P. 1
Upravljanje E-otpadom u Srbiji

Upravljanje E-otpadom u Srbiji

|Views: 1,619|Likes:
Published by Profesor Boban

More info:

Published by: Profesor Boban on May 10, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/10/2013

pdf

text

original

Balkan e-Waste Management Advocacy Network

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010.

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010.

Sadržaj
Uvod ............................................................................................................. ....................................... 2 1. Metodologija ................................................................................................. ................................ 4 2. Definisanost .................................................................................................. .............................. 5 2.1. Prostorni obuhvat istraživanja .................................................................................... 5 2.2. Monitoring proizvoda: definisane grupe i tehnicke karakteristike ............................ 5 2.3. Indikatori razvoja ........................................................................................................ 6 2.3.1. Fizički kontest .............................................................................................. 6 2.3.2. Stanovništvo ................................................................................................. .6 2.3.3. Ekonomija .................................................................................................... 6 2.3.4. Uticaj ekonomskog sektora na životnu sredinu .......................................... 7 2.3.5. Zaštita životne sredine ................................................................................. 9 2.3.6. Upravljanje otpadom .................................................................................. 11 2.4. Statistički podaci ........................................................................................................ 12 3. Zakonodavstvo RS ................................................................................................................. ... 14 3.1. Vlada i administrativni sistem ................................................................................... 14 3.2. Institucijalni okvir (Državni organi povezani sa upravljanjem elektronskim otpadom) ................................................................. 14 3.3. Ključni zakoni koji se odnose na eotpad ................................................................ 18 2

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010. 3.3.1.. Ostali zakoni i podzakonska akta koja imaju uticaja na oblast otpad ......................................................................... 23 4. Procena zainteresovanih strana ............................................................................................... 28 4.1. Proizvođači i distributeri .......................................................................................... 28 4.1.1.Proizvođači .......................................................................................... ....... 28 4.1.2. Distributeri ................................................................................................. 29 4.2. Potrošači ....................................................................................................... ............. 32 4.3. Sakupljači ..................................................................................................... .............. 33 4.5. Recikleri ........................................................................................................ ............. 35 4.6. Refabrikovanje .............................................................................................. ............ 41 4.7. Konačno odlaganje ................................................................................................... 42 4.8. Druge zainteresovane strane ..................................................................................... 44 5. Pregled uticaja e-otpada na celokupno društvo ...................................................................... 45 5.1. Uticaj na društvo ....................................................................................................... 45 5.2. Uticaj na životnu sredinu .......................................................................................... 46 5.3. Ekonomski aspekt ..................................................................................................... 48 Zaključak ...................................................................................................... ................................. 51 Literatura ...................................................................................................... .................................. 54

e-

3

zatim sledi plastika (21%). Kao i u celom svetu. U EU. beton i keramiku. Nedavno istraživanje pokazuje da ukupna količina generisanog WEEE u EU iznosi od 5 do 7 miliona tona godišnje ili 14-15kg po glavi stanovnika i očekuje se da će rasti stopom od 3% do 5% godišnje. U zemljama u razvoju on iznosi od 0. Popravka metala je unosan posao koji za rezultat ima trgovinu na lokalnom. Sadrži više od 1000 različitih supstanci koje spadaju u kategorije “opasan otpad” i “otpad koji nije opasan”. Povećanje stope širenja tržišta u zemljama u razvoju. prekograničnom i globalnom nivou. gvožđe. Predviđen je rast do 2% do 2010. količina e-otpada se rapidno povećava iz godine u godinu. Gvožđe i čelik čine oko 50% WEEE. metale. 2010. uslovio je brz tehnološki razvoj koji za posledicu ima brzo zastarevanje postojeće tehnike i potreba za usvajanjem novih.. Sastav e-otpada je raznolik i zavisi od proizvoda i kategorija. ali i ne moraju da imaju. paladijum. kako zbog neadekvatnog monitoringa i zakonskih 4 . Prisustvo elemenata kao što su olovo. region Balkana uključujući R. platina.01% do 1% ukupnog generisanog otpada u opštinama. UVOD Otpad od električne i elektronske opreme (WEEE) ili E-otpad je jedna od vrsta otpada sa najbržom stopom rasta u svetu. WEEE raste 16-28% na svakih 5 godina što je 3 puta brže nego prosečno generisani otpad u opštinama tokom jedne godine. njene pokretače i smernice za procenu i formulaciju kao što je navedeno i narednim poglavljima. Zato su namenjeni ponovnom korišćenju. Pitanja o zaštiti životne sredine i trgovine koja su povezana sa WEEE/e-otpadom su dovela do uvođenja definicije WEEE/e-otpada kako na nacionalnom. Iako se u nekim zemljama generiše manje od 1kg otpada po glavi stanovnika godišnje. on iznosi od 1% do 3% ukupnog generisanog otpada u opštinama. metali koji ne sadrže gvožđe (13%) i drugi. U širem smislu reči. tržište pratećih usluga u razvijenim zemljama i visoka stopa zastarevanja čine da je eotpad vrsta otpada koja se najbrže povećava. U razvijenim zemljama on iznosi u proseku 1% od ukupne količine čvrstog otpada. štampane ploče. razvoj novih naučnih i tehničkih dostignuća pogotovu u IT sferi u Srbiji kao i u drugim zemljama regiona. staklo. popravci ili odlaganju. selen i šestovalentni hrom i usporivači plamena koji se vode kao WEEE/e-otpad. kadmijum. tako i na međunarodnom nivou. U poslednjoj deceniji. Zato je važno razumeti postojanje WEEE/e-otpad definicije i njenog razvoja. U SAD-u. a koji premašuju propisane količine. živa. Metali koji ne sadrže gvožđe sadrže baker. arsen. plastiku. gumu i drugo. otpad raste eksponencijalno. zlato. Posmatrajući situaciju u RS može se konstatovati da je problem eotpada vrlo velik. godine. drvo i ivericu.Srbiju suočen je sa problemom odlaganja i reciklaže e-otpada. se vode kao opasan otpad. aluminijum i plemenite metale kao što je srebro. Rastavljanje ili spaljivanje WEEE/eotpada se smatra otrovnim.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.. Kao rezultat svega. on sadrži metale koji u svom sastavu imaju.

problem je svakako monitoring. Ovo istraživanje je sprovedeno u okviru projekta “Balkan e-Waste Management Advocacy Network” koji Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA kao nacionalni partner za Srbiju radi u saradnji sa organizacijama Metamorphosis Foundation (MK). Istraživanje koje je sprovedeno će nam u dobroj meri pomoći da prepoznamo postojeće prakse za upravljanje e-otpadom kako bismo izvršili procenu stanja zakonodavnog i institucionalnog okvira. Hrvatska. ComputerAid International (UK). U našoj zemlji do sada nije bilo ozbiljnih istraživanja na temu upravljanja električnog i elektronskog otpada.1 miliona evra. god). odlaganje i reciklaža e-otpada. Situacija u RS je donekle postala bolja počevši od 2003. Makedonija. Međutim. godini koja predstavlja prekretnicu u ovoj oblasti. god sa izradom i usvajanjem Zakona o upravljanju otpadom (koji je nažalost usvojen tek 2009. Na osnovu podataka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) vrednost uvoza samo jedne grupe proizvoda (tv. Bugarska i Srbija u isto vreme po istoj metodologiji. Na teritoriji RS ne postoje tačni podaci o količinama e-otpada koji se generiše tokom godine. ili deponovan na smetlištima i divljim deponijama. regulative tako i zbog nedovoljne razvijenosti svesti društva o potencijalnim štetnostima E-otpada. Kao osnovni problemi mogu se navesti organizovano prikupljanje i selekcija otpada na teritoriji RS. Količina novih elektronskih i električnih proizvoda koji se godišnje uvezu i stavljaju na tržiste RS je 85 600 tona. na nivou države se godišnje proizvede najmanje 30000 t/god dok se oko 40000 t zaostalog otpada nalazi skladišten u raznim skladištima. ZaMirNet (HR) i BlueLink Foundation (BG). Istraživanje je sprovedeno u 4 balkanske zemlje. Na osnovu nekih okvirnih i slobodnih procena Ministarstava za životnu sredinu RS. 2010. da se dobiju validni i merljivi statistički podaci o situaciji o e-otpadu kako u Srbiji.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. kada je zabranjen uvoz polovne električne i elektronske opreme izuzev za lične potrebe. tako i u ostalim balkanskim zemljama. nepostojanje tačne evidencije o količini i tipu e-otpada. jer preciznih podataka nema. nedovoljno ili nikakvo znanje o štetnosti elektronske opreme pri neadekvatnom odlaganju na deponijama. 5 . prikupljanje. kao i 2006. postojanje malog broja preduzeća koja se bave reciklažom e-otpada. radio i komunikacione opreme) u 2009. ali što je najvažnije. nemogućnost ili vrlo otežan izvoz selektiranog e-otpada na dalju reciklažu u zemlje koje poseduju reciklažne centre za reciklažu pojedinih komponenti za koje ne postoji mogućnost reciklaže u RS. Ova procena je zasnovana na metodologiji procene koju je razvila PACE (Partnership for Action on Computing Equipment) bazelske konvencije i EMPA (Švajcarska federalna laboratorija za testiranje materijala i istraživanje). godini iznosio je 413.

Godišnji promet Vaše firme izraženo u evrima? Međutim.. Istraživanje u Srbiji je sprovedeno u saradnji sa 5 BEWMAN umreženih organizacija u Srbiji (GM Optimist iz Gornjeg Milanovca. Zbog konkurentnosti u ovom poslu s obzirom da ima vrlo malo firmi koje se bave ovom vrstom otpada. Metodologija Podaci za ovo istraživanje/procenu trenutne situacije što se tiče upravljanja e-otpadom u Srbiji su sakupljeni tako što su pregledani dokumenti politika i zakona. odnosno o količinama materijala koje se prerade (izdvoje). Na internetu ne postoje egzaktni podaci o količinama EE otpada koje se godišnje recikliraju u Srbiji. operatere koji sakupljaju i tretiraju otpad i ključne donosioce odluka u vladi i industriji. što samo pokazuje da se radi o pretpostavkama! Za potrebe istraživanja koristili smo i upitnik za prikupljanje podataka od predstavnika poslovnog sektora. ali ne postoje konkretni podaci. Pitanja koja smo im postavili su: 1. urađeno je: • Minimum 10 intervjua sa važnim zainteresovanim stranama • Terensko istraživanje od strane 10 predstavnika organizacija • Minimum 5 fokus grupa • Predstavnici 5 kompanija koje se bave recikliranjem eotpada je popunilo upitnik 6 . Čak i podaci koji su dostupni variraju. 2010. fokus grupama i urađeni upitnici. potrošači. vladine i komercijalne). Nepušački centar iz Kragujevca i ARS Nova iz Valjeva) koje je koordinisao Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA. Udruženje građana “Stara Planina” iz Pirota. predstavnici tih firmi nisu želeli da daju precizne podatke. Izvori informacija i ključno osoblje za procenu tokova e-otpada su uključili internet stranice (npr. Količina otpada koji odbacujete (po vrsti EE otpada i ukupno)? 7. od predstavnika biznis sektora na ova pitanja nismo dobili konkretne odgovore. prerađivači. Koje materijale izdvajate iz EE otpada? 5. Utrošak el. distributeri. zajedno sa zainteresovanim stranama među kojima su proizvođači. izveštaje o eotpadu. Da li ste upoznati sa "crnim tržistem" reciklaže EE otpada i koje količine mislite da se tim putem recikliraju? 4. samo neke okvirne cifre i odgovore. Koje materijale (delove) odbacujete (izvozite ili odlažete na deponije)? 6.. obavljeni intervjui sa zainteresovanim stranama. Koliko tona EE otpada godišnje preradite? 2. baze podataka. povraćaju sredstava po kompaniji i sl. Za potrebe istraživanja. PLANT Plus iz Niša. održani su sastanci sa važnim zainteresovanim stranama uključujući elektronske korisnike (domaćinstva i preduzeća). 1. energije u KWh po toni EE otpada? 8. Broj zaposlenih u Vašoj firmi? 3. nacionalne statistike.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.

Upravljanje e-otpadom u Srbiji. tako da su informacije ili representativni podaci izvlačeni preko drugih izvora Rezultate ankete koja se popunjavala preko interneta nije bilo moguće proveriti i njih bi trebalo uzimati samo okvirno 7 . distributera i sakupljača. kao i sa korisnicima električne i elektronske opreme. • Urađen je veliki broj kratkih intervjua sa predstavnici prodavaca. 2010. građanima i preduzećima Ograničenja Za ovo istraživanje važe sledeća ograničenja: Nisu sve zainteresovane strane bile dostpune za intervjue ili predusretljive što se tiče podataka.

Studijom/istraživanjem su obuhvaćena područja većih gradova sa populacijom preko 100 000 stanovnika uključujući i glavni grad Beograd sa 1 000 000 stanovnika.) . u ovoj studiji pratiće se određeni broj proizvoda koji su procenjeni kao najzastupljeniji. 2010... Definisanost 2. radio. Shodno cilju. 2.1 kg 16 kg 8 Prosečna starost aparata pri odlaganju u otpad 15 god 12-15 god 10 god 5 god 10-12 god 8 -10 god 3-5 god . saradnja u oblasti prekogranične trgovine eotpadom sa zemljama susedima do sada je ostvarena sa malim brojem zemalja i to Slovenijom (208 tona u 2009. Najveći obim trgovine u ovoj oblasti bio je u oblasti sekundarnih sirovina dobijen posle procesa reciklaže e-otpada i obavljen je na lokalnom nivou. godini) i Singapurom (prvi kontigent od 100 tona otpada od ugovorenih 600 tona izvežen je novembra 2010 god.).Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Prostorni obuhvat istraživanja Osnovni cilj izrade ove studije je procena situacije i trendova u oblasti električnog i elektronskog otpada na nivou Republike Srbije. telefonski aparati. 2. Monitoring karakteristike proizvoda: definisane grupe i tehničke Zbog trenutnog stanja u oblasti monitoringa e-otpada na teritoriji RS i nepostojanja tačnih podataka o količini i vrsti proizvoda koji se klasifikuju i deponuju kao e-otpad.2. fokus istraživanja biće na sledećim grupama proizvoda: . Po dostupnim podacima.) . ekran.Bela tehnika ( mali i veliki kučni aparati) . Tip proizvoda Kombinovani frižider + zamrzivač kapaciteta 240 l Električni šporet Veš mašina kapaciteta 6 kg Klima uređaj TV aparati LCD televizori Desktop računari Prosečna težina proizvoda 76 kg 47 kg 57 kg 43 kg 20 kg 7.Klima uređaji Tabela 1. DVD.1.IT oprema (desktop i laptop računari.. miš. tj. tastatura. fokus istraživanja bio je na urbanom delu populacije dok je zbog nedostupnosti podataka ruralni deo izuzet iz istraživanja.. unutar zemlje.. studija je sprovedena na nacionalnom nivou. Na osnovu podataka dobijenih istraživanjem na terenu prateći direktive Evropske Unije (WEEE direktive) o klasifikaciji proizvoda koji čine e-otpad. U datoj tabeli su navedene osnovne karakteristike (prosečne težine proizvoda i životni vek) proizvoda u trenutku odlaganja za navedene grupe proizvoda.Uređaji za radio i telekomunikaciju (TV.

3. (uključujući monitor. sa porastom nadmorske visine temperature nisu visoke leti a zime su oštre. Srbija ima još 15 vrhova koji su viši od 2. Srbija se granici sa 8 zemalja: Albanija (dužina granice sa Srbijom. Drina (220 km). 318 km). Hrvatska (granica. 241 km). preseca vojvođansku ravnicu i teče kroz glavni grad Beograd pre nego što izađe iz zemlje kroz balkanske planine. Crna Gora (granica. Druge velike reke koje protiču kroz Srbiju su Sava (206 km). uslovljeno praćenjem trendove razvoja i tehnoloških dostignuća u oblasti informatičke i telekomunikacijske tehnologije. 151 km). Tisa (168 km) i Zapadna Morava (308 km). čija se zamena vrši na manje od pet odnosno tri godine. od ravnica do visokih planina. Prosečna temperatura u julu u Beogradu.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.656 m) koji se nalazi u planinskom vencu Prokletija. Vojvodina (21. 476 km) i Bivsa jugoslovenska republika Makedonija (granica.361 km2.506 km2) koja se nalazi na severu i Kosovo i Metohija (10. Topografija centralne Srbije se uglavnom sastoji od brda i niskih i srednje-visokih planina koje presecaju brojne reke i potoci. Raznolika topografija koju čine Panonska ravnica. Najviši vrh u Srbiji je vrh Đeravica (2. Dunav. 312 km). Rečni sliv Dunava zahvata najveću površinu države u poređenju sa ostalim slivovima. U Srbiju Dunav ulazi iz Mađarske. sa niskim temperaturama i jakim snegom. Srbija ima izuzetno povoljno zemljište za bavljenje poljoprivredom.1.000 metara. 211 km). istraživanje na terenu Na osnovu dobijenih podataka dolazi se do zaključka da je prosečan vek trajanja električnih i elektronskih aparata u domaćinstvima Srbije oko 10 godina. tastaturu. Fizički kontekst Republika Srbija se nalazi u jugoistočnoj Evropi. Mađarska (granica.5% površine se koristi za poljoprivredu) ali takođe ima planina i brda na jugoistoku.094 kg 1-3 god Izvor: internet stranice vodećih distributera. pritoka Dunava. Bugarska (granica. 2010. je pretežno bogata ravnica povoljna za bavljanje poljoprivredom (83. Reka Dunav omogućava pristup brodovima unutrašnjem delu Evrope i Crnom moru.887 km2) koja se nalazi na jugu. planinski venci i blizina Jadranskog mora određuju klimu zemlje. nakon čega se odlažu kao otpad. koji protiče Srbijom u dužini od 588 km je jedan od glavnih puteva vodenog transporta evropskog kontinenta.3 Indikatori razvoja 2. 2. u srcu Balkanskog poluostrva i zahvata površinu od 88. U Panonkoj niziji leta su vruća sa temperaturama koje premasuju 30°C dok su zime hladne i duge sa temperaturama koje padaju i ispod -20°C. 114 km). u centralnoj Srbiji je 21°C dok je prosečna temperatura u januaru 0°C. koja se nalazi na severu. U Srbiji postoje dve autonomne pokrajine. koje je 9 . Iz ove procene izuzeti su desktop računari čiji je vek trajanja od 3 do 5 godina i mobilni telefoni. U planinskim krajevima. Vojvodina. Rumunija (granica. 221 km). miš i kućište) Mobilni telefon 0. Bosna i Hercegovina (granica. Velika Morava (185 km). Pejzaž je raznovrstan. teče kroz južne planinske krajeve.

Srbija uzgaja oko 1/3 malina u svetu i glavni je izvoznik zamrznutog voća. i 8. Najveći strani ulagači u trgovinskom sektoru su francuski Intermarché. Kontekst stanovništva Ukupan broj stanovnika u Srbiji je oko 7.3% u 2006. Srbija je jedina zemlja u Evropi izvan SSSR koja ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom i Belorusijom. Kosovo i Metohija. Srbija spada u zemlje koje imaju rastuće prihode privrede. kukuruz i psenica).897 po glavi stanovnika. Kompanije koje posluju sa velikim dobitkom a koje investiraju u Srbiju su: US Steel. lucerka) i industrijska hrana (npr.124 stanovnika). Oko 85% zemljišta na kome se obrađuju usevi je u privatnom vlasništvu i poljoprivredni sektor je važan deo ekonomije. Citibank sa sedistem u SAD je otvorila predstavništvo u Beogradu u 2006.5 milijardi.). Crédit Agricole i Société Générale iz Francuske. Microsoft. Beograd (1.Direktna strana ulaganja u 2006. Imajući u vidu visoke stope rasta privrede koje su iznosile u proseku 6.5% u 2007. BDP u Srbiji je 2008.576. Stanovništvo Srbije je urbano stanovništvo. sabraćajni i industrijski centar Niš (250.3. Philip Morris. Direktna strana ulaganja u 2007. Srbija je takođe bogata mineralnim resursima. i Slovenački Mercator.518 stanovnika) i proizvodni centar Kragujevac (175.000 (procene iz 2001/2002).7% u 2008.000 (prema podacima iz 2006. HVB Bank iz Nemačke. Na polju energetike. Osnovni usevi su zitarice (npr.3.2. Eurobank EFG i Piraeus Bank iz Grčke i druge. i pokazalo se da Srbija ima privredu sa najbržom stopom rasta.802 stanovnika). Privreda ima visoku stopu nezaposlenosti koja iznosi 14% i ima nepovoljni trgovinski deficit. stocna hrana (npr. godinu procenjen na $80.602 milijardi ili $10. Veći gradovi obuhvataju glavni grad.294 stanovnika). pogodno za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju. godini su bila $5. godine ima 1. Fiat. su dostigla $4.3. Uticaj ekonomskih sektora na životnu sredinu 10 . Zalihe uglja su zadovoljavale potrebe cele zemlje a takođe ima velike zalihe olova i antimona.781. Siemens. Bankovni sektor je privukao inesticije iz Banka Intesa Italije. 2. Carlsberg i druge. nemački Metro Cash and Carry.85 milijardi ili €4. komercijalni centar Novi Sad (299. Lafarge. iznosio 37% prosečnog BDP u Evropskoj Uniji. Svi indikatori.500. Životni vek se blago povećao.2 milijarde dok je stvarni BDP po glavi stanovnika u aprilu 2009. procenjen na $6. Erste Group iz Austrije.000 – 2. koja je pod UNMIK-om od 1999. U Srbiji se nalaze jedne od najvećih evropskih zaliha rude bakra. 2010. Zemlja očekuje velike privredne podsticaje i visoku stopu rasta u narednim godinama. strani analitičari ponekad Srbiju nazivaju i “Balkanskim tigrom” Pored ugovora o slobodnoj trgovini koji Srbija ima sa EU kao zemlja saradnik. Ekonomski kontekst Imajući u vidu BDP koji je za 2010. Stopa rasta BDP je povećana za 6.3.900. grčki Veropoulos. 2. ali je istovremeno došlo i do porasta stope mortaliteta. za izuzetkom stope mortaliteta i mrtvorođene dece su vrlo stabilni. 2. Coca-Cola.4. ruski giganti Lukoil i Gazprom su napravili velika ulaganja. šećerna repa i duvan).Upravljanje e-otpadom u Srbiji.300. i dostigla 7. Demografski i zdravstveni indeksi su ostali uglavnom isti.6% u protekle 3 godine.

