Balkan e-Waste Management Advocacy Network

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010.

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010.

Sadržaj
Uvod ............................................................................................................. ....................................... 2 1. Metodologija ................................................................................................. ................................ 4 2. Definisanost .................................................................................................. .............................. 5 2.1. Prostorni obuhvat istraživanja .................................................................................... 5 2.2. Monitoring proizvoda: definisane grupe i tehnicke karakteristike ............................ 5 2.3. Indikatori razvoja ........................................................................................................ 6 2.3.1. Fizički kontest .............................................................................................. 6 2.3.2. Stanovništvo ................................................................................................. .6 2.3.3. Ekonomija .................................................................................................... 6 2.3.4. Uticaj ekonomskog sektora na životnu sredinu .......................................... 7 2.3.5. Zaštita životne sredine ................................................................................. 9 2.3.6. Upravljanje otpadom .................................................................................. 11 2.4. Statistički podaci ........................................................................................................ 12 3. Zakonodavstvo RS ................................................................................................................. ... 14 3.1. Vlada i administrativni sistem ................................................................................... 14 3.2. Institucijalni okvir (Državni organi povezani sa upravljanjem elektronskim otpadom) ................................................................. 14 3.3. Ključni zakoni koji se odnose na eotpad ................................................................ 18 2

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010. 3.3.1.. Ostali zakoni i podzakonska akta koja imaju uticaja na oblast otpad ......................................................................... 23 4. Procena zainteresovanih strana ............................................................................................... 28 4.1. Proizvođači i distributeri .......................................................................................... 28 4.1.1.Proizvođači .......................................................................................... ....... 28 4.1.2. Distributeri ................................................................................................. 29 4.2. Potrošači ....................................................................................................... ............. 32 4.3. Sakupljači ..................................................................................................... .............. 33 4.5. Recikleri ........................................................................................................ ............. 35 4.6. Refabrikovanje .............................................................................................. ............ 41 4.7. Konačno odlaganje ................................................................................................... 42 4.8. Druge zainteresovane strane ..................................................................................... 44 5. Pregled uticaja e-otpada na celokupno društvo ...................................................................... 45 5.1. Uticaj na društvo ....................................................................................................... 45 5.2. Uticaj na životnu sredinu .......................................................................................... 46 5.3. Ekonomski aspekt ..................................................................................................... 48 Zaključak ...................................................................................................... ................................. 51 Literatura ...................................................................................................... .................................. 54

e-

3

Sadrži više od 1000 različitih supstanci koje spadaju u kategorije “opasan otpad” i “otpad koji nije opasan”. Sastav e-otpada je raznolik i zavisi od proizvoda i kategorija. paladijum. platina. Metali koji ne sadrže gvožđe sadrže baker. 2010. Popravka metala je unosan posao koji za rezultat ima trgovinu na lokalnom. U SAD-u. U razvijenim zemljama on iznosi u proseku 1% od ukupne količine čvrstog otpada. region Balkana uključujući R. WEEE raste 16-28% na svakih 5 godina što je 3 puta brže nego prosečno generisani otpad u opštinama tokom jedne godine. Rastavljanje ili spaljivanje WEEE/eotpada se smatra otrovnim. drvo i ivericu. se vode kao opasan otpad. zlato. gvožđe. U EU. Povećanje stope širenja tržišta u zemljama u razvoju. U zemljama u razvoju on iznosi od 0. Pitanja o zaštiti životne sredine i trgovine koja su povezana sa WEEE/e-otpadom su dovela do uvođenja definicije WEEE/e-otpada kako na nacionalnom. U širem smislu reči. a koji premašuju propisane količine. on sadrži metale koji u svom sastavu imaju. živa. plastiku. arsen. uslovio je brz tehnološki razvoj koji za posledicu ima brzo zastarevanje postojeće tehnike i potreba za usvajanjem novih. staklo. metale. razvoj novih naučnih i tehničkih dostignuća pogotovu u IT sferi u Srbiji kao i u drugim zemljama regiona. aluminijum i plemenite metale kao što je srebro. otpad raste eksponencijalno. tržište pratećih usluga u razvijenim zemljama i visoka stopa zastarevanja čine da je eotpad vrsta otpada koja se najbrže povećava. zatim sledi plastika (21%). gumu i drugo. Nedavno istraživanje pokazuje da ukupna količina generisanog WEEE u EU iznosi od 5 do 7 miliona tona godišnje ili 14-15kg po glavi stanovnika i očekuje se da će rasti stopom od 3% do 5% godišnje. Prisustvo elemenata kao što su olovo.. U poslednjoj deceniji. kako zbog neadekvatnog monitoringa i zakonskih 4 .Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Predviđen je rast do 2% do 2010. beton i keramiku. Zato su namenjeni ponovnom korišćenju.01% do 1% ukupnog generisanog otpada u opštinama. selen i šestovalentni hrom i usporivači plamena koji se vode kao WEEE/e-otpad. Gvožđe i čelik čine oko 50% WEEE. Kao rezultat svega. tako i na međunarodnom nivou. kadmijum. metali koji ne sadrže gvožđe (13%) i drugi. Kao i u celom svetu. godine. Posmatrajući situaciju u RS može se konstatovati da je problem eotpada vrlo velik. količina e-otpada se rapidno povećava iz godine u godinu. UVOD Otpad od električne i elektronske opreme (WEEE) ili E-otpad je jedna od vrsta otpada sa najbržom stopom rasta u svetu. njene pokretače i smernice za procenu i formulaciju kao što je navedeno i narednim poglavljima. on iznosi od 1% do 3% ukupnog generisanog otpada u opštinama. popravci ili odlaganju. štampane ploče. Iako se u nekim zemljama generiše manje od 1kg otpada po glavi stanovnika godišnje.Srbiju suočen je sa problemom odlaganja i reciklaže e-otpada. ali i ne moraju da imaju.. prekograničnom i globalnom nivou. Zato je važno razumeti postojanje WEEE/e-otpad definicije i njenog razvoja.

god sa izradom i usvajanjem Zakona o upravljanju otpadom (koji je nažalost usvojen tek 2009. Na teritoriji RS ne postoje tačni podaci o količinama e-otpada koji se generiše tokom godine. kao i 2006. da se dobiju validni i merljivi statistički podaci o situaciji o e-otpadu kako u Srbiji. regulative tako i zbog nedovoljne razvijenosti svesti društva o potencijalnim štetnostima E-otpada. prikupljanje. nedovoljno ili nikakvo znanje o štetnosti elektronske opreme pri neadekvatnom odlaganju na deponijama. Istraživanje koje je sprovedeno će nam u dobroj meri pomoći da prepoznamo postojeće prakse za upravljanje e-otpadom kako bismo izvršili procenu stanja zakonodavnog i institucionalnog okvira. Međutim. ali što je najvažnije. nemogućnost ili vrlo otežan izvoz selektiranog e-otpada na dalju reciklažu u zemlje koje poseduju reciklažne centre za reciklažu pojedinih komponenti za koje ne postoji mogućnost reciklaže u RS. radio i komunikacione opreme) u 2009. Hrvatska. 2010. ZaMirNet (HR) i BlueLink Foundation (BG).1 miliona evra. godini koja predstavlja prekretnicu u ovoj oblasti. na nivou države se godišnje proizvede najmanje 30000 t/god dok se oko 40000 t zaostalog otpada nalazi skladišten u raznim skladištima. problem je svakako monitoring.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. ili deponovan na smetlištima i divljim deponijama. tako i u ostalim balkanskim zemljama. postojanje malog broja preduzeća koja se bave reciklažom e-otpada. Na osnovu podataka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) vrednost uvoza samo jedne grupe proizvoda (tv. odlaganje i reciklaža e-otpada. U našoj zemlji do sada nije bilo ozbiljnih istraživanja na temu upravljanja električnog i elektronskog otpada. Istraživanje je sprovedeno u 4 balkanske zemlje. kada je zabranjen uvoz polovne električne i elektronske opreme izuzev za lične potrebe. Kao osnovni problemi mogu se navesti organizovano prikupljanje i selekcija otpada na teritoriji RS. godini iznosio je 413. Ova procena je zasnovana na metodologiji procene koju je razvila PACE (Partnership for Action on Computing Equipment) bazelske konvencije i EMPA (Švajcarska federalna laboratorija za testiranje materijala i istraživanje). Na osnovu nekih okvirnih i slobodnih procena Ministarstava za životnu sredinu RS. 5 . Makedonija. jer preciznih podataka nema. god). Ovo istraživanje je sprovedeno u okviru projekta “Balkan e-Waste Management Advocacy Network” koji Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA kao nacionalni partner za Srbiju radi u saradnji sa organizacijama Metamorphosis Foundation (MK). nepostojanje tačne evidencije o količini i tipu e-otpada. Situacija u RS je donekle postala bolja počevši od 2003. Količina novih elektronskih i električnih proizvoda koji se godišnje uvezu i stavljaju na tržiste RS je 85 600 tona. Bugarska i Srbija u isto vreme po istoj metodologiji. ComputerAid International (UK).

potrošači. Koje materijale (delove) odbacujete (izvozite ili odlažete na deponije)? 6. 2010. fokus grupama i urađeni upitnici. što samo pokazuje da se radi o pretpostavkama! Za potrebe istraživanja koristili smo i upitnik za prikupljanje podataka od predstavnika poslovnog sektora. Za potrebe istraživanja. Pitanja koja smo im postavili su: 1. samo neke okvirne cifre i odgovore. 1. Metodologija Podaci za ovo istraživanje/procenu trenutne situacije što se tiče upravljanja e-otpadom u Srbiji su sakupljeni tako što su pregledani dokumenti politika i zakona. odnosno o količinama materijala koje se prerade (izdvoje). baze podataka. Godišnji promet Vaše firme izraženo u evrima? Međutim. Nepušački centar iz Kragujevca i ARS Nova iz Valjeva) koje je koordinisao Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA. Koliko tona EE otpada godišnje preradite? 2. prerađivači. Koje materijale izdvajate iz EE otpada? 5. obavljeni intervjui sa zainteresovanim stranama. urađeno je: • Minimum 10 intervjua sa važnim zainteresovanim stranama • Terensko istraživanje od strane 10 predstavnika organizacija • Minimum 5 fokus grupa • Predstavnici 5 kompanija koje se bave recikliranjem eotpada je popunilo upitnik 6 . Istraživanje u Srbiji je sprovedeno u saradnji sa 5 BEWMAN umreženih organizacija u Srbiji (GM Optimist iz Gornjeg Milanovca. Broj zaposlenih u Vašoj firmi? 3. PLANT Plus iz Niša. Da li ste upoznati sa "crnim tržistem" reciklaže EE otpada i koje količine mislite da se tim putem recikliraju? 4... operatere koji sakupljaju i tretiraju otpad i ključne donosioce odluka u vladi i industriji. vladine i komercijalne). zajedno sa zainteresovanim stranama među kojima su proizvođači. izveštaje o eotpadu. povraćaju sredstava po kompaniji i sl. nacionalne statistike. predstavnici tih firmi nisu želeli da daju precizne podatke. ali ne postoje konkretni podaci. distributeri. Zbog konkurentnosti u ovom poslu s obzirom da ima vrlo malo firmi koje se bave ovom vrstom otpada. Izvori informacija i ključno osoblje za procenu tokova e-otpada su uključili internet stranice (npr. od predstavnika biznis sektora na ova pitanja nismo dobili konkretne odgovore. Čak i podaci koji su dostupni variraju. Količina otpada koji odbacujete (po vrsti EE otpada i ukupno)? 7.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. održani su sastanci sa važnim zainteresovanim stranama uključujući elektronske korisnike (domaćinstva i preduzeća). Na internetu ne postoje egzaktni podaci o količinama EE otpada koje se godišnje recikliraju u Srbiji. energije u KWh po toni EE otpada? 8. Udruženje građana “Stara Planina” iz Pirota. Utrošak el.

• Urađen je veliki broj kratkih intervjua sa predstavnici prodavaca. kao i sa korisnicima električne i elektronske opreme. građanima i preduzećima Ograničenja Za ovo istraživanje važe sledeća ograničenja: Nisu sve zainteresovane strane bile dostpune za intervjue ili predusretljive što se tiče podataka. distributera i sakupljača. 2010. tako da su informacije ili representativni podaci izvlačeni preko drugih izvora Rezultate ankete koja se popunjavala preko interneta nije bilo moguće proveriti i njih bi trebalo uzimati samo okvirno 7 .Upravljanje e-otpadom u Srbiji.

.) . miš..Klima uređaji Tabela 1. Shodno cilju.) .1. 2. unutar zemlje.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. tastatura. ekran. fokus istraživanja bio je na urbanom delu populacije dok je zbog nedostupnosti podataka ruralni deo izuzet iz istraživanja. 2010. Najveći obim trgovine u ovoj oblasti bio je u oblasti sekundarnih sirovina dobijen posle procesa reciklaže e-otpada i obavljen je na lokalnom nivou. tj.. godini) i Singapurom (prvi kontigent od 100 tona otpada od ugovorenih 600 tona izvežen je novembra 2010 god.Uređaji za radio i telekomunikaciju (TV.). u ovoj studiji pratiće se određeni broj proizvoda koji su procenjeni kao najzastupljeniji. Po dostupnim podacima. Prostorni obuhvat istraživanja Osnovni cilj izrade ove studije je procena situacije i trendova u oblasti električnog i elektronskog otpada na nivou Republike Srbije. Studijom/istraživanjem su obuhvaćena područja većih gradova sa populacijom preko 100 000 stanovnika uključujući i glavni grad Beograd sa 1 000 000 stanovnika.. fokus istraživanja biće na sledećim grupama proizvoda: . studija je sprovedena na nacionalnom nivou. DVD. saradnja u oblasti prekogranične trgovine eotpadom sa zemljama susedima do sada je ostvarena sa malim brojem zemalja i to Slovenijom (208 tona u 2009. Definisanost 2.IT oprema (desktop i laptop računari. Tip proizvoda Kombinovani frižider + zamrzivač kapaciteta 240 l Električni šporet Veš mašina kapaciteta 6 kg Klima uređaj TV aparati LCD televizori Desktop računari Prosečna težina proizvoda 76 kg 47 kg 57 kg 43 kg 20 kg 7. U datoj tabeli su navedene osnovne karakteristike (prosečne težine proizvoda i životni vek) proizvoda u trenutku odlaganja za navedene grupe proizvoda. 2. Na osnovu podataka dobijenih istraživanjem na terenu prateći direktive Evropske Unije (WEEE direktive) o klasifikaciji proizvoda koji čine e-otpad.Bela tehnika ( mali i veliki kučni aparati) . telefonski aparati. radio.1 kg 16 kg 8 Prosečna starost aparata pri odlaganju u otpad 15 god 12-15 god 10 god 5 god 10-12 god 8 -10 god 3-5 god .2. Monitoring karakteristike proizvoda: definisane grupe i tehničke Zbog trenutnog stanja u oblasti monitoringa e-otpada na teritoriji RS i nepostojanja tačnih podataka o količini i vrsti proizvoda koji se klasifikuju i deponuju kao e-otpad..

miš i kućište) Mobilni telefon 0. od ravnica do visokih planina. Reka Dunav omogućava pristup brodovima unutrašnjem delu Evrope i Crnom moru. Vojvodina.361 km2. Crna Gora (granica. Srbija se granici sa 8 zemalja: Albanija (dužina granice sa Srbijom. nakon čega se odlažu kao otpad. 211 km). 221 km). teče kroz južne planinske krajeve. pritoka Dunava. Bosna i Hercegovina (granica.000 metara. Topografija centralne Srbije se uglavnom sastoji od brda i niskih i srednje-visokih planina koje presecaju brojne reke i potoci.5% površine se koristi za poljoprivredu) ali takođe ima planina i brda na jugoistoku.656 m) koji se nalazi u planinskom vencu Prokletija.3. 114 km). u srcu Balkanskog poluostrva i zahvata površinu od 88. 151 km). Vojvodina (21. Fizički kontekst Republika Srbija se nalazi u jugoistočnoj Evropi. Mađarska (granica. 476 km) i Bivsa jugoslovenska republika Makedonija (granica.506 km2) koja se nalazi na severu i Kosovo i Metohija (10. je pretežno bogata ravnica povoljna za bavljanje poljoprivredom (83.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 2. u centralnoj Srbiji je 21°C dok je prosečna temperatura u januaru 0°C. koji protiče Srbijom u dužini od 588 km je jedan od glavnih puteva vodenog transporta evropskog kontinenta. Najviši vrh u Srbiji je vrh Đeravica (2. (uključujući monitor. sa porastom nadmorske visine temperature nisu visoke leti a zime su oštre. planinski venci i blizina Jadranskog mora određuju klimu zemlje. čija se zamena vrši na manje od pet odnosno tri godine. Tisa (168 km) i Zapadna Morava (308 km). U Srbiju Dunav ulazi iz Mađarske. Hrvatska (granica. Srbija ima izuzetno povoljno zemljište za bavljenje poljoprivredom. sa niskim temperaturama i jakim snegom. U Srbiji postoje dve autonomne pokrajine. 241 km). tastaturu. koje je 9 .094 kg 1-3 god Izvor: internet stranice vodećih distributera. U Panonkoj niziji leta su vruća sa temperaturama koje premasuju 30°C dok su zime hladne i duge sa temperaturama koje padaju i ispod -20°C.1.887 km2) koja se nalazi na jugu. 318 km). Druge velike reke koje protiču kroz Srbiju su Sava (206 km).3 Indikatori razvoja 2. Prosečna temperatura u julu u Beogradu. Srbija ima još 15 vrhova koji su viši od 2. Rečni sliv Dunava zahvata najveću površinu države u poređenju sa ostalim slivovima. Iz ove procene izuzeti su desktop računari čiji je vek trajanja od 3 do 5 godina i mobilni telefoni. Rumunija (granica. uslovljeno praćenjem trendove razvoja i tehnoloških dostignuća u oblasti informatičke i telekomunikacijske tehnologije. U planinskim krajevima. Bugarska (granica. 312 km). Pejzaž je raznovrstan. Dunav. Velika Morava (185 km). Raznolika topografija koju čine Panonska ravnica. istraživanje na terenu Na osnovu dobijenih podataka dolazi se do zaključka da je prosečan vek trajanja električnih i elektronskih aparata u domaćinstvima Srbije oko 10 godina. 2010. koja se nalazi na severu. Drina (220 km). preseca vojvođansku ravnicu i teče kroz glavni grad Beograd pre nego što izađe iz zemlje kroz balkanske planine.

godini su bila $5.3% u 2006. Zemlja očekuje velike privredne podsticaje i visoku stopu rasta u narednim godinama.294 stanovnika). U Srbiji se nalaze jedne od najvećih evropskih zaliha rude bakra. Fiat. Ekonomski kontekst Imajući u vidu BDP koji je za 2010.124 stanovnika). Imajući u vidu visoke stope rasta privrede koje su iznosile u proseku 6. Kontekst stanovništva Ukupan broj stanovnika u Srbiji je oko 7.3. koja je pod UNMIK-om od 1999. kukuruz i psenica). 2. Direktna strana ulaganja u 2007. i Slovenački Mercator.602 milijardi ili $10. Siemens. Crédit Agricole i Société Générale iz Francuske. Philip Morris. komercijalni centar Novi Sad (299. ali je istovremeno došlo i do porasta stope mortaliteta. Kompanije koje posluju sa velikim dobitkom a koje investiraju u Srbiju su: US Steel. šećerna repa i duvan).300. godine ima 1.900. HVB Bank iz Nemačke. i 8.6% u protekle 3 godine. iznosio 37% prosečnog BDP u Evropskoj Uniji. Najveći strani ulagači u trgovinskom sektoru su francuski Intermarché.897 po glavi stanovnika. Demografski i zdravstveni indeksi su ostali uglavnom isti.5 milijardi.). Lafarge. Životni vek se blago povećao. Microsoft.781. Beograd (1.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. strani analitičari ponekad Srbiju nazivaju i “Balkanskim tigrom” Pored ugovora o slobodnoj trgovini koji Srbija ima sa EU kao zemlja saradnik. procenjen na $6. Eurobank EFG i Piraeus Bank iz Grčke i druge. Srbija je jedina zemlja u Evropi izvan SSSR koja ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom i Belorusijom. nemački Metro Cash and Carry.000 (procene iz 2001/2002).2.3. Na polju energetike. 2010. Srbija je takođe bogata mineralnim resursima.000 – 2. godinu procenjen na $80. sabraćajni i industrijski centar Niš (250. 2.5% u 2007. pogodno za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju.576. grčki Veropoulos.500.000 (prema podacima iz 2006. Kosovo i Metohija.3. Srbija spada u zemlje koje imaju rastuće prihode privrede. za izuzetkom stope mortaliteta i mrtvorođene dece su vrlo stabilni. Uticaj ekonomskih sektora na životnu sredinu 10 . Stopa rasta BDP je povećana za 6.4.518 stanovnika) i proizvodni centar Kragujevac (175. lucerka) i industrijska hrana (npr. Privreda ima visoku stopu nezaposlenosti koja iznosi 14% i ima nepovoljni trgovinski deficit. Citibank sa sedistem u SAD je otvorila predstavništvo u Beogradu u 2006. Zalihe uglja su zadovoljavale potrebe cele zemlje a takođe ima velike zalihe olova i antimona. stocna hrana (npr. i dostigla 7. 2. Carlsberg i druge.2 milijarde dok je stvarni BDP po glavi stanovnika u aprilu 2009. Svi indikatori. su dostigla $4.3. Veći gradovi obuhvataju glavni grad.85 milijardi ili €4. Osnovni usevi su zitarice (npr. Coca-Cola. Erste Group iz Austrije. Bankovni sektor je privukao inesticije iz Banka Intesa Italije. ruski giganti Lukoil i Gazprom su napravili velika ulaganja. Stanovništvo Srbije je urbano stanovništvo.Direktna strana ulaganja u 2006.802 stanovnika). Srbija uzgaja oko 1/3 malina u svetu i glavni je izvoznik zamrznutog voća.7% u 2008. BDP u Srbiji je 2008. Oko 85% zemljišta na kome se obrađuju usevi je u privatnom vlasništvu i poljoprivredni sektor je važan deo ekonomije. i pokazalo se da Srbija ima privredu sa najbržom stopom rasta.

proizvode sa mineralima koji ne sadrže metale.5% električne energije preko elektrana koje kao gorivo koriste lignit. Gubici u prenosu i distribuciji su 3. Oko 40. ulja PCB (polihlor bifenil) i otpad goriva i fenola.000 hektara zemljišta je ugroženo zbog vađenja ruda iz otvorenih kopova i otpadaka. Rude bakra su uglavnom koncentrisane u borskom okrugu. Ne samo da je energetski sektor veliki zagađivac.35% . 33% dolazi od hidro-elektrana i 1. živu i druge teške metale.3% a očekuje se da se poznate rezerve mogu eksploatisati jos 50 godina. Rudarstvo Rudarstvo je koncentrisano u par oblasti.5% – 1. Srbija je nekada proizvodila 65.5% od kombinovanih i drugih elektrana.4 – 1. Sve u svemu. Zagađujuće materije koje su prisutne u životnoj sredini uključuju dihloroetan. Kragujevac. Procenjuje se da ove deponije sadrže 1. Energija Energetski sektor je veliki zagađivač u Srbiji najviše zbog toga što koristi zagađujuća goriva (najčešće domaći lignit) i sagoreva ih upotrebom zastarele opreme bez tehnologije za prečišćenje. Vađenje ruda iz otvorenih kopova je dovelo do značajne degradacije zamljišta.7%. dok se 33% greje na struju.2% i 7% redom. Industrija Industrijski sektor države je jako raznovrstan i obuhvata obradu hrane i pića.7 milijardi tona otpadaka i površinskog sloja zemlje kao i 700 miliona tona otpadaka posle flotacija i odvajanja.8 miliona tona u Pančevu i 3 miliona tona u Novom Sadu.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Bakar se vadi ispod zemlje i iz otvorenih kopova. 7% na prirodni gas i 14% koristi sistem daljinskog grejanja. Srbija takođe ima male kapacitete za proizvodnju nafte i lokalnu rafineriju nafte. 7% na drvo.800 hektara zemljišta. Manje od 20% te površine je prekriveno prirodnom vegetacijom koja za sada čini jedini pejzaž ugroženog zemljišta. Koncentracija sumpora iz niskokaloričnog lignita varira od 0. Rudarski baseni Srbije su osiromašeni dugogodišnjom eksploatacijom prirodnih resursa. Lignit se vadi iz Kolubarskog i Kostolačkog basena. mašine i uređaje i električne aparate. Sadržaj bakra iz rude varira od 0. Procenjeno je da deponije u Srbiji sadrže oko 170 miliona tona pepela koje pokrivaju 1. Ogromne površine su prekrivene ostacima koji potiču od vađenja ruda. postrojenja koja proizvode energiju proizvode ogromne količine pepela koje se izbacuju na deponije. naftne derivate. Uticaj industrije na životnu sredinu u Srbiji nije jasan. obradu metala. Četrdeset pet gradova ima sistem daljinskog grejanja koji se karakteriše niskom efikasnošću a gubici u proizvodnji i distribuciji premašuju 20% proizvodnje. Ukupni kapaciteti rafinerije nafte je oko 7. već se i energija koja je proizvedena ne koristi efikasno a intenzitet energije je jako veliki (vidi poglavlje 7 – Energija i životna sredina).8 miliona tona godišnje – 4. Oko 39% domaćinstava koristi ugalj kao primarni izvor grejanja. Koncentracija ovih zagađivača često premašuje nacionalne i standarde EU. Pančevo i Šabac.0. Glavni industrijski centri su Bor. Ovo 11 . hemijske proizvode i hemikalije. 2010.

čađi. Prinosi useva. U industrijskom sektoru ne postoji samonadgledanje ili izveštavanje i nedostaju pojedini instrumenti zaštite (npr. Sve ovo. Samo 1. pogotovu onih koji se nalaze u blizini reka. Svetska Banka procenjuje da je 29% površine države i 52% površine obradive zemlje ugroženo usled lošeg oticanja vode. za rezultat ima nedostatak podataka o životnoj sredini i prema tome javlja se nedostatak informacija o uticaju industrije na životnu sredinu. Ova vremešna vozila imaju jako veliki utičaj na životnu sredinu usled izduvnih gasova i buke. dozvole izdaju institucije koje su nadležne za sprovođenje zaštite životne sredine.000 stanovnika.3 putničkih vozila i nešto malo preko polovine svih registrovanih vozila je opremljeno katalitičkim konverterom. ali očekuje se da ce se ovaj odnos udvostručiti za par godina. Ako se ne preduzmu mere za zaštitu od poplava. Situacija postaje gora kada se ima u vidu slab kvalitet goriva za automobile. Transport Tokom prošle decenije.2% BDP Srbije. Sve veći porast drumskog sabraćaja uopšte. narocito privreda Vojvodina se oslanjaju na svojih 1. Drugi regioni u zemlji. Poljoprivredni sektor zapošljava skoro 11% ukupnog stanovništva i stvara 19. Pola miliona hektara (28%) zemljišta se navodnjava. ispostavice se da su dodatna ulaganja u irigaciju i unapređenje odvođenja vode u oblastima koje su podlozne plavljenju uzaludna. kada je Vlada usvojila ukaz kojim zabranjuje uvoz polovnih automobila starijih od 3 godine ili ne ispunjavaju Euro 3 standarde.57 miliona hektara. narocito usevi na poljima bi imali koristi od unapređenja sistema za navodnjavanje koji imaju potencijala da povećaju prinos useva za 20%-30%. 2010. Srbija je naglo postala motorizovana. Zabrana protiv uvoza polovnih automobile starijih od 6 godina je pooštrena oktobra 2004. se dešava zbog istovremene prisutnosti mnogih činioca. sumpor-dioksida (SO2) i azotoksida (NOx). Koncentracija olova i sumpora u gorivu je mnogo veća nego u zapadnoj Evropi ili u drugim zemljama jugoistočne Evrope (izuzev Crne Gore). Trenutna zagađenja zemljišta i problemi eutrofikacije se uglavnom vezuju za oticanja sa farmi na kojima živi stoka. Odgovornosti nadležnih koji imaju zadatak da se brinu o zaštiti životne sredine nisu uvek jasno definisani i u nekim slučajevima. je podložno plavljenju koji mogu prouzrokovati potpuno unistenje useva. Zakonom su predviđeni informacioni sistemi za zaštitu životne sredine i registar zagađivača. Ne postoje planovi da se izbaci gorivo koje sadrži olovo 12 .Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Vozila u Srbiji su stara i Srbija ima veliki broj uveženih polovnih automobila. Oko 1. Devedeset procenata svih automobila je starije od 10 godina a 1/3 svih vozila je starija od 15 godina. ali ne postoje u praksi. Procenjuje se da 70% goriva na tržištu ne ispunjava nacionalne standarde. da ne pominjemo odlaganje korišćenog ulja za motore i zastarele automobile.78 miliona hektara plodnog obradivog zemljišta. dozvole za emisiju zbog aerozagađenja i izbacivanje otpadnih voda). u kombinaciji sa neefikasnim monitoringom i sistemom izveštavanja. Poljoporivreda Povoljni uslovi u Srbiji pogoduju razvoju poljoprivrede. a narocito urbanog sabraćaja postaju glavni emiteri olova. Trenutno postoje 2.4 miliona vozila ili oko 250 vozila na 1.

3. U procentima. 42% od površinskih voda kao što su izvori. 55. 13% ukupne količine otpadnih voda je prečišćeno pre ispuštanja. da 19% od uzetih uzoraka vode nije ispunilo fizičke i hemijske standarde. kao i između urbanih i ruralnih delova zemlje. 30% snabdevene vode. Međutim. Glavni uzroci zagađenja vode su otpadne industrijske i opštinske vode. tokovi nastali navodnjavanjem. u mnogim mestima ono je neadekvatno i kvalitet pijaće vode je nezadovoljavajući. Naposletku.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Postoje 3 velika problema koji se povezuju sa upotrebom voda. Samo 28 gradova ima postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Naime. Trenutno ne postoje postrojenja za tercijarno prečišćavanje otpadnih voda u zemlji. 48% ispitanih domaćinstava su prijavili redovne ili povremene zastoje u vodosnabdevanju. Prema poslednjim podacima UNICEF-a. 2. ili da se uvede sistem kontrole vozila kako bi se smanjile emisije izduvnih gasova vozila. neke fabrike su napuštene ili ne rade punim kapacitetima ili pružaju samo mehaničko prečišćavanje otpadnih voda. Otpadne industrijske vode se uglavnom izbacuju u korito reke Save koje prima oko 80% industrijskih otpadnih voda. godine. godini iznosio 82% uključujući intenzivnu upotrebu slatkovodnih resursa. saobraćajni sektor (goriva) i industrijska postrojenja. Kanalizacioni sistem pokriva 48% stanovništva zemlje ali postoje ogromne varijacije u pokrivenosti pokrajina. Sistem snabdeva veliki procenat stanovništva vodom ali problem distribucije vode. Najveći gradovi – Beograd. Index eksploatacije voda (WEI) Srbije je u 2008.5% nije ispunilo bakteriološke standarde. npr. predlaže izbacivanje goriva koje sadrži olovo do 2010. vodeni tokovi i veštački rezervoari i 2. Oko 28% industrijskih voda u Vojvodini i 18% u centralnoj Srbiji se dobije preko podzemnih vodotoka. 2010. uglavnom slab pritisak ili gubitak vode predstavlja problem za potrošače. Kao prvi se navodi gubitak vode. Novi Sad i Niš izbacuju otpadne vode u korita reka bez prethodnog prečišćavanja. ukupna godišnja količina vode korišćena u domaćinstvima i u industrijske svrhe je iznosila 820 miliona m3. 13 . upotreba podzemnih voda za industrijske procese je veoma široka. Savu. Godine 2008. kojima upravlja i koje su u vlasništvu zajednice) ili iz privatnih bunara. Kontekst životne sredine Voda Samo 8% dostupnih resursa vode u Srbiji izvire u zemlji dok preostala 92% su tranzitne vode koje ulaze u zemlju kroz Dunav.7% iz drugih javnih zaliha vode. Pored toga. Sistem od 153 mreže za distribuciju javnih voda snabdeva 60% stanovništva vodom dok preostalo stanovništvo se snabdeva vodom iz privatnih rezervi (koje su sagrađene. vode sa deponija i zagađenja koja su vezana za plovnost i hidrocentrale. Vazduh Glavni izvori zagađenja vazduha je energetski sektor (naročito termoelektrane). dok 6.4% od ukupne količine potiče od podzemnih izvora. Drugi je postupanje sa pijaćom vodom.5. Nacionalna strategija za zaštitu životne sredine iz 2006. Tisu i druge vodene tokove. Javni Institut Zdravlja je izjavio 2008. Nepovoljna kanalizaciona infrastruktura za sakupljanje otpadnih voda i njihov tretman je glavni uzrok zagađenja vode.

06% (287 vrsta) čine balkanske endemske vrste a lokalne endemske vrste čine 1. U Srbiji ima oko 1000 zajednica flore. sumpora i azot-oksida. Nepotrebno velika potrošnja energije (vidi poglavlje 7) je pogoršana neadekvatnim održavanjem industrijskih centrala. neodgovorna potrošnja energije i upotreba neefikasnih tehnologija za sagorevanje. 98 prirodnih rezervata. Šapcu i Smederevu. fabrike cementa u Popovcu. ili 1. Liduško Lake. 2010. nedostatak prečišćenja gasova ili nedovoljna efikasnost filtera.južnosibirska. Šume Šume i šumske oblasti pokrivaju 28% površine Srbije (samo šume pokrivaju 26%) a trenutno pošumljavanje je 50% veće nego na kraju II Svetskog rata (kada je iznosilo 19. Kosjeriću i Beočinu i hemijske fabrike i metalurški kompleksi u Pančevu. Broj vrsta faune i njihov diverzitet je takođe jako veliki. a ostatak (44%) je u privatnom 14 . mala masa drveća i nepovoljni zdravstveni uslovi čine da je ekonomska eksploatacija teška i smanjuje kapacitete šuma za apsorbovanjem ugljen-dioksida (CO2).8 – 5. Stari Begej/Carska Bara i Slano Kopovo – sa ukupnom površinom od 21.37 milijardi evra. Geografski položaj zemlje.45 milijardi evra do 1. Obedska Bara. srednjeevropska i pontsko. Šest oblasti . Lazarevac i Kostolac kao rezultat ima velike količine pepela koji lebdi u vazduhu. Uzroci zagađenja su slični onim emisijama iz energetskog sektora: zastarela tehnologija. Pored svega ovoga. od čega 8. 215 biljnih vrsta i 426 životinjskih se smatra prirodnim retkostima. ekonomski potencijal šuma je ograničen. Kombinacija različitih faktora je dovela do povećanja emisija izduvnih gasova.Labudovo okno. slab kvalitet sirovina i niska energetska efikasnost i neadekvatno održavanje i vođenje. 296 prirodnih spomenika i 24 prirodna parka.5% (5.5% BDP. Pored toga. Starost i struktura drveća nisu povoljni zato što pre polovine šuma u Srbiji (55%) su izdanci ili niskoproduktivne šume. Sagorevanje niskokvalitetnog lignita sa niskom kaloričnom vrednošću u termoelektranama Obrenovac. Peštersko polje. Ukupna godišnja šteta nastala zagađenjem vazduha i efektima staklene bašte se procenjuje od 0. Niske cene energije su dovele do neekonomičnosti.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.743 km2) ukupne površine zemlje je zaštićeno.3%). Drugi veliki uzroci zagađenja vazduha su rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu. klimatski diverzitet i prirodna staništa stvaraju bogat diverzitet u šumama i omogućavaju prisustvo mnogih različitih vrsta šuma i drveća. Oko 600 primeraka flore i 500 primeraka faune se smatra ugroženim. Država poseduje nešto preko 56% šuma. zajedno sa neefikasnim sagorevanjem i neodgovarajućim održavanjem uzrokuje visoke stepene emisija. Srbija ima 5 nacionalnih parkova. procenat pokrivenosti šume.000 hektara je pod Ramzar konvencijom o močvarnom statusu a rezervat Golija-Studenica je uvršten u spisak biosfera koje su pod UNESCO Konvencije o zaštiti Svetske kulturne i prirodne baštine.5% (59 vrsta). Oprema za prečišćavanje vazduha je neadekvatna – elektrostatički filteri su postavljeni ali ne postoji oprema za desumporizaciju. Oko 6. 16 zaštićenih pejzaža. Biodiverzitet U Srbiji se mogu naći 3 klimatske oblasti: submediteranska. nekoliko drugih faktora kao što su gustina šuma. Nepostojanje opreme. Međutim.

Zemljište Erozija je glavni uzrok degradacije zemljišta i procenjuje se da utiče i do 80% poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Deponije su primarni metod za odlaganje otpada. Filteri sa deponija koji sadrže visoke količine organskih i teških metala predstavljaju pretnju podzemnim vodama. 2. Iako je primarno recikliranje propisano zakonom. Opštinski otpad. Srbija trenutno ima 180 registrovanih deponija za opštinski otpad. Procena je da 460. Oko 18% ukupnih površina šume i šumskih oblasti je pod različitim stepenima zaštite. Upravljanje otpadom 15 . Prikupi se oko 60-70% opštinskog čvrstog otpada (2. Industrijski kapaciteti za obradu otpada koji se može reciklirati i dobijenih materijala su jako ograničeni.2 miliona tona godišnje). Ova mesta za odlaganje otpada obično ne ispunjavaju tehničke zahteve sanitarnih deponija.9 tona površinskog zemljišta po ha.000 m3). postoji na stotine nezakonitih deponija različitih veličina u ruralnim oblastima.000 tona opasnog industrijskog i medicinskog otpada se stvara godišnje. poljoprivredna Vojvodina je pogođena erozijom vazduha: 85% poljoprivrednog zemljišta je pogođeno sa godišnjim gubitkom od preko 0. ali skoro cela zaštićena površina (90%) je u državnom vlasništvu. gde se lignit vadi ispod visokokvalitetnog površinskog zemljjišta. Otpad Prosečna godišnja generacija otpada po glavi stanovnika je 290 kg. dioksina i policiklični aromatičnih hidrokarbonata (PAH) dok biorazgradivi otpad stvara zemni gas koji sadrži CO2 i metan. te stoga se opasan otpad privremeno odlaže putem neadekvatnih metoda odlaganja. ono ne postoji u ruralnim krajevima gde se sakupljeni otpad spaljuje u dvorištima. Ne postoje podaci o količinama industrijskog opasnog otpada. Dok je sakupljanje opštinskog otpada organizovano u urbanim delovima.6. Eksploatacija mineralnih resursa putem vađenja rude u otvorenim kopovima uzrokuje gubitak zemljišta. Vojvodina ima karakterističan problem sa otpadom iz naftnih bunara i pumpi (količina je procenjena na 600. površinskim vodama i zemljištu. U centralnim i brdsko-planinskim krajevima. Ravna. Srbija nema ni postrojenja za tretman i odlaganje (uništavanje ili spaljivanje) opasnog otpada niti ima propisana postrojenja za odlaganje otpada. 2010. naročito u basenima Kostolac i Kolubara. u praksi se ono ne odvija. uključujući opasan otpad nastao u domaćinstvima se obično odlaže direktno na deponije. Oko 48% šuma koje su u državnom vlasništvu je pod nekim vidom zaštite dok se ostatak eksploatiše. Domaćinstva stvaraju oko 63% opštinskog otpada a poslovni sektor oko 20%.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Nekontrolisano spaljivanje deponija uzrokuje štetne emisije određenih supstanci. Izuzeci su postrojenje za sortiranje otpada u Novom Sadu i reciklažna dvorišta sa propisanim kontejnerima za sakupljanje određenih vrsta otpada. Srbija ne poseduje postrojenja za spaljivanje otpada i otpad se ne koristi kao alternativno gorivo. vlasništvu. eroziju uglavnom stvara voda. Pored registrovanih deponija.3.

Takse za industrijski otpad su određene na nacionalnom nivou. i to u nekoliko opština. U manjim gradovima češće se javljaju slučajevi da se ove takse plaćaju zasebno od komunalnih usluga. neophodno je sagledati sve indikatore koji utiču na razvoj tržišta i društva u celini. U većim gradovima domaćinstva obično plaćaju takse na mesečnom nivou zajedno sa taksama za usluge vode i kanalizacije. što je uglavnom prouzrokovano slabom finansijskom situacijom u preduzeću i težinom naplate dugova. Opštine odlučuju o veličini taksi za opštinski otpad na osnovu preporuka od uprave javnih komunalnih preduzeća. Takse za opštinski otpad se razlikuju kada se porede domaćinstva i preduzeća ali se razlikuju i među opštinama u zemlji.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Takse za sakupljanje komunalnog otpada i njegovo odlaganje su i dalje uglavnom zasnovane na veličini stambenih objekata (za domaćinstva) i poslovne prostorije (za preduzeća). Da bi se u potpunosti analizirala situacija na nivou jedne države u oblasti upravljanja elektronskim otpadom. Preduzeća obično plaćaju takse na osnovu kvartalnih ili mesečnih računa. 2010. Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu predlaže nove ekonomske intrumente kako bi se pospešio oporavak i ponovna upotreba ambalažnog otpada. socio-ekološke karakteristike i razvijenost tržišta telekomunikacija i interneta. Podaci o prosečnoj stopi sakupljanja otpada na žalost ne postoje. ekonomska razvijenost.3% rashoda u domaćinstvima u 2004. Nedovoljni prihodi takođe oslikavaju nizak stepen naplate od preduzeća. Ne postoje pravi podsticaji za domaćinstva i preduzeća da smanje količine otpada koji zahtevaju sakupljanje i odlaganje. Postoji manjak resursa koji bi obezbedili adekvatna sredstva prikupljena od sakupljanja otpada i usluga odlaganja. Ideje o depozitu i refundiranju. Preduzeća koja stvaraju industrijski otpad moraju da dobiju odgovarajuću dozvolu za nadoknadu. Ali u proseku. su u ovom trenutku operativne samo za određene vrste ambalaže kao što je staklo i plastične flaše. Takse za sakupljanje otpada su iznosile samo 0. ali još uvek nisu stupile na snagu. Takse za proizvode se pominju u Zakonu o zaštiti životne sredine iz 2004. 16 . sav opasan otpad u ovom trenutku je ili u prostorijama preduzeća (gde se često odlaže na nepropisan način) ili se izvozi (na osnovu posebne dozvole) zato što Srbija nema adekvatna postrojenja za odlaganje i tretman za ovu kategoriju otpada. Takse se plaćaju direktno odgovarajućim javnim komunalnim preduzećima. koje su osmišljene kako bi se stimulisalo recikliranje i sprečilo nagomilavanje otpada. Kao najvažniji pokazatelji razvojnog potencijala jednog društva posmatraju se: struktura stanovništva. Obično takse za otpad i slični prihodi ne pokrivaju operativne i troškove održavanja za sakupljanje i odlaganje otpada. Glavni ekonomski instrumenti koji su primenjeni u ovom sektoru su sakupljanje otpada i takse za odlaganje. Postoji oko 180 registrovanih deponija za opštinski otpad u Srbiji. U ruralnim oblastima ne postoji sakupljanje opštinskog otpada koji se spaljuje na otvorenom. umesto da budu zasnovane na količini i karakteristikama otpada. godini. Takse su određene samo za 2 velike grupe: otpad koji nije opasan (CSD 170 po toni) i opasan otpad (CSD 850 po toni). Takse su se poslednjih godina povećavale kako bi umanjile štetne posledice visoke inflacije na prihode. U svakom slučaju. Nije jasno na osnovu čega su ove takse određene i u kojoj meri se odražavaju na troškove.

16 eura. 2.%)1 Stopa nezapošljenosti mladih (15-24 god% ) GINI index Broj domaćinstava Broj članova domaćinstava Stanovništvo na rubu siromaštva2 7 320 807 ( 2009.2 Socio-ekološki pokazatelji Površina države Vodene površine Potrošnja el.4.4. Republika Srbija pripada regionu Balkana.13% površine države 3716 (2008.000.469%.21 (2009.5%. god) 9.) 42. inflacija u prvom kvartalu fiskalne godine.4.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. predstavljeni su tabelarno u sledećem odeljku. 20.gov.361 km² i naseljava je preko 7.pdf 2 Izveštaj o razvoju Srbije iz 2009 god 3 Ministarstvo rudarstva i energetike RS 4 Strategija upravljanja otpadom RS za period 2010-2019 5 Ibid 17 . Srbija se smatra zemljom srednje veličine u regionu Balkana.rs/UserFiles/File/tabele/decembar%202010/Tabela %201%20Osnovni%20makroekonomski%20indikatori. 2010. godini. lošom ekonomskom situacijom i povećanom stopom nezapošljenosti koja je prouzrokovana prestankom rada većeg broja industrijski preduzeća.mfin. Na osnovu površine koju zauzima.138 eura u 2009. god ) 78 st. prema potrošačkim cenama iznosila je 4. Statistički podaci 2.1 Struktura stanovništva Broj stanovnika Gustina naseljenosti Prosečna starost stanovništva Stopa priraštaja Stopa nezapošljenosti (15-64 god. god) 57% 43% 150 1 (Beograd- Ministarstvo finansija.2 god -0. Detaljan prikaz svih relevantnih statističkih podaka na nivou države koji mogu imati uticaj na procenu stanja u oblasti upravljanja električnim i elektronskim otpadom.) 2 521 190 (2002.1 (Jan-Jun 2010. Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika iznosio je 4.energije po stanovniku ( kWh)3 Gradsko stanovništvo4 Seosko stanovništvo5 Broj opština Gradovi sa milion i više stanovnika 1 88 361 km² 0. / km 40. god. Zbog burnih političkih previranja i perioda tranzicije tokom predhodne dve decenije Srbija je suočena sa problemom migracije stanovništva.20% (700 000 ) Izvor podataka: statistički godišnjak RS za 2009 2. http://www. dok je prosečna neto zarada iznosila 337.5 29.000 stanovnika. prostire se na površini od 88. izuzetno povoljnog strateško-geografskog položaja. god) 3 (2002.

godini Izvoz (% u odnosu na BDP) Uvoz (% u odnosu na BDP) Odnos kupovne moći (BDP) prema kursnoj listi tržišta Poljoprivreda (% BDP) Industrija (% BDP ) Usluge dodatne vrednosti (% BDP ) Indeks potrošačke cene Zapošljenost u poljoprivredi (% ukupne zapošljenosti) Prihodi.3 (2009) 4.9 (2009. Republički zavod za statistiku (statistički godišnjak 2010).7 68.1 (2008) 38.4. po glavi stanovnika (u EUR) Stopa rasta Inflacija (prema potrošačkim cenama) Prosečna neto zarada u 2009.3. Svetska banka 2.5 (2009) 13 ( 2009 ) 28 ( 2009 ) 59 ( 2009 ) 144.5 (2007) Utrošak energije (ekvivalent za kg ulja) BDP po jedinici utroška energije Izvor podataka: Republički zavod za statistiku (statistički godišnjak 2010). priključkom % Broj korisnika mobilnih telefona % korisnika interneta7 % domaćinstava koja poseduju kompjuter 8 86.) 9 912 339 24. 2010.806.5 (2008) Izvor podataka : Ministarstvo finansija. Svetska banka 2. finansijski izveštaj za period Januar. isključujući grantove (% of BDP) 30 916 (2009) 4 138 (2009) . Ekonomski pokazatelji Bruto domaći proizvod BDP (izražen u milionima evra)6 Bruto domaći proizvod.9 359 286 (2010.16 evra) 19.9 56 98.4.4 Telekomunikacija i internet Broj domaćinstava sa telef.5% (jun 2010) 31 773 dinara (337.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.4 3.Jun 2010.0 (2007) 4. srednjih…) 6 7 Za preračunavanje odnosa valuta dolar u evro korišćeni podaci NBS Ratel 8 Ibid 9 Ibid 18 .8 0.6 25.) % domaćinstava koja poseduju TV prijemnik9 % domaćinstava koja poseduju radio prijemnik Broj preduzeća (malih. prestonica ) 15. Ministarstvo finansija RS.

Izvor podataka: Republički zavod za statistiku (statistički godišnjak 2010).Upravljanje e-otpadom u Srbiji. RATEL 19 . 2010.

Nis 5. Odnos između ove 3 grane vlasti je zasnovan na razvnoteži i zajedničkoj kontroli zakonodavna vlast je podeljena između Vlade i Narodne Skupštine. imovinu. od čega se 17 nalazi u Centralnoj Srbiji. institucijama. Vladin sistem je zasnovan na podeli vlasti na zakonodavnu. Okruzi sa različitim državnim institucijama su isključivo regionalne jedinice Državne uprave bez nezavisnih budžeta ili izabranih skupština. Od 3 regiona u Srbiji. Glavni grad Beograd je okrug za sebe.506 km2) što čini jednu trećinu zemlje i 28 na Kosovu (10. Određena vlast može biti dodeljena preduzećima. organizacijama i pojedincima ili u pojedinim slučajevima određenim telima kroz koje mogu obavljati regulatorne funkcije u određenoj oblasti. budžete i skupštine koje se biraju na lokalnim izborima na svake 4 godine. Dok Vojvodina ima svoju skupštinu i izvrsno veće. Trenutno postoje 4 grada koja imaju sopstvenu skupštinu i budžet i koje su formirane od više opština: Beograd čine 17 opština. Centralna Srbija nema sopstvenu regionalnu vlast. Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija je pod UNMIK-om prema rezoluciji 1244 Saveta Bezbednosti UN (od 1999) i nije obuhvaćena ovim pregledom o životnoj sredini. Na podregionskom nivou. gradove i Grad Beograd. 3. 2010. Centralna Srbija nije administrativni region i nema sopstvenu regionalnu vlast. urbanim razvojnim planovima i opštinskim razvojnim programima u skladu sa svojom vlašću. 83 se nalaze u Centralnoj Srbiji. Sudska je nezavisna od izvršne i zakonodavne.1. Lokalne samouprave uključuju opštine.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Autonomne pokrajine imaju vrhovno telo koje se zove skupština gde zamenici provincije izglasavaju statute. Autonomna pokrajina Vojvodina ima svoju regionalnu vladu. izvršnu i sudsku. Jedinice lokalnih samouprava se finansiraju ili od direktnih prihoda jedinice lokalne samouprave ili iz budžeta AP države. Opštine imaju mesne zajednice kojima upravljaju izabrani saveti. Novi Sad 2. 7 je u Vojvodini a 5 na Kosovu i Metohiji. 39 u AP Vojvodina (21. odluke i opšta akta. Pokrajine mogu postavljati određene nadležnosti jedinicama lokalne samouprave. Kragujevac 5. 20 .887 km2). Od 150 opština. Državnu upravu čine ministarstva i druga javna upravna tela. Administrativno gledano. Posebnu vlast Republika može dodeliti autonomnim pokrajinama ili jedinicama lokalne samouprave. Provincije imaju direktne prihode za finansiranje svojih funkcija i one nezavisno donose odluke prema svom budžetu i upravljaju pokrajinskom imovinom. Zakonodavstvo RS 3. Srbija je podeljena na okruge i opštine. Srbija je podeljena na 29 okruga. Srbija je podeljena na 150 opština i 24 grada koji čine osnovne jedinice lokalne samouprave. Opštine imaju svoje predsednike. Jedinice lokalne samouprave imaju svoje skupštine sa izabranim većnicima. Samo skup 2 ili više urbanih opština mogu činiti status grada. usvaja budžete i upravlja opštinskom imovinom. Opština ima autonomnu vlast da sprovodi opšta akta. Resurse za izvršenje nadležnosti pruža ili država ili AP u zavisnosti od toga kome su poverene nadležnosti. Vlada i administrativni sistem Srbija je demokratska republika sa višepartijskim parlamentarnim reprezentativnim sistemom.

uvoz i transport otpada i ugrožene flore i faune. Sistem pravnih normi u oblasti zaštite i unapređivanja životne sredine u Republici Srbiji. izvršna i sudska vlast vrši se na osnovu zakonom utvrđenih nadležnosti republičkih organa. Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja Odgovornosti Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja: • • • • • • • • • • • • • • Priprema strateških dokumenata. hemijske i radioaktivne supstance Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja najvažniji je organ državne uprave koji se bavi problemima upravljanja elektronskim otpadom. supstance koje osiromašuju ozon. skladištenju i odlaganju Prekogranično zagađenje vazduha i vode Kontrola prekograničnih transporta otpada i prekograničnih transporta zaštićene flore i faune Klimatske promene i zaštita ozonskog omotača Mere zaštite životne sredine u procesu prostornog planiranja i izgradnje Pravovremeni sistem zaštite protiv nesreća Međunarodna saradnja na pitanjima životne sredine i zaštite prirode Zaštita od buke i vibracije Priprema programa za osnovna geoloska istraživanja usmerena prema održivoj upotrebi prirodnih resursa i podzemnih voda Očuvanje prirode i prepoznavanje potencijalnih prirodnih oblasti od značaja za očuvanje prirode Izdavanje dozvola koje su važne za izvoz. odnosno poverene određene nadležnosti autonomnoj pokrajini.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Zakonima su utvrđene. Druga nadležna ministarstva koja imaju veze sa životnom sredinom su Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (uključujući 21 . čini veliki broj zakona i drugih propisa . odnosno jedinici lokalne samouprave. otpada i opasnih supstanci u proizvodnji. kao i dužnost građana da čuvaju i unapređuju životnu sredinu u skladu sa zakonom. 3. transportu. hemijskih supstanci.2. Zakonodavna. Institucijalni okvir (Državni upravljanjem elektronskim otpadom) organi povezani sa Zakonodavni i institucionalni okvir zaštite životne sredine ima svoje uporište u Ustavu Republike Srbije kojim se utvrđuje pravo građana na zdravu životnu sredinu. planova i programa Inspekcije vezane za životnu sredinu u održivi razvoj Procena rezervi podzemnih voda i priprema standarda za geološke karte Zaštita od jonizirajuće i nejonizirajuće radijacije. 2010.

135/2004) i njegova dopuna iz 2009. 36/2009) daje najviše odgovornosti “ministarstvima zaduženim za životnu sredinu” a da ne daje dalja objašnjenja vezana za saradnju između drugih sektora. slaba koordinacija između zakona o životnoj sredini i drugih zakona koji definišu odgovornosti drugih institucija na nacionalnom i podnacionalnom nivou uzrokuje značajne dizbalanse i preklapanja. Postavljen je privremeni sekretarijat koji radi na daljem razvoju Nacionalne strategije za održivi razvoj. Nedostatak osoblja i stručnost čine da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine daleko od toga da bude efikasno nacionalno telo za zaštitu životne sredine. avio. Opštine imaju odgovornosti koje su vezane za urbano planiranje. Na primer. kapaciteti za formulaciju politike i procenu. Mere za reformu i jačanje institucija koje se bave životnom sredinom. dozvolu za vađenje mineralnih resursa osim podzemnih voda i izvore obnovljive energije). Dok su njihovi kapaciteti za razvijanje zakonodavstva jaki. Nacionalni savet za održivi razvoj (NSOR) je osnovan 2003.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. određene odgovornosti vezane za životnu sredinu su decentralizovane na nivuo autonomnih pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. 2010. Autonomne pokrajine i lokalni nivo Usled postojećih zakona. zaštitu životne sredine i unapređenje životne sredine i javnih preduzeća. industriju). preklapanja i slabosti koje utiču na zaštitu životne sredine i izvršenja. Ministarstvo zdravlja (uključujući izvršenje sanitarnih propisa koji su od važnosti za životnu sredinu). Njihovi ciljevi uključuju obezbeđivanje horizontalne koordinacije između Ministarstva za zaštitu životne sredine i drugih vladinih agencija i rešavanje potencijalnih konflikata koji mogu nastati u formulaciji i implementaciji politika. Ova pitanju su prepreke za suočavanje sa izazovima zaštite životne sredine u Srbiji ili za usaglasavanje sa acquis životne sredine EU. a koje su predviđene Nacionalnom strategijom za životnu sredinu iz 2006 za cilj imaju stvarniju i efikasniju politiku životne sredine. kako bi pružio forum za diskusije i građenje konsenzusa između ministarstava i drugih zainteresovanih strana za pitanja o životnoj sredini i održivom razvoju. Zakon o zaštiti životne sredine iz 2004. br. (Službeni Glasnik Republike Srbije. Ministarstvo za zaštitu životne sredine je ograničeno kada je u pitanju uticaj na nacionalnu politiku i njihove zaposlene. jačanje kapaciteta ostalih ministarstava za integraciju pitanja životne sredine u sektorske politike i bolju implementaciju acquis životne sredine EU. NSOR-u je takođe poverena koordinacija pripreme za Nacionalnu strategiju o održivom razvoju. 22 . za ekonomsku procenu i za sprovođenje strateških procena za životnu sredinu i integrisanu zaštitu i kontrolu od zagađenja su ograničeni. Ne postoji trajni sekretarijat. godine (Službeni Glasnik Republike Srbije. Ministarstvo za kapitalna ulaganja (uključujući urbano planiranje i izgradnju i dozvole za drumski. Trenutna podela odgovornosti za životnu sredinu između ovih institucija kao rezultat daje praznine. br. Stoga je položaj ovog ministarstva u inferiornom položaju u odnosu na sektoralna ministarstva. Postoji samo sporadična saradnja na horizontalnom nivou (između ministarstava). železnički i vodeni saobraćaj) i Ministarstvo energetike i rudarstva (uključujući energetsku efikasnost. jaču i uravnotežaniju poziciju za ministarstvo odgovorno za životnu sredinu u odnosu na druga ministarstva.

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010. Nadležni organ jedinice lokalne samouprave definisan je Zakonom o lokalnoj samoupravi (Službeni glasnik RS, broj 129/07) kojim se lokalnoj samoupravi prenosi odgovornost za kvalitetno i efikasno obavljanje izvornih i poverenih poslova. Prema zakonima kojima se uređuje lokalna samouprava i komunalne delatnosti, opština se stara o zaštiti životne sredine, donosi programe korišćenja i zaštite prirodnih vrednosti, odnosno lokalne akcione i sanacione planove. U skladu sa strateškim dokumentima, svojim interesima i specifičnostima, obavlja poslove prečišćavanja i odvođenja atmosferskih i otpadnih voda, održavanje čistoće u gradovima i naseljima, održavanje deponija i utvrđivanja posebnih naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine. Zakonima iz oblasti zaštite životne sredine jedinicama lokalne samouprave povereni su poslovi iz oblasti procene uticaja na životnu sredinu, strateške procene uticaja, izdavanje integrisanih dozvola, upravljanje otpadom (inertni i neopasni otpad), zaštite vazduha (lokalna mreža mernih stanica, praćenje kvaliteta vazduha, kratkoročni akcioni planovi), zaštita od buke (akustičko zoniranje, izrada strateških karata buke i akcionih planova) i drugo. Jedinicama lokalne samouprave povereni su i poslovi inspekcijskog nadzora u oblastima njihovih nadležnosti. Druge institucije koje se bave životnom sredinom Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) koja je osnovana 2004. godine je institucija pod Ministarstvom za zaštitu životne sredine. Njen delokrug rada obuhvata: Razvoj, usklađivanje i vođenje nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine (praćenje stanja činilaca životne sredine, katastar zagađivača i dr.); • Prikupljanje i objedinjavanje podataka o životnoj sredini, njihovu obradu i izradu izveštaja o stanju životne sredine i sprovođenju politike zaštite životne sredine; • Razvoj postupaka za obradu podataka o životnoj sredini i njihovu procenu; • Vođenje podataka o najboljim dostupnim tehnikama i praksama i njihovoj primeni u oblasti zaštite životne sredine; • Saradnju sa Evropskom agencijom za životnu sredinu (EEA) i evropskom mrežom za informacije i posmatranje (EIONET), kao i druge poslove određene zakonom.

SEPA poseduje veliku kolekciju publikacija i materijala o svim vrstama otpada, sakupljanju otpada, opštinske i nacionalne statistike, kao i izveštaje i dokumentaciju za EU. Oni upravljaju svim podacima o buci, vazduhu, kvalitetu i zagađenju vode i zemljišta. Poseduju 50 stanica za merenje kvaliteta vazduha širom Srbije, od kojih se jedna nalazi u njihovoj kancelariji u Beogradu. Jedna od njihovih glavnih publikacija je godišnji izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji, koji je veoma pregledan izvor informacija i pokriva sve sektore životne sredine. Fond za zaštitu životne sredine osnovan je članom 90. Zakona o zaštiti životne sredine. Cilj osnivanja Fonda je obezbeđivanje finansijskih sredstava za podsticanje i unapređivanje životne sredine u Republici Srbiji. 23

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010. Fond obavlja poslove upravljanja projektima i finansijskog posredovanja u oblasti očuvanja, održivog korišćenja, zaštite i unapređenja životne sredine i korišćenja obnovljivih izvora energije u skladu sa Nacionalnim programom zaštite životne sredine i drugim strateškim planovima i programima, kao i zaključenim međunarodnim ugovorima. Odgovoran je za finansiranje prioritetnih projekata zaštite životne sredine na nivou Republike kroz prikupljanje taksi i poreza. U 2009. godini budžet Eko-fonda je iznosio 15 milliona eura, a očekuje se da u 2010. bude preko 30 milliona eura. Do sada su direktne investicije ka privatnom sektoru reciklaže bile ograničene, ipak Eko-fond je finansirao jedan broj inicijativa za upravljanje otpadom. Opštinski i republički Fondovi Po zakonu o zaštiti životne sredine koji je usvojen u maju 2009. godine, sve opštine moraju uspostaviti opštinski fond za zaštitu životne sredine. Sve opštine su u obavezi da podnesu godišnji plan MESPu radi odobrenja upotrebe sredstava Fonda. Opštinski fondovi nemaju veze sa Republičkim Eko-fondom, ali se finansiraju iz istih izvora. Opštine mogu da apliciraju sa projektima za sredstva iz republičkog Eko-fonda. Privredna komora Srbije Privredna komora Srbije ima Odbor za zaštitu životne sredine, koji se sastoji od 25 članova koji su predstavnici hemijskog, naftnog, papirnog, drvnog i drugih sektora; oni takođe sarađuju sa MESP i internacionalnim donatorima i organizacijama. Interes Komore je da pomogne poslovnom sektoru da razvije kapacitete za implementaciju i usvajanje ekoloških zakona. Aktivnosti vezane za reciklažu su ograničene, jer njhov delokrug rada nije vezan samo za reciklažu i upravljanje otpadom, mada prepoznaju potencijal u razvoju preduzeća za reciklažu. MESP Savetnik Ministra, bivša Agencija za reciklažu, Srpska Agencija za reciklažu, koja je postojala u sklopu MESP, je ukinuta na osnovu novog zakona o upravljanju otpadom, i prestala sa radom 23.05.2009. godine. Nekadašnje odgovornosti Agencije su dodeljene novim entitetima unutar MESP-a. Jedan deo odgovornosti o reciklaži i vođenju baze podataka reciklera u Srbiji je dodeljen SEPA-i. U okviru Ministarstva finansija kao organ uprave je Uprava carina Srbije koja obavlja poslove koji se odnose na carinjenje robe, carinski nadzor, sprovodi selektivni ekološki inspekcijski nadzor na graničnim prelazima i druge poslove kontrole putnika i prometa robe i usluga sa inostranstvom. Ima 14 područnih jedinica carinarnica.10 Stručne organizacije za ispitivanje otpada vrše ispitivanja otpada radi klasifikacije za prekogranično kretanje otpada, tretman i odlaganje, prema obimu ispitivanja za koje su akreditovane i izdaju izveštaj o ispitivanju otpada (pojedini tehnički fakulteti, instituti i laboratorije).

10

www.srbija.gov.rs/

24

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010.

3.3. Ključni zakoni koji se odnose na e-otpad U cilju pridruživanja evropskoj uniji, RS je 2000. godine usvojila Zakon o potvrđivanju Bazelske konvencije o prekograničnom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju (“Službeni list SRЈ, Međunarodni ugovori”, br. 2/99) koji je rezulirao donošenjem i usvajanjem niza zakona i podzakonskih akata i to : • Zakon o zaštiti životne sredine (“Službeni glasnik RS”, br. 135/2004 i 36/2009), član 57, stav 2: dozvolu za uvoz, izvoz i tranzit otpada izdaje Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, u skladu sa zakonom i drugim propisima (Pravilnik iz Službenog glasnika RS, br. 60/2009) • Zakon o upravljanju otpadom (“Službeni glasnik RS”, br. 36/2009) • Uredba o određivanju pojedinih vrsta opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao sekundarne sirovine (“Službeni glasnik RS”, br. 60/2009) • Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje, sadržini i izgledu dokumenata koji prate prekogranično kretanje otpada sa uputstvima za njihovo popunjavanje (“Službeni glasnik RS”, br. 60/2009) Sastavni deo ove Uredbe su Lista I-a opasnog otpada koju čine: • lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen • lista opasnog otpada koji se može uvoziti • lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen i • lista II-v neopasnog otpada čiji je uvoz, izvoz i tranzit dozvoljen. • Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada (“Službeni glasnik RS”, br. 60/2009) • Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu (“Službeni glasnik RS”, br. 36/2009) • Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje (unutrašnji promet) (“Službeni glasnik RS”, br. 72/2009). - Zakon o upravljanju otpadom – Ovim zakonom uređuju se vrste i klasifikacija otpada, planiranje upravljanja otpadom, odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom. Pored otpada različitog porekla na koje se zakon odnosi nalazi se i e-otpad. Na snazi od 15.05.2009. godine. U Zakonu o upravljanju otpadom, član 50 propisuje Upravljanje otpadom od električnih i elektronskih proizvoda. Otpad od električnih i elektronskih proizvoda ne može se mešati sa drugim vrstama otpada. Zabranjeno je odlaganje ovog otpada bez prethodnog tretmana. Otpadne tečnosti od električnih i elektronskih proizvoda moraju biti odvojene i 25

operatere postrojenja za skladištenje otpada. mere zabrane i ograničenja koriščenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije. kadmijum. 60/09). odnosno odlaganje i obezbedi njegovo sprovođenje. Vlasništvo nad otpadom prestaje kada sledeći vlasnik preuzme otpad i primi Dokument o kretanju otpada. obezbedi rekultivaciju deponije posle njenog zatvaranja i vršenje stručnog nadzora nad deponijom u periodu od najmanje 30 godina. Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje. prevoznike otpada. naplaćuje usluge za tretman ili odlaganje otpada. polibromovane difenil etre (PBDE). šestovalentni hrom. br. skladištenja ili predaje otpada i da snosi troškove upravljanja otpadom uključujući troškove predaje otpada sakupljaču ili postrojenju za tretman ili odlaganje otpada. skladištenja ili predaje otpada i dr. tretman. Operater postrojenja za skladištenje je dužan da: obavlja delatnost u skladu sa dozvolom. sadržini i izgledu dokumenta koji prate prekogranično kretanje otpada (''Službeni Glasnik RS''.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. kao i potvrde o njihovom upućivanju na tretman i odlaganje. ili odlaganje ovog otpada mora da ima dozvolu. transfer stanicama i drugim lokacijama. Prevoznik otpada je dužan da: transport otpada obavlja u skladu sa dobijenom dozvolom i zahtevima koje regulišu posebni propisi o transportu. 2010. vodi evidenciju o otpadu koji tretira ili odlaže. izradi radni plan postrojenja za tretman. upravlja opremom i postrojenjem za tretman otpada. objavi listu otpada za čiji tretman je ovlašćen. način i postupak upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda Odgovornosti i obaveze subjekata u upravljanju otpadom Novim zakonom o upravljanju otpadom utvrđene su odgovornosti i obaveze za sve subjekte u upravljanju otpadom: proizvođače otpada odnosno vlasnike otpada. olovo. da vodi evidenciju o količini i vrsti preuzetih proizvoda i da podatke o tome dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine. vodi evidenciju o otpadu koji skladišti. primenjuje načelo hijerarhije u upravljanju otpadom. obezbeđuje otpad i štiti ga od rasipanja i procurivanja. Vlasnik otpada je dužan da primenjuje propisane mere postupanja sa otpadom prilikom sakupljanja. u centrima za sakupljanje. Pri stavljanju u promet može se zabraniti ili ograničiti korišćenje nove električne i elektronske opreme koja sadrži živu. kao i propisane mere postupanja sa otpadom prilikom sakupljanja. na mestima koja su tehnički opremljena za privremeno čuvanje otpada na lokaciji proizvođača ili vlasnika otpada. Lica koja preuzimaju otpad od električnih ili elektronskih proizvoda posle njihove upotrebe izdaju i čuvaju potvrde o preuzimanju . tretman otpada i operatera na deponiji. tretirane na odgovarajući način. polibromovame bifenile (PBB). 26 . pribavi izveštaj o ispitivanju otpada. Proizvođač otpada je dužan da: izradi plan upravljanja otpadom ako godišnje proizvodi više od 100 t neopasnog otpada ili više od 200 kg opasnog otpada. odredi kvalifikovano odgovorno lice. Proizvođač ili uvoznik električnih ili elektronskih proizvoda dužan je da identifikuje reciklabilne komponente tih proizvoda. Lice koje vrši sakupljanje. Operater postrojenja za tretman i odlaganje otpada je dužan da: obavlja delatnost u skladu sa dozvolom. Ministar bliže propisuje listu električnih i elektonskih proizvoda .

izvoz i tranzit nisu dozvoljeni a između ostalih obuhvataju i otpadne električne i elektronske sklopove. Kriterijumi za obračun. način i rokovi dotavljanja godišnjeg izveštaja.Uredba o odlaganju otpada na deponije("Sl. releje i delove komponenti koji sadrže kadmijum.5 obveznicima plaćanja nadoknade (eko takse) definiše proizvođače. otpadnih fluorescentnih cevi koje sadrže živu itd. kriterijumi i procedure za prihvatanje ili neprihvatanje.olovo.odnosno prvog stavljanja na tržište ovih proizvoda. odnosno odlaganje otpada na deponiju.lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen.lista opasnog otpada koji se može uvoziti.živu. . br. Članom br. visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade. odnosno uvoznike električnih i elektronskih proizvoda koje stavljaju na tržište ili su sami krajnji potrošači istih. Otpad koji prema Uredbi pripada kategoriji otpada koji se može uvoziti. glasnik RS". . ove uredbe je na deponijama zabranjeno odlaganje otpada od električnih i elektronskih proizvoda. visinu i način obračunavanja i plaćanja nadoknade regulisan je članom br. 2010. kadmijum ili živu. 8/2010) Utvrđuju se proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada.6 koji definiše obračunavanje visine nadoknade za električne i elektronske proizvode prema količini proizvedenih odnosno uvezenih proizvoda. količine biorazgradivog otpada koje se mogu odložiti. Na deponijama je zabranjeno odlaganje. glasnik RS". . kriterijumi za obračun. kao i naknadnog održavanja posle zatvaranja deponije. vrste otpada čije je odlaganje na deponiji zabranjeno.3 uredbe definisani su električni i elektronski proizvodi kao proizvodi čiji rad zavisi od električne struje i elektromagnetnog polja. sadržaj i način monitoringa rada deponije. izgradnju i rad deponija otpada. Naknada se plaća prilikom uvoza . br. tehnički i tehnološki uslovi za projektovanje. obveznici plaćanja naknade. 92/2010) Ovom uredbom bliže se propisuju uslovi i kriterijumi za određivanje lokacije. za korišćenje kod napona koji ne prelazi 1000 V za naizmeničnu i 1500 V za jednosmernu struju.Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada ("Sl. 27 . Članom 8v određena je visina nadoknade koja se utvrđuje na ime pokrića troškova upravljanja otpadnim električnim i elektronskim proizvodima i definisana je za sve pojedinačne kategorije e-otpada.lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen Uredbom su jasno definisane komponente opasnog otpada čiji uvoz. način i procedure rada i zatvaranja deponije. elektronske komponente i žice) namenjeni direktnom ponovnom korišćenju a ne reciklaži i odlaganju. Sastavni deo ove uredbe su liste opasnog otpada koju čine: . Po članu 9. PCB i druge sastojke sa Aneksa III Bazelske konvencije. obrazac dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja.izvoziti i tranzitovati obuhvata: električne i elektronske sklopove (uključujući štampane ploče. Član br. otpadne baterije koje ne sadrže olovo. .Upravljanje e-otpadom u Srbiji. otpadnih baterija i akumulatora.

