BIBLIOTEKA

KARIJATIDE
Osnivač SVETOMIR LAZAREVIĆ 1900—1939

Urednik MILUTIN STANISAVAC

Beograd, 1991.

ISTORIJA VEROVANJA I RELIGIJSKIH IDEJA
1 Od kamenog doba do Eleusinskih misterija

Napisao

Mirča Elijade

PROSVETA

Naslov originala

Mircea Eliade HISTOIRE DES CROYANCES ET DES IDfiES RELIGIEUSES
1. De l'age de la pierre aux mysteres d'Eleusis © Payot, Paris 1989

Prevela BILJANA LUKIĆ Recenzenti MILAN KOMNENIĆ MILUTIN STANISAVAC

PREDGOVOR

Istoričaru religije značajno je svako ispoljavanje svetog; svaki obred, svaki mit, svako verovanje ili božanski oblik odražavaju iskustvo svetog, te prema tome podrazumevaju pojam bića, značenja i istine. Kao što sam rekao drugom prilikom, »teško je zamisliti da bi ljudski duh mogao da deluje bez uverenja da u svetu postoji nešto što je nepovratno realno; takođe, nemoguće je zamisliti kako bi se mogla pojaviti svest a da se čovekovim porivima i iskustvima ne prida neko značenje. Svest ο nekom realnom i značenjski osmišljenom svetu blisko je povezana sa otkrićem svetog. Iskustvom svetog, Ijudski duh je dokučio razliku između onog što se ispoljava kao stvarno, moćno, bogato i značenjsko, i onoga što je lišeno tih osobina, odnosno, haotičnog i opasnog toka stvari, njihovog slučajnog pojavljivanja i iščezavanja lišenog svakog smisla« (La Nostalgie des Origines, 1969, str. 7). Ukratko, »sveto« je samo element strukture svesti, a ne neki stupanj istorije te svesti. U najstarijim slojevima kulture živeti kao Ijudsko biće samo је po sebi religiozni čin, jer prehranjivanje, seksualni život i rad imaju sakramentalnu vrednost. Drugim rečima, biti — ili čak, postati — čovek znači biti »religiozan« (isto, str. 9). Razmatrao sam dijalektiku sakralnog i njegovu morfologiju u kasnijim publikacijama, od Istorije religija (Traite d'Histoire des Religions, 1949) pa sve do male knjige koja se odnosi na Australijske religije (Religions australiennes, 1972). Ova knjiga je zamišljena i priređena iz drugačije perspektiive. S jedne strane, analizirao sam ispoljavanje svetog hronološkim redom (gde je važno da se ne zameni »doba« nekog religioznog shvatanja sa datumom prvog dokumenta koji ο njemu svedoči); s druge strane, a u onoj meri u kojoj je to dopuštala dokumentacija — insistiгао sam na krizama vezanim za utemeljenost i, naročito, na kreativnim momentima različitih tradicija. Ukratko, pokušao sam da osvetlim najvažnije priloge istoriji religijskih ideja i verovanja. Svako manifestovanje svetog značajno je za istoričara religija; ali, je isto tako očigledno da struktura boga Anu, na primer, ili teogonija i kosmogonija koje prenosi Enuma eliš, ili saga ο Gilgamešu, bolje

otkrivaju religioznu kreativnost i originalnost Mesopotamije nego, na primer, apotropejski obredi protiv Lamaštua ili mitologija boga Nusku. Ponekad, značaj neke religiozne tvorevine otkrivaju i njene potonje valorizacije. Osrednje smo obavešteni ο Eleusinskim misterijama i ο najranijem orfizmu; međutim, to što je evropska elita njima opčinjena već dvadeset vekova predstavlja religioznu činjenicu od najvećeg značaja, čije posledice još nismo procenili. Sigurno, eleusinske inicijative i tajni orfički obredi, koje su slavili neki pozni autori odslikavaju mitologizujuću gnosu i grčkoorijentalni sinkretizam. Ali, upravo je to shvatanje Misterija i orfizma uticalo na srednjovekovni hermetizam, italijansku renesansu, »okultne« tradicije XVIII veka i na romantizam; i upravo su Eleusinske misterije učenjaka, mistika i aleksandrijskih teologa nadahnule evropsku mođernu poeziju, od Rilkea do T. S. Eliota i Pjera Emanuela. Možemo raspravljati ο vrednosti kriterijuma izabranog za razgraničavanje velikih doprinosa istoriji religijskih ideja. Njega, međutim, potvrđuje razvoj brojnih religija; jer upravo zahvaljujući dubljim krizama i tvorevinama koje su otuda proizišle, religiozne tradicije su uspele da se obnove. Dovoljno је setiti se slučaja Indije, gde su napetost i beznađe izazvani religioznom devalorizacijom bramanske žrtve stvorili čitav niz izuzetnih tvorevina (Upanišade, uobličavanje tehnika joge, poruke Gautame Bude, mistična pobožnost, itd.), od kojih svaka, u stvani, predstavlja drugačije, smelo rešenje iste lcrize (vidi poglavlja IX, XVII, XVIII, XIX). Godinama sam razmišljao ο kratkom i sažetom delu koie bi se moglo pročitati za nekoliko dana. Jer čitanje izjedna najbolje otkriva suštinsko jedinstvo religioznih pojava, a istovremeno i neiscrpnu novinu njihovih izražavanja. Čitalac takve knjige bio bi doveden pred vedske himne, Brahmane i Upanišade samo nekoliko sati pošto bi se upoznao sa idejama i verovanjima paleolita, Mesopotamije i Egipta; otkrio bi Šankaru, tantrizam i Milarepu, islam, Joakima iz Flore ili Paracelzusa, pošto meditirajući probdeo noć nad Zaratustrom, Gautamom Budom i taoizmom, nad helenskim misterijama, razvojem hrišćanstva, gnosticizmom, alhemijom ili mitologijom ο Gralu; susreo bi prosvetitelje i nemačke romantičare, Hegela, Maksa Milera, Frojda, Junga i Bonhefera tek pošto bi prethodno otkrio Kecalkoatla i Virakoču, dvanaest Alvara i Grigorija Palamu, prve kabaliste, Avicenu ili Elisaiju. Na žalost, ta kratka i sažeta knjiga još niie napisana. Pomirio sam se s tim da za sada objavim jedno trotomno delo, ti nadi da ću ga možda svesti na jedan tom od oko četiri stotine stranica. Taj kompromisni oblik izabrao sam iz dva razloga: s jedne strane, čini mi se zgodno da navedem izvestan broj značajnih i nedovoljno poznatih tekstova; s druge strane, hteo sam da studentima stavim na raspolaganje dovoljno razrađene kritičke bibliografije. Sveo sam tako na najmanju moguću meru broj napomena na kraju stranice, a u drugom delu knjige sakupio bibliografije i razmatranja nekih aspekata koji su u tekstu prećutani ili samo uopšteno pomenuti. Tako se knjiga može čitati u kontinuitetu, izbegavajući prekide koje bi izazvali razmatranje

Svest ο tom jedinstvu duhovne istorije čovečanstva skorašnje je. znatno doprinosi poznavanje Kalidase. Nastojao sam da u svaki ovaj deo unesem ono najbitnije iz novije kritičke bibliografije. da svako istorijsko proučavanje podrazumeva izvesnu bliskost sa opštom istorijom. kakva god bila njihova »specijalnost«. nisam pominjao izdanja na skandinavskim. praznom i u celini uzev sterilnom. još nedovoljno usvojeno otkriće. U toku čitanja. trude da prate napredak do kojeg se došlo u srodnim oblastima i ne ustežu se da studente upoznaju s različitim problemima koje postavljaju druge discipline. odnosno Dostojevskog ili Prusta. koji se zajedno nalaze u drugom delu knjige. od 1956. prema tome. na univerzitetu u Bukureštu. najzad. drama No ili Мајтипа hodočasnika. ne zaboravljajući ni radove sa čijom se metodološkom orijentacijom ne slažem. Prema tome. Reč je jednostavno ο tome da se ne izgubi iz vida duboko i nedeljivo jedinstvo istorije ljudskog duha. Knjige u kojima se ta materija sažima ili populariše obično su predstavljene ргеgledom naslova na kraju poglavlja. Ovde nije reč ο nekom pseudoenciklopedizmu. delim uverenje onih koji smatraju da izučavanju Dantea ili Šekspira. slovenskim ili balkanskim jezicima. . na Školi visokih studija 1946. Transliteraciju imena i orijentalnih termina pojednostavio sam kako bih olakšao čitanje.izvora i izlaganje ο stanju nekih pitanja. ni najstroža »specijalizacija« ne oslobađa naučnika obaveze da svoja istraživanja postavi u perspektivu opšte istorije. Njegov značaj za budućnost naše discipline ocenićemo u poslednjem poglavlju trećeg toma. u ovoj se knjizi ponavlja ono najbitnije iz predavanja ο istoriji religije koje sam držao od 1933. na Cikaškom univerzitetu. Osim retkih izuzetaka. Struktura ove Istorije verovanja i religijskih ideja zahtevala je složeniji kritički aparat. i zatim. student se može upoznati sa pregledom problematike i s bibliografijom. do 1938. «V Izuzev nekoliko poglavlja. podelio sam poglavlja na manje delove koji imaju svoj broj i podnaslov. i 1948. Smatram. Pripadam onoj vrsti istoričara religija koji se. Takođe.

zahvaljujem gospođi Mišel Fromentu (Michel Fromentoux) i gospodi Žan-Liku Benoziljou (Jean-Luc Benoziglio) i Žan-Liku Pidu-Pajou (Jean-Luc Pidoux Payot) koji su se potrudili da od samog početka prate ovaj tekst. tačnije. istorija religija. Takođe. i živima i mrtvima. ni ova knjiga ne bi mogla biti privedena kraju bez nrisustva. Svima njima. istoričara religija: on u stvari pokazuje savršeno prerušavanje »svetog«. fenomenologija i nova hermeneutika. godine naovamo. Kao ni drugi moji spisi od 1950. Čikaški univerzitet. pažnje i odanosti moje žene. Proces je od izuzetnog značaja za. za koju smo spremni da ustvrdimo da je jedina. Ε. septembar 1975. kolega i studenata. njegovo poistovećivanje s »profanim«. . Sa radošću i zahvalnošću ispisujem njeno ime na prvoj stranici onoga što će možda biti moj poslednji doprinos disciplini koja nam je draga. Μ. Reč je ο poslednjoj etapi desakralizacije. ali značajna religiozna tvorevina modernog zapadnog sveta.Upravo u tom poslednjem poglavlju razmotrićemo i krize koje su izazvali zagovornici redukcionizma — od Marksa i Ničea do Frojda — kao i doprinose koje su donele antropologija. * Tokom pet godina rada mnogo sam naučio od svojih učitelja. odajem najiskrenije priznanje.

primena tih oruđa nije ograničena određenom situacijom ili izvesnim specifičnim trenutkom. »Pripitomljavanje« vatre Nećemo ovde raspravljati ο problemu »hominizacije«. 605 i dalje. Ali. i pored njegovog značaja za razumevanje fenomena religioznosti. projektovana počev do središnje ose »gore« — »dole«. praljudi su povrh toga izgrađivali i »oruđa za izradu oruđa«. aglomeracija i nastambi. a poznati su čak i slučajevi kada ih oni oblikuju. . prostor se organizuje u strukturu koja je nepristupačna prehominidima. Znamo da izuzetni polet tehnologije u poslednja dva 1 Iskustvo orijentisanog prostora još je blisko čoveku modernih vremena mada on više nije svestan njegove »egzistencijalne« vrednosti. desno-levo i gore-dole. Dovoljno je da podsetimo kako već usporavani položaj obeleža\a prevazilaženje stanja primata. prostor se sada organizuje oko ljudskog tela. Ovo iskustvo prostora uređenog oko nekog »središta« objašnjava značaj egzemplarnih podela i deoba teritorija. Najstarije kamenje za ko. Korišćenje oruđa osvetljava još jednu. i njihovu kosmološku simboliku1 (up.2 Veoma spor tehnološki napredak ne podrazumeva i istovetan razvoj inteligencije. sečenje (što је čin koji se razlikuje od kidanja zubima ili grebanja noktima).I POGLAVLJE ΝΑ POČETKU MAGIJSKO-RELIGIOZNO PONAŠANJE PRALJUDI 1. Polazeći od tog prvobitnog iskustva — od osećanja »bačenosti« usred nekog na izgled bezgraničnog. ne može se dugo živeti u vrtoglavici izazvanoj dezorijentacijom.e znamo bilo ie izrađeno imajući u vidu neku funkciju која niie bila predviđena stmkturom ljudskog tela. isto toliko presudnu razliku u odnosu na način egzistencije primata. recimo. unapred spremni da se njima posluže. Oruđa za izradu oruđa. Tačno je da izvesni majmuni koriste predmete kao da su »alatke«. i to u četiri vodoravna smera. Drugim rečima. njihovo korišćenje oruđa mnogo je složenije. Praljudi ne samo da se služe oruđima. str. Ukratko. Na nogama se može ostati samo u budnom stanju. »Approaches to the Social Life of Earliest Man«. Orientatio. 2 Vid. kao što je to slučaj sa majmunima. § 12). Karl Narr. oni ih čuvaiu uza se. štaviše. Podiednako je važno navesti i to da ta oruđa ne predstavljaiu nrodužetak telesnih organa. već su sposobni i da ih izrađuju. kao da se prostire naprednazad. Zahvaljujući uspravnom položaju. nepoznatog i pretećeg prostora — izgrađuju se različiti oblici orientationem: jer.

izraze snaga i raspon ovde treba shvatiti u njihovom najjačem i najdramatičnijem značenju. Samo. Najstariji »dokument« koji svedoči ο korišćenju vatre potiče iz Ču-ku-tjena (oko ~ 600000). 34. iednako je »žrtvovanju« u kojem su žrtve izmenjive. Ali. Što se tiče nesvesnih aktivnosti — snova. mogućnost da se ona proizvede. Trebalo je podsetiti na ovih nekoliko dobro poznatih činjenica kako se. »mistična solidarnost« sa divliači proističe iz srodnosti između ljudskih društava i životinjskog sveta. i to na više područja. ili. kao što je već primećeno. »Pripitomljavanje« vatre. takva razlika ne postoji. mekušci i ostalo što su sakupljali žene i deca nije bilo dovoljno da se obezbedi preživljavanje vrste. Staviše. kao i da su upražnjavali određene obrede. prikrivene — hiljadama godina posle iščezavanja paleolitskih civilizacija. pripitomljenu. Tehnološko mirovanje je obezbedilo preživljavanje praljudi. čitajući analize koje će uslediti. praljudi su živeli od lova. uspeli da prevaziđu svoie »pretke«. Lov je uslovio podelu poslova u zavisnosti od pola. fabuliranja. — pretpostavlja se da se one ni po snazi a ni po rasponu ne razlikuju od onih koje nalazimo kod naših savremenika.veka nije bio praćen i odgovarajućim razvojem inteligencije zapadnog čoveka. postajući mesožderi. nap. hominidi su. ali je sasvim verovatno da se to »pripitomljavanje« zbilo mnogo ranije. 29. iz toga proizilazi da su oni dobro znali za verovanja. I konačno.3 Naglasimo da su se sve ove koncepcije uspostavile tokom poslednjih fiaza procesa »hominizacije«. Ubiti ulovljenu životinju. Walter Burkert. jer. Tokom nekih dva miliona godina. vizija. Up. neprestano proganjanje i nbijanie divljači najzad je stvorilo jedan sistem odnosa sui generis između lovca i pobijenih životinja. nego su i ljudi žrtvovani namesto životinja. kod mesoždera. voće. korenje. »Neprozirnost« preistorijskih dokumenata Ako se smatra da su praljudi »potpuni ljudi«. itd. Homo necans. i u celom životinjskom svetu. ne bi izgubilo iz vida da se preistorijski čovek već ponašao kao biće obdareno inteligencijom i maštom. Podsetimo se sada da se »mistična solidarnost« lovca i njegovih žrtava otkriva samim činom ubijanja. kasnije. što će reći. sir. 3 Ova izuzetno stara ideja još je bila živa u doba mediteranske antike: ne samo da su životinje zamenjivale ljudske žrtve (što je bio svuda rasprostranjen običaj). Jer čovek je krajnji proizvod odluke donesene »na početku Vremena«: reč je ο odluci da se ubrje kako bi se moglo živeti. One su još delatne — izmenjene. prolivena krv u svemu ie jednaka Ijudskoj krvi. Uskoro ćemo se vratiti na ovaj problem. 2. U stvari. pojačavajući na taj način »hominizaciju«. mašte. označava konačno razdvajanje praIjudi od njihovih zooloških prethodnika. prevrednovane. . sačuva i prenosi. »svaka inovacija podrazumevala je i pogibelj kolektivne smrti« [Andre Varanjak/Andre Varagnac].

sasvim izvesno. Prva tehnološka otkrića — preobražaj kamena u oruđe za napad ili odbranu. postoji. što je podstaklo brojna verovanja. U stvari. jer u ovom slučaju ono što valja imati u vidu nije anatomsko-osteološka struktura praljudi (која je. oslikani oblutak i skulpturice od kosti i kamena. hematit). kada su upravo bile otkrivene analogije s primatima. priviđenja. zagovornici »nereligioznosti« trebalo bi da donesu dokaze u prilog svoje hipoteze. Ovde nećemo sada razmatrati kratofanije i hijerofanije kamena. Drugim rečima. ako se danas slažemo oko činjenice da su praljudi imali »religiju«. Ali reč је ο nesporazumu. ali »neprozirni« i dosta jednoobrazni: to su ljudske kosti. i da nisu nadahnula izvestan broj mitoloških epizoda. zahvaljujući Frojdovom geniju otkrile postojanje jednog »jezika« izuzetno dragocenog za poznavanje čoveka. ili ο strelama koje lete kroz oblake. ako postavimo pitanje »religioznosti« ili »nereligioznosti« preistorijskih ljudi. kao što su tvorevine nesvesnog — snovi. Verovatno je da se teorija »nereligioznosti« praljudi nametnula u vreme evolucionizma. kao i mitologiju Ijudskih skupina које su ostale na stupnju lova i ribolova. ovladavanje vatrom — nisu samo osigurala Dređivljavanje i razvoj ljudske vrste. teško je poverovati da oruđa nisu bila u vezi sa svetim. kamena ili metala — još je očuvana među evropskom populacijom. najčešće lobanje. i to ne samo u folkloru.Jer. itd. iskustvo svetog predstavlja jedan od elemenata strukture svesti. Magijsko-religiozna vrednost nekog oružja — od drveta. naime. mitove i legende. Ali većina tih »dokumenata« pre orinjasjena (~30000). izvestan broj »dokumenata-svedočanstava« ο životu praljudi i nadamo se da ćemo jednoga dana uspeti da odgonetnemo njihovo religiozno značenje. Ipak. što će reći oruđa. nadamo se da je na osnovu tih »dokumenata« moguće uobličiti jedan »jezik«. sanjarije. umetnički predmeti — i unutar granica onoga što ćemo istraživati. jasno odrediti kakav je bio njen sadržaj. Dovoljno je ispitati ulogu oruđa u religioznom životu. razni predmeti pronađeni u grobovima. Drugim rečima. ti »dokumenti« su prilično brojni. stena i šljunka. a ona ukazuju na inteligenciju koja se može definisati samo kao »Ijudska«. ona su isto tako stvorila čitav jedan univerzum mitsko-religioznih vrednosti. Ipak. ne otkrivaju ništa osim sopstvene upotrebne vrednosti. probadaju demone ili obrazuju lestvice do neba. Da bismo bolje prosudili šta nam sve to obrađeno kamenje praljudi ne . Ali. pigmenti (na prvom mestu crveni oker. Tek od mlađeg paleolita imamo gravire i pećinsko slikarstvo. kako smo već istakli. kao što su podsticala i hranila stvaralačku imaginaciju. kamena oruđa. Podsetimo se samo mitologija u vezi s kopljima koja se zabadaju u nebeski svod i omogućavaju penianje na nebo. U izvesnim slučajevima — grobnice. čitalac će za to naći primere u jednom poglavlju naše Istorije religija. — koje su. slična odgovarajućoj strukturi kod primatai već su to njihova dela. istraživači nisu sasvim bespomoćni. Zahvaljujući oružju-projektilu posebno je osvojeno »ovladavanje daljinom«. sigurni smo da postoji barem »religiozna« intencija. teško je. dotle smatrane apsurdnim ili beznačajnim. itd. (možda) i nemoguće.

što podrazumeva verovanje da Gospodar životinja pažljivo motri da lovac ubije samo ono što mu je potrebno da se prehrani. kosti. Svaki. zbog toga se lobanja i duge kosti izlažu na granama ili na uzvisinama. sanjali.oda duša ubijene životinje šalje se u njenu »duhovnu postojbinu« (up. Jagdritten«. kao i da će Gosoodar životinja učiniti da na skeletu nikne novo meso). Izlažemo se opasnosti. »Jager u. st. izdanje). Inače bi nam ova semantička neprozirnost nametnula sasvim pogrešno razumevanje istorije kulture. nadali se. Štaviše. Ali prve arheološke podatke koji govore ο religioznom univerzumu paleolitskog lovca nalazimo u zidnoj franko-kantabrijskoj umetnosti 30000). da pojavljivanje nekog verovanja pogrešno vežemo za datum kada je ono prvi put4 jasno potvrđeno. na prvom mestu ο oružju. kod nekih nai. . izvesni običaji ukazuju na »tajne zanata« u vezi sa radom u rudnicima. može da otkrije samo svoju tehnološku namenu. Kada. posebno lobanja. da duše mrtvih mogu preći u životinje. razlikujemo pratioce ili teriomorfne »duhove čuvare«. i da se hrana ne rasipa. ribolova i sakupljanja plodova. preistorijska ili savremena. izmiče nam. neka religiozna ponašanja svojstvena su civilizacijama lovaca: ubijanje životinja predstavlja obred. 511—13. treba se setiti barem nekih verovanja i mitologija ο oruđima. 5 Da pojednostavimo. u metalno doba. III (1959). Haeckela. »svetkovinu medveda« kod Ainua i 4 Strogo primenjena ova metoda bi dovela do toga da se germanske bajke datiraju između 1812—1822. imaju istaknutu obrednu vrednost (verovatno zbog toga što se verovalo da se u njima nalazi »duša« ili »život« životinje. Treba. Religion in Geschichte und Gegenwart (3. najzad. ali da su obdarene natprirodnim moćima: verovali su da se čovek može pretvoriti u životinju i vice versa. Primitivni5 lovci smatrali sn da su životinje slične ljudima. ali sve ono što su njen proizvođač ili njeni vlasnici u vezi sa njom mislili. jer te tradicije. kada su ih objavili braća Grim. neoprezno bi bilo poverovati kako je tu reč ο potpunoj novini. međutim. ako ispitamo verovanja i religiozna ponašanja savremenih lovačkih naroda. postajemo svesni skoro potpune nemogućnosti da se dokaže postojanje ili nepostojanje sličnih verovania kod praljudi. na primer. bar pokušati da se »zamisle« nematerijalne vrednosti preistorijskog oruđa. božanstva kao što je Vrhovno biće-Gospodar životinja. Токош nekih dva miliona godina praljudi su živeli pre svega od lova. da postoje misteriozni odnosi između neke osobe i neke pojedinačne životinje (nekada se to zvalo nagualizam). s metalurgijom i s izradom oružja. koja istovremeno štite i divljač i lovce.može preneti. osećali. barem delimično. Neka alatka. produžavaju nasleđe iz kamenog doba. »Semantička neprozirnost« ovih preistorijskih dokumenata ne predstavlja izuzetak. Što se tiče natprirodnih bića čije je postojanje potvrđeno u religijama lovaca. duhove iz guštara i duhove različitih životinjskih vrsta. čak i savremeni dokument »duhovno je neproziran« sve dok ne uspemo da ga odgonetnemo uključujući ga u sistem značenja. koristimo sintetizovano izlaganje J. S druge strane.

Kao što smo mnogo puta ponovili: verovanja i ideie se ne mogu pretvoriti u fosile. 31 i dalje). obrednog ili profanog. Koliko se takvih verovanja i takvih ceremonija može identifikovati na osnovu arheoloških dokumenata kojima raspolažemo? Veoma malo — tek prinošenja na žrtvu lobanja i dugih kostiju. Ostaviti praznim čitav jedan period u istoriji ljudskog duha povlači opasnost od toga da se podrži ideja po kojoj se tokom sveg tog vremena duhovna aktivnost ograničavala na čuvanje i prenošenje tehnologije. Ni ovo objašnjenje. Maringeor. Videti ipak Miiller-Karpe. Roper. Takvo mišljenje. 240.). podjednako odbacuje i Blanovo objašnjenje (isto. str. a zatim je proširen otvor na zatiljku da bi se mozak izvadio i obredno pojeo. itd. nije jednodušno prihvaćeno. Simbolička značenja pogreba Nema sumnje da su skeleti najstariji i najbrojniji »dokumenti«. Nikad nećemo dovoljno naglasiti bogatstvo i složenost religiozne ideologije lovačkih naroda — i skoro potpunu nemogućnost da se dokaže ili porekne njeno postojani'e kod praljudi. pošto ubije svoju prvu divljač. delo. potrebno je da barem ukažemo na određene analogije preko kojih možemo indirektno da ih osvetlimo. Homo faber bio je podjednako i homo ludens. Međutim. str. Stoga je nekim naučnicima bilo draže da ο idejama i verovanjima praljudi ne kažu ništa. . međutim. Α pošto se njegova verovanja i religiozna praksa ne mogu rekonstruisati. itd. Blan (Blanc) objasnio sakaćenje jedne neandertalske lobanje.6 6 Leroa-Guran nije ubeđen da је čovek bio ubijen i pojeden (Les Religions de la prćhistoire. koji nije priznavao postojanje antropofagije u Ču-ku-tjenu (nav. Tako je i A. na primer u Ču-ku-tjenu (u jednom sloju koji se datira oko ~ 400000—300000). C. Κ. međutim.Giliiaka). Mada je ova pretpostavka verovatna. čuvanje lobanja može se objasniti religioznim razlozima. 44). i njihovo postojanje postavilo je neke probleme. Počev od mustjerske epohe 70000—50000) sa sigurnošću možemo govoriti ο pogrebima. nego je i pogubno za poznavanje čoveka. Opat Brej (Breuil) i Vilhelm Šmit (Wilhelm Schmidt) pominju običaj koji postoji kod Australijanaca i drugih primitivnih naroda® da se lobanje mrtvih srodnika čuvaju i prilikom seoba nose sa sobom. str. Ove činjenice podjednako su tumačene kao dokaz ljudožderstva. Ova radikalna metodološka pozicija nije lišena opasnosti. Μ. ili lobanja i duge kosti (Samojedi. ne samo što je pogrešno. kod nekih sudanskih na roda mladić. takođe postoji običaj da se Vrhovnim bićima ponudi po jedan komad od svake ubijene životinje (Pigmeji i crnci sa Filipina. 20). Pošto nije reč ο grobovima.). pronađene u pećini na Kirkinom brdu: čovek je bio ubijen udarcem koji mu je smrskao desnu očnu duplju. str. 230 i dalje. Altsteinzeit. »A Survey of evidence for intrahuman killing in the Pleistocene«. tom krvlju premazuje zidove neke pećine. lobanje i donje vilice našli smo i u mnogo starijim naseljima. umesto da ih rekonstruišu na osnovu poređenja sa civilizacijama lovaca. 3. sapiens i religiosus. većina naučnika je nije podržala.

Izgleda da je postojanje verovanja u zagrobni život dokazano još od najstarijih vremena. Ali neke pogrebe isto tako možemo tumačiti kao meru opreza protiv mogućeg povratka pokojnika. sa lažnim očima. od Cu-kutjena pa sve do zanadnih obala Evrope. najpoznatiji je primer ženske lobanje iz Madazila. ne treba zaboraviti da »prosto i obično ostavljanje tela u čestarima. ogrlice). str. a možda i vezivana. Lobanje i kosti životinja koje su otkrivene pored grobova verovatno su ostaci obrednih obeda.rasirenost njihovih komnnikacija. Tu treba dodati i groblje u pećini Monkarmel. alco ne i prinošenja žrtve. 7 Leroa-Guran. označava nadu u »ponovno rođenje«. Taj zagrobni život mogao je biti čisto »duhovni«.9 U starijem paleolitu praksa sahranjivanja je. znamo. tela su bila savijana. komadanje udova. prepuštanje tela pticama. »simbol« života. »The Birth of Symbology«. Od važnijih primera pogreba sa magijsko-religioznim značenjem navedimo one iz Tešik Taša u Uzbekistanu (dete okruženo rogovljem kozoroga). str. naime. nego da. R. sve raširenija. ne znače i nepostojanje ideje ο zagrobnom životu«.7 Verovanje u zagrobni život još više је potvrđeno pogrebima. što je obredna zamena za krv. 62). Tela premazana crvenim okerom pokopavaju se υ jame u kojima je pronađen i izvestan broj ukrasnih predmeta (školjke. vern t ema Leroa-Guranu. Dart. ležala jedna ljudska »dok" ^odajmo da su drugi naučnici smatrali da je broj autentičnih . privesci. za brojne slučajeve namernog pokapanja u fetalnom položaju. ali koje? Pre svega. ne bismo mogli da shvatimo trud koji su ljudi ulaeali da bi pokopali telo. uopšte se ne isključuje mogućnost da savijeni položaj umrlog ne odaje strah od »živih leševa« (taj strah je dokazan kod nekih naroda). u Dordonji (više grobova na brežuljku sa spremištem oruđa od oblutalca). 9 Novija arheološka otkrića su pokazala da je hematit bio vađen u ]e™°m rudniku u Svazilendu još pre 29.000 godina. u takvim slučajevima. str. dakle. Eksploatacija hematita se u ovim rudnicima Afrike nastavila шкот desetina hiljada godina. ili one iz Ferasija. Običaj da se leševi posipaju okerom veoma je i vremenski i ргоstorno raširen. Problem je važan. izgleda. što će reći shvaćen kao postegzistencija duše. sa deset grobova. Otkriće slične eksploatacije pored BalatonJezer»a' oko ~ 240ппprikazuje tehnološke mogućnosti paleolitskih of } . nagli beg iz naselja u kojem se ostavlja telo. . Ne treba sumnjati da je ukop umrlih morao imati neko obrazloženje. i to na osnovu korišćenja crvenog okera. a još pre 43. »The antiquity m South Africa«. S druge strane. u Australiji. lične predmete pokojnika smatra »veoma diskutabilnim« (nav. u Africi do Rta dobre nade. verovanje potkrepljeno javljanjem mrtvih. Još se raspravlja ο autentičnosti i značenju ponuda u hrani ili predmeta položenih u grobove. u Americi sve do Ognjene zemlje.000 godina u Rodeziji. u snovima. Tasmaniji. Leroa-Guran (LeroiGourhan) to »pogrebno kućanstvo«. iz Crkve svih svetih u Korezi (u jami u kojoj počiva telo nađeno je mnoštvo oruđa od oblutaka kao i komadi crvenog okera8). Ο religioznom značenju grobova veoma se sporilo. 21 i dalje. postavljene na vilicu i na rog severnog jelena. delo. Up. A. 54. naprotiv. reč je ο »hrpi otpadaka hrane na kojoj je. relikvlja° 57^ namene' a svakako deplasirana. odnosno. inače.

pokazuje ljudima mesto gde treba da kopaju raku i odlazi. Kao što primećuje Rejčel-Dolmatov. da bi se pojmilo bogatstvo i dubina religioznih simbola koji su sadržani u na izgled tako jednostavnim ceremonijama. Na dno groba postavlja se sitno zeleno kamenje.prisustvo takvih predmeta podrazumeva ne samo verovanje u zagrobni život pojedinca. godine kod Indijanaca Kogi. Ceremonija je trajala dva sata. Postojanje sličnih predstava potvrđeno je u širokom rasponu i na različitim stupnjevima kulture. dovoljno je ispitati sahranjivanje kod nekog arhaičnog naroda iz našeg vremena. 1 (1967). . u pitanju je »verbalizacija« umenata« Pronađenih u grobovima mnogo veći. Kuća je zatvorena i ja ću je otvoriti. nego i sigurnost u to da će pokojnik nastaviti svoju osobenu delatnost i na drugom svetu. Jer. gde su uz skelet položena i četiri tajanstvena predmeta lcoja su nazvana »zapovedraičke palice« (nav. pretvarajući se kako je ono isuviše teško. što označava nameru da se sudbina duše usaglasi sa Sunčevim kretanjem. tj. a naročito pretpostavljena religiozna ideologija. šaman (mama) obavlja čitav niz obrednih kretnji i izjavljuje: »Ovde je selo Smrti. ne mogu se »vratiti« na osnovu tih ostataka.11 Pošto je odabrao mesto za raku. to mu polazi za rukom tek deveti put. verovanje u nastavak neke specifične aktivnosti. Reichel-Dolraatoff.12 štaviše. str. na šta ukazuju ponude u vidu ukrasnih predmeta i ostaci obeda. bio skoro nepoznat pre napomena Rejčel-Dolmatova. raka zakopava. Rejčel-Dolmatov (Reichel-Dolmatoff) jer prilično detaljno opisao sahranjivanje jedne devojke iz 1966. barem izvesni grobovi nesumnjivo dokazuju verovanje u nastavak neke posebne aktivnosti posle smrti. rieki arheolog iz budućnosti će. Ali. Revista de la Universidad de los Andes. možemo zaključiti da grobovi potvrđuju verovanje u zagrobni život (što je već bilo naznačeno korišćenjem crvenog olcera) i da donose neka dopunska objašnjenja: sahranjivanje u smeru istoka. postojanje određenih pogrebnih obreda. Kako god bilo. u postegzistenciju u nekom drugom svetu. skoro bez reči. str. plemena koje govori jezikom čibča (chibcha) a koje živi u Sijera Nevadi de Santa Marta u Kolumbiji. Pokojnica je obavijena belim platnom a njen otac ušiva pokrov. simbolika te ceremonije ostala bi nedostupna i nekom savremenom stranom posmatraču koji ne poznaje religiju Indijanaca Kogi. odnosno. a to je opet nada u »ponovno rođenje«. ovde je materica. majka i baba zapevaju neku sporu pesmu. Razon у Fabula. Za sve to vreme. isti autor priznaje autentičnost jednog ligurijskog groba iz orinjasjena. Obredi. u stvari. br. Ja ću otvoriti kuću. Telo se postavlja glave okrenute prema istoku i »kuća se zatvara«. Slede druge obredne kretnje oko groba i najzad svi odlaze. 55—72. 63). Zatim šaman uzaludno pokušava da podigne telo. 11 C. ovde je ceremonijalna kuća Smrti. delo.« Posle toga on objavljuje: »Kuća je otvorena«. 12 On je. »Notas sobre el simbolismo religioso de los Indios de la Sierra Nevada de Santa Marta«.10 Ukratko. pronaći samo skelet s glavom okrenutom prema istoku i nekoliko kamičaka i školjki. otkopavajući grob. kao što piše Rejčel-Dolmatov. školjke i kućica kakvog puža. Prema tome.

Isto tako. što bi izazvalo smrt nekog mladića iz plemena . Kada šaman devet puta odiže telo. godine Behler je istraživao još jednu pećinu. Od 1923. devet meseci trudnoće. devojka bi. Švajcarska). . Emil Behler (Bachler) je pronašao nalazišta kostiju. do 1925. zagrobne ponude dobijaju kosmičko značenje. austrijski Alpi) tri medveđe lobanje postavljene u prirodna udubljenja litice i povezane dugim kostima okrenutim od istoka prema zapadu. Poseban modalitet arheoloških dokumenata ograničava i osiromašuje »poruke« koje su oni sposobni da prenesu. ili u prirodnim udubljenjima stene. Za školjke se vezuje prilično složena simbolika koja nije samo seksualna: one predstavljaju žive članove porodice. otkrivena u Alpima i okolnim oblastima.20 m od tla. Ceremonija se završava konačnim očišćenjem pomoću obrednog opkopa.. pronašao u uećini Salcofenhele (Salzofenhoehle. 4. Herman (Hoermann) otkrio lobanje medveda u udubljenjima na 1. Do sličnih otkrića došli su i drugi preistoričari u raznim pećinama Alpa. ili pak u nekoj vrsti kamenih sanduka. U pećini Drahenloh (Drachenloch. i verbalizacija rake kao »kuće« i »materice« (što objašnjava fetalni položaj tela. Protivurečnosti vezane za nalazišta kostiju Nalazišta kostiju pećinskih medveda. . najznačajnija su ona u pećini Drahenhetli (Drachenhoetli) u Stiriji. našao je nekoliko medveđih lobanja bez donje čeljusti između kojih su bile postavljene duge kosti. jer ako se taj predmet ne bi nalazio u grobu. polegnutog na desnu stranu). treba naglasiti da nam je ta simbolika. čim stigne na drugi svet. one su bile sakupljene i složene ili duž zida. Indijanci Kogi poistovećuju Svet — matericu Sveopšte Majke — sa svakim selom. snovima i ženidbenim pravilima čin »jedenja« kod Indijanaca Kogi simboliše seksualni čin). pre svega lobanja i drugih kostiju.groblja kao »sela Smrti« i »ceremonijalne kuće Smrti«. pa prema tome predstavljaju »seme« koje oplođuje Majku. i u pećini Petershele (Petershoehle) u Frankoniji. Vildenmanlisloh (Wildenmannlisloch). Tu činjenicu nikada ne treba izgubiti iz vida kada se suočimo sa siromaštvom i neprozirnošću naših izvora. prelazeći. podjednako nepristupačna kao i neka paleolitska grobnica. imaju i seksualni smisao (u mitovima. u obrnutom smeru.u Ovde prekidamo analizu religiozne simbolike koju skriva pogreb kod Indijanaca Kogi. predstavljaju najbrojnije ali i najprotivurečnije »dokumente« kada je reč ο religioznim idejama poslednjeg međuledenog doba. »hrana za Smrt«. za čim sledi verbalizacija ponuda kao »hrane za Smrt«. on time ukazuje na povratak tela u stanje fetusa. K. S druge strane. Α pošto je grob poistovećen sa Svetom. i obred »otvaranja« i »zatvaranja« »kuće-materice«. ако јој se pristupi jedino sa stanovišta arheologije. ponude. svakim prebivalištem i svakim grobom. gde je K. Erenberg (Ehrenberg) je 1950. Ali. dok pužev oklop označava »muža« umrle. »tražila muža«. Pored toga. svakom kultnom kućom.

Gas (Gahs) ih je uporedio sa prinošenjem na žrtvu prvog ulova (Primitialopfer) koji se kod nekih arktičkih naroda prinosio Vrhovnom biću. str. Koppers). Al. Maringer. Montespan) možemo »s više ili шапје sigurnosti« govoriti ο prinošenju žrtava. Kobija (Koby) prema kojoj je mnoštvo »nalazišta« lobanja proizvod slučajnosti i samih medveda.) mogu se tumačiti različito. Johanes Maringer (Johannes Maringer) je došao do sledećih zaključaka: 1) na nivou starijeg paleolita (Toralba. Žrtva se sastojala upravo u tome da se na postoljima izlože lobanja i duge kosti ubijene životinje. ili se upražnjavao sve do XIX veka na severnoj hemisferi. U jednoj novijoj studiji ο prinošenju žrtava kod praljudi. 271. Štelmor. itd. »Die Opfer der palaolitischen Menschen«. Za švajcarskog naučnika. kako bi je Gospodar životinja mogao oživeti sledeće godine. što je smatrao za najstariji obred lova. Drugi autori su nalazišta lobanja poredili sa kultom medveda. utoliko pre što prva iskopavanja u pećinama nisu bila zadovoljavajuća.13 13 J. . Majerdorf. Karl Mojli (Meuli) je u tome video samo jedan posebni oblik »sahranjivanja životinja«. Cu-ku-tjen. Nije se podrazumevalo nikakvo božansko biće. Kopersa. koji su se tuda kretali i čeprkali po ostacima lcostiju. Sva ova tumačenja dovela je u pitanje kritika bazelskog istraživača F.Pošto ove skupine kostiju izgledaju kao da su namerno tako ostavljene. 2) dokumenti srednjeg paleolita (Drahenloh. tumačenje tih nalazišta kao mesta prinošenja žrtve Vrhovnim bićima napustili su čak i pristalice V. 3) tek u poznijem paleolitu (Vilendorf. U svakom slučaju. Ovo tumačenje su. Leringen) žrtvovanja nisu potvrđena. lovac je ukopavao ostatke životinje kako bi omogućio njenu reinkarnaciju. Kopers (W. Ed. božanstvu su prinošeni na žrtvu mozak i koštana srž životinje. Leroa-Guran je izjavio da se u potpunosti slaže sa ovom temeljnom kritikom: lobanje zatvorene u kamenim »sanducima«. pored ostalih. 31). onakvim kakav se upražnjava. kult uključuje čuvanje lobanje i dugih kostiju ubijene životinje. Šmita i V. taj je obred jasno pokazivao neposredan odnos između lovca i divljači. prihvatili i Vilhelm Šmit i V. Uostalom. Ova kritika »nalazišta« izgleda uverljiva. naučnici su se usmerili na to da razreše njihovo značenje. 31 i dalje). Petershele. str. odnosno oni delovi koje su lovci najviše cenili. pa čak i u udubljenjima koja se nalaze iznad jednog metra visine. ili u Gospodara životinja. iznenađujuće је bilo to što je ista vrsta »nalazišta« pronađena u brojnim pećinama. ali njihov religiozni karakter (tj. Leroa-Guran priznaje kako postoji »verovatnoća da je u nekim slučajevima čovek preuređivao te kosti« (str. prinošenje žrtava Natprirodnim bićima) nije očigledan. sakupljene pored litica ili okačene u udubljenjima i okružene dugim kostima objašnjavaju se geološkim zbivanjima i ponašanjem samih medveda (nav. delo. Međutim. za ove etnologe to je bio dokaz da su lovci na pećinske medvede iz poslednjeg međuledenog doba verovali u Vrhovno biće.

Samo po sebi. dok su sekutići i očnjaci bili sastrugani ili sasečeni turpijom.14Α pošto tokom iste ceremonije deca zasipaju strelama vezanog medveda.15 Samo. njihove paralele nalazimo kod savremenih arktičkih lovaca. S druge strane.Kao što je trebalo i očekivati. ili su. uostalom. kutnjaci su još bili u izvanrednom stanju. Predložili smo da iz ove perspektive protumačimo otkriće jedne fosilne lobanje mladog mrkog medveda iz Silezije. ша kakve bile razlike između arktičlcih lovaca i paleolitskih ljudi. slučaj i sa istovrsnom aktivnošću »primitivaca« iz naših dana. 15 Up. ili sa semantičkom neprozirnošću dokumenata čija autentičnost izgleda pouzdana. ili »duši« koja počiva u kostima. Treba uvek voditi računa ο brojnosti mogućih tumačenja nekog dokumenta čija je magijsko-religiozna svrha verovatna. str. ne treba zaboraviti da i jedni i drugi imaju istu ekonomiju. oni mu nekom vrstom turpije saseku očnjake i sekutiće kako više ne bi mogao da povredi učesnike ceremonije. Čak i za ovo poslednje verovanje postoje različita tumačenja: životinja se »ponovo rađa« zahvaljujući ili Gospodaru životinja. sačuvane u nadi da će biti prekrivene mesom. . slične scene se mogu različito tumačiti. Maringer. opravdano je upoređivanje preistorijskih dokumenata sa etnološkim činjenicama. J. Kopers je podsetio na »praznik medveda« kod Gilijaka sa Sahalina i Ainua sa ostrva Jeso: pre nego što ubiju mladog medveda. a vrlo verovatno i istu religioznu ideologiju. Prema tome. V. možemo navesti argumente Kobija i Leroa-Gurana protiv njihovog sopstvenog zaključka: geološke činjenice i ponašanje pećinskih medveda dovoljni su da se objasni nepostojanje obrednih nalazišta. »Duhovna aktivnost« ostavlja nepostojane tragove — kao što je to. i dalje i slika 14. Tako se u velikom broju kultura susreće verovanje da se životinja može ponovo 14 Reč je ο veoma važnom obredu: duša medveda se kao glasnik ljudi šalje zaštitničkom božanstvu kako bi ono obezbedilo uspeh budućih lovova. 103. u istom smislu protumačeni su i neki crteži na liticama pećine Tri brata (Trois-Freres). svojstvenu lovačkim civilizacijama. The gods of the prehistoric man. nalazište je tek izraz magijsko-religiozne težnje. koji prikazuju medveda pogođenog strelama i kamenjem koji izgleda kao da povraća mlaz krvi. opet. Što se tiče semantičke neprozirnosti nalazišta kostiju čija je obredna svrha izvan sumnje. specifična značenja tog čina postaju nam dostupna zahvaljujući obaveštenjima koja nam prenose članovi odgovarajućih društava. Doznaćemo možda da li lobanje i duge kosti predstavljaju žrtve nekom Vrhovnom biću ili Gospodaru životinja. Značaj neke arhaične religiozne predstave potvrđuje se isto tako i njenom sposobnošću da »preživi« u kasnijim epohama. istraživač se tu suočava ili s nepostojanjem neoborivih dokumenata. Ograničavajući se na samo jedan primer. ili pak tome što je lovac životinji obezbedio »grobnicu« (kako bi onemogućio pse da joj ргоžderu kosti). koja pripada sloju starijeg orinjasjena. naprotiv.

Svrha ovih slikanih ili urezivanih dela van svake je sumnie. Francusku i južnu Italiju (izuzev jedne oslikane pećine na Uralu. Eliade. 83. godina pre nove ere. Izvesna poređenja nisu bila uverljiva. a teškoće pristupa naglašavale su njihov božanski karakter. Ovako govori Gospod Gospod ovijem kostima: gle. pogotovo kada se težilo »upotpunjavanju« paleolitskog dokumenta kako bi on što više odgovarao etnografskoj analogiji. 16 Up. (II izdanje) str. ja ću metnuti u vas duh. Pokretni umetnički predmeti pronađeni su u velikom delu zapadne i srednje Evrope. i kosti se pribirahu svaka ka svojoj kosti. Dobro je poznat primer Torovih jaraca zaklanih i pojedenih uveče. a ne dovode u pitanje metodu koju oni veruju da su koristili. Cylfaginning. kao u slučaju pećine iz Nijoa (Niaux) ili pećine Tri brata. i u Rusiji sve do Dona. po njima iziđoše žile i meso . nasta glas. godine). Da bi ih protumačili. Le chamanisme et les techniques archaiques de l'extase. i obratio im se po nalogu Gospoda: ». većina istraživača pozivala se na etnološke paralele. Tu je reč ο jednoj predstavi koja je svojstvena civilizacijama lovaca i pastira. da bi se prišlo donjoj galeriji — gde se nalazi jedno od remek-dela paleolitske umetnosti — treba sići lestvicama od užadi kroz jedan bunar dubok 6.17 Podjednako je slavna i jedna Jezekiljeva vizija (37. koje je bog sutradan oživljavao iz njihovih kostiju. ..«. 18 Leroi-Gourhan.. Pećinsko slikarstvo: slike ili simboli? Najznačajniji i najbrojniji figurativni dokumenti dobijeni su istraživanjem oslikanih pećina.21 Istraživači se slažu da pećine treba smatrati za neku vrstu svetilišta jer se crteži nalaze prilično daleko od ulaza. i gle potres. zidno slikarstvo je ograničeno na Španiju. i gle. ali je preživela i u složenijim religijama i mitologijama. »Neuere Forschungen zum Verbot des Knochenzerbrechens«. gl. i za njen obilazak je potrebno nekoliko sati. Pećina iz Kabrereta (Cabrerets) predstavlja pravi lavirint. Ove riznice paleolitske umetnosti raspoređene su po relativno prostranoj oblasti između Urala i Atlantika. str. čujte riječ Gospodnju.18 Prema Leroa-Guranu. Ali takva neoprezna objašnjenja samo umanjuju ugled svojih autora. Ali. 5. I pogledah. 1—8 i dalje): prorok je bio prenesen »usred polja. suhe kosti. Les Religions de la prehistoire.. 17 Up. posebno s onim koji obeležava »religiju pećina« (isto.. do 9000. Odmah pada u oči »izvanredno jedinstvo umetničkog sadržaja: vidljivi smisao slika kao da se menja od 30000. koje bijaše puno kosti«. otkrivene 1961.roditi iz svojih kostiju. Uostalom. 26.16 Iz tog razloga je bilo zabranjeno da se lome kosti životinja čije je meso pojedeno.. sa bibliografijama navedenim u napomenama. reč je ο širenju putem dodira sa istim ideološkim sistemom. U Laskou. str. 139 i dalje.30 metara. pogotovu Joseph Henningar.. a istovetan je i u Asturiji i na Donu. mnoge su pećine bile nastanjene. svuda. 84) . i oživjećete . Da bi se došlo do ukrašenih zidova treba proći na stotine metara.

Opat Brej je proslavio »Velikog vrača« iz pećine Tri brata. delo. prislonjeno je uz stomak životinje. nav. motiv koji se posebno sreće u sibirskom šamanizmu. Graciosija. lavovi i druge divlje životinje zasute strelama. ο obrednom ponašanju koje je svojstveno i savremenim lovačkim narodima. Ruke mu se završavaju medveđim šapama i ima veliki гер kao u konja. vučjim ušima i bradom divokoze. Onakav kakvog ga vidimo na novijim fotografijama. Breiev crtež prikazuje ga s glavom jelena koja ima razgranato rogovlje. njegovo oružje. plitki reljef uklesan u stenu visoku 75 cm. Podjednako je slavna i isto toliko kontroverzna čuvena kompozicija koja je nedavno otkrivena u Laskou. ali su je odbacili Uko (Ucko) i Rozenfeld (Rosenfeld).20 Jedan prizor u pećini Tri brata objasnjava se kao prikaz igrača maskiranog u bizona. koji svoje rogove okreće prema na izgled mrtvom čoveku što leži na tlu. tumačeni su kao dokaz »magije za lovce«. ili modeli od gline koji su pronađeni u pećini iz Montespana a predstavljaju lavove i jednog medveda probušene okruglim i dubokim rupama. Ptica na štapu. uostalom. »Veliki vrač« ne deluje bogzna kako. neki istraživači su prihvatili ovu pretpostavku. ali nije isključeno ni da je opat Brej loše izradio skicu. Uostalom. koji svira na nekom instrumentu nalik na frulu. Maringer. 20 Šare (Charet) je otiske Ijudskih stopa u pećini Tikdober (Tuc d' Aubert) protumačio kao dokaz inicijacije dečaka. Ipak. up. ali bi se neka od tih dela mogla tumačiti i kao reaktualizacija nekog prvobitnog lova. 188—89. . str. str. možda pre kakvog pohoda u lov ili povodom onoga što bi se moglo nazvati »inicijacija« mladića. pol i položaj igrača pokazuju da ie tu reč ο ljudskoj figuri. videti kritiku P.ih galerija pećine. 145. delo. Tumačenje izgleda uverljivo pošto nam je iz paleolitske umetnosti poznato nekih 55 figura Ijudi obučenih u kožu. Samo njegovi gornji delovi tela. na jednoj izrezbarenoj ploči od glinenog škriljca iz Lurda vidimo čoveka obavijenog jelenjom kožom. Tu se može videti ranjeni bizon. str. bila bi 19 Beguan (Begouen) i Kastere (Casteret) su rekonstruisali čitav ritual polazeći od glinenog modela medveda iz Montespana. dok njegova duša lebdi iznad svega. ali sa licem sove. 21 Up. Podjednako је verovatno da su obredi praznovani u najudaljenijim delovima »svetilišta«. druga krošnja rogovlja).19 Pretpostavka je prihvatljiva. str. u jednoj od donj. neka vrsta koplja sa kukom.21 Reč je. Ovaj se prizor uglavnom tumačio kao prikaz »nesreće u lovu«. nisu pokazale sve elemente koje je Вгеја5 tako brižljivo opisao. nav. on se može protumačiti kao »Gospodar životinja« ili kao neki vrač koji ga oličava. koji ima konjski rep i na glavi nosi jelenje rogove. pored čoveka (na čijoj se glavi nalazi kljun) stoji ptica na štapu. Paleolithic Art. Ucko i Andre Rosenfeld. godine Horst Kirhner (Kirchner) je predložio da se taj prizor posmatra kao šamanska seansa: čovek nije mrtav nego je u zanosu ispred žrtvovanog bizona. često u položaju plesača. Paleolithic Cave Art. 177—78. Peter J. do koje je pristup izuzetmo težak. međutim.Medvedi. Novije fotografije. Moguće je da su neke pojedinosti bile oštećene nakon otkrića reljefa (na primer. 152. Ali 1950.

(Dordonja). ali mi sebe ne smatramo nadležnima da ο tome donosimo sud. dospeo do bogova i zamolio od njih blagoslov. u Americi (kod indijanskih plemena Odžibva. »Zura Problem der Venusstatuetten im eurasiatischen Jungpalaolithikum«. ekstatično iskustvo kao takvo. ne možemo zamisliti vreme u kojem je čovek bio lišen snova i budnih sanja i kada nije padao u »zanos«. nije teško pogoditi funkcije nekog stručnjaka za trans. čini se da je postojanje neke vrste »šamanizma« u vreme paleolita sasvim izvesno. šamanizam do naših dana gospodari religioznom ideologijom lovaca i pastira.24 Ipak. što je gubitak svesti koji se tumači kao putovanje duše u predele sa druge strane iskustvenog. Sa šamanizmom su podjednako dovođeni u vezu i crteži koji su nazvani »pod rendgenskim zracima«. Isti autor smatra da su zagonetne »vladarske palice« u stvari palice za bubanj. Pošto su duhovnim univerzumom paleolita vladali »mistični« odnosi između čoveka i životinje. ali isto tako u Indiji i Maleziji. Shamanism: The beginnings of Art. a najslavnije su one iz Lespiga (Lespugue). 150 i dalje. kao izvorna pojava. Prema Kirhneru. za koje je u Francuskoj potvrđeno da su nastali tokom magdalenijena 13000— 6000). 23 Eliade. Sasvim netačno nazvane su »Venerama«. to bi značilo da su paleološki vračevi koristili bubnjeve koji se mogu uporediti sa bubnjevima sibirskih šamana. 90 i dalje.a6 Kirhnerovo tumačenje je bilo osporavano. 24 Franz Hančar. ali је religiozna ideologija koja ih prožima šamanska. Ako bi se ovo tumačenje prihvatilo. u zanosu. na Novoj Gvineji i u severozapadnoj Australiji. činjenicom što ono još postoji u tibetanskom budizmu. »seansa« se izvodila da bi šaman. str. One su veoma rasprostranjene.22Ta je umetnost svojstvena kulturama lovaca. između ostalog. 129 i dalje. str. U stvari. 65 i dalje. odnosno. Le chamanisme.njegov duh zaštitnik. Statuete. Pueblosa. Takvi crteži.23 Drugim rečima. S jedne strane. u stanju da »vidi sopstveni kostur«. uspeh u lovu. modifikovalo se i menjalo upravo tumačenje i valorizaciia ekstatičnog iskustva. i od severne Italije sve do Rajne. izvajane su u kamenu. S druge strane. instruktivniji primerci otkriveni su u -7 Andreas Lommel. . Ipak. Vilendorfa (Willendorf) (Austrija) i Losela (Laussel). odnosno oni crteži koji prikazuju kosture i unutrašnje organe životinja. do koštanog elementa. zahvaljujući pre svega brižljivim iskopavanjima. on je sposoban da prodre do izvora života životinje. a u Norveškoj između ~ 6000—2000. itd. dokazano je. pronađeni su i u istočnom Sibiru. Da je reč ο iskustvu koje je suštinsko za određeni tip »mističnog«.). kosti ili slonovači. zahvaljujući svojoj natprirodnoj viziji. duge od 5 do 25 centimetara. samo je šaman. sastavni je deo ljudskog ponašanja. str. Zensko prisustvo Otkriće ženskih figura u poslednjem ledenom dobu postavilo je probleme ο kojima se još raspravlja. 6. od jugozapadne Francuske do Bajkalskog jezera u Sibiru. S različitim oblicima kulture i religije. kod Eskima.

ali su neki bili protumačeni kao falusi. »Protumačena« u svetlu ove simbolike. U plemenima gde su dzuli ženskog roda. otkriveno šest figurina izvajanih u mamutovoj kosti. Reč je ο »selu« čije su četvorougaone kuće bile podeljene na dve polovine. »Paleolitičeskaja stojanka Mal'ta«. Još je značajnije otkriće do kojeg je došao Gerasimov u Malti (Mal'ta). str. kako orimitivnim tako i u istorijskim. predstavljaju ptice. neki se čak mogu protumačiti kao ženski oblici svedeni na geometrijske elemente (taj tip je pronađen na više mesta srednje Evrope). drugi primerci. On je pored toga uspeo da dokaže i jedinstvo tog simboličkog jezika. Možemo pretpostaviti da one na neki način predstavljaju žensko božanstvo. Leroa-Guran je došao do zaključka da su figure i znaci međusobno zamenjivi. 40. pećina se pojavljuje kao organizovani svet koji nosi svoja značenja. verovatno. u Sibiru. Koristeći topografsku analizu i statistiku. uspeo da rekonstruiše. na primer. ženske statuete potiču isključivo iz tog dela kuće. Da bi objasnio niihovu moguću religioznu funkciju. pa izgleda da su u nekoj vezi sa religijom domaćee ognjišta. na slikama i zidnim reljefima. ne uči jeziku paleolitske religije. On je zatim primetio da po stoji sparivanje muško-ženskih vrednosti. Zasluga je Leroa-Gurana što je osvetlio središnju funkciju muško-ženskog polariteta u skupu paleolitske umetnosti.25 Nemoguće je jasno odrediti religijsku funkciju ovih figurina. a leva ženama. pa prema tome i magijsko-religiozne moći boginje. Μ. između ostalih i svastikom. kako smatra. str. Međutim. od franko-kantabrijske oblasti pa sve do Sibira. Gerasimov. ovaj autor priznaje da nas sinteza koju je. rezime Karla Jettmara u Les religions arctiques et finnoiscs. Homologni predmeti u muškom delu kuće predstavljaju ptice. 292. bizona (žensko) i konja (muško). Primerci otkriveni u Mezini veoma su stilizovani. Oni potiču iz sloja naselja.Gagarinu i Mezini (Ukrajina). koje se zovu dzuli. ovi »idoli« predstavljaju mitsku Pramajku od koje se pretpostavlja da su potekli svi saplemenici: dzuli štite porodice i sve stanovnike. a po povratku iz velikog lova. Figurine su ukrašene raznim geometrijskim crtežima. prinose im se na žrtvu brašno i salo. Njegov metod mu ne dozvoljava da prenozna »dosađaje« koji se prikazuju na nekim 25 Μ. slika bizona ima istu vrednost — »žensku« — kao »ogrebotine« ili drugi geometrijski znaci. od kojih je desna pripadala muškarcima (nađeni su samo predmeti koje koriste muškarci). statuetama ili kamenim pločama. . Hančar je podsetio da neka lovačka plemena iz severne Azije izrađuju male čovekolike skulpture od drveta. »Tajna« koju predstavlja posebnost ženskog življenja igrala je značajnu ulogn u mnogim religijama. U Gagarinu je. tj. dok na glavi nisu naznačene crte lica. sa abdomenom prenaglašenih proporcija. One su grubo obrađene. na primer. Za Leroa-Gurana nema nikakve sumnje u to da je pećina bila svetilište a da su kamene ploče ili figurine predstavljale »pokretna svetilišta« koja imaju simboličku strukturu kao i ulcrašene pećine. pored zidova staništa.

26 Kako god bilo. Osim sparivanja simbola različitih seksualnih vrednosti (što možda objašnjava religiozni značaj koji se pridaje toj komplementarnosti).zidnim slikama. Nedavno je Aleksandar Maršak (Alexander Marshak) uspeo da u starijem paleolitu dokaže postojanje simboličkog sistema obeležavanja vremena. koji se na tom zidu nalaze u njenoj neposrednoj blizini« (nav. Ovo načelo komplementarnosti je verovatno bilo prizvano da bi se organizovao svet i istovremeno objasnila tajna njegovog stvaranja i periodičnog obnavljanja. kao i činjemca da obrede koji su obavljani u pećinama nije doveo u vezu sa simboličkim sistemom koji je sam uspostavio. odnosno. Utvrđeno je da je čovek stariji. s njegove dve jasno razdvojene polovine od kojih је svaka namenjena isključivo jednom polu. Ove oznake. jedino što Leroa-Guran može da tvrdi jeste »da ti prikazi kriju izuzetno složen i bogat sistem. koji se pojavljuju u prvim civilizacijama. a na to ćemo nailaziti i u drevnim religijama. Leroa-Guranova teorija bila je kritikovana sa različitih stanovišta. delo. za koje autor kaže da su bile »time-factored«. od ranog orinjasjena do kasnog magdalenijena. koji su drugi istraživači protumačili kao udes u lovu ili kao šamansku seansu. 7. a njegova psiho-mentalna aktivnost složenija nego što se to verovalo još pre nekoliko decenija. str. Ucko i Rosenfeld. verovatno je da su pisanje. Po Maršaku. mišljenje i masta paleolitskih lovaca Novijim paleontološkim otkrićima zajedničko je to što se neprestano vraćaju sve dalje u vreme »početaka« čoveka i kulture. omogućavaiu pretpostavku ο održavanju određenih sezonskih ili periodičnih ceremonija utvrđenih na duži rok unapred. u 26 Up. zasnovanog na posmatranju Mesečevih mena. . da su nastale neprekidnim sakupljanjem podataka tokom dužeg perioda. U primitivnim društvima još ima mnogo sistema koji podrazumevaju komplementarnost seksualnih i kosmičkih principa. Analogni simbolizam karakteriše i »selo« Malte. aritmetika i pravi kalendar. str. 148). U čuvenom prizoru iz Laskoa. Zamerana mu je pre svega izvesna nedoslednost kada је reč ο njegovom »čitanju« figura i znakova. 195 i dalje. Obredi. Тај »sistem« oznaka zadržao se više od 25000 godina. Leroa-Guran vidi samo jednu pticu koja pripada nekoj određenoj »topografskoj grupi« i koja »simbolički ima istu vrednost kao čovek ili kao nosorog. do prinos Leroa-Gurana je značajan: on je prikazao stilsko i ideološko jedinstvo paleolitske umetnosti i osvetlio komplementarnost religioznih vrednosti prikrivenih pod znakom »muškog« i »ženskog«. 220. mnogo bogatiji i mnogo složeniji nego što smo to doskora zamišljali« (str. Slične kritike je dao i Anri Lot (Henri Lhote). kao što se to i u naše vreme događa kod Sibiraca i severnoameričkih Indijanaca. 151).

Ova struktura je već potvrđena na crtežu urezanom na kosti koja je iskopana u Pešdelazeu (Pech de l'Aze. smrt. Traite d' Histoire des Religions. počev od jednog određenog trenutka (na primer. zagonetne moći nekih natprirodnih bića i izvesnih pojedinaca (»stručnjaka za sveto«). plodnost. Alexander Marshak. Skup Zmija-Voda-Kiša-Oluja-Oblak nalazi se u neo litskoj Evroaziji u Australiji u Africi i u obe Amerike. ovde nije prosto reč ο nekoj »slici« vode. 29 A. Ali. ostaje da je lunarni ciklus bio analiziran. »ponovno rođenje«. meandrine su prikazane kao »nizovi uglova« (»running angles«) i propraćene su crtežima riba. mi nikada nećemo saznati tačan sadržaj tih »istorija«. zapamćen i korišćen u praktične svrhe skoro 15. štaviše. Dordonja). The Roots of Civilisation. polnost. »The Meander as a System«. str. Podjednako је značajna sposobnost paleolit. Njihovo značenje je teško bliže odrediti ali. delo. up. ukazujući tako na izvestan obred (»čin individualnog učešća«. Maršak. »Le bator· de commandement de Montgaudier (Charente)«.28 Analizirajući meandrine izrezbarene na predmetima ili urezane na zidovima pećina. To nam omogućuje da bolje razumemo važnu ulogu meseca u drevnim mitologijama. Maršak zaključuje kako ti crteži sačinjavaju jedan »sistem« jer predstavljaju jedan niz i izražavaju jednu intenciju. navike divljači. Eliade.000 godina starija od meandrina starijeg paleolita. »magijsko-religioznu«) vrednost slika i njihovu funkciju u ceremonijama koje se odnose na različite »istorije«. a naročito činjenicu da je lunarna simbolika integrisana u celovit »sistem« tako raznovrsnih realiteta kao što su žena. vegetacija. Marshak. u događajima vezanim za godišnja doba." 81" i dalie. U tom slučaju simbolika vode je očigledna. Autor smatra da se tradicija meandrina ne može objasniti magiiom vezanom za lov ili seksualnom simbolikom. str. 28 Up.određenoj vezi sa simbolikom koja prožima »sistem« oznaka korišćenih tokom Oaleolita. itd. voda. 329 i dalje. Ali. str. 27 Up. bezbrojni tragovi koje su ostavili prsti na raznom oruđu ukazuju na »čin individualnog učešća« u kojem simbolika ili mitologija vode ima određenu ulogu.29 Takve analize potvrđuju obrednu funkciju znakova i paleolitskih figura. Naravno. nav. smrt. . Ove paleolitske predstave možemo posmatrati kao jedan kod koji istovremeno označava simboličku (dakle. a pripada ašelskom sloju (oko ~ 135000). Utoliko pre što su određeni broj tih »sistema« usvojila i lovačka društva.27 Ma šta mislili ο opšto] Maršalcovoi teoriji razvoja civilizacija. Baden). »sistem« u kojima se uokviruju različiti simboli omogućavaju nam da barem pogodimo koliki je njihov značaj za magijsko-religioznu praksu paleolita. meandrine su ucrtane oko prikaza životinja i po njima.000 godina pre otkrića zemljoradnje. zmija.skih liudi da uoče i tačno označe faze života biljaka. prema autoru. što će reći da je barem 100. crteži iz Petersfelda. Sada nam se čini očigledno da te slike i ti simboli imaju odraza u izvesnim »istorijama«. kako ga označava Maršak). glava IV. odnosno. 172 i dalje.

delo. Nije reč samo ο »etnografskim paralelama«. Analogije između izvesnog broja ceremonija potvrđenib u rubnim oblastima sveta (Australija. ali je ovo tumačenje bilo osporavano. a s druge uverenje da tokom takvog putovanja duša može susresti izvesna natprirodna bića i od njih zatražiti pomoć ili blagoslov. 191 i dalje). . u Africi. »žive fosile«. Ipak. podrazumeva mogućnost »zaposedanja«. itd.30 Ali. 31 Podsetimo da je koncept »živih fosila« bio uspešno korišćen u više grana biologije. na neki način. Slični obredi karakteristični su za skupine odraslih. kao i mogućnost da se »bude zaposednut« od strane nekog mrtvaca ili neke životinje. ili u velikim tropskim šumama (Pigmeji Bambuti. Neki autori su verovali da su pronašli dokaz takve inicijacije u pećini Montespan. Da navedemo drugi primer: razlikovanje polova (up. ili čak nekog duha ili boga. kod Hotentota i Bušmana. opet. »One su pravi živi fosili i često predstavljaju veoma zaostale stadijume istorije života — tercijalne. možemo ipak opisati neke osnovne obrise. Ove civilizacije. str. razjasnio neke vidove preistorijskih društava (str. predstavljale su. vodeći računa ο svim razlikama koje dele jednu preistorijsku kulturu od neke primitivne kulture. iilaska u Ijudska tela.). nav. Ovaj autor je. § 6) omogućava da se pretpostavi postojanje tajnih obreda isključivo za muškarce. podrazumeva vero vanje u »dušu« sposobnu da napusti telo i slobodno putuje po svetu.31 Pouzdano. nije reč ο tome da se Ijudima kamenog doba pripišu religiozna praksa i mitologije »primitivaca«. utemeljene na lovu. s jedne strane. analogne »društvu muškaraca« (Mannerbiinde). u slučaju da poželimo da upoznamo primitivne zoomorfičke grupe koje se ne mogu fosilizovati. koji su izvođeni pre pohoda u lov. ribolovu i sakupljanju. »tajne« se mladićima otkrivaju posredstvom obreda inicijacije. izvesne vidove preistorijskih religija moguće je »rekonstruisati« razmatranjem obreda i specifičnih verovanja primitivnih lovaca. odnosno. Ali. starost obreda inicijacije je van svake sumnje. Racovitza). Neke stare civilizacije. navevši najpre nekoliko primera ili etnografskih poređenja. Šamanski zanos. metodu koji su s manje ili više uspeha primenjivali svi istraživači izuzev Leroa-Gurana i Lameng-Emperera (LamingEmperair). kao što smo već napomenuli. u arktičkoj oblasti. Južna i 30 Što je privuklo pažnju Ukove kritike. itd. izvorne strukture bile su očuvane sve do кгаја XIX veka. Pećine tako čuvaju jednu drevnu faunu. pa čak i sekundarne« (Dr. 140 i dalje. »zaustavljene« na jednom stupnju sličnom gornjem paleolitu.Kao što smo ranije primetili (§ 4). 151 i dalje) i prikazao analizu paleolitske pećinske umetnosti u svetlu australijskih i afričkih činjenica (str. Troglobije koje danas naseljavaju neke pećine pripadaju već odavno prevaziđenoj fauni. a posebno u speleologiji.)· I pored xiticaja susednih zemljoradničkih civilizacija (barem u izvesnim slučajevima). izgleda da je postojanje zanosa šamanskog tipa potvrđeno već u paleolitu. u Australiji. To. preživele su sve donedavno u rubnim oblastima našeg sveta (u Ognjenoj zemlji.

»Luwe und verwante mythisthe Gestalten«. izgleda prihvatljiva tvrdnja da je izvestan broj mitova bio blizak paleolitskim populacijama. 69 i dalje. legende i obredi u vezi s penjanjem na nebo i »magičnim letenjem« (krila. bogatu do. kod kalifornijskih Indijanaca. Melaneziji. H. Prim. Dieterlen. Koumen. specifična za šamanizam. Naissances mystiques. od Australije i Južne Amerike do arktičkih oblasti. Za sada.35 U jednoj monografiji posvećenoj Luveu (Luwe) i njegovim onomastičkim analogijama. von Sicard) opet. Što se tiče »igre u krug« iz Montespana (ma kakvo bilo tumačenje tragova koje su ostavile noge mladića na glinovitom tlu pećine). 124. S druge strane. Svuda je igraju lovci. na prvom mestu kosmogonijski mitovi. Curt Sachs. prisetimo se da neke zidne slike Hogara (Hoggar) i Tasilije (Tassili) mogu biti »protumačene« zahvaljujući jednom pastirskom mitu naroda Pulo. str. Igra u krug divno prikazuje postojanost obreda i preistorijskih verovanja u današnjim arhaičnim kulturama. očigledan je kontinuitet s religioznom ideologijom paleolitskih lovaca. slične su tajne. 282 i dalje.). str. koji je u prvom redu veza s drugim svetom.Severna Amerika)32svedoče ο zajedničkoj tradiciji koja je razvijena već u paleolitu. dakle. Eliade. 667 i dalje. neki pisac iz Malija poslao ga je afrikanistkinji Žermen Diterlen (Germaine Dieterlen).43 Tim su mitovima zaiednička i ekstatička iskustva. mosta. smrti. prenošene mladićima putem inicijacija. Vid. istočnoj Evropi. fon Sikar (Η. »mistična povezanost« grupe lovaca i divljači dopušta mogućnost da se pretpostavi izvestan broj »zanatskih taini« kojima su raspolagali samo muškarci. na svim kontinentima. Henri Lhote. i mitovi ο postanju (čoveka. Kurt Saks (Curt Sachs) ne sumnja u to da su paleolitski Ijudi dobro poznavali takvu obrednu koreografiju. Da navedemo samo jedan primer: iedan kosmogonijski mit izvodi na scenu Pravodu i Stvoritelja.2 Isto tako.kumentaciju kod Evel Gasparini. dolazi do zaključka da taj afrički bog oličava najstarije religiozno verovanje evro-afričkih lovaca iz epohe koju švedski naučnik datira pre ~ 8. II Matriarcato Slavo. Izuzetna raširenost takve kosmogonije i njena arhaična struktura ukazuju na tradiciju koja je nasleđena iz najdalje preistorije.36 Ukratko. mitovi. itd. 3|> Vid. 720 i dalje.) 36 Η. »Les gravures et les peintures rupestres de Saharacc. koja ga je objavila. 208.). str. (Pulo. igra u krug izuzetno je rasprostranjena (u celoj Evroaziji. divljači. Susrešćemo se i s drugim primerima. up. World History of the Dance (1937). Podjednako su rasprostranjeni mitovi i simboli duge i njenog zemaljskog pandana.4. a njihova starost je van svake sumnje. bilo da bi umirili dušu ubijene životinje. kako silaze na dno okeana da bi doneli materijal neophodan za stvaranje sveta. 32 33 .33 I stvarno. von Sicard. 35 C. bilo da bi obezbedili umnožavanje divljači. M. antropomorfne ili u obliku vodenih životinja. afrički narod i jezik tog naroda. str. Takođe Fulbe. vezanom za inicijaciju.000 godina. itd. prev.34 U oba slučaja. sokola) pronađeni su svuda. str. perje ptica grabljivica — orla.

kosmičkih katastrofa. Odlučujuću ulogu imala je magijsko-religiozna valorizacija jezika. Pokazuje se da je ona sazrela. Dovoljno je prisetiti se bajkovitih paramitoloških i parapoetskih tvorevina.38 Tim više. Već su neki gestovi mogli da naznače epifaniju božanske moći ili neke kosmičke »misterije«. 96 i dalje. jezik je razvijao svoja magijsko-religiozna sredstva. predmetu ili životinji znači objaviti prisustvo svetog. Religions australiennes. prizivati čudo hijerofanije: up. str. Osim toga. ludilo ili surova ubistva među članovima plemena. No podjednako su važna i bogata značenjima »otkrivanja« noći i podzemnog sveta. divljači i Gospodara životinja.Moguće je. V. koje istovremeno podrazumevaju i ritam disanja (prana■уата) i vizualizaciju »mističnih slogova«. Gaerte) je sakupio veliki broj znalcova i preistorijskih slika koje su se mogle protumačiti kao Kosmičke planine. Izgovorena reč je pokretala snagu koju je bilo teško. 120. mogućih kriza vezanih za zanos. ili za ponavljanje mantri tokom izvesnih joga meditacija. Podjednako nam je teško da zamislimo neko društvo lovaca bez mita ο poreklu vatre. Gerte (W. ali isto tako i da oživi čitav jedan imaginarni univerzum. treba uvek voditi računa ο primarnom iskustvu svetosti Neba i nebeskih i atmosferskih pojava. simbolika letenja. takođe. doprinose tome da se nebeski prostor odredi kao izvor i prebivalište pre svega natprirodnih bića: bogova. pretpostaviti postojanje nekog kosmološkog »sistema« koji se artikuliše polazeći od osnovnog iskustva ο »Središtu sveta«. utoliko pre što većina ovih mitova u središte postavlja seksualnu aktivnost.37 Što se tiče mita ο poreklu životinja i religioznih odnosa između lovca. 38 Kod nekih plemena severne Australije osnovni obred inicijacije nekedevojke sastoji se u tome da se ona svečano predstavi zajednici. Čak i pre artikulisanog jezika. Najzad. ubijanja divljači ili smrti nekog člana porodice. odnosno. naređenje ili želju. godine. str. Α prikazati nešto obredno. duhova. verovatno je da su oni mnogo pominjani u šifrovanom kodu ikonografskog repertoara paleolitskih ljudi. bilo da je reč ο znaku. ako ne i 37 W. Himmelsberg. Eliade. Za religiozno značenje »gestova-epifanija« znala su još i neka primitivna društva s kraja XIX veka. To je jedno od retkih iskustava koje spontano obelodanjuje »transcendentalnost« i uzvišenost. bio sposoban da prenese poruku. za druge primere videti Naissances mystiques. ekstatička uspenja šamana. Verovatno je da gestovi antropomorfnih figura iz preistorijske umetnosti nisu odražavali samo značenje nego podjednako i moć. Već 1914. Erdnabel und Weltstrome«. spremna da se počne ponašati kao žena. Napomenimo da najveći broj primera koje Gerte navodi pripada mlađim preistorijskim kulturama. Gaerte. Pupkovi sveta i paradigmatske Reke koje dele »svet« na četiri dela. Kako je usavršavan. ali isto tako i ikonografije vezane za uvodne kretnje šamana koji se priprema na svoje ekstatično putovanje. »Kosmische Vorstellungen im Bilde prahistorischer Zeit: Erdberg. . imaginarno iskustvo visine kao oslobađanja od težine. fonetska inventivnost morala je predstavljati neiscrpni izvor magijsko-religioznih moći. svojim zvučnim eksplozijama i fonijskim inovacijama. drugim rečima. junaka donosilaca civilizacije. oko kojeg je organizovan prostor. Ijudski glas je.

Mi slabo poznajemo religioznu praksu lovaca koji su za stadima severnih jelena išli na sever Evrope. Izgubljeni Raj Kraj ledenog doba. već je i samo religiozno nasleđe paleolita predstavljalo dovoljno složen oblik. Te karakterološke razlike uvode izvesnu raznovrsnost u procenu i tumačenje religioznih iskustava. arktičke stepe zamenila je šuma. bez obzira na nekoliko temeljnih zajedničkih ideja.nemoguće. U zapadnoj Evropi one su mnogo siromašnije od veličanstvenih tvorevina mlađeg paleolita. posebno u Palestini. možda Gospodaru životinja. Lovci su pratili divljač. a drugi snagom svojih ekstatičnih zanosa. do uverenja da je jezik sposoban da obezbedi istovetne rezultate kao i sam obredni čin. pa prema tome i floru i faunu Evrope severno od Alpa. mezolit predstavlja ključni period: to je doba pripitomljavanja prvih životinja i početaka zemljoradnje. sa kamenjem u grudnoj šupljini ili u stomaku. bile su označene terminom mezolit. ponekad. Pohlhausen) je. I kada se dobro promisli. ali dh je proređivanje faune primoralo da se nastane na obalama jezera i u primorju. poništiti. podjednako treba voditi računa ο razlici između raznih vrsta personaliteta. Rust. korenito je promenio klimu i pejzaž. satire. Polhauzen (H. medutim. u severozapadnoj Aziji. potopljenih. Postepeno. Zanosno iskustvo reči koje dobijaju magijskoreligioznu snagu vodilo je. ovu su činjenicu protumačili kao prinošenje na žrtvu prvog ulova nekom božanstvu. podsetio da su Eskimi svoje zalihe mesa čuvali u ledenoj vodi jezera i . U razvijenijim društvima nalazimo ih i u obrednoj funkciji magičnih formula panegirika. Nove kulture. koje su se razvijale tokom sledećih milenijuma. a i neki drugi autori. U zaključku. Neki lovac ističe se svojim junaštvom ili lukavstvom. Rust (Rust) je otkrio ostatke dvanaest celih severnih jelena. II POGLAVLJE NAJDUŽA REVOLUCIJA: OTKRIĆE POLJOPRIVREDE — MEZOLIT I NEOLIT — 8. oko 8000. proklinjanja i anatema. Povlačenje glečera izazvalo je seobu faune ka severnijim delovima. A. i da počnu da žive od ribolova. posebno stada severnih jelena. Slična verovanja preživela su i danas u brojnim primitivnim kulturama i populacijama. Nasuprot ovome. U naplavinama mulja močvare Štelmor (Stellmoor) pored Hamburga.

produženi vrat i urezane duge linije koje. i to u različitim epohama. 266 i dalje. Rust. mada je nemoguće bliže odrediti njegovu strukturu. Die altund mittelsteinzeitlichen Funde von Stellmoor: H. tačke. i dalje. verovatno. Rust je sa dna močvare izvadio grubo izvajano deblo vrbe dugačko 3. H. sunca). U mezolitskom sloju Štelmora. str. nije sklon da u tom predmetu vidi »idol«. bili žrtveni darovi. Reč je. svuda. 988—89. pećinska umetnost istočne Španije istoričaru religija pruža značajan materijal. prema autoru ovog otkrića. str. Sigurno je da te dve grupe predmeta razdvaja više od pet milenijuma. Vorgeschichte. 496—97 (nr. 42 A. ο predstavljanju nekog natprirodnog Bića. str. u ovom poslednjem slučaju. 174. Hugo Obermajer (Hugo Obermaier) je dokazao da su ove antropomorfne figure bliske crtežima koji su karakteristični za oslikane 39 A. Rust je otkrio i jedan stub od jelovine na čijem se vrhu nalazila lobanja severnog jelena. »Die Opfer der palaolitischen Menschen«. str. »Die Opfer der palaolitischen Menschen«.42 Prema oskudnosti ovih nekoliko dokumenata ο lovcima na jelene. tom I. sekire isklesane od rogova severnih jelena. pogotovu.39 Ipak. Stenovite litice Sijera Morene prekrivene su antropomorfnim i teriomorfnim figurama (pre svega jeienima i kozorozima) svedenim na nekoliko linija i različitih znakova (valovite trake. Eliade. niti bilo kakvi diugi predmeti. a glave prinosile na žrtvu nekom božanskom biću. Sve su to. Naturalističlco pećinsko slikarstvo višeg paleolita pretvorilo se na »španskom Levantu« u strogu i formalističku geometrijsku umetnost. Pored svog osnovnog značenja. Die jungpalaolitischen Zeltangangen vort Ahrensburg.40 Mezolitski lovci su jezero Štelmor verovatno smatrali za »sveto mesto«. ovaj primer ima paradigmatsku vrednost: on izvesno prikazuje kontinuitet »svetih mesta« i nekih religioznih praksi. žrtvovanje potapanjem je široko potvrđeno. krugovi. Handbuch der Vorgeschichte. Handbuch d. Prema Maringeru. »Das Versenkungsopfer«. 141 i dalje. kao što priznaje i sam Polhauzen. A.41 Podjednako treba voditi računa ο činjenici da se. Miiller-Karpe.reka. Pohlhausen. ali je kontinuitet ove vrste religiozne prakse nesumnjiv. U izvoru koji se zove Sen Sover (Kompjenjska šuma) otkriveni su oblutak iz epohe neolita (namerno slomljen u znak ex-voto). H. J. Nedaleko od Arensburg-Hopfenbaha u jednom mezolitskom nalazištu datiranom oko ~ 10000. Ovaj »idol« je bio postavljen u močvari. ovo empirijsko objašnjenje ne iskljućuje religioznu namenu nekih nalazišta. 41 M. praksa održala uprkos kulturnom uticaju Rimske imperije i. tom II. raspoznaju se glava. str. i od srednjeg veka do naših dana. Closs. »Zum Motiv der Rentierversenkung«. J. 267 i dalje. 224. Maringer. I stvarno. . 40 Up. predstavljaju ruke. str. oruđe od kosti. kao i predmeti iz vremena Gala i Galo-Rimljana. Traite d' Histoire des Religions (novo izdanje. verovatno. Rust je iz tog nalazišta izvadio brojne predmete: drvene strele.50 m. uprkos ponavljanim crkvenim zabranama. taj obredni stub možda ukazuje na obredne obede: jelenje meso se jelo. kao što je to bio slučaj i s predmetima iz bronzanog ili gvozdenog doba pronađenim u nekim jezerima i močvarama zapadne Evrope. Rust. 347). od severne Evrope pa sve do Indije. Maringer. str. MiillerKarpe. ali oko njega nisu pronađene ni kosti. 1968).

otac se sinu obraća ovim rečima: »Evo tvog sopstvenog tela iz kojeg si izišao ponovnim rođenjem«. ili »To je tvoje sopstveno telo. Ne možemo međutim sumnjati u religiozno značenje azilijenskih oblutaka. jer se održala u svim — pa i u složenijim religijama [izuzev hinajana (hinayana) budizma]. Verovatno je da su pećine i ostala mesta španskog Levanta. kao elementi nekog pisma ili kao magični simboli. a mladićima se mogu predati tek posle inicijacije. ukrašeni zidnim slikarstvom. Kod urođenika Aranda. Treba dodati da on osim toga postoji i pod zemljom u obliku »deteta duha« (isto. U oba slučaja. str. eoveka. . Znamo da ovi obredni predmeti. U pećini Birsek u Švajcarskoj. verovatno je. i u čoveku u kojem se reinkarnirao. str.44 Čak i ako je oslikani oblutak iz Madazila imao istovetnu funkciju kao i tjurunge. tokom svog prethodnog postojanja. lutao. ili da su se popeli na Nebo kako bi se nastanili na Suncu i na zvezdama. predstavljaju mistično telo predaka. To je predak koji si bio ti. Stvarno ne vidimo zbog čega predstava ο mitskim precima ne bi činila deo religioznog sistema paleolitskih ljudi: ona je u skladu s mitologijom ο postanju sveta. S druge strane. dok si. I stvarno. Još ubedljivije izgleda upoređivanje sa australijskim tjurungama.oblutke azilijenske epohe. 100 i dalje. kao što to misli Maringer (nav. isto kao i neka južnoamerička plemena. delo. najčešće od kamena i ukrašeni različitim geometrijskim crtežima. težilo se poništavanju magijskoreligiozne moći koju su predstavljali ovi predmeti. predstavljali sveta mesta.45 Nemamo nikakvog načina da bliže odredimo poreklo i razvoj verovanja naših predaka u preistoriji. Zatim si sišao u svetu pećinu da se tu odmoriš«. reč je ο jednoj univerzalno rasprostranjenoj religioznoj predstavi. što je sasvim verovatno. ovaj religiozni kompleks. i skoro svi su slomljeni. koja je i mitološki podsticajna. 45 Podsetimo da Australijanci. pećini u francuskim Pirinejima. da se značaj ovog religioznog kompleksa objašnjava sećanjem na ledeno doba kada su daleki preci živeli u nekoj vrsti »lovačkog raja«. Izgleda prihvatljivo da su ih slomili neprijatelji ili kasniji stanovnici pećine. Događa se da se neka arhaična religiozna ideja neočekivano razvije tokom nekih perioda usled određenih posebnih okolnosti. 183). u zemaljskom raju gde je divljači bilo u 43 Civilizacija lovaca i riibolovaca. Vidimo da po verovanju Australijanaca predak istovremeno egzistira u svom »mističnom telu«. 60).43 Budući da je ova civilizacija potekla iz Španije. Australijanci smatraju da su njihovi mitski preci živeli u zlatno doba. Sudeći na osnovu etnografskih parelela. Značenje sunaca i ostalih geometrijskih znakova prikazivanih uz antropomorfne slike ostaje i dalje zagonetno. smrti — što je svojstveno lovačkim civilizaoijama. Les Religions australiennes (1972). antropomorfni prikazi na stenovitim liticama i na oblucima trebalo bi da imaju slična značenja. veruju da su se njihovi mitski preci preobrazili u zvezde. Tjurunge se sakrivaju u pećinama ili zakopavaju na određenim svetim mestima. nađena su 133 oslikana oblutka. Eliade. tjurungi. mogao je da postoji naporedo sa verovanjima u Natprirodna bića i Gospodare životinja. nemoguće je doznati da li su i njegovi autori imali slične predstave kao Australijanci. Protumačeni su kao falički simboli. Ako je tačno da ideja ο mitskom pretku i kult predaka preovlađuju u evropskom mezolitu. tako nazvana po stanici Madazil. 44 M. divljači. str.

umetnost Natufijanaca je naturalistička: pronađeni su mali kipovi životinja i ljudske figurine. u Jordanu. nav. godine. R. a druga zasnovana na kulturi žitarica. Ο Einanu up. jaraca u Jerihonu. b) sahranjivanje lobanja — bili su poznati još u paleolitu i primenjivali su se i dalje u neolitu. Schild. ali značenje tog obreda nije poznato. II. videti Miiller-Karpe. Muller-Karpe. Handbuch.49 Neposredne posledice stvaranja pitomih žitarica bile su povećavanje populacije i razvoj trgovine. na primer.51 pretpostavlja se da je prilikom sahrane bila prinesena jedna ljudska žrtva. koje su želi kamenim srpovima. Dva načina natufijanskog sahranjivanja — a) pokopavanje eelog tela. zadržavajući pri tom svoj prelazni karakter između dve vrste civilizacija. i svinja oko ~6500. ponekad u erotskim položajima. II. Oni su živeli u pećinama. u savijenom položaju. 160. str. delo. Up. II. Tokom mezolita je započelo i pripitomljavanje životinja (mada se ono neće proširiti sve do početka neolita): ovaca u Zavi Kemi-Šanidaru (Zawi Chemi-Shanidar). datiran ~ 13000. 21 i dalje. Sada videti Jacques Cauvin. Fred Wendorf. Palestine before the Hebrews. Anati. 49 Svi ovi datumi dobijeni su zahvaljujući analizama radioaktivnim ugljenikom. 245 i dalje. str. 47 Reč Les Religions australiennes. 50 Vid. str. godine. oko ~ 8000.obilju i gde su pojmovi dobra i zla praktično bili nepoznati. u dugim vremenskim periodima nastanjivali u pećinama. od kojih je jedna lovačka i sakupljačka. ali i u naseljima na otvorenom prostoru (kao u Einanu. u vreme mladeg paleolita. delo. 1970. Ali za život u stalnom prebivalištu pre svega su se odlučivali nosioci uatufijanske47 kulture. 9. 57. delo. gde je otkopan zaselak kružnih koliba sa ognjištima). MullerKarpe. mezolit na Bliskom istoku. tehnologija i imaginarni svetovi Kao što smo već rekli. Rushdi i R. predstavlja stvaralačlcu epohu. pojave koje karakterišu već Natufijance. Natufijanci su već otkrili značaj prehranjivanja divljim žitaricama. 51 Jedan od grobova može se smatrati za najstariji megalitski spomemk па svetu. Religions neolithiques. 49 i dalje.48 To je bio veliki korak ka zemljoradnji. pogotovu u Palestini.50 Seksualna simbolika stubova vajanih u obliku falusa toliko je »očigledna« da ne možemo sumnjati u njihovo magijskoreligiozno značenje. 1161—1171). 349. 48 Emanuel Anati. potiče od Vadija u Natufu. Što se tiče kostura iskopanih u Einanu. Rad. tiav. natufijanske dokumente smo uporedili sa 46 Eliade. str. Za razliku od geometrijskog shematizma koji je svojstvo crteža i slika evropskog mezolita. 172. de Vaux. str. str. 41 i dalje. . Povodom nalazišta lobanja. str. Histoire ancienne Isra'el. str. tom 169. 250 i dalje. »Egyptian Prehistoi"v: Some new concepts« (Science. oko ~7500. Anati. nav. Ο pripitomljavanju životinja. str. Izgleda da su se lovci u Palestini. Nedavno je u dolini gornjeg Nila otkriven preneolitski kompleks prehrane na bazi žitarica.46Го je onaj »rajski« svet koji se Australijanci trude da ponovo stvore za vreme određenih praznika tokom kojih su zakoni i zabrane ukinuti. pasa u Sten Karu (Stan Carr) u Engleskoj. gde je ovaj mezolitski narod prvi put uočen. i čije su zrnevlje maljem drobili u stupi. I. oko ~7000. S. figurinu pronađenu u Ain Sakhriju.

smeštanje »duše« ili »duha« u mozak imalo je značajne posledice:53 s jedne strane. različitih preistorijskih kultura. 239 i dalje. 115. str. »dah«. kožna odela i šatori. Radeći s oblutkom ili s nekom primitivnoim iglom. lobanja. međutim. koji moderni jezici označavaju izrazima »duša«.52 U oba slučaja. str. Sva ta otkrića i ostali raniji izumi (kamena oruđa. »duh«. koji se stvara i neprekidno obogaćuje bliskošću s materijom. Videti takođe Muller-Karpe. udica i čamaca pogodnih za duža putovanja. »priikazanje«. mozak) prebivalište »duše«. bogato značenjima. 175. ne može se potpuno dokučiti preko figurativnih ili geometrijskih tvorevina. Manje je. od kojih su najznačajniji bili luk i izrada užadi. Ali. podstakli su mitologije i paramitološko fabuliranje. »život«. 52 Anati. spajajući životinjske kože ili drvene ploče. postala je kultni predmet. Up. Maringer. Ovaj »duhovni« element (ne možemo ga drugačije nazvati pošto je shvaćen kao slika. oblikujući neki mali kip od gline. oruđa i predmeti su nosioci bezbrojnih simbola. izvor moći. Empirijska vrednost ovih novotarija je očigledna. str. vizija. Ali. Grci su takođe dušu (a kasnije. Od davnih vremena.). imaginarna aktivnost preistorijskog čoveka imala je mitološku dimenziju. s druge strane. 134—36. (na prvom mestu grnčarija). itd. mašta otkriva neočekivane analogije između različitih stupnjeva stvarnosti. Međutim. kao i izumi do kojih će se doći toкош neolita. The Goods of the prehistoric men. itd. priznavalo se postojanje jednog elementa nezavisnog od tela.) bio je prisutan u celom telu. a ponekad su bili i osnova na kojoj su se razvila obredna ponašanja. za razliku od čoveka modernih društava. itd. praveći udicu ili vrh strele. Onians Origins of European Thought. u mezolitu je došlo i do drugih otkrića. Sasvim je verovatno da priličan broj natprirodnih likova i mitoloških epizoda koje ćemo sretati u potonjim religijskim tradicijama predstavljaju »otkriće« kamenog doba. Imaginarni svet. zahvaljujući snovima i ekstatičkim i paraekstatičkim iskustvima. on nam je i dalje dostupan preko iskustva naše sopstvene imaginacije. Pored zemljoradnje. 107—08. 184 i dalje. 53 I ito ne samo za verovanje iz preistorije. nav delo. mreža. I. str. i u pećini Holenštern (Hohlenstern) u Virtenbergu (Wurttenberg): sve cwe lobanje pripadale su osobama koje su ubili možda lovci na ljudske glave. očigledan značaj imaginativne aktivnosti do koje je dovela bliskost s različitim modalitetima materije. on je na neki način predstavljao njegovog »dvojnika«. I upravo nam taj kontinuitet u sloju imaginarne aktivnosti omogućava da »pojmimo« egzistenciju ljudi koji su živeli u tim dalekim vremenima. »dvojnilc«. moguće je pretpostaviti postojanje magijskoreligioznog čina pošto se smatralo da je glava (tj. i spermu) smeštali u glavu. razne alatke od kosti ili od jelenskih rogova. svet rada — mikrouniverzum koji zaokuplja pažnju zanatlije tokom dugih časova — postaje zagonetno i sveto središte. з* . s Alkmenom iz Krotone.nalazištima otkrivenim u Ofnetu (Offnet) u Bavarskoj. poverovalo se da se »duhovni« element žrtve može prisvojiti jedenjem njenog mozga. itd. a možda ljudožderi.

10. iz početka. orgijastička ekstaza je u stanju da reaktualizuje religiozno ponašanje prvih paleohominida iz vremena kada se divljač proždirala presna: to se • . u Africi i na drugim mestima. Članovi indoevropskih vojnih družina (Mannerbiinde) i konjanici nomadi iz Srednje Azije ponašali su se prema naseljenim populacijama koje su napadali. Više milenijuma posle preovladavanja zemljoradničke ekonomije. »obredni lov« je izvođen prilikom micijacija i ustoličenja novog poglavice. pravog krvoloka. . U celom evroazijskom svetu. Na drugoj strani. kolju i proždiru stepske biljojede ili seljačku stoku. od divljih životinja koje su uznemiravale naseljenike i nanosile štetu obrađenim poljima. mada 75% njihove hrane potiče od ribolova i zemljoradnje. Kao što ćemo uskoro videti. Lov kao sredstvo opstanka zadržava se i u zemljoradničkim društvima. štaviše.55 Stotine hiljada godina proživljenih u nekoj vrsti mistične simbioze sa životinjskim svetom ostavile su neizbrisive tragove. Brojna indoevropska i tursko-mongolska plemena imala su zveri za eponime (na prvom mestu vuka) i smatrala su da potiču od teriomorfnog mitskog pretka. Ali ovaj proces udaljavanja i izdvajanja paleolitskih društava ne podrazumeva i iščezavanje specifično lovačkog ponašanja i duhovnog života. Vojničke inicijacije kod Indoevropljana obuhvataju obredno pretvaranje u vuka: prvobitni ratnik usvaja ponašanje krvoloka. Weltanschauung primitivnog lovca ponovo će dobiti istaknuto mesto u istoriji. Takođe je verovatno da su prvi vojnički odredi nastali upravo od tih grupa lovaca — branitelja sela. Ostaci društava paleolitskih lovaca počinju da prodiru u krajnje ili teško pristupačne oblasti: pustinje. osvajači i vojna aristokratija usvajaju simboliku i ideologiju prvobitnog lovca. U stvari. najezde i osvajanja IndoevropIjana i Turkomongola biće poduzeti u znaku prvorazrednog lovca. samo je život lovca dostojan življenja.54 Lovačka i ratna tehnika kod Asiraca. koje su podjednako prinosiii i zemljoradnici i pastiri. od pojave Asiraca do početaka modernog doba. planine. 55 Jedan karakterističan primer: Desane iz Kolumbije izjavljuju da su lovci. proganjanje i ubijanje neke životinje postaje mitski model osvajanja neke oblasti (Landndma) i osnivanja Države. mitski prestiž lovačkog života u odnosu na živovaчје stalno naseljenih ratara i danas se održao kod brojnih primitivnih populacija. kao krvoloci koji love. ne može se lako poništiti. Iranaca i Turkomongola do te mere su slične da ih je moguće zameniti. koji su odbijali da aktivno učestvuju u ekonomiji zemljoradnika verovatno je bio zadužen da brani selo. ali. ratnici. ponavlja se. . Jedan broj lovaca. u krajnjoj liniji. Nasleđe paleolitskih lovaca S napretkom ostvarenim tokom mezolita okončano je kulturno jedinstvo paleolitskih populacija i stvoreni su varijeteti i razlike koji će ubuduće postati osnovne karakteristike civilizacija.16 ϊ. krvavim žrtvama. u njihovim očima. velike šume. S druge strane. . lov je istovremeno predstavljao i odgojno sredstvo bez premca i omiljeni sport vladara i vojničke aristokratije. a kasnije od rulja pljačkaša. Ponašanje koje se hiljadu ili dve hiljade godina poistovećivalo s ljudskim (ili bar muškim) načinom egzistiranja. Uostalom. lovčevo ubijanje divljači.

Ratar je. 12. Uzgajanje pitomih jestivih biljaka: mitovi ο poreklu Od 1960. Osim toga.događalo u Grčkoj. između ~9000. čovek je morao da izmeni ponašanje nasleđeno od pradedova. smatraju da ona predstavlja oskudnije podražavanje zemljoradnje. analiza radioaktivnim ugljenikom ukazuje na doba oko ~ 9000. јег je morao da izvede čitav niz složenih aktivnosti čvrsto određenim redosledom. izgleda da potiče iz vlažnih tropskih dolina Amerike i jugoistočne Azije. »Vegekultura«. naprotiv. do koje je došlo s trijumfom kulture 56 David R. Harris. 11. koja zavisi od vegetativne reprodukcije krtola. morao je da usavrši tehniku računanja vremena. i 7000. među Dionisovim obožavaocima (§ 124). što je iz temelja izmenilo duhovni univerzum preneolitskog čoveka. »Agricultural systems. јатшаг 1970. ili podzemnih stabljika. kultura biljaka nametnula je drugačije usmerenu podelu rada nego što je to bilo ranije. Ono što je Gordon Čajld (Childe) nazvao »neolitskom revolucijom« odvijalo se postepeno. koja je pronađena još u paleolitu. ubuduće. јег je osnovna odgovornost za obezbeđivanje sredstava za život ubuduće padala na žene. New York Times. Pre svega. Posledice otkrića zemljoradnje bile su podjednako značajne za istoriju religije čovečanstva. nikada nije bio izvestan — žetvu. što znači da je vegekultura bila starija. U dolinama Rančo Peludo (Rancho Pe3udo) u Venecueli i Momil u Kolumbiji tragovi kulture manioke otkriveni su ispod sloja kulture kukuruza. Još nedovoljno poznajemo starost vegekulture i njene odnose sa kulturom žitarica. Jedan od retkih jasnih pokazatelja dobijen je zahvaljujući istraživanjima u Južnoj Americi. bio obavezan da svoje poslove predvidi nekoliko meseci unapred. Takođe znamo da su.56 Još jedan dokaz ο starosti vegekulture obelodanjen je nedavno u Tajlandu: u jednoj špilji (»Pećina prikaza«) iskopani su gajeni grašak. pri svemu tome. godine znamo da su sela prethodila otkriću zemljoradnje. godine.57 Nepotrebno je naglašavati značaj otkrića zemljoradnje za istoriju civilizacije. Odmah ćemo analizirati tu »religioznu revoIuciju«. »Relics from Two Diggings indicate Thais were the First Agrarians«. Postajući proizvođač svoje hrane. drugi. Ali više mu nije bilo dovoljno da bude siguran u tačnost nekih budućih datuma samo na osnovu grubog Mesečevog kalendara. 57 William Solhein. ili. kultura žitarica i pripitomljavanje životinja prethodili izradi grnčarije. Zemljoradnja u pravom smislu reči. bob i korenje tropskih biljaka. korenja. . kod marokanskih Ajsaua (Aissaoua). i to još početkom XX veka. ecosystems and the origins of agriculture« u The Domestication and exploitation of plants and animals. Neki etnolozi skloni su da misle kako je vegekultura starija od kulture zrnevlja. odnosno kultura žitarica razvila se u jugozapadnoj Aziji i u srednjoj Americi. suprotno onome što se donedavno mislilo. imajući u vidu neki budući ishod koji. posledica toga bilo je podsticanje stvaranja i promena sistema vrednosti. godine. Uzgajanje domaćih biljaka stvorilo je egzistencijalnu situaciju koja je ranije bila nedostupaa.

Jenzen (Jensen) smatra da je mit ο Hainuveli karakterističan za paleolitske uzgajivače krtola. životinjske ili ljudske žrtve. istovremeno shvatamo religioznu opravdanost njihovog ponašanja. međutim. Nasilna Hainuvelina smrt nije samo »stvaralačka«. koji je u prvom redu miroljubiv i zahvaljujući kojem on živi. ljudožderstvo. korisnici ubijaju njenog stvoritelja. oni na pozornicu izvode 58 Na kraju vid. Jestiva biljka nije »data« u s ν βία onako kao što je to životinja.) nastali od tela jednog ubijenog božanstva. mitova koji objašnjavaju poreklo dve vrstc zemljoradnje. Podsetimo se. Hraneći ss biljkama koje su potekle iz njenog sopstvenog tela. Nećemo naglašavati značaj ovog mita ο poreklu za religiozni život i kulturu paleolitskih ratara. u stvari. . pogrebne ceremonije. Iz njegovog leša niču jestive biljke i drugi elementi kulture (poljoprivredne alatke. Doznajući na koji način ratari objašnjavaju pojavu jestivih biljaka. ili se opravdava pred Gospodarom životinja.) predstavIjaju u pravom smislu reči sećanje na to prvobitno ubistvo. Kada otkriju šta je odvratni izvor hrane. Dovoljno je reći da sve odgovorne aktivnosti (ceremonije vezane za pubertet.58 Značenje ovih mitova je očigledno: jestive biljke su svete. Jedna analogna mitska tema objašnjava poreklo jestivih biIjaka — i krtola i žitarica — kao da potiču iz izmeta ili pljuvačke nekog božanstva ili mitskog pretka.). i uspostavljene religiozne i društvene institucije koje još važe. svilene bube. banana itd. ona boginji omogućava da bude neprekidno prisutna u ljudskom životu pa čak i u njihovoj smrti. izvesno je da mit ο prvobitnom ubistvu opravdava krvave obrede kao što su žrtvovanje čoveka i ljudožderstvo. oni mu komadaju telo i sahranjuju te delove. itd. Većina mitova ο poreklu sakupljena je među primitivnim populacijama koje su upražnjavale vegekulturu ili kulturu žitarica.žitarica. odgovornost za krvoproliće pripisuje nekome drugom. Ovo prvobitno ubistvo iz osnova je promenilo uslove Ijudskog života. »Les excretions de la Deesse et l'origine de l'agjriculture«. Hainuvele. jer su lime uvedeni seksualnost i smrt. Što se tiče paleolitskih ratara. hranimo samom supstancijom božanstva. Kasnije ćemo videti posledice ovih prehrambenih teologija. mi se. u ovom slučaju — proizvod jednog ubistva. Hraneći se. poslušavši njegov savet. za ovu priliku. u lovačkim društvima se. nikle su do tada nepoznate biljke. ali. njene »duše«). Razumemo lovca: on se plaši osvete ubijene životinje (tačnije. U evoluiranim kulturama takvi motivi su ređi i ponekad ko· renito reinterpretirani. nekom »strancu«. čovek u krajnjoj liniji jede božansko biće. E. pošto potiču iz tela nekog božanstva (jer su i izmet i pljuvačka podjednako delovi božanske supstancije). jednog od ostrva Nove Gvineje: iz raskomadanog i sahranjenog tela devojke-polubožanstva. Jedna prilično raširena tema objašnjava da su krtole i drveće sa jestivim plodovima (kokosova palma. ali je teško jasno odrediti njegov početni religiozni lcontekst.29 Značajno je što zemljoradnik s ubistvom povezuje rad. Što se tiče mitova koji govore ο poreklu kulture žitarica. Atsuhiko Yoshida. Najpoznatiji primer dolazi sa Serama. pre svega krtole. Nemački etnolog Ad. itd. Ona je ishod nekog prvobitnog dramatičnog događaja.

odeljak 86 i dalje. X. Naravno. Reč je ο religioznoj tajni. na primer. pošto ona upravlja poreklom života. na različitim planovima ispoljavaju religiozni karakter seksualnosti. na prvom mestu ženska seksualnost. Plodnost zemlje povezana je s plodnošću žena. svoju majku«. 18. Traiti d'Hist. * Slarogrčki: sveta svadba. Partenogeneza. božanski pir (prim. Drugim rečima. 218 i dalje. Dodajmo da su žitarice i u zemljoradničkim religijama božanskog porekla.). sa civilizacijom ratara u pravom smislu reči (kultura žitarica). ο porađanju na tlu. ratarski rad je poistovećen s polnim činom. kao što je. ali na nebu. Jenzen ove dve vrste mitologija naziva »Hainuvele« i »Prometej« i dovodi ih u vezu sa civilizacijom paleolitskih zemljoradnika (vegekultura).. kada umre. gde su ih bogovi ljubomorno čuvali. primere i u Traite d'Histoires des religions. 12.60 Ali hiljadama godina. Ako su do tada suštinu i sakralnost života oličavale kost i krv. stapa se s čudesnom zagonetkom stvaranja. čovek se. one postaju vlasnice obrađenih polja. Majka ZernIja rađala je sasvim saraa. ili s nekorn mitskom dramom koja podrazumeva seksualno sjedinjenje. budući da mnogo mitova pojavu žitarica objašnjava polazeći od nekog prvobitnog ubijenog bića. str. prema tome. polaganju novorođenčeta na zemlju. 188 i dalje. Mvthes et cultes chez peuples primitifs. str.61 Pošto ga je rodila Zemlja. reves et mysteres. Složena simbolika antropokosmičke strukture i dalje. partenogenezom. »Privij se uz zemlju. žene postaju odgovorne za obilnost žetve. odeljak 91 i dalje. matrilokacija. hieros gamos* i obredna orgija. kliče vedski pesnik (Rigveda. darovanje žitarica Ijudima ponekad je dovođeno u vezu sa svetom svadbom nebeskog (ili atmosferskog) boga i Majke Zemlje. odnosno. itd. žena i ženska sakralnost uzdignute su u prvi plan. junak-donosilac civilizacije penje se na nebo. 60 Vid.prvobitni let: žitarice su postojale.59 Nema sumnje da tu postoji stvarna razlika. Mythes. Sveti prostor i periodično obnavljanje Sveta Prva. vraća svojoj majci. ishranom i smrću. Sakralnost seksualnog života. bila je kriza sistema vrednosti paleolitskih lovaca: veze religiozne prirode koje su bile uspostavljene sa životinjskim svetorn istisnulo je ono što bismo mogli da nazovemo mistična solidarnost čoveka i vegetacije. Ali kada je reč ο dve vrste mitova ο poreklu. ženska i materinska sakralnost nije bila nepoznata u paleolitu (up § 6). ali otkrivanje zemljoradnje vidno povećava njenu moć. kada je suprug obavezan da živi u kući svoje žene. Obrađena zemlja je izjednačena sa ženom. Zena i vegetacija. jer one poznaju »tajnu« stvaranja. razlika nije tako čvrsta kao što je to mislio Jenzen. domogne se nekoliko zrna i daruje ih ljudima. smrt i oživljavanje. a moguće je pronaći ga i u brojnim mitovima i narodnim verovanjima ο ljudima koji su rođeni iz Zemlje. što ojačava njihov društveni položaj i dovodi do stvaranja karakterističnih institucija. Sećanje na tu »misteriju« sačuvano je u olimpskoj mitologiji (Hera sama začinje i rađa Hefesta i Areja). a možda i najznačajnija posledica otkrića zemljoradnje. prev. 61 Up. Nešto kasnije. ubuduće će to činiti sperma i krv. posle pronalaska pluga. Pošto su žene imale odlučujuću ulogu u uzgajanju domaćih biljaka. . 10).

To je najrasprostranjeniji izraz axis mundi (lat. str. na neki način. a njegov vrh dodiruje Nebo. itd. Jer religioznu kreativnost nije oživeo empirijski fenomen zemljoradnje. 62 63 . Izjednačavanje ljudske egzistencije s biljnim životom iskazuje se slikama i metaforama preuzetim iz biljne drame (život je kao cvetno polje. Jedna od najznačajnijih mitskih tema biće tema bogova koji umiru da bi potom oživeli. Postojanje ovog mitskoobrednog scenarija potvrđeno je na Bliskom istoku i kod Indoiranaca. prim. smrti i ponovnog rađanja koje je poistovećena s ritmom vegetacije. biće prevedene u mitoioške drame. iz ovih arhajčnih scenarija rodiće se nove religiozne tvorevine (na primer. Zemljoradničke kulture su razvile ono što bi se moglo nazvati kosmička religija. i u društvima primitivnih zemljodelaca koja su se. Baš kao i ljudsko postojanje.: ose sveta. up. budući da se može naći i u nekim arktičkim kulturama. pošto je tu religiozna delatnost koncentrisana oko središnje misterije — periodičnog obnavljanja Sveta. utoliko čudnovatije što se ispoljava zadivljujućom brojnošću.63 Pošto svet mora periodično da se obnavlja. kosmički ritmovi objašnjeni su izrazima preuzetim iz biljnog života. U izvesnim slučajevima. Pronalazimo je. Austra'ijanci ne znaju za kosmogoniju u pravom smislu reči. »Apsolutna realnost«. podmlađivanje. Osnovna ideja — obnavljanje Sveta ponavIjanjem kosmogonije — sigurno je još starija. 58 i dalie.64 Obredno-mitski scenario Nove godine paleolitskih Up. prihvaćene i nadvladane. str. Misteriju kosmičkog života simboliše Drvo sveta. Mi smo ih međutim već sada pomenuli kako bismo istakli poseban karakter mezolitskih i neolitskih ostvarenja. jer njegovo korenje uranja u Donji svet. Sve te religiozne vrednosti koje su bile posledica izumevanja zemljoradnje s vremenom su se postepeno uobličavale. besmrtnost. verovatno. Traite. odeljak 99 i dalje. nalazimo ga. Neprekidno ćemo nalaziti religiozne ideje. Te mitologije i obredni scenariji koji od njih zavise. up. takođe. 64 Videti primere u Eliade. nego misterija rođenja. 55 i dalje. Aspects du mythe. Ali. suše. prethodi zemljoradničkim civiHzacijama — ili je nezavisna u odnosu na njih. preovlađivaće hiljadama godina u civilizacijama Bliskog istoka. mitologije i obredne scenarije koji su povezan i s »tajnom« biljnog života.62 Smatralo se da je Kosmičko drvo u Središtu sveta. Ona traži »smrt« semena kako bi mu osigurala novo rođenje.). itd. u vidu nekog ploda ili nekog izvora pokraj nekog drveta. svake godine. Eleusinske. § 96). dostupni su nekolicini povlašćenih. i s onim što bi trebalo nazvati »misterija« vegetacije.). Da bi opasnosti koje dovode u pitanje žetvu (poplave. Grčko-orijentalne misterije. drugim rečima. kod Australijanaca i kod brojnih plemena Severne Amerike.povezuje ženu i seksualnost s Mesečevim menama. prev. iz predzemljoradničkog perioda. s neizbežnim varijacijama. Zemljom (poistovećenom sa matericom). nadovezivala na neolitska religiozna shvatanja.) bile shvaćene. kosmogonija ćs se obredno ponoviti uoči svake Nove godine. Univerzurn je shvaćen kao organizam koji treba da se obnavlja periodično. Ova ikonografija je milenijima hranila poeziju i filozofsko mišljenje a ostala je »istinita« i za savremenog čoveka. Les religions australiennes. simbolika kosmičke ose. ali je »formiranje Sveta« od strane Nadljudskih bića — jednako njegovom »stvaranju«. i da objedinjuje sva tri područja kosmosa.

pre svega.66 Taj se otvor takođe naziva i »Nebesko okno«. * Lat. Ne znamo koja su religiozna značenja neolitski Ijudi Bliskog istoka pripisivali svojim kućama i selima. eshatologije i mesijanstva koji će tokom dva milenijuma preovladavati na Orijentu i u mediteranskom svetu. nosač šatora ili gornji otvor za izlazak dima poistovećeni su sa Stubom sveta. verovatno je imala kosmološko značenje. 168. § 6). u Japanu. Bilo to manje ili više očigledno.: slika sveta (prim. utoliko pre što će se kosmološka simbolika arhitekture najbogatije razviti u toj oblasii. odnosi na prebivališta i sela. itd. U neolitskim kulturama Jangčao (Yang-chao) postojale su male kružne građevine (prečnika oko pet metara) sa stubovima koji su nosili krov. Podele ο kojima svedoče sela 65 R. Kosmološka simbolika prebivališta potvrđena je kod brojnih primitivnih društava. Kosmologije. jesu kuća i obrađena polja. Polarnom zvezdom. Za ratara. a druga ο seobi duša.zemljodelaca i ratara obuhvata i povratak mrtvih. . U istom videti opis jednog drugog tipa kineskog ineolitskog naselja: četvrtaste i pravougaone građevine. kosmički ciklus shvaćen je kao beskrajno ponavljanje istog ritma: rođenja. Iskustvo kosmičkog vremena. sa silaznim stepenicama. Znamo jedino da su. da rekonstruišemo simboliku neolitskc kuće u Kini. iznova protumačene i prihvaćene. prebivalište је smatrano za imago mundi* Pošto primere za to nalazimo na svim nivoima kulture. smrti. ponovnog rađanja. od izvesnog trenutka. dovodi na kraju do prihvatanja ideje ο kružnom vremenu i ο kosmičkom ciklusu.65 Α mi poznajemo kosmološku simboliku koju odražavaju jurta i šatori severnoazijskih naroda: Nebo je shvaćeno kao ogroman šator koji pridržava središnji stub. Pošto su svet i ljudsko postojanje vrednovani terminima iz biljnog života. ili s »Nebeskim otvorom«. 213. vrev ). Eliade. u mnogim religioznim sistemima Bliskog istoka ponovo će se javiti arhaične predstave ο periodičnom obnavljanju Sveta. Ova kuća od tvrdog materijala imala je građu koju je do naših dana zadržala mongolska jurta. »Architectur et pensee religieuse en Ext. I podela prebivališta između dva pola (a taj je običaj ustanovljen već u paleolitu. U postvedskoj Indiji. pošto postoji kontinuitet ili analogija s određenim tipovima prebivališta u severnoj Aziji i na Tibetu. međutim. Moguće je i da se na krovu nalazio jedan otvor za dim iznad ognjišta. ne vidimo zašto bi prvi paleolitski ljudi Bliskog istoka predstavljali izuzetak. Možemo. Stein. str. a odgovarajuće ceremonije preživele su u klasičnoj Grčkoj. Le Chamanisme. kod starih Germana. a bili su poređani oko rupe koja је služila kao ognjište. prostor u kom on živi. Tibelanci otvor na krovu svojih kuća nazivaju »Nebeska sreća« ili »Nebeska vrata«. 66 Up. napola ukopane u zemlju. Življenjem na stalnom boravištu drugačije se organizuje »svet« nego što se to čini u nomadskom životu. »Središte sveta« je mesto posvećeno obredima i molitvama i tu se stupa u dodir s nadIjudskim bićima. počeli da grade oltare i svetilišta. ovo shvatanje razvijaće se unutar dve međusobno usaglašene doktrine: jedna je ο ciklusima (yuga) koji se beskonačno ponavljaju. Pored toga. »pravi svet«. što se. imaju svoje korene u shvatanjima neolitskih ljudi. pogotovu ako se imaju u vidu ratarski radovi. str.reme-Orient«. Podjednako su značajna bila religiozna vrednovanja prostota.

Među očigledno religioznim dokumentima. Tako. muško i žensko. Tako. Neolitske religije Bliskog istoka Moglo bi se reći da se od neolita pa sve do gvozdenog doba istorija religijskih ideja i verovanja prožimala s istorijom civilizacije. itd. Bilo da je reč ο ponavljanju neke mitske borbe. na primer. Nije nam namera da tvrdimo kako smo nabrojali sve religiozne tvorevirie koje je podstaklo otkrivanje zemljoradnje.zemljoradnika. J. kao što ćemo u brojnim prilikama videti. u opštim crtama odgovaraju dihotomiji koja je istovremeno i klasifikativna i obredna (Nebo i Zemlja. Izgleda da su svako tehnološko otkriće. bar jedna izgrađena za obredne ceremonije — sve to ukazuje na socijalnu integraciju i ekonomsku organizaciju koje prethode budućim gradovima-državama Mesopotamije. imalo za posledicu uspostavljanje izvesnog suštinskog jedinstva koje čak i u naše vreme povezuje seljačka društva tako udaljena jedna od drugih kao što su to ona iz Mediterana. Kada na stranicama lcoje slede budemo pominjali neke neolitske inovacije. njihovo duboko značenjc je isto: sukob. dve ženske statuete i još nekoliko drugih 67 Up. život/smrt). kao u Mesopotamiji (§ 22). prostrane javne građevine — od kojih je. Кепуоп. Braidwood). »Remarques sur le dualisme religieux: dyades et pola· rites« u Nostalgie des Origines. dan/noć. utvrđenja. kako izgleda. Archaeology in the Holy LancL. str. biće. pokažemo zajednički izvor — u neolitu. ali su u skladu i s dveша obredno suprotstavljenim grupama. Dodajmo da je širenje religioznosti zemljoradničke strukture. Ono se. Eliade. 249—336. naročito str. . od kojih će se neke razviti tek nekoliko milenijuma kasnije. Indije ili Kine. 68 Κ. mnogo puta reinterpretirano. Μ. svi vidovi jerihonske kulture zaslužuju religiozni komentar. uprkos bezbrojnim varijacijama i novinama.67 Ovo biokosmološko shvatanje. Jerihon je možda bio najstariji grad na svetu 6850. 39 i dalje. čvrsta kula. Prema Ketlin Kenjon. 13. nećemo mnogo isticati kako ne bismo isuviše ometali jedinstvo izlaganja. Formulaciju — »prvi grad na svetu« — kritikovaii su Čajld i Brejdvud (R. obredne borbe između dve suprotstavljene grupe imaju značajnu ulogu. koje su po svoj prilici razvili neolitski zemljoradnici. 6770). pa tako i deformisano. teško prepoznaje u nekim vrstama religioznog dualizma.). 315 i dalje. na primer. s vremenom. BiJo nam je dovoljno da za jedan broj ideja. str. podjednako treba voditi računa i ο njihovom religioznom »odjeku«. pogotovu u novogodišnjim scenarij'ima. ili naprosto ο sukobu dva kosmogonijska načela (zima/leto. Garsten (Garstang) i Ketlin Kenjon (Kathleen Кепуоп) iskopali su više građevina neuobičajene strukture koje su nazvali »hramovima« i »porodičnim kapelama«. podstiču i uvećavaju stvaralačke snage života.68 iako se u njemu još nije znalo za keramiku. svaka ekonomska i društvena inovacija bili »dvostruki« — po značenju i religioznoj vrednosti. dvoboji i borbe bude. prvi Natufijanci su pored velikog izvora sagradili jedno svetilište koje je bilo spaljeno pre ~ 7800. Ipak. Mi ih. međutim.

str. ponekad visoki i po dva metra. Handbuch. drveta ili gline. . poludrago kamenje. figurine pronađene u Munhati. rezimirao Koven. kulture Hadžilara i Ćatal Hijika 7000) u Anadoliji. Nekoliko lobanja koje je iskopala Ketlin Kenjon70 svedoče ο neobičnom opremanju: donji delovi lobanja bili su obloženi gipsom. ali se ponekad zajedno prikazuju ženske grudi i bikov rog — simboli života. 79 i dalje. koje su prethodile prekeramičkoj jerihonskoj kulturi — i verovatno uticale na nju — ukazuju na postojanje sličnih vero vanja. da su kult plodnosti i kult mrtvih bili povezani. 50. U Ćatal Hijiku kosturi su sahranjivani ispod kućnih podova. godine pronađene su brojne skulpturice od kamena i gline. Garsten je verovao da je u tim ostacima moguće identifikovati najstariju poznatu božansku trijadu koja. 380—81. U stvari. kao majka koja rađa dete (ili bika) i kod starica (kraj koje se ponekad nalazi ptica grabljivica). str.69 Mrtvi su bili sahranjivani pod kućnim podom. 53 i dalje. 256.74 Izgleda. drvene vaze. Protiv: J. nav. 26. 69 Up. 28. one prikazuju bradatog muškarca. 84 i dalje. Neki autori pridavali su poseban značaj ostacima tri slike u gipsu koje je tridesetih godina otkrio Garsten. str. iz sloja koji se datira u peti milenijum. tačnije. 72 Iskopavanja Kontensona. i Šar-Ha-Golanu. koje je reprodukovao Koven. biku. koji prihvata Garstenovo tumačenje. 71 Кепуоп. II. a uz njih i pogrebni darovi: nakit. oružje. 44 i dalje. Anati. Oči su naznačene školjkama. prikazana u tri vida: kao mlada žena.72Fonovo iz Sirije (Tel Ramad i Biblos). a lica naknadno oblikovana. str. dakle.38 U četrdeset svetilišta iskopanih do 1965. Cauvin. str.71 Ali reklo bi se takođe kako je uložen znatan trud da se očuva sećanje na živu osobu. str. Muško božanstvo pojavljuje se u liku nekog dečaka ili mladića — boginjinog deteta ili ljubavnika — ili kao bradati muškarac koji ponekad sedi na svetoj životinji. ukazuju na kult plodnosti. Videti takođe Miiller-Karpe. Ovo je tumačenje međutim još sporno.figurina koje predstavljaju životinje. Cauvin. opet. i fig. do te mere da su se glave mogle porediti sa pravim portretima. fig. oblikovani od gipsa. nav. rezimirao J. tkanine. Retigions neolithiques de SyroPalestine. 51. itd. 25 i dalje.73 Druge ženske skulpturice pronađene u Palestini i datirane oko ~ 4500. Кепуоп. obuhvata mitologiju analognu mitologijama koje će kasnije preovladati na Bliskom istoku. Archaeology in the Holy Land. i fig. U jednom svetilištu (oko ~ 6200) nađene su četiri ljudske lobanje položene na glave bikova koje su. Raznolikost slika na zidovima je začuđujuća: ne postoje dva slična svetilišta. Kult lobanja nalazimo i u Tel Ramadu (u Siriji blizu Damaska). predstavljaju Boginju-Majku u zastrašujućem obliku demona. gde su iskopavanja iznela na videlo temene delove lobanja čija su čela bila obojena u crveno. delo. ženu i dete. delo. Tel Avivu. 29—30. i glave bikova — epifanija boga — bili su pričvršćeni za zidove. Cauvin. Glavno božanstvo je boginja. 18. J. 70 K. a oči oblikovane školjkama. Palestine before the Hebrews. Kult lobanja je u velikoj meri potvrđen u Hadžilaru. Reljefi boginja. 38 Iskopavanja Kontensona (Tell Ramad) i Dinana (Dunand) (Byblos). Ovde je sigurno reč ο nekom kultu lobanja. možda. Digging up Jericho. Figurina otkrivena u Biblosu je dvopolna. str. potiče nekoliko antropomorfnih figurina od gline. str. 74 Vid. Nema prikazivanja seksualnosti.