Procenjuje se da ove deponije sadrže 1. naftne derivate. Uticaj industrije na životnu sredinu u Srbiji nije jasan. Manje od 20% te površine je prekriveno prirodnom vegetacijom koja za sada čini jedini pejzaž ugroženog zemljišta. Sadržaj bakra iz rude varira od 0. Četrdeset pet gradova ima sistem daljinskog grejanja koji se karakteriše niskom efikasnošću a gubici u proizvodnji i distribuciji premašuju 20% proizvodnje. Pančevo i Šabac. dok se 33% greje na struju. Ogromne površine su prekrivene ostacima koji potiču od vađenja ruda. Kragujevac. Industrija Industrijski sektor države je jako raznovrstan i obuhvata obradu hrane i pića. Zagađujuće materije koje su prisutne u životnoj sredini uključuju dihloroetan. mašine i uređaje i električne aparate. ulja PCB (polihlor bifenil) i otpad goriva i fenola. Koncentracija ovih zagađivača često premašuje nacionalne i standarde EU.4 – 1.7%. Sve u svemu.000 hektara zemljišta je ugroženo zbog vađenja ruda iz otvorenih kopova i otpadaka. 2010. Rudarski baseni Srbije su osiromašeni dugogodišnjom eksploatacijom prirodnih resursa. postrojenja koja proizvode energiju proizvode ogromne količine pepela koje se izbacuju na deponije.5% – 1. Gubici u prenosu i distribuciji su 3. Rudarstvo Rudarstvo je koncentrisano u par oblasti.5% od kombinovanih i drugih elektrana. Ne samo da je energetski sektor veliki zagađivac. 7% na prirodni gas i 14% koristi sistem daljinskog grejanja.3% a očekuje se da se poznate rezerve mogu eksploatisati jos 50 godina.7 milijardi tona otpadaka i površinskog sloja zemlje kao i 700 miliona tona otpadaka posle flotacija i odvajanja. već se i energija koja je proizvedena ne koristi efikasno a intenzitet energije je jako veliki (vidi poglavlje 7 – Energija i životna sredina). živu i druge teške metale. obradu metala.0. hemijske proizvode i hemikalije. Koncentracija sumpora iz niskokaloričnog lignita varira od 0.5% električne energije preko elektrana koje kao gorivo koriste lignit. Energija Energetski sektor je veliki zagađivač u Srbiji najviše zbog toga što koristi zagađujuća goriva (najčešće domaći lignit) i sagoreva ih upotrebom zastarele opreme bez tehnologije za prečišćenje. 7% na drvo. 33% dolazi od hidro-elektrana i 1. proizvode sa mineralima koji ne sadrže metale.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Srbija je nekada proizvodila 65. Srbija takođe ima male kapacitete za proizvodnju nafte i lokalnu rafineriju nafte. Ovo 11 . Procenjeno je da deponije u Srbiji sadrže oko 170 miliona tona pepela koje pokrivaju 1.8 miliona tona godišnje – 4. Ukupni kapaciteti rafinerije nafte je oko 7. Lignit se vadi iz Kolubarskog i Kostolačkog basena.2% i 7% redom. Bakar se vadi ispod zemlje i iz otvorenih kopova.800 hektara zemljišta.35% .8 miliona tona u Pančevu i 3 miliona tona u Novom Sadu. Vađenje ruda iz otvorenih kopova je dovelo do značajne degradacije zamljišta. Oko 39% domaćinstava koristi ugalj kao primarni izvor grejanja. Oko 40. Glavni industrijski centri su Bor. Rude bakra su uglavnom koncentrisane u borskom okrugu.

čađi. Ne postoje planovi da se izbaci gorivo koje sadrži olovo 12 . Devedeset procenata svih automobila je starije od 10 godina a 1/3 svih vozila je starija od 15 godina. a narocito urbanog sabraćaja postaju glavni emiteri olova. ali očekuje se da ce se ovaj odnos udvostručiti za par godina. Odgovornosti nadležnih koji imaju zadatak da se brinu o zaštiti životne sredine nisu uvek jasno definisani i u nekim slučajevima. Vozila u Srbiji su stara i Srbija ima veliki broj uveženih polovnih automobila. Zabrana protiv uvoza polovnih automobile starijih od 6 godina je pooštrena oktobra 2004. kada je Vlada usvojila ukaz kojim zabranjuje uvoz polovnih automobila starijih od 3 godine ili ne ispunjavaju Euro 3 standarde. Prinosi useva. U industrijskom sektoru ne postoji samonadgledanje ili izveštavanje i nedostaju pojedini instrumenti zaštite (npr. Situacija postaje gora kada se ima u vidu slab kvalitet goriva za automobile. Svetska Banka procenjuje da je 29% površine države i 52% površine obradive zemlje ugroženo usled lošeg oticanja vode. da ne pominjemo odlaganje korišćenog ulja za motore i zastarele automobile. Sve veći porast drumskog sabraćaja uopšte. u kombinaciji sa neefikasnim monitoringom i sistemom izveštavanja.000 stanovnika.78 miliona hektara plodnog obradivog zemljišta.2% BDP Srbije.57 miliona hektara. Samo 1. narocito usevi na poljima bi imali koristi od unapređenja sistema za navodnjavanje koji imaju potencijala da povećaju prinos useva za 20%-30%. je podložno plavljenju koji mogu prouzrokovati potpuno unistenje useva. Zakonom su predviđeni informacioni sistemi za zaštitu životne sredine i registar zagađivača. ali ne postoje u praksi. sumpor-dioksida (SO2) i azotoksida (NOx). dozvole za emisiju zbog aerozagađenja i izbacivanje otpadnih voda). Oko 1. pogotovu onih koji se nalaze u blizini reka.4 miliona vozila ili oko 250 vozila na 1. Procenjuje se da 70% goriva na tržištu ne ispunjava nacionalne standarde. za rezultat ima nedostatak podataka o životnoj sredini i prema tome javlja se nedostatak informacija o uticaju industrije na životnu sredinu. Poljoprivredni sektor zapošljava skoro 11% ukupnog stanovništva i stvara 19. Pola miliona hektara (28%) zemljišta se navodnjava. se dešava zbog istovremene prisutnosti mnogih činioca. Trenutna zagađenja zemljišta i problemi eutrofikacije se uglavnom vezuju za oticanja sa farmi na kojima živi stoka.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Drugi regioni u zemlji. Sve ovo.3 putničkih vozila i nešto malo preko polovine svih registrovanih vozila je opremljeno katalitičkim konverterom. ispostavice se da su dodatna ulaganja u irigaciju i unapređenje odvođenja vode u oblastima koje su podlozne plavljenju uzaludna. Transport Tokom prošle decenije. Trenutno postoje 2. narocito privreda Vojvodina se oslanjaju na svojih 1. Poljoporivreda Povoljni uslovi u Srbiji pogoduju razvoju poljoprivrede. Koncentracija olova i sumpora u gorivu je mnogo veća nego u zapadnoj Evropi ili u drugim zemljama jugoistočne Evrope (izuzev Crne Gore). Ova vremešna vozila imaju jako veliki utičaj na životnu sredinu usled izduvnih gasova i buke. Ako se ne preduzmu mere za zaštitu od poplava. Srbija je naglo postala motorizovana. dozvole izdaju institucije koje su nadležne za sprovođenje zaštite životne sredine. 2010.

48% ispitanih domaćinstava su prijavili redovne ili povremene zastoje u vodosnabdevanju. 2. Naposletku. Kanalizacioni sistem pokriva 48% stanovništva zemlje ali postoje ogromne varijacije u pokrivenosti pokrajina. 13 . godini iznosio 82% uključujući intenzivnu upotrebu slatkovodnih resursa. Pored toga. ili da se uvede sistem kontrole vozila kako bi se smanjile emisije izduvnih gasova vozila.5% nije ispunilo bakteriološke standarde. Glavni uzroci zagađenja vode su otpadne industrijske i opštinske vode. upotreba podzemnih voda za industrijske procese je veoma široka. Godine 2008. kao i između urbanih i ruralnih delova zemlje. uglavnom slab pritisak ili gubitak vode predstavlja problem za potrošače. Naime. Index eksploatacije voda (WEI) Srbije je u 2008. ukupna godišnja količina vode korišćena u domaćinstvima i u industrijske svrhe je iznosila 820 miliona m3. 42% od površinskih voda kao što su izvori. u mnogim mestima ono je neadekvatno i kvalitet pijaće vode je nezadovoljavajući. Vazduh Glavni izvori zagađenja vazduha je energetski sektor (naročito termoelektrane).5. Nepovoljna kanalizaciona infrastruktura za sakupljanje otpadnih voda i njihov tretman je glavni uzrok zagađenja vode. Sistem snabdeva veliki procenat stanovništva vodom ali problem distribucije vode. vode sa deponija i zagađenja koja su vezana za plovnost i hidrocentrale. Kao prvi se navodi gubitak vode. Prema poslednjim podacima UNICEF-a. Drugi je postupanje sa pijaćom vodom.7% iz drugih javnih zaliha vode. U procentima. Sistem od 153 mreže za distribuciju javnih voda snabdeva 60% stanovništva vodom dok preostalo stanovništvo se snabdeva vodom iz privatnih rezervi (koje su sagrađene. 2010. kojima upravlja i koje su u vlasništvu zajednice) ili iz privatnih bunara. vodeni tokovi i veštački rezervoari i 2. dok 6. saobraćajni sektor (goriva) i industrijska postrojenja. Tisu i druge vodene tokove. godine. Samo 28 gradova ima postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Trenutno ne postoje postrojenja za tercijarno prečišćavanje otpadnih voda u zemlji. Međutim. Novi Sad i Niš izbacuju otpadne vode u korita reka bez prethodnog prečišćavanja. Najveći gradovi – Beograd. Oko 28% industrijskih voda u Vojvodini i 18% u centralnoj Srbiji se dobije preko podzemnih vodotoka.3. predlaže izbacivanje goriva koje sadrži olovo do 2010. Javni Institut Zdravlja je izjavio 2008. 13% ukupne količine otpadnih voda je prečišćeno pre ispuštanja. 30% snabdevene vode. Savu. npr.4% od ukupne količine potiče od podzemnih izvora.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 55. Nacionalna strategija za zaštitu životne sredine iz 2006. tokovi nastali navodnjavanjem. Otpadne industrijske vode se uglavnom izbacuju u korito reke Save koje prima oko 80% industrijskih otpadnih voda. neke fabrike su napuštene ili ne rade punim kapacitetima ili pružaju samo mehaničko prečišćavanje otpadnih voda. Postoje 3 velika problema koji se povezuju sa upotrebom voda. da 19% od uzetih uzoraka vode nije ispunilo fizičke i hemijske standarde. Kontekst životne sredine Voda Samo 8% dostupnih resursa vode u Srbiji izvire u zemlji dok preostala 92% su tranzitne vode koje ulaze u zemlju kroz Dunav.

Nepostojanje opreme. Sagorevanje niskokvalitetnog lignita sa niskom kaloričnom vrednošću u termoelektranama Obrenovac. Broj vrsta faune i njihov diverzitet je takođe jako veliki. Nepotrebno velika potrošnja energije (vidi poglavlje 7) je pogoršana neadekvatnim održavanjem industrijskih centrala. Pored toga. Drugi veliki uzroci zagađenja vazduha su rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu.5% (5.Labudovo okno.06% (287 vrsta) čine balkanske endemske vrste a lokalne endemske vrste čine 1. Ukupna godišnja šteta nastala zagađenjem vazduha i efektima staklene bašte se procenjuje od 0. sumpora i azot-oksida. Oprema za prečišćavanje vazduha je neadekvatna – elektrostatički filteri su postavljeni ali ne postoji oprema za desumporizaciju. Srbija ima 5 nacionalnih parkova. U Srbiji ima oko 1000 zajednica flore.3%).743 km2) ukupne površine zemlje je zaštićeno. 2010. Uzroci zagađenja su slični onim emisijama iz energetskog sektora: zastarela tehnologija. slab kvalitet sirovina i niska energetska efikasnost i neadekvatno održavanje i vođenje. Šest oblasti . mala masa drveća i nepovoljni zdravstveni uslovi čine da je ekonomska eksploatacija teška i smanjuje kapacitete šuma za apsorbovanjem ugljen-dioksida (CO2). Starost i struktura drveća nisu povoljni zato što pre polovine šuma u Srbiji (55%) su izdanci ili niskoproduktivne šume.5% BDP. Kosjeriću i Beočinu i hemijske fabrike i metalurški kompleksi u Pančevu. 296 prirodnih spomenika i 24 prirodna parka. Obedska Bara. neodgovorna potrošnja energije i upotreba neefikasnih tehnologija za sagorevanje. Međutim. srednjeevropska i pontsko. od čega 8. Peštersko polje.37 milijardi evra. nekoliko drugih faktora kao što su gustina šuma. Šapcu i Smederevu. 215 biljnih vrsta i 426 životinjskih se smatra prirodnim retkostima. Šume Šume i šumske oblasti pokrivaju 28% površine Srbije (samo šume pokrivaju 26%) a trenutno pošumljavanje je 50% veće nego na kraju II Svetskog rata (kada je iznosilo 19. Oko 6. Stari Begej/Carska Bara i Slano Kopovo – sa ukupnom površinom od 21. Država poseduje nešto preko 56% šuma. Biodiverzitet U Srbiji se mogu naći 3 klimatske oblasti: submediteranska. nedostatak prečišćenja gasova ili nedovoljna efikasnost filtera. Lazarevac i Kostolac kao rezultat ima velike količine pepela koji lebdi u vazduhu.8 – 5. zajedno sa neefikasnim sagorevanjem i neodgovarajućim održavanjem uzrokuje visoke stepene emisija. Niske cene energije su dovele do neekonomičnosti. a ostatak (44%) je u privatnom 14 . ekonomski potencijal šuma je ograničen. 16 zaštićenih pejzaža.45 milijardi evra do 1. Oko 600 primeraka flore i 500 primeraka faune se smatra ugroženim.južnosibirska. Pored svega ovoga. Geografski položaj zemlje. klimatski diverzitet i prirodna staništa stvaraju bogat diverzitet u šumama i omogućavaju prisustvo mnogih različitih vrsta šuma i drveća. fabrike cementa u Popovcu. ili 1.000 hektara je pod Ramzar konvencijom o močvarnom statusu a rezervat Golija-Studenica je uvršten u spisak biosfera koje su pod UNESCO Konvencije o zaštiti Svetske kulturne i prirodne baštine. 98 prirodnih rezervata. procenat pokrivenosti šume.5% (59 vrsta). Kombinacija različitih faktora je dovela do povećanja emisija izduvnih gasova.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Liduško Lake.

ali skoro cela zaštićena površina (90%) je u državnom vlasništvu. naročito u basenima Kostolac i Kolubara. Nekontrolisano spaljivanje deponija uzrokuje štetne emisije određenih supstanci. poljoprivredna Vojvodina je pogođena erozijom vazduha: 85% poljoprivrednog zemljišta je pogođeno sa godišnjim gubitkom od preko 0. Iako je primarno recikliranje propisano zakonom.2 miliona tona godišnje). Srbija nema ni postrojenja za tretman i odlaganje (uništavanje ili spaljivanje) opasnog otpada niti ima propisana postrojenja za odlaganje otpada. Procena je da 460. postoji na stotine nezakonitih deponija različitih veličina u ruralnim oblastima. 2. U centralnim i brdsko-planinskim krajevima. Eksploatacija mineralnih resursa putem vađenja rude u otvorenim kopovima uzrokuje gubitak zemljišta. Domaćinstva stvaraju oko 63% opštinskog otpada a poslovni sektor oko 20%. u praksi se ono ne odvija. Prikupi se oko 60-70% opštinskog čvrstog otpada (2. Opštinski otpad. Ravna. 2010. Ne postoje podaci o količinama industrijskog opasnog otpada. gde se lignit vadi ispod visokokvalitetnog površinskog zemljjišta. Otpad Prosečna godišnja generacija otpada po glavi stanovnika je 290 kg. Industrijski kapaciteti za obradu otpada koji se može reciklirati i dobijenih materijala su jako ograničeni. Pored registrovanih deponija. Zemljište Erozija je glavni uzrok degradacije zemljišta i procenjuje se da utiče i do 80% poljoprivrednog zemljišta u Srbiji.000 m3). Oko 18% ukupnih površina šume i šumskih oblasti je pod različitim stepenima zaštite.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.3. Srbija trenutno ima 180 registrovanih deponija za opštinski otpad. Vojvodina ima karakterističan problem sa otpadom iz naftnih bunara i pumpi (količina je procenjena na 600. ono ne postoji u ruralnim krajevima gde se sakupljeni otpad spaljuje u dvorištima. površinskim vodama i zemljištu. vlasništvu. Ova mesta za odlaganje otpada obično ne ispunjavaju tehničke zahteve sanitarnih deponija. uključujući opasan otpad nastao u domaćinstvima se obično odlaže direktno na deponije. Izuzeci su postrojenje za sortiranje otpada u Novom Sadu i reciklažna dvorišta sa propisanim kontejnerima za sakupljanje određenih vrsta otpada. Dok je sakupljanje opštinskog otpada organizovano u urbanim delovima.000 tona opasnog industrijskog i medicinskog otpada se stvara godišnje. Deponije su primarni metod za odlaganje otpada. Filteri sa deponija koji sadrže visoke količine organskih i teških metala predstavljaju pretnju podzemnim vodama. eroziju uglavnom stvara voda. Oko 48% šuma koje su u državnom vlasništvu je pod nekim vidom zaštite dok se ostatak eksploatiše. Upravljanje otpadom 15 . te stoga se opasan otpad privremeno odlaže putem neadekvatnih metoda odlaganja.6. dioksina i policiklični aromatičnih hidrokarbonata (PAH) dok biorazgradivi otpad stvara zemni gas koji sadrži CO2 i metan. Srbija ne poseduje postrojenja za spaljivanje otpada i otpad se ne koristi kao alternativno gorivo.9 tona površinskog zemljišta po ha.

Kao najvažniji pokazatelji razvojnog potencijala jednog društva posmatraju se: struktura stanovništva. ekonomska razvijenost. Takse za opštinski otpad se razlikuju kada se porede domaćinstva i preduzeća ali se razlikuju i među opštinama u zemlji. Nedovoljni prihodi takođe oslikavaju nizak stepen naplate od preduzeća. i to u nekoliko opština. što je uglavnom prouzrokovano slabom finansijskom situacijom u preduzeću i težinom naplate dugova. Ideje o depozitu i refundiranju. Takse za sakupljanje komunalnog otpada i njegovo odlaganje su i dalje uglavnom zasnovane na veličini stambenih objekata (za domaćinstva) i poslovne prostorije (za preduzeća). godini. Glavni ekonomski instrumenti koji su primenjeni u ovom sektoru su sakupljanje otpada i takse za odlaganje. Postoji oko 180 registrovanih deponija za opštinski otpad u Srbiji. umesto da budu zasnovane na količini i karakteristikama otpada. U većim gradovima domaćinstva obično plaćaju takse na mesečnom nivou zajedno sa taksama za usluge vode i kanalizacije. Obično takse za otpad i slični prihodi ne pokrivaju operativne i troškove održavanja za sakupljanje i odlaganje otpada. Takse za sakupljanje otpada su iznosile samo 0. U ruralnim oblastima ne postoji sakupljanje opštinskog otpada koji se spaljuje na otvorenom. ali još uvek nisu stupile na snagu. sav opasan otpad u ovom trenutku je ili u prostorijama preduzeća (gde se često odlaže na nepropisan način) ili se izvozi (na osnovu posebne dozvole) zato što Srbija nema adekvatna postrojenja za odlaganje i tretman za ovu kategoriju otpada. Takse za industrijski otpad su određene na nacionalnom nivou. 16 . koje su osmišljene kako bi se stimulisalo recikliranje i sprečilo nagomilavanje otpada. Postoji manjak resursa koji bi obezbedili adekvatna sredstva prikupljena od sakupljanja otpada i usluga odlaganja. Ali u proseku. U svakom slučaju. U manjim gradovima češće se javljaju slučajevi da se ove takse plaćaju zasebno od komunalnih usluga. Nije jasno na osnovu čega su ove takse određene i u kojoj meri se odražavaju na troškove. Takse su se poslednjih godina povećavale kako bi umanjile štetne posledice visoke inflacije na prihode. Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu predlaže nove ekonomske intrumente kako bi se pospešio oporavak i ponovna upotreba ambalažnog otpada.3% rashoda u domaćinstvima u 2004. Ne postoje pravi podsticaji za domaćinstva i preduzeća da smanje količine otpada koji zahtevaju sakupljanje i odlaganje. Takse su određene samo za 2 velike grupe: otpad koji nije opasan (CSD 170 po toni) i opasan otpad (CSD 850 po toni).Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Opštine odlučuju o veličini taksi za opštinski otpad na osnovu preporuka od uprave javnih komunalnih preduzeća. 2010. Takse za proizvode se pominju u Zakonu o zaštiti životne sredine iz 2004. Preduzeća koja stvaraju industrijski otpad moraju da dobiju odgovarajuću dozvolu za nadoknadu. socio-ekološke karakteristike i razvijenost tržišta telekomunikacija i interneta. neophodno je sagledati sve indikatore koji utiču na razvoj tržišta i društva u celini. Podaci o prosečnoj stopi sakupljanja otpada na žalost ne postoje. Takse se plaćaju direktno odgovarajućim javnim komunalnim preduzećima. Da bi se u potpunosti analizirala situacija na nivou jedne države u oblasti upravljanja elektronskim otpadom. Preduzeća obično plaćaju takse na osnovu kvartalnih ili mesečnih računa. su u ovom trenutku operativne samo za određene vrste ambalaže kao što je staklo i plastične flaše.