2010. reciklažu istrošenih baterija i akumulatora. način i postupak upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima.količini. tretman.Pravilnik o kategorijama. ispitivanju i klasifikaciji otpada („Sl. podatke o vrsti.tj. Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima („Sl. odobrenje države kroz koju se obavlja tranzit. podatke o načinu prevoza i isporuke kao i rutu kretanja otpada od granice do prerađivača. lista kategorija opasnog otpada. glasnik RS“. lista kategorija otpada. 36/2009) Propisuje katalog otpada. . kao i razloge izvoza. glasnik RS“. Upravljanje istrošenim baterijama i akumulatorima je skup mera koje obuhvataju sakupljanje. Trgovac predaje prikupljene istrošene baterije i akumulatore sakupljaču i/ili licu koje vrši skladištenje i/ili licu koje vrši tretman uz popunjeni Dokument o kretanju opasnog otpada. dugmastim baterijama i akumulatorima prema sadržaju opasnih materija. Zahtev za izdavanje dozvole za uvoz ili izvoz podnosi izvoznik ili uvoznik otpada od nadležnog ministarstva uz priloženu opštu dokumentaciju koja obuhvata Obaveštenje o prekograničnom kretanju otpada. Ministarstvo za pojedine vrste otpada može zahtevati dopunu dokumentacije.sastavu i tehnološkom procesu iz kog nastaje otpad. Katalog otpada je zbirna lista neopasnog i opasnog otpada prema kojoj se vrši razvrstavanje otpada u dvadeset (20) grupa u zavisnosti od mesta nastanka i porekla.kao i odlaganje otpadaka i ostataka nakon tretmana.transport. Istrošene baterije i akumulatori ne smeju se odlagati na deponiji već se njihovo sakupljanje mora izvršiti na samom mestu prodaje. br.Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. lista postupaka i metoda odlaganja otpada. lista komponenti otpada koji ga čine opasnim. . br. glasnik RS“. izvoz i transport otpada („Sl. Za izvoz i tranzit otpada potrebna dokumentacija mora sadržati: odobrenje države uvoza sa potvrdom države da će se otpad preraditi odnosno odložiti na ekološki način. 86/2010) Propisuje se sadržina i izgled oznaka na baterijama. U prodajnom prostoru na vidnom mestu ističe se obaveštenje odnosno informacija za krajnjeg korisnika o mestu i načinu sakupljanja istrošenih baterija i akumulatora. odnosno reciklaže a sve u skladu sa obezbeđivanjem ispunjenosti uslova zaštite životne sredine. opasnih karakteristika otpada vrši se ispitivanjem i klasifikacijom otpada 28 . skladištenje. nalaz nadležnog republičkog organa za inspekcijske poslove o sprovođenju mera zaštite životne sredine i o ispunjenosti uslova zaštite životne sredine za rad postrojenja za preradu uveženog otpada. Dokument o prekograničnom kretanju otpada i Izveštaj o ispitivanju otpada koje izdaje ovlašćena stručna organizacija za ispitivanje otpada. izvoz i transport otpada.Utvrđivanje sastava. Prilikom uvoza opasnog otpada potrebno je još dostaviti i saglasnost na procenu uticaja na životnu sredinu ili odluku nadležnog organa o oslobađanju obaveze izrade procene uticaja na životnu sredine i/ili dozvolu za rad postrojenja u kojem će se vršiti tretman uvezenog otpada. granične vrednosti koncentracije opasnih komponenti u otpadu. br. razvrstavanje. 60/2009 i 101/2010) Propisuje se sadržina dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.

Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja. br. Spakovane sekundarne sirovine prati dokument o preuzimanju otpada . karakterizacija u zavisnosti od stepena opasnosti i određivanje opasnih karakteristika otpada. Pravilnik o listi električnih i elektronskih proizvoda. prodavaca i krajnjih korisnika u toku životnog ciklusa proizvoda. glasnik RS". načinu i postupku upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda. godine. određivanje fizičko-hemijskih karakteristika. Razvrstani otpad može da sadrži najviše 5% nečistoća. 29 . datum otpreme i potpis odgovornog lica. 2) ponovnu upotrebu. pravno lice ili preduzetnik razvrstava otpad prema poreklu. 55/2001) Propisuju se bliži uslovi i način razvrstavanja. 99/2010) Ovaj pravilnik je najbitniji što se tiče upravljanja e-otpadom koje je propisalo Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje jer definiše kompletan proces pravilnog upravljanja e-otpadom. 4 i 5 ovog pravilnika određuju veličinu prostora u koji se vrši razvrstavanje otpada (minimalna površina prostorije100 m²) i kriterijume pakovanja sekundarnih sirovina (zapreminu i težinu pakovanja. Članom br. Otpad od električne i elektronske opreme pripada grupi šesnaest (16) podgrupa 02 i nosi oznake od 16 02 09 do 16 02 16. Upravljanjem otpadom od električnih i elektronskih proizvoda obezbeđuju se i osiguravaju uslovi za: 1) sprečavanje nastajanja otpada od električnih i elektronskih proizvoda. Članovi br. a potiču iz tehnoloških procesa. 2010. reciklažu i druge oblike iskorišćenja takvih otpada. pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina („Sl.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. ("Sl. kao i smanjivanja odlaganja otpada. merama zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije. (uzorkovanje otpada. materijala koji se koristi za pakovanje).sekundarne sirovine koji popunjava generator otpada a potpisuje lice koje preuzima sekundarnu sirovinu. Članom 8 određuju se uslovi za skladištenje sekundarnih sirovina. kategoriji i karakteru. 3) unapređivanje standarda zaštite životne sredine od strane proizvođača. utvrđivanje koncentracija opasnih materija u otpadu) i određivanjem daljih metoda postupanja sa opasnim otpadom . uvoznika. distributera. sadržaj nečistoća. Pakovanje sekundarnih sirovina mora biti takvo da sadržaj opasnih materija u samom materijalu za pakovanje. naziv i oznaku sekundarne sirovine prema usvojenoj nomenklaturi. br. Spakovane sekundarne sirovine obeležavaju se stavljanjem natpisa koji sadrži: naziv i sedište ili registrovani znak generatora otpada. količinu. pakovanja i čuvanja otpada koje se mogu koristiti neposredno ili preradom. bude sveden na minimum. . Ovaj pravilnik zvanično važi od decembra 2010. kontrolni broj. reciklaže ili prerade opasnih materija. 3 određuje se da preduzeće. Ovaj pravilnik se nalazi u dodatku istraživanja. određivanje toksikoloških karakteristika i efekta na ljudsko zdravlje. glasnik RS“. a posebno pri tretmanu i odlaganju otpada od električnih i elektronskih proizvoda.

Prerađena je 2009. pa je tako revidirana Strategija usvojena 2010. upravlja strateškim okvirom za upravljanje otpadom i prioritetnim aktivnostima i merama. upravlja aktivnostima usaglašavanja zakonodavnog okvira u skladu sa praksom u EU.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Ovo određuje osnovno opredeljenje budućeg upravljanja otpadom u skladu sa politikom EU i strateškim opredeljenjem Republike Srbije. Cilj donošenja Nacionalne strategije za upravljanje otpadom bio je da se na dugoročnim osnovama uspostavi zakonodavno-pravni i institucionalni okvir hijerarhije upravljanja otpadom svih kategorija. analizom postojeće prakse upravljanja otpadom. od trenutka stvaranja otpada do trenutka kada se uništava sa osnovnim ciljem da se uspostavi ukupni sistem upravljanja otpadom koji će biti organizovan u skladu sa standardima i zahtevima u EU i u zemlji. i njen cilj je bio da usaglasi upravljanje otpadom na nacionalnom nivou sa strategijom EU i uvođenje principa upravljanja otpadom u EU. U okviru definisanja organizacije sistema upravljanja otpadom. Nacionalna strategija se delom bavi i otpadom od električnih i elektronskih uređaja. Strategija rešava dva pitanja: utvrđuje stanje i utvrđuje ciljeve. Strategija definiše i klasifikuje otpad. ustanovljava da ne postoje posebni podaci o količinama elektronskog otpada s obzirom da se u Srbiji ne evidentira posebno elektronski otpad. Najzad. 2010. Zatim. Elektronski otpad u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom Nacionalna strategija po prvi put u Srbiji konstatuje tok ovih vrsta otpada. predviđa se: izgradnja postrojenja za prihvatanje/preradu električne/elektronske robe. Pri tome se insistira na poštovanju normi WEEE direktive Evropske Unije . prepoznaje odgovornosti vezane za otpad i postavlja kratkoročne i dugoročne ciljeve upravljanja otpadom i uspostavlja mere i aktivnosti za postizanje ovih ciljeva. konstatuje se da postrojenja za preradu otpada od električnih i elektronskih aparata tek treba izgraditi. U okviru ekonomskih mera predlaže se: 30 . određuje pravni okvir za upravljanje otpadom. U okviru tehničko-operativnih mera. Nacionalna strategija za upravljanje otpadom predstavlja osnovni dokument koji obezbeđuje uslove za racionalno i održivo upravljanje otpadom.Nacionalna strategija za upravljanje otpadom (NSUO) za period 2010-2019 – Prva nacionalna strategija za upravljanje otpadom je usvojena 2003. Predviđa se gradnja postrojenja za prijem i preradu i električnih/elektronskih aparata. . U okviru prioritetnih mera previđa se: uvođenje odgovornosti proizvođača za preradu/reciklažu. NSUO se bavi upravljanjem raznih vrsta otpada. Konstatuje se da u Srbiji već postoje neki kapaciteti za preradu i prijem akumulatora.

Nacionalna strategija bavi se i problemom edukacije u oblasti upravljanja otpadom. Za svaku prioritetnu meru. na osnovu podataka o količina otpada električne i elektronske opreme projektovane su količine otpada. 2015 – 2019 8 2010 . Ostali zakoni i podzakonska akta koja imaju uticaja na oblast e-otpad 31 . veličina i troškovi sistema i postrojenja za upravljanje otpadom. 3. uz pretpostavku da će dodatnih 12 biti sagrađeno u periodu 2015-2019. Započeti sa davanjem koncesija privatnim i mešovitim preduzećima. Procena kapitalnih ulaganja Godina 2010 . godine uspostavljanje sistema upravljanja posebnim tokovima kojima je električni i elektronski otpad. opseg i troškovi centara zavisi od razlika između gradskih i ruralnih područja te se razlikuju za tri kategorije: gradsko. izražene u hiljadama tona na godišnjem nivou. uključujući i sprovođenje Direktive o otpadu od električne i elektronske opreme. 30 hiljada tona. i srednjeročnom periodu 2015-2019. i 2019. procenjeni su vrsta. 40 hiljada tona. definisani su dodatni potrebni kapaciteti za upravljanje otpadom. Liberalizovati sektor. Nacionalnom strategijom je izvršena i procena kapitalnih ulaganja u dodatne kapacitete za upravljanje otpadom.. 15 je predviđeno otpada među postrojenja za postrojenja za Prema akcionom planu od 2011-2013. PO Nacionalnoj Strategiji upravlajnja otpadom . i one iznose za 2010. 2014.. Procene kapitalnih ulaganja u dodatne kapacitete za upravljanje otpadom.3. Od posebne važnosti je dvanaest regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom koji treba da budu sagrađeni tokom perioda predviđenog prioritetnim Akcionim planom 2010. uvesti konkurenciju i pravo korisnika na izbor najpovoljnijeg vršioca usluge.2014. Uzimajući u obzir podatake o tokovima otpada i o merama razvoja infrastrukture u prioritetnom akcionom planu za period 2010-2014. 35 hiljada tona. kao i izgradnja tretman istrošenih baterija i akumulatora i izgradnja tretman otpada od električnih/elektronskih proizvoda. Privatizovati delatnosti vezane za upravljanje otpadom gde god je to opravdano. za poslove sakupljanja i odlaganja otpada.1. Broj. pre svega. mešovito i ruralno područje. broj. te deregulisati cene. Ustanoviti sistem produžene odgovornosti proizvođača sa ciljem da se oformi sistem upravljanja otpadom potpuno usaglašen sa EU. koji će biti potrebni da bi se zadovoljile buduće potrebe. Direktiva o otpadu od električne i elektronske 8 opreme Tabela 2. 2010. obim.. potrebni za sprovođenje svake pojedinačne mere u svakoj godini posmatranog perioda.2019.2014.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.

tretmanu. glasnik RS". Uticaj se prožima kroz različite oblasti i samim tim zakoni koji regulišu određenje oblasti mogu direktno ili indirektno uticati na e-otpad kao što su zakoni i podzakonska akta navedena u tabeli Table 3 koja sledi. ("Sl. 135/2004) Sadržaj Uređuje integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine Zakon o upravljanju otpadom . jedinica lokalne samouprave.odlaganje Status / datum ("Sl. br. 36/2009 i 88/2010) Zakon o zaštiti vazduha Definiše granične ("Sl. Zakon ili regulativa Zakon o zaštiti životne sredine Uticaj na upravljanje e-otpadom Regulišu obaveze subjekata. standarde kvaliteta Član 7. br. nemoguće je regulisati isljučivo baznim zakonom o e-otpadu. polutanata usled 36/2009) odlaganja električnog i elektronskog otpada 32 . tretman. Tabela 4. glasnik RS". planiranje upravljanja otpadom. transportu i skladištenju Definiše električni i elektronski otpad kao posebnu vrstu otpada koja pripada opasnom otpadu. glasnik RS". glasnik vrednosti emisije RS". 2010. fizičkih i pravnih lica. odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom.Pored otpada različitog porekla na koje se zakon odnosi nalazi se i e-otpad Uređuje se upravljanje kvalitetom vazduha i određuju mere.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Kako je sfera upravljanja i kontrola e-otpada vrlo obimna i kompleksna. određuje načine upravljanja: sakupljanje. način organizovanja i kontrola sprovođenja zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha. br. regulišu uvoz. br. za aktivnosti koje menjaju ili mogu promeniti stanje i uslove životne sredine. 36/2009) ("Sl. definiše mere upravljanja opasnim materijama pri proizvodnji. Ovim zakonom uređuju se vrste i klasifikacija otpada.. izvoz i transport otpada. mere zaštite od opasnih materija.

U potpunosti je transportovana IPPC direktiva (Itegrated Pollution Prevention and Control) upravni sistem Srbije. 33 Određuje granične ("Sl. Usklađen je sa Direktivom 2001/42/EZ o proceni uticaja. zaštita od štetnog dejstva voda. otpada 135/2004 ) . glasnik RS". 135/2004 i 88/2010) Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine Dozvola koju je potrebno da imaju svi operateri koji se bave reciklažom e. način i postupak vršenja procene uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu radi obezbeđivanja zaštite životne sredine i unapređivanja održivog razvoja integrisanjem osnovnih načela zaštite životne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova. materija u površinskim i 30/2010) podzemnim vodama ( neadekvatno odlaganja i razlaganje e-otpada može dovesti do zagađenja voda) Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu Vrši procenu uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu ("Sl. Uređuju se uslovi. 2010. br. Uslovi i način obavljanja vodoprivredne delatnosti i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. vodu i zemljište. br. Integrisana dozvola je rešenje nadležnog organa koja podrazumeva intregalni pristup koji dovodi do smanjenja na minimum potrošnju sirovina i energije. korišćenje i upravljanje vodama. br.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.("Sl. Zakon o vodama Uređenje zaštite voda. glasnik RS". sprečavanje ili smanjenje emisija u vazduh. glasnik vrednosti zagađujućih RS".

elektronski 60/2009) sklopova. zatvaranje i naknadno održavanje deponija posle zatvaranja. šestovalentnog hroma. upotrebe postaju otpad: 21/2010) električni i elektronski otpad. živa .otpadnih kablova. lista opasnog otpada koji se može uvoziti. Propisuje se lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen. otpadna ulja i azbest.sadržaj i način monitoring rada. Strategija upravljanja otpadom za preiod 20102019.2010 upravljanja e-otpadom Jasno definiše elektronski ("Sl. upravljanje otpadom. lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen. način i 34 Podrazumeva jasno Doneta definisanu strategiju 15. br. vrstu otpada koja se ne 92/2010) može odlagati na deponiji Omogućava izvoz ("Sl. Uredba o odlaganju otpada na deponije Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje Uredba o dopuni Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada Osnovni dokument koji obezbeđuje uslove za racionalno i održivo upravljanje otpadom. jedinjenja žive i drugo Uvodi se plaćanje ekoloških taksi za ("Sl. obrazac dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja. jedinjenja hroma. glasnik otpadnih električni i RS". 2010.04. Utvrđuju se proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada. br. Uredba definiše kriterijume lokacije deponije. tehničke i tehnološke uslove za projektovanje i izgradnju deponije.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. akumulatori. izgled i upustvo za popunjavanje Dokumenta o prekograničnom kretanju otpada. br. glasnik proizvode koji posle RS". glasnik i električni otpada kao RS". . sadržinu. baterije.

bakar. izvoz i transport otpada ("Sl. živa. skladištenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije. visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade. glasnik postupanja sa RS". obveznici plaćanja naknade.hrom i drugo) 35 . 99/2010) Propisuje načine ("Sl. Propisuje se Pravna forma dokumenta sadržina dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. br. Ovim pravilnikom propisuje se lista električnih i elektronskih proizvoda. izvoz i transport otpada.aluminiju m. Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. 101/2010) Pravilnik o listi električnih i elektronskih proizvoda. mere zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije. transporta. glasnik RS". br.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. glasnik RS". kriterijumi za obračun. br. Zahtev za izdavanje dozvole za uvoz ili izvoz podnosi izvoznik ili uvoznik otpada od nadležnog ministarstva . transporta i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije ("Sl. sekundarnim sirovinama 98/2010) dobijenim reciklažom (plastika. merama zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije Pravilnik o uslovima i načinu sakupljanja. 2010. rokovi dostavljanja godišnjeg izveštaja. način i postupak upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način sakupljanja.

način vođenja i izgled registara izdatih dozvola za upravljanje otpadom Propisuje način i postupak za upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadrže živu ("Sl. Pravilnikom se propisuje sadržina. br. lista komponenti otpada koji ga čine opasnim. tretman i odlaganje otpada Pravilnik o kategorijama. granične vrednosti koncentracije opasnih komponenti u otpadu.2010. Propisuje katalog otpada.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. načinu i izgledu registra izdatih dozvola za upravljanje otpadom Pravilnik o načinu i postupku za upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadrže živu Pravna forma dokumenta ("Sl.vrste i količine e-otpada koji se izvozi van granica države Pravilnik o sadržini.2) čime je omogućena kontrola kretanja. glasnik RS". br.tretmana transporta tip ("Sl. br. br. lista kategorija otpada. Sadrži izveštaj o ("Sl. tretman i odlaganje otpada. načine prikupljanja. glasnik RS". 97/2010) i 36 .1) 56/2010) i klasifikaciju otpada za prekogranično kretanje(obrazac br. 95/2010) Određuje fluorescentnih cevi. (obrazac br. glasnik RS". lista kategorija opasnog otpada. način i postupak upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima. ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Sl. Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatotima Propisuje se Pravna forma dokumenta sadržina i izgled oznaka na baterijama. Bliže se propisuje Pravna forma dokumenta sadržina i izgled dozvole za skladištenje.5. 86/2010) Pravilnik o sadržini i izgledu dozvole za skladištenje. lista postupaka i metoda odlaganja otpada. br. glasnik ispitivanju otpada RS". glasnik RS". 2010. dugmastim baterijama i akumulatorima prema sadržaju opasnih materija. 96/2009) 28.

br. na godišnjem i dnevnom 95/2010) nivou Pravilnikom se uređuje način skladištenja. glasnik tokova i količina e-otpada RS". glasnik jasnih.pak ovanja i obeležavanja opasnog otpada Pravna obrazaca forma Omogućava praćenje ("Sl. 2010. Pravilnik o obrascima dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu sa uputstvima za njegovo popunjavanje Pravilnik o načinu skladištenja. stadnardnih obeležja koja 92/2010) su zakonom predviđena za opasan otpad. 37 . br.vidljivih i RS".Upravljanje e-otpadom u Srbiji.pakova nja i obeležavanja opasnog otpada Obavezuje na upotrebu ("Sl.

ali samo neke od njih mogu igrati važniju ili manje važniju ulogu. Ovu grupu čine marke proizvođača i njihovi saradnici (IT saradnici. Odnos domaće proizvodnje i uvoza IT opreme i bele tehnike IT oprema Bela tehnika Importers 95% 80% Local manufacture 5% 20% 38 . Consumer equipment kao što su televizori i radio aparati su se do pre par godina proizvodili u Srbiji u Elektronskoj industriji Niš. preduzeća. trgovci. potrošači (pojedinačna domaćinstva.31 %.41%. potrosači elektronskih uređaja. Učešće prizvodnje električne i elektronske opreme u ukupnoj industrijskoj proizvodnji: Proizvodnja električnih mašina i 2. Procena zainteresovanih strana Glavne zainteresovane strane U neke od glavnih zainteresovanih strana spadaju proizvođači..Upravljanje e-otpadom u Srbiji. i to: Proizvodnja IT and telecommunication equipment ne postoji.1. tu opremu nazivaju svojim proizvodom. Sve stakeholdere ćemo posmatrati u odnosu na četiri grupe proizvoda koje su i obuhvaćene ovim istraživanjem. 4. U mnogim zemljama u razvoju. Kako se koji korak javi u toku životnog veka jednog proizvoda. poslovne transakcije definišu kretanje elektronskog uređaja u toku. trgovci starim gvožđem.) ali se takođe sastoji i od “neidentifikovanih” proizvođača kada oprema nije brendirana. većina zainteresovanih strana u ovoj kategoriji potpada pod neorganizovani/neformalni sektor. opreme Tabela 6. rastavljači i recikleri. sklapanja i/ili uvoza EEO.1.1. mada pojedini distributeri s obzirom da oni sklapaju. elektronske komponente. Uglavnom su to proizvođači bele tehnike. Zainteresovane strane koje se bave e-otpadom su skoro iste kao u trenutnom sistemu. TV i komunikacione 0. ova oprema se u Srbiji samo sklapa/montira. Tabela 5.Proizvođači Što se tiče proizvođača električnih i elektronskih proizvoda u Srbiji. 4. Proizvođači i distributeri Proizvođači se definišu kao organizacija proizvodnje.. komponenete se uvoze. što se tiče ostale opreme koja spada u ovu grupu proizvoda u Srbiji se ne proizvode. aparata Proizvodnja radio. ima ih veoma malo. 4. vlada i drugi). Opis svake od navedene zainteresovane strane je dat u nastavku. prodavci (preduzeća/ vlada/drugi). 2010. odnosno malih i velikih kućnih aparata.

Fabrika elektrotermičkih proizvoda posluje od 1973. Kenwood. međutim pored gore navedenih mogu se naći i proizvodi: Nokia. ALFA-PLAM. godinu u odnosu na susedne zemlje Hrvatsku i Sloveniju. Ostvarene su saradnje sa francusko . HOOVER. tečno i gasovito gorivo. a isto tako i u većini zemalja je da su proizvođači u 60% slučajeva i distributeri.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Fabrika je osnovana 1923 god. grejalice. Braun. Samsung. Electrolux. Sony-Ericsson. i mnoge druge. KELVINATOR. električni grejači vode (bojleri). Milan Blagojević iz Smedereva je privatna fabrika u okviru Invej grupacije. Gorenje se nalazi među osam najvećih proizvođača kućnih aparata u Evropi. Zanussi. Tabela 11. i od tada do danas je stvorila prepoznatljivi proizvođački brend tradicije i kvaliteta. Tabela 9. a svrstavamo se i u red 5 najvećih u Evropi. Tefal. i zapošljava 870 radnika. Sony. naročito kada je reč o beloj tehnici. Philips. godine u sklopu Magnohrom d. Panasonic. Osnovni asortiman prozvoda su šporeti i peći na čvrsto gorivo / električni šporeti sa najvećim međunarodnim standardima kvaliteta. Distributeri u svom asortimanu pretežno sadrže proizvode najpoznatijih robnih marki u Srbiji i okruženju. Nikon. Njihova ukupna godišnja produkcija iznosi preko 160. AEG. Milan Blagojević Smederevo. BEKO. korporacijom CANDY. prevashodno su namenjeni domaćinstvima. Midea. Neo. Domaći proizvođači: AD Alfa Plam proizvodi grejna tela na čvrsto. Svoje proizvode plasiraju na domaćem tržištu (oko 35%) i na tržištima Evrope (oko 65%). Vodeće robne marke u Srbiji su: GORENJE. 2010. vodeći smo proizvođač grejnih tela u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi. U Srbiji je Gorenje pored domaćih proizvoda jedno od najvećih dostributera bele tehnike sa preko 50 prodajnih mesta u Srbiji. Pioneer. Bosch.p. Bira. Distributeri Ono što je u Srbiji. U Srbiji postoje i zvanično ovlašćeni distributeri nekih robni marki. Proizvodi „Alfa-Plam“-a. 39 . U Srbiji postoji veliki broj distributera na veliko i malo. IBERNA. štednjake na struju. sa tradicijom dugom preko 50 godina. Ariston.belgijskom firmom ARTUR-MARTIN. LG. Po obimu proizvodnje. Indesit. plasmanu i kvalitetu. ZEROWATT.2. grilovi i roštilji itd. centralno orjentisano na proizvodnju i prodaju bele tehnike i kuhinja.000 jedinica. Moulinex.1. i 2009. U tabelama 7 i 8 dat je pregled promene tržišta aparata za domaćinstvo za 2008. ROSIERES. 4. kao sto su LG. kao i kombinaciju čvrsto gorivo-struja i strujagas. Permanentnom brigom za razvoj tržišta i proizvoda fabrika je veoma brzo dostigla vodeću poziciju u proizvodnji aparata za domaćinstvo i sastavnih delova kao što su: dinamičke električne termoakumulacione peći. Vox. Panasonic itd. OTSEIN I GASFIRE.

Vlada Srbije je u decembru 2007. kancelarijski pribor. a zatim zahteva poseban tretman i način odlaganja. Polovna roba. Kupovina proizvoda u Srbiji 75% 7% 18% U Srbiji se kupuje dosta i polovna roba. Moramo reći sasvim neopravdano. Distribucija IT i telekomunikacione opreme U našoj zemlji do sada nije bilo ozbiljnih istraživanja vezanih za ovu temu. godini uvezao PC i računarsku opremu u vrednosti od 26 miliona evra. s obzirom na činjenicu da je process kompjuterizacije u našoj zemlji počeo pre više od 20 godina i da je uvezena velika količina novih i polovnih PC-a. igračke. ta razlika se sve više smanjuje i očekivanja su da će u narednih par godina internet kupovina dostići kupovinu u prodavnicama. Kategorije proizvoda koje se u svetu najviše kupuju preko interneta su elektronika. naš uvoznik ComTrade je u 2003. povoljne cene i udobnost online kupovine navele domaće potrošače da se okrenu ovom načinu kupovine i da ga usvoje kao "normalnu stvar".Upravljanje e-otpadom u Srbiji. godine usvojila dopunu Zakona o zaštiti životne sredine po kome se polovna roba može uvoziti samo ako je neophodna u proizvodnji kao sekundarna sirovina. Međutim. treba napomenuti da nije moguće sa velikom preciznošću utvrditi količinu uvezenih PC-a i računarske opreme s obzirom na proces tranzicije u kojem se već duži niz godina nalazi naša zemlja. Online šoping je već neko vreme postao uobičajen način kupovine u razvijenim zemljama Evrope i sveta. dečije igračke i hobi alat. nameštaj i pokućstvo. Ni Srbija nije pošteđena internet šoping groznice. Prema strukturi ulaganja. naročito tehnički uređaju. i to po često povoljnijim cenama nego u klasičnim prodavnicama. i putem interneta. odeća i obuća. Sve je očiglednije da su široka ponuda. knjige i sportska oprema. slede IT usluge sa 24 odsto i 40 . za šta u Srbiji još uvek ne postoje uslovi. 2010. ima kratku upotrebnu vrednost i ubrzo postaje otpad. muzička i video izdanja. a ne može da se obezbedi u Srbiji. Maloprodaja Tržište polovne robe Online kupovina Tabela 13. mobilne telefone. Iako klasične prodavnice i dalje imaju prednost u odnosu na online šopove. kućne aparate. IT oprema sa učešćem od 64 odsto ukupnih ulaganja dominira i u 2009. Primera radi. godini. preko raznih servisa. knjige. Najviše se naručuju proizvodi koji su na akciji zbog sniženih cena ali i neobični proizvodi koji nisu široko rasprostranjeni na tržištu. Na domaćem online tržištu već duže vreme postoji nekoliko ozbiljnih internet prodavnica na kojima se može kupiti gotovo sve. sportsku i fitnes opremu. Potrošači u Srbiji najviše se intersuju za elektroniku: televizore. laptop računare i opremu za računare.

1% tržišta.2% u odnosu na isti kvartal prošle godine.6% tržišta. Dell i Fujitsu sa zajedničkim učešćem 69.589 prodatih jedinica drže 62.2% isporuka drži preko 350 manjih lokalnih asemblera.4% kao posledica smanjene prosečne prodajne cene i orjentacije kupaca ka jeftinijim proizvodima. Na tržištu desktop brend računara vodeće tri pozicije drže HP. dok je na trećem mestu Dell sa 14.9% tržišnog učešća. godini porastao za 100%. Uporedni prikaz IT tržišta Srbije sa zemljama u regionu 2008. Slede notebook računari sa 31. Isporuke prenosivih računara čine 21% od ukupno prodatih računara i ovaj segment prodaje je u 2009. godine 41 .029 netbook računara (4.5% u ukupnim isporukama.9%. Pet vodećih lokalnih asemblera računara isporučilo je ukupno 48. U Srbiji je 2009.166 personalnih računara.654 prodatih jedinica i 32.2% tržišnog učešća. U prvom tromesečju 2010. pri čemu je vrednost isporučene opreme padala brže (27%) nego što su padale IT usluge (14%) i isporuke paketnih programa (20%).000 računara. HP je na prvom mestu sa 18. paketni programi sa preostalih 12 procenata ukupnih IT ulaganja. Asus je drugi sa 14. godine prodato 368. Desktop računari sa 60.4% ukupnog PC tržišta. Sledi CT Computers koji je i dalje najveći isporučilac desktop računara. Tabela 10. Velike godišnje stope pada zabeležene su u svim segmentima IT tržišta. x86 serveri sa 894 jedinica drže oko 0.000 personalnih računara i pritom lokalno asemblirani desk top računari čine oko 70% od ukupno prodatih računara. Ukupne PC isporuke u prvom tromesečju 2010.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. dok je vrednost manja za 7. Isporučeno je 4. godine u Srbiji je isporučeno 97. 2010. U Srbiji se svakog dana prošle godine prodalo oko 1. dok preostalih 51. Na tržištu notebook računara. Tabela 14.8% „žutih“ računara. HP je i dalje na liderskoj poziciji i po količini i po vrednosti isporučenih računara. povećane su za 5.1% tržišta).

3 odsto ili 74. među kojima su najprodavaniji kineski mobilni telefoni. U prvom kvartalu 2010.7 odsto više u odnosu na prvi kvartal prethodne godine. Kod poslovnih potrošača mora postojati razlika između: • mala i srednja preduzeća jer njihovo poslovanje može biti bliže privatnim potrošačima i • • 42 .6 odsto tržišta. Distribucija mobilnih telefona Zbog ilegalnog uvoza mobilnih telefona u prethodnih deset godina.500. godine isporučeno je 294.9 miliona uređaja. postoji veliki broj maloprodajnih objekata gde se mogu kupiti telefoni različitih proizvođača. Domaćem tržištu potrebno čak 1.400.2 odsto. državna kasa je u najboljem slučaju izgubila više od 158. 2010. Pritom je u prvih pet došlo do značajnog pomaka: do sada je listu pet vodećih kompanija zaokruživala Motorola. a prošle godine legalno uvezeno tek 1.206. odnosno 21.6 miliona uređaja) obuhvata ostale proizvođače među kojima su Motorola i HTC.000 miliona evra. Svaki drugi mobilni telefon ilegalno uvezen. Listu opet predvodi Nokia sa 36.000 mobilnih telefona godišnje po "Telekom Srbija". kreator Blackberry uređaja.000 mobilnih telefona. Više od četvrtne tržišta (25.6 odsto. Potrošači se uglavnom dele na: privatna (domaćinstva) i poslovna (uglavnom preduzeća i vlada). "Telenor" i "Vip mobile".Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 4. Potom slede RIM i Sony Ericsson sa po 3. ali ovaj put je u top 5 uletela kompanija RIM.038.780. dok ih prati LG sa 9. može se zaključiti da se trećina tržišta snabdela krijumčarenim telefonima. Ovo je posledica sve veće potražnje za pametnim mobilnim telefonima.2 Potrošači Potrošači se definišu kao tela koja koriste EEO i odbacuju ih kao otpad kada dođu do kraja svog životnog veka. Pored zvaničnih operatera koji distribuiraju mobilne telefone. U poslednjih deset godina legalno je uvezeno nešto više od 2. uz razliku od oko 100 hiljada isporučenih uređaja. a u istom periodu zabeleženo je skoro sedam miliona korisnika.8 odsto. Samsung je snažan drugi sa 21.

godinu iznosio 82.6% u odnosu na 2008. godinu • 82. što čini povećanje od 3. Građani koje smo anketirali su izrazili spremnost za učešče u organizovanom sakupljanju elektronskog otpada i spremnost da sarađuju sa službom koja bi periodično preuzimala ovu vrstu otpada iz njihovih domova. dok je taj podatak za 2009. koji iz elektronskog otpada izdvajaju samo metalne delove. 9. godinu. a takođe značajan procenat ostaje nezbrinut u domaćinstvima i najčešče se gomila u pomoćnim prostorijama kao što su podrumi i garaže. • preko 280 000 lica kupovalo je ili poručivalo robu/usluge putem Interneta u poslednjih godinu dana • u odnosu na 2009. • velika preduzeća Domaćinstva Informacije do kojih smo došli u okviru istraživanja koje se tiču domaćinstva u Republici Srbiji su : • 98.4% u odnosu na 2007.7% stanovništva koristi mobilni telefon. Oni građani koji pokušavaju da se reše elektronskog otpada. broj lica koja su kupovala ili poručivala robu/usluge putem Interneta povećao se za nešto više od 16 000.6% u odnosu na 2009. pri tome se ne zna . • 11. Preduzeća Tokom anketiranja preduzeća gotovo da se nismo sreli sa preduzećem koje nema problema sa odlaganjem određene količine 43 .4% u odnosu na 2008. godinu.9% u odnosu na 2009. godinu. godinu. 5. broj lica koja su koristila mobilni telefon povećao se za nešto više od 25 000.šta se događa sa ostalim (opasnim) delovima iz elektronskog otpada. a 16. • preko 4 785 000 lica koristi mobilni telefon • u odnosu na 2009. što predstavlja povećanje od 1.3%.4% domaćinstava u Republici Srbiji poseduje računar. godinu. godinu. • 39% domaćinstava poseduje Internet priključak • broj korisnika računara povećao se za 1% u odnosu na 2009. 2010. najčešće se obraćaju sakupljačima sekunarnih sirovina i preduzećima koja se bave trgovinom obojenih metala (otpadima).7% domaćinstava poseduje TV a 42.4% domaćinstava poseduje računar • 50. Najveće količine elektronskog otpada iz domaćinstva uglavnom završavaju u kontejnerima za komunalni otpad ili u njihovoj neposrednoj blizini. godinu. a neretko i ostaje u samim domovima građana.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.6% kablovsku TV. godinu. a 7. • 50.4% u odnosu na 2007.2% domaćinstava poseduje laptop.

Tu se pre svega misli na „LCD“ i „TFT“ monitore.8% preduzeća na teritoriji Republike Srbije koristi računar u svom poslovanju. Zastupljenost računara najveća je kod velikih preduzeća (preduzeća s više od 250 zaposlenih) i u srednjim preduzećima (preduzeća sa 50-249 zaposlenih) i iznosi 100%. Količina novih elektronskih i električnih proizvoda koji se godišnje uvezu i stavljaju na tržište u Republici Srbiji je 85.3% preduzeća koja imaju Internet priključak naručivalo je tokom 2009. raznim skladištima ili divljim deponijama.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 96. pa tako najveće količine elektronskog otpada završavaju odložene na ekološki neadekvatan način. što je za 2. Gotovo jedna četvrtina monitora u preduzećima su tzv.ekapija. kad je u pitanju bezbedno odlaganje elektronskog otpada i zaštita životne sredine u preduzećima je jako mali. godine proizvode/usluge putem Interneta. Najveći broj preduzeća. „tanki“ ili „ravni“ monitori. A takođe je veliki broj i onih preduzeća koja žele da u sklopu svojih radnih jedinica istaknu mesto za odlaganje elektroskog otpada. dok zastupljenost računara u malim preduzećima (10-49 zaposlenih) iznosi 97.com/website/sr/page/314087) 44 .3.600 t. (izvor: http://www. Zastupljenost računara u preduzećima varira u zavisnosti od teritorijalne celine: u Beogradu ona iznosi 98. realno i ne rešava problem elektronskog otpada već elektronske uređaje nakon njihovog upotrebnog (radnog) veka smešta u magacine i druge prostorije.1%. a 6.5%. što kao posledicu ima smanjivanje korisnog prostora koji bi inače mogao služiti za potrebe poslovanja preduzeća. Elektronski uređaji široke primene kao što su: računari .3% više u odnosu na 2008. 5. što nam ukazuje na to da nije bilo povećanja u odnosu na 2009. tako da se narednih godina mogu očekivati sve veće količine elektronskog otpada u obliku prevaziđenih CRT (monitori sa katodnom cevi) monitora.000 t zaostalog otpada nalazi se na smetilištima.8% preduzeća ima Internet priključak. Sakupljači Procenjuje se da u Srbiji godišnje nastaje količina od 30. godinu.000 t/god.7%. a u centralnoj Srbiji 96.2% više u odnosu na 2007. audio i video oprema ukoliko su još uvek u funkcionalnom stanju se uglavnom poklanjaju zaposlenima ili prodaju preduzećima ili fizičkim licima koja se bave trgovinom polovne elektronske tehnike. Oko 40. elektronskog otpada. a tiče se našeg istraživanja je da 97. što je ipak bolje rešenje nego da ti uređaji završe u komunalnom otpadu. Takođe i među preduzećima ima onih koji svoje neispravne uređaje bacaju u komunalni otpad . u Vojvodini 98. ali tu se uglavnom radi o manjim preduzećima koja nisu veliki generatori ove vrste otpada. godinu. Samo 3% anketiranih preduzeća odlaže elektronski otpad u kontejnere od čvrstog materijala. 23.3%. U Republici Srbiji. Među preduzećima u Valjevu je i određeni broj onih koja su zainteresovana za nabavku ili zaduživanje opreme koja bi im omogućila da svoj elektronski otpad odlože na ekološki bezbedan način i na taj način ispune svoju zakonsku obavezu. Ono što je još bitno napomenuti. Trend „tankih“ monitora je sve više u ekspanziji . 4. 2010. Više od polovine preduzeća izrazilo je spremnost i potrebu da sarađuje sa preduzećima koja su ovlašćena da preuzimaju i recikliraju elektronski otpad. godinu. bez ikakvih preventivnih mera. Nivo znanja .3% više u odnosu na 2009.

sakupljači na mestu nastajanja (u blizini kontejnera za komunalni otpad ili slično. koja podrazumeva rasklapanje elektronskih uređaja i delova.rs/sr_lat/drustvo/unosna-reciklaza-elektronskogotpada_226026.rtv. godine preradili 1-2 % ukupnih količina koje se uvezu u Srbiju. U toku rada sakupljači elektronskog otpada ne koriste nikakvu zaštitnu opremu. Za veliki broj sirovina koje se nalaze u elektronskim uređajima sakupljači nemaju potencijalne kupce. Među sakupljačima najcenjenija komponenta u elektronskom otpadu su kablovi koji u sebi sadrže bakarne žice. Elektronske tzv. Računarski štampači i repromaterijal (ketridži.html) Među fizičkim licima koja se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina (sakupljači) generalno vlada slabo interesovanje kada je u pitanju sakupljanje elektronskog otpada.rs/sr_lat/drustvo/reciklazna-industrijaceka-novac-od-eko-taksi_201540. 45 . Takođe je veliki broj elektronskih audio uređaja koje sakupljači svakodnevno pronalaze u komunalnom otpadu. riboni i slično) koji spadaju u najrecikabilniji elektronski otpad koji se ponovo može staviti u upotrebu. To praktično znači da se u Srbiji godišnje uveze 100 000 t novih EE proizvoda! Imamo i treći podatak koji kaže da se godišnje uveze 50 000 t EE uređaja. Pre svega zbog komplikovanije procedure izdvajanja sekundarnih sirovina. od čega se reciklira 3% (izvor http://www. najčešće završava rastavljen kako bi se od njega iskoristili metal i plastika.rtv. Sakupljači se najčešće sreću sa izbačenim računasrkim monitorima i televizorima što je veoma alarmantno kada se zna da oni sadrže u sebi hazardne otpadne materijale. Većina sakupljača koji se bave sakupljanjem elektronskog otpada ne poseduje nikakvo vozilo za prevoz pronađenih uređaja . zbog transformatora iz televizora i računara često dešava da katodna cev bude razbijena i na taj način se u životnu sredinu oslobađaju teški metali kao što je olovo. pa zbog toga se vrlo često sreću sa povredama kao što su posekotine i slično.toneri. pa čak i trovanja ljudi ukoliko se nalaze u neposrednoj blizini.) rastavljaju uređaje i iz njih izdvajaju sirovine koje mogu lako prodati (bakar.živa ili kadmijum. pa zbog toga i primenjuju tehniku vađenja sirovina na samom mestu nastajanja elektronskog otpada.html firma Božić i sinovi su tokom 2009. međutim kao metod izdvajanja čistog bakra najčešće se primenjuje spaljivanje plastične izolacije. pa tako te sirovine koje su u navećem procentu i opasne po životnu sredinu završavaju na divljim deponijama koje se nalaze u neposrednoj blizini naselja. a od njih koriste veoma mali procenat sirovina.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. godini to biti oko 5 000 t (5% od uvoza). štampane ploče sakupljači prodaju lokalnim preduzećima i fizičkim licima koja se bave servisiranjem polovnih elektronskih uređaja ili trgovinom obojenih metala koja im plaćaju gotovinski bez izdavanja priznanice ili bilo kakve potvrde. a to ima svoje negativne posledice jer se npr. dok smatraju da će u 2010. Prema izvoru http://www. Tokom sakupljanja elektronskog otpada . aluminijum. 2010. što samo po sebi predstavlja veoma ekološki rizično ponašanje i može dovesti do aerozagađenja. govžđe).

predstavnika preduzeća koja se bave proizvodnjom baterija i akumulatora i članova čija je delatnost sakupljanje. prodajom i reciklažom baterija i akumulatora sa nevladinim i vladinim institucijama.2010. cipele i rukavice. u manjoj meri papira i kartona. Ponekad to urade samo jednom. jedini ove vrste u našoj zemlji. što će Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja obezbediti prikaz kretanja otpada i bolji uvid u količine procesuiranog otpada od strane svih registrovanih reciklera.6% od ukupnog broja firmi. osnovan klaster za organizovano sakupljanje i reciklažu istrošenih baterija i akumulatora „Galenit“. ukoliko lociraju veliku količinu određenog otpada. dok mali broj misli da bi im u radu pomoglo kada bi imali komplet priručnog alata. 2010. prilagođavajući sakupljanje kako bi zadovoljili potražnju. ali će generalno ostati u granicama materijala za koje imaju razrađenu mrežu dobavljača i kupaca. Do kraja ovog roka dozvolu je dobilo 104 preduzeća. Neki sakupljači će kupiti bilo koji materijal ukoliko imaju potncijalnog kupca. izlaze iz ustaljene šeme i kupuju i trguju materijalima koji inače nisu njihova specijalnost. Klaster će zastupati interese svojih osnivača i članova . i znanje. ili menjaju svoj fokus ukoliko se cena materijala promeni. bitno polje delovanja klastera predstavlja i unapređenje dijaloga i uspostavljanje bolje saradnje između preduzeća koja se bave proizvodnjom.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. da se registruju po kriterijumima novog zakona. Takođe.02. Kao što se može videti iz predhodnih podataka elektronskim otpadom se ukupno bavi 8 preduzeća ili 7. Primarni cilj klastera je podrška razvoju i promociji organizovanog sakupljanja i ekološki bezbednoj reciklaži istrošenih baterija i akumulatora.2008. prevoz i reciklaža ove vrste otpada. npr. Sakupljači elektronskog otpada su pokazali najveće interesovanje za sticanje znanja iz oblasti poznavanja saobraćajnih propisa. Kompanije koje rade u oblasti reciklaže imale su rok do 23.05. Klaster Galenit U Beogradu je 20.i pokretanju sopstvenog biznisa dok je najmanji broj onih koji žele da se edukuju na temu „zdravstvene zaštite“ i „poznavanja zakonske regulative vezane za upravljanje otpadom“ Opštine i Javna Komunalna preduzeca(JKP) Opštine se obično fokusiraju na sakupljanje plastike (PET). Iako se većina sakupljača specijalizuje za jednu ili nekoliko grupa materijala. Što se tiče opreme za rad sakupljači elektronskog otpada uglavnom misle da bi im dosta pomoglo kada bi imali radna odela . Kada su u pitanju prevozna sredstva sakupljači elektronskog otpada su najzainteresovaniji za nabavku tricikla (tricikl sa prikolicom za prevoz robe) koji im je najpogodniji za kretanje u gradskim uslovima vožnje. i veoma malo ostalih materijala. a tu se pre svega misli na Ministarstvo ekonomije i 46 . Takođe veliki broj sakupljača želi da stekne znanja koja bi im pomogla pri prepoznavanju sekundarnih sirovna . ponekad ukoliko im se ukaže povoljna prilika. mada postoji i značajan broj onih koji misle da bi im nabavka freze sa prikolicom dosta olakšala sakupljanje i prevoz elektronskog otpada.

6 miliona PC-a se nalazi u upotrebi. "JUGO-IMPEKS E. • velika preduzeća.E. Kapaciteti ovih firmi za sakupljanje i preradu su mnogo veći od sadašnje iskorišćenosti. mali početni troškovi i čak planirano zastarevanje proizvoda su rezultovali brzom rastu problema u celom svetu. koji predstavljaju PC otpad a preko 1. TRADE” Beograd. fotoaparata. Preduzeća (“S. među kojima je i električni i elektronski otpad. "BOŽIĆ I SINOVI" Pančevo. sakupljanje. "EKO METAL" Vrdnik. štampača i drugih postala su veliki deo komunalnog otpada i zato je tok električnog otpada identifikovan kao jedan od onih koji beleži najbrži rast u Srbiji čineći danas 4% komunalnog otpada.5. Privrednu Komoru Srbije i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.o. koji predstavljaju latentni računarski otpad.R" d. Pored dozvole za sakupljanje ona poseduju i dozvolu za transport. za sada je procenat iskorišćenja svega 20%. Pored ovog klastera u Srbiji sakupljanje rade još preduzeca koja su dobila dozvolu za sakupljanje ove vrste otpada od Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje. U ovom trenutku. Postoje nekoliko preduzeća u Srbiji koji imaju dozvolu za sakupljanje opasnog otpada. mobilnih telefona. preduzećima i lokalnim samoupravama i kroz razne ekološke akcije koje organizuju u saradnji sa NVO-sektorom. imaju dozvolu za sakupljanje. ’’Ribbon -CMS’’) se bave električnim i elektronskim otpadom. Oni imaju potpisane ugovore o sakupljanju sa ministarstvima i većim firmama koji su inače i najveći generatori ove vrste otpada. Beograd. Prvi su se javili u Beogradu i Nišu. transport. Niš. Osim toga e-otpad je vredan izvor sekundarnih sirovina i toksičan ukoliko je nepravilno tretiran. Sa gledišta ekologije i očuvanja životnog prostora jedan od najvećih globalnih svetskih problema je elektronski otpad.o. institucije i vladine organizacije i • proizvođači originalne elektronske opreme(OEMs). Proizvodi poput televizora. rastavljanje i povraćaj se obavljaju preko dobro organizovanih mreža neformalnog sektora. 4. Preko 534 177 hiljada rashodovanih PC-a nalazi na teritoriji Srbije. 2010. sasvim je realno uvesti pretpostavku da je količina računarskog otpada na teritoriji Srbije velika.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Najveću količinu otpada koju sakupljaju ova preduzeća sakupljaju u saradnji sa individualnim sakupljačima. 47 . Specifičnost elektronskog otpada je njegova složenost i brzina kojom elektronski proizvodi zastarevaju i bivaju zamenjeni novim. skladištenje i tretman otpada od električnih i elektronskih proizvoda. kao i činjenicu da je projektovani vek PC-a pet godina.ET. Uzimajući ove informacije u obzir. kompjutera i srodne kompjuterske opreme. ’’Perihard inženjering’’. regionalnog razvoja. Recikleri Formalni recikleri e-otpada su tek u početnim fazama svog rada. skladištenje i tretman otpada od električnih i elektronskih proizvoda. Glavni proizvođači elektronskog i električnog otpada se svrstavaju u tri grupe: • pojedinci i mala preduzeća. Brza promena tehnologije.

2010. Pb(olovne) LiPo.) Toner kasete i kertridži Tekstil Elektromotori Drugi materijali 48 . • prodaje sekundarnih sirovina. Li-ion(Lithium-ion). Oprema koja je kategorisana kao neispravna. • • • • • Reciklaža elektronskog otpada Pod reciklažom se u Srbiji podrazumeva izdvajanje materijala iz otpada i njihovo ponovno korišćenje. preuzimanje i transport elektronskog i električnog otpada i fluorescentnih cevi i sijalica. reciklaže rashladnih uređaja. • refabrikovanja. PC. • konsaltinga u oblasti upravljanja otpadom.) i delovi od plastike Metali i delovi od metala Napajanja Gume Kablovi Akumulatori i baterije (Ni-Cd(Nickel-cadmium). PE. alkalne baterije) Ekrani (katodne cevi CRT. odlazi u servisni deo odakle se trebuje potrebni rezervni deo. Uključuje sakupljanje. HIPS. reciklaže fluorescentnih cevi i sijalica. Ove firme nude/pružaju usluge: reciklaže elektronskog otpada. NiMH(Nickel Metal Hydride). HDPE. izdvajanje. otklonske jedinice. PP. Istovremeno sa rasklapanjem vrši se sortiranje komponenti i materijala koji se dobijaju rasklapanjem elektronske opreme na sledeće grupe: • • • • • • • • • • • • Plastika (ABS. LDPE. zatim se dodatno proverava ispravnost i kao takva bezbedno se može ponovo koristiti. rasklapa se prema propisanoj proceduri potrebnim alatima od strane obučenih radnika. optičke jedinice. PVC. neobeležena plastika i dr. procesorske i memorijske jedinice i dr. Shodno hijerarhiji pravilnog upravljanja otpadom vrši se provera ispravnosti i funkcionalnosti preuzete opreme. Oprema koja nije u funkciji zbog nedostatka određenog sklopa ili podsklopa. reciklaže računara. PET. preradu i izradu novih proizvoda od korišćenih delova ili materijala. Proveru ispravnosti i funkcionalnosti vrši na početku procesa kvalifikovani radnik uz poštovanje propisanih procedura i pravila kojima se ispituje ispravnost. LCD i plazma ekrani) Elektronske komponente (štampane ploče. • izvoz nereciklabilnog elektronskog i električnog otpada. piralenske baterije. • bezbedno i legalno skladištenje elektronskog i električnog otpada i fluorescentnih cevi. kartice.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.

dok se određene vrste kablova u zatečenom obliku predaju ovlašćenim firmama za postupanje i tretman. azbest. monitori sa katodnim cevima (CRT monitori) ili panelom od tečnih kristala (LCDili TFT monitori) .8% posebne grupe plastike 49 . odvija se i proces separacije. gde recikler odmah i razvrstava sastavne komponente na reciklabilne koje odvoze u preduzeća koja su registrovana za dalju preradu pojedinih sekundarnih sirovina (sekundarne sirovine) i nereciklabilne. osnovna ploča 0. halogenovane materije (PCB). nikl i sl.4% aluminijum i plemeniti metali 3% materijali sa sadržajem plemenitih metala kao npr.) 3. kadmijuma i hroma. U krugu Reciklažnih centara u okviru preduzeća vrši se tretman plastike. staklo.) predaju se na dalji tretman u za to ovlašćena preduzeća. bromovani usporivači gorenja. Uglavnom su to teški metali poput žive. aluminijum. PVC materijali. Komponente koje se recikliraju u Republici Srbiji (gvožđe. bakar. Kablovi se tretiraju mašinom za skidanje izolacionog materijala.1% obojeni metali (potpuno recikliranje) 13. kada se sakupi dovoljna količina. konektore itd. Paralelno sa procesom rasklapanja i rastavljanja računarske opreme na sastavne komponente. a zatim se melje. kablovi i dr. vrši se tretman i privremeno skladištenje reciklabilnih i nereciklabilnih komponenti. generatore svetlosti (lampe). hard diskove. odnosno granulira i kao takva skladišti u reciklabilni magacin. izvoze u skladu sa važećom procedurom za izvoz opasnog otpada. senzore. Ove komponente u sebi sadrže supstance koje mogu ugroziti životnu sredinu. Učešće ovih materijala u jednom prosečnom PC-u je (izvor IBM Kompanija): 48% gvozdeni materijali (potpuno recikliranje) 26.4% plastika i staklo (ograničena primena) 5% delovi koji se mogu ponovo koristiti (čipovi. Plastika se razvrstava na nekoliko kategorija. plastika. 2010. Posle sakupljenih dovoljnih količina pojedinih komponenti vrši se njihovo pakovanje i transport za izvoz pošto u Srbiji trenutno ne postoje prerađivački kapaciteti za ove komponente Reciklaža računara Računarska oprema sadrži različite komponente kao što su štampane elektronske ploče. kondenzatore. dok se papir balira pomoću hidraulične prese. otpornike. kao i kablova. arsen. baterije. Nakon što radnici izvrše separaciju i sortiranje dobijenih materijala. odlažu se u posebno označenim posudama i ambalaži u specijalizovanim prostorijama (privremenim skladištima za nereciklabilne komponente) po važećoj zakonskoj regulativi. guma. memorijski blokovi i dr. releje. prenosi se u reciklažni deo na rasklapanje i rastavljanje na sastavne komponente koje se obavlja na specijalnim radnim stolovima. Ukoliko se korišćena računarska oprema može dovesti u funkcionalno stanje. a odatle se donira ili vraća na tržište. prohrom. papira i kartona. Nereciklabilne komponente se privremeno skladište u veće posude koje se.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. prekidači. Komponente koje se ne recikliraju u Republici Srbiji.

2010. kondenzatori koji se delimično recikliraju.45 5. odnosno katodna cev CRT ekrana.3% specijalni materijali kao što su ulja. masti.22 17.55 2.78 2. količina svake vrste reciklabilnih materijala je prikazana u Tabeli 16. Vrsta reciklabilnih materijala Količina u kg Gvozdeni materijali 256 405 Obojeni metali 139 420 Plastika i staklo 71 580 Delovi koji se mogu ponovo koristiti (čipovi. Tabela 11. 0.96 2. sa unutrašnje strane obloženo je barijum oksidom. masti.50 2. god).54 50 . Katodna cev CRT ekrana sastoji se iz dva dela: koničnog stakla i ekranskog stakla. Proračunato u odnosu na ukupnu količinu PC otpada u RS 2008. Drugi deo predstavlja staklo koje je noseće. kondenzatori koji se delimično 1 602 recikliraju.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. baterije. Materijalni bilans računarskog monitora u Srbiji Materijal CRT ekran Plastika Metali Trafo Kablovi Štampana ploča Ostalo Maseni udeo (%) 63. Ekranski deo stakla je staklo koje sadrži olovo jer korisnika treba da zaštiti od zračenja. 26 709 memorijski blokovi) Aluminijum i plemeniti metali 18 162 Materijali sa sadržajem plemenitih metala 16 025 Posebne grupe plastike 4 273 Specijalni materijali kao što su ulja. sagorevaju ili posebno lageruju Reciklaža monitora Jedan od nezaobilaznih komponenti računara i malih kućnih aparata jeste ekran monitora ili TV aparata. sagorevaju ili posebno lageruju Na osnovu raspoloživih podataka. Tabela 12. baterije. velike je debljine i sa unutrašnje strane ima fotoosetljivi sloj prevlake za stvaranje slike. sličnog je sastava kao ekransko staklo s tim što sadrži veći procenat olova.

2 6. 36/09).2 0.5 0. 2009. glasnik RC br.5 55. 51 . nalaže da se otpadne fluorescentne cevi koje sadrže živu moraju odvojeno sakupljati radi tretmana i konačnog odlaganja.0 0. Sastav stakla koji se koristi u izradi ekrana Supstanca SiO2 Al2O3 CaO MgO Na2O K2O BaO PbO SrO ZnO2 Težinski udeo (mas %) Panel staklo Konusno staklo Min Max Min Max 60 63 53.0 2. Opremljena je specijalnim filterima i rezervoarima za izdvajanje frakcija fosfornog praha i žive iz sijalica.2 Iz ove tabele vidi se da CRT ekrani sadrže veoma štetne materije koje mogu naškoditi ljudskom zdravlju.1 2. opredelili su se da prošire svoju paletu usluga i da omoguće građanima i privredi da postupaju u skladu sa zakonom. stakleni krš se bezbedno odlaže u poseban skladišni prostor do podvrgavanja krajnjem tretmanu. Krašer-mašina. Tabela 13.3 13.2 0. Zakon o upravljanju otpadom članom 51 (Sl.4 1.4 5. ili u specijalne PVC džakove za terenske uslove koji primaju od 50 do 60 kg.2 8.6 9.0 0. prateći svetske trendove reciklaže.1 5. uvežena je iz Velike Britanije.7 6.6 23.8 21. zapremine koja mogu da prime oko 130kg staklenog krša. Naime.5 0.1 0.0 2. Reciklaža fluorescentnih cevi i sijalica Prateći svetske trendove reciklaže. Kako bi se to izbeglo. Krašer-mašina obrađuje 1000 lampi na sat odnosno za jedan dan može da obradi 10 000 komada.2 0.8 6.4 7.0 1.3 2.8 8.9 3. Ovako sakupljen. jedno od preduzeća u Srbiji je nabavilo prvu mašinu za reciklažu neonskih cevi i sijalica u Srbiji.1 3.6 2.2 0.2 3. neophodno je monitore predati ovlašćenoj kompaniji koja će na bezbedan način postupati sa njima.1 8. godine.8 0. Nastavljajući dobru praksu zemalja EU i u susret usklađivanju sa EU normativima.8 0. Reciklaža rashladnih uređaja Takođe je Reciklažni centar jedne firme.5 2.6 8. 2010. Stakleni krš od lampi i sijalica se sakuplja bezbedno u metalnu burad od 210 lit.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. nabavio prvi sistem za degasifikaciju i reciklažu frizidera i rashladnih uređaja u Srbiji.

Prerađeni materijal odlazi u pogon za proizvodnju rafinisanog olova. Svi elektroliti i ono što je predstavljalo opasnost za životnu sredinu ovde se prerađuju u natrijum-sulfat visoke čistoće koji se može koristiti za proizvodnju deterdženata. pretovar i istovar i kompletnu manipulaciju vrše lica koja su stručno osposobljena od strane Ministarstva unutrašnjih poslova. tako da je ceo postupak bezbedan za životnu sredinu. kao i fluorescentnih lampi i rashladnih uređaja vrši se specijalizovanim teretnim vozilima registrovanim za prevoz. nalaže da se otpadni elektronski i električni uređaji moraju odvojeno sakupljati radi njihovog tretmana. utovar. glasnik RC br. projektovanoj u skladu sa standardima Evropske unije. moguća je njihova ponovna upotreba u servisima rashladnih uređaja. Takođe. sve tečnosti iz EE uređaja moraju biti odvojene i tretirane na propisani način.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. tretman i odlaganje ove vrste otpada. U toku je potpisivanje ugovora sa zemljama bivše Jugoslavije. Pripremu za prevoz. dobijenu od Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. jedinstvenoj u Srbiji. Ulja koja se izdvajaju iz rashladnih uređaja mogu se koristiti kao energenti za grejanje. Istrošeni akumulatori koji su uglavnom završavali na deponijama. Shodno tome. Takođe. Lice koje je dobilo dozvolu od nadležnog ministarstva ima obavezu da vodi i čuva evidenciju o količini koja je sakupljena. Ako se vodi računa o vrsti freona koji se izdvajaju i skladište (iste vrste freona u iste posude). tretirana ili odložena i podatke o tome dostavlja nadležnom državnom organu. Sistem za degasifikaciju i reciklažu rashladnih uređaja omogućava da na pravilan i legalan način vršimo bezbedno izdvajanje opasnih materija koji se nalaze u rashladnim uređajima odnosno separacija freona i ulja i obezbeđuje se njihovo pravilno upravljanje. moguće je reciklirati 10 tona istrošenih akumulatora na čas. sada će moći da se recikliraju u nivoizgrađenom pogonu. vozač mora biti sertifikovan za transport opasnih materija. U savremenom centru za separaciju italijanske tehnologije u koju je uloženo osam miliona evra. Ovo je najsavremenija fabrika koja će godišnje moći da preradi 90 000 tona akumulatora. Većina proizvoda dobijenih tokom separacije ima upotrebnu vrednost. vlasnik ovih uređaja dužan je da svoj otpad preda licu koje ima dozvolu za sakupljanje. prevoz opasnih meterija. Transport električnog i elektronskog otpada i fluorescentnih cevi i rashladnih uređaja Prevoz odbačene elektronske i električne opreme. a to znači da ćemo imati proizvodnju od 35 000 tona sirovog olova od kojeg kasnije proizvodimo rafinisano olovo i sve vrste legura za domaće i inostrano tržište. 52 . U ovoj fabrici. jer prema projektovanom kapacitetu ovde je moguće reciklirati sekundarne sirovine iz regiona. 2010. Reciklaža rashladnih uređaja Od prošle godine puštena je u rad nova fabriku za separaciju olova i olovno-antimonskih legura. 36/09). moći će da se reciklira preko 90 000 tona istrošenih akumulatora iz Srbije i regiona. ili ide na preradu u pogone koji se nalaze u okviru fabrike. Prve količine istrošenih akumulatora sa domaćeg tržišta su prerađene. Zakon o upravljanju otpadom članom 50 (Sl.

Prodaja sekundarnih sirovina Posebna pažnja se posvećuje organizovanom sakupljanju i racionalnom korišćenju sirovina koje imaju upotrebnu vrednost kao i očuvanju njihovog kvaliteta za dalju preradu. flopi diskovi i ostali optički uređaji. Zbrinjavanje i prerada ovih komponenti se vrši u centrima za reciklažu stakla.) odvoze se na reciklažu u za to registrovana preduzeća. Izvoz nereciklabilnog električnog i elektronskog otpada Izvoze se nereciklabilni i opasni materijali. Posle sakupljenih dovoljnih količina pojedinih komponenti vrši se njihovo pakovanje i transport za izvoz pošto u Srbiji trenutno ne postoje prerađivački kapaciteti za ove komponente. 2010. Ove sekundarne sirovine mogu se dalje prerađivati u gotove proizvode ili polupoizvode. Komponente koje se ne recikliraju. U reciklabilnom delu. CRT ekrani. CRT ekrani. metal. U oblasti reciklaže elektronskog i električnog otpada postoji nekoliko komponenti otpada koje u sebi sadrže primese opasnih materija a čije finalno recikliranje u korisnu sekundarnu sirovinu može da obavlja samo manji broj namenskih reciklažnih kompanija u svetu. EE oprema dopremljena u reciklažni centar. hard diskovi. Nereciklabilni materijali koji se izvoze su: štampane ploče. Razvrstane komponente mogu biti reciklabilne ili nereciklabilne. procesori i dr. a zatim se melje. Do sada je ostvarena značajna sardanja što se tiče izvoza sa Slovenijom i Singapurom. Plastika se u krugu reciklažnog centra razvrstava na nekoliko kategorija. plastika je zastupljena sa oko 4%. staklo. plastike i metala. po utvrđivanju njene tehničke (ne)ispravnosti. Bezbedno i legalno skladištenje električnog i elektronskog otpada Nakon izvršenog sortiranja vrši se tretman i privremeno skladištenje reciklabilnih i nereciklabilnih komponenti.) odlažu se u odgovarajućoj ambalaži u privremenom skladištu za nereciklabilne komponente po važečoj zakonskoj regulativi.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. koje trenutno nije moguće tretirati u Srbiji iz tehnoloških ili drugih razloga. a metalni delovi sa oko 96% mase. Komponente koje se recikliraju u Republici Srbiji (plastika i delovi od plastike. (baterije. Reciklabilni delovi su svi oni koji mogu imati upotrebnu vrednost (direktnom doradom ili preradom) kao sirovine u istoj ili nekoj drugoj proizvodnji:plastika. štampane ploče. pri čemu je odnos plastike i metala u ovom delu 50:50. kablovi i dr. Pri rasklapanju računara na sastavne komponente maseni udeo reciklabilnih komponenata se kreće od 70% do 80%. podleže procesu razvrstavanja i rastavljanja na komponente. odnosno granulira i kao takva skladišti u reciklabilni magacin. dok se papir balira pomoću hidraulične prese. 53 . metal i delovi od metala. baterije. Maseni udeo reciklabilnih komponenata kod CRT ekrana je oko 30%.

BiS Reciklažni centar je prvi na Balkanu uzeo učešće u ovom programu. mala preduzeća. Refabrikovanje Nakon dopremanja IT opreme u reciklažni centar vrši se selekcija i razvrstavanje na robu za refabrikovanje i robu za reciklažu. 4. Reciklažni centar svim svojim partnerima omogućava da svoju dotrajalu opremu koja je još uvek ispravna. BiS Reciklažni centar je jedini reciklažni centar u Srbiji sa statusom MIcrosoft Authorised Refurbisher koji omogućava da instaliraju legalan Microsoft Windows na refabrikovane računare namenjene akademskim ustanovama i nevladinim i neprofitnim organizacijama. rasprostranjenog širom planete. Deo opreme koji je ispravan odvaja se i formiraju se "novi" sasvim upotrebljivi računari. MAR (Microsoft Authorised Refurbisher) i Community MAR programi podržavaju stvaranje i širenje pristupačnih i bezbednih kanala kroz koje pojedinci.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. deo je globalnog Microsoft Authorised Refurbisher programa. prisutne u Srbiji menjaju u redovnim intervalima ne postanu opasni tehnološki otpad. Posebnu pažnju u okviru servisne službe. 54 . Refabrikovani uređaji se pakuju u ekološku kartonsku ambalažu i mogu ponovo da budu ponuđeni na tržištu uz garanciju. predstavlja veliki pomak koji najveći značaj ima za pripadnike socijalno ugrožene populacije u Srbiji. pokloni raznim humanitarnim i neprofitabilnim organizacijama. Veliki broj još uvek upotrebljivih računara odbacuje se svake godine. Ponovno korišćenje računara kroz donacije ili obnavljanje. Ovim se omogućava da računari koje naše kompanije i strane kompanije. obrazovne ustanove.6. Community MAR : produžava životni vek kompjutera pomaže se u sprečavanju gomilanja opasnog tehnološkog otpada u Srbiji i unapređuje zaštita životne sredine • pomaže se u razvoju lokalnog IT tržišta i kreira mreža kvalitetnih partnera Kompanija Božić i sinovi. naročito u njegovom posebno fokusiranom segmentu koji se zove Community MAR a kroz koji se obezbeđuju računari sa prethodno instaliranim legalnim softverom dobrotvornim. neprofitnim i obrazovnim ustanovama. 2010. već upotrebljive alatke za pripadnike akademskih i drugih zajednica koje zbog raznih ograničenja ne mogu da dođu do novih računara i uživaju u prednostima informacionih tehnologija i ostvare svoje pune potencijale. BiS Reciklažni centar želi da kroz nove poslovne modele i partnerstva sa različitim organizacijama pomogne u socijlnim i ekonomskim izazovima sa kojima se suočavaju oni koji do sada nisu imali priliku da uživaju u pogodnostima koju pružaju informacione tehnologije. dobrotvorne i druge organizacije mogu da dobiju računar sa instaliranim originalni Microsoft software-om. preko naše servisne službe. posvećujemo što većoj iskorišćenosti opreme koja je funkcionalna.

ljudi obično smatraju da je otpad problem nekog drugog a ne njih samih. od 1-4 godine. • Na pitanje za koliko je produžen njihov vek trajanja nakon popravke kod njih uglavnom su odgovarali. pruža osnovu za ekonomsko i održivo upravljanje otpadom. metod koji uglavnom ne zadovoljava osnovne higijenske propise. • Količina e-otpada se kreće od 150-500 kg godišnje niko od anketiranih nema tačan podatak o količini. Svaka društveno odgovorna i ekološki svesna kompanija. Saradnja u rešavanju problema odlaganja otpada može se čuti najviše u trenucima krize i društvene brige. naravno u zavisnosti od toga koja vrsta aparata/opreme je bila. ranije je to bilo po njihovim rečima i do 20 godina.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. ima mogućnost da svoju ispravnu računarsku opremu. Jedini metod za upravljanje otpadom koji se sprovodi u Srbiji je odlaganje otpada na deponije. a u saradnji sa BiS Reciklažnim centrom. neke od deponija su već iskorišćene do maksimuma. neisplativa organizacija. pored pravilnog odlaganja i recikliranja računara koje nije moguće vratiti u upotrebnu kategoriju. već su odgovori davani po slobodnoj proceni • Prosečna starost uređaja donetih na popravku se kreće od 3-7 godina. tako da se rešenja očekuju od države. NSUO usvojena 2003.. nizak kvalitet usluga i neadekvatna briga o životnoj sredini su rezultat očajno slabe organizacije upravljanja otpadom. industrije. A kako je što se tiče servisa ? Za potrebe ovog istraživanja uzeto je veći broj servisera u Srbiji u nekoliko gradova . 4.. to su uglavnom distributeri. lokalne vlasti. donira zajednicama ili ustanovama koje ne bi mogle da dođu do računara na drugi način. Kod nekih distributera se može zameniti staro za novo. Jedan od glavnih zaključaka kaže da bi regionalne 55 . Konačno odlaganje Nizak standard kada je u pitanju upravljanje otpadom je prepoznat kao jedan od ključnih problema životne sredine u Srbiji koji potiče uglavnom od neadekvatnog pristupa ovoj temi.7. Svi servisi su formalno registrovani i plaćaju poreze. 2010. Otpad i upravljanje otpadom je prepoznato kao glavni problem u društvu. Međutim. kao ni tehničke i tehnološke standarde a pored toga. naravno uz odgovarajuću nadoknadu. • Prosečan prihod po popravljenom uređaju se kretao od 10-25eura Što se tiče ovlašćenih servisera elektronske opreme. njenih agencija. To su uglavnom oni manji serviseri bele tehnike i televizora. Visoka cena. Postojeci zakoni u RS definišu lokalne samouprave kao upravna i prostorna tela koja su odgovorna za upravljanje komunalnim otpadom.

Ovaj projekat bi sadržao podatke o njihovoj lokaciji. Tipovi otpadnog materijala koji se odlažu na deponijama Vrste otpadnog materijala Broj deponija 56 . broju. tipu materijala koji se tamo odlaže i druge informacije. koje su osnovane 1956. Od ukupnog broja opština. miševi i druge životinje koje se nalaze na deponijama. Izdvojena su 2 projekta kako bi se pristupilo stvaranju nacionalne baze podataka o deponijama u RS: • Unapređenje katastra o mestima za odlaganje otpada u RS i • Izrada katastra nezvaničnih i starih deponija i smetlista u RS Prvi projekat za cilj ima unapređenje postojeće baze podataka o zvaničnim deponijama gde se otpad dovozi i odlaže na organizovan način. Malo Crnice. Srbija ima 164 deponije koje koriste javna komunalna preduzeća za odlaganje otpada. Prema podacima iz ovog projekta. Zemlja koja se koristi za deponiju je ili u vlasništvu RS ili je u javnom/vlasništvu preduzeća. od onih koje su osnovane u 2005.3%) je smešteno do 100 m od lokalnog naselja. Starost deponija varira jako. (Bačka Palanka – Obrovac. Agencija za zastitu životne sredine (AZZS) je u skladu sa zakonom 2005. opština Bačka Palanka. Važna opštinska tela i javna preduzeća su važni partneri na ovim projektima. Drugi projekat za cilj ima stvaranje registra deponija kojima se ne upravlja ili koje su stare. Prekrivanje otpada je praksa za 117 deponija ili 72% i uglavnom se obavlja zemljom ili nekim drugim inertnim materijalom. Strategija predviđa otvaranje 29 regionalnih sanitarnih deponija kao i jedan broj drugih postrojenja za koje se očekuje da pomognu u upravljanju otpadom kako bi ono postalo efektivnije i efikasnije. počela sa sprovođenjem serije aktivnosti za uspostavljanje sistema informisanja o upravljanju otpadom kao dela u sklopu sistema informisanja o zaštiti životne sredine. Podaci o veličini i kapacitetu deponija nisu pouzdani u potpunosti jer mnoge nemaju neophodnu tehničku dokumentaciju. njih 12 ili (7. Većina deponija poseduje mehaničku opremu i vozila za sakupljanje otpada. Bela Palanka. Pančevo and Tutin) do onih u Silbašu. 2010. Vozila za sakupljanje otpada su najčešće Rotopress vozila sa rotirajućim dobošem i viljuškom za sakupljanje iz velikih kontejnera. Istina je da nedostatak adekvatne opreme za sakupljanje otpada je značajan problem za većinu opština.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Očekuje se da oba projekta stvore elektronsku bazu podataka o deponijama otpada sa geografskim informacionim sistemom (GIS). Tabela 14. Takvi podaci jasno ukazuju na rizike kojima je izloženo lokalno stanovništvo zbog mogućnosti da budu zaraženi bolestima koje prenose pacovi. 15 od njih nema deponije na svojoj teritoriji i koristi deponije drugih opština. Od ukupnog broja deponija. deponije trebalo da se koriste za komunalni otpad. Prekrivanja svakog dana se obavlja na 15 deponija dok se na mesečnom nivou to radi na 101 deponiji.

Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Organizovanje i recikliranje otpada na deponijama u Srbiji praktično i ne postoji jer 160 deponija (97. auto-gume. uglavnom onog opasnog.8. Agencija za reciklažu ima podatke o prekograničnom kretanju otpada. 2010.3%) ima podatke o vrsti i količini otpada govori dovoljno ovome u prilog. Komunalni otpad (domaćinstva) 163 Metalni otpad i kućni aparati 138 Auto-otpad Staklo Plastika Papir Karton Limenke Poljoprivredni otpad Građevinski otpad Elektronski otpad Opasan otpad Medicinski otpad Životinjski otpad (mrtve životinje.. 4. klanice) Otpadne gume Zeleni otpad iz bašti i javnih parkova Otpad nastao obradom šuma i drveća Industrijski i rudarski otpad Pepeo/ostaci/blato 82 160 159 158 157 156 82 134 52 60 84 83 117 134 48 30 95 Veliki broj opština je zabranio odlaganje određenog tipa otpada na njihovim deponijama.6%) nema nikakav proces obrade otpada. Analizirajući podatke o količini i vrstama otpada koji se odlažu na deponijama ocigledno je da se jako malo pažnje obraća ovom problemu.. medicinskog i životinjskog. Druge zainteresovane strane NVOi i Međunarodne organizacije Organizacije civilnog društva (OCD) 57 . Činjenica da samo 30 deponija (18. Takvi dokumenti omogućavaju kontrolisan monitoring transporta otpada u zemlji. Količina otpada koji se uvozi i izvozi je određena na osnovu dozvola za uvoz i izvoz i deklaracija na carini.

Organizacije civilnog društva imaju važnu ulogu u regionu kada je reč o priključenju EU. 2002/95/EC). 2010. 58 .Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Trebalo bi da pružaju informacije. USAID i REC Naučne institucije Univerziteti i fakulteti Zaštite na radu Uloga školstva u sistemu reciklaže je da pruži dokaze za ukupne ciljeve i okvire pre nego što postave pravila Konsultantsko telo može pružati podršku kako bi: • Se osigurali da učesnici znaju i razumeju probleme eotpada • Definisali standarde za zainteresovane strane koje učestvuju • Pružili informacije učesnicima o primerima dobre prakse • Obezbedili razmenu znanja na nacionalnom i međunarodnom nivou • Pružili informacije vladi i ona pomogla u donošenju zakona Oni mogu igrati važnu ulogu od konsultantskog tela kao što je podrška obrazovnim centrima ili preduzećima za aktivnosti koje bi kasnije postale nezavisne. NVO-i pružaju različite usluge kao sto su: • Pomoć obrazovnim centrima ili nezavisne preduzetničke aktivnosti • Podizanje svesti i komunikacija • Pritisak zbog eko-dizajna i primena evropskih standarda za proizvođače • Uspostavljanje kontakata između onih koji refabrikuju otpad i osoba koje se bave donacijama polovnih kompjutera • Neke međunarodne organizacije podržavaju razvoj sistema e-otpada u Srbiji kao sto su IPA fondovi. što podrazumeva poštovanje standarda EU koji su vezani za zaštitu životne sredine a zasnovani su na propisima kao što su direktive o otpadu električne i elektronske opreme (WEEE Directive 2002/96/EC) i na ograničenjima o upotrebi štetnih supstanci (RoHS Directive. povežu preduzeća ali da ne budu uključeni dugoročno (možda da održe strukturu koja će pružati informacije kroz konsultante ako su neophodni).

Međutim. ne postoji pritisak za normu. Oni uglavnom nemaju ni najosnovniju zaštitnu opremu. rukavica i primena tehnika za bezbedno rastavljanje bi umnogome umanjilo rizike. Ne postoje ugovori o zaposljavanju koji bi vezivali sakupljače i reciklere za njihove saradnike. tamo gde živi manji broj Roma. Sakupljači su izabrali ovaj posao zbog prednosti koje on nudi (fleksibilno radno vreme. Svaki od ovih sektora nudi različita rešenja za uticaj e-otpada na društvo. prodaje se po niskim cenama. Upotreba maski. Sakupljanje. Okarakterisan kao prljav posao. Prikupljanje otpada se vrši na neregulisan i neorganizovan način. 6% Roma i 5% ispitanih izbeglica i interno raseljenih lica navelo je da zarađuje za život putem prikupljanja sekundarnih sirovina. TV i radio aparata i sl). Na osnovu rezultata istraživanja o socijalnoj ugroženosti koje je UNDP sproveo u 2004. 5... neki rade i noću (leti). frižidera.1. odnosno uz zdravstveni rizik. ovim ljudima nedostaje to da budu priznati od strane zajednice. opremanje/popravka i reciklaža e-otpada se javlja kako u formalnom tako i u neformalnom sektoru. Otpad se vadi iz kontejnera za smeće.) u poređenju sa građevinarstvom ili poljoprivredom koji su mnogo fizički zahtevniji poslovi. 2010.U nekim slučajevima. čime se otvaraju veće mogućnosti na tržištu za one koji su zainteresovani za ovu delatnost. sakupljanjem skoro u potpunosti upravljaju Romi. Uticaj na društvo Sakupljanje komunalnog reciklabilnog materijala i dalje se u velikoj meri oslanja na romsku populaciju. posao ponekad biva preuzet od stane drugih ugroženih pojedinaca. Formalni sektor Primećeni su sledeći problemi za radnike u upravljanju opasnim eotpadom: • Nedostatak zaštite protiv buke (nošenje zaštitnih slušalica na mestima gde se redovno velike količine otpada podizu teškim mašinama) • Nedostatak zaštite za oči (nošenje zaštitnih naočara na mestima gde se e-otpad transportuje u velikim količinama. U nekim slučajevima su oni i važan faktor povezivanja različitih preduzeća koja se bave problemom otpada.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Zaposleni u velikoprodaji. nezavisnost. upravljanje otpadom ne privlači veliki broj zainteresovanih preduzetnika. Sakupljanje papira i kartona uglavnom sprovode Romi kao svoju pretežnu delatnost ali može se slobodno reći da se ujedno bave i prikupljanjem starih elektronskih uređaja(električnih šporeta. bez zaštite. gde se mrvi i gde lako mogu da izazovu povrede) • Potencijalni problemi sa ventilacijom (u procesu opremanja) 59 . maloprodaji ili oni koji trguju starim gvozđem a koji obrađuju e-otpad su izloženi rizicima kao što su uostalom i njihove komšije.godini. koriste gorivo za osvetljenje i dalje pogoršavaju radne uslove. Pregled uticaja e-otpada na celokupno društvo 5.

Upravljanje e-otpadom u Srbiji. reciklira se manje od 10 %. 2010.. staklo. Ovakva praksa onemogućava iskorišćavanje energetskih potencijala iz otpada. Na osnovu istraživanja koja su do sada sprovedena na nivo područja Balkana u oblasti upravljanja i reciklaže e-otpada. što zbog toplote • Razbijanje monitora da bi se izvadio bakar • Izloženost opasnim materijama • Nedostatak osnovne sigurnosne opreme • Manjak osnovnih informacija o e-otpadu • Ugroženost od strane trgovaca e-otpadom (sakupljači obično ne mogu maksimizirati sredstva ili se ne mogu cenjkati sa trgovcima starog gvozđa) • Druge vrste ugroženosti koje se povezuju sa neformalnim sektorom kao što je prihod koji nije garantovan ili druge povoljnosti za radnike • Ugroženost od strane drugih neformalnih trgovaca (oni koji čuvaju travu ili druge nesuglasice oko izvora e-otpada) • Nezakonita trgovina 5.) 60 . priobalna područja. odnosno predstavlja veliki gubitak resursa i nesagledivu opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi. Godinama se generiše sve veća količina otpada i bez ikakvog prethodnog tretmana odlaže na postojeća smetlišta u opštinama. napušteni objekti. dobijeni su poražavajući podaci koji pokazuju da se samo 12 % ukupnog e-otpada reciklira . • Upotreba agenasa za čišćenje koji nisu pod zaštitom (u procesima opremanja) Neformalni sektor Teško da će e-otpad postati glavni otpadni tok za neformalne sakupljače i reciklere koji obično rade sa širokim opsegom materijala koji se mogu reciklirati (karton.2. Na nivou RS od ukupne količine generisanog e-otpada.može se zaključiti da najveći procenat e-otpada završava na komunalnim deponijama zajedno sa ostalim otpadom ili na divljim deponijama ( korita isušenih reka. Uticaj na životnu sredinu Neadekvatno postupanje sa otpadom jedan je od ključnih problema u oblasti zaštite životne sredine u Republici Srbiji. S obzirom na procenjene količine e-otpada na nivou Srbije i male količine koja se reciklira. bilo koje vrste starog gvozđa kao i stara elektronika) Neki od negativnih uticaja na društvo mogu biti: • Otvoreno spaljivanje plastike. što zbog iskorišćavanja vrednih materija iz metala kao što je bakar. po nekim procenama to je 70000 tona godišnje.

živa. najčešće završavaju na mestima neprimerenim za skupljanje te vrste otpada (ulični kontejneri). Podaci pokazuju da se u najvećem broju lokalnih samouprava ne vodi evidencija o sastavu komunalnog otpada koji se odlaže na deponije tako da je nemoguće dobiti precizne podatke koliki je procentualni udeo e-otpada u ukupnoj deponovanoj količini otpada. • Fluorescentna rasveta sadrži potencijalno štetne supstance kao na primer: visoko toksične teške metale. što uslovljava da 40 % olova na deponijama potiče iz potrošačke elektronike. inhibitori plamena kao što je polibrom bifenil (PBB) i polibrom difenil etri (PBDE). kadmijum i olovo. Ovo mogu biti teški metali kao što je olovo. U Srbiji je prema proceni Agencije za zaštitu životne sredine 164 deponija Javnih Komunalnih Preduzeća (JKP) kao i preko 4400 divljih deponija. niska ekološka svest građana. • Olovo iz katodnih cevi monitora i TV aparata. Zdravstveni rizici uzrokovani oslobađanjem opasnih materija iz elektronskog otpadu su jedan od najbitnijih razloga za brigu o kvalitetnom 61 .CFC i Hydrochlorofluorocarbon HCFC materijali se koriste u proizvodnji rashladnih uređaja i izolacije i smatraju se gasovima koji ispuštanjem u atmosferu mogu uticati na oštećenje ozonskog omotača. neiformisanost o štetnostima takvog načina odlaganja e-otpada i nepostojanje organizovanog prikupljanje elektronskog i električnog otpada. 2010. naročito živu. Zagađenje zemljišta se može razmatrati: Kratkoročno: ako su teški metali mobilni i ne nagomilavaju se u zemljištu onda dospevaju do podzemnih voda i biljaka i tako truju stanovništvo Dugoročno: ako teški metali nisu mobilni onda ne predstavljaju neposrednu opasnost po stanovništvo već dovode do dugotrajnog – ponekad nepovratnog – zagađenja zemljišta Navedimo samo neke od primera: • Chlorofluorocarbon . Svakako da curenje sa mesta na kome se nalazi e-otpad ili iz skladišta može uticati na hemijski sastav vode koji potom prodire u zemlju i na kraju dospeva u podzemne vode. Sadržaj žive u fluorescentnim lampama je zabrinjavajući. kadmijum i hrom. • CRT monitori (monitori sa katodnom cevi) i televizijski monitori sadrže u proseku od 2 do 4 kg olova. Jedna takva lampa kakvu možemo pronaći u većini kancelarija sadrži i do 30 miligrama žive.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. što je veliki problem u Srbiji. litijum i kadmijum iz baterija za mobilne telefone itd. Osnovni uzrok ovog problema je nepostojanje sanitarnih deponija. Toksicni sadržaj e-otpada Otpad od elektronske i električne opreme se sastoji od različitih materijala koji sadrže supstance koje mogu zagaditi zemljište i podzemne vode kada se odloži.

. Živa može pruzrokovati oštećenja raznih organa. Najopasnije je zagađenje vode živom koja se lako taloži u živim organizmima kroz lanac ishrane. Ovi procesi se uglavnom koriste u neformalnom sektoru i uključuju upotrebu kiselina. Kakvu opasnost predstavljaju toksične supstance i metali iz e-otpada najjasnije pokazuju oboljenja i promene koje oni mogu izazvati kod čoveka. praćenja oštećenja i bolesti u ljudskom organizmu koji je bio izložen ovim supstancama došlo se do sledećih saznanja: • • • • Olovo uzrokuje oštećenje centralnog i perifernog nervnog sistema. Niska temperatura spaljivanja PVCa pod ovakvim uslovima nosi veliki rizik od stvaranja dioksina i organskih zagađivača koji imaju veliki kancerogeni potencijal. oštećuje bubrege. naročito zlata. Berilijum se zbog svojih svojstava koristi u matičnim pločama. a takođe je i stabilizator za plastiku. Nalazi se u monitorima i štampanim pločama. Kadijum ima kancerogeno dejstvo. izaziva anemiju i bolesti kostiju. srebra i paladijuma i elektronskih kola upotrebom vlažnohemijskih procesa. Heksavalentni hrom koristi se u zaštiti od korozije. Klasifikovan je kao kancerogen. bubrega i reproduktivnih organa. usled dugotrajne izloženosti može dovesti do karcinoma pluća. Nalazi se u raznim čipovima. žive i/ili soli cijanida i stvaraju velike količine hemijskih elemenata koji otiču i koji mogu direktno negativno uticati na zdravlje ljudi. najčešće preko ribe.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. uključujući mozak i bubrege. štampanih ploča i drugih električnih žica sa ciljem oslobađanja od PVC zaštite kako bi se izvukao bakar ili aluminijum. Takođe postoje određene metode za vađenje plemenitih metala. zagađivanja životne sredine i ugrožavanja živog sveta i zdravlja ljudi koji dolaze u direktan kontakt sa eotpadom ili pak žive u neposrednoj blizini mesta gde se isti odlaže. termostatima i dr. Direktni uticaji na zdravlje ljudi mogu biti prouzrokovani: 62 . Na osnovu višegodisnjeg istraživanja . kardiovaskularnog sistema. Korisiti se u LCD ekranima. kako usled delovanja atmosverskih promena tako i mehaničkih ostećenja prilikom transporta (drobilice u kamionima za prikupljanje i odvoz otpada ). Prilikom neadekvatnog prikupljanja. Lako se apsorbuje u ćelijama ljudskog organizma i može uzrokovati oštećenja DNK. Procenjuje se da se 22% svetske potrošnje žive koristi u elektronskoj opremi. mobilnim uređajima. • Rizici i pretnje za osobe koje rade u centrima za reciklažu eotpada (nesigurni procesi reciklaže) Nesigurni procesi za reciklažu uključuju otvoreno spaljivanje kablova. 2010. skladištenja ili odlaganja e-otpada na komunalnim deponijama. Imajući u vidu sve navedene činjenice i stvarnu situaciju u reciklažnim centrima e-otpada u Srbiji. dolazi do oslobađanja toksičnih materija. i ispravnom zbrinjavanju e-otpada. recikleri e-otpada će imati direktan i indirektan uticaj na zdravlje ljudi.

da uvoz i izvoz pojedinih vrsta otpada postoji u malom procentu. Opsta opažanja o standardima zdravlja i bezbednosti u reciklažnim centrima u Srbiji: • Nedostatak zaštitne opreme za rukovanje materijalima • Nebezbedan rad sa CRT monitorima • Očigledna mogućnost da dođe do povrede oka. da ne postoji razvijeno trzište na nivou države za ovu vrstu otpada. Na sajtu Agencije za zastitu životne sredine od septembra 2010. uključujući i nedostatak državnih subvencija i investicija. udarci cekicem. sekaci) • Devijacije iz standarda zaštite na radu. Ekonomski aspekt Istraživanjem i analizom tržista RS u oblasti trgovine otpadom može se zaključiti da situacija nije nimalo povoljna. • Prašinom u zatvorenom prostoru koja nastaje ručnim i mehaničkim rastavljanjem opreme (obrađivanje plastike ili CRT) • Filter prašina nastala u procesu mehaničkog rastavljanja • Emisije zvuka nastale ručnim i mehaničkim procesima rastavljanja (pokretne trake. povrede leđa i elektro-sokova • Opasni predmeti u blizini (oštri i teški kompjuterski delovi koji stoje na otvorenom) • Mnogo radnika na relativno malom prostoru • Zagađenje usled prisustva prašine i slabe ventilacije (radnici u sektoru za popravke rade u prostorijama sa slabom ventilacijom) • Nedostatak prostorija za skladištenje • Fizička opasnost od pada • Zagađenje od sagorevanja • Određeni mirisi iz laserskih štampaca za koje se veruje da imaju potencijalno negativni efekat na zdravlje 5.Sakupljači i recikleri suočeni su sa mnogobrojnim poteškoćama. počela je sa radom berza otpada koja ima za cilj efikasnije povezivanje i razmenu informacija između proizvođača.3. tj. 2010. razvijena berza otpada.god. Tu su i smanjene 63 . sakupljača i reciklera kao glavnih aktera procesa tretmana elektronskog otpada i razmene dobara u ovoj oblasti. Usaglašenost sa ovim vrednostima je namenjena kako bi se minimizirao rizik od nepovoljnih efekata na zdravlje Indirektni uticaji na zdravlje ljudi mogu biti prouzrokovani: • Zagađenjem vazduha prouzrokovanim spaljivanjem pod visokim temperaturama • Emisije nastale usled transporta materijala e-otpada • Zagađenje sistema vode i zemljišta koji se nalaze u blizini deponija • Indirektni uticaj na zdravlje ljudi je teško kvantifikovati zbog zajedničkih efekata i vremenske pauze između nastanka i reakcije.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.

evidenciju količine i vrste proizvedenih i uvezenih proizvoda. obveznike plaćanja naknade. kriterijume za obračun.com/search? q=ukupni+gubici+zbog+neadekvatnog+tretmana+otpada+u+srbiji&ie=utf-8&oe=utf8&aq=t&rls=org. veš mašina se otkupljuje po ceni od 500 dinara ( približno 5 eura).novosti.1516 11 12 Izveštaj o stanju životne sredine. način i rokove dostavljanja izveštaja. praćenjem dostupnih oglasa individualnih sakupljača. 14 Za prevođenje vrednosti dinara u evro korišćen je zvanični kurs NBS u periodu izrade ovog istraživanja. Na primer : cena otkupa starog monitora je 150 dinara ( približno 1. tj. Koliki su ekonomski gubici u Srbiji zbog nepostojanja adekvatnog tretmana i upravljanja otpadom najbolje pokazuje procena da u RS ukupni gubici na godišnjem nivou. približno 10 eura). Da se situacija u Srbiji u oblasti upravljanja otpadom donekle poboljšala govori i činjenica da je aprila 2010. prouzrokovani nepropisnim upravljanjem otpadom. tv aparat se otkupljuje po ceni od 20 dinara za kilogram. 2010.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. spore i skupe administrativne procedure kao i niz ostalih faktora koji otežavaju situaciju u ovom sektoru. 15 www. približno 12 eura).. 1314 itd.69. smanjene količine materijala u nedostatku organizovanog sakupljanja.mozilla:en-US:official&client=firefox-a 13 Podaci su dobijeni istraživanjem na terenu. cene uzrokovane svetskom ekonomskom krizom. Iznos visine ekološke takse je fiksan za pojedine proizvode kao što su na primer: veš mašina ( taksa je 1000 din.4-1.18 %. taksa za fen za kosu iznosi oko 25 dinara ( 2 eura).tj.html:295361-U-Srbiji-od-subote-nize-ekoloske-takse 16 Iznosi cena u dinarima prevedeni su i u iznose u evrima prema zvaničnom kursu NBS u periodu izrade ovog isrtaživanja 64 . Kao primer neefikasnosti tržista otpada govori i podatak dat u Izveštaju o stanju životne sredine iz 2009 god 11 koji pokazuje da je u ukupnoj količini izvezenog otpada iz RS od 117 948 tona. Više je nego očigledno da glavni akteri koji bi trebalo da urede ovo tržiste nedovoljno sarađuju međusobno. zamrzivač ( taksa je 1200 din.5 eura).rs/vesti/naslovna/aktuelno. kompleksne.1% BDP-a. 2009 Evropske ekološke vrednosti za dobrobit građana Srbije. sa posebnim osvrtom na praksu postupanja sa otpadom. dok se za male kućne aparate ekološka taksa naplaćuje po kilogramu mase i iznosi 60 dinara. visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade. http://www.google. godine Vlada donela uredbu o uvođenju ekološke takse na električne i elektronske uređaje koja je usvojena avgusta 2010 . Uredba definiše proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada. . iznose između 98 i 268 miliona evra sto je jednako 0.12 Najveći problem predstavlja nepostojanje organizovanog prikupljanja e-otpada. Istraživanje na terenu pokazalo je da postoji individualno sakupljanje otpada i da su otkupne cene otpada vrlo različite i veoma niske. 2006. za sada ne postoje tarife otkupa e-otpada od strane preduzeća registrovanih za reciklažu ove vrste otpada. god. akumulator se otkupljuje po ceni od 300 din ( približno 3 eura). Na primer. električni i elektronski otpad bio zastupljen sa 208 tona ili približno 0.

Na ovaj način daje se mogućnost uvoznicima. Jedan od primera dobre prakse. podsticanje tržišta recikliranih materijala. nažalost zastupljen u manjem obimu. Uvođenjem ekološke takse i sredstava dobijenih njenom naplatom finansira će se aktivnosti iz oblasti upravljanja otpadom: stimulisanje nove privredne grane. otvaranje novih radnih mesta. Da je upravljanje i tretman e-otpada prepoznat od strane države kao polje koje ima velike ekonomske potencijale pokazuje i primer nove fabrike za reciklažu i sakupljanje e-otpada na jugu srbije (Niš) koja je počela sa radom novembra 2010 god. 2010. proizvođačima i trgovcima elektronskim uređajima da sa kupcima uspostave sistem organizovanog sakupljanja otpada kroz zamenu staro za novo i na taj način ostvare povraćaj novca koji je utrošen na ime ekološke takse. Ubuduće će građani moći da svoje stare električne i elektronske uređaje ponude na otkup preduzećima koja recikliraju ovu vrstu otpada uz dobijanje novčane naknade u istom ili približnom iznosu ekološke takse uvedene za tehničke uređaje.smanjiće se količina e-otpada na komunalnim deponijama. Procenjuje se da bi se na ovaj način u Srbiji godišnje moglo prikupiti 2-3 hiljade tona elektronskog i električnog otpada. podsticanje odvojenog sakupljanja otpada. programe obrazovanja o pitanjima zaštite životne. građani ce dobiti motivaciju da ne odlažu svoj e-otpad po podrumima i kontejnerima. nažalost.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Na ovaj način. je zamena “staro za novo”. sanacija dugogodišnjeg zagađenja otpadom. samo jedno preduzeće poseduje licencu Ministarstva životne sredine za sakupljanje i reciklažu električnog i elektronskog otpada . 65 .to je “ SE Trade” (SET) iz Beograda. Do sad je ova akcija sprovedena od strane manjeg broja firmi i to pretežno u oblasti telekomunikacija ( mobilnih telefona) i IT opreme i uređaja. preduzeća ce imati finansijske olakšice u smislu neplaćanja PDV-a ( porez na dodatu vrednost) za ekološku taksu ili povraćaju u slučaju izvoza otpada ili neke od komponenti istog. U Srbiji postoje četiri registrovana preduzeća koja se bave reciklažom električnog i elektronskog otpada.

zemljišta i vazduha usled loše prakse upravljanja e-otpadom. Započeta izgradnja nekoliko regionalnih sanitarnih deponija regionalnih centara za upravljanje otpadom. kontrolu i praćenje. definišući postojeće stanje što se tiče upravlajnja električnim i elektronskim otpadom došli smo do sledećeg zaključka. Nepostojanje postrojenja za tretman opasnog otpada. Nepostojanje centralnog skladišta za opasan otpad.). podsticajne mere i partnerstvo javnog i privatnog sektora u upravljanju e-otpadom. 3. Kroz datu SWOT analizu uspeli smo da identifikujemo postojeće kako snage i mogućnosti. ponovno korišćenje otpada. 2010. 3. Doneti ključni zakoni u oblasti upravljanja otpadom usaglašeni sa EU direktivama. postrojenja za reciklažu. 5. 2. Nedostatak infrastrukture za tretman i odlaganje otpada (regionalne deponije – regionalni centri za upravljanje otpadom. Treba stvoriti osećaj odgovornosti za postupanje sa otpadom na svim nivoima. osigurati uočavanje problema.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. a tiče se upravljanja eotpadom u Srbiji je da je neophodno jačati institucije i organe zadužene za planiranje. Postoji potreba za razvijanjem svesti svih proizvođača otpada. Ono što nedostaje u Srbiji. tako i postojeće slabosti i moguće pretnje ka unapređenju sistema upravljanja e-otpadom u Srbiji. obezbediti tačne i potpune informacije. reciklaža ili odlaganje otpada na bezbedan način. Inicijative bi trebalo da imaju za cilj da podstaknu stanovništvo na odgovorniji odnos prema e-otpadu i na postupanje sa otpadom na održiv način. kao i podsticati konkurenciju i uključiti privatni sektor u oblast upravljanja e-otpadom. Mogućnost insineracije otpada u SLABOSTI 1. e-otpada. SWOT analiza SNAGE 1. kompostiranje itd. promovisati principe. 2. 4. izdavanje dozvola. Zagađenje voda. Neiskorišćeni potencijal za reciklažu otpada 5. kao što je. Postojanje nacionalne strategije za upravljanje otpadom. 4. Zaključak Na osnovu istraživanja koje smo sproveli u Srbiji. Degradirani prostori usled 66 .

otpadnim baterijama i akumulatorima). Na osnovu svega ovoga možemo predložiti sledeće mere: 1) 2) 3) 4) Uspostavljanje nacionalnih kapaciteta za tretman opasnog otpada. 8. fabrikama termoelektranama cementa. otpadnim uljima. 4. otpadnim vozilima. MOGUĆNOSTI 1. Uvođenje odvojenog sakupljanja i tretmana opasnog otpada iz domaćinstava i industrije. • Obrazovne institucije su nedovoljno pripremljene za obuku neophodnog broja stručnjaka iz oblasti životne sredine. Ograničeni kapaciteti za reciklažu eotpada • Nedostatak stalne integracije predloga o zaštiti životne sredine i uslova u procesu usvajanja prostornih i urbanih planova i građevinskih dozvola. Nedostatak investicija za izgradnju infrastrukture za upravljanje otpadom. 7. Naplata po količini proizvedenog komunalnog otpada PRETNjE 1. Doprinos zapošljavanju i otvaranju novih radnih mesta. Sanacija neuređenih smetlišta i remedijacija kontaminiranih zemljišta. Nepostojanje organizovanog sakupljanja i odlaganja otpada u ruralnim oblastima. Nedostatak preciznih podataka o količinama e-otpada koji nastaje. neadekvatnog odlaganja e-otpada i veliki broja smetlišta i divljih deponija. 2010. Izgradnju infrastrukture za upravljanje komunalnim i opasnim otpadom Unapređenje sistema upravljanja posebnim tokovima otpada (otpadnim gumama. • Neadekvatna i nejasna podela nadležnosti u Ministarstvima • Nedovoljna institucionalna koordinacija i monitoring aktivnosti za zaštitu životne sredine. 67 . Princip „ne u mom dvorištu”. Opterećenost prostora nekontrolisanim i nehigijenskim deponijama – smetlištima. uključujući inspektorate za zaštitu životne sredine. 6. 2. 5. 2. • Neadekvatno i neprofesionalno osoblje na svim nivoima javne uprave. Proces integracije i korišćenje EU i ostalih fondova 3.institucionalnih reformi. 6. Uvođenje standarda EU u oblasti upravljanja otpadom. 4. Smanjenje nastajanja otpada 5. Nedovoljno razvijena javna svest o potrebi pravilnog postupanja sa eotpadom.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Sporost zakonodavno. 3.

Jačanje profesionalnih i institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom. što znači da su po našem mišljenju glavni stakeholderi ipak razmišljali na unapređenju upravljanja ovom vrstom otpada. Obrazovanje i razvijanje javne svesti za rešavanje problema upravljanja e-otpadom. Pored nacionalnog nivoa. Ono što je pozitivno da je Strategijom upravljanja otpadom za period 2010. Uspostavljanje organizovanog sistema reciklaže i podsticanje iskorišćenja e-otpada. okrećući se ulogama proizvođača. 2010. Ono što je još bitno dodati i da bi zakoni o e-otpadu mogli da: • Uspostave zakonski okvir za odgovornost proizvođača. Sistematski monitoring kvantiteta e-otpada kao o otpadnom toku može biti koristan za industriju. Ovo može uključiti 68 . Usklađivanje propisa iz oblasti upravljanja otpadom sa EU direktivama. što omogućava postojanje tačke sakupljanja za potrošače. Podizanje svesti o pravilnom odlaganju e-otpada je neophodno. Neophodna je konkretna studija koja će se fokusirati na neformalno sakupljanje i reciklažu u Srbiji. Neformalne sakupljače i reciklere bi trebalo podržavati kroz programe obuke.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. sto je osnova za odgovornost organizacija a koji bi mogao da podstakne stvaranje odgovornosti organizacije i na taj način omogući bolje upravljanje • Omogućiti da kraj životnog veka proizvoda ne bude i kraj obaveza za proizvođača sto može pospešiti stopu prikupljanja od strane potrosača. Potencijal za razvoj malih preduzeća je visok u oblasti e-otpada.-2019. potrosača i možda maloprodaji. • Zahtevaju od maloprodaje da sakupljaju proizvode kojima je istekao životni vek i na taj način omoguće potrosaču da ne mora da kupi nov proizvod nezavisno od starosti i marke opreme. lokalne vlasti mogu podstaći e-nabavku kao korporativni potrosači tako što će se obavezati na kupovinu samo od proizvođača koji imaju politiku za opremanje kompjutera kojima je istekao životni vek ili tako sto ce podstaći svoje zaposlene da koriste kompjutere od odgovornih proizvođača i na taj način izbegavaju sisteme aukcije. Vlada može da igra važnu ulogu na nacionalnom nivou u stvaranju zakonodavnog okvira o e-otpadu. Naročito se moraju aktivirati programi javnog obrazovanja od strane vlasti kako bi informisali neformalne sakupljače i reciklere i druge o opasnostima u radu sa e-otpadom. obezbeđujući im odgovarajuću opremu pa čak i brokerske usluge kada pregovaraju o cenama sa reciklerima. 5) 6) 7) 8) 9) Unapređivanje efikasnosti uspostavljenih sistema za upravljanje posebnim tokovima otpada uz konstantno približavanje ciljevima koji su zadati EU zakonodavstvom. godina dobar deo ovih aktivnost predviđen.

deponijama.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. upisivanje količina e-otpada na sakupljanje i od strane reciklera. 2010. tokom inicijativa za 69 .

gov. 5. Environmental Protection Agency. Ministry of Environment and Spatial Planning. 7. Environmental Performance Review Republic of Serbia. Report on the State of the Environment of the Republic of Serbia in 2008.gov.rs 14. Ministarstvo zaštite životne sredine. 2010. 6. Ministry of Economy and Regional Development.parlament. Ilić. Ministry of Environment and Spatial Planning. http://www.mem. EKOIST '06.org. 2007.org/env/epr/epr_studies/serbiaII.rs/ 17.com/search? q=ukupni+gubici+zbog+neadekvatnog+tretmana+otpada+u+srbiji &ie=utf-8&oe=utf-8&aq=t&rls=org.google.unece. Law on Environmental Protection (Off. Analiza postojeće prakse u upravljanju komunalnim otpadom uključujući lokacije za odlaganje otpada..merr. Marković Nikola.recyu. 83/06). M. Chamber of Commerce of Serbia. Literatura 1. 04-07. Ministry of Mining and Energy of Republic of Serbia. Integralni katastar zagađivača.rs/UserFiles/File/tabele/decembar %202010/Tabela%201%20Osnovni%20makroekonomski %20indikatori. European ecological values for the benefit of citizens of Serbia with special attention to waste treatment practice.pdf 2. Commission of the European Communities. SEC(2009) 1339. Republic of Serbia. Environmental Protection Agency.rs/ 16.ekomrezabih. http://www. Republic of Serbia. Republic of Serbia.rs/content/lat/akta/akta_detalji. Upravljanje komunalnim čvrstim otpadom.rs/ 70 .mozilla:enUS:official&client=firefox-a 9.gov. http://www.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. http://www.pks. 2006. Beograd. Report on the State of the Environment of the Republic of Serbia in 2007. Tehnički fakultet. M.yu. Constitution of the Republic of Serbia (Off. http://www. Serbia 2009 Progress Report. Journal of the Republic of Serbia No. Second Review. Sokobanja. http://www.gov.pdf 8. working document. Agencija za zaštitu životne sredine. 10. Zbornik radova. 2008. http://www.gov. http://www. Bor 2007 13.sepa.mfin.pdf 18. http://www.rs/ 4. Of the Republic of Serbia.2006.pdf 3.sepa. Trumić. 12. No. UNECE. Environmental Protection Agency (SEPA). http://www.sepa.rs/ 15. Ministry of Finance.gov.gov. Brošura: „Šta treba znati o otpadu?“.asp? Id=181&t=Z 11. Ministry of Environment and Spatial Planning. Upravljanje komunalnim otpadom u Srbiji – stanje i perspektive.net. Jour. 135/04) http://www. http://www. Council Decision 2008/213/EC.

rs/content/lat/akta/akta_detalji.gov. http://www.hidmet. 2010.htm 35. Ministarstvo zaštite životne sredine.turizam. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.pdf 23. Beograd. Krusevac. Serbian Economic Diagram. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. Republic of Serbia. 71 . http://webrzs.gov. Report on the state of the environment and development in the Federal Republic of Yugoslavia 2002. Beograd.rs/Publikacije/izvestaj_o_razvoju_2008/izvestaj _o_razvoju_srbije_u_2008.gov.gov. 2010. Beograd. Republic Development Bureau. Republic Statistics Office. 72/09). Pravilnik o metodologiji za izradu integralnog katastra zagađivača.gov. Report on development of Serbia from 2009 27.gov. http://webrzs.razvoj. godine.htm 20.rs/axd/en/ops.merr.htm 32. Spatial Development Strategy of the Republic of Serbia. http://webrzs.rs/axd/god.rapp.pdf 33.razvoj.rs/index. http://www.stat.gov. Republic Development Bureau. Strateški okvir za politiku upravljanja otpadom. 2008. 36. No. 2003 21.stat. Republic Development Bureau (RDB). 2010. draft version. of the Republic of Serbia. Tourism Development Strategy. 2009. Statistical Office of the Republic of Serbia (SORS). Republic Hydrometeorological Service of Serbia. Način i postupak klasifikacije otpada. Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019.rs/English/index. Republic of Serbia http://www.org 37.gov. Report on Development of Serbia 2008. 22. Federal Republic of Yugoslavia. Beograd.gov. 2007. Municipalities in Serbia.php/en/documents/sector-fortourism/strategy 19. NGO Tree House.gov. 28. http://www. 2006 http://www.parlament. Statistical Yearbook of Serbia. National Millennium Development Goals in Republic of Serbia. Statistical Office of the Republic of Serbia.rs/axd/en/ 34. 2010.rs/download/MDG %20Serbia%2006%20SRPSKI%5B1%5D.gov.pdf 26. Vlada Republike Srbije.odrzivi-razvoj.recyu. 2002.rs/ 30. 25. http://www. 2006.prsp.rs/assets/download/Nacionalnastrategija-odrzivog-razvoja-Republike-Srbije.razvoj. The Law on Planning and Construction (Off. January 2009. 2009. The prices in dinars were calculated into euros according to the official exchange rate of the National Bank of Serbia at the time of designing this research 39.stat. 2007. http://www.rs/media/strategije/STRATEGIJA_%20PRRS.rs/English/ 29. http://www.gov.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. http://www. Jour.pdf 24. http://www. Secondary materials and waste recycling commercialization in Serbia 2009-2010. National Sustainable Development Strategy.asp? Id=689&t=Z# 38. Nacionalna strategija upravljanja otpadom sa programom približavanja EU. 2009. 31. Serbian Goverment.

Todić. Beograd.. www.2006. 04-07. D.rs/sr_lat/drustvo/reciklazna-industrija-ceka-novac-odeko-taksi_201540. 2010.rs/sr_lat/drustvo/unosna-reciklaza-elektronskogotpada_226026. 2009. Isoski. Dodić.Republički zavod za statistiku Srbije. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ("Sl. 43.asp http://www. 2010.parlament. 40.rtv. EKOIST '06. Z. Pregled tržišta telekomunikacija u Republici Srbiji u 2009.rtv.Republički zavod za statistiku Srbije. 2010. 42.com/website/sr/page/314087 http://www. Republička agencija za telekomunikacije.html www. glasnik RS". Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. .rs/content/eng/akta/ustav/ustav_1. 2009. Beograd. Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji. Izrada lokalnog plana upravljanja komunalnim otpadom uz primenu Arhuske kovencije. Beograd.rs/vesti/naslovna/aktuelno.gov.html 41.html:295361-U-Srbiji-odsubote-nize-ekoloske-takse 72 . RATEL. . 45. 135/2004). 44. Zbornik radova. D. br. godini. Internet stranice: http://www.69. 2010.ekapija.novosti. Sokobanja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful