo na osnovu grubog Mesečevog kalendara. Odmah ćemo analizirati tu »religioznu revoIuciju«. kultura biljaka nametnula je drugačije usmerenu podelu rada nego što je to bilo ranije. Ratar je. drugi. Harris. Neki etnolozi skloni su da misle kako je vegekultura starija od kulture zrnevlja. kod marokanskih Ajsaua (Aissaoua). do koje je došlo s trijumfom kulture 56 David R. 12. pri svemu tome. ili. smatraju da ona predstavlja oskudnije podražavanje zemljoradnje. Uzgajanje pitomih jestivih biljaka: mitovi ο poreklu Od 1960. i 7000. naprotiv. јег je morao da izvede čitav niz složenih aktivnosti čvrsto određenim redosledom.

čovek u krajnjoj liniji jede božansko biće. za ovu priliku. oni na pozornicu izvode 58 Na kraju vid. itd. ljudožderstvo. Razumemo lovca: on se plaši osvete ubijene životinje (tačnije. hranimo samom supstancijom božanstva. pre svega krtole. jednog od ostrva Nove Gvineje: iz raskomadanog i sahranjenog tela devojke-polubožanstva.) predstavIjaju u pravom smislu reči sećanje na to prvobitno ubistvo. pogrebne ceremonije. ali je teško jasno odrediti njegov početni religiozni lcontekst. Podsetimo se. ali. . u stvari. Atsuhiko Yoshida.). nekom »strancu«. poslušavši njegov savet. korisnici ubijaju njenog stvoritelja. istovremeno shvatamo religioznu opravdanost njihovog ponašanja. njene »duše«). oni mu komadaju telo i sahranjuju te delove.) nastali od tela jednog ubijenog božanstva. »Les excretions de la Deesse et l'origine de l'agjriculture«. Hainuvele. svilene bube. Jedna prilično raširena tema objašnjava da su krtole i drveće sa jestivim plodovima (kokosova palma. i uspostavljene religiozne i društvene institucije koje još važe. međutim. Jenzen (Jensen) smatra da je mit ο Hainuveli karakterističan za paleolitske uzgajivače krtola. Iz njegovog leša niču jestive biljke i drugi elementi kulture (poljoprivredne alatke. banana itd.žitarica. E. Kasnije ćemo videti posledice ovih prehrambenih teologija. Kada otkriju šta je odvratni izvor hrane. Jedna analogna mitska tema objašnjava poreklo jestivih biIjaka — i krtola i žitarica — kao da potiču iz izmeta ili pljuvačke nekog božanstva ili mitskog pretka. izvesno je da mit ο prvobitnom ubistvu opravdava krvave obrede kao što su žrtvovanje čoveka i ljudožderstvo. Nemački etnolog Ad. mi se. Dovoljno je reći da sve odgovorne aktivnosti (ceremonije vezane za pubertet.58 Značenje ovih mitova je očigledno: jestive biljke su svete. mitova koji objašnjavaju poreklo dve vrstc zemljoradnje. Hraneći ss biljkama koje su potekle iz njenog sopstvenog tela. pošto potiču iz tela nekog božanstva (jer su i izmet i pljuvačka podjednako delovi božanske supstancije). U evoluiranim kulturama takvi motivi su ređi i ponekad ko· renito reinterpretirani. Što se tiče paleolitskih ratara. koji je u prvom redu miroljubiv i zahvaljujući kojem on živi. ili se opravdava pred Gospodarom životinja. Ovo prvobitno ubistvo iz osnova je promenilo uslove Ijudskog života. Što se tiče mitova koji govore ο poreklu kulture žitarica. Jestiva biljka nije »data« u s ν βία onako kao što je to životinja. ona boginji omogućava da bude neprekidno prisutna u ljudskom životu pa čak i u njihovoj smrti. Nećemo naglašavati značaj ovog mita ο poreklu za religiozni život i kulturu paleolitskih ratara. Hraneći se. Doznajući na koji način ratari objašnjavaju pojavu jestivih biljaka. itd.29 Značajno je što zemljoradnik s ubistvom povezuje rad. nikle su do tada nepoznate biljke. u lovačkim društvima se. u ovom slučaju — proizvod jednog ubistva. životinjske ili ljudske žrtve. odgovornost za krvoproliće pripisuje nekome drugom. Nasilna Hainuvelina smrt nije samo »stvaralačka«. Većina mitova ο poreklu sakupljena je među primitivnim populacijama koje su upražnjavale vegekulturu ili kulturu žitarica. Ona je ishod nekog prvobitnog dramatičnog događaja. jer su lime uvedeni seksualnost i smrt. Najpoznatiji primer dolazi sa Serama.

X. bila je kriza sistema vrednosti paleolitskih lovaca: veze religiozne prirode koje su bile uspostavljene sa životinjskim svetorn istisnulo je ono što bismo mogli da nazovemo mistična solidarnost čoveka i vegetacije. darovanje žitarica Ijudima ponekad je dovođeno u vezu sa svetom svadbom nebeskog (ili atmosferskog) boga i Majke Zemlje. a moguće je pronaći ga i u brojnim mitovima i narodnim verovanjima ο ljudima koji su rođeni iz Zemlje. božanski pir (prim. Zena i vegetacija. kada umre. gde su ih bogovi ljubomorno čuvali. Plodnost zemlje povezana je s plodnošću žena. čovek se. hieros gamos* i obredna orgija. 60 Vid. Ali kada je reč ο dve vrste mitova ο poreklu. Naravno. 18. na primer. ženska i materinska sakralnost nije bila nepoznata u paleolitu (up § 6). »Privij se uz zemlju. svoju majku«. Reč je ο religioznoj tajni.prvobitni let: žitarice su postojale. Partenogeneza. * Slarogrčki: sveta svadba. odeljak 91 i dalje. polaganju novorođenčeta na zemlju.). a možda i najznačajnija posledica otkrića zemljoradnje. Obrađena zemlja je izjednačena sa ženom. Traiti d'Hist.61 Pošto ga je rodila Zemlja. žena i ženska sakralnost uzdignute su u prvi plan. Mvthes et cultes chez peuples primitifs. . Mythes. ubuduće će to činiti sperma i krv. primere i u Traite d'Histoires des religions. ishranom i smrću. na različitim planovima ispoljavaju religiozni karakter seksualnosti. Jenzen ove dve vrste mitologija naziva »Hainuvele« i »Prometej« i dovodi ih u vezu sa civilizacijom paleolitskih zemljoradnika (vegekultura). odnosno. prema tome. 218 i dalje.60 Ali hiljadama godina. ratarski rad je poistovećen s polnim činom. ali otkrivanje zemljoradnje vidno povećava njenu moć. itd. Sećanje na tu »misteriju« sačuvano je u olimpskoj mitologiji (Hera sama začinje i rađa Hefesta i Areja). 10). posle pronalaska pluga. budući da mnogo mitova pojavu žitarica objašnjava polazeći od nekog prvobitnog ubijenog bića. razlika nije tako čvrsta kao što je to mislio Jenzen. kliče vedski pesnik (Rigveda.59 Nema sumnje da tu postoji stvarna razlika. žene postaju odgovorne za obilnost žetve. prev. kada je suprug obavezan da živi u kući svoje žene. str. Pošto su žene imale odlučujuću ulogu u uzgajanju domaćih biljaka. kao što je. ili s nekorn mitskom dramom koja podrazumeva seksualno sjedinjenje. Sakralnost seksualnog života. reves et mysteres. Dodajmo da su žitarice i u zemljoradničkim religijama božanskog porekla. sa civilizacijom ratara u pravom smislu reči (kultura žitarica). što ojačava njihov društveni položaj i dovodi do stvaranja karakterističnih institucija. Drugim rečima. Složena simbolika antropokosmičke strukture i dalje. str. partenogenezom. Sveti prostor i periodično obnavljanje Sveta Prva. Majka ZernIja rađala je sasvim saraa. 12. junak-donosilac civilizacije penje se na nebo. na prvom mestu ženska seksualnost. vraća svojoj majci. 188 i dalje. ali na nebu. smrt i oživljavanje. domogne se nekoliko zrna i daruje ih ljudima. matrilokacija. pošto ona upravlja poreklom života. jer one poznaju »tajnu« stvaranja. one postaju vlasnice obrađenih polja. Nešto kasnije. 61 Up. ο porađanju na tlu.. Ako su do tada suštinu i sakralnost života oličavale kost i krv. odeljak 86 i dalje. stapa se s čudesnom zagonetkom stvaranja.

kod Australijanaca i kod brojnih plemena Severne Amerike. itd. mitologije i obredne scenarije koji su povezan i s »tajnom« biljnog života. Eleusinske. Sve te religiozne vrednosti koje su bile posledica izumevanja zemljoradnje s vremenom su se postepeno uobličavale.62 Smatralo se da je Kosmičko drvo u Središtu sveta. Univerzurn je shvaćen kao organizam koji treba da se obnavlja periodično. U izvesnim slučajevima. budući da se može naći i u nekim arktičkim kulturama.: ose sveta. smrti i ponovnog rađanja koje je poistovećena s ritmom vegetacije. Ali. ali je »formiranje Sveta« od strane Nadljudskih bića — jednako njegovom »stvaranju«.). Izjednačavanje ljudske egzistencije s biljnim životom iskazuje se slikama i metaforama preuzetim iz biljne drame (život je kao cvetno polje. Grčko-orijentalne misterije. Les religions australiennes. a njegov vrh dodiruje Nebo. jer njegovo korenje uranja u Donji svet. i s onim što bi trebalo nazvati »misterija« vegetacije. Pronalazimo je. prim.) bile shvaćene. up. 62 63 . s neizbežnim varijacijama. Postojanje ovog mitskoobrednog scenarija potvrđeno je na Bliskom istoku i kod Indoiranaca. na neki način. Zemljom (poistovećenom sa matericom). preovlađivaće hiljadama godina u civilizacijama Bliskog istoka.povezuje ženu i seksualnost s Mesečevim menama. Austra'ijanci ne znaju za kosmogoniju u pravom smislu reči. »Apsolutna realnost«. Jedna od najznačajnijih mitskih tema biće tema bogova koji umiru da bi potom oživeli. Osnovna ideja — obnavljanje Sveta ponavIjanjem kosmogonije — sigurno je još starija. To je najrasprostranjeniji izraz axis mundi (lat. Jer religioznu kreativnost nije oživeo empirijski fenomen zemljoradnje. kosmogonija ćs se obredno ponoviti uoči svake Nove godine. nadovezivala na neolitska religiozna shvatanja. Ona traži »smrt« semena kako bi mu osigurala novo rođenje. prethodi zemljoradničkim civiHzacijama — ili je nezavisna u odnosu na njih.64 Obredno-mitski scenario Nove godine paleolitskih Up. prev. 64 Videti primere u Eliade. utoliko čudnovatije što se ispoljava zadivljujućom brojnošću. up. Te mitologije i obredni scenariji koji od njih zavise.63 Pošto svet mora periodično da se obnavlja. u vidu nekog ploda ili nekog izvora pokraj nekog drveta. dostupni su nekolicini povlašćenih. Misteriju kosmičkog života simboliše Drvo sveta. Neprekidno ćemo nalaziti religiozne ideje. iz ovih arhajčnih scenarija rodiće se nove religiozne tvorevine (na primer. Baš kao i ljudsko postojanje. itd. Mi smo ih međutim već sada pomenuli kako bismo istakli poseban karakter mezolitskih i neolitskih ostvarenja. odeljak 99 i dalje. drugim rečima. besmrtnost. Aspects du mythe. podmlađivanje. Ova ikonografija je milenijima hranila poeziju i filozofsko mišljenje a ostala je »istinita« i za savremenog čoveka. Traite. i u društvima primitivnih zemljodelaca koja su se. 55 i dalje. nego misterija rođenja. simbolika kosmičke ose.). svake godine. suše. str. Zemljoradničke kulture su razvile ono što bi se moglo nazvati kosmička religija. str. § 96). Da bi opasnosti koje dovode u pitanje žetvu (poplave. kosmički ritmovi objašnjeni su izrazima preuzetim iz biljnog života. verovatno. prihvaćene i nadvladane. pošto je tu religiozna delatnost koncentrisana oko središnje misterije — periodičnog obnavljanja Sveta. takođe. nalazimo ga. i da objedinjuje sva tri područja kosmosa. biće prevedene u mitoioške drame. 58 i dalie. iz predzemljoradničkog perioda.

pre svega. počeli da grade oltare i svetilišta. Ne znamo koja su religiozna značenja neolitski Ijudi Bliskog istoka pripisivali svojim kućama i selima. 66 Up. odnosi na prebivališta i sela. Podele ο kojima svedoče sela 65 R. od izvesnog trenutka. »Središte sveta« je mesto posvećeno obredima i molitvama i tu se stupa u dodir s nadIjudskim bićima. a druga ο seobi duša. prostor u kom on živi. Podjednako su značajna bila religiozna vrednovanja prostota. Le Chamanisme. Za ratara. dovodi na kraju do prihvatanja ideje ο kružnom vremenu i ο kosmičkom ciklusu. Življenjem na stalnom boravištu drugačije se organizuje »svet« nego što se to čini u nomadskom životu. što se. 168. iznova protumačene i prihvaćene. Polarnom zvezdom. Tibelanci otvor na krovu svojih kuća nazivaju »Nebeska sreća« ili »Nebeska vrata«. prebivalište је smatrano za imago mundi* Pošto primere za to nalazimo na svim nivoima kulture. * Lat. da rekonstruišemo simboliku neolitskc kuće u Kini.: slika sveta (prim. ponovnog rađanja. Kosmologije. »Architectur et pensee religieuse en Ext. a odgovarajuće ceremonije preživele su u klasičnoj Grčkoj. u Japanu. utoliko pre što će se kosmološka simbolika arhitekture najbogatije razviti u toj oblasii. itd. pošto postoji kontinuitet ili analogija s određenim tipovima prebivališta u severnoj Aziji i na Tibetu. smrti. I podela prebivališta između dva pola (a taj je običaj ustanovljen već u paleolitu. . Pošto su svet i ljudsko postojanje vrednovani terminima iz biljnog života.reme-Orient«. U neolitskim kulturama Jangčao (Yang-chao) postojale su male kružne građevine (prečnika oko pet metara) sa stubovima koji su nosili krov.66 Taj se otvor takođe naziva i »Nebesko okno«. Ova kuća od tvrdog materijala imala je građu koju je do naših dana zadržala mongolska jurta. ili s »Nebeskim otvorom«. Možemo. eshatologije i mesijanstva koji će tokom dva milenijuma preovladavati na Orijentu i u mediteranskom svetu. međutim.zemljodelaca i ratara obuhvata i povratak mrtvih. nosač šatora ili gornji otvor za izlazak dima poistovećeni su sa Stubom sveta. U istom videti opis jednog drugog tipa kineskog ineolitskog naselja: četvrtaste i pravougaone građevine. napola ukopane u zemlju. Pored toga. verovatno je imala kosmološko značenje. Kosmološka simbolika prebivališta potvrđena je kod brojnih primitivnih društava. jesu kuća i obrađena polja. Eliade. »pravi svet«. imaju svoje korene u shvatanjima neolitskih ljudi. ne vidimo zašto bi prvi paleolitski ljudi Bliskog istoka predstavljali izuzetak. sa silaznim stepenicama. Iskustvo kosmičkog vremena. U postvedskoj Indiji. pogotovu ako se imaju u vidu ratarski radovi. 213. str.65 Α mi poznajemo kosmološku simboliku koju odražavaju jurta i šatori severnoazijskih naroda: Nebo je shvaćeno kao ogroman šator koji pridržava središnji stub. Stein. ovo shvatanje razvijaće se unutar dve međusobno usaglašene doktrine: jedna je ο ciklusima (yuga) koji se beskonačno ponavljaju. str. u mnogim religioznim sistemima Bliskog istoka ponovo će se javiti arhaične predstave ο periodičnom obnavljanju Sveta. kod starih Germana. Moguće je i da se na krovu nalazio jedan otvor za dim iznad ognjišta. Znamo jedino da su. kosmički ciklus shvaćen je kao beskrajno ponavljanje istog ritma: rođenja. vrev ). § 6). a bili su poređani oko rupe koja је služila kao ognjište. Bilo to manje ili više očigledno.

njihovo duboko značenjc je isto: sukob. Formulaciju — »prvi grad na svetu« — kritikovaii su Čajld i Brejdvud (R. Garsten (Garstang) i Ketlin Kenjon (Kathleen Кепуоп) iskopali su više građevina neuobičajene strukture koje su nazvali »hramovima« i »porodičnim kapelama«. Izgleda da su svako tehnološko otkriće. pokažemo zajednički izvor — u neolitu. Ipak. od kojih će se neke razviti tek nekoliko milenijuma kasnije. Кепуоп. kako izgleda. 13. koje su po svoj prilici razvili neolitski zemljoradnici. Nije nam namera da tvrdimo kako smo nabrojali sve religiozne tvorevirie koje je podstaklo otkrivanje zemljoradnje. Dodajmo da je širenje religioznosti zemljoradničke strukture. str. str. utvrđenja. 249—336. Kada na stranicama lcoje slede budemo pominjali neke neolitske inovacije. biće. bar jedna izgrađena za obredne ceremonije — sve to ukazuje na socijalnu integraciju i ekonomsku organizaciju koje prethode budućim gradovima-državama Mesopotamije. Među očigledno religioznim dokumentima. svaka ekonomska i društvena inovacija bili »dvostruki« — po značenju i religioznoj vrednosti. 68 Κ. na primer. obredne borbe između dve suprotstavljene grupe imaju značajnu ulogu.68 iako se u njemu još nije znalo za keramiku. dvoboji i borbe bude. Tako.zemljoradnika. Indije ili Kine. 6770). dan/noć. čvrsta kula. »Remarques sur le dualisme religieux: dyades et pola· rites« u Nostalgie des Origines. Ono se. Prema Ketlin Kenjon. Jerihon je možda bio najstariji grad na svetu 6850. prostrane javne građevine — od kojih je.67 Ovo biokosmološko shvatanje. BiJo nam je dovoljno da za jedan broj ideja. uprkos bezbrojnim varijacijama i novinama. Archaeology in the Holy LancL. kao u Mesopotamiji (§ 22). 315 i dalje. pa tako i deformisano. nećemo mnogo isticati kako ne bismo isuviše ometali jedinstvo izlaganja. podjednako treba voditi računa i ο njihovom religioznom »odjeku«. u opštim crtama odgovaraju dihotomiji koja je istovremeno i klasifikativna i obredna (Nebo i Zemlja. ali su u skladu i s dveша obredno suprotstavljenim grupama. Eliade. podstiču i uvećavaju stvaralačke snage života. . naročito str. 39 i dalje. Mi ih. Μ. J. svi vidovi jerihonske kulture zaslužuju religiozni komentar.). Braidwood). život/smrt). međutim. kao što ćemo u brojnim prilikama videti. Neolitske religije Bliskog istoka Moglo bi se reći da se od neolita pa sve do gvozdenog doba istorija religijskih ideja i verovanja prožimala s istorijom civilizacije. Tako. dve ženske statuete i još nekoliko drugih 67 Up. imalo za posledicu uspostavljanje izvesnog suštinskog jedinstva koje čak i u naše vreme povezuje seljačka društva tako udaljena jedna od drugih kao što su to ona iz Mediterana. itd. Bilo da je reč ο ponavljanju neke mitske borbe. ili naprosto ο sukobu dva kosmogonijska načela (zima/leto. mnogo puta reinterpretirano. prvi Natufijanci su pored velikog izvora sagradili jedno svetilište koje je bilo spaljeno pre ~ 7800. pogotovu u novogodišnjim scenarij'ima. na primer. s vremenom. teško prepoznaje u nekim vrstama religioznog dualizma. muško i žensko.

a oči oblikovane školjkama. potiče nekoliko antropomorfnih figurina od gline. Digging up Jericho. Kult lobanja je u velikoj meri potvrđen u Hadžilaru. i fig. 69 Up. opet.figurina koje predstavljaju životinje. str. Kult lobanja nalazimo i u Tel Ramadu (u Siriji blizu Damaska). iz sloja koji se datira u peti milenijum. drveta ili gline. 38 Iskopavanja Kontensona (Tell Ramad) i Dinana (Dunand) (Byblos). 25 i dalje. kao majka koja rađa dete (ili bika) i kod starica (kraj koje se ponekad nalazi ptica grabljivica). Archaeology in the Holy Land. 51. 380—81. oblikovani od gipsa. Кепуоп. obuhvata mitologiju analognu mitologijama koje će kasnije preovladati na Bliskom istoku. koji prihvata Garstenovo tumačenje. 53 i dalje. 50. kulture Hadžilara i Ćatal Hijika 7000) u Anadoliji. Neki autori pridavali su poseban značaj ostacima tri slike u gipsu koje je tridesetih godina otkrio Garsten. da su kult plodnosti i kult mrtvih bili povezani. U stvari. do te mere da su se glave mogle porediti sa pravim portretima. i glave bikova — epifanija boga — bili su pričvršćeni za zidove. Tel Avivu. gde su iskopavanja iznela na videlo temene delove lobanja čija su čela bila obojena u crveno. Videti takođe Miiller-Karpe. II.69 Mrtvi su bili sahranjivani pod kućnim podom. str. 71 Кепуоп. Anati. a uz njih i pogrebni darovi: nakit.72Fonovo iz Sirije (Tel Ramad i Biblos). predstavljaju Boginju-Majku u zastrašujućem obliku demona. ženu i dete. 29—30. Protiv: J. fig. . drvene vaze. U Ćatal Hijiku kosturi su sahranjivani ispod kućnih podova. Glavno božanstvo je boginja. koje je reprodukovao Koven. Muško božanstvo pojavljuje se u liku nekog dečaka ili mladića — boginjinog deteta ili ljubavnika — ili kao bradati muškarac koji ponekad sedi na svetoj životinji. str. Palestine before the Hebrews. Cauvin. Handbuch. str. Cauvin. biku. itd. delo.38 U četrdeset svetilišta iskopanih do 1965. nav. Ovde je sigurno reč ο nekom kultu lobanja. Retigions neolithiques de SyroPalestine. Ovo je tumačenje međutim još sporno. str. ukazuju na kult plodnosti. Garsten je verovao da je u tim ostacima moguće identifikovati najstariju poznatu božansku trijadu koja. ali se ponekad zajedno prikazuju ženske grudi i bikov rog — simboli života. a lica naknadno oblikovana. Nekoliko lobanja koje je iskopala Ketlin Kenjon70 svedoče ο neobičnom opremanju: donji delovi lobanja bili su obloženi gipsom. Figurina otkrivena u Biblosu je dvopolna. 18. Raznolikost slika na zidovima je začuđujuća: ne postoje dva slična svetilišta. Reljefi boginja. i Šar-Ha-Golanu. 84 i dalje. Oči su naznačene školjkama. 72 Iskopavanja Kontensona. str. J. 28. 79 i dalje. dakle. figurine pronađene u Munhati. str. Cauvin. Nema prikazivanja seksualnosti. 74 Vid.74 Izgleda.73 Druge ženske skulpturice pronađene u Palestini i datirane oko ~ 4500. tkanine. str. rezimirao J. ponekad visoki i po dva metra. 26. možda. 70 K. U jednom svetilištu (oko ~ 6200) nađene su četiri ljudske lobanje položene na glave bikova koje su. godine pronađene su brojne skulpturice od kamena i gline. nav. delo. rezimirao Koven. one prikazuju bradatog muškarca. tačnije.71 Ali reklo bi se takođe kako je uložen znatan trud da se očuva sećanje na živu osobu. oružje. 44 i dalje. 256. prikazana u tri vida: kao mlada žena. i fig. poludrago kamenje. koje su prethodile prekeramičkoj jerihonskoj kulturi — i verovatno uticale na nju — ukazuju na postojanje sličnih vero vanja.

U njoj se zna za bakar. 87 i dalje. čije nam značenje. Tu je sigurno reč ο nekom značajnom mitsko-religioznom kompleksu. obredne igle. str. II. 102 i dalje. Njeno postojanje već je utvrđeno u Varki (sumerski Uruk. čitavu kulturu Obeid odlikuje sklonost ka nefigurativnom. godinu. bogato ukrašena geometrijskim crtežima. ~ 5200) iščezavaju figurine boginje s detetom ili u pratnji neke životinje. 40 i dalje (Beli hram). kao i dvo88 James Mellaart. 40 Prema imenu nalazišta. ali takođe i sama. Prikazana je i kao mlada. B. 339. Uostalom. godine. najznačajnija novina perioda Obeid je upravo pojava monumentalnih hramova. str. Religiozni kompleks Tel Halafa ne razlikuje se innogo od kultura koje su se sačuvale sve do danas. U stvari. kako se odmara. Mallowan. muške figurine nisu pronađene dok slika boginje ima u obilju. Značajan je napredak u obradi metala (bakarne sekire. U Hadžilaru. pored Mosula. Ε. Earliest tivilizations of the Near East. 61 i dalje. ili kako stoji držeći leopardovo mladunče. 11 i dalje. u sloju koji je datiran na oko ~ 5700. str. Μ. ili je u pratnji nekog deteta. . Symbols of Prehistoric Mesopotamia. Ο religioznoj simbolici halafskih figurina i ikonografskih motiva. nego su neka vrsta prvobitne slike hrama. preterano velikih grudi. semitski Ereš) oko ~4325. Jedna ljudska glava skoro prirodne veličine i životmjske glave od mermera sigurno imaju religiozno značenje. L.ie. volovskih glava. Divlji bik je obožavan kao epifanija muške plodnosti.39 Takozvana kultura Tel Halafa40 pojavljuje se u vreme iščezavanja anadolskih kultura. stojeći. str. Mrtvi su sahranjivani uz darove. Skulpturice ljudi od krečnjaka verovatno predstavljaju sveštenike. možda preživeli iz Hadžilara i Catal Hijika. sekla sekira imaju kultnu ulogu u vezi s bogom oluje. glava ovnova. sedeći ili kleeeći. Međutim. godine. poslednju fazu kulture Hadžilara lcarakteriše divna keramika. II. str. Svetilišta nacrtana na amajlijama nisu kopije određenih građevina. »Hacilar: Α Neolithic Village Site«. u pratnji golubova. boginja je prikazana kako sedi na leopardu. Nasuprot tome. itd. L. str. str. up. 94 i dalje.ja u Muller-Karpe. Earliest Civilizations of the Near East. nije teško prepoznati prauzor Boginje-Majke. a po svoj prilici. i kao ostarela. poreklom iz južnog Iraka. Ljudske figure su izrazito shematizovane. razni predmeti od zlata). raširila celom Mesopotamijom. 76 Vid. koji je izuzetno značajan u svim oblastima antičkog Bliskog istoka. međutim. Zbog razvoja zemljoradnje i zbog trgovine. Early Mesopotamia and Iran. Goff. Ponekad je naga ili nosi sasvim malu pregaču. stvorio ju je neki narod koji je sišao sa severa. Slike bikova. Miiller-Karpe. Neki pečati tipa Gavra (Gawra) prikazuju različite kultne prizore (likove oko nekog žrtvenika ukrašenog volovskim glavama.). a i muški kipovi.75 Halafijanska kultura uništena je ili nestala oko ~ 4400.76 Jedan od najznačajnijih je Beli hram 75 Opšti prikaz i bibliografi. Cital Нпупк: Α Neolithic Town of Anadolia. često predstavljenu kako kleči. str. u selu Arpačijah. među kojima su bile i figurice od gline. dok se kultura Obeid. U mlađem sloju 5435. Nijedna druga preistorijska kultura nije izvršila sličan uticaj. 59 i dal. 39 Mellaart. ~ 4300. Tel Halaf. 60 ι dalje.bile pričvršćene za zid. izmiče. 351. simboličke životinje. gomila se bogatstvo. Jedan od zidova ukrašen je slikama koje predstavljaju lešinare antropomorfnih nogu kako napadaju ljude bez glava.

Siriji i Palestini i području plodnog polumeseca. Još ne znamo šta je bio »početni podsticaj« ove kulture. u Siriji. u Grčkoj. str. u dolini reke Ind. Duhovna građevina neolita Što se tiče našeg zadatka. kulturu žitarica trebalo je prilagoditi umerenoj zoni prekrivenoj šumama. nema potrebe pratiti širenje zemljoradnje i. i pripitomljavanje ovaca. . Sigurno je. podignut na platformi dugoj 70 m. širenje kullure jestivih biljaka stiglo je sve do Australije i Patagonije. Ipak. »Old Europe c. godine ili nešto ranije. 5. idoli bogova. u Podunavlju su veoma retki. Na osnovu datuma do kojih se došlo metodom radioaktivnog uljenika. Neka skorija otkrića vrlo su uspešno potvrdila originalnost drevnih kultura jugoistočne Evrope. 14. rnitove i obrede — ipak uočavamo ponekad vrlo značajne razlike između evropskih neolitskih kultura i njihovih istočnih izvora. a visokoj 13 m. Isto tako. da kult bika. preko Egejskog mora i istočnog Mediterana. koji su tako prošireni na Orijentu. Podsetimo samo da je zemljoradnja u početku sasvim sporo prodirala u izvesne oblasti Evrope. pokazuje se kao neizbežan proces. stoke i svinja. na Siciliji ili u Palestini. štaviše.(~3100) veličine 22. ne može se tvrditi kako se ovaj kulturni kompleks pojavio u Grčkoj docnije nego u području plodnog polumeseca. postglacijalna klima omogućila je mezolitskim društvima srednje i zapadne Evrope da se zadovolje proizvodima lova i ribolova. nema ni arheoloških dokaza koji 48 Marija Gimbutas. u južnoj Anadoliji. potiče s Bliskog istoka. obrade metala. na primer. na Balkanu. nema dokaza ο nekom žrtvovanju bikova. I pored otpora nekih populacija. takve skulpturiice nisu nikada pronađene u grobovima.«. u Podunavlju i u ostalim delovima Evrope. S jedne strane. Kini i jugoistočnoj Aziji. na Kritu. Premda su nam na raspolaganju samo arheološki dokumenti — drugim rečima. C. B. a na prvom mestu. U stvari. kao što se to činilo na Kritu ilii u neolitskim kulturama. Ali. što će reći. širokoj 66. 7000 — 3500. docnije.77 Ali. Na toj se platformi nalaze i ostaci starih svetilišta a ona sama je zigurat sveta »planina« čijom ćemo se simbolikom docnije baviti (§ 54). kad su se osetila dejstva evropske kolonizacije i industrijske revolucije. širenje neolitske zemljoradnje koja je započela na Bliskom istoku oko ~ 8000. istovremeno su pojavljuje oko ~7000. Prve zemljoradmčke zajednice razvile su se duž vodenih tokova i na rubovima velikih šuma.5 m. mitovi i određene religiozne ideje.3X 17. jedna civilizacija koja obuhvata kulturu žita i ječma. koji potvrđuju brojne slike u Podunavlju. podjednako nema potrebe pratiti takvo širenje prema Indiji. S druge strane. na obalama Grčke i Italije. skupa koji Marija Gimbutas naziva »Old European civilization«. Širenjem kulture žitarica prenose se i obredi. naročito posle ustaljivanja pastirstva. ili ikonografski skupovi Boginja Majka — Dete. Međutim. tu nije reč ο mehaničkom procesu. ne poznajući religiozna značenja.

2 i 3). godine došlo je do snažnog kulturnog razvoja na Balkanskom poluostrvu i u srednjoj Anadoliji. razne nefigurativne simbole. fig. 78 Uostalom. arheološki dokumenti prikazuju nam samo delimičnu i osakaćenu sliku religioznog života i misli. povećava se bioj sela zaštićenih opkopima ili zidinama. po kojem se podjednako razlikuje od kultura Bliskog istoka kao i od kultura srednje i se\'erne Evrope. koja mogu da prime do hiljadu stanovnika. ukazuju na kult svetog stuba. Uz brojne druge dokumente (figurine. pre Hr. verovanja i obrede u vezi sa »tajnom« vegetacije. 82 Prema Gimbutas. 11). maske. .bi ukazivali na priliv doseljenika iz Male Azije. svinja i jedna vrsta žita (einkorn wheat) vuku poreklo iz Evrope. pa i dosadne. u kojem je pronađen model svetilišta od pečene gline.. nap. slike božanskih maski) ukazuju na obredne aktivnosti. »Un modele de sanctuaire decouvert a Cascioarele«. Kine. Recimo odmah kako postoji opasnost da nam se neolitske religije učine jednostavne. 1. teriomorfne vaze. 1 i 4 (ovu poslednju reprodukovala Gimbutas. jugoistočne Azije i srednje Amerike). Datumi koje prema radioaktivnom ugljeniku saopštava Dumitresku. Simbolika axis mundi izjednačava Kosmičko drvo s Kosmičkim stubom (columna universalis). Oko sredine šestog milenijuma. god.000 godina pre Sumera (str. nešto manji. 12). Gimbutas. fig. stoka. Upravo smo videli šta nam otkrivaju religiozni dokumenti prvih neolitskih kultura: kultove mrtvih i kultove plodnosti. odnosno 2. Između ~6500. str. na koje ukazuju skulpture boginja i boga oluje (s njihovim epifanijama: bikom. 6. grupe kuća kao što su one na švajcarskim jezerima.81Na Balkanskom poluostrvu pronađeno je više modela hramova. oni ukazuju na bogatstvo i složenost jedne religije čiji je sadržaj još uvek ostao nedostupan.80 Iznad ovog hrama nalazio se drugi. i ~3620 (up. ljudske i životinjske figure. Raspad te civilizacije počinje posle ~3500. 79 U poređenju s tim.« (str.82 Uzaludno bi bilo nabrajati sve neolitske dokumente koji se mogu podvrgnuti religioznom tumačenju. Maketa predstavlja veoma impresivan arhitektonski kompleks: četiri hrama podignuta na visokom postolju. Dva stuba su iznutra šuplja. isto. Veliki broj predmeta (pečati s ideogramima. 14. Indije. posle najezde naroda craomorskih itepa (str. god. izgledaju kao kolibe. str. što govori da su bila oblikovana oko debla drveta. »drevna evropska civilizacija'< razvijala se u originalnom pravcu. Nisu pronađene skulpturice. 21. koji su već imali uzgajane biljke i domaće životinje. Međutim. U eneolitskom nalazištu Kešćioarele (Cascioarele). str. 60 km južno od Bukurešta. str. str. 21.). i ~5300. tako svedene samo na arheološke dokumente. 81 Hortenisia Dumitrescu. itd.79 Veliki broj žrtvenika i svetilišta i razni kultni predmeti svedoče ο dobro organizovanoj religiji. »fidifice destine aiu culte decouvert a Cascioarele«. 48 Vladtmir Dumitrescu. 12). 6. Marija Gimbutas govori ο »ako 5000.. otkopan je hram čiji su zidovi bili oslikani prekrasnim crvenim i zelenim spiralama na belo-žutoj osnovi. 24. Gimbutas. »drevna evropska civilizacija« je već ~5300— 5200. razvila i pismo (up.78 Kakvo god bilo njeno poreklo. 25). str. volovskom glavom). simbola axis mundi. ali jedan stub od dva metra i drugi. fig. Ponekad ćemo aludirati na njih spominjući religioznu preistoriju nekih ključnih oblasti (Mediterana. variraju između ~4035. 13). god. i to tradicija koje su početkom ovog veka još bile žive. i nerasvetljene uz pomoe tekstova ili tradicija određenih zemljoradničkih društava. mlađi.

čuvaju delove mitologija i iščezlih obreda iz prehomerske stare Grčke. određenih ratarskih obreda i sahrana ne treba više dokazivati. Znamo da su »primitivni narodi«. baš kao i preistorijske populacije. 15. što znači da 83 Starogrčki: kollybos — jelo od kuvane pšenice. Ali. od čega poslednjih hiljadu ili hiljadu i po pod budnom pažnjom hrišćanstva i islama. Nema potrebe ići dalje. Neke rude oni su obrađivali kao kamenje. i prvi tekstovi odražavaju viziju sveta pod snažnim uticajem religioznih ideja vezanih s metalurgijom. prikazuju običaj nasleđen iz preistorije. ponekad do te mere da postaju nejasna. vidi se koliko oni otkrivaju jedan univerzum ne samo složenih i dubokih. Kontinuitet »svetih mesta« (up. Naglasimo samo da su se takvi obredi održali preko četiri do pet hiljada godina. opet. višestruko reinterpretiranih. urbanom civilizacijom. prvi tekstovi koji su nam dostupni predstavljaju približno sećanje na pradavne religiozne tvorevine koje su postale zastarele ili su bile napola zaboravljene. nadu u postegzistenciju. institucijom kraljevstva i organizovanim sveštenstvom. čim se arheološkim dokumentima Bliskog istoka dodaju prvi tekstovi. skoro potpuno nerazumljiva. ako nam duhovna građevina neolita50 nije više dostupna u celini. varica. kosmologiju koja kao imago mundi podrazumeva simboliku »Središta sveta« i nastanjenog prostora.) . što uključuje homologiju rođenja — ponovnog rađanja (inicijacije). ječma i usitnjenih oraha. U Egiptu XX veka obredni snop vezuje se na isti način kao što to vidimo na starim spomenicima koji. prev. § 8). U krševitoj Arabiji poslednji snop je pod imenom »Starac« pokopavan u zemlju. panahija. obrađivali meteorsko gvožđe mnogo pre no što su naučili da koriste površinske gvozdene rude.49 Uostalom. Leopold Šmit je pokazao da izvesni mitsko-obredni scenariji. koje su početkom XX veka još upražnjavali seljaci sredlije i jugoistočne Evrope. nego i nadugačko promišljanih značenja. Religiozni kontekst metalurgije: mitologija gvozdenog doba Mitologiju »glačanog kamena« zamenila je »mitologija metala«. ona najbogatija i najosobenija razvila se oko gvožđa. a isto to ime davano mu je i u Egiptu u vreme faraona. Važno je ne izgubiti iz vida da se grandiozna duhovnost neolita ne može »prozreti« pomoću dokumenata koji su nam na raspolaganju. ali je običaj sigurno još stariji (veruje se da je otkriven u grobovimi Dipilona). (Prim. njeni delovi sačuvani su rasuti u tradicijama seljačkih društava. naše koljivo.izjednačavanje žene — obrađene njive — biljke. Up. U izvesnim slučajevima. Varivo od semenja koje se služi na sahranama ili ο praznicima mrtvih u Rumuniji i na Balkanu zove se coliva83 Postojanje tog imena (kollyva) i žrtve potvrđeno je i u staroj Grčkoj. Dovoljno je posmatrati neko današnje društvo primitivnih zemljoradnika da bi se mogli pojmiti složenost i bogatstvo neke religije utemeljene na ideji hronične plodnosti i ciklusa život—smrt—zagrobni život. dve monoteističke religije poznate po svojoj snazi. vrlo verovatno. Semantičke mogućnosti arheoloških dokumenata ograničene su.

umnožene su epifanije prisustva svetog s kojim se čovek sučeljava prodirući u geološke slojeve života. sada se suočavamo sa zemaljskom sakralnošću. Zanatlija zamenjuje Zemlju84 85 86 Up. post. metalurgija gvožđa je veoma brzo postala industrijska. jedna prevremena operacija. Isto je i kod Hetita: jedan tekst iz XIV veka jasno kaže da su hetitski kraljevi koristili »crno nebesko gvožđe«. Sve mitologije rudnika i planina. bezbrojne vile. naročito posle usavršavanja tehnike »stvrdnjavanja« metala kaljenjem. Tek je metalurgija zemaljskog gvožđa učinila ovaj metal dostupnim za svakodnevno korišćenje. Ali obrada zemaljske rudače nije ista što i obrada meteorskog gvožđa. rude se stavljaju u peći. Forgerons et alchimistes. najstarija reč koja označava gvožđe.BAR. Ova činjenica je imala značajne religiozne posledice. jer su naslage bile veoma bogate i lako dostupne. Da bi započela nova etapa u istoriji čovečanstva. Opterećene tom tmurnom svetošću. tu se dolazi u dodir sa sakralnošću koja ne predstavlja deo poznatog religioznog univerzuma.2 Paleolitski narodi sa istoka verovatnu su imali analogne predstave. I stvarno. Α. iskopavanja nisu otkrila nikakve tragove zemaljskog gvožđa u preistorijskim naseljima. a razlikuje se i od topljenja bakra i bronze. trebalo je otkriti topljenje ruda. elfovi. Posle otkrivanja tajne topljenja magnetita ili hematita. Obično se prevodi kao »nebeski metal« ili »metal-zvezda«. koja je povezana s meteoritima. s dubljom pa i opasnijom sakralnošću.su ih koristili kao sirovine za izradu kamenog oruđa. rude bi mogle postati zreli. Egipćani su znali samo za meteorsko gvožđe. 149. Vid. str. Eliade. kao da su podložni drugačijem vremenskom ritmu nego što je to život biljnih organizama i životinja — nije stvar u tome da oni manje rastu. Novog sveta. Rickard. Za razliku od bakra i bronze. Metals. Τ. Njihovo vađenje iz krila Zemlje-Majke je.86 Pećine i rudnici poistovećeni su sa matericom ZemljeMajke.5. 46 i dalje. utvare i prikaze. Tek kada je pronađena peć. str. i korišćen je mahom u obredne svrhe. oni »sazrevaju« u zemaljskim dubinama. u čemu učestvuju rudnici i rude. Obredi se ravnaju prerna prirodi operacije koja se ima u vidu. U celom svetu rudari upražnjavaju obrede koji uključuju stanje čistote. napisana je znacima »nebo« i »vatra«. Metali niču »u krilu zemlje«. duhovi. molitve i kultne činove. »savršeni« metali. Tu počinje najteži i najodvažniji poduhvat. Rude izvađene iz rudnika u izvesnom smislu predstavljaju »zametke«.84 Kada je Kortes (Cortez) upitao astečke poglavice odakle im noževi — oni su mu pokazali na nebo. Man and. Oni lagano rastu. dakle. Sumerska reč AN. Dosta dugo. gvožđe je preovladalo. meditaciju. Pored nebeske sakralnosti. Ako bi im se ostavilo dovoljno vremena da se razviju (što bi se ovde odnosilo na geološki ritam vremena). str. Ima se utisak da je to otiskivanje u oblast koja po pravu ne pripada čoveku — u podzemni svet s njegovim tajnama laganog dozrevanja minerala koje se odvija u utrobi Zemlje-Majke. bez mnogo muke dobijala se velika količina metala. I. . 20. jer se ulazi u posvećeno područje smatrano nepovredivim.85 Ali metal je bio redak (bio je podjednako dragocen kao i zlato). Forgerons et alchimistes.

U kanaanskom mitu Košar-va-Hasis (Koshar-wa-Hasis) (dosL »Lukav-izloban«) kuje za Baala dve kratke toljage kojima će on oboriti Jamu.87 U različitim slojevima kulture (koji ukazuju na veliku starost).) i umetnosti pesme. pesnici. jer peć za topljenje zamenjuje zemaljsku matericu. pored šamana. graditelj i zanatlija. vidara i čarobnjaka. Vid. taj bog-kovač ima veze s muzikom i pevanjem. Metalac. veštačke. Pomoću vatre. kao i kovač. Pored toga. str. ali isto tako i da se napravi nešto drugo od onoga što je već postojalo u Prirodi. gde se dovršava sazrevanje rude. Tako se gvožđe pokazuje kao sredstvo da se nešto »napravi brže«. važili za »gospodare vatre-<. Peći su. što je odlučujuća etapa »sintetičke pripreme Života« (homunkulus. meta]aca i kovača. 87 88 . Isto tako. Iz tog razloga su u drevnim društvima topioničari i kovači. Taj ambivalentni karakter metala — nosioca moći koje su istovremeno i svete i »demonijačke« — prenosi se na metalce i na kovače. isto onako kao što su u izvesnim društvima kovači i kotlari podjednako i muzičari. Preuzirnajući odgovornost za menjanje Prirode. on upravlja građenjem Baalove palate i oprema svetilišta drugih božanstava. čini da one postanu »zrele« u zadivljujuće kratkom roku. Gospodara mora i podzemnih voda (up. osetno su obogatili mitologiju homo fabera nasleđenu iz kamenog doba.« Α drugi alhemičar dodaje: »A to je ono čime se ostvaruje naša umetnost. božanski kovač Tvastri pravi Indrino oružje za njegovu borbu sa Vritrom.Majku da bi ubrzao i dovršio »rast«. U cgipatskoj verziji mita. Vid. Kovač je za bogove podjednako i arhitekta. itd. Sve ove ideje i verovanja povezani sa zanatima rudara. čak ih preziru. Forgerons et alchimistes. igre i pesništva. isceljivanje. nove materice. grnčar. iscelitelji i čarobnjaci.53 Metalac je »gospodar vatre«.88 Borba za »vladanje Vremenom« — koja će imati svoj najveći uspeh u »sintetičkim proizvodima« dobijenim posredstvom organske hemije. čovek preuzima ulogu Vremena. Ptah (bog-grnčar) kuje oružje pomoću kog će Horus pobediti Seta. tabua i obreda. okultnih tehnika (šamanizam. oni su visoko cenjeni. izgleda. takođe poglavlja ο zapadnoj alhemiji i ο religioznim implikacijama »naučnog progresa«. alhemičari će misliti na isti način. Ali želja za saradnjom pri usavršavanju Materije imala je značajne posledice. on ostvaruje prelazak materije iz jednog stanja u drugo. kao i.5® U nekim mitologijama božanski kovači kuju oružje bogova. Forgerons et alchimistes. zanatlija. u trećem tomu ovog dela. Hiljadama godina kasnije. pre njega. str. ubrzava »rast« ruda. Međutim. saradnja božanskog kovača s bogovima ne ograničava ■se samo na njegovo učestvovanje u borbama koje su odlučujuće za ovladavanje svetom. opet. Hefest kuje munju zahvaljujući kojoj će Zevs trijumfovati nad Tifonom (up. može da postigne za nekoliko nedelja. Otuda je topljenje propraćeno s bezbroj obzira. izgleda da postoji bliska veza između umetnosui i kovanja. 175 i dalje. § 49). 54 i dalje. Jedan lik iz Ben Džonsonovog (Jonson) komada The Alchemist izjavljuje: »Olovo i drugi metali bili bi zlato da su imali vremena da to postanu. na neki način. Up. 101 i dalje. ono čemu su neophodni eoni da bi »dozrelo« u podzemnim dubinama. ne mešaju se s njima. magija. ali ih se boje. § 84). osiguravajući im tako pobedu protiv zmajeva ili drugih čudovišnih bića.

olujno· nebo kojim odjekuje grmljavina (jer je grmljavina bila poistovećena s rikom bikova). Pretpostavlja se da se narod koji je govorio sumerski. Još pre 30 ili 40 godina. jezik koji nije semitski i ne može se objasniti ni preko jedne druge poznate jezičke porodice. dakle. tj. Drugim rečima.davnašnji san alhemičara) — ta borba za preuzimanje uloge Vremena. postojala je još u gvozdeno doba. tehnikama i shvatanjima sačuvani u sumerskim tekstovima. Oko sredine trećeg milenijuma. naslov jedne knjige S. vavilonskoj kulturi. izvesno. Danas se međutim slažemo da sumerski i akadski doprinos treba proučavati odvojeno. Te se razlike posebno dobro vide u oblasti religije. odražavaju još starija religiozna verovanja. stalno prenosila. N. oni su pripadali civilizaciji koja je nazvana Obeid. potvrđena još od neolita. Međutim. kao i svuda na Srednjem istoku. počele su da prodiru ii severne oblasti Sumera. grupe nomada koje su dolazile iz Sirijske pustinje i govorile akadski. Ali ti dokumenti. predstavljao zvezdu. naučnici su govorili ο samo jednoj. uprkos činjenici da su osvajači usvojili kulturu pobeđenih. Od najdavnijih starina. jedan od semitskih jezika. stvorena je sumersko-akadska simbioza koja se brzo širila posle ujedinjenja dve zemlje. Kasnije ćemo odmeriti njena religiozna značenja. pod legendarnim vođom Sargonom. karakterističan znak božanskih bića bila je tijara s rogovima. Sasvim je verovatno da su Sumeri potčinili starosedeoce čiji je etnički sastav još uvek nepoznat (po kulturi. zaposedajući u naizmeničnim talasima sumerske gradove. up. III POGLAVLJE MESOPOTAMSKE RELIGIJE 16. božanski modalitet definisali su snaga i prostorna »transcendentnost«. »Transcendentnu« nebesku strukturu božanskih bića potvrđivao je determinantni znak koji prethodi njihovim ideogramima i koji je.« To je.. religiozna simbolika bika. Poreklo i stara istorija sumerske civilizacije još su slabo poznati.. Prema rečnicima. spustio iz severnih oblasti i nastanio u donjoj Mesopotamiji. kao što znamo. Istaknuti američki orijentalist pokazuje da su prvi podaci ο brojnim religioznim institucijama. Kramera. Akađani su nametnuli svoju prevlast sumerskim gradovima. još pre tog osvajanja. Dosta rano. koja karakteriše čoveka modernih tehnoloških društava. U Sumeru se. »Istorija počinje u Sumeru. koja je proizišla iz spajanja te dve etničke loze. jer je. izvorno. Dakle. svako božanstvo bilo . stvaralački genije dvaju naroda bio različit. pravo značenje ove odrednice jeste »nebo«. § 13). Reč je ο prvim pisanim doknmentima čije poreklo seže do trećeg milenijuma.

za koga se pogrešno smatralo da je bog Vode pošto se. 77 i dalje.. Tamo »nijedan lav ne ubija. tekstovi koji su do sada otkriveni fragmentarni su i njihovo je tumačenje izuzetno teško. i »pramajka koja porodi sve bogove«. Na samom početku je trijada Velikih bogova. prema sumerskom shvatanju. bog atmosfere (nazivan takođe i Veliko Brdo). Boginja Namu (čije se ime piše piktogramom koji označava »iskonsko more«) prikazana je kao »majka koja rodi Nebo i Zemlju«. Mitologia sumerico-accadica. Vid.90 Ipak. Osim toga. još device. 176—81..je zamišljeno kao nebesko biće.Bole me oči'. itd. Nalazimo je. Naravno. The Sumerians. Prvi sumerski tekstovi odražavaju klasifikacijski i sistematizacijski rad koji su obavljali sveštenici. čak i na osnovu tih delimičnih obaveštenja. bog »temelja«. doista. O egipatskom poimanju početnog savršenstva. str. Nebo (An) i Zemlju (Ki). uspavao se pored svoje supruge. prvi bog je nebeski. Taj isti proces otkrivamo i kada je reč ο trijadi Velikih bogova koji sačinjavaju An (Ann). Iz njihove veze rodio se Enlil bog atmosfere. 91 Prevod Mauricea Lamberta. izgleda da je pravi Raj bio Dilmun. nijedan vuk ne odnosi jagnje. kao što je i sama zemlja bila devica. Kao što to pokazuje njegovo ime (an — nebo). ali na osnovu nekoliko nagoveštaja možemo rekonstruisati odlučujuće trenutke stvaranja kako su ga poimali Sumeri. Ali je verovatno da verzije koje su zabeležene na Srednjem istokn i α Mediteranu u krajnjoj liniji potiču iz sumerske tradicije. Zemlju. Kramer. u: La Naissancc du monde. najznačajniji u panteonu. Neki tekstovi podsećaju na savršenstvo i blaženstvo »početaka«: »stari dani kada je svaka stvar bila stvorena savršena«. U praskozorju svoje istorije. . up.«91Ipak. zemlja u kojoj nisu postojale ni bolest ni smrt. Tema Iskonske vode zamišljene istovremeno i kao kosmički i kao božanski totalitet. str. zbog toga bogovi i boginje zrače veoma jaku svetlost.. § 25. Bog Enki. 90 Vid. koja je partenogenezom rodila prvi par. I u ovom slučaju. From the Tablets of Sumer. novi prevod poeme »Gilgameš. On bi trebalo da bude suvereni bog bez premca. koji otelovljuju muški i ženski princip. a Enlil odneo sa sobom svoju maiku. u različitim slojevima kulture. str. Enkidu i Donji svet« u: Giorgio R. vodena masa je poistovećena s prvobitnom Majkom. uviđamo da su neke religiozne tradicije upravo gubile svoja prvobitna značenja. Drugi fragment govori nam ο tome kako se on odvojio od svojih roditelja: bog An je podigao nebo uvis. . Ipak. ali već An predstavlja sindrom onoga što bi bilo deus otiosus* Aktivniji i »aktuelniji« su Enlil. smatralo da Zemlja sedi na Okeanu.. i Enki. Taj prvi par bio je do te mere sjedinjen da se stopio u hieros gamos. to je savršenstvo u stvari predstavljalo zastoj. raspolažemo dugačkim listama božanstava svih vrsta ο kojima najčešće ne znamo ništa osim imena. Enlil i Enki. »Gospodar Zemlje«. prilično je česta u drevnim kosmogonijama. Niko bolesnih očiju ne ponavlja . Do sada nije otkriven nijedan kosmogonijski tekst u pravom smislu reči.. 106. Gospodar Dilmuna. sumerska religija se pokazala kao već »stara«. str. Nijedan noćni čuvar ne obilazi svoj okrug. Castellino. 89 145.89 Kosmogonijska tema razdvajanja Neba i Zeml je takođe je veoma rasprostranjena. koju prati trijada planetarnih bogova.

ili krv bogova Lagma. po četvrtoj verziji. što je propraćeno njegovim krajnjim slabljenjem koje ga dovodi skoro do same smrti. njegova ga supruga ipak izleči. str. Prinošenje žrtve sastoji se pre svega iz ponuda i iskazivanja poštovanja. Naravno. odnosno da odredi njihov način postojanja i njihovu funkciju. prvobitni čovek je na neki način delio božansku supstancu: životvorni Enkijev dah. Ipak. Tema raja. Kasnije ćemo videti i opasnosti s kojima se susrela Inana prestupajući granice svoga suvereniteta. čovek je stvoren od krvi dva boga Lagma koji su radi toga bili žrtvovani. nego mitološki kontekst u kojem je ona objavljena. Najzad. nepoznata zla more boga a njegovo postepeno slabljenje najavljuje blisku smrt. Ancient Mesopotamia. up. Ova poslednja tema biće preuzeta i reinterpretirana u slavnoj vavilonskoj kosmogonijskoj poemi Enuma eliš (§ 21). Enki se sjedinio sa boginjom Ningursag. reč je ο sudbonosnoj »grešci«.92 Onako kako smo uspeli da ga rekonstruišemo. pošto se Enki nije ponašao u skladu s principom koji je on sam otelovljavao. a Enki mu dao život. Čovek pred svojirn bogovima Postoje bar četiri predanja koja objašnjavaju poreklo čoveka. trebalo je da 011 »odredi njihovu sudbinu«. A.Probudivši se. završava se dramom koja obelodanjuje zabludu i kažnjavanje jednog boga stvoritelja. Jestin. sa kćerkom te kćeri — jer reč je ο teogoniji koja se mora ispuniti u toj rajskoj zemlji. 93 Ο kultu. Oppenheim. Drugi tekstovi označavaju boginju Aruru kao stvoriteljku ljudskih bića. Ona su tako različita da se mora pretpostaviti postojanje više tradicija. str. Uvređena ovim nerazumnim činom Ningursag izjavljuje da neće više gledati Enkija »pogledom života« sve dok on ne umre. str. Bog jede neke biljke koje su upravo bile stvorene. Kramer. oni nisu njihovi robovi. zatim sa kćerkom koju će ona roditi. 17.93 Kult se shvatao kao služenje bogovima. Tačno je da je čovek bio stvoren da služi bogovima koje je. ovaj mit ukazuje na obrade ο čijim namerama ne možemo suditi. The Sumerians. I stvarno. Sto se tiče velikih zajedničkih gradskih 92 Mi 170. U Enkijevoj drami ne iznenađuje smrtna priroda bogova. 183 i dalje. međutim. i najzad. Svi ovi motivi su u ranim varijantama potvrđeni gotovo u celom svetu. »La religion sumerienne«. čoveka su neki božanski radnici oblikovali od gline. 140 i dalje. L. . Jedan mit pripoveda da su prva ljudska bića nikla iz zemlje kao trava. zatim mu je boginja Namu načinila srce. pre svega. To znači da nije postojala nepremostiva razlika između oblika božanskog postojanja i ljudske uslovljenosti. Prema dmgoj verziji. sledimo tumačenje koje je dao R. upotpunjena teogonijom. ako ljudi i jesu sluge bogova. Prema dvema sumerskim verzijama. Ali zbog jedne na prvi pogled beznačajne neprilike. dolazi do prve božanske drame. Drugi tekstovi preneli su nam tugovanke bogova dok su padali kao žrtve sudbine. Α ta »greška« je mogla da dovede u krizu samu strukturu njegove sopstvene tvorevine. Najzad. trebalo hraniti i oblačiti.

i saradnici.oživeti'. Kramer. The Sumerians. str. ali sa značajnim posledicama. posle stvaranja čoveka.98 Kasnije. str. ne mogu smatrati za autentičan izraz sumerske svesti« (isto). str. sudbinu svakog bića. supzistentna ali bezlična. (Naći ćemo je i u mitu ο Baalu.«96 Postojanje novogodišnjih. 95 Ο me različitih materija. svakog oblika života. Božanska energija izlivala se neposredno na grad — drugim rečima. 96 Jestin. To je istovremeno bilo i ponavljanje kosmogonije. dao im je imena i označio ih kao središta kulta«. 117 i dalje. Ta ideja je drevna i veoma rasprostranjena.živeti' i .95 »Dekreti« utemeljuju. koje treba okajati i »očistiti« pomoću različitih obreda. Od praznika Nove godine još značajnije je bilo građenje hramova. Kosmički poredak je neprekidno ugrožen. tekst koji je preveo Kramer. manje-više analognih mitskoobrednih scenarija. Imaćemo priliku da odmerimo njihov značaj analizirajući vavilonski praznik akitu (§ 22). kojom raspolažu jedino bogovi« (J. me. krivicama i pogreškama. predstavljao imago mundi u pravom smislu reči.(o)živi'. Ijudskim zločinima. From the Tablets. Remon Žasten (Raymond Jestin) naglašava činjenicu da pojam greha. koji podjednako obezbeđuju dobro funkcionisanje i sveta i Ijudskog društva. zbog rastućeg semitskog uticaja. tj. potom. up. ozdravi). Scenario obuhvata hieros gamos između dva božanstva zaštitnika grada. Taj hieros gamos je aktualizovao zajednicu bogova i Ijudi. Prilikom svake Nove godine bogovi utvrduju sudbinu dvanaest meseci koji slede. 177. N. str.praznika — proslava povodom Nove godine ili podizanja nekog hrama — oni imaju kosmološku strukturu. element ispaštanja i ideja ο »jarcu pomirenja« nisu potvrđeni u tekstovima. Izraz me je preveden kao »biće« (Jakobsen) ili »božanska moć« (Landsberger i Falkcnštajn) a tumačen je kao »božanska imanencija u mrtvoj i živoj materiji. na »Zemlju« — posvećivala je i obezbeđivala joj napredak i sreću u godini koja počinje. vokacija i institucija. Prema sumerskoj tradiciji. van Dijk). nego i njihovi podražavaoci pa. svedočeći ο temeljnom izučavanju i sistematizacijskom radu koji su obavili teolozi. nav. Ali svet se periodično obnavlja. »nanovo stvara« praznovanjem Nove Godine. pomenut je ceo ciklus zakona večnog povratka. . »Sumersko ime tog praznika znači . on ih je izgradio »na čistim mestima. jedan od bogova osnovao je pet gradova. jer je hram — božja »palata«.snaga koja čini da svet oživi' (til znači . Kramer. što će reći. str. prema tome. Predstavljaju ih njihovi kipovi ili sam vladar — koji je dobijao naziv muža boginje Inane i otelovljavao Dumuzija97 — i jedna hramska robinja. * Up. str. 129. 89 i dalje. pa tako bolesnik . 49 i dalje. § 50). ali ona je prvi put jasno artikulisana u Sumeru. Naravno. potvrđeno je u bezbrojnim kulturama. reč je ο drevnoj ideji sa којош se susrećemo na Bliskom istoku. na »dekrete«. prvo od strane »Velike Zmije« koja preti da svet vrati u stanje »haosa«. 98 Up. kojim se određuje i objavljuje donesena odluka. 184. delo. Pošto su bogovi odgovorni za kosmički poredak. »U kasnijoj književnosti se pojavljuju . odnosno determinišu. Ustanovljenje »dekreta« obavlja se činom nam-tar. svakog božanskog ili Ijudskog poduhvata. delo. S. bogovi se 94 Jestin. The Sacred Marriage Rite. str. bila je to prolazna zajednica. nepromenljiva.psalmi pokajanja' ali se. nav.94 Odatle proizilazi da ljudi nisu samo sluge bogova. ljudi treba da slede njihove naloge jer se oni odnose na propise. »Le Rite de Mariage sacre Dumuzi-Inanna«. From the Tablets. 181.

1® Posle potopa. jer prethodno postoje na Nebu. nije mu bilo dozvoljeno da naseli »novu zemlju« koja se uzdigla nad vodom. mit ο potopu je skoro univerzalno rasprostranjen. ona je po drugi put doneta na zemlju. Usener) i Dž. Institucija kraljevstva sa svojim znamenjima. Burrows. Azenera (H. Kao što nam je poznato još od kompilacija R. Ovo slavno delo. pošto je diluvijalna katastrofa bila ravna »kraju sveta«. Tu je u tekstu velika praznina. H. Isto je tako moguće da su ovim ·" E. Niniva u Velikom medvedu. Verovatno Zisudra dobija jasna uputstva u vezi s gradnjom arke. str. za razliku od Noja. i na različitim stupnjevima kulture. Burrows. U stvari. ili na »ušće reka« (Utnapištim). nav. čiji će najslavniji izraz biti platonska doktrina ο idejama. Zapravo. Andrea (Andree). i boga koji mu pokazuje plan hrama. »Some Cosmological Patteras in Babylonian Religion«. str. Indije. moglo bi se reći. po којеш su Ijudska dela samo puko ponavljanje (podražavanje) dela koja su iznela na videlo Božanska bića. tijarom i prestolom takođe je »sišla sa Neba«. Vavilonski gradovi su svoje arhetipove imali u sazvežđima — Sipar u Raku. a u akadskoj Utnapištim. Utuom. Zisudra čeka odluku koju donose An i Enlil. Frejzera (Frazer). koje se u sumerskoj verziji zvalo Zaisudra.je naučio njegov zaštitnik. 65 i dalje. preživeli je bio prenesen u zemlju Dilmun (Zisudra). pokornog i pobožnog«. Izgleda da su neke vari jante rezultat njegovog širenja. a potom h. koja mu pokazuje sliku na kojoi su navedene zvezde dobročiniteljke. i odvode ga u mitsku zemlju Dilmun. 100 Up. Kralj Gudea vidi u snu boginju Nidabu. Kako ga . Verovatno je reč ο veoma starom zajedničkom izvoru. 18. 60 i dalje. teorija nebeskih modela produžava i razvija posvuda rašireno drevno shvatanje. Asur u Arkturusu.54 Tema potopa opet se javlja u Εριι ο Gilgamesu. njegovo postojanje potvrđeno je na svim kontinentima (mada dosta retko u Africi). Verovanje u prethodno nebesko postojanje »dela« i institucija biće od velikog značaja za drevnu onotologiju. Prvi mit ο potopu Kraljevstvo je posle potopa moralo biti ponovo doneseno sa neba. Od sumerske verzije sačuvano nam je samo nekoliko fragmenata: i pored uzdržanosti ili protivljenja nekih članova panteona. Veliki bogovi odlučuju da čovečanstvo unište potopom. Dž. Neko navodi zasluge kralja Zisudre. рге svega iz Mesopotamije. još bolje osvetljava podudarnost sa vavilonskom pričom. a u svakom slučaju stekavši besmrtnost. spaslo se samo jedno ljudsko biće. Posle sedam dana i sedam noći.zadovoljavaju time da neposredno vladarima prenesu plan gradova i svetilišta. »transcendentalni«. ali tijeno poreklo uistinu zadire u preistoriju. Manje-više »divinizovan«. »skromnog. itd. sunce se ponovo pokazuje i Zisudra pada ničice pred bogom sunca. An i Enlil daju mu »život boga< i »besmrtni dah« bogova.99 Modeli hrama i grada su. Njeno postojanje je prvi put potvrđeno u sumerskim dokumentima. dosta dobro sačuvano. U poslednjem sačuvanom fragmentu. delo.100 To je shvatanje zajedničko za čitav drevni Istok. . Ali.

Izgleda da većina rnitova ο potopu na neki način sudeluje u kosmičkom ritmu: »stari svet«. Enlilovu srdžbu izazvala je nepodnošljiva dreka ljudi.104 koji tako postaje vladar grada. koji je nastanjivalo grešno čovečanstvo. Drugim rečima. ali ju je njen brat. Heidel. Što se tiče Inane. Traite d'Histoii e des Religions. Stoga on mora biti iznova stvoren.101 U brojnim varijantama. . Prema verziji koja ie sačuvana u L'Epopee d'Atrahasis. Zbog same činjenice što postoji. Utu (Sunce) i Inana. tabl. Silazak u Donji svet: Inana i Dumuzi Trijadu planetarnih bogova čine Nana-Sin (Mesec). Enuma elish. ako ispitamo mitove lcoji u drugim kulturama najavljuju bliski potop. potapa Voda. Osim ako je drugačije naznačeno. I. str. »Le Rite de Mariage Sacre DLimuzi — Inanna«. bog-sunce Utu nagovorio da promeni mišlienje. čiji je homolog akadska Ištar.mitskim pričama dale povoda jedna ili više diluvijalnih katastrofa.. The Gilgamesh Epic. Inana glasno obznanjuje svoju strast i svoju sreću: »Ja idem radosna! . M. čoveče moga srca . Eliade. udaje se za pastira Dumuzija. Taj mit otpočinje ljubavnom pričom: Inana. N. S. Bogovi Meseca i Sunca steći će najveći značaj u vavilonsko doba. 71 i dalje. da bi se omogućilo novo stvaranje. up. Мој Gospodar je dostojan svetog krila!« Ipak.. Kosmos se postepeno troši i najzad propada. to jest. Njen lik je bio savršeno uobličen već u sumerskoi epohi. ona predoseća tragičnu sudbinu koja očekuje njenog muža: »O moj voljeni. str. U mesopotamskoj tradiciji teško je jasno utvrditi uzrok potopa.. ti si svojim ustima dodirnuo шоја. U vreme svoga vrhunca. a središnji mit ο njoj predstavlja jedno od najznačainijih ostvarenja starog sveta. ona je na početku više volela ratara Enkidua. . dreke mladih bogova koji ga ometaju u spavanju. ia sam te poviikla ka kobnoj sudbini. str. 104 Prema drugoj verziji. a malo vremena potom. govorilo se da је ona hermafrodit (Ishtar barbata). str. navodimo Kramerove prevođe koji su objavljeni u ovom članku. 182 i đalje. 103 Up. Krarner. Prema jednoj drugoj tradiciji.. odlučuje na to da ih uništi (up. odnosno. 69 i dalje. str. kako bi se u punoj meri iskazale njene moći. upravljala je i životom i smrću. i dalje). The Sacred Marriage Rite. Ea posle potopa odlučuie ο stvaraniu sedam muškaraca i sedam žena. vid. i kasnije Astarta. Aspects du mythe. Inana-Ištar je istovremeno bila boginja ljubavi i rata. ponekad je to naprosto posledica želje nekog Božanskog bića da uništi čovečanstvo. iz vodenog »haosa« pomal ja se »novi svet«. ona će imati kultnu i mitološku »aktuelnost« s kojom ni blizu neće moći da se meri nijedna druga boginja na Srednjem istoku.102 Ipak. 124 i dalje. što је živ i što stvara. Ali bilo bi neoprezno jedan tako raširen mit objašnjavati pojavama čiji geološki tragovi nisu pronađeni. potop je posledica ljudskih »grehova« (ili obrednih grešaka). boginja zvezde Venere i Jjubavi.. 259—60.103 19. potop na makrokosmičkoj lestvici ostvaruje ono što se simbolično događa tokom praznovanja Nove godine: »kraj Sveta« i grešnog čovečanstva. boginja zaštitnica Ereša. Iz nekih navoda rnože se naslutiti da su bogovi doneli takvu odluku zbog »grešnika«. ut>. utvrdićemo da su osnovni uzroci istovremeno i Ijudski gresi i potpuna oronulost Sveta. ti si 101 Ο simbolici koja je sadržana u nekim miitovima ο potopu. 21.

Najzad. Posle tri dana. i zato si osuđen na zlokobnu sudbinu-( (Kramer. Demoni su najpre pokušali da se dočepaju Ninšubura. božanstva zaštitnici tih gradova bacaju se u prašinu kraj Inaninih nogu. muče i odvode u Donji svet. Annuaire.. umesto da je oplakuje. 141). povlače. »Ona ga prostreii jednim okom. podjednako želi da vlada i Donjim svetom. vratar joj postepeno oduzima odelo i nakit. Oni se. Enlil ipak pronalazi nekakvo rešenje: on stvara dva glasnika i šalje ih u Donji svet snabdevene »hranom i vodom života«. Zbog jedne praznine u tekstu ne možemo da doznamo epilog. 106 prCv. Oni zatim svi kreću ka gradovima Umi i Bad-Tibiru.. Le rite du mariage.. str. Pošto su je demoni uhvatili i zapretili joj da će je odvesti. Pre objavljivanja prevoda sumerskih tekstova. Ta »zlokobna sudbina« zbila se onoga dana kada je slavoljubiva Inana odlučila da siđe u Donji svet kako bi odatle istisnula svoju »stariju sestru« Ereškigal. reklo bi se. isto. Tu ga demoni hvataju. vladarka »Velikog-gornjeg-kraljevstva«. str. vodite ga!'«106 Dumuzi umoljava svoga devera. Lukavstvom.Ενο ga (reče demonima). Inana. 91. Inana je »htela da se bavi zabranjenim stvarima«. u skladu sa nalozima koje mu je Inana dala pre svog odlaska. kao jedini gospodar grada. Preveo Jean Bottero. Ona uspeva da uđe u Ereškigalinu palatu ali. str. Bottero. moglo se verovati da boginja u »Zemlju bez povratka« kreće posle Tamuzove »smrti«. »Najverovatnije je da Ereškigal. Isti je mit. bogato odeven i samozadovoljan seo na njen presto. S iznenađenjem i gnevom Inana otkriva da je Dumuzi. pa boginja. str.« (isto). ublažava njegovu tužnu sudbinu odlučujući da on u Donjem svetu provede samo pola godine a da ga tokom druge polovine zameni njegova sestra Geštinana« (Kramer. ali uz nekoliko značajnih razlika. ona im prepusti Dumuzija! Ovom mladom čoveku (reče im ona) vežite noge. njen odani prijatelj Ninšubur. smilovana. prestrašena. smilovavši se na Dumuzijeve suze. Prema drugoj recenziji izgleda da se Inanin postupak može objasniti strahom. 105 . itd. 1971—72. 85. svi dolaze u Ereš.pritisnuo moje usne uz svoju glavu. Ušavši u Zemlju mrtvih — oblast kojom vladaju nepovredivi zakoni. ikada. međutim. obaveštava bogove Enlila i Nana-Sina. ispričan u akadskoj verziji Ištarinog silaska u Donji svet. Neki elementi. okom smrti! Ona mu izgovori jednu reč: reč beznađa! Ona vrisnu na njega: vriskom osude! . neka obezbedi zamenika!«105 Inana se vraća na zemlju a prati je gomila demona gala.. »prestrašena. sišao u Donji svet i odatle se vratio bez gubitka? Ako Inana želi da se iz Donjeg sveta vrati gore. odlučuje da traži dalje. Inana pred svoju sestru stiže sasvim naga — to jest lišena svih svojih »moći«. kažu oni. da ga pretvori u zmiju i beži ka prebivalištu svoje sestre Geštinane. boga-sunce Utua. i Inana se upravo spremala da se popne kada je Sedam sudija Donjeg sveta (Anunaki) zadržaše govoreći: »Ko je.. 144). oni treba da je ponovo dopreme u Donji svet ukoliko im ne preda u zamenu neko drugo božansko biće. ohrabruju slično tumačenje. kojih nema u sumerskoj verziji. kako prođe kroz која od Sedmoro vrata. ali ih Inana sprečava. Ereškigal upire u nju svoj »pogled smrti« i »njeno telo postaje nepokretno«. a zatim ka svom toru s ovcama. oni uspevaju da ožive »leš koji je bio obešen ο neki klin«. upravo zato da bi ga vratila nazad.

bila je značajna jer je upravo 011 ostvarivao približavanje između modaliteta 107 Up. Prema tome i ljudi. ona transcendira dramu vegetacije. U Gilgamešovom prezrivom odgovoru Ištari kada mu ona ponudi da postane njen muž. pa prema tome i povratna — neizbežno prati svaki čin stvaranja ili rađanja. U tom slučaju. koju je čovek shvatio posle otkrivanja zemljoradnje. . Katastrofa je bila kosmičkih razmera i. to jest Ijudsko objašnjenje osude Dumuzija: na izgled. Jezekilj (7 : 14) žestoko napada jerusalimske žene koje »jadikuju« na samim vratima hrama. iako se znalo da će se on »popeti« posle šest meseci. života i ljudske egzistencije. sve se objašnjava Inaninom srdžbom pošto pronađe svoga muža kako u sjaju sedi na njenom prestolu. on najpre mora da bude uništen. tvojim prvim mužem. Ta »misterija«. u akadskoj verziji. 108 Ploča VI. »Le Rite de Mariage Sacre«. 46—47. 83). The Sacred Marriage Rite. 131 i dalje. koje akadska verzija naglašava: kada je boginja iščezla. implikuje prihvatanje kraljeve obredne »smrti«. str. 63 i dalje. to jest da uništi smrt. i njenog voljenog muža Tamuza. Mit pripoveda ο neuspehn boginje Ijubavi i plodnosti da osvoji Ereškigalino kraljevstvo. otelovljuju Dumuzija π hieros gamosu s Inanom. užasnuti zbog predstojećeg nestanka Života. to su užasne posledice Ištarinog zatočeništva. Tamuz najzad uzima dramatično i elegično obličje mladih bogova koji umiru i oživljavaju svake godine. Veliki bogovi. njegov silazak u Donji svet. str. bogovi. Ta bi se nesreća mogla shvatiti kao produžetak prekida hieros gamosa između boginje ljubavi i plodnosti. U sumerskoj verziji iznenađuje »psihološko«. jalovost/plodnost — u stvari predstavljaju dva momenta istog procesa. možemo prepoznati aluziju na tu »misteriju«: on podseća Ištar da je upravo ona naredila godišnja tugovanja za Tamuza. Dva kosmička modaliteta — život/smrt. To romaneskno objašnjenje po svoj prilici prikriva jednu još stariju ideju: »smrt« — obredna.108 Ali te su »tugovanke« bile obredne: osamnaestog dana meseca tamuza (juni—juli) oplakivan je silazak rnladog boga u Donji svet. Njegov sumerski prototip verovatno je imao složeniju strukturu: kraljevi koji su ga oličavali. ljudskom sudbinom i odnosima s bogovima. prekosmogonijski »haos« takođe podrazumeva obrednu »smrt« kralja. treba zamisliti »misteriju« koju utemeljuje Tnana s ciljem da se obezbedi ciklus opšte plodnosti. U šestom veku. kao i akadski kraljevi kasnije. Dumuz-Tamuz »nestaje« da bi se »opet pojavio« posle šest meseci. ti si sama odredila sveopštu žalost« (nav. koga obredno otelotvoruju sumersko-akadski kraljevi. moraju da se umešaju kako bi oslobodili Ištar. Tamuzov kult je prisutan gotovo širom Srednjeg istoka. Kraljevi Sumera. Botero prevodi: »Za Tamuzom. Kramer. manje-više. Uloga DumuzijaTamuza. za njihov zagrobni udes. pa prema tome i delili njegovu sudbinu. Ali da bi Svet mogao biti ponovo stvoren. jer podjednako upravlja kosmičkim ritmovima. kao i neki. delo.Na prvom mestu. haos/kosmos. moraju da prihvate smenjivanje života i smrti. potpuno je prestala ljudska i životinjska reprodukcija. svake su godine proslavljali ponovno rađanje Sveta. iza priče koju prenosi sumerski tekst. postaje princip jedinstvenog objašnjenja sveta. str. To smenjivanje — periodično prisustvo i odsustvo boga — bilo je pogodno za stvaranje »misterija« vezanih za »spasenje« ljudi.107 Time se.

godine oni konačno pobeđuju. opet. Četiri veka ostaće gospodari Mesopotamije. poduhvat je. Sličnu sudbinu imaće i drugi liturgijski jezici: sanskrit..110 Ipak. . osim veličina i broj građevina« . Jednu generaciju kasnije. njih će prihvatiti i druge države. hebrejski. Enlil. 110 Isto. Na izgled svemoćna dinastija koju je osnovao Hamurabi.-4 Što se tiče hrama. Ali. oborile unutrašnje pobune. Jedna od najlepših 109 Prvi put. Najviša trijada ostala je ista: Anu. Mesopotamija je ostala podeljena na nekoliko država. str. Sargonovo carstvo se raspalo posle jednog veka. koje su sa istoka napadali Elamiti. Tek oko ~ 1700. svako se ljudsko biće moglo nadati da će uživati povlasticu koja je do tada pripadala samo kraljevima. Prelazak gradova-hramova u gradove-države i u carstvo predstavlja pojavu od velikog značaja za istoriju Srednjeg istoka. vladala je manje od jednog velca. posle napada Guta. Oko ~ 1585. istorija Mesopotamije kao da se ponavljala: političko jedinstvo Sumera i Akada uništili su »varvari« spolja. »u opštem uređenju ništa se suštinsko nije promenilo (. više nije bia govorni jezik — još tokom petnaest vekova zadržao ulogu liturgijskog jezika. Drugi »varvari«. 236. godine. Posle toga. godine Hamurabi. To je prva manifestacija ideje carstva. On je središte carstva pomerio ka severu. »varvara« koji su kao nomadi lutali oblašću gomjeg Tigra. Od tada. Donjim svetom i dalje vladaju Ereškigal i njeu muž Nergal. Promena se odnosila jedino na kraljeve gradova-hramova: oni su priznali da su podanici akadskih osvajača. latinski. potvrđeno je postojanje novih institucija (profesionalne armije i činovništva). ovaj put uspešnije. s vremenom. Astralna trijada је delimično preuzela semitska imena za odgovarajuća božanstva: Mesec — Sin (što potiče od sumerskog Suen).109Za naše istraživanje važno je imati u vidu da je sumerski — premda oko ~ 2000. doprinosi semitskog religioznog genija. to je istovremeno i poslednje ispoljavanje političke moći Sumera. Sumersko-akadska sinteza Većinu sumerskih gradova-hramova ujedinio je Lugalzagisi. vladar Ume.) od sumerske faze.. Tako je prevlast Guta trajala samo jedan vek a tokom sledećeg veka (oko ~ 2050 — 1950) vlast su preuzeli kraljevi III dinastije iz Ura. a sa zapada Amoriti koji su dolazili iz sirijsko-arapske pustinje. kasnije. jezika nauke. Sunce — šamaš. a ove su. koja nam je poznata. Sumerski religiozni konzervativizam naslediće akadska struktura. Ea (= Enki). sačuvala sve svoje strukture. srušilo se. Ukažimo pre svega na dva »nacionalna« boga — vavilonskog Marduka i. zvezda Venera — Ištar (= Inana). u grad čiji je bio vladar. nadovezuju sc na prethodne strukture. međutim. asirskog Asura — koji su uzdignuti na položaj univerzalnih božanstava. Sumerska civilizacija je. Kasiti. nametnutih potrebama kraljevstva — kao što je. U tom periodu sumerska civilizacija je došla do vrhunca.bogova i ljudi. staroslovenski. ponovio akadski kralj Sargon. 20. amoritski vladar Vavilona. bilo prenošenje religioznog primata u Vavilon. Duže od dva veka. i zamenjivanje Enlila Mardukom — »bili su potrebni čitavi vekovi«. uspeo je da nametne jedinstvo. Za ostvarenje retkih promena. ukratko. Podjednako je važan i značaj koji u kultu zadobijaju lične molitve i psalmi pokajanja. Kraljevstvo. oko ~ 2375. na primer. nadiru sa severa i počinju da prete Amoritima.

oni su žrtvovani da bi bio stvoren čovek). pre svega svojim zastrašujućim sjajem. (Drugi izvori jasno kažu da Tijamat predstavlja more. gotovo ništa ne znamo.«) predstavlja. iz kojeg se izdvaja prvi par. koje će kasnije postati široko prihvaćene u celom azijskom i mediteranskom svetu. 387—89.. Izbavi me od grehova!«aG U psalmu pokajanja molitelj priznaje da je grešan i na sav glas priznaje svoje grehe. kosmogonija i stvaranje čoveka..vavilonskih molitvi upućena je svim bogovima. Što se tiče trećeg para. Uočljivo je takođe umnožavanje magijskih praksi i razvijanje okultnih disciplina (pogotovu astrologije). Smatralo se da je svetlost atribuc u prvom redu božanstva i da kralj i sam zrači svetlošću u onoj meri u kojoj deli božanske osobine. uzvisujući Marduka. Vernici se radije obraćaju Marduku ili astralnim božanstvima.. šamaš će postati univerzalni bog bez premca.. Samašu. Ta nova i veličanstvena mesopotamska sinteza ipak predstavlja tragičnu viziju ljudskog postojanja. Ispovest je propraćena određcnim liturgijskim gestovima: klečanjem.. ni po veličini.. Apsu i Tijamat. Stvaranje sveta Kosmogonijska poema poznata pod imenom Enuma eliš (prema početku teksta: »Kada u visini.). tu je iskonska slika neizdiferenciranog vodenog totaliteta.. čak i onima za koje molitelj ponizno priznaje da ih ne poznaje. O. 21. šamaš brani pravdu.28 Drugi pronalazak akadske religiozne misli jeste proricanje. ni po dramskoj napetosti. str. ni po težnji da se povežu teogonija. najznačajnije delo akadske religije.: numen — božanstven. Jedna himna objavljuje kako boga Sunca svuda obožavaju. Iz mešavine slatkih i slanih voda rađaju se drugi božanski parovi. Čovek ništa ne zna... »O! Gospode. veliki su moji gresi! . Pre svega. premda reinterpretirane. on ne zna čak ni da li greši ili dobro čini. bože koga ne poznajem. a Apsu sveukupnu slatku vodu na kojoj pliva Zemlja. Teme su stare. Lakhmu i Lakhamu (po nekim tradicijama. Ea — postepeno gube prevlast unutar kulta. O! Gospodaru moj. za semitski doprinos karakterističan je značaj koji se pripisuje elementu ličnog u religioznom iskustvu. veliki su moji gresi! . padanjem ničice i »obaranjem nosa«. uz Ep ο Gilgamešu.111 Naglašava se »numenalan<<* karakter bogova: oni izazivaju užasan strah. boginjo koju ne poznajem. veliki su moji gresi! . prevod u ANET. Ištar i. 111 . U sumerskoj književnosti ne postoji ništa što bi se moglo uporediti. njihova imena na sumerskom znače »totalitet gornjih elemenata« i »totalitet donjih elemenata«. Anšara i Kišar. Veliki bogovi — Anu.. Ο drugom paru. Enlil. prev.) Kao i tolika druga prvobitna božanstva. Ukratko. čak i stranci. veličanstven (prim. O. Епшпа eliš pripoveda ο poreklu sveta. naročito.. Vid. kao i uzdizanje nekoliko božanstava na najviši položaj. Tijamat je istovremeno shvaćena kao žena i kao dvopolna. * Prema lat. ne odbacuj slugu svoga! Mojih grehova je sedam puta sedam .. Vremenom. kažnjava zločince i nagrađuje pravedne.

Ali Apsua nije mogla ubediti. Ipak. oduze mu »njegov sjaj i sam se zaogrnu njime«. rađa Marduka. da bih dokrajčio to njihovo kretanje. on joj oduze život. . »i stvori talase kako bi uznemirio Tijamat« (I. 100—104). koji opet rađa Nudimuda (= Ea).. Ona stvara čudovišta. baci leš na zemlju i ode gore!« (IV. oblikom egzistencije koji odgovara inerciji i besvesnosti supstance). U ovim stihovima možemo otkriti čežnju za »Materijom« (odnosno. Tijamat »poče iz sveg glasa da viče na svoga muža.Šta! Zar mi sami da uništimo ono što smo stvorili! Žalosno je. pa ga ubi. »La naissance du monde selon Akkad«. ne mogu da se odmaram. kažu svojoj majci: »Kada su ubijali Apsua. njegovo mesto je zauzeo Ein sin Marduk. tvoga muža. str. Ni Anu.) ona uzvisi Kinga« (147 i dalje). on zatim okova Kingua. iskida utrobu i probode srce. Ona bolno jauknu (. »u odaji sudbina. noću. On se žali Tijamat: »Nepodnošljivo mi je njihovo ponašanje. 13.): . za iskonskim mirovanjem.113 Svojim veseljem i cičom mladi bogovi ometaju Apsuov odmor. ali pod uslovom da prethodno bude proglašen za vrhovnog boga. »velikog lava«. 97) Marduk izbaci žestoke vetrove koji »joj rastegnuše telo.. pošto ga je prethodno okovao. on učini da Apsu padne u duboki san. U samom središtu apsu. Jedino Marduk prihvata borbu. Tijamatini pomoćnici pokušaše da se spasu. Ovoga puta Tijamat odlučuje da nešto preduzme. 41—46). Tekst slavi veličanstvenu uzvišenost. ali ih Marduk »čvrsto sveza i polomi im oružje« (III). Špajzera (Speiser) i Kastelina (Castellino). mudrost i svemoć ovog poslednjeg rođenog boga. koji ne mogu da se odmaraju. oduze mu pločicu Sudbina i pričvrsti je na svoje grudi 112 Ploča I. 113—114). mladi bogovi »ostadoše bez ijedne reči« (I. zmije. Stomak joj se nadu. mladi bogovi gube hrabrost. Hoću da ih uništim. »sveznajući Ea« prvi nešto preduzs. 58). Hajdela (Haeidcl). Ukrotivši je tako. »Kada je Tijamat otvorila čeljust da ga proguta« (IV. 79) njegova supruga. Pred ovakvim pripremama. Upravo tada Anu prelazi u napad protiv svojih potomaka. na šta bogovi žurno pristaju. 37—39). njihovo ponašanje. Damkina. slažem se. »besne demone«..112 Iz hieros gamosa ova dva komplementarna »totaliteta< rađa se bog Neba. On podiže četiri vetra. a ona ostade razjapljene čeljusti. Danju. preduslovu kosmogonije. 113 Iz velike sumerske trijade nedostaje Enlil. Svojim magičnim bajanjem. Na Kinguove grudi ona pričvrsti pločicu Sudbina i poveri mu najveću moć (155 i dalje). On tako postade bog Vode. Doznavši za odluku svoga praoca. otpor prema kretanju. 108). Borba između dve grupe biće rešena dvobojem između Tijamat i Marduka. 133—145.. svetilištu praoblika« (I. Α »među svojim prvorođenim bogovima (. mada nisu bila uz napadače. Osim kada je drugačije naznačeno. ali blago se strpimo'« (I. koju je od tada nazvao apsu. ne mogu da spavam. mi navodimo prevod Pola Garelija (Paul Garelli) i Marsela Lebovica (Marcel Leibovici). ni Ea ne usuđuju se da se sulcobe sa Kinguom. Bogovi. kako bismo (najzad) mogli da se odmorimo!« (I.Prošlo je izvesno vreme (»dani se protegnuše. Anu. Takođe smo koristili prevode Labaa (Labat). stajala si po strani bez ijedne reči« (I. godine se umnožiše»). I da oko nas zavlada tišina. On zatim izbaci jednu strelu koja joj probuši stomak. i druge još »što nose neumoljiva oružja i ne boje se borbe« (144).

ali je posvećena zahvaljujući gradovima i hramovima. V. ako ne i jasno demonska »materija«. Sama zemlja je od druge polovine Tijamatinog tela i njenih različitih organa. Tvorački proces. prisustva i mudrosii s druge strane. itd. rascepi joj lobanju. to jest da u korenu saseče stvaranje Univerzuma. postaju nosioci »demonske« vrednosti. Marduk na nebu podiže palatu koja je odgovarala palatj apsu. a na prvom mestu među njima Tijamat. palate) Marduku u čast. Najzad.. Bez obzira na to što koristi tradicionalne mitske teme. Ta tema. 8). a od drugi: polovine zemlja. Univerzum koji je načinjen od tela nekog iskonskog božanstva deli njegovu supstancu. 59. Da bi se proslavio Marduk. određivanju vremena i ο oblikovanju reljefa zemlje iz Tijamatinih delova tela (iz njenih očiju izviru Eufrat i Tigar. ali se u Tijamatinoi grupi nalaze podjednako i njena čudovišna i demonska stvorenja.. mladi pobednik. a drugim delom božanska »forma«. Marduk odluči da stvori čoveka. on se vrati do lijamat. ali zvezde i sazvežđa postaju »prebivališta« ili slike bogova.). Kosmogonija je rezultat sukoba dve grupe bogova. kako bi on »preuzeo služenje bogovima. Najzad. i tako ih rasteretio« (VI. pokazuje se da je svet proizvod »mešavine« haotičnog i demonskog »iskonskog« s jedne strane. reč je ο čisto formalnom obliku postojanja. (Nekakav »svet« je već postojao. možemo li uopšte. prerano je doveden u opasnost zbog Apsuove želje da uništi mlade bogove. јег Ea ne samo što zauzima njegovo mesto nego i započinje s prvim organizovanjem vodene mase [»na tom mestu on izgradi svoje boravište (. . pošto su se bogovi množili i imali svoja »prebivališta«. sva njena »kreativnost« je negativna. Najzad. dvostruke prirode: u njemu je jednim delom ambivalentna. od jedne polovine nastade nebeski svod. i božanske kreativnosti. Nebeski svod je načinjen od polovine Tijamatinog tela. Peta pločica govori ο uređenju planetarnog univerzuma. 30). i dalje). posle Tijamatine »demonizacije«. a leš raseče nadvoje »kao suvu ribu« (137). jer je ona Mardukovo delo. i dalje govoriti ο božanskoj supstanci? Kosmos je. kako ga prikazuje Enuma eliš. može se različito tumačiti. i utvrdi put zvezda. samo.) i utvrdi svoja svetilišta«]. bogovi iz prvobitne epohe. podstrekivao Tijamat na pobunu i otpočeo borbu« (VI. »iskonsko« je samo po sebi prikazano kao izvor »negativnih tvorevina«. Pobeđeni i lancima svezani bogovi i dalje čekaju svoju kaznu. a »od jednog uvojka njenog perčina on stvori vezu između neba i zemlje«. Епшпа eliš predstavlja prilično sumornu kosmogoniju i pesimističnu antropologiju. koja je takođe potvrđena i u drugim tradicijama. Na pitanje »ko je izazvao rat. To je možda 114 Dodajmo da postoje i druga.114 Роеша dalje pripoveda ο podizanju jednog svetilišta (tj. Ea predlaže da samo jedan od njih bude žrtvovan. Tek od Tijamatinih posmrtnih ostataka Marduk oblikuje nebo i zemlju. Drugim rečima.) Ubistvo Apsua otvara čitav niz »kreativnih ubistava«. dakle. Tijamat nije više samo haotični iskonski totalitet koji prethodi svakoj kosmogoniji: ona se na koncu pokazuje kao tvorac bezbrojnih čudovišta.(120. ali. naporedna predanja koja se tiču kosmologije i stvaranja čoveka. 23—24) svi izgovaraju samo jedno ime: Kingu. Presekoše mu vene i Ea od njegove krvi stvori čovečanstvo (VI.

ipak. Što se tiče stvaranja čoveka. koji ga je oblikovao. .«115 Za to vreme. tu se pridružuje i otežavajući element: iako je bio jedan od prvih bogova. 115 Tekstove je naveo H. i akitu na akadskom jeziku. U oba slučaja. što je formula koja ukazuje na »šmrt« nekog božanstva. postoji simetrija između stvaranja čoveka i porekla sveta. koje su mladi bogovi pobednici pretvorili u demona i potom usmrtili. takođe. Možemo govoriti ο tragičnom pesimizmu. nisam bio nemaran prema tvom božanstvu. verovatno. Ali. krive sablje i krune) i udara ga po licu. 5) određivanje sudbine od strane bogova. Čovek je. Sa tog stanovišta. stvoren od demonske materije — Kinguove krvi. ta »smrt« nije konačna. Taj praznik. dakle. izgovara objavu nevinosti: »Nisam grešio.116 On. Razlika u odnosu na sumerske verzije je značajna. gde se održavala svečana gozba. prstena.. jer ona u smeloj sintezi objedinjuje sve strukture jednog božanskog društva. od kojih su neke bile postale nerazumljive i neupotrebljive. do Bit Akitua (kuće Nove godine). Enuma eliš je recitovao u hramu četvrtog dana praznika Nove godine. Marduk će čuti tvoju molitvu. bio zigurat Etemenankijevog hrama. 409). Prva sekvenca ovog mitsko-obrednog scenarija — poniženje kralja i Mardukovo zatočeništvo — ukazuje na vraćanje sveta u prekosmogonijski haos. koji se zvao zagmuk (»početak godine«) na sumerslcom. za koji se smatralo da je privremeni grob boga. 22.. jer se čini da je čovek osuđen već na osnovu svog porekla. za koga se pretpostavljalo da je »zatvoren u planini«. biva primoran da siđe »daleko od sunca i svetlosti«. ο Gospodaru zemalja. str. Kingship and the Gods. od kojih ćemo ukazati samo na najvažnije: 1) dan kraljeve pokore. vođa čete čudovišta i demona koje je stvorila Tijamat. To je. U Mardukovom svetilištu. 4) hieros gamos kralja i hramske robinje koja oličava boginju. str.najsloženija kosmogonijska formula do koje će doći mesopotamska misao. 2) oslobađanje Marduka. osnovnu građu čini supstanca nekog prvobitnog ali propalog božanstva. ono se nadovezuje na sumersku tradiciju (čovek je stvoren da bi služio bogovima). Kralj zatim. Sastojao se iz nekoliko delova.. na kolenima. proslavljao se tokom dvanaest prvih dana meseca nisana.« Veliki sveštenik odgovara u Mardukovo ime: »Ne boj se. narod je tražio Marduka. a posebno na verziju koja poreklo čoveka objašnjava žrtvovanjem dva boga Lagma. Kao što smo videli povodom Inane-Ištar. čovek dakle ima »oblik« koji je stvorio jedan veliki bog. veliki sveštenik li·· šava kralja njegovih odličja (žezla. boginju je trebalo otkupiti iz donjeg sveta. 116 Klasični autori govore ο »Belovom grobu« (= Mardukovom) u Vavilonu. . Njegova jedina nada je Ea. Marduk. 320 (= La royauti et les dieux. Sakralnost mesopotamskih vladara U Vavilonu. što odgovara Mardukovom »zatočeništvu«. Kingu postaje arhidemon. On će povećati tvoje carstvo . 3) obredne borbe i obredna procesija porl kraljevim vođstvom. Frankfort.

La splendeur divine.118 Uloga kralja prilikom akitua nedovoljno je poznata.120 Još pre rođenja. biva oslobođen i bogovi se ponovo ujedinjuju (to jest okupljaju se njiihovi kipovi) da bi odredili sudbine. i boginje Inane: taj se hieros gamos odigravao tokom praznika Nove godine (§ 19). to jest osiguravana sreća. Vladareva sakralnost je obznanjivana na više načina. str.31 Hieros gamos se odvijao po povratku sa svečane gozbe u Bit Akituu. str. oko njegove glave blistala je natprirodna svetlost. str. plodnost i bogatstvo novog sveta koji se upravo rodio. str. . obredno je stvarana godina. Frankfort. odgovara iranskoj hvareni. kod Hitita i u Ugaritu. Ta svetlost. obraća Marduku. potom izokretanje čitavog društvenog poretka. Ipak. u Ugaritu. 81 i dalje. Borbe između dve grupe maskiranih lica potvrđene su u Egiptu. gašenje ognjišta i povratak mrtvih (koje su predstavljale maske). na primer. 206.30 Pošto su tradicionalna društva polagala veliku nadu u periodično obnavljanje Kosmosa. kod Hetita. Po tom dvostrukom 117 Kao što je Marduk u Enuma elišu odredio zakone koji će uređivati upravo stvoreni svemir. Cassin. Mi smo već pomenuli svetu svadbu sumerskog kralja koji predstavlja Dumuzija. Ali identifikacija sa bogom ne postoji uvek: kao što smo videli.119 Kao i kod bogova. Ancient Mesopotamia. bogovi su ga predodređivali za vladanje. Prema jednom Sanheribovom zapisu možemo pretpostaviti da se podražavala prvobitna bitka. Već sada možemo tačno utvrditi da se epizoda praznika akitu susreće — da se ograničimo samo na Bliski istok — u Egiptu. građevine podignute van grada. a Lipitištar da ga je rodio Enlil). Poslednji čin predstavljao je određivanje sudbine117 svakog meseca u godini. 227 i dalje (= La Royoute. poslednjih dana u godini obredno stvaran »haos« koji su označavale »orgijske« razuzdanosti tipa Saturnalija. Tako je. tokom svog »ponižavanja«. u Iranu i kod Mandejaca. (Ova epizoda u Enuma elišu odgovara proglašenju Marduka za vrhovnog boga. sakralnost mesopotamskih vladara šircko je potvrđena. Le Mythe de l'iternel retour. a ta je titula prvobitno bila namenjena samo bogovima. up.) Kralj vodi povorku do Bit Akitua. 119 Up. Kingship.najzad. mi ćemo često pominjati praznike Nove godine. krai j se. Tim »određivanjima«. Zvali su ga »kraljem zemlje« (to jest — sveta). Sumeri su bili uvereni da im je kraljevstvo dato sa neba. Njegovo »ponižavanje« odgovara nazadovanju sveta u stanje »haosa« i Mardukovom »zatočeništvu« u planini. Kralj u borbi protiv Tijamat i u hieros gamosu s hramovskom robinjom oličava boga. Akitu predstavlja mesopotamsku verziju prilično rasprostranjenog mitsko-obrednog scenarija praznika Nove godine koji je shvaćen kao ponavljanje kosmogonije. a da je kralj olieavao Asura (boga koji je zamenio Marduka). Povorka predstavlja vojsku bogova koja je krenula protiv Tijamat. str. 118 Up. koja se na akadskom kaže melammii. smatralo se da je »božji sin« (Hamurabi izjavljuje da ga je rodio Sin. 303 i dalie. Oppenheim. Iako je kralj priznavao svoje zemaljsko poreklo. ono je bilo božanskog porekla i to se shvatanje održalo sve do iščeznuća asirsko-vavilonske civilizacije. ili »četiri oblasti Univerzuma«. Na Srednjem istoku i u istočnoj Evropi još postoji običaj da se »utvrđuje sudbina« nastupajućih dvanaest meseci na osnovu dvanaest dometnutih dana. 65 i dalje.

bar metaforično. delo semitskog genija. kralj Uruka.41 Kralj se. 342 ι dalje). A.poreklu vladar je bio pravi posrednik između bogova i ljudi. naprotiv. smatran tvorcem života i plodnosti. tekst 121 Labat. up. U svakom slučaju. 23. 59 i dalje. starao ο Drvetu života. Gilgameš u potrazi za besmrtnošću. pronađena je i sumerska verzija s brojnim epizodama iz njegovog legendarnog života. 124 »Veliki sveštenik« grada Uruka. oni su se molili bogovima da blagoslove njihovog kralja. str. u mitskom vrtu u kojem se nalaze Drvo života i Voda života. sin boginje Ninsun i jednog smrtnika. mesopotamski kralj je sopstvenom ličnošću ostvarivao obrednu vezu između dva oblika postojanja. Ponekad je zbog zločina svog naroda morao i da umre.) uspostavio pravdu u Sumeru i Akadu. Junak. Ova saga. prema sumerskoj tradiciji. Ep ο Gilgamešu je sigurno najslavnija i najpoznatija vavilonska tvorevina. i dalje. Gilgameš je svojim dvema trećinama bio božansko biće. Widengren. ο konačnom neuspehu poduhvata za koji je izgledalo da ima sve izglede na uspeh. str. bio je slavan već u drevno doba. Pred bogovima je predstavljao narod i ispaštao za grehe svojih podanika. Polazeći od različitih izdvojenih epizoda.) tada sam ja.121 Tekstovi objavljuju da je vladar živeo u bliskoj vezi s bogovima. Ali.. naročito str. kao vrtlar. . koja otpočinje erotskim neumerenostima junaka koji je uz to i tiranin. na akadskom je sačinjena jedna od najdirljivijih priča ο potrazi za besmrtnošću ili. Oni su ipak ostajali samo smrtnici. up. Gilgameš. .. božanskog i Ijudskog. . i pored hieros gamosa s nekim boginjama. »Kada su Anu i Enlil pozvali Lipitištara da vlada zemljom kako bi uspostavio pravdu u zemlji (. Jer vladari. 262 i dalje (= 'La Royaute. Fi-ankfort. Zbog toga su Asirci imali »kraljevog zamenika«. Pri svemu tome. Ne treba zaboraviti da čak ni slavni kralj Uruka. uprkos svojoj bliskosti s božanskim svetom. nije uspeo u svom poduhvatu da stekne besmrtnost. 123 Up. ali time nije postajao bog. Lipištar. str. u krajnjoj liniji otkriva nemogućnost da čisto »berojske« vrline temeljno transcendiraju Ijudsku uslovljenost. Le Caractere religteux de la rovaute assyro-babylonienne.«43 Moglo bi se reći da je kralj učestvovao u božanskom modalitetu. delo. Gilgameš. 50) u ANF. kao posrednik između ljudskog sveta i sveta bogova. 352. § 27). Upravo zahvaljujući toj dvostrukoj prirodi kralj је. str. kako je to Enlil rekao. uvod u Hamurabijev /akonik (I. nisu uspevali da prevaziđu svoju ljudsku uslovljenost. 164. Vernici mu nisu upućivali molitve. Ep ο Gilgamešu je.) Kralj je takođe božji »izaslanik«. nav. novi član panteona (kao što je to bio egipatski faraon: up. ponizni pastir Nipura (.122 (U stvari. i pored tih prethodnih verzija. hranu koja je svakodnevno prinošena na žrtvu kipovima bogova jeli su kralj i njegova svita.124 Na samom početku. On je predstavljao boga što је na arhaičnim stupnjevima kulture talcođe podrazumevalo da on na neki način jeste onaj koga je predstavljao. The King and the Tree of Life in Ancient Near Eastern Religion. 22 i dalie. on nije bio bog. od boga pozvani »pastir naroda«123 koji treba da uspostavi pravdu i mir na zemlji. tačnije.T. .

Stanovnici mole bogove za pomoć. 11. Gilgameš ο postojanju Enkidua doznaje najpre iz jednog sna. ali se u njemu rađa prijateljstvo prema Enkiduu. Kao što su to bogovi predvideli. . Gilgameš s druge strane planine izlazi u neku predivnu baštu. ljudiškorpioni prepoznaju u Gilgamešu njegov božanski deo i dopuštaju mu da uđe. na obali mora. On šalje jednu od svojih milosnica da ga opčini svojim dražima i dovede u Llruk. Taj je trenutak vrhunac životnog puta dvojice junaka. ali na kraju pristaje. Besna. on se razboljeva. on susreće nimfu Siduri i pita je gde može da nađe Utnapištima. Herojski podvizi ne mogu više da ga uteše. oni su za njih ostavili smrt. i početak jedne tragedije. Ali. odmah zatim. plan bogova nije bio uzaludan. napuni svoj Heidel. Posle dvanaest sati hoda kroz podzemlje. koje će biti u stanju da se suprotstavi Gilgamešu. Na kraju krajeva. Anu isprva odbija. st.slavi njegovo sveznalaštvo kao i ο veličanstvene gradnje kojih se poduhvatio. Portižena. svi piju na istim izvorima. ali to je. U pratnji Enkidua. Ištar preklinje svoga oca Anua da stvori »Nebeskog bika«. Ali.125 On je prestrašen pomišlju na smrt. Enkidu ipak uspeva da ga uhvati za rep. kako bi ovaj uništio Gilgameša i njegov grad. a Gilgameš rtm svoj mač zariva u potiljak. Njegovo putovanje prepuno je iskušenja inicijacijskog tipa. »Nebeski bik« se baca na Uruk i od njegove ruke stradava na stotine kraljevili ljudi. čiji »već i pogled zadaje smrt« (IX. Iste noći Enkidu sanja da su ga bogovi osudili. 4). Nadao se da će. i oni najzad odlučuju da stvore jedno biće divovskog stasa. ali je on drsko odbija. Taj poludivljak dobija ime Enkidu i živi u miru sa životinjama. Dva junaka uspevaju da ga pobede pošto su posekli njegov sveti kedar. 7). on nam predstavlja samodršca koji siluje žene i devojke i iscrpljuje muškarce teškiin radovima. Nepobedivi junak je oduzet od straha i ponizno pada ničice. 4. da stekne besmrtnost. Gilgamešu. On zna da čuveni Utnapištim koji se spasao posle potopa večno živi. Gilgameš izlazi kao pobednik. gde se nalaze vrata kroz koja Sunce prolazi svaki dan. on najzad oživeti. Tek na prvi znak raspadanja tela. Ištar se penje na gradske zidine i proklinje kralja. Gilgameš će svoju snagu štedro rasipati na herojske poduhvate. Dok su se vraćali u Uruk. Nešto dalje. ubuduće. Gilgameša primećuje Ištar. On stiže do planina Mašu. Siduri pokušava da ga odvrati: »Kada bogovi načiniše Ijude. Kralj napušta grad i luta pustinjom jecajući: »Zar neću i ja umreti isto kao i Enkidu?« (IX ploča. Posle ovog neočekivanog raspleta. Gilgameš se priklanja sudbini i Enkidu biva raskošno sahranjen. njegov jedini-cilj biće da umakne Ijudskoj sudbini. i umire posle dvanaest dana. a za sebe zadržali život. Boginja mu nudi da se njome oženi. Sutradan. Gilgameš se ne može prepoznati. Enkidu otkida jedno stegno »Nebeskog bika« i baca ga pred boginju zasipajući je uvredama. kada mu Ištar zapreti da će dovesti mrtve iz Podzemlja. Sedam dana i sedam noći on oplakuje svoga prijatelja i ne dozvoljava da ga sahrane. posle njegovih jadikovki. takođe. dva borca se odmeravaju čim se sretnu. Ubuduće. I stubac. Opijen njihovom pobedom. str. on kreće ka dalekoj i slavnoj kedrovoj šumi. Ti. koju čuva svemoćno čudovište Huvava. Vrata čuva par ljudi-škorpiona. a potom i od nekog lovca koji ga је opazio. i odlučuje da krene u potragu za njim. The Gilgamesh Epic. pa ga uzima za pratioca.

Privučena mirisom njegove biljke. a kada ga Utnapištim probudi. prelazak preko Vode mrtvih. međutim. Sidurina »iskušavanja«. 128 Reč je ο dobro poznatoj folklornoj temi: presvlačeći staru košuIjicu. reč je ο najtežem inicijacijskom iskušavanju. predlaže da je osvoji posredstvom inicijacije? Junak je već uspešno savladao neka »islcušenja«: prolazak kroz tunel. On tako doznaje priču ο potopu i ο odluci bogova da Utnapištima i njegovu ženu učine svojim »srodnicima«. »koji od bogova će tebe prikli'učiti svom saboru. dodata je kasnije. . Eliade. jednako je transmutaciji ljudske uslovljenosti. koji se nalazio u blizini. pita Utnapištim Gilgameša. Gilgameš silazi na dno mora. Ipak. jer bi jedino izuzetna moć koncentracije mogla učiniti neko ljudsko biće sposobnim da ostane »budno« šest dana i sedam noći. Oni prelaze Vodu mrtvih i stižu do obale na kojoj živi Utnapištim. Sada je. Neka ti svaki dan bude praznik. ukrade mu je i presvuče svoju kožu128 Jecajući. 129 XII. zmija obnavlja život. U ovoj epizodi možemo videti neuspeh još jednog inicijacijskog iskušavanja: junak nije umeo da iskoristi neočekivani dar. žali se što ga budi tek što je zaspao. ukratko.126 Treba li ovo shvatiti tako kao da Utnapištim Gilgamešu. nastanjujući ih »na ušću гека«. bila reč ο »duhovnom« iskušavanju. pokušaj da bdiješ šest dana i sedam noći!« (XI. Utnapištimovom lađaru. preveo Jean Nousayrol. 126 127 . I. Gilgameš se sada priprema da ode ali mu Utnapištim u poslednjem trenutku. kreće nazad. igraj i raduj se i noću i danju . Ploča X. redigovana na sumerskom. str. Izvesno. na neki način. 6—9. 198). 222.129 U Epu ο Gilgamešu videli smo dramatičan prikaz ljudske uslovljenosti predodređene neizbežnosti smrti. Gilgameš bez prekida spava šest dana i sedam noći. Gilgameš poziva Uršanabija da se popne na gradske zidine i da se divi njihovim temeljima. otkriva »tajnu bogova«: mesto na kom se nalazi biljka koja vraća mladost. 109). sav srećan. Ali. on shvata šta se dogodilo i opet počinje da jadikuje: »Šta da radim. Tekst se završava naglo: došavši u Uruk. tu je i smrt!« (230— 234). kao žestoki vetar. To su.. iz vode izađe neka zmija. bere127 je i. Naissances mystiques. Ali. Uthapištime. u sobi u kojoj spavam prebiva smrt.!«4e Ali Gilgameš je uporan u svojoj odluci i Siduri ga tada upućuje Uršanabi. i kud god da maknem. ploča. Nastavak njegovog govora je neočekivan: »Hajde.stomak i danonoćno uživaj. 44 i dalje. Gilgameš se žali Uršanabiju na svoju nesreću. pobediti san. na nagovor svoje žene. znajući da ga bogovi neće nagraditi besmrtnošću. on opazi jedan izvor hladne vode i požuri da se okupa. Histoire des Religions. kako bi ti dobio život koji tražiš?« (IX. bez pomoći Up. širi kroz njega!« (203—204). Posle nekoliko dana hoda. Gilgameš odmah pada u san i Utnapištim zajedljivo uzvikuje: »Pogledaj snažnog čoveka koji želi besmrtnost: san se. ovo prvo remekdelo svetske književnosti dopušta i mogućnost da bi. stubac III. Ipak. ostati »budan«. str. kuda da idem? Neki demon je obuzeo moje telo. događaji koji siu tu ispričani nisu u neposrednoj vezi s pripovedanjem koje smo upravo ukratko izložili. bila iskušavanja herojskog tipa. nedostajalo mu je »mudrosti«. Gilgameš ga pita kako је stekao besmrtnost.

. njome se obznanjuje nestalnost ljudske uslovljenosti. nemogućnost — čak i za samo jednog junaka — da se stekne besmrtnost. ali nije moguće zaključiti da li su oni povezani u jedan obredni scenario. »bog mi je doneo nemaštinu umesto bogatstva« (red 71. str. na molitve nema odgovora. i dalje). ponizno i pobožno. ANET.« »Zločinac je opravdan. već i iz iskustva ο sveopštoj nepravdi: zločinci trijumfuju. i dalje). Od svoga detinjstva. Čovek je stvoren smrtan.131 Ovo beznađe proističe ne samo iz razmišljanja ο ništavnosti ljudskog postojanja.bogova. tražio je boginju. 24. »Dijalog ο ljudskoj bedi«. pod pretpostavkom da je ona uopšte postojala. Ova pesimistička antropologija bila je uobličena već u Enuma elišu. dok se hrani najboljim mesom. ovaj pravednik se trudio da shvati božju misao.. neka bića bila sposobna da steknu besmrtnost. ili su samo proizvodi mašte. Naprotiv. 438. Sudbina bogova Na žalost. R. Ipak. »Gomila veliča govor nekog viđenog čoveka umešanog u zločin. priča ο Gilgamešu predstavljala bi dramatizovanu pripovest ο neuspeloj inicijaciji. koji je nazvan i »Vavilonski propovednik«. prinosio sam predviđene žrtve boginjaша . 131 »A Dialogue about human miserv«. i stvoren je jedino da bi služio bogovima. Počev od II milenijuma. još је u većoj meri prožet očajem. str. »Razgovor gospodara i sluge« deluje kao ishod nihilizma otežanog još i neurozom: gospodar čak i ne zna šta želi. a progoni se pravednik. bogatstvo je sakupio zločinac i bezbožnik (red 236).. pogledaj lobanje nekadašnjih ljudi i one iz naših dana: ko je zločinac. On je opsednut ispraznošću svih Ijudskih napora: »Popni se na humku starih ruševina i prošetaj uzduž i popreko. i dalje). ali nam je potpuno nepoznata predistorija eventualnog inicijacijskog scenarija koji bi se podrazumevao u Gilgamešovim dogodovštinama. Moć rđavih raste. ANET. Nalazimo je takođe i u drugim važnim religioznim tekstovima. predstavljaju li sećanja na keltsku mitologiju ili na tajanstvenu gnosu. Na kraju krajeva. prinosi na žrtvu tamjan kako bi umirio zlovolju svoje boginje? . da li sam propustio da prinesem žrtvu bogu? (Ne). prev. Razbojnik dobiia zlato. S punim pravom naglašavali smo činjenicu da je akadska religiozna misao isticala čoveka u prvi plan. opet). Pfeiffer. Pfeiffer. H. Ja sam molio bogove. priča ο Gilgamešu postaje egzemplarna. . U slučaju arturskih romana. Inicijacijsko značenje traganja sa besmrtnošću može se prepoznati u specifičnoj strukturi iskušavanja kroz koja prolazi Gilgameš. mi ne znamo obredni kontekst mesopotamske inicijacije.« (red 51. pod uslovom da uspešno prebrode niz inicijacijskih iskušavanja. (A. red 84. slične 130 »A Pessimistic Dialoguc betvveen Master and Servant«. mi bar poznajemo inicijacijske tradicije koje su prethodile njihovom objavljivanju. ali slabi propadaju i nejaki stradavaju« (red 267. prev. a slabog more glađu. »Da li ponosni lav. Romant vezani za legendu ο kralju Arturu prikazuju analognu situaciju: tu nalazimo obilje inicijacijskih simbola i motiva. . 439—40. ali ponižava skromno biće koje nije činilo nasilje. ja. a ko Ijubazni čovekoljubac?«130 Drugi jedan slavni tekst. bogovi izgledaju nezainteresovani za Ijudske poslove. Iz te per· spektive.