21 (2009.4.) 42.000. Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika iznosio je 4. Zbog burnih političkih previranja i perioda tranzicije tokom predhodne dve decenije Srbija je suočena sa problemom migracije stanovništva.4. prostire se na površini od 88.%)1 Stopa nezapošljenosti mladih (15-24 god% ) GINI index Broj domaćinstava Broj članova domaćinstava Stanovništvo na rubu siromaštva2 7 320 807 ( 2009. Srbija se smatra zemljom srednje veličine u regionu Balkana.5%.4.rs/UserFiles/File/tabele/decembar%202010/Tabela %201%20Osnovni%20makroekonomski%20indikatori. http://www. predstavljeni su tabelarno u sledećem odeljku.13% površine države 3716 (2008. godini.gov.138 eura u 2009. god. god) 3 (2002. Republika Srbija pripada regionu Balkana.1 (Jan-Jun 2010. inflacija u prvom kvartalu fiskalne godine. izuzetno povoljnog strateško-geografskog položaja.mfin.2 Socio-ekološki pokazatelji Površina države Vodene površine Potrošnja el.energije po stanovniku ( kWh)3 Gradsko stanovništvo4 Seosko stanovništvo5 Broj opština Gradovi sa milion i više stanovnika 1 88 361 km² 0.2 god -0. Statistički podaci 2.1 Struktura stanovništva Broj stanovnika Gustina naseljenosti Prosečna starost stanovništva Stopa priraštaja Stopa nezapošljenosti (15-64 god.pdf 2 Izveštaj o razvoju Srbije iz 2009 god 3 Ministarstvo rudarstva i energetike RS 4 Strategija upravljanja otpadom RS za period 2010-2019 5 Ibid 17 . lošom ekonomskom situacijom i povećanom stopom nezapošljenosti koja je prouzrokovana prestankom rada većeg broja industrijski preduzeća.5 29. prema potrošačkim cenama iznosila je 4.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Detaljan prikaz svih relevantnih statističkih podaka na nivou države koji mogu imati uticaj na procenu stanja u oblasti upravljanja električnim i elektronskim otpadom.16 eura. 2010.20% (700 000 ) Izvor podataka: statistički godišnjak RS za 2009 2.469%. / km 40. god) 57% 43% 150 1 (Beograd- Ministarstvo finansija. 2.000 stanovnika. 20.) 2 521 190 (2002. god ) 78 st. god) 9. dok je prosečna neto zarada iznosila 337. Na osnovu površine koju zauzima.361 km² i naseljava je preko 7.

prestonica ) 15. Ministarstvo finansija RS.5 (2009) 13 ( 2009 ) 28 ( 2009 ) 59 ( 2009 ) 144.5 (2007) Utrošak energije (ekvivalent za kg ulja) BDP po jedinici utroška energije Izvor podataka: Republički zavod za statistiku (statistički godišnjak 2010).7 68.806.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.3 (2009) 4.1 (2008) 38.9 56 98. srednjih…) 6 7 Za preračunavanje odnosa valuta dolar u evro korišćeni podaci NBS Ratel 8 Ibid 9 Ibid 18 .) % domaćinstava koja poseduju TV prijemnik9 % domaćinstava koja poseduju radio prijemnik Broj preduzeća (malih.16 evra) 19.4 3.4.5 (2008) Izvor podataka : Ministarstvo finansija.4. Ekonomski pokazatelji Bruto domaći proizvod BDP (izražen u milionima evra)6 Bruto domaći proizvod. Svetska banka 2. isključujući grantove (% of BDP) 30 916 (2009) 4 138 (2009) .6 25.Jun 2010.8 0.5% (jun 2010) 31 773 dinara (337.9 (2009. 2010. priključkom % Broj korisnika mobilnih telefona % korisnika interneta7 % domaćinstava koja poseduju kompjuter 8 86. Republički zavod za statistiku (statistički godišnjak 2010).0 (2007) 4.3. Svetska banka 2.4 Telekomunikacija i internet Broj domaćinstava sa telef.9 359 286 (2010. godini Izvoz (% u odnosu na BDP) Uvoz (% u odnosu na BDP) Odnos kupovne moći (BDP) prema kursnoj listi tržišta Poljoprivreda (% BDP) Industrija (% BDP ) Usluge dodatne vrednosti (% BDP ) Indeks potrošačke cene Zapošljenost u poljoprivredi (% ukupne zapošljenosti) Prihodi. finansijski izveštaj za period Januar.) 9 912 339 24. po glavi stanovnika (u EUR) Stopa rasta Inflacija (prema potrošačkim cenama) Prosečna neto zarada u 2009.

Izvor podataka: Republički zavod za statistiku (statistički godišnjak 2010). RATEL 19 . 2010.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.

Glavni grad Beograd je okrug za sebe. Centralna Srbija nema sopstvenu regionalnu vlast. Okruzi sa različitim državnim institucijama su isključivo regionalne jedinice Državne uprave bez nezavisnih budžeta ili izabranih skupština. Provincije imaju direktne prihode za finansiranje svojih funkcija i one nezavisno donose odluke prema svom budžetu i upravljaju pokrajinskom imovinom. Kragujevac 5. Opština ima autonomnu vlast da sprovodi opšta akta. urbanim razvojnim planovima i opštinskim razvojnim programima u skladu sa svojom vlašću. Na podregionskom nivou. Određena vlast može biti dodeljena preduzećima.887 km2). Srbija je podeljena na 150 opština i 24 grada koji čine osnovne jedinice lokalne samouprave. Jedinice lokalne samouprave imaju svoje skupštine sa izabranim većnicima. organizacijama i pojedincima ili u pojedinim slučajevima određenim telima kroz koje mogu obavljati regulatorne funkcije u određenoj oblasti. Autonomna pokrajina Vojvodina ima svoju regionalnu vladu. Resurse za izvršenje nadležnosti pruža ili država ili AP u zavisnosti od toga kome su poverene nadležnosti. Od 3 regiona u Srbiji. Državnu upravu čine ministarstva i druga javna upravna tela. Odnos između ove 3 grane vlasti je zasnovan na razvnoteži i zajedničkoj kontroli zakonodavna vlast je podeljena između Vlade i Narodne Skupštine. Vladin sistem je zasnovan na podeli vlasti na zakonodavnu. Dok Vojvodina ima svoju skupštinu i izvrsno veće. gradove i Grad Beograd. Opštine imaju mesne zajednice kojima upravljaju izabrani saveti. Nis 5. Posebnu vlast Republika može dodeliti autonomnim pokrajinama ili jedinicama lokalne samouprave. 2010. Pokrajine mogu postavljati određene nadležnosti jedinicama lokalne samouprave. Novi Sad 2. institucijama. 83 se nalaze u Centralnoj Srbiji. Sudska je nezavisna od izvršne i zakonodavne. imovinu. Samo skup 2 ili više urbanih opština mogu činiti status grada. Od 150 opština.506 km2) što čini jednu trećinu zemlje i 28 na Kosovu (10. 39 u AP Vojvodina (21. Srbija je podeljena na okruge i opštine. Administrativno gledano. usvaja budžete i upravlja opštinskom imovinom. izvršnu i sudsku.1. od čega se 17 nalazi u Centralnoj Srbiji. Trenutno postoje 4 grada koja imaju sopstvenu skupštinu i budžet i koje su formirane od više opština: Beograd čine 17 opština. Zakonodavstvo RS 3. odluke i opšta akta. 3. Centralna Srbija nije administrativni region i nema sopstvenu regionalnu vlast. Jedinice lokalnih samouprava se finansiraju ili od direktnih prihoda jedinice lokalne samouprave ili iz budžeta AP države. Vlada i administrativni sistem Srbija je demokratska republika sa višepartijskim parlamentarnim reprezentativnim sistemom. Lokalne samouprave uključuju opštine. 20 . Srbija je podeljena na 29 okruga.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Opštine imaju svoje predsednike. budžete i skupštine koje se biraju na lokalnim izborima na svake 4 godine. Autonomne pokrajine imaju vrhovno telo koje se zove skupština gde zamenici provincije izglasavaju statute. Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija je pod UNMIK-om prema rezoluciji 1244 Saveta Bezbednosti UN (od 1999) i nije obuhvaćena ovim pregledom o životnoj sredini. 7 je u Vojvodini a 5 na Kosovu i Metohiji.

Sistem pravnih normi u oblasti zaštite i unapređivanja životne sredine u Republici Srbiji. planova i programa Inspekcije vezane za životnu sredinu u održivi razvoj Procena rezervi podzemnih voda i priprema standarda za geološke karte Zaštita od jonizirajuće i nejonizirajuće radijacije. skladištenju i odlaganju Prekogranično zagađenje vazduha i vode Kontrola prekograničnih transporta otpada i prekograničnih transporta zaštićene flore i faune Klimatske promene i zaštita ozonskog omotača Mere zaštite životne sredine u procesu prostornog planiranja i izgradnje Pravovremeni sistem zaštite protiv nesreća Međunarodna saradnja na pitanjima životne sredine i zaštite prirode Zaštita od buke i vibracije Priprema programa za osnovna geoloska istraživanja usmerena prema održivoj upotrebi prirodnih resursa i podzemnih voda Očuvanje prirode i prepoznavanje potencijalnih prirodnih oblasti od značaja za očuvanje prirode Izdavanje dozvola koje su važne za izvoz. 2010. supstance koje osiromašuju ozon. uvoz i transport otpada i ugrožene flore i faune. odnosno jedinici lokalne samouprave. Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja Odgovornosti Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja: • • • • • • • • • • • • • • Priprema strateških dokumenata. transportu. Institucijalni okvir (Državni upravljanjem elektronskim otpadom) organi povezani sa Zakonodavni i institucionalni okvir zaštite životne sredine ima svoje uporište u Ustavu Republike Srbije kojim se utvrđuje pravo građana na zdravu životnu sredinu. 3.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. hemijskih supstanci. Druga nadležna ministarstva koja imaju veze sa životnom sredinom su Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (uključujući 21 . odnosno poverene određene nadležnosti autonomnoj pokrajini. izvršna i sudska vlast vrši se na osnovu zakonom utvrđenih nadležnosti republičkih organa. Zakonima su utvrđene. čini veliki broj zakona i drugih propisa . kao i dužnost građana da čuvaju i unapređuju životnu sredinu u skladu sa zakonom. otpada i opasnih supstanci u proizvodnji. hemijske i radioaktivne supstance Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja najvažniji je organ državne uprave koji se bavi problemima upravljanja elektronskim otpadom.2. Zakonodavna.

Na primer. Mere za reformu i jačanje institucija koje se bave životnom sredinom. dozvolu za vađenje mineralnih resursa osim podzemnih voda i izvore obnovljive energije). 36/2009) daje najviše odgovornosti “ministarstvima zaduženim za životnu sredinu” a da ne daje dalja objašnjenja vezana za saradnju između drugih sektora. određene odgovornosti vezane za životnu sredinu su decentralizovane na nivuo autonomnih pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. preklapanja i slabosti koje utiču na zaštitu životne sredine i izvršenja. NSOR-u je takođe poverena koordinacija pripreme za Nacionalnu strategiju o održivom razvoju. Stoga je položaj ovog ministarstva u inferiornom položaju u odnosu na sektoralna ministarstva. avio. Njihovi ciljevi uključuju obezbeđivanje horizontalne koordinacije između Ministarstva za zaštitu životne sredine i drugih vladinih agencija i rešavanje potencijalnih konflikata koji mogu nastati u formulaciji i implementaciji politika. Nacionalni savet za održivi razvoj (NSOR) je osnovan 2003. a koje su predviđene Nacionalnom strategijom za životnu sredinu iz 2006 za cilj imaju stvarniju i efikasniju politiku životne sredine. Ova pitanju su prepreke za suočavanje sa izazovima zaštite životne sredine u Srbiji ili za usaglasavanje sa acquis životne sredine EU. jačanje kapaciteta ostalih ministarstava za integraciju pitanja životne sredine u sektorske politike i bolju implementaciju acquis životne sredine EU. Opštine imaju odgovornosti koje su vezane za urbano planiranje. Zakon o zaštiti životne sredine iz 2004. Ministarstvo zdravlja (uključujući izvršenje sanitarnih propisa koji su od važnosti za životnu sredinu). br. Dok su njihovi kapaciteti za razvijanje zakonodavstva jaki. br. Trenutna podela odgovornosti za životnu sredinu između ovih institucija kao rezultat daje praznine. za ekonomsku procenu i za sprovođenje strateških procena za životnu sredinu i integrisanu zaštitu i kontrolu od zagađenja su ograničeni. 22 . Ministarstvo za kapitalna ulaganja (uključujući urbano planiranje i izgradnju i dozvole za drumski. železnički i vodeni saobraćaj) i Ministarstvo energetike i rudarstva (uključujući energetsku efikasnost. Ministarstvo za zaštitu životne sredine je ograničeno kada je u pitanju uticaj na nacionalnu politiku i njihove zaposlene. Postoji samo sporadična saradnja na horizontalnom nivou (između ministarstava). Postavljen je privremeni sekretarijat koji radi na daljem razvoju Nacionalne strategije za održivi razvoj. 2010. godine (Službeni Glasnik Republike Srbije. 135/2004) i njegova dopuna iz 2009. slaba koordinacija između zakona o životnoj sredini i drugih zakona koji definišu odgovornosti drugih institucija na nacionalnom i podnacionalnom nivou uzrokuje značajne dizbalanse i preklapanja. kako bi pružio forum za diskusije i građenje konsenzusa između ministarstava i drugih zainteresovanih strana za pitanja o životnoj sredini i održivom razvoju. zaštitu životne sredine i unapređenje životne sredine i javnih preduzeća. industriju).Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Nedostatak osoblja i stručnost čine da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine daleko od toga da bude efikasno nacionalno telo za zaštitu životne sredine. (Službeni Glasnik Republike Srbije. Ne postoji trajni sekretarijat. Autonomne pokrajine i lokalni nivo Usled postojećih zakona. kapaciteti za formulaciju politike i procenu. jaču i uravnotežaniju poziciju za ministarstvo odgovorno za životnu sredinu u odnosu na druga ministarstva.

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010. Nadležni organ jedinice lokalne samouprave definisan je Zakonom o lokalnoj samoupravi (Službeni glasnik RS, broj 129/07) kojim se lokalnoj samoupravi prenosi odgovornost za kvalitetno i efikasno obavljanje izvornih i poverenih poslova. Prema zakonima kojima se uređuje lokalna samouprava i komunalne delatnosti, opština se stara o zaštiti životne sredine, donosi programe korišćenja i zaštite prirodnih vrednosti, odnosno lokalne akcione i sanacione planove. U skladu sa strateškim dokumentima, svojim interesima i specifičnostima, obavlja poslove prečišćavanja i odvođenja atmosferskih i otpadnih voda, održavanje čistoće u gradovima i naseljima, održavanje deponija i utvrđivanja posebnih naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine. Zakonima iz oblasti zaštite životne sredine jedinicama lokalne samouprave povereni su poslovi iz oblasti procene uticaja na životnu sredinu, strateške procene uticaja, izdavanje integrisanih dozvola, upravljanje otpadom (inertni i neopasni otpad), zaštite vazduha (lokalna mreža mernih stanica, praćenje kvaliteta vazduha, kratkoročni akcioni planovi), zaštita od buke (akustičko zoniranje, izrada strateških karata buke i akcionih planova) i drugo. Jedinicama lokalne samouprave povereni su i poslovi inspekcijskog nadzora u oblastima njihovih nadležnosti. Druge institucije koje se bave životnom sredinom Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) koja je osnovana 2004. godine je institucija pod Ministarstvom za zaštitu životne sredine. Njen delokrug rada obuhvata: Razvoj, usklađivanje i vođenje nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine (praćenje stanja činilaca životne sredine, katastar zagađivača i dr.); • Prikupljanje i objedinjavanje podataka o životnoj sredini, njihovu obradu i izradu izveštaja o stanju životne sredine i sprovođenju politike zaštite životne sredine; • Razvoj postupaka za obradu podataka o životnoj sredini i njihovu procenu; • Vođenje podataka o najboljim dostupnim tehnikama i praksama i njihovoj primeni u oblasti zaštite životne sredine; • Saradnju sa Evropskom agencijom za životnu sredinu (EEA) i evropskom mrežom za informacije i posmatranje (EIONET), kao i druge poslove određene zakonom.

SEPA poseduje veliku kolekciju publikacija i materijala o svim vrstama otpada, sakupljanju otpada, opštinske i nacionalne statistike, kao i izveštaje i dokumentaciju za EU. Oni upravljaju svim podacima o buci, vazduhu, kvalitetu i zagađenju vode i zemljišta. Poseduju 50 stanica za merenje kvaliteta vazduha širom Srbije, od kojih se jedna nalazi u njihovoj kancelariji u Beogradu. Jedna od njihovih glavnih publikacija je godišnji izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji, koji je veoma pregledan izvor informacija i pokriva sve sektore životne sredine. Fond za zaštitu životne sredine osnovan je članom 90. Zakona o zaštiti životne sredine. Cilj osnivanja Fonda je obezbeđivanje finansijskih sredstava za podsticanje i unapređivanje životne sredine u Republici Srbiji. 23

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010. Fond obavlja poslove upravljanja projektima i finansijskog posredovanja u oblasti očuvanja, održivog korišćenja, zaštite i unapređenja životne sredine i korišćenja obnovljivih izvora energije u skladu sa Nacionalnim programom zaštite životne sredine i drugim strateškim planovima i programima, kao i zaključenim međunarodnim ugovorima. Odgovoran je za finansiranje prioritetnih projekata zaštite životne sredine na nivou Republike kroz prikupljanje taksi i poreza. U 2009. godini budžet Eko-fonda je iznosio 15 milliona eura, a očekuje se da u 2010. bude preko 30 milliona eura. Do sada su direktne investicije ka privatnom sektoru reciklaže bile ograničene, ipak Eko-fond je finansirao jedan broj inicijativa za upravljanje otpadom. Opštinski i republički Fondovi Po zakonu o zaštiti životne sredine koji je usvojen u maju 2009. godine, sve opštine moraju uspostaviti opštinski fond za zaštitu životne sredine. Sve opštine su u obavezi da podnesu godišnji plan MESPu radi odobrenja upotrebe sredstava Fonda. Opštinski fondovi nemaju veze sa Republičkim Eko-fondom, ali se finansiraju iz istih izvora. Opštine mogu da apliciraju sa projektima za sredstva iz republičkog Eko-fonda. Privredna komora Srbije Privredna komora Srbije ima Odbor za zaštitu životne sredine, koji se sastoji od 25 članova koji su predstavnici hemijskog, naftnog, papirnog, drvnog i drugih sektora; oni takođe sarađuju sa MESP i internacionalnim donatorima i organizacijama. Interes Komore je da pomogne poslovnom sektoru da razvije kapacitete za implementaciju i usvajanje ekoloških zakona. Aktivnosti vezane za reciklažu su ograničene, jer njhov delokrug rada nije vezan samo za reciklažu i upravljanje otpadom, mada prepoznaju potencijal u razvoju preduzeća za reciklažu. MESP Savetnik Ministra, bivša Agencija za reciklažu, Srpska Agencija za reciklažu, koja je postojala u sklopu MESP, je ukinuta na osnovu novog zakona o upravljanju otpadom, i prestala sa radom 23.05.2009. godine. Nekadašnje odgovornosti Agencije su dodeljene novim entitetima unutar MESP-a. Jedan deo odgovornosti o reciklaži i vođenju baze podataka reciklera u Srbiji je dodeljen SEPA-i. U okviru Ministarstva finansija kao organ uprave je Uprava carina Srbije koja obavlja poslove koji se odnose na carinjenje robe, carinski nadzor, sprovodi selektivni ekološki inspekcijski nadzor na graničnim prelazima i druge poslove kontrole putnika i prometa robe i usluga sa inostranstvom. Ima 14 područnih jedinica carinarnica.10 Stručne organizacije za ispitivanje otpada vrše ispitivanja otpada radi klasifikacije za prekogranično kretanje otpada, tretman i odlaganje, prema obimu ispitivanja za koje su akreditovane i izdaju izveštaj o ispitivanju otpada (pojedini tehnički fakulteti, instituti i laboratorije).

10

www.srbija.gov.rs/

24

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010.

3.3. Ključni zakoni koji se odnose na e-otpad U cilju pridruživanja evropskoj uniji, RS je 2000. godine usvojila Zakon o potvrđivanju Bazelske konvencije o prekograničnom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju (“Službeni list SRЈ, Međunarodni ugovori”, br. 2/99) koji je rezulirao donošenjem i usvajanjem niza zakona i podzakonskih akata i to : • Zakon o zaštiti životne sredine (“Službeni glasnik RS”, br. 135/2004 i 36/2009), član 57, stav 2: dozvolu za uvoz, izvoz i tranzit otpada izdaje Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, u skladu sa zakonom i drugim propisima (Pravilnik iz Službenog glasnika RS, br. 60/2009) • Zakon o upravljanju otpadom (“Službeni glasnik RS”, br. 36/2009) • Uredba o određivanju pojedinih vrsta opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao sekundarne sirovine (“Službeni glasnik RS”, br. 60/2009) • Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje, sadržini i izgledu dokumenata koji prate prekogranično kretanje otpada sa uputstvima za njihovo popunjavanje (“Službeni glasnik RS”, br. 60/2009) Sastavni deo ove Uredbe su Lista I-a opasnog otpada koju čine: • lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen • lista opasnog otpada koji se može uvoziti • lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen i • lista II-v neopasnog otpada čiji je uvoz, izvoz i tranzit dozvoljen. • Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada (“Službeni glasnik RS”, br. 60/2009) • Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu (“Službeni glasnik RS”, br. 36/2009) • Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje (unutrašnji promet) (“Službeni glasnik RS”, br. 72/2009). - Zakon o upravljanju otpadom – Ovim zakonom uređuju se vrste i klasifikacija otpada, planiranje upravljanja otpadom, odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom. Pored otpada različitog porekla na koje se zakon odnosi nalazi se i e-otpad. Na snazi od 15.05.2009. godine. U Zakonu o upravljanju otpadom, član 50 propisuje Upravljanje otpadom od električnih i elektronskih proizvoda. Otpad od električnih i elektronskih proizvoda ne može se mešati sa drugim vrstama otpada. Zabranjeno je odlaganje ovog otpada bez prethodnog tretmana. Otpadne tečnosti od električnih i elektronskih proizvoda moraju biti odvojene i 25

ili odlaganje ovog otpada mora da ima dozvolu. upravlja opremom i postrojenjem za tretman otpada. odnosno odlaganje i obezbedi njegovo sprovođenje. transfer stanicama i drugim lokacijama. tretirane na odgovarajući način. pribavi izveštaj o ispitivanju otpada. kao i propisane mere postupanja sa otpadom prilikom sakupljanja. da vodi evidenciju o količini i vrsti preuzetih proizvoda i da podatke o tome dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine. obezbeđuje otpad i štiti ga od rasipanja i procurivanja. objavi listu otpada za čiji tretman je ovlašćen. olovo. Lice koje vrši sakupljanje. odredi kvalifikovano odgovorno lice. Vlasništvo nad otpadom prestaje kada sledeći vlasnik preuzme otpad i primi Dokument o kretanju otpada. Operater postrojenja za skladištenje je dužan da: obavlja delatnost u skladu sa dozvolom. skladištenja ili predaje otpada i dr. primenjuje načelo hijerarhije u upravljanju otpadom. tretman otpada i operatera na deponiji. Vlasnik otpada je dužan da primenjuje propisane mere postupanja sa otpadom prilikom sakupljanja. sadržini i izgledu dokumenta koji prate prekogranično kretanje otpada (''Službeni Glasnik RS''. vodi evidenciju o otpadu koji skladišti. prevoznike otpada. način i postupak upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda Odgovornosti i obaveze subjekata u upravljanju otpadom Novim zakonom o upravljanju otpadom utvrđene su odgovornosti i obaveze za sve subjekte u upravljanju otpadom: proizvođače otpada odnosno vlasnike otpada. mere zabrane i ograničenja koriščenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije. 60/09). kadmijum. Proizvođač ili uvoznik električnih ili elektronskih proizvoda dužan je da identifikuje reciklabilne komponente tih proizvoda. polibromovane difenil etre (PBDE). operatere postrojenja za skladištenje otpada. Prevoznik otpada je dužan da: transport otpada obavlja u skladu sa dobijenom dozvolom i zahtevima koje regulišu posebni propisi o transportu. obezbedi rekultivaciju deponije posle njenog zatvaranja i vršenje stručnog nadzora nad deponijom u periodu od najmanje 30 godina. Ministar bliže propisuje listu električnih i elektonskih proizvoda . 26 . naplaćuje usluge za tretman ili odlaganje otpada. 2010.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. polibromovame bifenile (PBB). Lica koja preuzimaju otpad od električnih ili elektronskih proizvoda posle njihove upotrebe izdaju i čuvaju potvrde o preuzimanju . šestovalentni hrom. Pri stavljanju u promet može se zabraniti ili ograničiti korišćenje nove električne i elektronske opreme koja sadrži živu. izradi radni plan postrojenja za tretman. kao i potvrde o njihovom upućivanju na tretman i odlaganje. Proizvođač otpada je dužan da: izradi plan upravljanja otpadom ako godišnje proizvodi više od 100 t neopasnog otpada ili više od 200 kg opasnog otpada. br. tretman. na mestima koja su tehnički opremljena za privremeno čuvanje otpada na lokaciji proizvođača ili vlasnika otpada. Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje. u centrima za sakupljanje. skladištenja ili predaje otpada i da snosi troškove upravljanja otpadom uključujući troškove predaje otpada sakupljaču ili postrojenju za tretman ili odlaganje otpada. Operater postrojenja za tretman i odlaganje otpada je dužan da: obavlja delatnost u skladu sa dozvolom. vodi evidenciju o otpadu koji tretira ili odlaže.

