P. 1
ForenzikaPredavanje3

ForenzikaPredavanje3

|Views: 763|Likes:
Published by Dejan Kapetina

More info:

Published by: Dejan Kapetina on May 09, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PPT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/26/2013

pdf

text

original

METODE MOLEKULSKE SPEKTROHEMIJE U FORENZICI

-odre ivanje jedinjenja (molekula) prisutnih u uzorku-

- organski materijali: hrana, pi e, ode a, lekovi, kozmetika, predmeti od plastike, te no gorivo, ve ina boja... - organska materija sastavljena najve im delom od nekoliko elemenata: C, H, O, N... - elementna analiza materijala organskog porekla malo govori o osobinama tog materijala jer se od C, H i O mo e napraviti bezbroj razli itih jedinjenja koje e sadr ati isti odnos pomenutih atoma, od kojih neka mogu biti otrovi, neka lekovi i td... - analiza materijala na sadr aj prisutnih molekula posebno va na za materijale organskog porekla. - hemijska analiza u cilju utvr ivanja prisutnosti i koli ine prisutnih molekulskih vrsta (jedinjenja) komplikovanija od elementne analize. - to su molekuli ve i, njihova analiza je komplikovanija, tako, analiza manjih organskih molekula je jednostavnija od analize velikih biohemijskih molekula kao to su proteini, molekuli DNK i td.

metode molekulske spektrohemije ..metode spektroskopije elektromagnetnog zra enja . najzastupljenije su: .metode molekulske spektrohemije se dele u dve grupe: .metode masene spektrometrije .hromatografske metode .elektrohemijske metode .metoda ima vi e vrsta.

energetski nivoi molekula imaju slo eniju strukturu u odnosu na atomske.pored potencijalne energije elektrona. . molekuli imaju i vrbracionu i rotacionu energiju.kvanti potencijalne energije elektrona su puno ve i od kvanata vibracione energije a ovi od kvanata rotacione energije . koja je tako e kvantovana. to imamo i kod atoma. .Metode molekulske spektrohemije ± spektri EM zra enja .

koje imamo kod jednog elektronskog prelaza.umesto jedne spektralne linije. kod molekula pri promeni elektronskog stanja imamo itav sistem traka pri emu jedna traka odgovara prelazu izme u dva vibraciona stanja a ine je pojedina ne linije koje poti u od rotacionih pralaza ..

na x osi talasna du ina ili talasni broj z . T=I0/I1. . mogu se dobiti molekuski spektri fluorescencije.molekulska traka odgovara prelazu izme u dva vibraciona stanja. . apsorbancija A=-logT.za pobu ivanje emisionih spektara potrebna velika energija to naj e e dovodi do disocijacije molekula. Apsorpcioni spektri: na y-osi transparencija. tada nema disocijacije molekula. Po to su vibracioni nivoi izdeljeni na rotacione nivoe.. Emisioni molekuli se mogu dobiti samo za mali broj uglavnom dvoatomskih molekula.od interesa su molekulski apsorpcioni spektri. vibracioni prelaz se sastoji od skupa rotacionih traka koje ine traku. gde se molekuli pobu uju apsorpcijom fotona i nije potrebna visoka temperatura. Tako e.

Metode molekulske spektroskopije elektromagnetnog zra enja .prelazi u vezi spina (radiotalasna oblast .rotacioni prelazi (mikrotalasna oblast.vibracioni prelazi (infracrvena spektrometrija. malo se koristi u analitici) .ekscitacija elektrona (molekulska UV-VIS spektrofotometrija: elektronska spektrofotometrija) .elektronska magnetna rezonancija NMR i EPR) . delom daleka infracrvena. Ramanska spektrometrija ± vibraciona spektroskopija) .nuklearna i mikrotalasna oblast .

molekulski elektronski spektri nisu dovoljno karakteristi ni.za razliku od atomskih spektara.UV-VIS spektrofotometrija . .primena UV-VIS spektrofotometrije za kvantitativnu hemijsku analizu jedinjenja vrlo iroko zastupljena. . trake su iroke i nespecifi ne.10-5 M : npr. . ako je molska masa 100g to je ekvivalentno 1ppm.uobi ajena osetljivost je reda 10-4 do 10-5M ili ak ni e za 1-2 reda veli ine. .

spektrofotometri su jeftini instrumenti. Manja preciznost. . . molekul apsorbuje fotone ve e energije a zatim deo energije osobodi u obliku toplote a zatim emituje foton ni e energije u odnosu na apsorbovani foton. ugra eni molekuli koji apsorbuju u odgovaraju oj oblasti a zatim fluoresciraju u vidljivoj oblasti.osetljivost i linearnost bolji za nekoliko redova veli ine od UV-VIS apsorbancije.primena UV lampe za kontrolu nov anica.jeftina metoda. potrebna priprema uzorka.molekulska fluorescencija. preciznost dobra..broj jedinjenja koja pokazuju luminiscenciju znatno manji od broja jedinjenja koja pokazuju UV-VIS apsorpciju. . .umerena selektivnost. . .

pri prelazu izme u dva vibraciona stanja se dobija vibraciona traka. .Vibraciona spektroskopija . koja je kvantirana. Pri vibracionom prelazu se mogu kombinovati i razli iti energetski nivoi tako da prelazu izme u dva vibraciona stanja odgovara itav skup rotacionih prelaza tj.vibracioni spektri se dobijaju pri promeni energije vibracije molekula.

za razliku od elektronskih molekulskih spektara. . . vibracioni spektri molekula su karakteristi ni za molekul. .metode vibracione analize se uglavnom koriste za kvalitativnu analizu.potrebno predhodno razdvajanje komponenti sme e. metoda je uglavnom upotrebljiva za inendtifikaciju istih supstanci ili jednostavnih sme a. Karakteristi nost se manifestuje kroz karakteristi ne trake koje daju odgovaraju e funkcionalne grupe molekula. .apsorpcioni vibracioni spektri.. ni vibracioni spektri ni izbliza nisu tako karakteristi ni za molekul kao to su to atomski spektri za atom. za kvantitativnu retko. u IC(IR) oblasti: IR spektroskopija .generalno.ipak. . .vibracioni spektri rasejanja (VID(VIS) i ULj(UV) oblast): Ramanska spektroskopija. vibracionom spektroskopijom te ko mo emo identifikovati komponente u sme i.

.infracrveni spektri su apsorpcioni. traka.infracrveni spektri nastaju prelazima izme u dva vibraciona stanja u okviru istog elektronskog stanja: jednom vibracionom prelazu odgovara skup rotacionih linija tj.78 Qm (780nm) do 300 Qm. obi no u cm-1 .infracrveni spektri pokrivaju oblast od 0. na y-osu ide transparencija a na xosu talasni broj. .IR spektroskopija .

5-25 Qm ili 4000 . ± CH. za identifikaciju funkcionalnih jedinjenja pre svega.bliska IC oblast (eng.. near IR): 0.. mid IR): 2. Spektri komplikovani da bi se koristili za kvalitativnu analizu.spektri u ovoj oblasti su od zna aja za kvalitativnu analizu.srednja IC oblast (eng.spektralna oblast u kojoj le e apsorpcioni vibracioni spektri se deli na tri oblasti: . .78-2.). ..spektri u ovoj oblasti se re e upotrebljavaju za hemijsku analizu .daleka IC oblast (eng. ±NH. far IR) preko 25-300 Qm ili ispod 400 cm-1 .primena za kvantitativnu analizu nekih organskih jedinjenja (posebno jedinjenja koja sadr e funkcionalne grupe ±OH. Re e se koriste za kvantitativnu analizu.400 cm-1 .5 Qm ili 12500-4000 cm-1 .

FTIR.nedestruktivna metoda! Nije za analizu niskih koncentracija..u analiti kim laboratorijama su IR spektrometri esti. uglavnom se sre u FTIR spektrometri . . . to je relativno pristupa an instrument. . spektar u bliskoj i srednjoj IC oblasti. za razlaganje IR spektra se koristi interferometar.slika dole. IR spektrometrija sa Furijeovom transformacijom: umesto difrakcione re etke.

.struktura ljuspice boja .posebno interesantno u istra ivanju saobra ajnih nesre a.nijansa boje se odre uje analizom refleksionih spektara (u VID oblasti) . u tom delu je od zna aja i elementa analiza ..boje esto mogu biti neorganske (olovno belilo. pigmenti .Analiza boja primenom IR: .) ili da imaju neorgansko punilo.boje su e e organske. crvene boje na bazi gvo a.. hromne boje. zinkovo belilo.

dole levo. pigment zelene boje. desno . levo u sredini pigment plave .spektri razli itih boja..

desno IR spektar uzorka heroina i nepoznatog praha. efedrin lek. aspirin i paracetamol za me anje sa drogom ..identifikacija droga pomo u IR spektara: dole levo. amfetamin sinteticka droga.

.odre ivanje starosti krvi (NIR spektar!) .identifikacija eksploziva desno .identifikacija vlakana dole desno .

ramanski spektri su spektri rasejanja: molekuli se osvetljavaju intenzivnim snopom fotona (obi no iz vidljive oblasti).Ramanska spektroskopija . na y-osi intenzitet a na x-osi talasna du ina ili talasni broj .pored upadne talasne du ine u spektru se javljaju i slabe vibracione trake: ramanski spektri. da bi intenzitet bio dovoljno veliki koriste se laseri .

nije za analizu malih koncentracija.nedestruktivna metoda.. uglavnom se koristi za kvalitativnu analizu tj.ramanska spektroskopija ima mnogo zajedni kih osobina sa IR spektroskopijom. za identifikaciju funkcionalnih grupa. .skuplji instrument od IR spektrometra. . .

Molekulska masena spektrometrija . .princip sli an kao kod ICP MS samo to su metode jonizacije ovde ³ne nije´: ne te i se potpunoj atomizaciji ve se molekul delimi no fragmentira (kidaju se neke veze) uz jonizaciju molekula i njegovih fragmenata.

. .metoda i kvalitativna i kvantitativna .maseni spektar molekula pored molekulskog jona sadr i i fragmente: vrste tih fragmenata i njihov odnos intenziteta govori o strukturi molekula.

zbog toga je hromatografija va na. specijalnizovanost analiti ara .metoda je skupa. Predhodno razdvajanje neophodno. .va na metoda u toksikologiji. tra i veliko znanje tj. . esto se oni ne mogu odre ivati u sme ama.zbog niske granice detekcije i male koli ine potrebnog uzorka metoda pogodna za odre ivanje koncentracije molekula u organizmu.. .zbog komplikovanosti molekulskih spektara.metoda je destruktivna. kako elektromagnetskih tako i masenih. . kako kod ivih organizama tako i kod le eva.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->