L. ili obrnuto. Smatralo se. smatralo se da je čovek pod zaštitom nekog boga ako obredno upotrebljava neki metalni predmet ili poludragi kamen određene boje. Vavilon je bio Bab-ilani. Pre svega. manje skup metod sastojao se iz toga da se u vodu izlije malo ulja. Ali. ilu (dosl. Le Mythe de l'eternet retour. potpuno izdvojenom od kosmičkih ritmova. on zna da predstavlja deo univerzuma objedinjenog homologiiama: on živi u gradu koji predstavlja imago mundi. da je izvesne nezgode moguće izbeći. osiguravaju komunikaciju s nebom i bogovima. odvojenom od bogova. Grčka). bogovi neće uvek biti ravnodušni. Izrael.134Drugim rečima. Njegovi su ga već bili oplakali kao mrtvog. »predstavljao« odgovarajući metal. složeni sistem korespondencija Neba i Zemlje istovrerneno je omogućavao razumevanje zemaljskih realiteta i njihov uticaj preko raspektivnih nebeskih prototipova. čovek nije osamljen u sopstvenoj samoći. »bog«). on se nada da će pomoću obreda i molitvi zadobiti božji blagoslov. Pfeiffer. od kojih je većina bila razvijena u akadsko doba. Indija. kada mu niz snova objavi da će ga spasti Marduk. 198—206. Najzad. prema tome. To je istinski pravednik koji. Preostali su ištaru (njesjova sudbina). jer su upravo tu bogovi silazili na zemlju. on učestvuje u duhovnom elementu koji se može smatrati božanskim. up. sve što je bilo obojeno nalazilo se pod »uticajem« neke planete. str. izgleda. omogućavale su da se dozna budućnost. jer će odgovori na ovu vrstu nihilističkog iskustva biti davani zavisno od religioznog duha svojstvenog svakoj kulturi posebno. Oppenheim. čovek nije živeo u zatvorenom svetu. Ali u mesopotamskoj mudrosnoj književnosti.5(i Prema tome. brojne tehnike proricanja. »Vrata bogova«. i potom iz njegovog tela čupa bolove kao što bi otrgao neku biljku. pravednik najzad zahvaljuje Marduku obredno prolazeći kroz dvanaest vrata njegovog hrama u Vavilonu. to je njegov »duh«. Bezbrojne bolesti učinile su da on bude »prekriven sopstvenim izmetom«. Iran. Ancient Mesopotamia. Eliade. Pokazuje se da je granica između ljudi i bogova nepremostiva. A. Pošto mu se vratilo zdravlje. usled same te činjenice. svaka planeta je pripadala nekom bogu. on sam vidi kako bog poražava demone smrti. 132 »I will praise the Lorcl 133 To je najznačajniji . M. Jedan tekst prikazuje telesne i duševne patnje nekog nevinog čoveka koga smo uporedili s Jovom. akadska religiozna misao naglašava granice Ijudskih mogućnosti. 26 i dalje. Mnogi gradovi i svetilišta dobijali su naziv »veza između Neba i Zemlje«. čiji bramovi i zigurati predstavljaju »središte sveta« i. str.132 Na kraju. S druge strane. Raznovrsnost tehnika i značajan broj pisanih tekstova koji su stigli do nas svedoče ο ugledu koji je gatanje uživalo u svim društvenim slojevima. koga je. ANET. pati zato što mu ne pomaže nijedno božanstvo. 134 Up.duhovne krize izbijaće i na drugim mestima (Egipat.133 Zatim. Kao u nekom ekstatičnom zanosu. ргеша tome. lamassu (njegov individualitet: liči ла neki kip) i šcdu fkoji je uporediv sa geniusom — duhom). I najvažnije. i da se potom protumače znaci of Wisdom«. prev. element лскос personaliteta. Najrazvijeniji je bio metod ispitivanja utrobe žrtve. 434—37. Pa ipak. ali s različitim posledicama. Evo jednog primera: pošto ie svakoj planeti odgovarao neki metal ili neka boja. ističući čoveka u prvi plan. str.

dakle. ili makrokosmosmikrokosmos. veštinu građenja ciglom. neolitske kulture nastavile su da se razvijaju. što znači da su se podrazumevale određene kosmološke. etičke i »egzistencijalne« pretpostavke. koja će postati široko poznata. Ali zračenje mesopotamske kulture. upražnjavana je naročito u krugovima oko vladara. Astrologija. razvijena posle drugih tehnika. drugim rečima. jer predviđani su događaji koji će se ostvariti tek posle određenog vremenskog razdoblja.koji su se mogli pročitati iz različitih oblika koje bi stvarale te dve tečnosti. Pažnja koja se pridavala »znakovima« dovela je do otkrića stvarne naučne vrednosti. »gospodarilo« se vremenom. ono je. Ipak su.136 Oko ~ 1500. Tokom sledećih šest vekova. bilo upotpunjeno sredstvima za otklanjanje kobnih predznaka pomoću bajanja. Nezaboravno čudo: »Prvi put« Rađanje egipatske civilizacije nije prestalo da zadivljuje istoričare. čini se. konačno bila završena stvaralačka epoha mesopotamske misli. tehniku pravIjenja brodova. ali bez dubljih izmena. potisnuli erudicija i kompilacijski radovi. godine je. IV POGLAVLJE RELIGIJSKE IDEJE I POLITIČKE KRIZE U STAROM EGIPTU 25. intelektualnu aktivnost su. Neka od tih otkrića kasnije će preuzeti i usavršiti Grci. manje-više neposredno u sebi sadrže veze Nebo-Zemlja. međutim. Pokazalo se. na primer. Vavilonska nauka je. . Nougayro1. 39 i dalje. određeni broj 135 136 Kao. Ideje. Tokom dva milenijuma koja su prethodila osnivanju »Ujedinjenog kraljevstva«. Značajno je što vavilonska otkrića. da svet ima određene strukture i da njime vladaju zakoni. Odgonetanjem »znakova« doznavala se budućnost. u IV milenijumu. nastavlja se i povećava. potvrđeno ocl najstarijih vremena. ostala »tradicionalna nauka« u tom smislu što je naučna svest zadržala »totalitarnu« strukturu. medicina i alhemija u Kini. Egipat preuzima valjkasti pečat. već od početka drugog milenijuma. dodiri sa sumerskom civilizacijom izazvali pravu mutaciju. »La divination babylonienne«. posebno str. verovanja i tehnike mesopotamskog porekla kruže od zapadnog Mediterana do Hindukuša.135 Sve tehnike proricanja oslanjale su se na otkrivanje »znakova« koji bi potom bili tumačeni u skladu sa određenim tradicionalnim pravilima. J. Što se tiče tumačenja snova. izgleda.

a naročito dogma ο faraonu kao bogu. vrbunac ceremonija predstavljalo je ponavljanje obreda koji je ustanovio Menes. i prema tome kontinuitet kosmičkog i društvenog poretka. Sve do upada Hiksa 1674) Egipat nije znao za opasnost koja bi došla spolja. Došavši s iuga. Crveno more i Sredozemno more. ali koje nalazimo i u mitovima i nostalgijama i drugih tradicionalnih društava. 48 i dalje. јег je ona 137 H. bez prethodnica. Uočljivo je da su najznačajnija socio-politička i kulturna ostvarenja nastala tokom prvih dinastija. drugim rečima. sve su to logične posledice teologije koja je kosmički poredak smatrala za božansku tvorevinu bez premca. plovnost Nila omogućavala je vladaru da upravlja zemljom posredstvom sve centralizovaniie administracije. . izbeći krize koje bi mogle da uzdrmaju osnove novoga sveta. Prema tradiciii. religioznog je porekla. Posle ni'esa.138 Osnivanje ujedinjene države izjednačeno je s kosmogonijom. To »mirovanje« koje karakteriše egipatsku civilizaciju. 138 H. pored sadašnjeg ^rada Kaira. Osim toga. S druge strane. Faraon. a branili su ga pustinja. otelovljeni bog. Postojanost obrednih formi. 100—111: Baumgartel. koje se pojavljuje naglo. civilizaciju. njegova smrt je značila samo njegovo preseljenje na Nebo. Menes je novu prestonicu ujeclinicnog Esipta izgradio υ Memfisu. Posle V dinastije (~ 2500 —2300) gotovo da ništa značajno nije dodato nasleđenoj kulturi. Kontinuitet jednog otelovljenog boga za drugim otelovljenim bogom. Religija. godine). poznatog pod imenom Menes. pogotovu. Egipat nije znao za velike gradove mesopotamskog tipa. a u svakoj promeni videla opasnost od povratka u haos. za razliku od Mesopol:amijc sa svih strana izložene napadačima. i sama geografija je nametala drugačiji razvoj od onoga koji je bio svojstven sumersko-akadskim kulturama. Izvesno. dolina Nila — bio izolovan. The Culture of Prehistoric Egypt. Ta su dela utvrdila obrasce za sledećih petnaest vekova. faraoni su krunisani u Memfisu. prema tome — i mogućnost za trijumf demonskih sila.137 Ali egipatska civilizacija će. beskrajno složeniju i višu u odnosu na civilizaciju neolitskih sela. Egipat je — tačnije. vrlo brzo. tokom više od tri hiljade godina. pisarije. Tu ie on prvi nroslavio ceremoniiu krunisania. Pošto je faraon bio besmrtan. To nije bilo podsećanje na Menesove podvige nego obnavIjanje svaralačkog izvora prisutnog u prvobitnom događaju. početkom Prve dinastije (oko ~ 3000. Osnovno je bilo obezbediti stalnost tog dela izvršenog prema božanskom obrascu. Frankfort. od početka su dale svoj doprinos oblikovanju struktura egipatske civilizacije. Moglo bi se reći da je državu činila seoska masa kojom su upravljali predstavnici otelovljenog boga. vrlo verovatno. str. str. Frankfort.umetničkih motiva i. The Birth of Civilization in the Near-East. 50. bio je osiguran. Božanska priroda faraona predstavljala je najbolje jemstvo za to. pa. La Royaute et les Dieux. ponavljanje podviga i junačkih dela obavljenih na početku epohe. razviti osoben stil koji će se odraziti na sve njene tvorevine. faraona. Težnja koju su evropski naučnici označili kao »mirovanje« bila je usmerena na to da se održi netaknuta prvobitna ivorevina. Jer. str. uspostavio je novi svet. ujedinjenje zemlie i osnivanje države bili su delo prvog vladara.

života i svesti. označene kao »vreme Raovo«. Moramo. Budući da je tu bila reč ο bogovima stvaraocima. religioznom. Sve što postoji. U stvari. kosmogonije i mitovi ο poreklu (poreklo čoveka. ili borba. Reč je ο prilično poznatom mitskom motivu: »savršenost početaka«. str. itd. moglo bi se reći da su obredi usmereni na ometanje demonskih sila imali za cilj obnavljanje prvobitnog savršenstva. nakon uplitanja zla. postojalo je više kosmogonijskih mitova. Teogonije i kosmogonije Kao i u svim tradicionalnim religijama.) predstavljaju suštinu svetog znanja. ta je epoha neprekidno obnavljana. ti se mitovi pozivaju isključivo na zbivanja koja su se dogodila u mitsko vreme početaka. Uzastopne faze kosmogonije navedene su u različitim mitološkim tradicijama. uspostavio »kanonsku verziju«. da ga rekonstruišemo na osnovu epizoda i nagoveštaja koje nalazimo u najstarijim zbirkama. pismo. poistovećivanje je išlo lakše zbog strukturne sličnosti. čiji su glavni junaci bili različiti bogovi. i koji su početak Stvaranja vezivali za mnoge religiozne centre. poistovećujući raznorodne religiozne sisteme i združujući jasno suprotstavljene božanske likove. obreda. Pojavljivanje tog »Prvog mesta« iznad vodenog beskraja označava pomaljanje ne samo zemlje. kalendar. svaki značajan grad postavljao je svog boga na prvo mesto.bila savršena u svakom pogledu — kosmološkom. socijalnom. Ruiidle ClarkMyih and Symbol in Ancient Egypt. ili buka. 26. posebno u Tekstovima piramida (~2500 — 2300). kako prirodne pojave. nazvana Tep zepi. Rundle Clark. 141 Up. Prirodno.141 U Heliopolisu. tako i religiozni i kulturni realiteti (nacrti hramova.) svoju valjanost i smisao duguju činjenici da su bili stvoreni tokom prvobitne epohe. Dinastičke promene često su pratile i promene prestonice. Ukratko. već i svetlosti. pa sve do ustoličenja Horusa. Među najstarije teme spada pomaljanje nekog brežuljka. . ili nered«. Ozirisovo ili Horasovo. Takvi događaji obavezivali su teologe nove prestonice da ob jedine više kosmogonijskih tradicija. »Prvi put«. Ali slavna epoha »Prvi put« nije bila odbačena među relikvije nepovratne prošlosti. 263—64. Očigledno. obredi. delo. prema tome. egipatska kosmogonija otpočinje izranjanjem jednog brežuljka iz Prvobitne vode. pojavio se nered i tako je okončano zlatno doba. lotosa ili jajeta iznad Prvobitne vode. poistovećujući svog glavnog mesnog boga s demijurgom.139 U nekom' trenutku. ni bolesti nisu postojali tokom te čudesne ere. 140 Mit nije bio ispričan povezano i celovito. Što se tiče bogova tvoraca. da bi time. »Prvi put« predsta\'lja zlatno doba potpunog savršenstva »pre nego što su se pojavili bes. etičkom. trajala je od pojavljivanja boga stvaraoca iznad Prvobitne vode. Ni smrt. u Tekstovima sarkofaga (oko ~2300 — 2000) i u Knjizi mrtvih (posle 1500). kraljevstva. mesto koje se zvalo »Dolina peska« i činilo deo Sunčevog hrama bilo je poistovećeno s 139 Up. da tako kažemo. str.140 Slično tolikim drugim tradicijama. Ta epoha. itd. 36. kraljevski znaci. Ali teolozi su osim toga stvarali i smele sinteze. društvenih institucija. Budući da je predstavljala skup obrazaca koje treba podražavati. nav.

tekstove koje je naveo i komentarisao Frankfort. str. i reference koje je naveo Morenz. 145Tekstovi koje navode Soneron — Jojot. Prvobitni brežuljak ponegde postaje Kosmička planina na koju se faraon penjao da bi se susreo s bogom-suncem. 32 i dalje. iz kojeg je izišlo »presveto dete. § 32). ušli u svoja vidljiva tela. Izrazi su naivno nepristojni. Iz prvobitnog jezera kod Hermopolisa izronio je jedan Lotos. Prema solarnoj teologiji Heliopolisa.142 U stvari. Bogovi su. junaci patetične drame ο kojoj će kasnije biti više reči. rođen iz božanskog semena svih nrvih Bogova Prethodnika«. takođe Morenz. Šu (Atmosferu) i Tefnut. str. ili ο prvobitnom Lotosu lcoji je nosio Sunce dete. Dodajmo da uloga delitelja nije isključivo sačuvana za Šua. videti tekstove koje navodi Moreno. — različito su orikazane. a Atum je smatran samo za tvorca prvog božanskog para. U Hermopolisu. teolozi su razvili prilično složeno učenje ο oktoadi. Iznenađuje to što je do danas najstarija poznata egipatska kosmogonija ujedno i najviše filozofska. 46—47. str. Glavni tekst onoga što je nazvano »Memfiska teologija« urezan je u kamen za vreme faraona Šabake (oko ~ 700). dok Ra. u srednjem Egiptu.144 Iz njihovog braka dolaze 11a svet Oziris i Izi. . I druga su mesta prisvajala iste prednosti. рге svega predstavlja boga koji se očituje. up. itd. Zemlja i Nebo bili su sjedinjeni u neprekidnom hieros gamos-u sve do trenutka dok ih nije razdvojio Šu. ali je izvornik napisan neka dva milenijuma pre toga. (up. svaki grad. . 229 i dalje. on je vrlo stari Ptah. Vid'.« Ptah je proglašen za najvećeg boga. »Onaj koji se očitavao kao srce—duh). stvaranje živih bića. 144 Vid. druge tekstovc koje su preveli i komentarisali Morenz i Schubert. Ptaha stvara njegov sopstveni duh (»srce«) i sopstvena reč (»jezik«). str. La rćligion egyptienne. 143 Sauneron i Yoyote. zatim. Der Gott auf der Blume. Sunce. u obliku Atuma.da. Set i Neftis. str. Jer. La Royaute. u: La Naissance du Monde. 181 stubac i dalje). teogonija. Kao i u sumerskoj tradiciji (§ 16). poglavlje Knjige mrtvih najavljuje da će Atum ponovo postati Zmija kada se svet vrati u stanje Haosa. Druge verzije govore ο Prvobitnom jajetu u kojem se nalazila »Ptica svetlosti« (Sarkofazi. smatrani su za neko »Središte sveta«. bog atmosfere. Etape stvaranja — kosmogonija. prodirući u »svaku vrstu biljlce. U Atumu možemo prepoznati vrhovnog skrivenog boga. grada smeštenog u vrhu Delte. tekstove koje navode Soneron — Jojot. savršeni naslednik. onaj koji se očitavao kao jezik (= reč). gde je Ptah onaj koji razdvaja. bila formulisana najsistematičnija teologija vezana za boga Ptaha. str. prestonici faraona Prve dinastije. 206 i dalje. svako svetilište. 37. roditelje boga Geba (Zemlje) i boginje Nut (Nebo). a to je »onaj koji je povezao seme bogova i ljudi«. La religion egyptienne. mesto gde je otpočelo Stvaranje..145 Ali upravo je u Memfisu.»Prvobitnim bregom«. ali je njihov smisao jasan: božanstva se radaju iz same supstance vrhovnog boga. 228. u svaku 142 Vid. Hermopolis je bio slavan zbog svog jezera iz kojeg je izronio kosmogonijski Lotos. prvoj i poslednjoj slici boga Atum. 59. 175.143 ili najzad. U stvari. Ptah »je učinio da postoje bogovi«. tvorevina oktoade. 234 i dalje. grupi od osam bogova kojima će se pridružiti i Ptah. svaku vrstu gline. svaku vrstu kamena. IV. str. ο prvobitnoj Zmiji. Demijurg ih je stvorio samozadovoljavajući se ili iskašljavajući se. str. bog Ra-Atum-Khepris je stvorio prvi božanski par.

«147 Međutim. str. mikrokosmičke predstave zemlje. 80. koji obezbeđuju periodičnost kretanja zvezda. 63—64. Morenzov komentar. kada Ra otkrije da su ljudi kovali zaveru protiv njega. »ljudi« su bili prvi stanovnici Egipta. egyptienne. on odlučuje da ih uništi. tekst koji je preveo Vilson. bili su dobro zbrinuti. La Royaute et les dienx. str. 75—76. dakle. egvptienne. str. na Zemlji) i preko kojih se oni mogu očitovati«. 146 Prev. str. Ljudi (erme) su rođeni iz suza (erme) boga sunca Ra. on za njih stvara biljke i životinje.. jer oni su njegove slike. ANET. Kao što primećuje Džon Vilson (John Wilson. Ali. 10—11. Rel. 149 Vid. kruženja godišnjih doba. već i Palestince. Kanaansko рггdanje zna za odgovarajući mit. str. odeljak 50.e stvorila tvoračka moć misli i reči jednog jedinog boga. da bi ih nahranio . ANET. Soneron — Jojot. Božje stado. 78 i dalje. Reč je ο shvatanju koje je karakteristično za tradicionalne civilizacije. str. mitovi ο poreklu čoveka deluju prilično skromno. Le Mythe de l'eternel retonr. teogoniju i kosmogoniju j. Odgovornosti otelovljenog boga Kao što to primećuje Henri Frankfort. Sekmet) ne štite samo Egipćane. 27. . Eliade.149 Egipćani su bili jedini stanovnici kojima su pripadala sva prava. On je napravio vazduh da bi okrepio njihove nozdrve. 17 i dalje. značenje imaju samo promene koje su obuhvaćene ritmovima kosmičkog života.146 Ukratko.152 kosmogonija je najznačajniji događaj pošto predstavlja jedinu stvarnu promenu: pojavljivanje Sveta. pošto je boginja pretila da će potpuno uništiti Ijudsku rasu. time se objašnjava zabrana strancima da ulaze u hramove. Od tog trenutka. - . 51—64. 4).. On [Bog-Sunce] napravio je za njih nebo i zemlju. ANET. 18 Up. str. 151 Le Livre des Portes. U jednom tekstu koji je sastavljen kasnije (oko ~2000). potekli od njegovog mesa. fragment preveli Soneron — Jojot. On sija na nebu. str. Ali. u periodu krize. up. str. Središte sveta. primere koje navodi Morenz. str. pošto je Egipat bio prva zemlja koja je uopšte bila stvorena.stvar koja niče po njenoj površini (tj. Up. bez sumnje. 216 i dalje. ptice i ribe. 49 i dalje.150 Neki kasniji tekstovi odražavaju težnju ka univerzalizovanju. 147 Instructions pour Merikare. 152 Ancient Egyptian Religion. odeljak preveli Sonei-on — Jojot.. reč je ο uzastopnim trenucima povezanim u različite cikluse. 414—418. a posebno Frankfort. primere kod Morenca. Ra nalazi nekakav izgovor i uspeva da je opije. 150 Vid. па početku egipatske istorije nalazimo učenje koje se može uporediti s hrišćanskom teologi. Dva odlučujuća trenutka čudesnog doba »Prvog puta« bila su kosmogonija i stupanje na presto faraona. Videti ostale reference kod Morenca. najviši izraz egipatske metafizičke misli. Vilsonov (Wilson) integralni prevod.148 Pobuna ljudi i posledice do kojih je ona dovela zbili su se u mitsko vreme.151 Ipak. Očigledno. U poređenju s teogonijom i kosmogonijom. str.jom Logosa. To je. Bogovi (Horus. Vid. str. Taj pomor preuzima na sebe Hator. Nubijce i Libijce. mitska istorija prvih ljudi nema neku značajnu ulogu. str. 76—7. Rel. 70 i dalje. Vid. u tom slučaju. bilo je napisano: »Ljudi.

smatralo se da kraljevstvo postoji od početka sveta. 54— 55). on je. prvog faraona. bez razlike. kosmogonija se ponavlja svakog julra. Nered podrazumeva nekorisnu. 1730—1562) institucija monarhije nije dovođena u pitanje (Ancient Egyptian Religion. Videti druge primere u La Royaute et les Dieux. »pravda«. »sijati«. 202 i dalje.' . str. mada ne uspeva i da je uništi. Tim opunomoćenjem kraljevstvo je posvećeno kao božanska institucija. glagol khay. 156 Prema Frankfortu. kao onaj koji je postojao рге nego što je uzdigao Nebo iznad Zemlje« (Frankfort. odražava savršenstvo Zlatnog doba. i za svaku zoru. Politička aktivnost faraona predstavlja ponavljanje Raovog podviga: i on »tera« Apofis. str. 167—170. neuništiv. Isti se izrazi koriste za Tutankamona kada ponovo uspostavlja red posle »jeresi« Ehnatonove (up.154 Faraon je otelovljenje ma'ate. U stvari. ritma vegetacije. Rel. može je spoznati svaki DOjedinac za sebe. Jedan vladar je označen kao »neko ko zna istinu (ma'at) i koga je Bog poučio«. »Ja radim tako da ti spoznaš stvar ma'ate u svome srcu. đelo. itd. 43). ali čije je najopštije značenje »dobar poredak« pa. dok sam bio sam u Numu (Prvobitnom okeanu). dakle.« U stvari. on bdije nad tim da se svet 153 U Knjizi mrtvih (gl. poplava i povlačenja Nila. izraza koji se prevodi i kao »istina«. str. 17) Bog objavljuje: »la sam Atum. Vezir Rekmir tako kaže: »On je bog koji svojim delima čini da mi živimo. Prema tome. § 32). i za trenutak Stvaranja. Autor jedne molitve bogu Ra kliče: »možeš li dati ma'atu mome srcu!«155 Kao otelovljenje ma'ate. korišćen je. 154 Frankfort. isto. 155 Tekstove preveo Morenz. dakle. kao i za prikazivanje faraonovog pojavljivanja na ceremoniji krunisanja. upravo ta periodičnost kosmičkih ritmova predstavlja savršenstvo koje je ustanovljeno u vreme »Prvog puta«. pa prema tome i štetnu promenu egzemplarnog ciklusa savršeno uređenih promena. i »pravo«. Za vreme političkih nemira iz Srednjeg perioda (oko 2250— 2040.mesečevih mena. pa prema tome i kontinuitet života. ili na privatnom Veću. Da navedemo samo dva primera: Raovo stvaranje se ponekad ukratko iskazivalo preciznom formulom: »On je uspostavio red (ma'at) namesto Haosa«. i za prikazivanje sunčevog izlaska.« Jedna glosa dodaje sledece objašnjenje: »To znači da Re počinje da se pojavljuje kao kralj. U stvari. faraonova junaštva opisana su istim onim izrazima koji su korišćeni za opisivanje junačkih dela boga Ra ili njegovih solarnih epifanija. prema tome. drugim rečima. Pošto ma'at jeste sama osnova lcosmosa i žh'ota. 54 i dalje. kada bog sunce »otera« zmiju Apofis. kada je počeo da upravlja svojim Stvaranjem. nalazimo izjave kao što je ova: »Potakni svoje srce da spozna ma'at«. nav. јег Haos (= Tama) predstavlja virtualitet. Ancien Egypt. možeš li učiniti ono što je ispravno za tebe!« Ili: »Bio sam čovek koji je voleo ma'atu i mrzeo greH. takvo shvatanje objašnjava potpmio odsustvo narodnih ustanaka. Ja sam Re u njegovim prvim očitovanjima. Jer sam znao da se (greha) Bog užasava. Isto tako. str.. str. Pošto društveni poredak predstavlja jedan vid kosmičkog poretka. Tvorac je bio i prvi kralj.153 on je tu funkciju preneo na svoga sina i naslednika. na svečanostima. faraon za sve svoje podanike predstavlja uzorni model.«156 Delo faraona osigurava stabilnost Kosmosa i Države. ili za Pepija II: »on je doneo ma'at namesto laži (nereda)«. upravo Bog daruje neophodno znanje. U tekstovima koji potiču iz različitih epoha. Ma'at pripada izvornom Stvaranju: ona.

jer je tu bila reč ο širem vremenskom ciklusu. koji se proslavljao trideset. u procesijama. U brojnim karakterističnim pojedinostima. itd. kada je Ramzes III izgradio svoju grobnicu. cilj obreda bila je odbrana. nosili na leđima božji kip ili svetu barku. 13—14. Posredno ili neposredno. Frankfort. faraon je trebalo da slavi kult. 1. kraljica i jedan beli bik učestvovali Le Lythe de l'eternel retour. str. a pratilo je klicanje vernika. La Royautć. kosmogonija je ponavljana160 još uzornije nego svakodnevna Raova pobeda. H. str. (Ova težnja da se život i istorija tumače pomoću uzornih modela i kategorija. bio jedini protagonist određenih neponovljivih istorijskih događaja: vojnih pohoda u različite zemlje. isto. glava 1. muziku i plesove. Tako je. Frankfort je predložio genijalno objašnjenje manifestacije bogova u obliku životinja: dok su kod ljudi individualne crte u ravnoteži s morfološkom strukturom figure. str. Pa ipak. i pored različitih obličja i uloga. Veliki praznik Min. 159 Up. 30. kralj. to je bio praznik žetve. str. bila preduzimljivost i hrabrost Tutmozisa III za vreme bitke kod Megida. oni će biti izjednačeni s Apofisom. 160 Up. 122—36. drugi bogovi. La Royaute. La Royaulć et les Dieux. jedan od najraširenijih u Egiptu. Ukratko. str. Le Mythe đe l'eternel retour.159 U uačelu. Ancient Egyptian Religion. .ne vrati u Haos. koji je protumačen kao ritmičko kretanje unutar jednog nepokretnog totaliteta. Izvorno. Priznajući značaj statičke vizije Univerzuma. Minu. Anubisu. godina posle vladarevog ustoličenja. kod Frankforta. A. na primer. životinje se ne menjaju nego uvek reprodukuju svoju vrstu. str. itd. procesija je podrazumevala pesme. ali je on svoje funkcije prenosio na sveštenike različitih hramova. Sveštenici su. u očirna Egipćana.) nismo baš najbolje obavešteni. 25—26. str. § 25).158 Prema tome kako su faraoni prikazivani na spomenicima i u tekstovima. 200—201. Frankfort. poređenje između Mina i Sobelca. Obred posvećenja ponavljao se i povodom praznika sed. Vandier. Frankfort. Kada se neprijatelji pojave na granicama. život životinja izgledao nadljudski pošto one dele statički život Univerzuma. on je na njoj ponovo ispisao irnena osvojenih gradova koji su već bili upisani na nadgrobnom hramu Ramzesa II. Prilikom prikazivanja bogova utvrđena je čak težnja ka obezličavanju. svojstven je tradicionalnim kulturama)157 Faraon je. η. Ustoličenjem faraona ponovo su prikazivane epizode Menesovog dela (gesta) — ujedinjenja dveju zemalja. izvesno. 65 i dalje. a pobedom faraona ponoviće se Raov trijumf. nemoguće je prepoznati njihove lične crte. nosili su ona ista lična imena koja se nalaze na reljefima Sahurijevog hrama podignutog dva veka ranije«. pobeda protiv drugih naroda. Libijci koji »su se pokazali kao žrtve osvajanja Pepija II.161" Što se tiče periodičnih svetkovina posvećenih određenim bogovima (Horusu. obredno se ponavljalo osnivanje Države (up. postojanost »Ргvobitne tvorevine«. kao što je. kada se i molilo za obnavljanje njegove božanske energije. dakle. Čak i u doba Starog carstva. La Religion egyptienrve. pominju se u himnama i molitvama skoro istovetnim izrazima. Svake Nove godine. 20 Up. de Bak (Buck) je prepoznao konvencionalne elemente portreta idealnog vladara. 158 157 Vid. 205. bolje nam je poznat zahvaljujući tome što je kasnije povezan sa kraIjevskim kultom. Izuzev Ozirisa i Izide.

Već u predinastičko doba (tj. jedini egipatski bog koji je pretrpeo surovu smrt. 163 A. služba je obuhvatala i ceremonijalno sjedmjenje kraljevskog para. Van· dier. Uspenje faraona na Nebo Najstarija verovanja vezana za posmrtnu egzistenciju. Padao bi ničice pred kipom. smrt je predstavliala polaznu tačku njegovog nebeskog putovanja i njegove »besmrtnosti«. koga je Veliki bog rodio pre stvaranja sveta. ili na nebu. 164 i dalje. da bi se bogu »otvorila usta«. 164 Ova ideja apravdava rodoskvrnu vezu mrtvog faraona. up. Frankfort. Kralj bi odsekao snop klasja i dao ga biku. podjednako je bio prisutan i u kraljevskom kultu. nejasan. liče na dve u svetu široko potvrđene tradicije: prebivalište mrtvih je bilo ili pod zemljom. uprkos naporu teologa. 28. Moret. među zvezdama. drugim rečima. izjavljujući da je ušao u Nebo (naos) da bi kontemplirao boga. smrt je neposredno upućivala na Ozirisa. tu su nam poznati samo neki simbolični gestovi: u rov iskopan na gradilištu budućeg hrama. Smrt i zagrobni život više su zaokupljali Egipćane nego druge narode Bliskog istoka. nastavak obreda je.). Dnevno iskazivanje počasti bogu upućivano je božjem kipu koji je čuvan u naosu. Obavivši prethodno obredno očišćčenje. Za faraona.164 Verovanje da se zagrobni svet nalazi u podzemlju. Oziris. Na žalost. Frankfort. La Royaute. pečatio bravu i povlačio se hodajući unazad. vaskrsnuću u svetu zvezda. a smrt je bila jednaka ponovnom rođenju. Tu se pojavljuje izvesna suprotnost između paralelnih i ponekad antagonističkih shvatanja. str. Atumov (Raov) sin. ne može umreti. str. na početku IV milenijuma) neke religiozne tradicije povezane sa zemljoradnjom artikulišu se oko mitsko-obrednog kompleksa vezanog za Ozirisa.su u procesiji. Kasnije ćemo ispitati posledice tog susreta između boga koji umire i solarne teologije koja objašnjava i vrednuje besmrtnost faraona. S druge strane. itd. Na kraju. preovlađivalo je u kulturama neolita. Up. U većini formulacija uporno se ponavlja da faraon. . nije bila savršeno sistematizovana. u onoj meri u kojoj ih je moguće rekonstruisati. sveštenik obreda je prilazio naosu. 260. str. on je posvećivao hram podižući aesnu ruku. Le rituel du culte divin journalier en Egypte. tačnije. Materinstvo neba podrazumevalo je predstavu ο tome da umrli treba da bude rođen po drugi put: posle ponovnog rođenja na nebu. ikoji je nazvan »Bikom koji oplođuje svoju Majku«. lomio glineni pečat i otvarao vrata. prilikom svečanog otvaranja. međutim. sveštenik obreda je zatvarao vrata. kralj je polagao »temeljni polog« (opeku koju je zamesio sam vladar. Ali ta doktrina.162Faraon je takođe bio na čelu ceremonija utemeljivanja i posvećivanja hramova. Tekstovi piramida skoro isključivo govore ο shvatanjima koja se tiču posmrtne sudbine kralja. zlatne šipke. svuda. duše se sjedinjuju sa zvezdama i dele njihovu večnost. ali drugi tekstovi 162 Prema Gardineru.163 Znatno su obimnija obaveštenja koja se tiču pogrebnih kultova. 244 i dalje. dojila ga je Boginja-Majka (predstavljena u obliku krave). Kip je zatim čišćen lužinom. itd. Posle smrti. Nebo je zamišljeno kao Boginja-Majka. jednog od najpopularnijih egipatskih bogova.

faraonu. 461—463. Ponekad. religiozne ideologije. Ponekad. Tota i Horusa). str. 2007—9) poučavaju kako treba sakupiti kraljeve kasti а njegove udove osloboditi zavoja da bi se osiguralo njegovo uspenje. koje su podjednako delile i predinastičke neolitske kulture. iako faraon jedini uživa sunčevu (solarnu) besmrtnost. trijumfalno primao bog-sunce. Ona pretpostavljaju prethodnu inicijaciju.168 Jer. a brodar je imao prava sudije. 519. itd. Kralj na Nebu produžava svoju zemaljsku egzistenciju: sedeći na prestolu. 109—15. Ipak. a posebno da odgovori na jedno. nav. 712—3. U egipatskoj kraljevskoj ideologiji te aluzije na inicijaciju više predstavljaju kakvu nekorisnu relikviju. Izlaganje s više pojedinosti kod Breasteda. pošto stigne na Nebo. 122. 81). ili divlje guske (Pir. nisu bila potrebna inicijacijska iskušavanja za sticanje prava na ulazak u nebeski raj. Reč je. skarabeja (366) ili skakavca (890—891 itd). str. str. Da bi mu bio dopušten ulazak u barku. ο prastarom nasleđu. on je okružen izvesnim brojem svojih podanika.165 još nedovoljno integrisane. bogovi. treba da mu pomognu u tome. 390. kao božjem sinu i kao otelotvorenom bogu. Prilaz je branilo jedno jezero »krivudavog oblika« (Pir. kralj je bog. faraon je morao da prođe kroz određena iskušavanja. 890— 891. On zaklinje bogove (pogotovu Raa. Vid. naravno. Le champ des roseaux et le champ des offrandes. 913. 2061). 78. koja obulivata određene obrede i pouke (zagrobna mitologija i geografija. delo. nav. suštinski sasvim različit od ljudskog roda (650. Vetrovi. Takva iskušavanja su poznata iz brojnih drevnih predanja. a koji su preneseni u našoj antologiji From Primitives to Zen. 79. . naveo Vandier. 353—55. str. str. 134—5. 118—20. takođe delove koje je preveo Breasted (Development of Religion and Thought in Ancient Egypt. str. 168 Pir. delo. 118 i dalje. 167 Vandier. Vandije je pokazao da je tu reč ο oziriskom mitskoobrednom skupu (παν. str. što je značilo da odgovori stereotipnim formulama које su služile kao lozinke. 103 i dalje. on prima izraze poštovanja svojih podanika i nastavlja da sudi i da izdaje naređenja. na prvom mestu članovima svoje porodice i visokim činovnicima. 16 i dalje. 72. <str. većina formulacija odnosi se na putovanje faraona u nebo. ili od dve smokve između kojih se sunce uzdiže svakoga jutra traži da ga propuste u »Polje trske« . pa čak i pretnjama.uveravaju kralja da se njegovo telo neće raspasti. pre nego što stigne u nebesko prebivalište. 971 i dalje.' 809). Reč je. faraon je najpre trebalo da obavi sva obredna čišćenja (Pir. očigledno. Videti i druge tekstove koje je preveo i komentarisao Breasted. 2083).167 Faraona je. tajne formule.169Oni su takođe poistovećeni sa zvezdama a nazivaju se »uzneseni«.166 Ipak. čaplje. ο dve različite. delo. str. a na sve četiri strane sveta odašiljani su glasnici kako bi objavili njegovu pobedu nad smrću. 1301. po strukturi inicijacijsko ispitivanje. Neki nagoveštaji koje nalazimo u Tekstovima piramida predstavljaju najstariie pisane dokumente ο postizanju povlašćene sudbine zalivaljujući nekim tajnim znanjima. 1116). str. Weilla. 1774—6. 136). 169 Odnosno oni koji su bili sahranjeni u blizini kraljevskih gradova. kralj drži govor u svoju odbranu (1188— 89) ili pribegava magiji (492 i dalje). i kod R. naime. koje se na Istoku zvalo »Polje darova«. 1721. 1048). oblaci. 80): »Delove Tekstova piramida u kojima se govori ο zvezdama odlikuje poezija 165 Neki tekstovi (Pir. Već tokom svog uspenja. Prema Vandjeu (Vandier. kralj se uzdiže na nebo penjući se lestvicama (365. On uzleće u obliku neke ptice — sokola.). 166 Tekstove naveo Vand'ier.

Naime. Set. Videti Л. Horusa..ioj insistira Plutarh. str. 29. itd. Pošto odraste. str. I pored izvesnih nekoherentnosti i protivurečnosti. Set se pretvara u barku koja nosi Ozirisa Nilom). Pir. ti boraviš daleko od njih. Posle pobede. »velika čarobnica«.i na ko. Izida beži u Deltu. ubijeni bog Da bismo procenili značaj takvih formulacija. On dobija nazad svoje oko i nudi ga Ozirisu. Prema jednoj varijant. oni podsećaju Ozirisa da је on sam mrtav bog. prev. ti zapovedaš pokojnicima. 615. 116). kao ni Apofis. uspela je da zatrudni sa mrtvim Ozirlsom.« (Pir. kao što Oziris ne umire. Horus uspeva da se izbori za svo. pošto je bio ubijen i bačen u vodu. egipatski tekstovi odnose se samo na izdvojene epizode. koje se mogu objasniti napetostima i sinkretizmima koji su prethodili konačnoj Ozirisovoj pobedi. Pa ipak. Oziris. ali se borba nastavlja i Horus najzad trijumfuje. 626—27.« Kao što smo već napomenuli. Vladara mrlvih. . soteriološko učenje Tekstova piramida nije uvek koherentno. ti ga se nećeš dočepati. »Zum Raumbegriff der Aegypter«.. tu.. Brunner.ja prava pred bogovima eneade i napada svoga strica. jer si ti zvezda. itd. 609 i dalje. 145—146. 167 i clalje). Set je raskomadao Ozirisov leš (up.. Pošto je sahranila njegovo telo. 251). on je bio legendarni kralj.) u svom spisu De Iside et Osiride. Ноrus silazi ύ zemlju mrtvih i najavliuje dobru 170 Pir. Pir. postavio mu je zamku i uspeo da ga ubije. Ali Set. podjednako ne umire ni kralj Unis« (Pir. Prema svim tradicijama. to i obiašnjava činienicu da su brojna svetilišta imala reputaciju da poseduju Ozirisov grob.izuzetnog kvaliteta: tu se susreće jednostavna i spontana imaginacija jednog primitivnog naroda koji se s lakoćom kreće kroz tajanstveno . Ti gledaš iznad Ozirisa. slavan po svojoj snazi i pravednosti s kojom je upravljao Egiptom. Drugi tekstovi su čak napredniji. Poistovećujući faraona s bogom Ra. Pronađene su formulacije poput sledeće: »Kao što živi Oziris. tvoj sin (Horus) ga se neće dočepati. među zvezdama Neba. Weill. ona donosi na svet sina. kao što smo to već rekli povodom kosmogonije (§ 26). njegov središnji mit lako se može rekonstruisati. ti nikako nisi jedan od njihovih« (Pir. koji ne osuđuje tvoje srce i nema moć nad tvojim srcem. solarna teologija ističe njegov povlašćeni položaj: on ne spada pod jurisdikciju Ozirisa. Njegova supruga Izida.. 651—52.. njegov brat. Set odmah uspeva da iskopa Herusu jedno oko (Pir. treba ukratko da prikažemo mitove i religioznu funkciju Ozirisa. Podsetimo najpre da je najpotpunija ona verzija mita ο Ozirisu koju je preneo Plutarh (II vek posle Hr.. skrivena u šikarama papirusa. ne može da bude konačno uništen pošto on takođe otelovljuie neuništivu snagu. Ali Izida ih je (osim polnog organa koii je progutala jedna riba) pronašla i sahranila na istim tirn mestima. »Ra-Atum te neće prepustiti Ozirisu. Ozirise. 1867) na 14 delova i razbacao ih. ovaj kralj Unis živi.. neki delovi aludiraju na poistovećivanje faraona s Ozirisom.). Bogovi osuđuju Seta da sam nosi svoju žrtvu170 (na primer. »Ti otvaraš svoje mesto na Nebu. (Tako će se Oziris vratiti u život. 1463).

Horus ga nalazi u stanju obamrlosti i uspeva da ga oživi. Grob je mesto gde se zbiva preobražaj (sakh) čoveka. faraona i para Oziris—Horus. Već oko 2750. Poslednji čin drame posebno osvetljava modalitet Ozirisovog specifičnog bića. 1004 i dalje). Prema solarnoj teologiji. ali se ponovo rađa u zoru sledećeg dana. U početku se smatralo da je bog Ra bio vladar Zlatnog doba. Ja prekrivam zemlju.172 Drugim rečima. up. Pri tom. jer je veza Oziris—Horus jamčila kontinuitet dinastije i. budući da je smenio umrlog vladara (= Ozirisa). 172 IJp. on biva krunisan za kralja. Bogovi žive u meni pošto ja živim i rastem u žitu koje ih nosi.. On će ubuduće obezbeđivati plodnost vegetacije i svih sila reprodukcije. godine Oziris simboliše izvore plodnosti i rasta.171 Horus ga oživljava posle svog krunisanja.vest: priznat za zakonitog naslednika svoga oca. La Royaute. U osnovnim crtama prepoznajemo odnose koji vladaju između boga Ra. egipatska civilizacija bila je proizvod ujedinjenja Gornjeg i Donjeg Egipta u jedno kraljevstvo. odnosno. Kao izvor opšte plodnosti.. »solarizacije« i »ozirizacije«. Rundle Clark. Ja prodirem u tebe i onet se pojavljujem u tebi. 256 i dalje (Oziris u zrnu i u Nilu). str. Oziris nije nikada prikazan u pokretu. ubijeni kralj (— umrli faraon) osigurava napredak kraljevstva kojim vlada njegov sin. »Ozirise! gledaj! Ozirise! slušaj! Ustani! Oživi! (Pir. pošto je okončan period krize (»haosa«): »Ozirise! ti si otišao ali si se vratio. Oziris je osiguravao procvat vladavine svoga sina i naslednika.. Ja prožimam Red. Postao sam Gospodar Reda. ali od Srednjeg carstva 2040 — oko 1730). 110. 34 Tek u tekstovima IX—X dinastije on počinje da govori u svoje lično ime. Rundle Clark. faraon koji vlada ujedno je bio i Horus. Horus (koga predstavlja upravo ustoličeni faraon). Frankfort. str. s druge strane. »on pokreće njegovu dušu«. 258 i dalje). Kao što smo videli. . zaspao si ali si bio probuđen: umro si. Jedan tekst iz vremena Srednjeg carstva na zadivljuiući način slavi Ozirisa kao izvor i osnovu svakog stvaranja: »Bilo da živim ili da umrem. Tako on »budi« Ozirisa: prema tekstovima. јег umrli postaje Akh. bilo da živim ili da umrem. 142. ја propadam u tebe i rastem u tebi. «174 Ree je ο smeloj valorizaciji smrti koja će ubuduće biti shvaeena kao neka vrsta zanosnog preobražaja otelovljene egzistencije. ja sam Ječam. Smrću se dovršava prelaz iz sfere beznačainog u sferu značajnog. faraon je bio sin boga Ra.. uvek narn ga pokazuju nemoćnog i pasivnog. Tenzija između ove dve orijentacije egroatskog religioznog duha. ja se pomaljam u Redu . jer Sunce takođe »umire« svake večeri. 173 S nekog stanovišta možemo govoriti ο nadmetanju između mrtvog boga Ozirisa i umirućeg boga Rea. i niko ше neće uništiti.. ta je uloga bila prenesena na Ozirisa. Oziris..173 pojavljuje se u funkciji kraljevstva. Oziris je oživeo kao »duhovna osoba« (= duša) i životvorena energija. ali. U kraljevskoj ideologiji konačno se nametnula oziriska formula. Sunce i grobnice kraljeva predstavljali su dva osnovna izvora sakralnosti. obezbeđivala napredak zemlje. str. ja sam Oziris. Opisivan je tako kao da je on cela Zemlja ili је poređen s Okeanom koji okružuje svet. ali ponovo živiš« (Pir.. 330. prev. 39 Textes des Sacrophages.

nije poznavao pravu Setovu prirodu. Egipat је podelien na dva kraljevstva.« Sledeći primer Ozirisa. Oziris je postajao uzor za sve one koji su se nadali da će pobediti smrt. U stvari. Oziris je bio laka žrtva zato što »nije znao«. Ipak. Ubijenog i raskomadanog Ozirisa Izida je uspela da »ponovo sastavi«. 616). Horusa i Tota. pokojnici će uspeti da se pretvore u »duše«. Ancient Egyptian Religion. Egipat je žestoko potresao građanski rat. Severno — čija je prestonica bila u Herakleopolisu. 176 Kada je Horus sišao u donji svet i oživeo Ozirisa. 96. 30. u vreme Starog carstva njegov kult je već bio široko prihvaćen. pa čak i ljudi bez ikakvih povlastica. To je početak procesa koji je opisan kao »demokratizacija Ozirisa«. pored faraona. i uz njegovu pomoć. str. kraljević. ο kojoj ćemo uskoro govoriti. polagan u ruke svoje Majke. Jedan Tekst sarkofaga (IV. boginje neba Nut: »Predat ši svojoj majci Nut u njenom imenu Kovčega« (РгУ. tenzija Ra—Oziris naći će svoje razrešenje u vreme Srednjeg i Novog carstva. U jednom trenutku. Kada je ponovo uspostavljen red. godine. a Horus da ga oživi. on mu je podario moć »poznavanja«. up. odnosno. bez obzira na otpor heliopoliskih teologa. Na taj način. očekujući da se probudi u novom životu (Pir. beznađe i »demokratizacija« zagrobnog života Pepi II je bio poslednji faraon VI dinastije. str. u »Središtu sveta«. Ubrzo. Izvesno.176 Verovatno je da su se helenističke misterije Izide i Ozirisa razvile iz sličnih predstava. Tako ie umrli u svom kovčegu bio okružen oličenjima celog Kosmosa. nego i za svakog pojedinca. Period bezvlašća. on je ustanovio novi oblik postojanja: od nemoćne senke. dostojno inicirano duhovno biće. Piankoff. Ali prva teška kriza. koji su istoričari nazvali i Prvim prelaznim periodom (ili prvom Međuvladom) završio se Frahkfort. sada su ponavliani u unutrašnjosti sarkofaga plemića. Oziris se našao u središtu etičkih preokupacija i religioznih nada. Ubrzo posle njegove smrti. tekstove koje je preveo i komentarisao Klark (Clark). naglo je prekinula klasično doba egipatske civilizacije. 276 i dalje). kao što ćemo videti (§ 33). Oziris od Raa preuzima ulogu sudije mrtvih. . Građanski rat okončan ie pobedom Tebanaca i poslednji kraljevi XI dinastije uspeli su da ujedine zemlju. Četiri strane kovčega su oličavale Izidu. Podsećamo na to da je umrli. dno je poistovećeno s Gebom. a prekrivač s boginjom Noći. Sinkopa: anarhija. kada je postavljan u svoj kovčeg.»preobraženi duh«. up. A. oko ~2200. bogom Zemlje. 101. objavljuje: »Ti si sada sin lcralja. onoliko dugo koliko tvoje srce (to jest. zemlju je počelo da pustoši bezvlašće.175 Za naša istraživanja važna je činjenica da Oziris postepeno postaje uzorni model ne samo za vladare. on postaje Gospodar pravde. Drugi jedan tekst upoređuje Nut s krevetom na kojem spava umrli. 114 i dalje. duh) bude s tobom. on postaje »osoba« koja »zna«. Neftis. a boravi u nekoj palati ili na Prvobitnom bregu. Slabljenje centralne vlasti ohrabrilo je ambicije dinasta. 21—22. ispovedali svoju obrednu pripadnost Ozirisovoj drami i apoteozi. pa prema tome i neuništiva duhovna bića. 741). i Južno — čija je prestonica bila Teba. i mnogi drugi su. to objašnjava prisustvo Ozirisa u Tekstovima piramida. Tekstovi koji su nekada upisivani na zidovima skrivenih grobnica u piramidama podignutih za faraone. i država se srušila. odnosno u savršeno integrisana. str. The Shrines of Tut-Ankh-Amon.

. Opomene proroka Ipuvera.~2050. nekoliko neodsovornih poledinaca lišilo je zemlju kralje\'stva! . u arh. možemo pratiti duboke promene do kojih je došlo tokom krize.kman.... skrovište piramide sada ]'e prazno. str. Kraljevsko prebivalište može za jedan čas biti sravnjeno sa zemljom!« Zbog gradanskog rata provincije i hramovi više ne plaćaju poreze. sada počiva na prostim mrtvačkim kolima. a posebno nepravde i zločine koji su vodili ljude u skepticizam i beznađe. ouraios — ođ reva. str.. Gle. Ali ti dokumenti istovremeno ukazuju i na promene unutrašnjeg poretka. označava prikaz kobre uspravljene na repu koja na glavi nosi sunčani disk — obeležje faraona (prim. ljudi se bune protiv kraljevskog ureusa . postupno. . Razgovor umornog čoveka i njegove Duše.. Obnavljanje centralne vlasti označilo je početak prave renesanse. a doznao sam za to (zlo koje sam naneo) tek pošto sam ga učinio!« On preporučuje svome sinu »da postupa pravedno (ma'at) sve vreme koje bude poživeo na zemlji«. svako se baca na svoga suseda. »ne čini zlo«. ljudi izvršavaju ono što si im ti zapovedio. 414 — 418. Njihovi autori pominju strahote izazvane rušenjem tradicionalnih autoriteta. Najznačajniji tekstovi poznati su pod naslovima: Uvute za kralja Meri-karea. prev.. Ne ubij! . 0n ponizno priznaje svoje grehe: »Egipat ratuje čak i u nekropolama. Izvesni Ipuver došao je pred faraona da bi ga obavestio ο razmerama nesreće. »Vlast i pravda su uz tebe. dok govori. Erman-Blac. »Voli ceo svet!« Jer bogovi više cene pravdu nego žrtve koje im se prinose. Kralj је trebalo da bude pastir svog naroda. Prema tome. a njegova vladavina ie umesto toqa ustoličila smrt. Ne kažnjavaj nepravedno. ali ti po celoj zemlji uvodiš nered koji prate buka i svađa. »delaj na takav način da tvoj spomenik traje u Ijubavi prema tebi«.177 koji je umirio Dve Zemlje . koji su bili sastavljeni isključivo za faraone.« Ali. za svoga sina Meri-ka-rea. »Kralja su odneli siromasi. i ja sam činio to isto!« Nesreće u zemlji »izazvane su mojim delima..«43 177 Prema starogrč. onaj koji je bio sahranjen kao (božanski) soko.). Gle. Grobnice piramida bile su divljački pokradene. Bar jedan broj dostoianstvenika nitao se ο sopstvenoj odgovornosti za tu katastrofu i nije se ustezao da prizna sopstvenu krivicu. Gle. Umesto da podigneš spomenik od kamena. To pokazuje da su tvoja dela dovela do ovog stanja i da si ti izgovarao laži. . »prorok« Ipuver postaie sve smeliji i konačno okrivljuje faraona za opšte bezvlašće.. Zahvaljujući većem broju veoma važnih književnih tekstova.. ANET.«178 Jedan od kraljeva iz istog perioda sastavio je spis. »Uteši one što plaču i ne vređaj udovicu. . 178 Prev Wilson.. Pesma harfiste. jer sudije (koje će ti suditi posle smrti) život ocenjuju kao jedan čas . »Nemoj se pouzdati u dužinu godina. pa čak i za nemoral. 72 i dalje. pa čak i u samoubistvo. Tokom Prelaznog perioda došlo je do »demonizacije« posmrtne egzistencije: plemići su na svojim sarkofazima prepisivali Tekstove piramida. »Gle. godine.. To je istovremeno i jedino doba egipatske istorije u kojem je faraon bio optužen za slabost. Ne teraj čoveka s njegove očevine . stupanjem na presto XII dinastije.« Za čovekom ostaju samo njegova dela.

183. pa. . str..« Prizvana usred svih tih nevolia. kraljevi) a počivaju u svojim piramidama. posle dugib godina zatočeništva.«179 Slorn svih tradicionalnih institucija istovremeno se ispoliava u agnosticizmu i pesimizmu. Wilson. prerna tome.. . dcto. Čovek se trudi da svoju dušu uveri u prikladnost samoubistva. kao da ih nikada nije ni bilo!« Ali autoru speva sva ta nedela samo iznova potvrđuju nedokučivu tajnu Smrti. kao i u zanošeniu uživanjem koie. nav. Ako se faraoti više ne ponaša kao otelovlieni bog. Najzad. str. duša ga uverava kako će ona ostati i posle njega. 189 i dalje. Ne dozvoli da tvoje srce vene . str. str. smrt mu izgleda više nego poželjna: ona ga obasipa zaboravljenim ili retko znanim blaženstvima. ANET. drevnoj Indiji — na krize izazvane rušenjem tradicionalnih vrednosti. Neizmeran je greh koji luta zemljom.. 86 i dalje.« Α kral j savetuje svome sinu Meri-ka-reu: »Ne oštećuj tuđi spomenik .. Ipuver kaže: »jedan broj mrtvih sahranjen je u Reci. . Srca su gramziva: svako grabi susedova imanja .. . Erman-Blackman. . oni takođe prikazuiu i jednu težnju egipatskog religioznog 179 prev.. ANET.180 Književni tekstovi iz Prelaznog perioda čitani su i prepisivani još dugo posle obnavljanja političkog jedinstva pod faraonima Srednjeg carstva 2040 — 1730).« Ali njegova duša (ba) ga najpre podseća da bi mxi zbog samoubistva bili uskraćeni ukop i pogrebni obredi.. Nema više pravednih.. Reka je postala grob . Ti tekstovi nisu samo svedočanstva bez premca ο velikoj krizi.. na prvom mestu. kao i oni mrtvi koji su proglašeni blaženima ftj. str. značenje života. 180 prev Wilson. . zakliučuje Harfista. takođe Breasted. ona ga potom ubeđuje da zaboravi svoje brige i da potraži čulna zadovoljstva. To je dijalog između čoveka obrvanog beznađem i njegove duše (ba). Ne gradi svoj grob od ruševina!« Pesma harfiste govori ο pljačkanju i uništavaniu grobova. Pesma harfiste podseća na neke druge krize beznađa — u Izraelu. Mrtvi su raskomadani.. kao žarka žudnja čovekova da se vrati kući.. 132 i dalje.Egipćane је posebno užasavao izvestan vandalizam: ljudi su uništavali grobove predaka. kao vonj (pol ja) posle kiše. »Kome bih danas govorio? Braća su zla. čak i u slučaju da on odluči da sam sebi zada smrt. 405—07. . . bacali tela i odtiosili kamenje za sopstvene grobove. Development of Religion artd Thonght. »udovoljavaj svojim željama dok živiš. up.« Prerna tome.. takođe Breasted.. Zemlja je prepuštena onima koji seju bezakonja.. a dojučerašnji prijatelji se više ne vole. Sinkopa božansko?*-Kraljevstva neizbežno je vodila do religiozne devalorizaciie smrti. Grčkoj. up. sve је dovedeno u pitanje. ali iz sasvim drugačijih razloga. kao miris izmirne . »Smrt je danas preda mnom kao izlečenje pred bolesnikom .. i realnost zagrobne egzistencije. ne može da prikrije duboko beznađe. str. Erman-Blaokrnan. 467.. »Bogovi koji su nekada živeli (tj. Najpotresniji tekst sigurno je »Rasprava ο samoubistvu«. . opet. »Niko se ne vraća odande da bi nam mogao opisati niihovo stanje i reći šta im je potrebno kako bi se umirilo naše srce do trenutka kada i sami ne krenemo ka mestu na које su oni otišli. a njihove kuće više ne postoje. kao miomiris lotosovog cveća . plemići) i sahranjeni u svojim piramidama — njihova prebivališta više ne postoje! Pogledaj šta su učinili od njih! .

183 ipak. Deltu su -46 Što je utoliko vredniji rezultat ako se ima u vidu da su guverneri različitih oblasti u celini sačuvali svoj lokalni suverenitet. Wilson. u ~ 1674. Kao što se moglo i očekivati. medutim. na prvom mestu Baala i Tešupa. 183 Etimološki izvor termina je egipatski: hipau khasut. prihvatili da se i dalje nasledno smenjuju faraoni u Gornjem Egiptu. ali. Tačno ie da su Egipćani sami sebe smatrali :za iedina stvnrno Ijudska bića. i u jednoj narodnoj bajci koja je redigovana otprilike u isto vreme. Tanisu. od koiih su skoro svi pripadali XII dinastiii. posledica seoba koje su potresale Bliski istok u XVII veku. koji su koristili konje. § 26) bio je poistovećen sa suncem. S drage strane. ali čije osnovno obeležje predstavlja značaj koji se pridavao Ijudskoj osobi kao mogućoj replici uzornog modela. Uzdizanje Ozirisovog ubice na najviši položaj sigurno ie predstavljalo poniženje. ličnosti faraona. uzdignut na najviši položaj pod imenom Amon-Ra. Treba. Avarisa. Amon postaje univerzalni bog Novog carstva. oklope i složene lukove. 133. Ali Egipćani u svakom slučaju nisu mogli dugo da se odupiru upadima ovih opasnih ratnika. godini. Njihovo pouzdanie u sopstveni povlašćeni noložaj. u zamenu za danak. Teologija i politika »solarizacije« Srednjim carstvom vladao је niz izvrsnih vladara. »Amon je υ glavi«.) »Skriveni« bog (up. Posle pobede. a u nekim slučajevima su mogli biti žrtvovani (up. Hiksi nisu pominjani ni u jednom onovramenom egipatskom dokumentu. U jednom tekstu [XIX dinastije. koji su im bogovi predodredili. Upravo zahvaljujući »solarizaciji«. njihov prodor u Egipat bio je.181 Imena koja su faraoni birali prilikom sopstvenos krunisanja govore ο njihovoj volji da se ponašaiu pravedno (ma'at) prema Ijudima i bogovima. Dosta loše poznajemo istoriju Hiksa. preko svojih vazala upravljali su najvećim delom Donjeg Egipta. Paradoksalno je da je to carstvo — jedino. primere koje ie naveo Wilson. istaći da je kult Seta bio upražnjavan u Delti još u vreme IV dinastije. osvajači (»varvari« u očima Egipćana) su bili izjednačeni sa zmijom Apofis. stranci svi bili poistovećeni sa životinjama. postoji nagoveštaj ο njihovom utvrdenom gradu. Iz svoje prestonice. 140 i dalje). bilo је teško pogođeno. Pod niihovom vladavinom. koje zaslužuje to ime — bilo zakasnela ali neminovna nosledica druge krize. . Za Egipćane je osvajanje Hiksa predstavljalo teško pojmljivu katastrofu. koja je izbila posle gašenja XII dinastije. str. još dve generacije pre napada Hiksa. The Culture of Ancient Egvpt. »guverner stranih zemalja«. Veliki broj vladara brzo se smenjivao sve do najezde Hiksa. (Osnivač dinastije zvao se Amenemhet. isto. prvorazredno »očitovanim« bogom. Egipat je doživeo ekonomski napredak i veliki međunarodni ugled. Reč je ο toku misli koji je teško opisati ukratko. koje su poistovetili sa Setom.182 Upravo tokom XII dinastije je Amon. ali eu isto tako identifikovane i huritske reči. Vcćina poznatih imena ie semitskog porekla. Nisu poznati razlozi raspada države. izvesno. Hiksi su sa sobom doneli i neke siriiske bogove. osvajači su se nastanili u Delti. uostalom. bojna kola. 182 Vid. njihova greška je bila u tome što su.duha koia od tada nije prestala da se širi. 31. simbolom Haosa. str. jedan od osam bogova obožavanih u Hermopolisu.

Jer sunce je bilo jedini univerzaJno prihvatljiv bog. Jer. a pogotovu kada је tebanski faraon oslobodio Egipat. on је trijumfovao u Megidu. I pored relativno kratkog trajanja carstva. oko ~ 1600). delo. Konačna pobeda184 izvojevana је istovremeno sa stupanjem na presto XVIII dinastije (~ 1562—1308) i osnivanjem Novog carstva. prezirali egipatsku civilizaciju. Ova izuzetno darovita kraljica više je polagala na kulturnu i trgovinsku ekspanziju nego na osvajačke ratove. Tutmozis III otpočinje niz vojnih pohoda po Aziji. 164—65. vladari su preduzimali kaznene vojne pohode. Egipat se postepeno otvarao prema kosmopolitskoj kulturi. tekst je preveo Breasted. Posle osvajanja Hiksa. oni su naučili da rukuju oružiem osvaiača.50 Određeni broj stranih božanstava bio je ne samo tolerisan nego i izjednačen s nacionalnim božanstvima. Nešto kasnije. Teba. . Hatšepsut. Tutmozis III je krenuo u brojna osvajania koja će ga dovesti do carstva. str. egipatske bogove počinju obožavati i u stranim zemljama. koje su ga slavile kao sveopšteg tvorca i kosmokratu. Postepeno. Polako je nestajalo osećanje nesigurnosti. Nastavljajući svoju internacionalnu politiku. Štaviše. S druge strane. Jedno stoleće posle propasti (tj. Ali Egipćani su izvukli pouku. za sve to vreme. koja je težila univerzalizaciii. Srećom po budućnost carstva. obožavanje boga sunca kao Vrhovnog boga bez premca. Na početku. Ali petnaest dana posle Hatšepsutinog pada. sigurni u svoiim utvrdama. idući na stara utvrđenja Hiksa. II. To znači da su bogovi — na prvom mestu Amon-Ra — davali savete posredstvom svešteničkog tela. pravi vladar bila je zapravo njegova tetka i tašta. U Egiptu je ova solarna teologija. Jedan vek posle pobede kod Megida. nav. bile su sastavljene početkom »carskog« doba. Tokom XVIII dinastije hramovi AmonRaa značajno se šire. Veliki Amonov sveštenik je stekao 184 Nijedan zvaničan dokument ne beleži progon Hiksa. Tutmozis se prema pobeđenima pokazao velikodušan. veliko prisustvo »Azijata« potvrđeno је svuda. dobila sudbonosnu važnost u političkim napetostima. Solarizacija Amona je istovremeno olakšala religiozni sinkretizam i ponovno uspostavljanje solarnog boga kao vrhovnog. njegovi učinci su bili trajni. čak i u administraciji i u kraljevskim rezidencijama. utiralo je put određenom religioznom jedinstvu: od doline Nila do Sirije i Anadolije postepeno se nametala prevlast jednog istog božanskog principa. 1 i dalje. Oslobođenje se ispoljilo u jačanju nacionalizma i ksenofobije. a njibovi prihodi se udesetostručuju. Ancient Records of Egypt.naselili Azijati.51 Najleoše himne upućene AmonRau. vid. којош ie vladao jedan od faraona XVII dinastije. otDočela je rat za oslobođenje. Bilo je potrebno bar jedno stoleće da se stiša žeđ za ošvetom protiv Hiksa. osvajači koji su. i Amon-Ra postaje univerzalni bog. takođe Wilson. Ali ~ 1470. str. stvoreno stranom okupacijom. Njegove voiničke ambicije verovatno su raspalile frustracije kojima ie bio izložen tokom prve dvadeset i dve godine svoje vladavine. bogovi su dovedeni u položaj da neposrednije upravljaju poslovima države. Da bi Egmat osigurao od spoljnih napada. Jedino svedočanstvo je kratka autobiografija jednog skromnog učesnika oslobodilačkog rata. Tutmozis je već bio na putu za Palestinu i Siriju — da bi ugušio »pobune«. To je bio kraj egipatskog izolacionizma.

Wilson. Ta preterana politizacija svešteničke hijerarhije ponekad je podizala napetost između različitih teoloških usmerenja do nepomirljivih antagonizama. osim kojeg ne postoji . »Mada si daleko. u skladu s ritmovima života. napustio staru prestonicu Tebu.značajan ugled. Sunce se moglo obožavaii u svoj svojo] slavi. tu je reč ο jednom od najplemenitijih izraza egipatske religioznosti. mada si na licima ljudi. njegovi zraci »primaju u naručje sve zemlje«. Sve te novine bile su opravdane religioznom važnošću koju je Ehnaton pridavao »istini« (ma'at). 189 i dalje. prvi put. Suština Ehnatonove teologije sadržana je u dve himne upućene Atonu. Za razliku od Amonovih svetilišta. sunčanog diska. đelo. 32. koju je nazivao Akhetaton (sada Tel-el-Amarna). Ehnaton ili neuspela reforma Ono što smo nazvali »Amarnska revolucija« (1375—1350). jedine koje su sačuvane. Sunce је »početak života«. Iz razgovora koje smo ispitali na drugim mestima (§ 20i vid. Vrhovnog boga. tvoji zraci su na zemlji. a na prvom mestu. »Amonov grad« i sagradio drugu. U figurativnoj umetnosti.«83 Aton je »stvoritelj zametka u ženi«. Sasvim izvesno. str. o! jedini Bože. gde je podigao palate i Atonove hramove. Atonova nisu bila pokrivena. oduzimajući mu tako i izvor njegove moći. blaženstvo uživanja u Atonovoj neiscrpnoj tvoračkoj moći. 011 je taj koji oživljava zametak i bdije nad porođajem i rastom deteta — isto kao što daje dah ptiću i zatim ga štiti. nav. poistovećenog sa sunčanim diskom. takođe Traite. delimično se objašnjava željom faraona Amenhotepa IV da se oslobodi dominacije velikog sveštenika. narodni jezik je bio unesen u kraljevske napise i zvanične naredbe. §§ 14. Taj slabunjavi i skoro nakazni faraon koji će umreti još mlad. faraon je odbacio strogi konvencionalizam koji je nametala etikecija i dopustio spontanost u odnosima sa sopstvenom porodicom i s prijateljima. 50 01 a to nikako nije umanjivalo borbu za vlast između vrhovnog sveštenika i faraona. mladi vladar je oduzeo velikom Amonovom svešteniku upravu nad božjim imaniem. Vid. Zatim je faraon promenio svoje ime (»Amon-je-zadovoljan«) u Ehnaton (Akh-enAton — »Onaj-koji-služi-Atonu«). u božanskoj svetlosti. on je podržavao stil koji se od tada naziva »naturalizam« iz Amarne. Egipat je postajao teokratija. U stvari. svemu onome što je bilo »prirodno«. odnosno proglašenje Atona. To nije bila jedina novina koju je uveo Ehnaton. ubrzo po dolasku na presto. Da bi nametnuo svoju »reformu«. sveopštim izvorom života: prikazali su ga sa zracima što se završavaju rukama koje vernicima pružaju simbol života (ankh). dakle. otkrio је religiozno značenje »životne radosti«. za jedino vrhovno božanstvo. nebeski bogovi su postali dei otiosi (ravnodušni bogovi). tvoji su tragovi neviclljivi. 500 kilometara severnije. osim toga. »Kako su raznovrsna tvoja dela! Ona su skrivena pred ljudima. njegov položaj je bio odmah iza faraona. 30). Ehnaton je potisnuo Amona i sve druge bogove®2 u korist Atona.

I dalje se raspravlja ο originalnosti i značaju ovog »prvog individualca u istoriji« kako ga je okarakterisao Brested (Breasted). te sinteze predstavljaju vrhunac egipatske religiozne misli: one čine savršeno uobličen sistem koji podstiče još sarao na stilske inovacije.. mladi vladar je oduzeo velikom Amonovom sveštenilcu upravu nad 185 »Ti si stvorio Zemlju. 32. Da bismo bolje procenili značaj ovih teoloških sinteza. ubrzo po dolasku na presto. Ta preterana politizacija svešteničke hijerarhije ponekad je podizala napetost između različitih teoloških usmerenja do nepomirljivih antagonizama. Nešto kasnije umro je i poslednji faraon dugovečne i slavne XVIII dinastije.. kao što je to a to nikako nije umanjivalo borbu za . Osim toga.. Najpre treba jasno reći da je formulacija koju je koristio Ehnaton u svojoj himni — »jedini Bog. U stvari.« Ova himna je s razlogom poređena sa 104.. koje nose tvoj duh.186 Jer. Tokom Ehnatonove vladavine.« »Ti si nebo načinio tako daleko kako bi mogao da se uzdigneš gore i posmatraš sve što si stvorio!« 186 Mi očigledno mislimo na religioznu elitu kojoj su bila dostupna duboka značenja tih stvaranja. Molitva pronađena u njegovom sarkofagu sadrži ove redove: »Ja ću udahnuti slatki dah s tvojih usta. i ljude i žene. obnovio je veze s velikim Amonovim sveštenikom i vratio se u Tebu.« »Svako ima svoju hranu.. gledajući tvoju lepotu. Ne može se. delimično se objašnjava željom faraona Amenhotepa IV da se oslobodi dominacije velikog sveštenika. sumnjati u njegov religiozni žar.. bila korišćena za Amona. Svakog jutra. Dozovi moje ime kroz večnost: ono će se uvek odazvati na tvoj poziv!« I posle trideset i tri stoleća. psalmom.«185 Aton je stvorio sve zemlje. osim kojeg ne postoji nijedan drugi« — još hiljadu godina pre reforme u Amarni. Što se tiče religioznih tvorevina.vlast između vrhovnog sveštenika i faraona. ne objašnjava veličinom i uspešnošću sinteza stvorenih u vreme Novog carstva.nijedan drugi. Atuma i druge bogove. Njegov naslednik. sve do osnivanja misterija Izide i Ozirisa. upravo zbog njegove političke i vojne pasivnosti. on je svakog postavio na njegovo mesto i pobrinuo se ο njegovim potrebama. Ehnaton ili neuspela reforma Ono što smo nazvali »Amarnska revolucija« (1375—1350). međutim. »Svet živi od tebe! . Tragovi »Atonove reforme« najvećim su delom bili izbrisani. da bih te primio i zahvaljujući njemu živeo. Prema zajedničkom mišljenju naučnika.. odnosno proglašenje Atona. za jedino vrhovno božanstvo. Daj mi svoje ruke. gašenje XVIII dinastije ujedno označava kraj egipatskog stvaralačkog genija. Tutankamon 1357—1349). sunčanog diska. sa određenog stanovišta. ova molitva je sačuvala svoju dirljivu snagu. Raa. kada si bio sam. vratimo se za trenutak na »atonski monoteizam«. Čak se govorilo i ο »monoteističkom« karakteru Ehnatonove reforme. Egipat je izgubio azijsko carstvo. možemo se upitati da li se njihova neznatnost. .

I dalje se raspravlja ο originalnosti i značaju ovog »prvog irtdividualca u istoriji« kako ga je okarakterisao Brested (Breasted). sličnoj smrti. Čak se govorilo i ο »monoteističkom« karakteru Ehnatonove reforme. svemu onome što je bilo »prirodno«. Atonova nisu bila pokrivena. »Amonov grad« i sagradio drugu. tvoji su tragovi nevidljivi. cvećc. Daj mi svoje ruke. koje nose tvoj duh. tvoji zraci su na zemlji.. o! jedini Bože. sveopštim izvorom života: prikazali su ga sa zracima što se završavaju rukama koje vernicima pružaju simbol života (ankh). U figurativnoj umetnosti. sumnjati u njegov religiozni žar.« Noću se kreću divlje životinje i zmije. gde je podigao palate i Atonove hramove..«187 Aton je »stvoritelj zametka u ženi«. blaženstvo uživanja u Atonovoj neiscrpnoj tvoračkoj moći. da bih te primio i zahvaljujući njemu živeo. njegovi zraci »primaju u naručje sve zemlje«. gledajući tvoju lepotu. koju je nazivao Akhetaton (sada Tel-el-Amarna).. mada si na licima Ijudi. Zatim je faraon promenio svoje ime (»Amon-je-zadovoljan«) u Ehnaton (Akh-enAton — »Onaj-koji-služi-Atonu«). on je taj koji oživljava zametak i bdije nad porođajem i rastom deteta — isto kao što daje dah ptiću i zatim ga štiti. Molitva pronađena u njegovom sarkofagu sadrži ove redove: »Ja ću udahnuti slatki dah s tvojih usta. a na prvom mestu.« Ova himna je s razlogom poređena sa 104. osim kojeg ne postoji nijedan drugi. »Kako su raznovrsna tvoja dela! Ona su skrivena pred ljudima. Ne može se. osim toga. To nije bila jedina novina koju je uveo Ehnaton. otkrio ie religiozno značenje »životne radosti«..«188 Aton je stvorio sve zemlje. u skladu s ritmovima života. »Mada si daleko. Svakog jutra.« »Ti si nebo načinio tako daleko kako bi mogao da se uzdigneš gore i posmatraš sve što si stvorio!« .. faraon je odbacio strogi konvencionalizam koji je nametala etikecija i dopustio spontanost u odnosima sa sopstvenom porodicom i s prijateljima. prvi put.. Sve te novine bile su opravdane religioznom važnošću koju je Ehnaton pridavao »istini« (ma'at).. narodni jezik je bio unesen u kraljevske napise i zvanične naredbe. »Svet živi od tebe! . Zemlja je u Tami. on je podržavao stil lcoji se od tada naziva »naturalizam« iz Ашагпе. oduzimajući mu tako i izvor njegove moći. napustio staru prestonicu Tebu. Sunce je »početak života«. on je svakog postavio na njegovo mesto i pobrinuo se ο njegovim potrebama.« »Svako ima svoju hranu. Dozovi moje ime kroz 187 »Kad ti počineš. Za razliku od Amonovih svetilišta. Suština Ehnatonove teologije sadržana je u dve himne upućene Atonu. ptice. Ehnaton s pojedinostima zadivljujuće svežine pominje čudo zore. Ehnaton je potisnuo Amona i sve druge bogovena u korist Atona. međutim. u božanskoj svetlosti. a »svet tada tone u tišinu«.. dalcle. Vrhovnog boga. tu je reč ο jednom od najplemenitijih izraza egipatske religioznosti.božjim imaniem. Sunce se moglo obožavati u svoj svoioj slavi. i ljude i žene. Sasvim izvesno. kada si bio sam. jedine koje su sačuvane. psalmom. blaženstvo koje dele drveće. 188 »Ti si stvorio Zemlju. 500 kilometara severnije. poistovećenog sa sunčanim diskorn. Da bi nametnuo svoju »reformu«. ribe. Taj slabunjavi i skoro nakazni faraon koji će umreti još mlad.

Osim toga. Ehnaton) kosa si uputio u svoje namere i u svoju moć!« To objašnjava skoro trenutni nestanak »atonizma« posle Ehnatonove smrti. Ra је nazvan »Gospodarom Diska (Aton)«. Njegov naslednik. 12. osim kojeg ne postoji nii'edan drugi« — još hiljadu godina pre reforme u Amarni. Nešto kasnije umro je i poslednji faraon dugovečne i slavne XVIII dinastije. čak suparnička boga. Da bismo bolje procenili značaj ovih teoloških sinteza. Prema zajedničkom mišljenju naučnika.189 Jer. možemo se upitati da li se njihova neznatnost. kao što je to opazio Džon Vilson. 190 Up. dok se Ra opisuje kao bog »čiji je lik prekriven« i koji »se skriva u drugom svetu«. Na kraju krajeva. prikazan je u obliku Ozirisa-mumije. ne zna se za Amona (»skrivenog boga«). Tragovi »Atonove reforme« najvećim su delom bili izbrisani. Atuma i druge bogove. delo. to je obožavanje ipak bilo ograničeno na kraljevsku porodicu i na dvorane. nav. Raa. Molitve vernika (odnosno uske grupe činovnika i dvorskih velečasnika) nisu bile upućivane Atonu nego neposredno Ehnatonu. 5 i dalje. Piankoff. U Raovoj litaniji bog sunca je nazvan »Jednospojeno-zajedno«. str. str. faraon objavljuje kako ie Aton njegov lični bog: »Ti si u mome srcu i niko te drugi ne poznaje do tvoj sin (tj. koja nosi krunu 05 Mi očigledno mislimo na religioznu elitu kojoj su bila dostupna du boka značenja tih stvaranja. Egipat je izgubio azijsko carstvo. Tutankamon 1357—1349). Tokom Ehnatonove vladavine. delo. obnovio je veze s velikim Amonovim sveštenikom i vratio se u Tebu. vratimo se za trenutak na »atonski monoteizam«. Wilson.36 tu su postojala bar dva boga. Drugim rečima. boga koji se potpuno ispoljava u sunčevom disku. Najpre treba jasno reći da je formulacija koju je koristio Ehnaton u svojoj himni — »jedini Bog. U drugim tekstovima iz vremena XVIII dinastije.191 33. Konačna sinteza: spajanje Ra—Oziris Teolozi Novog carstva naglašavaju komplementarnost dva oprečna. 210 i dalje.večnost: ono će se uvek odazvati na tvoj poziv!« I posle trideset i tri stoleća. gašenje XVIII dinastije ujedno označava lcraj egipatskog stvaralačkog genija. sa određenog stanovišta. nav. Les Shrines de Tut-AnkhAmon. te sinteze predstavljaju vrhunac egipatske religiozne misli: one čine savršeno uobličen sistem koji podstiče još samo na stilske inovacije. ova molitva je sačuvala svoju dirljivu snagu. Što se tiče religioznih tvorevina. upravo zbog njegove političke i vojne pasivnosti. ne objašnjava veličinom i uspešnošću sinteza stvorenih u vreme Novog carstva.190 U Knjizi onoga što je s one strane. str. Dodajmo i to da je Aton bio poznat i obožavan mnogo рге reforme iz Amarne. . Raova karakteristična tajanstvenost i nevidljivost predstavljene su kao komnlementarna svojstva Atona. sve da osnivanja misterija Izide i Ozirisa. 191 Piankoff. bila korišćena za Amona. jer je i sam Ehnaton bio obožavan kao božanstvo. U svojoj prekrasnoj himni.

64 Ovi pogrebni tekstovi koji. Knjiga mrtvih je izvanredan vodič duše na drugi svet.61 Da preuzmemo jednu srećnu formulaciju Randla Klarka (Rundle Clark. Ali. jedinstvo suprotnosti je posebno izraženo okultnom povezanošću Raa i Ozirisa. i Ozirisa koji će počivati u Rau«. izdvajamo opasnost od »druge smrti« (poglavlja 44. 175—176) i važnost očuvanja sećanja (pogl. Više zazivnih molitvi iz Litanije (20—23) podvlače akvatički karakter Raa i poistovećuju bosa sunca s iskonskim Okeanom. Silazeći u donji svet. Originalnost teologije Novog carstva čine. Piankoff. 192 Up. a posebno ο umnožavanju oblika koje emanira jedan jedini Bog.Gornjeg Egipta. i zatim. ili Horusa i Seta. Jedna himna bogu Ra (pogl. sadrže starije materijale. iz života u smrt. Piankoff. posebno. 130. 35. 158). U krajnjoj liniji. predstavljaju komplementarne manifestacije božanstva. str. kralj oživljava kao mladi Ra. s jedne strane. 11 Up. Ra »se skriva u drugom svetu«. mada objavljeni tokom Novog carstva. stvaranje se sastoji iz umnožavanja njegovih imena i oblika. Dva čina zagrobne drame — »suđenje« i »vaganje srca« — odvijaju se pred Ozirisom. Oziris postaje Sudija mrtvih. a s druge strane. Ra kao transcendentalni bog i Oziris kao očitovani bog. bez obzira na to što mu pridaje sasvim novo značenje. Prema jednom od tekstova koji su već navođeni. Oziris je ušao u Raovu dušu. božanstvo je istovrejneno jedno i višestruko. . komplementarnosti života i smrtiS'· S određenog stanovišta. Dok su u Tekstovima sarkofaga razdvojeni. Drugim rečima. str. Raov silazak u podzemni svet istovremeno znači i njegovu smrt i njegovo oživijavanje. ta su verovanja široko prisutna kod »primitivaca«. Među arhaičnim elementima Knjige mrtvih. ono širi radost. Sunčev hod predstavlja uzorni model čovekove sudbine: prelaz iz jednog oblika postojanja u drugi.63 Prema teoconiji i kosmogoniji koje pokreće Atum (§ 26). sunčani i ozirijski vid boga Ra. postuliranje dvostrukog procesa ozirizacije boga Ra i Ozirisove solarizacije. Neki tekstovi pominju »Raa koji će počivati u Ozirisu. Mrtvi »se raduju kada ti tu sijaš za velikog boga Ozirisa. 25). The Litany of Re. 15) opisuje svakodnevno putovanje sunca. reč je ο istoj »misteriji«. Počev od XVIII dinastije. kralj se izjednačava s dvojstvom Oziris—Ra. 90) i pamćenia sopstvenog imena (pogl. Već početkom Srednjeg carstva trijumf ubijenog boga je bio potpun. str. To delo ipak odslikava teološke sinteze Novog carstva. Ramesses VI. ali i u Grčkoj i u staroj Indiji. »suđenje« i »vaganie duše« u Knjizi mrtvih teže da se povežu. da joj obezbede uspeh prilikom iskušenja »suđenja« i »vaganja srca«. ova teološka sinteza potvrđuje Ozirisovu pobedu. 135—136.193 Brojne mitološke aluzije naglašavaju dvostruki. unravo. neće biti podjednako omiljeni do kraja egipatske civilizacije. uverenje da ovaj dvostruki proces otkriva tajno značenje ljudske egzistencije. u ponovno rođenje. Povezivanje i stapanje bogova su operacije koje su bliske egipatskom religioznom mišljenju još od najdrevnijih starina. Molitve i magijske formule koje su tu sadržane imaiu za cilj da olakšaju putovanje duše i. kada siđe u donji svet.192 Poistovećenje dva boga ostvareno је u liku mrtvog faraona: posle procesa ozirizacije.

es Odgovarajući postupak se. 11. To uopšte ne isključuje upotrebu magijskih formula. IX poglavlje. i uopšte reči. vi ćete reći da mi se ma'at vrati. opasni silazak po~ vezan s brojnim preprekama. Horusom. Jojote. itd. § 26). barku onome koji je nije imao. str. Ja sam čist. glava 125.. bila je. predstavlja uzorni model putovanja svakog umrlog ka mestu suđenja. odvijao i u Indiji počev od doba Brahmana. Za Egipćane. 64. znati ime nekog boga.. na drugom se nalaze pero ili oko. Ja sam čist. U prvobitaom obliku Zmije (up. umrli izgovara molitvu. Ptahom. Vi onome bogu čiji ste nastavak nećete kazati da sam ja rđav. tekstove koje je naveo i komentarisao Piankoff. Spasite me. Magijska vrednost imena. On mora da 194 Druge pogrebne zbirke — Knjiga ο onostranom... Raovo noćno putovanje donjim svetorn.. Knjiga vrata — sistematično opisuju kraljevstvo mrtvih koje Re obilazi u čamcu tokom dvanaest noćnih sati. Yoyote. koja je neodgovarajuće nazvana »negativna ispovest«: Nisam nanosio nepravdu ljudima . Za to vreme. U nastavku. up.. Dao sam hleba onome koji je bio gladan.Up. Ja sam čist. i shodno tome. n. 64 Up. 3.194 Jedno od najznačajnijih poglavlja Knjige mrtvih. Nisam ubio . Anubisom. ljudi i kraljeva«. str. U vreme Novog carstva magiju je oličavao jedan bog koji je pratio boga Ra u njegovoj barci. primere koje je naveo Piankoff. U stvari. on treba da izgovori objavu ο nevinosti. Podjednako је važna i želja umrlog da se poistoveti s nekim božanstvom — Raom.. up. јег ja sam upražnjavao ma'atu u Egiptu. str. onda! Ne govorite protiv mene u prisustvu velikog boga!« Najzad. Atum već u Tekstovima piramida emanira bogove iz svog sopstvenog bića. kao atribut solarnog boga. isto. nap. U prisustvu Sveopšteg gospodara. Neću pasti pod vašim udarcima. . itd. vode žednome. Litany. 49. Jojote. mada idući za drugim ciljevima. . Ja sam čist. 45. Dodajmo da su suđenje mrtvima i pojam nebeske pravde »koja se ispunjava posle smrti svih. Atum je isto tako bio poistovećen s Ozirisom (što podrazumeva da i on može umreti). odelo nagome...« On sam sebi izgovara pohvalu: »Udovoljavao sam Bogu onim što on voli (da vidi kako se upražnjava). str. . jasno potvrđene počev od IX dinastije. 2. simboli ma'ate. Nisam hulio na Boga. Nikome nisam naneo bol.®7 Srce umrlog se odnosi na jedan tas vage. Ja sarn čist!«195 Umrli se osim toga podvrgava inicijacijskom ispitivanju.. 52—56. znam vaša imena.. zaštitite me. dakle. poznata još od preistorije. bogovi koji ste ovde! Ja vas znam. magija je bila oružje koje su bogovi čoveku stvorili za odbranu.«* Umrli se obraća četrdeset-dvojici bogova koji čine sud: »Pozdrav vama. stx. preklinjući svoje srce da ne svedoči Drotiv njega. jednako je sticanju određene moći nad njim. 61 62 gospodara večnosti«. o. koji si visoko na svom prestolju! . s Horusom. možeš li da me zaštitiš protiv glasnika koji seju zlo i stvaraju nevolje.63 Na kraju krajeva. jer ja sam u ime Gospodara ma'ate upražnjavao ma'atu. Litany. Nisam umanjivao prihod u hrani hramovima. »Le Jugement des morts dans l'Egypte ancienne«. sigurno.. on se okreće Ozirisu: »O bože. 195 Prev. Siromašnog nisam još više osiromašio . posvećeno je suđenju duši u velikoj dvorani koja se zvala »Dve Ma'at«.

te magijske formule održavale su istu eshatološku gnosu. jedinu koja je zadržala svoju prevlast sve do kraja egipatske civilizacije. 197 Vid. Naravno. § 26). . Kamen ί banana *9 Isto. egipatski duh je stvorio poslednju religioznu sintezu. Zahvaljujući njemu. ni prestiž magije neće prestati da raste. bogove i svet stvorio snagom Reči.. DOLINA INDA 34. zahvaljujući novoj eshatologiji.197 Treba. svaki smrtnik ubuduće se mogao nadati »kraljevskoj sudbini« na drugom svetu. Na taj način oni su u okviru jednog sistema izrazili ono što je u prvom redu izgledalo večno i neranjivo — sunčev hod. nespretno iskazana u Knjizi mrtvih i u drugim sličnim delima. »inicijacijska mudrost« bi mogla da se svede samo na poznavanje magijskih formula. Ovi tekstovi zahtevaju višestruko »čitanje« na različitim nivoima. »inicijacijske mudrosti« i »dobrih dela« razrešena je na način koji ponekad može da obmane. ono što je bilo samo tragična. sigurno. Tenzija između »privilegije«. MEDITERAN. V POGLAVUE MEGALITI. prema memfijskoj teologiji (up. U doba Starog carstva i faraon je morao da prođe kroz inicijacijsko ispitivanje. ako je »pravda« uvek osigurana. U oblikovanju ove soteriologije. podsetiti na to da je Ptah.dokaže kako zna tajna imena različitih delova vrata i praga. Duboki smisao dvojstva Ra — Oziris i kontinuiteta život-smrt-preobraženje. II tom ovog dela.. najlakše: njima se implikuje jedino vera u svemoć reči. U istoj onoj meri u kojoj će. Sve zavisi od perspektive iz koje se posmatra eshatološka celina. § 28. str. vratara dvorane i bogova. reč je ο tvorevini koja je podložna brojnim tumačenjima i primenama. nije bila nužno dostupna vernicima ubeđenim u pouzdanost magijskih formula. HRAMOVI. ipak.196 Razmišljajući ο tajni Smrti. SREDIŠTA CEREMONIJA: ZAPAD. najzad. »kraljevska sudbina« postati dostupna svima. uloga Ozirisa bila je suštinska. i ono što je po definiciji izgledalo sporedno i beznačajno — ljudsku egzistenciju. »Magijsko čitanje« bilo bi. ali na kraju krajeva. Razvijajući staro poimanje smrti kao duhovne transmutacije. teolozi Novog carstva izjednačili su modele te »misterije« i sa svakodnevnim Raovim delima i s iskonskorn Ozirisovom dramom istovremeno. srećna epizoda — ubistvo Ozirisa. Jer. up. U krajnjoj liniji faraon je predstavljao univerzalni model. 56—57.

199 Stena. sve do Holandije. naročito u Bretanji.72 metra. pa se zapadnom obalom Engleske produžava do Irske. Danske. dugačak 21 metar. Dolmene nalazimo duž Atlantika. г U nizovima Karnaka ima 2. Ali dve generacije preistoričara potrudile su se da dokažu kontinuitet svih evropskih megalitskih kultura. (Kasnije.10. megalitske konstrukcije zapadne i severne Evrope izazivaju divljenje istraživača. prebivališta mrtvih zidana su od kamena. pored Solzberija). Dolmeni zapravo predstavljaju grobnice. ponekad. pa i više. poređanih tako da čine neku vrstu zatvorenog prostora ili odaje. tu postoje značajne morfološke varijacije. Naravno. našu Traite d'Histoire des Religions. U nekim grobnicama ima i do stotinu mrtvih.198 uspravno poboden u tlo. predstavnika više naraštaja istoga gensa.40. Izvorno. U Irskoj. 2) kromleh (od crom = krug. nemoguće je pogledati neku dobru fotografiju nizova dolmena iz Karnaka ili gigantskih trilita iz Stounhendža. čiji je zabat granitni blok visok 3.Već čitav vek. pridodat dugačak hodnik prekriven kamenim pločama. Poznata nam je složenost simbolike kamena kao i religiozna vrednost komenja i stena.3 3) dolmen (dol = sto i men в= kamen). kao što je onaj u Sotou. "3 Up. Dok su kuće neolitskih seljaka koji su podigli ove spomenike bile skromne i kratkotrajne (u stvari. Kako su uspevali da usprave blokove teške 300 tona i da podignu ploče od 100 tona? Uostalom. u pokrajini Almerija. kao što je to slučaj u Karnaku u Bretenji. U stvari. što označava skup menhira raspoređenih u krug ili u polukrug (najmonumentalniji je kromleh u Stounhendžu. granitni blok 198 Taj menhir koji se nalazi pored Lokmerijaka bio je viši od 20 metara. takvi spomenici nisu usamljeni. kamena ploča. Α taj se kontinuitet mogao objasniti samo širenjem megalitskog kompleksa iz jednog središta koje se nalazilo u Los Milaresu. . reč je ο veoma značajnom kultu mrtvih. § 74 i dalje. dolmen se preobrazio u »prekrivenu aleju« pošto mu je kao neka vrsta predvorja. Grobnice ponekad imaju jedan središnji nosač a na zidovima se još mogu uočiti ostaci slika. a ne upitati se ο njihovoj svrsi i značenju. Očigledno je želja da se izgrade veličanstvene i trajne građevine. U Bretanji su neki osamljeni menhiri povezani s grobnicama. U Los Milaresu otkopana je nekropola sa oko stotinu »prekrivenih aleja«. širok 0. pored Sevilje. Većina grobova se nalazi ispod ogrornnih humki. Ostajemo zbunjeni pred tehnološkom veštinom tih zemljoradnika iz doba glačanog kamena. i južnih obala Švedske. dugačak 3. krivina i lech = mesto).935 menhira koji se rasprostiru na području dugom 3. koji je načinjen od ogromne kamene ploče koju opet drži više uspravnih kamenova. preko Portugala i pola Francuske.900 metara. zidovi prilično visokih grobnica ponekad su ukrašeni kipovima. i težak 21 tonu.) Postoje gigantski dolmeni. dolmen je bio prekriven humkom. od njih skoro i da nije ostalo tragova). ponekad prilično visok. menhiri su poređani u više naporednih redova. Megalitski kompleks podrazumeva tri vrste konstrukcija: 1) menhir (od donjebretonskog men = kamen i hir — dugačak) koji je jedan veliki kamen. Izvesno. Oni predstavljaju deo čitavog jednog megalitskog kompleksa koji se prostire duž mediteranskih obala Španije. koje mogu da se odupru vremenu.

izgleda da megalitski kult mrtvih uključuje čvrsto verovanje u preživljavanje duše. obredna zajednica s ргесгта predstavljala ključni činilac religiozne aktivnosti. dok je za graditelje megalita od Irske do Malte i egejskih ostrva. »Die Menhire in Mitteleuropa und der Menhirgedanke«. »telo« umrlih. u protoistorijskim kulturama zapadne Evrope. GZH.).200 Videli smo (§ 2) da je otkriće zemljoradnje korenito izmenilo poimanje ljudske egzistencije: ona se pokazala podjednako nepostojana i kratkotrajna kao i život biljaka. smrt. vaš bi život bio kao postojanje kamena. ali oni su pored toga i mistično povezani s kamenim blokovima pa. pored različitih ceremonija (procesija. Megalitski kult mrtvih. iznenađeni i uvređeni. Zagreb. Kruijt naveo J. 1983). Jednoga dana. podrazumevao je i žrtvovanja obavljena pored samog spomenika i obredne obede na grobovima. opet. nepromenljiv i besmrtan. magija i pomodne kulture. 698 (= 90) i dalje. Mrtvi se vraćaju u krilo Zemlje Majke. . drugim rečima. Da ste izabrali kamen. Pretke verovatno predstavljaju i stilizovani likovi. kao i na antičkom Bliskom istoku. za koje su mrtvi bili jadne senke. Vrlo je verovatno da je to kamenje predstavljalo neku vrstu »zamene za telo«. nameće nam se sećanje na jedan indonezijski mit: na početku. itd. 74—75. s nadom da će podeliti sudbinu izdanaka. Okultizam. prevela Ljiljana Filipović. vaš će život biti kao i život ovog ploda. gl. poslao im je kamen. prema tome.). a potom i pouzdanje u snagu predaka i nadu da će oni štititi žive i pomagati im. snaga i dugovečnost postaju dostupne kroz smrt. 201 Horst Kirchner. Takvo se uverenje korenito razlikuje od shvatanja која su potvrđena kod drugih antičkih naroda (Mesopotamaca. Posle nekog vremena. postaju moćni i neuništivi kao stene. oni su »boravište«. Taj mit smo komentarisali u »Mythologies of Death« (Occultism. ponovno rađanje. ali ga preci odbiše. kao i mali idoli iskopani u 200 A. itd. Hebreja. Frazer. Bog je prvobitnom paru poklanjao svoie darove kačeći ih ο jedno uže. piću. Posmatrajući veličanstvene megalitske spomenike prvih zemljoradnika zapadne Evrope. Megalitske spomenike mogli bismo protumačiti kao odgovor na naš indonezijski mit: pošto je život ljudi jednak životu žitarica. Izvestan broj menhira je bio podignut nezavisno od grobnica. bilo je strogo propisano razdvajanje mrtvih i zivih. Witchcraft and Cultural Fashions. C.obezbeđuju beskrajno trajanje. kada је nebo bilo sasvim blizu zemlje. str. str. Grka. Hitita. G. stalnost.) i žrtvenih ponuda (u hrani. nesrećne i nemoćne. u koje su se kasnije naseljavale duše umrlih. štaviše. Ponekad nalazimo menhire ukrašene ljudskim likovima.201 Najzad. U stvari. život. čovek je delio cikličnu sudbinu vegetacije: rođenje. The Relief in Immortality (1913) I. igara. III) (Mircea Eliade. u krajnjoj liniji. nepokvarljivost. način egzistencije koji je nezavisan od vremena nastanka. S druge strane. itd. kameni »zamenik« je bio telo izgrađeno za večnost. Bog ponovo spusti uže. ovoga puta s bananom koju oni odmah prihvatiše. nacrtani duž strana dolmena. Tada preci začuše Tvorčev glas: Pošto ste odabrali bananu.

naime.204 Ovu generathmu funkciju ne treba objašnjavati faličkom simbolikom menhira. »Izgleda da je slično verovanje bilo rašireno celim mediteranskim basenom i zapadnom Evropom« (Maringer. Kršćanske sadašnjos1i Zagreb 1976. nav. »duša«. Praznovania su ukIjučivala prinošenje 202 Neki menhiri Bretanje. pepeo. jer je ono svuda potvrđeno. Carl Schuchhardt u istom smislu tumači slikane obeliske sarkofaga iz Hagija Trijade (§ 41) na kojima sede ptice. mlade žene su se »klizale« (duž nekog kamena) i »trljale« (tako što bi sele na monolite ili trljale stomak ο određene stene). 245). str.) •8 Vid. bilo posredstvom nekog menhira kao »zamenika tela«. nav. (Svi navodi iz Starog zaveta preneseni su u prevodu Đure Daničića. Povremeno ie. U oba slučaja. dakle neprolazno telo. mmeralno. uostalom. Prvobitna i osnovna ideja odnosila se na »transmutaciju« predaka u kamen. i to samo u onim slučajevima kada je bio verniji francuskom tekstu. možemo otkriti naporedno verovanje. koji se uzdižu pred galerijama doLmena. da je duša pretka sposobna da povremeno napusti grob. 706 (= 98). izlaze iz grobova da bi se postavile na nekom sunčanom stubu.202 Opštenje sa živima je omogućavalo i probušeno kamenje koje zatvara neke megalitske grobnice a koje se. L'Homme prehistorique et ses dieux. korišćen i prevod Biblije u izd. Središta ceremonija i megcilitske građevine Nelci megalitski kompleksi. mada je i takva simbolika potvrđena u nekim kulturama. on je nastanjivao novo. Rečeno jezikom indonezijskog mita. menhir služi kao »sedište« duša (up. Podjednako treba voditi računa i ο seksualnom značenju menhira. objašnjeni su egipatskim verovanjem po kojem duše mrtvih. § 77.. § 36). i zove »otvori za duše«._ uz odgovarajuću naznafcu. U megalitskim kulturama jugoistočne Azije. menhir ili megalitski grob su predstavljali neiscrpnu zalihu životne snage i moći. . neke primere i bibliografiju u Traite d'Histoire des Religions. oni su usnevali da se istovremeno dočepaju i kamena i banana . U Francuskoj. bilo tako što se u strukturu same konstrukcije ugrađivao neki suštinski element umrlog: kostur. 35.. Prema tome. i kamenu: ti si me rodio«. umrli je »oživljavao« kamen.megalitskim grobnicama Španije. dodati Kirchner. mrtvi su postajali gospodari plodnpsti i napretka. delo. (Prim. da bi dobile dete. i to na različitim stupnjevima kulture. 203 Međutim. kao što su onaj iz Karnaka ili onaj iz Ešdauna u Berkširu (koji obuhvata 800 megalita u jednom paralelogramu čije su strane duge 250 metara). delo. čak i tako strogo jehovistički spis kao što je Peta knjiga Mojsijeva nanovo koristi ontološku metaforu kamena kada objavlinie apsolutni realitet Boga kao jedinstvenog izvora stvarania: »Stiienu koja te ie rodila zaboravio si. Zahvaljujući njihovom ugrađivanju u strukture pogrebnog kamenja. prev. str.203 Verovanje u oplodne moći menhira očuvalo se među evropskim seljacima sve do početka ovog veka. U nekim slučajevima. Jeremija (2 :27) pominje one »koji govore drvetu: ti si otac rnoj. Ali videti Kirhnerovu kritiku. str. sigurno predstavljaju značajna središta ceremonija. zaboravio si Boga stvoritelja svojega« (32 : 18). 650 (= 42) i dalje. pretvorene u pticc.

kao i na drugim mestima. Ovo slavno ceremonijaino središte je. tj. u matericu htonske Boginje. Malta. 207 Giinter Zuntz.208 Dok je Hipogeja istovremeno bila i nekrcmola i mesto molitve. Evans. Uistinu. što nagoveštava obred inkubacije. Videti Colin Renfrew. Zidovi hramova ukrašeni su divnim spiralama i bareljefima. Maringer. No najsenzacionalnije otkriće je ogromni sedeći kip žene — sigurno boginje. 208 J. Arminghol i Arborlou. str. str. Te prostrane odaje služile su za određene religiozne ceremonije dostupne samo sveštenicima i upućenima. Stounhendž nije bio sagrađen izjedanput. jer su bile odvojene reljefnim pregradama. Sada znamo da je prvobitno delo prošlo kroz nekoliko izmena. kako se pretpostavlja. koja ima nekoliko prostorija uklesanih u stenu.206 bilo svetilište sagrađeno radi osiguranja veza s precima. Evans. U Hipogeji su pronađeni i kipovi žena koje leže. zidovi unutrašnjih dvorana su oslikani i ukrašeni kipovima. Ovde je reč ο istom vrednovanju svetog prostora kao »Središta sveta«. D. megalitska arhitektura. Glyn Daniel i J. odnosno s bogovima. ući u svetilište bilo je isto što i prodreti u »utrobu Zemlje«. ova struktura pre podseća na oblik materice. igre i procesije. Iskopavanja su pokazala postojanje razvijenog kulta sa žrtvovanjem životinja. 256. Oblik materice imaju i Na primer. širokim prilaznim putem Karnaka. Kult mrtvih je verovatno imao središnju ulogu. Before Civilization. Izgleda da je krivolinijska struktura malteških svetilišta jedinstvena. Kako su hramovi bili pokriveni krovom. str. prema Cuncu (Zuntz). kult mrtvih i obožavanje Velike boginje nigde nisu dobili tako raskošan izraz kao na Malti. u hramovima nisu otkrivene grobnice. U značajnoj nekropoli iz Hal Saflijena (sada se zove Hipogeja). 1.207Široke eliptične terase koje se prostiru ispred ili iza svetilišta sigurno su služile za svečane povorke i obrednu koreografiju. do sada je otkriveno sedamnaest hramova. 214 i dalje. U nekim oblastima Francuske. a iskopan je i izvestan broj kamenih kipova koji predstavljaju žene kako leže postrance.205 kromleh Stounhendža se nalazi usred jednog polja grobnih humki.žrtve i. iskopane su kosti nekih sedam hiljada osoba. ponuda u hrani i levanicama i s obredima inkubacije i proricanja. Vudhendž. a procenjuje se da je njihov broj još veći. Ejvberi. Stounhendž možemo uporediti s megalitskim kompleksima koji su u drugim kulturama podignuti oko nekog svetog mesta: hramova ili gradova. 4. 139. a dvorane bez prozora i dosta tamne. ali. nap. pronađeni su tragovi kulta Boginje. u povorci su mogle da idu hiljade Ijudi. Kao i drugi odgovarajući engleski spomenici. Većina praznika je verovatno bila u vezi sa kultom mrtvih. D. što opravdava mišljenje nekih naučnika da je Malta u vreme neolita bila isola sacra. na Iberijskom poluostrvu. što sve ukazuje na postojanje značajnog i dobro organizovanog svešteničkog tela. htonskim boginjama i duhovima umrlih. povlašćenog mesta na kojem se opšti i s nebom i s podzemnim svetom. str. Kao i u ostalim megalitskim spomenicima. The Western 205 206Jer . Iskopavanja su iznela na videlo veoma malo kuća. Persephone. Međutim. božanske zaštitnice umrlih. arheolozi je opisuju u »obliku bubrega« ali. Sa stanovišta strukture. bar u prvobitпош obliku.

ili činjenicom da je kult predaka. str. simbol života. To se može objasniti ili raznovrsnošću religioznih ideja koje su zajedno delile različite »megalitske« populacije. bio povezan i s drugim religioznim kompleksima. oblikovala i nadahnjivala graditelje megalitskih grobova prilikom njib. 18 Zuntz. 212 Isto. ili n kružnism opkopima koii su se obično nazivali tholoi. Prema Glinu Danijelu (Glyn Daniel). zaključuje Cunc. zmiju. str. 8. str. delo. jelena. • 14 Minojski zajednički grobovi su bili ili u prirodnim pećinama. 136. Iseljenici su tražili nove zemlje pogodne za život i rude kojima bi mogli da trguju. Persephone. taj se preobražaj zbio na Malti.212 U svojoj poslednjoj knjizi Gordon Čajld je govorio ο »megalitskoj religiji«. poreklom s istočnog Mediterana. rogovi i drugi simboli vode nas od pariskog basena do Gavrinisa. 136—137.«211 Ali religija nije bila osnovni razlog njihovih seoba. podizanje dolmena (chamber-tombs) preobrazilo se u kiklopsku arhitekturu. 1962). Živi koji ulaze u svetilište. »Hramovi su bili istog modela. ideja ο građenju megalitskih grobova bila je prihvaćena u Mediterranean. . prodiru u telo boginje. 129. Isti autor poredi širenje megalitske arhitekture sa grčkim i feničanskim naseljavanjem Mediterana ili širenjem islama u Španiji. na Iberijskom poluostrvu i na jugu Francuske. religija je bila samo »uteha za njihovo izgnanstvo na krajnji zapad i sever Evrope«. koju su raširili istraživači i naseljenici Mediterana. čak do Troje. up. egejskog nadahnuća. nav. znak sekire (svojstvo bogova oluje). »Zagonetka megalita« Još рге nekih deset godina. i pored sopstvenog velikog značaja. 211 Daniel. Reklo bi se da je umrli Dolagan u krilo Zemlje za novi život. Glvn Daniel. Lik boginje. Anhelu Rujua na Kritu. ovi spomenici predstavljaju pozornicu »kulta Misterija u pravom značenju tog termina«. sekira. 25. Egejskog mora. 20.grobovi lcoji su isklesani u stenama. The Megalithic Builders. of Western Europe. na primer sliku sunca sa zracima.210Šireći se prema zapadu.209 Dodajmo da duž strana dolmena i menhira iz Iberije i zapadne Evrope podjednako nalazimo i druge magijsko-religijske znakove i simbole. str. (2. itd.ovog širenja prerna zapadnoj Evropi. izd. koja ih je primorala da s tolikom prilježnošću grade svoje grobove (ili grobove-hramove?) i da čuvaju sliku svoje zagrobne boginje zaštitnice. samo u većoj razmeri.. Jednom usvojena. ali. Nema sumnje da je jedna snažna vera. Naravno.« U stvari. str. 36. sve povezane s figurama predaka. arheolozi su megalitske kulture objašnjavali uticajima doseljenika sa istočnog Mediterana gde je potvrđeno postojanje zajedničkih grobnica već u III milenijumu. svima njima je zajednička činjenica da su povezani s istim megalitskim kompleksom. ti su likovi bili otkriveni u različitim oblastima i pripadali su kulturama različite starosti. »Bila je to moćna religija.

str. str. dve su »revolucije« — » ugljenik 14« i dendrohronologija — korenito izmenile hronologiju evropske preistorije. Reč je ο nizu izvornih. 216 Na engleskom »tree-ring calibration of radiocarbon«. 218 Vid. poslednje preuređenje (Stounhendž III) datira iz ~2100—1900. zbog reakcija na odveć smele hipoteze ['kao što je.«213 »Misionari« megalitske vere. The Prehistory of European Society. takođe Daniel Evans. ne znamo ni za jedan egipatski spomenik od kamena koji bi se mogao uporediti s megalitima zapadne Evrop. godine. 215 Po Stjuartu Pigotu (Stuart Pigot.219 Na osnovu toga treba. 217 Podsetimo da su u Egiptu prve kamene piramide bile podignute oko ~ 2700. up. str. godine. Osim toga. 60. Kao što znamo. 152. 138—39.218 I na Malti ie epoba koju predstavljaju hramovi Tarksiiena i nekrooola iz Hal Saflijena bila završena pre ~2000. str. str. 123. delo. Before Civiliz.216 Tako se moglo dokazati da su megalitske grobnice (chamber-tombs) iz Bretanje bile podignute pre ~4000. ali ostaje činjenica da pre ~ 3000. analize zasnovane na novijim metodama dokazuju da ie Stounhendž bio završen pre Mikene. godine.2' još sporne religiozna funkcija i simbolika tog spomenika. 21. hronološki preokret i dokazivanje originalnosti zapadnih populacija nisu unapredili tumačenje megalitskih spomenika. izgubila dosta od svoje valjanosti kada је otkriveno datiranie pomoću radioaktivnog ugljenika i dendrohronologije. međutim. i on ih poredi s hrišćanskim crkvama i džamijama. egejski obred zajedničkih grobnica. nav. a da su kameni grobovi u Engleskoj i u Danskoj građeni pre ~3000. posao su obavljali njegovi drugovi. Cunc međutim misli na egipatski ili sumerski uticaj. str. 2S Renfrew. ali su. autohtonih tvorevina. Ipak. Mnogo se raspravljalo ο Stounhendžu. Za Graema Klarka (Graham Clark). dokumentaciju kod Renfrewa. Tačno je da su njihove prethodnice bile od cigala. str. up.raznim društvima. Persephone. 214 Isto. po kojoj sve megalitske gradevine potiču iz jednog jedinog izvora. koja je bila zavisna od mikenske kulture. World Prehistory. na primer. prema tome. Autor upoređuje megalitske grobove s malim kapelama koje su osnovali galski i irski sveci u istim oblastima britanskih ostrva (isto. povezan s kultom Boginje Majke. up. str. neke niene karakteristike ne bismo mogli da objasnimo uticai'em doba minoiske bronze. str. 214 i dalje. Svaki je grob verovatno pripadao nekom plemiću ili glavi porodice. godine.215 Ta su objašnjenja. Reqfrew. religije pre svega Boginje Majke. str. 129. 126 i dalje. privlačili su u svoje zajednice veliki broj zemljoradnika.) megalitski spomenici potiču iz istočnog Mediterana. The Western Mediterranean. 10 i dalje. U stvari. vid. 128). str. faraonskog 213 Gordon Childe. ona ser Greftona Eliota Smita (Grafton Eliott Smith). up. na Zapad su preneli istraživači rudnika i rudari. Megalitski grob treba porediti pre sa crkvom nego sa dvorcem. izvesti zaključak da evropski megalitski kompleks prethodi egejskom doprinosu. Međutim. 48— 83.217 Smatralo se i da je gigantski kompleks Stounhendž savremenik kulture Veseksa. Vid.214 Odgovarajuća objašnjenja megalitskih kompleksa predlagali su i drugi ugledni preistoričari. jedno jasno izlaganje koje je objavljeno kod Collina Renfrewa. a oni koji počivaju u njemu bliži su keltskim svecima nego normanskim baronima. dakle. Ancient Europe. dolmeni i kromlesi se i nalaze u oblastima koje su bile najpogodnije za neolitsku zemljoradnju. ne utičući pri tom na njihove specifične strukture.ation. . i pored nekoliko značajnih doprinosa.

Dekana. Eliota Smita i Dž. jer se. cenio je da su dve grupe megalitskih kultura — preistorijske i kulture u etnografskom stadijumu — istorijski povezane. itd. Ipak. veza s precima obezbeđuje se sećaniem na njihova imena i poduhvate. Prema Hajne-Geldernu. i središte društvene aktivnosti. Važno je naglasiti ovu činienicu: čovek se nada da će. one najznačajnije potvdene su u Indoneziji i Melaneziji. Tibeta i Koreie. smatra se da oni ovekovečuju magijske moći osoba koje su ih sagradile. Asama. Megaliti su povezani s određenim idejama koje se tiču posmrtne egzistencije. kada se one vrate da posete selo. podjednako ih koriste i živi. kao i onima za koje je spomenik podignut posle smrti. odnosno osnivača sela i nekih porodica verovatno su obredno izgovarane. Perija (J. može doprineti razumevanju religioznih shvatanja koja su delili tvorci preistorijskih spomenika. koji je . Cejlona. kult predaka ima značajnu ulogu. megaliti predstavljaju prvorazrednu vezu između živih i mrtvih.jedan deo svog života posvetio izučavanju ovog problema. oni su podignuti tokom ceremonija које bi trebalo da odbrane dušu za vreme njenog puta na drugi svet: ali. megaliti preistorijskog i protoistorijskog porekla raspoređeni širom ogromne oblasti Magreba. Što se tiče megalitskih kultura koje su još bile žive početkom XIX veka. V. jer »megalitizam« predstavlja egzemplarni i verovatno jedinstveni predmet izučavanja. U stvari. Palestine. megalitski kompleks širio polazeći iz jednog središta. Mesto na kom se nalaze megaliti istovremeno je i kultno mesto bez premca (ceremonijalna koreografija. prema njegovom mišljenju. . Većinom. Abisinije. sećanjem koje je »zgusnuto« u megalitima. treba da se prisetimo njegovih zakliučaka ο specifičnim verovani'ima živih megalitskih društava. osiguravajući tako plodnost ljudi. jedno uporedno istraživanje moglo bi da pokaže u kojoj meri analiza brojnih megalitskih kultura. Α ta je uzdržanost za žaljenje. oni podjednako obezbeđuju večnu postegzistenciju onima koii su ih podigli za života. tako i razvijenih religioznih oblika. stoke i žetve. žrtvovanja. njegovo ime biti zapamćeno posredstvom kamena. W.Egipta]. međutim. S druge strane. po svoj prilici iz istočnog Mediterana. ali. Robert Hajne-Geldern (Heine-Geldern). 37. Kao što smo upravo rekli. istraživači se više ne usuđuju da problem obuhvate celovito. negirao je postojanje »megalitske religije« s jednostavnim obrazloženjem da je postojanje verovanja i »megalitskih« koncepata posvedočeno u vezi s velikim brojem kako elementarnih. drugim rečima. Kasnije ćemo se vratiti na Haine-Geldernovu hipotezu. koje su cvetale još u XIX veku. U svim megalitskim kulturama koje i dalje cvetaju.25 Spomenici služe kao sedišta duša umrlih. U kultu mrtvih megalitskog tipa značajnu ulogu imaju genealogije. osim na Mediteranu i u zapadnoj i severnoj Evropi. Etnografija i preistorija Podsetimo da su.). Sada. on je odbacio panegipatsku hipotezu G. Реггу). Hajne-Geldern ie zastupao tezu ο kontinuitetu megalitskih civilizacija od V mileniiuma pa do savremenih »primitivnih« društava. genealogije predaka. Osim toga.

38. U megalitskim kulturama zapadne Evrope očigledna je opčinjenost stenovitim masama. izvesno da je induska civilizacija bila savršeno razvijena oko ~ 2500. međutim. godine. na primer s tantrizmom koji podjednako može biti i hinduistički i budistički. Α problem »kontinuiteta« megalitskog kompleksa ie značajan i mora ostati otvoren. Hronologija je i dalje sporna ali je. nikakva novina nisu se mogle opaziti unutar hiljade godina istorije harapske civilizacije. reč je ο »najvećoj zagonetki preistorije«. Jednoobraznost i kulturni kontinuitet mogu se objasniti samo . i koia god hipoteza bila usvojena — ona ο kontinuitetu ili ona ο konvergenciji — ne možemo govoriti ο samo jednoj megalitskoi kulturi. Istraživače koji su obavili prva iskopavanja iznenadila je jednoobraznost i mrtvilo ove civilizacije. sigurno. Jer. ali. Danas. Iskopavanja dva grada-tvrđave. Na svaki način. Megalitske religije karakteriše činjenica da su ideje večnosti i kontinuiteta između zivota i smrti dokučene slavljenjem predaka poistovećenih ili povezanih s kamenjem. koja je istovremeno bila i trgovačka i »teokratska«. reklo bi se. Prvi gradovi Indije Pre nekih desetak godina novija istraživanja preistorije indijske civilizacije otvorila su sasvim neočekivane perspektive. mrtvi su imali izuzetnu moć. Ulaže se napor da se posebni oblik postojanja posle smrti zasnuje posredstvom ontofanije svojstvene kamenju. Ovim povodom važno je primetiti da je sakralnost kamena u megalitskim religijama vrednovana pre svega u odnosu na postegzistenciju. reč je ο opčinjenosti koja je podstaknuta željom da se zajednički grobovi pretvore u veličanstvene i neuništive spomenike. niegove Dretpostavke ο jedinstvu arheoloških i savremenih megalitskih kultura veliki broj istraživača ili osporava. postojanje megalitskih ideja i praksi potvrđeno je kod naroda veoma raznovrsnih društvenih oblika.Taj austrijski naučnik poredi megalitski kompleks s određenim »mističnim« pokretima. Harape i Mohendžo-dara iznela su na videlo prilično uznapredovalu urbanu civilizaciju. ili ih nanrosto prenebregava. Ona su takođe postavila pitanja na koja do sada nisu dobijeni zadovoljavajući odgovori. On isto tako negira postojanje nekakvog »megalitskog kulturnog središta«. Dva grada-tvrđave bili su verovatno prestonice »Carstva«. kao što je to nedavno kazao iedan autor. naime.26 Hajne-Geldernova analiza megalitskog kompleksa zadržala je svoju vrednost. ekonomskih struktura i kulturnih institucija. Dodajmo ipak da su ove religiozne ideje bile u punoj meri ostvarene i savršeno izražene samo preko nekoliko izuzetnih tvorevina. i drugi oblici kulta predaka. Nikakva promena. koje prema nekim autorima čine posebni mitovi i karakteristične društvene ili ekonomske institucije. Postoje. Žahvaljujući megalitskim konstrukcijama. a pošto je opštenje s precima bilo osigurano putem obreda. tu su moć mogli da podele i živi.

istovetne u oba grada. Uočljivo je da su prve značajne aglomeracije bile izgrađene u blizini struktura koje su imale ceremonijalnu funkciju. Prema Ferserviju (Fairservis) preci Harapanaca potiču od prearijevskih zemljoradnika iz Irana. Ta se pretpostavka još osporava. prvih »gradova«). 224 Eliade. iako se ne dovodi u sumnju religiozna funkcija »tvrđave«. itd. str. i R. izgleda da su i ove strukture služile jedino u religiozne svrhe. Jer. trebalo bi da Harapu i Up. A. kao i izvestan broj građevina okruženih zidovima. 195 i dalje. naučnici su danas složni u uverenju da su najstarija urbana središta predstavljala ceremonijalne komplekse. nema sumnje u kultno »poreklo« preharapskih aglomeracija (dakle. Eliade. 20 i dalje. većini proizvoda nedostaje maštovitost »što nagoveštava da se ljudi iz Нагаре nisu bavili ovosvetskim stvarima«. izgleda. odnosno blizu nekog svetog mesta.nagađanjem ο postojanju režima zasnovanog na nekoj vrsti religioznog autoriteta. gl. str. Egiptu. i »avenija« od belih stena. Kamene građevine su. 362 i dalje. nekog »Središta Sveta«.220 Danas znamo da se ova kultura prostirala mnogo dalje od doline reke Ind i da je svuda pokazivala istu jednoobraznost. str. 223 Paul Wheatley. 87 221 222 . platforme na kojoj se nalaze karakteristične strukture. Karakteristika druge faze (faze B) istog kompleksa jeste postojanje velikih kamenih krugova. The Roots of Ancient India. nekoliko stepenica vodilo je na platformu. M. B. U značajnom arheološkom kompleksu iskopanom u oblasti reke Porali.222 Ferservi ova sveta mesta. 136. Ali ta rasprava nema većeg značaja za naše istraživanje. str. W. u Srednjoj Americi. gde se smatralo da је moguća komunikacija između Zemlje. Maison«. Le Mythe de l'eternel retour. Allchin. The Birth of Indian Civilization. Le Yoga.223 Najstariji gradovi bili su sagrađeni oko svetilišta. Mesopotamiji. a s druge strane. Temple. Vrh strukture je bio izgrađen u obliku zigurata.221 Svi se slažu da poreklo te prve urbane civilizacije koja se razvila u Indiji treba tražiti u Beludžistanu. The Pivot of thc Four Quarters. »Centre du Monde. Gordon Ćajld je smatrao da je harapska tehnologija ravna egipatskoj i mesopotamskoj. videti isto. gradovima za koje on smatra da su prvobitno bili sazdani imajući u vidu kultne ceremonije. Pol Vitli (Paul Wheatley) je sjajno dokazao svrhu i religioznu funkciju prvih gradova u Kini. 107 i dalje. Neba i podzemnih oblasti. više od stotinu zdanja dugačkih od tri do osam metara.224 Ako bismo mogli da dokažemo da se dva induska grada-prestonice jasno razlilcuju od svojib preharapskih prototipova (i od drugih starih gradova). Fairservis. Neke faze preharapske kulture postaju nešto bolje poznate zahvaljujući iskopavanjima koja su obavljena u južnom Beludžistanu. s jedne strane. naročito str. bile slabo i samo povremeno nastanjene. 375 i dalje. I. izišla je na videlo jedna humka visolca od sedam do dvanaest metara. što ukazuje na ceremonijalnu funkciju cele građevine. Ipak. 225 i dalje. poznatom pod imenom »Kompleks Edit Šabr« (Edith Shabr). Ο vezama te faze preharapske kulture i megalita južne Indije. 348 i dalje. i uopšte građu iskopanu u dolini Kveta (koje predstavljaju preharapske faze Sinda i Beludžistana) povezuje s Mohendžo-darom i Harapom.