»Hacilar: Α Neolithic Village Site«. Goff. semitski Ereš) oko ~4325. Njeno postojanje već je utvrđeno u Varki (sumerski Uruk. 339. Divlji bik je obožavan kao epifanija muške plodnosti. Prikazana je i kao mlada. 39 Mellaart. boginja je prikazana kako sedi na leopardu. kao i dvo88 James Mellaart. str. gomila se bogatstvo.ie. ili kako stoji držeći leopardovo mladunče. str. Tel Halaf. godine. Jedan od zidova ukrašen je slikama koje predstavljaju lešinare antropomorfnih nogu kako napadaju ljude bez glava. L.39 Takozvana kultura Tel Halafa40 pojavljuje se u vreme iščezavanja anadolskih kultura. nije teško prepoznati prauzor Boginje-Majke. 76 Vid. simboličke životinje. Nijedna druga preistorijska kultura nije izvršila sličan uticaj. u selu Arpačijah. Early Mesopotamia and Iran. 40 Prema imenu nalazišta. Neki pečati tipa Gavra (Gawra) prikazuju različite kultne prizore (likove oko nekog žrtvenika ukrašenog volovskim glavama. 94 i dalje. godine. možda preživeli iz Hadžilara i Catal Hijika. Symbols of Prehistoric Mesopotamia. poslednju fazu kulture Hadžilara lcarakteriše divna keramika. muške figurine nisu pronađene dok slika boginje ima u obilju. str. često predstavljenu kako kleči. Slike bikova. obredne igle. Earliest Civilizations of the Near East. U stvari. u pratnji golubova. Uostalom.bile pričvršćene za zid. čije nam značenje. dok se kultura Obeid. 87 i dalje. Earliest tivilizations of the Near East. najznačajnija novina perioda Obeid je upravo pojava monumentalnih hramova. Ponekad je naga ili nosi sasvim malu pregaču. str. Skulpturice ljudi od krečnjaka verovatno predstavljaju sveštenike. Zbog razvoja zemljoradnje i zbog trgovine. . Miiller-Karpe. str. Značajan je napredak u obradi metala (bakarne sekire. u sloju koji je datiran na oko ~ 5700. ~ 4300. razni predmeti od zlata). međutim. sedeći ili kleeeći. 351. bogato ukrašena geometrijskim crtežima. a po svoj prilici. str. str. Μ. U njoj se zna za bakar. kako se odmara.). Mrtvi su sahranjivani uz darove. 102 i dalje. Ο religioznoj simbolici halafskih figurina i ikonografskih motiva. 40 i dalje (Beli hram). Cital Нпупк: Α Neolithic Town of Anadolia. Nasuprot tome. Mallowan. poreklom iz južnog Iraka. raširila celom Mesopotamijom. Međutim.ja u Muller-Karpe. čitavu kulturu Obeid odlikuje sklonost ka nefigurativnom. str. sekla sekira imaju kultnu ulogu u vezi s bogom oluje. ili je u pratnji nekog deteta. godinu. II. 60 ι dalje. Jedna ljudska glava skoro prirodne veličine i životmjske glave od mermera sigurno imaju religiozno značenje. Ljudske figure su izrazito shematizovane. nego su neka vrsta prvobitne slike hrama. stojeći. 11 i dalje. U Hadžilaru. među kojima su bile i figurice od gline. L. volovskih glava. glava ovnova. stvorio ju je neki narod koji je sišao sa severa. 59 i dal. ~ 5200) iščezavaju figurine boginje s detetom ili u pratnji neke životinje. ali takođe i sama. koji je izuzetno značajan u svim oblastima antičkog Bliskog istoka. pored Mosula. Ε. B. up. Religiozni kompleks Tel Halafa ne razlikuje se innogo od kultura koje su se sačuvale sve do danas. II. izmiče. 61 i dalje. Tu je sigurno reč ο nekom značajnom mitsko-religioznom kompleksu. i kao ostarela. Svetilišta nacrtana na amajlijama nisu kopije određenih građevina. itd.76 Jedan od najznačajnijih je Beli hram 75 Opšti prikaz i bibliografi. preterano velikih grudi.75 Halafijanska kultura uništena je ili nestala oko ~ 4400. U mlađem sloju 5435. a i muški kipovi.

godine ili nešto ranije. kulturu žitarica trebalo je prilagoditi umerenoj zoni prekrivenoj šumama. obrade metala. Još ne znamo šta je bio »početni podsticaj« ove kulture. idoli bogova. rnitove i obrede — ipak uočavamo ponekad vrlo značajne razlike između evropskih neolitskih kultura i njihovih istočnih izvora. Kini i jugoistočnoj Aziji. Podsetimo samo da je zemljoradnja u početku sasvim sporo prodirala u izvesne oblasti Evrope. I pored otpora nekih populacija. naročito posle ustaljivanja pastirstva. S jedne strane. nema dokaza ο nekom žrtvovanju bikova. Neka skorija otkrića vrlo su uspešno potvrdila originalnost drevnih kultura jugoistočne Evrope.«. 7000 — 3500. tu nije reč ο mehaničkom procesu. stoke i svinja. u Podunavlju i u ostalim delovima Evrope. Siriji i Palestini i području plodnog polumeseca. C. Prve zemljoradmčke zajednice razvile su se duž vodenih tokova i na rubovima velikih šuma. nema ni arheoloških dokaza koji 48 Marija Gimbutas. mitovi i određene religiozne ideje. širenje kullure jestivih biljaka stiglo je sve do Australije i Patagonije. u Podunavlju su veoma retki. što će reći. na Balkanu. u dolini reke Ind. na obalama Grčke i Italije. Premda su nam na raspolaganju samo arheološki dokumenti — drugim rečima. i pripitomljavanje ovaca. Sigurno je. na Siciliji ili u Palestini.(~3100) veličine 22.5 m. takve skulpturiice nisu nikada pronađene u grobovima. širokoj 66. Širenjem kulture žitarica prenose se i obredi. Na toj se platformi nalaze i ostaci starih svetilišta a ona sama je zigurat sveta »planina« čijom ćemo se simbolikom docnije baviti (§ 54). istovremeno su pojavljuje oko ~7000. Isto tako. podignut na platformi dugoj 70 m. ili ikonografski skupovi Boginja Majka — Dete. »Old Europe c. str. koji su tako prošireni na Orijentu. 14. kad su se osetila dejstva evropske kolonizacije i industrijske revolucije. širenje neolitske zemljoradnje koja je započela na Bliskom istoku oko ~ 8000. preko Egejskog mora i istočnog Mediterana. pokazuje se kao neizbežan proces. na Kritu. Duhovna građevina neolita Što se tiče našeg zadatka. da kult bika. U stvari. postglacijalna klima omogućila je mezolitskim društvima srednje i zapadne Evrope da se zadovolje proizvodima lova i ribolova. u južnoj Anadoliji. skupa koji Marija Gimbutas naziva »Old European civilization«. Međutim. . štaviše. B. na primer.77 Ali. 5. ne poznajući religiozna značenja.3X 17. S druge strane. docnije. Ali. ne može se tvrditi kako se ovaj kulturni kompleks pojavio u Grčkoj docnije nego u području plodnog polumeseca. kao što se to činilo na Kritu ilii u neolitskim kulturama. potiče s Bliskog istoka. Na osnovu datuma do kojih se došlo metodom radioaktivnog uljenika. a visokoj 13 m. u Grčkoj. koji potvrđuju brojne slike u Podunavlju. podjednako nema potrebe pratiti takvo širenje prema Indiji. jedna civilizacija koja obuhvata kulturu žita i ječma. Ipak. u Siriji. a na prvom mestu. nema potrebe pratiti širenje zemljoradnje i.

slike božanskih maski) ukazuju na obredne aktivnosti. Maketa predstavlja veoma impresivan arhitektonski kompleks: četiri hrama podignuta na visokom postolju. U eneolitskom nalazištu Kešćioarele (Cascioarele). fig. Ponekad ćemo aludirati na njih spominjući religioznu preistoriju nekih ključnih oblasti (Mediterana.bi ukazivali na priliv doseljenika iz Male Azije.79 Veliki broj žrtvenika i svetilišta i razni kultni predmeti svedoče ο dobro organizovanoj religiji. nešto manji. fig. koja mogu da prime do hiljadu stanovnika. Upravo smo videli šta nam otkrivaju religiozni dokumenti prvih neolitskih kultura: kultove mrtvih i kultove plodnosti.81Na Balkanskom poluostrvu pronađeno je više modela hramova. 79 U poređenju s tim.80 Iznad ovog hrama nalazio se drugi. posle najezde naroda craomorskih itepa (str. svinja i jedna vrsta žita (einkorn wheat) vuku poreklo iz Evrope. Međutim. 78 Uostalom. 60 km južno od Bukurešta. Gimbutas. variraju između ~4035.82 Uzaludno bi bilo nabrajati sve neolitske dokumente koji se mogu podvrgnuti religioznom tumačenju. god. str. 81 Hortenisia Dumitrescu. 6. po kojem se podjednako razlikuje od kultura Bliskog istoka kao i od kultura srednje i se\'erne Evrope. »Un modele de sanctuaire decouvert a Cascioarele«. 12). Veliki broj predmeta (pečati s ideogramima. jugoistočne Azije i srednje Amerike). i to tradicija koje su početkom ovog veka još bile žive. god.« (str. 6. koji su već imali uzgajane biljke i domaće životinje. Simbolika axis mundi izjednačava Kosmičko drvo s Kosmičkim stubom (columna universalis). stoka. fig. što govori da su bila oblikovana oko debla drveta. 1. 21.). 1 i 4 (ovu poslednju reprodukovala Gimbutas. »drevna evropska civilizacija'< razvijala se u originalnom pravcu. Datumi koje prema radioaktivnom ugljeniku saopštava Dumitresku. 21. Raspad te civilizacije počinje posle ~3500. 24.78 Kakvo god bilo njeno poreklo. Gimbutas. str. 48 Vladtmir Dumitrescu. 11). verovanja i obrede u vezi sa »tajnom« vegetacije. i ~3620 (up.. maske. ljudske i životinjske figure. isto. 14. 25). i ~5300. izgledaju kao kolibe. pa i dosadne. str. razne nefigurativne simbole. povećava se bioj sela zaštićenih opkopima ili zidinama. mlađi. teriomorfne vaze. 13). 2 i 3). god. na koje ukazuju skulpture boginja i boga oluje (s njihovim epifanijama: bikom.. str. arheološki dokumenti prikazuju nam samo delimičnu i osakaćenu sliku religioznog života i misli. Kine. nap. itd. Marija Gimbutas govori ο »ako 5000. oni ukazuju na bogatstvo i složenost jedne religije čiji je sadržaj još uvek ostao nedostupan. 82 Prema Gimbutas. pre Hr. 12). otkopan je hram čiji su zidovi bili oslikani prekrasnim crvenim i zelenim spiralama na belo-žutoj osnovi. Dva stuba su iznutra šuplja. str. Indije. u kojem je pronađen model svetilišta od pečene gline. ukazuju na kult svetog stuba. Između ~6500. simbola axis mundi. Oko sredine šestog milenijuma. ali jedan stub od dva metra i drugi. Recimo odmah kako postoji opasnost da nam se neolitske religije učine jednostavne. Uz brojne druge dokumente (figurine. tako svedene samo na arheološke dokumente. grupe kuća kao što su one na švajcarskim jezerima. volovskom glavom). »fidifice destine aiu culte decouvert a Cascioarele«.000 godina pre Sumera (str. »drevna evropska civilizacija« je već ~5300— 5200. Nisu pronađene skulpturice. str. godine došlo je do snažnog kulturnog razvoja na Balkanskom poluostrvu i u srednjoj Anadoliji. odnosno 2. i nerasvetljene uz pomoe tekstova ili tradicija određenih zemljoradničkih društava. . razvila i pismo (up.

kosmologiju koja kao imago mundi podrazumeva simboliku »Središta sveta« i nastanjenog prostora. i prvi tekstovi odražavaju viziju sveta pod snažnim uticajem religioznih ideja vezanih s metalurgijom. Leopold Šmit je pokazao da izvesni mitsko-obredni scenariji. čim se arheološkim dokumentima Bliskog istoka dodaju prvi tekstovi. 15. ječma i usitnjenih oraha. Ali. njeni delovi sačuvani su rasuti u tradicijama seljačkih društava. nego i nadugačko promišljanih značenja. prev. Neke rude oni su obrađivali kao kamenje. Nema potrebe ići dalje. dve monoteističke religije poznate po svojoj snazi. prvi tekstovi koji su nam dostupni predstavljaju približno sećanje na pradavne religiozne tvorevine koje su postale zastarele ili su bile napola zaboravljene. Naglasimo samo da su se takvi obredi održali preko četiri do pet hiljada godina. U izvesnim slučajevima.izjednačavanje žene — obrađene njive — biljke. (Prim. ponekad do te mere da postaju nejasna. § 8). što uključuje homologiju rođenja — ponovnog rađanja (inicijacije). baš kao i preistorijske populacije. opet. urbanom civilizacijom. vidi se koliko oni otkrivaju jedan univerzum ne samo složenih i dubokih. Važno je ne izgubiti iz vida da se grandiozna duhovnost neolita ne može »prozreti« pomoću dokumenata koji su nam na raspolaganju. institucijom kraljevstva i organizovanim sveštenstvom. skoro potpuno nerazumljiva. Dovoljno je posmatrati neko današnje društvo primitivnih zemljoradnika da bi se mogli pojmiti složenost i bogatstvo neke religije utemeljene na ideji hronične plodnosti i ciklusa život—smrt—zagrobni život. Kontinuitet »svetih mesta« (up.) . obrađivali meteorsko gvožđe mnogo pre no što su naučili da koriste površinske gvozdene rude. Znamo da su »primitivni narodi«. Religiozni kontekst metalurgije: mitologija gvozdenog doba Mitologiju »glačanog kamena« zamenila je »mitologija metala«. panahija. vrlo verovatno. nadu u postegzistenciju. varica. U krševitoj Arabiji poslednji snop je pod imenom »Starac« pokopavan u zemlju. Up. ako nam duhovna građevina neolita50 nije više dostupna u celini. U Egiptu XX veka obredni snop vezuje se na isti način kao što to vidimo na starim spomenicima koji.49 Uostalom. Semantičke mogućnosti arheoloških dokumenata ograničene su. višestruko reinterpretiranih. koje su početkom XX veka još upražnjavali seljaci sredlije i jugoistočne Evrope. čuvaju delove mitologija i iščezlih obreda iz prehomerske stare Grčke. što znači da 83 Starogrčki: kollybos — jelo od kuvane pšenice. a isto to ime davano mu je i u Egiptu u vreme faraona. ali je običaj sigurno još stariji (veruje se da je otkriven u grobovimi Dipilona). prikazuju običaj nasleđen iz preistorije. ona najbogatija i najosobenija razvila se oko gvožđa. Varivo od semenja koje se služi na sahranama ili ο praznicima mrtvih u Rumuniji i na Balkanu zove se coliva83 Postojanje tog imena (kollyva) i žrtve potvrđeno je i u staroj Grčkoj. od čega poslednjih hiljadu ili hiljadu i po pod budnom pažnjom hrišćanstva i islama. određenih ratarskih obreda i sahrana ne treba više dokazivati. naše koljivo.

5. Za razliku od bakra i bronze. Ako bi im se ostavilo dovoljno vremena da se razviju (što bi se ovde odnosilo na geološki ritam vremena). str. bezbrojne vile.2 Paleolitski narodi sa istoka verovatnu su imali analogne predstave. Metals. rude bi mogle postati zreli. jedna prevremena operacija. jer se ulazi u posvećeno područje smatrano nepovredivim. Sumerska reč AN. jer su naslage bile veoma bogate i lako dostupne. kao da su podložni drugačijem vremenskom ritmu nego što je to život biljnih organizama i životinja — nije stvar u tome da oni manje rastu. bez mnogo muke dobijala se velika količina metala. oni »sazrevaju« u zemaljskim dubinama. I stvarno. i korišćen je mahom u obredne svrhe. Njihovo vađenje iz krila Zemlje-Majke je. Zanatlija zamenjuje Zemlju84 85 86 Up. elfovi. u čemu učestvuju rudnici i rude. Posle otkrivanja tajne topljenja magnetita ili hematita. dakle.su ih koristili kao sirovine za izradu kamenog oruđa.86 Pećine i rudnici poistovećeni su sa matericom ZemljeMajke. . iskopavanja nisu otkrila nikakve tragove zemaljskog gvožđa u preistorijskim naseljima. Τ.BAR. Rude izvađene iz rudnika u izvesnom smislu predstavljaju »zametke«. Tu počinje najteži i najodvažniji poduhvat. napisana je znacima »nebo« i »vatra«. Oni lagano rastu. str. a razlikuje se i od topljenja bakra i bronze. Obično se prevodi kao »nebeski metal« ili »metal-zvezda«. Metali niču »u krilu zemlje«.84 Kada je Kortes (Cortez) upitao astečke poglavice odakle im noževi — oni su mu pokazali na nebo. Α. Dosta dugo. Rickard. Tek kada je pronađena peć. Forgerons et alchimistes. Novog sveta. tu se dolazi u dodir sa sakralnošću koja ne predstavlja deo poznatog religioznog univerzuma.85 Ali metal je bio redak (bio je podjednako dragocen kao i zlato). Vid. Eliade. Egipćani su znali samo za meteorsko gvožđe. molitve i kultne činove. najstarija reč koja označava gvožđe. post. Pored nebeske sakralnosti. Man and. gvožđe je preovladalo. Sve mitologije rudnika i planina. I. sada se suočavamo sa zemaljskom sakralnošću. Ova činjenica je imala značajne religiozne posledice. s dubljom pa i opasnijom sakralnošću. Obredi se ravnaju prerna prirodi operacije koja se ima u vidu. rude se stavljaju u peći. Isto je i kod Hetita: jedan tekst iz XIV veka jasno kaže da su hetitski kraljevi koristili »crno nebesko gvožđe«. naročito posle usavršavanja tehnike »stvrdnjavanja« metala kaljenjem. »savršeni« metali. Ima se utisak da je to otiskivanje u oblast koja po pravu ne pripada čoveku — u podzemni svet s njegovim tajnama laganog dozrevanja minerala koje se odvija u utrobi Zemlje-Majke. 149. Opterećene tom tmurnom svetošću. umnožene su epifanije prisustva svetog s kojim se čovek sučeljava prodirući u geološke slojeve života. Da bi započela nova etapa u istoriji čovečanstva. 46 i dalje. str. utvare i prikaze. koja je povezana s meteoritima. Tek je metalurgija zemaljskog gvožđa učinila ovaj metal dostupnim za svakodnevno korišćenje. trebalo je otkriti topljenje ruda. duhovi. Ali obrada zemaljske rudače nije ista što i obrada meteorskog gvožđa. metalurgija gvožđa je veoma brzo postala industrijska. 20. U celom svetu rudari upražnjavaju obrede koji uključuju stanje čistote. meditaciju. Forgerons et alchimistes.

božanski kovač Tvastri pravi Indrino oružje za njegovu borbu sa Vritrom.Majku da bi ubrzao i dovršio »rast«. Up. vidara i čarobnjaka. Taj ambivalentni karakter metala — nosioca moći koje su istovremeno i svete i »demonijačke« — prenosi se na metalce i na kovače. Peći su. Pored toga. ali isto tako i da se napravi nešto drugo od onoga što je već postojalo u Prirodi. tabua i obreda. ali ih se boje. itd. izgleda. isto onako kao što su u izvesnim društvima kovači i kotlari podjednako i muzičari. na neki način. alhemičari će misliti na isti način. čovek preuzima ulogu Vremena. Tako se gvožđe pokazuje kao sredstvo da se nešto »napravi brže«. 101 i dalje. grnčar. § 84).« Α drugi alhemičar dodaje: »A to je ono čime se ostvaruje naša umetnost. može da postigne za nekoliko nedelja. Iz tog razloga su u drevnim društvima topioničari i kovači.53 Metalac je »gospodar vatre«.) i umetnosti pesme. oni su visoko cenjeni. str. saradnja božanskog kovača s bogovima ne ograničava ■se samo na njegovo učestvovanje u borbama koje su odlučujuće za ovladavanje svetom. takođe poglavlja ο zapadnoj alhemiji i ο religioznim implikacijama »naučnog progresa«. Forgerons et alchimistes. taj bog-kovač ima veze s muzikom i pevanjem. igre i pesništva. Međutim. Hefest kuje munju zahvaljujući kojoj će Zevs trijumfovati nad Tifonom (up. Ali želja za saradnjom pri usavršavanju Materije imala je značajne posledice. ubrzava »rast« ruda. Pomoću vatre. opet. osiguravajući im tako pobedu protiv zmajeva ili drugih čudovišnih bića. on upravlja građenjem Baalove palate i oprema svetilišta drugih božanstava. u trećem tomu ovog dela. čak ih preziru. ono čemu su neophodni eoni da bi »dozrelo« u podzemnim dubinama. Ptah (bog-grnčar) kuje oružje pomoću kog će Horus pobediti Seta. 87 88 . 54 i dalje. Metalac. Sve ove ideje i verovanja povezani sa zanatima rudara. veštačke.88 Borba za »vladanje Vremenom« — koja će imati svoj najveći uspeh u »sintetičkim proizvodima« dobijenim posredstvom organske hemije. 175 i dalje. jer peć za topljenje zamenjuje zemaljsku matericu. Preuzirnajući odgovornost za menjanje Prirode. kao i. gde se dovršava sazrevanje rude. § 49). Kovač je za bogove podjednako i arhitekta. U cgipatskoj verziji mita. kao i kovač. zanatlija. pesnici. važili za »gospodare vatre-<. Isto tako.5® U nekim mitologijama božanski kovači kuju oružje bogova. okultnih tehnika (šamanizam. što je odlučujuća etapa »sintetičke pripreme Života« (homunkulus. iscelitelji i čarobnjaci. Vid. pre njega.87 U različitim slojevima kulture (koji ukazuju na veliku starost). U kanaanskom mitu Košar-va-Hasis (Koshar-wa-Hasis) (dosL »Lukav-izloban«) kuje za Baala dve kratke toljage kojima će on oboriti Jamu. ne mešaju se s njima. osetno su obogatili mitologiju homo fabera nasleđenu iz kamenog doba. on ostvaruje prelazak materije iz jednog stanja u drugo. Vid. Otuda je topljenje propraćeno s bezbroj obzira. čini da one postanu »zrele« u zadivljujuće kratkom roku. meta]aca i kovača. Jedan lik iz Ben Džonsonovog (Jonson) komada The Alchemist izjavljuje: »Olovo i drugi metali bili bi zlato da su imali vremena da to postanu. graditelj i zanatlija. pored šamana. isceljivanje. magija. Hiljadama godina kasnije. str. Forgerons et alchimistes. izgleda da postoji bliska veza između umetnosui i kovanja. Gospodara mora i podzemnih voda (up. nove materice.

vavilonskoj kulturi. Kramera. pod legendarnim vođom Sargonom. naslov jedne knjige S. koja je proizišla iz spajanja te dve etničke loze. Međutim.. grupe nomada koje su dolazile iz Sirijske pustinje i govorile akadski. još pre tog osvajanja. postojala je još u gvozdeno doba. predstavljao zvezdu. religiozna simbolika bika. Pretpostavlja se da se narod koji je govorio sumerski. stvaralački genije dvaju naroda bio različit. kao što znamo.« To je. Oko sredine trećeg milenijuma. Istaknuti američki orijentalist pokazuje da su prvi podaci ο brojnim religioznim institucijama. karakterističan znak božanskih bića bila je tijara s rogovima. stalno prenosila. dakle. naučnici su govorili ο samo jednoj. počele su da prodiru ii severne oblasti Sumera. koja karakteriše čoveka modernih tehnoloških društava. zaposedajući u naizmeničnim talasima sumerske gradove. tehnikama i shvatanjima sačuvani u sumerskim tekstovima. pravo značenje ove odrednice jeste »nebo«. »Transcendentnu« nebesku strukturu božanskih bića potvrđivao je determinantni znak koji prethodi njihovim ideogramima i koji je. Još pre 30 ili 40 godina. božanski modalitet definisali su snaga i prostorna »transcendentnost«. odražavaju još starija religiozna verovanja. olujno· nebo kojim odjekuje grmljavina (jer je grmljavina bila poistovećena s rikom bikova). up. Reč je ο prvim pisanim doknmentima čije poreklo seže do trećeg milenijuma. oni su pripadali civilizaciji koja je nazvana Obeid. stvorena je sumersko-akadska simbioza koja se brzo širila posle ujedinjenja dve zemlje. Te se razlike posebno dobro vide u oblasti religije. Akađani su nametnuli svoju prevlast sumerskim gradovima. III POGLAVLJE MESOPOTAMSKE RELIGIJE 16. »Istorija počinje u Sumeru. izvesno. jedan od semitskih jezika. Sasvim je verovatno da su Sumeri potčinili starosedeoce čiji je etnički sastav još uvek nepoznat (po kulturi. Dakle. Prema rečnicima. uprkos činjenici da su osvajači usvojili kulturu pobeđenih. Dosta rano.davnašnji san alhemičara) — ta borba za preuzimanje uloge Vremena. U Sumeru se. spustio iz severnih oblasti i nastanio u donjoj Mesopotamiji. jezik koji nije semitski i ne može se objasniti ni preko jedne druge poznate jezičke porodice. jer je. Drugim rečima. Danas se međutim slažemo da sumerski i akadski doprinos treba proučavati odvojeno. kao i svuda na Srednjem istoku. izvorno. § 13). Poreklo i stara istorija sumerske civilizacije još su slabo poznati. N. tj.. Ali ti dokumenti. potvrđena još od neolita. svako božanstvo bilo . Od najdavnijih starina. Kasnije ćemo odmeriti njena religiozna značenja.

Tamo »nijedan lav ne ubija. Enlil i Enki. doista. up. Bog Enki. Osim toga. Naravno. The Sumerians. a Enlil odneo sa sobom svoju maiku. U praskozorju svoje istorije.. str. Neki tekstovi podsećaju na savršenstvo i blaženstvo »početaka«: »stari dani kada je svaka stvar bila stvorena savršena«. O egipatskom poimanju početnog savršenstva. ali na osnovu nekoliko nagoveštaja možemo rekonstruisati odlučujuće trenutke stvaranja kako su ga poimali Sumeri. Castellino. Kramer.. koju prati trijada planetarnih bogova. 176—81. str. prilično je česta u drevnim kosmogonijama. za koga se pogrešno smatralo da je bog Vode pošto se. . tekstovi koji su do sada otkriveni fragmentarni su i njihovo je tumačenje izuzetno teško. novi prevod poeme »Gilgameš. u različitim slojevima kulture. i Enki. najznačajniji u panteonu. Taj prvi par bio je do te mere sjedinjen da se stopio u hieros gamos. Nebo (An) i Zemlju (Ki). 91 Prevod Mauricea Lamberta. vodena masa je poistovećena s prvobitnom Majkom. I u ovom slučaju. nijedan vuk ne odnosi jagnje.Bole me oči'. Nijedan noćni čuvar ne obilazi svoj okrug. »Gospodar Zemlje«. uspavao se pored svoje supruge. prvi bog je nebeski. Zemlju. § 25. Vid. još device. i »pramajka koja porodi sve bogove«. Boginja Namu (čije se ime piše piktogramom koji označava »iskonsko more«) prikazana je kao »majka koja rodi Nebo i Zemlju«. ali već An predstavlja sindrom onoga što bi bilo deus otiosus* Aktivniji i »aktuelniji« su Enlil. str. 90 Vid. čak i na osnovu tih delimičnih obaveštenja. Mitologia sumerico-accadica. sumerska religija se pokazala kao već »stara«.89 Kosmogonijska tema razdvajanja Neba i Zeml je takođe je veoma rasprostranjena. On bi trebalo da bude suvereni bog bez premca. Nalazimo je. zbog toga bogovi i boginje zrače veoma jaku svetlost. bog »temelja«.je zamišljeno kao nebesko biće. zemlja u kojoj nisu postojale ni bolest ni smrt. Ipak. Do sada nije otkriven nijedan kosmogonijski tekst u pravom smislu reči. izgleda da je pravi Raj bio Dilmun. Taj isti proces otkrivamo i kada je reč ο trijadi Velikih bogova koji sačinjavaju An (Ann). raspolažemo dugačkim listama božanstava svih vrsta ο kojima najčešće ne znamo ništa osim imena.. 106. Gospodar Dilmuna. smatralo da Zemlja sedi na Okeanu. . itd. koji otelovljuju muški i ženski princip. Enkidu i Donji svet« u: Giorgio R. Drugi fragment govori nam ο tome kako se on odvojio od svojih roditelja: bog An je podigao nebo uvis. Prvi sumerski tekstovi odražavaju klasifikacijski i sistematizacijski rad koji su obavljali sveštenici. uviđamo da su neke religiozne tradicije upravo gubile svoja prvobitna značenja. prema sumerskom shvatanju. Tema Iskonske vode zamišljene istovremeno i kao kosmički i kao božanski totalitet. Iz njihove veze rodio se Enlil bog atmosfere. 89 145.90 Ipak.«91Ipak. koja je partenogenezom rodila prvi par. str. Kao što to pokazuje njegovo ime (an — nebo). Na samom početku je trijada Velikih bogova. to je savršenstvo u stvari predstavljalo zastoj. 77 i dalje. bog atmosfere (nazivan takođe i Veliko Brdo). u: La Naissancc du monde. Ali je verovatno da verzije koje su zabeležene na Srednjem istokn i α Mediteranu u krajnjoj liniji potiču iz sumerske tradicije. From the Tablets of Sumer.. Niko bolesnih očiju ne ponavlja . kao što je i sama zemlja bila devica..

. Kasnije ćemo videti i opasnosti s kojima se susrela Inana prestupajući granice svoga suvereniteta. zatim mu je boginja Namu načinila srce. Ali zbog jedne na prvi pogled beznačajne neprilike. Ova poslednja tema biće preuzeta i reinterpretirana u slavnoj vavilonskoj kosmogonijskoj poemi Enuma eliš (§ 21). čoveka su neki božanski radnici oblikovali od gline. Ona su tako različita da se mora pretpostaviti postojanje više tradicija. što je propraćeno njegovim krajnjim slabljenjem koje ga dovodi skoro do same smrti. Svi ovi motivi su u ranim varijantama potvrđeni gotovo u celom svetu. Drugi tekstovi preneli su nam tugovanke bogova dok su padali kao žrtve sudbine. Tema raja. Bog jede neke biljke koje su upravo bile stvorene. U Enkijevoj drami ne iznenađuje smrtna priroda bogova. The Sumerians. njegova ga supruga ipak izleči. Naravno. Najzad.93 Kult se shvatao kao služenje bogovima. str. 93 Ο kultu. 17. L. zatim sa kćerkom koju će ona roditi. sa kćerkom te kćeri — jer reč je ο teogoniji koja se mora ispuniti u toj rajskoj zemlji. I stvarno. oni nisu njihovi robovi. završava se dramom koja obelodanjuje zabludu i kažnjavanje jednog boga stvoritelja. ako ljudi i jesu sluge bogova. prvobitni čovek je na neki način delio božansku supstancu: životvorni Enkijev dah. nego mitološki kontekst u kojem je ona objavljena. upotpunjena teogonijom. Najzad. Sto se tiče velikih zajedničkih gradskih 92 Mi 170. Α ta »greška« je mogla da dovede u krizu samu strukturu njegove sopstvene tvorevine.Probudivši se. ili krv bogova Lagma. Tačno je da je čovek bio stvoren da služi bogovima koje je. dolazi do prve božanske drame. 140 i dalje. A. Drugi tekstovi označavaju boginju Aruru kao stvoriteljku ljudskih bića. Jestin. Uvređena ovim nerazumnim činom Ningursag izjavljuje da neće više gledati Enkija »pogledom života« sve dok on ne umre. Prema dvema sumerskim verzijama. pre svega. čovek je stvoren od krvi dva boga Lagma koji su radi toga bili žrtvovani. str. To znači da nije postojala nepremostiva razlika između oblika božanskog postojanja i ljudske uslovljenosti. Prema dmgoj verziji. pošto se Enki nije ponašao u skladu s principom koji je on sam otelovljavao. Oppenheim. »La religion sumerienne«. up. reč je ο sudbonosnoj »grešci«. odnosno da odredi njihov način postojanja i njihovu funkciju. po četvrtoj verziji. trebalo je da 011 »odredi njihovu sudbinu«. trebalo hraniti i oblačiti. Enki se sjedinio sa boginjom Ningursag. ovaj mit ukazuje na obrade ο čijim namerama ne možemo suditi. međutim. sledimo tumačenje koje je dao R. str. i najzad. Ancient Mesopotamia. Čovek pred svojirn bogovima Postoje bar četiri predanja koja objašnjavaju poreklo čoveka. Jedan mit pripoveda da su prva ljudska bića nikla iz zemlje kao trava. Prinošenje žrtve sastoji se pre svega iz ponuda i iskazivanja poštovanja. Kramer. Ipak. nepoznata zla more boga a njegovo postepeno slabljenje najavljuje blisku smrt. a Enki mu dao život.92 Onako kako smo uspeli da ga rekonstruišemo. 183 i dalje.

98 Up. * Up. Prilikom svake Nove godine bogovi utvrduju sudbinu dvanaest meseci koji slede. kojom raspolažu jedino bogovi« (J. potvrđeno je u bezbrojnim kulturama. predstavljao imago mundi u pravom smislu reči. str. na »Zemlju« — posvećivala je i obezbeđivala joj napredak i sreću u godini koja počinje. Ustanovljenje »dekreta« obavlja se činom nam-tar. 117 i dalje. jer je hram — božja »palata«. From the Tablets. up. tekst koji je preveo Kramer. nego i njihovi podražavaoci pa. Remon Žasten (Raymond Jestin) naglašava činjenicu da pojam greha. ali ona je prvi put jasno artikulisana u Sumeru. ali sa značajnim posledicama. delo. . 95 Ο me različitih materija. The Sacred Marriage Rite. Naravno. str. »U kasnijoj književnosti se pojavljuju . § 50).živeti' i . 129. odnosno determinišu.snaga koja čini da svet oživi' (til znači .95 »Dekreti« utemeljuju. bogovi se 94 Jestin. što će reći. str. From the Tablets. Kramer. (Naći ćemo je i u mitu ο Baalu. Prema sumerskoj tradiciji. Taj hieros gamos je aktualizovao zajednicu bogova i Ijudi. pomenut je ceo ciklus zakona večnog povratka. To je istovremeno bilo i ponavljanje kosmogonije. nepromenljiva. dao im je imena i označio ih kao središta kulta«. koje treba okajati i »očistiti« pomoću različitih obreda.«96 Postojanje novogodišnjih. 177. koji podjednako obezbeđuju dobro funkcionisanje i sveta i Ijudskog društva. Od praznika Nove godine još značajnije je bilo građenje hramova. zbog rastućeg semitskog uticaja. 49 i dalje. krivicama i pogreškama. potom.praznika — proslava povodom Nove godine ili podizanja nekog hrama — oni imaju kosmološku strukturu. manje-više analognih mitskoobrednih scenarija. 181. delo. Ta ideja je drevna i veoma rasprostranjena. me. Kramer. »Le Rite de Mariage sacre Dumuzi-Inanna«. Predstavljaju ih njihovi kipovi ili sam vladar — koji je dobijao naziv muža boginje Inane i otelovljavao Dumuzija97 — i jedna hramska robinja. ljudi treba da slede njihove naloge jer se oni odnose na propise. element ispaštanja i ideja ο »jarcu pomirenja« nisu potvrđeni u tekstovima. »nanovo stvara« praznovanjem Nove Godine. The Sumerians. Izraz me je preveden kao »biće« (Jakobsen) ili »božanska moć« (Landsberger i Falkcnštajn) a tumačen je kao »božanska imanencija u mrtvoj i živoj materiji. Kosmički poredak je neprekidno ugrožen.94 Odatle proizilazi da ljudi nisu samo sluge bogova. i saradnici. prema tome. bila je to prolazna zajednica. svakog božanskog ili Ijudskog poduhvata. kojim se određuje i objavljuje donesena odluka. na »dekrete«. »Sumersko ime tog praznika znači . Božanska energija izlivala se neposredno na grad — drugim rečima. 89 i dalje. tj. Ijudskim zločinima. supzistentna ali bezlična. reč je ο drevnoj ideji sa којош se susrećemo na Bliskom istoku. posle stvaranja čoveka. str. N. vokacija i institucija. nav. S. Ali svet se periodično obnavlja. svakog oblika života. str. Scenario obuhvata hieros gamos između dva božanstva zaštitnika grada. van Dijk). prvo od strane »Velike Zmije« koja preti da svet vrati u stanje »haosa«. pa tako bolesnik . nav. svedočeći ο temeljnom izučavanju i sistematizacijskom radu koji su obavili teolozi. Imaćemo priliku da odmerimo njihov značaj analizirajući vavilonski praznik akitu (§ 22). 96 Jestin.98 Kasnije.oživeti'. ne mogu smatrati za autentičan izraz sumerske svesti« (isto). jedan od bogova osnovao je pet gradova. on ih je izgradio »na čistim mestima. sudbinu svakog bića. Pošto su bogovi odgovorni za kosmički poredak. str.(o)živi'. str.psalmi pokajanja' ali se. ozdravi). 184.

jer prethodno postoje na Nebu.99 Modeli hrama i grada su. str.100 To je shvatanje zajedničko za čitav drevni Istok. 60 i dalje. i na različitim stupnjevima kulture. Institucija kraljevstva sa svojim znamenjima. Burrows. delo. 100 Up. nije mu bilo dozvoljeno da naseli »novu zemlju« koja se uzdigla nad vodom. i odvode ga u mitsku zemlju Dilmun. Od sumerske verzije sačuvano nam je samo nekoliko fragmenata: i pored uzdržanosti ili protivljenja nekih članova panteona. str. ona je po drugi put doneta na zemlju. »Some Cosmological Patteras in Babylonian Religion«. njegovo postojanje potvrđeno je na svim kontinentima (mada dosta retko u Africi).je naučio njegov zaštitnik. Niniva u Velikom medvedu.54 Tema potopa opet se javlja u Εριι ο Gilgamesu. preživeli je bio prenesen u zemlju Dilmun (Zisudra). spaslo se samo jedno ljudsko biće.1® Posle potopa. An i Enlil daju mu »život boga< i »besmrtni dah« bogova. pokornog i pobožnog«. Indije. Verovanje u prethodno nebesko postojanje »dela« i institucija biće od velikog značaja za drevnu onotologiju. ili na »ušće reka« (Utnapištim). Burrows. U poslednjem sačuvanom fragmentu. 65 i dalje. po којеш su Ijudska dela samo puko ponavljanje (podražavanje) dela koja su iznela na videlo Božanska bića. ali tijeno poreklo uistinu zadire u preistoriju. Njeno postojanje je prvi put potvrđeno u sumerskim dokumentima. mit ο potopu je skoro univerzalno rasprostranjen. još bolje osvetljava podudarnost sa vavilonskom pričom. Azenera (H. »transcendentalni«. i boga koji mu pokazuje plan hrama. itd.zadovoljavaju time da neposredno vladarima prenesu plan gradova i svetilišta. a u akadskoj Utnapištim. Tu je u tekstu velika praznina. . teorija nebeskih modela produžava i razvija posvuda rašireno drevno shvatanje. a u svakom slučaju stekavši besmrtnost. 18. sunce se ponovo pokazuje i Zisudra pada ničice pred bogom sunca. čiji će najslavniji izraz biti platonska doktrina ο idejama. Kralj Gudea vidi u snu boginju Nidabu. dosta dobro sačuvano. Veliki bogovi odlučuju da čovečanstvo unište potopom. »skromnog. a potom h. Vavilonski gradovi su svoje arhetipove imali u sazvežđima — Sipar u Raku. tijarom i prestolom takođe je »sišla sa Neba«. H. za razliku od Noja. рге svega iz Mesopotamije. Zisudra čeka odluku koju donose An i Enlil. Usener) i Dž. Ovo slavno delo. Andrea (Andree). Isto je tako moguće da su ovim ·" E. Kao što nam je poznato još od kompilacija R. Utuom. Ali. pošto je diluvijalna katastrofa bila ravna »kraju sveta«. Asur u Arkturusu. Prvi mit ο potopu Kraljevstvo je posle potopa moralo biti ponovo doneseno sa neba. nav. Neko navodi zasluge kralja Zisudre. Posle sedam dana i sedam noći. Manje-više »divinizovan«. Verovatno je reč ο veoma starom zajedničkom izvoru. Izgleda da su neke vari jante rezultat njegovog širenja. Dž. koje se u sumerskoj verziji zvalo Zaisudra. Kako ga . moglo bi se reći. Frejzera (Frazer). U stvari. Verovatno Zisudra dobija jasna uputstva u vezi s gradnjom arke. koja mu pokazuje sliku na kojoi su navedene zvezde dobročiniteljke. Zapravo.

ia sam te poviikla ka kobnoj sudbini. to jest. The Sacred Marriage Rite. ona predoseća tragičnu sudbinu koja očekuje njenog muža: »O moj voljeni. udaje se za pastira Dumuzija. bog-sunce Utu nagovorio da promeni mišlienje. Kosmos se postepeno troši i najzad propada. odnosno.104 koji tako postaje vladar grada. a malo vremena potom. Stoga on mora biti iznova stvoren. Zbog same činjenice što postoji. str. str. Silazak u Donji svet: Inana i Dumuzi Trijadu planetarnih bogova čine Nana-Sin (Mesec). ona je na početku više volela ratara Enkidua. ti si svojim ustima dodirnuo шоја. ut>. 71 i dalje. Enlilovu srdžbu izazvala je nepodnošljiva dreka ljudi. Bogovi Meseca i Sunca steći će najveći značaj u vavilonsko doba. ona će imati kultnu i mitološku »aktuelnost« s kojom ni blizu neće moći da se meri nijedna druga boginja na Srednjem istoku. upravljala je i životom i smrću.. boginja zaštitnica Ereša. ponekad je to naprosto posledica želje nekog Božanskog bića da uništi čovečanstvo. 104 Prema drugoj verziji. . koji je nastanjivalo grešno čovečanstvo.103 19. što је živ i što stvara. S. iz vodenog »haosa« pomal ja se »novi svet«. 69 i dalje. potop na makrokosmičkoj lestvici ostvaruje ono što se simbolično događa tokom praznovanja Nove godine: »kraj Sveta« i grešnog čovečanstva. Prema jednoj drugoj tradiciji. Enuma elish.. i kasnije Astarta. Ali bilo bi neoprezno jedan tako raširen mit objašnjavati pojavama čiji geološki tragovi nisu pronađeni. Krarner. up.. govorilo se da је ona hermafrodit (Ishtar barbata). ti si 101 Ο simbolici koja je sadržana u nekim miitovima ο potopu. Iz nekih navoda rnože se naslutiti da su bogovi doneli takvu odluku zbog »grešnika«. »Le Rite de Mariage Sacre DLimuzi — Inanna«.. tabl. potop je posledica ljudskih »grehova« (ili obrednih grešaka). Drugim rečima. U vreme svoga vrhunca. Utu (Sunce) i Inana. Eliade. Aspects du mythe. Мој Gospodar je dostojan svetog krila!« Ipak. i dalje).102 Ipak.101 U brojnim varijantama. U mesopotamskoj tradiciji teško je jasno utvrditi uzrok potopa. I. Inana-Ištar je istovremeno bila boginja ljubavi i rata. 259—60. Izgleda da većina rnitova ο potopu na neki način sudeluje u kosmičkom ritmu: »stari svet«. odlučuje na to da ih uništi (up. The Gilgamesh Epic. Heidel. N. potapa Voda. a središnji mit ο njoj predstavlja jedno od najznačainijih ostvarenja starog sveta. M. vid. . Njen lik je bio savršeno uobličen već u sumerskoi epohi. dreke mladih bogova koji ga ometaju u spavanju. 124 i dalje. Taj mit otpočinje ljubavnom pričom: Inana.mitskim pričama dale povoda jedna ili više diluvijalnih katastrofa. Osim ako je drugačije naznačeno. str. kako bi se u punoj meri iskazale njene moći. Inana glasno obznanjuje svoju strast i svoju sreću: »Ja idem radosna! . 182 i đalje. 21. boginja zvezde Venere i Jjubavi. Traite d'Histoii e des Religions.. str. utvrdićemo da su osnovni uzroci istovremeno i Ijudski gresi i potpuna oronulost Sveta. 103 Up. Prema verziji koja ie sačuvana u L'Epopee d'Atrahasis. Ea posle potopa odlučuie ο stvaraniu sedam muškaraca i sedam žena. Što se tiče Inane. str. ali ju je njen brat. ako ispitamo mitove lcoji u drugim kulturama najavljuju bliski potop. navodimo Kramerove prevođe koji su objavljeni u ovom članku. čiji je homolog akadska Ištar. da bi se omogućilo novo stvaranje. čoveče moga srca .

okom smrti! Ona mu izgovori jednu reč: reč beznađa! Ona vrisnu na njega: vriskom osude! . međutim. isto. muče i odvode u Donji svet. ikada. kako prođe kroz која od Sedmoro vrata. sišao u Donji svet i odatle se vratio bez gubitka? Ako Inana želi da se iz Donjeg sveta vrati gore. 1971—72.. S iznenađenjem i gnevom Inana otkriva da je Dumuzi. podjednako želi da vlada i Donjim svetom. obaveštava bogove Enlila i Nana-Sina. i zato si osuđen na zlokobnu sudbinu-( (Kramer. i Inana se upravo spremala da se popne kada je Sedam sudija Donjeg sveta (Anunaki) zadržaše govoreći: »Ko je. Oni zatim svi kreću ka gradovima Umi i Bad-Tibiru. Oni se. Enlil ipak pronalazi nekakvo rešenje: on stvara dva glasnika i šalje ih u Donji svet snabdevene »hranom i vodom života«. 105 . itd. neka obezbedi zamenika!«105 Inana se vraća na zemlju a prati je gomila demona gala. boga-sunce Utua. ublažava njegovu tužnu sudbinu odlučujući da on u Donjem svetu provede samo pola godine a da ga tokom druge polovine zameni njegova sestra Geštinana« (Kramer. pa boginja. povlače. ohrabruju slično tumačenje.. Bottero. kažu oni.. Inana pred svoju sestru stiže sasvim naga — to jest lišena svih svojih »moći«. 141). upravo zato da bi ga vratila nazad. 85. božanstva zaštitnici tih gradova bacaju se u prašinu kraj Inaninih nogu. umesto da je oplakuje. Inana. ali uz nekoliko značajnih razlika. Ušavši u Zemlju mrtvih — oblast kojom vladaju nepovredivi zakoni. moglo se verovati da boginja u »Zemlju bez povratka« kreće posle Tamuzove »smrti«. Neki elementi. 106 prCv. Posle tri dana. a zatim ka svom toru s ovcama. »Najverovatnije je da Ereškigal. »Ona ga prostreii jednim okom. vratar joj postepeno oduzima odelo i nakit. Prema drugoj recenziji izgleda da se Inanin postupak može objasniti strahom. kojih nema u sumerskoj verziji. Inana je »htela da se bavi zabranjenim stvarima«. 144). oni treba da je ponovo dopreme u Donji svet ukoliko im ne preda u zamenu neko drugo božansko biće. vladarka »Velikog-gornjeg-kraljevstva«. str. Najzad.pritisnuo moje usne uz svoju glavu. prestrašena. vodite ga!'«106 Dumuzi umoljava svoga devera. str. Demoni su najpre pokušali da se dočepaju Ninšubura.. Tu ga demoni hvataju. Isti je mit. bogato odeven i samozadovoljan seo na njen presto. Pošto su je demoni uhvatili i zapretili joj da će je odvesti. Ta »zlokobna sudbina« zbila se onoga dana kada je slavoljubiva Inana odlučila da siđe u Donji svet kako bi odatle istisnula svoju »stariju sestru« Ereškigal. Le rite du mariage.Ενο ga (reče demonima). smilovana. odlučuje da traži dalje. smilovavši se na Dumuzijeve suze. 91. da ga pretvori u zmiju i beži ka prebivalištu svoje sestre Geštinane. str. Ona uspeva da uđe u Ereškigalinu palatu ali. svi dolaze u Ereš. Pre objavljivanja prevoda sumerskih tekstova. ona im prepusti Dumuzija! Ovom mladom čoveku (reče im ona) vežite noge. »prestrašena. Ereškigal upire u nju svoj »pogled smrti« i »njeno telo postaje nepokretno«. njen odani prijatelj Ninšubur. u skladu sa nalozima koje mu je Inana dala pre svog odlaska. oni uspevaju da ožive »leš koji je bio obešen ο neki klin«. str.. reklo bi se. ispričan u akadskoj verziji Ištarinog silaska u Donji svet. kao jedini gospodar grada.« (isto). ali ih Inana sprečava. Preveo Jean Bottero. Zbog jedne praznine u tekstu ne možemo da doznamo epilog. Annuaire. Lukavstvom.

prekosmogonijski »haos« takođe podrazumeva obrednu »smrt« kralja. Prema tome i ljudi. Njegov sumerski prototip verovatno je imao složeniju strukturu: kraljevi koji su ga oličavali. Dumuz-Tamuz »nestaje« da bi se »opet pojavio« posle šest meseci. U tom slučaju. moraju da se umešaju kako bi oslobodili Ištar. sve se objašnjava Inaninom srdžbom pošto pronađe svoga muža kako u sjaju sedi na njenom prestolu. U Gilgamešovom prezrivom odgovoru Ištari kada mu ona ponudi da postane njen muž. Ta bi se nesreća mogla shvatiti kao produžetak prekida hieros gamosa između boginje ljubavi i plodnosti. Dva kosmička modaliteta — život/smrt. Kraljevi Sumera. moraju da prihvate smenjivanje života i smrti. ljudskom sudbinom i odnosima s bogovima.108 Ali te su »tugovanke« bile obredne: osamnaestog dana meseca tamuza (juni—juli) oplakivan je silazak rnladog boga u Donji svet. haos/kosmos. postaje princip jedinstvenog objašnjenja sveta. možemo prepoznati aluziju na tu »misteriju«: on podseća Ištar da je upravo ona naredila godišnja tugovanja za Tamuza. Ta »misterija«. Katastrofa je bila kosmičkih razmera i. str. str. u akadskoj verziji. ona transcendira dramu vegetacije. U šestom veku. delo. Tamuz najzad uzima dramatično i elegično obličje mladih bogova koji umiru i oživljavaju svake godine. jalovost/plodnost — u stvari predstavljaju dva momenta istog procesa. njegov silazak u Donji svet. . Ali da bi Svet mogao biti ponovo stvoren. Tamuzov kult je prisutan gotovo širom Srednjeg istoka. Veliki bogovi. to jest da uništi smrt. 63 i dalje. to su užasne posledice Ištarinog zatočeništva. 83). svake su godine proslavljali ponovno rađanje Sveta. Jezekilj (7 : 14) žestoko napada jerusalimske žene koje »jadikuju« na samim vratima hrama. Botero prevodi: »Za Tamuzom. U sumerskoj verziji iznenađuje »psihološko«. koje akadska verzija naglašava: kada je boginja iščezla. za njihov zagrobni udes. iako se znalo da će se on »popeti« posle šest meseci.107 Time se. bogovi. koga obredno otelotvoruju sumersko-akadski kraljevi. The Sacred Marriage Rite. 131 i dalje. Kramer. kao i akadski kraljevi kasnije. tvojim prvim mužem. to jest Ijudsko objašnjenje osude Dumuzija: na izgled. treba zamisliti »misteriju« koju utemeljuje Tnana s ciljem da se obezbedi ciklus opšte plodnosti. pa prema tome i povratna — neizbežno prati svaki čin stvaranja ili rađanja. jer podjednako upravlja kosmičkim ritmovima. bila je značajna jer je upravo 011 ostvarivao približavanje između modaliteta 107 Up. ti si sama odredila sveopštu žalost« (nav. kao i neki. manje-više. on najpre mora da bude uništen. otelovljuju Dumuzija π hieros gamosu s Inanom. Uloga DumuzijaTamuza. užasnuti zbog predstojećeg nestanka Života. 46—47. Mit pripoveda ο neuspehn boginje Ijubavi i plodnosti da osvoji Ereškigalino kraljevstvo. potpuno je prestala ljudska i životinjska reprodukcija.Na prvom mestu. iza priče koju prenosi sumerski tekst. pa prema tome i delili njegovu sudbinu. i njenog voljenog muža Tamuza. koju je čovek shvatio posle otkrivanja zemljoradnje. implikuje prihvatanje kraljeve obredne »smrti«. »Le Rite de Mariage Sacre«. str. To smenjivanje — periodično prisustvo i odsustvo boga — bilo je pogodno za stvaranje »misterija« vezanih za »spasenje« ljudi. 108 Ploča VI. To romaneskno objašnjenje po svoj prilici prikriva jednu još stariju ideju: »smrt« — obredna. života i ljudske egzistencije.

Oko ~ 1585. godine oni konačno pobeđuju. »varvara« koji su kao nomadi lutali oblašću gomjeg Tigra. Sargonovo carstvo se raspalo posle jednog veka. Drugi »varvari«. Sličnu sudbinu imaće i drugi liturgijski jezici: sanskrit. sačuvala sve svoje strukture. Sumerska civilizacija je. Za ostvarenje retkih promena. amoritski vladar Vavilona. Ali.) od sumerske faze. vladar Ume. vladala je manje od jednog velca. str. Mesopotamija je ostala podeljena na nekoliko država. Tako je prevlast Guta trajala samo jedan vek a tokom sledećeg veka (oko ~ 2050 — 1950) vlast su preuzeli kraljevi III dinastije iz Ura. s vremenom. koja nam je poznata. Četiri veka ostaće gospodari Mesopotamije. 110 Isto. To je prva manifestacija ideje carstva.-4 Što se tiče hrama. Sunce — šamaš. srušilo se. Astralna trijada је delimično preuzela semitska imena za odgovarajuća božanstva: Mesec — Sin (što potiče od sumerskog Suen). Tek oko ~ 1700. Prelazak gradova-hramova u gradove-države i u carstvo predstavlja pojavu od velikog značaja za istoriju Srednjeg istoka. Posle toga. više nije bia govorni jezik — još tokom petnaest vekova zadržao ulogu liturgijskog jezika. Kraljevstvo. na primer. U tom periodu sumerska civilizacija je došla do vrhunca. 20. Sumerski religiozni konzervativizam naslediće akadska struktura.109Za naše istraživanje važno je imati u vidu da je sumerski — premda oko ~ 2000. Jedna od najlepših 109 Prvi put. i zamenjivanje Enlila Mardukom — »bili su potrebni čitavi vekovi«. Jednu generaciju kasnije. njih će prihvatiti i druge države. Na izgled svemoćna dinastija koju je osnovao Hamurabi. a sa zapada Amoriti koji su dolazili iz sirijsko-arapske pustinje. Kasiti. Najviša trijada ostala je ista: Anu. godine Hamurabi. jezika nauke.. Sumersko-akadska sinteza Većinu sumerskih gradova-hramova ujedinio je Lugalzagisi. Podjednako je važan i značaj koji u kultu zadobijaju lične molitve i psalmi pokajanja. ovaj put uspešnije.110 Ipak. latinski. Donjim svetom i dalje vladaju Ereškigal i njeu muž Nergal. kasnije.bogova i ljudi. oborile unutrašnje pobune. bilo prenošenje religioznog primata u Vavilon. godine. međutim. doprinosi semitskog religioznog genija.. nadovezuju sc na prethodne strukture. zvezda Venera — Ištar (= Inana). »u opštem uređenju ništa se suštinsko nije promenilo (. Enlil. koje su sa istoka napadali Elamiti. ponovio akadski kralj Sargon. Ukažimo pre svega na dva »nacionalna« boga — vavilonskog Marduka i. staroslovenski. potvrđeno je postojanje novih institucija (profesionalne armije i činovništva). posle napada Guta. . nadiru sa severa i počinju da prete Amoritima. hebrejski. nametnutih potrebama kraljevstva — kao što je. poduhvat je. istorija Mesopotamije kao da se ponavljala: političko jedinstvo Sumera i Akada uništili su »varvari« spolja. ukratko. u grad čiji je bio vladar. On je središte carstva pomerio ka severu. svako se ljudsko biće moglo nadati da će uživati povlasticu koja je do tada pripadala samo kraljevima. to je istovremeno i poslednje ispoljavanje političke moći Sumera. Promena se odnosila jedino na kraljeve gradova-hramova: oni su priznali da su podanici akadskih osvajača. Ea (= Enki). Duže od dva veka. a ove su. opet. asirskog Asura — koji su uzdignuti na položaj univerzalnih božanstava. uspeo je da nametne jedinstvo. Od tada. osim veličina i broj građevina« . oko ~ 2375. 236.

Ispovest je propraćena određcnim liturgijskim gestovima: klečanjem.: numen — božanstven. U sumerskoj književnosti ne postoji ništa što bi se moglo uporediti. Епшпа eliš pripoveda ο poreklu sveta. str. ne odbacuj slugu svoga! Mojih grehova je sedam puta sedam . Jedna himna objavljuje kako boga Sunca svuda obožavaju. * Prema lat. ni po težnji da se povežu teogonija. Ο drugom paru. O! Gospodaru moj. 387—89.. njihova imena na sumerskom znače »totalitet gornjih elemenata« i »totalitet donjih elemenata«. kažnjava zločince i nagrađuje pravedne.. »O! Gospode.. Apsu i Tijamat. premda reinterpretirane. Lakhmu i Lakhamu (po nekim tradicijama.. Čovek ništa ne zna. šamaš će postati univerzalni bog bez premca.. Vremenom. Što se tiče trećeg para. Veliki bogovi — Anu. 111 . padanjem ničice i »obaranjem nosa«. Teme su stare. (Drugi izvori jasno kažu da Tijamat predstavlja more. 21.. O.111 Naglašava se »numenalan<<* karakter bogova: oni izazivaju užasan strah. Samašu. Iz mešavine slatkih i slanih voda rađaju se drugi božanski parovi. veliki su moji gresi! . Vid. pre svega svojim zastrašujućim sjajem. Anšara i Kišar. oni su žrtvovani da bi bio stvoren čovek). veliki su moji gresi! . prevod u ANET. Uočljivo je takođe umnožavanje magijskih praksi i razvijanje okultnih disciplina (pogotovu astrologije).).28 Drugi pronalazak akadske religiozne misli jeste proricanje. koje će kasnije postati široko prihvaćene u celom azijskom i mediteranskom svetu. Izbavi me od grehova!«aG U psalmu pokajanja molitelj priznaje da je grešan i na sav glas priznaje svoje grehe. naročito. bože koga ne poznajem. gotovo ništa ne znamo. Ištar i... uz Ep ο Gilgamešu. uzvisujući Marduka. Stvaranje sveta Kosmogonijska poema poznata pod imenom Enuma eliš (prema početku teksta: »Kada u visini. Enlil. Ukratko. šamaš brani pravdu. prev. veliki su moji gresi! . Pre svega.. veličanstven (prim.) Kao i tolika druga prvobitna božanstva. Ea — postepeno gube prevlast unutar kulta.. kosmogonija i stvaranje čoveka. a Apsu sveukupnu slatku vodu na kojoj pliva Zemlja. čak i onima za koje molitelj ponizno priznaje da ih ne poznaje. O. ni po veličini. Ta nova i veličanstvena mesopotamska sinteza ipak predstavlja tragičnu viziju ljudskog postojanja.. ni po dramskoj napetosti. on ne zna čak ni da li greši ili dobro čini. za semitski doprinos karakterističan je značaj koji se pripisuje elementu ličnog u religioznom iskustvu.. Vernici se radije obraćaju Marduku ili astralnim božanstvima. tu je iskonska slika neizdiferenciranog vodenog totaliteta. Tijamat je istovremeno shvaćena kao žena i kao dvopolna. iz kojeg se izdvaja prvi par. čak i stranci.«) predstavlja. boginjo koju ne poznajem. kao i uzdizanje nekoliko božanstava na najviši položaj. najznačajnije delo akadske religije.vavilonskih molitvi upućena je svim bogovima. Smatralo se da je svetlost atribuc u prvom redu božanstva i da kralj i sam zrači svetlošću u onoj meri u kojoj deli božanske osobine.

koji opet rađa Nudimuda (= Ea). Hoću da ih uništim. godine se umnožiše»). 97) Marduk izbaci žestoke vetrove koji »joj rastegnuše telo. oduze mu »njegov sjaj i sam se zaogrnu njime«. Ukrotivši je tako. On se žali Tijamat: »Nepodnošljivo mi je njihovo ponašanje. Doznavši za odluku svoga praoca. noću. Ona stvara čudovišta.Šta! Zar mi sami da uništimo ono što smo stvorili! Žalosno je. I da oko nas zavlada tišina. »u odaji sudbina. str. 37—39).. kažu svojoj majci: »Kada su ubijali Apsua. Osim kada je drugačije naznačeno. pa ga ubi. Takođe smo koristili prevode Labaa (Labat). mi navodimo prevod Pola Garelija (Paul Garelli) i Marsela Lebovica (Marcel Leibovici). pošto ga je prethodno okovao. na šta bogovi žurno pristaju. 79) njegova supruga.112 Iz hieros gamosa ova dva komplementarna »totaliteta< rađa se bog Neba. Pred ovakvim pripremama. Ona bolno jauknu (. i druge još »što nose neumoljiva oružja i ne boje se borbe« (144). ne mogu da spavam. 113 Iz velike sumerske trijade nedostaje Enlil. tvoga muža. on joj oduze život. Α »među svojim prvorođenim bogovima (. zmije. koji ne mogu da se odmaraju. on zatim okova Kingua. U samom središtu apsu. ali ih Marduk »čvrsto sveza i polomi im oružje« (III). ne mogu da se odmaram. Hajdela (Haeidcl). preduslovu kosmogonije. Anu.. oblikom egzistencije koji odgovara inerciji i besvesnosti supstance). da bih dokrajčio to njihovo kretanje. mada nisu bila uz napadače. 58). slažem se. . »besne demone«. Upravo tada Anu prelazi u napad protiv svojih potomaka. On tako postade bog Vode. svetilištu praoblika« (I. U ovim stihovima možemo otkriti čežnju za »Materijom« (odnosno. »velikog lava«. baci leš na zemlju i ode gore!« (IV. »sveznajući Ea« prvi nešto preduzs. 41—46). Borba između dve grupe biće rešena dvobojem između Tijamat i Marduka. iskida utrobu i probode srce. Tekst slavi veličanstvenu uzvišenost.113 Svojim veseljem i cičom mladi bogovi ometaju Apsuov odmor.. oduze mu pločicu Sudbina i pričvrsti je na svoje grudi 112 Ploča I. Na Kinguove grudi ona pričvrsti pločicu Sudbina i poveri mu najveću moć (155 i dalje). »Kada je Tijamat otvorila čeljust da ga proguta« (IV.) ona uzvisi Kinga« (147 i dalje). njegovo mesto je zauzeo Ein sin Marduk..Prošlo je izvesno vreme (»dani se protegnuše. stajala si po strani bez ijedne reči« (I. Danju. Stomak joj se nadu.): . Tijamat »poče iz sveg glasa da viče na svoga muža. njihovo ponašanje. otpor prema kretanju. ali blago se strpimo'« (I. mudrost i svemoć ovog poslednjeg rođenog boga. 108). Špajzera (Speiser) i Kastelina (Castellino). koju je od tada nazvao apsu. On zatim izbaci jednu strelu koja joj probuši stomak. Ipak. ali pod uslovom da prethodno bude proglašen za vrhovnog boga. za iskonskim mirovanjem. 133—145. ni Ea ne usuđuju se da se sulcobe sa Kinguom. rađa Marduka. »La naissance du monde selon Akkad«. On podiže četiri vetra. Svojim magičnim bajanjem. 113—114). Jedino Marduk prihvata borbu. 13. Ovoga puta Tijamat odlučuje da nešto preduzme. Tijamatini pomoćnici pokušaše da se spasu. Ni Anu. kako bismo (najzad) mogli da se odmorimo!« (I. a ona ostade razjapljene čeljusti. 100—104). mladi bogovi gube hrabrost. on učini da Apsu padne u duboki san. mladi bogovi »ostadoše bez ijedne reči« (I. Damkina. Bogovi. Ali Apsua nije mogla ubediti. »i stvori talase kako bi uznemirio Tijamat« (I.

Peta pločica govori ο uređenju planetarnog univerzuma.) Ubistvo Apsua otvara čitav niz »kreativnih ubistava«. itd. Епшпа eliš predstavlja prilično sumornu kosmogoniju i pesimističnu antropologiju. Tijamat nije više samo haotični iskonski totalitet koji prethodi svakoj kosmogoniji: ona se na koncu pokazuje kao tvorac bezbrojnih čudovišta. reč je ο čisto formalnom obliku postojanja. prisustva i mudrosii s druge strane. Najzad. jer je ona Mardukovo delo. naporedna predanja koja se tiču kosmologije i stvaranja čoveka. Drugim rečima. 30). ali zvezde i sazvežđa postaju »prebivališta« ili slike bogova. Nebeski svod je načinjen od polovine Tijamatinog tela. a drugim delom božanska »forma«. može se različito tumačiti. pokazuje se da je svet proizvod »mešavine« haotičnog i demonskog »iskonskog« s jedne strane. dvostruke prirode: u njemu je jednim delom ambivalentna.. (Nekakav »svet« je već postojao. Tvorački proces.. samo. a na prvom mestu među njima Tijamat. Na pitanje »ko je izazvao rat. i dalje govoriti ο božanskoj supstanci? Kosmos je. to jest da u korenu saseče stvaranje Univerzuma. Kosmogonija je rezultat sukoba dve grupe bogova. 8). mladi pobednik. Bez obzira na to što koristi tradicionalne mitske teme. Marduk odluči da stvori čoveka. Marduk na nebu podiže palatu koja je odgovarala palatj apsu. Presekoše mu vene i Ea od njegove krvi stvori čovečanstvo (VI. prerano je doveden u opasnost zbog Apsuove želje da uništi mlade bogove. V. dakle. 23—24) svi izgovaraju samo jedno ime: Kingu.). Najzad.) i utvrdi svoja svetilišta«]. kako bi on »preuzeo služenje bogovima. Sama zemlja je od druge polovine Tijamatinog tela i njenih različitih organa. Najzad. određivanju vremena i ο oblikovanju reljefa zemlje iz Tijamatinih delova tela (iz njenih očiju izviru Eufrat i Tigar. sva njena »kreativnost« je negativna. pošto su se bogovi množili i imali svoja »prebivališta«. Tek od Tijamatinih posmrtnih ostataka Marduk oblikuje nebo i zemlju. i utvrdi put zvezda. ali je posvećena zahvaljujući gradovima i hramovima. od jedne polovine nastade nebeski svod. rascepi joj lobanju. ako ne i jasno demonska »materija«. i božanske kreativnosti. Ta tema. i dalje). palate) Marduku u čast.114 Роеша dalje pripoveda ο podizanju jednog svetilišta (tj.(120. Univerzum koji je načinjen od tela nekog iskonskog božanstva deli njegovu supstancu. Da bi se proslavio Marduk. posle Tijamatine »demonizacije«. bogovi iz prvobitne epohe. a leš raseče nadvoje »kao suvu ribu« (137). a »od jednog uvojka njenog perčina on stvori vezu između neba i zemlje«. јег Ea ne samo što zauzima njegovo mesto nego i započinje s prvim organizovanjem vodene mase [»na tom mestu on izgradi svoje boravište (. a od drugi: polovine zemlja. To je možda 114 Dodajmo da postoje i druga. ali. Ea predlaže da samo jedan od njih bude žrtvovan. 59. »iskonsko« je samo po sebi prikazano kao izvor »negativnih tvorevina«. i tako ih rasteretio« (VI. . podstrekivao Tijamat na pobunu i otpočeo borbu« (VI. ali se u Tijamatinoi grupi nalaze podjednako i njena čudovišna i demonska stvorenja. kako ga prikazuje Enuma eliš. on se vrati do lijamat. koja je takođe potvrđena i u drugim tradicijama. možemo li uopšte. postaju nosioci »demonske« vrednosti. Pobeđeni i lancima svezani bogovi i dalje čekaju svoju kaznu.

do Bit Akitua (kuće Nove godine). ipak. 2) oslobađanje Marduka. što je formula koja ukazuje na »šmrt« nekog božanstva. nisam bio nemaran prema tvom božanstvu. 5) određivanje sudbine od strane bogova. boginju je trebalo otkupiti iz donjeg sveta. Kao što smo videli povodom Inane-Ištar. Njegova jedina nada je Ea. Marduk.. jer ona u smeloj sintezi objedinjuje sve strukture jednog božanskog društva. Prva sekvenca ovog mitsko-obrednog scenarija — poniženje kralja i Mardukovo zatočeništvo — ukazuje na vraćanje sveta u prekosmogonijski haos. Marduk će čuti tvoju molitvu. . osnovnu građu čini supstanca nekog prvobitnog ali propalog božanstva. Razlika u odnosu na sumerske verzije je značajna. Kingu postaje arhidemon. Taj praznik. ono se nadovezuje na sumersku tradiciju (čovek je stvoren da bi služio bogovima). U Mardukovom svetilištu. 409). On će povećati tvoje carstvo . stvoren od demonske materije — Kinguove krvi. proslavljao se tokom dvanaest prvih dana meseca nisana. Ali.najsloženija kosmogonijska formula do koje će doći mesopotamska misao. prstena. a posebno na verziju koja poreklo čoveka objašnjava žrtvovanjem dva boga Lagma. biva primoran da siđe »daleko od sunca i svetlosti«. str. Kingship and the Gods. Možemo govoriti ο tragičnom pesimizmu. Sa tog stanovišta.«115 Za to vreme. bio zigurat Etemenankijevog hrama. . To je. U oba slučaja. krive sablje i krune) i udara ga po licu. 4) hieros gamos kralja i hramske robinje koja oličava boginju. vođa čete čudovišta i demona koje je stvorila Tijamat. tu se pridružuje i otežavajući element: iako je bio jedan od prvih bogova. 115 Tekstove je naveo H. verovatno. str. na kolenima.116 On. Enuma eliš je recitovao u hramu četvrtog dana praznika Nove godine. za koji se smatralo da je privremeni grob boga. Čovek je. 22. 3) obredne borbe i obredna procesija porl kraljevim vođstvom. Frankfort. izgovara objavu nevinosti: »Nisam grešio.. što odgovara Mardukovom »zatočeništvu«. veliki sveštenik li·· šava kralja njegovih odličja (žezla. 116 Klasični autori govore ο »Belovom grobu« (= Mardukovom) u Vavilonu. koje su mladi bogovi pobednici pretvorili u demona i potom usmrtili. čovek dakle ima »oblik« koji je stvorio jedan veliki bog. od kojih su neke bile postale nerazumljive i neupotrebljive. i akitu na akadskom jeziku. narod je tražio Marduka. od kojih ćemo ukazati samo na najvažnije: 1) dan kraljeve pokore. za koga se pretpostavljalo da je »zatvoren u planini«. Kralj zatim.. 320 (= La royauti et les dieux. ta »smrt« nije konačna. gde se održavala svečana gozba. Sakralnost mesopotamskih vladara U Vavilonu. Što se tiče stvaranja čoveka.« Veliki sveštenik odgovara u Mardukovo ime: »Ne boj se. ο Gospodaru zemalja. postoji simetrija između stvaranja čoveka i porekla sveta. dakle. jer se čini da je čovek osuđen već na osnovu svog porekla. takođe. koji ga je oblikovao. koji se zvao zagmuk (»početak godine«) na sumerslcom. Sastojao se iz nekoliko delova.

Iako je kralj priznavao svoje zemaljsko poreklo. na primer. 81 i dalje.najzad. obraća Marduku. Zvali su ga »kraljem zemlje« (to jest — sveta). . oko njegove glave blistala je natprirodna svetlost. str. kod Hetita. Sumeri su bili uvereni da im je kraljevstvo dato sa neba. Poslednji čin predstavljao je određivanje sudbine117 svakog meseca u godini. Frankfort.119 Kao i kod bogova. Na Srednjem istoku i u istočnoj Evropi još postoji običaj da se »utvrđuje sudbina« nastupajućih dvanaest meseci na osnovu dvanaest dometnutih dana. u Ugaritu. 303 i dalie. up. 119 Up.30 Pošto su tradicionalna društva polagala veliku nadu u periodično obnavljanje Kosmosa. Ancient Mesopotamia. Tim »određivanjima«. plodnost i bogatstvo novog sveta koji se upravo rodio. odgovara iranskoj hvareni. to jest osiguravana sreća. Ta svetlost. koja se na akadskom kaže melammii. Akitu predstavlja mesopotamsku verziju prilično rasprostranjenog mitsko-obrednog scenarija praznika Nove godine koji je shvaćen kao ponavljanje kosmogonije. Ipak. Vladareva sakralnost je obznanjivana na više načina. potom izokretanje čitavog društvenog poretka. (Ova epizoda u Enuma elišu odgovara proglašenju Marduka za vrhovnog boga. Prema jednom Sanheribovom zapisu možemo pretpostaviti da se podražavala prvobitna bitka. u Iranu i kod Mandejaca.31 Hieros gamos se odvijao po povratku sa svečane gozbe u Bit Akituu. Borbe između dve grupe maskiranih lica potvrđene su u Egiptu. krai j se. biva oslobođen i bogovi se ponovo ujedinjuju (to jest okupljaju se njiihovi kipovi) da bi odredili sudbine.) Kralj vodi povorku do Bit Akitua. Već sada možemo tačno utvrditi da se epizoda praznika akitu susreće — da se ograničimo samo na Bliski istok — u Egiptu. sakralnost mesopotamskih vladara šircko je potvrđena. građevine podignute van grada. La splendeur divine. poslednjih dana u godini obredno stvaran »haos« koji su označavale »orgijske« razuzdanosti tipa Saturnalija. ili »četiri oblasti Univerzuma«. Ali identifikacija sa bogom ne postoji uvek: kao što smo videli. Njegovo »ponižavanje« odgovara nazadovanju sveta u stanje »haosa« i Mardukovom »zatočeništvu« u planini.120 Još pre rođenja. i boginje Inane: taj se hieros gamos odigravao tokom praznika Nove godine (§ 19). str. str. bogovi su ga predodređivali za vladanje. 206. Oppenheim. tokom svog »ponižavanja«. 118 Up.118 Uloga kralja prilikom akitua nedovoljno je poznata. 65 i dalje. Cassin. kod Hitita i u Ugaritu. a Lipitištar da ga je rodio Enlil). ono je bilo božanskog porekla i to se shvatanje održalo sve do iščeznuća asirsko-vavilonske civilizacije. 227 i dalje (= La Royoute. obredno je stvarana godina. Povorka predstavlja vojsku bogova koja je krenula protiv Tijamat. a ta je titula prvobitno bila namenjena samo bogovima. str. smatralo se da je »božji sin« (Hamurabi izjavljuje da ga je rodio Sin. Po tom dvostrukom 117 Kao što je Marduk u Enuma elišu odredio zakone koji će uređivati upravo stvoreni svemir. Mi smo već pomenuli svetu svadbu sumerskog kralja koji predstavlja Dumuzija. a da je kralj olieavao Asura (boga koji je zamenio Marduka). str. Kralj u borbi protiv Tijamat i u hieros gamosu s hramovskom robinjom oličava boga. Le Mythe de l'iternel retour. mi ćemo često pominjati praznike Nove godine. gašenje ognjišta i povratak mrtvih (koje su predstavljale maske). Kingship. Tako je.

ponizni pastir Nipura (. § 27). i pored hieros gamosa s nekim boginjama. i dalje. . . U svakom slučaju. kao posrednik između ljudskog sveta i sveta bogova. Gilgameš je svojim dvema trećinama bio božansko biće. na akadskom je sačinjena jedna od najdirljivijih priča ο potrazi za besmrtnošću ili. oni su se molili bogovima da blagoslove njihovog kralja. . kralj Uruka. uvod u Hamurabijev /akonik (I. A. bio je slavan već u drevno doba. delo semitskog genija. koja otpočinje erotskim neumerenostima junaka koji je uz to i tiranin.122 (U stvari.poreklu vladar je bio pravi posrednik između bogova i ljudi. u mitskom vrtu u kojem se nalaze Drvo života i Voda života. on nije bio bog. delo. Gilgameš u potrazi za besmrtnošću. 59 i dalje. Le Caractere religteux de la rovaute assyro-babylonienne. Ep ο Gilgamešu je. 123 Up. hranu koja je svakodnevno prinošena na žrtvu kipovima bogova jeli su kralj i njegova svita.T. 342 ι dalje). ο konačnom neuspehu poduhvata za koji je izgledalo da ima sve izglede na uspeh. kako je to Enlil rekao. Gilgameš. up. 262 i dalje (= 'La Royaute. bar metaforično. nav.) tada sam ja. 164. Ne treba zaboraviti da čak ni slavni kralj Uruka. od boga pozvani »pastir naroda«123 koji treba da uspostavi pravdu i mir na zemlji. Junak. Ali. 22 i dalie. str. i pored tih prethodnih verzija. Polazeći od različitih izdvojenih epizoda. Fi-ankfort.121 Tekstovi objavljuju da je vladar živeo u bliskoj vezi s bogovima. Pred bogovima je predstavljao narod i ispaštao za grehe svojih podanika.«43 Moglo bi se reći da je kralj učestvovao u božanskom modalitetu. božanskog i Ijudskog. mesopotamski kralj je sopstvenom ličnošću ostvarivao obrednu vezu između dva oblika postojanja. Jer vladari.41 Kralj se. pronađena je i sumerska verzija s brojnim epizodama iz njegovog legendarnog života. Ova saga.124 Na samom početku. On je predstavljao boga što је na arhaičnim stupnjevima kulture talcođe podrazumevalo da on na neki način jeste onaj koga je predstavljao. novi član panteona (kao što je to bio egipatski faraon: up. Gilgameš.) Kralj je takođe božji »izaslanik«. prema sumerskoj tradiciji. u krajnjoj liniji otkriva nemogućnost da čisto »berojske« vrline temeljno transcendiraju Ijudsku uslovljenost. Upravo zahvaljujući toj dvostrukoj prirodi kralj је. 50) u ANF. . ali time nije postajao bog. Pri svemu tome. 352. Widengren. up. starao ο Drvetu života. naprotiv. Vernici mu nisu upućivali molitve. Oni su ipak ostajali samo smrtnici. tekst 121 Labat. Zbog toga su Asirci imali »kraljevog zamenika«. nije uspeo u svom poduhvatu da stekne besmrtnost.) uspostavio pravdu u Sumeru i Akadu. sin boginje Ninsun i jednog smrtnika. kao vrtlar. Ep ο Gilgamešu je sigurno najslavnija i najpoznatija vavilonska tvorevina. smatran tvorcem života i plodnosti. The King and the Tree of Life in Ancient Near Eastern Religion. Lipištar. 23. tačnije. str. naročito str.. nisu uspevali da prevaziđu svoju ljudsku uslovljenost. Ponekad je zbog zločina svog naroda morao i da umre. 124 »Veliki sveštenik« grada Uruka. str. str. »Kada su Anu i Enlil pozvali Lipitištara da vlada zemljom kako bi uspostavio pravdu u zemlji (.. uprkos svojoj bliskosti s božanskim svetom.

Gilgameš s druge strane planine izlazi u neku predivnu baštu. a potom i od nekog lovca koji ga је opazio. . 4). On stiže do planina Mašu. Gilgameš se priklanja sudbini i Enkidu biva raskošno sahranjen. a za sebe zadržali život. pa ga uzima za pratioca. 11. Dva junaka uspevaju da ga pobede pošto su posekli njegov sveti kedar. ali na kraju pristaje. on kreće ka dalekoj i slavnoj kedrovoj šumi. koje će biti u stanju da se suprotstavi Gilgamešu. Sedam dana i sedam noći on oplakuje svoga prijatelja i ne dozvoljava da ga sahrane. Nepobedivi junak je oduzet od straha i ponizno pada ničice. Ti. i odlučuje da krene u potragu za njim. i umire posle dvanaest dana. napuni svoj Heidel. 7). Gilgameš se ne može prepoznati. Ali. Taj poludivljak dobija ime Enkidu i živi u miru sa životinjama. on se razboljeva. on nam predstavlja samodršca koji siluje žene i devojke i iscrpljuje muškarce teškiin radovima. Ubuduće. koju čuva svemoćno čudovište Huvava. takođe. Na kraju krajeva. ubuduće. ali je on drsko odbija.slavi njegovo sveznalaštvo kao i ο veličanstvene gradnje kojih se poduhvatio. Siduri pokušava da ga odvrati: »Kada bogovi načiniše Ijude. ljudiškorpioni prepoznaju u Gilgamešu njegov božanski deo i dopuštaju mu da uđe. On zna da čuveni Utnapištim koji se spasao posle potopa večno živi. i početak jedne tragedije. ali se u njemu rađa prijateljstvo prema Enkiduu. Enkidu otkida jedno stegno »Nebeskog bika« i baca ga pred boginju zasipajući je uvredama. On šalje jednu od svojih milosnica da ga opčini svojim dražima i dovede u Llruk. Kao što su to bogovi predvideli. plan bogova nije bio uzaludan. da stekne besmrtnost. Dok su se vraćali u Uruk. Enkidu ipak uspeva da ga uhvati za rep. oni su za njih ostavili smrt. Iste noći Enkidu sanja da su ga bogovi osudili. »Nebeski bik« se baca na Uruk i od njegove ruke stradava na stotine kraljevili ljudi. njegov jedini-cilj biće da umakne Ijudskoj sudbini. Gilgameš izlazi kao pobednik. Besna. Nešto dalje. Gilgameš će svoju snagu štedro rasipati na herojske poduhvate. Njegovo putovanje prepuno je iskušenja inicijacijskog tipa. svi piju na istim izvorima. Kralj napušta grad i luta pustinjom jecajući: »Zar neću i ja umreti isto kao i Enkidu?« (IX ploča. ali to je. Posle dvanaest sati hoda kroz podzemlje. Posle ovog neočekivanog raspleta. Gilgameša primećuje Ištar. Stanovnici mole bogove za pomoć. Nadao se da će. Portižena. i oni najzad odlučuju da stvore jedno biće divovskog stasa. odmah zatim. Anu isprva odbija. st. Vrata čuva par ljudi-škorpiona. Taj je trenutak vrhunac životnog puta dvojice junaka. gde se nalaze vrata kroz koja Sunce prolazi svaki dan. Ištar se penje na gradske zidine i proklinje kralja. str. on najzad oživeti. na obali mora. Herojski podvizi ne mogu više da ga uteše. Ali. Sutradan. Tek na prvi znak raspadanja tela. Gilgameš ο postojanju Enkidua doznaje najpre iz jednog sna. Boginja mu nudi da se njome oženi. čiji »već i pogled zadaje smrt« (IX. 4. kako bi ovaj uništio Gilgameša i njegov grad. kada mu Ištar zapreti da će dovesti mrtve iz Podzemlja. on susreće nimfu Siduri i pita je gde može da nađe Utnapištima. Ištar preklinje svoga oca Anua da stvori »Nebeskog bika«. I stubac. U pratnji Enkidua. Gilgamešu. posle njegovih jadikovki. Opijen njihovom pobedom. The Gilgamesh Epic.125 On je prestrašen pomišlju na smrt. a Gilgameš rtm svoj mač zariva u potiljak. dva borca se odmeravaju čim se sretnu.

ukrade mu je i presvuče svoju kožu128 Jecajući.stomak i danonoćno uživaj. stubac III. To su. igraj i raduj se i noću i danju . on shvata šta se dogodilo i opet počinje da jadikuje: »Šta da radim. ovo prvo remekdelo svetske književnosti dopušta i mogućnost da bi. kao žestoki vetar. pobediti san. koji se nalazio u blizini. Posle nekoliko dana hoda. na neki način. međutim. žali se što ga budi tek što je zaspao. Neka ti svaki dan bude praznik. redigovana na sumerskom. Gilgameš se žali Uršanabiju na svoju nesreću. jednako je transmutaciji ljudske uslovljenosti. 6—9. on opazi jedan izvor hladne vode i požuri da se okupa. Uthapištime. 129 XII. sav srećan. I. 222. reč je ο najtežem inicijacijskom iskušavanju. Privučena mirisom njegove biljke. kuda da idem? Neki demon je obuzeo moje telo. pita Utnapištim Gilgameša. prelazak preko Vode mrtvih. bere127 je i. Nastavak njegovog govora je neočekivan: »Hajde. preveo Jean Nousayrol. Gilgameš ga pita kako је stekao besmrtnost. ploča. otkriva »tajnu bogova«: mesto na kom se nalazi biljka koja vraća mladost. 128 Reč je ο dobro poznatoj folklornoj temi: presvlačeći staru košuIjicu. Sada je. širi kroz njega!« (203—204). dodata je kasnije. kreće nazad. zmija obnavlja život. kako bi ti dobio život koji tražiš?« (IX. str. iz vode izađe neka zmija. bila reč ο »duhovnom« iskušavanju. On tako doznaje priču ο potopu i ο odluci bogova da Utnapištima i njegovu ženu učine svojim »srodnicima«. Gilgameš odmah pada u san i Utnapištim zajedljivo uzvikuje: »Pogledaj snažnog čoveka koji želi besmrtnost: san se. Ipak. bila iskušavanja herojskog tipa. Eliade. nedostajalo mu je »mudrosti«. predlaže da je osvoji posredstvom inicijacije? Junak je već uspešno savladao neka »islcušenja«: prolazak kroz tunel. 109). Izvesno. Gilgameš bez prekida spava šest dana i sedam noći. i kud god da maknem. nastanjujući ih »na ušću гека«. Tekst se završava naglo: došavši u Uruk. Gilgameš se sada priprema da ode ali mu Utnapištim u poslednjem trenutku. str. ostati »budan«. U ovoj epizodi možemo videti neuspeh još jednog inicijacijskog iskušavanja: junak nije umeo da iskoristi neočekivani dar. Gilgameš poziva Uršanabija da se popne na gradske zidine i da se divi njihovim temeljima. jer bi jedino izuzetna moć koncentracije mogla učiniti neko ljudsko biće sposobnim da ostane »budno« šest dana i sedam noći. Sidurina »iskušavanja«. pokušaj da bdiješ šest dana i sedam noći!« (XI. znajući da ga bogovi neće nagraditi besmrtnošću. a kada ga Utnapištim probudi. Utnapištimovom lađaru. ukratko. »koji od bogova će tebe prikli'učiti svom saboru. događaji koji siu tu ispričani nisu u neposrednoj vezi s pripovedanjem koje smo upravo ukratko izložili. na nagovor svoje žene.. bez pomoći Up.126 Treba li ovo shvatiti tako kao da Utnapištim Gilgamešu. u sobi u kojoj spavam prebiva smrt. Histoire des Religions. Gilgameš silazi na dno mora. Ali. tu je i smrt!« (230— 234). . Naissances mystiques. 198).129 U Epu ο Gilgamešu videli smo dramatičan prikaz ljudske uslovljenosti predodređene neizbežnosti smrti. Ipak.!«4e Ali Gilgameš je uporan u svojoj odluci i Siduri ga tada upućuje Uršanabi. Oni prelaze Vodu mrtvih i stižu do obale na kojoj živi Utnapištim. Ali. 126 127 . 44 i dalje. Ploča X.

str. red 84. priča ο Gilgamešu predstavljala bi dramatizovanu pripovest ο neuspeloj inicijaciji. Pfeiffer. On je opsednut ispraznošću svih Ijudskih napora: »Popni se na humku starih ruševina i prošetaj uzduž i popreko. pod uslovom da uspešno prebrode niz inicijacijskih iskušavanja. Na kraju krajeva. pogledaj lobanje nekadašnjih ljudi i one iz naših dana: ko je zločinac. str. priča ο Gilgamešu postaje egzemplarna. i stvoren je jedino da bi služio bogovima. a slabog more glađu. Razbojnik dobiia zlato. slične 130 »A Pessimistic Dialoguc betvveen Master and Servant«. U slučaju arturskih romana. već i iz iskustva ο sveopštoj nepravdi: zločinci trijumfuju. koji je nazvan i »Vavilonski propovednik«.131 Ovo beznađe proističe ne samo iz razmišljanja ο ništavnosti ljudskog postojanja. »Dijalog ο ljudskoj bedi«. Ipak. »Gomila veliča govor nekog viđenog čoveka umešanog u zločin. »bog mi je doneo nemaštinu umesto bogatstva« (red 71. nemogućnost — čak i za samo jednog junaka — da se stekne besmrtnost.bogova. Nalazimo je takođe i u drugim važnim religioznim tekstovima.« (red 51. 438. H. Počev od II milenijuma. Čovek je stvoren smrtan. a ko Ijubazni čovekoljubac?«130 Drugi jedan slavni tekst. i dalje). mi ne znamo obredni kontekst mesopotamske inicijacije. (A. ovaj pravednik se trudio da shvati božju misao. bogatstvo je sakupio zločinac i bezbožnik (red 236). 131 »A Dialogue about human miserv«. Ja sam molio bogove. ali ponižava skromno biće koje nije činilo nasilje. R. Od svoga detinjstva.. opet). mi bar poznajemo inicijacijske tradicije koje su prethodile njihovom objavljivanju. prinosio sam predviđene žrtve boginjaша . S punim pravom naglašavali smo činjenicu da je akadska religiozna misao isticala čoveka u prvi plan. njome se obznanjuje nestalnost ljudske uslovljenosti.. da li sam propustio da prinesem žrtvu bogu? (Ne). ili su samo proizvodi mašte. Romant vezani za legendu ο kralju Arturu prikazuju analognu situaciju: tu nalazimo obilje inicijacijskih simbola i motiva. Ova pesimistička antropologija bila je uobličena već u Enuma elišu. 24. ANET. još је u većoj meri prožet očajem. Pfeiffer. neka bića bila sposobna da steknu besmrtnost. »Da li ponosni lav. Moć rđavih raste. Naprotiv. tražio je boginju. pod pretpostavkom da je ona uopšte postojala. ali slabi propadaju i nejaki stradavaju« (red 267. na molitve nema odgovora. 439—40. ali nije moguće zaključiti da li su oni povezani u jedan obredni scenario. Inicijacijsko značenje traganja sa besmrtnošću može se prepoznati u specifičnoj strukturi iskušavanja kroz koja prolazi Gilgameš. i dalje). ali nam je potpuno nepoznata predistorija eventualnog inicijacijskog scenarija koji bi se podrazumevao u Gilgamešovim dogodovštinama. . Sudbina bogova Na žalost. . prev. ja. prinosi na žrtvu tamjan kako bi umirio zlovolju svoje boginje? . a progoni se pravednik. Iz te per· spektive. prev.« »Zločinac je opravdan. bogovi izgledaju nezainteresovani za Ijudske poslove. dok se hrani najboljim mesom.. predstavljaju li sećanja na keltsku mitologiju ili na tajanstvenu gnosu. ponizno i pobožno. i dalje). »Razgovor gospodara i sluge« deluje kao ishod nihilizma otežanog još i neurozom: gospodar čak i ne zna šta želi. ANET.

brojne tehnike proricanja. izgleda. Jedan tekst prikazuje telesne i duševne patnje nekog nevinog čoveka koga smo uporedili s Jovom. čovek nije osamljen u sopstvenoj samoći. Pokazuje se da je granica između ljudi i bogova nepremostiva. on sam vidi kako bog poražava demone smrti. Bezbrojne bolesti učinile su da on bude »prekriven sopstvenim izmetom«. Smatralo se. Eliade. Pa ipak. Oppenheim. pati zato što mu ne pomaže nijedno božanstvo. omogućavale su da se dozna budućnost. koga je. L. on zna da predstavlja deo univerzuma objedinjenog homologiiama: on živi u gradu koji predstavlja imago mundi. str. Najzad. kada mu niz snova objavi da će ga spasti Marduk. Le Mythe de l'eternet retour.duhovne krize izbijaće i na drugim mestima (Egipat. 26 i dalje. Pošto mu se vratilo zdravlje. jer će odgovori na ovu vrstu nihilističkog iskustva biti davani zavisno od religioznog duha svojstvenog svakoj kulturi posebno. str. on učestvuje u duhovnom elementu koji se može smatrati božanskim. Evo jednog primera: pošto ie svakoj planeti odgovarao neki metal ili neka boja. Indija. »Vrata bogova«.134Drugim rečima.5(i Prema tome. on se nada da će pomoću obreda i molitvi zadobiti božji blagoslov. to je njegov »duh«. Ali. ističući čoveka u prvi plan. usled same te činjenice. Mnogi gradovi i svetilišta dobijali su naziv »veza između Neba i Zemlje«. 198—206. pravednik najzad zahvaljuje Marduku obredno prolazeći kroz dvanaest vrata njegovog hrama u Vavilonu. Preostali su ištaru (njesjova sudbina). prema tome. od kojih je većina bila razvijena u akadsko doba. Ancient Mesopotamia. akadska religiozna misao naglašava granice Ijudskih mogućnosti. 134 Up. da je izvesne nezgode moguće izbeći. Iran. Najrazvijeniji je bio metod ispitivanja utrobe žrtve. ANET. ргеша tome. jer su upravo tu bogovi silazili na zemlju. čiji bramovi i zigurati predstavljaju »središte sveta« i. str. složeni sistem korespondencija Neba i Zemlje istovrerneno je omogućavao razumevanje zemaljskih realiteta i njihov uticaj preko raspektivnih nebeskih prototipova. up. Vavilon je bio Bab-ilani. Raznovrsnost tehnika i značajan broj pisanih tekstova koji su stigli do nas svedoče ο ugledu koji je gatanje uživalo u svim društvenim slojevima. 132 »I will praise the Lorcl 133 To je najznačajniji . element лскос personaliteta. Pfeiffer. ilu (dosl. i da se potom protumače znaci of Wisdom«. To je istinski pravednik koji.133 Zatim.132 Na kraju. I najvažnije. A. i potom iz njegovog tela čupa bolove kao što bi otrgao neku biljku. Ali u mesopotamskoj mudrosnoj književnosti. svaka planeta je pripadala nekom bogu. Izrael. potpuno izdvojenom od kosmičkih ritmova. prev. osiguravaju komunikaciju s nebom i bogovima. ali s različitim posledicama. manje skup metod sastojao se iz toga da se u vodu izlije malo ulja. M. S druge strane. smatralo se da je čovek pod zaštitom nekog boga ako obredno upotrebljava neki metalni predmet ili poludragi kamen određene boje. ili obrnuto. »bog«). 434—37. Kao u nekom ekstatičnom zanosu. bogovi neće uvek biti ravnodušni. Grčka). »predstavljao« odgovarajući metal. čovek nije živeo u zatvorenom svetu. lamassu (njegov individualitet: liči ла neki kip) i šcdu fkoji je uporediv sa geniusom — duhom). Njegovi su ga već bili oplakali kao mrtvog. odvojenom od bogova. Pre svega. sve što je bilo obojeno nalazilo se pod »uticajem« neke planete.

godine je.136 Oko ~ 1500. određeni broj 135 136 Kao. jer predviđani su događaji koji će se ostvariti tek posle određenog vremenskog razdoblja. Odgonetanjem »znakova« doznavala se budućnost. Pažnja koja se pridavala »znakovima« dovela je do otkrića stvarne naučne vrednosti. drugim rečima. razvijena posle drugih tehnika. koja će postati široko poznata. ali bez dubljih izmena. na primer. neolitske kulture nastavile su da se razvijaju. Pokazalo se. Vavilonska nauka je. tehniku pravIjenja brodova. »La divination babylonienne«. »gospodarilo« se vremenom. IV POGLAVLJE RELIGIJSKE IDEJE I POLITIČKE KRIZE U STAROM EGIPTU 25. konačno bila završena stvaralačka epoha mesopotamske misli. dodiri sa sumerskom civilizacijom izazvali pravu mutaciju.135 Sve tehnike proricanja oslanjale su se na otkrivanje »znakova« koji bi potom bili tumačeni u skladu sa određenim tradicionalnim pravilima. Što se tiče tumačenja snova. da svet ima određene strukture i da njime vladaju zakoni. Ipak su. J. Egipat preuzima valjkasti pečat. ostala »tradicionalna nauka« u tom smislu što je naučna svest zadržala »totalitarnu« strukturu. već od početka drugog milenijuma. Tokom sledećih šest vekova. veštinu građenja ciglom. izgleda. Tokom dva milenijuma koja su prethodila osnivanju »Ujedinjenog kraljevstva«. ili makrokosmosmikrokosmos. nastavlja se i povećava. bilo upotpunjeno sredstvima za otklanjanje kobnih predznaka pomoću bajanja. potisnuli erudicija i kompilacijski radovi. Ali zračenje mesopotamske kulture. etičke i »egzistencijalne« pretpostavke. Značajno je što vavilonska otkrića. što znači da su se podrazumevale određene kosmološke. Nougayro1. manje-više neposredno u sebi sadrže veze Nebo-Zemlja. potvrđeno ocl najstarijih vremena. upražnjavana je naročito u krugovima oko vladara. verovanja i tehnike mesopotamskog porekla kruže od zapadnog Mediterana do Hindukuša. medicina i alhemija u Kini. u IV milenijumu. dakle. međutim. posebno str. Neka od tih otkrića kasnije će preuzeti i usavršiti Grci. intelektualnu aktivnost su.koji su se mogli pročitati iz različitih oblika koje bi stvarale te dve tečnosti. 39 i dalje. čini se. Nezaboravno čudo: »Prvi put« Rađanje egipatske civilizacije nije prestalo da zadivljuje istoričare. Astrologija. ono je. Ideje. .

The Birth of Civilization in the Near-East. Ta su dela utvrdila obrasce za sledećih petnaest vekova. religioznog je porekla. La Royaute et les Dieux. str. faraoni su krunisani u Memfisu. Kontinuitet jednog otelovljenog boga za drugim otelovljenim bogom. plovnost Nila omogućavala je vladaru da upravlja zemljom posredstvom sve centralizovaniie administracije. dolina Nila — bio izolovan. Menes je novu prestonicu ujeclinicnog Esipta izgradio υ Memfisu.138 Osnivanje ujedinjene države izjednačeno je s kosmogonijom. To nije bilo podsećanje na Menesove podvige nego obnavIjanje svaralačkog izvora prisutnog u prvobitnom događaju. Došavši s iuga.137 Ali egipatska civilizacija će. Sve do upada Hiksa 1674) Egipat nije znao za opasnost koja bi došla spolja. Osnovno je bilo obezbediti stalnost tog dela izvršenog prema božanskom obrascu. a naročito dogma ο faraonu kao bogu. pisarije. To »mirovanje« koje karakteriše egipatsku civilizaciju. tokom više od tri hiljade godina. јег je ona 137 H. Težnja koju su evropski naučnici označili kao »mirovanje« bila je usmerena na to da se održi netaknuta prvobitna ivorevina. Prema tradiciii. ujedinjenje zemlie i osnivanje države bili su delo prvog vladara. Egipat nije znao za velike gradove mesopotamskog tipa. bez prethodnica. i prema tome kontinuitet kosmičkog i društvenog poretka. Postojanost obrednih formi. za razliku od Mesopol:amijc sa svih strana izložene napadačima. . koje se pojavljuje naglo. izbeći krize koje bi mogle da uzdrmaju osnove novoga sveta. pored sadašnjeg ^rada Kaira. Osim toga. Uočljivo je da su najznačajnija socio-politička i kulturna ostvarenja nastala tokom prvih dinastija. a u svakoj promeni videla opasnost od povratka u haos. 100—111: Baumgartel. godine). ponavljanje podviga i junačkih dela obavljenih na početku epohe. The Culture of Prehistoric Egypt. Posle ni'esa. prema tome — i mogućnost za trijumf demonskih sila. str. poznatog pod imenom Menes.umetničkih motiva i. beskrajno složeniju i višu u odnosu na civilizaciju neolitskih sela. faraona. vrlo verovatno. pa. Posle V dinastije (~ 2500 —2300) gotovo da ništa značajno nije dodato nasleđenoj kulturi. vrlo brzo. razviti osoben stil koji će se odraziti na sve njene tvorevine. civilizaciju. i sama geografija je nametala drugačiji razvoj od onoga koji je bio svojstven sumersko-akadskim kulturama. Frankfort. 50. početkom Prve dinastije (oko ~ 3000. Moglo bi se reći da je državu činila seoska masa kojom su upravljali predstavnici otelovljenog boga. a branili su ga pustinja. Crveno more i Sredozemno more. bio je osiguran. vrbunac ceremonija predstavljalo je ponavljanje obreda koji je ustanovio Menes. otelovljeni bog. pogotovu. str. njegova smrt je značila samo njegovo preseljenje na Nebo. Pošto je faraon bio besmrtan. uspostavio je novi svet. drugim rečima. Jer. Faraon. 48 i dalje. od početka su dale svoj doprinos oblikovanju struktura egipatske civilizacije. Božanska priroda faraona predstavljala je najbolje jemstvo za to. 138 H. Izvesno. Tu ie on prvi nroslavio ceremoniiu krunisania. S druge strane. ali koje nalazimo i u mitovima i nostalgijama i drugih tradicionalnih društava. Frankfort. sve su to logične posledice teologije koja je kosmički poredak smatrala za božansku tvorevinu bez premca. Religija. Egipat je — tačnije.

Prirodno. poistovećujući raznorodne religiozne sisteme i združujući jasno suprotstavljene božanske likove. trajala je od pojavljivanja boga stvaraoca iznad Prvobitne vode. da tako kažemo. u Tekstovima sarkofaga (oko ~2300 — 2000) i u Knjizi mrtvih (posle 1500). Među najstarije teme spada pomaljanje nekog brežuljka. Ukratko. ti se mitovi pozivaju isključivo na zbivanja koja su se dogodila u mitsko vreme početaka. tako i religiozni i kulturni realiteti (nacrti hramova. i koji su početak Stvaranja vezivali za mnoge religiozne centre. Takvi događaji obavezivali su teologe nove prestonice da ob jedine više kosmogonijskih tradicija. Teogonije i kosmogonije Kao i u svim tradicionalnim religijama. socijalnom. već i svetlosti. Budući da je tu bila reč ο bogovima stvaraocima. 36. ni bolesti nisu postojali tokom te čudesne ere.bila savršena u svakom pogledu — kosmološkom. Rundle Clark. poistovećivanje je išlo lakše zbog strukturne sličnosti. prema tome. Ozirisovo ili Horasovo. delo. Ali teolozi su osim toga stvarali i smele sinteze. ili buka. postojalo je više kosmogonijskih mitova. itd. ili nered«. nav. 140 Mit nije bio ispričan povezano i celovito.) predstavljaju suštinu svetog znanja. 263—64. »Prvi put«. Ni smrt. mesto koje se zvalo »Dolina peska« i činilo deo Sunčevog hrama bilo je poistovećeno s 139 Up. religioznom. moglo bi se reći da su obredi usmereni na ometanje demonskih sila imali za cilj obnavljanje prvobitnog savršenstva. Ruiidle ClarkMyih and Symbol in Ancient Egypt. »Prvi put« predsta\'lja zlatno doba potpunog savršenstva »pre nego što su se pojavili bes. obreda. 26. nakon uplitanja zla. Ali slavna epoha »Prvi put« nije bila odbačena među relikvije nepovratne prošlosti. kalendar. ta je epoha neprekidno obnavljana. da ga rekonstruišemo na osnovu epizoda i nagoveštaja koje nalazimo u najstarijim zbirkama. U stvari. Dinastičke promene često su pratile i promene prestonice. 141 Up. posebno u Tekstovima piramida (~2500 — 2300). Ta epoha. Očigledno. Reč je ο prilično poznatom mitskom motivu: »savršenost početaka«. pismo. lotosa ili jajeta iznad Prvobitne vode. str. kosmogonije i mitovi ο poreklu (poreklo čoveka.139 U nekom' trenutku. egipatska kosmogonija otpočinje izranjanjem jednog brežuljka iz Prvobitne vode. pojavio se nered i tako je okončano zlatno doba.) svoju valjanost i smisao duguju činjenici da su bili stvoreni tokom prvobitne epohe. društvenih institucija. svaki značajan grad postavljao je svog boga na prvo mesto. nazvana Tep zepi. Što se tiče bogova tvoraca. kako prirodne pojave. Moramo. da bi time. života i svesti. kraljevski znaci. označene kao »vreme Raovo«. obredi. čiji su glavni junaci bili različiti bogovi. Sve što postoji. Budući da je predstavljala skup obrazaca koje treba podražavati.140 Slično tolikim drugim tradicijama. uspostavio »kanonsku verziju«.141 U Heliopolisu. . kraljevstva. etičkom. str. pa sve do ustoličenja Horusa. poistovećujući svog glavnog mesnog boga s demijurgom. Pojavljivanje tog »Prvog mesta« iznad vodenog beskraja označava pomaljanje ne samo zemlje. Uzastopne faze kosmogonije navedene su u različitim mitološkim tradicijama. itd. ili borba.

gde je Ptah onaj koji razdvaja. Set i Neftis. 145Tekstovi koje navode Soneron — Jojot. 234 i dalje. 59. 228. i reference koje je naveo Morenz. U Atumu možemo prepoznati vrhovnog skrivenog boga. ušli u svoja vidljiva tela. Bogovi su. prvoj i poslednjoj slici boga Atum..144 Iz njihovog braka dolaze 11a svet Oziris i Izi. Prvobitni brežuljak ponegde postaje Kosmička planina na koju se faraon penjao da bi se susreo s bogom-suncem. 144 Vid. iz kojeg je izišlo »presveto dete. u srednjem Egiptu. 32 i dalje. str. 175. Ptah »je učinio da postoje bogovi«. up. a Atum je smatran samo za tvorca prvog božanskog para. Demijurg ih je stvorio samozadovoljavajući se ili iskašljavajući se. prestonici faraona Prve dinastije. videti tekstove koje navodi Moreno. Zemlja i Nebo bili su sjedinjeni u neprekidnom hieros gamos-u sve do trenutka dok ih nije razdvojio Šu. Glavni tekst onoga što je nazvano »Memfiska teologija« urezan je u kamen za vreme faraona Šabake (oko ~ 700). 37. Iznenađuje to što je do danas najstarija poznata egipatska kosmogonija ujedno i najviše filozofska. 229 i dalje. u: La Naissance du Monde. grada smeštenog u vrhu Delte.« Ptah je proglašen za najvećeg boga. La rćligion egyptienne. str. str. roditelje boga Geba (Zemlje) i boginje Nut (Nebo). Sunce. La Royaute. stvaranje živih bića. onaj koji se očitavao kao jezik (= reč). Ptaha stvara njegov sopstveni duh (»srce«) i sopstvena reč (»jezik«). IV. u svaku 142 Vid. Prema solarnoj teologiji Heliopolisa. smatrani su za neko »Središte sveta«. on je vrlo stari Ptah. svaki grad. . itd. svaku vrstu gline. zatim. 206 i dalje. I druga su mesta prisvajala iste prednosti. str. Jer. druge tekstovc koje su preveli i komentarisali Morenz i Schubert. poglavlje Knjige mrtvih najavljuje da će Atum ponovo postati Zmija kada se svet vrati u stanje Haosa. str. — različito su orikazane. (up.142 U stvari. svaku vrstu kamena. str. § 32). dok Ra. takođe Morenz. mesto gde je otpočelo Stvaranje. 46—47. a to je »onaj koji je povezao seme bogova i ljudi«.143 ili najzad. Iz prvobitnog jezera kod Hermopolisa izronio je jedan Lotos. 181 stubac i dalje).»Prvobitnim bregom«. ili ο prvobitnom Lotosu lcoji je nosio Sunce dete. bila formulisana najsistematičnija teologija vezana za boga Ptaha. Vid'. Hermopolis je bio slavan zbog svog jezera iz kojeg je izronio kosmogonijski Lotos. рге svega predstavlja boga koji se očituje.145 Ali upravo je u Memfisu. ali je njihov smisao jasan: božanstva se radaju iz same supstance vrhovnog boga. bog Ra-Atum-Khepris je stvorio prvi božanski par. str. Kao i u sumerskoj tradiciji (§ 16). Etape stvaranja — kosmogonija. svako svetilište. rođen iz božanskog semena svih nrvih Bogova Prethodnika«. teolozi su razvili prilično složeno učenje ο oktoadi. Izrazi su naivno nepristojni. bog atmosfere. U Hermopolisu. tekstove koje je naveo i komentarisao Frankfort. 143 Sauneron i Yoyote. Der Gott auf der Blume.da. tvorevina oktoade. ο prvobitnoj Zmiji. Dodajmo da uloga delitelja nije isključivo sačuvana za Šua. junaci patetične drame ο kojoj će kasnije biti više reči. Druge verzije govore ο Prvobitnom jajetu u kojem se nalazila »Ptica svetlosti« (Sarkofazi. grupi od osam bogova kojima će se pridružiti i Ptah. teogonija. tekstove koje navode Soneron — Jojot. . str. La religion egyptienne. »Onaj koji se očitavao kao srce—duh). ali je izvornik napisan neka dva milenijuma pre toga. U stvari. Šu (Atmosferu) i Tefnut. u obliku Atuma. savršeni naslednik. prodirući u »svaku vrstu biljlce.

već i Palestince. str. U poređenju s teogonijom i kosmogonijom.152 kosmogonija je najznačajniji događaj pošto predstavlja jedinu stvarnu promenu: pojavljivanje Sveta. str. str. 10—11. 63—64. potekli od njegovog mesa. str. str.. str. mitska istorija prvih ljudi nema neku značajnu ulogu. 76—7. odeljak preveli Sonei-on — Jojot. 51—64. kruženja godišnjih doba. 150 Vid. time se objašnjava zabrana strancima da ulaze u hramove.148 Pobuna ljudi i posledice do kojih je ona dovela zbili su se u mitsko vreme. ptice i ribe. str. Ali. Božje stado.. Kanaansko рггdanje zna za odgovarajući mit. u periodu krize. str. Središte sveta. 49 i dalje. Kao što primećuje Džon Vilson (John Wilson. Le Mythe de l'eternel retonr. reč je ο uzastopnim trenucima povezanim u različite cikluse. Dva odlučujuća trenutka čudesnog doba »Prvog puta« bila su kosmogonija i stupanje na presto faraona. Morenzov komentar. па početku egipatske istorije nalazimo učenje koje se može uporediti s hrišćanskom teologi. tekst koji je preveo Vilson. ANET. najviši izraz egipatske metafizičke misli. 18 Up. 414—418. 147 Instructions pour Merikare. str. da bi ih nahranio . teogoniju i kosmogoniju j. bili su dobro zbrinuti. na Zemlji) i preko kojih se oni mogu očitovati«.151 Ipak. bez sumnje. on odlučuje da ih uništi. 149 Vid. Vid. Ali. Ljudi (erme) su rođeni iz suza (erme) boga sunca Ra. 75—76.150 Neki kasniji tekstovi odražavaju težnju ka univerzalizovanju. 17 i dalje. bilo je napisano: »Ljudi. .146 Ukratko. Bogovi (Horus. 152 Ancient Egyptian Religion. Eliade. On sija na nebu.. 151 Le Livre des Portes. Sekmet) ne štite samo Egipćane. Rel. značenje imaju samo promene koje su obuhvaćene ritmovima kosmičkog života. La Royaute et les dienx.149 Egipćani su bili jedini stanovnici kojima su pripadala sva prava. Nubijce i Libijce. »ljudi« su bili prvi stanovnici Egipta. str. primere kod Morenca. U jednom tekstu koji je sastavljen kasnije (oko ~2000). str. Soneron — Jojot. egyptienne. 70 i dalje. 80. Očigledno. str. On je napravio vazduh da bi okrepio njihove nozdrve.«147 Međutim. Taj pomor preuzima na sebe Hator. a posebno Frankfort. 4). On [Bog-Sunce] napravio je za njih nebo i zemlju. Up. ANET.jom Logosa. 216 i dalje. u tom slučaju. - . Od tog trenutka. dakle. To je. mitovi ο poreklu čoveka deluju prilično skromno. Videti ostale reference kod Morenca. fragment preveli Soneron — Jojot. primere koje navodi Morenz. Rel. on za njih stvara biljke i životinje. Vid. str.stvar koja niče po njenoj površini (tj. ANET. jer oni su njegove slike. koji obezbeđuju periodičnost kretanja zvezda. kada Ra otkrije da su ljudi kovali zaveru protiv njega. mikrokosmičke predstave zemlje. 146 Prev. up. Odgovornosti otelovljenog boga Kao što to primećuje Henri Frankfort. pošto je Egipat bio prva zemlja koja je uopšte bila stvorena. 27. Ra nalazi nekakav izgovor i uspeva da je opije. egvptienne. odeljak 50. Reč je ο shvatanju koje je karakteristično za tradicionalne civilizacije.e stvorila tvoračka moć misli i reči jednog jedinog boga. pošto je boginja pretila da će potpuno uništiti Ijudsku rasu. Vilsonov (Wilson) integralni prevod. 78 i dalje.

»sijati«. Politička aktivnost faraona predstavlja ponavljanje Raovog podviga: i on »tera« Apofis. isto. kada je počeo da upravlja svojim Stvaranjem. 167—170. nav. Vezir Rekmir tako kaže: »On je bog koji svojim delima čini da mi živimo. smatralo se da kraljevstvo postoji od početka sveta. »pravda«. Rel. Isto tako. i »pravo«. јег Haos (= Tama) predstavlja virtualitet. i za svaku zoru. može je spoznati svaki DOjedinac za sebe. đelo. Ma'at pripada izvornom Stvaranju: ona. Jer sam znao da se (greha) Bog užasava. on bdije nad tim da se svet 153 U Knjizi mrtvih (gl. on je. Videti druge primere u La Royaute et les Dieux. mada ne uspeva i da je uništi. Ja sam Re u njegovim prvim očitovanjima. nalazimo izjave kao što je ova: »Potakni svoje srce da spozna ma'at«. U stvari. faraonova junaštva opisana su istim onim izrazima koji su korišćeni za opisivanje junačkih dela boga Ra ili njegovih solarnih epifanija. § 32). Nered podrazumeva nekorisnu. na svečanostima. 155 Tekstove preveo Morenz. kada bog sunce »otera« zmiju Apofis. drugim rečima. Isti se izrazi koriste za Tutankamona kada ponovo uspostavlja red posle »jeresi« Ehnatonove (up. upravo ta periodičnost kosmičkih ritmova predstavlja savršenstvo koje je ustanovljeno u vreme »Prvog puta«. Pošto društveni poredak predstavlja jedan vid kosmičkog poretka. U stvari. izraza koji se prevodi i kao »istina«. kosmogonija se ponavlja svakog julra. 43). str. 1730—1562) institucija monarhije nije dovođena u pitanje (Ancient Egyptian Religion. možeš li učiniti ono što je ispravno za tebe!« Ili: »Bio sam čovek koji je voleo ma'atu i mrzeo greH. glagol khay. ritma vegetacije. takvo shvatanje objašnjava potpmio odsustvo narodnih ustanaka. neuništiv. 156 Prema Frankfortu. i za trenutak Stvaranja. str. itd. upravo Bog daruje neophodno znanje. pa prema tome i štetnu promenu egzemplarnog ciklusa savršeno uređenih promena. Jedan vladar je označen kao »neko ko zna istinu (ma'at) i koga je Bog poučio«. Tim opunomoćenjem kraljevstvo je posvećeno kao božanska institucija. i za prikazivanje sunčevog izlaska. faraon za sve svoje podanike predstavlja uzorni model.154 Faraon je otelovljenje ma'ate. prema tome. Za vreme političkih nemira iz Srednjeg perioda (oko 2250— 2040. prvog faraona. ili na privatnom Veću. Pošto ma'at jeste sama osnova lcosmosa i žh'ota. kao onaj koji je postojao рге nego što je uzdigao Nebo iznad Zemlje« (Frankfort. korišćen je. »Ja radim tako da ti spoznaš stvar ma'ate u svome srcu.« Jedna glosa dodaje sledece objašnjenje: »To znači da Re počinje da se pojavljuje kao kralj. U tekstovima koji potiču iz različitih epoha. odražava savršenstvo Zlatnog doba. str. 54— 55). str. dok sam bio sam u Numu (Prvobitnom okeanu). 54 i dalje.' . 17) Bog objavljuje: »la sam Atum. Ancien Egypt. Autor jedne molitve bogu Ra kliče: »možeš li dati ma'atu mome srcu!«155 Kao otelovljenje ma'ate. ali čije je najopštije značenje »dobar poredak« pa. 202 i dalje..«156 Delo faraona osigurava stabilnost Kosmosa i Države. dakle. str. dakle. bez razlike.« U stvari.mesečevih mena. pa prema tome i kontinuitet života. poplava i povlačenja Nila. Prema tome. Tvorac je bio i prvi kralj. 154 Frankfort. kao i za prikazivanje faraonovog pojavljivanja na ceremoniji krunisanja. Da navedemo samo dva primera: Raovo stvaranje se ponekad ukratko iskazivalo preciznom formulom: »On je uspostavio red (ma'at) namesto Haosa«.153 on je tu funkciju preneo na svoga sina i naslednika. ili za Pepija II: »on je doneo ma'at namesto laži (nereda)«.

La Royautć. § 25). bolje nam je poznat zahvaljujući tome što je kasnije povezan sa kraIjevskim kultom.) nismo baš najbolje obavešteni. 160 Up. Čak i u doba Starog carstva. Vandier. 25—26. oni će biti izjednačeni s Apofisom. u procesijama. to je bio praznik žetve. str. A. 65 i dalje. Kada se neprijatelji pojave na granicama. Posredno ili neposredno. 13—14. kosmogonija je ponavljana160 još uzornije nego svakodnevna Raova pobeda. Priznajući značaj statičke vizije Univerzuma. a pobedom faraona ponoviće se Raov trijumf. izvesno. koji je protumačen kao ritmičko kretanje unutar jednog nepokretnog totaliteta.159 U uačelu. kada je Ramzes III izgradio svoju grobnicu. str. 158 157 Vid. 205. . Izuzev Ozirisa i Izide. pobeda protiv drugih naroda. nosili su ona ista lična imena koja se nalaze na reljefima Sahurijevog hrama podignutog dva veka ranije«. dakle. život životinja izgledao nadljudski pošto one dele statički život Univerzuma. pominju se u himnama i molitvama skoro istovetnim izrazima. Minu. str. nemoguće je prepoznati njihove lične crte. η. bio jedini protagonist određenih neponovljivih istorijskih događaja: vojnih pohoda u različite zemlje. Obred posvećenja ponavljao se i povodom praznika sed. Ustoličenjem faraona ponovo su prikazivane epizode Menesovog dela (gesta) — ujedinjenja dveju zemalja. godina posle vladarevog ustoličenja.ne vrati u Haos. faraon je trebalo da slavi kult. Anubisu. de Bak (Buck) je prepoznao konvencionalne elemente portreta idealnog vladara. H. Frankfort. kraljica i jedan beli bik učestvovali Le Lythe de l'eternel retour. kao što je. kod Frankforta. i pored različitih obličja i uloga. str.158 Prema tome kako su faraoni prikazivani na spomenicima i u tekstovima. a pratilo je klicanje vernika. U brojnim karakterističnim pojedinostima. Svake Nove godine. 122—36. na primer. 159 Up. bila preduzimljivost i hrabrost Tutmozisa III za vreme bitke kod Megida. u očirna Egipćana. 20 Up. svojstven je tradicionalnim kulturama)157 Faraon je. kralj. 1. drugi bogovi. muziku i plesove. itd. Tako je. životinje se ne menjaju nego uvek reprodukuju svoju vrstu. 200—201. Frankfort. Sveštenici su. procesija je podrazumevala pesme. Ancient Egyptian Religion. poređenje između Mina i Sobelca. jer je tu bila reč ο širem vremenskom ciklusu. (Ova težnja da se život i istorija tumače pomoću uzornih modela i kategorija. itd. La Religion egyptienrve. koji se proslavljao trideset. str. Izvorno. Veliki praznik Min. cilj obreda bila je odbrana. Le Mythe đe l'eternel retour. La Royaute. glava 1. isto. on je na njoj ponovo ispisao irnena osvojenih gradova koji su već bili upisani na nadgrobnom hramu Ramzesa II. jedan od najraširenijih u Egiptu. kada se i molilo za obnavljanje njegove božanske energije. ali je on svoje funkcije prenosio na sveštenike različitih hramova. Ukratko. Prilikom prikazivanja bogova utvrđena je čak težnja ka obezličavanju. Libijci koji »su se pokazali kao žrtve osvajanja Pepija II. 30. Frankfort je predložio genijalno objašnjenje manifestacije bogova u obliku životinja: dok su kod ljudi individualne crte u ravnoteži s morfološkom strukturom figure.161" Što se tiče periodičnih svetkovina posvećenih određenim bogovima (Horusu. str. Frankfort. nosili na leđima božji kip ili svetu barku. postojanost »Ргvobitne tvorevine«. str. Pa ipak. obredno se ponavljalo osnivanje Države (up. La Royaulć et les Dieux.

na početku IV milenijuma) neke religiozne tradicije povezane sa zemljoradnjom artikulišu se oko mitsko-obrednog kompleksa vezanog za Ozirisa. Tekstovi piramida skoro isključivo govore ο shvatanjima koja se tiču posmrtne sudbine kralja. među zvezdama. ikoji je nazvan »Bikom koji oplođuje svoju Majku«. 164 Ova ideja apravdava rodoskvrnu vezu mrtvog faraona. on je posvećivao hram podižući aesnu ruku. up. nije bila savršeno sistematizovana. Atumov (Raov) sin. a smrt je bila jednaka ponovnom rođenju. str. Na kraju. Frankfort. 244 i dalje. duše se sjedinjuju sa zvezdama i dele njihovu večnost. Frankfort. u onoj meri u kojoj ih je moguće rekonstruisati.162Faraon je takođe bio na čelu ceremonija utemeljivanja i posvećivanja hramova.). tačnije. zlatne šipke. sveštenik obreda je prilazio naosu. str. La Royaute. međutim. 260. Padao bi ničice pred kipom. str. Kip je zatim čišćen lužinom. nejasan. jednog od najpopularnijih egipatskih bogova. Obavivši prethodno obredno očišćčenje. dojila ga je Boginja-Majka (predstavljena u obliku krave). ili na nebu. Materinstvo neba podrazumevalo je predstavu ο tome da umrli treba da bude rođen po drugi put: posle ponovnog rođenja na nebu. pečatio bravu i povlačio se hodajući unazad. Van· dier. Dnevno iskazivanje počasti bogu upućivano je božjem kipu koji je čuvan u naosu. Uspenje faraona na Nebo Najstarija verovanja vezana za posmrtnu egzistenciju.164 Verovanje da se zagrobni svet nalazi u podzemlju. S druge strane. itd. Tu se pojavljuje izvesna suprotnost između paralelnih i ponekad antagonističkih shvatanja. podjednako je bio prisutan i u kraljevskom kultu. tu su nam poznati samo neki simbolični gestovi: u rov iskopan na gradilištu budućeg hrama. liče na dve u svetu široko potvrđene tradicije: prebivalište mrtvih je bilo ili pod zemljom. 163 A. kralj je polagao »temeljni polog« (opeku koju je zamesio sam vladar. Kasnije ćemo ispitati posledice tog susreta između boga koji umire i solarne teologije koja objašnjava i vrednuje besmrtnost faraona. ali drugi tekstovi 162 Prema Gardineru. Moret. Oziris. Već u predinastičko doba (tj. uprkos naporu teologa. Le rituel du culte divin journalier en Egypte. preovlađivalo je u kulturama neolita. koga je Veliki bog rodio pre stvaranja sveta. služba je obuhvatala i ceremonijalno sjedmjenje kraljevskog para. nastavak obreda je. . Up. Ali ta doktrina. 28. Na žalost. svuda. Smrt i zagrobni život više su zaokupljali Egipćane nego druge narode Bliskog istoka. da bi se bogu »otvorila usta«. Posle smrti.163 Znatno su obimnija obaveštenja koja se tiču pogrebnih kultova. Nebo je zamišljeno kao Boginja-Majka. smrt je predstavliala polaznu tačku njegovog nebeskog putovanja i njegove »besmrtnosti«. jedini egipatski bog koji je pretrpeo surovu smrt. ne može umreti. Za faraona. vaskrsnuću u svetu zvezda. prilikom svečanog otvaranja. Kralj bi odsekao snop klasja i dao ga biku. smrt je neposredno upućivala na Ozirisa. izjavljujući da je ušao u Nebo (naos) da bi kontemplirao boga. drugim rečima. U većini formulacija uporno se ponavlja da faraon.su u procesiji. itd. 164 i dalje. lomio glineni pečat i otvarao vrata. sveštenik obreda je zatvarao vrata.

890— 891. 169 Odnosno oni koji su bili sahranjeni u blizini kraljevskih gradova. 72. na prvom mestu članovima svoje porodice i visokim činovnicima. takođe delove koje je preveo Breasted (Development of Religion and Thought in Ancient Egypt. suštinski sasvim različit od ljudskog roda (650. str. 79. 122. naveo Vandier. nav. Vid. 81).165 još nedovoljno integrisane. treba da mu pomognu u tome. Weilla. 136). 712—3. Reč je. . str. a posebno da odgovori na jedno. religiozne ideologije. str. Prilaz je branilo jedno jezero »krivudavog oblika« (Pir. 103 i dalje.169Oni su takođe poistovećeni sa zvezdama a nazivaju se »uzneseni«. 1116). i kod R. 1301. nav. 2061). str. Neki nagoveštaji koje nalazimo u Tekstovima piramida predstavljaju najstariie pisane dokumente ο postizanju povlašćene sudbine zalivaljujući nekim tajnim znanjima. Tota i Horusa).). bogovi. Takva iskušavanja su poznata iz brojnih drevnih predanja. 390. koja obulivata određene obrede i pouke (zagrobna mitologija i geografija. a brodar je imao prava sudije. Kralj na Nebu produžava svoju zemaljsku egzistenciju: sedeći na prestolu. 1774—6. pošto stigne na Nebo. Da bi mu bio dopušten ulazak u barku. pa čak i pretnjama. iako faraon jedini uživa sunčevu (solarnu) besmrtnost. 166 Tekstove naveo Vand'ier. ο dve različite. Ponekad. ili od dve smokve između kojih se sunce uzdiže svakoga jutra traži da ga propuste u »Polje trske« . 971 i dalje. ο prastarom nasleđu.166 Ipak. 1721. Ponekad. kao božjem sinu i kao otelotvorenom bogu. 2007—9) poučavaju kako treba sakupiti kraljeve kasti а njegove udove osloboditi zavoja da bi se osiguralo njegovo uspenje. koje su podjednako delile i predinastičke neolitske kulture. 461—463. Ipak. str. Videti i druge tekstove koje je preveo i komentarisao Breasted. većina formulacija odnosi se na putovanje faraona u nebo. naravno. delo. itd. U egipatskoj kraljevskoj ideologiji te aluzije na inicijaciju više predstavljaju kakvu nekorisnu relikviju. on je okružen izvesnim brojem svojih podanika. 519. delo. kralj se uzdiže na nebo penjući se lestvicama (365. Ona pretpostavljaju prethodnu inicijaciju.uveravaju kralja da se njegovo telo neće raspasti. Izlaganje s više pojedinosti kod Breasteda. 80): »Delove Tekstova piramida u kojima se govori ο zvezdama odlikuje poezija 165 Neki tekstovi (Pir. oblaci. a na sve četiri strane sveta odašiljani su glasnici kako bi objavili njegovu pobedu nad smrću. tajne formule. faraon je morao da prođe kroz određena iskušavanja. On zaklinje bogove (pogotovu Raa. 353—55. 167 Vandier. pre nego što stigne u nebesko prebivalište. str. str. ili divlje guske (Pir. a koji su preneseni u našoj antologiji From Primitives to Zen. Vandije je pokazao da je tu reč ο oziriskom mitskoobrednom skupu (παν. Prema Vandjeu (Vandier. 78. on prima izraze poštovanja svojih podanika i nastavlja da sudi i da izdaje naređenja. 118—20. 16 i dalje. očigledno. naime. delo. Vetrovi. Reč je. nisu bila potrebna inicijacijska iskušavanja za sticanje prava na ulazak u nebeski raj. 913.' 809). 118 i dalje. po strukturi inicijacijsko ispitivanje. koje se na Istoku zvalo »Polje darova«. Le champ des roseaux et le champ des offrandes. 134—5. što je značilo da odgovori stereotipnim formulama које su služile kao lozinke. kralj drži govor u svoju odbranu (1188— 89) ili pribegava magiji (492 i dalje). Već tokom svog uspenja. On uzleće u obliku neke ptice — sokola. str. 168 Pir. faraonu. <str.168 Jer. 1048). kralj je bog. str. trijumfalno primao bog-sunce.167 Faraona je. 2083). čaplje. 109—15. faraon je najpre trebalo da obavi sva obredna čišćenja (Pir. skarabeja (366) ili skakavca (890—891 itd).

»velika čarobnica«. koje se mogu objasniti napetostima i sinkretizmima koji su prethodili konačnoj Ozirisovoj pobedi. postavio mu je zamku i uspeo da ga ubije.) u svom spisu De Iside et Osiride. 1867) na 14 delova i razbacao ih.. Brunner. njegov središnji mit lako se može rekonstruisati... Ali Set. Oziris. Pošto odraste.. Ali Izida ih je (osim polnog organa koii je progutala jedna riba) pronašla i sahranila na istim tirn mestima. podjednako ne umire ni kralj Unis« (Pir. on je bio legendarni kralj. Weill. .izuzetnog kvaliteta: tu se susreće jednostavna i spontana imaginacija jednog primitivnog naroda koji se s lakoćom kreće kroz tajanstveno . slavan po svojoj snazi i pravednosti s kojom je upravljao Egiptom.ioj insistira Plutarh. »Zum Raumbegriff der Aegypter«. On dobija nazad svoje oko i nudi ga Ozirisu. prev. 1463). soteriološko učenje Tekstova piramida nije uvek koherentno. Vladara mrlvih. kao što Oziris ne umire. Njegova supruga Izida. Izida beži u Deltu. Poistovećujući faraona s bogom Ra. Prema svim tradicijama. to i obiašnjava činienicu da su brojna svetilišta imala reputaciju da poseduju Ozirisov grob. kao ni Apofis. »Ti otvaraš svoje mesto na Nebu. Horusa. jer si ti zvezda. 29. skrivena u šikarama papirusa. 116). Ноrus silazi ύ zemlju mrtvih i najavliuje dobru 170 Pir. Posle pobede. Set. pošto je bio ubijen i bačen u vodu. neki delovi aludiraju na poistovećivanje faraona s Ozirisom..).. oni podsećaju Ozirisa da је on sam mrtav bog. Ti gledaš iznad Ozirisa. Pošto je sahranila njegovo telo.« (Pir. treba ukratko da prikažemo mitove i religioznu funkciju Ozirisa. Pir. Ozirise. Prema jednoj varijant. Podsetimo najpre da je najpotpunija ona verzija mita ο Ozirisu koju je preneo Plutarh (II vek posle Hr. 615. ona donosi na svet sina.« Kao što smo već napomenuli.. Bogovi osuđuju Seta da sam nosi svoju žrtvu170 (na primer. 626—27. ti ga se nećeš dočepati. koji ne osuđuje tvoje srce i nema moć nad tvojim srcem. njegov brat. Horus uspeva da se izbori za svo. Naime. Set odmah uspeva da iskopa Herusu jedno oko (Pir. str.i na ko. ubijeni bog Da bismo procenili značaj takvih formulacija. Pir. 167 i clalje). itd. ali se borba nastavlja i Horus najzad trijumfuje. 609 i dalje. egipatski tekstovi odnose se samo na izdvojene epizode. ti boraviš daleko od njih. 145—146. Videti Л. itd. ti zapovedaš pokojnicima. I pored izvesnih nekoherentnosti i protivurečnosti. ti nikako nisi jedan od njihovih« (Pir. tvoj sin (Horus) ga se neće dočepati. Drugi tekstovi su čak napredniji. Pronađene su formulacije poput sledeće: »Kao što živi Oziris. 651—52. 251). među zvezdama Neba. Pa ipak. ovaj kralj Unis živi. tu. kao što smo to već rekli povodom kosmogonije (§ 26). (Tako će se Oziris vratiti u život.. uspela je da zatrudni sa mrtvim Ozirlsom. str. Set se pretvara u barku koja nosi Ozirisa Nilom). ne može da bude konačno uništen pošto on takođe otelovljuie neuništivu snagu.ja prava pred bogovima eneade i napada svoga strica. solarna teologija ističe njegov povlašćeni položaj: on ne spada pod jurisdikciju Ozirisa. »Ra-Atum te neće prepustiti Ozirisu. Set je raskomadao Ozirisov leš (up.

faraon koji vlada ujedno je bio i Horus. Ja prodirem u tebe i onet se pojavljujem u tebi.. Oziris je oživeo kao »duhovna osoba« (= duša) i životvorena energija. str. . ali se ponovo rađa u zoru sledećeg dana. 39 Textes des Sacrophages. Oziris je osiguravao procvat vladavine svoga sina i naslednika. On će ubuduće obezbeđivati plodnost vegetacije i svih sila reprodukcije. 142.171 Horus ga oživljava posle svog krunisanja. Smrću se dovršava prelaz iz sfere beznačainog u sferu značajnog. jer Sunce takođe »umire« svake večeri. Frankfort. ta je uloga bila prenesena na Ozirisa. Rundle Clark. 258 i dalje). ја propadam u tebe i rastem u tebi. Ja prožimam Red. U kraljevskoj ideologiji konačno se nametnula oziriska formula. faraona i para Oziris—Horus. ali. Kao izvor opšte plodnosti. ali ponovo živiš« (Pir. s druge strane.vest: priznat za zakonitog naslednika svoga oca. Sunce i grobnice kraljeva predstavljali su dva osnovna izvora sakralnosti. uvek narn ga pokazuju nemoćnog i pasivnog. Tenzija između ove dve orijentacije egroatskog religioznog duha..172 Drugim rečima.. up. Postao sam Gospodar Reda.. Rundle Clark. Poslednji čin drame posebno osvetljava modalitet Ozirisovog specifičnog bića. La Royaute. Tako on »budi« Ozirisa: prema tekstovima. 330. U osnovnim crtama prepoznajemo odnose koji vladaju između boga Ra.. Oziris nije nikada prikazan u pokretu. ali od Srednjeg carstva 2040 — oko 1730). i niko ше neće uništiti. Jedan tekst iz vremena Srednjeg carstva na zadivljuiući način slavi Ozirisa kao izvor i osnovu svakog stvaranja: »Bilo da živim ili da umrem. U početku se smatralo da je bog Ra bio vladar Zlatnog doba. ja sam Ječam. budući da je smenio umrlog vladara (= Ozirisa). 1004 i dalje). »on pokreće njegovu dušu«. 110. Grob je mesto gde se zbiva preobražaj (sakh) čoveka. Horus ga nalazi u stanju obamrlosti i uspeva da ga oživi. Već oko 2750. 172 IJp.. Pri tom. Prema solarnoj teologiji. pošto je okončan period krize (»haosa«): »Ozirise! ti si otišao ali si se vratio. Bogovi žive u meni pošto ja živim i rastem u žitu koje ih nosi. Ja prekrivam zemlju. ja se pomaljam u Redu . zaspao si ali si bio probuđen: umro si. јег umrli postaje Akh. ja sam Oziris. »Ozirise! gledaj! Ozirise! slušaj! Ustani! Oživi! (Pir. str. 173 S nekog stanovišta možemo govoriti ο nadmetanju između mrtvog boga Ozirisa i umirućeg boga Rea.. obezbeđivala napredak zemlje. Oziris. egipatska civilizacija bila je proizvod ujedinjenja Gornjeg i Donjeg Egipta u jedno kraljevstvo. 34 Tek u tekstovima IX—X dinastije on počinje da govori u svoje lično ime. Kao što smo videli. odnosno. godine Oziris simboliše izvore plodnosti i rasta. prev. str. on biva krunisan za kralja. jer je veza Oziris—Horus jamčila kontinuitet dinastije i. faraon je bio sin boga Ra. Horus (koga predstavlja upravo ustoličeni faraon). «174 Ree je ο smeloj valorizaciji smrti koja će ubuduće biti shvaeena kao neka vrsta zanosnog preobražaja otelovljene egzistencije. 256 i dalje (Oziris u zrnu i u Nilu). »solarizacije« i »ozirizacije«. Opisivan je tako kao da je on cela Zemlja ili је poređen s Okeanom koji okružuje svet. bilo da živim ili da umrem. ubijeni kralj (— umrli faraon) osigurava napredak kraljevstva kojim vlada njegov sin.173 pojavljuje se u funkciji kraljevstva.