za korišćenje kod napona koji ne prelazi 1000 V za naizmeničnu i 1500 V za jednosmernu struju. 8/2010) Utvrđuju se proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada.izvoziti i tranzitovati obuhvata: električne i elektronske sklopove (uključujući štampane ploče. 27 .Uredba o odlaganju otpada na deponije("Sl. odnosno odlaganje otpada na deponiju. kriterijumi za obračun. Članom 8v određena je visina nadoknade koja se utvrđuje na ime pokrića troškova upravljanja otpadnim električnim i elektronskim proizvodima i definisana je za sve pojedinačne kategorije e-otpada. . kao i naknadnog održavanja posle zatvaranja deponije. ove uredbe je na deponijama zabranjeno odlaganje otpada od električnih i elektronskih proizvoda. Kriterijumi za obračun.lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen. vrste otpada čije je odlaganje na deponiji zabranjeno. otpadnih fluorescentnih cevi koje sadrže živu itd. obveznici plaćanja naknade. otpadne baterije koje ne sadrže olovo. . količine biorazgradivog otpada koje se mogu odložiti. tehnički i tehnološki uslovi za projektovanje. Sastavni deo ove uredbe su liste opasnog otpada koju čine: . releje i delove komponenti koji sadrže kadmijum. izgradnju i rad deponija otpada. način i procedure rada i zatvaranja deponije.3 uredbe definisani su električni i elektronski proizvodi kao proizvodi čiji rad zavisi od električne struje i elektromagnetnog polja. elektronske komponente i žice) namenjeni direktnom ponovnom korišćenju a ne reciklaži i odlaganju. visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade.olovo. kriterijumi i procedure za prihvatanje ili neprihvatanje. 2010.lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen Uredbom su jasno definisane komponente opasnog otpada čiji uvoz. br. PCB i druge sastojke sa Aneksa III Bazelske konvencije. . . Članom br.Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada ("Sl. visinu i način obračunavanja i plaćanja nadoknade regulisan je članom br. Na deponijama je zabranjeno odlaganje.5 obveznicima plaćanja nadoknade (eko takse) definiše proizvođače. kadmijum ili živu.živu. Otpad koji prema Uredbi pripada kategoriji otpada koji se može uvoziti. način i rokovi dotavljanja godišnjeg izveštaja. obrazac dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja. glasnik RS". Član br.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. br.odnosno prvog stavljanja na tržište ovih proizvoda. otpadnih baterija i akumulatora. izvoz i tranzit nisu dozvoljeni a između ostalih obuhvataju i otpadne električne i elektronske sklopove. 92/2010) Ovom uredbom bliže se propisuju uslovi i kriterijumi za određivanje lokacije. Po članu 9. Naknada se plaća prilikom uvoza . odnosno uvoznike električnih i elektronskih proizvoda koje stavljaju na tržište ili su sami krajnji potrošači istih. sadržaj i način monitoringa rada deponije.lista opasnog otpada koji se može uvoziti. glasnik RS".6 koji definiše obračunavanje visine nadoknade za električne i elektronske proizvode prema količini proizvedenih odnosno uvezenih proizvoda.

podatke o vrsti. 86/2010) Propisuje se sadržina i izgled oznaka na baterijama. opasnih karakteristika otpada vrši se ispitivanjem i klasifikacijom otpada 28 . Katalog otpada je zbirna lista neopasnog i opasnog otpada prema kojoj se vrši razvrstavanje otpada u dvadeset (20) grupa u zavisnosti od mesta nastanka i porekla. 36/2009) Propisuje katalog otpada. način i postupak upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima. odnosno reciklaže a sve u skladu sa obezbeđivanjem ispunjenosti uslova zaštite životne sredine. odobrenje države kroz koju se obavlja tranzit. nalaz nadležnog republičkog organa za inspekcijske poslove o sprovođenju mera zaštite životne sredine i o ispunjenosti uslova zaštite životne sredine za rad postrojenja za preradu uveženog otpada. lista kategorija opasnog otpada.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Za izvoz i tranzit otpada potrebna dokumentacija mora sadržati: odobrenje države uvoza sa potvrdom države da će se otpad preraditi odnosno odložiti na ekološki način. izvoz i transport otpada („Sl. br. kao i razloge izvoza. lista kategorija otpada. Upravljanje istrošenim baterijama i akumulatorima je skup mera koje obuhvataju sakupljanje. 2010. glasnik RS“. Zahtev za izdavanje dozvole za uvoz ili izvoz podnosi izvoznik ili uvoznik otpada od nadležnog ministarstva uz priloženu opštu dokumentaciju koja obuhvata Obaveštenje o prekograničnom kretanju otpada. Ministarstvo za pojedine vrste otpada može zahtevati dopunu dokumentacije. Prilikom uvoza opasnog otpada potrebno je još dostaviti i saglasnost na procenu uticaja na životnu sredinu ili odluku nadležnog organa o oslobađanju obaveze izrade procene uticaja na životnu sredine i/ili dozvolu za rad postrojenja u kojem će se vršiti tretman uvezenog otpada.sastavu i tehnološkom procesu iz kog nastaje otpad.transport. 60/2009 i 101/2010) Propisuje se sadržina dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. lista postupaka i metoda odlaganja otpada. dugmastim baterijama i akumulatorima prema sadržaju opasnih materija. Dokument o prekograničnom kretanju otpada i Izveštaj o ispitivanju otpada koje izdaje ovlašćena stručna organizacija za ispitivanje otpada. tretman.Pravilnik o kategorijama. U prodajnom prostoru na vidnom mestu ističe se obaveštenje odnosno informacija za krajnjeg korisnika o mestu i načinu sakupljanja istrošenih baterija i akumulatora. . br. lista komponenti otpada koji ga čine opasnim.Utvrđivanje sastava.kao i odlaganje otpadaka i ostataka nakon tretmana. izvoz i transport otpada. reciklažu istrošenih baterija i akumulatora. podatke o načinu prevoza i isporuke kao i rutu kretanja otpada od granice do prerađivača.tj. skladištenje. Istrošene baterije i akumulatori ne smeju se odlagati na deponiji već se njihovo sakupljanje mora izvršiti na samom mestu prodaje.Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. br. Trgovac predaje prikupljene istrošene baterije i akumulatore sakupljaču i/ili licu koje vrši skladištenje i/ili licu koje vrši tretman uz popunjeni Dokument o kretanju opasnog otpada. Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima („Sl. . glasnik RS“. glasnik RS“. ispitivanju i klasifikaciji otpada („Sl.količini. granične vrednosti koncentracije opasnih komponenti u otpadu. razvrstavanje.

55/2001) Propisuju se bliži uslovi i način razvrstavanja. Članovi br. ("Sl. pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina („Sl. Upravljanjem otpadom od električnih i elektronskih proizvoda obezbeđuju se i osiguravaju uslovi za: 1) sprečavanje nastajanja otpada od električnih i elektronskih proizvoda.sekundarne sirovine koji popunjava generator otpada a potpisuje lice koje preuzima sekundarnu sirovinu. 3) unapređivanje standarda zaštite životne sredine od strane proizvođača. Članom 8 određuju se uslovi za skladištenje sekundarnih sirovina. kontrolni broj. (uzorkovanje otpada. 29 . a potiču iz tehnoloških procesa. glasnik RS". naziv i oznaku sekundarne sirovine prema usvojenoj nomenklaturi. reciklažu i druge oblike iskorišćenja takvih otpada. kao i smanjivanja odlaganja otpada. karakterizacija u zavisnosti od stepena opasnosti i određivanje opasnih karakteristika otpada. Spakovane sekundarne sirovine obeležavaju se stavljanjem natpisa koji sadrži: naziv i sedište ili registrovani znak generatora otpada. 2010. datum otpreme i potpis odgovornog lica. 4 i 5 ovog pravilnika određuju veličinu prostora u koji se vrši razvrstavanje otpada (minimalna površina prostorije100 m²) i kriterijume pakovanja sekundarnih sirovina (zapreminu i težinu pakovanja. načinu i postupku upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda. određivanje fizičko-hemijskih karakteristika. merama zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije. Pravilnik o listi električnih i elektronskih proizvoda. količinu.Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja. utvrđivanje koncentracija opasnih materija u otpadu) i određivanjem daljih metoda postupanja sa opasnim otpadom . distributera. Članom br. 2) ponovnu upotrebu. Otpad od električne i elektronske opreme pripada grupi šesnaest (16) podgrupa 02 i nosi oznake od 16 02 09 do 16 02 16. 3 određuje se da preduzeće. br. br. pravno lice ili preduzetnik razvrstava otpad prema poreklu. Razvrstani otpad može da sadrži najviše 5% nečistoća. godine. 99/2010) Ovaj pravilnik je najbitniji što se tiče upravljanja e-otpadom koje je propisalo Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje jer definiše kompletan proces pravilnog upravljanja e-otpadom. materijala koji se koristi za pakovanje). Spakovane sekundarne sirovine prati dokument o preuzimanju otpada . a posebno pri tretmanu i odlaganju otpada od električnih i elektronskih proizvoda. sadržaj nečistoća. Ovaj pravilnik zvanično važi od decembra 2010. pakovanja i čuvanja otpada koje se mogu koristiti neposredno ili preradom. Pakovanje sekundarnih sirovina mora biti takvo da sadržaj opasnih materija u samom materijalu za pakovanje. kategoriji i karakteru. Ovaj pravilnik se nalazi u dodatku istraživanja. . određivanje toksikoloških karakteristika i efekta na ljudsko zdravlje. reciklaže ili prerade opasnih materija. bude sveden na minimum. prodavaca i krajnjih korisnika u toku životnog ciklusa proizvoda.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. uvoznika. glasnik RS“.

Elektronski otpad u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom Nacionalna strategija po prvi put u Srbiji konstatuje tok ovih vrsta otpada. konstatuje se da postrojenja za preradu otpada od električnih i elektronskih aparata tek treba izgraditi. U okviru definisanja organizacije sistema upravljanja otpadom. Najzad. 2010.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. i njen cilj je bio da usaglasi upravljanje otpadom na nacionalnom nivou sa strategijom EU i uvođenje principa upravljanja otpadom u EU. NSUO se bavi upravljanjem raznih vrsta otpada. Predviđa se gradnja postrojenja za prijem i preradu i električnih/elektronskih aparata. Zatim. . prepoznaje odgovornosti vezane za otpad i postavlja kratkoročne i dugoročne ciljeve upravljanja otpadom i uspostavlja mere i aktivnosti za postizanje ovih ciljeva. ustanovljava da ne postoje posebni podaci o količinama elektronskog otpada s obzirom da se u Srbiji ne evidentira posebno elektronski otpad. određuje pravni okvir za upravljanje otpadom. Prerađena je 2009. pa je tako revidirana Strategija usvojena 2010.Nacionalna strategija za upravljanje otpadom (NSUO) za period 2010-2019 – Prva nacionalna strategija za upravljanje otpadom je usvojena 2003. Ovo određuje osnovno opredeljenje budućeg upravljanja otpadom u skladu sa politikom EU i strateškim opredeljenjem Republike Srbije. predviđa se: izgradnja postrojenja za prihvatanje/preradu električne/elektronske robe. Konstatuje se da u Srbiji već postoje neki kapaciteti za preradu i prijem akumulatora. upravlja aktivnostima usaglašavanja zakonodavnog okvira u skladu sa praksom u EU. analizom postojeće prakse upravljanja otpadom. od trenutka stvaranja otpada do trenutka kada se uništava sa osnovnim ciljem da se uspostavi ukupni sistem upravljanja otpadom koji će biti organizovan u skladu sa standardima i zahtevima u EU i u zemlji. Strategija definiše i klasifikuje otpad. U okviru ekonomskih mera predlaže se: 30 . Cilj donošenja Nacionalne strategije za upravljanje otpadom bio je da se na dugoročnim osnovama uspostavi zakonodavno-pravni i institucionalni okvir hijerarhije upravljanja otpadom svih kategorija. Nacionalna strategija se delom bavi i otpadom od električnih i elektronskih uređaja. upravlja strateškim okvirom za upravljanje otpadom i prioritetnim aktivnostima i merama. Pri tome se insistira na poštovanju normi WEEE direktive Evropske Unije . U okviru tehničko-operativnih mera. U okviru prioritetnih mera previđa se: uvođenje odgovornosti proizvođača za preradu/reciklažu. Nacionalna strategija za upravljanje otpadom predstavlja osnovni dokument koji obezbeđuje uslove za racionalno i održivo upravljanje otpadom. Strategija rešava dva pitanja: utvrđuje stanje i utvrđuje ciljeve.

Direktiva o otpadu od električne i elektronske 8 opreme Tabela 2.. uvesti konkurenciju i pravo korisnika na izbor najpovoljnijeg vršioca usluge. Liberalizovati sektor. Broj. Započeti sa davanjem koncesija privatnim i mešovitim preduzećima. obim. Ustanoviti sistem produžene odgovornosti proizvođača sa ciljem da se oformi sistem upravljanja otpadom potpuno usaglašen sa EU. godine uspostavljanje sistema upravljanja posebnim tokovima kojima je električni i elektronski otpad. pre svega. 40 hiljada tona. 2010. mešovito i ruralno područje.1. 2014. PO Nacionalnoj Strategiji upravlajnja otpadom . Nacionalna strategija bavi se i problemom edukacije u oblasti upravljanja otpadom. i srednjeročnom periodu 2015-2019. za poslove sakupljanja i odlaganja otpada. Procene kapitalnih ulaganja u dodatne kapacitete za upravljanje otpadom. 2015 – 2019 8 2010 . veličina i troškovi sistema i postrojenja za upravljanje otpadom. 35 hiljada tona. procenjeni su vrsta. Uzimajući u obzir podatake o tokovima otpada i o merama razvoja infrastrukture u prioritetnom akcionom planu za period 2010-2014. Od posebne važnosti je dvanaest regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom koji treba da budu sagrađeni tokom perioda predviđenog prioritetnim Akcionim planom 2010. broj. 15 je predviđeno otpada među postrojenja za postrojenja za Prema akcionom planu od 2011-2013. Za svaku prioritetnu meru. kao i izgradnja tretman istrošenih baterija i akumulatora i izgradnja tretman otpada od električnih/elektronskih proizvoda. 30 hiljada tona. Procena kapitalnih ulaganja Godina 2010 . na osnovu podataka o količina otpada električne i elektronske opreme projektovane su količine otpada. Nacionalnom strategijom je izvršena i procena kapitalnih ulaganja u dodatne kapacitete za upravljanje otpadom.. i 2019. potrebni za sprovođenje svake pojedinačne mere u svakoj godini posmatranog perioda. uz pretpostavku da će dodatnih 12 biti sagrađeno u periodu 2015-2019. koji će biti potrebni da bi se zadovoljile buduće potrebe. te deregulisati cene. i one iznose za 2010.3.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.. Ostali zakoni i podzakonska akta koja imaju uticaja na oblast e-otpad 31 . opseg i troškovi centara zavisi od razlika između gradskih i ruralnih područja te se razlikuju za tri kategorije: gradsko. definisani su dodatni potrebni kapaciteti za upravljanje otpadom. uključujući i sprovođenje Direktive o otpadu od električne i elektronske opreme.2019. 3.2014. Privatizovati delatnosti vezane za upravljanje otpadom gde god je to opravdano.2014. izražene u hiljadama tona na godišnjem nivou.

br. glasnik RS". Uticaj se prožima kroz različite oblasti i samim tim zakoni koji regulišu određenje oblasti mogu direktno ili indirektno uticati na e-otpad kao što su zakoni i podzakonska akta navedena u tabeli Table 3 koja sledi. odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom. 135/2004) Sadržaj Uređuje integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine Zakon o upravljanju otpadom . nemoguće je regulisati isljučivo baznim zakonom o e-otpadu. 36/2009 i 88/2010) Zakon o zaštiti vazduha Definiše granične ("Sl. za aktivnosti koje menjaju ili mogu promeniti stanje i uslove životne sredine. glasnik RS". standarde kvaliteta Član 7.Pored otpada različitog porekla na koje se zakon odnosi nalazi se i e-otpad Uređuje se upravljanje kvalitetom vazduha i određuju mere. planiranje upravljanja otpadom. izvoz i transport otpada. fizičkih i pravnih lica. polutanata usled 36/2009) odlaganja električnog i elektronskog otpada 32 .. određuje načine upravljanja: sakupljanje. jedinica lokalne samouprave.odlaganje Status / datum ("Sl. Tabela 4. tretman. regulišu uvoz. 36/2009) ("Sl. br. glasnik vrednosti emisije RS". ("Sl. definiše mere upravljanja opasnim materijama pri proizvodnji. br. Ovim zakonom uređuju se vrste i klasifikacija otpada. transportu i skladištenju Definiše električni i elektronski otpad kao posebnu vrstu otpada koja pripada opasnom otpadu.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. glasnik RS". Kako je sfera upravljanja i kontrola e-otpada vrlo obimna i kompleksna. tretmanu. 2010. br. mere zaštite od opasnih materija. način organizovanja i kontrola sprovođenja zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha. Zakon ili regulativa Zakon o zaštiti životne sredine Uticaj na upravljanje e-otpadom Regulišu obaveze subjekata.

2010. glasnik vrednosti zagađujućih RS". Usklađen je sa Direktivom 2001/42/EZ o proceni uticaja. U potpunosti je transportovana IPPC direktiva (Itegrated Pollution Prevention and Control) upravni sistem Srbije. vodu i zemljište. materija u površinskim i 30/2010) podzemnim vodama ( neadekvatno odlaganja i razlaganje e-otpada može dovesti do zagađenja voda) Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu Vrši procenu uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu ("Sl. sprečavanje ili smanjenje emisija u vazduh. 135/2004 i 88/2010) Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine Dozvola koju je potrebno da imaju svi operateri koji se bave reciklažom e. Zakon o vodama Uređenje zaštite voda. br. br. način i postupak vršenja procene uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu radi obezbeđivanja zaštite životne sredine i unapređivanja održivog razvoja integrisanjem osnovnih načela zaštite životne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Uređuju se uslovi. glasnik RS". glasnik RS". korišćenje i upravljanje vodama. Integrisana dozvola je rešenje nadležnog organa koja podrazumeva intregalni pristup koji dovodi do smanjenja na minimum potrošnju sirovina i energije. br. otpada 135/2004 ) . 33 Određuje granične ("Sl.("Sl. Uslovi i način obavljanja vodoprivredne delatnosti i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. zaštita od štetnog dejstva voda.

glasnik otpadnih električni i RS". izgled i upustvo za popunjavanje Dokumenta o prekograničnom kretanju otpada.2010 upravljanja e-otpadom Jasno definiše elektronski ("Sl. br. živa . elektronski 60/2009) sklopova. br.sadržaj i način monitoring rada. glasnik i električni otpada kao RS". obrazac dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja. lista opasnog otpada koji se može uvoziti. šestovalentnog hroma. Uredba o odlaganju otpada na deponije Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje Uredba o dopuni Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada Osnovni dokument koji obezbeđuje uslove za racionalno i održivo upravljanje otpadom. sadržinu. Utvrđuju se proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada. . način i 34 Podrazumeva jasno Doneta definisanu strategiju 15. br. baterije. tehničke i tehnološke uslove za projektovanje i izgradnju deponije. otpadna ulja i azbest.otpadnih kablova. Propisuje se lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen.04. upotrebe postaju otpad: 21/2010) električni i elektronski otpad. jedinjenja žive i drugo Uvodi se plaćanje ekoloških taksi za ("Sl. Uredba definiše kriterijume lokacije deponije. glasnik proizvode koji posle RS". upravljanje otpadom. akumulatori.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Strategija upravljanja otpadom za preiod 20102019. 2010. jedinjenja hroma. zatvaranje i naknadno održavanje deponija posle zatvaranja. lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen. vrstu otpada koja se ne 92/2010) može odlagati na deponiji Omogućava izvoz ("Sl.

visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade. glasnik RS". Zahtev za izdavanje dozvole za uvoz ili izvoz podnosi izvoznik ili uvoznik otpada od nadležnog ministarstva . 2010. br. Ovim pravilnikom propisuje se lista električnih i elektronskih proizvoda. transporta.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. transporta i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije ("Sl. sekundarnim sirovinama 98/2010) dobijenim reciklažom (plastika. način i postupak upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način sakupljanja. merama zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije Pravilnik o uslovima i načinu sakupljanja. skladištenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije. glasnik RS". kriterijumi za obračun. Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. br. mere zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije.bakar. br. glasnik postupanja sa RS". 101/2010) Pravilnik o listi električnih i elektronskih proizvoda. živa. rokovi dostavljanja godišnjeg izveštaja. izvoz i transport otpada ("Sl. Propisuje se Pravna forma dokumenta sadržina dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz.aluminiju m. izvoz i transport otpada. 99/2010) Propisuje načine ("Sl.hrom i drugo) 35 . obveznici plaćanja naknade.

glasnik RS". tretman i odlaganje otpada Pravilnik o kategorijama. br. glasnik RS". lista kategorija opasnog otpada. dugmastim baterijama i akumulatorima prema sadržaju opasnih materija. Sadrži izveštaj o ("Sl. Pravilnikom se propisuje sadržina. način i postupak upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima. glasnik ispitivanju otpada RS".Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 96/2009) 28. 86/2010) Pravilnik o sadržini i izgledu dozvole za skladištenje. glasnik RS". br.2010. načinu i izgledu registra izdatih dozvola za upravljanje otpadom Pravilnik o načinu i postupku za upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadrže živu Pravna forma dokumenta ("Sl. lista kategorija otpada. 97/2010) i 36 . br. ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Sl. br. Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatotima Propisuje se Pravna forma dokumenta sadržina i izgled oznaka na baterijama. tretman i odlaganje otpada.vrste i količine e-otpada koji se izvozi van granica države Pravilnik o sadržini. načine prikupljanja. granične vrednosti koncentracije opasnih komponenti u otpadu.5. 95/2010) Određuje fluorescentnih cevi. način vođenja i izgled registara izdatih dozvola za upravljanje otpadom Propisuje način i postupak za upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadrže živu ("Sl. (obrazac br.2) čime je omogućena kontrola kretanja.tretmana transporta tip ("Sl. 2010. lista komponenti otpada koji ga čine opasnim. lista postupaka i metoda odlaganja otpada.1) 56/2010) i klasifikaciju otpada za prekogranično kretanje(obrazac br. Propisuje katalog otpada. br. Bliže se propisuje Pravna forma dokumenta sadržina i izgled dozvole za skladištenje. glasnik RS".

glasnik tokova i količina e-otpada RS". na godišnjem i dnevnom 95/2010) nivou Pravilnikom se uređuje način skladištenja.pakova nja i obeležavanja opasnog otpada Obavezuje na upotrebu ("Sl. br. br. stadnardnih obeležja koja 92/2010) su zakonom predviđena za opasan otpad.vidljivih i RS". 2010. glasnik jasnih.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.pak ovanja i obeležavanja opasnog otpada Pravna obrazaca forma Omogućava praćenje ("Sl. Pravilnik o obrascima dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu sa uputstvima za njegovo popunjavanje Pravilnik o načinu skladištenja. 37 .

Učešće prizvodnje električne i elektronske opreme u ukupnoj industrijskoj proizvodnji: Proizvodnja električnih mašina i 2. Uglavnom su to proizvođači bele tehnike. potrosači elektronskih uređaja.. Tabela 5. Sve stakeholdere ćemo posmatrati u odnosu na četiri grupe proizvoda koje su i obuhvaćene ovim istraživanjem.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. poslovne transakcije definišu kretanje elektronskog uređaja u toku. opreme Tabela 6. Opis svake od navedene zainteresovane strane je dat u nastavku. Odnos domaće proizvodnje i uvoza IT opreme i bele tehnike IT oprema Bela tehnika Importers 95% 80% Local manufacture 5% 20% 38 . ova oprema se u Srbiji samo sklapa/montira. većina zainteresovanih strana u ovoj kategoriji potpada pod neorganizovani/neformalni sektor. sklapanja i/ili uvoza EEO. 4. Ovu grupu čine marke proizvođača i njihovi saradnici (IT saradnici. komponenete se uvoze. vlada i drugi). rastavljači i recikleri.. Consumer equipment kao što su televizori i radio aparati su se do pre par godina proizvodili u Srbiji u Elektronskoj industriji Niš. U mnogim zemljama u razvoju. tu opremu nazivaju svojim proizvodom.1. Proizvođači i distributeri Proizvođači se definišu kao organizacija proizvodnje.1.41%. 4. i to: Proizvodnja IT and telecommunication equipment ne postoji. prodavci (preduzeća/ vlada/drugi). što se tiče ostale opreme koja spada u ovu grupu proizvoda u Srbiji se ne proizvode. Procena zainteresovanih strana Glavne zainteresovane strane U neke od glavnih zainteresovanih strana spadaju proizvođači.Proizvođači Što se tiče proizvođača električnih i elektronskih proizvoda u Srbiji. elektronske komponente. Zainteresovane strane koje se bave e-otpadom su skoro iste kao u trenutnom sistemu.) ali se takođe sastoji i od “neidentifikovanih” proizvođača kada oprema nije brendirana. Kako se koji korak javi u toku životnog veka jednog proizvoda. odnosno malih i velikih kućnih aparata. ima ih veoma malo. preduzeća. mada pojedini distributeri s obzirom da oni sklapaju. aparata Proizvodnja radio. TV i komunikacione 0. trgovci. ali samo neke od njih mogu igrati važniju ili manje važniju ulogu. trgovci starim gvožđem.1. 2010. 4.31 %. potrošači (pojedinačna domaćinstva.

4. i 2009. Pioneer. U Srbiji je Gorenje pored domaćih proizvoda jedno od najvećih dostributera bele tehnike sa preko 50 prodajnih mesta u Srbiji. Bira. 2010.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. grilovi i roštilji itd. Ostvarene su saradnje sa francusko .2. Po obimu proizvodnje. a svrstavamo se i u red 5 najvećih u Evropi. centralno orjentisano na proizvodnju i prodaju bele tehnike i kuhinja. naročito kada je reč o beloj tehnici. godine u sklopu Magnohrom d. Tabela 11. Philips. Fabrika elektrotermičkih proizvoda posluje od 1973. Domaći proizvođači: AD Alfa Plam proizvodi grejna tela na čvrsto. ALFA-PLAM. Milan Blagojević Smederevo. Vox. Kenwood. i mnoge druge. tečno i gasovito gorivo. i zapošljava 870 radnika. Nikon. Sony-Ericsson. Proizvodi „Alfa-Plam“-a. Permanentnom brigom za razvoj tržišta i proizvoda fabrika je veoma brzo dostigla vodeću poziciju u proizvodnji aparata za domaćinstvo i sastavnih delova kao što su: dinamičke električne termoakumulacione peći. plasmanu i kvalitetu. Fabrika je osnovana 1923 god. Sony. U Srbiji postoji veliki broj distributera na veliko i malo. HOOVER. Svoje proizvode plasiraju na domaćem tržištu (oko 35%) i na tržištima Evrope (oko 65%). Milan Blagojević iz Smedereva je privatna fabrika u okviru Invej grupacije. OTSEIN I GASFIRE. Tabela 9. Bosch. a isto tako i u većini zemalja je da su proizvođači u 60% slučajeva i distributeri. vodeći smo proizvođač grejnih tela u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi. 39 . Indesit. godinu u odnosu na susedne zemlje Hrvatsku i Sloveniju. kao i kombinaciju čvrsto gorivo-struja i strujagas. kao sto su LG. Ariston. štednjake na struju. Vodeće robne marke u Srbiji su: GORENJE. BEKO. ZEROWATT.1. LG. KELVINATOR. Gorenje se nalazi među osam najvećih proizvođača kućnih aparata u Evropi. grejalice. Njihova ukupna godišnja produkcija iznosi preko 160. Electrolux. sa tradicijom dugom preko 50 godina. IBERNA. Distributeri Ono što je u Srbiji. Panasonic. ROSIERES. U Srbiji postoje i zvanično ovlašćeni distributeri nekih robni marki.belgijskom firmom ARTUR-MARTIN. Braun.000 jedinica. Zanussi. AEG. Osnovni asortiman prozvoda su šporeti i peći na čvrsto gorivo / električni šporeti sa najvećim međunarodnim standardima kvaliteta. međutim pored gore navedenih mogu se naći i proizvodi: Nokia. Samsung. Tefal.p. Midea. U tabelama 7 i 8 dat je pregled promene tržišta aparata za domaćinstvo za 2008. električni grejači vode (bojleri). prevashodno su namenjeni domaćinstvima. Panasonic itd. Moulinex. i od tada do danas je stvorila prepoznatljivi proizvođački brend tradicije i kvaliteta. Neo. Distributeri u svom asortimanu pretežno sadrže proizvode najpoznatijih robnih marki u Srbiji i okruženju. korporacijom CANDY.

Ni Srbija nije pošteđena internet šoping groznice. Sve je očiglednije da su široka ponuda. Kategorije proizvoda koje se u svetu najviše kupuju preko interneta su elektronika. ta razlika se sve više smanjuje i očekivanja su da će u narednih par godina internet kupovina dostići kupovinu u prodavnicama. Najviše se naručuju proizvodi koji su na akciji zbog sniženih cena ali i neobični proizvodi koji nisu široko rasprostranjeni na tržištu. dečije igračke i hobi alat. ima kratku upotrebnu vrednost i ubrzo postaje otpad. igračke. kancelarijski pribor. slede IT usluge sa 24 odsto i 40 . naročito tehnički uređaju. preko raznih servisa.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. za šta u Srbiji još uvek ne postoje uslovi. 2010. Na domaćem online tržištu već duže vreme postoji nekoliko ozbiljnih internet prodavnica na kojima se može kupiti gotovo sve. i putem interneta. Prema strukturi ulaganja. a ne može da se obezbedi u Srbiji. Međutim. s obzirom na činjenicu da je process kompjuterizacije u našoj zemlji počeo pre više od 20 godina i da je uvezena velika količina novih i polovnih PC-a. Distribucija IT i telekomunikacione opreme U našoj zemlji do sada nije bilo ozbiljnih istraživanja vezanih za ovu temu. Polovna roba. muzička i video izdanja. godini uvezao PC i računarsku opremu u vrednosti od 26 miliona evra. laptop računare i opremu za računare. nameštaj i pokućstvo. Potrošači u Srbiji najviše se intersuju za elektroniku: televizore. IT oprema sa učešćem od 64 odsto ukupnih ulaganja dominira i u 2009. i to po često povoljnijim cenama nego u klasičnim prodavnicama. Maloprodaja Tržište polovne robe Online kupovina Tabela 13. godine usvojila dopunu Zakona o zaštiti životne sredine po kome se polovna roba može uvoziti samo ako je neophodna u proizvodnji kao sekundarna sirovina. Kupovina proizvoda u Srbiji 75% 7% 18% U Srbiji se kupuje dosta i polovna roba. a zatim zahteva poseban tretman i način odlaganja. knjige. godini. Moramo reći sasvim neopravdano. knjige i sportska oprema. Iako klasične prodavnice i dalje imaju prednost u odnosu na online šopove. Vlada Srbije je u decembru 2007. Primera radi. naš uvoznik ComTrade je u 2003. odeća i obuća. Online šoping je već neko vreme postao uobičajen način kupovine u razvijenim zemljama Evrope i sveta. mobilne telefone. treba napomenuti da nije moguće sa velikom preciznošću utvrditi količinu uvezenih PC-a i računarske opreme s obzirom na proces tranzicije u kojem se već duži niz godina nalazi naša zemlja. kućne aparate. sportsku i fitnes opremu. povoljne cene i udobnost online kupovine navele domaće potrošače da se okrenu ovom načinu kupovine i da ga usvoje kao "normalnu stvar".

9%.9% tržišnog učešća. pri čemu je vrednost isporučene opreme padala brže (27%) nego što su padale IT usluge (14%) i isporuke paketnih programa (20%). Tabela 10. Na tržištu notebook računara. HP je i dalje na liderskoj poziciji i po količini i po vrednosti isporučenih računara. godine u Srbiji je isporučeno 97. Slede notebook računari sa 31. Uporedni prikaz IT tržišta Srbije sa zemljama u regionu 2008.4% ukupnog PC tržišta.2% isporuka drži preko 350 manjih lokalnih asemblera.2% tržišnog učešća. Dell i Fujitsu sa zajedničkim učešćem 69. dok preostalih 51.1% tržišta). U prvom tromesečju 2010.654 prodatih jedinica i 32.1% tržišta. Sledi CT Computers koji je i dalje najveći isporučilac desktop računara. godine prodato 368.000 računara.2% u odnosu na isti kvartal prošle godine. povećane su za 5. U Srbiji se svakog dana prošle godine prodalo oko 1.029 netbook računara (4.166 personalnih računara. HP je na prvom mestu sa 18.000 personalnih računara i pritom lokalno asemblirani desk top računari čine oko 70% od ukupno prodatih računara. Velike godišnje stope pada zabeležene su u svim segmentima IT tržišta. Na tržištu desktop brend računara vodeće tri pozicije drže HP.589 prodatih jedinica drže 62. Ukupne PC isporuke u prvom tromesečju 2010. godine 41 . Asus je drugi sa 14. U Srbiji je 2009.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Isporuke prenosivih računara čine 21% od ukupno prodatih računara i ovaj segment prodaje je u 2009. Desktop računari sa 60. dok je vrednost manja za 7.6% tržišta. Isporučeno je 4. Pet vodećih lokalnih asemblera računara isporučilo je ukupno 48. godini porastao za 100%.5% u ukupnim isporukama. 2010.4% kao posledica smanjene prosečne prodajne cene i orjentacije kupaca ka jeftinijim proizvodima. Tabela 14. paketni programi sa preostalih 12 procenata ukupnih IT ulaganja. x86 serveri sa 894 jedinica drže oko 0. dok je na trećem mestu Dell sa 14.8% „žutih“ računara.

8 odsto.000 mobilnih telefona godišnje po "Telekom Srbija". Pritom je u prvih pet došlo do značajnog pomaka: do sada je listu pet vodećih kompanija zaokruživala Motorola. kreator Blackberry uređaja. Kod poslovnih potrošača mora postojati razlika između: • mala i srednja preduzeća jer njihovo poslovanje može biti bliže privatnim potrošačima i • • 42 . Ovo je posledica sve veće potražnje za pametnim mobilnim telefonima. 2010. 4. Domaćem tržištu potrebno čak 1. Distribucija mobilnih telefona Zbog ilegalnog uvoza mobilnih telefona u prethodnih deset godina. Svaki drugi mobilni telefon ilegalno uvezen. Listu opet predvodi Nokia sa 36. a u istom periodu zabeleženo je skoro sedam miliona korisnika. dok ih prati LG sa 9. Više od četvrtne tržišta (25.6 odsto. godine isporučeno je 294.7 odsto više u odnosu na prvi kvartal prethodne godine.6 miliona uređaja) obuhvata ostale proizvođače među kojima su Motorola i HTC.400. Potom slede RIM i Sony Ericsson sa po 3.9 miliona uređaja. može se zaključiti da se trećina tržišta snabdela krijumčarenim telefonima. ali ovaj put je u top 5 uletela kompanija RIM. državna kasa je u najboljem slučaju izgubila više od 158.2 Potrošači Potrošači se definišu kao tela koja koriste EEO i odbacuju ih kao otpad kada dođu do kraja svog životnog veka.500.6 odsto tržišta. postoji veliki broj maloprodajnih objekata gde se mogu kupiti telefoni različitih proizvođača. Pored zvaničnih operatera koji distribuiraju mobilne telefone.000 mobilnih telefona. odnosno 21.2 odsto.3 odsto ili 74. uz razliku od oko 100 hiljada isporučenih uređaja.780. "Telenor" i "Vip mobile".000 miliona evra. a prošle godine legalno uvezeno tek 1. U prvom kvartalu 2010. među kojima su najprodavaniji kineski mobilni telefoni.038. Potrošači se uglavnom dele na: privatna (domaćinstva) i poslovna (uglavnom preduzeća i vlada). Samsung je snažan drugi sa 21.206.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. U poslednjih deset godina legalno je uvezeno nešto više od 2.

šta se događa sa ostalim (opasnim) delovima iz elektronskog otpada. godinu. broj lica koja su koristila mobilni telefon povećao se za nešto više od 25 000. 2010. godinu. Oni građani koji pokušavaju da se reše elektronskog otpada.3%. Građani koje smo anketirali su izrazili spremnost za učešče u organizovanom sakupljanju elektronskog otpada i spremnost da sarađuju sa službom koja bi periodično preuzimala ovu vrstu otpada iz njihovih domova.7% stanovništva koristi mobilni telefon. najčešće se obraćaju sakupljačima sekunarnih sirovina i preduzećima koja se bave trgovinom obojenih metala (otpadima). a neretko i ostaje u samim domovima građana. godinu. dok je taj podatak za 2009. godinu. • 39% domaćinstava poseduje Internet priključak • broj korisnika računara povećao se za 1% u odnosu na 2009. • preko 4 785 000 lica koristi mobilni telefon • u odnosu na 2009.4% domaćinstava u Republici Srbiji poseduje računar.6% u odnosu na 2009. • preko 280 000 lica kupovalo je ili poručivalo robu/usluge putem Interneta u poslednjih godinu dana • u odnosu na 2009. a 16. godinu • 82.2% domaćinstava poseduje laptop. što predstavlja povećanje od 1. koji iz elektronskog otpada izdvajaju samo metalne delove. • 50. godinu iznosio 82.4% u odnosu na 2007. što čini povećanje od 3.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. broj lica koja su kupovala ili poručivala robu/usluge putem Interneta povećao se za nešto više od 16 000. a takođe značajan procenat ostaje nezbrinut u domaćinstvima i najčešče se gomila u pomoćnim prostorijama kao što su podrumi i garaže. Preduzeća Tokom anketiranja preduzeća gotovo da se nismo sreli sa preduzećem koje nema problema sa odlaganjem određene količine 43 .4% domaćinstava poseduje računar • 50. pri tome se ne zna . 9.4% u odnosu na 2008.6% kablovsku TV. 5.7% domaćinstava poseduje TV a 42. a 7. godinu.4% u odnosu na 2007. • velika preduzeća Domaćinstva Informacije do kojih smo došli u okviru istraživanja koje se tiču domaćinstva u Republici Srbiji su : • 98.9% u odnosu na 2009. godinu. godinu. Najveće količine elektronskog otpada iz domaćinstva uglavnom završavaju u kontejnerima za komunalni otpad ili u njihovoj neposrednoj blizini. • 11. godinu.6% u odnosu na 2008.

U Republici Srbiji.3% više u odnosu na 2009. Samo 3% anketiranih preduzeća odlaže elektronski otpad u kontejnere od čvrstog materijala. Ono što je još bitno napomenuti. što nam ukazuje na to da nije bilo povećanja u odnosu na 2009. realno i ne rešava problem elektronskog otpada već elektronske uređaje nakon njihovog upotrebnog (radnog) veka smešta u magacine i druge prostorije. Među preduzećima u Valjevu je i određeni broj onih koja su zainteresovana za nabavku ili zaduživanje opreme koja bi im omogućila da svoj elektronski otpad odlože na ekološki bezbedan način i na taj način ispune svoju zakonsku obavezu. a 6. u Vojvodini 98.5%. (izvor: http://www. kad je u pitanju bezbedno odlaganje elektronskog otpada i zaštita životne sredine u preduzećima je jako mali.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. godinu.1%. što je za 2. a u centralnoj Srbiji 96. 96. godinu.com/website/sr/page/314087) 44 . Više od polovine preduzeća izrazilo je spremnost i potrebu da sarađuje sa preduzećima koja su ovlašćena da preuzimaju i recikliraju elektronski otpad.3.3%.8% preduzeća na teritoriji Republike Srbije koristi računar u svom poslovanju. što kao posledicu ima smanjivanje korisnog prostora koji bi inače mogao služiti za potrebe poslovanja preduzeća.3% više u odnosu na 2008. Sakupljači Procenjuje se da u Srbiji godišnje nastaje količina od 30. 23. elektronskog otpada. raznim skladištima ili divljim deponijama. ali tu se uglavnom radi o manjim preduzećima koja nisu veliki generatori ove vrste otpada. bez ikakvih preventivnih mera. godine proizvode/usluge putem Interneta. audio i video oprema ukoliko su još uvek u funkcionalnom stanju se uglavnom poklanjaju zaposlenima ili prodaju preduzećima ili fizičkim licima koja se bave trgovinom polovne elektronske tehnike.000 t/god. „tanki“ ili „ravni“ monitori.ekapija. tako da se narednih godina mogu očekivati sve veće količine elektronskog otpada u obliku prevaziđenih CRT (monitori sa katodnom cevi) monitora. Najveći broj preduzeća.000 t zaostalog otpada nalazi se na smetilištima. Količina novih elektronskih i električnih proizvoda koji se godišnje uvezu i stavljaju na tržište u Republici Srbiji je 85. a tiče se našeg istraživanja je da 97. pa tako najveće količine elektronskog otpada završavaju odložene na ekološki neadekvatan način. Tu se pre svega misli na „LCD“ i „TFT“ monitore. Zastupljenost računara u preduzećima varira u zavisnosti od teritorijalne celine: u Beogradu ona iznosi 98. Zastupljenost računara najveća je kod velikih preduzeća (preduzeća s više od 250 zaposlenih) i u srednjim preduzećima (preduzeća sa 50-249 zaposlenih) i iznosi 100%. 5. Nivo znanja . godinu. dok zastupljenost računara u malim preduzećima (10-49 zaposlenih) iznosi 97.3% preduzeća koja imaju Internet priključak naručivalo je tokom 2009.2% više u odnosu na 2007. A takođe je veliki broj i onih preduzeća koja žele da u sklopu svojih radnih jedinica istaknu mesto za odlaganje elektroskog otpada. 2010. Elektronski uređaji široke primene kao što su: računari .7%. 4.8% preduzeća ima Internet priključak. Gotovo jedna četvrtina monitora u preduzećima su tzv. što je ipak bolje rešenje nego da ti uređaji završe u komunalnom otpadu.600 t. Takođe i među preduzećima ima onih koji svoje neispravne uređaje bacaju u komunalni otpad . Oko 40. Trend „tankih“ monitora je sve više u ekspanziji .

rs/sr_lat/drustvo/unosna-reciklaza-elektronskogotpada_226026.rtv. štampane ploče sakupljači prodaju lokalnim preduzećima i fizičkim licima koja se bave servisiranjem polovnih elektronskih uređaja ili trgovinom obojenih metala koja im plaćaju gotovinski bez izdavanja priznanice ili bilo kakve potvrde. najčešće završava rastavljen kako bi se od njega iskoristili metal i plastika.rs/sr_lat/drustvo/reciklazna-industrijaceka-novac-od-eko-taksi_201540.toneri. aluminijum. a od njih koriste veoma mali procenat sirovina.rtv. To praktično znači da se u Srbiji godišnje uveze 100 000 t novih EE proizvoda! Imamo i treći podatak koji kaže da se godišnje uveze 50 000 t EE uređaja. 2010. što samo po sebi predstavlja veoma ekološki rizično ponašanje i može dovesti do aerozagađenja. Za veliki broj sirovina koje se nalaze u elektronskim uređajima sakupljači nemaju potencijalne kupce. godini to biti oko 5 000 t (5% od uvoza). Takođe je veliki broj elektronskih audio uređaja koje sakupljači svakodnevno pronalaze u komunalnom otpadu. 45 . koja podrazumeva rasklapanje elektronskih uređaja i delova. pa čak i trovanja ljudi ukoliko se nalaze u neposrednoj blizini. Među sakupljačima najcenjenija komponenta u elektronskom otpadu su kablovi koji u sebi sadrže bakarne žice. Tokom sakupljanja elektronskog otpada . pa zbog toga se vrlo često sreću sa povredama kao što su posekotine i slično. od čega se reciklira 3% (izvor http://www. Prema izvoru http://www.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Elektronske tzv.) rastavljaju uređaje i iz njih izdvajaju sirovine koje mogu lako prodati (bakar. Računarski štampači i repromaterijal (ketridži. Sakupljači se najčešće sreću sa izbačenim računasrkim monitorima i televizorima što je veoma alarmantno kada se zna da oni sadrže u sebi hazardne otpadne materijale. godine preradili 1-2 % ukupnih količina koje se uvezu u Srbiju. Pre svega zbog komplikovanije procedure izdvajanja sekundarnih sirovina.živa ili kadmijum. međutim kao metod izdvajanja čistog bakra najčešće se primenjuje spaljivanje plastične izolacije.html firma Božić i sinovi su tokom 2009. riboni i slično) koji spadaju u najrecikabilniji elektronski otpad koji se ponovo može staviti u upotrebu. Većina sakupljača koji se bave sakupljanjem elektronskog otpada ne poseduje nikakvo vozilo za prevoz pronađenih uređaja . pa tako te sirovine koje su u navećem procentu i opasne po životnu sredinu završavaju na divljim deponijama koje se nalaze u neposrednoj blizini naselja.html) Među fizičkim licima koja se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina (sakupljači) generalno vlada slabo interesovanje kada je u pitanju sakupljanje elektronskog otpada.sakupljači na mestu nastajanja (u blizini kontejnera za komunalni otpad ili slično. zbog transformatora iz televizora i računara često dešava da katodna cev bude razbijena i na taj način se u životnu sredinu oslobađaju teški metali kao što je olovo. govžđe). dok smatraju da će u 2010. a to ima svoje negativne posledice jer se npr. U toku rada sakupljači elektronskog otpada ne koriste nikakvu zaštitnu opremu. pa zbog toga i primenjuju tehniku vađenja sirovina na samom mestu nastajanja elektronskog otpada.

Klaster Galenit U Beogradu je 20. i veoma malo ostalih materijala. 2010. dok mali broj misli da bi im u radu pomoglo kada bi imali komplet priručnog alata. Sakupljači elektronskog otpada su pokazali najveće interesovanje za sticanje znanja iz oblasti poznavanja saobraćajnih propisa. Iako se većina sakupljača specijalizuje za jednu ili nekoliko grupa materijala. jedini ove vrste u našoj zemlji.6% od ukupnog broja firmi. Takođe veliki broj sakupljača želi da stekne znanja koja bi im pomogla pri prepoznavanju sekundarnih sirovna . što će Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja obezbediti prikaz kretanja otpada i bolji uvid u količine procesuiranog otpada od strane svih registrovanih reciklera. predstavnika preduzeća koja se bave proizvodnjom baterija i akumulatora i članova čija je delatnost sakupljanje. Takođe.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. da se registruju po kriterijumima novog zakona. mada postoji i značajan broj onih koji misle da bi im nabavka freze sa prikolicom dosta olakšala sakupljanje i prevoz elektronskog otpada. u manjoj meri papira i kartona. izlaze iz ustaljene šeme i kupuju i trguju materijalima koji inače nisu njihova specijalnost. a tu se pre svega misli na Ministarstvo ekonomije i 46 . Klaster će zastupati interese svojih osnivača i članova . ili menjaju svoj fokus ukoliko se cena materijala promeni.i pokretanju sopstvenog biznisa dok je najmanji broj onih koji žele da se edukuju na temu „zdravstvene zaštite“ i „poznavanja zakonske regulative vezane za upravljanje otpadom“ Opštine i Javna Komunalna preduzeca(JKP) Opštine se obično fokusiraju na sakupljanje plastike (PET). Ponekad to urade samo jednom. Primarni cilj klastera je podrška razvoju i promociji organizovanog sakupljanja i ekološki bezbednoj reciklaži istrošenih baterija i akumulatora. prevoz i reciklaža ove vrste otpada. Kada su u pitanju prevozna sredstva sakupljači elektronskog otpada su najzainteresovaniji za nabavku tricikla (tricikl sa prikolicom za prevoz robe) koji im je najpogodniji za kretanje u gradskim uslovima vožnje. bitno polje delovanja klastera predstavlja i unapređenje dijaloga i uspostavljanje bolje saradnje između preduzeća koja se bave proizvodnjom. Kompanije koje rade u oblasti reciklaže imale su rok do 23. Kao što se može videti iz predhodnih podataka elektronskim otpadom se ukupno bavi 8 preduzeća ili 7.05. cipele i rukavice. npr. ali će generalno ostati u granicama materijala za koje imaju razrađenu mrežu dobavljača i kupaca. osnovan klaster za organizovano sakupljanje i reciklažu istrošenih baterija i akumulatora „Galenit“. Do kraja ovog roka dozvolu je dobilo 104 preduzeća. i znanje.2008.02. ponekad ukoliko im se ukaže povoljna prilika. Neki sakupljači će kupiti bilo koji materijal ukoliko imaju potncijalnog kupca.2010. Što se tiče opreme za rad sakupljači elektronskog otpada uglavnom misle da bi im dosta pomoglo kada bi imali radna odela . prilagođavajući sakupljanje kako bi zadovoljili potražnju. ukoliko lociraju veliku količinu određenog otpada. prodajom i reciklažom baterija i akumulatora sa nevladinim i vladinim institucijama.

skladištenje i tretman otpada od električnih i elektronskih proizvoda. preduzećima i lokalnim samoupravama i kroz razne ekološke akcije koje organizuju u saradnji sa NVO-sektorom. mobilnih telefona. rastavljanje i povraćaj se obavljaju preko dobro organizovanih mreža neformalnog sektora.o. Privrednu Komoru Srbije i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. ’’Ribbon -CMS’’) se bave električnim i elektronskim otpadom.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Sa gledišta ekologije i očuvanja životnog prostora jedan od najvećih globalnih svetskih problema je elektronski otpad. Osim toga e-otpad je vredan izvor sekundarnih sirovina i toksičan ukoliko je nepravilno tretiran.5. Preduzeća (“S. 2010. koji predstavljaju PC otpad a preko 1. mali početni troškovi i čak planirano zastarevanje proizvoda su rezultovali brzom rastu problema u celom svetu. • velika preduzeća. Niš. 4.R" d. Beograd. 47 . kao i činjenicu da je projektovani vek PC-a pet godina. Brza promena tehnologije. transport. sakupljanje. Recikleri Formalni recikleri e-otpada su tek u početnim fazama svog rada. kompjutera i srodne kompjuterske opreme. ’’Perihard inženjering’’. među kojima je i električni i elektronski otpad. za sada je procenat iskorišćenja svega 20%. regionalnog razvoja. skladištenje i tretman otpada od električnih i elektronskih proizvoda. koji predstavljaju latentni računarski otpad. Oni imaju potpisane ugovore o sakupljanju sa ministarstvima i većim firmama koji su inače i najveći generatori ove vrste otpada. Pored ovog klastera u Srbiji sakupljanje rade još preduzeca koja su dobila dozvolu za sakupljanje ove vrste otpada od Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje. Uzimajući ove informacije u obzir. Glavni proizvođači elektronskog i električnog otpada se svrstavaju u tri grupe: • pojedinci i mala preduzeća. "EKO METAL" Vrdnik. sasvim je realno uvesti pretpostavku da je količina računarskog otpada na teritoriji Srbije velika. "JUGO-IMPEKS E.E. Specifičnost elektronskog otpada je njegova složenost i brzina kojom elektronski proizvodi zastarevaju i bivaju zamenjeni novim. Pored dozvole za sakupljanje ona poseduju i dozvolu za transport. Najveću količinu otpada koju sakupljaju ova preduzeća sakupljaju u saradnji sa individualnim sakupljačima. Prvi su se javili u Beogradu i Nišu. Postoje nekoliko preduzeća u Srbiji koji imaju dozvolu za sakupljanje opasnog otpada. "BOŽIĆ I SINOVI" Pančevo.6 miliona PC-a se nalazi u upotrebi.ET. imaju dozvolu za sakupljanje. institucije i vladine organizacije i • proizvođači originalne elektronske opreme(OEMs). Proizvodi poput televizora. TRADE” Beograd. U ovom trenutku. fotoaparata. Kapaciteti ovih firmi za sakupljanje i preradu su mnogo veći od sadašnje iskorišćenosti.o. Preko 534 177 hiljada rashodovanih PC-a nalazi na teritoriji Srbije. štampača i drugih postala su veliki deo komunalnog otpada i zato je tok električnog otpada identifikovan kao jedan od onih koji beleži najbrži rast u Srbiji čineći danas 4% komunalnog otpada.

Ove firme nude/pružaju usluge: reciklaže elektronskog otpada. LDPE. neobeležena plastika i dr. HDPE. • prodaje sekundarnih sirovina. Oprema koja nije u funkciji zbog nedostatka određenog sklopa ili podsklopa. PVC. PE. PP. NiMH(Nickel Metal Hydride). Li-ion(Lithium-ion). Istovremeno sa rasklapanjem vrši se sortiranje komponenti i materijala koji se dobijaju rasklapanjem elektronske opreme na sledeće grupe: • • • • • • • • • • • • Plastika (ABS.) Toner kasete i kertridži Tekstil Elektromotori Drugi materijali 48 . Oprema koja je kategorisana kao neispravna. Pb(olovne) LiPo. procesorske i memorijske jedinice i dr. Shodno hijerarhiji pravilnog upravljanja otpadom vrši se provera ispravnosti i funkcionalnosti preuzete opreme. PC. odlazi u servisni deo odakle se trebuje potrebni rezervni deo. LCD i plazma ekrani) Elektronske komponente (štampane ploče. HIPS. zatim se dodatno proverava ispravnost i kao takva bezbedno se može ponovo koristiti. izdvajanje. otklonske jedinice.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. • izvoz nereciklabilnog elektronskog i električnog otpada. preuzimanje i transport elektronskog i električnog otpada i fluorescentnih cevi i sijalica. reciklaže fluorescentnih cevi i sijalica. reciklaže računara. piralenske baterije. • konsaltinga u oblasti upravljanja otpadom. • bezbedno i legalno skladištenje elektronskog i električnog otpada i fluorescentnih cevi. alkalne baterije) Ekrani (katodne cevi CRT. • refabrikovanja. • • • • • Reciklaža elektronskog otpada Pod reciklažom se u Srbiji podrazumeva izdvajanje materijala iz otpada i njihovo ponovno korišćenje. kartice. Uključuje sakupljanje.) i delovi od plastike Metali i delovi od metala Napajanja Gume Kablovi Akumulatori i baterije (Ni-Cd(Nickel-cadmium). rasklapa se prema propisanoj proceduri potrebnim alatima od strane obučenih radnika. preradu i izradu novih proizvoda od korišćenih delova ili materijala. PET. Proveru ispravnosti i funkcionalnosti vrši na početku procesa kvalifikovani radnik uz poštovanje propisanih procedura i pravila kojima se ispituje ispravnost. optičke jedinice. reciklaže rashladnih uređaja. 2010.

Plastika se razvrstava na nekoliko kategorija. guma. papira i kartona. releje.) 3. Ukoliko se korišćena računarska oprema može dovesti u funkcionalno stanje. bromovani usporivači gorenja. hard diskove. Ove komponente u sebi sadrže supstance koje mogu ugroziti životnu sredinu. odvija se i proces separacije. plastika. Uglavnom su to teški metali poput žive. vrši se tretman i privremeno skladištenje reciklabilnih i nereciklabilnih komponenti.4% aluminijum i plemeniti metali 3% materijali sa sadržajem plemenitih metala kao npr.1% obojeni metali (potpuno recikliranje) 13. baterije. dok se određene vrste kablova u zatečenom obliku predaju ovlašćenim firmama za postupanje i tretman. Nakon što radnici izvrše separaciju i sortiranje dobijenih materijala. prohrom. Komponente koje se recikliraju u Republici Srbiji (gvožđe. senzore. halogenovane materije (PCB). a odatle se donira ili vraća na tržište. Kablovi se tretiraju mašinom za skidanje izolacionog materijala. nikl i sl. aluminijum. monitori sa katodnim cevima (CRT monitori) ili panelom od tečnih kristala (LCDili TFT monitori) .Upravljanje e-otpadom u Srbiji.) predaju se na dalji tretman u za to ovlašćena preduzeća.4% plastika i staklo (ograničena primena) 5% delovi koji se mogu ponovo koristiti (čipovi.8% posebne grupe plastike 49 . Učešće ovih materijala u jednom prosečnom PC-u je (izvor IBM Kompanija): 48% gvozdeni materijali (potpuno recikliranje) 26. dok se papir balira pomoću hidraulične prese. memorijski blokovi i dr. azbest. Posle sakupljenih dovoljnih količina pojedinih komponenti vrši se njihovo pakovanje i transport za izvoz pošto u Srbiji trenutno ne postoje prerađivački kapaciteti za ove komponente Reciklaža računara Računarska oprema sadrži različite komponente kao što su štampane elektronske ploče. U krugu Reciklažnih centara u okviru preduzeća vrši se tretman plastike. arsen. staklo. prekidači. kada se sakupi dovoljna količina. kablovi i dr. 2010. a zatim se melje. Paralelno sa procesom rasklapanja i rastavljanja računarske opreme na sastavne komponente. generatore svetlosti (lampe). Komponente koje se ne recikliraju u Republici Srbiji. odnosno granulira i kao takva skladišti u reciklabilni magacin. gde recikler odmah i razvrstava sastavne komponente na reciklabilne koje odvoze u preduzeća koja su registrovana za dalju preradu pojedinih sekundarnih sirovina (sekundarne sirovine) i nereciklabilne. Nereciklabilne komponente se privremeno skladište u veće posude koje se. kondenzatore. kadmijuma i hroma. otpornike. izvoze u skladu sa važećom procedurom za izvoz opasnog otpada. kao i kablova. bakar. konektore itd. prenosi se u reciklažni deo na rasklapanje i rastavljanje na sastavne komponente koje se obavlja na specijalnim radnim stolovima. odlažu se u posebno označenim posudama i ambalaži u specijalizovanim prostorijama (privremenim skladištima za nereciklabilne komponente) po važećoj zakonskoj regulativi. PVC materijali. osnovna ploča 0.

baterije. velike je debljine i sa unutrašnje strane ima fotoosetljivi sloj prevlake za stvaranje slike.50 2. sagorevaju ili posebno lageruju Na osnovu raspoloživih podataka. sa unutrašnje strane obloženo je barijum oksidom.54 50 . količina svake vrste reciklabilnih materijala je prikazana u Tabeli 16. odnosno katodna cev CRT ekrana.45 5. sagorevaju ili posebno lageruju Reciklaža monitora Jedan od nezaobilaznih komponenti računara i malih kućnih aparata jeste ekran monitora ili TV aparata.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.3% specijalni materijali kao što su ulja. Proračunato u odnosu na ukupnu količinu PC otpada u RS 2008. kondenzatori koji se delimično 1 602 recikliraju. kondenzatori koji se delimično recikliraju. masti.78 2. Vrsta reciklabilnih materijala Količina u kg Gvozdeni materijali 256 405 Obojeni metali 139 420 Plastika i staklo 71 580 Delovi koji se mogu ponovo koristiti (čipovi. Tabela 12. god). baterije. 0. 2010. 26 709 memorijski blokovi) Aluminijum i plemeniti metali 18 162 Materijali sa sadržajem plemenitih metala 16 025 Posebne grupe plastike 4 273 Specijalni materijali kao što su ulja. Drugi deo predstavlja staklo koje je noseće. Tabela 11. Katodna cev CRT ekrana sastoji se iz dva dela: koničnog stakla i ekranskog stakla. sličnog je sastava kao ekransko staklo s tim što sadrži veći procenat olova.55 2. masti.96 2. Materijalni bilans računarskog monitora u Srbiji Materijal CRT ekran Plastika Metali Trafo Kablovi Štampana ploča Ostalo Maseni udeo (%) 63.22 17. Ekranski deo stakla je staklo koje sadrži olovo jer korisnika treba da zaštiti od zračenja.

9 3. Kako bi se to izbeglo. Naime. stakleni krš se bezbedno odlaže u poseban skladišni prostor do podvrgavanja krajnjem tretmanu. uvežena je iz Velike Britanije.6 9.6 8. Sastav stakla koji se koristi u izradi ekrana Supstanca SiO2 Al2O3 CaO MgO Na2O K2O BaO PbO SrO ZnO2 Težinski udeo (mas %) Panel staklo Konusno staklo Min Max Min Max 60 63 53.5 55.1 8. prateći svetske trendove reciklaže.8 6.0 2.2 0.8 21.2 8.3 2.0 0.7 6. 2010. Reciklaža rashladnih uređaja Takođe je Reciklažni centar jedne firme.2 0.2 0.2 Iz ove tabele vidi se da CRT ekrani sadrže veoma štetne materije koje mogu naškoditi ljudskom zdravlju.2 0.3 13. 36/09).0 0. nabavio prvi sistem za degasifikaciju i reciklažu frizidera i rashladnih uređaja u Srbiji.0 1. zapremine koja mogu da prime oko 130kg staklenog krša. Tabela 13. godine. ili u specijalne PVC džakove za terenske uslove koji primaju od 50 do 60 kg. nalaže da se otpadne fluorescentne cevi koje sadrže živu moraju odvojeno sakupljati radi tretmana i konačnog odlaganja.2 6.4 1.5 0. Opremljena je specijalnim filterima i rezervoarima za izdvajanje frakcija fosfornog praha i žive iz sijalica.5 0.2 3.8 0. 51 . 2009.1 5. Nastavljajući dobru praksu zemalja EU i u susret usklađivanju sa EU normativima.4 7. Ovako sakupljen. glasnik RC br. Krašer-mašina obrađuje 1000 lampi na sat odnosno za jedan dan može da obradi 10 000 komada.1 3.6 2.6 23. opredelili su se da prošire svoju paletu usluga i da omoguće građanima i privredi da postupaju u skladu sa zakonom. jedno od preduzeća u Srbiji je nabavilo prvu mašinu za reciklažu neonskih cevi i sijalica u Srbiji.4 5.1 2.8 8. Krašer-mašina. Zakon o upravljanju otpadom članom 51 (Sl.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.5 2. Stakleni krš od lampi i sijalica se sakuplja bezbedno u metalnu burad od 210 lit.1 0.8 0. neophodno je monitore predati ovlašćenoj kompaniji koja će na bezbedan način postupati sa njima. Reciklaža fluorescentnih cevi i sijalica Prateći svetske trendove reciklaže.0 2.

2010. moguće je reciklirati 10 tona istrošenih akumulatora na čas. tretirana ili odložena i podatke o tome dostavlja nadležnom državnom organu. moći će da se reciklira preko 90 000 tona istrošenih akumulatora iz Srbije i regiona. vozač mora biti sertifikovan za transport opasnih materija. pretovar i istovar i kompletnu manipulaciju vrše lica koja su stručno osposobljena od strane Ministarstva unutrašnjih poslova. a to znači da ćemo imati proizvodnju od 35 000 tona sirovog olova od kojeg kasnije proizvodimo rafinisano olovo i sve vrste legura za domaće i inostrano tržište. Transport električnog i elektronskog otpada i fluorescentnih cevi i rashladnih uređaja Prevoz odbačene elektronske i električne opreme.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. sada će moći da se recikliraju u nivoizgrađenom pogonu. jedinstvenoj u Srbiji. Ovo je najsavremenija fabrika koja će godišnje moći da preradi 90 000 tona akumulatora. Prve količine istrošenih akumulatora sa domaćeg tržišta su prerađene. tretman i odlaganje ove vrste otpada. Ako se vodi računa o vrsti freona koji se izdvajaju i skladište (iste vrste freona u iste posude). Prerađeni materijal odlazi u pogon za proizvodnju rafinisanog olova. projektovanoj u skladu sa standardima Evropske unije. ili ide na preradu u pogone koji se nalaze u okviru fabrike. Ulja koja se izdvajaju iz rashladnih uređaja mogu se koristiti kao energenti za grejanje. tako da je ceo postupak bezbedan za životnu sredinu. Lice koje je dobilo dozvolu od nadležnog ministarstva ima obavezu da vodi i čuva evidenciju o količini koja je sakupljena. kao i fluorescentnih lampi i rashladnih uređaja vrši se specijalizovanim teretnim vozilima registrovanim za prevoz. U toku je potpisivanje ugovora sa zemljama bivše Jugoslavije. jer prema projektovanom kapacitetu ovde je moguće reciklirati sekundarne sirovine iz regiona. Takođe. Zakon o upravljanju otpadom članom 50 (Sl. 36/09). Sistem za degasifikaciju i reciklažu rashladnih uređaja omogućava da na pravilan i legalan način vršimo bezbedno izdvajanje opasnih materija koji se nalaze u rashladnim uređajima odnosno separacija freona i ulja i obezbeđuje se njihovo pravilno upravljanje. nalaže da se otpadni elektronski i električni uređaji moraju odvojeno sakupljati radi njihovog tretmana. Shodno tome. Pripremu za prevoz. sve tečnosti iz EE uređaja moraju biti odvojene i tretirane na propisani način. Istrošeni akumulatori koji su uglavnom završavali na deponijama. utovar. glasnik RC br. moguća je njihova ponovna upotreba u servisima rashladnih uređaja. dobijenu od Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. U savremenom centru za separaciju italijanske tehnologije u koju je uloženo osam miliona evra. Većina proizvoda dobijenih tokom separacije ima upotrebnu vrednost. vlasnik ovih uređaja dužan je da svoj otpad preda licu koje ima dozvolu za sakupljanje. 52 . U ovoj fabrici. Reciklaža rashladnih uređaja Od prošle godine puštena je u rad nova fabriku za separaciju olova i olovno-antimonskih legura. Svi elektroliti i ono što je predstavljalo opasnost za životnu sredinu ovde se prerađuju u natrijum-sulfat visoke čistoće koji se može koristiti za proizvodnju deterdženata. Takođe. prevoz opasnih meterija.

CRT ekrani. Zbrinjavanje i prerada ovih komponenti se vrši u centrima za reciklažu stakla. po utvrđivanju njene tehničke (ne)ispravnosti. štampane ploče. Maseni udeo reciklabilnih komponenata kod CRT ekrana je oko 30%. Posle sakupljenih dovoljnih količina pojedinih komponenti vrši se njihovo pakovanje i transport za izvoz pošto u Srbiji trenutno ne postoje prerađivački kapaciteti za ove komponente. metal. kablovi i dr.) odvoze se na reciklažu u za to registrovana preduzeća. baterije. Komponente koje se ne recikliraju. dok se papir balira pomoću hidraulične prese. odnosno granulira i kao takva skladišti u reciklabilni magacin. U oblasti reciklaže elektronskog i električnog otpada postoji nekoliko komponenti otpada koje u sebi sadrže primese opasnih materija a čije finalno recikliranje u korisnu sekundarnu sirovinu može da obavlja samo manji broj namenskih reciklažnih kompanija u svetu.) odlažu se u odgovarajućoj ambalaži u privremenom skladištu za nereciklabilne komponente po važečoj zakonskoj regulativi. koje trenutno nije moguće tretirati u Srbiji iz tehnoloških ili drugih razloga. EE oprema dopremljena u reciklažni centar.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. podleže procesu razvrstavanja i rastavljanja na komponente. plastika je zastupljena sa oko 4%. flopi diskovi i ostali optički uređaji. a zatim se melje. Bezbedno i legalno skladištenje električnog i elektronskog otpada Nakon izvršenog sortiranja vrši se tretman i privremeno skladištenje reciklabilnih i nereciklabilnih komponenti. Izvoz nereciklabilnog električnog i elektronskog otpada Izvoze se nereciklabilni i opasni materijali. procesori i dr. pri čemu je odnos plastike i metala u ovom delu 50:50. hard diskovi. Ove sekundarne sirovine mogu se dalje prerađivati u gotove proizvode ili polupoizvode. Do sada je ostvarena značajna sardanja što se tiče izvoza sa Slovenijom i Singapurom. Plastika se u krugu reciklažnog centra razvrstava na nekoliko kategorija. plastike i metala. Reciklabilni delovi su svi oni koji mogu imati upotrebnu vrednost (direktnom doradom ili preradom) kao sirovine u istoj ili nekoj drugoj proizvodnji:plastika. 2010. Pri rasklapanju računara na sastavne komponente maseni udeo reciklabilnih komponenata se kreće od 70% do 80%. Nereciklabilni materijali koji se izvoze su: štampane ploče. Razvrstane komponente mogu biti reciklabilne ili nereciklabilne. U reciklabilnom delu. Prodaja sekundarnih sirovina Posebna pažnja se posvećuje organizovanom sakupljanju i racionalnom korišćenju sirovina koje imaju upotrebnu vrednost kao i očuvanju njihovog kvaliteta za dalju preradu. Komponente koje se recikliraju u Republici Srbiji (plastika i delovi od plastike. a metalni delovi sa oko 96% mase. 53 . CRT ekrani. metal i delovi od metala. staklo. (baterije.

neprofitnim i obrazovnim ustanovama. Ovim se omogućava da računari koje naše kompanije i strane kompanije. Refabrikovani uređaji se pakuju u ekološku kartonsku ambalažu i mogu ponovo da budu ponuđeni na tržištu uz garanciju. Ponovno korišćenje računara kroz donacije ili obnavljanje. Deo opreme koji je ispravan odvaja se i formiraju se "novi" sasvim upotrebljivi računari. 54 . MAR (Microsoft Authorised Refurbisher) i Community MAR programi podržavaju stvaranje i širenje pristupačnih i bezbednih kanala kroz koje pojedinci. prisutne u Srbiji menjaju u redovnim intervalima ne postanu opasni tehnološki otpad. dobrotvorne i druge organizacije mogu da dobiju računar sa instaliranim originalni Microsoft software-om. pokloni raznim humanitarnim i neprofitabilnim organizacijama. deo je globalnog Microsoft Authorised Refurbisher programa. Veliki broj još uvek upotrebljivih računara odbacuje se svake godine.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. posvećujemo što većoj iskorišćenosti opreme koja je funkcionalna. preko naše servisne službe. Community MAR : produžava životni vek kompjutera pomaže se u sprečavanju gomilanja opasnog tehnološkog otpada u Srbiji i unapređuje zaštita životne sredine • pomaže se u razvoju lokalnog IT tržišta i kreira mreža kvalitetnih partnera Kompanija Božić i sinovi. BiS Reciklažni centar je prvi na Balkanu uzeo učešće u ovom programu. Posebnu pažnju u okviru servisne službe. naročito u njegovom posebno fokusiranom segmentu koji se zove Community MAR a kroz koji se obezbeđuju računari sa prethodno instaliranim legalnim softverom dobrotvornim. Refabrikovanje Nakon dopremanja IT opreme u reciklažni centar vrši se selekcija i razvrstavanje na robu za refabrikovanje i robu za reciklažu. BiS Reciklažni centar je jedini reciklažni centar u Srbiji sa statusom MIcrosoft Authorised Refurbisher koji omogućava da instaliraju legalan Microsoft Windows na refabrikovane računare namenjene akademskim ustanovama i nevladinim i neprofitnim organizacijama. BiS Reciklažni centar želi da kroz nove poslovne modele i partnerstva sa različitim organizacijama pomogne u socijlnim i ekonomskim izazovima sa kojima se suočavaju oni koji do sada nisu imali priliku da uživaju u pogodnostima koju pružaju informacione tehnologije. 2010. već upotrebljive alatke za pripadnike akademskih i drugih zajednica koje zbog raznih ograničenja ne mogu da dođu do novih računara i uživaju u prednostima informacionih tehnologija i ostvare svoje pune potencijale. Reciklažni centar svim svojim partnerima omogućava da svoju dotrajalu opremu koja je još uvek ispravna. 4. rasprostranjenog širom planete.6. obrazovne ustanove. predstavlja veliki pomak koji najveći značaj ima za pripadnike socijalno ugrožene populacije u Srbiji. mala preduzeća.

NSUO usvojena 2003. naravno uz odgovarajuću nadoknadu. To su uglavnom oni manji serviseri bele tehnike i televizora. njenih agencija. pruža osnovu za ekonomsko i održivo upravljanje otpadom. • Prosečan prihod po popravljenom uređaju se kretao od 10-25eura Što se tiče ovlašćenih servisera elektronske opreme. ljudi obično smatraju da je otpad problem nekog drugog a ne njih samih. naravno u zavisnosti od toga koja vrsta aparata/opreme je bila. • Količina e-otpada se kreće od 150-500 kg godišnje niko od anketiranih nema tačan podatak o količini. Svi servisi su formalno registrovani i plaćaju poreze. Visoka cena. Otpad i upravljanje otpadom je prepoznato kao glavni problem u društvu. neke od deponija su već iskorišćene do maksimuma. Saradnja u rešavanju problema odlaganja otpada može se čuti najviše u trenucima krize i društvene brige. A kako je što se tiče servisa ? Za potrebe ovog istraživanja uzeto je veći broj servisera u Srbiji u nekoliko gradova . ranije je to bilo po njihovim rečima i do 20 godina. industrije. 4. Međutim. Jedini metod za upravljanje otpadom koji se sprovodi u Srbiji je odlaganje otpada na deponije..7. Jedan od glavnih zaključaka kaže da bi regionalne 55 . tako da se rešenja očekuju od države. to su uglavnom distributeri. 2010. lokalne vlasti. već su odgovori davani po slobodnoj proceni • Prosečna starost uređaja donetih na popravku se kreće od 3-7 godina. kao ni tehničke i tehnološke standarde a pored toga. Kod nekih distributera se može zameniti staro za novo. Postojeci zakoni u RS definišu lokalne samouprave kao upravna i prostorna tela koja su odgovorna za upravljanje komunalnim otpadom. Svaka društveno odgovorna i ekološki svesna kompanija. od 1-4 godine. neisplativa organizacija.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.. metod koji uglavnom ne zadovoljava osnovne higijenske propise. Konačno odlaganje Nizak standard kada je u pitanju upravljanje otpadom je prepoznat kao jedan od ključnih problema životne sredine u Srbiji koji potiče uglavnom od neadekvatnog pristupa ovoj temi. pored pravilnog odlaganja i recikliranja računara koje nije moguće vratiti u upotrebnu kategoriju. nizak kvalitet usluga i neadekvatna briga o životnoj sredini su rezultat očajno slabe organizacije upravljanja otpadom. • Na pitanje za koliko je produžen njihov vek trajanja nakon popravke kod njih uglavnom su odgovarali. a u saradnji sa BiS Reciklažnim centrom. donira zajednicama ili ustanovama koje ne bi mogle da dođu do računara na drugi način. ima mogućnost da svoju ispravnu računarsku opremu.

Većina deponija poseduje mehaničku opremu i vozila za sakupljanje otpada. opština Bačka Palanka.3%) je smešteno do 100 m od lokalnog naselja. Bela Palanka. tipu materijala koji se tamo odlaže i druge informacije. Tipovi otpadnog materijala koji se odlažu na deponijama Vrste otpadnog materijala Broj deponija 56 . (Bačka Palanka – Obrovac. Malo Crnice. Prekrivanje otpada je praksa za 117 deponija ili 72% i uglavnom se obavlja zemljom ili nekim drugim inertnim materijalom. Prekrivanja svakog dana se obavlja na 15 deponija dok se na mesečnom nivou to radi na 101 deponiji. Vozila za sakupljanje otpada su najčešće Rotopress vozila sa rotirajućim dobošem i viljuškom za sakupljanje iz velikih kontejnera. Drugi projekat za cilj ima stvaranje registra deponija kojima se ne upravlja ili koje su stare. koje su osnovane 1956. 15 od njih nema deponije na svojoj teritoriji i koristi deponije drugih opština.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Agencija za zastitu životne sredine (AZZS) je u skladu sa zakonom 2005. Očekuje se da oba projekta stvore elektronsku bazu podataka o deponijama otpada sa geografskim informacionim sistemom (GIS). Od ukupnog broja opština. Ovaj projekat bi sadržao podatke o njihovoj lokaciji. od onih koje su osnovane u 2005. broju. Srbija ima 164 deponije koje koriste javna komunalna preduzeća za odlaganje otpada. Starost deponija varira jako. počela sa sprovođenjem serije aktivnosti za uspostavljanje sistema informisanja o upravljanju otpadom kao dela u sklopu sistema informisanja o zaštiti životne sredine. Istina je da nedostatak adekvatne opreme za sakupljanje otpada je značajan problem za većinu opština. Od ukupnog broja deponija. Takvi podaci jasno ukazuju na rizike kojima je izloženo lokalno stanovništvo zbog mogućnosti da budu zaraženi bolestima koje prenose pacovi. Važna opštinska tela i javna preduzeća su važni partneri na ovim projektima. Pančevo and Tutin) do onih u Silbašu. Tabela 14. njih 12 ili (7. Prema podacima iz ovog projekta. Podaci o veličini i kapacitetu deponija nisu pouzdani u potpunosti jer mnoge nemaju neophodnu tehničku dokumentaciju. Zemlja koja se koristi za deponiju je ili u vlasništvu RS ili je u javnom/vlasništvu preduzeća. miševi i druge životinje koje se nalaze na deponijama. Strategija predviđa otvaranje 29 regionalnih sanitarnih deponija kao i jedan broj drugih postrojenja za koje se očekuje da pomognu u upravljanju otpadom kako bi ono postalo efektivnije i efikasnije. deponije trebalo da se koriste za komunalni otpad. 2010. Izdvojena su 2 projekta kako bi se pristupilo stvaranju nacionalne baze podataka o deponijama u RS: • Unapređenje katastra o mestima za odlaganje otpada u RS i • Izrada katastra nezvaničnih i starih deponija i smetlista u RS Prvi projekat za cilj ima unapređenje postojeće baze podataka o zvaničnim deponijama gde se otpad dovozi i odlaže na organizovan način.

Agencija za reciklažu ima podatke o prekograničnom kretanju otpada. uglavnom onog opasnog.8.. Analizirajući podatke o količini i vrstama otpada koji se odlažu na deponijama ocigledno je da se jako malo pažnje obraća ovom problemu. klanice) Otpadne gume Zeleni otpad iz bašti i javnih parkova Otpad nastao obradom šuma i drveća Industrijski i rudarski otpad Pepeo/ostaci/blato 82 160 159 158 157 156 82 134 52 60 84 83 117 134 48 30 95 Veliki broj opština je zabranio odlaganje određenog tipa otpada na njihovim deponijama. Takvi dokumenti omogućavaju kontrolisan monitoring transporta otpada u zemlji.6%) nema nikakav proces obrade otpada. Druge zainteresovane strane NVOi i Međunarodne organizacije Organizacije civilnog društva (OCD) 57 .. Činjenica da samo 30 deponija (18. 2010. Količina otpada koji se uvozi i izvozi je određena na osnovu dozvola za uvoz i izvoz i deklaracija na carini.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.3%) ima podatke o vrsti i količini otpada govori dovoljno ovome u prilog. Organizovanje i recikliranje otpada na deponijama u Srbiji praktično i ne postoji jer 160 deponija (97. Komunalni otpad (domaćinstva) 163 Metalni otpad i kućni aparati 138 Auto-otpad Staklo Plastika Papir Karton Limenke Poljoprivredni otpad Građevinski otpad Elektronski otpad Opasan otpad Medicinski otpad Životinjski otpad (mrtve životinje. auto-gume. 4. medicinskog i životinjskog.

Organizacije civilnog društva imaju važnu ulogu u regionu kada je reč o priključenju EU. 2002/95/EC).Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 58 . 2010. povežu preduzeća ali da ne budu uključeni dugoročno (možda da održe strukturu koja će pružati informacije kroz konsultante ako su neophodni). NVO-i pružaju različite usluge kao sto su: • Pomoć obrazovnim centrima ili nezavisne preduzetničke aktivnosti • Podizanje svesti i komunikacija • Pritisak zbog eko-dizajna i primena evropskih standarda za proizvođače • Uspostavljanje kontakata između onih koji refabrikuju otpad i osoba koje se bave donacijama polovnih kompjutera • Neke međunarodne organizacije podržavaju razvoj sistema e-otpada u Srbiji kao sto su IPA fondovi. USAID i REC Naučne institucije Univerziteti i fakulteti Zaštite na radu Uloga školstva u sistemu reciklaže je da pruži dokaze za ukupne ciljeve i okvire pre nego što postave pravila Konsultantsko telo može pružati podršku kako bi: • Se osigurali da učesnici znaju i razumeju probleme eotpada • Definisali standarde za zainteresovane strane koje učestvuju • Pružili informacije učesnicima o primerima dobre prakse • Obezbedili razmenu znanja na nacionalnom i međunarodnom nivou • Pružili informacije vladi i ona pomogla u donošenju zakona Oni mogu igrati važnu ulogu od konsultantskog tela kao što je podrška obrazovnim centrima ili preduzećima za aktivnosti koje bi kasnije postale nezavisne. što podrazumeva poštovanje standarda EU koji su vezani za zaštitu životne sredine a zasnovani su na propisima kao što su direktive o otpadu električne i elektronske opreme (WEEE Directive 2002/96/EC) i na ograničenjima o upotrebi štetnih supstanci (RoHS Directive. Trebalo bi da pružaju informacije.

bez zaštite.) u poređenju sa građevinarstvom ili poljoprivredom koji su mnogo fizički zahtevniji poslovi. nezavisnost. neki rade i noću (leti). sakupljanjem skoro u potpunosti upravljaju Romi. Prikupljanje otpada se vrši na neregulisan i neorganizovan način. rukavica i primena tehnika za bezbedno rastavljanje bi umnogome umanjilo rizike. odnosno uz zdravstveni rizik. Ne postoje ugovori o zaposljavanju koji bi vezivali sakupljače i reciklere za njihove saradnike. prodaje se po niskim cenama.1. Otpad se vadi iz kontejnera za smeće. Uticaj na društvo Sakupljanje komunalnog reciklabilnog materijala i dalje se u velikoj meri oslanja na romsku populaciju. 5. Okarakterisan kao prljav posao. Pregled uticaja e-otpada na celokupno društvo 5. Formalni sektor Primećeni su sledeći problemi za radnike u upravljanju opasnim eotpadom: • Nedostatak zaštite protiv buke (nošenje zaštitnih slušalica na mestima gde se redovno velike količine otpada podizu teškim mašinama) • Nedostatak zaštite za oči (nošenje zaštitnih naočara na mestima gde se e-otpad transportuje u velikim količinama. U nekim slučajevima su oni i važan faktor povezivanja različitih preduzeća koja se bave problemom otpada. ovim ljudima nedostaje to da budu priznati od strane zajednice. Sakupljanje papira i kartona uglavnom sprovode Romi kao svoju pretežnu delatnost ali može se slobodno reći da se ujedno bave i prikupljanjem starih elektronskih uređaja(električnih šporeta. Oni uglavnom nemaju ni najosnovniju zaštitnu opremu. koriste gorivo za osvetljenje i dalje pogoršavaju radne uslove. maloprodaji ili oni koji trguju starim gvozđem a koji obrađuju e-otpad su izloženi rizicima kao što su uostalom i njihove komšije. frižidera. posao ponekad biva preuzet od stane drugih ugroženih pojedinaca. 2010. Svaki od ovih sektora nudi različita rešenja za uticaj e-otpada na društvo.. upravljanje otpadom ne privlači veliki broj zainteresovanih preduzetnika. TV i radio aparata i sl).U nekim slučajevima.godini. Zaposleni u velikoprodaji. opremanje/popravka i reciklaža e-otpada se javlja kako u formalnom tako i u neformalnom sektoru. čime se otvaraju veće mogućnosti na tržištu za one koji su zainteresovani za ovu delatnost. Sakupljači su izabrali ovaj posao zbog prednosti koje on nudi (fleksibilno radno vreme.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.. gde se mrvi i gde lako mogu da izazovu povrede) • Potencijalni problemi sa ventilacijom (u procesu opremanja) 59 . Međutim. Upotreba maski. ne postoji pritisak za normu. Sakupljanje. tamo gde živi manji broj Roma. 6% Roma i 5% ispitanih izbeglica i interno raseljenih lica navelo je da zarađuje za život putem prikupljanja sekundarnih sirovina. Na osnovu rezultata istraživanja o socijalnoj ugroženosti koje je UNDP sproveo u 2004.

dobijeni su poražavajući podaci koji pokazuju da se samo 12 % ukupnog e-otpada reciklira . Na osnovu istraživanja koja su do sada sprovedena na nivo područja Balkana u oblasti upravljanja i reciklaže e-otpada. napušteni objekti. bilo koje vrste starog gvozđa kao i stara elektronika) Neki od negativnih uticaja na društvo mogu biti: • Otvoreno spaljivanje plastike. Na nivou RS od ukupne količine generisanog e-otpada. Uticaj na životnu sredinu Neadekvatno postupanje sa otpadom jedan je od ključnih problema u oblasti zaštite životne sredine u Republici Srbiji. 2010.2.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. što zbog iskorišćavanja vrednih materija iz metala kao što je bakar. po nekim procenama to je 70000 tona godišnje. staklo. Godinama se generiše sve veća količina otpada i bez ikakvog prethodnog tretmana odlaže na postojeća smetlišta u opštinama. Ovakva praksa onemogućava iskorišćavanje energetskih potencijala iz otpada. priobalna područja..može se zaključiti da najveći procenat e-otpada završava na komunalnim deponijama zajedno sa ostalim otpadom ili na divljim deponijama ( korita isušenih reka.) 60 . reciklira se manje od 10 %. • Upotreba agenasa za čišćenje koji nisu pod zaštitom (u procesima opremanja) Neformalni sektor Teško da će e-otpad postati glavni otpadni tok za neformalne sakupljače i reciklere koji obično rade sa širokim opsegom materijala koji se mogu reciklirati (karton. S obzirom na procenjene količine e-otpada na nivou Srbije i male količine koja se reciklira. što zbog toplote • Razbijanje monitora da bi se izvadio bakar • Izloženost opasnim materijama • Nedostatak osnovne sigurnosne opreme • Manjak osnovnih informacija o e-otpadu • Ugroženost od strane trgovaca e-otpadom (sakupljači obično ne mogu maksimizirati sredstva ili se ne mogu cenjkati sa trgovcima starog gvozđa) • Druge vrste ugroženosti koje se povezuju sa neformalnim sektorom kao što je prihod koji nije garantovan ili druge povoljnosti za radnike • Ugroženost od strane drugih neformalnih trgovaca (oni koji čuvaju travu ili druge nesuglasice oko izvora e-otpada) • Nezakonita trgovina 5. odnosno predstavlja veliki gubitak resursa i nesagledivu opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

kadmijum i olovo. • Olovo iz katodnih cevi monitora i TV aparata. Zagađenje zemljišta se može razmatrati: Kratkoročno: ako su teški metali mobilni i ne nagomilavaju se u zemljištu onda dospevaju do podzemnih voda i biljaka i tako truju stanovništvo Dugoročno: ako teški metali nisu mobilni onda ne predstavljaju neposrednu opasnost po stanovništvo već dovode do dugotrajnog – ponekad nepovratnog – zagađenja zemljišta Navedimo samo neke od primera: • Chlorofluorocarbon . Podaci pokazuju da se u najvećem broju lokalnih samouprava ne vodi evidencija o sastavu komunalnog otpada koji se odlaže na deponije tako da je nemoguće dobiti precizne podatke koliki je procentualni udeo e-otpada u ukupnoj deponovanoj količini otpada. 2010. živa. Ovo mogu biti teški metali kao što je olovo. neiformisanost o štetnostima takvog načina odlaganja e-otpada i nepostojanje organizovanog prikupljanje elektronskog i električnog otpada. Jedna takva lampa kakvu možemo pronaći u većini kancelarija sadrži i do 30 miligrama žive. niska ekološka svest građana. što je veliki problem u Srbiji. Toksicni sadržaj e-otpada Otpad od elektronske i električne opreme se sastoji od različitih materijala koji sadrže supstance koje mogu zagaditi zemljište i podzemne vode kada se odloži. • CRT monitori (monitori sa katodnom cevi) i televizijski monitori sadrže u proseku od 2 do 4 kg olova. U Srbiji je prema proceni Agencije za zaštitu životne sredine 164 deponija Javnih Komunalnih Preduzeća (JKP) kao i preko 4400 divljih deponija. naročito živu. Svakako da curenje sa mesta na kome se nalazi e-otpad ili iz skladišta može uticati na hemijski sastav vode koji potom prodire u zemlju i na kraju dospeva u podzemne vode.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. kadmijum i hrom. Osnovni uzrok ovog problema je nepostojanje sanitarnih deponija. • Fluorescentna rasveta sadrži potencijalno štetne supstance kao na primer: visoko toksične teške metale. Sadržaj žive u fluorescentnim lampama je zabrinjavajući. najčešće završavaju na mestima neprimerenim za skupljanje te vrste otpada (ulični kontejneri). inhibitori plamena kao što je polibrom bifenil (PBB) i polibrom difenil etri (PBDE).CFC i Hydrochlorofluorocarbon HCFC materijali se koriste u proizvodnji rashladnih uređaja i izolacije i smatraju se gasovima koji ispuštanjem u atmosferu mogu uticati na oštećenje ozonskog omotača. Zdravstveni rizici uzrokovani oslobađanjem opasnih materija iz elektronskog otpadu su jedan od najbitnijih razloga za brigu o kvalitetnom 61 . što uslovljava da 40 % olova na deponijama potiče iz potrošačke elektronike. litijum i kadmijum iz baterija za mobilne telefone itd.

skladištenja ili odlaganja e-otpada na komunalnim deponijama. usled dugotrajne izloženosti može dovesti do karcinoma pluća. 2010. štampanih ploča i drugih električnih žica sa ciljem oslobađanja od PVC zaštite kako bi se izvukao bakar ili aluminijum. Prilikom neadekvatnog prikupljanja. Lako se apsorbuje u ćelijama ljudskog organizma i može uzrokovati oštećenja DNK. izaziva anemiju i bolesti kostiju. Kakvu opasnost predstavljaju toksične supstance i metali iz e-otpada najjasnije pokazuju oboljenja i promene koje oni mogu izazvati kod čoveka. oštećuje bubrege. kardiovaskularnog sistema. najčešće preko ribe. srebra i paladijuma i elektronskih kola upotrebom vlažnohemijskih procesa. Kadijum ima kancerogeno dejstvo. praćenja oštećenja i bolesti u ljudskom organizmu koji je bio izložen ovim supstancama došlo se do sledećih saznanja: • • • • Olovo uzrokuje oštećenje centralnog i perifernog nervnog sistema. • Rizici i pretnje za osobe koje rade u centrima za reciklažu eotpada (nesigurni procesi reciklaže) Nesigurni procesi za reciklažu uključuju otvoreno spaljivanje kablova. zagađivanja životne sredine i ugrožavanja živog sveta i zdravlja ljudi koji dolaze u direktan kontakt sa eotpadom ili pak žive u neposrednoj blizini mesta gde se isti odlaže. Takođe postoje određene metode za vađenje plemenitih metala. termostatima i dr. Korisiti se u LCD ekranima. Živa može pruzrokovati oštećenja raznih organa. Nalazi se u monitorima i štampanim pločama. Klasifikovan je kao kancerogen. naročito zlata. bubrega i reproduktivnih organa. a takođe je i stabilizator za plastiku. Na osnovu višegodisnjeg istraživanja . Procenjuje se da se 22% svetske potrošnje žive koristi u elektronskoj opremi. žive i/ili soli cijanida i stvaraju velike količine hemijskih elemenata koji otiču i koji mogu direktno negativno uticati na zdravlje ljudi. Niska temperatura spaljivanja PVCa pod ovakvim uslovima nosi veliki rizik od stvaranja dioksina i organskih zagađivača koji imaju veliki kancerogeni potencijal.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. recikleri e-otpada će imati direktan i indirektan uticaj na zdravlje ljudi.. Ovi procesi se uglavnom koriste u neformalnom sektoru i uključuju upotrebu kiselina. uključujući mozak i bubrege. Nalazi se u raznim čipovima. kako usled delovanja atmosverskih promena tako i mehaničkih ostećenja prilikom transporta (drobilice u kamionima za prikupljanje i odvoz otpada ). Direktni uticaji na zdravlje ljudi mogu biti prouzrokovani: 62 . dolazi do oslobađanja toksičnih materija. mobilnim uređajima. Imajući u vidu sve navedene činjenice i stvarnu situaciju u reciklažnim centrima e-otpada u Srbiji. Berilijum se zbog svojih svojstava koristi u matičnim pločama. i ispravnom zbrinjavanju e-otpada. Najopasnije je zagađenje vode živom koja se lako taloži u živim organizmima kroz lanac ishrane. Heksavalentni hrom koristi se u zaštiti od korozije.

3. • Prašinom u zatvorenom prostoru koja nastaje ručnim i mehaničkim rastavljanjem opreme (obrađivanje plastike ili CRT) • Filter prašina nastala u procesu mehaničkog rastavljanja • Emisije zvuka nastale ručnim i mehaničkim procesima rastavljanja (pokretne trake.Sakupljači i recikleri suočeni su sa mnogobrojnim poteškoćama. Usaglašenost sa ovim vrednostima je namenjena kako bi se minimizirao rizik od nepovoljnih efekata na zdravlje Indirektni uticaji na zdravlje ljudi mogu biti prouzrokovani: • Zagađenjem vazduha prouzrokovanim spaljivanjem pod visokim temperaturama • Emisije nastale usled transporta materijala e-otpada • Zagađenje sistema vode i zemljišta koji se nalaze u blizini deponija • Indirektni uticaj na zdravlje ljudi je teško kvantifikovati zbog zajedničkih efekata i vremenske pauze između nastanka i reakcije. Tu su i smanjene 63 .god. Opsta opažanja o standardima zdravlja i bezbednosti u reciklažnim centrima u Srbiji: • Nedostatak zaštitne opreme za rukovanje materijalima • Nebezbedan rad sa CRT monitorima • Očigledna mogućnost da dođe do povrede oka.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. tj. udarci cekicem. Ekonomski aspekt Istraživanjem i analizom tržista RS u oblasti trgovine otpadom može se zaključiti da situacija nije nimalo povoljna. da ne postoji razvijeno trzište na nivou države za ovu vrstu otpada. povrede leđa i elektro-sokova • Opasni predmeti u blizini (oštri i teški kompjuterski delovi koji stoje na otvorenom) • Mnogo radnika na relativno malom prostoru • Zagađenje usled prisustva prašine i slabe ventilacije (radnici u sektoru za popravke rade u prostorijama sa slabom ventilacijom) • Nedostatak prostorija za skladištenje • Fizička opasnost od pada • Zagađenje od sagorevanja • Određeni mirisi iz laserskih štampaca za koje se veruje da imaju potencijalno negativni efekat na zdravlje 5. razvijena berza otpada. uključujući i nedostatak državnih subvencija i investicija. Na sajtu Agencije za zastitu životne sredine od septembra 2010. sakupljača i reciklera kao glavnih aktera procesa tretmana elektronskog otpada i razmene dobara u ovoj oblasti. sekaci) • Devijacije iz standarda zaštite na radu. 2010. počela je sa radom berza otpada koja ima za cilj efikasnije povezivanje i razmenu informacija između proizvođača. da uvoz i izvoz pojedinih vrsta otpada postoji u malom procentu.

kompleksne.12 Najveći problem predstavlja nepostojanje organizovanog prikupljanja e-otpada. približno 12 eura).5 eura). obveznike plaćanja naknade. http://www. 2006.4-1.google. 15 www. spore i skupe administrativne procedure kao i niz ostalih faktora koji otežavaju situaciju u ovom sektoru. sa posebnim osvrtom na praksu postupanja sa otpadom. Koliki su ekonomski gubici u Srbiji zbog nepostojanja adekvatnog tretmana i upravljanja otpadom najbolje pokazuje procena da u RS ukupni gubici na godišnjem nivou. praćenjem dostupnih oglasa individualnih sakupljača.18 %. 14 Za prevođenje vrednosti dinara u evro korišćen je zvanični kurs NBS u periodu izrade ovog istraživanja.69. 1314 itd. približno 10 eura). 2009 Evropske ekološke vrednosti za dobrobit građana Srbije.html:295361-U-Srbiji-od-subote-nize-ekoloske-takse 16 Iznosi cena u dinarima prevedeni su i u iznose u evrima prema zvaničnom kursu NBS u periodu izrade ovog isrtaživanja 64 .Upravljanje e-otpadom u Srbiji. iznose između 98 i 268 miliona evra sto je jednako 0. godine Vlada donela uredbu o uvođenju ekološke takse na električne i elektronske uređaje koja je usvojena avgusta 2010 . evidenciju količine i vrste proizvedenih i uvezenih proizvoda. dok se za male kućne aparate ekološka taksa naplaćuje po kilogramu mase i iznosi 60 dinara. način i rokove dostavljanja izveštaja.novosti. Iznos visine ekološke takse je fiksan za pojedine proizvode kao što su na primer: veš mašina ( taksa je 1000 din. tv aparat se otkupljuje po ceni od 20 dinara za kilogram. taksa za fen za kosu iznosi oko 25 dinara ( 2 eura). akumulator se otkupljuje po ceni od 300 din ( približno 3 eura). veš mašina se otkupljuje po ceni od 500 dinara ( približno 5 eura). Više je nego očigledno da glavni akteri koji bi trebalo da urede ovo tržiste nedovoljno sarađuju međusobno. Na primer. cene uzrokovane svetskom ekonomskom krizom.tj.rs/vesti/naslovna/aktuelno. . za sada ne postoje tarife otkupa e-otpada od strane preduzeća registrovanih za reciklažu ove vrste otpada.1516 11 12 Izveštaj o stanju životne sredine. zamrzivač ( taksa je 1200 din. 2010.. Da se situacija u Srbiji u oblasti upravljanja otpadom donekle poboljšala govori i činjenica da je aprila 2010. tj. visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade. smanjene količine materijala u nedostatku organizovanog sakupljanja. električni i elektronski otpad bio zastupljen sa 208 tona ili približno 0. Uredba definiše proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada. prouzrokovani nepropisnim upravljanjem otpadom. Kao primer neefikasnosti tržista otpada govori i podatak dat u Izveštaju o stanju životne sredine iz 2009 god 11 koji pokazuje da je u ukupnoj količini izvezenog otpada iz RS od 117 948 tona. kriterijume za obračun.1% BDP-a.mozilla:en-US:official&client=firefox-a 13 Podaci su dobijeni istraživanjem na terenu.com/search? q=ukupni+gubici+zbog+neadekvatnog+tretmana+otpada+u+srbiji&ie=utf-8&oe=utf8&aq=t&rls=org. Na primer : cena otkupa starog monitora je 150 dinara ( približno 1. Istraživanje na terenu pokazalo je da postoji individualno sakupljanje otpada i da su otkupne cene otpada vrlo različite i veoma niske. god.

Na ovaj način. građani ce dobiti motivaciju da ne odlažu svoj e-otpad po podrumima i kontejnerima. Jedan od primera dobre prakse. Uvođenjem ekološke takse i sredstava dobijenih njenom naplatom finansira će se aktivnosti iz oblasti upravljanja otpadom: stimulisanje nove privredne grane. Procenjuje se da bi se na ovaj način u Srbiji godišnje moglo prikupiti 2-3 hiljade tona elektronskog i električnog otpada. U Srbiji postoje četiri registrovana preduzeća koja se bave reciklažom električnog i elektronskog otpada. 65 . preduzeća ce imati finansijske olakšice u smislu neplaćanja PDV-a ( porez na dodatu vrednost) za ekološku taksu ili povraćaju u slučaju izvoza otpada ili neke od komponenti istog. 2010. nažalost zastupljen u manjem obimu. Na ovaj način daje se mogućnost uvoznicima. Do sad je ova akcija sprovedena od strane manjeg broja firmi i to pretežno u oblasti telekomunikacija ( mobilnih telefona) i IT opreme i uređaja. proizvođačima i trgovcima elektronskim uređajima da sa kupcima uspostave sistem organizovanog sakupljanja otpada kroz zamenu staro za novo i na taj način ostvare povraćaj novca koji je utrošen na ime ekološke takse. je zamena “staro za novo”. programe obrazovanja o pitanjima zaštite životne. nažalost. podsticanje odvojenog sakupljanja otpada.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Da je upravljanje i tretman e-otpada prepoznat od strane države kao polje koje ima velike ekonomske potencijale pokazuje i primer nove fabrike za reciklažu i sakupljanje e-otpada na jugu srbije (Niš) koja je počela sa radom novembra 2010 god.smanjiće se količina e-otpada na komunalnim deponijama. otvaranje novih radnih mesta. Ubuduće će građani moći da svoje stare električne i elektronske uređaje ponude na otkup preduzećima koja recikliraju ovu vrstu otpada uz dobijanje novčane naknade u istom ili približnom iznosu ekološke takse uvedene za tehničke uređaje.to je “ SE Trade” (SET) iz Beograda. podsticanje tržišta recikliranih materijala. samo jedno preduzeće poseduje licencu Ministarstva životne sredine za sakupljanje i reciklažu električnog i elektronskog otpada . sanacija dugogodišnjeg zagađenja otpadom.

3. a tiče se upravljanja eotpadom u Srbiji je da je neophodno jačati institucije i organe zadužene za planiranje. obezbediti tačne i potpune informacije. Nepostojanje postrojenja za tretman opasnog otpada. definišući postojeće stanje što se tiče upravlajnja električnim i elektronskim otpadom došli smo do sledećeg zaključka. Postoji potreba za razvijanjem svesti svih proizvođača otpada. Mogućnost insineracije otpada u SLABOSTI 1. zemljišta i vazduha usled loše prakse upravljanja e-otpadom. 3. postrojenja za reciklažu. Treba stvoriti osećaj odgovornosti za postupanje sa otpadom na svim nivoima. promovisati principe. ponovno korišćenje otpada. SWOT analiza SNAGE 1. Zagađenje voda. Neiskorišćeni potencijal za reciklažu otpada 5. osigurati uočavanje problema. kontrolu i praćenje. 2. kao što je. 5. 2010. podsticajne mere i partnerstvo javnog i privatnog sektora u upravljanju e-otpadom. kompostiranje itd. Postojanje nacionalne strategije za upravljanje otpadom. e-otpada. Započeta izgradnja nekoliko regionalnih sanitarnih deponija regionalnih centara za upravljanje otpadom. Nepostojanje centralnog skladišta za opasan otpad. izdavanje dozvola.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Zaključak Na osnovu istraživanja koje smo sproveli u Srbiji. 4. Nedostatak infrastrukture za tretman i odlaganje otpada (regionalne deponije – regionalni centri za upravljanje otpadom. tako i postojeće slabosti i moguće pretnje ka unapređenju sistema upravljanja e-otpadom u Srbiji. Degradirani prostori usled 66 . Kroz datu SWOT analizu uspeli smo da identifikujemo postojeće kako snage i mogućnosti. Doneti ključni zakoni u oblasti upravljanja otpadom usaglašeni sa EU direktivama. 2. kao i podsticati konkurenciju i uključiti privatni sektor u oblast upravljanja e-otpadom.). 4. reciklaža ili odlaganje otpada na bezbedan način. Ono što nedostaje u Srbiji. Inicijative bi trebalo da imaju za cilj da podstaknu stanovništvo na odgovorniji odnos prema e-otpadu i na postupanje sa otpadom na održiv način.

5. • Neadekvatna i nejasna podela nadležnosti u Ministarstvima • Nedovoljna institucionalna koordinacija i monitoring aktivnosti za zaštitu životne sredine. 6. Nepostojanje organizovanog sakupljanja i odlaganja otpada u ruralnim oblastima. uključujući inspektorate za zaštitu životne sredine. otpadnim uljima. Smanjenje nastajanja otpada 5. 3. Nedostatak preciznih podataka o količinama e-otpada koji nastaje. Izgradnju infrastrukture za upravljanje komunalnim i opasnim otpadom Unapređenje sistema upravljanja posebnim tokovima otpada (otpadnim gumama. MOGUĆNOSTI 1. 6. otpadnim baterijama i akumulatorima). 2. Princip „ne u mom dvorištu”. fabrikama termoelektranama cementa. 7. 4. Nedovoljno razvijena javna svest o potrebi pravilnog postupanja sa eotpadom. Naplata po količini proizvedenog komunalnog otpada PRETNjE 1. Uvođenje standarda EU u oblasti upravljanja otpadom. Nedostatak investicija za izgradnju infrastrukture za upravljanje otpadom. Ograničeni kapaciteti za reciklažu eotpada • Nedostatak stalne integracije predloga o zaštiti životne sredine i uslova u procesu usvajanja prostornih i urbanih planova i građevinskih dozvola. • Obrazovne institucije su nedovoljno pripremljene za obuku neophodnog broja stručnjaka iz oblasti životne sredine. 2010. Proces integracije i korišćenje EU i ostalih fondova 3. Doprinos zapošljavanju i otvaranju novih radnih mesta.institucionalnih reformi. • Neadekvatno i neprofesionalno osoblje na svim nivoima javne uprave. 8. Sanacija neuređenih smetlišta i remedijacija kontaminiranih zemljišta. 67 .Upravljanje e-otpadom u Srbiji. otpadnim vozilima. Uvođenje odvojenog sakupljanja i tretmana opasnog otpada iz domaćinstava i industrije. Sporost zakonodavno. 4. 2. Opterećenost prostora nekontrolisanim i nehigijenskim deponijama – smetlištima. Na osnovu svega ovoga možemo predložiti sledeće mere: 1) 2) 3) 4) Uspostavljanje nacionalnih kapaciteta za tretman opasnog otpada. neadekvatnog odlaganja e-otpada i veliki broja smetlišta i divljih deponija.

što omogućava postojanje tačke sakupljanja za potrošače. što znači da su po našem mišljenju glavni stakeholderi ipak razmišljali na unapređenju upravljanja ovom vrstom otpada. godina dobar deo ovih aktivnost predviđen. Neophodna je konkretna studija koja će se fokusirati na neformalno sakupljanje i reciklažu u Srbiji. Ono što je pozitivno da je Strategijom upravljanja otpadom za period 2010. lokalne vlasti mogu podstaći e-nabavku kao korporativni potrosači tako što će se obavezati na kupovinu samo od proizvođača koji imaju politiku za opremanje kompjutera kojima je istekao životni vek ili tako sto ce podstaći svoje zaposlene da koriste kompjutere od odgovornih proizvođača i na taj način izbegavaju sisteme aukcije. Jačanje profesionalnih i institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom. obezbeđujući im odgovarajuću opremu pa čak i brokerske usluge kada pregovaraju o cenama sa reciklerima. Vlada može da igra važnu ulogu na nacionalnom nivou u stvaranju zakonodavnog okvira o e-otpadu. 2010. Usklađivanje propisa iz oblasti upravljanja otpadom sa EU direktivama.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Sistematski monitoring kvantiteta e-otpada kao o otpadnom toku može biti koristan za industriju. okrećući se ulogama proizvođača. Ovo može uključiti 68 . Naročito se moraju aktivirati programi javnog obrazovanja od strane vlasti kako bi informisali neformalne sakupljače i reciklere i druge o opasnostima u radu sa e-otpadom. • Zahtevaju od maloprodaje da sakupljaju proizvode kojima je istekao životni vek i na taj način omoguće potrosaču da ne mora da kupi nov proizvod nezavisno od starosti i marke opreme.-2019. Obrazovanje i razvijanje javne svesti za rešavanje problema upravljanja e-otpadom. 5) 6) 7) 8) 9) Unapređivanje efikasnosti uspostavljenih sistema za upravljanje posebnim tokovima otpada uz konstantno približavanje ciljevima koji su zadati EU zakonodavstvom. Pored nacionalnog nivoa. potrosača i možda maloprodaji. Neformalne sakupljače i reciklere bi trebalo podržavati kroz programe obuke. Podizanje svesti o pravilnom odlaganju e-otpada je neophodno. sto je osnova za odgovornost organizacija a koji bi mogao da podstakne stvaranje odgovornosti organizacije i na taj način omogući bolje upravljanje • Omogućiti da kraj životnog veka proizvoda ne bude i kraj obaveza za proizvođača sto može pospešiti stopu prikupljanja od strane potrosača. Uspostavljanje organizovanog sistema reciklaže i podsticanje iskorišćenja e-otpada. Potencijal za razvoj malih preduzeća je visok u oblasti e-otpada. Ono što je još bitno dodati i da bi zakoni o e-otpadu mogli da: • Uspostave zakonski okvir za odgovornost proizvođača.

deponijama.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 2010. upisivanje količina e-otpada na sakupljanje i od strane reciklera. tokom inicijativa za 69 .

com/search? q=ukupni+gubici+zbog+neadekvatnog+tretmana+otpada+u+srbiji &ie=utf-8&oe=utf-8&aq=t&rls=org. Bor 2007 13. European ecological values for the benefit of citizens of Serbia with special attention to waste treatment practice.parlament. http://www.rs/ 4. Brošura: „Šta treba znati o otpadu?“. EKOIST '06. Jour. Commission of the European Communities. Ministarstvo zaštite životne sredine.mem. Environmental Performance Review Republic of Serbia. 2010. Ministry of Mining and Energy of Republic of Serbia.sepa. http://www. 04-07. 2008. http://www. http://www. Upravljanje komunalnim otpadom u Srbiji – stanje i perspektive. Environmental Protection Agency. Report on the State of the Environment of the Republic of Serbia in 2008. http://www.pdf 3. 6.sepa.mfin. Ilić. Council Decision 2008/213/EC. http://www. Analiza postojeće prakse u upravljanju komunalnim otpadom uključujući lokacije za odlaganje otpada. Chamber of Commerce of Serbia.unece. 7.gov. M.gov. Law on Environmental Protection (Off.pdf 2. M. UNECE. Upravljanje komunalnim čvrstim otpadom. Republic of Serbia. Ministry of Finance. Of the Republic of Serbia. Integralni katastar zagađivača.rs/ 16. No. Ministry of Economy and Regional Development.gov.. 2006. Environmental Protection Agency (SEPA). http://www. SEC(2009) 1339. 12. Beograd.org.rs/ 15. Zbornik radova.google.2006.gov.asp? Id=181&t=Z 11.net.ekomrezabih.pks.yu.gov.rs/content/lat/akta/akta_detalji.rs/ 70 . 5. Marković Nikola.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.gov.sepa. Trumić. Report on the State of the Environment of the Republic of Serbia in 2007. Ministry of Environment and Spatial Planning.gov. Literatura 1. Ministry of Environment and Spatial Planning. http://www. Environmental Protection Agency. Republic of Serbia.org/env/epr/epr_studies/serbiaII. 2007. Agencija za zaštitu životne sredine. 83/06). http://www. Second Review. Constitution of the Republic of Serbia (Off.pdf 8. 135/04) http://www. Republic of Serbia.rs 14.mozilla:enUS:official&client=firefox-a 9.rs/ 17. http://www.pdf 18. working document. 10.rs/UserFiles/File/tabele/decembar %202010/Tabela%201%20Osnovni%20makroekonomski %20indikatori. Serbia 2009 Progress Report.recyu. Sokobanja. Ministry of Environment and Spatial Planning. Journal of the Republic of Serbia No. http://www. Tehnički fakultet.merr.

Federal Republic of Yugoslavia.gov. 2006. Beograd. National Millennium Development Goals in Republic of Serbia. http://www.rs/axd/en/ops.prsp.rs/Publikacije/izvestaj_o_razvoju_2008/izvestaj _o_razvoju_srbije_u_2008. 2009.gov.recyu.razvoj. 2009.rs/axd/god. http://webrzs. Report on Development of Serbia 2008. 2008.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Nacionalna strategija upravljanja otpadom sa programom približavanja EU. 2002. http://webrzs.odrzivi-razvoj.php/en/documents/sector-fortourism/strategy 19. Republic Statistics Office.rs/ 30.gov. 31. 22. Strateški okvir za politiku upravljanja otpadom. 72/09). Statistical Office of the Republic of Serbia (SORS).stat.gov.htm 20. Report on the state of the environment and development in the Federal Republic of Yugoslavia 2002. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. Jour. Secondary materials and waste recycling commercialization in Serbia 2009-2010.gov. 25.gov.rs/English/index. 36.merr.pdf 26.rs/download/MDG %20Serbia%2006%20SRPSKI%5B1%5D.gov.rs/assets/download/Nacionalnastrategija-odrzivog-razvoja-Republike-Srbije. 2003 21.rs/axd/en/ 34. Beograd.rapp. Serbian Economic Diagram. http://www.gov.hidmet. Vlada Republike Srbije. godine.pdf 33. Republic of Serbia http://www. 2007. Beograd.pdf 23. Republic Hydrometeorological Service of Serbia. Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. The Law on Planning and Construction (Off. http://www.razvoj. Beograd. Republic Development Bureau. Republic Development Bureau (RDB). The prices in dinars were calculated into euros according to the official exchange rate of the National Bank of Serbia at the time of designing this research 39. January 2009.rs/media/strategije/STRATEGIJA_%20PRRS.gov.stat. NGO Tree House. Republic Development Bureau.gov. 71 . 2007. http://www. 28. http://webrzs.gov. Statistical Office of the Republic of Serbia.razvoj. http://www.rs/English/ 29. Krusevac. Statistical Yearbook of Serbia. Report on development of Serbia from 2009 27.gov. Spatial Development Strategy of the Republic of Serbia. http://www. draft version.turizam. 2010. Način i postupak klasifikacije otpada.htm 35. Municipalities in Serbia. Pravilnik o metodologiji za izradu integralnog katastra zagađivača.parlament. Republic of Serbia.org 37. Tourism Development Strategy.rs/index. 2010. Serbian Goverment. 2010. http://www.asp? Id=689&t=Z# 38.pdf 24. 2006 http://www. No. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. of the Republic of Serbia. Ministarstvo zaštite životne sredine. National Sustainable Development Strategy. 2009.rs/content/lat/akta/akta_detalji.htm 32.stat. 2010. http://www.

Beograd. Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji. . 44.gov. . EKOIST '06.rs/content/eng/akta/ustav/ustav_1. 2010. Todić.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. D. br. godini. Isoski.2006. Sokobanja.html 41. 135/2004). Beograd. 43.novosti. Izrada lokalnog plana upravljanja komunalnim otpadom uz primenu Arhuske kovencije. Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji. 2010. Beograd.Republički zavod za statistiku Srbije.html:295361-U-Srbiji-odsubote-nize-ekoloske-takse 72 . Zbornik radova.parlament. 2009. Z.asp http://www. www.com/website/sr/page/314087 http://www.Republički zavod za statistiku Srbije.ekapija. 40. Dodić..rs/sr_lat/drustvo/reciklazna-industrija-ceka-novac-odeko-taksi_201540. Pregled tržišta telekomunikacija u Republici Srbiji u 2009.rs/sr_lat/drustvo/unosna-reciklaza-elektronskogotpada_226026. Republička agencija za telekomunikacije. 42. 2010. D.rtv. 04-07.html www. RATEL. Internet stranice: http://www. glasnik RS". Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ("Sl.rtv. 2009. 45. 2010.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->