135. Osim toga. Tako. Die heilige Stadt.226Ferservi je skrenuo pažnju na veliki broj prizora obožavanja ili žrtvovanja koji su predstavljani na pečatima. ukrase za nos. obrednog značenja drveća. drvo pipal. pravi megalitski »gradovi« bili su izgrađeni za mrtve: to su bile nekropole. Ovom prilikom važno je podvući morfološku raznovrsnost svetog prostora i kultnog središta. posebno zbog svojih veza s hinduizmom.Mohendžo-daro smatramo za prve primere sekularizacije urbane strukture. nav. na primer. tom I. Allchin. 227 Fairservis. up. Istraživači još raspravljaju ο uzrocima propadanja i konačnog rušenja dva grada225 I prvi gradovi podignuti u toj oblasti takođe su bili »sveti gradovi«. str. što je savremeni fenomen bez premca. 314 i sl. možda neki prauzor Šive. povezano sa kultom mrtvih. str. zmija. itd. Civilization. svuda. delo. . podjednako je značajna i iz drugih razloga. delo. ceremonijalno središte. Onaj najslavniji prikazuje figuru koja sedi (ili pleše?) na platformi između dva molitelja koji kleče dok se kraj svakoga nalazi oo jedna kobra. kao i svečane povorke osoba koje nose »barjake«. 52. predstavlja Velikog boga. U megalitskim kulturama Mediterana i zapadne Evrope. retko svetilištima. one nisu bile veće od sela. str. odnosno »Središta sveta«.228 Počev od ser Džona Maršala naučnici su naglašavali »hindriistički« karakter harapske religije. str. up. Uostalom. 349—50. religiozni život Mohendžo-dara i Harape dostupan nam je barem u najosnovnijim crtama. Werner Muller. veliki broj figurina i crteža urezanih u pečate ukazuje na kult Boginje-Majke. 75. Drugi pečati u nepomičnom stavu prikazuju osobe kao što su Gilgameš. itd.229 Nije dovoljno poznat istorijski proces koji je obezbedio prenošenje i pretapanje jednog dela harapskog nasleđa u hinduizam. up. najzad. I pored sumnjičavosti nekih autora. kamenje u obliku lingama pronađeno je i u gradovima.225 Kao što smo videli. Le Yoga. dva tigra. prikazani su i razni duhovi drveća kojima se prinose žrtve. nošenje turbana (nepoznato u vedskim tekstovima a potvrđeno tek posle epohe brahmana). 53 Sir John Marshall. 247 i dalje. što se tiče aglomeracija.227 Vats je verovao da u prizorima naslikanim na nekim urnama koje su iskopane u Harapi može da prepozna duše umrlih koje se pripremaju da pređu preko neke reke. ili neki rogati bog s bikovskim nogama i repom. koji podseća na mesopotamskog Enkidua. str. jedna životinjama okružena itifalička figura koja sedi u »joga« položaju. proto-Šive u »joga« položaju. kao što je to već uvideo i ser Džon Maršal (John Marshall). 228Allchin. 39. lingama — možerno pomenuti i »Veliko kupatilo« iz Mohendžo-dara koje podseća na »bazene« današnjih hinduističkih hramova. Mohenjo-Daro. bilo je posvećeno menhirima i dolmenima. nav. str. Eliade. kao religija prve urbane civilizacije u Indiji. Protoistorijska religiozna shvatanja i njihove paralele u hinduizmu Harapska religija. češalj od slonovače. Osim već navedenih primera — Velike Boginje. 312.

upad arijevskih osvajača. str.). sačuvali u udaljenim područjima. 133 i dalje. Fairservis. godine indska civilizacija je bila na umoru. već je reč ο regresiji u ruralne.231 Pre dvadeset godina. str. nav. BIGZ 1984.prestonice. preveo Zoran Zec — prim. delo. u oblasti koja je ranije bila poznata pod imenom Soraštra. tvoraca urbane civilizacije. Allchin. urbane civilizacije. Beograd. s jedne strane. posledice suša. koja su bila pošteđena prvih naleta arijanizacije. niti njihovi direktni potomci: to su mogli da budu prenosioci nekih formi harapske kulture koji su je prosto. 143 i dalje. str. pretrpevši njen uticaj. Uzroci opadanja su verovatno bili brojni. 231 Wheeler. u . ne može da se objasni drugojačije nego davno započetim kontaktom indoevropskih osvajača i predstavnika kulture Inda. zemljotresi230 i.gospodara'. a Indoarijci su joj zadali samo smrtni udarac (up.) Veoma rano. i specifični i gotovo isključivi doprinos . i.harapskih' elemenata. javili su se prvi put u Indiji kao religijski izrazi jedne visoke. tipično indske — uprkos tome što je većina religijskih elemenata. .prostonarodne' forme. asketizam i joga. § 64). nav. 349. . falizam i dendrolatrija. 295. nav. da je do prodora arijskih plemena dolazilo postepeno. Navode se katastrofalne poplave Inda. prev. (Taj fenomen je bio uveliko potvrđen u Evropi za vreme velikih invazija varvara. kao i na marginama civilizacije novih ariofonskih gospodara: upravo otuda će se one ponovo javiti u kasnijim sintezama koje će dati današnji hinduizam. Tako bi mogla da se objasni i sledeća paradoksalna činjenica: kult Velike boginje i Šive.arijanizacija' Pendžaba će začeti pokret velike sinteze koja će jednog dana dati hinduizam.narodnim' slojevima.narodne' kulture. str. tokom nekoliko vekova. raspravu ο tim hipotezama kod Wheelera. Allchin. povratak u stanje larve.popularne'. 179 i dalje. . Fairservis.. str. str. 302 i dalje. takođe. konačno.«232 230 Vid. bila karakteristična za . 352—53 (Joga. 127 i dalje. sa neizbežnim regresijama. zapisali smo ο propasti indske kulture: »Rušenje jedne urbane civilizacije пе znači prosto i nepovratno iščezavanje njene kulture. 293. Verovatno su sve harapske religijske koncepcije — koje su tako izrazito suprotne indoevropskim — bile prihvaćene. str. itd. i u srednjovekovnoj i u modernoj Indiji. koje nalazimo u hinduizmu. str. i posle arijskog prodora nastavila da se razvija jedna kultura koja je potekla iz složenog harapskog jezgra.gospodara' (doprinos koji se naročito tiče njihove teokratske koncepcije): drugačije nije moguće objasniti tako veliki značaj koji su uživali brahmani od vedskog vremena nadalje. U svakom slučaju oko ~ 1750. delo. delo. . Ti predstavnici nisu. Ali treba jasno reći. Ali ne samo da moramo prihvatiti da je ova sinteza bila sačuvana već. 232 Le Yoga. nužno. Naravno da je još u harapsko doba postojala sinteza duhovnosii starosedelaca i duhovnosti . Znatan broj . s druge strane. da je na jugu. bili osnivači indske kulture.

Međutim. godine. Cretan Cults and Festivals. godine nije dešifrovao Linearno Β pismo. Minijci. i podelio je na tri perioda:234 starije minojsko doba (krajem III milenijuma). Willetts.* su prodrli u kopnenu Grčku. Krićani su koristili hijeroglifsko pismo koje je potom. »'Adonisgartchen' im Zeremonialwesen der Rathwa in Gujerat (Zentralindien). završava se najezdom Doraca (oko ~ 1150) i konačnim uništenjem lcritske civilizacije. i kao groblja (taj se običaj zadržao sve do našeg vremena). J. F. Treba ipak jasno reći da Homer i Hesiod već predstavljaju prve faze helenske sinteze. širom Egejskog arhipelaga i u kontinentalnoj Grčkoj. boginje Neolitska kultura na Kritu. * Starogrč. W. okončala se približno polovinom III milenijuma. godine. nazvana Mikenski period (~1450—1150). pećine su dugo služile za stanovanje. Kao i u Indiji. W. posebno na Kritu. slične procese nalazimo i na drugim mestima. 234 Ο tim periodima videti R. Videti takođe Mario Cappieri. kada su ostrvo naselili doseljenici koji su stigli s juga i s istoka. helenska kultura i religija su proizvod simbioze mediteranske podloge i indoevropskih osvajača koji su došli sa severa. oba do danas nisu dešifrovana. Krit: svete pećine. mlađe minojsko doba 1580—1150). Koppers.). jedini dokumenti ο minojskoj kulturi i religiji poticali su od arheoloških iskopavanja. Sve dok Ventris 1952. Poslednja faza kasnog minojskog doba. godine). do ~1580. Olčinovim i Ferservisovim kniigama. Vergleich und Problematik«. i ~1900) prvi Grci. Tokom toga perioda (između ~2000. oko ~ 1700. Nešto kasnije 1450—1400) Mikenci (ili Ahajci) naseljavaju se u Knosu i uvode pismo nazvano Linearno B. Pridošlice su vladale metalurškim tehnikama bakra i bronze.: Minyai. posebno od neolita. srednje minojsko doba (od podizanja palata u Knosu i Malji. Tokom srednjeg minojskog doba. . lavirinti. na prvom mestu Homerovi i Hesiodovi. 267—316. Upravo u to doba ariofonski osvajači na Peloponezu podižu Mikenu i održavaju veze s Kritom. kao i drugde na Mediteranu. »Ist die Indus-Kultur und ihre Bevolkerung wirklich verschwunden?«. delimično odražavaju tradicije ariofonskih osvajača. religiozne ideje i verovanja starosedelaca dostupni su nam isključivo preko arheoloških svedočanstava. kao i ostrva i obalu srednje Azije. 40. Ser Artur Evans (Sir Arthur Evans) je prema legendarnom kralju Minosu njihovu kulturu nazvao »minojskom«.233 štaviše. Oni su bili prethodnica indoevropskih grupa koje su u naletima dolazile da nasele Heladu. 8—37. str.Posle 1954. Prva svedočanstva ο religioznim činiocima i namerama otkrivena su u pećinama. Haekel. zamenilo linearno pismo (Linearno pismo A). prev. Prva faza mladeg minojskog doba (~1580— 1450) predstavlja vrhunac minojske civilizacije. 137— 198. staro eolsko pleme koje se iz Tesalije preselilo u Beotiju i tu osnovalo moćnu minijsku državu i snažni grad Orhomen (prim. U stvari. Hutchinson. priličan broj pećina 233 Naći ćemo ih u Vilerovim. od ~2000. Na Kritu. za koju je Dotvrđeno da je tu postojala još od V milenijuma. str. »Zentralindische Fmchtbarkeitsriten und ihre Beziehungen zur Induskultur«. pronađeni su i drugi dokazi ο kontinuitetu. dok najstariji tekstovi. R. ali. Prehistoric Crete.

Mitologija čuvenog Minosovog lavirinta je nejasna i poznata samo u nekim nojedinostima. Odmah. str. Neki obredi. a pogotovu na primat Boginje. § 83). nav. jer ona izvrsno odražava kontinuitet određenih religiiskih ideja i inicijacijskih scenarija od preistorije do današnjih vremena (§ 42). da označava kraljevsku palatu Knosa. postoji objašnjenje da ta reč znači »kuća dvosekle sekire« (labrys). jedna od najslavnijih. prehelenskoj boginji porođaja. . * Palčići. Jer.). a plač novorođenčeta prikrila je buka koju su podigli Kureti235 udarajući ο svoje štitove. »kamen«. treba skrenuti pažnju na obrednu funkciju lavirinta kao inicijacijskog iskušenja. Izvorno značenje ovog mitsko-religioznog scenarija verovatno je bilo zaboravljeno mnogo рге prvih pisanih svedočanstava. Tu ulogu preuzima i proširuje lavirint: ući u neku pećinu ili u neki lavirint jednako je silasku u Donji svet. čuvajući na Kritu tek rođenog Zevsa. 159 i dalje. praznika u palatama i prizora žrtvovanja. pećina na Idi. u kojoj su se okupljali daktili. delo. Kuretska igra s oružjem verovatno je predstavljala inicijacijsku ceremoniju koju su svetkovala bratstva mladića (up. međutim. Ali. 71. Legendom ο Tezeju.je bio posvećen i raznim domaćim božanstvima. Demonslca bića u službi Reje Kibele. na brdu Dikta. drugim rečima obrednoj smrti inicijacijskog tipa. prev. mitovi i legende u vezi s ovim uvaženim pećinama. pećine su još od paleolita imale religioznu ulogu.* mitološke personifikacije jednog bratstva majstora metalurgije. Tokom neolita sve je više ženskih figurina: karakteristična je njihova suknja u obliku zvona koja ostavlja grudi nage dok su ruke podignute u gestu obožavanja. sagrađen Ijudskom rukom.236 Ovom prilikom naglasićemo starost obredne uloge pećina. posebno ο njegovom ulasku u lavirint i ο njegovoj slavnoj borbi protiv Minotaura. prev). Sudeći po prikazivanjima svečanih povorki. pećinu iz Ampeluza pored Gortine i danas zovu »lavirint«. demoni metalurgije. ženski likovi su imali značajnu ulogu. a lavirinti se pojavljuju i u vezi s drugim gradovima. Kasniji dokumenti tu premoć potvrđuju i bliže određuju. ove figurine ukazuju na religioznu prednost žene. Što se tiče etimolosije. odnosno. pećina iz Amnisa pored Knosa. Ipak. Tako je. »pećina«.42 bila je slavna po tome što je pružila utočište Zevsu kao detetu: tu je došao na svet budući Gospodar Olimpa. »Speleologie cretoise et humanisme«. no najdramatičnije epizode se odnose na jednu inicijaciju. bila posvećena Ejlejtiji. bavićemo se lcasnije (up. Lavirint je dakle označavao neki podzemni hodnik. da Kronos ne bi čuo njegov plač. Kao što znamo. str. Faure. Bilo da predstavljaju zavetne darove ili »idole«. Verovatnije je da taj izraz potiče od azijskog labra/laura. Žive u šumama Krita i Frigije (prim. kasnije su obuhvaćeni religioznim tradicijama Grka. Doista. 237 Picard.237 Boginje su prikazane prekrivene velom ili delimično nage. lavirint se nalazi na kritskom metalnom novcu iz klasičnog perioda. ahajska reč za sekiru bila je pelekys (up. § 94). igrali su na Dikti ili Idi oko njegove kolevke i podizali bukii lupajući svojim štitovima. Poštovani su kao donosioci civilizacije (prim. Pretraživanja Knosa nisu iznela na videlo nikalcve tragove čuvenog Dedalovog dela. Vratićemo se na trajnost te uloge. mesopotamsko pilakku). 47. izvesne pećine služile su bratstvima za njihove tajne obrede: na primer. kako stišću 235 Mitski narod koji je ratovao s Etolcima. 236 P. Druga pećina.

Sudeci po gemama. Axel W. sveštenik čupa drvo i okreće glavu. ali je njegova uloga nejasna. . 242 Picard. § 12. Ipak. bili integrisani u zvanične dvorske proslave. a posle i manje građevine. Мус. mahom su proslavljani u svetim zagrađenim prostorima. ti su se kultovi pre svega sastojali iz igre. Palace of Minos.dojke ili podižu ruke u znak blagoslova. delo. 268 i dalje. Ipak. Person (Persson) je pokušao da na osnovu ikonografskih prikaza obnovi obredni scenario periodičnog umiranja i ' 45 Evans. 239 Picard. kako hvata košutu ili ovna. str. str. 243 Nav. nav. Kult se proslavljao na vrhovima planina. delo. str. iz debelog sloja pepela iskopane su brojne ljudske i životinjske figurine od terakote. čak ekstatički karakter obreda: naga žena strastveno obuhvata stablo drveta. obožavaju boginju vegetacije ili izvode obredne igre. Nilsson. 41. delo. The Religion of Greece in Prehistoric Times. Picard. Svuda su u središtu religiozne aktivnosti bile boginje. delo. nav. str. 63. slikama i reljefima na vazama. Dokazano je da su početkom srednjeg minojskog doba 2100—1900) postojala prva svetilišta na uzvisinama: najpre skromno ograđeni prostori. Neki prizori naglašavaju posebni. 88. Osnovna obeleija minojske religije Prema Pikaru (Picard) »još nemamo nikakve dokaze ο postojanju nekog boga kao odraslog muškarca«. Drveće je imalo središnju ulogu.239 Na gemama boginja je prikazivana u pratnji lava. Nilsson. 838 i dalje. 206). nav. Oni su bili ruralnog porekla ali su. itd. i lustracija. 14).238 Druge slike prikazuju ih kao »Gospodarice životinja« (potnia theron). Nilson (Nilsson) smatra da se tu obožavala boginja Prirode tako što su votivne figurine bacane u plamen koji se periodično palio. str. delo. Persson. barem simbolično. »Gospodarica životinja« se zadržala i u grčkoj mitologiji i religiji (up.243 Boginju ponekad prati naoružani akolit. str. Boginje ponekad zamenjuju stubovi podupirači. 250 i dalje. str. isto. Muške figure prikazuju obožavaoce. up. Picard. str. str. Nilsson. svečanih povorki sa svetim predmetima. 154. 77. Ikonografski dokumenti prikazuju razne likove kako dodiruju lišće. 38—39. Prehistoric Crete. ali isto tako i u kapelama palata ili unutar privatnih kuća. Na lokalitetu Petsofa. str. II. kao i na brdu Juktas. str. 296 i dalje. Kao što ćemo videti. Nilson međutim smatra da je do te pozajmice došlo relativno kasno. 241 Evans. 240 Nilsson. 277 i dalje. a Hačinson (Hutchinson) sudi da je bila mikenska (up. str. § 92). II. a karakteristične su za zemljoradničke religije. dok žena u njegovoj pratnji kao da jeca na nekom grobu. Jedan pečat iz Knosa prikazuje Planinsku gospu kako naginje svoje žezlo prema nekom obožavaocu koji sam sebi zaklanja oči. str. 152. nav. neki bogovi vegetacije sigurno su bili poznati jer grčki mitovi aludiraju na hijerogamije koje su se događale na Kritu. str. Min. 74 i dalje. ili kako stoji između dve životinje. 75. Palace of Minos.241 S dobrim razlogom u sličnim prizorima prepoznati su242 ne samo godišnja drama vegetacije nego i religiozno iskustvo izazvano otkrićem mistične povezanosti ljudi i biljaka (up. Religion.240 Mnogo složeniji i još zagonetniji su kultovi koji su nazvani zemljoradnički ili kultovi vegetacije.

orgijastičke i ekstatičke ceremonije. bez ubijanja. nalazimo je i u Iraku. kao što to dokazuju simbolični grifoni koji ga obujmljuju u Knosu i u Pilu. 220. Već je Evans knoskog kralja nazvao kraljem-sveštenikom. Vian. delo. The Palaces of Crete. leto (epifanija boga vegetacije. Slike iz Knosa prikazuju nam akrobate oba pola kako se premeću iznad bika. 70 i dalje). Prostori za ples okruženi sedištima. U stvari. str. pa i sama spremišta. str. 244 245 . međutim. Još se raspravlja ο religioznom značenju i simbolici izvesnog broja kultnih predmeta. delo. posrednika između nje i ljudi.oživljavanja vegetacije. W. Picard. Graham. a taj izraz su prihvatili Nilsson (nav. mi ne poznajemo mitologiju božanskog bika i njegovu ulogu u kultu. muškog j ženskog. 154. Širina njegove rasprostranjenosti potvrđuje njegov značaj i njegovu religioznu funkciju: rogovi su služili za posvećenje predmeta koji su postavljani izmedu njih. presto je. I. Imajući u vidu nieno dvostruko sečivo. možda. str. Evans je tu sekiru objašnjavao kao zaštitni znak koji simboliše vezu komplementarnih principa. itd. i da je kult bio usredsređen na »misterije« života. 84 i dalje. obuhvatao obrede inicijacije. F. Kao što s pravom naglašava Fransis Vijan (Francis Vian): »Bilo bi pogrešno ako bi se zbog oskudnosti nalazišta zaključilo da je u vladarskim prebivalištima bilo malo mesta za religiju.245 Legenda ο Tezejevim pratiocima. dvoseklu sekiru takođe vidimo u rukama sveštenica ili boginja — ili postavljenu na njihove glave. 53 Evans. već u paleolitu. prizori koji prikazuju odlazak božanstva. 199. delo. Na žalost. I pored Nilsonove sumnjičavosti. Persson. svetkovane su u takozvanim »pozorišnim« prostorima palate koji su bili okruženi sedištima. unutrašnja dvorišta u kojima su se uzdizali žrtvenici.«52 Važno je podvući funkciju palate kao obredno« središta. itd. predstavlja zaštitni znak boga oluie. u Histoire des Religions. Persson. koji je nazvan »rogovi posvećenja«. str. u Tel Arpašiji. str. sitr. str. Svete koride bikova. str. Nalazimo je u dosta širokoj oblasti i van Krita. Cretan Cults. po svoj prilici odražava sećanje na neko takvo inicijacijsko iskušavanje. smrti i ponovnog rađanja.). sl. 93 i dalje. čitava palata je bila posvećena kao boravište božanske zaštitnice i kralja-sveštenika. 25-104. 144.244 Neka su tumačenja prilično izvodljiva ali je rekonstrukcija čitavog scenarija i dalje sporna. III. kult je. J. izvesnim da je većina ikonografskih dokumenata imala neko religiozno značenie. 73 i dalje. 486 i dalje) i Picard (nav. zagrobna jadikovanja. 475. pored jedne nage boginie. Presto je bio predmet obožavanja. nav. prema tome. Specifično kritski kultni predmet.). kao simbol groma. Čini se. Na Kritu. verovatno predstavlja stilizaciju bikovskog čela. delo. Dvostruka ili dvosekla sekira је sigurno bila korišćena prilikom žrtvovanja. sedmorici mladića i sedam devojaka »ponudenih« Minotauru. Taj švedski naučnik je verovao da različite prizore kulta može smestiti u sezone zemljoradničkog ciklusa: proleće (epifanija boginje Prirode i obožavanje које joj iskazuju sveštenici. Videti talcođe Willletts. sve je to imalo religioznu svrhu.). bio pre namenjen obrednoj epifaniji boginje palate nego vladaru. Ali. nav. nema sumnje u religiozno značenje »akrobatike«: preskočiti bika u trku je »inicijacijski dokaz« bez premca. itd. zima (obredne jadikovke. U Maloj Aziji ona. str.

već je Diodor (I vek pre Hr. svečano udruženje za priređivanje prinošenja žrtve. u dugačkoj haljini. Nilsson. U tom slučaju bi bila reč ο privilegovanoj osobi.«. »II sarcofago dipinto. ceremonije tipa religije »misterija«. najpre kao samu boginju.248 str. Kao i na drugim mestima u Maloj Aziji i na Mediteranu. Themis.Podupirači i stubovi verovatno nose istu kosmološku simboliku kao axis mundi. ispred svog groba prisustvuje pogrebnom prinošenju žrtvi: tri sveštenika mu donose mali čamac i dva teleta.246 Kult mrtvih je imao značajnu ulogu.* Živi su mogli da siđu u određene dvorane u kojima su bile postavljene klupe radi kulta. oni svedoče ο minojskim i istočnim verovanjima i običajima. Harrison. 426 i dalje. koja može da mu obezbedi srećnu posmrtnu egzistenciju. delo. tijadama (što je možda prehelenska reč). 77. Picard. Pretpostavka je prihvatljiva. Pogrebna služba se verovatno odvijala pod zaštitom Boginje (up. Olympiques. smatrali da je on deifikovan.) 247 Vid. Vid.247 Neki naučnici su. reprodukcije kod Paribenija. ali isto tako i najzagonetniji dokument ο kritskoj religiji predstavl jaju dve ukrašene ploče sa sarkofaga koje su iskopane u Hagiji Trijadi. Poslednji prizor je najzagonetniji: umrli. str. Prim. što je potvrđeno još od preistoriie (up. 67 i dalje. izgleda verovatrdje da ovi prizori ne govore ο divinizaciji umrlog nego ο završetku njegove inicijacije.) __ . U svakom slučaju. okruženu heraldički povezanim lavovima ili grifonima«. ophoda i gozbe u čast nekog boga. kojoj se prizori naslikani na tim pločama mogu povezano protumačiti. § 35). jedan u stenu uklesan grob nekog kralja-sveštenika iz Knosa imao je kriptu sa stubovima čija je u plavo obojena tavanica predstavljala nebeski svod. Hesiode. lekt.: thiasos — društvo. U stvari. mrtvima su nuđene podzemne libacije.) zapazio sličnost kritske religije s religijama »misterija«. sudeći po izgledu mrtvaca (prema Pikaru. I—III i J. 142. podupirači i stubovi zamenjuju boginju. Kasnije. kao što su to kralj-sveštenik Knosa ili neki grčki junaci (Herakle. nav. S druge strane zaklane žrtve prikazana je žrtva u krvi ispred svetog drveta. Stubići na kojima se nalaze ptice mogu se različito tumačiti. Tela su odozgo bila unošena u duboke odaje kosturnica. 248 246 Picard. § 12). jer ptica podjednako može predstavljati i dušu i epifaniiu neke boginje.. Ovaj dokument nesumnjivo odražava religiozne ideje svoga doba (XIII—XII vek).35 Najdragoceniji. 31—38. * Prolivanje vina ili druge tečnosti u slavu bogovima (prim. ta će vrsta religije biti potiskivana i preživeće jedino u nekim zatvorenim udruženjima. delo. Travaux et jours. takođe § 99. Na jednoj od ploča prikazano je žrtvovanje bika kojem se u povorci približavaju tri sveštenice.. Putovanje morem na onaj svet je ostavilo tragove u grčkom poimanju »Ostrva blaženih«. Međutim. Menelaj). sl. Ahil. 167 i dalje. prev. Na drugoj ploči vidimo izvršenje pogrebne libacije: sveštenica presipa crvenu tečnost iz kupe u veliku urnu. II. nav. iznad je bila podignuta kapela koja je ličila na dvorska svetilišta Boginje Majke. u »dorskoj« Grčkoj. U onoj meri u. »jer ih ponekad upravo tako vide. svečani ophod bahantkinja. I stvarno. kada su se Mikenci već bili učvrstili na Kritu. up. »reklo bi se da je to mumija«).. tab. Pindere. Up. (Starogrč.

kako na Kritu tako i na drugim mestima Egeide. itd. Dionis. dosta su skromna obaveštenja ο mitologiji i ο kultovima: pominju se Zevs Diktej i Dedal. tek će doprinos osvajača stvoriti »grčko čudo«. Vodeći računa ο činjenici da su se pre najezde Mikenaca uticaji Egipta i Male Azije249 stopili u jednu azijsko-mediteransku sintezu. drugim rečima. ostali su pre svega kultovi boginja. ali. »jedna od najvećih i najslikovitijih na Kritu«. Posejdon. Picard. duboka 60 metara.Tradicija ο kojoj govori Diodor izuzetno je značajna: ona ukazuje na granice unutar kojih se odvijao proces asimilacije istočnih i mediteranskih religijskih ideja od strane ariofonskih osvajača. kao i obredi i verovanja u vezi s plodnošću. Dionis. nav.«251 Kao i u prearijskoj Indiji. Na Kritu se rodio i umro Zevs. Ploče iskopane u Knosu. »Izgleda da neke građevine. ima četiri sprata. Odatle proizlazi da su mikenski osvajači imali odlučujuću ulogu ne samo u uništavanju minojske civilizacije nego i u njenom poslednjem periodu. »božji robovi«. Minojcima je bila bliska slika psi'/ze-leptira. hramovi klasičnih misterija. Eleusine i Olimpije — prva tri bila nasleđena od Mikenaca. smrću i preživljavanjem duše. Koreni helenizma zadiru u Egipat i Aziju. Bilo je moguće pokazati prerastanje minojsko-mikenske kapele u grčko svetilište. još su se na Krit slali oni kojima је bilo potrebno zvanično očišćenje. i kontinuitet između kritskog kulta ognjišta i kulta mikenskih palata. Нега. «п Isto. Na žalost. imena sveštenica. Da navedemo samo jedan primer: pećina Skoteino. potiču mahom od građevina čije je postojanje dokazano na prehelenskom Kritu. možemo proceniti starost i složenost grčkog kulturnog fenomena. Dela. 3S 249 Kažimo . Već ie Nilson opazio da su od četiri religiozna središta klasične Grčke — Delfa. »Atenin rob«. a Minos primio zakone i sa Radamantom postao sudija u Donjem svetu. Ne možemo sumnjati u to da su religiozne tradicije Grka bile izmenjene zbog simbioze sa starosedeocima. Još je značajniji ugled Krita u mitologiji i religiji klasične Grčke. str. 73. 42. Pilu i Mikeni homerske bogove pominju pod njihovim klasičnim imenima: Zevs. tu je Demetra volela Jasiona. Apolon i Herakle proveli su »detinjstvo« na Kritu. Postojanost određenih minojskih religioznih struktura bila je zgodno osvetljena u pravi čas. Kontinuitet prehelenskih religijskih struktura Dešifrovanje Linearnog Β pisma pokazalo je da se ~1400.250 Ostrvo je imalo veliki ugled još iz doba primordijuma: klasična Grčka je smatrala da je i minojski Krit delom učestvovao u čudu »porekla« i »autohtonije«. arhitektonske ili drugačije. U izvesnim slučajevima potvrđen je kontinuitet od preistorije do novijih vremena. godine u Knosu govorilo i pisalo grčki. kritska civilizacija je u svojoj poslednjoj fazi obuhvatala i kontinentalnu Grčku. str. i to da su uticaji podjednako vršeni i u obrnutom smeru. Atena. Potvrđeno je da kult Demetre vodi poreklo sa Krita a najstarije eleusinsko svetilište potiče iz mikenskih vremena. delo. 142. I u vreme klasične epohe.

str. oni se bez prekida nastavljaju od početka drugog milenijuma рге Hr.«252Svetost pećine se održala do naših dana. jula okuplja se »celokunno stanovništvo doline Aposelemi i oblasti Hersonisos: tu se pleše na dva zasvođena prostora. Mnoge špilje su posvećene svecima. replika minojskog stuba.. Α na ulazu u pećinu. uspravljeni ispred kamenog žrtvenika. isto. 40. od zapadne Evrope i Mediterana pa sve do doline Ganda i Kine (up. str. Ser Artur Evans je naglašavao povezanost kulta drveta i obožavanja svetog kamenja. I u klasičnoj Grčkoj. ariofonski osvajači uspeli su da nametnu svoj panteon i da očuvaju svoj osobeni »riligiozni stil« (up. pa do kraja rimskog perioda. Slična čvrsta veza postoji u kultu Atene Partenos u Atini: jedan stub je povezan sa svetim drvetom (maslinom) i sa sovom. Što se tiče našeg zadatka. nazdravlja se i pevaju se ljubavne t>esme. svakog 26. sveti stub iz Tekekije pored Skoplja. Faure. I pored simbioze s bezbrojnim prehelenskim tradicijama. str. U njenoj neposrednoj blizini uzdiže se mala bela kapela posvećena svetoi Paraskevi. Isto. Nema potrebe navoditi još primera.. nalazimo verovanie da su sveti izvori povezani sa boginjama. pticom koja je znamenje ove boginje. podjednako ritualno kao što se pratila misa u susednoj kapeli« . poglavlje X—XI). podjednako su obožavali i hrišćani i muslimani. o'oredi i uveravanja vezani za inicijaciju i preživljavanja duše — nije bio integrisan u homersku religiju. a više od stotinu kapela je postavljeno u pećinama. »do visine od nekoliko metara dižu se krhotine vaza. gde su izvori obožavani kao Nereide. Hronološki. § 14). Evans je osim toga dokazao da je kult stubova preživeo sve do naših vremena: na primer.253 Kontinuitet je takođe potvrđen i u vezi s nekim drugim osobenim izrazima stare kritske religioznosti. ono se zadržalo i do naših dana — vile se i dalje zovu Nereide. 45. druge krhotine prekrivaju tlo trećeg podzemnog sprata. važno je podvući činjenicu da taj religiozni kompleks — boginje plodnosti i smrti. 252 63 . P.na kraju drugog sprata. Ispred ovih kipova. »Speleologie cretoise et humanisme«. nalaze se dva kultna idola: jedna žena i »jedna golobrada bista ironičnog osmeha«. 40. Podsetimo samo da je odgovarajući proces kontinuiteta drevnih religioznih struktura karakterističan za sve »narodne« kulture.

Indoevropski narod. »Nema. Tako su božanstva sumersko-akadskog porekla u hititskom panteonu stajala naporedo s anadolskim i huritskim božanstvima. božanstva su 254 Maurice Vieyra. hititskom boginjom Hepat i Kibelom iz klasične epohe. vladao je Anadolijom tokom II milenijuma (Staro kraljevstvo ~ 1740—1460. i pored raznorodnosti njihovih izvora. zapravo modele. naravno. uverljivog objašnjenja kontinuiteta između nezgrapnili statueta nekog muškog božanstva uspravljenog na biku. § 20). drugim božanskim likovima. predstave bogova oluje iz hititske epohe. i kipa Jupitera Dolihejca koga su obožavali vojnici rimskih legija: isti je slučaj i sa boginjom s Ieopardima iz Čatal Hijika. Božanstva se razlikuju po zastrašujućoj snazi i po svetlosti koja iz njih izvire (up. primerice. koji je u modernoj istoriografiji označen imenom Hititi. pogotovu za vreme Carstva. u stvari. usvojili su ono suštinsko iz kulture Hurita. Panteon je bio obiman.«254 Bar delimično. Međutim. Ubrzo po prodoru u Anadoliju. kakve su. Anadolska simbioza i hititski sinkretizam U Anadoliji smo od sedmog milenijuma pa sve do učvršćivanja hrišćanstva uočili začuđujući religiozni kontinuitet. 258. .VI POGLAVLJE RELIGIJE HITITA I KANAANACA 43. ali nekim bogovima znamo samo ime. Svaki značajan grad bio je glavno boravište nekog božanstva. »Les religions d'Anatolie antique«. neindoevropskog naroda koji je nastanjivao severne oblasti Mesopotamije i Sirije. tvorevine hititskog duha — na prvom mestu religiozna umetnost — nisu bez originalriosti. zatim. Pokorivši Hate — najstariju anadolsku populaciju čiji se jezik zna — ariofonski osvajači su pokrenuli proces simbioze kultora koji je nastavljen dugo posle propasti njihovih religioznih tvorevina. »božanski sjaj«. ovaj kontinuitet je posledica začuđujuće sklonosti k religioznom sinkretizmu. str. pronađene u sloju VI (oko ~ 6000) Čatala Hijika. okruženog. Indoevropsko nasleđe se pokazalo manje značajno. Većina do sada poznatih hititskih mitova i obreda ima paralele. Kao i svuda na antičkom Bliskom istoku. u hatskim ili huritskim religioznim tradicijama. Hititi su potpali pod vavilonske uticaje. Kasnije. melammu. i Carstvo otprilike ~ 1460 do ~ 1200).

735. ANET. boginja Ijubavi i rata. Goetze. hrane i razonode igrom i muzikom. Njeno huritsko ime je bilo šanška. Bog oluje je naročito bio poznat pod svojim huritskim imenom Tešup koje ćemo i mi najviše upotrebljavati. 393). S vremena na vreme. prvi раг zaštitnika hititske zemlje. Kralju. »Meni. ona je bila epifanije iste Boginje-Majke. To i objašnjava značaj koji su pođ hititslcim vladarima dobile dve slavne epifanije Boginje-Majke. dodelili mnogo godina. Ali treba voditi računa ο činjenici da je vavilonska Ištar. krivci su kažnjavani smrću. zaštitnica kraljeva i kraljica zemlje Hati«. (Nije. svetkovao je kralj predstavljajući ariofonske osvajače. ona se pretežno sastojala od obreda očišćenja i »udaljavanja zla«.»stanovala« u hramovima.«256 Kralja »voli« neki veliki bog. Tešupov sin je bio smatran za branitelja zakona i pravde. U stvari. bila poznata u Anadoliji. na čijem su čelu bili Bog oluje i Velika boginja. To posredno potvrđuje ogroman ugled koji su u narodu uživali neki drevni običaji. Najslavnija Velika boginja bila je poznata pod imenom »solarne« boginje Arine (Vurusema na hati jeziku). Kontinuitet njihovih svetih životinja — bika. »Crna magija« je bila zabranjena Zakonikom. Ipak. Bogovi su meni. u nekim slučajevima tu je reč ο anadolsko-vavilonskom sinkretizmu. bog oluje i bog-Sunce poverili su zemlju i moju kuću . čija anadolska imena nisu poznata. takođe Tešupov sin. izvori nas obaveštavaju isključivo ο zvaničnim kultovima. str. Njegova supruga se na huritskom zvala Hepat. ANET. pretpostavljeno »božansko poreklo« mesopotamskog tipa. ali slične ceremonije su u toj oblasti upražnjavane još od neolita. prema tome. kraljica Zemlje i Neba. međutim. Sezonske praznike. »Solarizacija« verovatno predstavlja čin odavanja pošte do koga je došlo kada je boginja Arina postala zaštitnica hititskog kraljevstva. Vavilonski ideogram »Ištar« je bio korišćen za označavanje brojnih mesnih boginja. Drugim rečima. . međutim. značajan broj do danas otkrivenih tekstova dokazuje da je »bela magija« bila otvorena i uveliko upražnjavana. u obredima i na popisima žrtava. Bog-Sunce. tim odsustvovanjem je ponekad objašnjavan neuspeh nekih molitvi. Panteon je bio zamišljen kao velika porodica. prevod A. Goetzea. Što se tiče religioznog života. 5 Obred za podizanje nove palate. To je. Te su godine bezgranične. prev. mi ne poznajemo narodna verovanja i obrede. ne može se sumnjati u ulogu namenjenu boginjama plodnosti i bogu oluje. odevaju.. imena ove dve boginje navode se jedno pored drugog.255 pošto je slavljena kao »kraljica zavičaja. itd. jedino svedočanstvo te vrste.. str. Kralju. zadatak sveštenika i njihovih akolita bio je da ih peru. § 13). pogotovu praznik Nove godine (purulli). i lava (ili pantera) za Hepat — potvrđen je još iz preistorije (up. čijem ćemo mitu uskoro posvetiti više pažnje. Ništa manje omiljen bio je Telipinu. Vrhovna kraljeva vlast je bila dar bogova. Kraljev ugled i religiozna uloga bili su značajni.) 255 Kraljica Puduhepas u jednoj lepoj molitvi poistovećuje boginju Arinu s Hepatom (up. bogovi su napuštali svoje hramove i putovali. Nasuprot tome. Molitve čiji su tekstovi bili sačuvani pripadaju kraljevskim porodicama.

260 Umiren. 302—309. (To je možda prva književna verzija čuvenog mitološkog motiva »obamrle zemlje« koji su proslavili romani ο Gralu. Drugi tekstovi tu ulogu poveravaju njegovom ocu. On je namesnik bogova na zemlji. str. U najpoznatijoi verziji. Telipinu je na zemlji izazvao takve nevolje da su se bogovi preplašili i pribegli magiji da bi ga smirili. Thespis. takođe Theodore Gaster. 260 Sveštenik je izvršavao odgovarajuće obrede za upokorenje. glavni junak je Telipinu.257 44. 126—128. Pričajući ο smrti nekog kralja. Dodali smo navode lcako bismo ukazali da je u velikom broju slucajeva reč ο hatskim i huristčikim motivima koji su priređeni па hititskom jeziku. životinje i ljudi više se nisu razmnožavali. »Hittite kingship«. Pasle smrti. »ječam i žito više nisu klasali«. str. izgovaranje mita je imalo suštinsku ulogu u kultu. bogu sunca. bogu oluje. Hititske redakcije su bile sastavljene u vezi s raznim obredima. ili nekim boginjama. Les Religions du ProcheOrient antiaue. posledice njegovog nestanka odmah su se osetile. Goetzea. videti tekst koji je preveo Gaster. O. Up. Telipinu je očišćen od besa i od »zla«.Napredak vladara je poistovećivan s napretkom celog naroda. s druge strane. ne znamo zašto je Telipinu odlučio da »nestane«. Besan. Pošto je početak priče259 izgubljen. 532 i dalie. ona je našla boga kako spava u nekom gaju i ubodom ga probudila. Mythologies of the Ancient World. Guerney. drugim rečima. bogovi i Ijudi su se osećali kao »satrveni«: ovca je napuštala svoje jagnje a krava tele. kraljevi su bili divinizovani.) Bog-Sunce je tada odaslao glasnike da traže Telipinua — najpre orla. 8 Mi koristimo prevode A. 115. Najzad je Boginja-Majka poslala pčelu. Thespis. 257 258 . govorilo se da »je postao bog«. Ali. on pred panteonom predstavlja narod. pašnjaci su bili sprženi a izvori presušeni. Možda zato što su mu Ijudi smetali. Nije pronađen nijedan tekst koji opisuje ceremonijal posvećenja. str. Kip mu je postavljan u hramu. proslavljao najznačajnije praznike u godini. Ceremonijama i magijskim formulama. a vladari na vlasti prinosili bi mu žrtve. 311—312. Vatre su se ugasile u ognjištima. on se najzad vratio među bogove — i život se ponovo ustalio. odevan u posebnu odoru i krunisan. Pozadina je — kao i ime Telipinu — hatska. ANET. kralja su još za života smatrali otelotvorenjem njegovih divinizovanih predaka. »Bog koji nestaje« Originalnost »hititske« religiozne misli258 pre svega se može shvatiti preko reinterpretacija nekih značajnih mitova. R. a potom i samog boga oluje — ali bez uspeha. str. na kraju je dobijao kraljevsko ime. ali znamo da je vrhovni vladar miropomazivan. str. 144 i dalje. Giiterbock. i Vieyra. ili na njega prevedeni. Prema nekim tekstovima. Jedna od najznačajnijih tema je tema »boga koji nestaje«. ili zajedno s kraljicom. Vrhovni Vladar je isto tako bio i veliki sveštenik i sam je.

Pobediti zmaja Povodom praznika Nove godine. purulli. takođe i lično ime. ali ne poštuje boginjino upozorenje da ne pogleda kroz prozor za vreme njenog odsustva.Telipinu je »pobesneli« bog koji se »skriva«. pod uslovom da boginja legne s njim. § 122). prikazuje nerazumljivu misteriju da sami tvorci uništavaju sopstvenu Tvorevinu. Nastavak teksta je izgubljen. »zmija«. Hupašije. ali se pretpostavlja da je Hupašija bio ubijen. 125—26. Ponovo stekavši svoje »moći«. Boginja Inara tada priprema gozbu i pozva Zmaja. Tada dođe bog oluje i bez borbe ubi Zmaja. 526 i dalje. Druga verzija jasno kaže: Zmaj je pobedio boga oluje i uzeo mu srce i oči. Telipinuova osobena crta je demonski »bes« koji preti da uništi čitavu zemlju. . delo. božanstvima koja upravljaju raznim oblastima kosmičkog života — dokazuje da se ovaj mit odnosi na dramu koja je složenija od drame vegetacije. u stvari. njegov »nestanak« ima iste pogubne posledice na svim planovima kosmičkog Života. Ova verzija mita završava se slučajem koji je dobro poznat u bajkama: Hupašija dolazi da živi u Inarinoj kući. Prev. odnosno. kao i nekim boginjama — dakle. i preklinje boginju da mu dopusti da se vrati kući. sin odluči da se oženi Zmajevom kćerkom. Vieyra. Kali). Činjenica da je uloga Telipinua bila podjednako dodeljena bogovima i oluje i Sunca. Pošto odraste. ćudljivom besu boga plodnosti protiv njegove sopstvene tvorevine. nestaje iz okolnog sveta. »zmaj«. Ipak. Zmaj je jeo i pio tako proždrljivo da nije uspeo da siđe nazad u svoju rupu pa ga Hupašija sveza užetom. Staviše. pa preklinje za pomoć druga božanstva. ona je zatražila pomoć od jednog smrtnika. koji periodično umiru i oživljavaju. protiv života u svim njegovim oblicima. ANET. bog oluje se iznova susreće sa Zmajem »pored mora« i uspeva da ga pobedi. u celini uzev. str. Šiva. Ali oženivši se Zmajevom kćerkom. on. str. tek što je ušao υ kuću neveste. mladić zatraži i dobi srce i oči boga oluje. ona prihvata. Dionis.«262 261 0 Ilijanka. Bog se tada oženio kćerkom jednog siromašnog čoveka i s njom dobio sina. I drugde se susreću analogna shvatanja božanske ambivalencije. 45. On ne pripada kategoriji bogova vegetacije. »nestanak« i »epifanija« podjednako označavaju i silazak u podzemni svet i povratak na zemlju (up. obredno se izgovarao mit ο borbi boga oluje i Zmaja (Шиуапка). Goetze. Ali Telipinu se od bogova vegetacije razlikuje i po činjenici da se stanje pogoršava kada ga pčela »pronađe« i »oživi«: tek obredi očišćenja uspevaju da ga umire. Prethodno. »Bog oluje tada ubi i Zmaja i svoga rođenog sina.261 U prvom susretu bog oluje je pobeđen. njen muž je preuzeo obavezu odanosti prema Zmaju pa zamoli oca da ga poštedi. On vidi svoju ženu i decu. Kako ga je otac poučio. On pristaje da joj pomogne. nav. dosl. ona će posebno biti razvijena u hinduizmu (up. Tu je reč ο nerazumnom.

Borba boga i Zmaja veoma je poznata mitsko-obredna tema. sam autor kvazidivinizacije uništava svoga pomoćnika.s Reč je ο hititskim prevodima huritskih tekstova koji su načinjeni oko ~ 1300.) 46. Gurney. 267 i dalje. odnosno. 107 i dalje. On već nosi neke karakteristike zmajeva iz folklornih priča: Ilijanka nije baš najpametniji a i proždrIjivac је. mogućnost da on. III 9—17) koji je preveo Gaster. Drugi tekst aludira na »utvrđivanje sudbine« od strane skupa bogova. to prenese drugim ljudskim bićima. str. Zevs — Tifon). u obe verzije taj čovek prethodno zadobija snagu božanskog porekla: on je ljubavnik boginje Inare. i to ne zahvaljujući svom junaštvu. Alalu je bio kralj a Anu. str. Tijamat. »Otac bogova«. str. Ali Zmaj u hititskoj verziji više nije zastrašujuće čudovište koje susrećemo u jednom broju kosmogonijskih mitova ili u mitovima ο borbi za vlast nad svetom (up. takođe O. U oba slučaja. R. pošto je učestvovao u božanskom. Prvi neuspeh boga i njegovo osakaćenje imaju paralele u borbi Zevsa i diva Tifona: Tifon je Zevsu uspeo da odseče tetive ruku i nogu. delo. Hupašija više nije imao pravo da se vrati svojoj porodici.). mit ο Ilijanki je imao središnju ulogu: on se izgovarao u okviru praznika Nove godine. ovde je zamenjeno nadmetanjem za vrhovnu vlast nad svetom (up. Gurnev. nav. рге »folklorizacije«. Uvodna epizoda — »kraljevstvo na Nebu« — objašnjava uzastopno smenjivanje prvih bogova. koji dovodi u opasnost same izvore života (Zmaj podjednako simbolizuje i »delatnu moć« i mračnu silu kao što su suša. tekst (KUB XVII 95.и Bog oluje.264 što se može uporediti s vavilonskim ceremonijalom akitu. ukidanje pravila i smrt. mada iz različitih razloga. itd. delo. Levijatan. I. Možemo pretpostaviti da je mit. up. I Pored ove delimične »folklorizacije«. koji je isprva bio pobeđen (a ta je tema i drugde potvrđena) na kraju pobeđuje. ali su Hermes i Egipan konačno uspeli da mu ih ukradu. Istina. 155. nav. Postojala je. Tako je Zevs povratio svoju moć i porazio diva. Ijudskom društvu. »vladavinu zmaja« prikazivao kao period »haosa«. nego uz pomoć nekog ljudskog bića (Hupašije. Pošto je legao sa Inarom. 3. Tifon. ili sin boga oluje. 263 264 . 6.263 Motiv krađe nekog vitalnog organa prilično je poznat. Up. Na početku. da ga podigne na svoja pleća i odnese u pećinu na Siciliji. Vid. očigledno u borbi Marduka protiv Tijamat. Neki tekstovi posebnu važnost pridaju obredrioj borbi dve suprotstavljene grupe. Kumarbi i Vrhovna vlast Veoma je važna pojava koja je nazvana huritsko-hititska »teogonija«. Tetive je Tifon sakrio u medveđu kožu. Pobeda boga obezbeđuje i napredak zemlje. Huritska »teogonija« odražava sinkretizam sa sumerskim i starijim severnosirijskim predanjima. najznačajniji među bogovima je padao ničice pred njim Apolodorus. ili sina koga je rodio sa smrtnicom). naime. »Kosmogonijsko« značenje mita. The Hittites. str. sled mitskih zbivanja čiji je glavni junak Kumarbi.265 odnosno. Bibliotheke. »Hittite Kingship«. . 152.

pridržavao nebo i zemlju (to je huritska slika i prilika Atlasa). . Sto se tiče Upelurija. 267 Prema nekim mitološkim fragmentima. na čelu s Tešubom. a posle i llpeluriju. ali se pretpostavlja da su Anuova »deca«. u Frigiji nalazimo analogan mit: Papas (— Zevs) oplođuje kamen po imenu Agdos. kameni čovek. ali je bio pobeđen. »Ulikumijeva pesma«. Najzad ga Tešub obara na zemlju. Tijamat. Kada su nebo i zemlju razdvojili nožem. nisam znao ništa. dočepao ga za noge i bacio na zemlju. Enlilov odgovor je izgubljen. tela napola uronjenog u more. povela rat protiv Kumarbija i srušila ga s prestola. i pita ih nisu li doznali da je neki kameni div odlučio da sruši Tešuba. Zurvan). str. okupljaju i odlučuju da pozovu u pomoć Eu. 157—58). »Kada su na mene podigli nebo i zemlju. zbog određenih arhaičnih elemenata koje sadrži: Kumarbijevog samooplođenja. odgrizavši mu prethodno »krsta«. Giiterbock. on natopi jednu stenu svojim semenom. Anu ga je napao i pobedio. uplašeni.. polnog sjedinjavanja božanskog bića i neke stenovite mase. Alalu je tada pobegao u Donji svet a Kumarbi je postao sluga novog vladara. Ali. On je pobegao uzletevši prema nebu ali ga je Kumarbi progonio.266 Pošto se on smejao i veselio svom junaštvu. ni onda nisam znao ništa. Sada me boli desno rame. Pre svega. Ponovo je prošlo devet godina i sada je Kumarbi napao Anua. Kumarbi ispljunu ono što je još imao u ustima. koji neopozivo zadubija vrhovnu vlast. pa on tako postaje bogalj. U tom slučaju je Tešub. Anu mu objavi da ga je oplodio. Ulikumiju odsecaju noge. ali ja ne znam koji je to bog. Ovaj mit je višestruko značajan. Ulikumi preti da će uništiti čitavo čovečanstvo i bogovi se. Upelurija.« Ea tada traži od »starih bogova« da »otvore stara spremišta dedova i pradedova« i da donesu nož kojim su rastavili nebo i zemlju. Nastavak teksta je teško oštećen. delo. ali se i dalje hvali kako mu je nebesko kraljevstvo dodelio njegov otac. izgleda da su bogovi koji su se nalazili »unutar« Kumarbija. Proizvod tog sjedinjenja je bio Ulikumi. sin nebeskog boga (Anua) i nekog androginog božanstva. ali jedan deo Anuove muške snage prodre u njegovo telo i on tako ostade noseći sa tri boga. Da bi stvorio protivnika lcoji bi bio sposoban da pobedi Tešuba. što dovodi do rođenja nekog kamenog antropomorfnog čudovišta. na primer. On najpre odlazi Enlilu. koji 266 Prvi prevodioci su predložili »kolena«. Tešub se tada uputio ka moru i sukobio se s kamenim divom. Ulikumi je rastao takvom brzinom da je uskoro dosegnuo nebo. što je karakteristika prvobitnih božanstava (up. priča ο Kumarbijevim naporima da povrati kraljevstvo koje mu je oteo Tešub. Sledeća epizoda. posle devet godina. nav.267 Što se tiče oplođavanja stene od strane nekog nadljudskog bića.i služio ga. veze između tog kamenog diva i huritskog Atlasa. pošto proguta polni organ boga kojeg je oborio sa prestola. bogom oluje. Kumarbi. on kazuje jednu veoma značajnu pojedinost. vodili s njim raspravu kako bi doznali kroz koje otvore njegovog tela treba da iziđu (up. Postavljen na rame diva Upelurija koji je. Oba izraza su eufemizmi za muški polni organ. U tekstu postoje ozbiljne praznine ali se ipak može obnoviti redosled događaja. Prva epizoda se može protumačiti kao nagoveštaj Kumarbijeve dvopolnosti.

Mitra tek što iziđe iz stene. Kao što smo videli (§ 34). prožimaju kamenje.). na Dalekom istoku i u Polineziji.** Pri tom je ovaj motiv.268 Moglo bi se reći da petra genitrix* pojačava svetost Zemlje-Majke čudesnim moćima koje.270 Najzad na vlast dolazi Baal (koji pripada četvrtom naraštaju i odgovara Tešubu i Zevsu). ali Е1 iskuje testeru (ili koplje?). kao pobednik. feničanskog učenjaka koji je živeo »pre Trojanskog rata«. Ta dva čina. »Vrhovni«). izuzetno je što on tu vlast zadobija bez borbc. Mnogo su rašireniji mitovi koji pričaju ο rađanju kamenih ljudi: susrećemo ih u maloj Aziji. prev. Е1 (ili Kron) odgovara Kumarbiju. 269 Neke delove njegove Feničke istorije sačuvali su Eusebije i Porfir. Isto se tako zamišljalo da su neki bogovi (Mitra. Die phonikische Religion . Ali bogovi uškopljuju Agditisa i tako ga pretvaraju u boginju Kibelu (Pausanija. Kron i Zevs — opet potvrđuje autentičnost verzije Filon) »Sanchoniaton« јег ona pre Uranove (= Anuove) pominje Eljunovu (= Alaluovu) vladavinu. prev').269 prvi bog svedržac je bio Eljun (na grčkom Hipsistos. oduzima mu krunu sa zracima. Iz njegove veze s Brutom na svet su došli Uran (koji odgovara Anuu) i Ge (Geja). * Lat. Up. Posle neke svađe sa ženom. 28. ili je bila pod njegovim snažnim uticajem. kastracija oca i osvajanje vrhovne vlasti.: opšti stub (prim. koji su u huritsko/hititskim i u grčkim mitovima povezani. kameni stvor se pripremao da i sam postane columna universalis. s tradicijom koju prenosi Hesiod. kako se pretpostavljalo. . No malo kasnije dva boga rukovanjem potvrđuju svoje prijateljstvo.. na primer) izišli iz neke stene. Uran pokušava da uništi svoje potomstvo. Do otkrivanja ugaritske književnosti autentičnost ove tradicije koju je preneo Filon dovođena je u sumnju. ** Lat. 270 Έ1 će tek posle 32 godine uspeti da uškopi Urana.str. Nije slučajno što je Ulikumi postavljen na rame diva koji pridržava nebo. ovde su razdvojeni. Ćinjenica da Hesiod (§ 83) govori ο samo tri naraštaja — koje predstavljaju Uran. svetost stenovite mase je najviše slavljena u »megalitskim« religijama.: stena roditeljka (prim.rađa čudovište hermafrodita po imenu Agditis. ova mitska tema se ne može svesti na solarnu epifaniju. Sukobi boianskih naraštaja Već od prvih prevoda huritsko/hititskih tekstova uočena je analogija sa feničanskom teogonijom kako je prikazuje Filon iz Biblosa s jedne strane. Ali. Ovi su opet rodili četiri sina. Filon tvrdi da je ukratko preneo spise Sanchoniatona. 17 : 10 — 12). Ali smenjivanje naraštaja bogova je potvrđeno i u hanaanskoj tradiciji (§ 49). u svojoj blistavoj svetlosti. VII. uključen u širi kontekst — borbu za nasleđivanje vrhovne vlasti među bogovima. a s druge strane. 47. Prema Filonu. Možemo 268 U stvari. koji u huritsko/hititskoj mitologiji odgovara Alaluu. svako jutro pomalja iznad planina. ubija oca i postaje vladar. prvu borbu vodi sa Suncem. Feničanska verzija mita ο božanskoj vrhovnoj vlasti verovatno potiče od huritskog mita. specifičan za megalitske religije. kao što se sunce. Verovatno je reč ο mitskim temama »autohtonije« prvih ljudi: oni su porod htonske Velike boginje. od kojih prvi.

stvaranjem onakvog Univerzuma kakav će upoznati ljudi. godine. Ista je situacija u huritsko/hititskom mitu: kosmogonija. .: Val). Ali. s jedne strane opravdavaju uzvišeni položaj poslednjeg boga pobednika. polunomadskih ratnika. 272 Kanaan se ne pominje u tekstovima pre sredine II milenijuma: R. Oko ~ 2200. počeli da se bave ratarstvom i razvili urbanu civilizaciju. 58. Taj mit se uklapa u niz kosmogonija koje obuhvataju borbu Boga i Zmaja. i to ne samo u njegovoj huritsko/hititskoj verziji (gde. njene pripadnike možemo nazvati i »Kanaancima«. Ali pobednička borba se u mesopotamskom mitu okončava kosmogonijom. imena božanstava Anu. 48. Histoire ancienne d'Israel. zapljuskivali sirijsku pustinju. prv. Hananeji.272 Osvajači su se naselili. pogotovu. u Palestini je rođena jedna nova civilizacija. U Hesiodovoj Teogoniji. osvajajući 271 Up.TU na smerskom. tačnije. Osvajanje Sirije i Palestine od strane Amorita (MAR. [Za razliku od Daničićevog: Hanan. doduše. dogodila se mnogo ranije. Prim. Kanaanski panteon: Ugarit Nešto рге ~300Q. u stvari. de Vaux. koji tako preuzima vlast. istovremeno zadivljeni i razdraženi izobiljem u gradovima i kulturom tih zemalja. iza čega sledi komadanje palog protivnika. U celini uzev svi mitovi koji pripovedaju ο borbama starijih i mlađih naraštaja bogova za osvajanje opšte vrhovne vlasti. I. Siloviti i »divlji«®1 nomadi su. povremeno zemljoradnika. ali pretežno stočara. talas za talasom. a s druge strane objašnjavaju sadašnju strukturu sveta i aktuelnu ljudsku uslovljenost. razdvajanje Neba (Urana) i Zemlje (Geje) uškopljenjem Urana — dogodio se na početku drame i time. Kako je to uobičajeno u Bibliji. delo. Ištar. Amorita. str. godine civilizacija starijeg bronzanog doba bila je srušena upadom jednog novog semitskog naroda. uzastopnim napadima. ali to ime je konvencionalno. nav. civilizacija starijeg bronzanog doba: ona označava prvo naseljavanje Semita. Tokom nekoliko vekova u tu oblast dospevaju i drugi doseljenici pa su se umnožile i razmene sa susednim zemljama. s Egiptom. 160. i možda Alalu. str. odnosno razdvajanje Neba i Zemlje. kosmogonijski čin — tj.pretpostaviti da je Hesiod koristio istu tradiciju koju su u Grčkoj poznavali preko Feničana ili neposredno preko Hitita. otpočinje borba za vrhovnu vlast. u doba »starih bogova'«. Značajno je naglasiti »specijalizovani« i istovremeno sinkretistički karakter ovog mita. bog Alala postoji na jednom vavilonskom popisu kao jedan od Anuovih predaka. Isto važi za: Baal (Dan. u ovom prevodu je. kao već ustaljeno rešenje.]. nalazimo i brojne sumersko-amadske elemente). Taj kraj jedne civilizacije predstavljao je početak nove ere. Guterbock. Amurru na akadskom) bilo je samo jedna epizoda pokreta za koji je potvrđeno da je u isto doba šire zahvatio Mesopotamiju i Egipat.271 Enuma eliš isto tako opisuje: 1) niz božanskih naraštaja 2) borbu »mladih« protiv »starih« bogova i 3) pobedu Marduka. korišćeno: Kanaan. Kanaanci.

Η. u WdM. . up. njihovi potomci biće prinuđeni da se brane protiv oružanih upada drugih »varvara« koji su lutali duž obrađenih zemalja. Mogli bismo reći da će ta tenzija. »Otac godina«. On je »sveti«. i religiozne ideologije nomada stočara u kojoj su preovlađivala nebeska i astralna božanstva. Nazivaju ga »Moćni«.274 Do sada nije pronađen nijedan kosmogonijski tekst. The Cuneiform Textes of Ras Shamra-Ugaril. II vek. Ali Stari zavet odražava polemiku protiv paganizma. »Otac čovečanstva«. pošto su počeci i krajevi stubaca slomljeni. ugaritska književnost je neprocenjiva. e. »veoma mudar«. videti Pope. 47 i dalje. mišljenja su podeljena čak i ο redosledu mitoloških epizoda. »milosrdan«. nakon iskopavanja Ras Šamre. »Bik«. Posle izvesnog perioda. El in the Ugaritic texts.starosedeoce oni su prihvatali njihov način života i civilizovali se. I i II vek n. Reč je ο telcstovima koji su redigovani u XIV — XII veku. Na jednoj steli iz XIV veka prikazan je kako sedi na prestolu. obučen u dugačku haljinu. koja je u više navrata dovela do simbioze. ili su iz kasnijeg vremena. 273 Naziv ab. ali je on kod zapadnih Semita bog koji ima svoju ličnost. Ovaj će se proces ponavljati sve do poslednjih vekova drugog milenijuma. stvaranje zvezda putem hijerogamije može biti protumačeno kao odraz kanaanskih kosrnogonijskih shvatanja. godine. zvezdu Danicu i Večernjaču. izišao je na videlo veliki broj mitoloških tekstova. godine. 62. str.273»Kralj«. a ostali izvori su ili suviše fragmentarni. kada će Izrailjci početi da prodiru u Kanaan. 33 F. biti uzdignuta do položaja uzornog modela. Е1 je poglavar panteona. Njegovo ime na semitskom znači »bog«. s tijarom okrunjenom rogovima. Do 1929. obaveštenja ο sirijsko-kanaanskoj religiji pružali su Stari zavet. Pri tom treba voditi računa ο činjenici da religija Ugarita nikada nije bila i religija celog Kanaana. Ašerat i Anat. tekst ^ 52 (»Rođenje milostivih i lepih bogova«) opisuje Ela kako oplođuje svoje dve žene. V vek). I. međutim. Pripovedanje prekidaju neugodne praznine. »Otac bogova i ljudi«. takođe ab adm. 275 Е1 se. ali sadrže starija mitsko-religiozna shvatanja. Schaeffer. jedan je od najčešćih epiteta. jer se upravo tu. A. bradat. veličanstven. Pope. i Non iz Panopola. videti Μ. koju je i samu »rodio El«. XXXI. Do sada dešifrovani i prevedeni dokumenti ne pružaju obuhvatan pogled na ugaritsku religiju i mitologiju. grada luke na severnoj obali Sirije. str. sve je snažnija tenzija i simbioza između zemljoradničkih kultova plodnosti koji su cvetali na sirijsko-palestinskoj obali. tab.275 Ipak. ali isto tako i Lukijan iz Samosate. S naseljavanjem Hebreja u Kanaanu. na zapadnosemitskim natpisima naziva »tvorcem Zemlje«. Posle 1929. bivšeg Ugarita. No uprkos tome što nam je poznata samo u fragmentima. u Palestini.23 Ašerat. nova vrsta religioznog iskustva sudarila sa starim i poštovanim tradicijama kosmičke religioznosti. Zanimanje za ugaritske dokumente pre svega je vezano za činjenicu da oni prikazuju faze prelaslca jedne religiozne ideologije u drugu. »otac«.. U stvari. str. 60. 280. feničanski natpisi i neki grčki autori (pre svega Filon iz Biblosa.

. pomiren sa sudbinom. kada je El stvarno i postao poglavar panteona. Pa ipak. obožavali su u trećem milenijumu u oblasti gornjeg i srednjeg Eufrata. 49. i Mot. »stručnjak« za kosmičku plodnost. oronuo. str. On isto tako ima i vlastito ime. koji mladom bogu osporavaju vrhovnu vlast. »Svedržac«. ona rađa sedamdeset božanskih sinova. Ali. i Baalovim borbama sa Jamom i Motom da bi nametnuo i zadržao svoju vrhovnu vlast. Е1 se u mitovima pojavljuje kao neko ko je telesno slab. uveli Amoriti. 277 Reč je ο pločici VI AB koju je prvi put objavio Ch. str. možerno reći da nam tekstovi prikazuju promovisanje Baala u najviši položaj. Prilično je česta pojava du starog boga. tvorca i kosmokratu zameni mladi. Oldenburgov prevod. neodlučan. nav. na kraju videti Oldenburg. Poup (Роре) i Oldenburg (str. »Moćni«. Jedan od njegovih epiteta je Alijan. tvorac postaje dens otiosus i postepeno se udaljava od svoje tvorevine. takođe Cross. Baal osvaja vrhovnu vlast i pobeđuje Zmaja Prema jednom teško oštećenom tekstu277 Baal i njegovi saučesnici iznenada napadaju Ela u njegovoj palati na brdu Sapan i uspevaju da U istim oblastima je podjednako potvrđeno i postojanje imena Anat. Baal je jedini bog koji je nazivan »Daganovim sinom« mada ве ubrajao među Elove sinove (pošto je on bio otac svih bogova). i koje nije lišeno izvesne dvosmislenosti. dva najznačajnija mitološka lika su Jam. reč je ο promovisanju koje je postignuto snagom i lukavstvom. »Kralj. Up. 123) su protumačili da se tekst odnosi na Baalov napad i na Elov pad s prestola. dinamičniji bog. kao što je njegova sestra i žena Anat istovremeno boginja Hubavi i rata. Kasuto (Cassuto). do smene dolazi usled nekog sukoba između različitih naraštaja bogova. Najzad mu Baal oduzima njegove dve supruge. UD . Dagana. ali je i ratnik. veliki deo ugaritske mitologije je posvećen sukobu Ela i Baala. čije ime znači »zrno«. Moramo. delo. Gospodar Zemlje«. i pored epiteta koji ga prikazuju kao moćnog boga. Zvali su ga i »Jahač Oblaka«. i pored činjenice da se na žrtvenim popisima njegovo ime uvek pominje prvo. Ašerat i Anat. on sam nema nikakvu ulogu u mitološkim tekstovima Ugarita.nazvana je »Majka bogova« 51). Izuzev Baala. 185—186. Daganovog sina. ili između njihovih predstavnika. svi bogovi potiču od prvog para El — Ašerat. Apelativ baal (»Gospodar«) postao je njegovo lično ime. dakle. U onoj meri il kojoj je moguće rekonstruisati osnovne teme ugaritske mitologije. Haddu. Pored njih. Ponekad. On je izvor i princip plodnosti. jer se stara kanaanska religija ne može zamisliti bez ovog slavnog semitskog boga oluje. 151 i dalje. »Kraljević More. Canaanite Myth and Hebrew Epic. »Smrt«. U tom se slučaju on spojio s mesnim »Baalom« — Hadadom. odnosno Hadad. Vladar Rekac. Moguće je da su Baala. str. Neki ga bogovi čak preziru. gde je Baal glavni junak. 112 i dalje. Virolleaud. Ponekad. te prema tome i plodnosti. zaključiti da epiteti obožavanja odražavaju kasnije stanje. U stvari. pravog »Gospodara Zemlje«.276 Ipak.

ugaritski tekstovi ga mahom prikazuju kao nemoćnog. Oldenburg. ali isto tako i činjenicu da mu Baal preotima ženu. u jamu Bezdana« koji će ubuduće biti njegovo prebivalište. podstiče ga da otera Baala s njegovog prestola. str. (Prema drugoi ploči. a savladava ga Anat. na zemlju pada »neka stvar« što se može protumačiti kao uškopljenje »Oca bogova«. Jam šalje svoje glasnike i traži da se Baal preda. što ste ih oborili. Pošto je Baal uvredio Jama izjavom da se obolo uzdigao na njegov položai i da će biti uništen. i daje mu da popiie jedno jako piće. 281 »Nisam li uništio Elovog miljenika Jama? Nisam li uništio velikog boga Nahara? Nisam li ućutkao Tanina (= Zmaja)? Stavio sam irm brnjicu! Uništio sam kukastu Zmiju. str. str. nav delo. nav. Driver. osim teksta ^ 56 u kojem El dokazuje svoju muževnost rađajući bogove-planete. str. str. za kojom (u ovom slučaju zahvaljujući Anati) sledi njegov poraz. dakle. a ja ću sam prestrašiti Jamove glasnike!«280 Glasnike međutim prima Е1 i obiavljuje da ie Baal njihov zarobljenik koji će Jamu plaćati danak. El dodaje da će glasnici moći da ga savJadaju bez teškoća. Jam tera Baala sa prestola. Oldenburg. 79 tekst III B: 25). Bogovi su prestrašeni a Baal ih kori: »Uzdignite glave. Е1 se s većinom drugih bogova nalazi na nekoj planini ali to. naime. 112).281 Božanski kovač Košar-vaHasis (»Lukav-i-spretan«) donosi mu dve čarobne kratke toljage koje imaju moć da se kao strele vinu iz ruke onoga ko ih koristi. Iako izgleda da je sada Јаш vladar. 279 Pošto je Planina simbol neba. 114 i dalje. zauzima preteći stav. takva vrsta osakaćenja je žrtvu isključivala iz vrhovne vlasti. Ipak. nikada nije pokušao da povrati svoj vrhovni položaj. pominje prvu Jamovu pobedu nad Baalom. Α kako Baal. Ugaritic Manual. . 137). Ovaj tekst. 386. R. Canaanite Myths and Legends. i pored neprijateljstva koje pokazuje prema Baalu. Pretpostavka je prihvatljiva ne samo zato što su Uran i huritsko/hititski bog Anu uškopljeni u sličnim borbama za vrhovnu vlast već i stoga što El. bogovi. Jam je prvi koji ga čuje. 198. delo. Baal ga primorava da pobegne na кгај sveta. El ga blagosilja. niie više brdo Sapan. Vid. reč je ο porazu i trijumfalnoj osveti boga u borbi protiv nekog zmijolikog čudovišta. str. »u izvorište Reka. po svoj prilici. on obećava da će mu podići dvor. čak ni onda kada je doznao da је Mot ubio Baala.278 Na drevnom istoku. Tekst koji opisuje borbu Jama i Baala ie isprekidan prazninama. 280 G. što odgovara dobro poznatoj rnitološkoj temi. njen gubitak je za vrhovnog boga ravan niegovom padu. To objašnjava njegovo pokorno ponašanje puno oklevanja. Pored ostalog. Cross. 49 : I : 16—18. ANET. Otimajući Elu presto na brdu Sapan. Prva toljaga pogađa Jama u rame. U svakom slučaju. takođe. Baal se uz Anatinu pomoć priprema da se sukobi sa Јашош.ga svežu i rane. takođe: Les Religions du ProcheOrient antique. nadeva mu novo ime i proglašava ga za svog naslednika.279 El jadikuje i preklinie rodbinu da mu pomogne. up. ali on ne pada. očigledno. Štaviše. Druga ga udara u čelo i »Kraljević 278 On se obraća Ašerati: »Daj mi jednoga od tvojih sinova da ga učinim kraljem« (Cvrus Gordon. Moćnog sedmoglavog!« (prev.

50. štaviše. već je bio napravio Walter Dostal. videti ranije. 285 Onakav kako narn je prenesen.More« se ruši na zemlju. on poput drugih članova panteona prima žrtve. Baal ga tada dotuče. on nije jedini čija egzistencija sledi »kružni« tok. 182 i dalje. § 26. Baalov clvor Da bi proslavila pobedu nad Zmajem. na planu sezonske i zemljoradničke ikonografije Baalova pobeda označava pobedu »kiše« nad »Morem« i Podzemnom vodom. borba protiv vodenog Zmaja prikazuje uzdizanje jednog mladog boga kao pobednika i. odeljalc 68: 28—31. 284 Pošto se krv smatrala suštinom života. koji predstavlja kosmičku normu. prema tome.286 Zbog 282 Gordon. Albright. Yahweh and the Goods of Canaan. S jedne strane. Les religions du Proche-Orient antique. . 283 Ο ovom motivu. Boginja potom zatvara vrata dvora. Kad pronađe Baalovo beživotno telo. Oldenburg. Zbog toga se Jam. Najzad. 'Anat priređuje gozbu u Baalovu čast. Sa tog stanovišta. Kao što ćemo videti. slične oblike postojanja imaće i Baal i Mot. »Kraljević More«. kišni ritam. vid. Caquot i Sznycer. na kraju MdW. praizvor i epifanija Podzemrte vode. vojnike. 130 i dalje. U drugoj epizodi. str. S Baalovom pobedom trijumfuje vera u poredak i postojanost godišnjih doba. I. 74 i dalje. Gray.284 Njene su paralele nađene u Egiptu. S druge strane. Upoređivanje s Durgom. Ои je »voljeni Elov« sin i. str. prev. da će krvlju prekriti njegovu kosu i bradu (tekst 'nt : V: Oldenburg. u toj epizodi možemo prepoznati osvetu prvorođenog sina (Jama) protiv uzurpatora koji je uškopio i zbacio sa prestola svoga oca (Ela). str. up.«. iako ga je Baal »ubio«. u krvi koja joj dopire do kolena. i obuzeta ubilačkom pomamom počinje da ubija čuvare. na kojem je insistirao Marvin Poup (up. str. novog vrhovnog vladara panteona. 38 Tekst objavio Virolleaud. egipatski mit više ne predstavlja primitivni stadijum.. 26). str. The Legacy of Canaam. 239). mada pri tom »proždire njegovo telo bez noža i pije njegovu krv bez pehara«. kao bog. odnosno. str. ponovo javlja u tekstovima.283 Takve su borbe egzemplarne. Borba ima više mitoloških značenja. str. nav. Ilu. on je i vodeno čudovište. Anat počinje da jadikuje. »Ein Beitrag. starce.285 Krvoproliće i ljudožderstvo su karakteristike drevnih boginja plodnosti. up. mit ο Anat može biti svrstan među zajedničke elemente stare zemljoradničke civilizacije koja se prostirala od srednjeg Mediterana do doline геке Gang. posebno u mitologiji i ikonografiji indijske boginje Durge.282 Jam je istovremeno prikazan kao »bog« i kao »demon«. 131 i dalje. 36.. zamenjuje jalov i haotični beskraj »Mora« i katastrofalnih poplava. »Un nouvel episode du mythe ugaritique de Baal«. str. predloženo je da se u tom ubistvu vidi obred čiji bi cilj bio prelazak jalovosti kasnog sirijskog leta u plodnost novog godišnjeg doba. 389. sedmoglavi zmaj. str. Tekst su preveli Caquot i Sznycer. Ugaritic Manual. mogu se beskonačno ponavljati. Epizoda je značajna. a boginja Athirat traži od njega da raskomada i razbaca Jamovo telo. 393—94. ona vezuje sebi oko pasa glave i ruke žrtava. Anat preti sopstvenom ocu. S druge strane. delo.

iako ga je zbacio s prestola: on šalje Ašerat da se založi za njega. i vlada podzemnim svetom. Anat je — kao. Baalu je. Baal se počeo pripremati za sukob s Motom. mada vrhovni vladar. neka Anat. oni ne smeju da mu se približe previše. 287 Prozori su mogli simbolizovati otvor u oblacima kroz koji Baal šalje kišu. Baal Motu šalje glasnike koji ga obaveštavaju da će ubuduće on sam biti jedini kralj bogova i ljudi. a Baal traži od Košar-va-Hasisa da mu izgradi dvor. Schaeffer. nav. str. up. »kako bi bogovi mogli da se ugoje. Baal nije raspolagao nijednim hramom koji bi bio dovoljno veličanstven da može potvrditi njegovu vrhovnu vlast.288 51. Bogovi su sagradili hram-dvor u Mardukovu čast pošto je on porazio Tijamat i stvorio svet (up. Na njegovom hramu u Ugaritu bio je predviđen krovni prozor. Mot je izuzetno zanimljiv bog. naime. naravno. On je.287 Podizanje hrama-dvora posle pobede boga nad Zmajem. trijumfujući protiv vodenog »haosa« i uređujući kišni ritam. i »Majka bogova« hvali činjenicu da će Baal ubuduće »davati kiše u izobilju« i »oglašavati se u oblacima«. nav. doduše. On je obaveštava da mu je rat mrzak. »Smrću«. Baal svojim glasnicima naređuje da se upute prema dvema planinama koje označavaju granice sveta. Anat ga uverava da će poslušati njegove savete. a Ijudi. On je obaveštava da će stvoriti munju i grom kako bi bogovi i ljudi mogli znati da se približava kiša. 320 i dalje. XXXII. str. Fišer (Fisher) govori ο »stvaranju Baalovog tipa« za razliku od »stvaranja Elovog tipa«. sl. dakle. položi oružje i prinese žrtve za mir i plodnost polja. 6. potrebna Elova dozvola. on ipak pristaje na to. Oni će zateći Mota kako u blatu sedi na prestolu u predelu prekrivenom prljavštinom. Na kraju. Ali. Elov sin. Baal pri tom.. dok su ih drugi bogovi posedovali. narodi zemaljski mogli da se nasite« (VII: 50 2. up. PosJe još jedne praznine. K. 101). »The symbolism of the Dome«. ali on je na Bliskom istoku jedini poznati primer personifikacije (i podjednako divinizacije) Smrti. § 21). Čitav niz epizoda pripoveda ο građenju dvora. Isprva Baal ne dopušta da se na njegovom boravištu otvore prozori. pored ostalog. delo. Pošto je hram-dvor imago mundi. Ta kosmogonijska simbolika je podjednako prisutna i u mitu ο Baalu. Baal se sukobljava s Motom: smrt i povratak u život Kada je dvor bio dovršen. nije imao ni dvor ni svetilište. bojeći se da unutra ne uđe Jam. Coomaraswamy. njegovo građenje u izvesnom smislu predstavlja kosmogoniju.svog surovog i krvavog ponašanja. podignu ih i siđu pod Zemlju. »Creation at Ugarit«. Е1 daje pristanak. Drajver. U stvari. simbolika i funkcija krovnih prozora je mnogo složenija. Drugim rečima. . delo. i druge boginje Ijubavi i rata — imala muške atribute pa se otuda smatralo da je dvopolna. Α. tab. Ima i dosta protivurečnosti. up. obznanjuje njegovo uzdizanje na najviši položaj. kako bi kiša mogla da se sliva па lice boga koji je bio predstavljen na jednoj steli. Međutim. 2. 288 Loren R. tekst prikazuje Baala kako joj šalje glasnike s poklonima. Baal »oblikuje« svet onakav kakav je danas. str.

ukratko. namesto Baala. Anat odlazi da potraži telo. Kada ga pronađe. istovremeno.) Ovaj descensus ad inferos289 nam pokazuje da su Baalu pridavana brojna i složena prestižna svojstva: on je pobednik koji trijumfuje nad vodenim »haosom« pa je. on je bog oluje i zemljoradničke plodnosti (podsetimo da je on sin Dagana. Mot odašilje nazad glasnike. On se ponaša kao pravi bog kosmokrata. Mote. On mu naređuje da sobom povede i sve svoje sinove.39 Već to je dovoljno da onesposobi Baala. Pošto ga je pokopala. U svakom slučaju. odnosi Ela i Baala se menjaju. 109. Ašerat određuje Atara. koji je bio obožavan u Mesopotamiji. 290 Driver. struktura i ritmovi kosmosa zadobijaju svoj sadašnji oblik. silazi u Donji svet i tu strada poput Tamuza i ostalih bogova vegetacije. javlja on ргеко svojih glasnika. tvoj zauvek. 424—25. on se sjedinjuje s jednom junicom i sa njom začinje sina. Elov sine. odnosno bog »kosmogonije«. ona za pogrebnu gozbu žrtvuje veliki broj životinja. da je Mot odgovoran za smrti izazvane žestokom jarom. pozivajući Baala da sam dođe do njega. Jer. »Zrna«). oblaka i kiša — i Baal na to pristaje. uzima ga na svoja pleća i odlazi prema severu. Ne treba nikako zaboraviti. cepa svoje odelo. postaje svestan da je Baalovom smrću sveopšti život doveden u opasnost. nav. Značaj ugaritskog mita proističe iz činjenice da Baal. udara se u grudi i nagrđuje lice. . Ali pre nego što siđe u Donji svet. sada je njegov red da siđe u Donji svet. Е1 traži od svoje žene da jednog od svojih sinova imenuje za Kralja. u slučaju da se više ne vrati na zemlju. Е1 kao da se oslobađa svojih osećanja i želje za osvetom. Mot objavljuje da će Baal. prev. kada jednom siđe u Podzemlje. (Mada će Marduk nešto kasnije takođe iščezavati« jednom godišnje. kao i pratnju od vetrova. šta će biti s mnoštvorn naroda?«290 Iznenada. ali je isto tako i vrhovni bog koji je odlučio da svoju vrhovnu vlast proširi na čitav (pa tako i na Podzemni) svet. Baal ga odeva u sopstveno odelo i preporučuje Elu. prema tome. »Strašnog«. Posle izvesnog 289Lat. ni Adad.). str. mladi bog oluje i plodnosti i poslednji poglavar panteona. i priznaje da ne može biti kralj. Jama je ubio Baal. kaže on jasno. str. Sličnu sudbinu nema niko osim »Baala-Hadada«. izgubiti svu svoju snagu i biti uništen. U međuvremenu. ja sam tvoj rob. ali on. »Baal je mrtav! povika on. Reklo bi se da Baal u času krajnje opasnosti ponovo uzima svoj prvobitni oblik Kosmičkog bika. Е1 seda na zemlju. Kada se tekst nakon još jedne praznine nastavi. »zatvoren u Planinu«. delo. dodaje Baal. Caquot i Sznycer. uviđa kako nije dovoljno veliki da bi ga zauzeo.jer bi ih Mot progutao svojom ogromnom gubicom. i bog kosmokrata. ni huritski Tešup. Ne znamo kako Baal umire. kada se popne na presto. »Zdravo.« Kličući od radosti.: silazak u podzemlje (prim. da li je bio pobeđen u borbi ili naprosto poražen zastrašujućim Motovim prisustvom. posle tog poslednjeg poduhvata. dva glasnika obaveštavaju Ela da su pronašla Baalovo telo. Pored toga. on sebi obezbeđuje naslednika. on proglašava obrednu žalost onako kako je to bilo uobičajeno u Ugaritu.

Posle još nekoliko epizoda koje su samo delimično razumIjive. najzad obezbeđuju vrhovnu vlast na Nebu i na Zemlji. Baalu njegove borbe. posebno način egzistencije koji obuhvata poraz i »smrt«. takva je smrt specifična za bogove i duhove vegetacije. kroz sito ga proseja. sezona plodova. 195 i dalje. kako porazi tako i pobede. »nestanak« putem sahrane (Baal) ili komadanja (Mot). Caquot i Sznycer. boginja Sunca. mlinom ga samle. Ali u Siriji i u Palestini. je da se u Motu vidi »duh žetve« ali su njegove »zagrobne« crte isuviše očigledne: on živi u pustom podzemnom svetu gde se sve što on dodirne pretvara u pustoš. Reč je ipak ο novoj religioznoj tvorevini koja teži povezivanju negativnih vidova života u jedinstveni sistem antagonističkih ritmova. 430. Mitovi ističu Driver. Druga knjiga Samuilova. 113). 294 Up. što prati manje-više periodično »ponovno pojavljivanje«. naprotiv. kao što se Jam vraća u život. a soko glas vrapca«. Pope u WdM. Cyrus Gordon. leto ne donosi »smrt« biljnog života. Е1 sanja da je Baal živ i da je »s neba potekla mast i da je med tekao u bujicama« (što podseća na biblijske slike. 24 : 12 i dalje). M. On takođe negoduje što mu je Baal preoteo vlast.291 Anat izvršava neku vrstu obrednog ubistva. str. Ali šapaš. čije odjeke nalazimo u Starom zavetu (Prva knjiga Mojsijeva. 184. 293 Driver. Anat susreće Mota. podseća na modalitet bogova koji upravljaju ciklusom vegetacije. poljima ga raseja i ptice ga izedoše«. U stvari.vremena. ujedaju kao zmije. On prsne u smeh i izjavljuje da će sesti i odmoriti se.293 52. Ona ga uhvati i »nožem ga saseče. Stoga izgleda verovatnije da se Motova pobeda odnosi na ciklus od sedam godina suše. ali Јаш nastavlja da kraljuje nad »Morem«. to je.294 Ali značaj tog mita nadilazi njegove moguće veze s ritmom vegetacije. tako se i Mot opet pojavljuje posle sedam godina i žali se zbog onoga što je pretrpeo od Anat. str. u ime Ela upozorava Mota da je beskorisno nastaviti borbu pa se Mot pokorava i priznaje Baalovu vlast. Oni se sudaraju. a Mot ostaje Gospodar podzemnog sveta mrtvih. up. kada će »bik imati glas gazele. pa bogovi suparnici otpočiniu borbu. 41. I. str. sve dok se obojica ne sruše na zemlju. što označava početak doba mira. 262—64. str. Ovaj tip egzistencije. Kako god bilo ubijanje Mota je u određenoj vezi sa Baalovom sudbinom. Kanaanska religiozna vizija Neki autori su verovali da u ovom mitu raspoznaju odraz godišnjeg umiranja i ponovnog pojavljivanja vegetacije. Uzgajivač se ne plaši žarke vrućine nego produžene suše. Baal preko Mota. Kralj Zemlje postoji« (Drajver. 111. str. Ali. јег je »pobedonosni Baal živ. »Canaanite Mvthologv«. Jezekilj. 119. 32 : 14. str.292 Možemo se upitati neće li se Mot kasnije vratiti u život upravo zbog takvog ubistva agrarnog tipa. Uopšte uzev. udaraju glavom i nogama kao divlji bikovi. vatrom ga spali. 291 292 Predloženo . јег se prema Motu ponaša kao prema snopu žita. ovi nam ganutljivi a ponekad i velelepni događaji otkrivaju jedan osobeni način božanske egzistencije. Anat je obaveštena da će Baal biti Kralj zauvek. koji je istovremeno periodičan i kružni. Jov 20 : 17).

Znamo da je život bio božanski dar. Pošto su verovanje u svetost života podjednako delili i Izrailjci. nije imao takav oblik postojanja. koji svoju beskrajnu moć duguje upravo slepoj ljubavi koju ljudi imaju prema životu. Zbog same te činjenice opravdani su »negativni vidovi« koje predstavljaju Jam i Mot. khnm. suočili s ovim tipom kosmičke sakralnosti koji podstiče na složenu kultnu aktivnost i koji i pored orgijastičkih preterivanja nije lišen veličine. . pa prema tome i večnost Zivota i normi koje uređuju Kosmos i ljudsko društvo. Kao što ćemo videti (§ 60) Izrailjci su usvojili mnoge elemente kanaanske religije.) Osim toga. ciklus život-seksualnost-smrtpovratak u život.295 Mit koji je pripovedao ο borbi Baala i Jama verovatno je izgovaran tokom praznika Nove godine. Osim žrtava tt krvi. i žrtvu za pokajanje. predstavlja najveću prepreku па putu oslobađanja (vid. Naziv za sveštenike. a mit ο sukobu Baala i Mota prilikom žetve. bio je isti kao u hebrejskom (kohen). Sama činjenica da je i Mot Elov sin. oko dokaza se još vode rasprave.) Najzad. Iz postupanišadske indijske perspektive. međutim. Jehova. (Kao ni El. kult je još obuhvatao igre i razne orgijastičke pokrete koji će kasnije izazvati gnev mnogih proroka. Baala. Ne raspolažemo nijednom molitvom. ona se pokazuje kao preduslov sine qua non života. kao što smo upravo videli. izgleda. Za žrtve se smatralo da je to hrana ponuđena bogovima.Baalovo prvenstvo. ne potkrepljuje nijedan do sada poznat tekst. žrtvu ili milodar za »mir« ili »pričest«. No ne treba zaboraviti da mi usled praznina u dokumentima možemo samo približno da procenimo kanaanski religiozni život. u tim mitsko-obrednim scenarijima predstavljao Baala. Hramovi su imali žrtvenike i bili su ukrašeni slikama bogova i božanskim simbolima. međutim. Pored sveštenika. a pogotovu činjenica da Baal ne uspeva da ga uništi. mada njegov kult obuhvata i izvestan broj žrtava. sačuvati slično verovanje a da ono ne bude integrisano u kanaansku religioznu ideologiju? Ta je ideologija. doduše. ali nam nije poznat mit ο stvaranju čoveka Slična religiozna vizija nije bila isključivo kanaanska. i qadečim. Jehova se ne može ubediti pomoću kultnih činova: on je zahtevao unutrašnji preobražaj vernika u pokornosti i poverenju (§ 114). očigledno. to. ali je on pretrpeo druge ponižavajuće modifikacije. prodirući u Kanaan. podrazumevala jednu osobenu teologiju u čijem je središtu bio periodični i kružni modalitet vrhovnog boga. ali ugaritski tekstovi ne ukazuju ni na šta slično. ovaj izraz označava svetu prostituoiju. Takođe možemo samo pretpostaviti da je kralj. bio sličan onome u Starom zavetu: obuhvatao je žrtvu paljenicu. drugi tom ovog dela). naime. Мага. međutim. već na početku se postavio jedan problem: kako. simbola sveopšteg života. (U Bibliji. »posvećene« osobe. proglašavaju »normalnost« smrti: u poslednjoj analizi. Sam žrtveni sistem je. »Ali same te pozajmice su bile u vidu sukoba: Baal 295 Tek u budističkoj mitologiji susrećemo drugog velikog boga smrti. navode se i sveštenici propovednici ili proroci. Njenu važnost i značaj pojačava međutim činjenica da su se Izrailjci. za koga znamo da je imao značajnu ulogu u kultu. podjednako se pominju i sveštenice (khnt).

Bog je prema tradiciji upravo njega izabrao da postane praotac izrailjskog naroda i da zauzme Kanaan. odnosno za svoie odnose s Bogom. Hebreji su se više zanimali za »svetu istoriju«. sveštenički (najskoriji. »Bog«). nesumnjivo. neki su autori. ispravljane i redigovane tokom više vekova. Dodajmo ipak da je za savremenu starozavetnu kritiku tekstualna analiza slo/enija i tananija. ali su one reinterpretirane. delo sveštenika.297 Savremeni autori počinju istoriju religije Izrailja od Avrama. 147—48. zaboravile sopstvene religije ubrzo po dolasku u Kanaan. Boga naziva Jehovom. odražavaju vrlo stare usmene tradicije. a među njima i oni najznačajniji. Osim kada je drugačije ukazano.je pobeđen sopstvenim oružjem. okončala pobedom jehovizma«. Histoire ancienne d'Israel. Što se nošeg posla tiče. str. dovoljno je podsetiti na to da su izvori bili označeni terminima: jehovistički. odnosno prvih pet knjiga Zakona (torah) postavljaju prilično velike probleme. S druge strane. Ako uzmemo u obzir da su sve grupe stranaca. tvrdili da su kosmogonija i mitovi ο postanju (stvaranju čoveka. poreklu smrti. Ali jedanaest prvih poglavlja Knjige postanja govore ο mitskim zbivanjima od Stvaranja do Potona i Vavilonske kule. Izvori i redakcija Petoknjižja. naglašava kult i Zakon) u clcuteronomski (ovaj se izvor skoro isključivo nalazi u Petoj knjizi Mojsijevoj).).: početak (prim. pošto taj. * Lat. Biblijska zbirka sastavljena je od tekstova različite starosti i orijentacije koji. U celini uzev. 296 297 . i to u različitim sredinama.) imali drugorazrednu ulogu u religioznoj svesti Izrailja. de Vaux. uprkos kompromisima i brojnim odstupanjima. sa ljudskog stanovišta izgledaće nam čudno što se ta borba između Jehove i Baala toliko produžila i što se. mi navodimo La Bible de Jerusalem. koja su prethodila biranju Avrama. prev. Poznato je da je priređivanje tih tekstova po datumu dosta mlađe od mnogih drugih tekstova Petoknjižja. elohistički (nešto skoriji: koristi ime Elohim. nego za istoriju postanja koja je pripovedala ο mitskim i bajkovitim zbivanjima primordiuma* R. 53. I. Naiame. Dva prva poglavlja Knjige postanja Religija Izrailja je u prvom redu religija Biblije. itd.296 VII POGLAVLJE »KADA JE IZRAILJ BIO DETE«. čak i oni koji nisu bili Semiti poput Hurita i kasnije Filistinaca. najstariji (X ili IX vek) izvor.

Slika iskonskog okeana nad kojim lebdi bog tvorac veoma je stara. ne samo u egipatskoj teologiji. koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke«.). Nema. Ali reč je ο »stvrdnjavanju« izvornog simbola: Božanski duh lebdi nad vodenom masom. Pozni datum njihovog priređivanja ne predstavlja teškoću jer je sadržaj drevan. Vodeni »haos« nije bio personifikovan (up. stvaranja čoveka. Aspects du mythe. 3) života (biljnog i životinjskog) koji je »dobar« i koji Bog blagosilja (1: 10. pa prema tome nije ni bio »pobeđen« u nekoj kosmogonijskoj borbi. * Lat. str. prev. razloga da zaključimo kako su preci Izrailjaca bili nezainteresovani za pitanja koja su uzbuđivala sva drevna društva. posle 2. i duh Božji dizaše se nad vodom« (1: 1—2). Knjiga postanja otpočinje čuvenim odeljkom: »U početku stvori Bog (Elohim) nebo i zemlju.300nikakvog »pesimističkog« elementa u kosmogoniji ili u antropogoniji (svet stvara neko prvobitno »demonsko« Biće — Tijamat. Do naših dana. Stvaranje u pravom smislu reči. itd. međutim.298 Medutim. Nijednog spektakularnog poduhvata (kao što je borba Marduka i Tijamat). Α zemlja bješe bez obličja i pusta. prvobitni akean je na hebrejskom označen izrazom tehom koji je etimološki povezan s vavilonskim tiamat). obavljeno je snagom Božje reči. posebno za pitanja kosmogonije. 44 i dalje. (I : 26). zbivanja ispričana u prvim poglavljima Knjige postanja i dalje hrane maštu i religioznu misao Avramovih naslednika. dakle.Ovo može biti tačno počev od neke određene epohe. kao što smo mi. odnosno uredenje »haosa« (tohu wa boh£i). on živi u Raju. On kaže: »Neka bude svjetlost«. i svetlost bi (I : 3).: slika boga (prim. Nastavljajući tradiciju premoderne mi. Podsetimo i na to da je »ptica« jedna od arhetipskih slika duha. a čovek je imago dei. 299 Dodajmo da je tvoračka reč bogova potvrđena i u drugim predanjima. i bješe tama nad bezdanom. on. a koji podsećaju na mesopotamska i kanaanska predanja (up. . (Naime. otpočinjemo naše izlaganje s prvim poglavljima Knjige postanja.299 2) sveta koji je »dobar«. siobodan je da se pokreće. kao što Knjiga 298 L nekim prevodima Tvorac je zamišljen u obliku ptice.). itd.* kao i njegov Tvorac i uzor. I sve su sledeće etape stvaranja uvek obavljane božanskom rečju. 31. Tijamat). verovatno bio poznat autoru biblijskog teksta. Knjiga ο Jovu 26 : 12 i dalje). tema boga koji nadleće vodeni bezdan nije potvrđena u mesopotamskoj kosmogoniji. čoveka stvara neki arhidemon. Ipak. naime. Bog kaže: »da načinimo čovjeka po svojemu obličju. Eliade. mada je mit ispričan u Enuma elišu. 300 Ali postoje drugi tekstovi koji spominju pobedu nad zmijolikim čudovištem po imenu zmaj (tannin). Kingu). Svet je dobar. na primer Psaltn 74: 13 i dalje. Up. pogotovu ako је reč ο nekoj religioznoj eliti. Rahab ili Levijatan. Ovaj biblijski opis prikazuje posebnu strukturu: 1) stvaranje Rečju. Šestog i poslednjeg dana. prema tome. nego i kod Polinežana. odražava shvatanja koja su starija i od sage ο Avramu. 21. on »leti« kao neka ptica.500 godina »reformi«. i 4) kosmogonijsko delo je na kraju ovenčano stvaranjem čoveka. porekla smrti i nekih drugih veličanstvenih epizoda.

Otuda izgleda verovatno da je ovaj mit ο postanju nastao u nekoj pustinjskoj oblasti. život je mučan mada ga je Bog blagoslovio. Značaj androginije ocenićemo razmatrajući neke gnostičke i hermetičke spekulacije. primer jednog australijskog plemcna u Eliade. i ljudi više ne žive u Raju. str. Mit ο androginu slika dosta rašireno verovanje: ljudsko savršenstvo. on ima isii oblik kao i njegov tvorac.postanja uskoro podvlači. opet od zemlje. od starog Egipta i Grčke do »primitivnih« naroda. 302 Dodajmo da se preminuli »duh« prema brojnim tradicijama vraća svome nebeskom tvorcu. 301 Reč je ο jednoj osobenosti drevnih ontologija: životinje i biljke počinju stvarno da postoje tek od onog trenutka kad im se daju imena (up. hawwdh. Jehova uze jedno njegovo rebro i napravi ženu. biblijski autori. na neki način. reves et mysteres. Jehova pravi čoveka (adam) od ilovače i oživljava ga dunuvši »mu u nos duh životni«. Izgleda da je osnovna ideja ista: čovek je stvoren od neke prvobitne materije (gline. među kojima su i one koje prenose neki midrašimi. Tumači Biblije su opazili da jehovistički tekst. kao što smo videli (§ 17) bila poznata još u Sumeru. međutim. tema je. Α sve je to posledica niza predačkih pogrešaka i grehova. Čovek. kamena). a oživeo ga je dah tvorca. obuhvata jedinstvenost koja je istovremeno i totalitet. jehovistički (2 : 5 i dalje) stariji je i jasno se razlikuje od biblijskog teksta koji smo upravo ukratko izložili. koji je jednostavniji. drveta. Slična shvatanja potvrđena su i u drugim tradicijama. nego pustinju i sušu suprotstavlja životu i vegetaciji. Ovaj antropološki »dualižam« odbacuju. nego ο pustinji koju Bog (Jehova) čini plodnom obiljem koje se izdiže iz tla. Potvrđeno je da su istovetni mitovi donekle prisutni svuda u svetu. Mythes. Što se tiče stvaranja prvog čoveka od gline. Bog zatim. kao i većina njihovih savremenika na Bliskom istoku.301 Najzad. Zatim Jehova »nasadi vrt u Edemu« i učini da niknu sve vrste »dobrog drveća« (2 : 8 i dalje) i nastani čoveka u vrtu »da ga radi i da ga čuva« (2 : 15). koja dobi ime Eva (hebr. »Materiji« pripada samo njegovo telo. čovek svojim »oblikom« i »životom«. U jednom broju slučajeva. ne suprotstavlja vodeni »haos« svetu »oblika«. poistovećeno s mitskim Pretkom. tačnije ljudska vrsta. Tu više nije reč ο stvaranju neba i zemlje. proizvod je svojih sopstvenih dela. Drugim rečima. . Tek su mnogo lcasnije nova antropološka shvatanja predložila smelije rešenje. pošto ga je uspavao. Drugi tekst. a da se telo vraća zemlji. reč koja je etimološki povezana s izrazom koji označava »život«). deli uslovljenost tvorca. Oni su izmenili ljudsku uslovljenost. kao što je to bio i za indijsku misao posle Upanišada. Bog nipošto nije odgovoran za to kvarenje njegovog remek-dela. napravi životinje i ptice i odvede ih do Adama da im on da imena. kao što smo to vee zapazili povodom jednog sumerskog mita. 255).302 Stvaranje žene od rebra uzetog od Adama. može se protumačiti kao ukazivanje na androginiju prvobitnog Čoveka.

pa ćete postati kao bogovi i znati što je dobro što li zlo« (3 : 4—5). umrijećeš« (2:16—17). ovde je reč ο neuspeloj »imortalizaciji« kao što je to bio slučaj i s Gilgamešom (§ 23). i okusi. »A zmija reče ženi: nećete vi umrijeti. ili pored Drveta života koje čuvaju čudovišta i grifoni. Osnovna slika podseća na dobro poznati mitološki amblem: naga Boginja. prisutne pre svega na Bliskom istoku i u egejskom svetu. blago. Adam bi mogao da otkrije i Drvo života (o kojem mu Jehova nije govorio) i da postane besmrtan. Nebo — Zemlja. . i mit ο nekom »rajskom« mestu koje je teško dostupno ljudima. bio je poznat i izvan oblasti Eufrata 1 Mediterana. naivnu žrtvu zmijine lukavosti. i njegov čuvar. Zmija. Traite §§ 104—108. podseća na mesopotamske slike. Razmatranje ovih suprotstavljenih parova je u različitim religijama dovelo do smelih zaključaka koji se tiču koliko paradoksalne božanske uslovljenosti.Naglasimo samo da je uzor ljudske androginije božanska dvopolnost i da je to shvatanje zajedničko izvesnom broju kultura. toliko i revalorizacije ljudske uslovljenosti. znanje može korenito da izmeni strukturu ljudske egzistencije.303 54. svetlost — tama. ali sada da ne pruži ruke svoje i uzbere i s drveta od života. s rekom koja se delila na četiri rukavca i donosila život u četiri oblasti zemlje. Jer. Kain i Avelj Edenski vrt. Jehova čoveku zapoveda sledeće: »J'edi slobodno sa svakoga drveta u vrtu. biblijski tekst se verovatno koristio nekom vavilonskom tradicijom. Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči. Eden304 se nalazi u Središtu sveta. I u ovom slučaju. s njega ne jedi. Ipak. Usred vrta uzdižu se drvo života i drvo znanja dobra i zla (2:9). biblijska priča prikazuje Adama. 303 Božanska dvopolnost je samo jedna od brojnih formula »totaliteta/jedinstva« označenog spajanjem suprotstavljenih parova: žensko — muško. Tekst je jasan i kategoričan: »I reče Gospod Bog: eto. i osudi ih na rad da bi živeli. ukoliko bi postao sveznajući. Eliade. Ali s drveta od znanja dobra i zla. Drugim rečima. zmija uspeva da namami Evu. Ali namesto junaka koji pobeđuje i prisvaja simbol života (čarobni plod. U celini uzev. jednak »bogovima«. stvaranje — razaranje. Izgubljeni Raj. »uživanje«. jer u koji dan okusiš s njega. ali podjednako i dobro — zlo. čovjek posta kao jedan od nas znajući što je dobro što li zlo. Kao i svaki »Raj«. Ova prilično zagonetna epizoda bila je povod bezbrojnih tumačenja. 304 Ovu treč siu Jevreji povezali s rečju e'den. itd. i s drvećem koje je Adem trebalo da čuva i gaji. Naporedne slike. vidljivo — nevidljivo. te do vijeka živi« (3 : 22). tamo gde izvire reka s četiri rukavca. Iz ove zabrane izdvaja se jedna do tada nepoznata ideja: egzistencijalna vrednost znanja. izvor mladosti. prikazuju Veliku boginju pored Drveta života i životvornog izvora.). čudotvorno Drvo. itd. Ali mit ο prvobitnom Raju u kojem je živeo prvobitni Čovek. up. Reč iranskog porekla Raj (pairi-daeza) je kasnija. I Bog izgna раг iz Raja.

dakle. Ali autor biblijskog teksta je korenito izmenio ovaj drevni mit. U ovoj epizodi možemo videti suprotnosti između zemljoradnika i pastira. prema biblijskim tumačenjima.307 Prvo ubistvo je. 89 i dalje. »koji bješe vješt kovati svašta od mjedi i od gvožđa« (4:22). objavi Jehova. neće ti više davati blaga svojega.. Kad zemlju uzradiš. Kain »sazida grad« (4 : 17) a jedan od njegovih potomaka je Tovel—Kain. Eva rađa Kaina. Njihov sukob odražava ambivalentan položaj kovača u nekim pastirskim društvima. originalniju adamsku mitologiju. Bićeš potukač i bjegunac na zemlji« (4:11—12). 307 Korišćen je prevod Biblije Krš. brojne spekulacije su pokušavale da razviju smeliju. Α to je najveći greh koji tvorevina može počiniti protiv svoga Tvorca.. ali su ga se uvek bojali. na neki način. Kain »skoči na Avelja brata svojega. Kad braća prinesu žrtve zahvalnice — Kain od plodova zemlje. Adamov »inicijacijski neuspeh« je reinterpretiran kao duboko opravdana kazna: njegova neposlušnost odaje njegovu lucifersku oholost. tradicija sačuvana u biblijskom tekstu odražava idealizaciju »jednostavnog i čistog« života pastira-nomada. a Avelj od prvorođenčadi iz svog stada — Jehova prima Aveljevu.306 Kao što smo videli (§ 15).. prev. tekstu nedostaje: ». izvršio onaj ko na neki način otelovljuje simbol tehnologije i gradske civilizacije. »ratara«. pojam koji je za hebrejske i hrišćanske teologe imao brojne posledice. implicitno. a ne Kainovu žrtvu. To je bio »prvobitni greh«.). U svakom slučaju. postao izvor svih nesreća koje su zadesile čovečanstvo. gde su ga ili prezirali ili poštovali.305 Prema redaktorima poglavlja 4—7 Knjige postanja taj prvobitni greh je doveo ne samo do gubitka Raja i Dreobražaja ljudske uslovljenosti nego je. Forgerons et alchimistes. Međutim. želju da bude sličan Bogu. koji je verniji franc. čega nema ni u Daničićevom prevodu. Slična vizija »pada« mogla se pojaviti samo u nekoj religiji u čijem su središtu Božja svemoć i ljubomora. Biblijski tekst onako kako nam je prenesen ukazuje na rastući ugled jehovističkog rnonoteizma. 306 Up. i. Kain znači »kovač«. Ubuduće. tekstu (prim. . str. Implicitno. prev. bićeš proklet i oteran s plodnog tla.«.. sad (prim. i ubi ga« (4 : 8). »da si proklet* na zemlji. mit ο »padu« nije uvek podrazumevao. Naročito počev od helenističkog doba pa sve do vremena iluminacija. * Prema franc. 55. ako ime Avelj znači »pastir«. Eliade. »pastira« sitne stoke. odbranu pastira. i otpor protiv sedelačkog života zemljoradnika i stanovnika gradova. i mnogo puta. Povređen. .). Pre i posle Potopa 305 Dodajmo pri tom da se.Da se vratimo na malopre pomenuti scenario — naga Boginja i čudotvorno drvo koje čuva zmaj — zmija iz Knjige postanja je na kraju sasvim dobro uspela u svojoj ulozi »čuvara« simbola Života ili mladosti. smatralo se da je kovač »gospodar vatre« i da raspolaže strahovitim čarobnim moćima. sad... i Avelja. ni u prevodu Biblije Krš. sve tehnologije izazivaju sumnju da su u vezi sa »magijom«.