Ubijenog i raskomadanog Ozirisa Izida je uspela da »ponovo sastavi«. . Ali prva teška kriza. i mnogi drugi su. oko ~2200. str. U stvari. kada je postavljan u svoj kovčeg. Severno — čija je prestonica bila u Herakleopolisu. 30. u vreme Starog carstva njegov kult je već bio široko prihvaćen. i Južno — čija je prestonica bila Teba. U jednom trenutku. on postaje Gospodar pravde. odnosno. Jedan Tekst sarkofaga (IV. bez obzira na otpor heliopoliskih teologa. kraljević. objavljuje: »Ti si sada sin lcralja. a Horus da ga oživi. Oziris je bio laka žrtva zato što »nije znao«. To je početak procesa koji je opisan kao »demokratizacija Ozirisa«. Ipak. bogom Zemlje.176 Verovatno je da su se helenističke misterije Izide i Ozirisa razvile iz sličnih predstava. A. ispovedali svoju obrednu pripadnost Ozirisovoj drami i apoteozi. on mu je podario moć »poznavanja«. Podsećamo na to da je umrli. u »Središtu sveta«. 176 Kada je Horus sišao u donji svet i oživeo Ozirisa. Horusa i Tota. to objašnjava prisustvo Ozirisa u Tekstovima piramida. Sinkopa: anarhija. sada su ponavliani u unutrašnjosti sarkofaga plemića. pored faraona. Četiri strane kovčega su oličavale Izidu. dostojno inicirano duhovno biće. tenzija Ra—Oziris naći će svoje razrešenje u vreme Srednjeg i Novog carstva. i uz njegovu pomoć. odnosno u savršeno integrisana. Neftis. 741). Ubrzo posle njegove smrti. i država se srušila. The Shrines of Tut-Ankh-Amon. str. ο kojoj ćemo uskoro govoriti. Na taj način. nego i za svakog pojedinca. Tako ie umrli u svom kovčegu bio okružen oličenjima celog Kosmosa. 276 i dalje). Izvesno. Građanski rat okončan ie pobedom Tebanaca i poslednji kraljevi XI dinastije uspeli su da ujedine zemlju. Egipat је podelien na dva kraljevstva. Drugi jedan tekst upoređuje Nut s krevetom na kojem spava umrli. a boravi u nekoj palati ili na Prvobitnom bregu. 114 i dalje. tekstove koje je preveo i komentarisao Klark (Clark). beznađe i »demokratizacija« zagrobnog života Pepi II je bio poslednji faraon VI dinastije. koji su istoričari nazvali i Prvim prelaznim periodom (ili prvom Međuvladom) završio se Frahkfort. 96. onoliko dugo koliko tvoje srce (to jest. pa prema tome i neuništiva duhovna bića. 21—22. Oziris od Raa preuzima ulogu sudije mrtvih. Oziris se našao u središtu etičkih preokupacija i religioznih nada. Tekstovi koji su nekada upisivani na zidovima skrivenih grobnica u piramidama podignutih za faraone. zemlju je počelo da pustoši bezvlašće. Period bezvlašća. nije poznavao pravu Setovu prirodu. Ancient Egyptian Religion. Egipat je žestoko potresao građanski rat. godine. pokojnici će uspeti da se pretvore u »duše«. Slabljenje centralne vlasti ohrabrilo je ambicije dinasta.»preobraženi duh«. on je ustanovio novi oblik postojanja: od nemoćne senke. Kada je ponovo uspostavljen red. naglo je prekinula klasično doba egipatske civilizacije. up.175 Za naša istraživanja važna je činjenica da Oziris postepeno postaje uzorni model ne samo za vladare. Piankoff.« Sledeći primer Ozirisa. str. boginje neba Nut: »Predat ši svojoj majci Nut u njenom imenu Kovčega« (РгУ. up. polagan u ruke svoje Majke. pa čak i ljudi bez ikakvih povlastica. 101. on postaje »osoba« koja »zna«. 616). Oziris je postajao uzor za sve one koji su se nadali da će pobediti smrt. dno je poistovećeno s Gebom. a prekrivač s boginjom Noći. Ubrzo. duh) bude s tobom. očekujući da se probudi u novom životu (Pir. kao što ćemo videti (§ 33).

stupanjem na presto XII dinastije. »prorok« Ipuver postaie sve smeliji i konačno okrivljuje faraona za opšte bezvlašće..« Ali.177 koji je umirio Dve Zemlje .. Zahvaljujući većem broju veoma važnih književnih tekstova. Prema tome. skrovište piramide sada ]'e prazno. dok govori. a doznao sam za to (zlo koje sam naneo) tek pošto sam ga učinio!« On preporučuje svome sinu »da postupa pravedno (ma'at) sve vreme koje bude poživeo na zemlji«. Gle. Izvesni Ipuver došao je pred faraona da bi ga obavestio ο razmerama nesreće. jer sudije (koje će ti suditi posle smrti) život ocenjuju kao jedan čas . »Voli ceo svet!« Jer bogovi više cene pravdu nego žrtve koje im se prinose. ali ti po celoj zemlji uvodiš nered koji prate buka i svađa.kman. i ja sam činio to isto!« Nesreće u zemlji »izazvane su mojim delima. Razgovor umornog čoveka i njegove Duše. u arh. pa čak i za nemoral. ouraios — ođ reva. godine.).. Gle. 0n ponizno priznaje svoje grehe: »Egipat ratuje čak i u nekropolama. »Kralja su odneli siromasi. koji su bili sastavljeni isključivo za faraone. Ali ti dokumenti istovremeno ukazuju i na promene unutrašnjeg poretka. Opomene proroka Ipuvera. onaj koji je bio sahranjen kao (božanski) soko.. Bar jedan broj dostoianstvenika nitao se ο sopstvenoj odgovornosti za tu katastrofu i nije se ustezao da prizna sopstvenu krivicu. To pokazuje da su tvoja dela dovela do ovog stanja i da si ti izgovarao laži. Ne ubij! . Kraljevsko prebivalište može za jedan čas biti sravnjeno sa zemljom!« Zbog gradanskog rata provincije i hramovi više ne plaćaju poreze. pa čak i u samoubistvo. prev. »Gle. . Gle... Tokom Prelaznog perioda došlo je do »demonizacije« posmrtne egzistencije: plemići su na svojim sarkofazima prepisivali Tekstove piramida. za svoga sina Meri-ka-rea.«43 177 Prema starogrč. Umesto da podigneš spomenik od kamena. »Uteši one što plaču i ne vređaj udovicu. Kralj је trebalo da bude pastir svog naroda. .. »Nemoj se pouzdati u dužinu godina. ljudi izvršavaju ono što si im ti zapovedio.. »delaj na takav način da tvoj spomenik traje u Ijubavi prema tebi«. Njihovi autori pominju strahote izazvane rušenjem tradicionalnih autoriteta. »ne čini zlo«. Grobnice piramida bile su divljački pokradene.«178 Jedan od kraljeva iz istog perioda sastavio je spis. a njegova vladavina ie umesto toqa ustoličila smrt. . 414 — 418. Najznačajniji tekstovi poznati su pod naslovima: Uvute za kralja Meri-karea. 72 i dalje. a posebno nepravde i zločine koji su vodili ljude u skepticizam i beznađe. svako se baca na svoga suseda.. Erman-Blac. str. sada počiva na prostim mrtvačkim kolima. ljudi se bune protiv kraljevskog ureusa .. Ne kažnjavaj nepravedno.. To je istovremeno i jedino doba egipatske istorije u kojem je faraon bio optužen za slabost. postupno. nekoliko neodsovornih poledinaca lišilo je zemlju kralje\'stva! . 178 Prev Wilson. ANET. »Vlast i pravda su uz tebe. označava prikaz kobre uspravljene na repu koja na glavi nosi sunčani disk — obeležje faraona (prim. Pesma harfiste.« Za čovekom ostaju samo njegova dela.~2050. možemo pratiti duboke promene do kojih je došlo tokom krize. Ne teraj čoveka s njegove očevine .. Obnavljanje centralne vlasti označilo je početak prave renesanse. str.

.. ali iz sasvim drugačijih razloga. posle dugib godina zatočeništva. str. Ne dozvoli da tvoje srce vene . čak i u slučaju da on odluči da sam sebi zada smrt. . Ako se faraoti više ne ponaša kao otelovlieni bog.. . »Smrt je danas preda mnom kao izlečenje pred bolesnikom . Srca su gramziva: svako grabi susedova imanja . »udovoljavaj svojim željama dok živiš. ne može da prikrije duboko beznađe. značenje života. Erman-Blaokrnan.. »Bogovi koji su nekada živeli (tj.... kao da ih nikada nije ni bilo!« Ali autoru speva sva ta nedela samo iznova potvrđuju nedokučivu tajnu Smrti. prerna tome. up. takođe Breasted. Ipuver kaže: »jedan broj mrtvih sahranjen je u Reci. . Čovek se trudi da svoju dušu uveri u prikladnost samoubistva. . a dojučerašnji prijatelji se više ne vole. pa.180 Književni tekstovi iz Prelaznog perioda čitani su i prepisivani još dugo posle obnavljanja političkog jedinstva pod faraonima Srednjeg carstva 2040 — 1730). . na prvom mestu. kao i u zanošeniu uživanjem koie. ANET. nav... kao žarka žudnja čovekova da se vrati kući. 405—07. drevnoj Indiji — na krize izazvane rušenjem tradicionalnih vrednosti. i realnost zagrobne egzistencije. a njihove kuće više ne postoje. smrt mu izgleda više nego poželjna: ona ga obasipa zaboravljenim ili retko znanim blaženstvima.« Prerna tome.. takođe Breasted.« Ali njegova duša (ba) ga najpre podseća da bi mxi zbog samoubistva bili uskraćeni ukop i pogrebni obredi. To je dijalog između čoveka obrvanog beznađem i njegove duše (ba). opet. str. Pesma harfiste podseća na neke druge krize beznađa — u Izraelu. str. ANET. . »Kome bih danas govorio? Braća su zla. str. 180 prev Wilson. Zemlja je prepuštena onima koji seju bezakonja. Mrtvi su raskomadani. kao miris izmirne . 86 i dalje. kao i oni mrtvi koji su proglašeni blaženima ftj. Reka je postala grob .. Wilson. . duša ga uverava kako će ona ostati i posle njega. .Egipćane је posebno užasavao izvestan vandalizam: ljudi su uništavali grobove predaka. Erman-Blackman. Ne gradi svoj grob od ruševina!« Pesma harfiste govori ο pljačkanju i uništavaniu grobova. 467. sve је dovedeno u pitanje. plemići) i sahranjeni u svojim piramidama — njihova prebivališta više ne postoje! Pogledaj šta su učinili od njih! . dcto.. str. kraljevi) a počivaju u svojim piramidama. zakliučuje Harfista. 183.«179 Slorn svih tradicionalnih institucija istovremeno se ispoliava u agnosticizmu i pesimizmu. Nema više pravednih. bacali tela i odtiosili kamenje za sopstvene grobove. Development of Religion artd Thonght. Grčkoj... .« Α kral j savetuje svome sinu Meri-ka-reu: »Ne oštećuj tuđi spomenik . Sinkopa božansko?*-Kraljevstva neizbežno je vodila do religiozne devalorizaciie smrti. kao miomiris lotosovog cveća . »Niko se ne vraća odande da bi nam mogao opisati niihovo stanje i reći šta im je potrebno kako bi se umirilo naše srce do trenutka kada i sami ne krenemo ka mestu na које su oni otišli. 189 i dalje. up. ona ga potom ubeđuje da zaboravi svoje brige i da potraži čulna zadovoljstva. str. oni takođe prikazuiu i jednu težnju egipatskog religioznog 179 prev.« Prizvana usred svih tih nevolia.. kao vonj (pol ja) posle kiše.. Neizmeran je greh koji luta zemljom. Ti tekstovi nisu samo svedočanstva bez premca ο velikoj krizi. Najpotresniji tekst sigurno je »Rasprava ο samoubistvu«. Najzad. 132 i dalje.

Teologija i politika »solarizacije« Srednjim carstvom vladao је niz izvrsnih vladara. ali. istaći da je kult Seta bio upražnjavan u Delti još u vreme IV dinastije. postoji nagoveštaj ο njihovom utvrdenom gradu. S drage strane. Pod niihovom vladavinom. The Culture of Ancient Egvpt. Veliki broj vladara brzo se smenjivao sve do najezde Hiksa. njihov prodor u Egipat bio je. Reč je ο toku misli koji je teško opisati ukratko. osvajači (»varvari« u očima Egipćana) su bili izjednačeni sa zmijom Apofis. Paradoksalno je da je to carstvo — jedino. (Osnivač dinastije zvao se Amenemhet. str. ali čije osnovno obeležje predstavlja značaj koji se pridavao Ijudskoj osobi kao mogućoj replici uzornog modela. Njihovo pouzdanie u sopstveni povlašćeni noložaj. a u nekim slučajevima su mogli biti žrtvovani (up. Za Egipćane je osvajanje Hiksa predstavljalo teško pojmljivu katastrofu. simbolom Haosa. Iz svoje prestonice. Wilson. primere koje ie naveo Wilson. koje zaslužuje to ime — bilo zakasnela ali neminovna nosledica druge krize. još dve generacije pre napada Hiksa. ali eu isto tako identifikovane i huritske reči.183 ipak. koji su koristili konje. isto. od koiih su skoro svi pripadali XII dinastiii. izvesno. uostalom. Kao što se moglo i očekivati. Tanisu. Hiksi su sa sobom doneli i neke siriiske bogove. koje su poistovetili sa Setom. prihvatili da se i dalje nasledno smenjuju faraoni u Gornjem Egiptu. koja je izbila posle gašenja XII dinastije. . oklope i složene lukove. medutim. u ~ 1674. preko svojih vazala upravljali su najvećim delom Donjeg Egipta. 140 i dalje). U jednom tekstu [XIX dinastije. bojna kola. posledica seoba koje su potresale Bliski istok u XVII veku.182 Upravo tokom XII dinastije je Amon. Uzdizanje Ozirisovog ubice na najviši položaj sigurno ie predstavljalo poniženje. stranci svi bili poistovećeni sa životinjama. ličnosti faraona. godini. § 26) bio je poistovećen sa suncem. Posle pobede.) »Skriveni« bog (up. Ali Egipćani u svakom slučaju nisu mogli dugo da se odupiru upadima ovih opasnih ratnika. »guverner stranih zemalja«. njihova greška je bila u tome što su. Dosta loše poznajemo istoriju Hiksa.duha koia od tada nije prestala da se širi. 183 Etimološki izvor termina je egipatski: hipau khasut. Amon postaje univerzalni bog Novog carstva. osvajači su se nastanili u Delti. Avarisa. prvorazredno »očitovanim« bogom. 133. 31. »Amon je υ glavi«.181 Imena koja su faraoni birali prilikom sopstvenos krunisanja govore ο njihovoj volji da se ponašaiu pravedno (ma'at) prema Ijudima i bogovima. 182 Vid. Upravo zahvaljujući »solarizaciji«. Treba. na prvom mestu Baala i Tešupa. i u jednoj narodnoj bajci koja je redigovana otprilike u isto vreme. Nisu poznati razlozi raspada države. Tačno ie da su Egipćani sami sebe smatrali :za iedina stvnrno Ijudska bića. bilo је teško pogođeno. Deltu su -46 Što je utoliko vredniji rezultat ako se ima u vidu da su guverneri različitih oblasti u celini sačuvali svoj lokalni suverenitet. u zamenu za danak. Vcćina poznatih imena ie semitskog porekla. Hiksi nisu pominjani ni u jednom onovramenom egipatskom dokumentu. jedan od osam bogova obožavanih u Hermopolisu. Egipat je doživeo ekonomski napredak i veliki međunarodni ugled. uzdignut na najviši položaj pod imenom Amon-Ra. str. koji su im bogovi predodredili.

koja je težila univerzalizaciii. Bilo je potrebno bar jedno stoleće da se stiša žeđ za ošvetom protiv Hiksa. str. Da bi Egmat osigurao od spoljnih napada. on је trijumfovao u Megidu. Njegove voiničke ambicije verovatno su raspalile frustracije kojima ie bio izložen tokom prve dvadeset i dve godine svoje vladavine. Teba. I pored relativno kratkog trajanja carstva.naselili Azijati. Tutmozis III je krenuo u brojna osvajania koja će ga dovesti do carstva. . nav. Tutmozis se prema pobeđenima pokazao velikodušan. idući na stara utvrđenja Hiksa. Štaviše. stvoreno stranom okupacijom. Tutmozis je već bio na putu za Palestinu i Siriju — da bi ugušio »pobune«. Tutmozis III otpočinje niz vojnih pohoda po Aziji. Jer sunce je bilo jedini univerzaJno prihvatljiv bog. Ali petnaest dana posle Hatšepsutinog pada.50 Određeni broj stranih božanstava bio je ne samo tolerisan nego i izjednačen s nacionalnim božanstvima. Egipat se postepeno otvarao prema kosmopolitskoj kulturi. Postepeno. dobila sudbonosnu važnost u političkim napetostima. vid. otDočela je rat za oslobođenje. Tokom XVIII dinastije hramovi AmonRaa značajno se šire. Ali ~ 1470. a njibovi prihodi se udesetostručuju. tekst je preveo Breasted. II. prezirali egipatsku civilizaciju. egipatske bogove počinju obožavati i u stranim zemljama. Ali Egipćani su izvukli pouku. Hatšepsut. bile su sastavljene početkom »carskog« doba. Oslobođenje se ispoljilo u jačanju nacionalizma i ksenofobije. vladari su preduzimali kaznene vojne pohode. i Amon-Ra postaje univerzalni bog. za sve to vreme. Srećom po budućnost carstva. bogovi su dovedeni u položaj da neposrednije upravljaju poslovima države. Jedino svedočanstvo je kratka autobiografija jednog skromnog učesnika oslobodilačkog rata. Nešto kasnije. S druge strane. Ancient Records of Egypt. str. Solarizacija Amona je istovremeno olakšala religiozni sinkretizam i ponovno uspostavljanje solarnog boga kao vrhovnog. oni su naučili da rukuju oružiem osvaiača. sigurni u svoiim utvrdama. Konačna pobeda184 izvojevana је istovremeno sa stupanjem na presto XVIII dinastije (~ 1562—1308) i osnivanjem Novog carstva. Ova izuzetno darovita kraljica više je polagala na kulturnu i trgovinsku ekspanziju nego na osvajačke ratove. којош ie vladao jedan od faraona XVII dinastije.51 Najleoše himne upućene AmonRau. koje su ga slavile kao sveopšteg tvorca i kosmokratu. Na početku. obožavanje boga sunca kao Vrhovnog boga bez premca. delo. takođe Wilson. To znači da su bogovi — na prvom mestu Amon-Ra — davali savete posredstvom svešteničkog tela. utiralo je put određenom religioznom jedinstvu: od doline Nila do Sirije i Anadolije postepeno se nametala prevlast jednog istog božanskog principa. 164—65. njegovi učinci su bili trajni. Nastavljajući svoju internacionalnu politiku. To je bio kraj egipatskog izolacionizma. oko ~ 1600). Posle osvajanja Hiksa. 1 i dalje. veliko prisustvo »Azijata« potvrđeno је svuda. Veliki Amonov sveštenik je stekao 184 Nijedan zvaničan dokument ne beleži progon Hiksa. a pogotovu kada је tebanski faraon oslobodio Egipat. Jer. Polako je nestajalo osećanje nesigurnosti. U Egiptu je ova solarna teologija. osvajači koji su. Jedno stoleće posle propasti (tj. Jedan vek posle pobede kod Megida. pravi vladar bila je zapravo njegova tetka i tašta. čak i u administraciji i u kraljevskim rezidencijama.

mladi vladar je oduzeo velikom Amonovom svešteniku upravu nad božjim imaniem. poistovećenog sa sunčanim diskom. odnosno proglašenje Atona. mada si na licima ljudi. osim kojeg ne postoji . 011 je taj koji oživljava zametak i bdije nad porođajem i rastom deteta — isto kao što daje dah ptiću i zatim ga štiti. Za razliku od Amonovih svetilišta. osim toga. nav. za jedino vrhovno božanstvo. u skladu s ritmovima života. 50 01 a to nikako nije umanjivalo borbu za vlast između vrhovnog sveštenika i faraona. dakle. Ehnaton ili neuspela reforma Ono što smo nazvali »Amarnska revolucija« (1375—1350). ubrzo po dolasku na presto. prvi put. U stvari. Vid. To nije bila jedina novina koju je uveo Ehnaton. Sasvim izvesno. o! jedini Bože. takođe Traite. Atonova nisu bila pokrivena. Sunce se moglo obožavaii u svoj svojo] slavi. Taj slabunjavi i skoro nakazni faraon koji će umreti još mlad. Iz razgovora koje smo ispitali na drugim mestima (§ 20i vid. tvoji su tragovi neviclljivi. tvoji zraci su na zemlji. a na prvom mestu. »Amonov grad« i sagradio drugu. Da bi nametnuo svoju »reformu«. U figurativnoj umetnosti. svemu onome što je bilo »prirodno«. 30). Sunce је »početak života«. njegov položaj je bio odmah iza faraona. on je podržavao stil koji se od tada naziva »naturalizam« iz Amarne. 32. narodni jezik je bio unesen u kraljevske napise i zvanične naredbe. »Kako su raznovrsna tvoja dela! Ona su skrivena pred ljudima. »Mada si daleko. 500 kilometara severnije. đelo. otkrio је religiozno značenje »životne radosti«. u božanskoj svetlosti. str. njegovi zraci »primaju u naručje sve zemlje«. nebeski bogovi su postali dei otiosi (ravnodušni bogovi). jedine koje su sačuvane. Wilson. Sve te novine bile su opravdane religioznom važnošću koju je Ehnaton pridavao »istini« (ma'at). sveopštim izvorom života: prikazali su ga sa zracima što se završavaju rukama koje vernicima pružaju simbol života (ankh). Egipat je postajao teokratija. 189 i dalje. napustio staru prestonicu Tebu. Zatim je faraon promenio svoje ime (»Amon-je-zadovoljan«) u Ehnaton (Akh-enAton — »Onaj-koji-služi-Atonu«). Ta preterana politizacija svešteničke hijerarhije ponekad je podizala napetost između različitih teoloških usmerenja do nepomirljivih antagonizama. Vrhovnog boga. §§ 14.značajan ugled. gde je podigao palate i Atonove hramove. faraon je odbacio strogi konvencionalizam koji je nametala etikecija i dopustio spontanost u odnosima sa sopstvenom porodicom i s prijateljima. oduzimajući mu tako i izvor njegove moći. Suština Ehnatonove teologije sadržana je u dve himne upućene Atonu. koju je nazivao Akhetaton (sada Tel-el-Amarna). delimično se objašnjava željom faraona Amenhotepa IV da se oslobodi dominacije velikog sveštenika. Ehnaton je potisnuo Amona i sve druge bogove®2 u korist Atona. sunčanog diska.«83 Aton je »stvoritelj zametka u ženi«. blaženstvo uživanja u Atonovoj neiscrpnoj tvoračkoj moći. tu je reč ο jednom od najplemenitijih izraza egipatske religioznosti.

za jedino vrhovno božanstvo. on je svakog postavio na njegovo mesto i pobrinuo se ο njegovim potrebama.. vratimo se za trenutak na »atonski monoteizam«.. sumnjati u njegov religiozni žar. .vlast između vrhovnog sveštenika i faraona. kao što je to a to nikako nije umanjivalo borbu za . koje nose tvoj duh. 32.. Nešto kasnije umro je i poslednji faraon dugovečne i slavne XVIII dinastije.nijedan drugi. možemo se upitati da li se njihova neznatnost. i ljude i žene. Raa. međutim. bila korišćena za Amona. Tokom Ehnatonove vladavine. Ta preterana politizacija svešteničke hijerarhije ponekad je podizala napetost između različitih teoloških usmerenja do nepomirljivih antagonizama. ne objašnjava veličinom i uspešnošću sinteza stvorenih u vreme Novog carstva. Što se tiče religioznih tvorevina. psalmom. sve do osnivanja misterija Izide i Ozirisa. sa određenog stanovišta.« Ova himna je s razlogom poređena sa 104. ubrzo po dolasku na presto. Najpre treba jasno reći da je formulacija koju je koristio Ehnaton u svojoj himni — »jedini Bog. Osim toga. osim kojeg ne postoji nijedan drugi« — još hiljadu godina pre reforme u Amarni.. Tutankamon 1357—1349)... Ne može se. Dozovi moje ime kroz večnost: ono će se uvek odazvati na tvoj poziv!« I posle trideset i tri stoleća. Čak se govorilo i ο »monoteističkom« karakteru Ehnatonove reforme. Atuma i druge bogove. Ehnaton ili neuspela reforma Ono što smo nazvali »Amarnska revolucija« (1375—1350). Egipat je izgubio azijsko carstvo. Prema zajedničkom mišljenju naučnika.. mladi vladar je oduzeo velikom Amonovom sveštenilcu upravu nad 185 »Ti si stvorio Zemlju. Daj mi svoje ruke.186 Jer. Da bismo bolje procenili značaj ovih teoloških sinteza. U stvari. obnovio je veze s velikim Amonovim sveštenikom i vratio se u Tebu.« »Svako ima svoju hranu. Svakog jutra. kada si bio sam. odnosno proglašenje Atona.«185 Aton je stvorio sve zemlje. upravo zbog njegove političke i vojne pasivnosti. gledajući tvoju lepotu. »Svet živi od tebe! . gašenje XVIII dinastije ujedno označava kraj egipatskog stvaralačkog genija. Tragovi »Atonove reforme« najvećim su delom bili izbrisani. Molitva pronađena u njegovom sarkofagu sadrži ove redove: »Ja ću udahnuti slatki dah s tvojih usta. te sinteze predstavljaju vrhunac egipatske religiozne misli: one čine savršeno uobličen sistem koji podstiče još sarao na stilske inovacije. sunčanog diska. ova molitva je sačuvala svoju dirljivu snagu. da bih te primio i zahvaljujući njemu živeo.« »Ti si nebo načinio tako daleko kako bi mogao da se uzdigneš gore i posmatraš sve što si stvorio!« 186 Mi očigledno mislimo na religioznu elitu kojoj su bila dostupna duboka značenja tih stvaranja. delimično se objašnjava željom faraona Amenhotepa IV da se oslobodi dominacije velikog sveštenika. I dalje se raspravlja ο originalnosti i značaju ovog »prvog individualca u istoriji« kako ga je okarakterisao Brested (Breasted). Njegov naslednik.

poistovećenog sa sunčanim diskorn. koje nose tvoj duh. Taj slabunjavi i skoro nakazni faraon koji će umreti još mlad. on je svakog postavio na njegovo mesto i pobrinuo se ο njegovim potrebama. osim kojeg ne postoji nijedan drugi. Molitva pronađena u njegovom sarkofagu sadrži ove redove: »Ja ću udahnuti slatki dah s tvojih usta. da bih te primio i zahvaljujući njemu živeo. napustio staru prestonicu Tebu. Dozovi moje ime kroz 187 »Kad ti počineš. a »svet tada tone u tišinu«. »Kako su raznovrsna tvoja dela! Ona su skrivena pred ljudima. otkrio ie religiozno značenje »životne radosti«. tu je reč ο jednom od najplemenitijih izraza egipatske religioznosti. narodni jezik je bio unesen u kraljevske napise i zvanične naredbe. Čak se govorilo i ο »monoteističkom« karakteru Ehnatonove reforme. Zatim je faraon promenio svoje ime (»Amon-je-zadovoljan«) u Ehnaton (Akh-enAton — »Onaj-koji-služi-Atonu«).«188 Aton je stvorio sve zemlje.«187 Aton je »stvoritelj zametka u ženi«. Sunce se moglo obožavati u svoj svoioj slavi. koju je nazivao Akhetaton (sada Tel-el-Amarna). o! jedini Bože. I dalje se raspravlja ο originalnosti i značaju ovog »prvog irtdividualca u istoriji« kako ga je okarakterisao Brested (Breasted). Ne može se. kada si bio sam. Ehnaton s pojedinostima zadivljujuće svežine pominje čudo zore. dalcle. sumnjati u njegov religiozni žar. Suština Ehnatonove teologije sadržana je u dve himne upućene Atonu. svemu onome što je bilo »prirodno«. prvi put. i ljude i žene. Sunce je »početak života«. u božanskoj svetlosti.. blaženstvo uživanja u Atonovoj neiscrpnoj tvoračkoj moći. on je taj koji oživljava zametak i bdije nad porođajem i rastom deteta — isto kao što daje dah ptiću i zatim ga štiti. 188 »Ti si stvorio Zemlju. gde je podigao palate i Atonove hramove. a na prvom mestu. Da bi nametnuo svoju »reformu«. tvoji su tragovi nevidljivi. Ehnaton je potisnuo Amona i sve druge bogovena u korist Atona. To nije bila jedina novina koju je uveo Ehnaton. cvećc. »Svet živi od tebe! . faraon je odbacio strogi konvencionalizam koji je nametala etikecija i dopustio spontanost u odnosima sa sopstvenom porodicom i s prijateljima. blaženstvo koje dele drveće.božjim imaniem. tvoji zraci su na zemlji.. »Amonov grad« i sagradio drugu.« Ova himna je s razlogom poređena sa 104. mada si na licima Ijudi.« »Svako ima svoju hranu.. U figurativnoj umetnosti. 500 kilometara severnije. oduzimajući mu tako i izvor njegove moći. u skladu s ritmovima života. sveopštim izvorom života: prikazali su ga sa zracima što se završavaju rukama koje vernicima pružaju simbol života (ankh).« Noću se kreću divlje životinje i zmije.. Sasvim izvesno.. »Mada si daleko. njegovi zraci »primaju u naručje sve zemlje«. Atonova nisu bila pokrivena. ribe. ptice. jedine koje su sačuvane. osim toga.« »Ti si nebo načinio tako daleko kako bi mogao da se uzdigneš gore i posmatraš sve što si stvorio!« . on je podržavao stil lcoji se od tada naziva »naturalizam« iz Ашагпе. Svakog jutra. sličnoj smrti. Za razliku od Amonovih svetilišta.. psalmom.. Daj mi svoje ruke. Sve te novine bile su opravdane religioznom važnošću koju je Ehnaton pridavao »istini« (ma'at). gledajući tvoju lepotu. međutim. Vrhovnog boga. Zemlja je u Tami..

to je obožavanje ipak bilo ograničeno na kraljevsku porodicu i na dvorane. Raova karakteristična tajanstvenost i nevidljivost predstavljene su kao komnlementarna svojstva Atona. Atuma i druge bogove. Da bismo bolje procenili značaj ovih teoloških sinteza. Na kraju krajeva. Drugim rečima. Piankoff. Raa.189 Jer. Ehnaton) kosa si uputio u svoje namere i u svoju moć!« To objašnjava skoro trenutni nestanak »atonizma« posle Ehnatonove smrti. obnovio je veze s velikim Amonovim sveštenikom i vratio se u Tebu. str.191 33. U Raovoj litaniji bog sunca je nazvan »Jednospojeno-zajedno«. Ra је nazvan »Gospodarom Diska (Aton)«. Osim toga. nav. vratimo se za trenutak na »atonski monoteizam«. Dodajmo i to da je Aton bio poznat i obožavan mnogo рге reforme iz Amarne. Njegov naslednik. nav.36 tu su postojala bar dva boga. Najpre treba jasno reći da je formulacija koju je koristio Ehnaton u svojoj himni — »jedini Bog. osim kojeg ne postoji nii'edan drugi« — još hiljadu godina pre reforme u Amarni. jer je i sam Ehnaton bio obožavan kao božanstvo.190 U Knjizi onoga što je s one strane. bila korišćena za Amona. U svojoj prekrasnoj himni. kao što je to opazio Džon Vilson. 12. Nešto kasnije umro je i poslednji faraon dugovečne i slavne XVIII dinastije. Što se tiče religioznih tvorevina. prikazan je u obliku Ozirisa-mumije. str. delo. Egipat je izgubio azijsko carstvo. str. Les Shrines de Tut-AnkhAmon. Molitve vernika (odnosno uske grupe činovnika i dvorskih velečasnika) nisu bile upućivane Atonu nego neposredno Ehnatonu. Tutankamon 1357—1349). 210 i dalje. U drugim tekstovima iz vremena XVIII dinastije. . Prema zajedničkom mišljenju naučnika.večnost: ono će se uvek odazvati na tvoj poziv!« I posle trideset i tri stoleća. čak suparnička boga. možemo se upitati da li se njihova neznatnost. 190 Up. sve da osnivanja misterija Izide i Ozirisa. Wilson. 5 i dalje. 191 Piankoff. delo. gašenje XVIII dinastije ujedno označava lcraj egipatskog stvaralačkog genija. ne objašnjava veličinom i uspešnošću sinteza stvorenih u vreme Novog carstva. ova molitva je sačuvala svoju dirljivu snagu. Tragovi »Atonove reforme« najvećim su delom bili izbrisani. upravo zbog njegove političke i vojne pasivnosti. koja nosi krunu 05 Mi očigledno mislimo na religioznu elitu kojoj su bila dostupna du boka značenja tih stvaranja. Tokom Ehnatonove vladavine. sa određenog stanovišta. ne zna se za Amona (»skrivenog boga«). dok se Ra opisuje kao bog »čiji je lik prekriven« i koji »se skriva u drugom svetu«. Konačna sinteza: spajanje Ra—Oziris Teolozi Novog carstva naglašavaju komplementarnost dva oprečna. faraon objavljuje kako ie Aton njegov lični bog: »Ti si u mome srcu i niko te drugi ne poznaje do tvoj sin (tj. te sinteze predstavljaju vrhunac egipatske religiozne misli: one čine savršeno uobličen sistem koji podstiče još samo na stilske inovacije. boga koji se potpuno ispoljava u sunčevom disku.

Raov silazak u podzemni svet istovremeno znači i njegovu smrt i njegovo oživijavanje. Među arhaičnim elementima Knjige mrtvih. 175—176) i važnost očuvanja sećanja (pogl. ono širi radost. reč je ο istoj »misteriji«. 158). a s druge strane. božanstvo je istovrejneno jedno i višestruko. Jedna himna bogu Ra (pogl. Dok su u Tekstovima sarkofaga razdvojeni. Molitve i magijske formule koje su tu sadržane imaiu za cilj da olakšaju putovanje duše i. izdvajamo opasnost od »druge smrti« (poglavlja 44. Piankoff. Ramesses VI. ali i u Grčkoj i u staroj Indiji.61 Da preuzmemo jednu srećnu formulaciju Randla Klarka (Rundle Clark. ili Horusa i Seta. 192 Up. Povezivanje i stapanje bogova su operacije koje su bliske egipatskom religioznom mišljenju još od najdrevnijih starina. predstavljaju komplementarne manifestacije božanstva. stvaranje se sastoji iz umnožavanja njegovih imena i oblika. bez obzira na to što mu pridaje sasvim novo značenje. s jedne strane. Drugim rečima. »suđenje« i »vaganie duše« u Knjizi mrtvih teže da se povežu. Oziris postaje Sudija mrtvih. i zatim. Više zazivnih molitvi iz Litanije (20—23) podvlače akvatički karakter Raa i poistovećuju bosa sunca s iskonskim Okeanom. sunčani i ozirijski vid boga Ra. Počev od XVIII dinastije.193 Brojne mitološke aluzije naglašavaju dvostruki. sadrže starije materijale. iz života u smrt. a posebno ο umnožavanju oblika koje emanira jedan jedini Bog. mada objavljeni tokom Novog carstva. Originalnost teologije Novog carstva čine. uverenje da ovaj dvostruki proces otkriva tajno značenje ljudske egzistencije. str. Sunčev hod predstavlja uzorni model čovekove sudbine: prelaz iz jednog oblika postojanja u drugi. 90) i pamćenia sopstvenog imena (pogl. Ra kao transcendentalni bog i Oziris kao očitovani bog. 130. Ra »se skriva u drugom svetu«.192 Poistovećenje dva boga ostvareno је u liku mrtvog faraona: posle procesa ozirizacije. ta su verovanja široko prisutna kod »primitivaca«. kralj se izjednačava s dvojstvom Oziris—Ra. str. Mrtvi »se raduju kada ti tu sijaš za velikog boga Ozirisa. Dva čina zagrobne drame — »suđenje« i »vaganje srca« — odvijaju se pred Ozirisom. neće biti podjednako omiljeni do kraja egipatske civilizacije. jedinstvo suprotnosti je posebno izraženo okultnom povezanošću Raa i Ozirisa.64 Ovi pogrebni tekstovi koji. 15) opisuje svakodnevno putovanje sunca. Oziris je ušao u Raovu dušu. 35. str. To delo ipak odslikava teološke sinteze Novog carstva. 25). da joj obezbede uspeh prilikom iskušenja »suđenja« i »vaganja srca«. komplementarnosti života i smrtiS'· S određenog stanovišta. kada siđe u donji svet. u ponovno rođenje. i Ozirisa koji će počivati u Rau«. posebno. . U krajnjoj liniji. Piankoff.63 Prema teoconiji i kosmogoniji koje pokreće Atum (§ 26).Gornjeg Egipta. 135—136. Prema jednom od tekstova koji su već navođeni. postuliranje dvostrukog procesa ozirizacije boga Ra i Ozirisove solarizacije. Ali. ova teološka sinteza potvrđuje Ozirisovu pobedu. 11 Up. Neki tekstovi pominju »Raa koji će počivati u Ozirisu. kralj oživljava kao mladi Ra. The Litany of Re. Knjiga mrtvih je izvanredan vodič duše na drugi svet. unravo. Već početkom Srednjeg carstva trijumf ubijenog boga je bio potpun. Silazeći u donji svet.

.. preklinjući svoje srce da ne svedoči Drotiv njega.. On mora da 194 Druge pogrebne zbirke — Knjiga ο onostranom. str.«* Umrli se obraća četrdeset-dvojici bogova koji čine sud: »Pozdrav vama. 49. možeš li da me zaštitiš protiv glasnika koji seju zlo i stvaraju nevolje. Ja sam čist. dakle. Dao sam hleba onome koji je bio gladan. bila je. Podjednako је važna i želja umrlog da se poistoveti s nekim božanstvom — Raom. poznata još od preistorije. n. i shodno tome. U vreme Novog carstva magiju je oličavao jedan bog koji je pratio boga Ra u njegovoj barci.. jednako je sticanju određene moći nad njim. on treba da izgovori objavu ο nevinosti.63 Na kraju krajeva. Jojote. Knjiga vrata — sistematično opisuju kraljevstvo mrtvih koje Re obilazi u čamcu tokom dvanaest noćnih sati. . Za to vreme. 3.Up. odelo nagome. koja je neodgovarajuće nazvana »negativna ispovest«: Nisam nanosio nepravdu ljudima . Litany. jasno potvrđene počev od IX dinastije. Vi onome bogu čiji ste nastavak nećete kazati da sam ja rđav.. predstavlja uzorni model putovanja svakog umrlog ka mestu suđenja. Neću pasti pod vašim udarcima.. up. Za Egipćane. znam vaša imena. simboli ma'ate. kao atribut solarnog boga. sigurno. stx.. koji si visoko na svom prestolju! . bogovi koji ste ovde! Ja vas znam. Spasite me. zaštitite me. magija je bila oružje koje su bogovi čoveku stvorili za odbranu. znati ime nekog boga. Ja sam čist. str. isto. es Odgovarajući postupak se. 61 62 gospodara večnosti«. Magijska vrednost imena. glava 125. opasni silazak po~ vezan s brojnim preprekama. Nisam umanjivao prihod u hrani hramovima. U stvari. Ja sam čist. vode žednome.« On sam sebi izgovara pohvalu: »Udovoljavao sam Bogu onim što on voli (da vidi kako se upražnjava). Ja sarn čist!«195 Umrli se osim toga podvrgava inicijacijskom ispitivanju. Anubisom. Ptahom. barku onome koji je nije imao. Atum je isto tako bio poistovećen s Ozirisom (što podrazumeva da i on može umreti).®7 Srce umrlog se odnosi na jedan tas vage. U nastavku. IX poglavlje. Jojote. jer ja sam u ime Gospodara ma'ate upražnjavao ma'atu. . Dodajmo da su suđenje mrtvima i pojam nebeske pravde »koja se ispunjava posle smrti svih. str.. Horusom. Atum već u Tekstovima piramida emanira bogove iz svog sopstvenog bića. onda! Ne govorite protiv mene u prisustvu velikog boga!« Najzad. ljudi i kraljeva«. Nikome nisam naneo bol.. str. 64. itd. posvećeno je suđenju duši u velikoj dvorani koja se zvala »Dve Ma'at«. U prisustvu Sveopšteg gospodara. Yoyote. na drugom se nalaze pero ili oko. primere koje je naveo Piankoff. U prvobitaom obliku Zmije (up.. »Le Jugement des morts dans l'Egypte ancienne«. § 26). itd. 52—56. odvijao i u Indiji počev od doba Brahmana. 2. 195 Prev.194 Jedno od najznačajnijih poglavlja Knjige mrtvih. Siromašnog nisam još više osiromašio . umrli izgovara molitvu. Raovo noćno putovanje donjim svetorn. Ja sam čist. 45. јег ja sam upražnjavao ma'atu u Egiptu. nap. vi ćete reći da mi se ma'at vrati. up. i uopšte reči. on se okreće Ozirisu: »O bože.. . mada idući za drugim ciljevima.. Nisam hulio na Boga. tekstove koje je naveo i komentarisao Piankoff. 64 Up. To uopšte ne isključuje upotrebu magijskih formula. 11. o. Litany. Nisam ubio . s Horusom.

podsetiti na to da je Ptah. U istoj onoj meri u kojoj će. 56—57. U krajnjoj liniji faraon je predstavljao univerzalni model. bogove i svet stvorio snagom Reči. svaki smrtnik ubuduće se mogao nadati »kraljevskoj sudbini« na drugom svetu... Ovi tekstovi zahtevaju višestruko »čitanje« na različitim nivoima. egipatski duh je stvorio poslednju religioznu sintezu.dokaže kako zna tajna imena različitih delova vrata i praga. Naravno. ako je »pravda« uvek osigurana. zahvaljujući novoj eshatologiji. uloga Ozirisa bila je suštinska. § 28. teolozi Novog carstva izjednačili su modele te »misterije« i sa svakodnevnim Raovim delima i s iskonskorn Ozirisovom dramom istovremeno. Razvijajući staro poimanje smrti kao duhovne transmutacije. DOLINA INDA 34. vratara dvorane i bogova. § 26). »inicijacijska mudrost« bi mogla da se svede samo na poznavanje magijskih formula. Jer.197 Treba. . U doba Starog carstva i faraon je morao da prođe kroz inicijacijsko ispitivanje. sigurno. ali na kraju krajeva. Duboki smisao dvojstva Ra — Oziris i kontinuiteta život-smrt-preobraženje. ni prestiž magije neće prestati da raste. 197 Vid. jedinu koja je zadržala svoju prevlast sve do kraja egipatske civilizacije. II tom ovog dela. ono što je bilo samo tragična. te magijske formule održavale su istu eshatološku gnosu. najlakše: njima se implikuje jedino vera u svemoć reči. HRAMOVI. i ono što je po definiciji izgledalo sporedno i beznačajno — ljudsku egzistenciju.196 Razmišljajući ο tajni Smrti. V POGLAVUE MEGALITI. Zahvaljujući njemu. »inicijacijske mudrosti« i »dobrih dela« razrešena je na način koji ponekad može da obmane. srećna epizoda — ubistvo Ozirisa. MEDITERAN. najzad. str. Kamen ί banana *9 Isto. Sve zavisi od perspektive iz koje se posmatra eshatološka celina. up. U oblikovanju ove soteriologije. nespretno iskazana u Knjizi mrtvih i u drugim sličnim delima. »kraljevska sudbina« postati dostupna svima. nije bila nužno dostupna vernicima ubeđenim u pouzdanost magijskih formula. Na taj način oni su u okviru jednog sistema izrazili ono što je u prvom redu izgledalo večno i neranjivo — sunčev hod. Tenzija između »privilegije«. SREDIŠTA CEREMONIJA: ZAPAD. ipak. prema memfijskoj teologiji (up. reč je ο tvorevini koja je podložna brojnim tumačenjima i primenama. »Magijsko čitanje« bilo bi.

Kako su uspevali da usprave blokove teške 300 tona i da podignu ploče od 100 tona? Uostalom. Ostajemo zbunjeni pred tehnološkom veštinom tih zemljoradnika iz doba glačanog kamena. našu Traite d'Histoire des Religions. predstavnika više naraštaja istoga gensa.40. Izvesno. kao što je onaj u Sotou. megalitske konstrukcije zapadne i severne Evrope izazivaju divljenje istraživača. § 74 i dalje. od njih skoro i da nije ostalo tragova). naročito u Bretanji. menhiri su poređani u više naporednih redova.3 3) dolmen (dol = sto i men в= kamen). poređanih tako da čine neku vrstu zatvorenog prostora ili odaje. .900 metara. sve do Holandije.Već čitav vek. pored Sevilje. ponekad prilično visok. čiji je zabat granitni blok visok 3. ponekad. U Irskoj. kao što je to slučaj u Karnaku u Bretenji. dugačak 21 metar. Izvorno. pored Solzberija). kamena ploča. nemoguće je pogledati neku dobru fotografiju nizova dolmena iz Karnaka ili gigantskih trilita iz Stounhendža. reč je ο veoma značajnom kultu mrtvih.) Postoje gigantski dolmeni. Megalitski kompleks podrazumeva tri vrste konstrukcija: 1) menhir (od donjebretonskog men = kamen i hir — dugačak) koji je jedan veliki kamen. Grobnice ponekad imaju jedan središnji nosač a na zidovima se još mogu uočiti ostaci slika. U nekim grobnicama ima i do stotinu mrtvih. granitni blok 198 Taj menhir koji se nalazi pored Lokmerijaka bio je viši od 20 metara. Naravno. koji je načinjen od ogromne kamene ploče koju opet drži više uspravnih kamenova. Većina grobova se nalazi ispod ogrornnih humki. a ne upitati se ο njihovoj svrsi i značenju. 2) kromleh (od crom = krug.935 menhira koji se rasprostiru na području dugom 3.72 metra. Α taj se kontinuitet mogao objasniti samo širenjem megalitskog kompleksa iz jednog središta koje se nalazilo u Los Milaresu. Dolmeni zapravo predstavljaju grobnice. U stvari. Očigledno je želja da se izgrade veličanstvene i trajne građevine. i težak 21 tonu. U Los Milaresu otkopana je nekropola sa oko stotinu »prekrivenih aleja«.198 uspravno poboden u tlo. i južnih obala Švedske. pa i više. Danske. Oni predstavljaju deo čitavog jednog megalitskog kompleksa koji se prostire duž mediteranskih obala Španije. pa se zapadnom obalom Engleske produžava do Irske. "3 Up. širok 0. zidovi prilično visokih grobnica ponekad su ukrašeni kipovima. u pokrajini Almerija.10. krivina i lech = mesto). Dok su kuće neolitskih seljaka koji su podigli ove spomenike bile skromne i kratkotrajne (u stvari. Ali dve generacije preistoričara potrudile su se da dokažu kontinuitet svih evropskih megalitskih kultura.199 Stena. što označava skup menhira raspoređenih u krug ili u polukrug (najmonumentalniji je kromleh u Stounhendžu. Poznata nam je složenost simbolike kamena kao i religiozna vrednost komenja i stena. г U nizovima Karnaka ima 2. prebivališta mrtvih zidana su od kamena. koje mogu da se odupru vremenu. pridodat dugačak hodnik prekriven kamenim pločama. dolmen se preobrazio u »prekrivenu aleju« pošto mu je kao neka vrsta predvorja. tu postoje značajne morfološke varijacije. Dolmene nalazimo duž Atlantika. U Bretanji su neki osamljeni menhiri povezani s grobnicama. dugačak 3. dolmen je bio prekriven humkom. (Kasnije. preko Portugala i pola Francuske. takvi spomenici nisu usamljeni.

»telo« umrlih. gl. način egzistencije koji je nezavisan od vremena nastanka. dok je za graditelje megalita od Irske do Malte i egejskih ostrva. drugim rečima. . C. vaš bi život bio kao postojanje kamena. postaju moćni i neuništivi kao stene. 1983). GZH. prema tome. piću. S druge strane. ali ga preci odbiše. ali oni su pored toga i mistično povezani s kamenim blokovima pa. Hitita. opet. a potom i pouzdanje u snagu predaka i nadu da će oni štititi žive i pomagati im. The Relief in Immortality (1913) I. U stvari. 201 Horst Kirchner. Izvestan broj menhira je bio podignut nezavisno od grobnica. ovoga puta s bananom koju oni odmah prihvatiše. nepokvarljivost. III) (Mircea Eliade. kada је nebo bilo sasvim blizu zemlje. smrt. Posle nekog vremena. ponovno rađanje. iznenađeni i uvređeni. Zagreb. oni su »boravište«. nepromenljiv i besmrtan. čovek je delio cikličnu sudbinu vegetacije: rođenje. Ponekad nalazimo menhire ukrašene ljudskim likovima. itd.obezbeđuju beskrajno trajanje. pored različitih ceremonija (procesija. str. snaga i dugovečnost postaju dostupne kroz smrt. Megalitski kult mrtvih. Takvo se uverenje korenito razlikuje od shvatanja која su potvrđena kod drugih antičkih naroda (Mesopotamaca. Taj mit smo komentarisali u »Mythologies of Death« (Occultism. kao i mali idoli iskopani u 200 A. kao i na antičkom Bliskom istoku.). prevela Ljiljana Filipović. Megalitske spomenike mogli bismo protumačiti kao odgovor na naš indonezijski mit: pošto je život ljudi jednak životu žitarica. igara. G. život. Kruijt naveo J. u krajnjoj liniji. Hebreja.). Vrlo je verovatno da je to kamenje predstavljalo neku vrstu »zamene za telo«. nacrtani duž strana dolmena. nameće nam se sećanje na jedan indonezijski mit: na početku. itd. 74—75. s nadom da će podeliti sudbinu izdanaka. Da ste izabrali kamen. Grka. Tada preci začuše Tvorčev glas: Pošto ste odabrali bananu. Pretke verovatno predstavljaju i stilizovani likovi. str. »Die Menhire in Mitteleuropa und der Menhirgedanke«. u protoistorijskim kulturama zapadne Evrope.200 Videli smo (§ 2) da je otkriće zemljoradnje korenito izmenilo poimanje ljudske egzistencije: ona se pokazala podjednako nepostojana i kratkotrajna kao i život biljaka.) i žrtvenih ponuda (u hrani. za koje su mrtvi bili jadne senke. podrazumevao je i žrtvovanja obavljena pored samog spomenika i obredne obede na grobovima. stalnost. 698 (= 90) i dalje.201 Najzad. Posmatrajući veličanstvene megalitske spomenike prvih zemljoradnika zapadne Evrope. Mrtvi se vraćaju u krilo Zemlje Majke. Bog je prvobitnom paru poklanjao svoie darove kačeći ih ο jedno uže. Okultizam. Jednoga dana. obredna zajednica s ргесгта predstavljala ključni činilac religiozne aktivnosti. vaš će život biti kao i život ovog ploda. kameni »zamenik« je bio telo izgrađeno za večnost. bilo je strogo propisano razdvajanje mrtvih i zivih. štaviše. izgleda da megalitski kult mrtvih uključuje čvrsto verovanje u preživljavanje duše. poslao im je kamen. Frazer. Bog ponovo spusti uže. nesrećne i nemoćne. u koje su se kasnije naseljavale duše umrlih. Witchcraft and Cultural Fashions. itd. magija i pomodne kulture.

objašnjeni su egipatskim verovanjem po kojem duše mrtvih. naime.204 Ovu generathmu funkciju ne treba objašnjavati faličkom simbolikom menhira. str. 706 (= 98). 203 Međutim. izlaze iz grobova da bi se postavile na nekom sunčanom stubu. U oba slučaja. bilo tako što se u strukturu same konstrukcije ugrađivao neki suštinski element umrlog: kostur. nav. i zove »otvori za duše«. neke primere i bibliografiju u Traite d'Histoire des Religions. i to na različitim stupnjevima kulture. i kamenu: ti si me rodio«. Prema tome. čak i tako strogo jehovistički spis kao što je Peta knjiga Mojsijeva nanovo koristi ontološku metaforu kamena kada objavlinie apsolutni realitet Boga kao jedinstvenog izvora stvarania: »Stiienu koja te ie rodila zaboravio si. Praznovania su ukIjučivala prinošenje 202 Neki menhiri Bretanje. dakle neprolazno telo. koji se uzdižu pred galerijama doLmena. Jeremija (2 :27) pominje one »koji govore drvetu: ti si otac rnoj. delo. Ali videti Kirhnerovu kritiku. kao što su onaj iz Karnaka ili onaj iz Ešdauna u Berkširu (koji obuhvata 800 megalita u jednom paralelogramu čije su strane duge 250 metara). 35.megalitskim grobnicama Španije. (Prim.202 Opštenje sa živima je omogućavalo i probušeno kamenje koje zatvara neke megalitske grobnice a koje se. Prvobitna i osnovna ideja odnosila se na »transmutaciju« predaka u kamen. Kršćanske sadašnjos1i Zagreb 1976. umrli je »oživljavao« kamen. str. Povremeno ie. . menhir ili megalitski grob su predstavljali neiscrpnu zalihu životne snage i moći. »Izgleda da je slično verovanje bilo rašireno celim mediteranskim basenom i zapadnom Evropom« (Maringer. bilo posredstvom nekog menhira kao »zamenika tela«. U megalitskim kulturama jugoistočne Azije. Središta ceremonija i megcilitske građevine Nelci megalitski kompleksi.. mrtvi su postajali gospodari plodnpsti i napretka. menhir služi kao »sedište« duša (up. nav. zaboravio si Boga stvoritelja svojega« (32 : 18). sigurno predstavljaju značajna središta ceremonija. str. Zahvaljujući njihovom ugrađivanju u strukture pogrebnog kamenja. jer je ono svuda potvrđeno. dodati Kirchner. prev. »duša«. U Francuskoj. pretvorene u pticc. Carl Schuchhardt u istom smislu tumači slikane obeliske sarkofaga iz Hagija Trijade (§ 41) na kojima sede ptice. pepeo. 245). mada je i takva simbolika potvrđena u nekim kulturama. § 77. 650 (= 42) i dalje. L'Homme prehistorique et ses dieux. uostalom._ uz odgovarajuću naznafcu. da je duša pretka sposobna da povremeno napusti grob. da bi dobile dete. mlade žene su se »klizale« (duž nekog kamena) i »trljale« (tako što bi sele na monolite ili trljale stomak ο određene stene). oni su usnevali da se istovremeno dočepaju i kamena i banana . možemo otkriti naporedno verovanje. on je nastanjivao novo. korišćen i prevod Biblije u izd. Rečeno jezikom indonezijskog mita. mmeralno.) •8 Vid. U nekim slučajevima.. delo. (Svi navodi iz Starog zaveta preneseni su u prevodu Đure Daničića. § 36).203 Verovanje u oplodne moći menhira očuvalo se među evropskim seljacima sve do početka ovog veka. i to samo u onim slučajevima kada je bio verniji francuskom tekstu. Podjednako treba voditi računa i ο seksualnom značenju menhira.

208 J. a procenjuje se da je njihov broj još veći. kao i na drugim mestima. Većina praznika je verovatno bila u vezi sa kultom mrtvih. U Hipogeji su pronađeni i kipovi žena koje leže. Kako su hramovi bili pokriveni krovom. iskopane su kosti nekih sedam hiljada osoba. što opravdava mišljenje nekih naučnika da je Malta u vreme neolita bila isola sacra. Zidovi hramova ukrašeni su divnim spiralama i bareljefima. igre i procesije. Međutim. 256. 4. str. str. nap. ova struktura pre podseća na oblik materice. Stounhendž nije bio sagrađen izjedanput. a iskopan je i izvestan broj kamenih kipova koji predstavljaju žene kako leže postrance. Ejvberi. 1. Evans. Arminghol i Arborlou. str. pronađeni su tragovi kulta Boginje. 214 i dalje. što sve ukazuje na postojanje značajnog i dobro organizovanog svešteničkog tela. bar u prvobitпош obliku. Videti Colin Renfrew. Iskopavanja su iznela na videlo veoma malo kuća. Sada znamo da je prvobitno delo prošlo kroz nekoliko izmena. Iskopavanja su pokazala postojanje razvijenog kulta sa žrtvovanjem životinja. tj.206 bilo svetilište sagrađeno radi osiguranja veza s precima. str.205 kromleh Stounhendža se nalazi usred jednog polja grobnih humki.208 Dok je Hipogeja istovremeno bila i nekrcmola i mesto molitve. Izgleda da je krivolinijska struktura malteških svetilišta jedinstvena. 207 Giinter Zuntz. megalitska arhitektura. 139. kako se pretpostavlja. htonskim boginjama i duhovima umrlih. odnosno s bogovima. do sada je otkriveno sedamnaest hramova. Persephone. jer su bile odvojene reljefnim pregradama. što nagoveštava obred inkubacije. Kao i u ostalim megalitskim spomenicima. ponuda u hrani i levanicama i s obredima inkubacije i proricanja. Maringer.žrtve i. Kao i drugi odgovarajući engleski spomenici. u povorci su mogle da idu hiljade Ijudi. Evans. u matericu htonske Boginje. Ovde je reč ο istom vrednovanju svetog prostora kao »Središta sveta«. na Iberijskom poluostrvu. širokim prilaznim putem Karnaka. Uistinu.207Široke eliptične terase koje se prostiru ispred ili iza svetilišta sigurno su služile za svečane povorke i obrednu koreografiju. D. kult mrtvih i obožavanje Velike boginje nigde nisu dobili tako raskošan izraz kao na Malti. arheolozi je opisuju u »obliku bubrega« ali. Sa stanovišta strukture. ući u svetilište bilo je isto što i prodreti u »utrobu Zemlje«. povlašćenog mesta na kojem se opšti i s nebom i s podzemnim svetom. prema Cuncu (Zuntz). No najsenzacionalnije otkriće je ogromni sedeći kip žene — sigurno boginje. u hramovima nisu otkrivene grobnice. U značajnoj nekropoli iz Hal Saflijena (sada se zove Hipogeja). Vudhendž. ali. zidovi unutrašnjih dvorana su oslikani i ukrašeni kipovima. Kult mrtvih je verovatno imao središnju ulogu. Malta. Te prostrane odaje služile su za određene religiozne ceremonije dostupne samo sveštenicima i upućenima. Ovo slavno ceremonijaino središte je. koja ima nekoliko prostorija uklesanih u stenu. The Western 205 206Jer . Glyn Daniel i J. božanske zaštitnice umrlih. a dvorane bez prozora i dosta tamne. U nekim oblastima Francuske. Before Civilization. Stounhendž možemo uporediti s megalitskim kompleksima koji su u drugim kulturama podignuti oko nekog svetog mesta: hramova ili gradova. Oblik materice imaju i Na primer. D.

religija je bila samo »uteha za njihovo izgnanstvo na krajnji zapad i sever Evrope«. čak do Troje. podizanje dolmena (chamber-tombs) preobrazilo se u kiklopsku arhitekturu.ovog širenja prerna zapadnoj Evropi. Naravno. Živi koji ulaze u svetilište. poreklom s istočnog Mediterana. up. egejskog nadahnuća. 20. na primer sliku sunca sa zracima. ovi spomenici predstavljaju pozornicu »kulta Misterija u pravom značenju tog termina«. jelena. svima njima je zajednička činjenica da su povezani s istim megalitskim kompleksom. str. Lik boginje. str. Glvn Daniel. simbol života.« U stvari. Reklo bi se da je umrli Dolagan u krilo Zemlje za novi život.210Šireći se prema zapadu. prodiru u telo boginje. samo u većoj razmeri.grobovi lcoji su isklesani u stenama. str. i pored sopstvenog velikog značaja. To se može objasniti ili raznovrsnošću religioznih ideja koje su zajedno delile različite »megalitske« populacije. znak sekire (svojstvo bogova oluje). izd. Jednom usvojena. Isti autor poredi širenje megalitske arhitekture sa grčkim i feničanskim naseljavanjem Mediterana ili širenjem islama u Španiji. oblikovala i nadahnjivala graditelje megalitskih grobova prilikom njib. . »Bila je to moćna religija. sve povezane s figurama predaka. arheolozi su megalitske kulture objašnjavali uticajima doseljenika sa istočnog Mediterana gde je potvrđeno postojanje zajedničkih grobnica već u III milenijumu. 129. itd. koju su raširili istraživači i naseljenici Mediterana. ti su likovi bili otkriveni u različitim oblastima i pripadali su kulturama različite starosti.212 U svojoj poslednjoj knjizi Gordon Čajld je govorio ο »megalitskoj religiji«. na Iberijskom poluostrvu i na jugu Francuske. sekira.«211 Ali religija nije bila osnovni razlog njihovih seoba. Anhelu Rujua na Kritu. ili činjenicom da je kult predaka. »Zagonetka megalita« Još рге nekih deset godina. str. Nema sumnje da je jedna snažna vera. 25.209 Dodajmo da duž strana dolmena i menhira iz Iberije i zapadne Evrope podjednako nalazimo i druge magijsko-religijske znakove i simbole. Iseljenici su tražili nove zemlje pogodne za život i rude kojima bi mogli da trguju. ili n kružnism opkopima koii su se obično nazivali tholoi. zmiju. koja ih je primorala da s tolikom prilježnošću grade svoje grobove (ili grobove-hramove?) i da čuvaju sliku svoje zagrobne boginje zaštitnice. ali. 18 Zuntz. Egejskog mora. 1962). 8. 211 Daniel. ideja ο građenju megalitskih grobova bila je prihvaćena u Mediterranean. of Western Europe. bio povezan i s drugim religioznim kompleksima. 36. delo. zaključuje Cunc.. 212 Isto. • 14 Minojski zajednički grobovi su bili ili u prirodnim pećinama. (2. rogovi i drugi simboli vode nas od pariskog basena do Gavrinisa. Persephone. Prema Glinu Danijelu (Glyn Daniel). nav. The Megalithic Builders. 136. taj se preobražaj zbio na Malti. 136—137. »Hramovi su bili istog modela. str.

ali su. str.ation. povezan s kultom Boginje Majke. posao su obavljali njegovi drugovi. Svaki je grob verovatno pripadao nekom plemiću ili glavi porodice. i pored nekoliko značajnih doprinosa. izgubila dosta od svoje valjanosti kada је otkriveno datiranie pomoću radioaktivnog ugljenika i dendrohronologije. 152. nav. dokumentaciju kod Renfrewa. ne utičući pri tom na njihove specifične strukture. Before Civiliz. Persephone. str. up. dolmeni i kromlesi se i nalaze u oblastima koje su bile najpogodnije za neolitsku zemljoradnju. str. up.218 I na Malti ie epoba koju predstavljaju hramovi Tarksiiena i nekrooola iz Hal Saflijena bila završena pre ~2000. koja je bila zavisna od mikenske kulture. Ancient Europe. 123. str. poslednje preuređenje (Stounhendž III) datira iz ~2100—1900. 216 Na engleskom »tree-ring calibration of radiocarbon«. 217 Podsetimo da su u Egiptu prve kamene piramide bile podignute oko ~ 2700. str. ona ser Greftona Eliota Smita (Grafton Eliott Smith). autohtonih tvorevina. str. jedno jasno izlaganje koje je objavljeno kod Collina Renfrewa. međutim.«213 »Misionari« megalitske vere. Reč je ο nizu izvornih. takođe Daniel Evans. Ipak.215 Ta su objašnjenja. vid. religije pre svega Boginje Majke. analize zasnovane na novijim metodama dokazuju da ie Stounhendž bio završen pre Mikene. str. Megalitski grob treba porediti pre sa crkvom nego sa dvorcem. egejski obred zajedničkih grobnica. Vid. str. godine. Autor upoređuje megalitske grobove s malim kapelama koje su osnovali galski i irski sveci u istim oblastima britanskih ostrva (isto.217 Smatralo se i da je gigantski kompleks Stounhendž savremenik kulture Veseksa. neke niene karakteristike ne bismo mogli da objasnimo uticai'em doba minoiske bronze. hronološki preokret i dokazivanje originalnosti zapadnih populacija nisu unapredili tumačenje megalitskih spomenika. 129. Za Graema Klarka (Graham Clark). str. The Western Mediterranean. po kojoj sve megalitske gradevine potiču iz jednog jedinog izvora. Reqfrew.) megalitski spomenici potiču iz istočnog Mediterana. ne znamo ni za jedan egipatski spomenik od kamena koji bi se mogao uporediti s megalitima zapadne Evrop. World Prehistory. Mnogo se raspravljalo ο Stounhendžu. i on ih poredi s hrišćanskim crkvama i džamijama. a oni koji počivaju u njemu bliži su keltskim svecima nego normanskim baronima. . 21. 214 Isto. 128).2' još sporne religiozna funkcija i simbolika tog spomenika.219 Na osnovu toga treba. dve su »revolucije« — » ugljenik 14« i dendrohronologija — korenito izmenile hronologiju evropske preistorije. 60. Osim toga. zbog reakcija na odveć smele hipoteze ['kao što je. U stvari. prema tome. faraonskog 213 Gordon Childe. Tačno je da su njihove prethodnice bile od cigala. 48— 83. godine. godine. 10 i dalje. ali ostaje činjenica da pre ~ 3000. up. 126 i dalje. privlačili su u svoje zajednice veliki broj zemljoradnika. str. dakle.214 Odgovarajuća objašnjenja megalitskih kompleksa predlagali su i drugi ugledni preistoričari. Međutim. a da su kameni grobovi u Engleskoj i u Danskoj građeni pre ~3000. na primer. izvesti zaključak da evropski megalitski kompleks prethodi egejskom doprinosu. The Prehistory of European Society. 214 i dalje. Cunc međutim misli na egipatski ili sumerski uticaj. na Zapad su preneli istraživači rudnika i rudari. str. 218 Vid. delo. godine.216 Tako se moglo dokazati da su megalitske grobnice (chamber-tombs) iz Bretanje bile podignute pre ~4000. up. 215 Po Stjuartu Pigotu (Stuart Pigot. Kao što znamo.raznim društvima. 138—39. 2S Renfrew.

). Asama. kult predaka ima značajnu ulogu. osim na Mediteranu i u zapadnoj i severnoj Evropi. on je odbacio panegipatsku hipotezu G. megaliti predstavljaju prvorazrednu vezu između živih i mrtvih. jer »megalitizam« predstavlja egzemplarni i verovatno jedinstveni predmet izučavanja. Cejlona.25 Spomenici služe kao sedišta duša umrlih. Etnografija i preistorija Podsetimo da su. one najznačajnije potvdene su u Indoneziji i Melaneziji. Palestine. Ipak. sećanjem koje je »zgusnuto« u megalitima. Kasnije ćemo se vratiti na Haine-Geldernovu hipotezu. drugim rečima. W. Mesto na kom se nalaze megaliti istovremeno je i kultno mesto bez premca (ceremonijalna koreografija. smatra se da oni ovekovečuju magijske moći osoba koje su ih sagradile. Hajne-Geldern ie zastupao tezu ο kontinuitetu megalitskih civilizacija od V mileniiuma pa do savremenih »primitivnih« društava. međutim. Abisinije. kao i onima za koje je spomenik podignut posle smrti. odnosno osnivača sela i nekih porodica verovatno su obredno izgovarane. cenio je da su dve grupe megalitskih kultura — preistorijske i kulture u etnografskom stadijumu — istorijski povezane. Megaliti su povezani s određenim idejama koje se tiču posmrtne egzistencije. može doprineti razumevanju religioznih shvatanja koja su delili tvorci preistorijskih spomenika. Većinom. podjednako ih koriste i živi. U kultu mrtvih megalitskog tipa značajnu ulogu imaju genealogije. oni podjednako obezbeđuju večnu postegzistenciju onima koii su ih podigli za života. Prema Hajne-Geldernu. veza s precima obezbeđuje se sećaniem na njihova imena i poduhvate. prema njegovom mišljenju. U svim megalitskim kulturama koje i dalje cvetaju. S druge strane. osiguravajući tako plodnost ljudi. Реггу). V. stoke i žetve. Važno je naglasiti ovu činienicu: čovek se nada da će. oni su podignuti tokom ceremonija које bi trebalo da odbrane dušu za vreme njenog puta na drugi svet: ali. njegovo ime biti zapamćeno posredstvom kamena. genealogije predaka. Perija (J. žrtvovanja. Tibeta i Koreie. treba da se prisetimo njegovih zakliučaka ο specifičnim verovani'ima živih megalitskih društava. koji je . koje su cvetale još u XIX veku. po svoj prilici iz istočnog Mediterana. itd. ali. Kao što smo upravo rekli. istraživači se više ne usuđuju da problem obuhvate celovito. Što se tiče megalitskih kultura koje su još bile žive početkom XIX veka.jedan deo svog života posvetio izučavanju ovog problema. Sada. jer se. . megalitski kompleks širio polazeći iz jednog središta. 37. i središte društvene aktivnosti. kada se one vrate da posete selo. Dekana. jedno uporedno istraživanje moglo bi da pokaže u kojoj meri analiza brojnih megalitskih kultura. Osim toga. Robert Hajne-Geldern (Heine-Geldern). megaliti preistorijskog i protoistorijskog porekla raspoređeni širom ogromne oblasti Magreba. Α ta je uzdržanost za žaljenje. tako i razvijenih religioznih oblika.Egipta]. Eliota Smita i Dž. U stvari. negirao je postojanje »megalitske religije« s jednostavnim obrazloženjem da je postojanje verovanja i »megalitskih« koncepata posvedočeno u vezi s velikim brojem kako elementarnih.

reč je ο opčinjenosti koja je podstaknuta željom da se zajednički grobovi pretvore u veličanstvene i neuništive spomenike. tu su moć mogli da podele i živi. Istraživače koji su obavili prva iskopavanja iznenadila je jednoobraznost i mrtvilo ove civilizacije. U megalitskim kulturama zapadne Evrope očigledna je opčinjenost stenovitim masama. Ona su takođe postavila pitanja na koja do sada nisu dobijeni zadovoljavajući odgovori. Danas. koje prema nekim autorima čine posebni mitovi i karakteristične društvene ili ekonomske institucije. Prvi gradovi Indije Pre nekih desetak godina novija istraživanja preistorije indijske civilizacije otvorila su sasvim neočekivane perspektive. nikakva novina nisu se mogle opaziti unutar hiljade godina istorije harapske civilizacije. Megalitske religije karakteriše činjenica da su ideje večnosti i kontinuiteta između zivota i smrti dokučene slavljenjem predaka poistovećenih ili povezanih s kamenjem. a pošto je opštenje s precima bilo osigurano putem obreda. Ovim povodom važno je primetiti da je sakralnost kamena u megalitskim religijama vrednovana pre svega u odnosu na postegzistenciju. i koia god hipoteza bila usvojena — ona ο kontinuitetu ili ona ο konvergenciji — ne možemo govoriti ο samo jednoj megalitskoi kulturi. ali. Α problem »kontinuiteta« megalitskog kompleksa ie značajan i mora ostati otvoren. 38. naime.Taj austrijski naučnik poredi megalitski kompleks s određenim »mističnim« pokretima. reč je ο »najvećoj zagonetki preistorije«. međutim. sigurno. niegove Dretpostavke ο jedinstvu arheoloških i savremenih megalitskih kultura veliki broj istraživača ili osporava. godine. Na svaki način. ili ih nanrosto prenebregava. Ulaže se napor da se posebni oblik postojanja posle smrti zasnuje posredstvom ontofanije svojstvene kamenju. Postoje. mrtvi su imali izuzetnu moć. postojanje megalitskih ideja i praksi potvrđeno je kod naroda veoma raznovrsnih društvenih oblika. On isto tako negira postojanje nekakvog »megalitskog kulturnog središta«. Žahvaljujući megalitskim konstrukcijama. Jer. kao što je to nedavno kazao iedan autor.26 Hajne-Geldernova analiza megalitskog kompleksa zadržala je svoju vrednost. reklo bi se. koja je istovremeno bila i trgovačka i »teokratska«. ekonomskih struktura i kulturnih institucija. Dodajmo ipak da su ove religiozne ideje bile u punoj meri ostvarene i savršeno izražene samo preko nekoliko izuzetnih tvorevina. Dva grada-tvrđave bili su verovatno prestonice »Carstva«. Nikakva promena. na primer s tantrizmom koji podjednako može biti i hinduistički i budistički. i drugi oblici kulta predaka. Iskopavanja dva grada-tvrđave. Jednoobraznost i kulturni kontinuitet mogu se objasniti samo . izvesno da je induska civilizacija bila savršeno razvijena oko ~ 2500. Hronologija je i dalje sporna ali je. Harape i Mohendžo-dara iznela su na videlo prilično uznapredovalu urbanu civilizaciju.

i R. Karakteristika druge faze (faze B) istog kompleksa jeste postojanje velikih kamenih krugova. 375 i dalje. Le Mythe de l'eternel retour.224 Ako bismo mogli da dokažemo da se dva induska grada-prestonice jasno razlilcuju od svojib preharapskih prototipova (i od drugih starih gradova). 224 Eliade. Prema Ferserviju (Fairservis) preci Harapanaca potiču od prearijevskih zemljoradnika iz Irana. str. W. 107 i dalje. Uočljivo je da su prve značajne aglomeracije bile izgrađene u blizini struktura koje su imale ceremonijalnu funkciju. 225 i dalje. Ali ta rasprava nema većeg značaja za naše istraživanje. nema sumnje u kultno »poreklo« preharapskih aglomeracija (dakle. prvih »gradova«). Temple. videti isto. s jedne strane. 195 i dalje. izgleda da su i ove strukture služile jedino u religiozne svrhe. 20 i dalje. 348 i dalje. bile slabo i samo povremeno nastanjene. M.221 Svi se slažu da poreklo te prve urbane civilizacije koja se razvila u Indiji treba tražiti u Beludžistanu. istovetne u oba grada.220 Danas znamo da se ova kultura prostirala mnogo dalje od doline reke Ind i da je svuda pokazivala istu jednoobraznost. Fairservis. u Srednjoj Americi. str. 362 i dalje. gl. i uopšte građu iskopanu u dolini Kveta (koje predstavljaju preharapske faze Sinda i Beludžistana) povezuje s Mohendžo-darom i Harapom. naučnici su danas složni u uverenju da su najstarija urbana središta predstavljala ceremonijalne komplekse. Ο vezama te faze preharapske kulture i megalita južne Indije. 223 Paul Wheatley. U značajnom arheološkom kompleksu iskopanom u oblasti reke Porali. kao i izvestan broj građevina okruženih zidovima. izišla je na videlo jedna humka visolca od sedam do dvanaest metara. Egiptu. str. gde se smatralo da је moguća komunikacija između Zemlje. Pol Vitli (Paul Wheatley) je sjajno dokazao svrhu i religioznu funkciju prvih gradova u Kini. Kamene građevine su. A. B. I. »Centre du Monde. gradovima za koje on smatra da su prvobitno bili sazdani imajući u vidu kultne ceremonije. većini proizvoda nedostaje maštovitost »što nagoveštava da se ljudi iz Нагаре nisu bavili ovosvetskim stvarima«. Allchin. Ta se pretpostavka još osporava. naročito str. trebalo bi da Harapu i Up. poznatom pod imenom »Kompleks Edit Šabr« (Edith Shabr). The Birth of Indian Civilization. Maison«. nekoliko stepenica vodilo je na platformu. The Pivot of thc Four Quarters. 136.222 Ferservi ova sveta mesta. više od stotinu zdanja dugačkih od tri do osam metara. što ukazuje na ceremonijalnu funkciju cele građevine. Neke faze preharapske kulture postaju nešto bolje poznate zahvaljujući iskopavanjima koja su obavljena u južnom Beludžistanu. odnosno blizu nekog svetog mesta. Eliade. Le Yoga.nagađanjem ο postojanju režima zasnovanog na nekoj vrsti religioznog autoriteta.223 Najstariji gradovi bili su sagrađeni oko svetilišta. Neba i podzemnih oblasti. i »avenija« od belih stena. izgleda. platforme na kojoj se nalaze karakteristične strukture. a s druge strane. nekog »Središta Sveta«. str. itd. Jer. The Roots of Ancient India. Gordon Ćajld je smatrao da je harapska tehnologija ravna egipatskoj i mesopotamskoj. Ipak. Vrh strukture je bio izgrađen u obliku zigurata. 87 221 222 . iako se ne dovodi u sumnju religiozna funkcija »tvrđave«. Mesopotamiji.

što je savremeni fenomen bez premca. obrednog značenja drveća. odnosno »Središta sveta«. nošenje turbana (nepoznato u vedskim tekstovima a potvrđeno tek posle epohe brahmana).228 Počev od ser Džona Maršala naučnici su naglašavali »hindriistički« karakter harapske religije. 53 Sir John Marshall. U megalitskim kulturama Mediterana i zapadne Evrope. proto-Šive u »joga« položaju. Le Yoga.226Ferservi je skrenuo pažnju na veliki broj prizora obožavanja ili žrtvovanja koji su predstavljani na pečatima. na primer. up. up. delo. Allchin. Die heilige Stadt. Onaj najslavniji prikazuje figuru koja sedi (ili pleše?) na platformi između dva molitelja koji kleče dok se kraj svakoga nalazi oo jedna kobra. Osim već navedenih primera — Velike Boginje. Osim toga. str. kao što je to već uvideo i ser Džon Maršal (John Marshall). tom I. kao religija prve urbane civilizacije u Indiji. lingama — možerno pomenuti i »Veliko kupatilo« iz Mohendžo-dara koje podseća na »bazene« današnjih hinduističkih hramova. svuda. delo. nav. 314 i sl. itd. zmija. 52. one nisu bile veće od sela. najzad. str. up. Ovom prilikom važno je podvući morfološku raznovrsnost svetog prostora i kultnog središta. Civilization. ceremonijalno središte. jedna životinjama okružena itifalička figura koja sedi u »joga« položaju. 75.229 Nije dovoljno poznat istorijski proces koji je obezbedio prenošenje i pretapanje jednog dela harapskog nasleđa u hinduizam. religiozni život Mohendžo-dara i Harape dostupan nam je barem u najosnovnijim crtama. što se tiče aglomeracija. 349—50. kamenje u obliku lingama pronađeno je i u gradovima. 39. retko svetilištima.227 Vats je verovao da u prizorima naslikanim na nekim urnama koje su iskopane u Harapi može da prepozna duše umrlih koje se pripremaju da pređu preko neke reke. predstavlja Velikog boga. Istraživači još raspravljaju ο uzrocima propadanja i konačnog rušenja dva grada225 I prvi gradovi podignuti u toj oblasti takođe su bili »sveti gradovi«. 312. Uostalom. veliki broj figurina i crteža urezanih u pečate ukazuje na kult Boginje-Majke. str. . ili neki rogati bog s bikovskim nogama i repom.Mohendžo-daro smatramo za prve primere sekularizacije urbane strukture. 135. Werner Muller. Tako. možda neki prauzor Šive. kao i svečane povorke osoba koje nose »barjake«. podjednako je značajna i iz drugih razloga. koji podseća na mesopotamskog Enkidua. drvo pipal. str. Eliade. Drugi pečati u nepomičnom stavu prikazuju osobe kao što su Gilgameš. 247 i dalje. češalj od slonovače. posebno zbog svojih veza s hinduizmom.225 Kao što smo videli. ukrase za nos. bilo je posvećeno menhirima i dolmenima. dva tigra. Mohenjo-Daro. str. nav. I pored sumnjičavosti nekih autora. 227 Fairservis. povezano sa kultom mrtvih. 228Allchin. pravi megalitski »gradovi« bili su izgrađeni za mrtve: to su bile nekropole. prikazani su i razni duhovi drveća kojima se prinose žrtve. itd. str. Protoistorijska religiozna shvatanja i njihove paralele u hinduizmu Harapska religija.

. delo.gospodara' (doprinos koji se naročito tiče njihove teokratske koncepcije): drugačije nije moguće objasniti tako veliki značaj koji su uživali brahmani od vedskog vremena nadalje. 352—53 (Joga. i specifični i gotovo isključivi doprinos . .popularne'. nužno. s druge strane. nav. Ti predstavnici nisu. Znatan broj . str. Naravno da je još u harapsko doba postojala sinteza duhovnosii starosedelaca i duhovnosti . i u srednjovekovnoj i u modernoj Indiji. Navode se katastrofalne poplave Inda. Allchin. već je reč ο regresiji u ruralne. pretrpevši njen uticaj. bili osnivači indske kulture. 349. i. Fairservis. str. raspravu ο tim hipotezama kod Wheelera.arijanizacija' Pendžaba će začeti pokret velike sinteze koja će jednog dana dati hinduizam. javili su se prvi put u Indiji kao religijski izrazi jedne visoke. 143 i dalje. 293. Ali ne samo da moramo prihvatiti da je ova sinteza bila sačuvana već. U svakom slučaju oko ~ 1750. Uzroci opadanja su verovatno bili brojni. da je na jugu. u oblasti koja je ranije bila poznata pod imenom Soraštra. str. urbane civilizacije. i posle arijskog prodora nastavila da se razvija jedna kultura koja je potekla iz složenog harapskog jezgra. Verovatno su sve harapske religijske koncepcije — koje su tako izrazito suprotne indoevropskim — bile prihvaćene. asketizam i joga. § 64). niti njihovi direktni potomci: to su mogli da budu prenosioci nekih formi harapske kulture koji su je prosto. 127 i dalje. 133 i dalje. u .. itd. . ne može da se objasni drugojačije nego davno započetim kontaktom indoevropskih osvajača i predstavnika kulture Inda. str. str. godine indska civilizacija je bila na umoru. delo. povratak u stanje larve. tokom nekoliko vekova. . 232 Le Yoga.narodne' kulture.«232 230 Vid. a Indoarijci su joj zadali samo smrtni udarac (up.231 Pre dvadeset godina. bila karakteristična za . falizam i dendrolatrija.narodnim' slojevima. 295. preveo Zoran Zec — prim. zapisali smo ο propasti indske kulture: »Rušenje jedne urbane civilizacije пе znači prosto i nepovratno iščezavanje njene kulture. tvoraca urbane civilizacije. Beograd.gospodara'. Allchin. sačuvali u udaljenim područjima. koje nalazimo u hinduizmu. str. 302 i dalje. delo. (Taj fenomen je bio uveliko potvrđen u Evropi za vreme velikih invazija varvara. BIGZ 1984. s jedne strane. takođe. Ali treba jasno reći.) Veoma rano. str.).harapskih' elemenata. posledice suša. nav. 179 i dalje. sa neizbežnim regresijama. Tako bi mogla da se objasni i sledeća paradoksalna činjenica: kult Velike boginje i Šive.prostonarodne' forme. Fairservis. nav. 231 Wheeler. zemljotresi230 i. konačno.prestonice. str. tipično indske — uprkos tome što je većina religijskih elemenata. prev. koja su bila pošteđena prvih naleta arijanizacije. da je do prodora arijskih plemena dolazilo postepeno. kao i na marginama civilizacije novih ariofonskih gospodara: upravo otuda će se one ponovo javiti u kasnijim sintezama koje će dati današnji hinduizam. upad arijevskih osvajača.

Prva svedočanstva ο religioznim činiocima i namerama otkrivena su u pećinama. Haekel. kao i ostrva i obalu srednje Azije. str.* su prodrli u kopnenu Grčku. prev. religiozne ideje i verovanja starosedelaca dostupni su nam isključivo preko arheoloških svedočanstava.: Minyai. 267—316. Koppers. mlađe minojsko doba 1580—1150). 8—37. helenska kultura i religija su proizvod simbioze mediteranske podloge i indoevropskih osvajača koji su došli sa severa. slične procese nalazimo i na drugim mestima. Tokom srednjeg minojskog doba. Videti takođe Mario Cappieri. oko ~ 1700. jedini dokumenti ο minojskoj kulturi i religiji poticali su od arheoloških iskopavanja. Hutchinson. Upravo u to doba ariofonski osvajači na Peloponezu podižu Mikenu i održavaju veze s Kritom.233 štaviše. Kao i u Indiji.Posle 1954. okončala se približno polovinom III milenijuma. za koju je Dotvrđeno da je tu postojala još od V milenijuma. godine. W. posebno od neolita. završava se najezdom Doraca (oko ~ 1150) i konačnim uništenjem lcritske civilizacije. ali. godine). Minijci. J. Vergleich und Problematik«. »'Adonisgartchen' im Zeremonialwesen der Rathwa in Gujerat (Zentralindien). godine nije dešifrovao Linearno Β pismo. Tokom toga perioda (između ~2000. lavirinti. Pridošlice su vladale metalurškim tehnikama bakra i bronze. i podelio je na tri perioda:234 starije minojsko doba (krajem III milenijuma). 40. godine. Međutim. Na Kritu. nazvana Mikenski period (~1450—1150). Poslednja faza kasnog minojskog doba. posebno na Kritu. na prvom mestu Homerovi i Hesiodovi. Olčinovim i Ferservisovim kniigama. U stvari. zamenilo linearno pismo (Linearno pismo A). kada su ostrvo naselili doseljenici koji su stigli s juga i s istoka. i ~1900) prvi Grci. pećine su dugo služile za stanovanje. priličan broj pećina 233 Naći ćemo ih u Vilerovim. Willetts. Cretan Cults and Festivals. 137— 198. Oni su bili prethodnica indoevropskih grupa koje su u naletima dolazile da nasele Heladu. Ser Artur Evans (Sir Arthur Evans) je prema legendarnom kralju Minosu njihovu kulturu nazvao »minojskom«. do ~1580. * Starogrč. F. Prva faza mladeg minojskog doba (~1580— 1450) predstavlja vrhunac minojske civilizacije. srednje minojsko doba (od podizanja palata u Knosu i Malji. od ~2000. boginje Neolitska kultura na Kritu. . dok najstariji tekstovi. kao i drugde na Mediteranu. staro eolsko pleme koje se iz Tesalije preselilo u Beotiju i tu osnovalo moćnu minijsku državu i snažni grad Orhomen (prim. Sve dok Ventris 1952. Krit: svete pećine. Treba ipak jasno reći da Homer i Hesiod već predstavljaju prve faze helenske sinteze. »Ist die Indus-Kultur und ihre Bevolkerung wirklich verschwunden?«. 234 Ο tim periodima videti R.). R. W. Prehistoric Crete. Nešto kasnije 1450—1400) Mikenci (ili Ahajci) naseljavaju se u Knosu i uvode pismo nazvano Linearno B. i kao groblja (taj se običaj zadržao sve do našeg vremena). str. oba do danas nisu dešifrovana. »Zentralindische Fmchtbarkeitsriten und ihre Beziehungen zur Induskultur«. Krićani su koristili hijeroglifsko pismo koje je potom. pronađeni su i drugi dokazi ο kontinuitetu. širom Egejskog arhipelaga i u kontinentalnoj Grčkoj. delimično odražavaju tradicije ariofonskih osvajača.

igrali su na Dikti ili Idi oko njegove kolevke i podizali bukii lupajući svojim štitovima. jedna od najslavnijih. jer ona izvrsno odražava kontinuitet određenih religiiskih ideja i inicijacijskih scenarija od preistorije do današnjih vremena (§ 42). 236 P. . Faure. Kasniji dokumenti tu premoć potvrđuju i bliže određuju. Mitologija čuvenog Minosovog lavirinta je nejasna i poznata samo u nekim nojedinostima. postoji objašnjenje da ta reč znači »kuća dvosekle sekire« (labrys). treba skrenuti pažnju na obrednu funkciju lavirinta kao inicijacijskog iskušenja. str. posebno ο njegovom ulasku u lavirint i ο njegovoj slavnoj borbi protiv Minotaura. 237 Picard. izvesne pećine služile su bratstvima za njihove tajne obrede: na primer. Ali. Kao što znamo. § 83). Sudeći po prikazivanjima svečanih povorki. prev. Vratićemo se na trajnost te uloge. bila posvećena Ejlejtiji. 159 i dalje. nav. Tu ulogu preuzima i proširuje lavirint: ući u neku pećinu ili u neki lavirint jednako je silasku u Donji svet. Demonslca bića u službi Reje Kibele. čuvajući na Kritu tek rođenog Zevsa. str. ahajska reč za sekiru bila je pelekys (up.je bio posvećen i raznim domaćim božanstvima. kasnije su obuhvaćeni religioznim tradicijama Grka. Pretraživanja Knosa nisu iznela na videlo nikalcve tragove čuvenog Dedalovog dela. Tako je. da Kronos ne bi čuo njegov plač. a pogotovu na primat Boginje. mitovi i legende u vezi s ovim uvaženim pećinama. »Speleologie cretoise et humanisme«. kako stišću 235 Mitski narod koji je ratovao s Etolcima. Kuretska igra s oružjem verovatno je predstavljala inicijacijsku ceremoniju koju su svetkovala bratstva mladića (up. Poštovani su kao donosioci civilizacije (prim. * Palčići. Što se tiče etimolosije.237 Boginje su prikazane prekrivene velom ili delimično nage. Verovatnije je da taj izraz potiče od azijskog labra/laura. no najdramatičnije epizode se odnose na jednu inicijaciju. odnosno. a plač novorođenčeta prikrila je buka koju su podigli Kureti235 udarajući ο svoje štitove. »pećina«. Druga pećina. Lavirint je dakle označavao neki podzemni hodnik. Neki obredi. bavićemo se lcasnije (up. pećina iz Amnisa pored Knosa. 71. Doista. Tokom neolita sve je više ženskih figurina: karakteristična je njihova suknja u obliku zvona koja ostavlja grudi nage dok su ruke podignute u gestu obožavanja. 47. »kamen«. mesopotamsko pilakku). prehelenskoj boginji porođaja. prev). Žive u šumama Krita i Frigije (prim. § 94). da označava kraljevsku palatu Knosa. drugim rečima obrednoj smrti inicijacijskog tipa. delo. lavirint se nalazi na kritskom metalnom novcu iz klasičnog perioda.). Jer. a lavirinti se pojavljuju i u vezi s drugim gradovima. pećine su još od paleolita imale religioznu ulogu.42 bila je slavna po tome što je pružila utočište Zevsu kao detetu: tu je došao na svet budući Gospodar Olimpa. pećina na Idi. Bilo da predstavljaju zavetne darove ili »idole«. sagrađen Ijudskom rukom.236 Ovom prilikom naglasićemo starost obredne uloge pećina. u kojoj su se okupljali daktili. Izvorno značenje ovog mitsko-religioznog scenarija verovatno je bilo zaboravljeno mnogo рге prvih pisanih svedočanstava. demoni metalurgije. Odmah.* mitološke personifikacije jednog bratstva majstora metalurgije. na brdu Dikta. pećinu iz Ampeluza pored Gortine i danas zovu »lavirint«. ove figurine ukazuju na religioznu prednost žene. ženski likovi su imali značajnu ulogu. međutim. Ipak. praznika u palatama i prizora žrtvovanja. Legendom ο Tezeju.

238 Druge slike prikazuju ih kao »Gospodarice životinja« (potnia theron). mahom su proslavljani u svetim zagrađenim prostorima. barem simbolično. Picard. 250 i dalje. Kao što ćemo videti. 240 Nilsson. Boginje ponekad zamenjuju stubovi podupirači. str. Min. § 12. Oni su bili ruralnog porekla ali su.243 Boginju ponekad prati naoružani akolit. kako hvata košutu ili ovna. str. delo. str. iz debelog sloja pepela iskopane su brojne ljudske i životinjske figurine od terakote. ti su se kultovi pre svega sastojali iz igre. Palace of Minos. 154. 74 i dalje. 296 i dalje.239 Na gemama boginja je prikazivana u pratnji lava. str. II. 75. Svuda su u središtu religiozne aktivnosti bile boginje. ali je njegova uloga nejasna. Мус. svečanih povorki sa svetim predmetima. »Gospodarica životinja« se zadržala i u grčkoj mitologiji i religiji (up. obožavaju boginju vegetacije ili izvode obredne igre. a posle i manje građevine. Picard. str. . nav. slikama i reljefima na vazama. str. i lustracija. II. delo. 152. 63.240 Mnogo složeniji i još zagonetniji su kultovi koji su nazvani zemljoradnički ili kultovi vegetacije. dok žena u njegovoj pratnji kao da jeca na nekom grobu. Religion. Persson. Prehistoric Crete. Ikonografski dokumenti prikazuju razne likove kako dodiruju lišće. 41.241 S dobrim razlogom u sličnim prizorima prepoznati su242 ne samo godišnja drama vegetacije nego i religiozno iskustvo izazvano otkrićem mistične povezanosti ljudi i biljaka (up. str. čak ekstatički karakter obreda: naga žena strastveno obuhvata stablo drveta. Ipak. str. 38—39. up. 88. Muške figure prikazuju obožavaoce. 239 Picard. Palace of Minos. § 92). 14). kao i na brdu Juktas. ali isto tako i u kapelama palata ili unutar privatnih kuća. 243 Nav. 838 i dalje. str. delo. Neki prizori naglašavaju posebni. Osnovna obeleija minojske religije Prema Pikaru (Picard) »još nemamo nikakve dokaze ο postojanju nekog boga kao odraslog muškarca«. 242 Picard.dojke ili podižu ruke u znak blagoslova. Jedan pečat iz Knosa prikazuje Planinsku gospu kako naginje svoje žezlo prema nekom obožavaocu koji sam sebi zaklanja oči. Drveće je imalo središnju ulogu. a Hačinson (Hutchinson) sudi da je bila mikenska (up. ili kako stoji između dve životinje. nav. delo. Axel W. 77. Nilsson. Nilsson. Kult se proslavljao na vrhovima planina. Ipak. a karakteristične su za zemljoradničke religije. isto. delo. neki bogovi vegetacije sigurno su bili poznati jer grčki mitovi aludiraju na hijerogamije koje su se događale na Kritu. Nilsson. Person (Persson) je pokušao da na osnovu ikonografskih prikaza obnovi obredni scenario periodičnog umiranja i ' 45 Evans. str. 277 i dalje. Nilson međutim smatra da je do te pozajmice došlo relativno kasno. nav. str. bili integrisani u zvanične dvorske proslave. Na lokalitetu Petsofa. nav. Nilson (Nilsson) smatra da se tu obožavala boginja Prirode tako što su votivne figurine bacane u plamen koji se periodično palio. itd. str. str. sveštenik čupa drvo i okreće glavu. 241 Evans. str. 268 i dalje. Dokazano je da su početkom srednjeg minojskog doba 2100—1900) postojala prva svetilišta na uzvisinama: najpre skromno ograđeni prostori. 206). The Religion of Greece in Prehistoric Times. Sudeci po gemama.

posrednika između nje i ljudi. Na Kritu. str. sedmorici mladića i sedam devojaka »ponudenih« Minotauru. W. prema tome. Cretan Cults. Persson. čitava palata je bila posvećena kao boravište božanske zaštitnice i kralja-sveštenika.244 Neka su tumačenja prilično izvodljiva ali je rekonstrukcija čitavog scenarija i dalje sporna. 144.). str. prizori koji prikazuju odlazak božanstva. 475. sve je to imalo religioznu svrhu. koji je nazvan »rogovi posvećenja«. Prostori za ples okruženi sedištima. Dvostruka ili dvosekla sekira је sigurno bila korišćena prilikom žrtvovanja. predstavlja zaštitni znak boga oluie. verovatno predstavlja stilizaciju bikovskog čela. Presto je bio predmet obožavanja. Već je Evans knoskog kralja nazvao kraljem-sveštenikom. Taj švedski naučnik je verovao da različite prizore kulta može smestiti u sezone zemljoradničkog ciklusa: proleće (epifanija boginje Prirode i obožavanje које joj iskazuju sveštenici. u Tel Arpašiji.«52 Važno je podvući funkciju palate kao obredno« središta. Imajući u vidu nieno dvostruko sečivo. U Maloj Aziji ona. U stvari. Specifično kritski kultni predmet. muškog j ženskog. 244 245 . 199. itd. unutrašnja dvorišta u kojima su se uzdizali žrtvenici. itd. sl. bez ubijanja. presto je. svetkovane su u takozvanim »pozorišnim« prostorima palate koji su bili okruženi sedištima. nema sumnje u religiozno značenje »akrobatike«: preskočiti bika u trku je »inicijacijski dokaz« bez premca. sitr. smrti i ponovnog rađanja. mi ne poznajemo mitologiju božanskog bika i njegovu ulogu u kultu. 53 Evans. 84 i dalje. izvesnim da je većina ikonografskih dokumenata imala neko religiozno značenie. Svete koride bikova. str. orgijastičke i ekstatičke ceremonije. zagrobna jadikovanja. I pored Nilsonove sumnjičavosti. itd.). nav. Vian. Kao što s pravom naglašava Fransis Vijan (Francis Vian): »Bilo bi pogrešno ako bi se zbog oskudnosti nalazišta zaključilo da je u vladarskim prebivalištima bilo malo mesta za religiju. zima (obredne jadikovke.245 Legenda ο Tezejevim pratiocima. Evans je tu sekiru objašnjavao kao zaštitni znak koji simboliše vezu komplementarnih principa. pored jedne nage boginie. I. Širina njegove rasprostranjenosti potvrđuje njegov značaj i njegovu religioznu funkciju: rogovi su služili za posvećenje predmeta koji su postavljani izmedu njih. dvoseklu sekiru takođe vidimo u rukama sveštenica ili boginja — ili postavljenu na njihove glave. III. a taj izraz su prihvatili Nilsson (nav. delo.oživljavanja vegetacije.). u Histoire des Religions. 73 i dalje. Picard. Na žalost. nav. F. J. delo. Slike iz Knosa prikazuju nam akrobate oba pola kako se premeću iznad bika. pa i sama spremišta. str. možda. kao što to dokazuju simbolični grifoni koji ga obujmljuju u Knosu i u Pilu. leto (epifanija boga vegetacije. bio pre namenjen obrednoj epifaniji boginje palate nego vladaru. Ali. 486 i dalje) i Picard (nav. kult je. i da je kult bio usredsređen na »misterije« života. Još se raspravlja ο religioznom značenju i simbolici izvesnog broja kultnih predmeta. nalazimo je i u Iraku. Graham. 220. Videti talcođe Willletts. obuhvatao obrede inicijacije. The Palaces of Crete. po svoj prilici odražava sećanje na neko takvo inicijacijsko iskušavanje. 25-104. Persson. str. delo. delo. str. str. str. Čini se. 70 i dalje). već u paleolitu. kao simbol groma. međutim. 93 i dalje. Nalazimo je u dosta širokoj oblasti i van Krita. 154.

jedan u stenu uklesan grob nekog kralja-sveštenika iz Knosa imao je kriptu sa stubovima čija je u plavo obojena tavanica predstavljala nebeski svod. I stvarno. reprodukcije kod Paribenija. str. up.Podupirači i stubovi verovatno nose istu kosmološku simboliku kao axis mundi. kojoj se prizori naslikani na tim pločama mogu povezano protumačiti. Ahil. nav. Poslednji prizor je najzagonetniji: umrli. nav. Travaux et jours. 426 i dalje. tab. Up. Olympiques. najpre kao samu boginju. S druge strane zaklane žrtve prikazana je žrtva u krvi ispred svetog drveta. već je Diodor (I vek pre Hr. ispred svog groba prisustvuje pogrebnom prinošenju žrtvi: tri sveštenika mu donose mali čamac i dva teleta.) 247 Vid. sudeći po izgledu mrtvaca (prema Pikaru. 248 246 Picard.248 str. Prim. ta će vrsta religije biti potiskivana i preživeće jedino u nekim zatvorenim udruženjima. U onoj meri u. »jer ih ponekad upravo tako vide. 31—38. podupirači i stubovi zamenjuju boginju. delo. izgleda verovatrdje da ovi prizori ne govore ο divinizaciji umrlog nego ο završetku njegove inicijacije. kada su se Mikenci već bili učvrstili na Kritu. Na jednoj od ploča prikazano je žrtvovanje bika kojem se u povorci približavaju tri sveštenice. Tela su odozgo bila unošena u duboke odaje kosturnica.«. u »dorskoj« Grčkoj. svečani ophod bahantkinja. II.. svečano udruženje za priređivanje prinošenja žrtve. 67 i dalje. 77. I—III i J. § 35). koja može da mu obezbedi srećnu posmrtnu egzistenciju. »II sarcofago dipinto. Pindere. Na drugoj ploči vidimo izvršenje pogrebne libacije: sveštenica presipa crvenu tečnost iz kupe u veliku urnu.35 Najdragoceniji. U tom slučaju bi bila reč ο privilegovanoj osobi. takođe § 99. ophoda i gozbe u čast nekog boga. Međutim.* Živi su mogli da siđu u određene dvorane u kojima su bile postavljene klupe radi kulta. Pretpostavka je prihvatljiva. Harrison. Vid. Stubići na kojima se nalaze ptice mogu se različito tumačiti. jer ptica podjednako može predstavljati i dušu i epifaniiu neke boginje. (Starogrč. ali isto tako i najzagonetniji dokument ο kritskoj religiji predstavl jaju dve ukrašene ploče sa sarkofaga koje su iskopane u Hagiji Trijadi.: thiasos — društvo. tijadama (što je možda prehelenska reč). iznad je bila podignuta kapela koja je ličila na dvorska svetilišta Boginje Majke. sl. Menelaj). Picard. Themis. Putovanje morem na onaj svet je ostavilo tragove u grčkom poimanju »Ostrva blaženih«. Nilsson. 142.) __ . ceremonije tipa religije »misterija«. smatrali da je on deifikovan.246 Kult mrtvih je imao značajnu ulogu. Ovaj dokument nesumnjivo odražava religiozne ideje svoga doba (XIII—XII vek). oni svedoče ο minojskim i istočnim verovanjima i običajima.. kao što su to kralj-sveštenik Knosa ili neki grčki junaci (Herakle. Pogrebna služba se verovatno odvijala pod zaštitom Boginje (up. U svakom slučaju. U stvari. 167 i dalje. lekt.. Kasnije.247 Neki naučnici su. § 12). okruženu heraldički povezanim lavovima ili grifonima«. Kao i na drugim mestima u Maloj Aziji i na Mediteranu. delo. u dugačkoj haljini. prev. »reklo bi se da je to mumija«). mrtvima su nuđene podzemne libacije. * Prolivanje vina ili druge tečnosti u slavu bogovima (prim.) zapazio sličnost kritske religije s religijama »misterija«. što je potvrđeno još od preistoriie (up. Hesiode.

arhitektonske ili drugačije. 42. «п Isto. Atena. Apolon i Herakle proveli su »detinjstvo« na Kritu. itd. Da navedemo samo jedan primer: pećina Skoteino. Нега. i kontinuitet između kritskog kulta ognjišta i kulta mikenskih palata. imena sveštenica. Posejdon. a Minos primio zakone i sa Radamantom postao sudija u Donjem svetu.«251 Kao i u prearijskoj Indiji. Bilo je moguće pokazati prerastanje minojsko-mikenske kapele u grčko svetilište. U izvesnim slučajevima potvrđen je kontinuitet od preistorije do novijih vremena. nav. I u vreme klasične epohe. Dionis. Postojanost određenih minojskih religioznih struktura bila je zgodno osvetljena u pravi čas. 3S 249 Kažimo . »božji robovi«. ima četiri sprata. potiču mahom od građevina čije je postojanje dokazano na prehelenskom Kritu. »Izgleda da neke građevine. tu je Demetra volela Jasiona. Eleusine i Olimpije — prva tri bila nasleđena od Mikenaca. Na Kritu se rodio i umro Zevs. Picard. kako na Kritu tako i na drugim mestima Egeide. Kontinuitet prehelenskih religijskih struktura Dešifrovanje Linearnog Β pisma pokazalo je da se ~1400. kritska civilizacija je u svojoj poslednjoj fazi obuhvatala i kontinentalnu Grčku. delo. Koreni helenizma zadiru u Egipat i Aziju. Ploče iskopane u Knosu. ali. duboka 60 metara. Potvrđeno je da kult Demetre vodi poreklo sa Krita a najstarije eleusinsko svetilište potiče iz mikenskih vremena. Vodeći računa ο činjenici da su se pre najezde Mikenaca uticaji Egipta i Male Azije249 stopili u jednu azijsko-mediteransku sintezu. Dela. »Atenin rob«. hramovi klasičnih misterija. Na žalost. str. Odatle proizlazi da su mikenski osvajači imali odlučujuću ulogu ne samo u uništavanju minojske civilizacije nego i u njenom poslednjem periodu. tek će doprinos osvajača stvoriti »grčko čudo«. Ne možemo sumnjati u to da su religiozne tradicije Grka bile izmenjene zbog simbioze sa starosedeocima. »jedna od najvećih i najslikovitijih na Kritu«. dosta su skromna obaveštenja ο mitologiji i ο kultovima: pominju se Zevs Diktej i Dedal.250 Ostrvo je imalo veliki ugled još iz doba primordijuma: klasična Grčka je smatrala da je i minojski Krit delom učestvovao u čudu »porekla« i »autohtonije«. 73. drugim rečima. str.Tradicija ο kojoj govori Diodor izuzetno je značajna: ona ukazuje na granice unutar kojih se odvijao proces asimilacije istočnih i mediteranskih religijskih ideja od strane ariofonskih osvajača. godine u Knosu govorilo i pisalo grčki. Minojcima je bila bliska slika psi'/ze-leptira. Još je značajniji ugled Krita u mitologiji i religiji klasične Grčke. Pilu i Mikeni homerske bogove pominju pod njihovim klasičnim imenima: Zevs. 142. još su se na Krit slali oni kojima је bilo potrebno zvanično očišćenje. Već ie Nilson opazio da su od četiri religiozna središta klasične Grčke — Delfa. kao i obredi i verovanja u vezi s plodnošću. smrću i preživljavanjem duše. ostali su pre svega kultovi boginja. Dionis. možemo proceniti starost i složenost grčkog kulturnog fenomena. i to da su uticaji podjednako vršeni i u obrnutom smeru.

.«252Svetost pećine se održala do naših dana. str. 40. Faure. Isto. a više od stotinu kapela je postavljeno u pećinama. Ispred ovih kipova.na kraju drugog sprata.. druge krhotine prekrivaju tlo trećeg podzemnog sprata. U njenoj neposrednoj blizini uzdiže se mala bela kapela posvećena svetoi Paraskevi. od zapadne Evrope i Mediterana pa sve do doline Ganda i Kine (up. pticom koja je znamenje ove boginje. Ser Artur Evans je naglašavao povezanost kulta drveta i obožavanja svetog kamenja. nazdravlja se i pevaju se ljubavne t>esme. 45. o'oredi i uveravanja vezani za inicijaciju i preživljavanja duše — nije bio integrisan u homersku religiju. ariofonski osvajači uspeli su da nametnu svoj panteon i da očuvaju svoj osobeni »riligiozni stil« (up. podjednako ritualno kao što se pratila misa u susednoj kapeli« . svakog 26. gde su izvori obožavani kao Nereide. Što se tiče našeg zadatka. isto. Hronološki. jula okuplja se »celokunno stanovništvo doline Aposelemi i oblasti Hersonisos: tu se pleše na dva zasvođena prostora. Slična čvrsta veza postoji u kultu Atene Partenos u Atini: jedan stub je povezan sa svetim drvetom (maslinom) i sa sovom. Evans je osim toga dokazao da je kult stubova preživeo sve do naših vremena: na primer. P. pa do kraja rimskog perioda. poglavlje X—XI). str. oni se bez prekida nastavljaju od početka drugog milenijuma рге Hr.253 Kontinuitet je takođe potvrđen i u vezi s nekim drugim osobenim izrazima stare kritske religioznosti. podjednako su obožavali i hrišćani i muslimani. replika minojskog stuba. sveti stub iz Tekekije pored Skoplja. uspravljeni ispred kamenog žrtvenika. Α na ulazu u pećinu. 252 63 . »Speleologie cretoise et humanisme«. važno je podvući činjenicu da taj religiozni kompleks — boginje plodnosti i smrti. nalazimo verovanie da su sveti izvori povezani sa boginjama. Podsetimo samo da je odgovarajući proces kontinuiteta drevnih religioznih struktura karakterističan za sve »narodne« kulture. »do visine od nekoliko metara dižu se krhotine vaza. ono se zadržalo i do naših dana — vile se i dalje zovu Nereide. § 14). Mnoge špilje su posvećene svecima. I u klasičnoj Grčkoj. 40. str. Nema potrebe navoditi još primera. nalaze se dva kultna idola: jedna žena i »jedna golobrada bista ironičnog osmeha«. I pored simbioze s bezbrojnim prehelenskim tradicijama.

Kao i svuda na antičkom Bliskom istoku.«254 Bar delimično. uverljivog objašnjenja kontinuiteta između nezgrapnili statueta nekog muškog božanstva uspravljenog na biku. koji je u modernoj istoriografiji označen imenom Hititi. i kipa Jupitera Dolihejca koga su obožavali vojnici rimskih legija: isti je slučaj i sa boginjom s Ieopardima iz Čatal Hijika. zatim. Većina do sada poznatih hititskih mitova i obreda ima paralele. Ubrzo po prodoru u Anadoliju. str. ovaj kontinuitet je posledica začuđujuće sklonosti k religioznom sinkretizmu. hititskom boginjom Hepat i Kibelom iz klasične epohe. Božanstva se razlikuju po zastrašujućoj snazi i po svetlosti koja iz njih izvire (up. naravno. »Les religions d'Anatolie antique«. pronađene u sloju VI (oko ~ 6000) Čatala Hijika. Međutim. kakve su. Panteon je bio obiman. u hatskim ili huritskim religioznim tradicijama. Indoevropski narod. melammu. božanstva su 254 Maurice Vieyra. Anadolska simbioza i hititski sinkretizam U Anadoliji smo od sedmog milenijuma pa sve do učvršćivanja hrišćanstva uočili začuđujući religiozni kontinuitet. Pokorivši Hate — najstariju anadolsku populaciju čiji se jezik zna — ariofonski osvajači su pokrenuli proces simbioze kultora koji je nastavljen dugo posle propasti njihovih religioznih tvorevina. Tako su božanstva sumersko-akadskog porekla u hititskom panteonu stajala naporedo s anadolskim i huritskim božanstvima. Indoevropsko nasleđe se pokazalo manje značajno. i Carstvo otprilike ~ 1460 do ~ 1200). 258. u stvari. zapravo modele. predstave bogova oluje iz hititske epohe.VI POGLAVLJE RELIGIJE HITITA I KANAANACA 43. vladao je Anadolijom tokom II milenijuma (Staro kraljevstvo ~ 1740—1460. § 20). primerice. »Nema. . Kasnije. i pored raznorodnosti njihovih izvora. drugim božanskim likovima. »božanski sjaj«. okruženog. usvojili su ono suštinsko iz kulture Hurita. neindoevropskog naroda koji je nastanjivao severne oblasti Mesopotamije i Sirije. ali nekim bogovima znamo samo ime. Svaki značajan grad bio je glavno boravište nekog božanstva. pogotovu za vreme Carstva. Hititi su potpali pod vavilonske uticaje. tvorevine hititskog duha — na prvom mestu religiozna umetnost — nisu bez originalriosti.

Tešupov sin je bio smatran za branitelja zakona i pravde. Drugim rečima. bogovi su napuštali svoje hramove i putovali. kraljica Zemlje i Neba.255 pošto je slavljena kao »kraljica zavičaja. prvi раг zaštitnika hititske zemlje. u nekim slučajevima tu je reč ο anadolsko-vavilonskom sinkretizmu. Njegova supruga se na huritskom zvala Hepat. svetkovao je kralj predstavljajući ariofonske osvajače. Te su godine bezgranične. 5 Obred za podizanje nove palate. »Meni. Bog oluje je naročito bio poznat pod svojim huritskim imenom Tešup koje ćemo i mi najviše upotrebljavati. Goetzea. bila poznata u Anadoliji. Vrhovna kraljeva vlast je bila dar bogova. ona je bila epifanije iste Boginje-Majke. (Nije. itd. imena ove dve boginje navode se jedno pored drugog. tim odsustvovanjem je ponekad objašnjavan neuspeh nekih molitvi. zaštitnica kraljeva i kraljica zemlje Hati«.«256 Kralja »voli« neki veliki bog. Goetze. S vremena na vreme. Kralju.. . 735. krivci su kažnjavani smrću. U stvari. Kontinuitet njihovih svetih životinja — bika. Ništa manje omiljen bio je Telipinu. pogotovu praznik Nove godine (purulli). »Solarizacija« verovatno predstavlja čin odavanja pošte do koga je došlo kada je boginja Arina postala zaštitnica hititskog kraljevstva. međutim.) 255 Kraljica Puduhepas u jednoj lepoj molitvi poistovećuje boginju Arinu s Hepatom (up. Njeno huritsko ime je bilo šanška. Najslavnija Velika boginja bila je poznata pod imenom »solarne« boginje Arine (Vurusema na hati jeziku). Molitve čiji su tekstovi bili sačuvani pripadaju kraljevskim porodicama. Kralju. To i objašnjava značaj koji su pođ hititslcim vladarima dobile dve slavne epifanije Boginje-Majke. Panteon je bio zamišljen kao velika porodica. izvori nas obaveštavaju isključivo ο zvaničnim kultovima. »Crna magija« je bila zabranjena Zakonikom. prev. jedino svedočanstvo te vrste. ne može se sumnjati u ulogu namenjenu boginjama plodnosti i bogu oluje. ali slične ceremonije su u toj oblasti upražnjavane još od neolita. To posredno potvrđuje ogroman ugled koji su u narodu uživali neki drevni običaji. značajan broj do danas otkrivenih tekstova dokazuje da je »bela magija« bila otvorena i uveliko upražnjavana. bog oluje i bog-Sunce poverili su zemlju i moju kuću . Ipak. zadatak sveštenika i njihovih akolita bio je da ih peru. međutim. To je. ANET. na čijem su čelu bili Bog oluje i Velika boginja. odevaju. str. str. § 13). pretpostavljeno »božansko poreklo« mesopotamskog tipa. 393). Ali treba voditi računa ο činjenici da je vavilonska Ištar. Kraljev ugled i religiozna uloga bili su značajni. dodelili mnogo godina. Bog-Sunce. prevod A.»stanovala« u hramovima. Što se tiče religioznog života. čijem ćemo mitu uskoro posvetiti više pažnje. ANET. u obredima i na popisima žrtava. prema tome.. čija anadolska imena nisu poznata. mi ne poznajemo narodna verovanja i obrede. hrane i razonode igrom i muzikom. ona se pretežno sastojala od obreda očišćenja i »udaljavanja zla«. Sezonske praznike. Bogovi su meni. Vavilonski ideogram »Ištar« je bio korišćen za označavanje brojnih mesnih boginja. boginja Ijubavi i rata. i lava (ili pantera) za Hepat — potvrđen je još iz preistorije (up. Nasuprot tome. takođe Tešupov sin.

na kraju je dobijao kraljevsko ime. Dodali smo navode lcako bismo ukazali da je u velikom broju slucajeva reč ο hatskim i huristčikim motivima koji su priređeni па hititskom jeziku. Thespis. str. Kip mu je postavljan u hramu. 311—312. Les Religions du ProcheOrient antiaue. bogu oluje. str. str. životinje i ljudi više se nisu razmnožavali. ANET. Besan. govorilo se da »je postao bog«. 126—128.260 Umiren. Najzad je Boginja-Majka poslala pčelu. odevan u posebnu odoru i krunisan. ne znamo zašto je Telipinu odlučio da »nestane«. glavni junak je Telipinu. s druge strane. kraljevi su bili divinizovani. On je namesnik bogova na zemlji. Ceremonijama i magijskim formulama. 257 258 . 144 i dalje. on pred panteonom predstavlja narod. 115. Goetzea. O. posledice njegovog nestanka odmah su se osetile. ali znamo da je vrhovni vladar miropomazivan. Up. Pozadina je — kao i ime Telipinu — hatska. 8 Mi koristimo prevode A. Vrhovni Vladar je isto tako bio i veliki sveštenik i sam je.257 44. proslavljao najznačajnije praznike u godini. 302—309. Thespis. str. 260 Sveštenik je izvršavao odgovarajuće obrede za upokorenje. a potom i samog boga oluje — ali bez uspeha. on se najzad vratio među bogove — i život se ponovo ustalio. ili na njega prevedeni.) Bog-Sunce je tada odaslao glasnike da traže Telipinua — najpre orla. (To je možda prva književna verzija čuvenog mitološkog motiva »obamrle zemlje« koji su proslavili romani ο Gralu. Telipinu je očišćen od besa i od »zla«. ona je našla boga kako spava u nekom gaju i ubodom ga probudila. izgovaranje mita je imalo suštinsku ulogu u kultu. Jedna od najznačajnijih tema je tema »boga koji nestaje«. Mythologies of the Ancient World. Pričajući ο smrti nekog kralja. pašnjaci su bili sprženi a izvori presušeni. U najpoznatijoi verziji. Telipinu je na zemlji izazvao takve nevolje da su se bogovi preplašili i pribegli magiji da bi ga smirili. »Hittite kingship«. bogu sunca. Ali. takođe Theodore Gaster. Drugi tekstovi tu ulogu poveravaju njegovom ocu. i Vieyra. »Bog koji nestaje« Originalnost »hititske« religiozne misli258 pre svega se može shvatiti preko reinterpretacija nekih značajnih mitova. 532 i dalie. str. Pošto je početak priče259 izgubljen. drugim rečima. Guerney. Pasle smrti. »ječam i žito više nisu klasali«. R. Hititske redakcije su bile sastavljene u vezi s raznim obredima.Napredak vladara je poistovećivan s napretkom celog naroda. Vatre su se ugasile u ognjištima. Možda zato što su mu Ijudi smetali. a vladari na vlasti prinosili bi mu žrtve. videti tekst koji je preveo Gaster. Prema nekim tekstovima. Nije pronađen nijedan tekst koji opisuje ceremonijal posvećenja. Giiterbock. kralja su još za života smatrali otelotvorenjem njegovih divinizovanih predaka. ili nekim boginjama. ili zajedno s kraljicom. bogovi i Ijudi su se osećali kao »satrveni«: ovca je napuštala svoje jagnje a krava tele.

»Bog oluje tada ubi i Zmaja i svoga rođenog sina. ona prihvata. on. str. tek što je ušao υ kuću neveste. On pristaje da joj pomogne. ćudljivom besu boga plodnosti protiv njegove sopstvene tvorevine. Staviše. »zmaj«. božanstvima koja upravljaju raznim oblastima kosmičkog života — dokazuje da se ovaj mit odnosi na dramu koja je složenija od drame vegetacije. Ali oženivši se Zmajevom kćerkom.«262 261 0 Ilijanka. purulli. ANET. njen muž je preuzeo obavezu odanosti prema Zmaju pa zamoli oca da ga poštedi. prikazuje nerazumljivu misteriju da sami tvorci uništavaju sopstvenu Tvorevinu. protiv života u svim njegovim oblicima. Činjenica da je uloga Telipinua bila podjednako dodeljena bogovima i oluje i Sunca. Kako ga je otac poučio. delo. Goetze. Druga verzija jasno kaže: Zmaj je pobedio boga oluje i uzeo mu srce i oči. obredno se izgovarao mit ο borbi boga oluje i Zmaja (Шиуапка). Nastavak teksta je izgubljen. ona će posebno biti razvijena u hinduizmu (up. Dionis. i preklinje boginju da mu dopusti da se vrati kući. Zmaj je jeo i pio tako proždrljivo da nije uspeo da siđe nazad u svoju rupu pa ga Hupašija sveza užetom. 526 i dalje. sin odluči da se oženi Zmajevom kćerkom. ona je zatražila pomoć od jednog smrtnika. § 122). takođe i lično ime. dosl. Pošto odraste. 45. mladić zatraži i dobi srce i oči boga oluje. Prethodno. Pobediti zmaja Povodom praznika Nove godine. koji periodično umiru i oživljavaju. str. odnosno. Kali).261 U prvom susretu bog oluje je pobeđen. Prev. Ponovo stekavši svoje »moći«. nestaje iz okolnog sveta. Boginja Inara tada priprema gozbu i pozva Zmaja. Ali Telipinu se od bogova vegetacije razlikuje i po činjenici da se stanje pogoršava kada ga pčela »pronađe« i »oživi«: tek obredi očišćenja uspevaju da ga umire. Ova verzija mita završava se slučajem koji je dobro poznat u bajkama: Hupašija dolazi da živi u Inarinoj kući. u stvari.Telipinu je »pobesneli« bog koji se »skriva«. Hupašije. Bog se tada oženio kćerkom jednog siromašnog čoveka i s njom dobio sina. On ne pripada kategoriji bogova vegetacije. nav. . pa preklinje za pomoć druga božanstva. »zmija«. bog oluje se iznova susreće sa Zmajem »pored mora« i uspeva da ga pobedi. 125—26. pod uslovom da boginja legne s njim. »nestanak« i »epifanija« podjednako označavaju i silazak u podzemni svet i povratak na zemlju (up. Ipak. Telipinuova osobena crta je demonski »bes« koji preti da uništi čitavu zemlju. ali se pretpostavlja da je Hupašija bio ubijen. njegov »nestanak« ima iste pogubne posledice na svim planovima kosmičkog Života. Tada dođe bog oluje i bez borbe ubi Zmaja. kao i nekim boginjama — dakle. ali ne poštuje boginjino upozorenje da ne pogleda kroz prozor za vreme njenog odsustva. u celini uzev. On vidi svoju ženu i decu. Vieyra. I drugde se susreću analogna shvatanja božanske ambivalencije. Tu je reč ο nerazumnom. Šiva.

) 46. ili sina koga je rodio sa smrtnicom). Tijamat. koji dovodi u opasnost same izvore života (Zmaj podjednako simbolizuje i »delatnu moć« i mračnu silu kao što su suša. itd. Postojala je. Tifon. i to ne zahvaljujući svom junaštvu. Tetive je Tifon sakrio u medveđu kožu. str. Neki tekstovi posebnu važnost pridaju obredrioj borbi dve suprotstavljene grupe. Levijatan.и Bog oluje. ali su Hermes i Egipan konačno uspeli da mu ih ukradu. takođe O. III 9—17) koji je preveo Gaster. 263 264 . 155. 3. očigledno u borbi Marduka protiv Tijamat. Na početku. »Otac bogova«. Pošto je legao sa Inarom. sam autor kvazidivinizacije uništava svoga pomoćnika. Kumarbi i Vrhovna vlast Veoma je važna pojava koja je nazvana huritsko-hititska »teogonija«.Borba boga i Zmaja veoma je poznata mitsko-obredna tema. Uvodna epizoda — »kraljevstvo na Nebu« — objašnjava uzastopno smenjivanje prvih bogova. str. Prvi neuspeh boga i njegovo osakaćenje imaju paralele u borbi Zevsa i diva Tifona: Tifon je Zevsu uspeo da odseče tetive ruku i nogu. Gurney. Hupašija više nije imao pravo da se vrati svojoj porodici. odnosno. The Hittites. 107 i dalje. Zevs — Tifon). Ali Zmaj u hititskoj verziji više nije zastrašujuće čudovište koje susrećemo u jednom broju kosmogonijskih mitova ili u mitovima ο borbi za vlast nad svetom (up. Možemo pretpostaviti da je mit. »Hittite Kingship«. 152.). najznačajniji među bogovima je padao ničice pred njim Apolodorus. 267 i dalje. ukidanje pravila i smrt.s Reč je ο hititskim prevodima huritskih tekstova koji su načinjeni oko ~ 1300. Up. da ga podigne na svoja pleća i odnese u pećinu na Siciliji. nav. mogućnost da on. mada iz različitih razloga. Bibliotheke. 6. On već nosi neke karakteristike zmajeva iz folklornih priča: Ilijanka nije baš najpametniji a i proždrIjivac је. to prenese drugim ljudskim bićima. mit ο Ilijanki je imao središnju ulogu: on se izgovarao u okviru praznika Nove godine.264 što se može uporediti s vavilonskim ceremonijalom akitu. Istina. »Kosmogonijsko« značenje mita. nav. Gurnev. R. ili sin boga oluje. koji je isprva bio pobeđen (a ta je tema i drugde potvrđena) na kraju pobeđuje. nego uz pomoć nekog ljudskog bića (Hupašije. Vid. pošto je učestvovao u božanskom. Alalu je bio kralj a Anu. Huritska »teogonija« odražava sinkretizam sa sumerskim i starijim severnosirijskim predanjima. Tako je Zevs povratio svoju moć i porazio diva. ovde je zamenjeno nadmetanjem za vrhovnu vlast nad svetom (up. »vladavinu zmaja« prikazivao kao period »haosa«. tekst (KUB XVII 95. delo. I. str. Pobeda boga obezbeđuje i napredak zemlje. naime. u obe verzije taj čovek prethodno zadobija snagu božanskog porekla: on je ljubavnik boginje Inare. delo. sled mitskih zbivanja čiji je glavni junak Kumarbi. str. I Pored ove delimične »folklorizacije«. .265 odnosno. Ijudskom društvu. Drugi tekst aludira na »utvrđivanje sudbine« od strane skupa bogova. U oba slučaja.263 Motiv krađe nekog vitalnog organa prilično je poznat. рге »folklorizacije«. up.

Kada su nebo i zemlju razdvojili nožem. Ulikumiju odsecaju noge. Najzad ga Tešub obara na zemlju. ali se pretpostavlja da su Anuova »deca«. i pita ih nisu li doznali da je neki kameni div odlučio da sruši Tešuba. vodili s njim raspravu kako bi doznali kroz koje otvore njegovog tela treba da iziđu (up. Ulikumi je rastao takvom brzinom da je uskoro dosegnuo nebo. On najpre odlazi Enlilu. uplašeni. ali ja ne znam koji je to bog. Zurvan). U tekstu postoje ozbiljne praznine ali se ipak može obnoviti redosled događaja. Alalu je tada pobegao u Donji svet a Kumarbi je postao sluga novog vladara. On je pobegao uzletevši prema nebu ali ga je Kumarbi progonio. Proizvod tog sjedinjenja je bio Ulikumi. a posle i llpeluriju. koji neopozivo zadubija vrhovnu vlast. Enlilov odgovor je izgubljen. pošto proguta polni organ boga kojeg je oborio sa prestola. povela rat protiv Kumarbija i srušila ga s prestola. 267 Prema nekim mitološkim fragmentima. Ali. U tom slučaju je Tešub. sin nebeskog boga (Anua) i nekog androginog božanstva. kameni čovek. izgleda da su bogovi koji su se nalazili »unutar« Kumarbija. »Ulikumijeva pesma«. nav. pa on tako postaje bogalj. Tijamat. što je karakteristika prvobitnih božanstava (up.. Prva epizoda se može protumačiti kao nagoveštaj Kumarbijeve dvopolnosti. što dovodi do rođenja nekog kamenog antropomorfnog čudovišta. ali je bio pobeđen. »Kada su na mene podigli nebo i zemlju. priča ο Kumarbijevim naporima da povrati kraljevstvo koje mu je oteo Tešub. Ovaj mit je višestruko značajan. Sto se tiče Upelurija. tela napola uronjenog u more. posle devet godina. pridržavao nebo i zemlju (to je huritska slika i prilika Atlasa). Tešub se tada uputio ka moru i sukobio se s kamenim divom. odgrizavši mu prethodno »krsta«. Giiterbock. na čelu s Tešubom. delo. u Frigiji nalazimo analogan mit: Papas (— Zevs) oplođuje kamen po imenu Agdos.i služio ga. on kazuje jednu veoma značajnu pojedinost. zbog određenih arhaičnih elemenata koje sadrži: Kumarbijevog samooplođenja. Anu mu objavi da ga je oplodio. Kumarbi ispljunu ono što je još imao u ustima. Nastavak teksta je teško oštećen.267 Što se tiče oplođavanja stene od strane nekog nadljudskog bića. 157—58). okupljaju i odlučuju da pozovu u pomoć Eu. Pre svega. polnog sjedinjavanja božanskog bića i neke stenovite mase.266 Pošto se on smejao i veselio svom junaštvu. Oba izraza su eufemizmi za muški polni organ. . Postavljen na rame diva Upelurija koji je.« Ea tada traži od »starih bogova« da »otvore stara spremišta dedova i pradedova« i da donesu nož kojim su rastavili nebo i zemlju. koji 266 Prvi prevodioci su predložili »kolena«. ali se i dalje hvali kako mu je nebesko kraljevstvo dodelio njegov otac. Sada me boli desno rame. nisam znao ništa. Sledeća epizoda. ali jedan deo Anuove muške snage prodre u njegovo telo i on tako ostade noseći sa tri boga. Ponovo je prošlo devet godina i sada je Kumarbi napao Anua. dočepao ga za noge i bacio na zemlju. on natopi jednu stenu svojim semenom. na primer. veze između tog kamenog diva i huritskog Atlasa. ni onda nisam znao ništa. Ulikumi preti da će uništiti čitavo čovečanstvo i bogovi se. Anu ga je napao i pobedio. bogom oluje. str. Da bi stvorio protivnika lcoji bi bio sposoban da pobedi Tešuba. Upelurija. Kumarbi.

Mitra tek što iziđe iz stene. uključen u širi kontekst — borbu za nasleđivanje vrhovne vlasti među bogovima. koji su u huritsko/hititskim i u grčkim mitovima povezani.).** Pri tom je ovaj motiv. Filon tvrdi da je ukratko preneo spise Sanchoniatona. 270 Έ1 će tek posle 32 godine uspeti da uškopi Urana. Posle neke svađe sa ženom. Е1 (ili Kron) odgovara Kumarbiju. VII. . Iz njegove veze s Brutom na svet su došli Uran (koji odgovara Anuu) i Ge (Geja). Verovatno je reč ο mitskim temama »autohtonije« prvih ljudi: oni su porod htonske Velike boginje.. koji u huritsko/hititskoj mitologiji odgovara Alaluu. s tradicijom koju prenosi Hesiod. No malo kasnije dva boga rukovanjem potvrđuju svoje prijateljstvo. Die phonikische Religion . na primer) izišli iz neke stene. Nije slučajno što je Ulikumi postavljen na rame diva koji pridržava nebo. Ta dva čina. Sukobi boianskih naraštaja Već od prvih prevoda huritsko/hititskih tekstova uočena je analogija sa feničanskom teogonijom kako je prikazuje Filon iz Biblosa s jedne strane.rađa čudovište hermafrodita po imenu Agditis. kameni stvor se pripremao da i sam postane columna universalis. prev'). Isto se tako zamišljalo da su neki bogovi (Mitra. 269 Neke delove njegove Feničke istorije sačuvali su Eusebije i Porfir. kako se pretpostavljalo. ova mitska tema se ne može svesti na solarnu epifaniju. 28. ubija oca i postaje vladar. Možemo 268 U stvari. svako jutro pomalja iznad planina. oduzima mu krunu sa zracima. prožimaju kamenje.str. prev. Ovi su opet rodili četiri sina.: opšti stub (prim. 17 : 10 — 12). Uran pokušava da uništi svoje potomstvo. Ali bogovi uškopljuju Agditisa i tako ga pretvaraju u boginju Kibelu (Pausanija. 47. specifičan za megalitske religije. kastracija oca i osvajanje vrhovne vlasti. Ćinjenica da Hesiod (§ 83) govori ο samo tri naraštaja — koje predstavljaju Uran. * Lat. kao što se sunce. »Vrhovni«). Prema Filonu. Mnogo su rašireniji mitovi koji pričaju ο rađanju kamenih ljudi: susrećemo ih u maloj Aziji. Do otkrivanja ugaritske književnosti autentičnost ove tradicije koju je preneo Filon dovođena je u sumnju. na Dalekom istoku i u Polineziji.270 Najzad na vlast dolazi Baal (koji pripada četvrtom naraštaju i odgovara Tešubu i Zevsu). a s druge strane. Ali smenjivanje naraštaja bogova je potvrđeno i u hanaanskoj tradiciji (§ 49). Feničanska verzija mita ο božanskoj vrhovnoj vlasti verovatno potiče od huritskog mita. ** Lat. od kojih prvi. kao pobednik. ali Е1 iskuje testeru (ili koplje?). Kao što smo videli (§ 34). svetost stenovite mase je najviše slavljena u »megalitskim« religijama.269 prvi bog svedržac je bio Eljun (na grčkom Hipsistos. feničanskog učenjaka koji je živeo »pre Trojanskog rata«.268 Moglo bi se reći da petra genitrix* pojačava svetost Zemlje-Majke čudesnim moćima koje. u svojoj blistavoj svetlosti. prvu borbu vodi sa Suncem.: stena roditeljka (prim. Ali. ili je bila pod njegovim snažnim uticajem. ovde su razdvojeni. Up. Kron i Zevs — opet potvrđuje autentičnost verzije Filon) »Sanchoniaton« јег ona pre Uranove (= Anuove) pominje Eljunovu (= Alaluovu) vladavinu. izuzetno je što on tu vlast zadobija bez borbc.

