Balkan e-Waste Management Advocacy Network

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010.

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010.

Sadržaj
Uvod ............................................................................................................. ....................................... 2 1. Metodologija ................................................................................................. ................................ 4 2. Definisanost .................................................................................................. .............................. 5 2.1. Prostorni obuhvat istraživanja .................................................................................... 5 2.2. Monitoring proizvoda: definisane grupe i tehnicke karakteristike ............................ 5 2.3. Indikatori razvoja ........................................................................................................ 6 2.3.1. Fizički kontest .............................................................................................. 6 2.3.2. Stanovništvo ................................................................................................. .6 2.3.3. Ekonomija .................................................................................................... 6 2.3.4. Uticaj ekonomskog sektora na životnu sredinu .......................................... 7 2.3.5. Zaštita životne sredine ................................................................................. 9 2.3.6. Upravljanje otpadom .................................................................................. 11 2.4. Statistički podaci ........................................................................................................ 12 3. Zakonodavstvo RS ................................................................................................................. ... 14 3.1. Vlada i administrativni sistem ................................................................................... 14 3.2. Institucijalni okvir (Državni organi povezani sa upravljanjem elektronskim otpadom) ................................................................. 14 3.3. Ključni zakoni koji se odnose na eotpad ................................................................ 18 2

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010. 3.3.1.. Ostali zakoni i podzakonska akta koja imaju uticaja na oblast otpad ......................................................................... 23 4. Procena zainteresovanih strana ............................................................................................... 28 4.1. Proizvođači i distributeri .......................................................................................... 28 4.1.1.Proizvođači .......................................................................................... ....... 28 4.1.2. Distributeri ................................................................................................. 29 4.2. Potrošači ....................................................................................................... ............. 32 4.3. Sakupljači ..................................................................................................... .............. 33 4.5. Recikleri ........................................................................................................ ............. 35 4.6. Refabrikovanje .............................................................................................. ............ 41 4.7. Konačno odlaganje ................................................................................................... 42 4.8. Druge zainteresovane strane ..................................................................................... 44 5. Pregled uticaja e-otpada na celokupno društvo ...................................................................... 45 5.1. Uticaj na društvo ....................................................................................................... 45 5.2. Uticaj na životnu sredinu .......................................................................................... 46 5.3. Ekonomski aspekt ..................................................................................................... 48 Zaključak ...................................................................................................... ................................. 51 Literatura ...................................................................................................... .................................. 54

e-

3

Rastavljanje ili spaljivanje WEEE/eotpada se smatra otrovnim. Popravka metala je unosan posao koji za rezultat ima trgovinu na lokalnom. Metali koji ne sadrže gvožđe sadrže baker. otpad raste eksponencijalno. U poslednjoj deceniji. U širem smislu reči. Povećanje stope širenja tržišta u zemljama u razvoju. metale. selen i šestovalentni hrom i usporivači plamena koji se vode kao WEEE/e-otpad. kadmijum. U zemljama u razvoju on iznosi od 0. Iako se u nekim zemljama generiše manje od 1kg otpada po glavi stanovnika godišnje. razvoj novih naučnih i tehničkih dostignuća pogotovu u IT sferi u Srbiji kao i u drugim zemljama regiona. tržište pratećih usluga u razvijenim zemljama i visoka stopa zastarevanja čine da je eotpad vrsta otpada koja se najbrže povećava. on iznosi od 1% do 3% ukupnog generisanog otpada u opštinama. metali koji ne sadrže gvožđe (13%) i drugi. U razvijenim zemljama on iznosi u proseku 1% od ukupne količine čvrstog otpada. prekograničnom i globalnom nivou. arsen. kako zbog neadekvatnog monitoringa i zakonskih 4 . ali i ne moraju da imaju. a koji premašuju propisane količine.Srbiju suočen je sa problemom odlaganja i reciklaže e-otpada. U SAD-u. zlato. beton i keramiku. uslovio je brz tehnološki razvoj koji za posledicu ima brzo zastarevanje postojeće tehnike i potreba za usvajanjem novih. Sadrži više od 1000 različitih supstanci koje spadaju u kategorije “opasan otpad” i “otpad koji nije opasan”. Zato su namenjeni ponovnom korišćenju. UVOD Otpad od električne i elektronske opreme (WEEE) ili E-otpad je jedna od vrsta otpada sa najbržom stopom rasta u svetu. 2010. njene pokretače i smernice za procenu i formulaciju kao što je navedeno i narednim poglavljima. Nedavno istraživanje pokazuje da ukupna količina generisanog WEEE u EU iznosi od 5 do 7 miliona tona godišnje ili 14-15kg po glavi stanovnika i očekuje se da će rasti stopom od 3% do 5% godišnje.. plastiku. popravci ili odlaganju. se vode kao opasan otpad. Kao rezultat svega. on sadrži metale koji u svom sastavu imaju. WEEE raste 16-28% na svakih 5 godina što je 3 puta brže nego prosečno generisani otpad u opštinama tokom jedne godine. gvožđe. gumu i drugo. paladijum.01% do 1% ukupnog generisanog otpada u opštinama. Kao i u celom svetu. Sastav e-otpada je raznolik i zavisi od proizvoda i kategorija. region Balkana uključujući R. staklo. Predviđen je rast do 2% do 2010. tako i na međunarodnom nivou. Gvožđe i čelik čine oko 50% WEEE. Pitanja o zaštiti životne sredine i trgovine koja su povezana sa WEEE/e-otpadom su dovela do uvođenja definicije WEEE/e-otpada kako na nacionalnom. aluminijum i plemenite metale kao što je srebro. Posmatrajući situaciju u RS može se konstatovati da je problem eotpada vrlo velik. Zato je važno razumeti postojanje WEEE/e-otpad definicije i njenog razvoja. godine. zatim sledi plastika (21%). U EU.. količina e-otpada se rapidno povećava iz godine u godinu. drvo i ivericu.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Prisustvo elemenata kao što su olovo. štampane ploče. živa. platina.

Istraživanje koje je sprovedeno će nam u dobroj meri pomoći da prepoznamo postojeće prakse za upravljanje e-otpadom kako bismo izvršili procenu stanja zakonodavnog i institucionalnog okvira. ili deponovan na smetlištima i divljim deponijama. odlaganje i reciklaža e-otpada. Istraživanje je sprovedeno u 4 balkanske zemlje. Na teritoriji RS ne postoje tačni podaci o količinama e-otpada koji se generiše tokom godine. nedovoljno ili nikakvo znanje o štetnosti elektronske opreme pri neadekvatnom odlaganju na deponijama. da se dobiju validni i merljivi statistički podaci o situaciji o e-otpadu kako u Srbiji. 5 . postojanje malog broja preduzeća koja se bave reciklažom e-otpada. godini koja predstavlja prekretnicu u ovoj oblasti. problem je svakako monitoring. god sa izradom i usvajanjem Zakona o upravljanju otpadom (koji je nažalost usvojen tek 2009. na nivou države se godišnje proizvede najmanje 30000 t/god dok se oko 40000 t zaostalog otpada nalazi skladišten u raznim skladištima. Bugarska i Srbija u isto vreme po istoj metodologiji. 2010. jer preciznih podataka nema. Na osnovu nekih okvirnih i slobodnih procena Ministarstava za životnu sredinu RS. radio i komunikacione opreme) u 2009. nepostojanje tačne evidencije o količini i tipu e-otpada. Situacija u RS je donekle postala bolja počevši od 2003. nemogućnost ili vrlo otežan izvoz selektiranog e-otpada na dalju reciklažu u zemlje koje poseduju reciklažne centre za reciklažu pojedinih komponenti za koje ne postoji mogućnost reciklaže u RS.1 miliona evra. Na osnovu podataka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) vrednost uvoza samo jedne grupe proizvoda (tv. Hrvatska. Količina novih elektronskih i električnih proizvoda koji se godišnje uvezu i stavljaju na tržiste RS je 85 600 tona. Makedonija. ComputerAid International (UK). prikupljanje. tako i u ostalim balkanskim zemljama. godini iznosio je 413. Ova procena je zasnovana na metodologiji procene koju je razvila PACE (Partnership for Action on Computing Equipment) bazelske konvencije i EMPA (Švajcarska federalna laboratorija za testiranje materijala i istraživanje). U našoj zemlji do sada nije bilo ozbiljnih istraživanja na temu upravljanja električnog i elektronskog otpada.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Međutim. Kao osnovni problemi mogu se navesti organizovano prikupljanje i selekcija otpada na teritoriji RS. Ovo istraživanje je sprovedeno u okviru projekta “Balkan e-Waste Management Advocacy Network” koji Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA kao nacionalni partner za Srbiju radi u saradnji sa organizacijama Metamorphosis Foundation (MK). kao i 2006. god). ZaMirNet (HR) i BlueLink Foundation (BG). kada je zabranjen uvoz polovne električne i elektronske opreme izuzev za lične potrebe. ali što je najvažnije. regulative tako i zbog nedovoljne razvijenosti svesti društva o potencijalnim štetnostima E-otpada.

Koje materijale izdvajate iz EE otpada? 5. operatere koji sakupljaju i tretiraju otpad i ključne donosioce odluka u vladi i industriji. Broj zaposlenih u Vašoj firmi? 3. što samo pokazuje da se radi o pretpostavkama! Za potrebe istraživanja koristili smo i upitnik za prikupljanje podataka od predstavnika poslovnog sektora. zajedno sa zainteresovanim stranama među kojima su proizvođači.. 1. Čak i podaci koji su dostupni variraju. urađeno je: • Minimum 10 intervjua sa važnim zainteresovanim stranama • Terensko istraživanje od strane 10 predstavnika organizacija • Minimum 5 fokus grupa • Predstavnici 5 kompanija koje se bave recikliranjem eotpada je popunilo upitnik 6 . nacionalne statistike.. odnosno o količinama materijala koje se prerade (izdvoje). od predstavnika biznis sektora na ova pitanja nismo dobili konkretne odgovore. ali ne postoje konkretni podaci. Koje materijale (delove) odbacujete (izvozite ili odlažete na deponije)? 6. prerađivači. obavljeni intervjui sa zainteresovanim stranama. Istraživanje u Srbiji je sprovedeno u saradnji sa 5 BEWMAN umreženih organizacija u Srbiji (GM Optimist iz Gornjeg Milanovca. fokus grupama i urađeni upitnici. Udruženje građana “Stara Planina” iz Pirota. Da li ste upoznati sa "crnim tržistem" reciklaže EE otpada i koje količine mislite da se tim putem recikliraju? 4. distributeri. Na internetu ne postoje egzaktni podaci o količinama EE otpada koje se godišnje recikliraju u Srbiji. Izvori informacija i ključno osoblje za procenu tokova e-otpada su uključili internet stranice (npr. Zbog konkurentnosti u ovom poslu s obzirom da ima vrlo malo firmi koje se bave ovom vrstom otpada. povraćaju sredstava po kompaniji i sl. Metodologija Podaci za ovo istraživanje/procenu trenutne situacije što se tiče upravljanja e-otpadom u Srbiji su sakupljeni tako što su pregledani dokumenti politika i zakona. Koliko tona EE otpada godišnje preradite? 2.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. potrošači. PLANT Plus iz Niša. održani su sastanci sa važnim zainteresovanim stranama uključujući elektronske korisnike (domaćinstva i preduzeća). Nepušački centar iz Kragujevca i ARS Nova iz Valjeva) koje je koordinisao Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA. vladine i komercijalne). samo neke okvirne cifre i odgovore. predstavnici tih firmi nisu želeli da daju precizne podatke. izveštaje o eotpadu. baze podataka. Za potrebe istraživanja. energije u KWh po toni EE otpada? 8. Pitanja koja smo im postavili su: 1. 2010. Utrošak el. Količina otpada koji odbacujete (po vrsti EE otpada i ukupno)? 7. Godišnji promet Vaše firme izraženo u evrima? Međutim.

distributera i sakupljača. tako da su informacije ili representativni podaci izvlačeni preko drugih izvora Rezultate ankete koja se popunjavala preko interneta nije bilo moguće proveriti i njih bi trebalo uzimati samo okvirno 7 . kao i sa korisnicima električne i elektronske opreme. građanima i preduzećima Ograničenja Za ovo istraživanje važe sledeća ograničenja: Nisu sve zainteresovane strane bile dostpune za intervjue ili predusretljive što se tiče podataka. 2010. • Urađen je veliki broj kratkih intervjua sa predstavnici prodavaca.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.

2.. Po dostupnim podacima. radio. ekran. Monitoring karakteristike proizvoda: definisane grupe i tehničke Zbog trenutnog stanja u oblasti monitoringa e-otpada na teritoriji RS i nepostojanja tačnih podataka o količini i vrsti proizvoda koji se klasifikuju i deponuju kao e-otpad. Na osnovu podataka dobijenih istraživanjem na terenu prateći direktive Evropske Unije (WEEE direktive) o klasifikaciji proizvoda koji čine e-otpad.Klima uređaji Tabela 1. 2010. telefonski aparati.. studija je sprovedena na nacionalnom nivou.IT oprema (desktop i laptop računari. tastatura. miš. U datoj tabeli su navedene osnovne karakteristike (prosečne težine proizvoda i životni vek) proizvoda u trenutku odlaganja za navedene grupe proizvoda.Uređaji za radio i telekomunikaciju (TV..) .) .1 kg 16 kg 8 Prosečna starost aparata pri odlaganju u otpad 15 god 12-15 god 10 god 5 god 10-12 god 8 -10 god 3-5 god .. Tip proizvoda Kombinovani frižider + zamrzivač kapaciteta 240 l Električni šporet Veš mašina kapaciteta 6 kg Klima uređaj TV aparati LCD televizori Desktop računari Prosečna težina proizvoda 76 kg 47 kg 57 kg 43 kg 20 kg 7. Najveći obim trgovine u ovoj oblasti bio je u oblasti sekundarnih sirovina dobijen posle procesa reciklaže e-otpada i obavljen je na lokalnom nivou.Bela tehnika ( mali i veliki kučni aparati) . 2. unutar zemlje. saradnja u oblasti prekogranične trgovine eotpadom sa zemljama susedima do sada je ostvarena sa malim brojem zemalja i to Slovenijom (208 tona u 2009. godini) i Singapurom (prvi kontigent od 100 tona otpada od ugovorenih 600 tona izvežen je novembra 2010 god.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Prostorni obuhvat istraživanja Osnovni cilj izrade ove studije je procena situacije i trendova u oblasti električnog i elektronskog otpada na nivou Republike Srbije.). Definisanost 2. tj..2. Shodno cilju. DVD. fokus istraživanja bio je na urbanom delu populacije dok je zbog nedostupnosti podataka ruralni deo izuzet iz istraživanja. Studijom/istraživanjem su obuhvaćena područja većih gradova sa populacijom preko 100 000 stanovnika uključujući i glavni grad Beograd sa 1 000 000 stanovnika.1. fokus istraživanja biće na sledećim grupama proizvoda: . u ovoj studiji pratiće se određeni broj proizvoda koji su procenjeni kao najzastupljeniji.

pritoka Dunava. (uključujući monitor.3 Indikatori razvoja 2. preseca vojvođansku ravnicu i teče kroz glavni grad Beograd pre nego što izađe iz zemlje kroz balkanske planine. sa porastom nadmorske visine temperature nisu visoke leti a zime su oštre. Pejzaž je raznovrstan. Druge velike reke koje protiču kroz Srbiju su Sava (206 km).Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 221 km). u centralnoj Srbiji je 21°C dok je prosečna temperatura u januaru 0°C.3. Srbija ima još 15 vrhova koji su viši od 2. koji protiče Srbijom u dužini od 588 km je jedan od glavnih puteva vodenog transporta evropskog kontinenta. Bosna i Hercegovina (granica. miš i kućište) Mobilni telefon 0. Raznolika topografija koju čine Panonska ravnica. Prosečna temperatura u julu u Beogradu. koje je 9 . uslovljeno praćenjem trendove razvoja i tehnoloških dostignuća u oblasti informatičke i telekomunikacijske tehnologije. 318 km). Drina (220 km). koja se nalazi na severu. nakon čega se odlažu kao otpad.506 km2) koja se nalazi na severu i Kosovo i Metohija (10.094 kg 1-3 god Izvor: internet stranice vodećih distributera. Reka Dunav omogućava pristup brodovima unutrašnjem delu Evrope i Crnom moru. U Srbiji postoje dve autonomne pokrajine. tastaturu. Topografija centralne Srbije se uglavnom sastoji od brda i niskih i srednje-visokih planina koje presecaju brojne reke i potoci. teče kroz južne planinske krajeve. U Panonkoj niziji leta su vruća sa temperaturama koje premasuju 30°C dok su zime hladne i duge sa temperaturama koje padaju i ispod -20°C. 476 km) i Bivsa jugoslovenska republika Makedonija (granica. Srbija ima izuzetno povoljno zemljište za bavljenje poljoprivredom. Velika Morava (185 km).656 m) koji se nalazi u planinskom vencu Prokletija. planinski venci i blizina Jadranskog mora određuju klimu zemlje. 114 km). Mađarska (granica. je pretežno bogata ravnica povoljna za bavljanje poljoprivredom (83. Najviši vrh u Srbiji je vrh Đeravica (2. 2010. Vojvodina (21. čija se zamena vrši na manje od pet odnosno tri godine. Fizički kontekst Republika Srbija se nalazi u jugoistočnoj Evropi. Crna Gora (granica.5% površine se koristi za poljoprivredu) ali takođe ima planina i brda na jugoistoku. Tisa (168 km) i Zapadna Morava (308 km). Bugarska (granica. Dunav.361 km2. U Srbiju Dunav ulazi iz Mađarske. od ravnica do visokih planina. 151 km). Rečni sliv Dunava zahvata najveću površinu države u poređenju sa ostalim slivovima. Rumunija (granica.000 metara. 2. istraživanje na terenu Na osnovu dobijenih podataka dolazi se do zaključka da je prosečan vek trajanja električnih i elektronskih aparata u domaćinstvima Srbije oko 10 godina. Hrvatska (granica.887 km2) koja se nalazi na jugu. 312 km).1. Iz ove procene izuzeti su desktop računari čiji je vek trajanja od 3 do 5 godina i mobilni telefoni. Srbija se granici sa 8 zemalja: Albanija (dužina granice sa Srbijom. sa niskim temperaturama i jakim snegom. 241 km). U planinskim krajevima. u srcu Balkanskog poluostrva i zahvata površinu od 88. 211 km). Vojvodina.

Direktna strana ulaganja u 2007. Siemens.3.). 2.2 milijarde dok je stvarni BDP po glavi stanovnika u aprilu 2009. Lafarge. lucerka) i industrijska hrana (npr.3. HVB Bank iz Nemačke. za izuzetkom stope mortaliteta i mrtvorođene dece su vrlo stabilni. su dostigla $4. Osnovni usevi su zitarice (npr. ruski giganti Lukoil i Gazprom su napravili velika ulaganja. Srbija je jedina zemlja u Evropi izvan SSSR koja ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom i Belorusijom. iznosio 37% prosečnog BDP u Evropskoj Uniji.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. godini su bila $5. stocna hrana (npr. Najveći strani ulagači u trgovinskom sektoru su francuski Intermarché. grčki Veropoulos. Srbija je takođe bogata mineralnim resursima. Stopa rasta BDP je povećana za 6.576. pogodno za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju.602 milijardi ili $10.4. Zalihe uglja su zadovoljavale potrebe cele zemlje a takođe ima velike zalihe olova i antimona. Ekonomski kontekst Imajući u vidu BDP koji je za 2010. Eurobank EFG i Piraeus Bank iz Grčke i druge. komercijalni centar Novi Sad (299.897 po glavi stanovnika. Životni vek se blago povećao. Oko 85% zemljišta na kome se obrađuju usevi je u privatnom vlasništvu i poljoprivredni sektor je važan deo ekonomije. Kompanije koje posluju sa velikim dobitkom a koje investiraju u Srbiju su: US Steel. kukuruz i psenica). 2. i Slovenački Mercator. 2010. nemački Metro Cash and Carry.000 (procene iz 2001/2002). šećerna repa i duvan). procenjen na $6. Microsoft. Bankovni sektor je privukao inesticije iz Banka Intesa Italije.6% u protekle 3 godine.300. Uticaj ekonomskih sektora na životnu sredinu 10 . strani analitičari ponekad Srbiju nazivaju i “Balkanskim tigrom” Pored ugovora o slobodnoj trgovini koji Srbija ima sa EU kao zemlja saradnik. Veći gradovi obuhvataju glavni grad.900. Privreda ima visoku stopu nezaposlenosti koja iznosi 14% i ima nepovoljni trgovinski deficit. sabraćajni i industrijski centar Niš (250. Beograd (1. Kosovo i Metohija. Citibank sa sedistem u SAD je otvorila predstavništvo u Beogradu u 2006. Coca-Cola. Imajući u vidu visoke stope rasta privrede koje su iznosile u proseku 6. godinu procenjen na $80. i pokazalo se da Srbija ima privredu sa najbržom stopom rasta. koja je pod UNMIK-om od 1999. Svi indikatori. i dostigla 7. 2.802 stanovnika).500.Direktna strana ulaganja u 2006. U Srbiji se nalaze jedne od najvećih evropskih zaliha rude bakra.5 milijardi. Stanovništvo Srbije je urbano stanovništvo.518 stanovnika) i proizvodni centar Kragujevac (175.3% u 2006. BDP u Srbiji je 2008.124 stanovnika). ali je istovremeno došlo i do porasta stope mortaliteta. i 8.5% u 2007. Demografski i zdravstveni indeksi su ostali uglavnom isti. Kontekst stanovništva Ukupan broj stanovnika u Srbiji je oko 7.000 – 2.85 milijardi ili €4. Srbija spada u zemlje koje imaju rastuće prihode privrede. Fiat. Zemlja očekuje velike privredne podsticaje i visoku stopu rasta u narednim godinama. Carlsberg i druge. Srbija uzgaja oko 1/3 malina u svetu i glavni je izvoznik zamrznutog voća. godine ima 1. Philip Morris. Crédit Agricole i Société Générale iz Francuske.781.294 stanovnika).3. Erste Group iz Austrije.2.000 (prema podacima iz 2006.3. Na polju energetike.7% u 2008.

8 miliona tona u Pančevu i 3 miliona tona u Novom Sadu. mašine i uređaje i električne aparate. Koncentracija sumpora iz niskokaloričnog lignita varira od 0.4 – 1. naftne derivate. živu i druge teške metale. Bakar se vadi ispod zemlje i iz otvorenih kopova. Rudarstvo Rudarstvo je koncentrisano u par oblasti. Oko 39% domaćinstava koristi ugalj kao primarni izvor grejanja. Manje od 20% te površine je prekriveno prirodnom vegetacijom koja za sada čini jedini pejzaž ugroženog zemljišta.0. dok se 33% greje na struju. Rude bakra su uglavnom koncentrisane u borskom okrugu.800 hektara zemljišta.3% a očekuje se da se poznate rezerve mogu eksploatisati jos 50 godina. 7% na prirodni gas i 14% koristi sistem daljinskog grejanja. obradu metala. Ne samo da je energetski sektor veliki zagađivac.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 2010. ulja PCB (polihlor bifenil) i otpad goriva i fenola. Srbija takođe ima male kapacitete za proizvodnju nafte i lokalnu rafineriju nafte. Ogromne površine su prekrivene ostacima koji potiču od vađenja ruda.35% . postrojenja koja proizvode energiju proizvode ogromne količine pepela koje se izbacuju na deponije. proizvode sa mineralima koji ne sadrže metale. Vađenje ruda iz otvorenih kopova je dovelo do značajne degradacije zamljišta. Četrdeset pet gradova ima sistem daljinskog grejanja koji se karakteriše niskom efikasnošću a gubici u proizvodnji i distribuciji premašuju 20% proizvodnje. Gubici u prenosu i distribuciji su 3. Lignit se vadi iz Kolubarskog i Kostolačkog basena. Kragujevac. Sve u svemu. Uticaj industrije na životnu sredinu u Srbiji nije jasan. već se i energija koja je proizvedena ne koristi efikasno a intenzitet energije je jako veliki (vidi poglavlje 7 – Energija i životna sredina).5% – 1. Ovo 11 . Koncentracija ovih zagađivača često premašuje nacionalne i standarde EU.2% i 7% redom. Sadržaj bakra iz rude varira od 0. 7% na drvo. Zagađujuće materije koje su prisutne u životnoj sredini uključuju dihloroetan.7%. Ukupni kapaciteti rafinerije nafte je oko 7. Procenjeno je da deponije u Srbiji sadrže oko 170 miliona tona pepela koje pokrivaju 1. Srbija je nekada proizvodila 65.7 milijardi tona otpadaka i površinskog sloja zemlje kao i 700 miliona tona otpadaka posle flotacija i odvajanja.5% od kombinovanih i drugih elektrana.000 hektara zemljišta je ugroženo zbog vađenja ruda iz otvorenih kopova i otpadaka.5% električne energije preko elektrana koje kao gorivo koriste lignit. 33% dolazi od hidro-elektrana i 1. Oko 40. Industrija Industrijski sektor države je jako raznovrstan i obuhvata obradu hrane i pića. Energija Energetski sektor je veliki zagađivač u Srbiji najviše zbog toga što koristi zagađujuća goriva (najčešće domaći lignit) i sagoreva ih upotrebom zastarele opreme bez tehnologije za prečišćenje. Pančevo i Šabac.8 miliona tona godišnje – 4. hemijske proizvode i hemikalije. Glavni industrijski centri su Bor. Procenjuje se da ove deponije sadrže 1. Rudarski baseni Srbije su osiromašeni dugogodišnjom eksploatacijom prirodnih resursa.

78 miliona hektara plodnog obradivog zemljišta. Ova vremešna vozila imaju jako veliki utičaj na životnu sredinu usled izduvnih gasova i buke.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. ali očekuje se da ce se ovaj odnos udvostručiti za par godina. sumpor-dioksida (SO2) i azotoksida (NOx). 2010. se dešava zbog istovremene prisutnosti mnogih činioca. ispostavice se da su dodatna ulaganja u irigaciju i unapređenje odvođenja vode u oblastima koje su podlozne plavljenju uzaludna. Svetska Banka procenjuje da je 29% površine države i 52% površine obradive zemlje ugroženo usled lošeg oticanja vode. Procenjuje se da 70% goriva na tržištu ne ispunjava nacionalne standarde. Situacija postaje gora kada se ima u vidu slab kvalitet goriva za automobile. Odgovornosti nadležnih koji imaju zadatak da se brinu o zaštiti životne sredine nisu uvek jasno definisani i u nekim slučajevima. Ako se ne preduzmu mere za zaštitu od poplava.2% BDP Srbije. narocito privreda Vojvodina se oslanjaju na svojih 1. U industrijskom sektoru ne postoji samonadgledanje ili izveštavanje i nedostaju pojedini instrumenti zaštite (npr. Poljoporivreda Povoljni uslovi u Srbiji pogoduju razvoju poljoprivrede. dozvole izdaju institucije koje su nadležne za sprovođenje zaštite životne sredine. Zabrana protiv uvoza polovnih automobile starijih od 6 godina je pooštrena oktobra 2004. dozvole za emisiju zbog aerozagađenja i izbacivanje otpadnih voda). čađi. Zakonom su predviđeni informacioni sistemi za zaštitu životne sredine i registar zagađivača.3 putničkih vozila i nešto malo preko polovine svih registrovanih vozila je opremljeno katalitičkim konverterom. Pola miliona hektara (28%) zemljišta se navodnjava. Prinosi useva. a narocito urbanog sabraćaja postaju glavni emiteri olova. ali ne postoje u praksi. pogotovu onih koji se nalaze u blizini reka. Vozila u Srbiji su stara i Srbija ima veliki broj uveženih polovnih automobila. Oko 1. Koncentracija olova i sumpora u gorivu je mnogo veća nego u zapadnoj Evropi ili u drugim zemljama jugoistočne Evrope (izuzev Crne Gore).57 miliona hektara.000 stanovnika. je podložno plavljenju koji mogu prouzrokovati potpuno unistenje useva. Devedeset procenata svih automobila je starije od 10 godina a 1/3 svih vozila je starija od 15 godina. Drugi regioni u zemlji. Trenutno postoje 2. Sve ovo. Trenutna zagađenja zemljišta i problemi eutrofikacije se uglavnom vezuju za oticanja sa farmi na kojima živi stoka. Samo 1. za rezultat ima nedostatak podataka o životnoj sredini i prema tome javlja se nedostatak informacija o uticaju industrije na životnu sredinu. Srbija je naglo postala motorizovana. Poljoprivredni sektor zapošljava skoro 11% ukupnog stanovništva i stvara 19. da ne pominjemo odlaganje korišćenog ulja za motore i zastarele automobile. Ne postoje planovi da se izbaci gorivo koje sadrži olovo 12 .4 miliona vozila ili oko 250 vozila na 1. kada je Vlada usvojila ukaz kojim zabranjuje uvoz polovnih automobila starijih od 3 godine ili ne ispunjavaju Euro 3 standarde. u kombinaciji sa neefikasnim monitoringom i sistemom izveštavanja. Sve veći porast drumskog sabraćaja uopšte. narocito usevi na poljima bi imali koristi od unapređenja sistema za navodnjavanje koji imaju potencijala da povećaju prinos useva za 20%-30%. Transport Tokom prošle decenije.

upotreba podzemnih voda za industrijske procese je veoma široka. Index eksploatacije voda (WEI) Srbije je u 2008. npr. 30% snabdevene vode.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Naposletku. u mnogim mestima ono je neadekvatno i kvalitet pijaće vode je nezadovoljavajući. predlaže izbacivanje goriva koje sadrži olovo do 2010. 13% ukupne količine otpadnih voda je prečišćeno pre ispuštanja. neke fabrike su napuštene ili ne rade punim kapacitetima ili pružaju samo mehaničko prečišćavanje otpadnih voda. 48% ispitanih domaćinstava su prijavili redovne ili povremene zastoje u vodosnabdevanju. U procentima. Najveći gradovi – Beograd.5. kojima upravlja i koje su u vlasništvu zajednice) ili iz privatnih bunara. Otpadne industrijske vode se uglavnom izbacuju u korito reke Save koje prima oko 80% industrijskih otpadnih voda. 55. Međutim.5% nije ispunilo bakteriološke standarde. uglavnom slab pritisak ili gubitak vode predstavlja problem za potrošače. Drugi je postupanje sa pijaćom vodom. tokovi nastali navodnjavanjem. Godine 2008. 42% od površinskih voda kao što su izvori. kao i između urbanih i ruralnih delova zemlje.7% iz drugih javnih zaliha vode. Prema poslednjim podacima UNICEF-a. godine. vodeni tokovi i veštački rezervoari i 2. Glavni uzroci zagađenja vode su otpadne industrijske i opštinske vode.4% od ukupne količine potiče od podzemnih izvora. Sistem od 153 mreže za distribuciju javnih voda snabdeva 60% stanovništva vodom dok preostalo stanovništvo se snabdeva vodom iz privatnih rezervi (koje su sagrađene. Nepovoljna kanalizaciona infrastruktura za sakupljanje otpadnih voda i njihov tretman je glavni uzrok zagađenja vode. Javni Institut Zdravlja je izjavio 2008. Oko 28% industrijskih voda u Vojvodini i 18% u centralnoj Srbiji se dobije preko podzemnih vodotoka. da 19% od uzetih uzoraka vode nije ispunilo fizičke i hemijske standarde. Naime. Trenutno ne postoje postrojenja za tercijarno prečišćavanje otpadnih voda u zemlji. ili da se uvede sistem kontrole vozila kako bi se smanjile emisije izduvnih gasova vozila. Pored toga. Sistem snabdeva veliki procenat stanovništva vodom ali problem distribucije vode. ukupna godišnja količina vode korišćena u domaćinstvima i u industrijske svrhe je iznosila 820 miliona m3. Nacionalna strategija za zaštitu životne sredine iz 2006. dok 6. Samo 28 gradova ima postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Novi Sad i Niš izbacuju otpadne vode u korita reka bez prethodnog prečišćavanja. vode sa deponija i zagađenja koja su vezana za plovnost i hidrocentrale. 2. saobraćajni sektor (goriva) i industrijska postrojenja.3. 2010. godini iznosio 82% uključujući intenzivnu upotrebu slatkovodnih resursa. Postoje 3 velika problema koji se povezuju sa upotrebom voda. Vazduh Glavni izvori zagađenja vazduha je energetski sektor (naročito termoelektrane). Kontekst životne sredine Voda Samo 8% dostupnih resursa vode u Srbiji izvire u zemlji dok preostala 92% su tranzitne vode koje ulaze u zemlju kroz Dunav. Kanalizacioni sistem pokriva 48% stanovništva zemlje ali postoje ogromne varijacije u pokrivenosti pokrajina. 13 . Kao prvi se navodi gubitak vode. Savu. Tisu i druge vodene tokove.

nedostatak prečišćenja gasova ili nedovoljna efikasnost filtera. 215 biljnih vrsta i 426 životinjskih se smatra prirodnim retkostima. 16 zaštićenih pejzaža.8 – 5. Kombinacija različitih faktora je dovela do povećanja emisija izduvnih gasova. Peštersko polje. neodgovorna potrošnja energije i upotreba neefikasnih tehnologija za sagorevanje. Obedska Bara. Oko 600 primeraka flore i 500 primeraka faune se smatra ugroženim.južnosibirska. Niske cene energije su dovele do neekonomičnosti. Starost i struktura drveća nisu povoljni zato što pre polovine šuma u Srbiji (55%) su izdanci ili niskoproduktivne šume. srednjeevropska i pontsko. Srbija ima 5 nacionalnih parkova. Lazarevac i Kostolac kao rezultat ima velike količine pepela koji lebdi u vazduhu. ili 1. 98 prirodnih rezervata. Pored toga.3%). Drugi veliki uzroci zagađenja vazduha su rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu. Država poseduje nešto preko 56% šuma.45 milijardi evra do 1. ekonomski potencijal šuma je ograničen.000 hektara je pod Ramzar konvencijom o močvarnom statusu a rezervat Golija-Studenica je uvršten u spisak biosfera koje su pod UNESCO Konvencije o zaštiti Svetske kulturne i prirodne baštine. 296 prirodnih spomenika i 24 prirodna parka. Biodiverzitet U Srbiji se mogu naći 3 klimatske oblasti: submediteranska. Šume Šume i šumske oblasti pokrivaju 28% površine Srbije (samo šume pokrivaju 26%) a trenutno pošumljavanje je 50% veće nego na kraju II Svetskog rata (kada je iznosilo 19. Stari Begej/Carska Bara i Slano Kopovo – sa ukupnom površinom od 21.743 km2) ukupne površine zemlje je zaštićeno. Broj vrsta faune i njihov diverzitet je takođe jako veliki. 2010. sumpora i azot-oksida.5% (5. Liduško Lake. a ostatak (44%) je u privatnom 14 . Oprema za prečišćavanje vazduha je neadekvatna – elektrostatički filteri su postavljeni ali ne postoji oprema za desumporizaciju. klimatski diverzitet i prirodna staništa stvaraju bogat diverzitet u šumama i omogućavaju prisustvo mnogih različitih vrsta šuma i drveća. Uzroci zagađenja su slični onim emisijama iz energetskog sektora: zastarela tehnologija.37 milijardi evra. Međutim. mala masa drveća i nepovoljni zdravstveni uslovi čine da je ekonomska eksploatacija teška i smanjuje kapacitete šuma za apsorbovanjem ugljen-dioksida (CO2).06% (287 vrsta) čine balkanske endemske vrste a lokalne endemske vrste čine 1. nekoliko drugih faktora kao što su gustina šuma. Šest oblasti . U Srbiji ima oko 1000 zajednica flore. Pored svega ovoga. Sagorevanje niskokvalitetnog lignita sa niskom kaloričnom vrednošću u termoelektranama Obrenovac. procenat pokrivenosti šume.5% (59 vrsta). zajedno sa neefikasnim sagorevanjem i neodgovarajućim održavanjem uzrokuje visoke stepene emisija. Oko 6.5% BDP. slab kvalitet sirovina i niska energetska efikasnost i neadekvatno održavanje i vođenje. Nepotrebno velika potrošnja energije (vidi poglavlje 7) je pogoršana neadekvatnim održavanjem industrijskih centrala. od čega 8. fabrike cementa u Popovcu. Nepostojanje opreme.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Ukupna godišnja šteta nastala zagađenjem vazduha i efektima staklene bašte se procenjuje od 0.Labudovo okno. Šapcu i Smederevu. Geografski položaj zemlje. Kosjeriću i Beočinu i hemijske fabrike i metalurški kompleksi u Pančevu.

Srbija nema ni postrojenja za tretman i odlaganje (uništavanje ili spaljivanje) opasnog otpada niti ima propisana postrojenja za odlaganje otpada. dioksina i policiklični aromatičnih hidrokarbonata (PAH) dok biorazgradivi otpad stvara zemni gas koji sadrži CO2 i metan. Ova mesta za odlaganje otpada obično ne ispunjavaju tehničke zahteve sanitarnih deponija.6. Srbija trenutno ima 180 registrovanih deponija za opštinski otpad. ono ne postoji u ruralnim krajevima gde se sakupljeni otpad spaljuje u dvorištima.000 m3). te stoga se opasan otpad privremeno odlaže putem neadekvatnih metoda odlaganja. 2010. Nekontrolisano spaljivanje deponija uzrokuje štetne emisije određenih supstanci.9 tona površinskog zemljišta po ha. Prikupi se oko 60-70% opštinskog čvrstog otpada (2. gde se lignit vadi ispod visokokvalitetnog površinskog zemljjišta. Industrijski kapaciteti za obradu otpada koji se može reciklirati i dobijenih materijala su jako ograničeni. Ravna. Procena je da 460. Deponije su primarni metod za odlaganje otpada. Ne postoje podaci o količinama industrijskog opasnog otpada. 2. Dok je sakupljanje opštinskog otpada organizovano u urbanim delovima. Eksploatacija mineralnih resursa putem vađenja rude u otvorenim kopovima uzrokuje gubitak zemljišta.3. vlasništvu. uključujući opasan otpad nastao u domaćinstvima se obično odlaže direktno na deponije. Oko 48% šuma koje su u državnom vlasništvu je pod nekim vidom zaštite dok se ostatak eksploatiše. poljoprivredna Vojvodina je pogođena erozijom vazduha: 85% poljoprivrednog zemljišta je pogođeno sa godišnjim gubitkom od preko 0.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.2 miliona tona godišnje).000 tona opasnog industrijskog i medicinskog otpada se stvara godišnje. naročito u basenima Kostolac i Kolubara. Pored registrovanih deponija. Upravljanje otpadom 15 . Izuzeci su postrojenje za sortiranje otpada u Novom Sadu i reciklažna dvorišta sa propisanim kontejnerima za sakupljanje određenih vrsta otpada. Srbija ne poseduje postrojenja za spaljivanje otpada i otpad se ne koristi kao alternativno gorivo. Vojvodina ima karakterističan problem sa otpadom iz naftnih bunara i pumpi (količina je procenjena na 600. Oko 18% ukupnih površina šume i šumskih oblasti je pod različitim stepenima zaštite. površinskim vodama i zemljištu. Iako je primarno recikliranje propisano zakonom. Domaćinstva stvaraju oko 63% opštinskog otpada a poslovni sektor oko 20%. Zemljište Erozija je glavni uzrok degradacije zemljišta i procenjuje se da utiče i do 80% poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Otpad Prosečna godišnja generacija otpada po glavi stanovnika je 290 kg. Filteri sa deponija koji sadrže visoke količine organskih i teških metala predstavljaju pretnju podzemnim vodama. U centralnim i brdsko-planinskim krajevima. Opštinski otpad. ali skoro cela zaštićena površina (90%) je u državnom vlasništvu. u praksi se ono ne odvija. postoji na stotine nezakonitih deponija različitih veličina u ruralnim oblastima. eroziju uglavnom stvara voda.

neophodno je sagledati sve indikatore koji utiču na razvoj tržišta i društva u celini. Takse za sakupljanje komunalnog otpada i njegovo odlaganje su i dalje uglavnom zasnovane na veličini stambenih objekata (za domaćinstva) i poslovne prostorije (za preduzeća). U ruralnim oblastima ne postoji sakupljanje opštinskog otpada koji se spaljuje na otvorenom. U svakom slučaju. Ne postoje pravi podsticaji za domaćinstva i preduzeća da smanje količine otpada koji zahtevaju sakupljanje i odlaganje. što je uglavnom prouzrokovano slabom finansijskom situacijom u preduzeću i težinom naplate dugova. Obično takse za otpad i slični prihodi ne pokrivaju operativne i troškove održavanja za sakupljanje i odlaganje otpada. Kao najvažniji pokazatelji razvojnog potencijala jednog društva posmatraju se: struktura stanovništva. Preduzeća koja stvaraju industrijski otpad moraju da dobiju odgovarajuću dozvolu za nadoknadu. Takse se plaćaju direktno odgovarajućim javnim komunalnim preduzećima. Postoji manjak resursa koji bi obezbedili adekvatna sredstva prikupljena od sakupljanja otpada i usluga odlaganja. koje su osmišljene kako bi se stimulisalo recikliranje i sprečilo nagomilavanje otpada. umesto da budu zasnovane na količini i karakteristikama otpada. ali još uvek nisu stupile na snagu.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. sav opasan otpad u ovom trenutku je ili u prostorijama preduzeća (gde se često odlaže na nepropisan način) ili se izvozi (na osnovu posebne dozvole) zato što Srbija nema adekvatna postrojenja za odlaganje i tretman za ovu kategoriju otpada. Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu predlaže nove ekonomske intrumente kako bi se pospešio oporavak i ponovna upotreba ambalažnog otpada. Podaci o prosečnoj stopi sakupljanja otpada na žalost ne postoje. Takse za opštinski otpad se razlikuju kada se porede domaćinstva i preduzeća ali se razlikuju i među opštinama u zemlji. godini. Nedovoljni prihodi takođe oslikavaju nizak stepen naplate od preduzeća. Takse su određene samo za 2 velike grupe: otpad koji nije opasan (CSD 170 po toni) i opasan otpad (CSD 850 po toni).3% rashoda u domaćinstvima u 2004. socio-ekološke karakteristike i razvijenost tržišta telekomunikacija i interneta. Takse su se poslednjih godina povećavale kako bi umanjile štetne posledice visoke inflacije na prihode. Postoji oko 180 registrovanih deponija za opštinski otpad u Srbiji. Takse za sakupljanje otpada su iznosile samo 0. Ideje o depozitu i refundiranju. 16 . Da bi se u potpunosti analizirala situacija na nivou jedne države u oblasti upravljanja elektronskim otpadom. U manjim gradovima češće se javljaju slučajevi da se ove takse plaćaju zasebno od komunalnih usluga. su u ovom trenutku operativne samo za određene vrste ambalaže kao što je staklo i plastične flaše. Glavni ekonomski instrumenti koji su primenjeni u ovom sektoru su sakupljanje otpada i takse za odlaganje. 2010. ekonomska razvijenost. Nije jasno na osnovu čega su ove takse određene i u kojoj meri se odražavaju na troškove. i to u nekoliko opština. U većim gradovima domaćinstva obično plaćaju takse na mesečnom nivou zajedno sa taksama za usluge vode i kanalizacije. Preduzeća obično plaćaju takse na osnovu kvartalnih ili mesečnih računa. Takse za proizvode se pominju u Zakonu o zaštiti životne sredine iz 2004. Ali u proseku. Takse za industrijski otpad su određene na nacionalnom nivou. Opštine odlučuju o veličini taksi za opštinski otpad na osnovu preporuka od uprave javnih komunalnih preduzeća.

1 Struktura stanovništva Broj stanovnika Gustina naseljenosti Prosečna starost stanovništva Stopa priraštaja Stopa nezapošljenosti (15-64 god.1 (Jan-Jun 2010. http://www.2 Socio-ekološki pokazatelji Površina države Vodene površine Potrošnja el. godini. / km 40.000 stanovnika. lošom ekonomskom situacijom i povećanom stopom nezapošljenosti koja je prouzrokovana prestankom rada većeg broja industrijski preduzeća. 2010. Republika Srbija pripada regionu Balkana.21 (2009.gov. Srbija se smatra zemljom srednje veličine u regionu Balkana. god.2 god -0.5 29.4. god) 57% 43% 150 1 (Beograd- Ministarstvo finansija. inflacija u prvom kvartalu fiskalne godine.5%.) 42.mfin. god) 3 (2002.rs/UserFiles/File/tabele/decembar%202010/Tabela %201%20Osnovni%20makroekonomski%20indikatori. Zbog burnih političkih previranja i perioda tranzicije tokom predhodne dve decenije Srbija je suočena sa problemom migracije stanovništva. prema potrošačkim cenama iznosila je 4.4. Na osnovu površine koju zauzima.) 2 521 190 (2002.361 km² i naseljava je preko 7.%)1 Stopa nezapošljenosti mladih (15-24 god% ) GINI index Broj domaćinstava Broj članova domaćinstava Stanovništvo na rubu siromaštva2 7 320 807 ( 2009. god ) 78 st. Detaljan prikaz svih relevantnih statističkih podaka na nivou države koji mogu imati uticaj na procenu stanja u oblasti upravljanja električnim i elektronskim otpadom.13% površine države 3716 (2008.pdf 2 Izveštaj o razvoju Srbije iz 2009 god 3 Ministarstvo rudarstva i energetike RS 4 Strategija upravljanja otpadom RS za period 2010-2019 5 Ibid 17 .4.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. izuzetno povoljnog strateško-geografskog položaja.469%.20% (700 000 ) Izvor podataka: statistički godišnjak RS za 2009 2. Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika iznosio je 4.138 eura u 2009. 2. 20.000. god) 9. dok je prosečna neto zarada iznosila 337. Statistički podaci 2. prostire se na površini od 88.energije po stanovniku ( kWh)3 Gradsko stanovništvo4 Seosko stanovništvo5 Broj opština Gradovi sa milion i više stanovnika 1 88 361 km² 0.16 eura. predstavljeni su tabelarno u sledećem odeljku.

3 (2009) 4.4 Telekomunikacija i internet Broj domaćinstava sa telef.1 (2008) 38. prestonica ) 15. po glavi stanovnika (u EUR) Stopa rasta Inflacija (prema potrošačkim cenama) Prosečna neto zarada u 2009.806.5 (2008) Izvor podataka : Ministarstvo finansija. srednjih…) 6 7 Za preračunavanje odnosa valuta dolar u evro korišćeni podaci NBS Ratel 8 Ibid 9 Ibid 18 .Jun 2010.0 (2007) 4.6 25.) 9 912 339 24. Republički zavod za statistiku (statistički godišnjak 2010). isključujući grantove (% of BDP) 30 916 (2009) 4 138 (2009) .9 (2009.3. godini Izvoz (% u odnosu na BDP) Uvoz (% u odnosu na BDP) Odnos kupovne moći (BDP) prema kursnoj listi tržišta Poljoprivreda (% BDP) Industrija (% BDP ) Usluge dodatne vrednosti (% BDP ) Indeks potrošačke cene Zapošljenost u poljoprivredi (% ukupne zapošljenosti) Prihodi. Ministarstvo finansija RS.5% (jun 2010) 31 773 dinara (337.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.4.5 (2009) 13 ( 2009 ) 28 ( 2009 ) 59 ( 2009 ) 144.9 359 286 (2010.) % domaćinstava koja poseduju TV prijemnik9 % domaćinstava koja poseduju radio prijemnik Broj preduzeća (malih. Svetska banka 2.9 56 98. Ekonomski pokazatelji Bruto domaći proizvod BDP (izražen u milionima evra)6 Bruto domaći proizvod. finansijski izveštaj za period Januar.7 68. priključkom % Broj korisnika mobilnih telefona % korisnika interneta7 % domaćinstava koja poseduju kompjuter 8 86.5 (2007) Utrošak energije (ekvivalent za kg ulja) BDP po jedinici utroška energije Izvor podataka: Republički zavod za statistiku (statistički godišnjak 2010).16 evra) 19.8 0.4 3. 2010.4. Svetska banka 2.

RATEL 19 . 2010.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Izvor podataka: Republički zavod za statistiku (statistički godišnjak 2010).

1. Opština ima autonomnu vlast da sprovodi opšta akta. Posebnu vlast Republika može dodeliti autonomnim pokrajinama ili jedinicama lokalne samouprave. Određena vlast može biti dodeljena preduzećima. Državnu upravu čine ministarstva i druga javna upravna tela. Trenutno postoje 4 grada koja imaju sopstvenu skupštinu i budžet i koje su formirane od više opština: Beograd čine 17 opština. Od 150 opština. Jedinice lokalnih samouprava se finansiraju ili od direktnih prihoda jedinice lokalne samouprave ili iz budžeta AP države. Opštine imaju mesne zajednice kojima upravljaju izabrani saveti. od čega se 17 nalazi u Centralnoj Srbiji. urbanim razvojnim planovima i opštinskim razvojnim programima u skladu sa svojom vlašću. odluke i opšta akta. Samo skup 2 ili više urbanih opština mogu činiti status grada. Centralna Srbija nije administrativni region i nema sopstvenu regionalnu vlast. Glavni grad Beograd je okrug za sebe. Novi Sad 2.506 km2) što čini jednu trećinu zemlje i 28 na Kosovu (10. Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija je pod UNMIK-om prema rezoluciji 1244 Saveta Bezbednosti UN (od 1999) i nije obuhvaćena ovim pregledom o životnoj sredini. 83 se nalaze u Centralnoj Srbiji. gradove i Grad Beograd. Srbija je podeljena na 29 okruga. izvršnu i sudsku. Vlada i administrativni sistem Srbija je demokratska republika sa višepartijskim parlamentarnim reprezentativnim sistemom. Na podregionskom nivou. organizacijama i pojedincima ili u pojedinim slučajevima određenim telima kroz koje mogu obavljati regulatorne funkcije u određenoj oblasti.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. usvaja budžete i upravlja opštinskom imovinom. Resurse za izvršenje nadležnosti pruža ili država ili AP u zavisnosti od toga kome su poverene nadležnosti. institucijama. Odnos između ove 3 grane vlasti je zasnovan na razvnoteži i zajedničkoj kontroli zakonodavna vlast je podeljena između Vlade i Narodne Skupštine. Vladin sistem je zasnovan na podeli vlasti na zakonodavnu. Opštine imaju svoje predsednike.887 km2). Jedinice lokalne samouprave imaju svoje skupštine sa izabranim većnicima. 7 je u Vojvodini a 5 na Kosovu i Metohiji. Pokrajine mogu postavljati određene nadležnosti jedinicama lokalne samouprave. Administrativno gledano. 3. imovinu. 2010. Zakonodavstvo RS 3. Centralna Srbija nema sopstvenu regionalnu vlast. Od 3 regiona u Srbiji. Dok Vojvodina ima svoju skupštinu i izvrsno veće. Provincije imaju direktne prihode za finansiranje svojih funkcija i one nezavisno donose odluke prema svom budžetu i upravljaju pokrajinskom imovinom. Autonomne pokrajine imaju vrhovno telo koje se zove skupština gde zamenici provincije izglasavaju statute. Srbija je podeljena na 150 opština i 24 grada koji čine osnovne jedinice lokalne samouprave. 39 u AP Vojvodina (21. Lokalne samouprave uključuju opštine. Nis 5. Kragujevac 5. Autonomna pokrajina Vojvodina ima svoju regionalnu vladu. Srbija je podeljena na okruge i opštine. 20 . budžete i skupštine koje se biraju na lokalnim izborima na svake 4 godine. Okruzi sa različitim državnim institucijama su isključivo regionalne jedinice Državne uprave bez nezavisnih budžeta ili izabranih skupština. Sudska je nezavisna od izvršne i zakonodavne.

2010. skladištenju i odlaganju Prekogranično zagađenje vazduha i vode Kontrola prekograničnih transporta otpada i prekograničnih transporta zaštićene flore i faune Klimatske promene i zaštita ozonskog omotača Mere zaštite životne sredine u procesu prostornog planiranja i izgradnje Pravovremeni sistem zaštite protiv nesreća Međunarodna saradnja na pitanjima životne sredine i zaštite prirode Zaštita od buke i vibracije Priprema programa za osnovna geoloska istraživanja usmerena prema održivoj upotrebi prirodnih resursa i podzemnih voda Očuvanje prirode i prepoznavanje potencijalnih prirodnih oblasti od značaja za očuvanje prirode Izdavanje dozvola koje su važne za izvoz. Sistem pravnih normi u oblasti zaštite i unapređivanja životne sredine u Republici Srbiji. kao i dužnost građana da čuvaju i unapređuju životnu sredinu u skladu sa zakonom. čini veliki broj zakona i drugih propisa . supstance koje osiromašuju ozon. Institucijalni okvir (Državni upravljanjem elektronskim otpadom) organi povezani sa Zakonodavni i institucionalni okvir zaštite životne sredine ima svoje uporište u Ustavu Republike Srbije kojim se utvrđuje pravo građana na zdravu životnu sredinu. izvršna i sudska vlast vrši se na osnovu zakonom utvrđenih nadležnosti republičkih organa. Zakonima su utvrđene. uvoz i transport otpada i ugrožene flore i faune. transportu. hemijske i radioaktivne supstance Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja najvažniji je organ državne uprave koji se bavi problemima upravljanja elektronskim otpadom. otpada i opasnih supstanci u proizvodnji. hemijskih supstanci. odnosno jedinici lokalne samouprave.2. Druga nadležna ministarstva koja imaju veze sa životnom sredinom su Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (uključujući 21 . Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja Odgovornosti Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja: • • • • • • • • • • • • • • Priprema strateških dokumenata. 3. planova i programa Inspekcije vezane za životnu sredinu u održivi razvoj Procena rezervi podzemnih voda i priprema standarda za geološke karte Zaštita od jonizirajuće i nejonizirajuće radijacije.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. odnosno poverene određene nadležnosti autonomnoj pokrajini. Zakonodavna.

jaču i uravnotežaniju poziciju za ministarstvo odgovorno za životnu sredinu u odnosu na druga ministarstva. dozvolu za vađenje mineralnih resursa osim podzemnih voda i izvore obnovljive energije). industriju). Ministarstvo zdravlja (uključujući izvršenje sanitarnih propisa koji su od važnosti za životnu sredinu). železnički i vodeni saobraćaj) i Ministarstvo energetike i rudarstva (uključujući energetsku efikasnost. određene odgovornosti vezane za životnu sredinu su decentralizovane na nivuo autonomnih pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. slaba koordinacija između zakona o životnoj sredini i drugih zakona koji definišu odgovornosti drugih institucija na nacionalnom i podnacionalnom nivou uzrokuje značajne dizbalanse i preklapanja. Nedostatak osoblja i stručnost čine da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine daleko od toga da bude efikasno nacionalno telo za zaštitu životne sredine. Ministarstvo za zaštitu životne sredine je ograničeno kada je u pitanju uticaj na nacionalnu politiku i njihove zaposlene. Postoji samo sporadična saradnja na horizontalnom nivou (između ministarstava). br. Opštine imaju odgovornosti koje su vezane za urbano planiranje. br. 2010. Zakon o zaštiti životne sredine iz 2004. godine (Službeni Glasnik Republike Srbije. Postavljen je privremeni sekretarijat koji radi na daljem razvoju Nacionalne strategije za održivi razvoj. Na primer. avio. Stoga je položaj ovog ministarstva u inferiornom položaju u odnosu na sektoralna ministarstva. kapaciteti za formulaciju politike i procenu. Nacionalni savet za održivi razvoj (NSOR) je osnovan 2003. Njihovi ciljevi uključuju obezbeđivanje horizontalne koordinacije između Ministarstva za zaštitu životne sredine i drugih vladinih agencija i rešavanje potencijalnih konflikata koji mogu nastati u formulaciji i implementaciji politika. (Službeni Glasnik Republike Srbije. NSOR-u je takođe poverena koordinacija pripreme za Nacionalnu strategiju o održivom razvoju. Mere za reformu i jačanje institucija koje se bave životnom sredinom. Ministarstvo za kapitalna ulaganja (uključujući urbano planiranje i izgradnju i dozvole za drumski. kako bi pružio forum za diskusije i građenje konsenzusa između ministarstava i drugih zainteresovanih strana za pitanja o životnoj sredini i održivom razvoju. Dok su njihovi kapaciteti za razvijanje zakonodavstva jaki. a koje su predviđene Nacionalnom strategijom za životnu sredinu iz 2006 za cilj imaju stvarniju i efikasniju politiku životne sredine. za ekonomsku procenu i za sprovođenje strateških procena za životnu sredinu i integrisanu zaštitu i kontrolu od zagađenja su ograničeni. zaštitu životne sredine i unapređenje životne sredine i javnih preduzeća. 22 . jačanje kapaciteta ostalih ministarstava za integraciju pitanja životne sredine u sektorske politike i bolju implementaciju acquis životne sredine EU. preklapanja i slabosti koje utiču na zaštitu životne sredine i izvršenja. 135/2004) i njegova dopuna iz 2009. Autonomne pokrajine i lokalni nivo Usled postojećih zakona. Trenutna podela odgovornosti za životnu sredinu između ovih institucija kao rezultat daje praznine. 36/2009) daje najviše odgovornosti “ministarstvima zaduženim za životnu sredinu” a da ne daje dalja objašnjenja vezana za saradnju između drugih sektora. Ne postoji trajni sekretarijat.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Ova pitanju su prepreke za suočavanje sa izazovima zaštite životne sredine u Srbiji ili za usaglasavanje sa acquis životne sredine EU.

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010. Nadležni organ jedinice lokalne samouprave definisan je Zakonom o lokalnoj samoupravi (Službeni glasnik RS, broj 129/07) kojim se lokalnoj samoupravi prenosi odgovornost za kvalitetno i efikasno obavljanje izvornih i poverenih poslova. Prema zakonima kojima se uređuje lokalna samouprava i komunalne delatnosti, opština se stara o zaštiti životne sredine, donosi programe korišćenja i zaštite prirodnih vrednosti, odnosno lokalne akcione i sanacione planove. U skladu sa strateškim dokumentima, svojim interesima i specifičnostima, obavlja poslove prečišćavanja i odvođenja atmosferskih i otpadnih voda, održavanje čistoće u gradovima i naseljima, održavanje deponija i utvrđivanja posebnih naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine. Zakonima iz oblasti zaštite životne sredine jedinicama lokalne samouprave povereni su poslovi iz oblasti procene uticaja na životnu sredinu, strateške procene uticaja, izdavanje integrisanih dozvola, upravljanje otpadom (inertni i neopasni otpad), zaštite vazduha (lokalna mreža mernih stanica, praćenje kvaliteta vazduha, kratkoročni akcioni planovi), zaštita od buke (akustičko zoniranje, izrada strateških karata buke i akcionih planova) i drugo. Jedinicama lokalne samouprave povereni su i poslovi inspekcijskog nadzora u oblastima njihovih nadležnosti. Druge institucije koje se bave životnom sredinom Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) koja je osnovana 2004. godine je institucija pod Ministarstvom za zaštitu životne sredine. Njen delokrug rada obuhvata: Razvoj, usklađivanje i vođenje nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine (praćenje stanja činilaca životne sredine, katastar zagađivača i dr.); • Prikupljanje i objedinjavanje podataka o životnoj sredini, njihovu obradu i izradu izveštaja o stanju životne sredine i sprovođenju politike zaštite životne sredine; • Razvoj postupaka za obradu podataka o životnoj sredini i njihovu procenu; • Vođenje podataka o najboljim dostupnim tehnikama i praksama i njihovoj primeni u oblasti zaštite životne sredine; • Saradnju sa Evropskom agencijom za životnu sredinu (EEA) i evropskom mrežom za informacije i posmatranje (EIONET), kao i druge poslove određene zakonom.

SEPA poseduje veliku kolekciju publikacija i materijala o svim vrstama otpada, sakupljanju otpada, opštinske i nacionalne statistike, kao i izveštaje i dokumentaciju za EU. Oni upravljaju svim podacima o buci, vazduhu, kvalitetu i zagađenju vode i zemljišta. Poseduju 50 stanica za merenje kvaliteta vazduha širom Srbije, od kojih se jedna nalazi u njihovoj kancelariji u Beogradu. Jedna od njihovih glavnih publikacija je godišnji izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji, koji je veoma pregledan izvor informacija i pokriva sve sektore životne sredine. Fond za zaštitu životne sredine osnovan je članom 90. Zakona o zaštiti životne sredine. Cilj osnivanja Fonda je obezbeđivanje finansijskih sredstava za podsticanje i unapređivanje životne sredine u Republici Srbiji. 23

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010. Fond obavlja poslove upravljanja projektima i finansijskog posredovanja u oblasti očuvanja, održivog korišćenja, zaštite i unapređenja životne sredine i korišćenja obnovljivih izvora energije u skladu sa Nacionalnim programom zaštite životne sredine i drugim strateškim planovima i programima, kao i zaključenim međunarodnim ugovorima. Odgovoran je za finansiranje prioritetnih projekata zaštite životne sredine na nivou Republike kroz prikupljanje taksi i poreza. U 2009. godini budžet Eko-fonda je iznosio 15 milliona eura, a očekuje se da u 2010. bude preko 30 milliona eura. Do sada su direktne investicije ka privatnom sektoru reciklaže bile ograničene, ipak Eko-fond je finansirao jedan broj inicijativa za upravljanje otpadom. Opštinski i republički Fondovi Po zakonu o zaštiti životne sredine koji je usvojen u maju 2009. godine, sve opštine moraju uspostaviti opštinski fond za zaštitu životne sredine. Sve opštine su u obavezi da podnesu godišnji plan MESPu radi odobrenja upotrebe sredstava Fonda. Opštinski fondovi nemaju veze sa Republičkim Eko-fondom, ali se finansiraju iz istih izvora. Opštine mogu da apliciraju sa projektima za sredstva iz republičkog Eko-fonda. Privredna komora Srbije Privredna komora Srbije ima Odbor za zaštitu životne sredine, koji se sastoji od 25 članova koji su predstavnici hemijskog, naftnog, papirnog, drvnog i drugih sektora; oni takođe sarađuju sa MESP i internacionalnim donatorima i organizacijama. Interes Komore je da pomogne poslovnom sektoru da razvije kapacitete za implementaciju i usvajanje ekoloških zakona. Aktivnosti vezane za reciklažu su ograničene, jer njhov delokrug rada nije vezan samo za reciklažu i upravljanje otpadom, mada prepoznaju potencijal u razvoju preduzeća za reciklažu. MESP Savetnik Ministra, bivša Agencija za reciklažu, Srpska Agencija za reciklažu, koja je postojala u sklopu MESP, je ukinuta na osnovu novog zakona o upravljanju otpadom, i prestala sa radom 23.05.2009. godine. Nekadašnje odgovornosti Agencije su dodeljene novim entitetima unutar MESP-a. Jedan deo odgovornosti o reciklaži i vođenju baze podataka reciklera u Srbiji je dodeljen SEPA-i. U okviru Ministarstva finansija kao organ uprave je Uprava carina Srbije koja obavlja poslove koji se odnose na carinjenje robe, carinski nadzor, sprovodi selektivni ekološki inspekcijski nadzor na graničnim prelazima i druge poslove kontrole putnika i prometa robe i usluga sa inostranstvom. Ima 14 područnih jedinica carinarnica.10 Stručne organizacije za ispitivanje otpada vrše ispitivanja otpada radi klasifikacije za prekogranično kretanje otpada, tretman i odlaganje, prema obimu ispitivanja za koje su akreditovane i izdaju izveštaj o ispitivanju otpada (pojedini tehnički fakulteti, instituti i laboratorije).

10

www.srbija.gov.rs/

24

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010.

3.3. Ključni zakoni koji se odnose na e-otpad U cilju pridruživanja evropskoj uniji, RS je 2000. godine usvojila Zakon o potvrđivanju Bazelske konvencije o prekograničnom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju (“Službeni list SRЈ, Međunarodni ugovori”, br. 2/99) koji je rezulirao donošenjem i usvajanjem niza zakona i podzakonskih akata i to : • Zakon o zaštiti životne sredine (“Službeni glasnik RS”, br. 135/2004 i 36/2009), član 57, stav 2: dozvolu za uvoz, izvoz i tranzit otpada izdaje Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, u skladu sa zakonom i drugim propisima (Pravilnik iz Službenog glasnika RS, br. 60/2009) • Zakon o upravljanju otpadom (“Službeni glasnik RS”, br. 36/2009) • Uredba o određivanju pojedinih vrsta opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao sekundarne sirovine (“Službeni glasnik RS”, br. 60/2009) • Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje, sadržini i izgledu dokumenata koji prate prekogranično kretanje otpada sa uputstvima za njihovo popunjavanje (“Službeni glasnik RS”, br. 60/2009) Sastavni deo ove Uredbe su Lista I-a opasnog otpada koju čine: • lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen • lista opasnog otpada koji se može uvoziti • lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen i • lista II-v neopasnog otpada čiji je uvoz, izvoz i tranzit dozvoljen. • Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada (“Službeni glasnik RS”, br. 60/2009) • Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu (“Službeni glasnik RS”, br. 36/2009) • Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje (unutrašnji promet) (“Službeni glasnik RS”, br. 72/2009). - Zakon o upravljanju otpadom – Ovim zakonom uređuju se vrste i klasifikacija otpada, planiranje upravljanja otpadom, odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom. Pored otpada različitog porekla na koje se zakon odnosi nalazi se i e-otpad. Na snazi od 15.05.2009. godine. U Zakonu o upravljanju otpadom, član 50 propisuje Upravljanje otpadom od električnih i elektronskih proizvoda. Otpad od električnih i elektronskih proizvoda ne može se mešati sa drugim vrstama otpada. Zabranjeno je odlaganje ovog otpada bez prethodnog tretmana. Otpadne tečnosti od električnih i elektronskih proizvoda moraju biti odvojene i 25

Vlasništvo nad otpadom prestaje kada sledeći vlasnik preuzme otpad i primi Dokument o kretanju otpada. tretman otpada i operatera na deponiji. izradi radni plan postrojenja za tretman. 2010. odnosno odlaganje i obezbedi njegovo sprovođenje. transfer stanicama i drugim lokacijama. ili odlaganje ovog otpada mora da ima dozvolu. pribavi izveštaj o ispitivanju otpada. polibromovame bifenile (PBB). 60/09). Vlasnik otpada je dužan da primenjuje propisane mere postupanja sa otpadom prilikom sakupljanja. vodi evidenciju o otpadu koji tretira ili odlaže. kadmijum. kao i propisane mere postupanja sa otpadom prilikom sakupljanja. operatere postrojenja za skladištenje otpada. način i postupak upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda Odgovornosti i obaveze subjekata u upravljanju otpadom Novim zakonom o upravljanju otpadom utvrđene su odgovornosti i obaveze za sve subjekte u upravljanju otpadom: proizvođače otpada odnosno vlasnike otpada. mere zabrane i ograničenja koriščenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije. primenjuje načelo hijerarhije u upravljanju otpadom. šestovalentni hrom. obezbeđuje otpad i štiti ga od rasipanja i procurivanja. vodi evidenciju o otpadu koji skladišti. odredi kvalifikovano odgovorno lice. skladištenja ili predaje otpada i dr. u centrima za sakupljanje. obezbedi rekultivaciju deponije posle njenog zatvaranja i vršenje stručnog nadzora nad deponijom u periodu od najmanje 30 godina. kao i potvrde o njihovom upućivanju na tretman i odlaganje. tretman. br. Operater postrojenja za tretman i odlaganje otpada je dužan da: obavlja delatnost u skladu sa dozvolom. 26 . naplaćuje usluge za tretman ili odlaganje otpada. Ministar bliže propisuje listu električnih i elektonskih proizvoda . Proizvođač otpada je dužan da: izradi plan upravljanja otpadom ako godišnje proizvodi više od 100 t neopasnog otpada ili više od 200 kg opasnog otpada. prevoznike otpada. Operater postrojenja za skladištenje je dužan da: obavlja delatnost u skladu sa dozvolom. polibromovane difenil etre (PBDE). Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje. Prevoznik otpada je dužan da: transport otpada obavlja u skladu sa dobijenom dozvolom i zahtevima koje regulišu posebni propisi o transportu. da vodi evidenciju o količini i vrsti preuzetih proizvoda i da podatke o tome dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine. olovo. Proizvođač ili uvoznik električnih ili elektronskih proizvoda dužan je da identifikuje reciklabilne komponente tih proizvoda. upravlja opremom i postrojenjem za tretman otpada. Pri stavljanju u promet može se zabraniti ili ograničiti korišćenje nove električne i elektronske opreme koja sadrži živu.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. skladištenja ili predaje otpada i da snosi troškove upravljanja otpadom uključujući troškove predaje otpada sakupljaču ili postrojenju za tretman ili odlaganje otpada. Lica koja preuzimaju otpad od električnih ili elektronskih proizvoda posle njihove upotrebe izdaju i čuvaju potvrde o preuzimanju . tretirane na odgovarajući način. objavi listu otpada za čiji tretman je ovlašćen. na mestima koja su tehnički opremljena za privremeno čuvanje otpada na lokaciji proizvođača ili vlasnika otpada. sadržini i izgledu dokumenta koji prate prekogranično kretanje otpada (''Službeni Glasnik RS''. Lice koje vrši sakupljanje.

Na deponijama je zabranjeno odlaganje. sadržaj i način monitoringa rada deponije. otpadne baterije koje ne sadrže olovo. .Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada ("Sl.3 uredbe definisani su električni i elektronski proizvodi kao proizvodi čiji rad zavisi od električne struje i elektromagnetnog polja.Uredba o odlaganju otpada na deponije("Sl. izvoz i tranzit nisu dozvoljeni a između ostalih obuhvataju i otpadne električne i elektronske sklopove. 27 . kadmijum ili živu. ove uredbe je na deponijama zabranjeno odlaganje otpada od električnih i elektronskih proizvoda. releje i delove komponenti koji sadrže kadmijum. Sastavni deo ove uredbe su liste opasnog otpada koju čine: . obveznici plaćanja naknade. način i procedure rada i zatvaranja deponije.lista opasnog otpada koji se može uvoziti. Po članu 9. tehnički i tehnološki uslovi za projektovanje. 8/2010) Utvrđuju se proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada. Članom 8v određena je visina nadoknade koja se utvrđuje na ime pokrića troškova upravljanja otpadnim električnim i elektronskim proizvodima i definisana je za sve pojedinačne kategorije e-otpada. Otpad koji prema Uredbi pripada kategoriji otpada koji se može uvoziti. glasnik RS". vrste otpada čije je odlaganje na deponiji zabranjeno. glasnik RS". kriterijumi za obračun.živu. PCB i druge sastojke sa Aneksa III Bazelske konvencije. odnosno odlaganje otpada na deponiju. odnosno uvoznike električnih i elektronskih proizvoda koje stavljaju na tržište ili su sami krajnji potrošači istih. Član br.lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen. Kriterijumi za obračun. br. .lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen Uredbom su jasno definisane komponente opasnog otpada čiji uvoz.odnosno prvog stavljanja na tržište ovih proizvoda. kriterijumi i procedure za prihvatanje ili neprihvatanje. . otpadnih baterija i akumulatora. elektronske komponente i žice) namenjeni direktnom ponovnom korišćenju a ne reciklaži i odlaganju. obrazac dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja. količine biorazgradivog otpada koje se mogu odložiti. način i rokovi dotavljanja godišnjeg izveštaja. br.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Članom br. visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade.6 koji definiše obračunavanje visine nadoknade za električne i elektronske proizvode prema količini proizvedenih odnosno uvezenih proizvoda. 92/2010) Ovom uredbom bliže se propisuju uslovi i kriterijumi za određivanje lokacije. . visinu i način obračunavanja i plaćanja nadoknade regulisan je članom br. otpadnih fluorescentnih cevi koje sadrže živu itd.izvoziti i tranzitovati obuhvata: električne i elektronske sklopove (uključujući štampane ploče. 2010.olovo. za korišćenje kod napona koji ne prelazi 1000 V za naizmeničnu i 1500 V za jednosmernu struju.5 obveznicima plaćanja nadoknade (eko takse) definiše proizvođače. izgradnju i rad deponija otpada. kao i naknadnog održavanja posle zatvaranja deponije. Naknada se plaća prilikom uvoza .

sastavu i tehnološkom procesu iz kog nastaje otpad. lista kategorija opasnog otpada. odobrenje države kroz koju se obavlja tranzit. odnosno reciklaže a sve u skladu sa obezbeđivanjem ispunjenosti uslova zaštite životne sredine. tretman. ispitivanju i klasifikaciji otpada („Sl. Istrošene baterije i akumulatori ne smeju se odlagati na deponiji već se njihovo sakupljanje mora izvršiti na samom mestu prodaje. 86/2010) Propisuje se sadržina i izgled oznaka na baterijama. Za izvoz i tranzit otpada potrebna dokumentacija mora sadržati: odobrenje države uvoza sa potvrdom države da će se otpad preraditi odnosno odložiti na ekološki način.Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz.kao i odlaganje otpadaka i ostataka nakon tretmana. način i postupak upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima. U prodajnom prostoru na vidnom mestu ističe se obaveštenje odnosno informacija za krajnjeg korisnika o mestu i načinu sakupljanja istrošenih baterija i akumulatora.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.Utvrđivanje sastava. nalaz nadležnog republičkog organa za inspekcijske poslove o sprovođenju mera zaštite životne sredine i o ispunjenosti uslova zaštite životne sredine za rad postrojenja za preradu uveženog otpada. . lista komponenti otpada koji ga čine opasnim. glasnik RS“. 36/2009) Propisuje katalog otpada. opasnih karakteristika otpada vrši se ispitivanjem i klasifikacijom otpada 28 . glasnik RS“. Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima („Sl.Pravilnik o kategorijama. br.tj.količini. kao i razloge izvoza. 60/2009 i 101/2010) Propisuje se sadržina dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. br. reciklažu istrošenih baterija i akumulatora.transport. izvoz i transport otpada. 2010. Prilikom uvoza opasnog otpada potrebno je još dostaviti i saglasnost na procenu uticaja na životnu sredinu ili odluku nadležnog organa o oslobađanju obaveze izrade procene uticaja na životnu sredine i/ili dozvolu za rad postrojenja u kojem će se vršiti tretman uvezenog otpada. podatke o vrsti. dugmastim baterijama i akumulatorima prema sadržaju opasnih materija. Upravljanje istrošenim baterijama i akumulatorima je skup mera koje obuhvataju sakupljanje. Ministarstvo za pojedine vrste otpada može zahtevati dopunu dokumentacije. skladištenje. Katalog otpada je zbirna lista neopasnog i opasnog otpada prema kojoj se vrši razvrstavanje otpada u dvadeset (20) grupa u zavisnosti od mesta nastanka i porekla. Trgovac predaje prikupljene istrošene baterije i akumulatore sakupljaču i/ili licu koje vrši skladištenje i/ili licu koje vrši tretman uz popunjeni Dokument o kretanju opasnog otpada. Dokument o prekograničnom kretanju otpada i Izveštaj o ispitivanju otpada koje izdaje ovlašćena stručna organizacija za ispitivanje otpada. lista kategorija otpada. lista postupaka i metoda odlaganja otpada. razvrstavanje. izvoz i transport otpada („Sl. granične vrednosti koncentracije opasnih komponenti u otpadu. glasnik RS“. br. . Zahtev za izdavanje dozvole za uvoz ili izvoz podnosi izvoznik ili uvoznik otpada od nadležnog ministarstva uz priloženu opštu dokumentaciju koja obuhvata Obaveštenje o prekograničnom kretanju otpada. podatke o načinu prevoza i isporuke kao i rutu kretanja otpada od granice do prerađivača.

glasnik RS". a potiču iz tehnoloških procesa. Otpad od električne i elektronske opreme pripada grupi šesnaest (16) podgrupa 02 i nosi oznake od 16 02 09 do 16 02 16. Razvrstani otpad može da sadrži najviše 5% nečistoća. kao i smanjivanja odlaganja otpada.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. pakovanja i čuvanja otpada koje se mogu koristiti neposredno ili preradom. 4 i 5 ovog pravilnika određuju veličinu prostora u koji se vrši razvrstavanje otpada (minimalna površina prostorije100 m²) i kriterijume pakovanja sekundarnih sirovina (zapreminu i težinu pakovanja. bude sveden na minimum. određivanje fizičko-hemijskih karakteristika. 55/2001) Propisuju se bliži uslovi i način razvrstavanja. naziv i oznaku sekundarne sirovine prema usvojenoj nomenklaturi. (uzorkovanje otpada. Pakovanje sekundarnih sirovina mora biti takvo da sadržaj opasnih materija u samom materijalu za pakovanje. 29 . 2010.sekundarne sirovine koji popunjava generator otpada a potpisuje lice koje preuzima sekundarnu sirovinu. 99/2010) Ovaj pravilnik je najbitniji što se tiče upravljanja e-otpadom koje je propisalo Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje jer definiše kompletan proces pravilnog upravljanja e-otpadom. količinu. utvrđivanje koncentracija opasnih materija u otpadu) i određivanjem daljih metoda postupanja sa opasnim otpadom . godine. materijala koji se koristi za pakovanje). kontrolni broj. Ovaj pravilnik zvanično važi od decembra 2010. 3 određuje se da preduzeće. br. prodavaca i krajnjih korisnika u toku životnog ciklusa proizvoda. određivanje toksikoloških karakteristika i efekta na ljudsko zdravlje. Pravilnik o listi električnih i elektronskih proizvoda. br. reciklaže ili prerade opasnih materija. glasnik RS“. Ovaj pravilnik se nalazi u dodatku istraživanja. distributera. načinu i postupku upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda. Spakovane sekundarne sirovine obeležavaju se stavljanjem natpisa koji sadrži: naziv i sedište ili registrovani znak generatora otpada. 2) ponovnu upotrebu. ("Sl. pravno lice ili preduzetnik razvrstava otpad prema poreklu. merama zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije. a posebno pri tretmanu i odlaganju otpada od električnih i elektronskih proizvoda. 3) unapređivanje standarda zaštite životne sredine od strane proizvođača. Spakovane sekundarne sirovine prati dokument o preuzimanju otpada . Upravljanjem otpadom od električnih i elektronskih proizvoda obezbeđuju se i osiguravaju uslovi za: 1) sprečavanje nastajanja otpada od električnih i elektronskih proizvoda. Članovi br. kategoriji i karakteru. reciklažu i druge oblike iskorišćenja takvih otpada.Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja. sadržaj nečistoća. uvoznika. datum otpreme i potpis odgovornog lica. pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina („Sl. karakterizacija u zavisnosti od stepena opasnosti i određivanje opasnih karakteristika otpada. Članom br. Članom 8 određuju se uslovi za skladištenje sekundarnih sirovina. .

Nacionalna strategija za upravljanje otpadom predstavlja osnovni dokument koji obezbeđuje uslove za racionalno i održivo upravljanje otpadom. . 2010.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Prerađena je 2009. U okviru ekonomskih mera predlaže se: 30 . određuje pravni okvir za upravljanje otpadom. Strategija rešava dva pitanja: utvrđuje stanje i utvrđuje ciljeve. Predviđa se gradnja postrojenja za prijem i preradu i električnih/elektronskih aparata. Nacionalna strategija se delom bavi i otpadom od električnih i elektronskih uređaja. ustanovljava da ne postoje posebni podaci o količinama elektronskog otpada s obzirom da se u Srbiji ne evidentira posebno elektronski otpad. Pri tome se insistira na poštovanju normi WEEE direktive Evropske Unije . U okviru tehničko-operativnih mera. Ovo određuje osnovno opredeljenje budućeg upravljanja otpadom u skladu sa politikom EU i strateškim opredeljenjem Republike Srbije. od trenutka stvaranja otpada do trenutka kada se uništava sa osnovnim ciljem da se uspostavi ukupni sistem upravljanja otpadom koji će biti organizovan u skladu sa standardima i zahtevima u EU i u zemlji. predviđa se: izgradnja postrojenja za prihvatanje/preradu električne/elektronske robe. upravlja strateškim okvirom za upravljanje otpadom i prioritetnim aktivnostima i merama. Konstatuje se da u Srbiji već postoje neki kapaciteti za preradu i prijem akumulatora. Zatim. Cilj donošenja Nacionalne strategije za upravljanje otpadom bio je da se na dugoročnim osnovama uspostavi zakonodavno-pravni i institucionalni okvir hijerarhije upravljanja otpadom svih kategorija. analizom postojeće prakse upravljanja otpadom.Nacionalna strategija za upravljanje otpadom (NSUO) za period 2010-2019 – Prva nacionalna strategija za upravljanje otpadom je usvojena 2003. Strategija definiše i klasifikuje otpad. U okviru definisanja organizacije sistema upravljanja otpadom. upravlja aktivnostima usaglašavanja zakonodavnog okvira u skladu sa praksom u EU. i njen cilj je bio da usaglasi upravljanje otpadom na nacionalnom nivou sa strategijom EU i uvođenje principa upravljanja otpadom u EU. U okviru prioritetnih mera previđa se: uvođenje odgovornosti proizvođača za preradu/reciklažu. Elektronski otpad u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom Nacionalna strategija po prvi put u Srbiji konstatuje tok ovih vrsta otpada. pa je tako revidirana Strategija usvojena 2010. Najzad. prepoznaje odgovornosti vezane za otpad i postavlja kratkoročne i dugoročne ciljeve upravljanja otpadom i uspostavlja mere i aktivnosti za postizanje ovih ciljeva. NSUO se bavi upravljanjem raznih vrsta otpada. konstatuje se da postrojenja za preradu otpada od električnih i elektronskih aparata tek treba izgraditi.

obim. Nacionalnom strategijom je izvršena i procena kapitalnih ulaganja u dodatne kapacitete za upravljanje otpadom. i srednjeročnom periodu 2015-2019. 15 je predviđeno otpada među postrojenja za postrojenja za Prema akcionom planu od 2011-2013. Broj. i 2019. pre svega. 2014. procenjeni su vrsta. 40 hiljada tona. 2015 – 2019 8 2010 . 30 hiljada tona. Procena kapitalnih ulaganja Godina 2010 . uvesti konkurenciju i pravo korisnika na izbor najpovoljnijeg vršioca usluge. 35 hiljada tona. Direktiva o otpadu od električne i elektronske 8 opreme Tabela 2. 3. Za svaku prioritetnu meru. PO Nacionalnoj Strategiji upravlajnja otpadom . kao i izgradnja tretman istrošenih baterija i akumulatora i izgradnja tretman otpada od električnih/elektronskih proizvoda. Uzimajući u obzir podatake o tokovima otpada i o merama razvoja infrastrukture u prioritetnom akcionom planu za period 2010-2014. opseg i troškovi centara zavisi od razlika između gradskih i ruralnih područja te se razlikuju za tri kategorije: gradsko. na osnovu podataka o količina otpada električne i elektronske opreme projektovane su količine otpada. godine uspostavljanje sistema upravljanja posebnim tokovima kojima je električni i elektronski otpad. 2010. Liberalizovati sektor. broj.2014.1. za poslove sakupljanja i odlaganja otpada.. veličina i troškovi sistema i postrojenja za upravljanje otpadom. mešovito i ruralno područje. Ustanoviti sistem produžene odgovornosti proizvođača sa ciljem da se oformi sistem upravljanja otpadom potpuno usaglašen sa EU. Privatizovati delatnosti vezane za upravljanje otpadom gde god je to opravdano. potrebni za sprovođenje svake pojedinačne mere u svakoj godini posmatranog perioda. definisani su dodatni potrebni kapaciteti za upravljanje otpadom. uz pretpostavku da će dodatnih 12 biti sagrađeno u periodu 2015-2019.3. uključujući i sprovođenje Direktive o otpadu od električne i elektronske opreme. Od posebne važnosti je dvanaest regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom koji treba da budu sagrađeni tokom perioda predviđenog prioritetnim Akcionim planom 2010.2014. Nacionalna strategija bavi se i problemom edukacije u oblasti upravljanja otpadom. Ostali zakoni i podzakonska akta koja imaju uticaja na oblast e-otpad 31 . te deregulisati cene.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.. izražene u hiljadama tona na godišnjem nivou.2019. Započeti sa davanjem koncesija privatnim i mešovitim preduzećima. Procene kapitalnih ulaganja u dodatne kapacitete za upravljanje otpadom. i one iznose za 2010. koji će biti potrebni da bi se zadovoljile buduće potrebe..

polutanata usled 36/2009) odlaganja električnog i elektronskog otpada 32 . standarde kvaliteta Član 7. br. nemoguće je regulisati isljučivo baznim zakonom o e-otpadu. način organizovanja i kontrola sprovođenja zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha. 36/2009 i 88/2010) Zakon o zaštiti vazduha Definiše granične ("Sl. fizičkih i pravnih lica.Pored otpada različitog porekla na koje se zakon odnosi nalazi se i e-otpad Uređuje se upravljanje kvalitetom vazduha i određuju mere. za aktivnosti koje menjaju ili mogu promeniti stanje i uslove životne sredine.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 36/2009) ("Sl. odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom. ("Sl. glasnik vrednosti emisije RS". br. planiranje upravljanja otpadom. 2010. definiše mere upravljanja opasnim materijama pri proizvodnji. br. Kako je sfera upravljanja i kontrola e-otpada vrlo obimna i kompleksna. glasnik RS". mere zaštite od opasnih materija. Tabela 4.. 135/2004) Sadržaj Uređuje integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine Zakon o upravljanju otpadom . br. tretmanu. jedinica lokalne samouprave. izvoz i transport otpada. Ovim zakonom uređuju se vrste i klasifikacija otpada. Zakon ili regulativa Zakon o zaštiti životne sredine Uticaj na upravljanje e-otpadom Regulišu obaveze subjekata. tretman. transportu i skladištenju Definiše električni i elektronski otpad kao posebnu vrstu otpada koja pripada opasnom otpadu.odlaganje Status / datum ("Sl. glasnik RS". glasnik RS". određuje načine upravljanja: sakupljanje. regulišu uvoz. Uticaj se prožima kroz različite oblasti i samim tim zakoni koji regulišu određenje oblasti mogu direktno ili indirektno uticati na e-otpad kao što su zakoni i podzakonska akta navedena u tabeli Table 3 koja sledi.

Zakon o vodama Uređenje zaštite voda. Uslovi i način obavljanja vodoprivredne delatnosti i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. sprečavanje ili smanjenje emisija u vazduh. glasnik RS". zaštita od štetnog dejstva voda. glasnik RS". Uređuju se uslovi. glasnik vrednosti zagađujućih RS".Upravljanje e-otpadom u Srbiji. br. korišćenje i upravljanje vodama. 2010. otpada 135/2004 ) . 33 Određuje granične ("Sl. U potpunosti je transportovana IPPC direktiva (Itegrated Pollution Prevention and Control) upravni sistem Srbije. materija u površinskim i 30/2010) podzemnim vodama ( neadekvatno odlaganja i razlaganje e-otpada može dovesti do zagađenja voda) Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu Vrši procenu uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu ("Sl. br. način i postupak vršenja procene uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu radi obezbeđivanja zaštite životne sredine i unapređivanja održivog razvoja integrisanjem osnovnih načela zaštite životne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova. 135/2004 i 88/2010) Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine Dozvola koju je potrebno da imaju svi operateri koji se bave reciklažom e. vodu i zemljište. Usklađen je sa Direktivom 2001/42/EZ o proceni uticaja. br. Integrisana dozvola je rešenje nadležnog organa koja podrazumeva intregalni pristup koji dovodi do smanjenja na minimum potrošnju sirovina i energije.("Sl.

upotrebe postaju otpad: 21/2010) električni i elektronski otpad. Utvrđuju se proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada. način i 34 Podrazumeva jasno Doneta definisanu strategiju 15. Uredba o odlaganju otpada na deponije Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje Uredba o dopuni Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada Osnovni dokument koji obezbeđuje uslove za racionalno i održivo upravljanje otpadom. živa . glasnik otpadnih električni i RS". vrstu otpada koja se ne 92/2010) može odlagati na deponiji Omogućava izvoz ("Sl.sadržaj i način monitoring rada. upravljanje otpadom. Propisuje se lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen.04. Strategija upravljanja otpadom za preiod 20102019. glasnik i električni otpada kao RS". sadržinu. . lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. br. izgled i upustvo za popunjavanje Dokumenta o prekograničnom kretanju otpada. elektronski 60/2009) sklopova. lista opasnog otpada koji se može uvoziti. jedinjenja žive i drugo Uvodi se plaćanje ekoloških taksi za ("Sl. akumulatori. br. br. otpadna ulja i azbest. šestovalentnog hroma. tehničke i tehnološke uslove za projektovanje i izgradnju deponije. obrazac dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja. jedinjenja hroma. glasnik proizvode koji posle RS". baterije. zatvaranje i naknadno održavanje deponija posle zatvaranja.otpadnih kablova.2010 upravljanja e-otpadom Jasno definiše elektronski ("Sl. Uredba definiše kriterijume lokacije deponije. 2010.

br. br. br. 99/2010) Propisuje načine ("Sl. 101/2010) Pravilnik o listi električnih i elektronskih proizvoda. visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade. način i postupak upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način sakupljanja.bakar. Propisuje se Pravna forma dokumenta sadržina dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. glasnik RS". Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. rokovi dostavljanja godišnjeg izveštaja.aluminiju m. 2010.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. merama zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije Pravilnik o uslovima i načinu sakupljanja. mere zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije. kriterijumi za obračun. izvoz i transport otpada ("Sl. transporta i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije ("Sl. obveznici plaćanja naknade. Zahtev za izdavanje dozvole za uvoz ili izvoz podnosi izvoznik ili uvoznik otpada od nadležnog ministarstva . izvoz i transport otpada. skladištenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije.hrom i drugo) 35 . Ovim pravilnikom propisuje se lista električnih i elektronskih proizvoda. živa. glasnik RS". glasnik postupanja sa RS". transporta. sekundarnim sirovinama 98/2010) dobijenim reciklažom (plastika.

(obrazac br. lista komponenti otpada koji ga čine opasnim. Propisuje katalog otpada.vrste i količine e-otpada koji se izvozi van granica države Pravilnik o sadržini.5. glasnik RS". 2010. glasnik RS". Bliže se propisuje Pravna forma dokumenta sadržina i izgled dozvole za skladištenje. glasnik RS". načinu i izgledu registra izdatih dozvola za upravljanje otpadom Pravilnik o načinu i postupku za upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadrže živu Pravna forma dokumenta ("Sl. tretman i odlaganje otpada. br. lista postupaka i metoda odlaganja otpada. br. Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatotima Propisuje se Pravna forma dokumenta sadržina i izgled oznaka na baterijama. lista kategorija opasnog otpada. način i postupak upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima. 95/2010) Određuje fluorescentnih cevi.2010.2) čime je omogućena kontrola kretanja. 86/2010) Pravilnik o sadržini i izgledu dozvole za skladištenje. br. Sadrži izveštaj o ("Sl. glasnik RS". granične vrednosti koncentracije opasnih komponenti u otpadu. dugmastim baterijama i akumulatorima prema sadržaju opasnih materija. načine prikupljanja. br. glasnik ispitivanju otpada RS". tretman i odlaganje otpada Pravilnik o kategorijama.1) 56/2010) i klasifikaciju otpada za prekogranično kretanje(obrazac br. 96/2009) 28. 97/2010) i 36 . Pravilnikom se propisuje sadržina. ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Sl.tretmana transporta tip ("Sl. br. lista kategorija otpada. način vođenja i izgled registara izdatih dozvola za upravljanje otpadom Propisuje način i postupak za upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadrže živu ("Sl.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.

Pravilnik o obrascima dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu sa uputstvima za njegovo popunjavanje Pravilnik o načinu skladištenja. 2010. glasnik tokova i količina e-otpada RS". 37 .pakova nja i obeležavanja opasnog otpada Obavezuje na upotrebu ("Sl.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. br. stadnardnih obeležja koja 92/2010) su zakonom predviđena za opasan otpad.pak ovanja i obeležavanja opasnog otpada Pravna obrazaca forma Omogućava praćenje ("Sl. br. na godišnjem i dnevnom 95/2010) nivou Pravilnikom se uređuje način skladištenja.vidljivih i RS". glasnik jasnih.

1. trgovci starim gvožđem. rastavljači i recikleri. većina zainteresovanih strana u ovoj kategoriji potpada pod neorganizovani/neformalni sektor. trgovci. U mnogim zemljama u razvoju. prodavci (preduzeća/ vlada/drugi). komponenete se uvoze. Opis svake od navedene zainteresovane strane je dat u nastavku.. opreme Tabela 6.) ali se takođe sastoji i od “neidentifikovanih” proizvođača kada oprema nije brendirana. potrošači (pojedinačna domaćinstva.Proizvođači Što se tiče proizvođača električnih i elektronskih proizvoda u Srbiji. 2010. vlada i drugi). TV i komunikacione 0. Consumer equipment kao što su televizori i radio aparati su se do pre par godina proizvodili u Srbiji u Elektronskoj industriji Niš.1. tu opremu nazivaju svojim proizvodom. Zainteresovane strane koje se bave e-otpadom su skoro iste kao u trenutnom sistemu. i to: Proizvodnja IT and telecommunication equipment ne postoji. Proizvođači i distributeri Proizvođači se definišu kao organizacija proizvodnje. preduzeća. elektronske komponente. ali samo neke od njih mogu igrati važniju ili manje važniju ulogu. odnosno malih i velikih kućnih aparata. mada pojedini distributeri s obzirom da oni sklapaju. što se tiče ostale opreme koja spada u ovu grupu proizvoda u Srbiji se ne proizvode.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Ovu grupu čine marke proizvođača i njihovi saradnici (IT saradnici. Učešće prizvodnje električne i elektronske opreme u ukupnoj industrijskoj proizvodnji: Proizvodnja električnih mašina i 2. 4. Procena zainteresovanih strana Glavne zainteresovane strane U neke od glavnih zainteresovanih strana spadaju proizvođači. potrosači elektronskih uređaja.1. Tabela 5.41%.. Odnos domaće proizvodnje i uvoza IT opreme i bele tehnike IT oprema Bela tehnika Importers 95% 80% Local manufacture 5% 20% 38 . ima ih veoma malo. ova oprema se u Srbiji samo sklapa/montira. poslovne transakcije definišu kretanje elektronskog uređaja u toku. aparata Proizvodnja radio. 4. sklapanja i/ili uvoza EEO. Uglavnom su to proizvođači bele tehnike. 4. Kako se koji korak javi u toku životnog veka jednog proizvoda.31 %. Sve stakeholdere ćemo posmatrati u odnosu na četiri grupe proizvoda koje su i obuhvaćene ovim istraživanjem.

i zapošljava 870 radnika. ROSIERES. U Srbiji je Gorenje pored domaćih proizvoda jedno od najvećih dostributera bele tehnike sa preko 50 prodajnih mesta u Srbiji. kao sto su LG. grilovi i roštilji itd. štednjake na struju.1. 39 . Tabela 9. Bosch.belgijskom firmom ARTUR-MARTIN. tečno i gasovito gorivo. Braun. Electrolux. Pioneer. U Srbiji postoji veliki broj distributera na veliko i malo. Philips.p. AEG. sa tradicijom dugom preko 50 godina. Sony. i od tada do danas je stvorila prepoznatljivi proizvođački brend tradicije i kvaliteta. HOOVER. U tabelama 7 i 8 dat je pregled promene tržišta aparata za domaćinstvo za 2008. a svrstavamo se i u red 5 najvećih u Evropi. LG.000 jedinica. Domaći proizvođači: AD Alfa Plam proizvodi grejna tela na čvrsto. centralno orjentisano na proizvodnju i prodaju bele tehnike i kuhinja. a isto tako i u većini zemalja je da su proizvođači u 60% slučajeva i distributeri. Vodeće robne marke u Srbiji su: GORENJE. i 2009. KELVINATOR. električni grejači vode (bojleri). U Srbiji postoje i zvanično ovlašćeni distributeri nekih robni marki.2. Svoje proizvode plasiraju na domaćem tržištu (oko 35%) i na tržištima Evrope (oko 65%). godine u sklopu Magnohrom d. Po obimu proizvodnje. 2010. Zanussi. Fabrika je osnovana 1923 god. i mnoge druge. Permanentnom brigom za razvoj tržišta i proizvoda fabrika je veoma brzo dostigla vodeću poziciju u proizvodnji aparata za domaćinstvo i sastavnih delova kao što su: dinamičke električne termoakumulacione peći. ZEROWATT. Distributeri u svom asortimanu pretežno sadrže proizvode najpoznatijih robnih marki u Srbiji i okruženju. Distributeri Ono što je u Srbiji. naročito kada je reč o beloj tehnici. Tefal. grejalice. Nikon. Neo. Moulinex. Panasonic itd. Milan Blagojević iz Smedereva je privatna fabrika u okviru Invej grupacije. Vox. Fabrika elektrotermičkih proizvoda posluje od 1973. Proizvodi „Alfa-Plam“-a. korporacijom CANDY. Midea. Tabela 11. međutim pored gore navedenih mogu se naći i proizvodi: Nokia. Milan Blagojević Smederevo. godinu u odnosu na susedne zemlje Hrvatsku i Sloveniju. Bira. Gorenje se nalazi među osam najvećih proizvođača kućnih aparata u Evropi. OTSEIN I GASFIRE. 4. ALFA-PLAM. BEKO. Njihova ukupna godišnja produkcija iznosi preko 160. kao i kombinaciju čvrsto gorivo-struja i strujagas. Ariston. IBERNA. Indesit. Sony-Ericsson. Samsung. Panasonic. vodeći smo proizvođač grejnih tela u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi. Kenwood. plasmanu i kvalitetu. Osnovni asortiman prozvoda su šporeti i peći na čvrsto gorivo / električni šporeti sa najvećim međunarodnim standardima kvaliteta.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Ostvarene su saradnje sa francusko . prevashodno su namenjeni domaćinstvima.

a zatim zahteva poseban tretman i način odlaganja. Potrošači u Srbiji najviše se intersuju za elektroniku: televizore. s obzirom na činjenicu da je process kompjuterizacije u našoj zemlji počeo pre više od 20 godina i da je uvezena velika količina novih i polovnih PC-a. povoljne cene i udobnost online kupovine navele domaće potrošače da se okrenu ovom načinu kupovine i da ga usvoje kao "normalnu stvar". Međutim. godine usvojila dopunu Zakona o zaštiti životne sredine po kome se polovna roba može uvoziti samo ako je neophodna u proizvodnji kao sekundarna sirovina. kancelarijski pribor. slede IT usluge sa 24 odsto i 40 . Distribucija IT i telekomunikacione opreme U našoj zemlji do sada nije bilo ozbiljnih istraživanja vezanih za ovu temu. 2010. Prema strukturi ulaganja. mobilne telefone. Iako klasične prodavnice i dalje imaju prednost u odnosu na online šopove. treba napomenuti da nije moguće sa velikom preciznošću utvrditi količinu uvezenih PC-a i računarske opreme s obzirom na proces tranzicije u kojem se već duži niz godina nalazi naša zemlja. Primera radi. Polovna roba. naročito tehnički uređaju. preko raznih servisa. nameštaj i pokućstvo. Ni Srbija nije pošteđena internet šoping groznice. Kupovina proizvoda u Srbiji 75% 7% 18% U Srbiji se kupuje dosta i polovna roba. godini uvezao PC i računarsku opremu u vrednosti od 26 miliona evra. za šta u Srbiji još uvek ne postoje uslovi. naš uvoznik ComTrade je u 2003. godini. IT oprema sa učešćem od 64 odsto ukupnih ulaganja dominira i u 2009. ta razlika se sve više smanjuje i očekivanja su da će u narednih par godina internet kupovina dostići kupovinu u prodavnicama. odeća i obuća. knjige i sportska oprema. ima kratku upotrebnu vrednost i ubrzo postaje otpad. Najviše se naručuju proizvodi koji su na akciji zbog sniženih cena ali i neobični proizvodi koji nisu široko rasprostranjeni na tržištu. kućne aparate. knjige. Vlada Srbije je u decembru 2007. i to po često povoljnijim cenama nego u klasičnim prodavnicama. dečije igračke i hobi alat. Sve je očiglednije da su široka ponuda. i putem interneta. a ne može da se obezbedi u Srbiji. Moramo reći sasvim neopravdano. igračke. sportsku i fitnes opremu. laptop računare i opremu za računare.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Kategorije proizvoda koje se u svetu najviše kupuju preko interneta su elektronika. Online šoping je već neko vreme postao uobičajen način kupovine u razvijenim zemljama Evrope i sveta. Na domaćem online tržištu već duže vreme postoji nekoliko ozbiljnih internet prodavnica na kojima se može kupiti gotovo sve. Maloprodaja Tržište polovne robe Online kupovina Tabela 13. muzička i video izdanja.

HP je na prvom mestu sa 18. x86 serveri sa 894 jedinica drže oko 0. Dell i Fujitsu sa zajedničkim učešćem 69. Na tržištu notebook računara. U Srbiji se svakog dana prošle godine prodalo oko 1. povećane su za 5.4% ukupnog PC tržišta. Isporuke prenosivih računara čine 21% od ukupno prodatih računara i ovaj segment prodaje je u 2009.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.2% u odnosu na isti kvartal prošle godine.9%.2% tržišnog učešća. paketni programi sa preostalih 12 procenata ukupnih IT ulaganja.029 netbook računara (4.589 prodatih jedinica drže 62. U prvom tromesečju 2010. Velike godišnje stope pada zabeležene su u svim segmentima IT tržišta. godine u Srbiji je isporučeno 97.654 prodatih jedinica i 32.166 personalnih računara.000 personalnih računara i pritom lokalno asemblirani desk top računari čine oko 70% od ukupno prodatih računara. Na tržištu desktop brend računara vodeće tri pozicije drže HP. dok preostalih 51. U Srbiji je 2009. Isporučeno je 4. HP je i dalje na liderskoj poziciji i po količini i po vrednosti isporučenih računara. godini porastao za 100%. Ukupne PC isporuke u prvom tromesečju 2010.9% tržišnog učešća. Slede notebook računari sa 31. godine prodato 368. Tabela 14. Pet vodećih lokalnih asemblera računara isporučilo je ukupno 48.4% kao posledica smanjene prosečne prodajne cene i orjentacije kupaca ka jeftinijim proizvodima. Asus je drugi sa 14. Sledi CT Computers koji je i dalje najveći isporučilac desktop računara. Tabela 10.6% tržišta. Desktop računari sa 60.5% u ukupnim isporukama.1% tržišta.000 računara.8% „žutih“ računara. godine 41 . 2010.2% isporuka drži preko 350 manjih lokalnih asemblera. pri čemu je vrednost isporučene opreme padala brže (27%) nego što su padale IT usluge (14%) i isporuke paketnih programa (20%). Uporedni prikaz IT tržišta Srbije sa zemljama u regionu 2008.1% tržišta). dok je na trećem mestu Dell sa 14. dok je vrednost manja za 7.

400. a prošle godine legalno uvezeno tek 1. 2010. U poslednjih deset godina legalno je uvezeno nešto više od 2. a u istom periodu zabeleženo je skoro sedam miliona korisnika. Distribucija mobilnih telefona Zbog ilegalnog uvoza mobilnih telefona u prethodnih deset godina.038. "Telenor" i "Vip mobile".780.500.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.206. U prvom kvartalu 2010. Ovo je posledica sve veće potražnje za pametnim mobilnim telefonima.000 mobilnih telefona godišnje po "Telekom Srbija".000 mobilnih telefona. godine isporučeno je 294.2 Potrošači Potrošači se definišu kao tela koja koriste EEO i odbacuju ih kao otpad kada dođu do kraja svog životnog veka. državna kasa je u najboljem slučaju izgubila više od 158.9 miliona uređaja. uz razliku od oko 100 hiljada isporučenih uređaja. dok ih prati LG sa 9. Potom slede RIM i Sony Ericsson sa po 3.6 miliona uređaja) obuhvata ostale proizvođače među kojima su Motorola i HTC.6 odsto tržišta. Pritom je u prvih pet došlo do značajnog pomaka: do sada je listu pet vodećih kompanija zaokruživala Motorola.6 odsto.3 odsto ili 74. Pored zvaničnih operatera koji distribuiraju mobilne telefone. Listu opet predvodi Nokia sa 36. ali ovaj put je u top 5 uletela kompanija RIM. može se zaključiti da se trećina tržišta snabdela krijumčarenim telefonima.7 odsto više u odnosu na prvi kvartal prethodne godine. Kod poslovnih potrošača mora postojati razlika između: • mala i srednja preduzeća jer njihovo poslovanje može biti bliže privatnim potrošačima i • • 42 .2 odsto.8 odsto. 4. Samsung je snažan drugi sa 21. Više od četvrtne tržišta (25. Svaki drugi mobilni telefon ilegalno uvezen.000 miliona evra. kreator Blackberry uređaja. među kojima su najprodavaniji kineski mobilni telefoni. Domaćem tržištu potrebno čak 1. postoji veliki broj maloprodajnih objekata gde se mogu kupiti telefoni različitih proizvođača. Potrošači se uglavnom dele na: privatna (domaćinstva) i poslovna (uglavnom preduzeća i vlada). odnosno 21.

Najveće količine elektronskog otpada iz domaćinstva uglavnom završavaju u kontejnerima za komunalni otpad ili u njihovoj neposrednoj blizini. godinu. godinu.6% u odnosu na 2008. godinu.7% stanovništva koristi mobilni telefon. broj lica koja su kupovala ili poručivala robu/usluge putem Interneta povećao se za nešto više od 16 000. a takođe značajan procenat ostaje nezbrinut u domaćinstvima i najčešče se gomila u pomoćnim prostorijama kao što su podrumi i garaže.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. godinu.šta se događa sa ostalim (opasnim) delovima iz elektronskog otpada. 2010. 5. godinu iznosio 82. 9. godinu.4% u odnosu na 2007.4% domaćinstava u Republici Srbiji poseduje računar.4% domaćinstava poseduje računar • 50. najčešće se obraćaju sakupljačima sekunarnih sirovina i preduzećima koja se bave trgovinom obojenih metala (otpadima).4% u odnosu na 2007. a neretko i ostaje u samim domovima građana.9% u odnosu na 2009. • preko 280 000 lica kupovalo je ili poručivalo robu/usluge putem Interneta u poslednjih godinu dana • u odnosu na 2009. • preko 4 785 000 lica koristi mobilni telefon • u odnosu na 2009. a 7. • 50. broj lica koja su koristila mobilni telefon povećao se za nešto više od 25 000.4% u odnosu na 2008. a 16. godinu. Oni građani koji pokušavaju da se reše elektronskog otpada. Građani koje smo anketirali su izrazili spremnost za učešče u organizovanom sakupljanju elektronskog otpada i spremnost da sarađuju sa službom koja bi periodično preuzimala ovu vrstu otpada iz njihovih domova. godinu. pri tome se ne zna . što predstavlja povećanje od 1. • velika preduzeća Domaćinstva Informacije do kojih smo došli u okviru istraživanja koje se tiču domaćinstva u Republici Srbiji su : • 98. • 39% domaćinstava poseduje Internet priključak • broj korisnika računara povećao se za 1% u odnosu na 2009. godinu • 82. godinu.7% domaćinstava poseduje TV a 42. dok je taj podatak za 2009.6% u odnosu na 2009.3%. što čini povećanje od 3.6% kablovsku TV. Preduzeća Tokom anketiranja preduzeća gotovo da se nismo sreli sa preduzećem koje nema problema sa odlaganjem određene količine 43 .2% domaćinstava poseduje laptop. koji iz elektronskog otpada izdvajaju samo metalne delove. • 11.

godine proizvode/usluge putem Interneta. elektronskog otpada.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.3% više u odnosu na 2008. „tanki“ ili „ravni“ monitori.7%. Samo 3% anketiranih preduzeća odlaže elektronski otpad u kontejnere od čvrstog materijala. a u centralnoj Srbiji 96. Ono što je još bitno napomenuti. Zastupljenost računara najveća je kod velikih preduzeća (preduzeća s više od 250 zaposlenih) i u srednjim preduzećima (preduzeća sa 50-249 zaposlenih) i iznosi 100%. 5. Oko 40. bez ikakvih preventivnih mera. što je ipak bolje rešenje nego da ti uređaji završe u komunalnom otpadu.000 t/god.3%.3% preduzeća koja imaju Internet priključak naručivalo je tokom 2009.2% više u odnosu na 2007.3. što kao posledicu ima smanjivanje korisnog prostora koji bi inače mogao služiti za potrebe poslovanja preduzeća.3% više u odnosu na 2009. realno i ne rešava problem elektronskog otpada već elektronske uređaje nakon njihovog upotrebnog (radnog) veka smešta u magacine i druge prostorije. dok zastupljenost računara u malim preduzećima (10-49 zaposlenih) iznosi 97.com/website/sr/page/314087) 44 . a tiče se našeg istraživanja je da 97. (izvor: http://www. Nivo znanja . 2010. raznim skladištima ili divljim deponijama. A takođe je veliki broj i onih preduzeća koja žele da u sklopu svojih radnih jedinica istaknu mesto za odlaganje elektroskog otpada. Trend „tankih“ monitora je sve više u ekspanziji . Najveći broj preduzeća. a 6. godinu. Takođe i među preduzećima ima onih koji svoje neispravne uređaje bacaju u komunalni otpad . u Vojvodini 98. pa tako najveće količine elektronskog otpada završavaju odložene na ekološki neadekvatan način.600 t.8% preduzeća na teritoriji Republike Srbije koristi računar u svom poslovanju. ali tu se uglavnom radi o manjim preduzećima koja nisu veliki generatori ove vrste otpada. tako da se narednih godina mogu očekivati sve veće količine elektronskog otpada u obliku prevaziđenih CRT (monitori sa katodnom cevi) monitora. Tu se pre svega misli na „LCD“ i „TFT“ monitore. audio i video oprema ukoliko su još uvek u funkcionalnom stanju se uglavnom poklanjaju zaposlenima ili prodaju preduzećima ili fizičkim licima koja se bave trgovinom polovne elektronske tehnike. 96. godinu. Količina novih elektronskih i električnih proizvoda koji se godišnje uvezu i stavljaju na tržište u Republici Srbiji je 85. U Republici Srbiji.8% preduzeća ima Internet priključak. godinu. što nam ukazuje na to da nije bilo povećanja u odnosu na 2009. Među preduzećima u Valjevu je i određeni broj onih koja su zainteresovana za nabavku ili zaduživanje opreme koja bi im omogućila da svoj elektronski otpad odlože na ekološki bezbedan način i na taj način ispune svoju zakonsku obavezu. Gotovo jedna četvrtina monitora u preduzećima su tzv. Sakupljači Procenjuje se da u Srbiji godišnje nastaje količina od 30. Više od polovine preduzeća izrazilo je spremnost i potrebu da sarađuje sa preduzećima koja su ovlašćena da preuzimaju i recikliraju elektronski otpad.5%. što je za 2. 23.ekapija. 4. kad je u pitanju bezbedno odlaganje elektronskog otpada i zaštita životne sredine u preduzećima je jako mali. Elektronski uređaji široke primene kao što su: računari . Zastupljenost računara u preduzećima varira u zavisnosti od teritorijalne celine: u Beogradu ona iznosi 98.1%.000 t zaostalog otpada nalazi se na smetilištima.

pa zbog toga se vrlo često sreću sa povredama kao što su posekotine i slično. zbog transformatora iz televizora i računara često dešava da katodna cev bude razbijena i na taj način se u životnu sredinu oslobađaju teški metali kao što je olovo. Tokom sakupljanja elektronskog otpada . 2010.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Sakupljači se najčešće sreću sa izbačenim računasrkim monitorima i televizorima što je veoma alarmantno kada se zna da oni sadrže u sebi hazardne otpadne materijale. međutim kao metod izdvajanja čistog bakra najčešće se primenjuje spaljivanje plastične izolacije.html firma Božić i sinovi su tokom 2009. govžđe). Takođe je veliki broj elektronskih audio uređaja koje sakupljači svakodnevno pronalaze u komunalnom otpadu. Za veliki broj sirovina koje se nalaze u elektronskim uređajima sakupljači nemaju potencijalne kupce. što samo po sebi predstavlja veoma ekološki rizično ponašanje i može dovesti do aerozagađenja. godine preradili 1-2 % ukupnih količina koje se uvezu u Srbiju. aluminijum. Pre svega zbog komplikovanije procedure izdvajanja sekundarnih sirovina. a od njih koriste veoma mali procenat sirovina. pa tako te sirovine koje su u navećem procentu i opasne po životnu sredinu završavaju na divljim deponijama koje se nalaze u neposrednoj blizini naselja. U toku rada sakupljači elektronskog otpada ne koriste nikakvu zaštitnu opremu. od čega se reciklira 3% (izvor http://www. Prema izvoru http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/reciklazna-industrijaceka-novac-od-eko-taksi_201540. pa zbog toga i primenjuju tehniku vađenja sirovina na samom mestu nastajanja elektronskog otpada. najčešće završava rastavljen kako bi se od njega iskoristili metal i plastika. dok smatraju da će u 2010. štampane ploče sakupljači prodaju lokalnim preduzećima i fizičkim licima koja se bave servisiranjem polovnih elektronskih uređaja ili trgovinom obojenih metala koja im plaćaju gotovinski bez izdavanja priznanice ili bilo kakve potvrde. riboni i slično) koji spadaju u najrecikabilniji elektronski otpad koji se ponovo može staviti u upotrebu. a to ima svoje negativne posledice jer se npr.html) Među fizičkim licima koja se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina (sakupljači) generalno vlada slabo interesovanje kada je u pitanju sakupljanje elektronskog otpada. Većina sakupljača koji se bave sakupljanjem elektronskog otpada ne poseduje nikakvo vozilo za prevoz pronađenih uređaja . pa čak i trovanja ljudi ukoliko se nalaze u neposrednoj blizini. Elektronske tzv.rs/sr_lat/drustvo/unosna-reciklaza-elektronskogotpada_226026.rtv. koja podrazumeva rasklapanje elektronskih uređaja i delova. godini to biti oko 5 000 t (5% od uvoza).toneri.živa ili kadmijum. Među sakupljačima najcenjenija komponenta u elektronskom otpadu su kablovi koji u sebi sadrže bakarne žice.sakupljači na mestu nastajanja (u blizini kontejnera za komunalni otpad ili slično. 45 . Računarski štampači i repromaterijal (ketridži. To praktično znači da se u Srbiji godišnje uveze 100 000 t novih EE proizvoda! Imamo i treći podatak koji kaže da se godišnje uveze 50 000 t EE uređaja.) rastavljaju uređaje i iz njih izdvajaju sirovine koje mogu lako prodati (bakar.

mada postoji i značajan broj onih koji misle da bi im nabavka freze sa prikolicom dosta olakšala sakupljanje i prevoz elektronskog otpada.2010. ili menjaju svoj fokus ukoliko se cena materijala promeni.i pokretanju sopstvenog biznisa dok je najmanji broj onih koji žele da se edukuju na temu „zdravstvene zaštite“ i „poznavanja zakonske regulative vezane za upravljanje otpadom“ Opštine i Javna Komunalna preduzeca(JKP) Opštine se obično fokusiraju na sakupljanje plastike (PET).02.6% od ukupnog broja firmi. Primarni cilj klastera je podrška razvoju i promociji organizovanog sakupljanja i ekološki bezbednoj reciklaži istrošenih baterija i akumulatora. npr. Klaster će zastupati interese svojih osnivača i članova . i veoma malo ostalih materijala.2008. izlaze iz ustaljene šeme i kupuju i trguju materijalima koji inače nisu njihova specijalnost. Klaster Galenit U Beogradu je 20. i znanje. osnovan klaster za organizovano sakupljanje i reciklažu istrošenih baterija i akumulatora „Galenit“. dok mali broj misli da bi im u radu pomoglo kada bi imali komplet priručnog alata. cipele i rukavice. prodajom i reciklažom baterija i akumulatora sa nevladinim i vladinim institucijama. Kao što se može videti iz predhodnih podataka elektronskim otpadom se ukupno bavi 8 preduzeća ili 7. Što se tiče opreme za rad sakupljači elektronskog otpada uglavnom misle da bi im dosta pomoglo kada bi imali radna odela . ponekad ukoliko im se ukaže povoljna prilika. Kompanije koje rade u oblasti reciklaže imale su rok do 23.05. da se registruju po kriterijumima novog zakona. Do kraja ovog roka dozvolu je dobilo 104 preduzeća. prilagođavajući sakupljanje kako bi zadovoljili potražnju. Takođe veliki broj sakupljača želi da stekne znanja koja bi im pomogla pri prepoznavanju sekundarnih sirovna . bitno polje delovanja klastera predstavlja i unapređenje dijaloga i uspostavljanje bolje saradnje između preduzeća koja se bave proizvodnjom. Neki sakupljači će kupiti bilo koji materijal ukoliko imaju potncijalnog kupca. predstavnika preduzeća koja se bave proizvodnjom baterija i akumulatora i članova čija je delatnost sakupljanje. jedini ove vrste u našoj zemlji. a tu se pre svega misli na Ministarstvo ekonomije i 46 . Kada su u pitanju prevozna sredstva sakupljači elektronskog otpada su najzainteresovaniji za nabavku tricikla (tricikl sa prikolicom za prevoz robe) koji im je najpogodniji za kretanje u gradskim uslovima vožnje. u manjoj meri papira i kartona. Sakupljači elektronskog otpada su pokazali najveće interesovanje za sticanje znanja iz oblasti poznavanja saobraćajnih propisa. Ponekad to urade samo jednom. Iako se većina sakupljača specijalizuje za jednu ili nekoliko grupa materijala. ali će generalno ostati u granicama materijala za koje imaju razrađenu mrežu dobavljača i kupaca. Takođe. što će Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja obezbediti prikaz kretanja otpada i bolji uvid u količine procesuiranog otpada od strane svih registrovanih reciklera. 2010. prevoz i reciklaža ove vrste otpada.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. ukoliko lociraju veliku količinu određenog otpada.

transport. Recikleri Formalni recikleri e-otpada su tek u početnim fazama svog rada. Najveću količinu otpada koju sakupljaju ova preduzeća sakupljaju u saradnji sa individualnim sakupljačima. imaju dozvolu za sakupljanje. • velika preduzeća. Preko 534 177 hiljada rashodovanih PC-a nalazi na teritoriji Srbije.ET. rastavljanje i povraćaj se obavljaju preko dobro organizovanih mreža neformalnog sektora. Proizvodi poput televizora. Prvi su se javili u Beogradu i Nišu. Osim toga e-otpad je vredan izvor sekundarnih sirovina i toksičan ukoliko je nepravilno tretiran.R" d. ’’Ribbon -CMS’’) se bave električnim i elektronskim otpadom. 47 . Sa gledišta ekologije i očuvanja životnog prostora jedan od najvećih globalnih svetskih problema je elektronski otpad.6 miliona PC-a se nalazi u upotrebi. Pored dozvole za sakupljanje ona poseduju i dozvolu za transport. za sada je procenat iskorišćenja svega 20%. među kojima je i električni i elektronski otpad. Niš. Uzimajući ove informacije u obzir. 4. fotoaparata. Oni imaju potpisane ugovore o sakupljanju sa ministarstvima i većim firmama koji su inače i najveći generatori ove vrste otpada. TRADE” Beograd. skladištenje i tretman otpada od električnih i elektronskih proizvoda. Specifičnost elektronskog otpada je njegova složenost i brzina kojom elektronski proizvodi zastarevaju i bivaju zamenjeni novim. institucije i vladine organizacije i • proizvođači originalne elektronske opreme(OEMs). preduzećima i lokalnim samoupravama i kroz razne ekološke akcije koje organizuju u saradnji sa NVO-sektorom. koji predstavljaju PC otpad a preko 1. Glavni proizvođači elektronskog i električnog otpada se svrstavaju u tri grupe: • pojedinci i mala preduzeća. Privrednu Komoru Srbije i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. Brza promena tehnologije. sakupljanje. 2010. mali početni troškovi i čak planirano zastarevanje proizvoda su rezultovali brzom rastu problema u celom svetu. koji predstavljaju latentni računarski otpad. Kapaciteti ovih firmi za sakupljanje i preradu su mnogo veći od sadašnje iskorišćenosti. štampača i drugih postala su veliki deo komunalnog otpada i zato je tok električnog otpada identifikovan kao jedan od onih koji beleži najbrži rast u Srbiji čineći danas 4% komunalnog otpada.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. U ovom trenutku. kao i činjenicu da je projektovani vek PC-a pet godina. "BOŽIĆ I SINOVI" Pančevo. kompjutera i srodne kompjuterske opreme. regionalnog razvoja. Beograd.o. Pored ovog klastera u Srbiji sakupljanje rade još preduzeca koja su dobila dozvolu za sakupljanje ove vrste otpada od Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje. "EKO METAL" Vrdnik. ’’Perihard inženjering’’. skladištenje i tretman otpada od električnih i elektronskih proizvoda. "JUGO-IMPEKS E. sasvim je realno uvesti pretpostavku da je količina računarskog otpada na teritoriji Srbije velika.5.o. mobilnih telefona. Preduzeća (“S.E. Postoje nekoliko preduzeća u Srbiji koji imaju dozvolu za sakupljanje opasnog otpada.

reciklaže rashladnih uređaja. LDPE.) Toner kasete i kertridži Tekstil Elektromotori Drugi materijali 48 . Pb(olovne) LiPo. LCD i plazma ekrani) Elektronske komponente (štampane ploče. alkalne baterije) Ekrani (katodne cevi CRT.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Uključuje sakupljanje. izdvajanje. HIPS. • izvoz nereciklabilnog elektronskog i električnog otpada. Ove firme nude/pružaju usluge: reciklaže elektronskog otpada. Istovremeno sa rasklapanjem vrši se sortiranje komponenti i materijala koji se dobijaju rasklapanjem elektronske opreme na sledeće grupe: • • • • • • • • • • • • Plastika (ABS. procesorske i memorijske jedinice i dr. optičke jedinice. NiMH(Nickel Metal Hydride). 2010. PVC. PE. zatim se dodatno proverava ispravnost i kao takva bezbedno se može ponovo koristiti. rasklapa se prema propisanoj proceduri potrebnim alatima od strane obučenih radnika. Oprema koja nije u funkciji zbog nedostatka određenog sklopa ili podsklopa. piralenske baterije. • konsaltinga u oblasti upravljanja otpadom. Proveru ispravnosti i funkcionalnosti vrši na početku procesa kvalifikovani radnik uz poštovanje propisanih procedura i pravila kojima se ispituje ispravnost. preradu i izradu novih proizvoda od korišćenih delova ili materijala. Oprema koja je kategorisana kao neispravna. odlazi u servisni deo odakle se trebuje potrebni rezervni deo. Li-ion(Lithium-ion). HDPE. • refabrikovanja.) i delovi od plastike Metali i delovi od metala Napajanja Gume Kablovi Akumulatori i baterije (Ni-Cd(Nickel-cadmium). • • • • • Reciklaža elektronskog otpada Pod reciklažom se u Srbiji podrazumeva izdvajanje materijala iz otpada i njihovo ponovno korišćenje. PC. • prodaje sekundarnih sirovina. • bezbedno i legalno skladištenje elektronskog i električnog otpada i fluorescentnih cevi. Shodno hijerarhiji pravilnog upravljanja otpadom vrši se provera ispravnosti i funkcionalnosti preuzete opreme. reciklaže fluorescentnih cevi i sijalica. neobeležena plastika i dr. PET. reciklaže računara. kartice. PP. preuzimanje i transport elektronskog i električnog otpada i fluorescentnih cevi i sijalica. otklonske jedinice.

prohrom. a zatim se melje. odvija se i proces separacije. Posle sakupljenih dovoljnih količina pojedinih komponenti vrši se njihovo pakovanje i transport za izvoz pošto u Srbiji trenutno ne postoje prerađivački kapaciteti za ove komponente Reciklaža računara Računarska oprema sadrži različite komponente kao što su štampane elektronske ploče.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. baterije.1% obojeni metali (potpuno recikliranje) 13. Ukoliko se korišćena računarska oprema može dovesti u funkcionalno stanje. a odatle se donira ili vraća na tržište. releje.) predaju se na dalji tretman u za to ovlašćena preduzeća. vrši se tretman i privremeno skladištenje reciklabilnih i nereciklabilnih komponenti. prekidači. generatore svetlosti (lampe). aluminijum. izvoze u skladu sa važećom procedurom za izvoz opasnog otpada. kao i kablova.8% posebne grupe plastike 49 . memorijski blokovi i dr. Nereciklabilne komponente se privremeno skladište u veće posude koje se. U krugu Reciklažnih centara u okviru preduzeća vrši se tretman plastike. plastika. dok se papir balira pomoću hidraulične prese. PVC materijali. kada se sakupi dovoljna količina. halogenovane materije (PCB). prenosi se u reciklažni deo na rasklapanje i rastavljanje na sastavne komponente koje se obavlja na specijalnim radnim stolovima. Komponente koje se ne recikliraju u Republici Srbiji. Uglavnom su to teški metali poput žive. guma. Kablovi se tretiraju mašinom za skidanje izolacionog materijala.4% plastika i staklo (ograničena primena) 5% delovi koji se mogu ponovo koristiti (čipovi. monitori sa katodnim cevima (CRT monitori) ili panelom od tečnih kristala (LCDili TFT monitori) . bakar.4% aluminijum i plemeniti metali 3% materijali sa sadržajem plemenitih metala kao npr. hard diskove. Komponente koje se recikliraju u Republici Srbiji (gvožđe. nikl i sl. dok se određene vrste kablova u zatečenom obliku predaju ovlašćenim firmama za postupanje i tretman. kadmijuma i hroma. 2010. otpornike. odnosno granulira i kao takva skladišti u reciklabilni magacin. Učešće ovih materijala u jednom prosečnom PC-u je (izvor IBM Kompanija): 48% gvozdeni materijali (potpuno recikliranje) 26. gde recikler odmah i razvrstava sastavne komponente na reciklabilne koje odvoze u preduzeća koja su registrovana za dalju preradu pojedinih sekundarnih sirovina (sekundarne sirovine) i nereciklabilne. staklo. Paralelno sa procesom rasklapanja i rastavljanja računarske opreme na sastavne komponente. senzore. kondenzatore. Plastika se razvrstava na nekoliko kategorija. Nakon što radnici izvrše separaciju i sortiranje dobijenih materijala. papira i kartona. azbest. kablovi i dr. arsen.) 3. Ove komponente u sebi sadrže supstance koje mogu ugroziti životnu sredinu. bromovani usporivači gorenja. osnovna ploča 0. odlažu se u posebno označenim posudama i ambalaži u specijalizovanim prostorijama (privremenim skladištima za nereciklabilne komponente) po važećoj zakonskoj regulativi. konektore itd.

3% specijalni materijali kao što su ulja. god). kondenzatori koji se delimično recikliraju. Drugi deo predstavlja staklo koje je noseće.50 2. sa unutrašnje strane obloženo je barijum oksidom. velike je debljine i sa unutrašnje strane ima fotoosetljivi sloj prevlake za stvaranje slike. Ekranski deo stakla je staklo koje sadrži olovo jer korisnika treba da zaštiti od zračenja. Katodna cev CRT ekrana sastoji se iz dva dela: koničnog stakla i ekranskog stakla. 2010. Tabela 12. kondenzatori koji se delimično 1 602 recikliraju.55 2. sličnog je sastava kao ekransko staklo s tim što sadrži veći procenat olova. baterije. 26 709 memorijski blokovi) Aluminijum i plemeniti metali 18 162 Materijali sa sadržajem plemenitih metala 16 025 Posebne grupe plastike 4 273 Specijalni materijali kao što su ulja. količina svake vrste reciklabilnih materijala je prikazana u Tabeli 16. Tabela 11. 0. Vrsta reciklabilnih materijala Količina u kg Gvozdeni materijali 256 405 Obojeni metali 139 420 Plastika i staklo 71 580 Delovi koji se mogu ponovo koristiti (čipovi.22 17. sagorevaju ili posebno lageruju Reciklaža monitora Jedan od nezaobilaznih komponenti računara i malih kućnih aparata jeste ekran monitora ili TV aparata. Materijalni bilans računarskog monitora u Srbiji Materijal CRT ekran Plastika Metali Trafo Kablovi Štampana ploča Ostalo Maseni udeo (%) 63. masti. odnosno katodna cev CRT ekrana. sagorevaju ili posebno lageruju Na osnovu raspoloživih podataka.78 2.45 5. masti.96 2.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Proračunato u odnosu na ukupnu količinu PC otpada u RS 2008.54 50 . baterije.

Nastavljajući dobru praksu zemalja EU i u susret usklađivanju sa EU normativima.6 9. Reciklaža rashladnih uređaja Takođe je Reciklažni centar jedne firme.4 1.9 3. Tabela 13.2 0. stakleni krš se bezbedno odlaže u poseban skladišni prostor do podvrgavanja krajnjem tretmanu.6 2. 36/09).2 0. 2010.8 8.2 0.6 23.3 2.0 0. Naime. Zakon o upravljanju otpadom članom 51 (Sl. Krašer-mašina.0 0.6 8. opredelili su se da prošire svoju paletu usluga i da omoguće građanima i privredi da postupaju u skladu sa zakonom. nabavio prvi sistem za degasifikaciju i reciklažu frizidera i rashladnih uređaja u Srbiji. Sastav stakla koji se koristi u izradi ekrana Supstanca SiO2 Al2O3 CaO MgO Na2O K2O BaO PbO SrO ZnO2 Težinski udeo (mas %) Panel staklo Konusno staklo Min Max Min Max 60 63 53.2 3. neophodno je monitore predati ovlašćenoj kompaniji koja će na bezbedan način postupati sa njima. Reciklaža fluorescentnih cevi i sijalica Prateći svetske trendove reciklaže.3 13. 2009.5 55.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.8 6.2 Iz ove tabele vidi se da CRT ekrani sadrže veoma štetne materije koje mogu naškoditi ljudskom zdravlju.0 1. prateći svetske trendove reciklaže.2 0. nalaže da se otpadne fluorescentne cevi koje sadrže živu moraju odvojeno sakupljati radi tretmana i konačnog odlaganja.0 2.5 0.8 0.5 2. uvežena je iz Velike Britanije. zapremine koja mogu da prime oko 130kg staklenog krša. jedno od preduzeća u Srbiji je nabavilo prvu mašinu za reciklažu neonskih cevi i sijalica u Srbiji. glasnik RC br.2 6. Opremljena je specijalnim filterima i rezervoarima za izdvajanje frakcija fosfornog praha i žive iz sijalica.4 7. 51 . Ovako sakupljen.1 5.5 0.1 2.0 2.7 6. Stakleni krš od lampi i sijalica se sakuplja bezbedno u metalnu burad od 210 lit.4 5.2 8. godine.8 0.1 8.8 21.1 0. Krašer-mašina obrađuje 1000 lampi na sat odnosno za jedan dan može da obradi 10 000 komada. ili u specijalne PVC džakove za terenske uslove koji primaju od 50 do 60 kg.1 3. Kako bi se to izbeglo.

sada će moći da se recikliraju u nivoizgrađenom pogonu. Ovo je najsavremenija fabrika koja će godišnje moći da preradi 90 000 tona akumulatora. Pripremu za prevoz. sve tečnosti iz EE uređaja moraju biti odvojene i tretirane na propisani način. Prerađeni materijal odlazi u pogon za proizvodnju rafinisanog olova. Svi elektroliti i ono što je predstavljalo opasnost za životnu sredinu ovde se prerađuju u natrijum-sulfat visoke čistoće koji se može koristiti za proizvodnju deterdženata. vozač mora biti sertifikovan za transport opasnih materija. Sistem za degasifikaciju i reciklažu rashladnih uređaja omogućava da na pravilan i legalan način vršimo bezbedno izdvajanje opasnih materija koji se nalaze u rashladnim uređajima odnosno separacija freona i ulja i obezbeđuje se njihovo pravilno upravljanje. Ulja koja se izdvajaju iz rashladnih uređaja mogu se koristiti kao energenti za grejanje. tako da je ceo postupak bezbedan za životnu sredinu. Shodno tome. tretman i odlaganje ove vrste otpada. Većina proizvoda dobijenih tokom separacije ima upotrebnu vrednost. 36/09). pretovar i istovar i kompletnu manipulaciju vrše lica koja su stručno osposobljena od strane Ministarstva unutrašnjih poslova. 2010. Takođe. a to znači da ćemo imati proizvodnju od 35 000 tona sirovog olova od kojeg kasnije proizvodimo rafinisano olovo i sve vrste legura za domaće i inostrano tržište. nalaže da se otpadni elektronski i električni uređaji moraju odvojeno sakupljati radi njihovog tretmana. tretirana ili odložena i podatke o tome dostavlja nadležnom državnom organu. Transport električnog i elektronskog otpada i fluorescentnih cevi i rashladnih uređaja Prevoz odbačene elektronske i električne opreme. dobijenu od Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. glasnik RC br. Zakon o upravljanju otpadom članom 50 (Sl. moguće je reciklirati 10 tona istrošenih akumulatora na čas. Ako se vodi računa o vrsti freona koji se izdvajaju i skladište (iste vrste freona u iste posude). Takođe. Reciklaža rashladnih uređaja Od prošle godine puštena je u rad nova fabriku za separaciju olova i olovno-antimonskih legura. 52 . prevoz opasnih meterija. Prve količine istrošenih akumulatora sa domaćeg tržišta su prerađene. jedinstvenoj u Srbiji. utovar. ili ide na preradu u pogone koji se nalaze u okviru fabrike. U toku je potpisivanje ugovora sa zemljama bivše Jugoslavije. vlasnik ovih uređaja dužan je da svoj otpad preda licu koje ima dozvolu za sakupljanje. Lice koje je dobilo dozvolu od nadležnog ministarstva ima obavezu da vodi i čuva evidenciju o količini koja je sakupljena. Istrošeni akumulatori koji su uglavnom završavali na deponijama. kao i fluorescentnih lampi i rashladnih uređaja vrši se specijalizovanim teretnim vozilima registrovanim za prevoz. U ovoj fabrici. moći će da se reciklira preko 90 000 tona istrošenih akumulatora iz Srbije i regiona. U savremenom centru za separaciju italijanske tehnologije u koju je uloženo osam miliona evra. projektovanoj u skladu sa standardima Evropske unije.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. jer prema projektovanom kapacitetu ovde je moguće reciklirati sekundarne sirovine iz regiona. moguća je njihova ponovna upotreba u servisima rashladnih uređaja.

Nereciklabilni materijali koji se izvoze su: štampane ploče. a metalni delovi sa oko 96% mase. U oblasti reciklaže elektronskog i električnog otpada postoji nekoliko komponenti otpada koje u sebi sadrže primese opasnih materija a čije finalno recikliranje u korisnu sekundarnu sirovinu može da obavlja samo manji broj namenskih reciklažnih kompanija u svetu. Maseni udeo reciklabilnih komponenata kod CRT ekrana je oko 30%. štampane ploče. (baterije. Pri rasklapanju računara na sastavne komponente maseni udeo reciklabilnih komponenata se kreće od 70% do 80%. EE oprema dopremljena u reciklažni centar. pri čemu je odnos plastike i metala u ovom delu 50:50. staklo.) odvoze se na reciklažu u za to registrovana preduzeća. Izvoz nereciklabilnog električnog i elektronskog otpada Izvoze se nereciklabilni i opasni materijali. 2010. plastike i metala.) odlažu se u odgovarajućoj ambalaži u privremenom skladištu za nereciklabilne komponente po važečoj zakonskoj regulativi. CRT ekrani. Reciklabilni delovi su svi oni koji mogu imati upotrebnu vrednost (direktnom doradom ili preradom) kao sirovine u istoj ili nekoj drugoj proizvodnji:plastika. Do sada je ostvarena značajna sardanja što se tiče izvoza sa Slovenijom i Singapurom. podleže procesu razvrstavanja i rastavljanja na komponente. CRT ekrani. flopi diskovi i ostali optički uređaji. Komponente koje se recikliraju u Republici Srbiji (plastika i delovi od plastike. kablovi i dr. baterije. Posle sakupljenih dovoljnih količina pojedinih komponenti vrši se njihovo pakovanje i transport za izvoz pošto u Srbiji trenutno ne postoje prerađivački kapaciteti za ove komponente. 53 . Razvrstane komponente mogu biti reciklabilne ili nereciklabilne. plastika je zastupljena sa oko 4%. odnosno granulira i kao takva skladišti u reciklabilni magacin. metal i delovi od metala. dok se papir balira pomoću hidraulične prese. po utvrđivanju njene tehničke (ne)ispravnosti. Bezbedno i legalno skladištenje električnog i elektronskog otpada Nakon izvršenog sortiranja vrši se tretman i privremeno skladištenje reciklabilnih i nereciklabilnih komponenti. Komponente koje se ne recikliraju. koje trenutno nije moguće tretirati u Srbiji iz tehnoloških ili drugih razloga. hard diskovi. U reciklabilnom delu. procesori i dr. Plastika se u krugu reciklažnog centra razvrstava na nekoliko kategorija. metal. Ove sekundarne sirovine mogu se dalje prerađivati u gotove proizvode ili polupoizvode. Prodaja sekundarnih sirovina Posebna pažnja se posvećuje organizovanom sakupljanju i racionalnom korišćenju sirovina koje imaju upotrebnu vrednost kao i očuvanju njihovog kvaliteta za dalju preradu. a zatim se melje.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Zbrinjavanje i prerada ovih komponenti se vrši u centrima za reciklažu stakla.

Reciklažni centar svim svojim partnerima omogućava da svoju dotrajalu opremu koja je još uvek ispravna. mala preduzeća. dobrotvorne i druge organizacije mogu da dobiju računar sa instaliranim originalni Microsoft software-om. Deo opreme koji je ispravan odvaja se i formiraju se "novi" sasvim upotrebljivi računari. preko naše servisne službe. naročito u njegovom posebno fokusiranom segmentu koji se zove Community MAR a kroz koji se obezbeđuju računari sa prethodno instaliranim legalnim softverom dobrotvornim. neprofitnim i obrazovnim ustanovama. MAR (Microsoft Authorised Refurbisher) i Community MAR programi podržavaju stvaranje i širenje pristupačnih i bezbednih kanala kroz koje pojedinci. prisutne u Srbiji menjaju u redovnim intervalima ne postanu opasni tehnološki otpad. Refabrikovanje Nakon dopremanja IT opreme u reciklažni centar vrši se selekcija i razvrstavanje na robu za refabrikovanje i robu za reciklažu. posvećujemo što većoj iskorišćenosti opreme koja je funkcionalna. 2010. 4. BiS Reciklažni centar je jedini reciklažni centar u Srbiji sa statusom MIcrosoft Authorised Refurbisher koji omogućava da instaliraju legalan Microsoft Windows na refabrikovane računare namenjene akademskim ustanovama i nevladinim i neprofitnim organizacijama. Posebnu pažnju u okviru servisne službe. rasprostranjenog širom planete. predstavlja veliki pomak koji najveći značaj ima za pripadnike socijalno ugrožene populacije u Srbiji.6. obrazovne ustanove. deo je globalnog Microsoft Authorised Refurbisher programa. BiS Reciklažni centar želi da kroz nove poslovne modele i partnerstva sa različitim organizacijama pomogne u socijlnim i ekonomskim izazovima sa kojima se suočavaju oni koji do sada nisu imali priliku da uživaju u pogodnostima koju pružaju informacione tehnologije. Refabrikovani uređaji se pakuju u ekološku kartonsku ambalažu i mogu ponovo da budu ponuđeni na tržištu uz garanciju. Veliki broj još uvek upotrebljivih računara odbacuje se svake godine. Community MAR : produžava životni vek kompjutera pomaže se u sprečavanju gomilanja opasnog tehnološkog otpada u Srbiji i unapređuje zaštita životne sredine • pomaže se u razvoju lokalnog IT tržišta i kreira mreža kvalitetnih partnera Kompanija Božić i sinovi. BiS Reciklažni centar je prvi na Balkanu uzeo učešće u ovom programu. Ovim se omogućava da računari koje naše kompanije i strane kompanije. 54 . već upotrebljive alatke za pripadnike akademskih i drugih zajednica koje zbog raznih ograničenja ne mogu da dođu do novih računara i uživaju u prednostima informacionih tehnologija i ostvare svoje pune potencijale. Ponovno korišćenje računara kroz donacije ili obnavljanje. pokloni raznim humanitarnim i neprofitabilnim organizacijama.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.

Otpad i upravljanje otpadom je prepoznato kao glavni problem u društvu.7. neisplativa organizacija. pruža osnovu za ekonomsko i održivo upravljanje otpadom. ranije je to bilo po njihovim rečima i do 20 godina. • Na pitanje za koliko je produžen njihov vek trajanja nakon popravke kod njih uglavnom su odgovarali. • Prosečan prihod po popravljenom uređaju se kretao od 10-25eura Što se tiče ovlašćenih servisera elektronske opreme. metod koji uglavnom ne zadovoljava osnovne higijenske propise. Svi servisi su formalno registrovani i plaćaju poreze. Konačno odlaganje Nizak standard kada je u pitanju upravljanje otpadom je prepoznat kao jedan od ključnih problema životne sredine u Srbiji koji potiče uglavnom od neadekvatnog pristupa ovoj temi. Svaka društveno odgovorna i ekološki svesna kompanija. njenih agencija. naravno u zavisnosti od toga koja vrsta aparata/opreme je bila. naravno uz odgovarajuću nadoknadu. To su uglavnom oni manji serviseri bele tehnike i televizora. a u saradnji sa BiS Reciklažnim centrom. to su uglavnom distributeri. 4. Saradnja u rešavanju problema odlaganja otpada može se čuti najviše u trenucima krize i društvene brige. nizak kvalitet usluga i neadekvatna briga o životnoj sredini su rezultat očajno slabe organizacije upravljanja otpadom.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 2010.. već su odgovori davani po slobodnoj proceni • Prosečna starost uređaja donetih na popravku se kreće od 3-7 godina. lokalne vlasti. od 1-4 godine. donira zajednicama ili ustanovama koje ne bi mogle da dođu do računara na drugi način. ljudi obično smatraju da je otpad problem nekog drugog a ne njih samih. Međutim. • Količina e-otpada se kreće od 150-500 kg godišnje niko od anketiranih nema tačan podatak o količini. Jedini metod za upravljanje otpadom koji se sprovodi u Srbiji je odlaganje otpada na deponije. kao ni tehničke i tehnološke standarde a pored toga. industrije. Jedan od glavnih zaključaka kaže da bi regionalne 55 . neke od deponija su već iskorišćene do maksimuma. Visoka cena. Postojeci zakoni u RS definišu lokalne samouprave kao upravna i prostorna tela koja su odgovorna za upravljanje komunalnim otpadom. Kod nekih distributera se može zameniti staro za novo. NSUO usvojena 2003. pored pravilnog odlaganja i recikliranja računara koje nije moguće vratiti u upotrebnu kategoriju. ima mogućnost da svoju ispravnu računarsku opremu. tako da se rešenja očekuju od države.. A kako je što se tiče servisa ? Za potrebe ovog istraživanja uzeto je veći broj servisera u Srbiji u nekoliko gradova .

Bela Palanka. Podaci o veličini i kapacitetu deponija nisu pouzdani u potpunosti jer mnoge nemaju neophodnu tehničku dokumentaciju. tipu materijala koji se tamo odlaže i druge informacije. Većina deponija poseduje mehaničku opremu i vozila za sakupljanje otpada. Agencija za zastitu životne sredine (AZZS) je u skladu sa zakonom 2005. Od ukupnog broja opština. Malo Crnice. Drugi projekat za cilj ima stvaranje registra deponija kojima se ne upravlja ili koje su stare. Prema podacima iz ovog projekta. Strategija predviđa otvaranje 29 regionalnih sanitarnih deponija kao i jedan broj drugih postrojenja za koje se očekuje da pomognu u upravljanju otpadom kako bi ono postalo efektivnije i efikasnije. Pančevo and Tutin) do onih u Silbašu. Izdvojena su 2 projekta kako bi se pristupilo stvaranju nacionalne baze podataka o deponijama u RS: • Unapređenje katastra o mestima za odlaganje otpada u RS i • Izrada katastra nezvaničnih i starih deponija i smetlista u RS Prvi projekat za cilj ima unapređenje postojeće baze podataka o zvaničnim deponijama gde se otpad dovozi i odlaže na organizovan način.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. koje su osnovane 1956. Važna opštinska tela i javna preduzeća su važni partneri na ovim projektima. broju. (Bačka Palanka – Obrovac. opština Bačka Palanka. njih 12 ili (7. Zemlja koja se koristi za deponiju je ili u vlasništvu RS ili je u javnom/vlasništvu preduzeća.3%) je smešteno do 100 m od lokalnog naselja. počela sa sprovođenjem serije aktivnosti za uspostavljanje sistema informisanja o upravljanju otpadom kao dela u sklopu sistema informisanja o zaštiti životne sredine. deponije trebalo da se koriste za komunalni otpad. Tipovi otpadnog materijala koji se odlažu na deponijama Vrste otpadnog materijala Broj deponija 56 . Očekuje se da oba projekta stvore elektronsku bazu podataka o deponijama otpada sa geografskim informacionim sistemom (GIS). Tabela 14. Starost deponija varira jako. 15 od njih nema deponije na svojoj teritoriji i koristi deponije drugih opština. od onih koje su osnovane u 2005. Prekrivanja svakog dana se obavlja na 15 deponija dok se na mesečnom nivou to radi na 101 deponiji. Istina je da nedostatak adekvatne opreme za sakupljanje otpada je značajan problem za većinu opština. Srbija ima 164 deponije koje koriste javna komunalna preduzeća za odlaganje otpada. Vozila za sakupljanje otpada su najčešće Rotopress vozila sa rotirajućim dobošem i viljuškom za sakupljanje iz velikih kontejnera. Takvi podaci jasno ukazuju na rizike kojima je izloženo lokalno stanovništvo zbog mogućnosti da budu zaraženi bolestima koje prenose pacovi. Prekrivanje otpada je praksa za 117 deponija ili 72% i uglavnom se obavlja zemljom ili nekim drugim inertnim materijalom. Od ukupnog broja deponija. miševi i druge životinje koje se nalaze na deponijama. 2010. Ovaj projekat bi sadržao podatke o njihovoj lokaciji.

Analizirajući podatke o količini i vrstama otpada koji se odlažu na deponijama ocigledno je da se jako malo pažnje obraća ovom problemu. Količina otpada koji se uvozi i izvozi je određena na osnovu dozvola za uvoz i izvoz i deklaracija na carini.. 2010. Takvi dokumenti omogućavaju kontrolisan monitoring transporta otpada u zemlji. uglavnom onog opasnog.6%) nema nikakav proces obrade otpada.. Komunalni otpad (domaćinstva) 163 Metalni otpad i kućni aparati 138 Auto-otpad Staklo Plastika Papir Karton Limenke Poljoprivredni otpad Građevinski otpad Elektronski otpad Opasan otpad Medicinski otpad Životinjski otpad (mrtve životinje.8. Činjenica da samo 30 deponija (18.3%) ima podatke o vrsti i količini otpada govori dovoljno ovome u prilog. Agencija za reciklažu ima podatke o prekograničnom kretanju otpada.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Organizovanje i recikliranje otpada na deponijama u Srbiji praktično i ne postoji jer 160 deponija (97. medicinskog i životinjskog. klanice) Otpadne gume Zeleni otpad iz bašti i javnih parkova Otpad nastao obradom šuma i drveća Industrijski i rudarski otpad Pepeo/ostaci/blato 82 160 159 158 157 156 82 134 52 60 84 83 117 134 48 30 95 Veliki broj opština je zabranio odlaganje određenog tipa otpada na njihovim deponijama. auto-gume. Druge zainteresovane strane NVOi i Međunarodne organizacije Organizacije civilnog društva (OCD) 57 . 4.

NVO-i pružaju različite usluge kao sto su: • Pomoć obrazovnim centrima ili nezavisne preduzetničke aktivnosti • Podizanje svesti i komunikacija • Pritisak zbog eko-dizajna i primena evropskih standarda za proizvođače • Uspostavljanje kontakata između onih koji refabrikuju otpad i osoba koje se bave donacijama polovnih kompjutera • Neke međunarodne organizacije podržavaju razvoj sistema e-otpada u Srbiji kao sto su IPA fondovi. Organizacije civilnog društva imaju važnu ulogu u regionu kada je reč o priključenju EU. Trebalo bi da pružaju informacije. 58 . povežu preduzeća ali da ne budu uključeni dugoročno (možda da održe strukturu koja će pružati informacije kroz konsultante ako su neophodni). što podrazumeva poštovanje standarda EU koji su vezani za zaštitu životne sredine a zasnovani su na propisima kao što su direktive o otpadu električne i elektronske opreme (WEEE Directive 2002/96/EC) i na ograničenjima o upotrebi štetnih supstanci (RoHS Directive. 2010. 2002/95/EC).Upravljanje e-otpadom u Srbiji. USAID i REC Naučne institucije Univerziteti i fakulteti Zaštite na radu Uloga školstva u sistemu reciklaže je da pruži dokaze za ukupne ciljeve i okvire pre nego što postave pravila Konsultantsko telo može pružati podršku kako bi: • Se osigurali da učesnici znaju i razumeju probleme eotpada • Definisali standarde za zainteresovane strane koje učestvuju • Pružili informacije učesnicima o primerima dobre prakse • Obezbedili razmenu znanja na nacionalnom i međunarodnom nivou • Pružili informacije vladi i ona pomogla u donošenju zakona Oni mogu igrati važnu ulogu od konsultantskog tela kao što je podrška obrazovnim centrima ili preduzećima za aktivnosti koje bi kasnije postale nezavisne.

Okarakterisan kao prljav posao. tamo gde živi manji broj Roma. Uticaj na društvo Sakupljanje komunalnog reciklabilnog materijala i dalje se u velikoj meri oslanja na romsku populaciju.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Upotreba maski. upravljanje otpadom ne privlači veliki broj zainteresovanih preduzetnika. Oni uglavnom nemaju ni najosnovniju zaštitnu opremu. ne postoji pritisak za normu. nezavisnost.godini. Svaki od ovih sektora nudi različita rešenja za uticaj e-otpada na društvo. Na osnovu rezultata istraživanja o socijalnoj ugroženosti koje je UNDP sproveo u 2004. Zaposleni u velikoprodaji. čime se otvaraju veće mogućnosti na tržištu za one koji su zainteresovani za ovu delatnost. maloprodaji ili oni koji trguju starim gvozđem a koji obrađuju e-otpad su izloženi rizicima kao što su uostalom i njihove komšije. opremanje/popravka i reciklaža e-otpada se javlja kako u formalnom tako i u neformalnom sektoru. rukavica i primena tehnika za bezbedno rastavljanje bi umnogome umanjilo rizike. Međutim.) u poređenju sa građevinarstvom ili poljoprivredom koji su mnogo fizički zahtevniji poslovi. gde se mrvi i gde lako mogu da izazovu povrede) • Potencijalni problemi sa ventilacijom (u procesu opremanja) 59 . bez zaštite. odnosno uz zdravstveni rizik.U nekim slučajevima. Sakupljanje.. Sakupljanje papira i kartona uglavnom sprovode Romi kao svoju pretežnu delatnost ali može se slobodno reći da se ujedno bave i prikupljanjem starih elektronskih uređaja(električnih šporeta. posao ponekad biva preuzet od stane drugih ugroženih pojedinaca. U nekim slučajevima su oni i važan faktor povezivanja različitih preduzeća koja se bave problemom otpada. sakupljanjem skoro u potpunosti upravljaju Romi. Formalni sektor Primećeni su sledeći problemi za radnike u upravljanju opasnim eotpadom: • Nedostatak zaštite protiv buke (nošenje zaštitnih slušalica na mestima gde se redovno velike količine otpada podizu teškim mašinama) • Nedostatak zaštite za oči (nošenje zaštitnih naočara na mestima gde se e-otpad transportuje u velikim količinama. 2010. Prikupljanje otpada se vrši na neregulisan i neorganizovan način. frižidera. 5. ovim ljudima nedostaje to da budu priznati od strane zajednice. neki rade i noću (leti).. Sakupljači su izabrali ovaj posao zbog prednosti koje on nudi (fleksibilno radno vreme.1. Ne postoje ugovori o zaposljavanju koji bi vezivali sakupljače i reciklere za njihove saradnike. TV i radio aparata i sl). prodaje se po niskim cenama. 6% Roma i 5% ispitanih izbeglica i interno raseljenih lica navelo je da zarađuje za život putem prikupljanja sekundarnih sirovina. Pregled uticaja e-otpada na celokupno društvo 5. koriste gorivo za osvetljenje i dalje pogoršavaju radne uslove. Otpad se vadi iz kontejnera za smeće.

bilo koje vrste starog gvozđa kao i stara elektronika) Neki od negativnih uticaja na društvo mogu biti: • Otvoreno spaljivanje plastike. Ovakva praksa onemogućava iskorišćavanje energetskih potencijala iz otpada. staklo. odnosno predstavlja veliki gubitak resursa i nesagledivu opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. • Upotreba agenasa za čišćenje koji nisu pod zaštitom (u procesima opremanja) Neformalni sektor Teško da će e-otpad postati glavni otpadni tok za neformalne sakupljače i reciklere koji obično rade sa širokim opsegom materijala koji se mogu reciklirati (karton. priobalna područja. reciklira se manje od 10 %.može se zaključiti da najveći procenat e-otpada završava na komunalnim deponijama zajedno sa ostalim otpadom ili na divljim deponijama ( korita isušenih reka. Na osnovu istraživanja koja su do sada sprovedena na nivo područja Balkana u oblasti upravljanja i reciklaže e-otpada. dobijeni su poražavajući podaci koji pokazuju da se samo 12 % ukupnog e-otpada reciklira .2. napušteni objekti. Godinama se generiše sve veća količina otpada i bez ikakvog prethodnog tretmana odlaže na postojeća smetlišta u opštinama. S obzirom na procenjene količine e-otpada na nivou Srbije i male količine koja se reciklira. što zbog iskorišćavanja vrednih materija iz metala kao što je bakar. što zbog toplote • Razbijanje monitora da bi se izvadio bakar • Izloženost opasnim materijama • Nedostatak osnovne sigurnosne opreme • Manjak osnovnih informacija o e-otpadu • Ugroženost od strane trgovaca e-otpadom (sakupljači obično ne mogu maksimizirati sredstva ili se ne mogu cenjkati sa trgovcima starog gvozđa) • Druge vrste ugroženosti koje se povezuju sa neformalnim sektorom kao što je prihod koji nije garantovan ili druge povoljnosti za radnike • Ugroženost od strane drugih neformalnih trgovaca (oni koji čuvaju travu ili druge nesuglasice oko izvora e-otpada) • Nezakonita trgovina 5. 2010. Na nivou RS od ukupne količine generisanog e-otpada. po nekim procenama to je 70000 tona godišnje. Uticaj na životnu sredinu Neadekvatno postupanje sa otpadom jedan je od ključnih problema u oblasti zaštite životne sredine u Republici Srbiji..) 60 .

što uslovljava da 40 % olova na deponijama potiče iz potrošačke elektronike. Zagađenje zemljišta se može razmatrati: Kratkoročno: ako su teški metali mobilni i ne nagomilavaju se u zemljištu onda dospevaju do podzemnih voda i biljaka i tako truju stanovništvo Dugoročno: ako teški metali nisu mobilni onda ne predstavljaju neposrednu opasnost po stanovništvo već dovode do dugotrajnog – ponekad nepovratnog – zagađenja zemljišta Navedimo samo neke od primera: • Chlorofluorocarbon . živa. inhibitori plamena kao što je polibrom bifenil (PBB) i polibrom difenil etri (PBDE). Sadržaj žive u fluorescentnim lampama je zabrinjavajući. litijum i kadmijum iz baterija za mobilne telefone itd. niska ekološka svest građana. Zdravstveni rizici uzrokovani oslobađanjem opasnih materija iz elektronskog otpadu su jedan od najbitnijih razloga za brigu o kvalitetnom 61 . kadmijum i olovo. Ovo mogu biti teški metali kao što je olovo. Podaci pokazuju da se u najvećem broju lokalnih samouprava ne vodi evidencija o sastavu komunalnog otpada koji se odlaže na deponije tako da je nemoguće dobiti precizne podatke koliki je procentualni udeo e-otpada u ukupnoj deponovanoj količini otpada. što je veliki problem u Srbiji. U Srbiji je prema proceni Agencije za zaštitu životne sredine 164 deponija Javnih Komunalnih Preduzeća (JKP) kao i preko 4400 divljih deponija. • CRT monitori (monitori sa katodnom cevi) i televizijski monitori sadrže u proseku od 2 do 4 kg olova. • Olovo iz katodnih cevi monitora i TV aparata.CFC i Hydrochlorofluorocarbon HCFC materijali se koriste u proizvodnji rashladnih uređaja i izolacije i smatraju se gasovima koji ispuštanjem u atmosferu mogu uticati na oštećenje ozonskog omotača. neiformisanost o štetnostima takvog načina odlaganja e-otpada i nepostojanje organizovanog prikupljanje elektronskog i električnog otpada. najčešće završavaju na mestima neprimerenim za skupljanje te vrste otpada (ulični kontejneri). kadmijum i hrom. • Fluorescentna rasveta sadrži potencijalno štetne supstance kao na primer: visoko toksične teške metale. Svakako da curenje sa mesta na kome se nalazi e-otpad ili iz skladišta može uticati na hemijski sastav vode koji potom prodire u zemlju i na kraju dospeva u podzemne vode. Toksicni sadržaj e-otpada Otpad od elektronske i električne opreme se sastoji od različitih materijala koji sadrže supstance koje mogu zagaditi zemljište i podzemne vode kada se odloži. Jedna takva lampa kakvu možemo pronaći u većini kancelarija sadrži i do 30 miligrama žive. 2010. naročito živu. Osnovni uzrok ovog problema je nepostojanje sanitarnih deponija.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.

2010. Klasifikovan je kao kancerogen. Takođe postoje određene metode za vađenje plemenitih metala. Kakvu opasnost predstavljaju toksične supstance i metali iz e-otpada najjasnije pokazuju oboljenja i promene koje oni mogu izazvati kod čoveka. skladištenja ili odlaganja e-otpada na komunalnim deponijama. Na osnovu višegodisnjeg istraživanja . dolazi do oslobađanja toksičnih materija. Lako se apsorbuje u ćelijama ljudskog organizma i može uzrokovati oštećenja DNK. Živa može pruzrokovati oštećenja raznih organa. kardiovaskularnog sistema. Direktni uticaji na zdravlje ljudi mogu biti prouzrokovani: 62 . Niska temperatura spaljivanja PVCa pod ovakvim uslovima nosi veliki rizik od stvaranja dioksina i organskih zagađivača koji imaju veliki kancerogeni potencijal. izaziva anemiju i bolesti kostiju. i ispravnom zbrinjavanju e-otpada. praćenja oštećenja i bolesti u ljudskom organizmu koji je bio izložen ovim supstancama došlo se do sledećih saznanja: • • • • Olovo uzrokuje oštećenje centralnog i perifernog nervnog sistema. Nalazi se u monitorima i štampanim pločama. srebra i paladijuma i elektronskih kola upotrebom vlažnohemijskih procesa. mobilnim uređajima. štampanih ploča i drugih električnih žica sa ciljem oslobađanja od PVC zaštite kako bi se izvukao bakar ili aluminijum. Najopasnije je zagađenje vode živom koja se lako taloži u živim organizmima kroz lanac ishrane. Heksavalentni hrom koristi se u zaštiti od korozije. Berilijum se zbog svojih svojstava koristi u matičnim pločama.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. a takođe je i stabilizator za plastiku. zagađivanja životne sredine i ugrožavanja živog sveta i zdravlja ljudi koji dolaze u direktan kontakt sa eotpadom ili pak žive u neposrednoj blizini mesta gde se isti odlaže. Nalazi se u raznim čipovima. termostatima i dr.. • Rizici i pretnje za osobe koje rade u centrima za reciklažu eotpada (nesigurni procesi reciklaže) Nesigurni procesi za reciklažu uključuju otvoreno spaljivanje kablova. uključujući mozak i bubrege. Imajući u vidu sve navedene činjenice i stvarnu situaciju u reciklažnim centrima e-otpada u Srbiji. kako usled delovanja atmosverskih promena tako i mehaničkih ostećenja prilikom transporta (drobilice u kamionima za prikupljanje i odvoz otpada ). bubrega i reproduktivnih organa. naročito zlata. žive i/ili soli cijanida i stvaraju velike količine hemijskih elemenata koji otiču i koji mogu direktno negativno uticati na zdravlje ljudi. Ovi procesi se uglavnom koriste u neformalnom sektoru i uključuju upotrebu kiselina. Procenjuje se da se 22% svetske potrošnje žive koristi u elektronskoj opremi. recikleri e-otpada će imati direktan i indirektan uticaj na zdravlje ljudi. Kadijum ima kancerogeno dejstvo. oštećuje bubrege. najčešće preko ribe. Prilikom neadekvatnog prikupljanja. Korisiti se u LCD ekranima. usled dugotrajne izloženosti može dovesti do karcinoma pluća.

da uvoz i izvoz pojedinih vrsta otpada postoji u malom procentu. sakupljača i reciklera kao glavnih aktera procesa tretmana elektronskog otpada i razmene dobara u ovoj oblasti. počela je sa radom berza otpada koja ima za cilj efikasnije povezivanje i razmenu informacija između proizvođača. Ekonomski aspekt Istraživanjem i analizom tržista RS u oblasti trgovine otpadom može se zaključiti da situacija nije nimalo povoljna. da ne postoji razvijeno trzište na nivou države za ovu vrstu otpada. • Prašinom u zatvorenom prostoru koja nastaje ručnim i mehaničkim rastavljanjem opreme (obrađivanje plastike ili CRT) • Filter prašina nastala u procesu mehaničkog rastavljanja • Emisije zvuka nastale ručnim i mehaničkim procesima rastavljanja (pokretne trake. tj. Na sajtu Agencije za zastitu životne sredine od septembra 2010. Opsta opažanja o standardima zdravlja i bezbednosti u reciklažnim centrima u Srbiji: • Nedostatak zaštitne opreme za rukovanje materijalima • Nebezbedan rad sa CRT monitorima • Očigledna mogućnost da dođe do povrede oka. sekaci) • Devijacije iz standarda zaštite na radu.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.3. Tu su i smanjene 63 . povrede leđa i elektro-sokova • Opasni predmeti u blizini (oštri i teški kompjuterski delovi koji stoje na otvorenom) • Mnogo radnika na relativno malom prostoru • Zagađenje usled prisustva prašine i slabe ventilacije (radnici u sektoru za popravke rade u prostorijama sa slabom ventilacijom) • Nedostatak prostorija za skladištenje • Fizička opasnost od pada • Zagađenje od sagorevanja • Određeni mirisi iz laserskih štampaca za koje se veruje da imaju potencijalno negativni efekat na zdravlje 5.god. razvijena berza otpada. Usaglašenost sa ovim vrednostima je namenjena kako bi se minimizirao rizik od nepovoljnih efekata na zdravlje Indirektni uticaji na zdravlje ljudi mogu biti prouzrokovani: • Zagađenjem vazduha prouzrokovanim spaljivanjem pod visokim temperaturama • Emisije nastale usled transporta materijala e-otpada • Zagađenje sistema vode i zemljišta koji se nalaze u blizini deponija • Indirektni uticaj na zdravlje ljudi je teško kvantifikovati zbog zajedničkih efekata i vremenske pauze između nastanka i reakcije. 2010.Sakupljači i recikleri suočeni su sa mnogobrojnim poteškoćama. udarci cekicem. uključujući i nedostatak državnih subvencija i investicija.

. godine Vlada donela uredbu o uvođenju ekološke takse na električne i elektronske uređaje koja je usvojena avgusta 2010 . god. spore i skupe administrativne procedure kao i niz ostalih faktora koji otežavaju situaciju u ovom sektoru. 14 Za prevođenje vrednosti dinara u evro korišćen je zvanični kurs NBS u periodu izrade ovog istraživanja. 1314 itd. obveznike plaćanja naknade.1516 11 12 Izveštaj o stanju životne sredine. Istraživanje na terenu pokazalo je da postoji individualno sakupljanje otpada i da su otkupne cene otpada vrlo različite i veoma niske. Iznos visine ekološke takse je fiksan za pojedine proizvode kao što su na primer: veš mašina ( taksa je 1000 din. Kao primer neefikasnosti tržista otpada govori i podatak dat u Izveštaju o stanju životne sredine iz 2009 god 11 koji pokazuje da je u ukupnoj količini izvezenog otpada iz RS od 117 948 tona. prouzrokovani nepropisnim upravljanjem otpadom.69.rs/vesti/naslovna/aktuelno. akumulator se otkupljuje po ceni od 300 din ( približno 3 eura).. Koliki su ekonomski gubici u Srbiji zbog nepostojanja adekvatnog tretmana i upravljanja otpadom najbolje pokazuje procena da u RS ukupni gubici na godišnjem nivou. sa posebnim osvrtom na praksu postupanja sa otpadom.mozilla:en-US:official&client=firefox-a 13 Podaci su dobijeni istraživanjem na terenu. 2006. taksa za fen za kosu iznosi oko 25 dinara ( 2 eura). http://www.com/search? q=ukupni+gubici+zbog+neadekvatnog+tretmana+otpada+u+srbiji&ie=utf-8&oe=utf8&aq=t&rls=org. Da se situacija u Srbiji u oblasti upravljanja otpadom donekle poboljšala govori i činjenica da je aprila 2010. visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade. tj. 2009 Evropske ekološke vrednosti za dobrobit građana Srbije. Više je nego očigledno da glavni akteri koji bi trebalo da urede ovo tržiste nedovoljno sarađuju međusobno. cene uzrokovane svetskom ekonomskom krizom. električni i elektronski otpad bio zastupljen sa 208 tona ili približno 0. kompleksne. Na primer : cena otkupa starog monitora je 150 dinara ( približno 1. približno 12 eura).1% BDP-a. zamrzivač ( taksa je 1200 din. iznose između 98 i 268 miliona evra sto je jednako 0. praćenjem dostupnih oglasa individualnih sakupljača.4-1. Uredba definiše proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada. smanjene količine materijala u nedostatku organizovanog sakupljanja.18 %. za sada ne postoje tarife otkupa e-otpada od strane preduzeća registrovanih za reciklažu ove vrste otpada.tj.12 Najveći problem predstavlja nepostojanje organizovanog prikupljanja e-otpada. evidenciju količine i vrste proizvedenih i uvezenih proizvoda.html:295361-U-Srbiji-od-subote-nize-ekoloske-takse 16 Iznosi cena u dinarima prevedeni su i u iznose u evrima prema zvaničnom kursu NBS u periodu izrade ovog isrtaživanja 64 .5 eura).Upravljanje e-otpadom u Srbiji.novosti. dok se za male kućne aparate ekološka taksa naplaćuje po kilogramu mase i iznosi 60 dinara. Na primer. 15 www. približno 10 eura). tv aparat se otkupljuje po ceni od 20 dinara za kilogram. veš mašina se otkupljuje po ceni od 500 dinara ( približno 5 eura). kriterijume za obračun. 2010.google. način i rokove dostavljanja izveštaja.

sanacija dugogodišnjeg zagađenja otpadom. Uvođenjem ekološke takse i sredstava dobijenih njenom naplatom finansira će se aktivnosti iz oblasti upravljanja otpadom: stimulisanje nove privredne grane. je zamena “staro za novo”. U Srbiji postoje četiri registrovana preduzeća koja se bave reciklažom električnog i elektronskog otpada. samo jedno preduzeće poseduje licencu Ministarstva životne sredine za sakupljanje i reciklažu električnog i elektronskog otpada . proizvođačima i trgovcima elektronskim uređajima da sa kupcima uspostave sistem organizovanog sakupljanja otpada kroz zamenu staro za novo i na taj način ostvare povraćaj novca koji je utrošen na ime ekološke takse. nažalost. Do sad je ova akcija sprovedena od strane manjeg broja firmi i to pretežno u oblasti telekomunikacija ( mobilnih telefona) i IT opreme i uređaja.to je “ SE Trade” (SET) iz Beograda. otvaranje novih radnih mesta. Na ovaj način daje se mogućnost uvoznicima. Na ovaj način. programe obrazovanja o pitanjima zaštite životne. preduzeća ce imati finansijske olakšice u smislu neplaćanja PDV-a ( porez na dodatu vrednost) za ekološku taksu ili povraćaju u slučaju izvoza otpada ili neke od komponenti istog. Jedan od primera dobre prakse. Ubuduće će građani moći da svoje stare električne i elektronske uređaje ponude na otkup preduzećima koja recikliraju ovu vrstu otpada uz dobijanje novčane naknade u istom ili približnom iznosu ekološke takse uvedene za tehničke uređaje. 2010. nažalost zastupljen u manjem obimu. građani ce dobiti motivaciju da ne odlažu svoj e-otpad po podrumima i kontejnerima.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. podsticanje tržišta recikliranih materijala. 65 . podsticanje odvojenog sakupljanja otpada. Da je upravljanje i tretman e-otpada prepoznat od strane države kao polje koje ima velike ekonomske potencijale pokazuje i primer nove fabrike za reciklažu i sakupljanje e-otpada na jugu srbije (Niš) koja je počela sa radom novembra 2010 god.smanjiće se količina e-otpada na komunalnim deponijama. Procenjuje se da bi se na ovaj način u Srbiji godišnje moglo prikupiti 2-3 hiljade tona elektronskog i električnog otpada.

izdavanje dozvola. definišući postojeće stanje što se tiče upravlajnja električnim i elektronskim otpadom došli smo do sledećeg zaključka. Ono što nedostaje u Srbiji. Nepostojanje centralnog skladišta za opasan otpad. Nedostatak infrastrukture za tretman i odlaganje otpada (regionalne deponije – regionalni centri za upravljanje otpadom. postrojenja za reciklažu. obezbediti tačne i potpune informacije. Započeta izgradnja nekoliko regionalnih sanitarnih deponija regionalnih centara za upravljanje otpadom. osigurati uočavanje problema. 2010. kompostiranje itd. promovisati principe. 4. Treba stvoriti osećaj odgovornosti za postupanje sa otpadom na svim nivoima. a tiče se upravljanja eotpadom u Srbiji je da je neophodno jačati institucije i organe zadužene za planiranje.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.). kao i podsticati konkurenciju i uključiti privatni sektor u oblast upravljanja e-otpadom. Postoji potreba za razvijanjem svesti svih proizvođača otpada. kao što je. Degradirani prostori usled 66 . Nepostojanje postrojenja za tretman opasnog otpada. 5. Neiskorišćeni potencijal za reciklažu otpada 5. zemljišta i vazduha usled loše prakse upravljanja e-otpadom. Inicijative bi trebalo da imaju za cilj da podstaknu stanovništvo na odgovorniji odnos prema e-otpadu i na postupanje sa otpadom na održiv način. 3. Kroz datu SWOT analizu uspeli smo da identifikujemo postojeće kako snage i mogućnosti. 4. 3. Zaključak Na osnovu istraživanja koje smo sproveli u Srbiji. tako i postojeće slabosti i moguće pretnje ka unapređenju sistema upravljanja e-otpadom u Srbiji. kontrolu i praćenje. Zagađenje voda. 2. Mogućnost insineracije otpada u SLABOSTI 1. e-otpada. SWOT analiza SNAGE 1. 2. reciklaža ili odlaganje otpada na bezbedan način. podsticajne mere i partnerstvo javnog i privatnog sektora u upravljanju e-otpadom. Postojanje nacionalne strategije za upravljanje otpadom. Doneti ključni zakoni u oblasti upravljanja otpadom usaglašeni sa EU direktivama. ponovno korišćenje otpada.

2010. otpadnim vozilima. otpadnim baterijama i akumulatorima). 67 . Nedovoljno razvijena javna svest o potrebi pravilnog postupanja sa eotpadom. 5. Izgradnju infrastrukture za upravljanje komunalnim i opasnim otpadom Unapređenje sistema upravljanja posebnim tokovima otpada (otpadnim gumama. MOGUĆNOSTI 1. Sanacija neuređenih smetlišta i remedijacija kontaminiranih zemljišta. 3. Naplata po količini proizvedenog komunalnog otpada PRETNjE 1. Doprinos zapošljavanju i otvaranju novih radnih mesta. • Neadekvatna i nejasna podela nadležnosti u Ministarstvima • Nedovoljna institucionalna koordinacija i monitoring aktivnosti za zaštitu životne sredine. Na osnovu svega ovoga možemo predložiti sledeće mere: 1) 2) 3) 4) Uspostavljanje nacionalnih kapaciteta za tretman opasnog otpada. uključujući inspektorate za zaštitu životne sredine. Opterećenost prostora nekontrolisanim i nehigijenskim deponijama – smetlištima. Smanjenje nastajanja otpada 5. 6. 2.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 2. Nepostojanje organizovanog sakupljanja i odlaganja otpada u ruralnim oblastima. • Neadekvatno i neprofesionalno osoblje na svim nivoima javne uprave. Proces integracije i korišćenje EU i ostalih fondova 3. • Obrazovne institucije su nedovoljno pripremljene za obuku neophodnog broja stručnjaka iz oblasti životne sredine. 4. 7. otpadnim uljima. Uvođenje odvojenog sakupljanja i tretmana opasnog otpada iz domaćinstava i industrije. Sporost zakonodavno. neadekvatnog odlaganja e-otpada i veliki broja smetlišta i divljih deponija. Princip „ne u mom dvorištu”. Nedostatak investicija za izgradnju infrastrukture za upravljanje otpadom. Nedostatak preciznih podataka o količinama e-otpada koji nastaje. 4. Ograničeni kapaciteti za reciklažu eotpada • Nedostatak stalne integracije predloga o zaštiti životne sredine i uslova u procesu usvajanja prostornih i urbanih planova i građevinskih dozvola. 6. 8. fabrikama termoelektranama cementa. Uvođenje standarda EU u oblasti upravljanja otpadom.institucionalnih reformi.

obezbeđujući im odgovarajuću opremu pa čak i brokerske usluge kada pregovaraju o cenama sa reciklerima. 2010. sto je osnova za odgovornost organizacija a koji bi mogao da podstakne stvaranje odgovornosti organizacije i na taj način omogući bolje upravljanje • Omogućiti da kraj životnog veka proizvoda ne bude i kraj obaveza za proizvođača sto može pospešiti stopu prikupljanja od strane potrosača. Ono što je pozitivno da je Strategijom upravljanja otpadom za period 2010. godina dobar deo ovih aktivnost predviđen. Potencijal za razvoj malih preduzeća je visok u oblasti e-otpada. što znači da su po našem mišljenju glavni stakeholderi ipak razmišljali na unapređenju upravljanja ovom vrstom otpada. Ovo može uključiti 68 . Podizanje svesti o pravilnom odlaganju e-otpada je neophodno. Pored nacionalnog nivoa. Jačanje profesionalnih i institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom. Naročito se moraju aktivirati programi javnog obrazovanja od strane vlasti kako bi informisali neformalne sakupljače i reciklere i druge o opasnostima u radu sa e-otpadom.-2019. potrosača i možda maloprodaji. Ono što je još bitno dodati i da bi zakoni o e-otpadu mogli da: • Uspostave zakonski okvir za odgovornost proizvođača. • Zahtevaju od maloprodaje da sakupljaju proizvode kojima je istekao životni vek i na taj način omoguće potrosaču da ne mora da kupi nov proizvod nezavisno od starosti i marke opreme. Usklađivanje propisa iz oblasti upravljanja otpadom sa EU direktivama. Vlada može da igra važnu ulogu na nacionalnom nivou u stvaranju zakonodavnog okvira o e-otpadu. Uspostavljanje organizovanog sistema reciklaže i podsticanje iskorišćenja e-otpada. što omogućava postojanje tačke sakupljanja za potrošače. Neophodna je konkretna studija koja će se fokusirati na neformalno sakupljanje i reciklažu u Srbiji. Neformalne sakupljače i reciklere bi trebalo podržavati kroz programe obuke. okrećući se ulogama proizvođača. Sistematski monitoring kvantiteta e-otpada kao o otpadnom toku može biti koristan za industriju. 5) 6) 7) 8) 9) Unapređivanje efikasnosti uspostavljenih sistema za upravljanje posebnim tokovima otpada uz konstantno približavanje ciljevima koji su zadati EU zakonodavstvom. lokalne vlasti mogu podstaći e-nabavku kao korporativni potrosači tako što će se obavezati na kupovinu samo od proizvođača koji imaju politiku za opremanje kompjutera kojima je istekao životni vek ili tako sto ce podstaći svoje zaposlene da koriste kompjutere od odgovornih proizvođača i na taj način izbegavaju sisteme aukcije. Obrazovanje i razvijanje javne svesti za rešavanje problema upravljanja e-otpadom.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.

Upravljanje e-otpadom u Srbiji. deponijama. 2010. upisivanje količina e-otpada na sakupljanje i od strane reciklera. tokom inicijativa za 69 .

Analiza postojeće prakse u upravljanju komunalnim otpadom uključujući lokacije za odlaganje otpada.2006. 83/06).mem.gov. Environmental Protection Agency. 04-07. http://www..google.rs/ 4. Council Decision 2008/213/EC. http://www. Chamber of Commerce of Serbia. Republic of Serbia. Report on the State of the Environment of the Republic of Serbia in 2008. Ministry of Finance. Zbornik radova. http://www.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Upravljanje komunalnim čvrstim otpadom. http://www. Beograd.gov. Agencija za zaštitu životne sredine.com/search? q=ukupni+gubici+zbog+neadekvatnog+tretmana+otpada+u+srbiji &ie=utf-8&oe=utf-8&aq=t&rls=org.pdf 2. Integralni katastar zagađivača. Trumić. 2008. Bor 2007 13.pdf 8. 12.rs/ 70 .ekomrezabih.rs/ 15. http://www.rs/UserFiles/File/tabele/decembar %202010/Tabela%201%20Osnovni%20makroekonomski %20indikatori. European ecological values for the benefit of citizens of Serbia with special attention to waste treatment practice. Ministarstvo zaštite životne sredine.sepa.gov. M. Republic of Serbia. http://www. http://www. EKOIST '06. Ministry of Environment and Spatial Planning. SEC(2009) 1339. 6.pdf 18.rs/ 16.gov.org/env/epr/epr_studies/serbiaII. Tehnički fakultet. Jour.asp? Id=181&t=Z 11. Ministry of Mining and Energy of Republic of Serbia. Commission of the European Communities.parlament. Sokobanja. http://www.yu. Of the Republic of Serbia. 10. UNECE. Literatura 1. Second Review.rs/ 17. Environmental Protection Agency.mozilla:enUS:official&client=firefox-a 9. 2007.gov. Ilić.sepa. http://www. Brošura: „Šta treba znati o otpadu?“.unece.net.gov. M.rs 14. Ministry of Environment and Spatial Planning. http://www.pdf 3.pks. Marković Nikola. working document. Journal of the Republic of Serbia No.sepa. Environmental Performance Review Republic of Serbia. Ministry of Environment and Spatial Planning.org. Serbia 2009 Progress Report. 135/04) http://www. Upravljanje komunalnim otpadom u Srbiji – stanje i perspektive. Republic of Serbia. 7. Ministry of Economy and Regional Development. 2010. Constitution of the Republic of Serbia (Off.rs/content/lat/akta/akta_detalji.recyu. Environmental Protection Agency (SEPA). Report on the State of the Environment of the Republic of Serbia in 2007. No. http://www.mfin.merr. Law on Environmental Protection (Off.gov. 2006. 5.

of the Republic of Serbia. 2002. Serbian Goverment. 2010. Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019.rs/English/index. Republic Hydrometeorological Service of Serbia. http://www. 36. 2007. http://www. 2007.rs/Publikacije/izvestaj_o_razvoju_2008/izvestaj _o_razvoju_srbije_u_2008.pdf 33. http://webrzs. http://www.gov. Jour.gov. Beograd. Beograd. 2003 21. Vlada Republike Srbije.htm 20. http://www.razvoj.rs/index.rs/axd/en/ 34. 2009. Statistical Yearbook of Serbia. Serbian Economic Diagram. Beograd. http://webrzs. 25.gov. 22. Report on development of Serbia from 2009 27. Tourism Development Strategy.merr. The Law on Planning and Construction (Off.rs/ 30. The prices in dinars were calculated into euros according to the official exchange rate of the National Bank of Serbia at the time of designing this research 39. draft version.gov. 28. Spatial Development Strategy of the Republic of Serbia.rs/download/MDG %20Serbia%2006%20SRPSKI%5B1%5D.rs/axd/god.gov. 2010. 2009.gov. January 2009.htm 32. 2006.rs/assets/download/Nacionalnastrategija-odrzivog-razvoja-Republike-Srbije.gov. 2008. Ministarstvo zaštite životne sredine. 2009.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.prsp.parlament. Municipalities in Serbia. Secondary materials and waste recycling commercialization in Serbia 2009-2010.rapp. Nacionalna strategija upravljanja otpadom sa programom približavanja EU.stat.gov. Report on the state of the environment and development in the Federal Republic of Yugoslavia 2002.gov. 2006 http://www.razvoj.asp? Id=689&t=Z# 38.htm 35. National Sustainable Development Strategy. 2010.rs/content/lat/akta/akta_detalji. Strateški okvir za politiku upravljanja otpadom. http://www.stat. National Millennium Development Goals in Republic of Serbia.gov. Statistical Office of the Republic of Serbia (SORS).gov. Republic of Serbia. Federal Republic of Yugoslavia.pdf 26. Način i postupak klasifikacije otpada.turizam. Report on Development of Serbia 2008. Pravilnik o metodologiji za izradu integralnog katastra zagađivača.rs/axd/en/ops. http://www. Statistical Office of the Republic of Serbia. 72/09). 71 .hidmet. 31.org 37.rs/English/ 29. Krusevac. Beograd. Republic Development Bureau.php/en/documents/sector-fortourism/strategy 19. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. No. Republic Development Bureau (RDB).stat. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. Republic Statistics Office.gov.pdf 23.razvoj. NGO Tree House. http://www. http://www. 2010.rs/media/strategije/STRATEGIJA_%20PRRS. Republic of Serbia http://www. http://webrzs.recyu.odrzivi-razvoj. Republic Development Bureau.pdf 24. godine.

D.rs/sr_lat/drustvo/unosna-reciklaza-elektronskogotpada_226026. Republička agencija za telekomunikacije.rs/content/eng/akta/ustav/ustav_1.asp http://www. RATEL. 40. 04-07. godini. Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji.rtv. 135/2004). D. 2009. br. glasnik RS".. 45. EKOIST '06.html www.Republički zavod za statistiku Srbije. 2009. Beograd. 2010. Z. Isoski.novosti. .rs/sr_lat/drustvo/reciklazna-industrija-ceka-novac-odeko-taksi_201540.rs/vesti/naslovna/aktuelno. Todić. Beograd. 44. 42.69. Dodić. Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji. Beograd. Sokobanja.html:295361-U-Srbiji-odsubote-nize-ekoloske-takse 72 . Pregled tržišta telekomunikacija u Republici Srbiji u 2009.2006. Internet stranice: http://www.ekapija. www. Izrada lokalnog plana upravljanja komunalnim otpadom uz primenu Arhuske kovencije. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ("Sl.Republički zavod za statistiku Srbije. 2010.rtv.com/website/sr/page/314087 http://www. . 2010.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.html 41.gov.parlament. Zbornik radova. 43. 2010.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful