Balkan e-Waste Management Advocacy Network

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010.

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010.

Sadržaj
Uvod ............................................................................................................. ....................................... 2 1. Metodologija ................................................................................................. ................................ 4 2. Definisanost .................................................................................................. .............................. 5 2.1. Prostorni obuhvat istraživanja .................................................................................... 5 2.2. Monitoring proizvoda: definisane grupe i tehnicke karakteristike ............................ 5 2.3. Indikatori razvoja ........................................................................................................ 6 2.3.1. Fizički kontest .............................................................................................. 6 2.3.2. Stanovništvo ................................................................................................. .6 2.3.3. Ekonomija .................................................................................................... 6 2.3.4. Uticaj ekonomskog sektora na životnu sredinu .......................................... 7 2.3.5. Zaštita životne sredine ................................................................................. 9 2.3.6. Upravljanje otpadom .................................................................................. 11 2.4. Statistički podaci ........................................................................................................ 12 3. Zakonodavstvo RS ................................................................................................................. ... 14 3.1. Vlada i administrativni sistem ................................................................................... 14 3.2. Institucijalni okvir (Državni organi povezani sa upravljanjem elektronskim otpadom) ................................................................. 14 3.3. Ključni zakoni koji se odnose na eotpad ................................................................ 18 2

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010. 3.3.1.. Ostali zakoni i podzakonska akta koja imaju uticaja na oblast otpad ......................................................................... 23 4. Procena zainteresovanih strana ............................................................................................... 28 4.1. Proizvođači i distributeri .......................................................................................... 28 4.1.1.Proizvođači .......................................................................................... ....... 28 4.1.2. Distributeri ................................................................................................. 29 4.2. Potrošači ....................................................................................................... ............. 32 4.3. Sakupljači ..................................................................................................... .............. 33 4.5. Recikleri ........................................................................................................ ............. 35 4.6. Refabrikovanje .............................................................................................. ............ 41 4.7. Konačno odlaganje ................................................................................................... 42 4.8. Druge zainteresovane strane ..................................................................................... 44 5. Pregled uticaja e-otpada na celokupno društvo ...................................................................... 45 5.1. Uticaj na društvo ....................................................................................................... 45 5.2. Uticaj na životnu sredinu .......................................................................................... 46 5.3. Ekonomski aspekt ..................................................................................................... 48 Zaključak ...................................................................................................... ................................. 51 Literatura ...................................................................................................... .................................. 54

e-

3

U poslednjoj deceniji. Zato su namenjeni ponovnom korišćenju. U zemljama u razvoju on iznosi od 0. Metali koji ne sadrže gvožđe sadrže baker. živa. štampane ploče. Gvožđe i čelik čine oko 50% WEEE. aluminijum i plemenite metale kao što je srebro. U SAD-u. staklo. gvožđe. paladijum. 2010. Kao rezultat svega. Popravka metala je unosan posao koji za rezultat ima trgovinu na lokalnom. kako zbog neadekvatnog monitoringa i zakonskih 4 . region Balkana uključujući R. zlato. Predviđen je rast do 2% do 2010. tako i na međunarodnom nivou. drvo i ivericu. Rastavljanje ili spaljivanje WEEE/eotpada se smatra otrovnim. ali i ne moraju da imaju. gumu i drugo. uslovio je brz tehnološki razvoj koji za posledicu ima brzo zastarevanje postojeće tehnike i potreba za usvajanjem novih. Kao i u celom svetu. prekograničnom i globalnom nivou. tržište pratećih usluga u razvijenim zemljama i visoka stopa zastarevanja čine da je eotpad vrsta otpada koja se najbrže povećava. Zato je važno razumeti postojanje WEEE/e-otpad definicije i njenog razvoja. on iznosi od 1% do 3% ukupnog generisanog otpada u opštinama. selen i šestovalentni hrom i usporivači plamena koji se vode kao WEEE/e-otpad. arsen. metali koji ne sadrže gvožđe (13%) i drugi. njene pokretače i smernice za procenu i formulaciju kao što je navedeno i narednim poglavljima. Posmatrajući situaciju u RS može se konstatovati da je problem eotpada vrlo velik.Srbiju suočen je sa problemom odlaganja i reciklaže e-otpada. Sastav e-otpada je raznolik i zavisi od proizvoda i kategorija. Sadrži više od 1000 različitih supstanci koje spadaju u kategorije “opasan otpad” i “otpad koji nije opasan”. Povećanje stope širenja tržišta u zemljama u razvoju. a koji premašuju propisane količine. otpad raste eksponencijalno.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Pitanja o zaštiti životne sredine i trgovine koja su povezana sa WEEE/e-otpadom su dovela do uvođenja definicije WEEE/e-otpada kako na nacionalnom. kadmijum.. U širem smislu reči. WEEE raste 16-28% na svakih 5 godina što je 3 puta brže nego prosečno generisani otpad u opštinama tokom jedne godine. zatim sledi plastika (21%). popravci ili odlaganju. Iako se u nekim zemljama generiše manje od 1kg otpada po glavi stanovnika godišnje. plastiku.01% do 1% ukupnog generisanog otpada u opštinama. U razvijenim zemljama on iznosi u proseku 1% od ukupne količine čvrstog otpada. količina e-otpada se rapidno povećava iz godine u godinu. metale. beton i keramiku.. Prisustvo elemenata kao što su olovo. godine. razvoj novih naučnih i tehničkih dostignuća pogotovu u IT sferi u Srbiji kao i u drugim zemljama regiona. se vode kao opasan otpad. on sadrži metale koji u svom sastavu imaju. UVOD Otpad od električne i elektronske opreme (WEEE) ili E-otpad je jedna od vrsta otpada sa najbržom stopom rasta u svetu. Nedavno istraživanje pokazuje da ukupna količina generisanog WEEE u EU iznosi od 5 do 7 miliona tona godišnje ili 14-15kg po glavi stanovnika i očekuje se da će rasti stopom od 3% do 5% godišnje. platina. U EU.

Ovo istraživanje je sprovedeno u okviru projekta “Balkan e-Waste Management Advocacy Network” koji Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA kao nacionalni partner za Srbiju radi u saradnji sa organizacijama Metamorphosis Foundation (MK). Međutim. Istraživanje koje je sprovedeno će nam u dobroj meri pomoći da prepoznamo postojeće prakse za upravljanje e-otpadom kako bismo izvršili procenu stanja zakonodavnog i institucionalnog okvira. ComputerAid International (UK). problem je svakako monitoring. Na osnovu nekih okvirnih i slobodnih procena Ministarstava za životnu sredinu RS. radio i komunikacione opreme) u 2009. kada je zabranjen uvoz polovne električne i elektronske opreme izuzev za lične potrebe. Istraživanje je sprovedeno u 4 balkanske zemlje. god). Ova procena je zasnovana na metodologiji procene koju je razvila PACE (Partnership for Action on Computing Equipment) bazelske konvencije i EMPA (Švajcarska federalna laboratorija za testiranje materijala i istraživanje). Hrvatska. na nivou države se godišnje proizvede najmanje 30000 t/god dok se oko 40000 t zaostalog otpada nalazi skladišten u raznim skladištima. Situacija u RS je donekle postala bolja počevši od 2003. nedovoljno ili nikakvo znanje o štetnosti elektronske opreme pri neadekvatnom odlaganju na deponijama. postojanje malog broja preduzeća koja se bave reciklažom e-otpada. 5 . god sa izradom i usvajanjem Zakona o upravljanju otpadom (koji je nažalost usvojen tek 2009. odlaganje i reciklaža e-otpada.1 miliona evra. kao i 2006. ili deponovan na smetlištima i divljim deponijama. Na osnovu podataka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) vrednost uvoza samo jedne grupe proizvoda (tv. 2010. godini iznosio je 413. tako i u ostalim balkanskim zemljama.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. ali što je najvažnije. U našoj zemlji do sada nije bilo ozbiljnih istraživanja na temu upravljanja električnog i elektronskog otpada. godini koja predstavlja prekretnicu u ovoj oblasti. Kao osnovni problemi mogu se navesti organizovano prikupljanje i selekcija otpada na teritoriji RS. ZaMirNet (HR) i BlueLink Foundation (BG). Bugarska i Srbija u isto vreme po istoj metodologiji. Količina novih elektronskih i električnih proizvoda koji se godišnje uvezu i stavljaju na tržiste RS je 85 600 tona. Na teritoriji RS ne postoje tačni podaci o količinama e-otpada koji se generiše tokom godine. nepostojanje tačne evidencije o količini i tipu e-otpada. da se dobiju validni i merljivi statistički podaci o situaciji o e-otpadu kako u Srbiji. regulative tako i zbog nedovoljne razvijenosti svesti društva o potencijalnim štetnostima E-otpada. jer preciznih podataka nema. Makedonija. prikupljanje. nemogućnost ili vrlo otežan izvoz selektiranog e-otpada na dalju reciklažu u zemlje koje poseduju reciklažne centre za reciklažu pojedinih komponenti za koje ne postoji mogućnost reciklaže u RS.

Količina otpada koji odbacujete (po vrsti EE otpada i ukupno)? 7. potrošači. predstavnici tih firmi nisu želeli da daju precizne podatke. urađeno je: • Minimum 10 intervjua sa važnim zainteresovanim stranama • Terensko istraživanje od strane 10 predstavnika organizacija • Minimum 5 fokus grupa • Predstavnici 5 kompanija koje se bave recikliranjem eotpada je popunilo upitnik 6 . energije u KWh po toni EE otpada? 8. Da li ste upoznati sa "crnim tržistem" reciklaže EE otpada i koje količine mislite da se tim putem recikliraju? 4. 1. Koje materijale (delove) odbacujete (izvozite ili odlažete na deponije)? 6.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Zbog konkurentnosti u ovom poslu s obzirom da ima vrlo malo firmi koje se bave ovom vrstom otpada. samo neke okvirne cifre i odgovore. prerađivači. održani su sastanci sa važnim zainteresovanim stranama uključujući elektronske korisnike (domaćinstva i preduzeća). baze podataka. fokus grupama i urađeni upitnici. Čak i podaci koji su dostupni variraju. Utrošak el. Izvori informacija i ključno osoblje za procenu tokova e-otpada su uključili internet stranice (npr. obavljeni intervjui sa zainteresovanim stranama. Udruženje građana “Stara Planina” iz Pirota. Metodologija Podaci za ovo istraživanje/procenu trenutne situacije što se tiče upravljanja e-otpadom u Srbiji su sakupljeni tako što su pregledani dokumenti politika i zakona.. 2010. zajedno sa zainteresovanim stranama među kojima su proizvođači. distributeri. nacionalne statistike. Istraživanje u Srbiji je sprovedeno u saradnji sa 5 BEWMAN umreženih organizacija u Srbiji (GM Optimist iz Gornjeg Milanovca. PLANT Plus iz Niša. Za potrebe istraživanja. Koliko tona EE otpada godišnje preradite? 2. od predstavnika biznis sektora na ova pitanja nismo dobili konkretne odgovore. ali ne postoje konkretni podaci. povraćaju sredstava po kompaniji i sl. Nepušački centar iz Kragujevca i ARS Nova iz Valjeva) koje je koordinisao Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA.. izveštaje o eotpadu. odnosno o količinama materijala koje se prerade (izdvoje). što samo pokazuje da se radi o pretpostavkama! Za potrebe istraživanja koristili smo i upitnik za prikupljanje podataka od predstavnika poslovnog sektora. vladine i komercijalne). operatere koji sakupljaju i tretiraju otpad i ključne donosioce odluka u vladi i industriji. Godišnji promet Vaše firme izraženo u evrima? Međutim. Na internetu ne postoje egzaktni podaci o količinama EE otpada koje se godišnje recikliraju u Srbiji. Koje materijale izdvajate iz EE otpada? 5. Pitanja koja smo im postavili su: 1. Broj zaposlenih u Vašoj firmi? 3.

građanima i preduzećima Ograničenja Za ovo istraživanje važe sledeća ograničenja: Nisu sve zainteresovane strane bile dostpune za intervjue ili predusretljive što se tiče podataka. • Urađen je veliki broj kratkih intervjua sa predstavnici prodavaca. distributera i sakupljača.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 2010. kao i sa korisnicima električne i elektronske opreme. tako da su informacije ili representativni podaci izvlačeni preko drugih izvora Rezultate ankete koja se popunjavala preko interneta nije bilo moguće proveriti i njih bi trebalo uzimati samo okvirno 7 .

Upravljanje e-otpadom u Srbiji. tj..Klima uređaji Tabela 1.) . 2. Studijom/istraživanjem su obuhvaćena područja većih gradova sa populacijom preko 100 000 stanovnika uključujući i glavni grad Beograd sa 1 000 000 stanovnika. Tip proizvoda Kombinovani frižider + zamrzivač kapaciteta 240 l Električni šporet Veš mašina kapaciteta 6 kg Klima uređaj TV aparati LCD televizori Desktop računari Prosečna težina proizvoda 76 kg 47 kg 57 kg 43 kg 20 kg 7.). radio.. telefonski aparati. saradnja u oblasti prekogranične trgovine eotpadom sa zemljama susedima do sada je ostvarena sa malim brojem zemalja i to Slovenijom (208 tona u 2009. godini) i Singapurom (prvi kontigent od 100 tona otpada od ugovorenih 600 tona izvežen je novembra 2010 god.2. Definisanost 2. fokus istraživanja biće na sledećim grupama proizvoda: .IT oprema (desktop i laptop računari.1. Prostorni obuhvat istraživanja Osnovni cilj izrade ove studije je procena situacije i trendova u oblasti električnog i elektronskog otpada na nivou Republike Srbije. Po dostupnim podacima. Monitoring karakteristike proizvoda: definisane grupe i tehničke Zbog trenutnog stanja u oblasti monitoringa e-otpada na teritoriji RS i nepostojanja tačnih podataka o količini i vrsti proizvoda koji se klasifikuju i deponuju kao e-otpad.Bela tehnika ( mali i veliki kučni aparati) .. U datoj tabeli su navedene osnovne karakteristike (prosečne težine proizvoda i životni vek) proizvoda u trenutku odlaganja za navedene grupe proizvoda. 2010. Najveći obim trgovine u ovoj oblasti bio je u oblasti sekundarnih sirovina dobijen posle procesa reciklaže e-otpada i obavljen je na lokalnom nivou. tastatura. u ovoj studiji pratiće se određeni broj proizvoda koji su procenjeni kao najzastupljeniji..1 kg 16 kg 8 Prosečna starost aparata pri odlaganju u otpad 15 god 12-15 god 10 god 5 god 10-12 god 8 -10 god 3-5 god . studija je sprovedena na nacionalnom nivou. unutar zemlje. Shodno cilju.Uređaji za radio i telekomunikaciju (TV. 2.) . fokus istraživanja bio je na urbanom delu populacije dok je zbog nedostupnosti podataka ruralni deo izuzet iz istraživanja. Na osnovu podataka dobijenih istraživanjem na terenu prateći direktive Evropske Unije (WEEE direktive) o klasifikaciji proizvoda koji čine e-otpad. miš. DVD.. ekran.

Srbija se granici sa 8 zemalja: Albanija (dužina granice sa Srbijom. 2. Najviši vrh u Srbiji je vrh Đeravica (2. Srbija ima još 15 vrhova koji su viši od 2. je pretežno bogata ravnica povoljna za bavljanje poljoprivredom (83. 151 km). Rečni sliv Dunava zahvata najveću površinu države u poređenju sa ostalim slivovima. Raznolika topografija koju čine Panonska ravnica.656 m) koji se nalazi u planinskom vencu Prokletija.3. od ravnica do visokih planina. Tisa (168 km) i Zapadna Morava (308 km). Dunav. čija se zamena vrši na manje od pet odnosno tri godine. Rumunija (granica. tastaturu. 318 km). 211 km). Bugarska (granica.1. Drina (220 km).3 Indikatori razvoja 2. Topografija centralne Srbije se uglavnom sastoji od brda i niskih i srednje-visokih planina koje presecaju brojne reke i potoci. U Srbiji postoje dve autonomne pokrajine. Vojvodina. Pejzaž je raznovrstan.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. U planinskim krajevima. u centralnoj Srbiji je 21°C dok je prosečna temperatura u januaru 0°C. Srbija ima izuzetno povoljno zemljište za bavljenje poljoprivredom. Hrvatska (granica. 221 km). Druge velike reke koje protiču kroz Srbiju su Sava (206 km). Crna Gora (granica. sa porastom nadmorske visine temperature nisu visoke leti a zime su oštre.361 km2. Fizički kontekst Republika Srbija se nalazi u jugoistočnoj Evropi. Velika Morava (185 km). planinski venci i blizina Jadranskog mora određuju klimu zemlje. 476 km) i Bivsa jugoslovenska republika Makedonija (granica. istraživanje na terenu Na osnovu dobijenih podataka dolazi se do zaključka da je prosečan vek trajanja električnih i elektronskih aparata u domaćinstvima Srbije oko 10 godina. koji protiče Srbijom u dužini od 588 km je jedan od glavnih puteva vodenog transporta evropskog kontinenta. Prosečna temperatura u julu u Beogradu. pritoka Dunava. preseca vojvođansku ravnicu i teče kroz glavni grad Beograd pre nego što izađe iz zemlje kroz balkanske planine. sa niskim temperaturama i jakim snegom. U Srbiju Dunav ulazi iz Mađarske. koja se nalazi na severu.887 km2) koja se nalazi na jugu. Mađarska (granica. u srcu Balkanskog poluostrva i zahvata površinu od 88. 2010. teče kroz južne planinske krajeve. uslovljeno praćenjem trendove razvoja i tehnoloških dostignuća u oblasti informatičke i telekomunikacijske tehnologije. Iz ove procene izuzeti su desktop računari čiji je vek trajanja od 3 do 5 godina i mobilni telefoni. (uključujući monitor.094 kg 1-3 god Izvor: internet stranice vodećih distributera. 241 km). 312 km). Bosna i Hercegovina (granica. miš i kućište) Mobilni telefon 0. nakon čega se odlažu kao otpad. 114 km). U Panonkoj niziji leta su vruća sa temperaturama koje premasuju 30°C dok su zime hladne i duge sa temperaturama koje padaju i ispod -20°C.000 metara. koje je 9 .506 km2) koja se nalazi na severu i Kosovo i Metohija (10.5% površine se koristi za poljoprivredu) ali takođe ima planina i brda na jugoistoku. Reka Dunav omogućava pristup brodovima unutrašnjem delu Evrope i Crnom moru. Vojvodina (21.

Oko 85% zemljišta na kome se obrađuju usevi je u privatnom vlasništvu i poljoprivredni sektor je važan deo ekonomije.294 stanovnika). Zalihe uglja su zadovoljavale potrebe cele zemlje a takođe ima velike zalihe olova i antimona. procenjen na $6. U Srbiji se nalaze jedne od najvećih evropskih zaliha rude bakra. Philip Morris. i pokazalo se da Srbija ima privredu sa najbržom stopom rasta. i Slovenački Mercator. Direktna strana ulaganja u 2007. Siemens.3. Imajući u vidu visoke stope rasta privrede koje su iznosile u proseku 6.Direktna strana ulaganja u 2006. Na polju energetike. Privreda ima visoku stopu nezaposlenosti koja iznosi 14% i ima nepovoljni trgovinski deficit. Beograd (1. Stanovništvo Srbije je urbano stanovništvo. Microsoft. 2. Uticaj ekonomskih sektora na životnu sredinu 10 . Najveći strani ulagači u trgovinskom sektoru su francuski Intermarché. koja je pod UNMIK-om od 1999.4. Bankovni sektor je privukao inesticije iz Banka Intesa Italije. Kompanije koje posluju sa velikim dobitkom a koje investiraju u Srbiju su: US Steel.900. nemački Metro Cash and Carry. Zemlja očekuje velike privredne podsticaje i visoku stopu rasta u narednim godinama.802 stanovnika). Demografski i zdravstveni indeksi su ostali uglavnom isti. i dostigla 7. lucerka) i industrijska hrana (npr.6% u protekle 3 godine. i 8. Stopa rasta BDP je povećana za 6.518 stanovnika) i proizvodni centar Kragujevac (175.3% u 2006.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. šećerna repa i duvan). Fiat. Osnovni usevi su zitarice (npr.124 stanovnika).85 milijardi ili €4. BDP u Srbiji je 2008. Kosovo i Metohija.000 – 2. ali je istovremeno došlo i do porasta stope mortaliteta.3. 2010.576. grčki Veropoulos. Lafarge. komercijalni centar Novi Sad (299. Srbija je takođe bogata mineralnim resursima. su dostigla $4.500. godine ima 1. Citibank sa sedistem u SAD je otvorila predstavništvo u Beogradu u 2006.2. pogodno za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju. Veći gradovi obuhvataju glavni grad.5 milijardi.897 po glavi stanovnika.000 (prema podacima iz 2006. Životni vek se blago povećao. ruski giganti Lukoil i Gazprom su napravili velika ulaganja.5% u 2007. Carlsberg i druge.3. Svi indikatori. Srbija je jedina zemlja u Evropi izvan SSSR koja ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom i Belorusijom. strani analitičari ponekad Srbiju nazivaju i “Balkanskim tigrom” Pored ugovora o slobodnoj trgovini koji Srbija ima sa EU kao zemlja saradnik. Erste Group iz Austrije.300. Coca-Cola.000 (procene iz 2001/2002). Srbija uzgaja oko 1/3 malina u svetu i glavni je izvoznik zamrznutog voća.7% u 2008. za izuzetkom stope mortaliteta i mrtvorođene dece su vrlo stabilni. 2. sabraćajni i industrijski centar Niš (250. Ekonomski kontekst Imajući u vidu BDP koji je za 2010. 2.781.3.602 milijardi ili $10.2 milijarde dok je stvarni BDP po glavi stanovnika u aprilu 2009. Crédit Agricole i Société Générale iz Francuske. stocna hrana (npr. Kontekst stanovništva Ukupan broj stanovnika u Srbiji je oko 7. HVB Bank iz Nemačke. iznosio 37% prosečnog BDP u Evropskoj Uniji. godinu procenjen na $80. Srbija spada u zemlje koje imaju rastuće prihode privrede. Eurobank EFG i Piraeus Bank iz Grčke i druge. godini su bila $5.). kukuruz i psenica).

proizvode sa mineralima koji ne sadrže metale.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 2010. Energija Energetski sektor je veliki zagađivač u Srbiji najviše zbog toga što koristi zagađujuća goriva (najčešće domaći lignit) i sagoreva ih upotrebom zastarele opreme bez tehnologije za prečišćenje.4 – 1. postrojenja koja proizvode energiju proizvode ogromne količine pepela koje se izbacuju na deponije. Zagađujuće materije koje su prisutne u životnoj sredini uključuju dihloroetan.7%. 33% dolazi od hidro-elektrana i 1. Lignit se vadi iz Kolubarskog i Kostolačkog basena. mašine i uređaje i električne aparate.000 hektara zemljišta je ugroženo zbog vađenja ruda iz otvorenih kopova i otpadaka. Procenjeno je da deponije u Srbiji sadrže oko 170 miliona tona pepela koje pokrivaju 1. Srbija je nekada proizvodila 65. Procenjuje se da ove deponije sadrže 1. naftne derivate.5% – 1. Vađenje ruda iz otvorenih kopova je dovelo do značajne degradacije zamljišta. Kragujevac.5% električne energije preko elektrana koje kao gorivo koriste lignit. Oko 40. Sve u svemu. obradu metala. 7% na prirodni gas i 14% koristi sistem daljinskog grejanja. dok se 33% greje na struju.3% a očekuje se da se poznate rezerve mogu eksploatisati jos 50 godina. Uticaj industrije na životnu sredinu u Srbiji nije jasan. već se i energija koja je proizvedena ne koristi efikasno a intenzitet energije je jako veliki (vidi poglavlje 7 – Energija i životna sredina). ulja PCB (polihlor bifenil) i otpad goriva i fenola. Koncentracija sumpora iz niskokaloričnog lignita varira od 0. Ovo 11 .800 hektara zemljišta. Rude bakra su uglavnom koncentrisane u borskom okrugu.5% od kombinovanih i drugih elektrana. Rudarstvo Rudarstvo je koncentrisano u par oblasti. 7% na drvo. hemijske proizvode i hemikalije. Ogromne površine su prekrivene ostacima koji potiču od vađenja ruda.35% . Ukupni kapaciteti rafinerije nafte je oko 7. Koncentracija ovih zagađivača često premašuje nacionalne i standarde EU. Četrdeset pet gradova ima sistem daljinskog grejanja koji se karakteriše niskom efikasnošću a gubici u proizvodnji i distribuciji premašuju 20% proizvodnje. Ne samo da je energetski sektor veliki zagađivac. Rudarski baseni Srbije su osiromašeni dugogodišnjom eksploatacijom prirodnih resursa. Manje od 20% te površine je prekriveno prirodnom vegetacijom koja za sada čini jedini pejzaž ugroženog zemljišta. Bakar se vadi ispod zemlje i iz otvorenih kopova. živu i druge teške metale. Oko 39% domaćinstava koristi ugalj kao primarni izvor grejanja.2% i 7% redom.0. Industrija Industrijski sektor države je jako raznovrstan i obuhvata obradu hrane i pića. Pančevo i Šabac. Srbija takođe ima male kapacitete za proizvodnju nafte i lokalnu rafineriju nafte. Glavni industrijski centri su Bor.7 milijardi tona otpadaka i površinskog sloja zemlje kao i 700 miliona tona otpadaka posle flotacija i odvajanja. Gubici u prenosu i distribuciji su 3.8 miliona tona godišnje – 4.8 miliona tona u Pančevu i 3 miliona tona u Novom Sadu. Sadržaj bakra iz rude varira od 0.

sumpor-dioksida (SO2) i azotoksida (NOx). 2010. Zabrana protiv uvoza polovnih automobile starijih od 6 godina je pooštrena oktobra 2004. ali očekuje se da ce se ovaj odnos udvostručiti za par godina. pogotovu onih koji se nalaze u blizini reka. a narocito urbanog sabraćaja postaju glavni emiteri olova. Drugi regioni u zemlji. za rezultat ima nedostatak podataka o životnoj sredini i prema tome javlja se nedostatak informacija o uticaju industrije na životnu sredinu. ali ne postoje u praksi. Zakonom su predviđeni informacioni sistemi za zaštitu životne sredine i registar zagađivača. dozvole izdaju institucije koje su nadležne za sprovođenje zaštite životne sredine. Trenutna zagađenja zemljišta i problemi eutrofikacije se uglavnom vezuju za oticanja sa farmi na kojima živi stoka. narocito privreda Vojvodina se oslanjaju na svojih 1. U industrijskom sektoru ne postoji samonadgledanje ili izveštavanje i nedostaju pojedini instrumenti zaštite (npr. kada je Vlada usvojila ukaz kojim zabranjuje uvoz polovnih automobila starijih od 3 godine ili ne ispunjavaju Euro 3 standarde.2% BDP Srbije.3 putničkih vozila i nešto malo preko polovine svih registrovanih vozila je opremljeno katalitičkim konverterom. Transport Tokom prošle decenije.000 stanovnika. Samo 1. dozvole za emisiju zbog aerozagađenja i izbacivanje otpadnih voda). Procenjuje se da 70% goriva na tržištu ne ispunjava nacionalne standarde. Oko 1.4 miliona vozila ili oko 250 vozila na 1.78 miliona hektara plodnog obradivog zemljišta. Ne postoje planovi da se izbaci gorivo koje sadrži olovo 12 . Pola miliona hektara (28%) zemljišta se navodnjava. čađi. Devedeset procenata svih automobila je starije od 10 godina a 1/3 svih vozila je starija od 15 godina. Koncentracija olova i sumpora u gorivu je mnogo veća nego u zapadnoj Evropi ili u drugim zemljama jugoistočne Evrope (izuzev Crne Gore). Sve ovo.57 miliona hektara. Prinosi useva. Srbija je naglo postala motorizovana.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Sve veći porast drumskog sabraćaja uopšte. Svetska Banka procenjuje da je 29% površine države i 52% površine obradive zemlje ugroženo usled lošeg oticanja vode. u kombinaciji sa neefikasnim monitoringom i sistemom izveštavanja. Situacija postaje gora kada se ima u vidu slab kvalitet goriva za automobile. je podložno plavljenju koji mogu prouzrokovati potpuno unistenje useva. Ako se ne preduzmu mere za zaštitu od poplava. narocito usevi na poljima bi imali koristi od unapređenja sistema za navodnjavanje koji imaju potencijala da povećaju prinos useva za 20%-30%. Odgovornosti nadležnih koji imaju zadatak da se brinu o zaštiti životne sredine nisu uvek jasno definisani i u nekim slučajevima. Poljoporivreda Povoljni uslovi u Srbiji pogoduju razvoju poljoprivrede. Trenutno postoje 2. se dešava zbog istovremene prisutnosti mnogih činioca. da ne pominjemo odlaganje korišćenog ulja za motore i zastarele automobile. Vozila u Srbiji su stara i Srbija ima veliki broj uveženih polovnih automobila. ispostavice se da su dodatna ulaganja u irigaciju i unapređenje odvođenja vode u oblastima koje su podlozne plavljenju uzaludna. Poljoprivredni sektor zapošljava skoro 11% ukupnog stanovništva i stvara 19. Ova vremešna vozila imaju jako veliki utičaj na životnu sredinu usled izduvnih gasova i buke.

u mnogim mestima ono je neadekvatno i kvalitet pijaće vode je nezadovoljavajući. 48% ispitanih domaćinstava su prijavili redovne ili povremene zastoje u vodosnabdevanju. kao i između urbanih i ruralnih delova zemlje. vode sa deponija i zagađenja koja su vezana za plovnost i hidrocentrale. 13% ukupne količine otpadnih voda je prečišćeno pre ispuštanja. upotreba podzemnih voda za industrijske procese je veoma široka. Godine 2008. Nacionalna strategija za zaštitu životne sredine iz 2006. kojima upravlja i koje su u vlasništvu zajednice) ili iz privatnih bunara. Samo 28 gradova ima postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Kontekst životne sredine Voda Samo 8% dostupnih resursa vode u Srbiji izvire u zemlji dok preostala 92% su tranzitne vode koje ulaze u zemlju kroz Dunav.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Otpadne industrijske vode se uglavnom izbacuju u korito reke Save koje prima oko 80% industrijskih otpadnih voda.4% od ukupne količine potiče od podzemnih izvora. Kao prvi se navodi gubitak vode. Glavni uzroci zagađenja vode su otpadne industrijske i opštinske vode. Savu. godini iznosio 82% uključujući intenzivnu upotrebu slatkovodnih resursa. npr. 42% od površinskih voda kao što su izvori. uglavnom slab pritisak ili gubitak vode predstavlja problem za potrošače. Novi Sad i Niš izbacuju otpadne vode u korita reka bez prethodnog prečišćavanja. ukupna godišnja količina vode korišćena u domaćinstvima i u industrijske svrhe je iznosila 820 miliona m3. U procentima. Sistem od 153 mreže za distribuciju javnih voda snabdeva 60% stanovništva vodom dok preostalo stanovništvo se snabdeva vodom iz privatnih rezervi (koje su sagrađene. godine. Nepovoljna kanalizaciona infrastruktura za sakupljanje otpadnih voda i njihov tretman je glavni uzrok zagađenja vode. neke fabrike su napuštene ili ne rade punim kapacitetima ili pružaju samo mehaničko prečišćavanje otpadnih voda. tokovi nastali navodnjavanjem. Sistem snabdeva veliki procenat stanovništva vodom ali problem distribucije vode. 13 . saobraćajni sektor (goriva) i industrijska postrojenja. 30% snabdevene vode. vodeni tokovi i veštački rezervoari i 2. predlaže izbacivanje goriva koje sadrži olovo do 2010. Naime. Kanalizacioni sistem pokriva 48% stanovništva zemlje ali postoje ogromne varijacije u pokrivenosti pokrajina. Postoje 3 velika problema koji se povezuju sa upotrebom voda. Međutim. da 19% od uzetih uzoraka vode nije ispunilo fizičke i hemijske standarde. ili da se uvede sistem kontrole vozila kako bi se smanjile emisije izduvnih gasova vozila. Naposletku. Drugi je postupanje sa pijaćom vodom. Pored toga.5% nije ispunilo bakteriološke standarde. 2010. 55. Oko 28% industrijskih voda u Vojvodini i 18% u centralnoj Srbiji se dobije preko podzemnih vodotoka. Najveći gradovi – Beograd. Javni Institut Zdravlja je izjavio 2008. dok 6. Trenutno ne postoje postrojenja za tercijarno prečišćavanje otpadnih voda u zemlji.3. Prema poslednjim podacima UNICEF-a. Index eksploatacije voda (WEI) Srbije je u 2008. 2. Vazduh Glavni izvori zagađenja vazduha je energetski sektor (naročito termoelektrane). Tisu i druge vodene tokove.5.7% iz drugih javnih zaliha vode.

srednjeevropska i pontsko. zajedno sa neefikasnim sagorevanjem i neodgovarajućim održavanjem uzrokuje visoke stepene emisija. nekoliko drugih faktora kao što su gustina šuma. Biodiverzitet U Srbiji se mogu naći 3 klimatske oblasti: submediteranska. Lazarevac i Kostolac kao rezultat ima velike količine pepela koji lebdi u vazduhu. Sagorevanje niskokvalitetnog lignita sa niskom kaloričnom vrednošću u termoelektranama Obrenovac. Uzroci zagađenja su slični onim emisijama iz energetskog sektora: zastarela tehnologija.37 milijardi evra.743 km2) ukupne površine zemlje je zaštićeno. Šest oblasti . Starost i struktura drveća nisu povoljni zato što pre polovine šuma u Srbiji (55%) su izdanci ili niskoproduktivne šume.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Broj vrsta faune i njihov diverzitet je takođe jako veliki. 16 zaštićenih pejzaža. Stari Begej/Carska Bara i Slano Kopovo – sa ukupnom površinom od 21. 2010.000 hektara je pod Ramzar konvencijom o močvarnom statusu a rezervat Golija-Studenica je uvršten u spisak biosfera koje su pod UNESCO Konvencije o zaštiti Svetske kulturne i prirodne baštine. Pored svega ovoga. Obedska Bara.06% (287 vrsta) čine balkanske endemske vrste a lokalne endemske vrste čine 1. Ukupna godišnja šteta nastala zagađenjem vazduha i efektima staklene bašte se procenjuje od 0. 296 prirodnih spomenika i 24 prirodna parka. Niske cene energije su dovele do neekonomičnosti.3%). ili 1.5% (59 vrsta). Oprema za prečišćavanje vazduha je neadekvatna – elektrostatički filteri su postavljeni ali ne postoji oprema za desumporizaciju. sumpora i azot-oksida. Kombinacija različitih faktora je dovela do povećanja emisija izduvnih gasova. ekonomski potencijal šuma je ograničen. slab kvalitet sirovina i niska energetska efikasnost i neadekvatno održavanje i vođenje.8 – 5. Država poseduje nešto preko 56% šuma.južnosibirska. Peštersko polje.5% BDP. Šume Šume i šumske oblasti pokrivaju 28% površine Srbije (samo šume pokrivaju 26%) a trenutno pošumljavanje je 50% veće nego na kraju II Svetskog rata (kada je iznosilo 19. Oko 600 primeraka flore i 500 primeraka faune se smatra ugroženim. a ostatak (44%) je u privatnom 14 . mala masa drveća i nepovoljni zdravstveni uslovi čine da je ekonomska eksploatacija teška i smanjuje kapacitete šuma za apsorbovanjem ugljen-dioksida (CO2). Geografski položaj zemlje. od čega 8. Srbija ima 5 nacionalnih parkova. U Srbiji ima oko 1000 zajednica flore.45 milijardi evra do 1. 98 prirodnih rezervata. Nepotrebno velika potrošnja energije (vidi poglavlje 7) je pogoršana neadekvatnim održavanjem industrijskih centrala. 215 biljnih vrsta i 426 životinjskih se smatra prirodnim retkostima.Labudovo okno. Liduško Lake. procenat pokrivenosti šume.5% (5. neodgovorna potrošnja energije i upotreba neefikasnih tehnologija za sagorevanje. Oko 6. Nepostojanje opreme. Šapcu i Smederevu. Kosjeriću i Beočinu i hemijske fabrike i metalurški kompleksi u Pančevu. Pored toga. fabrike cementa u Popovcu. nedostatak prečišćenja gasova ili nedovoljna efikasnost filtera. klimatski diverzitet i prirodna staništa stvaraju bogat diverzitet u šumama i omogućavaju prisustvo mnogih različitih vrsta šuma i drveća. Drugi veliki uzroci zagađenja vazduha su rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu. Međutim.

U centralnim i brdsko-planinskim krajevima. Srbija trenutno ima 180 registrovanih deponija za opštinski otpad. Nekontrolisano spaljivanje deponija uzrokuje štetne emisije određenih supstanci. 2010. Dok je sakupljanje opštinskog otpada organizovano u urbanim delovima. te stoga se opasan otpad privremeno odlaže putem neadekvatnih metoda odlaganja. gde se lignit vadi ispod visokokvalitetnog površinskog zemljjišta. Ne postoje podaci o količinama industrijskog opasnog otpada. dioksina i policiklični aromatičnih hidrokarbonata (PAH) dok biorazgradivi otpad stvara zemni gas koji sadrži CO2 i metan. Prikupi se oko 60-70% opštinskog čvrstog otpada (2. Upravljanje otpadom 15 . Procena je da 460. postoji na stotine nezakonitih deponija različitih veličina u ruralnim oblastima. ali skoro cela zaštićena površina (90%) je u državnom vlasništvu.000 m3). vlasništvu.2 miliona tona godišnje). Pored registrovanih deponija. Srbija nema ni postrojenja za tretman i odlaganje (uništavanje ili spaljivanje) opasnog otpada niti ima propisana postrojenja za odlaganje otpada. naročito u basenima Kostolac i Kolubara. Iako je primarno recikliranje propisano zakonom. Deponije su primarni metod za odlaganje otpada. Ravna. Industrijski kapaciteti za obradu otpada koji se može reciklirati i dobijenih materijala su jako ograničeni. Oko 18% ukupnih površina šume i šumskih oblasti je pod različitim stepenima zaštite.000 tona opasnog industrijskog i medicinskog otpada se stvara godišnje. Izuzeci su postrojenje za sortiranje otpada u Novom Sadu i reciklažna dvorišta sa propisanim kontejnerima za sakupljanje određenih vrsta otpada. Oko 48% šuma koje su u državnom vlasništvu je pod nekim vidom zaštite dok se ostatak eksploatiše.6.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. u praksi se ono ne odvija. površinskim vodama i zemljištu. 2. Vojvodina ima karakterističan problem sa otpadom iz naftnih bunara i pumpi (količina je procenjena na 600. eroziju uglavnom stvara voda. uključujući opasan otpad nastao u domaćinstvima se obično odlaže direktno na deponije. Filteri sa deponija koji sadrže visoke količine organskih i teških metala predstavljaju pretnju podzemnim vodama.3. Eksploatacija mineralnih resursa putem vađenja rude u otvorenim kopovima uzrokuje gubitak zemljišta.9 tona površinskog zemljišta po ha. Ova mesta za odlaganje otpada obično ne ispunjavaju tehničke zahteve sanitarnih deponija. Domaćinstva stvaraju oko 63% opštinskog otpada a poslovni sektor oko 20%. Opštinski otpad. Srbija ne poseduje postrojenja za spaljivanje otpada i otpad se ne koristi kao alternativno gorivo. Zemljište Erozija je glavni uzrok degradacije zemljišta i procenjuje se da utiče i do 80% poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Otpad Prosečna godišnja generacija otpada po glavi stanovnika je 290 kg. poljoprivredna Vojvodina je pogođena erozijom vazduha: 85% poljoprivrednog zemljišta je pogođeno sa godišnjim gubitkom od preko 0. ono ne postoji u ruralnim krajevima gde se sakupljeni otpad spaljuje u dvorištima.

su u ovom trenutku operativne samo za određene vrste ambalaže kao što je staklo i plastične flaše. sav opasan otpad u ovom trenutku je ili u prostorijama preduzeća (gde se često odlaže na nepropisan način) ili se izvozi (na osnovu posebne dozvole) zato što Srbija nema adekvatna postrojenja za odlaganje i tretman za ovu kategoriju otpada. Ali u proseku. Ne postoje pravi podsticaji za domaćinstva i preduzeća da smanje količine otpada koji zahtevaju sakupljanje i odlaganje. Ideje o depozitu i refundiranju. godini. Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu predlaže nove ekonomske intrumente kako bi se pospešio oporavak i ponovna upotreba ambalažnog otpada. Da bi se u potpunosti analizirala situacija na nivou jedne države u oblasti upravljanja elektronskim otpadom. U većim gradovima domaćinstva obično plaćaju takse na mesečnom nivou zajedno sa taksama za usluge vode i kanalizacije.3% rashoda u domaćinstvima u 2004. Kao najvažniji pokazatelji razvojnog potencijala jednog društva posmatraju se: struktura stanovništva. ali još uvek nisu stupile na snagu. Postoji oko 180 registrovanih deponija za opštinski otpad u Srbiji. Nije jasno na osnovu čega su ove takse određene i u kojoj meri se odražavaju na troškove. Postoji manjak resursa koji bi obezbedili adekvatna sredstva prikupljena od sakupljanja otpada i usluga odlaganja. Opštine odlučuju o veličini taksi za opštinski otpad na osnovu preporuka od uprave javnih komunalnih preduzeća. Glavni ekonomski instrumenti koji su primenjeni u ovom sektoru su sakupljanje otpada i takse za odlaganje. i to u nekoliko opština. U ruralnim oblastima ne postoji sakupljanje opštinskog otpada koji se spaljuje na otvorenom. Preduzeća obično plaćaju takse na osnovu kvartalnih ili mesečnih računa. Takse za sakupljanje otpada su iznosile samo 0. Takse za opštinski otpad se razlikuju kada se porede domaćinstva i preduzeća ali se razlikuju i među opštinama u zemlji. što je uglavnom prouzrokovano slabom finansijskom situacijom u preduzeću i težinom naplate dugova. Podaci o prosečnoj stopi sakupljanja otpada na žalost ne postoje. umesto da budu zasnovane na količini i karakteristikama otpada. koje su osmišljene kako bi se stimulisalo recikliranje i sprečilo nagomilavanje otpada. Takse su određene samo za 2 velike grupe: otpad koji nije opasan (CSD 170 po toni) i opasan otpad (CSD 850 po toni). 16 . 2010. Takse za proizvode se pominju u Zakonu o zaštiti životne sredine iz 2004. ekonomska razvijenost. Takse za sakupljanje komunalnog otpada i njegovo odlaganje su i dalje uglavnom zasnovane na veličini stambenih objekata (za domaćinstva) i poslovne prostorije (za preduzeća). Takse za industrijski otpad su određene na nacionalnom nivou. Preduzeća koja stvaraju industrijski otpad moraju da dobiju odgovarajuću dozvolu za nadoknadu. Takse su se poslednjih godina povećavale kako bi umanjile štetne posledice visoke inflacije na prihode. neophodno je sagledati sve indikatore koji utiču na razvoj tržišta i društva u celini.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. U manjim gradovima češće se javljaju slučajevi da se ove takse plaćaju zasebno od komunalnih usluga. socio-ekološke karakteristike i razvijenost tržišta telekomunikacija i interneta. Nedovoljni prihodi takođe oslikavaju nizak stepen naplate od preduzeća. Obično takse za otpad i slični prihodi ne pokrivaju operativne i troškove održavanja za sakupljanje i odlaganje otpada. Takse se plaćaju direktno odgovarajućim javnim komunalnim preduzećima. U svakom slučaju.

mfin.4. god) 9.pdf 2 Izveštaj o razvoju Srbije iz 2009 god 3 Ministarstvo rudarstva i energetike RS 4 Strategija upravljanja otpadom RS za period 2010-2019 5 Ibid 17 . Detaljan prikaz svih relevantnih statističkih podaka na nivou države koji mogu imati uticaj na procenu stanja u oblasti upravljanja električnim i elektronskim otpadom.5 29. Srbija se smatra zemljom srednje veličine u regionu Balkana. Na osnovu površine koju zauzima. godini.16 eura.rs/UserFiles/File/tabele/decembar%202010/Tabela %201%20Osnovni%20makroekonomski%20indikatori. 2. god.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Republika Srbija pripada regionu Balkana.5%.) 42.20% (700 000 ) Izvor podataka: statistički godišnjak RS za 2009 2. prostire se na površini od 88.000. lošom ekonomskom situacijom i povećanom stopom nezapošljenosti koja je prouzrokovana prestankom rada većeg broja industrijski preduzeća. 20. izuzetno povoljnog strateško-geografskog položaja.4.4. god) 3 (2002.2 Socio-ekološki pokazatelji Površina države Vodene površine Potrošnja el.energije po stanovniku ( kWh)3 Gradsko stanovništvo4 Seosko stanovništvo5 Broj opština Gradovi sa milion i više stanovnika 1 88 361 km² 0.000 stanovnika. http://www. Zbog burnih političkih previranja i perioda tranzicije tokom predhodne dve decenije Srbija je suočena sa problemom migracije stanovništva.13% površine države 3716 (2008.2 god -0.) 2 521 190 (2002. dok je prosečna neto zarada iznosila 337. Statistički podaci 2.21 (2009. predstavljeni su tabelarno u sledećem odeljku. 2010. prema potrošačkim cenama iznosila je 4.138 eura u 2009.469%.%)1 Stopa nezapošljenosti mladih (15-24 god% ) GINI index Broj domaćinstava Broj članova domaćinstava Stanovništvo na rubu siromaštva2 7 320 807 ( 2009. god) 57% 43% 150 1 (Beograd- Ministarstvo finansija. Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika iznosio je 4. inflacija u prvom kvartalu fiskalne godine.361 km² i naseljava je preko 7.1 Struktura stanovništva Broj stanovnika Gustina naseljenosti Prosečna starost stanovništva Stopa priraštaja Stopa nezapošljenosti (15-64 god. / km 40.1 (Jan-Jun 2010. god ) 78 st.gov.

Republički zavod za statistiku (statistički godišnjak 2010).5% (jun 2010) 31 773 dinara (337.5 (2009) 13 ( 2009 ) 28 ( 2009 ) 59 ( 2009 ) 144.9 (2009.16 evra) 19. prestonica ) 15.Jun 2010.3 (2009) 4.4.9 359 286 (2010.3.9 56 98. Svetska banka 2.4 Telekomunikacija i internet Broj domaćinstava sa telef.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.7 68. Ministarstvo finansija RS. finansijski izveštaj za period Januar.4. 2010. Svetska banka 2. godini Izvoz (% u odnosu na BDP) Uvoz (% u odnosu na BDP) Odnos kupovne moći (BDP) prema kursnoj listi tržišta Poljoprivreda (% BDP) Industrija (% BDP ) Usluge dodatne vrednosti (% BDP ) Indeks potrošačke cene Zapošljenost u poljoprivredi (% ukupne zapošljenosti) Prihodi.0 (2007) 4.) 9 912 339 24.8 0.806. srednjih…) 6 7 Za preračunavanje odnosa valuta dolar u evro korišćeni podaci NBS Ratel 8 Ibid 9 Ibid 18 .4 3.5 (2007) Utrošak energije (ekvivalent za kg ulja) BDP po jedinici utroška energije Izvor podataka: Republički zavod za statistiku (statistički godišnjak 2010). isključujući grantove (% of BDP) 30 916 (2009) 4 138 (2009) . po glavi stanovnika (u EUR) Stopa rasta Inflacija (prema potrošačkim cenama) Prosečna neto zarada u 2009.6 25.5 (2008) Izvor podataka : Ministarstvo finansija. priključkom % Broj korisnika mobilnih telefona % korisnika interneta7 % domaćinstava koja poseduju kompjuter 8 86.) % domaćinstava koja poseduju TV prijemnik9 % domaćinstava koja poseduju radio prijemnik Broj preduzeća (malih. Ekonomski pokazatelji Bruto domaći proizvod BDP (izražen u milionima evra)6 Bruto domaći proizvod.1 (2008) 38.

RATEL 19 . Izvor podataka: Republički zavod za statistiku (statistički godišnjak 2010). 2010.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.

Srbija je podeljena na okruge i opštine. Novi Sad 2.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 39 u AP Vojvodina (21. Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija je pod UNMIK-om prema rezoluciji 1244 Saveta Bezbednosti UN (od 1999) i nije obuhvaćena ovim pregledom o životnoj sredini. Jedinice lokalne samouprave imaju svoje skupštine sa izabranim većnicima. Na podregionskom nivou. Odnos između ove 3 grane vlasti je zasnovan na razvnoteži i zajedničkoj kontroli zakonodavna vlast je podeljena između Vlade i Narodne Skupštine. Kragujevac 5. Autonomna pokrajina Vojvodina ima svoju regionalnu vladu. usvaja budžete i upravlja opštinskom imovinom. od čega se 17 nalazi u Centralnoj Srbiji. Zakonodavstvo RS 3. Jedinice lokalnih samouprava se finansiraju ili od direktnih prihoda jedinice lokalne samouprave ili iz budžeta AP države. Nis 5.887 km2). Resurse za izvršenje nadležnosti pruža ili država ili AP u zavisnosti od toga kome su poverene nadležnosti. Autonomne pokrajine imaju vrhovno telo koje se zove skupština gde zamenici provincije izglasavaju statute. Srbija je podeljena na 150 opština i 24 grada koji čine osnovne jedinice lokalne samouprave. Od 3 regiona u Srbiji. Okruzi sa različitim državnim institucijama su isključivo regionalne jedinice Državne uprave bez nezavisnih budžeta ili izabranih skupština. Trenutno postoje 4 grada koja imaju sopstvenu skupštinu i budžet i koje su formirane od više opština: Beograd čine 17 opština. Lokalne samouprave uključuju opštine. urbanim razvojnim planovima i opštinskim razvojnim programima u skladu sa svojom vlašću. Pokrajine mogu postavljati određene nadležnosti jedinicama lokalne samouprave. 83 se nalaze u Centralnoj Srbiji. Provincije imaju direktne prihode za finansiranje svojih funkcija i one nezavisno donose odluke prema svom budžetu i upravljaju pokrajinskom imovinom. organizacijama i pojedincima ili u pojedinim slučajevima određenim telima kroz koje mogu obavljati regulatorne funkcije u određenoj oblasti. 20 . 2010. Određena vlast može biti dodeljena preduzećima. izvršnu i sudsku. Samo skup 2 ili više urbanih opština mogu činiti status grada.1. Centralna Srbija nema sopstvenu regionalnu vlast. Vlada i administrativni sistem Srbija je demokratska republika sa višepartijskim parlamentarnim reprezentativnim sistemom. 3. Administrativno gledano. institucijama. Sudska je nezavisna od izvršne i zakonodavne. Centralna Srbija nije administrativni region i nema sopstvenu regionalnu vlast. 7 je u Vojvodini a 5 na Kosovu i Metohiji. Vladin sistem je zasnovan na podeli vlasti na zakonodavnu. budžete i skupštine koje se biraju na lokalnim izborima na svake 4 godine. Opštine imaju svoje predsednike. Opština ima autonomnu vlast da sprovodi opšta akta. Državnu upravu čine ministarstva i druga javna upravna tela.506 km2) što čini jednu trećinu zemlje i 28 na Kosovu (10. Opštine imaju mesne zajednice kojima upravljaju izabrani saveti. Od 150 opština. Glavni grad Beograd je okrug za sebe. Srbija je podeljena na 29 okruga. gradove i Grad Beograd. Dok Vojvodina ima svoju skupštinu i izvrsno veće. Posebnu vlast Republika može dodeliti autonomnim pokrajinama ili jedinicama lokalne samouprave. odluke i opšta akta. imovinu.

hemijskih supstanci. transportu. supstance koje osiromašuju ozon. skladištenju i odlaganju Prekogranično zagađenje vazduha i vode Kontrola prekograničnih transporta otpada i prekograničnih transporta zaštićene flore i faune Klimatske promene i zaštita ozonskog omotača Mere zaštite životne sredine u procesu prostornog planiranja i izgradnje Pravovremeni sistem zaštite protiv nesreća Međunarodna saradnja na pitanjima životne sredine i zaštite prirode Zaštita od buke i vibracije Priprema programa za osnovna geoloska istraživanja usmerena prema održivoj upotrebi prirodnih resursa i podzemnih voda Očuvanje prirode i prepoznavanje potencijalnih prirodnih oblasti od značaja za očuvanje prirode Izdavanje dozvola koje su važne za izvoz. odnosno poverene određene nadležnosti autonomnoj pokrajini.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 2010. Zakonima su utvrđene. Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja Odgovornosti Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja: • • • • • • • • • • • • • • Priprema strateških dokumenata. kao i dužnost građana da čuvaju i unapređuju životnu sredinu u skladu sa zakonom. čini veliki broj zakona i drugih propisa . Institucijalni okvir (Državni upravljanjem elektronskim otpadom) organi povezani sa Zakonodavni i institucionalni okvir zaštite životne sredine ima svoje uporište u Ustavu Republike Srbije kojim se utvrđuje pravo građana na zdravu životnu sredinu. Druga nadležna ministarstva koja imaju veze sa životnom sredinom su Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (uključujući 21 . hemijske i radioaktivne supstance Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja najvažniji je organ državne uprave koji se bavi problemima upravljanja elektronskim otpadom. izvršna i sudska vlast vrši se na osnovu zakonom utvrđenih nadležnosti republičkih organa. Sistem pravnih normi u oblasti zaštite i unapređivanja životne sredine u Republici Srbiji. uvoz i transport otpada i ugrožene flore i faune.2. otpada i opasnih supstanci u proizvodnji. odnosno jedinici lokalne samouprave. 3. planova i programa Inspekcije vezane za životnu sredinu u održivi razvoj Procena rezervi podzemnih voda i priprema standarda za geološke karte Zaštita od jonizirajuće i nejonizirajuće radijacije. Zakonodavna.

Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 2010. Stoga je položaj ovog ministarstva u inferiornom položaju u odnosu na sektoralna ministarstva. Mere za reformu i jačanje institucija koje se bave životnom sredinom. br. za ekonomsku procenu i za sprovođenje strateških procena za životnu sredinu i integrisanu zaštitu i kontrolu od zagađenja su ograničeni. Zakon o zaštiti životne sredine iz 2004. Autonomne pokrajine i lokalni nivo Usled postojećih zakona. 22 . preklapanja i slabosti koje utiču na zaštitu životne sredine i izvršenja. Nedostatak osoblja i stručnost čine da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine daleko od toga da bude efikasno nacionalno telo za zaštitu životne sredine. industriju). Postoji samo sporadična saradnja na horizontalnom nivou (između ministarstava). železnički i vodeni saobraćaj) i Ministarstvo energetike i rudarstva (uključujući energetsku efikasnost. 36/2009) daje najviše odgovornosti “ministarstvima zaduženim za životnu sredinu” a da ne daje dalja objašnjenja vezana za saradnju između drugih sektora. br. Trenutna podela odgovornosti za životnu sredinu između ovih institucija kao rezultat daje praznine. Dok su njihovi kapaciteti za razvijanje zakonodavstva jaki. jačanje kapaciteta ostalih ministarstava za integraciju pitanja životne sredine u sektorske politike i bolju implementaciju acquis životne sredine EU. Postavljen je privremeni sekretarijat koji radi na daljem razvoju Nacionalne strategije za održivi razvoj. Ministarstvo za zaštitu životne sredine je ograničeno kada je u pitanju uticaj na nacionalnu politiku i njihove zaposlene. Nacionalni savet za održivi razvoj (NSOR) je osnovan 2003. dozvolu za vađenje mineralnih resursa osim podzemnih voda i izvore obnovljive energije). Ne postoji trajni sekretarijat. avio. Ministarstvo zdravlja (uključujući izvršenje sanitarnih propisa koji su od važnosti za životnu sredinu). Ova pitanju su prepreke za suočavanje sa izazovima zaštite životne sredine u Srbiji ili za usaglasavanje sa acquis životne sredine EU. 135/2004) i njegova dopuna iz 2009. Na primer. određene odgovornosti vezane za životnu sredinu su decentralizovane na nivuo autonomnih pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. (Službeni Glasnik Republike Srbije. kako bi pružio forum za diskusije i građenje konsenzusa između ministarstava i drugih zainteresovanih strana za pitanja o životnoj sredini i održivom razvoju. godine (Službeni Glasnik Republike Srbije. Opštine imaju odgovornosti koje su vezane za urbano planiranje. slaba koordinacija između zakona o životnoj sredini i drugih zakona koji definišu odgovornosti drugih institucija na nacionalnom i podnacionalnom nivou uzrokuje značajne dizbalanse i preklapanja. NSOR-u je takođe poverena koordinacija pripreme za Nacionalnu strategiju o održivom razvoju. zaštitu životne sredine i unapređenje životne sredine i javnih preduzeća. Njihovi ciljevi uključuju obezbeđivanje horizontalne koordinacije između Ministarstva za zaštitu životne sredine i drugih vladinih agencija i rešavanje potencijalnih konflikata koji mogu nastati u formulaciji i implementaciji politika. jaču i uravnotežaniju poziciju za ministarstvo odgovorno za životnu sredinu u odnosu na druga ministarstva. kapaciteti za formulaciju politike i procenu. a koje su predviđene Nacionalnom strategijom za životnu sredinu iz 2006 za cilj imaju stvarniju i efikasniju politiku životne sredine. Ministarstvo za kapitalna ulaganja (uključujući urbano planiranje i izgradnju i dozvole za drumski.

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010. Nadležni organ jedinice lokalne samouprave definisan je Zakonom o lokalnoj samoupravi (Službeni glasnik RS, broj 129/07) kojim se lokalnoj samoupravi prenosi odgovornost za kvalitetno i efikasno obavljanje izvornih i poverenih poslova. Prema zakonima kojima se uređuje lokalna samouprava i komunalne delatnosti, opština se stara o zaštiti životne sredine, donosi programe korišćenja i zaštite prirodnih vrednosti, odnosno lokalne akcione i sanacione planove. U skladu sa strateškim dokumentima, svojim interesima i specifičnostima, obavlja poslove prečišćavanja i odvođenja atmosferskih i otpadnih voda, održavanje čistoće u gradovima i naseljima, održavanje deponija i utvrđivanja posebnih naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine. Zakonima iz oblasti zaštite životne sredine jedinicama lokalne samouprave povereni su poslovi iz oblasti procene uticaja na životnu sredinu, strateške procene uticaja, izdavanje integrisanih dozvola, upravljanje otpadom (inertni i neopasni otpad), zaštite vazduha (lokalna mreža mernih stanica, praćenje kvaliteta vazduha, kratkoročni akcioni planovi), zaštita od buke (akustičko zoniranje, izrada strateških karata buke i akcionih planova) i drugo. Jedinicama lokalne samouprave povereni su i poslovi inspekcijskog nadzora u oblastima njihovih nadležnosti. Druge institucije koje se bave životnom sredinom Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) koja je osnovana 2004. godine je institucija pod Ministarstvom za zaštitu životne sredine. Njen delokrug rada obuhvata: Razvoj, usklađivanje i vođenje nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine (praćenje stanja činilaca životne sredine, katastar zagađivača i dr.); • Prikupljanje i objedinjavanje podataka o životnoj sredini, njihovu obradu i izradu izveštaja o stanju životne sredine i sprovođenju politike zaštite životne sredine; • Razvoj postupaka za obradu podataka o životnoj sredini i njihovu procenu; • Vođenje podataka o najboljim dostupnim tehnikama i praksama i njihovoj primeni u oblasti zaštite životne sredine; • Saradnju sa Evropskom agencijom za životnu sredinu (EEA) i evropskom mrežom za informacije i posmatranje (EIONET), kao i druge poslove određene zakonom.

SEPA poseduje veliku kolekciju publikacija i materijala o svim vrstama otpada, sakupljanju otpada, opštinske i nacionalne statistike, kao i izveštaje i dokumentaciju za EU. Oni upravljaju svim podacima o buci, vazduhu, kvalitetu i zagađenju vode i zemljišta. Poseduju 50 stanica za merenje kvaliteta vazduha širom Srbije, od kojih se jedna nalazi u njihovoj kancelariji u Beogradu. Jedna od njihovih glavnih publikacija je godišnji izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji, koji je veoma pregledan izvor informacija i pokriva sve sektore životne sredine. Fond za zaštitu životne sredine osnovan je članom 90. Zakona o zaštiti životne sredine. Cilj osnivanja Fonda je obezbeđivanje finansijskih sredstava za podsticanje i unapređivanje životne sredine u Republici Srbiji. 23

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010. Fond obavlja poslove upravljanja projektima i finansijskog posredovanja u oblasti očuvanja, održivog korišćenja, zaštite i unapređenja životne sredine i korišćenja obnovljivih izvora energije u skladu sa Nacionalnim programom zaštite životne sredine i drugim strateškim planovima i programima, kao i zaključenim međunarodnim ugovorima. Odgovoran je za finansiranje prioritetnih projekata zaštite životne sredine na nivou Republike kroz prikupljanje taksi i poreza. U 2009. godini budžet Eko-fonda je iznosio 15 milliona eura, a očekuje se da u 2010. bude preko 30 milliona eura. Do sada su direktne investicije ka privatnom sektoru reciklaže bile ograničene, ipak Eko-fond je finansirao jedan broj inicijativa za upravljanje otpadom. Opštinski i republički Fondovi Po zakonu o zaštiti životne sredine koji je usvojen u maju 2009. godine, sve opštine moraju uspostaviti opštinski fond za zaštitu životne sredine. Sve opštine su u obavezi da podnesu godišnji plan MESPu radi odobrenja upotrebe sredstava Fonda. Opštinski fondovi nemaju veze sa Republičkim Eko-fondom, ali se finansiraju iz istih izvora. Opštine mogu da apliciraju sa projektima za sredstva iz republičkog Eko-fonda. Privredna komora Srbije Privredna komora Srbije ima Odbor za zaštitu životne sredine, koji se sastoji od 25 članova koji su predstavnici hemijskog, naftnog, papirnog, drvnog i drugih sektora; oni takođe sarađuju sa MESP i internacionalnim donatorima i organizacijama. Interes Komore je da pomogne poslovnom sektoru da razvije kapacitete za implementaciju i usvajanje ekoloških zakona. Aktivnosti vezane za reciklažu su ograničene, jer njhov delokrug rada nije vezan samo za reciklažu i upravljanje otpadom, mada prepoznaju potencijal u razvoju preduzeća za reciklažu. MESP Savetnik Ministra, bivša Agencija za reciklažu, Srpska Agencija za reciklažu, koja je postojala u sklopu MESP, je ukinuta na osnovu novog zakona o upravljanju otpadom, i prestala sa radom 23.05.2009. godine. Nekadašnje odgovornosti Agencije su dodeljene novim entitetima unutar MESP-a. Jedan deo odgovornosti o reciklaži i vođenju baze podataka reciklera u Srbiji je dodeljen SEPA-i. U okviru Ministarstva finansija kao organ uprave je Uprava carina Srbije koja obavlja poslove koji se odnose na carinjenje robe, carinski nadzor, sprovodi selektivni ekološki inspekcijski nadzor na graničnim prelazima i druge poslove kontrole putnika i prometa robe i usluga sa inostranstvom. Ima 14 područnih jedinica carinarnica.10 Stručne organizacije za ispitivanje otpada vrše ispitivanja otpada radi klasifikacije za prekogranično kretanje otpada, tretman i odlaganje, prema obimu ispitivanja za koje su akreditovane i izdaju izveštaj o ispitivanju otpada (pojedini tehnički fakulteti, instituti i laboratorije).

10

www.srbija.gov.rs/

24

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010.

3.3. Ključni zakoni koji se odnose na e-otpad U cilju pridruživanja evropskoj uniji, RS je 2000. godine usvojila Zakon o potvrđivanju Bazelske konvencije o prekograničnom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju (“Službeni list SRЈ, Međunarodni ugovori”, br. 2/99) koji je rezulirao donošenjem i usvajanjem niza zakona i podzakonskih akata i to : • Zakon o zaštiti životne sredine (“Službeni glasnik RS”, br. 135/2004 i 36/2009), član 57, stav 2: dozvolu za uvoz, izvoz i tranzit otpada izdaje Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, u skladu sa zakonom i drugim propisima (Pravilnik iz Službenog glasnika RS, br. 60/2009) • Zakon o upravljanju otpadom (“Službeni glasnik RS”, br. 36/2009) • Uredba o određivanju pojedinih vrsta opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao sekundarne sirovine (“Službeni glasnik RS”, br. 60/2009) • Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje, sadržini i izgledu dokumenata koji prate prekogranično kretanje otpada sa uputstvima za njihovo popunjavanje (“Službeni glasnik RS”, br. 60/2009) Sastavni deo ove Uredbe su Lista I-a opasnog otpada koju čine: • lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen • lista opasnog otpada koji se može uvoziti • lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen i • lista II-v neopasnog otpada čiji je uvoz, izvoz i tranzit dozvoljen. • Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada (“Službeni glasnik RS”, br. 60/2009) • Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu (“Službeni glasnik RS”, br. 36/2009) • Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje (unutrašnji promet) (“Službeni glasnik RS”, br. 72/2009). - Zakon o upravljanju otpadom – Ovim zakonom uređuju se vrste i klasifikacija otpada, planiranje upravljanja otpadom, odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom. Pored otpada različitog porekla na koje se zakon odnosi nalazi se i e-otpad. Na snazi od 15.05.2009. godine. U Zakonu o upravljanju otpadom, član 50 propisuje Upravljanje otpadom od električnih i elektronskih proizvoda. Otpad od električnih i elektronskih proizvoda ne može se mešati sa drugim vrstama otpada. Zabranjeno je odlaganje ovog otpada bez prethodnog tretmana. Otpadne tečnosti od električnih i elektronskih proizvoda moraju biti odvojene i 25

na mestima koja su tehnički opremljena za privremeno čuvanje otpada na lokaciji proizvođača ili vlasnika otpada. da vodi evidenciju o količini i vrsti preuzetih proizvoda i da podatke o tome dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine. transfer stanicama i drugim lokacijama. Prevoznik otpada je dužan da: transport otpada obavlja u skladu sa dobijenom dozvolom i zahtevima koje regulišu posebni propisi o transportu. ili odlaganje ovog otpada mora da ima dozvolu. Proizvođač otpada je dužan da: izradi plan upravljanja otpadom ako godišnje proizvodi više od 100 t neopasnog otpada ili više od 200 kg opasnog otpada. Vlasnik otpada je dužan da primenjuje propisane mere postupanja sa otpadom prilikom sakupljanja. skladištenja ili predaje otpada i da snosi troškove upravljanja otpadom uključujući troškove predaje otpada sakupljaču ili postrojenju za tretman ili odlaganje otpada. 26 . kadmijum. Pri stavljanju u promet može se zabraniti ili ograničiti korišćenje nove električne i elektronske opreme koja sadrži živu.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. način i postupak upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda Odgovornosti i obaveze subjekata u upravljanju otpadom Novim zakonom o upravljanju otpadom utvrđene su odgovornosti i obaveze za sve subjekte u upravljanju otpadom: proizvođače otpada odnosno vlasnike otpada. odnosno odlaganje i obezbedi njegovo sprovođenje. obezbedi rekultivaciju deponije posle njenog zatvaranja i vršenje stručnog nadzora nad deponijom u periodu od najmanje 30 godina. šestovalentni hrom. Lica koja preuzimaju otpad od električnih ili elektronskih proizvoda posle njihove upotrebe izdaju i čuvaju potvrde o preuzimanju . polibromovane difenil etre (PBDE). pribavi izveštaj o ispitivanju otpada. kao i propisane mere postupanja sa otpadom prilikom sakupljanja. prevoznike otpada. Ministar bliže propisuje listu električnih i elektonskih proizvoda . operatere postrojenja za skladištenje otpada. 60/09). izradi radni plan postrojenja za tretman. Lice koje vrši sakupljanje. mere zabrane i ograničenja koriščenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije. vodi evidenciju o otpadu koji skladišti. Operater postrojenja za skladištenje je dužan da: obavlja delatnost u skladu sa dozvolom. olovo. upravlja opremom i postrojenjem za tretman otpada. Proizvođač ili uvoznik električnih ili elektronskih proizvoda dužan je da identifikuje reciklabilne komponente tih proizvoda. kao i potvrde o njihovom upućivanju na tretman i odlaganje. Vlasništvo nad otpadom prestaje kada sledeći vlasnik preuzme otpad i primi Dokument o kretanju otpada. br. objavi listu otpada za čiji tretman je ovlašćen. primenjuje načelo hijerarhije u upravljanju otpadom. polibromovame bifenile (PBB). 2010. naplaćuje usluge za tretman ili odlaganje otpada. tretman. vodi evidenciju o otpadu koji tretira ili odlaže. Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje. Operater postrojenja za tretman i odlaganje otpada je dužan da: obavlja delatnost u skladu sa dozvolom. sadržini i izgledu dokumenta koji prate prekogranično kretanje otpada (''Službeni Glasnik RS''. skladištenja ili predaje otpada i dr. odredi kvalifikovano odgovorno lice. obezbeđuje otpad i štiti ga od rasipanja i procurivanja. u centrima za sakupljanje. tretman otpada i operatera na deponiji. tretirane na odgovarajući način.

glasnik RS". količine biorazgradivog otpada koje se mogu odložiti.3 uredbe definisani su električni i elektronski proizvodi kao proizvodi čiji rad zavisi od električne struje i elektromagnetnog polja. način i procedure rada i zatvaranja deponije. PCB i druge sastojke sa Aneksa III Bazelske konvencije. obrazac dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja. 8/2010) Utvrđuju se proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada. Na deponijama je zabranjeno odlaganje.izvoziti i tranzitovati obuhvata: električne i elektronske sklopove (uključujući štampane ploče. . vrste otpada čije je odlaganje na deponiji zabranjeno. sadržaj i način monitoringa rada deponije. glasnik RS". Članom 8v određena je visina nadoknade koja se utvrđuje na ime pokrića troškova upravljanja otpadnim električnim i elektronskim proizvodima i definisana je za sve pojedinačne kategorije e-otpada. visinu i način obračunavanja i plaćanja nadoknade regulisan je članom br. izvoz i tranzit nisu dozvoljeni a između ostalih obuhvataju i otpadne električne i elektronske sklopove.6 koji definiše obračunavanje visine nadoknade za električne i elektronske proizvode prema količini proizvedenih odnosno uvezenih proizvoda. elektronske komponente i žice) namenjeni direktnom ponovnom korišćenju a ne reciklaži i odlaganju. odnosno uvoznike električnih i elektronskih proizvoda koje stavljaju na tržište ili su sami krajnji potrošači istih.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Po članu 9. tehnički i tehnološki uslovi za projektovanje. 2010. Kriterijumi za obračun. Član br. br. . releje i delove komponenti koji sadrže kadmijum. 27 . 92/2010) Ovom uredbom bliže se propisuju uslovi i kriterijumi za određivanje lokacije. Članom br. Otpad koji prema Uredbi pripada kategoriji otpada koji se može uvoziti. otpadnih baterija i akumulatora.lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen. kriterijumi i procedure za prihvatanje ili neprihvatanje. obveznici plaćanja naknade.Uredba o odlaganju otpada na deponije("Sl.olovo. Naknada se plaća prilikom uvoza . izgradnju i rad deponija otpada. Sastavni deo ove uredbe su liste opasnog otpada koju čine: . visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade. odnosno odlaganje otpada na deponiju.živu. otpadnih fluorescentnih cevi koje sadrže živu itd. .5 obveznicima plaćanja nadoknade (eko takse) definiše proizvođače. način i rokovi dotavljanja godišnjeg izveštaja. za korišćenje kod napona koji ne prelazi 1000 V za naizmeničnu i 1500 V za jednosmernu struju.odnosno prvog stavljanja na tržište ovih proizvoda.lista opasnog otpada koji se može uvoziti. ove uredbe je na deponijama zabranjeno odlaganje otpada od električnih i elektronskih proizvoda.lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen Uredbom su jasno definisane komponente opasnog otpada čiji uvoz. kao i naknadnog održavanja posle zatvaranja deponije.Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada ("Sl. . otpadne baterije koje ne sadrže olovo. br. kadmijum ili živu. kriterijumi za obračun.

opasnih karakteristika otpada vrši se ispitivanjem i klasifikacijom otpada 28 . Dokument o prekograničnom kretanju otpada i Izveštaj o ispitivanju otpada koje izdaje ovlašćena stručna organizacija za ispitivanje otpada. odobrenje države kroz koju se obavlja tranzit.Pravilnik o kategorijama. 36/2009) Propisuje katalog otpada.transport. Katalog otpada je zbirna lista neopasnog i opasnog otpada prema kojoj se vrši razvrstavanje otpada u dvadeset (20) grupa u zavisnosti od mesta nastanka i porekla. podatke o načinu prevoza i isporuke kao i rutu kretanja otpada od granice do prerađivača. kao i razloge izvoza. tretman. Upravljanje istrošenim baterijama i akumulatorima je skup mera koje obuhvataju sakupljanje. ispitivanju i klasifikaciji otpada („Sl. glasnik RS“. izvoz i transport otpada. skladištenje. dugmastim baterijama i akumulatorima prema sadržaju opasnih materija. br. podatke o vrsti.Utvrđivanje sastava. lista kategorija opasnog otpada. 86/2010) Propisuje se sadržina i izgled oznaka na baterijama.Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. granične vrednosti koncentracije opasnih komponenti u otpadu.tj. način i postupak upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima. izvoz i transport otpada („Sl. glasnik RS“. Za izvoz i tranzit otpada potrebna dokumentacija mora sadržati: odobrenje države uvoza sa potvrdom države da će se otpad preraditi odnosno odložiti na ekološki način.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. lista postupaka i metoda odlaganja otpada. U prodajnom prostoru na vidnom mestu ističe se obaveštenje odnosno informacija za krajnjeg korisnika o mestu i načinu sakupljanja istrošenih baterija i akumulatora.kao i odlaganje otpadaka i ostataka nakon tretmana. br. br. glasnik RS“. nalaz nadležnog republičkog organa za inspekcijske poslove o sprovođenju mera zaštite životne sredine i o ispunjenosti uslova zaštite životne sredine za rad postrojenja za preradu uveženog otpada. Zahtev za izdavanje dozvole za uvoz ili izvoz podnosi izvoznik ili uvoznik otpada od nadležnog ministarstva uz priloženu opštu dokumentaciju koja obuhvata Obaveštenje o prekograničnom kretanju otpada.količini. lista komponenti otpada koji ga čine opasnim. Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima („Sl. . . 60/2009 i 101/2010) Propisuje se sadržina dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. Istrošene baterije i akumulatori ne smeju se odlagati na deponiji već se njihovo sakupljanje mora izvršiti na samom mestu prodaje. Prilikom uvoza opasnog otpada potrebno je još dostaviti i saglasnost na procenu uticaja na životnu sredinu ili odluku nadležnog organa o oslobađanju obaveze izrade procene uticaja na životnu sredine i/ili dozvolu za rad postrojenja u kojem će se vršiti tretman uvezenog otpada. reciklažu istrošenih baterija i akumulatora. Trgovac predaje prikupljene istrošene baterije i akumulatore sakupljaču i/ili licu koje vrši skladištenje i/ili licu koje vrši tretman uz popunjeni Dokument o kretanju opasnog otpada. razvrstavanje. 2010.sastavu i tehnološkom procesu iz kog nastaje otpad. lista kategorija otpada. odnosno reciklaže a sve u skladu sa obezbeđivanjem ispunjenosti uslova zaštite životne sredine. Ministarstvo za pojedine vrste otpada može zahtevati dopunu dokumentacije.

55/2001) Propisuju se bliži uslovi i način razvrstavanja. Ovaj pravilnik se nalazi u dodatku istraživanja. ("Sl. pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina („Sl. Pravilnik o listi električnih i elektronskih proizvoda. Spakovane sekundarne sirovine prati dokument o preuzimanju otpada . glasnik RS“. Članom 8 određuju se uslovi za skladištenje sekundarnih sirovina. kategoriji i karakteru. Upravljanjem otpadom od električnih i elektronskih proizvoda obezbeđuju se i osiguravaju uslovi za: 1) sprečavanje nastajanja otpada od električnih i elektronskih proizvoda. utvrđivanje koncentracija opasnih materija u otpadu) i određivanjem daljih metoda postupanja sa opasnim otpadom . merama zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije.sekundarne sirovine koji popunjava generator otpada a potpisuje lice koje preuzima sekundarnu sirovinu. određivanje fizičko-hemijskih karakteristika. br. Razvrstani otpad može da sadrži najviše 5% nečistoća. količinu. Ovaj pravilnik zvanično važi od decembra 2010. 29 . 99/2010) Ovaj pravilnik je najbitniji što se tiče upravljanja e-otpadom koje je propisalo Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje jer definiše kompletan proces pravilnog upravljanja e-otpadom. godine. datum otpreme i potpis odgovornog lica. Pakovanje sekundarnih sirovina mora biti takvo da sadržaj opasnih materija u samom materijalu za pakovanje. . reciklaže ili prerade opasnih materija.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 4 i 5 ovog pravilnika određuju veličinu prostora u koji se vrši razvrstavanje otpada (minimalna površina prostorije100 m²) i kriterijume pakovanja sekundarnih sirovina (zapreminu i težinu pakovanja. materijala koji se koristi za pakovanje). kontrolni broj. karakterizacija u zavisnosti od stepena opasnosti i određivanje opasnih karakteristika otpada. prodavaca i krajnjih korisnika u toku životnog ciklusa proizvoda. pakovanja i čuvanja otpada koje se mogu koristiti neposredno ili preradom. Otpad od električne i elektronske opreme pripada grupi šesnaest (16) podgrupa 02 i nosi oznake od 16 02 09 do 16 02 16. a potiču iz tehnoloških procesa. glasnik RS". Članom br. pravno lice ili preduzetnik razvrstava otpad prema poreklu. uvoznika. br. reciklažu i druge oblike iskorišćenja takvih otpada. 3 određuje se da preduzeće. 2010. 2) ponovnu upotrebu. a posebno pri tretmanu i odlaganju otpada od električnih i elektronskih proizvoda. načinu i postupku upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda.Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja. bude sveden na minimum. sadržaj nečistoća. kao i smanjivanja odlaganja otpada. 3) unapređivanje standarda zaštite životne sredine od strane proizvođača. naziv i oznaku sekundarne sirovine prema usvojenoj nomenklaturi. određivanje toksikoloških karakteristika i efekta na ljudsko zdravlje. (uzorkovanje otpada. Spakovane sekundarne sirovine obeležavaju se stavljanjem natpisa koji sadrži: naziv i sedište ili registrovani znak generatora otpada. Članovi br. distributera.

Ovo određuje osnovno opredeljenje budućeg upravljanja otpadom u skladu sa politikom EU i strateškim opredeljenjem Republike Srbije. Cilj donošenja Nacionalne strategije za upravljanje otpadom bio je da se na dugoročnim osnovama uspostavi zakonodavno-pravni i institucionalni okvir hijerarhije upravljanja otpadom svih kategorija. Prerađena je 2009. U okviru definisanja organizacije sistema upravljanja otpadom. Konstatuje se da u Srbiji već postoje neki kapaciteti za preradu i prijem akumulatora. Predviđa se gradnja postrojenja za prijem i preradu i električnih/elektronskih aparata. i njen cilj je bio da usaglasi upravljanje otpadom na nacionalnom nivou sa strategijom EU i uvođenje principa upravljanja otpadom u EU. U okviru ekonomskih mera predlaže se: 30 . Strategija definiše i klasifikuje otpad. Elektronski otpad u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom Nacionalna strategija po prvi put u Srbiji konstatuje tok ovih vrsta otpada. Nacionalna strategija za upravljanje otpadom predstavlja osnovni dokument koji obezbeđuje uslove za racionalno i održivo upravljanje otpadom. 2010. U okviru tehničko-operativnih mera. U okviru prioritetnih mera previđa se: uvođenje odgovornosti proizvođača za preradu/reciklažu. NSUO se bavi upravljanjem raznih vrsta otpada.Nacionalna strategija za upravljanje otpadom (NSUO) za period 2010-2019 – Prva nacionalna strategija za upravljanje otpadom je usvojena 2003. od trenutka stvaranja otpada do trenutka kada se uništava sa osnovnim ciljem da se uspostavi ukupni sistem upravljanja otpadom koji će biti organizovan u skladu sa standardima i zahtevima u EU i u zemlji.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. upravlja strateškim okvirom za upravljanje otpadom i prioritetnim aktivnostima i merama. Pri tome se insistira na poštovanju normi WEEE direktive Evropske Unije . pa je tako revidirana Strategija usvojena 2010. Nacionalna strategija se delom bavi i otpadom od električnih i elektronskih uređaja. analizom postojeće prakse upravljanja otpadom. Najzad. Strategija rešava dva pitanja: utvrđuje stanje i utvrđuje ciljeve. upravlja aktivnostima usaglašavanja zakonodavnog okvira u skladu sa praksom u EU. određuje pravni okvir za upravljanje otpadom. Zatim. konstatuje se da postrojenja za preradu otpada od električnih i elektronskih aparata tek treba izgraditi. ustanovljava da ne postoje posebni podaci o količinama elektronskog otpada s obzirom da se u Srbiji ne evidentira posebno elektronski otpad. prepoznaje odgovornosti vezane za otpad i postavlja kratkoročne i dugoročne ciljeve upravljanja otpadom i uspostavlja mere i aktivnosti za postizanje ovih ciljeva. predviđa se: izgradnja postrojenja za prihvatanje/preradu električne/elektronske robe. .

uz pretpostavku da će dodatnih 12 biti sagrađeno u periodu 2015-2019.2014. i one iznose za 2010. 15 je predviđeno otpada među postrojenja za postrojenja za Prema akcionom planu od 2011-2013. 2010. potrebni za sprovođenje svake pojedinačne mere u svakoj godini posmatranog perioda. uvesti konkurenciju i pravo korisnika na izbor najpovoljnijeg vršioca usluge. Procena kapitalnih ulaganja Godina 2010 .. Privatizovati delatnosti vezane za upravljanje otpadom gde god je to opravdano. Nacionalna strategija bavi se i problemom edukacije u oblasti upravljanja otpadom. Uzimajući u obzir podatake o tokovima otpada i o merama razvoja infrastrukture u prioritetnom akcionom planu za period 2010-2014.3.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. za poslove sakupljanja i odlaganja otpada. Za svaku prioritetnu meru.. i 2019. Ustanoviti sistem produžene odgovornosti proizvođača sa ciljem da se oformi sistem upravljanja otpadom potpuno usaglašen sa EU. PO Nacionalnoj Strategiji upravlajnja otpadom . izražene u hiljadama tona na godišnjem nivou. Procene kapitalnih ulaganja u dodatne kapacitete za upravljanje otpadom. obim. Ostali zakoni i podzakonska akta koja imaju uticaja na oblast e-otpad 31 . 40 hiljada tona. koji će biti potrebni da bi se zadovoljile buduće potrebe.. kao i izgradnja tretman istrošenih baterija i akumulatora i izgradnja tretman otpada od električnih/elektronskih proizvoda. godine uspostavljanje sistema upravljanja posebnim tokovima kojima je električni i elektronski otpad. Direktiva o otpadu od električne i elektronske 8 opreme Tabela 2. 2014.2019. Od posebne važnosti je dvanaest regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom koji treba da budu sagrađeni tokom perioda predviđenog prioritetnim Akcionim planom 2010. i srednjeročnom periodu 2015-2019. na osnovu podataka o količina otpada električne i elektronske opreme projektovane su količine otpada. mešovito i ruralno područje. te deregulisati cene. Započeti sa davanjem koncesija privatnim i mešovitim preduzećima. uključujući i sprovođenje Direktive o otpadu od električne i elektronske opreme. definisani su dodatni potrebni kapaciteti za upravljanje otpadom. Liberalizovati sektor.1. Nacionalnom strategijom je izvršena i procena kapitalnih ulaganja u dodatne kapacitete za upravljanje otpadom. procenjeni su vrsta. broj. Broj. 2015 – 2019 8 2010 . 3. veličina i troškovi sistema i postrojenja za upravljanje otpadom. 35 hiljada tona. opseg i troškovi centara zavisi od razlika između gradskih i ruralnih područja te se razlikuju za tri kategorije: gradsko. 30 hiljada tona. pre svega.2014.

Tabela 4. Uticaj se prožima kroz različite oblasti i samim tim zakoni koji regulišu određenje oblasti mogu direktno ili indirektno uticati na e-otpad kao što su zakoni i podzakonska akta navedena u tabeli Table 3 koja sledi. tretman. br. tretmanu. polutanata usled 36/2009) odlaganja električnog i elektronskog otpada 32 .Pored otpada različitog porekla na koje se zakon odnosi nalazi se i e-otpad Uređuje se upravljanje kvalitetom vazduha i određuju mere. br. ("Sl. Ovim zakonom uređuju se vrste i klasifikacija otpada. jedinica lokalne samouprave. 2010. definiše mere upravljanja opasnim materijama pri proizvodnji.odlaganje Status / datum ("Sl. glasnik RS".Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Zakon ili regulativa Zakon o zaštiti životne sredine Uticaj na upravljanje e-otpadom Regulišu obaveze subjekata. izvoz i transport otpada. br. glasnik vrednosti emisije RS". fizičkih i pravnih lica.. 36/2009) ("Sl. određuje načine upravljanja: sakupljanje. glasnik RS". za aktivnosti koje menjaju ili mogu promeniti stanje i uslove životne sredine. glasnik RS". mere zaštite od opasnih materija. 135/2004) Sadržaj Uređuje integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine Zakon o upravljanju otpadom . regulišu uvoz. br. 36/2009 i 88/2010) Zakon o zaštiti vazduha Definiše granične ("Sl. način organizovanja i kontrola sprovođenja zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha. nemoguće je regulisati isljučivo baznim zakonom o e-otpadu. transportu i skladištenju Definiše električni i elektronski otpad kao posebnu vrstu otpada koja pripada opasnom otpadu. standarde kvaliteta Član 7. planiranje upravljanja otpadom. odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom. Kako je sfera upravljanja i kontrola e-otpada vrlo obimna i kompleksna.

glasnik RS". Uslovi i način obavljanja vodoprivredne delatnosti i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. br.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 135/2004 i 88/2010) Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine Dozvola koju je potrebno da imaju svi operateri koji se bave reciklažom e. otpada 135/2004 ) . zaštita od štetnog dejstva voda. br. Usklađen je sa Direktivom 2001/42/EZ o proceni uticaja. vodu i zemljište. 2010. korišćenje i upravljanje vodama. Uređuju se uslovi. materija u površinskim i 30/2010) podzemnim vodama ( neadekvatno odlaganja i razlaganje e-otpada može dovesti do zagađenja voda) Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu Vrši procenu uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu ("Sl. Zakon o vodama Uređenje zaštite voda. 33 Određuje granične ("Sl. Integrisana dozvola je rešenje nadležnog organa koja podrazumeva intregalni pristup koji dovodi do smanjenja na minimum potrošnju sirovina i energije. način i postupak vršenja procene uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu radi obezbeđivanja zaštite životne sredine i unapređivanja održivog razvoja integrisanjem osnovnih načela zaštite životne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova. br. sprečavanje ili smanjenje emisija u vazduh. glasnik vrednosti zagađujućih RS". U potpunosti je transportovana IPPC direktiva (Itegrated Pollution Prevention and Control) upravni sistem Srbije. glasnik RS".("Sl.

vrstu otpada koja se ne 92/2010) može odlagati na deponiji Omogućava izvoz ("Sl. glasnik proizvode koji posle RS". otpadna ulja i azbest. br. glasnik otpadnih električni i RS". tehničke i tehnološke uslove za projektovanje i izgradnju deponije. Uredba definiše kriterijume lokacije deponije. živa . upotrebe postaju otpad: 21/2010) električni i elektronski otpad. šestovalentnog hroma. način i 34 Podrazumeva jasno Doneta definisanu strategiju 15. baterije. jedinjenja žive i drugo Uvodi se plaćanje ekoloških taksi za ("Sl.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. glasnik i električni otpada kao RS". jedinjenja hroma. sadržinu. Strategija upravljanja otpadom za preiod 20102019. Uredba o odlaganju otpada na deponije Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje Uredba o dopuni Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada Osnovni dokument koji obezbeđuje uslove za racionalno i održivo upravljanje otpadom. akumulatori.otpadnih kablova. 2010. upravljanje otpadom. obrazac dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja. lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen. Propisuje se lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen. lista opasnog otpada koji se može uvoziti.2010 upravljanja e-otpadom Jasno definiše elektronski ("Sl. zatvaranje i naknadno održavanje deponija posle zatvaranja. Utvrđuju se proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada. br.04. . izgled i upustvo za popunjavanje Dokumenta o prekograničnom kretanju otpada. br. elektronski 60/2009) sklopova.sadržaj i način monitoring rada.

br. živa. br. 2010. Ovim pravilnikom propisuje se lista električnih i elektronskih proizvoda. 99/2010) Propisuje načine ("Sl. transporta i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije ("Sl. br. način i postupak upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način sakupljanja.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. glasnik postupanja sa RS". Propisuje se Pravna forma dokumenta sadržina dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. glasnik RS".hrom i drugo) 35 . glasnik RS". obveznici plaćanja naknade. sekundarnim sirovinama 98/2010) dobijenim reciklažom (plastika. transporta.aluminiju m. skladištenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije. merama zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije Pravilnik o uslovima i načinu sakupljanja. mere zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije.bakar. kriterijumi za obračun. Zahtev za izdavanje dozvole za uvoz ili izvoz podnosi izvoznik ili uvoznik otpada od nadležnog ministarstva . izvoz i transport otpada ("Sl. visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade. Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. rokovi dostavljanja godišnjeg izveštaja. izvoz i transport otpada. 101/2010) Pravilnik o listi električnih i elektronskih proizvoda.

Upravljanje e-otpadom u Srbiji. način vođenja i izgled registara izdatih dozvola za upravljanje otpadom Propisuje način i postupak za upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadrže živu ("Sl. Sadrži izveštaj o ("Sl. glasnik RS".tretmana transporta tip ("Sl. 95/2010) Određuje fluorescentnih cevi. glasnik RS".2010. Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatotima Propisuje se Pravna forma dokumenta sadržina i izgled oznaka na baterijama.1) 56/2010) i klasifikaciju otpada za prekogranično kretanje(obrazac br. glasnik RS". lista kategorija otpada. 96/2009) 28. br. ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Sl. način i postupak upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima. lista postupaka i metoda odlaganja otpada. tretman i odlaganje otpada Pravilnik o kategorijama. Pravilnikom se propisuje sadržina. (obrazac br. br. lista kategorija opasnog otpada. dugmastim baterijama i akumulatorima prema sadržaju opasnih materija. glasnik RS". br. načinu i izgledu registra izdatih dozvola za upravljanje otpadom Pravilnik o načinu i postupku za upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadrže živu Pravna forma dokumenta ("Sl. glasnik ispitivanju otpada RS". br. granične vrednosti koncentracije opasnih komponenti u otpadu. 86/2010) Pravilnik o sadržini i izgledu dozvole za skladištenje. lista komponenti otpada koji ga čine opasnim.5.vrste i količine e-otpada koji se izvozi van granica države Pravilnik o sadržini. 2010. br. 97/2010) i 36 . Propisuje katalog otpada. Bliže se propisuje Pravna forma dokumenta sadržina i izgled dozvole za skladištenje. tretman i odlaganje otpada. načine prikupljanja.2) čime je omogućena kontrola kretanja.

Upravljanje e-otpadom u Srbiji. glasnik jasnih. 37 . stadnardnih obeležja koja 92/2010) su zakonom predviđena za opasan otpad.pak ovanja i obeležavanja opasnog otpada Pravna obrazaca forma Omogućava praćenje ("Sl.pakova nja i obeležavanja opasnog otpada Obavezuje na upotrebu ("Sl.vidljivih i RS". br. na godišnjem i dnevnom 95/2010) nivou Pravilnikom se uređuje način skladištenja. Pravilnik o obrascima dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu sa uputstvima za njegovo popunjavanje Pravilnik o načinu skladištenja. 2010. br. glasnik tokova i količina e-otpada RS".

komponenete se uvoze. vlada i drugi).Proizvođači Što se tiče proizvođača električnih i elektronskih proizvoda u Srbiji.1. 4. opreme Tabela 6. rastavljači i recikleri.. Procena zainteresovanih strana Glavne zainteresovane strane U neke od glavnih zainteresovanih strana spadaju proizvođači. Učešće prizvodnje električne i elektronske opreme u ukupnoj industrijskoj proizvodnji: Proizvodnja električnih mašina i 2. ali samo neke od njih mogu igrati važniju ili manje važniju ulogu. Consumer equipment kao što su televizori i radio aparati su se do pre par godina proizvodili u Srbiji u Elektronskoj industriji Niš.31 %. Odnos domaće proizvodnje i uvoza IT opreme i bele tehnike IT oprema Bela tehnika Importers 95% 80% Local manufacture 5% 20% 38 . Proizvođači i distributeri Proizvođači se definišu kao organizacija proizvodnje.41%. Zainteresovane strane koje se bave e-otpadom su skoro iste kao u trenutnom sistemu. U mnogim zemljama u razvoju. 4. Sve stakeholdere ćemo posmatrati u odnosu na četiri grupe proizvoda koje su i obuhvaćene ovim istraživanjem. i to: Proizvodnja IT and telecommunication equipment ne postoji. poslovne transakcije definišu kretanje elektronskog uređaja u toku. odnosno malih i velikih kućnih aparata. Uglavnom su to proizvođači bele tehnike.) ali se takođe sastoji i od “neidentifikovanih” proizvođača kada oprema nije brendirana. 4. Tabela 5. trgovci. sklapanja i/ili uvoza EEO. preduzeća. prodavci (preduzeća/ vlada/drugi). Opis svake od navedene zainteresovane strane je dat u nastavku. TV i komunikacione 0. ova oprema se u Srbiji samo sklapa/montira.. potrošači (pojedinačna domaćinstva.1. potrosači elektronskih uređaja. Ovu grupu čine marke proizvođača i njihovi saradnici (IT saradnici. 2010. ima ih veoma malo. većina zainteresovanih strana u ovoj kategoriji potpada pod neorganizovani/neformalni sektor.1. što se tiče ostale opreme koja spada u ovu grupu proizvoda u Srbiji se ne proizvode. tu opremu nazivaju svojim proizvodom. aparata Proizvodnja radio. elektronske komponente. trgovci starim gvožđem. Kako se koji korak javi u toku životnog veka jednog proizvoda.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. mada pojedini distributeri s obzirom da oni sklapaju.

000 jedinica. sa tradicijom dugom preko 50 godina.p.2. AEG. Panasonic itd. korporacijom CANDY. HOOVER. U Srbiji postoji veliki broj distributera na veliko i malo. tečno i gasovito gorivo. i 2009. Distributeri Ono što je u Srbiji.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. grilovi i roštilji itd. i mnoge druge. Svoje proizvode plasiraju na domaćem tržištu (oko 35%) i na tržištima Evrope (oko 65%). grejalice. ROSIERES. naročito kada je reč o beloj tehnici. godinu u odnosu na susedne zemlje Hrvatsku i Sloveniju. 2010.1. Tabela 11. Njihova ukupna godišnja produkcija iznosi preko 160. ALFA-PLAM. IBERNA. Samsung. Domaći proizvođači: AD Alfa Plam proizvodi grejna tela na čvrsto. Po obimu proizvodnje.belgijskom firmom ARTUR-MARTIN. električni grejači vode (bojleri). kao i kombinaciju čvrsto gorivo-struja i strujagas. U Srbiji je Gorenje pored domaćih proizvoda jedno od najvećih dostributera bele tehnike sa preko 50 prodajnih mesta u Srbiji. štednjake na struju. Fabrika je osnovana 1923 god. Braun. Vodeće robne marke u Srbiji su: GORENJE. plasmanu i kvalitetu. Milan Blagojević Smederevo. KELVINATOR. i zapošljava 870 radnika. kao sto su LG. Milan Blagojević iz Smedereva je privatna fabrika u okviru Invej grupacije. Nikon. U Srbiji postoje i zvanično ovlašćeni distributeri nekih robni marki. Neo. Osnovni asortiman prozvoda su šporeti i peći na čvrsto gorivo / električni šporeti sa najvećim međunarodnim standardima kvaliteta. Kenwood. Moulinex. Permanentnom brigom za razvoj tržišta i proizvoda fabrika je veoma brzo dostigla vodeću poziciju u proizvodnji aparata za domaćinstvo i sastavnih delova kao što su: dinamičke električne termoakumulacione peći. Indesit. prevashodno su namenjeni domaćinstvima. Proizvodi „Alfa-Plam“-a. Distributeri u svom asortimanu pretežno sadrže proizvode najpoznatijih robnih marki u Srbiji i okruženju. a isto tako i u većini zemalja je da su proizvođači u 60% slučajeva i distributeri. a svrstavamo se i u red 5 najvećih u Evropi. Sony. Panasonic. centralno orjentisano na proizvodnju i prodaju bele tehnike i kuhinja. Vox. Tefal. 4. 39 . Electrolux. i od tada do danas je stvorila prepoznatljivi proizvođački brend tradicije i kvaliteta. Zanussi. Ostvarene su saradnje sa francusko . LG. međutim pored gore navedenih mogu se naći i proizvodi: Nokia. OTSEIN I GASFIRE. ZEROWATT. godine u sklopu Magnohrom d. Bosch. Fabrika elektrotermičkih proizvoda posluje od 1973. Midea. Tabela 9. BEKO. Bira. U tabelama 7 i 8 dat je pregled promene tržišta aparata za domaćinstvo za 2008. Ariston. Gorenje se nalazi među osam najvećih proizvođača kućnih aparata u Evropi. Sony-Ericsson. Pioneer. vodeći smo proizvođač grejnih tela u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi. Philips.

kancelarijski pribor. ima kratku upotrebnu vrednost i ubrzo postaje otpad. Prema strukturi ulaganja. godini uvezao PC i računarsku opremu u vrednosti od 26 miliona evra. naročito tehnički uređaju. sportsku i fitnes opremu. slede IT usluge sa 24 odsto i 40 . Vlada Srbije je u decembru 2007. i to po često povoljnijim cenama nego u klasičnim prodavnicama. knjige i sportska oprema. odeća i obuća. mobilne telefone. kućne aparate. knjige. a ne može da se obezbedi u Srbiji. za šta u Srbiji još uvek ne postoje uslovi. nameštaj i pokućstvo. Moramo reći sasvim neopravdano. Distribucija IT i telekomunikacione opreme U našoj zemlji do sada nije bilo ozbiljnih istraživanja vezanih za ovu temu. IT oprema sa učešćem od 64 odsto ukupnih ulaganja dominira i u 2009. naš uvoznik ComTrade je u 2003. Najviše se naručuju proizvodi koji su na akciji zbog sniženih cena ali i neobični proizvodi koji nisu široko rasprostranjeni na tržištu. ta razlika se sve više smanjuje i očekivanja su da će u narednih par godina internet kupovina dostići kupovinu u prodavnicama. muzička i video izdanja. a zatim zahteva poseban tretman i način odlaganja. Ni Srbija nije pošteđena internet šoping groznice. dečije igračke i hobi alat. godine usvojila dopunu Zakona o zaštiti životne sredine po kome se polovna roba može uvoziti samo ako je neophodna u proizvodnji kao sekundarna sirovina. Kategorije proizvoda koje se u svetu najviše kupuju preko interneta su elektronika. Iako klasične prodavnice i dalje imaju prednost u odnosu na online šopove. igračke. Polovna roba. godini. Na domaćem online tržištu već duže vreme postoji nekoliko ozbiljnih internet prodavnica na kojima se može kupiti gotovo sve. treba napomenuti da nije moguće sa velikom preciznošću utvrditi količinu uvezenih PC-a i računarske opreme s obzirom na proces tranzicije u kojem se već duži niz godina nalazi naša zemlja. i putem interneta. Kupovina proizvoda u Srbiji 75% 7% 18% U Srbiji se kupuje dosta i polovna roba. Potrošači u Srbiji najviše se intersuju za elektroniku: televizore. povoljne cene i udobnost online kupovine navele domaće potrošače da se okrenu ovom načinu kupovine i da ga usvoje kao "normalnu stvar". Primera radi. preko raznih servisa. s obzirom na činjenicu da je process kompjuterizacije u našoj zemlji počeo pre više od 20 godina i da je uvezena velika količina novih i polovnih PC-a. Međutim. Online šoping je već neko vreme postao uobičajen način kupovine u razvijenim zemljama Evrope i sveta. laptop računare i opremu za računare. Sve je očiglednije da su široka ponuda. 2010. Maloprodaja Tržište polovne robe Online kupovina Tabela 13.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.

pri čemu je vrednost isporučene opreme padala brže (27%) nego što su padale IT usluge (14%) i isporuke paketnih programa (20%). Pet vodećih lokalnih asemblera računara isporučilo je ukupno 48.4% ukupnog PC tržišta. HP je na prvom mestu sa 18.9% tržišnog učešća. paketni programi sa preostalih 12 procenata ukupnih IT ulaganja.2% isporuka drži preko 350 manjih lokalnih asemblera. Ukupne PC isporuke u prvom tromesečju 2010.4% kao posledica smanjene prosečne prodajne cene i orjentacije kupaca ka jeftinijim proizvodima. Na tržištu desktop brend računara vodeće tri pozicije drže HP. Asus je drugi sa 14.2% u odnosu na isti kvartal prošle godine. 2010.8% „žutih“ računara.1% tržišta). Tabela 10.6% tržišta.589 prodatih jedinica drže 62. Isporuke prenosivih računara čine 21% od ukupno prodatih računara i ovaj segment prodaje je u 2009. Sledi CT Computers koji je i dalje najveći isporučilac desktop računara. povećane su za 5. HP je i dalje na liderskoj poziciji i po količini i po vrednosti isporučenih računara. U prvom tromesečju 2010. dok je vrednost manja za 7. dok je na trećem mestu Dell sa 14. godine u Srbiji je isporučeno 97.029 netbook računara (4.2% tržišnog učešća.5% u ukupnim isporukama. Slede notebook računari sa 31.000 personalnih računara i pritom lokalno asemblirani desk top računari čine oko 70% od ukupno prodatih računara.1% tržišta. U Srbiji je 2009.9%. Tabela 14. Desktop računari sa 60. Velike godišnje stope pada zabeležene su u svim segmentima IT tržišta. Dell i Fujitsu sa zajedničkim učešćem 69. U Srbiji se svakog dana prošle godine prodalo oko 1. x86 serveri sa 894 jedinica drže oko 0. dok preostalih 51. godini porastao za 100%. Isporučeno je 4. Na tržištu notebook računara. godine prodato 368.000 računara.654 prodatih jedinica i 32.166 personalnih računara.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Uporedni prikaz IT tržišta Srbije sa zemljama u regionu 2008. godine 41 .

dok ih prati LG sa 9.6 odsto tržišta.038. postoji veliki broj maloprodajnih objekata gde se mogu kupiti telefoni različitih proizvođača. 4. U poslednjih deset godina legalno je uvezeno nešto više od 2. a u istom periodu zabeleženo je skoro sedam miliona korisnika.000 miliona evra. kreator Blackberry uređaja.000 mobilnih telefona. ali ovaj put je u top 5 uletela kompanija RIM.7 odsto više u odnosu na prvi kvartal prethodne godine.206. a prošle godine legalno uvezeno tek 1.2 odsto.000 mobilnih telefona godišnje po "Telekom Srbija". Kod poslovnih potrošača mora postojati razlika između: • mala i srednja preduzeća jer njihovo poslovanje može biti bliže privatnim potrošačima i • • 42 . godine isporučeno je 294.2 Potrošači Potrošači se definišu kao tela koja koriste EEO i odbacuju ih kao otpad kada dođu do kraja svog životnog veka. Pritom je u prvih pet došlo do značajnog pomaka: do sada je listu pet vodećih kompanija zaokruživala Motorola. Ovo je posledica sve veće potražnje za pametnim mobilnim telefonima. Samsung je snažan drugi sa 21. odnosno 21.6 odsto.400.8 odsto. Listu opet predvodi Nokia sa 36.500. Svaki drugi mobilni telefon ilegalno uvezen. Distribucija mobilnih telefona Zbog ilegalnog uvoza mobilnih telefona u prethodnih deset godina. Pored zvaničnih operatera koji distribuiraju mobilne telefone.3 odsto ili 74. Više od četvrtne tržišta (25. U prvom kvartalu 2010. uz razliku od oko 100 hiljada isporučenih uređaja. Domaćem tržištu potrebno čak 1. "Telenor" i "Vip mobile". Potrošači se uglavnom dele na: privatna (domaćinstva) i poslovna (uglavnom preduzeća i vlada). među kojima su najprodavaniji kineski mobilni telefoni. Potom slede RIM i Sony Ericsson sa po 3. 2010. državna kasa je u najboljem slučaju izgubila više od 158.6 miliona uređaja) obuhvata ostale proizvođače među kojima su Motorola i HTC. može se zaključiti da se trećina tržišta snabdela krijumčarenim telefonima.780.9 miliona uređaja.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.

Preduzeća Tokom anketiranja preduzeća gotovo da se nismo sreli sa preduzećem koje nema problema sa odlaganjem određene količine 43 .7% stanovništva koristi mobilni telefon. broj lica koja su koristila mobilni telefon povećao se za nešto više od 25 000. dok je taj podatak za 2009. Oni građani koji pokušavaju da se reše elektronskog otpada. godinu. 2010. a 16. najčešće se obraćaju sakupljačima sekunarnih sirovina i preduzećima koja se bave trgovinom obojenih metala (otpadima).4% domaćinstava poseduje računar • 50. godinu.3%. godinu. • velika preduzeća Domaćinstva Informacije do kojih smo došli u okviru istraživanja koje se tiču domaćinstva u Republici Srbiji su : • 98.9% u odnosu na 2009. godinu.4% u odnosu na 2007. • 11. godinu iznosio 82.2% domaćinstava poseduje laptop. broj lica koja su kupovala ili poručivala robu/usluge putem Interneta povećao se za nešto više od 16 000. pri tome se ne zna . Najveće količine elektronskog otpada iz domaćinstva uglavnom završavaju u kontejnerima za komunalni otpad ili u njihovoj neposrednoj blizini. godinu. a 7.4% u odnosu na 2007. godinu.šta se događa sa ostalim (opasnim) delovima iz elektronskog otpada.6% u odnosu na 2009.4% domaćinstava u Republici Srbiji poseduje računar. 9. godinu.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. što predstavlja povećanje od 1. koji iz elektronskog otpada izdvajaju samo metalne delove. 5. • 39% domaćinstava poseduje Internet priključak • broj korisnika računara povećao se za 1% u odnosu na 2009.6% kablovsku TV.7% domaćinstava poseduje TV a 42.4% u odnosu na 2008. godinu. a neretko i ostaje u samim domovima građana. a takođe značajan procenat ostaje nezbrinut u domaćinstvima i najčešče se gomila u pomoćnim prostorijama kao što su podrumi i garaže. što čini povećanje od 3. Građani koje smo anketirali su izrazili spremnost za učešče u organizovanom sakupljanju elektronskog otpada i spremnost da sarađuju sa službom koja bi periodično preuzimala ovu vrstu otpada iz njihovih domova.6% u odnosu na 2008. godinu • 82. • preko 280 000 lica kupovalo je ili poručivalo robu/usluge putem Interneta u poslednjih godinu dana • u odnosu na 2009. • 50. • preko 4 785 000 lica koristi mobilni telefon • u odnosu na 2009.

1%. Ono što je još bitno napomenuti. bez ikakvih preventivnih mera. 2010.5%.3% više u odnosu na 2009.7%. „tanki“ ili „ravni“ monitori. Elektronski uređaji široke primene kao što su: računari . 4. 23. dok zastupljenost računara u malim preduzećima (10-49 zaposlenih) iznosi 97. Među preduzećima u Valjevu je i određeni broj onih koja su zainteresovana za nabavku ili zaduživanje opreme koja bi im omogućila da svoj elektronski otpad odlože na ekološki bezbedan način i na taj način ispune svoju zakonsku obavezu. u Vojvodini 98. Više od polovine preduzeća izrazilo je spremnost i potrebu da sarađuje sa preduzećima koja su ovlašćena da preuzimaju i recikliraju elektronski otpad. što je ipak bolje rešenje nego da ti uređaji završe u komunalnom otpadu.2% više u odnosu na 2007. raznim skladištima ili divljim deponijama. Nivo znanja . godinu. Gotovo jedna četvrtina monitora u preduzećima su tzv. što nam ukazuje na to da nije bilo povećanja u odnosu na 2009. Oko 40. Sakupljači Procenjuje se da u Srbiji godišnje nastaje količina od 30.com/website/sr/page/314087) 44 .3% preduzeća koja imaju Internet priključak naručivalo je tokom 2009. pa tako najveće količine elektronskog otpada završavaju odložene na ekološki neadekvatan način.000 t zaostalog otpada nalazi se na smetilištima. Zastupljenost računara u preduzećima varira u zavisnosti od teritorijalne celine: u Beogradu ona iznosi 98. Tu se pre svega misli na „LCD“ i „TFT“ monitore.3%. audio i video oprema ukoliko su još uvek u funkcionalnom stanju se uglavnom poklanjaju zaposlenima ili prodaju preduzećima ili fizičkim licima koja se bave trgovinom polovne elektronske tehnike. 5.8% preduzeća ima Internet priključak. godine proizvode/usluge putem Interneta. a tiče se našeg istraživanja je da 97. realno i ne rešava problem elektronskog otpada već elektronske uređaje nakon njihovog upotrebnog (radnog) veka smešta u magacine i druge prostorije.8% preduzeća na teritoriji Republike Srbije koristi računar u svom poslovanju. tako da se narednih godina mogu očekivati sve veće količine elektronskog otpada u obliku prevaziđenih CRT (monitori sa katodnom cevi) monitora. 96. Zastupljenost računara najveća je kod velikih preduzeća (preduzeća s više od 250 zaposlenih) i u srednjim preduzećima (preduzeća sa 50-249 zaposlenih) i iznosi 100%. elektronskog otpada.3.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. a 6. ali tu se uglavnom radi o manjim preduzećima koja nisu veliki generatori ove vrste otpada. Samo 3% anketiranih preduzeća odlaže elektronski otpad u kontejnere od čvrstog materijala.3% više u odnosu na 2008. što kao posledicu ima smanjivanje korisnog prostora koji bi inače mogao služiti za potrebe poslovanja preduzeća. Takođe i među preduzećima ima onih koji svoje neispravne uređaje bacaju u komunalni otpad .000 t/god. A takođe je veliki broj i onih preduzeća koja žele da u sklopu svojih radnih jedinica istaknu mesto za odlaganje elektroskog otpada.ekapija.600 t. (izvor: http://www. godinu. Količina novih elektronskih i električnih proizvoda koji se godišnje uvezu i stavljaju na tržište u Republici Srbiji je 85. kad je u pitanju bezbedno odlaganje elektronskog otpada i zaštita životne sredine u preduzećima je jako mali. a u centralnoj Srbiji 96. U Republici Srbiji. što je za 2. Trend „tankih“ monitora je sve više u ekspanziji . Najveći broj preduzeća. godinu.

govžđe).rs/sr_lat/drustvo/reciklazna-industrijaceka-novac-od-eko-taksi_201540.rtv.html firma Božić i sinovi su tokom 2009.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Većina sakupljača koji se bave sakupljanjem elektronskog otpada ne poseduje nikakvo vozilo za prevoz pronađenih uređaja . 2010. aluminijum. U toku rada sakupljači elektronskog otpada ne koriste nikakvu zaštitnu opremu. Takođe je veliki broj elektronskih audio uređaja koje sakupljači svakodnevno pronalaze u komunalnom otpadu. zbog transformatora iz televizora i računara često dešava da katodna cev bude razbijena i na taj način se u životnu sredinu oslobađaju teški metali kao što je olovo. pa zbog toga se vrlo često sreću sa povredama kao što su posekotine i slično. a od njih koriste veoma mali procenat sirovina.html) Među fizičkim licima koja se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina (sakupljači) generalno vlada slabo interesovanje kada je u pitanju sakupljanje elektronskog otpada. štampane ploče sakupljači prodaju lokalnim preduzećima i fizičkim licima koja se bave servisiranjem polovnih elektronskih uređaja ili trgovinom obojenih metala koja im plaćaju gotovinski bez izdavanja priznanice ili bilo kakve potvrde. To praktično znači da se u Srbiji godišnje uveze 100 000 t novih EE proizvoda! Imamo i treći podatak koji kaže da se godišnje uveze 50 000 t EE uređaja. Elektronske tzv. pa čak i trovanja ljudi ukoliko se nalaze u neposrednoj blizini.živa ili kadmijum. Tokom sakupljanja elektronskog otpada . Pre svega zbog komplikovanije procedure izdvajanja sekundarnih sirovina. što samo po sebi predstavlja veoma ekološki rizično ponašanje i može dovesti do aerozagađenja. pa zbog toga i primenjuju tehniku vađenja sirovina na samom mestu nastajanja elektronskog otpada. a to ima svoje negativne posledice jer se npr. najčešće završava rastavljen kako bi se od njega iskoristili metal i plastika. Za veliki broj sirovina koje se nalaze u elektronskim uređajima sakupljači nemaju potencijalne kupce. Sakupljači se najčešće sreću sa izbačenim računasrkim monitorima i televizorima što je veoma alarmantno kada se zna da oni sadrže u sebi hazardne otpadne materijale. od čega se reciklira 3% (izvor http://www. Računarski štampači i repromaterijal (ketridži. dok smatraju da će u 2010.sakupljači na mestu nastajanja (u blizini kontejnera za komunalni otpad ili slično. Među sakupljačima najcenjenija komponenta u elektronskom otpadu su kablovi koji u sebi sadrže bakarne žice. koja podrazumeva rasklapanje elektronskih uređaja i delova. pa tako te sirovine koje su u navećem procentu i opasne po životnu sredinu završavaju na divljim deponijama koje se nalaze u neposrednoj blizini naselja. riboni i slično) koji spadaju u najrecikabilniji elektronski otpad koji se ponovo može staviti u upotrebu.rs/sr_lat/drustvo/unosna-reciklaza-elektronskogotpada_226026. međutim kao metod izdvajanja čistog bakra najčešće se primenjuje spaljivanje plastične izolacije. Prema izvoru http://www.toneri. 45 . godine preradili 1-2 % ukupnih količina koje se uvezu u Srbiju.) rastavljaju uređaje i iz njih izdvajaju sirovine koje mogu lako prodati (bakar. godini to biti oko 5 000 t (5% od uvoza).rtv.

bitno polje delovanja klastera predstavlja i unapređenje dijaloga i uspostavljanje bolje saradnje između preduzeća koja se bave proizvodnjom. a tu se pre svega misli na Ministarstvo ekonomije i 46 . da se registruju po kriterijumima novog zakona. prevoz i reciklaža ove vrste otpada. 2010. Kao što se može videti iz predhodnih podataka elektronskim otpadom se ukupno bavi 8 preduzeća ili 7. ponekad ukoliko im se ukaže povoljna prilika.i pokretanju sopstvenog biznisa dok je najmanji broj onih koji žele da se edukuju na temu „zdravstvene zaštite“ i „poznavanja zakonske regulative vezane za upravljanje otpadom“ Opštine i Javna Komunalna preduzeca(JKP) Opštine se obično fokusiraju na sakupljanje plastike (PET). Takođe veliki broj sakupljača želi da stekne znanja koja bi im pomogla pri prepoznavanju sekundarnih sirovna . u manjoj meri papira i kartona.02. Kompanije koje rade u oblasti reciklaže imale su rok do 23. Ponekad to urade samo jednom.2010. Takođe. jedini ove vrste u našoj zemlji.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. npr.2008. Primarni cilj klastera je podrška razvoju i promociji organizovanog sakupljanja i ekološki bezbednoj reciklaži istrošenih baterija i akumulatora.6% od ukupnog broja firmi. ali će generalno ostati u granicama materijala za koje imaju razrađenu mrežu dobavljača i kupaca. što će Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja obezbediti prikaz kretanja otpada i bolji uvid u količine procesuiranog otpada od strane svih registrovanih reciklera. ili menjaju svoj fokus ukoliko se cena materijala promeni. prodajom i reciklažom baterija i akumulatora sa nevladinim i vladinim institucijama. dok mali broj misli da bi im u radu pomoglo kada bi imali komplet priručnog alata. i znanje. osnovan klaster za organizovano sakupljanje i reciklažu istrošenih baterija i akumulatora „Galenit“. Kada su u pitanju prevozna sredstva sakupljači elektronskog otpada su najzainteresovaniji za nabavku tricikla (tricikl sa prikolicom za prevoz robe) koji im je najpogodniji za kretanje u gradskim uslovima vožnje. Sakupljači elektronskog otpada su pokazali najveće interesovanje za sticanje znanja iz oblasti poznavanja saobraćajnih propisa. Klaster će zastupati interese svojih osnivača i članova . i veoma malo ostalih materijala. Iako se većina sakupljača specijalizuje za jednu ili nekoliko grupa materijala. izlaze iz ustaljene šeme i kupuju i trguju materijalima koji inače nisu njihova specijalnost.05. cipele i rukavice. Neki sakupljači će kupiti bilo koji materijal ukoliko imaju potncijalnog kupca. mada postoji i značajan broj onih koji misle da bi im nabavka freze sa prikolicom dosta olakšala sakupljanje i prevoz elektronskog otpada. prilagođavajući sakupljanje kako bi zadovoljili potražnju. Do kraja ovog roka dozvolu je dobilo 104 preduzeća. predstavnika preduzeća koja se bave proizvodnjom baterija i akumulatora i članova čija je delatnost sakupljanje. Klaster Galenit U Beogradu je 20. Što se tiče opreme za rad sakupljači elektronskog otpada uglavnom misle da bi im dosta pomoglo kada bi imali radna odela . ukoliko lociraju veliku količinu određenog otpada.

R" d.ET. 47 .6 miliona PC-a se nalazi u upotrebi. regionalnog razvoja. ’’Ribbon -CMS’’) se bave električnim i elektronskim otpadom. Preko 534 177 hiljada rashodovanih PC-a nalazi na teritoriji Srbije. za sada je procenat iskorišćenja svega 20%. štampača i drugih postala su veliki deo komunalnog otpada i zato je tok električnog otpada identifikovan kao jedan od onih koji beleži najbrži rast u Srbiji čineći danas 4% komunalnog otpada. ’’Perihard inženjering’’. • velika preduzeća.E. Postoje nekoliko preduzeća u Srbiji koji imaju dozvolu za sakupljanje opasnog otpada. Specifičnost elektronskog otpada je njegova složenost i brzina kojom elektronski proizvodi zastarevaju i bivaju zamenjeni novim. Prvi su se javili u Beogradu i Nišu. fotoaparata. mali početni troškovi i čak planirano zastarevanje proizvoda su rezultovali brzom rastu problema u celom svetu. kompjutera i srodne kompjuterske opreme. Sa gledišta ekologije i očuvanja životnog prostora jedan od najvećih globalnih svetskih problema je elektronski otpad. koji predstavljaju latentni računarski otpad. 4.o. Uzimajući ove informacije u obzir. Kapaciteti ovih firmi za sakupljanje i preradu su mnogo veći od sadašnje iskorišćenosti. skladištenje i tretman otpada od električnih i elektronskih proizvoda. mobilnih telefona. Najveću količinu otpada koju sakupljaju ova preduzeća sakupljaju u saradnji sa individualnim sakupljačima. 2010. preduzećima i lokalnim samoupravama i kroz razne ekološke akcije koje organizuju u saradnji sa NVO-sektorom. među kojima je i električni i elektronski otpad. Recikleri Formalni recikleri e-otpada su tek u početnim fazama svog rada. transport. Niš. koji predstavljaju PC otpad a preko 1. sakupljanje.5. TRADE” Beograd. Pored dozvole za sakupljanje ona poseduju i dozvolu za transport. Oni imaju potpisane ugovore o sakupljanju sa ministarstvima i većim firmama koji su inače i najveći generatori ove vrste otpada. "JUGO-IMPEKS E. skladištenje i tretman otpada od električnih i elektronskih proizvoda. Beograd. sasvim je realno uvesti pretpostavku da je količina računarskog otpada na teritoriji Srbije velika. imaju dozvolu za sakupljanje. Brza promena tehnologije. Privrednu Komoru Srbije i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. Preduzeća (“S. institucije i vladine organizacije i • proizvođači originalne elektronske opreme(OEMs). rastavljanje i povraćaj se obavljaju preko dobro organizovanih mreža neformalnog sektora. Glavni proizvođači elektronskog i električnog otpada se svrstavaju u tri grupe: • pojedinci i mala preduzeća. Osim toga e-otpad je vredan izvor sekundarnih sirovina i toksičan ukoliko je nepravilno tretiran.o. Pored ovog klastera u Srbiji sakupljanje rade još preduzeca koja su dobila dozvolu za sakupljanje ove vrste otpada od Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje. Proizvodi poput televizora. U ovom trenutku. "EKO METAL" Vrdnik. kao i činjenicu da je projektovani vek PC-a pet godina.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. "BOŽIĆ I SINOVI" Pančevo.

Uključuje sakupljanje. Shodno hijerarhiji pravilnog upravljanja otpadom vrši se provera ispravnosti i funkcionalnosti preuzete opreme. reciklaže fluorescentnih cevi i sijalica.) i delovi od plastike Metali i delovi od metala Napajanja Gume Kablovi Akumulatori i baterije (Ni-Cd(Nickel-cadmium). alkalne baterije) Ekrani (katodne cevi CRT. HIPS. • prodaje sekundarnih sirovina. PET. Oprema koja je kategorisana kao neispravna. rasklapa se prema propisanoj proceduri potrebnim alatima od strane obučenih radnika. HDPE. LCD i plazma ekrani) Elektronske komponente (štampane ploče. preuzimanje i transport elektronskog i električnog otpada i fluorescentnih cevi i sijalica. PC. • konsaltinga u oblasti upravljanja otpadom. Pb(olovne) LiPo. zatim se dodatno proverava ispravnost i kao takva bezbedno se može ponovo koristiti. izdvajanje. kartice. reciklaže računara. Oprema koja nije u funkciji zbog nedostatka određenog sklopa ili podsklopa. PE. reciklaže rashladnih uređaja. 2010.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. odlazi u servisni deo odakle se trebuje potrebni rezervni deo. preradu i izradu novih proizvoda od korišćenih delova ili materijala. Istovremeno sa rasklapanjem vrši se sortiranje komponenti i materijala koji se dobijaju rasklapanjem elektronske opreme na sledeće grupe: • • • • • • • • • • • • Plastika (ABS.) Toner kasete i kertridži Tekstil Elektromotori Drugi materijali 48 . Li-ion(Lithium-ion). • izvoz nereciklabilnog elektronskog i električnog otpada. LDPE. optičke jedinice. NiMH(Nickel Metal Hydride). otklonske jedinice. PVC. • bezbedno i legalno skladištenje elektronskog i električnog otpada i fluorescentnih cevi. • refabrikovanja. Proveru ispravnosti i funkcionalnosti vrši na početku procesa kvalifikovani radnik uz poštovanje propisanih procedura i pravila kojima se ispituje ispravnost. neobeležena plastika i dr. procesorske i memorijske jedinice i dr. Ove firme nude/pružaju usluge: reciklaže elektronskog otpada. PP. • • • • • Reciklaža elektronskog otpada Pod reciklažom se u Srbiji podrazumeva izdvajanje materijala iz otpada i njihovo ponovno korišćenje. piralenske baterije.

Učešće ovih materijala u jednom prosečnom PC-u je (izvor IBM Kompanija): 48% gvozdeni materijali (potpuno recikliranje) 26. Komponente koje se ne recikliraju u Republici Srbiji. aluminijum. osnovna ploča 0. kada se sakupi dovoljna količina. releje. memorijski blokovi i dr. vrši se tretman i privremeno skladištenje reciklabilnih i nereciklabilnih komponenti. halogenovane materije (PCB). kadmijuma i hroma. baterije. generatore svetlosti (lampe). Plastika se razvrstava na nekoliko kategorija. bakar. odvija se i proces separacije. papira i kartona.4% aluminijum i plemeniti metali 3% materijali sa sadržajem plemenitih metala kao npr.) predaju se na dalji tretman u za to ovlašćena preduzeća. otpornike. konektore itd. nikl i sl.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Komponente koje se recikliraju u Republici Srbiji (gvožđe. staklo. kondenzatore. U krugu Reciklažnih centara u okviru preduzeća vrši se tretman plastike. Ove komponente u sebi sadrže supstance koje mogu ugroziti životnu sredinu. senzore. a odatle se donira ili vraća na tržište. prohrom. Kablovi se tretiraju mašinom za skidanje izolacionog materijala.) 3. PVC materijali. prekidači. odnosno granulira i kao takva skladišti u reciklabilni magacin. Uglavnom su to teški metali poput žive. Paralelno sa procesom rasklapanja i rastavljanja računarske opreme na sastavne komponente. Posle sakupljenih dovoljnih količina pojedinih komponenti vrši se njihovo pakovanje i transport za izvoz pošto u Srbiji trenutno ne postoje prerađivački kapaciteti za ove komponente Reciklaža računara Računarska oprema sadrži različite komponente kao što su štampane elektronske ploče.1% obojeni metali (potpuno recikliranje) 13. plastika. 2010. dok se papir balira pomoću hidraulične prese. Nakon što radnici izvrše separaciju i sortiranje dobijenih materijala. kablovi i dr. azbest.8% posebne grupe plastike 49 . a zatim se melje. bromovani usporivači gorenja. Nereciklabilne komponente se privremeno skladište u veće posude koje se. gde recikler odmah i razvrstava sastavne komponente na reciklabilne koje odvoze u preduzeća koja su registrovana za dalju preradu pojedinih sekundarnih sirovina (sekundarne sirovine) i nereciklabilne. Ukoliko se korišćena računarska oprema može dovesti u funkcionalno stanje. monitori sa katodnim cevima (CRT monitori) ili panelom od tečnih kristala (LCDili TFT monitori) .4% plastika i staklo (ograničena primena) 5% delovi koji se mogu ponovo koristiti (čipovi. guma. hard diskove. dok se određene vrste kablova u zatečenom obliku predaju ovlašćenim firmama za postupanje i tretman. odlažu se u posebno označenim posudama i ambalaži u specijalizovanim prostorijama (privremenim skladištima za nereciklabilne komponente) po važećoj zakonskoj regulativi. kao i kablova. prenosi se u reciklažni deo na rasklapanje i rastavljanje na sastavne komponente koje se obavlja na specijalnim radnim stolovima. izvoze u skladu sa važećom procedurom za izvoz opasnog otpada. arsen.

0. 2010.45 5. masti. Tabela 11. sa unutrašnje strane obloženo je barijum oksidom. sličnog je sastava kao ekransko staklo s tim što sadrži veći procenat olova. kondenzatori koji se delimično 1 602 recikliraju. Ekranski deo stakla je staklo koje sadrži olovo jer korisnika treba da zaštiti od zračenja. Tabela 12. količina svake vrste reciklabilnih materijala je prikazana u Tabeli 16.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. velike je debljine i sa unutrašnje strane ima fotoosetljivi sloj prevlake za stvaranje slike. sagorevaju ili posebno lageruju Reciklaža monitora Jedan od nezaobilaznih komponenti računara i malih kućnih aparata jeste ekran monitora ili TV aparata. Vrsta reciklabilnih materijala Količina u kg Gvozdeni materijali 256 405 Obojeni metali 139 420 Plastika i staklo 71 580 Delovi koji se mogu ponovo koristiti (čipovi. sagorevaju ili posebno lageruju Na osnovu raspoloživih podataka.78 2. kondenzatori koji se delimično recikliraju. Katodna cev CRT ekrana sastoji se iz dva dela: koničnog stakla i ekranskog stakla. masti.54 50 . baterije.3% specijalni materijali kao što su ulja.96 2. odnosno katodna cev CRT ekrana.22 17. 26 709 memorijski blokovi) Aluminijum i plemeniti metali 18 162 Materijali sa sadržajem plemenitih metala 16 025 Posebne grupe plastike 4 273 Specijalni materijali kao što su ulja. Drugi deo predstavlja staklo koje je noseće. Proračunato u odnosu na ukupnu količinu PC otpada u RS 2008. Materijalni bilans računarskog monitora u Srbiji Materijal CRT ekran Plastika Metali Trafo Kablovi Štampana ploča Ostalo Maseni udeo (%) 63.55 2. baterije. god).50 2.

6 23. nabavio prvi sistem za degasifikaciju i reciklažu frizidera i rashladnih uređaja u Srbiji. godine.1 3.0 0.5 0. neophodno je monitore predati ovlašćenoj kompaniji koja će na bezbedan način postupati sa njima. ili u specijalne PVC džakove za terenske uslove koji primaju od 50 do 60 kg.6 2.5 0.1 2.2 3. 51 . glasnik RC br.2 0. 2009.8 6.7 6.0 1. zapremine koja mogu da prime oko 130kg staklenog krša. Krašer-mašina.3 13.0 0.2 Iz ove tabele vidi se da CRT ekrani sadrže veoma štetne materije koje mogu naškoditi ljudskom zdravlju.1 5. Opremljena je specijalnim filterima i rezervoarima za izdvajanje frakcija fosfornog praha i žive iz sijalica. Ovako sakupljen.9 3.8 0.8 0. jedno od preduzeća u Srbiji je nabavilo prvu mašinu za reciklažu neonskih cevi i sijalica u Srbiji.2 8. Krašer-mašina obrađuje 1000 lampi na sat odnosno za jedan dan može da obradi 10 000 komada. Tabela 13.2 0. uvežena je iz Velike Britanije. stakleni krš se bezbedno odlaže u poseban skladišni prostor do podvrgavanja krajnjem tretmanu. prateći svetske trendove reciklaže. 2010.1 8.4 7.5 2. Sastav stakla koji se koristi u izradi ekrana Supstanca SiO2 Al2O3 CaO MgO Na2O K2O BaO PbO SrO ZnO2 Težinski udeo (mas %) Panel staklo Konusno staklo Min Max Min Max 60 63 53.1 0. nalaže da se otpadne fluorescentne cevi koje sadrže živu moraju odvojeno sakupljati radi tretmana i konačnog odlaganja. Stakleni krš od lampi i sijalica se sakuplja bezbedno u metalnu burad od 210 lit.8 21. Naime.3 2. Reciklaža rashladnih uređaja Takođe je Reciklažni centar jedne firme.2 6.2 0. Nastavljajući dobru praksu zemalja EU i u susret usklađivanju sa EU normativima.0 2.6 9.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Zakon o upravljanju otpadom članom 51 (Sl.2 0.0 2. Reciklaža fluorescentnih cevi i sijalica Prateći svetske trendove reciklaže.4 1. Kako bi se to izbeglo.6 8.8 8.5 55. 36/09).4 5. opredelili su se da prošire svoju paletu usluga i da omoguće građanima i privredi da postupaju u skladu sa zakonom.

2010. projektovanoj u skladu sa standardima Evropske unije. Ulja koja se izdvajaju iz rashladnih uređaja mogu se koristiti kao energenti za grejanje. Transport električnog i elektronskog otpada i fluorescentnih cevi i rashladnih uređaja Prevoz odbačene elektronske i električne opreme. U savremenom centru za separaciju italijanske tehnologije u koju je uloženo osam miliona evra. moguće je reciklirati 10 tona istrošenih akumulatora na čas. tretirana ili odložena i podatke o tome dostavlja nadležnom državnom organu. Lice koje je dobilo dozvolu od nadležnog ministarstva ima obavezu da vodi i čuva evidenciju o količini koja je sakupljena. Takođe. prevoz opasnih meterija. a to znači da ćemo imati proizvodnju od 35 000 tona sirovog olova od kojeg kasnije proizvodimo rafinisano olovo i sve vrste legura za domaće i inostrano tržište. Istrošeni akumulatori koji su uglavnom završavali na deponijama. moći će da se reciklira preko 90 000 tona istrošenih akumulatora iz Srbije i regiona. vozač mora biti sertifikovan za transport opasnih materija. tako da je ceo postupak bezbedan za životnu sredinu. ili ide na preradu u pogone koji se nalaze u okviru fabrike. kao i fluorescentnih lampi i rashladnih uređaja vrši se specijalizovanim teretnim vozilima registrovanim za prevoz. 52 . nalaže da se otpadni elektronski i električni uređaji moraju odvojeno sakupljati radi njihovog tretmana.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Reciklaža rashladnih uređaja Od prošle godine puštena je u rad nova fabriku za separaciju olova i olovno-antimonskih legura. Većina proizvoda dobijenih tokom separacije ima upotrebnu vrednost. Svi elektroliti i ono što je predstavljalo opasnost za životnu sredinu ovde se prerađuju u natrijum-sulfat visoke čistoće koji se može koristiti za proizvodnju deterdženata. Takođe. pretovar i istovar i kompletnu manipulaciju vrše lica koja su stručno osposobljena od strane Ministarstva unutrašnjih poslova. Prve količine istrošenih akumulatora sa domaćeg tržišta su prerađene. jedinstvenoj u Srbiji. Shodno tome. moguća je njihova ponovna upotreba u servisima rashladnih uređaja. Zakon o upravljanju otpadom članom 50 (Sl. 36/09). utovar. Ako se vodi računa o vrsti freona koji se izdvajaju i skladište (iste vrste freona u iste posude). sve tečnosti iz EE uređaja moraju biti odvojene i tretirane na propisani način. sada će moći da se recikliraju u nivoizgrađenom pogonu. tretman i odlaganje ove vrste otpada. U toku je potpisivanje ugovora sa zemljama bivše Jugoslavije. U ovoj fabrici. dobijenu od Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. vlasnik ovih uređaja dužan je da svoj otpad preda licu koje ima dozvolu za sakupljanje. Pripremu za prevoz. Ovo je najsavremenija fabrika koja će godišnje moći da preradi 90 000 tona akumulatora. jer prema projektovanom kapacitetu ovde je moguće reciklirati sekundarne sirovine iz regiona. Sistem za degasifikaciju i reciklažu rashladnih uređaja omogućava da na pravilan i legalan način vršimo bezbedno izdvajanje opasnih materija koji se nalaze u rashladnim uređajima odnosno separacija freona i ulja i obezbeđuje se njihovo pravilno upravljanje. glasnik RC br. Prerađeni materijal odlazi u pogon za proizvodnju rafinisanog olova.

Zbrinjavanje i prerada ovih komponenti se vrši u centrima za reciklažu stakla. Posle sakupljenih dovoljnih količina pojedinih komponenti vrši se njihovo pakovanje i transport za izvoz pošto u Srbiji trenutno ne postoje prerađivački kapaciteti za ove komponente. procesori i dr. Do sada je ostvarena značajna sardanja što se tiče izvoza sa Slovenijom i Singapurom. flopi diskovi i ostali optički uređaji. U oblasti reciklaže elektronskog i električnog otpada postoji nekoliko komponenti otpada koje u sebi sadrže primese opasnih materija a čije finalno recikliranje u korisnu sekundarnu sirovinu može da obavlja samo manji broj namenskih reciklažnih kompanija u svetu. baterije. hard diskovi. Komponente koje se recikliraju u Republici Srbiji (plastika i delovi od plastike. (baterije. plastika je zastupljena sa oko 4%. Izvoz nereciklabilnog električnog i elektronskog otpada Izvoze se nereciklabilni i opasni materijali. Razvrstane komponente mogu biti reciklabilne ili nereciklabilne.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Plastika se u krugu reciklažnog centra razvrstava na nekoliko kategorija. CRT ekrani. koje trenutno nije moguće tretirati u Srbiji iz tehnoloških ili drugih razloga. kablovi i dr. EE oprema dopremljena u reciklažni centar. odnosno granulira i kao takva skladišti u reciklabilni magacin. Nereciklabilni materijali koji se izvoze su: štampane ploče. pri čemu je odnos plastike i metala u ovom delu 50:50. 2010. metal. 53 . metal i delovi od metala. plastike i metala. U reciklabilnom delu. a metalni delovi sa oko 96% mase. dok se papir balira pomoću hidraulične prese. Bezbedno i legalno skladištenje električnog i elektronskog otpada Nakon izvršenog sortiranja vrši se tretman i privremeno skladištenje reciklabilnih i nereciklabilnih komponenti. po utvrđivanju njene tehničke (ne)ispravnosti. Pri rasklapanju računara na sastavne komponente maseni udeo reciklabilnih komponenata se kreće od 70% do 80%.) odvoze se na reciklažu u za to registrovana preduzeća. CRT ekrani. staklo. štampane ploče. Reciklabilni delovi su svi oni koji mogu imati upotrebnu vrednost (direktnom doradom ili preradom) kao sirovine u istoj ili nekoj drugoj proizvodnji:plastika. podleže procesu razvrstavanja i rastavljanja na komponente. Ove sekundarne sirovine mogu se dalje prerađivati u gotove proizvode ili polupoizvode.) odlažu se u odgovarajućoj ambalaži u privremenom skladištu za nereciklabilne komponente po važečoj zakonskoj regulativi. Komponente koje se ne recikliraju. Maseni udeo reciklabilnih komponenata kod CRT ekrana je oko 30%. Prodaja sekundarnih sirovina Posebna pažnja se posvećuje organizovanom sakupljanju i racionalnom korišćenju sirovina koje imaju upotrebnu vrednost kao i očuvanju njihovog kvaliteta za dalju preradu. a zatim se melje.

obrazovne ustanove.6. već upotrebljive alatke za pripadnike akademskih i drugih zajednica koje zbog raznih ograničenja ne mogu da dođu do novih računara i uživaju u prednostima informacionih tehnologija i ostvare svoje pune potencijale. Posebnu pažnju u okviru servisne službe. BiS Reciklažni centar je jedini reciklažni centar u Srbiji sa statusom MIcrosoft Authorised Refurbisher koji omogućava da instaliraju legalan Microsoft Windows na refabrikovane računare namenjene akademskim ustanovama i nevladinim i neprofitnim organizacijama. dobrotvorne i druge organizacije mogu da dobiju računar sa instaliranim originalni Microsoft software-om. MAR (Microsoft Authorised Refurbisher) i Community MAR programi podržavaju stvaranje i širenje pristupačnih i bezbednih kanala kroz koje pojedinci. Refabrikovanje Nakon dopremanja IT opreme u reciklažni centar vrši se selekcija i razvrstavanje na robu za refabrikovanje i robu za reciklažu. 2010. Community MAR : produžava životni vek kompjutera pomaže se u sprečavanju gomilanja opasnog tehnološkog otpada u Srbiji i unapređuje zaštita životne sredine • pomaže se u razvoju lokalnog IT tržišta i kreira mreža kvalitetnih partnera Kompanija Božić i sinovi. Refabrikovani uređaji se pakuju u ekološku kartonsku ambalažu i mogu ponovo da budu ponuđeni na tržištu uz garanciju. Ponovno korišćenje računara kroz donacije ili obnavljanje. BiS Reciklažni centar je prvi na Balkanu uzeo učešće u ovom programu. 4. Reciklažni centar svim svojim partnerima omogućava da svoju dotrajalu opremu koja je još uvek ispravna. pokloni raznim humanitarnim i neprofitabilnim organizacijama. rasprostranjenog širom planete. naročito u njegovom posebno fokusiranom segmentu koji se zove Community MAR a kroz koji se obezbeđuju računari sa prethodno instaliranim legalnim softverom dobrotvornim. posvećujemo što većoj iskorišćenosti opreme koja je funkcionalna. neprofitnim i obrazovnim ustanovama. Deo opreme koji je ispravan odvaja se i formiraju se "novi" sasvim upotrebljivi računari. BiS Reciklažni centar želi da kroz nove poslovne modele i partnerstva sa različitim organizacijama pomogne u socijlnim i ekonomskim izazovima sa kojima se suočavaju oni koji do sada nisu imali priliku da uživaju u pogodnostima koju pružaju informacione tehnologije. Veliki broj još uvek upotrebljivih računara odbacuje se svake godine. Ovim se omogućava da računari koje naše kompanije i strane kompanije. preko naše servisne službe. prisutne u Srbiji menjaju u redovnim intervalima ne postanu opasni tehnološki otpad. 54 . mala preduzeća. predstavlja veliki pomak koji najveći značaj ima za pripadnike socijalno ugrožene populacije u Srbiji.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. deo je globalnog Microsoft Authorised Refurbisher programa.

neke od deponija su već iskorišćene do maksimuma. Svaka društveno odgovorna i ekološki svesna kompanija. Visoka cena. NSUO usvojena 2003. naravno u zavisnosti od toga koja vrsta aparata/opreme je bila. Svi servisi su formalno registrovani i plaćaju poreze. tako da se rešenja očekuju od države.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. kao ni tehničke i tehnološke standarde a pored toga. Otpad i upravljanje otpadom je prepoznato kao glavni problem u društvu. industrije. Kod nekih distributera se može zameniti staro za novo. To su uglavnom oni manji serviseri bele tehnike i televizora. neisplativa organizacija. nizak kvalitet usluga i neadekvatna briga o životnoj sredini su rezultat očajno slabe organizacije upravljanja otpadom. • Prosečan prihod po popravljenom uređaju se kretao od 10-25eura Što se tiče ovlašćenih servisera elektronske opreme. Jedini metod za upravljanje otpadom koji se sprovodi u Srbiji je odlaganje otpada na deponije.. ima mogućnost da svoju ispravnu računarsku opremu. ranije je to bilo po njihovim rečima i do 20 godina.. naravno uz odgovarajuću nadoknadu. lokalne vlasti. 4. metod koji uglavnom ne zadovoljava osnovne higijenske propise. 2010. • Količina e-otpada se kreće od 150-500 kg godišnje niko od anketiranih nema tačan podatak o količini. • Na pitanje za koliko je produžen njihov vek trajanja nakon popravke kod njih uglavnom su odgovarali. Postojeci zakoni u RS definišu lokalne samouprave kao upravna i prostorna tela koja su odgovorna za upravljanje komunalnim otpadom. to su uglavnom distributeri. pruža osnovu za ekonomsko i održivo upravljanje otpadom. njenih agencija. Saradnja u rešavanju problema odlaganja otpada može se čuti najviše u trenucima krize i društvene brige. donira zajednicama ili ustanovama koje ne bi mogle da dođu do računara na drugi način.7. od 1-4 godine. ljudi obično smatraju da je otpad problem nekog drugog a ne njih samih. Jedan od glavnih zaključaka kaže da bi regionalne 55 . a u saradnji sa BiS Reciklažnim centrom. Međutim. A kako je što se tiče servisa ? Za potrebe ovog istraživanja uzeto je veći broj servisera u Srbiji u nekoliko gradova . Konačno odlaganje Nizak standard kada je u pitanju upravljanje otpadom je prepoznat kao jedan od ključnih problema životne sredine u Srbiji koji potiče uglavnom od neadekvatnog pristupa ovoj temi. već su odgovori davani po slobodnoj proceni • Prosečna starost uređaja donetih na popravku se kreće od 3-7 godina. pored pravilnog odlaganja i recikliranja računara koje nije moguće vratiti u upotrebnu kategoriju.

deponije trebalo da se koriste za komunalni otpad. Bela Palanka. Očekuje se da oba projekta stvore elektronsku bazu podataka o deponijama otpada sa geografskim informacionim sistemom (GIS). 2010. Pančevo and Tutin) do onih u Silbašu. 15 od njih nema deponije na svojoj teritoriji i koristi deponije drugih opština.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. počela sa sprovođenjem serije aktivnosti za uspostavljanje sistema informisanja o upravljanju otpadom kao dela u sklopu sistema informisanja o zaštiti životne sredine. koje su osnovane 1956. Prekrivanje otpada je praksa za 117 deponija ili 72% i uglavnom se obavlja zemljom ili nekim drugim inertnim materijalom. opština Bačka Palanka. Zemlja koja se koristi za deponiju je ili u vlasništvu RS ili je u javnom/vlasništvu preduzeća. Važna opštinska tela i javna preduzeća su važni partneri na ovim projektima. njih 12 ili (7. Prekrivanja svakog dana se obavlja na 15 deponija dok se na mesečnom nivou to radi na 101 deponiji. tipu materijala koji se tamo odlaže i druge informacije. Drugi projekat za cilj ima stvaranje registra deponija kojima se ne upravlja ili koje su stare. Prema podacima iz ovog projekta. Tabela 14. Od ukupnog broja deponija. od onih koje su osnovane u 2005. broju. Ovaj projekat bi sadržao podatke o njihovoj lokaciji. miševi i druge životinje koje se nalaze na deponijama. Izdvojena su 2 projekta kako bi se pristupilo stvaranju nacionalne baze podataka o deponijama u RS: • Unapređenje katastra o mestima za odlaganje otpada u RS i • Izrada katastra nezvaničnih i starih deponija i smetlista u RS Prvi projekat za cilj ima unapređenje postojeće baze podataka o zvaničnim deponijama gde se otpad dovozi i odlaže na organizovan način. Takvi podaci jasno ukazuju na rizike kojima je izloženo lokalno stanovništvo zbog mogućnosti da budu zaraženi bolestima koje prenose pacovi. Istina je da nedostatak adekvatne opreme za sakupljanje otpada je značajan problem za većinu opština. Podaci o veličini i kapacitetu deponija nisu pouzdani u potpunosti jer mnoge nemaju neophodnu tehničku dokumentaciju. (Bačka Palanka – Obrovac. Srbija ima 164 deponije koje koriste javna komunalna preduzeća za odlaganje otpada. Strategija predviđa otvaranje 29 regionalnih sanitarnih deponija kao i jedan broj drugih postrojenja za koje se očekuje da pomognu u upravljanju otpadom kako bi ono postalo efektivnije i efikasnije. Agencija za zastitu životne sredine (AZZS) je u skladu sa zakonom 2005. Većina deponija poseduje mehaničku opremu i vozila za sakupljanje otpada.3%) je smešteno do 100 m od lokalnog naselja. Starost deponija varira jako. Vozila za sakupljanje otpada su najčešće Rotopress vozila sa rotirajućim dobošem i viljuškom za sakupljanje iz velikih kontejnera. Malo Crnice. Tipovi otpadnog materijala koji se odlažu na deponijama Vrste otpadnog materijala Broj deponija 56 . Od ukupnog broja opština.

3%) ima podatke o vrsti i količini otpada govori dovoljno ovome u prilog.8. Takvi dokumenti omogućavaju kontrolisan monitoring transporta otpada u zemlji. Analizirajući podatke o količini i vrstama otpada koji se odlažu na deponijama ocigledno je da se jako malo pažnje obraća ovom problemu. Činjenica da samo 30 deponija (18. uglavnom onog opasnog.6%) nema nikakav proces obrade otpada. Količina otpada koji se uvozi i izvozi je određena na osnovu dozvola za uvoz i izvoz i deklaracija na carini. klanice) Otpadne gume Zeleni otpad iz bašti i javnih parkova Otpad nastao obradom šuma i drveća Industrijski i rudarski otpad Pepeo/ostaci/blato 82 160 159 158 157 156 82 134 52 60 84 83 117 134 48 30 95 Veliki broj opština je zabranio odlaganje određenog tipa otpada na njihovim deponijama.. medicinskog i životinjskog. Druge zainteresovane strane NVOi i Međunarodne organizacije Organizacije civilnog društva (OCD) 57 . Komunalni otpad (domaćinstva) 163 Metalni otpad i kućni aparati 138 Auto-otpad Staklo Plastika Papir Karton Limenke Poljoprivredni otpad Građevinski otpad Elektronski otpad Opasan otpad Medicinski otpad Životinjski otpad (mrtve životinje. Organizovanje i recikliranje otpada na deponijama u Srbiji praktično i ne postoji jer 160 deponija (97. auto-gume..Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 2010. Agencija za reciklažu ima podatke o prekograničnom kretanju otpada. 4.

Trebalo bi da pružaju informacije. Organizacije civilnog društva imaju važnu ulogu u regionu kada je reč o priključenju EU. USAID i REC Naučne institucije Univerziteti i fakulteti Zaštite na radu Uloga školstva u sistemu reciklaže je da pruži dokaze za ukupne ciljeve i okvire pre nego što postave pravila Konsultantsko telo može pružati podršku kako bi: • Se osigurali da učesnici znaju i razumeju probleme eotpada • Definisali standarde za zainteresovane strane koje učestvuju • Pružili informacije učesnicima o primerima dobre prakse • Obezbedili razmenu znanja na nacionalnom i međunarodnom nivou • Pružili informacije vladi i ona pomogla u donošenju zakona Oni mogu igrati važnu ulogu od konsultantskog tela kao što je podrška obrazovnim centrima ili preduzećima za aktivnosti koje bi kasnije postale nezavisne.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 2010. 58 . što podrazumeva poštovanje standarda EU koji su vezani za zaštitu životne sredine a zasnovani su na propisima kao što su direktive o otpadu električne i elektronske opreme (WEEE Directive 2002/96/EC) i na ograničenjima o upotrebi štetnih supstanci (RoHS Directive. NVO-i pružaju različite usluge kao sto su: • Pomoć obrazovnim centrima ili nezavisne preduzetničke aktivnosti • Podizanje svesti i komunikacija • Pritisak zbog eko-dizajna i primena evropskih standarda za proizvođače • Uspostavljanje kontakata između onih koji refabrikuju otpad i osoba koje se bave donacijama polovnih kompjutera • Neke međunarodne organizacije podržavaju razvoj sistema e-otpada u Srbiji kao sto su IPA fondovi. 2002/95/EC). povežu preduzeća ali da ne budu uključeni dugoročno (možda da održe strukturu koja će pružati informacije kroz konsultante ako su neophodni).

Na osnovu rezultata istraživanja o socijalnoj ugroženosti koje je UNDP sproveo u 2004. odnosno uz zdravstveni rizik. koriste gorivo za osvetljenje i dalje pogoršavaju radne uslove. Svaki od ovih sektora nudi različita rešenja za uticaj e-otpada na društvo. posao ponekad biva preuzet od stane drugih ugroženih pojedinaca. Upotreba maski. prodaje se po niskim cenama. Prikupljanje otpada se vrši na neregulisan i neorganizovan način. U nekim slučajevima su oni i važan faktor povezivanja različitih preduzeća koja se bave problemom otpada. sakupljanjem skoro u potpunosti upravljaju Romi. opremanje/popravka i reciklaža e-otpada se javlja kako u formalnom tako i u neformalnom sektoru. Zaposleni u velikoprodaji. 6% Roma i 5% ispitanih izbeglica i interno raseljenih lica navelo je da zarađuje za život putem prikupljanja sekundarnih sirovina. Sakupljanje. Međutim. neki rade i noću (leti). 5. Okarakterisan kao prljav posao. Pregled uticaja e-otpada na celokupno društvo 5. Formalni sektor Primećeni su sledeći problemi za radnike u upravljanju opasnim eotpadom: • Nedostatak zaštite protiv buke (nošenje zaštitnih slušalica na mestima gde se redovno velike količine otpada podizu teškim mašinama) • Nedostatak zaštite za oči (nošenje zaštitnih naočara na mestima gde se e-otpad transportuje u velikim količinama. čime se otvaraju veće mogućnosti na tržištu za one koji su zainteresovani za ovu delatnost.U nekim slučajevima. nezavisnost. Sakupljači su izabrali ovaj posao zbog prednosti koje on nudi (fleksibilno radno vreme. Sakupljanje papira i kartona uglavnom sprovode Romi kao svoju pretežnu delatnost ali može se slobodno reći da se ujedno bave i prikupljanjem starih elektronskih uređaja(električnih šporeta. ovim ljudima nedostaje to da budu priznati od strane zajednice. bez zaštite. frižidera. tamo gde živi manji broj Roma. upravljanje otpadom ne privlači veliki broj zainteresovanih preduzetnika. rukavica i primena tehnika za bezbedno rastavljanje bi umnogome umanjilo rizike.. 2010. ne postoji pritisak za normu. maloprodaji ili oni koji trguju starim gvozđem a koji obrađuju e-otpad su izloženi rizicima kao što su uostalom i njihove komšije. Otpad se vadi iz kontejnera za smeće. Ne postoje ugovori o zaposljavanju koji bi vezivali sakupljače i reciklere za njihove saradnike. gde se mrvi i gde lako mogu da izazovu povrede) • Potencijalni problemi sa ventilacijom (u procesu opremanja) 59 .Upravljanje e-otpadom u Srbiji.godini..) u poređenju sa građevinarstvom ili poljoprivredom koji su mnogo fizički zahtevniji poslovi.1. Oni uglavnom nemaju ni najosnovniju zaštitnu opremu. TV i radio aparata i sl). Uticaj na društvo Sakupljanje komunalnog reciklabilnog materijala i dalje se u velikoj meri oslanja na romsku populaciju.

po nekim procenama to je 70000 tona godišnje. reciklira se manje od 10 %.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Godinama se generiše sve veća količina otpada i bez ikakvog prethodnog tretmana odlaže na postojeća smetlišta u opštinama.2. S obzirom na procenjene količine e-otpada na nivou Srbije i male količine koja se reciklira. 2010. bilo koje vrste starog gvozđa kao i stara elektronika) Neki od negativnih uticaja na društvo mogu biti: • Otvoreno spaljivanje plastike. Na nivou RS od ukupne količine generisanog e-otpada. Uticaj na životnu sredinu Neadekvatno postupanje sa otpadom jedan je od ključnih problema u oblasti zaštite životne sredine u Republici Srbiji. staklo. dobijeni su poražavajući podaci koji pokazuju da se samo 12 % ukupnog e-otpada reciklira . Na osnovu istraživanja koja su do sada sprovedena na nivo područja Balkana u oblasti upravljanja i reciklaže e-otpada. Ovakva praksa onemogućava iskorišćavanje energetskih potencijala iz otpada.) 60 . što zbog iskorišćavanja vrednih materija iz metala kao što je bakar.. što zbog toplote • Razbijanje monitora da bi se izvadio bakar • Izloženost opasnim materijama • Nedostatak osnovne sigurnosne opreme • Manjak osnovnih informacija o e-otpadu • Ugroženost od strane trgovaca e-otpadom (sakupljači obično ne mogu maksimizirati sredstva ili se ne mogu cenjkati sa trgovcima starog gvozđa) • Druge vrste ugroženosti koje se povezuju sa neformalnim sektorom kao što je prihod koji nije garantovan ili druge povoljnosti za radnike • Ugroženost od strane drugih neformalnih trgovaca (oni koji čuvaju travu ili druge nesuglasice oko izvora e-otpada) • Nezakonita trgovina 5. napušteni objekti.može se zaključiti da najveći procenat e-otpada završava na komunalnim deponijama zajedno sa ostalim otpadom ili na divljim deponijama ( korita isušenih reka. • Upotreba agenasa za čišćenje koji nisu pod zaštitom (u procesima opremanja) Neformalni sektor Teško da će e-otpad postati glavni otpadni tok za neformalne sakupljače i reciklere koji obično rade sa širokim opsegom materijala koji se mogu reciklirati (karton. priobalna područja. odnosno predstavlja veliki gubitak resursa i nesagledivu opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Podaci pokazuju da se u najvećem broju lokalnih samouprava ne vodi evidencija o sastavu komunalnog otpada koji se odlaže na deponije tako da je nemoguće dobiti precizne podatke koliki je procentualni udeo e-otpada u ukupnoj deponovanoj količini otpada. niska ekološka svest građana. • Olovo iz katodnih cevi monitora i TV aparata. kadmijum i olovo. kadmijum i hrom. Osnovni uzrok ovog problema je nepostojanje sanitarnih deponija. što uslovljava da 40 % olova na deponijama potiče iz potrošačke elektronike. naročito živu. inhibitori plamena kao što je polibrom bifenil (PBB) i polibrom difenil etri (PBDE). Zagađenje zemljišta se može razmatrati: Kratkoročno: ako su teški metali mobilni i ne nagomilavaju se u zemljištu onda dospevaju do podzemnih voda i biljaka i tako truju stanovništvo Dugoročno: ako teški metali nisu mobilni onda ne predstavljaju neposrednu opasnost po stanovništvo već dovode do dugotrajnog – ponekad nepovratnog – zagađenja zemljišta Navedimo samo neke od primera: • Chlorofluorocarbon . najčešće završavaju na mestima neprimerenim za skupljanje te vrste otpada (ulični kontejneri). • CRT monitori (monitori sa katodnom cevi) i televizijski monitori sadrže u proseku od 2 do 4 kg olova.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. što je veliki problem u Srbiji. Sadržaj žive u fluorescentnim lampama je zabrinjavajući.CFC i Hydrochlorofluorocarbon HCFC materijali se koriste u proizvodnji rashladnih uređaja i izolacije i smatraju se gasovima koji ispuštanjem u atmosferu mogu uticati na oštećenje ozonskog omotača. litijum i kadmijum iz baterija za mobilne telefone itd. živa. Zdravstveni rizici uzrokovani oslobađanjem opasnih materija iz elektronskog otpadu su jedan od najbitnijih razloga za brigu o kvalitetnom 61 . 2010. Toksicni sadržaj e-otpada Otpad od elektronske i električne opreme se sastoji od različitih materijala koji sadrže supstance koje mogu zagaditi zemljište i podzemne vode kada se odloži. • Fluorescentna rasveta sadrži potencijalno štetne supstance kao na primer: visoko toksične teške metale. U Srbiji je prema proceni Agencije za zaštitu životne sredine 164 deponija Javnih Komunalnih Preduzeća (JKP) kao i preko 4400 divljih deponija. neiformisanost o štetnostima takvog načina odlaganja e-otpada i nepostojanje organizovanog prikupljanje elektronskog i električnog otpada. Svakako da curenje sa mesta na kome se nalazi e-otpad ili iz skladišta može uticati na hemijski sastav vode koji potom prodire u zemlju i na kraju dospeva u podzemne vode. Jedna takva lampa kakvu možemo pronaći u većini kancelarija sadrži i do 30 miligrama žive. Ovo mogu biti teški metali kao što je olovo.

Berilijum se zbog svojih svojstava koristi u matičnim pločama. recikleri e-otpada će imati direktan i indirektan uticaj na zdravlje ljudi. termostatima i dr. Kadijum ima kancerogeno dejstvo. Prilikom neadekvatnog prikupljanja. najčešće preko ribe. Takođe postoje određene metode za vađenje plemenitih metala. Kakvu opasnost predstavljaju toksične supstance i metali iz e-otpada najjasnije pokazuju oboljenja i promene koje oni mogu izazvati kod čoveka. kako usled delovanja atmosverskih promena tako i mehaničkih ostećenja prilikom transporta (drobilice u kamionima za prikupljanje i odvoz otpada ). Živa može pruzrokovati oštećenja raznih organa. uključujući mozak i bubrege. žive i/ili soli cijanida i stvaraju velike količine hemijskih elemenata koji otiču i koji mogu direktno negativno uticati na zdravlje ljudi. Heksavalentni hrom koristi se u zaštiti od korozije. oštećuje bubrege. bubrega i reproduktivnih organa. Imajući u vidu sve navedene činjenice i stvarnu situaciju u reciklažnim centrima e-otpada u Srbiji. usled dugotrajne izloženosti može dovesti do karcinoma pluća. Najopasnije je zagađenje vode živom koja se lako taloži u živim organizmima kroz lanac ishrane. štampanih ploča i drugih električnih žica sa ciljem oslobađanja od PVC zaštite kako bi se izvukao bakar ili aluminijum. praćenja oštećenja i bolesti u ljudskom organizmu koji je bio izložen ovim supstancama došlo se do sledećih saznanja: • • • • Olovo uzrokuje oštećenje centralnog i perifernog nervnog sistema..Upravljanje e-otpadom u Srbiji. srebra i paladijuma i elektronskih kola upotrebom vlažnohemijskih procesa. Klasifikovan je kao kancerogen. naročito zlata. dolazi do oslobađanja toksičnih materija. • Rizici i pretnje za osobe koje rade u centrima za reciklažu eotpada (nesigurni procesi reciklaže) Nesigurni procesi za reciklažu uključuju otvoreno spaljivanje kablova. Procenjuje se da se 22% svetske potrošnje žive koristi u elektronskoj opremi. a takođe je i stabilizator za plastiku. Nalazi se u monitorima i štampanim pločama. Direktni uticaji na zdravlje ljudi mogu biti prouzrokovani: 62 . izaziva anemiju i bolesti kostiju. i ispravnom zbrinjavanju e-otpada. skladištenja ili odlaganja e-otpada na komunalnim deponijama. Ovi procesi se uglavnom koriste u neformalnom sektoru i uključuju upotrebu kiselina. kardiovaskularnog sistema. Lako se apsorbuje u ćelijama ljudskog organizma i može uzrokovati oštećenja DNK. mobilnim uređajima. Nalazi se u raznim čipovima. zagađivanja životne sredine i ugrožavanja živog sveta i zdravlja ljudi koji dolaze u direktan kontakt sa eotpadom ili pak žive u neposrednoj blizini mesta gde se isti odlaže. Na osnovu višegodisnjeg istraživanja . Korisiti se u LCD ekranima. Niska temperatura spaljivanja PVCa pod ovakvim uslovima nosi veliki rizik od stvaranja dioksina i organskih zagađivača koji imaju veliki kancerogeni potencijal. 2010.

Sakupljači i recikleri suočeni su sa mnogobrojnim poteškoćama.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. • Prašinom u zatvorenom prostoru koja nastaje ručnim i mehaničkim rastavljanjem opreme (obrađivanje plastike ili CRT) • Filter prašina nastala u procesu mehaničkog rastavljanja • Emisije zvuka nastale ručnim i mehaničkim procesima rastavljanja (pokretne trake. 2010. sekaci) • Devijacije iz standarda zaštite na radu. Ekonomski aspekt Istraživanjem i analizom tržista RS u oblasti trgovine otpadom može se zaključiti da situacija nije nimalo povoljna. uključujući i nedostatak državnih subvencija i investicija. tj. Na sajtu Agencije za zastitu životne sredine od septembra 2010. da uvoz i izvoz pojedinih vrsta otpada postoji u malom procentu. udarci cekicem. povrede leđa i elektro-sokova • Opasni predmeti u blizini (oštri i teški kompjuterski delovi koji stoje na otvorenom) • Mnogo radnika na relativno malom prostoru • Zagađenje usled prisustva prašine i slabe ventilacije (radnici u sektoru za popravke rade u prostorijama sa slabom ventilacijom) • Nedostatak prostorija za skladištenje • Fizička opasnost od pada • Zagađenje od sagorevanja • Određeni mirisi iz laserskih štampaca za koje se veruje da imaju potencijalno negativni efekat na zdravlje 5. da ne postoji razvijeno trzište na nivou države za ovu vrstu otpada. Opsta opažanja o standardima zdravlja i bezbednosti u reciklažnim centrima u Srbiji: • Nedostatak zaštitne opreme za rukovanje materijalima • Nebezbedan rad sa CRT monitorima • Očigledna mogućnost da dođe do povrede oka. počela je sa radom berza otpada koja ima za cilj efikasnije povezivanje i razmenu informacija između proizvođača. Tu su i smanjene 63 . sakupljača i reciklera kao glavnih aktera procesa tretmana elektronskog otpada i razmene dobara u ovoj oblasti. Usaglašenost sa ovim vrednostima je namenjena kako bi se minimizirao rizik od nepovoljnih efekata na zdravlje Indirektni uticaji na zdravlje ljudi mogu biti prouzrokovani: • Zagađenjem vazduha prouzrokovanim spaljivanjem pod visokim temperaturama • Emisije nastale usled transporta materijala e-otpada • Zagađenje sistema vode i zemljišta koji se nalaze u blizini deponija • Indirektni uticaj na zdravlje ljudi je teško kvantifikovati zbog zajedničkih efekata i vremenske pauze između nastanka i reakcije.god. razvijena berza otpada.3.

cene uzrokovane svetskom ekonomskom krizom. način i rokove dostavljanja izveštaja. visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade. kompleksne. zamrzivač ( taksa je 1200 din.1516 11 12 Izveštaj o stanju životne sredine.rs/vesti/naslovna/aktuelno. obveznike plaćanja naknade.. 15 www. Iznos visine ekološke takse je fiksan za pojedine proizvode kao što su na primer: veš mašina ( taksa je 1000 din.google. akumulator se otkupljuje po ceni od 300 din ( približno 3 eura). god. evidenciju količine i vrste proizvedenih i uvezenih proizvoda. veš mašina se otkupljuje po ceni od 500 dinara ( približno 5 eura). Koliki su ekonomski gubici u Srbiji zbog nepostojanja adekvatnog tretmana i upravljanja otpadom najbolje pokazuje procena da u RS ukupni gubici na godišnjem nivou. tj. spore i skupe administrativne procedure kao i niz ostalih faktora koji otežavaju situaciju u ovom sektoru. sa posebnim osvrtom na praksu postupanja sa otpadom. prouzrokovani nepropisnim upravljanjem otpadom. taksa za fen za kosu iznosi oko 25 dinara ( 2 eura).18 %. 2006. električni i elektronski otpad bio zastupljen sa 208 tona ili približno 0.69.1% BDP-a.mozilla:en-US:official&client=firefox-a 13 Podaci su dobijeni istraživanjem na terenu. Na primer : cena otkupa starog monitora je 150 dinara ( približno 1. za sada ne postoje tarife otkupa e-otpada od strane preduzeća registrovanih za reciklažu ove vrste otpada. http://www. 1314 itd.4-1. smanjene količine materijala u nedostatku organizovanog sakupljanja. dok se za male kućne aparate ekološka taksa naplaćuje po kilogramu mase i iznosi 60 dinara. godine Vlada donela uredbu o uvođenju ekološke takse na električne i elektronske uređaje koja je usvojena avgusta 2010 .12 Najveći problem predstavlja nepostojanje organizovanog prikupljanja e-otpada. Na primer. Više je nego očigledno da glavni akteri koji bi trebalo da urede ovo tržiste nedovoljno sarađuju međusobno. približno 10 eura). kriterijume za obračun. tv aparat se otkupljuje po ceni od 20 dinara za kilogram. Uredba definiše proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada.tj.com/search? q=ukupni+gubici+zbog+neadekvatnog+tretmana+otpada+u+srbiji&ie=utf-8&oe=utf8&aq=t&rls=org.html:295361-U-Srbiji-od-subote-nize-ekoloske-takse 16 Iznosi cena u dinarima prevedeni su i u iznose u evrima prema zvaničnom kursu NBS u periodu izrade ovog isrtaživanja 64 . 14 Za prevođenje vrednosti dinara u evro korišćen je zvanični kurs NBS u periodu izrade ovog istraživanja. . Da se situacija u Srbiji u oblasti upravljanja otpadom donekle poboljšala govori i činjenica da je aprila 2010. praćenjem dostupnih oglasa individualnih sakupljača.5 eura). 2009 Evropske ekološke vrednosti za dobrobit građana Srbije. 2010.novosti.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Kao primer neefikasnosti tržista otpada govori i podatak dat u Izveštaju o stanju životne sredine iz 2009 god 11 koji pokazuje da je u ukupnoj količini izvezenog otpada iz RS od 117 948 tona. iznose između 98 i 268 miliona evra sto je jednako 0. Istraživanje na terenu pokazalo je da postoji individualno sakupljanje otpada i da su otkupne cene otpada vrlo različite i veoma niske. približno 12 eura).

2010. preduzeća ce imati finansijske olakšice u smislu neplaćanja PDV-a ( porez na dodatu vrednost) za ekološku taksu ili povraćaju u slučaju izvoza otpada ili neke od komponenti istog. samo jedno preduzeće poseduje licencu Ministarstva životne sredine za sakupljanje i reciklažu električnog i elektronskog otpada . Na ovaj način daje se mogućnost uvoznicima.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Jedan od primera dobre prakse. nažalost zastupljen u manjem obimu. otvaranje novih radnih mesta. Do sad je ova akcija sprovedena od strane manjeg broja firmi i to pretežno u oblasti telekomunikacija ( mobilnih telefona) i IT opreme i uređaja. Procenjuje se da bi se na ovaj način u Srbiji godišnje moglo prikupiti 2-3 hiljade tona elektronskog i električnog otpada. podsticanje odvojenog sakupljanja otpada. Na ovaj način.to je “ SE Trade” (SET) iz Beograda. proizvođačima i trgovcima elektronskim uređajima da sa kupcima uspostave sistem organizovanog sakupljanja otpada kroz zamenu staro za novo i na taj način ostvare povraćaj novca koji je utrošen na ime ekološke takse. sanacija dugogodišnjeg zagađenja otpadom. 65 . građani ce dobiti motivaciju da ne odlažu svoj e-otpad po podrumima i kontejnerima.smanjiće se količina e-otpada na komunalnim deponijama. programe obrazovanja o pitanjima zaštite životne. nažalost. podsticanje tržišta recikliranih materijala. Ubuduće će građani moći da svoje stare električne i elektronske uređaje ponude na otkup preduzećima koja recikliraju ovu vrstu otpada uz dobijanje novčane naknade u istom ili približnom iznosu ekološke takse uvedene za tehničke uređaje. je zamena “staro za novo”. U Srbiji postoje četiri registrovana preduzeća koja se bave reciklažom električnog i elektronskog otpada. Da je upravljanje i tretman e-otpada prepoznat od strane države kao polje koje ima velike ekonomske potencijale pokazuje i primer nove fabrike za reciklažu i sakupljanje e-otpada na jugu srbije (Niš) koja je počela sa radom novembra 2010 god. Uvođenjem ekološke takse i sredstava dobijenih njenom naplatom finansira će se aktivnosti iz oblasti upravljanja otpadom: stimulisanje nove privredne grane.

kontrolu i praćenje. Ono što nedostaje u Srbiji. 4. Kroz datu SWOT analizu uspeli smo da identifikujemo postojeće kako snage i mogućnosti. 4. Nedostatak infrastrukture za tretman i odlaganje otpada (regionalne deponije – regionalni centri za upravljanje otpadom. postrojenja za reciklažu. Neiskorišćeni potencijal za reciklažu otpada 5. obezbediti tačne i potpune informacije.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Postoji potreba za razvijanjem svesti svih proizvođača otpada. Inicijative bi trebalo da imaju za cilj da podstaknu stanovništvo na odgovorniji odnos prema e-otpadu i na postupanje sa otpadom na održiv način. SWOT analiza SNAGE 1. ponovno korišćenje otpada. zemljišta i vazduha usled loše prakse upravljanja e-otpadom. Nepostojanje postrojenja za tretman opasnog otpada. Započeta izgradnja nekoliko regionalnih sanitarnih deponija regionalnih centara za upravljanje otpadom. Degradirani prostori usled 66 . tako i postojeće slabosti i moguće pretnje ka unapređenju sistema upravljanja e-otpadom u Srbiji. izdavanje dozvola. Postojanje nacionalne strategije za upravljanje otpadom. 2010. a tiče se upravljanja eotpadom u Srbiji je da je neophodno jačati institucije i organe zadužene za planiranje. Mogućnost insineracije otpada u SLABOSTI 1. Treba stvoriti osećaj odgovornosti za postupanje sa otpadom na svim nivoima. definišući postojeće stanje što se tiče upravlajnja električnim i elektronskim otpadom došli smo do sledećeg zaključka. 3. podsticajne mere i partnerstvo javnog i privatnog sektora u upravljanju e-otpadom. reciklaža ili odlaganje otpada na bezbedan način. promovisati principe. Nepostojanje centralnog skladišta za opasan otpad. Zagađenje voda. e-otpada. Doneti ključni zakoni u oblasti upravljanja otpadom usaglašeni sa EU direktivama. kao i podsticati konkurenciju i uključiti privatni sektor u oblast upravljanja e-otpadom. 2. Zaključak Na osnovu istraživanja koje smo sproveli u Srbiji. 2. osigurati uočavanje problema.). kao što je. kompostiranje itd. 3. 5.

institucionalnih reformi. • Neadekvatna i nejasna podela nadležnosti u Ministarstvima • Nedovoljna institucionalna koordinacija i monitoring aktivnosti za zaštitu životne sredine. 6. Sanacija neuređenih smetlišta i remedijacija kontaminiranih zemljišta. Smanjenje nastajanja otpada 5. Ograničeni kapaciteti za reciklažu eotpada • Nedostatak stalne integracije predloga o zaštiti životne sredine i uslova u procesu usvajanja prostornih i urbanih planova i građevinskih dozvola. • Obrazovne institucije su nedovoljno pripremljene za obuku neophodnog broja stručnjaka iz oblasti životne sredine. Proces integracije i korišćenje EU i ostalih fondova 3. otpadnim baterijama i akumulatorima). Sporost zakonodavno. Nedostatak preciznih podataka o količinama e-otpada koji nastaje. uključujući inspektorate za zaštitu životne sredine. 5. Nedovoljno razvijena javna svest o potrebi pravilnog postupanja sa eotpadom. neadekvatnog odlaganja e-otpada i veliki broja smetlišta i divljih deponija. Naplata po količini proizvedenog komunalnog otpada PRETNjE 1. fabrikama termoelektranama cementa. 6. 2. otpadnim vozilima. 7. 67 . Opterećenost prostora nekontrolisanim i nehigijenskim deponijama – smetlištima. Na osnovu svega ovoga možemo predložiti sledeće mere: 1) 2) 3) 4) Uspostavljanje nacionalnih kapaciteta za tretman opasnog otpada. Uvođenje standarda EU u oblasti upravljanja otpadom. 4. Nepostojanje organizovanog sakupljanja i odlaganja otpada u ruralnim oblastima. otpadnim uljima. • Neadekvatno i neprofesionalno osoblje na svim nivoima javne uprave. Uvođenje odvojenog sakupljanja i tretmana opasnog otpada iz domaćinstava i industrije. MOGUĆNOSTI 1. Izgradnju infrastrukture za upravljanje komunalnim i opasnim otpadom Unapređenje sistema upravljanja posebnim tokovima otpada (otpadnim gumama.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Princip „ne u mom dvorištu”. 8. 4. Nedostatak investicija za izgradnju infrastrukture za upravljanje otpadom. 3. Doprinos zapošljavanju i otvaranju novih radnih mesta. 2010. 2.

Usklađivanje propisa iz oblasti upravljanja otpadom sa EU direktivama. Obrazovanje i razvijanje javne svesti za rešavanje problema upravljanja e-otpadom. Naročito se moraju aktivirati programi javnog obrazovanja od strane vlasti kako bi informisali neformalne sakupljače i reciklere i druge o opasnostima u radu sa e-otpadom. što omogućava postojanje tačke sakupljanja za potrošače. Potencijal za razvoj malih preduzeća je visok u oblasti e-otpada. Uspostavljanje organizovanog sistema reciklaže i podsticanje iskorišćenja e-otpada. sto je osnova za odgovornost organizacija a koji bi mogao da podstakne stvaranje odgovornosti organizacije i na taj način omogući bolje upravljanje • Omogućiti da kraj životnog veka proizvoda ne bude i kraj obaveza za proizvođača sto može pospešiti stopu prikupljanja od strane potrosača. 5) 6) 7) 8) 9) Unapređivanje efikasnosti uspostavljenih sistema za upravljanje posebnim tokovima otpada uz konstantno približavanje ciljevima koji su zadati EU zakonodavstvom. • Zahtevaju od maloprodaje da sakupljaju proizvode kojima je istekao životni vek i na taj način omoguće potrosaču da ne mora da kupi nov proizvod nezavisno od starosti i marke opreme. Pored nacionalnog nivoa. Ono što je pozitivno da je Strategijom upravljanja otpadom za period 2010. Vlada može da igra važnu ulogu na nacionalnom nivou u stvaranju zakonodavnog okvira o e-otpadu. Ovo može uključiti 68 . potrosača i možda maloprodaji. godina dobar deo ovih aktivnost predviđen. Podizanje svesti o pravilnom odlaganju e-otpada je neophodno. obezbeđujući im odgovarajuću opremu pa čak i brokerske usluge kada pregovaraju o cenama sa reciklerima. što znači da su po našem mišljenju glavni stakeholderi ipak razmišljali na unapređenju upravljanja ovom vrstom otpada. okrećući se ulogama proizvođača. Neophodna je konkretna studija koja će se fokusirati na neformalno sakupljanje i reciklažu u Srbiji.-2019. Ono što je još bitno dodati i da bi zakoni o e-otpadu mogli da: • Uspostave zakonski okvir za odgovornost proizvođača. Sistematski monitoring kvantiteta e-otpada kao o otpadnom toku može biti koristan za industriju. 2010. Jačanje profesionalnih i institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom. lokalne vlasti mogu podstaći e-nabavku kao korporativni potrosači tako što će se obavezati na kupovinu samo od proizvođača koji imaju politiku za opremanje kompjutera kojima je istekao životni vek ili tako sto ce podstaći svoje zaposlene da koriste kompjutere od odgovornih proizvođača i na taj način izbegavaju sisteme aukcije.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Neformalne sakupljače i reciklere bi trebalo podržavati kroz programe obuke.

upisivanje količina e-otpada na sakupljanje i od strane reciklera.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 2010. deponijama. tokom inicijativa za 69 .

Republic of Serbia.pks.rs 14. Agencija za zaštitu životne sredine.merr. Integralni katastar zagađivača. SEC(2009) 1339. http://www. Brošura: „Šta treba znati o otpadu?“. Ministry of Environment and Spatial Planning. Literatura 1. Bor 2007 13. 2008. Second Review. Report on the State of the Environment of the Republic of Serbia in 2008.rs/content/lat/akta/akta_detalji.parlament. M. Analiza postojeće prakse u upravljanju komunalnim otpadom uključujući lokacije za odlaganje otpada.sepa. 83/06). Tehnički fakultet. http://www. working document. Environmental Protection Agency. http://www. No.net. 135/04) http://www. Marković Nikola.unece. UNECE. 6. 12.pdf 8. Constitution of the Republic of Serbia (Off. http://www. Upravljanje komunalnim čvrstim otpadom. http://www. Chamber of Commerce of Serbia. Ministry of Environment and Spatial Planning. Serbia 2009 Progress Report.pdf 18.gov. Ministarstvo zaštite životne sredine.yu.gov. 04-07. European ecological values for the benefit of citizens of Serbia with special attention to waste treatment practice. Sokobanja. http://www.asp? Id=181&t=Z 11.google. M. Environmental Protection Agency. 2010.rs/ 15.rs/ 16.rs/ 70 . EKOIST '06. http://www. 10.recyu. Ministry of Finance. 2007. Ilić. Environmental Protection Agency (SEPA).rs/ 17. 2006. 7.com/search? q=ukupni+gubici+zbog+neadekvatnog+tretmana+otpada+u+srbiji &ie=utf-8&oe=utf-8&aq=t&rls=org. Trumić. 5..pdf 3. Jour.mfin.gov.ekomrezabih. Zbornik radova. http://www. Ministry of Mining and Energy of Republic of Serbia. Upravljanje komunalnim otpadom u Srbiji – stanje i perspektive. Republic of Serbia.gov.org/env/epr/epr_studies/serbiaII.sepa.rs/UserFiles/File/tabele/decembar %202010/Tabela%201%20Osnovni%20makroekonomski %20indikatori. http://www.2006. Commission of the European Communities. Ministry of Economy and Regional Development.org.mem. Ministry of Environment and Spatial Planning. Republic of Serbia.gov. Journal of the Republic of Serbia No.mozilla:enUS:official&client=firefox-a 9. Council Decision 2008/213/EC. Environmental Performance Review Republic of Serbia.pdf 2.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Beograd. http://www.rs/ 4.sepa. Law on Environmental Protection (Off. Report on the State of the Environment of the Republic of Serbia in 2007.gov. http://www.gov. Of the Republic of Serbia.

72/09). Nacionalna strategija upravljanja otpadom sa programom približavanja EU.pdf 33. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.gov. Serbian Economic Diagram. Republic Hydrometeorological Service of Serbia.htm 35. Report on development of Serbia from 2009 27. Beograd.gov. Federal Republic of Yugoslavia. NGO Tree House. http://www.rs/content/lat/akta/akta_detalji.stat.rs/index.gov. Statistical Yearbook of Serbia. 2002. http://webrzs. 71 .gov. 2010.org 37. http://webrzs.rs/ 30. Serbian Goverment. Pravilnik o metodologiji za izradu integralnog katastra zagađivača. 31. Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. Beograd. http://www. Beograd.parlament. Republic Development Bureau.merr.gov. 2006.recyu. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.rs/media/strategije/STRATEGIJA_%20PRRS. Spatial Development Strategy of the Republic of Serbia.rs/assets/download/Nacionalnastrategija-odrzivog-razvoja-Republike-Srbije. The Law on Planning and Construction (Off.gov. National Sustainable Development Strategy. January 2009.turizam.rs/axd/en/ 34. 2006 http://www.razvoj.rs/English/index.stat. http://www. of the Republic of Serbia. draft version. 36. http://www.gov. Ministarstvo zaštite životne sredine. Jour. 2007.stat.rapp.odrzivi-razvoj. Beograd.prsp.rs/axd/god. http://www. 2010. 2009.gov. Report on Development of Serbia 2008. Način i postupak klasifikacije otpada. 22.pdf 23.asp? Id=689&t=Z# 38. 2007. No. Republic Statistics Office. 2010. http://www.gov. The prices in dinars were calculated into euros according to the official exchange rate of the National Bank of Serbia at the time of designing this research 39. Republic Development Bureau (RDB).razvoj. Municipalities in Serbia. Republic of Serbia http://www. National Millennium Development Goals in Republic of Serbia.gov. Statistical Office of the Republic of Serbia (SORS).pdf 24. Strateški okvir za politiku upravljanja otpadom. Statistical Office of the Republic of Serbia. 2003 21.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. godine. Report on the state of the environment and development in the Federal Republic of Yugoslavia 2002.php/en/documents/sector-fortourism/strategy 19. 2010. Tourism Development Strategy. Republic of Serbia.rs/download/MDG %20Serbia%2006%20SRPSKI%5B1%5D. Secondary materials and waste recycling commercialization in Serbia 2009-2010.htm 20. Vlada Republike Srbije.gov. http://www. Republic Development Bureau. 2009. 25. http://webrzs.htm 32.razvoj.rs/Publikacije/izvestaj_o_razvoju_2008/izvestaj _o_razvoju_srbije_u_2008. 2008. 28.rs/English/ 29.gov.hidmet. http://www.rs/axd/en/ops. Krusevac.pdf 26. 2009.

Beograd.rtv. D. Dodić.rs/sr_lat/drustvo/reciklazna-industrija-ceka-novac-odeko-taksi_201540.rs/content/eng/akta/ustav/ustav_1.html:295361-U-Srbiji-odsubote-nize-ekoloske-takse 72 . 44.com/website/sr/page/314087 http://www.rs/sr_lat/drustvo/unosna-reciklaza-elektronskogotpada_226026. br. 43. godini.2006. Sokobanja. Todić. 42.html 41.rs/vesti/naslovna/aktuelno. Isoski. 2009.ekapija.. Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji. Internet stranice: http://www. Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji. 45.69.Republički zavod za statistiku Srbije. 2010.parlament. 135/2004). . 40.gov. . Zbornik radova. Republička agencija za telekomunikacije. glasnik RS". EKOIST '06.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.asp http://www. 2010. www. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ("Sl.Republički zavod za statistiku Srbije. 04-07. Beograd. Pregled tržišta telekomunikacija u Republici Srbiji u 2009.novosti. 2009. 2010. 2010. Z.rtv. RATEL. D. Izrada lokalnog plana upravljanja komunalnim otpadom uz primenu Arhuske kovencije.html www. Beograd.