[Za razliku od Daničićevog: Hanan. stvaranjem onakvog Univerzuma kakav će upoznati ljudi. U Hesiodovoj Teogoniji. Guterbock. 58. zapljuskivali sirijsku pustinju. Oko ~ 2200. a s druge strane objašnjavaju sadašnju strukturu sveta i aktuelnu ljudsku uslovljenost. 272 Kanaan se ne pominje u tekstovima pre sredine II milenijuma: R. de Vaux. ali pretežno stočara. njene pripadnike možemo nazvati i »Kanaancima«. Taj kraj jedne civilizacije predstavljao je početak nove ere. Osvajanje Sirije i Palestine od strane Amorita (MAR. otpočinje borba za vrhovnu vlast. pogotovu. godine civilizacija starijeg bronzanog doba bila je srušena upadom jednog novog semitskog naroda. počeli da se bave ratarstvom i razvili urbanu civilizaciju. doduše. uzastopnim napadima. iza čega sledi komadanje palog protivnika. delo. Ista je situacija u huritsko/hititskom mitu: kosmogonija.TU na smerskom. Tokom nekoliko vekova u tu oblast dospevaju i drugi doseljenici pa su se umnožile i razmene sa susednim zemljama. u ovom prevodu je. ali to ime je konvencionalno. s Egiptom. str. osvajajući 271 Up. Prim. Kanaanski panteon: Ugarit Nešto рге ~300Q. razdvajanje Neba (Urana) i Zemlje (Geje) uškopljenjem Urana — dogodio se na početku drame i time. imena božanstava Anu. nalazimo i brojne sumersko-amadske elemente). Kako je to uobičajeno u Bibliji. i možda Alalu. str. Značajno je naglasiti »specijalizovani« i istovremeno sinkretistički karakter ovog mita. Amurru na akadskom) bilo je samo jedna epizoda pokreta za koji je potvrđeno da je u isto doba šire zahvatio Mesopotamiju i Egipat. Hananeji. korišćeno: Kanaan. 48. polunomadskih ratnika. Taj mit se uklapa u niz kosmogonija koje obuhvataju borbu Boga i Zmaja.: Val). nav. godine.pretpostaviti da je Hesiod koristio istu tradiciju koju su u Grčkoj poznavali preko Feničana ili neposredno preko Hitita. U celini uzev svi mitovi koji pripovedaju ο borbama starijih i mlađih naraštaja bogova za osvajanje opšte vrhovne vlasti. istovremeno zadivljeni i razdraženi izobiljem u gradovima i kulturom tih zemalja. kosmogonijski čin — tj. talas za talasom. Kanaanci. Ištar. dogodila se mnogo ranije. I. kao već ustaljeno rešenje. 160. Ali pobednička borba se u mesopotamskom mitu okončava kosmogonijom. Isto važi za: Baal (Dan. s jedne strane opravdavaju uzvišeni položaj poslednjeg boga pobednika. civilizacija starijeg bronzanog doba: ona označava prvo naseljavanje Semita. . Ali. prv.272 Osvajači su se naselili. bog Alala postoji na jednom vavilonskom popisu kao jedan od Anuovih predaka.]. koji tako preuzima vlast. Histoire ancienne d'Israel. i to ne samo u njegovoj huritsko/hititskoj verziji (gde. povremeno zemljoradnika. u Palestini je rođena jedna nova civilizacija. u doba »starih bogova'«. Amorita. Siloviti i »divlji«®1 nomadi su. u stvari. odnosno razdvajanje Neba i Zemlje. tačnije.271 Enuma eliš isto tako opisuje: 1) niz božanskih naraštaja 2) borbu »mladih« protiv »starih« bogova i 3) pobedu Marduka.

Mogli bismo reći da će ta tenzija.274 Do sada nije pronađen nijedan kosmogonijski tekst. stvaranje zvezda putem hijerogamije može biti protumačeno kao odraz kanaanskih kosrnogonijskih shvatanja. Е1 je poglavar panteona. obaveštenja ο sirijsko-kanaanskoj religiji pružali su Stari zavet. Do 1929. tab. up. Njegovo ime na semitskom znači »bog«. V vek). Do sada dešifrovani i prevedeni dokumenti ne pružaju obuhvatan pogled na ugaritsku religiju i mitologiju. The Cuneiform Textes of Ras Shamra-Ugaril. grada luke na severnoj obali Sirije. njihovi potomci biće prinuđeni da se brane protiv oružanih upada drugih »varvara« koji su lutali duž obrađenih zemalja. 60. Ali Stari zavet odražava polemiku protiv paganizma. a ostali izvori su ili suviše fragmentarni. nakon iskopavanja Ras Šamre. »Otac bogova i ljudi«. pošto su počeci i krajevi stubaca slomljeni. Η. I. e. str. i religiozne ideologije nomada stočara u kojoj su preovlađivala nebeska i astralna božanstva. 275 Е1 se. A.23 Ašerat. »milosrdan«. »Bik«. »Otac godina«. ali je on kod zapadnih Semita bog koji ima svoju ličnost. »veoma mudar«. 47 i dalje. godine. Ovaj će se proces ponavljati sve do poslednjih vekova drugog milenijuma. On je »sveti«. Zanimanje za ugaritske dokumente pre svega je vezano za činjenicu da oni prikazuju faze prelaslca jedne religiozne ideologije u drugu. No uprkos tome što nam je poznata samo u fragmentima. I i II vek n. feničanski natpisi i neki grčki autori (pre svega Filon iz Biblosa. kada će Izrailjci početi da prodiru u Kanaan. str. ugaritska književnost je neprocenjiva. takođe ab adm. ali isto tako i Lukijan iz Samosate. videti Μ. mišljenja su podeljena čak i ο redosledu mitoloških epizoda. str. obučen u dugačku haljinu. II vek. 62. u WdM. sve je snažnija tenzija i simbioza između zemljoradničkih kultova plodnosti koji su cvetali na sirijsko-palestinskoj obali. Na jednoj steli iz XIV veka prikazan je kako sedi na prestolu. međutim. na zapadnosemitskim natpisima naziva »tvorcem Zemlje«. i Non iz Panopola. jer se upravo tu. biti uzdignuta do položaja uzornog modela. Posle izvesnog perioda. . videti Pope. »otac«. bradat. U stvari. koja je u više navrata dovela do simbioze. Schaeffer. Pope.starosedeoce oni su prihvatali njihov način života i civilizovali se. jedan je od najčešćih epiteta. El in the Ugaritic texts. zvezdu Danicu i Večernjaču. »Otac čovečanstva«. Pri tom treba voditi računa ο činjenici da religija Ugarita nikada nije bila i religija celog Kanaana. Posle 1929.. izišao je na videlo veliki broj mitoloških tekstova. 280. Pripovedanje prekidaju neugodne praznine. S naseljavanjem Hebreja u Kanaanu. u Palestini. s tijarom okrunjenom rogovima. Reč je ο telcstovima koji su redigovani u XIV — XII veku. XXXI. 33 F.273»Kralj«. ili su iz kasnijeg vremena. 273 Naziv ab. koju je i samu »rodio El«. veličanstven. nova vrsta religioznog iskustva sudarila sa starim i poštovanim tradicijama kosmičke religioznosti.275 Ipak. godine. Ašerat i Anat. bivšeg Ugarita. Nazivaju ga »Moćni«. tekst ^ 52 (»Rođenje milostivih i lepih bogova«) opisuje Ela kako oplođuje svoje dve žene. ali sadrže starija mitsko-religiozna shvatanja.

Virolleaud. On je izvor i princip plodnosti. kao što je njegova sestra i žena Anat istovremeno boginja Hubavi i rata. ali je i ratnik. 123) su protumačili da se tekst odnosi na Baalov napad i na Elov pad s prestola. na kraju videti Oldenburg. Moramo.276 Ipak. tvorca i kosmokratu zameni mladi. Moguće je da su Baala. svi bogovi potiču od prvog para El — Ašerat. jer se stara kanaanska religija ne može zamisliti bez ovog slavnog semitskog boga oluje. reč je ο promovisanju koje je postignuto snagom i lukavstvom. Kasuto (Cassuto). Haddu. U stvari. Dagana. Oldenburgov prevod. U onoj meri il kojoj je moguće rekonstruisati osnovne teme ugaritske mitologije.nazvana je »Majka bogova« 51). 49. koji mladom bogu osporavaju vrhovnu vlast. te prema tome i plodnosti. neodlučan. on sam nema nikakvu ulogu u mitološkim tekstovima Ugarita. oronuo. možerno reći da nam tekstovi prikazuju promovisanje Baala u najviši položaj. obožavali su u trećem milenijumu u oblasti gornjeg i srednjeg Eufrata. Apelativ baal (»Gospodar«) postao je njegovo lično ime. pomiren sa sudbinom. On isto tako ima i vlastito ime. delo. U tom se slučaju on spojio s mesnim »Baalom« — Hadadom. Najzad mu Baal oduzima njegove dve supruge. ili između njihovih predstavnika. Up. i koje nije lišeno izvesne dvosmislenosti. dinamičniji bog. str. Ali. i Baalovim borbama sa Jamom i Motom da bi nametnuo i zadržao svoju vrhovnu vlast. dva najznačajnija mitološka lika su Jam. . dakle. takođe Cross. Baal je jedini bog koji je nazivan »Daganovim sinom« mada ве ubrajao među Elove sinove (pošto je on bio otac svih bogova). zaključiti da epiteti obožavanja odražavaju kasnije stanje. Daganovog sina. Baal osvaja vrhovnu vlast i pobeđuje Zmaja Prema jednom teško oštećenom tekstu277 Baal i njegovi saučesnici iznenada napadaju Ela u njegovoj palati na brdu Sapan i uspevaju da U istim oblastima je podjednako potvrđeno i postojanje imena Anat. »Smrt«. »Kraljević More. Izuzev Baala. odnosno Hadad. nav. Ponekad. 185—186. Jedan od njegovih epiteta je Alijan. do smene dolazi usled nekog sukoba između različitih naraštaja bogova. str. kada je El stvarno i postao poglavar panteona. »stručnjak« za kosmičku plodnost. Vladar Rekac. 112 i dalje. uveli Amoriti. Prilično je česta pojava du starog boga. 151 i dalje. Е1 se u mitovima pojavljuje kao neko ko je telesno slab. tvorac postaje dens otiosus i postepeno se udaljava od svoje tvorevine. »Moćni«. Ašerat i Anat. Pa ipak. Pored njih. gde je Baal glavni junak. »Svedržac«. Zvali su ga i »Jahač Oblaka«. Gospodar Zemlje«. veliki deo ugaritske mitologije je posvećen sukobu Ela i Baala. i Mot. i pored epiteta koji ga prikazuju kao moćnog boga. »Kralj. 277 Reč je ο pločici VI AB koju je prvi put objavio Ch. Ponekad. ona rađa sedamdeset božanskih sinova. UD . Canaanite Myth and Hebrew Epic. Poup (Роре) i Oldenburg (str. Neki ga bogovi čak preziru. i pored činjenice da se na žrtvenim popisima njegovo ime uvek pominje prvo. čije ime znači »zrno«. str. pravog »Gospodara Zemlje«.

takođe: Les Religions du ProcheOrient antique. str. Driver. dakle. Pošto je Baal uvredio Jama izjavom da se obolo uzdigao na njegov položai i da će biti uništen. Baal ga primorava da pobegne na кгај sveta. Oldenburg. delo. i pored neprijateljstva koje pokazuje prema Baalu. Canaanite Myths and Legends. bogovi. Štaviše. nav delo. To objašnjava njegovo pokorno ponašanje puno oklevanja. str. a ja ću sam prestrašiti Jamove glasnike!«280 Glasnike međutim prima Е1 i obiavljuje da ie Baal njihov zarobljenik koji će Jamu plaćati danak. on obećava da će mu podići dvor. Α kako Baal. (Prema drugoi ploči. str. 281 »Nisam li uništio Elovog miljenika Jama? Nisam li uništio velikog boga Nahara? Nisam li ućutkao Tanina (= Zmaja)? Stavio sam irm brnjicu! Uništio sam kukastu Zmiju. niie više brdo Sapan.279 El jadikuje i preklinie rodbinu da mu pomogne. i daje mu da popiie jedno jako piće. u jamu Bezdana« koji će ubuduće biti njegovo prebivalište. Druga ga udara u čelo i »Kraljević 278 On se obraća Ašerati: »Daj mi jednoga od tvojih sinova da ga učinim kraljem« (Cvrus Gordon. podstiče ga da otera Baala s njegovog prestola. »u izvorište Reka. Pored ostalog. po svoj prilici. str. . za kojom (u ovom slučaju zahvaljujući Anati) sledi njegov poraz. El dodaje da će glasnici moći da ga savJadaju bez teškoća. ali isto tako i činjenicu da mu Baal preotima ženu. Oldenburg. up. Jam tera Baala sa prestola. što odgovara dobro poznatoj rnitološkoj temi. 386. Iako izgleda da je sada Јаш vladar. nikada nije pokušao da povrati svoj vrhovni položaj. Bogovi su prestrašeni a Baal ih kori: »Uzdignite glave. očigledno. U svakom slučaju. Pretpostavka je prihvatljiva ne samo zato što su Uran i huritsko/hititski bog Anu uškopljeni u sličnim borbama za vrhovnu vlast već i stoga što El. na zemlju pada »neka stvar« što se može protumačiti kao uškopljenje »Oca bogova«. str. ANET. Ugaritic Manual. ugaritski tekstovi ga mahom prikazuju kao nemoćnog. Jam je prvi koji ga čuje. El ga blagosilja. Ovaj tekst. Ipak. Moćnog sedmoglavog!« (prev. pominje prvu Jamovu pobedu nad Baalom. takva vrsta osakaćenja je žrtvu isključivala iz vrhovne vlasti. nadeva mu novo ime i proglašava ga za svog naslednika. čak ni onda kada je doznao da је Mot ubio Baala.278 Na drevnom istoku. 114 i dalje. a savladava ga Anat. str. Vid. naime. reč je ο porazu i trijumfalnoj osveti boga u borbi protiv nekog zmijolikog čudovišta. što ste ih oborili. R. nav. 198. Tekst koji opisuje borbu Jama i Baala ie isprekidan prazninama. njen gubitak je za vrhovnog boga ravan niegovom padu. 49 : I : 16—18. Baal se uz Anatinu pomoć priprema da se sukobi sa Јашош. Otimajući Elu presto na brdu Sapan. Prva toljaga pogađa Jama u rame. Jam šalje svoje glasnike i traži da se Baal preda.281 Božanski kovač Košar-vaHasis (»Lukav-i-spretan«) donosi mu dve čarobne kratke toljage koje imaju moć da se kao strele vinu iz ruke onoga ko ih koristi. ali on ne pada. 280 G. zauzima preteći stav. Cross. takođe. 112). Е1 se s većinom drugih bogova nalazi na nekoj planini ali to. 79 tekst III B: 25). osim teksta ^ 56 u kojem El dokazuje svoju muževnost rađajući bogove-planete. 137).ga svežu i rane. 279 Pošto je Planina simbol neba.

ona vezuje sebi oko pasa glave i ruke žrtava. odnosno. novog vrhovnog vladara panteona. Baal ga tada dotuče. I. str. 283 Ο ovom motivu. Ugaritic Manual.284 Njene su paralele nađene u Egiptu. Anat počinje da jadikuje. U drugoj epizodi. da će krvlju prekriti njegovu kosu i bradu (tekst 'nt : V: Oldenburg. mogu se beskonačno ponavljati. str. praizvor i epifanija Podzemrte vode. Zbog toga se Jam.More« se ruši na zemlju. štaviše. egipatski mit više ne predstavlja primitivni stadijum. Sa tog stanovišta. na kraju MdW. »Ein Beitrag. str. str. The Legacy of Canaam. predloženo je da se u tom ubistvu vidi obred čiji bi cilj bio prelazak jalovosti kasnog sirijskog leta u plodnost novog godišnjeg doba. Kad pronađe Baalovo beživotno telo. borba protiv vodenog Zmaja prikazuje uzdizanje jednog mladog boga kao pobednika i. str.. Tekst su preveli Caquot i Sznycer.285 Krvoproliće i ljudožderstvo su karakteristike drevnih boginja plodnosti. na kojem je insistirao Marvin Poup (up. 36. videti ranije. 239). str. Ои je »voljeni Elov« sin i. 182 i dalje. S jedne strane. on poput drugih članova panteona prima žrtve. Oldenburg. Yahweh and the Goods of Canaan. odeljalc 68: 28—31. Les religions du Proche-Orient antique. zamenjuje jalov i haotični beskraj »Mora« i katastrofalnih poplava. mada pri tom »proždire njegovo telo bez noža i pije njegovu krv bez pehara«. 389. Borba ima više mitoloških značenja. Gray. 50. 393—94. on nije jedini čija egzistencija sledi »kružni« tok. kišni ritam. str. Ilu. već je bio napravio Walter Dostal. prema tome. on je i vodeno čudovište. nav.282 Jam je istovremeno prikazan kao »bog« i kao »demon«. ponovo javlja u tekstovima. 284 Pošto se krv smatrala suštinom života.. Boginja potom zatvara vrata dvora. posebno u mitologiji i ikonografiji indijske boginje Durge. str. u krvi koja joj dopire do kolena. u toj epizodi možemo prepoznati osvetu prvorođenog sina (Jama) protiv uzurpatora koji je uškopio i zbacio sa prestola svoga oca (Ela). a boginja Athirat traži od njega da raskomada i razbaca Jamovo telo. Baalov clvor Da bi proslavila pobedu nad Zmajem. prev. S Baalovom pobedom trijumfuje vera u poredak i postojanost godišnjih doba. Anat preti sopstvenom ocu. vojnike. sedmoglavi zmaj. 285 Onakav kako narn je prenesen. . Epizoda je značajna. »Un nouvel episode du mythe ugaritique de Baal«. 26). delo. § 26. 130 i dalje. S druge strane. kao bog.286 Zbog 282 Gordon. 'Anat priređuje gozbu u Baalovu čast. Albright. Upoređivanje s Durgom. S druge strane. starce. 131 i dalje. str. iako ga je Baal »ubio«. Caquot i Sznycer. slične oblike postojanja imaće i Baal i Mot. koji predstavlja kosmičku normu. up. na planu sezonske i zemljoradničke ikonografije Baalova pobeda označava pobedu »kiše« nad »Morem« i Podzemnom vodom. 74 i dalje. Kao što ćemo videti. Najzad. »Kraljević More«. up. mit ο Anat može biti svrstan među zajedničke elemente stare zemljoradničke civilizacije koja se prostirala od srednjeg Mediterana do doline геке Gang. 38 Tekst objavio Virolleaud. vid. i obuzeta ubilačkom pomamom počinje da ubija čuvare.283 Takve su borbe egzemplarne.«.

Na njegovom hramu u Ugaritu bio je predviđen krovni prozor. kako bi kiša mogla da se sliva па lice boga koji je bio predstavljen na jednoj steli. iako ga je zbacio s prestola: on šalje Ašerat da se založi za njega. »Smrću«. on ipak pristaje na to. Baal Motu šalje glasnike koji ga obaveštavaju da će ubuduće on sam biti jedini kralj bogova i ljudi. up. Međutim. Baal se sukobljava s Motom: smrt i povratak u život Kada je dvor bio dovršen. Ta kosmogonijska simbolika je podjednako prisutna i u mitu ο Baalu. podignu ih i siđu pod Zemlju. K. nav. Baal »oblikuje« svet onakav kakav je danas. Oni će zateći Mota kako u blatu sedi na prestolu u predelu prekrivenom prljavštinom. XXXII. Coomaraswamy. sl. Drajver. njegovo građenje u izvesnom smislu predstavlja kosmogoniju. Baalu je. delo. delo. ali on je na Bliskom istoku jedini poznati primer personifikacije (i podjednako divinizacije) Smrti. 6. 2. i »Majka bogova« hvali činjenicu da će Baal ubuduće »davati kiše u izobilju« i »oglašavati se u oblacima«. Baal svojim glasnicima naređuje da se upute prema dvema planinama koje označavaju granice sveta. Bogovi su sagradili hram-dvor u Mardukovu čast pošto je on porazio Tijamat i stvorio svet (up. up. trijumfujući protiv vodenog »haosa« i uređujući kišni ritam. str. tekst prikazuje Baala kako joj šalje glasnike s poklonima. naravno.288 51. Anat ga uverava da će poslušati njegove savete. »kako bi bogovi mogli da se ugoje. »Creation at Ugarit«. Čitav niz epizoda pripoveda ο građenju dvora. bojeći se da unutra ne uđe Jam. Fišer (Fisher) govori ο »stvaranju Baalovog tipa« za razliku od »stvaranja Elovog tipa«. up. Ali. 101). dakle. simbolika i funkcija krovnih prozora je mnogo složenija. Baal nije raspolagao nijednim hramom koji bi bio dovoljno veličanstven da može potvrditi njegovu vrhovnu vlast. potrebna Elova dozvola. Drugim rečima. Isprva Baal ne dopušta da se na njegovom boravištu otvore prozori.287 Podizanje hrama-dvora posle pobede boga nad Zmajem. doduše. pored ostalog. dok su ih drugi bogovi posedovali. i druge boginje Ijubavi i rata — imala muške atribute pa se otuda smatralo da je dvopolna. 287 Prozori su mogli simbolizovati otvor u oblacima kroz koji Baal šalje kišu. . neka Anat. Elov sin. narodi zemaljski mogli da se nasite« (VII: 50 2. str. Baal se počeo pripremati za sukob s Motom. Mot je izuzetno zanimljiv bog. Ima i dosta protivurečnosti. nav. a Baal traži od Košar-va-Hasisa da mu izgradi dvor. Anat je — kao.. 320 i dalje. položi oružje i prinese žrtve za mir i plodnost polja. 288 Loren R. oni ne smeju da mu se približe previše. Pošto je hram-dvor imago mundi. PosJe još jedne praznine. On je. § 21). U stvari. nije imao ni dvor ni svetilište. naime. On je obaveštava da će stvoriti munju i grom kako bi bogovi i ljudi mogli znati da se približava kiša. Е1 daje pristanak. tab. i vlada podzemnim svetom. Schaeffer. On je obaveštava da mu je rat mrzak. Α. a Ijudi. str. obznanjuje njegovo uzdizanje na najviši položaj. Baal pri tom. mada vrhovni vladar.svog surovog i krvavog ponašanja. Na kraju. »The symbolism of the Dome«.

Pošto ga je pokopala. Reklo bi se da Baal u času krajnje opasnosti ponovo uzima svoj prvobitni oblik Kosmičkog bika. struktura i ritmovi kosmosa zadobijaju svoj sadašnji oblik. »zatvoren u Planinu«. »Zdravo. »Baal je mrtav! povika on. ni huritski Tešup. dodaje Baal. i bog kosmokrata. prev. on proglašava obrednu žalost onako kako je to bilo uobičajeno u Ugaritu. 109. istovremeno. U svakom slučaju. ali on. Е1 traži od svoje žene da jednog od svojih sinova imenuje za Kralja. odnosno bog »kosmogonije«. Jer. prema tome. Ali pre nego što siđe u Donji svet. on se sjedinjuje s jednom junicom i sa njom začinje sina. tvoj zauvek. javlja on ргеко svojih glasnika. dva glasnika obaveštavaju Ela da su pronašla Baalovo telo. Značaj ugaritskog mita proističe iz činjenice da Baal. Ne treba nikako zaboraviti. Jama je ubio Baal. izgubiti svu svoju snagu i biti uništen. delo. Kada ga pronađe. mladi bog oluje i plodnosti i poslednji poglavar panteona. da je Mot odgovoran za smrti izazvane žestokom jarom. ja sam tvoj rob. namesto Baala. pozivajući Baala da sam dođe do njega. postaje svestan da je Baalovom smrću sveopšti život doveden u opasnost. on sebi obezbeđuje naslednika. str. str. On mu naređuje da sobom povede i sve svoje sinove. U međuvremenu. odnosi Ela i Baala se menjaju. Е1 seda na zemlju. koji je bio obožavan u Mesopotamiji.39 Već to je dovoljno da onesposobi Baala.). On se ponaša kao pravi bog kosmokrata.) Ovaj descensus ad inferos289 nam pokazuje da su Baalu pridavana brojna i složena prestižna svojstva: on je pobednik koji trijumfuje nad vodenim »haosom« pa je. sada je njegov red da siđe u Donji svet. cepa svoje odelo. nav. Ne znamo kako Baal umire. oblaka i kiša — i Baal na to pristaje. Caquot i Sznycer. kao i pratnju od vetrova. kada jednom siđe u Podzemlje. u slučaju da se više ne vrati na zemlju. udara se u grudi i nagrđuje lice. »Strašnog«. »Zrna«). Elov sine. i priznaje da ne može biti kralj. (Mada će Marduk nešto kasnije takođe iščezavati« jednom godišnje. Pored toga. da li je bio pobeđen u borbi ili naprosto poražen zastrašujućim Motovim prisustvom. kaže on jasno. Е1 kao da se oslobađa svojih osećanja i želje za osvetom. ukratko. Mote. Sličnu sudbinu nema niko osim »Baala-Hadada«. ali je isto tako i vrhovni bog koji je odlučio da svoju vrhovnu vlast proširi na čitav (pa tako i na Podzemni) svet. ni Adad. Mot objavljuje da će Baal. Mot odašilje nazad glasnike. Baal ga odeva u sopstveno odelo i preporučuje Elu. Anat odlazi da potraži telo. posle tog poslednjeg poduhvata. uviđa kako nije dovoljno veliki da bi ga zauzeo. on je bog oluje i zemljoradničke plodnosti (podsetimo da je on sin Dagana. Ašerat određuje Atara.: silazak u podzemlje (prim. 290 Driver. 424—25. . silazi u Donji svet i tu strada poput Tamuza i ostalih bogova vegetacije. Kada se tekst nakon još jedne praznine nastavi. Posle izvesnog 289Lat. uzima ga na svoja pleća i odlazi prema severu.« Kličući od radosti. šta će biti s mnoštvorn naroda?«290 Iznenada.jer bi ih Mot progutao svojom ogromnom gubicom. ona za pogrebnu gozbu žrtvuje veliki broj životinja. kada se popne na presto.

Е1 sanja da je Baal živ i da je »s neba potekla mast i da je med tekao u bujicama« (što podseća na biblijske slike. Baalu njegove borbe. 262—64.292 Možemo se upitati neće li se Mot kasnije vratiti u život upravo zbog takvog ubistva agrarnog tipa. a soko glas vrapca«. to je. leto ne donosi »smrt« biljnog života. što prati manje-više periodično »ponovno pojavljivanje«. tako se i Mot opet pojavljuje posle sedam godina i žali se zbog onoga što je pretrpeo od Anat. Kako god bilo ubijanje Mota je u određenoj vezi sa Baalovom sudbinom. Baal preko Mota. Oni se sudaraju. 293 Driver. a Mot ostaje Gospodar podzemnog sveta mrtvih. »Canaanite Mvthologv«. udaraju glavom i nogama kao divlji bikovi.294 Ali značaj tog mita nadilazi njegove moguće veze s ritmom vegetacije. Reč je ipak ο novoj religioznoj tvorevini koja teži povezivanju negativnih vidova života u jedinstveni sistem antagonističkih ritmova. Uzgajivač se ne plaši žarke vrućine nego produžene suše. U stvari. takva je smrt specifična za bogove i duhove vegetacije. kako porazi tako i pobede. Anat susreće Mota. kroz sito ga proseja. vatrom ga spali. str. boginja Sunca. 113). Pope u WdM. pa bogovi suparnici otpočiniu borbu. »nestanak« putem sahrane (Baal) ili komadanja (Mot). ujedaju kao zmije. up. јег je »pobedonosni Baal živ. Stoga izgleda verovatnije da se Motova pobeda odnosi na ciklus od sedam godina suše. Uopšte uzev. ali Јаш nastavlja da kraljuje nad »Morem«. 111. ovi nam ganutljivi a ponekad i velelepni događaji otkrivaju jedan osobeni način božanske egzistencije. str. kada će »bik imati glas gazele. poljima ga raseja i ptice ga izedoše«. Kralj Zemlje postoji« (Drajver. 294 Up.vremena. najzad obezbeđuju vrhovnu vlast na Nebu i na Zemlji. u ime Ela upozorava Mota da je beskorisno nastaviti borbu pa se Mot pokorava i priznaje Baalovu vlast. I. koji je istovremeno periodičan i kružni. Ali šapaš.293 52. je da se u Motu vidi »duh žetve« ali su njegove »zagrobne« crte isuviše očigledne: on živi u pustom podzemnom svetu gde se sve što on dodirne pretvara u pustoš. sve dok se obojica ne sruše na zemlju. str. čije odjeke nalazimo u Starom zavetu (Prva knjiga Mojsijeva. On takođe negoduje što mu je Baal preoteo vlast. str. Mitovi ističu Driver. Jezekilj. podseća na modalitet bogova koji upravljaju ciklusom vegetacije. kao što se Jam vraća u život. Kanaanska religiozna vizija Neki autori su verovali da u ovom mitu raspoznaju odraz godišnjeg umiranja i ponovnog pojavljivanja vegetacije. On prsne u smeh i izjavljuje da će sesti i odmoriti se. 32 : 14. mlinom ga samle. Ali. 195 i dalje. Jov 20 : 17). Cyrus Gordon. 430. Ovaj tip egzistencije. str. posebno način egzistencije koji obuhvata poraz i »smrt«. Posle još nekoliko epizoda koje su samo delimično razumIjive. što označava početak doba mira. 184. 24 : 12 i dalje). Ali u Siriji i u Palestini. Druga knjiga Samuilova. 291 292 Predloženo . sezona plodova. naprotiv. Anat je obaveštena da će Baal biti Kralj zauvek. Ona ga uhvati i »nožem ga saseče. 119. 41. str. јег se prema Motu ponaša kao prema snopu žita. Caquot i Sznycer.291 Anat izvršava neku vrstu obrednog ubistva. M.

Sama činjenica da je i Mot Elov sin. ne potkrepljuje nijedan do sada poznat tekst. kao što smo upravo videli. podrazumevala jednu osobenu teologiju u čijem je središtu bio periodični i kružni modalitet vrhovnog boga. prodirući u Kanaan. ciklus život-seksualnost-smrtpovratak u život. Osim žrtava tt krvi. Zbog same te činjenice opravdani su »negativni vidovi« koje predstavljaju Jam i Mot.) Najzad. Iz postupanišadske indijske perspektive. Znamo da je život bio božanski dar. Sam žrtveni sistem je. i žrtvu za pokajanje. izgleda. Ne raspolažemo nijednom molitvom. khnm. drugi tom ovog dela). (Kao ni El. suočili s ovim tipom kosmičke sakralnosti koji podstiče na složenu kultnu aktivnost i koji i pored orgijastičkih preterivanja nije lišen veličine. Мага. Baala. Njenu važnost i značaj pojačava međutim činjenica da su se Izrailjci. ali ugaritski tekstovi ne ukazuju ni na šta slično. (U Bibliji. koji svoju beskrajnu moć duguje upravo slepoj ljubavi koju ljudi imaju prema životu. to. Jehova se ne može ubediti pomoću kultnih činova: on je zahtevao unutrašnji preobražaj vernika u pokornosti i poverenju (§ 114). međutim. mada njegov kult obuhvata i izvestan broj žrtava. za koga znamo da je imao značajnu ulogu u kultu. Pored sveštenika. podjednako se pominju i sveštenice (khnt). bio je isti kao u hebrejskom (kohen). Hramovi su imali žrtvenike i bili su ukrašeni slikama bogova i božanskim simbolima.295 Mit koji je pripovedao ο borbi Baala i Jama verovatno je izgovaran tokom praznika Nove godine. pa prema tome i večnost Zivota i normi koje uređuju Kosmos i ljudsko društvo. ali je on pretrpeo druge ponižavajuće modifikacije. oko dokaza se još vode rasprave. i qadečim. sačuvati slično verovanje a da ono ne bude integrisano u kanaansku religioznu ideologiju? Ta je ideologija. bio sličan onome u Starom zavetu: obuhvatao je žrtvu paljenicu. simbola sveopšteg života. u tim mitsko-obrednim scenarijima predstavljao Baala. međutim. No ne treba zaboraviti da mi usled praznina u dokumentima možemo samo približno da procenimo kanaanski religiozni život. naime. »posvećene« osobe. . nije imao takav oblik postojanja. žrtvu ili milodar za »mir« ili »pričest«.) Osim toga. očigledno. Za žrtve se smatralo da je to hrana ponuđena bogovima. doduše. već na početku se postavio jedan problem: kako. Naziv za sveštenike. međutim. Pošto su verovanje u svetost života podjednako delili i Izrailjci. ovaj izraz označava svetu prostituoiju. a pogotovu činjenica da Baal ne uspeva da ga uništi. predstavlja najveću prepreku па putu oslobađanja (vid. ali nam nije poznat mit ο stvaranju čoveka Slična religiozna vizija nije bila isključivo kanaanska. navode se i sveštenici propovednici ili proroci. Kao što ćemo videti (§ 60) Izrailjci su usvojili mnoge elemente kanaanske religije.Baalovo prvenstvo. kult je još obuhvatao igre i razne orgijastičke pokrete koji će kasnije izazvati gnev mnogih proroka. ona se pokazuje kao preduslov sine qua non života. proglašavaju »normalnost« smrti: u poslednjoj analizi. Takođe možemo samo pretpostaviti da je kralj. Jehova. »Ali same te pozajmice su bile u vidu sukoba: Baal 295 Tek u budističkoj mitologiji susrećemo drugog velikog boga smrti. a mit ο sukobu Baala i Mota prilikom žetve.

Histoire ancienne d'Israel. Osim kada je drugačije ukazano. nego za istoriju postanja koja je pripovedala ο mitskim i bajkovitim zbivanjima primordiuma* R. okončala pobedom jehovizma«. U celini uzev. a među njima i oni najznačajniji. ali su one reinterpretirane. najstariji (X ili IX vek) izvor. poreklu smrti. * Lat. de Vaux. odražavaju vrlo stare usmene tradicije. neki su autori.je pobeđen sopstvenim oružjem. 147—48. Izvori i redakcija Petoknjižja. »Bog«). Boga naziva Jehovom. Poznato je da je priređivanje tih tekstova po datumu dosta mlađe od mnogih drugih tekstova Petoknjižja. Ali jedanaest prvih poglavlja Knjige postanja govore ο mitskim zbivanjima od Stvaranja do Potona i Vavilonske kule. prev. Ako uzmemo u obzir da su sve grupe stranaca. delo sveštenika. tvrdili da su kosmogonija i mitovi ο postanju (stvaranju čoveka.) imali drugorazrednu ulogu u religioznoj svesti Izrailja. Bog je prema tradiciji upravo njega izabrao da postane praotac izrailjskog naroda i da zauzme Kanaan.297 Savremeni autori počinju istoriju religije Izrailja od Avrama. Naiame. ispravljane i redigovane tokom više vekova. str. itd. sveštenički (najskoriji. pošto taj. 53. I. Dodajmo ipak da je za savremenu starozavetnu kritiku tekstualna analiza slo/enija i tananija. Dva prva poglavlja Knjige postanja Religija Izrailja je u prvom redu religija Biblije. S druge strane. uprkos kompromisima i brojnim odstupanjima. odnosno za svoie odnose s Bogom. zaboravile sopstvene religije ubrzo po dolasku u Kanaan. sa ljudskog stanovišta izgledaće nam čudno što se ta borba između Jehove i Baala toliko produžila i što se.). odnosno prvih pet knjiga Zakona (torah) postavljaju prilično velike probleme.: početak (prim. 296 297 . i to u različitim sredinama. koja su prethodila biranju Avrama. dovoljno je podsetiti na to da su izvori bili označeni terminima: jehovistički. nesumnjivo. Što se nošeg posla tiče. naglašava kult i Zakon) u clcuteronomski (ovaj se izvor skoro isključivo nalazi u Petoj knjizi Mojsijevoj).296 VII POGLAVLJE »KADA JE IZRAILJ BIO DETE«. Hebreji su se više zanimali za »svetu istoriju«. elohistički (nešto skoriji: koristi ime Elohim. čak i oni koji nisu bili Semiti poput Hurita i kasnije Filistinaca. Biblijska zbirka sastavljena je od tekstova različite starosti i orijentacije koji. mi navodimo La Bible de Jerusalem.

prema tome.298 Medutim. 44 i dalje.). 299 Dodajmo da je tvoračka reč bogova potvrđena i u drugim predanjima. itd. Šestog i poslednjeg dana. a čovek je imago dei. siobodan je da se pokreće. Ali reč je ο »stvrdnjavanju« izvornog simbola: Božanski duh lebdi nad vodenom masom. prvobitni akean je na hebrejskom označen izrazom tehom koji je etimološki povezan s vavilonskim tiamat). Nema. na primer Psaltn 74: 13 i dalje. mada je mit ispričan u Enuma elišu. Ipak. zbivanja ispričana u prvim poglavljima Knjige postanja i dalje hrane maštu i religioznu misao Avramovih naslednika. prev. Knjiga postanja otpočinje čuvenim odeljkom: »U početku stvori Bog (Elohim) nebo i zemlju. koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke«. Knjiga ο Jovu 26 : 12 i dalje). posle 2. i duh Božji dizaše se nad vodom« (1: 1—2). razloga da zaključimo kako su preci Izrailjaca bili nezainteresovani za pitanja koja su uzbuđivala sva drevna društva. Do naših dana. Kingu). on živi u Raju.500 godina »reformi«.Ovo može biti tačno počev od neke određene epohe. obavljeno je snagom Božje reči. stvaranja čoveka. a koji podsećaju na mesopotamska i kanaanska predanja (up. kao što smo mi. otpočinjemo naše izlaganje s prvim poglavljima Knjige postanja.). i bješe tama nad bezdanom. 300 Ali postoje drugi tekstovi koji spominju pobedu nad zmijolikim čudovištem po imenu zmaj (tannin). tema boga koji nadleće vodeni bezdan nije potvrđena u mesopotamskoj kosmogoniji. Eliade. Up. i 4) kosmogonijsko delo je na kraju ovenčano stvaranjem čoveka. 31. čoveka stvara neki arhidemon. Vodeni »haos« nije bio personifikovan (up. * Lat. dakle. on »leti« kao neka ptica. nego i kod Polinežana. on. porekla smrti i nekih drugih veličanstvenih epizoda. odražava shvatanja koja su starija i od sage ο Avramu. Nijednog spektakularnog poduhvata (kao što je borba Marduka i Tijamat).300nikakvog »pesimističkog« elementa u kosmogoniji ili u antropogoniji (svet stvara neko prvobitno »demonsko« Biće — Tijamat. naime. pogotovu ako је reč ο nekoj religioznoj eliti. 3) života (biljnog i životinjskog) koji je »dobar« i koji Bog blagosilja (1: 10. Α zemlja bješe bez obličja i pusta. ne samo u egipatskoj teologiji.* kao i njegov Tvorac i uzor. verovatno bio poznat autoru biblijskog teksta. Slika iskonskog okeana nad kojim lebdi bog tvorac veoma je stara. On kaže: »Neka bude svjetlost«. Svet je dobar. . odnosno uredenje »haosa« (tohu wa boh£i). itd. kao što Knjiga 298 L nekim prevodima Tvorac je zamišljen u obliku ptice. I sve su sledeće etape stvaranja uvek obavljane božanskom rečju. Nastavljajući tradiciju premoderne mi.: slika boga (prim. međutim. pa prema tome nije ni bio »pobeđen« u nekoj kosmogonijskoj borbi. str. Ovaj biblijski opis prikazuje posebnu strukturu: 1) stvaranje Rečju. Rahab ili Levijatan. i svetlost bi (I : 3).299 2) sveta koji je »dobar«. (I : 26). Tijamat). 21. (Naime. posebno za pitanja kosmogonije. Podsetimo i na to da je »ptica« jedna od arhetipskih slika duha. Pozni datum njihovog priređivanja ne predstavlja teškoću jer je sadržaj drevan. Aspects du mythe. Bog kaže: »da načinimo čovjeka po svojemu obličju. Stvaranje u pravom smislu reči.

biblijski autori. jehovistički (2 : 5 i dalje) stariji je i jasno se razlikuje od biblijskog teksta koji smo upravo ukratko izložili. reves et mysteres. i ljudi više ne žive u Raju. nego pustinju i sušu suprotstavlja životu i vegetaciji. Ovaj antropološki »dualižam« odbacuju. Jehova uze jedno njegovo rebro i napravi ženu. Značaj androginije ocenićemo razmatrajući neke gnostičke i hermetičke spekulacije. život je mučan mada ga je Bog blagoslovio. Što se tiče stvaranja prvog čoveka od gline. 301 Reč je ο jednoj osobenosti drevnih ontologija: životinje i biljke počinju stvarno da postoje tek od onog trenutka kad im se daju imena (up. reč koja je etimološki povezana s izrazom koji označava »život«). među kojima su i one koje prenose neki midrašimi. on ima isii oblik kao i njegov tvorac. Bog zatim. Izgleda da je osnovna ideja ista: čovek je stvoren od neke prvobitne materije (gline. tačnije ljudska vrsta. Tumači Biblije su opazili da jehovistički tekst. od starog Egipta i Grčke do »primitivnih« naroda. koji je jednostavniji. Zatim Jehova »nasadi vrt u Edemu« i učini da niknu sve vrste »dobrog drveća« (2 : 8 i dalje) i nastani čoveka u vrtu »da ga radi i da ga čuva« (2 : 15). tema je. Jehova pravi čoveka (adam) od ilovače i oživljava ga dunuvši »mu u nos duh životni«. hawwdh. opet od zemlje. »Materiji« pripada samo njegovo telo. str. Drugim rečima.302 Stvaranje žene od rebra uzetog od Adama. 255). nego ο pustinji koju Bog (Jehova) čini plodnom obiljem koje se izdiže iz tla. Potvrđeno je da su istovetni mitovi donekle prisutni svuda u svetu. može se protumačiti kao ukazivanje na androginiju prvobitnog Čoveka. kao što smo videli (§ 17) bila poznata još u Sumeru. Bog nipošto nije odgovoran za to kvarenje njegovog remek-dela. Oni su izmenili ljudsku uslovljenost.postanja uskoro podvlači. Α sve je to posledica niza predačkih pogrešaka i grehova. obuhvata jedinstvenost koja je istovremeno i totalitet. na neki način. a oživeo ga je dah tvorca. Mit ο androginu slika dosta rašireno verovanje: ljudsko savršenstvo. proizvod je svojih sopstvenih dela. čovek svojim »oblikom« i »životom«.301 Najzad. Otuda izgleda verovatno da je ovaj mit ο postanju nastao u nekoj pustinjskoj oblasti. međutim. primer jednog australijskog plemcna u Eliade. pošto ga je uspavao. koja dobi ime Eva (hebr. kamena). Drugi tekst. Tu više nije reč ο stvaranju neba i zemlje. napravi životinje i ptice i odvede ih do Adama da im on da imena. a da se telo vraća zemlji. kao i većina njihovih savremenika na Bliskom istoku. Mythes. Tek su mnogo lcasnije nova antropološka shvatanja predložila smelije rešenje. 302 Dodajmo da se preminuli »duh« prema brojnim tradicijama vraća svome nebeskom tvorcu. . kao što smo to vee zapazili povodom jednog sumerskog mita. poistovećeno s mitskim Pretkom. deli uslovljenost tvorca. U jednom broju slučajeva. kao što je to bio i za indijsku misao posle Upanišada. Čovek. Slična shvatanja potvrđena su i u drugim tradicijama. ne suprotstavlja vodeni »haos« svetu »oblika«. drveta.

ili pored Drveta života koje čuvaju čudovišta i grifoni. s njega ne jedi. i s drvećem koje je Adem trebalo da čuva i gaji. zmija uspeva da namami Evu. jer u koji dan okusiš s njega. Eliade. »uživanje«. Iz ove zabrane izdvaja se jedna do tada nepoznata ideja: egzistencijalna vrednost znanja. itd. izvor mladosti. i okusi. . U celini uzev. umrijećeš« (2:16—17). Ali s drveta od znanja dobra i zla. Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči. tamo gde izvire reka s četiri rukavca. čovjek posta kao jedan od nas znajući što je dobro što li zlo. I u ovom slučaju. Adam bi mogao da otkrije i Drvo života (o kojem mu Jehova nije govorio) i da postane besmrtan. ovde je reč ο neuspeloj »imortalizaciji« kao što je to bio slučaj i s Gilgamešom (§ 23). Jer. znanje može korenito da izmeni strukturu ljudske egzistencije. prisutne pre svega na Bliskom istoku i u egejskom svetu. Kain i Avelj Edenski vrt. 304 Ovu treč siu Jevreji povezali s rečju e'den. svetlost — tama. Jehova čoveku zapoveda sledeće: »J'edi slobodno sa svakoga drveta u vrtu. čudotvorno Drvo. 303 Božanska dvopolnost je samo jedna od brojnih formula »totaliteta/jedinstva« označenog spajanjem suprotstavljenih parova: žensko — muško. s rekom koja se delila na četiri rukavca i donosila život u četiri oblasti zemlje.Naglasimo samo da je uzor ljudske androginije božanska dvopolnost i da je to shvatanje zajedničko izvesnom broju kultura. Zmija. Ipak. bio je poznat i izvan oblasti Eufrata 1 Mediterana. ukoliko bi postao sveznajući. ali podjednako i dobro — zlo. te do vijeka živi« (3 : 22). Eden304 se nalazi u Središtu sveta. i osudi ih na rad da bi živeli. pa ćete postati kao bogovi i znati što je dobro što li zlo« (3 : 4—5). Razmatranje ovih suprotstavljenih parova je u različitim religijama dovelo do smelih zaključaka koji se tiču koliko paradoksalne božanske uslovljenosti. Usred vrta uzdižu se drvo života i drvo znanja dobra i zla (2:9). Osnovna slika podseća na dobro poznati mitološki amblem: naga Boginja. »A zmija reče ženi: nećete vi umrijeti. i mit ο nekom »rajskom« mestu koje je teško dostupno ljudima.303 54. Nebo — Zemlja.). Ali mit ο prvobitnom Raju u kojem je živeo prvobitni Čovek. i njegov čuvar. Ali namesto junaka koji pobeđuje i prisvaja simbol života (čarobni plod. Reč iranskog porekla Raj (pairi-daeza) je kasnija. biblijska priča prikazuje Adama. Traite §§ 104—108. podseća na mesopotamske slike. toliko i revalorizacije ljudske uslovljenosti. blago. Naporedne slike. naivnu žrtvu zmijine lukavosti. biblijski tekst se verovatno koristio nekom vavilonskom tradicijom. up. stvaranje — razaranje. prikazuju Veliku boginju pored Drveta života i životvornog izvora. vidljivo — nevidljivo. jednak »bogovima«. Drugim rečima. I Bog izgna раг iz Raja. Izgubljeni Raj. ali sada da ne pruži ruke svoje i uzbere i s drveta od života. Ova prilično zagonetna epizoda bila je povod bezbrojnih tumačenja. Tekst je jasan i kategoričan: »I reče Gospod Bog: eto. itd. Kao i svaki »Raj«.

odbranu pastira.. Međutim. Forgerons et alchimistes. »koji bješe vješt kovati svašta od mjedi i od gvožđa« (4:22). izvršio onaj ko na neki način otelovljuje simbol tehnologije i gradske civilizacije. Slična vizija »pada« mogla se pojaviti samo u nekoj religiji u čijem su središtu Božja svemoć i ljubomora.). 306 Up. . »da si proklet* na zemlji. sad. prev. Povređen. postao izvor svih nesreća koje su zadesile čovečanstvo. bićeš proklet i oteran s plodnog tla. prev. i Avelja. a Avelj od prvorođenčadi iz svog stada — Jehova prima Aveljevu. Implicitno.. Kain znači »kovač«. Njihov sukob odražava ambivalentan položaj kovača u nekim pastirskim društvima. 89 i dalje. To je bio »prvobitni greh«. tekstu nedostaje: ». 307 Korišćen je prevod Biblije Krš.Da se vratimo na malopre pomenuti scenario — naga Boginja i čudotvorno drvo koje čuva zmaj — zmija iz Knjige postanja je na kraju sasvim dobro uspela u svojoj ulozi »čuvara« simbola Života ili mladosti.. ni u prevodu Biblije Krš. Biblijski tekst onako kako nam je prenesen ukazuje na rastući ugled jehovističkog rnonoteizma. Pre i posle Potopa 305 Dodajmo pri tom da se. objavi Jehova. na neki način. tradicija sačuvana u biblijskom tekstu odražava idealizaciju »jednostavnog i čistog« života pastira-nomada.. U ovoj epizodi možemo videti suprotnosti između zemljoradnika i pastira. str. dakle. 55. Kain »sazida grad« (4 : 17) a jedan od njegovih potomaka je Tovel—Kain.).. a ne Kainovu žrtvu. tekstu (prim. . »ratara«. * Prema franc.305 Prema redaktorima poglavlja 4—7 Knjige postanja taj prvobitni greh je doveo ne samo do gubitka Raja i Dreobražaja ljudske uslovljenosti nego je. originalniju adamsku mitologiju. U svakom slučaju. pojam koji je za hebrejske i hrišćanske teologe imao brojne posledice. brojne spekulacije su pokušavale da razviju smeliju. i ubi ga« (4 : 8). implicitno. gde su ga ili prezirali ili poštovali. Kain »skoči na Avelja brata svojega. Kad zemlju uzradiš. Α to je najveći greh koji tvorevina može počiniti protiv svoga Tvorca. Ali autor biblijskog teksta je korenito izmenio ovaj drevni mit. Naročito počev od helenističkog doba pa sve do vremena iluminacija. i otpor protiv sedelačkog života zemljoradnika i stanovnika gradova. Eva rađa Kaina. ako ime Avelj znači »pastir«. sad (prim.«. Eliade. prema biblijskim tumačenjima. Bićeš potukač i bjegunac na zemlji« (4:11—12). čega nema ni u Daničićevom prevodu. Ubuduće. smatralo se da je kovač »gospodar vatre« i da raspolaže strahovitim čarobnim moćima.. neće ti više davati blaga svojega. želju da bude sličan Bogu. ali su ga se uvek bojali.307 Prvo ubistvo je. Adamov »inicijacijski neuspeh« je reinterpretiran kao duboko opravdana kazna: njegova neposlušnost odaje njegovu lucifersku oholost. i. Kad braća prinesu žrtve zahvalnice — Kain od plodova zemlje. koji je verniji franc. mit ο »padu« nije uvek podrazumevao.306 Kao što smo videli (§ 15). »pastira« sitne stoke. sve tehnologije izazivaju sumnju da su u vezi sa »magijom«. i mnogo puta.

upravo u onim časovima kada su uspostavljene one institucije koje su svojstva svake kulture. Moguće je da je redaktor poznavao mesopotamsku verziju. a znak toga saveza je duga (9 : 13). Noje gradi kovčeg u koji dovodi predstavnike svih životinjskih vrsta. Kao što smo već primetili (§ 18). prema kojoj praoci zalaze u neverovatne godine. potomstvo »Božjih sinova«. I udari dažd na zemlju za četrdeset dana i četrdeset noći« (7 : 11—12). sedamnaesti dan toga mjeseca.. Noje »bješe čovjek pravedan . Noje je izišao i prineo žrtvu. koji su delovali rieposredno pre početka sadašnjeg vremena (»u zoru istorije«). Po svoj prilici.* Prema jasnim Jehovinim uputstvima. Bog se kaje što je stvorio čoveka i odlučuje da ga uništi kao vrstu. od starine na glasu« (6 : 1—4). reč je ο »palim anđelima«. i otvoriše se ustave nebeske. koje su im rađale decu. i da su sve misli srca njihova svagda samo zle« (6 : 5).. VI— XI). S Bogom je Noa hodio« (6 : 9). po svoj prilici. značajno je da su ih redaktori u konačnom tekstu Knjige postanja zadržali uprkos nekim antropomorfnim crtama kojima su opterećivale Jehovu. »I Gospod omirisa miris ugodni« i umiren. Ma kakvo bilo poreklo ovih mitskih tema (Kain i Avelj. Jehova uviđa »da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji. Svi Setovi i Kainovi potomci živeli su između 800 i 900 godina. polubožanskih osoba. mitovi ο potopu su veoma rašireni i svi. koristio neki još drevniji izvor koji se od pamtiveka sačuvao na Srednjem istoku.Nema potrebe da ovde ukratko navodimo potomstvo Kaina i Seta. bog je odlučio da čovekov vek ograniči na 120 godina. Priča ο njima biće opširno ispričana u jednoj kasnijoj knjizi (Enoh. Biblijski tekst prikazuje izvestan broj elemenata koji su zajednički i za opis potopa u Εριι ο Gilgamešu. ili je. Taj prepotopski period obeležava jedna neobična epizoda: reč je ο ženidbi nekih nebeskih bića. taj dan razvališe se svi izvori velikoga bezdana. rođenje »junaka«). obeća da više nikada neće »kleti zemlje« zbog ljudi (8 :21). Ham i Jafet) sa ženama. kovčeg se zaustavio na brdu Ararat. »Kad je bilo Noju šest stotina godina. a »to bijahu silni ljudi. Potop je bio najznačajniji događaj iz toga doba. što ne podrazumeva nužno da mit рге toga nije bio poznat. te godine drugoga mjeseca. rodozačetnici рге potopa. trećeg Adamovog sina. . No da se vratimo na biblijsku priču: posle ovih brakova između palih anđela i kćeri smrtnika. kako bi mogli da budu ponovo stvoreni. Kada se voda povukla. »sinova Božjih« s kćerima ljudi. U skladu s tradicijom koja je potvrdila u Mesopotamiji. Jer. Egiptu i u Indiji. Analogna verovanja. nalazimo i u staroj Grčkoj i u Indiji: reč je ο dobu »junaka«. Adam je rodio Seta kada je imao 130 godina a umro je 800 godine kasnije (5 : 3 i dalje). naime. odnosno. u suštini. imaju istu simboliku: neminovnost da se iz korena unište svet i iskvareno čovečanstvo. Biće spaseni jedino Noje i njegovi sinovi (Sem. On usDOStavlja i savez s Nojem i njegovim potomcima.

ovo verovanje. ploča XI: 116—25. i potop je kasnije neprekidno iznova tumačen i ocenjivan iz različitih perspektiva. pominje »rajsku« egzistenciju predaka. eliminaciju i ocenjivanje nasleđenog ili preuzetog drevnog mitskog materijala. Nojevi sinovi postaće praoci novog čovečanstva. Nemog_uće je doznati da li je redaktor biblijskog teksta poznavao ova vajkadašnja verovanja.). uže ili lestvice od strela. u ekstatičkom zanosu. kralj ili sveštenik je obredno (odnosno simbolično) stizao na Nebo. Smatralo se.308 Drugi mitovi govore ο neuspehu kasnijih pokušaja penjanja na nebo uz pomoć različitih kula. i završava se sa poslednjom mitskom epizodom — gubitkom jezičkog jedinstva. 136—37). koplje. Kao 308 Šamani i u naše vreme preduzimaju to putovanje na nebo »u duhu«. bilo je istovremeno i naivno i svetogrdno: stoga je ono korenito reinterpretirano. poslednje redakcije Knjige postanja sačuvale su čitavu tradicionalnu mitologiju: ona počinje s kosmogonijom i stvaranjem čoveka. znao je za vavilonske žigurate. Penjući se spratovima zigurata. za koje se vezivala slična simbolika. te ne sazidaše grada« (11 :7—8). i shvati da ubuduće »neće im smetati ništa da ne urade što su naumili« (11 : 5—6). I u ovom slučaju se srećemo sa starom mitskom temom koja je iznova ispričana iz perspektive jehovizma. tačnije. Ali. ο drevnoj tradiciji po kojoj su se neka povlašćena bića (Draoci. Jehova kažnjava izopačenost ljudi i ne žali žrtve kataklizme (kao što to čine bogovi u vavilonskim verzijama: up. Zatim ih Jehova »rasu odande po svoj zemlji. Ali ova kružna kosmologija je izmenjena već u sumerskim i akadskim verzijama. Jehova »siđe da vidi grad i kulu«. To je bio poslednji »luciferski« poduhvat. priča ο drami »pada« sa svim njenim kobnim posledicama (smrtnost. U svakom slučaju. poziva se na postepeno izrođavanje prvobitnog čovečanstva čime se opravdava potop. legendarni kraljevi. ljudi su jednoga dana odlučili da sazidaju »kulu. koje je on shvatao doslovno. Za redaktora biblijskog teksta međutim. najpre. neminovnost da se radi kako bi se živelo.odnosno obnovljeni u svojoj prvobitnoj neporočnosti. da osnova ζigurata počiva u pupku Zemlje. U to vreme. Redaktor biblijskog teksta preuzima i nadovezuje se na reinterpretaciju diluvijalne katastrofe: on je uzdiže na položaj jedne od epizoda »svete istorije«. Poput mnogih drugih mitskih događaja. šamani) popela na nebo uz drvo. naime. itd. junaci. koji će od onda biti poznat pod imenom Vavilon. Važno je naglasiti sledeću činjenicu: i pored dugog i složenog rada vezanog za izbor. . Značaj koji on pridaje moralnoj čistoti i poslušnosti anticipira »Zakon« koji će biti objavljen Mojsiju. pa se ljudi više nisu međusobno razumeli. On im tada izmeša jezike. što je posledica još jednog »luciferskog« projekta. Ep ο Gilgamešu. a njegov vrh na Nebu. odnosno. Ali penjanje na nebo in concreto* bilo je prekinuto krajem prvobitnog mitskog doba. Reč je. čitav svet je govorio istim jezikom. kojoj će vrh biti do neba« (11:4). desakralizovano i demitizovano.

i u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji« (12 : 1—3). jeste lična poruka Boga i njene posledice. postaje egzemplarna. Ali religiozno shvatanje koje je sadržano u »biranju« Avrama nadovezuje se na verovanja i običaje koji su još od drugog milenijuma dobro poznati na Bliskom istoku. Naravno. koja je na izgled bila isključivo »nacionalna«. postati religiozno iskustvo koje je specifično za judaizam i za hrišćanstvo. s vremenom.i u drevnim i tradicionalnim kulturama. ovaj tekst je sigurno redigovan vekovima posle događaja ο којеш pripoveda. on putuje na jug. Mladost. pokazuje se kao uzorni model celog čovečanstva. Prema tradiciji. [Kada je reč ο Avramu i njegovim potomcima. Avram. anahronizam. Avram mu se pokorava kao što će mu se povinovati i kasnije.)]. Ovde se suočavamo s novim oblikom religioznog iskustva: »avramovskom verom«. Verber (Povijest svjetske knjiŽevnosti. dakle. Religiozni duh Izrailja je. I učiniću od tebe velik narod. »Jehova« je. Kasnije. očigledno. onakvom kako je ona bila shvaćena posle Mojsija a koja će. odlazi iz haldejskog Ura i dolazi u Haran na severozapadu Mesopotamije. ako se shvati da reč »izmisliti« ukazuje na duhovno stvaranje. ovde je preuzet termin rodozačetnici koji je predložio i uveo E. to međutim ne oštećuje mitološku strukturu i funkciju prvih jedanaest poglavlja Knjige postanja. Bog se javlja nekom ljudskom biću i postavlja mu niz zahteva koje propraća čudesnim obećanjima. drugim rečima. i neko vreme nastanjuje se u Sihemu. neke nove religiozne vizije sveta. Blagosloviću one koji tebe uzblagosiljaju i prokleću one koji tebe usproklinju. Religija Rodozačetnika Dvanaesto poglavlje Kniige postanja uvodi nas u novi religiozni svet. U svom sadašnjem obliku. on zatim vodi svoie karavane između Palestine 309 Ovde i u svim drugim već navedenim delovima. Mada ga prethodno nisu pozvali. i blagosloviću te. . Ipak. i ime tvoje proslaviću. dakle. a pogotovu s Mojsijem. odnos Boga s izabranim narodom preobrazio u »svetu istoriju« do tada nepoznatog tipa. pošto će ovo ime tek kasnije biti otkriveno Mojsiju. i ti ćeš biti blagoslov. Jehova309 kaže Avramu: »Idi iz zemlje svoje i od roda svojega i iz doma oca svojega u zemlju koju ću ti ja pokazati. za Hebreje ova »sveta istorija« posle Avrama. ova mitologija kratko predstavlja »svetu istoriju«: ona istovremeno objašnjava poreklo sveta i sadašnju ljudsku uslovljenost. ta »sveta istorija«. koja i sama može da postane egzemplarna. Izvestan broj autora je isticao činjenicu da religija Izrailja nije »izmislila« nijedan mit. prev. kada Bog bude zatražio da mu žrtvuje sina Isaka. Počev od jednog određenog trenutka. Ono po čemu se biblijski tekst razlikuje. rad na odabiranju i kritici pradavnih mitskih tradicija ravan je stvaranju nekog novog »mita« ili. Zagreb 1982) budući da je termin patrijarsi sada previše obeležen značenjem koje ima iu skladu s postojećom hrišćanskom crkvenom hijerairhijom (prim. 56.

i Egipta (Knjiga postanja, 13 : 1—3). Priča ο Avramu i doživljajima njegovog sina Isaka, i njegovih unuka Jakova i Josifa, prikazuje takozvani period Rodozačetnika. Dosta dugo, kritika je smatrala da su Rodozačetnici legendarni likovi. Ali već pola veka, zahvaljujući pre svega arheološkim otkrićima, neki su autori skloni da bar delimično prihvate istoričnost tradicija ο Rodozačetnicima. To, naravno, ne znači da poglavlja 11—50 iz Knjige postanja predstavljaju »istorijske dokumente«. Što se tiče našeg zadatka, važno je znati da li su Apiru, preci Hebreja, bili uzgajivači magaraca i karavanski trgovci,310ili su bili pastiri sitne stoke skloni tome da se negde stalno na-

310 Što podržava Olbrajt (Albright) u više svojih radova; na kraju videti i Yahveh and the Goods of Canaan, 62—64 i svuda.

sele.14 Dovoljno je da podsetimo kako postoji određeni broj analogija između običaja Rodozačetnika i pravnih i društvenih institucija Bliskog istoka. Podjednako je moguće da su Rodozačetnici tokom svog boravka u Mesopotamiji upoznali i prilagodili obimnu mitološku tradiciju. Religiju Rodozačetnika karakteriše kult »boga oca«.15 On se pjiziva ili očituje kao »Bog oca mojega/vašega/njegovog« (Post. 31 : 5, itd.). Druge formulacrje sadrže vlastito ime, kojem ponekad prethodi reč »otac«: »bog Avramov« (Post 31 : 53), »Bog Avrama oca tvojega« (26 : 24; itd.), »Bog Isakov« (28 : 13), »Bog oca mojega Avrama i Bog oca mojega Isaka« (32:9; itd.), ili »Bog Avramov, Isakov i Jakovov« (32 : 24; itd.). Ove formulacije imaju paralele na starom Istoku.16 »Bog otaca« je prvobitno bio bog neposrednog pretka koga su priznavali i sinovi. Pokazujući se pretku, bog je potvrđivao neku vrstu srodstva. Bio je bog nomada, koji niie vezan za neko svetilište nego za grupu ljudi koju prati i štiti. On se »obećanjima obavezuje prema svojim vernicima«.17 Druga njegova, možda još starija imena su pahad yishak što se prevodi kao »Isakov strah« mada pre znači »Isakov rođak«, i 'abhir ya'aqobh, »Jakovljeva snaga (ili odbrana)« (Post. 31 : 42, 53). Prolazeći kroz Kanaan, Rodozačetnici su se susreli s kultom boga Ela, pa je »bog otac« na kraju bio s njim poistovećen.18 Na osnovu tog izjednačavanja može se pretpostaviti da ]е nostojala izvesna strukturalna sličnost između ta dva tipa božanstva. U svakom slučaju, kada se jednom poistovetio sa Elom, »bog otac« je stekao kosmičke dimenzije, koie nije mogao imati kao porodično ili klanovsko božanstvo. To je prvi istorijski potvrđen primer sinteze која је obogatila nasleđe vezano za Rodozačetnike. Α on neće biti i jedini. Nekoliko pasusa, mada prilično uopšteno, onisuju religioznu praksu Rodozačetnika. Sada је pravi čas da biblijske spise uporedimo s praksom koja je karakteristična za drevne pastirske
14 To je, pored ostalih, i teza R. de Vauxa, Histoire ancienne d'Israel, I, str. 220—222. 15 Zasluga je Albrehta Alta što je prvi skrenuo pažnju na ovu osobenu crtu; videti Der Gott der Vater (1929). 16 U XIX veku pre Нг. Asirci iz Kapadokije su za svedoka prizivali »boga mog oca« (ili tvog/njegovog oca). Vid. izvore koje navode Ringgren, La Religion d'Israel, str. 32; Froher, History of Israelite Religion, str. 37; R. de Vaux, Histoire ancienne d'Israel, I, str. 257—58. Za tananije tumačenje, up Cross Canaanite Myth and Hebrew Epic, str. 12 i dalie. 17 De Vaux, str. 261. »Terna obećanja se često javlja u Knjizi postanja. Ona je tu prisutna u različitim oblicima: kao obećanje neke budućnosti, neke. zemlje ili i jednog i drugog istovremeno« (isto). 18 Rodozačetničke priče navode imena koja su sastavljena od elemenata 'el za kojim ide imenica: Е1 Kralj, Е1 »svevid« (Knj. post., 16 : 13); El Sadaj, »iz Gore« (18 : 1, itd.); Е1 'Olam, Е1 »vječni (21 : 33); Е1 »od Vetilja (31 : 13 itd.). Up. de Vaux, str. 262 i dalje; Ringgren, str. 33 i dalje; Cross, str. 44 i dalje.

kulture, a na prvom mestu, za kulturu Arapa рге islama. Prema Knjizi postanja, Rodozačetnici su prinosili žrtve, podizali žrtvenike i postavljali kamenje koje su pomazivali uliem. Verovatno je, međutim, da su oni upražnjavali jedino žrtve u krvi (zebah) pashalnog tipa, bez sveštenika, a, prema nekima, i bez žrtvenika: »Svaki prinosilac žrtve je sam ubijao svoju žrtvu koju je izdvojio iz stada; ona nije spaljivana, nego bi je zajednički pojeli prinosilac žrtve i njegova porodica«.311
311 R. de Vaux, nav. delo, str. 271. »U srednjoj Arabiji žrtva je ubijena ispred jednog uspravnog kamena — simbola božanske prisutnosti, a krv je izlivana na kamen ili sipana u jarak koji je bio iskopan u njegovom podnožju. Takve žrtve su posebno prinošene za praznika koje su Arapi nomadi proslavljali u prvom mesecu proleća kako bi osigurali

Teško je jasno odrediti izvorno značenje uspravljenog kamenja (massebah) jer se njihov religiozni kontekst razlikuje. Kamen može da svedoči ο nekom zaključenom dogovoru (Post. 31 : 45, 51—52), da služi kao grob (35 : 20), ili da, kao u epizodi s Jakovom, ukaže na teofaniju. Zaspa\'ši s glavom u nekom kamenu, on vide lestvice čiji je vrh dosezao do neba »i gle, na vrhu stajaše Gospod« koji mu obeća tu zemlju. Kad se probudio, Jakov uspravi kamen na kojem je spavao a mesto nazva beth-el, »Božja kuća« (Post. 28 : 10—22). Uspravljeno kamenje je imalo određenu ulogu i u kanaanskom kultu; zato će ga jehovizam kasnije osuditi. Ali ovaj običaj je postojao i kod preislamskih Arapa (up. nap. 19) pa je stoga verovatno da su ga takođe imali i preci Izrailjaca.312

57. Avram, »Otac vere«
Dva obreda koja su odigrala značajnu ulogu u religioznoj istoriji Izrailja bila su žrtvovanje u znak saveza i žrtvovanje Isaka. Prvo žrtvovanje (Post. 15 :9 i dalje) je Bog neposredno naložio Avramu. Sastojalo se od rasecanja na dva dela junice, koze i ovna i taj obred ima svoje analogije i drugde (na primer, kod Hitita: up. § 43). Ali odlučujući element je noćna teofanija: »A kad se sunce smiri (...) gle, peć se dimljaše, i plamen ognjeni prolažaše između onijeh dijelova«* (15 : 17). »Taj dan učini« Bog »zavjet s Avramom« (15 : 18). Tu nije reč ο nekom »ugovoru«. Bog ne nameće Avramu nikakvu obavezu — obavezuje se samo on. Taj se obred, koji je u Starom zavetu jedinstven, upražnjavao sve do vremena Jeremije. Određeni broj autora osporava da je on bio poznat u doba Rodozačetnika. Žrtvovanie je sigurno bilo prikazano u jehovističkom kontekstu, ali teološka reinterpretacija nije uspela da poništi njegov prvobitni karakter. U Knjizi postanja do pojedinosti je opisano samo jedno žrtvovanje — Isakovo (22 : 1—19). Bog traži od Avrama da mu prinese na žrtvu paljenicu ('olah) svoga sina, i dok se on pripremao da žrtvuje Isaka, ovoga je zamenio jedan ovan. Ta epizoda je dala povoda bezbrojnim raspravama. Između ostalog, primećeno je da se izraz »žrtva paljenica« ponavlja šest puta. Izgleda, međutim, da je ova vrsta žrtvovanja preuzeta od Kanaanaca, tek posle konačnog naseljavanja plemena.313 Podjednako se govorilo i ο »idealizaciji prošlosti«. Međutim, ne treba zaboraviti da Knjiga postanja sadrži određeni broj ružnih priča »što pokazuje da su redaktori bili više zaokupljeni vernim prenošenjem tradicija nego njihovom idealizacijom«.314 (Podvlačenje u tekstu je naše.) Kakvo god bilo njeno poreklo, ova epizoda neuporedivo najsnažnije u čitavom Starom zavetu prikazuje duboko značenje »avramovske« vere. Avram se ne priprema da žrtvuje svoje dete imajući u vidu neki određeni ishod, onako kao što su to učinili Misa, kralj moavski, žrtvujući svoga starijeg sina da bi iznudio pobedu (Druga knjiga ο carevima, 3 : 27), ili Jeftaj, koji se obavezuje Jehovi da će mu na žrtvu paljenicu prineti prvu osobu koja mu pođe u susret posle njegove pobede, i ne pomišljajući da bi to mogla biti njegova rođena kći jedinica (Knjiga ο sudijama, 11 : 30 i dalje). Tu nije reč ο žrtvovanju prvenaca, koje je, uostalom,
plodnost i napredovanje stada. Sličan praznik su verovatno proslavljali već polunomadski pastiri, preci Izrailja«. (Isto). 312 Rodozačetničke priče govore ο nekom svetom drveću: na priraer, ο Moreškom hrastu (12 : 6) i Mamrijskom hrastu (13 : 18 itd.)^ (Dan. doduše, umesto »hrast« prevodi »ravnica« — prim. prev.). To će obožavanje drveca Rodozačetnika pastati neugodno i kasnije biti zabran.ieno kada budu osuđena kanaanska mesta kulta, osnovana »po visokim brdima... i pod svakim zelenijem drvetom« (Peta knj. Mojs. 12:2). * U frac. tekstu doslovno: »podeljenih životinja« (prim. prev.). De Vaux, str. 270: »Prva spominjanja u pouzdano starim tekstovima datiraju iz doba Sudija«. 314 Η. Η. Rowley, Worship in Ancient Israel, str. 27. U stvari, iz teksta ne doznajemo skoro ništa ο kultu koji su upražnjavali neki Jakovljevi sinovi, ali nam on prenosi mnogo priča koje ih sramote; na primer, priče ο Simeunu, Leviju i Sihemu (Post. 34), ο Judi i Tamari (Post. 38).

postalo poznato tek kasnije i koje kod Izrailjaca nikada nije postalo opšteprihvaćeno. Avram je osećao da је sa svojim Bogom povezan »verom«. On nije »razumeo« smisao čina koji je Bog tražio od njega, dok su ostali koji su svoje prvence prinosili na žrtvu nekom božanstvu savršeno dobro shvatali značenje magijsko-religiozne snage obreda. S druge strane, Avram ni najmanje nije sumnjao u svetost, savršenstvo i svemoć svog Boga. Prema tome, ako је naređeno delo u svemu ličilo na čedomorstvo, to је bilo tako zbog ograničenosti Ijudske moći poimanja. Jedini je bog znao smisao i vrednost nekog dela koje se, za sve ostale, ni u čemu nije razlikovalo od zločina. Ovde је pred nama jedan poseban slučaj dijalektike svetog: ne samo da je »profano« preobraženo u »sakralno«, zadržavajući pri tom svoju prvobitnu strukturu (sveti kamen je i dalje kamen), nego se ni »sakralizacija« ne može dokučiti razumom jer čedomorstvo nije preobraženo u obred kojim se postiže neki osobiti učinak (kao što se to dešava onima koji žrtvuju svoje prvence). Avram ne izvršava obred (pošto nije težio ni za kakvim ciljem i nije razumevao smisao svoga čina); s druge strane, njegova »vera« ga je ubedila da ne čini nikakav zločin. Reklo bi se da Avram nije sumnjao u »svetost« svoga dela, mada je ona bila »neprepoznatljiva«, pa prema tome i nespoznatljiva. Razmišljanje ο toj nemogućnosti da se prepozna »sveto« (pošto je »sveto« u potpunosti bilo poistovećeno sa »profanim«) imalo je značajne posledice. Kao što ćemo videti, »avramovska vera« će jevrejskom narodu, posle drugog rušenja Hrama i ргоpasti Države, omogućiti da podnese sva iskušenja svoje tragične istorije. Razmišljajući upravo ο Avramovom primeru, neki hrišćanski mislioci su, iako kasno, tek u XIX i u XX veku, pojmili paradoksalni i u krajnjoj liniji »nespoznatljivi« karakter njihove vere. Kjerkegor se odrekao svoje verenice, u nadi da će mu ona, na neki nezamisliv način, biti nadoknađena. Α kada je Lav Šestov tvrdio da prava vera podrazumeva samo jednu izvesnost: »za Boga sve je moguće«, on je samo, pojednostavljujući ga, prenosio Avramovo iskustvo. Već više od jednog veka kritika se trudi da razdvoji »verovatne«, i utoliko »istorijske«, elemente ove biblijske priče od mase pridodatih i »mitoloških« odnosno »folklornih« naslaga.315Podjednako su korišćeni i filološki i arheološki dokumenti koji se odnose na političku, kulturnu i religioznu istoriju Egipćana, Kanaanaca i drugih naroda Bliskog istoka. Postojala je, naime, nada da će se pomoću sličnih dokumenata osvetliti i bliže odrediti, možda čak i rekonstruisati istorija različitih grupa Jevreja, od naseljavanja Jakova u Egiptu (XVIII—XVII vek) do zbivanja čiji odjek nalazimo u predanju Egzodusa i prodora u Kanaan, a te događaje neki autori smeštaju u XII vek.34 Vanbiblijski dokumenti su sigurno doprineli da se, bar delimično, Egzodus i osvajanje Kanaana postave u istorijski kontekst. Za izlazak iz Egipta, na primer, predloženi su sasvim precizni datumi, na osnovu obaveštenja koja se tiču vojne i političke situacije nekih faraona koji su pripadali XIX dinastiji; na osnovu rezultata iskopavanja, a pre svega na osnovu datuma uništenja nekih kanaanskih gradova, utvrđene su etape prodora u Kanaan. Međutim, jedan broj tih korelacija i hronološkib odrednica je još sporan. Mi nećemo zauzimati stav u ovoj raspravi u којој je vrlo malo međusobno saglasnih stručniaka. Dovoljno je napomenuti da se, kao što smo to i očekivali, nije usoelo s utvrđivanjeta istoričnosti nekih zbivanja koja su od prvorazrednog značaia za religiju Izrailja. Što, opet, ni u kom slučaju ne dokazuje niihovu neistoričnost. Istorijski događaii i ličnosti u tolikoj su meri bili oblikovani prema
315 Rad na »demitizaciji« je bio relativno jednostavan (u stvari, »čuda« kao što su deset pošasti ili prolazak kroz Crveno more, ne mogu se smatrati za »istorijske« događaje). Nasuprot tome, mnogo se delikatnije pokazalo tumačenje ο eventualnoj istoričnosti biblijskih tekstova. Analizom je razdvoj«no nekoliko redakcija koje su načinjene u različito doba i iz različitih teoloških perspektiva. Pored toga, utvrđene su pozajmice iz više književnih rodova. Prividna istoričnost neke epizode postaje sumnjiva kada se otkriie da je redaktor koristio kliše nekog određenog književnog roda (sage, noveie, poslovice, itd.).

paradigmatskim kategorijama da u najvećem broju slučaieva više nije moguće dosegnuti njihovu izvornu »realnost«. Nema razloga za sumnju u »realnost« osobe poznate pod imenom Mojsiie, ali nam izmiču njegova biografija i osobene crte ηjegove ličnosti. Već zbog same činjenice da je Moisiie postao harizmatska i mitska figura, njegov život koii započinie čudnovatim spasenjem u korpi od papirusa koja je bila ostavljena u trsci Nila, sledi model tolikih drugih »junaka« (Tezeja, Perseja, Sargona iz Agade, Romula, Kira, itd.). Ime Mojsije je egipatsko, kao i imena drusih članova njegove porodice. Ono sadrži element msy, »rođeni, sin«, što se može uporediti sa Ahmoses (Ahmozes) ili Ramzes (Ra-messes, »Raov sin«). Ime jednog od Levijevih sinova, Merarije, jeste egipatsko Мггу, »Voljeni«; Pinhas, Aaronov unuk, jeste P'-nhsy, »crnac«. Nije isključeno da je mladi Mojsije znao za Ehnatonovu »reformu« (oko 1375—1350), koji je kult Amona zamenio solarnim »monoteizmom« Atona. Uočena25 je i analogija između dve religije: Aton je, takođe, proglašen za »jedinog Boga«; kao Jehova, i on je bog »koji je stvorio sve što postoji«; najzad, značaj koji Ehnatonova »reforma« pridaje »Nauku« može se porediti sa ulogom Tore u jehovizmu. S druge strane, Mojsija nije moglo da privuče ramzesko društvo u kojem je bio odgajen, dve generacije posle ugušenja Ehnatonove »reforme«. Kosmopolitizam, religiozni sinkretizam (pogotovu između egipatskih i kanaanskih kultova), neke orgijastičke prakse (prostitucija oba pola), »kult« životinja, predstavljaju previše strahota za nekoga ko je odgajen u »religiji Otaca«. Sam izlazak iz Egipta po svoj prilici odražava neki istorijski događaj. Ipak, nije reč ο egzodusu čitavog naroda, nego samo ο jednoj grupi, i to upravo onoj koju je predvodio Mojsije. Druge grupe su već bile otpočele svoje manje-više miroljubive prodore u Kanaan. Sva izrailjska plemena su tek naknadno prihvatila egzodus kao epizodu svoje svete istorije. Za naš posao je značajno to što je izlazak iz Egipta doveden u vezu s proslavljanjem Pashe. Drugim rečima, jedno drevno žrtvovanje, svojstveno pastirima nomadima, a koje su milenijumima upražnjavali preci Izrailjaca, bilo је revalorizovano i integrisano u »svetu istoriju« jehovizma. Obred povezan s kosmičkom religioznošću (pastirski praznik proleća), bio je protumačen kao sećanje na neki istorijski događaj. Preobražaj religioznih struktura kosmičkog tipa u zbivanja iz svete istorije jeste karakteristika jehovističkog monoteizma, koji će preuzeti i nastaviti hrišćanstvo.

59. »Ja sam onaj koji jest« Napasajući ovce svoga tasta Jotora, madiianskog sveštenika, Mojsije preko pustinje dolazi na »goru Božiju«, Horiv. Tu vidi »plamen ognjeni iz kupine« i čuje da ga pozivaju po imenu. Nekoliko časaka kasnije, Bog mu se otkriva kao »Bog oca tvojega, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev« (Izlazak, 3 : 6). Međutim, Mojsije predoseća da se našao pred nepoznatim vidom božanstva, štaviše, pred novim bogom. On prihvata naredbu da ode i potraži decu Izrailja i da im kaže: »Bog otaca vaših posla
25 Vid. na primer, Albright, From the Stone Age to Christianity, str. 218 i dalje, 269 i dalje; The Biblical Period from Abraham to Ezra, str. 15 i dalje. Za druge autore, međutim, ove analogije nisu uverljive; up. Ringgren, nav. delo, str. 51; Fohrer, nav. delo, str. 79.

rne k varna« — ali se pita — »ako mi reku: kako mu je ime? šta ću im kazati?« (3 : 13). Tada mu Bog kaže: »Ja sam onaj što jest« ('ehyeh 'dšer 'ehyeh). Bog takođe uči Mojsija da se deci Izrailja obrati ovim rečima: »Koji jest, on me posla k vama...« (3 : 14). Veoma se mnogo raspravljalo ο ovom imenu.126 Odgovor Boga je veoma zagonetan: on nagoveštava svoj oblik postojanja, ne otkrivajući svoju osobu. Sve što bi se moglo reći jeste kako božansko ime nagoveštava, da upotrebimo jedan savremeni izraz, totalitet bića i postojanja. Međutim, Jehova izjavljuje da je on

traži se bespogovorna vernost. Ali. tekst ne može poticati iz Mojsijevog doba. U nastavku procesa izjednačavanja boga otaca sa Elom. ni Jehova nije vezan za neko određeno mesto. odomaćene u paganskim kultovima. Jehovin ratnički karakter predstavlja produžetak uloge boga otaca. U stvari. 317 Korišćen је prevod Biblije Krš. Značenje druge zapovesti: »Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike. U pobedničkoj pesmi koju peva posle prolaska kroz more. radost i tugu. prev. Jehova je vlastito ime. 20 : 5). Ideja koja stoji iza ove zapovesti verovatno podrazumeva zabranu da se Jehova predstavlja nekim kultnim predmetom. Postojanje drugih bogova se ne poriče. Možemo li videti ioš jednu antropomorfnu crtu u činjenici da on od svojih vernika zahteva bespogovornu 316 De Vaux. poput većine drugih božanstava: on nema porodicu. Izl. ili u kosmičkom obliku. Znamo da su slike. 34 : 10—27). koji je izvorno bio grub i žestok bog.. Bog koji revnosno radi i ljubi (prim. Suština otkrovenja sadržana je u deset božjih zapovesti (Izl 20 : 3—17. Odnosi između božanstva i njegovih vernika su izmenjeni: više se ne govori ο »bogu otaca«. Dok je bog otaca bezimen. jer je Jehova »Bog ljubomoran«318 (Izl. Ali on pribegava i kosmičkim epifanijama. ali najznačajnije zapovesti sigurno odražavaju duh izvornog jehovizma. 29 Up. preostalom čovečanstvu očitovao se preko svojih dela. nego ο »Jehovinom narodu«. 78 i dalje. i klanjaše se bogovima njihovijem« (Brojevi. Jehova pokazuje specifično Ijudske kvalitete i mane: samilost i gnev. 15 : 11). U svom sadašnjem obliku. Borba protiv lažnih bogova počinje odmah po izlasku iz pustinje u Baal Peoru. Jehova sam za sebe kaže da je .). postaje jasnija: Jehova potomke Rodozačetnika naziva »svojim narodom«. Jehovin antropomorfizam ima dva vida. str. up. de Vo (Vaux). isto.. izazvavši time Jehovinu srdžbu. Kao što nije imao »ime«. bile samo stajalište božanstva. razlike su značajne. Jehova ne treba da ima ni »sliku«. pokazuje da tu nije reč ο monoteizmu u strogom značeniu izraza. njegova »lična svojina«. . Jehova ne odražava Ijudsku situaciju. Predstava ο božanskom izabraništvu koje је izloženo kroz obećanja data Avramu (Post. nav. Bog je dopuštao da ga neki povlašćeni neposredno vide.. prevodu Velfegor (vrim. delo. Gospode?« (prim. praštanje i osvetu. osim toga. s njim je takođe bio poistovećen i Jehova..bog Avrama i drugih Rodozačetnika i taj njegov identitet danas prihvataju svi koji primaju avramovsko nasleđe. »I narod jedaše. Kao što je već primećeno. Tu nije reč ο nekoj zabrani kulta idola. (Ipak.). i ne pristaje da bude izvrgnut ruglu kao neki stanovnici Olimpa.nomadski ideal' Propovednika« . koje ističe njegovu tajanstvenost i njegovu transcendentnost.316 S druge strane. moguće je pokazati određeni kontinuitet između boga otaca i boga koji se otkriva Mojsiju. 318 Korišćen je prevod Biblije Krš. sad. Ta borba koja je otpočela u Baal Peoru. 12 : 1—3). ima samo nebeski dvor. Jehova je sam. Daničić prevodi »Bog revnitelj«. Jehova je iskliučivo poiman kao antropomorfan. Daničićev prevod je mnogo slobodniji: »Ko je kao ti među silnima. str. on uspostavlja poseban odnos s Mojsijem kao poglavarem grupe. »Nemoj imati drugih bogova uza me«. Povratak čistom jehovizmu biće prikazan kao povratak situaciji pustinje: to će biti . oni su. kako to kaže R.Bog milostiv.a7 Isto kao i bog otaca. »Ali izgleda da bi bilo netačno reći da je Е1 dao svoju blagost i samilost Jehovi. Mojsije kliče: »Tko je kao ti. on ne pokazuje slabosti i mane homerskih bogova. 428.« ne može se lako dokučiti. Jahve među bogovima«317 (Izl.29 S druge strane. S jedne strane. sad. za Izrailj traje još uvek. 429. On je od Ela preuzeo kosmičku strukturu kao i naziv Kralja. »najpre imamo činjenicu da se jehovizam rodio u pastirskoj sredini i da se razvijao u pustinji. prvorazrednog zaštitnika svojih vernika. Fohrer.). 25 : 2 i dalje). Izl34: 6. U verovatno starom tekstu. prev. jer je čitav svet njegova tvorevina. Za razliku od drugih božanstava Bliskog istoka koja su se očitavala istovremeno u liudskom i životinjskom. str. žalostiv'«. Ali. 319 υ Dan. naime. »Jehovizam je takode iz Elove religije preuzeo ideju ο božanskom dvoru koji su obrazovali bene 'dlohim«. Prva od deset zapovesti.319 Tu su kćeri moavske pozvale Izrailjce da prinesu žrtve moavskim bogovima. prev.

Kovčeg simbolizuje to nevidljivo prisustvo. 22— 26.). Otkrovenje čiji 'je Mojsije bio posrednik. Prema tradiciji. šator verovatno. Mojsije je govorio. Law and Covenant гп Israel and the Ancient East (1955). Mojsije se ponovo susreo s Jehovom i dobio »dvije ploče svjedočanstva. neke od ovih negativnih crta će. I ta smrt odgovara legendarnoj i paradigmatičnoj Mojsijevoj ličnosti. Mendelhol (Mendelhall) je zapazio31 da stilski oblik Zavetne knjige podseća na sporazume hititskih vladara iz drugog milenijuma. 28 : 8—38) do pojedinosti opisuje svetilište u pustinji: ono se sastoji od Šatora sastanka u kojem se čuva Kovčeg svedočanstva ili Zavetni kovčeg. mada stvarne. ploče kamene pisane prstom Božjim« (31 : 19. Posle zauzimanja Kanaana. 31 C. u Sinajskoj pustinji. potvrđeno postojanje kultnih šatora ili nosiljki u kojima su nošeni idoli od kamena. kao i kod Arapa. ispod Jerihona. istovremeno ga je pretvorilo u ekstatičnog propovednika — proroka i u . Netrpeljivost i fantazam ko. s njihovim vazalima iz Male Azije. Knjiga izlaska (26. str. kovčeg od drveta u kojem su se — prema jednom kasnijem periodu — nalazile Ploče Zakona Zakoni Ponovljeni. Mojsije je umro u moavskim stepama. Dizao se dirn kao dim iz peći. Jehova mu je pokazao Kanaansku zemlju: »Pokazah ti je da je vidiš očima svojima. Šivu na primer. još impresivnijem izvršavanju božanstva kao nečeg što se potpuno razlikuje od svoje tvorevine. 34 :4. Jehovina žestina takođe ističe antropomorfne okvire. teofanija se zbila tri meseca posle izlaska iz Egipta.ii karakterišu propovednike i misionare tri monoteističke religije. Brojevi 27 : 12—14). ali je _ * Prenesen je doslovniji prevod Biblije Krš. diktirajući Zavetnu knjigu koja otpočinje s deset zapovesti a sadrži i određeni broj propisa u vezi s kultom (ЈтХ.28). Sve što se može reći ο osobi poznatoj pod tim imenom. 107 i dalje. kao nečeg što je »primerno drugo« \_ganz andere Rudolfa Ota (Rudolph Otto)]. Naporedo postojanje protivurečnih »atributa«. (prim. S tog stanovišta. prihvatio Allbright. Nasuprot tome. 19 : 18—19). pored ostalih. 30 Nepotrebno je istaći da su svi ovi tekstovi redigovani ili objavljeni kasnije. Hipotezu je. ne moraju biti i odlučujuće. Jehova je vodio svoj narod. Ne zna se ništa pouzdano ο kultu koji su Izrailici slavili tokom četrdeset godina provedenih u pustinji. postupaka. Ali tu postoji značajna razlika: ova indijska božanstva postavljaju se iznad morala. poput istočnjačkih despota? Tu je više reč ο neljudskoj želji za apsolutnim savršenstvom i čistotom. još i otvrdnuti. jeste da su je obeležili dramatični.). Yahveh and the Goods of Canaan. prekrivao kovčeg. Ali »negativne crte« pripadaju Jehovinoj izvornoj strukturi.pokornost. Sasvim je verovatno da to predanje odražava stvarno stanje. sad. drugu verziju. 20 : 2—17. Prema biblijskoj priči. Jehova najveći značaj pridaje etičkim principima i moralnoj praksi: na to se odnosi barem pet od deset zapovesti. nerazumnost nekih njegovih dela. U stvari. Jehova liči na neka hinduistička božanstva. Sve se brdo silno treslo.30 Kasnije.* Jehova se tada pojavljuje pred Izrailjcima koji su ostali u podnožju brda i zaključuje sa njima novi savez. Kod Arapa je. pre islama. Mendenhall. Kao bog otaca nekada. »Brdo Sinaj zavilo se u dim jer je Jahve u obliku ognja sišao na nj. ali u nju nećeš ući« (Zakoni ponovljeni. ili na Kali-Durgu. a Bog mu grmljavinom odgovarao« (Izl. Ali podudarnosti ta dva obrasca. itd. a kako njihov način postojanja predstavlja model za uzor. ali nemoguće je doznati šta je on sadržavao. višestruki susreti sa Jehovom. 34 : 1. njihovi vernici ih podražavaju bez oklevanja. prev. E. Zvuk trube bivao sve jači. izvesno. reč je ο novom. Tekstovi ne pominju kovčeg i šator zajedno. up. up. Niesov »bes« je ponekad toliko nerazuman da bi se moglo govoriti ο Jehovinom »demonizmu«. imaju uzor i opravdanje u Jehovinom primeru. sve to deli Jehovu od bilo kakvog »ideala savršenstva« prema ljudskim merilima. 10 : 1—5.

oblaci kapahu vodom« Knjiga ο sudijama. značajne posledice imala je pre svega konfrontacija s kanaanskom religijom. delo. potiče od korena koji znači »sveti«. Rowley.. 56. Ukratko. Ringgren. u prvom redu stručnjak za plodnost. koji beži posle poraza. Najjednostavniji oblik žrtvovania sastojao se iz prinošenja darova ili levanica u ulju i vodi na nekom posvećenom mestu. Tek kasnije je njegov kult omrznut i pretvoren u primerni dokaz otpadništva. Od tog vremena Izrailjci počinju da upražnjavaju žrtvu paljenicu ('olah). Osim toga. zavetovani su Jehovi. stvorena između Jehove i Baala. 60. štaviše. U stvari. von Rad. jer ih dadoh tebi u ruke« (Knjiga Isusa Navina 10 : 8). 6 : 32). 56 i nap. str. Na osnovu toga može se pretpostaviti da je reč baal. W. str. delo. 66—67. Aspects of Syncretism in Israelite Religion. 4 : 17 i dalje). Rowley. Jehova se pokazuje snažniji od kanaanskih bogova. U nastavku povezivanja Jehove i Ela. videti G. str.33 Kasnije. 320 G. 10:11). ali A. Isusa Navina. isto kao i jedan broj kanaanskih svetilišta. koji je uspeo da grupu klanova preobrazi u jezgro nacije. Imena-složenice sa baal susreću se i u porodicama koje su poznate po jehovističkoj veri. i nebesa kapahu. Ringram je smatrao da je to tipično izrailjska pojava. Jer Jehova se neposredno umešao u bitku. 105. Izrailjevog naroda. Ali. Smatralo se da su prinesene žrtve hrana za božanstvo (Sudije.»čarobnjaka«.321 Više iznenađuje pometnja koja je.) zemlja se tresijaše. bila shvaćena i kao epitet Jehove. prejehovistička svetilišta koja su pripadala Elovom kultu. Zakon gostoljubivosti. 58 i dalje. str. kanaanskog* kralja. nav. nav. u vreme Sudija. kada je Saul proglašen za kralja.. Jailja izdajnički gazi: ona poziva u svoj šator kanaanskog poglavara Sisaru. Lods i Olbrajt navode druge primere. Najpre se zapaža otpor prema vrednostima koje je veličalo svako pastirsko društvo. oni preuzimaju i određeni broj kanaanskih običaja u vezi sa zemljoradnjom. Sada se upražnjavaju kultovi u hramovima i u svetim gradovima. str. Ο sinkretizmu kultova. ili da je pored Jehove bio obožavan i Baal. jehovizam se razvija i menja. sažeo Ringgren. Plen je bio »zabranjen«.322 Na početku. Kanaanski žrtveni sistem je najvećim delom bio usvojen. nepovrediv među nomadima. Slavni Gedeon nosi takođe i ime Jeroval (Yerubbaal). 11 i dalje. sve je bilo uništavano. ta konfrontacija se produžila sve do VII veka pre Hr. Ali. 111—113. On uverava Isusa Navina: »Ne boj ih se. Rat koji je vođen u njegovo ime je sveti rat320 ljudi su posvećeni (qiddeš. pogotovu posle nekih sjajnih pobeda. Prenosivo svetilište iz Mojsijevog vremena postaje zastarelo. Jehova baca sa neba »kamenje gadno« koje će ubiti na hiljade neprijatelja (Knjiga. u vreme kraljevstva. Der heilige Krieg im alten Israel (1951). . do ~ 1020. Baal je morao biti prihvaćen kao »bog rodnog tla«. Worship in ancient Israel. 322 Up. prilagođavajući se novom načinu života. delo. nav. kao što se i moglo očekivati. »Gospođar«. prinošeno Jehovi na žrtvu paljenicu. up. Religija и vreme Sudija: prva faza sinkretizma Prihvaćeno je da se epohom Sudija naziva period koji se proteže između ~ 1200. 7. koju oni tumače kao žrtvu prinesenu Jehovi. nav. bio je uzor levitskih sveštenika i harizmatski poglavar bcz premca. popis tih svetilišta ikod Fohrera. Posle pobede protiv Javina. Fohrer. str. i to ne samo kod Semita. 5 : 4 i dalje). proces asimilacije se pojačava i tada se već govori ο svetoj prostituciji oba pola. Devora i Varak opevaju božanski gnev: »Gospode! kad si slazio sa Sira (. Izraz »zabranjen«. odnosno. 321 Vid. Sudije su bili vojni poglavari. savetnici i sudski činovnici. herem. »posvetiti«) i moraju da poštuju obrednu čistotu. i ubija ga na spavanju (Sndije. 6 : 19). str. kada je Mojsijeva grupa pod vođstvom Isusa Navina prodrla u Kanaan. delo. »Baalova borba« (Sudije. Ahlstrom. a takode i neke orgijastičke odredbe. Upravo tokom ovog perioda i druga plemena prihvataju jehovizam.

Haldar. Druga knjiga ο carevima.Svetilišta su bila građena prema kanaanskim uzorcima. jehovizam koji su oni obznanjivali već je bio usvojio najkreativnije elemente kanaanske religije i kulture. Ovi apilum i muhhum isto su što i nabiim. Sastojala su se od jednog žrtvenika. Za ovu priliku dodaćemo jedino da izrailjsko ekstatičko proroštvo svoje korene vuče iz kanaanske religije. Pri tome. ili muhhum i muhhutum. 29 i dalje. VIII POGLAVLIE RELIGIJA INDOEVROPLJANA VEDSKI BOGOVI 61. govore ο apilum (»onaj što odgovara«). str. ali. Službenici kulta su okupljeni oko svetilišta koje treba i da čuvaju. 18 : 19 i dalje. sveti gradovi i svetilišta. koji navodi druge primere iz Vavilona i Asirije. 91 i dalje. i Fohrer. 85 i dalje. »The Role played by Inspired Persons among the Israelites and the Arabs«. koji je istovremeno dubok i raznolik. str.324 U stvari. 22—24): on vidi Jehovu bilo da sanja ili da je budan. reč ο sveštenicima i levitima: oni prinose žrtve i ispituju Jehovinu volju pomoću čini i ephoda. od Kanaanaca se preuzimaju obredni sistem. koji će se ubrzo suprotstaviti svešteničkoj vrhovnoj vlasti i sinkretizmu sa kultovima plodnosti. izuzev Egipta. J. tekstovi iz XVIII veka. str. Protoistorija Indoevropljana 323 J. na prvom mestu. tome ćemo se vratiti kasnije (§ 116). Pedersen. Najslavniji primer je Valamov (Zakoni. ljudima ili ženama koji od bogova primaju proročanstva u snu ili u vizijama. najzad. i pehara za levanice. i sami proroci. oni pretežno koriste kratke rečenice i svoje poruke šalju carevima. 324 Up. Α Mari. Prva knjiga ο carevima. Potvrđeno je da takav tip ekstatičara postoji i u drugim nomadskim društvima (na primer. istih onih kojih su se proroci tako žestoko gnušali. . Kao i proroci Izrailja. kult Baala je obuhvatao i nabiim (up. Sumeri su znali za »čoveka koji dospeva do Neba« što je odrednica koja ukazuje na ekstatično putovanje koje se može uporediti sa putovanjem šamana. poput proroka (nabiim). oni su bili u pravu. prema kanaanskim uzorima se organizuje i sveštenička klasa. Ргорћесу in Ancient Israel. proroci su zahtevali najčistiji jehovizam.325 Već u prvim vekovima osvajanja i naseliavanja primećuje se kanaanski uticaj. Tu je. S jednog stanovišta. Ali tu je reč ο jednom tipu ekstatičkog iskustva koje je. on Izrailjce mora da vidi da bi mogao da ih prokune. čak i kada je reč ο lošim vestima ili kritikama protiv nekih dela samih vladara. Pored sveštenika i levita susreću se i vrači ili vidovnjaci (ro'eh). 86 i dalje. takođe su proizvod kanaanskog uticaja. ali smo ο njihovim nadležnostima loše obavešteni. Među obrednim predmetima najznačajniji su bili: teraphim (slike ili maske) i ephodes (isprva je to bila odežda koja se postavljala preko slike). massebah (uspravno postavljenog kamenja). bilo prilično rašireno na starom Bliskom istoku. Lindblom. kahin kod Arapa). 225 i dalje.323 Mnogo je značajnija bila uloga »proroka« (nabi). 325 Up. Lindblom. asherah (drvenih stubova koji su simbolizovali kanaansku boginju istog imena). U stvari. Association of Cult Prophets among the Ancient Semites. str. Vidovnjaci nisu bili vezani za svetilišta. s bibliografijom. 10 : 19).

Prema Mariji Gimbutas. mermera ili alabastera koji prikazuju boginju koja sedi. Ne znamo ni za jedan drugi sličan primer jezičke i kulturne ekspanzije. italske i keltske. grčke i slovenske). već je bila okončana ili je daleko uznapredovala indoevropeizacija Indije. i ~ 1900. koje je snažno reorganizovano s obzirom na ratove i osvajanja — ohrabrio i olakšao pojavljivanje osobenih religioznih vrednosti. Grčka sa ostrvima bila je indoevropeizirana. Oko ~4000—3500. pokoravanje i asimilacija stanovništva — okončan je tek u XIX veku naše еге.Najezda Indoevropljana u istoriju označena je strašnim razaranjima. Ta prvobitna postojbina je tražena u severnoj i srednjoj Evropi. ruskim stepama. S druge strane. severne i zapadne Evrope — od Visle do Baltičkog mora i do Atlantika. medved. Ovaj karakteristični proces — seoba. između Karpata i Kavkaza. gajili stoku (ali isto tako svinje i. godine opaža se njeno širenje na zapad do Tise. osa. Apeninskog i Balkanskog poluostrva i karpatsko-podunavskih oblasti. Bejče-sultan. rečni losos. Što se tiče našeg zadatka. Između ~2300. narodi koji su uobličili i prenosili kulturu tumula mogu biti samo protoindoevropljani. Postojanje ariofonskih elemenata potvrđeno je i kod drugih četa osvajača. podjednako je sigurno da su na ovu kulturu tokom perioda njenog nastajanja uticale razvijenije civilizacije Bliskog istoka. tumuli (kurgan) su bili namenjeni isključivo za posmrtne ostatke poglavara. a u poslednjim fazama njenog širenja Indoevropljani. Maloj Aziji. Iako se nisu odricali zemljoradničkih proizvoda. Nekoliko vekova kasnije. hrast i vrba) ukazuju na umerenu zonu. u III milenijumu oni stižu do severa Evrope. Naučnici su se već više od jednog veka trudili da identifikuju prvobitnu postojbinu Indoevropljana. Iranci su se učvrstili u Persiji. kao i srednje. možda čak i u mezolit. Zajednički vokabular pokazuje da su se Indoevropljani bavili zemljoradnjom. to su karakteristične crte indoevropskih društava. patrijarhalna struktura porodice. spaljeni su i opustošeni brojni gradovi. i da su znali za divlje i pripitomljene konje. Luvijci i Mitanci. sigurno je da poreklo indoevropske kulture zadire u neolit. pojavljuju se kipovi izrađeni od gline. i produžilo se tokom dva milenijuma. Oko ~1200. Токолт sledećeg milenijuma predstavnici kulture knrgan prodiru u srednju Evropu. Kontrast između tumula (grobova izgrađenih u obliku kuće i bogato ukrašenih) i mnogo siromašnijih grobnica. ovce). srednjoj Aziji. ukazuje na vrlo radikalno društveno raslojavanje. Mesopotamiji. Korišćenje bojnih kola i metala327 bilo je preuzeto iz jedne anadolijske kulture (Kuro-Araksas kultura). Po svoj prilici. ilirske i tračke. verovatno. 327 Izrazi za »bakar« i »sekira« su sumerski: preuzeti su pre razdvajanja evropskih lingvističkih grupa (germanske. Tarsus i nekih tri stoline gradova i naselja u Anadoliji. pčela) i drveće (breza. u Transkavkazje i u Anadoliju. na Balkansko poluostrvo. U IV milenijumu. da odgonetnu njihovu protoistoriju i da osvetle faze njihovih seoba. preuzeti od naroda balkanskomediteranske oblasti. sklonost ka pljački i vojnička organizacija radi osvajanja.326 Severno od Crnog mora razvila se između V i III milenijuma takozvana kultura tumula (kurgan). u egejske oblasti (Grčka i obala Anadolije) i do istočnog Mediterana. indoevropski narodi su pre svega razvili pastirsku ekonomiju. Očigledno je da tvorevine zemljoradničkih društava ne odgovaraju u celini religioznim težnjama pastirskog društva. 326 Zajednički vokabular za neke životinje (vuk. Anadoliji. Širenje indoevropskih naroda je počelo nekoliko vekova ranije. S druge strane. i na sever Irana (oko ~3500—3000). patka. Kako god bilo. godine u Grčkoj. itd. važno je da jasno odredimo u kojoj je meri ovaj oblik egzistencije — pastirsko nomadstvo. Danas svi složno smeštaju postojbinu Indoevropljana u oblasti severno od Crnog mora. bukva. . Pastirsko nomadstvo. Arijci su prodrli u dolinu Inda i Ganga. Dokumenti pominju etničke grupe koje su se zvale Hititi. tako su stradali Troja oko ~2300. osvajanje novih oblasti.

litv.). u starijoj terminologiji kulta. koji je divinizovan u litvanskom Vejopatisu. Pokazalo se da je ideja ο bogu povezana sa svetošću neba. duša. Thorr.8 Nalazimo. solnce. naročito posle dodira sa religijama Bliskog istoka. omogućavalo da periodično obnove svet (obrednom borbom između dve grupe učesnika u obredu. tokom svojih seoba i osvajanja. itd. theos. prev. kult vatre je karakteristični element indoevropskih religija. vedsko Surija. staroslovenslco dnh. vatra nazivala *agm a ne atar: v. i naše oganj! — prim. dwesiu. ime značajnog vedskog boga Agnija nalazi se u latinskom ignis. sanskr. smele teološke i filozofske razrade. Raspolagali su shvatanjima i obredima koji su im omogućavali da posvete prostor i da »kosmizuju« oblasti u kojima se nastanjuju (ovaj mitsko-obredni scenario je potvrđen u staroj Indiji. što sve znači sunce). starogerm. tračko-frigijskog Zevsa-Paposa. div. tivar). Smatralo se da bogovi prisustvuju svečanostima i pred njima su bile spaljivane žrtve. kelt. Oni su prinosili žrtve i poznavali magijsko-religioznu vrednost reči i pesme (*KAN). prepoznat je u rečima koje znače »bog« (lat. »nebo«. uopštene ali dragocene indikacije koje nam daje religiozni vokabular.330 Što se tiče Zemlje (*GH'EM). s idejom vrhovne vlasti i tvoraštva u njenom neposrednom značenju — kosmogonije i očinstva. Indoevropljani nisu podizali svetilišta: vrlo je verovatno da se kult proslavljao u 328 Grčka imenica theos se ne upisuje u isti niz. »Gospodaru Vetra«. Ali u poslednja dva slučaja. u istoriji religija to je prilično česta pojava. ime božanstva vatre je Atar: ali ima pokazatelja da se. i u imenima glavnih bogova — Dijausa. pa bi se moglo reći da je bog sunca bio poslednja kosmička teofanija koja će nastati рге sirenja judeohrišćanskog monoteizma. starogerm. Možemo dakle pretpostaviti da se »bog«. (Up. drugi jedan kosmički element. Prvi panteon i zajednički religiozni vokabular Neke strukture zajedničke indoevropske religije mogu se rekonstruisati. Indoevropljani su neprekidno pokoravali stalno naseljene zemljoradničke narode i stapali se sa njima.329 Možemo pretpostaviti da je bog sunca zadržao vrlo uticajno mesto još od protoistorije (up.328Pošto su nebeske i atmosferske hijerofanije imale značajnu ulogu. odnosno sa svetlom i »transcendentalnošću« (visinom). naročito iranski Vaju. Indoevropljani su u svojoj istoriji prilično rano bili primorani da upoznaju duhovne tenzije izazvane simbiozom raznorodnih. ilirskog Dajipaturesa. dieva. ne iznenađuje ni to što je izvestan broj bogova bio označen imenom grmljavine: nem. staroslovenskom ogni. Donar. Drugim rečima. pokazuju karakteristike bogova vrhovnih vladara. Stig Wikander. (Bog) Neba je u prvom redu Otac: up. pre svega. Der arische Mannerbund. diewas. 77 i dalje. indijskog Dijauspitara. nebeskog porekla. međutim. latinskog Jupitera. baltički Perkunas. Bog neba — najviši bog budući da je tvorac sveta i vladar univerzuma — verovatno je već u indoevropsko doba ustupio mesto bogovima oluje. Isto tako. 330 Pored toga. sauil. u Rimu i kod Kelta). 329 U Iranu. Već na početku izučavanja indoevropski (ubuduće skraćenica: ie) koren deiwos. staroslovenski Perun. pa i protivurečnih religioznih orijentacija. Postoje. »disati«. Taranis (Tanaros). a tragovi tog obreda su se zadržali u Indiji i u Iranu). str. što im je. ali religiozna predstava ο Zemlji-Majci kod Indoevropljana se javlja mnogo kasnije i susreće se samo u jednoj ograničenoj oblasti. litvanskom ugnis. 62. Uopšte. i u iranskom i indijskom Vajauu. smatralo se da je vatra. litv. reč je samo ο kosmičkim epifanijama: one. Vetar. skitskog Zevska-Papajosa. Indoevropljani su razvili osobenu mitologiju i teologiju. grčkog Zevsa Petera.nigde ne postoji pastirsko društvo koje je notpuno nezavisno od zemljoradničke ekonomije i religije. razvija polazeći od ideje ο divinizaciji umrlih. Zevsa i Jupitera. Staviše. grčko Helios. osim toga. deus. smatralo se da je ona životvorna energija koja je suprotstavljena Nebu. Ona potiče od korena koji označava »dušu«. i prošireno. u vreme grčko-istočnog sinkretizma. staroslov. up. iran. izazvana munjom. svetost koju predstavlja Sunce dopuštala je. »duh umrlog«. Ali solarni bogovi su kod različitih indoevropskih naroda imali dosta promenljivu istoriju. .

svečanim verbalnim obavezama (lat. . II. 179. Le vocabulaire des institution indo-europeennes. Preuveličavanja i greške »uporedne mitologije«. daleko mlađa sa stanovišta hronologije. Indoiranaca. isto. ne treba zaboraviti da se nijedna religiozna tradicija ne produžava beskonačno bez promena. ti su fragmenti različite starosti a do nas su dospeli preko raznovrsnih dokumenata nejednake vrednosti: himni. obrednih tekstova. istoriografija. sacer/sanctus. dok su predanja koja su sačuvali Tit Livije. epske poezije. izd. lat.333 Ukratko. veličanstvenim svečanim gozbama (lat. ne može biti mlađi od II milenijuma stare ere. 332 Izvorna hititsko-slovensko-baltičko-armenska (-germanska?) dijalekatska grupa potvrđuje oblike koji su vidljivi u hititskom maltai-. Naravno. . koji je verovatno započeo još u protoistoriji.332 Što se tiče »molitve«. takođe got. Benveniste. »moliti«. Što se tiče religije. grč. a često i unutar svakoga od njih. različiti indoevropski narodi pokazuju težnju da neprekidno reinterpretiraju sopstvene religiozne tradicije.«331 Tako. daps). Itala) razdvajali od poslednjih (Germani. Ipak. hieros/hagios. kao što je i trebalo očekivati imajući u vidu brojne vekove koji su prve seobe Indoevropljana (Hitita. Kada se ova predanja u svim tačkama 331 E. Vokabular odražava taj proces diferencijacije i unošenja novina. želeti«. »Indoevropljani nisu imali poseban izraz da je označe. hails weih). latinskom i grčkom na raspolaganju su nam po dva termina: av. do kojih dovode bilo nove duhovne tvorevine. lustro)«. Balto-Sloveni). S druge strane. odnosno zabrana korišćenja pisma prilikom susreta sa civilizacijama Bliskog istoka. 131—146. teoloških komentara. Evo još jednog bitnog obeležja: usmeno prenošenje predanja. vodi do pretpostavke da je u preistoriji svaki ројаш imao dva lica: pozitivno. str. thiio). prema Benvenistu. na iranskom. spendo). dok iranski. poznijih predanja koja su zabeležili hrišćanski autori posle pokrštavanja naroda srednje i severne Evrope. . obredu svetlosti (lat. svi su ti dokumenti dragoceni. eiikhomai). jer čuvaju ili odražavaju (makar i iskrivljen) određeni broj izvornih religioznih shvatanja.posvećenom ograđenom prostoru. pod vedrim nebom. ne treba da nas spreče u korišćenju tih materijala.. 1974).. nije postojao jedan opšti termin kojim bi se označavalo »žrtvovanje«. uoueo. bilo pozajmice. narodnih legendi. Ali drugu stranu odsustva takvog termina predstavlja to što »u raznim jezicima. Ali. terminologija je sačinjena tako da polazi od dva različita korena. juhoti. str. 245. »Izučavanje svakog utvrđenog para . Trodelna indoevropska ideologija Fragmenti različitih indoevropskih mitologija predstavljaju značajan izvor.οηο kojem je zabranjen dodir sa ljudima'.. Dovoljno je samo ne prevariti se u pogledu njihove dokumentarne vrednosti. 63. keltski i grčki prikazuju reči које su potekle od korena *ghwedh — »moliti. Taj se proces pojačao tokom seoba. postoji velika raznovrsnost oznaka koje odgovaraju raznim oblicima žrtvene delatnosti: levanicama (sanskr. od zajedničke protoistorije. onako kako je shvataju Maks Miler (Мах Mtiller) i njegovi epigoni. Grka. kao ni u teologijama i mitologijama istorijske epohe. grč. videti na kraju La religion rotnaine archaique (2. žorž Dimezil je u više navrata analizirao indoevropski vokabular svetog. kađenju (grč. str. Benveniste. Jedan mit čije je postojanje potvrđeno u Rigvedi. 265. simbioze ili eliminacije. Najznačajniji primer predstavlja to što na zajedničkom indoevropskom nema nekog posebnog termina koji bi označavao »sveto«. grč. irska epopeja ili Snori (Snorri) Sturluson. pošto tu sveprisutnu realnost nisu poimali kao izdvojenu instituciju«.οηο što je ispunjeno božanskim prisustvom' i negativno. zajedničko nasleđe se ne može uvek prepoznati u vokabularu. s druge strane. Tu s jedne strane treba voditi računa ο različitim kulturnim kontaktima koji su ostvareni tokom seoba. str. spenta/yaozdata (up. isto.

Empirijskoj. strašnom. sveštenika. Indra. kšatra (ksatra)] i bo airig. Podeli društva na tri klase — sveštenike. neposrednih potomaka Skita. rathae-štar). i Nuraa. sveštenom vidu — a Varuna je suveren u svom napadačkom.: flamen. Rimljani misle istorijski. Mars. . sličnu društvenu podelu možemo uočiti u mitskim. blagonaklonom. u Avesti se pravi razlika između sveštenika (athra. vojnika. a. slobodne ljude (airig). ratničkom vidu«. funkcija bogova i ratničke snage. ona u svim tačkama odgovara polaritetu Varuna—Mitra. to su strukture i ponašanja po kojima se razlikuju prva dva kralja Rima: Romul. Kvirin — na neki način predstavlja božanski. sveštenik samo jednog božanstva (prim. Rimljani misle nacionalno. pogotovu ako jedno takvo proveravanje nije izdvojeno nego se može uklopiti u sistem. bogovi Nasatja. pravnike). sa istim suprotnostima i istim naizmeničnostima: to je. teško je posumnjati u njihov zajednički indoevropski karakter. prev.). apsolutna. Za stare Indijce. vrhovni bog »u svom mudrom. koji osniva dva kulta strašnog Jupitera. opet se pojavljuju u sporazumu ko.334 s druge strane. a Indijci mitski. 5—6). političkoj. vojnu aristokratiju [flaith. Isti bogovi. mirnorri. i stočara zemljoradnika (vastryo. flamena. opozicija izmedu luperka — mladića koji su nagi trčali gradom i udarali prolaznike uzicom od kozje kože da bi ih oplodili — i izabranih sveštenika. tamnom. relativističkoj. Isto tako.fšuyant). zanesenom. vlasnike krava (bo). Prema Dimezilu. i najzad funkcija božanstava plodnosti i ekonomskog napretka. veoma istorizovanim predanjima ο osnivanju Rima: tu su kralj Romul koga štiti Jupiter. i ta se tradicija održala sve do XIX veka kod Oseta sa Kavkaza. i blizanci Nasatja (ili Ašvin). Zapravo. s druge strane. dosl. nebeski model rimskog društva. »vlast«. godine sa poglavarom paraindijaca (Mitani) iz srednje Azije: Mitra-(V)aruna [varijanta Uruvana]. navedeni istim redom. Kapitolska trijada — Jupiter. To je pokazao i žorž Dimezil (Georges Dumezil) nizom dela koja su iz osnova obnovila uporedno izučavanje indoevropskih mitologija i religija. Ova trodelna podela bogova i driištva najbolje se može shvatiti kod Indoiranaca. zaštitnika zajednice] i vajšija [vaišya). pobednik Tor. duhovna i mistična misao 334 Lat. pravnoj misli Rimljana. suprotstavlja se filozofska. kao i u Rimu. uređenom. Podelu prve funkcije u dva komplementarna dela ili tendencije — magijsku suverenost i pravnu suverenost — jasno prikazuje par Varuna i Mitra. Mitra је. Analizirajući dva vida božanske vrhovne vlasti kod Indijaca i kod Rimljana. s jedne strane. kšatrija [(ksatriya).van). Indara. Etrurac Lukumon. Dovolino je reći da su istraživanja tog francuskog naučnika osvetlila suštinsku strukturu indoevropskog društva i ideologije. svetlom. doista. u staroj Indiji. Ovde ih nećemo izlagati. 2orž Dimezil je umesno naglasio i razlike. Opozicija Romul— Numa opet u osnovi sadrži opoziciju luperki—flameni. jednako sanskr. prepoznaje se ista indoevropska struktura ali ta dva »ideološka polja« nisu homogena. ratnike i stočare-zemljoradnike — odgovara trofunkcionalna religiozna ideologija: funkcija magijske i pravne vrhovne vlasti. stručnjak za rat. Prema Herodotu (IV. Kelti su društvo delili na druide (sveštenike. i zaštitnik plodnosti Frej. učesnika u žrtvenim obredima]. koji osniva svetilište Fiđes Publica i ispoveda sasvim posebnu odanost prema ovoj boginji koja jamči dobru veru i potvrđuje zakletve.10 Isti diptih nalazi se upravo u Rimu. U vedskoj Indiji. s tom razlikom što u Iranu ova društvena podela nije očvrsla u kastinski sistem. Najzad. odgovaraju bogovi Varuna i Mitra. a Indijci kosmički. proizvođača]. dogmatska. Tacije i Sabinjani koji pribavljaju žene i bogatstvo. ratnika (boraca iz bornih kola.ji je hititski kralj zaključio oko 1380. društvenim klasama brahmana [(brahmanas). iranski Skiti su takođe znali za podelu na tri klase. analogno trojstvo dominira skandinavskom religiiom i mitologijom: vrhovni bog vladar Odin.slažu sa vedskim mitom.

koji je na različite načine upotpunjavan mnoštvom božanslcih oblika. odstranjivala ili korenito reinterpretirala podjednako uvažavana shvatanja kao što je. Kao što smo već primetili (§ 39). mirom. vrhovnom vladaru i Ocu. i u Grčkoj. koji ispovedaju kult falusa [šišna deva (sišna deva)]. međutim. moguće је da su osvajači naoali i uništili neke harapske gradove. U Kušulenu i Horaciju pobeda izaziva »bes« (furor. ideja i religioznih praksi. u mitovima ο Heraklu. Razvlašćenje Dijauspitera u korist Varune. Dredstava ο bogu neba. mi možemo dokučiti samo opštu strukturu indoevropske ideologije. biće prilike da procenimo njihov broj i značaj. kao da odražava ili se nadovezuje na jedan mnogo stariji proces. i plodnosti — što potvrđu. mada razvijena u doba zajed· ništva. Pandžab. gde svaki ubija po jedno troglavo čudovište. Osim toga. Koliko se ο tome može suditi. pogotovu korišćenja snage u borbama. dokumenti kojima raspolažemo predstavljaju osobene izraze različitih ariofonskih naroda kroz istoriju. obaveštava ο vrsti religioznog iskustva i spekulacije koji su bili osobeni za Indoevropljane. sapta sindhavah. .336 Vrlo je verovatno da se ove mitsko-obredne teme ne iscrpljuju u ratnoj mitologiji i tehnikama iz doba indoevropskog zajedništva. Osim toga.je trorunkcionalnu hipotezu. Dodajmo da je veoma značajna identifikacija jednog zajedničkog indoevropskog motiva u mitologiji ο Heraklu.Indijaca. u Indiji i u Irskoj. što je rezultat simbioze s egejskom kulturom. Oni su opisani kao ljudi crne puti. trodelna ideologija je predstavljala povezan ali elastičan sistem. Ima razloga verovanju da je trodelna ideologija. nužno zavisni od geografije. ο čemu nalazimo tragove u Rigvedi. Što se tiče druge funkcije. Kao što smo već rekli. str.335 Analogne razlike među »ideološkim poljima« nalazimo i kod drugih indoevropskih naroda. na primer. . »bez nosa«. najveća morfološka promena potvrđena je na nivou treće funkcije. 190—92. Proučavajući odvojeno različite indoevropske religije. plodnošću. homologije mitske teme ο Indrina »tri greha« mogu se naći u Skandinaviji. Ali važno je utvrditi da su se one sačuvale na dvema krajnjim tačkama širenja. u kojima se mogu prepoznati nastavljači ili preživeli pripadnici indske civilizacije. četiri ili pet vekova kasnije. jer su religiozni izrazi koji su povezani s obiljem. Imali su brojna stada i živeli u utvrđenim Servius et la Fortune. ona nam omogućava da procenimo osobenu kreativnost svakog ariofonskog naroda. oni su zauzimali oblast »Sedam Reka«. tvorcu. Rima i germanskog sveta. airja (airya) na avestijskom. ili protiv nekog troglavog čudovišta (koje ie predstavljala neka drvena spodoba). varvarskog jezika. idealnog ratnika. Ta nas struktura. fizičke snage. 64. Kao što smo mogli da pretpostavimo. Arijci su počeli da pro· diru u severozapadnu Indiju početkom II milenijuma. keltski ferg) opasan po društvo. Arijci u Indiji Indoiranska plemena su se tokom perioda zajedništva određivala rečju koja je značila »plemeniti (čovek)«. Sličan scenario se može pronaći u istoriji slavnih borbi irskog junaka Kušulena protiv tri brata i u Horacijevoj borbi protiv tri Kuracija: isto је tako u mitu ο Indri i ο iranskom junaku Tretaonu. Tako se inicijacijsko iskušavanje po svoj prilici sastojalo iz borbe mladog ratnika protiv tri protivnika. Ukratko.12 Ta tri greha se čine u odnosu na tri funkcije koje se u stvari nalaze u domenima religioznog. Vedski tekstovi pominju borbe protiv dasa (dasa) i dasjua (dasyu).ls odnosno oblast gornjeg toka Inda. Zorž Dimezil je osvetlio izvestan broi podudarnosti između Indije (već kod Indoevropljana). u podvizima junaka Starkaterusa. koji se mora obredno očistiti. arja (агуа) na sanskritu. ali ne i misao i religiozne prakse prvobitne zajednice. ekonomije i istorijske situacije svake grupe. jer je u Grčkoj trodelna ideologija bila veoma rano raščlanjena.

u vedskim tekstovima se aludira na ruševine (arma. armaka) u kojima su živeli »čarobnjaci«. Konj se visoko cenio. Preobraža. Le mvthe de l'eternel retour. posebno cerebralne suglasnike. Alchin. 339Naravno. lsLo tako. Termin vama. Pravili su opojna pića. lautu i harfu. ali je korišćen isključivo za rat. Ramajana. Moć ovih malih kraljeva uravnotežavali su narodni saveti (sabha i samiti). kulturne i religiozne simbioze. M. I pored jednostavnosti njihove materijalne kulture. U vreme kada je bio redigovan veliki teološki spis Šatapatha Brahmana. svirali su flautu. ali je njihova ekonomija bila pre svega pastirska. . Stoka je imala funkciju novca. Harijupija na obalama reke Ravi verovatno je bila isto što i Harapa. Vid. pljačku i kraljevske obrede (up.~1400. Pandava. simbioza sa domorocima započinje prilično rano. prikladno uklopili u arijsko društvo.naseljima (pur).j zemaljskih neprijatelja u »demone«. »fantome« ili »čarobnjake« dosta je česta pojava. sa svoje strane. Eliade. poglavar Dasa je slavljen zato što štiti brahmane (Rigveda VIII. M. Ako u kasnijim knjigama Rigvede reč dasa znači »rob«. 34). znači »boja« — što je pokazatelj etničke raznovrsnosti koja je činila osnovu indijskog društva. 32). pretvarani u »demone« i »čarobnjake«. radže. dovršena je podela društva u četiri klase. Osim toga. Jelo se mleko i mlečni proizvodi. jer je sećanje na njih izrazito mitologizovano. pripoveda ο velikom ratu između Kurua i njihovih rođaka. i ~800. i R. od kojih ova druga nije imala religiozno značenje. u Madhjadešu. čak ni u iranskom. taj se rat zbio oko . Ovim plemenima upravljali su vojni poglavari. Krajem vedskog doba. 46. 51 i dalje. istorijski podaci su u Rigvedima dosta siromašni. 409 i dalje. Čak su i neki mitovi domorodačkog porekla. § 74). Brakovi sa domorocima ostavljaju traga u jeziku. str. To su one »tvrđave« koje je Indra — nazvan purandara. godine. bile su arijanizovane provincije Košala i Videha. Vedski Indusi su se bavili zemljoradnjom. »rušitelj utvrda« — napadao i uništavao na stotine. str.338 Ovaj proces rasne.337 Ipak. pobedilo je pod kraljem Sudom deset ujedinjenih kraljevića. Kao što su protivnici Arijaca bili mitologizovani. koja je sastavljena najmanje pet ili šest vekova posle vedskog doba. Eliade. širiće se zavisno od napredovanja Arijaca dolinom Ganga. somu i suru. između ~ 1000. njemu je posvećena čitava jedna himna u Rigvedi (X. koji se ne nalaze ni u jednom drugom indoevropskom idiomu. pleme Bharata. Mahabharata. ali i meso goveda. Vedski sanskrit ima čitav niz fenomena. 338 Vid. a to pokazuje da su Arijci srušene gradove povezivali s drevnim stanovnicima oblasti. koji kradu krave i prihvataju vedski lcult. Le Yoga. 348 i dalje. Ovi suglasnici po svoj prilici odražavaju izgovor domorodaca koji su se trudili da nauče jezik svojib gospodara. Prikaz je uglavnom uopšten: Arijci su voleli muziku i igru. Tu su se borbe odigrale pre sastavljanja himni. godine. Jedan broj himni nagoveštava sukobe između različitih arijskih plemena. vedski rečnik je sačuvao veliki broj nearijskih reči. Kockanje je bilo veoma omiljeno. tačnije. poistovećivane su s borbama Indre protiv Vitre i drugih »demonskih« 337 B. Prerna predanju koje su sačuvale Purane. na primer. Arijci nisu imali gradove i nisu znali za pismo. godine. u središtu poluostrva.339 Gvožđe se počelo koristiti tek oko ~1050. Himne otkrivaju samo neke vidove života iz vedskog doba. što govori ο prodoru Arijaca ргеко leve obale Ganga. pokazuje da se uticaj Arijaca širio ka jugu. The Birth of Indian Civilization. Neka imena vedskih plemena — na primer ime Bharata — ponovo se javljaju u kasnijoj književnosti. U Rigvedama se takođe pominje još jedan tieprijateljski narod: Ραηί. koji je potvrđen od najstarijih vremena. drvodelje i kovači bronze uživali su veliki ugled. 155. preobražavane su i bitke koje su vođene za osvajanja oblasti ili. ovaj opis materijalne kulture treba upotpuniti »naporednivn svetom« magijsko-religioznih vrednosti alatki i njihovim pojedinačnim mitologijama (§ 9). Najslavnije. drugi pripadnici pokorenog naroda su se izgleda. str. Međutim. koji je označavao društvene klase. što ukazuje na sudbinu pobeđenih Dasa.

Le mythe de l'eternel retour. ostvario se u dijalogu sa religioznim sistemom koji su razradili brahmani na osnovu vedskog »otkrovenja« (sruti) Najzad. 22. Dijausovo mesto je zauzeo Varuna. str. opet. 65. nredstavlja trijumf ekstrabrahmanske religioznosti. što je titula koju. 4. Retigions of Ancient India. Stvaralačka snaga indijskog duha. i postaje stvarna. Kao što ćemo odmah videti. Vrlo rano. υ hinduizmu.). 3). na primer Agni (Arharvaveda I. ο kojoj smo upravo govorili. religiozno i kulturno jedinstvo Indije bilo je proizvod dugog niza sinteza. M. Reč koja je ukazivala na personifikaciju nebeske sakralnosti. Utoliko je dakle značajniji dominantni položaj Velike boginje. 82. što su. dugovečnošću. 6. spevovi su namenjeni vojnoj eliti koje se malo ili nimalo ne tiču tajne kosmičke plodnosti i postegzistencije duše. 10 I. ostvarenih u znaku pesnikafilozofa i stručnjaka za obrede vedskog doba. samrađa (samraj) (Rigveda VII. poseduju i drugi bogovi. u hincluizmu: ona.341 Himne ne odražavaju sveukupnost vedske religije. Slabo poznajemo etape koje su prethodile njegovom uzdizanju u položaj Sveopšteg kralja. 1— 4). već je iščezao iz kulta. vajšje i sudre — verovatno su delili verovania i ideje analogne onima koje susrećemo dve hiljade sodina kasniie. str. str. do njene hinduizacije. mnoštvom stoke. koji će kasnije postati široko prihvaćeni.340 »Govorilo se da se negde naselilo [avasjati (avasyati)] tek kada se sagradi jedan garhapatja.342 Otuda je verovatna pomisao da su neki religiozni koncepti. 2). Louis Renou. predstavljali najstariju božansku porodicu (Atharvaveda VI. Eliade. Njegovo ime sada označava »nebo« ili »dan«.bića. učinkom obreda. one su bile sastavljene za auditorijum koji se na prvom mestu bavio ovozemaljskim dobrima: zdravljem. u vedsko doba već bili uobličeni. na kraju je označavala prirodni fenomen. vrhovni bog bez premca. dakle. velikim brojem sinova. Varuna. 160). VII. Α. Taj proces. 342 Što podseća na stanje grčke religije u homersko doba. Ušas — boginja zore. Drugim rečima. Asure su. i Ratri — Noć kojoj je posvećena jedna lepa himna (Rigveda X. I. doduše. 3). Comaraswamv. 4) i prikazivali su »Oca Nebo«. kao i stvaralačku snagu indijskog duha. Dijaus je pogotovu prisutan u prvobitnom paru Dijavaprithivi. asimilacije i геvalorizacije koji dovodi do arijanizacije Indije i. koji je trajao više hiljada godina. Posredi je proces koji je dosta čest u istoriji nebeskih bogova: oni se povlače pred drugim bogovima i postaju dii otiosi. bogatstvom. Varuna je prevashodno označavan izrazom asura. I. tajne koje određuju religioznv delatnost njihovih supruga i njihovih podanika. Dijaus. prvobitno božanstvo: deve i asure Himne ne predstavljaju najstariji oblik vedske religije. Ovom prilikom ukažimo na to da je zauzimanje neke nove oblasti postajalo ozakonjeno podizanjem žrtvenika (garhapatja) posvećenog Agniju. izražava se pre svega u procesu simbioze. sigurno. indoevropski bog neba. itd. kasnije. ona dobija »oblik«. Dijauspitara (isto. Očigledno. 341 Up. vedski pesnici su sačuvali sećanje na »sveznajuće Nebo« (Atharvaveda I. a naseljeni su bili svi oni koji su podigli žrtvenik vatre« (Šatapatha Br. zauzeta oblast je prethodno iz »haosa« pretvorena u »kosmos«. VI.S0 Međutim. vedskim panteonom vladaju bogovi. 127). »Nebo i Zemlja« (Rigveda I. Ali podizanje žrtvenika posvećenog Agniju zapravo je bilo samo obredno podražavanje Stvaranja. Nekoliko boginja čija imena znamo — uglavnom imaju skromnu ulogu: to su zagonetna Aditi — Majka bogova. . Kasnije ćemo razmotriti kosmološke implikacije takvih uzornih borbi (§ 68). The Rigveda as Land-nama-bok. K. Vedski tekstovi pominju borbu u kojoj su se 340 Up. 16. preostali deo društva — odnosno većina. 100. Nebeski bog je uspevao da zadrži svoj prvobitni prestiž samo u onoj meri u kojoj je bio slavljen kao vrhovni Bog. 32. treba voditi računa ο činjenici da vedski tekstovi prikazuju religiozni sistem jedne svešteničke elite koja je služila vojnoj aristokratiji.

na primer. Ali. Rigveda VII. »rita« i »maja« Vedski tekstovi Varunu prikazuju kao boga vrhovnog vladara: on vlada svetom. on ima neke atribute nebeskih bogova: on je višvadaršata (višvadaršata). protiv grupe prvobitnih božanstava. 1—2). I. 17. istiniti »gospodar veza«. 3). Činjenica da su asure važile za prvorazredne »čarobnjake« (Atharvaveda III. 3). V. kao i u brojnim drevnim i tradicionalnim religijama. naime. »svevidljiv« (Rigveda VIII. changement«. nisu proDustili da prisvoje te svete moći. bio poistovećen s Vritrom. Varuna je. 2.). U Indiji. 34. 343 Images et Symboles. u »Kosmos«. bila odlučena kada je Agni na Indrin poziv napustio asure koji nisu imali žrtvu (Rigveda X. 4. 72. deve su kasnije asurama ugrabile žrtvenu Reč (Vak). Taj će sukob u postvedsko doba biti naširoko prepričavan i komentarisan u Brahmanama. Ovo poistovećivanje je omogućilo čitav niz ezoteričnih spekulacija ο tajni božanskog dvojedinstva. 25. deve. 16. On »је razvukao Zemlju kao neki mesar kožu. uvereni smo da je već ona predstavljala osnovu refleksija i tumačenja indijsikih Indoiranaca« (G. 66. On ni izdaleka ne uživa popularnost Indre. str. str. I). On je stavio »mleko u krave. itd. U Vedama je izraz asura korišćen kao epitet za bilo kojeg boga. izraz asura se odnosi na posebne svete moći koje su bile specifične za neko prvobitno.. IV. označava poredak sveta. somu u planine« (Rigveda V. dva religiozna pojma koja će imati izuzetnu budućnost. glagolski prilog prošli »prilagoditi se«. H. red je istovremeno i kosmički. 85.344 Ne postoji nijedna himna posvećena riti ali se sam taj izraz često navodi (više od trista puta u Rigvedama). Predmet jednog broja himni i obreda je zaštita ili oslobađanje čoveka od »Varuninih uzica«. i liturgijski. i moralni. 2—7). 140). Pobeda deva nad asurama bila je poistovećena s triium· forn Indre nad dasjima koji su takođe bili bačeni u najdublje podzemlje (Atharvaveda IX. rantaisie..«. a posebno ono stanje koje je postojalo pre sadašnjeg uređenja sveta. Peterson je njegovo ime objasnio polazeći od indoevropskog korena ner. 16. podjednako ima kako kod paraindijaca iz Mesopotamije i Siпје. Reč rita. Ovaj mitski sukob odražava borbu »mladih bogova«. sveznajući (Atharvaveda. Ima »hiljadu očiju«. ma kako bio sakriven. spisima posvećenim taini žrtvovanja. Drugim rečima. »Mladi bogovi«. Kao vladar kosmosa. 9. Pošto »vidi« sve i nijedan greh mu ne promiče. 83. VI. 10). tako i kod svih Iranaca.343 Prikazivan je s užetom гг ruci. 344 »Imajući u vidu eminentno mesto koje ta ista ideja. »vezati«. bogovima (devama) i ljudima. Važno je naglasiti da je »vreme asura« prethodilo sadašnjem dobu kojim upravljaju deve. »Strašni vrhovni vladar«. prelaz iz prvobitnog u sadašnje doba objašnjen je kosmogonijskim terminima: prelazom iz haotičnog »stanja« u organizovani svet. um u srca. kojima zapoveda Indra. to i jeste razlog zbog kojeg i oni imaju pravo na epitet asura. asura par ekselans. Varuna: sveopšti kralj i »čarobnjak«. čak i za Dijausa i za Indru (koji je nazivan »vrhovnim vladarem asura«. I) i da su bili poistovećeni sa sudrama. 99. 124. a u ceremonijama se sve što bi on vezao. on ima čarobnu moć da na daljinu sveže svoje žrtve. da bi postala prostirka za Sunce. 5). Vritre (§ 68). ne znači nužno i to da su oni predstavljali bogove prearijskih starosedelaca. 4. za njega se vezuju rita (rta) i (maja (тауа). skoro u obliku iste imenice. kao iskonsko božanstvo. Indra je tada pozvao Varunu da pređe u njegovo kraljevstvo (Rigveda V. Pobeda bogova je. 41. 124 i dalje. Ijudi se u njegovom prisustvu osećaju »kao robovi« (Rigveda.bogovi (deve) suprotstavili asurama. 2—7) i nepogrešiv (Rigveda IV. »Ordre. što je mitska formulacija za zvezde. nazivalo »varunsko«. (Rigveda VII. . I pored svog izuzetnog ugleda. Varuna je u vedsko doba već na zalasku. Dumezil. 5). Tu kosmogonijsku pozadinu pronaći ćemo i u mitskim borbama Indre protiv prvobitnog Zmaja. dakle. ali isto tako i da ih oslobodi. Atharvaveda VI. up. počev od čvorova.

345 Na prvi pogled izgleda paradoksalno da je čuvar rite istovremeno blisko povezan sa majom. Veza je. propisao sam Varuna). III. nav. nav. povlastica vrhovnih bogova. ima dve vrste: 1) maje borbe. 346Up. odgovoran je pred Varunom i uvek je Varuna i samo on taj koji uspostavlja red poremećen iz greške ili iz neznanja. koji posredstvom svoje maje ponovo uspostavlja red u Univerzumu. koja je majin. to jest čarobnjak. sputava sunčev hod.ae treba reći da su oba u određenoj vezi s Vodom. Postoji saglasnost da izraz maja potiče od korena maj. sunčev hod. Onaj ko gazi zakon. S vremenom. koji se zadržava pre svega u erudiciji izvođača obreda i u religioznom folkloru. U prvom slučaju. s bibliografijom. čiju cemo veličanstvenu sudbinu videti kasnije. sa istinom poistovećena norma bila »utemeljena« u njemu. međutim. prvorazredni trickster* Jedna takva maja menja kosmički poredak. Broj prelaza koji prikazuju smenjivanje dana i noći. koje je koristio Indra kada se odmeravao sa demonskim bićima.. Ipak. »menjati«. up. »Sedište rite« je na najvišem nebu ili na žrtveniku vatre. izmeni kosmičke norme. padanje kiše. itd. što je od početka reč ο dvostrukom. odnosno promena — stvaranje ili uništenje — i »promena promene«. prev. ili zarobljava vodu. dakle.: varalica. 142 i dalje.347 2) maja stvoriteljka oblika i bića. Da se vratimo na Varunu.500 godina pre klasične Vedante. Dobrih maja. postoje loše i dobre <maje. ambivalentna ličnost karakteristična za severnoameпскп mitologiju (prim. 113 i dalje: G. nekih 1. Među Indrinim »čarolijama« na prvom mestu Je njegova moć preobražavanja. čl. . str. sistem promena lišen realnosti. demonsku i varljivu promenu. na primer. str. 347 »On je majin pobedio pomoću maje«. U Rigvedama je. str.maja označava kosmičku iluziju. deio. str. njegove veze sa idejom sveopšteg poretka bile su dovoljne da mu obezbede značajno mesto u istoriji indijske duhovnosti. sve su to proizvodi maje stvoriteljke. to je misao vodilja brojnih teksttova (Bergaigne. dakle čarobnom ili demonskom preobražaju i u ideji Varunine stvaralačke snage. nego i božanskoj kreativnosti. U Rigvedama maja označava »destruktivnu i negatorsku promenu dobrih mehanizama. i druge pojave koje podrazumevaju ritu. na prvom mestu Varune.). bio odgajen u »kući« rite i objavljuje se da on voli ritu i svedoči za ritu. a na prvom mestu sa 345 U klasičnotm jeziku izraz Ttci će biti zamenjen rečju άΐιανγηα. Images et Symboles. Uumezil. čak ambivalentnom pojmu: ne samo demonskom iskrivljavanju kosmičkog poretka. Dumezil. ne-biće — istovremeno nalazi u ideji »promene«. Sve ovo osvetljava njegovu strukturu boga-kosmokrate. Krivac se nada oproštaju posredstvom žrtava (koje je. prvenstveno demonskim čarolijama promena poput onih koje izvodi zmija Vritra. da rita podjednako uređuje i kosmičke ritmove i moralno ponašanje. Varuna će postati deus otiosus. čarobnjak i gospodar uzica — dopušta zapanjujuće upoređenje sa zmajem Vritrom. Ova se kosmološka maja može smatrati za ekvivalent rite. Tako postaje razumljivo zašto je došlo do toga da . Šta god se mislilo ο etimološkoj sličnosti njihovih imena. . uostalom. i govorilo se da je ova univerzalna. dakle. Kasnije. nerealnost. naime. ponavlja se da bogovi deluju prema riti. Treba jasno reći da njegov oblik postojanja — on je strašni Vrhovni vladar. zato. ali takođe i promenu loše promene«. U Rigvedi se dhaman i aharman navode 96 odnosno 54 puta. reč je ο »lukavstvima« i »čarolijama«.346 Drugim rečima. Uočimo već sada da se poreklo filozofskog shvatanja maje — kosmička iluzija. 143— 44. opet. Varuna je. Isti princip podjednako vlada kultom. * Engl. Nazivan je »Bogom rite«. »proti\maje«. 82). sam će Kosmos za Vedantu postati varljiva »transformacija«.Obznanjuje se da je stvaranje bilo obavljeno u skladu sa ritom. iskazan prvi smisao maje: »namerna promena«. razumljiva ako se vodi računa ο činjenici da kosmička kreativnost Varune isto tako ima jedan vid »čarobnog«. drugim rečima.

a »prebivalište nagaa« je Okean. 9) objavljuje da »je Veda znanje ο zmiji (sarpa-vidja«).349U Atharvavedi (XII. a s druge strane. on je oličeni »Ugovor«. 349 Vid. 3. on se pominje s mitskim zmijama koje su potvrđene još u vedskim izvorima. Ali. virtuelno i večno. 4. imalo »demonski« karakter. 6 i 25. 350 Mahabharata I. »transcendentnost« i »nedelovanje« (što su osobenosti vrhovnih bogova) istovremeno su. U Vedama mu je posvećena samo jedna himna (Rigveda III. 59). Sat. 33) poistovećeni su Ahi Budhnja i Sunce (Ađa Ekapad). kao što ćemo to videti. »Varuna and Dhrtarastra«. Johnson.348 Voda (virtuelno. str. pravedne i sveštenske vidove. »Angel and Titan«. Ali on sa Varunom deli atribute vrnovne vlasti. Što se tiče Mitre.. 3. koje je još u najstarije doba imalo značajnu ulogu kao izraz u prvom redu božanske vrhovne vlasti. s jedne strane bliski s »vezama« svake vrste. 1). Sunce je njegovo oko (Taitt. 4. Ambivalentnost i jedinstvo suprotnosti nisu samo Varunina svojstva.»zadržanom Vodom« (»veliki Varuna je sakrio more. II. Brah. 57) on je označen kao »zmija«. »zaustavio« ili »lancem svezao« Vodu.. Isto tako. deve (Panćavimša Br. Eliade. 44). IX. mi svoju pažnju treba prvenstveno da zadržimo na egzemplarnom karakteru jedinstva suprotnosti. Varuna je izjednačen sa zmijom Ahi i sa Vritrom. 13. 260 i dalje. milostive. 5. Ali.351 Drugim rečima. III. 391. M. Dvojstvo Mitra—Varuna. U drugim delovima Mahabharate smatra se da je Varuna jedan od najvećih nagas. Varuna je poistovećen sa zmijama prvenstveno u Mahabharati. njegova je uloga drugorazredna. I. Šatapatha Brahmana ga poistovećuje sa Vritrom (III. 1. Izvanredan primer za to naći ćemo proučavajući teološka tumačenja čuvene mitske borbe između Indre i Vritre. Nema sumnje u to da se izjednačavanje bogova sa zmijama na neki način nadovezuje na ideju potvrđenu u Brihadaranjaka Upanišadi (I. Njegov značaj za religiozno delovanje i mišljenje ispoJjava se pre svega onda kada ga prizivaju zajedno sa Varunom. (XIII. isto kao što se Ahi oslobađa svoje kože« (Šat.350 67. itd. Izlazeći u zoru. up. svevidećem. kasnije je bilo korišćeno kao primerni obrazac za sve vrste antagonističkih parova i komplementarnih opozicija. 3). 4). 108 i dalje. podjednako kao i svetski Mitra. 38) u Varuni vide ono što je neočitovano. Tvrdi se da su Aditje u početku bili zmije. zmija je jedna virtualnost Vatre. Br. naime.«. . 79. Br. XXV. 4. Kao što to pokazuje njegovo ime. 348 Neki delovi Rigvede (npr. Mitra. kada se izdvoji od Varune. kao i to da su asure stariji.). On je nazvan »Gospodarem mora« i »Kraljem nagaa«. Noć (neočitovano). Zmije i bogovi. Ono je. 164. 3. bog Soma »sasvim kao Ahi. reference koje je sakupio Coomaraswamy. i mitski i metafizički. 3 i 6). Već Rigveda (I. 21. kojem istovremeno predstavlja i antitezu i nadopunu. Zajedničko poreklo antagonističkih likova predstavlja jednu od omiljenih tema za prikazivanje iskonskog jedinstva-totaliteta. predstavljalo jednu od karakteristika indijske religiozne misli mnogo pre nego što je postalo predmet sistematične filozofije. 1) pominje Agnija kao »besnu zmiju«. 73. 3. oličavajući miroljubive. Mephislophćles et l'androgyne.. str. Najzad. da su deve i asure Prađapatina deca. božanska doktrina je paradoksalno poistovećena sa jednim »znanjem« koje je. ispuzava iz svoje stare kože« (Rigveda. napomena. bar na početku. štaviše. Aditi Ova Varunina dvosmislenost i podvojenost značajne su iz više razloga. Rigveda IX. U Vajasaneji Samhiii (V. 1). Arjaman. 36) potvrđuje da zmija Ahi Budhnja nevidljivo (parokšena) predstavlja ono što Agni jeste vidljivo (pratjakša). »zadržao«. Pošto su skinuli s\'oje stare kože — što znači da su stekli besmrtnost (»pobedili su Smrt«) — oni su postali bogovi. 3.. Sunce »se oslobađa Noći. Aitareja Brahmana (III. 351 Ο toj temi up. On olakšava sporazumevanje među ijudima i utiče na to da oni poštuju svoje obaveze. str. 15. ništa mu ne promiče. dok je tama neočitovana svetlost. Drugim rečima. G. sa zmajem Vritrom koji je. I. zameci).

ležećeg« Vritru (Rigveda. stvarno i poslao glasnike koji će između njih uspostaviti »prnateljstvo« i »dogovor«. Marduk i Ra oklevaju pre borbe. Setimo se borbe Raa i Apofisa. čije ime znači »deo«. uspavanog. »Gods« and »Powers«. Njegovi akoliti. za »haos«. na primer). Ali Indra je podjednako i demijurg i oploditelj. 3—17). Prvi štiti društvo Arijaca. Indra beži što može dalje kada opazi Vritru. kako priželjkuje mir. 6. ali i za »autohtono« — nastaje nova kosmička ili institucionalna situacija. ili pobeda sunca protiv hladnoće koja je »zarobila« vodu Gonda. »sa hiljadu testisa« (Rigveda VI. 82. Marduka i Tijamat. kosmičke i biološke energije. Još jedna osobena crta indijskog mita: Indru posle ubistva obuzima strah. pobednik i demijurg Indra je najomiljeniji bog u Rigvedi. Ukratko. Heur et malheur du guerrier. 352 353 . zmija Ilijankaš uspeva da osakati boga. prev. arhetip generativnih snaga. Zajednička karakteristika svih tih mitova jeste strah. Tifon uspeva da odseče i odnese Zevsove tetive. Ojačan somom. ili neuspeh pobednika pri prvom pokušaju. oličenje bujnosti života. prilično rasprostranjenu mitsku temu. Zvali su ga sahasramuska.). Traite d'Histoire des Religions. 32). 3). str. Indra susreće »nepodeljenog. U drugim prilikama ona je zalog za nastajanje novog doba. I. neprobuđenog. Borba boga protiv zmijolikog ili morskog čudovišta predstavlja. Slobodne. 21. sumerskog Ninurte i Asaga. primerni obrazac ratniika. u poređenju sa deset koje su upućene Varuni. U nekim slučajevima (Marduk — Tijamat. božja pobeda je preduslov kosmogonije. »Nevezane«. Indra obara zmiju svojom vadrom (»munjom«). On je junak bez premca.354 Nema potrebe da se zadržavamo na naturističkim tumačenjima ovog mita: u pobedi protiv Vritre videla se ili kiša koja je počela s olujom. on je »gospodar polja« (Rigveda 8. 3). ona predstavlja prostranstvo. 3) i »gospodar zemlje« (Atharvaveda XII. Arjaman i Bhaga obrazuju par Aditja ili sinova boginje Aditi. odnosno. Dumezil. ili za uspostavljanje neke nove vrhovne vlasti (up. u prvom trenutku. 354 On mu je. 6) oploditelj polja. najznačajniji mit Rigvede. up. str. koji je. 14).: pramaterija (prim. već Rigveda.352 Aditi je po svoj prilici bila Velika Boginja Majka koja nije bila sasvim zaboravljena. Baal — Jamj. potonulog u najdublji san. IV. on pre svega upravlja obavezama koje proizlaze iz gostoprimstva i pokazuje interesovanje za brakove.353 Središnji mit ο Indri. obezbeđuje raspodelu bogatstva. Zajedno sa Mitrom i Varunom (a ponekad i sa drugim bogovima). Indra međutim krši ugovor i ubija Vritru iz ziobe. pa je svoje osobenosti i funkcije prenela na svoje sinove. 9. Varuni i Aditjama zajedno. džinovskog zmaja koji je zadržavao vodu u »šupljini planine«. pa čak i sa Univerzumom. Neumorni potrošač some. širinu. Prema Šatapatha Brahmani (I.Sa Mitrom su povezani i Arjaman i Bhaga. oružjem koje je iskovao Tvastri. hititskog boga oluje i zmije Ilijankaš. Bhaga. na mitološkom planu odražavaju indoiranska društva mladih ratnika (marja). Maruti. Aditje. 32. on pokreće uragane. ili oslobađanje vode iz planina (Oldenberg). 71 i dalje. pripoveda ο njegovoj pobedničkoj borbi protiv Vritre. iranskog junaka Thraetaona i troglavog zmaja Azhidahaka. Zevsa i Tifona. on odleće na kraj sveta i skriva se u jedan lotos »sasvim se smanjivši« (Mahabharata. 68. Zevs — Tifon. a Markandeja Purana ga opisuje »bolesnog od straha«. Lat. štaviše. 46. Tekstovi je izjednačavaju sa Zemljom. 1. . slobodu. odseca joj glavu i oslobađa vodu koja se ka moru razliva »kao mukanje krava« (Rigveda II. ι to će biti njegov veliki »greh«. Njemu je upućeno nekih dvesta pedeset himni. Indra. ubijanjem nekog zmijolikog čudovišta — simbola za virtualno. 75 i dalje. Još od Maksa Milera mnogo se raspravljalo ο strukturi ove boginje. opasni protivnik Dasjua ili Dasa. up. V. 19. sručuje kišu i zapoveda svim oblicima vlage. životinja i žena. str. trideset pet upućenih Mitri. 2 i dalje. kao što znamo.

6): Indra je najmlađi (III. ali se on ne može ograničiti samo na te kosmičke i obredne hijerofanije. 26. biljkama. Mit je višeznačan: pored kosmogonijskog značenja. itd. struktura mita je kosmogonijska.). I). Atar. Unutar boravišta koje je okruživao Vritra. zdrav i čitav kao Indra« (Rigveda. Reč je. ο preistorijskom običaju. odakle silazi u obliku munje. 113. i učini da zasija sunce« (VIII. Indra je samo razdvojio kosmičke roditelje i. iskonskog zmaja. pobedi života protiv neplodnosti i smrti. Rigveda. irec bogova: irtvena vatra. i epifanija orgijastičkih sila i univerzalne plodnosti. zgromivši Vritru. Nebo i Zemlju. Ovaj mit je υ bezbrojnim varijantama vrlo rasprostranjen. pošto je mit polivalentan. koje je obezbeđivalo obnavljanje sveta. up. bez rana. međutim. »virtuelnost« simbolizovanu zmajevskim oblikom postojanja. um Kultna uloga domaće vatre je bila značajna već u indoevropsko doba. I). »Svojom snagom. koje su posledica Vritrinog »zaustavljanja« vode. 251 i dalje). Drugim rečima. Ali. naravno. tu ima i »naturističkih« i »istorijskih« vrednosti. jer je tu neka vrsta »sveta« već postojala. slamajući Vritrin »otpor« i nepokretnost. otelotvorenje »otpora« i nepokretnosti. Posle ovih demijurških poduhvata. razdvojio Nebo i Zemlju. U Rigvedi (I. taj uistinu ubija Vritru« (Maitrajani-Samhita. bog Agni predstavlja svetost vatre раг ekselans. te prema torne i poslednji bog koji će se roditi. 185. »izrađivač« bogova.33 Indra raskida ovu iskonsku monadu. 3). postojali su Nebo. Indrina borba poslužila je kao uzor za borbe koje su Arijci morali voditi protiv dasjua (koji su se takođe zvali i vritani). 69. Borba između Indre i Vritre je u staro doba verovatno predstavljala mitsko-obredni scenario praznovanja Nove godine. str. nije slučaj s mitom koji smo upravo ukratko izložili. između ostalog.356 Taj bog je istovremeno i neumorni pobednik. pošto on prekida hijerogamiju Neba i Zemlje. 33. 2. Kao što ćemo videti (§ 75). ali se takođe nalazi u vodi. Nebo i Zemlja su roditelji bogova (I. drveću. postoje i drugi tipovi indijskih kosmogonija koje stvaranje sveta objašnjavaju polazeći od neke materiae primae. 4) se kaže da je bog svojom pobedom stvorio sunce. bacivši vađru rastrgao Vritru koji je svu vodu zadržavao u podzemlju. On »se rađa« na Nebu. Pesnik se upoređuje s Indrom: »Ja sara ubica mojih protivnika. kao što je njegov iranski homolog. Pored toga. prema tome. 4—6). poistovećivan je sa suncem. sazidao je sebi jednu kuću i stvorio Vritru kao neku vrstu krova ali i zidova za to prebivalište. uvećava i obnavlja život. Indra određuje Varunu za vladara kosmosa i čuvara rite (koja je ostala skrivena u doniem svetu. zato što žestina stvara.zaledivši je (Hilebrant). učvrstio nebeski svod i. . On je Dijausov sin (Rigveda I. Prema drugoj jednoj himni (Rigveda X. »Onaj koji pobeđuje u nekoj borbi. a u samoj Indiji pronaći ćemo ga u komadanju Puruše od strane bogova i u Prađapatinom samožrtvovanju. on razdvoji ta dva sveta. Indra je. Dakle. čim se rodio. Govornička nadmetanja su u vedskoj Indiji takođe opetovala prvobitnu borbu protiv sila suprotstavljanja (vrilani). »The Ancient Arvan Verbal Contesl«. Kuiper. 62. čija uloga u Rigvedi nije jasna. demijurg. 269. odnosno. čije je postojanje široko potvrđeno i u brojnim primitivnim društvima U Vedi. okončao »nepokretnost«. kao primer hermeneutike koja teži da razotkrije konačnu realnost. Indra nije obavio žrtveni obred nego je kao ratnilc ubio egzemplarnog protivnika. 12. sin Ahure Mazde (Jasna 2.* To. Zemlja i Voda.355 Prema nekim predanjima. Naturistički elementi su nesurrmjivo prisutni. 6). II. Ipak. 10). I. 38. 12 356 Kuiper. svet i život mogli su biti rođeni jedino usmrćivanjem nekog prvobitnog bezobličnog Bića. str. Indrina pobeda jednaka je. Tvastri. Agni. Ali indijska misao će ovaj mit vrlo rano upotrebiti kao prikaz božanskog dvojedinstva i. svetlost. nebo i zoru. X. 166. 3.

Majke (X. buka i strah koji on izaziva. Les Rel. ali se on nalazi na prvom mestu. jer se iznova rađa sa svakom novom vatrom. 1—5. On je taj lcoji »pravično raspodeljuje željena dobra« (I. J. S druge strane. nazivaju ga žrecom ili »kapelanom« (purohita). udaljava demone. 89.358Na kosmološkom planu. Zbog tog razloga su ljudi u bliskijim vezama s Agnijem nego sa drugim bogovima. treba voditi računa ο bezbrojnim slikama i simbolima koje otkrivaju »tvoračka imaginacija« i meditacija povodom vatre. na franc. 4). implikovan je •37 On se zbog svoje uloge pri spaljivanju leševa naziva »žderačem mesa« i ponekad upoređuje sa psom ili sa šakalom. 20. 4). Pominju se njegovi »plameni konji«. takvo је. Prizivaju ga s poverenjem: »Vodi nas. shvatanje tvoračke božanske igre (lila) koje se objašnjavalo »igrom« plamena. Sunce. Medu retkim mitovima koji ga se neposredno tiču najslavniji je onaj ο Matarišvanu koji je doneo nebesku vatru. Što se tiče izjednačavanja vatre (svetlosti) i uma — ono je svuda rasprostranjeno. Neke Agnijeve atribute (toplotu. 52. predstavljalo nasleđe koje se pronosilo od preistorije. To je njegov jedini zlokobni vid. str. poštedi nas od bolesti. X. svešteniku. telo od zlata. muževnosti. 91. toplote. Kao »gospodar kuće« (grihaspati). 359 Religiozna meditacija ο žrtvenoj vatri ima značajnu ulogu u zaratustrijanstvu (up. 89. Agni tera tamu. Naravno.. žreou. »Gods« and »Powers«. obdaren velikim umom i pronicljivošću. naime. Već u vedsko doba. smatralo se da je on prodro u prvobitnu Vodu i oplodio je. 58. sjajem. Himne naglašavaju Agnijeve duhovne moći: on je riši (rsi). zlatnu boju — pripisivalo mu se. I. uobličio i sistematizovao ta vajkadašnja otkrića. ^onda. Štiti nas uvek. i ргеко njega žrtvene ponude stižu bogovima. semen virile) i vodenog principa (Vode. Rigveda IV. prev. brani od bolesti i vradžbina. III. nazivaju ga »embrionom Vode« (apam garbhah. natprirodnom snagom« itd.Agni je istovremeno opisan preko svojih ognjenih epifanija i božanskih atributa koji su njegova svojstva. some). Indijski genije je samo razradio. Bogu prinošenja žrtve. 12—13) i pominju kako uzleće iz materice Vode. on je bio poistovećen s teđasom (tejas) »ognjenom energijom. ili nesreći« (1. 1. Da bi se slične spekulacije procenile u pravoj meri. 3). »Kada se razliješ po drveću kao nezasiti bik. izjednačavanja i uzajamnosti — što je osobeni proces indijskog mišljenja — mnogo je obuhvatniji. Agni. Agni. žrtvonoši koji nas zasipa darovima« [prev. de l'Inde.. On je »glasnik« između Neba i Zemlje. 3. plamena i toplote. U himnama ga preklinju da podari tu moe (Atharvaveda VII. Ne prepusti nas rđavome rušitelju.. Agni nije bio jedini indijski bog koji je pothranjivao takve snove i razmišljanja. On je večno mlad (»Bog koji ne stari«. uostalom. Zato su himne posvećene njemu postavljene na početak Rigvede. Varen).357 Mada sveprisutan u religioznom životu — jer žrtvena vatra ima značajnu ulogu — Agniju nije posvećena neka mitologija vredna pažnje. Gonda. olakšao je sinteze koje teže svođenje brojnih i različitih planova na jedari jedinstveni i osnovni princip. 360 Up. I. delotvornošću. Rigveda I. ili neki od njegovih homologa. reč je ο drevnom kosmološkom shvatanju — ο stvaranju putem sjedinjavanja nekog ognjenog elementa (vatre. njegova »zlatna vilica«. 9 — tvoračke i oplodne moći) naći ćemo u kosmološkim spekulacijama razvijenim oko Hiranjagarbhe (Zlatnog zametka) i Prađapati (§ 75).. U kasnijim filozofskim spekulacijama naći ćemo neke od ovih iskonskih slika u vezi sa vatrom. str. svetlosti. Agni. 58. 58 i dalje. Sve je to. ali značajna. up. 2). Ali Agni je pre svega arhetip sveštenika. § 104).. Žan Varen (Jean Varenne)]. . sa svojim neumornim čuvarima. on je podstakao bezbrojne kosmo-biološke meditacije i spekulacije. lažljivcu.359 Ovde najbolje možemo prosuditi značaj Agnija u indijskoj religiji i duhovnosti.« (Rigveda I. tvoj trag je crn . Prva himna otpočinje ovorn strofom: »Pevam Agniju. S jedne strane. na fr. njegova uloga je prividno nejasna. u bogatstvo dobrim putem. veličanstvenošću.360 Ali niz poistovećivanja. na primer. 358 АИ je u drugim tekstovima sam Agni glasnik Mataišvana. 187.. 6). sačuvaj nas od zablude. Naravco.

Poznat je kao prijatelj i zaštitnik drugih bogova. smisao bezgranične slobode. Ceđenje je takođe poistovećeno sa seksualnim sjedinjavanjem. pošto planinski vrhovi pripadaju transcendentalnom svetu. oživljava hrabrost ratnika. obezbeđuje plodnost. Sve dobre osobine some su vezane za ekstatičko iskustvo izazvano njenim ispijanjem. jer ona je »čuvar našeg tela« a »pred njom beže nemoći. Bog Soma i piće »ne-smrti« Sa sto dvadeset himni koje su mu posvećene.362 Soma ima samo uobičajene atribute koji se i inače daju bogovima: on je pronicljiv. 17. Koju god da su biljku Indoarijci koristili u prvim vekovima. »Pili smo somu«. 4. pronašli smo Bogove. itd. Jedan broj pojedinosti u vezi s ceđenjem biljke opisan je istovremeno i kosmičkim i biološkim terminima: potmula buka koju stvara donji žrvanj izjednačena je s grmljavinom. jedino je Mitra odbio da u tome učestvuje. oni su već poistovećeni sa nebom. 100. 70. čitamo u jednoj čuvenoj himni (VIII. I iransko predanje smešta biljku haoma u planine (Jasna 10. Soma se preklinje da produži »naše vreme života«. »leteći do neba«. »duša i središte prinošenja žrtve« (Gonda). »postali smo besmrtni. bolesti« [prev. Ali smatralo se da soma raste na planinama. ovladavanje nesiućenim fizičkim i psihičkim 361 Njegov epitet Mauđavata uikazuje na planinu Muđavat kao područje some (Rigvcda X. Soma se pojavljuje kao treći u vedskom panteonu. ο besmrtni?« (strofa 3). mudar. mada ponekad posredno. Njegovo poistovećivanje s mesecom. Tekstovi posebno ukazuju na ceremonije koje prethode i prate kupovinu biljke a pogotovu pripremu pića. odnosno — u Središtu sveta. 34. Nazivaju ga takođe i kraljem Somom. posvećena je Somi pavamana. Renu (Renou)]. 1). . drugi tekstovi jasno kažu da soma niče »u pupku zemlje.). Zahvaljujući obredima i isposništvima koji su težili uvećavanju »unutrašnje vatre«. povećava polnu snagu. 3). »medovinu«. Mitovi su zanemarljivi. 8). ustremio »brzinom misli i probio bronzanu tvrđavu« (Rigveda VIII. ona približava Zemlju Nebu. Već od Rigvede. verovatno je zamenila indoevropski napitak madhu. deveta. Ali svi ovi simboli bio-kosmičke plodnosti u krajnjoj liniji zavise od »mistične« vrednosti Some. 48). Soma/haoma je indoiranska formula napitka »nesmrti« (amrita). Soma podstiče misao. sok je kiša koja čini da nikne vegetacija. nepoznato u Avesti. povezan s religioznom valorizacijom »asketske toplote« (tapas) i sa praksama joge. vlakno cediljke predstavlja oblake. Kada je zajedno piju sveštenici i bogovi. Ptica uzima biljku i odnosi je na zemlju. To prvo ubistvo koje su izvršili bogovi beskrajno je Ponavljano obrednim ceđenjem biljke soma. ona je kasnije sigurno bila zamenjena drugim botaničkim vrstama. U toj se epizodi mogu prepoznati tragovi izvomog mita: Ге1 Je ° stvaranju napitka »za postizanje besmrtnosti« putem žrtvovanja nekog prvobitnog Bića. Ko nam sada od smrtnika može iskazati nepoštovanje ili naneti zlo. Još više nego u slučaju Agnija. žrtvovanje some bilo je najomiljenije. Čitava jedna knjiga Rigvede. itd. ekstatičko iskustvo istovremeno otkriva punoću života.361 to samo na izgled predstavlja protivurečnost. velikodušan. pobednik. uman. štaviše.42 U tefestovima Jađurveda često se pominje žrtvovanje Some od strane oogova. ali su na kraiu i njega uspeli da ubede. leči bolesti. tamo gde je moguć prelazak sa Zemlje na Nebo. jasno je potvrđeno tek u poslevedsko doba. na fr. L. . itd. Najznačajniji pripoveda ο nebeskom poreklu some: neki se orao. somi »koji se prosvetljava«. Jašt 9. svakako zbog njegovog obrednog značaja. stigavši u svetlo. Agni je podjednako. on je na prvom mestu Indrin prijatelj. U stvari. na planinama« (Rigveda X 82. krepi i produžava život.u philosophoumenama koje teže da poistovete svetlost sa atmanom i semen virile. teško je razdvojiti obrednu stvarnost — biljku i piće — od boga koji nosi isto ime.

koji je upoređivan s Hermesom. otvorili nove vidokruge. Ušas. na koncu.. U svim tim kasnijim izlaganjima bog Soma je imao skromnu ulogu. stari pastirski bog koji će ubrzo nestati (skoro i da nema kult). Kao što ćemo videti (§ 79).44 Brcihmane naglašavaju njegove veze s Prađapatijem. Maruti. Ko govori u slavnoj himni X.. Ali. Dva Velika boga vedskog doba: Rudra-Šiva i Višnu Vedski tekstovi. premašio prostranu zemlju . 252). bog ili čovek u zanosu koji je upravo popio sveti napitak? »Pet (Ijudskih) plemena nije mi izgledalo dostojno čak ni jednog pogleda — nisam li. 71. Hymnes specualatifs du Veda. navode i jedan broj božanstava. odnosno. drugo sam ucrtao ovde dole.363 Nećemo se zadržavati na surogatima i zamenama za originalnu biljku kulta. pio somu?« (na franc. pažnju teologa i metafizičara potpuno je zaokupljao kosmološki i žrtveni princip koji je on označavao. 6). Ovaj mit nadahnjuje i opravdava jedan obred u Brahmanama: Višnu je poistovećen sa žrtvom (Šatapatha Br. Drugu kategoriju predstavljaju Rudra-Šiva i Višnu. On je taj prostor prešao u tri koraka. u potpuni ?ivot produžen u beskraj. Pored toga. nastavilo je da podstiče indijsko mišljenje još dugo posle nestanka prvobitnog napitka. odnosno. traganje za apsolutnom slobodom dalo je zamah čitavom nizu metoda i philosouphema koji su. Surja i Savitri. bog Vatre i njegovi homolozi. potvrđene još 363 »Izgleda da je himna morala biti stavljena u usta boga Agnija koga bi za vreme prinošenja žrtve prizivao pesnik da se pohvali i potvrdi da je pio božanski napitak« (L. 99. tehnika joge. Parđanja.. proširujući zatim prostor između Neba i Zemlje (VI. dakle. sinovi Rudre. tu su Vaju. čuvar puteva i vodič mrtvih. Udariću snažnim udarcem tu zemlju . Rigveda (VII. pored ostalog. 9. Pušan. Većina njih će postepeno izgubiti značaj i na kraju biti zaboravljena. Za indijsku misao je značajna uloga koju su imala iskustva vezana za somn. obredno podražavajući njegova tri koraka. junaci brojnih mitova i legendi. Višnu se u Rigvedi pojavljuje kao božanstvo koje je blagonaklono prema ljudima (I. Otkrivanje potpune i božanske egzistencije. Izgleda da Višnu istovremeno simbolizuje beskrajni prostor (koji čini mogućim organizovanje Svemira).moćima. Otuda osećanje zajedništva s bogovima. 9 i dalje). prev. 69. Oni u vedskim tekstovima zauzimaju skromno mesto. sunčana božanstva. XIV. I. 186. na prvom mestu. str. ali u klasično doba postaju Veliki bogovi. »dah« i »kosmička duša«. i kosmičku osu koja podupire svet. Među prvima. neslućene u vedsko doba. kćerku neba (Dijausa). 155. 3. bog oluje i kišne sezone. uzvinuo sam se do oblaka — nisam li. blizanci Asvini (ili Nasatja). u zajednici s bogovima. Renou. Dijausovi sinovi. 5). a žrtvonoša je. mistične pobožnosti.. stigavši trećim u boravište bogova (I. dok će neka kasnije steći nejednak položaj. 10). 1. pripadanje božanskom svetu.. dobročiniteljsku i svemoguću energiju koja veliča život. veliki. рге svega zahvaljujući tumačenjima koja su otuda proizišla. što im je obezbedilo vrlo uticajno mesto u kasnijoj literaturi. Zatim je pokušano da se takvo stanje postigne pomoću drugih sredstava: isposništva ili orgijastičkih preteranosti. Renu).. pomenimo boginju zore. izjednačen s bogom i dospeva na Nebo (I. 2) jasno kaže da on nosi gornji deo Univerzuma. 6). ona su imala značajan odjek zahvaljujući himnama koje su ih slavile. . četa »mladića« (marja) koje je Stig Vikander (Wikander) protumačio kao mitski obrazac »društva muškaraca« indoevropskog tipa. drevna Indija je znala za više vrsta ekstatika. Nebom sam ucrtao jedno od svojih krila. prijatelj i saveznik Indre којеш pomaže u njegovoj borbi protiv Vritre. uostalom. 119. Vrlo je verovatno da su takva iskustva bila ograničena na sveštenike i jedan broj prinosilaca žrtava. Ja sam veliki. meditacije. pio somu?« Ta ličnost nabraja svoje podvige: »Nadvisio sam nebo svojim stasom. uverenost u »ne-smrt«.

Epiteti se nadovezuju jedan na drugi: nazivaju ga Šiva.od vedskog doba. I. Isključen je iz žrtvovanja some i prima jedino ponude u hrani koje se bacaju na zemlju (bali). Gita. 5). a često pohodi planine. Nešto dalje i mi ćemo posebno ukazati na ovaj proces koji je. Dok bogovi žive na istoku. u Upanišadama druge kategorije (koje su iz istog doba iz kojeg i Bhagavad. »spasitelj«. IX POGLAVLJE INDIJA PRE GAUTAME BUDE: OD KOSMIČKE ŽRTVE DO VRHOVNOG IDENTITETA ATMAN — BRAHMAN 72. Rudra boravi na severu (tj. »veliki bog«. Treba se uvek setiti da su vedske himne i brahmanski spisi bili sastavljani za elitu. Ali tek kasnije. 114. promocija Šive u položaj Vrhovnog boga hinduizma. 10 i dalje. Morfologija vedskih obreda . које borave na divljim i nenastanjenim mestima. Naoružan je lukom i strelama. on simbolizuie sve sto Је haotično. ili ostatke žrtava i oštećene žrtvene ponude (Sat Br. Prema vedskim tekstovima i Brahmanama. uostalom. i desetkuje bolestima i nesrećama. izgleda da je Rudra-Šiva epifanija demonskih (ili bar ambivalentnih sila. njegovo omiljeno prebivalište.Vid. Ipak. Morfološki. 7. 20). izmiču nam. arijske ili nearijske religioznosti. Visnuism and Šivaism. Aspects °T harly Vifnunism. Br. nosioca nearijskih elemenata (Lomel). Povezan je s brojnim demonskim bićima. 3. a jupa je replika axis mundi. bilo bi nesmotreno poverovati da su nam vedski tekstovi preneli »prvobitnu strukturu« Rudre-Šive. Rudra predstavlja božanstvo suprotnog tipa. v ( 44. Samkara. ne voli ljude. onakvu kakva se pojavljuje kroz neprekidna ponovna tumačenja i ocene mitova. str. Njenru pripada rtvem stub. on izaziva strah. za božanstvo tajanstvene klase isposnika vratja (Hauer). nazvan je »Gospodarem divljih životinja« (Šat. XII. 81 i dalje. oko IV veka pre Hr. »rušitelj«. dakle. Reč je ο jednoj tvorevini čiju ćemo originalnost prosuditi analizirajući indijsku religioznu dijalektiku. 7. Rudra-Šiva je tokom vremena po svoj prilici usvojio — kao i većina drugih bogova — jedan broj elemenata »narodne«. a boje je tamnosmeđe (II. »milostivi«. takođe Gonda. Up. 9). str. Etape preobražaja vedskog RudreŠive u Vrhovnog boga kakav se pojavljuje u Svetašvatara-Upanišadi. njegova tajanstvena magija podjednako može biti usmerena i ргеша dobročiniteljskim ciljevima (on je »lekar lekara«). Rudra nosi upletenu kosu (Rigveda I. Gonda. koga su neki smatrali za boga smrti. ne može se objasniti njegovim »poreklom«. Mahadeva. 4. za aristokratiju i sveštenike. nepredvidljivo. J. S druge strane. bilo ono arijsko ili narodno. Poslevedska književnost još naglašava zločinački karakter ovog boga. širi užas svojim demonskim besom. na Himalajima). Mnogo se raspravljalo ο poreklu i prvobitnoj strukturi Rudre-Šive.. osoben za indijsko religiozno stvaralaštvo. ali . I. ali takođe i plodnosti (Arbman). Višnu je uzdignut u najvišeg boga monoteističke strukture. obučen u životinjske kože. 5): stomak mu je crn a leda crvena. 33. i štiti one koji se drže po strani od arijskog društva. opasno. i da je značajan deo religioznog života arijskog društva bio sasvim nepoznat. Hara. obreda i božanskih oblika. jupa. Rudra boravi u šumama i džunglama. On nema prijatelja među bogovima.

izvršavajući pri tom neophodno okajanje. Atharvaveda XI. Šatapatha Brahmana (XI. Ovaj obred je homologan sa inicijacijama polne zrelosti koje su svojstvene drevnim društvima. upotrebljava posude.tr ili »izlivač žrtve« № zaotar. Ali još od vremena Rigveda. smatralo se da je soma najznačajnija žrtvena ponuda. pored održavanja kućne vatre i zemljoradničkih praznika. Ostatak su jeli prinosioci žrtve. Od domaćih obreda. Odričući se svog porodičnog imena. Drugo rođenje je očigledno duhovnog reda i kasniji tekstovi ističu taj bitni momenat. Prema Manuovom zakonu (II. Reč je ο sasvirn jednostavnim ceremonijama: ο prinošenju žrtava i biljnih ponuda. Svečani obredi sačinjavaju Jiturgijske sisteme velike. koji je obavljao gospodar kuće [grihapati (grhapati)] imali su uporište u tradiciji [smriti.365 a za »sakramente«. 146). Najznačajniji je ha. osobene za vedski kult. Sedeći u sredmi prostora. onaj ko iskušeniku saopšti reč Vede (odnosno Brahman). Nasuprot tome. 3. Najjednostavnija. Bilo bi uzaludno i poknšavati da se ukratko izlože sve žrtve šrauta. ili na obližnjem travnjaku. tri dana »iskazivanja poštovanja« (upasad). Obredi se mogu svrstati u dve kategorije: domaće [grihja (grhya)~\ i svečane [šrauta (šrauta)']. 12—13) donosi sledeća objašnjenja: vaspitač začinje u onom trenutku kada svoju ruku položi na rame deteta. Od pripremnih radnji. učestvujući tako u jedenju božanske 366 Reč ie ο sveindijskom shvatanju које je preuzeo budizam. najznačajniji su »sakramenti« ili »osvećenja« tsamskara (samskara] vezana za začeće i rođenje dece. da se pridržava devičanstva. Žrtvene ponude biljnog porekla činili su mleko. Soma je ceđena izjutra. predstavljanje [upanajana (ирапауапаJ] mladića njegovom brahmanskom vaspitaču. i trećeg dana. »sveštenik«). Change апа continuity. str. on će se umešati jedino ako se napravi neica greška. Brahman. Prilikom podnevnog ceđenja. održava vatru.rmd. jesu žrtve some. i upravo tu se. predstavnik svete moći koju označava njegovo ime (brahman u srednjem rodu). dato je formulom savitri (II. zaloga izuzetne sreće. i sačinjavala su je. učenik brahmaćarin (brahmacdrin)~\ mora da poštuje određena pravila: da prosi hranu za svoga učitelja i za sebe. 17) onoga ko je izvršio upanajanu određuje kao »dva puta rođenog [dvi-đa (dvi-ja)]. ovan i konj. sezonske ceremonije [ćaturmasja (catu. pravi »lekar žrtve«. najznačajnija je bila dikša (dikša). tihi je nadzornik kulta. Prvi. kojom se prenosilac žrtve posvećivao svojim ponovnim rođenjem. Atharvaveda (XIX. 364 avestsko . Upprimere u Eliade.Vedski kult nije znao za svetilišta: obredi su izvođeni ili u kući prinosioca žrtve. venčanje i pogrebe. Detaljan opis samo jednog sistema zahtevao bi više stotina strana.364 Njihov autoritet se zasnivao na ne posrednom [»auditivnom«. on kasnije positaje prvorazredni recitator.366drugim rečima. a ipak monotone složenosti. 148). deljene su Njihov broj je promenljiv. žitarice i kolači. iskušenik је postajao »Budin sin« (sekjaputto). Brahman prima Polovinu novčane naknade. pravo rođenje. pravi otac je ovaj poslednji (II. upanajana je sigurno najznačajniji. agnihotra (»prinošenje žrtve vatri«) odvijala se u zoru i u sumrak i sastojala se iz žrtvovanja mleka Agniju. Kasnije ćemo shvatiti značenje ovog inicijacijskog obreda. maslac. pored pripremnih radnji. 144). u podne i uveče. krava. pojavljuje ovaj termin. 114 i dalje. Aahvarju je odgovoran za prinošenje žrtve. gde su paljene tri vatre. Naissances mystiques. prvi put. gde je prvi put utvrđeno postojanje upanajane. 447 i dalje. 5. »sećanje«]. svečane obrede su obično izvodili sveštenici. Na žrtvu su takođe prinošeni koza. šruti (šruti)~\ otkrivanju večne dstine. Agnistoma (»pohvala Agniju«) održavala se jednom godišnje. rođenje za besmrtnost. u proleće. Ali najvažnije žrtve. Sve vreme tokom učenja uz vaspitača. Ima i drugih obreda u vezi s kosmičkim ritmovima: to su takozvane žrtve »kiše i novog meseca«. on se kreće. treba da bude poštovan kao majka ili otac: između roditelja i učitelja Brahmana. str. 5. vima. Gonda. 4. što potvrđuje njegov značaj. ono se nanovo rađa kao brahman.sya)] i obredi prvog roda [agrajana (agrayana)~\. itd. Od svih »sakramenata«. bik. tvrdi da vaspitač mladića pretvara u zametak i čuva ga tri noći u svom stomaku. (smrti). itd. ο obrednim kretnjama koje je gospodar kuće pratio šaputanjem formula.

J. tj. Iranaca. Vrhovne žrtve: »ašvamedha« i »purušamedha« Najznačajniji i najslavniji vedski obred je »žrtvovanje konja«. kao simbol mističnog uspenja prinosioca žrtve na nebo. smatralo se da ašvamedha čisti nečistoće i osigurava plodnost i napredak cele zemlje. Vadapeja (vajaреуа) (»napitak pobede«) traje od sedamnaest dana do jedne godine i predstavlja čitav jedan mitsko-obredni scenario: trku konja upregnutih u sedamnaest kola. ašvamedha (ašvamedha). a teorijski i dvanaest godina. mada neobavezno. itd. Još jedan ceremonijalni sistem je. Grka. Žrtvenim ubijanjem nekog muškarca ponavljano je Prađapatino samožrtvovanje. Na praznik su pozivani svi bogovi najpre zasebno. često čitavu goclinu. itd. Njihove glave su zatim bivale uzidane u prvi sloj opeka. sveštenici i žene razmenjuju opscene šale. 73. oni. 38 i svuda. Sam obred je trajao tri dana. A. str. ali je verovatno predstavljao zasebnu ceremoniju čiji je cilj bio da sunce ojača posle sezone kiša. . Dalmata. I u tom slučaju susrećemo razne epizode (prividne potere koje kralj preduzima protiv stada krava.). uprežu ga u kola i kraljević ga vodi na jezero.). pravargja je rano postao deo agnistome. praznik koji 367 Drugi mit. Drugog dana. u stvari. Ali tek je u Indiji ovaj mitsko-obredni scenario dobio tako značajno mesto u religioznom životu i teološkoj spekulaciji. Latina. dijaloge i opscene prizore (jedan sveštenik se njiše na Ijuljašci. posle nekih posebnih ceremonija (konju se pokazuju Kobile. Tragove nalazimo kod Germana. »slaganje (opeka za žrtvenik) vatre«. itd. — ali se obred u suštini tiče mističnog preporoda vrhovnog vladara (§ 74). a potom svi zajedno. Moguće je da je ašvamedha iz početka bio prolećni praznik. mahavrata (»veliko posmatranje«) koja obuhvata muziku. 60 ili 1. van Buitenen. Tekstovi jasno kažu da je »ranije« ubijano pet žrtava. sagrađen od 10. The Pravargya. kolju se brojne domaće životinje. Četiri stotine roladića budno je motrilo da se on ne približi kobilama. prekrivena ogrtačem. °na podražava poJno sjedinjenje. pored ostalog. Ali ishodi te žrtve odražavali su se na celo kraljevstvo. kralj se коска sa sveštemkom i dobija. druga su trajala najmanje dvanaest dana. koji od tog trenutka otelovljuje boga Pređapatija spremnog da se sam žrtvuje.000 krava. Up. a građenje žrtvenika je simbolizovalo stvaranje univerzuma (§ 75). biva zaclavljen. Za to vreme. plesove. tačnije. kruže °κο leša a glavna supruga leže pored njega. eventualno sva dobra prinosioca žrtve. koji je na taj način sticao dostojanstvo »sveopšteg vladara«. 25 i dalje. ima obrednih sistema koji su bili povezani sa službom somi: na primer. Pripreme su trajale godinu dana.ya)~\ takođe je bila uključena u kosmički žrtveni sistem. Skita. Kraljevska konsekracija [rađasuja (rajasu. Jermena. konj i druge žrtve bivaju raskomadani. Čim kraljica ustane. 21. Žrtvenik. Najzad konj.367 Poznata su i druga žrtvovanja some: neka nisu bila duža od jednog dana. dolazi do polnog opštenja. Agnićajana je dala mesta kosmogonijskim spekulacijama koje su imale presudnu važnost za indijsku misao. među njima i jedan muškarac. Trećeg dana se odvijaju drugi obredi i najzad se sveštenicima dele nagrade (dakšina). Mogao je da ga obavi jedino kral] pobednik. dramske kretnje.nagrade [dakšina (dakšina)]: 7. dobijaju i četiri kraljice ili njihove pratilje. »penjanje na sunce« koje obavljaju prinosilac žrtve i njegova žena ceremonijalno se penjući na sveti stub. od kojih svaku prati sto pratilja. Pripremne ceremonije su se protezale cele godine tokom koje je konj ostavljan na slobodi zajedno sa stotinu drugih konja. ponekad je bio u obliku neke ptice. itd. Žrtvovanje konja je sigurno indoevropskog porekla. Značaj pravargje počiva prevashodno u njegovom karaktera »tajne« i u činjenici da predstavlja najstariju sliku piiđe. bio povezan sa žrtvovanjem some: ίο je agnićajana (agnicayana). Osim toga.800 opeka složenih u pet slojeva. Cetiri kraljice. obožavanje nekog božanstva koje simbolizuje ikona.

coniinuity. »ašvamedha je sve. odnosno njegovo rađanje u višem obliku bivstvovanja. Str. ubijanje ljudskih žrtava je na kraju predstavljalo ilustraciju metafizike soteriološkog tipa. Br. purušamedhu. junak.000 krava i 100 konja. U stvari. 5. I. Aditjom (Suncem) i Somom (odnosno. a njegovo žrtvovanje simboliše (odnosno reprodukuje) čin stvaranja. 90). ratnik sa snažnom strelom. str. 315 i dalje. S druge strane.ji ie pisao u XI veku. ko. Da se rodi krava muzara. s nepobedivim kolima. ' . Neka se kraljević može roditi u kraljevskoj uzvišenosti. Pored životinja. 22). Njega su takođe ostavljali slobodnog godinu dana. Njegova struktura sadrži kosmogonijske elemente: s jedne strane. govorljivi mladić! Neka ovaj prinosilac žrtve ima za sina junaka! Neka nam Parđanja u svako doba da kišu po želji! Neka za nas u obilju zri žito! itd. snažni bik za vuču. muškarac se u poslednjem trenutku oslobađa i umesto njega se ubija neka životinja. 1). . Prema Adamu de Bremu (Breme). brzi konj. 2. 6: 0r<inmaćarin je priznat za dikšitu. to ni je branman i zaslužuje da bude opljačkan« (Šat. Change and. Ali ovaj složeni obred predstavlja i jednu »Tajnu« ezoteričnog tipa. s bogovima vladarima). konj je poistovećen sa Kosmosom ( = Prađapati). važno je osvetliti inicijacijske pretpostavke obreda šrauta. vojnik pobednik. a pošto bi bio ubijen. Prema drugim liturgijskim spisima. 115 i dalje. kraljevo pomazanje (rađasuja) Da bismo razumeli taj proces. Obredna »smrt« postiže se »ubijanjem« ili je to simboličan regressus ad uterum369 Jednaka vrednost ovih dveju metoda implikuje izjednačavanje »žrtvene smrti« i »rađanja«. Gonda.). str. Inicijacijska struktura obreda: osvećenje (dikša). Kao što to objavljuje Šatapatha Brahmana (XI. Poistovećenje žrtve sa Purušom-Prađapatijem vodi do poistovećenja prinosioca žrtve s Prađapatijem. 349.« (Vađasaneji Samhita. onog koji upražnjava dikšu. taj stvarno ništa ne zna. prev. Žrtvovanje treba da preporodi čitav Kosmos i da istovremeno ponovo uspostavi sve društvene klase i zanimanja u njihovoj uzornoj savršenosti. 138). Gonda. Naissances mystiques.7 Up. i onaj brahman koji ne zna ništa ο ašvamedhi. 369 Lat. Odin žrtvuje »sebe samome sebi« kako bi stekao mudrost i ovladao magijom (Havamal. plodna žena. kraljica bi takođe legala pored njegovog tela. i na neki način predstavlja zamenu za kralja Treba voditi računa ο takvim postupcima izjednačavanja i zamene kada analiziramo jedan paralelni scenario. 17). »čovek se rađa tri puta: prvi put od 368 Za vreme prinošenja žrtve sveštenik svečano izgovara: »Neka se brahman može roditi u svetosti!. 4. 2. Pitali smo se da li je neka takva žrtva bila ikad upražnjavana.368 Konj koji predstavlja kraljevsku snagu (kšatra) pored ostalog је poistovećen sa Jamom. »žrtvovanje muškarca« je vrlo blisko ašvamedhi. ali ne treba zaboraviti da ti liturgijski tekstovi ne predstavljaju vedsku religiju u ceiim. žrtvovan je i jedan brahman ili jedan kšatrja.se proslavljao povodom Nove godine. strelac. XIII. Inicijacija podrazumeva »smrt« i »ponovno rađanje« iskušenika... u stvari. Izgleda da Rigveda ne zna za dikšu. gde su praksa i teorija žrtvovanja bile neprekidno reinterpretirane.: povratak u matericu (prim. Purušamedha se opisuje u nekoliko šrautasutri (šrautasutras) ali jedino Sankhajana i Vaitana propisuju ubijanje žrtve. brahmanski i rigvedski tekstovi podvlače vezu između konja i Vode. ta žrtva je svake devete godine obnavljana u Upsali vešanjem devet Ijudi i drugih životinjskih žrtava. kupljen po ceni od 1. Moguće je pokazati kako u germanskoj tradiciji'1 postoji začuđujuća paralela mitsko-obrednog scenarija purušamedha: ranjen kopljem i obešen ο Drvo sveta tokom devet noći. Ceremor.ija je potvrđena u Atharvavedi XI. Smatralo se da se purušamedhom dobija sve što se nije moglo postići ašvamedhom. Ova indoevropska paralela ide u prilog pretpostavci da se purušamedhci izvršavala slobodno. Α u Indiji Voda predstavlja kosmogonijsku supstancu bez premca. Značajno je da se tokom purušamedhe izgovara čuvena kosmogonijska himna Purušasukta (Rigveda X. Ali u Indiji. 74. up.

Žrtvovanje treba da preporodi čitav Kosmos i da istovremeno ponovo uspostavi sve društvene klase i zanimanja u njihovoj uzornoj savršenosti. James L. Iranaca. dikša. govorljivi mladić! Neka ovaj prinosilac žrtve ima za sina junaka! Neka nam Parđanja u svako doba da kišu po želji! Neka za nas u obilju zri žito! itd.. ratnik sa snažnom strelom. Ali tek je u Indiji ovaj mitsko-obredni scenario dobio tako značajno mesto u religioznom životu i teološkoj spekulaciji. Trećeg dana se odvijaju drugi obredi i najzad se sveštenicima dele nagrade (dakšina). taj stvarno ništa ne zna. onaj koji upražnjava dikšu) je serne« (Maitrajani Samhita III.370 Konj koji predstavlja kraljevsku snagu (kšatra) pored ostalog je poistovećen sa Jamom. Ali ovaj složeni obred predstavlja i jednu »Tajnu« ezoteričnog tipa. i embrion ima stisnute pesnice dok je u utrobi« . i onaj brahman koji ne zna ništa ο ašvamedhi. a pošto bi bio ubijen. Sauve. kraljica bi takođe legala pored njegovog tela. Jermena. cmi. Pored životinja. S druge strane.. i na neki način predstavlja zamenu za kralja Treba voditi računa ο takvim postupcima izjednačavanja i zamene kada analiziramo jedan paralelni scenario. žrtvovan je i jedan brahman ili jedan kšatrja. reč je ο mnoštvu »smrti« jer svaki »dva puta rođeni« tokom svog života upražnjava određeni broj žrtava šrauta. « Up.. odakle on ponovo stiže u egzistenciju«. . tokom dikše zbiva se isti povratak u embrionalno stanje. itd. Značajno je da se tokom purušamedhe izgovara čuvena kosmogonijska himna Purušasukta (Rigveda X. ali se podjednako upražnjava i u drugim prilikama. 3). »The Divine Victim« koji navodi sve prikladtie delove germanskih i sanskritskih izvora koji se odnose na ljudske žrtve. Dalmata. Poistovećenje žrtve sa Purušom-Prađapatijem vodi do poistovećenja prinosioca žrtve s Prađapatijem. Moguće je pokazati kako u germanskoj tradiciji371 postoji začuđujuća paralela mitsko-obrednog 370 Za vreme prinošenja žrtve sveštenik svečano izgovara: »Neka se brahman može roditi u svetosti!. kada je prošao kroz inicijacijski regressus ad uterum. »sveštenici onoga kome daju dikšu pretvaraju u embrion. Pitali smo se da li je neka takva žrtva bila ikad upražnjavana. drugi put kada prinosi žrtvu..tj. 90). Skita. praznik koji se proslavljao povodom Nove godine.. treći put kada umre i kada ga postave na vatru. predstavlja neophodni uvod u svako somičko žrtvovanje.svojih roditelja. On ima stisnute pesnice. pored ostalog. voda je muško seme .« (Vađasaneji Samhita. dobijaju i četiri kraljice ili njihove pratilje.. . »žrtvovanje muškarca« je vrlo blisko ašvamedhi. to nije brahman i zaslužuje da bude opljačkan« (Šat. »Dikšita (. Njega su takođe ostavljali slobodnog godinu dana. U stvari. plodna žena. Purušamedha se opisuje u nekoliko šrautasutri (šrautasutras) ali jedino Sankhajana i Vaitana propisuju ubijanje žrtve. s bogovima vladarima). brahmanski i rigvedski tekstovi podvlače vezu jzmeđu konja i Vode. Prema drugim liturgijskim spisima. purušamedhu. Smatralo se da se purušamedhom dobija sve što se nije moglo postići ašvamedhom. Moguće je da je ašvamedha iz početka bio prolećni praznik. Br.. Aditjom (Suncem) i Somom (odnosno. Oni ga prekrivaju jednim plaštom: plašt. Da se rodi krava muzara.7 Podsetimo se da je prinosilac žrtve u trenutku kada prima dikšu već »dva puta rođen« zahvaljujući svojoj upanajani. 22). muškarac se u poslednjem trenutku oslobađa i umesto njega se ubija neka životinja. U stvari. Neka se kraljević može roditi u kraljevskoj uzvišenosti. Njegova struktura sadrži kosmogonijske elemente: s jedne strane. 4. s nepobedivim kolima. Naporedni tekstovi uaglašavaju embriološki i opstetrički karakter obreda. »ašvamedha je sve.000 krava i 100 konja. U stvari. to je materica od koje se pravi dikša. to je posteljica. vojnik pobednik. Oni ga škrope vodom. strelac. (Aitareja Brahmana I. Dakle. Žrtvovanje konja je sigurno indoevropskog porekla. a njegovo žrtvovanje simboliše (odnosno reprodukuje) čin stvaranja. Tragove nalazimo kod Germana. Α u Indiji Voda predstavlja kosmogonijsku supstancu bez premca. 2. u stvari.. Grka. ^ Osvećenje. . konj je poistovećen sa Kosmosom (= Prađapati). Latina. kupljen po ceni od 1. brzi konj. Oni ga uvode u posebno spremište: posebno spremište. bivaju raskomadani. junak.. snažni bik za vuču. naime.. tačnije. XIII. 17).

I. Neprekidno se podseća na povod za taj regressus ad uterum: »Čovek je zapravo ne-rođen. I. predstavlja neophodni uvod u svako somičko žrtvovanje. itd. Oni ga prekrivaju jednim plaštom: plašt. Obredna »smrt« postiže se »ubijanjem« ili je to simboličan regressus ad uterurn372 Jednaka vrednost ovih dveju metoda implikuje izjednačavanje »žrtvene smrti« i »rađanja«. I. onaj koji upražnjava dikšu) је seme« (Maitrajani Samhita III. »iskušenik je žrtva ponuđena bogovima« (Šat. Inicijacija podrazumeva »smrt« i »ponovno rađanje« iskušenika. 1. Izgleda da Rigveda ne zna za dikšu. 45). Brah. 1). 385. III. I). drugi put kada prinosi žrtvu. I. str. 8). jer je žrtva zapravo sam prinosilac žrtve« (Ait. koji ie pisao u XI veku.. 6. 7.7 Up. 3. ' . reč je ο mnoštvu »smrti« jer svaki »dva puta rođeni« tokom svog života upražnjava određeni broj žrtava šrauta. »sveštenici onoga kome daju dikšu pretvaraju u embrion. to je posteljica.373 Ovo novo mistieno rođenje. 6. Br.. Ova indoevropska paralela ide u prilog pretpostavci da se purušamedhci izvršavala slobodno.. 115 i dalje. ali ne treba zaboraviti da ti liturgijski tekstovi ne predstavljaju vedsku religiju u ceimi. . 7). gde su praksa i teorija žrtvovanja bile neprekidno reinterpretirane. delo. 2. 5. Upanišad Brah. Samhita VI. Gonda. njegov plašt je posteljica«. tokom dikše zbiva se isti povratak u embrionalno stanje. Odin žrtvuje »sebe samome sebi« kako bi stekao mudrost i ovladao magijom (Havamal. Kao što to objavljuje Šatapatha Brahmana (XI. i embrion ima stisnute pesnice dok je u utrobi« . »dikšita je prinošenje žrtve« (Taitt. VII. 74. da ovlada Svemirom (VI. U stvari.ija je potvrđ'ena u Atharvavedi XI. 6. da bi sprečio rađanje zastrašujućeg čudovišta posle sjedinjenja Reči (Vać) i Žrtve (Jađnje) (Sat.. ta žrtva je svake devete godine obnavljana u Upsali vešanjem devet ljudi i drugih životinjskih žrtava. З). str. Prema Adamu de Bremu (Breme). Ukratko. »čovek se rađa tri puta: prvi put od svojih roditelja.. 374 Up. ^ Osvećenje. Br.. on (prinosilac žrtve) umire po drugi put« (Đaim. prev. 315 i dalje. takođe tekstove koje navodi Gonda. I... ubijanje ljudskih žrtava je na kraju predstavljalo ilustraciju metafizike soteriološkog tipa. III. III.Sam. Ceremor. Ali. tj. III. kraljevo pomazanje (rađasuja) Da bismo razumeli taj proces. kada je prošao kroz inicijacijski regressus ad uterum. 349. »Dikšita je embrion. ali se podjednako upražnjava i u drugim prilikama. 2. »Dikšita vtj. 2).scenarija purusamedha: ranjen kopljem i obešen ο Drvo sveta tokom devet noći. 18 i dalje). 2.7 Podsetimo se da je prinosilac žrtve u trenutku kada prima dikšu već »dva puta rođen« zahvaljujući svojoj upanajani. str. Isti tekst tvrdi da prinosilac žrtve mora u trenutku ponovnog rođenja da se pridigne prema sve četiri strane sveta. U stvari. važno je osvetliti inicijacijske pretpostavke obreda šrauta.374 Prema drugim izvorima. itd. 373 Svi ovi inicijacijski obredi prirodno imaju mitski obrazac: to je Indta koji se preobražava u zametak i ulazi u Vaćinu matericu. omogućava izjednačavanje prinosioca žrtve sa bogovima. (Taittirja-Sam. str. »Onaj ko prođe kroz obred osvećenja približava se bogovima i postaje jedan od njih« (isto. Naporedni tekstovi uaglašavaju embriološki i opstetrički karakter obreda. koje se ponavlja prilikom svakog žrtvovanja. dikša. 372 Lat: povratak u matericu (prim. (Aitareja Brahmana I. Change and connnuity. onog koji upražnjava dikšu. I. III. On ima stisnute pesnice. »Kada se osvećuje. 3. odakle on ponovo stiže u egzistenciju«.. nav. 12)'. 6: oranmaćarin je priznat za dikšitu. Inicijacijska struktura obreda: osvećenje (dikša). Gonda. dikša je isto tako poistovećena sa smrću. Br. 11). Dakle.. Oni ga škrope vodom. »Prinosilac žrtve je predodređen da se uistinu rodi u nebeskom svetu« (Šat. treći put kada umre i kada ga postave na vatru. voda je muško seme . 3). up. naime. II i dalje). Oni ga uvode u posebno spremište: posebno spremište. Ali u Indiji.). Rađa se tek kroz žrtvu« (Mait. 138)... to je materica od koje se pravi dikša. Nciissances mystiques. II. odnosno njegovo rađanje u višem obliku bivstvovanja. II.

tekstove koje navodi A. Ali sve se to postizalo obredima koji su. Rađasuja je po svoj prilici skraćeni oblik niza godišnjih ceremonija koje služe za obnavljanje bacio« u domaću vatru kako bi osigurao svoje ponovno rođenje tu — na zemlji. U vedsko doba »divinizacija«. 16). 81. nap. uvećavajući svoje telo!« (X. 360. podrazumevalo je analogan scenario. za postizanje dobro ispunjene egzistencije u tom svetu. Videli smo koji su se rezultati postizali posle žrtve ašvamedha (up. Žrtvovanje indijskog lcralja.3. str. 5). 2): »Žrtvuj sam sebe. Pomazanju je prethodila godina dikše. 375 Prinosilac žrtve »se sam u obliku semena (predstavljenog zrnima peska) . »embrionalno sazrevanje« i ponovno rođenje prinosioca žrtve. gore. 90. težeći za ponavljanjem stvaranja. doduše prolazna. Verovatno je cilj ljudskih žrtava koje su prinošene ti paganskoj Upsali podjednako bio i kosmički preporod i osnaživanje kraljevske moći. upravo su takvim obrednim uspenjima na Nebo. kao i Priroda. istovremeno. i bacio se na žrtveni oltar da bi se ponovo rodio na Nebu. žrtvuj svoje sopstveno telo! « (Rigveda VI.375 Primer su dali bogovi: »O Agni. istovremeno obuhvatali »smrt«. Jer »bogovi su žrtvovani'em prinosili Žrtvu« (X. Coomaraswamy. 5). 19). a obično je sledila još jedna godina završnih ceremonija. Naprotiv. prinosilac žrtve a takođe i celo društvo. nije podrazumevala nikakvo obezvređivanje Života i ljudske egzistencije. Obredna smrt je dakle preduslov za stizanje do bogova i. postignuta žrtvovanjem. up. u blizinu bogova. 11. rađasuja. »Atmayajfia: Self-Sacrifice«. Središnje ceremonije odvijale su se oko Nove godine. postajali blagosloveni i preporođeni.

a istovremeno je postajao Kosmokrator. Reč je ο prilično rasprostranjenim mitoPotvrđenim u različitim slojevima kultnre. odnosno za presto. njegovo jednogodišnje dozrevanje i njegovo ponovno mistično rođenje kao Kosmokratora. taj gest ima kosmogonijsko značenje: on simbolizuje uzdizanje axis mundi. kao i svaki prinosilac žrtve šrauta. Kada primi pomazanje. postizao se sukcesivno povratak budućeg kralja na stanje embriona. Njih će razviti i uobličiti autori Brcihmana. Kralj je imao središnju ulogu. i to iz perspektive koja im je bila svojstvena. jer je on. koje se dobijalo bilo posle rnističnog venčanja kralja s kastom bramana ili s narodom (taj mu je brak omogućavao da se rodi iz njih kao iz materice). i vrlo je verovatno da je izvorno bio povezan s dozrevanjem žetve. na neki način. imaju paralele u Još starijim ili još »primitivmjim« kulturama. duž axis mundi — koju predstavlja kralj — kako bi se oplodila Zemlja. Središte sveta — i dodiruje Nebo.11 Primetili smo blisku vezu između obredne smrti i obrednog preporoda s jedne. i kosmogonije i obnavljanja sveta s druge strane. Kao i tolike druge ' e Ancicnt Indian Royal Consecration. kralj ostaje da stoji na prestolu: on otelovljuje kosmičku osu učvršćenu za pupak Zemlje. Druga faza obreda završavala se stvaranjem novog vladarevog tela: to je bilo simbolično telo. bilo posle sjedinjenja muške vode za ženskom. Bilo bi uzaludno tr-ažiti »poreklo« svake od ovih kosmogonija. Škropljenje se vezuje za Vodu koja silazi s Neba. ili posle sjedinjenja zlata — koje označava plamen — i vode. Kosmogonije i metafizika Vedske himne neposredno ili samo nagoveštavajući prikazuju više kosmogonija. drugim rečima. on je otelovljavao Kosmos. drugim rečima. U nastavku ovih obreda.Univerzuma. posebno imajući u vidu njihovo prekomerno oduševljenje prema žrtvovanju. Kada Vrhovni vladar podigne ruku. . 75. koji je istovremeno poistovećen s Prađapatijem i s Kosmosom. Čak i one za koje se rnože pretpostaviti da su ih doneli Arijci. on gospodari sveukupnim prostorno-vremenskim Univerzumom. Sve su ove ideje u tesnoj vezi s kosmogonijskim mitovima ο kojima ćemo uskoro raspravljati. Različitim fazama obreda. »Embrionalni period« budućeg vladara odgovarao je procesu sazrevanja Univerzuma. str. Treću fazu je činio niz obreda preko kojih je kralj postizao vrhovnu vlast nad tri sveta. u sebi sadržavao Kosmos. kralj stiče vrhovnu vlast nad četiri smera prostiranja Kosmosa i nad godišnjim dobima. Najzad. kralj po jednom iskorakne prema sve četiri strane sveta i simbolično se penje do zenita.

Indra i Agni iz njegovih usta. Ratnik je bio od njegovih ruku. žensku tvoračku energiju. 90). Atharvaveda (X. 7. društvene klase. 129) lcosmogonija je prika zana kao metafizika. IV. prvu klicu koju је Voda primila dovodi u vezu s »Univerzalnim majstorom« Višvakarmanom. al je toplina (izazvana askezom. i imanentan. Ali za naše istraživanje su značajna upravo indijska tumačenja i revalorizacije nekih kosmogonijskih mitova. 3) stvaranje koje započinje od nekog jedinstva-totaliteta. Egzemplarna funkcija ove žrtve naglašena je u poslednjoj strofi (16): »Bogovi su žrtvu prinosili žrtvom«. . 6. 1). nebo. drugim rečima. tapas) porodila 376 Slika Zlatnog zametka će u klasičnoj Indiji postati Kosmičko jaje koje rađa Voda (već u Upanišadama: Katha Up„ IV. Prađapati). iz ne-Bića. prev. »Na početku. sunce iz njegovog pogleda.« Osim »toga. U slavnoj himni Rigveda X. Postojao je samo neodređeni prin cip nazvan »Jedno« (neutrum). 2) stvaranje komadanjem Iskonskog džina. posebno u Epopeji i u Puranama. 12). Izgleda da su. od njegovih bedara postade Zanatlija. skambhom. 121. tako da liče na Purušu). ona se udaje za Purušu. a zatim ona rađa njega. bogovi: »Njegova usta postaju Brahman. 377 Virad je neka vrsta Šakti. od njegovih nogu rodi se Sluga« (strofa 12. Drugim rečima. uostalom. Možemo ih označiti na sledeći način: 1) stvaranje oplođenjem prvobitne Vode. 28) poistovećuje Zlatni zametak s Kosmičkim stubom. Renu).religiozne ideje i verovanja. mada Kosmos. istovremeno bića i nebića. 2. 4) stvaranje razdvajanjem Neba i Zemlje. Puruša rađa Virađ. Pesnik se pita kako je Biće moglo da iziđ. zemlja. i božanstvo žrtvovanja. Div Puruša (»Čovek«) je istovremeno postojao i kao kosmički totalitet (strofe 1—4) i kao androgino Biće. bog zamišljen kao Hiranjagarbha (Zlatni zametak) lebdi iznad Vode. četiri tipa kosmogonija oduševljavala vedske pesnike i teologe. Podsetimo na to da starost neke kosmogonije ne treba prosuđivati prema prvim dokumentima koji je prikazuju. mesec iz njegove svesti. vetar iz njegovog daha. ni ljudi. Nebo iziđe iz njegove glave. U Brhadaranjaka Up. »Jedno je disalo iz sopstvene ži votne snage i nije imalo dah. pošto na početku nije postojalo ni »ne-Biće ni Biće (strofa I. i kosmologije svuda u starom svetu predstavljaju nasleđe koje je prenošeno od preistorije. U ovim primerima reč je ο varijantama jednog izvornog mita koji je Zlatni zametak prikazivao kao seme boga tvorca koji lebdi nad prvobitnom Vodom. na franc. Mi čije paralele nalazimo u Kini (Pan-ku). slika kosmogoniju drevnog tipa stvaranje putem žrtvovanja nekog božanskog antropomorfnog Βΐάε Purušasukta je podstakla bezbrojne spekulacije. Jedan od najdrevnijih i najrasprostranjenijih mitova. Puruša je istovremeno i transcer dentan. Puruša je istovremeno bio i žrtvovana žrtva. on oplođuje Vodu koja rađa boga vatre Agnija (strofa 7). u ceremonijama prilikom utemeljivanja ћгз mova (sagrađenih. 3. Ali. »kosmogonijski gnjurac«. Puruše. prodirući u nju. Ш> 4. i prilikon obreda očišćenja vezanih za obnavljanje. što je paradoksalan. nije postojalo ništ< drugo« (strofa 2).378 U najslavnijoj himni Rigvede (X. ali bogovima indijsk kosmogonije svojstven oblik bivstvovanja (up. Rigveda X. 5. liturgijski elementi. u Indiji postaje omiljen prilično kasno.376 Druga kosmogonijska tema koja je bila korenito reinterpretirana iz ritualističke perspektive nalazi se u podjednako čuvenoj himni Purušasukta (Rigveda X. itd. U stvari (strofa 5). kao što j u drevnim društvima mit služio kao egzemplarni model stvj ranja. tako se i ova himna izgovarala u jednom od obreda koj prate rođenje sina. iz njegovih nogu zemlja. (strofa 13—14). život i ljudi potiču od njegovog soj stvenog tela. »U to vreme nije postojala ni smrt. Svetašvatara. Bogovi žrtvuju »Čoveka«: iz njegovog raskomadanog tela nastaju životinje. kod starih Germana (Imii i u Mesopotamiji (Tijamat). u suštini. Himna jasno pokazuje da Puruša prethodi stvaranju nadilazi ga. ni bogovi). 82.377 Stvaranje je u pravom smislu proizvod jedne kosmičke žrtve. tminu je skrivala tmina«. ni ne-smrt< (odnosno. ali se slika zametka ne slaže sa ovim božanstvom koje je politehničar bez premca.

Rigveda jasno kaže da su oni taj dar dobili od Savitri (IV. Postoje i druga mitološka objašnjenja smrti. Pesnik zaključuje znakom pitanja: »Onaj koji nadgleda ovaj (svet) sa najvišeg nebeskog svoda to jedini zna (tj. ili pak pijući somu. Tema je drevna i podložna začuđujućim reinterpretacijama i primenama. XII. IV^ 11. susreću se i kod drugih indoevropskih naroda. 12) objašnjava poreklo ljudi (odnosno četiri društvene klase) polazeći od delova tela žrtvovanog prvobitnog Diva. Ali ovaj mitski motiv. U Mahabharati. ili su se oni izdvojili iz prvobitne vodene mase odnosno iz ne-Bića. sin boga Vivasvata. »zametak« — »prekriven prazninom« (što se može razumeti kao: okružen prvobitnom Vodom). on zna poreklo »drugog stvaranja«) — osim ako ga ni on ne zna?« Himna predstavlja najvišu tačku do koje je došla vedska misao. i ljudi su žrtvovanjem mogli da postanu besmrtni. 2) ili od Agnija (VI. Indra je besmrtnost postigao isposništvom. Voda i Zemlja. 52—54. njihova egzistencija započinje posle stvaranja sveta.»Jedno«. jedino su u Indiji ovi mitovi doveli do stvaranja određenih tehnika žrtvovanja kontemplativnih metoda i . Jedna kasnija himna (Rigveda X. 1). 4. gubitka ili sticanja besmrtnosti. 4). 72. odnosno. što je začuđujuća tvrdnja којг anticipira jednu od osnovnih tema indijske filozofske misli. 54. 3. Ali oni nisu svi bili besmrtni. prvi prinosilac žrtve i prvi čovek (Rigveda X. Ali ostaje zagonetka »drugog stvaranja«. smrt uvodi Brahma kako bi učinio lakšom Zemlju pretovarenu masom ljudi. i ista ta Žudnja »bila јс prvo seme (retas) Svesti (manas)«. X. ovaj mit je sličan Purušasukti: reč je ο nasilnoj podeli jednog »totaliteta« radi stvaranja (ili ob· navljanja) sveta. tapas (X. biće razvijen u Upanišadama i u nekim filozofskim sisteroima. »nerazvi jeno« (abhu) — tj. vedski pesnici vezuju za temu Stvaranja-žrtve. štaviše. dostupna ljudima tek posle smrti (Šatapatha Br. Kao i Puruša iz Rigvede X. Pe. na muški i na ženski princip (up. zbog čega je pretila opasnost da ona potone u okean (VI. Već smo videli (§ 68). X. dok Atharvaveda objavljuje da su je i svi ostali bogovi stekli na isti način (XI. Indrinog posecanja Vritre. 90. Ljudi takođe potiču od prvobitnog рага Nebo—Zemlja. Rigveda X. Visvakarmana (Rigveda. 2) pripoveda kako su bogove rodili boginja Aditi.io »Toga« — koje podjednako transcendira i Bogove i Stvaranje. bogovi su postali besmrtni tek pošto su obavili određena žrtvovanja. Aksiom jednog nespoznatljivog vrhovnog bića — »Jednog«. 9). Valja zapamtiti ovu ideju koja je od suštinskog značaja za kasniju indijsku misao: svest. 167. kao što smo upravo videli. čin demijurga Indre koji zgromi i raskomada prvobitnog Zmaja predstavlja obrazac tako različitih dela kao što su građenje neke kuće ili govorničko nadmetanje. Prema Brahmanama. Jedno prethodi Univerzumu 1 stvara svet emanacijom svog sopstvenog bića. Ipak. potvrđeno je da odgovarajući mitovi postoje u brojnim tradicionalnim kulturama. koju je proslavila Purušasukta. Najzad. 90. Njihov mitski predak je Manu. odnosno. 19. Na početku. 256— 258). Jamom i njegovom sestrom Jami (X. Iz te (»neraz vijene«) klice razvila se Žudnja (kama). 4). čuven i u drugim religijama. 10). 7). Što se tiče četvrte kosmogonijske teme — razdvajanja Neba i Zemlje. 63. Mnoštvo kosmogonija slaže se sa brojnošću predanja koja se tiču teogonije i porekla čoveka. Bogovi su rođeni posle (strofa 6) stvaranja pojavnog sveta oni dakle nisu tvorci stvaranja sveta. 81) koji svet oblikuje kao vajar. Navedimo najzad i Stvaranje kao čin nekog Božanskog Bića. 63. Prema Rigvedi. Purušasukta (X.s nici u svojim razmišljanjima »znaše da otkriju mesto Bića u ne-Biću« (strofa 4). 6).. 5. kovač ili drvodelja. 7. kao i Univerzum proizvodi su stvaralačke iudnje (kama). Neki od ovih mitova koji se tiču rođenja bogova i ljudi. stvaranja pojavnos sveta. U svakom slučaju. Ovde prepoznajemo jednu od klica filozofije sankhjajoge i budizma. »Prvo seme« se zatim podelilo na »gore« na »dole«. »Univerzalnog majstora«. ali bogovi su odlučili da ta besmrtnost bude čisto duhovna. ne gubeći pri tom svoju transcendentnost. I druga verzija poistovećuje mitske roditelje s Vivasvatinom decom. bogove su ili rodili prvobitni par Nebo i Zemlja.

»sličnog« [sanskri (samskri)J. Godimi« (isto. 1. On najpre stvori brahman odnosno Trostruko znanje (tri Vede) a zatim od Govora stvori Vodu. on stvori drugi pandan samoga sebe odnosno zrtvovanje. 76. i asure da nasele Zemlju. Osnovna ideja jeste da se Prađapati istrošio i najzad iscrpeo putem stvaranja »zagrevanjem« i ponavljanih »ispuštanja«. XI. i pripremu otkrića do kojih su došli autori Upanišada. odnosno. obnavljanje i р» novno uzglobljavanje Prađapatijevog kosmičkog tela obavljeni su žrtvovanjem odnosno građenjem jednog žrtvenog oltara za proslavIjanje agnićajane (§ 72). Prađapati je bio neočitovano Jedinstvo—Totalitet. Dva ključna termina — tapas (asketski žar) i visriđ (vistrij) (raspršeno zračenje) — mogu imati seksualne konotacije koje su posredne ili se podrazumevaju. Ona označava opadanje važnosti shvatanja na koje se oslanjao vedski ritual. Onako kako ga prikazuje Brahmane. stvori se jedno jaje. ispuštanjem semena. i bogovi su ga izlečili (obredom) agnihotra. 1. »Taj iščašeni Prađapati sam (sada) postaje taj sagrađeni žrtvenik vatre. 1.16 to se može razumeti i — znojenjem. da se reprodukuje (Šat. njegovi su zglobovi bili iščašeni. 35—36). čija ljuska postade Zemlja.° trostruko poistovećenje Prađapatija s Univerzumom. Br. . . Kao što je Puruša sam sebe dao bogovima i dopustio da bude raskomadan kako bi stvorio Univerzum. svako irtvovanje ponavlja prvobitni čin stvaranja i jemči za kontinuitet sveta tokom sledeće godine. nadovezuje na Purušu. 6. Na neki način. jara«) i poče da stvara emanacijom. 6.379 Prađapatijeva iscrpljenost је prikazana dirljivim slikama: »Pošto je Prađapati ispustio živa bića. i njegovi zglobovi jesu spojevi dana i noći (odnosno. Želeći da se reprodukuje putem Vode. učvrstivši mu zglobove« (Šat. Mit i njegove slike prevode kosmogoniju u biološke termine. 2). 56. jasno se kaže da su pet godišnjih doba i pet slojeva zrtvenika za vatru — zglobovi Prađapatiievog kosmičkog tela (Sat. up. postavljajući slojeve opeka od kojih je načinjen žrtvenik. 5). 1. Na početku. Puruša je Godina« (Jaim. 379 Znamo da slična shvatanja karakterišu drevne kulture. II. XI. on prodre u nju. potvrđena je i tekstovima: »Puruša je Prađapati. ili. Br. ja sam stvorio pandan samome sebi. 1. i počeci godišnjih doba. 3. Šatapatha Br. Dajući svoje sopstvo (atman) bogovima. 2) jasno kaže da je »taj Prađapati. 9V. VI. ali je njegova struktura drevna. zora i sumrak).17 Prađapati je mislio: »Uistinu. VI. On se askezom »zagreja« do najvišeg stupnja (tapas. predstavlja veliku novinu brahmanske teorije žrtvovanja. Ovaj »Gospodar stvorenja« je blizu Velikih kosmičkih bogova. kao u nekim primitivnim kosmogonijama. Godina. VI. a na prvom mestu kulture paleouzgajivača. on liči na »Jedno« iz Rigvede X. itd. ali se. bio načinjen od 720 dana i noći.. Drugim rečima. Identičnost Puruša— Prađapati. pre svega. 2. I. On nije bio u stanju da se uspravi na svojim oslabljenim zglobovirna. 1).« Pored toga. Doktrina žrtvovanja u Brahmanama Purušasukta je polazište i doktrinarna potvrda teorije žrtvovanja koja je razrađena u Brahmanama (oko 1000—800. pre Hr. uostalom. s cikličnim Vremenom (Godinom) i sa žrtvenikom za vatru. »toplota. Zatim su stvoreni bogovi da nasele Nebo. Ukratko. Ali ga je žudnja (kama) podstakla da se umnoži. zbog toga se žrtvenik sastoji od 360 kamenova koji čine ogradu i 360 opeka«. Prađapati izvesno jeste Godina. No. i dalje). Prađapati izgleda kao tvorevina naučne spekulaoije.). jer su askeza i seksualnost blisko povezane u indijskoj religioznoj misli. Br. upravo način postojanja sveta i života čini da se oni iscrpljuju samim trajanjem. i na Višvakarmana. čisto duhovno prisustvo. 1.spekulacija koje su imale tako odlučujuću ulogu pri buđenju jedne nove religiozne svesti. Prađapati će posle kosmogonijskog čina upoznati smrtnu »iscrpljenost«. 4. Isto delo (X. 129. 6.« Sveštenici obnavljaju Prađapatija. i zbog toga ljudi govore: »Žrtvovanje je Prađavati. dosl. Br. (isto. 13). pun mesec i mlad mesec.

nego omogućava postizanje jednog novog oblika bivstvovanja. Up. i istovremeno. s prinosiocem žrtve. I. Bogovi su tekođe besmrtnosti stekli žrtvovanjem. ne bi prineo žrtvu vatre« (Šat. sanskri) Prađapatija. Gonda. 381 To je potvrđeno drugim nizom poistovećivanja. prinosilac žrtve se poistovećuje s Prađapatijem. Prađapati i prinosilac žrtve su poistovećeni u samoj obrednoj radnji: žrtvenik jeste Prađapati. uzdiže se na Nebo gde se rada po drugi put (Šat. što je oblik egzistiranja koji prevazilazi Vreme. Br. »Izrada« atmana na neki način liči na ponovno objedinjavanje Prađapatija. vrlo rano. on postaje »potpun«. 40. prinosilac žrtve postaje taj žrtvenik. Br. Sam. To je istovremeno i opravdanje za oholost brahmana. 4. 2. 2. odnosno. Les Religions de l'Inde. Gradeći žrtvenik vatre (agnićajanu). na tajanstvenu snagu obreda se usredsređuje sve: poreklo i suština bogova. str.). 236 i dalje. probila se jedna nova ideja: žrtvovanje ne samo da obnavlja Prađapatija i osigurava održanje sveta. 74 i dalje. 5). 2. sveta moć. Ali žrtvovanje se mora obaviti prem-i pravilima i s verom.382 Up. atman. najmanja sumnja u njegovu delotvornost može imati pogubne posledice. To znači da će se on posle smrti vratiti u život. 4. 6). 3. »osobu«. str. autori Brahmana su umnožili mitove ili fragmente mitova iznova ih tumačeći u skladu s novom perspektivom ili stvarajući ih iznova. rasutog i iscrpljenog činom kosmogonije. X. »ceo«. i teogonija i soteriologija. njihov zbir čini atman (Aitareja Br. učene aluzije. Objavljuje se da su na početku i bogovi bili smrtni (Taitt. blagostanje u ovom svetu ι »ne-smrt« u drugom svetu. polazeći od neke fantastične etimologije. Da bi ilustrovali tu obrednu dok· trinu koja je istovremeno i kosmogonija. 6. prinosilac žrtve postaje »besmrtan«. Prema tome. brahman i atman su implicitno poistoveceni već u doba Brahmana. i to stanje sačuvati i posle smrti. tačnije. 7. ■^I. 8). Kao što bog žrtvovanjem ponovo zadobija svoju osobu (atman). pošto je brahman izjednačen sa 432. znanje. zahvaljujući svom atmanu. Lilian Silburn. Ali. prinosilac žrtve stvara sebi novo telo. IV. 77. ili zagonetke. Prađapati i žrtvenik vatre izjednačeni su u Rigvedi: suglasnici R(i)g su poistovećeni s opekama žrtvenika. 1—7). totalitet obrednih činova (karma) čini »osobu«. svoj atman (Kaušitaki Brahmana. na koncu. prinosilac žrtve obavlja istu operaciju spajanja i objedinjavanja na svojoj sopstvenoj ličnosti. 6. Instant et Cause. Dragi tekst Šatapatha Brahmane (X. Jer »sunce ne bi izašlo ako sveštenik. Važno je — i to je cilj obreda — biti »potpun« (sarva). Kroz žrtvovanje — odnosno delatnošću koju obavljaju sveštenici — svet opstaje živ. prinosilac žrtve sebi gradi sopstveno qa. 2) opisuje »Zlatnog Purušu« u čovečjem srcu kao zrno pirinča ili prosa — dodajući pri tom da је оп veći od 380 381 382 . oni su tek žrtvovanjem stekli božansku prirodu i besmrtnost (isto. ίθ. itd. To je nova primena drevne ideje ο neophodnosti godišnjeg (ili periodičnog) ponavljanja kosmogonije. Br. 8). dobro integrisan i plodan.) Od tada. 3. u zoru. Magijskom snagom obreda. s njegovim atmanom. 3. 3. 3. 1. stičući brahman (Sat. II. 3. nego može da stvori jedno duhovno i neuništivo biće. 2. odatle proizlazi da je on isto tako poistovećen i sa Prađapatijem i. U Brahmanama vedski bogovi su podređeni magičnim i tvoračkim snagama žrtvovanja ili čak nisu upućeni u njih. Eshatologija: poistovećenje s Prađapatijem putem žrtvovanja Pa ipak. II. VIII. atman. u »ne-smrt«. 1.To je izvorni smisao žrtvovanja u Brahmanama: ponovo stvoriti Kosmos koji je ciklično Vreme (Godina) »iščašilo« i »iscrplo«.380 »Sastavljajući« (samdha. 1. III. itd. VI. 12) i stiče »besmrtnost« (isto. drugim rečima. Zrtvovanje nema samo kosmogonijsku svrhu i eshatološku funkciju. To znači da su psiho-fiziološke funkcije prinosioca žrtve prikupljene i objedinjene kroz obrednu aktivnost.000 suglasnika Riga. Kada je dovršen i dobro integrisan. ubeđenih u presudnu važnost tih obreda. VII.

Prađapati (Brahman) i atman su istovetni zato što su proizvod jedne iste aktivnosti: »obnavljanja«, objedinjavanja; bez značaja je to Što su materijali različiti: opeke žrtvenika za Prađapatija —< Brahman, organske i psiho-mentalne funkcije za atman.383 Ali važno je podvući da je to jedan kosmogonijski mit koji, na koncu, predstavlja primerni obrazac »konstrukcije« atmana. Razne joga-tehnike primenjuju isti princip: »sabiranje« i »objedinjavanje« telesnih položaja, disanja, psihomentalne aktivnosti. Otkriće istovetnosti između Ja (atmana) i brahmana neumorno će se koristiti i različito vrednovati u Upanišadama (§ 80). Za sada, dodajmo da brahman u Brahmanama označava proces kosmičkog žrtvovanja, a u širem smislu, tajanstvenu snagu koja održava Univerzum. Ali već se u Vedama ο brahmanu misli i jasno govori kao ο neuništivom, nepokretnom, suštinskom principu svake egzistenoiie. Značajno je i to što u više himni Atharvavede (X, 7, 88; itd.) brahman biva poistovećen sa skambhom (dosl. podupirač, držač, stub); drugim rečima, brahman je Grund koji drži Svet, istovremeno kosmička osa i ontološki temelj. »U skambhi je sve ono čime raspolaže duh (atmanvat), sve ono što diše« (Atharvaveda VII, 8, 2). »Onaj ko poznaje 'brahman u čoveku, poznaje vrhovno biće [paramešthin, (parame§thin) Gospodina], a onaj ko poznaje vrhovno biće poznaje skambhu« (Atharvaveda, X, 8, 43). Uočljiv je napor da se izdvoji konačna realnost: brahman je priznat za Stub Univerzuma, nosač, osnovu, a već se u vedskim tekstovima široko koristio termin pratištha (pratistha) koji iskazuje sve te pojmove. Brahman je poistovećen s brahmanom pošto poznaje strukturu i poreklo Univerzuma, pošto poznaje Govor koji iskazuje sve to, jer Vać, Logos, može bilo koju osobu da preobrazi u brahmana (već Rigveda X, 125, 7). »Rođen.je brahmana je večna inkarnacija dharme« (Manu, I, 98).вз Jedna posebna kategorija dela, Aranjake (dosl. »šumske«) dopušta nam da pratimo prelaz od žrtvenog sistema (karma-kanda) iz Brahmana ka primatu metafizičkog znanja [đnjana-kanda (jnana-kanda)'] koje objavljuju Upanišade. Aranjake su bile prenošene u tajnosti, daleko od gradova, u šumi. Njihova doktrina stavlja naglasak na Ja, subjekt žrtvovanja, a ne više na konkretnu stvarnost obreda. Prema Aranjakama, bogovi su skriveni u čoveku; drugirn rečima, korelacija makrokosmos-mikrokosmos, osnova vedske misli, sada otkriva homologiju između kosmičkih božanstava i božanstava prisutnih u ljudskom telu (up. Aitareja Aranjaka, I, 3, 8; II, 1, 2; III, 1, 1; itd. Šankhajana Aranjaka, VII, 2 i dalje; VI, 2 i dalje; itd.). Prema tome, »interiorizacija žrtvovanja« (up. § 78) dopušta da se žrtvene ponude istovremeno upute i »unutrašnjim« i »spoljašnjim« bogovima. Konačni cilj je jedinstvo (samhita) različitih teo-kosmičkih slojeva i organa, i psiho-fizioloških funkcija čoveka. Posle brojnih usaglašavanja i poistovećivanja, dolazi se do zaključka da je »svest ο Sebi [prađnjatman (prajnatman)] isto što i Sunce« (Ait. Ar. III, 2, 3; Šankh. Ar, VIII, 3—7). Što je smelo izjednačavanje, koje će razviti i uobličiti autori Upanišada.

78. »Tapas«: tehnika i dijalektika trpljenja U više navrata smo pomenuli askezu, tapas, jer se ne može govoriti ο indijskim bogovima, mitovima ili najznačajnijim obredima, a da se ne pomene to obredno »zagrevanje«, ta »toplota« ili »žar« koji se postiže trpljenjem. Izraz tapas, od korena tap, »zagrejati«, »ključati«, jasno je potvrđen u Rigvedama (up. na primer, VIII, 59, 6; X, 136, 2; 154, 2, 4; 167, 1; 109, 4; itd.). Rec je ο indoevropskoj tradiciji jer »izuzetna toplota« ili »žestina« (mdnos, furor, ferg, wut) u jednom naporednom kontekstu ima svoju ulogu u obredima herojskog tipa.24 Dodajmo da je
Neba, veći od etera, od zemlje i od svih stvari: »to je ja Duha ι moje ja; umirući, steći ću to ja«. Tekst je značajan zato što je Puruša s jedne strane poistovećen s brahmanom (srednji rod) dok je, s druge strane, izjednačenje atman-brahman već osigurano. 82 Up. L. Silburn, nav. delo, str. 104 i dalje.

»zagrevanje: različitim psiho-fiziološkim tehnikama, na primer, izuzetno zaljućenom hranom, potvrđeno kod vidara i čarobnjaka u primitivnim kulturama.25 Postizanje magijsko-religiozne »moći« prati jaka unutrašnja toplota; sama ta »moć« iskazuje se izrazima koji označavaju »toplotu«, »gorenje«, »izuzetnu toplinu«, itd. Pomenuli smo ove činjenice kako bismo istakli starost i značajnu rasprostranjenost trpljenja tipa tapas. To niukoliko ne podrazumeva nearijsko poreklo indijske askeze. Indoevropljani, a pogotovu vedski Indijci, nasledili su preistorijske tehnike koje su različito vrednovali. Razjasnimo odmah da obredno »zagrevanje« m na jednom drugom mestu nije dostiglo značaj koji je u Indiji stekao tapas, od najstarijih vremena pa do naših dana. Asketsko »zagrevanje« nalazi svoj obrazac ili svoju homologiju slikama, u simbolima i u mitovima koji su povezani s toplotom koja »peče« žetvu i zagreva jaja obezbeđujući da se ona izlegu, sa seksualnim zanosom, posebno sa žarom organizma, i s vatrom apaljenom trenjem dva drvena štapića. Tapas je »tvorac« na lse Palnova: kosmogonijskom, religioznom, metafizičkom. Već
ζ Up Eliade, Le Yoga, str. 114, η. 1. vid. neke primere u našem Le Chamanisme (2. izd.), str. 369 i dalje.

smo videli da Prađapati stvara svet »zagrevajući se« tapasom, a iscrpljenost koja za tim sledi može se izjednačiti sa zamorom posle seksualnog čina (§ 76). Na obrednom planu tapas omogućava »ponovno rađanje«, tj. prelaz iz ovog u svet bogova, iz sfere »profanog« u sferu »sakralnog«. Osim toga, askeza onome koji kontemplira pomaže da »u sebi razvije« misterije ezoteričnog znanja i otkriva mu duboke istine. (Agni tapasvinu daje »toplotu glave«, čineći ga tako pronicljivim.) Askeza korenito menja oblik bivstvovanja askete, daje mu natčovečansku »snagu« k.oja može postati opasna, a u nekim slučajevima i »demonska«.384 Tapas obuhvata uvodna najznačajnija žrtvovanja, ceremoniju inicijacije, učenje brahmaćarina. U osnovi tapas se obavlja postom, bdenjem pored vatre ili stajanjem na suncu, ređe ispijanjem opojnih supstanci. Ali »zagrevanje« se podjednako postiže i zadržavanjem daha, što otvara put za izvođenje jedne smele homologije između tog vedskog obreda sa primesama joge. Ovu homologaciju omogućavaju pre svega spekulacije Brahmana u vezi sa žrtvovanjem. Žrtvovanje je rano bilo uključeno u tapas. Objavljeno je da su bogovi stekli besmrtnost ne samo žrtvovanjem (§ 76), nego i askezom. Ako se bogovima u vedskom kultu prinose soma, topljeni maslac i sveta vatra, u asketskoj praksi nudi im se »unutrašnje žrtvovanje«, u kojem fiziološke funkcije zamenjuju levanice i obredne predmete. Disanje se često poistovećivalo sa »neprekidnorn levanicom«.87 Govori se ο pranagnihotri, odnosno, »žrtvovanju vatre (obavljenom) disanjem« (Vaikhansasmartasutra II, 18). Shvatanje tog »unutrašnjeg žrtvovanja« je novina koja je imala višestruks posledice; ona će asketama, pa čak i najekscentričnijim misticima, omogućiti da se održe unutar brahmanizma i, kasnije, hinduizma. S druge strane, to isto »unutrašnje žrtvovanje« upražnjavaće brahmani »stanovnici šume«, odnosno oni koji žive kao asketi [sannjasi (sannvasi)], ne napuštajući pri tom svoj društveni identitet »gospodara kuće«.385 Ukratko, tapas je uključen u čitav niz homologizacija izvedenib na različitim planovima. S jedne strane — a u skladu s osobenim težnjama indijskog duha — kosmičke strukture i fenomeni izjednačeni su s organima i funkcijama ljudskog tela i, pored toga, s elementima žrtvovanja (žrtvenik, vatra, žrtva, obredni instrumenti, liturgijske formule, itd.). S druge strane, askeza — koja je (već u preistorijska vremena) podrazumevala čitav jedan sistem podudarnosti između mikro i makrokosmosa (dah poistovećen s vetrom, itd.) — povezana je preko
28 Izraz šanti koji na sanskritu označava spokoj, mir duše, odsustvo strasti, olakšanje patnji, potiče od korena šam, koji je izvorno obuhvatao značenje: ugasiti »vatru, srdžbu, groznicu«, na koncu, »jaru« izazvanu demonskim silama; up. D. J. Hoens, Santi, naroč. str. 177 i dalje. 385 Njegov religiozni položaj je osvetljen (mada ne baš jasno) u spisima Aranjaka.

homologija sa žrtvovanjem. Neki oblici askeze, zadržavanje daha na primer, smatrani su čak za vrednije od žrtvovanja; smatralo se da je njihov ishod dragoceniji nego »plodovi« žrtvovanja. Ali sve te homologacije i sva ta izjednačavanja vrede, odnosno postaju stvarni i religiozno delotvorni jedino ako se razume dijalektika koja ih je obeloda· nila. '■ ,^: Na koncu, ovde je reč ο jednom broju sistema koji su s jedne strane homologni, a sa druge svrstani u jedan hijerarhijski promenjivi niz. Irtvovanje je poistovećeno sa askezom, ali ono što posle određenog trenutka najviše vredi jeste shvatanje principa koji opravdava slična izjednačavanja. Vrlo rano, sa Upanišadama, biće visoko uzdignuto razumevanje, znanje (đnjana) dok će sistem žrtvovanja, sa mitološkom teologijom koju implikuje, izgubiti religiozni primat. Ali ni taj sistem, zasnovan na superiornosti »razumevanja«, neće uspeti da zadrži primat barem kada je reč ο nekim ograncima društva. Jogini će, na primer, odlučujući značaj pridavati askezi i ispitivanju »mističnih« stanja; neki »ekstatičari« ili sledbenici obožavanja teističkog tipa (bhakti) odbaciće, u celini ili delimično, brahmanski ritualizam i metafizičke spekulacije Upanišada, kao i askezu (tapas) joginske tehnike. Ova dijalektika, sposobna da otkrije bezbrojne homologacije, poistovećivanja i podudarnosti na različitim planovima ljudskog iskustva (fiziologija, psihologija, obredna aktivnost, simbolizacija, »mistična iskustva«, itd.), bila je delo vedske epohe, ako ne i indoevropske protoistorije. Ali, ona će biti pozvana da odigra značajnu ulogu i u kasnijim epohama. Kao što ćemo videti, dijalektika uspostavljanja homologija otkriva svoje »tvoračke< mogućnosti posebno u trenucima religiozne i metafizičke krize, odnosno, kada jedan tradicionalni sistem izgubi svoju valjanost i kada se sruši njegov svet vrednosti. se mogli smatrati »čudnima« mada je bilo praktično nemogućc prosuditi da li oni pripadaju domorodačkim slojevima, ili samo odražavaju religiozna shvatanja nekih arijevskih plemena koja su se razvila na rubu vedske tradicije. Tako jedna himna Rigvede (X, 136) govori ο nekom asketi (muni) duge kose [kešin (kešin)~\, odevenom u »mrku prljavštinu«, »opasanim vetrom« (odnosno nagim), u koga »ulaze bogovi«. On uzvikuje: »U pijanstvu zanosa popeli smo se na vetrove. Vi, ostali smrtnici, vi možete da opazite samo naša tela« (strofa 3). Muni leti kroz vazduh, on je konj vetra-elementa (Vata) i prijatelj Vajua (boga Vetra). On živi u dva okeana, onom iz kojeg se rađa, i onorn u koji zalazi (strofa 5, up. Atharvaveda XI, 5, 6; itd.). »On ide tragovima Apsarasa, Gandharvasa i divljih životinja, on razume njihove misli« (strofa 6). On »pije sa Rudrom pehar otrova« (strofa 7). To je tipačan primer zanosa: duh munija napušta telo, on postaje misao polubožanskih Bića i divljih životinja, on živi u »dva okeana«. Aludiranje na konja Vetra i na bogove koje on inkorporira ukazuje na šamanističku tehniku. Vede podjednako spominju i druga natprirodna iskustva u vezi s mitskim likovima (Ekavratja, Brahmaćarin, Vena, itd.) koji verovatno predstavljaju divinizovane modele nekih asketa i čarobnjaka. »Čovekbog«, naime, ostaje preovlađujući motiv duhovne istorije Indije. Ekavratja verovatno predstavlja arhetip te tajanstvene grupe, vratja (vraya), kojom su povezani šivaistički asketi, »mistici«, prethodnici jogina ili predstavnici nekog nearijskog naroda. Njima je posvećena cela jedna knjiga Atharvavede (XV), ali je taj tekst nejasan. Odatle ipak proizilazi da vratje upražnjavaju askezu (oni ostaju stojeći po godinu dana, itd.), da poznaju kontrolu disanja (što se povezuje s različitim oblastima kosmosa, Atharvaveda XV, 14, 15 i dalje), da svoja tela dovode u odnos homologije s makrokosmosom (18, 1 i dalje). To je bratstvo ipak bilo značajno, jer je ustanovljen jedan poseban oblik žrtvovania, vratjastoma, da bi se njegovi članovi reintegrisali u brahmansko društvo.386 Vratjastomi su prisustvovale i druge osobe,

386 Vratje su nosile turbane, bile odevene u crno, a preko ramena su prebacivali dve ovčije kože, jednu crnu a drugu belu; za znak su lmali šiljati

među kojima su glavni bili jedan magadha koji je imao ulogu pevača, i jedna prostitutka (Atharvaveda XV, 2). Ona je povodom solsticijskog obreda (mahavrata) obredno opštila sa magadhom ili s jednim brahmaćarinom.387 I sam brahmaćarin je shvatan kao osoba na kosmičkoj lestvici. Iniciran, odeven u kožu crne antilope, duge brade, brahmačarin putuje od Istočnog do Severnog okeana i »stvara« svet; slave ga kao »zametak u srcu besmrtnosti«; odeven u crveno, on izvršava tapas Atharvaveda, XI, 5, 6—7. Ali, kao što se to često dešava u Indiji, njegov zemaljski »predstavnik«, brahmaćarin (čiji je prvi zavet čednost) obredno se sjedinjuje s prostitutkom. Polno sjedinjenje je imalo svoju ulogu u nekim vedskim obredima (up. Ašvamedha). Pri tom je važno razlikovati bračno sjedinjavanje za koje se smatralo da je sveti brak,31 i seksualno sjedinjavanje orgijastičkog tipa koje je imalo za cilj bilo sveopštu plodnost, bilo stvaranje neke »čarobne odbrane«.32 U oba slučaja bi se, ipak, moglo reći kako su to »sakramentalni« obredi, vršeni u cilju resakralizacije čoveka ili života. Tantrizam će, docnije, razviti eitavu jednu tehniku koja se odnosi na sakramentalnu transmutaciju seksualnosti. Što se tiče različitih redova asketa, čarobnjaka i ekstatičara koji su živeli na rubu arijskog društva, no od kojih je većina na kraju bila integrisana u hinduizam, veoma smo slabo obavešteni. Najbogatiji izvori su iz poznijeg vremena, mada to ne umanjuje njihov značaj, jer oni pouzdano odražavaju starije stanje. Tako Vaikhanasasmartasutra daje dugu listu asketa i pustinjaka; jedni se razlikuju po kosi, ili po odeći koja je poderana ili načinjena od kore s drveta; drugi žive nagi, hrane se mokraćom krave i goveđom balegom, prebivaju na grobljima, itd.; neki upražnjavaju i jogu ili jedan oblik prototantrizma.33 Da rezimiramo, još je od najstarijih vremena potvrđeno postojanje različitih oblika asketizma, ekstatičkih iskustava i magijsko-religioznih tehnika. Prepoznatljive su strogosti »klasičnog« tipa i neki šamanistički motivi, kao i ekstatička iskustva svojstvenu jednom broju drugih kultura i nekim rudimentarnim jogističkira tehnikama. Raznorodnost i složenost ponašanja, tehnika i soteriologija koje su branili oni koji su napustili svet, u kasnijim razdobljima dalje će se samo razvijati. Ukratko, možemo reći da ekstatičke metode ističu i produžavaju zanosno iskustvo ispijanja some ili drugih opojnih supstanci, anticipirajući pri tom neke oblike mistične pobožnosti, dok asketska strogost i discipline pripremaju razradu tehnika joge. Treba dodati da se, počev od vremena Upanišada, zagovara običaj napuštanja društvenog života i nastanjivanja u »šumi«, ° se omogućilo potpuno posvećivanje meditaciji. Taj je običaj odavno postao uzoran i još i danas, u savremenoj Indiji, jma svoje sledbenike. Povlačenje u »šumu« ljudi ko.ji po oprede.jenju nisu bili ni »ekstatičari«, ni asketi, a ni jogini, na početku ]e, verovatno, predstavljalo prilično iznenađujuću novinu. U osnovi, napustanje društvenog života je otkrivalo duboku krizu tradicionalm L··?'6' Je verovatno da je ta kriza usledila nakon brah•nanskih spekulacija u vezi sa žrtvovanjem.
»Ja sam Nebo, ti si Zemlja!« kaže muž ženi (Brhad. Up., VI, 4, 20). izvodi u ime bogova: »Neka Višnu pripremi matericu; neka Tvaobhkuje oblike«, itd. (isto, VI, 4, 21). ο obj: V.P· Le Yoga, str. 254 i dalje. U ovom poslednjem slučaju reč је "ЗДа koji su rašireni u svim zemljoradničkim društvima. -13 Up. Le Yoga, str. 143 i dalje.
Zač 81

4tr;

80. Upanišade i traganje rišija: kako se osloboditi »plodova« sopstvenih dela? U Brahmanama, vedski bogovi su bili radikalno obezvređeni u korist Prađapatija. Autori Upanišada taj proces nastavljaju ; dovršavaju. Oni čak idu i dalje: bez oklevanja obezvređuju svemoguće žrtvovanje. Neki tekstovi Upanišada tvrde da žrtvovanje nije potpuno bez meditacije ο atmanu (Maitri Up. I, 1). Ćhandogja Up. (VIII, 1, 6) tvrdi da će, kao što »propada svet koji su stekli asketi (karman)« isto tako propasti i svet
štap, ukras oko vrata i zapeti luk. Kao mesto za prinošenje zrtve služili su im kola koja su vukli konj i mazga. so Vid. reference u tekstu i bibliografiju u Le Yoga, str. 111 i dalje.

stečen žrtvovanjem. Prema Maitri Up. (I, 2, 9—10), za žaljenje su oni koji imaju iluzija ο značaju žrtvovanja; jer, pošto se na nebesima budu nauživali istaknutog mesta koje su stekli svojim dobrim delima, oni će se ponovo vratiti na zemlju ili u donji svet. Za pravog risija (rshi) ne vrede više ni bogovi ni obredi. Njegov ideal je divno iskazan u molitvi koju prenosi najstarija Upanišada, Brhadaranjaka (I, 3, 28): »iz ne-bića (asat) odvedi me u biće (sat), iz tame odvedi me na svetlo, iz smrti odvedi me u besmrtnost«. Izgleda da je duhovna kriza koja izbija u Upanišadama bila izazvana meditacijom ο »moćnicima« žrtvovanja. Videli smo da, kao što je Prađapati obnovio i oporavio svoju »osobu« (atman) pomoeu žrtvovanja, prinosilac žrtve isto tako pomoću obrednih radnii (karman) »ujedinjuje« svoje psiho-fiziološke funkcije i izgrađuje svoje »Ja« (§ 77). U Brahmanama, izraz karman označava obrednu aktivnost i njene blagotvorne posledice (jer prinosilac žrtve posle smrti stiže u svet bogova). Ali razmišljajući ο obrednom procesu »uzroka i posledice«, neizbežno je bilo dolaženje do otkrića kako svako delanje, zbog proste činjenice da se njime postiže neki rezultat, biva integrisano u beskonačni niz uzroka i posledica. Α kada je i u karmanu jednom priznat zakon sveopšte uzročnosti, time je bila uništena izvesnost zasnovana na spasonosnim posledicama žrtvovanja. Post-egzistencija »duše« na Nebu je, naime; bila ishod obredne delatnosti prinosioca žrtve; ali, gde se »realizuju« rezultati svih njegovih drugih dela, izvršenih tokom čitavog njegovog života? Trebalo bi, dakle, da blažena postegzistencija, nadoknada za ispravnu obrednu delatnost, ima nekakav kraj. Ali, šta se onda događa sa dezinkarniranom »dušom« lišenom telesnosti (atmanom)? Ona ni u kom slučaju ne bi mogla konačno da iščezne. Uvek bi joj preostajao beskonačan broj dela počinjenih tokom života, u kojima je sadržano onoliko »uzroka« koliko bi trebalo da bude »posledica«; drugirn rečima, one bi trebalo da se »realizuju« u novoj egzistenciji, ovde, na zemlji, ili u nekom drugom svetu. Zaključak se nametao sam od sebe: pošto bi prošla kroz jednu blaženu ili nesrećnu postegzistenciju u vanzemaljskom svetu, duša bi morala da se reinkarnira. Jednom otkriven, taj je zakon transmigracije, samsara, zavladao kako »ortodoksnom«, tako ' heterodoksnom (budizam i đainizam) indijskom religioznoni i >1' lozofskom mišlju. Termin samsara se pojavljuje jedino u Upanišadama. »Poreklo« doktrine nije poznato. Uzalud je pokušavano da se transtnigracija duše objasni uticajem nearijskih elemenata. Kako god bilo, to otkriće je nametnuto pesimističko viđenje egzistencije. Pokazalo se da je ideal vedskog čoveka — živeti 100 godina, itd. — prevaziđen. Sam po sebi, život nužno ne predstavlja »zlo«, pod uslovom da se koristi kao sredstvo za oslobađanje od okova karmana. Jedini dostojni cilj mudraca je podsticanje oslobađanja, mokša (moksha) — što je drugi termin koji se zajedno sa svojim ekvivalentima (mukti, itd.) svrstava među ključne reči indijske misli. Pošto svaki čin (karman), bio on religiozan ili profan, učvršćuje i ovekovečava transmigraciju (samsara), oslobađanje se ne može postići ni žrtvovanjem, ni bliskim odnosima sa bogovirna, pa čak ni askezom ili milosrđem. U svojim pustinjačkim prebivalištima risiji su tražili druge načine oslobođenja). Do jednog značajnog otkrića dovelo je meditiranje ο soteriološkoj vrednosti znanja, hvaljenoj već u Vedama i Brahmanama. Autori Brahmana su se, očigledno, pozivali na (ezoteričko) znanje implicitnih homologija u obrednom postupku. Prema Brahmanama, upravo je пгpoznavanje žrtvenih tajni osuđivalo ljude na »drugu smrt«. Ali risiji su otišli dalje; oni su razdvojili »ezoteričko znanje« od njegovog obrednog i teološkog konteksta; ustvrdili su da je gnosa ta koja može dokučiti apsolutnu istinu, otkrivajući dubinske strukture stvarnosti. Jedno takvo »znanje« je na kraju doslovno poništilo »neznanje« [avidja (avidya)] koje je, izgleda, sudbina ljudi fizičkog reda, jer se ono odnosi na konačnu stvarnost, a ne na (»neiniciranih«, iz Brahmana). Naravno, reč je ο »neznanju« metaempirijske stvarnosti svakodnevnog iskustva. Termin avidja, u značenju »neznanje metafizifčkog reda« ima istaknuto mesto u indijskom filozofskom vokabularu. Avidja prikriva

konačnu stvarnost; »mudrost« (gnosa) otkriva istinu, dakle, ono stvarno. S odredenog stanovišta, to »neznanje« je bilo »tvorničko«: ono je stvorilo strukture i dinamizam ljudske egzistencije. Zahvaljujući avidji, ljudi su živeli neodgovornu egzi^^ciju, nisu znali za posledice svojih činova (karman). Posle uzbudljivih itsraživanja i oklevanja, koja bi povremeno obasjala iznenadna razjašnjenja, rišiji su sa avidjom poistovetili »prvi uzrok« karmana, pa, prema tome, i poreklo i dinamizam transmigracije. Sada je krug bio zatvoren: neznanje (avidja) »stvara« ili Pojacava zakon »uzroka i posledice« (karman) koji, sa svoje straodređuje neprekidni niz reinkarnacija (samsara). Na sreću, siobađanje (mokša) iz tog paklenog kruga bilo je moguće pre „gega zahvaljujući gnosi (đnjana, yidja). Kao što ćemo videti, drufeh^Pe. Hi škole su pored toga zagovarale oslobađajuća svojstva st П1| a j°ge ili mistične pobožnosti. Indijska misao se rano po(m ) , ,.usPOstavi homologije među različitim »putevima« arga) koji vode do oslobođenja. Taj napor je nekoliko vekova kasnije doveo do euvene sinteze koja je objavljena u Bhagavad-Giti (IV vek pre Hr.). Ali, važno je već sada naglasiti da suštinu indijske filozofije predstavlja otkrivanje sudbonosnog niza avidja•karman-samsara, kao i leka protiv njega, oslobadanja (mokša) p<> moći »gnose«, znanja metafizičkog reda (dnjana, vidja), otkrića koje je, mada u nedovoljno sistematizovanom obliku, bilo načinjeno još u vreme Upanišada. Najznačajnija proširivanja tiču se načina oslobađanja, i paradoksalno, »osobe« (ili »posrednika«) koja treba da stekne to oslobođenje.

81. Identitet »atman«-Brahman i iskustvo »unutrašnje svetlostU Namerno smo ovo pojednostavili kako bi se рге svega razumele težnje i originalnost rišija. U najstarijim Upanišadama,34 razlikujemo više postupaka. Ipak, te razlike ne treba previše naglašavati jer sistem izjednačavanja i homologija, koji preovlađuje u Brahmanama, podjednako ostaje na snazi i u Upanišadama. Središnji problem je, eksplicitno ili implicitno, prisutan u svakom tekstu. Reč je ο tome da se pojmi i razume prvo Biće, Jedno/Sve, koje jedino može da objasni svet, život, i ljudsku sudbinu. Još u Rigvedi, prepoznali smo ga u tad ekamu — »Jedno« (neutrum) — iz slavne himne X, 129, Brahmane ga nazivaju Prađapati ili Brahman. Ali u tim sholastičkim raspravama, prvo Biće je bilo povezano s kosmičkim žrtvovanjem i obrednom sakralnošću. Rišiji su se trudili da ga dosegnu pomoću meditacije vođene gnosom.35 Prvo Biće je, očigledno, nepojmljivo, beskonačno, večno; ono je, istovremeno, i Jedno i Sve, »tvorac« i »Gospodar« sveta; neki ga čak poistovećuju sa Univerzumom; drugi ga traže u »osobi« (puruša) koja obitava u suncu, mesecu, govoru, itd.; drugi, opet, u »beskonačnosti« koja je u osnovi sveta, života i svesti. Među imenima prvog Bića, Brahman je bilo ono koje se nametnulo već na početku. U čuvenom odeljku Ćhandogja Up. (III, 14, 2—4) Brahan je opisan kao »vasceli svet«, ali je ipak »duhovne prirode«; »život je njegovo telo, njegov oblik je jsvetlost, njegova duša je prostor«; on u sebi sadrži sva dela, želje, mirise i ukuse, itd. Ali, on je istovremeno i »moj atman u srcu, manji od zrna ječma, od zrna slačice«, a ipak, »veći od zemlje,
34 Odnosno Upanišade u prozi, Brihadaranjaka, Ćhandogja, Aitareja, Kausitaki, Taittirija. One su verovatno bile redigovane između 800—500. Pre Hr.

, . ...

35 Pri tom ne treba zaboraviti da su rišiji iz Upanišada naslednici »yl(X1~ laca« i pesnika-filozofa iz vedskog doba. Sa izvesnog stanovišta rnozemo reći da se središnje institucije Upanišada, mada nesistematizovane, nalaze već u Vedama. Tako, na primer, jednačenje »duh« = »bog« = »stvarno« = = »svetlost«. Up. Gonda, The Vision of the Vedic Poets, str. 40 i dalje, 2U i dalje.

veći od atmosfere, veći od tih svetova«. »Onaj koji obuhvata sva dela, sve želje (...), koji obuhvata vasceli ovaj svet (...), to je шој atman u srcu; to je Brahman. Kada umrem, ući ću u njega.«36 Jađnavalkja takođe govori ο »onome koji živi na zemlji ali ga zemlja ne poznaje, čije je

str. i u J. »ne-očitovano« [avjakta (avyakta)]. VIII. . 7) navodi dva rigvedka stiha u kojima se govori ο kontemplaciji »Svetlosti koja sija iznad Neba« i dodaje: »Kontemplirajući (ovu) Vrlo-visoku Svetlost. Maitri. 1). iznad Tmine. pre Hrista. neprosvetljenih. Sunce je Život ili atman — Ja — svake stvari. »svetlost koja sija iznad ovog Neba. str. 115. u najvišim svetovima iznad kojih nema viših. The Vision of the Vedic Poets. Pošto on zna da je čovek zarobljenik karmana a da ipak poseduje jedno besmrtno »Ja«. Teško je odrediti doba u koje su redigovane. · 390 Najznačajnije su: Katha. odnosno. Prema Rigvec}j (I. u Materiji Identitet atman-Brahman. 4 i dalje. To je on. prema drugim tumačenjima. Duha. i 200. kao atman. »To spokojno biće koje se uzdiže iz njegovog tela i dostiže najvišu svetlost.«388 Brhadaranjaka Up. 17. itd. Srednje Upanišade390 sistematičnije razvijaju ovu težnju — koju nalazimo već u Rigvedi — da se kosmički totalitet i svest svedu na jedan jedini princip. on prebiva u čovekovom srcu. god. švetašvatara Mundaka. 7) takođe poistovećuje atman sa osobom koja se nalazi u srcu čoveka. Vid. druge primere u našoj studiji »Spirit. Prema tome. Brahman se istovremeno ispoljava i kao imanentan (»ovome svetu«) i kao transcendentan. 3.38 Oni koji su pili somn postaju besmrtni. a ne lanac »rasuđivanja«. Kao i Puruša iz Rigvede X. 13—8). 3. »iz duha rođenu«) lcoja ih odvodi do Brahmanovih svetova. boga među bogovima«. Atman »onoga koji zna« kroz smrt se. ovu teoriju preuzeće različite pobožne škole. 4). kaže Ćhandogja UP· (III. slediće zakon transmigracije (samsara). (II. Gonda. pojavljuje se u njegovom sopstvenom obliku.389 82. 270 i dalje. Drugim rečima. Brahmanom. neustrašivi. on u Brahmanu otkriva situaciju koja se može uporediti sa tim. Važno je jasno reći da meditacije ο identitetu atman-Brahman predstavljaju jednu »duhovnu vežbu«. duše drugih.telo zemlja i koji zemlju nadzire iznutra« identifikujući ga sa »atmanom. besmrtnim (Brhadaranjaka Up. 10) »čist. što implikuje identitet pravog »ja« i univerzalnog Bića. Izmenjenu. ispod. 2. (IV. (posebno III. unutrašnjim nadzornikom. 3) Brahman je spoznatljiv u dva oblika: telesnom (i smrtnom) i besmrtnom. 3. koje izgleda da podjednako učestvuje i u 388 Ćhandogja Up. pomaže rišiju da istovremeno odgonetne i tajnu Stvaranja i tajnu sopstvenog načina bivstvovanja. i dalje donosi jednu prilično originalnu kosmološku ontologiju: na vrhu je univerzalni Duh (puruša). Light and Seed«. 3). pošto su Sunce ili Svetlost još od vedskih vremena smatrani za eoifanije Bića. 389 Brahman je i u Mundaka Up. Prerna nekima. Ali. Osim toga. svetlost svetlosti«. naime. koji je eksperimentalno opažen u »unutrašnjoj svetlosti«. Svest ο istovetnosti unutrašnje svetlosti i transkosmicKe svetlosti prate dve pojave koje su dobro poznate iz »suptilne fiziologije«· zagrevanje tela i slušanje tajanstvenih zvukova (isto. iznad svega. atman. 3). sjedinjuje s Brahmanom. Mandukja. Katha Up. 13. (III. Dva modaliteta Brahmana i misterija »atmana« »zarobljenog«. U Brhadaranjaka Up. 90. različit od Kosmosa a ipak sveprisutan u kosmičkim stvarnostima. To je besmrtni. stižu u Svetlost i pronalaze bogove (Rigveda. on u Brahmanu prepoznaje dva prividno nespojiva načina bivstvovanja: »apsolutni« i »relativni«. besmrtnosti i radanja. posmrtno sjedinjenje atmana sa univerzalnim Bićem (Brahman) na neki način predstavlja »bezličnu besmrtnost«: »Ja« se stapa sa svojim prvobitnim ishodištem. naravno ο jednoj drevnoj tra· diciji. oni koji su razumeli ezoterički simbolizam »pet vatri«37 prolaze kroz različite kosmičke oblasti sve do »sveta Bleska«. gde će dugo živeti i odalcle se više neće vratiti. 48. u obliku »svetlosti u srcu«. »duhovni« i »materijalni«. Tu oni sreću jednti »duhovnu osobu« (puruša manasah. VIII. Razlikujemo više teorija ο postegzistenciji bez povratka na zemlju. a svetlost je uzorna slika kako atmana. (II. Prašna. »lični« i »bezlični«. 7). verovatno izmeau 500. III. tako i Brahmana. 7. u stvari je ona ista svetlost koja sija u čoveku (antah puruša). dosežemo Sunce. To je Brahman« (Ćhandogja Up. 11. Sporazumevanje sopstvenog Ja prati iskustvo »unutrašnje svetlosti« (antah-đotih). Reč je. III.

S jedne strane. naporedo sa gnosom koja je u starim Upanišadama preovlađivala kao metoda. (I. od dinamizama koji su progresivno »obezvređivani« samim tim što su bili obuhvaćeni pulsiranjima Prirode (prakriti).s Rudrom. 13). /„ v° Ulstinktivni karakter švetašvatara Up. u tom smislu možemo razumeti Katha Up. ipak je odanost Šivi. ulagan je napor da se duhovni princip (atman) razdvoji od organskog i psihomentalnog života. samsara. Prema tome. itd. Suštinski. np . 3) da se u Duhu i Prirodi (prakriti) vide dva modaliteta iskonskog Bića Sve/Jedno. karman. Dva modaliteta Brahmana ponekad se tumače kao da predstavljaju jednog Hčnog boga koji je nadređen materiji (njegov način bivstvovanja je bezličan).lsto se tako u Mundaki II. taj se kosmički proces može smatrati božanskom »igrom« (lila). budući da njome upravlja zakon karmana. odnosno. (Ovo otkriće. organi eula. »nemanifektovani«. tvoračka »magija« koja povezuje sva pojedinačna bića (IV. Zavisno od različitih perspektiva. Vidimo. 1). up. 1. Razmišljanie se razvija na dva uporedna plana. kada se jednom otkrije paradoksalno očitovanje Svega-Jednog. Ovaj novi sistem homologija podrazumeva reinterpretaciju drevne analogije između makrokosmosa i mikrokosmosa. purusha drži iznad aksare. U stvari. ona je maja Gospodara (Rudra-Šiva). još niže je Veliko Ja (mahan atma). kako su se razvijala istraživanja i otkrića nabrojana u prvim Upanišadama.44 Švetašvatara je još značajnija. 123. (V.»duhovnom« i u »materijalnom«.4. »Trostruki Brahman« (I. »nepokret« nOSn° P. Naravno. dakle. Mandukji a posebno u Maitri Upanišadi. dopuštaju da budu uhvaćena. La philosophie indienne. str. omogući oslobađanje. 2). razumevanjem analogije između Brahmana i njegove manifestacije. Tek se Ja. na progresivno sve nižim planovima. u večnom i beskonačnom Brahmanu nalaze se skriveni znanje (koje osigurava besmrtnost) i neznanje izjednačeno sa smrtnošću. kosmička tvorevina može biti shvaćena bilo kao božanska emanacija. pošto spekulacije u vezi s apsolutnim Bićem (Brahmanom) povezuje s odanošću jednom ličnom bogu. 9—10). ili »iskušenjem« koje treba da primora čoveka na traženje apsolutne slobode (mokša). »prividom« (maja) usled neznanja. Bog imanentan svakoj Prirodi i svim oblicima života (II. Ovoga puta reč je ο tome da riši razume svoju »egzistencijalnu situaciju« meditirajući ο protivurečnoj strukturi Brahmana. str. identifikovan je . moguće je osloboditi se zamajaca kosmičkog procesa. 3 11) koja lični princip puruša stavlja iznad njegovih »bezličnih« modaliteta avjakta. von Glasenapp. Prema švetašvatara Up.2 Prema tome. pored toga. i atmana uhvaćenog u mrežu transmigracije. bilo kao »igra« (lila) u koju ljudska bića oslepljena neznanjem. 16—17).43 Ali od svega je najvažnije to da paradoksalna koegzistencija dva protivurečna modaliteta u iskonskom Bićvi omogućava da se ljudskoj egzistenciji (ne manje paradoksalnoj. otkriva se kako se u kategoriju prirodnih fenomena ne uključuju samo senzacije i opažaji nego i psihomentalna aktivnost. srednje Upanišade različito koriste ova nova otkrića. posebno će razraditi »filozofi« sankhje i joge. filozofskim razumevanjem i psihonzioloskim tehnikama meditacije (V. materijalne tvorevine. Le yoga. čiji je osnovni nacrt dat već u Maitri Upanišadi.raHriti: UPGlasenapp.45 str i3jŠto Је iasno predočeno Η. pročišćeno . kojeg potom. 12). 44 fVa °va tumačenja će kasnije postati popularna. Duh očitovan u materiji. iako ona u sebi »sadrži« atman) prida neki smisao i. Što se tiče Prirode (prakriti). takođe prikazuje upražnjavanje joge naporedo s meditacijom gnostičkog tipa (III. Rudri-Šivi. Oslobađanje se postiže sankcijom i jogom. 13). jasno se iskazuje težnja (potvrđena već u Rigvedi X. oslobađanje se sastoji u razumevanju te »misterije«. Neke jogističke tehnike su još tačnije izložene u švetašvatari. dosl.) S druge strane. otkriva se slučajni i nepostojani karakter strašnog sleda: avidja. 90. tvorcem ali i razoriteljem svetova (III. 127—28. Katha Up. 2. S jedne strane. Važno je istaći promovisanje upražnjavanja joge u rang puta oslobađanja. Kosmos i Život predstavljaju sparenu aktivnost ova dva modaliteta iskonskog Bića. prate drugi oblici svesti.

44). Zevs osim po imenu i po tome što ima vrhovnu vlast (stečenu. Bronton (Gromovnik). Nauck. § 62). X POGLAVLJE ZEVS I GRČKA RELIGIJA 83. divovi i nimfe jasenovog drveta.. uostalom. Iz Uranovog spolovila bačenog u more i okruženog belom penom rodila se Afrodita (Teog. Epizoda predstavlja izrazito surovu verziju drevnog mita ο razdvajanju Neba i Zemlje.* Broj njegovih imena naglašava njegovu strukturu boga atmosfere: Ombrios i Hijetios (Kišonosni). tri kiklopa sa po jednim okorn i tri storuka diva. 14" oclu Gc le Svojstvo prvobitnog doba je preterana i ponekad čudovišna plodnost. fr. navođeni su u Miloša Đurića. kako donosi sa sobom noć. 188 i dalje). Zatim Geja »porodi jedno biće jednako njoj samoj. 176 i dalje). Ali Zevs je mnogo više od personifikacije neba kao kosmičkog fenomena. Zevs je dobio »prostrano nebo u oblacima i crtu« (Ilijada.. Ipak. može smatrati besmrtnim. vedski Dijaus. osim Krona kojj primi na sebe taj posao. Još je Teokrit mogao zapisati (IV. koji su pratili razdvajanje Ja od psihomentalnog iskustva. 129 i dalje (Hesiod. stihovi iz Ilijade i Odiseje. sposobno da je celu prekrije. kaznićemo zločinačko nasilje oca ma koliko on bio vaš otac. na početku postojao samo Haos (Ponor). f cveo ι protumačio dr Branimir Glavičić. Postatiak bogova. 43) kako Zevs čas sija. риruša) i struktura i dinamizam Prirode (prakriti). ona načini jedan veliki kosir i obrati se svojoj deci: »Sinovi које rodismo ja i jedan besomučnik (. 118 i dalje. teškim borbama) ne liči na drevne indoevropske bogove neba. on ne spada čak ni u grupu prvobitnih grčkih božanstava. kao što je. пгм ι Sod je to bilo moguće. prema tome. Ali Uran je »od prvog dana« mrzeo svoju decu i skrivao ih u telo Geje. Asketske tehnike i metodi meditacije. Sarajevo. 15. prev.psihomentalnim iskustvima. Zevs ne samo što nije tvorac Univerzuma. Kada je to boginji dodijalo. »niko od njih ne reče ni reči«. reč je ο široko rasprostranjenom mitu čije je postojanje potvrđeno na različitim . biće razvijeni i artikulisani u prvim raspravama joge.« Ali prestrašeni. Njegov nebeski karakter potvrđuju njegova vrhovna vlast i bezbrojne hijerogamije s različitim htonskim boginjama. a čas silazi s kišom. 1963 (prim. predmet su filozofije sankhja. Kao što smo već primetili (§ 47). itd. identifikuje sa Brahmanom pa se. Nimfe i neplodno More Prev · Teogonija. generacija Uranida: šest titana (prvi je Okean a poslednji Kron). Matica srpska. Hesiod opisuie Urana »svog žudnog za ljubavlju. Novi Sad. Urios (Onaj što šalje povoljne vetrove). Veselin Masleša. prev. Prema Hesiodu je.). naime. (Pont Α'1 Je Geja ranije saana rodila Planine. Teogonija i borbe iztneđu generacija bogova Samo Zevsovo ime objavljuje njegovu prirodu: on je indoevropski bog neba par ekselans (up. Iz krvi koja poteče po Geji dođoše na svet tri Erinije — boginje osvete. pošto je prvi započeo sramotna dela. Iz te kosmičke mjerogamije1 dolazi na svet druga generaciia bogova. Astrapios (Bacač munje). na primer. 192). 1975). I kada se Uran približio »žudeći da prodre u telo Zemlje« (Eshil. Kron ga uškopi srpom. ulagan je trud da se odgonetnu i analiziraju odnosi između totalnog Bića (Brahman) i Prirode. šest titanki (među kojima su Reja. zvezdanog Urana (Nebo)« (Teogonija. Temida.). Homerove himne. Stroga analiza načina bivstvovanja Ja (atman. na francuski Mazon). S druge strane. približava se i obuhvata Zemlju« (Teogonija. Mnemosina). Prema Homeru. iz kojeg su se pomolili Geja (Zemlja) »širokih bokova« i Eros.

protiv Zevsa i njegove braće su se podigli divovi koje je rodila Geja oplođena Uranovom krvlju. Reja tada posluša Gejin savet: onoga dana kada je trebalo da rodi Zevsa. predstavlja glavnu temu huritske. Zevs kockom deli vlast nad tri kosmička područja. 617—720). Heru. 84. Kron je zauzeo očevo mesto pošto ga je učinio nemoćnim. pošto je oborio Tifona. Kron je svoju decu gutao čim bi došla na svet. i M. hetitslce i kananske (§ 46 i dalje) teogonije. zahvaljujući Geji i Uranu. »Sa njegovih ramena dizalo se stotinu zmijskih glava. Tifon. Snabdeven takvim oružjem. od strane njegovog sopstvenog sina koji zatim postaje njegov naslednik. vid. 27 i dalje. koji ga proguta (478 i dalje). u znak priznanja. a oči su (. sin Geje i Tartara. 8 Uranova otiositas (lat.. prev. s Na kraju vid. pošto otac »skriva« novorođenčad u Zemlju. međutim. 493—506). To Stvaranje je. str. Zevsov trijumf nad titanima __ otelovljenjem neizmerne snage i žestine — jednak je. bolje nego na neki grublji način.. užasnih zmajeva koji su palacali crnim jezicima. Zevs iznova stvara svet (up. Ojađena. Hesiod's Theogony. Eliade. Apolodor izričito kaže kako je Geja rodila divove da bi osvetila titane. Tako Okean pripada Posejdonu.e Uran zatočio u podzemnim dubinama. Gejine smicalice protiv Zevsove vrhovne vlasti odaju neraspoloženje nekog prvobitnog božanstva ргеша kosmogonijskom delu ili uspostavljanju nekog novog poretka (up. Hesiod and the Near East. epizodi za koju nisu znali ni Homer ni Hesiod. bilo još dva puta opasno ugroženo.: ravnodušnost. § 68). Ali najpre je trebalo potčiniti Krona i titane. znao kako mu je suđeno da »jednoga dana bude svladan udarcima svog sopstvenog sina« \Teog. str. 67). Rat se deset godina nastavio bez pobednika sve dok. Oni mu. Hesiod je verovatno poznavao ove istočne tradicije. Titani su uskoro bili poraženi i pod stražom Storukih bačeni u Tartar (Teog.nivoima kulture.6 Zevs je.5 Najzad.) prema sopstvcnoin uškopljenju. Kastracijom Urana prekida se neprekidno rađanje. podiže se protiv Zevsa. U izvesnom smislu. Demetru. prikazuje težnju bogova s ritelja da se povuku na nebo i da postanu dii otiosi pošto su zavrsiii SVU J kosmičko delo. Zevsov trijumf i vrhovna vlast U stvari.) gorele vatrenom svetlošću« itd. . Zevs i mlađi bogovi nisu otišli da potraže trojicu Storukih које .2 koje je. Zevs je ubuduće mogao da gospodari »istovremeno i smrtnima i besmrtnima« (Teog. U jednom odeljku za koji se dugo smatralo da je umetnut (oko 820—880). 700 i dalje) ostavlja utisak regresije na prekosmogonijski stupanj. nego je prvi spominje Pindar (Nemejske epikinije I. novoj organizaciji Univerzuma. (Teog. a da je Tifona rodila tek posle propasti divova (Knj. Hada i Posejdona. L. Indra. Zatim oslobodi braću svoga oca. 824 i dalje). dadoše grom ι munju. I stvarno. uzaludno. prema Gigantomahiji. 1—3). ali čiju je autentičnost dokazao poslednji izdavač Teogonije* jedno čudovišno biće. Kada Zevs odraste. I 6. odeljci 14 i dalje. Zevs ga potuče svojim munjama i baci ga u Tartar. ipak. prim. Opis titanomahije (naroč. ona ode na Krit i sakri dete u jednu nepristupačnu pećinu. Donii svet Hadu. 463 i dalje). po Gejinom savetu. mesopotamsku teomahiju. § 21). u krajnjoj liniji. koju je Uran bio okovao u lance. Oženio se svojom sestrom Rejom i imao petoro dece: Hestiju. 18 i dalje. г· Walcot. prema tome. Sakaćenje nekog boga kosmokrate. West. zahvaljujući Geji i Uranu uspeo da sačuva vrhovnu vlast i da konačno prekine nasilno smenjivanje dinastija bogova. Traite.3 jer je njegova Teogonija usredsređena na sukob između generacija bogova i na borbu za univerzalnu vrhovnu vlast. Zatim povi u pelene neki veliki kamen i dade ga Kronu. No budući da je. on primora Krona da ispljune njegovu braću i sestre.

ali ju je Zevs Progutao dok je bila noseća sa Atinom. ^P°l°dor.11 Jer već kod Hornera. Egejski uticaji su bili prisutni čak i u klasično doba: opažamo ih. a to je mo \\r„r . Mnemosinom (koja mu je rodila devet muza). pripoveda c ?odu h a ukrade.a Nebo Zevsu. . NauoK)· . Prisvajajući lokalne prehelenske boginje. Knj. 427 i dalje. on je vo'leo Demetru. Navešćemo i druge primere. na primer. »Otac bogova i ljudi«. poslusao savet Geje i Urana koji su mu predskazali potonje rođenie »sina žestokog srca. pored toga. 901 i dalje). Značenje ovih brojnih brakova i erotskih avantura istovremeno je i religiozno i političko. pa mozda i ohrabrivao široki i neiscrpni proces sinkretizma. 886 i dalje). str. 924). Zevs se potom oženio titankom Temidom (Pravičnošću). H. epizode Zevsovog rođenja i njegovog detinjstva na Kritu. On je. Europa. Eurinomom. imao i brojne veze s drugim boginjama od kojih je većina bila htonske strukture (Dija. On je. koja je rodila Persefonu i Letu. koji je svetkovan u jednoj pećini gore Ide. Prema grčkoj tradiciji. Naprotiv. Njegova prva žena bila je Metida (Razbbritost). sin i Ijubavnik neke Velike boginje. Couro'i et Couretes. ' 192 i dalje). Jeanmaire.„ 1 Gejinu srdžbu možemo protumačiti i kao reakciju na Zevsovu cstlnu ι okmtnost. i najzad Herom (Teog. (Mitološka projekcija inicijacijske grupe mladića koji svetkuju svojom igrom oružjem). str. on je više 391 Na mitološkom planu ova epizoda objašnjava kasniji preobrazaj Zevsa. itd. 117 i dalje. naravno. Njegove veze održavaju hijerogamije boga oluje sa božanstvima Zemlje. No tu je reč ο zaostacima koje je podnosio. Α upravo će na Kritu. kult Zevsa Idajosa.) štaviše. On je. 379 i dalje. poistovećen s nekim od bogova misterija. dakle. Semela. \ i bogova« (Teog.394 Zevs međutim ni u korn slučaju nije bio bog misterija. kasniie. biti pokazivan Zevsov grob. obožavane od pradavnih vremena. dakle. 394 Euripid. udarajući kopljima u svoje štitove.392 Reč je.). đelo.393 (Verovatno je reč ο nekom drevnom obredu plodnosti. Les religions prehelleniques. jedan deo tog pradavnog nasleđa na kraju je bio uključen u olimpski religiozni sistem. nav. izvora »mudrosti«. 392 žf>ct. u čijem je središtu Božansko dete. Palaikastrova himna (IV—III vek pre Hr. I. pored toga. nitltskog mita: na borbu oluje i zraaja "αν. videti Charles Picard. plač novorođenčeta prikrila je buka koju su podigli Kureti. »najvećeg Kureta«. str. Trijumf Zevsa i olimpskih bogova se nije iskazivao nestajanjem drevnih božanstava i kultova od kojih su neki bili prehelenskog porekla. Zevs se. Ali pre nego što se oženio Herorn. Zevs potom ulazi u čitav niz brakova. 393 Up. veliki olimpski bog bio je. u stvari. ο egejskom mitsko-obrednom scenariju. 472. imao је strukturu inicijacije u misterije.) slavi elastičnost tela Zevsa. konačno osigurao zahvaljujući upozorenju prvobitnog para. na kipovima koji prikazuju mladog i golobradog Zevsa. 392 Ο Zevsu Kretageniju. i zauvek uneo u sebe Razboritost. uc. majku božanskih blizanaca Apolona i Artemide (910 i dalje). recimo. koji bi mogao da postane kralj ljudi ' West. 6. Setimo se. 3. Zevsove tetive. Upravo smo ukazali na ulogu prvobitnog para kada je reč ο Zevsovoj sudbini.391 Što se tiče Atine. dei0: str. Krićani (fr. ona je posle jednog udarca sekirom izišla iz glave svoga oca (Teog. Zevs preuzima njihovo mesto i tako pokreće proces simbioze i sjedinjenja koji će grčkoj religiji dati njen osobeni karakter. koji umiru i ponovo oživljavaju. zemlja i Olimp ostaju zajednički (Ili! ? . fragment izgubljene tragedije. Zevs stiče ugled pravog vrhovnog indoevropskog boga.

Kao što smo to već zapazili. on je bio bog očišćenja. / te bi od tada sve u vazduhu ostalo viseć'. Mit ο prvim rasama. Pod imenom Ktesios. Svako od njih imao je još poneku — skromnu. 327 i dalje.« Kao gospodar atmosfer'skih pojava. kada Zevs izaziva bogove: »Zlatno ο nebo obesiv uže za nj se privež'te /bogovi svi i boginje. Kosmološka uputstva koja daje Noć na neki način predstavljaju ponavljanje postupka Geje i Urana kojim se prekida borba za vrhovnu vlast.agre"> 1960 (prim. kojoj su ukazivali čast Zevs i drugi Olimpljani. neka iskonska božanstva su preživela trijumf Olimpljana. Hekata.). I Eshil u jednom fragmentu svojih Helijada (fr. posebno u Dodoni. preveo Albert Bazala. .od boga »beskrainog neba« (Ilijada I. Stiga koja je učestvovala u borbi protiv titana. 17. još od Platona. prvorođeno dete Geje i Urana. 14. To je važan pokazatelj: on nam razotkriva 395 i dalje. 258 i dalje) prikazuje Noć kao prilično moćnu boginju: sam Zevs izbegava da je naljuti. Da. Jedini značajan mit ο njemu samo je jedna epizoda teomahije. a Polieus brani grad. 70. oslobodio je svoga oca Krona iz njegovog podzemnog zatvora i postavio ga za Kralja mitske zemlje — Ostrva blaženih na krajnjem istoku. ni života. Ipak. Kada je Zevs osetio da se njegov autoritet konačno učvrstio. U još starije doba. on upravlja plodnošću tla. a kada počnu zemljoradnički radovi prizivaju ga kao Zevsa Htoniosa (Hesiod. nejasnu. Ilijada (14. skoro bez kulta. al' nikako s neba/ nećete na zemlju moći povući svevišnjeg Diva / savetnika. pita iskonsku boginju Niks (Noć) kako da uspostavi svoje »ponosno carstvo nad besmrtnima« i posebno kako da uredi Kosmos da »bi sve cinilo celinu a delovi ostali različiti?« Noć ga poučava temeIjima kosmologije i takođe mu govori ο zlatnom užetu koje on treba da pričvrsti za nebo. Zevs je nebo. Tako se Zevs. toliko ljude!« Mitska tema »zlatnog užeta« dala je povoda bezbrojnim tumačenjima. Zatim Pont (neplodno rnore). 85. pokazuje kao neosporni poglavar bogova i apsolutni gospodar Univerzuma.395 Reč je. Zevs je sve ono što je iznad svega. preko Pseudo-Dionisije Areopagita. 296 i dalje). čiju smo snagu i ugled upravo pomenuli. / vas bih povuk'o njim sa zemijom i morem samim. Rapsodičkoj teogoniji. Brojnost svetilišta posvećenih Zevsu dokazuje njegov panhelenski karakter. Pandora Kronovu »istoriju« nikada nećemo doznati. 19. Kron se pominje u vezi s prvom ljudskom rasom. ο tekstu koji je nastao kasnije ali je predanje ο kojem on govori staro. Prometej. prev. /. Zevs Katarsios. On je sigurno neki drevni bog. »zlatnom rasom«. pa sve do XVIII veka. prema jednoj orfičkoj poemi. Okean. Bdije nad svim obavezama i pravima porodice. on je zaštitnik kuće i simbol obilja. ni čoveka. Nauck) objavljuje: »Zevs je eter. / АГ kad bih i ја hteo da ozbiljno uže povučem. / zatim bib uže privez'o za vršinu Olimpa samog. mada nije bio tvorac ni sveta. naravno. 465). u Epiru. i dalje). gde se proricalo pomoću »božanskog lišća sa visokog Zevsovog hrasta« (Odiseja. .12 Svest ο njegovoj svemoći izvrsno prikazuje i slavni prizor iz Ilijade (8. Značajno [е što je najslavnija objava Zevsove svemoći bila dovedena u vezu s viđenjem koje je Vrhovni gospodar tražio od jednog iskonskog božanstva. / Toliko bogove sve ja nadvisujem. osigurava poštovanje zakona. marginalnu — ulogu u uređenju Unverzuma. Matica hrvatska. * Hesiod. Poslovi i dani.13 Ali za naš rad je posebno važno to što Zevs. Zevs je zemlja. 544). ma koliko se trudili vrlo. Radovi. Pre svih Noć. a takođe i bog mantike.

108).decu čim bi se ona rodila. ali ne i besmrtnost. isključivo muškog roda. a u drugom je smena Carstva projektovana и budućnost. što podseća na indijsko učenje ο četiri juge. ali se svi oni ne tiču našeg zadatka. bogovi i smrtnici »su istog porekla« (Poslovi i dani.396 Hesiod pripoveda da je posle toga Ijude zlatne rase »prekrila zemlja« i da su bogovi stvorili rnanje plemenitu rasu. na Ostrvima blaženih gde nad njima vlada Kron (Poslovi. Ali juge se ne vezuju za metale. Zbog njihovih grehova. to je bilo kao da ih osvaja san (Poslovi. bogovima. Drugim rečima. prilično su rasprostranjeni. ističe korenitu razliku ontološkog reda između borase· Γ н ^°5!aim(:) da je osnovna distinkcija postojala još u doba zlatne Ijostalf'11 už!va'' blagodeti prijateljstva s su pripadali drugoj generaciji bogova. svet i bogovi počinju da postoje početnim razdvajanjem. crvenoj. gvozdenoj. 11 ή Ten v ■ · . Sve u svemu. bronzana. Oni nisu radili jer im je zemlja davala sve što im je bilo potrebno. bez briga na srcu. Zevs je odlučio da ih uništi. Ali ovo rajsko doba — čije paralele nalazimo u mnogim predanjima — završilo se Kronovim padom. isto kao što je i prve bogove rodila Geja. odnosno. povlašćena sudbina heroja loše prikriva eshatologiju: oni ne umiru nego uživaju božansku egzistenciju na Ostrvima blaženih. Jeliseju. i u nekim kasnijim iranskim tekstovima. surove i ratoborne ljude koji su se. herojska i gvozdena (Poslovi. nego će niii 5 izgledati paradoksalno da je »divlji« bog. Mit ο »savršenosti početaka« i ο prvobitnom blaženstvu. Hesiod ne govori ο petoj i poslednjoj generaciji. »njihove moćne braće«. 112 i dalje). svi međusobno poubijali. srebrna. No ne treba zaboraviti da Kron u boso°"I. i u uživanjima svake vrste. u prvom slučaju reč je ο dinastijama. Predanja koja saopštava Hesiod postavljaju brojne probleme. Doba heroja neobjašnjivo prekida proces progresivne degradacije koji је započeo s pojavljivanjem srebrne rase. i dalje). 2 : 32—33).* Jer ljudi su rođeni iz Zemlje (gegeneis). opet prema Hesiodu (Poslovi. tako je bilo i pet ljudskih rasa: zlatna. bronzanu. Ova će eshatologija dalje biti široko razrađena. na kraju. °dređ> recima' struktura sveta i obllci postojanja još nisu bili čvrsto . Hesiod je doba heroja morao da ubaci između bronzane i gvozdene rase jer je mitologizovano sećanje na slavno herojsko doba bilo vrlo snažno i nije se moglo zanemariti.' . Mnogi su poginuli. žutoj i crnoj. Zevs je zatim stvorio jednu novu generaciju. dmslrn' generaciji titana. Ljudi su »živeli kao bogovi. metale kao osobena obeležja istorijskih epoha susrećemo u Nabukodonosorovom snu (Danijel. koji je prema Teogosvo'u . mada se govori ο njihovim bojama — beloj. To čovečanstvo zlatnog doba. 176 i dalje). ali i zbog toga što bogovima nisu hteli da prinose žrtve. Varijanta koju navodi Hesiod jasno kazuje da se opadanje odvija progresivno.ao u rajsko doba čovečanstva. a kada su umirali. Α kao što je bilo više generacija bogova. 109. oni su postali slavni zahvaljujući veličanstvenim borbama pod Tebom i Trojom. Nisu znali ni za bolest. Ali on se jada kako mu je bilo suđeno da se rodi baš u to doba (Poslovi. dakle. Ipak. gde sada vlada Kron.ava snažne uticaje s Istoka. koji su izgubljeni posle nekog udesa ili »greha«. Nasuprot tome. ljude srebrnog doba. ni za starost. Takvo mišljenje.početke i prvu fazu odnosa između ljudi i bogova. koje je protivugova rSirm m'šljenju. Život su provodili u ign ι svetkovanju. a ostalima je Zevs odredio boravište na kraju Zemlje. Jelisej više neće biti isključiva povlastica heroja. Podjednako čudi to što su rečnn pr? aili kao »moćna braća« Ijudi. III). živela za Kronove vladavine (Teog. pogotovu pod uticajem orfizma. u četiri etape. 140—169).odraž. On je tada načinio treću rasu. heroji u izvesnoj meri ponovo stiču_egzistenciju ljudi zlatnog doba pod Kronovom vladavinom. Prva rasa je. pre Zevsa. Prema Hesiodu. generaciju heroja. iza kojeg je usledio proces prokreacije. boravilo je u blizini bogova. pošteđeni muka i bede« (Teog. 113 i dalje). Ali.

da Nad° ^1?1'' čoveka na .). Grke. primorani da jedu presno meso i bez mogućnosti da prinesu žrtve bogovima. tu »lepu pokoru« (Teog■ 585) u liku Pandore (»dar svih bogova«. Poslovi. 399 Uzalud je Prometej poučio svoga brata da ne prima ništa od Zevsa.398 Ali lukavi Prometej је vatru doneo s neba. 592 i dalje). Posle potopa. Postovi. nije zanimao problem antropogonije. međutim. Malo zatim ona otvara lanstveni vrč iz kog izleću sva zla i razilaze se širom sveta. Zbog toga. Privučen salom. drugi od jasena.teški rad' (Tr. Kada Pandora ^ tvon poklopac. odgovoran za njegov sadašnji pad. pa im je on uskratio korišćenje vatre. s jedne strane. Ova naročita podela je imala značajne posledice po čovečanstvo. 54. daleko od toga da bude dobročinite) j čovečanstva. 521 i dalje. kako je hteo da zaštiti ljude i da istovremeno prevari Zevsa. sakrivši ie u šupljinu jedne palice (Teog567. Reč je ο procesu koji je dosta čest u istoriji religija (up. a meso i iznutrice želucem. što znači pojavljivanje žena pa i« Njegovo se ime ne nalazi kod Homera. kako bi se utvrdio konačni oblik njihovih odnosa s bogovima. Poslovi. grada. ljudi od tada kao dar besmrtnim bogovima spaljuju kosti (Teog. Ali. vodio je poreklo od mrava. odnosno kamenjem. Prometej je kosti prekrio salom. itd. strašna nevolja dovedena među smrtne ljude« (Teog. 56)· Jednoga dana oslobodio ga je Herakle. Razgnevljeni Zevs odluči da istovremeno kazni i Ijude i njihovog zaštitnika. Prometejeva podvala je okrenula Zevsa protiv ljudi.399 86. 556). kako to objavIjuje Hesiod: »jer od nje je potekla jedna rasa.a pothranjuje uzaludne napore smrtnika (Simonid. ishrana mesom proglašena za uzorni religiozni čin. 52). 81 i dalje). Potom je razbesneo Zevsa ukravši vatru i time izazvao dolazak Pandore. namenjena Ijudima«. I. Jedan narod. bez izlaza. jer bi se l. Više ih je zanimalo poreklo određene etničke grupe.iudi. 535). poticali iz veze između nekog božanstva i smrtnika. Mnoge porodice su smatrale da potiču od heroja koji su. Time je. jedino Nada ostaje na dnu vrča. kaže Herodot. ali je to. Zevs poslao ženu. »uvređeni« Zevs je upravo to i hteo. On je u Mekoni izazvao konačni raskol između bogova i ljudi. Zevs je za bogove izabrao lošiji deo. 6): Les sranđes divinites de la Grece. tei tniie izričit: Zevs od onoga dana kada ga je »prevario Prome- . str. vratili u stanje divljih životinja. »Duboka zamka. podrazumevalo napuštanje vegetarijanske prehrane koja je upražnjavana tokom zlatnog doba. izgleda. Kao što to primećuiu VP£an (Sechan) i Levek (Leveque). S druge strane. opet. prema jednom kasnijem predanju (IV vek). prepuštajući ljudima meso i iznutrice. Egipt. Iz nepoznatih razloga. Zevsov sin. Pro metej je ljude načinio od gline. Najzad. prokleti soj žena. Prometei je bio okovan lancima a jedan orao mu je svakoga dana proždirao »besmrtnu jetru« koia bi ponovo narastala preko noći (Teog. § 30. Indija. u krajnjoj liniji. Deukalion je naselio zemlju »kostima svoje majke«. Тош prilikom. prvi put se pojavljuje Prometej. U stvari. dinastije. 398 Što poništava blagodeti deobe. 91) pa ie zboe toga vraitio u VPZU koJ. Prometej je. Ljudima je. Treba dodati da mit ο dobima koja se smenjuju ne prikazuje jednodušno mišljenje ο poreklu ljudi.postati dostupan i dušama pobožnih i »iniciranih«. Neiskusni Epimetc]' prima Pandoru i ženi se njome. Mirmidonci.397 On je prineo na žrtvu jednog bika i podelio ga na dva dela. bogovi i ljudi su odlučili da se u Mekoni prijateljski rastanu (Teog. Ljudi su nrineli prvu žrtvu. kao najviše odavanje počasti bogovima. Posledice prvobitnog žrtvovanja Ukratko. što je jos više uvećalo slavu heroja.

str. nego upravo činienicom što je to učinio Prometej. jedan titan. takođe W. 442 i dalje). Pa ipak. Ljudi nipošto nisu smeli da zaborave nesigurnost i 2„av misli' priprema tužne nevolje« (Teog. ni za pripitomljavanje životinja. 42 i dalje. odnosno. živeli su »pod zemljom. a protiv Olimpljana. Zevs ne bi podnosio neko moćno i nadmeno čovečanstvo. Meuli. nav.prema tome i širenje svih vrsta briga. Zevsova srdžba izgleda preterana.) n® vra<^akao Hesioda.403 Podela prve životinje prinesene na žrtvu u Mekoni. Homo necans. ni za zemljoradnju. 403 Up. Izgleda. tek ih je Prometej naučio svim tim veštinama i znanjima (Okovani Prometej. Prometej je najveći heroj koji donosi civilizaciju. u dubinama pećina lišenih sunca«. Temida. Za Eshila. Zevs је hteo da ga uništi kako bi stvorio neko drugo (isto. bio je dovođen u vezu s Hefestom i sa Atenom. oni nisu znali čak ni za redosled godišnjih doba. kao što to pokazuje Karl Mojli. da Zevsov bes nije bio izazvan samom tom podelom. ubrzo se počela naglašavati Zevsova mudrost i dobroćudnost. 23 1 dalje. ne nameće se kao nešta konačno. znao je jednu tajnu koju mu је poverila njegova rnajka. Kako druga dva dela trilogije Prometeide nisu sačuvana.404 ova obredna r»odela je u skladu sa žrtvama koje su nebeskim bogovima prinosili primitivni lovci u Sibiru i pastirski narodi srednje Azije. Le mythe de Promethee. шг ι dalje. ljudi su titanima mogli da pridaju preveliki značaj. mit ο Prometeju objašnjava provalu »zla« u svet. 233). Vrhovni gosnodar se pokajao ne samo tako što je postavio Krona za kralja Jeliseia. nego je oprostio i titanima. 402 Ο poreklu i razvoju ovog motiva. u krajnjoj liniji »zlo« predstavlja Zevsovu osvetu. L. Ne znamo u kom je trenutku došlo do iskrivljavanja izvornog obrednog značenja. delo. tom II). nored tosa. Ta se tajna ticala neminovnog Zevsovog pada. Vernant. Drugim rečima. Titan samopouzdano objavljuje kako Zevs ima samo jednu mogućnost da izbegne tu propast: da ga oslobodi okova (769—70). Besmrtni. odnosno. ipak. tvrdi Prometej. Pindar objavliuie da је »Zevs. »Eshil ostavlia" °П bi nip P° Stran' ePizodu iz Mekone koja ne odgovara tonu tragedije i koia str iunaku umanjila ugled«. Po Hesiodu. ono što se na arhaičnom stadijumu kulture smatralo za odavanje najveće počasti nekom nebeskom bogu. »Metis et les mythes de souverainete«. naime. »Griechische Opferbrauche« (1956). donoseći je s neba. str. s jedne je strane imala za posiedicu raskid izmedu bogova i Ijudi. dok u Oslobodenom Prometeju hor čine titani oslobođeni okova. Eshil је. vrhovnog boga. oslobodio titane« (IV Pitijska oda. Vid. On im je dao i vatru401i oslobodio ih straha od smrti (isto. Burkert. n. jer. koji je povrh svega još i stao na stranu ljudi. Prometejev primer је mogao imati neprijatne posledice. 44. Prvi ljudi. Sechan. ohrabreni tim prvim uspesima. štaviše. osuđenog zbog »lukavštine« jednog titana. P. Ljuboraoran zbog toga što on nije bio tvorac tog čovečanstva. Sechan. 764 i dalje). 20 i dalje. da bi objasnio Zevsov bes i Prometejevu upornost. . nebeskim Višim bićima prinosili kosti i glavu životinje. Prometejevim činom je pretvoreno u zločin uvrede veličanstva Zevsa. ne znamo na koji se način neprijateljstvo dveju božanskih figura okončalo njihovim pomirenjem. Oni su. 404 K. a s druge osudu Prometeja. 62. str. i J. 291). Ali Prometej je u Atini petog veka već imao svoj godišnji praznik. koji umesto mita ο prvobitnom zlatnom dobu uvodi temu progresa. videti Sechan. pripadnik »stare generacije« bogova. možda pod uticaiem nekih duhovnih pokreta kojima se oduševljavala ne samo intelektualna elita nego i mase (up. muka i nevolja. 248).402 u bližoj ili daljoj budućnosti (522. od Pindara (ili iz nekog njegovog izvora) pozajmio jedan dramatičan detalj: Prometej ie raspolagao strašnim oružjem.400 Ali ova pesimistička vizija istorije čovečanstva.

146 i dalje). zaštitnika ljudi. žalosti. 548—52. Jedine moguće utehe: rat i slava. . ili uživanja koja daje bogatstvo. 31. 87. 6. Prometejev sin prema bogovima ponovo uspostavlja odnose koji odgovaraju Zevsu. izgleda. u potopu je stradalo čovečanstvo koje je bilo savremenik kobne podele. kasniie prinese Zevsu žrtvu sličnu onoj u Mekoni. I stvarno. Prema tome. ne odgovara odmah Deukalionu. Jer. zadržati ih na odstoianiu. što podrazumeva i salo. ima skromnu.25 Ali tu su. prema tome. starost.«1'4 Od tada. prećutno priznavali »greh« koji je čovek počinio prihvatajući podelu u Melconi (up. Prometejev sin i jedini čovek koji preživljava potop koji je izazvao Zevs. »Les mythes grecs relatifs a l'instauration du sacrifice«. 7. thysia. izgleda da se grčka religija uobličavala u znaku pesimizma: ljudska egzistenC!ja je po definiciji prolazna i opterećena brigama. 8. prisutni i bogovi: oni se hrane prinetom žrtvom (Ilijada. kada Deukalion.405 Jedna majka je molila Apolona da njenu pobožnost nagradi time što će njenoj deci podariti najveći dar koji je u njegovoj moći. itd. bolesti. itd. . I. bolesti i starost. Knj. Rascep do kojeg je došlo u Mekoni na neki način je izglađen upravo zahvaljujući Deukalionu.prolaznost svog postojanja.4· Zevs. on je podjednako prikazao i Zevsovu dobroćudnost i duhovnu vrednost konačnog izmirenja uzdignutog do uzornog modela ljudske mudrosti. I. I. Apolodor. Što se tiče hrišćanstva. takođe. I.) Značajno je da Prometej. 2. "oređenje je preuzeo pesnik Mimnermo iz Kolofona (VII vek) nadugo nabrajajući zla: siromaštvo. .« Za nJegovog savremenika Semonida ljudi su »jednodnevna stvorenja« str Rudhardt. bog je pristao i deca su istog časa preminula. Moguće je da je toj situaciji doprineo sam uspeh Prometeide. grčka misao se još od Homera strasno bavila problemom božanske »pravde« i onim što odatle proizilazi. spaljuje se na žrtveniku. a drugi deo jedu prinosioci žrtve i njihovi pratioci. Trebalo je. »ne znajući kojim će putem Bog svakog od nas voditi sopstvenoj sudbini«. Sofokle objavljuju da bi za 405 Jonske pesnike. Teognid. spekulacije u vezi sa žrtvovanjem dovode do uobličavanja jedne osobene kosmogonije i otvaraju put metafizici ι tehnikama Joge (§ 76). Najbliža analogija je jevrejski zebah (up. kažnjavanje Prometeja je imalo tek drugorazrednu ulogu u razmišljanjima ο Zevsovoj »pravdi«. која žive као marva. Kod Jevreja su žrtve u krvi kontinuirano reinterpretirane i revalorizovane. ali mit iasno kaze da je on prihvata samo u onoj meri kojom se ne poriče odstojanje. Orfizam i pitagorejstvo su. iako je Eshil slavio jedinstvenu veličinu ovog heroja donosioca civilizacije. Prometej će svoju uzvišenu veličinu — večne žrtve tirana — steći tek u evropskom romantizmu. straše beda. 66—67. itd. uostalom. čak i posle kritike proroka. bez muka (Herodot. Značenje »životne radosti« Sudeći iz jevrejsko-hrišćanske perspektive. on šalje Hermesa 25 ^idco šta ovaj hoće. ono se konstituisalo polazeći od Hristovog dobrovoljnog žrtvovanja. U Indiji. ponavlja mitski obrazac: jedan deo žrtve. Homer poredi coveka s »lišćem koje vetar rastura po zemlji« (II. ili dimom koji se diže sa sala (II. Pindar. »Zevs prima Deukalionovu molbu s milošću. ljudskom »sudbinom«. Čovek i sudbina.).). prema Eshilu. i dalje). njegova žrtva biva prihvaćena. pa i neznatnu ulogu. § 57). tom II). najrašireniji oblik žrtvovanja. 423—24. »Ne postoji nijedan čovek kome Zevs ne šalje hiljadu zala. naglašavajući vrline vegetarijanske ishrane. Ipak. (Staviše.

Eliade. Tantal i Sizif. prev. 489—91. ukratko. ali će kasnije izazvati neumoljivu Sokratovu kritiku. 196. III. § 58. 20. Platon. No na kraju je. Ali to su bila povlašćena bića. zato što su Zevsa uvredili lično. smrt je bila oslabljena i ponižavajuća postegzistencija u tamnom podzemlju Hada naseljenog bledim senkama. 407 Značenje reči moira se od Homera menjalo. on zna da je njegov život već odredila sudbina Mojra ili aisa. drugim rečima. »nego da vlada svim preminulim pokojnicima«.ljude najbolja sudbina bila da se uopšte ne rode. a zlo nije bilo kažnjavano. 387d—38»b. on se ne usuđuje da se nada kako bi njegove molitve mogle da uspostave određenu »bliskost« s bogovima. dobro učinjeno na zemlji nije se nagrađivalo. . 20. izjavljuje da bi više voleo da na zemlji bude i rob siromašnog čoveka. lišenim snage i sećanja.: strogo uzev (prim. * Lat. trajanje života simbolizovala je nit koju tka božanstvo.). »Presti« nečiju sudbinu isto je što i »vezati« je. 128).408 Ipak. ili moira (II. str. s jedne strane. oženivši se Jelenom. Jedini osuđenici na večne muke bili su Iksion. II. »usud« ili »deo« koji rau je namenjen — odnosno. ako se već rode. 900 i dalje). ništa ne rešava. Za Homerove savremenike. itd.406) štaviše. Volospa. Traiie. postao Zevsov zet.). . kao i u drugim (takođe istočnim) indoevropskim predanjima. Mojre se prvi put javljaju kod Hesibda (Teog. 386a—387b. UKO čiti je u nekom »stanju« koje je nemoguće promeniti. 64). Te će reči postati slavne. međutim. ili »daimon« (Od. nije stricto sensu* »tvorevina« nekog božanstva (što je ideja koju je delio jedan broj starih i tri monoteističke religije): prema tome. 406 Odiseja. »predenje« sudDin postalo atribut Prelja (Kloto) ili Mojri. Menelaj nije sišao u Had nego je prenesen u Jelisej samo zato što je. 24. up. 39 Na početku su »nit preli« ili »bogovi« (Od. Ove demonske sile KOJ Ijude teraju u bezumlje kasnije se otelovljuju i postaju tri boginje. § 85). pošto ona ne dovodi do potpunog i konačnog gašenja. 20. Up. S druge strane. smrt je bila predodređena u trenutku rođenja. vreme koje mu je dodeljeno do njegove smrti. one su Kceri Ževsa i Temide. i drugi heroji su imali istu sudbinu. Čovek.a7 Smrt. 209) ili aisa (II. da umru što je moguće pre. 16. Država. Ovo pesimističko shvatanje sudbonosno se nametnulo kada je Grk postao svestan nestalnosti ljudske uslovljenosti. ili. (Ahil. čiju senku Odisej uspeva da prizove. Prema predanju koje prenosi Hesiod (up.407Prema tome.

. kao što se spremao da to učini u slučaju svoga sina Sarpedona (II.... 499—511). ostvaruje mojra. on sudbinu može i da promeni. Matica srpska. u ljudskom društvu. tradicio»rčH pij. prev.. Na kraju krajeva. Eshil izjavljuje da Zevs ne kažnjava nevine (Agamemnon. 433 i dalje). Značenje izraza dike se sigurno menjalo tokom vekova koji razdvajaju Homera od Euripida. drugim rečima.. Ovaj primer pokazuje da je i sam Zevs priznavao vrhovnu vlast pravde. 6 (protiv Doddsovog tumaobra ' t Gr.. Hesiod tvrdi da je Zevs ljudima darovao »pravdu« kako se oni ne bi ponašali kao divlje životinje. pa ga je ubio Posejdon (Od.. prev. l. 261) ili »Zevsova aisa« (Н 17... str.. Prvi zadatak ljudi je da budu pravedni i da iskažu »čast« bogovima. 18). J 1 ι nestalni« (Herodotova istorija. bogovi ne kažnjavaju ljude bez razloga. i to posebno prinoseći im žrtve.neki izrazi kao što su »mojra bogova« (Od. 292 Belerofona) Pre Euripida. pustolova.... Ali već je u Ilijadi moguće u Zevsu prepoznati zaštitnika dike.. ALi Нега ga podseea da bi takav čin imao za posledicu poništenje zakona Univerzuma — odnosno. ona koja mu je odredila njegova ljudska uslovlje- čen31 ti' ^°yd-Jones. prim.. a'ia: kao ' ---. od 9.. čovek ima na raspolaganju samo sopstvena ograničenja.. ■■· .va 1 običaja.. To se dogodilo Ajaksu kada se hvalio da je umakao smrti uprkos bogovima. dobrobit svojih podanika.. 16.. nap. pored ostalog..409 Ukratko. 750 i dalje).. goste i prosjake. Dakle. Nov c llcSLaini on naročito kritikuje glupost onih koii zaboravljaju svoju linriil·io«t ■ usl°vljem . 4. 32) stavlja Solonu u usta: »Znam da su bogovi zav.. božjeg Zakona (themis)...) je nužno zaštitnik themistes. Ust· Рпт. uostalom. dike je samo konkretno ispoljavanje univerzalnog poretka. u izvesnim slučajevima (heroja. kraljeva. Hibris izaziva privremeno ludilo (ate) koje »oslepi« žrtvu i vodi je u propast../> vjvi lvj giupuai υιηιι jvwji iauuiavijaju avvju onaj ko je odgovoran za koji dopuštaju cla ih obuzme hybris (starogrčki:kralj. rođenjem predodređeni deo zivota onih smrtnika koji su i suviše slavoljubivi ili su prosto omamljeni idealom »savršenstva«. Euripid čak ne okleva da napiše: »Ako bogovi čine ma šta što bi bilo ružno (ili: nisko) onda to nisu bogovi!« (fr. i štiti strance..). vidliiv' ■ada Herodot (I.. nalnih"S (starogrčki: ohoprim..... preveo Milan Arsenić..... sve dok smrtnici ne prekrše granice koje su propisane samim njihovim načinom egzistencije. . prev. str. 52) dopuštaju pomisao da upravo sam Zevs određuje sudbine.. on je dužan da poštuje dike (staroj·. usl°vljenost.. U načelu. 3. 52. pošto je on jernac zadate reči.410 Otuda se može reći da su hibris i njen ishod ate sredstva kojima se... Ali teško je ne prekršiti ta nametnuta ograničenja jer je čovekov ideal »savršenost« (arete). istina. u času kada se njegov život bližio kraju....). The Jnstice of Zeus.. pravde (dike) — i Zevs joj daje za pravo.....). pravda. drugim rečima. sudbma.. 322.. basf?aC ..eeks and the Irrational. itd. Zevs je. preteranost u savršenstvu može podstaći preteranu oholost i drskost (hibris).

plesova. njegova mojra. Naravno. fizičke radosti ili prilike da se proslave vrline. ova se transmutacija »prirodno datog« podle nako ispoljila stvaranjem jedne posebne estetike. zbog brojnih razloga. ova tragična vizija je dovela do jedne paradoksalne revalorizacije ljudske uslovljenosti. življenja u vremenu. izgubio svoju prvobitnu sveopštu vrhovnu vlast. pozorišta. III tora ovog dela. i kasnije. taj »ideal«. Mudrost počinje sa svešću ο konačnosti i privremenosti čitavog ljudskog života.1 Svuda nalazimo tragove njegovog nekadašnjeg veličanstva. pretrpeće određene izmene. koji se rodio iz beznađa. igara. Isto K:a i u staroj Grčkoj. posebno. Prosta činjenica postojanja. kao i toliki drugi pre i posle njih. otl kojih ćemo najznačajnije ispitati kasnije (up. pevanja. Ali svest ο predodređenim granicama i ο krhkosti postojanja. saučestvovanja — makar i kratkotrajnog — u spontanosti života i u veličanstve nosti sveta. spokoj — nadahnjivali su umetničke zakone. u sadašnjosti. »Radost života« koju su otkrili Grci nije uživanje profanog tipa: ona otkriva blaženstvo postoianja.411 XI POGLAVLJE OLIMPLJANI I HEROJI 88. najadekvatniji prikaz bogova videla u savršenstvu Ijudskog tela. zdravlje. Ne inhibirajući nimalo stvaralačke snage grčkog religioznog genija. Neobično je da je religija koja objavljuje kako je granica između sveta božanskog i sveta smrtnika nepremostiva.nost. mir. 204) Zevs je stariji od njega. . ali plemenito. naći će svoje religiozno značenje u kipovima bogova. ali Hesiod sigurno odražava 411 Vid. Ona nije uvek očigledna pošto je sakralnost na neki način »prikrivena« u neposrednom. počev od njegovog imena za koje je Vilamovic (Willamowitz) tačno objasnio da znači »suprug Zemlje« (Posis Das). i. Sakralizacija ljudske konačnosti i »banainosti« neke »obične« egzistencije predstavlja relativno čestu pojavu u istoriji religija· Ali tek je u Kini i Japanu prvog milenijuma naše еге. itd. Pošto su bogovi primorali čoveka da ne ide preko svojih granica. Veliki pali bog i kovač-čarobnjak: Posejdon i Hefest Posejdon je stari bog koji je. Drugim rečima. prema tome sakralnost Ijudske uslovljenosti. može sadržavati religioznu dimenziju. on je na kraju ostvario savršenstvo i. sklad pokreta. tom II). U Ilijadi (15. Posebno treba naglasiti religiozno vrednovanje sadašnjosti. u »prirodnom« i u svakodnevnom. Treba. Religiozni smisao savršenstva Ijudskog tela — fizička lepota. on je iznova otkrio i usavršio religiozni smisao »životne radosti«. I Grci su. sakraiizacija »granica« i »okolnosti« — kakva god bila njihova priroaa — dostigla savršenstvo i duboko uticala na te kulture. To je i Homerova pouka: živeti potpuno. onaj koji se može dokučiti u mitovima. sportskih nadmetanja. religioznu funkciju svakog organizovanog kolektivnog veselja — procesije. nije nikada bila izbrisana. sakramentalnu vrednost erotskog iskustva i lepote ljudskog tela. Antropomorfizam grčkih bogova. naučili da najsigurnije sredstvo za umicanje vremenu počiva u tome da se iskoriste već na prvi pogled nesumnjiva bogatstva trenutka koji se proživljava. dakle iskoristiti ono što može ponuditi sadašnjica: mladost. gozbi. a koji će filozofi žestoko kritikovati.

Prema drugoj verziji. njegova prvobitna struktura je bila korenito izmenjena a severno mitsko-religiozno nasleđe koje je on doneo u Grčku skoro se u celini raspršilo ili reinterpretiralo.ι. posebno u Arkadiji. da bi mu umakla. sama Hera ga Je bacila u more čim se rodio. I. Ova povezanost s konjem ukazuje na značaj koji je ta životinja imala za indoevropske osvajače. On se. Hipios. 18. str. harpija.. 9). u jednoj dubokoj pećini usred Okeana. Posejdon postaje pravi homerski bog. Jedno drugo predanje saopštava da je Antaj potekao iz njegove veze sa Gejom. Jedan broj Posejdonovih osobenih crta nema ničeg zajedničkog s morem. podsećajući ga na to da je područje njegove vlasti ograničeno na Nebo. 3. konj je povezan i sa donjim svetom. bog koga su Indoevropljani doveli. Apolodor.'2 U ovoj pojedinosti možemo prepoznati sećanje na otpor nekog drevnog vrhovnog boga protiv pobune nekog mlađeg i srećnijeg boga. »gospodarima Zemlje«. i dalje) pominje se da je baci uiari'c ^n0m' zajedno s drugim bogovima. 127 i dalje. up.ν· Pcsejdon je u ahajsko doba u Pilu imao iasno nadmoćan religiozni položajι u odnosu na Zevsa. Iz njihove veze rađaju se jedna kći i at Arion (Antimah. Teogonija. Hefest ima jedinstven položaj u grčkoj religiji i mitologiji. svoje majke. 578) potvrđuje Zevsovo očinstvo. Antaja. indoevropski narod. iskrivljen ili sakat. u Pauzabjlu 25. Hera ga je rodila »bez ljubavne veze. pretvara u 'obilu. iz mediteranskih i istočnih religija. 590 i dalje). Polifema. Tritona. Boginja se. Kao Posis Das. vrhovnu vlast nad morima. 394 i dalje). Posejdon susreće Demetru koja fatražeći Persefonu. u obličju pastuva.413Osim toga. Posejdona veliki broj ljubavnih doživljaja pri_^ava^Zevsu. Primetili smo sličnosti sa temama »progonjenog deteta«^ i »zlokobnog novorođenčeta«: u oba slučaja dete izlazi iz iskušavanja kao 412 413 Up. oženio Meduzom koja je takođe stara boginja Zemlje. Posejdon je mogao da sačuva samo ona svoja izvorna svojstva koja su se odnosila na more: hirovitu snagu i vlast nad sudbinama mornara. uspeva da je svlada. 456). što iznova čini očiglednim karakter ovog boga kao »gospodara Zemlje«. ali Posejdon. Hefest se od svih drugih Olimpljana razlikuje po ružnoći i po svojoj telesnoj mani. Knj. I. i potrebna mu je pomoć da bi hodao. otac ili davalac konja. On je hrom u obe noge. . bilo je sigurno da on nikada neće izgubiti svoju religioznu aktuelnost. U Arkadiji. Ali Hefest u Ilijadi (l. Na njegovu prvobitnu moć podjednako ukazuju i gigantski ili čudovišni oblici njegove dece: Oriona. Zevs ga je bacio sa vrha Olimpa (Ilijada. 927. mogao se porediti s vrhovnim bogovima i bogovima oploditeljima. kovao zaveru da svog brata turu »supruga Zemlje« i »onoga koji trese tlo«. pre dolaska u južnu Grčku nije znao za more. Tu je Hefest devet godina učio za kovača i majstora. jedino se Posejdon usuđuje da se usprotivi Zevsovoj zloupotrebi moći. Ali. imajući u vidu značaj mora za Helene. Ipak. iz srdžbe i u inat svome mužu«. što očigledno ukazuje na njegovu prvobitnu strukη. i na više mesta. Poseid prvom pevanju (stih 400. prilikom podele Univerzuma. Već je njegovo rođenje osobito: prema Hesiodu. 5—6. prerna Hesiodu. Мусепаеап and Minoans. Ova sakatost je posledica njegovog pada na ostrvo Lemno: kada je stao na stranu Here.neko starije predanje kada Zevsa prikazuje kao najmlađega (Teogonija. Posejdon je prikazan kao tvorac. Leonard Palmer. Primajući. po Vilamovicevom shvatanju muški duh plodnosti koji živi na zemlji. Tetida i Eurinoma.412 Postajući isključivo bog mora. pošto se postidela njegove izobličenosti (Ilijada. U svakom slučaju. Prihvatile su ga dve Nereide. itd. U stvari. . koji je obožavao Posejdona. obožavali su ga u obliku konja. On je konja.

paradoksalno delikatni izrazi jedne strašne. svoje znanje kovača i majstora platio sopstvenom fizičkom sakatošću. Kako nijedan bog nije uspeo da je otrgne. Mari Delkur (Marie Delcourt. ukratko. minđuša (Ilijada 18. On se ne može objasniti ni prehelenskim nasleđem. On Heri poklanja jedan presto od zlaia čije su veze nevidljive. automate — od kojih su najpoznatiji samohodi tronošci. Ali moć vezivanja i razvezivanja dodeljena je i drugim božanskim ili demonskim figurama (na primer. prebivališta bogova. Njegovi proizvodi su istovremeno i remek-dela umetnosti i magična čuda.7 I Hefest je. kada jednom sedne. Zevs). Vritri. međutim. 8. 110 i dalje) uDoredila je Hefestove presečene tetive ili iskrivljene noge s inicijacijskim шисеијјгпа budućih šamana. str. 92). objašnjava tek inicijacija magičnog i šamanskog tipa. mreže. kovača i majstora s tehnološkim i zanatskim savršenstvom. u "'ges et Symboles. Pored kopči. natprirodne snage. umrtviti. 417 i dalje) slčne devojkama. grivni. 120—163. opasni čarobnjak. 369 i dalie). preterane. Reč je. a koje boginju. Hephaistos ou la Ugende du magicien. kao i drugi bogovi-čarobnjaci. navedeno delo. bilo prestiž šumana i čarobnjaka. Marie Delcourt. Ali ishodište i osnova svih tehnika jeste »gospodarenje vatrom« koje je. 2). Ni na jednom drugom mestu nije bolje istaknuta jednakost magije i tehnološkog savršenstva nego što je to u mitologiji ο Hefestu. kazniti.. on je шогао biti bog-zaštitnik radova koji podrazumevaju »gospodarenje vatrom«. ]cov I element koji je svojstven šamanslcim tradicijama i tradicijama ilj caLCarobnjaka: Hefest svoju veštinu uči u pećini Eurinome (Smrti) .8 Mitologija ο Helestu. to su »suptilni«. Čvorovi. u Indiji. odnosno jedan osobeni i prilično redak oblik magije. i dve »dvorkinje zlatne« (II. mrežama — on bogove i boginje vezuje podjednako dobro kao i titan Prometej. zlatne i srebrne pse koji čuvaju vrata Alkionove palate (Odis. 400-1). koje ga pridržavaju dok hoda. pre nego što će postati »tajna« ^cara^metalurga i kovača. vezice. 20. . Ali Hefest je posebno majstor za vezivanje. str. Nirti). Hefest je istovremeno i onaj koji vezuje i onaj koji razvezuje pa je otuda i bog porođaja (on Zevsa oslobađa Atene). Jami. lancima. Bogovi prsnu u smeh. 42 dalje. ο jednom inicijacijskom iskušavanju414 koje se može uporediti sa bacanjem Dionisa ili Tezeja® u vodu. spadaju među slikovite izraze magijsko-religiozne snage koja je neophodna da bi se moglo zapovedati. povezuje izvor magične snage slične »tajnama zanata« metalurga.„„ našu studiju »Le 'dieu lieur' et le svmbolisme des noeuds«.pobednik. 7. lm. konopci. hitno su pozvali Dionisa. 266 i dalje). Gospodari veza su još neki vrhovni bogovi (Varuna. Više no bog vatre. Na Zevsov zahtev. ali su istovremeno i postiđeni pred tim delom čiji autor pokazuje ne samo da je vešt majstor nego i više od toga. on pravi i čuveni Ahilov štit (isto. ^euahonovoj podzemnoj kovačnici. naravno. 18. 89. Apolon: izmirene protivurečnosti 414 Vid. Kao bog-čarobnjak. 15» Ne znamo Hefestova »porekla«. smrtno pogoditi. Hefestovo osakaćenje. drže zarobljenu. Zahvaljujući svojim proizvodima — prestolima. a ni indoevropskim tradicijama. gde on najzad oslobađa svoju majku (Pausanija I. vladati. tek on uspeva da napije Hefesta i da ga odvede na Olimp. Njegovo najslavnije delo istovremeno je i najsmešnije: Hefest nevidljivom mrežom zarobljava Areja i svoju suprugu Afroditu i poziva stanovnike Olimpa da se uvere u njihovu grešnu vezu (Odis. užad. Njegova arhaična struktura je očigledna. u celini uzev. on od gline pravi Pandoru i oživljava je.

Tokom njegovog odsustva. Ijubomora. najviše pokazuje beskonačnu razdaljinu koja razdvaja ljude od bogova. na Artemidinu molbu.416 Mada iz nepažnje. jer Delfijci nisu prestajali da ga prizivaju svojirti pesmama i igrama. Onaj koji. ali. nazvane »apolonijske« — ο vedrini. xe 416 On spase Asklepija. Nju je. međutim. koji je istovremeno simbol »autohtonosti« i prvobitnog suvereniteta zemaljskih sila. 300 i dalje.ц kovali munju.Može izgledati čudnovato da bog koji se smatra najsavršenijim otelovljenjem helenskog genija nema grčku etimologiju. strahujući od Here koja je još. kao i Leta). Prema drugoj. Ostavši sa Zevsom trudna. U Tebi. Apolon je bio prognan na godinu dana među smrtniK. koji je pokušao da siluje njegovu majku. . pa i zloba. odnosno iza Severnog vetra. 415 Up. svom budućem prebivalištu. koja ga je prevarila s jednim smrtnikom. U beotskoj zemlji. pređašnjeg gospodara svetilišta. koja je vekovima nadahnjivala književnost i plastične umetnosti. da Letu progoni u stopu. Ova agresivna mitologija. postavši tako pre svega bog očišćenja. Ukratko.12 Zevs je odlučio da će Apolon prebivati u Delfima i Helenima doneti zakone. Prva hipoteza oslanja se prevashodno na veze ovog boga s Hiperborejcima. Apolon se povezivao sa Ptoom. Apolon je strelama pobio i sedam Niobinih sinova (dok je Artemida ubila sedam njenih kćeri). Ali. bog dopušta da ga ponese osveta. božanskoj harmoniji. bog ju je ubio udarcem strele. negde oko IV veka. ne samo za Apolona. on je tek kao Apolon Pitijski stekao svoj svehelenski ugled. on je tri zimska meseca provodio među Hiperborejcima i vraćao se početkom leta. Pobeda nekog boga branioca nad Zmajem. to je bilo njegovo ustoličenje u Delfima. kao gospodar proročanstva. oživeti Hipoi — Pošto su tim čudom bili prekršeni zakoni koje je utvrdio Zevs. Prema delfijskom mitu. koje su Grci smatrali stanovnicima neke zemlje »iza Boreja«. prihvatilo ostrvo Del i titanka je rodila blizance Artemidu i Apolona. Ali ove slabosti će brzo izgubiti svoj antropomorfni karakter i na kraju će obelodaniti jednu od brojnih dimenzija božanstva. najzad. Apolon je krenuo prema Delfima. toliko vešt da će. Pošto mu je put preprečila aždaja Piton. Ubio je i svoju draganu Koronidu. Neobična je takođe i činjenica da njegovi najslavniji mitski poduhvati ne svedoče ο vrlinama koje su. Ali. Mladi bog je. na kolima koje su vukli labudovi. na kraju. Ovaj mitski podvig je od velikog značaja. . Delfima je. Apolodor. s druge strane. dete koje je ona donela na svet. Vete postati slavni lekar. 4. još starijoj verziji. Pto postaje njegov sin ili unuk. međutim. vladao Dionis. što ie. I. posle Zevsa. povrh svega. Ovaj proces je u VIII veku već bio završen. Od tada. upoznao je sudbinu poslednjeg među smrtnicima: uskratili su mu čak i pravo da se rodi. poštovanju zakona i jporetka. Mnogo puta. jer je ohola majka ponizila Letu hvališući se svojim brojnim porodom. titanka Leto je uzalud tražila neko mesto na kojem bi se porodila. Hijakinta. specifično to što je on ovo ubistvo morao da okaje. takođe. Apolon se sveti ubijajući Kiklope koji sU. ubio je. primer njegovog ustoličenja u Delfima. kao rob je radio za Admeta.415 Ovo se junačko delo moglo opravdati. Za Apolona je. ili u Maloj Aziji. Kriv za zločin prema svom rođenom klanu (Kiklopi su titani. kao Apolon Pto. pošto je ubio Pitona. s jedne strane. Najčuveniji je. Homerska himna Apolonu. Prvo što je dečak uradio bilo je da kazni Pitona. proces koji karakteriše sveukupnu grčku religiju. reč je ο manje-više gruboj zameni prehelenskih lokalnih božanstava. Knj. on je zamenio Ismena. kralj gova ubija Asklepija munjom. gde je ostao čitavu godinu. onako kako su ga primali Grci. odleteo sve do zemlje Hiperborejaca. 1 1 daljc. ima svoju paralelu u istoriji Apolonovog prodora u Grčku. jedan je od najrasprostranjenijih mitova (§ 45).11 Njegovo »poreklo« je traženo u severnim oblastima Evroazije. svog najmilijeg prijatelja. uostalom. nagovorila Pitona. delfijskog zmaja. Nijedna se zemlja nije usuđivala da je primi. kao što se moglo opravdati i ubistvo diva Titije. Bog se ipak vratio.

Proročanstva i očišćenja Tek što se rodio. II. a Orfej je uvek bio dovođen u vezu sa Trakijom. zemlje. pre Hr. Bilo bi uzaludno tražiti neko moguće istorijsko sećanje u ovom predanju koje u zemlju Hiperborejaca pored ostalog smešta i maslinu. Ovo duboko poštovanje prema »ocu Olimpljana« objašniava Apolonov odnos prema idejama poretlca i zakona. Herodot (IV. Apolon i bio u klasičnoj Grčkoj. 132). Jer ako je Apolon postao bog koji otklanja zlo (apotropaios).)· On svoje savete dai'e putem proročanstva u Delfima. Svako ubistvo je stvaralo zlokobn . Glaube d. Apolon je povikao: »Neka mi daju moju liru i moj savijeni luk. moglo se pročitati ime Apulunas. ta zemlja i njeni stanovnici pripadaju mitskoj geografiji. Bowra) tvrdi kako Hiperborejci mogu živeti hiljadu godina. Marie Delcourt. ni po moru. к0. stapanja i sinteze. Didima u Kariji. izd. U klasično doba. j pre svega bog očišćenja (katharsios). Hellenen. Pindar takode (fr. gde odlaze duše heroja. i tako sve do Dela. itd. što nije bilo po Zevsovoj naredbi« (stihovi 616—619).) Je rezimirao jedan kasniji govornik.). X. 90. 272. opet. T)h willamowitz. što je. podseća Nilson.13 Ali »geneza« nekog boga zanimljiva je samo u onoj meri u kojoj nam pomaže da bolje shvatimo religiozni duh njegovih vernika. Drugim rečima. premda postupno otkrivan i istraživan. a u^ Atini i Sparti preko svojih exegetai. ■NaJstarija referenca se nalazi u Mkejevoj pesmi (oko 600. nosili do najbliže de. Rep. »bog vrata«. simbioze. Severne oblasti su ipak — od Trakije pa sve do zemlje Skita i Isedonaca — imale značajno mesto u mitskim tradicijama vezanim za Apolona. Bakilid κ vStr· 58) pripoveda kako je Apolon. Aristej) bili su »Hiperborejci«. U prilog Apolonovom azijskom poreklu navodi se i činjenica da se najveća sedišta njegovog kulta nalaze u Aziji: Patar u Likiji. on je i sam morao t>i očišćen posle ubistva Pitona. e. IV. L'oracle flPKe·' str: 215 i dalje. Posebno je takav zamišljeni Sever podsticao i hranio mitsko stvaralaštvo. ec Je' dakle. čudesni put koji vodi ka prostorima Hiperborejaca« (Pit. 29 i dalje). objaviću ljudima neumoljivu Zevsovu volju« (Homerska himna. i bogovi tog naroda su proizvod jedne grandiozne sinteze. on u prvom redu predstavlja zakonski vid religije. U Eshilovim Eumenidama on uverava turije da »nikada nije ništa prorekao nekom muškarcu. a posebno u vezi s očišćenjima koja su postajala neophodna zbog ubistva. pošteđena bolesti i starosti. 427 b. 32—35) prenosi obaveštenja koja su dali DetcJcl u vezi sa žrtvama koje je Apolon primao od Hiperborejaca: su 1U Predmeti uvijeni u pšeničnu slamu. i on u svojim svetilištima kontinentalne Grčke izgleda kao pridošlica. Klar u Joniji. zadržao mitsku aura. Osim toga. Neki od njegovih legendarnih učenika (Abarid. ο jednom rajskom mestu које se može uporediti sa Ostrvima blaženih. Platon ga naziva »nacionalnim tumačem« (patrios exegetes. a dostavljani susedne zemlje koji su ih. oni ne znaju ni za rad ni za borbe 'svoje vreme provode igrajući i svirajući liru i frulu.Prema Pindaru. grčke božanske forme su uspele da iskažu sve svoje sposobnosti. na hititskom natpisu koji је otkriven pored jednog anadolskog sela. da bi nagradio »njegovu pobožnost«. oni prenose i objašnjavaju šta je bog odlučio u vezi s bogosluženjima u hramovima. prevashodno mediteransko drvo. Himerije (IV vek n. ženi ili gradu. »niko ne može da otkrije. To je sveta rasa. Ali reč je ο Severu koji je. Zahvaljujući tom dugom procesu sukobljavanja.ц . 34. preneo Kresusa i njegove kćeri kod Hiperborejaca. Kao i sam grčki narod. ni po zemlji. Kao i mnogi drugi olimpski bogovi.

Prema Plutarhu: »Bog Pitiji prenosi samo vizije i svetlost koja osvetljava budućnost. izabrana između delfijskih seljanki. susreli na omfalosu. kada je Apolon bio odsutan. 432 D.13 Tajanstvena udubina је predstavljala usta. voda sa izvora Kasotis koju je pila.°bičaj -'e. proricala u kripti hrama. mužjakiiP't Žen^a koju je rodila Zemlja ustupa mesto zmiji ι? д a7"latrala Delcourt. prljavštinu. delo. Pitija je davala odgovor bacajući bela ili crna zrna boba. Eumenide).417Upravo je on uspeo da Oresta razreši krivice za zločin materoubistva (up. 145 i dalje. str. Kojim sredstvima je ona postizala to »drugo stanje« — još je tajna. Oni koji su molili za savet su pitanja nostavljali u alternativnom obliku: da li je bolje učiniti ovu ili onu stvar. up. kadenje lovorom. Proročanstva. u više navrata. 397 c. str. Apolon je značajno doprineo da stari običaji u vezi s ubistvima postanu humaniji. Pošto nije pronađen nikakav »prirodni uzrok« koji bi mogao da izazove zanos. sve to nema nikakva opojna svojstva i ne objašnjava zanos. Taj simbol pupka je imao i genitalno značenje418 ali je prevashodno bio »Središte sveta«. Antičko proricanje. savetovanja su se održavala jednom godišnje (na praznik boga). stomios. Ma koja bila njegova etimologija. Prema legendi. jedino je presudu ο zločinu i krivca predavao porodici žrtve. proricala je određenog datuma. Po tradiciji. silu koja je bila skoro fizička. njen proročki tronožac je bio postavljen iznad jednog ponora (chasma) iz kojeg su se podizala isparenja lcoja su imala natprirodna svojstva. to je suština zanosa«.419 U najtežim slučajevima. The Greeks and their Gods. 79. str. ma koliko prividno bilo jednostavno. dva su se orla. Taj postupak je obuhvatao i prethodno žrtvovanje jedne koze. To proročište dostojno poštovanja. nav. Uzor . starost i telurska struktura Delfa podrazumevaju obredni »silazak« u Podzemlje. Lovorovo lišće koje je žvakala.aost9Jan poštovanja: Zevs je birao neku od sudbina koje su počivale i?gDiVlm koleninia i dodeljivao je kako mu se svidi. VII. »materica«. to " . pretpostavlja se da je u pitanju autosugestija Pitije. strašnu nevolju koja je pretila čitavim zajednicama. aditon je postojao. Iskopavanja. РШја. i najzad više puta. zatim jednom mesečno." Up. Greek Folk Religion. gde su se još od prastarih vremena manifestovale i moći Majke Zemlje. XV. spokojna. Guthrie. što je izraz koji označava i vaginu. Platon je »zanos« Pitije (maneisa) upoređivao s pesničkim nadahnućem koje su izazivale muze i s ljubavnim ushićenjem Afrodite. Proročanstvo su izricali Pitija i proroci koji su prisustvovali savetovanju. U stvari. međutim. koje je Zevs pustio s dva kraja sveta.421Međutim. koncentrisana poput boga koji je nadahnjuje. imalo je na . Grci su to ime vezivali za delphys. Eshil. COurt ^^tarh. silazak Pitije u hodnik (adyton) — predstavlja skoriju mitsku sliku. nisu otkrila ni napuklinu u tlu. Delfi su znatno pre Apolona imali predistoriju kao proročište. pod Apolonovom vladavinom dobilo je novu religioznu orijentaciju. Postojanje delfskog omphalosa je takođe bilo potvrđeno još od prehelenskog doba. 1. Na osnovu toga je malo preuranjeno zaključeno kako sve to zajedno — chasma sa isparenjima. Na početku. mi ο tome ne znamo ništa. η. Pitija je. 86. Del421 Prva svedočanstva vezana za ponor datiraju iz I veka pre Hr. miasmu. str. tražio . Pitija je mirna. i kao što to pokazuje Mari Delkur (Marie Delcourt. 227 i dalje). nadahnuta Apolonom.420 Na spomenicima figl·ггalnog tipa. ni pećinu u koju je silazila Pitija (ali se može pretpostaviti da su oni iščezli posle seizmičkih potresa). sa izuzetkom zimskih meseci. str. ili sugestija proroka na daljinu. Pitija. Govorilo se ο »pitijskom zanosu« ali ništa ne ukazuje na histerične zanose ili »obuzetosti« dionizijskog tipa. Martin Nilsson. da porodica ubije čak i ubicu iz nehata.

I mitologija vezana za Orfeja. koJi je sadržan u svakom poznavanju 422 W. daruju vernicima boga te iste opsene. preobražajima.) Ukazali smo na šamanski karakter nekih polumitskih likova. postao gospodar očišćenja. ali od Heraklita (fr. Hermotimom sa Klazomene. Ovo objašnjava i vrhunski značaj koji muzika i poezija imaju u obe tradicije. (Nasuprot tome. 51). bio je obdaren proročkim i magijskim moćima (bilokacija. Hiperborejac Abarid. primenjuje i za Ramu. Njegovo izmirenje sa Dionisom predstavlja deo lstog procesa stapanja po kojem je on. oni koji su bili upućeni u Dionisove misterije. str. međutim. kao što je napetost luka i lire« (fr. pa otuda i odvajanje od »neposrednog«. najzad. najstarija srednjoazijska i polinezijska epska poezija je za uzor imala doživljaje šamana tokom njihovih ekstatičkih putovanja. sigurno bio mnogo više nego bog — bio je zaštitnik ekstaticara. bakkhoi. ne uzimajući nikakvu hranu«. koji su bili poznati kao prvorazredni obožavaoci Apolona. Apolonov prvenstveni dar. 740). koja ima određenu ulogu u religiji i mitologiji Skita.91. Šamani pripremaju svoj zanos pevajući i udarajući u bubanj. Apolon ljudima otkriva put ko]i vodi oa proročke »vizije« do mišljenja. § 124). Kod Apolona. simbolika luka i streličarstva ukazuje na druga duhovna stanja: ovladavanje razdaljinom. tom II). Apolon predstavlja jednu novu teofaniju. Ali grčki duh je sjajno revalorizovao ovu stam temu. mir i spokoj koji podrazumeva svaki napor umnog usredsređenja. . Herodot (IV. Alkest. 579 i dalje. Apolon sa Rodosa. onakav kakvog su ga Grci poznavali od Hornera. utvrditi vrlo značajan kontinuitet između dve vokacije: »šamanske« i apolonske. Pitagorom. izraz osobene grčke i neponovljive religiozne spoznaje sveta i Ijudske egzistencije. —kružile su i u vezi sa drugim mitskim likovima: Aristejom sa Prokonesa. slavnog Apolonovog »proroka«. Strela. a prisutna je i u sibirskim šamanskim ceremonijama. Otto. posle ubistva Pitona. ali njegova obredna upotreba nadilazi sferu šamanizma. Luk. Apolonov sveštenik. kao što je preobrazio i šamanske tehnike i simboliku. 36) piše da je on »čitavom zemljom šetao svoju čuvenu strelu. suprotnosti su prihvaćene i sjedinjene u novi. vizije. one dovode do »mudrosti«. U celini uzev. bili su pre svega poznati po svojim katarzičkim i proročkim moćima. Epimenidom sa Krita. Heraklit je tvrdio da je »harmonija proizvod napetosti između suprotnosti. međutim. obiluje šamanskim podvizima (up. jVloguće je. takođe predstavlja deo šamanske opreme. nikada ne daju dokaz proročke moći. Smatra se da šamani pronalaze ono što je sakriveno i da znaju budućnost. divlje životinje. Od »vizije« đo spoznaje Mada je apolonijski »zanos« ponekad bio izazvan »nadahnućem« (odnosno opsednutošću) bogom. Apolon je »onaj koji udara izdaleka«: isti se epitet. 72. Zahvaljujući Apolonu. simbolika luka je raširena posvuda. on ushićuje bogove. Valter Oto (Walter Otto) primećuje da je sticanje okultnih znanja »uvek povezano s nekim zanosom duha«422 a to je posebno tačno za šamanski zanos. Ekstatičari. i druge mitske junake i likove. Apolon je. I. nadahnuti ili obuzeti Apolonom. bilokacijama.2 takođe je i Apolonovo omiljeno oružje. silascima u Podzemlje. itd. Osnovni Apolonov atribut je lira. The Homeric Gods. »vizije« које dodeljuje Apolon razvijaju um i navode na meditiranje. Budu. Slične legende — koje govore ο ekstatičkim zanosima koji se mogu zameniti sa smrcu. Sasvim kao u nekim sibirskim šamanskim tradicijama. pa čak i kamenje (Euripid. od lepljivosti konkretnog. on nije podrazumevao i ostvarenu zajednicu u dionizijskom enthousiasmosu (up. na primer). svirajući. Proteran je demonski element. 51 c) se tvrdilo da je Abarid leteo na streli. širi i složeniji oblik. drugi Apolonov atribut.

Ako duše prati u Poazemlje.« (Ilijada. Hermes je. 334 i dalje). on je otelovljenje svega onoga što podrazumeva lukavost i prevaru. u Eshilovim Persijancima (629). zbog istih tih svojstava. zanimanje za ljudsku delatnost. 3. ima »čarobni štap«. (molv) da bi ga učinio otpornim na Kirkine čarolije (Odiseja. postao i vodič duša: on vodi mrtve na onaj svet zato što poznaje put i zna da pronađe pravac u tami. pogotovu vladanja okultnim znanjima. se otkrićem duha završava dugi niz sukoba koje su P^atila izmirenja. a ime je dobio po gomilama kamenja (hermaion) koje su se nalazile duž puteva: svaki prolaznik je bacao po jedan kamen na gomilu. koje ustanovljavaju bogovi. »čovekov saradnik« Sin Zevsa i nimfe Maje. i to uvek u vezi s putovanjem. postati Hermesovi osobeni kvante^ Onaj koji se orijentiše u tami. piše Pauzanije (2. verovatno. moli. u helenističko doba. zaštitnik stada i pokrovitelj lopova. štaviše. ali nedovoljno. njegova moć da Pos. 24. na prvom mestu Apolonska vedrina za grčkog čoveka postaje zaštitni ie t TOVn°g savršenstva. Hermes voli da se meša sa Ijudima. . Zato je postao i glasnik bogova. štiteći krađe i galantne noćne avanture. iako samrtnici govore da ih je ščepao Hermes. Ali. Hermesova prva svojstva. znanje i mudrost shvaćeni su kao ozanski obrasci.. On vlada putevima zato što hoda brzo (ima »zlatne sandale«). kao trickster i kao majstor zanatlija. On sebi dopušta аа nekažnjeno kruži na tri kosmička nivoa. snalaženje u tami. »Nijedan drugi bog ne pokazuje takvu brigu za stada i njihovo umnožavanje«.l čaroliju mudrosti. Euripid ga naziva »Gospodarem onih koji svoje poslove obavljaju noću« (Rhesus.423 Hermes je isprva verovatno bio bog zaštitnik nomadskih pastira. vodi duše mrtvih i kreće brzmo munje. Zbog toga je on istovremeno vodič. On i dalje zadržava neka svojstva prehelenskih božanstava: još se predstavlja u itifaličkom vidu. 8. njegova domišljatost (upravo on otkriva vatru). Ali on nije bog mrtvih. po definiciji »otvorenim« svetom. najavl. 335): za svaku sreću kaže se da je Hermesov dar.okultnog. lukavost i domišljatost. Apolonska pouka Pre svega je iskazana čuvenom formulom iz Delfa: »Spoznaj samog sebe!« Inteligencija. psihopompija — biće neprekidno reinterpretirani. Ali u svojim odnosima s Ijudima. značajno pr . Jer Hermesov lik već u klasično doba karakterišu njegove veze sa svetom ljudi.. kerikeon. On је bog puteva. Euridikom. Hermesove veze s dušama umrlih podjednako se objašnjavaju i njegovim »duhovnim« sposobnostima. i kapu nevidimku. on Odiseju poklanja čarobnu travu. kao što se to dogodilo s Persefonom. Hermes ima najmanje olimpskog među bogovima. 4). te prema tome i duha.. ili. njemu »je svagda od svega najdraže bilo da se sa čovekom združi. Hermes. on nije ništa rnanje zaštitnik stada i okasnelih putnika na putevima. 216 i dalje). odnosno postaje sve bolji i prevaziđen. koji se neprekidno stvara.iu. s dušom Velikog kralja. možda čak i neki Gospodar Životinja. Ali s druge strane. i ovladavanje ekstatičkim i proročkim tehni92. Ali.23 Što je tačno. 302—306). Vec nie' govo lukavstvo i njegova praktična inteligencija. daleko od toga da bude vulgaran ili odbojan. noću ne zaluta pošto poznaje put. 10. iako nije otmen (. V.. Tek što se rodio.ta!? nevidljiv i da se u tren oka stvori na svakom mestu. nego i gnosu i magijuPošto je sjajno analizirao Hermesove odlike. kako vidljiv tako i nevidljiv — na koncu odražava modalitet duha: ne samo inteligenciju i lukavstvo. da 423 Postojanje ovog običaja je potvrđeno kod mnogih naroda. zbog toga je postao drusr i zaštitnik lopova. on se istovremeno ponaša kao bog. on ih i vraća na zemlju. Ali Grci su Hermesova drevna svojstva i ugled tumačili u dubljem smislu.). sto c kasnije. On je рге svega donosilac dobra (Odiseja. Oto priznaje »da njegov svet nije herojski« i zaključuje da je »njegov svet. on krade stada svoga brata Apolona. Kako to kaže Zevs.

Areja i Ejlejtiju.425 Da li je tu reč ο nekom simbolu koji je povezan s patrijarhalnim poimanjem braka (jer je devičanstvo. 106 i nap. naglašava da čak i boginja koja u sebi ima najviše olimpskog od svih ostalih. odatle se njen kult raširio celom Grčkom. Grci su korenito preobrazili boginju iz Arga. Još. 926).24 Grci će. Smatraće ga posednikom svih znanja. on će videti duh koji se suprotstavlja instinktu.25 Teško je zaključiti a π su Ahajci poneli sobom boginju. Zevsove bezbrojne preljube podsticale su njenu Ijubomoru i izazivale svađe koje su nadugačko opisivali pesnici i mitolozi. Izvorno. 93. 15. a jednom je čak obesio privezavši joj veliki teret ο noge. jer »on zna sve i može da učini sve«. Asinaria 303—304. Greek Mvths and Christian » u. pokrovitelj nauke. takođe pominje tajne Herine kultove u što izgleda neobično Rosou. i egzemplarna slika okultnih znanja. ili pak učenje koje pročišćava dušu. i dalje zadržava svoj specifično mediteranski i azijski karakter. rodozačetnici će uporediti s Hristom. Artemida . II. koji ■ie jstakao činjenicu da је ona bila Zevsova žena. Značajna je. Up. Zevs se prema Heri ponašao onako kako se neki ahajski vođa nikada ne bi usudio da postupi prema svojoj ženi: on je prebija na mrtvo ime. . on će u helenističko doba ponovo postati omiljen. str. personifikaciju mišljenja. pobednifcom sila tame. »Naša gospa«. Plaut. . Up. " Wulamowitz. 567. Već će grčki filozofi u Hermesu videti logios. теаииш. što je oblik mučenja koji se kasnije primenjivao na robove. delo. 237. 923—24). sigurno je reč ο dosta staro dobu koje prethodi dolasku Ahajaca na poluostrvo. tom II. XV. 36. nagoveštavajući bezbrojne homologiie i poistovećenja koje će izvesti alhemičari renesanse (vid. 11. kiroajući se u izvoru Kanat. kao i drugi hrišćani. a sama je rodila Hefesta (isto. takođe Jeanmaire. Rose.2« Možda je stoga Нега postala simbol i pokroviteljica institucije braka. 18 i dalje. bilo izuzetno cenjeno u društvima patrijarhalnog tipa)? Ma kako bilo. Α Hermesa. Hermes je jedan od retkih bogova sa Olimpa koji neće izgubiti svoje religiozne odlike posle krize »klasične« religije i koji neće iščeznuti u vreme trijumfa hrišćanstva. moć samooplođenja. Glaube. nav. 2. možemo da otkrijemo neke njene izvorne 424 Ilijada I. 208 i dalje. Vid. uw nysos str. Teško je jasnije odrediti izvorno značenje tradicije po kojoj je Нега jednom godišnje opet postajala devica.bi Hermes na kraju postao još složeniji lik. lzvore koje navodi Hugo Gospe iz Arga i oni su je proglasili za ženu svoga glavnog boga. tom III). nap. 128. U toj biljci koja Odiseja spasava sudbine njegovih drugova koje ie Kirka pretvorila u svinje. istovremeno i heroj civilizator. Boginje I: Hera. Hera je bila boginja Arga. °Ji lma značenje despoina. činjenica da su se Homer i njegov auditorijum mogli zabavljati slicni svađama.-nr· 191-192. str. kao što znamo. a na prvom mestu. Partenogeneza. neprekidno alegorijski prikazivati epizodu iz Odiseje s čarobnom travom moli. I. uamovic objašnjava da je njeno ime ženski oblik izraza heros. međutim. koga su filozofi poistovetili s Logosom. Izjednačen sa Totom i sa Merkurom. ili samo njeno ime.424 Po Hesiodu (Teogonija. Za svoj povlašćeni položaj Hera mnogo duguje Homeru. to će ga učiniti »poglavarem svih čarobnjaka«. 122 i dalje. tajne gnose. Hera je Zevsu rodila troje dece: Hebu. kao Herrnes Trismegist preživeće sve do XVII veka. Na ЈШ je verovatno veliki utisak ostavila snaga i veličanstvenost « νvi°' ■The Homeric Goods. a preko alhemije i hermetizma. Mvc*~ Rahner. 425 Pousanije. U onoj meri u kojoj u ovim prizorimai mozemo prepoznati sećanje na istorijske događaje.

smatralo se da je ona majka strašnih čudovišta kao što je Hidra iz Lerne. Ona je isto tako bila i kurotrophos. Ime Artemide. str. videli smo (§ 83) da je po Hesiodu Tifonova mati bila Geja (Zemlja). imaju ι plesovi. međutim.) pominjao njen hieros gamos sa Zevsom (mitski ili reaktualizovan u obredima). ukazuje na orijentalno poreklo boginje. ona ipak pokazuje brojne elemente neke boginje-majke. XXI. boginja širom Peloponeza. Nekadašnja Planinska gospa i Gosoodarica životinja iz eaiteranske preistorije vrlo je rano usvojila svojstva i ugled devica/-UH' reference u Rose. Grci su. Atributi su joj luk i strela. (U Ilijadi. 131. »Koja je od životinja«. ozlojeđuje kada dva orla rastrgnu i prožderu zečicu koja još nosi svoje mlade (Eshil. izvorno. U Euripidovoj tragediji Hipolit (1301) sama Artemida otvoreno izjavljuje svoju mržnju prema Afroditi. U Arkadiji. Od njenih imena na drugim jezicima verovatno treba pomenuti Kibelu u Frigiji i Ma u Kapadokiji. »dobra« i učiteljica mladića. Eubeja. Herodot (II. '· ezi °d Ijudi i voli samoću. U nekim njenim obredima. Ples u čast Artemide iz Alfeje ima orgijastički karakter. Ne znamo kada je i u kojoj oblasti postala poznata kao Artemida. Artemida je u prvom redu boginja devica što bi se. međutim. Homer (Ilijada. Sam itd.) Najzad. Kao i većina egejskih ili azijskih boginja. V. u njenom devičanstvu videli trajnu nezainteresovanost za Ijubav. Pored toga. No sve su te htonske osobine i svojstva bili postupno zaboravljeni. 342) »Gospa divljih planina«. Α rađanje čudovišta je osobiria telurskih boginja. kao što to uostalom. što podseća na azijske prototipove. Ona se. kako je kvalifikovana u Jlijadi. Njene omiljene i heraldičke životinje su lav i medved. 156) uverava da je Eshil Artemidu smatrao Demetrinom kćerkom. Ona posebno voli da lovi noću. 7) priznaje nemoć te boginje. Handbook.29 što ukazuje na njene veze sa minojskom boginjom. Arhaicni karakter boginje je očigledan: ona je pre svega Gospodarica divljih životinja (potnia theron. potvrđenim u istorijsko doba.karakterne osobine. Atina. 133 i dalje). boginju porođaja. 549) pripoveda kako je Artemida učila Skamandra veštini lovljenja svake vrste divljači. Pri tom. i od Ношега Hera se pokazala onakvom kakva će ostati do kraja: boginja braka pre svega. teško je na drugi način objasniti činjenicu da se u brojnim naseljima (Plateja. Iako su neki naučnici odbacili hipotezu ο Heri-Majci Zemlji. a Eshil (fr. potvrđeno u obliku Artimis na jednom natpisu iz Lidije. I stvarno. što znači da je istovremeno strasni lovac i zaštitnica divljih životinja. n. 59. Jedna poslovica kaže: »gde Artemida nije igrala?« Drugim rečima: gde se ne igra za ArteU Artemidinim brojnim i često protivurečnim vidovima prePpznajemo množinu drevnih božanskih oblika koje je grčki religiozni duh revolucionarno i uključio u jednu obuhvatnu struk"ru. (Britomartida /slatka Kritii R ° dolaska Doraca ona je mesno božanstvo koje je poštovano na su . Neki grčki autori tvrdili su da su Artemidu na Kritu nazivali Britomartida. Hera nije bila samo boginja braka nego i sveopšte plodnosti. To je tipična slika braka između boga oluje oploditelja i Majke Zemlje. možemo prepoznati nasleđe ženskih inicijacijskih ceremonija egejskih društava iz drugog milenijuma. moglo shvatiti kao da je slobodna od bračnog jarma. ona je povezivana s Demetrom i s Persefonom. odnosno. Homer je opisuje kao »volooku Heru«. U Efesu je njena majčinska funkcija bila prikazana plastično i tako groteskno. Agamemnon. da ju je poistovećivao s Persefonom. a od drveća . Homer je naziva i Agrotera. Heru su u Argu obožavali i kao »boginju jarma« i «bogatu volovima«. Artemidu su žene obožavale i kao Loheju. Homerska himna Afroditi (I. 470 i dalje). svome najstarijem svetilištu. da tu s oklevanjem prepoznajemo grčko božanstvo.

Boginje II: Atena. a Atena se rodila izišavši kroz lobanju svoga oca (Teogonija 886 i dalje. Jerkao što sama kaže: »u svim stvarima izuzev braka.2 Ona takođe svojim prisustvom zaustavlja Ahila. progutao već noseću. str. Vezuje se prijateljstvom za Odiseja i štiti ga jer mu se divi zbog njegove snažne ličnosti i mudrosti: on je »vrlo razborit« čovek (polimetis). teško ranjenog. 407. 11 itd. 9) prikazuje kako boginja ljubavi nema moći nad Atenom. povezana sa ženskim ili muškim poslovima. Prim. videla kako otvara lobanju neprijatelja i iz nje sisa mozak. boginju razboritosti. koji poznaje plodnost i materinstvo. / Udilj bojeve. prev. 761). »Devojka«. ne gubeći pri tom svoja najstarija i najosobenija obeležja: da istovremeno bude gospodarica i divljih životinja.)· Atena je podjednako volela i Tideja. I. Njeno se ime nije moglo objasniti preko grčkog jezika. 9 i dalje) ukratko podseća na to da ju je Zevs rodio iz sopstvene glave. Stenias (Moćna) i Areja (Ratoborna). s rukom na maču. borbe i bune izazi rado!« (V. pa je čak poželela da ga učini besmrtnim. odlazi. zaštitnica palata-utvrđenja mikenskih prinčeva. Atena je i neumoljivi neprijatelj Areja. Ona mu pomaže u njegovim natčovečanskim iskušenjima i na kraju ga vodi na nebo (Pausanije III. spremnog da odgovori oružjem na Agamemnonove uvrede (Ilijada.3. 94. itd. Dionysos. Homer i Hesiod nazivaju je Palada. Eumenide 736). 212 i dalje. Sam Zevs priznaje: »Najmrzi u mi bog što god ih na Olimpu ima. ona se divi Heraklu. 18.426 Nasuprot tome. 636). Atena nije samo ratoborna boginja. zgađena. Ali. pravom uzoru heroja. izvorni mit jednostavno pominje pojavljivanje Atene na vrhu 426 Tačno je da su Areja prezirali svi bogovi i nazivali ga »ludim« ζ što ne zna »šta je pravo« (Ilijađa.). ali. Ali čak i u epu sastavljenom za auditorijum koji se odusevIjavao junačkim delima. koga pobeđuje u čuvenoj borbi bogova iz XXI pevanja (390 i dalje). Stvaralačka mašta grčkih pesnika mitografa i teologa pogodila je da takvo naporedno postojaiiije protivurečnosti može dočaravati jednu od misterija božanstva. up. U Teogoniji (896) Hesiod smatra da je Atena »jednaka svome ocu po snazi i razboritoj mudrosti«. što se pre svega ogledalo u naporednom postojanju protivurečnih tema (na primer: devičanstvo-materinstvo). ali Hesiod pripoveda celi mit: Zevs je Metidu. njeno prisustvo u tvrđavi tokom nekog perioda rata i pljačkanja. U ovoj epizodi je uočljiv naknadni dodatak. moje srce naginje prema muškom« (Eshil. pridavalo joj je obeležja i ugled ratoborne boginje. 169. 890). § 84). . jedina ona među stanovnicima Olimpa nema majke. Kako to pokazuju brojne epizode Ilijade. Atena je drugačiji tip boginje device od Artemide: ona ne izbegava muškarce. ne drži ih na udaljenosti. ali kada je ovog junaka. jedini koga se usuđuju uporediti sa Zevsom (Ilijada II. n· Jeanmaire. njen lik počinje da se jasnije ocrtava: Artemida vlada sakralnošću divljeg života. Počev od Homera. Homerska himna (I. Boginja-Majki. Ona je uvek imala neobičan karakter. 194 i dalje).зц P°syećeni mastiks i omorika. Ona u ratu učestvuje zato što je to muška aktivnost bez premca. Što se tiče njenog porekla. dosta je ubedljiva Nilsonova pretpostavka koju prihvata većina naučnika: Atena je bila Gospodarica palata. a u Atini je »Devica« (Partenos). iako je ona kućna boginja. i lovaca. Ona iz Zevsove glave izlazi već odevena u svoj oklop. ali ne i ljubav i brak. boginja. Na njen borbeni karakter ukazuju i neka od njenih imena: Promahos (Predvodnica). vitlajući kopljem uz ratni poklič. Homerska himtia Afroditi (I. Afrodita Atena je svakako najznačajnija grčka boginja posle Here. i devojaka.

mit ο čudnovatom Ateninom rođenju održava i potvrđuje njene vrlo bliske odnose sa Zevsom. orijentalnog porekla. naglašavajući neutaživu i iracionalnu uosta? Up" Homeric Gods.427 Kakvo god bilo njeno poreklo. itd. iz. 36. ljudskog i božanskog. bez Herinog znanja« (isto. kod nas. išli su sivi vukovi. ona predstavlja analogije s božanstvima tipa Ištar. »La navire d'Athena«.* S druge strane. κ тт komerski epigram (14—2) koji navodi Otto. kao ukrotiteljka konja. 7). medvedi i hitri panteri koji se ne mogu nasititi lanadi«. vesno. ona poverava Odiseju: »A ja sam med bozima svima na glasu / svojom pameću bistrom« (metis) i svojom spretnošću. i dalje). »navodi ga da se lako sjedinjuje sa smrtnim ženama. Ta boginja je. »la sam potpuno okrenuta Ocu«. priznaje ona u Eumenidama (736). Afrodita predstavlja podjednako istaknutu tvorevinu grčkog duha. Ali ona pomaže i kormilaru »da pravo vodi« svoj brod. I stvarno. 58. po! stati simbol božanske nauke i ljudske mudrosti. str. stavi svoju ruku iznad naše peći«.429 Retko nailazimo na primer onoga što bi se moglo nazvati svetošću tehničkog izuma i mitologijom razboritosti. Afrodita štiti Trojance. 297). smirenost pri iskušenjima. riđodlaki lavovi. tu se dodaje i nova. Homerska himna tako u seksualnoj privlačnosti pronalazi element jedinstva tri oblika postojanja: životinjskog. prev. Ali. na šta predanje uporno ukazuje (Herodot. društvenih institucija. dakle u inteligibilnost sveta Razumljivo je kako će gospodarica metisa. Atena pokazuje složenost i istovremeno jedinstvenost svoje metis. * Starogrč. Ateno. U Ilijadi. ΡM. tek na Kipru. Ona »čak i Zevsu muti razum«. ali Atenu naziva »kćerkom Jobrimopatre). U Odiseji (XIII. Afrodita podjednako »ubacuje žudnju« životinjama kao i ljudima i bogovima. Druga bozanstva predstavljaju bezbrojne oblike svetosti života. Detienne. ona interveniše u brojnim naročitim tehničkim operaci jama u vezi s građenjem broda. plodnosti.430 Ali Hesiod је sačuvao jednu stariju verziju njenog rođenja: boginja je nastala od penušavog semena (aphros) koje je poteklo iz Uranovog polnog organa bačenog u more. Α kao što smo videli (§ 46). Homerska himna Afroditi (I. I. »divljački« karakter teme gutanja. kao što su predenje i tkanje. str. jjj . inspiratorka i učiteljica zanatlija svih vrsta. oblasti kojom po pravu upravlja Posejdon. on je u Odiseji ( < 266— 366) njen ljubavnik. Ali Oto s razlogom naglašava drevni.428 Upravo ona. hiljadugodišnjem središtu egejsko-azijskog sinkretizma.). . hijerodule). praktična oštroumnost. Ona je рге svega »politehničarka«. 365). a lončari je prizivaju: »Dođi. S druge strane. u vreme filozofa. izmišlja žvale na konjskoj uzdi i poučava kako se koriste kola. Pausanija. 51. Pre svega. Osim toga. 14. 69 i dalje) ovu boginju prikazuje kao pravu Gospodaricu divljih životinja: »iza nje.: hramske robinje (prim. bog rata. Međutim. tema kastracije nekog velikog boga orijentalnog je porekla. I. 430 Arej. 362. U Afroditinom kultu pored nekih mediteranskih elemenata (golubica) uočavamo i neke azijske elemente (na primer. tek kasnije postaje njen muž. 8. ali i samosavlađivanje.planine Olimp. iako je njen položaj sasvim drugačiji. počinje jasno da se ocrtava njena osobita pojava (Odiseja. Homer ne aludira na taj mit (kao što Ooa Prelazi ćutke preko Kronove istorije). Atena ukazuje na »sveti« kaaKter ili »božansko« poreklo izvesnih zanata i poziva koji podazumevaju oštroumnost. poverenje u međusobnu povezanost. Postupak helenizacije je već znatno uznapredovao u Iiijadi (5. Afroditi svojstvena osobina: boginja »u njihove grudi ubaci žudnju: onda svi istovremeno odoše da se pare u senci dolina«. tehničku spretnost. Od nje je kovač naučio da pravi raonik pluga. Atena nije samo izvanredna pokroviteljica ženskih umeća. 105. Kada je reč ο moreplovstvu. gde Homer Afroditu proglašava kćerkom Zevsa i Dione i Hefestovom suprugoin. 40). ugađajući joj. njeno najkarakterističnije svojstvo jeste metis. praktičnu domišljatost.

od božanskih bića koja imaju posebne funkcije. i ljudi). Heroje pored toga karakterišu posebne. heroji potiču oa »trenutnih« ili »posebnih« božanstava (Sondergdtter). Uzener (Usener) u svom delu Gotternamen (Imena bogova) (1896). Skloni smo čak da u tom bujanju umetnosti vidimo korenitu desakralizaciju telesne ljubavi. pronašli sveti karakter izvornog polnog nagona. heroja i ljudi (Olimpijske epinikije 2. kao i bogovi kojima su slični po moćima«. Uranija). a s druge. s preminulim ljudima. odavala počast žrtvovanjem. pa čak i 431 Među njene hijere spada i školjka. Najzad. H. katebOrija: heroje božanskog ili obrednog porekla. telesno sjedinjavanje. odnosno. Prema ovom autoru. Nasuprot ovom mišljenju.) 95. pubertetskom micijacijom i misterijama· oni osnivaju gradove i njihov je kult građanskog karaktera. čak se i za seksualna preterivanja i nasilja. »izašla iz rnora«431 i zemaljska: pod njenim koracima. kao i bogovima. ο prerušavanju koje se ne može podražavati a bogato je značenjima. U stvari. uostalom. Prostranim duhovnim izvorištima Ijubavi upravljaće druge božanske figure. (Videti tom III. u bogatoj i pronicljivoj knjizi Gli »m frfCt' (Grčki her°ji) (1958)> A· Brelih (Brelich) ovako opisuje seb strukturu« heroja: oni su osobe čija smrt ima ponu veHčinu i koji su tesno povezani sa borbama. mantikom i medicinom. heroje које su izmislili pesci ili učenjaci. i u kojoj meri se oni mogu upoređivati s drugim vrstama koje posreduju između bogova i Ijudi? Prateći verovanja predaka. na prvom mestu Eros. Pod prividom frivolnog božanstva. naime. 432 Ervvin Rhode. L. krije se jedno od najdubljih religioznih iskustva: obelodanjivanje seksualnosti kao transcendentalnosti i misterije. 244). Ukratko. 124. Pošto Afrodita vlada u sva tri kosmička područja. U tom smislu možemo reći da su Grci. R. prev. »Afroditine čari« postati književni klišei. 1). ona je istovremeno i nebeska (Asterija. ali su nazivi i tok ove dve kategorije obreda bili različiti (videti str. Rode (Rohde) je smatrao da su heroji »s jedne strane tesno povezani sa htonskim bogovima.432 Herojima se. str. Farnel (Farnell) je predložio kompromisnu eoriju koja još uživa određeni ugled. objavljenom tri godine posle Psihe. podstiče i brani fizičku Ijuђау. heroji. u helenističko doba. i tu žive večno. do u beskraj ponavljati bogovi. . oni su preci grupa krvnih srodnika i »prototipski predstavnici« nekih osnovnih Ijudskih delatnosti. Ona nadahnjuje. fr. morska Anadiomena. E. itd. Književnici i vajari će obrađivati upravo tu iracionalnu i neutaživu seksualnost. Himna opravdava Zevsove ljubavne avanture (koje će. agonistikom. kao što je to bio slučaj i sa tolikim drugim tvorevinama grčkog duha. Ο drugim oblicima ovog tipa prerušavanja govorićemo analizirajući proces desakralizacije modernog sveta. 44). svi aeroji nisu istog porekla. Kategorija heroja postavlja značajne probleme istoričaru religija: kakvo je poreklo i ontološka struktura grčkih heroja. on među njima razlikuje sedam. Psychi (fr. budući da ih je podstakla Afrodita. zahvaljujući Afroditi. Danaide. podržava božansko poreklo heroja: kao i demoni. Ali Afrodita nikada neće postati prevashodno boginja plodnosti. i ona je »prvi uzrok« rodnosti biljaka (Eshii. osobe које su jstinu živele (ratnici ili sveštenici). Heroji Pindar je pravio razliku između tri kategorije živih bića: bogova. tako će.prirodu požude. istovremeno i vodeni i seksua 16 simbol. Reč je. reč je ο religioznom opravdanju polnosti.). oni su samo duhovi umrlih koji borave u unutrašnjosti zemlje. Godine 1921. putevi se prekrivaju cvećem. mora priznati da su božanskog porekla.

). pevanje. ali nikada božanski). . Žanmeru (H. nav. i to pravo u podmorsku palatu Nereida. vila koje su pre svega kourotrophoi*. Oni potiču od bogova. I oni menjaju pejzaž kao i australijski mitski preci.4a Neki heroji (Ahil. što su klasična inicijacijska iskušavanja.čudovišne osobine. Heroje karakteriše poseban oblik kreativnosti. Prcma jednom predanju. i Ahil je prošao kroz vatru i kroz vodu.. itd. Niobina i Amfionova. Oni izuzimaju — odnosno »zasnivaju«. 129—85. lcoje odaje njihovu nadljudsku prirodu. a jedan od karaktenstičnih oblika njihovog kulta jeste agonističko nadmetanje.) povezani su s obredima inicijacije mladića.43 I neki delovi legende ο Ahilu mogu se tumačiti kao inicijacijska iskušavanja: i njega su odgajili kentauri. Res. i da su njihovi poduhvati vezani za prvobitnu epohu. a herojski kult često su upražnjavali efebi.433 U sažetom obliku mogli bismo reći kako svi grčki heroji dele egzistencijalni modalitet sui generis (nadljudski. na primer._ 434 Parisa othranjuje medvedica. agonistički kun Olimpije svetkovan je u slavu Pelopa. Jeanmaire) ceremonije koje sačinjavaju Tezejadu potekle su od drevnih obreda kojima je. analizama. i prvi upražnjavaju neke zanate. a učitelji su mu bili maskirani. jednako putovanju na onaj svet. izuzetno raširen. (Na primer. četiri velike panhelenističke igre su pre biie posvećene herojima nego Zevsu. Njihov sopstveni oblik postojanja odaje nedovršen karakter. dojile su ih životinje. I. vale kolonije posle smrti su takođe postajale heroji. Njihova aktivnost se odvija posle pojave ljudi.) To objašnjava i proglašavanje slavnih atletičara pobednika za heroje. ali se ponekad smatra da imaju »dvostruko očinstvo« (tako su Heraklovi očevi i Zevs i Amfitrion. vaj . Persej. odnosno. Hipota kobila.435 Heroji pored toga uspostavljaju i sportske igre. Tezej. u skladu s posebnim običajima nekih drevnih pubertetskih inicijacija 44 Heroji su takođe povezani s misterijama: u Eleusini je i Triptolemovo svetilište. Oni su u prvom redu osnivači gradova. Tezejevi i Posejdon i Egej) ili da je njihovo rođenje neprilično (Egist je plod Tijestovog rodoskrvnuća sa sopstvenom kćerkom). 2). i Eumolpov grob (Pausanije. itd. jedne od brojnih epifanija Afrodite. pa je neko vreme čak živeo među devojkama. itd. i sa otmicom Arijadne. up.. Jedan broi epizoda sage ο Tezeju u stvari predstavlja inicijacijska iskušavanja: tako. 6. str. koji se može uporediti s kreativnošću heroja donosilaca civilizacije u drevnim društvima. naroda ili porodica (Argivljani notiču od Arga. monogamiju. Jasonova i Medejina). protivurečan vremenu »postanka«. Bili su napuštani ubrzo po rođenju (Edip. Tezejev ulazak u lavirint i njegova borba sa čudovištem (Minotaurom) takođe je uzorna tema herojskih inicijacija. smatra se da su »autohtoni« (tj. I. uostalom. Egista koza. 38. ili su se prikazivali u obliku životinja. i njegova se inicijacija dogodila u šumi. Tezej obredno roni u шоге. itd. pisanje. Rođenje i detinjstvo heroja nisu uobičajeni. a istorijske ličnosti koje su osni. isto je. delo. upravo onu koja sledi iza kosmogonije i Zevsovog trijumfa (up! §§ 83—84). metalurgiju. i sam odeven kao devojka. 38.). Prema H. Arkađani od Arkada. a norme nisu bile dovoljno čvrsto uspostavljene. ističu se bezbrojnim avanturama (posebno sportskim poduhvatima i junačkim delima) i svetkuju božanske svadbe (među najslavnijima su Pelejeva i Tetidina. 105. prvi stanovnici neke oblasti) i da su preci rasa. najzad. inicijacijski motiv je. obeležavan povratak mladića u grad posle inicijacijskog boravka u šumi.. ali u vreme »početka« kada strukture još nisu bile zauvek utvrđene. kao i ekscentrično ponašanje. kojom prilikom Tezej putem hijerogamije ostvaruje sopstvenu inicijaciju. taktiku. »otkrivaju« — jedan broj Ijudskih institucija: zakone grada ι pravila građanskog života. itd.434 mladost provode putujući dalekim zemljama. u ranije doba. "4I Brelich.

ili nestaju pod zemljom (Trofonije. a razlikovale su se od žrtava prinošenih olimpijskim bogovima. prev. upravo njihova smrt potvrduje i objavljuje njihovu nadljudsku prirodu. a za heroje i bogove podzemlja grla oborenog prema zemIji. Izuzetno. Mops. itd. Couroi et Couretes. 4 ι dalje.). Tezej je viđen kako se bori na čelu Atinjana (Plutarh. The Greeks and their Gods. 221—22 (= Les Grecs et leurs dieux. on postaje duh zaštitnik koji brani grad od napada. Edip Laja. ponekad i na nekoj uzvisini. ili ih je ujela zmija (Orest. Proglašavanje stvarnih osoba za heroje — kraljeva Sparte. 338 i dalje. str. str. i to nasuprot opštem običaju. »tragičnim horovima«. str. Ako i nisu besmrtni kao bogovi. koji je. Tez. str. ili zbog izdaje (Agamemnona je ubila Klitemnestra. Posmrtni ostaci heroja imaju značajnu masii. 228. Ali ogromna većina pretrpljuje nasilnu smrt u ratu (kao heroji ο kojima govori Hesiod. posmrtni ostaci heroja sahranjivani su unutar grada. predstavljao grob.)436 Sve ove činjenice ističu religioznu vrednost herojske »smrti« i posmrtnih ostataka heroja. slavu. Kada umre heroj. nego se sastoji iz preživljavanja sui generis. Likaon. str. podzemna pećina ili neki aditon. Međutim. možda. neke od njih je progutao ili zgromio Zevs (AskleSalmonej. njihovi posmrtni ostaci. Mops. Na neki način moglo bi se reći da se heroji približavaju božanskoj prirodi zahvaljujući svojoj smrti: oni uživaju neograničenu postegzistenciju koja nije ni larvalna ni čisto duhovna.Pored toga. a herojima ili bogovima podzemlja uveče ili usred noći. koji su pali pod Tebom i Trojom). Za Olimpljane su žrtve ubijane grla okrenutog prema nebu. 246—47). Diomeda i Hipolita konji. deluju na žive tokom dugih vekova. delo. da prežive u sećanju ljudi. a spaljivana je u celini. up. (Herojima su prinošene iste žrtve kao i bogovima podzemlja. Amfijaraj. 323 i dalje. epidemija i svih vrsta nevolja.). Olimpljanima su žrtve prinošene za sunčanih jutara.: hraniteljka junaka (prim. 5. up. U stvari.. a posebno s obredima inkubacije koji treba da donesu ozdravljenje (Kalhant. bili su prihvatani čak i u svetilištima (Pelops u Zevsovom hramu u Olimpiji. Ali heroj takođe poseduje duhovnu »besmrtnost«. takođe Brelich. itd. н· Jeamnaire. neki heroji bivaju preneseni na Ostrva blaženih (kao Menelaj). na Olimp (Ganimed). Tiranoktona — objašnjava se njihovim " Rohde. delo. njihovi kenotafi. tragova Ш simbola njihovih tela. videti druge primere kod Breliha.43 Karakteristično obeležje heroja jeste njihova smrt. ife Naissances mystiqu. olimpski žrtvenik je bio klasičan hram. Psyche. nav. skoreligioznu moć. 35. Akteona su rastrgli psi. iznad zemlje. gi: . 123—24. da spasu svoje ime od konačnog zaborava. razlikuju od ljudskih bića po tome što nastavljaju da delaju i posle svoje smrti. . kult heroja je povezan s proročanstvima.). obredima oplakivanja. Njihovi grobovi i kenotafi predstavljaju središte herojskog kulta: prinošenja žrtve propraćenih obrednim jadikovanjem. a žrtvenik heroja i bogova podzemlja nisko ognjište. Na Maratonu. njihova smrt je posebno dramatična: Orfej i Pentej su raskomadani. 4в У dokumentaciju kod Brelicha. str. 91 i dalje). a za heroje i bogove podzemlja crna. lzvore je naveo Brelih. str. takođe Guthrie. str. Glauka. str.es. budući da zavisi od ostataka. i svuda: 12i i'Maissances mvstiques. nav. Njihovi grobovi. neki od heroja su povezani sa medicinom (na prvom mestu Asklepije). žrtva za Olimpljane morala je da bude bela.)· Mnogo puta. On tako postaje uzor svima koji se trude da prevaziđu prolaznost smrtnika. nijedan živi čovek nije trebalo da jede od nje. heroji se * Starogrč. 229. na mitsko ostrvo Leuku (Ahil). večnost svog imena. itd. boraca palih koa Maratona ili kod Plateje. 106 i dalje. 89. Neoptolem u Apolonovom hramu u Delfima). Amfijaraj). u pojedinačnim borbama. tačnije. str.

ili se preodevaju u žene (Herakle). stvaralačko vreme.). gl. razuzdanost. tehnika. Njihovo seksualno ponašanje je preterano ili nenormalno: Herakle jedne noći oplođuje pedeset Tespijinih kćeri. ali na kraju ipak bivaju ubijeni. konačno je zatvoreno. ćoravi ili slepi. i to surovo. Jedino Herakle nekažnjeno ispoljava svoju hibris (kada oružjem preti bogovima Heliju i Okeanu). podsticali su delo stvaranja. menjaju pol (Tiresija). »herojbog«. Međutim. Oni se usuđuju da izvrše nasilje čak i nad boginjama (Orion i Akteon dosađuju Artemidi. »vuk«) ili se mogu preobraziti u životinje. itd.izuzetnim junačkim delima. podsećaju na fluidnost »prvobitnog« vremena. Ahil. Le Mythe de l'eternel Retonr. Arijadna. 1. a ne ustručavaju se ni od svetogrđa (Ajaks napada Kasandru pred Ateninim oltarom. Osim toga. a često i bez ikakvog razloga.). koji i pored svoje neograničene hibris nisu uspeli u Isto Herakie. često su hromi. Ove uvrede i svetogrđa ukazuju na preterani hibris**. ali i po čudovišnim crtama (gigantski rast __ Herakle. greh ili zločin) neposredno ili posredno. teriomorfni su (Likaon. ova neprirodna ponašanja. prenele su nam »uzvišenu« viziju heroja. umeća — nastaje »svet ljudi«. Heroji čine rodoskvrnuće sa svojim kćerima ili majkama. u »svetu ljudi«.ist Neranjivi su (Ahil). a pogotovu helenistička epoha. str. kažnjavaju njihovu hibris. U stvarnosti. Androgini su (Kekrop). Ahil otima Stratoniku. izvore kod Breliha. Starogrč. on stiče besmrtnost svojim samoubistvom-apoteozom na lomači. Preterivanju heroja nema granica. heroie karakterišu brojne anomalije (bezglavost ili višeglavost). jedino se Za ^jegov grob i posmrtne ostatke ne zna. U toj prvobitnoj eposi.). 437 Vid. posle herojskih tvorevina — institucija. ubijaju iz zavisti i besa. a imaju protivurečna svo. prev. kako ga naziva Pindar (Nemeiske epinikije 3. ^ Lat. izdvajaju se po snazi i lepoti. 22).: ondašnje vreme (prim. pa čak i izuzetni Herakle kada ubija sinove koje mu je rodila Megara). vid. " Sve ove ambivalentne i čudovišne osobine. njihova priroda J neobična i ambivalentna. u kojem će prekršaji i preterivanja biti zabranjeni. ili rođake. Ahil ubija Troila u Apolonovom hramu).437 Klasična Grčka.). Pelop — ali takođe i rast mnogo manji 0d srednjeg49). osobenu crtu herojske prirode (up. Belerofont. oholost (prim. Moglo h e ^ Ј е Herakle nasuprot Gilgamešu (§ 23) i nekim grčkim °Jima. Herakle ima tri reda zuba. Iksion napada Heru. usvaja ga Hera i P. koja ih odvajaju od preostalih smi' nika i »ubacuju« u kategoriju heroja. . oni ubijaju čak i svoje očeve i majke. 235 i dalje. pa i neprirodna. Heroji se ^istovreme: pokazuju kao »dobri« i kao »loši«. illud tempus* mitova. takođe Eliade. Orest. prev.ostaje stolujući na Olimpu među ostalim božanstvima. Heroji se sa bogovima sukobljavaju kao da su im jednaki. Heroji lako postaju žrtve ludila (Orest. Tezej je poznat po brojnim silovanjima (Jelena. itd.: obest. zakona. kada »svet ljudi« još nije bio stvoren. Posle heroja. I stvarno. ali Olimpljam uvek. § 87). Ali Herakle je savršeni heroj. nepravilnosti i preterivanja svake vrste (što će reći — sve ono što će kasnije biti označeno kao čudovišnost.

438 J 438 Kasniji preobražaji »junaka«. jedino su u Grčkoj heroji uživali značajan religiozni ugled. Likovi koji se mogu uporediti sa grčkim herojima podjednako se susreću i u drugim religijama. Ali. biće analizirani u III tomu ovog dela. samo je u Grčkoj religiozna struktura heroja dobila tako savršen izraz. od srednjeg veka do romantizma. .naporima »imortalizacije«. svoju božansku prirodu stekao posls niza inicijacijskih iskušavanja iz kojih je izišao kao pobednik. hranili maštu i razmišljanje i podsticali književno i umetničko stvaralaštvo.

i priču ο tome kako su osnovane Eleusinske misterije. poklanjanje 'prim. Iber (J. Demetra. Demetra je odgovorila da neće nogom stupiti na Olimp. iz njenog tela je zasijala zaslepljujuća svetlost. preveo Ž. Prerušena u staricu uputila se u Eleusinu i sela pored Devojačkog zdenca. Na propitivanje kćeri kralja Keleja. Ali čim je ušla u palatu. Zatražila je da joj podignu »veliki hram. i onaj ko nije učestvovao u obredima.). robinja Jamba uspeva da je nasmeje svojim nepristojnim dosetkama. Demofonta nije dojila. gde će ona sama poučiti ljude svojim obredima (stih 271 i dalje). prev. Dete je sve više ličilo na nekog boga: Demetra je. Huber)]. nerazumni.: Trene. prev. Zevs je bio primoran da od Plutona zatraži da vrati Persefonu i gospodar Podzemlja se pokorio. tužaljke za mrtvima (prim. povikala je Demetra. Ipak. navukavši veo preko lica. 480—82). Kada je svetilište izgrađeno. Konačno. posle smrti neće imati dobrih stvari dole. boginja izjavljuje da je njeno ime Doso439 i da je umakla gusarima koji su je silom poveli na Krit. Od tada Demofont više nije mogao da umakne smrti. bog Podzemlja. »Ali onaj ko nije prošao micijaciju. dok ne vidi svoju kćer. htela da ga uoini besmrtnim i večno mladim. Uzalud je Zevs slao glasnike preklinjući je da se vrati među bogove. koja je opustošdla zemlju (stih 304 i dalje). Ona prihvaia ponudu da doji najmlađeg sina kraljice Metanire. Demetra odbija pehar crvenog vina koji joj je ponudila Metanira i traži kikejon. skrhana čežnjom za kćerkom.440 Pošto je ponovo 439 Verovatno u vezi sa starogrčkira dosis = dar. koji ne znate ni dobar ni loš čas svoje sudbine!« [stih 256. Tada je izazvala strašnu sušu. Demetra se povukla u njega.XII POGLAVLJE ELEUSINSKE MISTERIJE 96. 440 Reč je ο široko rasprostranjenoj mitskoj temi: onaj ko okusi iz naćvi donjeg sveta. na fr. vode i mente. a povrh njega žrtvenik«. . * Starogrč. Homerska himna Demetri istovremeno pripoveda i središnji mit ο dve boginje. Najzad joj je Helije rekao istinu: Zevs je odlučio da Koru uda za svoga brata Plutona. davanje. »Ljudi neznalice. naime. Demetrinu kćer Koru (Persefonu) oteo je Pluton (Had). mešavinu načinjenu od ječmene prekrupe. niti dopusđti biljkama da rastu.). Boginja se tada pokazala u celokupnorn svom sjaju. Ali Metanira je jedne noći videla svoga sina u plamenu i počela da očajava. Demetra ju je tražila devet dana i za to vreme nije ni dotakla ambroziju. Potom je otišla iz palate. nego ga je trljala ambrozijom. ne može više da se vrati među žive. u mračnim boravištima« (stih. a preko noći skrivala u vatri »kao ugarak«. Demetra se više nije vraćala na Olimp. Dok je brala cveće u dolini Nise. on je uspeo da u Persefonina usta stavi jedno zrno nara i da je primora da ga proguta: Persefona se zbog toga svake godine vraćala svome mužu na četiri meseca. Mit: Persefona u Podzemlju »Srećan je onaj od živih ljudi na zemlji koji je video njene misterije!« kliče autor Himne Demetri. boginja seda na jednu stolicu i tu dugo ostaje ćuteći. Skrhana bolom i besna na kralja bogova.

jedino će oni tu moći da žive. »uzvišenim obredima koje je nemoguće prekršiti. tri puta su srećni oni među smrtnicima koji odlaze Hadu tek pošto su se osvedočili u te Misterije. lišena sećanja i snage. fr. zajedno sa Valterom Otom. Inicijaoija koja se upražnjava u misterijama jasno se razlikuje od inicijacije koju je prekinula Metanira. prozreti ni razglasiti: poštovanje prema Boginjama je tako snažno da zaustavlja glas« (418 i dalje — prev. Eumolpa i Keleju naučila svim tim misterijama. Priču ο Demofontu možemo uporediti sa starim mitovima koji pripovedaju ο tragičnoj pogrešci koja je. čega su se toliko bojali homerski heroji. Demetra je preobražavala čoveka u boga. Demetra je zatim po predanju. vatra po svoj prilici nije imala neposrednu ulogu u inicijacijama. Kada ju je Metanira iznenadila. Imcijacijom se menjala ljudska uslovljenost...« (Trene*. »Srećan je onaj ko je ovo video pre odlaska pod zemlju!« kliče Pindar. Upućeni u Eleusinske misterije ne stiču besmrtnost. Ali. u eleusinskom svetilištu se palila ogromna vatra. možemo prepoznati drevni rait koji . Ali u himni nema nikakvih nagoveštaja ο mogućem uopštavanju ove tehnike sticanja besmrtnosti. u nekom trenutku prvobitne istorije. upravo onda kada se povukla u svoje svetilište koje su joj sagradili и Eleusini. Ibert). Α tek pošto je ponovo pronašla kćer. 348 Didot). fr. utemeljivanja jednog oblika inicijacije koji posredstvom vatre može ljude da preobrazi u bogove. Drugim rečima. koji se neposredno odnose na Misterije. ona je uputila ljude u svoje tajne obrede.« iz Himne Demetri vraća se kao lajtmotiv. insistiraju na posmrtnoj blaženosti iniciranih. АИ pre nego što se vratila na Olimp. Mnogi tekstovi i figuralni spomenici svedoče da je pšenicu dala Demetra posle drame s Persefonom.. jer se pre otmice Persefone za pšenicu nije ni znalo.. da je izvorni mit govorio ο nestanku vegetacije. boginje vegetacije. u Podzemlje. sve će biti patnja« (Sofokle. Demetra nije sakrila svoje razočarenje pred ljudskom glupošću. U izvesnom trenutku. u ovom slučaju nije reč ο pogrešci ili »grehu« nekog mitskog pretka koji za sebe i za svoje potomke gubi svoju prvobitnu prirodnu besmrtnost. Neki autori su strašnu sušu objašnjavali kao posledicu silaska Persefone. »On zna kraj života! On zna i početak! . mada znamo za nekoliko primera kremacije. Demetra je otkrila svoj identitet i zatražila da joj podignu svetilište. Α Demetrinu odluku da ga učini besmrtnim možemo protumačiti kao njenu želju da »usvoji« dete (koje bi je utešilo zbog gubitka Persefoiie). posle stvari viđenih u Eleusini. tekst objašnjava osnivanje Eleusinskih misterija kao rezultat ponovnog sastanka dve boginje i kao posledicu neuspelog Demofontovog postizanja besmrtnosti. Možemo pretpostaviti. duša iniciranog će iza smrti uživati blaženu egzistenciju. Diokla. a vatra ili izlaganje neofita plamenu jesu najpoznatija sredstva da se to postigne. odnosno.pronašla svoju kćer. Demofont nije bio neka od prvobitnih osoba nego najmlađe dete jednog kralja. ali u drugom smeru od onog kojim je išla Demofontova neuspela transmutacija. 10). Homerska himna govori o dve vrste inicijacija. Ona nikada neće postati tužna i izgubljena senka. Ž. Ono malo što znamo ο tajnim ceremonijama ukazuje na to da je središnja misterija podrazumevala prisustvo dve boginje. boginja je otkrila svoje obrede i Triptolema. Ali himna jasno kaže da je Demetra sušu izazvala nmogo kasnije. Izraz: »Srećan je onaj od ljudi. Demetra je pristala da se vrati među bogove i zemlja se na čudesan način prekrila zelenilom. Ali. Tek posle neuspeha s Demofontovim sticanjem besmrtnosti. ali ne i pšenice. za druge. uništila mogućnost da čovek postane besmrtan. Tu. Triptolema poslala da nauči Grkc zemljoradnji. 719 Dindorf. Himna Demetri samo jednom pominje zemljoradnju. dakle. »O. Boginje su imale moć da Ijudima daruju besmrtnost. i istovremeno kao osvetu Zevsu i stanovnicima Olimpa. Malobrojni stari tekstovi. tačnije. govoreći ο tome kako je Triptolem prvi bio upućen u Misterije.

Ceremonije su se odvijale tokom osam dana i pravo da u njima učestvuju sticali su »svi koji su imali čiste ruke« i govorili grčki. na koji su se Eleusinske misterije nadovezale i proširile ga. ona bi ubuduće mogla da utiče na sudbine mrtvih. prev. Misterije su u Eleusini svetkovane tokom skoro dve hiljade godina. 324 i dalje)3 je sebi dopuštao da pravi aluzije na neke vidove inicijacije. Razlikujemo Male misterije. u proleće. Sveštenice.441 Otmica — odnosno. Koristeći jednu omiIjenu izreku hrišćanskih teologa. tokom meseca antesteriona (februar—mart). svetkovina uopšte (prim. 445 Atički građanin koji je izuzetno dobro poznavao obrede Eleusinskih misterija i drage upućivao u njih (prim. 444 Starogrč. bili su Tračani. ali je prvo svetilište (jedna odaja sa dva unutrašnja stuba koja su pridržavala krov) bilo izgrađeno u XV veku. 443 Starogrč. Ali deleći prirodu besmrtnih stanovnika Olimpa. obrede Velikih misterija (telete)443 i konačno iskustvo (epopteia). u XV veku su inaugurisane i Misterije (Mvlonas Eleusis. Takođe jednom godišnje. po predanju.: srećna pogreška (prim.stvaranje žita objašnjava »smrću« nekog božanstva (§ 11). Kao posrednica između dva božanska sveta. 97. str. 41). prev. 3 Ali Aristotel (Nik. Stari mitskoobredni scenario. očišćenja. misterija. i obuhvatale su niz obreda (postove. Književna i figuralna svedočanstva pre svega se odnose na prve etape inicijacije koje nisu zahtevale tajnovitost. zemljoradnje i nade u blaženu zagrobnu egzistenciju. žrtvovanja) koji su izvođeni pod rukovodstvom jednog mistagoga. ukazuju na razvoj samog kulta i na rast njegovog ugleda.). Konstrukcije i rekonstrukcije obavljene od Pizistratovog vremena. prev. i. Inicijacije: javne ceremonije i tajni obredi Prvi stanovnici Eleusine. 28). .: onaj ili ono što pripada nai'višem zaređenju. nisu nikada bile razotkrivene. Ifiginiju i Sizifa). Ceremonije su se odvijale u Agri.). 441 Kada je Isokrat u IV veku stare ere hteo da pohvali zasluge Atinjana. i inicijaciju.odsetio da je Demetra upravo u njihovoj zemlji podarila svoje najzna. nasilne smrti. 442 Lat.444 Prave tajne.445 Oni koji su se pripremali za inicijaciju verovatno su reaktualizovali neke epizode mita ο dve boginje. Izgleda da je Eleusina kolonizovana oko 1580—1500. on Је P. Ш. Male misterije su obično svetkovane jednom godišnje.). objavio je mističnu uzajamnu vezu između hieros gamosa. Inicijacija je obuhvatala nekoliko stupnjeva. u mesecu boedromionu (septembar—oktobar) proslavljane su Velike misterije. mogli bismo reći: felix-culpa!442 Baš kao što je neuspelo Demofontovo sticanje besmrtnosti dovelo do blistave epifanije Demetre i osnivanja Misterija. koja donosi nadu u vezi s »krajem života i celom večnošću« (Panegikir. kao božanstva tipa dema ili kao bogovi vegetacije. Persefona nije više mogla da »umre«. prev.: posvećenje ili zaređenje. najvišoj posveti (prim. i vrlo je verovatno da su se neke cerernonije s vremenom izmenile. Ona je poništila nepremostivu razdaljinu između Hada i Olimpa. Tako su umetnici mogli da prikazuju eleusinske prizore na vazama i na bareljefima a Aristofan (Žabe. Susedstvo i zaštita Atine sigurno su doprineli da se Eleusinske misterije nađu u samom središtu panhelenskog religioznog života. vezane za telete i za epopteju. simbolična »smrt« — Persefone je na kraju za ljude imala značajne posledice.). Najnovija arheološka iskopavanja su omogućila da se rekonstruiše veliki deo istorije svetilišta. pomoću koje se »čovek uzdigao iznad životinja«. jednom atinskom utvrđenju.čajnije darove: zemljoradnju. Jedna olimpska i njima blagonaklona boginja otada će povremeno živeti u kraljevstvu mrtvih. upućenje u versku tajnu službu. 17) podseća da se Eshil izložio opasnosti da izgubi život zato što su Atinjani mislili da je u svojim tragedijama otkrio neke tajne (navodili su Strelce.

Sledećeg dana. Dodajmo da su neke ceremonije sadržavale legomene. Petoga dana je bila kulminacija javnih ceremonija. Neofiti. 447 To ne isključuje postojanje simbolike podzemlja. up. obasjava izvanredna svetlost i ona otkriva čiste predele i livade. Sledeći dan je pre svega bio posvećen obredima i libacijama za mrtve. Krajem poslepodneva procesija je prelazila preko jednog mosta na Kefisu. arhont bazileus* i njegova žena prinosili su veliku žrtvu. odjednom. Ogromna povorka je u zoru polazila iz Atine. nosio je po jedno prase koje će oprati u talasima i žrtvovati na povratku u Atinu. naravno. str. fur. zgurene u blatu i magli.1 U sumrak bi hodočasnici s upaljenim buktinjama ušli u spoljašnje dvorište hrama. 262 i dalje). čuje glasove i vidi igru. Uskoro ćemo govoriti ο naporima koji su činjeni da bi se proniklo u tajnu ίέΐέίέ. a ο tajnim obredima (tćlete) možemo samo da pretpostavljamo. on posmatra neupućene. a sutradan — devetog i poslednjeg dana ceremonije — misti su se vraćali u Atinu. 80. svečana povorka je kretala ka moru. nego i neke podatke koje su preneli hrišćanski apologeti. podražavali Demetrino lutanje dok je sa zapaljemm buktinjama tražila Koru446. . upravo je zato inicijacija i bila zabranjena za one lcoji nisu govorili grčki. itd. str. Kerenyi. s buktinjama u rukama.447 446 Seneka: Herc. 364—366: Hipol. dostupna samo onima koji su bili inicirani prethodne godine. Drugoga dana. Deo noći je bio posvećen igrama i pesmama u čast boginja. Svaki kandidat u pratnji svoga tutora. zatim je. 2. nav. ali koje su bile veoma važne. Sledećeg dana aspiranti su postili i prinosili žrtve. Prvoga dana praznik se odvijao u atinskom Eleusinonu. up. a tu se verovatno nalazio i jedan omphalos (starogrč. Tokom noći se verovatno odvijao kulminacioni čin inicijacije. gde su maskirani Ijudi upućivali uvrede najviđenijim građanima. kako tavore u svojim mukama. jer je postojala pećina — Plutonion — koja je označavala ulazak u podzemni s\'et. Mogu li se spoznati Misterije? U svojim naporima da prodru u tajnu telete i epopteia. nav. s krunom na glavi. zbog straha od smrti i nepoverenja u onostranu sreću (Stobej IV. navodi se jedan Temistijev odeljak koji je pominjao Plutarh a sačuvao Stobej. epopteia. Fukar je smatrao da su obredi (dromena) obuhvatali i hodanje kroz tamu. Podaci ovih poslednjih moraju biti obazrivo ispitani. Ali. razne zastrašujuće prizore i iznenadni dolazak mista na osvetljenu livadu. str. ali se ne mogu prenebregnuti. 98. Gotovo ništa ne znamo ο obredima koji su obavljani tokom drugog dana provedenog u Eleusini. njihovi tutori i brojni Atinjani pratili su sveštenice koje su nosile hijere. Ceremonije koje su se odvijale ispred i unutar telesteriona** verovatno su se odnosile na mit ο dvema boginjama (Mylonas. gde su prethodne večeri bili svečano preneseni sveti predmeti (hiera) iz Eleusine. Još od Fukara (Foucart). 22. 105—107. Temistijevo svedočenje je iz kasnijeg vremena i pre odražava orfičke koncepte.uključujući žene i robove. 107. u kojem su iskustva duše neposredno posle smrti upoređena sa iskušavanjima onih koji su upućeni u Velike misterije: duša isprva luta tminom i muči je svaka strava. vrhunska vizija. Majneke). Zna se da su misti. delo. ako su u Agri obavili pripremne obrede u proleće. takođe Minucius Felix.: pupak sveta). delo. naučnici su podjednako koristili ne samo nagoveštaje antičkih autoга. kratke liturgijske formule i invokacije ο kojima nemamo obaveštenja.® Iskopavanja Demetrinog svetilišta i telesteriona pokazala su da nisu postojale podzemne odaie u kojima bi misti mogli obredno da siđu u Podzemlje. pridružuje »čistim i svetim ljudima«. u prisustvu predstavnika atinskog naroda i drugih gradova. Mist se.

ako obred na koji aludira synthema tumačimo simbolikom rađanja. Svečano pokazivanje jednog klasa žita je sumnjivo — ionako je trebalo da misti ponesu klasove žita.8 Ali u telesterionu nije otkrivena nikakva podzemna odaja (katabasion). odnose na dobro poznate epizode — Demetrin post i ispijanje kikejona. inicijacija se upravo u tom trenutku morala završiti. Brimosa. On tvrdi kako su epoptima448 »u svečanoj tišini« pokazivali klas žita. Ako je to tačno. Sumnja je utoliko osnovanija što je klasje uklesano i na brojne 448 Starogrč. 39). kada je hrišćanstvo postalo zvanična religija carstva. u helenističko doba (up. onda to nije bila tajna. 300 i dalje. ο bakljama koje se gase i ο »mnogobrojnoj svetini koja veruje da joj spasenje zavisi od onoga što to dvoje čine u mraku«. i nap.« Neki autori su smatrali da su samo prve dve propozicije pripadale eleusinskoj formuli. S druge strane.). a s tim se slažu i G. H. U III veku. mističnog rođenja. kojima je bila zajednička seksualna simbolika svojstvena zemljoradničkim kulturama. prev. Asterije govori ο potpuno mračnom podzemnom prilazu gde se odvijao svečani susret hijerofanta i sveštenice. Verovatnije je da se Asterije poziva na konačni oblik Misterija iz helenističkog doba. On je živeo oko 440. ili falus. Preostali deo syntheme je zagonetan. ili zmija. svedočanstva u vezi sa hijerama skrivenim u posude ukazuju na to da je reč ο njihovom svečanom prikazivanju a ne ο manipulaciji. Hipolit dodaje da »preko noći. To znači da biskup više nije strahovao da će ga paganski autori opovrgnuti. što je verovatno. koju je preneo Kliment Aleksandrijski (Protreptih II. odnosno. ο obrednoj formuli koja se odnosi na hieros gamos svojstven kultovima vegetacije. 7. U tom slučaju. Reč je.Pokušali smo takođe da inicijacijski obred rekonstruišemo na osnovu tajne formule. nije sasvim jasno kako je Kliment — pošto je govorio ο Eleusini — Hrista označio kao »pravog hijerofanta«. Jedan drugi obred izveden je na osnovu jedne Proklove indikacije (Timaj. 2): »Postio sam. naime. obedovalo se na početku. stavio sam u korpu. teško je pretpostaviti da su sličan obred izvodila i deca prilikom inicijacije.Sveta Brimo je rodila sveto dete. posle ispijanja kikejona. nav. zatim uzimajući iz когре. U svakom slučaju. pre ΐέΐέίέ u pravom smislu reči. ako je hieros gamos stvarno postojao. Verovatno je. uzeo sam košaru i pošto sam znao da je upotrebim. 34) tvrdi da te dve reči čine veliku tajnu Misterija. ali ako se ona izgovarala u Eleusini. Pretpostavljalo se da su misti učestvovali i u sakramentalnom obedu. Ali Demetra je u Eleusini otkrivala religioznu dimenziju drugačiju od onih koje su se očitovale u njenom javnom kultu. štaviše. ili ponovnog. Pringshajm (Pringsheim). da se synthema odnosi na ceremonije u čast Demetre. premestio sam u košaru. delo. One se. V. Nijedna hipoteza nije uverljiva. pio sam kikejon. koje su potvrđene mnogo kasnije. ne razumemo dobro smisao i neophodnost konačnog iskustva. ili kolači u obliku polnih organa. Moćna je rodila Moćnoga«. izvesno. Nilson i Milonas. Moguće je da su posude sadržavale predmete-relikvije iz drevnih vremena. Mylonas. dakle.: nadzornik. Više je nauenika verovalo da može identifikovati sadržaj korpe i košare: to bi bila ili kopija materice. Jednu prilično iznenađujuću informaciju preneo nam je biskup Asterije. jer se iste te reči pojavljuju u natpisu na jednom bunaru pored Dipilonskih vrata u Atini. hijerofant uzvikuje: . svedok (prim. Ma kako bilo. godine. epopteie. u aleksandrijskom Eleusinonu. 21. str. 293 C): misti su gledali prema nebu kličući »kiši« i gledali prema zemlji uzvikujući »začni!« Hipolit (Philosophoumena V. Hipolit je ovom predmetu dodao dva druga obaveštenja (Philosophoumena. 38—41). iako su iskopavanja svuda stigla do stena. kroz zaslepljujuću vatru kojom se proslavljaju velike i neizrecive Misterije. . odnosno. syntheme ili lozinke mista.

Gatri ovaj tekst smatra za dokaz ο božanskom usvajanju. U stvari. Ali teško je poverovati da je jednu od velikih tajni epopteie predstavljalo pokazivanje tek isklasale vlati. njeno se ime podjednako može primeniti kako na Koru i Hekatu. prema tome. 292—93) posdeća na jednu epizodu iz Aksioha. kao ni šta je potom usledilo. Što se tiče reči Brimo i Brimos. znamo da se konačna vizija. 99. jedino što su bile potisnute olimpskom religijom. koji govori ο osobitom »čudu« Eleusinskih misterija: »Deo Demetrinih misterija: predstavlja klas žita koji raste i dozreva natprirodnom brzinom kao što deo Dionisovih praznika čini loza koja izrasta za nekoliko sati« (nav. Što.. na neki način. . hijerofant je prizivajući Koru udarao ο bronzani gong. Upućeni u Eleusinske misterije nisu obrazovali »crkvu« niti neko tajno udruženje koje bi se moglo uporediti s misterijama helenističke epohe. Ali reč genetes pre ukazuje na vernost: »ti kojii si jedan od vernika boginje«. Кегепух. bili vidljivi izdaleka. Demetra je bila boginja žita. Anaktoronu. Vrativši se kućama. str. tračkog porekla. Eleusinske misterije posle Pizistrata možemo posmatrati kao religiozni sistem koji upotpunjuje olimpsku religiju i javne kultove. Prema Kerenjiju (Kerenyi) hijerofant je objavljivao da je boginja mrtvih u vatri rodila sina. Α te su ideje sigurno bile zajedničke svim starim religijama zemljoradničkog tipa. . dijaloga koji je pogrešno pripisivan Platonu: Sokrat uverava Aksioha kako ne treba da se plaši smrti. 25). delo. ne isključuje ideju ο duhovnom rođaštvu.. Moguće je. one su. Ali ne možemo sumnjati u to da je epopt primao »božansku tajnu« koja ga je činila »bliskim« s boginjama. slr. Oto. suprotno tome. odvijala pri jakoj svetlosti. Podjednako ne znamo ni zbog čega se smatralo da slična vizija korenito menja posmrtnu situaciju iniciranih. budući iniciran u Eleusinske misterije. odvojeni od gomile neupućenih. po Hipolitu. nav.spomenike same Eleusine. Ne znamo. Više antičkih autora govori ο vatri koja je gorela u malom zdanju. izlazeći kroz otvor na krovu. lzvesno. »usvajala« eleusinska božanstva. str. verovatno. U jednom papirusu iz Hadrijanovog vremena Herakle se obraća liijerofantu: »Bio sam pozvan odavno (ili drugde) . Osnovni 449 Znamo za druge slične slučajeve: na prirner Dionisov. Brimo pre svega označava kraljicu mrtvih. kasnije preuzeli Atinjani. upućeni su se tek posle smrti nalazili zajedno. epopteia. »Otkrivanje« tajanstvenog kontinuiteta između života i smrti mirilo je epopta s neumitnošću sopstvo ne smrti. osim ako se ne prihvati tumačenje Valtera Ota. Hipolit međutim tvrdi da su odsečeni klas. a iz konteksta se podra zumevalo da se to oglašava kraljevstvo mrtvih (V. dakle.450 Inicijacija je istovremeno otkrivala bliskost s božanskim svetom i kontinuitet između života i smrti. tako i na Demetru.. da je hrišćanski autor preneo na Eleusinu ono što je znao ο misterijama Atisa (boga kojeg su. ili Asklepijev. uostalom. up. 450 Gatri (The Greeks and their Gods. 27). a čiji su plamen i dim. Prema Apolodoru iz Atine. str. video sam Koru« (up. (Video sam) vatru. i Triptolem je bio prisutan u eleusinskom mitsko-obrednom scenariju. a koga je Apolon izvadio iz tela njegove majke. Sa tog stanovišta. str. koji su Frigijci smatrali za misteriju. on je postao rođak (gennetes) bogova. kako je došlo do tog susreta. 92 i dalje. Frigijci nazivali »mladim klasom žita«). koji je rođen iz Koronidine pogrebne lomače.449 Ako ništa drugo. 83—84). Kerenji. njega su. misti i epopti su i dalje učestvovali u javnim kultovima. ne suprotstavljajući se pri tom tradicionalnim gradskim religioznim institucijama. međutim. delo. »Tajne« i »Misterije« Možemo dopustiti da su epifanija Persefone i njeno sjedinjenje s majkom predstavljali središnju epizodu epopteje i da je presudno religiozno iskustvo bilo izazvano upravo prisustvom obe boginje.

Mitologizacija inicijacijskih tajni i njihova hermeneutika će.. ceremonije koje su morale da obezbede obilnu žetvu sada postale univerzalno dostupne posredstvom elementarne »inicijacije«. ohrabriti bezbrojne spekulacije. što je bio prvi kult sa istoka lcoji je prodro na zapad. Posebno je poučan primer zemljoradnje: nekoliko milenijuma nakon što se proširila Evropom. U ovom slučaju treba pretpostaviti da je reč 0 napola zaboravljenim sakramentima koji su izgubili svoje prvobitno značenje. 92). Te su misterije. naime. dakle. VI. Ovaj tok ideja je najbolju potporu nalazio upravo u eleusinskoj »tajni«. odnosno.doprinos Eleusine bio je soteriološkog tipa i zbog toga je Atina dopustila Misterije i vrlo brzo postala njihov pokrovitelj. De usu partinm. Ipak. Dodajmo da je Samotraka. Drugim rečima. nisu predstavljale jedinstvenu tvorevinu grčkog religioznog duha: one su činile deo jednog većeg sistema. kulturna vrednost »tajne« još nije dovoljno proučena. Religiozna vrednost »tajne« će u helenističko doba biti preterano hvaljena. koje će na kraju oblikovati stil čitave epohe. Većina modernih kritičara ne pridaje isuviše značaja 451 Up. Sva velika otkrića i izumi — zemljoradnja. bila i najstarija. inicijacijsko središte severnih zemalja — Trakije. kao 1 filozofija. Ipak. 9. a da je svetost seksualnog čina. pretpostavljale inicijacije koje su morale ostati tajne. biljne rodnosti i hrane verovatno obrazovala bar jedan deo inicijacijskog scenarija. morfološki. metalurgija. Smatralo se da medicina. — na početku su podrazumevali tajnu: samo su »upućeni« u tajnu zanata mogli da jamče za uspeh poduhvata. Eleusinske misterije. S vremenom je upućivanje u tajne nekih drevnih tehnika postalo dostupno celoj zajednici. obredne smrti — onda je Eleusina u pravom smislu reči zasluživala svoj ugled »svetog mesta« i izvora »čudesa«. sadrže »inicijacijske tajne« koje su različiti autori upoređivali s aspektima Eleusine. Galien. Religiozna vrednost i. zemljoradnja je i dalje zadržala svoju obrednu strukturu. Slične »objave« su. nijedna tehnika nije potpuno izgubila svoj sveti karakter. 14. Misterije su pre svega bile poznate po odredenim »objavama« koje su se ticale dveju boginja. takođe. Demetra je bila najomiljenija od svih boginja koje su obožavane u grčkim oblastima i kolonijama. uopšte. itd. kao uostalom i misterije iz helenističkog doba. seksualnog čina. Ako je eleusinska inicijacija omogućavala takva »iskonska« iskustva koja su otkrivala tajnu i svetost hrane. Posebnost eleusinske »tajne« počiva međutim u činjenici da je ona postala uzorni obrazac svih kultova misterija. VII. a najpoznatije su bile one iz Andanije i Likosure. zahtevale »tajnu« kao uslov sine qua non* Isto se postupalo i povodom različitih inicijacija čije je postojanje potvrđeno u drevnim društvima. . i pored svoga neuporedivog ugleda. Makedonije i Epira — bila poznata po Misterijama Kabira i da su se u Atini počev od V neka proslavljale Misterije tračkofrigijskog boga Sabazija. ideja da su učitelji svoju pravu doktrinu otkrivali samo upućenima. 11. rađanja.451 U vreme neopitagorejaca i neoplatoničara jedan od najuobičajenijih klišea bilo je upravc enigmatsko pisanje velikih filozofa. »Sama tajna povećava vrednost onoga što se doznaje«. ο kojem smo na žalost slabo obavešteni. Ona je. Plotin. ali su »tajne zanata«. nadovezivala se na neolitske Velike boginje. otuda. Možemo dopustiti da su Eleusinske misterije bile povezane s nekom ratarskom mistikom. Eneade. Eleusina je sigurno otkrila novu religioznu dimenziju. teško je poverovati da se vrhovna inicijacija ograničavala na podsećanje na drevne sakramente. piše Plutarn (O Homerovom životu i poeziji. umetnosti itd. Antika je znala i za druge Demetrine misterije. razne tehnike. na primer.

alegoričnim ili hermetičnim tumačenjima koja su predložili brojni autori kasne antike. Ipak, i pored anahronizma, takvim tumačenjima ne nedostaje filozofski i religiozni značaj; ona se, u stvari, nadovezuju na napore starijih autora da se Eleusinske misterije protumače, a da se pri tom ne oda njihova »tajna«. Najzad, Eleusinske misterije su, pored središnje uloge koju su imale u istoriji grčke religioznosti, posredno dale i značajan doprinos istoriji evropske kulture, a posebno tumačenju inicijacijske tajne. Njihov jedinstveni ugled je, na kraju, Eleusinu načinio simbolom paganske religioznosti. Požar u svetilištu i ukidanje misterija onačavaju »zvanični« kraj paganstva.452 Što, uostalom, nikako ne podrazumeva iščezavanje paganstva nego, jedino, njegovo pomračenje. Α eleusinska tajna i dalje mori maštu istraživača.
XIII POGLAVLJE

ZARATUSTRA I IRANSKA RELIGIJA

100. Zagonetke Izučavanje iranske religije prate mnoga iznenađenja, pa i razočarenja. Ovoj temi pristupamo s najživljim zanimanjem, budući da je već poznat iranski doprinos kada je reč ο uobličavanju religija Zapada. Iako je Jevrejima već bilo blisko linearno shvatanje Vremena koje je zamenilo predstavu ο cikličnom Vremenu, veliki broj drugih religioznih ideja otkriven je, iznova vrednovan ili sistematizovan u Iranu. Setimo se samo najznačajnijih: uobličavanja više dualističkih sistema (kosmološki, etički, religiozni dualizam); mita ο Spasiocu; razvijanja »optimističke« eshatologije koja objavljuje konačni trijumf Dobra i sveopšte spasenje; doktrine ο uskrsnuću tela; vrlo verovatno, nekih gnostičkih mitova; najzad, mitologije ο Magusu, koja je ponovo razrađena u vreme renesanse, kao i od strane italijanskih neoplatoničara poput Paracelzusa ili Džona Dija (John Dee). Ali čim se čitalac koji nije stručnjak približi izvorima, on biva razočaran ili ljut. Tri četvrtine stare Aveste je izgubljeno. Od tekstova koji su sačuvani, nestručnjake mogu da očaraju jedino gathe, koje je verovatno sastavio Zaratustra. Međutim, još nisu pouzdano protumačene ove tajanstvene poeme. Ostatak sadašnje Aveste, a pogotovu pahlavi knjige redigovane između III i IX veka n. ere, karakteriše suvoparnost, očajna monotonija i prizemnost. Čitaoci Veda i Upanišada, pa čak i čitaoci Brahmana, sigurno će biti razočarani. Očaravaju, međutim, ideje koje se ponekad mogu dokučiti u gathama, a koje razvijene i sistematizovane nalazimo u kasnijim spisima. Ali, one su zamagljene hrpom tekstova i obrednih komentara. Izuzev gatha — čije čitanje, uprkos njihovim nejasnoćama, uvek donosi i nagradu, retko nas zaseni snaga reči, originalnost slike, obelodani'ivanje nekog dubokog i neočekivanog značenja. Ο ličnom Zaratustrinom doprinosu kada je reč ο stvaranju i ponovnom vrednovanju ovih religioznih shvatanja, mišljenja iranista se razlikuju, pa su čak i veoma protivurečna. U suštini, reč je ο dve istoriografske perspektive: prema prvoj, smatralo se da je Zaratustra istorijska ličnost, reformator tradicionalne etničke religije, odnosno, one religije koja je bila zajednička Indoirancima drugog milenijuma pre
452

Vid. tom II.

Hrista; iz drugog vidolcruga Zaratustrina religija predstavlja samo jedan vid iranske religije, tj. mazdaizam, budući da je u njenom središtu obožavanje Ahure Mazde; prema autorima koji dele ovo metodološko stanovište, ne samo da nije postojala nikakva »reforma« koju je izvršio »prorok« Zaratustra, nego mu se osporava i da je bio istorijska ličnost. Kao što ćemo uskoio videti, problem Zaratustrinog istorijskog identiteta ne bi trebalo da predstavlja neku teškoću. Bilo je normalno da istorijska ličnost Zaratustra bude preobražen u uzorni obrazac vernika koji su pripadali »mazdiianskoj religiji«. Posle nekoliko generacija, kolektivno sećanje više nije u stanju da sačuva autentičnu biografiju neke istaknute osobe; ona na kraju postaje arhetip, što znači da još odražava samo vrline svoga zvanja, predstavljene paradigmatičnim događajima, svojstvenim modelu koji otelovljuje. To ne važi samo za Gautamu Budu ili Isusa Hrista, nego i za likove manjeg dosega kao što su Kraljević Marko ili Gozonov Dieudonne (Božidar). Ali dešava se da gathe, koje najveći broj naučnika smatra Zaratustrinim delom, sadrže neke autobiografske pojedinosti koje potvrđuju istorijski identitet njihovog autora. Uostalom, one su jedinstvene; proces pretvaranja u mit, koji postoji u okviru svake tradicije, preživele su zahvaljujući tome što su bile ugrađene u himne koje je sastavio Zaratustra. Tih nekoliko autobiografskih pojedinosti možemo iskoristiti za prvu skicu Zaratustrinog života i religiozne aktivnosti. Potom ćerrio doneti ispravke i dopune koje se, izgleda, nameću kao rezultat skorijih istraživanja. Predloženo je da se Zaratustrino delovanje veže za period između 1000—600. godine pre Hrista. Ako prihvatimo mazdaističku tradiciju koja govori ο »258 godina pre Aleksandra«, možemo utvrditi da je Zaratustra živeo između 628. i 551. pre Hr.453 Za najstarije predlagane datume vodilo se računa ο drevnom karakteru jezika gatha a posebno ο njegovim analogijama sa Vedama. Lingvistička analiza dopušta zaključak da je prorok živeo u istočnom Iranu, verovatno u Korazmi ili u Baktrijanu.454 Po predanju, on je bio ζaotar (Jašt 33 : 16), odnosno sveštenik koji prinosi žrtve i pevač (up. sanskrit — hotar), njegove gathe spadaju u staru indoevropsku tradiciju sakralne poezije. pripadao je klanu Spitama (»sjajnog napada«) uzgajivača konja; njegov se otac zvao Purušaspa (»pegav kao konj«). Zaratustra je bio oženjen i znamo imena njegovo dvoje dece od kojih je kći, Puručista, bila mlađa (Ja,sna 53 :3). Bio je prilično siromašan. Kada u jednoj slavnoj gathi preklinje Ahuru Mazdu za pomoć i zaštitu, on uzvikuje: »Znam, ο Mudri, zašto sam nemoćan: to je zbog mojih malobrojnih stada i zato što imam malo ljudi« (Jasna 46 : 2). Zajednicu kojoj on upućuje svoju poruku sačinjavali su stalno naseljeni pastiri koji su imali poglavare zvane kavi, sveštenike karapan, »mrmljače«, i usig, »žrece«. Upravo te sveštenike, čuvare tradicionalne arijske religije, Zaratustra nije oklevao da napadne u ime Ahure Mazde. Odgovor nije kasnio i prorok je bio primoran da pobegne. »U koju zemlju da bežim? uzvikuje on. Kamo bežati, kuda ići? Odvajaju me od

453 Formulacija »258 godina pre Aleksandra« po svoj prilici se odnosi na osvajanje Persepolisa (330. god. pre Hr.), što dovodi do pada carstva Ahemenida. Prvi Zaratustrin uspeh, preobraćenje kralja Vištaspe, dogodilo se kada je prorok imao 40 godina. Tradicionalnu hronologiju (»258 godina prc Aleksandra«) koju je prihvatila većina istraživača (up. W. B. Henning, Zoroaster, Politician or WitchDoctor, str. 38 i dalje; J. Duchesne-Guillemin, La religion de l'Iran ancien, str. 136 i dalje) odbacili su M. Mole (Culte, mytne et cosmologie dans l'Iran ancien, str. 531) i G. Gnoli (»Politica Religiosa e concezione delle regalita«, str. 9 i dalje). 454 Up. J. Duchesne-Guillemin, nav. delo, etr. 138—140; G. Widengren, Les religions de l'Iran, str. 79—80. Mi gaihc navodimo u prevodu J. DuchesneGuillemina, Zoroastre (1948).

moje porodice i od mog plemena; nisu mi naklonjeni ni selo ni rđavi poglavari zemlje... « (Jasna 46 : 1). Pribežište je našao kod Vištaspe, poglavara plemena Frijana, koga je uspeo da preobrati i koji postaje njegov prijatelj i zaštitnik (Jasna 46 : 14). Ali otpor protiv njega ne slabi, pa Zaratustra u svojim gathama javno prokazuje neke od svojih ličnih neprijatelja: to su Bandva, koji je »uvek glavna prepreka« (Jasna 49: 1—2) i »mali princ Vaepja« koji je »na Zimskom mostu uvredio Zaratustru Spitamu uskrativši mu konak, njemu i njegovoj teglećoj marvi kada su mu došli drhteći od hladnoće«. (Jasna 51 : 12). U ovim gathama možemo otkriti nekoliko naznaka koje se tiču Zaratustrine misionarske aktivnosti. Prorok je okružen grupom prijatelja i učenika koji su prozvani »siromašni« (drigu), »prijatelji« (frija), »znalci« (vidva), »saveznici« (urvatha).3 On svoje drugove podstiče da »uklone oružjem« neprijatelje, »zle« (Jasna 31 : 18). Toj Zaratustrinoj grupi suprotstavljaju se »društva muškaraca« čija je deviza aesma, »bes«. Može se ukazati na ekvivalenciju između tih tajnih iranskih grupa i grupa mladih indijskih ratnika, Maruta, čiji je poglavar Indra označen kao adhrigu, odnosno ηe-dhrigu (»onaj koji nije siromašan«).4 Zaratustra žestoko napada one koji prinose na žrtvu goveda (Jasna 32—12, 14; 44 : 20, 48 : 10); a takvi krvavi obredi su bili karakteristika kulta muških društava. 101. Zaratustrin život: istorija i mit Te naznake, koje nisu tako brpjne i koje ostaju na nivou aluzije, ni blizu ne predstavljaju elemente biografije. Marjan Mole je pokušao da pokaže kako čak ni one retke reference vezane za naizgled stvarne osobe i događaje, ne odražavaju nužno istorijsiku stvamost: Vištaspa je, na primer, model onoga ko je inicirani. Ipak, Zaratustrin istorijski identitet ne proizilazi samo iz aluzija na konkretne osobe i događaje (mali princ Vaepja koji niu je »na Zimskom mostu« uskratio konak, itd.), nego i iz autentičnog i strastvenog karaktera gatha. Između ostalog, pogađaju nas naglost i egzistencijalna napetost s kojima Zaratustra ispituje svoga Gospoda: on od njega traži da ga uputi u kosmogonijske tajne, da mu skine veo s njegove budućnosti ali i sa sudbine nekih progonitelja i svih koji su zli. Svaka strofa slavne Jasne 44 otpočinje istom formulom: »Evo šta te pitam, Gospode — odgovori mi dobro!« Zaratustra želi da dozna »ko је odredio put suncu i zvezdama« (3), »ko je učvrstio Zemlju dole, a nebo na oblake, da ne padne?« (4), a njegova pitanja ο Stvaranju smenjuju se u ritmu koji se neprekidno ubrzava. Ali on takođe želi da dozna i na koji će način njegova duša »biti ushićena stigavši u Dobro« (8), i »kako ćemo se osloboditi zla?« (13), »kako ću predati zlo u ruke pravde?« (14). On zahteva da mu budu dati »vidljivi znaci« (16) i, naročito, da se sjedini s Ahurom Mazdom i da njegova »rec bude delotvorna« (17). Ali on dodaje: »Da И GU dobiti za nagradu, po Pravdi (Arta), deset kobila s pastuvom i jednu kamilu koji su mi bili obećani, ο Mudri?« (18). On ne zaboravlja da upita Gospoda ο trenutnom kažnjavanju »onoga kojl ne daje platu onome koji ju je zaslužio«, jer je već obavešten ο kazni »koja ga čeka na kraju« (19). Zaratustru opsedaju kažnjavanje zlih i nagrada kreposnima. U drugoj himni, on pita »kakva je kazna predviđena za onoga koji pribavlja Carstvo (khšatra, »moć snaga«) zlom zlobniku« (Jasna 31 : 15). Na drugom mestu on kliče: »Kada ću doznati da li imate vlast, ο Mudri (Mazda) sa Pravdom (Arta), nad svakim od onih koji mi prete uništcnjem?« (lasna 48:9). Nestrpljiv je žato sto ostaju nekažnjeni pripadnici »muških društava« koji nastavljaju da prinose na žrtvu goi'eda I troše haomu: »Kada ćeš udariti na to smeće od slatke rakije?« (48 : 10) On se nada da će moći da obnovi »ovu egzistenciju« (Jasna 30:9) i pita Ahuru Mazdu da li će pravedni odmah pobediti zloga (Jasna 48 : 2; vidi dalje). Katkad pogađamo da je kolebljiv, ranjiv, ponizan,

željan da što neposrednije dozna volju Gospoda: »Šta naređuješ? Šta želiš u svoju slavu, kao svoj kult?« (Jasna 34 : 12) Postojanje tolikog broja konkretnih pojedinosti, u najcenjenijem delu Aveste, bilo bi teško opravdati ako one ne bi predstavljale sećanja neke istorijske licnosti. Tačno je da u legendarnim biografijama iz vremena posle Proroka postoji obilje mitoloških elemenata ali, kao što smo upravo napomenuli, reč je ο dobro poznatom postupku: preobražaju jedne značajne istorijske ličnosti u uzorni model. Jedna himna (Jašt 13) slavi Ргоrokovo rođenje mesijanskim izrazima: »Kada se rodio, i dok je rastao, voda i biljke su se veselile, kada se rodio i dok je rastao voda ί biljke su verovale« (13 : 93 i dalje). Tu se objavljuje: »Ubuduće, dobra mazdijanska religija će se proširiti na sedam kontinenata« (13 : 95).® Kasniji tekstovi se nadugačko zadržavaju na Zaratustrinoj nebeskoj preegzistenciji. On se rodio »sred istorije« i u »Središtu Sveta«. Zaratustrina majka je primivŠi njegov hvarenah bila obavijena velikim svetlom. »Tokom tri noei, bokovi kuće izgledali su kao da ih obasjava oganj.«455 Na nebu stvorena, supstancija njegovog tela pala je s kišom i razlila se po biljkama što su ih pojele dve junice koje su pripadale Prorokovim roditeljima: ta supstancija je prešla u mleko koje su, pomešano s haomom, ispili njegovi roditelji: oni su se sjedinili prvi put i tako je začet Zaratustra.7 Još pre njegovog rođenja, Ahraman i đevi su se uzalud upinjali da ga pogube. Tri dana pre nego što je došao na svet, selo je blistalo tak\dm sjajem da su ga Spitamidi napustili, verujući da je požar. Vrativši se, našli su dete koje blista od svetlosti. Po predanju, Zaratustra je na svet došao smejući se. Tek što se rodio, napali su ga devi (— daeva) ali ih je on oterao izgovarajući tajnu formulu mazdaizma. On izlazi kao pobednik iz četiri iskušavanja čiji je iniciiacijski karakter očigledan (bio je bačen na lomačti, u vučju jazbinu, itd.).8 Nema potrebe produžavati. Zaratustrina iskušenja, pobede i čuda slede uzorni scenario zbivanja vezanih za Spasioca tokom divinizacije. Zapamtićemo da se tu uporno Donavljaju dva karakteristična motiva mazdaizma: natprirodna svetlost, i borba protiv demona. Iskustvo mističnog svetla i »ekstatičke vizije« podjednako su prisutni i u staroj Indiji, gde će imati veliku budućnost. Što se tiče borbe protiv demona, odnosno protiv sila Zla, ona predstavlja, kao što čemo videti, suštinski zadatak svakog mazdaiste. 102. Šamanska ekstaza? Vraćajući se izvornoj Zaratustrinoj poruci, odmah se postavlja jedno pitanje: treba li tu poruku tražiti jedino u gathama, ili je dopušteno koristiti i kasnije avestske spise? Ne raspolažemo ničim što bi nam omogućilo da dokažemo kako su gathe prenele celokupno Zaratustrino učenje. Pored toga, jedan broj potonjih, čak i dosta kasnih tekstova neposredno se odnosi na shvatanja koja nalazimo u gathama, pa ih, pri tom, još i razvija. Α kao što znamo, razvijanje neke religiozne ideje, čije je postojanje prvi put potvrđeno u kasnijim tekstovima, ne podrazumeva nužno i da je tu reč ο nekom novom shvatanju. Bitno je razjasniti koji je tip religioznog iskustva svojstven Zaratustri. Najberg (Nyberg) je verovao da ga može uporediti s ekstazom koja je karakteristična za srednjoazijske šamane. Tu hipotezu je odbacila većina naučnika ali ju je nedavno Viderigren izložio modernijim i ubedljivijim terminima.456 On podseća na tradicije
455Tekstove

naveo Mole, nav. delo, str. 298 i dalje, 301 i dalje. Vid. takođe Widengren, nav. delo, str. 122 i dalje. 456 Widengren, nav. delo, str. 88 i dalje.

po kojima je Vištaspa za postizanje ekstaze koristio konoplju (bhang): dok mu je telo ostajalo uspavano, njegova duša je putovala u Raj. Pored toga, sam Zaratustra je u avestanskoj tradiciji bio poznat kao neko ko se »prepušta ekstazi«. On je u zanosu doživljavao svoje vizije i čuo reč Ahure Mazde.457 S druge strane, pesma je verovatno imala važnu ulogu u kultu, ako ime Raja, garo demana razumemo u značenju »kuća pesme«. Znamo da su neki šamani padali u zanos dugo pevaiući; dodajmo, ipak, da se ne može smatrati za »šamanski« svaki kulturni sistem koji se koristi pevanjem. Pored toga, moguće je ukazati na parašamanističke elemente scenarija koji je stvoren u vezi s Mostom Sinvat (v. dalje, § 111), kao i na šamanističku strukturu putovanja Arde Virafa na Nebo i u Podzemlje.458 Ipak, retke aluzije na specifično šamansku inicijaciju — koja obuhvata i komadanje tela i obnavljanje utrobe — sreću se jedino u kasnijim tekstovima koji bi mogli da odražavaju i strane uticaje (srednjoazijske, i!i one koji potiču od helenskog sinkretizma, posebno od religija misterija).112 Možemo prihvatiti da su Zaratustri bile bliske indoiranske šamanske tehnike (koje su, uostalom, poznavali i Skiti i Indijci vedske epohe) i ne vidimo zbog čega bi trebalo dovoditi u sumnju predanje koje Vištaspin zanos objašnjava konopljom. Međutim, zanosi i vizije koji su potvrđeni u gathama i u delovima Aveste, ne odaju šamansku strukturu. Zaratustrin vizionarski zanos približava ga drugim religioznim tipovima. štaviše, »šamanski« stil ne odaju ni Prorokovi odnosi prema njegovom Gospodu, ni poruka koju on neprekidno objavljuje. Ma kakva bila religiozna sredina u kojoj je Zaratustra rastao i ma kakva bila uloga zanosa u preobraćenju njegovom i njegovih učenika, šamanska ekstaza nema središnju ulogu u mazdaizmu. Kao što ćemo uskoro videti, mazdijansko »mistično iskustvo« je proizvod jedne obredne prakse koja je obasjana eshatološkom nadom.

103. Objava Ahure Mazde: čovek je slobodan da izabere Dobro ili Zlo Zaratustra objavu nove religije prima neposredno od Ahure Mazde. Prihvatajući je, on podražava iskonski čin Gospoda — izbor Dobra (up. Jasna 32 : 2) — i ništa drugo ne traži ni od svojih sledbenika. Suština zaratustrijanske reforme jeste imitatio dei459 Čovek je pozvan da sledi primer Ahure Mazde, ali je slobodan u svom izboru. On se ne oseća kao Božji rob ili sluga (kako su to za sebe priznavali, na primer, vernici Varune, Jehove, Alaha). U gathama, Ahura Mazda zauzima prvo mesto. On je dobar i svet (spenta). On je svet stvorio mišlju (Jasna 31 : 7, 11), a to je isto što i creatio ех nihilo.460 Zaratustra objavljuje da je »mišlju prepoznao« Ahuru Mazdu, »kao prvog i kao poslednjeg« (Jasna 31 : 8), odnosno, kao početak i kao kraj. Gospoda prate Božanska bića (Ameše Spente): Aša (Pravda), Vohu Manah (Dobra Misao), Armaiti (Pobožnost), šathra (Kraljevstvo, Moć), Haurvatat i Ameratat [Celovitost (zdravlje) i Besmrtnost].13 Zaratustra te entitete priziva i slavi zajedno s Ahurom Mazdom, kao u ovoj gathi: »Najmoćniji Mudri Gopsode, Pobožnosti, Pravdo koja činiš da živa bića napreduju, Dobra Misli, Kraljevstvo, čujte

457 Vid. izvore koje navodi Videngren, str. 91. Zanos izazvan opojnim sredstvima bio je poznat i u staroj Indiji; up. Rigveda X, 136, 7, i komentare u Eliade, Le Chamanisme (2. izd.), str. 319 i dalje. 458 Up. reference za radove Niberga i Videngrena u Le Chamanisme, str. 312 i dalje. 459 Lat.: oponašanje boga (prim. prev.). 460 Lat.: stvaranje ni iz čega (prim. prev.). 13 Ovi Entiteti — ili »Arhanđeli« kako su ih podjednako zvali — povezani su s nekim kosmičkim elementima (vatrom, metalom, zemljom, itd.).

Angru Mainjua (Duba Rušitelja). a na prvom mestu. Armaitija) i jednog od dva Duba blizanca. Pošto su daeve. U mazdijanskoj relipiji poštovanje bika ima značajno mesto. međutim. npr. suprotnost se. izabrali Prevaru. v.me: Imajte milosti prema meni u času kad svako bude dobijao svoju nagradu« (Jasna 33 : 11. Znamo gde treba da tražimo predistoriju jedne takve teologije: u različitim mitsko-obrednim sistemima podela i polarnosti. između ostalog. Upotreba metaforičnih izraza »pastir« i »stado« koji se odnose na poglavare i na njihove podanike potvrđena je na celom antičkom Bliskom istoku i u 461 Lat. dao da jede komade bika« (32 : 8). a ponovila ga dva Duha Blizanca izabravši jedan Ašu (Pravdu). nego po svojoj prirodi. ili da postojanje Zla predstavlja preduslov Ijudske slobode. To je bio odbačeni deo nacionalne arijske relisiozne tradicije. iako i'e on tu obuhvaćen. Ahura Mazda je otac više entiteta (Aše. Zaratustra od svojih vernika traži da više ne upražnjavaju njihove kultove. Jasna 43 : 3. . ona se ne odnosi. Spente Mainjua (Duha Dobročinitelja). ni naše reči. potiču od Ahure Mazde. pojavljuje između dva Duha. Manaha. ni naša učenja. alternacija i dualiteta. itd. ο postojanju Zla. makar za dobrobit svetovnjaka. to može značiti ili da Bog transcendira svaku vrstu protivurečnosti. ni naša dela. takođe sledeće strofe). ni naše duše. na obavezu svakog mazdaiste da brani stado i dobro se stara ο njemu. tvrdi se u jednoj slavnoj gathi (Jasna 30). Novija istraživanja su. ne osuđuje potpuno obred haome. a na prvom mestu. a drugi Zlo i smrt. pokazala da mazdaizam. bogovi tradicionalne iranske religije. Kao što smo videli." Štaviše. S druge strane. Ahura Mazda je u svom sveznanju još u početku znao kakav će biti izbor Duha Rušitelja. Zaratustra međutim govori ο novom religioznom i moralnom značenju ovog vajkadašnjeg problema. čak ni u gathama. ni naši izbori. Vohua. Dobro i Zlo. To međutim navodi na to da je on rodio i drugog blizanca. pošto Ahura Mazda nije suprotstavljen nekom »anti-bogu«. Spenta Mainju izjavIjuje Duhu Rušitelju na »početku egzistencije«: »Ni naše misli. U celini uzev. u početku. sreća u nesreći (prim. prev. kao ni kult Mitre. U toj činjenici nađen je odraz sukoba između stalno naseljenih ratara i nomada. jedan od ova dva Duha je izabrao Dobro i život. Vivahvantovog sina »koji je našem narodu.: podudaranje protivstavova. antitetičkih dijada i coincidentia oppositorum461 sistema koji istovremeno vode računa i ο kosmičkim ritmovima i ο negativnim aspektima realnosti.). Zaratustrina teologija nije »dualistička« u doslovnom značenju reči.). Zaratustra među grešnike svrstava i Jimu. ni naše mentalne snage. koji sadrže bezbrojne žrtve u krvi i neumereno ispijanje haome. Na početku. da bi mu se ulagivao. Što se tiče odrednice »govedar« koja se primenjivala na Zaratustru. a ipak ga nije onemogućio. S druge strane. Α to pokazuje da se ta dva duha razlikuju — jedan je sveti a drugi zao — pre po sopstvenom izboru. životinje su neprekidno žrtvovane. a drugi Drug (Prevarul. svetac i rušilački demon. pitao Ahura Mazdu i kada će uništiti one koji žrtvuju haomu (48 : 10). Prorok је. U nekoliko stihova gatha nalazimo klice bezbrojnih kasnijih razrada koje su iranskoj duhovnosti dale njene osobene crte. da im više ne prinose na žrtvu goveda. Ali antinomija koju Zaratustra objavljuje prevazilazi socijalni plan. ni naše svesti.13 Stoga izgleda da je Zaratustra ustao pre svega protiv neumerenosti orgijastičkih obreda. u više navrata se podrazumeva jedinstvo između Ahure Mazde i Svetog Duha (up. kao što se to tvrdilo. Mudri Gospod se ne može smatrati odgovornim za pojavljivanje Zla. Iskonski raskol između Dobra i Zla posledica je jednog izbora koji je inaugurisao Ahura Mazda. ali pošto je Angra Mainju slobodno odabrao svoj oblik bivstvovanja i svoje zločiniteljstvo. nisu složni« (Jasna 45 : 2).

bili poznati različiti mitsko-obredni scenariji obnavljanja sveta. koji se odnosio na godišnji preporod sveta. među Indoirancima i drugim narodima. Pravedni će biti pušteni u Raj. 53 : 2. Da obožavajući vas i slaveći vas pristupim još većoj radosti« (Jasna 34 :6). Esliatološki božji sud ognjem i rastopljenim metalom koji on najavljuje (v. opet. i najavljuje njegov temeljni i konačni »preobražaj« koji će se zbiti jednom zauvek. Ukratko. naime. takođe Jasna 30 : 7. ο Mudri. Tako on preuzima indoiransku tradiciju putovanja mrtvih. pravedni pobediti rđavog? Jer u tome se sastoji. Obred koji je ponavljao kosmogoniju praznovao se povodom Nove godine. ja ću preći Most Odabirača!« (Jasna 46 : 10). Kao što smo videli (§ 21). Gospode: hoće li još pre dolaska kazni koje si ti zamislio. Ako su gaihe Zaratustrino delo — a to je skoro jednoglasno mišljenje naučnika — može se zaključiti kako se Prorok trudio da sruši drevnu ideologiiu ciklusa periodičnog preporoda kosmosa i objavi predstojeći neopozivi eshaton ο kojem odlučuje i koji izvršava Ahura Mazda. »Stado« čiji je Zaratustra »govedar«. On kliče: »Da li bismo mi mogli biti ti koji će preporoditi ovo bivstvovanje!« (Jasna 30 : 9). grešnici će.). 104. Uporan je: »Kakvu platu određuješ ti dvema stranama. Važno је. Ta obnova uključuje i suđenje svim bićima i podrazumeva kažnjavanje rđavih i nagrađivanje pravednih (§ 112). u »kuću Pesme«. 46 : 3. itd. Zaratustra međutim odbacuje taj drevni scenario. dajući im pri tom nove vrednosti. svetosti i dobrote Ahure Mazde. Zaratustra se verovatno nadao skoroj »transfiguraciji« (frašo-kereti) sveta. štaviše. naglasiti novo tumačenje ideje preporoda koje je dao Zaratustra. da naneseš štetu rđavome. korist pravednome« (Jasna 51 : 9).lfi Ove popravke i doterivanja omogućavaju da se bolje razume doprinos mazdaizma istoriji religije Irana. Svakome će biti suđeno prema izboru koji je načinio na zemlji. Sam Zaratustra najavljuje proročki prelazak kada će on povesti sve koji su obožavali Ahuru Mazdu: »Sa svima njima. to znamo. imao je podjednako za cilj kažnjavanje rđavih i preporod egzistencije.462 On u više navrata sam za sebe kaže da je saošjant. Ali kada će se zbiti ta pobeda Dobra koja će iz osnove preporoditi svet? On preklinje Ahuru Mazdu: »Nauči me ono što ti znaš. Znamo. i kao što ćemo još videti (§ 106). »spasilac« (Jasna 48 : 8. promena bivstvovanja« (Jasna 48 :2). obnova se neće postići izvršavanjem nekog kosmogonijskog obreda. »Preobražaj« sveta Prorok ne sumnja da će daeve biti uništeni i da će pravedni trijumfovati nad rđavima. »Daj da upoznam gospodara koji će ozdraviti bivstvovanje!« kliče on (Jasna 44 : 16). ostati »zauvek stanovnici kuće Zla« (Jasna 46 : 11). polazna tačka Zaratustrinog proročanstva počiva u objavljivanju svemoći. daj time jedan znak dušama. Zaratustra iščekuje preobraženje egzistencije: »Dajte mi taj znak: potpuni preobražaj ovog bivstvovanja. . na Bliskom istoku su.staroj Indiji. što je ројаш koji će kasnije podstaći neobičnu mitologiju. Put na onu stranu vodi preko Mosta Ćinvat. i to je mesto razdvajanja pravednih od zlih. označava Ijude koji slede Dobru Religiju. Kao što se to već mnogo puta dogodilo u istoriji. tvojom blistavom vatrom i tvojim istopljenim metalom. iščekivanje suđenja i obnavljanje sveta postepeno je prenošeno u neku eshatološku budućnost čije se nastajanje moglo različito izračunavati. Prorok ovu 462 Marjan Mole i Geraldo Njoli (Gheraldo Gnoli) su zgodno osvetlili trenutno obnavljanje sveta posle žrtava (jasna) koje prinesu sveštenici. naglašavajući značaj suđenja. 32 :7). međutim. nego voljom Ahure Mazde. da je Zaratustra uprkos svojoj »reformi« prihvatio neka verovanja i tradicionalne religijske ideje. ο Mudri.

religiozno središte mazdaizma. bez obzira na svoju pra\'donosnu funkciju. Jasna 48 : 3 spominje »tajna učenja«. ali će ona u iranskom mišlienju imati veliku budućnost: to je opozicija između duhovnog i materijalnog. Pridružujući Ameše Spente Ahuri Mazdi. metalom. još je značajnija funkcija kulta. da slavi značaj »istine«. Ali. Moć. Žrtvovanje je prilika za teološku meditaciiu. . Kult je do te mere duhovni da je sam termin »žrtva« (jasna) u gathama izjednačen s terminom »misao«.18 Transmutacija najznačajnijih arijskih božanstava u Ameše Spente (Svete Blažene) koji čine pratnju Ahure Mazde. sveštenik posredstvom obreda (jasna) postiže stanje maga. a isto tako rasvetljava kako Gospod. jeste izbor Boga i drugih božanskih entiteta. Odanost. Naravno. Ova tenzija će ubrzo dobiti čvrst okvir u dualizmu.19 Kada se Ahura Mazda približio kao »Dobra Misao« i upitao ga: »Kome želiš da uputiš svoj kult?« Zaratustra je odgovorio: »Tvome plamenu!« i dodao: »Prinoseći mu na žrtvu obožavanje. radove Gnolija. Pogođeni smo duhovnim. itd. i na kraju će na svim kosmičkim i antropološkim nivoima ličiti na projekciju opozicije između vrlina i niihovih suprotnosti. tačnije. između misli i »koščatog sveta« (up. ona. ali to ne znači i osnivanje monoteizma. Sa tog stanovišta. može da pomogne svojim vernicima i da ih podrži. 287 i dalje. preko svojih »Arhanđela«. Zaratustrin spekulativni napor možemo uporediti s meditacijama i otkrićima mudraca što se pominju u Upanišadama. budući lična religija (kao vedizam i brahmanizam). Poređenje s rišima iz Upanišada postaje još uverljivije kada uočimo inicijacijski i eshatološki karakter mazdijanske »mudrosti«. zemljom. Naravno. mazdaizam dopušta razvoj jedne ezoterične dimenzije koja. nije bila ni dostupna svim vernicima. Ono što Zaratustra objavljuje. Jasna 28 : 2). svaki mazdaista treba da se bori protiv Zla. Inicijacijski i eshatološki karakter je očigledan u kultu koji Zaratustra predlaže namesto tradicionalnih krvavih i pomamnih obreda. i ostao. itd. Prema tome. Zaratustra uspeva da jasno iskaže način na koji on dejstvuje u svetu. koji su korenito preobrazili vedska shvatanja sveta i Ijndske egzistencije (§ 80). Birajući Ahuru Mazdu. Druga jedna opozicija jedva da je naznačena.) gospodareći pri tom jednim kosmičkim elementom (vatrom. želim da koliko god mogu mislim na Pravdu!« (Jasna 43 : 9). i činjenica da svaki od tih Entiteta sadrži apstraktnu vrednost (Red. na neki način »filozofskim karakterom Zaratustrine religije. mazdaista bira Dobro nasuprot Zlu. da neprekidno priziva »dobru misao«: on ističe funkciju i religioznu vrednost »mudrosti«. Koliko je Prorokova poruka nova — potvrđuje činjenica da on svog Boga naziva »mudrim«. Što se tiče eshatološke vatre onako kako iu je shvatao Zaratustra. str. Svet će biti podeljen na dobre i na rđave. pravu religiju nasuprot religiji daeva.)· — istovremeno označavaju tvoračku imaginaciju i opseg strogog mišljenja. nego ο »tvoračkoj« misli koja otkriva i istovremeno gradi strukture sveta i univerzuma vrednosti lcoji je njihov korelativ. prikazujući to svojim sledbenicima kao obrazac. njena »podrška«. pročišćava i »spiritualizuje« svet. I kakva god bila tumačenja koja su kasnije dali sveštenici. Za vreme tog nadahnuća sveštenik-prinosilac žrtve uspeva da odvoji svoju duhovnu suštinu (menok) od svoje telesne 463 Vid. značajno je da je vatreni oltar postao. na prvom mestu: »Lo stato di 'maga'«. Prenia jednOm novijem463tumačenju. to znači da on prolazi kroz ekstatičko iskustvo koje donosi »nadahnuće« (čisti). mada nije bila zabranjena.objavu prima neposredno od Gospoda. nije reč ο nekoj apstraktnoj nauci u modernom značenju tog termina. Nikakve trpeljivosti prema demonskim silama koje otelovljuju daeve. odnosno »nauke«. i »La gnosi iranica«. tačnog i korisnog znanja.

vidovnjaka. jogina i kontemplativaca. које sveštenik ispiia tokom ceremonije. svetim fluidom koji fe istovremeno i plameni. medutim. on se ponovo vraća u stanje čistote i nevinosti koje je prethodilo »mešanju« dve suštine. ali taj božanski »plamen« podjednako izvire i iz Mitrinog dela (Jašt X. Mi smo prethodno pominjali nekoliko primera Zaratustrine apoteoze u mazdijanskoj tradiciji (§ 101). sumnje da se on sadrži u funkciji žrtvovanja kod Indoiranaca. Religija Ahemenida 464 Up. bavila religiozna elita. vrhunsko uzdizanje žrtvovanja koje se izvodi u Brahmanama sa inicijacijskom gnosom i vizionarskim »prosvetljenjem« Upanišada. delu iskupljenja koje je inaugurisao uzorni sveštenik Zaratustra. Zaratustra je u helenskom svetu slavljen kao uzorni Mag. Mi ćemo nešto dalje (up. U onoj meri u kojoj neke epizode koje su u vezi s upotrebom konoplje među Zaratustrinim sledbenicima odgovaraju stvarnosti. tom II) analizirati značenje menoka i getika. sijaće sve vreme na toj zemlji«.25 moguće je poređenje sa starom Indijom: pored isposnika. Isto tako. Zaratustru je u 77. priest of the sacrifice«.464 Stanje maga se postizalo prvenstveno žrtvovanjem haome. tj. ti. »iznova stvaran« bezgraničnom moći žrtvovanja. Jedan kasniji izvor jasno kaže da su ubice bile prerušene u vukove. str. godini ubio tiranin Bratvarhš u jednom hramu vatre. tu susrećemo i jedan broj ekstatičara koji koriste neka omamljujuća sredstva (up. »velika svetlost koja će izgledati kao da izlazi iz tela. str. jer su »vukovi« bili članovi arijskih »muških društava« koje je Prorok tako odvažno žigosao. 127) a kao sunčana svetlost emanira iz glave vrhovnog vladara. M. »Questioni«. prinosilac žrtve doprinosi ponovnom uspostavljanju prvobitnog stanja. Teško je tačno reći da li je ovaj eshatološki koncept kulta bio potpuno uobličen već u doba Zaratustre. . »napitka besmrtnosti«. odraze najlepšeg mita ο njemu nalazimo u Geteovom Faustu. Proces prenošenja u mit produžio se tokom najmanje petnaest vekova. Ali zanosi ekstaze izazvani omamljujućim sredstvima imali su u indijskim religijama prilično skromnu ulogu. »Questioni sull' interpretazione«. svet je periodično bio obnavljan. daje prvenstvo »mudrosti« i unutrašnjem »prosvetljenju« pored žrtvene vatre.®3 Svako Ijudsko biće. a kao Magusa su ga pominjali i filozofi italijanske renesanse. približava se Ahuri Mazdi i anticipira incocreto* univerzalnu Obnovu. Prema tome. Gnoli. i životvoran i spermatičan. str. međutim. prinosilac žrtve prevazilazi svoju ljudsku uslovljenost. poseduje svoj hvarenah i na dan preobraženja. U Iranu se. Воусе.prirode (getik). »preobražaju« (frašo-kereti) sveta.465Α haoma je bogata hvarenahom. tehnikom žrtvovanja i eshatološkom gnosom. što je predstavljalo ezoteričnu tradiciju. 114—115. koje tako nepotpuno odražavaju gathe. Ahura Mazda je prvorazredni posednik hvarenaha. 349 i dalje. Nema. izgleda da najstarije zaratrustrijanstvo. Gnoli. Moglo bi se čak reći da prinosilac žrtve učestvuje u već transfigurisanom svetu. 105. drugim rečima. Α to se »mešanje« zbilo posle napada Ahrimana. da tako kažemo. Ali eshatološka funkcija kulta u mazdaizmu ujedinjuje. konačne Obnove. »Haoma. 366. »Lo stato di 'maga'«. Po tradiciji. Najzad. i svetleći.al Obredno ispijajući haomu. 465 Up. kao i u brahmanskoj Indiji. Slično shvatanje dele i iz njima svojstvenog vidokruga autori Brahmana. § 78 i dalje).36 Legenda divno izražava značenje Zaratustrine sudbine.

dogodio se u Iranu: demonizovani su stari bogovi. religioznu odgovornost vrhovnog vladara. nije izazvala nikakav odjek. pored ostalih. 246 i dalje) primećuje da fraša u natpisima znači »izvrstan« i nema religioznu vrednost. uzdizanje Ahure Mazde na viši položaj nije njegovo delo.Opozicija između Ahure Mazde i daeva jasno je izražena već u indoiransko doba pošto je vedska Indija deve suprotstavljala asurama. ne pojavljuju se ni termini ni tako značajna imena kao što su spenta. str. str. i »prepuna je moralnih briga« 466 Pored toga. Formula može biti medejskog porekla (Nyberg. Pod tim imenom nalazimo ga i na natpisima kraljeva Ahemenida. 466 G. str. Neissances d'archanges. VVidengren. Jedina je razlika što su u Indiji religiozrie vrednosti tih. Ovaj povlašćeni religiozni položaj opravdava se mitom ο osnivanju dinastije Ahemenida. U prilog Ahemenida navodi se ime velikog boga Ahure Mazde koje se ne slavi na natpisima. navode i sledeći dokazi: Zaratustra nije imenovan ni na jednom natpisu. Naučnici se već godinama strasno spore oko jedne protivurečnosti u vezi sa zaratustrijanstvom Darija i njegovih naslednika. Sličan. Die Religionen des alten Irans. Old Persian. Angra Mainju i Ameša-Spente (osim Arte). Prema Herodotu (I. čoveka nižeg ranga) koji se zvao Kambiz. Zaratustra je u tom procesu verovatno imao određenu ulogu.468 Natpis naglašava tvoraštvo Ahure Mazde i. _ religiozna vrednost međutim podrazumeva »izvrsnost« svakog kraljevskog čina. Vid. 1. G. njihova je teologija bila istoga nivoa kao i teologija gatha: ona obiluje apstraktnim izrazima koji se mogu uporediti sa izrazima gatha. de l'Iran. takođe Zaehner. ili jednostavno kao Veliki bog među drugim velikim bogovima. nap. kralj Medejaca Astijag je. 468 R. daeve. Kira. koji je stvorio čoveka. udao svoju kćer za jednog Persijanca (dakle. 28 Mole. Međutim. postao je Ahura Mazda. posle dva sna koja su vračevi protumačili kao loš predznak za njegov presto. G. nego izvršava konkretna dela. 349) a Videngren za nju veruje da je pod uticajem samitskih shvatanja ο Bogu Tvorcu (nav. Ahura Mazda je u iranskim zemljama i pre Zaratustre bio obožavan kao Vrhovni bog. str. Saurva. 140. Culte.-7 Kako god bilo. Dawn and Twilight. koji se u vedskim tekstovima smatraju za »demonske« figure (§ 65). onako kako ju je opisao Herodot. Darije je postao Kralj da bi se održala tvorevina Ahure Mazde i osigurala »sreća ljudi«. 140). Rel. 138 (prevod). Nijedan od bogova asura nije bio »demonizovan«. 62 i dalje. kao što nas na to podseća Marjan Mole. Kent. tog jedinog čoveka. nema ničega od zaratustrijanstva. asura. međutim. reklo bi se. kralja nad mnogima. Varinu. on ne obavlja bogosluženje. Dete je. Gnoli »Considerazioni sulla religione degli Achemenidi«. tog jedinog eoveka. ako Ahemenidi i nisu bili zaratustrijanci. Možemo jasno odrediti u кош se smeru odvijala ova transmutacija: daeve su postale pre svega bogovi ratničkih funkcija — Indra. skoro kao posledicu toga. bilo spaseno. str. što čini sreću čoveka. dveju grupa evoluirale u suprotnom smeru u odnosu na Iran: deve su postale »pravi bogovi« i trijumfovale su protiv reda starijih božanstava. Protiv zaratustrijanstva Velikih kraljeva se. a takođe i činjenica da reforma kojom je pod Artakserksom I (465—425) uveden novi kalendar sa zaratustrijanskim entitetima. str. koji je Darija načinio kraljem. Vaju. str. 107—117). Ahura Mazda se slavi kao »veliki bog koji je stvorio ovu zemlju. Bog koji je u Iranu odgovarao velikom protoindijskom asuri. str. a kada je ona rodila dečaka. od jednog kralja ne treba očekivati sveštenička dela i formule. gospodara mnogih«. 157 i dalje. mythe et cosmologie. fraša je dakle termin koji izražava sve »ono što je dobro. koji je stvorio sreću ljudi. religija Persijanaca u vreme Ahemenida. 35. . što omogućava jednom kralju da izvršava svoju vlast«. koji je stvorio nebo.467 Na prvom natpisu koji je Darije dao da se ureže u Nakš-i-Rustamu pored Persepolisa. Astijag je naredio da ga smaknu. up. delo. mada obrnuto usmeren proces. Dumezil. pored toga.

. Stanđ u. koji je 24 godine živeo na dvoru Velikog Kralja. U. Ekbatana. Na kraju. str.472 U svakom slučaju. str. Na zamašnom geografskom prostoru.473 mada u ovom drugom slučaju izvori potiču iz kasnijih vremena i mit prikazuju u naglašeno istorizovanom obliku. u stvari. 23 i dalje. Indra—Vritra. on je pobedio Medejce. medutim. Vayu. G. Gnoli. obnavljao Svet simboličnim ponavljanjem kosmogonije. 4) pastir je našao napušteno dete upravo dok ga je dojila kučka (što je karakteristična crta mitova ο herojima vrhovnim vladarima). str. d) to nas navodi da kažemo kako on stvara novi svet i inauguriše novu eru. odgovaraju inicijaciji ratničkog tipa. str. oslobađa (i sada on uzima za 469 Ргеша Justinu (I. Navroza.).. videti iakciđe A. Mitska tema heroja koji je napušten i progonjen susreće se kod mnogih naroda. može se pretpostaviti da je mitsko-obredni scenario osnivanja dinastije bio uključen u ceremoniju Navroza. 265. 472 Up. Widengren. 58 i dalje. K.471 Navroz je. odnosno. »Persepolis. namenjenu za proslavljanje praznika Nove godine. Erdmann. uostalom. a Ritual City«. scenario je. Zapadni svet je. »kučka«. »La legende royale«. str. 473 Videti Wikander. kosmogonija je (kao. Baal—Jam. Firdusi pripoveda kao ο borbi kralja Fariduna (< Fretona < Thraetone) protiv jednog stranog uzurpatora. ubija zmaja. »Persepolis«. 19 : 92 i dalje). Iranski kralj i praznik Nove godine Darije je Persepolis zamislio i izgradio kao svetu prestonicu. verovatno pretrpeo i mesopotamske uticaje. Herodot saopštava da se Mitridatova žena zvala Spako. Za naše potrebe treba imati na umu sledeće motive: a) sva iskušenja kroz koja je Kir prošao. 51 i dalje. up. Kir osniva carstvo i novu dinastiju. koji je zarobio i uzeo za žene dve sestre zakonitog vladara Jamšeda (<Jima Hšaeta). od časa kada je bio napušten. Pope. da ostvaruje jednu mikrokosmogoniju. 106. Faridun izlazi kao pobednik. 226.469 Kir je do mladićkih dana živeo među pastirima. na primer. Kao i Thraetona. Widengren.odgajila ga je žena nekog govedara Mitridata. kao i svaki obredni scenario Nove godine. 470 R. drugim rečima. 277. što ukazuje na ezateričnu vrednost ovog svetog grada. str. srušio s prestola svoga dedu i osnovao carstvo Ahemenida. 5 : 34. i u starom Iranu. posle brojnih dogodovština. 46—47. koji je bio prikazan kao sveštenik na mnogim vratima Persepolisa. b) budući lcralj simbolično jeste — ili postaje — sin boga Mitre (njegov poočim se zove »Mitrin dar«). »Politica religiosa e concezione della regalita sotto i Sassanidi«. pjraznik Nove godine se odvijao pod okriljem Ahure Mazde. »A propos de Persepolis«. ne pominje se ni u jednom zapadnom ili istočnom izvoru. ο borbi junaka Thraetone protiv zmaja Aži Dahake koju pominje Avesta (Jašte 9 : 145. Les Religions de l'Iran. U stvari. i svi drugi oblici »stvaranja« i »osnivanja«) obuhvatala i pobedničku borbu nekog boga ili mitskog heroja protiv nekog mitskog čudovišta ili zmaja (up. 471 Persepolis пе pominje čak ni Ktesije. To shvatanje je bilo blisko Indoirancima. up. pa je njegov identitet bio otkriven. Suze i Vavilona. na medejskom jeziku. c) posle pobede nad kraljem Medejaca.470Persepolis dakle nije bio politička prestonica i nije imao nikakav strategijski značaj. str. Ansgabe. 128 i dalje. Zevs—Tifon. itd. Grirshman. zmaja Aždahaka. Imali smo prilike da pokažemo kako je odgovarajući sce' nario postojao i kod vedskih Indusa. e) pošto se kosmogonija obredno ponavljala povodom svake Nove godine. doznao za postojanje Persepolisa tek kada ga j'e uništio Aleksandar Veliki. počev od određenog istorijskog trenutka. ali ga je odavalo njegovo prinčevsko ponašanje. a za razliku od Pasargade.

koja se može uporediti s Levitima ili s Brahmanima. Zaratustra je očekivao sveopšti Preporod posredstvom Dobге Religije. Dcnvn. Prijateljstvo kralja Vištaspe prema Proroku moglo je predstavljati neki uzorni obrazac. Kasnije se. što ukazuje da su bili čuvari tradicije religiozne poezije. . na primer. str. da se on. u stvari. nav. Smatralo se. nasuprot tome. Ono što su kraljevi izvršavali na početku i jednom godišnje. tumačili su snove (I. str. na primer. Herodot prenosi jednu narodnu Up. sveštenici su se nadali da će ostvariti jednom godišnje — a Saošjant će to učiniti zauvek. Rel.. po svoj prilici. proricali su prinoseći na žrtvu sede vlasi (VII. 477 Up.476 Sporan ostaje i problem Maga i njihovih odnosa prema zaratustrijanstvu. legendu ο Ardaširu).žene) dve zarobljene princeze. jasno ocrtati kasnije. Up. U vreme medejskog carstva (VII vek) oni su.478 U svakom slučaju. delo. a tokom prinošenja žrtve pevali »rodoslovlje bogova« (I. Problem Maga. pored Ahure Mazde pojavljuju Mitra i Anahita. 59). Eliade. a njegova soteriologija zamenila soteriologiju brahmana. str. 88 Videngren smatra međutim da je Mitra u Persiji još u vreme vladavine Darija I uživao značajan kult (Religions. Sukob će se. 113).474 Iranski heroji i kraljevi poznati su po tome što su ubijali zmajeve (up. neki grčki autori su i samog Zaratustru smatrali za Maga.475 U ovom trenutku treba se zadržati na činjenici da je iranski kralj bio odgovoran za očuvanje i obnavljanje Sveta. Kasnija predanja jasno navode da je kralj pobedio Aždahaka upravo na dan Nove godine. Widengren. takođe str. str. boga rata. 135 i dalje. I ova pojava je šire poznata: princ Sidharta je postao Buda. bili nasledna kasta medejskih sveštenika. plodnosti i Dobra. 1969). Isto tako. a naročito kao zmajevi. Le mythe de l'iternel retour (novo izdanje. Ο Irancima sa severa. Magi su preuzeli jedan broj zaratustrijanskih obreda i običaja. ponovo nam Herodot prenosi najdragocenija obaveštenja.477 Pod Ahemenidima su predstavljali svešteničku klasu prvog reda. 66. zaratustrijanstvo se sudarilo s drugim tipovima religije i pretrpelo njihove uticaje. na planu koji mu je bio primeren. »Areja«. uostalom. na prvom mestu ο Skitima. Zaehner. međutim. boginju Zemlje i Afroditu Uraniju (IV. 139. kao i drugde. Mitru (Helija-Apolona). da su oni domorodačko pleme vračeva i prizivača duhova koje je odgovorno za kvarenje zaratustrijanstva. međutim. Dodajmo da je u Iranu. i da su upravo oni pravi učenici Zaratustre i njegovi misionari u zapadnom Iranu. 107 i dalje). prilikom konačnog Preporoda. Skiti Šireći se prema Zapadu. 132). ali. 107. de l'Iran. pod Sasanidima. istovetni sinkretizam se očituje u novijoj Avesti. Mi ne znamo da li je u vreme Ahemenida postojao neki sukob ili prikrivena netrpeljivost između dve religiozne ideologije — kraljevske i svešteničke. 478 Widengren. 51 i 474 475 dalje. drugim rečima. Darijev siri Kserks je u celom svom carstvu zabranio kult daeva — što ga je još više približilo Zaratustrinoj religiji. up. ni mazdaizam Ahmenida nije ostao nepromenjen. str. U krajnjoj liniji. Α kao što ćemo videti. 148). proces istorizacije tema i mitskih likova u ravnoteži sa suprotnim procesom: stvarni neprijatelji naroda ili carstva zamišljani su kao čudovišta. i to počev od natpisa Artakserksa II (405— 359). svaki zaratustrijanski sveštenik je verovao da svojim žrtvama anticipira eshatološki preobražaj. 163. veoma raširen motiv na koji ćemo se još vratiti. borio sa silama Zla i smrti i doprinosio trijumfu života. Tu iznova nalazimo boga neba (Papajosa). Kako Herodot obaveštava. gde se ista imena bogova navode pored Ahure Mazde i pored Ameša Spenta. što je. a na kraju su ih smatrali Zaratustrinim učenicima.

479 Sunce je vidljivi oblik Gospoda. to je oličenje strukture koja je istovremeno kosmička i duhovna. Vohu Manah. i susreće se termin jazata (»bog«) koji će dobiti punu važnost u kasnijem mazdaizmu.legendu ο poreklu skitskih plemena i kraljevske moći (IV. koji nije razumeo da je tu bila reč ο religioznom činu. ni žrtvenike. I sahrane kraljeva su (IV. Poredak. 480 Kao što ipri'mećuje Zaehner (Dawn. uostalom. 108. 59) da Skiti nisu imali ni hramove. načinjena od svetlosti« (Jasna.e povezana sa Ahurom Mazdom. zajedno sa Suncem. 65). 50. bog je predstavljan gvozdenim mačem. 37:4).2 nazivaju je »najmilostivija. isto tako. potisnut je na niže mesto. str. Sa svetlošću je. 3 : 13. Međutim. 5 i dalje). besmrtna. potomaka Skita i Alana. vatra . a sačuvan je u narodnoj epici Oseta sa Kavkaza.4. 73). Novi vidovi mazdaizma: kult Haome Jasna-u-sedam-poglavlja. 6). dodaje kako ih je dim činio »toliko srećnima da su urlali od zadovoljstva« (IV. Najzad. Još je čudnije što se tu govori ο Ahurinim »dobrim suprugama« (Ahurani) Vodama: »Mi obožavamo Ahurani. Oni su ipak. Istina. Verovatno je reč ο nekom ekstatičkom iskustvu čije paralele možemo naći u zaratustrijanskoj tradiciji (§ 102).480 Značajno mesto u kultu zadobija i Haoma: »Mi obožavamo slavnog Haomu od zlata. Jedan broj autora ovo oduševljavanje Haomom tumači kao dokaz sinkretizma između Prorokove poruke i tradicionalne religije. reč je ο relikviji tradicionalne iranske religije. uzdignutim na veštačkom brdašcu. blagotvorna. Grčki istoričar tvrdi (IV. prinosili na žrtvu »Areju« konje i ovce. . Mit se objašnjava trostrukom ideologijom Indoevropljana. mi obožavamo Haomu od kojeg beži smrt« (Jasna 42 : 5). Dobra Misao gatha. sluge) i žrtvovanjem konja. 38 : З). ako je tačno da је Zaratustra 479 U kasnijim Jasnama — I : II. »najuzvišenijeg od uzvišenih« (Jasna 36 : 6). Voda je u kasnijim tekstovima zaboravljena. koji je Zaratustru nadahnuo u gathama. Vatra je poistovećena sa Svetim Duhom. jednom godišnje. koja je napisana u prozi a sastoji se od gatha 35—42. Uočljiva je izvesna težnja ka resakralizaciji kosmičkih realiteta. Neke značajne novine opažamo već u vokabularu: prvi put se Ameše Spente spominju u grupi. a Herodot. odražava početak jednog dosta složenog procesa prilagođavanja i povezivanja. Naravno. Pravda. pošto je sunce Varunino oko već u Rigvedi (I. i po jednog ratnog zarobljenika od svake stotine. povezana Aša. 71 i dalje) bile propraćane ljudskim žrtvama (neka od kraljevih naložnica. supruga Ahure Mazde će biti Armaiti. ni kipove. Vode« (Jasna. Aša sada znači više nego Istina. važno је uočiti »šamanski« karakter jednog od obreda: Skiti su bacali zrnevlje ko- noplje na užareno kamenje. kasnije poistovećena sa Zemljom. Primećeno je. da Aša u Jasni-u-sedam-poglavlja ima prvenstvo: priziva se kada i Ahura Mazda a objavljuje se i Gospodovo sjedinjenje sa Istinom »zauvek« (Jasna 40:2. mi obožavamo blistavog Haomu zahvaljujući којеш napreduje život. što ukazuje na reaktualizaciju jedne drevne indoiransKe ideje. Spentom Maijuom (Jasna 36 : 3). 7 : 13 — Sunce će biti nazvano okom Ahure Mazde. 41 :6). do kojeg dolazi posle Zaratustrine smrti.

kralj Jima. »najpobožniji od svih ljudi« (Jašt. kao što je to. on je isto tako i bog sunca koji je povezan sa Svetlošću (10: 142). Slavljenje boga Mitre Još je čudnija i za istoriju mazdaizma još značajnija Mihr Jašt (Jašt 10). a da mu se za nagradu rodio sin. moć i kreativnost Mitre delo su Mudrog Gospoda. a pored toga je i univerzalni pribavljač koji osigurava plodnost polja i stada (10 :61 i dalje). upućuju različitim božanstvima. U stvari. sva veličina. i ponekad međusobno protivurečni ргеstiži s ciljem da se zadobije »totalitet« koji je neophodan za njegovo. ali takođe i ο božanskim likovima i oličenjima religioznih realiteta. Reč je ο nekim bogovima za koje Zaratustra nije znao. obećavajući da će ga obožavati (Jašt 10 : 4—6). načinio sam ga podjednako dostojnim poštovanja i smernosti kao što sam to ja« (Jašt 10 : 1).u stvari prihvatao kult Haome žigošući jedino njegove preteranosti. onda tu nije reč ο sinkretizmu. izjavljuje Ahura Mazda. dugačka himna u čast Mitre. Naglasimo pre svega njegovu višeznačnost: Mitra je. a haoma je iščezla kao opojno piće. on ima hiljadu ušiju i deset hiljada očiju (10 : 141).45 Ipak. i vernik se. a ta ga osobina približava Indri). nego ο svečanom promovisanju vrednosti stare indoiranske »kosmičlce religije«. Hom-jašt (Jašt 20) opravdava kult haome jednim smelim mitom ο poreklu: dok je Zaratustra posvećivao vatru i recitovao gathe.44 109. Drugim rečima. sigurno. Ргогок je doznao kako je haomu prvi cedio Vivahvant. obavezuje da neće razvrgavati ugovore. odvojeno. bog ugovora. kao svaki bog — vrhovni vladar. Kada se. Vratićemo se na značenje i na predistoriju ovog mitsko-obrednog scenarija gde je reč ο potomstvu koje je posledica upravo sile žrtvovanja (tom II). Zaratustrine gathe i Gatha-od-sedam-poglavlja čine deo sakramentalne liturgije. što znači da je svevideći i sveznajući. dva boga nađu sjedinjena. autor koristi formulaciju Mitra—Ahura (Jašt 10 : 145) dajući tako repliku na dobro poznati vedski binom Mitra— Varuna. koja se velikim delom sastoji od monotonih prizivanja božanskih Bića. U ovom prologu prepoznajemo napor mazdijanske teologije da nanovo jpotvrdi svemoć jednog jedinog Vrhovnog Boga. jasne. trenutno ili trajno. Mihr Jašt oripoveda i opravdava uzdizanje Mitre do visine na kojoj je bio рге Zaratustrine reforme. Treba primetiti da su Jima i obrecl haome u mazdaizmu svetkovani uz žrtve u krvi: one su u stvari kasnije potpuno ukinute. Mitra. kao što je to Haoma. U istoriji religija to je uobičajena pojava: nekom božanstvu se pripisuju brojni. Ali Mitra je takođe i bog rata koji se pokazuje žestok i okrutan (on svojim buzdovanom vazrom besno uništava daeve i bezbožnike. Ispitujući ga. uzdizanje u položaj velikih bogova. 20 : 45). U himni se mogu prepoznati čak i različiti momenti neupadljive teogonije: čitav niz činova i postupaka Ahure Mazde odnosi se upravo na uzdizanje i veličanje Mitre. vode i mleka. na primer. »Kada sam stvorio Mitru na širokim pašnjacima. zamenjena mešavinom biljnog soka. na kraju himne. . bog koji se slavi u himni Mihr Jašt nije bio ponovo uveden u mazdaizam bez određenih preobražaja. Jašte su himne koje se. prišao mu je haoma i pozvao ga da bere i cedi.

). Mi obožavamo Mitru. mesec i sunce. Dawn and Twilight. nego još traži i 481 Lat. Tištrija se žali kako nije uspeo da pobedi demona Apaošu — koji je zadržavao Vode i pretio da uništi sve što je stvoreno — zato što su ga Ijudi zanemarivali u svojim obredima. odnosno. ravnodušnost. dok Ahura Mazda ostaje u Kući pesme. kao što se slave drugi bogovi (10 : 54). Ujedinjenjem Ahure Mazde i Mitre zapečaćena je sudbina daeva. iako je zaštitnik svih stvorenja. 482 . Mitra je u mazdaizmu uzdignut pre svega kao bog-pobednik u borbi protiv daeva i nevernika. na primer. slavne [Gospodare] Istine. 81. Mitra se ponovo vraća na zemlju da bi se borio protiv daeva.481 ali pošto je borba protiv sila Zla glavna obaveza mazdaizma. ne slave u molitvama. Mitra je obožavan kao svetlost koja obasjava čitav svet (142—44). obilazi zemlju i tamani daeve (95— 101) ili progoni one koji ne poštuju ugovore (104—111). spokoj (prim. a posebno samoponiženje Ahure Mazde. 110.Ahura Mazda i Ameše Spente podižu Mitri kuću iznad planine Hara. Nakon te apoteoze. u duhovnom svetu koji se nalazi iznad nebeskog svoda (10 : 49—52). Pored toga. a potom mu Haoma iskazuje obožavanje (88). kao pobedu Gospoda. Činjenica da mu Ahura Mazda tu funkciju prepušta u celini. gospodara svih zemalja« (145). Najpre Ahura Mazda posvećuje Haomu za Mitrinog sveštenika. Ahura Mazda i eshatološko žrtvovanje Proces sinkretizma stare etničke religije i Zaratustrine poruke može se pratiti i u drugim himnama. Tada Ahura Mazda iskazuje Tištriji duboko poštovanje prinoseći mu žrtvu (jasna). u Kući pesme (124). u Jašti VIII. u pratnji Sraoše i Rašnua. zahvaljujući tome Tištrija u borbi protiv daeva izlazi kao pobednik i osigurava plodnost zemlje. Mudri Gospod prinosi žrtvu Vajuu i moli ga »da mu dodeli tu milost« da može pobediti stvorenja Angre Mainjua (Jašt 15 : 3). Zatim Ahura Mazda propisuje obred koji će biti svojstven kultu Mitre (119—122) i sam ga izvodi u Raju. koji ne samo da obožava podređena Bića. Tako.: dokolica. pokazuje izvesnu Mazdinu sklonost prema otiositas. ili kako noću. odnosno prinosi mu žrtve. posvećenoj jazati Tištriji (oličeniu zvezde Sirijus). Još su značajnije etape uzdizanja Mitre u rang vrhovnog boga. zauvek nepotkupljive: [mi obožavamo] zvezde. prev. 12). Cener (Zaehner)482 ove tekstove. I himna se završava ovim rečima: »molitvom barsom mi obožavamo Mitru i Ahuru.46 Mitra se ipak žali Gospodu da njega. str. dakle. On verovatno dobija kult koji je tražio jer nastavak hirnne prikazuje Mitru na kolima koja vuku beli konji (62 i dalje). Α sasvim je neočekivana izjava Abure Mazde da bi bez pomoći Fravašija — preegzistentnih ljudskih duša — čovečanstvo i životinje nestali a materijalni svet pao pod carstvo Laži (Jašt 13 . himnu možemo protumačiti i kao »preobraćenje« Mitre. mir. govori i radi u skladu sa Dobrom Religijom« (Jašt 5 : 17—19). Ahura Mazda takođe prinosi žrtvu Anahiti i moli je: »dodeli mi tu milost — da pobožnog Zaratustru navedem da misli.

iščekivanje i priprema sveopšteg Preporoda (frašo-kereti). rađaju blizanci Ahriman i Ohrmazd. što ie značilo podići hram. 95 i dalje. str. U svakom slučaju. u doba Parćana i pod Sasanidima. 84 i dalje). Pošto je novogodišnjim obredom Svet bio simbolično iznova stvoren a Vreme obnovljeno. 100 i dalje. ne podrazumeva nužno i da se on postavlja u podređeni položaj. Borba protiv čudovišta i druge tradicionalne herojske teme tumačeni su kao delovi mazdijanske eshatološke drame.486 Videli smo (§ 104) u kom je smislu Zaratustra — koji samog sebe označava kao Saošjanta i kliče: »možemo li baš mi biti oni koji će obnoviti ovu egzistenciju« (Jasna 30:9) — dao novu vrednost starom mitsko-obrednom scenariju koji je preporod Sveta osiguravao obrednim ponavljanjem kosmogonije. ali sumnja u njenu delotvornost. Jašt 8 : 58). »Le Diable et le Bon Dieu« (De Zalmoxis ά Gengis-Khan. ali је podjednako potvrđen i u zurvanizmu. Jašiti podvlače tvoračku moć obreda i bogosluženja. presudni značaj koji dobija pomoć fravašija podseća na jedan tip deus otiosum. Ahura Mazda udesetostručuje magijskoreligioznu snagu onoga kome je žrtva upućena. Za svakog mazdijanskog kralja. str. str. Eshatološka intencija žrtvovanja je u zaratustrijanstvu neprekidno pojačavana. posebno borba protiv daeva. obdariti ga dobrima i imenovati mu sveštenike. § 103. str. 71). prev.483 Ali činjenica da Ahura Mazda obožava (jaz-j ovog ili onog boga prinoseći mu žrtve (jasna). Prema tome. up. stare ere. ali postaje značajan u III v. U stvari. pročišćenje i utemeljivanje svetih vatri. 486 Isto. na kraju je u okvire istog scenarija smeštena i eshatološka Obnova. Pominje se u Avesti. nije pouzdano da ih je sve odbacio. Vid. . zadobili su. 485 Dushesne-Guillemin. G. gore. str. Himne posebno ukazuju na izuzetni značaj žrtvovanja. pa čak i svom protivniku. kada Tvorca kao da pogađa neki »mentalni zamor« koji ga primorava da se obrati za pomoć nekim životinjama. 484Up. Podudaran postupak možemo uočiti u »istorizaciji« kosmičkih ritmova ϊ fenomena u jehovizmu (§ 57). 483 U ovom slučaju reč je ο kosmogonijskom »dualističkom« motivu koji je prilično poznat u folkloru istočne Evrope. u Avesti su poznata žrtvovanja životinja (Jasna II: 4. a središnju važnost će zadobiti u mazdaizmu. Održavanje. (Prim.485 Mada je Zaratustra osudio neke žrtve u krvi.484 Prinoseći žrtvu. obredna vatra ima glavnu ulogu. »Note su Yasht VIII«. Gnoli. Žrtva koju prinosi zaratustrijanski sveštenik anticipira konačnu žrtvu kojom će Saošjant izvršiti Obnovu. Pored toga. Kao i kod drugih Indoevropljana. Prema mitu. u mazdaizmu. ali će se ono naročito razviti u Brahmanama. 84.njihovu pomoć. inače nepoznate razmere. a pri tom se nije brisala njena kosmička vrednost. iz sumnje i iz žrtve. Tako mu se. Eliade.). što je bez sumnje indoiransko shvatanje. on prinosi žrtvu da bi dobio sma. vidi kao protivurečnost Zaratustrinoj doktrini. srednje Azije i Sibira. prvorazredni religiozni čin predstavljalo je utemeljivanje jedne vatre. nap. (Zurvan — u iranskoj mitologiji bog vremena. Jasna »је u suštini žrtvovanje haome koje se obavlja ispred vatre« (Duchesne-Guillemin. njihovo postojanje je u velikom broju potvrđeno pod Ahemenidima. La Religion. 1 (bibliografija). i Ahuru Mazdu prikazuju u njegovoj svešteničkoj funkciji.

str. 126 i dalje. delo.sveštenik koji prinosi žrtvu poistovećuje se sa Saošjantom i. a čitav se Univerzum iz korena preporoditi. samim tim.35 Istočni Iranci su obredno naricali i nagrđivali se udarcima. biti rezultat jednog žrtvovanja. a којој će prisustvovati Ormuzd i Ameše Spente. str. posle nje će ljudi oživeti i postati besmrtni. prvobitnog čoveka i Zaratustru. Još je drevniji bio običaj koji je karakterističan za stepe središnje Azije: telo se izlagalo na određenom mestu. biće im suđeno.. To podrazumeva jedno novo Stvaranje. gde su ga proždirali lešinari i psi. uspenje na nebo. Iskupiteljsku funkciju Dobre Religije još je pojačavalo veličanje stvaralačke moći obreda. mitologije smrti. tu nalazimo neke poznate motive: prelazak preko mosta. ne samo što »spasava« nego i stvara novo čovečanstvo jer vaskrsava tela. itd. uprkos reformama i promenama. izabravši Dobru Religiju. 90.] Laž će iščeznuti«.488 Što se tiče iskustava duše posle smrti. Zaratustrijanstvo je međutim strogo zabranjivalo »oplakivanja i jadikovke«. Sa zaratustrijanstvom se i na druge oblasti proširio obred čije je postojanje potvrđeno u zapadnom Iranu — spaljivanje tela i polaganje pepela u urnu. Zapamtimo da će sveopšti Preporod. Pošto je konačni cilj bio sveopšti preporod. sporo se menjaju. nav. sa Zaratustrom. shvatanja vezana za postegzistenciju duše. naime. Pahlavi tekstovi naširoko opisuju konačnu žrtvu koju će prineti Saošjant i njegovi pomoćnici.33 Eshatološka obnova će se dogoditi za vreme praznika Nove godine i tada će mrtvi oživeti. To znači da neka obaveštenja koja pružaju avestski i pahlavi tekstovi. kao i prvobitno stvaranje. ali i temu susreta sa sopstvenim Ja. neuništivo i nepokvarivo. vrednovana je temeljna kosmogonijska funkcija žrtvovanja: eshatološki preporod. proglašavajući ih izmišljotinom Angre Mainjua.58 Dve intencije žrtvovanja — eshatološka i kosmogonijska — kasnije su ponovo srasle. . drugim rečima. u univerzalnom ozdravljenju. idući čak do samoubistva. a na kraju će biti »obesmrćeni«.487 Vidimo u kom smislu je zaratustrijanstvo koristilo drevne vrednosti žrtvovanja: Zaratustra je objavio »sveti rat« protiv sila Zla. da »očisti« svet od demona. tekstove koje je preveo Mole. Predanja sačuvana u pahlavi tekstovima navode čitav niz žrtava kojima је Ahura Mazda stvorio Kosmos.. svaki vernik je. 316 i dalje. Nyberg. on je učestvovao u delu Ahure Mazde i njegovih arhanđela. Jedna роеша koja čini deo Hadokst Naska (Jašt XXI—XXII) pripoveda kako duša (urvan) pravednika tri dana 487 488 Vid. bio pozvan da se bori protiv daeva. 111. Kako to objavljuje Jašt 19 : 90: »Materijalni svet se više neće ugasiti [. 87 i dalje. podjednako vrede i za prezaratustrijansko doba. suđenje. Putovanje duše posle smrti Posmrtni obredi.

meseca i sunca.. Widengren. Dhammapada 219 i dalje. 2) daena se predstavlja u arhetipizovanom ženskom obliku.«. gde mu na zahtev Angra Mainjua daju otrova (isto. str. u tekstovima označene s »Dobro smišljeno«. Wi]kander. takođe Soederblom. ali mu Ahura Mazda kaže: »Ne pitaj to. 16). naravno. Gnoli. još poželjnijom . kao što u nekim budističkim tekstovima. blistave. »Die Himmelsreise der Seele«.. Neki se smrtnik raspituje ο načinu na koji je prešao »iz telesne egzistencije u duhovnu egzistenciju. zadržavajući pri tom konkretno obličje. str. Reč je ο jednom indoiranskom shvatanju koje je bilo poznato i drugim indoevropskim narodima.. pored ostalih božanstava. 493Up. Duša zatim u četiri koraka prelazi tri nebeske sfere489 i doseže »Svetlosti bez početka« (isto. čestite ljude »njihova dobra dela primaju kao da su im bili dragi roditelji«. delo. međutim. str.. 492 Ο daeni vid. 62 i dalje. lepog izgleda. 25 i dalje.ostaje pored svog tela. 47 i dalje. 491 Ο religioznom značenju »prolećnog maslaca«.. na put razdvajanja tela od svesti« (isto. Krajem treće noći diže se mirisni vetar sa juga i pojavljuje se daena smrti »u obliku lepe mlade devojke. 17) — što je aluzija na dramatična iskušenja putovanja. 9). 14). 115—117 i 151—53. Pavry. opasan put. dakle. 18). 490 Ο tim iskušavanjima više nas obaveštavaju kasniji tekstovi kao što su Menok i Xrat II. ulazi u grad i stiže pred Brahmana koji je pita: »Ko si ti?«493 Nikakve aluzije na most Ćinvat u Hadokst Nasku. duša rđavoga u severnom vetru susreće jednu strašnu zmiju i stiže u oblast beskonačne Tame. 126. krepke.«) ali koje je istovremeno i ishod njene religiozne delatnosti na zemlji (»ti si me učinila još Ijupkijom . up. 15). 3—6: duša je ta koja kreće »putem bogova« (devajana) i koju. La vie future d'apres le mazdeisme. jer podsećaš dušu na strašan. sopstveno Ja492 koje joj prethodi u egzistenciji (»ma koliko bila Ijupka . razdvajanja kojim je prošla. up. str. Otkrivajući mu se ko je. iz egzistencije pune opasnosti u egzistenciju bez opasnosti« (isto. 91 i dalje. učinila si me još lepšom.490 Ahura Mazda naređuje da mu se ponudi »prolećni maslac«491 koji je pravednicima »hrana posle smrti« (isto. svojim dobrim delima. Suprotno tome.. . koji se poziva па Bousseta. up. Zapamtimo karakteristike: 1) duša susreće svoju daenu. ti si me učinila još Ijupkijom svojim dobrim mislima. Doctrine. 361 i dalje.. str. 3) reč je. primaju Manasi (»Umna«) i Sakšuši (»Pronicljiva«). str. str. visoke.. poželjnu. Widengren. 20—35).« (isto. ο kojem se pripoveda u kasnijem delu Ardai Viraz Namah. svojom dobrom religijom. 125. ο indoiranskom shvatanju. 19.. »Ouestioni sull'interpretazione. Nebesko putovanje umrlog je u svemu slično ekstatičkom uspenju duše kroz sfere zvezda. belih ruku. devojku označava imenom »rizničarka dobrih dela«.. meseca i sunca. pre nego što stigne u Raj (garodman). lepu.«). 57) podseća da Datistan i Denik XXIV. Widengren (nav. petnaestogodišnjakinje« (Hadokst Nask. svojim dobrim rečima. uzdignutih grudi. ο njemu mnogo govori (§ 103). a čije 489 To su sfere zvezda. Zaratustra. uspravnog tela. jer se ono susreće i u Kaušitaki-Upanišadi I. Vayu. »Dobro rečeno« i »Dobro učinjeno«. 5. str. ona zatim prelazi preko jezera i preko reke. daena dodaje: »Ma koliko ja bila ljupka. odnosno Raj.

prema dosta rasprostranjenom shvatanju. Vid. Za potrebe ovog poglavlja dovoljno je podsetiti na to da iransko predanje prvobitni Raj povezuje sa Jiminom vladavinom: tokom hiljadu godina nisu postojali smrt i patnja i ljudi su ostajali zauvek mladi. Soederblom. 9 : 4 i dalje. 496Videti Christensen. . LXII. Izgleda da je to verovanje dosta staro. irtost čuvaju psi. ni zvezde. ono je suvišno u scenariiu: već prelazak preko Mosta. Mvthe et Epopee. Klasičan opis494 pripoveda kako daena. a postaje kao oštrica brijača kada se približi neki nevernik. delo. 15. takođe Bundahišn XXXIX. dolazi sa svojim psima i vodi dušu pravednika na most Ćinvat. up. svuda. 112. Vaskrsenje tela Još je površnija zaratustrijanizacija mitova i eshatoloških verovanja koja su se iskristalisala oko Jime. ali ie ono jasno e2 Videvdat 19 : 28—32. a u vari su bili sačuvani. 247 i dalje.496 Zaratustrijanska teologija je u mitologiju ο Jimi uključila jedan drugi eshatološki mit. tačnije »spaseni« zameci budućeg čovečanstva koje je posle eshatološke katastrofe bilo spremno da imozna rajsku egzistenciju s »početaka«. Soederblom. ili na samom njegovom početku. 495 Jasna. str. ni mesec. nav. II. nav. up. Duimezil. str.497 Reč je ο drevnoj eshatologiji. 175 i dalje i A. II. pa je na kraju i on sam izgubio besmrtnost. Jima u Iranu postaje Prvi kralj i obrazac savršenog Vrhovnog vladara. Kosmičke planine (most — koji se nalazi u »Središtu sveta« — povezuje naime Zemlju i Nebo). delo. ali koja nikako ne odgovara zaratustriianskoj viziji. U Gathama nije poznato suđenje dušama. II. 20—32. 89—90. str. duše izlaze pred Ahuru Mazdu i pred Ameše Spente. nav. delo. delo. mada je on izvorno bio samostalan: Ahura Mazda upozorava Jimu da će trogodišnja zima zatrti svaki život na zemlji i traži od njega da sagradi jednu dvoranu (vara) u kojoj će biti spaseni najbolji među njima i zameci svih životinjskih vrsta. Les Types du premier homme. pse kod Jame. samo po sebi predstavlja suđenje jer se Most. možda indoevropskoj (up. Christensen. širi pod nogama pravednika. 14: Menok i Xrat. str. i G. Pošto ih primi Vohu Manah. 172 i dalje. Prema Videvdatu 13 : 19. ipak. ostale reference u Soederblom. Dumezil. ο kojem govore pahlavi tekstovi i gde su sudije Mitra i njegovi pomoćnici Sraoša i Rašnu (koji ima vagu). str. preko Hare Brezaiti. zašto je Jima uveden u mitološki scenario kraja sveta: on je bio slavni kralj Zlatnog doba.495 Ali kada je Jima počeo da izgovara laži. 63 Videvdat II. jer tu ne sijaju ni sunce. 282 i dalje..je postojanje potvrđeno i u istoriji religija. nav. str. Tome se pridružuje i druga jeđna eshatološka predstava ο vaskrsenju tela. koji se može uporediti sa inicijacijskim iskušavanjem. delo. Vara je bila zamišljena kao podzemno boravište. zimu Fimbul u germanskoj tradiciji).. vid. njegov hvarena ga je napustio. Shvatljivo je. Dok je Jama u Indiji nadahnjivao pre svega mitologiju Prvog umrlog. Dobri se od rđavih razdvajaju pre mosta. Uostalom. 16 i dalje. nav.

str. govori ο »Vaskrsenju umrlih«. sveopšta Obnova i vaskrsavanje tela dogodiće se tek posle žrtve koju će prineti Saošjant uz pomoć Ahure Mazde ili bez пје. zbog tog razloga ona je istovremeno i »tvoračka«. preveo Mole. ali ga zaratustrijanci. eshatološku dramu. kao i njegova posledica — predstavljaju smeli razvoj Zaratustrine eshatološke misli. Vaskrsenje i neuništivost tela. Fravaši su istovremeno i duše pravednika i njihovi nebeski arhetipovi. kada vaskrsavaju tela. a Ormuzd će na kraju Vremena vaskrslima dati blaženu odeću.501 Kao što smo videli (§ 104). i eshatološku Obnovu. delo. mvihe et cosmologie. 500 Vid. II i 89 (up. 39. To verovanje je svuda rašireno. nav. fravaši prema tome dolaze na zemliu u trenutku stvaranja čoveka. tu je reč ο novom shvatanju besmrtnosti. anticipirana je u obredima Nove godine (Navroz)■ Predanje najzad za Novu godinu vezuje tri odlučujuća događaja kosmičke i ljudske drame: Stvaranje. a vraćaju se na kraju vremena. 111. odnosno Saošjanta koga je najavio Zaratustra. Ta eshatološka žrtva na neki način ponavlja kosmogonii'sku žrtvu. kao i drugi teolozi pre i posle njih. ali se posebno razvilo u Indiji i u Iranu. Vaskrsavanje se. 502 U drugom tomu će se razmatrati bogovi stvaranja — »duhovnog« (menok) i materijalnog (gelik) — kao i mitologija ο prvobitnom Čoveku (Gayomart). kada će doći do vaskrsenja. koja osim toga podrazumeva i sveopšte suđenje. 120. Kao što smo videli (up. Tu se u jednoj grandioznoj eshatološkoj viziji artikuliše veći broj ideja od kojih su neke dosta stare: korenito i potpuno preporođeni svet u stvari je rezultat novog Stvarania koji demoni više neće kvariti svojim napadom. up. Izgleda da je složeni lik fravašija rezultat dugog procesa religioznog sinkretizma. konačna Obnova. ukratko. 129) koja. u vezi sa dolaskom »Živoga«.500 Kasniji tekstovi razvijaju paralele između praznika Nove godine i eshatološke Obnove. vaskrsenje mrtvih.498 Ali pošto godina predstavlja totalitet kosmičkog vremena. uklapa u konačnu Obnovu. Za svaku Novu godinu dobija se nova odeća.502 XIV POGLAVLJE Up.izrečeno u Jašt 19. str. 32—37. str. Kao »anđeli čuvari« pravednika. Kasniji izvori ih opisuju kao naoružane konjanike koji štite Nebo. što je drevno shvatanje koje je zajedničko brojnim indoevropskim narodima. 89 Saddar Bundeheš. 498 87 . 109. koja је bila već oblikovana υ bogosluženju kakvo je obavljao Zaratustra. Culte. objavljivanje »Religije«. ponovno stvaranje tela. u stvari. § 104). To je neobično međuvreme kada se duše vraćaju na zemlju: Jašt (13 : 49—52) priziva fravašije499 koji se slobodno kreću tih deset poslednjih dana u godini. Rel. Ormuzd je tokom tih poslednjih deset dana u godini dovršio stvaranje čoveka. clakle. fravaši se bore protiv otelotvorenja Zla. de l'Iran. na neki način. tekstove koje navodi Mole. jednako je kosmogoniji ako se ima u vidu paralelizam mikrokosmosmakrokosmos. Widengren. deset poslednjih dana svake godine anticipiraju. postavljaju u širi sistem: prema pablavi predanju. str. Mole. takođe Jašte 13.

bilo inostrana institucija. nameće pravdu. s carskom ideologijom je povezano i očekivanje idealnog cara. 142 i dalje.« (Ps. Vrhovni vladar je predstavnik Jehove. dakle. 72 : 1 i dalje). prema tome. on ga je samo posebnom izjavom priznao. La Religion d'Israel. nav. 26.« Njegovi sinovi. 185 i dalje). postavi sinove svoje za sudije Izrailju. . po vrbovima gorskim lelujaće se klasje njezino . Jehovin usvojenik i na neki način njegov sin: »Ja ću mu biti otac.. kao što je u svijeh naroda« (Prva knjiga Samuilova.RELIGIJA IZRAILJA U DOBA CAREVA I PROROKA 113.503 Jehova caru dodeljuje sveopštu vlast (Psalm 72 : 8). str. Mesije. delo. središnju ulogu ima Jehova a пе krali (Fohrer. Divinizacija cara504 je. 147. History of Jsraelite Religion. 504 Čak i u tekstovima koji su tako tesno povezani s carstvom kao što su to Psalmi. tekstove koje navodi i razmatra Ringgren. str. Ipak. delo. Ali Jehova cara nije stvorio. 150). 9.). i on će mi biti sin« (Druga knj. međutim. . 7. proglašenje kraljevskog dostojanstva i ustoličenje. Neki protivnici nisu štedeli kritike na njegov račun jer je. osigurava plodnost zemlje: »Sići će kao dažd na pokošenu livadu . 11. brani slabe (Ps. Sam. itd. delo. 14). Izrailjev narod je podjednako i Jehovin »sin« (Foh-er. 16.) Carstvo je bilo shvaćeno kao novi savez između Jehove i Davidove dinastije. Car je bio »pomazanik« (masiah) Gospodnji (Prva knj. nemoguća zbog jedinstvenog Jehovinog položaja: on je pre svega Jehovin »sluga« (ta reč je za Davida upotrebijena šezdeset puta). u njihovim očima. 72 : 6. 2: 10—12). kao produžetak sinajskog saveza. 16).. Fohrer. 23. nisu išli njegovim putem pa starešine dođoše njemu i rekoše mu: »Postavi nam cara da narn sudi. (štaviše.505 Poput vrhovnih vladara starog Istoka. Prepoznajemo tradicionalne slike »rajske« vladavine. »ozakonio«. .). itd. Jehova bio jedini car Izrailja.. 24. 10. 6). Saul je primio »duh Gospodov« (Prva knj. međutim. Carstvo je. Ceremonija krunisanja pored drugih obreda obuhvata i pomazanje. 236 i dalje.. Carstvo: vrhunac sinkretizma »A kad Samuilo ostarje. 29:23. Fohrer. 11. str. Pošto ga je Samuilo pomazao. i car Izraela kao Jehovin predstavnik mora da održava kosmički poredak (Ps. nav. nav. 505 Vid. od samog početka se smatralo da je Jahova naklonjen carstvu. Biće pšenice na zemlji izobila. 1—5). Originalnost izraelske carske ideologije možemo 503 Up. Sam. str. 28:5. Prva knjiga dnevnika. Sam.. 8. slike koje će mesijanski proroci preuzeti u svom njihovom sjaju. on pripada božanskoj sferi. i car sedi na svome prestolu pored Boga (Psalrn 110:1 i 5. str. 7.

Brdo Sion na kojem je bio podignut Hrarn. 506 507 . 319 i dalje. najzad. Sinkretizam dostiže do tada nepoznate razmere. Ο značaju ove simbolike za kasnije mišljenje. Izrailjci i Kanaanci. Isto tako.). i izvršenje njegove pravde koja osigurava »mir naroda« i sveopšti napredak (Psalmi 20 i 72). itd. Pošto je Zavetni kovčeg ostao u Jerusalimu.] i blagoslovio narod u ime Jehove Savaota« (Druga knj. Isaiju 31 : 4. i izraze ga. 46:5. 8 : 14). Eliade. dakle. a plemena sa severa nisu imala pristup u zajedničko svetilište. ali takođe sadrži i javne molitve za kralja. Čin bogosluženja. I.7 Von Rad. Moguće je da su tauromorfni kipovi služili kao sedište nevidljivog boga.. njegovu slavu.proceniti upravo na osnovu te valorizacije jedne strane institucije kao novog čina svete istorije. Old Testament Theologv. koji je kršio zabranu predstavljanja likova. obnavlja strukture sveta. 6 : 16 : 18). jedno je od »Središta sveta«. S druge strane. Kada je Kovčeg prenesen u Jerusalim. gde je Jehova bio obožavan u obličju dva zlatna teleta (Prva knjiga ο carevima 12 :28—29). Solomon je prihvatao kultove od svojih žena strankinja i dopuštao gradnju svetilišta u čast njihovih bogova (Prva knjiga υ carevima. str. Smatralo se da su carevi poglavari državne religije. Le Mythe de l'dternel retour. Služba se sastoji iz obreda koji čitavoj zajednici treba da donesu milost i pokajanje. carevi su bili kritikovani zato što su vršili obrede koje je trebalo da obavljaju samo sveštenici.507 Jerusalimski Hram postaje nacionalno svetilište a kraljevski kult se poistovećuje s državnom religijom. Judu. Jerovoam. Ο njegovim svešteničkim funkcijama. pretpostaviti da je između praznika Nove godine — koji sadrži simboličnu reaktualizaciju stvaranja — i obreda kraljeve »smrti i vaskrsenja« postojao određeni odnos. Zavetni kovčeg koji je do tada pratio vojsku. Pored toga. Hram je postao Jehovino boravište među Izraelcima. sagradi dva svetilišta u Vetilju i u Danu. jer je monarhija ohrabrivala spajanje religioznih ideja i praksi koje su delila dva sloja naroda. povećala neslogu između dva carstva.6 Posle Solomonove smrti. 252. Vrlo ie verovatno da je car imao određenu ulogu u obredima pokajanja vezanim za Novu godinu. 11:6— 7). Ali Jehovina svetost se iz njegovog svetilišta širila gradom i po čitavoj zemlji (Ps. 48 : 2. međutim. koja ide do otpadništva. zaogrnut je tamom »Svetinje nad Svetinjama« (debir). Ringgren. vid. 1. Izrailj. . I Psalm 110:4 objavljuje da je kralj »sveštenik do vijeka po redu Melhisedekovu«. i ta je novina. U drugim prilikama. i južni. Kao što je Hram bio sagrađen prema stranom uzoru. Reč je ipak ο kanaanskom uticaju. gl. David se ponašao kao sveštenik: igrao je pred Kovčegom. 15 : 1. izgleda da se neki psalnii odnose na obred simbolične kraljeve smrti i vaskrsenja. Možemo. nismo dovoljno obavešteni. carstvo se pocepalo na dva dela: na severni.506 Solomon je Hrarn u Jerusalimu izgradio pored carske palatej" on je tako kult svetilišta povezao s naslednom monarhijom. . međutim. Sam. str. prvi car Izrailja. Solomon blagosilja skup za vreme osvećenja Hrama (Prva knjiga ο carevima. prineo »Žrtve paljenice u prisustvu Jehove [. tako је i kult preuzeo kanaanske uzore. 24:3.

Ringgrea. što je dobro poznati obrazac »totaliteta«. Kao Kosmokrator. jer je načinjen po božjoj slici. međutim. što za vernike predstavlja najstrašnije iskušenje. Jehova je u prvom redu »svet« (qadoš). ona samo naglašava privremenost i efemeran karakter ljudske egzistencije. zmaja Tanina). jer nc mogu ići« (Knjiga proroka Jeremije.. str. i da donosi spasenje. ali je on i milostiv. on nema vlast nad šeolom. »Psalmi ustoličenja«. Sam. . dok se na jugu održala nasledna monarhija davidske dinastije. i oživio si me da ne siđem u grob« (30 : 3). nciv.8 Tvorac i car Sveta. Widengren. Jehova je pobedio prvobitno čudovište (Rahaba. Jehova je takođe i sudija svojoj Tvorevini. od institucije monarhije. Word and [Visdom. Reč je ο drevnom shvatanju: Bog je gospodar sveta. Jehova je jači od smrti: ako to bude želeo. Bog boravi na Nebu i svoje prisustvo ili svoju volju ispoljava putem meteoroloških pojava — munja. ali je njegova egzi6 Up. м Ringgren." Jehova je »živi Bog«. predstavlja osnovnu normu Univerzuma. 75 :2). pošto mu je Bog udahnuo »dah« ili »duh« (ruah). simbol Haosa. kiše. a »treba ih nositi. Ahlstrom. Čovek je takođe živo biće (nefeš). »Kad vidim da je vrijeme.. 58. str. 143 i dalje. 96: 10). što znači da je istovremeno i nedostupan i opasan. On je »velik car nad svijem bogovima« (95 : 3). str. Sakrales Konigtum. 76 i dalje. on će moći da izvede čoveka iz groba. 9 »Pravda« se upoređuje s vavilonskim masaru i egipatskim maat. »sličnih travi koja raste«. Jehova raspolaže dobrim i zlom.. Neki Psalmi podsećaju na to čudo: »Izveo si iz pakla« (šeola) »dušu moju. Pošto je smrt prvorazredna negacija Jehovinog dela. on »ponižava i uzvisuje« (Prva knj. Prema tome. 4).114. Osim toga. Ta neizmerna distanca između dva oblika bivstvovanja objašnjava se činjenicom da je čovek jedno od božjih stvorenja. pošto ga je on i stvorio. 15 i dalje. Jehova »caruje — neka strepe narodi. koja je u suprotnosti s Božjom večnošću i svemoći. i vlada nad Prirodom. 142 i dalje. On se ipak razlikuje od ostalih stvorenja. čovek je telo (basar). Biblijski tekstovi uporno ističu ništavnost ljudske uslovljenosti. on »ubija i oživljuje«.. str. Fohrer. smrt je lišena veze s Bogom. Ipak. . str. Ova opozicija ne podrazumeva religiozno umanjivanje vrednosti tela. smrt je ponižavajuća: ona svodi čoveka na larvalnu postegzisten ciju u grobu ili u šeolu. Levijatana. Njegov »gnev« je strahovit. 249 i dalje. G. on se podjednako razlikuje od idola koji »ne govore«. 3 : 19). posebno Adamove želje da postane sličan Bogu (§ 59). 49 i dalje. Čovekova smrtnost je posledica prvobitnog greha. Već smo pomenuli njegove protivurečne osobine (§ 59). Kao i u drugim tradicionalnim kulturama. istovremeno i moralna i kosmička i društvena. slave Jehovu kao cara. Ti si utvrdio pravdu. Ringgren. str. Eine Liturgie aus dem Rituel leidengen Konigs. Ringgren. sud i pravdu ti si uredio (99 : 1. str. Njegova »pravda«. grmljavine. dok Bog predstavlja duh. On sudi pravedno (Ps. Čovek je prah i u prah će se vratiti (Prva knjiga Mojsijeva. 2 : 6 i dalje).7 Važno je podsetiti da je severno carstvo bilo manje-više harizmatsko. Ideja božanskog carstva ne zavisi. 10 : 5) kao i od ljudi. stencija kratkotrajna. delo. drugim rečima. Dug život је njegovo najveće dobro. up. mračnoj i zastrašujućoj oblasti u dubini zemlje. Psahn 89. up. sudiću pravo« (Ps. 86. Jehova i stvaranje Čitava jedna grupa Psalama.

To su pre vavilonskog ropstva (587—538). prema tome. Nasuprot tome. nebeskom »tužiocu«. kao ni radost koju rađa božanski blagoslov. No pošto je greh deo ljudske uslovljenosti. svest ο privremenosti ne isključuje poverenje u Jehovu. Jov gubi decu i blago. Jov ne razume zašto se Bog razgnevio na sopstvenu tvorevinu (10 : 8—22). te seda u pepeo. Religiozn. obraćajući se Bogu.509Možemo sumnjati da će se svi čitaoci knjige ο Jovu složiti s ovim sudom. Međutim.. str. Widengren. Priznajući ga za Tvorca i za apsolutnog Vrhovnog vladara. čovječe. 137. da Jehova »i dobroga i bezbožnoga potire« (9 : 22). Mada takav tekst kakav poznajemo izgleda da potiče iz perioda posle izgona. ideal čoveka je da bude »pravedan«. unio mystica duše sa njenim Tvorcem nezamisliva je za teologe Starog zaveta. i šta Gospod ište od tebe osim da činiš što je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smjerno s Bogom svojim?« Zbog greha se gubi blagost (berakhah). što znači da se vlada u skladu s pravom i s pravdom (sedhek). kazna nikada nije konačna. i nema nikoga ko bi me izbavio iz tvoje ruke« (10 : 7). što je dobro. Weiser. On. str. 115. kada je jedan deo naroda bio podvrgnut uticaju iranske eshatologije. odnosno Božjim blagoslovom. naveo Ringren. str. Ali odnosi Bog — čovek ne prelaze ovaj stadijum. Die Psalmen (1950). sadržaj je star. Dolaze mu tri prijatelja i u dugom razgovoru pokušavaju da ga ubede kako njegovu grešnost dokazuje sama činjenica da pati — dakle. ali me smrti ne dade« (118 : 17. tom II). jedine reference vaskrsenja mrtvih (up. " A. . 46. iskušavanje pravednika Jedan egzeget je smatrao da se »način na koji je Stari zavet poimao Boga može sažeto izraziti kao spoj moći i dobrote«. nego ću živ biti (. mora da prizna i ispovedi svoje »grehe«. Pokornost je savršeni religiozni čin. 510 Datum redakcije je neizvestan. Ali Sotona odgovara da se Jovova pobožnost može objasniti njegovim blagostanjem. Riesenfeld. Pošto Zakon (Torah) jasno objavljuje božju volju. i pošto je Jehova milosrdan i pored svoje strogosti. XXXVII. up.»Ne ću umrijeti.. ali se ne žesti protiv Boga. The resurrection in Ez. da je kažnjen. »Nema onakoga čovjeka na zemlji. str. »Jesi Η vidio slugu mojega Jova?« — obraća se Bog Sotoni. On jadikuje i proklinje dan svog rođenja. čovek mora živeti u strahu od svog Boga. i pogođen je »zlijem prištom od pete do tjemena« (2 :7). Kao što to podseća prorok Mihej (6:8): »Pokazao ti je. suština je u tome da se slede Zapovesti.) karajući pokara me Gospod. dobra i pravedna. La religion d'Israel. 18). neizvršenje zapovesti je greh. 308. ipak. H. pa Jehova tada dopušta »tužiocu« da počne s iskušavanjem njegovog najvernijeg sluge. str. nepokornost. Jov. 26. On zna da ne može »čovjek biti prav pred Bogom« (9 : 2). Sakrales Konigtum. Ringgren. jer nimalo ne 508 neka kanaanska verovanja i obredi. on se usuđuje da mu kaže: »Ti znaš da nijesam kriv. čovek uspeva da spozna barem neke od Božjih predikata.508» Kao Jehovin »rob« ili »sluga«. 5 i dalje. Ali Jov odbacuje objašnjenje svoje nesreće putem doktrine ο nagradi. da upozna i poštuje Zakon koji je od boga. Priča govori ο tragičnoj prostodušnosti:510 reč je ο patnji jednog pravednika na koga je Jehova bio veoma ponosan. koji se boji Boga i uklanja se oda zla« (1 : 8).

513 Navedeno u prevodu Biblije Krš. sad. apostrofirajući: »Tužitelj Božji nek sam odgovori« (40 : 2). beskrajnu raznovrsnost manifestacija života. Bibl. svoje kosmičko delo. on ne odbacuje besprekornog čoveka (36 : 5). Pretvorio si mi se u ljuta neprijatelja. prav sam« (33:9). ali Gospod je daleko.513 U svojoj drugoj besedi. Jehova samo podseća na svoju svemoć. sad. Drugi prijatelj mu govori ο kažnjavanju grešnika. Ali on ne uspeva da shvati prirodu svog zlodela: »Koliko je bezakonja i grijeha mojih? pokaži mi prijestup moj i grijeh шој« (13 : 23). ne će me prekoriti srce moje dokle sam živ« (27 : 5—6). Jehova mu besedi ο lavovima. u pravoj teofaniji. koji ne služe Boga. Kada bi znao kako da to postigne. niti ću je ostaviti. prev. Upravo zato što ne gubi veru i poverenje u Boga. Četvrti. Ko 511 Sreclišnja terna Jovovih tugovanki jeste nernoć da shvati sopstvenu krivicu. govorio bi mu ο zlodelima koja su ostala nekažnjena.14 Jehovin odgovor izaziva razočarenje svojom bezličnošću. 24). 31 : 19—34. ili ćeš goniti suhu slamku« (13 : 25). ·< (30 : 20—21). »Nijesam li plakao radi onoga koji bijaše u zlu? nije li duša moja zalosna bivala radi uboga« (30 :25). »žive . Bog odgovara »iz vihora« (38 : 1).514 Odgovarajući mu. i rođeni od žene. ali ignoriše Jovova pitanja. prev..).). on bi pred Jehovom pokrenuo raspravu. složenost Univerzuma. Ali Jov ponavlja da je u njegovom slučaju reč ο ličnoj odluci Jehove. zar mi je noga prijevari hitjela?« (prev. ne ću odstupiti od svoje dobrote. a da ga nisam sa sirotom dijelio?« (prev. a ti ne gledaš na me. 31 : 5). pošto ih je stvorio. bez grijeha.511 Jedan od njegovih prijatelja osuđuje njegove reči. Krš.. 514 U Daničićevom prevodu »slon« odnosno »krokodil« (prim. Jov viče. Jov izjavljuje: »Dokle dišem. ne vjeruje svecima svojim. . sadašnjosti. 512 Navedeno u prevodu Biblije Krš. čija mu namera nije jasna (19 : 6— 7). Držaću se pravde svoje. Jehova mu nadugačko opisuje životinju Behemota i čudovište Levijatana. sad. Jov pokazuje da je razumeo skriveni smisao Jehovine pouke: samo postojanje Univerzuma je čudo. Međutim. Ozlojeđen je zbog toga što je Jov mogao reći: »Čist sam. Pošto je spomenuo velike kosmičke strukture i zakone koji uređuju Nebesa i Zemlju. nevidljiv (23. »Znam da sve možeš . jer ljudski stvor je po definiciji grešan: »Šta je čovjek da bi bio čist. Eliluj. »najmlađi« prijatelj... i bogate se« (21 :7—16). I zaključuje. ali ga Jov podseća na to da rđavi. svakoga prema sopstvenom posebnom obliku i osobenom ponašanju. u smisao njegovih dela ne može se proniknuti. ali Bog ne odgovara: »Stojim pred tobom. Posle dugog Elilujevog govora. 31 : 16—17).· up.. »Zar sam ikad u društvu laži hodio.sumnja u beznačajnost svake ljudske egzistencije: »Hoćeš li skršiti list koji nosi vjetar. Krš. Daničićev prevod glasi: »Ja ću te Ditati a ti mi kazuj« (prim. »Ogluših li se na molbe siromaha ili rasplakah oči udovičine? Jesam li kada sam svoj jeo zalogaj. Jer. Bibl. odsutan. izjavljuje Eliluj: »Doista Bog ne radi zlu' i svemogući ne izvrće pravde« (34 : 12). (prim. prev. i nebesa nijesu čista pred očima njegovijem« (15 : 14—15).512 Uzalud Jov pokušava da se sakrije u svoje ćutanje: »Odveć sam malen: što da odgovorim? Rukom ću svojom zatisnuti usta« (40 : 4). divokozama i drugim stvorenjima kojima on osigurava život i potomstvo. govori sa žestinom.. da bi bio prav? Gle.). način bivstvovanja Tvorca ns može se pojmiti. .

Činjenica da je Bog dupur.515 Pored toga. ali njihove vokacije i religiozne aktivnosti već najavljuju klasično proroštvo.prorok' (nabi) u staro se vrijeme zvaše . Ušima slušah ο tebi. dobro razumeo: ako sve zavisi od Boga. dakle. Ona je upućena svima onima koji ne uspevaju da shvate prisustvo — i trijumf — zla u svetu. Sam. poreklom iz Tira. naime. za vernike. Ilijinog učenika i naslednika. Biografija Jelisija.. Jehovina skrivena pouka prevazilazi »Jovov slučaj«. Ilijin posmrtni ugled je blizu Mojsijevog. Jehova je Iliju odveo na nebo u ognjenim kolima (Druga knjiga ο carevima. pa Jov požive sto četrdeset godina (42 : 7—17). ova grozničava. Pošto je sve onako kako je to hteo i uredio Bog. a sada te oko moje vidi. Najzad.tio da ga Sotona izazove još uznemirava mnoge naivno religiozne duše. te prema tome da donese kišu. Po legendi. i ako je Bog nepojmljiv. Ilija se pojavljuje u Severnom carstvu za kraljevine Ahaba i Ahaza (874—850). kao i nabiim. Hteo je da ujedini Izrailjce i Kanaance dajući im jednaka prava i ohrabrujući religiozni sinkretizam s kultom Baala ili Milkarta. Jov najzad priznaje da je grešan pred Bogom. U čuvenoj epizodi na gori Karmilskoj. Ilija dokazuje nemoć kanaanskog boga da raspali žrtveni oltar. kultom koji je štitila kraljica Jezavelja. nesavršenstva i straha. posle osvajanja. Oko hiljadite godine stare ere još su naporedo postojali »vidioci« jehovisti (kao Natan) i nabiim (Prva knj. sve što se dogodi verniku ima religiozno značenje.je to što zamračuje savjet nerazumno? Zato kažem da nijesam razumijevao. Jehova. 21). i imali su ekstatička iskustva. Za to poričem i kajem se u prahu i pepelu« (42 : 1—6). pod uticajem nabiim koje su Izrailjci zatekli u Palestini. nemoguće je. suditi ni ο njegovom ponašanju prema Sotoni. Institucija »vidilaca« (ro'eh) iz nomadskog perioda izmenjena je.vidjelac'« (Prva knjiga Samuilova. Ilija grmi protiv kralja Ahaba. Α Bog ga odmah vraća u ranije stanje i udvostručuje njegova dobra. 9:9). Knjiga ο Jovu jeste »objašnjenje« zla i nepravde. čudesno je to za me. Posle tri hiljade godina. Jov ga je. te ne mogu znati. 2 : 2 i dalje).. kada se upušta u dvoboj sa Baalovim prorocima kako bi prestala trogodišnja suša. raspolaže kišom i osigurava plodnost zemlje. Ali bilo bi uzaludno — a istovremeno i bezbožno — verovati da je čovek sposoban da bez Božje pomoći pronikne u »tajnu nepravde«. Proroci su. bili povezani sa svetilištima i s kultom. Postepeno. Vreme proroka »Ko se sada zove . puna je čudnovatih 515 Dvoboj je deo verskog rata: ikao što je Jezavelj naredio da se pobiju . Ilija proglašava Jehovu za jedinog vrhovnog vladara Izrailja. dve institucije su se sjedinile a konačni ishod je bilo klasično starozavetno proroštvo. On se buni protiv Ahabove politike. 10 : 5). nemoguće je suditi ο njegovim delima. i predskazuje mu nasilnu smrt (Prva knjiga ο carevima. 116. zagonetna i uznemirujuća knjiga i dalje nas oduševljava. Ilija i Jelisije pripadaju prelaznom periodu. a ne Baal. međutim. koji je ubio jednog od svojih podanika kako bi se dočepao njegovog vinograda.

čine da neke osobe postanu bolesne. 519 Vid. On nije bio profesionalni nabi: »Bjeh govedar i brah dudove. pa ga je čak pratio u rat (Druga knjiga ο carevima. 18 Up. a prenošene su u skladu s nelcim tradicionalnim obrascima. 18 : 40). S.epizoda (up. itd. Reč je ο afektivnim potresima. Zanos je bio češći rneđu nabiimima (Fobrer. La religion d'Israel. A. izazvanim zastrašujućom prisutnošću Boga i težinom misije koju je prorok preuzeo na sebe. Jelisije ume da pronađe vodu u pustinji (Druga knjiga ο carevima. vizija slušanja. G. 271. nav. itd. 17. bile su očigledno tumačens u svetlu njihove duboke vere. na primer. Ringgren.516 Ta vokacija je određena jasnim Jehovinim pozivom. Jelisije je oko sebe okupio grupu proroka. Poruka se pre· nosila. Za istoriju reiigije Izraiija mnogo je značajnija druga grupa. kao ni careve. i »odvede ih na potok Kison. 233. 2. 117. opet. izricao caru proroštva. on nosi jaram. i on je aktivno učestvovao u političkom životu. prorokuj narodu mojemu Izrailju« (7 518 Jelisije predviđa skoru smrt cara Ohozije (Druga knjiga ο carevima. Oni nisu predstavljali neke određene klanove ili svetilišta. 19 : 10 i dalje). čudnovata spoznaja.521 Kao što ćemo videti (§ 118). 6 : l—10). Drugu knjigu ο carevima. Associaiions of cult prophets among the ancient Semites. 3:11). nap. 132) i u knjigama propovednika Nauma i Avakuma. 115 i dalje. itd.« I Bog mu kaza šta da saopšti narodu (Is.520 Ali kakav god bio izvor njihovog nadahnuća (san. str. 6 : 32). 81. Die symbolische Handlungen der Propheten. Pored vračeva i putujućih vidovnjaka. 6:32). Kao i Ilija.). 21. primere koje navodi Fohrer. on zna reči koje je izgovorio car sirski (damaski) u svojoj spavaćoj sobi (Druga knjiga ο carevima. 3 : 16—17) i zna da su carevl naredili da se on ubije (Druga knjiga ο carevima. događalo se da propovedanje bude prekinuto na silu (Amos 7 : 10 i dalje). između »vremena zla« i »vremena sreće«.19 Neki su proroci čak ustajali protiv »ludila« [kao Osija (9:7): »proroci su Ijudi. za proroka narodima postavih te« (Jer. 8 : 16—18). Α Gospod me uze od stada i reče mi Gospod: idi. koju čine veliki biblijski proroci od Amosa do »Drugog Isaije«! Oni svoje poruke nisu objavljivali kao pripadnici neke profesije nego pozivajući se na posebnu vokaciju. proroci su uvek primali Jehovinu reč. 234. delo. obdareni vidovitošću518 i mnogo polažu na izvanredne magične moći: oni vaskrsavaju mrtve. Prorocima iz perioda pre izgona zajedničko je to što su prvenstveno najavljivali Božju osudu Izrailja: Jehova će poslati nemilosrdne osvajače da ga unište. Kako to priča Jeremija: »I dođe mi riječ Gospodnja govoreći: Prije nego te sazdah u utrobi (materinoj) znah te. 17 Up. 4 : 1 i dalje. str. Prvu knjigu ο carevima. bibliografije koje je zabeležio Ringgren. bezumni su u kojima je duh«]. str. I : 2 i dalje). ili da ga prekine sam prorok smatrajući da nije uspeo u svojoj misiji (Is. I : 4 i dalje). 2 : 19 i dalje. Jezekilj 12 : 21 i dalje). uspevaju da nahrane gomilu najnužnijom količinom hrane. 1. Isaija je. pored toga. pošlji mene.1« To su dvorski proroci. 234). delo. str.519 Neki gestovi proroka imaju simboličnu vrednost: Ilija baca svoj plašt na Jelisiju (Prva knjiga ο carevima. Gospod će koristiti velika vojna carstva kao instrumente kazne protiv sopstvenog naroda koji ga je izdao. Osija 9 : 7. Historv of Israelite Religion. 268.). 110. nav. Ta pojava je dobro poznata još od »inicijacijskih bolesti« šamana pa sve do »ludila« velikih mistika svih religija. i pokla ih ondje« (Prva knjiga ο carevima. su. Upravo s tim »ostatkom« Jehova će sklopiti novi savez. nevoljeni Osija Amos je proricao carevanja Jerovoama II (782/80—753/46). Možemo li u toj strašnoj osudi otkriti neko obećanje nade? Verovalo se da je u starozavetnom proroštvu moguće prepoznati jednu varijantu naizmeničnosti koja je dobro poznata na Bliskom istoku. i bibliografije zabeležene na str. 19 Up. i Fohrer. 22). 520 Up. slušajući Jehovino naređenje. Te neposredne. razlikujemo još dve kategorije proroka.517 Opsednutost Bogom ponekad se očituje kao ekstaza mada zanos ili ekstatički trans nisu obavezni. »The 'Spirit' and the 'Word' in the pre-exilic гсforming prophets«. kako bi ubedio narod da se potčini vavilonskom kralju (27). Oni nimalo ne sumnjaju u to da objavljuju samo Božju reč. nap. Ovu kategoriju profesionalnih proroka znatnim delom čine i oni proroci koje Stari zavet proglašava za lažne. ali se tu ne može govoriti ο nekoj pravoj psihopatološkoj sklonosti. 245 i 238. jednoga jutra u hramu video »Gospoda gdje sjedi na prijestolu visoku i uzdignutu« okružen serafimima. 521 Up. i čuo njegov glas kako govori: »Koga ću poslati? ko će nam ići?« Isaija odgovara: »Evo mene. . l«*» 450 Baalovih proroka. Fohrer. G. str. str. i prije nego izide iz utrobe posvetih te. Svi su veliki proroci iskreno i strasno ubeđeni u autentičnost svoje vokacije i u neodložnost svoje poruke. poput »specijalista za sveto« drevnih i tradicionalnih društava. ali izgleda da ta shema nije primenjiva na sve navedene primere. uprkos protivljenju slušalaca (up. Za razliku od Ilije. jer su osetili da se na njih spustila Jehovina ruka ili njegov duh (ruah). Prvu grupu čine kultni proroci: oni ostaju pored hramova i učestvuju u obredima zajedno sa sveštenicima. Amos pastir. 19 : 19—21). 237 i dalje. Jeremija lomi glineni krčag kako bi predstavio blisku propast Izrailja (Jer. jedina nada vezana je za »ostatak« izabranog naroda koji će preživeti katastrofu. nap. povezani s kraljevskim svetilištima. nego su izjavIjivali da su glasnici Boga. Mowinckel. str. Fohrer. Oni kralju često predskazuju željenu pobedu (up. 2. lične objave. Haldar. Proroci 16 Obrasci njihovih govora nalaze se u nekim Psalmima (Ps.

bila neka žena koja je učestvovala u kanaanskim obredima plodnosti. Jehova mu je naredio da se oženi »kurvom« koja će roditi decu. S druge strane. protiv društvenih nepravdi u njemu i njegovog religioznog Damasku. . Prema drugoj besedi (3 : 1—5). Amos čuje i ponavlja Jehovine reči: »Mrzim na vaše praznike. i činite bezakonje.. Gazi i Filistejcima.. »Da. Od svojih vernika. ne bi li se Gospod Bog nad vojskama smilovao na ostatak Josifov« (5 : 14—15). U svakom slučaju. Ispoljavanje obožavanja svetih mesta takođe je beskorisno: »Idite u Vetilj. Osijinom objavom dominira Božja ogorčenost zbog izdaje njegovog naroda. ovoga puta sa ženom »koju ljubi ljubavnik a ona čini preljubu. vero vatno. gaze po glavi morala.. Izrailj ne zna da je plodnost Jehovin dar. rekla je: Trčat ću za svojim milosnicima.. Navrh 522 Navedeno u prevodu Biblije Krš. . Što se tiče druge.). on će im dati simbolična imena — »Nevoljena« i »Nije-moj-narod« — kako bi javno obnarodovao da Jehova više ne voli Izrailj i da to više nije njegov narod. prorokuje u Severnom carstvu. Prema njegovoj prvoj besedi. i ne ću pogledati na zahvalne žrtve od ugojene stoke vaše« (5 : 21 i dalje). Prva supruga je. Amos grmi pre svega protiv Izrailja. Tiru i Fenikiji — koji su sagrešili protiv otpadništva. Osija neumorno napada sinkretizam Baal — Jehova: »Jer duh kurvarski zavodi ih da se kurvaju odstupivši od Boga svojega. ali mu je ovaj bio neveran. To podrazumeva da su svi narodi pod Jehovinom siromahu« (2 : 6—7). On objavljuje da će Bog suditi susednim narodima — carstva. (prim.) I ona nije razumela da joj ja davah i žito i mošt i ulje. kao što Gospod ljubi sinove Izrailjeve. (. Ako mi prinesete žrtve paljenice i prinose svoje. Jehova mu reče da sklopi drugi brak. za njima koji mi daju kruh moj i vodu. Izgleda da su njegova vokacija i smisao njegove proročke poruke bili u vezi s njegovom nesrećnom ženidbom. predao se kanaanskim bogovima plodnosti. Bogati »prodavaše pravednika za novce . prev. i tako će Gospod Bog nad vojskama biti s vama. odbacio sam ih. Jedino povratak veri može doneti spas: »Tražite dobro a ne zlo. drugim rečima. ne ću ih primiti. vunu moju i lan. Jehova se venčao sa Izrailjem. Ipak. i ne ću da mirišem svetkovina vaših. 8 : 14). Uzalud ti zasićeni grešnici umnogostručuju svoje žrtve. tvorcu sveta i gospodaru istorije. kult je bio izmenjen uvođenjem kanaanskih orgijastičkih elemenata (5 : 26. ona je trebalo da izrazi blagonaklonost Jehove. Osija. između religije kosmičke strukture i religije koja objavljuje vernost jednom jedinom Bogu. da je ja obasipah srebrom i zlatom od kojega načiniše baale« (2 : 7—10). severnog njihova će bogatstva biti uništena (4 : 7—11). njegov mlađi savremenik. u Galgalu množite bezakonje svoje« (4:4). izabrane uprkos njenoj nedostojnoj prošlosti. Ali jurisdikcijom. spremnog da oprosti Izrailju. postao je »kurva«. a oni gledaju za tuđim bogovima«. Bog očekuje pravdu i pravičnost (5 : 24—25). da biste bili živi.: 14—15). .24 Kao i Amos. Ali tumačenja nekih aluzija koje nalazimo u njegovim besedama veoma su protivurečna. sad.522 Ponovo se susrećemo s rasplamsavanjem nepomirljivog sukoba između Baala i Jehove. kako rekoste. ulje i piće moje.

ne ću doći na grad« (11 : 9). prev.). a naročito u mističnoj teologiji protivrefonmačije. Ondje će mi odgovarat ona kao u dane svoje mladosti. Srešću ih kao medvjedica kojoj uzmu medvjediće. . L'essence du prophitisme. i rastrgaću im sve srce njihovo i ješću ih ondje kao lav. Paradoksalno je da su bračne slike koje koristi Osija vezane upravo z'a kanaanski kult plodnosti protiv kojeg se on bori.). 28 Važno je reći da mu pripada samo prvih 39 glava knjige koja nosi njegovo ime. a oii je imao učenike. prema franc. up. apokalipsa iz poglavlja 24—27). iz Egipta dozvah sina svoga. svaki se od biblijskih proroka razlikuje po životnim navikama. po načinu na koji prihvata sudbinu. »Jer meni je milost mila a ne žrtva. . Izrailj je zaboravio svoju istoriju: »Dok Izrael bijaše dijete. Njegova žena je takođe bila proročica.526 To će biti povratak počecima mističnog braka Jehove i Izrailja. jer sam ja Bog a ne čovjek. nav. (prim. 118. jer zbog svojeg si bezakonja posrnuo . 25 Up. 524 Navedeno u prevodu Biblije Krš. najznačajniji su »Deutero-Isaija« (gl.Mužu moj'. u nježnosti i u Ijubavi! (2 : 16— 21). i poznavanje Boga većma nego žrtva paljenica« (6 : 6).523 Rasplamsava se gnev izazvan nepopravljivom nezahvalnošću. Isaija: »Izrailjev ostatak« će se vratiti I pored sličnosti njihovih vokacija. međutfm. svetac usred tebe.527 Svoju poslednju besedu obznanio je 701.525 On hoće da Izrailj odvede »u pustinju i njenu progovorit srcu. Biće uništena uzvišenja na kojima su svetkovane sinkretističke ceremonije (10: 8).. ja ga ljubljah. Izraele.. str. . Isaija živi i čuje Boga u jerusalimskom Hramu 746. (prim. Ipak. zaručit ću te u pravdi i u pravu. 283.. Ringgren. 526 Navedeno u prevodu Biblije Krš. Vid. 56—66). 17 (bibliografija). Jahvi Bogu svome. . sad. i dobrohotno primi da ti prinesemo plod svojih usana'. »Vrati se.« (14 : 2— —3). sad. prev. (prim. sve su dalje od mene odlazili« (11 : 1—2). . sasvim kao i profesionalni nabiim. topolama i brijestovima« (4 : 12—13).524 Osija je svestan činjenice da grešnicima njihovi grehovi ne dopuštaju da se »vrate k Bogu svojemu« (3 : 4). 523 Navedeno u prevodu Biblije Krš. ne znači ništa. Andte Neher. nego mu prethodi. str. Jedini spas je u iskrenom povratku Jehovi. Prevođenje mističnog iskustva u termine bračnog sjedinjenja biće preuzeto i u jevrejskim i hrišćansikim tumačenjima Pesme nad pesmama. U onaj dan — riječ je Jahvina — ti ćeš me zvati . »Ne ću izvršiti Ijutoga gnjeva svojega. Fohrer. 525 U oba naša prevoda. zvijerje poljsko raskinuće ih« (13 : 7—8)). kao u vrijeme kada je izišla iz Egipta. Nekoliko fragmenata je čak i kasnije uneseno u Isaijinu knjigu (na primer. godine..). prev.25 Dodajmo da će simboliku braka koristiti svi veliki proroci posle Osije. Kazna će biti strašna: »Za to ću im biti kao lav.Skini sa nas bezakonje. delo. Recite mu: . kao ris vrebaću ih na putu. Zaručit ću te sebi dovijeka. str. 250 i nap. 247 i dalje. Jehovina ljubav je jača od njegovog gneva. sađ. 40—55) i »Trio-Isaija« (gl. Samo ispoljavati kult. ili 740. Al što sam ih više zvao. prev. Nasiuprot tome. Već ta bračna ljubav najavljuje verovanje u iskupljenje: Božja milost ne čeka na čovekovo preobraćenje.)..gora prinose žrtve. i na humovima kade pod hrastovima. ο »egzistencijalnom« značenju bračne simbolike u hebrejskoj religioznoj misli.. mistično sjedinjenje duše i Boga je u vaišnava mistici prikazano preljubničkom Ijubavlju Rade i Krišne. izvoru nedostaje: »i ja ne volim do uništenja« (prim. Ostatak čine različita proročanstva kojai nisu starija od šestog veka.

delo. a ne Egipat (31 : 1—3). nap.). 29 : 1— —8. ne ćete se održati« (7 : 9). izjavljuje da kult nije dovoljan: »Što će mi mnoštvo žrtava vaših? veli Gospod. Samo vera u Jehovu može pomoći. »Ako ne vjerujete. . Isaija pre svega kritikuje društveno i moralno stanje u carstvima Judi i Izrailju. raskoš (3 : 16—24) i razvrat (5 : 11—13). itd. nepravdu (5 : 1—7. On takođe čuva nadu u »ostatak Izrailjev« koji će se vratiti »Bogu silnome« (10 : 20—21). nav. dajite pravicu siroti. i nadjenuće mu ime Emanuilo« (7 : 14). i sveštenike i kultne proroke koji mu se podsmevaju (2. Isaija takođe osuđuje loše vladare (28 : 14—22). krađu njiva (5 : 8—10) — što su sve grehovi za koje se podjednako smatra da predstavljaju čin pobune protiv Jehove (1 : 2—3).529 Međutim. pohlepan na vlast (10 : 5— 15). tražite pravdu. Da bi ohrabrio cara. 23). Kao i njegovi prethodnici. Za Isaiju. Kada asirski kralj osvoji Palestinu. Jedina prava pobožnost je u pravičnosti i činjenju dobra: »Učite se dobro činiti. str. rodnih čokota«. Pre nego što »nauči dijete odbaciti zlo i izabrati dobro«. Asirski napad na Siriju i Palestinu uvodi nove elemente u Isaijino proricanje.8 : 7—13). i po svijem kućama veselijem. ispravljajte potlačenoga.godine. Zato se on suprotstavlja spoljnoj carevoj politici. Zbog toga on osuđuje ne samo nadmenost asirskog cara. Isaija veruje u neranjivost Siona: Jehova je svetu gom štitio i štitiće je protiv napada svih neprijatelja (14 : 24—32. Savezi i politički manevri su himere. i prorok ne krije svoje razočarenje. Isaija najavIjuje da će »sam Gospod dati znak: eto djevojka će zatrudnjeti i rodiće sina. Jehova time kažnjava religiozno neverstvo koje prate društvena nepravda i gubljenje moralnih vrednosti. str. Postoji samo jedna jedina nada: vera i poverenje u Jehovu. u 528 Vid. Njegova poslednja beseda predskazuje propast »lijepih njiva. Jehova će načiniti mnoga čuda (7 : 16 i dalje). i on će biti uništen (14 : 24—25). U tim teškim vojnim zbivanjima i političkim intervencijama prorok vidi Jehovino uplitanje u istorijiu: Asirija je samo njegov instrument.528 Hrišćanska teološka misao je u detetovom imenu »Emanuilo« (»Bog je s nama«) videla najavu Hristovog rođenja. 1. Neher. 1 : 9). To je proroštvo podstaklo bezbrojna tumačenja. Prorok neumorno ponavlja tvrdnje ο Božjoj svemoći i suverenosti i najavljuje »Jehovin dan« kada će Gospod suditi svetu (2 : 12— 17). očigledan: Jehova će iz Davidovog roda uzdići jednog pravednog cara koji će biti pobednik i čiji de potomci vladati zanavek. 3 : 12—15). već i društvene i političke grehe Jude — tlačenje siromašnih (3 : 12—15). i ne marim za krv junčiju i jagnjeću i jareću« (1 : 11). tu je reč ο Božjoj osveti. Mesijanski smisao јс. »Trnje i čkalj niknuće na zemlji naroda mojega. »ostatak će doći«. branite udovicu« (1 : 17). suština njegove poruke nije bila prihvaćena. Molitva je uzaludna jer »ruke su vaše pune krvi« (1 : 15). u svakom slučaju. Sit sam žrtava paljenica od ovnova i pretiline od gojene stoke. Prema tome. 529 Isaija svome prvom sinu daje ime Sear-jasuv. 286. Isaija objavljuje da on više nije Jehovin instrument nego običan tiranin. Ne okleva da napadne čak ni kralja i visoke dostojanstvenike (up. On najavljuje da božja osuda neće nikoga poštedeti (2 : 12—17. Na početku. 228 i dalje. Dodati A. osnovnu bibliografiju kod Ringgrcna.

. i prorok prenosi njegov poziv: »Vratite se. ubili.e 4 : 1 i dalje). kasnije će ga osloboditi Vavilonci. i iscijeliću odmete vaše. i gle bez obličja je i pusta. i vidite što sam im učinio za zloću naroda svojega Izrailja« (7 : 12—13). U jednorn slavnom odeljku. On se pokazao kao strašan despot i Jeremija nije oklevao da ga napadne. takođ. proroka. Jer Jehova je milosrdan. kada je Nabukodonosor osvojio Jerusalim i prognao jedan deo judejske elite. Jer Jehova nije slep (7 : 9— —11). međutim. i na nebo. Jeremija je bio uhapšen i da nije bilo zaštite nekih visokih dostojanstvenika verovatno bi bio osuđen na smrt (26 : 10 i dalje). vreve gradske nestaće . Obećanje clato Jeremiji Poreklom iz svešteničke porodice. up. Uhapšen je i zatvoren kao izdajnik. crkva Gospodnja ovo je« (7:4).. to je. gdje namjestih ime svoje iz početka. počinili blud. 36). Jer će se dvorovi ostaviti. ali je bio uhapšen i odveden pred сага. Svođenje na haos će biti božanska kazna za versko otpadnlštvo. žestoki će biti i nemilostivi. Jeremija je svoj poziv primio 626. tokom četiri decenije. pozvao se па svoju mladost: »Evo ne znam govoriti. krivo se kleli. za Novi savez koji će Jeremija objaviti kasnije. izdiktirao novu knjigu (gl. i priprema za jedno novo stvaranje. Prvim Jeremijinim besedarna dominira jedna posebno dramatična tema: predstojeća katastrofa koju će izazvati narod »iz zemlje sjeverne«: »luk i koplje nosiće. Gospod je preko svoga proroka podsetio na sve nedavne katastrofe: »Vi vidjeste knjizi. Njegov sluga Varuh je jednoga dana hteo da u Hramu pročita nelce delove. Jer invazija će konačno upropastiti zemlju. naroda — koji dopuštaju da ih zavede lažna sigurnost njihove religiozne delatnosti (7 : 1—15. Oklevajući pred zadatkom. Kada je Josija umro 609. otputovaće u Egipat sa grupom zemljaka izbeglica (pogl. koji je spalio svitak. koje je bilo u Silomu. Prorok zadugo nije imao mogućnost da govori javno. jer sam dijete« (1 : 6). Ali Gospod mu dotače usne i ohrabri ga (1 : 9 i dalje). na prestolu ga je nasledio njegov sin Joakim. Nedugo zatim. »Pogledah na zemlju. Jeremija se trudio da umiri narod.« (32 : 9—14). međutim. s prekidima..530 Poslednji period Jeremijinog propovedanja započeo je 595. Narod »iz zemlje sjeverne« svrstava se medu mitološke siike potpunog uništenja.« (6 : 22—23). Svoju poslednju besedu uputio je svim Judejcima »koji življahu u zemlji Misirskoj« (44 : 1). Uzalud trče k Hramu oni koji su krali.gradu veselom. 119. on opisuje okolnosti svoga izbora (1 : 1 i dalje).« (3 : 22. crkva Gospodnja. Dok je novi car Sedekija uz pomoć Egipta pripremao pobunu. »Ne uzdajte se u lažne riječi govoreći: crkva Gospodnja. Uzaludno bi bilo tražiti istorijski uzor ovih divljih konjanilca. 37—39). godine a proricao je. . Sa hramskog trema on grmi protiv svih onih — sveštenika. Jeremija je. kadili Baalu. sinovi odmetnici. govoreći sebi: »izbavismo se« a pri tom bili spremni da nastave činiti »sve ove gadosti« (7 : 10). . Gospod ih podseća na sudbinu svetilišta u Silomu koje su uništili Filistejci: »Nego idite sada na rnoje mjesto. a svjetlosti njegove nerna« (4 : 23). 26 : 1 i dalje.

531 On se usuđuje da kaže Bogu: »Hoćeš li mi biti kao varalica. 15 : 10—12. Ringgren. Pad verske i političke prestonice značio je iščezavanje Države i kraj monarhije Davidovih potomaka.. 15—21. Hram je bio spaljen i srušen.. djecu koju nose u naručju? eda li se ubija u svetinji Gospodnjoj sveštenik i ргогок?« (2:20). i on pita: »Za što je put bezbožnički srećan? za što žive u miru svi koji čine nevjeru?« (12 : 1). daću mu da pristupa. odnosno. »I daću im jedno srce i jedan put da bi me se bojali vazda na dobro svoje i sinova svojih nakon njih.. Jeremija ne gubi veru u spasenje. von Rad. ali je sposoban i da načini neko drugo. metnuću zavjet svoj u njih. Α Vavilon je bio nečista zemlja. »Evo. i evo su danas pusti i nema nikoga da živi u njima« (44 : 2). godine. Konačno. Jehova najavljuje još jedno uništenje: izginuće i »ostatak Judin« koji se naselio u Egiptu (44 : 12 i dalje). svedok pada Jerusalima 587. Gospode. 12—18. što će kao ideja imati značajne posledice (pored ostalog. II.sve zlo što navedoh na Jerusalim i na sve gradove Judine. Jedna od karakteristika Jeremijine poruke jeste i veliki broj ispovesti i aluzija na njegova lična osećanja. 203 i dalje. Jezekiljeva misija »Ne bi vjerovali carevi zemaljski i svi stanovnici po vasiljenoj da će neprijatelj i protivnik ući na vrata Jerusalimska« (Plač Jeremijin.. 533 Iščekivanje novog. »Znam.« (prim. 4 : 12)... Pad Jerusalima. i pristupaće k meni« (30 : 21). 20 : 7—18. .. Jeremija se odvažio da se ponada u korenit preporod čoveka. Kao neki lončar. On hoće da razume puteve Gospodnje. bolje (18 : 6 i dalje). Tako uzvikuje anonimni autor Plača Jeremijinog. Upravo zato Gospod svom narodu obećava bliski preporod. da put čovečji nije u njegovoj vlasti. str. u novo Stvaranje. narod ustrajava u svojoj zloći (44 :4 i dalje). »Pogledaj. i vidi. zbog čega je obustavljeno prinošenje žrtava. savršenog Cara.) kad ću učiniti s domom Izrailjevijem i s domom Judinijem novi zavjet. Uzalud Bog šalje »svoje sluge svoje proroke«. 2 i 3. idu dani (. Amos je očekivao spasenje putem novog ispoljavanja Božje Ijubavi. 33). hrišćansko shvatanje Novog saveza. Up. naročito II: 18—23. nap. koja bi Izrailju omogućila povratak »u dane njegove mladosti«. Eda li žene jedu porod svoj. i na srcu njihovu zapisaću ga. Bog. Α to je jednako novom stvaranju čoveka.. Jer.« (10 : 23). u kojoj se kult nije mogao 38 Vid. 295 i navedene bibliografije. Poput Jova.532 Ipak. 18 : 18— —23.« (32 : 29—40). deo je iste nade u Novi savez: ».* Gospode.533 120. i biću im Bog i oni će mi biti narod« (31 : 31. Olci Test. u stvari. Theol. * U franc. Jehova može uništiti svoje delo.). verziji: »Ti znaš. 532 Up. Veliki deo naroda bio je prognan... prev. Katastrofa je imala odlučujuće posledice po istoriju Izraela i za razvoj jehovizma. Gospode... kao voda nepostojana:« (15 : 18). preko svoga proroka najavljuje Novi saver. kome si ovako učinio.. objavljenog u Novom zavetu). 12 : 1—6. uprkos katastrofama koje predskazuje i koje se zbivaju. I učiniću s njima zavjet vječan da se ne će odvratiti od njih čineći im dobro .

Prema tome. a na prvom mestu zbog idolopoklonstva. str. njegov unutarnji život i njegovo ponašanje prema sebi sličnima. Bogu ništa nije nemoguće. Mesto Hrama preuzela je verska škola koja će. i stadoše na nogc<. 30 Up. 317 i đalje. Theol. 300. Izrailj je postao nečist zbog »grehova«. Pojavila se čak i gnevna reakcija protiv »proroka optimista«. katastrofa bila vrhunski dokaz Gospodove srdžbe. npr. . History. gl. Drugim rečima. Jehova će spasti svoj narod »čisteći« ga »vodom čistom« (36 :25) . ali nemmovan za oslobađanje od zablude: trebalo je uništiti nade nrvih prognanih Judejaca u to da je Jerusalim neranjiv. i da istovremeno »podigne zidove Jerusalimske«. svuda. nap. Za druge je. pre svega. himni i propovedi. Fohrer. Jezekilj se. započinje nov period u Jezekiljevom proricanju. II. Hisiorv of Israelite Religion. Old. duhom potaknute. koju su proroci neumorno predskazivali. Izrailj ničim nije zaslužio svoj povlašćeni položaj: Jehovin izbor ga je izdvojio od ostalih naroda. a zatim ih. Božje prisustvo nije ograničeno na neki povlašćeni prostor. u mladosti svojoi kurvahu se« i koje produžiše da budu neverne i s Asircima i Vaviloncima. Jezekilj se stalno vraća na temu neverne žene koju Jehova ipak okleva da napusti »imena svoga radi« (up. 536 Up.536 U tom prvom periodu svoga propovedanja. ideja ο Jehovinom sveprisustvu još je značajniia od tumačenja istorijske katastrpfe kao neke krize bračne veze Boga i Izrailja. godine poslednji veliki prorok. koji odlikuje nada u spasenje Izrailja. službovaće do 571. Elita koja je bila prognana u Vavilon ipak je. str. kosti »oživieše. Jezekilj vidi jedno polje »koje bijaše puno kosti«. posle razaranja svetog grada. iako ih je Jehova voleo. tom III). više od ma kog drugog proroka. »Onda će ti biti mile žrtve pravde« (18—19). Jezekilj je bliski kraj Jerusalima najavio kao neumitnu posledicu Izrailjeve nevernosti. Važan je. Po Jezekilju. Međutim. 535 Von Rad. i dalje. Ringgren. 4. Die Hauptprobleme des Buches Ezechiel. U zanosu. obraćao pojedincu. Fohrer. 23) Izrailj i Samariju (Judu) poredi s dvema sestrama koje se. str. Zajednica se povremeno okupljala zbog molitvi.535 Jezekilj je na početku svoj zadatak smatrao poslom koji je nezahvalan.537 Posle pada Jerusalima. U Vavilonu. Test. ohrabriti. Jedna alegorična priča (gl. Jezekilj. ma bio i 534 Autor Psalma 51 preklinje Gospoda da ga očisti i da ga oslobodi. godine dospeo s prvom grupom. Nasuprot tome. 224 i dalje. Tako će učiniti Gospod sa domom Izrailjevim (37 : 1—14). nije važno da li vernik obožava Jehovu u svojoj otadžbini ili u nekoj stranoj zernlji. 319 i navedena bibliografija. Bio je sveštenik. Neki su čak posumnjali i u postojanje Jehove. s vremenom.534 Mnogi su u Jerusalimu ili u izgnanstvu posumnjali u Jehovinu moć i prihvatili bogove pobednika. međutim. u verskoj tradiciji tražila podršku za moguće spasenje Izrailja (up. Ali uništenje Hrama je podsećalo na iščezavanje nacije. 20). Zbog toga se molitva za nacionalni preporod i za nezavisnost nije mogla odvojiti od molitve za obnavljanje Hrama. postati sinagoga. isto. »kurvahu u Misiru. veliki biblijski proroci su sticali sve veće poštovanje i divljenje kojih su bili lišeni za života.obavljati. gde je 597. što objašnjava veliki značaj koji je pridavao »čistoti« obreda.

Kod proroka najpre pada u oči njihova kritika kulta i žestina s kojom napadaju sinkretizam. . sadrži novo stvaranje. i bićete čisti. . primerni Božji »sluga« (37:25 i dalje. Jehovini vernici optuživali su kao prvorazrednu idolatriju. Proroci. nije samo kult bio iskvaren kanaanskim elementima. I nastavićete u zemlji koju sam dao ocima vašim.mrtav. u srednjovekovnom judaizmu. reč je ο Novom savezu koji. biće ponovo otkrivena mnogo kasnije. Svojstvena zemljoradnicima. Ali njihova poruka razvija ono što bi se moglo nazvati »teologijom spasenja« kakvu je zacrtao Jeremija. nikada nije bila ovako divlje napadana. i to već od ulaska u Palestinu. Podjednako je bio kritikovan i kult.539 Jedino je pustinja »čista« i pre svega sveta oblast pošto je Izrailj tu ostao veran svome Bogu. carević i pastir. 121. Ali on pre svega najavljuje spasenje Izrailja: »I pokropiću vas vodom čistom. dopušta da se odmah proceni uloga koju je proroštvo imalo u istoriji religije Izrailja. Α budući da rasulo Izrailja dovodi u pitanje ugled ί svemoć Gospoda. U poslednjim glavama (40—48) Jezekilj do pojedinosti opisuje budući538 Hram (čiju sliku vidi u zanosu) i kult će se svetkovati u novom Izrailju.. obnavljanje i množenje naroda. i uopšte. Sveta dimenzija vegetacije. a na prvom mestu žrtve u krvi. Nad novim Izrailjem vladaće David. Kao i po Jeremiji. Ali to »kurvanje«. Takvo verovanje. tom III). neko cveće — biće proglašeni za »nečiste« pošto su bili uprIjani kultom kanaanskih božanstava plodnosti.. što oni nazivaju »kurvanjem«. objavljuju da je uzaludno tražiti Jehovu ' 37 Jezekiljeva ekstatična vizija je polazište »teologije Hrama« koja će se razviti do veličanstvenih razmera u judaizmu i u hrišćanstvu. bujnih epifanija Prirode. kamenje. Izrailj bi Božjim čudom mogao da oživi. predstavlja jedan od najrasprostranjenijih oblika kosmičke religioznosti. protiv kojeg neprestano grme. odnosno. izvori.. U jednom drugom proročanstvu (gl. dakle. međutim. i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete. odnosno. neki plodovi. 36). kanaanske uticaje. 539 Iz istih razloga su hrišćanski misionari u crkvama primali samo ono cveće koje nije korišćeno u hinduskim ceremonijama. То. Jehova obećava povratak prognanika. i to posebno verovanjem da se božansko otelovljuje ili očituje preko kosmičkih objekata i ritmova. 34 :23 i dalje). međutim. drveće. i bićete mi narod i ja ću vam biti Bog« (36 : 25—28). Čitave oblasti prirodnog sveta — »uzvišenja«. Kosmičlca religioznost. nego su i sveštenici i narod smatrali da je sama obredna aktivnost savršeni oblik obožavanja. kosmička religioznost se nadovezivala na najelementarniju dijalektiku svetog. Proroci su konačno uspeli da očiste Prirodu od svakog prisustva božanskog. Jezekilj to novo stvaranje objašnjava Jehovinom željom da osveti svoje sveto ime »koje oskvrni dom Izrailjev u narodima u koje dođe« (36 : 21). ne ono najlepše cveće. Religiozno vrednovanje »straha od istorije« Proroci nisu nestali s poslednjim godinama Progonstva a ni u kasnijem periodu (up. u stvari. I daću vam novo srce i nov ću duh metnuti u vas .

»Budućnost« koju su oni najavljivali bila je. Proroci su je neprekidno najavljivali upravo zato da bi mogli da izmene sadašnjost. epidemijama. Fohrer. te prema tome i njegovom »spasenju«. poplavom. Njihovo strasno zanimanje za savremenu politiku bilo je religiozne prirode. tvrdnja 540 Up. Istorijski događaji će ubuduće imati vrednost sami po sebi. Desakralizacija Prirode. Drugim rečima. Ostvarenje predskazanja koja su proroci objavljivali potvrđivalo je njihovu poruku. Oni su tako razotkrili svoju unutrašnju koherentnost. ukratko. ni konačne. No proroci pre Progonstva nisu najavili samo uništenje zemlje i nastanak Države. vrednovali istoriju. »Radost življenja«. i kao takve će dobiti religioznu vrednost koju im do tada ništa nije moglo obezbediti. Opasnost je bila značajna i neposredna. preobrazili su se u »negativne teofanije«. 21—23). prvi put. a posebno to da su istorijski događaji Jehovino delo. jedine božanske volje. razvoj događaja je pogodovao iskrenom preobraćenju naroda. Amos 5 : 4—6. Tačna je. podsticala iluziju da život neprestano traje. u onoj meri u kojoj su determinisani Božijom voljom. Drugim rečima. uprkos težini istorijskih kriza. dijalektička povezanost života i smrti. već je bila uzaludna. . Kosmička religija je. on zahteva pravo i pravdu (5 : 24). Α takve katastrofe nikada nisu ni totalne. ali i sveštenici i proroci optimisti. bili su skloni da istorijske nesreće izjednače s prirodnim katastrofama (sušom. u Jehovin »gnev«. preobražavajući vernike iznutra. која je povezana sa svakom kosmičkom religijom. Istorijske činjenice postaju tako »situacije« čoveka pred Bogom. Proroci iz vremena pre progonstva nikada nisu jasno kazali kakva bi trebalo da bude delatnost vernika koja je vezana za kult. pored ostalog. Tradicionalni oblici kosmičke religije. obezvređivanje delatnosti u vezi s kultom. sve je to bilo odgovor proroka na istorijske krize koje su ugrožavale i samo postojanje dva jevrejska carstva. izvesna. Tako su proroci. ubuduće su nudili lažnu sigurnost. oni su takođe objavili i opasnost od potpunog uništenja nacije. nije samo predstavljala otpadništvo. umesto da uvede jehovizam kao državnu religiju. Α proroci se nisu trudili da poboljšaju kult nego da preobraze Ijude. Proroci su se suprotstavljali zvaničnom političkom optimizmu i napadali davidovsku monarhiju zato što je ona ohrabrivala sinkretizam. a naročito odlučujući značaj koji je pridavan duhovnom preporodu pojedinaca pomoću konačnog povratka Jehovi.u njegovim svetilištima: Bog prezire žrtve. narod i visoki dostojanstvenici. itd. te da narod i Država mogu preživeti. istorijski događaji su dobili religiozno značenje.540 Jezekilj tek posle pada Jerusalima predlaže izmenjenu službu Božju. žestoko i potpuno odbacivanje kosmičke religioznosti. takođe. svetkovine i ceremonije (up. osuđena da nestane u predstojećoj nacionalnoj katastrofi. Problem se čak nije postavljao tako dugo dok narod nije počeo da se okreće Jehovi). U stvari. to jest misterija plodnosti. u stvari.). str. zemljotresima. u stvari. jedinoj mogućnosti opstanka Izrailja u istoriji. 14—15. 278. pokazujući se kao konkretan izraz samo jedne.

Lt Mythe de l'ćternel retour. tako različitog od 541 Up. isto. XV POGLAVLJE DIONIS ILI PONOVO PRONAĐENA BLAŽENSTVA 122. Grke je interesovalo upravo to Dionisovo paradoksalno dvojstvo jer se samo njime mogao objasniti paradoks njegovog sopstvenog načina bivstvovanja. Semelu. vid. str. a da je to shvatanje. No bila tačna ili ne. preuzelo i proširilo hrišćanstvo. što dokazuju brojne aluzije. i posle nekoliko meseci Dionis dolazi na svet. i da će stara shvatanja poživeti još dugo.1 P. On je. Epifanije i iščezavanje »dvaput rođenog« boga Dionis ostaje zagonetka i posle više od jednog veka istraživanja. ni njegovi slušaoci nisu interesovali za ovog »stranca«. ali se ni on. Ljubomorna Hera priredi Seineli smicalicu — pa ona zatraži od Zevsa da ga vidi u svom njegovom sjaju nebeskog boga. a na kraju uvodi u taj krug i svoju majku. Dionisa je.da su Jevreji prvi otkrili značenje istorije kao epifanije Boga. 124 i dalje. on je sin Zevsa i kneginje Semele. i tu su etimologiju prihvatili ugledni naučnici kao što su Nilson i Vilamovic. On se od drugih velikih grčkih bogova izdvaja po svom poreklu. medutim. kćerke tebanskog kralja Kadma. No Zevs ušiva dete u svoje bedro. S druge strane. kao što se moglo i očekivati. najstarija mitska predanja insistiraju na činjenici da je smrtnaSemela rodila boga. Homer je znao za Dionisa. »dvaput rođen«. Dionis po pravu nije pripadao panteonu Olimpljana pošto ga je rodila smrtnica. 122 i dalje. uspeva da tu bude prihvaćen. Po mitu. etimologija nimalo ne pomaže da se razume mit. 011. a to je najznačajnije. Eliade. Krečmer (Kretschmer) je pokušao da Semelino ime objasni tračko-frigijskom rečju Semelo koja je označavala boginju Zemlje. Brojni mitovi ο poreklu dokazuju kako osnivači kraljevskih porodica potiču iz veza izmedu bogova i smrtnih žena. str. koji se završava njenim spaljivanjem. Zbog toga je jedino on bog. . zbilja. ipak. nije jasan hieros gamos nebeskog boga i Majke Zemlje. Pre svega. pri tom se porodivši pre vremena. Ο »spasenju« vremena i ο njegovom »vrednovanju« u okviru svete izraelske istoriie.541 Recimo ipak da otkrivanje istorije kao teofanije jevrejski narod neće prihvatiti odmah i u celini. po drugi put rodio Zevs. po osobenom obliku bivstvovanja i po vrsti religioznog islcustva koje uvodi. Nerazborita Semela biva zgrornIjena.

. ο pretnji uperenoj protiv prevlasti olimpske religije i njenih institucija. jer su ne samo Zevs. upravo nam je Homer preneo najstarije svedočanstvo ο Dionisu. S druge strane. međutim. Dionis je morao izazivati otpor i proganjanja јег je religiozno iskustvo које je on podsticao pretilo čitavom jednom načinu egzistencije i univerzumu vrednosti. a Tetida zbunjenog boga / dočeka tada na krilo — toliki ga spopad'o drhat / onaj kad vikaše čovek«. on pominje jednu slavnu epizodu: trački heroj Likurg progoni Dionisove dadilje: »palice na tle / one pobacaše sve« dok se bog »uplaši i sam / u vale zaroni morske. insistirao na drevnom i panhelenskom karakteru Dionisa.Olimpljana. koji je u Grčku uveden bilo neposredno iz Trakije. samim tim. On nam otkriva jednu posebnu crtu Dionisove sudbine: »proganjaju« ga neprijateljski raspoložene osobe. isto je tako tačno da je Herodot (11. mitovi i mitološki fragmenti. Na temu proganjanja ponovo ćemo naići analizirajući Euripidove Bahantkinje. svest. str. Couroi et Couretes. De Iside. Reč je. uvređeni Likurgovim postupkom. ο Likurgu i inicijacijama polne zrelosti. Još od Ervina Rodea. 76. te da je. str. a Pentej u Bahantkinjama (st.). Dionysos. Kakva god bila istorija prodora dionizijskog kulta u Grčku. naravno.542 Međutim. bilo iz Frigije. itd. nego i svi ostali bogo\d. Ipak. u kojoj se kao progonitelj pojavljuje »čovek-vuk« i gde se govori ο zaranjanju u more. »Proganjanje« dramatično izražava otpor protiv načina bivstvovanja ovog boga i njegove religiozne poruke. koji aludiraju na otpor s kojim se on susreo. No taj otpor je podjednako otkrivao i jednu intimniju dramu. Dionis je bog koji se 542 Up. a reklo bi se kako mu činjemca da se Dionisovo ime — di-wo-nu-so-jo — nalazi na mikenskim natpisima. 49) smatrao kako je Dionis bio »kasno uveden«. Ali »blaženi bogovi / gnjevom planuše nanjga te Kronov sin ga učini slepcem. U Ilijadi (VI. prema jednom predanju. / nije živeo dugo. Jeanmaire. personalitet. mit dobija drugačiji smisao i cilj.543 daje za pravo. prepoznatljivo je sećanje na jedan stari inicijacijski scenario. Valter Oto je dobro uočio povezanost između teme »proganjanja« Dionisa i tipologije njegovih brojnih epifanija. imaju dublje značenje: oni nas istovremeno obaveštavaju ο dionizijskom religioznom iskustvu i ο specifičnoj strukturi ovog boga. ma ko to bio«. kakva se. jer omrznu bozima svima«. 543 Reč je ο jednom fragmentu iz Pila (X do Ο 6) na Linearnom Β pismu. razum. bio bog »stranac«. up. 463 i dalje. Bilo je pokušaja da se takve epizode protumače kao u mit preobražena sećanja na otpore s kojima se susretao dionizijski kult. U ovoj epizodi. pored ostalog. u vremenu ο kojem govori Horaer. 219) govori ο »onom bogu što je kasno došao. Valter Oto je. većina naučnika smatra da je Dionis trački bog. često ponavljala u istoriji religija: reč je ο protivljenju svakom apsolutnom religioznom iskustvu koje može da se ostvari jedino putem negacije ostalog (kakvo god bilo ime koje mu se daje: ravnoteža. Sledeća teorija pretpostavlja da je Dionis dosta kasno stigao do Grlca. 128—140). Persej sa svojom vojskom kreće protiv Dionisa i »morskih žena« koje ga prate. H. svedoči i ο tome da je Dionis priznat za člana božanske porodice. on boga baca na dno jezera Lerne (Plutarh. 35). Ali mit. uostalom.

pojavljivanje i iščezavanje života. kako to pokazuju njegove veze s vodom i klicama. smenjivanje života i smrti i. čija običnost ne bi mogla da podstakne nijednu religioznu ideju. U Delfima je. 79). pa se vraćale s vešću da je bog otišao muzama koje su ga sakrile (Otto. 123.5 On stvarno ispoljava određenu povezanost sa životom biljaka. Aluzije na njegovo »buđenje« (isto. za »smrt«. u Atini su se slavila četiri praznika u čast Dionisa. 82 i dalje) ukazuju na istu mitsku temu. LIII) smatra se da se Dionis. to su mitološki izrazi za silazak u Podzemlje. Ovi Dionisovi brojni ali komplementarni vidovi su još uočljiviji u javnim obredima. 35). što pokazuju njegove životinjske epifanije (bik. Prema jednoj orfičkoj himni (n. mit ο Dionisu Zagreju — na kojem ćemo se kasnije zadržati — pripoveda ο okrutnoj smrti boga koga su ubili. kao i obilje vitalnosti.pokazuje iznenada i potom tajanstveno nestaje. Ali Dionis je povezan s totalitetom života. Ali tu uopšte nije reč ο »objektivnom« posmatranju ovog kosmičkog fenomena. u procesiji nosila falus velikih dimenzija. širom sveta veoma rasprostranjena. Dionis otkriva tajnu i svetost smenjivanja života i smrti. str. niti da stvori neki mit. Drevnost nekih javnih praznika Počev od Pizistrata. Dionis se pokazuje preko zime i iščezava na upravo onoj prolećnoj svečanosti na kojoj postiže svoju najtrijumfalniju epifaniju. Dionisa njegove epifanije i periodična iščezavanja smeštaju među bogove vegetacije. »okupacija«. koje su se odvijale u decembru. Dionysos. a nanovo se pojavljivao u čamcu na talasima — kao za vreme praznika Antesterija. a njegovi najomiljeniji praznici upisuju se u ratarski kalendar. kada je odsutan. isto se tako govorilo ο njegovoj smrti u Argu. Njegova pojavljivanja i iščezavanja nisu uvek povezana s godišnjim dobom. krvlju ili spermom. Faloforija. bile su seoski praznik. Tokom praznika Agrionija u Heroneji. Druge obredne igre su obuhvatale takmičenja i nadmetanja. nalazi pored Persefone. žene bi ga uzalud tražile. Svojim epifanijama i svojim iščezavanjima. Iščezavao je tako što bi zaronio u Lernu ili u more. sigurno je prethodila Dionisovom kultu. kao drevna ceremonija. pre svega mimohode maski ili lica prerušenih u životinje. I ti su obredi postojali pre Dionisa.® Njegova pokazivanja i neočekivana iščezavanja odražavaju. lav. Povorka bi. bršljan i bor su gotovo postali njegovi atributi. dakle. Uostalom. njihovo jedinstvo. Najzad. on se vraća iz zemlje mrtvih. na koncu. De Iside. .7 »Dionizije u polju«. ali je razumljivo kako je bog vina stao na čelo povorke maski. »Iščezavanje«. jarac). str. kada se u argivskom obredu Dionis priziva s dna mora (Plutarh. zapravo. pokazivan Dionisov grob. Α to je otkriće religiozne prirode. odnosno. pošto se odvija u prisustvu samog boga. raskomadali i proždrali Titani. na neki način. uz pesmu. i pored njihovih neizbežnih »pročišćenja« i naknadnih tumačenja.

Jeanmaire. One su bile i najznačajnije. U jednom navodu iz Heraklita jasno se kaže da se reč Lenai i glagol »činiti Lenai« koriste kao ekvivalenti za »bahanti« i »bahantovati«. 47. otvaranje zemljanih bačvi (pithoi) u kojima se čuvalo vino od jesenje berbe.546 »vrčevi«) odvijalo se takmičenje vinopija: oni su dobijali po jedan vrč u koji je nalivano vino i na dati znak su ispijali sadržaj najbrže što su mogli. a zatim se probalo novo vino. koji više ne liči na tužni homerovski zagrobni svet. eleusinski sveštenik. str.osa545. jednom od najznačajnijih nasleđa iz preistorije. Prvi dan se zvao Pithoigia. meda i vode (prim. delo. Oto.]. Kao i neka nadmetanja »Dionizija u polju« (na primer.: bakljonoša. u martu— aprilu. delo.uh. 4) smatrao da su Antesterije najstariji Dionisov praznik. ο izvorima je raspravljao W. Ona bi se 544 Up.Mnogo manje znamo ο Lenejama544 koje su praznovane usred zime. govorničkih) koji prate obnavljanje života. Bačve su donošene u svetilište »Dionisa u močvari« da bi se bogu prinele žrtve levanice. koje su najkasnije ustanovljene. a »Velike Dionizije«. Pošto se smatralo da on dolazi iz mora. str. tekstove i reference koje je razmotrio V. 162—64. Drugog dana (Choes. 545 Starogrč. a u njemu su bili Dionis koji je držao čokot i dva naga satira koji su svirali u frulu. Na dan Hoes obrazovala se povorka koja je prikazivala dolazak boga u grad. vina. ovo takmičenje se takođe uklapa u dobro poznati scenario nadmetanja i dvoboja svih vrsta (sportskih. Tu su se odvijale različite ceremonije u kojima su učestvovale Basilina. prev. Sveštenik koji je za vreme Eleusinskih misterija držao baklju (prim. darodavče bogatstva!« Antesterije su praznovane približno u februaru—martu. trodnevne cvetne svečanosti u čast Dionisa. upućivala se prema starom Limnajonu. nav. 7 Njihovu starost i njihov svehelenski karakter dokazuje i činjenica da su dva od ovih praznika nosila imena meseci koji im odgovaraju — Lenajon i Antesterion. obično pomešana od mleka. kada su se mladići trudili da što duže zadrže ravnotežu na nauljenoj mešini). Reč istog korena u glagolskom obliku znači: stajati ili plesati na jednoj nozi (prim. »s bakljom u ruci. koji još ima povlašćeno mesto u svim oblicima društva.). str. Prema glosi jednog Aristofanovog stiha. [Antesterion je osmi mesec staroatičke godine (polovina februara — polovina marta) u kojem su u Atini održavane antesterije. prev. Basilina. od toga časa je smatrana za Dionisovu suprugu. 547 Askolije su svetkovine mešina.). i jedan žrtveni bik ispred kojeg su išli svirač na fruli i nosači cvetnih venaca. askoliasmos547. up. »Kraljica«. 15. koju su sačinjavali različiti. Tukidid je (II. 548 Podsetimo na to da je reč ο izuzetno drevnom i svuda raširenom scenariju. Jakho8. jedinom svetilištu koje je toga dana bilo otvoreno. Procesija. i četiri počasne dame. 80. naslednica starih gradskih kraljica. Prim prev. 8 Duh procesija Eleusinskih misterija je bio izjednačen s Dionisoim. na dragi dan Dionizija u polju. reč hoe javlja se i u značenju: izliv. prev.548 Ali euforija i pijanstvo anticipiraju na neki način onostrani život. Bog je bio prizivan nadmetanjem dad. žrtva za mrtve. izgovara: Pozovite boga! — a slušaoci kliču: Sine Semelin.). žena arhontakralja. verovatno prerušeni statisti. u povorci se nalazio i brod postavljen na četiri kolska točka. 546 Starogrč. Otto. žrtva levanica. nav. odnosno. .

naslednika kraljeva — i Dionis se tako otkriva kao kralj. deca Noći i sestre Mojri. 15) govorio da su »Had i Dionis (.« U svim ceremonijama koje su mu posvećene. vlagom. VI. sutradan zaticale рггпе vina (Pausanija. ostavljene preko noći u zapečaćenoj odaji. 6. Dionis se istovremeno pokazuje kao bog i plodnosti i smrti. bujanjem bilja. nesretni su dani. 234). Tijest (fr.549 Basilina prima boga u kući svoga supruga. koje je trebalo pojesti do noći. ili sveštenice koja je raorala da spava u Apolonovom hramu u Patari kako bi neposredno od boga primila mudrost koju je trebalo da obelodani kroz proročanstvo. Kad padne noć. i sa njima kere* koje nose zlokobne uticaje podzemnog sveta. Njima je bio i posvećen poslednji dan Antesterija. 2. Mrtvi i sile onostranog sveta vladaju plodnošću i bogatstvima i raspodeljuju ih. 84. Aristotel kaže da se upravo u Bukoleju (dosl.. »staji za bika«) odvijala sveta svadba između boga i kraljice (Ath. U Teosu se. 66. Belova u Vavilonu (pratnja hramske boginje kada se bog nalazio u hramu). zapisano je u jednoj hipokratskoj raspravi. »čuda« su se zbivala na različitim mestima. Bilo je pokušaja da se ta veza protumači kao simbolična. Slična »čuda« su bila potvrđena i na drugim mestima. rastenje i klice.popela pored njega u kola. »Od mrtvih nam. To sjedinjavanje je. Tri dana Antesterija. str. a posebno drugi. Ne znamo ni za jedan drugi grčki kult u kojern je bog trebalo da se sjedini s kraljicom. Oto s pravom ističe značaj Aristotelovog svedočanstva. i đrugi izvori koje navodi Otto. 1—2). Pol. simbolizovalo venčanje boga s celim gradom. Najslavnija je bila »jednodnevna loza« koja bi u nekoliko sati procvetala i dala grozdove. vikalo se: »Napolje. božanstvo brutalnih epifanija. Gore smo pomenuli Dionisovu povezanost s vodom. 98—99. prev. Isto tako treba ukazati i na »čuda« koja prate ili najavljuju njegove epifanije: vodu koja izbija iz stene. Tada se molilo za mrtve i pripremala panspermija. U Elidi su se tri prazne zdele. Izbor Bukoleja ukazuje na to da je bikovska epifanija Dionisa tu još bila prisutna. Ali V. jer ο njima govore brojni autori. izliva obilan izvor vina (Diodor sa Sicilije. pošto se tada vraćaju duše mrtvih. Ali to je i čin koji je karakterističan za Dionisa. str. uz sve pogodnosti koje se mogu zamisliti. up. pa se nova svadbena povorka upućivala prema Bukoleju. koje određuju čoveku neumitnu sudbinu. dolazi hrana. kere. Otto. 5). na dan njegovog praznika. Trećeg dana antesterija Кеге su isterivane iz kuća kao duše mrtvih (prim. 2). koje zahteva da mu se javno prizna nadmoć. reke što se ispunjavaju mlekom i medom. verovatno. . * Demonska bića. dan Dionisovog trijumfa. ili pretpostavkom da je boga oličavao arhont. varivo od različitog zrnevlja. 550 Sofokle. Već je Heraklit (fr. staroj kraljevskoj rezidenciji.). Antesterije su se završile!« Obredni scenario je dobro poznat i donekle se javlja u svim zemljoradničkim civilizacijama. na primer..550 549 Reč je ο sasvim drugačijoj vezi nego što je. III.) jedno te isto«. 3.

Bakhe. njegova rođena majka Agava pobedonosno nosi njegovu glavu. Žene su podsticane da napuste svoje kuće i da noću otrče u planinu. »Izvesno. u zoru. upućuju ka planinama gde svetkuju orgijastičke obrede. a čarobnjak. Menade otkrivaju Penteja i komadaju ga. / kog grdiš sada molitvom se molio« (712—714). 1920 (prim. trijumfa«. I Euripidove Bahantkinje predstavljaju svedočanstvo neprocenjive vrednosti ο onome što bi mogao biti susret' grčkog genija i dionizijske orgijastičnosti.). Gde je to bilo moguće. 21" 551 Starogrč. opasane zmijama. koji odražava najoriginalnije i verovatno najstarije svojstvo boga. nastavlja Sluga: Da bješe tamo i to vidje. tu je najšjajnije prikazana. Dionis stiže iz Azije s grupom Menada i zaustavlja se u Tebi. . okrunjene bršljanom. 552 Tirs.12 Što god da je Euripid imao na umu kada je pred kraj života pisao Bahantkinje. proganjanja.124. Uvređen time što je njegov kult još nepoznat u Grčkoj. a iz palica omotanih bršljanom rose se kapi meda (703 i dalje). prerušenog u sveštenika sopstvenog kulta. igrajući uz zvuke bubnjeva i frula. Dionis se. međutim. bogu bi. pošto ih je iznenadila Agava. korišćen je prevod Kolomana Raca. Tri kćerke kralja Kadma poriču da je njihovu sestru Semelu voleo Zevs i da je ona rodila boga. Pentej hvata i zatvara Dionisa. Pentej. prev. Euripid i dionizijska orgijastičnost Slična »čuda« su karakteristična za frenetičan i ekstatički Dionisov kult. zdrave službe božje nema već!« (260—262) Ali zanos bahantkinja ne izaziva vino. / tu prave. sa ostalim ženama Tebe.13 Pentej se suprotstavlja Dionisu zato što je ovaj »tuđinac neki. Jedan Pentejev sluga koji ih je. kosoro mirisnom. rodnom mestu njegove majke. čudesno spasava. prev. iznenadio na Kiteri. koja se završava resrcama omorike (prim. soka kaplje maše grozdove. ovo remek-delo grčke tragediie je istovremeno i najznačajniji dokument ο dionizijskom kultu. Tema »suprotstavljanja. Sluga i njegovi pratioci zamalo su bili rastrgnuti. a u rukama su nosile i na svojim grudima dojile lanad i mladunčad divljih životinja (695 i dalje). zabranjuje taj kult i tvrdokorno mu se suprotstavlja. koji je na prestolu nasledio svoga dedu Kadma. čeprkanjem po zemlji dobijaju vrela mleka.). Dionis na njih šalje »ludilo« pa se njegove tetke. Zagreb. uprkos dobijenim savetima. pa čak uspeva i da ubedi Penteja da ode i uhodi žene za vreme njihovih orgijastičkih ceremonija. palica gore obavijena bršljanom i lišćem vinove loze. opisuje da su bile ogrnute krznima lanadi. Α Pentej še najviše plašio uticaja vina jer »gdje ženske se na gozbi. »dionizijskih« čuda: bahantkinje svojim palieama552 udaraju ο stene i odatle izvire voda ili izbija vino. uverena da je to lavlja glava. Obilje je posebnih. Sam Dionis je glavni junak Bahantkinja što je činjenica bez presedana u starom grčкош teatru. Matica hrvatska. Bahantkinje su se tada bacile na životinje koje su pasle u dolini i »bez ikakvog sečiva u rukama« iskidale ih na komade.: Ijuju! — bahovski veseli usklik. bajač je / sa kovrčicam' plavim. Kvario је devojke pod izgovorom da ih uči slatkom i zanosnom upražnjavanju evoi551 (233 i dalje). / iz oči crnih smije s' Afrodite slast«.

314 i dalje). uostalom. Menade se zatim bore u dolini. u bijeg gone. Rastrgnute i proždrane životinje su bile Dionisove epifanije ili inkarnacije. »I djecu grabe. Grci su znali i za druge slučajeve manija koje su izazvali bogovi. Nepotrebno je iiaglašavati razliku ižmeđu tih rioćnih. 554 Podsetimo da зе šaman od psihopate razlikuje po tome što on uspeva da se izleči. prizor na pogled. stari upoređivali s dionizijskom orgijastičnošću. mleko koji izbijaju iz zemlje). Obredi su slavljeni noću.su pomućenje uma izaziva Atena. u Sofoklovom Ajak. slične mahnitosti ukazuju na vezu sa životnim i kosmičkim silama koje se mogu protumačiti jedino kao opsednutost bogom. . vino.no iskustvo: ili kao božja kazna. Euripid nam prikazuje jedan tajni kult. a bahantkinje su samo delile božija iskušenja i strasti.553 Ali dionizijsko iskustvo se doticalo najdubljih slojeva. i javnih dionizijskih praznika ο kojima smo već govorili (§ 123). Bahantkinje su proždirući presno meso reintegrisale ponašanje koje je bilo potisnuto već desetinama hiljada godina. Izgleda sasvim izvesno da se među te slobode podjednako uključuje i odbacivanje interdikta. Trezvenost zavisi od karaktera. otimaju iz kuća. »čuda« (voda. da će se ta opsednutost zamenjivati sa »ludilom«. Misteriju je sačinjavalo učestvovanje bahanata u totalnoj epifaniji Dionisa. frenetičnih i divljih obreda. Dionis odgovara: »Stvor nerođeni tajnu znati ne smije« — »Pa kakvu korist nosi žrtva čovjeku?« — »To doznat ne smiješ. a na kraju raspolaže snažnijom i kreativnijom personalnošću nego ostatak zajednice. međutim. zgrabi oružje. na planinama i u šumama. ne izdvajaju psihopatske krize. Putem prinošenja žrtve kidanjem (sparagmos) i jedenjem presnog mesa (omophagya). najzad.»Pod hiljadama devojačkih ruku« strašni bikovi behu raskomadani za tren oka. / Što uprte na leđa. — / pa ranam' rane. to je bilo jedno od najpouzdanijih sredstava za komunikaciju s njim. mania. / S kovrčica bije plam. postizanje slobode i spontanosti koje su nedostupne ljudima. . (754—763). takođe je bio manija izazvana opsednutošću koribantima. / al' ne pada na crnu zemlju ništa baš — / ni grožđe ni mjed. etičnih i društvenih pravila i konvencija. al' vrijedno jeste znat« (470—474). Α narod bijesom plane tad / rad grabeža na bakhe. neranjivost vatrom ili oružjem. U Euripidovoj tragediji Herakle. postizalo se jedinstvo s bogom. Dionizijski zanos pre svega znači prevazilaženje Ijudske uslovljenosti. »A kakva smisla ima sveta služba ta?« — pita Pentej. užem ne svežu. otkriće totalnog oslobođenja. i ona žena koja је po prirodi trezvena neće se pokvariti učestvovanjem u orgijama« (Bah. / To strašan bješe. osobit za Misterije. / Oštrice koplja do krvi ih ne rani. a lečenje se graničilo s pravom inicijacijom. daleko od grada. poistovećivanje s bogom. . »Koribantizam« koji su. kralju. Sam Dionis je spoznao »ludilo«. Moglo se očekivati. ili као njegova milost. »bliskost« sa zmijama i mladunčadi divljih životinja — omogućavaju zanos. a one ti iz ruke uzmu bacat štap. Sva ostala iskustva — izuzetna fizička snaga. nego činjenica da su one bile vrednovane kao religioz. to delimično objašnjava i masovno pristupanje žena. Dionisa i njegov kult. / al' ne pali. tjeraju .554 553 Tiresija ipak brani boga: »Dionis ne primorava žene da budu trezvene. junakovo ludilo je Herino delo.

osobito žensko zazivanje. (Stari su ga. »mistično piće«).Najzad. možda je tu bilo reči ο nekom žrtvovanju i jedenju presne životinje). uostalom. s nekim konvulzivnim plesovima srednjeg veka.: glasno. jednom uključen u duhovni svet Grka.)17 Demosten se poziva na obrede koje je pratilo čitanje »knjiga« (verovatno nekog pisanog teksta u kojem su bile hieroi logoi558). smatrali za »ludilo« (mania). 78—80) pripoveda doživljaj skitskog kralja Skileja. 556 Preveo МПац Arsenić. Akolit je. up. 557 Starogrč.556 To je po svoj prilici bila neka procesija u kojoj su posvećeni »pod vlašću boga« dopuštali da ih ponese frenezija koju su kako pomoćnici. frenezija izazvana opsednutošću bogom — »ludilo« — izazivala je radoznalost mnogih autora a često je podsticala i ironiju i porugu. prvu kolevku malog Dionisa. prev. Attes.). smatrali za tračkog Dionisa. pokušavajući da ismeje svoga protivnika Eshina. mističnog bratstva Severne Afrike16 — počiva upravo na činjenici da ona otkrivaju originalnost dionizma. To 555 Starogrč. čuvajući pri tom nasleđe iz preistorije. Dionysos. . maniju. »mističnu košaru«.559 Sutradan se odvijala procesija adepta. srpska.). klicanje (prim. Attes. koji je u Olbiji. Mat. ili s obrednom omofagijom kod Ajsaua. na Boristenu (Dnjepar) »zaželeo da bude posvećen u Bahove i Dionisove misterije«. Za vreme ceremonije (telete). u stvari otkriva neke obrede male tijade557 (Bacchein) koju su u Atini u IV veku svetkovali vernici tračkog boga Sabaza koji je homologan Dionisu. obuzet bogom. Sabazove misterije!« i igrajući uz povike Hyes. Jeanmaire.: božansko oduševljenje. nebros. prav. Demosten nam u jednom slavnom odeljku (O vencu. prev. 558 Starogrč. antropofagiju. ushićenost (prim. ekstatično iskustvo neke manje-više žestoke mahnitosti. 17 Prema starim glosaraa reč saboi (ili sabaioi) na frigijskom jeziku je bila ekvivalent grčkog bacckhos. omofagiju. Hyds!* Demosten takođe pominje i koš u obliku rešeta.« I ceo skup bi počeo da kliče ololvge. Novi Sad. podizao iniciranog koji je ničice ležao na tlu i ponavljao formulu: »Umakao sam zlu i pronašao sam bolje.). zanos. Herodot (IV. faloforiju. 559 Starogrč. on je »pao u bahantski zanos i sad je izvan sebe«. pod lokalnim imenom. tako i sami oni koji su bili obuzeti. prev.: svečani ophod bahanata. svečano udruživanje radi priređivanja žrtvene gozbe u čast nekom bogu (prim.).). 95—97. Naravno. liknon. enthousiasmos555 Najznačajnija je činjenica da Dionisov kult. sparagmos. nije prestajao da stvara nove religiozne vrednosti. najzad. ovenčanih komoračem i granama bele topole. ο »očišćenju« (katharmos) koje se sastojalo upravo iz trljanja inicirane osobe glinom i brašnom. Ma u kom obliku. Herodot se zadovoljio time da saopšti priču koju su njemu ispričali u Olbiji. 1959 (prim. 259). zanimanje za poređenja sa na izgled sličnim kolektivnim obredima i pokretima — na primer. prev. Retko se u istorijsko doba pojavljivao bog koji nosi tako drevno nasleđe: obredi su uključivali i teriomorfne maske. str. Na čelu je išao Eshin.: svete pouke (prim. ο »kraterizovanju« (bazen u kojem su se mešali vino i voda. vitlajući zmijama i kličući: »evoe. u središtu dionizijskog obreda uvek nalazimo maniju. on govori ο »nebrizaciji« (aluzija na kožu laneta.

predstavljao strukturu neke misterije (»Umakao sam zlu!«). 561 Kult Dionisa-deteta je bio poznat u Beotiji i na Kritu. (Za religiozno iskustvo. 560 Podsećamo da su za vreme praznika Antesterija neke obrede izvodile isključivo žene. i to u najvećoj tajnosti. gore. koju ćemo usikoro razmatrati — ukazuju na volju i nadu u duhovni preporod. Svuda u svetu božansko dete je nosilac inicijacijske simbolike koja otkriva tajnu nekog mističnog »preporoda«. ali se na kraju proširio i па Grčku. 470—474). Teško je tačno reći kada su. Ali Grci se još nisu usuđivali da premoste beskrajnu razdaljinu koja je. koji je poistovećen s Dionisom. međutim. a ponekad i zamenjivan.»ludilo« je na neki način predstavljalo dokaz adeptove »divinizacije« (entheos). Bahantkinje.) Podsetimo da je već kult Sabaza. u Dionisovoj nadljudskoj snazi i neranjivosti. a pogotovo kult Dionisa-deteta561 sa obredima koji slave njegovo »buđenje« — ostavljamo ovde po strani mitsko-obrednu temu Dionisa-Zagreja. procesije) bio javan. Festižjer) osporavaju postojanje neke dionizijske Misterije zbog toga što nedostaju jasni pokazateljj ο eshatološkoj nadi. Dionisovo prisustvo u Eleusinskim misterijama dopušta mogućnost da se poveruje u eshatološko značenje bar nekih orgijastičkih iskustava. To je dovoljno da bi se Dionis razlikovao od Zalmoksa s kojim je još od Rodea upoređivan. njegovi silasci u Podzemlje (koji se mogu uporediti sa smrću iza koje sledi vaskrsenje). jer se učestvovalo u stvaralačkoj spontanosti i opojnoj slobodi. . Pored toga. U Bahantkinjama nema aluzije na besmrtnost. nije bila bez posledica za posmrtno stanje bahanata. ali ono nikada nije uspevalo da je transmutira. razdvajala božanstvo od ljudske uslovljenosti. i pod kojim okolnostima. pogotovu kada je reč ο starom dobu. pošto je pastojanje ezoteričnih značenja tajnih i inicijacijskih obreda potvrđeno svuda u svetu. Naravno. veoma loše poznajemo tajne obrede.. ier je ovaj getski bog činio »besmrtnima« one koji su bili posvećeni u njegove misterije. Bahantkinje ne govore ο besmrtnosti. morfologiju eshatološke nade ne treba ograničavati na izraze koji su postali poznati preko orfizma ili misterija iz helenističke epohe. a da i ne govorimo ο njihovom ezoteričkom značenju (које је moralo postojati. 125. manje-više je svejedno hoće li ili neće takva simbolika biti »shvaćena« razumno.560 mada je bar deo ceremonija (na primer. Dionisovo iščezavanje i epifanija. Jedinstvo s bogom je činilo da se tokom izvesnog vremena Ijudska uslovljenost rasprsne. u njihovim očima. Kad Grci ponovo otkriju prisustvo boga . tajni i inicijacijski dionizijski obredi stekli funkciju koja je specifična za religije Misterija. makar i privremena zajednica s bogom. Ugledni naučnici (Nilson. u svim slojevima kulture). Iskustvo je sigurno bilo nezaboravno. kao što je nema ni u kasnijem Nonovom Spevu ο Dionisu (Dionysiakd). Ali mi. Izvestan je inicijacijski i tajni karakter privatnih tijada (v..

»prvom od majke. 228 i dalje). prev. De cor. napisao je poemu na tu temu: »uzevši ime titana od Homera. drugim rečima. dovoljno je jasno kazati da su obaveštenja koja daju hrišćanski autori potkrepljena još starijim dokumentima. Dionis. drugom iz bedra. Α u Sabazovim misterijama koje su svetkovane u Atini. Mitsko-obredna tema stradanja i vaskrsenja deteta Dionisa Zagreja otvorila je prostor za bezbrojne protivurečnosti. crepundia562 ogledalom. Jedna boginja — Atena. Zevs zgromi titane. XXVII. Po mitu.564 Te dve činjenice povezivane su od starina (up. up. jedan od inicijacijskih obreda sastojao se upravo iz posipanja kandidata nekim prahom ili gipsom.»Misterijske« karakteristike kulta jasnije se ocrtavaju naročito od Dionisa Zagreja. 5) nam prenosi jedno obaveštenje koje je dragoceno uprkos sumnjičavosti Vilamovica i drugih naučnika: Onomakrit. u Pizistratovo vreme. Pausanija (VIII. hrišćanski autori su nam preneli izvesne dragocene podatke. uz čudne pokliče.20 Kao što bi to i trebalo očekivati. nepotpuno i zlonamerno. 191 i dalje. Što se nas tiče. piljcima. Hera šalje titane koji odnose dete Dionisa Zagreja zajedno s nekim igračkama (zvečkama. fr. Te komade oni kuvaju u kotlu. Obavešten ο zločinu. pogotovu zbog njenih »orfičkih« tumačenja. 37. str. čigrom. drage primere kod Ota. ubijaju ga i komadaju.21 Firmik Matermo zaključuje da se na Kritu (gde on smešta svoju euhemerizovanu priču) sećanje na ovo ubistvo zadržalo u godišnjim obredima koji su ponavljali ono što je »dete u času svoje smrti učinilo i pretrpelo«: »u dubini šuma. jedan 562 Lat. 472. 77. govori ο tri Dionisova rođenja. a trećem kada se vraća u život pošto je Reja sastavila delove koje su raskomadali titani«. izigravali su ludilo neke pomahnitale duše«. ali je ta epizoda našim precima bila poznata. Kinkel I. a po nekima ih i jedu. orgijastičkom karakteru. što odgovara Dionisovom divljem. takođe Euripid. Ali upravo zbog toga što su bili oslobođeni zabrane da govore otvoreno ο svetim i tajnim stvarima. Što se tiče zločina titana. obrtaljkom). 44'. i »sopstvenim zubima kidali živog bika«. vid. str. titani su božanskom detetu prišli posuti gipsom kako ne bi bili prepoznati. po Kalimahu (fr. Argivljani su lice prekrivali gipsom kada su učestvovali u dionizijskim praznicima. Reč je ο starom obredu inicijacije.) 21 De piet. Što se tiče »mističnih igračaka«. 563 Fr. Nono. koji je živeo u Atini u VI veku. uveravajući da je zločin bio počinjen iz ludila. 382. koji je dobro poznat u »primitivnim« društvima: novaci svoja lica trljaju prahom ili pepelom kako bi ličili na utvare. načinivši titane autorima božjih patnji«. on je osnovao Dionisove orgia. one su bile odavno poznate. Mit ο komadanju deteta Dionisa Zagreja poznat nam je pre svega zahvaljujući hrišćanskim autorima. 3. 564 Demosten. loptom. Epikurejac Filodem.: čegrtaljke (prim. Ime Zagreja se prvi put pominje u poemi Alkmeon iz tebanskog ciklusa (VI vek):563 ono znači »veliki lovac«. . 259. Jeanmaire. 171) Zagrej je samo jedno posebno Dionisovo ime. str. oni ga prikazuju euhemerizovano. Hrišćanski autori ne pominju Dionisovo vaskrsenje. Ciceronov savremenik. Reja ili Demetra — dobija ili spasava srce i stavlja ga u jedan kovčeg. oni nrolaze kroz obrednu smrt.

»jedan Zagrej«. koji je. pošto su raskomadali dete. isto. str. raznovrsnošću svojih transformacija.28 Izgleda da se i Diodor sa Sicilije poziva na dionizijske misterije kada piše da je »Orfej preneo komadanje Dionisa u ceremonije misterija« (V. piljke i ogledalo (Orph. 4). dakle. pronađen u Fajumu (Curubi). te su pojedinosti pominjane u vezi s »proslavljanjem misterija«. Vid. 51. 53. »problem« koji se pripisuie Aristotelvt (Diodot. 35).papirus iz III veka pre Hr. str. 6). obrtaljku. * ** Više nego drugi grčki bogovi. spreman za ponovno rođenje. epizodu ο Demetri i Demofontu) ili podmlađivanje (Pelijine kćeri svoga ocaseku na komade i kuvaju ga u kotlu). Dionysos. možemo prepoznati jedan stari inicijacijski scenario čije je izvorno značenje bilo zaboravljeno. pa i 565 Up. On je uvek u pokretu: stiže svuda. Prema nekim varijantama. njegove udove bacili u kotao gde su ih kuvali a zatim pekli — bila je.566 Dodajmo i da su oba obreda — kidanje udova i pečenje ili prolazak kroz vatru — karakteristike šamanske inicijacije. posle Salomona Renaka (Reinach) razmatrao Mulinje (Moulinier). L'Oracle de Delphes. u sve zemlje. Fr. štaviše. 65. nažalost oštećen. iz njihovog pepela su stvoreni Ijudi — i taj mit je imao značajnu ulogu u orfizmu. 153 i dalje. II tom). 566 Jeanmaire. moglo bi se reći da su oni detetu Dionisu davali božanstvenost i besmrtnost). 331. »ubijali« su novaka da bi se on »ponovo rodio« u svetu više egzistencije (u našem primeru. Ali. Orfej je tada proglašen za »Dionisovog proroka« i »osnivača svih inicijacija« (vidi gl. 31). str. druge primere u Mairie Delcourt. pominje čigru. sa svim pojedinostima. spreman da se poveže sa različitim. Jer 11 delfskoj košari se nalazio raskomadani Dionis. U jednom drugom odeljku. U stvari. Inicijacijski karakter dionizijskih obreda može se prepoznati u Delfima. 75. 15) koji je. Orfej je prikazan kao reformator dionizi jskih misterija: »zbog toga su imisterije za koje se duguje Dionisu nazvane orfičke« (III. str. Jer titani su se ponašali kao učitelji inicijacije. odnosno. poznata u IV veku.565 Žanmer (Jeanmaire) je u pravi čas podsetio da kuvanje u kotlu ili prolazak kroz vatru predstavlja inicijacijske obrede kojima se postižu besmrtnost (up. U »zločinu titana«. XIX. kada su žene proslavljale ponovno rađanje boga. sin Zevsa i Semele«. a taj Dionis »koji se ponovo rađao kao Zagrej bio je istovremeno i tebanski Dionis. u sve religiozne sredine. Euforion je UI III veku znao za analogno predanje. u religiji koja je zagovarala apsolutnu prevlast Zevsa. Najdramatičnija epizoda mita — naime činjenica da su titani. Ali verovatno je da su te misterije već u V veku preuzele neke »orfičke« elemente. Aristotel IV. . među sve narode. 387. titani su mogli imati samo ulogu demona — i bili su zgromljeni. Dionis iznenaduje brojnošću i novinom svojih epifanija. kako to kaže Plutarh (De Iside. Tradicija koju prenosi Diodor je dragocena utoliko što potvrđuje postojanje dionizijskih misterija.

uranjanjem u životinjsku besvesnost. političare i kontemplativce. i od Dionisa načinila boga pozorišta. ali isto tako i nezaboravna iskustva izazvana periodjčnim dolaženjem umrlih. i orfizam je dužnik dionizijskih tradicija. Više nego ma koji drugi Olimpljanin. orgijaste i askete. ditiramba. Ti su se obredi neočekivano razvijali. sveopšta plodnost. Uzbudljivo je praćenje preobražaja jednog kolektivnog obreda. drugi obredi. a zanos manije je dokazivao da se Ijudska uslovljenost može prevazići. str. Sasvim izvesno. »ophod povodom žrtvovanja neke žrtve radi izazivanja kolektivnog zanosa pamoću ritmičnih pokreta. neka javna bogosluženja postala spektakli. nav. tajni i inicijacijski. Da li je bio bliži ljudima nego ostali bogovi? Njemu se. počeo je — upravo u doba (VII—VI vek) kada se u grčkom svetu razvija horska lirika — da se razvija u književni rod koji je po značaju i po ugrađivanju lirskih delova u teme koje su manje više prilagodene okolnostirna i Dionisovoj ličnosti« dorastao delovima koje peva ехагсћоп (starogrč. koji je podrazumevao ekstatičku mahnitost. Apolonom). . uneti ga u sebe. satirična drama. nepredviđenim porukama i eshatološkim nadama. i obrednih uzvilca i povika. taj mladi bog će neprestano darovati svoje vernike novim epifanijama.567 Ako su. on je jedini grčki bog koji je. s jedne strane. Njegov način bivstvovanja izražava paradoksalno jedinstvo života i smrti. u spektakl. Zato Dionis predstavlja tip božanstva koje se korenito razlikuje od Olimpljana. delo. Pijanstvo. pokazujući se u različitim vidovima. ili zanosom entuzijazma — svi ti strahovi i otkrovenja potiču iz jednog jedinog izvora: prisustvo boga. podjednako zaneo i privukao kako seljake tako i intelektualnu elitu. tragedija. razvili su se u Misterije. i u književni rod. Ditiramb. erotizam.antagonističkim božanstvima (Demetrom. 248—49). moglo približiti. ili manijom. 567 Ditiramb. u svakom slučaju. Makar posredno. horovođa) (Jeanmaire. manje-više su direktne dionizijske tvorevine.

.

SKRAĆENICE ΑΝΕΤ = J. 1950.d. Β. Pritchard. . drugo izdanje. 1955) Ar Or = Archiv Orientalni (Prague) ARW = Archiv fiir Religionswissenschaft (Freiburg/Leipzig) BJRL = Bulletin of the John Rylands Library (Manchester) BSOAS = Bulletin of the School of Oriental and African Studies (London) CA = Current Anthropology (Chicago) HJAS = Harvard Journal of Asiatic Studies HR = History of Religions (Chicago) IIJ = Indo-Iranian Journal (La Науе) JA = Journal Asiatique (Paris) JAOS = Journal of the American Oriental Society (Baltimore) JAS Bombay = Journal of the Asiatic Society. Bombay Branich JIES = Journal of Indo-European Studies (Montana) JNES = Journal of Near Eastern Studies (Chicago) JRAS = Jonrnal of the Royal Asiatic Society (London) JSS = Journal of Semitic Studies (Manchester) OLZ = Orientalistische Literaturzeitung (Berlin/Leipzig) RB = Revue Biblique (Paris) REG = Revue des Etudes Grecques (Paris) RHPR = Revue d'Histoire et de Philosophie religieuses (Strasbourg) RHR = Revue de l'Histoire des Religions (Paris) SMSR = Studi e Materiali di Storia delle Religioni (Roma) VT = Vetus Testamentum (Leiden) M.M. = Worterbuch der Mythologie (Stuttgart) . Ancient Near Eastern Tezis Relating to the Old Testament (Princeton.

.

Α propos d'une etude recrnte sur rinitiation dionysiaque« (Revue des Etudes Anciennes. 101—119). Ноуапсе. Ο »problemu« koji se pripisuje Aristotelu. Boj'ance. R. Za sada videti: P. »Dionysiaca. »L'antre dans les mysteres de Dionysos« (Renđiconti della Pontificia Accademia di Archeologia. 141 i dalje adam. 1962. 1955). Mi ćemo se na ovaj problem vratiti u drugom lomu ovog dela. 51 i dalje. str. 33—60). str. Dionisove misterije isu otvonile prostor za mnoge rasprave. 176 . videti L. 1965. »Nevezana«. 142 Aditi. Tucan. str. 107—127). 68. str. 1966.Valter Oto (Dionysos. 24. P. 176 Aditje. 33. Orphće et l'orphisme α l'epoque classique (Pariz. str. 191 i dalje) je pokazao da neka obaveštenjia koja se nalaze u relativno kasnijim delima potiču dz starijah izvora. Moulinier.. Adam. »Du nouveau sur Pinitiation dionysdque« (Latomus.

378 dikša. § 58 Ehnaton. 33—34 Avelj. dva modaliteta brahmana. solarizacija Amona. 369 deivos. 63. religija. 374—375 »dokumentisvedočanstva« paleoantropa. 93 i dalje Amos. 35. 189 i dalje dvosekla sekira. 58—60 enthousiasmos. 17. na Kritu. 334 Ep ο GilgamešU. 11 i dalje dolmen. 18 daena. 398. 65 Apiru. 45 i dalje Ču-kutjen. 343 Ameša Spenta. 159 epopteia. 312 i dalje Dionizije u polju. 217 i dalje. 232 i dalje. Dionisov praznik. 286 i dalje »čarobnjak« Varuna. §§ 102 i dalje. njihovi mitski preci. § 57. 379—380 Apsu. 332 duša. simbolika. 63 asure. hititski. §§ 49— 51. § 65. 280 i dalje Antesterije. § 32 Ejlejtija. 364. 187 i dalje ašelski sloj. 354—355 Bahantkinje. 26 Ahemenidi. 99 i dalje Donji svet. 369 Atena. povezan s Jehovom. 278—279. u ugaritskoj mitologiji. 392 deve. 163. 117 Ea. prodor u Indiju. i asure. 63 i dalje akitu. povezan s Jehovom. 79 i dalje. 274 i dalje. 269. 197. Ahurine »dobre supruge«. 10 doba. 156 i dalje Anu. 172 i dalje Čatal Hijik. 67. 94—96 Atum. 150 Bhaga. 63. 370 Dilmun. 143 i dalje »dualizam« zaratustrijanske teologije. 54. 59—62. 58 Dionis. na minojskom Kritu. egipatski. »nebo«. 60—63 Arjaman. »rob« ili »sluga« Jehove. 206 i dalje. Ahura Mazda i eshatološko žrtvovanje. 394 čovek. 79 božanstvo faraona. 55. 267. 338 Brahman. kritsko poreklo. 166 i dalje božanski par. 14. § 102 El. 304 i dalje antropomorfizam Jehove. 54. 41 drvo života. 131 i dalje Aštarta. § 82. 84 i dalje Australijanci. 272 borbe između generacija bogova. 148 i dalje Apolon. 163 Demetra i Eleusinske misterije. 127 i dalje Amarna. 236—237. njegova borba sa zmajem. 355 Ašvamedha. 367—368 agnićajana. Eleusinske misterije. 388. 198 Arijci. izlazak iz Egipta. § 32. 117 Baal. atman. 382 Agni. 313 i dalje divljač. § 100 avidja. religija Ahemenida. 186 i dalje. 357 Egzodus. § 98 Ereškigal. 377 . 115 i dalje. šamanska (Zaratustra). 15 Ćinvat. 378 akadska. 181 i dalje ekstatici. 63 Anat. hesiodski mit ο pet. 120 »dvaput rođen«. 176 Artemida. § 65 aserah. 247 i dalje »demonizacija« posmrtne egzistencije (Egipat). 56. doktrina žrtvovanja u njima. 89 i dalje Deukalion. revolucija. 103 i dalje borba junaka protiv zmaja (Iran). 114 ekstatičko iskustvo. 120 Demofont. videti pod: silazak u Donji svet Dralenloh. 57. njihov inicijacijski karakter. 55. 374. 305 dionizijski obredi. § 21 Aranjaka. 63 Enkidu. 384 i dalje En-ki. 171 i dalje dike. simbioza s domorocima. 144 Avesta. 48. 186 i dalje Drvo sveta. 372. 45 i dalje. 399. u vedskoj Indiji. §§ 96—97. 64. 238— 240. 58. § 110 Ahurani. up. 264 i dalje Dumuzi-Tamuz. § 45 boginje.. § 79 ekstaza. 310 i dalje basar (telo) 286 beth-el. 274 i dalje. 198. 152 i dalje Axis mundi. 159 i dalje. 54. § 74. § 76 Bufonije. § 96. 149 Bog (prema Mojsijevom viđenju) § 59 bog oluje. 291—292. 335 Alalu. 159 Ašerat. 207 i dalje Aton. 67—68. 310 i dalje. izazvano ispijanjem some. § 69. 56. Brahmane. 197 i dalje. kod Indoevropljana. § 21. 304. §§ 122 i dalje. apolonijska. poistovećen s Brahmanom. 146 epodi. mistična povezanost s divljači. 57. megalitske. Dionisove misterije. poistovećen sa skambhom. zagrobni život duše. DionisZagrej. 399 Bakhein. 397 An. 131 i dalje. iščezavanje i okultacija. 274 aisa. § 64. 263 i dalje. poglavar ugaritskog panteona. 365 Dijaus. 220 i dalje deve. 18 drugo rođenje. § 124. § 23 En-lil. 354—355 Angra Mainju. totalitet obređnih činova koji ga sačinjavaju. male dioniziiske tijade. u Vedi. § 105. 119.Afrodita. 197. »bog«. 187 i dalje agnihotra. 280 i daije. 382 Asur. 240—241. 205 i dalje Avram »Otac vere«. § 73. 279 i dalje. 159 i dalje Eleusina. u preistorijskoj Anadoliji. 387 atman. demonizacija deva. 10. 129. § 47 božanska vrhovna vlast. § 21 Eden i mitovi ο raju. 131 i dalje. 176 »Bog otaca«. 390 Amon. 394 dakšina. 314 Enuma eliš. 265. 391 Ahura Mazda. §§ 89—91. 168 i dalje 26 Crkva svih svetih u Korezi. simbol univerzuma.

proroci ocenjuju njenu vrednost. 35 Gudea. 35 Gospodar životinja. 258 i dalje Geja. nada u iskupljenje. § 29 Izrailj. § 29 hram budući. 48. 56 Harapa. 356 izranjanje zemlje. otelovljeni bog. § 118. 213 i dalje Gilgameš. 396 imago mundi. 347 inicijacija. 62 haoma. 356. 286 grmljavina. istorija izučavanja. 351 Ilija. 189 i dalje. žrtvovanje isposništvo. 335—336 glava. magijsko-religiozna vrednost govora. u njoj ima kvarenaha u obilju. u Eleusinskim misterijama. njihovo religiozno značenje.etnografske paralele. 397 Isak. 277 i dalje Jasna-u-sedam-poglavlja. 166. § 97. § 63 »idol«. 381 heroji grčki. 393 Jason. 244 Hestija. 31. 74—75 horoskopi. (Egipat). hititska religija. 391 identitet atman-Brahman. 364. natufijanske grobnice. 341 fravaši. 163 grobnice. 73—74 istorija. § 49 Jasna. sedište duše. njihova protoistorija § 61. § 59 Jaje. zajednički religiozni vokabular. 89—90 Isaija. § 124 Eva. § 45. razum. 264—265. 381—382 hibris grčkih heroja 245 Hiksi. 29—30 grčki bogovi na Kritu. i potraga za besmrtnošću. 200 i dalje homologija makro-mikrokosmos (Mesopotamija). trojna indoevropska. 235—236. u Jerusalimu. mitologija gvozdenog doba. 47—48 faraon. § 23 Ipuver. 358 Hadžilar. § 81 ideologija. njihova mitologija. 118 Hainuvele. 380 Hiranjagarbha. § 95. 13. njihova trojna ideologija. »Zlatni zametak«. 92—93 Hiperborejci. bog grmljavine. na Balkanskom poluostrvu. 79 Jam. 167 gathe. vedski. 60 Gigantomahija. 123 Hera. 59—62.. religija. monumentalni. 74. 275 i dalje Jedinstvo suprotnosti (Varana). 63. §§ 27—28. sarkofag. 115 i dalje govor. §§ 38—39. 57. 284. 379 Hepat. pretnje. 143 Evropska arhajska civilizacija (»Old European Civilization«). dovođenje u iskušenje. protoistorijska. §§ 38—39. 381 Hermes. 18—19. 61. §§ 38—39 Indusi. središnji mit ο Indri. zmaj. 350—351 hititski kralj. 48 hramovi. videti takođe pod: Inana Izis. 45 i dalje Hadokst Nask. 298 i dalje. 214 i dalje. 268 i dalje. 175 i dalje . 124 homologacija. 57 gvožđe. u vedskoj Indiji. sahranjeni unutar grada. § 92. 279 i dalje Hagija Trijada. 70 hvarenah. 119 greh (Izrailj). 243. njegova religiozna uloga. kultura i religija. 29.. § 23. 26 i dalje Euripid. 366— 367. 301 Ištar. mit o. 211 i dalje Geštinana. 33 »Gospodarica životinja« (potnia theron). 78 i dalje Ja (atman). neuspela Gilgamešova inicijacija. 164 i dalje. mezolitski. 176 i dalje induska preistorijska civilizaoija. posmrtni ostaci heroja. na Kritu. 166. 32 Ilijanka. 395 furor. 277. 362—363. 119 Jašt. 299 Hram. 46 Huvava. iz doba Obeida. 372 ispraznost egzistencije (Mesopotamija). 337 Horus. 361—362 Indra. i Bahantkinje. 395 hramovi. 226 i dalje. 151 i dalje isposnici (u staroj Indiji).«. §§ 43—47. kuća shvaćena kao slika sveta. § 60. § 108 haos. 38—39 Hamurabi. 347 Hefest. u Kešćioareleu. žrtvovanje Isaka. 57.. povezani s inicijacijama i s misterijama. 14 i dalje. 268 i dalje. 42 Inana. 70—71. 197 i dalje »Ja sam onaj koji jesam. iskorisko. 48. 282. 192 Hititi. kult haome. 391. § 68. stara istorija. 332 Indija. 274. 169 i đalje Indoevropljani. 50—51 Habiru. § 63.

§ 26. Dionisovi praznici. božanski kovači. 65—67 Kirktno brdo. videti pod: kosmologije kost. lestvice od kopalja. 17 i dalje Krit. megalitske religije. 348 Kron. 396 Jupiter Dolihej. 309 i dalje. § 15 Metida. 63. 51. 197 i dalje. 20 kosti. 97—99 Knjiga mrtvih (egipatska). 52 kosmički ciklus. 271 Knjiga mrtvih. 51. 220 i dalje menade. 285 i dalje. 56 megaliti. 216 i dalje. § 119. 16—17 kontinuitet zemljoradničkih obreda. § 115. 393 magični let. § 37. 43. hram. nap. 122 Kabreret. 285. sumerska. 294 i dalje Jelisije. 268 Magi. 114 i dalje Lagma. 54—55. 370—371. 397 Jerihon. otkriće metala. preistorijska. u himni X. § 46. »dekreti« koji osiguravaju kosmički poredak. 204 i dalje Kašćioarele. 106 i dalje Mekona. freske. pećine. 139 kikejon. 82 i dalje. njegova uplitanja u istoriju. 15 maga. uništenje Ijudi (stara Indija). 397 Jima. i huritsko-hititska teogonija. 28 maja. 198. 281 i dalje.Jehova. 211 i dalje. 360 Karma. 340 MadAzil. pad Jerusalima. 10. poreklo megalita. 83 menhiri. § 21. 55—56. 273. 12 kovači. 82. koplja. 209 i dalje lobanje. kultura Jerihona. 10 metali. mania. dva boga. 172 i dalje. 102—103 Meri-ka-re. 42 i dalje kult koji svetkuje faraon. 27. 351 Kureti. religiozna simbolika kuće. 119 Л . 42 kosmogonije: mesopotamska. 64. § 22 mesožderi. 31—36 Min. naselje Izrailjaca. mezolitske religiozne prakse. 114. 214 lavirint. 194 i dalje. stvaranje ljudi. 339. 328 Jerusalim. 67. 329—330 metalurgija. dele društvo na tri klase. 105 i dalje. religiozni kontekst metalurgije. koji predstavljaju središta ceremonija. 190—191 kuća. § 120. 13 ljudi. religiozna simbolika Kogija. 193 i dalje kosmogonijski mitovi. preistorijska oblast Malte. kult lobanja. 83 Kumarbi. zamenjivanje ljudi životinjskim žrtvama. i Baal. § 35. sveštenici (u Ugaritu). prehelenske religije na Kritu. njihovo religiozno ponašanje. 48 Kelti. Minov praznik. 375 mezolit. 150. 20. 311 Mannerbunde. 90. 296 i dalje Jezekilj. primerni obrazac »konstrukcije« atmana. 139. 11 i dalje. 14 Kirova inicijacija. ponovno rođenje iz kostiju. 14. 146 i dalje. »zamene za telo«. 344—346 megalitske kulture. 209 Malta. njegova svetost. uslovljenost. slavljen kao car. 44 i dalje lovci. 129 Rigvede. 74. 83 Minos. 56 Lasko. 94. § 75. 159 me. 334. božanska »igra«. 398 mesopotamski vrhovni vladar. 399 Menes. 289 Jeremija. 166 khnm. §§ 21—22. 395 Jov. § 54 Kanaan. 21 Kain i Avelj. 103 i dalje. u vedskoj Indiji. 76. u Knjizi postanja. 305 lila. 3 ma'at. 129 massebah. 28. 36 Marduk. 386 Kingu. 376 krunisanje kralja. njihova konzervacija. indijska. praljudi postaju mesožderi. §§ 40—42. 22 Leneje. 89—90 Mesija. 343 Kogi. §§ 34— 37. 24 Malta. i sudija. 141 i dalje. egipatska.

svetost neba. 357 Prađapati. u Izrailju. § 75. na antičkom Bliskom istoku i kod Izrailjaca. 397 otkrovenje. u JJganitu. 281— 282. 63 neznanje. mesopotamski mitovi ο potopu. 20—23 periodično obnavljanje sveta. 322 i dalje pećinsko slikarstvo. 271. magijsko-religiozno ponašanje. 320 i dalje polaritet muško—žensko u paleolitskoj umetnosti. 139. 282 i dalje (Iran). 35—35 navroz. 56 Nasatja. videti pod: viavroz Obeid. 103 preistorija. 100 i dalje mudrosna književnost (vavilonska). središte ceremonijala (minojski Krit). 84 i dalje postegzistencija. uzgajanje biljaka koje služe za ishranu. 19 preci. 57 i dalje. 391 Persefona i Eleusinske misterije. kultura i religija. za pravljenje oruđa. u Upanišadama. nalazišta kostiju u pećinama. § 29. 303 i dalje Prometej. §§ 38-39 moira. zemljoradnje. znaci i figure. 195 i dalje. 309 i dalje. § 96 Persepolis. § 90 Okean. 326. 85 poredak (pravo. Indoevropljana. grčke. 41 i dalje. 218 i dalje. uzdizanje Mitre. 90 petra genitrix. 55 pogrebne prakse. 209 praznik medveda. 25 i dalje palata. 205 i dalje Monkarmel. 15 most. smrti i ponovnog rođenja. 377 proricanje. § 70 Pitija. desakralizacija prirode od strane proroka. 24 i dalje »Polje darova«. § 106. 160 nalazišta kostiju. sadržano u deset božjih zapovesti. povezana sa ženskom plodnošću. praistorija Palestine. 202 i dalje. 160. 32—33. § 51. 17 i dalje. 12 i dalje Osija. 75. 128 piće »ne-smrti« (soma). 17 i dalje. 170 i dalje Pasha. 213. 20 i dalje pećinska umetnost istočne Španije. 41 i dalje. 154 pećine.Mihb-Jašt. egipatsko shvatanje. § 62. 138 (Ugarit). 324 profetizam. sveti grad. magijsko-religiozne vrednosti oružja. 82 i dalje pripitomljavanje životinja. 396— . 46 očišćenje. 394 potop. simbolika potopa. 37 i dalje paleolitsko »selo« u Malti. rođenja. § 111 Mitra-Varuna. § 18. 68—69 (Mesopotamija). 376 oker. 205 i dalje Ningursag. 166 i dalje Mohendžo-daro. 372 muško/žensko. 40 plodonosno kamenje. 9 oruđe. 279 i dalje Mot. 225 i dalje. 44 i dalje. 378 Mojsije. 38—39 Mitra. 371 prakriti. kod Gilijaka i Ainua. 166 Natufijanci. kosmološka simbolika palate-hrama. § 98. iransko shvatanje. 98 neolitske religije Bliskog istoka. vedski. povezan s Raom. § 58. lcultura Obeida. 36—37 paleolitski ljudi. 29 »negativno priznanje« (Egipat). videti: polaritet nabi. 396 »proganjanje« Dionisa. njihovo nasleđe. 9 oružje. videti pod: Eleusina mitovi ο poreklu. protivurečnosti u vezi s njima. 337 muni. 231 i dalje plodnost. 355 paleolitska obredna funkcija. crveni. 123— 125 (Hititi). poistovećivanje s Prađapatijem putem žrtvovanja. 373—374. 341 označavanje vremena kod paleolitskih ljudi. 359 i dalje mokša. 314 i dalje orientatio. 74. 175 i dalje Mitra. 55 Noje. kult mrtvih (megalitizam). 145 i dalje. 34. 102 »počeci«. 56 Namu. 43—49 Nergal. i dionizijske misterije. obredno mitski scenario Nove godine. 14—15 omofagia. 117— 118 palata-hram. pravda). 26 i dalje paleolitska umetnost. blaženstvo početaka u sumerskoj religiji. 64. paleolitskih Ijudi (bibliografija). 37 i dalje. pećine kao svetilišta. Baalova. neolitska religija Palestine. proslavljanje Pashe. eshatološko (Iran). koji se prelazi posle smrti (Iran). 320 i dalje primerni obrasci (Egipat). 326—327 priroda. 399 Orfej. 384—388. 321—322 nam-tar. 83 (Egipat). 155 i dalje Oziris. 292— 293. vavilonsko. 337 proroci. 393 Pesma harfiste. 59. 24—25 Palestina. 54. 331—332. 378—379 posmrtna egzistencija (Egipat). biblijski potop. § 50. 275—277 misterija. njihova »transmutacija« u kamen. praznik Nove godine. indijsko shvatanje. religije preistorije (bibliografija). 81 i dalje Posejdon. 9 i dalje paleolitski zemljoradnici. 271 nebo. 145 i dalje Nova godina. 352—353 panteon. 20—25 paleolitski lovci. 355 mrtvi. 40 i dalje misterije. 11. 266 i dalje. 361. § 77. § 33. §§ 116 i dalje. 85 »Polje trske«.

kosmički stub. § 46. 198 Skiti. 207 i dalje. 77 i dalje prvobitna zmija. § 60. 28 -tajne. 324—325 stena. praznik. mistično u staroj Indiji. religija pod sudijama. 74. 185 i dalje Upanišade. kosmogonija u Purušasukti. 314 transfiguracija. 83 semantička neprozirnost preistorijskih dokumenata. preobražaj (frašo kereti) sveta. 309 i dalje. 329 sudbina. 27 religija Kanaanaca. 57—58. 88 i dalje. i »memfiska teologija«. rođenje. 32—33 smrt (Baalova) i povratak u život. 195 i dalje. 389—390 šamaš. 29. 159 rita. biblijski. 80. § 40 svetilišta u Čatal Hijiku. mitovi ο prvim rasama u Grčkoj. 278 i dalje. 186 i dalje. povezan s Ozirisom. njihova religija. 42— 43 »prosvetljenje«. 15 Tešup. 263 i dalje središta ceremonija. 88. obredna. § 73. u Izrailiu. u mazdaizmu. videti takođe pod: Dumuzi tapa. § 60 suđenje duši (Egipat). mesopotamsko shvatanje sudbine. 21 Triptolem. 205 i dalje Saošjant. huritski Atlas. §Ш Ra. videti pod: »prvi put« terafim. 71—72 Utnapištim. 79—80. lestvice od kopalja. 211 i dalje Uršanabi. 127—128 Stounhendž. 393 Skoteino. feničanska. 197 i dalje putovanje duše posle smrti (Iran). 103.397. egipatsko vrednovanje smrti. 110 statuete ljudi u Mesopotamiji. 120 slikani oblutak. kod paleolitskih ljudi. 61—62. kultura Tel Halafa. 399 Tištrija. 123. i misterije. žrtvovanje some. Jehove (Jahvea) u Sinajskoj pustinji. 100 Puruli. 33 Tor. § 99 Tamuz. 268—269 »prvi put«. Purušasukta. 190 i dalje »solarizacija«. religiozna vrednovanja prostora. 395—396 svete pećine. shvatanje sudbine u staroj Grčkoj. § 29 Siduri. 284— 285 Soma. teologija i politika »solarizacije«. 372 tehom. 19 i dalje Semela. 15 i dalje samsara. § 114. 129 i dalje. 44 i dalje skambha. 106. 289 i dalje proročanstva. 393 tjurunga i slikani oblutak iz Madazila. 22—23. § 35 Središte sveta. § 71 Sabaz. Purušamedha. 311 i dal. 84 i dalje. § 97 Telipinu. § 80. izaubljeni (u Knjizi postanja). 59. 97 Telete. neolitska religija u Siriji. 378 teofanija. 45 »sveto«. 396 Ptah. § 33 rađasuja. ženske statuete.s. 41. smrt grčkih heroja. 84—89 Tekstovi sarkofaga. 9. 125 Puruša. dionizijska tvorevina. 262. 12 stvaranje čoveka (Sumer). 345. 312 i dalje. 79 i dalje. § 78. 19. unutrašnje. 370 raj (iranski). grčki. simbolika. 141 Tekstovi piramida. 123. 399 Spenta Mainju. 277 i dalje. 368—369 sparagmos. iranski. § 44 Tel Halaf. ubijaju i proždiru dete Dionisa. u staroj Indiji. § 31 Solomon. »koje je sišlo s neba«. 59—60 simbolika paleolitske umetnosti. 192 i dalje. doba apsolutnog savršenstva. na Kritu. hititski praznik Nove godine. 374 upanajana. §§ 48—52 religiozni sinkretizam. § 26.je sahranjivanje. § 56. § 90 prostor. u vedsko doba. 164 šamanizam i šamanska vokacija. § 78. 157 i dalje teogonija. 190—191. 42. 282 savršenstvo početaka (Egipat). § 85 razlikovanje polova. 136 Tifon. 302 i dalje Set. 71—72 Utu. koplja. 24 i dalje Sin. 63—64 Šator (od) sastanka. 172 i dalje ruah (»dnh«). 96—97 rase. 280 i dalje raj. §§ 16—19. § 83 Tep zepi. 233 i dalje ro'eh. § 113 religioznost preistorijskih Ijudi. § 54 Raova litanija. 360 unutrašnja svetlost. pećina. 192 i daIje. vidovnjaci. 249 i dalje Ugarit. 265 i dalje Tri brata. 79 Psalmi ustoličenja. egipatska. 243 i dalje smrt. pećina. 24. 100. 77 i dalje sed. 45 i dalje temis. 372—373 Upeluri. 98—99 sumerska religija. 31—32 tajne zanata. sumerske boginje Inane. 273 . 11 Rišiji. religija Skita. 98. 232 i dalje. prva i poslednja slika boga Atuma. grčka. indoevropski termini koji ga označavaju. oplodnja od strane nadljuđskog bića. 127—128 Uran. 330— 333 sumersko kraljevstvo. 213 i dalje Tijamat. § 113. u Upanišadama. 286 i dalje Rudra-Šiva. u Izraelu. § 81. 73—75. 157 i dalje Štelmor. 131 i dalje ugovor ο savezu. 20 tragedija. § 21 titani. organizovan oko ljudskog tela. § 51 smrt. 159 Tešik Taš. § 84 rodozačetnici (patrijarsi). 71 silazak u Donji svet. . 379. § 87 sudije. 63 Sirija.

146 i dalje vavilonski gradovi. 10.. 34 i dalje. 31 . § 79 vegekultura. kritikovano od straле proroka.. u religijama prearijske Indije. Žensko prisustvo.. 174 i dalje znanje. 278 i dalje. 18—19 Vritra. objava Ahure Mazde... 119 zigurat.. 37 i dalje.. Pećinsko slikarstvo: slike ili simboli? 6. 58 zlatno uže.. 84 i dalje Zalmoks. 37—39 vegetacija. 173 i dalje Varuna. 173—174 Zagrej. mistična povezanost čoveka i vegetacije.. Oruđa za izradu oruđa.. 299 i dalje SADRŽAJ Predgovor I poglavlje — MAGIJSKO-RELIGIOZNO PONAŠANJE PRAUUDI 9 1.. 200. 42. 60 uspenje šamana. »Neprozirnost« preistorijskih dokumenata. borba s Indrom. 195 i dalje Vrhovno biće. 196.. 292 i dalje.. § 103.. mitologizacija Zaratustre.. mit ο njemu.. vatra.... 147 Zisudra. 375 zmaj. § 28 vadapeja. njihovi nebeski uzori. 5. 215. § 77. § 76..... 194. statuete. 138..... upoređen s Dionisom.. § 49 zmije. poistovećivanje s Prađapatijem putem žrtvovanja. i sumerski potop. § 121 Zavetni kovčeg.. 157 i dalje zemljoradnja.... 12 vatra. pogl.... 40 i dalje Zevs. u Grčkoj. Orientatio. § 101. 163.. 365—366.judi u život posle smrti. domaća. 297 i dalje vavilonska kula..... 205 žena i zemljoradnja. Protivurečnosti vezane za nalazišta kostiju.. 377... 390.. 14 i dalje žrtvovanje... pogl. 312 i dalje zagrobni svet (Egipat)... sveopšti kralj.. § 102.. kružno. svetost žene. X.. u vedsko doba... progonstvo Jevreja u Vavilon. 260 i dalje »zastrašivanje istorijom«.... bogovi poistovećeni s zmijama.. mišljenje i mašta paleolitskih lovaca. »Pripitomljavanje« vatre.. brahmansko žrtvovanje ponavlja stvaranje... 311 zanos... 281. 176 i dalje. 187 vara.. otkriće. 172 i dalje vaskrsenje tela. 17 Višnu. Simbolička značenja pogreba. u mazdaizmu. Obredi... 3. 29 uspenje faraona. iziednačeno s isposništvom (tapas).. Jam... 194 vladanje vremenom. vedsko. 202 i dalje vreme. njegova vrednost (u Upanišadama). § 86. žena i.... 4. 41 i dalje život posle srarti.. 232 i dalje.... njegov život.. religiozna vrednost »zastrašivanja istorijom«. šamanski (Zaratustra) § 102 Zaratustra. § 72. vero\'anje paleolitskih l. II poglavlje — NAJDUŽA REVOLUCIJA: OTKRIČE POLJOPRIVREDE. ciklično (Indija).. 51—52 vratja. 59. u vedskoj Indiii. ambigvitet Varune... 2. u Brahmanama...... XIII... 178 i dalje Vavilon. eshatološko (u mazdaizmu). 7.. 23—25 vidovnjaci (ro'eh). 40 i dalje Velika boginja. u Ugaritu. § 71 Višvakarman.. 58. 21—22 »Venere« preistorijske... MEZOLIT I NEOLIT. apolonijski.. 111 i dalje »Veliki vrač« iz pećine Tri brata.. 369 i dalje vedsko isposništvo. šamanski zanos. 114 i dalje Zevs Diktej. §§ 65—67..... dete.. § 112. 57 vedski obredi. 395 Varuna.. Varuna izjednačen s Vritrom. 159 Vildenmanlisloh.sumerski bog sunca. § 72.. 40 i dalje.

14..... 28...8............... Uspenje faraona na Nebo. Sveti prostor i periodično obnavljanje iSveta. .. 21.. 33... Konačna sinteza: spajanje Ra—Oziris.... 29. »Istorija počinje u Sumeru.... IV poglavlje — RELIGIJSKE IDEJE I POLITIČKE KRIZE U STAROM EGIPTU .... Gilgameš u potrazi za besmrtnošću........ Odgovornosti otelovljenog boga.... 30..... 9.. Sinkopa: anarhija...... ubijeni bog. beznađe i »demokratizacija« zagrobnog života. III poglavlje — MESOPOTAMSKE RELIGIJE...... Silazak u Donji svet: Inana i Dumuzi. 23..... 32.. 26.... 13... Žena i vegetacija....... 27... Duhovna građevina neolita. Uzgajanje pitomih jestivih biljaka: mitovi ο poreklu.... 20... tehnologija i imaginarni svetovi.. Sudbina bogova. 12. Teologija i politika »solarizacija«. Ehnaton ili neuspela reforma. Čovek pred svojim bogovima.. 76 25.. Nezaboravno čudo: »Prvi put«.. 53 16.. 10. iPrvi mit ο potopu.. Teogonije i kosmogonije... Sumersko-akadska sinteza... 31.. 24. Izgubljeni Raj....... 11.... Rad. Oziris... 19.. 15..« 17.. 18...... Religiozni kontekst metalurgije: mitologija gvozdenog doba. Nasleđe paleolitskih lovaca........... Stvaranje ^veta.... 22. Neolitske religije Bliskog istoka. Sakralnost mesopotamskih vladara.

VII poglavlje — »KADA JE IZRAILJ BIO D E T E « . 79.... 67.. Središta ceremonija i megalitske građevine. boginje.. ..... »Bog koji nestaje«..... 38. . »rita« i »maja«... kraljevo pomazanje (rađasuja)... pobednik i demijurg. 61.. 75..... Upanišade i traganje rišija: kako se osloboditi »plodova« sopstveniih dela? 81.... 76.. HRAMOVI.. Kanaanska religiozna vizija. Mitra. 37. Prvi gradovi Indije....... 71..... 42. 82. Varuna. Eshatologija: poistovećenje s Prađapatijem putem žrtvovanja. VI poglavlje — RELIGIJE HITITA I KANAANACA... 52. 74.. Protoistorijska religiozna shvatanja i njihove paralele u hinduizmu.. Religija Rodozačetnika.. Asketi i ekstatičari: »muni«. 73. Dva Velika boga vedskog doba: Rudra-Šiva i Višnu. 70... Pobediti Zmaja.. Protoistorija Indoevropljana... 69.. 59. 39.. 36. 35.. 62. Aditi... 77. 50. Baal se sukobljava s Motom: smrt i povratak u život.. žrec bogova: žrtvena vatra.. Izgubljeni Raj. Kumarbi i Vrhovna vlast. um.. Morfologija vedskiih obreda........V poglavlje — MEGALITI.. prvobitno božanstvo: deve i asure. Dva prva poglavlja Knjige postanja.. . 55.. 49. 63. Prvi panteon i zajedničk religiozni vokabular. 51.... Agni.. »Otac vere«... 47... Zmije i bogovi.... 41. 46. 65. 40.. svetlost. . .. Baal osvaja vrhovnu vlast i pobeđuje Zmaja..... Etnografija i preistorija... Vrhovne žrtve: »ašvamedha« i »purušamedha«.. Dva modaliteta Brabmana i misterija »atmana« »zarobljenog« u Materiji . IX poglavlje — INDIJA PRE GAUTAME BUDE: OD KOSMIČKE ŽRTVE DO VRHOVNOG IDENTITETA ATMAN — BRAHMAN 185 72. 57. Osnovna obeležja minojske religije.. 66 Varuna: sveopšti kralj i »čarobnjak«. Religija u vreme Sudija: prva faza sinkretizma. »Tapas«: tehnika i dijalektika trpljenja. 56.. Kosmogonije i metafizika... Sukobi božanskih naraštaja. 80. 68. Kanaanski panteon: Ugarit.. Kain i Avelj. Trodelna indoevropska ideologija 64. 60.. DOLINA INDA .... 185 ... VEDSKI BO GOVI . Arjaman. 54. »vratja«. 122 43. 78..... MEDITERAN.. Indra. Krit: svete pećine... Doktrina žrtvovanja u Brahmanama. Pre i posle Potopa. Baalov dvor. 44. »Zagonetka megalita«.. Avram. SREDIŠTA CEREMONIJE: ZAPAD.. »Ja sam onaj koji jest«. Kamen i banana... 48.. 140 53. 100 34. Kontinuitet prehelenskih religijskih struktura. lavirinti. Inicijacijska struktura obreda: osvećenje (dikša). 58. Anadolska simbioza i ihititski sinkretizam. Mojsije i izlazak iz Egipta.. Arijci u 161 Indiji.. Bog Soma i piće »ne-smrti«. 45.. Identitet »atman«-Brahman i iskustvo »unutrašnje svetlosti«... VIII poglavlje — RELIGIJA INDOEVROPLJANA.

Pad Jerusalima.... Apolon: izmirene protivurečnosti. 83. Objava Ahure Mazde: čovek je slobodan da izabere Dobro ili Zlo...... Šamanska ekstaza? 103. iskušavanje pravednika........ Teogonija i borbe između generacija bogova. 122.... Indeks .... 105. Zevsov trijumf i vrhovna vlast............ 98.... Mogu li se spoznati Misterije? 99... 107.. 108.......... 109. Kad Grci ропол'о otkriju prisustvo boga Skraćenice.. Religiozno vrednovanje »straha od istorije«....... 90.... Heroji... 115.. 112......... Zaratustrin život: istorija i mit... 113...... Boginje II: Atena.............. 119..... 92.................. Posledice prvobitnog žrtvovanja. 125................ XII poglavlje — ELEUSINSKE MISTERIJE .. 110............... 114... Prometej...... XIII poglavlje — ZARATUSTRA I IRANSKA RELIGIJA .X poglavlje — ZEVS I GRČKA RELIGIJA... Značenje »životne radosti«................ Putovanje duše posle smrti.... 85. Epifainije i iščezavanje »dvaputrođenog« boga... Hermes. iProročanstva i očišćenja.. Aihura Mazda i eshatološko žrtvovanje..... Inicijacije: javne ceremonije i tajni obredi........ Zagonetke........ 86................. . 106............ Vaskrsenje tela... Vreme proroka. Iranski kralj i praznik Nove godine. XI poglavlje — OLIMPLJANI I HEROJI ...... 95... Afrodita............. 120. 93.......... 91...... Boginje I: Hera. Drevnost nekih javnih praznika.. »Tajne« i »Misterije«.. Euripid i dionizijska orgijastičnost... 87. Artemida...... Obećanje dato Jeremiji. 88........................ 104..... Amos pastir.... Skiti...... Novi vidovi mazdaizma: kult Haome. Pandora... 101..... Veliki pali bog i kovač-čarobnjak: Posejdon i Hefest....... Mit ο prvim rasama.... 118. ........... nevoljeni Osija.... Jezekiljeva misija... 116........... Problem Maga... Carstvo: vrhunac sinkretizma... 94..... XV poglavlje — DIONIS ILI IPONOVO PRONAĐENA BLAŽENSTVA ............. 117...... 124.. 111. 89. Jehova i stvaranje....... 84....... Od »vizije« do spoznaje...... Jov. »Preobražaj« sveta...... Mit: Persefona u Podzemlju.. Slavljenje boga Mitre................. 100. čovek i sudbina....... »čovekov saradnik«........ 121.. 123.. XIV poglavlje — RELIGIJA IZRAILJA U DOBA CAREVA il PROROKA .... 102......... Religija Ahemenida... 96............ Kritička bibliografija . 97... Isaija: »Izrailjev ostatak« će se vratiti...

'ttiAH irjid •„•iπ.nirif .··.l id/ I -··'» вЉпЈ* 7j.АХКИ. AU i" ' Ш i avoH iinse-iq 1 (lei/i bb.ПЛ /ШЗЛ0 Ϊ 2V3S »{ίύβ^ος χ .» .· m .lebr π ί. i eV .··>ΐν t/oK )J . rli.вђшзспзг!/ дцгн И i!m M-'f.wevc®b0iV rSi ...·.anS nnid ГгзЈзН г W»jb[-i?.»il'ibir jntoviS« t>f .dul .o4 :)fA(ndbif.sp^m JN»1 ■' « Ν·''" b qi шН Ј S ! ' Γ -η.··.'!( if· ■ /'100 · ΛI 1 f/ /! 'vT' 0! · .Inm? alac>q ižub -Лпв/о»оЧ .o-5ievo3i i ■ II и?пгш ineam'iM ^rsboq их <ίίηχ<κιε"ϊ: i! ш-ιΜ .··.

The Gods of Prehistoric Man. Kirchner. 206. Uko i Rozenfeld. 244 i dalje. 26 H. 18 i dalje. str. »Ein archaologischer Beitrag zur Urgeschichte des Schamanismus«. 89 i str. direktor Štampa BEOGRADSKI IZDAVAČKO-GRAFIČKJ ZAVOD Beograd. Od kamenog doba do eleusinskih misterija * Lektor GORDANA JOVANOVIĆ Tehnićki urednik SEKA KRESOVIĆ BUNETA * Izdavač Izdavačko preduzeće PROSVETA Beograd. str. _ ντ 86-07-00574-Х ISBN -----------------86-07-00575-8 β J. 204. 25 Up.MIRČA ELIJADE ISTORIJA VEROVANJA I RELIGIJSKIH IDEJA 1. Bulevar vojvode Mišića 17 Štampano u 3 000 primeraka 1991. Maringer. Dobračina 30 Za izdavača BRANKA RISTIĆ.79 i . 14 Taj običaj je još veoma rasprostranjen u istočnoj Evropi gde umrle mladiće »žene« jelkom. fig. 2.

str. 34 Na osnovu nekih nagoveštaja može se pretpostaviti da su dve grupe statista podražavale borbu. Heidel. str. Castellino.dalje. prev. ponekad može značajno da proširi poznavanje neke preistorijske religije. pravio razliku između muških i ženskih metala. str. Aspects dy mythe. u ANET. preveo Kramer. 37. L'Epopde de Gilgamesh. up. 89 i dalje. C. otkrivenih na vazama i na predmetima od bronze. Kada Samaš zameni Enlila. U Africi je rad na topljenju poistovećivan sa seksualnim činom. Podsećamoda su koštane palice za bubanj pronađene na ostrvu Oleniju u Barencovom moru. Neki afrički narodi dele rude na »muške« i na »ženske«. str. 56 i dalje. Jensen. 328 i dalje. Zlato se podudara s Enlilom. isto. u naselju koje je datirano oko ~ 500. * Lat. str. Sumerian Mythology. str. Metallurgy in Antiquity. 48 Možeimo se pitati zašto je Gilgameš nije poieo čim ie uzabrao. 62. isto. nap. Le Mythe de l'eternel retour (novo izdanje. 38 Up. str. up. ali to se potvrđuje tek počev od slikane keramike. up. Forgerons. delo. Forbes. 81—130. »Liste des Rois sumeriens«. str. »o prev. nego je sačuvao za kasnije. Eliade. Forgerons et alchimistes. G. str. prema F. str. u ovom slučaiu 24 Jean Nougayrol. 52 R. Ad. 65 i dalje. u staroj Kini je Veliiki Ju. str. str. 39—92. on postaje . str. 97 i dalje. Eliade. 140—43. 1969). 177 i dalje. 45 Osim kada је drugačije naznačeno. str. 42 Videti uporednu analizu svih varijanti u našoj knjizi De Zalrnoxis ά Gengis-Khan. bronza s Eorn. Pozivamo se. »La religion babvlonienne«. ž0 Up. očigledno. 391. The Sumerians. Kramer. prvi topilac rude. 59—60. Mitologia. M.). From The Tablets. Aspects du mvthe. 132 i dalje. Le Chamanisme.: ravnodušni bog (prim. 92. E. 13 Vid. str. 14 Up. str. 61 i dalje. 51—53. str. srebro s Anuom. Stephens. J. R. Navedeni su stihovi'21—26. 55 Up. 1S Videćemo (§ 21) da se Apsu uvek zbog »buke«. 22 Up. Das religiose Weltbild eines friihen Kultur. 35 40 Uporedna analiza ikonografije i simbolike ukrasnih motiva. mi navodimo Contenauov prevod. naročito počev od metalnog doba. 401. Eliade. nav. 217. 211. str. 56 Ο ambivalentnom stanju kovača u Africi. na arheološki neolit Srednjeg istoka i Evrope.

str. 53 »Kad ti počineš. II Vid. pošto tektonska struktura Stounhendža po svoj prilici podjednako obuhvata i funkciju astronomske opservatorije. delo. The Indus 42 Ο svetim pećinama. zalazeće sunce. Babylonien und Assyrien. 141 i dalje. Višića. jer je zadržao Rea. 962 i dalje. 52 U načelu. str. videti Μ. str. 25 R. str. 92 i dalie. str. izlazeće Sunce. 245. 36 Up. 130—31. 28 Up. Willetts. * Naš prevod Knjige mrtvih M. delo. 130 i dalje. 259—260. str.»gospodar« zlata.TU su označeni kao »prostaci iz planine« . Re. Yoyote. 58 ι dalje. Up.je. 55 Evans. Nezavisna· izdanja S.. Eliade. 1983. 76—80. sličnoj smrti. Ma'at i Harakhtija. 24 Stvarno. cveće. Pikar podseća na predanje koje je preneo Diodor (4. str. Sir Mortimer Wheeler. Nilsson. str. Heine-Geldern. 167 i dalje. 67 Ο značenju ovog izraza. ANET. sunce u zenitu. str. delo. str. 173). 53 U načelu. nije korišćen zato što je u ovom delu slobodniji u odnosu na francuski prevod. MAR. јег je zadržao Rea. 2. blaženstvo lcoje dele drveće. Allchin. Gaster. vid. i Atuirj. str. delo. up. nav. Les religions pršhelleniques. Piggot. Charles Picard. Ma'at i Harakhtija. str. 16. IV. Renfrew. Prehistoric India. 268 i dalje. 65—66. naslednici egejske boginje (nav. 8 To su tri oblika sunca: Khepri. Beograd. 441 — 444. 21 U mesopotamskim književnim tekstovima s kraja III milenijuma. Le Yoga. B. Ρ. Ehnaton s pojedinostima zadiyljujuće svežine pominje čudo zore.« Noću se kreću divlje životinje i zmije. 149. str. prev. The Ancient Egyptians.). nav. Mašića. 9) a 'po kojem je Minos bio sahranjen u grobu-kripti iznad kog je bio podignut hram posvećen Afroditi. str. »Das Megalithproblem«. Meissner. str. 350—51. 233 i dalje. kao što je to kod Hopija i kod Čirokija. II. The Minoan Мусепеап Religion. 42 Les Remontrances d'Ipu-wer: prev. str. 61 i dalje. 53 i dalje. str. ribe. 65 Ali magijske forrnule postupno stiču vrhovnu ulogu. glavni praznici su verovatno bili povczani s promenoro godišnjih doba. ptice. a »svet tada tone u tišinu«. Erman-Blackman. »Prehistoric Research in the Netherlands Indies«.. Thespis. 56 Nav. str. Wilson. 239 i dalje. Palace of Minos. str. Zemlja je u Tami. 310 i dalje. te bi to učinilo nerazumljivim nastavak teksta (prim. 164 i dal. »Das Megalithproblem«.

). prev. i osvajanje Kanaana pod vođstvom Isusa Navina.: stvarno. nekoliko vekova kasnije. a posebno njegov beg u Madijansku pustinju. Cyrus H. odeljak 67 : I : 1—8. neočekivani preokret Mojsijeve sudbine (koji se čudnovato spasao pokolja i uzdigao na faraonovom dvoru). Tekstove naveo R. nav. 19 i dalje. Reč је ο nizu događaja od kojih je većinu neposredno izazvao sam Bog. odlazak Izrailjaca i njihcn' prolazak kroz Crveno more čije su vode potopile egipatska bojna kola i vojnike koji su ih progonili. The Conflict between El and Baal in Canaanite Religion.»koji ne znaju za žito«. preveo Oldenburg. u Knjizi izlaska i u Knjizi brojeva. »Canaanite Mythology«. 185 i dalje. koje je prouzrokovao jedan faraon naredivši da se pobiju sva prvorođenčad Izrailjaca. Mojsije i izlazak iz Egipta Počeci religije Izrailja ispričani su od 46. Cross. delo. što potvrđuje da se u neko staro vreme Е1 još smatrao za tvorca plodnosti zemlje. up. pošto je ubio egipatskog vojnika kou je udarcima izmrcvario jednog od njegove braće. najzad. »koji ne znaju za kuće i za gradove«. str. 58. Prema Knjizi izlaska 12 : 40. str. što je ugled koji će kasnije uživati Baal. do 50. str. Gordon. str. Ulf Oldenburg. u stvarnosti (prim. r5 Ovaj mit je obrazac obreda ltoji se izvodio na početku novog sedmogodišnjeg ciklusa. str. Podsetimo se na najznačajnije: naseljavanje Jakova i njegovih sinova u Egiptu. 24 . deset pošasti koje je Jehova izazvao da bi faraona primorao na pristanak. 133. * Lat. 21 i dalje. zadatak koji mu Bog poverava — da izvede njegov narod iz Egipta. Mojsijeva smrt. teofanija na Sinajskoj gori. četrdeset godina hoda kroz pustinju. progonstvo. 64. poglavlja Knjige postanja. savez koji je Jebova sklopio sa svojim narodom. 39 Ugaritic Manual. i objavljivanje božjeg imena. Izrailjci su ostali u Egiptu 430 godina. pojavljivanje »plamena ogrvjenog iz kupine« (njegov prvi susret sa Jehovom). Canaanite Myth. de Vaux. što prate zapovesti koje se tiču sadržaja objave i kulta.

i budan. »izbaciti«. 128 i dalje. delo. kao zemaljsko biće (GHeMON) na Zapadu suprotstavljen nebeskim bićima. I. 85 Fohrer. 164. prev. nadahnuti pesnici nazivaju višestruko« (I. 320—22. 226). 68 i dalje. a iz njegovih nogu Zemlja (up. viukazuje na ■ asipanje u svim pravcima. delo. I. str. Devoto. str. Sve druge žrtve imaju svoj kraj ι 13* 23 . 85. Gonda. str. Up. Origini indo-europee. Images et Symboles. 106. 223. G. dok na istoku nailazimo na poimanje coveka kao racionalnog stvorenja (Me NU) koje je suprotstavljeno životinjama. Sauve. up. 424. 13 Ime je takođe poznato i u Avesti: Haptahindu. Gonda. nav. Nadalje koristimo njegove analize. dok diše. str. izd. str. »The Divine Victim« koji navodi sve prikladne delove germanskih i sanskritskih izvora koji se odnose na ljudske žrtve. de Vaux. !7 Drugi tekstovi jasno kažu da je Nebo izišlo iz njegove glave. Eliade. druge tekstove u J. 26 Up. od korena sriđ. b . Brown) pokušavao da rekonstruiše ovo kosmogonijsko shvatanje. 14 i dalje. on ne može da govori. str. 60 i dalje. Dumezil. atmosάρ%τΖ nJeSovih grudi. str. str. de Vaux. JIES. " Dodajmo da je čovek kasnije.rence za tekstove u: J. Mitra-Varuna (2. 27 R. Ahlstrom. str. str. str. str. 20 Up. str. novije bibliografiie koie su zabeležili Ringgren. Cross. James L. 1973.). 46). 1948). * Prema Bibliji — asorskog kralja (prim. 264 i dalje. čovek ne može da diše i on tada svoje disanje prinosi na žrtvu govoru. nav. 2 Jedian deo žrtava ikoje su bile bačene u vatru. str. ° Već u Rigvedi opažamo težnju da se mnoštvo bogova svede na jedan с«^3!11 piincip: »ono što jc samo Jedno. i5 rcfe.. 43 i dalje. str. 321 i dalje. i iu snu. Erik Hamp je ipak uspeo da rekonstruiše zajedničku rec za »žrtvovanje«. Les Religions ueUnde. 27 U stvari. 424—421. i on tada svoj govor prinosi na žrtvu disanju. »dok govori. str. 35 Naročito je Norman V. Agni je prenosio bogo6 Up.26 Vid. 27. Fohrer. Vid. Histoire. Gonda. 125 i dalje. str. nav. и* •8 Isto. To su dve neprekidne i besmrtne žrtve. Braun (Norman W. Le Yoga. Notes on Brahman. 75 i dalje. str. delo. 52. čovek ih neprestano prinosi. up. To je sigurno uticaj žrtvovanja Puruše — što potvruuje lstovetnost strukture ova dva boga. Vifnuism and Sivaism. • I8· Korišćeni termin je visriđ. Traite d'histoire des religions.

Ргеша Спапdogja-Up. Ш'иУ~l')· °na »je roditeljska moć« (Taitt.. . Atman predstavlja zansku suštinu u čoveku. VII. UP. prava se žrtva sastoji iz đarivanja daha: »ona. našu studiiu »Cordes et marionettes« (u: Mephistofp l. posebno str. Brih. V. a đda"36 1 očuvanje vizantijskih institucija kod Turaka. ovim svetom.j ko рпnosi agnihotru ne znajući. 7 "> . čija su dela dugo i pogrešno pripisivana Dionisiju Areoskih sim 'an'nu koga Је u hrišćanstvo . Up. veka. (VIII. helenisitičkog i ironskos nasleđa u strukturu Vizantiiskopr carstva. Stari. Sam. Asketi i ekstatičari: »muni«. Eliade. 1). »Spirit Light and Seed«. naročito na najvišim vrhovima. 200—237). drugih koji su 36 U drugom delu iz iste Upanišade (VI. V. u Maloj Aziji. 1. 79. Pouka se završava čuvenom formulacijom: »To *7 o 'Уат asi) Švetaketu!« ρ л је ο homologiji žrtvenih vatri sa strukturama zagrobnog sveta. 2).>>s. vratja« Ako obredna trpljenja čine integralni deo vedskog kulta.A^ogyne. ne treba izgubiti iz vida prisustvo drugih vrsta asketa i ekstatičara. 19—24. kaže Satapatha Br. 'oru i/vU'vf'onis4e Areopagita — ime je pridato anonimnom grčkom auPaeiti ' . II. isiti je kao neko ko [. 4. 1.1" <->^°žavan je po celoj Grčkoj. Chand.vet'°st je rađanje« (đjotir prađanaman). " Ovaj proces će na istočnom Mediteranu omogućiti utiskivanie roman• Kog. str. a pona Zapadu °' 0ИтрЈ^' u Atini' ali takođe 1 na Kritu. 225 i dalje. koji su znali za tu pravu zrtvu· nisu prinosili agnihotru« (Kausitaki-BrahmanaUpanišad.... str. 1—15) jedan gospodar objašsvome sinu Švetaketuu kako je prvobitno Biće stvorilo svemjr i čoка: posle stvaranja Biće prožima kosmičke prostore i ljudsiko telo u ђ lIma se nalazi kao što je zrno soli rastvoreno u vodi. Bilo je. III tom ovog sehr. 9—15. muškarcem i ženom (up. 24. međutim. a nisu РП tom smatrani za »jeretike«. Neki od ovih asketa i ekstatičara živeli su na rubu arijevskog društva.učestvuju u prirodi čina (karman).] bi prinosio žrtvu u pepelu« (V.. Vid. Up. агаапјош. jedva da su i pomenuti u starim tekstovima. D hćib* 0 temi vid. 1-10. 2. VI. 27. 3 i dalje. 5). str. 1). Pmstopheles et l'Androgyne.

8 Engomion poitr les Saints Martvrs u Patrologia graeca. 23. 120 i dalje. 285—86. 284. prev. Delcourt. 83 i dalje). 50 i dalje. str. . 3. roneći na pučini. str. delo. 6 Foucart. VI. J. na primer. Leveque. str. Dela hrišćanrar hiia т а neoP'atoničarskc inspiracije: Nebeska hijerarhija. delo. Widengren. str. Straiiice koje slede innogo duguju Brelichovitn 42 Kao Kleomed na Olimpijskim igrama 496 (Pauzanije. str.). * Stig Wikandar. prev.: mostova. str. III. delo. Sofokle. stubac 321—24. sti. tom 40. U Fedonu (69 C) Platon smatra da je kažnjavanje grešnika u Hadu i sliku pravednika uveo Orfej. 6 Tezej. Videngren poka*'uje da je reč ο instituciji koja je verovatno stara koliko i indoiranska zajednica (nav. c'a umiri dušu žrtve i da ukloni ljagu (miasmu) izazvanu zločinom. 392 i dalje. str. 2. mytheet cosmogonie. 5 Up. Knj. str. prevod i komentare u: P. delo. Guthrie. 26 Rose. 48 i dalje. reference u našem De Zalmoxis α Gengis-Khan. * Drugi arhont u Atini (prim. Edip na Kolonu. »na grudi mu je prosut rastopljeni metal i tu ostavljen da se ohladi«. ' Zatspram 5. Pindar. 72. nav.). 7 Denkart. Aurea Catena Homeri. 9. »sekoše mu telo noževima. Der arische Mannerbund. nav. ** Starogrč. fr. 6). u stvari.). 7. preveo Mole. nasipa) je osporavano. 14 Vid. 12 Tako je. Mole. 338 i dalje. η V42—43. Ο hvarenahu vid. Učenjaci su naročito naglašavali apotropejsku funkciju opscenih izraza.: hram. str. 119.preobratio sv. 157. u Zatspramu reč ο inicijaciji Zaratustrc od strane Amahrspanda (avestski Ameša Spenta): pored drugih iskušavanja. str. 4 Zilačenje ovih gephyrismoi (starogrč.). Handbook. 41. Mistična teologija. str. svetilište (prim. prev. Culte. 44. * Lat. Duchesne-Guillemin. dobija čarobni prsten i k™!1^ jz Hefestovo 'delo — koji će mu omogućiti da uđe u lavirint i da шас njega. 452—28. 32 Bakilid.: bez kojeg se ne može (prim. prev. s Pošto je podsetio na indijske ekvivalente ovih izraza. Mysteres. M. Apolodor. 313. Crkvena hijeι imena bogova. fr. nap. 27 Thćognis. 38 Gli eroi greci. prev. 53. nav. pod uticajem egipatskih pogrebnih običaja. 6. sud 7akon Је namesto krvne osvete uveo autoritet Države: gradski 20 Vid. 1219 J dalje. Prim. str. 8. up. Pavle.

redove Molea. čarobnjak. Cameron. 98. 22 : 12—13. Gnoli. članovi panteona proslavljaju pobedu (često kosmogonijskog tipa. druge primere u Gnoli. melammu. 33 Vid. 16 Videti G. 43 Ž. n. 3). 56. Duchesne-Guillemin. 334).).). str. To su karakteristični šamanski postupci. Anthropos. str. prev. 31. str. naveo Menasce. vid. Mole. . »Questioni«. Widengren. Up. nav. 13 i dalje. 131. delo. str. delo. nav. 475. itd. uostalom odgovara slici koju je grčka antika imala ο Zaratustri: filozof (po Aristoksenu. La religion đe l'Iran ancien. 10 Meillet. M. str. up. str.: stvarno u stvarnosti (prim. nav. Marduk) nekog boga i posvećuju njegovu promociju u najviši položaj (up· Baal). 14 Up. 350. str. Gnoli (pored ostalog: »Lichtsymbolik in Alt-Iran«). 88 i dalje. str. 326) podseća da posle jednog Bikermanovog (Bickerman) članka treba napustiti argument »zaratustrijanskog kalendara«. Dimezil je pokazao da je Vohu Manah zauzeo Mitrino mesto u gathama. stx·. delo. 15 Up.pojavi se unutrašnjost njegovog stomaka i poteče krv. Gnoli. 23 Up. učitelj inicijacije. autor međutim nedavno (u Historia Religionum. Podsećamo na mesopotamsko poimanje »plamtećeg sjaja«. 151. G. str. Zaehnera. njegov učenik je bio Pitagora). ali on tuda prevuče rukom i ozdravi« (Zatspram. '18 Ovo. § 20 (Kritička bibliografija). str. delo. Duchesne-Guillemin. nav. DuchesneGuillemin. up. »Questioni«. 96 i dalje. str. takođe str.1. 46 Poznajemo značenje ovog mitskog motiva: gradnjom hrama na nebu. autor hermetičkih i alhemičarskih rasprava. str. the Herdsman«. delo. Воусе. up. 452 (up. 35—36. delo. »Atas-zohr and Ab-zohr«. »Zoroaster. nav. svuda. 341. 44 Widengren. 351 i dalje. 367— 68. Ovoj . prev. str. 27 Up. 47:23. priest of the sacrifice«. up. istr. 23 Pahlavi Rivavat. preveo Mole. »Ouestioni sull' interpretazione della dottrina gathica«. Light and Seed«. »hwarenah« i bibliografske reference u našoj studiji »Spirit. 64. M. Duchesne-Guillemin. Zoroastre. Воусеа (»Haoma. Duchesne-Guillemjn. 42 Zaehner. 167. 24 Zatspram.. nav. str. Trois conferences sur les Gatha. takođe Widengren. Dawn. str. * Lat.

fragment. a jedna od pouka . str. kćeri Minija iz Orhomene. nalazila se pod areopagom. mythe et cosmologie. pa se može sumnjati u njihovu autentičnost. delo. 13 U V veku Teba je postala središte kulta jer se tu Dionis rodio i јег se tu nalazio Semelin grob. II. Euripid. izgleda. i Jelisije posle svoje pobede traži od naroda da uhvati 24 Proročanstva ο obnavljanju i ο rajskoj plodnosti kojima se zaključuje delo (9 : 11—15) u korenitoj su protivurečnosti s više puta ponovljenom osudom. a prema nekim kasnijim predanjima ι potiče od Prorokovog semena koje je čudnovato sačuvano u jezeru Kasaoja.. 310. a imala je dva hrama i pozorište (pritn. Apolodor. XXXVIII. 28 Po Jehovinom nalogu. 126 i dalje. Bahantkinje. 53. Quaest. očigledno. str. Herodot. 5. 323. Culte. 5 Bilo je pokušaja da se Dionis vidi kao bog drveta. II. str. koje su rastrgle i proždrale jedinoga od svoje braće (Plutarh. Old Testament Theology. fr. Jehovini proroci. II.). 52 Mole. 138. 55 Nyberg. naziva je »žena iz Tebe«. 146. interpoliran. 2. Saošjant je kao konačni spasilac poistovećen sa Zaratustrom. 134. str. sedmom mesecu staroatičke godine (pol. 13 Znamo i za druge slučajeve »ludila« koje je Dionis izazivao kada ga ne bi priznali za boga: takav je slučaj Argovih žena (Apolodor. 94 i dalje. up. Ш. 53 Pahlavi. str. koja je bila i posvećena ovom bogu. Knj. januara — pol. on je svoja proročanstva sabrao u jednoj Pindar. str. 4. alten Irans. preveo Mole. Les Religions de l'Irart. 10 Ali su ideju vaskrsenja već pripremili teologija (Jehovina svemoć) 14 Ovaj je govor. Fon Rad ih smatra za autentične. § 50). III.mitološkoj temi na zemlji. 85. prev. »zrna« ili loze i mit ο njegovom komadanju je tumačen kao predstavljanje »žestine« žitarica ili pravljenja vina. 2). III. nav. Widengren. 3 itd. Die Religionen d. gr. 299 e). Teogonija. odgovara izgradnja svetilišta u čast boga (up. 2. 940 i dalje. * Ova atinska svečanost u Dionisovu čast svetkovana je u gamelionu. 2 Ilijada. XIV. Rivayat 16 B. 280: međutim. »smrtna žena«. Ringgren. Pritom ipak nije bio zaboravljen otpor iz ranijih vremena. 62. a Hesiod. februara) u atinskoj četvrti Lenajon. već mitografi koje navodi Diodor.

prev. 18. 17. Plutarh se. lavovi. Mistično poistovećeni sa mesožderima čija su imena nosili (šakali. macke. 200. Adv. Jedenje presnog mesa je pratio mahniti ples veselja »da bi se plašljivo uživalo u zanosu i bilo u vezi s bogom« (R. 19. vadili im utrobu i proždirali goveda.). relig. delo. Ajzler (Eisler) je skrenuo pažnju na Ajsaul (Isawiya) koji su obredno jeli presno meso (što se nazivalo frissa. Protrep. koze. ■ * Starogrč. 2. 6. R. nav. predvodnici Menada iz Delfa: »Da je Oziris isto što i Dionis.Bahantkinja je sigurno glasila: ne treba odbaciti nekog boga zato što se smatra da je »nov«. ko to može bolje znati od vas koja vodite Tijade. panteri. Ates je inače bilo božanstvo Frigijaca i Liđana koje je izjednačeno s Dionisom (prim. Arnobe. »iskidati«). II. Nat. od glagola farassa. "> Rode (Rohde) je širenje Dionisove ekstatičke religije upoređivao s epidemijama konvulzivnih plesova u srednjem veku. pošto je govorio ο čerečenju Ozirisa i ο njegovom vaskrsenju. psi). 26 Delcourt. Kliment Aleksandrijski. V. str. vas koju su vaši otac i rnajka uputili u Ozirisove misterije?« . ovce. obraća svojoj prijateljici Klei. ovnove. adepti su kidali. str. usklik mističnog zaklinjanja. Orphica fragmenta. Brunel). 155. vukove. tekstove je preneo Kern. Firmicus Maternus. 110— 111. De errore prof. 2.