. od starine na glasu« (6 : 1—4). No da se vratimo na biblijsku priču: posle ovih brakova između palih anđela i kćeri smrtnika. nalazimo i u staroj Grčkoj i u Indiji: reč je ο dobu »junaka«. Adam je rodio Seta kada je imao 130 godina a umro je 800 godine kasnije (5 : 3 i dalje). imaju istu simboliku: neminovnost da se iz korena unište svet i iskvareno čovečanstvo. taj dan razvališe se svi izvori velikoga bezdana. Taj prepotopski period obeležava jedna neobična epizoda: reč je ο ženidbi nekih nebeskih bića. . koje su im rađale decu. i da su sve misli srca njihova svagda samo zle« (6 : 5). po svoj prilici. Biće spaseni jedino Noje i njegovi sinovi (Sem.Nema potrebe da ovde ukratko navodimo potomstvo Kaina i Seta. kako bi mogli da budu ponovo stvoreni. Noje »bješe čovjek pravedan . Noje je izišao i prineo žrtvu. Noje gradi kovčeg u koji dovodi predstavnike svih životinjskih vrsta. ili je. mitovi ο potopu su veoma rašireni i svi. sedamnaesti dan toga mjeseca. te godine drugoga mjeseca. Egiptu i u Indiji. i otvoriše se ustave nebeske. koristio neki još drevniji izvor koji se od pamtiveka sačuvao na Srednjem istoku. VI— XI). Jer.. prema kojoj praoci zalaze u neverovatne godine. Kao što smo već primetili (§ 18). »I Gospod omirisa miris ugodni« i umiren. značajno je da su ih redaktori u konačnom tekstu Knjige postanja zadržali uprkos nekim antropomorfnim crtama kojima su opterećivale Jehovu. Potop je bio najznačajniji događaj iz toga doba. reč je ο »palim anđelima«. U skladu s tradicijom koja je potvrdila u Mesopotamiji.* Prema jasnim Jehovinim uputstvima. Jehova uviđa »da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji. obeća da više nikada neće »kleti zemlje« zbog ljudi (8 :21). »sinova Božjih« s kćerima ljudi. potomstvo »Božjih sinova«. Bog se kaje što je stvorio čoveka i odlučuje da ga uništi kao vrstu. Kada se voda povukla. On usDOStavlja i savez s Nojem i njegovim potomcima. rođenje »junaka«). Ham i Jafet) sa ženama. u suštini. upravo u onim časovima kada su uspostavljene one institucije koje su svojstva svake kulture. Analogna verovanja. »Kad je bilo Noju šest stotina godina. Ma kakvo bilo poreklo ovih mitskih tema (Kain i Avelj. koji su delovali rieposredno pre početka sadašnjeg vremena (»u zoru istorije«). naime. bog je odlučio da čovekov vek ograniči na 120 godina. a znak toga saveza je duga (9 : 13). kovčeg se zaustavio na brdu Ararat. a »to bijahu silni ljudi. Priča ο njima biće opširno ispričana u jednoj kasnijoj knjizi (Enoh. polubožanskih osoba. Biblijski tekst prikazuje izvestan broj elemenata koji su zajednički i za opis potopa u Εριι ο Gilgamešu. Svi Setovi i Kainovi potomci živeli su između 800 i 900 godina. što ne podrazumeva nužno da mit рге toga nije bio poznat. S Bogom je Noa hodio« (6 : 9). trećeg Adamovog sina. odnosno. Po svoj prilici. Moguće je da je redaktor poznavao mesopotamsku verziju. I udari dažd na zemlju za četrdeset dana i četrdeset noći« (7 : 11—12). rodozačetnici рге potopa.

da osnova ζigurata počiva u pupku Zemlje. te ne sazidaše grada« (11 :7—8). Smatralo se. Zatim ih Jehova »rasu odande po svoj zemlji. itd. koje je on shvatao doslovno. i potop je kasnije neprekidno iznova tumačen i ocenjivan iz različitih perspektiva. Redaktor biblijskog teksta preuzima i nadovezuje se na reinterpretaciju diluvijalne katastrofe: on je uzdiže na položaj jedne od epizoda »svete istorije«. Nojevi sinovi postaće praoci novog čovečanstva. šamani) popela na nebo uz drvo. pominje »rajsku« egzistenciju predaka. ljudi su jednoga dana odlučili da sazidaju »kulu. Važno je naglasiti sledeću činjenicu: i pored dugog i složenog rada vezanog za izbor. priča ο drami »pada« sa svim njenim kobnim posledicama (smrtnost. Ali ova kružna kosmologija je izmenjena već u sumerskim i akadskim verzijama. kralj ili sveštenik je obredno (odnosno simbolično) stizao na Nebo. za koje se vezivala slična simbolika. pa se ljudi više nisu međusobno razumeli.308 Drugi mitovi govore ο neuspehu kasnijih pokušaja penjanja na nebo uz pomoć različitih kula. desakralizovano i demitizovano. junaci. Ali penjanje na nebo in concreto* bilo je prekinuto krajem prvobitnog mitskog doba. Kao 308 Šamani i u naše vreme preduzimaju to putovanje na nebo »u duhu«. uže ili lestvice od strela. a njegov vrh na Nebu. U to vreme. najpre. tačnije. ο drevnoj tradiciji po kojoj su se neka povlašćena bića (Draoci. poziva se na postepeno izrođavanje prvobitnog čovečanstva čime se opravdava potop. ovo verovanje. Jehova »siđe da vidi grad i kulu«. I u ovom slučaju se srećemo sa starom mitskom temom koja je iznova ispričana iz perspektive jehovizma. odnosno. i shvati da ubuduće »neće im smetati ništa da ne urade što su naumili« (11 : 5—6). Reč je. poslednje redakcije Knjige postanja sačuvale su čitavu tradicionalnu mitologiju: ona počinje s kosmogonijom i stvaranjem čoveka. To je bio poslednji »luciferski« poduhvat. ploča XI: 116—25. bilo je istovremeno i naivno i svetogrdno: stoga je ono korenito reinterpretirano. koji će od onda biti poznat pod imenom Vavilon. Ep ο Gilgamešu. legendarni kraljevi. i završava se sa poslednjom mitskom epizodom — gubitkom jezičkog jedinstva. Značaj koji on pridaje moralnoj čistoti i poslušnosti anticipira »Zakon« koji će biti objavljen Mojsiju. Penjući se spratovima zigurata. koplje. neminovnost da se radi kako bi se živelo. On im tada izmeša jezike. znao je za vavilonske žigurate. Ali. eliminaciju i ocenjivanje nasleđenog ili preuzetog drevnog mitskog materijala. u ekstatičkom zanosu. naime. Jehova kažnjava izopačenost ljudi i ne žali žrtve kataklizme (kao što to čine bogovi u vavilonskim verzijama: up.).odnosno obnovljeni u svojoj prvobitnoj neporočnosti. čitav svet je govorio istim jezikom. kojoj će vrh biti do neba« (11:4). Za redaktora biblijskog teksta međutim. . što je posledica još jednog »luciferskog« projekta. 136—37). Nemog_uće je doznati da li je redaktor biblijskog teksta poznavao ova vajkadašnja verovanja. Poput mnogih drugih mitskih događaja. U svakom slučaju.

prev. kada Bog bude zatražio da mu žrtvuje sina Isaka. odlazi iz haldejskog Ura i dolazi u Haran na severozapadu Mesopotamije. Zagreb 1982) budući da je termin patrijarsi sada previše obeležen značenjem koje ima iu skladu s postojećom hrišćanskom crkvenom hijerairhijom (prim. ova mitologija kratko predstavlja »svetu istoriju«: ona istovremeno objašnjava poreklo sveta i sadašnju ljudsku uslovljenost. . dakle. Ono po čemu se biblijski tekst razlikuje. Verber (Povijest svjetske knjiŽevnosti. postati religiozno iskustvo koje je specifično za judaizam i za hrišćanstvo. odnos Boga s izabranim narodom preobrazio u »svetu istoriju« do tada nepoznatog tipa. Naravno. Bog se javlja nekom ljudskom biću i postavlja mu niz zahteva koje propraća čudesnim obećanjima. i ime tvoje proslaviću. Religiozni duh Izrailja je. Avram mu se pokorava kao što će mu se povinovati i kasnije. Prema tradiciji. dakle. Mladost. Mada ga prethodno nisu pozvali. ako se shvati da reč »izmisliti« ukazuje na duhovno stvaranje. onakvom kako je ona bila shvaćena posle Mojsija a koja će. Ipak. i neko vreme nastanjuje se u Sihemu. jeste lična poruka Boga i njene posledice.)]. neke nove religiozne vizije sveta. Jehova309 kaže Avramu: »Idi iz zemlje svoje i od roda svojega i iz doma oca svojega u zemlju koju ću ti ja pokazati. I učiniću od tebe velik narod. anahronizam. on zatim vodi svoie karavane između Palestine 309 Ovde i u svim drugim već navedenim delovima. U svom sadašnjem obliku. a pogotovu s Mojsijem. rad na odabiranju i kritici pradavnih mitskih tradicija ravan je stvaranju nekog novog »mita« ili. Kasnije. drugim rečima. i blagosloviću te. očigledno. ovaj tekst je sigurno redigovan vekovima posle događaja ο којеш pripoveda. Ovde se suočavamo s novim oblikom religioznog iskustva: »avramovskom verom«. 56. pošto će ovo ime tek kasnije biti otkriveno Mojsiju. Religija Rodozačetnika Dvanaesto poglavlje Kniige postanja uvodi nas u novi religiozni svet. koja je na izgled bila isključivo »nacionalna«. i u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji« (12 : 1—3). to međutim ne oštećuje mitološku strukturu i funkciju prvih jedanaest poglavlja Knjige postanja. za Hebreje ova »sveta istorija« posle Avrama. pokazuje se kao uzorni model celog čovečanstva. postaje egzemplarna. »Jehova« je.i u drevnim i tradicionalnim kulturama. ovde je preuzet termin rodozačetnici koji je predložio i uveo E. Ali religiozno shvatanje koje je sadržano u »biranju« Avrama nadovezuje se na verovanja i običaje koji su još od drugog milenijuma dobro poznati na Bliskom istoku. i ti ćeš biti blagoslov. Blagosloviću one koji tebe uzblagosiljaju i prokleću one koji tebe usproklinju. ta »sveta istorija«. s vremenom. Počev od jednog određenog trenutka. koja i sama može da postane egzemplarna. on putuje na jug. [Kada je reč ο Avramu i njegovim potomcima. Avram. Izvestan broj autora je isticao činjenicu da religija Izrailja nije »izmislila« nijedan mit.

i Egipta (Knjiga postanja, 13 : 1—3). Priča ο Avramu i doživljajima njegovog sina Isaka, i njegovih unuka Jakova i Josifa, prikazuje takozvani period Rodozačetnika. Dosta dugo, kritika je smatrala da su Rodozačetnici legendarni likovi. Ali već pola veka, zahvaljujući pre svega arheološkim otkrićima, neki su autori skloni da bar delimično prihvate istoričnost tradicija ο Rodozačetnicima. To, naravno, ne znači da poglavlja 11—50 iz Knjige postanja predstavljaju »istorijske dokumente«. Što se tiče našeg zadatka, važno je znati da li su Apiru, preci Hebreja, bili uzgajivači magaraca i karavanski trgovci,310ili su bili pastiri sitne stoke skloni tome da se negde stalno na-

310 Što podržava Olbrajt (Albright) u više svojih radova; na kraju videti i Yahveh and the Goods of Canaan, 62—64 i svuda.

sele.14 Dovoljno je da podsetimo kako postoji određeni broj analogija između običaja Rodozačetnika i pravnih i društvenih institucija Bliskog istoka. Podjednako je moguće da su Rodozačetnici tokom svog boravka u Mesopotamiji upoznali i prilagodili obimnu mitološku tradiciju. Religiju Rodozačetnika karakteriše kult »boga oca«.15 On se pjiziva ili očituje kao »Bog oca mojega/vašega/njegovog« (Post. 31 : 5, itd.). Druge formulacrje sadrže vlastito ime, kojem ponekad prethodi reč »otac«: »bog Avramov« (Post 31 : 53), »Bog Avrama oca tvojega« (26 : 24; itd.), »Bog Isakov« (28 : 13), »Bog oca mojega Avrama i Bog oca mojega Isaka« (32:9; itd.), ili »Bog Avramov, Isakov i Jakovov« (32 : 24; itd.). Ove formulacije imaju paralele na starom Istoku.16 »Bog otaca« je prvobitno bio bog neposrednog pretka koga su priznavali i sinovi. Pokazujući se pretku, bog je potvrđivao neku vrstu srodstva. Bio je bog nomada, koji niie vezan za neko svetilište nego za grupu ljudi koju prati i štiti. On se »obećanjima obavezuje prema svojim vernicima«.17 Druga njegova, možda još starija imena su pahad yishak što se prevodi kao »Isakov strah« mada pre znači »Isakov rođak«, i 'abhir ya'aqobh, »Jakovljeva snaga (ili odbrana)« (Post. 31 : 42, 53). Prolazeći kroz Kanaan, Rodozačetnici su se susreli s kultom boga Ela, pa je »bog otac« na kraju bio s njim poistovećen.18 Na osnovu tog izjednačavanja može se pretpostaviti da ]е nostojala izvesna strukturalna sličnost između ta dva tipa božanstva. U svakom slučaju, kada se jednom poistovetio sa Elom, »bog otac« je stekao kosmičke dimenzije, koie nije mogao imati kao porodično ili klanovsko božanstvo. To je prvi istorijski potvrđen primer sinteze која је obogatila nasleđe vezano za Rodozačetnike. Α on neće biti i jedini. Nekoliko pasusa, mada prilično uopšteno, onisuju religioznu praksu Rodozačetnika. Sada је pravi čas da biblijske spise uporedimo s praksom koja je karakteristična za drevne pastirske
14 To je, pored ostalih, i teza R. de Vauxa, Histoire ancienne d'Israel, I, str. 220—222. 15 Zasluga je Albrehta Alta što je prvi skrenuo pažnju na ovu osobenu crtu; videti Der Gott der Vater (1929). 16 U XIX veku pre Нг. Asirci iz Kapadokije su za svedoka prizivali »boga mog oca« (ili tvog/njegovog oca). Vid. izvore koje navode Ringgren, La Religion d'Israel, str. 32; Froher, History of Israelite Religion, str. 37; R. de Vaux, Histoire ancienne d'Israel, I, str. 257—58. Za tananije tumačenje, up Cross Canaanite Myth and Hebrew Epic, str. 12 i dalie. 17 De Vaux, str. 261. »Terna obećanja se često javlja u Knjizi postanja. Ona je tu prisutna u različitim oblicima: kao obećanje neke budućnosti, neke. zemlje ili i jednog i drugog istovremeno« (isto). 18 Rodozačetničke priče navode imena koja su sastavljena od elemenata 'el za kojim ide imenica: Е1 Kralj, Е1 »svevid« (Knj. post., 16 : 13); El Sadaj, »iz Gore« (18 : 1, itd.); Е1 'Olam, Е1 »vječni (21 : 33); Е1 »od Vetilja (31 : 13 itd.). Up. de Vaux, str. 262 i dalje; Ringgren, str. 33 i dalje; Cross, str. 44 i dalje.

kulture, a na prvom mestu, za kulturu Arapa рге islama. Prema Knjizi postanja, Rodozačetnici su prinosili žrtve, podizali žrtvenike i postavljali kamenje koje su pomazivali uliem. Verovatno je, međutim, da su oni upražnjavali jedino žrtve u krvi (zebah) pashalnog tipa, bez sveštenika, a, prema nekima, i bez žrtvenika: »Svaki prinosilac žrtve je sam ubijao svoju žrtvu koju je izdvojio iz stada; ona nije spaljivana, nego bi je zajednički pojeli prinosilac žrtve i njegova porodica«.311
311 R. de Vaux, nav. delo, str. 271. »U srednjoj Arabiji žrtva je ubijena ispred jednog uspravnog kamena — simbola božanske prisutnosti, a krv je izlivana na kamen ili sipana u jarak koji je bio iskopan u njegovom podnožju. Takve žrtve su posebno prinošene za praznika koje su Arapi nomadi proslavljali u prvom mesecu proleća kako bi osigurali

Teško je jasno odrediti izvorno značenje uspravljenog kamenja (massebah) jer se njihov religiozni kontekst razlikuje. Kamen može da svedoči ο nekom zaključenom dogovoru (Post. 31 : 45, 51—52), da služi kao grob (35 : 20), ili da, kao u epizodi s Jakovom, ukaže na teofaniju. Zaspa\'ši s glavom u nekom kamenu, on vide lestvice čiji je vrh dosezao do neba »i gle, na vrhu stajaše Gospod« koji mu obeća tu zemlju. Kad se probudio, Jakov uspravi kamen na kojem je spavao a mesto nazva beth-el, »Božja kuća« (Post. 28 : 10—22). Uspravljeno kamenje je imalo određenu ulogu i u kanaanskom kultu; zato će ga jehovizam kasnije osuditi. Ali ovaj običaj je postojao i kod preislamskih Arapa (up. nap. 19) pa je stoga verovatno da su ga takođe imali i preci Izrailjaca.312

57. Avram, »Otac vere«
Dva obreda koja su odigrala značajnu ulogu u religioznoj istoriji Izrailja bila su žrtvovanje u znak saveza i žrtvovanje Isaka. Prvo žrtvovanje (Post. 15 :9 i dalje) je Bog neposredno naložio Avramu. Sastojalo se od rasecanja na dva dela junice, koze i ovna i taj obred ima svoje analogije i drugde (na primer, kod Hitita: up. § 43). Ali odlučujući element je noćna teofanija: »A kad se sunce smiri (...) gle, peć se dimljaše, i plamen ognjeni prolažaše između onijeh dijelova«* (15 : 17). »Taj dan učini« Bog »zavjet s Avramom« (15 : 18). Tu nije reč ο nekom »ugovoru«. Bog ne nameće Avramu nikakvu obavezu — obavezuje se samo on. Taj se obred, koji je u Starom zavetu jedinstven, upražnjavao sve do vremena Jeremije. Određeni broj autora osporava da je on bio poznat u doba Rodozačetnika. Žrtvovanie je sigurno bilo prikazano u jehovističkom kontekstu, ali teološka reinterpretacija nije uspela da poništi njegov prvobitni karakter. U Knjizi postanja do pojedinosti je opisano samo jedno žrtvovanje — Isakovo (22 : 1—19). Bog traži od Avrama da mu prinese na žrtvu paljenicu ('olah) svoga sina, i dok se on pripremao da žrtvuje Isaka, ovoga je zamenio jedan ovan. Ta epizoda je dala povoda bezbrojnim raspravama. Između ostalog, primećeno je da se izraz »žrtva paljenica« ponavlja šest puta. Izgleda, međutim, da je ova vrsta žrtvovanja preuzeta od Kanaanaca, tek posle konačnog naseljavanja plemena.313 Podjednako se govorilo i ο »idealizaciji prošlosti«. Međutim, ne treba zaboraviti da Knjiga postanja sadrži određeni broj ružnih priča »što pokazuje da su redaktori bili više zaokupljeni vernim prenošenjem tradicija nego njihovom idealizacijom«.314 (Podvlačenje u tekstu je naše.) Kakvo god bilo njeno poreklo, ova epizoda neuporedivo najsnažnije u čitavom Starom zavetu prikazuje duboko značenje »avramovske« vere. Avram se ne priprema da žrtvuje svoje dete imajući u vidu neki određeni ishod, onako kao što su to učinili Misa, kralj moavski, žrtvujući svoga starijeg sina da bi iznudio pobedu (Druga knjiga ο carevima, 3 : 27), ili Jeftaj, koji se obavezuje Jehovi da će mu na žrtvu paljenicu prineti prvu osobu koja mu pođe u susret posle njegove pobede, i ne pomišljajući da bi to mogla biti njegova rođena kći jedinica (Knjiga ο sudijama, 11 : 30 i dalje). Tu nije reč ο žrtvovanju prvenaca, koje je, uostalom,
plodnost i napredovanje stada. Sličan praznik su verovatno proslavljali već polunomadski pastiri, preci Izrailja«. (Isto). 312 Rodozačetničke priče govore ο nekom svetom drveću: na priraer, ο Moreškom hrastu (12 : 6) i Mamrijskom hrastu (13 : 18 itd.)^ (Dan. doduše, umesto »hrast« prevodi »ravnica« — prim. prev.). To će obožavanje drveca Rodozačetnika pastati neugodno i kasnije biti zabran.ieno kada budu osuđena kanaanska mesta kulta, osnovana »po visokim brdima... i pod svakim zelenijem drvetom« (Peta knj. Mojs. 12:2). * U frac. tekstu doslovno: »podeljenih životinja« (prim. prev.). De Vaux, str. 270: »Prva spominjanja u pouzdano starim tekstovima datiraju iz doba Sudija«. 314 Η. Η. Rowley, Worship in Ancient Israel, str. 27. U stvari, iz teksta ne doznajemo skoro ništa ο kultu koji su upražnjavali neki Jakovljevi sinovi, ali nam on prenosi mnogo priča koje ih sramote; na primer, priče ο Simeunu, Leviju i Sihemu (Post. 34), ο Judi i Tamari (Post. 38).

postalo poznato tek kasnije i koje kod Izrailjaca nikada nije postalo opšteprihvaćeno. Avram je osećao da је sa svojim Bogom povezan »verom«. On nije »razumeo« smisao čina koji je Bog tražio od njega, dok su ostali koji su svoje prvence prinosili na žrtvu nekom božanstvu savršeno dobro shvatali značenje magijsko-religiozne snage obreda. S druge strane, Avram ni najmanje nije sumnjao u svetost, savršenstvo i svemoć svog Boga. Prema tome, ako је naređeno delo u svemu ličilo na čedomorstvo, to је bilo tako zbog ograničenosti Ijudske moći poimanja. Jedini je bog znao smisao i vrednost nekog dela koje se, za sve ostale, ni u čemu nije razlikovalo od zločina. Ovde је pred nama jedan poseban slučaj dijalektike svetog: ne samo da je »profano« preobraženo u »sakralno«, zadržavajući pri tom svoju prvobitnu strukturu (sveti kamen je i dalje kamen), nego se ni »sakralizacija« ne može dokučiti razumom jer čedomorstvo nije preobraženo u obred kojim se postiže neki osobiti učinak (kao što se to dešava onima koji žrtvuju svoje prvence). Avram ne izvršava obred (pošto nije težio ni za kakvim ciljem i nije razumevao smisao svoga čina); s druge strane, njegova »vera« ga je ubedila da ne čini nikakav zločin. Reklo bi se da Avram nije sumnjao u »svetost« svoga dela, mada je ona bila »neprepoznatljiva«, pa prema tome i nespoznatljiva. Razmišljanje ο toj nemogućnosti da se prepozna »sveto« (pošto je »sveto« u potpunosti bilo poistovećeno sa »profanim«) imalo je značajne posledice. Kao što ćemo videti, »avramovska vera« će jevrejskom narodu, posle drugog rušenja Hrama i ргоpasti Države, omogućiti da podnese sva iskušenja svoje tragične istorije. Razmišljajući upravo ο Avramovom primeru, neki hrišćanski mislioci su, iako kasno, tek u XIX i u XX veku, pojmili paradoksalni i u krajnjoj liniji »nespoznatljivi« karakter njihove vere. Kjerkegor se odrekao svoje verenice, u nadi da će mu ona, na neki nezamisliv način, biti nadoknađena. Α kada je Lav Šestov tvrdio da prava vera podrazumeva samo jednu izvesnost: »za Boga sve je moguće«, on je samo, pojednostavljujući ga, prenosio Avramovo iskustvo. Već više od jednog veka kritika se trudi da razdvoji »verovatne«, i utoliko »istorijske«, elemente ove biblijske priče od mase pridodatih i »mitoloških« odnosno »folklornih« naslaga.315Podjednako su korišćeni i filološki i arheološki dokumenti koji se odnose na političku, kulturnu i religioznu istoriju Egipćana, Kanaanaca i drugih naroda Bliskog istoka. Postojala je, naime, nada da će se pomoću sličnih dokumenata osvetliti i bliže odrediti, možda čak i rekonstruisati istorija različitih grupa Jevreja, od naseljavanja Jakova u Egiptu (XVIII—XVII vek) do zbivanja čiji odjek nalazimo u predanju Egzodusa i prodora u Kanaan, a te događaje neki autori smeštaju u XII vek.34 Vanbiblijski dokumenti su sigurno doprineli da se, bar delimično, Egzodus i osvajanje Kanaana postave u istorijski kontekst. Za izlazak iz Egipta, na primer, predloženi su sasvim precizni datumi, na osnovu obaveštenja koja se tiču vojne i političke situacije nekih faraona koji su pripadali XIX dinastiji; na osnovu rezultata iskopavanja, a pre svega na osnovu datuma uništenja nekih kanaanskih gradova, utvrđene su etape prodora u Kanaan. Međutim, jedan broj tih korelacija i hronološkib odrednica je još sporan. Mi nećemo zauzimati stav u ovoj raspravi u којој je vrlo malo međusobno saglasnih stručniaka. Dovoljno je napomenuti da se, kao što smo to i očekivali, nije usoelo s utvrđivanjeta istoričnosti nekih zbivanja koja su od prvorazrednog značaia za religiju Izrailja. Što, opet, ni u kom slučaju ne dokazuje niihovu neistoričnost. Istorijski događaii i ličnosti u tolikoj su meri bili oblikovani prema
315 Rad na »demitizaciji« je bio relativno jednostavan (u stvari, »čuda« kao što su deset pošasti ili prolazak kroz Crveno more, ne mogu se smatrati za »istorijske« događaje). Nasuprot tome, mnogo se delikatnije pokazalo tumačenje ο eventualnoj istoričnosti biblijskih tekstova. Analizom je razdvoj«no nekoliko redakcija koje su načinjene u različito doba i iz različitih teoloških perspektiva. Pored toga, utvrđene su pozajmice iz više književnih rodova. Prividna istoričnost neke epizode postaje sumnjiva kada se otkriie da je redaktor koristio kliše nekog određenog književnog roda (sage, noveie, poslovice, itd.).

paradigmatskim kategorijama da u najvećem broju slučaieva više nije moguće dosegnuti njihovu izvornu »realnost«. Nema razloga za sumnju u »realnost« osobe poznate pod imenom Mojsiie, ali nam izmiču njegova biografija i osobene crte ηjegove ličnosti. Već zbog same činjenice da je Moisiie postao harizmatska i mitska figura, njegov život koii započinie čudnovatim spasenjem u korpi od papirusa koja je bila ostavljena u trsci Nila, sledi model tolikih drugih »junaka« (Tezeja, Perseja, Sargona iz Agade, Romula, Kira, itd.). Ime Mojsije je egipatsko, kao i imena drusih članova njegove porodice. Ono sadrži element msy, »rođeni, sin«, što se može uporediti sa Ahmoses (Ahmozes) ili Ramzes (Ra-messes, »Raov sin«). Ime jednog od Levijevih sinova, Merarije, jeste egipatsko Мггу, »Voljeni«; Pinhas, Aaronov unuk, jeste P'-nhsy, »crnac«. Nije isključeno da je mladi Mojsije znao za Ehnatonovu »reformu« (oko 1375—1350), koji je kult Amona zamenio solarnim »monoteizmom« Atona. Uočena25 je i analogija između dve religije: Aton je, takođe, proglašen za »jedinog Boga«; kao Jehova, i on je bog »koji je stvorio sve što postoji«; najzad, značaj koji Ehnatonova »reforma« pridaje »Nauku« može se porediti sa ulogom Tore u jehovizmu. S druge strane, Mojsija nije moglo da privuče ramzesko društvo u kojem je bio odgajen, dve generacije posle ugušenja Ehnatonove »reforme«. Kosmopolitizam, religiozni sinkretizam (pogotovu između egipatskih i kanaanskih kultova), neke orgijastičke prakse (prostitucija oba pola), »kult« životinja, predstavljaju previše strahota za nekoga ko je odgajen u »religiji Otaca«. Sam izlazak iz Egipta po svoj prilici odražava neki istorijski događaj. Ipak, nije reč ο egzodusu čitavog naroda, nego samo ο jednoj grupi, i to upravo onoj koju je predvodio Mojsije. Druge grupe su već bile otpočele svoje manje-više miroljubive prodore u Kanaan. Sva izrailjska plemena su tek naknadno prihvatila egzodus kao epizodu svoje svete istorije. Za naš posao je značajno to što je izlazak iz Egipta doveden u vezu s proslavljanjem Pashe. Drugim rečima, jedno drevno žrtvovanje, svojstveno pastirima nomadima, a koje su milenijumima upražnjavali preci Izrailjaca, bilo је revalorizovano i integrisano u »svetu istoriju« jehovizma. Obred povezan s kosmičkom religioznošću (pastirski praznik proleća), bio je protumačen kao sećanje na neki istorijski događaj. Preobražaj religioznih struktura kosmičkog tipa u zbivanja iz svete istorije jeste karakteristika jehovističkog monoteizma, koji će preuzeti i nastaviti hrišćanstvo.

59. »Ja sam onaj koji jest« Napasajući ovce svoga tasta Jotora, madiianskog sveštenika, Mojsije preko pustinje dolazi na »goru Božiju«, Horiv. Tu vidi »plamen ognjeni iz kupine« i čuje da ga pozivaju po imenu. Nekoliko časaka kasnije, Bog mu se otkriva kao »Bog oca tvojega, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev« (Izlazak, 3 : 6). Međutim, Mojsije predoseća da se našao pred nepoznatim vidom božanstva, štaviše, pred novim bogom. On prihvata naredbu da ode i potraži decu Izrailja i da im kaže: »Bog otaca vaših posla
25 Vid. na primer, Albright, From the Stone Age to Christianity, str. 218 i dalje, 269 i dalje; The Biblical Period from Abraham to Ezra, str. 15 i dalje. Za druge autore, međutim, ove analogije nisu uverljive; up. Ringgren, nav. delo, str. 51; Fohrer, nav. delo, str. 79.

rne k varna« — ali se pita — »ako mi reku: kako mu je ime? šta ću im kazati?« (3 : 13). Tada mu Bog kaže: »Ja sam onaj što jest« ('ehyeh 'dšer 'ehyeh). Bog takođe uči Mojsija da se deci Izrailja obrati ovim rečima: »Koji jest, on me posla k vama...« (3 : 14). Veoma se mnogo raspravljalo ο ovom imenu.126 Odgovor Boga je veoma zagonetan: on nagoveštava svoj oblik postojanja, ne otkrivajući svoju osobu. Sve što bi se moglo reći jeste kako božansko ime nagoveštava, da upotrebimo jedan savremeni izraz, totalitet bića i postojanja. Međutim, Jehova izjavljuje da je on

jer je čitav svet njegova tvorevina. Jehova je vlastito ime. Jahve među bogovima«317 (Izl.. on ne pokazuje slabosti i mane homerskih bogova. up. razlike su značajne. Jehovin antropomorfizam ima dva vida. 12 : 1—3). ali najznačajnije zapovesti sigurno odražavaju duh izvornog jehovizma. i klanjaše se bogovima njihovijem« (Brojevi. on uspostavlja poseban odnos s Mojsijem kao poglavarem grupe. »I narod jedaše. Za razliku od drugih božanstava Bliskog istoka koja su se očitavala istovremeno u liudskom i životinjskom. Možemo li videti ioš jednu antropomorfnu crtu u činjenici da on od svojih vernika zahteva bespogovornu 316 De Vaux. 317 Korišćen је prevod Biblije Krš. odomaćene u paganskim kultovima. Ali. Jehovin ratnički karakter predstavlja produžetak uloge boga otaca. moguće je pokazati određeni kontinuitet između boga otaca i boga koji se otkriva Mojsiju. žalostiv'«. Tu nije reč ο nekoj zabrani kulta idola. 78 i dalje. Jehova sam za sebe kaže da je . 29 Up. ili u kosmičkom obliku. Ali on pribegava i kosmičkim epifanijama. 25 : 2 i dalje). 429.. Značenje druge zapovesti: »Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike. nav. On je od Ela preuzeo kosmičku strukturu kao i naziv Kralja.). Prva od deset zapovesti.). . osim toga. Bog koji revnosno radi i ljubi (prim.Bog milostiv. preostalom čovečanstvu očitovao se preko svojih dela. prev. ni Jehova nije vezan za neko određeno mesto. Predstava ο božanskom izabraništvu koje је izloženo kroz obećanja data Avramu (Post. Kao što je već primećeno. 15 : 11). U stvari. Znamo da su slike. »Jehovizam je takode iz Elove religije preuzeo ideju ο božanskom dvoru koji su obrazovali bene 'dlohim«. Ali. njegova »lična svojina«. poput većine drugih božanstava: on nema porodicu. radost i tugu. Odnosi između božanstva i njegovih vernika su izmenjeni: više se ne govori ο »bogu otaca«. Daničić prevodi »Bog revnitelj«. Daničićev prevod je mnogo slobodniji: »Ko je kao ti među silnima. de Vo (Vaux).316 S druge strane. Povratak čistom jehovizmu biće prikazan kao povratak situaciji pustinje: to će biti . izazvavši time Jehovinu srdžbu. Jehova je sam.). prev. prevodu Velfegor (vrim. bile samo stajalište božanstva. prev. Borba protiv lažnih bogova počinje odmah po izlasku iz pustinje u Baal Peoru. jer je Jehova »Bog ljubomoran«318 (Izl. sad. Fohrer. Jehova ne treba da ima ni »sliku«. sad. pokazuje da tu nije reč ο monoteizmu u strogom značeniu izraza. Izl34: 6. za Izrailj traje još uvek. »najpre imamo činjenicu da se jehovizam rodio u pastirskoj sredini i da se razvijao u pustinji.319 Tu su kćeri moavske pozvale Izrailjce da prinesu žrtve moavskim bogovima. koje ističe njegovu tajanstvenost i njegovu transcendentnost. U verovatno starom tekstu. U pobedničkoj pesmi koju peva posle prolaska kroz more.nomadski ideal' Propovednika« . kako to kaže R. Ideja koja stoji iza ove zapovesti verovatno podrazumeva zabranu da se Jehova predstavlja nekim kultnim predmetom. oni su. S jedne strane. naime. Jehova je iskliučivo poiman kao antropomorfan. i ne pristaje da bude izvrgnut ruglu kao neki stanovnici Olimpa.bog Avrama i drugih Rodozačetnika i taj njegov identitet danas prihvataju svi koji primaju avramovsko nasleđe. Mojsije kliče: »Tko je kao ti.a7 Isto kao i bog otaca. Suština otkrovenja sadržana je u deset božjih zapovesti (Izl 20 : 3—17. (Ipak. Dok je bog otaca bezimen. 318 Korišćen je prevod Biblije Krš. s njim je takođe bio poistovećen i Jehova. Kao što nije imao »ime«. koji je izvorno bio grub i žestok bog. Jehova pokazuje specifično Ijudske kvalitete i mane: samilost i gnev. 20 : 5). Bog je dopuštao da ga neki povlašćeni neposredno vide. »Ali izgleda da bi bilo netačno reći da je Е1 dao svoju blagost i samilost Jehovi. str.« ne može se lako dokučiti.. prvorazrednog zaštitnika svojih vernika. praštanje i osvetu. delo. traži se bespogovorna vernost. Postojanje drugih bogova se ne poriče. ima samo nebeski dvor. 428. nego ο »Jehovinom narodu«.. Izl. isto. postaje jasnija: Jehova potomke Rodozačetnika naziva »svojim narodom«. 34 : 10—27). Jehova ne odražava Ijudsku situaciju. str. U svom sadašnjem obliku. »Nemoj imati drugih bogova uza me«. Gospode?« (prim. str. 319 υ Dan.29 S druge strane. tekst ne može poticati iz Mojsijevog doba. U nastavku procesa izjednačavanja boga otaca sa Elom. Ta borba koja je otpočela u Baal Peoru.

nerazumnost nekih njegovih dela. 107 i dalje. 31 C.ii karakterišu propovednike i misionare tri monoteističke religije. ne moraju biti i odlučujuće. drugu verziju. prekrivao kovčeg. istovremeno ga je pretvorilo u ekstatičnog propovednika — proroka i u . (prim. Prema tradiciji. U stvari. Šivu na primer. 30 Nepotrebno je istaći da su svi ovi tekstovi redigovani ili objavljeni kasnije. itd. Jehovina žestina takođe ističe antropomorfne okvire. ali je _ * Prenesen je doslovniji prevod Biblije Krš. teofanija se zbila tri meseca posle izlaska iz Egipta. Naporedo postojanje protivurečnih »atributa«. postupaka. Otkrovenje čiji 'je Mojsije bio posrednik. reč je ο novom. pre islama. a Bog mu grmljavinom odgovarao« (Izl. E. Knjiga izlaska (26. up. diktirajući Zavetnu knjigu koja otpočinje s deset zapovesti a sadrži i određeni broj propisa u vezi s kultom (ЈтХ. Mojsije je govorio. 19 : 18—19). Zvuk trube bivao sve jači. Ali tu postoji značajna razlika: ova indijska božanstva postavljaju se iznad morala. 10 : 1—5. ali u nju nećeš ući« (Zakoni ponovljeni. S tog stanovišta. Brojevi 27 : 12—14). Netrpeljivost i fantazam ko. Niesov »bes« je ponekad toliko nerazuman da bi se moglo govoriti ο Jehovinom »demonizmu«. Prema biblijskoj priči. 20 : 2—17. Sve se brdo silno treslo. kao i kod Arapa. višestruki susreti sa Jehovom. jeste da su je obeležili dramatični. Jehova najveći značaj pridaje etičkim principima i moralnoj praksi: na to se odnosi barem pet od deset zapovesti. potvrđeno postojanje kultnih šatora ili nosiljki u kojima su nošeni idoli od kamena. poput istočnjačkih despota? Tu je više reč ο neljudskoj želji za apsolutnim savršenstvom i čistotom. njihovi vernici ih podražavaju bez oklevanja. Ne zna se ništa pouzdano ο kultu koji su Izrailici slavili tokom četrdeset godina provedenih u pustinji. izvesno.). ali nemoguće je doznati šta je on sadržavao. još impresivnijem izvršavanju božanstva kao nečeg što se potpuno razlikuje od svoje tvorevine. 28 : 8—38) do pojedinosti opisuje svetilište u pustinji: ono se sastoji od Šatora sastanka u kojem se čuva Kovčeg svedočanstva ili Zavetni kovčeg. u Sinajskoj pustinji. Tekstovi ne pominju kovčeg i šator zajedno. ispod Jerihona. pored ostalih. Ali »negativne crte« pripadaju Jehovinoj izvornoj strukturi. kovčeg od drveta u kojem su se — prema jednom kasnijem periodu — nalazile Ploče Zakona Zakoni Ponovljeni.pokornost. Hipotezu je. Yahveh and the Goods of Canaan. Jehova mu je pokazao Kanaansku zemlju: »Pokazah ti je da je vidiš očima svojima. još i otvrdnuti. Kao bog otaca nekada.30 Kasnije. Law and Covenant гп Israel and the Ancient East (1955). Mendelhol (Mendelhall) je zapazio31 da stilski oblik Zavetne knjige podseća na sporazume hititskih vladara iz drugog milenijuma. Nasuprot tome. Sve što se može reći ο osobi poznatoj pod tim imenom. Kod Arapa je. Jehova je vodio svoj narod. Jehova liči na neka hinduistička božanstva. neke od ovih negativnih crta će. up. Posle zauzimanja Kanaana.).* Jehova se tada pojavljuje pred Izrailjcima koji su ostali u podnožju brda i zaključuje sa njima novi savez. s njihovim vazalima iz Male Azije. kao nečeg što je »primerno drugo« \_ganz andere Rudolfa Ota (Rudolph Otto)]. a kako njihov način postojanja predstavlja model za uzor. str. šator verovatno. Mojsije je umro u moavskim stepama. imaju uzor i opravdanje u Jehovinom primeru. prev. 34 : 1. ploče kamene pisane prstom Božjim« (31 : 19. sad. ili na Kali-Durgu. I ta smrt odgovara legendarnoj i paradigmatičnoj Mojsijevoj ličnosti. Dizao se dirn kao dim iz peći. 34 :4. mada stvarne. Sasvim je verovatno da to predanje odražava stvarno stanje. Kovčeg simbolizuje to nevidljivo prisustvo. sve to deli Jehovu od bilo kakvog »ideala savršenstva« prema ljudskim merilima. 22— 26. Ali podudarnosti ta dva obrasca. prihvatio Allbright. Mendenhall. Mojsije se ponovo susreo s Jehovom i dobio »dvije ploče svjedočanstva. »Brdo Sinaj zavilo se u dim jer je Jahve u obliku ognja sišao na nj.28).

proces asimilacije se pojačava i tada se već govori ο svetoj prostituciji oba pola. kada je Mojsijeva grupa pod vođstvom Isusa Navina prodrla u Kanaan. Aspects of Syncretism in Israelite Religion. a takode i neke orgijastičke odredbe. 11 i dalje. koji je uspeo da grupu klanova preobrazi u jezgro nacije. str. Worship in ancient Israel. up. jehovizam se razvija i menja. 56 i nap. kada je Saul proglašen za kralja. Ringgren. str. 111—113. Posle pobede protiv Javina. delo. delo. Der heilige Krieg im alten Israel (1951).»čarobnjaka«. Zakon gostoljubivosti. »Baalova borba« (Sudije. oni preuzimaju i određeni broj kanaanskih običaja u vezi sa zemljoradnjom. Prenosivo svetilište iz Mojsijevog vremena postaje zastarelo. i ubija ga na spavanju (Sndije. Na osnovu toga može se pretpostaviti da je reč baal. str. videti G. 320 G. U stvari. značajne posledice imala je pre svega konfrontacija s kanaanskom religijom. stvorena između Jehove i Baala. 7. sve je bilo uništavano. bila shvaćena i kao epitet Jehove. Upravo tokom ovog perioda i druga plemena prihvataju jehovizam. nav. 6 : 32). Rowley. delo. Najjednostavniji oblik žrtvovania sastojao se iz prinošenja darova ili levanica u ulju i vodi na nekom posvećenom mestu. Tek kasnije je njegov kult omrznut i pretvoren u primerni dokaz otpadništva. Religija и vreme Sudija: prva faza sinkretizma Prihvaćeno je da se epohom Sudija naziva period koji se proteže između ~ 1200. str. Ali.321 Više iznenađuje pometnja koja je. Izraz »zabranjen«. Ahlstrom. U nastavku povezivanja Jehove i Ela. prejehovistička svetilišta koja su pripadala Elovom kultu. popis tih svetilišta ikod Fohrera. . Baal je morao biti prihvaćen kao »bog rodnog tla«. nav.33 Kasnije. Osim toga. Devora i Varak opevaju božanski gnev: »Gospode! kad si slazio sa Sira (. Najpre se zapaža otpor prema vrednostima koje je veličalo svako pastirsko društvo. nav. von Rad. prilagođavajući se novom načinu života. Jehova se pokazuje snažniji od kanaanskih bogova. jer ih dadoh tebi u ruke« (Knjiga Isusa Navina 10 : 8). Ο sinkretizmu kultova. pogotovu posle nekih sjajnih pobeda. do ~ 1020. u prvom redu stručnjak za plodnost. Kanaanski žrtveni sistem je najvećim delom bio usvojen. potiče od korena koji znači »sveti«. ili da je pored Jehove bio obožavan i Baal. Ringram je smatrao da je to tipično izrailjska pojava.) zemlja se tresijaše. Lods i Olbrajt navode druge primere. 60. Imena-složenice sa baal susreću se i u porodicama koje su poznate po jehovističkoj veri. 4 : 17 i dalje). i to ne samo kod Semita. 66—67. 5 : 4 i dalje). prinošeno Jehovi na žrtvu paljenicu. Rat koji je vođen u njegovo ime je sveti rat320 ljudi su posvećeni (qiddeš. Isusa Navina. delo. Slavni Gedeon nosi takođe i ime Jeroval (Yerubbaal). Ali. W. koji beži posle poraza. Rowley. u vreme Sudija. štaviše. Smatralo se da su prinesene žrtve hrana za božanstvo (Sudije.322 Na početku. nepovrediv među nomadima. koju oni tumače kao žrtvu prinesenu Jehovi. zavetovani su Jehovi. kanaanskog* kralja. sažeo Ringgren. savetnici i sudski činovnici. u vreme kraljevstva. str. 6 : 19). odnosno. Od tog vremena Izrailjci počinju da upražnjavaju žrtvu paljenicu ('olah). 105. Jehova baca sa neba »kamenje gadno« koje će ubiti na hiljade neprijatelja (Knjiga. Ukratko.. ali A. Fohrer. Jer Jehova se neposredno umešao u bitku. Sudije su bili vojni poglavari. Izrailjevog naroda. Sada se upražnjavaju kultovi u hramovima i u svetim gradovima. On uverava Isusa Navina: »Ne boj ih se. 322 Up. »posvetiti«) i moraju da poštuju obrednu čistotu. i nebesa kapahu. str. 58 i dalje. ta konfrontacija se produžila sve do VII veka pre Hr. str. »Gospođar«.. nav. 56. 321 Vid. Jailja izdajnički gazi: ona poziva u svoj šator kanaanskog poglavara Sisaru. oblaci kapahu vodom« Knjiga ο sudijama. 10:11). kao što se i moglo očekivati. herem. Plen je bio »zabranjen«. isto kao i jedan broj kanaanskih svetilišta. bio je uzor levitskih sveštenika i harizmatski poglavar bcz premca.

Svetilišta su bila građena prema kanaanskim uzorcima. kahin kod Arapa). Protoistorija Indoevropljana 323 J. proroci su zahtevali najčistiji jehovizam. 325 Up. takođe su proizvod kanaanskog uticaja. koji će se ubrzo suprotstaviti svešteničkoj vrhovnoj vlasti i sinkretizmu sa kultovima plodnosti. Za ovu priliku dodaćemo jedino da izrailjsko ekstatičko proroštvo svoje korene vuče iz kanaanske religije. 18 : 19 i dalje. Među obrednim predmetima najznačajniji su bili: teraphim (slike ili maske) i ephodes (isprva je to bila odežda koja se postavljala preko slike). ljudima ili ženama koji od bogova primaju proročanstva u snu ili u vizijama. »The Role played by Inspired Persons among the Israelites and the Arabs«. prema kanaanskim uzorima se organizuje i sveštenička klasa. . Sumeri su znali za »čoveka koji dospeva do Neba« što je odrednica koja ukazuje na ekstatično putovanje koje se može uporediti sa putovanjem šamana. najzad. Pored sveštenika i levita susreću se i vrači ili vidovnjaci (ro'eh). koji je istovremeno dubok i raznolik. i pehara za levanice. reč ο sveštenicima i levitima: oni prinose žrtve i ispituju Jehovinu volju pomoću čini i ephoda. oni pretežno koriste kratke rečenice i svoje poruke šalju carevima. čak i kada je reč ο lošim vestima ili kritikama protiv nekih dela samih vladara. Ali tu je reč ο jednom tipu ekstatičkog iskustva koje je. Sastojala su se od jednog žrtvenika. str. Haldar. massebah (uspravno postavljenog kamenja). Najslavniji primer je Valamov (Zakoni. Ргорћесу in Ancient Israel. i sami proroci.323 Mnogo je značajnija bila uloga »proroka« (nabi). istih onih kojih su se proroci tako žestoko gnušali. Association of Cult Prophets among the Ancient Semites. kult Baala je obuhvatao i nabiim (up. Potvrđeno je da takav tip ekstatičara postoji i u drugim nomadskim društvima (na primer. ali. VIII POGLAVLIE RELIGIJA INDOEVROPLJANA VEDSKI BOGOVI 61. str. Tu je. govore ο apilum (»onaj što odgovara«). Druga knjiga ο carevima. 85 i dalje. 10 : 19). oni su bili u pravu. 324 Up. 86 i dalje. 29 i dalje. na prvom mestu. ili muhhum i muhhutum. str. Ovi apilum i muhhum isto su što i nabiim. 91 i dalje. 225 i dalje. U stvari. i Fohrer. Vidovnjaci nisu bili vezani za svetilišta. tome ćemo se vratiti kasnije (§ 116). jehovizam koji su oni obznanjivali već je bio usvojio najkreativnije elemente kanaanske religije i kulture. Prva knjiga ο carevima. S jednog stanovišta. Lindblom. sveti gradovi i svetilišta.324 U stvari. ali smo ο njihovim nadležnostima loše obavešteni. 22—24): on vidi Jehovu bilo da sanja ili da je budan. poput proroka (nabiim). asherah (drvenih stubova koji su simbolizovali kanaansku boginju istog imena). str. izuzev Egipta. Pedersen. on Izrailjce mora da vidi da bi mogao da ih prokune. Službenici kulta su okupljeni oko svetilišta koje treba i da čuvaju. s bibliografijom. Lindblom. Pri tome. tekstovi iz XVIII veka. bilo prilično rašireno na starom Bliskom istoku. koji navodi druge primere iz Vavilona i Asirije. od Kanaanaca se preuzimaju obredni sistem. Α Mari. Kao i proroci Izrailja. J.325 Već u prvim vekovima osvajanja i naseliavanja primećuje se kanaanski uticaj.

Luvijci i Mitanci. Naučnici su se već više od jednog veka trudili da identifikuju prvobitnu postojbinu Indoevropljana. 327 Izrazi za »bakar« i »sekira« su sumerski: preuzeti su pre razdvajanja evropskih lingvističkih grupa (germanske. Iranci su se učvrstili u Persiji. tumuli (kurgan) su bili namenjeni isključivo za posmrtne ostatke poglavara. Arijci su prodrli u dolinu Inda i Ganga. Postojanje ariofonskih elemenata potvrđeno je i kod drugih četa osvajača. godine opaža se njeno širenje na zapad do Tise. Maloj Aziji.Najezda Indoevropljana u istoriju označena je strašnim razaranjima. a u poslednjim fazama njenog širenja Indoevropljani. 326 Zajednički vokabular za neke životinje (vuk. u Transkavkazje i u Anadoliju. i da su znali za divlje i pripitomljene konje. koje je snažno reorganizovano s obzirom na ratove i osvajanja — ohrabrio i olakšao pojavljivanje osobenih religioznih vrednosti. grčke i slovenske). Kako god bilo. U IV milenijumu. Širenje indoevropskih naroda je počelo nekoliko vekova ranije. S druge strane. možda čak i u mezolit. Oko ~1200. Grčka sa ostrvima bila je indoevropeizirana. patrijarhalna struktura porodice. pčela) i drveće (breza. i ~ 1900. Što se tiče našeg zadatka. Korišćenje bojnih kola i metala327 bilo je preuzeto iz jedne anadolijske kulture (Kuro-Araksas kultura). Nekoliko vekova kasnije. Mesopotamiji. Bejče-sultan. Kontrast između tumula (grobova izgrađenih u obliku kuće i bogato ukrašenih) i mnogo siromašnijih grobnica. Prema Mariji Gimbutas. Ovaj karakteristični proces — seoba. osa. u III milenijumu oni stižu do severa Evrope. rečni losos. već je bila okončana ili je daleko uznapredovala indoevropeizacija Indije. Anadoliji. ilirske i tračke. verovatno. Očigledno je da tvorevine zemljoradničkih društava ne odgovaraju u celini religioznim težnjama pastirskog društva. srednjoj Aziji. to su karakteristične crte indoevropskih društava. i produžilo se tokom dva milenijuma. Apeninskog i Balkanskog poluostrva i karpatsko-podunavskih oblasti. ovce). Pastirsko nomadstvo. godine u Grčkoj. narodi koji su uobličili i prenosili kulturu tumula mogu biti samo protoindoevropljani. Po svoj prilici. Iako se nisu odricali zemljoradničkih proizvoda. bukva. preuzeti od naroda balkanskomediteranske oblasti. pojavljuju se kipovi izrađeni od gline. gajili stoku (ali isto tako svinje i. hrast i vrba) ukazuju na umerenu zonu. podjednako je sigurno da su na ovu kulturu tokom perioda njenog nastajanja uticale razvijenije civilizacije Bliskog istoka. indoevropski narodi su pre svega razvili pastirsku ekonomiju. italske i keltske. medved. S druge strane. itd. . Tarsus i nekih tri stoline gradova i naselja u Anadoliji. sklonost ka pljački i vojnička organizacija radi osvajanja. patka. spaljeni su i opustošeni brojni gradovi. Danas svi složno smeštaju postojbinu Indoevropljana u oblasti severno od Crnog mora. i na sever Irana (oko ~3500—3000). pokoravanje i asimilacija stanovništva — okončan je tek u XIX veku naše еге. Zajednički vokabular pokazuje da su se Indoevropljani bavili zemljoradnjom. u egejske oblasti (Grčka i obala Anadolije) i do istočnog Mediterana. severne i zapadne Evrope — od Visle do Baltičkog mora i do Atlantika. sigurno je da poreklo indoevropske kulture zadire u neolit. Oko ~4000—3500.326 Severno od Crnog mora razvila se između V i III milenijuma takozvana kultura tumula (kurgan). Između ~2300. Токолт sledećeg milenijuma predstavnici kulture knrgan prodiru u srednju Evropu. ruskim stepama. osvajanje novih oblasti. mermera ili alabastera koji prikazuju boginju koja sedi. tako su stradali Troja oko ~2300. Ne znamo ni za jedan drugi sličan primer jezičke i kulturne ekspanzije. između Karpata i Kavkaza. važno je da jasno odredimo u kojoj je meri ovaj oblik egzistencije — pastirsko nomadstvo. na Balkansko poluostrvo. Dokumenti pominju etničke grupe koje su se zvale Hititi. kao i srednje. da odgonetnu njihovu protoistoriju i da osvetle faze njihovih seoba. ukazuje na vrlo radikalno društveno raslojavanje. Ta prvobitna postojbina je tražena u severnoj i srednjoj Evropi.

Postoje. naročito posle dodira sa religijama Bliskog istoka. naročito iranski Vaju. što im je. svetost koju predstavlja Sunce dopuštala je. i u imenima glavnih bogova — Dijausa.328Pošto su nebeske i atmosferske hijerofanije imale značajnu ulogu. Vetar. staroslovenskom ogni. Smatralo se da bogovi prisustvuju svečanostima i pred njima su bile spaljivane žrtve. latinskog Jupitera. sauil. koji je divinizovan u litvanskom Vejopatisu. iran. Možemo dakle pretpostaviti da se »bog«. »Gospodaru Vetra«. »disati«. Ona potiče od korena koji označava »dušu«. Taranis (Tanaros). u istoriji religija to je prilično česta pojava. smatralo se da je ona životvorna energija koja je suprotstavljena Nebu. grčkog Zevsa Petera. i naše oganj! — prim. »nebo«. uopštene ali dragocene indikacije koje nam daje religiozni vokabular. što sve znači sunce). (Bog) Neba je u prvom redu Otac: up. Staviše. solnce. prepoznat je u rečima koje znače »bog« (lat. pre svega. Indoevropljani nisu podizali svetilišta: vrlo je verovatno da se kult proslavljao u 328 Grčka imenica theos se ne upisuje u isti niz. 77 i dalje. str. litvanskom ugnis. Drugim rečima. staroslovenski Perun. izazvana munjom. kult vatre je karakteristični element indoevropskih religija. u vreme grčko-istočnog sinkretizma. tokom svojih seoba i osvajanja.330 Što se tiče Zemlje (*GH'EM). Bog neba — najviši bog budući da je tvorac sveta i vladar univerzuma — verovatno je već u indoevropsko doba ustupio mesto bogovima oluje. odnosno sa svetlom i »transcendentalnošću« (visinom). nebeskog porekla. ime značajnog vedskog boga Agnija nalazi se u latinskom ignis. litv. Zevsa i Jupitera. razvija polazeći od ideje ο divinizaciji umrlih. pokazuju karakteristike bogova vrhovnih vladara. Prvi panteon i zajednički religiozni vokabular Neke strukture zajedničke indoevropske religije mogu se rekonstruisati. baltički Perkunas. reč je samo ο kosmičkim epifanijama: one. deus. 62. 330 Pored toga. Oni su prinosili žrtve i poznavali magijsko-religioznu vrednost reči i pesme (*KAN). (Up. Ali u poslednja dva slučaja. omogućavalo da periodično obnove svet (obrednom borbom između dve grupe učesnika u obredu. ne iznenađuje ni to što je izvestan broj bogova bio označen imenom grmljavine: nem. pa bi se moglo reći da je bog sunca bio poslednja kosmička teofanija koja će nastati рге sirenja judeohrišćanskog monoteizma. Pokazalo se da je ideja ο bogu povezana sa svetošću neba. Raspolagali su shvatanjima i obredima koji su im omogućavali da posvete prostor i da »kosmizuju« oblasti u kojima se nastanjuju (ovaj mitsko-obredni scenario je potvrđen u staroj Indiji. prev. itd. staroslovenslco dnh. grčko Helios. indijskog Dijauspitara. smele teološke i filozofske razrade. u Rimu i kod Kelta). Donar. pa i protivurečnih religioznih orijentacija. drugi jedan kosmički element. staroslov. Indoevropljani su razvili osobenu mitologiju i teologiju. starogerm.329 Možemo pretpostaviti da je bog sunca zadržao vrlo uticajno mesto još od protoistorije (up. duša. skitskog Zevska-Papajosa. ime božanstva vatre je Atar: ali ima pokazatelja da se. ali religiozna predstava ο Zemlji-Majci kod Indoevropljana se javlja mnogo kasnije i susreće se samo u jednoj ograničenoj oblasti.nigde ne postoji pastirsko društvo koje je notpuno nezavisno od zemljoradničke ekonomije i religije. Ali solarni bogovi su kod različitih indoevropskih naroda imali dosta promenljivu istoriju. Thorr. theos. Indoevropljani su u svojoj istoriji prilično rano bili primorani da upoznaju duhovne tenzije izazvane simbiozom raznorodnih. dieva.). tivar). div. sanskr. Isto tako. i prošireno. litv. . Uopšte. ilirskog Dajipaturesa. osim toga. a tragovi tog obreda su se zadržali u Indiji i u Iranu). up. starogerm.8 Nalazimo. i u iranskom i indijskom Vajauu. »duh umrlog«. s idejom vrhovne vlasti i tvoraštva u njenom neposrednom značenju — kosmogonije i očinstva. dwesiu. Der arische Mannerbund. Indoevropljani su neprekidno pokoravali stalno naseljene zemljoradničke narode i stapali se sa njima. diewas. vedsko Surija. Stig Wikander. kelt. tračko-frigijskog Zevsa-Paposa. međutim. u starijoj terminologiji kulta. smatralo se da je vatra. vatra nazivala *agm a ne atar: v. Već na početku izučavanja indoevropski (ubuduće skraćenica: ie) koren deiwos. 329 U Iranu.

keltski i grčki prikazuju reči које su potekle od korena *ghwedh — »moliti. a često i unutar svakoga od njih. do kojih dovode bilo nove duhovne tvorevine. kao ni u teologijama i mitologijama istorijske epohe. Preuveličavanja i greške »uporedne mitologije«. lat.οηο kojem je zabranjen dodir sa ljudima'. poznijih predanja koja su zabeležili hrišćanski autori posle pokrštavanja naroda srednje i severne Evrope. na iranskom. 332 Izvorna hititsko-slovensko-baltičko-armenska (-germanska?) dijalekatska grupa potvrđuje oblike koji su vidljivi u hititskom maltai-. Evo još jednog bitnog obeležja: usmeno prenošenje predanja. daps). sacer/sanctus. lustro)«. ti su fragmenti različite starosti a do nas su dospeli preko raznovrsnih dokumenata nejednake vrednosti: himni. Le vocabulaire des institution indo-europeennes. izd. Kada se ova predanja u svim tačkama 331 E. kađenju (grč. epske poezije. nije postojao jedan opšti termin kojim bi se označavalo »žrtvovanje«.. simbioze ili eliminacije. hieros/hagios. thiio). 179. Ali drugu stranu odsustva takvog termina predstavlja to što »u raznim jezicima. kao što je i trebalo očekivati imajući u vidu brojne vekove koji su prve seobe Indoevropljana (Hitita. ne treba da nas spreče u korišćenju tih materijala. svečanim verbalnim obavezama (lat. Jedan mit čije je postojanje potvrđeno u Rigvedi. . »moliti«. Benveniste. istoriografija.. grč. .333 Ukratko. veličanstvenim svečanim gozbama (lat. odnosno zabrana korišćenja pisma prilikom susreta sa civilizacijama Bliskog istoka. uoueo. obredu svetlosti (lat.332 Što se tiče »molitve«. bilo pozajmice. dok iranski. Naravno. Grka. II. str. . Ipak. 63. spenta/yaozdata (up. Trodelna indoevropska ideologija Fragmenti različitih indoevropskih mitologija predstavljaju značajan izvor. 1974). isto. prema Benvenistu.οηο što je ispunjeno božanskim prisustvom' i negativno. terminologija je sačinjena tako da polazi od dva različita korena. s druge strane. Što se tiče religije. »Indoevropljani nisu imali poseban izraz da je označe. postoji velika raznovrsnost oznaka koje odgovaraju raznim oblicima žrtvene delatnosti: levanicama (sanskr. Vokabular odražava taj proces diferencijacije i unošenja novina. str. narodnih legendi. S druge strane.posvećenom ograđenom prostoru. latinskom i grčkom na raspolaganju su nam po dva termina: av. pošto tu sveprisutnu realnost nisu poimali kao izdvojenu instituciju«. »Izučavanje svakog utvrđenog para . isto. pod vedrim nebom. žorž Dimezil je u više navrata analizirao indoevropski vokabular svetog. vodi do pretpostavke da je u preistoriji svaki ројаш imao dva lica: pozitivno. eiikhomai). grč. ne treba zaboraviti da se nijedna religiozna tradicija ne produžava beskonačno bez promena. Tu s jedne strane treba voditi računa ο različitim kulturnim kontaktima koji su ostvareni tokom seoba. ne može biti mlađi od II milenijuma stare ere. spendo).«331 Tako. str. obrednih tekstova. 265. juhoti. videti na kraju La religion rotnaine archaique (2. koji je verovatno započeo još u protoistoriji. teoloških komentara. hails weih). Ali. Benveniste. 245. Dovoljno je samo ne prevariti se u pogledu njihove dokumentarne vrednosti. jer čuvaju ili odražavaju (makar i iskrivljen) određeni broj izvornih religioznih shvatanja. želeti«. od zajedničke protoistorije. različiti indoevropski narodi pokazuju težnju da neprekidno reinterpretiraju sopstvene religiozne tradicije. grč. 131—146. svi su ti dokumenti dragoceni. str.. irska epopeja ili Snori (Snorri) Sturluson. Balto-Sloveni). zajedničko nasleđe se ne može uvek prepoznati u vokabularu. Itala) razdvajali od poslednjih (Germani. Najznačajniji primer predstavlja to što na zajedničkom indoevropskom nema nekog posebnog termina koji bi označavao »sveto«. onako kako je shvataju Maks Miler (Мах Mtiller) i njegovi epigoni. daleko mlađa sa stanovišta hronologije. dok su predanja koja su sačuvali Tit Livije. takođe got. Taj se proces pojačao tokom seoba. Indoiranaca.

funkcija bogova i ratničke snage. 2orž Dimezil je umesno naglasio i razlike. pravnoj misli Rimljana. Isto tako. stručnjak za rat. Prema Herodotu (IV. Najzad. duhovna i mistična misao 334 Lat. s druge strane. Isti bogovi. sveštenika. svetlom. pobednik Tor. flamena. tamnom. relativističkoj.slažu sa vedskim mitom. dogmatska. i Nuraa. Rimljani misle istorijski. Dovolino je reći da su istraživanja tog francuskog naučnika osvetlila suštinsku strukturu indoevropskog društva i ideologije. Etrurac Lukumon. Indara. i zaštitnik plodnosti Frej. To je pokazao i žorž Dimezil (Georges Dumezil) nizom dela koja su iz osnova obnovila uporedno izučavanje indoevropskih mitologija i religija. u staroj Indiji.10 Isti diptih nalazi se upravo u Rimu. dosl. Mitra је.334 s druge strane. slobodne ljude (airig). apsolutna. nebeski model rimskog društva. učesnika u žrtvenim obredima]. 5—6). Kapitolska trijada — Jupiter. sa istim suprotnostima i istim naizmeničnostima: to je. Analizirajući dva vida božanske vrhovne vlasti kod Indijaca i kod Rimljana. koji osniva dva kulta strašnog Jupitera. »vlast«. analogno trojstvo dominira skandinavskom religiiom i mitologijom: vrhovni bog vladar Odin. zanesenom. Kvirin — na neki način predstavlja božanski.fšuyant). a Indijci mitski. Empirijskoj. godine sa poglavarom paraindijaca (Mitani) iz srednje Azije: Mitra-(V)aruna [varijanta Uruvana]. sličnu društvenu podelu možemo uočiti u mitskim. Tacije i Sabinjani koji pribavljaju žene i bogatstvo. pravnike). ratnika (boraca iz bornih kola. to su strukture i ponašanja po kojima se razlikuju prva dva kralja Rima: Romul. suprotstavlja se filozofska. vrhovni bog »u svom mudrom. U vedskoj Indiji. Podeli društva na tri klase — sveštenike. neposrednih potomaka Skita. blagonaklonom. ratničkom vidu«. u Avesti se pravi razlika između sveštenika (athra. strašnom. rathae-štar). proizvođača]. zaštitnika zajednice] i vajšija [vaišya). Za stare Indijce. i najzad funkcija božanstava plodnosti i ekonomskog napretka.: flamen. a.van). Ovde ih nećemo izlagati. Mars. s jedne strane. Zapravo. a Indijci kosmički. Ova trodelna podela bogova i driištva najbolje se može shvatiti kod Indoiranaca. i blizanci Nasatja (ili Ašvin). Indra. Prema Dimezilu. veoma istorizovanim predanjima ο osnivanju Rima: tu su kralj Romul koga štiti Jupiter. mirnorri. . Podelu prve funkcije u dva komplementarna dela ili tendencije — magijsku suverenost i pravnu suverenost — jasno prikazuje par Varuna i Mitra. kao i u Rimu. ona u svim tačkama odgovara polaritetu Varuna—Mitra. teško je posumnjati u njihov zajednički indoevropski karakter. ratnike i stočare-zemljoradnike — odgovara trofunkcionalna religiozna ideologija: funkcija magijske i pravne vrhovne vlasti. opet se pojavljuju u sporazumu ko. sveštenom vidu — a Varuna je suveren u svom napadačkom. i stočara zemljoradnika (vastryo. vojnu aristokratiju [flaith.ji je hititski kralj zaključio oko 1380. koji osniva svetilište Fiđes Publica i ispoveda sasvim posebnu odanost prema ovoj boginji koja jamči dobru veru i potvrđuje zakletve. odgovaraju bogovi Varuna i Mitra. vojnika. Opozicija Romul— Numa opet u osnovi sadrži opoziciju luperki—flameni. doista. društvenim klasama brahmana [(brahmanas). navedeni istim redom. i ta se tradicija održala sve do XIX veka kod Oseta sa Kavkaza. sveštenik samo jednog božanstva (prim.). prev. političkoj. opozicija izmedu luperka — mladića koji su nagi trčali gradom i udarali prolaznike uzicom od kozje kože da bi ih oplodili — i izabranih sveštenika. bogovi Nasatja. vlasnike krava (bo). kšatrija [(ksatriya). iranski Skiti su takođe znali za podelu na tri klase. Rimljani misle nacionalno. pogotovu ako jedno takvo proveravanje nije izdvojeno nego se može uklopiti u sistem. Kelti su društvo delili na druide (sveštenike. jednako sanskr. prepoznaje se ista indoevropska struktura ali ta dva »ideološka polja« nisu homogena. uređenom. s tom razlikom što u Iranu ova društvena podela nije očvrsla u kastinski sistem. kšatra (ksatra)] i bo airig.

u podvizima junaka Starkaterusa. 64. ali ne i misao i religiozne prakse prvobitne zajednice. Osim toga. Tako se inicijacijsko iskušavanje po svoj prilici sastojalo iz borbe mladog ratnika protiv tri protivnika. ili protiv nekog troglavog čudovišta (koje ie predstavljala neka drvena spodoba). Arijci su počeli da pro· diru u severozapadnu Indiju početkom II milenijuma. ona nam omogućava da procenimo osobenu kreativnost svakog ariofonskog naroda. mi možemo dokučiti samo opštu strukturu indoevropske ideologije. idealnog ratnika. Ukratko. ekonomije i istorijske situacije svake grupe. Kao što smo već rekli. vrhovnom vladaru i Ocu. kao da odražava ili se nadovezuje na jedan mnogo stariji proces. obaveštava ο vrsti religioznog iskustva i spekulacije koji su bili osobeni za Indoevropljane. gde svaki ubija po jedno troglavo čudovište. Osim toga. trodelna ideologija je predstavljala povezan ali elastičan sistem. koji ispovedaju kult falusa [šišna deva (sišna deva)]. . mirom. Dredstava ο bogu neba. u mitovima ο Heraklu. »bez nosa«. nužno zavisni od geografije. 190—92. Dodajmo da je veoma značajna identifikacija jednog zajedničkog indoevropskog motiva u mitologiji ο Heraklu. moguće је da su osvajači naoali i uništili neke harapske gradove. Ta nas struktura. u Indiji i u Irskoj. ideja i religioznih praksi. koji se mora obredno očistiti.ls odnosno oblast gornjeg toka Inda. Razvlašćenje Dijauspitera u korist Varune. plodnošću. biće prilike da procenimo njihov broj i značaj. najveća morfološka promena potvrđena je na nivou treće funkcije. Sličan scenario se može pronaći u istoriji slavnih borbi irskog junaka Kušulena protiv tri brata i u Horacijevoj borbi protiv tri Kuracija: isto је tako u mitu ο Indri i ο iranskom junaku Tretaonu. pogotovu korišćenja snage u borbama. jer su religiozni izrazi koji su povezani s obiljem.12 Ta tri greha se čine u odnosu na tri funkcije koje se u stvari nalaze u domenima religioznog. na primer. i u Grčkoj.335 Analogne razlike među »ideološkim poljima« nalazimo i kod drugih indoevropskih naroda. Zorž Dimezil je osvetlio izvestan broi podudarnosti između Indije (već kod Indoevropljana). Proučavajući odvojeno različite indoevropske religije. . arja (агуа) na sanskritu. Ima razloga verovanju da je trodelna ideologija. Vedski tekstovi pominju borbe protiv dasa (dasa) i dasjua (dasyu). Arijci u Indiji Indoiranska plemena su se tokom perioda zajedništva određivala rečju koja je značila »plemeniti (čovek)«. četiri ili pet vekova kasnije. Oni su opisani kao ljudi crne puti. homologije mitske teme ο Indrina »tri greha« mogu se naći u Skandinaviji. oni su zauzimali oblast »Sedam Reka«. dokumenti kojima raspolažemo predstavljaju osobene izraze različitih ariofonskih naroda kroz istoriju. sapta sindhavah.336 Vrlo je verovatno da se ove mitsko-obredne teme ne iscrpljuju u ratnoj mitologiji i tehnikama iz doba indoevropskog zajedništva. međutim. airja (airya) na avestijskom. Kao što smo mogli da pretpostavimo. odstranjivala ili korenito reinterpretirala podjednako uvažavana shvatanja kao što je. mada razvijena u doba zajed· ništva. fizičke snage. Ali važno je utvrditi da su se one sačuvale na dvema krajnjim tačkama širenja. varvarskog jezika. Kao što smo već primetili (§ 39). keltski ferg) opasan po društvo. i plodnosti — što potvrđu. U Kušulenu i Horaciju pobeda izaziva »bes« (furor.je trorunkcionalnu hipotezu. Pandžab. ο čemu nalazimo tragove u Rigvedi. što je rezultat simbioze s egejskom kulturom. Koliko se ο tome može suditi. Imali su brojna stada i živeli u utvrđenim Servius et la Fortune.Indijaca. koji je na različite načine upotpunjavan mnoštvom božanslcih oblika. u kojima se mogu prepoznati nastavljači ili preživeli pripadnici indske civilizacije. tvorcu. Rima i germanskog sveta. Što se tiče druge funkcije. jer je u Grčkoj trodelna ideologija bila veoma rano raščlanjena. str.

339Naravno. I pored jednostavnosti njihove materijalne kulture. Neka imena vedskih plemena — na primer ime Bharata — ponovo se javljaju u kasnijoj književnosti. § 74). Alchin. Le mvthe de l'eternel retour. što ukazuje na sudbinu pobeđenih Dasa. 34). njemu je posvećena čitava jedna himna u Rigvedi (X. ovaj opis materijalne kulture treba upotpuniti »naporednivn svetom« magijsko-religioznih vrednosti alatki i njihovim pojedinačnim mitologijama (§ 9). i R. istorijski podaci su u Rigvedima dosta siromašni. Ovi suglasnici po svoj prilici odražavaju izgovor domorodaca koji su se trudili da nauče jezik svojib gospodara. Pandava. lautu i harfu. bile su arijanizovane provincije Košala i Videha. Vid. Krajem vedskog doba. prikladno uklopili u arijsko društvo.338 Ovaj proces rasne. U Rigvedama se takođe pominje još jedan tieprijateljski narod: Ραηί. Himne otkrivaju samo neke vidove života iz vedskog doba.339 Gvožđe se počelo koristiti tek oko ~1050. Stoka je imala funkciju novca. somu i suru. Brakovi sa domorocima ostavljaju traga u jeziku. Jedan broj himni nagoveštava sukobe između različitih arijskih plemena. Arijci nisu imali gradove i nisu znali za pismo. 32). Prikaz je uglavnom uopšten: Arijci su voleli muziku i igru. dovršena je podela društva u četiri klase. sa svoje strane. koji je potvrđen od najstarijih vremena. u Madhjadešu. ali je korišćen isključivo za rat. simbioza sa domorocima započinje prilično rano. Osim toga. pleme Bharata. M. str. tačnije. u središtu poluostrva. Prerna predanju koje su sačuvale Purane. Eliade. Čak su i neki mitovi domorodačkog porekla. godine. Mahabharata. 51 i dalje.naseljima (pur). a to pokazuje da su Arijci srušene gradove povezivali s drevnim stanovnicima oblasti. Termin vama. čak ni u iranskom. Kao što su protivnici Arijaca bili mitologizovani. 338 Vid. poglavar Dasa je slavljen zato što štiti brahmane (Rigveda VIII. Eliade. armaka) u kojima su živeli »čarobnjaci«. lsLo tako. 46. Konj se visoko cenio. poistovećivane su s borbama Indre protiv Vitre i drugih »demonskih« 337 B. koji se ne nalaze ni u jednom drugom indoevropskom idiomu. pobedilo je pod kraljem Sudom deset ujedinjenih kraljevića. godine. koji kradu krave i prihvataju vedski lcult. Jelo se mleko i mlečni proizvodi. Ovim plemenima upravljali su vojni poglavari. koja je sastavljena najmanje pet ili šest vekova posle vedskog doba. radže. Preobraža. Najslavnije. od kojih ova druga nije imala religiozno značenje. posebno cerebralne suglasnike. U vreme kada je bio redigovan veliki teološki spis Šatapatha Brahmana. drugi pripadnici pokorenog naroda su se izgleda.~1400.337 Ipak. 155. kulturne i religiozne simbioze. Harijupija na obalama reke Ravi verovatno je bila isto što i Harapa. koji je označavao društvene klase. širiće se zavisno od napredovanja Arijaca dolinom Ganga. The Birth of Indian Civilization. Le Yoga. Ako u kasnijim knjigama Rigvede reč dasa znači »rob«. preobražavane su i bitke koje su vođene za osvajanja oblasti ili. pljačku i kraljevske obrede (up. između ~ 1000. Vedski Indusi su se bavili zemljoradnjom. u vedskim tekstovima se aludira na ruševine (arma. »rušitelj utvrda« — napadao i uništavao na stotine. pokazuje da se uticaj Arijaca širio ka jugu. pretvarani u »demone« i »čarobnjake«. jer je sećanje na njih izrazito mitologizovano. što govori ο prodoru Arijaca ргеко leve obale Ganga. 409 i dalje.j zemaljskih neprijatelja u »demone«. i ~800. Vedski sanskrit ima čitav niz fenomena. drvodelje i kovači bronze uživali su veliki ugled. godine. Kockanje je bilo veoma omiljeno. str. pripoveda ο velikom ratu između Kurua i njihovih rođaka. To su one »tvrđave« koje je Indra — nazvan purandara. 348 i dalje. . Ramajana. ali je njihova ekonomija bila pre svega pastirska. »fantome« ili »čarobnjake« dosta je česta pojava. svirali su flautu. na primer. Moć ovih malih kraljeva uravnotežavali su narodni saveti (sabha i samiti). znači »boja« — što je pokazatelj etničke raznovrsnosti koja je činila osnovu indijskog društva. M. taj se rat zbio oko . Međutim. vedski rečnik je sačuvao veliki broj nearijskih reči. Tu su se borbe odigrale pre sastavljanja himni. ali i meso goveda. Pravili su opojna pića. str.

učinkom obreda. već je iščezao iz kulta. str. Varuna. 4. 342 Što podseća na stanje grčke religije u homersko doba. M. str. Dijauspitara (isto. ostvario se u dijalogu sa religioznim sistemom koji su razradili brahmani na osnovu vedskog »otkrovenja« (sruti) Najzad. Ušas — boginja zore. što je titula koju. Stvaralačka snaga indijskog duha. 127). u vedsko doba već bili uobličeni. mnoštvom stoke. 3). Nebeski bog je uspevao da zadrži svoj prvobitni prestiž samo u onoj meri u kojoj je bio slavljen kao vrhovni Bog. kasnije. asimilacije i геvalorizacije koji dovodi do arijanizacije Indije i. Ali podizanje žrtvenika posvećenog Agniju zapravo je bilo samo obredno podražavanje Stvaranja. itd. Kao što ćemo odmah videti. na primer Agni (Arharvaveda I. The Rigveda as Land-nama-bok. 16. a naseljeni su bili svi oni koji su podigli žrtvenik vatre« (Šatapatha Br. zauzeta oblast je prethodno iz »haosa« pretvorena u »kosmos«. 82. 341 Up. 4) i prikazivali su »Oca Nebo«. opet. kao i stvaralačku snagu indijskog duha. one su bile sastavljene za auditorijum koji se na prvom mestu bavio ovozemaljskim dobrima: zdravljem. Reč koja je ukazivala na personifikaciju nebeske sakralnosti. Α. Nekoliko boginja čija imena znamo — uglavnom imaju skromnu ulogu: to su zagonetna Aditi — Majka bogova. Asure su. . 160). na kraju je označavala prirodni fenomen. poseduju i drugi bogovi. VI.). vedski pesnici su sačuvali sećanje na »sveznajuće Nebo« (Atharvaveda I. prvobitno božanstvo: deve i asure Himne ne predstavljaju najstariji oblik vedske religije. 22. i Ratri — Noć kojoj je posvećena jedna lepa himna (Rigveda X. Vrlo rano. Dijaus je pogotovu prisutan u prvobitnom paru Dijavaprithivi. doduše. Comaraswamv. indoevropski bog neba.341 Himne ne odražavaju sveukupnost vedske religije. izražava se pre svega u procesu simbioze. nredstavlja trijumf ekstrabrahmanske religioznosti. u hincluizmu: ona. što su. »Nebo i Zemlja« (Rigveda I. Eliade. vedskim panteonom vladaju bogovi. υ hinduizmu. 3). treba voditi računa ο činjenici da vedski tekstovi prikazuju religiozni sistem jedne svešteničke elite koja je služila vojnoj aristokratiji. koji je trajao više hiljada godina. 32. koji će kasnije postati široko prihvaćeni.S0 Međutim. Ovom prilikom ukažimo na to da je zauzimanje neke nove oblasti postajalo ozakonjeno podizanjem žrtvenika (garhapatja) posvećenog Agniju. vrhovni bog bez premca. predstavljali najstariju božansku porodicu (Atharvaveda VI.bića. 2). I. samrađa (samraj) (Rigveda VII. tajne koje određuju religioznv delatnost njihovih supruga i njihovih podanika. spevovi su namenjeni vojnoj eliti koje se malo ili nimalo ne tiču tajne kosmičke plodnosti i postegzistencije duše. Posredi je proces koji je dosta čest u istoriji nebeskih bogova: oni se povlače pred drugim bogovima i postaju dii otiosi. vajšje i sudre — verovatno su delili verovania i ideje analogne onima koje susrećemo dve hiljade sodina kasniie. Taj proces.340 »Govorilo se da se negde naselilo [avasjati (avasyati)] tek kada se sagradi jedan garhapatja. Slabo poznajemo etape koje su prethodile njegovom uzdizanju u položaj Sveopšteg kralja. Očigledno. dakle. VII. I. K. 1— 4). ostvarenih u znaku pesnikafilozofa i stručnjaka za obrede vedskog doba. 10 I. sigurno. Varuna je prevashodno označavan izrazom asura. 100. dugovečnošću. Dijaus. preostali deo društva — odnosno većina. Vedski tekstovi pominju borbu u kojoj su se 340 Up. Dijausovo mesto je zauzeo Varuna. str. ona dobija »oblik«. Drugim rečima. Utoliko je dakle značajniji dominantni položaj Velike boginje. Njegovo ime sada označava »nebo« ili »dan«. 65. 6. Le mythe de l'eternel retour. Louis Renou. do njene hinduizacije. i postaje stvarna. ο kojoj smo upravo govorili. bogatstvom. velikim brojem sinova. Kasnije ćemo razmotriti kosmološke implikacije takvih uzornih borbi (§ 68). Retigions of Ancient India.342 Otuda je verovatna pomisao da su neki religiozni koncepti. religiozno i kulturno jedinstvo Indije bilo je proizvod dugog niza sinteza.

Atharvaveda VI. changement«. Drugim rečima. I) i da su bili poistovećeni sa sudrama. prelaz iz prvobitnog u sadašnje doba objašnjen je kosmogonijskim terminima: prelazom iz haotičnog »stanja« u organizovani svet. ma kako bio sakriven. Varuna je u vedsko doba već na zalasku. itd. Varuna: sveopšti kralj i »čarobnjak«. 41. on ima neke atribute nebeskih bogova: on je višvadaršata (višvadaršata). a posebno ono stanje koje je postojalo pre sadašnjeg uređenja sveta. 140).344 Ne postoji nijedna himna posvećena riti ali se sam taj izraz često navodi (više od trista puta u Rigvedama). skoro u obliku iste imenice. Reč rita. Ovo poistovećivanje je omogućilo čitav niz ezoteričnih spekulacija ο tajni božanskog dvojedinstva. V. kao i u brojnim drevnim i tradicionalnim religijama. i liturgijski.. bila odlučena kada je Agni na Indrin poziv napustio asure koji nisu imali žrtvu (Rigveda X. kao iskonsko božanstvo. počev od čvorova. red je istovremeno i kosmički. čak i za Dijausa i za Indru (koji je nazivan »vrhovnim vladarem asura«. str. . protiv grupe prvobitnih božanstava. rantaisie. što je mitska formulacija za zvezde. kojima zapoveda Indra. nisu proDustili da prisvoje te svete moći. 343 Images et Symboles. »rita« i »maja« Vedski tekstovi Varunu prikazuju kao boga vrhovnog vladara: on vlada svetom. 34. 83. um u srca. str. Predmet jednog broja himni i obreda je zaštita ili oslobađanje čoveka od »Varuninih uzica«. 17. 9. za njega se vezuju rita (rta) i (maja (тауа). tako i kod svih Iranaca. 2. 4. On je stavio »mleko u krave. 1—2). (Rigveda VII. Kao vladar kosmosa. 66. to i jeste razlog zbog kojeg i oni imaju pravo na epitet asura. na primer. deve su kasnije asurama ugrabile žrtvenu Reč (Vak). 99. Ovaj mitski sukob odražava borbu »mladih bogova«. 5). On »је razvukao Zemlju kao neki mesar kožu. somu u planine« (Rigveda V. u »Kosmos«. U Indiji. I). U Vedama je izraz asura korišćen kao epitet za bilo kojeg boga. Indra je tada pozvao Varunu da pređe u njegovo kraljevstvo (Rigveda V. da bi postala prostirka za Sunce. a u ceremonijama se sve što bi on vezao. up. bogovima (devama) i ljudima. Pobeda deva nad asurama bila je poistovećena s triium· forn Indre nad dasjima koji su takođe bili bačeni u najdublje podzemlje (Atharvaveda IX. 2—7). bio poistovećen s Vritrom. 124. 4. i moralni. ali isto tako i da ih oslobodi. Tu kosmogonijsku pozadinu pronaći ćemo i u mitskim borbama Indre protiv prvobitnog Zmaja. On ni izdaleka ne uživa popularnost Indre. Ali.«. 16. 124 i dalje. I pored svog izuzetnog ugleda. 25. ne znači nužno i to da su oni predstavljali bogove prearijskih starosedelaca. »svevidljiv« (Rigveda VIII. nazivalo »varunsko«. 16. VI. IV. Činjenica da su asure važile za prvorazredne »čarobnjake« (Atharvaveda III. 344 »Imajući u vidu eminentno mesto koje ta ista ideja.). istiniti »gospodar veza«. 5). Ima »hiljadu očiju«. deve. 3). 72. Važno je naglasiti da je »vreme asura« prethodilo sadašnjem dobu kojim upravljaju deve. dakle.343 Prikazivan je s užetom гг ruci. Pošto »vidi« sve i nijedan greh mu ne promiče. Taj će sukob u postvedsko doba biti naširoko prepričavan i komentarisan u Brahmanama. spisima posvećenim taini žrtvovanja. glagolski prilog prošli »prilagoditi se«. dva religiozna pojma koja će imati izuzetnu budućnost. »Ordre. Rigveda VII. 3). »vezati«. I. Ijudi se u njegovom prisustvu osećaju »kao robovi« (Rigveda. Pobeda bogova je.. podjednako ima kako kod paraindijaca iz Mesopotamije i Siпје. Varuna je. Vritre (§ 68). Dumezil. »Strašni vrhovni vladar«. Peterson je njegovo ime objasnio polazeći od indoevropskog korena ner. asura par ekselans. uvereni smo da je već ona predstavljala osnovu refleksija i tumačenja indijsikih Indoiranaca« (G. 2—7) i nepogrešiv (Rigveda IV. sveznajući (Atharvaveda. H. označava poredak sveta. izraz asura se odnosi na posebne svete moći koje su bile specifične za neko prvobitno. »Mladi bogovi«.bogovi (deve) suprotstavili asurama. 85. on ima čarobnu moć da na daljinu sveže svoje žrtve. 10). naime.

. nekih 1. čiju cemo veličanstvenu sudbinu videti kasnije. Images et Symboles. str.Obznanjuje se da je stvaranje bilo obavljeno u skladu sa ritom. 347 »On je majin pobedio pomoću maje«. III. »proti\maje«. deio. itd. 113 i dalje: G. da rita podjednako uređuje i kosmičke ritmove i moralno ponašanje. str. uostalom. up. to jest čarobnjak. sunčev hod. to je misao vodilja brojnih teksttova (Bergaigne. nerealnost. izmeni kosmičke norme. prev. Sve ovo osvetljava njegovu strukturu boga-kosmokrate. što je od početka reč ο dvostrukom. iskazan prvi smisao maje: »namerna promena«. opet. dakle. drugim rečima.maja označava kosmičku iluziju. Dobrih maja. nego i božanskoj kreativnosti. Šta god se mislilo ο etimološkoj sličnosti njihovih imena. ponavlja se da bogovi deluju prema riti. Da se vratimo na Varunu. Ipak. Među Indrinim »čarolijama« na prvom mestu Je njegova moć preobražavanja. 346Up. na prvom mestu Varune.ae treba reći da su oba u određenoj vezi s Vodom. sve su to proizvodi maje stvoriteljke. nav. a na prvom mestu sa 345 U klasičnotm jeziku izraz Ttci će biti zamenjen rečju άΐιανγηα. Isti princip podjednako vlada kultom. demonsku i varljivu promenu.346 Drugim rečima. sistem promena lišen realnosti. Varuna će postati deus otiosus. prvenstveno demonskim čarolijama promena poput onih koje izvodi zmija Vritra. propisao sam Varuna). međutim. sam će Kosmos za Vedantu postati varljiva »transformacija«. S vremenom. postoje loše i dobre <maje. Uočimo već sada da se poreklo filozofskog shvatanja maje — kosmička iluzija. U Rigvedama je. čarobnjak i gospodar uzica — dopušta zapanjujuće upoređenje sa zmajem Vritrom. . U prvom slučaju. sa istinom poistovećena norma bila »utemeljena« u njemu. dakle. razumljiva ako se vodi računa ο činjenici da kosmička kreativnost Varune isto tako ima jedan vid »čarobnog«.347 2) maja stvoriteljka oblika i bića. Varuna je. s bibliografijom. odgovoran je pred Varunom i uvek je Varuna i samo on taj koji uspostavlja red poremećen iz greške ili iz neznanja. Kasnije. str. koja je majin. . »Sedište rite« je na najvišem nebu ili na žrtveniku vatre. Ova se kosmološka maja može smatrati za ekvivalent rite.: varalica. ne-biće — istovremeno nalazi u ideji »promene«. padanje kiše. Onaj ko gazi zakon. 82). ambivalentna ličnost karakteristična za severnoameпскп mitologiju (prim. bio odgajen u »kući« rite i objavljuje se da on voli ritu i svedoči za ritu. i druge pojave koje podrazumevaju ritu. Uumezil. njegove veze sa idejom sveopšteg poretka bile su dovoljne da mu obezbede značajno mesto u istoriji indijske duhovnosti. ima dve vrste: 1) maje borbe. »menjati«. Broj prelaza koji prikazuju smenjivanje dana i noći. U Rigvedama maja označava »destruktivnu i negatorsku promenu dobrih mehanizama. reč je ο »lukavstvima« i »čarolijama«. Tako postaje razumljivo zašto je došlo do toga da . str. ili zarobljava vodu. i govorilo se da je ova univerzalna. U Rigvedi se dhaman i aharman navode 96 odnosno 54 puta. 143— 44. čl. ali takođe i promenu loše promene«.500 godina pre klasične Vedante. Veza je.). Postoji saglasnost da izraz maja potiče od korena maj. Krivac se nada oproštaju posredstvom žrtava (koje je. koji se zadržava pre svega u erudiciji izvođača obreda i u religioznom folkloru. odnosno promena — stvaranje ili uništenje — i »promena promene«. Dumezil. Nazivan je »Bogom rite«. povlastica vrhovnih bogova. zato.345 Na prvi pogled izgleda paradoksalno da je čuvar rite istovremeno blisko povezan sa majom. 142 i dalje. sputava sunčev hod. * Engl. naime. nav. Treba jasno reći da njegov oblik postojanja — on je strašni Vrhovni vladar. čak ambivalentnom pojmu: ne samo demonskom iskrivljavanju kosmičkog poretka. koji posredstvom svoje maje ponovo uspostavlja red u Univerzumu. koje je koristio Indra kada se odmeravao sa demonskim bićima. na primer. dakle čarobnom ili demonskom preobražaju i u ideji Varunine stvaralačke snage. prvorazredni trickster* Jedna takva maja menja kosmički poredak.

Izvanredan primer za to naći ćemo proučavajući teološka tumačenja čuvene mitske borbe između Indre i Vritre. kasnije je bilo korišćeno kao primerni obrazac za sve vrste antagonističkih parova i komplementarnih opozicija. »Varuna and Dhrtarastra«. Brah. imalo »demonski« karakter. IX. da su deve i asure Prađapatina deca. 391. Ono je. kojem istovremeno predstavlja i antitezu i nadopunu. Drugim rečima. štaviše. 59). 44). dok je tama neočitovana svetlost. pravedne i sveštenske vidove. napomena. on je oličeni »Ugovor«.. U Vajasaneji Samhiii (V. Aitareja Brahmana (III. Mephislophćles et l'androgyne. 57) on je označen kao »zmija«. 38) u Varuni vide ono što je neočitovano. zameci). Što se tiče Mitre. Varuna je poistovećen sa zmijama prvenstveno u Mahabharati. 13. njegova je uloga drugorazredna. 15. 36) potvrđuje da zmija Ahi Budhnja nevidljivo (parokšena) predstavlja ono što Agni jeste vidljivo (pratjakša). 3. Isto tako. oličavajući miroljubive. Najzad.«. koje je još u najstarije doba imalo značajnu ulogu kao izraz u prvom redu božanske vrhovne vlasti. a »prebivalište nagaa« je Okean. 9) objavljuje da »je Veda znanje ο zmiji (sarpa-vidja«). i mitski i metafizički. Kao što to pokazuje njegovo ime. 1) pominje Agnija kao »besnu zmiju«. isto kao što se Ahi oslobađa svoje kože« (Šat. 260 i dalje. Eliade. on se pominje s mitskim zmijama koje su potvrđene još u vedskim izvorima. I. 21. ispuzava iz svoje stare kože« (Rigveda. Nema sumnje u to da se izjednačavanje bogova sa zmijama na neki način nadovezuje na ideju potvrđenu u Brihadaranjaka Upanišadi (I. kada se izdvoji od Varune. 3. U drugim delovima Mahabharate smatra se da je Varuna jedan od najvećih nagas. 350 Mahabharata I. Aditi Ova Varunina dvosmislenost i podvojenost značajne su iz više razloga. str. 6 i 25. Sunce je njegovo oko (Taitt. 79. zmija je jedna virtualnost Vatre. sa zmajem Vritrom koji je. deve (Panćavimša Br. božanska doktrina je paradoksalno poistovećena sa jednim »znanjem« koje je. »zadržao«. On je nazvan »Gospodarem mora« i »Kraljem nagaa«.349U Atharvavedi (XII. 3. 4. Zmije i bogovi.. Zajedničko poreklo antagonističkih likova predstavlja jednu od omiljenih tema za prikazivanje iskonskog jedinstva-totaliteta. Ambivalentnost i jedinstvo suprotnosti nisu samo Varunina svojstva. Mitra. 4. 349 Vid. G. Sat.351 Drugim rečima. 108 i dalje.. III. Ali. up. U Vedama mu je posvećena samo jedna himna (Rigveda III. kao i to da su asure stariji. 3. svevidećem. 1.»zadržanom Vodom« (»veliki Varuna je sakrio more. »zaustavio« ili »lancem svezao« Vodu. milostive. 5. Varuna je izjednačen sa zmijom Ahi i sa Vritrom. bog Soma »sasvim kao Ahi. »transcendentnost« i »nedelovanje« (što su osobenosti vrhovnih bogova) istovremeno su. 348 Neki delovi Rigvede (npr. naime. Ali. Arjaman. str. mi svoju pažnju treba prvenstveno da zadržimo na egzemplarnom karakteru jedinstva suprotnosti. I. »Angel and Titan«.. Johnson. Rigveda IX. 164. Već Rigveda (I. kao što ćemo to videti. Br.348 Voda (virtuelno. reference koje je sakupio Coomaraswamy. 1). 33) poistovećeni su Ahi Budhnja i Sunce (Ađa Ekapad). str. 351 Ο toj temi up. bar na početku. s jedne strane bliski s »vezama« svake vrste. II. 3 i 6). a s druge strane. Sunce »se oslobađa Noći. 3). podjednako kao i svetski Mitra. On olakšava sporazumevanje među ijudima i utiče na to da oni poštuju svoje obaveze. Br. 4. 3. . ništa mu ne promiče. XXV. predstavljalo jednu od karakteristika indijske religiozne misli mnogo pre nego što je postalo predmet sistematične filozofije.350 67. 73. itd. Šatapatha Brahmana ga poistovećuje sa Vritrom (III. Dvojstvo Mitra—Varuna. Njegov značaj za religiozno delovanje i mišljenje ispoJjava se pre svega onda kada ga prizivaju zajedno sa Varunom. 4). Tvrdi se da su Aditje u početku bili zmije. 1). Pošto su skinuli s\'oje stare kože — što znači da su stekli besmrtnost (»pobedili su Smrt«) — oni su postali bogovi. (XIII. Noć (neočitovano). Izlazeći u zoru. M.). Ali on sa Varunom deli atribute vrnovne vlasti. virtuelno i večno.

sumerskog Ninurte i Asaga. hititskog boga oluje i zmije Ilijankaš. V.352 Aditi je po svoj prilici bila Velika Boginja Majka koja nije bila sasvim zaboravljena. 68. str. 3). već Rigveda. ι to će biti njegov veliki »greh«. oličenje bujnosti života. Ali Indra je podjednako i demijurg i oploditelj. na primer). 2 i dalje. uspavanog. 1. Ojačan somom. zmija Ilijankaš uspeva da osakati boga. čije ime znači »deo«. Baal — Jamj. štaviše. širinu. Njegovi akoliti. 19. on pre svega upravlja obavezama koje proizlaze iz gostoprimstva i pokazuje interesovanje za brakove. u poređenju sa deset koje su upućene Varuni. opasni protivnik Dasjua ili Dasa. slobodu. Heur et malheur du guerrier. Borba boga protiv zmijolikog ili morskog čudovišta predstavlja. sručuje kišu i zapoveda svim oblicima vlage. iranskog junaka Thraetaona i troglavog zmaja Azhidahaka. Lat. prilično rasprostranjenu mitsku temu. Setimo se borbe Raa i Apofisa. pa je svoje osobenosti i funkcije prenela na svoje sinove. Indra susreće »nepodeljenog. Još jedna osobena crta indijskog mita: Indru posle ubistva obuzima strah.354 Nema potrebe da se zadržavamo na naturističkim tumačenjima ovog mita: u pobedi protiv Vritre videla se ili kiša koja je počela s olujom. na mitološkom planu odražavaju indoiranska društva mladih ratnika (marja). Neumorni potrošač some. 46. najznačajniji mit Rigvede. ali i za »autohtono« — nastaje nova kosmička ili institucionalna situacija. 352 353 . Marduka i Tijamat. 71 i dalje. 3—17). ili za uspostavljanje neke nove vrhovne vlasti (up. koji je. kao što znamo. ili oslobađanje vode iz planina (Oldenberg). Indra međutim krši ugovor i ubija Vritru iz ziobe. 32). potonulog u najdublji san. On je junak bez premca. Indra obara zmiju svojom vadrom (»munjom«). I.353 Središnji mit ο Indri. kosmičke i biološke energije. kako priželjkuje mir. prev. 82. 6. a Markandeja Purana ga opisuje »bolesnog od straha«. odseca joj glavu i oslobađa vodu koja se ka moru razliva »kao mukanje krava« (Rigveda II. pa čak i sa Univerzumom. arhetip generativnih snaga. ubijanjem nekog zmijolikog čudovišta — simbola za virtualno. Tifon uspeva da odseče i odnese Zevsove tetive.Sa Mitrom su povezani i Arjaman i Bhaga. »Gods« and »Powers«. Marduk i Ra oklevaju pre borbe. U nekim slučajevima (Marduk — Tijamat. Aditje. za »haos«. Bhaga. 32.: pramaterija (prim. ona predstavlja prostranstvo. Još od Maksa Milera mnogo se raspravljalo ο strukturi ove boginje. odnosno. pripoveda ο njegovoj pobedničkoj borbi protiv Vritre. ležećeg« Vritru (Rigveda. 3) i »gospodar zemlje« (Atharvaveda XII. . IV. Traite d'Histoire des Religions. Maruti. Zevsa i Tifona. životinja i žena. up. Indra beži što može dalje kada opazi Vritru. Zajednička karakteristika svih tih mitova jeste strah. »sa hiljadu testisa« (Rigveda VI.). u prvom trenutku. džinovskog zmaja koji je zadržavao vodu u »šupljini planine«. božja pobeda je preduslov kosmogonije. up. on odleće na kraj sveta i skriva se u jedan lotos »sasvim se smanjivši« (Mahabharata. Prvi štiti društvo Arijaca. oružjem koje je iskovao Tvastri. 14). on pokreće uragane. stvarno i poslao glasnike koji će između njih uspostaviti »prnateljstvo« i »dogovor«. 9. Indra. Tekstovi je izjednačavaju sa Zemljom. obezbeđuje raspodelu bogatstva. Dumezil. str. Zajedno sa Mitrom i Varunom (a ponekad i sa drugim bogovima). »Nevezane«. pobednik i demijurg Indra je najomiljeniji bog u Rigvedi. 21. 75 i dalje. Zvali su ga sahasramuska. Zevs — Tifon. ili neuspeh pobednika pri prvom pokušaju. on je »gospodar polja« (Rigveda 8. primerni obrazac ratniika. Prema Šatapatha Brahmani (I. 354 On mu je. 3). U drugim prilikama ona je zalog za nastajanje novog doba. Varuni i Aditjama zajedno. Slobodne. 6) oploditelj polja. ili pobeda sunca protiv hladnoće koja je »zarobila« vodu Gonda. str. Ukratko. Njemu je upućeno nekih dvesta pedeset himni. neprobuđenog. Arjaman i Bhaga obrazuju par Aditja ili sinova boginje Aditi. trideset pet upućenih Mitri.

»virtuelnost« simbolizovanu zmajevskim oblikom postojanja. . 3). koje je obezbeđivalo obnavljanje sveta. II. 251 i dalje). Kuiper. okončao »nepokretnost«. On je Dijausov sin (Rigveda I. Indrina pobeda jednaka je. jer je tu neka vrsta »sveta« već postojala. irec bogova: irtvena vatra. X. I). 62. um Kultna uloga domaće vatre je bila značajna već u indoevropsko doba. iskonskog zmaja. kao primer hermeneutike koja teži da razotkrije konačnu realnost. pošto on prekida hijerogamiju Neba i Zemlje. 6). Drugim rečima. str. svet i život mogli su biti rođeni jedino usmrćivanjem nekog prvobitnog bezobličnog Bića. Indra nije obavio žrtveni obred nego je kao ratnilc ubio egzemplarnog protivnika. koje su posledica Vritrinog »zaustavljanja« vode. »Svojom snagom. razdvojio Nebo i Zemlju. 4—6). čija uloga u Rigvedi nije jasna.355 Prema nekim predanjima. Naturistički elementi su nesurrmjivo prisutni. Borba između Indre i Vritre je u staro doba verovatno predstavljala mitsko-obredni scenario praznovanja Nove godine.). čim se rodio. Indrina borba poslužila je kao uzor za borbe koje su Arijci morali voditi protiv dasjua (koji su se takođe zvali i vritani). Kao što ćemo videti (§ 75). 26. 10). on razdvoji ta dva sveta. 2. međutim. ali se on ne može ograničiti samo na te kosmičke i obredne hijerofanije. drveću. Pored toga. nije slučaj s mitom koji smo upravo ukratko izložili. 113. kao što je njegov iranski homolog. i učini da zasija sunce« (VIII. Prema drugoj jednoj himni (Rigveda X. Indra je samo razdvojio kosmičke roditelje i. a u samoj Indiji pronaći ćemo ga u komadanju Puruše od strane bogova i u Prađapatinom samožrtvovanju. uvećava i obnavlja život. 3. i epifanija orgijastičkih sila i univerzalne plodnosti. Mit je višeznačan: pored kosmogonijskog značenja. čije je postojanje široko potvrđeno i u brojnim primitivnim društvima U Vedi. 12. On »se rađa« na Nebu. 4) se kaže da je bog svojom pobedom stvorio sunce. 69. biljkama. prema tome. Dakle. Rigveda. 12 356 Kuiper. tu ima i »naturističkih« i »istorijskih« vrednosti. Ovaj mit je υ bezbrojnim varijantama vrlo rasprostranjen. sazidao je sebi jednu kuću i stvorio Vritru kao neku vrstu krova ali i zidova za to prebivalište. zdrav i čitav kao Indra« (Rigveda. up. Agni. Reč je.zaledivši je (Hilebrant). »The Ancient Arvan Verbal Contesl«. str. taj uistinu ubija Vritru« (Maitrajani-Samhita. sin Ahure Mazde (Jasna 2. Nebo i Zemlja su roditelji bogova (I. pobedi života protiv neplodnosti i smrti. 6): Indra je najmlađi (III. bog Agni predstavlja svetost vatre раг ekselans. bez rana. Unutar boravišta koje je okruživao Vritra. itd. Atar. otelotvorenje »otpora« i nepokretnosti. »izrađivač« bogova. U Rigvedi (I.* To. naravno. struktura mita je kosmogonijska. Tvastri. učvrstio nebeski svod i. Ali. 33. 269. Ali indijska misao će ovaj mit vrlo rano upotrebiti kao prikaz božanskog dvojedinstva i. »Onaj koji pobeđuje u nekoj borbi. odakle silazi u obliku munje. 38. Indra određuje Varunu za vladara kosmosa i čuvara rite (koja je ostala skrivena u doniem svetu. Indra je.356 Taj bog je istovremeno i neumorni pobednik. nebo i zoru. Ipak. zato što žestina stvara. svetlost. postoje i drugi tipovi indijskih kosmogonija koje stvaranje sveta objašnjavaju polazeći od neke materiae primae. između ostalog. 185. Zemlja i Voda. odnosno. bacivši vađru rastrgao Vritru koji je svu vodu zadržavao u podzemlju. te prema torne i poslednji bog koji će se roditi. pošto je mit polivalentan. I. Govornička nadmetanja su u vedskoj Indiji takođe opetovala prvobitnu borbu protiv sila suprotstavljanja (vrilani). Pesnik se upoređuje s Indrom: »Ja sara ubica mojih protivnika. poistovećivan je sa suncem. Posle ovih demijurških poduhvata. I). slamajući Vritrin »otpor« i nepokretnost. ο preistorijskom običaju. Nebo i Zemlju. postojali su Nebo. zgromivši Vritru. ali se takođe nalazi u vodi.33 Indra raskida ovu iskonsku monadu. 166. demijurg.

Agni tera tamu. telo od zlata. I. Bogu prinošenja žrtve. delotvornošću. III. Agni. sa svojim neumornim čuvarima.357 Mada sveprisutan u religioznom životu — jer žrtvena vatra ima značajnu ulogu — Agniju nije posvećena neka mitologija vredna pažnje. Gonda. Zato su himne posvećene njemu postavljene na početak Rigvede. 6). U himnama ga preklinju da podari tu moe (Atharvaveda VII. uostalom.. 4). Rigveda I. str. nazivaju ga žrecom ili »kapelanom« (purohita). 3.. Što se tiče izjednačavanja vatre (svetlosti) i uma — ono je svuda rasprostranjeno. sačuvaj nas od zablude. svetlosti. 3). lažljivcu. nazivaju ga »embrionom Vode« (apam garbhah. žrtvonoši koji nas zasipa darovima« [prev. J. some). plamena i toplote. X. Neke Agnijeve atribute (toplotu. naime. Les Rel. Indijski genije je samo razradio. shvatanje tvoračke božanske igre (lila) koje se objašnjavalo »igrom« plamena. 58 i dalje. on je bio poistovećen s teđasom (tejas) »ognjenom energijom..« (Rigveda I. 12—13) i pominju kako uzleće iz materice Vode. de l'Inde. 20. 1—5. Žan Varen (Jean Varenne)]. muževnosti. 52. obdaren velikim umom i pronicljivošću. 89. prev. natprirodnom snagom« itd. 58. Majke (X. To je njegov jedini zlokobni vid. brani od bolesti i vradžbina. 89. zlatnu boju — pripisivalo mu se.360 Ali niz poistovećivanja. na franc. Agni. reč je ο drevnom kosmološkom shvatanju — ο stvaranju putem sjedinjavanja nekog ognjenog elementa (vatre. 358 АИ je u drugim tekstovima sam Agni glasnik Mataišvana. on je podstakao bezbrojne kosmo-biološke meditacije i spekulacije. On je »glasnik« između Neba i Zemlje. olakšao je sinteze koje teže svođenje brojnih i različitih planova na jedari jedinstveni i osnovni princip. Agni nije bio jedini indijski bog koji je pothranjivao takve snove i razmišljanja. . Varen). ali se on nalazi na prvom mestu.. svešteniku. na fr. toplote. njegova »zlatna vilica«. up. veličanstvenošću. uobličio i sistematizovao ta vajkadašnja otkrića. Kao »gospodar kuće« (grihaspati).. žreou. predstavljalo nasleđe koje se pronosilo od preistorije. treba voditi računa ο bezbrojnim slikama i simbolima koje otkrivaju »tvoračka imaginacija« i meditacija povodom vatre. U kasnijim filozofskim spekulacijama naći ćemo neke od ovih iskonskih slika u vezi sa vatrom. tvoj trag je crn . udaljava demone. Ne prepusti nas rđavome rušitelju. On je večno mlad (»Bog koji ne stari«. S druge strane. Prva himna otpočinje ovorn strofom: »Pevam Agniju. »Gods« and »Powers«. smatralo se da je on prodro u prvobitnu Vodu i oplodio je. Himne naglašavaju Agnijeve duhovne moći: on je riši (rsi).358Na kosmološkom planu. 2). Već u vedsko doba. Naravco.Agni je istovremeno opisan preko svojih ognjenih epifanija i božanskih atributa koji su njegova svojstva. 91. ili nesreći« (1. S jedne strane. sjajem. »Kada se razliješ po drveću kao nezasiti bik.. On je taj lcoji »pravično raspodeljuje željena dobra« (I. Ali Agni je pre svega arhetip sveštenika. u bogatstvo dobrim putem. takvo је. izjednačavanja i uzajamnosti — što je osobeni proces indijskog mišljenja — mnogo je obuhvatniji. njegova uloga je prividno nejasna. I. ili neki od njegovih homologa. 9 — tvoračke i oplodne moći) naći ćemo u kosmološkim spekulacijama razvijenim oko Hiranjagarbhe (Zlatnog zametka) i Prađapati (§ 75). ali značajna. Pominju se njegovi »plameni konji«. 187. ^onda. 58. Rigveda IV. Sve je to. 360 Up. 1. buka i strah koji on izaziva. 359 Religiozna meditacija ο žrtvenoj vatri ima značajnu ulogu u zaratustrijanstvu (up. Da bi se slične spekulacije procenile u pravoj meri. semen virile) i vodenog principa (Vode. poštedi nas od bolesti. Sunce. 4). na primer. implikovan je •37 On se zbog svoje uloge pri spaljivanju leševa naziva »žderačem mesa« i ponekad upoređuje sa psom ili sa šakalom. Medu retkim mitovima koji ga se neposredno tiču najslavniji je onaj ο Matarišvanu koji je doneo nebesku vatru. Štiti nas uvek. str. Naravno. Zbog tog razloga su ljudi u bliskijim vezama s Agnijem nego sa drugim bogovima. Prizivaju ga s poverenjem: »Vodi nas. jer se iznova rađa sa svakom novom vatrom.359 Ovde najbolje možemo prosuditi značaj Agnija u indijskoj religiji i duhovnosti. i ргеко njega žrtvene ponude stižu bogovima. Agni. § 104).

Ali smatralo se da soma raste na planinama. pronašli smo Bogove. L. ali su na kraiu i njega uspeli da ubede. vlakno cediljke predstavlja oblake. jedino je Mitra odbio da u tome učestvuje. na fr. U stvari. na planinama« (Rigveda X 82. jer ona je »čuvar našeg tela« a »pred njom beže nemoći. Soma podstiče misao. »medovinu«. povećava polnu snagu. ona je kasnije sigurno bila zamenjena drugim botaničkim vrstama. 8). oni su već poistovećeni sa nebom. . štaviše. »Pili smo somu«. leči bolesti. ona približava Zemlju Nebu. To prvo ubistvo koje su izvršili bogovi beskrajno je Ponavljano obrednim ceđenjem biljke soma. Ali svi ovi simboli bio-kosmičke plodnosti u krajnjoj liniji zavise od »mistične« vrednosti Some. Još više nego u slučaju Agnija. 100.42 U tefestovima Jađurveda često se pominje žrtvovanje Some od strane oogova. 34. drugi tekstovi jasno kažu da soma niče »u pupku zemlje. somi »koji se prosvetljava«. Njegovo poistovećivanje s mesecom. itd. bolesti« [prev. deveta. pobednik. jasno je potvrđeno tek u poslevedsko doba. Zahvaljujući obredima i isposništvima koji su težili uvećavanju »unutrašnje vatre«. posvećena je Somi pavamana. oživljava hrabrost ratnika. Najznačajniji pripoveda ο nebeskom poreklu some: neki se orao. obezbeđuje plodnost. itd. Ptica uzima biljku i odnosi je na zemlju. pošto planinski vrhovi pripadaju transcendentalnom svetu. Sve dobre osobine some su vezane za ekstatičko iskustvo izazvano njenim ispijanjem. itd. nepoznato u Avesti. ovladavanje nesiućenim fizičkim i psihičkim 361 Njegov epitet Mauđavata uikazuje na planinu Muđavat kao područje some (Rigvcda X. Nazivaju ga takođe i kraljem Somom. žrtvovanje some bilo je najomiljenije.361 to samo na izgled predstavlja protivurečnost. ο besmrtni?« (strofa 3). Već od Rigvede. ustremio »brzinom misli i probio bronzanu tvrđavu« (Rigveda VIII. »leteći do neba«. svakako zbog njegovog obrednog značaja. tamo gde je moguć prelazak sa Zemlje na Nebo. mada ponekad posredno.u philosophoumenama koje teže da poistovete svetlost sa atmanom i semen virile. mudar. 70. Kada je zajedno piju sveštenici i bogovi. verovatno je zamenila indoevropski napitak madhu. krepi i produžava život. ekstatičko iskustvo istovremeno otkriva punoću života. Poznat je kao prijatelj i zaštitnik drugih bogova. Čitava jedna knjiga Rigvede. Ceđenje je takođe poistovećeno sa seksualnim sjedinjavanjem. stigavši u svetlo. Renu (Renou)]. Jedan broj pojedinosti u vezi s ceđenjem biljke opisan je istovremeno i kosmičkim i biološkim terminima: potmula buka koju stvara donji žrvanj izjednačena je s grmljavinom. Jašt 9. Agni je podjednako. Tekstovi posebno ukazuju na ceremonije koje prethode i prate kupovinu biljke a pogotovu pripremu pića. povezan s religioznom valorizacijom »asketske toplote« (tapas) i sa praksama joge. Koju god da su biljku Indoarijci koristili u prvim vekovima. Ko nam sada od smrtnika može iskazati nepoštovanje ili naneti zlo. čitamo u jednoj čuvenoj himni (VIII. sok je kiša koja čini da nikne vegetacija. U toj se epizodi mogu prepoznati tragovi izvomog mita: Ге1 Je ° stvaranju napitka »za postizanje besmrtnosti« putem žrtvovanja nekog prvobitnog Bića. 4.). 1). uman. Bog Soma i piće »ne-smrti« Sa sto dvadeset himni koje su mu posvećene. . 3). smisao bezgranične slobode. Soma se preklinje da produži »naše vreme života«. »duša i središte prinošenja žrtve« (Gonda). Mitovi su zanemarljivi. 48). 17. velikodušan. teško je razdvojiti obrednu stvarnost — biljku i piće — od boga koji nosi isto ime. odnosno — u Središtu sveta. Soma se pojavljuje kao treći u vedskom panteonu. on je na prvom mestu Indrin prijatelj. Soma/haoma je indoiranska formula napitka »nesmrti« (amrita). »postali smo besmrtni. I iransko predanje smešta biljku haoma u planine (Jasna 10.362 Soma ima samo uobičajene atribute koji se i inače daju bogovima: on je pronicljiv.

. čuvar puteva i vodič mrtvih. dok će neka kasnije steći nejednak položaj. ali u klasično doba postaju Veliki bogovi. uostalom.moćima. proširujući zatim prostor između Neba i Zemlje (VI. prijatelj i saveznik Indre којеш pomaže u njegovoj borbi protiv Vritre. Dijausovi sinovi. na prvom mestu. u zajednici s bogovima. Dva Velika boga vedskog doba: Rudra-Šiva i Višnu Vedski tekstovi. otvorili nove vidokruge. uzvinuo sam se do oblaka — nisam li. Kao što ćemo videti (§ 79). pored ostalog. Ovaj mit nadahnjuje i opravdava jedan obred u Brahmanama: Višnu je poistovećen sa žrtvom (Šatapatha Br. 99. junaci brojnih mitova i legendi. Među prvima. drevna Indija je znala za više vrsta ekstatika. traganje za apsolutnom slobodom dalo je zamah čitavom nizu metoda i philosouphema koji su..44 Brcihmane naglašavaju njegove veze s Prađapatijem. tehnika joge. prev. 9. sunčana božanstva. Većina njih će postepeno izgubiti značaj i na kraju biti zaboravljena.. blizanci Asvini (ili Nasatja).. Izgleda da Višnu istovremeno simbolizuje beskrajni prostor (koji čini mogućim organizovanje Svemira). drugo sam ucrtao ovde dole. Ko govori u slavnoj himni X. na koncu. pio somu?« (na franc. pomenimo boginju zore. »dah« i »kosmička duša«. 71. koji je upoređivan s Hermesom. Rigveda (VII.363 Nećemo se zadržavati na surogatima i zamenama za originalnu biljku kulta. 155. Zatim je pokušano da se takvo stanje postigne pomoću drugih sredstava: isposništva ili orgijastičkih preteranosti. i kosmičku osu koja podupire svet. mistične pobožnosti. nastavilo je da podstiče indijsko mišljenje još dugo posle nestanka prvobitnog napitka. Za indijsku misao je značajna uloga koju su imala iskustva vezana za somn. sinovi Rudre. Hymnes specualatifs du Veda. kćerku neba (Dijausa). 119. meditacije. četa »mladića« (marja) koje je Stig Vikander (Wikander) protumačio kao mitski obrazac »društva muškaraca« indoevropskog tipa.. 6). Oni u vedskim tekstovima zauzimaju skromno mesto. Otuda osećanje zajedništva s bogovima. dakle. 2) jasno kaže da on nosi gornji deo Univerzuma. uverenost u »ne-smrt«. 10). XIV. odnosno.. U svim tim kasnijim izlaganjima bog Soma je imao skromnu ulogu. Udariću snažnim udarcem tu zemlju . Višnu se u Rigvedi pojavljuje kao božanstvo koje je blagonaklono prema ljudima (I. Surja i Savitri. 252). obredno podražavajući njegova tri koraka. odnosno. što im je obezbedilo vrlo uticajno mesto u kasnijoj literaturi. dobročiniteljsku i svemoguću energiju koja veliča život. pio somu?« Ta ličnost nabraja svoje podvige: »Nadvisio sam nebo svojim stasom. On je taj prostor prešao u tri koraka. I. stari pastirski bog koji će ubrzo nestati (skoro i da nema kult). ona su imala značajan odjek zahvaljujući himnama koje su ih slavile. stigavši trećim u boravište bogova (I. tu su Vaju. Ušas. Maruti. bog oluje i kišne sezone. 5). 186. navode i jedan broj božanstava. Ja sam veliki. potvrđene još 363 »Izgleda da je himna morala biti stavljena u usta boga Agnija koga bi za vreme prinošenja žrtve prizivao pesnik da se pohvali i potvrdi da je pio božanski napitak« (L. Pušan. рге svega zahvaljujući tumačenjima koja su otuda proizišla. 9 i dalje). 3. pažnju teologa i metafizičara potpuno je zaokupljao kosmološki i žrtveni princip koji je on označavao. premašio prostranu zemlju . Pored toga. a žrtvonoša je. izjednačen s bogom i dospeva na Nebo (I. Drugu kategoriju predstavljaju Rudra-Šiva i Višnu. Nebom sam ucrtao jedno od svojih krila. Vrlo je verovatno da su takva iskustva bila ograničena na sveštenike i jedan broj prinosilaca žrtava. 69. pripadanje božanskom svetu. Otkrivanje potpune i božanske egzistencije. bog Vatre i njegovi homolozi. neslućene u vedsko doba. veliki. Parđanja. u potpuni ?ivot produžen u beskraj. str. Renu). Ali.. bog ili čovek u zanosu koji je upravo popio sveti napitak? »Pet (Ijudskih) plemena nije mi izgledalo dostojno čak ni jednog pogleda — nisam li. Renou. 6). 1.

nosioca nearijskih elemenata (Lomel). za aristokratiju i sveštenike. Visnuism and Šivaism. i da je značajan deo religioznog života arijskog društva bio sasvim nepoznat. širi užas svojim demonskim besom. osoben za indijsko religiozno stvaralaštvo. 5). na Himalajima). a jupa je replika axis mundi. ali takođe i plodnosti (Arbman). promocija Šive u položaj Vrhovnog boga hinduizma.. Up. obreda i božanskih oblika. Njenru pripada rtvem stub. uostalom. ne voli ljude. »veliki bog«. onakvu kakva se pojavljuje kroz neprekidna ponovna tumačenja i ocene mitova. Rudra boravi na severu (tj. Isključen je iz žrtvovanja some i prima jedino ponude u hrani koje se bacaju na zemlju (bali). on simbolizuie sve sto Је haotično. Višnu je uzdignut u najvišeg boga monoteističke strukture. Mahadeva. које borave na divljim i nenastanjenim mestima. 33. »rušitelj«. Rudra nosi upletenu kosu (Rigveda I. Prema vedskim tekstovima i Brahmanama. izgleda da je Rudra-Šiva epifanija demonskih (ili bar ambivalentnih sila. str. 20). Ipak. koga su neki smatrali za boga smrti. Epiteti se nadovezuju jedan na drugi: nazivaju ga Šiva. arijske ili nearijske religioznosti. Poslevedska književnost još naglašava zločinački karakter ovog boga. takođe Gonda.od vedskog doba. Mnogo se raspravljalo ο poreklu i prvobitnoj strukturi Rudre-Šive. ali . izmiču nam. u Upanišadama druge kategorije (koje su iz istog doba iz kojeg i Bhagavad. a boje je tamnosmeđe (II. J. Gonda. Rudra predstavlja božanstvo suprotnog tipa. nazvan je »Gospodarem divljih životinja« (Šat. ili ostatke žrtava i oštećene žrtvene ponude (Sat Br. I. I. Morfološki. Rudra-Šiva je tokom vremena po svoj prilici usvojio — kao i većina drugih bogova — jedan broj elemenata »narodne«. v ( 44. »milostivi«. i desetkuje bolestima i nesrećama. ne može se objasniti njegovim »poreklom«. nepredvidljivo. Gita. Dok bogovi žive na istoku. 3. njegovo omiljeno prebivalište. 7. opasno. Etape preobražaja vedskog RudreŠive u Vrhovnog boga kakav se pojavljuje u Svetašvatara-Upanišadi. On nema prijatelja među bogovima. njegova tajanstvena magija podjednako može biti usmerena i ргеша dobročiniteljskim ciljevima (on je »lekar lekara«). obučen u životinjske kože. str. »spasitelj«. Aspects °T harly Vifnunism. IX POGLAVLJE INDIJA PRE GAUTAME BUDE: OD KOSMIČKE ŽRTVE DO VRHOVNOG IDENTITETA ATMAN — BRAHMAN 72. XII. Morfologija vedskih obreda . jupa. Treba se uvek setiti da su vedske himne i brahmanski spisi bili sastavljani za elitu. S druge strane. 81 i dalje. on izaziva strah. 10 i dalje. Povezan je s brojnim demonskim bićima. bilo bi nesmotreno poverovati da su nam vedski tekstovi preneli »prvobitnu strukturu« Rudre-Šive. 7.Vid. bilo ono arijsko ili narodno. Br. Reč je ο jednoj tvorevini čiju ćemo originalnost prosuditi analizirajući indijsku religioznu dijalektiku. a često pohodi planine. Hara. dakle. 114. 9). Nešto dalje i mi ćemo posebno ukazati na ovaj proces koji je. 5): stomak mu je crn a leda crvena. Naoružan je lukom i strelama. Rudra boravi u šumama i džunglama. oko IV veka pre Hr. za božanstvo tajanstvene klase isposnika vratja (Hauer). 4. Samkara. Ali tek kasnije. i štiti one koji se drže po strani od arijskog društva.

i sačinjavala su je.rmd. a ipak monotone složenosti. 146). Ovaj obred je homologan sa inicijacijama polne zrelosti koje su svojstvene drevnim društvima. Reč je ο sasvirn jednostavnim ceremonijama: ο prinošenju žrtava i biljnih ponuda. 5. Žrtvene ponude biljnog porekla činili su mleko. Sedeći u sredmi prostora. Najznačajniji je ha. Upprimere u Eliade. itd. Prvi. Naissances mystiques. Brahman prima Polovinu novčane naknade. 17) onoga ko je izvršio upanajanu određuje kao »dva puta rođenog [dvi-đa (dvi-ja)]. pravo rođenje. dato je formulom savitri (II. tvrdi da vaspitač mladića pretvara u zametak i čuva ga tri noći u svom stomaku. Drugo rođenje je očigledno duhovnog reda i kasniji tekstovi ističu taj bitni momenat. rođenje za besmrtnost. pravi »lekar žrtve«. u proleće. ovan i konj. najznačajniji su »sakramenti« ili »osvećenja« tsamskara (samskara] vezana za začeće i rođenje dece. onaj ko iskušeniku saopšti reč Vede (odnosno Brahman). str. tri dana »iskazivanja poštovanja« (upasad). pored pripremnih radnji. Soma je ceđena izjutra. ono se nanovo rađa kao brahman. pravi otac je ovaj poslednji (II. Brahman. deljene su Njihov broj je promenljiv. itd. 144). Ostatak su jeli prinosioci žrtve. agnihotra (»prinošenje žrtve vatri«) odvijala se u zoru i u sumrak i sastojala se iz žrtvovanja mleka Agniju. pored održavanja kućne vatre i zemljoradničkih praznika.364 Njihov autoritet se zasnivao na ne posrednom [»auditivnom«. Ali još od vremena Rigveda. Prema Manuovom zakonu (II. osobene za vedski kult. 114 i dalje. Najjednostavnija. Ali najvažnije žrtve. Odričući se svog porodičnog imena. Nasuprot tome. Na žrtvu su takođe prinošeni koza. tihi je nadzornik kulta. predstavljanje [upanajana (ирапауапаJ] mladića njegovom brahmanskom vaspitaču. 148). maslac. svečane obrede su obično izvodili sveštenici. venčanje i pogrebe. (smrti).366drugim rečima.tr ili »izlivač žrtve« № zaotar.sya)] i obredi prvog roda [agrajana (agrayana)~\. Agnistoma (»pohvala Agniju«) održavala se jednom godišnje. učenik brahmaćarin (brahmacdrin)~\ mora da poštuje određena pravila: da prosi hranu za svoga učitelja i za sebe. zaloga izuzetne sreće. Kasnije ćemo shvatiti značenje ovog inicijacijskog obreda. Bilo bi uzaludno i poknšavati da se ukratko izlože sve žrtve šrauta. Od domaćih obreda. 5. i trećeg dana. »sveštenik«). on se kreće. sezonske ceremonije [ćaturmasja (catu. Aahvarju je odgovoran za prinošenje žrtve. koji je obavljao gospodar kuće [grihapati (grhapati)] imali su uporište u tradiciji [smriti. u podne i uveče. treba da bude poštovan kao majka ili otac: između roditelja i učitelja Brahmana. iskušenik је postajao »Budin sin« (sekjaputto). 364 avestsko . šruti (šruti)~\ otkrivanju večne dstine. ο obrednim kretnjama koje je gospodar kuće pratio šaputanjem formula. Change апа continuity. 4. krava. održava vatru. smatralo se da je soma najznačajnija žrtvena ponuda. pojavljuje ovaj termin. 3. bik. gde je prvi put utvrđeno postojanje upanajane. on će se umešati jedino ako se napravi neica greška. Sve vreme tokom učenja uz vaspitača. predstavnik svete moći koju označava njegovo ime (brahman u srednjem rodu).Vedski kult nije znao za svetilišta: obredi su izvođeni ili u kući prinosioca žrtve. jesu žrtve some. »sećanje«]. Detaljan opis samo jednog sistema zahtevao bi više stotina strana. kojom se prenosilac žrtve posvećivao svojim ponovnim rođenjem. 12—13) donosi sledeća objašnjenja: vaspitač začinje u onom trenutku kada svoju ruku položi na rame deteta. žitarice i kolači. Šatapatha Brahmana (XI. gde su paljene tri vatre. Ima i drugih obreda u vezi s kosmičkim ritmovima: to su takozvane žrtve »kiše i novog meseca«. Svečani obredi sačinjavaju Jiturgijske sisteme velike. Atharvaveda (XIX. najznačajnija je bila dikša (dikša). upotrebljava posude. što potvrđuje njegov značaj. učestvujući tako u jedenju božanske 366 Reč ie ο sveindijskom shvatanju које je preuzeo budizam. i upravo tu se. prvi put. izvršavajući pri tom neophodno okajanje. Gonda. Atharvaveda XI. 447 i dalje.365 a za »sakramente«. Obredi se mogu svrstati u dve kategorije: domaće [grihja (grhya)~\ i svečane [šrauta (šrauta)']. Prilikom podnevnog ceđenja. Od svih »sakramenata«. ili na obližnjem travnjaku. Od pripremnih radnji. on kasnije positaje prvorazredni recitator. da se pridržava devičanstva. upanajana je sigurno najznačajniji. vima. str.

ima obrednih sistema koji su bili povezani sa službom somi: na primer. 25 i dalje. prekrivena ogrtačem. ali je verovatno predstavljao zasebnu ceremoniju čiji je cilj bio da sunce ojača posle sezone kiša. kralj se коска sa sveštemkom i dobija. Trećeg dana se odvijaju drugi obredi i najzad se sveštenicima dele nagrade (dakšina). dobijaju i četiri kraljice ili njihove pratilje. često čitavu goclinu. Osim toga. 21. kao simbol mističnog uspenja prinosioca žrtve na nebo. od kojih svaku prati sto pratilja. a teorijski i dvanaest godina. Drugog dana. Dalmata. 73. Vrhovne žrtve: »ašvamedha« i »purušamedha« Najznačajniji i najslavniji vedski obred je »žrtvovanje konja«. Kraljevska konsekracija [rađasuja (rajasu. tačnije. Četiri stotine roladića budno je motrilo da se on ne približi kobilama. I u tom slučaju susrećemo razne epizode (prividne potere koje kralj preduzima protiv stada krava. The Pravargya. Sam obred je trajao tri dana. . dolazi do polnog opštenja. kolju se brojne domaće životinje. a potom svi zajedno. među njima i jedan muškarac. obožavanje nekog božanstva koje simbolizuje ikona. itd. itd. pored ostalog. Njihove glave su zatim bivale uzidane u prvi sloj opeka.367 Poznata su i druga žrtvovanja some: neka nisu bila duža od jednog dana. konj i druge žrtve bivaju raskomadani. Tragove nalazimo kod Germana. bio povezan sa žrtvovanjem some: ίο je agnićajana (agnicayana). Jermena. Žrtvovanje konja je sigurno indoevropskog porekla.). — ali se obred u suštini tiče mističnog preporoda vrhovnog vladara (§ 74). mada neobavezno. 60 ili 1. eventualno sva dobra prinosioca žrtve. 38 i svuda. Mogao je da ga obavi jedino kral] pobednik. str. tj. kruže °κο leša a glavna supruga leže pored njega. dijaloge i opscene prizore (jedan sveštenik se njiše na Ijuljašci. plesove. druga su trajala najmanje dvanaest dana. itd. Ali ishodi te žrtve odražavali su se na celo kraljevstvo.). Pripremne ceremonije su se protezale cele godine tokom koje je konj ostavljan na slobodi zajedno sa stotinu drugih konja. »slaganje (opeka za žrtvenik) vatre«. biva zaclavljen. Značaj pravargje počiva prevashodno u njegovom karaktera »tajne« i u činjenici da predstavlja najstariju sliku piiđe. °na podražava poJno sjedinjenje. itd. A. Tekstovi jasno kažu da je »ranije« ubijano pet žrtava. koji od tog trenutka otelovljuje boga Pređapatija spremnog da se sam žrtvuje. Iranaca. Grka. a građenje žrtvenika je simbolizovalo stvaranje univerzuma (§ 75). van Buitenen.800 opeka složenih u pet slojeva. uprežu ga u kola i kraljević ga vodi na jezero.nagrade [dakšina (dakšina)]: 7. ašvamedha (ašvamedha). oni. Žrtvenik. pravargja je rano postao deo agnistome. praznik koji 367 Drugi mit. Skita. Čim kraljica ustane. Agnićajana je dala mesta kosmogonijskim spekulacijama koje su imale presudnu važnost za indijsku misao.ya)~\ takođe je bila uključena u kosmički žrtveni sistem. ponekad je bio u obliku neke ptice. koji je na taj način sticao dostojanstvo »sveopšteg vladara«. Još jedan ceremonijalni sistem je. Latina. Ali tek je u Indiji ovaj mitsko-obredni scenario dobio tako značajno mesto u religioznom životu i teološkoj spekulaciji. »penjanje na sunce« koje obavljaju prinosilac žrtve i njegova žena ceremonijalno se penjući na sveti stub. sagrađen od 10. Up. dramske kretnje. Vadapeja (vajaреуа) (»napitak pobede«) traje od sedamnaest dana do jedne godine i predstavlja čitav jedan mitsko-obredni scenario: trku konja upregnutih u sedamnaest kola. Za to vreme. posle nekih posebnih ceremonija (konju se pokazuju Kobile.000 krava. J. Žrtvenim ubijanjem nekog muškarca ponavljano je Prađapatino samožrtvovanje. u stvari. Pripreme su trajale godinu dana. smatralo se da ašvamedha čisti nečistoće i osigurava plodnost i napredak cele zemlje. Na praznik su pozivani svi bogovi najpre zasebno. Cetiri kraljice. Moguće je da je ašvamedha iz početka bio prolećni praznik. mahavrata (»veliko posmatranje«) koja obuhvata muziku. sveštenici i žene razmenjuju opscene šale. Najzad konj.

Α u Indiji Voda predstavlja kosmogonijsku supstancu bez premca.: povratak u matericu (prim. Ova indoevropska paralela ide u prilog pretpostavci da se purušamedhci izvršavala slobodno. snažni bik za vuču. Njegova struktura sadrži kosmogonijske elemente: s jedne strane. coniinuity.368 Konj koji predstavlja kraljevsku snagu (kšatra) pored ostalog је poistovećen sa Jamom.ji ie pisao u XI veku. gde su praksa i teorija žrtvovanja bile neprekidno reinterpretirane. U stvari. Kao što to objavljuje Šatapatha Brahmana (XI. . 2. 1). XIII. ' . 90).. Njega su takođe ostavljali slobodnog godinu dana. Da se rodi krava muzara. 5. ratnik sa snažnom strelom. s bogovima vladarima). up. Značajno je da se tokom purušamedhe izgovara čuvena kosmogonijska himna Purušasukta (Rigveda X. Br. ta žrtva je svake devete godine obnavljana u Upsali vešanjem devet Ijudi i drugih životinjskih žrtava. u stvari. Moguće je pokazati kako u germanskoj tradiciji'1 postoji začuđujuća paralela mitsko-obrednog scenarija purušamedha: ranjen kopljem i obešen ο Drvo sveta tokom devet noći. i onaj brahman koji ne zna ništa ο ašvamedhi.). a pošto bi bio ubijen. purušamedhu. Žrtvovanje treba da preporodi čitav Kosmos i da istovremeno ponovo uspostavi sve društvene klase i zanimanja u njihovoj uzornoj savršenosti. 2. strelac. to ni je branman i zaslužuje da bude opljačkan« (Šat. brahmanski i rigvedski tekstovi podvlače vezu između konja i Vode. plodna žena. »žrtvovanje muškarca« je vrlo blisko ašvamedhi. i na neki način predstavlja zamenu za kralja Treba voditi računa ο takvim postupcima izjednačavanja i zamene kada analiziramo jedan paralelni scenario. važno je osvetliti inicijacijske pretpostavke obreda šrauta. Ceremor. »ašvamedha je sve. Pored životinja. I. brzi konj. junak. Purušamedha se opisuje u nekoliko šrautasutri (šrautasutras) ali jedino Sankhajana i Vaitana propisuju ubijanje žrtve. »čovek se rađa tri puta: prvi put od 368 Za vreme prinošenja žrtve sveštenik svečano izgovara: »Neka se brahman može roditi u svetosti!. str. prev. Obredna »smrt« postiže se »ubijanjem« ili je to simboličan regressus ad uterum369 Jednaka vrednost ovih dveju metoda implikuje izjednačavanje »žrtvene smrti« i »rađanja«. Gonda. 138). 115 i dalje. Neka se kraljević može roditi u kraljevskoj uzvišenosti. taj stvarno ništa ne zna. 22). Izgleda da Rigveda ne zna za dikšu. Inicijacijska struktura obreda: osvećenje (dikša). str. Ali u Indiji. Poistovećenje žrtve sa Purušom-Prađapatijem vodi do poistovećenja prinosioca žrtve s Prađapatijem. Change and. Naissances mystiques. 369 Lat. S druge strane. s nepobedivim kolima. 4. ali ne treba zaboraviti da ti liturgijski tekstovi ne predstavljaju vedsku religiju u ceiim. govorljivi mladić! Neka ovaj prinosilac žrtve ima za sina junaka! Neka nam Parđanja u svako doba da kišu po želji! Neka za nas u obilju zri žito! itd. 349. Prema Adamu de Bremu (Breme). kraljevo pomazanje (rađasuja) Da bismo razumeli taj proces..000 krava i 100 konja. 315 i dalje. odnosno njegovo rađanje u višem obliku bivstvovanja. Smatralo se da se purušamedhom dobija sve što se nije moglo postići ašvamedhom.ija je potvrđena u Atharvavedi XI. Inicijacija podrazumeva »smrt« i »ponovno rađanje« iskušenika.7 Up. 17). 6: 0r<inmaćarin je priznat za dikšitu. Gonda. Ali ovaj složeni obred predstavlja i jednu »Tajnu« ezoteričnog tipa. Prema drugim liturgijskim spisima. konj je poistovećen sa Kosmosom ( = Prađapati). Pitali smo se da li je neka takva žrtva bila ikad upražnjavana. Aditjom (Suncem) i Somom (odnosno. a njegovo žrtvovanje simboliše (odnosno reprodukuje) čin stvaranja.« (Vađasaneji Samhita. 74. onog koji upražnjava dikšu. kraljica bi takođe legala pored njegovog tela. muškarac se u poslednjem trenutku oslobađa i umesto njega se ubija neka životinja. žrtvovan je i jedan brahman ili jedan kšatrja. ko. Odin žrtvuje »sebe samome sebi« kako bi stekao mudrost i ovladao magijom (Havamal. ubijanje ljudskih žrtava je na kraju predstavljalo ilustraciju metafizike soteriološkog tipa. Str. vojnik pobednik. kupljen po ceni od 1.se proslavljao povodom Nove godine.

James L. reč je ο mnoštvu »smrti« jer svaki »dva puta rođeni« tokom svog života upražnjava određeni broj žrtava šrauta. naime.. dobijaju i četiri kraljice ili njihove pratilje. XIII. On ima stisnute pesnice. cmi. »ašvamedha je sve. Jermena. dikša. i embrion ima stisnute pesnice dok je u utrobi« . odakle on ponovo stiže u egzistenciju«. U stvari... »The Divine Victim« koji navodi sve prikladtie delove germanskih i sanskritskih izvora koji se odnose na ljudske žrtve.« (Vađasaneji Samhita. s nepobedivim kolima. muškarac se u poslednjem trenutku oslobađa i umesto njega se ubija neka životinja. U stvari. a njegovo žrtvovanje simboliše (odnosno reprodukuje) čin stvaranja. .. s bogovima vladarima). Pored životinja. 3). 90). Α u Indiji Voda predstavlja kosmogonijsku supstancu bez premca. ratnik sa snažnom strelom. Pitali smo se da li je neka takva žrtva bila ikad upražnjavana. Oni ga uvode u posebno spremište: posebno spremište. 4. kraljica bi takođe legala pored njegovog tela. 22). ..370 Konj koji predstavlja kraljevsku snagu (kšatra) pored ostalog je poistovećen sa Jamom. S druge strane. Žrtvovanje treba da preporodi čitav Kosmos i da istovremeno ponovo uspostavi sve društvene klase i zanimanja u njihovoj uzornoj savršenosti. brahmanski i rigvedski tekstovi podvlače vezu jzmeđu konja i Vode. tokom dikše zbiva se isti povratak u embrionalno stanje. Ali tek je u Indiji ovaj mitsko-obredni scenario dobio tako značajno mesto u religioznom životu i teološkoj spekulaciji. ^ Osvećenje. kada je prošao kroz inicijacijski regressus ad uterum. Sauve. predstavlja neophodni uvod u svako somičko žrtvovanje. Oni ga škrope vodom. Purušamedha se opisuje u nekoliko šrautasutri (šrautasutras) ali jedino Sankhajana i Vaitana propisuju ubijanje žrtve. strelac. 2. « Up. konj je poistovećen sa Kosmosom (= Prađapati). praznik koji se proslavljao povodom Nove godine.. Br. voda je muško seme . kupljen po ceni od 1. Oni ga prekrivaju jednim plaštom: plašt.7 Podsetimo se da je prinosilac žrtve u trenutku kada prima dikšu već »dva puta rođen« zahvaljujući svojoj upanajani. to je materica od koje se pravi dikša. Žrtvovanje konja je sigurno indoevropskog porekla.svojih roditelja. U stvari. »Dikšita (. to nije brahman i zaslužuje da bude opljačkan« (Šat. Naporedni tekstovi uaglašavaju embriološki i opstetrički karakter obreda. Poistovećenje žrtve sa Purušom-Prađapatijem vodi do poistovećenja prinosioca žrtve s Prađapatijem. žrtvovan je i jedan brahman ili jedan kšatrja. tačnije.tj. »sveštenici onoga kome daju dikšu pretvaraju u embrion. purušamedhu. Aditjom (Suncem) i Somom (odnosno. plodna žena. Moguće je da je ašvamedha iz početka bio prolećni praznik. Smatralo se da se purušamedhom dobija sve što se nije moglo postići ašvamedhom. Njegova struktura sadrži kosmogonijske elemente: s jedne strane. Neka se kraljević može roditi u kraljevskoj uzvišenosti. . vojnik pobednik... onaj koji upražnjava dikšu) je serne« (Maitrajani Samhita III. govorljivi mladić! Neka ovaj prinosilac žrtve ima za sina junaka! Neka nam Parđanja u svako doba da kišu po želji! Neka za nas u obilju zri žito! itd..000 krava i 100 konja. Trećeg dana se odvijaju drugi obredi i najzad se sveštenicima dele nagrade (dakšina). Grka. drugi put kada prinosi žrtvu. (Aitareja Brahmana I. Dakle. Značajno je da se tokom purušamedhe izgovara čuvena kosmogonijska himna Purušasukta (Rigveda X. Latina. Skita. itd. pored ostalog. Moguće je pokazati kako u germanskoj tradiciji371 postoji začuđujuća paralela mitsko-obrednog 370 Za vreme prinošenja žrtve sveštenik svečano izgovara: »Neka se brahman može roditi u svetosti!. snažni bik za vuču. brzi konj. junak. »žrtvovanje muškarca« je vrlo blisko ašvamedhi. Dalmata. 17). bivaju raskomadani. Tragove nalazimo kod Germana. Njega su takođe ostavljali slobodnog godinu dana. treći put kada umre i kada ga postave na vatru. a pošto bi bio ubijen. Ali ovaj složeni obred predstavlja i jednu »Tajnu« ezoteričnog tipa. taj stvarno ništa ne zna. Da se rodi krava muzara. Prema drugim liturgijskim spisima. i onaj brahman koji ne zna ništa ο ašvamedhi. u stvari. to je posteljica. Iranaca. i na neki način predstavlja zamenu za kralja Treba voditi računa ο takvim postupcima izjednačavanja i zamene kada analiziramo jedan paralelni scenario. ali se podjednako upražnjava i u drugim prilikama..

omogućava izjednačavanje prinosioca žrtve sa bogovima. 2). Change and connnuity. Inicijacija podrazumeva »smrt« i »ponovno rađanje« iskušenika. 7. Ceremor. Prema Adamu de Bremu (Breme). važno je osvetliti inicijacijske pretpostavke obreda šrauta. jer je žrtva zapravo sam prinosilac žrtve« (Ait. I. 1). Izgleda da Rigveda ne zna za dikšu. Upanišad Brah. Oni ga prekrivaju jednim plaštom: plašt. 385.7 Podsetimo se da je prinosilac žrtve u trenutku kada prima dikšu već »dva puta rođen« zahvaljujući svojoj upanajani. voda je muško seme . 138). predstavlja neophodni uvod u svako somičko žrtvovanje. 7). 374 Up. ta žrtva je svake devete godine obnavljana u Upsali vešanjem devet ljudi i drugih životinjskih žrtava. З). Neprekidno se podseća na povod za taj regressus ad uterum: »Čovek je zapravo ne-rođen. str. da bi sprečio rađanje zastrašujućeg čudovišta posle sjedinjenja Reči (Vać) i Žrtve (Jađnje) (Sat. Br. njegov plašt je posteljica«. »čovek se rađa tri puta: prvi put od svojih roditelja. Kao što to objavljuje Šatapatha Brahmana (XI. 3. drugi put kada prinosi žrtvu. »Onaj ko prođe kroz obred osvećenja približava se bogovima i postaje jedan od njih« (isto.. 2. 74. Ova indoevropska paralela ide u prilog pretpostavci da se purušamedhci izvršavala slobodno. U stvari. Brah. da ovlada Svemirom (VI. III. 3. 45). »sveštenici onoga kome daju dikšu pretvaraju u embrion. tj. itd.. prev. ali se podjednako upražnjava i u drugim prilikama. koji ie pisao u XI veku. I. I. II. 3). ali ne treba zaboraviti da ti liturgijski tekstovi ne predstavljaju vedsku religiju u ceimi. Br. »iskušenik je žrtva ponuđena bogovima« (Šat. Inicijacijska struktura obreda: osvećenje (dikša). U stvari. to je posteljica. Gonda. Ali. »Dikšita je embrion.scenarija purusamedha: ranjen kopljem i obešen ο Drvo sveta tokom devet noći. Ali u Indiji. koje se ponavlja prilikom svakog žrtvovanja. Obredna »smrt« postiže se »ubijanjem« ili je to simboličan regressus ad uterurn372 Jednaka vrednost ovih dveju metoda implikuje izjednačavanje »žrtvene smrti« i »rađanja«.. Gonda. »dikšita je prinošenje žrtve« (Taitt. Dakle. 5. ubijanje ljudskih žrtava je na kraju predstavljalo ilustraciju metafizike soteriološkog tipa. »Dikšita vtj.). II. Rađa se tek kroz žrtvu« (Mait. I. III. Isti tekst tvrdi da prinosilac žrtve mora u trenutku ponovnog rođenja da se pridigne prema sve četiri strane sveta. I. »Prinosilac žrtve je predodređen da se uistinu rodi u nebeskom svetu« (Šat.. up. 6: oranmaćarin je priznat za dikšitu. str. III.ija je potvrđ'ena u Atharvavedi XI.. 6. kada je prošao kroz inicijacijski regressus ad uterum.. treći put kada umre i kada ga postave na vatru. (Aitareja Brahmana I. I). On ima stisnute pesnice. odnosno njegovo rađanje u višem obliku bivstvovanja. 18 i dalje). str. itd. 115 i dalje. kraljevo pomazanje (rađasuja) Da bismo razumeli taj proces. dikša. takođe tekstove koje navodi Gonda. 373 Svi ovi inicijacijski obredi prirodno imaju mitski obrazac: to je Indta koji se preobražava u zametak i ulazi u Vaćinu matericu. Odin žrtvuje »sebe samome sebi« kako bi stekao mudrost i ovladao magijom (Havamal. »Kada se osvećuje. VII. reč je ο mnoštvu »smrti« jer svaki »dva puta rođeni« tokom svog života upražnjava određeni broj žrtava šrauta. odakle on ponovo stiže u egzistenciju«. . 6. to je materica od koje se pravi dikša.. 1.. Ukratko.. 2. 349. onog koji upražnjava dikšu. (Taittirja-Sam. dikša je isto tako poistovećena sa smrću. delo. Nciissances mystiques. 6.. 372 Lat: povratak u matericu (prim. on (prinosilac žrtve) umire po drugi put« (Đaim. ^ Osvećenje.. nav. 315 i dalje. gde su praksa i teorija žrtvovanja bile neprekidno reinterpretirane. i embrion ima stisnute pesnice dok je u utrobi« . str. 2. 11).Sam.. onaj koji upražnjava dikšu) је seme« (Maitrajani Samhita III. naime. Oni ga uvode u posebno spremište: posebno spremište. Naporedni tekstovi uaglašavaju embriološki i opstetrički karakter obreda. Samhita VI. Oni ga škrope vodom. 8). III. ' . I. Br. tokom dikše zbiva se isti povratak u embrionalno stanje.7 Up.373 Ovo novo mistieno rođenje. 12)'. II i dalje).374 Prema drugim izvorima. III.

16). rađasuja. str. doduše prolazna. istovremeno. Verovatno je cilj ljudskih žrtava koje su prinošene ti paganskoj Upsali podjednako bio i kosmički preporod i osnaživanje kraljevske moći. Coomaraswamy. gore. Videli smo koji su se rezultati postizali posle žrtve ašvamedha (up. Središnje ceremonije odvijale su se oko Nove godine. kao i Priroda. 375 Prinosilac žrtve »se sam u obliku semena (predstavljenog zrnima peska) . U vedsko doba »divinizacija«. nap. postajali blagosloveni i preporođeni. 360.375 Primer su dali bogovi: »O Agni. Obredna smrt je dakle preduslov za stizanje do bogova i. »Atmayajfia: Self-Sacrifice«. Ali sve se to postizalo obredima koji su. težeći za ponavljanjem stvaranja. Jer »bogovi su žrtvovani'em prinosili Žrtvu« (X. u blizinu bogova. 5). prinosilac žrtve a takođe i celo društvo. 11. postignuta žrtvovanjem. žrtvuj svoje sopstveno telo! « (Rigveda VI. »embrionalno sazrevanje« i ponovno rođenje prinosioca žrtve. 5). istovremeno obuhvatali »smrt«. tekstove koje navodi A. upravo su takvim obrednim uspenjima na Nebo. uvećavajući svoje telo!« (X. i bacio se na žrtveni oltar da bi se ponovo rodio na Nebu. a obično je sledila još jedna godina završnih ceremonija. 19). Rađasuja je po svoj prilici skraćeni oblik niza godišnjih ceremonija koje služe za obnavljanje bacio« u domaću vatru kako bi osigurao svoje ponovno rođenje tu — na zemlji. Pomazanju je prethodila godina dikše. za postizanje dobro ispunjene egzistencije u tom svetu. 2): »Žrtvuj sam sebe. podrazumevalo je analogan scenario. 81. Žrtvovanje indijskog lcralja. nije podrazumevala nikakvo obezvređivanje Života i ljudske egzistencije. Naprotiv. up.3. 90.

i vrlo je verovatno da je izvorno bio povezan s dozrevanjem žetve. Središte sveta — i dodiruje Nebo. Kosmogonije i metafizika Vedske himne neposredno ili samo nagoveštavajući prikazuju više kosmogonija. i kosmogonije i obnavljanja sveta s druge strane. jer je on. na neki način. odnosno za presto. postizao se sukcesivno povratak budućeg kralja na stanje embriona. drugim rečima. i to iz perspektive koja im je bila svojstvena. duž axis mundi — koju predstavlja kralj — kako bi se oplodila Zemlja. Reč je ο prilično rasprostranjenim mitoPotvrđenim u različitim slojevima kultnre. Škropljenje se vezuje za Vodu koja silazi s Neba. Kao i tolike druge ' e Ancicnt Indian Royal Consecration. drugim rečima. kralj po jednom iskorakne prema sve četiri strane sveta i simbolično se penje do zenita. Najzad. Kada Vrhovni vladar podigne ruku. taj gest ima kosmogonijsko značenje: on simbolizuje uzdizanje axis mundi. bilo posle sjedinjenja muške vode za ženskom. Druga faza obreda završavala se stvaranjem novog vladarevog tela: to je bilo simbolično telo. koji je istovremeno poistovećen s Prađapatijem i s Kosmosom. njegovo jednogodišnje dozrevanje i njegovo ponovno mistično rođenje kao Kosmokratora. koje se dobijalo bilo posle rnističnog venčanja kralja s kastom bramana ili s narodom (taj mu je brak omogućavao da se rodi iz njih kao iz materice). .11 Primetili smo blisku vezu između obredne smrti i obrednog preporoda s jedne. U nastavku ovih obreda. kralj stiče vrhovnu vlast nad četiri smera prostiranja Kosmosa i nad godišnjim dobima. ili posle sjedinjenja zlata — koje označava plamen — i vode.Univerzuma. Bilo bi uzaludno tr-ažiti »poreklo« svake od ovih kosmogonija. Različitim fazama obreda. 75. Treću fazu je činio niz obreda preko kojih je kralj postizao vrhovnu vlast nad tri sveta. Njih će razviti i uobličiti autori Brcihmana. u sebi sadržavao Kosmos. »Embrionalni period« budućeg vladara odgovarao je procesu sazrevanja Univerzuma. imaju paralele u Još starijim ili još »primitivmjim« kulturama. kao i svaki prinosilac žrtve šrauta. Čak i one za koje se rnože pretpostaviti da su ih doneli Arijci. posebno imajući u vidu njihovo prekomerno oduševljenje prema žrtvovanju. Kada primi pomazanje. str. a istovremeno je postajao Kosmokrator. on je otelovljavao Kosmos. Sve su ove ideje u tesnoj vezi s kosmogonijskim mitovima ο kojima ćemo uskoro raspravljati. on gospodari sveukupnim prostorno-vremenskim Univerzumom. Kralj je imao središnju ulogu. kralj ostaje da stoji na prestolu: on otelovljuje kosmičku osu učvršćenu za pupak Zemlje.

ona se udaje za Purušu. Atharvaveda (X. U stvari (strofa 5). Možemo ih označiti na sledeći način: 1) stvaranje oplođenjem prvobitne Vode. 129) lcosmogonija je prika zana kao metafizika. Pesnik se pita kako je Biće moglo da iziđ. »U to vreme nije postojala ni smrt. tako se i ova himna izgovarala u jednom od obreda koj prate rođenje sina. život i ljudi potiču od njegovog soj stvenog tela. vetar iz njegovog daha.« Osim »toga. on oplođuje Vodu koja rađa boga vatre Agnija (strofa 7). Ali za naše istraživanje su značajna upravo indijska tumačenja i revalorizacije nekih kosmogonijskih mitova. Postojao je samo neodređeni prin cip nazvan »Jedno« (neutrum). Ratnik je bio od njegovih ruku. 2) stvaranje komadanjem Iskonskog džina. nije postojalo ništ< drugo« (strofa 2). kod starih Germana (Imii i u Mesopotamiji (Tijamat). 121. 1). četiri tipa kosmogonija oduševljavala vedske pesnike i teologe. 6. . Izgleda da su. Prađapati). u Indiji postaje omiljen prilično kasno. ali bogovima indijsk kosmogonije svojstven oblik bivstvovanja (up. Ш> 4. od njegovih nogu rodi se Sluga« (strofa 12. mesec iz njegove svesti. 12). tako da liče na Purušu). skambhom. i prilikon obreda očišćenja vezanih za obnavljanje. Bogovi žrtvuju »Čoveka«: iz njegovog raskomadanog tela nastaju životinje. 2. slika kosmogoniju drevnog tipa stvaranje putem žrtvovanja nekog božanskog antropomorfnog Βΐάε Purušasukta je podstakla bezbrojne spekulacije. liturgijski elementi. žensku tvoračku energiju. U slavnoj himni Rigveda X. sunce iz njegovog pogleda. (strofa 13—14). Nebo iziđe iz njegove glave. IV. Himna jasno pokazuje da Puruša prethodi stvaranju nadilazi ga. društvene klase. Mi čije paralele nalazimo u Kini (Pan-ku). prodirući u nju. Egzemplarna funkcija ove žrtve naglašena je u poslednjoj strofi (16): »Bogovi su žrtvu prinosili žrtvom«. al je toplina (izazvana askezom. itd. bogovi: »Njegova usta postaju Brahman. posebno u Epopeji i u Puranama. iz ne-Bića. U Brhadaranjaka Up. u suštini. od njegovih bedara postade Zanatlija. iz njegovih nogu zemlja. Puruša rađa Virađ. zemlja. Renu). Ali. ali se slika zametka ne slaže sa ovim božanstvom koje je politehničar bez premca. Svetašvatara. u ceremonijama prilikom utemeljivanja ћгз mova (sagrađenih. Rigveda X. bog zamišljen kao Hiranjagarbha (Zlatni zametak) lebdi iznad Vode. prvu klicu koju је Voda primila dovodi u vezu s »Univerzalnim majstorom« Višvakarmanom.377 Stvaranje je u pravom smislu proizvod jedne kosmičke žrtve. »Na početku. 82. i imanentan. Puruša je istovremeno bio i žrtvovana žrtva. mada Kosmos. pošto na početku nije postojalo ni »ne-Biće ni Biće (strofa I. Div Puruša (»Čovek«) je istovremeno postojao i kao kosmički totalitet (strofe 1—4) i kao androgino Biće. tminu je skrivala tmina«. tapas) porodila 376 Slika Zlatnog zametka će u klasičnoj Indiji postati Kosmičko jaje koje rađa Voda (već u Upanišadama: Katha Up„ IV. i kosmologije svuda u starom svetu predstavljaju nasleđe koje je prenošeno od preistorije. Puruše. uostalom. i božanstvo žrtvovanja. istovremeno bića i nebića. »kosmogonijski gnjurac«. 3) stvaranje koje započinje od nekog jedinstva-totaliteta. ni ljudi. 90). Indra i Agni iz njegovih usta. prev. ni bogovi). 7. Puruša je istovremeno i transcer dentan. ni ne-smrt< (odnosno. 4) stvaranje razdvajanjem Neba i Zemlje. Podsetimo na to da starost neke kosmogonije ne treba prosuđivati prema prvim dokumentima koji je prikazuju. što je paradoksalan. na franc.religiozne ideje i verovanja.376 Druga kosmogonijska tema koja je bila korenito reinterpretirana iz ritualističke perspektive nalazi se u podjednako čuvenoj himni Purušasukta (Rigveda X. 377 Virad je neka vrsta Šakti. nebo. U ovim primerima reč je ο varijantama jednog izvornog mita koji je Zlatni zametak prikazivao kao seme boga tvorca koji lebdi nad prvobitnom Vodom. »Jedno je disalo iz sopstvene ži votne snage i nije imalo dah. 28) poistovećuje Zlatni zametak s Kosmičkim stubom.378 U najslavnijoj himni Rigvede (X. Jedan od najdrevnijih i najrasprostranjenijih mitova. 5. a zatim ona rađa njega. 3. drugim rečima. kao što j u drevnim društvima mit služio kao egzemplarni model stvj ranja. Drugim rečima.

4). koju je proslavila Purušasukta. kao i Univerzum proizvodi su stvaralačke iudnje (kama). sin boga Vivasvata. Aksiom jednog nespoznatljivog vrhovnog bića — »Jednog«. dok Atharvaveda objavljuje da su je i svi ostali bogovi stekli na isti način (XI. Mnoštvo kosmogonija slaže se sa brojnošću predanja koja se tiču teogonije i porekla čoveka. Ali ovaj mitski motiv. na muški i na ženski princip (up. jedino su u Indiji ovi mitovi doveli do stvaranja određenih tehnika žrtvovanja kontemplativnih metoda i . Rigveda jasno kaže da su oni taj dar dobili od Savitri (IV. 19. 90. Na početku. što je začuđujuća tvrdnja којг anticipira jednu od osnovnih tema indijske filozofske misli. Jamom i njegovom sestrom Jami (X. U Mahabharati. »Univerzalnog majstora«. štaviše. 167. bogovi su postali besmrtni tek pošto su obavili određena žrtvovanja. »Prvo seme« se zatim podelilo na »gore« na »dole«. čin demijurga Indre koji zgromi i raskomada prvobitnog Zmaja predstavlja obrazac tako različitih dela kao što su građenje neke kuće ili govorničko nadmetanje. 4. zbog čega je pretila opasnost da ona potone u okean (VI. Njihov mitski predak je Manu. XII. Kao i Puruša iz Rigvede X. tapas (X. 7. 10).s nici u svojim razmišljanjima »znaše da otkriju mesto Bića u ne-Biću« (strofa 4).»Jedno«. Prema Rigvedi. 1). prvi prinosilac žrtve i prvi čovek (Rigveda X. i ljudi su žrtvovanjem mogli da postanu besmrtni. Jedno prethodi Univerzumu 1 stvara svet emanacijom svog sopstvenog bića. Indrinog posecanja Vritre. 6). ili pak pijući somu. on zna poreklo »drugog stvaranja«) — osim ako ga ni on ne zna?« Himna predstavlja najvišu tačku do koje je došla vedska misao. čuven i u drugim religijama. 2) pripoveda kako su bogove rodili boginja Aditi. 63. Ipak. odnosno. Navedimo najzad i Stvaranje kao čin nekog Božanskog Bića. Što se tiče četvrte kosmogonijske teme — razdvajanja Neba i Zemlje. 81) koji svet oblikuje kao vajar. biće razvijen u Upanišadama i u nekim filozofskim sisteroima. Rigveda X. 9). stvaranja pojavnos sveta. 4). ili su se oni izdvojili iz prvobitne vodene mase odnosno iz ne-Bića. Visvakarmana (Rigveda. kao što smo upravo videli. Ljudi takođe potiču od prvobitnog рага Nebo—Zemlja. Prema Brahmanama. Neki od ovih mitova koji se tiču rođenja bogova i ljudi. 5. i ista ta Žudnja »bila јс prvo seme (retas) Svesti (manas)«. odnosno. I druga verzija poistovećuje mitske roditelje s Vivasvatinom decom. ali bogovi su odlučili da ta besmrtnost bude čisto duhovna. Pesnik zaključuje znakom pitanja: »Onaj koji nadgleda ovaj (svet) sa najvišeg nebeskog svoda to jedini zna (tj. 7). 52—54. Voda i Zemlja. 2) ili od Agnija (VI. gubitka ili sticanja besmrtnosti.. U svakom slučaju. vedski pesnici vezuju za temu Stvaranja-žrtve. Ali ostaje zagonetka »drugog stvaranja«.io »Toga« — koje podjednako transcendira i Bogove i Stvaranje. Bogovi su rođeni posle (strofa 6) stvaranja pojavnog sveta oni dakle nisu tvorci stvaranja sveta. smrt uvodi Brahma kako bi učinio lakšom Zemlju pretovarenu masom ljudi. kovač ili drvodelja. ne gubeći pri tom svoju transcendentnost. X. »nerazvi jeno« (abhu) — tj. »zametak« — »prekriven prazninom« (što se može razumeti kao: okružen prvobitnom Vodom). dostupna ljudima tek posle smrti (Šatapatha Br. Tema je drevna i podložna začuđujućim reinterpretacijama i primenama. 12) objašnjava poreklo ljudi (odnosno četiri društvene klase) polazeći od delova tela žrtvovanog prvobitnog Diva. susreću se i kod drugih indoevropskih naroda. bogove su ili rodili prvobitni par Nebo i Zemlja. Purušasukta (X. 72. Već smo videli (§ 68). Indra je besmrtnost postigao isposništvom. potvrđeno je da odgovarajući mitovi postoje u brojnim tradicionalnim kulturama. Najzad. Ali oni nisu svi bili besmrtni. ovaj mit je sličan Purušasukti: reč je ο nasilnoj podeli jednog »totaliteta« radi stvaranja (ili ob· navljanja) sveta. 54. X. Jedna kasnija himna (Rigveda X. Pe. Valja zapamtiti ovu ideju koja je od suštinskog značaja za kasniju indijsku misao: svest. 256— 258). Iz te (»neraz vijene«) klice razvila se Žudnja (kama). 63. IV^ 11. 3. Postoje i druga mitološka objašnjenja smrti. 90. njihova egzistencija započinje posle stvaranja sveta. Ovde prepoznajemo jednu od klica filozofije sankhjajoge i budizma.

Godimi« (isto.379 Prađapatijeva iscrpljenost је prikazana dirljivim slikama: »Pošto je Prađapati ispustio živa bića. i bogovi su ga izlečili (obredom) agnihotra. 2). Puruša je Godina« (Jaim. Ali ga je žudnja (kama) podstakla da se umnoži. i njegovi zglobovi jesu spojevi dana i noći (odnosno. jer su askeza i seksualnost blisko povezane u indijskoj religioznoj misli. 379 Znamo da slična shvatanja karakterišu drevne kulture. 4. 2. ili.° trostruko poistovećenje Prađapatija s Univerzumom. On se askezom »zagreja« do najvišeg stupnja (tapas. II. čisto duhovno prisustvo. on prodre u nju. No. pun mesec i mlad mesec. itd. i dalje). odnosno. on liči na »Jedno« iz Rigvede X.16 to se može razumeti i — znojenjem. da se reprodukuje (Šat. Onako kako ga prikazuje Brahmane. učvrstivši mu zglobove« (Šat.« Sveštenici obnavljaju Prađapatija. Prađapati izgleda kao tvorevina naučne spekulaoije. Godina. On najpre stvori brahman odnosno Trostruko znanje (tri Vede) a zatim od Govora stvori Vodu. jasno se kaže da su pet godišnjih doba i pet slojeva zrtvenika za vatru — zglobovi Prađapatiievog kosmičkog tela (Sat. I. svako irtvovanje ponavlja prvobitni čin stvaranja i jemči za kontinuitet sveta tokom sledeće godine. Doktrina žrtvovanja u Brahmanama Purušasukta je polazište i doktrinarna potvrda teorije žrtvovanja koja je razrađena u Brahmanama (oko 1000—800. pre Hr. 35—36). i zbog toga ljudi govore: »Žrtvovanje je Prađavati. Na neki način. »sličnog« [sanskri (samskri)J. Prađapati izvesno jeste Godina. 56. Zatim su stvoreni bogovi da nasele Nebo. 1. (isto. 6. Br. up. 9V.). Identičnost Puruša— Prađapati. upravo način postojanja sveta i života čini da se oni iscrpljuju samim trajanjem. njegovi su zglobovi bili iščašeni. on stvori drugi pandan samoga sebe odnosno zrtvovanje. Ona označava opadanje važnosti shvatanja na koje se oslanjao vedski ritual. pre svega. 2) jasno kaže da je »taj Prađapati. 1. i asure da nasele Zemlju. i na Višvakarmana. Osnovna ideja jeste da se Prađapati istrošio i najzad iscrpeo putem stvaranja »zagrevanjem« i ponavljanih »ispuštanja«. Želeći da se reprodukuje putem Vode. 1. 1. XI. 1). On nije bio u stanju da se uspravi na svojim oslabljenim zglobovirna. jara«) i poče da stvara emanacijom. bio načinjen od 720 dana i noći. Prađapati će posle kosmogonijskog čina upoznati smrtnu »iscrpljenost«. 13). potvrđena je i tekstovima: »Puruša je Prađapati. Ovaj »Gospodar stvorenja« je blizu Velikih kosmičkih bogova. Br. 5). ali je njegova struktura drevna. Na početku. . 76. Kao što je Puruša sam sebe dao bogovima i dopustio da bude raskomadan kako bi stvorio Univerzum. Mit i njegove slike prevode kosmogoniju u biološke termine. čija ljuska postade Zemlja. Šatapatha Br. 6. . VI. 1. a na prvom mestu kulture paleouzgajivača. ja sam stvorio pandan samome sebi. 6.17 Prađapati je mislio: »Uistinu. postavljajući slojeve opeka od kojih je načinjen žrtvenik. predstavlja veliku novinu brahmanske teorije žrtvovanja. XI. VI. nadovezuje na Purušu. stvori se jedno jaje. Drugim rečima.spekulacija koje su imale tako odlučujuću ulogu pri buđenju jedne nove religiozne svesti. Ukratko. »Taj iščašeni Prađapati sam (sada) postaje taj sagrađeni žrtvenik vatre. uostalom. Prađapati je bio neočitovano Jedinstvo—Totalitet. zbog toga se žrtvenik sastoji od 360 kamenova koji čine ogradu i 360 opeka«. zora i sumrak). ali se. 1. s cikličnim Vremenom (Godinom) i sa žrtvenikom za vatru. Br. »toplota. Br. 129. Dva ključna termina — tapas (asketski žar) i visriđ (vistrij) (raspršeno zračenje) — mogu imati seksualne konotacije koje su posredne ili se podrazumevaju.« Pored toga. Isto delo (X.. 3. i pripremu otkrića do kojih su došli autori Upanišada. i počeci godišnjih doba. Dajući svoje sopstvo (atman) bogovima. VI. dosl. kao u nekim primitivnim kosmogonijama. obnavljanje i р» novno uzglobljavanje Prađapatijevog kosmičkog tela obavljeni su žrtvovanjem odnosno građenjem jednog žrtvenog oltara za proslavIjanje agnićajane (§ 72). ispuštanjem semena.

5). i istovremeno. 1. ubeđenih u presudnu važnost tih obreda. prinosilac žrtve stvara sebi novo telo. 7. autori Brahmana su umnožili mitove ili fragmente mitova iznova ih tumačeći u skladu s novom perspektivom ili stvarajući ih iznova. dobro integrisan i plodan. brahman i atman su implicitno poistoveceni već u doba Brahmana. on postaje »potpun«. što je oblik egzistiranja koji prevazilazi Vreme. Zrtvovanje nema samo kosmogonijsku svrhu i eshatološku funkciju. 1—7). znanje. To je istovremeno i opravdanje za oholost brahmana. Kao što bog žrtvovanjem ponovo zadobija svoju osobu (atman). Sam. III. s prinosiocem žrtve.). II. U Brahmanama vedski bogovi su podređeni magičnim i tvoračkim snagama žrtvovanja ili čak nisu upućeni u njih. 2. Bogovi su tekođe besmrtnosti stekli žrtvovanjem. Dragi tekst Šatapatha Brahmane (X. »osobu«. 3. 8). 4. atman. 74 i dalje. drugim rečima. Br. ■^I. 6). Up. 3. 3. IV. VIII. 4. najmanja sumnja u njegovu delotvornost može imati pogubne posledice. To je nova primena drevne ideje ο neophodnosti godišnjeg (ili periodičnog) ponavljanja kosmogonije. s njegovim atmanom. Prađapati i žrtvenik vatre izjednačeni su u Rigvedi: suglasnici R(i)g su poistovećeni s opekama žrtvenika. Eshatologija: poistovećenje s Prađapatijem putem žrtvovanja Pa ipak. 236 i dalje. Prema tome. To znači da će se on posle smrti vratiti u život. odnosno. oni su tek žrtvovanjem stekli božansku prirodu i besmrtnost (isto. prinosilac žrtve obavlja istu operaciju spajanja i objedinjavanja na svojoj sopstvenoj ličnosti. Kada je dovršen i dobro integrisan. 8). 6. odatle proizlazi da je on isto tako poistovećen i sa Prađapatijem i. tačnije. »ceo«.000 suglasnika Riga. njihov zbir čini atman (Aitareja Br. 6. VI. str. 2) opisuje »Zlatnog Purušu« u čovečjem srcu kao zrno pirinča ili prosa — dodajući pri tom da је оп veći od 380 381 382 . Instant et Cause.) Od tada. 77. zahvaljujući svom atmanu. polazeći od neke fantastične etimologije. 3. Br. 2. »Izrada« atmana na neki način liči na ponovno objedinjavanje Prađapatija. učene aluzije. Les Religions de l'Inde. na koncu. atman. svoj atman (Kaušitaki Brahmana. Važno je — i to je cilj obreda — biti »potpun« (sarva). Gradeći žrtvenik vatre (agnićajanu).382 Up. blagostanje u ovom svetu ι »ne-smrt« u drugom svetu. prinosilac žrtve se poistovećuje s Prađapatijem. na tajanstvenu snagu obreda se usredsređuje sve: poreklo i suština bogova. Ali žrtvovanje se mora obaviti prem-i pravilima i s verom. 1. sveta moć. i teogonija i soteriologija. 3. 3. Gonda. 2. i to stanje sačuvati i posle smrti. 40. ίθ. II.To je izvorni smisao žrtvovanja u Brahmanama: ponovo stvoriti Kosmos koji je ciklično Vreme (Godina) »iščašilo« i »iscrplo«. Ali. prinosilac žrtve sebi gradi sopstveno qa. To znači da su psiho-fiziološke funkcije prinosioca žrtve prikupljene i objedinjene kroz obrednu aktivnost. 2. Br. itd. pošto je brahman izjednačen sa 432. stičući brahman (Sat. X. totalitet obrednih činova (karma) čini »osobu«. 1. nego može da stvori jedno duhovno i neuništivo biće. Da bi ilustrovali tu obrednu dok· trinu koja je istovremeno i kosmogonija. sanskri) Prađapatija. Prađapati i prinosilac žrtve su poistovećeni u samoj obrednoj radnji: žrtvenik jeste Prađapati. uzdiže se na Nebo gde se rada po drugi put (Šat. prinosilac žrtve postaje taj žrtvenik. 381 To je potvrđeno drugim nizom poistovećivanja. nego omogućava postizanje jednog novog oblika bivstvovanja. itd. Magijskom snagom obreda. Lilian Silburn. 12) i stiče »besmrtnost« (isto. u »ne-smrt«. probila se jedna nova ideja: žrtvovanje ne samo da obnavlja Prađapatija i osigurava održanje sveta. ili zagonetke. Objavljuje se da su na početku i bogovi bili smrtni (Taitt. ne bi prineo žrtvu vatre« (Šat. str.380 »Sastavljajući« (samdha. u zoru. I. Kroz žrtvovanje — odnosno delatnošću koju obavljaju sveštenici — svet opstaje živ. rasutog i iscrpljenog činom kosmogonije. Jer »sunce ne bi izašlo ako sveštenik. prinosilac žrtve postaje »besmrtan«. VII. vrlo rano.

Prađapati (Brahman) i atman su istovetni zato što su proizvod jedne iste aktivnosti: »obnavljanja«, objedinjavanja; bez značaja je to Što su materijali različiti: opeke žrtvenika za Prađapatija —< Brahman, organske i psiho-mentalne funkcije za atman.383 Ali važno je podvući da je to jedan kosmogonijski mit koji, na koncu, predstavlja primerni obrazac »konstrukcije« atmana. Razne joga-tehnike primenjuju isti princip: »sabiranje« i »objedinjavanje« telesnih položaja, disanja, psihomentalne aktivnosti. Otkriće istovetnosti između Ja (atmana) i brahmana neumorno će se koristiti i različito vrednovati u Upanišadama (§ 80). Za sada, dodajmo da brahman u Brahmanama označava proces kosmičkog žrtvovanja, a u širem smislu, tajanstvenu snagu koja održava Univerzum. Ali već se u Vedama ο brahmanu misli i jasno govori kao ο neuništivom, nepokretnom, suštinskom principu svake egzistenoiie. Značajno je i to što u više himni Atharvavede (X, 7, 88; itd.) brahman biva poistovećen sa skambhom (dosl. podupirač, držač, stub); drugim rečima, brahman je Grund koji drži Svet, istovremeno kosmička osa i ontološki temelj. »U skambhi je sve ono čime raspolaže duh (atmanvat), sve ono što diše« (Atharvaveda VII, 8, 2). »Onaj ko poznaje 'brahman u čoveku, poznaje vrhovno biće [paramešthin, (parame§thin) Gospodina], a onaj ko poznaje vrhovno biće poznaje skambhu« (Atharvaveda, X, 8, 43). Uočljiv je napor da se izdvoji konačna realnost: brahman je priznat za Stub Univerzuma, nosač, osnovu, a već se u vedskim tekstovima široko koristio termin pratištha (pratistha) koji iskazuje sve te pojmove. Brahman je poistovećen s brahmanom pošto poznaje strukturu i poreklo Univerzuma, pošto poznaje Govor koji iskazuje sve to, jer Vać, Logos, može bilo koju osobu da preobrazi u brahmana (već Rigveda X, 125, 7). »Rođen.je brahmana je večna inkarnacija dharme« (Manu, I, 98).вз Jedna posebna kategorija dela, Aranjake (dosl. »šumske«) dopušta nam da pratimo prelaz od žrtvenog sistema (karma-kanda) iz Brahmana ka primatu metafizičkog znanja [đnjana-kanda (jnana-kanda)'] koje objavljuju Upanišade. Aranjake su bile prenošene u tajnosti, daleko od gradova, u šumi. Njihova doktrina stavlja naglasak na Ja, subjekt žrtvovanja, a ne više na konkretnu stvarnost obreda. Prema Aranjakama, bogovi su skriveni u čoveku; drugirn rečima, korelacija makrokosmos-mikrokosmos, osnova vedske misli, sada otkriva homologiju između kosmičkih božanstava i božanstava prisutnih u ljudskom telu (up. Aitareja Aranjaka, I, 3, 8; II, 1, 2; III, 1, 1; itd. Šankhajana Aranjaka, VII, 2 i dalje; VI, 2 i dalje; itd.). Prema tome, »interiorizacija žrtvovanja« (up. § 78) dopušta da se žrtvene ponude istovremeno upute i »unutrašnjim« i »spoljašnjim« bogovima. Konačni cilj je jedinstvo (samhita) različitih teo-kosmičkih slojeva i organa, i psiho-fizioloških funkcija čoveka. Posle brojnih usaglašavanja i poistovećivanja, dolazi se do zaključka da je »svest ο Sebi [prađnjatman (prajnatman)] isto što i Sunce« (Ait. Ar. III, 2, 3; Šankh. Ar, VIII, 3—7). Što je smelo izjednačavanje, koje će razviti i uobličiti autori Upanišada.

78. »Tapas«: tehnika i dijalektika trpljenja U više navrata smo pomenuli askezu, tapas, jer se ne može govoriti ο indijskim bogovima, mitovima ili najznačajnijim obredima, a da se ne pomene to obredno »zagrevanje«, ta »toplota« ili »žar« koji se postiže trpljenjem. Izraz tapas, od korena tap, »zagrejati«, »ključati«, jasno je potvrđen u Rigvedama (up. na primer, VIII, 59, 6; X, 136, 2; 154, 2, 4; 167, 1; 109, 4; itd.). Rec je ο indoevropskoj tradiciji jer »izuzetna toplota« ili »žestina« (mdnos, furor, ferg, wut) u jednom naporednom kontekstu ima svoju ulogu u obredima herojskog tipa.24 Dodajmo da je
Neba, veći od etera, od zemlje i od svih stvari: »to je ja Duha ι moje ja; umirući, steći ću to ja«. Tekst je značajan zato što je Puruša s jedne strane poistovećen s brahmanom (srednji rod) dok je, s druge strane, izjednačenje atman-brahman već osigurano. 82 Up. L. Silburn, nav. delo, str. 104 i dalje.

»zagrevanje: različitim psiho-fiziološkim tehnikama, na primer, izuzetno zaljućenom hranom, potvrđeno kod vidara i čarobnjaka u primitivnim kulturama.25 Postizanje magijsko-religiozne »moći« prati jaka unutrašnja toplota; sama ta »moć« iskazuje se izrazima koji označavaju »toplotu«, »gorenje«, »izuzetnu toplinu«, itd. Pomenuli smo ove činjenice kako bismo istakli starost i značajnu rasprostranjenost trpljenja tipa tapas. To niukoliko ne podrazumeva nearijsko poreklo indijske askeze. Indoevropljani, a pogotovu vedski Indijci, nasledili su preistorijske tehnike koje su različito vrednovali. Razjasnimo odmah da obredno »zagrevanje« m na jednom drugom mestu nije dostiglo značaj koji je u Indiji stekao tapas, od najstarijih vremena pa do naših dana. Asketsko »zagrevanje« nalazi svoj obrazac ili svoju homologiju slikama, u simbolima i u mitovima koji su povezani s toplotom koja »peče« žetvu i zagreva jaja obezbeđujući da se ona izlegu, sa seksualnim zanosom, posebno sa žarom organizma, i s vatrom apaljenom trenjem dva drvena štapića. Tapas je »tvorac« na lse Palnova: kosmogonijskom, religioznom, metafizičkom. Već
ζ Up Eliade, Le Yoga, str. 114, η. 1. vid. neke primere u našem Le Chamanisme (2. izd.), str. 369 i dalje.

smo videli da Prađapati stvara svet »zagrevajući se« tapasom, a iscrpljenost koja za tim sledi može se izjednačiti sa zamorom posle seksualnog čina (§ 76). Na obrednom planu tapas omogućava »ponovno rađanje«, tj. prelaz iz ovog u svet bogova, iz sfere »profanog« u sferu »sakralnog«. Osim toga, askeza onome koji kontemplira pomaže da »u sebi razvije« misterije ezoteričnog znanja i otkriva mu duboke istine. (Agni tapasvinu daje »toplotu glave«, čineći ga tako pronicljivim.) Askeza korenito menja oblik bivstvovanja askete, daje mu natčovečansku »snagu« k.oja može postati opasna, a u nekim slučajevima i »demonska«.384 Tapas obuhvata uvodna najznačajnija žrtvovanja, ceremoniju inicijacije, učenje brahmaćarina. U osnovi tapas se obavlja postom, bdenjem pored vatre ili stajanjem na suncu, ređe ispijanjem opojnih supstanci. Ali »zagrevanje« se podjednako postiže i zadržavanjem daha, što otvara put za izvođenje jedne smele homologije između tog vedskog obreda sa primesama joge. Ovu homologaciju omogućavaju pre svega spekulacije Brahmana u vezi sa žrtvovanjem. Žrtvovanje je rano bilo uključeno u tapas. Objavljeno je da su bogovi stekli besmrtnost ne samo žrtvovanjem (§ 76), nego i askezom. Ako se bogovima u vedskom kultu prinose soma, topljeni maslac i sveta vatra, u asketskoj praksi nudi im se »unutrašnje žrtvovanje«, u kojem fiziološke funkcije zamenjuju levanice i obredne predmete. Disanje se često poistovećivalo sa »neprekidnorn levanicom«.87 Govori se ο pranagnihotri, odnosno, »žrtvovanju vatre (obavljenom) disanjem« (Vaikhansasmartasutra II, 18). Shvatanje tog »unutrašnjeg žrtvovanja« je novina koja je imala višestruks posledice; ona će asketama, pa čak i najekscentričnijim misticima, omogućiti da se održe unutar brahmanizma i, kasnije, hinduizma. S druge strane, to isto »unutrašnje žrtvovanje« upražnjavaće brahmani »stanovnici šume«, odnosno oni koji žive kao asketi [sannjasi (sannvasi)], ne napuštajući pri tom svoj društveni identitet »gospodara kuće«.385 Ukratko, tapas je uključen u čitav niz homologizacija izvedenib na različitim planovima. S jedne strane — a u skladu s osobenim težnjama indijskog duha — kosmičke strukture i fenomeni izjednačeni su s organima i funkcijama ljudskog tela i, pored toga, s elementima žrtvovanja (žrtvenik, vatra, žrtva, obredni instrumenti, liturgijske formule, itd.). S druge strane, askeza — koja je (već u preistorijska vremena) podrazumevala čitav jedan sistem podudarnosti između mikro i makrokosmosa (dah poistovećen s vetrom, itd.) — povezana je preko
28 Izraz šanti koji na sanskritu označava spokoj, mir duše, odsustvo strasti, olakšanje patnji, potiče od korena šam, koji je izvorno obuhvatao značenje: ugasiti »vatru, srdžbu, groznicu«, na koncu, »jaru« izazvanu demonskim silama; up. D. J. Hoens, Santi, naroč. str. 177 i dalje. 385 Njegov religiozni položaj je osvetljen (mada ne baš jasno) u spisima Aranjaka.

homologija sa žrtvovanjem. Neki oblici askeze, zadržavanje daha na primer, smatrani su čak za vrednije od žrtvovanja; smatralo se da je njihov ishod dragoceniji nego »plodovi« žrtvovanja. Ali sve te homologacije i sva ta izjednačavanja vrede, odnosno postaju stvarni i religiozno delotvorni jedino ako se razume dijalektika koja ih je obeloda· nila. '■ ,^: Na koncu, ovde je reč ο jednom broju sistema koji su s jedne strane homologni, a sa druge svrstani u jedan hijerarhijski promenjivi niz. Irtvovanje je poistovećeno sa askezom, ali ono što posle određenog trenutka najviše vredi jeste shvatanje principa koji opravdava slična izjednačavanja. Vrlo rano, sa Upanišadama, biće visoko uzdignuto razumevanje, znanje (đnjana) dok će sistem žrtvovanja, sa mitološkom teologijom koju implikuje, izgubiti religiozni primat. Ali ni taj sistem, zasnovan na superiornosti »razumevanja«, neće uspeti da zadrži primat barem kada je reč ο nekim ograncima društva. Jogini će, na primer, odlučujući značaj pridavati askezi i ispitivanju »mističnih« stanja; neki »ekstatičari« ili sledbenici obožavanja teističkog tipa (bhakti) odbaciće, u celini ili delimično, brahmanski ritualizam i metafizičke spekulacije Upanišada, kao i askezu (tapas) joginske tehnike. Ova dijalektika, sposobna da otkrije bezbrojne homologacije, poistovećivanja i podudarnosti na različitim planovima ljudskog iskustva (fiziologija, psihologija, obredna aktivnost, simbolizacija, »mistična iskustva«, itd.), bila je delo vedske epohe, ako ne i indoevropske protoistorije. Ali, ona će biti pozvana da odigra značajnu ulogu i u kasnijim epohama. Kao što ćemo videti, dijalektika uspostavljanja homologija otkriva svoje »tvoračke< mogućnosti posebno u trenucima religiozne i metafizičke krize, odnosno, kada jedan tradicionalni sistem izgubi svoju valjanost i kada se sruši njegov svet vrednosti. se mogli smatrati »čudnima« mada je bilo praktično nemogućc prosuditi da li oni pripadaju domorodačkim slojevima, ili samo odražavaju religiozna shvatanja nekih arijevskih plemena koja su se razvila na rubu vedske tradicije. Tako jedna himna Rigvede (X, 136) govori ο nekom asketi (muni) duge kose [kešin (kešin)~\, odevenom u »mrku prljavštinu«, »opasanim vetrom« (odnosno nagim), u koga »ulaze bogovi«. On uzvikuje: »U pijanstvu zanosa popeli smo se na vetrove. Vi, ostali smrtnici, vi možete da opazite samo naša tela« (strofa 3). Muni leti kroz vazduh, on je konj vetra-elementa (Vata) i prijatelj Vajua (boga Vetra). On živi u dva okeana, onom iz kojeg se rađa, i onorn u koji zalazi (strofa 5, up. Atharvaveda XI, 5, 6; itd.). »On ide tragovima Apsarasa, Gandharvasa i divljih životinja, on razume njihove misli« (strofa 6). On »pije sa Rudrom pehar otrova« (strofa 7). To je tipačan primer zanosa: duh munija napušta telo, on postaje misao polubožanskih Bića i divljih životinja, on živi u »dva okeana«. Aludiranje na konja Vetra i na bogove koje on inkorporira ukazuje na šamanističku tehniku. Vede podjednako spominju i druga natprirodna iskustva u vezi s mitskim likovima (Ekavratja, Brahmaćarin, Vena, itd.) koji verovatno predstavljaju divinizovane modele nekih asketa i čarobnjaka. »Čovekbog«, naime, ostaje preovlađujući motiv duhovne istorije Indije. Ekavratja verovatno predstavlja arhetip te tajanstvene grupe, vratja (vraya), kojom su povezani šivaistički asketi, »mistici«, prethodnici jogina ili predstavnici nekog nearijskog naroda. Njima je posvećena cela jedna knjiga Atharvavede (XV), ali je taj tekst nejasan. Odatle ipak proizilazi da vratje upražnjavaju askezu (oni ostaju stojeći po godinu dana, itd.), da poznaju kontrolu disanja (što se povezuje s različitim oblastima kosmosa, Atharvaveda XV, 14, 15 i dalje), da svoja tela dovode u odnos homologije s makrokosmosom (18, 1 i dalje). To je bratstvo ipak bilo značajno, jer je ustanovljen jedan poseban oblik žrtvovania, vratjastoma, da bi se njegovi članovi reintegrisali u brahmansko društvo.386 Vratjastomi su prisustvovale i druge osobe,

386 Vratje su nosile turbane, bile odevene u crno, a preko ramena su prebacivali dve ovčije kože, jednu crnu a drugu belu; za znak su lmali šiljati

među kojima su glavni bili jedan magadha koji je imao ulogu pevača, i jedna prostitutka (Atharvaveda XV, 2). Ona je povodom solsticijskog obreda (mahavrata) obredno opštila sa magadhom ili s jednim brahmaćarinom.387 I sam brahmaćarin je shvatan kao osoba na kosmičkoj lestvici. Iniciran, odeven u kožu crne antilope, duge brade, brahmačarin putuje od Istočnog do Severnog okeana i »stvara« svet; slave ga kao »zametak u srcu besmrtnosti«; odeven u crveno, on izvršava tapas Atharvaveda, XI, 5, 6—7. Ali, kao što se to često dešava u Indiji, njegov zemaljski »predstavnik«, brahmaćarin (čiji je prvi zavet čednost) obredno se sjedinjuje s prostitutkom. Polno sjedinjenje je imalo svoju ulogu u nekim vedskim obredima (up. Ašvamedha). Pri tom je važno razlikovati bračno sjedinjavanje za koje se smatralo da je sveti brak,31 i seksualno sjedinjavanje orgijastičkog tipa koje je imalo za cilj bilo sveopštu plodnost, bilo stvaranje neke »čarobne odbrane«.32 U oba slučaja bi se, ipak, moglo reći kako su to »sakramentalni« obredi, vršeni u cilju resakralizacije čoveka ili života. Tantrizam će, docnije, razviti eitavu jednu tehniku koja se odnosi na sakramentalnu transmutaciju seksualnosti. Što se tiče različitih redova asketa, čarobnjaka i ekstatičara koji su živeli na rubu arijskog društva, no od kojih je većina na kraju bila integrisana u hinduizam, veoma smo slabo obavešteni. Najbogatiji izvori su iz poznijeg vremena, mada to ne umanjuje njihov značaj, jer oni pouzdano odražavaju starije stanje. Tako Vaikhanasasmartasutra daje dugu listu asketa i pustinjaka; jedni se razlikuju po kosi, ili po odeći koja je poderana ili načinjena od kore s drveta; drugi žive nagi, hrane se mokraćom krave i goveđom balegom, prebivaju na grobljima, itd.; neki upražnjavaju i jogu ili jedan oblik prototantrizma.33 Da rezimiramo, još je od najstarijih vremena potvrđeno postojanje različitih oblika asketizma, ekstatičkih iskustava i magijsko-religioznih tehnika. Prepoznatljive su strogosti »klasičnog« tipa i neki šamanistički motivi, kao i ekstatička iskustva svojstvenu jednom broju drugih kultura i nekim rudimentarnim jogističkira tehnikama. Raznorodnost i složenost ponašanja, tehnika i soteriologija koje su branili oni koji su napustili svet, u kasnijim razdobljima dalje će se samo razvijati. Ukratko, možemo reći da ekstatičke metode ističu i produžavaju zanosno iskustvo ispijanja some ili drugih opojnih supstanci, anticipirajući pri tom neke oblike mistične pobožnosti, dok asketska strogost i discipline pripremaju razradu tehnika joge. Treba dodati da se, počev od vremena Upanišada, zagovara običaj napuštanja društvenog života i nastanjivanja u »šumi«, ° se omogućilo potpuno posvećivanje meditaciji. Taj je običaj odavno postao uzoran i još i danas, u savremenoj Indiji, jma svoje sledbenike. Povlačenje u »šumu« ljudi ko.ji po oprede.jenju nisu bili ni »ekstatičari«, ni asketi, a ni jogini, na početku ]e, verovatno, predstavljalo prilično iznenađujuću novinu. U osnovi, napustanje društvenog života je otkrivalo duboku krizu tradicionalm L··?'6' Je verovatno da je ta kriza usledila nakon brah•nanskih spekulacija u vezi sa žrtvovanjem.
»Ja sam Nebo, ti si Zemlja!« kaže muž ženi (Brhad. Up., VI, 4, 20). izvodi u ime bogova: »Neka Višnu pripremi matericu; neka Tvaobhkuje oblike«, itd. (isto, VI, 4, 21). ο obj: V.P· Le Yoga, str. 254 i dalje. U ovom poslednjem slučaju reč је "ЗДа koji su rašireni u svim zemljoradničkim društvima. -13 Up. Le Yoga, str. 143 i dalje.
Zač 81

4tr;

80. Upanišade i traganje rišija: kako se osloboditi »plodova« sopstvenih dela? U Brahmanama, vedski bogovi su bili radikalno obezvređeni u korist Prađapatija. Autori Upanišada taj proces nastavljaju ; dovršavaju. Oni čak idu i dalje: bez oklevanja obezvređuju svemoguće žrtvovanje. Neki tekstovi Upanišada tvrde da žrtvovanje nije potpuno bez meditacije ο atmanu (Maitri Up. I, 1). Ćhandogja Up. (VIII, 1, 6) tvrdi da će, kao što »propada svet koji su stekli asketi (karman)« isto tako propasti i svet
štap, ukras oko vrata i zapeti luk. Kao mesto za prinošenje zrtve služili su im kola koja su vukli konj i mazga. so Vid. reference u tekstu i bibliografiju u Le Yoga, str. 111 i dalje.

stečen žrtvovanjem. Prema Maitri Up. (I, 2, 9—10), za žaljenje su oni koji imaju iluzija ο značaju žrtvovanja; jer, pošto se na nebesima budu nauživali istaknutog mesta koje su stekli svojim dobrim delima, oni će se ponovo vratiti na zemlju ili u donji svet. Za pravog risija (rshi) ne vrede više ni bogovi ni obredi. Njegov ideal je divno iskazan u molitvi koju prenosi najstarija Upanišada, Brhadaranjaka (I, 3, 28): »iz ne-bića (asat) odvedi me u biće (sat), iz tame odvedi me na svetlo, iz smrti odvedi me u besmrtnost«. Izgleda da je duhovna kriza koja izbija u Upanišadama bila izazvana meditacijom ο »moćnicima« žrtvovanja. Videli smo da, kao što je Prađapati obnovio i oporavio svoju »osobu« (atman) pomoeu žrtvovanja, prinosilac žrtve isto tako pomoću obrednih radnii (karman) »ujedinjuje« svoje psiho-fiziološke funkcije i izgrađuje svoje »Ja« (§ 77). U Brahmanama, izraz karman označava obrednu aktivnost i njene blagotvorne posledice (jer prinosilac žrtve posle smrti stiže u svet bogova). Ali razmišljajući ο obrednom procesu »uzroka i posledice«, neizbežno je bilo dolaženje do otkrića kako svako delanje, zbog proste činjenice da se njime postiže neki rezultat, biva integrisano u beskonačni niz uzroka i posledica. Α kada je i u karmanu jednom priznat zakon sveopšte uzročnosti, time je bila uništena izvesnost zasnovana na spasonosnim posledicama žrtvovanja. Post-egzistencija »duše« na Nebu je, naime; bila ishod obredne delatnosti prinosioca žrtve; ali, gde se »realizuju« rezultati svih njegovih drugih dela, izvršenih tokom čitavog njegovog života? Trebalo bi, dakle, da blažena postegzistencija, nadoknada za ispravnu obrednu delatnost, ima nekakav kraj. Ali, šta se onda događa sa dezinkarniranom »dušom« lišenom telesnosti (atmanom)? Ona ni u kom slučaju ne bi mogla konačno da iščezne. Uvek bi joj preostajao beskonačan broj dela počinjenih tokom života, u kojima je sadržano onoliko »uzroka« koliko bi trebalo da bude »posledica«; drugirn rečima, one bi trebalo da se »realizuju« u novoj egzistenciji, ovde, na zemlji, ili u nekom drugom svetu. Zaključak se nametao sam od sebe: pošto bi prošla kroz jednu blaženu ili nesrećnu postegzistenciju u vanzemaljskom svetu, duša bi morala da se reinkarnira. Jednom otkriven, taj je zakon transmigracije, samsara, zavladao kako »ortodoksnom«, tako ' heterodoksnom (budizam i đainizam) indijskom religioznoni i >1' lozofskom mišlju. Termin samsara se pojavljuje jedino u Upanišadama. »Poreklo« doktrine nije poznato. Uzalud je pokušavano da se transtnigracija duše objasni uticajem nearijskih elemenata. Kako god bilo, to otkriće je nametnuto pesimističko viđenje egzistencije. Pokazalo se da je ideal vedskog čoveka — živeti 100 godina, itd. — prevaziđen. Sam po sebi, život nužno ne predstavlja »zlo«, pod uslovom da se koristi kao sredstvo za oslobađanje od okova karmana. Jedini dostojni cilj mudraca je podsticanje oslobađanja, mokša (moksha) — što je drugi termin koji se zajedno sa svojim ekvivalentima (mukti, itd.) svrstava među ključne reči indijske misli. Pošto svaki čin (karman), bio on religiozan ili profan, učvršćuje i ovekovečava transmigraciju (samsara), oslobađanje se ne može postići ni žrtvovanjem, ni bliskim odnosima sa bogovirna, pa čak ni askezom ili milosrđem. U svojim pustinjačkim prebivalištima risiji su tražili druge načine oslobođenja). Do jednog značajnog otkrića dovelo je meditiranje ο soteriološkoj vrednosti znanja, hvaljenoj već u Vedama i Brahmanama. Autori Brahmana su se, očigledno, pozivali na (ezoteričko) znanje implicitnih homologija u obrednom postupku. Prema Brahmanama, upravo je пгpoznavanje žrtvenih tajni osuđivalo ljude na »drugu smrt«. Ali risiji su otišli dalje; oni su razdvojili »ezoteričko znanje« od njegovog obrednog i teološkog konteksta; ustvrdili su da je gnosa ta koja može dokučiti apsolutnu istinu, otkrivajući dubinske strukture stvarnosti. Jedno takvo »znanje« je na kraju doslovno poništilo »neznanje« [avidja (avidya)] koje je, izgleda, sudbina ljudi fizičkog reda, jer se ono odnosi na konačnu stvarnost, a ne na (»neiniciranih«, iz Brahmana). Naravno, reč je ο »neznanju« metaempirijske stvarnosti svakodnevnog iskustva. Termin avidja, u značenju »neznanje metafizifčkog reda« ima istaknuto mesto u indijskom filozofskom vokabularu. Avidja prikriva

konačnu stvarnost; »mudrost« (gnosa) otkriva istinu, dakle, ono stvarno. S odredenog stanovišta, to »neznanje« je bilo »tvorničko«: ono je stvorilo strukture i dinamizam ljudske egzistencije. Zahvaljujući avidji, ljudi su živeli neodgovornu egzi^^ciju, nisu znali za posledice svojih činova (karman). Posle uzbudljivih itsraživanja i oklevanja, koja bi povremeno obasjala iznenadna razjašnjenja, rišiji su sa avidjom poistovetili »prvi uzrok« karmana, pa, prema tome, i poreklo i dinamizam transmigracije. Sada je krug bio zatvoren: neznanje (avidja) »stvara« ili Pojacava zakon »uzroka i posledice« (karman) koji, sa svoje straodređuje neprekidni niz reinkarnacija (samsara). Na sreću, siobađanje (mokša) iz tog paklenog kruga bilo je moguće pre „gega zahvaljujući gnosi (đnjana, yidja). Kao što ćemo videti, drufeh^Pe. Hi škole su pored toga zagovarale oslobađajuća svojstva st П1| a j°ge ili mistične pobožnosti. Indijska misao se rano po(m ) , ,.usPOstavi homologije među različitim »putevima« arga) koji vode do oslobođenja. Taj napor je nekoliko vekova kasnije doveo do euvene sinteze koja je objavljena u Bhagavad-Giti (IV vek pre Hr.). Ali, važno je već sada naglasiti da suštinu indijske filozofije predstavlja otkrivanje sudbonosnog niza avidja•karman-samsara, kao i leka protiv njega, oslobadanja (mokša) p<> moći »gnose«, znanja metafizičkog reda (dnjana, vidja), otkrića koje je, mada u nedovoljno sistematizovanom obliku, bilo načinjeno još u vreme Upanišada. Najznačajnija proširivanja tiču se načina oslobađanja, i paradoksalno, »osobe« (ili »posrednika«) koja treba da stekne to oslobođenje.

81. Identitet »atman«-Brahman i iskustvo »unutrašnje svetlostU Namerno smo ovo pojednostavili kako bi se рге svega razumele težnje i originalnost rišija. U najstarijim Upanišadama,34 razlikujemo više postupaka. Ipak, te razlike ne treba previše naglašavati jer sistem izjednačavanja i homologija, koji preovlađuje u Brahmanama, podjednako ostaje na snazi i u Upanišadama. Središnji problem je, eksplicitno ili implicitno, prisutan u svakom tekstu. Reč je ο tome da se pojmi i razume prvo Biće, Jedno/Sve, koje jedino može da objasni svet, život, i ljudsku sudbinu. Još u Rigvedi, prepoznali smo ga u tad ekamu — »Jedno« (neutrum) — iz slavne himne X, 129, Brahmane ga nazivaju Prađapati ili Brahman. Ali u tim sholastičkim raspravama, prvo Biće je bilo povezano s kosmičkim žrtvovanjem i obrednom sakralnošću. Rišiji su se trudili da ga dosegnu pomoću meditacije vođene gnosom.35 Prvo Biće je, očigledno, nepojmljivo, beskonačno, večno; ono je, istovremeno, i Jedno i Sve, »tvorac« i »Gospodar« sveta; neki ga čak poistovećuju sa Univerzumom; drugi ga traže u »osobi« (puruša) koja obitava u suncu, mesecu, govoru, itd.; drugi, opet, u »beskonačnosti« koja je u osnovi sveta, života i svesti. Među imenima prvog Bića, Brahman je bilo ono koje se nametnulo već na početku. U čuvenom odeljku Ćhandogja Up. (III, 14, 2—4) Brahan je opisan kao »vasceli svet«, ali je ipak »duhovne prirode«; »život je njegovo telo, njegov oblik je jsvetlost, njegova duša je prostor«; on u sebi sadrži sva dela, želje, mirise i ukuse, itd. Ali, on je istovremeno i »moj atman u srcu, manji od zrna ječma, od zrna slačice«, a ipak, »veći od zemlje,
34 Odnosno Upanišade u prozi, Brihadaranjaka, Ćhandogja, Aitareja, Kausitaki, Taittirija. One su verovatno bile redigovane između 800—500. Pre Hr.

, . ...

35 Pri tom ne treba zaboraviti da su rišiji iz Upanišada naslednici »yl(X1~ laca« i pesnika-filozofa iz vedskog doba. Sa izvesnog stanovišta rnozemo reći da se središnje institucije Upanišada, mada nesistematizovane, nalaze već u Vedama. Tako, na primer, jednačenje »duh« = »bog« = »stvarno« = = »svetlost«. Up. Gonda, The Vision of the Vedic Poets, str. 40 i dalje, 2U i dalje.

veći od atmosfere, veći od tih svetova«. »Onaj koji obuhvata sva dela, sve želje (...), koji obuhvata vasceli ovaj svet (...), to je шој atman u srcu; to je Brahman. Kada umrem, ući ću u njega.«36 Jađnavalkja takođe govori ο »onome koji živi na zemlji ali ga zemlja ne poznaje, čije je

u najvišim svetovima iznad kojih nema viših. 3) Brahman je spoznatljiv u dva oblika: telesnom (i smrtnom) i besmrtnom. on u Brahmanu prepoznaje dva prividno nespojiva načina bivstvovanja: »apsolutni« i »relativni«. Brahmanom. 4). 7). stižu u Svetlost i pronalaze bogove (Rigveda. iznad Tmine. 13. 3). 7) takođe poistovećuje atman sa osobom koja se nalazi u srcu čoveka. Duha. To je on. posmrtno sjedinjenje atmana sa univerzalnim Bićem (Brahman) na neki način predstavlja »bezličnu besmrtnost«: »Ja« se stapa sa svojim prvobitnim ishodištem. »lični« i »bezlični«. 7) navodi dva rigvedka stiha u kojima se govori ο kontemplaciji »Svetlosti koja sija iznad Neba« i dodaje: »Kontemplirajući (ovu) Vrlo-visoku Svetlost. Tu oni sreću jednti »duhovnu osobu« (puruša manasah. u Materiji Identitet atman-Brahman. 1). To je besmrtni. prema drugim tumačenjima. Sunce je Život ili atman — Ja — svake stvari. (II. VIII. Atman »onoga koji zna« kroz smrt se. Vid. Maitri. 3. i u J. Važno je jasno reći da meditacije ο identitetu atman-Brahman predstavljaju jednu »duhovnu vežbu«. on u Brahmanu otkriva situaciju koja se može uporediti sa tim. 2. gde će dugo živeti i odalcle se više neće vratiti. 3. itd. 10) »čist. Teško je odrediti doba u koje su redigovane. »iz duha rođenu«) lcoja ih odvodi do Brahmanovih svetova. (III. Drugim rečima. slediće zakon transmigracije (samsara). 3). on prebiva u čovekovom srcu. atman. besmrtnosti i radanja. (posebno III.telo zemlja i koji zemlju nadzire iznutra« identifikujući ga sa »atmanom. Pošto on zna da je čovek zarobljenik karmana a da ipak poseduje jedno besmrtno »Ja«. Katha Up. Svest ο istovetnosti unutrašnje svetlosti i transkosmicKe svetlosti prate dve pojave koje su dobro poznate iz »suptilne fiziologije«· zagrevanje tela i slušanje tajanstvenih zvukova (isto. 48.389 82. Prema Rigvec}j (I. švetašvatara Mundaka. 17.38 Oni koji su pili somn postaju besmrtni. različit od Kosmosa a ipak sveprisutan u kosmičkim stvarnostima. (IV. III. Mandukja. Gonda. »svetlost koja sija iznad ovog Neba. unutrašnjim nadzornikom. 389 Brahman je i u Mundaka Up. dosežemo Sunce. verovatno izmeau 500. »ne-očitovano« [avjakta (avyakta)]. 7. Reč je. · 390 Najznačajnije su: Katha. str. Razlikujemo više teorija ο postegzistenciji bez povratka na zemlju. »To spokojno biće koje se uzdiže iz njegovog tela i dostiže najvišu svetlost. ovu teoriju preuzeće različite pobožne škole. i dalje donosi jednu prilično originalnu kosmološku ontologiju: na vrhu je univerzalni Duh (puruša). 270 i dalje. iznad svega. a ne lanac »rasuđivanja«. 115. odnosno. 13—8). naravno ο jednoj drevnoj tra· diciji. duše drugih. god. besmrtnim (Brhadaranjaka Up. The Vision of the Vedic Poets. druge primere u našoj studiji »Spirit. Prerna nekima. i 200. u stvari je ona ista svetlost koja sija u čoveku (antah puruša). Light and Seed«. Sporazumevanje sopstvenog Ja prati iskustvo »unutrašnje svetlosti« (antah-đotih). svetlost svetlosti«. III. 90. pre Hrista. str.«388 Brhadaranjaka Up. pojavljuje se u njegovom sopstvenom obliku. ispod. 11. Izmenjenu. sjedinjuje s Brahmanom. koji je eksperimentalno opažen u »unutrašnjoj svetlosti«. (II. neustrašivi. Srednje Upanišade390 sistematičnije razvijaju ovu težnju — koju nalazimo već u Rigvedi — da se kosmički totalitet i svest svedu na jedan jedini princip. u obliku »svetlosti u srcu«. Brahman se istovremeno ispoljava i kao imanentan (»ovome svetu«) i kao transcendentan. kao atman. Prema tome. boga među bogovima«. pošto su Sunce ili Svetlost još od vedskih vremena smatrani za eoifanije Bića. VIII. . U Brhadaranjaka Up. oni koji su razumeli ezoterički simbolizam »pet vatri«37 prolaze kroz različite kosmičke oblasti sve do »sveta Bleska«. tako i Brahmana. 4 i dalje. Dva modaliteta Brahmana i misterija »atmana« »zarobljenog«. koje izgleda da podjednako učestvuje i u 388 Ćhandogja Up. Prašna. neprosvetljenih. kaže Ćhandogja UP· (III. Osim toga. Ali. pomaže rišiju da istovremeno odgonetne i tajnu Stvaranja i tajnu sopstvenog načina bivstvovanja. 3. »duhovni« i »materijalni«. naime. Kao i Puruša iz Rigvede X. što implikuje identitet pravog »ja« i univerzalnog Bića. To je Brahman« (Ćhandogja Up. a svetlost je uzorna slika kako atmana.

123. još niže je Veliko Ja (mahan atma). (I. pored toga. otkriva se slučajni i nepostojani karakter strašnog sleda: avidja. iako ona u sebi »sadrži« atman) prida neki smisao i. 3 11) koja lični princip puruša stavlja iznad njegovih »bezličnih« modaliteta avjakta. Neke jogističke tehnike su još tačnije izložene u švetašvatari.2 Prema tome. Prema tome. 13). od dinamizama koji su progresivno »obezvređivani« samim tim što su bili obuhvaćeni pulsiranjima Prirode (prakriti). otkriva se kako se u kategoriju prirodnih fenomena ne uključuju samo senzacije i opažaji nego i psihomentalna aktivnost. budući da njome upravlja zakon karmana. Mandukji a posebno u Maitri Upanišadi. S jedne strane. moguće je osloboditi se zamajaca kosmičkog procesa. purusha drži iznad aksare. tvorcem ali i razoriteljem svetova (III. bilo kao »igra« (lila) u koju ljudska bića oslepljena neznanjem. tvoračka »magija« koja povezuje sva pojedinačna bića (IV. i atmana uhvaćenog u mrežu transmigracije. Dva modaliteta Brahmana ponekad se tumače kao da predstavljaju jednog Hčnog boga koji je nadređen materiji (njegov način bivstvovanja je bezličan). u večnom i beskonačnom Brahmanu nalaze se skriveni znanje (koje osigurava besmrtnost) i neznanje izjednačeno sa smrtnošću. Razmišljanie se razvija na dva uporedna plana. 12). 127—28. srednje Upanišade različito koriste ova nova otkrića.»duhovnom« i u »materijalnom«. kojeg potom.lsto se tako u Mundaki II. von Glasenapp. filozofskim razumevanjem i psihonzioloskim tehnikama meditacije (V. Kosmos i Život predstavljaju sparenu aktivnost ova dva modaliteta iskonskog Bića. organi eula. ipak je odanost Šivi. Naravno. odnosno. (V. 3) da se u Duhu i Prirodi (prakriti) vide dva modaliteta iskonskog Bića Sve/Jedno.) S druge strane. itd. 1. omogući oslobađanje. str.raHriti: UPGlasenapp. /„ v° Ulstinktivni karakter švetašvatara Up. np . jasno se iskazuje težnja (potvrđena već u Rigvedi X. kosmička tvorevina može biti shvaćena bilo kao božanska emanacija. 9—10). str.44 Švetašvatara je još značajnija. Bog imanentan svakoj Prirodi i svim oblicima života (II. 2. takođe prikazuje upražnjavanje joge naporedo s meditacijom gnostičkog tipa (III. »nemanifektovani«. oslobađanje se sastoji u razumevanju te »misterije«. S jedne strane. dakle. U stvari. posebno će razraditi »filozofi« sankhje i joge. samsara. Katha Up. kada se jednom otkrije paradoksalno očitovanje Svega-Jednog. razumevanjem analogije između Brahmana i njegove manifestacije. Suštinski. kako su se razvijala istraživanja i otkrića nabrojana u prvim Upanišadama. ona je maja Gospodara (Rudra-Šiva). Važno je istaći promovisanje upražnjavanja joge u rang puta oslobađanja. Vidimo.43 Ali od svega je najvažnije to da paradoksalna koegzistencija dva protivurečna modaliteta u iskonskom Bićvi omogućava da se ljudskoj egzistenciji (ne manje paradoksalnoj. karman. pošto spekulacije u vezi s apsolutnim Bićem (Brahmanom) povezuje s odanošću jednom ličnom bogu.s Rudrom. (Ovo otkriće. 44 fVa °va tumačenja će kasnije postati popularna. identifikovan je . pročišćeno . naporedo sa gnosom koja je u starim Upanišadama preovlađivala kao metoda. up. »Trostruki Brahman« (I. Prema švetašvatara Up. ulagan je napor da se duhovni princip (atman) razdvoji od organskog i psihomentalnog života.4. Le yoga. u tom smislu možemo razumeti Katha Up. 1). materijalne tvorevine. dosl. Zavisno od različitih perspektiva. »prividom« (maja) usled neznanja. »nepokret« nOSn° P. Ovaj novi sistem homologija podrazumeva reinterpretaciju drevne analogije između makrokosmosa i mikrokosmosa. 13). 2). čiji je osnovni nacrt dat već u Maitri Upanišadi. Ovoga puta reč je ο tome da riši razume svoju »egzistencijalnu situaciju« meditirajući ο protivurečnoj strukturi Brahmana. La philosophie indienne. na progresivno sve nižim planovima. Tek se Ja.45 str i3jŠto Је iasno predočeno Η. Oslobađanje se postiže sankcijom i jogom. Što se tiče Prirode (prakriti). 16—17). ili »iskušenjem« koje treba da primora čoveka na traženje apsolutne slobode (mokša). dopuštaju da budu uhvaćena. taj se kosmički proces može smatrati božanskom »igrom« (lila). prate drugi oblici svesti. Duh očitovan u materiji. Rudri-Šivi. 90.

192). Još je Teokrit mogao zapisati (IV. (Pont Α'1 Je Geja ranije saana rodila Planine. stihovi iz Ilijade i Odiseje. na francuski Mazon). 118 i dalje. predmet su filozofije sankhja. a čas silazi s kišom. osim Krona kojj primi na sebe taj posao. Ali Uran je »od prvog dana« mrzeo svoju decu i skrivao ih u telo Geje. 15. zvezdanog Urana (Nebo)« (Teogonija. koji su pratili razdvajanje Ja od psihomentalnog iskustva. prev. Epizoda predstavlja izrazito surovu verziju drevnog mita ο razdvajanju Neba i Zemlje. Novi Sad.. prev. ulagan je trud da se odgonetnu i analiziraju odnosi između totalnog Bića (Brahman) i Prirode. identifikuje sa Brahmanom pa se.psihomentalnim iskustvima. Prema Hesiodu je. fr. on ne spada čak ni u grupu prvobitnih grčkih božanstava. Homerove himne. Mnemosina). Urios (Onaj što šalje povoljne vetrove). 1963 (prim. Njegov nebeski karakter potvrđuju njegova vrhovna vlast i bezbrojne hijerogamije s različitim htonskim boginjama. na primer. Matica srpska. naime. Postatiak bogova. Asketske tehnike i metodi meditacije. može smatrati besmrtnim. X POGLAVLJE ZEVS I GRČKA RELIGIJA 83. ona načini jedan veliki kosir i obrati se svojoj deci: »Sinovi које rodismo ja i jedan besomučnik (. kako donosi sa sobom noć. f cveo ι protumačio dr Branimir Glavičić. Iz te kosmičke mjerogamije1 dolazi na svet druga generaciia bogova. 129 i dalje (Hesiod. Ipak. 43) kako Zevs čas sija. 188 i dalje). Iz krvi koja poteče po Geji dođoše na svet tri Erinije — boginje osvete. itd. риruša) i struktura i dinamizam Prirode (prakriti). tri kiklopa sa po jednim okorn i tri storuka diva. Veselin Masleša. 44). pošto je prvi započeo sramotna dela. S druge strane.« Ali prestrašeni. Astrapios (Bacač munje). šest titanki (među kojima su Reja. sposobno da je celu prekrije. Nimfe i neplodno More Prev · Teogonija. Nauck. iz kojeg su se pomolili Geja (Zemlja) »širokih bokova« i Eros. navođeni su u Miloša Đurića. približava se i obuhvata Zemlju« (Teogonija. Zevs osim po imenu i po tome što ima vrhovnu vlast (stečenu. uostalom. kao što je. »niko od njih ne reče ni reči«. Ali Zevs je mnogo više od personifikacije neba kao kosmičkog fenomena. 176 i dalje). teškim borbama) ne liči na drevne indoevropske bogove neba. Teogonija i borbe iztneđu generacija bogova Samo Zevsovo ime objavljuje njegovu prirodu: on je indoevropski bog neba par ekselans (up. biće razvijeni i artikulisani u prvim raspravama joge. divovi i nimfe jasenovog drveta.). Temida. Stroga analiza načina bivstvovanja Ja (atman. Zatim Geja »porodi jedno biće jednako njoj samoj. Prema Homeru. generacija Uranida: šest titana (prvi je Okean a poslednji Kron). prema tome. kaznićemo zločinačko nasilje oca ma koliko on bio vaš otac. Bronton (Gromovnik).* Broj njegovih imena naglašava njegovu strukturu boga atmosfere: Ombrios i Hijetios (Kišonosni). vedski Dijaus. Iz Uranovog spolovila bačenog u more i okruženog belom penom rodila se Afrodita (Teog. na početku postojao samo Haos (Ponor). reč je ο široko rasprostranjenom mitu čije je postojanje potvrđeno na različitim . 1975). § 62). Zevs je dobio »prostrano nebo u oblacima i crtu« (Ilijada. Hesiod opisuie Urana »svog žudnog za ljubavlju. 14" oclu Gc le Svojstvo prvobitnog doba je preterana i ponekad čudovišna plodnost. Zevs ne samo što nije tvorac Univerzuma. пгм ι Sod je to bilo moguće.. Sarajevo.). Kada je to boginji dodijalo. I kada se Uran približio »žudeći da prodre u telo Zemlje« (Eshil. Kron ga uškopi srpom. Kao što smo već primetili (§ 47).

Kastracijom Urana prekida se neprekidno rađanje. Donii svet Hadu. prema tome. Gejine smicalice protiv Zevsove vrhovne vlasti odaju neraspoloženje nekog prvobitnog božanstva ргеша kosmogonijskom delu ili uspostavljanju nekog novog poretka (up. »Sa njegovih ramena dizalo se stotinu zmijskih glava. mesopotamsku teomahiju. Traite. zahvaljujući Geji i Uranu. a da je Tifona rodila tek posle propasti divova (Knj. 463 i dalje). Reja tada posluša Gejin savet: onoga dana kada je trebalo da rodi Zevsa. 67). prev. Hada i Posejdona. podiže se protiv Zevsa. ali čiju je autentičnost dokazao poslednji izdavač Teogonije* jedno čudovišno biće. Ojađena. Snabdeven takvim oružjem. No budući da je. Zatim povi u pelene neki veliki kamen i dade ga Kronu. Kron je zauzeo očevo mesto pošto ga je učinio nemoćnim.2 koje je. u znak priznanja. protiv Zevsa i njegove braće su se podigli divovi koje je rodila Geja oplođena Uranovom krvlju. nego je prvi spominje Pindar (Nemejske epikinije I. . uzaludno. 493—506). str. Tako Okean pripada Posejdonu. a oči su (.e Uran zatočio u podzemnim dubinama. Hesiod's Theogony. ona ode na Krit i sakri dete u jednu nepristupačnu pećinu. To Stvaranje je. prema Gigantomahiji. Tifon. Zatim oslobodi braću svoga oca. koji ga proguta (478 i dalje). pošto je oborio Tifona. ipak.6 Zevs je. West.. užasnih zmajeva koji su palacali crnim jezicima. Eliade. 84.: ravnodušnost. Indra. sin Geje i Tartara. U izvesnom smislu. i M. 824 i dalje). Zevs ga potuče svojim munjama i baci ga u Tartar. koju je Uran bio okovao u lance. hetitslce i kananske (§ 46 i dalje) teogonije.nivoima kulture. Hesiod je verovatno poznavao ove istočne tradicije. Oženio se svojom sestrom Rejom i imao petoro dece: Hestiju. predstavlja glavnu temu huritske.) prema sopstvcnoin uškopljenju. Sakaćenje nekog boga kosmokrate. bolje nego na neki grublji način. vid. Demetru. 27 i dalje. § 21). odeljci 14 i dalje. bilo još dva puta opasno ugroženo. Hesiod and the Near East. L. Ali najpre je trebalo potčiniti Krona i titane. dadoše grom ι munju. pošto otac »skriva« novorođenčad u Zemlju. po Gejinom savetu. I stvarno. г· Walcot. str. Apolodor izričito kaže kako je Geja rodila divove da bi osvetila titane. 18 i dalje. 1—3). Titani su uskoro bili poraženi i pod stražom Storukih bačeni u Tartar (Teog. Opis titanomahije (naroč. Zevsov trijumf i vrhovna vlast U stvari. Kron je svoju decu gutao čim bi došla na svet.5 Najzad. I 6. u krajnjoj liniji. Rat se deset godina nastavio bez pobednika sve dok. znao kako mu je suđeno da »jednoga dana bude svladan udarcima svog sopstvenog sina« \Teog. međutim. Oni mu. s Na kraju vid.) gorele vatrenom svetlošću« itd. novoj organizaciji Univerzuma. prim. (Teog. epizodi za koju nisu znali ni Homer ni Hesiod. Zevs iznova stvara svet (up. prikazuje težnju bogova s ritelja da se povuku na nebo i da postanu dii otiosi pošto su zavrsiii SVU J kosmičko delo. 617—720). zahvaljujući Geji i Uranu uspeo da sačuva vrhovnu vlast i da konačno prekine nasilno smenjivanje dinastija bogova. on primora Krona da ispljune njegovu braću i sestre.. 8 Uranova otiositas (lat. § 68). Kada Zevs odraste. Heru. Zevs je ubuduće mogao da gospodari »istovremeno i smrtnima i besmrtnima« (Teog. Zevs i mlađi bogovi nisu otišli da potraže trojicu Storukih које . od strane njegovog sopstvenog sina koji zatim postaje njegov naslednik. Zevs kockom deli vlast nad tri kosmička područja. Zevsov trijumf nad titanima __ otelovljenjem neizmerne snage i žestine — jednak je.3 jer je njegova Teogonija usredsređena na sukob između generacija bogova i na borbu za univerzalnu vrhovnu vlast. U jednom odeljku za koji se dugo smatralo da je umetnut (oko 820—880). 700 i dalje) ostavlja utisak regresije na prekosmogonijski stupanj.

Europa. kasniie.) slavi elastičnost tela Zevsa. Setimo se. imao је strukturu inicijacije u misterije. plač novorođenčeta prikrila je buka koju su podigli Kureti. epizode Zevsovog rođenja i njegovog detinjstva na Kritu. videti Charles Picard. H. 379 i dalje. sin i Ijubavnik neke Velike boginje. Semela. str. Zevs se potom oženio titankom Temidom (Pravičnošću). Značenje ovih brojnih brakova i erotskih avantura istovremeno je i religiozno i političko. ^P°l°dor. Jeanmaire. Zevsove tetive. naravno. Couro'i et Couretes. Navešćemo i druge primere. nav. jedan deo tog pradavnog nasleđa na kraju je bio uključen u olimpski religiozni sistem. na kipovima koji prikazuju mladog i golobradog Zevsa. ' 192 i dalje). Palaikastrova himna (IV—III vek pre Hr.391 Što se tiče Atine. udarajući kopljima u svoje štitove. konačno osigurao zahvaljujući upozorenju prvobitnog para. i zauvek uneo u sebe Razboritost.394 Zevs međutim ni u korn slučaju nije bio bog misterija.a Nebo Zevsu. pa mozda i ohrabrivao široki i neiscrpni proces sinkretizma. u stvari. str.392 Reč je. obožavane od pradavnih vremena. Upravo smo ukazali na ulogu prvobitnog para kada je reč ο Zevsovoj sudbini.). (Mitološka projekcija inicijacijske grupe mladića koji svetkuju svojom igrom oružjem). dakle. u čijem je središtu Božansko dete. dakle. No tu je reč ο zaostacima koje je podnosio. 393 Up. Njegove veze održavaju hijerogamije boga oluje sa božanstvima Zemlje. \ i bogova« (Teog.393 (Verovatno je reč ο nekom drevnom obredu plodnosti. zemlja i Olimp ostaju zajednički (Ili! ? . nitltskog mita: na borbu oluje i zraaja "αν. recimo. Ali pre nego što se oženio Herorn. on je više 391 Na mitološkom planu ova epizoda objašnjava kasniji preobrazaj Zevsa. 392 Ο Zevsu Kretageniju. 6. koji bi mogao da postane kralj ljudi ' West. Egejski uticaji su bili prisutni čak i u klasično doba: opažamo ih. str. uc. 924). 901 i dalje). pripoveda c ?odu h a ukrade. pored toga. na primer. koji umiru i ponovo oživljavaju. I. a to je mo \\r„r . koja je rodila Persefonu i Letu. Knj. 392 žf>ct. biti pokazivan Zevsov grob. Zevs stiče ugled pravog vrhovnog indoevropskog boga. veliki olimpski bog bio je.11 Jer već kod Hornera. Njegova prva žena bila je Metida (Razbbritost). pored toga. Les religions prehelleniques. đelo. 886 i dalje). dei0: str. Mnemosinom (koja mu je rodila devet muza). Α upravo će na Kritu. . Prisvajajući lokalne prehelenske boginje. imao i brojne veze s drugim boginjama od kojih je većina bila htonske strukture (Dija. i najzad Herom (Teog. Trijumf Zevsa i olimpskih bogova se nije iskazivao nestajanjem drevnih božanstava i kultova od kojih su neki bili prehelenskog porekla. Naprotiv. »najvećeg Kureta«. ali ju je Zevs Progutao dok je bila noseća sa Atinom. Prema grčkoj tradiciji. 472. Zevs se. koji je svetkovan u jednoj pećini gore Ide. ona je posle jednog udarca sekirom izišla iz glave svoga oca (Teog. 3. fragment izgubljene tragedije.) štaviše. kult Zevsa Idajosa. NauoK)· . Zevs potom ulazi u čitav niz brakova. majku božanskih blizanaca Apolona i Artemide (910 i dalje). Zevs preuzima njihovo mesto i tako pokreće proces simbioze i sjedinjenja koji će grčkoj religiji dati njen osobeni karakter. Eurinomom. On je.„ 1 Gejinu srdžbu možemo protumačiti i kao reakciju na Zevsovu cstlnu ι okmtnost. 394 Euripid. 117 i dalje. 427 i dalje. On je. poslusao savet Geje i Urana koji su mu predskazali potonje rođenie »sina žestokog srca. poistovećen s nekim od bogova misterija. On je. ο egejskom mitsko-obrednom scenariju. »Otac bogova i ljudi«. izvora »mudrosti«. Krićani (fr. itd. on je vo'leo Demetru.

Bdije nad svim obavezama i pravima porodice. . Kron se pominje u vezi s prvom ljudskom rasom. 327 i dalje. Nauck) objavljuje: »Zevs je eter. Značajno [е što je najslavnija objava Zevsove svemoći bila dovedena u vezu s viđenjem koje je Vrhovni gospodar tražio od jednog iskonskog božanstva. Kao što smo to već zapazili.). prvorođeno dete Geje i Urana. u Epiru. Matica hrvatska. preko Pseudo-Dionisije Areopagita. posebno u Dodoni. Stiga koja je učestvovala u borbi protiv titana. Ipak. neka iskonska božanstva su preživela trijumf Olimpljana. toliko ljude!« Mitska tema »zlatnog užeta« dala je povoda bezbrojnim tumačenjima. U još starije doba. on je bio bog očišćenja. gde se proricalo pomoću »božanskog lišća sa visokog Zevsovog hrasta« (Odiseja. skoro bez kulta. 19. ma koliko se trudili vrlo. Ilijada (14. prema jednoj orfičkoj poemi. pita iskonsku boginju Niks (Noć) kako da uspostavi svoje »ponosno carstvo nad besmrtnima« i posebno kako da uredi Kosmos da »bi sve cinilo celinu a delovi ostali različiti?« Noć ga poučava temeIjima kosmologije i takođe mu govori ο zlatnom užetu koje on treba da pričvrsti za nebo.12 Svest ο njegovoj svemoći izvrsno prikazuje i slavni prizor iz Ilijade (8. oslobodio je svoga oca Krona iz njegovog podzemnog zatvora i postavio ga za Kralja mitske zemlje — Ostrva blaženih na krajnjem istoku.« Kao gospodar atmosfer'skih pojava. preveo Albert Bazala. mada nije bio tvorac ni sveta. naravno. To je važan pokazatelj: on nam razotkriva 395 i dalje. Zevs Katarsios. Zevs je nebo. Okean. a kada počnu zemljoradnički radovi prizivaju ga kao Zevsa Htoniosa (Hesiod. Zatim Pont (neplodno rnore). 70. al' nikako s neba/ nećete na zemlju moći povući svevišnjeg Diva / savetnika. / Toliko bogove sve ja nadvisujem. Pandora Kronovu »istoriju« nikada nećemo doznati. i dalje). pa sve do XVIII veka. 85. čiju smo snagu i ugled upravo pomenuli. ni čoveka. ni života. Poslovi i dani. / te bi od tada sve u vazduhu ostalo viseć'. Prometej. Radovi. 465).13 Ali za naš rad je posebno važno to što Zevs. 14. Svako od njih imao je još poneku — skromnu. pokazuje kao neosporni poglavar bogova i apsolutni gospodar Univerzuma. I Eshil u jednom fragmentu svojih Helijada (fr. On je sigurno neki drevni bog. »zlatnom rasom«. 296 i dalje). on je zaštitnik kuće i simbol obilja. kada Zevs izaziva bogove: »Zlatno ο nebo obesiv uže za nj se privež'te /bogovi svi i boginje. a Polieus brani grad. još od Platona. Hekata.395 Reč je. Pod imenom Ktesios. Zevs je zemlja. marginalnu — ulogu u uređenju Unverzuma. Pre svih Noć. Tako se Zevs. / zatim bib uže privez'o za vršinu Olimpa samog. a takođe i bog mantike. Mit ο prvim rasama.agre"> 1960 (prim. Zevs je sve ono što je iznad svega. kojoj su ukazivali čast Zevs i drugi Olimpljani. / АГ kad bih i ја hteo da ozbiljno uže povučem. on upravlja plodnošću tla. / vas bih povuk'o njim sa zemijom i morem samim. 544). /. 258 i dalje) prikazuje Noć kao prilično moćnu boginju: sam Zevs izbegava da je naljuti. . Kosmološka uputstva koja daje Noć na neki način predstavljaju ponavljanje postupka Geje i Urana kojim se prekida borba za vrhovnu vlast. Jedini značajan mit ο njemu samo je jedna epizoda teomahije. nejasnu. osigurava poštovanje zakona. Da. Kada je Zevs osetio da se njegov autoritet konačno učvrstio. 17. prev.od boga »beskrainog neba« (Ilijada I. Brojnost svetilišta posvećenih Zevsu dokazuje njegov panhelenski karakter. * Hesiod. Rapsodičkoj teogoniji. ο tekstu koji je nastao kasnije ali je predanje ο kojem on govori staro.

Ali. živela za Kronove vladavine (Teog. No ne treba zaboraviti da Kron u boso°"I. tako je bilo i pet ljudskih rasa: zlatna. 2 : 32—33). u prvom slučaju reč je ο dinastijama.396 Hesiod pripoveda da je posle toga Ijude zlatne rase »prekrila zemlja« i da su bogovi stvorili rnanje plemenitu rasu. koji su izgubljeni posle nekog udesa ili »greha«. bronzana. iza kojeg je usledio proces prokreacije. i dalje). To čovečanstvo zlatnog doba. na kraju. svi međusobno poubijali. Predanja koja saopštava Hesiod postavljaju brojne probleme. ni za starost. boravilo je u blizini bogova. Drugim rečima. bronzanu. Mnogi su poginuli. °dređ> recima' struktura sveta i obllci postojanja još nisu bili čvrsto . Ova će eshatologija dalje biti široko razrađena.* Jer ljudi su rođeni iz Zemlje (gegeneis). prilično su rasprostranjeni. ali i zbog toga što bogovima nisu hteli da prinose žrtve. u četiri etape. ali se svi oni ne tiču našeg zadatka. Ali on se jada kako mu je bilo suđeno da se rodi baš u to doba (Poslovi. Zevs je odlučio da ih uništi. metale kao osobena obeležja istorijskih epoha susrećemo u Nabukodonosorovom snu (Danijel. isto kao što je i prve bogove rodila Geja. dakle. Ali ovo rajsko doba — čije paralele nalazimo u mnogim predanjima — završilo se Kronovim padom. povlašćena sudbina heroja loše prikriva eshatologiju: oni ne umiru nego uživaju božansku egzistenciju na Ostrvima blaženih. Zevs je zatim stvorio jednu novu generaciju. ali ne i besmrtnost. Ljudi su »živeli kao bogovi. pre Zevsa. 109. Doba heroja neobjašnjivo prekida proces progresivne degradacije koji је započeo s pojavljivanjem srebrne rase. i u nekim kasnijim iranskim tekstovima. Oni nisu radili jer im je zemlja davala sve što im je bilo potrebno. na Ostrvima blaženih gde nad njima vlada Kron (Poslovi. generaciju heroja. 11 ή Ten v ■ · . oni su postali slavni zahvaljujući veličanstvenim borbama pod Tebom i Trojom. mada se govori ο njihovim bojama — beloj. Mit ο »savršenosti početaka« i ο prvobitnom blaženstvu. 112 i dalje). koje je protivugova rSirm m'šljenju. III). crvenoj.decu čim bi se ona rodila. odnosno.ao u rajsko doba čovečanstva. 140—169). žutoj i crnoj. pogotovu pod uticajem orfizma. gde sada vlada Kron. Takvo mišljenje. bogovima. gvozdenoj. Α kao što je bilo više generacija bogova. Jelisej više neće biti isključiva povlastica heroja. heroji u izvesnoj meri ponovo stiču_egzistenciju ljudi zlatnog doba pod Kronovom vladavinom. što podseća na indijsko učenje ο četiri juge. bez briga na srcu. a u drugom je smena Carstva projektovana и budućnost. Ali juge se ne vezuju za metale. 113 i dalje). a ostalima je Zevs odredio boravište na kraju Zemlje. Život su provodili u ign ι svetkovanju. ljude srebrnog doba. srebrna. Prva rasa je. surove i ratoborne ljude koji su se. On je tada načinio treću rasu.ava snažne uticaje s Istoka. i u uživanjima svake vrste. a kada su umirali. Prema Hesiodu. nego će niii 5 izgledati paradoksalno da je »divlji« bog.' . 108). dmslrn' generaciji titana. svet i bogovi počinju da postoje početnim razdvajanjem. Podjednako čudi to što su rečnn pr? aili kao »moćna braća« Ijudi. Zbog njihovih grehova. Varijanta koju navodi Hesiod jasno kazuje da se opadanje odvija progresivno. Hesiod ne govori ο petoj i poslednjoj generaciji. pošteđeni muka i bede« (Teog. Sve u svemu. Hesiod je doba heroja morao da ubaci između bronzane i gvozdene rase jer je mitologizovano sećanje na slavno herojsko doba bilo vrlo snažno i nije se moglo zanemariti. koji je prema Teogosvo'u . bogovi i smrtnici »su istog porekla« (Poslovi i dani. Nasuprot tome. to je bilo kao da ih osvaja san (Poslovi. 176 i dalje). »njihove moćne braće«. Nisu znali ni za bolest. isključivo muškog roda. herojska i gvozdena (Poslovi.odraž. opet prema Hesiodu (Poslovi. Jeliseju.početke i prvu fazu odnosa između ljudi i bogova. Ipak. ističe korenitu razliku ontološkog reda između borase· Γ н ^°5!aim(:) da je osnovna distinkcija postojala još u doba zlatne Ijostalf'11 už!va'' blagodeti prijateljstva s su pripadali drugoj generaciji bogova.

Razgnevljeni Zevs odluči da istovremeno kazni i Ijude i njihovog zaštitnika. Reč je ο procesu koji je dosta čest u istoriji religija (up. dinastije. 52). Pro metej je ljude načinio od gline. Iz nepoznatih razloga. Ali. Ova naročita podela je imala značajne posledice po čovečanstvo. Zevsov sin. Zevs je za bogove izabrao lošiji deo. jedino Nada ostaje na dnu vrča. Treba dodati da mit ο dobima koja se smenjuju ne prikazuje jednodušno mišljenje ο poreklu ljudi. Malo zatim ona otvara lanstveni vrč iz kog izleću sva zla i razilaze se širom sveta. Više ih je zanimalo poreklo određene etničke grupe. što je jos više uvećalo slavu heroja. podrazumevalo napuštanje vegetarijanske prehrane koja je upražnjavana tokom zlatnog doba. ishrana mesom proglašena za uzorni religiozni čin. prema jednom kasnijem predanju (IV vek). Mirmidonci.399 86. 81 i dalje). drugi od jasena. Prometei je bio okovan lancima a jedan orao mu je svakoga dana proždirao »besmrtnu jetru« koia bi ponovo narastala preko noći (Teog. pa im je on uskratio korišćenje vatre. bogovi i ljudi su odlučili da se u Mekoni prijateljski rastanu (Teog. Zevs poslao ženu. tu »lepu pokoru« (Teog■ 585) u liku Pandore (»dar svih bogova«. kako je hteo da zaštiti ljude i da istovremeno prevari Zevsa. 556). Najzad. 521 i dalje. Jedan narod. Posledice prvobitnog žrtvovanja Ukratko. Neiskusni Epimetc]' prima Pandoru i ženi se njome. 535). Egipt. kako bi se utvrdio konačni oblik njihovih odnosa s bogovima. itd. ali je to. Mnoge porodice su smatrale da potiču od heroja koji su. primorani da jedu presno meso i bez mogućnosti da prinesu žrtve bogovima. međutim. Deukalion je naselio zemlju »kostima svoje majke«. Poslovi. Privučen salom. bez izlaza. kako to objavIjuje Hesiod: »jer od nje je potekla jedna rasa. U stvari. ljudi od tada kao dar besmrtnim bogovima spaljuju kosti (Teog. 399 Uzalud je Prometej poučio svoga brata da ne prima ništa od Zevsa. Potom je razbesneo Zevsa ukravši vatru i time izazvao dolazak Pandore. grada. str. Time je. Postovi. daleko od toga da bude dobročinite) j čovečanstva.).397 On je prineo na žrtvu jednog bika i podelio ga na dva dela. Kada Pandora ^ tvon poklopac. Prometej je kosti prekrio salom. 56)· Jednoga dana oslobodio ga je Herakle. Prometej je. poticali iz veze između nekog božanstva i smrtnika. prepuštajući ljudima meso i iznutrice.iudi. »Duboka zamka. § 30. u krajnjoj liniji. strašna nevolja dovedena među smrtne ljude« (Teog. što znači pojavljivanje žena pa i« Njegovo se ime ne nalazi kod Homera. prvi put se pojavljuje Prometej. kaže Herodot. 6): Les sranđes divinites de la Grece. jer bi se l. namenjena Ijudima«. Poslovi. vratili u stanje divljih životinja. odgovoran za njegov sadašnji pad. 54.postati dostupan i dušama pobožnih i »iniciranih«. Ljudima je. nije zanimao problem antropogonije. sakrivši ie u šupljinu jedne palice (Teog567. 398 Što poništava blagodeti deobe. Prometejeva podvala je okrenula Zevsa protiv ljudi. opet. Posle potopa. »uvređeni« Zevs je upravo to i hteo. da Nad° ^1?1'' čoveka na . a meso i iznutrice želucem. 592 i dalje). On je u Mekoni izazvao konačni raskol između bogova i ljudi. s jedne strane. 91) pa ie zboe toga vraitio u VPZU koJ. S druge strane. Ljudi su nrineli prvu žrtvu. Indija. kao najviše odavanje počasti bogovima. tei tniie izričit: Zevs od onoga dana kada ga je »prevario Prome- .398 Ali lukavi Prometej је vatru doneo s neba.teški rad' (Tr. izgleda. Zbog toga. vodio je poreklo od mrava. Тош prilikom. prokleti soj žena. Kao što to primećuiu VP£an (Sechan) i Levek (Leveque). Grke. I. odnosno kamenjem.a pothranjuje uzaludne napore smrtnika (Simonid.

ljudi su titanima mogli da pridaju preveliki značaj. Po Hesiodu.402 u bližoj ili daljoj budućnosti (522. 42 i dalje. Besmrtni. Sechan. 442 i dalje). Meuli. nored tosa. dok u Oslobodenom Prometeju hor čine titani oslobođeni okova. 291). ipak. Titan samopouzdano objavljuje kako Zevs ima samo jednu mogućnost da izbegne tu propast: da ga oslobodi okova (769—70). str. nego upravo činienicom što je to učinio Prometej. Ljuboraoran zbog toga što on nije bio tvorac tog čovečanstva. »Griechische Opferbrauche« (1956). Ali Prometej je u Atini petog veka već imao svoj godišnji praznik. 402 Ο poreklu i razvoju ovog motiva. da bi objasnio Zevsov bes i Prometejevu upornost. Zevs ne bi podnosio neko moćno i nadmeno čovečanstvo. 403 Up. i J. ono što se na arhaičnom stadijumu kulture smatralo za odavanje najveće počasti nekom nebeskom bogu. Ljudi nipošto nisu smeli da zaborave nesigurnost i 2„av misli' priprema tužne nevolje« (Teog. znao je jednu tajnu koju mu је poverila njegova rnajka.) n® vra<^akao Hesioda. jedan titan. 44. nav.400 Ali ova pesimistička vizija istorije čovečanstva. n. Prometej je najveći heroj koji donosi civilizaciju. Le mythe de Promethee. osuđenog zbog »lukavštine« jednog titana. od Pindara (ili iz nekog njegovog izvora) pozajmio jedan dramatičan detalj: Prometej ie raspolagao strašnim oružjem. u krajnjoj liniji »zlo« predstavlja Zevsovu osvetu. a protiv Olimpljana. Prometejev primer је mogao imati neprijatne posledice. vrhovnog boga. ohrabreni tim prvim uspesima. 764 i dalje). oslobodio titane« (IV Pitijska oda. nebeskim Višim bićima prinosili kosti i glavu životinje. tom II).prema tome i širenje svih vrsta briga. da Zevsov bes nije bio izazvan samom tom podelom. tek ih je Prometej naučio svim tim veštinama i znanjima (Okovani Prometej. ubrzo se počela naglašavati Zevsova mudrost i dobroćudnost. Vid. s jedne je strane imala za posiedicu raskid izmedu bogova i Ijudi. Vrhovni gosnodar se pokajao ne samo tako što je postavio Krona za kralja Jeliseia. oni nisu znali čak ni za redosled godišnjih doba.404 ova obredna r»odela je u skladu sa žrtvama koje su nebeskim bogovima prinosili primitivni lovci u Sibiru i pastirski narodi srednje Azije. Pa ipak. str. a s druge osudu Prometeja. donoseći je s neba. jer. delo. nego je oprostio i titanima. koji umesto mita ο prvobitnom zlatnom dobu uvodi temu progresa. 404 K.403 Podela prve životinje prinesene na žrtvu u Mekoni. 233). ne znamo na koji se način neprijateljstvo dveju božanskih figura okončalo njihovim pomirenjem. шг ι dalje. Ta se tajna ticala neminovnog Zevsovog pada. Izgleda. tvrdi Prometej. Eshil је. Homo necans. str. Sechan. ni za pripitomljavanje životinja. takođe W. Prometejevim činom je pretvoreno u zločin uvrede veličanstva Zevsa. Oni su. naime. »Metis et les mythes de souverainete«. živeli su »pod zemljom. Drugim rečima. P. On im je dao i vatru401i oslobodio ih straha od smrti (isto. Pindar objavliuie da је »Zevs. Temida. možda pod uticaiem nekih duhovnih pokreta kojima se oduševljavala ne samo intelektualna elita nego i mase (up. odnosno. Kako druga dva dela trilogije Prometeide nisu sačuvana. štaviše. 62. videti Sechan. . muka i nevolja. Prvi ljudi. L. Burkert. odnosno. pripadnik »stare generacije« bogova. Zevs је hteo da ga uništi kako bi stvorio neko drugo (isto. Zevsova srdžba izgleda preterana. Za Eshila. 20 i dalje. koji je povrh svega još i stao na stranu ljudi. Vernant. mit ο Prometeju objašnjava provalu »zla« u svet. »Eshil ostavlia" °П bi nip P° Stran' ePizodu iz Mekone koja ne odgovara tonu tragedije i koia str iunaku umanjila ugled«. 248). kao što to pokazuje Karl Mojli. 23 1 dalje. u dubinama pećina lišenih sunca«. ne nameće se kao nešta konačno. ni za zemljoradnju. Ne znamo u kom je trenutku došlo do iskrivljavanja izvornog obrednog značenja. bio je dovođen u vezu s Hefestom i sa Atenom.

Jedine moguće utehe: rat i slava. što podrazumeva i salo. § 57). kada Deukalion. prema tome. naglašavajući vrline vegetarijanske ishrane. Apolodor. 146 i dalje). spaljuje se na žrtveniku. 6. ponavlja mitski obrazac: jedan deo žrtve. ljudskom »sudbinom«. izgleda da se grčka religija uobličavala u znaku pesimizma: ljudska egzistenC!ja je po definiciji prolazna i opterećena brigama. zaštitnika ljudi. I. Homer poredi coveka s »lišćem koje vetar rastura po zemlji« (II. I stvarno.25 Ali tu su. Orfizam i pitagorejstvo su. uostalom. 423—24. grčka misao se još od Homera strasno bavila problemom božanske »pravde« i onim što odatle proizilazi. itd. straše beda. Moguće je da je toj situaciji doprineo sam uspeh Prometeide. Prometej će svoju uzvišenu veličinu — večne žrtve tirana — steći tek u evropskom romantizmu. »ne znajući kojim će putem Bog svakog od nas voditi sopstvenoj sudbini«. 548—52. . »Zevs prima Deukalionovu molbu s milošću. tom II). . iako je Eshil slavio jedinstvenu veličinu ovog heroja donosioca civilizacije. Pindar. Trebalo je. prema Eshilu. Knj.«1'4 Od tada. Čovek i sudbina. on je podjednako prikazao i Zevsovu dobroćudnost i duhovnu vrednost konačnog izmirenja uzdignutog do uzornog modela ljudske mudrosti. takođe.) Značajno je da Prometej. prisutni i bogovi: oni se hrane prinetom žrtvom (Ilijada.« Za nJegovog savremenika Semonida ljudi su »jednodnevna stvorenja« str Rudhardt. »Les mythes grecs relatifs a l'instauration du sacrifice«. Značenje »životne radosti« Sudeći iz jevrejsko-hrišćanske perspektive. (Staviše.4· Zevs. čak i posle kritike proroka. zadržati ih na odstoianiu. Što se tiče hrišćanstva. која žive као marva. 87. 66—67. Teognid.).). Kod Jevreja su žrtve u krvi kontinuirano reinterpretirane i revalorizovane. Jer. bolesti i starost. Najbliža analogija je jevrejski zebah (up. njegova žrtva biva prihvaćena. 2. bog je pristao i deca su istog časa preminula. itd. prećutno priznavali »greh« koji je čovek počinio prihvatajući podelu u Melconi (up. I.405 Jedna majka je molila Apolona da njenu pobožnost nagradi time što će njenoj deci podariti najveći dar koji je u njegovoj moći.prolaznost svog postojanja. »Ne postoji nijedan čovek kome Zevs ne šalje hiljadu zala. . 31. starost. 8. Sofokle objavljuju da bi za 405 Jonske pesnike. "oređenje je preuzeo pesnik Mimnermo iz Kolofona (VII vek) nadugo nabrajajući zla: siromaštvo. bez muka (Herodot. spekulacije u vezi sa žrtvovanjem dovode do uobličavanja jedne osobene kosmogonije i otvaraju put metafizici ι tehnikama Joge (§ 76). thysia. ili uživanja koja daje bogatstvo. U Indiji. ono se konstituisalo polazeći od Hristovog dobrovoljnog žrtvovanja. ali mit iasno kaze da je on prihvata samo u onoj meri kojom se ne poriče odstojanje. I. kažnjavanje Prometeja je imalo tek drugorazrednu ulogu u razmišljanjima ο Zevsovoj »pravdi«. Prometejev sin prema bogovima ponovo uspostavlja odnose koji odgovaraju Zevsu. I. itd. najrašireniji oblik žrtvovanja. ne odgovara odmah Deukalionu. i dalje). u potopu je stradalo čovečanstvo koje je bilo savremenik kobne podele. Ipak. on šalje Hermesa 25 ^idco šta ovaj hoće. a drugi deo jedu prinosioci žrtve i njihovi pratioci. izgleda. ili dimom koji se diže sa sala (II. Prometejev sin i jedini čovek koji preživljava potop koji je izazvao Zevs. bolesti. ima skromnu. kasniie prinese Zevsu žrtvu sličnu onoj u Mekoni. Prema tome. pa i neznatnu ulogu. Rascep do kojeg je došlo u Mekoni na neki način je izglađen upravo zahvaljujući Deukalionu. 7. žalosti.

No na kraju je. Država. Ove demonske sile KOJ Ijude teraju u bezumlje kasnije se otelovljuju i postaju tri boginje. a zlo nije bilo kažnjavano. Volospa. lišenim snage i sećanja. 407 Značenje reči moira se od Homera menjalo. 387d—38»b. dobro učinjeno na zemlji nije se nagrađivalo. Te će reči postati slavne. Za Homerove savremenike. one su Kceri Ževsa i Temide. čiju senku Odisej uspeva da prizove. i drugi heroji su imali istu sudbinu. Platon. 209) ili aisa (II.). nije stricto sensu* »tvorevina« nekog božanstva (što je ideja koju je delio jedan broj starih i tri monoteističke religije): prema tome. »predenje« sudDin postalo atribut Prelja (Kloto) ili Mojri. 900 i dalje). Traiie. trajanje života simbolizovala je nit koju tka božanstvo. 406 Odiseja. S druge strane.406) štaviše. 16. . 24. izjavljuje da bi više voleo da na zemlji bude i rob siromašnog čoveka. 386a—387b.a7 Smrt. »usud« ili »deo« koji rau je namenjen — odnosno.ljude najbolja sudbina bila da se uopšte ne rode. vreme koje mu je dodeljeno do njegove smrti.407Prema tome. § 85). 20. str. on se ne usuđuje da se nada kako bi njegove molitve mogle da uspostave određenu »bliskost« s bogovima. međutim. ili. ništa ne rešava. Up. ako se već rode. 128). itd. 20. ali će kasnije izazvati neumoljivu Sokratovu kritiku. kao i u drugim (takođe istočnim) indoevropskim predanjima. Mojre se prvi put javljaju kod Hesibda (Teog. smrt je bila oslabljena i ponižavajuća postegzistencija u tamnom podzemlju Hada naseljenog bledim senkama. zato što su Zevsa uvredili lično. Tantal i Sizif. on zna da je njegov život već odredila sudbina Mojra ili aisa. pošto ona ne dovodi do potpunog i konačnog gašenja. 20. § 58. smrt je bila predodređena u trenutku rođenja. Ali to su bila povlašćena bića. 64). Menelaj nije sišao u Had nego je prenesen u Jelisej samo zato što je. drugim rečima. postao Zevsov zet. ili »daimon« (Od. 39 Na početku su »nit preli« ili »bogovi« (Od. s jedne strane. Jedini osuđenici na večne muke bili su Iksion. * Lat. Ovo pesimističko shvatanje sudbonosno se nametnulo kada je Grk postao svestan nestalnosti ljudske uslovljenosti. Eliade. da umru što je moguće pre. III. »nego da vlada svim preminulim pokojnicima«. prev.). (Ahil.: strogo uzev (prim. 196. »Presti« nečiju sudbinu isto je što i »vezati« je. II.408 Ipak. UKO čiti je u nekom »stanju« koje je nemoguće promeniti. Čovek. 489—91. . oženivši se Jelenom. ili moira (II. ukratko. Prema predanju koje prenosi Hesiod (up. up.

nap. Ali već je u Ilijadi moguće u Zevsu prepoznati zaštitnika dike...va 1 običaja. sve dok smrtnici ne prekrše granice koje su propisane samim njihovim načinom egzistencije. kao što se spremao da to učini u slučaju svoga sina Sarpedona (II.... The Jnstice of Zeus... 16. od 9. Ust· Рпт. ...... uostalom. 499—511)... pa ga je ubio Posejdon (Od. on sudbinu može i da promeni. Ovaj primer pokazuje da je i sam Zevs priznavao vrhovnu vlast pravde.. str. 292 Belerofona) Pre Euripida. l.. Eshil izjavljuje da Zevs ne kažnjava nevine (Agamemnon. sudbma. Zevs je. božjeg Zakona (themis). u času kada se njegov život bližio kraju..... istina. basf?aC . 52. Značenje izraza dike se sigurno menjalo tokom vekova koji razdvajaju Homera od Euripida. 32) stavlja Solonu u usta: »Znam da su bogovi zav. Matica srpska. tradicio»rčH pij. itd. ostvaruje mojra. drugim rečima. ona koja mu je odredila njegova ljudska uslovlje- čen31 ti' ^°yd-Jones. Na kraju krajeva.).. i štiti strance. Dakle./> vjvi lvj giupuai υιηιι jvwji iauuiavijaju avvju onaj ko je odgovoran za koji dopuštaju cla ih obuzme hybris (starogrčki:kralj..... J 1 ι nestalni« (Herodotova istorija. kraljeva. To se dogodilo Ajaksu kada se hvalio da je umakao smrti uprkos bogovima. nalnih"S (starogrčki: ohoprim. Euripid čak ne okleva da napiše: »Ako bogovi čine ma šta što bi bilo ružno (ili: nisko) onda to nisu bogovi!« (fr.. 433 i dalje).. Hesiod tvrdi da je Zevs ljudima darovao »pravdu« kako se oni ne bi ponašali kao divlje životinje. preteranost u savršenstvu može podstaći preteranu oholost i drskost (hibris). 18)..)..) je nužno zaštitnik themistes. U načelu. 6 (protiv Doddsovog tumaobra ' t Gr. 3. preveo Milan Arsenić.... a'ia: kao ' ---... goste i prosjake.. Nov c llcSLaini on naročito kritikuje glupost onih koii zaboravljaju svoju linriil·io«t ■ usl°vljem . ALi Нега ga podseea da bi takav čin imao za posledicu poništenje zakona Univerzuma — odnosno... dike je samo konkretno ispoljavanje univerzalnog poretka. prev. Hibris izaziva privremeno ludilo (ate) koje »oslepi« žrtvu i vodi je u propast... pravda.. i to posebno prinoseći im žrtve. pošto je on jernac zadate reči. rođenjem predodređeni deo zivota onih smrtnika koji su i suviše slavoljubivi ili su prosto omamljeni idealom »savršenstva«.. dobrobit svojih podanika. 4.. usl°vljenost. prev. 52) dopuštaju pomisao da upravo sam Zevs određuje sudbine. drugim rečima.neki izrazi kao što su »mojra bogova« (Od.eeks and the Irrational. prev. str. 261) ili »Zevsova aisa« (Н 17.410 Otuda se može reći da su hibris i njen ishod ate sredstva kojima se. on je dužan da poštuje dike (staroj·. čovek ima na raspolaganju samo sopstvena ograničenja. 322. vidliiv' ■ada Herodot (I. u izvesnim slučajevima (heroja...409 Ukratko..). pored ostalog. bogovi ne kažnjavaju ljude bez razloga. Prvi zadatak ljudi je da budu pravedni i da iskažu »čast« bogovima... Ali teško je ne prekršiti ta nametnuta ograničenja jer je čovekov ideal »savršenost« (arete). u ljudskom društvu.. pustolova. prim... 750 i dalje)... ■■· . pravde (dike) — i Zevs joj daje za pravo.

1 Svuda nalazimo tragove njegovog nekadašnjeg veličanstva.411 XI POGLAVLJE OLIMPLJANI I HEROJI 88. izgubio svoju prvobitnu sveopštu vrhovnu vlast. »Radost života« koju su otkrili Grci nije uživanje profanog tipa: ona otkriva blaženstvo postoianja.nost. pozorišta. življenja u vremenu. koji se rodio iz beznađa. naučili da najsigurnije sredstvo za umicanje vremenu počiva u tome da se iskoriste već na prvi pogled nesumnjiva bogatstva trenutka koji se proživljava. Mudrost počinje sa svešću ο konačnosti i privremenosti čitavog ljudskog života. Ali svest ο predodređenim granicama i ο krhkosti postojanja. III tora ovog dela. otl kojih ćemo najznačajnije ispitati kasnije (up. Ne inhibirajući nimalo stvaralačke snage grčkog religioznog genija. Sakralizacija ljudske konačnosti i »banainosti« neke »obične« egzistencije predstavlja relativno čestu pojavu u istoriji religija· Ali tek je u Kini i Japanu prvog milenijuma naše еге. posebno. on je na kraju ostvario savršenstvo i. Antropomorfizam grčkih bogova. Treba. sklad pokreta. gozbi. njegova mojra. Pošto su bogovi primorali čoveka da ne ide preko svojih granica. sportskih nadmetanja. nije nikada bila izbrisana. ova se transmutacija »prirodno datog« podle nako ispoljila stvaranjem jedne posebne estetike. a koji će filozofi žestoko kritikovati. ali Hesiod sigurno odražava 411 Vid. prema tome sakralnost Ijudske uslovljenosti. fizičke radosti ili prilike da se proslave vrline. u »prirodnom« i u svakodnevnom. dakle iskoristiti ono što može ponuditi sadašnjica: mladost. religioznu funkciju svakog organizovanog kolektivnog veselja — procesije. onaj koji se može dokučiti u mitovima. mir. igara. Isto K:a i u staroj Grčkoj. Ona nije uvek očigledna pošto je sakralnost na neki način »prikrivena« u neposrednom. zbog brojnih razloga. naći će svoje religiozno značenje u kipovima bogova. sakraiizacija »granica« i »okolnosti« — kakva god bila njihova priroaa — dostigla savršenstvo i duboko uticala na te kulture. I Grci su. plesova. To je i Homerova pouka: živeti potpuno. U Ilijadi (15. pevanja. ova tragična vizija je dovela do jedne paradoksalne revalorizacije ljudske uslovljenosti. saučestvovanja — makar i kratkotrajnog — u spontanosti života i u veličanstve nosti sveta. pretrpeće određene izmene. Religiozni smisao savršenstva Ijudskog tela — fizička lepota. Veliki pali bog i kovač-čarobnjak: Posejdon i Hefest Posejdon je stari bog koji je. ali plemenito. on je iznova otkrio i usavršio religiozni smisao »životne radosti«. i kasnije. može sadržavati religioznu dimenziju. i. Prosta činjenica postojanja. . sakramentalnu vrednost erotskog iskustva i lepote ljudskog tela. zdravlje. u sadašnjosti. počev od njegovog imena za koje je Vilamovic (Willamowitz) tačno objasnio da znači »suprug Zemlje« (Posis Das). najadekvatniji prikaz bogova videla u savršenstvu Ijudskog tela. tom II). Neobično je da je religija koja objavljuje kako je granica između sveta božanskog i sveta smrtnika nepremostiva. kao i toliki drugi pre i posle njih. Posebno treba naglasiti religiozno vrednovanje sadašnjosti. itd. spokoj — nadahnjivali su umetničke zakone. taj »ideal«. 204) Zevs je stariji od njega. Naravno. Drugim rečima.

i na više mesta. I.ι. Jedno drugo predanje saopštava da je Antaj potekao iz njegove veze sa Gejom. Ipak. bog koga su Indoevropljani doveli. da bi mu umakla. u obličju pastuva. up. oženio Meduzom koja je takođe stara boginja Zemlje. pre dolaska u južnu Grčku nije znao za more. Ova povezanost s konjem ukazuje na značaj koji je ta životinja imala za indoevropske osvajače.413Osim toga. vrhovnu vlast nad morima. I. Antaja. 127 i dalje. bilo je sigurno da on nikada neće izgubiti svoju religioznu aktuelnost. Hefest se od svih drugih Olimpljana razlikuje po ružnoći i po svojoj telesnoj mani. Apolodor. itd. U svakom slučaju. Prihvatile su ga dve Nereide. kovao zaveru da svog brata turu »supruga Zemlje« i »onoga koji trese tlo«. . Već je njegovo rođenje osobito: prema Hesiodu. Polifema. Knj. 9). podsećajući ga na to da je područje njegove vlasti ograničeno na Nebo. što iznova čini očiglednim karakter ovog boga kao »gospodara Zemlje«. Leonard Palmer. Tu je Hefest devet godina učio za kovača i majstora. Hera ga je rodila »bez ljubavne veze. pretvara u 'obilu. iskrivljen ili sakat.neko starije predanje kada Zevsa prikazuje kao najmlađega (Teogonija. 578) potvrđuje Zevsovo očinstvo. Posejdon je prikazan kao tvorac. indoevropski narod. Tetida i Eurinoma. str. obožavali su ga u obliku konja.ν· Pcsejdon je u ahajsko doba u Pilu imao iasno nadmoćan religiozni položajι u odnosu na Zevsa. harpija. Iz njihove veze rađaju se jedna kći i at Arion (Antimah.412 Postajući isključivo bog mora. posebno u Arkadiji. Poseid prvom pevanju (stih 400. Мусепаеап and Minoans. uspeva da je svlada. Teogonija. prilikom podele Univerzuma. u jednoj dubokoj pećini usred Okeana. Primetili smo sličnosti sa temama »progonjenog deteta«^ i »zlokobnog novorođenčeta«: u oba slučaja dete izlazi iz iskušavanja kao 412 413 Up. koji je obožavao Posejdona. Posejdon je mogao da sačuva samo ona svoja izvorna svojstva koja su se odnosila na more: hirovitu snagu i vlast nad sudbinama mornara. 5—6. Boginja se. Jedan broj Posejdonovih osobenih crta nema ničeg zajedničkog s morem. njegova prvobitna struktura je bila korenito izmenjena a severno mitsko-religiozno nasleđe koje je on doneo u Grčku skoro se u celini raspršilo ili reinterpretiralo. mogao se porediti s vrhovnim bogovima i bogovima oploditeljima. i potrebna mu je pomoć da bi hodao. konj je povezan i sa donjim svetom. U Arkadiji. Ali Hefest u Ilijadi (l. Tritona. 3. pošto se postidela njegove izobličenosti (Ilijada. Posejdon postaje pravi homerski bog. Zevs ga je bacio sa vrha Olimpa (Ilijada.. U stvari. On se. 590 i dalje). i dalje) pominje se da je baci uiari'c ^n0m' zajedno s drugim bogovima. »gospodarima Zemlje«. Kao Posis Das. sama Hera ga Je bacila u more čim se rodio. Prema drugoj verziji. Posejdona veliki broj ljubavnih doživljaja pri_^ava^Zevsu.'2 U ovoj pojedinosti možemo prepoznati sećanje na otpor nekog drevnog vrhovnog boga protiv pobune nekog mlađeg i srećnijeg boga. što očigledno ukazuje na njegovu prvobitnu strukη. ali Posejdon. On je hrom u obe noge. . otac ili davalac konja. 456). jedino se Posejdon usuđuje da se usprotivi Zevsovoj zloupotrebi moći. On je konja. svoje majke. 927. iz srdžbe i u inat svome mužu«. Primajući. 394 i dalje). u Pauzabjlu 25. imajući u vidu značaj mora za Helene. 18. Ali. po Vilamovicevom shvatanju muški duh plodnosti koji živi na zemlji. iz mediteranskih i istočnih religija. Posejdon susreće Demetru koja fatražeći Persefonu. Na njegovu prvobitnu moć podjednako ukazuju i gigantski ili čudovišni oblici njegove dece: Oriona. prerna Hesiodu. Hefest ima jedinstven položaj u grčkoj religiji i mitologiji. Hipios. Ova sakatost je posledica njegovog pada na ostrvo Lemno: kada je stao na stranu Here.

2). kovača i majstora s tehnološkim i zanatskim savršenstvom. lm. Gospodari veza su još neki vrhovni bogovi (Varuna. 15» Ne znamo Hefestova »porekla«. zlatne i srebrne pse koji čuvaju vrata Alkionove palate (Odis. konopci. on od gline pravi Pandoru i oživljava je. Zevs). odnosno jedan osobeni i prilično redak oblik magije. minđuša (Ilijada 18. a ni indoevropskim tradicijama. kazniti. Nirti). grivni. str. užad. mrežama — on bogove i boginje vezuje podjednako dobro kao i titan Prometej. 18. Ali ishodište i osnova svih tehnika jeste »gospodarenje vatrom« koje je. ^euahonovoj podzemnoj kovačnici. Mari Delkur (Marie Delcourt. u Indiji. objašnjava tek inicijacija magičnog i šamanskog tipa. 110 i dalje) uDoredila je Hefestove presečene tetive ili iskrivljene noge s inicijacijskim шисеијјгпа budućih šamana. 20. spadaju među slikovite izraze magijsko-religiozne snage koja je neophodna da bi se moglo zapovedati. naravno. On Heri poklanja jedan presto od zlaia čije su veze nevidljive. Hefest je istovremeno i onaj koji vezuje i onaj koji razvezuje pa je otuda i bog porođaja (on Zevsa oslobađa Atene).7 I Hefest je. vezice. Vritri. prebivališta bogova. on je шогао biti bog-zaštitnik radova koji podrazumevaju »gospodarenje vatrom«. On se ne može objasniti ni prehelenskim nasleđem. 266 i dalje). ]cov I element koji je svojstven šamanslcim tradicijama i tradicijama ilj caLCarobnjaka: Hefest svoju veštinu uči u pećini Eurinome (Smrti) . kada jednom sedne. 8. bilo prestiž šumana i čarobnjaka. Hephaistos ou la Ugende du magicien. preterane. Ali Hefest je posebno majstor za vezivanje. str. u celini uzev. on pravi i čuveni Ahilov štit (isto. lancima. hitno su pozvali Dionisa. svoje znanje kovača i majstora platio sopstvenom fizičkom sakatošću. ο jednom inicijacijskom iskušavanju414 koje se može uporediti sa bacanjem Dionisa ili Tezeja® u vodu. a koje boginju. drže zarobljenu. Na Zevsov zahtev.„„ našu studiju »Le 'dieu lieur' et le svmbolisme des noeuds«.pobednik. opasni čarobnjak. Njegovo najslavnije delo istovremeno je i najsmešnije: Hefest nevidljivom mrežom zarobljava Areja i svoju suprugu Afroditu i poziva stanovnike Olimpa da se uvere u njihovu grešnu vezu (Odis. gde on najzad oslobađa svoju majku (Pausanija I. Ali moć vezivanja i razvezivanja dodeljena je i drugim božanskim ili demonskim figurama (na primer. 400-1).8 Mitologija ο Helestu. kao i drugi bogovi-čarobnjaci. . Apolon: izmirene protivurečnosti 414 Vid. 7. Jami. 369 i dalie). 417 i dalje) slčne devojkama. Čvorovi. Hefestovo osakaćenje. natprirodne snage. navedeno delo. vladati. Kako nijedan bog nije uspeo da je otrgne. i dve »dvorkinje zlatne« (II. u "'ges et Symboles. ukratko. Ni na jednom drugom mestu nije bolje istaknuta jednakost magije i tehnološkog savršenstva nego što je to u mitologiji ο Hefestu. ali su istovremeno i postiđeni pred tim delom čiji autor pokazuje ne samo da je vešt majstor nego i više od toga. Reč je. mreže. 92). tek on uspeva da napije Hefesta i da ga odvede na Olimp. Više no bog vatre. Njegova arhaična struktura je očigledna. povezuje izvor magične snage slične »tajnama zanata« metalurga. koje ga pridržavaju dok hoda. automate — od kojih su najpoznatiji samohodi tronošci. smrtno pogoditi. 120—163. međutim.. Kao bog-čarobnjak. to su »suptilni«. pre nego što će postati »tajna« ^cara^metalurga i kovača. 89. Zahvaljujući svojim proizvodima — prestolima. umrtviti. Pored kopči. Marie Delcourt. 42 dalje. paradoksalno delikatni izrazi jedne strašne. Njegovi proizvodi su istovremeno i remek-dela umetnosti i magična čuda. Bogovi prsnu u smeh.

jer Delfijci nisu prestajali da ga prizivaju svojirti pesmama i igrama. Od tada. 300 i dalje. primer njegovog ustoličenja u Delfima. Neobična je takođe i činjenica da njegovi najslavniji mitski poduhvati ne svedoče ο vrlinama koje su. proces koji karakteriše sveukupnu grčku religiju. Za Apolona je. postavši tako pre svega bog očišćenja. 415 Up. Homerska himna Apolonu. Tokom njegovog odsustva. Apolon je strelama pobio i sedam Niobinih sinova (dok je Artemida ubila sedam njenih kćeri). Ali. Apolon je bio prognan na godinu dana među smrtniK. negde oko IV veka. pošto je ubio Pitona. reč je ο manje-više gruboj zameni prehelenskih lokalnih božanstava. svog najmilijeg prijatelja. ima svoju paralelu u istoriji Apolonovog prodora u Grčku. Najčuveniji je. Kriv za zločin prema svom rođenom klanu (Kiklopi su titani. Onaj koji. Ostavši sa Zevsom trudna. Pobeda nekog boga branioca nad Zmajem. pa i zloba. ubio je.Može izgledati čudnovato da bog koji se smatra najsavršenijim otelovljenjem helenskog genija nema grčku etimologiju. Prvo što je dečak uradio bilo je da kazni Pitona. Nju je. Vete postati slavni lekar.11 Njegovo »poreklo« je traženo u severnim oblastima Evroazije. jer je ohola majka ponizila Letu hvališući se svojim brojnim porodom. Ukratko. dete koje je ona donela na svet. posle Zevsa. koji je pokušao da siluje njegovu majku. ili u Maloj Aziji. kao i Leta). . bog dopušta da ga ponese osveta. koja je vekovima nadahnjivala književnost i plastične umetnosti. jedan je od najrasprostranjenijih mitova (§ 45). međutim. Nijedna se zemlja nije usuđivala da je primi. najviše pokazuje beskonačnu razdaljinu koja razdvaja ljude od bogova.415 Ovo se junačko delo moglo opravdati. vladao Dionis. 4. Ijubomora. Ali. međutim. Prema delfijskom mitu. još starijoj verziji.ц kovali munju. Ali ove slabosti će brzo izgubiti svoj antropomorfni karakter i na kraju će obelodaniti jednu od brojnih dimenzija božanstva. kao rob je radio za Admeta. nazvane »apolonijske« — ο vedrini. s druge strane. ali. na kolima koje su vukli labudovi. Apolon je krenuo prema Delfima. nagovorila Pitona. Prema drugoj. Hijakinta. xe 416 On spase Asklepija. Ovaj proces je u VIII veku već bio završen. U Tebi. Apolon se sveti ubijajući Kiklope koji sU. delfijskog zmaja. ne samo za Apolona. kralj gova ubija Asklepija munjom. Prva hipoteza oslanja se prevashodno na veze ovog boga s Hiperborejcima. koji je istovremeno simbol »autohtonosti« i prvobitnog suvereniteta zemaljskih sila. specifično to što je on ovo ubistvo morao da okaje. svom budućem prebivalištu. gde je ostao čitavu godinu. Knj. najzad. onako kako su ga primali Grci. U beotskoj zemlji. Apolodor. na kraju. Pošto mu je put preprečila aždaja Piton. odleteo sve do zemlje Hiperborejaca. uostalom. Bog se ipak vratio. Pto postaje njegov sin ili unuk. božanskoj harmoniji. strahujući od Here koja je još.12 Zevs je odlučio da će Apolon prebivati u Delfima i Helenima doneti zakone. Delfima je. kao što se moglo opravdati i ubistvo diva Titije. kao Apolon Pto. Ubio je i svoju draganu Koronidu. on je zamenio Ismena. koje su Grci smatrali stanovnicima neke zemlje »iza Boreja«. Mnogo puta. on je tri zimska meseca provodio među Hiperborejcima i vraćao se početkom leta. pređašnjeg gospodara svetilišta. povrh svega. oživeti Hipoi — Pošto su tim čudom bili prekršeni zakoni koje je utvrdio Zevs. takođe. Apolon se povezivao sa Ptoom. Ovaj mitski podvig je od velikog značaja. koja ga je prevarila s jednim smrtnikom. toliko vešt da će. upoznao je sudbinu poslednjeg među smrtnicima: uskratili su mu čak i pravo da se rodi. kao gospodar proročanstva. bog ju je ubio udarcem strele. 1 1 daljc. Ova agresivna mitologija. da Letu progoni u stopu. odnosno iza Severnog vetra. titanka Leto je uzalud tražila neko mesto na kojem bi se porodila. poštovanju zakona i jporetka. . on je tek kao Apolon Pitijski stekao svoj svehelenski ugled.416 Mada iz nepažnje. to je bilo njegovo ustoličenje u Delfima. što ie. na Artemidinu molbu. prihvatilo ostrvo Del i titanka je rodila blizance Artemidu i Apolona. s jedne strane. I. Mladi bog je.

272. oni prenose i objašnjavaju šta je bog odlučio u vezi s bogosluženjima u hramovima. ni po moru. objaviću ljudima neumoljivu Zevsovu volju« (Homerska himna. Ovo duboko poštovanje prema »ocu Olimpljana« objašniava Apolonov odnos prema idejama poretlca i zakona. U klasično doba. on u prvom redu predstavlja zakonski vid religije. Klar u Joniji. zemlje. 90. Bowra) tvrdi kako Hiperborejci mogu živeti hiljadu godina. »bog vrata«. nosili do najbliže de. Didima u Kariji. izd. i bogovi tog naroda su proizvod jedne grandiozne sinteze. 29 i dalje). zadržao mitsku aura. premda postupno otkrivan i istraživan. ο jednom rajskom mestu које se može uporediti sa Ostrvima blaženih. Kao i mnogi drugi olimpski bogovi. stapanja i sinteze. Glaube d. Himerije (IV vek n. IV. Hellenen. i on u svojim svetilištima kontinentalne Grčke izgleda kao pridošlica. Neki od njegovih legendarnih učenika (Abarid. Zahvaljujući tom dugom procesu sukobljavanja.) Je rezimirao jedan kasniji govornik. simbioze. ni po zemlji. L'oracle flPKe·' str: 215 i dalje. 32—35) prenosi obaveštenja koja su dali DetcJcl u vezi sa žrtvama koje je Apolon primao od Hiperborejaca: su 1U Predmeti uvijeni u pšeničnu slamu. što je. grčke božanske forme su uspele da iskažu sve svoje sposobnosti. da bi nagradio »njegovu pobožnost«. a posebno u vezi s očišćenjima koja su postajala neophodna zbog ubistva. na hititskom natpisu koji је otkriven pored jednog anadolskog sela. Jer ako je Apolon postao bog koji otklanja zlo (apotropaios). oni ne znaju ni za rad ni za borbe 'svoje vreme provode igrajući i svirajući liru i frulu. Herodot (IV. opet. što nije bilo po Zevsovoj naredbi« (stihovi 616—619). Bilo bi uzaludno tražiti neko moguće istorijsko sećanje u ovom predanju koje u zemlju Hiperborejaca pored ostalog smešta i maslinu. Ali reč je ο Severu koji je.). a Orfej je uvek bio dovođen u vezu sa Trakijom. Aristej) bili su »Hiperborejci«. podseća Nilson. II. U prilog Apolonovom azijskom poreklu navodi se i činjenica da se najveća sedišta njegovog kulta nalaze u Aziji: Patar u Likiji. Proročanstva i očišćenja Tek što se rodio. j pre svega bog očišćenja (katharsios). X. »niko ne može da otkrije. ta zemlja i njeni stanovnici pripadaju mitskoj geografiji. Apolon i bio u klasičnoj Grčkoj.)· On svoje savete dai'e putem proročanstva u Delfima. Kao i sam grčki narod. To je sveta rasa.13 Ali »geneza« nekog boga zanimljiva je samo u onoj meri u kojoj nam pomaže da bolje shvatimo religiozni duh njegovih vernika. ženi ili gradu. 427 b. prevashodno mediteransko drvo. moglo se pročitati ime Apulunas. preneo Kresusa i njegove kćeri kod Hiperborejaca. itd. Platon ga naziva »nacionalnim tumačem« (patrios exegetes. a dostavljani susedne zemlje koji su ih.ц . U Eshilovim Eumenidama on uverava turije da »nikada nije ništa prorekao nekom muškarcu. 132). Rep. Pindar takode (fr. 34. i tako sve do Dela. a u^ Atini i Sparti preko svojih exegetai. к0. Posebno je takav zamišljeni Sever podsticao i hranio mitsko stvaralaštvo. čudesni put koji vodi ka prostorima Hiperborejaca« (Pit. e. ec Je' dakle. pošteđena bolesti i starosti. Severne oblasti su ipak — od Trakije pa sve do zemlje Skita i Isedonaca — imale značajno mesto u mitskim tradicijama vezanim za Apolona.Prema Pindaru. T)h willamowitz. ■NaJstarija referenca se nalazi u Mkejevoj pesmi (oko 600. gde odlaze duše heroja. Svako ubistvo je stvaralo zlokobn . Bakilid κ vStr· 58) pripoveda kako je Apolon. Osim toga. Drugim rečima. Apolon je povikao: »Neka mi daju moju liru i moj savijeni luk. on je i sam morao t>i očišćen posle ubistva Pitona. pre Hr. Marie Delcourt.

Pitija. str. to je suština zanosa«. COurt ^^tarh. kada je Apolon bio odsutan. pretpostavlja se da je u pitanju autosugestija Pitije. The Greeks and their Gods. silazak Pitije u hodnik (adyton) — predstavlja skoriju mitsku sliku. 145 i dalje. savetovanja su se održavala jednom godišnje (na praznik boga).420 Na spomenicima figl·ггalnog tipa. Oni koji su molili za savet su pitanja nostavljali u alternativnom obliku: da li je bolje učiniti ovu ili onu stvar. mi ο tome ne znamo ništa. aditon je postojao. Uzor . Na početku. Prema Plutarhu: »Bog Pitiji prenosi samo vizije i svetlost koja osvetljava budućnost. str. zatim jednom mesečno. Grci su to ime vezivali za delphys.°bičaj -'e. koje je Zevs pustio s dva kraja sveta. dva su se orla. tražio . 432 D. 227 i dalje). Apolon je značajno doprineo da stari običaji u vezi s ubistvima postanu humaniji. Lovorovo lišće koje je žvakala. ni pećinu u koju je silazila Pitija (ali se može pretpostaviti da su oni iščezli posle seizmičkih potresa). nadahnuta Apolonom.419 U najtežim slučajevima. Postojanje delfskog omphalosa je takođe bilo potvrđeno još od prehelenskog doba. ma koliko prividno bilo jednostavno. Martin Nilsson. da porodica ubije čak i ubicu iz nehata. mužjakiiP't Žen^a koju je rodila Zemlja ustupa mesto zmiji ι? д a7"latrala Delcourt. РШја. Ma koja bila njegova etimologija. Eumenide). Govorilo se ο »pitijskom zanosu« ali ništa ne ukazuje na histerične zanose ili »obuzetosti« dionizijskog tipa. Na osnovu toga je malo preuranjeno zaključeno kako sve to zajedno — chasma sa isparenjima. »materica«. njen proročki tronožac je bio postavljen iznad jednog ponora (chasma) iz kojeg su se podizala isparenja lcoja su imala natprirodna svojstva." Up. Po tradiciji. Kojim sredstvima je ona postizala to »drugo stanje« — još je tajna. i kao što to pokazuje Mari Delkur (Marie Delcourt. Eshil. Del421 Prva svedočanstva vezana za ponor datiraju iz I veka pre Hr. susreli na omfalosu. str. Pitija je mirna. nisu otkrila ni napuklinu u tlu.417Upravo je on uspeo da Oresta razreši krivice za zločin materoubistva (up. starost i telurska struktura Delfa podrazumevaju obredni »silazak« u Podzemlje. Taj postupak je obuhvatao i prethodno žrtvovanje jedne koze. što je izraz koji označava i vaginu. str. To proročište dostojno poštovanja. U stvari. miasmu. Taj simbol pupka je imao i genitalno značenje418 ali je prevashodno bio »Središte sveta«. Pitija je davala odgovor bacajući bela ili crna zrna boba. delo. spokojna. jedino je presudu ο zločinu i krivca predavao porodici žrtve. silu koja je bila skoro fizička. str. voda sa izvora Kasotis koju je pila. Pitija je. Guthrie. proricala je određenog datuma. imalo je na . Antičko proricanje. prljavštinu.aost9Jan poštovanja: Zevs je birao neku od sudbina koje su počivale i?gDiVlm koleninia i dodeljivao je kako mu se svidi. 1. Proročanstvo su izricali Pitija i proroci koji su prisustvovali savetovanju. Prema legendi. nav. XV. 86. Greek Folk Religion.421Međutim. i najzad više puta. strašnu nevolju koja je pretila čitavim zajednicama.13 Tajanstvena udubina је predstavljala usta. proricala u kripti hrama. 79. međutim. ili sugestija proroka na daljinu. stomios. u više navrata. VII. Platon je »zanos« Pitije (maneisa) upoređivao s pesničkim nadahnućem koje su izazivale muze i s ljubavnim ushićenjem Afrodite. η. kadenje lovorom. sa izuzetkom zimskih meseci. 397 c. Proročanstva. Iskopavanja. Pošto nije pronađen nikakav »prirodni uzrok« koji bi mogao da izazove zanos. Delfi su znatno pre Apolona imali predistoriju kao proročište. to " . izabrana između delfijskih seljanki. pod Apolonovom vladavinom dobilo je novu religioznu orijentaciju. gde su se još od prastarih vremena manifestovale i moći Majke Zemlje. up. sve to nema nikakva opojna svojstva i ne objašnjava zanos. koncentrisana poput boga koji je nadahnjuje.

izraz osobene grčke i neponovljive religiozne spoznaje sveta i Ijudske egzistencije. slavnog Apolonovog »proroka«. utvrditi vrlo značajan kontinuitet između dve vokacije: »šamanske« i apolonske. 579 i dalje. tom II). pa otuda i odvajanje od »neposrednog«. Herodot (IV. simbolika luka je raširena posvuda. Pitagorom. kao što je napetost luka i lire« (fr. koji su bili poznati kao prvorazredni obožavaoci Apolona. Osnovni Apolonov atribut je lira. kao što je preobrazio i šamanske tehnike i simboliku. nadahnuti ili obuzeti Apolonom. koja ima određenu ulogu u religiji i mitologiji Skita. jVloguće je. Epimenidom sa Krita. simbolika luka i streličarstva ukazuje na druga duhovna stanja: ovladavanje razdaljinom. Heraklit je tvrdio da je »harmonija proizvod napetosti između suprotnosti. I. 740). Smatra se da šamani pronalaze ono što je sakriveno i da znaju budućnost. međutim. koJi je sadržan u svakom poznavanju 422 W. ali njegova obredna upotreba nadilazi sferu šamanizma. —kružile su i u vezi sa drugim mitskim likovima: Aristejom sa Prokonesa. najstarija srednjoazijska i polinezijska epska poezija je za uzor imala doživljaje šamana tokom njihovih ekstatičkih putovanja. mir i spokoj koji podrazumeva svaki napor umnog usredsređenja. nikada ne daju dokaz proročke moći. Šamani pripremaju svoj zanos pevajući i udarajući u bubanj. silascima u Podzemlje. Apolon je »onaj koji udara izdaleka«: isti se epitet. Apolon ljudima otkriva put ko]i vodi oa proročke »vizije« do mišljenja. takođe predstavlja deo šamanske opreme. (Nasuprot tome. Od »vizije« đo spoznaje Mada je apolonijski »zanos« ponekad bio izazvan »nadahnućem« (odnosno opsednutošću) bogom. Apolon predstavlja jednu novu teofaniju. daruju vernicima boga te iste opsene. oni koji su bili upućeni u Dionisove misterije. Budu. onakav kakvog su ga Grci poznavali od Hornera. ali od Heraklita (fr. on ushićuje bogove. Otto. divlje životinje. str. on nije podrazumevao i ostvarenu zajednicu u dionizijskom enthousiasmosu (up. Strela. 36) piše da je on »čitavom zemljom šetao svoju čuvenu strelu. Zahvaljujući Apolonu. itd. I mitologija vezana za Orfeja. bilokacijama. U celini uzev. Ali grčki duh je sjajno revalorizovao ovu stam temu. Apolonov prvenstveni dar. preobražajima. . Valter Oto (Walter Otto) primećuje da je sticanje okultnih znanja »uvek povezano s nekim zanosom duha«422 a to je posebno tačno za šamanski zanos. sigurno bio mnogo više nego bog — bio je zaštitnik ekstaticara. bili su pre svega poznati po svojim katarzičkim i proročkim moćima. najzad. ne uzimajući nikakvu hranu«. Sasvim kao u nekim sibirskim šamanskim tradicijama. one dovode do »mudrosti«. i druge mitske junake i likove. širi i složeniji oblik. 51 c) se tvrdilo da je Abarid leteo na streli. Apolon sa Rodosa. »vizije« које dodeljuje Apolon razvijaju um i navode na meditiranje. Apolon je. Ekstatičari. a prisutna je i u sibirskim šamanskim ceremonijama. bio je obdaren proročkim i magijskim moćima (bilokacija. vizije. od lepljivosti konkretnog. međutim. Ovo objašnjava i vrhunski značaj koji muzika i poezija imaju u obe tradicije. Apolonov sveštenik. 51). bakkhoi.91. Kod Apolona. Njegovo izmirenje sa Dionisom predstavlja deo lstog procesa stapanja po kojem je on. 72. postao gospodar očišćenja. Luk. Alkest. svirajući. suprotnosti su prihvaćene i sjedinjene u novi. primenjuje i za Ramu. posle ubistva Pitona. pa čak i kamenje (Euripid. § 124).2 takođe je i Apolonovo omiljeno oružje. na primer). drugi Apolonov atribut. obiluje šamanskim podvizima (up. The Homeric Gods.) Ukazali smo na šamanski karakter nekih polumitskih likova. Hiperborejac Abarid. Slične legende — koje govore ο ekstatičkim zanosima koji se mogu zameniti sa smrcu. Proteran je demonski element. Hermotimom sa Klazomene.

štiteći krađe i galantne noćne avanture. i ovladavanje ekstatičkim i proročkim tehni92. on ih i vraća na zemlju. možda čak i neki Gospodar Životinja.« (Ilijada. pogotovu vladanja okultnim znanjima. 302—306). Zbog toga je on istovremeno vodič. Hermes. s dušom Velikog kralja. On sebi dopušta аа nekažnjeno kruži na tri kosmička nivoa. kao što se to dogodilo s Persefonom. zanimanje za ljudsku delatnost. »čovekov saradnik« Sin Zevsa i nimfe Maje. »Nijedan drugi bog ne pokazuje takvu brigu za stada i njihovo umnožavanje«. i to uvek u vezi s putovanjem. Tek što se rodio. zaštitnik stada i pokrovitelj lopova.l čaroliju mudrosti. V. odnosno postaje sve bolji i prevaziđen. 4). moli. piše Pauzanije (2. koje ustanovljavaju bogovi. psihopompija — biće neprekidno reinterpretirani. Jer Hermesov lik već u klasično doba karakterišu njegove veze sa svetom ljudi. Ali on nije bog mrtvih. Ali.ta!? nevidljiv i da se u tren oka stvori na svakom mestu. on je otelovljenje svega onoga što podrazumeva lukavost i prevaru. postao i vodič duša: on vodi mrtve na onaj svet zato što poznaje put i zna da pronađe pravac u tami. Hermes voli da se meša sa Ijudima. Ali u svojim odnosima s Ijudima. ili. 24.23 Što je tačno. u Eshilovim Persijancima (629). kao trickster i kao majstor zanatlija. 8. Hermes ima najmanje olimpskog među bogovima. iako nije otmen (. 334 i dalje). sto c kasnije. 3. On vlada putevima zato što hoda brzo (ima »zlatne sandale«). 216 i dalje). njegova domišljatost (upravo on otkriva vatru). on Odiseju poklanja čarobnu travu. zbog istih tih svojstava. daleko od toga da bude vulgaran ili odbojan. postati Hermesovi osobeni kvante^ Onaj koji se orijentiše u tami. znanje i mudrost shvaćeni su kao ozanski obrasci. Zato je postao i glasnik bogova.). Ako duše prati u Poazemlje. njegova moć da Pos. . Hermesove veze s dušama umrlih podjednako se objašnjavaju i njegovim »duhovnim« sposobnostima. Ali s druge strane. Oto priznaje »da njegov svet nije herojski« i zaključuje da je »njegov svet. Hermes je. 335): za svaku sreću kaže se da je Hermesov dar. on nije ništa rnanje zaštitnik stada i okasnelih putnika na putevima. On је bog puteva. te prema tome i duha. ali nedovoljno. Hermesova prva svojstva. kerikeon.okultnog. 10.iu. po definiciji »otvorenim« svetom. Ali Grci su Hermesova drevna svojstva i ugled tumačili u dubljem smislu. kako vidljiv tako i nevidljiv — na koncu odražava modalitet duha: ne samo inteligenciju i lukavstvo. i kapu nevidimku. se otkrićem duha završava dugi niz sukoba koje su P^atila izmirenja.. Ali. on se istovremeno ponaša kao bog. štaviše. Apolonska pouka Pre svega je iskazana čuvenom formulom iz Delfa: »Spoznaj samog sebe!« Inteligencija. On je рге svega donosilac dobra (Odiseja. njemu »je svagda od svega najdraže bilo da se sa čovekom združi.. lukavost i domišljatost.423 Hermes je isprva verovatno bio bog zaštitnik nomadskih pastira. u helenističko doba. ima »čarobni štap«. značajno pr . snalaženje u tami. verovatno. da 423 Postojanje ovog običaja je potvrđeno kod mnogih naroda.. iako samrtnici govore da ih je ščepao Hermes. na prvom mestu Apolonska vedrina za grčkog čoveka postaje zaštitni ie t TOVn°g savršenstva. Euridikom. noću ne zaluta pošto poznaje put. Vec nie' govo lukavstvo i njegova praktična inteligencija. nego i gnosu i magijuPošto je sjajno analizirao Hermesove odlike. najavl. On i dalje zadržava neka svojstva prehelenskih božanstava: još se predstavlja u itifaličkom vidu. Kako to kaže Zevs.. zbog toga je postao drusr i zaštitnik lopova. vodi duše mrtvih i kreće brzmo munje. on krade stada svoga brata Apolona. koji se neprekidno stvara. Euripid ga naziva »Gospodarem onih koji svoje poslove obavljaju noću« (Rhesus. a ime je dobio po gomilama kamenja (hermaion) koje su se nalazile duž puteva: svaki prolaznik je bacao po jedan kamen na gomilu. (molv) da bi ga učinio otpornim na Kirkine čarolije (Odiseja.

neprekidno alegorijski prikazivati epizodu iz Odiseje s čarobnom travom moli. Mvc*~ Rahner. istovremeno i heroj civilizator. nagoveštavajući bezbrojne homologiie i poistovećenja koje će izvesti alhemičari renesanse (vid. II. nap. Smatraće ga posednikom svih znanja. . 237. takođe Jeanmaire. Plaut. lzvore koje navodi Hugo Gospe iz Arga i oni su je proglasili za ženu svoga glavnog boga. °Ji lma značenje despoina. možemo da otkrijemo neke njene izvorne 424 Ilijada I.425 Da li je tu reč ο nekom simbolu koji je povezan s patrijarhalnim poimanjem braka (jer je devičanstvo. U toj biljci koja Odiseja spasava sudbine njegovih drugova koje ie Kirka pretvorila u svinje. kao što znamo. U onoj meri u kojoj u ovim prizorimai mozemo prepoznati sećanje na istorijske događaje. 425 Pousanije. Artemida . XV. činjenica da su se Homer i njegov auditorijum mogli zabavljati slicni svađama. i egzemplarna slika okultnih znanja. Asinaria 303—304. Hermes je jedan od retkih bogova sa Olimpa koji neće izgubiti svoje religiozne odlike posle krize »klasične« religije i koji neće iščeznuti u vreme trijumfa hrišćanstva. uw nysos str. bilo izuzetno cenjeno u društvima patrijarhalnog tipa)? Ma kako bilo. personifikaciju mišljenja. Za svoj povlašćeni položaj Hera mnogo duguje Homeru. on će u helenističko doba ponovo postati omiljen. tajne gnose. I. 106 i nap. Grci su korenito preobrazili boginju iz Arga. Hera je Zevsu rodila troje dece: Hebu. 93. uamovic objašnjava da je njeno ime ženski oblik izraza heros. Na ЈШ je verovatno veliki utisak ostavila snaga i veličanstvenost « νvi°' ■The Homeric Goods. što je oblik mučenja koji se kasnije primenjivao na robove. теаииш. »Naša gospa«. sigurno je reč ο dosta staro dobu koje prethodi dolasku Ahajaca na poluostrvo. ili pak učenje koje pročišćava dušu. 122 i dalje. pobednifcom sila tame. međutim. on će videti duh koji se suprotstavlja instinktu. Rose. Α Hermesa. a na prvom mestu. Još. Boginje I: Hera.2« Možda je stoga Нега postala simbol i pokroviteljica institucije braka.bi Hermes na kraju postao još složeniji lik. delo. 2. Zevsove bezbrojne preljube podsticale su njenu Ijubomoru i izazivale svađe koje su nadugačko opisivali pesnici i mitolozi. Up. i dalje zadržava svoj specifično mediteranski i azijski karakter. 11. tom II.-nr· 191-192. tom III). " Wulamowitz. ili samo njeno ime. 923—24). a jednom je čak obesio privezavši joj veliki teret ο noge. koga su filozofi poistovetili s Logosom. 208 i dalje. 128. Up.25 Teško je zaključiti a π su Ahajci poneli sobom boginju. Izvorno. kiroajući se u izvoru Kanat. 567. kao i drugi hrišćani.24 Grci će. Partenogeneza. Areja i Ejlejtiju. rodozačetnici će uporediti s Hristom. Hera je bila boginja Arga. kao Herrnes Trismegist preživeće sve do XVII veka. koji ■ie jstakao činjenicu da је ona bila Zevsova žena. Greek Mvths and Christian » u. jer »on zna sve i može da učini sve«. naglašava da čak i boginja koja u sebi ima najviše olimpskog od svih ostalih. 36. 18 i dalje. Zevs se prema Heri ponašao onako kako se neki ahajski vođa nikada ne bi usudio da postupi prema svojoj ženi: on je prebija na mrtvo ime. a sama je rodila Hefesta (isto. str. 15. Glaube. odatle se njen kult raširio celom Grčkom. takođe pominje tajne Herine kultove u što izgleda neobično Rosou. a preko alhemije i hermetizma.424 Po Hesiodu (Teogonija. Izjednačen sa Totom i sa Merkurom. Teško je jasnije odrediti izvorno značenje tradicije po kojoj je Нега jednom godišnje opet postajala devica. Značajna je. . Već će grčki filozofi u Hermesu videti logios. Vid. moć samooplođenja. nav. pokrovitelj nauke. to će ga učiniti »poglavarem svih čarobnjaka«. str. 926).

teško je na drugi način objasniti činjenicu da se u brojnim naseljima (Plateja. Pored toga. Artemida je u prvom redu boginja devica što bi se. možemo prepoznati nasleđe ženskih inicijacijskih ceremonija egejskih društava iz drugog milenijuma. a od drveća .) pominjao njen hieros gamos sa Zevsom (mitski ili reaktualizovan u obredima).29 što ukazuje na njene veze sa minojskom boginjom. Homerska himna Afroditi (I. a Eshil (fr. i od Ношега Hera se pokazala onakvom kakva će ostati do kraja: boginja braka pre svega. kako je kvalifikovana u Jlijadi. Hera nije bila samo boginja braka nego i sveopšte plodnosti. n. Iako su neki naučnici odbacili hipotezu ο Heri-Majci Zemlji. Atributi su joj luk i strela. Od njenih imena na drugim jezicima verovatno treba pomenuti Kibelu u Frigiji i Ma u Kapadokiji. Ime Artemide. Grci su. 133 i dalje). Homer je naziva i Agrotera. str. Arhaicni karakter boginje je očigledan: ona je pre svega Gospodarica divljih životinja (potnia theron. smatralo se da je ona majka strašnih čudovišta kao što je Hidra iz Lerne. boginja širom Peloponeza. Ona je isto tako bila i kurotrophos. To je tipična slika braka između boga oluje oploditelja i Majke Zemlje. u njenom devičanstvu videli trajnu nezainteresovanost za Ijubav. Ne znamo kada je i u kojoj oblasti postala poznata kao Artemida. ozlojeđuje kada dva orla rastrgnu i prožderu zečicu koja još nosi svoje mlade (Eshil. Ples u čast Artemide iz Alfeje ima orgijastički karakter. odnosno. Herodot (II. Heru su u Argu obožavali i kao »boginju jarma« i «bogatu volovima«. 549) pripoveda kako je Artemida učila Skamandra veštini lovljenja svake vrste divljači. potvrđenim u istorijsko doba. »dobra« i učiteljica mladića. ona je povezivana s Demetrom i s Persefonom.) Najzad. Handbook. boginju porođaja. videli smo (§ 83) da je po Hesiodu Tifonova mati bila Geja (Zemlja). U nekim njenim obredima. Kao i većina egejskih ili azijskih boginja. 131. Ona posebno voli da lovi noću.karakterne osobine. Jedna poslovica kaže: »gde Artemida nije igrala?« Drugim rečima: gde se ne igra za ArteU Artemidinim brojnim i često protivurečnim vidovima prePpznajemo množinu drevnih božanskih oblika koje je grčki religiozni duh revolucionarno i uključio u jednu obuhvatnu struk"ru. ona ipak pokazuje brojne elemente neke boginje-majke. 470 i dalje). da ju je poistovećivao s Persefonom. U Euripidovoj tragediji Hipolit (1301) sama Artemida otvoreno izjavljuje svoju mržnju prema Afroditi. što podseća na azijske prototipove. Eubeja. No sve su te htonske osobine i svojstva bili postupno zaboravljeni. imaju ι plesovi. što znači da je istovremeno strasni lovac i zaštitnica divljih životinja. 7) priznaje nemoć te boginje. Ona se. međutim. (U Ilijadi. V. 342) »Gospa divljih planina«. Α rađanje čudovišta je osobiria telurskih boginja. ukazuje na orijentalno poreklo boginje. Homer (Ilijada. da tu s oklevanjem prepoznajemo grčko božanstvo. Pri tom. U Arkadiji. Homer je opisuje kao »volooku Heru«. »Koja je od životinja«. Njene omiljene i heraldičke životinje su lav i medved. kao što to uostalom. izvorno. Agamemnon. Neki grčki autori tvrdili su da su Artemidu na Kritu nazivali Britomartida. Sam itd. (Britomartida /slatka Kritii R ° dolaska Doraca ona je mesno božanstvo koje je poštovano na su . U Efesu je njena majčinska funkcija bila prikazana plastično i tako groteskno. Atina. Nekadašnja Planinska gospa i Gosoodarica životinja iz eaiteranske preistorije vrlo je rano usvojila svojstva i ugled devica/-UH' reference u Rose. Artemidu su žene obožavale i kao Loheju. I stvarno. moglo shvatiti kao da je slobodna od bračnog jarma. međutim. 59. '· ezi °d Ijudi i voli samoću. potvrđeno u obliku Artimis na jednom natpisu iz Lidije. svome najstarijem svetilištu. 156) uverava da je Eshil Artemidu smatrao Demetrinom kćerkom. XXI.

194 i dalje). Homerska himna (I. 9) prikazuje kako boginja ljubavi nema moći nad Atenom. 18. Vezuje se prijateljstvom za Odiseja i štiti ga jer mu se divi zbog njegove snažne ličnosti i mudrosti: on je »vrlo razborit« čovek (polimetis). videla kako otvara lobanju neprijatelja i iz nje sisa mozak. Ali. str. 94. a u Atini je »Devica« (Partenos). Ali čak i u epu sastavljenom za auditorijum koji se odusevIjavao junačkim delima. Jerkao što sama kaže: »u svim stvarima izuzev braka.). vitlajući kopljem uz ratni poklič. Homer i Hesiod nazivaju je Palada. itd. Stenias (Moćna) i Areja (Ratoborna). progutao već noseću. / Udilj bojeve. boginja. Sam Zevs priznaje: »Najmrzi u mi bog što god ih na Olimpu ima.2 Ona takođe svojim prisustvom zaustavlja Ahila. jedini koga se usuđuju uporediti sa Zevsom (Ilijada II. 169. 890). Ona iz Zevsove glave izlazi već odevena u svoj oklop. ali kada je ovog junaka. borbe i bune izazi rado!« (V. Ona je uvek imala neobičan karakter. Afrodita Atena je svakako najznačajnija grčka boginja posle Here. Prim. n· Jeanmaire. jedina ona među stanovnicima Olimpa nema majke. Na njen borbeni karakter ukazuju i neka od njenih imena: Promahos (Predvodnica). Ona u ratu učestvuje zato što je to muška aktivnost bez premca. što se pre svega ogledalo u naporednom postojanju protivurečnih tema (na primer: devičanstvo-materinstvo). njen lik počinje da se jasnije ocrtava: Artemida vlada sakralnošću divljeg života. Atena je drugačiji tip boginje device od Artemide: ona ne izbegava muškarce.зц P°syećeni mastiks i omorika. ali ne i ljubav i brak. U ovoj epizodi je uočljiv naknadni dodatak. ali Hesiod pripoveda celi mit: Zevs je Metidu.3. odlazi. 636). Atena je i neumoljivi neprijatelj Areja. njeno prisustvo u tvrđavi tokom nekog perioda rata i pljačkanja. Što se tiče njenog porekla. i lovaca. zaštitnica palata-utvrđenja mikenskih prinčeva. ona se divi Heraklu. up. ne drži ih na udaljenosti. povezana sa ženskim ili muškim poslovima. boginju razboritosti. Počev od Homera. pridavalo joj je obeležja i ugled ratoborne boginje. Ona mu pomaže u njegovim natčovečanskim iskušenjima i na kraju ga vodi na nebo (Pausanije III. 11 itd. moje srce naginje prema muškom« (Eshil. 9 i dalje) ukratko podseća na to da ju je Zevs rodio iz sopstvene glave. . Njeno se ime nije moglo objasniti preko grčkog jezika. prev. § 84). 212 i dalje. koga pobeđuje u čuvenoj borbi bogova iz XXI pevanja (390 i dalje). izvorni mit jednostavno pominje pojavljivanje Atene na vrhu 426 Tačno je da su Areja prezirali svi bogovi i nazivali ga »ludim« ζ što ne zna »šta je pravo« (Ilijađa. i devojaka. 407. s rukom na maču. Stvaralačka mašta grčkih pesnika mitografa i teologa pogodila je da takvo naporedno postojaiiije protivurečnosti može dočaravati jednu od misterija božanstva. ne gubeći pri tom svoja najstarija i najosobenija obeležja: da istovremeno bude gospodarica i divljih životinja. teško ranjenog. ali. a Atena se rodila izišavši kroz lobanju svoga oca (Teogonija 886 i dalje. Boginje II: Atena. pravom uzoru heroja.)· Atena je podjednako volela i Tideja. Atena nije samo ratoborna boginja. 761). Kako to pokazuju brojne epizode Ilijade. Homerska himtia Afroditi (I. »Devojka«. pa je čak poželela da ga učini besmrtnim. I. spremnog da odgovori oružjem na Agamemnonove uvrede (Ilijada. Dionysos. U Teogoniji (896) Hesiod smatra da je Atena »jednaka svome ocu po snazi i razboritoj mudrosti«. koji poznaje plodnost i materinstvo. zgađena. dosta je ubedljiva Nilsonova pretpostavka koju prihvata većina naučnika: Atena je bila Gospodarica palata. iako je ona kućna boginja.426 Nasuprot tome. Eumenide 736). Boginja-Majki.

* Starogrč. a lončari je prizivaju: »Dođi. inspiratorka i učiteljica zanatlija svih vrsta. 365). tek kasnije postaje njen muž. jjj . prev. bog rata. U Odiseji (XIII. Ta boginja je. . 430 Arej.428 Upravo ona. hijerodule). praktičnu domišljatost. riđodlaki lavovi. hiljadugodišnjem središtu egejsko-azijskog sinkretizma. I. Ateno. str. kao što su predenje i tkanje. Postupak helenizacije je već znatno uznapredovao u Iiijadi (5.427 Kakvo god bilo njeno poreklo. izmišlja žvale na konjskoj uzdi i poučava kako se koriste kola. po! stati simbol božanske nauke i ljudske mudrosti. naglašavajući neutaživu i iracionalnu uosta? Up" Homeric Gods.* S druge strane. 105. Međutim. »La navire d'Athena«. U Ilijadi. 58. plodnosti. bez Herinog znanja« (isto. U Afroditinom kultu pored nekih mediteranskih elemenata (golubica) uočavamo i neke azijske elemente (na primer. Atena ukazuje na »sveti« kaaKter ili »božansko« poreklo izvesnih zanata i poziva koji podazumevaju oštroumnost. oblasti kojom po pravu upravlja Posejdon. tu se dodaje i nova. 7). Ali. Afrodita predstavlja podjednako istaknutu tvorevinu grčkog duha. Afrodita štiti Trojance. ali Atenu naziva »kćerkom Jobrimopatre). i dalje). išli su sivi vukovi. Druga bozanstva predstavljaju bezbrojne oblike svetosti života. on je u Odiseji ( < 266— 366) njen ljubavnik. smirenost pri iskušenjima. Homerska himna Afroditi (I. 14.planine Olimp. stavi svoju ruku iznad naše peći«. Α kao što smo videli (§ 46).430 Ali Hesiod је sačuvao jednu stariju verziju njenog rođenja: boginja je nastala od penušavog semena (aphros) koje je poteklo iz Uranovog polnog organa bačenog u more. 51. društvenih institucija. poverenje u međusobnu povezanost. ali i samosavlađivanje. κ тт komerski epigram (14—2) koji navodi Otto. I stvarno. itd. ΡM. Pausanija. orijentalnog porekla. Afroditi svojstvena osobina: boginja »u njihove grudi ubaci žudnju: onda svi istovremeno odoše da se pare u senci dolina«. Atena nije samo izvanredna pokroviteljica ženskih umeća. Ona je рге svega »politehničarka«. tema kastracije nekog velikog boga orijentalnog je porekla. 40). Atena pokazuje složenost i istovremeno jedinstvenost svoje metis. »divljački« karakter teme gutanja. tek na Kipru. Ona »čak i Zevsu muti razum«.: hramske robinje (prim. počinje jasno da se ocrtava njena osobita pojava (Odiseja. Afrodita podjednako »ubacuje žudnju« životinjama kao i ljudima i bogovima. u vreme filozofa. dakle u inteligibilnost sveta Razumljivo je kako će gospodarica metisa. na šta predanje uporno ukazuje (Herodot. 297). ona interveniše u brojnim naročitim tehničkim operaci jama u vezi s građenjem broda. praktična oštroumnost. 36. I. medvedi i hitri panteri koji se ne mogu nasititi lanadi«. vesno. mit ο čudnovatom Ateninom rođenju održava i potvrđuje njene vrlo bliske odnose sa Zevsom. 362. priznaje ona u Eumenidama (736). kod nas. kao ukrotiteljka konja. S druge strane. 69 i dalje) ovu boginju prikazuje kao pravu Gospodaricu divljih životinja: »iza nje. Detienne. Ali ona pomaže i kormilaru »da pravo vodi« svoj brod. »navodi ga da se lako sjedinjuje sa smrtnim ženama.429 Retko nailazimo na primer onoga što bi se moglo nazvati svetošću tehničkog izuma i mitologijom razboritosti. iako je njen položaj sasvim drugačiji. tehničku spretnost. ljudskog i božanskog. ona poverava Odiseju: »A ja sam med bozima svima na glasu / svojom pameću bistrom« (metis) i svojom spretnošću. Homer ne aludira na taj mit (kao što Ooa Prelazi ćutke preko Kronove istorije). Homerska himna tako u seksualnoj privlačnosti pronalazi element jedinstva tri oblika postojanja: životinjskog. str. Pre svega. iz. Osim toga. Od nje je kovač naučio da pravi raonik pluga. 8. gde Homer Afroditu proglašava kćerkom Zevsa i Dione i Hefestovom suprugoin.). Ali Oto s razlogom naglašava drevni. »la sam potpuno okrenuta Ocu«. njeno najkarakterističnije svojstvo jeste metis. ugađajući joj. ona predstavlja analogije s božanstvima tipa Ištar. Kada je reč ο moreplovstvu.

Heroji Pindar je pravio razliku između tri kategorije živih bića: bogova. podstiče i brani fizičku Ijuђау. Ali Afrodita nikada neće postati prevashodno boginja plodnosti. odnosno. Godine 1921. heroji. Rode (Rohde) je smatrao da su heroji »s jedne strane tesno povezani sa htonskim bogovima. itd. čak se i za seksualna preterivanja i nasilja. pa čak i 431 Među njene hijere spada i školjka. Nasuprot ovom mišljenju. »Afroditine čari« postati književni klišei. krije se jedno od najdubljih religioznih iskustva: obelodanjivanje seksualnosti kao transcendentalnosti i misterije. mora priznati da su božanskog porekla. Psychi (fr. str. reč je ο religioznom opravdanju polnosti. naime. heroja i ljudi (Olimpijske epinikije 2.432 Herojima se. osobe које su jstinu živele (ratnici ili sveštenici). do u beskraj ponavljati bogovi. odavala počast žrtvovanjem. R. »izašla iz rnora«431 i zemaljska: pod njenim koracima. zahvaljujući Afroditi. kao i bogovi kojima su slični po moćima«.prirodu požude. uostalom. pubertetskom micijacijom i misterijama· oni osnivaju gradove i njihov je kult građanskog karaktera. oni su samo duhovi umrlih koji borave u unutrašnjosti zemlje. L. ο prerušavanju koje se ne može podražavati a bogato je značenjima. Uranija). putevi se prekrivaju cvećem. 244). Skloni smo čak da u tom bujanju umetnosti vidimo korenitu desakralizaciju telesne ljubavi. heroje које su izmislili pesci ili učenjaci. (Videti tom III. istovremeno i vodeni i seksua 16 simbol.) 95. U stvari. u bogatoj i pronicljivoj knjizi Gli »m frfCt' (Grčki her°ji) (1958)> A· Brelih (Brelich) ovako opisuje seb strukturu« heroja: oni su osobe čija smrt ima ponu veHčinu i koji su tesno povezani sa borbama. i u kojoj meri se oni mogu upoređivati s drugim vrstama koje posreduju između bogova i Ijudi? Prateći verovanja predaka. objavljenom tri godine posle Psihe. Danaide. Farnel (Farnell) je predložio kompromisnu eoriju koja još uživa određeni ugled. Pod prividom frivolnog božanstva. i tu žive večno. morska Anadiomena. telesno sjedinjavanje. Ukratko. . 432 Ervvin Rhode. svi aeroji nisu istog porekla. Uzener (Usener) u svom delu Gotternamen (Imena bogova) (1896). s preminulim ljudima. H. Pošto Afrodita vlada u sva tri kosmička područja. Najzad. Književnici i vajari će obrađivati upravo tu iracionalnu i neutaživu seksualnost. prev. Prema ovom autoru. od božanskih bića koja imaju posebne funkcije. Ona nadahnjuje. kao i bogovima. a s druge. tako će. i ona je »prvi uzrok« rodnosti biljaka (Eshii. oni su preci grupa krvnih srodnika i »prototipski predstavnici« nekih osnovnih Ijudskih delatnosti. kao što je to bio slučaj i sa tolikim drugim tvorevinama grčkog duha. ona je istovremeno i nebeska (Asterija. katebOrija: heroje božanskog ili obrednog porekla. pronašli sveti karakter izvornog polnog nagona. Reč je. podržava božansko poreklo heroja: kao i demoni. on među njima razlikuje sedam. fr. na prvom mestu Eros. E. 1). Ο drugim oblicima ovog tipa prerušavanja govorićemo analizirajući proces desakralizacije modernog sveta. Himna opravdava Zevsove ljubavne avanture (koje će. u helenističko doba.). Heroje pored toga karakterišu posebne. budući da ih je podstakla Afrodita. mantikom i medicinom. Prostranim duhovnim izvorištima Ijubavi upravljaće druge božanske figure. agonistikom. ali su nazivi i tok ove dve kategorije obreda bili različiti (videti str. 44). Kategorija heroja postavlja značajne probleme istoričaru religija: kakvo je poreklo i ontološka struktura grčkih heroja. U tom smislu možemo reći da su Grci. i ljudi). 124. heroji potiču oa »trenutnih« ili »posebnih« božanstava (Sondergdtter).

Bili su napuštani ubrzo po rođenju (Edip. ali nikada božanski). delo. i to pravo u podmorsku palatu Nereida. Oni potiču od bogova. a učitelji su mu bili maskirani. "4I Brelich. (Na primer. pevanje. Tezej. agonistički kun Olimpije svetkovan je u slavu Pelopa.) To objašnjava i proglašavanje slavnih atletičara pobednika za heroje. a herojski kult često su upražnjavali efebi. Oni izuzimaju — odnosno »zasnivaju«. Heroje karakteriše poseban oblik kreativnosti. četiri velike panhelenističke igre su pre biie posvećene herojima nego Zevsu. prvi stanovnici neke oblasti) i da su preci rasa. inicijacijski motiv je. ali u vreme »početka« kada strukture još nisu bile zauvek utvrđene. a istorijske ličnosti koje su osni. analizama.). itd.) povezani su s obredima inicijacije mladića.434 mladost provode putujući dalekim zemljama. i sam odeven kao devojka. nav. i Ahil je prošao kroz vatru i kroz vodu. i da su njihovi poduhvati vezani za prvobitnu epohu. »otkrivaju« — jedan broj Ijudskih institucija: zakone grada ι pravila građanskog života. 2). 38. Jedan broi epizoda sage ο Tezeju u stvari predstavlja inicijacijska iskušavanja: tako. Res._ 434 Parisa othranjuje medvedica. Prcma jednom predanju. taktiku.. protivurečan vremenu »postanka«. kojom prilikom Tezej putem hijerogamije ostvaruje sopstvenu inicijaciju. i sa otmicom Arijadne. jednako putovanju na onaj svet. Arkađani od Arkada.433 U sažetom obliku mogli bismo reći kako svi grčki heroji dele egzistencijalni modalitet sui generis (nadljudski. itd.čudovišne osobine. Njihova aktivnost se odvija posle pojave ljudi. Persej. i prvi upražnjavaju neke zanate. dojile su ih životinje. Niobina i Amfionova. Tezejev ulazak u lavirint i njegova borba sa čudovištem (Minotaurom) takođe je uzorna tema herojskih inicijacija. uostalom.. na primer. Egista koza. koji se može uporediti s kreativnošću heroja donosilaca civilizacije u drevnim društvima. upravo onu koja sledi iza kosmogonije i Zevsovog trijumfa (up! §§ 83—84). ili su se prikazivali u obliku životinja. isto je. naroda ili porodica (Argivljani notiču od Arga. itd. ističu se bezbrojnim avanturama (posebno sportskim poduhvatima i junačkim delima) i svetkuju božanske svadbe (među najslavnijima su Pelejeva i Tetidina. vila koje su pre svega kourotrophoi*. monogamiju. Njihov sopstveni oblik postojanja odaje nedovršen karakter. Hipota kobila. kao i ekscentrično ponašanje. Jeanmaire) ceremonije koje sačinjavaju Tezejadu potekle su od drevnih obreda kojima je. odnosno.43 I neki delovi legende ο Ahilu mogu se tumačiti kao inicijacijska iskušavanja: i njega su odgajili kentauri. vaj . str. u skladu s posebnim običajima nekih drevnih pubertetskih inicijacija 44 Heroji su takođe povezani s misterijama: u Eleusini je i Triptolemovo svetilište. najzad. Tezej obredno roni u шоге.4a Neki heroji (Ahil. lcoje odaje njihovu nadljudsku prirodu. pisanje. up. i Eumolpov grob (Pausanije. smatra se da su »autohtoni« (tj. a norme nisu bile dovoljno čvrsto uspostavljene. a jedan od karaktenstičnih oblika njihovog kulta jeste agonističko nadmetanje.. I. metalurgiju. I. Žanmeru (H. u ranije doba.). 38.435 Heroji pored toga uspostavljaju i sportske igre. itd. obeležavan povratak mladića u grad posle inicijacijskog boravka u šumi. 6. . I oni menjaju pejzaž kao i australijski mitski preci. vale kolonije posle smrti su takođe postajale heroji. Oni su u prvom redu osnivači gradova. jedne od brojnih epifanija Afrodite. itd. Tezejevi i Posejdon i Egej) ili da je njihovo rođenje neprilično (Egist je plod Tijestovog rodoskrvnuća sa sopstvenom kćerkom). ali se ponekad smatra da imaju »dvostruko očinstvo« (tako su Heraklovi očevi i Zevs i Amfitrion. što su klasična inicijacijska iskušavanja. Prema H. pa je neko vreme čak živeo među devojkama. Rođenje i detinjstvo heroja nisu uobičajeni. 129—85. izuzetno raširen. i njegova se inicijacija dogodila u šumi. 105. Jasonova i Medejina).

a za heroje i bogove podzemlja grla oborenog prema zemIji. deluju na žive tokom dugih vekova. gi: . . Izuzetno. itd. olimpski žrtvenik je bio klasičan hram. možda. Couroi et Couretes. takođe Guthrie. Ako i nisu besmrtni kao bogovi. koji su pali pod Tebom i Trojom).). u pojedinačnim borbama. budući da zavisi od ostataka. str. Amfijaraj). 106 i dalje. 4 ι dalje. neki od heroja su povezani sa medicinom (na prvom mestu Asklepije). str. i to nasuprot opštem običaju. itd. a razlikovale su se od žrtava prinošenih olimpijskim bogovima. 228. tragova Ш simbola njihovih tela. kult heroja je povezan s proročanstvima. ili zbog izdaje (Agamemnona je ubila Klitemnestra. večnost svog imena. 4в У dokumentaciju kod Brelicha. a za heroje i bogove podzemlja crna. posmrtni ostaci heroja sahranjivani su unutar grada. »tragičnim horovima«.43 Karakteristično obeležje heroja jeste njihova smrt. 323 i dalje. skoreligioznu moć. delo. str. podzemna pećina ili neki aditon. a herojima ili bogovima podzemlja uveče ili usred noći. str. ili ih je ujela zmija (Orest. a žrtvenik heroja i bogova podzemlja nisko ognjište. up. a spaljivana je u celini. Na Maratonu. str. njihovi posmrtni ostaci. 221—22 (= Les Grecs et leurs dieux. The Greeks and their Gods. str. razlikuju od ljudskih bića po tome što nastavljaju da delaju i posle svoje smrti. Tiranoktona — objašnjava se njihovim " Rohde. Ali heroj takođe poseduje duhovnu »besmrtnost«.Pored toga. upravo njihova smrt potvrduje i objavljuje njihovu nadljudsku prirodu. neke od njih je progutao ili zgromio Zevs (AskleSalmonej. prev. na mitsko ostrvo Leuku (Ahil). str. (Herojima su prinošene iste žrtve kao i bogovima podzemlja. Posmrtni ostaci heroja imaju značajnu masii. bili su prihvatani čak i u svetilištima (Pelops u Zevsovom hramu u Olimpiji. slavu. Mops.). Olimpljanima su žrtve prinošene za sunčanih jutara.)· Mnogo puta. Kada umre heroj. predstavljao grob. njihovi kenotafi.). ponekad i na nekoj uzvisini. itd. 91 i dalje). da spasu svoje ime od konačnog zaborava. na Olimp (Ganimed). nav. str. ili nestaju pod zemljom (Trofonije. boraca palih koa Maratona ili kod Plateje. Njihovi grobovi. nijedan živi čovek nije trebalo da jede od nje. nav. a posebno s obredima inkubacije koji treba da donesu ozdravljenje (Kalhant. Diomeda i Hipolita konji.. delo. Za Olimpljane su žrtve ubijane grla okrenutog prema nebu. Akteona su rastrgli psi. Na neki način moglo bi se reći da se heroji približavaju božanskoj prirodi zahvaljujući svojoj smrti: oni uživaju neograničenu postegzistenciju koja nije ni larvalna ni čisto duhovna. 5. str. 89. Proglašavanje stvarnih osoba za heroje — kraljeva Sparte. 246—47). Međutim. Amfijaraj. Ali ogromna većina pretrpljuje nasilnu smrt u ratu (kao heroji ο kojima govori Hesiod. da prežive u sećanju ljudi.es. koji je. on postaje duh zaštitnik koji brani grad od napada. н· Jeamnaire. neki heroji bivaju preneseni na Ostrva blaženih (kao Menelaj). i svuda: 12i i'Maissances mvstiques. U stvari. Neoptolem u Apolonovom hramu u Delfima). epidemija i svih vrsta nevolja. Likaon. nego se sastoji iz preživljavanja sui generis. On tako postaje uzor svima koji se trude da prevaziđu prolaznost smrtnika. ife Naissances mystiqu. 229. 123—24. takođe Brelich. lzvore je naveo Brelih. 338 i dalje. Njihovi grobovi i kenotafi predstavljaju središte herojskog kulta: prinošenja žrtve propraćenih obrednim jadikovanjem.)436 Sve ove činjenice ističu religioznu vrednost herojske »smrti« i posmrtnih ostataka heroja. njihova smrt je posebno dramatična: Orfej i Pentej su raskomadani. tačnije. iznad zemlje. Tez. Psyche. heroji se * Starogrč. 35. obredima oplakivanja. up. Mops. str. Edip Laja.: hraniteljka junaka (prim. videti druge primere kod Breliha. Glauka. Tezej je viđen kako se bori na čelu Atinjana (Plutarh. žrtva za Olimpljane morala je da bude bela.

vid.: ondašnje vreme (prim. Jedino Herakle nekažnjeno ispoljava svoju hibris (kada oružjem preti bogovima Heliju i Okeanu). podsećaju na fluidnost »prvobitnog« vremena. illud tempus* mitova. Moglo h e ^ Ј е Herakle nasuprot Gilgamešu (§ 23) i nekim grčkim °Jima. ova neprirodna ponašanja. Androgini su (Kekrop). a imaju protivurečna svo. U toj prvobitnoj eposi.437 Klasična Grčka. Ahil.izuzetnim junačkim delima. Herakle ima tri reda zuba. ^ Lat. ali i po čudovišnim crtama (gigantski rast __ Herakle. Orest. str. Preterivanju heroja nema granica. Heroji se ^istovreme: pokazuju kao »dobri« i kao »loši«. stvaralačko vreme. " Sve ove ambivalentne i čudovišne osobine. Ahil ubija Troila u Apolonovom hramu). umeća — nastaje »svet ljudi«. heroie karakterišu brojne anomalije (bezglavost ili višeglavost). Osim toga. u »svetu ljudi«.). § 87). izdvajaju se po snazi i lepoti. Njihovo seksualno ponašanje je preterano ili nenormalno: Herakle jedne noći oplođuje pedeset Tespijinih kćeri. Pelop — ali takođe i rast mnogo manji 0d srednjeg49). Belerofont. U stvarnosti. I stvarno. Heroji se sa bogovima sukobljavaju kao da su im jednaki.: obest.ist Neranjivi su (Ahil). ali Olimpljam uvek. ali na kraju ipak bivaju ubijeni. posle herojskih tvorevina — institucija. 437 Vid. ćoravi ili slepi. razuzdanost. oni ubijaju čak i svoje očeve i majke. Posle heroja. kako ga naziva Pindar (Nemeiske epinikije 3. Le Mythe de l'eternel Retonr. i to surovo. Međutim. oholost (prim. prev. kažnjavaju njihovu hibris. greh ili zločin) neposredno ili posredno. 235 i dalje. često su hromi. Oni se usuđuju da izvrše nasilje čak i nad boginjama (Orion i Akteon dosađuju Artemidi. 1. ili se preodevaju u žene (Herakle). Heroji čine rodoskvrnuće sa svojim kćerima ili majkama. Tezej je poznat po brojnim silovanjima (Jelena. koja ih odvajaju od preostalih smi' nika i »ubacuju« u kategoriju heroja. usvaja ga Hera i P.). Ali Herakle je savršeni heroj. izvore kod Breliha. menjaju pol (Tiresija). ili rođake. 22).). podsticali su delo stvaranja. teriomorfni su (Likaon. Arijadna. Ahil otima Stratoniku. pa čak i izuzetni Herakle kada ubija sinove koje mu je rodila Megara). »vuk«) ili se mogu preobraziti u životinje. Iksion napada Heru. a često i bez ikakvog razloga.ostaje stolujući na Olimpu među ostalim božanstvima. konačno je zatvoreno. koji i pored svoje neograničene hibris nisu uspeli u Isto Herakie. ubijaju iz zavisti i besa. nepravilnosti i preterivanja svake vrste (što će reći — sve ono što će kasnije biti označeno kao čudovišnost. . a ne ustručavaju se ni od svetogrđa (Ajaks napada Kasandru pred Ateninim oltarom. »herojbog«.). kada »svet ljudi« još nije bio stvoren. njihova priroda J neobična i ambivalentna. prev. Heroji lako postaju žrtve ludila (Orest. a pogotovu helenistička epoha. jedino se Za ^jegov grob i posmrtne ostatke ne zna. gl. itd. Starogrč. tehnika. prenele su nam »uzvišenu« viziju heroja. itd. on stiče besmrtnost svojim samoubistvom-apoteozom na lomači. Ove uvrede i svetogrđa ukazuju na preterani hibris**. takođe Eliade. u kojem će prekršaji i preterivanja biti zabranjeni. pa i neprirodna. osobenu crtu herojske prirode (up. zakona.

hranili maštu i razmišljanje i podsticali književno i umetničko stvaralaštvo. biće analizirani u III tomu ovog dela. samo je u Grčkoj religiozna struktura heroja dobila tako savršen izraz. . od srednjeg veka do romantizma.naporima »imortalizacije«. Likovi koji se mogu uporediti sa grčkim herojima podjednako se susreću i u drugim religijama. jedino su u Grčkoj heroji uživali značajan religiozni ugled. Ali. svoju božansku prirodu stekao posls niza inicijacijskih iskušavanja iz kojih je izišao kao pobednik.438 J 438 Kasniji preobražaji »junaka«.

Demetra se povukla u njega. u mračnim boravištima« (stih. povikala je Demetra. naime. niti dopusđti biljkama da rastu. Homerska himna Demetri istovremeno pripoveda i središnji mit ο dve boginje. »Ali onaj ko nije prošao micijaciju.440 Pošto je ponovo 439 Verovatno u vezi sa starogrčkira dosis = dar. Kada je svetilište izgrađeno. vode i mente. Demetra je odgovorila da neće nogom stupiti na Olimp. prev. iz njenog tela je zasijala zaslepljujuća svetlost. Potom je otišla iz palate. »Ljudi neznalice. ne može više da se vrati među žive. htela da ga uoini besmrtnim i večno mladim. Od tada Demofont više nije mogao da umakne smrti. Ali Metanira je jedne noći videla svoga sina u plamenu i počela da očajava.). Skrhana bolom i besna na kralja bogova. koja je opustošdla zemlju (stih 304 i dalje). bog Podzemlja. Dete je sve više ličilo na nekog boga: Demetra je. prev. i priču ο tome kako su osnovane Eleusinske misterije. boginja izjavljuje da je njeno ime Doso439 i da je umakla gusarima koji su je silom poveli na Krit. Demetrinu kćer Koru (Persefonu) oteo je Pluton (Had). koji ne znate ni dobar ni loš čas svoje sudbine!« [stih 256. a povrh njega žrtvenik«. Na propitivanje kćeri kralja Keleja. Tada je izazvala strašnu sušu. Uzalud je Zevs slao glasnike preklinjući je da se vrati među bogove. navukavši veo preko lica. Najzad joj je Helije rekao istinu: Zevs je odlučio da Koru uda za svoga brata Plutona. 480—82). posle smrti neće imati dobrih stvari dole.). Demofonta nije dojila. 440 Reč je ο široko rasprostranjenoj mitskoj temi: onaj ko okusi iz naćvi donjeg sveta. Demetra. Demetra odbija pehar crvenog vina koji joj je ponudila Metanira i traži kikejon. nerazumni. poklanjanje 'prim. Demetra se više nije vraćala na Olimp.: Trene. nego ga je trljala ambrozijom. Zevs je bio primoran da od Plutona zatraži da vrati Persefonu i gospodar Podzemlja se pokorio. Huber)]. i onaj ko nije učestvovao u obredima. on je uspeo da u Persefonina usta stavi jedno zrno nara i da je primora da ga proguta: Persefona se zbog toga svake godine vraćala svome mužu na četiri meseca. gde će ona sama poučiti ljude svojim obredima (stih 271 i dalje). . skrhana čežnjom za kćerkom. davanje. na fr. boginja seda na jednu stolicu i tu dugo ostaje ćuteći. Zatražila je da joj podignu »veliki hram. Ipak. robinja Jamba uspeva da je nasmeje svojim nepristojnim dosetkama. mešavinu načinjenu od ječmene prekrupe. Mit: Persefona u Podzemlju »Srećan je onaj od živih ljudi na zemlji koji je video njene misterije!« kliče autor Himne Demetri. Prerušena u staricu uputila se u Eleusinu i sela pored Devojačkog zdenca. Dok je brala cveće u dolini Nise. * Starogrč. Boginja se tada pokazala u celokupnorn svom sjaju. Demetra ju je tražila devet dana i za to vreme nije ni dotakla ambroziju. preveo Ž.XII POGLAVLJE ELEUSINSKE MISTERIJE 96. dok ne vidi svoju kćer. Konačno. a preko noći skrivala u vatri »kao ugarak«. Iber (J. Ali čim je ušla u palatu. tužaljke za mrtvima (prim. Ona prihvaia ponudu da doji najmlađeg sina kraljice Metanire.

uništila mogućnost da čovek postane besmrtan. Demetra nije sakrila svoje razočarenje pred ljudskom glupošću. mada znamo za nekoliko primera kremacije. Homerska himna govori o dve vrste inicijacija. Ali. Možemo pretpostaviti. vatra po svoj prilici nije imala neposrednu ulogu u inicijacijama. АИ pre nego što se vratila na Olimp.. »Srećan je onaj ko je ovo video pre odlaska pod zemlju!« kliče Pindar. u nekom trenutku prvobitne istorije. upravo onda kada se povukla u svoje svetilište koje su joj sagradili и Eleusini. »On zna kraj života! On zna i početak! . govoreći ο tome kako je Triptolem prvi bio upućen u Misterije. posle stvari viđenih u Eleusini. Imcijacijom se menjala ljudska uslovljenost. u eleusinskom svetilištu se palila ogromna vatra. možemo prepoznati drevni rait koji . insistiraju na posmrtnoj blaženosti iniciranih. ona je uputila ljude u svoje tajne obrede. tekst objašnjava osnivanje Eleusinskih misterija kao rezultat ponovnog sastanka dve boginje i kao posledicu neuspelog Demofontovog postizanja besmrtnosti. za druge.« iz Himne Demetri vraća se kao lajtmotiv. tačnije. zajedno sa Valterom Otom. Demetra je pristala da se vrati među bogove i zemlja se na čudesan način prekrila zelenilom. Α tek pošto je ponovo pronašla kćer. Ali himna jasno kaže da je Demetra sušu izazvala nmogo kasnije. Boginje su imale moć da Ijudima daruju besmrtnost. u ovom slučaju nije reč ο pogrešci ili »grehu« nekog mitskog pretka koji za sebe i za svoje potomke gubi svoju prvobitnu prirodnu besmrtnost. Kada ju je Metanira iznenadila. Mnogi tekstovi i figuralni spomenici svedoče da je pšenicu dala Demetra posle drame s Persefonom. Drugim rečima. Ali u himni nema nikakvih nagoveštaja ο mogućem uopštavanju ove tehnike sticanja besmrtnosti. a vatra ili izlaganje neofita plamenu jesu najpoznatija sredstva da se to postigne.. 348 Didot).« (Trene*. Eumolpa i Keleju naučila svim tim misterijama. koji se neposredno odnose na Misterije. Α Demetrinu odluku da ga učini besmrtnim možemo protumačiti kao njenu želju da »usvoji« dete (koje bi je utešilo zbog gubitka Persefoiie). Ali. jer se pre otmice Persefone za pšenicu nije ni znalo. Tek posle neuspeha s Demofontovim sticanjem besmrtnosti. tri puta su srećni oni među smrtnicima koji odlaze Hadu tek pošto su se osvedočili u te Misterije. lišena sećanja i snage. Neki autori su strašnu sušu objašnjavali kao posledicu silaska Persefone. Ž. U izvesnom trenutku. prozreti ni razglasiti: poštovanje prema Boginjama je tako snažno da zaustavlja glas« (418 i dalje — prev.. Upućeni u Eleusinske misterije ne stiču besmrtnost. Tu. Ono malo što znamo ο tajnim ceremonijama ukazuje na to da je središnja misterija podrazumevala prisustvo dve boginje. čega su se toliko bojali homerski heroji. boginja je otkrila svoje obrede i Triptolema. Priču ο Demofontu možemo uporediti sa starim mitovima koji pripovedaju ο tragičnoj pogrešci koja je. Triptolema poslala da nauči Grkc zemljoradnji. 10). 719 Dindorf. Ibert). Demofont nije bio neka od prvobitnih osoba nego najmlađe dete jednog kralja. »uzvišenim obredima koje je nemoguće prekršiti.. jedino će oni tu moći da žive.pronašla svoju kćer. duša iniciranog će iza smrti uživati blaženu egzistenciju. utemeljivanja jednog oblika inicijacije koji posredstvom vatre može ljude da preobrazi u bogove. ali u drugom smeru od onog kojim je išla Demofontova neuspela transmutacija. fr. Demetra je zatim po predanju. Malobrojni stari tekstovi. Himna Demetri samo jednom pominje zemljoradnju. i istovremeno kao osvetu Zevsu i stanovnicima Olimpa. Ona nikada neće postati tužna i izgubljena senka. dakle. Diokla. »O. da je izvorni mit govorio ο nestanku vegetacije. Demetra je preobražavala čoveka u boga. Izraz: »Srećan je onaj od ljudi. odnosno. Demetra je otkrila svoj identitet i zatražila da joj podignu svetilište. sve će biti patnja« (Sofokle. Inicijaoija koja se upražnjava u misterijama jasno se razlikuje od inicijacije koju je prekinula Metanira. boginje vegetacije. ali ne i pšenice. fr. u Podzemlje.

i obuhvatale su niz obreda (postove. u XV veku su inaugurisane i Misterije (Mvlonas Eleusis.: onaj ili ono što pripada nai'višem zaređenju. 97. str. Razlikujemo Male misterije.čajnije darove: zemljoradnju. Susedstvo i zaštita Atine sigurno su doprineli da se Eleusinske misterije nađu u samom središtu panhelenskog religioznog života.). 441 Kada je Isokrat u IV veku stare ere hteo da pohvali zasluge Atinjana. Tako su umetnici mogli da prikazuju eleusinske prizore na vazama i na bareljefima a Aristofan (Žabe. bili su Tračani.: srećna pogreška (prim. ali je prvo svetilište (jedna odaja sa dva unutrašnja stuba koja su pridržavala krov) bilo izgrađeno u XV veku. 445 Atički građanin koji je izuzetno dobro poznavao obrede Eleusinskih misterija i drage upućivao u njih (prim.). Koristeći jednu omiIjenu izreku hrišćanskih teologa. . Ali deleći prirodu besmrtnih stanovnika Olimpa. pomoću koje se »čovek uzdigao iznad životinja«. 3 Ali Aristotel (Nik. Ifiginiju i Sizifa). 443 Starogrč. i. jednom atinskom utvrđenju.444 Prave tajne. Male misterije su obično svetkovane jednom godišnje. 17) podseća da se Eshil izložio opasnosti da izgubi život zato što su Atinjani mislili da je u svojim tragedijama otkrio neke tajne (navodili su Strelce. kao božanstva tipa dema ili kao bogovi vegetacije. nisu nikada bile razotkrivene. nasilne smrti. 442 Lat. Inicijacije: javne ceremonije i tajni obredi Prvi stanovnici Eleusine. Izgleda da je Eleusina kolonizovana oko 1580—1500. on Је P. prev. prev. i inicijaciju. misterija. svetkovina uopšte (prim. i vrlo je verovatno da su se neke cerernonije s vremenom izmenile. u mesecu boedromionu (septembar—oktobar) proslavljane su Velike misterije. Misterije su u Eleusini svetkovane tokom skoro dve hiljade godina.445 Oni koji su se pripremali za inicijaciju verovatno su reaktualizovali neke epizode mita ο dve boginje. 41). Jedna olimpska i njima blagonaklona boginja otada će povremeno živeti u kraljevstvu mrtvih.odsetio da je Demetra upravo u njihovoj zemlji podarila svoje najzna. u proleće. Stari mitskoobredni scenario. tokom meseca antesteriona (februar—mart). obrede Velikih misterija (telete)443 i konačno iskustvo (epopteia). upućenje u versku tajnu službu. 28). prev. Konstrukcije i rekonstrukcije obavljene od Pizistratovog vremena. mogli bismo reći: felix-culpa!442 Baš kao što je neuspelo Demofontovo sticanje besmrtnosti dovelo do blistave epifanije Demetre i osnivanja Misterija. ukazuju na razvoj samog kulta i na rast njegovog ugleda. 324 i dalje)3 je sebi dopuštao da pravi aluzije na neke vidove inicijacije. koja donosi nadu u vezi s »krajem života i celom večnošću« (Panegikir. po predanju. Kao posrednica između dva božanska sveta. Ceremonije su se odvijale u Agri. najvišoj posveti (prim. Persefona nije više mogla da »umre«. na koji su se Eleusinske misterije nadovezale i proširile ga.441 Otmica — odnosno. vezane za telete i za epopteju. Ceremonije su se odvijale tokom osam dana i pravo da u njima učestvuju sticali su »svi koji su imali čiste ruke« i govorili grčki. Ona je poništila nepremostivu razdaljinu između Hada i Olimpa. Sveštenice. zemljoradnje i nade u blaženu zagrobnu egzistenciju.). objavio je mističnu uzajamnu vezu između hieros gamosa.stvaranje žita objašnjava »smrću« nekog božanstva (§ 11). Ш. Takođe jednom godišnje. ona bi ubuduće mogla da utiče na sudbine mrtvih. 444 Starogrč. Inicijacija je obuhvatala nekoliko stupnjeva. Najnovija arheološka iskopavanja su omogućila da se rekonstruiše veliki deo istorije svetilišta. simbolična »smrt« — Persefone je na kraju za ljude imala značajne posledice.: posvećenje ili zaređenje. prev. žrtvovanja) koji su izvođeni pod rukovodstvom jednog mistagoga. Književna i figuralna svedočanstva pre svega se odnose na prve etape inicijacije koje nisu zahtevale tajnovitost. očišćenja.).

ali koje su bile veoma važne. razne zastrašujuće prizore i iznenadni dolazak mista na osvetljenu livadu. Gotovo ništa ne znamo ο obredima koji su obavljani tokom drugog dana provedenog u Eleusini. delo. str. Majneke). Sledećeg dana. 105—107. Drugoga dana. Dodajmo da su neke ceremonije sadržavale legomene. zbog straha od smrti i nepoverenja u onostranu sreću (Stobej IV. podražavali Demetrino lutanje dok je sa zapaljemm buktinjama tražila Koru446. zatim je. pridružuje »čistim i svetim ljudima«. Podaci ovih poslednjih moraju biti obazrivo ispitani. 107. 80. gde su maskirani Ijudi upućivali uvrede najviđenijim građanima. Svaki kandidat u pratnji svoga tutora. kako tavore u svojim mukama. Mogu li se spoznati Misterije? U svojim naporima da prodru u tajnu telete i epopteia. Prvoga dana praznik se odvijao u atinskom Eleusinonu.1 U sumrak bi hodočasnici s upaljenim buktinjama ušli u spoljašnje dvorište hrama. Deo noći je bio posvećen igrama i pesmama u čast boginja. 447 To ne isključuje postojanje simbolike podzemlja. u kojem su iskustva duše neposredno posle smrti upoređena sa iskušavanjima onih koji su upućeni u Velike misterije: duša isprva luta tminom i muči je svaka strava. svečana povorka je kretala ka moru. a ο tajnim obredima (tćlete) možemo samo da pretpostavljamo. dostupna samo onima koji su bili inicirani prethodne godine. up.® Iskopavanja Demetrinog svetilišta i telesteriona pokazala su da nisu postojale podzemne odaie u kojima bi misti mogli obredno da siđu u Podzemlje. jer je postojala pećina — Plutonion — koja je označavala ulazak u podzemni s\'et. str.: pupak sveta). Kerenyi. s buktinjama u rukama. on posmatra neupućene. ako su u Agri obavili pripremne obrede u proleće. odjednom. navodi se jedan Temistijev odeljak koji je pominjao Plutarh a sačuvao Stobej. s krunom na glavi. 98. čuje glasove i vidi igru. . kratke liturgijske formule i invokacije ο kojima nemamo obaveštenja. njihovi tutori i brojni Atinjani pratili su sveštenice koje su nosile hijere. up. 364—366: Hipol. Tokom noći se verovatno odvijao kulminacioni čin inicijacije. Fukar je smatrao da su obredi (dromena) obuhvatali i hodanje kroz tamu. takođe Minucius Felix. 2. Petoga dana je bila kulminacija javnih ceremonija. vrhunska vizija. arhont bazileus* i njegova žena prinosili su veliku žrtvu. Temistijevo svedočenje je iz kasnijeg vremena i pre odražava orfičke koncepte. Mist se. Ogromna povorka je u zoru polazila iz Atine. Sledeći dan je pre svega bio posvećen obredima i libacijama za mrtve.uključujući žene i robove. Uskoro ćemo govoriti ο naporima koji su činjeni da bi se proniklo u tajnu ίέΐέίέ.447 446 Seneka: Herc. itd. delo. nav. naravno. 22. u prisustvu predstavnika atinskog naroda i drugih gradova. 262 i dalje). Zna se da su misti. nosio je po jedno prase koje će oprati u talasima i žrtvovati na povratku u Atinu. str. upravo je zato inicijacija i bila zabranjena za one lcoji nisu govorili grčki. naučnici su podjednako koristili ne samo nagoveštaje antičkih autoга. a tu se verovatno nalazio i jedan omphalos (starogrč. obasjava izvanredna svetlost i ona otkriva čiste predele i livade. nav. Ceremonije koje su se odvijale ispred i unutar telesteriona** verovatno su se odnosile na mit ο dvema boginjama (Mylonas. gde su prethodne večeri bili svečano preneseni sveti predmeti (hiera) iz Eleusine. a sutradan — devetog i poslednjeg dana ceremonije — misti su se vraćali u Atinu. ali se ne mogu prenebregnuti. fur. epopteia. Još od Fukara (Foucart). Ali. zgurene u blatu i magli. Sledećeg dana aspiranti su postili i prinosili žrtve. Neofiti. Krajem poslepodneva procesija je prelazila preko jednog mosta na Kefisu. nego i neke podatke koje su preneli hrišćanski apologeti.

Jednu prilično iznenađujuću informaciju preneo nam je biskup Asterije. Više je nauenika verovalo da može identifikovati sadržaj korpe i košare: to bi bila ili kopija materice. str.: nadzornik. odnosno. koju je preneo Kliment Aleksandrijski (Protreptih II. u aleksandrijskom Eleusinonu. To znači da biskup više nije strahovao da će ga paganski autori opovrgnuti. koje su potvrđene mnogo kasnije. On je živeo oko 440. ili falus. Svečano pokazivanje jednog klasa žita je sumnjivo — ionako je trebalo da misti ponesu klasove žita. posle ispijanja kikejona. i nap. 300 i dalje. uzeo sam košaru i pošto sam znao da je upotrebim. pre ΐέΐέίέ u pravom smislu reči.Pokušali smo takođe da inicijacijski obred rekonstruišemo na osnovu tajne formule. ili ponovnog. H. obedovalo se na početku. izvesno. godine. da se synthema odnosi na ceremonije u čast Demetre. štaviše. Moguće je da su posude sadržavale predmete-relikvije iz drevnih vremena. Nijedna hipoteza nije uverljiva. U svakom slučaju. svedok (prim. zatim uzimajući iz когре. nije sasvim jasno kako je Kliment — pošto je govorio ο Eleusini — Hrista označio kao »pravog hijerofanta«. ο obrednoj formuli koja se odnosi na hieros gamos svojstven kultovima vegetacije. Mylonas. 7.Sveta Brimo je rodila sveto dete. onda to nije bila tajna. iako su iskopavanja svuda stigla do stena.8 Ali u telesterionu nije otkrivena nikakva podzemna odaja (katabasion). syntheme ili lozinke mista. 293 C): misti su gledali prema nebu kličući »kiši« i gledali prema zemlji uzvikujući »začni!« Hipolit (Philosophoumena V. odnose na dobro poznate epizode — Demetrin post i ispijanje kikejona. ili zmija. ne razumemo dobro smisao i neophodnost konačnog iskustva. U III veku. u helenističko doba (up. V. delo. kada je hrišćanstvo postalo zvanična religija carstva. Hipolit dodaje da »preko noći. ako obred na koji aludira synthema tumačimo simbolikom rađanja. One se. Ali Demetra je u Eleusini otkrivala religioznu dimenziju drugačiju od onih koje su se očitovale u njenom javnom kultu. nav. svedočanstva u vezi sa hijerama skrivenim u posude ukazuju na to da je reč ο njihovom svečanom prikazivanju a ne ο manipulaciji. inicijacija se upravo u tom trenutku morala završiti. . Jedan drugi obred izveden je na osnovu jedne Proklove indikacije (Timaj. mističnog rođenja. Nilson i Milonas. Reč je. Moćna je rodila Moćnoga«. 21. hijerofant uzvikuje: . jer se iste te reči pojavljuju u natpisu na jednom bunaru pored Dipilonskih vrata u Atini. ili kolači u obliku polnih organa. teško je pretpostaviti da su sličan obred izvodila i deca prilikom inicijacije. kroz zaslepljujuću vatru kojom se proslavljaju velike i neizrecive Misterije. 38—41). kojima je bila zajednička seksualna simbolika svojstvena zemljoradničkim kulturama. U tom slučaju. Sumnja je utoliko osnovanija što je klasje uklesano i na brojne 448 Starogrč. Hipolit je ovom predmetu dodao dva druga obaveštenja (Philosophoumena.« Neki autori su smatrali da su samo prve dve propozicije pripadale eleusinskoj formuli. Verovatno je. naime. prev. Brimosa. 39).). 2): »Postio sam. premestio sam u košaru. epopteie. Ako je to tačno. pio sam kikejon. ali ako se ona izgovarala u Eleusini. 34) tvrdi da te dve reči čine veliku tajnu Misterija. ako je hieros gamos stvarno postojao. Pringshajm (Pringsheim). dakle. Verovatnije je da se Asterije poziva na konačni oblik Misterija iz helenističkog doba. što je verovatno. stavio sam u korpu. a s tim se slažu i G. odnosno. Ma kako bilo. ο bakljama koje se gase i ο »mnogobrojnoj svetini koja veruje da joj spasenje zavisi od onoga što to dvoje čine u mraku«. Pretpostavljalo se da su misti učestvovali i u sakramentalnom obedu. On tvrdi kako su epoptima448 »u svečanoj tišini« pokazivali klas žita. Preostali deo syntheme je zagonetan. Asterije govori ο potpuno mračnom podzemnom prilazu gde se odvijao svečani susret hijerofanta i sveštenice. S druge strane.

koji govori ο osobitom »čudu« Eleusinskih misterija: »Deo Demetrinih misterija: predstavlja klas žita koji raste i dozreva natprirodnom brzinom kao što deo Dionisovih praznika čini loza koja izrasta za nekoliko sati« (nav. dijaloga koji je pogrešno pripisivan Platonu: Sokrat uverava Aksioha kako ne treba da se plaši smrti. prema tome. izlazeći kroz otvor na krovu. Moguće je. Demetra je bila boginja žita. hijerofant je prizivajući Koru udarao ο bronzani gong. Prema Kerenjiju (Kerenyi) hijerofant je objavljivao da je boginja mrtvih u vatri rodila sina. njeno se ime podjednako može primeniti kako na Koru i Hekatu. delo. delo.. 27). str. Više antičkih autora govori ο vatri koja je gorela u malom zdanju. bili vidljivi izdaleka. znamo da se konačna vizija. odvijala pri jakoj svetlosti. .. uostalom. lzvesno. Eleusinske misterije posle Pizistrata možemo posmatrati kao religiozni sistem koji upotpunjuje olimpsku religiju i javne kultove. Ali ne možemo sumnjati u to da je epopt primao »božansku tajnu« koja ga je činila »bliskim« s boginjama. misti i epopti su i dalje učestvovali u javnim kultovima. Prema Apolodoru iz Atine. str. 450 Gatri (The Greeks and their Gods. Ali reč genetes pre ukazuje na vernost: »ti kojii si jedan od vernika boginje«. Hipolit međutim tvrdi da su odsečeni klas. osim ako se ne prihvati tumačenje Valtera Ota. on je postao rođak (gennetes) bogova. 25). 92 i dalje. budući iniciran u Eleusinske misterije. U jednom papirusu iz Hadrijanovog vremena Herakle se obraća liijerofantu: »Bio sam pozvan odavno (ili drugde) . epopteia.spomenike same Eleusine. Кегепух. Što se tiče reči Brimo i Brimos. str. Gatri ovaj tekst smatra za dokaz ο božanskom usvajanju. (Video sam) vatru. a iz konteksta se podra zumevalo da se to oglašava kraljevstvo mrtvih (V. njega su. Kerenji.449 Ako ništa drugo. 83—84). na neki način. »Tajne« i »Misterije« Možemo dopustiti da su epifanija Persefone i njeno sjedinjenje s majkom predstavljali središnju epizodu epopteje i da je presudno religiozno iskustvo bilo izazvano upravo prisustvom obe boginje. ne suprotstavljajući se pri tom tradicionalnim gradskim religioznim institucijama. i Triptolem je bio prisutan u eleusinskom mitsko-obrednom scenariju. Frigijci nazivali »mladim klasom žita«). jedino što su bile potisnute olimpskom religijom. suprotno tome. »usvajala« eleusinska božanstva. 99. da je hrišćanski autor preneo na Eleusinu ono što je znao ο misterijama Atisa (boga kojeg su. a koga je Apolon izvadio iz tela njegove majke.. Anaktoronu. nav. ne isključuje ideju ο duhovnom rođaštvu. Podjednako ne znamo ni zbog čega se smatralo da slična vizija korenito menja posmrtnu situaciju iniciranih. »Otkrivanje« tajanstvenog kontinuiteta između života i smrti mirilo je epopta s neumitnošću sopstvo ne smrti. slr. verovatno. kasnije preuzeli Atinjani. Sa tog stanovišta. . dakle. one su. međutim. Oto. Vrativši se kućama. tračkog porekla. Ali teško je poverovati da je jednu od velikih tajni epopteie predstavljalo pokazivanje tek isklasale vlati. Α te su ideje sigurno bile zajedničke svim starim religijama zemljoradničkog tipa. 292—93) posdeća na jednu epizodu iz Aksioha. Ne znamo. Brimo pre svega označava kraljicu mrtvih. koji je rođen iz Koronidine pogrebne lomače. kao ni šta je potom usledilo. po Hipolitu. a čiji su plamen i dim. tako i na Demetru. Upućeni u Eleusinske misterije nisu obrazovali »crkvu« niti neko tajno udruženje koje bi se moglo uporediti s misterijama helenističke epohe. str. Osnovni 449 Znamo za druge slične slučajeve: na prirner Dionisov. odvojeni od gomile neupućenih. Što. koji su Frigijci smatrali za misteriju. U stvari. upućeni su se tek posle smrti nalazili zajedno. video sam Koru« (up. kako je došlo do tog susreta.450 Inicijacija je istovremeno otkrivala bliskost s božanskim svetom i kontinuitet između života i smrti. ili Asklepijev. up.

uopšte. Ovaj tok ideja je najbolju potporu nalazio upravo u eleusinskoj »tajni«. Te su misterije. Možemo dopustiti da su Eleusinske misterije bile povezane s nekom ratarskom mistikom. Dodajmo da je Samotraka. Slične »objave« su. Demetra je bila najomiljenija od svih boginja koje su obožavane u grčkim oblastima i kolonijama. Drugim rečima. što je bio prvi kult sa istoka lcoji je prodro na zapad. Posebno je poučan primer zemljoradnje: nekoliko milenijuma nakon što se proširila Evropom. 14.doprinos Eleusine bio je soteriološkog tipa i zbog toga je Atina dopustila Misterije i vrlo brzo postala njihov pokrovitelj. razne tehnike. VI.. Ipak. nijedna tehnika nije potpuno izgubila svoj sveti karakter. kulturna vrednost »tajne« još nije dovoljno proučena. »Sama tajna povećava vrednost onoga što se doznaje«. 9. inicijacijsko središte severnih zemalja — Trakije. ohrabriti bezbrojne spekulacije. kao uostalom i misterije iz helenističkog doba. Galien. Eneade. seksualnog čina. Smatralo se da medicina. Eleusina je sigurno otkrila novu religioznu dimenziju. morfološki. zemljoradnja je i dalje zadržala svoju obrednu strukturu. Posebnost eleusinske »tajne« počiva međutim u činjenici da je ona postala uzorni obrazac svih kultova misterija. VII. rađanja. . koje će na kraju oblikovati stil čitave epohe. Eleusinske misterije. Većina modernih kritičara ne pridaje isuviše značaja 451 Up. nisu predstavljale jedinstvenu tvorevinu grčkog religioznog duha: one su činile deo jednog većeg sistema. kao 1 filozofija. zahtevale »tajnu« kao uslov sine qua non* Isto se postupalo i povodom različitih inicijacija čije je postojanje potvrđeno u drevnim društvima. teško je poverovati da se vrhovna inicijacija ograničavala na podsećanje na drevne sakramente. Plotin. odnosno. S vremenom je upućivanje u tajne nekih drevnih tehnika postalo dostupno celoj zajednici. nadovezivala se na neolitske Velike boginje. — na početku su podrazumevali tajnu: samo su »upućeni« u tajnu zanata mogli da jamče za uspeh poduhvata. Antika je znala i za druge Demetrine misterije. bila i najstarija. piše Plutarn (O Homerovom životu i poeziji. umetnosti itd. Religiozna vrednost i. Mitologizacija inicijacijskih tajni i njihova hermeneutika će. ο kojem smo na žalost slabo obavešteni. otuda. a da je svetost seksualnog čina. 11. pretpostavljale inicijacije koje su morale ostati tajne. takođe. sadrže »inicijacijske tajne« koje su različiti autori upoređivali s aspektima Eleusine.451 U vreme neopitagorejaca i neoplatoničara jedan od najuobičajenijih klišea bilo je upravc enigmatsko pisanje velikih filozofa. Ona je. naime. Ipak. De usu partinm. ali su »tajne zanata«. ideja da su učitelji svoju pravu doktrinu otkrivali samo upućenima. metalurgija. Misterije su pre svega bile poznate po odredenim »objavama« koje su se ticale dveju boginja. Ako je eleusinska inicijacija omogućavala takva »iskonska« iskustva koja su otkrivala tajnu i svetost hrane. obredne smrti — onda je Eleusina u pravom smislu reči zasluživala svoj ugled »svetog mesta« i izvora »čudesa«. Makedonije i Epira — bila poznata po Misterijama Kabira i da su se u Atini počev od V neka proslavljale Misterije tračkofrigijskog boga Sabazija. ceremonije koje su morale da obezbede obilnu žetvu sada postale univerzalno dostupne posredstvom elementarne »inicijacije«. itd. biljne rodnosti i hrane verovatno obrazovala bar jedan deo inicijacijskog scenarija. a najpoznatije su bile one iz Andanije i Likosure. 92). na primer. Sva velika otkrića i izumi — zemljoradnja. i pored svoga neuporedivog ugleda. Religiozna vrednost »tajne« će u helenističko doba biti preterano hvaljena. dakle. U ovom slučaju treba pretpostaviti da je reč 0 napola zaboravljenim sakramentima koji su izgubili svoje prvobitno značenje.

alegoričnim ili hermetičnim tumačenjima koja su predložili brojni autori kasne antike. Ipak, i pored anahronizma, takvim tumačenjima ne nedostaje filozofski i religiozni značaj; ona se, u stvari, nadovezuju na napore starijih autora da se Eleusinske misterije protumače, a da se pri tom ne oda njihova »tajna«. Najzad, Eleusinske misterije su, pored središnje uloge koju su imale u istoriji grčke religioznosti, posredno dale i značajan doprinos istoriji evropske kulture, a posebno tumačenju inicijacijske tajne. Njihov jedinstveni ugled je, na kraju, Eleusinu načinio simbolom paganske religioznosti. Požar u svetilištu i ukidanje misterija onačavaju »zvanični« kraj paganstva.452 Što, uostalom, nikako ne podrazumeva iščezavanje paganstva nego, jedino, njegovo pomračenje. Α eleusinska tajna i dalje mori maštu istraživača.
XIII POGLAVLJE

ZARATUSTRA I IRANSKA RELIGIJA

100. Zagonetke Izučavanje iranske religije prate mnoga iznenađenja, pa i razočarenja. Ovoj temi pristupamo s najživljim zanimanjem, budući da je već poznat iranski doprinos kada je reč ο uobličavanju religija Zapada. Iako je Jevrejima već bilo blisko linearno shvatanje Vremena koje je zamenilo predstavu ο cikličnom Vremenu, veliki broj drugih religioznih ideja otkriven je, iznova vrednovan ili sistematizovan u Iranu. Setimo se samo najznačajnijih: uobličavanja više dualističkih sistema (kosmološki, etički, religiozni dualizam); mita ο Spasiocu; razvijanja »optimističke« eshatologije koja objavljuje konačni trijumf Dobra i sveopšte spasenje; doktrine ο uskrsnuću tela; vrlo verovatno, nekih gnostičkih mitova; najzad, mitologije ο Magusu, koja je ponovo razrađena u vreme renesanse, kao i od strane italijanskih neoplatoničara poput Paracelzusa ili Džona Dija (John Dee). Ali čim se čitalac koji nije stručnjak približi izvorima, on biva razočaran ili ljut. Tri četvrtine stare Aveste je izgubljeno. Od tekstova koji su sačuvani, nestručnjake mogu da očaraju jedino gathe, koje je verovatno sastavio Zaratustra. Međutim, još nisu pouzdano protumačene ove tajanstvene poeme. Ostatak sadašnje Aveste, a pogotovu pahlavi knjige redigovane između III i IX veka n. ere, karakteriše suvoparnost, očajna monotonija i prizemnost. Čitaoci Veda i Upanišada, pa čak i čitaoci Brahmana, sigurno će biti razočarani. Očaravaju, međutim, ideje koje se ponekad mogu dokučiti u gathama, a koje razvijene i sistematizovane nalazimo u kasnijim spisima. Ali, one su zamagljene hrpom tekstova i obrednih komentara. Izuzev gatha — čije čitanje, uprkos njihovim nejasnoćama, uvek donosi i nagradu, retko nas zaseni snaga reči, originalnost slike, obelodani'ivanje nekog dubokog i neočekivanog značenja. Ο ličnom Zaratustrinom doprinosu kada je reč ο stvaranju i ponovnom vrednovanju ovih religioznih shvatanja, mišljenja iranista se razlikuju, pa su čak i veoma protivurečna. U suštini, reč je ο dve istoriografske perspektive: prema prvoj, smatralo se da je Zaratustra istorijska ličnost, reformator tradicionalne etničke religije, odnosno, one religije koja je bila zajednička Indoirancima drugog milenijuma pre
452

Vid. tom II.

Hrista; iz drugog vidolcruga Zaratustrina religija predstavlja samo jedan vid iranske religije, tj. mazdaizam, budući da je u njenom središtu obožavanje Ahure Mazde; prema autorima koji dele ovo metodološko stanovište, ne samo da nije postojala nikakva »reforma« koju je izvršio »prorok« Zaratustra, nego mu se osporava i da je bio istorijska ličnost. Kao što ćemo uskoio videti, problem Zaratustrinog istorijskog identiteta ne bi trebalo da predstavlja neku teškoću. Bilo je normalno da istorijska ličnost Zaratustra bude preobražen u uzorni obrazac vernika koji su pripadali »mazdiianskoj religiji«. Posle nekoliko generacija, kolektivno sećanje više nije u stanju da sačuva autentičnu biografiju neke istaknute osobe; ona na kraju postaje arhetip, što znači da još odražava samo vrline svoga zvanja, predstavljene paradigmatičnim događajima, svojstvenim modelu koji otelovljuje. To ne važi samo za Gautamu Budu ili Isusa Hrista, nego i za likove manjeg dosega kao što su Kraljević Marko ili Gozonov Dieudonne (Božidar). Ali dešava se da gathe, koje najveći broj naučnika smatra Zaratustrinim delom, sadrže neke autobiografske pojedinosti koje potvrđuju istorijski identitet njihovog autora. Uostalom, one su jedinstvene; proces pretvaranja u mit, koji postoji u okviru svake tradicije, preživele su zahvaljujući tome što su bile ugrađene u himne koje je sastavio Zaratustra. Tih nekoliko autobiografskih pojedinosti možemo iskoristiti za prvu skicu Zaratustrinog života i religiozne aktivnosti. Potom ćerrio doneti ispravke i dopune koje se, izgleda, nameću kao rezultat skorijih istraživanja. Predloženo je da se Zaratustrino delovanje veže za period između 1000—600. godine pre Hrista. Ako prihvatimo mazdaističku tradiciju koja govori ο »258 godina pre Aleksandra«, možemo utvrditi da je Zaratustra živeo između 628. i 551. pre Hr.453 Za najstarije predlagane datume vodilo se računa ο drevnom karakteru jezika gatha a posebno ο njegovim analogijama sa Vedama. Lingvistička analiza dopušta zaključak da je prorok živeo u istočnom Iranu, verovatno u Korazmi ili u Baktrijanu.454 Po predanju, on je bio ζaotar (Jašt 33 : 16), odnosno sveštenik koji prinosi žrtve i pevač (up. sanskrit — hotar), njegove gathe spadaju u staru indoevropsku tradiciju sakralne poezije. pripadao je klanu Spitama (»sjajnog napada«) uzgajivača konja; njegov se otac zvao Purušaspa (»pegav kao konj«). Zaratustra je bio oženjen i znamo imena njegovo dvoje dece od kojih je kći, Puručista, bila mlađa (Ja,sna 53 :3). Bio je prilično siromašan. Kada u jednoj slavnoj gathi preklinje Ahuru Mazdu za pomoć i zaštitu, on uzvikuje: »Znam, ο Mudri, zašto sam nemoćan: to je zbog mojih malobrojnih stada i zato što imam malo ljudi« (Jasna 46 : 2). Zajednicu kojoj on upućuje svoju poruku sačinjavali su stalno naseljeni pastiri koji su imali poglavare zvane kavi, sveštenike karapan, »mrmljače«, i usig, »žrece«. Upravo te sveštenike, čuvare tradicionalne arijske religije, Zaratustra nije oklevao da napadne u ime Ahure Mazde. Odgovor nije kasnio i prorok je bio primoran da pobegne. »U koju zemlju da bežim? uzvikuje on. Kamo bežati, kuda ići? Odvajaju me od

453 Formulacija »258 godina pre Aleksandra« po svoj prilici se odnosi na osvajanje Persepolisa (330. god. pre Hr.), što dovodi do pada carstva Ahemenida. Prvi Zaratustrin uspeh, preobraćenje kralja Vištaspe, dogodilo se kada je prorok imao 40 godina. Tradicionalnu hronologiju (»258 godina prc Aleksandra«) koju je prihvatila većina istraživača (up. W. B. Henning, Zoroaster, Politician or WitchDoctor, str. 38 i dalje; J. Duchesne-Guillemin, La religion de l'Iran ancien, str. 136 i dalje) odbacili su M. Mole (Culte, mytne et cosmologie dans l'Iran ancien, str. 531) i G. Gnoli (»Politica Religiosa e concezione delle regalita«, str. 9 i dalje). 454 Up. J. Duchesne-Guillemin, nav. delo, etr. 138—140; G. Widengren, Les religions de l'Iran, str. 79—80. Mi gaihc navodimo u prevodu J. DuchesneGuillemina, Zoroastre (1948).

moje porodice i od mog plemena; nisu mi naklonjeni ni selo ni rđavi poglavari zemlje... « (Jasna 46 : 1). Pribežište je našao kod Vištaspe, poglavara plemena Frijana, koga je uspeo da preobrati i koji postaje njegov prijatelj i zaštitnik (Jasna 46 : 14). Ali otpor protiv njega ne slabi, pa Zaratustra u svojim gathama javno prokazuje neke od svojih ličnih neprijatelja: to su Bandva, koji je »uvek glavna prepreka« (Jasna 49: 1—2) i »mali princ Vaepja« koji je »na Zimskom mostu uvredio Zaratustru Spitamu uskrativši mu konak, njemu i njegovoj teglećoj marvi kada su mu došli drhteći od hladnoće«. (Jasna 51 : 12). U ovim gathama možemo otkriti nekoliko naznaka koje se tiču Zaratustrine misionarske aktivnosti. Prorok je okružen grupom prijatelja i učenika koji su prozvani »siromašni« (drigu), »prijatelji« (frija), »znalci« (vidva), »saveznici« (urvatha).3 On svoje drugove podstiče da »uklone oružjem« neprijatelje, »zle« (Jasna 31 : 18). Toj Zaratustrinoj grupi suprotstavljaju se »društva muškaraca« čija je deviza aesma, »bes«. Može se ukazati na ekvivalenciju između tih tajnih iranskih grupa i grupa mladih indijskih ratnika, Maruta, čiji je poglavar Indra označen kao adhrigu, odnosno ηe-dhrigu (»onaj koji nije siromašan«).4 Zaratustra žestoko napada one koji prinose na žrtvu goveda (Jasna 32—12, 14; 44 : 20, 48 : 10); a takvi krvavi obredi su bili karakteristika kulta muških društava. 101. Zaratustrin život: istorija i mit Te naznake, koje nisu tako brpjne i koje ostaju na nivou aluzije, ni blizu ne predstavljaju elemente biografije. Marjan Mole je pokušao da pokaže kako čak ni one retke reference vezane za naizgled stvarne osobe i događaje, ne odražavaju nužno istorijsiku stvamost: Vištaspa je, na primer, model onoga ko je inicirani. Ipak, Zaratustrin istorijski identitet ne proizilazi samo iz aluzija na konkretne osobe i događaje (mali princ Vaepja koji niu je »na Zimskom mostu« uskratio konak, itd.), nego i iz autentičnog i strastvenog karaktera gatha. Između ostalog, pogađaju nas naglost i egzistencijalna napetost s kojima Zaratustra ispituje svoga Gospoda: on od njega traži da ga uputi u kosmogonijske tajne, da mu skine veo s njegove budućnosti ali i sa sudbine nekih progonitelja i svih koji su zli. Svaka strofa slavne Jasne 44 otpočinje istom formulom: »Evo šta te pitam, Gospode — odgovori mi dobro!« Zaratustra želi da dozna »ko је odredio put suncu i zvezdama« (3), »ko je učvrstio Zemlju dole, a nebo na oblake, da ne padne?« (4), a njegova pitanja ο Stvaranju smenjuju se u ritmu koji se neprekidno ubrzava. Ali on takođe želi da dozna i na koji će način njegova duša »biti ushićena stigavši u Dobro« (8), i »kako ćemo se osloboditi zla?« (13), »kako ću predati zlo u ruke pravde?« (14). On zahteva da mu budu dati »vidljivi znaci« (16) i, naročito, da se sjedini s Ahurom Mazdom i da njegova »rec bude delotvorna« (17). Ali on dodaje: »Da И GU dobiti za nagradu, po Pravdi (Arta), deset kobila s pastuvom i jednu kamilu koji su mi bili obećani, ο Mudri?« (18). On ne zaboravlja da upita Gospoda ο trenutnom kažnjavanju »onoga kojl ne daje platu onome koji ju je zaslužio«, jer je već obavešten ο kazni »koja ga čeka na kraju« (19). Zaratustru opsedaju kažnjavanje zlih i nagrada kreposnima. U drugoj himni, on pita »kakva je kazna predviđena za onoga koji pribavlja Carstvo (khšatra, »moć snaga«) zlom zlobniku« (Jasna 31 : 15). Na drugom mestu on kliče: »Kada ću doznati da li imate vlast, ο Mudri (Mazda) sa Pravdom (Arta), nad svakim od onih koji mi prete uništcnjem?« (lasna 48:9). Nestrpljiv je žato sto ostaju nekažnjeni pripadnici »muških društava« koji nastavljaju da prinose na žrtvu goi'eda I troše haomu: »Kada ćeš udariti na to smeće od slatke rakije?« (48 : 10) On se nada da će moći da obnovi »ovu egzistenciju« (Jasna 30:9) i pita Ahuru Mazdu da li će pravedni odmah pobediti zloga (Jasna 48 : 2; vidi dalje). Katkad pogađamo da je kolebljiv, ranjiv, ponizan,

željan da što neposrednije dozna volju Gospoda: »Šta naređuješ? Šta želiš u svoju slavu, kao svoj kult?« (Jasna 34 : 12) Postojanje tolikog broja konkretnih pojedinosti, u najcenjenijem delu Aveste, bilo bi teško opravdati ako one ne bi predstavljale sećanja neke istorijske licnosti. Tačno je da u legendarnim biografijama iz vremena posle Proroka postoji obilje mitoloških elemenata ali, kao što smo upravo napomenuli, reč je ο dobro poznatom postupku: preobražaju jedne značajne istorijske ličnosti u uzorni model. Jedna himna (Jašt 13) slavi Ргоrokovo rođenje mesijanskim izrazima: »Kada se rodio, i dok je rastao, voda i biljke su se veselile, kada se rodio i dok je rastao voda ί biljke su verovale« (13 : 93 i dalje). Tu se objavljuje: »Ubuduće, dobra mazdijanska religija će se proširiti na sedam kontinenata« (13 : 95).® Kasniji tekstovi se nadugačko zadržavaju na Zaratustrinoj nebeskoj preegzistenciji. On se rodio »sred istorije« i u »Središtu Sveta«. Zaratustrina majka je primivŠi njegov hvarenah bila obavijena velikim svetlom. »Tokom tri noei, bokovi kuće izgledali su kao da ih obasjava oganj.«455 Na nebu stvorena, supstancija njegovog tela pala je s kišom i razlila se po biljkama što su ih pojele dve junice koje su pripadale Prorokovim roditeljima: ta supstancija je prešla u mleko koje su, pomešano s haomom, ispili njegovi roditelji: oni su se sjedinili prvi put i tako je začet Zaratustra.7 Još pre njegovog rođenja, Ahraman i đevi su se uzalud upinjali da ga pogube. Tri dana pre nego što je došao na svet, selo je blistalo tak\dm sjajem da su ga Spitamidi napustili, verujući da je požar. Vrativši se, našli su dete koje blista od svetlosti. Po predanju, Zaratustra je na svet došao smejući se. Tek što se rodio, napali su ga devi (— daeva) ali ih je on oterao izgovarajući tajnu formulu mazdaizma. On izlazi kao pobednik iz četiri iskušavanja čiji je iniciiacijski karakter očigledan (bio je bačen na lomačti, u vučju jazbinu, itd.).8 Nema potrebe produžavati. Zaratustrina iskušenja, pobede i čuda slede uzorni scenario zbivanja vezanih za Spasioca tokom divinizacije. Zapamtićemo da se tu uporno Donavljaju dva karakteristična motiva mazdaizma: natprirodna svetlost, i borba protiv demona. Iskustvo mističnog svetla i »ekstatičke vizije« podjednako su prisutni i u staroj Indiji, gde će imati veliku budućnost. Što se tiče borbe protiv demona, odnosno protiv sila Zla, ona predstavlja, kao što čemo videti, suštinski zadatak svakog mazdaiste. 102. Šamanska ekstaza? Vraćajući se izvornoj Zaratustrinoj poruci, odmah se postavlja jedno pitanje: treba li tu poruku tražiti jedino u gathama, ili je dopušteno koristiti i kasnije avestske spise? Ne raspolažemo ničim što bi nam omogućilo da dokažemo kako su gathe prenele celokupno Zaratustrino učenje. Pored toga, jedan broj potonjih, čak i dosta kasnih tekstova neposredno se odnosi na shvatanja koja nalazimo u gathama, pa ih, pri tom, još i razvija. Α kao što znamo, razvijanje neke religiozne ideje, čije je postojanje prvi put potvrđeno u kasnijim tekstovima, ne podrazumeva nužno i da je tu reč ο nekom novom shvatanju. Bitno je razjasniti koji je tip religioznog iskustva svojstven Zaratustri. Najberg (Nyberg) je verovao da ga može uporediti s ekstazom koja je karakteristična za srednjoazijske šamane. Tu hipotezu je odbacila većina naučnika ali ju je nedavno Viderigren izložio modernijim i ubedljivijim terminima.456 On podseća na tradicije
455Tekstove

naveo Mole, nav. delo, str. 298 i dalje, 301 i dalje. Vid. takođe Widengren, nav. delo, str. 122 i dalje. 456 Widengren, nav. delo, str. 88 i dalje.

po kojima je Vištaspa za postizanje ekstaze koristio konoplju (bhang): dok mu je telo ostajalo uspavano, njegova duša je putovala u Raj. Pored toga, sam Zaratustra je u avestanskoj tradiciji bio poznat kao neko ko se »prepušta ekstazi«. On je u zanosu doživljavao svoje vizije i čuo reč Ahure Mazde.457 S druge strane, pesma je verovatno imala važnu ulogu u kultu, ako ime Raja, garo demana razumemo u značenju »kuća pesme«. Znamo da su neki šamani padali u zanos dugo pevaiući; dodajmo, ipak, da se ne može smatrati za »šamanski« svaki kulturni sistem koji se koristi pevanjem. Pored toga, moguće je ukazati na parašamanističke elemente scenarija koji je stvoren u vezi s Mostom Sinvat (v. dalje, § 111), kao i na šamanističku strukturu putovanja Arde Virafa na Nebo i u Podzemlje.458 Ipak, retke aluzije na specifično šamansku inicijaciju — koja obuhvata i komadanje tela i obnavljanje utrobe — sreću se jedino u kasnijim tekstovima koji bi mogli da odražavaju i strane uticaje (srednjoazijske, i!i one koji potiču od helenskog sinkretizma, posebno od religija misterija).112 Možemo prihvatiti da su Zaratustri bile bliske indoiranske šamanske tehnike (koje su, uostalom, poznavali i Skiti i Indijci vedske epohe) i ne vidimo zbog čega bi trebalo dovoditi u sumnju predanje koje Vištaspin zanos objašnjava konopljom. Međutim, zanosi i vizije koji su potvrđeni u gathama i u delovima Aveste, ne odaju šamansku strukturu. Zaratustrin vizionarski zanos približava ga drugim religioznim tipovima. štaviše, »šamanski« stil ne odaju ni Prorokovi odnosi prema njegovom Gospodu, ni poruka koju on neprekidno objavljuje. Ma kakva bila religiozna sredina u kojoj je Zaratustra rastao i ma kakva bila uloga zanosa u preobraćenju njegovom i njegovih učenika, šamanska ekstaza nema središnju ulogu u mazdaizmu. Kao što ćemo uskoro videti, mazdijansko »mistično iskustvo« je proizvod jedne obredne prakse koja je obasjana eshatološkom nadom.

103. Objava Ahure Mazde: čovek je slobodan da izabere Dobro ili Zlo Zaratustra objavu nove religije prima neposredno od Ahure Mazde. Prihvatajući je, on podražava iskonski čin Gospoda — izbor Dobra (up. Jasna 32 : 2) — i ništa drugo ne traži ni od svojih sledbenika. Suština zaratustrijanske reforme jeste imitatio dei459 Čovek je pozvan da sledi primer Ahure Mazde, ali je slobodan u svom izboru. On se ne oseća kao Božji rob ili sluga (kako su to za sebe priznavali, na primer, vernici Varune, Jehove, Alaha). U gathama, Ahura Mazda zauzima prvo mesto. On je dobar i svet (spenta). On je svet stvorio mišlju (Jasna 31 : 7, 11), a to je isto što i creatio ех nihilo.460 Zaratustra objavljuje da je »mišlju prepoznao« Ahuru Mazdu, »kao prvog i kao poslednjeg« (Jasna 31 : 8), odnosno, kao početak i kao kraj. Gospoda prate Božanska bića (Ameše Spente): Aša (Pravda), Vohu Manah (Dobra Misao), Armaiti (Pobožnost), šathra (Kraljevstvo, Moć), Haurvatat i Ameratat [Celovitost (zdravlje) i Besmrtnost].13 Zaratustra te entitete priziva i slavi zajedno s Ahurom Mazdom, kao u ovoj gathi: »Najmoćniji Mudri Gopsode, Pobožnosti, Pravdo koja činiš da živa bića napreduju, Dobra Misli, Kraljevstvo, čujte

457 Vid. izvore koje navodi Videngren, str. 91. Zanos izazvan opojnim sredstvima bio je poznat i u staroj Indiji; up. Rigveda X, 136, 7, i komentare u Eliade, Le Chamanisme (2. izd.), str. 319 i dalje. 458 Up. reference za radove Niberga i Videngrena u Le Chamanisme, str. 312 i dalje. 459 Lat.: oponašanje boga (prim. prev.). 460 Lat.: stvaranje ni iz čega (prim. prev.). 13 Ovi Entiteti — ili »Arhanđeli« kako su ih podjednako zvali — povezani su s nekim kosmičkim elementima (vatrom, metalom, zemljom, itd.).

U toj činjenici nađen je odraz sukoba između stalno naseljenih ratara i nomada. Jasna 43 : 3. to može značiti ili da Bog transcendira svaku vrstu protivurečnosti. a na prvom mestu. da im više ne prinose na žrtvu goveda. Spenta Mainju izjavIjuje Duhu Rušitelju na »početku egzistencije«: »Ni naše misli. Iskonski raskol između Dobra i Zla posledica je jednog izbora koji je inaugurisao Ahura Mazda. Znamo gde treba da tražimo predistoriju jedne takve teologije: u različitim mitsko-obrednim sistemima podela i polarnosti. ni naša dela. To je bio odbačeni deo nacionalne arijske relisiozne tradicije. a drugi Drug (Prevarul. Novija istraživanja su. Vohua. Ahura Mazda je u svom sveznanju još u početku znao kakav će biti izbor Duha Rušitelja. ni naše mentalne snage. međutim. ni naše svesti. nisu složni« (Jasna 45 : 2). ona se ne odnosi. nego po svojoj prirodi. izabrali Prevaru. Zaratustra od svojih vernika traži da više ne upražnjavaju njihove kultove. iako i'e on tu obuhvaćen. antitetičkih dijada i coincidentia oppositorum461 sistema koji istovremeno vode računa i ο kosmičkim ritmovima i ο negativnim aspektima realnosti. kao ni kult Mitre. Kao što smo videli. Spente Mainjua (Duha Dobročinitelja). U nekoliko stihova gatha nalazimo klice bezbrojnih kasnijih razrada koje su iranskoj duhovnosti dale njene osobene crte. Zaratustra međutim govori ο novom religioznom i moralnom značenju ovog vajkadašnjeg problema.13 Stoga izgleda da je Zaratustra ustao pre svega protiv neumerenosti orgijastičkih obreda. kao što se to tvrdilo. ni naša učenja. takođe sledeće strofe). jedan od ova dva Duha je izabrao Dobro i život. pojavljuje između dva Duha. Što se tiče odrednice »govedar« koja se primenjivala na Zaratustru. potiču od Ahure Mazde. ne osuđuje potpuno obred haome. Manaha.me: Imajte milosti prema meni u času kad svako bude dobijao svoju nagradu« (Jasna 33 : 11. npr. a na prvom mestu. na obavezu svakog mazdaiste da brani stado i dobro se stara ο njemu. Angru Mainjua (Duba Rušitelja). dao da jede komade bika« (32 : 8). bogovi tradicionalne iranske religije. ο postojanju Zla. Pošto su daeve. Upotreba metaforičnih izraza »pastir« i »stado« koji se odnose na poglavare i na njihove podanike potvrđena je na celom antičkom Bliskom istoku i u 461 Lat. S druge strane. u početku.: podudaranje protivstavova. u više navrata se podrazumeva jedinstvo između Ahure Mazde i Svetog Duha (up. koji sadrže bezbrojne žrtve u krvi i neumereno ispijanje haome. a drugi Zlo i smrt. životinje su neprekidno žrtvovane. Vivahvantovog sina »koji je našem narodu. Ali antinomija koju Zaratustra objavljuje prevazilazi socijalni plan. čak ni u gathama. između ostalog. Α to pokazuje da se ta dva duha razlikuju — jedan je sveti a drugi zao — pre po sopstvenom izboru. Mudri Gospod se ne može smatrati odgovornim za pojavljivanje Zla. makar za dobrobit svetovnjaka. ali pošto je Angra Mainju slobodno odabrao svoj oblik bivstvovanja i svoje zločiniteljstvo. Zaratustrina teologija nije »dualistička« u doslovnom značenju reči. a ipak ga nije onemogućio. Prorok је. tvrdi se u jednoj slavnoj gathi (Jasna 30). U mazdijanskoj relipiji poštovanje bika ima značajno mesto. suprotnost se. .). Armaitija) i jednog od dva Duba blizanca. ni naše duše. sreća u nesreći (prim. a ponovila ga dva Duha Blizanca izabravši jedan Ašu (Pravdu). pitao Ahura Mazdu i kada će uništiti one koji žrtvuju haomu (48 : 10). U celini uzev. To međutim navodi na to da je on rodio i drugog blizanca. alternacija i dualiteta. ni naše reči. S druge strane. v. Dobro i Zlo. ni naši izbori.). ili da postojanje Zla predstavlja preduslov Ijudske slobode. Ahura Mazda je otac više entiteta (Aše. prev. itd. svetac i rušilački demon. Zaratustra među grešnike svrstava i Jimu." Štaviše. pošto Ahura Mazda nije suprotstavljen nekom »anti-bogu«. pokazala da mazdaizam. Na početku. da bi mu se ulagivao.

Zaratustra iščekuje preobraženje egzistencije: »Dajte mi taj znak: potpuni preobražaj ovog bivstvovanja. On kliče: »Da li bismo mi mogli biti ti koji će preporoditi ovo bivstvovanje!« (Jasna 30 : 9). međutim. Pravedni će biti pušteni u Raj. Ali kada će se zbiti ta pobeda Dobra koja će iz osnove preporoditi svet? On preklinje Ahuru Mazdu: »Nauči me ono što ti znaš. koji se odnosio na godišnji preporod sveta. 53 : 2. itd. štaviše. naglasiti novo tumačenje ideje preporoda koje je dao Zaratustra. što je ројаш koji će kasnije podstaći neobičnu mitologiju. Obred koji je ponavljao kosmogoniju praznovao se povodom Nove godine. i najavljuje njegov temeljni i konačni »preobražaj« koji će se zbiti jednom zauvek. na Bliskom istoku su.lfi Ove popravke i doterivanja omogućavaju da se bolje razume doprinos mazdaizma istoriji religije Irana. »Daj da upoznam gospodara koji će ozdraviti bivstvovanje!« kliče on (Jasna 44 : 16). . imao je podjednako za cilj kažnjavanje rđavih i preporod egzistencije. korist pravednome« (Jasna 51 : 9). »Preobražaj« sveta Prorok ne sumnja da će daeve biti uništeni i da će pravedni trijumfovati nad rđavima. Važno је. iščekivanje suđenja i obnavljanje sveta postepeno je prenošeno u neku eshatološku budućnost čije se nastajanje moglo različito izračunavati. to znamo. ostati »zauvek stanovnici kuće Zla« (Jasna 46 : 11). opet. da naneseš štetu rđavome. Znamo. Svakome će biti suđeno prema izboru koji je načinio na zemlji. Ako su gaihe Zaratustrino delo — a to je skoro jednoglasno mišljenje naučnika — može se zaključiti kako se Prorok trudio da sruši drevnu ideologiiu ciklusa periodičnog preporoda kosmosa i objavi predstojeći neopozivi eshaton ο kojem odlučuje i koji izvršava Ahura Mazda. grešnici će. bili poznati različiti mitsko-obredni scenariji obnavljanja sveta. »Stado« čiji je Zaratustra »govedar«. i kao što ćemo još videti (§ 106). Zaratustra međutim odbacuje taj drevni scenario. 32 :7). Put na onu stranu vodi preko Mosta Ćinvat. »spasilac« (Jasna 48 : 8. daj time jedan znak dušama. Prorok ovu 462 Marjan Mole i Geraldo Njoli (Gheraldo Gnoli) su zgodno osvetlili trenutno obnavljanje sveta posle žrtava (jasna) koje prinesu sveštenici. Tako on preuzima indoiransku tradiciju putovanja mrtvih. označava Ijude koji slede Dobru Religiju. naglašavajući značaj suđenja. 104. tvojom blistavom vatrom i tvojim istopljenim metalom.462 On u više navrata sam za sebe kaže da je saošjant. ο Mudri. Kao što smo videli (§ 21).staroj Indiji. takođe Jasna 30 : 7. ο Mudri. Uporan je: »Kakvu platu određuješ ti dvema stranama. u »kuću Pesme«. promena bivstvovanja« (Jasna 48 :2). obnova se neće postići izvršavanjem nekog kosmogonijskog obreda. Kao što se to već mnogo puta dogodilo u istoriji. Ukratko. Esliatološki božji sud ognjem i rastopljenim metalom koji on najavljuje (v. među Indoirancima i drugim narodima. ja ću preći Most Odabirača!« (Jasna 46 : 10). Gospode: hoće li još pre dolaska kazni koje si ti zamislio. i to je mesto razdvajanja pravednih od zlih. dajući im pri tom nove vrednosti. Da obožavajući vas i slaveći vas pristupim još većoj radosti« (Jasna 34 :6). pravedni pobediti rđavog? Jer u tome se sastoji.). naime. 46 : 3. Sam Zaratustra najavljuje proročki prelazak kada će on povesti sve koji su obožavali Ahuru Mazdu: »Sa svima njima. Ta obnova uključuje i suđenje svim bićima i podrazumeva kažnjavanje rđavih i nagrađivanje pravednih (§ 112). nego voljom Ahure Mazde. svetosti i dobrote Ahure Mazde. da je Zaratustra uprkos svojoj »reformi« prihvatio neka verovanja i tradicionalne religijske ideje. polazna tačka Zaratustrinog proročanstva počiva u objavljivanju svemoći. Zaratustra se verovatno nadao skoroj »transfiguraciji« (frašo-kereti) sveta.

19 Kada se Ahura Mazda približio kao »Dobra Misao« i upitao ga: »Kome želiš da uputiš svoj kult?« Zaratustra je odgovorio: »Tvome plamenu!« i dodao: »Prinoseći mu na žrtvu obožavanje. mazdaista bira Dobro nasuprot Zlu. 287 i dalje. Ova tenzija će ubrzo dobiti čvrst okvir u dualizmu. itd. zemljom. . između misli i »koščatog sveta« (up. Jasna 28 : 2). Za vreme tog nadahnuća sveštenik-prinosilac žrtve uspeva da odvoji svoju duhovnu suštinu (menok) od svoje telesne 463 Vid. Birajući Ahuru Mazdu. Žrtvovanje je prilika za teološku meditaciiu. na prvom mestu: »Lo stato di 'maga'«. mazdaizam dopušta razvoj jedne ezoterične dimenzije koja. Koliko je Prorokova poruka nova — potvrđuje činjenica da on svog Boga naziva »mudrim«. nije reč ο nekoj apstraktnoj nauci u modernom značenju tog termina. Naravno. Inicijacijski i eshatološki karakter je očigledan u kultu koji Zaratustra predlaže namesto tradicionalnih krvavih i pomamnih obreda. odnosno »nauke«. Poređenje s rišima iz Upanišada postaje još uverljivije kada uočimo inicijacijski i eshatološki karakter mazdijanske »mudrosti«.objavu prima neposredno od Gospoda. Sa tog stanovišta. Prema tome. Prenia jednOm novijem463tumačenju. tačnije. Zaratustra uspeva da jasno iskaže način na koji on dejstvuje u svetu. na neki način »filozofskim karakterom Zaratustrine religije. ali to ne znači i osnivanje monoteizma. Jasna 48 : 3 spominje »tajna učenja«. pročišćava i »spiritualizuje« svet. da neprekidno priziva »dobru misao«: on ističe funkciju i religioznu vrednost »mudrosti«. njena »podrška«. jeste izbor Boga i drugih božanskih entiteta.) gospodareći pri tom jednim kosmičkim elementom (vatrom. budući lična religija (kao vedizam i brahmanizam). bez obzira na svoju pra\'donosnu funkciju. koji su korenito preobrazili vedska shvatanja sveta i Ijndske egzistencije (§ 80). itd. ona. nego ο »tvoračkoj« misli koja otkriva i istovremeno gradi strukture sveta i univerzuma vrednosti lcoji je njihov korelativ. Što se tiče eshatološke vatre onako kako iu je shvatao Zaratustra. a isto tako rasvetljava kako Gospod. preko svojih »Arhanđela«. Zaratustrin spekulativni napor možemo uporediti s meditacijama i otkrićima mudraca što se pominju u Upanišadama. ali će ona u iranskom mišlienju imati veliku budućnost: to je opozicija između duhovnog i materijalnog.)· — istovremeno označavaju tvoračku imaginaciju i opseg strogog mišljenja. Svet će biti podeljen na dobre i na rđave. Ono što Zaratustra objavljuje. i činjenica da svaki od tih Entiteta sadrži apstraktnu vrednost (Red. Kult je do te mere duhovni da je sam termin »žrtva« (jasna) u gathama izjednačen s terminom »misao«. Druga jedna opozicija jedva da je naznačena. nije bila ni dostupna svim vernicima. još je značajnija funkcija kulta. da slavi značaj »istine«. religiozno središte mazdaizma. Pridružujući Ameše Spente Ahuri Mazdi. i na kraju će na svim kosmičkim i antropološkim nivoima ličiti na projekciju opozicije između vrlina i niihovih suprotnosti. to znači da on prolazi kroz ekstatičko iskustvo koje donosi »nadahnuće« (čisti). Pogođeni smo duhovnim. Odanost. i ostao. Moć. metalom. mada nije bila zabranjena. značajno je da je vatreni oltar postao. želim da koliko god mogu mislim na Pravdu!« (Jasna 43 : 9). može da pomogne svojim vernicima i da ih podrži. sveštenik posredstvom obreda (jasna) postiže stanje maga. str. svaki mazdaista treba da se bori protiv Zla. prikazujući to svojim sledbenicima kao obrazac. I kakva god bila tumačenja koja su kasnije dali sveštenici. tačnog i korisnog znanja. i »La gnosi iranica«.18 Transmutacija najznačajnijih arijskih božanstava u Ameše Spente (Svete Blažene) koji čine pratnju Ahure Mazde. Naravno. Ali. radove Gnolija. Nikakve trpeljivosti prema demonskim silama koje otelovljuju daeve. pravu religiju nasuprot religiji daeva.

25 moguće je poređenje sa starom Indijom: pored isposnika. priest of the sacrifice«. Mi ćemo nešto dalje (up. prinosilac žrtve doprinosi ponovnom uspostavljanju prvobitnog stanja. koje tako nepotpuno odražavaju gathe. Prema tome.465Α haoma je bogata hvarenahom. »iznova stvaran« bezgraničnom moći žrtvovanja. prinosilac žrtve prevazilazi svoju ljudsku uslovljenost. tom II) analizirati značenje menoka i getika. које sveštenik ispiia tokom ceremonije. »Questioni sull' interpretazione«. delu iskupljenja koje je inaugurisao uzorni sveštenik Zaratustra. Nema. Moglo bi se čak reći da prinosilac žrtve učestvuje u već transfigurisanom svetu. Ali zanosi ekstaze izazvani omamljujućim sredstvima imali su u indijskim religijama prilično skromnu ulogu. on se ponovo vraća u stanje čistote i nevinosti koje je prethodilo »mešanju« dve suštine. jogina i kontemplativaca. svetim fluidom koji fe istovremeno i plameni. poseduje svoj hvarenah i na dan preobraženja. vrhunsko uzdizanje žrtvovanja koje se izvodi u Brahmanama sa inicijacijskom gnosom i vizionarskim »prosvetljenjem« Upanišada. Воусе. godini ubio tiranin Bratvarhš u jednom hramu vatre. Gnoli. 105.al Obredno ispijajući haomu. »Lo stato di 'maga'«. Slično shvatanje dele i iz njima svojstvenog vidokruga autori Brahmana. da tako kažemo. daje prvenstvo »mudrosti« i unutrašnjem »prosvetljenju« pored žrtvene vatre. Proces prenošenja u mit produžio se tokom najmanje petnaest vekova. ali taj božanski »plamen« podjednako izvire i iz Mitrinog dela (Jašt X. Ahura Mazda je prvorazredni posednik hvarenaha. »preobražaju« (frašo-kereti) sveta. str. »napitka besmrtnosti«. Gnoli. 366. »velika svetlost koja će izgledati kao da izlazi iz tela. sijaće sve vreme na toj zemlji«. vidovnjaka. Najzad. Religija Ahemenida 464 Up.36 Legenda divno izražava značenje Zaratustrine sudbine. tu susrećemo i jedan broj ekstatičara koji koriste neka omamljujuća sredstva (up. »Haoma. izgleda da najstarije zaratrustrijanstvo. drugim rečima. Zaratustru je u 77. U onoj meri u kojoj neke epizode koje su u vezi s upotrebom konoplje među Zaratustrinim sledbenicima odgovaraju stvarnosti. jer su »vukovi« bili članovi arijskih »muških društava« koje je Prorok tako odvažno žigosao. »Questioni«. kao i u brahmanskoj Indiji. i životvoran i spermatičan. Ali eshatološka funkcija kulta u mazdaizmu ujedinjuje. odraze najlepšeg mita ο njemu nalazimo u Geteovom Faustu. međutim. str. sumnje da se on sadrži u funkciji žrtvovanja kod Indoiranaca. ti. 465 Up. Teško je tačno reći da li je ovaj eshatološki koncept kulta bio potpuno uobličen već u doba Zaratustre. . Isto tako. 114—115. tj. približava se Ahuri Mazdi i anticipira incocreto* univerzalnu Obnovu. Α to se »mešanje« zbilo posle napada Ahrimana. i svetleći. § 78 i dalje). Zaratustra je u helenskom svetu slavljen kao uzorni Mag. 127) a kao sunčana svetlost emanira iz glave vrhovnog vladara. a kao Magusa su ga pominjali i filozofi italijanske renesanse.prirode (getik). bavila religiozna elita. svet je periodično bio obnavljan. Mi smo prethodno pominjali nekoliko primera Zaratustrine apoteoze u mazdijanskoj tradiciji (§ 101). Po tradiciji. 349 i dalje. M.464 Stanje maga se postizalo prvenstveno žrtvovanjem haome. str. medutim. konačne Obnove.®3 Svako Ijudsko biće. tehnikom žrtvovanja i eshatološkom gnosom. Jedan kasniji izvor jasno kaže da su ubice bile prerušene u vukove. što je predstavljalo ezoteričnu tradiciju. U Iranu se.

što omogućava jednom kralju da izvršava svoju vlast«. str. str. 466 G. str. posle dva sna koja su vračevi protumačili kao loš predznak za njegov presto.-7 Kako god bilo. 157 i dalje. Angra Mainju i Ameša-Spente (osim Arte). religioznu odgovornost vrhovnog vladara. 62 i dalje. mada obrnuto usmeren proces. nap. nije izazvala nikakav odjek. str. što čini sreću čoveka. Možemo jasno odrediti u кош se smeru odvijala ova transmutacija: daeve su postale pre svega bogovi ratničkih funkcija — Indra. 140). tog jedinog eoveka. Ahura Mazda se slavi kao »veliki bog koji je stvorio ovu zemlju. Kent. Die Religionen des alten Irans. Formula može biti medejskog porekla (Nyberg. religija Persijanaca u vreme Ahemenida. de l'Iran. fraša je dakle termin koji izražava sve »ono što je dobro. koji je stvorio nebo. str. str. Zaratustra je u tom procesu verovatno imao određenu ulogu. _ religiozna vrednost međutim podrazumeva »izvrsnost« svakog kraljevskog čina. pored ostalih. navode i sledeći dokazi: Zaratustra nije imenovan ni na jednom natpisu. Dete je. postao je Ahura Mazda. Nijedan od bogova asura nije bio »demonizovan«. Sličan. 35. . 138 (prevod). takođe Zaehner. skoro kao posledicu toga. 246 i dalje) primećuje da fraša u natpisima znači »izvrstan« i nema religioznu vrednost. U prilog Ahemenida navodi se ime velikog boga Ahure Mazde koje se ne slavi na natpisima. Saurva. 28 Mole. međutim. 1. Dumezil. udao svoju kćer za jednog Persijanca (dakle. Naučnici se već godinama strasno spore oko jedne protivurečnosti u vezi sa zaratustrijanstvom Darija i njegovih naslednika. Prema Herodotu (I. Darije je postao Kralj da bi se održala tvorevina Ahure Mazde i osigurala »sreća ljudi«. up. nema ničega od zaratustrijanstva. 468 R. delo. G. str. koji je stvorio čoveka. reklo bi se. koji je Darija načinio kraljem. Pod tim imenom nalazimo ga i na natpisima kraljeva Ahemenida. Kira. uzdizanje Ahure Mazde na viši položaj nije njegovo delo. Jedina je razlika što su u Indiji religiozrie vrednosti tih. on ne obavlja bogosluženje. asura. Međutim. gospodara mnogih«. Vaju. tog jedinog čoveka. pored toga. ako Ahemenidi i nisu bili zaratustrijanci. Dawn and Twilight. Ovaj povlašćeni religiozni položaj opravdava se mitom ο osnivanju dinastije Ahemenida.467 Na prvom natpisu koji je Darije dao da se ureže u Nakš-i-Rustamu pored Persepolisa. Varinu. onako kako ju je opisao Herodot. ne pojavljuju se ni termini ni tako značajna imena kao što su spenta. kralja nad mnogima. bilo spaseno. Culte. 140. a takođe i činjenica da reforma kojom je pod Artakserksom I (465—425) uveden novi kalendar sa zaratustrijanskim entitetima. Astijag je naredio da ga smaknu. kao što nas na to podseća Marjan Mole. mythe et cosmologie. Old Persian. str. Vid. koji se u vedskim tekstovima smatraju za »demonske« figure (§ 65). čoveka nižeg ranga) koji se zvao Kambiz. 349) a Videngren za nju veruje da je pod uticajem samitskih shvatanja ο Bogu Tvorcu (nav. Ahura Mazda je u iranskim zemljama i pre Zaratustre bio obožavan kao Vrhovni bog. Neissances d'archanges. 107—117). i »prepuna je moralnih briga« 466 Pored toga. kralj Medejaca Astijag je. ili jednostavno kao Veliki bog među drugim velikim bogovima. VVidengren. njihova je teologija bila istoga nivoa kao i teologija gatha: ona obiluje apstraktnim izrazima koji se mogu uporediti sa izrazima gatha. koji je stvorio sreću ljudi. Gnoli »Considerazioni sulla religione degli Achemenidi«. od jednog kralja ne treba očekivati sveštenička dela i formule. daeve. Rel. nego izvršava konkretna dela. G. dveju grupa evoluirale u suprotnom smeru u odnosu na Iran: deve su postale »pravi bogovi« i trijumfovale su protiv reda starijih božanstava. dogodio se u Iranu: demonizovani su stari bogovi.Opozicija između Ahure Mazde i daeva jasno je izražena već u indoiransko doba pošto je vedska Indija deve suprotstavljala asurama. Protiv zaratustrijanstva Velikih kraljeva se. a kada je ona rodila dečaka.468 Natpis naglašava tvoraštvo Ahure Mazde i. Bog koji je u Iranu odgovarao velikom protoindijskom asuri.

što ukazuje na ezateričnu vrednost ovog svetog grada. u stvari. koji je bio prikazan kao sveštenik na mnogim vratima Persepolisa. Erdmann. odnosno. Ansgabe. scenario je.. zmaja Aždahaka. 46—47. 23 i dalje. drugim rečima. koji je 24 godine živeo na dvoru Velikog Kralja. 51 i dalje. c) posle pobede nad kraljem Medejaca. Na kraju. 471 Persepolis пе pominje čak ni Ktesije. može se pretpostaviti da je mitsko-obredni scenario osnivanja dinastije bio uključen u ceremoniju Navroza. koji je zarobio i uzeo za žene dve sestre zakonitog vladara Jamšeda (<Jima Hšaeta). verovatno pretrpeo i mesopotamske uticaje. odgovaraju inicijaciji ratničkog tipa.odgajila ga je žena nekog govedara Mitridata. up. Kao i Thraetona. 19 : 92 i dalje). Vayu. oslobađa (i sada on uzima za 469 Ргеша Justinu (I. 5 : 34. posle brojnih dogodovština. . 473 Videti Wikander. Iranski kralj i praznik Nove godine Darije je Persepolis zamislio i izgradio kao svetu prestonicu. »kučka«. str.). str. Kir osniva carstvo i novu dinastiju. G. str. str. Navroza.471 Navroz je. 58 i dalje. K. Baal—Jam. obnavljao Svet simboličnim ponavljanjem kosmogonije. ali ga je odavalo njegovo prinčevsko ponašanje.469 Kir je do mladićkih dana živeo među pastirima. Faridun izlazi kao pobednik. »Politica religiosa e concezione della regalita sotto i Sassanidi«. i svi drugi oblici »stvaranja« i »osnivanja«) obuhvatala i pobedničku borbu nekog boga ili mitskog heroja protiv nekog mitskog čudovišta ili zmaja (up. Stanđ u. Za naše potrebe treba imati na umu sledeće motive: a) sva iskušenja kroz koja je Kir prošao. str. Suze i Vavilona. 128 i dalje.473 mada u ovom drugom slučaju izvori potiču iz kasnijih vremena i mit prikazuju u naglašeno istorizovanom obliku. Zevs—Tifon.470Persepolis dakle nije bio politička prestonica i nije imao nikakav strategijski značaj. a Ritual City«. pjraznik Nove godine se odvijao pod okriljem Ahure Mazde. pa je njegov identitet bio otkriven. str. b) budući lcralj simbolično jeste — ili postaje — sin boga Mitre (njegov poočim se zove »Mitrin dar«). Ekbatana. »La legende royale«. Widengren. medutim. Indra—Vritra.472 U svakom slučaju. 470 R. U stvari. kosmogonija je (kao. 226. Pope. kao i svaki obredni scenario Nove godine. Mitska tema heroja koji je napušten i progonjen susreće se kod mnogih naroda. 4) pastir je našao napušteno dete upravo dok ga je dojila kučka (što je karakteristična crta mitova ο herojima vrhovnim vladarima). U. up. namenjenu za proslavljanje praznika Nove godine. ne pominje se ni u jednom zapadnom ili istočnom izvoru. počev od određenog istorijskog trenutka. Herodot saopštava da se Mitridatova žena zvala Spako. 472 Up. Widengren. 277. e) pošto se kosmogonija obredno ponavljala povodom svake Nove godine. »Persepolis«. srušio s prestola svoga dedu i osnovao carstvo Ahemenida. Gnoli. itd. Zapadni svet je. i u starom Iranu. ο borbi junaka Thraetone protiv zmaja Aži Dahake koju pominje Avesta (Jašte 9 : 145. d) to nas navodi da kažemo kako on stvara novi svet i inauguriše novu eru. videti iakciđe A. To shvatanje je bilo blisko Indoirancima. da ostvaruje jednu mikrokosmogoniju. Grirshman. »Persepolis. 106. Firdusi pripoveda kao ο borbi kralja Fariduna (< Fretona < Thraetone) protiv jednog stranog uzurpatora. doznao za postojanje Persepolisa tek kada ga j'e uništio Aleksandar Veliki. na medejskom jeziku. od časa kada je bio napušten. on je pobedio Medejce. 265. Les Religions de l'Iran. uostalom. ubija zmaja. str. »A propos de Persepolis«. Na zamašnom geografskom prostoru. a za razliku od Pasargade. Imali smo prilike da pokažemo kako je odgovarajući sce' nario postojao i kod vedskih Indusa. na primer.

boga rata. str. 132). što ukazuje da su bili čuvari tradicije religiozne poezije. ni mazdaizam Ahmenida nije ostao nepromenjen.476 Sporan ostaje i problem Maga i njihovih odnosa prema zaratustrijanstvu. 113). Herodot prenosi jednu narodnu Up. Problem Maga. istovetni sinkretizam se očituje u novijoj Avesti. 139. 135 i dalje. 51 i 474 475 dalje.474 Iranski heroji i kraljevi poznati su po tome što su ubijali zmajeve (up. 477 Up. proces istorizacije tema i mitskih likova u ravnoteži sa suprotnim procesom: stvarni neprijatelji naroda ili carstva zamišljani su kao čudovišta. Kasnije se. uostalom. a tokom prinošenja žrtve pevali »rodoslovlje bogova« (I. Rel. Dcnvn. up. borio sa silama Zla i smrti i doprinosio trijumfu života. U vreme medejskog carstva (VII vek) oni su. 148).475 U ovom trenutku treba se zadržati na činjenici da je iranski kralj bio odgovoran za očuvanje i obnavljanje Sveta. 163. međutim. Zaehner. proricali su prinoseći na žrtvu sede vlasi (VII. na planu koji mu je bio primeren. 478 Widengren. 107. Prijateljstvo kralja Vištaspe prema Proroku moglo je predstavljati neki uzorni obrazac. 66. veoma raširen motiv na koji ćemo se još vratiti. i da su upravo oni pravi učenici Zaratustre i njegovi misionari u zapadnom Iranu. prilikom konačnog Preporoda. pod Sasanidima. nav. što je. I ova pojava je šire poznata: princ Sidharta je postao Buda. . 59). da se on. Tu iznova nalazimo boga neba (Papajosa). Α kao što ćemo videti. Up. ali. a naročito kao zmajevi.477 Pod Ahemenidima su predstavljali svešteničku klasu prvog reda. na prvom mestu ο Skitima. Ono što su kraljevi izvršavali na početku i jednom godišnje. Eliade. koja se može uporediti s Levitima ili s Brahmanima. Widengren.478 U svakom slučaju. Magi su preuzeli jedan broj zaratustrijanskih obreda i običaja. Darijev siri Kserks je u celom svom carstvu zabranio kult daeva — što ga je još više približilo Zaratustrinoj religiji. str. po svoj prilici. bili nasledna kasta medejskih sveštenika. svaki zaratustrijanski sveštenik je verovao da svojim žrtvama anticipira eshatološki preobražaj. 1969). neki grčki autori su i samog Zaratustru smatrali za Maga.žene) dve zarobljene princeze. na primer. boginju Zemlje i Afroditu Uraniju (IV. kao i drugde. Kasnija predanja jasno navode da je kralj pobedio Aždahaka upravo na dan Nove godine. Sukob će se. »Areja«. Dodajmo da je u Iranu. Smatralo se.. zaratustrijanstvo se sudarilo s drugim tipovima religije i pretrpelo njihove uticaje. da su oni domorodačko pleme vračeva i prizivača duhova koje je odgovorno za kvarenje zaratustrijanstva. nasuprot tome. 88 Videngren smatra međutim da je Mitra u Persiji još u vreme vladavine Darija I uživao značajan kult (Religions. U krajnjoj liniji. u stvari. međutim. legendu ο Ardaširu). ponovo nam Herodot prenosi najdragocenija obaveštenja. takođe str. plodnosti i Dobra. na primer. 107 i dalje). tumačili su snove (I. str. gde se ista imena bogova navode pored Ahure Mazde i pored Ameša Spenta. Le mythe de l'iternel retour (novo izdanje. str. jasno ocrtati kasnije. a njegova soteriologija zamenila soteriologiju brahmana. Skiti Šireći se prema Zapadu. delo. i to počev od natpisa Artakserksa II (405— 359). pored Ahure Mazde pojavljuju Mitra i Anahita. drugim rečima. Isto tako. sveštenici su se nadali da će ostvariti jednom godišnje — a Saošjant će to učiniti zauvek. a na kraju su ih smatrali Zaratustrinim učenicima. Mi ne znamo da li je u vreme Ahemenida postojao neki sukob ili prikrivena netrpeljivost između dve religiozne ideologije — kraljevske i svešteničke. Zaratustra je očekivao sveopšti Preporod posredstvom Dobге Religije. Mitru (Helija-Apolona). Ο Irancima sa severa. str. de l'Iran. Kako Herodot obaveštava.

5 i dalje). pošto je sunce Varunino oko već u Rigvedi (I.4. 6). 41 :6). 38 : З). 50. a sačuvan je u narodnoj epici Oseta sa Kavkaza. koji je Zaratustru nadahnuo u gathama. Međutim. uzdignutim na veštačkom brdašcu. odražava početak jednog dosta složenog procesa prilagođavanja i povezivanja. ni žrtvenike. Mit se objašnjava trostrukom ideologijom Indoevropljana. 3 : 13. načinjena od svetlosti« (Jasna. Neke značajne novine opažamo već u vokabularu: prvi put se Ameše Spente spominju u grupi. Grčki istoričar tvrdi (IV. str. 59) da Skiti nisu imali ni hramove. kasnije poistovećena sa Zemljom. Primećeno je. potisnut je na niže mesto. »najuzvišenijeg od uzvišenih« (Jasna 36 : 6).480 Značajno mesto u kultu zadobija i Haoma: »Mi obožavamo slavnog Haomu od zlata. mi obožavamo Haomu od kojeg beži smrt« (Jasna 42 : 5). Verovatno je reč ο nekom ekstatičkom iskustvu čije paralele možemo naći u zaratustrijanskoj tradiciji (§ 102). a Herodot.2 nazivaju je »najmilostivija. Vohu Manah. Najzad. dodaje kako ih je dim činio »toliko srećnima da su urlali od zadovoljstva« (IV. Poredak. da Aša u Jasni-u-sedam-poglavlja ima prvenstvo: priziva se kada i Ahura Mazda a objavljuje se i Gospodovo sjedinjenje sa Istinom »zauvek« (Jasna 40:2. isto tako. reč je ο relikviji tradicionalne iranske religije. ako je tačno da је Zaratustra 479 U kasnijim Jasnama — I : II. Aša sada znači više nego Istina. koji nije razumeo da je tu bila reč ο religioznom činu. koja je napisana u prozi a sastoji se od gatha 35—42. Novi vidovi mazdaizma: kult Haome Jasna-u-sedam-poglavlja. blagotvorna.legendu ο poreklu skitskih plemena i kraljevske moći (IV. to je oličenje strukture koja je istovremeno kosmička i duhovna. 73). prinosili na žrtvu »Areju« konje i ovce. 71 i dalje) bile propraćane ljudskim žrtvama (neka od kraljevih naložnica. povezana Aša.e povezana sa Ahurom Mazdom. jednom godišnje. i po jednog ratnog zarobljenika od svake stotine. Pravda. i susreće se termin jazata (»bog«) koji će dobiti punu važnost u kasnijem mazdaizmu.479 Sunce je vidljivi oblik Gospoda. I sahrane kraljeva su (IV. 37:4). Oni su ipak. do kojeg dolazi posle Zaratustrine smrti. Vode« (Jasna. Sa svetlošću je. supruga Ahure Mazde će biti Armaiti. Još je čudnije što se tu govori ο Ahurinim »dobrim suprugama« (Ahurani) Vodama: »Mi obožavamo Ahurani. besmrtna. Uočljiva je izvesna težnja ka resakralizaciji kosmičkih realiteta. Vatra je poistovećena sa Svetim Duhom. 480 Kao što ipri'mećuje Zaehner (Dawn. Dobra Misao gatha. Spentom Maijuom (Jasna 36 : 3). potomaka Skita i Alana. uostalom. 7 : 13 — Sunce će biti nazvano okom Ahure Mazde. važno је uočiti »šamanski« karakter jednog od obreda: Skiti su bacali zrnevlje ko- noplje na užareno kamenje. Istina. bog je predstavljan gvozdenim mačem. Naravno. vatra . Jedan broj autora ovo oduševljavanje Haomom tumači kao dokaz sinkretizma između Prorokove poruke i tradicionalne religije. 65). . što ukazuje na reaktualizaciju jedne drevne indoiransKe ideje. Voda je u kasnijim tekstovima zaboravljena. zajedno sa Suncem. ni kipove. mi obožavamo blistavog Haomu zahvaljujući којеш napreduje život. 108. sluge) i žrtvovanjem konja.

kao svaki bog — vrhovni vladar. U stvari. Jašte su himne koje se. na kraju himne. Zaratustrine gathe i Gatha-od-sedam-poglavlja čine deo sakramentalne liturgije. kralj Jima. obećavajući da će ga obožavati (Jašt 10 : 4—6). i ponekad međusobno protivurečni ргеstiži s ciljem da se zadobije »totalitet« koji je neophodan za njegovo. Slavljenje boga Mitre Još je čudnija i za istoriju mazdaizma još značajnija Mihr Jašt (Jašt 10). dugačka himna u čast Mitre. Hom-jašt (Jašt 20) opravdava kult haome jednim smelim mitom ο poreklu: dok je Zaratustra posvećivao vatru i recitovao gathe. Mihr Jašt oripoveda i opravdava uzdizanje Mitre do visine na kojoj je bio рге Zaratustrine reforme. Mitra. trenutno ili trajno. koja se velikim delom sastoji od monotonih prizivanja božanskih Bića. Ргогок je doznao kako je haomu prvi cedio Vivahvant. kao što je to.u stvari prihvatao kult Haome žigošući jedino njegove preteranosti. U himni se mogu prepoznati čak i različiti momenti neupadljive teogonije: čitav niz činova i postupaka Ahure Mazde odnosi se upravo na uzdizanje i veličanje Mitre. Treba primetiti da su Jima i obrecl haome u mazdaizmu svetkovani uz žrtve u krvi: one su u stvari kasnije potpuno ukinute. izjavljuje Ahura Mazda. a ta ga osobina približava Indri). U ovom prologu prepoznajemo napor mazdijanske teologije da nanovo jpotvrdi svemoć jednog jedinog Vrhovnog Boga. 20 : 45). što znači da je svevideći i sveznajući. dva boga nađu sjedinjena. Ali Mitra je takođe i bog rata koji se pokazuje žestok i okrutan (on svojim buzdovanom vazrom besno uništava daeve i bezbožnike. sigurno. odvojeno. »Kada sam stvorio Mitru na širokim pašnjacima. . ali takođe i ο božanskim likovima i oličenjima religioznih realiteta. Drugim rečima. Naglasimo pre svega njegovu višeznačnost: Mitra je. zamenjena mešavinom biljnog soka. on ima hiljadu ušiju i deset hiljada očiju (10 : 141). kao što je to Haoma. bog ugovora. onda tu nije reč ο sinkretizmu. Ispitujući ga.44 109. on je isto tako i bog sunca koji je povezan sa Svetlošću (10: 142). uzdizanje u položaj velikih bogova. Vratićemo se na značenje i na predistoriju ovog mitsko-obrednog scenarija gde je reč ο potomstvu koje je posledica upravo sile žrtvovanja (tom II). Reč je ο nekim bogovima za koje Zaratustra nije znao. a da mu se za nagradu rodio sin. moć i kreativnost Mitre delo su Mudrog Gospoda. vode i mleka. autor koristi formulaciju Mitra—Ahura (Jašt 10 : 145) dajući tako repliku na dobro poznati vedski binom Mitra— Varuna. na primer. obavezuje da neće razvrgavati ugovore. Kada se. upućuju različitim božanstvima. a haoma je iščezla kao opojno piće. sva veličina. jasne. a pored toga je i univerzalni pribavljač koji osigurava plodnost polja i stada (10 :61 i dalje). U istoriji religija to je uobičajena pojava: nekom božanstvu se pripisuju brojni. i vernik se. načinio sam ga podjednako dostojnim poštovanja i smernosti kao što sam to ja« (Jašt 10 : 1). nego ο svečanom promovisanju vrednosti stare indoiranske »kosmičlce religije«. »najpobožniji od svih ljudi« (Jašt.45 Ipak. prišao mu je haoma i pozvao ga da bere i cedi. bog koji se slavi u himni Mihr Jašt nije bio ponovo uveden u mazdaizam bez određenih preobražaja.

Zatim Ahura Mazda propisuje obred koji će biti svojstven kultu Mitre (119—122) i sam ga izvodi u Raju. odnosno prinosi mu žrtve. Mitra se ponovo vraća na zemlju da bi se borio protiv daeva. himnu možemo protumačiti i kao »preobraćenje« Mitre. Ahura Mazda takođe prinosi žrtvu Anahiti i moli je: »dodeli mi tu milost — da pobožnog Zaratustru navedem da misli. Mi obožavamo Mitru. ili kako noću. u Jašti VIII. Mitra je u mazdaizmu uzdignut pre svega kao bog-pobednik u borbi protiv daeva i nevernika.481 ali pošto je borba protiv sila Zla glavna obaveza mazdaizma. u Kući pesme (124). Činjenica da mu Ahura Mazda tu funkciju prepušta u celini. Tištrija se žali kako nije uspeo da pobedi demona Apaošu — koji je zadržavao Vode i pretio da uništi sve što je stvoreno — zato što su ga Ijudi zanemarivali u svojim obredima. Mudri Gospod prinosi žrtvu Vajuu i moli ga »da mu dodeli tu milost« da može pobediti stvorenja Angre Mainjua (Jašt 15 : 3). gospodara svih zemalja« (145). I himna se završava ovim rečima: »molitvom barsom mi obožavamo Mitru i Ahuru. Najpre Ahura Mazda posvećuje Haomu za Mitrinog sveštenika. kao pobedu Gospoda. pokazuje izvesnu Mazdinu sklonost prema otiositas. u pratnji Sraoše i Rašnua. Tako. Tada Ahura Mazda iskazuje Tištriji duboko poštovanje prinoseći mu žrtvu (jasna). Nakon te apoteoze. Još su značajnije etape uzdizanja Mitre u rang vrhovnog boga. str. kao što se slave drugi bogovi (10 : 54).). odnosno. Pored toga. 12). mir. zahvaljujući tome Tištrija u borbi protiv daeva izlazi kao pobednik i osigurava plodnost zemlje. slavne [Gospodare] Istine. dakle. iako je zaštitnik svih stvorenja. Cener (Zaehner)482 ove tekstove.: dokolica. koji ne samo da obožava podređena Bića. govori i radi u skladu sa Dobrom Religijom« (Jašt 5 : 17—19). 81. a posebno samoponiženje Ahure Mazde. 110. obilazi zemlju i tamani daeve (95— 101) ili progoni one koji ne poštuju ugovore (104—111). Dawn and Twilight. a potom mu Haoma iskazuje obožavanje (88).Ahura Mazda i Ameše Spente podižu Mitri kuću iznad planine Hara. posvećenoj jazati Tištriji (oličeniu zvezde Sirijus).46 Mitra se ipak žali Gospodu da njega. spokoj (prim. Ujedinjenjem Ahure Mazde i Mitre zapečaćena je sudbina daeva. na primer. ne slave u molitvama. u duhovnom svetu koji se nalazi iznad nebeskog svoda (10 : 49—52). dok Ahura Mazda ostaje u Kući pesme. Ahura Mazda i eshatološko žrtvovanje Proces sinkretizma stare etničke religije i Zaratustrine poruke može se pratiti i u drugim himnama. 482 . mesec i sunce. zauvek nepotkupljive: [mi obožavamo] zvezde. Α sasvim je neočekivana izjava Abure Mazde da bi bez pomoći Fravašija — preegzistentnih ljudskih duša — čovečanstvo i životinje nestali a materijalni svet pao pod carstvo Laži (Jašt 13 . ravnodušnost. prev. On verovatno dobija kult koji je tražio jer nastavak hirnne prikazuje Mitru na kolima koja vuku beli konji (62 i dalje). Mitra je obožavan kao svetlost koja obasjava čitav svet (142—44). nego još traži i 481 Lat.

iz sumnje i iz žrtve. (Zurvan — u iranskoj mitologiji bog vremena. Tako mu se. što je bez sumnje indoiransko shvatanje. u Avesti su poznata žrtvovanja životinja (Jasna II: 4. rađaju blizanci Ahriman i Ohrmazd. Vid. Žrtva koju prinosi zaratustrijanski sveštenik anticipira konačnu žrtvu kojom će Saošjant izvršiti Obnovu. Održavanje. u doba Parćana i pod Sasanidima. 84. obredna vatra ima glavnu ulogu. nije pouzdano da ih je sve odbacio. posebno borba protiv daeva. gore. srednje Azije i Sibira. Jašt 8 : 58). obdariti ga dobrima i imenovati mu sveštenike. nap. a središnju važnost će zadobiti u mazdaizmu. Podudaran postupak možemo uočiti u »istorizaciji« kosmičkih ritmova ϊ fenomena u jehovizmu (§ 57). ne podrazumeva nužno i da se on postavlja u podređeni položaj. U svakom slučaju. .).485 Mada je Zaratustra osudio neke žrtve u krvi. ali postaje značajan u III v. Eliade. Kao i kod drugih Indoevropljana. zadobili su. U stvari. presudni značaj koji dobija pomoć fravašija podseća na jedan tip deus otiosum. Borba protiv čudovišta i druge tradicionalne herojske teme tumačeni su kao delovi mazdijanske eshatološke drame. (Prim. pa čak i svom protivniku. Gnoli. njihovo postojanje je u velikom broju potvrđeno pod Ahemenidima. inače nepoznate razmere. § 103. 95 i dalje. G. pročišćenje i utemeljivanje svetih vatri.486 Videli smo (§ 104) u kom je smislu Zaratustra — koji samog sebe označava kao Saošjanta i kliče: »možemo li baš mi biti oni koji će obnoviti ovu egzistenciju« (Jasna 30:9) — dao novu vrednost starom mitsko-obrednom scenariju koji je preporod Sveta osiguravao obrednim ponavljanjem kosmogonije.483 Ali činjenica da Ahura Mazda obožava (jaz-j ovog ili onog boga prinoseći mu žrtve (jasna). Jašiti podvlače tvoračku moć obreda i bogosluženja. on prinosi žrtvu da bi dobio sma. ali је podjednako potvrđen i u zurvanizmu.484 Prinoseći žrtvu. »Note su Yasht VIII«. Pošto je novogodišnjim obredom Svet bio simbolično iznova stvoren a Vreme obnovljeno. Pominje se u Avesti. a pri tom se nije brisala njena kosmička vrednost. 485 Dushesne-Guillemin. Himne posebno ukazuju na izuzetni značaj žrtvovanja. str. Za svakog mazdijanskog kralja. iščekivanje i priprema sveopšteg Preporoda (frašo-kereti). Pored toga. stare ere.njihovu pomoć. Jasna »је u suštini žrtvovanje haome koje se obavlja ispred vatre« (Duchesne-Guillemin. vidi kao protivurečnost Zaratustrinoj doktrini. str. ali će se ono naročito razviti u Brahmanama. str. Prema tome. str. prvorazredni religiozni čin predstavljalo je utemeljivanje jedne vatre. u mazdaizmu. Eshatološka intencija žrtvovanja je u zaratustrijanstvu neprekidno pojačavana. up. str. kada Tvorca kao da pogađa neki »mentalni zamor« koji ga primorava da se obrati za pomoć nekim životinjama. što ie značilo podići hram. i Ahuru Mazdu prikazuju u njegovoj svešteničkoj funkciji. 71). »Le Diable et le Bon Dieu« (De Zalmoxis ά Gengis-Khan. 486 Isto. 484Up. ali sumnja u njenu delotvornost. Prema mitu. 84 i dalje). 100 i dalje. 483 U ovom slučaju reč je ο kosmogonijskom »dualističkom« motivu koji je prilično poznat u folkloru istočne Evrope. 1 (bibliografija). La Religion. na kraju je u okvire istog scenarija smeštena i eshatološka Obnova. prev. Ahura Mazda udesetostručuje magijskoreligioznu snagu onoga kome je žrtva upućena.

90.487 Vidimo u kom smislu je zaratustrijanstvo koristilo drevne vrednosti žrtvovanja: Zaratustra je objavio »sveti rat« protiv sila Zla. mitologije smrti. biti rezultat jednog žrtvovanja. izabravši Dobru Religiju. ali i temu susreta sa sopstvenim Ja. delo. posle nje će ljudi oživeti i postati besmrtni. Kako to objavljuje Jašt 19 : 90: »Materijalni svet se više neće ugasiti [. proglašavajući ih izmišljotinom Angre Mainjua.58 Dve intencije žrtvovanja — eshatološka i kosmogonijska — kasnije su ponovo srasle. bio pozvan da se bori protiv daeva. suđenje. uprkos reformama i promenama. Jedna роеша koja čini deo Hadokst Naska (Jašt XXI—XXII) pripoveda kako duša (urvan) pravednika tri dana 487 488 Vid. shvatanja vezana za postegzistenciju duše. 126 i dalje. a na kraju će biti »obesmrćeni«. .35 Istočni Iranci su obredno naricali i nagrđivali se udarcima. drugim rečima. str. tu nalazimo neke poznate motive: prelazak preko mosta. str. uspenje na nebo.. a којој će prisustvovati Ormuzd i Ameše Spente. sporo se menjaju. idući čak do samoubistva. To znači da neka obaveštenja koja pružaju avestski i pahlavi tekstovi. 316 i dalje. Sa zaratustrijanstvom se i na druge oblasti proširio obred čije je postojanje potvrđeno u zapadnom Iranu — spaljivanje tela i polaganje pepela u urnu. a čitav se Univerzum iz korena preporoditi. naime. Pahlavi tekstovi naširoko opisuju konačnu žrtvu koju će prineti Saošjant i njegovi pomoćnici. u univerzalnom ozdravljenju. ne samo što »spasava« nego i stvara novo čovečanstvo jer vaskrsava tela. sa Zaratustrom. kao i prvobitno stvaranje.33 Eshatološka obnova će se dogoditi za vreme praznika Nove godine i tada će mrtvi oživeti. Pošto je konačni cilj bio sveopšti preporod. Predanja sačuvana u pahlavi tekstovima navode čitav niz žrtava kojima је Ahura Mazda stvorio Kosmos.488 Što se tiče iskustava duše posle smrti. itd. on je učestvovao u delu Ahure Mazde i njegovih arhanđela. Iskupiteljsku funkciju Dobre Religije još je pojačavalo veličanje stvaralačke moći obreda. biće im suđeno. Zapamtimo da će sveopšti Preporod. prvobitnog čoveka i Zaratustru. Nyberg. 87 i dalje. neuništivo i nepokvarivo. tekstove koje je preveo Mole. Zaratustrijanstvo je međutim strogo zabranjivalo »oplakivanja i jadikovke«. To podrazumeva jedno novo Stvaranje. podjednako vrede i za prezaratustrijansko doba. vrednovana je temeljna kosmogonijska funkcija žrtvovanja: eshatološki preporod. samim tim. Putovanje duše posle smrti Posmrtni obredi. 111. nav. da »očisti« svet od demona.. svaki vernik je.] Laž će iščeznuti«. gde su ga proždirali lešinari i psi. Još je drevniji bio običaj koji je karakterističan za stepe središnje Azije: telo se izlagalo na određenom mestu.sveštenik koji prinosi žrtvu poistovećuje se sa Saošjantom i.

takođe Soederblom. 493Up. 25 i dalje. Vayu. str. 491 Ο religioznom značenju »prolećnog maslaca«.. 20—35)..ostaje pored svog tela. Dhammapada 219 i dalje. opasan put. dakle. na put razdvajanja tela od svesti« (isto.«. 126. str.« (isto. Zaratustra. 490 Ο tim iskušavanjima više nas obaveštavaju kasniji tekstovi kao što su Menok i Xrat II. ti si me učinila još Ijupkijom svojim dobrim mislima. lepu. ulazi u grad i stiže pred Brahmana koji je pita: »Ko si ti?«493 Nikakve aluzije na most Ćinvat u Hadokst Nasku. koji se poziva па Bousseta.. str. »Dobro rečeno« i »Dobro učinjeno«. 3) reč je... La vie future d'apres le mazdeisme. str. iz egzistencije pune opasnosti u egzistenciju bez opasnosti« (isto. ο indoiranskom shvatanju. 47 i dalje. str. još poželjnijom . pre nego što stigne u Raj (garodman). u tekstovima označene s »Dobro smišljeno«. Zapamtimo karakteristike: 1) duša susreće svoju daenu. poželjnu. belih ruku. Neki se smrtnik raspituje ο načinu na koji je prešao »iz telesne egzistencije u duhovnu egzistenciju. Otkrivajući mu se ko je. visoke. Widengren (nav. uzdignutih grudi. Gnoli.. 18). sopstveno Ja492 koje joj prethodi u egzistenciji (»ma koliko bila Ijupka . 492 Ο daeni vid. »Ouestioni sull'interpretazione. međutim. Krajem treće noći diže se mirisni vetar sa juga i pojavljuje se daena smrti »u obliku lepe mlade devojke. odnosno Raj. str.. uspravnog tela. up. »Die Himmelsreise der Seele«.. čestite ljude »njihova dobra dela primaju kao da su im bili dragi roditelji«. Wi]kander. ο njemu mnogo govori (§ 103). 91 i dalje. delo. meseca i sunca. petnaestogodišnjakinje« (Hadokst Nask. 3—6: duša je ta koja kreće »putem bogova« (devajana) i koju. Nebesko putovanje umrlog je u svemu slično ekstatičkom uspenju duše kroz sfere zvezda. str. Duša zatim u četiri koraka prelazi tri nebeske sfere489 i doseže »Svetlosti bez početka« (isto. a čije 489 To su sfere zvezda. razdvajanja kojim je prošla. jer podsećaš dušu na strašan. svojom dobrom religijom.. svojim dobrim delima. devojku označava imenom »rizničarka dobrih dela«. 62 i dalje. svojim dobrim rečima. Widengren. ο kojem se pripoveda u kasnijem delu Ardai Viraz Namah. 9). 16). up. 2) daena se predstavlja u arhetipizovanom ženskom obliku. Pavry. str. primaju Manasi (»Umna«) i Sakšuši (»Pronicljiva«). gde mu na zahtev Angra Mainjua daju otrova (isto. kao što u nekim budističkim tekstovima. up.«) ali koje je istovremeno i ishod njene religiozne delatnosti na zemlji (»ti si me učinila još Ijupkijom . pored ostalih božanstava. ali mu Ahura Mazda kaže: »Ne pitaj to. 361 i dalje.490 Ahura Mazda naređuje da mu se ponudi »prolećni maslac«491 koji je pravednicima »hrana posle smrti« (isto. naravno.. lepog izgleda.«). 5. 15). jer se ono susreće i u Kaušitaki-Upanišadi I. daena dodaje: »Ma koliko ja bila ljupka. zadržavajući pri tom konkretno obličje. 125. duša rđavoga u severnom vetru susreće jednu strašnu zmiju i stiže u oblast beskonačne Tame. 19. Reč je ο jednom indoiranskom shvatanju koje je bilo poznato i drugim indoevropskim narodima. Suprotno tome. 57) podseća da Datistan i Denik XXIV. meseca i sunca. ona zatim prelazi preko jezera i preko reke. 14). blistave. 115—117 i 151—53. Widengren. . Doctrine. 17) — što je aluzija na dramatična iskušenja putovanja. učinila si me još lepšom. krepke.

Vaskrsenje tela Još je površnija zaratustrijanizacija mitova i eshatoloških verovanja koja su se iskristalisala oko Jime. Uostalom. Duimezil. ali koja nikako ne odgovara zaratustriianskoj viziji.je postojanje potvrđeno i u istoriji religija. 16 i dalje. zašto je Jima uveden u mitološki scenario kraja sveta: on je bio slavni kralj Zlatnog doba. pse kod Jame. 112. zimu Fimbul u germanskoj tradiciji). 175 i dalje i A. dolazi sa svojim psima i vodi dušu pravednika na most Ćinvat. ipak. vid. prema dosta rasprostranjenom shvatanju. ono je suvišno u scenariiu: već prelazak preko Mosta. ο kojem govore pahlavi tekstovi i gde su sudije Mitra i njegovi pomoćnici Sraoša i Rašnu (koji ima vagu). str. pa je na kraju i on sam izgubio besmrtnost. 89—90. 495 Jasna. delo. preko Hare Brezaiti. svuda. delo. Prema Videvdatu 13 : 19. Za potrebe ovog poglavlja dovoljno je podsetiti na to da iransko predanje prvobitni Raj povezuje sa Jiminom vladavinom: tokom hiljadu godina nisu postojali smrt i patnja i ljudi su ostajali zauvek mladi. II. ostale reference u Soederblom. a u vari su bili sačuvani. nav. Shvatljivo je. 496Videti Christensen. II. Pošto ih primi Vohu Manah. Izgleda da je to verovanje dosta staro. str. duše izlaze pred Ahuru Mazdu i pred Ameše Spente. Les Types du premier homme. Klasičan opis494 pripoveda kako daena. možda indoevropskoj (up.497 Reč je ο drevnoj eshatologiji. nav. i G. takođe Bundahišn XXXIX. a postaje kao oštrica brijača kada se približi neki nevernik. delo. 282 i dalje. 20—32. delo..496 Zaratustrijanska teologija je u mitologiju ο Jimi uključila jedan drugi eshatološki mit. Jima u Iranu postaje Prvi kralj i obrazac savršenog Vrhovnog vladara. up. njegov hvarena ga je napustio. mada je on izvorno bio samostalan: Ahura Mazda upozorava Jimu da će trogodišnja zima zatrti svaki život na zemlji i traži od njega da sagradi jednu dvoranu (vara) u kojoj će biti spaseni najbolji među njima i zameci svih životinjskih vrsta. str. 9 : 4 i dalje. Christensen. širi pod nogama pravednika. str. nav. Tome se pridružuje i druga jeđna eshatološka predstava ο vaskrsenju tela. samo po sebi predstavlja suđenje jer se Most.495 Ali kada je Jima počeo da izgovara laži. up. II. delo. Dobri se od rđavih razdvajaju pre mosta. str.. jer tu ne sijaju ni sunce. Dumezil. U Gathama nije poznato suđenje dušama. 63 Videvdat II. Vara je bila zamišljena kao podzemno boravište. 14: Menok i Xrat. . Mvthe et Epopee. Dok je Jama u Indiji nadahnjivao pre svega mitologiju Prvog umrlog. str. 247 i dalje. koji se može uporediti sa inicijacijskim iskušavanjem. ni mesec. Kosmičke planine (most — koji se nalazi u »Središtu sveta« — povezuje naime Zemlju i Nebo). LXII. ali ie ono jasno e2 Videvdat 19 : 28—32. Soederblom. irtost čuvaju psi. Soederblom. 172 i dalje. 15. tačnije »spaseni« zameci budućeg čovečanstva koje je posle eshatološke katastrofe bilo spremno da imozna rajsku egzistenciju s »početaka«. Vid. nav. ili na samom njegovom početku. ni zvezde. nav.

II i 89 (up. str. de l'Iran. sveopšta Obnova i vaskrsavanje tela dogodiće se tek posle žrtve koju će prineti Saošjant uz pomoć Ahure Mazde ili bez пје. vaskrsenje mrtvih. na neki način. kada će doći do vaskrsenja. Izgleda da je složeni lik fravašija rezultat dugog procesa religioznog sinkretizma. str. postavljaju u širi sistem: prema pablavi predanju. Mole. Za svaku Novu godinu dobija se nova odeća. jednako je kosmogoniji ako se ima u vidu paralelizam mikrokosmosmakrokosmos. a Ormuzd će na kraju Vremena vaskrslima dati blaženu odeću.498 Ali pošto godina predstavlja totalitet kosmičkog vremena. konačna Obnova. Kao što smo videli (up. uklapa u konačnu Obnovu. anticipirana je u obredima Nove godine (Navroz)■ Predanje najzad za Novu godinu vezuje tri odlučujuća događaja kosmičke i ljudske drame: Stvaranje.izrečeno u Jašt 19. Widengren. odnosno Saošjanta koga je najavio Zaratustra. 120. clakle. tekstove koje navodi Mole. 39. ponovno stvaranje tela. kada vaskrsavaju tela. a vraćaju se na kraju vremena. Ormuzd je tokom tih poslednjih deset dana u godini dovršio stvaranje čoveka. str. Rel. 32—37. 111. fravaši prema tome dolaze na zemliu u trenutku stvaranja čoveka. § 104). u vezi sa dolaskom »Živoga«. što je drevno shvatanje koje je zajedničko brojnim indoevropskim narodima. preveo Mole. up. koja osim toga podrazumeva i sveopšte suđenje. ali se posebno razvilo u Indiji i u Iranu. str. Fravaši su istovremeno i duše pravednika i njihovi nebeski arhetipovi. objavljivanje »Religije«. takođe Jašte 13. i eshatološku Obnovu. u stvari. Culte. govori ο »Vaskrsenju umrlih«. Ta eshatološka žrtva na neki način ponavlja kosmogonii'sku žrtvu.500 Kasniji tekstovi razvijaju paralele između praznika Nove godine i eshatološke Obnove. zbog tog razloga ona je istovremeno i »tvoračka«. 498 87 . eshatološku dramu. Vaskrsavanje se. kao i njegova posledica — predstavljaju smeli razvoj Zaratustrine eshatološke misli. Tu se u jednoj grandioznoj eshatološkoj viziji artikuliše veći broj ideja od kojih su neke dosta stare: korenito i potpuno preporođeni svet u stvari je rezultat novog Stvarania koji demoni više neće kvariti svojim napadom. To je neobično međuvreme kada se duše vraćaju na zemlju: Jašt (13 : 49—52) priziva fravašije499 koji se slobodno kreću tih deset poslednjih dana u godini. tu je reč ο novom shvatanju besmrtnosti. 500 Vid. 109. 502 U drugom tomu će se razmatrati bogovi stvaranja — »duhovnog« (menok) i materijalnog (gelik) — kao i mitologija ο prvobitnom Čoveku (Gayomart). deset poslednjih dana svake godine anticipiraju. mvihe et cosmologie. kao i drugi teolozi pre i posle njih. 129) koja. Vaskrsenje i neuništivost tela. 89 Saddar Bundeheš. Kao »anđeli čuvari« pravednika. fravaši se bore protiv otelotvorenja Zla. ukratko.502 XIV POGLAVLJE Up. ali ga zaratustrijanci. koja је bila već oblikovana υ bogosluženju kakvo je obavljao Zaratustra. Kasniji izvori ih opisuju kao naoružane konjanike koji štite Nebo. To verovanje je svuda rašireno. delo.501 Kao što smo videli (§ 104). nav.

72 : 1 i dalje). slike koje će mesijanski proroci preuzeti u svom njihovom sjaju. po vrbovima gorskim lelujaće se klasje njezino .. Ali Jehova cara nije stvorio. 11.. on ga je samo posebnom izjavom priznao.. 7.503 Jehova caru dodeljuje sveopštu vlast (Psalm 72 : 8). Carstvo: vrhunac sinkretizma »A kad Samuilo ostarje. Ceremonija krunisanja pored drugih obreda obuhvata i pomazanje. Izrailjev narod je podjednako i Jehovin »sin« (Foh-er. kao što je u svijeh naroda« (Prva knjiga Samuilova.. La Religion d'Israel. nav. History of Jsraelite Religion. Biće pšenice na zemlji izobila. 505 Vid. 142 i dalje. itd. 14). 9. nav. osigurava plodnost zemlje: »Sići će kao dažd na pokošenu livadu . 29:23. prema tome. 16. tekstove koje navodi i razmatra Ringgren. 236 i dalje. 24. od samog početka se smatralo da je Jahova naklonjen carstvu.« (Ps. 28:5. 8. Mesije. i car Izraela kao Jehovin predstavnik mora da održava kosmički poredak (Ps. Vrhovni vladar je predstavnik Jehove. međutim. nisu išli njegovim putem pa starešine dođoše njemu i rekoše mu: »Postavi nam cara da narn sudi. Pošto ga je Samuilo pomazao. itd. Divinizacija cara504 je. str. Prva knjiga dnevnika. Fohrer. . Sam.) Carstvo je bilo shvaćeno kao novi savez između Jehove i Davidove dinastije.RELIGIJA IZRAILJA U DOBA CAREVA I PROROKA 113. nav. 23. str. proglašenje kraljevskog dostojanstva i ustoličenje. 185 i dalje). Car je bio »pomazanik« (masiah) Gospodnji (Prva knj. 6). Sam. postavi sinove svoje za sudije Izrailju. 150). »ozakonio«. 504 Čak i u tekstovima koji su tako tesno povezani s carstvom kao što su to Psalmi. Fohrer. Ipak. središnju ulogu ima Jehova a пе krali (Fohrer.. 26. Neki protivnici nisu štedeli kritike na njegov račun jer je. 7. Carstvo je. Jehovin usvojenik i na neki način njegov sin: »Ja ću mu biti otac. Prepoznajemo tradicionalne slike »rajske« vladavine. dakle. .). .). 147. 72 : 6. brani slabe (Ps. delo.505 Poput vrhovnih vladara starog Istoka. nameće pravdu. s carskom ideologijom je povezano i očekivanje idealnog cara. Jehova bio jedini car Izrailja. bilo inostrana institucija. Sam. 10. str. str. str. i on će mi biti sin« (Druga knj. i car sedi na svome prestolu pored Boga (Psalrn 110:1 i 5. 1—5). Saul je primio »duh Gospodov« (Prva knj. 2: 10—12). delo. međutim. 11. Originalnost izraelske carske ideologije možemo 503 Up. on pripada božanskoj sferi. 16). kao produžetak sinajskog saveza. delo. u njihovim očima. nemoguća zbog jedinstvenog Jehovinog položaja: on je pre svega Jehovin »sluga« (ta reč je za Davida upotrebijena šezdeset puta). (štaviše.« Njegovi sinovi.

jer je monarhija ohrabrivala spajanje religioznih ideja i praksi koje su delila dva sloja naroda. Ringgren.. nismo dovoljno obavešteni. 11:6— 7).6 Posle Solomonove smrti. Sinkretizam dostiže do tada nepoznate razmere. Isto tako. koji je kršio zabranu predstavljanja likova. Brdo Sion na kojem je bio podignut Hrarn. Le Mythe de l'dternel retour. 319 i dalje. njegovu slavu. Eliade. Isaiju 31 : 4. Možemo. 8 : 14).506 Solomon je Hrarn u Jerusalimu izgradio pored carske palatej" on je tako kult svetilišta povezao s naslednom monarhijom. i ta je novina. 252. Smatralo se da su carevi poglavari državne religije.). Moguće je da su tauromorfni kipovi služili kao sedište nevidljivog boga. tako је i kult preuzeo kanaanske uzore. 6 : 16 : 18). koja ide do otpadništva. . str. Ο značaju ove simbolike za kasnije mišljenje. str. Solomon blagosilja skup za vreme osvećenja Hrama (Prva knjiga ο carevima. Služba se sastoji iz obreda koji čitavoj zajednici treba da donesu milost i pokajanje. 1. carevi su bili kritikovani zato što su vršili obrede koje je trebalo da obavljaju samo sveštenici. Reč je ipak ο kanaanskom uticaju. Kao što je Hram bio sagrađen prema stranom uzoru. Izrailjci i Kanaanci.] i blagoslovio narod u ime Jehove Savaota« (Druga knj. David se ponašao kao sveštenik: igrao je pred Kovčegom. 46:5. zaogrnut je tamom »Svetinje nad Svetinjama« (debir). Ali Jehovina svetost se iz njegovog svetilišta širila gradom i po čitavoj zemlji (Ps. međutim. Pošto je Zavetni kovčeg ostao u Jerusalimu. Hram je postao Jehovino boravište među Izraelcima. Pored toga. obnavlja strukture sveta. jedno je od »Središta sveta«. Judu. pretpostaviti da je između praznika Nove godine — koji sadrži simboličnu reaktualizaciju stvaranja — i obreda kraljeve »smrti i vaskrsenja« postojao određeni odnos. izgleda da se neki psalnii odnose na obred simbolične kraljeve smrti i vaskrsenja. Zavetni kovčeg koji je do tada pratio vojsku. 48 : 2. I Psalm 110:4 objavljuje da je kralj »sveštenik do vijeka po redu Melhisedekovu«. međutim. itd. U drugim prilikama. 15 : 1. vid.proceniti upravo na osnovu te valorizacije jedne strane institucije kao novog čina svete istorije. povećala neslogu između dva carstva. ali takođe sadrži i javne molitve za kralja. prvi car Izrailja. najzad.507 Jerusalimski Hram postaje nacionalno svetilište a kraljevski kult se poistovećuje s državnom religijom. i izraze ga. Izrailj. carstvo se pocepalo na dva dela: na severni. Jerovoam. a plemena sa severa nisu imala pristup u zajedničko svetilište. Old Testament Theologv. i izvršenje njegove pravde koja osigurava »mir naroda« i sveopšti napredak (Psalmi 20 i 72). Vrlo ie verovatno da je car imao određenu ulogu u obredima pokajanja vezanim za Novu godinu. I. Ο njegovim svešteničkim funkcijama.7 Von Rad. prineo »Žrtve paljenice u prisustvu Jehove [. gl. 24:3. 506 507 . S druge strane. i južni. Kada je Kovčeg prenesen u Jerusalim. . Sam. Čin bogosluženja. sagradi dva svetilišta u Vetilju i u Danu. dakle. Solomon je prihvatao kultove od svojih žena strankinja i dopuštao gradnju svetilišta u čast njihovih bogova (Prva knjiga υ carevima. gde je Jehova bio obožavan u obličju dva zlatna teleta (Prva knjiga ο carevima 12 :28—29).

114. 9 »Pravda« se upoređuje s vavilonskim masaru i egipatskim maat. dok se na jugu održala nasledna monarhija davidske dinastije. 4). 3 : 19). Prema tome. od institucije monarhije. pošto ga je on i stvorio. što za vernike predstavlja najstrašnije iskušenje. slave Jehovu kao cara. sudiću pravo« (Ps. Već smo pomenuli njegove protivurečne osobine (§ 59). Ta neizmerna distanca između dva oblika bivstvovanja objašnjava se činjenicom da je čovek jedno od božjih stvorenja. on će moći da izvede čoveka iz groba. Widengren. Osim toga. Jehova i stvaranje Čitava jedna grupa Psalama. koja je u suprotnosti s Božjom večnošću i svemoći. stencija kratkotrajna. Dug život је njegovo najveće dobro. zmaja Tanina). str. ali je on i milostiv. istovremeno i moralna i kosmička i društvena. Ringgren. Jehova raspolaže dobrim i zlom. Njegova »pravda«. str." Jehova je »živi Bog«. drugim rečima. posebno Adamove želje da postane sličan Bogu (§ 59). delo.. on »ponižava i uzvisuje« (Prva knj. str. On se ipak razlikuje od ostalih stvorenja. »sličnih travi koja raste«. Bog boravi na Nebu i svoje prisustvo ili svoju volju ispoljava putem meteoroloških pojava — munja.. 10 : 5) kao i od ljudi. 86. i vlada nad Prirodom. 143 i dalje. međutim. Čovek je prah i u prah će se vratiti (Prva knjiga Mojsijeva. On sudi pravedno (Ps. Čovekova smrtnost je posledica prvobitnog greha. Čovek je takođe živo biće (nefeš). smrt je lišena veze s Bogom. Ova opozicija ne podrazumeva religiozno umanjivanje vrednosti tela. ona samo naglašava privremenost i efemeran karakter ljudske egzistencije. Jehova je pobedio prvobitno čudovište (Rahaba. up. on »ubija i oživljuje«. Neki Psalmi podsećaju na to čudo: »Izveo si iz pakla« (šeola) »dušu moju. Kao i u drugim tradicionalnim kulturama. Fohrer. Reč je ο drevnom shvatanju: Bog je gospodar sveta. Sam. 15 i dalje. i da donosi spasenje. jer nc mogu ići« (Knjiga proroka Jeremije. ali je njegova egzi6 Up. Njegov »gnev« je strahovit. predstavlja osnovnu normu Univerzuma. 249 i dalje. kiše. simbol Haosa. čovek je telo (basar). Pošto je smrt prvorazredna negacija Jehovinog dela. grmljavine. što je dobro poznati obrazac »totaliteta«. i oživio si me da ne siđem u grob« (30 : 3). up. On je »velik car nad svijem bogovima« (95 : 3). Levijatana. м Ringgren.. jer je načinjen po božjoj slici. 2 : 6 i dalje). pošto mu je Bog udahnuo »dah« ili »duh« (ruah). Jehova je u prvom redu »svet« (qadoš). Ringgren. Biblijski tekstovi uporno ističu ništavnost ljudske uslovljenosti. Eine Liturgie aus dem Rituel leidengen Konigs. mračnoj i zastrašujućoj oblasti u dubini zemlje. Kao Kosmokrator. Sakrales Konigtum. on nema vlast nad šeolom. 58. »Kad vidim da je vrijeme. smrt je ponižavajuća: ona svodi čoveka na larvalnu postegzisten ciju u grobu ili u šeolu. Ringgrea. Word and [Visdom. Jehova je jači od smrti: ako to bude želeo. 96: 10). 75 :2). Jehova »caruje — neka strepe narodi. nciv.7 Važno je podsetiti da je severno carstvo bilo manje-više harizmatsko. »Psalmi ustoličenja«. str. Ahlstrom. a »treba ih nositi. što znači da je istovremeno i nedostupan i opasan. Ideja božanskog carstva ne zavisi. 49 i dalje. . Jehova je takođe i sudija svojoj Tvorevini. str. Psahn 89. sud i pravdu ti si uredio (99 : 1. 142 i dalje. Ti si utvrdio pravdu. on se podjednako razlikuje od idola koji »ne govore«. str. Ipak. . str. 76 i dalje.8 Tvorac i car Sveta. dok Bog predstavlja duh.. G.

509Možemo sumnjati da će se svi čitaoci knjige ο Jovu složiti s ovim sudom. str. on se usuđuje da mu kaže: »Ti znaš da nijesam kriv. kao ni radost koju rađa božanski blagoslov. Religiozn. Međutim. ipak. Pošto Zakon (Torah) jasno objavljuje božju volju. da upozna i poštuje Zakon koji je od boga. i pošto je Jehova milosrdan i pored svoje strogosti. Nasuprot tome. čovječe. La religion d'Israel. nebeskom »tužiocu«. No pošto je greh deo ljudske uslovljenosti. i pogođen je »zlijem prištom od pete do tjemena« (2 :7). Die Psalmen (1950). . 308. da je kažnjen. Kao što to podseća prorok Mihej (6:8): »Pokazao ti je. 5 i dalje. Ali Sotona odgovara da se Jovova pobožnost može objasniti njegovim blagostanjem. i šta Gospod ište od tebe osim da činiš što je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smjerno s Bogom svojim?« Zbog greha se gubi blagost (berakhah). suština je u tome da se slede Zapovesti. Widengren. obraćajući se Bogu. Priča govori ο tragičnoj prostodušnosti:510 reč je ο patnji jednog pravednika na koga je Jehova bio veoma ponosan.508» Kao Jehovin »rob« ili »sluga«. up. Dolaze mu tri prijatelja i u dugom razgovoru pokušavaju da ga ubede kako njegovu grešnost dokazuje sama činjenica da pati — dakle. Jov. Priznajući ga za Tvorca i za apsolutnog Vrhovnog vladara. jer nimalo ne 508 neka kanaanska verovanja i obredi. Ali Jov odbacuje objašnjenje svoje nesreće putem doktrine ο nagradi. ideal čoveka je da bude »pravedan«. naveo Ringren. Mada takav tekst kakav poznajemo izgleda da potiče iz perioda posle izgona. nego ću živ biti (. »Nema onakoga čovjeka na zemlji. 510 Datum redakcije je neizvestan. »Jesi Η vidio slugu mojega Jova?« — obraća se Bog Sotoni. On. str. On zna da ne može »čovjek biti prav pred Bogom« (9 : 2). neizvršenje zapovesti je greh. str. iskušavanje pravednika Jedan egzeget je smatrao da se »način na koji je Stari zavet poimao Boga može sažeto izraziti kao spoj moći i dobrote«. Ringgren. dobra i pravedna. 26. ali me smrti ne dade« (118 : 17. On jadikuje i proklinje dan svog rođenja. mora da prizna i ispovedi svoje »grehe«. Jov gubi decu i blago. da Jehova »i dobroga i bezbožnoga potire« (9 : 22).»Ne ću umrijeti. pa Jehova tada dopušta »tužiocu« da počne s iskušavanjem njegovog najvernijeg sluge. čovek uspeva da spozna barem neke od Božjih predikata. 115. nepokornost. XXXVII. str. The resurrection in Ez. odnosno Božjim blagoslovom. kazna nikada nije konačna. Riesenfeld. 18). H. koji se boji Boga i uklanja se oda zla« (1 : 8). jedine reference vaskrsenja mrtvih (up.. što znači da se vlada u skladu s pravom i s pravdom (sedhek). sadržaj je star. " A.. čovek mora živeti u strahu od svog Boga. kada je jedan deo naroda bio podvrgnut uticaju iranske eshatologije. 46. ali se ne žesti protiv Boga. svest ο privremenosti ne isključuje poverenje u Jehovu. str. Weiser. što je dobro. Jov ne razume zašto se Bog razgnevio na sopstvenu tvorevinu (10 : 8—22). Ali odnosi Bog — čovek ne prelaze ovaj stadijum. unio mystica duše sa njenim Tvorcem nezamisliva je za teologe Starog zaveta. tom II). Sakrales Konigtum. Pokornost je savršeni religiozni čin. prema tome. i nema nikoga ko bi me izbavio iz tvoje ruke« (10 : 7). te seda u pepeo. To su pre vavilonskog ropstva (587—538).) karajući pokara me Gospod. 137.

Četvrti. Jov pokazuje da je razumeo skriveni smisao Jehovine pouke: samo postojanje Univerzuma je čudo. apostrofirajući: »Tužitelj Božji nek sam odgovori« (40 : 2). jer ljudski stvor je po definiciji grešan: »Šta je čovjek da bi bio čist. Međutim. Bibl. da bi bio prav? Gle. niti ću je ostaviti. ne će me prekoriti srce moje dokle sam živ« (27 : 5—6). I zaključuje. . ne vjeruje svecima svojim. prav sam« (33:9).).511 Jedan od njegovih prijatelja osuđuje njegove reči. »Znam da sve možeš . sad. »Nijesam li plakao radi onoga koji bijaše u zlu? nije li duša moja zalosna bivala radi uboga« (30 :25). sadašnjosti.. Bibl. Krš. »Zar sam ikad u društvu laži hodio. .). pošto ih je stvorio. nevidljiv (23. prev. ali ignoriše Jovova pitanja. način bivstvovanja Tvorca ns može se pojmiti. Jer. i rođeni od žene.· up. Držaću se pravde svoje. Jov izjavljuje: »Dokle dišem. prev. 31 : 5). »žive . zar mi je noga prijevari hitjela?« (prev.513 U svojoj drugoj besedi. a ti ne gledaš na me. 31 : 19—34. Upravo zato što ne gubi veru i poverenje u Boga. bez grijeha. Ko 511 Sreclišnja terna Jovovih tugovanki jeste nernoć da shvati sopstvenu krivicu. sad. Ali on ne uspeva da shvati prirodu svog zlodela: »Koliko je bezakonja i grijeha mojih? pokaži mi prijestup moj i grijeh шој« (13 : 23).14 Jehovin odgovor izaziva razočarenje svojom bezličnošću. sad.sumnja u beznačajnost svake ljudske egzistencije: »Hoćeš li skršiti list koji nosi vjetar. ali Gospod je daleko. »Ogluših li se na molbe siromaha ili rasplakah oči udovičine? Jesam li kada sam svoj jeo zalogaj. u pravoj teofaniji. koji ne služe Boga. Jehova mu nadugačko opisuje životinju Behemota i čudovište Levijatana.. i nebesa nijesu čista pred očima njegovijem« (15 : 14—15). Daničićev prevod glasi: »Ja ću te Ditati a ti mi kazuj« (prim. 513 Navedeno u prevodu Biblije Krš. Eliluj. ne ću odstupiti od svoje dobrote. Posle dugog Elilujevog govora.). on ne odbacuje besprekornog čoveka (36 : 5). Kada bi znao kako da to postigne. odsutan. složenost Univerzuma. Bog odgovara »iz vihora« (38 : 1). a da ga nisam sa sirotom dijelio?« (prev.. Jov viče. govorio bi mu ο zlodelima koja su ostala nekažnjena. i bogate se« (21 :7—16). (prim. ali Bog ne odgovara: »Stojim pred tobom. svoje kosmičko delo. Ozlojeđen je zbog toga što je Jov mogao reći: »Čist sam. Krš.. Pretvorio si mi se u ljuta neprijatelja... 31 : 16—17). Drugi prijatelj mu govori ο kažnjavanju grešnika.512 Uzalud Jov pokušava da se sakrije u svoje ćutanje: »Odveć sam malen: što da odgovorim? Rukom ću svojom zatisnuti usta« (40 : 4). »najmlađi« prijatelj. Jehova samo podseća na svoju svemoć. ili ćeš goniti suhu slamku« (13 : 25). prev. divokozama i drugim stvorenjima kojima on osigurava život i potomstvo. ·< (30 : 20—21). govori sa žestinom. beskrajnu raznovrsnost manifestacija života. izjavljuje Eliluj: »Doista Bog ne radi zlu' i svemogući ne izvrće pravde« (34 : 12). svakoga prema sopstvenom posebnom obliku i osobenom ponašanju. 24). on bi pred Jehovom pokrenuo raspravu. ali ga Jov podseća na to da rđavi. Jehova mu besedi ο lavovima. Pošto je spomenuo velike kosmičke strukture i zakone koji uređuju Nebesa i Zemlju. 514 U Daničićevom prevodu »slon« odnosno »krokodil« (prim. Ali Jov ponavlja da je u njegovom slučaju reč ο ličnoj odluci Jehove. u smisao njegovih dela ne može se proniknuti.514 Odgovarajući mu. 512 Navedeno u prevodu Biblije Krš. čija mu namera nije jasna (19 : 6— 7).

i predskazuje mu nasilnu smrt (Prva knjiga ο carevima. i imali su ekstatička iskustva. Jehova.je to što zamračuje savjet nerazumno? Zato kažem da nijesam razumijevao. Vreme proroka »Ko se sada zove . Hteo je da ujedini Izrailjce i Kanaance dajući im jednaka prava i ohrabrujući religiozni sinkretizam s kultom Baala ili Milkarta. Α Bog ga odmah vraća u ranije stanje i udvostručuje njegova dobra. Proroci su. nesavršenstva i straha. 21). Jov najzad priznaje da je grešan pred Bogom. U čuvenoj epizodi na gori Karmilskoj. dve institucije su se sjedinile a konačni ishod je bilo klasično starozavetno proroštvo. Ilijinog učenika i naslednika. čudesno je to za me. posle osvajanja. On se buni protiv Ahabove politike. poreklom iz Tira. kada se upušta u dvoboj sa Baalovim prorocima kako bi prestala trogodišnja suša.prorok' (nabi) u staro se vrijeme zvaše . zagonetna i uznemirujuća knjiga i dalje nas oduševljava. naime.vidjelac'« (Prva knjiga Samuilova. raspolaže kišom i osigurava plodnost zemlje. ova grozničava. Jehovina skrivena pouka prevazilazi »Jovov slučaj«. Institucija »vidilaca« (ro'eh) iz nomadskog perioda izmenjena je. kao i nabiim. Jehova je Iliju odveo na nebo u ognjenim kolima (Druga knjiga ο carevima. puna je čudnovatih 515 Dvoboj je deo verskog rata: ikao što je Jezavelj naredio da se pobiju . dobro razumeo: ako sve zavisi od Boga. Ali bilo bi uzaludno — a istovremeno i bezbožno — verovati da je čovek sposoban da bez Božje pomoći pronikne u »tajnu nepravde«. međutim.. nemoguće je. 9:9). 116.tio da ga Sotona izazove još uznemirava mnoge naivno religiozne duše. pa Jov požive sto četrdeset godina (42 : 7—17). Biografija Jelisija. za vernike. Posle tri hiljade godina. pod uticajem nabiim koje su Izrailjci zatekli u Palestini. Ilija dokazuje nemoć kanaanskog boga da raspali žrtveni oltar. Sam. Ilija proglašava Jehovu za jedinog vrhovnog vladara Izrailja. a sada te oko moje vidi. a ne Baal.515 Pored toga. Postepeno. Za to poričem i kajem se u prahu i pepelu« (42 : 1—6). 10 : 5). Ušima slušah ο tebi. Ilija grmi protiv kralja Ahaba. Činjenica da je Bog dupur.. Pošto je sve onako kako je to hteo i uredio Bog. Ona je upućena svima onima koji ne uspevaju da shvate prisustvo — i trijumf — zla u svetu. bili povezani sa svetilištima i s kultom. 2 : 2 i dalje). Ilija i Jelisije pripadaju prelaznom periodu. Ilijin posmrtni ugled je blizu Mojsijevog. Najzad. dakle. ali njihove vokacije i religiozne aktivnosti već najavljuju klasično proroštvo. te ne mogu znati. nemoguće je suditi ο njegovim delima. Ilija se pojavljuje u Severnom carstvu za kraljevine Ahaba i Ahaza (874—850). suditi ni ο njegovom ponašanju prema Sotoni. Knjiga ο Jovu jeste »objašnjenje« zla i nepravde. Oko hiljadite godine stare ere još su naporedo postojali »vidioci« jehovisti (kao Natan) i nabiim (Prva knj. Po legendi. i ako je Bog nepojmljiv. sve što se dogodi verniku ima religiozno značenje. te prema tome da donese kišu. koji je ubio jednog od svojih podanika kako bi se dočepao njegovog vinograda. kultom koji je štitila kraljica Jezavelja. Jov ga je.

čudnovata spoznaja. 115 i dalje. ili da ga prekine sam prorok smatrajući da nije uspeo u svojoj misiji (Is.517 Opsednutost Bogom ponekad se očituje kao ekstaza mada zanos ili ekstatički trans nisu obavezni. 233. itd. i »odvede ih na potok Kison. str. »The 'Spirit' and the 'Word' in the pre-exilic гсforming prophets«. itd. Osija 9 : 7. I : 2 i dalje). Pored vračeva i putujućih vidovnjaka. l«*» 450 Baalovih proroka. str. nap. pošlji mene. povezani s kraljevskim svetilištima.520 Ali kakav god bio izvor njihovog nadahnuća (san. Isaija je. a prenošene su u skladu s nelcim tradicionalnim obrascima. itd. Kao i Ilija. izazvanim zastrašujućom prisutnošću Boga i težinom misije koju je prorok preuzeo na sebe. Fohrer. obdareni vidovitošću518 i mnogo polažu na izvanredne magične moći: oni vaskrsavaju mrtve. delo. 21. G. Jeremija lomi glineni krčag kako bi predstavio blisku propast Izrailja (Jer. događalo se da propovedanje bude prekinuto na silu (Amos 7 : 10 i dalje). Te neposredne. za proroka narodima postavih te« (Jer. 237 i dalje. 18 Up. 17. razlikujemo još dve kategorije proroka. Reč je ο afektivnim potresima. Poruka se pre· nosila. koju čine veliki biblijski proroci od Amosa do »Drugog Isaije«! Oni svoje poruke nisu objavljivali kao pripadnici neke profesije nego pozivajući se na posebnu vokaciju. 17 Up. str. G. između »vremena zla« i »vremena sreće«. 22). proroci su uvek primali Jehovinu reč. 520 Up. 4 : 1 i dalje. 271. kao ni careve. prorokuj narodu mojemu Izrailju« (7 518 Jelisije predviđa skoru smrt cara Ohozije (Druga knjiga ο carevima. bibliografije koje je zabeležio Ringgren. Oni nisu predstavljali neke određene klanove ili svetilišta. i Fohrer. Fohrer. 519 Vid. čine da neke osobe postanu bolesne. I : 4 i dalje). ali se tu ne može govoriti ο nekoj pravoj psihopatološkoj sklonosti. str. izricao caru proroštva. Drugu knjigu ο carevima. i on je aktivno učestvovao u političkom životu.521 Kao što ćemo videti (§ 118). nego su izjavIjivali da su glasnici Boga. 6 : 32). 2. Historv of Israelite Religion.516 Ta vokacija je određena jasnim Jehovinim pozivom. nav. Gospod će koristiti velika vojna carstva kao instrumente kazne protiv sopstvenog naroda koji ga je izdao. 268. i pokla ih ondje« (Prva knjiga ο carevima.519 Neki gestovi proroka imaju simboličnu vrednost: Ilija baca svoj plašt na Jelisiju (Prva knjiga ο carevima. Associaiions of cult prophets among the ancient Semites. uspevaju da nahrane gomilu najnužnijom količinom hrane. Prvu grupu čine kultni proroci: oni ostaju pored hramova i učestvuju u obredima zajedno sa sveštenicima. uprkos protivljenju slušalaca (up. 3:11). jedina nada vezana je za »ostatak« izabranog naroda koji će preživeti katastrofu. 3 : 16—17) i zna da su carevl naredili da se on ubije (Druga knjiga ο carevima. nevoljeni Osija Amos je proricao carevanja Jerovoama II (782/80—753/46). 18 : 40). Jezekilj 12 : 21 i dalje). str. 2 : 19 i dalje. vizija slušanja. Ringgren. 19 Up. 19 : 10 i dalje). Za istoriju reiigije Izraiija mnogo je značajnija druga grupa. nap. 6:32).19 Neki su proroci čak ustajali protiv »ludila« [kao Osija (9:7): »proroci su Ijudi. str. 110. 117. 234. i prije nego izide iz utrobe posvetih te. str. On nije bio profesionalni nabi: »Bjeh govedar i brah dudove. 81. Amos pastir. jer su osetili da se na njih spustila Jehovina ruka ili njegov duh (ruah). 132) i u knjigama propovednika Nauma i Avakuma. Ovu kategoriju profesionalnih proroka znatnim delom čine i oni proroci koje Stari zavet proglašava za lažne. 245 i 238. Svi su veliki proroci iskreno i strasno ubeđeni u autentičnost svoje vokacije i u neodložnost svoje poruke. lične objave. ali izgleda da ta shema nije primenjiva na sve navedene primere. kako bi ubedio narod da se potčini vavilonskom kralju (27). pa ga je čak pratio u rat (Druga knjiga ο carevima. 19 : 19—21). i bibliografije zabeležene na str. bile su očigledno tumačens u svetlu njihove duboke vere. Jelisije je oko sebe okupio grupu proroka. poput »specijalista za sveto« drevnih i tradicionalnih društava. 8 : 16—18). Mowinckel. Možemo li u toj strašnoj osudi otkriti neko obećanje nade? Verovalo se da je u starozavetnom proroštvu moguće prepoznati jednu varijantu naizmeničnosti koja je dobro poznata na Bliskom istoku. Upravo s tim »ostatkom« Jehova će sklopiti novi savez. opet. delo. jednoga jutra u hramu video »Gospoda gdje sjedi na prijestolu visoku i uzdignutu« okružen serafimima. Kako to priča Jeremija: »I dođe mi riječ Gospodnja govoreći: Prije nego te sazdah u utrobi (materinoj) znah te.). 521 Up. 6 : l—10). na primer. Jelisije ume da pronađe vodu u pustinji (Druga knjiga ο carevima.1« To su dvorski proroci. on nosi jaram. Oni kralju često predskazuju željenu pobedu (up.« I Bog mu kaza šta da saopšti narodu (Is. La religion d'Israel. Haldar. on zna reči koje je izgovorio car sirski (damaski) u svojoj spavaćoj sobi (Druga knjiga ο carevima. bezumni su u kojima je duh«]. Die symbolische Handlungen der Propheten. Proroci 16 Obrasci njihovih govora nalaze se u nekim Psalmima (Ps. Zanos je bio češći rneđu nabiimima (Fobrer. 1. nav. primere koje navodi Fohrer. A. S. Za razliku od Ilije. 234). Oni nimalo ne sumnjaju u to da objavljuju samo Božju reč. slušajući Jehovino naređenje. .). Α Gospod me uze od stada i reče mi Gospod: idi. 2.epizoda (up. pored toga. nap. Prvu knjigu ο carevima. i čuo njegov glas kako govori: »Koga ću poslati? ko će nam ići?« Isaija odgovara: »Evo mene. Ta pojava je dobro poznata još od »inicijacijskih bolesti« šamana pa sve do »ludila« velikih mistika svih religija. Prorocima iz perioda pre izgona zajedničko je to što su prvenstveno najavljivali Božju osudu Izrailja: Jehova će poslati nemilosrdne osvajače da ga unište. su.

Tiru i Fenikiji — koji su sagrešili protiv otpadništva. ne bi li se Gospod Bog nad vojskama smilovao na ostatak Josifov« (5 : 14—15). Prema drugoj besedi (3 : 1—5). . protiv društvenih nepravdi u njemu i njegovog religioznog Damasku. i ne ću pogledati na zahvalne žrtve od ugojene stoke vaše« (5 : 21 i dalje). Jehova mu reče da sklopi drugi brak. U svakom slučaju. kako rekoste. u Galgalu množite bezakonje svoje« (4:4). Amos grmi pre svega protiv Izrailja. odbacio sam ih. Ali jurisdikcijom.). Bog očekuje pravdu i pravičnost (5 : 24—25). i tako će Gospod Bog nad vojskama biti s vama. ali mu je ovaj bio neveran. drugim rečima. (. Ispoljavanje obožavanja svetih mesta takođe je beskorisno: »Idite u Vetilj. Jedino povratak veri može doneti spas: »Tražite dobro a ne zlo. Prema njegovoj prvoj besedi. Što se tiče druge. ona je trebalo da izrazi blagonaklonost Jehove. Bogati »prodavaše pravednika za novce . i činite bezakonje. tvorcu sveta i gospodaru istorije. prorokuje u Severnom carstvu. To podrazumeva da su svi narodi pod Jehovinom siromahu« (2 : 6—7). ovoga puta sa ženom »koju ljubi ljubavnik a ona čini preljubu. Osija neumorno napada sinkretizam Baal — Jehova: »Jer duh kurvarski zavodi ih da se kurvaju odstupivši od Boga svojega. vunu moju i lan. ulje i piće moje..) I ona nije razumela da joj ja davah i žito i mošt i ulje. . njegov mlađi savremenik.: 14—15). Osijinom objavom dominira Božja ogorčenost zbog izdaje njegovog naroda. Jehova mu je naredio da se oženi »kurvom« koja će roditi decu. Ako mi prinesete žrtve paljenice i prinose svoje. on će im dati simbolična imena — »Nevoljena« i »Nije-moj-narod« — kako bi javno obnarodovao da Jehova više ne voli Izrailj i da to više nije njegov narod. između religije kosmičke strukture i religije koja objavljuje vernost jednom jedinom Bogu. Osija. »Da. Jehova se venčao sa Izrailjem. za njima koji mi daju kruh moj i vodu.. . da je ja obasipah srebrom i zlatom od kojega načiniše baale« (2 : 7—10). i ne ću da mirišem svetkovina vaših. Navrh 522 Navedeno u prevodu Biblije Krš. Izrailj ne zna da je plodnost Jehovin dar. postao je »kurva«. kao što Gospod ljubi sinove Izrailjeve. vero vatno.522 Ponovo se susrećemo s rasplamsavanjem nepomirljivog sukoba između Baala i Jehove. Amos čuje i ponavlja Jehovine reči: »Mrzim na vaše praznike.. (prim.24 Kao i Amos. izabrane uprkos njenoj nedostojnoj prošlosti. 8 : 14).. Od svojih vernika. S druge strane. kult je bio izmenjen uvođenjem kanaanskih orgijastičkih elemenata (5 : 26. Uzalud ti zasićeni grešnici umnogostručuju svoje žrtve. On objavljuje da će Bog suditi susednim narodima — carstva. predao se kanaanskim bogovima plodnosti. severnog njihova će bogatstva biti uništena (4 : 7—11). gaze po glavi morala. ne ću ih primiti. Ipak. Gazi i Filistejcima. Ali tumačenja nekih aluzija koje nalazimo u njegovim besedama veoma su protivurečna. Izgleda da su njegova vokacija i smisao njegove proročke poruke bili u vezi s njegovom nesrećnom ženidbom. prev. rekla je: Trčat ću za svojim milosnicima. da biste bili živi. bila neka žena koja je učestvovala u kanaanskim obredima plodnosti. spremnog da oprosti Izrailju. sad. Prva supruga je. a oni gledaju za tuđim bogovima«.

ο »egzistencijalnom« značenju bračne simbolike u hebrejskoj religioznoj misli. 56—66). 247 i dalje. Vid. .gora prinose žrtve. Kazna će biti strašna: »Za to ću im biti kao lav. jer zbog svojeg si bezakonja posrnuo . Jahvi Bogu svome. nego mu prethodi. kao ris vrebaću ih na putu. Recite mu: . Jedini spas je u iskrenom povratku Jehovi. prev. . i poznavanje Boga većma nego žrtva paljenica« (6 : 6). jer sam ja Bog a ne čovjek. Nekoliko fragmenata je čak i kasnije uneseno u Isaijinu knjigu (na primer. sve su dalje od mene odlazili« (11 : 1—2). u nježnosti i u Ijubavi! (2 : 16— 21). sasvim kao i profesionalni nabiim. međutfm. ne znači ništa. iz Egipta dozvah sina svoga. Izraele. sad. up. (prim.527 Svoju poslednju besedu obznanio je 701. delo. nav. Srešću ih kao medvjedica kojoj uzmu medvjediće. Ringgren. (prim. prev. Ondje će mi odgovarat ona kao u dane svoje mladosti. »Jer meni je milost mila a ne žrtva. zaručit ću te u pravdi i u pravu. Jehovina ljubav je jača od njegovog gneva.524 Osija je svestan činjenice da grešnicima njihovi grehovi ne dopuštaju da se »vrate k Bogu svojemu« (3 : 4). »Vrati se. Fohrer. apokalipsa iz poglavlja 24—27). Paradoksalno je da su bračne slike koje koristi Osija vezane upravo z'a kanaanski kult plodnosti protiv kojeg se on bori. godine. 283. Samo ispoljavati kult. svetac usred tebe. .. 524 Navedeno u prevodu Biblije Krš. a naročito u mističnoj teologiji protivrefonmačije.25 Dodajmo da će simboliku braka koristiti svi veliki proroci posle Osije. str. Isaija: »Izrailjev ostatak« će se vratiti I pored sličnosti njihovih vokacija. Ostatak čine različita proročanstva kojai nisu starija od šestog veka. izvoru nedostaje: »i ja ne volim do uništenja« (prim.. 523 Navedeno u prevodu Biblije Krš. (prim. ne ću doći na grad« (11 : 9). U onaj dan — riječ je Jahvina — ti ćeš me zvati .. .). 525 U oba naša prevoda. svaki se od biblijskih proroka razlikuje po životnim navikama. i dobrohotno primi da ti prinesemo plod svojih usana'. i na humovima kade pod hrastovima. 526 Navedeno u prevodu Biblije Krš. sađ. kao u vrijeme kada je izišla iz Egipta.). . Isaija živi i čuje Boga u jerusalimskom Hramu 746. po načinu na koji prihvata sudbinu. Nasiuprot tome. prev. 40—55) i »Trio-Isaija« (gl. ja ga ljubljah.Skini sa nas bezakonje. Biće uništena uzvišenja na kojima su svetkovane sinkretističke ceremonije (10: 8).).. str. Ipak. 250 i nap. Al što sam ih više zvao. 118. Izrailj je zaboravio svoju istoriju: »Dok Izrael bijaše dijete.. Prevođenje mističnog iskustva u termine bračnog sjedinjenja biće preuzeto i u jevrejskim i hrišćansikim tumačenjima Pesme nad pesmama. str.. a oii je imao učenike.526 To će biti povratak počecima mističnog braka Jehove i Izrailja.523 Rasplamsava se gnev izazvan nepopravljivom nezahvalnošću. i rastrgaću im sve srce njihovo i ješću ih ondje kao lav.). Već ta bračna ljubav najavljuje verovanje u iskupljenje: Božja milost ne čeka na čovekovo preobraćenje.« (14 : 2— —3).Mužu moj'. Andte Neher. 17 (bibliografija). mistično sjedinjenje duše i Boga je u vaišnava mistici prikazano preljubničkom Ijubavlju Rade i Krišne. 28 Važno je reći da mu pripada samo prvih 39 glava knjige koja nosi njegovo ime. sad. L'essence du prophitisme. topolama i brijestovima« (4 : 12—13). zvijerje poljsko raskinuće ih« (13 : 7—8)). najznačajniji su »Deutero-Isaija« (gl. Zaručit ću te sebi dovijeka. »Ne ću izvršiti Ijutoga gnjeva svojega. 25 Up. prev. prema franc. ili 740.525 On hoće da Izrailj odvede »u pustinju i njenu progovorit srcu. Njegova žena je takođe bila proročica.

branite udovicu« (1 : 17). Pre nego što »nauči dijete odbaciti zlo i izabrati dobro«. i nadjenuće mu ime Emanuilo« (7 : 14). delo. str. Zato se on suprotstavlja spoljnoj carevoj politici. Sit sam žrtava paljenica od ovnova i pretiline od gojene stoke. itd. izjavljuje da kult nije dovoljan: »Što će mi mnoštvo žrtava vaših? veli Gospod. nav. raskoš (3 : 16—24) i razvrat (5 : 11—13). 3 : 12—15). u svakom slučaju. očigledan: Jehova će iz Davidovog roda uzdići jednog pravednog cara koji će biti pobednik i čiji de potomci vladati zanavek. i po svijem kućama veselijem. On najavljuje da božja osuda neće nikoga poštedeti (2 : 12—17. Prema tome. nap. .529 Međutim. Jedina prava pobožnost je u pravičnosti i činjenju dobra: »Učite se dobro činiti. Za Isaiju. Prorok neumorno ponavlja tvrdnje ο Božjoj svemoći i suverenosti i najavljuje »Jehovin dan« kada će Gospod suditi svetu (2 : 12— 17). str. Kada asirski kralj osvoji Palestinu. Savezi i politički manevri su himere. krađu njiva (5 : 8—10) — što su sve grehovi za koje se podjednako smatra da predstavljaju čin pobune protiv Jehove (1 : 2—3).). Isaija veruje u neranjivost Siona: Jehova je svetu gom štitio i štitiće je protiv napada svih neprijatelja (14 : 24—32. 23). Na početku. Asirski napad na Siriju i Palestinu uvodi nove elemente u Isaijino proricanje. Isaija najavIjuje da će »sam Gospod dati znak: eto djevojka će zatrudnjeti i rodiće sina. Jehova će načiniti mnoga čuda (7 : 16 i dalje). a ne Egipat (31 : 1—3). »Trnje i čkalj niknuće na zemlji naroda mojega. ispravljajte potlačenoga. Da bi ohrabrio cara. Njegova poslednja beseda predskazuje propast »lijepih njiva. tu je reč ο Božjoj osveti. Jehova time kažnjava religiozno neverstvo koje prate društvena nepravda i gubljenje moralnih vrednosti. »Ako ne vjerujete. 29 : 1— —8. Ne okleva da napadne čak ni kralja i visoke dostojanstvenike (up.8 : 7—13). pohlepan na vlast (10 : 5— 15). ne ćete se održati« (7 : 9). Isaija objavljuje da on više nije Jehovin instrument nego običan tiranin. dajite pravicu siroti. Zbog toga on osuđuje ne samo nadmenost asirskog cara. On takođe čuva nadu u »ostatak Izrailjev« koji će se vratiti »Bogu silnome« (10 : 20—21). i prorok ne krije svoje razočarenje. To je proroštvo podstaklo bezbrojna tumačenja. Neher. nepravdu (5 : 1—7. u 528 Vid. 1. Kao i njegovi prethodnici. Samo vera u Jehovu može pomoći. Isaija takođe osuđuje loše vladare (28 : 14—22). i ne marim za krv junčiju i jagnjeću i jareću« (1 : 11). Postoji samo jedna jedina nada: vera i poverenje u Jehovu.528 Hrišćanska teološka misao je u detetovom imenu »Emanuilo« (»Bog je s nama«) videla najavu Hristovog rođenja. osnovnu bibliografiju kod Ringgrcna. Dodati A. suština njegove poruke nije bila prihvaćena. Mesijanski smisao јс. i sveštenike i kultne proroke koji mu se podsmevaju (2. Molitva je uzaludna jer »ruke su vaše pune krvi« (1 : 15). 1 : 9). Isaija pre svega kritikuje društveno i moralno stanje u carstvima Judi i Izrailju. i on će biti uništen (14 : 24—25). tražite pravdu. 228 i dalje. već i društvene i političke grehe Jude — tlačenje siromašnih (3 : 12—15). U tim teškim vojnim zbivanjima i političkim intervencijama prorok vidi Jehovino uplitanje u istorijiu: Asirija je samo njegov instrument.godine. 529 Isaija svome prvom sinu daje ime Sear-jasuv. rodnih čokota«. 286. »ostatak će doći«.

26 : 1 i dalje. kada je Nabukodonosor osvojio Jerusalim i prognao jedan deo judejske elite. s prekidima. Svođenje na haos će biti božanska kazna za versko otpadnlštvo. međutim. proroka. Gospod je preko svoga proroka podsetio na sve nedavne katastrofe: »Vi vidjeste knjizi. i na nebo. crkva Gospodnja ovo je« (7:4). U jednorn slavnom odeljku. Gospod ih podseća na sudbinu svetilišta u Silomu koje su uništili Filistejci: »Nego idite sada na rnoje mjesto. i prorok prenosi njegov poziv: »Vratite se. Uhapšen je i zatvoren kao izdajnik.. on opisuje okolnosti svoga izbora (1 : 1 i dalje). godine a proricao je. počinili blud. Uzalud trče k Hramu oni koji su krali. Obećanje clato Jeremiji Poreklom iz svešteničke porodice. i vidite što sam im učinio za zloću naroda svojega Izrailja« (7 : 12—13).. za Novi savez koji će Jeremija objaviti kasnije. Jer invazija će konačno upropastiti zemlju. Prorok zadugo nije imao mogućnost da govori javno. tokom četiri decenije. crkva Gospodnja.« (3 : 22. ali je bio uhapšen i odveden pred сага.. pozvao se па svoju mladost: »Evo ne znam govoriti. koji je spalio svitak. međutim. Dok je novi car Sedekija uz pomoć Egipta pripremao pobunu. »Ne uzdajte se u lažne riječi govoreći: crkva Gospodnja. Oklevajući pred zadatkom. koje je bilo u Silomu. Narod »iz zemlje sjeverne« svrstava se medu mitološke siike potpunog uništenja. i gle bez obličja je i pusta. up. otputovaće u Egipat sa grupom zemljaka izbeglica (pogl. Jeremija je svoj poziv primio 626. i priprema za jedno novo stvaranje. Jer Jehova nije slep (7 : 9— —11). Jeremija je. krivo se kleli.« (6 : 22—23). ubili. izdiktirao novu knjigu (gl.gradu veselom.530 Poslednji period Jeremijinog propovedanja započeo je 595. Ali Gospod mu dotače usne i ohrabri ga (1 : 9 i dalje). žestoki će biti i nemilostivi. Jeremija se trudio da umiri narod. naroda — koji dopuštaju da ih zavede lažna sigurnost njihove religiozne delatnosti (7 : 1—15. jer sam dijete« (1 : 6). 119. »Pogledah na zemlju. a svjetlosti njegove nerna« (4 : 23). Jer će se dvorovi ostaviti. Njegov sluga Varuh je jednoga dana hteo da u Hramu pročita nelce delove. na prestolu ga je nasledio njegov sin Joakim. kasnije će ga osloboditi Vavilonci. gdje namjestih ime svoje iz početka. kadili Baalu. 36). Svoju poslednju besedu uputio je svim Judejcima »koji življahu u zemlji Misirskoj« (44 : 1). Sa hramskog trema on grmi protiv svih onih — sveštenika. .e 4 : 1 i dalje). vreve gradske nestaće . On se pokazao kao strašan despot i Jeremija nije oklevao da ga napadne. takođ. Jer Jehova je milosrdan. Nedugo zatim. to je. Kada je Josija umro 609. 37—39). Jeremija je bio uhapšen i da nije bilo zaštite nekih visokih dostojanstvenika verovatno bi bio osuđen na smrt (26 : 10 i dalje). govoreći sebi: »izbavismo se« a pri tom bili spremni da nastave činiti »sve ove gadosti« (7 : 10).« (32 : 9—14). i iscijeliću odmete vaše. sinovi odmetnici. Prvim Jeremijinim besedarna dominira jedna posebno dramatična tema: predstojeća katastrofa koju će izazvati narod »iz zemlje sjeverne«: »luk i koplje nosiće. . Uzaludno bi bilo tražiti istorijski uzor ovih divljih konjanilca.

nap. Jer. I učiniću s njima zavjet vječan da se ne će odvratiti od njih čineći im dobro . On hoće da razume puteve Gospodnje.« (prim. metnuću zavjet svoj u njih. u stvari.. deo je iste nade u Novi savez: ». 12—18. 15—21. Poput Jova. 295 i navedene bibliografije. 532 Up. Amos je očekivao spasenje putem novog ispoljavanja Božje Ijubavi. prev. i biću im Bog i oni će mi biti narod« (31 : 31. Konačno.« (10 : 23). svedok pada Jerusalima 587. uprkos katastrofama koje predskazuje i koje se zbivaju. i on pita: »Za što je put bezbožnički srećan? za što žive u miru svi koji čine nevjeru?« (12 : 1). 33).* Gospode. kome si ovako učinio. Bog. 15 : 10—12. Jeremija ne gubi veru u spasenje. »Evo. »Pogledaj. Tako uzvikuje anonimni autor Plača Jeremijinog.531 On se usuđuje da kaže Bogu: »Hoćeš li mi biti kao varalica. koja bi Izrailju omogućila povratak »u dane njegove mladosti«.« (32 : 29—40). Pad verske i političke prestonice značio je iščezavanje Države i kraj monarhije Davidovih potomaka. Α to je jednako novom stvaranju čoveka. Theol.... Pad Jerusalima. . 20 : 7—18. Jezekiljeva misija »Ne bi vjerovali carevi zemaljski i svi stanovnici po vasiljenoj da će neprijatelj i protivnik ući na vrata Jerusalimska« (Plač Jeremijin..sve zlo što navedoh na Jerusalim i na sve gradove Judine. Jehova najavljuje još jedno uništenje: izginuće i »ostatak Judin« koji se naselio u Egiptu (44 : 12 i dalje). hrišćansko shvatanje Novog saveza. idu dani (. 533 Iščekivanje novog. Jehova može uništiti svoje delo. Α Vavilon je bio nečista zemlja. von Rad.. naročito II: 18—23. djecu koju nose u naručju? eda li se ubija u svetinji Gospodnjoj sveštenik i ргогок?« (2:20).. što će kao ideja imati značajne posledice (pored ostalog. kao voda nepostojana:« (15 : 18). 2 i 3.. Olci Test. i vidi. savršenog Cara. II.. Katastrofa je imala odlučujuće posledice po istoriju Izraela i za razvoj jehovizma. Kao neki lončar.). 12 : 1—6. bolje (18 : 6 i dalje). Jedna od karakteristika Jeremijine poruke jeste i veliki broj ispovesti i aluzija na njegova lična osećanja. da put čovečji nije u njegovoj vlasti. godine. i na srcu njihovu zapisaću ga.533 120.) kad ću učiniti s domom Izrailjevijem i s domom Judinijem novi zavjet. Ringgren. Up... »Znam. Eda li žene jedu porod svoj.532 Ipak. str. daću mu da pristupa. i evo su danas pusti i nema nikoga da živi u njima« (44 : 2). 4 : 12). preko svoga proroka najavljuje Novi saver. Veliki deo naroda bio je prognan. narod ustrajava u svojoj zloći (44 :4 i dalje). Upravo zato Gospod svom narodu obećava bliski preporod.. u kojoj se kult nije mogao 38 Vid.. 203 i dalje. objavljenog u Novom zavetu). odnosno. verziji: »Ti znaš. Gospode. Gospode. Uzalud Bog šalje »svoje sluge svoje proroke«. 18 : 18— —23. Jeremija se odvažio da se ponada u korenit preporod čoveka. * U franc. i pristupaće k meni« (30 : 21). »I daću im jedno srce i jedan put da bi me se bojali vazda na dobro svoje i sinova svojih nakon njih. zbog čega je obustavljeno prinošenje žrtava. Hram je bio spaljen i srušen. u novo Stvaranje. ali je sposoban i da načini neko drugo.

tom III). Prema tome. str. Zajednica se povremeno okupljala zbog molitvi. duhom potaknute. ma bio i 534 Autor Psalma 51 preklinje Gospoda da ga očisti i da ga oslobodi. Fohrer. str. s vremenom. himni i propovedi. nap. 20). započinje nov period u Jezekiljevom proricanju. »Onda će ti biti mile žrtve pravde« (18—19). gde je 597. 536 Up. Theol. Jezekilj vidi jedno polje »koje bijaše puno kosti«. Elita koja je bila prognana u Vavilon ipak je. u mladosti svojoi kurvahu se« i koje produžiše da budu neverne i s Asircima i Vaviloncima. njegov unutarnji život i njegovo ponašanje prema sebi sličnima. History. Nasuprot tome. što objašnjava veliki značaj koji je pridavao »čistoti« obreda. obraćao pojedincu. pre svega. Ali uništenje Hrama je podsećalo na iščezavanje nacije. godine dospeo s prvom grupom. postati sinagoga. koji odlikuje nada u spasenje Izrailja. međutim. Izrailj ničim nije zaslužio svoj povlašćeni položaj: Jehovin izbor ga je izdvojio od ostalih naroda.535 Jezekilj je na početku svoj zadatak smatrao poslom koji je nezahvalan.534 Mnogi su u Jerusalimu ili u izgnanstvu posumnjali u Jehovinu moć i prihvatili bogove pobednika. Po Jezekilju. ali nemmovan za oslobađanje od zablude: trebalo je uništiti nade nrvih prognanih Judejaca u to da je Jerusalim neranjiv. U Vavilonu. Tako će učiniti Gospod sa domom Izrailjevim (37 : 1—14). 319 i navedena bibliografija. 317 i đalje. str. ohrabriti. Die Hauptprobleme des Buches Ezechiel. Mesto Hrama preuzela je verska škola koja će. koju su proroci neumorno predskazivali. ideja ο Jehovinom sveprisustvu još je značajniia od tumačenja istorijske katastrpfe kao neke krize bračne veze Boga i Izrailja. Za druge je. Old. gl. i stadoše na nogc<.537 Posle pada Jerusalima. Važan je. Pojavila se čak i gnevna reakcija protiv »proroka optimista«. Jezekilj je bliski kraj Jerusalima najavio kao neumitnu posledicu Izrailjeve nevernosti. 4. Test. Fohrer. iako ih je Jehova voleo. Bio je sveštenik. 23) Izrailj i Samariju (Judu) poredi s dvema sestrama koje se. svuda. . Ringgren. Jezekilj se. Hisiorv of Israelite Religion. godine poslednji veliki prorok. Jezekilj. službovaće do 571. veliki biblijski proroci su sticali sve veće poštovanje i divljenje kojih su bili lišeni za života. 224 i dalje. Zbog toga se molitva za nacionalni preporod i za nezavisnost nije mogla odvojiti od molitve za obnavljanje Hrama. isto. u verskoj tradiciji tražila podršku za moguće spasenje Izrailja (up. i da istovremeno »podigne zidove Jerusalimske«. i dalje. Bogu ništa nije nemoguće. Međutim. Jehova će spasti svoj narod »čisteći« ga »vodom čistom« (36 :25) . U zanosu. više od ma kog drugog proroka. Božje prisustvo nije ograničeno na neki povlašćeni prostor. kosti »oživieše. Jedna alegorična priča (gl. II. 535 Von Rad. Izrailj je postao nečist zbog »grehova«. nije važno da li vernik obožava Jehovu u svojoj otadžbini ili u nekoj stranoj zernlji. Neki su čak posumnjali i u postojanje Jehove. »kurvahu u Misiru. katastrofa bila vrhunski dokaz Gospodove srdžbe.obavljati. Jezekilj se stalno vraća na temu neverne žene koju Jehova ipak okleva da napusti »imena svoga radi« (up.536 U tom prvom periodu svoga propovedanja. npr. a zatim ih. 300. 30 Up. Drugim rečima. a na prvom mestu zbog idolopoklonstva. posle razaranja svetog grada.

bujnih epifanija Prirode. dakle. Izrailj bi Božjim čudom mogao da oživi. Proroci. kanaanske uticaje. ne ono najlepše cveće. . Ali njihova poruka razvija ono što bi se moglo nazvati »teologijom spasenja« kakvu je zacrtao Jeremija. Α budući da rasulo Izrailja dovodi u pitanje ugled ί svemoć Gospoda. predstavlja jedan od najrasprostranjenijih oblika kosmičke religioznosti. 121. I nastavićete u zemlji koju sam dao ocima vašim. reč je ο Novom savezu koji. izvori. i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete. biće ponovo otkrivena mnogo kasnije. i uopšte. Sveta dimenzija vegetacije.. drveće. 539 Iz istih razloga su hrišćanski misionari u crkvama primali samo ono cveće koje nije korišćeno u hinduskim ceremonijama. Ali on pre svega najavljuje spasenje Izrailja: »I pokropiću vas vodom čistom. i bićete čisti. sadrži novo stvaranje. Kosmičlca religioznost. Podjednako je bio kritikovan i kult. kamenje. 36). carević i pastir. protiv kojeg neprestano grme. Religiozno vrednovanje »straha od istorije« Proroci nisu nestali s poslednjim godinama Progonstva a ni u kasnijem periodu (up.. То.mrtav. nikada nije bila ovako divlje napadana. Nad novim Izrailjem vladaće David. Kod proroka najpre pada u oči njihova kritika kulta i žestina s kojom napadaju sinkretizam. nije samo kult bio iskvaren kanaanskim elementima. Proroci su konačno uspeli da očiste Prirodu od svakog prisustva božanskog. neki plodovi. i to posebno verovanjem da se božansko otelovljuje ili očituje preko kosmičkih objekata i ritmova. Ali to »kurvanje«. 34 :23 i dalje). U jednom drugom proročanstvu (gl. međutim. primerni Božji »sluga« (37:25 i dalje. što oni nazivaju »kurvanjem«. objavljuju da je uzaludno tražiti Jehovu ' 37 Jezekiljeva ekstatična vizija je polazište »teologije Hrama« koja će se razviti do veličanstvenih razmera u judaizmu i u hrišćanstvu. Svojstvena zemljoradnicima. odnosno. U poslednjim glavama (40—48) Jezekilj do pojedinosti opisuje budući538 Hram (čiju sliku vidi u zanosu) i kult će se svetkovati u novom Izrailju. I daću vam novo srce i nov ću duh metnuti u vas . dopušta da se odmah proceni uloga koju je proroštvo imalo u istoriji religije Izrailja. tom III). Jehovini vernici optuživali su kao prvorazrednu idolatriju. . neko cveće — biće proglašeni za »nečiste« pošto su bili uprIjani kultom kanaanskih božanstava plodnosti. kosmička religioznost se nadovezivala na najelementarniju dijalektiku svetog. a na prvom mestu žrtve u krvi. u stvari. Kao i po Jeremiji. i bićete mi narod i ja ću vam biti Bog« (36 : 25—28). u srednjovekovnom judaizmu. i to već od ulaska u Palestinu..539 Jedino je pustinja »čista« i pre svega sveta oblast pošto je Izrailj tu ostao veran svome Bogu. međutim. Čitave oblasti prirodnog sveta — »uzvišenja«. obnavljanje i množenje naroda. odnosno. Jezekilj to novo stvaranje objašnjava Jehovinom željom da osveti svoje sveto ime »koje oskvrni dom Izrailjev u narodima u koje dođe« (36 : 21). Jehova obećava povratak prognanika. nego su i sveštenici i narod smatrali da je sama obredna aktivnost savršeni oblik obožavanja. Takvo verovanje.

Opasnost je bila značajna i neposredna. podsticala iluziju da život neprestano traje. i kao takve će dobiti religioznu vrednost koju im do tada ništa nije moglo obezbediti. Drugim rečima. žestoko i potpuno odbacivanje kosmičke religioznosti. »Budućnost« koju su oni najavljivali bila je. itd. narod i visoki dostojanstvenici. bili su skloni da istorijske nesreće izjednače s prirodnim katastrofama (sušom. te prema tome i njegovom »spasenju«. Α proroci se nisu trudili da poboljšaju kult nego da preobraze Ijude. već je bila uzaludna. Istorijski događaji će ubuduće imati vrednost sami po sebi. str. 278. ubuduće su nudili lažnu sigurnost. izvesna. No proroci pre Progonstva nisu najavili samo uništenje zemlje i nastanak Države. Tačna je. jedinoj mogućnosti opstanka Izrailja u istoriji. jedine božanske volje. u stvari. Istorijske činjenice postaju tako »situacije« čoveka pred Bogom. nije samo predstavljala otpadništvo. preobražavajući vernike iznutra. uprkos težini istorijskih kriza. to jest misterija plodnosti. Problem se čak nije postavljao tako dugo dok narod nije počeo da se okreće Jehovi).). tvrdnja 540 Up. pokazujući se kao konkretan izraz samo jedne. takođe. vrednovali istoriju. obezvređivanje delatnosti u vezi s kultom. Desakralizacija Prirode. dijalektička povezanost života i smrti. sve je to bilo odgovor proroka na istorijske krize koje su ugrožavale i samo postojanje dva jevrejska carstva. zemljotresima. Ostvarenje predskazanja koja su proroci objavljivali potvrđivalo je njihovu poruku. Tradicionalni oblici kosmičke religije. ukratko. a naročito odlučujući značaj koji je pridavan duhovnom preporodu pojedinaca pomoću konačnog povratka Jehovi. prvi put. u onoj meri u kojoj su determinisani Božijom voljom. Proroci su se suprotstavljali zvaničnom političkom optimizmu i napadali davidovsku monarhiju zato što je ona ohrabrivala sinkretizam. Oni su tako razotkrili svoju unutrašnju koherentnost. poplavom. u stvari. која je povezana sa svakom kosmičkom religijom. Amos 5 : 4—6. on zahteva pravo i pravdu (5 : 24). Fohrer. oni su takođe objavili i opasnost od potpunog uništenja nacije. istorijski događaji su dobili religiozno značenje. u Jehovin »gnev«. pored ostalog. Drugim rečima. Tako su proroci. epidemijama. Kosmička religija je. »Radost življenja«.540 Jezekilj tek posle pada Jerusalima predlaže izmenjenu službu Božju. razvoj događaja je pogodovao iskrenom preobraćenju naroda. preobrazili su se u »negativne teofanije«.u njegovim svetilištima: Bog prezire žrtve. ni konačne. Proroci su je neprekidno najavljivali upravo zato da bi mogli da izmene sadašnjost. U stvari. 14—15. te da narod i Država mogu preživeti. ali i sveštenici i proroci optimisti. umesto da uvede jehovizam kao državnu religiju. Proroci iz vremena pre progonstva nikada nisu jasno kazali kakva bi trebalo da bude delatnost vernika koja je vezana za kult. Njihovo strasno zanimanje za savremenu politiku bilo je religiozne prirode. . Α takve katastrofe nikada nisu ni totalne. osuđena da nestane u predstojećoj nacionalnoj katastrofi. 21—23). svetkovine i ceremonije (up. a posebno to da su istorijski događaji Jehovino delo.

No Zevs ušiva dete u svoje bedro. Grke je interesovalo upravo to Dionisovo paradoksalno dvojstvo jer se samo njime mogao objasniti paradoks njegovog sopstvenog načina bivstvovanja. zbilja. kao što se moglo i očekivati. po drugi put rodio Zevs. i da će stara shvatanja poživeti još dugo. ali se ni on. i tu su etimologiju prihvatili ugledni naučnici kao što su Nilson i Vilamovic. a da je to shvatanje. Zbog toga je jedino on bog. preuzelo i proširilo hrišćanstvo. XV POGLAVLJE DIONIS ILI PONOVO PRONAĐENA BLAŽENSTVA 122. što dokazuju brojne aluzije. No bila tačna ili ne. on je sin Zevsa i kneginje Semele. tako različitog od 541 Up. 011. isto. a to je najznačajnije. str. Semelu. ni njegovi slušaoci nisu interesovali za ovog »stranca«. Ο »spasenju« vremena i ο njegovom »vrednovanju« u okviru svete izraelske istoriie. koji se završava njenim spaljivanjem. Nerazborita Semela biva zgrornIjena.da su Jevreji prvi otkrili značenje istorije kao epifanije Boga. vid. ipak. S druge strane. kćerke tebanskog kralja Kadma. 122 i dalje. po osobenom obliku bivstvovanja i po vrsti religioznog islcustva koje uvodi. On se od drugih velikih grčkih bogova izdvaja po svom poreklu. uspeva da tu bude prihvaćen. Dionis po pravu nije pripadao panteonu Olimpljana pošto ga je rodila smrtnica. etimologija nimalo ne pomaže da se razume mit.541 Recimo ipak da otkrivanje istorije kao teofanije jevrejski narod neće prihvatiti odmah i u celini. 124 i dalje. str. najstarija mitska predanja insistiraju na činjenici da je smrtnaSemela rodila boga. On je. Lt Mythe de l'ćternel retour. Brojni mitovi ο poreklu dokazuju kako osnivači kraljevskih porodica potiču iz veza izmedu bogova i smrtnih žena. nije jasan hieros gamos nebeskog boga i Majke Zemlje. medutim. Po mitu. Epifanije i iščezavanje »dvaput rođenog« boga Dionis ostaje zagonetka i posle više od jednog veka istraživanja. Homer je znao za Dionisa. Krečmer (Kretschmer) je pokušao da Semelino ime objasni tračko-frigijskom rečju Semelo koja je označavala boginju Zemlje. a na kraju uvodi u taj krug i svoju majku. Dionisa je. Pre svega. pri tom se porodivši pre vremena. . »dvaput rođen«. Eliade. Ljubomorna Hera priredi Seineli smicalicu — pa ona zatraži od Zevsa da ga vidi u svom njegovom sjaju nebeskog boga.1 P. i posle nekoliko meseci Dionis dolazi na svet.

kakva se. 219) govori ο »onom bogu što je kasno došao. u vremenu ο kojem govori Horaer. Sledeća teorija pretpostavlja da je Dionis dosta kasno stigao do Grlca. međutim. a reklo bi se kako mu činjemca da se Dionisovo ime — di-wo-nu-so-jo — nalazi na mikenskim natpisima. 463 i dalje. personalitet.). De Iside. H. Dionis je morao izazivati otpor i proganjanja јег je religiozno iskustvo које je on podsticao pretilo čitavom jednom načinu egzistencije i univerzumu vrednosti. 35). itd. No taj otpor je podjednako otkrivao i jednu intimniju dramu. često ponavljala u istoriji religija: reč je ο protivljenju svakom apsolutnom religioznom iskustvu koje može da se ostvari jedino putem negacije ostalog (kakvo god bilo ime koje mu se daje: ravnoteža. koji je u Grčku uveden bilo neposredno iz Trakije. jer su ne samo Zevs. Ali mit. upravo nam je Homer preneo najstarije svedočanstvo ο Dionisu. 49) smatrao kako je Dionis bio »kasno uveden«. Jeanmaire.542 Međutim. Couroi et Couretes. insistirao na drevnom i panhelenskom karakteru Dionisa. Ali »blaženi bogovi / gnjevom planuše nanjga te Kronov sin ga učini slepcem. a Pentej u Bahantkinjama (st. 543 Reč je ο jednom fragmentu iz Pila (X do Ο 6) na Linearnom Β pismu. Reč je.Olimpljana. / nije živeo dugo. 76. U Ilijadi (VI. bilo iz Frigije. ma ko to bio«. on boga baca na dno jezera Lerne (Plutarh. u kojoj se kao progonitelj pojavljuje »čovek-vuk« i gde se govori ο zaranjanju u more. mitovi i mitološki fragmenti. ο pretnji uperenoj protiv prevlasti olimpske religije i njenih institucija. većina naučnika smatra da je Dionis trački bog. . uostalom. Ipak. Valter Oto je dobro uočio povezanost između teme »proganjanja« Dionisa i tipologije njegovih brojnih epifanija. te da je. mit dobija drugačiji smisao i cilj. ο Likurgu i inicijacijama polne zrelosti. nego i svi ostali bogo\d.543 daje za pravo. imaju dublje značenje: oni nas istovremeno obaveštavaju ο dionizijskom religioznom iskustvu i ο specifičnoj strukturi ovog boga. Valter Oto je. str. Na temu proganjanja ponovo ćemo naići analizirajući Euripidove Bahantkinje. samim tim. pored ostalog. a Tetida zbunjenog boga / dočeka tada na krilo — toliki ga spopad'o drhat / onaj kad vikaše čovek«. bio bog »stranac«. str. prema jednom predanju. uvređeni Likurgovim postupkom. Dionis je bog koji se 542 Up. Persej sa svojom vojskom kreće protiv Dionisa i »morskih žena« koje ga prate. naravno. U ovoj epizodi. svedoči i ο tome da je Dionis priznat za člana božanske porodice. Još od Ervina Rodea. S druge strane. up. on pominje jednu slavnu epizodu: trački heroj Likurg progoni Dionisove dadilje: »palice na tle / one pobacaše sve« dok se bog »uplaši i sam / u vale zaroni morske. Bilo je pokušaja da se takve epizode protumače kao u mit preobražena sećanja na otpore s kojima se susretao dionizijski kult. prepoznatljivo je sećanje na jedan stari inicijacijski scenario. isto je tako tačno da je Herodot (11. 128—140). jer omrznu bozima svima«. svest. koji aludiraju na otpor s kojim se on susreo. On nam otkriva jednu posebnu crtu Dionisove sudbine: »proganjaju« ga neprijateljski raspoložene osobe. Kakva god bila istorija prodora dionizijskog kulta u Grčku. razum. Dionysos. »Proganjanje« dramatično izražava otpor protiv načina bivstvovanja ovog boga i njegove religiozne poruke.

bršljan i bor su gotovo postali njegovi atributi. nalazi pored Persefone. Tokom praznika Agrionija u Heroneji. Drevnost nekih javnih praznika Počev od Pizistrata. niti da stvori neki mit. mit ο Dionisu Zagreju — na kojem ćemo se kasnije zadržati — pripoveda ο okrutnoj smrti boga koga su ubili. Uostalom. Dionysos. pošto se odvija u prisustvu samog boga. dakle. i pored njihovih neizbežnih »pročišćenja« i naknadnih tumačenja. »okupacija«. on se vraća iz zemlje mrtvih. Dionisa njegove epifanije i periodična iščezavanja smeštaju među bogove vegetacije. Iščezavao je tako što bi zaronio u Lernu ili u more. str.pokazuje iznenada i potom tajanstveno nestaje. Njegova pojavljivanja i iščezavanja nisu uvek povezana s godišnjim dobom. Ovi Dionisovi brojni ali komplementarni vidovi su još uočljiviji u javnim obredima. Povorka bi. Α to je otkriće religiozne prirode. Dionis se pokazuje preko zime i iščezava na upravo onoj prolećnoj svečanosti na kojoj postiže svoju najtrijumfalniju epifaniju. Dionis otkriva tajnu i svetost smenjivanja života i smrti. kada se u argivskom obredu Dionis priziva s dna mora (Plutarh. njihovo jedinstvo. lav. u Atini su se slavila četiri praznika u čast Dionisa. što pokazuju njegove životinjske epifanije (bik. Ali tu uopšte nije reč ο »objektivnom« posmatranju ovog kosmičkog fenomena. jarac). 79). LIII) smatra se da se Dionis. U Delfima je. kada je odsutan. 82 i dalje) ukazuju na istu mitsku temu. pa se vraćale s vešću da je bog otišao muzama koje su ga sakrile (Otto. sigurno je prethodila Dionisovom kultu. odnosno. ali je razumljivo kako je bog vina stao na čelo povorke maski. 123.7 »Dionizije u polju«.5 On stvarno ispoljava određenu povezanost sa životom biljaka. pojavljivanje i iščezavanje života. krvlju ili spermom. bile su seoski praznik. Aluzije na njegovo »buđenje« (isto. žene bi ga uzalud tražile. . to su mitološki izrazi za silazak u Podzemlje. u procesiji nosila falus velikih dimenzija. kao i obilje vitalnosti. Svojim epifanijama i svojim iščezavanjima. Druge obredne igre su obuhvatale takmičenja i nadmetanja.® Njegova pokazivanja i neočekivana iščezavanja odražavaju. na neki način. Ali Dionis je povezan s totalitetom života. 35). I ti su obredi postojali pre Dionisa. kako to pokazuju njegove veze s vodom i klicama. koje su se odvijale u decembru. širom sveta veoma rasprostranjena. Najzad. kao drevna ceremonija. a njegovi najomiljeniji praznici upisuju se u ratarski kalendar. raskomadali i proždrali Titani. Prema jednoj orfičkoj himni (n. zapravo. za »smrt«. a nanovo se pojavljivao u čamcu na talasima — kao za vreme praznika Antesterija. Faloforija. na koncu. smenjivanje života i smrti i. pre svega mimohode maski ili lica prerušenih u životinje. isto se tako govorilo ο njegovoj smrti u Argu. uz pesmu. »Iščezavanje«. pokazivan Dionisov grob. De Iside. čija običnost ne bi mogla da podstakne nijednu religioznu ideju. str.

Basilina. vina.Mnogo manje znamo ο Lenejama544 koje su praznovane usred zime. 547 Askolije su svetkovine mešina. odnosno. tekstove i reference koje je razmotrio V. Na dan Hoes obrazovala se povorka koja je prikazivala dolazak boga u grad. 162—64. koje su najkasnije ustanovljene. Procesija. 4) smatrao da su Antesterije najstariji Dionisov praznik. delo. Reč istog korena u glagolskom obliku znači: stajati ili plesati na jednoj nozi (prim. i jedan žrtveni bik ispred kojeg su išli svirač na fruli i nosači cvetnih venaca. nav. koju su sačinjavali različiti. prev. ο izvorima je raspravljao W. prev. a zatim se probalo novo vino. prev. Prema glosi jednog Aristofanovog stiha.). kada su se mladići trudili da što duže zadrže ravnotežu na nauljenoj mešini). Jakho8.546 »vrčevi«) odvijalo se takmičenje vinopija: oni su dobijali po jedan vrč u koji je nalivano vino i na dati znak su ispijali sadržaj najbrže što su mogli. str. 80. otvaranje zemljanih bačvi (pithoi) u kojima se čuvalo vino od jesenje berbe. One su bile i najznačajnije. trodnevne cvetne svečanosti u čast Dionisa. žena arhontakralja. obično pomešana od mleka. Kao i neka nadmetanja »Dionizija u polju« (na primer.].). Pošto se smatralo da on dolazi iz mora. a »Velike Dionizije«. u povorci se nalazio i brod postavljen na četiri kolska točka. naslednica starih gradskih kraljica. Oto.uh. 546 Starogrč. »Kraljica«.548 Ali euforija i pijanstvo anticipiraju na neki način onostrani život. meda i vode (prim. žrtva za mrtve. up. Jeanmaire. u martu— aprilu. Tukidid je (II. 8 Duh procesija Eleusinskih misterija je bio izjednačen s Dionisoim. eleusinski sveštenik.osa545. str. [Antesterion je osmi mesec staroatičke godine (polovina februara — polovina marta) u kojem su u Atini održavane antesterije. a u njemu su bili Dionis koji je držao čokot i dva naga satira koji su svirali u frulu. Drugog dana (Choes. i četiri počasne dame. str. ovo takmičenje se takođe uklapa u dobro poznati scenario nadmetanja i dvoboja svih vrsta (sportskih. Sveštenik koji je za vreme Eleusinskih misterija držao baklju (prim. U jednom navodu iz Heraklita jasno se kaže da se reč Lenai i glagol »činiti Lenai« koriste kao ekvivalenti za »bahanti« i »bahantovati«. darodavče bogatstva!« Antesterije su praznovane približno u februaru—martu.). govorničkih) koji prate obnavljanje života. Bog je bio prizivan nadmetanjem dad. 548 Podsetimo na to da je reč ο izuzetno drevnom i svuda raširenom scenariju. Ona bi se 544 Up. reč hoe javlja se i u značenju: izliv. jedinom svetilištu koje je toga dana bilo otvoreno. askoliasmos547. Otto. jednom od najznačajnijih nasleđa iz preistorije.: bakljonoša. upućivala se prema starom Limnajonu. 47. Prvi dan se zvao Pithoigia. 15. Tu su se odvijale različite ceremonije u kojima su učestvovale Basilina. Prim prev. koji više ne liči na tužni homerovski zagrobni svet. 545 Starogrč. izgovara: Pozovite boga! — a slušaoci kliču: Sine Semelin. nav. na dragi dan Dionizija u polju. . žrtva levanica. delo. 7 Njihovu starost i njihov svehelenski karakter dokazuje i činjenica da su dva od ovih praznika nosila imena meseci koji im odgovaraju — Lenajon i Antesterion. Bačve su donošene u svetilište »Dionisa u močvari« da bi se bogu prinele žrtve levanice. od toga časa je smatrana za Dionisovu suprugu. koji još ima povlašćeno mesto u svim oblicima društva. verovatno prerušeni statisti. »s bakljom u ruci.

zapisano je u jednoj hipokratskoj raspravi. To sjedinjavanje je. Ali V. * Demonska bića. na primer. naslednika kraljeva — i Dionis se tako otkriva kao kralj. up. ili sveštenice koja je raorala da spava u Apolonovom hramu u Patari kako bi neposredno od boga primila mudrost koju je trebalo da obelodani kroz proročanstvo.550 549 Reč je ο sasvim drugačijoj vezi nego što je. sutradan zaticale рггпе vina (Pausanija.popela pored njega u kola. koje je trebalo pojesti do noći. dan Dionisovog trijumfa. Oto s pravom ističe značaj Aristotelovog svedočanstva. Isto tako treba ukazati i na »čuda« koja prate ili najavljuju njegove epifanije: vodu koja izbija iz stene. Trećeg dana antesterija Кеге su isterivane iz kuća kao duše mrtvih (prim. »Od mrtvih nam. dolazi hrana. Slična »čuda« su bila potvrđena i na drugim mestima. ostavljene preko noći u zapečaćenoj odaji. verovatno. Najslavnija je bila »jednodnevna loza« koja bi u nekoliko sati procvetala i dala grozdove. 2. izliva obilan izvor vina (Diodor sa Sicilije. 15) govorio da su »Had i Dionis (. na dan njegovog praznika. 1—2). Gore smo pomenuli Dionisovu povezanost s vodom. staroj kraljevskoj rezidenciji. pa se nova svadbena povorka upućivala prema Bukoleju. U Teosu se. Kad padne noć. deca Noći i sestre Mojri. . simbolizovalo venčanje boga s celim gradom. 3. bujanjem bilja. prev. vikalo se: »Napolje. a posebno drugi. U Elidi su se tri prazne zdele. jer ο njima govore brojni autori. 66. i đrugi izvori koje navodi Otto. »čuda« su se zbivala na različitim mestima. 5). Već je Heraklit (fr. 550 Sofokle.549 Basilina prima boga u kući svoga supruga. Ne znamo ni za jedan drugi grčki kult u kojern je bog trebalo da se sjedini s kraljicom. Ali to je i čin koji je karakterističan za Dionisa. 2). uz sve pogodnosti koje se mogu zamisliti. koje određuju čoveku neumitnu sudbinu.). 234). božanstvo brutalnih epifanija. i sa njima kere* koje nose zlokobne uticaje podzemnog sveta. 98—99. VI. Aristotel kaže da se upravo u Bukoleju (dosl. Pol. reke što se ispunjavaju mlekom i medom. Bilo je pokušaja da se ta veza protumači kao simbolična. kere. str. 84. Belova u Vavilonu (pratnja hramske boginje kada se bog nalazio u hramu). »staji za bika«) odvijala sveta svadba između boga i kraljice (Ath. III. rastenje i klice. ili pretpostavkom da je boga oličavao arhont.) jedno te isto«.« U svim ceremonijama koje su mu posvećene. nesretni su dani. 6. koje zahteva da mu se javno prizna nadmoć. Tri dana Antesterija. vlagom. Antesterije su se završile!« Obredni scenario je dobro poznat i donekle se javlja u svim zemljoradničkim civilizacijama. Izbor Bukoleja ukazuje na to da je bikovska epifanija Dionisa tu još bila prisutna. Otto. Tada se molilo za mrtve i pripremala panspermija.. pošto se tada vraćaju duše mrtvih. str. Tijest (fr. Njima je bio i posvećen poslednji dan Antesterija. Dionis se istovremeno pokazuje kao bog i plodnosti i smrti.. Mrtvi i sile onostranog sveta vladaju plodnošću i bogatstvima i raspodeljuju ih. varivo od različitog zrnevlja.

uprkos dobijenim savetima. palica gore obavijena bršljanom i lišćem vinove loze. Sam Dionis je glavni junak Bahantkinja što je činjenica bez presedana u starom grčкош teatru.: Ijuju! — bahovski veseli usklik. / tu prave.124. Α Pentej še najviše plašio uticaja vina jer »gdje ženske se na gozbi. prerušenog u sveštenika sopstvenog kulta. Euripid i dionizijska orgijastičnost Slična »čuda« su karakteristična za frenetičan i ekstatički Dionisov kult. kosoro mirisnom. 1920 (prim. Tema »suprotstavljanja. Bakhe. opasane zmijama. čudesno spasava. pošto ih je iznenadila Agava. korišćen je prevod Kolomana Raca. soka kaplje maše grozdove. okrunjene bršljanom. u zoru. koja se završava resrcama omorike (prim. njegova rođena majka Agava pobedonosno nosi njegovu glavu. Uvređen time što je njegov kult još nepoznat u Grčkoj. 21" 551 Starogrč. prev.). Menade otkrivaju Penteja i komadaju ga. bajač je / sa kovrčicam' plavim. uverena da je to lavlja glava. Matica hrvatska. Bahantkinje su se tada bacile na životinje koje su pasle u dolini i »bez ikakvog sečiva u rukama« iskidale ih na komade.13 Pentej se suprotstavlja Dionisu zato što je ovaj »tuđinac neki. I Euripidove Bahantkinje predstavljaju svedočanstvo neprocenjive vrednosti ο onome što bi mogao biti susret' grčkog genija i dionizijske orgijastičnosti. zabranjuje taj kult i tvrdokorno mu se suprotstavlja. upućuju ka planinama gde svetkuju orgijastičke obrede. ovo remek-delo grčke tragediie je istovremeno i najznačajniji dokument ο dionizijskom kultu. Kvario је devojke pod izgovorom da ih uči slatkom i zanosnom upražnjavanju evoi551 (233 i dalje). »Izvesno. Dionis stiže iz Azije s grupom Menada i zaustavlja se u Tebi. Sluga i njegovi pratioci zamalo su bili rastrgnuti. Žene su podsticane da napuste svoje kuće i da noću otrče u planinu. / iz oči crnih smije s' Afrodite slast«. čeprkanjem po zemlji dobijaju vrela mleka. opisuje da su bile ogrnute krznima lanadi. koji odražava najoriginalnije i verovatno najstarije svojstvo boga. trijumfa«. nastavlja Sluga: Da bješe tamo i to vidje. Gde je to bilo moguće.). / kog grdiš sada molitvom se molio« (712—714). Tri kćerke kralja Kadma poriču da je njihovu sestru Semelu voleo Zevs i da je ona rodila boga. zdrave službe božje nema već!« (260—262) Ali zanos bahantkinja ne izaziva vino. a iz palica omotanih bršljanom rose se kapi meda (703 i dalje). Pentej hvata i zatvara Dionisa. Dionis se. proganjanja. tu je najšjajnije prikazana. »dionizijskih« čuda: bahantkinje svojim palieama552 udaraju ο stene i odatle izvire voda ili izbija vino. Pentej. Jedan Pentejev sluga koji ih je. sa ostalim ženama Tebe. rodnom mestu njegove majke. pa čak uspeva i da ubedi Penteja da ode i uhodi žene za vreme njihovih orgijastičkih ceremonija. a u rukama su nosile i na svojim grudima dojile lanad i mladunčad divljih životinja (695 i dalje). 552 Tirs. prev. igrajući uz zvuke bubnjeva i frula. . Zagreb. iznenadio na Kiteri.12 Što god da je Euripid imao na umu kada je pred kraj života pisao Bahantkinje. Dionis na njih šalje »ludilo« pa se njegove tetke. međutim. koji je na prestolu nasledio svoga dedu Kadma. bogu bi. a čarobnjak. Obilje je posebnih.

i javnih dionizijskih praznika ο kojima smo već govorili (§ 123). Euripid nam prikazuje jedan tajni kult. zgrabi oružje. prizor na pogled. frenetičnih i divljih obreda. . al' vrijedno jeste znat« (470—474). etičnih i društvenih pravila i konvencija. 314 i dalje). otimaju iz kuća. Dionisa i njegov kult. a bahantkinje su samo delile božija iskušenja i strasti. a na kraju raspolaže snažnijom i kreativnijom personalnošću nego ostatak zajednice. da će se ta opsednutost zamenjivati sa »ludilom«. otkriće totalnog oslobođenja. / Što uprte na leđa. stari upoređivali s dionizijskom orgijastičnošću. Α narod bijesom plane tad / rad grabeža na bakhe. međutim. mania. »Koribantizam« koji su. postizalo se jedinstvo s bogom. užem ne svežu. 554 Podsetimo da зе šaman od psihopate razlikuje po tome što on uspeva da se izleči. Rastrgnute i proždrane životinje su bile Dionisove epifanije ili inkarnacije. a lečenje se graničilo s pravom inicijacijom. Izgleda sasvim izvesno da se među te slobode podjednako uključuje i odbacivanje interdikta. . / S kovrčica bije plam. (754—763). »A kakva smisla ima sveta služba ta?« — pita Pentej. neranjivost vatrom ili oružjem. / al' ne pali. na planinama i u šumama. Misteriju je sačinjavalo učestvovanje bahanata u totalnoj epifaniji Dionisa. takođe je bio manija izazvana opsednutošću koribantima. a one ti iz ruke uzmu bacat štap. »I djecu grabe. / To strašan bješe. U Euripidovoj tragediji Herakle. ili као njegova milost. to je bilo jedno od najpouzdanijih sredstava za komunikaciju s njim. Sva ostala iskustva — izuzetna fizička snaga. Bahantkinje su proždirući presno meso reintegrisale ponašanje koje je bilo potisnuto već desetinama hiljada godina. daleko od grada. to delimično objašnjava i masovno pristupanje žena. i ona žena koja је po prirodi trezvena neće se pokvariti učestvovanjem u orgijama« (Bah. . osobit za Misterije. Obredi su slavljeni noću. postizanje slobode i spontanosti koje su nedostupne ljudima.553 Ali dionizijsko iskustvo se doticalo najdubljih slojeva.554 553 Tiresija ipak brani boga: »Dionis ne primorava žene da budu trezvene. nego činjenica da su one bile vrednovane kao religioz. »čuda« (voda. mleko koji izbijaju iz zemlje). — / pa ranam' rane. Nepotrebno je iiaglašavati razliku ižmeđu tih rioćnih. Grci su znali i za druge slučajeve manija koje su izazvali bogovi. u bijeg gone. u Sofoklovom Ajak. / Oštrice koplja do krvi ih ne rani.no iskustvo: ili kao božja kazna. Moglo se očekivati. poistovećivanje s bogom. tjeraju . Menade se zatim bore u dolini. junakovo ludilo je Herino delo. slične mahnitosti ukazuju na vezu sa životnim i kosmičkim silama koje se mogu protumačiti jedino kao opsednutost bogom. Sam Dionis je spoznao »ludilo«. Dionizijski zanos pre svega znači prevazilaženje Ijudske uslovljenosti. najzad. kralju. uostalom. ne izdvajaju psihopatske krize. vino. Dionis odgovara: »Stvor nerođeni tajnu znati ne smije« — »Pa kakvu korist nosi žrtva čovjeku?« — »To doznat ne smiješ.»Pod hiljadama devojačkih ruku« strašni bikovi behu raskomadani za tren oka. Trezvenost zavisi od karaktera. / al' ne pada na crnu zemlju ništa baš — / ni grožđe ni mjed. »bliskost« sa zmijama i mladunčadi divljih životinja — omogućavaju zanos. Putem prinošenja žrtve kidanjem (sparagmos) i jedenjem presnog mesa (omophagya).su pomućenje uma izaziva Atena.

Retko se u istorijsko doba pojavljivao bog koji nosi tako drevno nasleđe: obredi su uključivali i teriomorfne maske. maniju. ο »očišćenju« (katharmos) koje se sastojalo upravo iz trljanja inicirane osobe glinom i brašnom. u središtu dionizijskog obreda uvek nalazimo maniju. To 555 Starogrč.). 557 Starogrč. smatrali za »ludilo« (mania). frenezija izazvana opsednutošću bogom — »ludilo« — izazivala je radoznalost mnogih autora a često je podsticala i ironiju i porugu.559 Sutradan se odvijala procesija adepta. prev. Attes. mističnog bratstva Severne Afrike16 — počiva upravo na činjenici da ona otkrivaju originalnost dionizma. Attes. Demosten nam u jednom slavnom odeljku (O vencu. ο »kraterizovanju« (bazen u kojem su se mešali vino i voda. 95—97.: glasno. možda je tu bilo reči ο nekom žrtvovanju i jedenju presne životinje). Herodot se zadovoljio time da saopšti priču koju su njemu ispričali u Olbiji. . 556 Preveo МПац Arsenić. Herodot (IV. jednom uključen u duhovni svet Grka. smatrali za tračkog Dionisa. srpska. Ma u kom obliku. antropofagiju. osobito žensko zazivanje. 17 Prema starim glosaraa reč saboi (ili sabaioi) na frigijskom jeziku je bila ekvivalent grčkog bacckhos. prev. ili s obrednom omofagijom kod Ajsaua. pod lokalnim imenom. liknon. Mat. Novi Sad. sparagmos. najzad.: svečani ophod bahanata. 259). Hyds!* Demosten takođe pominje i koš u obliku rešeta. ushićenost (prim. nije prestajao da stvara nove religiozne vrednosti.). ovenčanih komoračem i granama bele topole.). Za vreme ceremonije (telete).: svete pouke (prim. ekstatično iskustvo neke manje-više žestoke mahnitosti. prev. nebros. na Boristenu (Dnjepar) »zaželeo da bude posvećen u Bahove i Dionisove misterije«. vitlajući zmijama i kličući: »evoe. čuvajući pri tom nasleđe iz preistorije. prvu kolevku malog Dionisa. (Stari su ga. faloforiju.: božansko oduševljenje.« I ceo skup bi počeo da kliče ololvge.). up. on je »pao u bahantski zanos i sad je izvan sebe«.)17 Demosten se poziva na obrede koje je pratilo čitanje »knjiga« (verovatno nekog pisanog teksta u kojem su bile hieroi logoi558). Na čelu je išao Eshin. Naravno. prav. Akolit je. zanimanje za poređenja sa na izgled sličnim kolektivnim obredima i pokretima — na primer. pokušavajući da ismeje svoga protivnika Eshina. Dionysos. uostalom. 78—80) pripoveda doživljaj skitskog kralja Skileja. s nekim konvulzivnim plesovima srednjeg veka. 558 Starogrč.Najzad. omofagiju. podizao iniciranog koji je ničice ležao na tlu i ponavljao formulu: »Umakao sam zlu i pronašao sam bolje. 1959 (prim. svečano udruživanje radi priređivanja žrtvene gozbe u čast nekom bogu (prim. enthousiasmos555 Najznačajnija je činjenica da Dionisov kult.). klicanje (prim. koji je u Olbiji. u stvari otkriva neke obrede male tijade557 (Bacchein) koju su u Atini u IV veku svetkovali vernici tračkog boga Sabaza koji je homologan Dionisu. »mistično piće«). str. Sabazove misterije!« i igrajući uz povike Hyes. 559 Starogrč. on govori ο »nebrizaciji« (aluzija na kožu laneta. obuzet bogom. »mističnu košaru«. Jeanmaire. prev. tako i sami oni koji su bili obuzeti.556 To je po svoj prilici bila neka procesija u kojoj su posvećeni »pod vlašću boga« dopuštali da ih ponese frenezija koju su kako pomoćnici. zanos.

makar i privremena zajednica s bogom. Dionisovo iščezavanje i epifanija. Bahantkinje ne govore ο besmrtnosti. Izvestan je inicijacijski i tajni karakter privatnih tijada (v.»ludilo« je na neki način predstavljalo dokaz adeptove »divinizacije« (entheos).. U Bahantkinjama nema aluzije na besmrtnost. ali se na kraju proširio i па Grčku. 561 Kult Dionisa-deteta je bio poznat u Beotiji i na Kritu. koji je poistovećen s Dionisom. nije bila bez posledica za posmrtno stanje bahanata. kao što je nema ni u kasnijem Nonovom Spevu ο Dionisu (Dionysiakd). Iskustvo je sigurno bilo nezaboravno. Festižjer) osporavaju postojanje neke dionizijske Misterije zbog toga što nedostaju jasni pokazateljj ο eshatološkoj nadi. 470—474). veoma loše poznajemo tajne obrede. Kad Grci ponovo otkriju prisustvo boga . razdvajala božanstvo od ljudske uslovljenosti. procesije) bio javan. koju ćemo usikoro razmatrati — ukazuju na volju i nadu u duhovni preporod. gore. 125. a ponekad i zamenjivan. i pod kojim okolnostima. To je dovoljno da bi se Dionis razlikovao od Zalmoksa s kojim je još od Rodea upoređivan. predstavljao strukturu neke misterije (»Umakao sam zlu!«). Ugledni naučnici (Nilson.) Podsetimo da je već kult Sabaza. Ali mi. pošto je pastojanje ezoteričnih značenja tajnih i inicijacijskih obreda potvrđeno svuda u svetu. međutim. ier je ovaj getski bog činio »besmrtnima« one koji su bili posvećeni u njegove misterije. Jedinstvo s bogom je činilo da se tokom izvesnog vremena Ijudska uslovljenost rasprsne. njegovi silasci u Podzemlje (koji se mogu uporediti sa smrću iza koje sledi vaskrsenje).560 mada je bar deo ceremonija (na primer. manje-više je svejedno hoće li ili neće takva simbolika biti »shvaćena« razumno. tajni i inicijacijski dionizijski obredi stekli funkciju koja je specifična za religije Misterija. Bahantkinje. u njihovim očima. a pogotovo kult Dionisa-deteta561 sa obredima koji slave njegovo »buđenje« — ostavljamo ovde po strani mitsko-obrednu temu Dionisa-Zagreja. a da i ne govorimo ο njihovom ezoteričkom značenju (које је moralo postojati. 560 Podsećamo da su za vreme praznika Antesterija neke obrede izvodile isključivo žene. morfologiju eshatološke nade ne treba ograničavati na izraze koji su postali poznati preko orfizma ili misterija iz helenističke epohe. Naravno. u Dionisovoj nadljudskoj snazi i neranjivosti. jer se učestvovalo u stvaralačkoj spontanosti i opojnoj slobodi. i to u najvećoj tajnosti. Svuda u svetu božansko dete je nosilac inicijacijske simbolike koja otkriva tajnu nekog mističnog »preporoda«. Ali Grci se još nisu usuđivali da premoste beskrajnu razdaljinu koja je. Pored toga.. u svim slojevima kulture). Teško je tačno reći kada su. Dionisovo prisustvo u Eleusinskim misterijama dopušta mogućnost da se poveruje u eshatološko značenje bar nekih orgijastičkih iskustava. . (Za religiozno iskustvo. pogotovu kada je reč ο starom dobu. ali ono nikada nije uspevalo da je transmutira.

dovoljno je jasno kazati da su obaveštenja koja daju hrišćanski autori potkrepljena još starijim dokumentima. Pausanija (VIII. 563 Fr. Mitsko-obredna tema stradanja i vaskrsenja deteta Dionisa Zagreja otvorila je prostor za bezbrojne protivurečnosti. Reja ili Demetra — dobija ili spasava srce i stavlja ga u jedan kovčeg.20 Kao što bi to i trebalo očekivati. 77. XXVII. nepotpuno i zlonamerno. »prvom od majke. oni nrolaze kroz obrednu smrt. 37. fr. i »sopstvenim zubima kidali živog bika«. napisao je poemu na tu temu: »uzevši ime titana od Homera. crepundia562 ogledalom. drugim rečima. titani su božanskom detetu prišli posuti gipsom kako ne bi bili prepoznati. . govori ο tri Dionisova rođenja. Dionis. čigrom. 3.21 Firmik Matermo zaključuje da se na Kritu (gde on smešta svoju euhemerizovanu priču) sećanje na ovo ubistvo zadržalo u godišnjim obredima koji su ponavljali ono što je »dete u času svoje smrti učinilo i pretrpelo«: »u dubini šuma.564 Te dve činjenice povezivane su od starina (up. 228 i dalje). Reč je ο starom obredu inicijacije. Što se tiče »mističnih igračaka«. 259. jedan 562 Lat. vid. drage primere kod Ota.) 21 De piet. takođe Euripid. Što se nas tiče. Mit ο komadanju deteta Dionisa Zagreja poznat nam je pre svega zahvaljujući hrišćanskim autorima. Nono. obrtaljkom). Ciceronov savremenik. 5) nam prenosi jedno obaveštenje koje je dragoceno uprkos sumnjičavosti Vilamovica i drugih naučnika: Onomakrit. 171) Zagrej je samo jedno posebno Dionisovo ime. načinivši titane autorima božjih patnji«. ali je ta epizoda našim precima bila poznata. Obavešten ο zločinu. up. piljcima. one su bile odavno poznate. De cor. pogotovu zbog njenih »orfičkih« tumačenja. oni ga prikazuju euhemerizovano. Te komade oni kuvaju u kotlu. 44'. str. 564 Demosten. koji je dobro poznat u »primitivnim« društvima: novaci svoja lica trljaju prahom ili pepelom kako bi ličili na utvare. što odgovara Dionisovom divljem. str. Jeanmaire. str. Epikurejac Filodem. on je osnovao Dionisove orgia. Kinkel I. ubijaju ga i komadaju. Hera šalje titane koji odnose dete Dionisa Zagreja zajedno s nekim igračkama (zvečkama. Jedna boginja — Atena. koji je živeo u Atini u VI veku. loptom. 382. drugom iz bedra. Α u Sabazovim misterijama koje su svetkovane u Atini. uveravajući da je zločin bio počinjen iz ludila. uz čudne pokliče. orgijastičkom karakteru. Argivljani su lice prekrivali gipsom kada su učestvovali u dionizijskim praznicima. po Kalimahu (fr. u Pizistratovo vreme.: čegrtaljke (prim. Ali upravo zbog toga što su bili oslobođeni zabrane da govore otvoreno ο svetim i tajnim stvarima. Zevs zgromi titane. Po mitu. 191 i dalje. izigravali su ludilo neke pomahnitale duše«. hrišćanski autori su nam preneli izvesne dragocene podatke. a po nekima ih i jedu.»Misterijske« karakteristike kulta jasnije se ocrtavaju naročito od Dionisa Zagreja. prev. Hrišćanski autori ne pominju Dionisovo vaskrsenje. Ime Zagreja se prvi put pominje u poemi Alkmeon iz tebanskog ciklusa (VI vek):563 ono znači »veliki lovac«. Što se tiče zločina titana. a trećem kada se vraća u život pošto je Reja sastavila delove koje su raskomadali titani«. jedan od inicijacijskih obreda sastojao se upravo iz posipanja kandidata nekim prahom ili gipsom. 472.

Jer 11 delfskoj košari se nalazio raskomadani Dionis. . u religiji koja je zagovarala apsolutnu prevlast Zevsa. Ali. te su pojedinosti pominjane u vezi s »proslavljanjem misterija«. Tradicija koju prenosi Diodor je dragocena utoliko što potvrđuje postojanje dionizijskih misterija. titani su mogli imati samo ulogu demona — i bili su zgromljeni. 566 Jeanmaire. sa svim pojedinostima. spreman da se poveže sa različitim. Dionis iznenaduje brojnošću i novinom svojih epifanija. str. »ubijali« su novaka da bi se on »ponovo rodio« u svetu više egzistencije (u našem primeru.565 Žanmer (Jeanmaire) je u pravi čas podsetio da kuvanje u kotlu ili prolazak kroz vatru predstavlja inicijacijske obrede kojima se postižu besmrtnost (up. među sve narode. 75. Najdramatičnija epizoda mita — naime činjenica da su titani. 6). štaviše. dakle. Prema nekim varijantama.papirus iz III veka pre Hr. pa i 565 Up. epizodu ο Demetri i Demofontu) ili podmlađivanje (Pelijine kćeri svoga ocaseku na komade i kuvaju ga u kotlu). raznovrsnošću svojih transformacija. XIX. 65. spreman za ponovno rođenje. U »zločinu titana«. 153 i dalje. druge primere u Mairie Delcourt. kako to kaže Plutarh (De Iside. pronađen u Fajumu (Curubi). Inicijacijski karakter dionizijskih obreda može se prepoznati u Delfima. iz njihovog pepela su stvoreni Ijudi — i taj mit je imao značajnu ulogu u orfizmu. Ali verovatno je da su te misterije već u V veku preuzele neke »orfičke« elemente. U jednom drugom odeljku. U stvari. posle Salomona Renaka (Reinach) razmatrao Mulinje (Moulinier). str. Euforion je UI III veku znao za analogno predanje. obrtaljku. možemo prepoznati jedan stari inicijacijski scenario čije je izvorno značenje bilo zaboravljeno. sin Zevsa i Semele«. Orfej je prikazan kao reformator dionizi jskih misterija: »zbog toga su imisterije za koje se duguje Dionisu nazvane orfičke« (III. njegove udove bacili u kotao gde su ih kuvali a zatim pekli — bila je. isto. 331. 4). odnosno. Fr. Jer titani su se ponašali kao učitelji inicijacije. pominje čigru. * ** Više nego drugi grčki bogovi. »problem« koji se pripisuie Aristotelvt (Diodot. Aristotel IV. Vid. Dionysos. II tom). u sve religiozne sredine. str. Orfej je tada proglašen za »Dionisovog proroka« i »osnivača svih inicijacija« (vidi gl. 51. piljke i ogledalo (Orph. 35). 31). u sve zemlje. L'Oracle de Delphes. 15) koji je. koji je. moglo bi se reći da su oni detetu Dionisu davali božanstvenost i besmrtnost). 387.28 Izgleda da se i Diodor sa Sicilije poziva na dionizijske misterije kada piše da je »Orfej preneo komadanje Dionisa u ceremonije misterija« (V. »jedan Zagrej«. kada su žene proslavljale ponovno rađanje boga. pošto su raskomadali dete. On je uvek u pokretu: stiže svuda. nažalost oštećen. poznata u IV veku.566 Dodajmo i da su oba obreda — kidanje udova i pečenje ili prolazak kroz vatru — karakteristike šamanske inicijacije. 53. str. a taj Dionis »koji se ponovo rađao kao Zagrej bio je istovremeno i tebanski Dionis.

koji je podrazumevao ekstatičku mahnitost. Apolonom). on je jedini grčki bog koji je. nepredviđenim porukama i eshatološkim nadama. Ditiramb. političare i kontemplativce. u svakom slučaju. str. Ti su se obredi neočekivano razvijali.567 Ako su. uranjanjem u životinjsku besvesnost. Da li je bio bliži ljudima nego ostali bogovi? Njemu se. Makar posredno. delo. Više nego ma koji drugi Olimpljanin. nav. Njegov način bivstvovanja izražava paradoksalno jedinstvo života i smrti. sveopšta plodnost. ditiramba. horovođa) (Jeanmaire. orgijaste i askete. uneti ga u sebe. i obrednih uzvilca i povika. ali isto tako i nezaboravna iskustva izazvana periodjčnim dolaženjem umrlih. Zato Dionis predstavlja tip božanstva koje se korenito razlikuje od Olimpljana. satirična drama. Uzbudljivo je praćenje preobražaja jednog kolektivnog obreda. Sasvim izvesno. a zanos manije je dokazivao da se Ijudska uslovljenost može prevazići. u spektakl. tragedija. manje-više su direktne dionizijske tvorevine. moglo približiti. neka javna bogosluženja postala spektakli. i od Dionisa načinila boga pozorišta. drugi obredi. i orfizam je dužnik dionizijskih tradicija. ili manijom. . Pijanstvo. erotizam.antagonističkim božanstvima (Demetrom. i u književni rod. ili zanosom entuzijazma — svi ti strahovi i otkrovenja potiču iz jednog jedinog izvora: prisustvo boga. taj mladi bog će neprestano darovati svoje vernike novim epifanijama. s jedne strane. tajni i inicijacijski. razvili su se u Misterije. »ophod povodom žrtvovanja neke žrtve radi izazivanja kolektivnog zanosa pamoću ritmičnih pokreta. 567 Ditiramb. podjednako zaneo i privukao kako seljake tako i intelektualnu elitu. 248—49). pokazujući se u različitim vidovima. počeo je — upravo u doba (VII—VI vek) kada se u grčkom svetu razvija horska lirika — da se razvija u književni rod koji je po značaju i po ugrađivanju lirskih delova u teme koje su manje više prilagodene okolnostirna i Dionisovoj ličnosti« dorastao delovima koje peva ехагсћоп (starogrč.

.

d.M. Ancient Near Eastern Tezis Relating to the Old Testament (Princeton. 1955) Ar Or = Archiv Orientalni (Prague) ARW = Archiv fiir Religionswissenschaft (Freiburg/Leipzig) BJRL = Bulletin of the John Rylands Library (Manchester) BSOAS = Bulletin of the School of Oriental and African Studies (London) CA = Current Anthropology (Chicago) HJAS = Harvard Journal of Asiatic Studies HR = History of Religions (Chicago) IIJ = Indo-Iranian Journal (La Науе) JA = Journal Asiatique (Paris) JAOS = Journal of the American Oriental Society (Baltimore) JAS Bombay = Journal of the Asiatic Society. drugo izdanje. Pritchard. = Worterbuch der Mythologie (Stuttgart) . Bombay Branich JIES = Journal of Indo-European Studies (Montana) JNES = Journal of Near Eastern Studies (Chicago) JRAS = Jonrnal of the Royal Asiatic Society (London) JSS = Journal of Semitic Studies (Manchester) OLZ = Orientalistische Literaturzeitung (Berlin/Leipzig) RB = Revue Biblique (Paris) REG = Revue des Etudes Grecques (Paris) RHPR = Revue d'Histoire et de Philosophie religieuses (Strasbourg) RHR = Revue de l'Histoire des Religions (Paris) SMSR = Studi e Materiali di Storia delle Religioni (Roma) VT = Vetus Testamentum (Leiden) M.SKRAĆENICE ΑΝΕΤ = J. 1950. Β. .

.

R. str. »Du nouveau sur Pinitiation dionysdque« (Latomus. 68. 1966. »L'antre dans les mysteres de Dionysos« (Renđiconti della Pontificia Accademia di Archeologia. 1965. str. 101—119). Mi ćemo se na ovaj problem vratiti u drugom lomu ovog dela. str. 1955). str. 33—60). Ο »problemu« koji se pripisuje Aristotelu. 176 . Dionisove misterije isu otvonile prostor za mnoge rasprave. 1962. »Nevezana«. str. 142 Aditi. 24. Boj'ance. Α propos d'une etude recrnte sur rinitiation dionysiaque« (Revue des Etudes Anciennes. videti L. Tucan. 33. 191 i dalje) je pokazao da neka obaveštenjia koja se nalaze u relativno kasnijim delima potiču dz starijah izvora. Moulinier. »Dionysiaca. Orphće et l'orphisme α l'epoque classique (Pariz. Za sada videti: P. Adam. 176 Aditje. Ноуапсе. 141 i dalje adam.. 51 i dalje. 107—127).Valter Oto (Dionysos. P.

280 i daije. § 73. povezan s Jehovom. 10. 84 i dalje Australijanci. 382 Agni. 57. 115 i dalje. § 58 Ehnaton. 378 dikša. 48. 58—60 enthousiasmos. 33—34 Avelj. 79 i dalje. § 124.. 56. 18 drugo rođenje. 198 Arijci. 67—68. 354—355 Angra Mainju. § 21. 120 »dvaput rođen«. male dioniziiske tijade. 168 i dalje 26 Crkva svih svetih u Korezi. 93 i dalje Amos. totalitet obređnih činova koji ga sačinjavaju. 56. 217 i dalje. Ahurine »dobre supruge«. u Vedi. šamanska (Zaratustra). 369 deivos. 114 ekstatičko iskustvo. 247 i dalje »demonizacija« posmrtne egzistencije (Egipat). §§ 49— 51. 332 duša. 379—380 Apsu. 374. 238— 240. izlazak iz Egipta. § 98 Ereškigal. 148 i dalje Apolon. 149 Bog (prema Mojsijevom viđenju) § 59 bog oluje. § 105. videti pod: silazak u Donji svet Dralenloh. 394 čovek. §§ 96—97. 152 i dalje Axis mundi. 372. 387 atman. 54. §§ 89—91. simbol univerzuma. § 32 Ejlejtija. solarizacija Amona. 198. 378 akadska. 274 i dalje. hititski. 63 i dalje akitu. 272 borbe između generacija bogova. 18 daena. § 65. 279 i dalje. 189 i dalje dvosekla sekira. 14. 45 i dalje. § 23 En-lil. § 45 boginje. § 74. § 57. poistovećen sa skambhom. § 64. 291—292. 17. 207 i dalje Aton. 10 doba. poglavar ugaritskog panteona. povezan s Jehovom. 369 Atena. 388. § 79 ekstaza. 197. simbolika. u ugaritskoj mitologiji. 15 Ćinvat. § 47 božanska vrhovna vlast. 310 i dalje. 171 i dalje dike. prodor u Indiju. 364. apolonijska. 163 Demetra i Eleusinske misterije. 314 Enuma eliš. 240—241. 355 Ašvamedha. 197 i dalje. 338 Brahman. u vedskoj Indiji. mistična povezanost s divljači. 263 i dalje. zagrobni život duše. § 102 El. 99 i dalje Donji svet. 163. § 21 Eden i mitovi ο raju. 65 Apiru. 232 i dalje. atman. 146 epodi.Afrodita. revolucija. u preistorijskoj Anadoliji. up. 159 i dalje Eleusina. Brahmane. njihovi mitski preci. 365 Dijaus. kritsko poreklo. 58. 310 i dalje basar (telo) 286 beth-el. 305 dionizijski obredi. 264 i dalje Dumuzi-Tamuz. 11 i dalje dolmen. § 110 Ahurani. 334 Ep ο GilgamešU. 26 Ahemenidi. 304 i dalje antropomorfizam Jehove. 159 epopteia. § 65 aserah. »nebo«. 54. 63 asure. 354—355 Bahantkinje. 54. i asure. 186 i dalje. 220 i dalje deve. 280 i dalje Antesterije. 55. 131 i dalje. Ahura Mazda i eshatološko žrtvovanje. 57. 343 Ameša Spenta. hesiodski mit ο pet. iščezavanje i okultacija. 377 . 304. Dionisov praznik. 399 Bakhein. § 69. megalitske. 45 i dalje Ču-kutjen. § 76 Bufonije. njihov inicijacijski karakter. 117 Baal. 286 i dalje »čarobnjak« Varuna. 399. 205 i dalje Avram »Otac vere«. 58 Dionis. 265. 384 i dalje En-ki. 172 i dalje Čatal Hijik. Eleusinske misterije. 166 i dalje božanski par. 278—279. 357 Egzodus. 312 i dalje Dionizije u polju. 269. dva modaliteta brahmana. 159 Ašerat. 129. 394 dakšina. njegova borba sa zmajem. doktrina žrtvovanja u njima. § 100 avidja. 150 Bhaga. Dionisove misterije. DionisZagrej. 119. kod Indoevropljana. 94—96 Atum. 63 Enkidu. 335 Alalu. »bog«. §§ 122 i dalje. 156 i dalje Anu. 55. 64. § 21 Aranjaka. na Kritu. 197. 79 božanstvo faraona. 186 i dalje Drvo sveta. 60—63 Arjaman. 131 i dalje Aštarta. 63. 67. 144 Avesta. 131 i dalje. 117 Ea. 236—237. 89 i dalje Deukalion. 159 i dalje. 274 i dalje. 181 i dalje ekstatici. 397 An. § 96. izazvano ispijanjem some. 392 deve. 176 Artemida. 103 i dalje borba junaka protiv zmaja (Iran). 391 Ahura Mazda. demonizacija deva. 313 i dalje divljač. § 82. 63 Anat. 120 Demofont. poistovećen s Brahmanom. 382 Asur. simbioza s domorocima. religija. 370 Dilmun. 127 i dalje Amarna. 374—375 »dokumentisvedočanstva« paleoantropa. 398. 63. 59—62. 267. § 32. 143 i dalje »dualizam« zaratustrijanske teologije. 187 i dalje agnihotra. 274 aisa. 41 drvo života. 206 i dalje. 367—368 agnićajana. »rob« ili »sluga« Jehove. 187 i dalje ašelski sloj. 35. religija Ahemenida. egipatski. 390 Amon. 176 »Bog otaca«. na minojskom Kritu. §§ 102 i dalje.

§ 23 Ipuver. (Egipat). 57 gvožđe. 381—382 hibris grčkih heroja 245 Hiksi. 395 furor. pretnje. 277. protoistorijska. 332 Indija. 167 gathe. 362—363. stara istorija. 264—265. 275 i dalje Jedinstvo suprotnosti (Varana). 123 Hera. trojna indoevropska. 364. njihovo religiozno značenje. mezolitski. 396 imago mundi. hititska religija. otelovljeni bog.. njihova mitologija. 356. 31. 341 fravaši. § 45. 78 i dalje Ja (atman). 48 hramovi. 118 Hainuvele. 60 Gigantomahija. § 60. 277 i dalje Jasna-u-sedam-poglavlja. 366— 367. na Balkanskom poluostrvu. mitologija gvozdenog doba. § 124 Eva. 176 i dalje induska preistorijska civilizaoija. 189 i dalje. § 63 »idol«. 124 homologacija. magijsko-religiozna vrednost govora. 226 i dalje. 372 ispraznost egzistencije (Mesopotamija). § 97. religija. § 29 hram budući. 74. §§ 38—39. 169 i đalje Indoevropljani. 62 haoma. 347 inicijacija. 45 i dalje Hadokst Nask. 70 hvarenah. 50—51 Habiru. §§ 43—47. zajednički religiozni vokabular. mit o. § 68. bog grmljavine. 143 Evropska arhajska civilizacija (»Old European Civilization«). § 92. 164 i dalje. 192 Hititi. 299 Hram. 397 Isak. njihova trojna ideologija. §§ 38—39 Indusi.. 48. 279 i dalje Hagija Trijada. 211 i dalje Geštinana. kuća shvaćena kao slika sveta. 35 Gudea. § 29 Izrailj. 175 i dalje . 286 grmljavina. 268 i dalje. 119 greh (Izrailj). istorija izučavanja. 61. 92—93 Hiperborejci. 29. žrtvovanje Isaka. 151 i dalje isposnici (u staroj Indiji). u Kešćioareleu.«. monumentalni. 59—62. sarkofag. 258 i dalje Geja. kult haome. sedište duše. sahranjeni unutar grada. u vedskoj Indiji. zmaj. u njoj ima kvarenaha u obilju. § 49 Jasna. 351 Ilija. 274. § 118. 347 Hefest. 197 i dalje »Ja sam onaj koji jesam. u Eleusinskim misterijama. 63. 163 grobnice. 243. 33 »Gospodarica životinja« (potnia theron). 337 Horus. 244 Hestija. 235—236. 358 Hadžilar. dovođenje u iskušenje. 29—30 grčki bogovi na Kritu. natufijanske grobnice. § 23. 14 i dalje. § 95. 301 Ištar. 74—75 horoskopi. 380 Hiranjagarbha. 166. 361—362 Indra. 38—39 Hamurabi. 46 Huvava. povezani s inicijacijama i s misterijama. 13. središnji mit ο Indri. proroci ocenjuju njenu vrednost. 298 i dalje. § 59 Jaje. videti takođe pod: Inana Izis. 213 i dalje Gilgameš.. 381 heroji grčki. 391. 73—74 istorija. 89—90 Isaija. 393 Jason. §§ 38—39. iz doba Obeida. 48. 282. žrtvovanje isposništvo. razum. 356 izranjanje zemlje. 115 i dalje govor. njihova protoistorija § 61. 57. nada u iskupljenje. »Zlatni zametak«. 26 i dalje Euripid. 395 hramovi. 335—336 glava. 18—19. 268 i dalje. i Bahantkinje. i potraga za besmrtnošću. 35 Gospodar životinja. §§ 27—28. 350—351 hititski kralj. 200 i dalje homologija makro-mikrokosmos (Mesopotamija). 166. 70—71.etnografske paralele. 284. 56 Harapa. 119 Jašt. 57. njegova religiozna uloga. § 81 ideologija. na Kritu. 47—48 faraon. iskorisko. vedski. § 63. 214 i dalje. posmrtni ostaci heroja. neuspela Gilgamešova inicijacija. § 108 haos. u Jerusalimu. 391 identitet atman-Brahman. 79 Jam. 379 Hepat. 42 Inana. kultura i religija. 32 Ilijanka. 381 Hermes.

360 Karma. § 54 Kanaan. 343 Kogi. § 37. kultura Jerihona. 94. zamenjivanje ljudi životinjskim žrtvama. 211 i dalje. 214 lavirint. § 15 Metida. § 21. 36 Marduk. 370—371. 197 i dalje. 51. §§ 34— 37. § 115. 395 Jov. freske. 22 Leneje. 339. lestvice od kopalja. 285. religiozna simbolika kuće. 398 mesopotamski vrhovni vladar. 209 i dalje lobanje. 97—99 Knjiga mrtvih (egipatska). 216 i dalje. 42 kosmogonije: mesopotamska. 146 i dalje. 65—67 Kirktno brdo. 386 Kingu. pad Jerusalima. njegova uplitanja u istoriju. 48 Kelti. dele društvo na tri klase. sumerska. 12 kovači. 141 i dalje. 344—346 megalitske kulture. 220 i dalje menade. 119 Л . pećine. 397 Jerihon. 375 mezolit. 55—56. 52 kosmički ciklus. § 35. megalitske religije. u Knjizi postanja. i Baal. 82. koplja. hram. 20. § 75. praljudi postaju mesožderi. religiozna simbolika Kogija. 172 i dalje. 82 i dalje. 129 Rigvede. egipatska. § 120. 351 Kureti. §§ 21—22. dva boga. 348 Kron. 166 khnm. 16—17 kontinuitet zemljoradničkih obreda. §§ 40—42. njihova konzervacija. 105 i dalje. »zamene za telo«. božanski kovači. 114. 139 kikejon. 294 i dalje Jelisije. koji predstavljaju središta ceremonija. u himni X. 67. 289 Jeremija. otkriće metala. 190—191 kuća. slavljen kao car. 194 i dalje. u vedskoj Indiji. 42 i dalje kult koji svetkuje faraon. 122 Kabreret. 311 Mannerbunde. 397 Jima. 102—103 Meri-ka-re. 44 i dalje lovci. nap. uslovljenost. stvaranje ljudi. 139. 28. uništenje Ijudi (stara Indija). § 22 mesožderi. 89—90 Mesija. 376 krunisanje kralja. 271 Knjiga mrtvih. videti pod: kosmologije kost. i sudija. 27. Dionisovi praznici. 15 maga. 83 Minos. 21 Kain i Avelj. 106 i dalje Mekona. religiozni kontekst metalurgije. njegova svetost. 159 me. 14. primerni obrazac »konstrukcije« atmana. 76. 13 ljudi. 83 menhiri. 305 lila. 83 Kumarbi. 54—55. preistorijska. 64.Jehova. 3 ma'at. sveštenici (u Ugaritu). 340 MadAzil. 393 magični let. 31—36 Min. 309 i dalje. i huritsko-hititska teogonija. 328 Jerusalim. 204 i dalje Kašćioarele. 51. § 119. 43. mania. 273. 28 maja. »dekreti« koji osiguravaju kosmički poredak. 396 Jupiter Dolihej. prehelenske religije na Kritu. 268 Magi. 329—330 metalurgija. njihovo religiozno ponašanje. 103 i dalje. 399 Menes. 10 metali. 56 megaliti. ponovno rođenje iz kostiju. 285 i dalje. 17 i dalje Krit. 193 i dalje kosmogonijski mitovi. 24 Malta. poreklo megalita. 129 massebah. 14 Kirova inicijacija. 90. indijska. 281 i dalje. 11 i dalje. § 46. 74. mezolitske religiozne prakse. 63. Minov praznik. 20 kosti. 150. preistorijska oblast Malte. 334. § 26. 198. 209 Malta. 10. 296 i dalje Jezekilj. naselje Izrailjaca. 56 Lasko. 114 i dalje Lagma. božanska »igra«. kult lobanja.

372 muško/žensko. §§ 116 i dalje. 154 pećine. uzdizanje Mitre. 341 označavanje vremena kod paleolitskih ljudi. 271 nebo. 213. 231 i dalje plodnost. praznik Nove godine. § 111 Mitra-Varuna. koji se prelazi posle smrti (Iran). 12 i dalje Osija. 59. 9 oružje. 32—33. § 18. 209 praznik medveda. za pravljenje oruđa. središte ceremonijala (minojski Krit). 397 otkrovenje. 63 neznanje. 303 i dalje Prometej. magijsko-religiozno ponašanje. 90 petra genitrix. 320 i dalje polaritet muško—žensko u paleolitskoj umetnosti. 37 i dalje. videti pod: viavroz Obeid. 128 piće »ne-smrti« (soma). 166 Natufijanci. 98 neolitske religije Bliskog istoka. protivurečnosti u vezi s njima. 352—353 panteon. crveni. Baalova. praistorija Palestine. 281— 282. 322 i dalje pećinsko slikarstvo. 378—379 posmrtna egzistencija (Egipat). 55 Noje. 20—25 paleolitski lovci. rođenja. 170 i dalje Pasha. na antičkom Bliskom istoku i kod Izrailjaca. 266 i dalje. § 58. 138 (Ugarit). 57 i dalje. § 50. 84 i dalje postegzistencija. 393 Pesma harfiste. 82 i dalje pripitomljavanje životinja. 205 i dalje Ningursag. § 33. svetost neba. desakralizacija prirode od strane proroka. § 70 Pitija. uzgajanje biljaka koje služe za ishranu. magijsko-religiozne vrednosti oružja. 391 Persefona i Eleusinske misterije. njihovo nasleđe. 326—327 priroda. 355 paleolitska obredna funkcija. vavilonsko. iransko shvatanje. lcultura Obeida. 166 i dalje Mohendžo-daro. u Upanišadama. 55 pogrebne prakse. 102 »počeci«. 324 profetizam. njihova »transmutacija« u kamen. 320 i dalje primerni obrasci (Egipat). 337 muni. 314 i dalje orientatio. u Izrailju. paleolitskih Ijudi (bibliografija). 9 i dalje paleolitski zemljoradnici. 145 i dalje Nova godina. 15 most. 123— 125 (Hititi). nalazišta kostiju u pećinama. 14—15 omofagia. 9 oruđe. 41 i dalje. 361. smrti i ponovnog rođenja. 17 i dalje. 17 i dalje. 357 Prađapati. 160 nalazišta kostiju. 271. 29 »negativno priznanje« (Egipat). sadržano u deset božjih zapovesti. 218 i dalje. 371 prakriti. 282 i dalje (Iran). i dionizijske misterije. 279 i dalje Mot. 75. 24 i dalje »Polje darova«. § 75. biblijski potop. 44 i dalje. 20 i dalje pećinska umetnost istočne Španije. 83 (Egipat). 103 preistorija. 399 Orfej. egipatsko shvatanje. 54. 34. vedski. 19 preci. u JJganitu. poistovećivanje s Prađapatijem putem žrtvovanja. 85 »Polje trske«. Indoevropljana. sveti grad. 81 i dalje Posejdon. 37 i dalje paleolitsko »selo« u Malti. 36—37 paleolitski ljudi. 384—388. 355 mrtvi. 11. 74. § 51. 309 i dalje. 26 i dalje paleolitska umetnost. povezan s Raom. religije preistorije (bibliografija). 377 proricanje. 202 i dalje. kod Gilijaka i Ainua. 100 i dalje mudrosna književnost (vavilonska). § 96 Persepolis. 145 i dalje. § 77. 155 i dalje Oziris. kult mrtvih (megalitizam). pravda). 68—69 (Mesopotamija). povezana sa ženskom plodnošću. 41 i dalje. 292— 293. 326. 359 i dalje mokša. 85 poredak (pravo. 175 i dalje Mitra. 139. 56 Nasatja. 35—35 navroz. 64. neolitska religija Palestine. 195 i dalje. zemljoradnje. 394 potop. § 90 Okean. 117— 118 palata-hram. 378 Mojsije. 40 plodonosno kamenje. pećine kao svetilišta. mesopotamski mitovi ο potopu. 205 i dalje Monkarmel. obredno mitski scenario Nove godine. indijsko shvatanje. videti: polaritet nabi. kosmološka simbolika palate-hrama. §§ 38-39 moira. 396 »proganjanje« Dionisa. kultura i religija. 56 Namu. 337 proroci. § 106. 40 i dalje misterije. blaženstvo početaka u sumerskoj religiji. § 98. 331—332. 20—23 periodično obnavljanje sveta. § 29. grčke. 376 oker. 373—374. 225 i dalje. 275—277 misterija. videti pod: Eleusina mitovi ο poreklu. 43—49 Nergal. § 62.Mihb-Jašt. 321—322 nam-tar. 25 i dalje palata. 46 očišćenje. 24—25 Palestina. 38—39 Mitra. proslavljanje Pashe. znaci i figure. eshatološko (Iran). 160. 396— . simbolika potopa.

sumerske boginje Inane. rođenje. 345. i misterije. § 51 smrt. 284— 285 Soma. lestvice od kopalja. 79 i dalje. 243 i dalje smrt. 289 i dalje proročanstva. § 40 svetilišta u Čatal Hijiku. 273 . Jehove (Jahvea) u Sinajskoj pustinji. 20 tragedija. 192 i dalje. u Izraelu. 265 i dalje Tri brata.397. »koje je sišlo s neba«. 27 religija Kanaanaca. u Upanišadama. 368—369 sparagmos. 79—80. 164 šamanizam i šamanska vokacija. § 114. 399 Tištrija. 324—325 stena. 157 i dalje Štelmor. § 60 suđenje duši (Egipat). § 97 Telipinu. 45 i dalje temis. § 78. 195 i dalje. 314 transfiguracija. § 60. žrtvovanje some. 88. 213 i dalje Tijamat. 84—89 Tekstovi sarkofaga. 190—191. 282 savršenstvo početaka (Egipat). 396 Ptah. 63—64 Šator (od) sastanka. vidovnjaci. 302 i dalje Set. 393 Skoteino. 15 i dalje samsara. §Ш Ra. 378 teofanija. 379. 309 i dalje. 190 i dalje »solarizacija«. § 21 titani. 77 i dalje sed. 71—72 Utu. 12 stvaranje čoveka (Sumer). 83 semantička neprozirnost preistorijskih dokumenata. grčki. 312 i dalje. 71 silazak u Donji svet. 61—62. 125 Puruša. 311 i dal. ženske statuete. mesopotamsko shvatanje sudbine. 21 Triptolem. pećina. § 56. 59. § 87 sudije. 29. § 73. 15 Tešup. § 29 Siduri. 97 Telete. videti pod: »prvi put« terafim. 389—390 šamaš. povezan s Ozirisom. § 71 Sabaz. 80. 120 slikani oblutak. egipatsko vrednovanje smrti. 110 statuete ljudi u Mesopotamiji. 185 i dalje Upanišade. § 99 Tamuz. §§ 16—19. 24. 249 i dalje Ugarit. doba apsolutnog savršenstva. shvatanje sudbine u staroj Grčkoj. § 26. Purušamedha. § 31 Solomon. teologija i politika »solarizacije«. huritski Atlas. 159 rita. 123. § 85 razlikovanje polova. 192 i daIje. mistično u staroj Indiji. 136 Tifon. 33 Tor. 262. 360 unutrašnja svetlost. 106. § 81. 172 i dalje ruah (»dnh«). 100 Puruli. njihova religija. 131 i dalje ugovor ο savezu. 57—58. § 113. oplodnja od strane nadljuđskog bića. 42— 43 »prosvetljenje«. 74. Purušasukta. § 44 Tel Halaf. obredna. organizovan oko ljudskog tela. pećina. 45 »sveto«. kod paleolitskih ljudi. § 78. 263 i dalje središta ceremonija. 395—396 svete pećine. 286 i dalje Rudra-Šiva. unutrašnje. 9. neolitska religija u Siriji. kultura Tel Halafa. feničanska.s. 11 Rišiji. 96—97 rase. § 35 Središte sveta. 159 Tešik Taš. § 46. 198 Skiti. 329 sudbina. religiozna vrednovanja prostora. 98—99 sumerska religija. smrt grčkih heroja. u mazdaizmu. u vedsko doba. religija Skita. § 54 Raova litanija. indoevropski termini koji ga označavaju. 399 Spenta Mainju. 278 i dalje. 280 i dalje raj. kosmički stub. 232 i dalje. 372 tehom. 28 -tajne. 374 upanajana. 233 i dalje ro'eh. 277 i dalje. 370 raj (iranski). 127—128 Uran. koplja. biblijski. u Izrailiu. § 33 rađasuja.je sahranjivanje. § 90 prostor. religija pod sudijama. 268—269 »prvi put«. § 80. 207 i dalje. § 113 religioznost preistorijskih Ijudi. . 123. 42. 103. izaubljeni (u Knjizi postanja). 211 i dalje Uršanabi. 393 tjurunga i slikani oblutak iz Madazila. 79 Psalmi ustoličenja. iranski. 71—72 Utnapištim. 127—128 Stounhendž. preobražaj (frašo kereti) sveta. 129 i dalje. 24 i dalje Sin. 19 i dalje Semela. 157 i dalje teogonija. mitovi ο prvim rasama u Grčkoj. u staroj Indiji. praznik. 330— 333 sumersko kraljevstvo. hititski praznik Nove godine. 372—373 Upeluri. 84 i dalje. 44 i dalje skambha. 41. 197 i dalje putovanje duše posle smrti (Iran). 19. 22—23. 63 Sirija. videti takođe pod: Dumuzi tapa. 100. 88 i dalje. simbolika. § 84 rodozačetnici (patrijarsi). ubijaju i proždiru dete Dionisa. na Kritu. 77 i dalje prvobitna zmija. 186 i dalje. 59—60 simbolika paleolitske umetnosti. §§ 48—52 religiozni sinkretizam. 31—32 tajne zanata. 205 i dalje Saošjant. 98. kosmogonija u Purušasukti. prva i poslednja slika boga Atuma. grčka. 32—33 smrt (Baalova) i povratak u život. § 83 Tep zepi. 141 Tekstovi piramida. i »memfiska teologija«. egipatska. 73—75. dionizijska tvorevina.

. 395 Varuna.. 375 zmaj. 292 i dalje. Orientatio.. X.. 172 i dalje vaskrsenje tela.. 299 i dalje SADRŽAJ Predgovor I poglavlje — MAGIJSKO-RELIGIOZNO PONAŠANJE PRAUUDI 9 1. 232 i dalje.. šamanski zanos.. domaća. 202 i dalje vreme... § 103. kritikovano od straле proroka....sumerski bog sunca. 194 vladanje vremenom. § 76.. 12 vatra. pogl. 312 i dalje zagrobni svet (Egipat).. 365—366. u vedskoj Indiii..... »Pripitomljavanje« vatre... § 49 zmije. objava Ahure Mazde... 173—174 Zagrej. u Grčkoj.. njegov život. mistična povezanost čoveka i vegetacije. otkriće. 21—22 »Venere« preistorijske. 390.. poistovećivanje s Prađapatijem putem žrtvovanja.. 17 Višnu. § 72..... XIII.. ambigvitet Varune. kružno...... 40 i dalje.. 59.. 14 i dalje žrtvovanje. 18—19 Vritra. 42. pogl. 111 i dalje »Veliki vrač« iz pećine Tri brata.. § 77. 4. 23—25 vidovnjaci (ro'eh). »Neprozirnost« preistorijskih dokumenata. Simbolička značenja pogreba. 37 i dalje. vero\'anje paleolitskih l.. u vedsko doba.. Oruđa za izradu oruđa. 10. § 86. u Ugaritu. §§ 65—67... borba s Indrom.. 176 i dalje. šamanski (Zaratustra) § 102 Zaratustra.. religiozna vrednost »zastrašivanja istorijom«. 58 zlatno uže.. eshatološko (u mazdaizmu).. § 28 vadapeja. 84 i dalje Zalmoks... Varuna izjednačen s Vritrom. 31 .... 281. 187 vara. bogovi poistovećeni s zmijama. II poglavlje — NAJDUŽA REVOLUCIJA: OTKRIČE POLJOPRIVREDE....... 58.. brahmansko žrtvovanje ponavlja stvaranje. 369 i dalje vedsko isposništvo. 147 Zisudra. njegova vrednost (u Upanišadama). § 121 Zavetni kovčeg. 377. 278 i dalje.. 119 zigurat.. 195 i dalje Vrhovno biće. Žensko prisustvo.. žena i. 37—39 vegetacija. njihovi nebeski uzori. 34 i dalje.. § 102. 194.. i sumerski potop.. iziednačeno s isposništvom (tapas). sveopšti kralj. 7. 215. progonstvo Jevreja u Vavilon. 163. 260 i dalje »zastrašivanje istorijom«..... 60 uspenje šamana..... § 112. 3. MEZOLIT I NEOLIT.. 174 i dalje znanje.. 297 i dalje vavilonska kula. mitologizacija Zaratustre.. 146 i dalje vavilonski gradovi.. 29 uspenje faraona... 114 i dalje Zevs Diktej. apolonijski. 200.. ciklično (Indija)... mit ο njemu. Protivurečnosti vezane za nalazišta kostiju.. u Brahmanama. 157 i dalje zemljoradnja.judi u život posle smrti. § 71 Višvakarman. 5.. upoređen s Dionisom. 51—52 vratja. mišljenje i mašta paleolitskih lovaca. Jam. 173 i dalje Varuna. 2... dete. Pećinsko slikarstvo: slike ili simboli? 6.. § 101. statuete. Obredi. u religijama prearijske Indije... 205 žena i zemljoradnja. 138. 159 Vildenmanlisloh. § 72. 196.. 178 i dalje Vavilon.. 40 i dalje Zevs... 40 i dalje Velika boginja. 57 vedski obredi.. 311 zanos. u mazdaizmu. 41 i dalje život posle srarti. vedsko..... § 79 vegekultura. svetost žene. vatra...

..« 17.. 29........... Odgovornosti otelovljenog boga.. 28... 30.......... Sudbina bogova..8...... 20........... III poglavlje — MESOPOTAMSKE RELIGIJE.... 26....... Uzgajanje pitomih jestivih biljaka: mitovi ο poreklu.. ....... 9.. Duhovna građevina neolita.. 19. 21.... 10. tehnologija i imaginarni svetovi. 53 16. Uspenje faraona na Nebo. Sumersko-akadska sinteza...... Gilgameš u potrazi za besmrtnošću..... Žena i vegetacija. Teogonije i kosmogonije..... 14. 27.. 31. Neolitske religije Bliskog istoka. Čovek pred svojim bogovima. Sakralnost mesopotamskih vladara.... Nasleđe paleolitskih lovaca. Silazak u Donji svet: Inana i Dumuzi... Konačna sinteza: spajanje Ra—Oziris..... 32.. 22. 18. 13.... Sinkopa: anarhija.. 33. Nezaboravno čudo: »Prvi put«... beznađe i »demokratizacija« zagrobnog života... »Istorija počinje u Sumeru.. Religiozni kontekst metalurgije: mitologija gvozdenog doba. 11...... 76 25. Sveti prostor i periodično obnavljanje iSveta.... 23... iPrvi mit ο potopu..... Izgubljeni Raj...... 12. Oziris. IV poglavlje — RELIGIJSKE IDEJE I POLITIČKE KRIZE U STAROM EGIPTU ....... Teologija i politika »solarizacija«. Rad.. Ehnaton ili neuspela reforma.. Stvaranje ^veta.. 24. 15.. ubijeni bog.

... 40. Arijci u 161 Indiji.. 39. 75.. 47.. HRAMOVI.. Kontinuitet prehelenskih religijskih struktura. 51. Arjaman.. Kosmogonije i metafizika.... 42. 71. 49. »rita« i »maja«. VIII poglavlje — RELIGIJA INDOEVROPLJANA. Religija Rodozačetnika.. »Ja sam onaj koji jest«. Kain i Avelj..... kraljevo pomazanje (rađasuja).. SREDIŠTA CEREMONIJE: ZAPAD. 185 . Prvi panteon i zajedničk religiozni vokabular. Pre i posle Potopa.. Osnovna obeležja minojske religije. Indra... Upanišade i traganje rišija: kako se osloboditi »plodova« sopstveniih dela? 81. Dva Velika boga vedskog doba: Rudra-Šiva i Višnu.. Krit: svete pećine.. 68. prvobitno božanstvo: deve i asure.. 61. 58. Zmije i bogovi. »vratja«... Asketi i ekstatičari: »muni«. Kumarbi i Vrhovna vlast.. Mitra. Aditi. 77.. VII poglavlje — »KADA JE IZRAILJ BIO D E T E « ...... Kamen i banana.. um. »Tapas«: tehnika i dijalektika trpljenja.... 37... lavirinti. MEDITERAN.. Identitet »atman«-Brahman i iskustvo »unutrašnje svetlosti«.. Izgubljeni Raj.. VI poglavlje — RELIGIJE HITITA I KANAANACA. 35. 69.... VEDSKI BO GOVI . Trodelna indoevropska ideologija 64. 36.. Mojsije i izlazak iz Egipta. žrec bogova: žrtvena vatra. .. 63. Pobediti Zmaja..... 66 Varuna: sveopšti kralj i »čarobnjak«. 50.. 100 34. Prvi gradovi Indije. Etnografija i preistorija.. Bog Soma i piće »ne-smrti«. 57.. 73... »Bog koji nestaje«. 60. 122 43. 70. 74.... 46... Dva prva poglavlja Knjige postanja. DOLINA INDA . Kanaanski panteon: Ugarit.... Morfologija vedskiih obreda... Sukobi božanskih naraštaja. IX poglavlje — INDIJA PRE GAUTAME BUDE: OD KOSMIČKE ŽRTVE DO VRHOVNOG IDENTITETA ATMAN — BRAHMAN 185 72. . Kanaanska religiozna vizija. 65. 76..... 62. .. 56.... .. »Otac vere«. 45..... Varuna. 48........... Baalov dvor.. Anadolska simbioza i ihititski sinkretizam. Baal se sukobljava s Motom: smrt i povratak u život.. 54...... svetlost. Vrhovne žrtve: »ašvamedha« i »purušamedha«.. ... 78. »Zagonetka megalita«. Baal osvaja vrhovnu vlast i pobeđuje Zmaja. 44. Protoistorija Indoevropljana..... Dva modaliteta Brabmana i misterija »atmana« »zarobljenog« u Materiji . Protoistorijska religiozna shvatanja i njihove paralele u hinduizmu.. 67. Inicijacijska struktura obreda: osvećenje (dikša). Agni. 41. 140 53. Središta ceremonija i megalitske građevine. pobednik i demijurg. 80. Eshatologija: poistovećenje s Prađapatijem putem žrtvovanja.. Doktrina žrtvovanja u Brahmanama. 52... 55.V poglavlje — MEGALITI.. 38. 59.. boginje. Religija u vreme Sudija: prva faza sinkretizma. Avram... 79... 82..

. 124... Afrodita. Vreme proroka. Problem Maga....... Slavljenje boga Mitre......... 107.......... Drevnost nekih javnih praznika. Boginje I: Hera. 121....... Šamanska ekstaza? 103........ Objava Ahure Mazde: čovek je slobodan da izabere Dobro ili Zlo.. 123... Obećanje dato Jeremiji...... 91.... Carstvo: vrhunac sinkretizma....... 114.. Amos pastir...... Skiti............ .. 89....... Pad Jerusalima... Pandora. 120... Zevsov trijumf i vrhovna vlast......... nevoljeni Osija... 116...... Teogonija i borbe između generacija bogova.. 95... 97.......... 106.. 87. čovek i sudbina.......... Aihura Mazda i eshatološko žrtvovanje.. Zaratustrin život: istorija i mit. »Tajne« i »Misterije«. Mit ο prvim rasama............. 84.. 90..... Posledice prvobitnog žrtvovanja...... XI poglavlje — OLIMPLJANI I HEROJI ................. 102... 125.... 86... 83...... Kritička bibliografija . »čovekov saradnik«................ Od »vizije« do spoznaje... Indeks .. Apolon: izmirene protivurečnosti... 117. ... Zagonetke.... »Preobražaj« sveta. Veliki pali bog i kovač-čarobnjak: Posejdon i Hefest. Vaskrsenje tela. 98. 115..... iProročanstva i očišćenja... 110. 92... 118.. 85............ Euripid i dionizijska orgijastičnost................ 111....... Mit: Persefona u Podzemlju......... 122. Kad Grci ропол'о otkriju prisustvo boga Skraćenice.......... 105.... Putovanje duše posle smrti............ Hermes..... 101............ Religiozno vrednovanje »straha od istorije«.......... 94. 93.. Jehova i stvaranje........ 109.. 119... 104... XII poglavlje — ELEUSINSKE MISTERIJE ......... Mogu li se spoznati Misterije? 99......... Boginje II: Atena......... Jezekiljeva misija. 100....... Religija Ahemenida........ Inicijacije: javne ceremonije i tajni obredi............... Značenje »životne radosti«...................... Iranski kralj i praznik Nove godine.. Prometej... XV poglavlje — DIONIS ILI IPONOVO PRONAĐENA BLAŽENSTVA ...... iskušavanje pravednika...... Isaija: »Izrailjev ostatak« će se vratiti....... 88........ Novi vidovi mazdaizma: kult Haome.... Jov...... 108. 96........ XIV poglavlje — RELIGIJA IZRAILJA U DOBA CAREVA il PROROKA .. Epifainije i iščezavanje »dvaputrođenog« boga............ Heroji. Artemida... 112...X poglavlje — ZEVS I GRČKA RELIGIJA..... XIII poglavlje — ZARATUSTRA I IRANSKA RELIGIJA ... 113.

AU i" ' Ш i avoH iinse-iq 1 (lei/i bb.'ttiAH irjid •„•iπ.ПЛ /ШЗЛ0 Ϊ 2V3S »{ίύβ^ος χ .lebr π ί.. i eV .l id/ I -··'» вЉпЈ* 7j.» .nirif .sp^m JN»1 ■' « Ν·''" b qi шН Ј S ! ' Γ -η.·.dul .'!( if· ■ /'100 · ΛI 1 f/ /! 'vT' 0! · .··>ΐν t/oK )J .· m .wevc®b0iV rSi .··.anS nnid ГгзЈзН г W»jb[-i?.Inm? alac>q ižub -Лпв/о»оЧ .o4 :)fA(ndbif. rli..··.»il'ibir jntoviS« t>f .вђшзспзг!/ дцгн И i!m M-'f.АХКИ.··.o-5ievo3i i ■ II и?пгш ineam'iM ^rsboq их <ίίηχ<κιε"ϊ: i! ш-ιΜ .

Bulevar vojvode Mišića 17 Štampano u 3 000 primeraka 1991. Maringer. Kirchner. 244 i dalje. Od kamenog doba do eleusinskih misterija * Lektor GORDANA JOVANOVIĆ Tehnićki urednik SEKA KRESOVIĆ BUNETA * Izdavač Izdavačko preduzeće PROSVETA Beograd. Uko i Rozenfeld. 206. 14 Taj običaj je još veoma rasprostranjen u istočnoj Evropi gde umrle mladiće »žene« jelkom. _ ντ 86-07-00574-Х ISBN -----------------86-07-00575-8 β J. str. 18 i dalje. 25 Up. »Ein archaologischer Beitrag zur Urgeschichte des Schamanismus«. direktor Štampa BEOGRADSKI IZDAVAČKO-GRAFIČKJ ZAVOD Beograd. 89 i str.79 i . 204. 2.MIRČA ELIJADE ISTORIJA VEROVANJA I RELIGIJSKIH IDEJA 1. The Gods of Prehistoric Man. Dobračina 30 Za izdavača BRANKA RISTIĆ. str. fig. 26 H.

59—60. 55 Up. 401. Aspects du mvthe. 56 i dalje. Sumerian Mythology. Eliade. 81—130. otkrivenih na vazama i na predmetima od bronze. str. str. str. 62. 52 R. Kada Samaš zameni Enlila. 13 Vid. Kramer. 65 i dalje. str. nap. 177 i dalje. ali to se potvrđuje tek počev od slikane keramike. Eliade. Stephens. Mitologia. 97 i dalje. up. J. str. »La religion babvlonienne«. R.dalje. nav. E. prev. 48 Možeimo se pitati zašto je Gilgameš nije poieo čim ie uzabrao. preveo Kramer. Castellino. u naselju koje je datirano oko ~ 500. str. na arheološki neolit Srednjeg istoka i Evrope.: ravnodušni bog (prim. 1969). on postaje . 92. 89 i dalje. str. Le Chamanisme. str. naročito počev od metalnog doba. str. 34 Na osnovu nekih nagoveštaja može se pretpostaviti da su dve grupe statista podražavale borbu. up. pravio razliku između muških i ženskih metala. »o prev. 45 Osim kada је drugačije naznačeno. 56 Ο ambivalentnom stanju kovača u Africi. ponekad može značajno da proširi poznavanje neke preistorijske religije. str. * Lat. From The Tablets. up. 211. 132 i dalje. 14 Up. nego je sačuvao za kasnije. Zlato se podudara s Enlilom. 1S Videćemo (§ 21) da se Apsu uvek zbog »buke«. 61 i dalje. 42 Videti uporednu analizu svih varijanti u našoj knjizi De Zalrnoxis ά Gengis-Khan. Jensen. Heidel. M. U Africi je rad na topljenju poistovećivan sa seksualnim činom. Navedeni su stihovi'21—26. str. 328 i dalje. ž0 Up. Le Mythe de l'eternel retour (novo izdanje. mi navodimo Contenauov prevod. 391. Forgerons. str. Forbes. Eliade. 38 Up. u ovom slučaiu 24 Jean Nougayrol. G. 51—53. »Liste des Rois sumeriens«. Pozivamo se. 35 40 Uporedna analiza ikonografije i simbolike ukrasnih motiva. str. L'Epopde de Gilgamesh. u staroj Kini je Veliiki Ju. Metallurgy in Antiquity. Ad. 140—43. 37. Aspects dy mythe. isto. bronza s Eorn. 39—92. u ANET. Podsećamoda su koštane palice za bubanj pronađene na ostrvu Oleniju u Barencovom moru. Forgerons et alchimistes. srebro s Anuom. očigledno. isto. Das religiose Weltbild eines friihen Kultur. str. str. str. delo. C. str. Neki afrički narodi dele rude na »muške« i na »ženske«. 217. str. prvi topilac rude. The Sumerians.). 22 Up. prema F.

ANET. str. 67 Ο značenju ovog izraza. str. 55 Evans. 92 i dalie. sunce u zenitu. 25 R. Ρ. Thespis. Willetts. Eliade. 350—51. Gaster. 58 ι dalje. 130 i dalje. nije korišćen zato što je u ovom delu slobodniji u odnosu na francuski prevod. ptice. kao što je to kod Hopija i kod Čirokija. Zemlja je u Tami. str.TU su označeni kao »prostaci iz planine« . str. Palace of Minos. 167 i dalje. 9) a 'po kojem je Minos bio sahranjen u grobu-kripti iznad kog je bio podignut hram posvećen Afroditi. str. Heine-Geldern. јег je zadržao Rea. »Prehistoric Research in the Netherlands Indies«. str. delo.). Beograd. * Naš prevod Knjige mrtvih M. The Indus 42 Ο svetim pećinama. zalazeće sunce. Le Yoga. vid. prev. str. str. jer je zadržao Rea. The Ancient Egyptians. delo. Pikar podseća na predanje koje je preneo Diodor (4. te bi to učinilo nerazumljivim nastavak teksta (prim.. ribe.. str. 245. 28 Up. Piggot. str. II. Yoyote. blaženstvo lcoje dele drveće. str. Sir Mortimer Wheeler. 16. sličnoj smrti. 65 Ali magijske forrnule postupno stiču vrhovnu ulogu. str. 56 Nav. 441 — 444. Ma'at i Harakhtija. 53 U načelu.je. Višića. 233 i dalje. 53 »Kad ti počineš. str. 259—260. 8 To su tri oblika sunca: Khepri. 21 U mesopotamskim književnim tekstovima s kraja III milenijuma. 1983. str. up. naslednici egejske boginje (nav. a »svet tada tone u tišinu«.« Noću se kreću divlje životinje i zmije. Meissner. 52 U načelu. 61 i dalje. cveće. 53 i dalje. str. 310 i dalje. »Das Megalithproblem«. Allchin. 130—31. Ma'at i Harakhtija. Re. 2. Prehistoric India. B. nav. Renfrew. pošto tektonska struktura Stounhendža po svoj prilici podjednako obuhvata i funkciju astronomske opservatorije. glavni praznici su verovatno bili povczani s promenoro godišnjih doba. str. 36 Up. str. IV. »Das Megalithproblem«. MAR. Nezavisna· izdanja S. Up. delo. izlazeće Sunce. Ehnaton s pojedinostima zadiyljujuće svežine pominje čudo zore.»gospodar« zlata. 149. Wilson. 24 Stvarno. Babylonien und Assyrien. str. 239 i dalje. Nilsson. Les religions pršhelleniques. 76—80. videti Μ. 42 Les Remontrances d'Ipu-wer: prev. 173). str. 164 i dal. nav. 268 i dalje. 141 i dalje. i Atuirj. 65—66. 962 i dalje. delo. Mašića. The Minoan Мусепеап Religion. Charles Picard. Erman-Blackman. II Vid.

Ulf Oldenburg. up. str. savez koji je Jebova sklopio sa svojim narodom. de Vaux. što potvrđuje da se u neko staro vreme Е1 još smatrao za tvorca plodnosti zemlje. odeljak 67 : I : 1—8. r5 Ovaj mit je obrazac obreda ltoji se izvodio na početku novog sedmogodišnjeg ciklusa. 39 Ugaritic Manual. neočekivani preokret Mojsijeve sudbine (koji se čudnovato spasao pokolja i uzdigao na faraonovom dvoru).: stvarno. Izrailjci su ostali u Egiptu 430 godina. pošto je ubio egipatskog vojnika kou je udarcima izmrcvario jednog od njegove braće. »Canaanite Mythology«. četrdeset godina hoda kroz pustinju. koje je prouzrokovao jedan faraon naredivši da se pobiju sva prvorođenčad Izrailjaca. do 50. 19 i dalje. 64. a posebno njegov beg u Madijansku pustinju. što prate zapovesti koje se tiču sadržaja objave i kulta. progonstvo. Cyrus H. teofanija na Sinajskoj gori. Podsetimo se na najznačajnije: naseljavanje Jakova i njegovih sinova u Egiptu. The Conflict between El and Baal in Canaanite Religion. i osvajanje Kanaana pod vođstvom Isusa Navina. i objavljivanje božjeg imena. deset pošasti koje je Jehova izazvao da bi faraona primorao na pristanak. Tekstove naveo R. 58. odlazak Izrailjaca i njihcn' prolazak kroz Crveno more čije su vode potopile egipatska bojna kola i vojnike koji su ih progonili.). str. delo. Mojsijeva smrt. preveo Oldenburg. u Knjizi izlaska i u Knjizi brojeva. što je ugled koji će kasnije uživati Baal. prev.»koji ne znaju za žito«. nekoliko vekova kasnije. str. »koji ne znaju za kuće i za gradove«. najzad. u stvarnosti (prim. Reč је ο nizu događaja od kojih je većinu neposredno izazvao sam Bog. nav. 24 . pojavljivanje »plamena ogrvjenog iz kupine« (njegov prvi susret sa Jehovom). str. 185 i dalje. Cross. zadatak koji mu Bog poverava — da izvede njegov narod iz Egipta. 133. str. 21 i dalje. * Lat. Canaanite Myth. Mojsije i izlazak iz Egipta Počeci religije Izrailja ispričani su od 46. Gordon. Prema Knjizi izlaska 12 : 40. poglavlja Knjige postanja.

To su dve neprekidne i besmrtne žrtve. Origini indo-europee. up. JIES. 164. on ne može da govori. nav. I. str. str. 106. kao zemaljsko biće (GHeMON) na Zapadu suprotstavljen nebeskim bićima. Agni je prenosio bogo6 Up. prev. Devoto. str. i budan. 75 i dalje. str. up. str. Up. Notes on Brahman. Ahlstrom. " Dodajmo da je čovek kasnije. ° Već u Rigvedi opažamo težnju da se mnoštvo bogova svede na jedan с«^3!11 piincip: »ono što jc samo Jedno. dok diše.). str. 14 i dalje. druge tekstove u J. 424. str. 52. atmosάρ%τΖ nJeSovih grudi. G. Erik Hamp je ipak uspeo da rekonstruiše zajedničku rec za »žrtvovanje«. 68 i dalje. novije bibliografiie koie su zabeležili Ringgren. Images et Symboles. I.. 2 Jedian deo žrtava ikoje su bile bačene u vatru. 125 i dalje. str. 13 Ime je takođe poznato i u Avesti: Haptahindu. i5 rcfe. 60 i dalje. delo. nadahnuti pesnici nazivaju višestruko« (I. 85. »The Divine Victim« koji navodi sve prikladne delove germanskih i sanskritskih izvora koji se odnose na ljudske žrtve. str. delo. čovek ih neprestano prinosi. str. 223. »dok govori. 1973. čovek ne može da diše i on tada svoje disanje prinosi na žrtvu govoru. Fohrer. str. Dumezil. str. Nadalje koristimo njegove analize. 85 Fohrer. 27 U stvari. 46). Le Yoga. и* •8 Isto. Mitra-Varuna (2. str. Vifnuism and Sivaism. izd. a iz njegovih nogu Zemlja (up. od korena sriđ. 320—22. Histoire. 35 Naročito je Norman V. nav. 27. !7 Drugi tekstovi jasno kažu da je Nebo izišlo iz njegove glave. Les Religions ueUnde. Gonda. delo. str. b . str. Braun (Norman W. de Vaux. Gonda. i iu snu. dok na istoku nailazimo na poimanje coveka kao racionalnog stvorenja (Me NU) koje je suprotstavljeno životinjama. Sve druge žrtve imaju svoj kraj ι 13* 23 . str. nav. To je sigurno uticaj žrtvovanja Puruše — što potvruuje lstovetnost strukture ova dva boga. 264 i dalje. str. Gonda.26 Vid. 27 R. James L. Traite d'histoire des religions. 321 i dalje. 226). Sauve. i on tada svoj govor prinosi na žrtvu disanju. Cross. de Vaux. 43 i dalje. str.rence za tekstove u: J. 424—421. Eliade. viukazuje na ■ asipanje u svim pravcima. • I8· Korišćeni termin je visriđ. 1948). 20 Up. »izbaciti«. 26 Up. * Prema Bibliji — asorskog kralja (prim. Vid. Brown) pokušavao da rekonstruiše ovo kosmogonijsko shvatanje. 128 i dalje.

1. Atman predstavlja zansku suštinu u čoveku. veka. 7 "> . 1). str... VII. (VIII.. UP. D hćib* 0 temi vid. Vid. 3 i dalje. koji su znali za tu pravu zrtvu· nisu prinosili agnihotru« (Kausitaki-BrahmanaUpanišad. 27. Neki od ovih asketa i ekstatičara živeli su na rubu arijevskog društva. 200—237). Ргеша Спапdogja-Up. prava se žrtva sastoji iz đarivanja daha: »ona.. helenisitičkog i ironskos nasleđa u strukturu Vizantiiskopr carstva. Pmstopheles et l'Androgyne. 1. V. 1—15) jedan gospodar objašsvome sinu Švetaketuu kako je prvobitno Biće stvorilo svemjr i čoка: posle stvaranja Biće prožima kosmičke prostore i ljudsiko telo u ђ lIma se nalazi kao što je zrno soli rastvoreno u vodi. 19—24. naročito na najvišim vrhovima. ovim svetom. Brih. Eliade. V. III tom ovog sehr. a nisu РП tom smatrani za »jeretike«. " Ovaj proces će na istočnom Mediteranu omogućiti utiskivanie roman• Kog.vet'°st je rađanje« (đjotir prađanaman). Stari. vratja« Ako obredna trpljenja čine integralni deo vedskog kulta.. агаапјош. a pona Zapadu °' 0ИтрЈ^' u Atini' ali takođe 1 na Kritu. Bilo je. međutim.j ko рпnosi agnihotru ne znajući. isiti je kao neko ko [. a đda"36 1 očuvanje vizantijskih institucija kod Turaka. 4. 9—15.1" <->^°žavan je po celoj Grčkoj. Up. muškarcem i ženom (up. 24.] bi prinosio žrtvu u pepelu« (V. čija su dela dugo i pogrešno pripisivana Dionisiju Areoskih sim 'an'nu koga Је u hrišćanstvo . u Maloj Aziji. 'oru i/vU'vf'onis4e Areopagita — ime je pridato anonimnom grčkom auPaeiti ' . »Spirit Light and Seed«. str. kaže Satapatha Br.učestvuju u prirodi čina (karman). 2. Ш'иУ~l')· °na »je roditeljska moć« (Taitt. 2). 225 i dalje. 1). Up. str. našu studiiu »Cordes et marionettes« (u: Mephistofp l. ne treba izgubiti iz vida prisustvo drugih vrsta asketa i ekstatičara. II. jedva da su i pomenuti u starim tekstovima. VI. drugih koji su 36 U drugom delu iz iste Upanišade (VI. posebno str. 79.A^ogyne. .>>s. Pouka se završava čuvenom formulacijom: »To *7 o 'Уат asi) Švetaketu!« ρ л је ο homologiji žrtvenih vatri sa strukturama zagrobnog sveta. Asketi i ekstatičari: »muni«. Chand. Sam. 5). 1-10.

Pavle. Straiiice koje slede innogo duguju Brelichovitn 42 Kao Kleomed na Olimpijskim igrama 496 (Pauzanije. Delcourt. Knj. str. 48 i dalje. 6 Foucart. Culte. stubac 321—24. 285—86. reference u našem De Zalmoxis α Gengis-Khan. Učenjaci su naročito naglašavali apotropejsku funkciju opscenih izraza. prev. 5 Up. 452—28. 2. prev. 6 Tezej. 7 Denkart.). »sekoše mu telo noževima. delo. 83 i dalje). delo. sti. 8 Engomion poitr les Saints Martvrs u Patrologia graeca. fr. * Stig Wikandar. Edip na Kolonu. svetilište (prim. Der arische Mannerbund. str. 38 Gli eroi greci. str. roneći na pučini. 1219 J dalje. Pindar. Apolodor. Duchesne-Guillemin. nap. nasipa) je osporavano.). 284. 72. 14 Vid. 120 i dalje. Mole. 8. delo.: bez kojeg se ne može (prim. 23. Guthrie. ' Zatspram 5. sud 7akon Је namesto krvne osvete uveo autoritet Države: gradski 20 Vid. 44. tom 40. M. 26 Rose. 41. Handbook. VI.preobratio sv. str. 32 Bakilid. Aurea Catena Homeri. Ο hvarenahu vid. dobija čarobni prsten i k™!1^ jz Hefestovo 'delo — koji će mu omogućiti da uđe u lavirint i da шас njega. str.: mostova.). J. str. str. mytheet cosmogonie. 6). str. str. 9. na primer. Videngren poka*'uje da je reč ο instituciji koja je verovatno stara koliko i indoiranska zajednica (nav. 27 Thćognis. prev. str. 12 Tako je. 392 i dalje. η V42—43.: hram. 338 i dalje. preveo Mole. ** Starogrč. nav. up. Mysteres. str. * Lat. prev. »na grudi mu je prosut rastopljeni metal i tu ostavljen da se ohladi«. Mistična teologija. 4 Zilačenje ovih gephyrismoi (starogrč. c'a umiri dušu žrtve i da ukloni ljagu (miasmu) izazvanu zločinom. fr. . 119. 3. * Drugi arhont u Atini (prim. s Pošto je podsetio na indijske ekvivalente ovih izraza. III. Leveque.). delo. U Fedonu (69 C) Platon smatra da je kažnjavanje grešnika u Hadu i sliku pravednika uveo Orfej. 53. nav. u Zatspramu reč ο inicijaciji Zaratustrc od strane Amahrspanda (avestski Ameša Spenta): pored drugih iskušavanja. prev. 50 i dalje. u stvari. Dela hrišćanrar hiia т а neoP'atoničarskc inspiracije: Nebeska hijerarhija. 6. prevod i komentare u: P. nav. Prim. Sofokle. 313. Crkvena hijeι imena bogova. pod uticajem egipatskih pogrebnih običaja. 7. Widengren. str. 157.

str. 31. redove Molea. prev. 44 Widengren. stx·. 23 Pahlavi Rivavat. delo. 42 Zaehner. učitelj inicijacije. 13 i dalje. Cameron. istr. »Questioni«. 33 Vid. 56. melammu. nav. »Zoroaster. n. Dawn. 24 Zatspram. Up. Duchesne-Guillemjn.1. DuchesneGuillemin. Воусеа (»Haoma. Mole. 10 Meillet. up. Zoroastre. priest of the sacrifice«. Light and Seed«. delo. Anthropos. »Atas-zohr and Ab-zohr«. str. nav. G. 341. 88 i dalje. nav. M. str. str. delo. čarobnjak. 3). itd. '18 Ovo. . str. Marduk) nekog boga i posvećuju njegovu promociju u najviši položaj (up· Baal). 35—36. autor međutim nedavno (u Historia Religionum. 43 Ž. ali on tuda prevuče rukom i ozdravi« (Zatspram. str. 22 : 12—13. M. str. 350. preveo Mole. 47:23. uostalom odgovara slici koju je grčka antika imala ο Zaratustri: filozof (po Aristoksenu. Dimezil je pokazao da je Vohu Manah zauzeo Mitrino mesto u gathama. Duchesne-Guillemin. str. 16 Videti G. Gnoli.. 326) podseća da posle jednog Bikermanovog (Bickerman) članka treba napustiti argument »zaratustrijanskog kalendara«.pojavi se unutrašnjost njegovog stomaka i poteče krv. delo. Podsećamo na mesopotamsko poimanje »plamtećeg sjaja«.). takođe str. 96 i dalje. 167. str. str. Widengren. 334). 367— 68. str. Gnoli (pored ostalog: »Lichtsymbolik in Alt-Iran«). 46 Poznajemo značenje ovog mitskog motiva: gradnjom hrama na nebu. 452 (up. Duchesne-Guillemin. svuda. 14 Up. delo. nav. 98.). članovi panteona proslavljaju pobedu (često kosmogonijskog tipa.: stvarno u stvarnosti (prim. nav. * Lat. delo. 23 Up. 151. takođe Widengren. »Ouestioni sull' interpretazione della dottrina gathica«. Ovoj . »Questioni«. Trois conferences sur les Gatha. the Herdsman«. str. vid. 15 Up. str. Zaehnera. autor hermetičkih i alhemičarskih rasprava. str. 131. To su karakteristični šamanski postupci. 351 i dalje. 27 Up. 475. naveo Menasce. »hwarenah« i bibliografske reference u našoj studiji »Spirit. La religion đe l'Iran ancien. up. str. Duchesne-Guillemin. nav. § 20 (Kritička bibliografija). 64. druge primere u Gnoli. prev. Воусе. Gnoli. up. up. njegov učenik je bio Pitagora).

prev. Ш. 3 itd. III. odgovara izgradnja svetilišta u čast boga (up. kćeri Minija iz Orhomene. 323. januara — pol. II.).. gr. 2. str. Jehovini proroci. interpoliran. alten Irans. str. februara) u atinskoj četvrti Lenajon. izgleda. fragment. up. Widengren. 94 i dalje. Les Religions de l'Irart. * Ova atinska svečanost u Dionisovu čast svetkovana je u gamelionu. preveo Mole. pa se može sumnjati u njihovu autentičnost. Saošjant je kao konačni spasilac poistovećen sa Zaratustrom. II. naziva je »žena iz Tebe«. 134. »smrtna žena«. str. 126 i dalje. »zrna« ili loze i mit ο njegovom komadanju je tumačen kao predstavljanje »žestine« žitarica ili pravljenja vina. fr. 28 Po Jehovinom nalogu. 280: međutim. koje su rastrgle i proždrale jedinoga od svoje braće (Plutarh. XIV. 53. Fon Rad ih smatra za autentične. nav. Bahantkinje. očigledno. 940 i dalje. Apolodor. str. 310. Ringgren. i Jelisije posle svoje pobede traži od naroda da uhvati 24 Proročanstva ο obnavljanju i ο rajskoj plodnosti kojima se zaključuje delo (9 : 11—15) u korenitoj su protivurečnosti s više puta ponovljenom osudom. str. Euripid. 53 Pahlavi. Teogonija. III. 10 Ali su ideju vaskrsenja već pripremili teologija (Jehovina svemoć) 14 Ovaj je govor. Knj. a imala je dva hrama i pozorište (pritn. 13 U V veku Teba je postala središte kulta jer se tu Dionis rodio i јег se tu nalazio Semelin grob. 13 Znamo i za druge slučajeve »ludila« koje je Dionis izazivao kada ga ne bi priznali za boga: takav je slučaj Argovih žena (Apolodor. Quaest. 2). već mitografi koje navodi Diodor. 85. Old Testament Theology. II. 4. Die Religionen d. Pritom ipak nije bio zaboravljen otpor iz ranijih vremena. a Hesiod. Herodot. str. 62. 5 Bilo je pokušaja da se Dionis vidi kao bog drveta. § 50). delo. 52 Mole. 2 Ilijada. XXXVIII. mythe et cosmologie. 5. on je svoja proročanstva sabrao u jednoj Pindar. 138. Rivayat 16 B. 55 Nyberg. a jedna od pouka . Culte.mitološkoj temi na zemlji. 146. sedmom mesecu staroatičke godine (pol. 2. nalazila se pod areopagom. 299 e). koja je bila i posvećena ovom bogu. a prema nekim kasnijim predanjima ι potiče od Prorokovog semena koje je čudnovato sačuvano u jezeru Kasaoja.

II. relig. Mistično poistovećeni sa mesožderima čija su imena nosili (šakali. Nat. vadili im utrobu i proždirali goveda. 18. delo. ■ * Starogrč. Arnobe. Adv. Ates je inače bilo božanstvo Frigijaca i Liđana koje je izjednačeno s Dionisom (prim. predvodnici Menada iz Delfa: »Da je Oziris isto što i Dionis. 110— 111. Firmicus Maternus. Kliment Aleksandrijski. 6. Ajzler (Eisler) je skrenuo pažnju na Ajsaul (Isawiya) koji su obredno jeli presno meso (što se nazivalo frissa. adepti su kidali. Jedenje presnog mesa je pratio mahniti ples veselja »da bi se plašljivo uživalo u zanosu i bilo u vezi s bogom« (R. 2. 17. Orphica fragmenta. od glagola farassa.Bahantkinja je sigurno glasila: ne treba odbaciti nekog boga zato što se smatra da je »nov«. koze. »iskidati«). 2. macke. ko to može bolje znati od vas koja vodite Tijade. De errore prof. panteri. ovnove.). V. lavovi. vukove. Plutarh se. prev. ovce. psi). 26 Delcourt. nav. 200. tekstove je preneo Kern. Brunel). R. Protrep. 19. 155. "> Rode (Rohde) je širenje Dionisove ekstatičke religije upoređivao s epidemijama konvulzivnih plesova u srednjem veku. vas koju su vaši otac i rnajka uputili u Ozirisove misterije?« . str. pošto je govorio ο čerečenju Ozirisa i ο njegovom vaskrsenju. obraća svojoj prijateljici Klei. usklik mističnog zaklinjanja. str.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful