Balkan e-Waste Management Advocacy Network

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010.

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010.

Sadržaj
Uvod ............................................................................................................. ....................................... 2 1. Metodologija ................................................................................................. ................................ 4 2. Definisanost .................................................................................................. .............................. 5 2.1. Prostorni obuhvat istraživanja .................................................................................... 5 2.2. Monitoring proizvoda: definisane grupe i tehnicke karakteristike ............................ 5 2.3. Indikatori razvoja ........................................................................................................ 6 2.3.1. Fizički kontest .............................................................................................. 6 2.3.2. Stanovništvo ................................................................................................. .6 2.3.3. Ekonomija .................................................................................................... 6 2.3.4. Uticaj ekonomskog sektora na životnu sredinu .......................................... 7 2.3.5. Zaštita životne sredine ................................................................................. 9 2.3.6. Upravljanje otpadom .................................................................................. 11 2.4. Statistički podaci ........................................................................................................ 12 3. Zakonodavstvo RS ................................................................................................................. ... 14 3.1. Vlada i administrativni sistem ................................................................................... 14 3.2. Institucijalni okvir (Državni organi povezani sa upravljanjem elektronskim otpadom) ................................................................. 14 3.3. Ključni zakoni koji se odnose na eotpad ................................................................ 18 2

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010. 3.3.1.. Ostali zakoni i podzakonska akta koja imaju uticaja na oblast otpad ......................................................................... 23 4. Procena zainteresovanih strana ............................................................................................... 28 4.1. Proizvođači i distributeri .......................................................................................... 28 4.1.1.Proizvođači .......................................................................................... ....... 28 4.1.2. Distributeri ................................................................................................. 29 4.2. Potrošači ....................................................................................................... ............. 32 4.3. Sakupljači ..................................................................................................... .............. 33 4.5. Recikleri ........................................................................................................ ............. 35 4.6. Refabrikovanje .............................................................................................. ............ 41 4.7. Konačno odlaganje ................................................................................................... 42 4.8. Druge zainteresovane strane ..................................................................................... 44 5. Pregled uticaja e-otpada na celokupno društvo ...................................................................... 45 5.1. Uticaj na društvo ....................................................................................................... 45 5.2. Uticaj na životnu sredinu .......................................................................................... 46 5.3. Ekonomski aspekt ..................................................................................................... 48 Zaključak ...................................................................................................... ................................. 51 Literatura ...................................................................................................... .................................. 54

e-

3

njene pokretače i smernice za procenu i formulaciju kao što je navedeno i narednim poglavljima. plastiku. Zato su namenjeni ponovnom korišćenju. 2010. Prisustvo elemenata kao što su olovo. tržište pratećih usluga u razvijenim zemljama i visoka stopa zastarevanja čine da je eotpad vrsta otpada koja se najbrže povećava. gumu i drugo. drvo i ivericu. U SAD-u. Posmatrajući situaciju u RS može se konstatovati da je problem eotpada vrlo velik. Kao rezultat svega. platina. popravci ili odlaganju. on iznosi od 1% do 3% ukupnog generisanog otpada u opštinama. a koji premašuju propisane količine.. godine. Nedavno istraživanje pokazuje da ukupna količina generisanog WEEE u EU iznosi od 5 do 7 miliona tona godišnje ili 14-15kg po glavi stanovnika i očekuje se da će rasti stopom od 3% do 5% godišnje.Srbiju suočen je sa problemom odlaganja i reciklaže e-otpada. Sadrži više od 1000 različitih supstanci koje spadaju u kategorije “opasan otpad” i “otpad koji nije opasan”. aluminijum i plemenite metale kao što je srebro. paladijum. U razvijenim zemljama on iznosi u proseku 1% od ukupne količine čvrstog otpada. uslovio je brz tehnološki razvoj koji za posledicu ima brzo zastarevanje postojeće tehnike i potreba za usvajanjem novih. U zemljama u razvoju on iznosi od 0. Zato je važno razumeti postojanje WEEE/e-otpad definicije i njenog razvoja. Povećanje stope širenja tržišta u zemljama u razvoju. metale. WEEE raste 16-28% na svakih 5 godina što je 3 puta brže nego prosečno generisani otpad u opštinama tokom jedne godine. Gvožđe i čelik čine oko 50% WEEE. kako zbog neadekvatnog monitoringa i zakonskih 4 . U EU. gvožđe. on sadrži metale koji u svom sastavu imaju. region Balkana uključujući R. metali koji ne sadrže gvožđe (13%) i drugi. tako i na međunarodnom nivou. Predviđen je rast do 2% do 2010. staklo. zlato.. otpad raste eksponencijalno. Rastavljanje ili spaljivanje WEEE/eotpada se smatra otrovnim. ali i ne moraju da imaju. živa. Popravka metala je unosan posao koji za rezultat ima trgovinu na lokalnom. beton i keramiku. Iako se u nekim zemljama generiše manje od 1kg otpada po glavi stanovnika godišnje. Metali koji ne sadrže gvožđe sadrže baker. selen i šestovalentni hrom i usporivači plamena koji se vode kao WEEE/e-otpad.01% do 1% ukupnog generisanog otpada u opštinama. U poslednjoj deceniji.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Sastav e-otpada je raznolik i zavisi od proizvoda i kategorija. zatim sledi plastika (21%). U širem smislu reči. kadmijum. UVOD Otpad od električne i elektronske opreme (WEEE) ili E-otpad je jedna od vrsta otpada sa najbržom stopom rasta u svetu. se vode kao opasan otpad. Pitanja o zaštiti životne sredine i trgovine koja su povezana sa WEEE/e-otpadom su dovela do uvođenja definicije WEEE/e-otpada kako na nacionalnom. Kao i u celom svetu. razvoj novih naučnih i tehničkih dostignuća pogotovu u IT sferi u Srbiji kao i u drugim zemljama regiona. prekograničnom i globalnom nivou. arsen. štampane ploče. količina e-otpada se rapidno povećava iz godine u godinu.

Na osnovu nekih okvirnih i slobodnih procena Ministarstava za životnu sredinu RS. ili deponovan na smetlištima i divljim deponijama. Makedonija. Na teritoriji RS ne postoje tačni podaci o količinama e-otpada koji se generiše tokom godine. Ovo istraživanje je sprovedeno u okviru projekta “Balkan e-Waste Management Advocacy Network” koji Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA kao nacionalni partner za Srbiju radi u saradnji sa organizacijama Metamorphosis Foundation (MK). kao i 2006. na nivou države se godišnje proizvede najmanje 30000 t/god dok se oko 40000 t zaostalog otpada nalazi skladišten u raznim skladištima. prikupljanje. problem je svakako monitoring. Na osnovu podataka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) vrednost uvoza samo jedne grupe proizvoda (tv. Ova procena je zasnovana na metodologiji procene koju je razvila PACE (Partnership for Action on Computing Equipment) bazelske konvencije i EMPA (Švajcarska federalna laboratorija za testiranje materijala i istraživanje). nepostojanje tačne evidencije o količini i tipu e-otpada. odlaganje i reciklaža e-otpada. Međutim. jer preciznih podataka nema. ZaMirNet (HR) i BlueLink Foundation (BG). ali što je najvažnije. ComputerAid International (UK). 2010.1 miliona evra. Situacija u RS je donekle postala bolja počevši od 2003. radio i komunikacione opreme) u 2009. godini koja predstavlja prekretnicu u ovoj oblasti. kada je zabranjen uvoz polovne električne i elektronske opreme izuzev za lične potrebe. Bugarska i Srbija u isto vreme po istoj metodologiji. regulative tako i zbog nedovoljne razvijenosti svesti društva o potencijalnim štetnostima E-otpada. nedovoljno ili nikakvo znanje o štetnosti elektronske opreme pri neadekvatnom odlaganju na deponijama. Količina novih elektronskih i električnih proizvoda koji se godišnje uvezu i stavljaju na tržiste RS je 85 600 tona. Istraživanje koje je sprovedeno će nam u dobroj meri pomoći da prepoznamo postojeće prakse za upravljanje e-otpadom kako bismo izvršili procenu stanja zakonodavnog i institucionalnog okvira. 5 . godini iznosio je 413. tako i u ostalim balkanskim zemljama. da se dobiju validni i merljivi statistički podaci o situaciji o e-otpadu kako u Srbiji. Kao osnovni problemi mogu se navesti organizovano prikupljanje i selekcija otpada na teritoriji RS. Hrvatska. Istraživanje je sprovedeno u 4 balkanske zemlje. postojanje malog broja preduzeća koja se bave reciklažom e-otpada. god). god sa izradom i usvajanjem Zakona o upravljanju otpadom (koji je nažalost usvojen tek 2009.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. U našoj zemlji do sada nije bilo ozbiljnih istraživanja na temu upravljanja električnog i elektronskog otpada. nemogućnost ili vrlo otežan izvoz selektiranog e-otpada na dalju reciklažu u zemlje koje poseduju reciklažne centre za reciklažu pojedinih komponenti za koje ne postoji mogućnost reciklaže u RS.

. nacionalne statistike. odnosno o količinama materijala koje se prerade (izdvoje). samo neke okvirne cifre i odgovore. Koje materijale izdvajate iz EE otpada? 5. Količina otpada koji odbacujete (po vrsti EE otpada i ukupno)? 7. Čak i podaci koji su dostupni variraju. Pitanja koja smo im postavili su: 1. izveštaje o eotpadu. Utrošak el. Da li ste upoznati sa "crnim tržistem" reciklaže EE otpada i koje količine mislite da se tim putem recikliraju? 4. distributeri. obavljeni intervjui sa zainteresovanim stranama. prerađivači. zajedno sa zainteresovanim stranama među kojima su proizvođači. baze podataka. Koliko tona EE otpada godišnje preradite? 2. što samo pokazuje da se radi o pretpostavkama! Za potrebe istraživanja koristili smo i upitnik za prikupljanje podataka od predstavnika poslovnog sektora. Godišnji promet Vaše firme izraženo u evrima? Međutim. fokus grupama i urađeni upitnici. urađeno je: • Minimum 10 intervjua sa važnim zainteresovanim stranama • Terensko istraživanje od strane 10 predstavnika organizacija • Minimum 5 fokus grupa • Predstavnici 5 kompanija koje se bave recikliranjem eotpada je popunilo upitnik 6 . Izvori informacija i ključno osoblje za procenu tokova e-otpada su uključili internet stranice (npr. vladine i komercijalne). predstavnici tih firmi nisu želeli da daju precizne podatke. održani su sastanci sa važnim zainteresovanim stranama uključujući elektronske korisnike (domaćinstva i preduzeća). Na internetu ne postoje egzaktni podaci o količinama EE otpada koje se godišnje recikliraju u Srbiji. od predstavnika biznis sektora na ova pitanja nismo dobili konkretne odgovore.. Broj zaposlenih u Vašoj firmi? 3. povraćaju sredstava po kompaniji i sl. Udruženje građana “Stara Planina” iz Pirota. 2010. Zbog konkurentnosti u ovom poslu s obzirom da ima vrlo malo firmi koje se bave ovom vrstom otpada. PLANT Plus iz Niša. Za potrebe istraživanja. Metodologija Podaci za ovo istraživanje/procenu trenutne situacije što se tiče upravljanja e-otpadom u Srbiji su sakupljeni tako što su pregledani dokumenti politika i zakona. Koje materijale (delove) odbacujete (izvozite ili odlažete na deponije)? 6. 1. ali ne postoje konkretni podaci. potrošači.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. energije u KWh po toni EE otpada? 8. Istraživanje u Srbiji je sprovedeno u saradnji sa 5 BEWMAN umreženih organizacija u Srbiji (GM Optimist iz Gornjeg Milanovca. operatere koji sakupljaju i tretiraju otpad i ključne donosioce odluka u vladi i industriji. Nepušački centar iz Kragujevca i ARS Nova iz Valjeva) koje je koordinisao Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA.

kao i sa korisnicima električne i elektronske opreme.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. • Urađen je veliki broj kratkih intervjua sa predstavnici prodavaca. distributera i sakupljača. tako da su informacije ili representativni podaci izvlačeni preko drugih izvora Rezultate ankete koja se popunjavala preko interneta nije bilo moguće proveriti i njih bi trebalo uzimati samo okvirno 7 . građanima i preduzećima Ograničenja Za ovo istraživanje važe sledeća ograničenja: Nisu sve zainteresovane strane bile dostpune za intervjue ili predusretljive što se tiče podataka. 2010.

tastatura.1.IT oprema (desktop i laptop računari. fokus istraživanja biće na sledećim grupama proizvoda: .Upravljanje e-otpadom u Srbiji. U datoj tabeli su navedene osnovne karakteristike (prosečne težine proizvoda i životni vek) proizvoda u trenutku odlaganja za navedene grupe proizvoda. Tip proizvoda Kombinovani frižider + zamrzivač kapaciteta 240 l Električni šporet Veš mašina kapaciteta 6 kg Klima uređaj TV aparati LCD televizori Desktop računari Prosečna težina proizvoda 76 kg 47 kg 57 kg 43 kg 20 kg 7. DVD. fokus istraživanja bio je na urbanom delu populacije dok je zbog nedostupnosti podataka ruralni deo izuzet iz istraživanja. tj. telefonski aparati. saradnja u oblasti prekogranične trgovine eotpadom sa zemljama susedima do sada je ostvarena sa malim brojem zemalja i to Slovenijom (208 tona u 2009. Definisanost 2. miš. 2. Prostorni obuhvat istraživanja Osnovni cilj izrade ove studije je procena situacije i trendova u oblasti električnog i elektronskog otpada na nivou Republike Srbije. 2010.Bela tehnika ( mali i veliki kučni aparati) .) .. Monitoring karakteristike proizvoda: definisane grupe i tehničke Zbog trenutnog stanja u oblasti monitoringa e-otpada na teritoriji RS i nepostojanja tačnih podataka o količini i vrsti proizvoda koji se klasifikuju i deponuju kao e-otpad. Na osnovu podataka dobijenih istraživanjem na terenu prateći direktive Evropske Unije (WEEE direktive) o klasifikaciji proizvoda koji čine e-otpad.Klima uređaji Tabela 1.). Shodno cilju. godini) i Singapurom (prvi kontigent od 100 tona otpada od ugovorenih 600 tona izvežen je novembra 2010 god. 2. Studijom/istraživanjem su obuhvaćena područja većih gradova sa populacijom preko 100 000 stanovnika uključujući i glavni grad Beograd sa 1 000 000 stanovnika.Uređaji za radio i telekomunikaciju (TV.) .. unutar zemlje. Po dostupnim podacima.. studija je sprovedena na nacionalnom nivou. radio. ekran.1 kg 16 kg 8 Prosečna starost aparata pri odlaganju u otpad 15 god 12-15 god 10 god 5 god 10-12 god 8 -10 god 3-5 god ..2.. u ovoj studiji pratiće se određeni broj proizvoda koji su procenjeni kao najzastupljeniji. Najveći obim trgovine u ovoj oblasti bio je u oblasti sekundarnih sirovina dobijen posle procesa reciklaže e-otpada i obavljen je na lokalnom nivou.

2010. čija se zamena vrši na manje od pet odnosno tri godine. 241 km).1. Drina (220 km). Topografija centralne Srbije se uglavnom sastoji od brda i niskih i srednje-visokih planina koje presecaju brojne reke i potoci. Velika Morava (185 km). nakon čega se odlažu kao otpad. Druge velike reke koje protiču kroz Srbiju su Sava (206 km). Rumunija (granica. Dunav.5% površine se koristi za poljoprivredu) ali takođe ima planina i brda na jugoistoku. koja se nalazi na severu. Mađarska (granica. Rečni sliv Dunava zahvata najveću površinu države u poređenju sa ostalim slivovima. miš i kućište) Mobilni telefon 0. koji protiče Srbijom u dužini od 588 km je jedan od glavnih puteva vodenog transporta evropskog kontinenta. 151 km). (uključujući monitor. u centralnoj Srbiji je 21°C dok je prosečna temperatura u januaru 0°C. teče kroz južne planinske krajeve. Raznolika topografija koju čine Panonska ravnica.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. u srcu Balkanskog poluostrva i zahvata površinu od 88.094 kg 1-3 god Izvor: internet stranice vodećih distributera. sa niskim temperaturama i jakim snegom. Srbija ima još 15 vrhova koji su viši od 2. Crna Gora (granica. Bosna i Hercegovina (granica. istraživanje na terenu Na osnovu dobijenih podataka dolazi se do zaključka da je prosečan vek trajanja električnih i elektronskih aparata u domaćinstvima Srbije oko 10 godina. koje je 9 . Hrvatska (granica.361 km2. Najviši vrh u Srbiji je vrh Đeravica (2. Srbija se granici sa 8 zemalja: Albanija (dužina granice sa Srbijom. sa porastom nadmorske visine temperature nisu visoke leti a zime su oštre. 114 km). Tisa (168 km) i Zapadna Morava (308 km).3 Indikatori razvoja 2. 312 km). Vojvodina. 211 km). Vojvodina (21.000 metara. 318 km).887 km2) koja se nalazi na jugu. U Srbiju Dunav ulazi iz Mađarske.656 m) koji se nalazi u planinskom vencu Prokletija. Bugarska (granica. U Panonkoj niziji leta su vruća sa temperaturama koje premasuju 30°C dok su zime hladne i duge sa temperaturama koje padaju i ispod -20°C. je pretežno bogata ravnica povoljna za bavljanje poljoprivredom (83. Prosečna temperatura u julu u Beogradu. pritoka Dunava. tastaturu. Pejzaž je raznovrstan. planinski venci i blizina Jadranskog mora određuju klimu zemlje. Srbija ima izuzetno povoljno zemljište za bavljenje poljoprivredom. 476 km) i Bivsa jugoslovenska republika Makedonija (granica. Iz ove procene izuzeti su desktop računari čiji je vek trajanja od 3 do 5 godina i mobilni telefoni. U planinskim krajevima.3. uslovljeno praćenjem trendove razvoja i tehnoloških dostignuća u oblasti informatičke i telekomunikacijske tehnologije. preseca vojvođansku ravnicu i teče kroz glavni grad Beograd pre nego što izađe iz zemlje kroz balkanske planine. Reka Dunav omogućava pristup brodovima unutrašnjem delu Evrope i Crnom moru. 2. od ravnica do visokih planina.506 km2) koja se nalazi na severu i Kosovo i Metohija (10. U Srbiji postoje dve autonomne pokrajine. Fizički kontekst Republika Srbija se nalazi u jugoistočnoj Evropi. 221 km).

2010.576.602 milijardi ili $10. Carlsberg i druge. Veći gradovi obuhvataju glavni grad. Srbija je takođe bogata mineralnim resursima. Oko 85% zemljišta na kome se obrađuju usevi je u privatnom vlasništvu i poljoprivredni sektor je važan deo ekonomije. Uticaj ekonomskih sektora na životnu sredinu 10 .4.897 po glavi stanovnika. Životni vek se blago povećao. Zalihe uglja su zadovoljavale potrebe cele zemlje a takođe ima velike zalihe olova i antimona. HVB Bank iz Nemačke. koja je pod UNMIK-om od 1999. Microsoft. Coca-Cola. BDP u Srbiji je 2008.000 (prema podacima iz 2006.7% u 2008.6% u protekle 3 godine. Beograd (1. lucerka) i industrijska hrana (npr.900.294 stanovnika). i dostigla 7. za izuzetkom stope mortaliteta i mrtvorođene dece su vrlo stabilni.781.3. Privreda ima visoku stopu nezaposlenosti koja iznosi 14% i ima nepovoljni trgovinski deficit.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Srbija uzgaja oko 1/3 malina u svetu i glavni je izvoznik zamrznutog voća. godine ima 1. Srbija je jedina zemlja u Evropi izvan SSSR koja ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom i Belorusijom. komercijalni centar Novi Sad (299. Eurobank EFG i Piraeus Bank iz Grčke i druge. Demografski i zdravstveni indeksi su ostali uglavnom isti.5% u 2007. strani analitičari ponekad Srbiju nazivaju i “Balkanskim tigrom” Pored ugovora o slobodnoj trgovini koji Srbija ima sa EU kao zemlja saradnik. Citibank sa sedistem u SAD je otvorila predstavništvo u Beogradu u 2006.). Kontekst stanovništva Ukupan broj stanovnika u Srbiji je oko 7. Imajući u vidu visoke stope rasta privrede koje su iznosile u proseku 6. nemački Metro Cash and Carry. i pokazalo se da Srbija ima privredu sa najbržom stopom rasta. Osnovni usevi su zitarice (npr. 2. grčki Veropoulos.Direktna strana ulaganja u 2006.2. Svi indikatori.000 (procene iz 2001/2002). pogodno za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju. procenjen na $6. iznosio 37% prosečnog BDP u Evropskoj Uniji.300. Srbija spada u zemlje koje imaju rastuće prihode privrede. stocna hrana (npr. i Slovenački Mercator.2 milijarde dok je stvarni BDP po glavi stanovnika u aprilu 2009. 2. Kompanije koje posluju sa velikim dobitkom a koje investiraju u Srbiju su: US Steel. kukuruz i psenica). sabraćajni i industrijski centar Niš (250.802 stanovnika). U Srbiji se nalaze jedne od najvećih evropskih zaliha rude bakra. 2. Zemlja očekuje velike privredne podsticaje i visoku stopu rasta u narednim godinama. Kosovo i Metohija. ruski giganti Lukoil i Gazprom su napravili velika ulaganja.3. Direktna strana ulaganja u 2007.3. Stanovništvo Srbije je urbano stanovništvo. Lafarge.85 milijardi ili €4. Fiat. Na polju energetike. godini su bila $5. Philip Morris. godinu procenjen na $80. Najveći strani ulagači u trgovinskom sektoru su francuski Intermarché. ali je istovremeno došlo i do porasta stope mortaliteta. Erste Group iz Austrije.500.124 stanovnika). šećerna repa i duvan). Bankovni sektor je privukao inesticije iz Banka Intesa Italije. Crédit Agricole i Société Générale iz Francuske.3.000 – 2. Siemens. su dostigla $4. i 8. Stopa rasta BDP je povećana za 6.5 milijardi. Ekonomski kontekst Imajući u vidu BDP koji je za 2010.3% u 2006.518 stanovnika) i proizvodni centar Kragujevac (175.

Procenjeno je da deponije u Srbiji sadrže oko 170 miliona tona pepela koje pokrivaju 1. Pančevo i Šabac.5% od kombinovanih i drugih elektrana.2% i 7% redom. 33% dolazi od hidro-elektrana i 1. Gubici u prenosu i distribuciji su 3. postrojenja koja proizvode energiju proizvode ogromne količine pepela koje se izbacuju na deponije.8 miliona tona u Pančevu i 3 miliona tona u Novom Sadu. već se i energija koja je proizvedena ne koristi efikasno a intenzitet energije je jako veliki (vidi poglavlje 7 – Energija i životna sredina). Industrija Industrijski sektor države je jako raznovrstan i obuhvata obradu hrane i pića. Koncentracija sumpora iz niskokaloričnog lignita varira od 0. Bakar se vadi ispod zemlje i iz otvorenih kopova. Četrdeset pet gradova ima sistem daljinskog grejanja koji se karakteriše niskom efikasnošću a gubici u proizvodnji i distribuciji premašuju 20% proizvodnje. Sve u svemu. Rudarski baseni Srbije su osiromašeni dugogodišnjom eksploatacijom prirodnih resursa. Energija Energetski sektor je veliki zagađivač u Srbiji najviše zbog toga što koristi zagađujuća goriva (najčešće domaći lignit) i sagoreva ih upotrebom zastarele opreme bez tehnologije za prečišćenje.35% .Upravljanje e-otpadom u Srbiji.7 milijardi tona otpadaka i površinskog sloja zemlje kao i 700 miliona tona otpadaka posle flotacija i odvajanja. naftne derivate. Manje od 20% te površine je prekriveno prirodnom vegetacijom koja za sada čini jedini pejzaž ugroženog zemljišta. Oko 40.5% – 1. Oko 39% domaćinstava koristi ugalj kao primarni izvor grejanja.0. mašine i uređaje i električne aparate. dok se 33% greje na struju. živu i druge teške metale. hemijske proizvode i hemikalije. Zagađujuće materije koje su prisutne u životnoj sredini uključuju dihloroetan. Kragujevac. Vađenje ruda iz otvorenih kopova je dovelo do značajne degradacije zamljišta.7%. Glavni industrijski centri su Bor. 7% na prirodni gas i 14% koristi sistem daljinskog grejanja. Koncentracija ovih zagađivača često premašuje nacionalne i standarde EU. Uticaj industrije na životnu sredinu u Srbiji nije jasan.800 hektara zemljišta.4 – 1.000 hektara zemljišta je ugroženo zbog vađenja ruda iz otvorenih kopova i otpadaka. obradu metala.3% a očekuje se da se poznate rezerve mogu eksploatisati jos 50 godina.5% električne energije preko elektrana koje kao gorivo koriste lignit. 7% na drvo. Ovo 11 . Rude bakra su uglavnom koncentrisane u borskom okrugu. Procenjuje se da ove deponije sadrže 1. Lignit se vadi iz Kolubarskog i Kostolačkog basena. Sadržaj bakra iz rude varira od 0. Srbija je nekada proizvodila 65. Ne samo da je energetski sektor veliki zagađivac.8 miliona tona godišnje – 4. Ukupni kapaciteti rafinerije nafte je oko 7. ulja PCB (polihlor bifenil) i otpad goriva i fenola. Srbija takođe ima male kapacitete za proizvodnju nafte i lokalnu rafineriju nafte. 2010. Ogromne površine su prekrivene ostacima koji potiču od vađenja ruda. Rudarstvo Rudarstvo je koncentrisano u par oblasti. proizvode sa mineralima koji ne sadrže metale.

narocito privreda Vojvodina se oslanjaju na svojih 1. se dešava zbog istovremene prisutnosti mnogih činioca. dozvole za emisiju zbog aerozagađenja i izbacivanje otpadnih voda). Ne postoje planovi da se izbaci gorivo koje sadrži olovo 12 . Sve veći porast drumskog sabraćaja uopšte.78 miliona hektara plodnog obradivog zemljišta. Svetska Banka procenjuje da je 29% površine države i 52% površine obradive zemlje ugroženo usled lošeg oticanja vode. Odgovornosti nadležnih koji imaju zadatak da se brinu o zaštiti životne sredine nisu uvek jasno definisani i u nekim slučajevima. pogotovu onih koji se nalaze u blizini reka. Trenutno postoje 2.000 stanovnika.3 putničkih vozila i nešto malo preko polovine svih registrovanih vozila je opremljeno katalitičkim konverterom. Ako se ne preduzmu mere za zaštitu od poplava. Ova vremešna vozila imaju jako veliki utičaj na životnu sredinu usled izduvnih gasova i buke.4 miliona vozila ili oko 250 vozila na 1. da ne pominjemo odlaganje korišćenog ulja za motore i zastarele automobile. Trenutna zagađenja zemljišta i problemi eutrofikacije se uglavnom vezuju za oticanja sa farmi na kojima živi stoka. Pola miliona hektara (28%) zemljišta se navodnjava.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. U industrijskom sektoru ne postoji samonadgledanje ili izveštavanje i nedostaju pojedini instrumenti zaštite (npr. Situacija postaje gora kada se ima u vidu slab kvalitet goriva za automobile. je podložno plavljenju koji mogu prouzrokovati potpuno unistenje useva. Zakonom su predviđeni informacioni sistemi za zaštitu životne sredine i registar zagađivača. Zabrana protiv uvoza polovnih automobile starijih od 6 godina je pooštrena oktobra 2004. ali ne postoje u praksi. narocito usevi na poljima bi imali koristi od unapređenja sistema za navodnjavanje koji imaju potencijala da povećaju prinos useva za 20%-30%. Procenjuje se da 70% goriva na tržištu ne ispunjava nacionalne standarde. u kombinaciji sa neefikasnim monitoringom i sistemom izveštavanja. Samo 1. 2010. kada je Vlada usvojila ukaz kojim zabranjuje uvoz polovnih automobila starijih od 3 godine ili ne ispunjavaju Euro 3 standarde. Srbija je naglo postala motorizovana. Transport Tokom prošle decenije. čađi. sumpor-dioksida (SO2) i azotoksida (NOx). Devedeset procenata svih automobila je starije od 10 godina a 1/3 svih vozila je starija od 15 godina.57 miliona hektara. Oko 1. a narocito urbanog sabraćaja postaju glavni emiteri olova. Poljoporivreda Povoljni uslovi u Srbiji pogoduju razvoju poljoprivrede. Koncentracija olova i sumpora u gorivu je mnogo veća nego u zapadnoj Evropi ili u drugim zemljama jugoistočne Evrope (izuzev Crne Gore). Drugi regioni u zemlji. ispostavice se da su dodatna ulaganja u irigaciju i unapređenje odvođenja vode u oblastima koje su podlozne plavljenju uzaludna. Poljoprivredni sektor zapošljava skoro 11% ukupnog stanovništva i stvara 19. dozvole izdaju institucije koje su nadležne za sprovođenje zaštite životne sredine. Vozila u Srbiji su stara i Srbija ima veliki broj uveženih polovnih automobila. Sve ovo. Prinosi useva. ali očekuje se da ce se ovaj odnos udvostručiti za par godina.2% BDP Srbije. za rezultat ima nedostatak podataka o životnoj sredini i prema tome javlja se nedostatak informacija o uticaju industrije na životnu sredinu.

dok 6. Najveći gradovi – Beograd. Samo 28 gradova ima postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.5. 2. Prema poslednjim podacima UNICEF-a. ukupna godišnja količina vode korišćena u domaćinstvima i u industrijske svrhe je iznosila 820 miliona m3. Nacionalna strategija za zaštitu životne sredine iz 2006. Drugi je postupanje sa pijaćom vodom. 55. u mnogim mestima ono je neadekvatno i kvalitet pijaće vode je nezadovoljavajući. Savu.5% nije ispunilo bakteriološke standarde. godine.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Glavni uzroci zagađenja vode su otpadne industrijske i opštinske vode. upotreba podzemnih voda za industrijske procese je veoma široka. Kao prvi se navodi gubitak vode. Nepovoljna kanalizaciona infrastruktura za sakupljanje otpadnih voda i njihov tretman je glavni uzrok zagađenja vode. Novi Sad i Niš izbacuju otpadne vode u korita reka bez prethodnog prečišćavanja. 48% ispitanih domaćinstava su prijavili redovne ili povremene zastoje u vodosnabdevanju. 13 . Naposletku. 42% od površinskih voda kao što su izvori. npr. kao i između urbanih i ruralnih delova zemlje. Oko 28% industrijskih voda u Vojvodini i 18% u centralnoj Srbiji se dobije preko podzemnih vodotoka. Pored toga. uglavnom slab pritisak ili gubitak vode predstavlja problem za potrošače. 30% snabdevene vode. 2010.3. Trenutno ne postoje postrojenja za tercijarno prečišćavanje otpadnih voda u zemlji. 13% ukupne količine otpadnih voda je prečišćeno pre ispuštanja. Javni Institut Zdravlja je izjavio 2008.7% iz drugih javnih zaliha vode. Naime. vodeni tokovi i veštački rezervoari i 2. ili da se uvede sistem kontrole vozila kako bi se smanjile emisije izduvnih gasova vozila. predlaže izbacivanje goriva koje sadrži olovo do 2010. Međutim.4% od ukupne količine potiče od podzemnih izvora. vode sa deponija i zagađenja koja su vezana za plovnost i hidrocentrale. kojima upravlja i koje su u vlasništvu zajednice) ili iz privatnih bunara. Kanalizacioni sistem pokriva 48% stanovništva zemlje ali postoje ogromne varijacije u pokrivenosti pokrajina. saobraćajni sektor (goriva) i industrijska postrojenja. Vazduh Glavni izvori zagađenja vazduha je energetski sektor (naročito termoelektrane). Index eksploatacije voda (WEI) Srbije je u 2008. U procentima. Sistem od 153 mreže za distribuciju javnih voda snabdeva 60% stanovništva vodom dok preostalo stanovništvo se snabdeva vodom iz privatnih rezervi (koje su sagrađene. godini iznosio 82% uključujući intenzivnu upotrebu slatkovodnih resursa. Kontekst životne sredine Voda Samo 8% dostupnih resursa vode u Srbiji izvire u zemlji dok preostala 92% su tranzitne vode koje ulaze u zemlju kroz Dunav. Tisu i druge vodene tokove. neke fabrike su napuštene ili ne rade punim kapacitetima ili pružaju samo mehaničko prečišćavanje otpadnih voda. Godine 2008. da 19% od uzetih uzoraka vode nije ispunilo fizičke i hemijske standarde. Sistem snabdeva veliki procenat stanovništva vodom ali problem distribucije vode. Postoje 3 velika problema koji se povezuju sa upotrebom voda. Otpadne industrijske vode se uglavnom izbacuju u korito reke Save koje prima oko 80% industrijskih otpadnih voda. tokovi nastali navodnjavanjem.

5% BDP. U Srbiji ima oko 1000 zajednica flore. Geografski položaj zemlje. Drugi veliki uzroci zagađenja vazduha su rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu. Oko 6. Ukupna godišnja šteta nastala zagađenjem vazduha i efektima staklene bašte se procenjuje od 0. Lazarevac i Kostolac kao rezultat ima velike količine pepela koji lebdi u vazduhu. Šume Šume i šumske oblasti pokrivaju 28% površine Srbije (samo šume pokrivaju 26%) a trenutno pošumljavanje je 50% veće nego na kraju II Svetskog rata (kada je iznosilo 19. a ostatak (44%) je u privatnom 14 . Stari Begej/Carska Bara i Slano Kopovo – sa ukupnom površinom od 21. Pored svega ovoga.743 km2) ukupne površine zemlje je zaštićeno. Srbija ima 5 nacionalnih parkova.5% (59 vrsta). Biodiverzitet U Srbiji se mogu naći 3 klimatske oblasti: submediteranska. Oprema za prečišćavanje vazduha je neadekvatna – elektrostatički filteri su postavljeni ali ne postoji oprema za desumporizaciju. Šest oblasti . Broj vrsta faune i njihov diverzitet je takođe jako veliki. Sagorevanje niskokvalitetnog lignita sa niskom kaloričnom vrednošću u termoelektranama Obrenovac. Šapcu i Smederevu. klimatski diverzitet i prirodna staništa stvaraju bogat diverzitet u šumama i omogućavaju prisustvo mnogih različitih vrsta šuma i drveća. nedostatak prečišćenja gasova ili nedovoljna efikasnost filtera.37 milijardi evra. sumpora i azot-oksida. ekonomski potencijal šuma je ograničen. ili 1. od čega 8. Niske cene energije su dovele do neekonomičnosti. fabrike cementa u Popovcu. procenat pokrivenosti šume. 16 zaštićenih pejzaža.8 – 5.45 milijardi evra do 1. 98 prirodnih rezervata.3%).Labudovo okno. Međutim. Uzroci zagađenja su slični onim emisijama iz energetskog sektora: zastarela tehnologija. Starost i struktura drveća nisu povoljni zato što pre polovine šuma u Srbiji (55%) su izdanci ili niskoproduktivne šume.5% (5. Liduško Lake. zajedno sa neefikasnim sagorevanjem i neodgovarajućim održavanjem uzrokuje visoke stepene emisija. Država poseduje nešto preko 56% šuma. Pored toga. Nepotrebno velika potrošnja energije (vidi poglavlje 7) je pogoršana neadekvatnim održavanjem industrijskih centrala.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. slab kvalitet sirovina i niska energetska efikasnost i neadekvatno održavanje i vođenje. Kombinacija različitih faktora je dovela do povećanja emisija izduvnih gasova. 2010. Obedska Bara.južnosibirska. srednjeevropska i pontsko. Peštersko polje. Oko 600 primeraka flore i 500 primeraka faune se smatra ugroženim.000 hektara je pod Ramzar konvencijom o močvarnom statusu a rezervat Golija-Studenica je uvršten u spisak biosfera koje su pod UNESCO Konvencije o zaštiti Svetske kulturne i prirodne baštine. Nepostojanje opreme. nekoliko drugih faktora kao što su gustina šuma. Kosjeriću i Beočinu i hemijske fabrike i metalurški kompleksi u Pančevu. neodgovorna potrošnja energije i upotreba neefikasnih tehnologija za sagorevanje. 215 biljnih vrsta i 426 životinjskih se smatra prirodnim retkostima.06% (287 vrsta) čine balkanske endemske vrste a lokalne endemske vrste čine 1. mala masa drveća i nepovoljni zdravstveni uslovi čine da je ekonomska eksploatacija teška i smanjuje kapacitete šuma za apsorbovanjem ugljen-dioksida (CO2). 296 prirodnih spomenika i 24 prirodna parka.

ono ne postoji u ruralnim krajevima gde se sakupljeni otpad spaljuje u dvorištima. eroziju uglavnom stvara voda. Ne postoje podaci o količinama industrijskog opasnog otpada.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.000 m3). Zemljište Erozija je glavni uzrok degradacije zemljišta i procenjuje se da utiče i do 80% poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. 2. Srbija ne poseduje postrojenja za spaljivanje otpada i otpad se ne koristi kao alternativno gorivo. Ravna. Iako je primarno recikliranje propisano zakonom. Srbija trenutno ima 180 registrovanih deponija za opštinski otpad. Vojvodina ima karakterističan problem sa otpadom iz naftnih bunara i pumpi (količina je procenjena na 600. Nekontrolisano spaljivanje deponija uzrokuje štetne emisije određenih supstanci. Ova mesta za odlaganje otpada obično ne ispunjavaju tehničke zahteve sanitarnih deponija.3. U centralnim i brdsko-planinskim krajevima. uključujući opasan otpad nastao u domaćinstvima se obično odlaže direktno na deponije. Pored registrovanih deponija. Domaćinstva stvaraju oko 63% opštinskog otpada a poslovni sektor oko 20%. Dok je sakupljanje opštinskog otpada organizovano u urbanim delovima.9 tona površinskog zemljišta po ha. gde se lignit vadi ispod visokokvalitetnog površinskog zemljjišta.000 tona opasnog industrijskog i medicinskog otpada se stvara godišnje.2 miliona tona godišnje). Otpad Prosečna godišnja generacija otpada po glavi stanovnika je 290 kg. u praksi se ono ne odvija. Opštinski otpad. Filteri sa deponija koji sadrže visoke količine organskih i teških metala predstavljaju pretnju podzemnim vodama. Industrijski kapaciteti za obradu otpada koji se može reciklirati i dobijenih materijala su jako ograničeni. površinskim vodama i zemljištu. Deponije su primarni metod za odlaganje otpada. 2010. vlasništvu. Procena je da 460. Izuzeci su postrojenje za sortiranje otpada u Novom Sadu i reciklažna dvorišta sa propisanim kontejnerima za sakupljanje određenih vrsta otpada. Srbija nema ni postrojenja za tretman i odlaganje (uništavanje ili spaljivanje) opasnog otpada niti ima propisana postrojenja za odlaganje otpada. naročito u basenima Kostolac i Kolubara. Prikupi se oko 60-70% opštinskog čvrstog otpada (2. poljoprivredna Vojvodina je pogođena erozijom vazduha: 85% poljoprivrednog zemljišta je pogođeno sa godišnjim gubitkom od preko 0. Eksploatacija mineralnih resursa putem vađenja rude u otvorenim kopovima uzrokuje gubitak zemljišta. dioksina i policiklični aromatičnih hidrokarbonata (PAH) dok biorazgradivi otpad stvara zemni gas koji sadrži CO2 i metan. Upravljanje otpadom 15 . postoji na stotine nezakonitih deponija različitih veličina u ruralnim oblastima. Oko 48% šuma koje su u državnom vlasništvu je pod nekim vidom zaštite dok se ostatak eksploatiše. te stoga se opasan otpad privremeno odlaže putem neadekvatnih metoda odlaganja. Oko 18% ukupnih površina šume i šumskih oblasti je pod različitim stepenima zaštite. ali skoro cela zaštićena površina (90%) je u državnom vlasništvu.6.

3% rashoda u domaćinstvima u 2004. što je uglavnom prouzrokovano slabom finansijskom situacijom u preduzeću i težinom naplate dugova. i to u nekoliko opština. Glavni ekonomski instrumenti koji su primenjeni u ovom sektoru su sakupljanje otpada i takse za odlaganje. su u ovom trenutku operativne samo za određene vrste ambalaže kao što je staklo i plastične flaše. Obično takse za otpad i slični prihodi ne pokrivaju operativne i troškove održavanja za sakupljanje i odlaganje otpada. neophodno je sagledati sve indikatore koji utiču na razvoj tržišta i društva u celini. Ne postoje pravi podsticaji za domaćinstva i preduzeća da smanje količine otpada koji zahtevaju sakupljanje i odlaganje. Preduzeća obično plaćaju takse na osnovu kvartalnih ili mesečnih računa. sav opasan otpad u ovom trenutku je ili u prostorijama preduzeća (gde se često odlaže na nepropisan način) ili se izvozi (na osnovu posebne dozvole) zato što Srbija nema adekvatna postrojenja za odlaganje i tretman za ovu kategoriju otpada. Podaci o prosečnoj stopi sakupljanja otpada na žalost ne postoje. Takse su određene samo za 2 velike grupe: otpad koji nije opasan (CSD 170 po toni) i opasan otpad (CSD 850 po toni). U većim gradovima domaćinstva obično plaćaju takse na mesečnom nivou zajedno sa taksama za usluge vode i kanalizacije. Takse se plaćaju direktno odgovarajućim javnim komunalnim preduzećima. Preduzeća koja stvaraju industrijski otpad moraju da dobiju odgovarajuću dozvolu za nadoknadu. Kao najvažniji pokazatelji razvojnog potencijala jednog društva posmatraju se: struktura stanovništva. Ideje o depozitu i refundiranju. Takse su se poslednjih godina povećavale kako bi umanjile štetne posledice visoke inflacije na prihode. Postoji manjak resursa koji bi obezbedili adekvatna sredstva prikupljena od sakupljanja otpada i usluga odlaganja. Takse za proizvode se pominju u Zakonu o zaštiti životne sredine iz 2004. Postoji oko 180 registrovanih deponija za opštinski otpad u Srbiji. Ali u proseku. koje su osmišljene kako bi se stimulisalo recikliranje i sprečilo nagomilavanje otpada. ali još uvek nisu stupile na snagu. U svakom slučaju. Takse za opštinski otpad se razlikuju kada se porede domaćinstva i preduzeća ali se razlikuju i među opštinama u zemlji. socio-ekološke karakteristike i razvijenost tržišta telekomunikacija i interneta. Nedovoljni prihodi takođe oslikavaju nizak stepen naplate od preduzeća. U manjim gradovima češće se javljaju slučajevi da se ove takse plaćaju zasebno od komunalnih usluga. Takse za industrijski otpad su određene na nacionalnom nivou. Opštine odlučuju o veličini taksi za opštinski otpad na osnovu preporuka od uprave javnih komunalnih preduzeća. Nije jasno na osnovu čega su ove takse određene i u kojoj meri se odražavaju na troškove. umesto da budu zasnovane na količini i karakteristikama otpada. godini.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Takse za sakupljanje komunalnog otpada i njegovo odlaganje su i dalje uglavnom zasnovane na veličini stambenih objekata (za domaćinstva) i poslovne prostorije (za preduzeća). Da bi se u potpunosti analizirala situacija na nivou jedne države u oblasti upravljanja elektronskim otpadom. 16 . Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu predlaže nove ekonomske intrumente kako bi se pospešio oporavak i ponovna upotreba ambalažnog otpada. Takse za sakupljanje otpada su iznosile samo 0. ekonomska razvijenost. 2010. U ruralnim oblastima ne postoji sakupljanje opštinskog otpada koji se spaljuje na otvorenom.

5 29. dok je prosečna neto zarada iznosila 337.21 (2009.4. Detaljan prikaz svih relevantnih statističkih podaka na nivou države koji mogu imati uticaj na procenu stanja u oblasti upravljanja električnim i elektronskim otpadom. Na osnovu površine koju zauzima. http://www.4. godini.000.gov.13% površine države 3716 (2008.2 god -0.1 (Jan-Jun 2010.20% (700 000 ) Izvor podataka: statistički godišnjak RS za 2009 2.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.rs/UserFiles/File/tabele/decembar%202010/Tabela %201%20Osnovni%20makroekonomski%20indikatori. Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika iznosio je 4. Statistički podaci 2.2 Socio-ekološki pokazatelji Površina države Vodene površine Potrošnja el.16 eura.mfin.4.) 2 521 190 (2002. lošom ekonomskom situacijom i povećanom stopom nezapošljenosti koja je prouzrokovana prestankom rada većeg broja industrijski preduzeća.000 stanovnika.469%.361 km² i naseljava je preko 7.138 eura u 2009. god) 3 (2002. Republika Srbija pripada regionu Balkana. god) 57% 43% 150 1 (Beograd- Ministarstvo finansija. 2. prema potrošačkim cenama iznosila je 4.pdf 2 Izveštaj o razvoju Srbije iz 2009 god 3 Ministarstvo rudarstva i energetike RS 4 Strategija upravljanja otpadom RS za period 2010-2019 5 Ibid 17 . 20.%)1 Stopa nezapošljenosti mladih (15-24 god% ) GINI index Broj domaćinstava Broj članova domaćinstava Stanovništvo na rubu siromaštva2 7 320 807 ( 2009.1 Struktura stanovništva Broj stanovnika Gustina naseljenosti Prosečna starost stanovništva Stopa priraštaja Stopa nezapošljenosti (15-64 god. prostire se na površini od 88. god ) 78 st. god) 9. Zbog burnih političkih previranja i perioda tranzicije tokom predhodne dve decenije Srbija je suočena sa problemom migracije stanovništva. predstavljeni su tabelarno u sledećem odeljku. god. Srbija se smatra zemljom srednje veličine u regionu Balkana. / km 40. inflacija u prvom kvartalu fiskalne godine.) 42.energije po stanovniku ( kWh)3 Gradsko stanovništvo4 Seosko stanovništvo5 Broj opština Gradovi sa milion i više stanovnika 1 88 361 km² 0. izuzetno povoljnog strateško-geografskog položaja. 2010.5%.

5 (2007) Utrošak energije (ekvivalent za kg ulja) BDP po jedinici utroška energije Izvor podataka: Republički zavod za statistiku (statistički godišnjak 2010).1 (2008) 38. Republički zavod za statistiku (statistički godišnjak 2010).7 68.3.4.9 359 286 (2010. Ministarstvo finansija RS.4.5 (2009) 13 ( 2009 ) 28 ( 2009 ) 59 ( 2009 ) 144.Jun 2010.9 (2009.0 (2007) 4. isključujući grantove (% of BDP) 30 916 (2009) 4 138 (2009) . Ekonomski pokazatelji Bruto domaći proizvod BDP (izražen u milionima evra)6 Bruto domaći proizvod. priključkom % Broj korisnika mobilnih telefona % korisnika interneta7 % domaćinstava koja poseduju kompjuter 8 86. Svetska banka 2.3 (2009) 4.8 0.4 3. po glavi stanovnika (u EUR) Stopa rasta Inflacija (prema potrošačkim cenama) Prosečna neto zarada u 2009.6 25. prestonica ) 15.5% (jun 2010) 31 773 dinara (337. 2010.9 56 98. godini Izvoz (% u odnosu na BDP) Uvoz (% u odnosu na BDP) Odnos kupovne moći (BDP) prema kursnoj listi tržišta Poljoprivreda (% BDP) Industrija (% BDP ) Usluge dodatne vrednosti (% BDP ) Indeks potrošačke cene Zapošljenost u poljoprivredi (% ukupne zapošljenosti) Prihodi. srednjih…) 6 7 Za preračunavanje odnosa valuta dolar u evro korišćeni podaci NBS Ratel 8 Ibid 9 Ibid 18 .5 (2008) Izvor podataka : Ministarstvo finansija.4 Telekomunikacija i internet Broj domaćinstava sa telef.) 9 912 339 24.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Svetska banka 2. finansijski izveštaj za period Januar.806.) % domaćinstava koja poseduju TV prijemnik9 % domaćinstava koja poseduju radio prijemnik Broj preduzeća (malih.16 evra) 19.

RATEL 19 .Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 2010. Izvor podataka: Republički zavod za statistiku (statistički godišnjak 2010).

Resurse za izvršenje nadležnosti pruža ili država ili AP u zavisnosti od toga kome su poverene nadležnosti. Dok Vojvodina ima svoju skupštinu i izvrsno veće. 2010. budžete i skupštine koje se biraju na lokalnim izborima na svake 4 godine. Odnos između ove 3 grane vlasti je zasnovan na razvnoteži i zajedničkoj kontroli zakonodavna vlast je podeljena između Vlade i Narodne Skupštine. Opština ima autonomnu vlast da sprovodi opšta akta. Glavni grad Beograd je okrug za sebe. Vlada i administrativni sistem Srbija je demokratska republika sa višepartijskim parlamentarnim reprezentativnim sistemom. Posebnu vlast Republika može dodeliti autonomnim pokrajinama ili jedinicama lokalne samouprave. Centralna Srbija nema sopstvenu regionalnu vlast.1. Samo skup 2 ili više urbanih opština mogu činiti status grada. gradove i Grad Beograd. 20 . Zakonodavstvo RS 3. Centralna Srbija nije administrativni region i nema sopstvenu regionalnu vlast. Srbija je podeljena na okruge i opštine. odluke i opšta akta. Sudska je nezavisna od izvršne i zakonodavne. 39 u AP Vojvodina (21. imovinu. Lokalne samouprave uključuju opštine. Jedinice lokalne samouprave imaju svoje skupštine sa izabranim većnicima. Vladin sistem je zasnovan na podeli vlasti na zakonodavnu.887 km2).Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Od 3 regiona u Srbiji. Srbija je podeljena na 29 okruga. Novi Sad 2. Trenutno postoje 4 grada koja imaju sopstvenu skupštinu i budžet i koje su formirane od više opština: Beograd čine 17 opština. Na podregionskom nivou. Opštine imaju svoje predsednike. Administrativno gledano. Opštine imaju mesne zajednice kojima upravljaju izabrani saveti. 7 je u Vojvodini a 5 na Kosovu i Metohiji. Kragujevac 5. Nis 5. Pokrajine mogu postavljati određene nadležnosti jedinicama lokalne samouprave. od čega se 17 nalazi u Centralnoj Srbiji. Okruzi sa različitim državnim institucijama su isključivo regionalne jedinice Državne uprave bez nezavisnih budžeta ili izabranih skupština. usvaja budžete i upravlja opštinskom imovinom. 3. organizacijama i pojedincima ili u pojedinim slučajevima određenim telima kroz koje mogu obavljati regulatorne funkcije u određenoj oblasti. izvršnu i sudsku. Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija je pod UNMIK-om prema rezoluciji 1244 Saveta Bezbednosti UN (od 1999) i nije obuhvaćena ovim pregledom o životnoj sredini. Autonomna pokrajina Vojvodina ima svoju regionalnu vladu. Jedinice lokalnih samouprava se finansiraju ili od direktnih prihoda jedinice lokalne samouprave ili iz budžeta AP države. Državnu upravu čine ministarstva i druga javna upravna tela. 83 se nalaze u Centralnoj Srbiji. Određena vlast može biti dodeljena preduzećima.506 km2) što čini jednu trećinu zemlje i 28 na Kosovu (10. institucijama. Srbija je podeljena na 150 opština i 24 grada koji čine osnovne jedinice lokalne samouprave. Provincije imaju direktne prihode za finansiranje svojih funkcija i one nezavisno donose odluke prema svom budžetu i upravljaju pokrajinskom imovinom. Autonomne pokrajine imaju vrhovno telo koje se zove skupština gde zamenici provincije izglasavaju statute. Od 150 opština. urbanim razvojnim planovima i opštinskim razvojnim programima u skladu sa svojom vlašću.

Zakonodavna. skladištenju i odlaganju Prekogranično zagađenje vazduha i vode Kontrola prekograničnih transporta otpada i prekograničnih transporta zaštićene flore i faune Klimatske promene i zaštita ozonskog omotača Mere zaštite životne sredine u procesu prostornog planiranja i izgradnje Pravovremeni sistem zaštite protiv nesreća Međunarodna saradnja na pitanjima životne sredine i zaštite prirode Zaštita od buke i vibracije Priprema programa za osnovna geoloska istraživanja usmerena prema održivoj upotrebi prirodnih resursa i podzemnih voda Očuvanje prirode i prepoznavanje potencijalnih prirodnih oblasti od značaja za očuvanje prirode Izdavanje dozvola koje su važne za izvoz.2. Zakonima su utvrđene. 2010. Druga nadležna ministarstva koja imaju veze sa životnom sredinom su Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (uključujući 21 . transportu.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. čini veliki broj zakona i drugih propisa . izvršna i sudska vlast vrši se na osnovu zakonom utvrđenih nadležnosti republičkih organa. Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja Odgovornosti Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja: • • • • • • • • • • • • • • Priprema strateških dokumenata. Institucijalni okvir (Državni upravljanjem elektronskim otpadom) organi povezani sa Zakonodavni i institucionalni okvir zaštite životne sredine ima svoje uporište u Ustavu Republike Srbije kojim se utvrđuje pravo građana na zdravu životnu sredinu. uvoz i transport otpada i ugrožene flore i faune. odnosno jedinici lokalne samouprave. kao i dužnost građana da čuvaju i unapređuju životnu sredinu u skladu sa zakonom. hemijskih supstanci. supstance koje osiromašuju ozon. Sistem pravnih normi u oblasti zaštite i unapređivanja životne sredine u Republici Srbiji. otpada i opasnih supstanci u proizvodnji. 3. planova i programa Inspekcije vezane za životnu sredinu u održivi razvoj Procena rezervi podzemnih voda i priprema standarda za geološke karte Zaštita od jonizirajuće i nejonizirajuće radijacije. odnosno poverene određene nadležnosti autonomnoj pokrajini. hemijske i radioaktivne supstance Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja najvažniji je organ državne uprave koji se bavi problemima upravljanja elektronskim otpadom.

Njihovi ciljevi uključuju obezbeđivanje horizontalne koordinacije između Ministarstva za zaštitu životne sredine i drugih vladinih agencija i rešavanje potencijalnih konflikata koji mogu nastati u formulaciji i implementaciji politika. Zakon o zaštiti životne sredine iz 2004. godine (Službeni Glasnik Republike Srbije. 135/2004) i njegova dopuna iz 2009. 2010. Ova pitanju su prepreke za suočavanje sa izazovima zaštite životne sredine u Srbiji ili za usaglasavanje sa acquis životne sredine EU. Nedostatak osoblja i stručnost čine da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine daleko od toga da bude efikasno nacionalno telo za zaštitu životne sredine. železnički i vodeni saobraćaj) i Ministarstvo energetike i rudarstva (uključujući energetsku efikasnost. određene odgovornosti vezane za životnu sredinu su decentralizovane na nivuo autonomnih pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Dok su njihovi kapaciteti za razvijanje zakonodavstva jaki. jačanje kapaciteta ostalih ministarstava za integraciju pitanja životne sredine u sektorske politike i bolju implementaciju acquis životne sredine EU. Stoga je položaj ovog ministarstva u inferiornom položaju u odnosu na sektoralna ministarstva. Opštine imaju odgovornosti koje su vezane za urbano planiranje. NSOR-u je takođe poverena koordinacija pripreme za Nacionalnu strategiju o održivom razvoju. Na primer. avio. Ministarstvo za kapitalna ulaganja (uključujući urbano planiranje i izgradnju i dozvole za drumski. a koje su predviđene Nacionalnom strategijom za životnu sredinu iz 2006 za cilj imaju stvarniju i efikasniju politiku životne sredine. jaču i uravnotežaniju poziciju za ministarstvo odgovorno za životnu sredinu u odnosu na druga ministarstva. kapaciteti za formulaciju politike i procenu. kako bi pružio forum za diskusije i građenje konsenzusa između ministarstava i drugih zainteresovanih strana za pitanja o životnoj sredini i održivom razvoju. Ne postoji trajni sekretarijat. Ministarstvo zdravlja (uključujući izvršenje sanitarnih propisa koji su od važnosti za životnu sredinu). 36/2009) daje najviše odgovornosti “ministarstvima zaduženim za životnu sredinu” a da ne daje dalja objašnjenja vezana za saradnju između drugih sektora. Postavljen je privremeni sekretarijat koji radi na daljem razvoju Nacionalne strategije za održivi razvoj. preklapanja i slabosti koje utiču na zaštitu životne sredine i izvršenja. za ekonomsku procenu i za sprovođenje strateških procena za životnu sredinu i integrisanu zaštitu i kontrolu od zagađenja su ograničeni.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. zaštitu životne sredine i unapređenje životne sredine i javnih preduzeća. Nacionalni savet za održivi razvoj (NSOR) je osnovan 2003. (Službeni Glasnik Republike Srbije. 22 . Postoji samo sporadična saradnja na horizontalnom nivou (između ministarstava). br. Trenutna podela odgovornosti za životnu sredinu između ovih institucija kao rezultat daje praznine. slaba koordinacija između zakona o životnoj sredini i drugih zakona koji definišu odgovornosti drugih institucija na nacionalnom i podnacionalnom nivou uzrokuje značajne dizbalanse i preklapanja. br. industriju). Mere za reformu i jačanje institucija koje se bave životnom sredinom. dozvolu za vađenje mineralnih resursa osim podzemnih voda i izvore obnovljive energije). Autonomne pokrajine i lokalni nivo Usled postojećih zakona. Ministarstvo za zaštitu životne sredine je ograničeno kada je u pitanju uticaj na nacionalnu politiku i njihove zaposlene.

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010. Nadležni organ jedinice lokalne samouprave definisan je Zakonom o lokalnoj samoupravi (Službeni glasnik RS, broj 129/07) kojim se lokalnoj samoupravi prenosi odgovornost za kvalitetno i efikasno obavljanje izvornih i poverenih poslova. Prema zakonima kojima se uređuje lokalna samouprava i komunalne delatnosti, opština se stara o zaštiti životne sredine, donosi programe korišćenja i zaštite prirodnih vrednosti, odnosno lokalne akcione i sanacione planove. U skladu sa strateškim dokumentima, svojim interesima i specifičnostima, obavlja poslove prečišćavanja i odvođenja atmosferskih i otpadnih voda, održavanje čistoće u gradovima i naseljima, održavanje deponija i utvrđivanja posebnih naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine. Zakonima iz oblasti zaštite životne sredine jedinicama lokalne samouprave povereni su poslovi iz oblasti procene uticaja na životnu sredinu, strateške procene uticaja, izdavanje integrisanih dozvola, upravljanje otpadom (inertni i neopasni otpad), zaštite vazduha (lokalna mreža mernih stanica, praćenje kvaliteta vazduha, kratkoročni akcioni planovi), zaštita od buke (akustičko zoniranje, izrada strateških karata buke i akcionih planova) i drugo. Jedinicama lokalne samouprave povereni su i poslovi inspekcijskog nadzora u oblastima njihovih nadležnosti. Druge institucije koje se bave životnom sredinom Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) koja je osnovana 2004. godine je institucija pod Ministarstvom za zaštitu životne sredine. Njen delokrug rada obuhvata: Razvoj, usklađivanje i vođenje nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine (praćenje stanja činilaca životne sredine, katastar zagađivača i dr.); • Prikupljanje i objedinjavanje podataka o životnoj sredini, njihovu obradu i izradu izveštaja o stanju životne sredine i sprovođenju politike zaštite životne sredine; • Razvoj postupaka za obradu podataka o životnoj sredini i njihovu procenu; • Vođenje podataka o najboljim dostupnim tehnikama i praksama i njihovoj primeni u oblasti zaštite životne sredine; • Saradnju sa Evropskom agencijom za životnu sredinu (EEA) i evropskom mrežom za informacije i posmatranje (EIONET), kao i druge poslove određene zakonom.

SEPA poseduje veliku kolekciju publikacija i materijala o svim vrstama otpada, sakupljanju otpada, opštinske i nacionalne statistike, kao i izveštaje i dokumentaciju za EU. Oni upravljaju svim podacima o buci, vazduhu, kvalitetu i zagađenju vode i zemljišta. Poseduju 50 stanica za merenje kvaliteta vazduha širom Srbije, od kojih se jedna nalazi u njihovoj kancelariji u Beogradu. Jedna od njihovih glavnih publikacija je godišnji izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji, koji je veoma pregledan izvor informacija i pokriva sve sektore životne sredine. Fond za zaštitu životne sredine osnovan je članom 90. Zakona o zaštiti životne sredine. Cilj osnivanja Fonda je obezbeđivanje finansijskih sredstava za podsticanje i unapređivanje životne sredine u Republici Srbiji. 23

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010. Fond obavlja poslove upravljanja projektima i finansijskog posredovanja u oblasti očuvanja, održivog korišćenja, zaštite i unapređenja životne sredine i korišćenja obnovljivih izvora energije u skladu sa Nacionalnim programom zaštite životne sredine i drugim strateškim planovima i programima, kao i zaključenim međunarodnim ugovorima. Odgovoran je za finansiranje prioritetnih projekata zaštite životne sredine na nivou Republike kroz prikupljanje taksi i poreza. U 2009. godini budžet Eko-fonda je iznosio 15 milliona eura, a očekuje se da u 2010. bude preko 30 milliona eura. Do sada su direktne investicije ka privatnom sektoru reciklaže bile ograničene, ipak Eko-fond je finansirao jedan broj inicijativa za upravljanje otpadom. Opštinski i republički Fondovi Po zakonu o zaštiti životne sredine koji je usvojen u maju 2009. godine, sve opštine moraju uspostaviti opštinski fond za zaštitu životne sredine. Sve opštine su u obavezi da podnesu godišnji plan MESPu radi odobrenja upotrebe sredstava Fonda. Opštinski fondovi nemaju veze sa Republičkim Eko-fondom, ali se finansiraju iz istih izvora. Opštine mogu da apliciraju sa projektima za sredstva iz republičkog Eko-fonda. Privredna komora Srbije Privredna komora Srbije ima Odbor za zaštitu životne sredine, koji se sastoji od 25 članova koji su predstavnici hemijskog, naftnog, papirnog, drvnog i drugih sektora; oni takođe sarađuju sa MESP i internacionalnim donatorima i organizacijama. Interes Komore je da pomogne poslovnom sektoru da razvije kapacitete za implementaciju i usvajanje ekoloških zakona. Aktivnosti vezane za reciklažu su ograničene, jer njhov delokrug rada nije vezan samo za reciklažu i upravljanje otpadom, mada prepoznaju potencijal u razvoju preduzeća za reciklažu. MESP Savetnik Ministra, bivša Agencija za reciklažu, Srpska Agencija za reciklažu, koja je postojala u sklopu MESP, je ukinuta na osnovu novog zakona o upravljanju otpadom, i prestala sa radom 23.05.2009. godine. Nekadašnje odgovornosti Agencije su dodeljene novim entitetima unutar MESP-a. Jedan deo odgovornosti o reciklaži i vođenju baze podataka reciklera u Srbiji je dodeljen SEPA-i. U okviru Ministarstva finansija kao organ uprave je Uprava carina Srbije koja obavlja poslove koji se odnose na carinjenje robe, carinski nadzor, sprovodi selektivni ekološki inspekcijski nadzor na graničnim prelazima i druge poslove kontrole putnika i prometa robe i usluga sa inostranstvom. Ima 14 područnih jedinica carinarnica.10 Stručne organizacije za ispitivanje otpada vrše ispitivanja otpada radi klasifikacije za prekogranično kretanje otpada, tretman i odlaganje, prema obimu ispitivanja za koje su akreditovane i izdaju izveštaj o ispitivanju otpada (pojedini tehnički fakulteti, instituti i laboratorije).

10

www.srbija.gov.rs/

24

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010.

3.3. Ključni zakoni koji se odnose na e-otpad U cilju pridruživanja evropskoj uniji, RS je 2000. godine usvojila Zakon o potvrđivanju Bazelske konvencije o prekograničnom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju (“Službeni list SRЈ, Međunarodni ugovori”, br. 2/99) koji je rezulirao donošenjem i usvajanjem niza zakona i podzakonskih akata i to : • Zakon o zaštiti životne sredine (“Službeni glasnik RS”, br. 135/2004 i 36/2009), član 57, stav 2: dozvolu za uvoz, izvoz i tranzit otpada izdaje Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, u skladu sa zakonom i drugim propisima (Pravilnik iz Službenog glasnika RS, br. 60/2009) • Zakon o upravljanju otpadom (“Službeni glasnik RS”, br. 36/2009) • Uredba o određivanju pojedinih vrsta opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao sekundarne sirovine (“Službeni glasnik RS”, br. 60/2009) • Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje, sadržini i izgledu dokumenata koji prate prekogranično kretanje otpada sa uputstvima za njihovo popunjavanje (“Službeni glasnik RS”, br. 60/2009) Sastavni deo ove Uredbe su Lista I-a opasnog otpada koju čine: • lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen • lista opasnog otpada koji se može uvoziti • lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen i • lista II-v neopasnog otpada čiji je uvoz, izvoz i tranzit dozvoljen. • Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada (“Službeni glasnik RS”, br. 60/2009) • Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu (“Službeni glasnik RS”, br. 36/2009) • Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje (unutrašnji promet) (“Službeni glasnik RS”, br. 72/2009). - Zakon o upravljanju otpadom – Ovim zakonom uređuju se vrste i klasifikacija otpada, planiranje upravljanja otpadom, odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom. Pored otpada različitog porekla na koje se zakon odnosi nalazi se i e-otpad. Na snazi od 15.05.2009. godine. U Zakonu o upravljanju otpadom, član 50 propisuje Upravljanje otpadom od električnih i elektronskih proizvoda. Otpad od električnih i elektronskih proizvoda ne može se mešati sa drugim vrstama otpada. Zabranjeno je odlaganje ovog otpada bez prethodnog tretmana. Otpadne tečnosti od električnih i elektronskih proizvoda moraju biti odvojene i 25

u centrima za sakupljanje. izradi radni plan postrojenja za tretman. vodi evidenciju o otpadu koji skladišti. vodi evidenciju o otpadu koji tretira ili odlaže. Operater postrojenja za skladištenje je dužan da: obavlja delatnost u skladu sa dozvolom. na mestima koja su tehnički opremljena za privremeno čuvanje otpada na lokaciji proizvođača ili vlasnika otpada. polibromovame bifenile (PBB). skladištenja ili predaje otpada i da snosi troškove upravljanja otpadom uključujući troškove predaje otpada sakupljaču ili postrojenju za tretman ili odlaganje otpada. tretman. 60/09). obezbedi rekultivaciju deponije posle njenog zatvaranja i vršenje stručnog nadzora nad deponijom u periodu od najmanje 30 godina. skladištenja ili predaje otpada i dr. br. upravlja opremom i postrojenjem za tretman otpada. Proizvođač otpada je dužan da: izradi plan upravljanja otpadom ako godišnje proizvodi više od 100 t neopasnog otpada ili više od 200 kg opasnog otpada. 2010. Lice koje vrši sakupljanje. prevoznike otpada. 26 . Vlasništvo nad otpadom prestaje kada sledeći vlasnik preuzme otpad i primi Dokument o kretanju otpada. primenjuje načelo hijerarhije u upravljanju otpadom. Proizvođač ili uvoznik električnih ili elektronskih proizvoda dužan je da identifikuje reciklabilne komponente tih proizvoda. Lica koja preuzimaju otpad od električnih ili elektronskih proizvoda posle njihove upotrebe izdaju i čuvaju potvrde o preuzimanju . polibromovane difenil etre (PBDE). šestovalentni hrom. transfer stanicama i drugim lokacijama. kao i propisane mere postupanja sa otpadom prilikom sakupljanja. tretirane na odgovarajući način.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. pribavi izveštaj o ispitivanju otpada. način i postupak upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda Odgovornosti i obaveze subjekata u upravljanju otpadom Novim zakonom o upravljanju otpadom utvrđene su odgovornosti i obaveze za sve subjekte u upravljanju otpadom: proizvođače otpada odnosno vlasnike otpada. Ministar bliže propisuje listu električnih i elektonskih proizvoda . sadržini i izgledu dokumenta koji prate prekogranično kretanje otpada (''Službeni Glasnik RS''. operatere postrojenja za skladištenje otpada. da vodi evidenciju o količini i vrsti preuzetih proizvoda i da podatke o tome dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine. Operater postrojenja za tretman i odlaganje otpada je dužan da: obavlja delatnost u skladu sa dozvolom. obezbeđuje otpad i štiti ga od rasipanja i procurivanja. kao i potvrde o njihovom upućivanju na tretman i odlaganje. ili odlaganje ovog otpada mora da ima dozvolu. Pri stavljanju u promet može se zabraniti ili ograničiti korišćenje nove električne i elektronske opreme koja sadrži živu. Prevoznik otpada je dužan da: transport otpada obavlja u skladu sa dobijenom dozvolom i zahtevima koje regulišu posebni propisi o transportu. Vlasnik otpada je dužan da primenjuje propisane mere postupanja sa otpadom prilikom sakupljanja. Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje. naplaćuje usluge za tretman ili odlaganje otpada. odredi kvalifikovano odgovorno lice. olovo. kadmijum. tretman otpada i operatera na deponiji. mere zabrane i ograničenja koriščenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije. odnosno odlaganje i obezbedi njegovo sprovođenje. objavi listu otpada za čiji tretman je ovlašćen.

2010. 27 . glasnik RS". ove uredbe je na deponijama zabranjeno odlaganje otpada od električnih i elektronskih proizvoda.Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada ("Sl. obrazac dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja.odnosno prvog stavljanja na tržište ovih proizvoda. Članom br. Članom 8v određena je visina nadoknade koja se utvrđuje na ime pokrića troškova upravljanja otpadnim električnim i elektronskim proizvodima i definisana je za sve pojedinačne kategorije e-otpada. 92/2010) Ovom uredbom bliže se propisuju uslovi i kriterijumi za određivanje lokacije. način i rokovi dotavljanja godišnjeg izveštaja. vrste otpada čije je odlaganje na deponiji zabranjeno. Sastavni deo ove uredbe su liste opasnog otpada koju čine: . obveznici plaćanja naknade. za korišćenje kod napona koji ne prelazi 1000 V za naizmeničnu i 1500 V za jednosmernu struju. način i procedure rada i zatvaranja deponije. odnosno odlaganje otpada na deponiju. . izvoz i tranzit nisu dozvoljeni a između ostalih obuhvataju i otpadne električne i elektronske sklopove. Kriterijumi za obračun. izgradnju i rad deponija otpada. otpadnih baterija i akumulatora. visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade. releje i delove komponenti koji sadrže kadmijum. Otpad koji prema Uredbi pripada kategoriji otpada koji se može uvoziti. visinu i način obračunavanja i plaćanja nadoknade regulisan je članom br. Po članu 9. količine biorazgradivog otpada koje se mogu odložiti. odnosno uvoznike električnih i elektronskih proizvoda koje stavljaju na tržište ili su sami krajnji potrošači istih.olovo.lista opasnog otpada koji se može uvoziti. PCB i druge sastojke sa Aneksa III Bazelske konvencije. sadržaj i način monitoringa rada deponije. elektronske komponente i žice) namenjeni direktnom ponovnom korišćenju a ne reciklaži i odlaganju.izvoziti i tranzitovati obuhvata: električne i elektronske sklopove (uključujući štampane ploče.3 uredbe definisani su električni i elektronski proizvodi kao proizvodi čiji rad zavisi od električne struje i elektromagnetnog polja. otpadne baterije koje ne sadrže olovo. Na deponijama je zabranjeno odlaganje. tehnički i tehnološki uslovi za projektovanje. br. Naknada se plaća prilikom uvoza . glasnik RS". Član br.živu.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. . kriterijumi za obračun.lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen.6 koji definiše obračunavanje visine nadoknade za električne i elektronske proizvode prema količini proizvedenih odnosno uvezenih proizvoda. . kadmijum ili živu. .Uredba o odlaganju otpada na deponije("Sl.lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen Uredbom su jasno definisane komponente opasnog otpada čiji uvoz.5 obveznicima plaćanja nadoknade (eko takse) definiše proizvođače. otpadnih fluorescentnih cevi koje sadrže živu itd. br. kriterijumi i procedure za prihvatanje ili neprihvatanje. kao i naknadnog održavanja posle zatvaranja deponije. 8/2010) Utvrđuju se proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada.

kao i razloge izvoza. granične vrednosti koncentracije opasnih komponenti u otpadu. lista postupaka i metoda odlaganja otpada. U prodajnom prostoru na vidnom mestu ističe se obaveštenje odnosno informacija za krajnjeg korisnika o mestu i načinu sakupljanja istrošenih baterija i akumulatora. br. 60/2009 i 101/2010) Propisuje se sadržina dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. izvoz i transport otpada. Upravljanje istrošenim baterijama i akumulatorima je skup mera koje obuhvataju sakupljanje.kao i odlaganje otpadaka i ostataka nakon tretmana. Katalog otpada je zbirna lista neopasnog i opasnog otpada prema kojoj se vrši razvrstavanje otpada u dvadeset (20) grupa u zavisnosti od mesta nastanka i porekla.sastavu i tehnološkom procesu iz kog nastaje otpad.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. lista komponenti otpada koji ga čine opasnim. skladištenje.količini. glasnik RS“. 86/2010) Propisuje se sadržina i izgled oznaka na baterijama. dugmastim baterijama i akumulatorima prema sadržaju opasnih materija. lista kategorija otpada. glasnik RS“.transport. .Pravilnik o kategorijama. podatke o načinu prevoza i isporuke kao i rutu kretanja otpada od granice do prerađivača. podatke o vrsti. izvoz i transport otpada („Sl. tretman. Istrošene baterije i akumulatori ne smeju se odlagati na deponiji već se njihovo sakupljanje mora izvršiti na samom mestu prodaje. glasnik RS“. 2010. ispitivanju i klasifikaciji otpada („Sl. Za izvoz i tranzit otpada potrebna dokumentacija mora sadržati: odobrenje države uvoza sa potvrdom države da će se otpad preraditi odnosno odložiti na ekološki način. Dokument o prekograničnom kretanju otpada i Izveštaj o ispitivanju otpada koje izdaje ovlašćena stručna organizacija za ispitivanje otpada.Utvrđivanje sastava. Ministarstvo za pojedine vrste otpada može zahtevati dopunu dokumentacije. Trgovac predaje prikupljene istrošene baterije i akumulatore sakupljaču i/ili licu koje vrši skladištenje i/ili licu koje vrši tretman uz popunjeni Dokument o kretanju opasnog otpada. lista kategorija opasnog otpada.Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. br.tj. nalaz nadležnog republičkog organa za inspekcijske poslove o sprovođenju mera zaštite životne sredine i o ispunjenosti uslova zaštite životne sredine za rad postrojenja za preradu uveženog otpada. br. način i postupak upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima. . Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima („Sl. 36/2009) Propisuje katalog otpada. odobrenje države kroz koju se obavlja tranzit. Zahtev za izdavanje dozvole za uvoz ili izvoz podnosi izvoznik ili uvoznik otpada od nadležnog ministarstva uz priloženu opštu dokumentaciju koja obuhvata Obaveštenje o prekograničnom kretanju otpada. odnosno reciklaže a sve u skladu sa obezbeđivanjem ispunjenosti uslova zaštite životne sredine. razvrstavanje. opasnih karakteristika otpada vrši se ispitivanjem i klasifikacijom otpada 28 . Prilikom uvoza opasnog otpada potrebno je još dostaviti i saglasnost na procenu uticaja na životnu sredinu ili odluku nadležnog organa o oslobađanju obaveze izrade procene uticaja na životnu sredine i/ili dozvolu za rad postrojenja u kojem će se vršiti tretman uvezenog otpada. reciklažu istrošenih baterija i akumulatora.

određivanje toksikoloških karakteristika i efekta na ljudsko zdravlje. pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina („Sl. glasnik RS". kontrolni broj. merama zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije. uvoznika. prodavaca i krajnjih korisnika u toku životnog ciklusa proizvoda. 3 određuje se da preduzeće. (uzorkovanje otpada. 99/2010) Ovaj pravilnik je najbitniji što se tiče upravljanja e-otpadom koje je propisalo Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje jer definiše kompletan proces pravilnog upravljanja e-otpadom. 2) ponovnu upotrebu. sadržaj nečistoća. Ovaj pravilnik zvanično važi od decembra 2010. Članovi br. Ovaj pravilnik se nalazi u dodatku istraživanja. kao i smanjivanja odlaganja otpada. 3) unapređivanje standarda zaštite životne sredine od strane proizvođača. naziv i oznaku sekundarne sirovine prema usvojenoj nomenklaturi. bude sveden na minimum. reciklažu i druge oblike iskorišćenja takvih otpada. Spakovane sekundarne sirovine obeležavaju se stavljanjem natpisa koji sadrži: naziv i sedište ili registrovani znak generatora otpada. br. određivanje fizičko-hemijskih karakteristika. karakterizacija u zavisnosti od stepena opasnosti i određivanje opasnih karakteristika otpada. Pravilnik o listi električnih i elektronskih proizvoda. Razvrstani otpad može da sadrži najviše 5% nečistoća. Otpad od električne i elektronske opreme pripada grupi šesnaest (16) podgrupa 02 i nosi oznake od 16 02 09 do 16 02 16. 29 . Pakovanje sekundarnih sirovina mora biti takvo da sadržaj opasnih materija u samom materijalu za pakovanje. 55/2001) Propisuju se bliži uslovi i način razvrstavanja. reciklaže ili prerade opasnih materija. Članom 8 određuju se uslovi za skladištenje sekundarnih sirovina. Spakovane sekundarne sirovine prati dokument o preuzimanju otpada . materijala koji se koristi za pakovanje). kategoriji i karakteru. a posebno pri tretmanu i odlaganju otpada od električnih i elektronskih proizvoda. 4 i 5 ovog pravilnika određuju veličinu prostora u koji se vrši razvrstavanje otpada (minimalna površina prostorije100 m²) i kriterijume pakovanja sekundarnih sirovina (zapreminu i težinu pakovanja.sekundarne sirovine koji popunjava generator otpada a potpisuje lice koje preuzima sekundarnu sirovinu. Upravljanjem otpadom od električnih i elektronskih proizvoda obezbeđuju se i osiguravaju uslovi za: 1) sprečavanje nastajanja otpada od električnih i elektronskih proizvoda. pravno lice ili preduzetnik razvrstava otpad prema poreklu. količinu. načinu i postupku upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda. 2010. ("Sl.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. distributera. a potiču iz tehnoloških procesa. Članom br. glasnik RS“.Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja. . godine. br. datum otpreme i potpis odgovornog lica. utvrđivanje koncentracija opasnih materija u otpadu) i određivanjem daljih metoda postupanja sa opasnim otpadom . pakovanja i čuvanja otpada koje se mogu koristiti neposredno ili preradom.

predviđa se: izgradnja postrojenja za prihvatanje/preradu električne/elektronske robe. Nacionalna strategija za upravljanje otpadom predstavlja osnovni dokument koji obezbeđuje uslove za racionalno i održivo upravljanje otpadom.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. U okviru prioritetnih mera previđa se: uvođenje odgovornosti proizvođača za preradu/reciklažu. Zatim. Konstatuje se da u Srbiji već postoje neki kapaciteti za preradu i prijem akumulatora. Nacionalna strategija se delom bavi i otpadom od električnih i elektronskih uređaja. od trenutka stvaranja otpada do trenutka kada se uništava sa osnovnim ciljem da se uspostavi ukupni sistem upravljanja otpadom koji će biti organizovan u skladu sa standardima i zahtevima u EU i u zemlji. U okviru ekonomskih mera predlaže se: 30 . upravlja aktivnostima usaglašavanja zakonodavnog okvira u skladu sa praksom u EU. pa je tako revidirana Strategija usvojena 2010. konstatuje se da postrojenja za preradu otpada od električnih i elektronskih aparata tek treba izgraditi. Ovo određuje osnovno opredeljenje budućeg upravljanja otpadom u skladu sa politikom EU i strateškim opredeljenjem Republike Srbije. Predviđa se gradnja postrojenja za prijem i preradu i električnih/elektronskih aparata. Najzad. Strategija definiše i klasifikuje otpad. Pri tome se insistira na poštovanju normi WEEE direktive Evropske Unije . NSUO se bavi upravljanjem raznih vrsta otpada. određuje pravni okvir za upravljanje otpadom. U okviru definisanja organizacije sistema upravljanja otpadom. ustanovljava da ne postoje posebni podaci o količinama elektronskog otpada s obzirom da se u Srbiji ne evidentira posebno elektronski otpad. analizom postojeće prakse upravljanja otpadom. upravlja strateškim okvirom za upravljanje otpadom i prioritetnim aktivnostima i merama. i njen cilj je bio da usaglasi upravljanje otpadom na nacionalnom nivou sa strategijom EU i uvođenje principa upravljanja otpadom u EU. Strategija rešava dva pitanja: utvrđuje stanje i utvrđuje ciljeve. prepoznaje odgovornosti vezane za otpad i postavlja kratkoročne i dugoročne ciljeve upravljanja otpadom i uspostavlja mere i aktivnosti za postizanje ovih ciljeva. 2010. Cilj donošenja Nacionalne strategije za upravljanje otpadom bio je da se na dugoročnim osnovama uspostavi zakonodavno-pravni i institucionalni okvir hijerarhije upravljanja otpadom svih kategorija. U okviru tehničko-operativnih mera. Prerađena je 2009. Elektronski otpad u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom Nacionalna strategija po prvi put u Srbiji konstatuje tok ovih vrsta otpada. .Nacionalna strategija za upravljanje otpadom (NSUO) za period 2010-2019 – Prva nacionalna strategija za upravljanje otpadom je usvojena 2003.

1. uvesti konkurenciju i pravo korisnika na izbor najpovoljnijeg vršioca usluge. procenjeni su vrsta. izražene u hiljadama tona na godišnjem nivou. 2010. Ostali zakoni i podzakonska akta koja imaju uticaja na oblast e-otpad 31 . i one iznose za 2010. Procena kapitalnih ulaganja Godina 2010 . obim. 30 hiljada tona. Započeti sa davanjem koncesija privatnim i mešovitim preduzećima. 2015 – 2019 8 2010 . broj. Broj. na osnovu podataka o količina otpada električne i elektronske opreme projektovane su količine otpada. Uzimajući u obzir podatake o tokovima otpada i o merama razvoja infrastrukture u prioritetnom akcionom planu za period 2010-2014.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. potrebni za sprovođenje svake pojedinačne mere u svakoj godini posmatranog perioda. mešovito i ruralno područje..2014. 15 je predviđeno otpada među postrojenja za postrojenja za Prema akcionom planu od 2011-2013. Nacionalnom strategijom je izvršena i procena kapitalnih ulaganja u dodatne kapacitete za upravljanje otpadom. Procene kapitalnih ulaganja u dodatne kapacitete za upravljanje otpadom. za poslove sakupljanja i odlaganja otpada. Za svaku prioritetnu meru. Nacionalna strategija bavi se i problemom edukacije u oblasti upravljanja otpadom. 40 hiljada tona. uz pretpostavku da će dodatnih 12 biti sagrađeno u periodu 2015-2019. definisani su dodatni potrebni kapaciteti za upravljanje otpadom. uključujući i sprovođenje Direktive o otpadu od električne i elektronske opreme. pre svega. 35 hiljada tona. Direktiva o otpadu od električne i elektronske 8 opreme Tabela 2. kao i izgradnja tretman istrošenih baterija i akumulatora i izgradnja tretman otpada od električnih/elektronskih proizvoda. veličina i troškovi sistema i postrojenja za upravljanje otpadom. godine uspostavljanje sistema upravljanja posebnim tokovima kojima je električni i elektronski otpad. i srednjeročnom periodu 2015-2019.. Liberalizovati sektor. opseg i troškovi centara zavisi od razlika između gradskih i ruralnih područja te se razlikuju za tri kategorije: gradsko.3. Privatizovati delatnosti vezane za upravljanje otpadom gde god je to opravdano. 3. koji će biti potrebni da bi se zadovoljile buduće potrebe. 2014. Ustanoviti sistem produžene odgovornosti proizvođača sa ciljem da se oformi sistem upravljanja otpadom potpuno usaglašen sa EU. te deregulisati cene.2014. i 2019. Od posebne važnosti je dvanaest regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom koji treba da budu sagrađeni tokom perioda predviđenog prioritetnim Akcionim planom 2010.2019. PO Nacionalnoj Strategiji upravlajnja otpadom ..

br. izvoz i transport otpada.Pored otpada različitog porekla na koje se zakon odnosi nalazi se i e-otpad Uređuje se upravljanje kvalitetom vazduha i određuju mere. određuje načine upravljanja: sakupljanje. Ovim zakonom uređuju se vrste i klasifikacija otpada. standarde kvaliteta Član 7. jedinica lokalne samouprave. 2010. Tabela 4. planiranje upravljanja otpadom. tretmanu.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom. fizičkih i pravnih lica. Uticaj se prožima kroz različite oblasti i samim tim zakoni koji regulišu određenje oblasti mogu direktno ili indirektno uticati na e-otpad kao što su zakoni i podzakonska akta navedena u tabeli Table 3 koja sledi. br. način organizovanja i kontrola sprovođenja zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha. br. 36/2009 i 88/2010) Zakon o zaštiti vazduha Definiše granične ("Sl.odlaganje Status / datum ("Sl. glasnik RS". Kako je sfera upravljanja i kontrola e-otpada vrlo obimna i kompleksna. nemoguće je regulisati isljučivo baznim zakonom o e-otpadu. polutanata usled 36/2009) odlaganja električnog i elektronskog otpada 32 . definiše mere upravljanja opasnim materijama pri proizvodnji. br. glasnik RS". glasnik vrednosti emisije RS".. transportu i skladištenju Definiše električni i elektronski otpad kao posebnu vrstu otpada koja pripada opasnom otpadu. regulišu uvoz. Zakon ili regulativa Zakon o zaštiti životne sredine Uticaj na upravljanje e-otpadom Regulišu obaveze subjekata. tretman. glasnik RS". 36/2009) ("Sl. za aktivnosti koje menjaju ili mogu promeniti stanje i uslove životne sredine. mere zaštite od opasnih materija. 135/2004) Sadržaj Uređuje integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine Zakon o upravljanju otpadom . ("Sl.

Usklađen je sa Direktivom 2001/42/EZ o proceni uticaja. zaštita od štetnog dejstva voda. br. sprečavanje ili smanjenje emisija u vazduh. materija u površinskim i 30/2010) podzemnim vodama ( neadekvatno odlaganja i razlaganje e-otpada može dovesti do zagađenja voda) Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu Vrši procenu uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu ("Sl. Uslovi i način obavljanja vodoprivredne delatnosti i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. br. br. korišćenje i upravljanje vodama.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 33 Određuje granične ("Sl. Uređuju se uslovi. Integrisana dozvola je rešenje nadležnog organa koja podrazumeva intregalni pristup koji dovodi do smanjenja na minimum potrošnju sirovina i energije. način i postupak vršenja procene uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu radi obezbeđivanja zaštite životne sredine i unapređivanja održivog razvoja integrisanjem osnovnih načela zaštite životne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova. Zakon o vodama Uređenje zaštite voda. glasnik vrednosti zagađujućih RS". glasnik RS".("Sl. U potpunosti je transportovana IPPC direktiva (Itegrated Pollution Prevention and Control) upravni sistem Srbije. glasnik RS". otpada 135/2004 ) . vodu i zemljište. 2010. 135/2004 i 88/2010) Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine Dozvola koju je potrebno da imaju svi operateri koji se bave reciklažom e.

br. br. živa . Propisuje se lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen. Strategija upravljanja otpadom za preiod 20102019. 2010. glasnik i električni otpada kao RS". sadržinu. obrazac dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja. upravljanje otpadom. baterije. otpadna ulja i azbest. Uredba definiše kriterijume lokacije deponije. izgled i upustvo za popunjavanje Dokumenta o prekograničnom kretanju otpada. način i 34 Podrazumeva jasno Doneta definisanu strategiju 15.04.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.sadržaj i način monitoring rada. Uredba o odlaganju otpada na deponije Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje Uredba o dopuni Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada Osnovni dokument koji obezbeđuje uslove za racionalno i održivo upravljanje otpadom. vrstu otpada koja se ne 92/2010) može odlagati na deponiji Omogućava izvoz ("Sl. akumulatori. br. . zatvaranje i naknadno održavanje deponija posle zatvaranja. glasnik otpadnih električni i RS". jedinjenja hroma. lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen. elektronski 60/2009) sklopova. upotrebe postaju otpad: 21/2010) električni i elektronski otpad. lista opasnog otpada koji se može uvoziti. Utvrđuju se proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada.otpadnih kablova. tehničke i tehnološke uslove za projektovanje i izgradnju deponije. šestovalentnog hroma.2010 upravljanja e-otpadom Jasno definiše elektronski ("Sl. jedinjenja žive i drugo Uvodi se plaćanje ekoloških taksi za ("Sl. glasnik proizvode koji posle RS".

Upravljanje e-otpadom u Srbiji. merama zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije Pravilnik o uslovima i načinu sakupljanja. glasnik RS". transporta i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije ("Sl. glasnik postupanja sa RS". obveznici plaćanja naknade. kriterijumi za obračun. Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. br. Zahtev za izdavanje dozvole za uvoz ili izvoz podnosi izvoznik ili uvoznik otpada od nadležnog ministarstva . skladištenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije. Ovim pravilnikom propisuje se lista električnih i elektronskih proizvoda. br.aluminiju m. 2010. 101/2010) Pravilnik o listi električnih i elektronskih proizvoda. transporta. Propisuje se Pravna forma dokumenta sadržina dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz.hrom i drugo) 35 . glasnik RS". 99/2010) Propisuje načine ("Sl.bakar. sekundarnim sirovinama 98/2010) dobijenim reciklažom (plastika. mere zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije. način i postupak upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način sakupljanja. izvoz i transport otpada ("Sl. visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade. br. rokovi dostavljanja godišnjeg izveštaja. izvoz i transport otpada. živa.

glasnik RS". glasnik RS".tretmana transporta tip ("Sl. Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatotima Propisuje se Pravna forma dokumenta sadržina i izgled oznaka na baterijama. granične vrednosti koncentracije opasnih komponenti u otpadu.1) 56/2010) i klasifikaciju otpada za prekogranično kretanje(obrazac br. način vođenja i izgled registara izdatih dozvola za upravljanje otpadom Propisuje način i postupak za upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadrže živu ("Sl. lista postupaka i metoda odlaganja otpada. tretman i odlaganje otpada Pravilnik o kategorijama. br. Sadrži izveštaj o ("Sl.2) čime je omogućena kontrola kretanja. dugmastim baterijama i akumulatorima prema sadržaju opasnih materija. Bliže se propisuje Pravna forma dokumenta sadržina i izgled dozvole za skladištenje. tretman i odlaganje otpada. br. (obrazac br. 96/2009) 28. Propisuje katalog otpada. 2010. lista kategorija otpada. 97/2010) i 36 . 86/2010) Pravilnik o sadržini i izgledu dozvole za skladištenje. Pravilnikom se propisuje sadržina. lista komponenti otpada koji ga čine opasnim. br.2010. glasnik ispitivanju otpada RS". načine prikupljanja. lista kategorija opasnog otpada. 95/2010) Određuje fluorescentnih cevi. br. ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Sl. načinu i izgledu registra izdatih dozvola za upravljanje otpadom Pravilnik o načinu i postupku za upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadrže živu Pravna forma dokumenta ("Sl. način i postupak upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima. br.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.5. glasnik RS".vrste i količine e-otpada koji se izvozi van granica države Pravilnik o sadržini. glasnik RS".

37 .Upravljanje e-otpadom u Srbiji. br.vidljivih i RS". 2010.pakova nja i obeležavanja opasnog otpada Obavezuje na upotrebu ("Sl. glasnik jasnih. Pravilnik o obrascima dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu sa uputstvima za njegovo popunjavanje Pravilnik o načinu skladištenja. na godišnjem i dnevnom 95/2010) nivou Pravilnikom se uređuje način skladištenja. glasnik tokova i količina e-otpada RS". br. stadnardnih obeležja koja 92/2010) su zakonom predviđena za opasan otpad.pak ovanja i obeležavanja opasnog otpada Pravna obrazaca forma Omogućava praćenje ("Sl.

Procena zainteresovanih strana Glavne zainteresovane strane U neke od glavnih zainteresovanih strana spadaju proizvođači. TV i komunikacione 0.) ali se takođe sastoji i od “neidentifikovanih” proizvođača kada oprema nije brendirana. vlada i drugi).1. Tabela 5. Kako se koji korak javi u toku životnog veka jednog proizvoda. poslovne transakcije definišu kretanje elektronskog uređaja u toku.. Odnos domaće proizvodnje i uvoza IT opreme i bele tehnike IT oprema Bela tehnika Importers 95% 80% Local manufacture 5% 20% 38 . Zainteresovane strane koje se bave e-otpadom su skoro iste kao u trenutnom sistemu. trgovci. komponenete se uvoze. što se tiče ostale opreme koja spada u ovu grupu proizvoda u Srbiji se ne proizvode. i to: Proizvodnja IT and telecommunication equipment ne postoji.41%. tu opremu nazivaju svojim proizvodom. mada pojedini distributeri s obzirom da oni sklapaju.1. potrošači (pojedinačna domaćinstva. ova oprema se u Srbiji samo sklapa/montira. potrosači elektronskih uređaja. 4. 4. U mnogim zemljama u razvoju. sklapanja i/ili uvoza EEO. većina zainteresovanih strana u ovoj kategoriji potpada pod neorganizovani/neformalni sektor. Consumer equipment kao što su televizori i radio aparati su se do pre par godina proizvodili u Srbiji u Elektronskoj industriji Niš. prodavci (preduzeća/ vlada/drugi). Učešće prizvodnje električne i elektronske opreme u ukupnoj industrijskoj proizvodnji: Proizvodnja električnih mašina i 2. rastavljači i recikleri. odnosno malih i velikih kućnih aparata.Proizvođači Što se tiče proizvođača električnih i elektronskih proizvoda u Srbiji.. trgovci starim gvožđem.31 %. 4. aparata Proizvodnja radio. Uglavnom su to proizvođači bele tehnike. Proizvođači i distributeri Proizvođači se definišu kao organizacija proizvodnje. preduzeća.1. Opis svake od navedene zainteresovane strane je dat u nastavku. ima ih veoma malo. Sve stakeholdere ćemo posmatrati u odnosu na četiri grupe proizvoda koje su i obuhvaćene ovim istraživanjem. ali samo neke od njih mogu igrati važniju ili manje važniju ulogu. elektronske komponente. 2010. Ovu grupu čine marke proizvođača i njihovi saradnici (IT saradnici.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. opreme Tabela 6.

4. vodeći smo proizvođač grejnih tela u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi. Njihova ukupna godišnja produkcija iznosi preko 160. Bira. Nikon. i od tada do danas je stvorila prepoznatljivi proizvođački brend tradicije i kvaliteta. AEG. plasmanu i kvalitetu. godinu u odnosu na susedne zemlje Hrvatsku i Sloveniju. Tefal. Fabrika elektrotermičkih proizvoda posluje od 1973. Neo. godine u sklopu Magnohrom d. a isto tako i u većini zemalja je da su proizvođači u 60% slučajeva i distributeri. 39 . Milan Blagojević iz Smedereva je privatna fabrika u okviru Invej grupacije. Vodeće robne marke u Srbiji su: GORENJE. Midea. ALFA-PLAM. korporacijom CANDY. Vox. Kenwood. međutim pored gore navedenih mogu se naći i proizvodi: Nokia. i zapošljava 870 radnika. Po obimu proizvodnje.000 jedinica. Indesit. Sony. centralno orjentisano na proizvodnju i prodaju bele tehnike i kuhinja. Distributeri u svom asortimanu pretežno sadrže proizvode najpoznatijih robnih marki u Srbiji i okruženju. naročito kada je reč o beloj tehnici. i 2009. Milan Blagojević Smederevo. i mnoge druge. Svoje proizvode plasiraju na domaćem tržištu (oko 35%) i na tržištima Evrope (oko 65%). grilovi i roštilji itd. IBERNA. ROSIERES. Tabela 11.1. Panasonic itd. Pioneer. Philips. Zanussi. Moulinex. Panasonic. Domaći proizvođači: AD Alfa Plam proizvodi grejna tela na čvrsto.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Bosch. grejalice. OTSEIN I GASFIRE. Distributeri Ono što je u Srbiji. Ostvarene su saradnje sa francusko . kao i kombinaciju čvrsto gorivo-struja i strujagas. BEKO. 2010. U Srbiji postoje i zvanično ovlašćeni distributeri nekih robni marki.belgijskom firmom ARTUR-MARTIN. KELVINATOR. Permanentnom brigom za razvoj tržišta i proizvoda fabrika je veoma brzo dostigla vodeću poziciju u proizvodnji aparata za domaćinstvo i sastavnih delova kao što su: dinamičke električne termoakumulacione peći. Fabrika je osnovana 1923 god. a svrstavamo se i u red 5 najvećih u Evropi. Proizvodi „Alfa-Plam“-a. LG. tečno i gasovito gorivo. Electrolux. električni grejači vode (bojleri). prevashodno su namenjeni domaćinstvima. Samsung. Ariston. HOOVER.p. U Srbiji je Gorenje pored domaćih proizvoda jedno od najvećih dostributera bele tehnike sa preko 50 prodajnih mesta u Srbiji. Tabela 9. U Srbiji postoji veliki broj distributera na veliko i malo. ZEROWATT. štednjake na struju. U tabelama 7 i 8 dat je pregled promene tržišta aparata za domaćinstvo za 2008. Sony-Ericsson. Osnovni asortiman prozvoda su šporeti i peći na čvrsto gorivo / električni šporeti sa najvećim međunarodnim standardima kvaliteta. sa tradicijom dugom preko 50 godina. Gorenje se nalazi među osam najvećih proizvođača kućnih aparata u Evropi. Braun. kao sto su LG.2.

ta razlika se sve više smanjuje i očekivanja su da će u narednih par godina internet kupovina dostići kupovinu u prodavnicama. Najviše se naručuju proizvodi koji su na akciji zbog sniženih cena ali i neobični proizvodi koji nisu široko rasprostranjeni na tržištu. i to po često povoljnijim cenama nego u klasičnim prodavnicama. Prema strukturi ulaganja. Sve je očiglednije da su široka ponuda. ima kratku upotrebnu vrednost i ubrzo postaje otpad. naročito tehnički uređaju. s obzirom na činjenicu da je process kompjuterizacije u našoj zemlji počeo pre više od 20 godina i da je uvezena velika količina novih i polovnih PC-a. za šta u Srbiji još uvek ne postoje uslovi. nameštaj i pokućstvo. godini. Iako klasične prodavnice i dalje imaju prednost u odnosu na online šopove. knjige. povoljne cene i udobnost online kupovine navele domaće potrošače da se okrenu ovom načinu kupovine i da ga usvoje kao "normalnu stvar". odeća i obuća. slede IT usluge sa 24 odsto i 40 . Potrošači u Srbiji najviše se intersuju za elektroniku: televizore. treba napomenuti da nije moguće sa velikom preciznošću utvrditi količinu uvezenih PC-a i računarske opreme s obzirom na proces tranzicije u kojem se već duži niz godina nalazi naša zemlja.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. mobilne telefone. knjige i sportska oprema. kancelarijski pribor. Polovna roba. Vlada Srbije je u decembru 2007. Ni Srbija nije pošteđena internet šoping groznice. Moramo reći sasvim neopravdano. preko raznih servisa. Kupovina proizvoda u Srbiji 75% 7% 18% U Srbiji se kupuje dosta i polovna roba. a zatim zahteva poseban tretman i način odlaganja. Distribucija IT i telekomunikacione opreme U našoj zemlji do sada nije bilo ozbiljnih istraživanja vezanih za ovu temu. kućne aparate. Kategorije proizvoda koje se u svetu najviše kupuju preko interneta su elektronika. i putem interneta. IT oprema sa učešćem od 64 odsto ukupnih ulaganja dominira i u 2009. Maloprodaja Tržište polovne robe Online kupovina Tabela 13. godini uvezao PC i računarsku opremu u vrednosti od 26 miliona evra. godine usvojila dopunu Zakona o zaštiti životne sredine po kome se polovna roba može uvoziti samo ako je neophodna u proizvodnji kao sekundarna sirovina. Na domaćem online tržištu već duže vreme postoji nekoliko ozbiljnih internet prodavnica na kojima se može kupiti gotovo sve. Međutim. igračke. a ne može da se obezbedi u Srbiji. sportsku i fitnes opremu. naš uvoznik ComTrade je u 2003. 2010. laptop računare i opremu za računare. muzička i video izdanja. dečije igračke i hobi alat. Online šoping je već neko vreme postao uobičajen način kupovine u razvijenim zemljama Evrope i sveta. Primera radi.

654 prodatih jedinica i 32. U Srbiji se svakog dana prošle godine prodalo oko 1. pri čemu je vrednost isporučene opreme padala brže (27%) nego što su padale IT usluge (14%) i isporuke paketnih programa (20%).6% tržišta. Ukupne PC isporuke u prvom tromesečju 2010. Isporučeno je 4. Asus je drugi sa 14. godine 41 .1% tržišta).4% ukupnog PC tržišta. HP je i dalje na liderskoj poziciji i po količini i po vrednosti isporučenih računara. Isporuke prenosivih računara čine 21% od ukupno prodatih računara i ovaj segment prodaje je u 2009.1% tržišta. x86 serveri sa 894 jedinica drže oko 0. dok preostalih 51. HP je na prvom mestu sa 18. Sledi CT Computers koji je i dalje najveći isporučilac desktop računara.5% u ukupnim isporukama.9%. godini porastao za 100%.2% u odnosu na isti kvartal prošle godine. godine u Srbiji je isporučeno 97.589 prodatih jedinica drže 62. godine prodato 368. U Srbiji je 2009. Tabela 14. Na tržištu notebook računara.9% tržišnog učešća.000 računara. Pet vodećih lokalnih asemblera računara isporučilo je ukupno 48. Slede notebook računari sa 31. Na tržištu desktop brend računara vodeće tri pozicije drže HP.029 netbook računara (4. Uporedni prikaz IT tržišta Srbije sa zemljama u regionu 2008. paketni programi sa preostalih 12 procenata ukupnih IT ulaganja.4% kao posledica smanjene prosečne prodajne cene i orjentacije kupaca ka jeftinijim proizvodima. Velike godišnje stope pada zabeležene su u svim segmentima IT tržišta. Desktop računari sa 60.2% isporuka drži preko 350 manjih lokalnih asemblera.166 personalnih računara. Tabela 10.2% tržišnog učešća. dok je na trećem mestu Dell sa 14.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. dok je vrednost manja za 7.000 personalnih računara i pritom lokalno asemblirani desk top računari čine oko 70% od ukupno prodatih računara. U prvom tromesečju 2010. Dell i Fujitsu sa zajedničkim učešćem 69.8% „žutih“ računara. 2010. povećane su za 5.

6 miliona uređaja) obuhvata ostale proizvođače među kojima su Motorola i HTC.780.000 miliona evra. Potrošači se uglavnom dele na: privatna (domaćinstva) i poslovna (uglavnom preduzeća i vlada).038. a u istom periodu zabeleženo je skoro sedam miliona korisnika.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Kod poslovnih potrošača mora postojati razlika između: • mala i srednja preduzeća jer njihovo poslovanje može biti bliže privatnim potrošačima i • • 42 .6 odsto. "Telenor" i "Vip mobile". 2010. postoji veliki broj maloprodajnih objekata gde se mogu kupiti telefoni različitih proizvođača. a prošle godine legalno uvezeno tek 1. ali ovaj put je u top 5 uletela kompanija RIM.9 miliona uređaja. kreator Blackberry uređaja. dok ih prati LG sa 9.8 odsto.400.500. godine isporučeno je 294.2 Potrošači Potrošači se definišu kao tela koja koriste EEO i odbacuju ih kao otpad kada dođu do kraja svog životnog veka. Domaćem tržištu potrebno čak 1. uz razliku od oko 100 hiljada isporučenih uređaja. Ovo je posledica sve veće potražnje za pametnim mobilnim telefonima.2 odsto. Distribucija mobilnih telefona Zbog ilegalnog uvoza mobilnih telefona u prethodnih deset godina.000 mobilnih telefona. Pritom je u prvih pet došlo do značajnog pomaka: do sada je listu pet vodećih kompanija zaokruživala Motorola. Pored zvaničnih operatera koji distribuiraju mobilne telefone. U prvom kvartalu 2010. Listu opet predvodi Nokia sa 36.7 odsto više u odnosu na prvi kvartal prethodne godine. među kojima su najprodavaniji kineski mobilni telefoni. Samsung je snažan drugi sa 21.3 odsto ili 74. može se zaključiti da se trećina tržišta snabdela krijumčarenim telefonima. 4. Potom slede RIM i Sony Ericsson sa po 3. Svaki drugi mobilni telefon ilegalno uvezen.206.6 odsto tržišta. državna kasa je u najboljem slučaju izgubila više od 158. U poslednjih deset godina legalno je uvezeno nešto više od 2. Više od četvrtne tržišta (25. odnosno 21.000 mobilnih telefona godišnje po "Telekom Srbija".

što čini povećanje od 3. broj lica koja su kupovala ili poručivala robu/usluge putem Interneta povećao se za nešto više od 16 000.9% u odnosu na 2009. a 16. godinu. godinu.4% u odnosu na 2007.6% u odnosu na 2008.3%.4% domaćinstava u Republici Srbiji poseduje računar. što predstavlja povećanje od 1. godinu.4% domaćinstava poseduje računar • 50. • preko 4 785 000 lica koristi mobilni telefon • u odnosu na 2009. Preduzeća Tokom anketiranja preduzeća gotovo da se nismo sreli sa preduzećem koje nema problema sa odlaganjem određene količine 43 .6% kablovsku TV. • preko 280 000 lica kupovalo je ili poručivalo robu/usluge putem Interneta u poslednjih godinu dana • u odnosu na 2009. • 50. a takođe značajan procenat ostaje nezbrinut u domaćinstvima i najčešče se gomila u pomoćnim prostorijama kao što su podrumi i garaže. 9. dok je taj podatak za 2009. godinu. • 11. Najveće količine elektronskog otpada iz domaćinstva uglavnom završavaju u kontejnerima za komunalni otpad ili u njihovoj neposrednoj blizini. broj lica koja su koristila mobilni telefon povećao se za nešto više od 25 000.4% u odnosu na 2008. pri tome se ne zna . najčešće se obraćaju sakupljačima sekunarnih sirovina i preduzećima koja se bave trgovinom obojenih metala (otpadima). godinu • 82. koji iz elektronskog otpada izdvajaju samo metalne delove. 2010. • velika preduzeća Domaćinstva Informacije do kojih smo došli u okviru istraživanja koje se tiču domaćinstva u Republici Srbiji su : • 98.7% stanovništva koristi mobilni telefon. Oni građani koji pokušavaju da se reše elektronskog otpada.2% domaćinstava poseduje laptop. Građani koje smo anketirali su izrazili spremnost za učešče u organizovanom sakupljanju elektronskog otpada i spremnost da sarađuju sa službom koja bi periodično preuzimala ovu vrstu otpada iz njihovih domova.šta se događa sa ostalim (opasnim) delovima iz elektronskog otpada.7% domaćinstava poseduje TV a 42. a 7. godinu. 5. godinu iznosio 82. • 39% domaćinstava poseduje Internet priključak • broj korisnika računara povećao se za 1% u odnosu na 2009.6% u odnosu na 2009. godinu. godinu. a neretko i ostaje u samim domovima građana. godinu.4% u odnosu na 2007.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.

pa tako najveće količine elektronskog otpada završavaju odložene na ekološki neadekvatan način. što kao posledicu ima smanjivanje korisnog prostora koji bi inače mogao služiti za potrebe poslovanja preduzeća.600 t. U Republici Srbiji.3% više u odnosu na 2008. elektronskog otpada. Zastupljenost računara u preduzećima varira u zavisnosti od teritorijalne celine: u Beogradu ona iznosi 98. Među preduzećima u Valjevu je i određeni broj onih koja su zainteresovana za nabavku ili zaduživanje opreme koja bi im omogućila da svoj elektronski otpad odlože na ekološki bezbedan način i na taj način ispune svoju zakonsku obavezu. Ono što je još bitno napomenuti.7%. 96. Oko 40. godinu.3%.8% preduzeća ima Internet priključak. u Vojvodini 98. Nivo znanja . „tanki“ ili „ravni“ monitori. ali tu se uglavnom radi o manjim preduzećima koja nisu veliki generatori ove vrste otpada. što nam ukazuje na to da nije bilo povećanja u odnosu na 2009.5%. a tiče se našeg istraživanja je da 97.000 t/god. kad je u pitanju bezbedno odlaganje elektronskog otpada i zaštita životne sredine u preduzećima je jako mali. godinu. audio i video oprema ukoliko su još uvek u funkcionalnom stanju se uglavnom poklanjaju zaposlenima ili prodaju preduzećima ili fizičkim licima koja se bave trgovinom polovne elektronske tehnike. Zastupljenost računara najveća je kod velikih preduzeća (preduzeća s više od 250 zaposlenih) i u srednjim preduzećima (preduzeća sa 50-249 zaposlenih) i iznosi 100%. Samo 3% anketiranih preduzeća odlaže elektronski otpad u kontejnere od čvrstog materijala. (izvor: http://www. godine proizvode/usluge putem Interneta. Trend „tankih“ monitora je sve više u ekspanziji . a 6.3% više u odnosu na 2009.3% preduzeća koja imaju Internet priključak naručivalo je tokom 2009. a u centralnoj Srbiji 96. što je za 2. A takođe je veliki broj i onih preduzeća koja žele da u sklopu svojih radnih jedinica istaknu mesto za odlaganje elektroskog otpada. bez ikakvih preventivnih mera. godinu. Sakupljači Procenjuje se da u Srbiji godišnje nastaje količina od 30. Gotovo jedna četvrtina monitora u preduzećima su tzv.2% više u odnosu na 2007. što je ipak bolje rešenje nego da ti uređaji završe u komunalnom otpadu. raznim skladištima ili divljim deponijama.8% preduzeća na teritoriji Republike Srbije koristi računar u svom poslovanju. Elektronski uređaji široke primene kao što su: računari . 5. dok zastupljenost računara u malim preduzećima (10-49 zaposlenih) iznosi 97. Količina novih elektronskih i električnih proizvoda koji se godišnje uvezu i stavljaju na tržište u Republici Srbiji je 85. Najveći broj preduzeća. Tu se pre svega misli na „LCD“ i „TFT“ monitore. 23. 4. tako da se narednih godina mogu očekivati sve veće količine elektronskog otpada u obliku prevaziđenih CRT (monitori sa katodnom cevi) monitora. 2010. Takođe i među preduzećima ima onih koji svoje neispravne uređaje bacaju u komunalni otpad .1%. realno i ne rešava problem elektronskog otpada već elektronske uređaje nakon njihovog upotrebnog (radnog) veka smešta u magacine i druge prostorije.000 t zaostalog otpada nalazi se na smetilištima.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.ekapija. Više od polovine preduzeća izrazilo je spremnost i potrebu da sarađuje sa preduzećima koja su ovlašćena da preuzimaju i recikliraju elektronski otpad.com/website/sr/page/314087) 44 .3.

Tokom sakupljanja elektronskog otpada .) rastavljaju uređaje i iz njih izdvajaju sirovine koje mogu lako prodati (bakar. Među sakupljačima najcenjenija komponenta u elektronskom otpadu su kablovi koji u sebi sadrže bakarne žice. koja podrazumeva rasklapanje elektronskih uređaja i delova. zbog transformatora iz televizora i računara često dešava da katodna cev bude razbijena i na taj način se u životnu sredinu oslobađaju teški metali kao što je olovo. 45 .sakupljači na mestu nastajanja (u blizini kontejnera za komunalni otpad ili slično. Takođe je veliki broj elektronskih audio uređaja koje sakupljači svakodnevno pronalaze u komunalnom otpadu.rs/sr_lat/drustvo/unosna-reciklaza-elektronskogotpada_226026. pa zbog toga se vrlo često sreću sa povredama kao što su posekotine i slično. dok smatraju da će u 2010. Pre svega zbog komplikovanije procedure izdvajanja sekundarnih sirovina. Prema izvoru http://www. Sakupljači se najčešće sreću sa izbačenim računasrkim monitorima i televizorima što je veoma alarmantno kada se zna da oni sadrže u sebi hazardne otpadne materijale. govžđe). Većina sakupljača koji se bave sakupljanjem elektronskog otpada ne poseduje nikakvo vozilo za prevoz pronađenih uređaja . aluminijum. štampane ploče sakupljači prodaju lokalnim preduzećima i fizičkim licima koja se bave servisiranjem polovnih elektronskih uređaja ili trgovinom obojenih metala koja im plaćaju gotovinski bez izdavanja priznanice ili bilo kakve potvrde. najčešće završava rastavljen kako bi se od njega iskoristili metal i plastika.rs/sr_lat/drustvo/reciklazna-industrijaceka-novac-od-eko-taksi_201540.toneri. pa tako te sirovine koje su u navećem procentu i opasne po životnu sredinu završavaju na divljim deponijama koje se nalaze u neposrednoj blizini naselja.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.rtv. godini to biti oko 5 000 t (5% od uvoza). riboni i slično) koji spadaju u najrecikabilniji elektronski otpad koji se ponovo može staviti u upotrebu. što samo po sebi predstavlja veoma ekološki rizično ponašanje i može dovesti do aerozagađenja. od čega se reciklira 3% (izvor http://www.živa ili kadmijum. pa čak i trovanja ljudi ukoliko se nalaze u neposrednoj blizini. Za veliki broj sirovina koje se nalaze u elektronskim uređajima sakupljači nemaju potencijalne kupce.html firma Božić i sinovi su tokom 2009. a to ima svoje negativne posledice jer se npr. Elektronske tzv. To praktično znači da se u Srbiji godišnje uveze 100 000 t novih EE proizvoda! Imamo i treći podatak koji kaže da se godišnje uveze 50 000 t EE uređaja. međutim kao metod izdvajanja čistog bakra najčešće se primenjuje spaljivanje plastične izolacije. a od njih koriste veoma mali procenat sirovina.html) Među fizičkim licima koja se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina (sakupljači) generalno vlada slabo interesovanje kada je u pitanju sakupljanje elektronskog otpada. Računarski štampači i repromaterijal (ketridži. godine preradili 1-2 % ukupnih količina koje se uvezu u Srbiju. U toku rada sakupljači elektronskog otpada ne koriste nikakvu zaštitnu opremu.rtv. pa zbog toga i primenjuju tehniku vađenja sirovina na samom mestu nastajanja elektronskog otpada. 2010.

a tu se pre svega misli na Ministarstvo ekonomije i 46 . jedini ove vrste u našoj zemlji. ali će generalno ostati u granicama materijala za koje imaju razrađenu mrežu dobavljača i kupaca.i pokretanju sopstvenog biznisa dok je najmanji broj onih koji žele da se edukuju na temu „zdravstvene zaštite“ i „poznavanja zakonske regulative vezane za upravljanje otpadom“ Opštine i Javna Komunalna preduzeca(JKP) Opštine se obično fokusiraju na sakupljanje plastike (PET). što će Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja obezbediti prikaz kretanja otpada i bolji uvid u količine procesuiranog otpada od strane svih registrovanih reciklera. Do kraja ovog roka dozvolu je dobilo 104 preduzeća. prodajom i reciklažom baterija i akumulatora sa nevladinim i vladinim institucijama. u manjoj meri papira i kartona. Takođe. bitno polje delovanja klastera predstavlja i unapređenje dijaloga i uspostavljanje bolje saradnje između preduzeća koja se bave proizvodnjom. 2010. Kada su u pitanju prevozna sredstva sakupljači elektronskog otpada su najzainteresovaniji za nabavku tricikla (tricikl sa prikolicom za prevoz robe) koji im je najpogodniji za kretanje u gradskim uslovima vožnje. i veoma malo ostalih materijala. npr. Što se tiče opreme za rad sakupljači elektronskog otpada uglavnom misle da bi im dosta pomoglo kada bi imali radna odela . Klaster Galenit U Beogradu je 20. Kao što se može videti iz predhodnih podataka elektronskim otpadom se ukupno bavi 8 preduzeća ili 7. cipele i rukavice.2008. prilagođavajući sakupljanje kako bi zadovoljili potražnju. prevoz i reciklaža ove vrste otpada.05.02.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Primarni cilj klastera je podrška razvoju i promociji organizovanog sakupljanja i ekološki bezbednoj reciklaži istrošenih baterija i akumulatora. Neki sakupljači će kupiti bilo koji materijal ukoliko imaju potncijalnog kupca. i znanje.6% od ukupnog broja firmi. mada postoji i značajan broj onih koji misle da bi im nabavka freze sa prikolicom dosta olakšala sakupljanje i prevoz elektronskog otpada. ponekad ukoliko im se ukaže povoljna prilika. Sakupljači elektronskog otpada su pokazali najveće interesovanje za sticanje znanja iz oblasti poznavanja saobraćajnih propisa. Iako se većina sakupljača specijalizuje za jednu ili nekoliko grupa materijala. ili menjaju svoj fokus ukoliko se cena materijala promeni. Takođe veliki broj sakupljača želi da stekne znanja koja bi im pomogla pri prepoznavanju sekundarnih sirovna . predstavnika preduzeća koja se bave proizvodnjom baterija i akumulatora i članova čija je delatnost sakupljanje. Kompanije koje rade u oblasti reciklaže imale su rok do 23.2010. dok mali broj misli da bi im u radu pomoglo kada bi imali komplet priručnog alata. da se registruju po kriterijumima novog zakona. ukoliko lociraju veliku količinu određenog otpada. osnovan klaster za organizovano sakupljanje i reciklažu istrošenih baterija i akumulatora „Galenit“. Klaster će zastupati interese svojih osnivača i članova . Ponekad to urade samo jednom. izlaze iz ustaljene šeme i kupuju i trguju materijalima koji inače nisu njihova specijalnost.

• velika preduzeća.R" d. "BOŽIĆ I SINOVI" Pančevo. Pored dozvole za sakupljanje ona poseduju i dozvolu za transport. "JUGO-IMPEKS E. Najveću količinu otpada koju sakupljaju ova preduzeća sakupljaju u saradnji sa individualnim sakupljačima. Sa gledišta ekologije i očuvanja životnog prostora jedan od najvećih globalnih svetskih problema je elektronski otpad. imaju dozvolu za sakupljanje. štampača i drugih postala su veliki deo komunalnog otpada i zato je tok električnog otpada identifikovan kao jedan od onih koji beleži najbrži rast u Srbiji čineći danas 4% komunalnog otpada. Oni imaju potpisane ugovore o sakupljanju sa ministarstvima i većim firmama koji su inače i najveći generatori ove vrste otpada. Prvi su se javili u Beogradu i Nišu. sakupljanje. mali početni troškovi i čak planirano zastarevanje proizvoda su rezultovali brzom rastu problema u celom svetu. koji predstavljaju PC otpad a preko 1. transport. za sada je procenat iskorišćenja svega 20%. Recikleri Formalni recikleri e-otpada su tek u početnim fazama svog rada.5. skladištenje i tretman otpada od električnih i elektronskih proizvoda. kompjutera i srodne kompjuterske opreme.E. Proizvodi poput televizora. mobilnih telefona.6 miliona PC-a se nalazi u upotrebi. 47 . 2010. Kapaciteti ovih firmi za sakupljanje i preradu su mnogo veći od sadašnje iskorišćenosti. Glavni proizvođači elektronskog i električnog otpada se svrstavaju u tri grupe: • pojedinci i mala preduzeća. rastavljanje i povraćaj se obavljaju preko dobro organizovanih mreža neformalnog sektora. Preko 534 177 hiljada rashodovanih PC-a nalazi na teritoriji Srbije. Osim toga e-otpad je vredan izvor sekundarnih sirovina i toksičan ukoliko je nepravilno tretiran. Privrednu Komoru Srbije i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. TRADE” Beograd.o. kao i činjenicu da je projektovani vek PC-a pet godina. fotoaparata. među kojima je i električni i elektronski otpad. regionalnog razvoja. Niš. Uzimajući ove informacije u obzir. sasvim je realno uvesti pretpostavku da je količina računarskog otpada na teritoriji Srbije velika. U ovom trenutku. ’’Ribbon -CMS’’) se bave električnim i elektronskim otpadom. Beograd. 4. Pored ovog klastera u Srbiji sakupljanje rade još preduzeca koja su dobila dozvolu za sakupljanje ove vrste otpada od Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje. preduzećima i lokalnim samoupravama i kroz razne ekološke akcije koje organizuju u saradnji sa NVO-sektorom. Postoje nekoliko preduzeća u Srbiji koji imaju dozvolu za sakupljanje opasnog otpada. skladištenje i tretman otpada od električnih i elektronskih proizvoda. koji predstavljaju latentni računarski otpad. ’’Perihard inženjering’’.o.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Specifičnost elektronskog otpada je njegova složenost i brzina kojom elektronski proizvodi zastarevaju i bivaju zamenjeni novim. institucije i vladine organizacije i • proizvođači originalne elektronske opreme(OEMs).ET. "EKO METAL" Vrdnik. Brza promena tehnologije. Preduzeća (“S.

PP. • prodaje sekundarnih sirovina.) i delovi od plastike Metali i delovi od metala Napajanja Gume Kablovi Akumulatori i baterije (Ni-Cd(Nickel-cadmium). • izvoz nereciklabilnog elektronskog i električnog otpada. Shodno hijerarhiji pravilnog upravljanja otpadom vrši se provera ispravnosti i funkcionalnosti preuzete opreme. • konsaltinga u oblasti upravljanja otpadom. izdvajanje. HDPE. rasklapa se prema propisanoj proceduri potrebnim alatima od strane obučenih radnika. Oprema koja nije u funkciji zbog nedostatka određenog sklopa ili podsklopa. Ove firme nude/pružaju usluge: reciklaže elektronskog otpada. Oprema koja je kategorisana kao neispravna. odlazi u servisni deo odakle se trebuje potrebni rezervni deo. 2010. Uključuje sakupljanje. procesorske i memorijske jedinice i dr. reciklaže računara. alkalne baterije) Ekrani (katodne cevi CRT. PE. • bezbedno i legalno skladištenje elektronskog i električnog otpada i fluorescentnih cevi. NiMH(Nickel Metal Hydride).Upravljanje e-otpadom u Srbiji. PC. piralenske baterije. otklonske jedinice. LDPE. LCD i plazma ekrani) Elektronske komponente (štampane ploče. Proveru ispravnosti i funkcionalnosti vrši na početku procesa kvalifikovani radnik uz poštovanje propisanih procedura i pravila kojima se ispituje ispravnost. HIPS. PVC. Pb(olovne) LiPo. neobeležena plastika i dr. Li-ion(Lithium-ion). PET.) Toner kasete i kertridži Tekstil Elektromotori Drugi materijali 48 . • • • • • Reciklaža elektronskog otpada Pod reciklažom se u Srbiji podrazumeva izdvajanje materijala iz otpada i njihovo ponovno korišćenje. optičke jedinice. preuzimanje i transport elektronskog i električnog otpada i fluorescentnih cevi i sijalica. reciklaže rashladnih uređaja. Istovremeno sa rasklapanjem vrši se sortiranje komponenti i materijala koji se dobijaju rasklapanjem elektronske opreme na sledeće grupe: • • • • • • • • • • • • Plastika (ABS. zatim se dodatno proverava ispravnost i kao takva bezbedno se može ponovo koristiti. preradu i izradu novih proizvoda od korišćenih delova ili materijala. kartice. reciklaže fluorescentnih cevi i sijalica. • refabrikovanja.

8% posebne grupe plastike 49 . prekidači. prohrom. odnosno granulira i kao takva skladišti u reciklabilni magacin. kablovi i dr. memorijski blokovi i dr. guma. generatore svetlosti (lampe). monitori sa katodnim cevima (CRT monitori) ili panelom od tečnih kristala (LCDili TFT monitori) . nikl i sl. Uglavnom su to teški metali poput žive. Posle sakupljenih dovoljnih količina pojedinih komponenti vrši se njihovo pakovanje i transport za izvoz pošto u Srbiji trenutno ne postoje prerađivački kapaciteti za ove komponente Reciklaža računara Računarska oprema sadrži različite komponente kao što su štampane elektronske ploče.1% obojeni metali (potpuno recikliranje) 13. senzore. Paralelno sa procesom rasklapanja i rastavljanja računarske opreme na sastavne komponente. Ukoliko se korišćena računarska oprema može dovesti u funkcionalno stanje. halogenovane materije (PCB). staklo. Učešće ovih materijala u jednom prosečnom PC-u je (izvor IBM Kompanija): 48% gvozdeni materijali (potpuno recikliranje) 26. aluminijum. a zatim se melje.4% aluminijum i plemeniti metali 3% materijali sa sadržajem plemenitih metala kao npr. kadmijuma i hroma. konektore itd. kondenzatore.4% plastika i staklo (ograničena primena) 5% delovi koji se mogu ponovo koristiti (čipovi. arsen. releje. izvoze u skladu sa važećom procedurom za izvoz opasnog otpada. PVC materijali. a odatle se donira ili vraća na tržište.) 3. Komponente koje se ne recikliraju u Republici Srbiji. otpornike. baterije. 2010.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Ove komponente u sebi sadrže supstance koje mogu ugroziti životnu sredinu. papira i kartona. dok se određene vrste kablova u zatečenom obliku predaju ovlašćenim firmama za postupanje i tretman. Nereciklabilne komponente se privremeno skladište u veće posude koje se. vrši se tretman i privremeno skladištenje reciklabilnih i nereciklabilnih komponenti. bakar. prenosi se u reciklažni deo na rasklapanje i rastavljanje na sastavne komponente koje se obavlja na specijalnim radnim stolovima. Nakon što radnici izvrše separaciju i sortiranje dobijenih materijala. plastika. odvija se i proces separacije. dok se papir balira pomoću hidraulične prese. Plastika se razvrstava na nekoliko kategorija. kada se sakupi dovoljna količina. azbest. U krugu Reciklažnih centara u okviru preduzeća vrši se tretman plastike. osnovna ploča 0. gde recikler odmah i razvrstava sastavne komponente na reciklabilne koje odvoze u preduzeća koja su registrovana za dalju preradu pojedinih sekundarnih sirovina (sekundarne sirovine) i nereciklabilne. Kablovi se tretiraju mašinom za skidanje izolacionog materijala. odlažu se u posebno označenim posudama i ambalaži u specijalizovanim prostorijama (privremenim skladištima za nereciklabilne komponente) po važećoj zakonskoj regulativi. Komponente koje se recikliraju u Republici Srbiji (gvožđe. bromovani usporivači gorenja.) predaju se na dalji tretman u za to ovlašćena preduzeća. kao i kablova. hard diskove.

količina svake vrste reciklabilnih materijala je prikazana u Tabeli 16.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. velike je debljine i sa unutrašnje strane ima fotoosetljivi sloj prevlake za stvaranje slike. baterije. Proračunato u odnosu na ukupnu količinu PC otpada u RS 2008. Materijalni bilans računarskog monitora u Srbiji Materijal CRT ekran Plastika Metali Trafo Kablovi Štampana ploča Ostalo Maseni udeo (%) 63. kondenzatori koji se delimično recikliraju. 2010. Ekranski deo stakla je staklo koje sadrži olovo jer korisnika treba da zaštiti od zračenja. Drugi deo predstavlja staklo koje je noseće.22 17.50 2.55 2.3% specijalni materijali kao što su ulja. Katodna cev CRT ekrana sastoji se iz dva dela: koničnog stakla i ekranskog stakla.96 2. masti.78 2. 0. Tabela 12. sagorevaju ili posebno lageruju Na osnovu raspoloživih podataka. sa unutrašnje strane obloženo je barijum oksidom. Vrsta reciklabilnih materijala Količina u kg Gvozdeni materijali 256 405 Obojeni metali 139 420 Plastika i staklo 71 580 Delovi koji se mogu ponovo koristiti (čipovi. 26 709 memorijski blokovi) Aluminijum i plemeniti metali 18 162 Materijali sa sadržajem plemenitih metala 16 025 Posebne grupe plastike 4 273 Specijalni materijali kao što su ulja. baterije. god). sličnog je sastava kao ekransko staklo s tim što sadrži veći procenat olova. masti. odnosno katodna cev CRT ekrana. kondenzatori koji se delimično 1 602 recikliraju.45 5. sagorevaju ili posebno lageruju Reciklaža monitora Jedan od nezaobilaznih komponenti računara i malih kućnih aparata jeste ekran monitora ili TV aparata. Tabela 11.54 50 .

2 0. Sastav stakla koji se koristi u izradi ekrana Supstanca SiO2 Al2O3 CaO MgO Na2O K2O BaO PbO SrO ZnO2 Težinski udeo (mas %) Panel staklo Konusno staklo Min Max Min Max 60 63 53.1 8.3 13.4 1.0 1. godine.8 0. Stakleni krš od lampi i sijalica se sakuplja bezbedno u metalnu burad od 210 lit.5 2.6 2. nabavio prvi sistem za degasifikaciju i reciklažu frizidera i rashladnih uređaja u Srbiji. Ovako sakupljen. jedno od preduzeća u Srbiji je nabavilo prvu mašinu za reciklažu neonskih cevi i sijalica u Srbiji. Nastavljajući dobru praksu zemalja EU i u susret usklađivanju sa EU normativima.2 6. Tabela 13.4 7.9 3. opredelili su se da prošire svoju paletu usluga i da omoguće građanima i privredi da postupaju u skladu sa zakonom.2 0. 2010.0 2.3 2. prateći svetske trendove reciklaže. Zakon o upravljanju otpadom članom 51 (Sl.8 8.1 3.1 2.1 0. 36/09). 51 .2 Iz ove tabele vidi se da CRT ekrani sadrže veoma štetne materije koje mogu naškoditi ljudskom zdravlju. uvežena je iz Velike Britanije. Krašer-mašina. glasnik RC br. nalaže da se otpadne fluorescentne cevi koje sadrže živu moraju odvojeno sakupljati radi tretmana i konačnog odlaganja.8 6. 2009.0 0.5 0. Reciklaža rashladnih uređaja Takođe je Reciklažni centar jedne firme.7 6. neophodno je monitore predati ovlašćenoj kompaniji koja će na bezbedan način postupati sa njima.6 9. Reciklaža fluorescentnih cevi i sijalica Prateći svetske trendove reciklaže.5 0. Naime.0 2. stakleni krš se bezbedno odlaže u poseban skladišni prostor do podvrgavanja krajnjem tretmanu.0 0.8 21. ili u specijalne PVC džakove za terenske uslove koji primaju od 50 do 60 kg.2 3.1 5.8 0.4 5.2 0. zapremine koja mogu da prime oko 130kg staklenog krša.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Kako bi se to izbeglo.6 8.6 23. Krašer-mašina obrađuje 1000 lampi na sat odnosno za jedan dan može da obradi 10 000 komada.2 8.2 0.5 55. Opremljena je specijalnim filterima i rezervoarima za izdvajanje frakcija fosfornog praha i žive iz sijalica.

U toku je potpisivanje ugovora sa zemljama bivše Jugoslavije. vozač mora biti sertifikovan za transport opasnih materija. Zakon o upravljanju otpadom članom 50 (Sl. glasnik RC br. Lice koje je dobilo dozvolu od nadležnog ministarstva ima obavezu da vodi i čuva evidenciju o količini koja je sakupljena. projektovanoj u skladu sa standardima Evropske unije. Prve količine istrošenih akumulatora sa domaćeg tržišta su prerađene. jedinstvenoj u Srbiji. moći će da se reciklira preko 90 000 tona istrošenih akumulatora iz Srbije i regiona. U savremenom centru za separaciju italijanske tehnologije u koju je uloženo osam miliona evra. Ovo je najsavremenija fabrika koja će godišnje moći da preradi 90 000 tona akumulatora. Prerađeni materijal odlazi u pogon za proizvodnju rafinisanog olova. Transport električnog i elektronskog otpada i fluorescentnih cevi i rashladnih uređaja Prevoz odbačene elektronske i električne opreme. Ako se vodi računa o vrsti freona koji se izdvajaju i skladište (iste vrste freona u iste posude). moguća je njihova ponovna upotreba u servisima rashladnih uređaja. a to znači da ćemo imati proizvodnju od 35 000 tona sirovog olova od kojeg kasnije proizvodimo rafinisano olovo i sve vrste legura za domaće i inostrano tržište. Ulja koja se izdvajaju iz rashladnih uređaja mogu se koristiti kao energenti za grejanje. Svi elektroliti i ono što je predstavljalo opasnost za životnu sredinu ovde se prerađuju u natrijum-sulfat visoke čistoće koji se može koristiti za proizvodnju deterdženata.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 2010. nalaže da se otpadni elektronski i električni uređaji moraju odvojeno sakupljati radi njihovog tretmana. tretman i odlaganje ove vrste otpada. Takođe. moguće je reciklirati 10 tona istrošenih akumulatora na čas. kao i fluorescentnih lampi i rashladnih uređaja vrši se specijalizovanim teretnim vozilima registrovanim za prevoz. sada će moći da se recikliraju u nivoizgrađenom pogonu. Sistem za degasifikaciju i reciklažu rashladnih uređaja omogućava da na pravilan i legalan način vršimo bezbedno izdvajanje opasnih materija koji se nalaze u rashladnim uređajima odnosno separacija freona i ulja i obezbeđuje se njihovo pravilno upravljanje. dobijenu od Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. tretirana ili odložena i podatke o tome dostavlja nadležnom državnom organu. utovar. U ovoj fabrici. Istrošeni akumulatori koji su uglavnom završavali na deponijama. sve tečnosti iz EE uređaja moraju biti odvojene i tretirane na propisani način. pretovar i istovar i kompletnu manipulaciju vrše lica koja su stručno osposobljena od strane Ministarstva unutrašnjih poslova. tako da je ceo postupak bezbedan za životnu sredinu. 52 . Reciklaža rashladnih uređaja Od prošle godine puštena je u rad nova fabriku za separaciju olova i olovno-antimonskih legura. prevoz opasnih meterija. Pripremu za prevoz. ili ide na preradu u pogone koji se nalaze u okviru fabrike. Takođe. 36/09). jer prema projektovanom kapacitetu ovde je moguće reciklirati sekundarne sirovine iz regiona. vlasnik ovih uređaja dužan je da svoj otpad preda licu koje ima dozvolu za sakupljanje. Većina proizvoda dobijenih tokom separacije ima upotrebnu vrednost. Shodno tome.

Posle sakupljenih dovoljnih količina pojedinih komponenti vrši se njihovo pakovanje i transport za izvoz pošto u Srbiji trenutno ne postoje prerađivački kapaciteti za ove komponente. a metalni delovi sa oko 96% mase. baterije. staklo. Prodaja sekundarnih sirovina Posebna pažnja se posvećuje organizovanom sakupljanju i racionalnom korišćenju sirovina koje imaju upotrebnu vrednost kao i očuvanju njihovog kvaliteta za dalju preradu. EE oprema dopremljena u reciklažni centar. Bezbedno i legalno skladištenje električnog i elektronskog otpada Nakon izvršenog sortiranja vrši se tretman i privremeno skladištenje reciklabilnih i nereciklabilnih komponenti. podleže procesu razvrstavanja i rastavljanja na komponente. 53 . Maseni udeo reciklabilnih komponenata kod CRT ekrana je oko 30%. Plastika se u krugu reciklažnog centra razvrstava na nekoliko kategorija. plastike i metala. koje trenutno nije moguće tretirati u Srbiji iz tehnoloških ili drugih razloga. Komponente koje se recikliraju u Republici Srbiji (plastika i delovi od plastike. Do sada je ostvarena značajna sardanja što se tiče izvoza sa Slovenijom i Singapurom. (baterije. metal i delovi od metala. Reciklabilni delovi su svi oni koji mogu imati upotrebnu vrednost (direktnom doradom ili preradom) kao sirovine u istoj ili nekoj drugoj proizvodnji:plastika. CRT ekrani. U oblasti reciklaže elektronskog i električnog otpada postoji nekoliko komponenti otpada koje u sebi sadrže primese opasnih materija a čije finalno recikliranje u korisnu sekundarnu sirovinu može da obavlja samo manji broj namenskih reciklažnih kompanija u svetu. U reciklabilnom delu. Izvoz nereciklabilnog električnog i elektronskog otpada Izvoze se nereciklabilni i opasni materijali. štampane ploče. 2010. pri čemu je odnos plastike i metala u ovom delu 50:50. Razvrstane komponente mogu biti reciklabilne ili nereciklabilne. metal. po utvrđivanju njene tehničke (ne)ispravnosti.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Pri rasklapanju računara na sastavne komponente maseni udeo reciklabilnih komponenata se kreće od 70% do 80%.) odlažu se u odgovarajućoj ambalaži u privremenom skladištu za nereciklabilne komponente po važečoj zakonskoj regulativi. flopi diskovi i ostali optički uređaji. plastika je zastupljena sa oko 4%. odnosno granulira i kao takva skladišti u reciklabilni magacin. a zatim se melje.) odvoze se na reciklažu u za to registrovana preduzeća. kablovi i dr. hard diskovi. procesori i dr. dok se papir balira pomoću hidraulične prese. Nereciklabilni materijali koji se izvoze su: štampane ploče. Ove sekundarne sirovine mogu se dalje prerađivati u gotove proizvode ili polupoizvode. Zbrinjavanje i prerada ovih komponenti se vrši u centrima za reciklažu stakla. Komponente koje se ne recikliraju. CRT ekrani.

prisutne u Srbiji menjaju u redovnim intervalima ne postanu opasni tehnološki otpad. Posebnu pažnju u okviru servisne službe. Ponovno korišćenje računara kroz donacije ili obnavljanje. dobrotvorne i druge organizacije mogu da dobiju računar sa instaliranim originalni Microsoft software-om. Veliki broj još uvek upotrebljivih računara odbacuje se svake godine.6. deo je globalnog Microsoft Authorised Refurbisher programa. MAR (Microsoft Authorised Refurbisher) i Community MAR programi podržavaju stvaranje i širenje pristupačnih i bezbednih kanala kroz koje pojedinci. Reciklažni centar svim svojim partnerima omogućava da svoju dotrajalu opremu koja je još uvek ispravna. BiS Reciklažni centar je jedini reciklažni centar u Srbiji sa statusom MIcrosoft Authorised Refurbisher koji omogućava da instaliraju legalan Microsoft Windows na refabrikovane računare namenjene akademskim ustanovama i nevladinim i neprofitnim organizacijama. naročito u njegovom posebno fokusiranom segmentu koji se zove Community MAR a kroz koji se obezbeđuju računari sa prethodno instaliranim legalnim softverom dobrotvornim. posvećujemo što većoj iskorišćenosti opreme koja je funkcionalna. mala preduzeća. neprofitnim i obrazovnim ustanovama. Refabrikovanje Nakon dopremanja IT opreme u reciklažni centar vrši se selekcija i razvrstavanje na robu za refabrikovanje i robu za reciklažu. 4. rasprostranjenog širom planete. BiS Reciklažni centar je prvi na Balkanu uzeo učešće u ovom programu. BiS Reciklažni centar želi da kroz nove poslovne modele i partnerstva sa različitim organizacijama pomogne u socijlnim i ekonomskim izazovima sa kojima se suočavaju oni koji do sada nisu imali priliku da uživaju u pogodnostima koju pružaju informacione tehnologije. predstavlja veliki pomak koji najveći značaj ima za pripadnike socijalno ugrožene populacije u Srbiji. 2010. Community MAR : produžava životni vek kompjutera pomaže se u sprečavanju gomilanja opasnog tehnološkog otpada u Srbiji i unapređuje zaštita životne sredine • pomaže se u razvoju lokalnog IT tržišta i kreira mreža kvalitetnih partnera Kompanija Božić i sinovi. preko naše servisne službe. Refabrikovani uređaji se pakuju u ekološku kartonsku ambalažu i mogu ponovo da budu ponuđeni na tržištu uz garanciju. već upotrebljive alatke za pripadnike akademskih i drugih zajednica koje zbog raznih ograničenja ne mogu da dođu do novih računara i uživaju u prednostima informacionih tehnologija i ostvare svoje pune potencijale. 54 . Ovim se omogućava da računari koje naše kompanije i strane kompanije. obrazovne ustanove.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Deo opreme koji je ispravan odvaja se i formiraju se "novi" sasvim upotrebljivi računari. pokloni raznim humanitarnim i neprofitabilnim organizacijama.

Kod nekih distributera se može zameniti staro za novo. donira zajednicama ili ustanovama koje ne bi mogle da dođu do računara na drugi način. neke od deponija su već iskorišćene do maksimuma.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. naravno u zavisnosti od toga koja vrsta aparata/opreme je bila. 4. ranije je to bilo po njihovim rečima i do 20 godina. industrije. Saradnja u rešavanju problema odlaganja otpada može se čuti najviše u trenucima krize i društvene brige. A kako je što se tiče servisa ? Za potrebe ovog istraživanja uzeto je veći broj servisera u Srbiji u nekoliko gradova . neisplativa organizacija. • Prosečan prihod po popravljenom uređaju se kretao od 10-25eura Što se tiče ovlašćenih servisera elektronske opreme. Svi servisi su formalno registrovani i plaćaju poreze.. tako da se rešenja očekuju od države. kao ni tehničke i tehnološke standarde a pored toga. • Količina e-otpada se kreće od 150-500 kg godišnje niko od anketiranih nema tačan podatak o količini. Visoka cena. lokalne vlasti. pored pravilnog odlaganja i recikliranja računara koje nije moguće vratiti u upotrebnu kategoriju. već su odgovori davani po slobodnoj proceni • Prosečna starost uređaja donetih na popravku se kreće od 3-7 godina. NSUO usvojena 2003. • Na pitanje za koliko je produžen njihov vek trajanja nakon popravke kod njih uglavnom su odgovarali. ljudi obično smatraju da je otpad problem nekog drugog a ne njih samih. 2010. Jedini metod za upravljanje otpadom koji se sprovodi u Srbiji je odlaganje otpada na deponije. ima mogućnost da svoju ispravnu računarsku opremu. nizak kvalitet usluga i neadekvatna briga o životnoj sredini su rezultat očajno slabe organizacije upravljanja otpadom. pruža osnovu za ekonomsko i održivo upravljanje otpadom. Otpad i upravljanje otpadom je prepoznato kao glavni problem u društvu. od 1-4 godine. a u saradnji sa BiS Reciklažnim centrom. Svaka društveno odgovorna i ekološki svesna kompanija. naravno uz odgovarajuću nadoknadu.7. Međutim. Jedan od glavnih zaključaka kaže da bi regionalne 55 . njenih agencija. metod koji uglavnom ne zadovoljava osnovne higijenske propise. Postojeci zakoni u RS definišu lokalne samouprave kao upravna i prostorna tela koja su odgovorna za upravljanje komunalnim otpadom.. To su uglavnom oni manji serviseri bele tehnike i televizora. to su uglavnom distributeri. Konačno odlaganje Nizak standard kada je u pitanju upravljanje otpadom je prepoznat kao jedan od ključnih problema životne sredine u Srbiji koji potiče uglavnom od neadekvatnog pristupa ovoj temi.

Podaci o veličini i kapacitetu deponija nisu pouzdani u potpunosti jer mnoge nemaju neophodnu tehničku dokumentaciju. Pančevo and Tutin) do onih u Silbašu. Važna opštinska tela i javna preduzeća su važni partneri na ovim projektima. Ovaj projekat bi sadržao podatke o njihovoj lokaciji. koje su osnovane 1956. deponije trebalo da se koriste za komunalni otpad. Drugi projekat za cilj ima stvaranje registra deponija kojima se ne upravlja ili koje su stare. Bela Palanka. Srbija ima 164 deponije koje koriste javna komunalna preduzeća za odlaganje otpada. Vozila za sakupljanje otpada su najčešće Rotopress vozila sa rotirajućim dobošem i viljuškom za sakupljanje iz velikih kontejnera. 15 od njih nema deponije na svojoj teritoriji i koristi deponije drugih opština. Većina deponija poseduje mehaničku opremu i vozila za sakupljanje otpada. broju. opština Bačka Palanka. Strategija predviđa otvaranje 29 regionalnih sanitarnih deponija kao i jedan broj drugih postrojenja za koje se očekuje da pomognu u upravljanju otpadom kako bi ono postalo efektivnije i efikasnije. Prekrivanje otpada je praksa za 117 deponija ili 72% i uglavnom se obavlja zemljom ili nekim drugim inertnim materijalom. Izdvojena su 2 projekta kako bi se pristupilo stvaranju nacionalne baze podataka o deponijama u RS: • Unapređenje katastra o mestima za odlaganje otpada u RS i • Izrada katastra nezvaničnih i starih deponija i smetlista u RS Prvi projekat za cilj ima unapređenje postojeće baze podataka o zvaničnim deponijama gde se otpad dovozi i odlaže na organizovan način. Istina je da nedostatak adekvatne opreme za sakupljanje otpada je značajan problem za većinu opština. (Bačka Palanka – Obrovac. Agencija za zastitu životne sredine (AZZS) je u skladu sa zakonom 2005. Očekuje se da oba projekta stvore elektronsku bazu podataka o deponijama otpada sa geografskim informacionim sistemom (GIS). tipu materijala koji se tamo odlaže i druge informacije. njih 12 ili (7. Takvi podaci jasno ukazuju na rizike kojima je izloženo lokalno stanovništvo zbog mogućnosti da budu zaraženi bolestima koje prenose pacovi. Od ukupnog broja opština. Starost deponija varira jako. Prema podacima iz ovog projekta. miševi i druge životinje koje se nalaze na deponijama. Tabela 14. počela sa sprovođenjem serije aktivnosti za uspostavljanje sistema informisanja o upravljanju otpadom kao dela u sklopu sistema informisanja o zaštiti životne sredine. Prekrivanja svakog dana se obavlja na 15 deponija dok se na mesečnom nivou to radi na 101 deponiji.3%) je smešteno do 100 m od lokalnog naselja. od onih koje su osnovane u 2005. 2010. Zemlja koja se koristi za deponiju je ili u vlasništvu RS ili je u javnom/vlasništvu preduzeća. Tipovi otpadnog materijala koji se odlažu na deponijama Vrste otpadnog materijala Broj deponija 56 . Malo Crnice.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Od ukupnog broja deponija.

uglavnom onog opasnog..Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Organizovanje i recikliranje otpada na deponijama u Srbiji praktično i ne postoji jer 160 deponija (97. Komunalni otpad (domaćinstva) 163 Metalni otpad i kućni aparati 138 Auto-otpad Staklo Plastika Papir Karton Limenke Poljoprivredni otpad Građevinski otpad Elektronski otpad Opasan otpad Medicinski otpad Životinjski otpad (mrtve životinje. Druge zainteresovane strane NVOi i Međunarodne organizacije Organizacije civilnog društva (OCD) 57 . auto-gume. 4. 2010.3%) ima podatke o vrsti i količini otpada govori dovoljno ovome u prilog. Agencija za reciklažu ima podatke o prekograničnom kretanju otpada.8. Količina otpada koji se uvozi i izvozi je određena na osnovu dozvola za uvoz i izvoz i deklaracija na carini. Analizirajući podatke o količini i vrstama otpada koji se odlažu na deponijama ocigledno je da se jako malo pažnje obraća ovom problemu..6%) nema nikakav proces obrade otpada. Takvi dokumenti omogućavaju kontrolisan monitoring transporta otpada u zemlji. Činjenica da samo 30 deponija (18. klanice) Otpadne gume Zeleni otpad iz bašti i javnih parkova Otpad nastao obradom šuma i drveća Industrijski i rudarski otpad Pepeo/ostaci/blato 82 160 159 158 157 156 82 134 52 60 84 83 117 134 48 30 95 Veliki broj opština je zabranio odlaganje određenog tipa otpada na njihovim deponijama. medicinskog i životinjskog.

Organizacije civilnog društva imaju važnu ulogu u regionu kada je reč o priključenju EU. USAID i REC Naučne institucije Univerziteti i fakulteti Zaštite na radu Uloga školstva u sistemu reciklaže je da pruži dokaze za ukupne ciljeve i okvire pre nego što postave pravila Konsultantsko telo može pružati podršku kako bi: • Se osigurali da učesnici znaju i razumeju probleme eotpada • Definisali standarde za zainteresovane strane koje učestvuju • Pružili informacije učesnicima o primerima dobre prakse • Obezbedili razmenu znanja na nacionalnom i međunarodnom nivou • Pružili informacije vladi i ona pomogla u donošenju zakona Oni mogu igrati važnu ulogu od konsultantskog tela kao što je podrška obrazovnim centrima ili preduzećima za aktivnosti koje bi kasnije postale nezavisne. što podrazumeva poštovanje standarda EU koji su vezani za zaštitu životne sredine a zasnovani su na propisima kao što su direktive o otpadu električne i elektronske opreme (WEEE Directive 2002/96/EC) i na ograničenjima o upotrebi štetnih supstanci (RoHS Directive. 2010.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Trebalo bi da pružaju informacije. NVO-i pružaju različite usluge kao sto su: • Pomoć obrazovnim centrima ili nezavisne preduzetničke aktivnosti • Podizanje svesti i komunikacija • Pritisak zbog eko-dizajna i primena evropskih standarda za proizvođače • Uspostavljanje kontakata između onih koji refabrikuju otpad i osoba koje se bave donacijama polovnih kompjutera • Neke međunarodne organizacije podržavaju razvoj sistema e-otpada u Srbiji kao sto su IPA fondovi. povežu preduzeća ali da ne budu uključeni dugoročno (možda da održe strukturu koja će pružati informacije kroz konsultante ako su neophodni). 58 . 2002/95/EC).

Oni uglavnom nemaju ni najosnovniju zaštitnu opremu. Zaposleni u velikoprodaji. sakupljanjem skoro u potpunosti upravljaju Romi. koriste gorivo za osvetljenje i dalje pogoršavaju radne uslove..U nekim slučajevima. Upotreba maski. ovim ljudima nedostaje to da budu priznati od strane zajednice. Na osnovu rezultata istraživanja o socijalnoj ugroženosti koje je UNDP sproveo u 2004.. gde se mrvi i gde lako mogu da izazovu povrede) • Potencijalni problemi sa ventilacijom (u procesu opremanja) 59 . frižidera. ne postoji pritisak za normu. Međutim. 6% Roma i 5% ispitanih izbeglica i interno raseljenih lica navelo je da zarađuje za život putem prikupljanja sekundarnih sirovina. upravljanje otpadom ne privlači veliki broj zainteresovanih preduzetnika. U nekim slučajevima su oni i važan faktor povezivanja različitih preduzeća koja se bave problemom otpada. Sakupljanje papira i kartona uglavnom sprovode Romi kao svoju pretežnu delatnost ali može se slobodno reći da se ujedno bave i prikupljanjem starih elektronskih uređaja(električnih šporeta. prodaje se po niskim cenama. 5. Okarakterisan kao prljav posao.1.) u poređenju sa građevinarstvom ili poljoprivredom koji su mnogo fizički zahtevniji poslovi. opremanje/popravka i reciklaža e-otpada se javlja kako u formalnom tako i u neformalnom sektoru. Svaki od ovih sektora nudi različita rešenja za uticaj e-otpada na društvo. bez zaštite. nezavisnost. TV i radio aparata i sl). čime se otvaraju veće mogućnosti na tržištu za one koji su zainteresovani za ovu delatnost. Uticaj na društvo Sakupljanje komunalnog reciklabilnog materijala i dalje se u velikoj meri oslanja na romsku populaciju. posao ponekad biva preuzet od stane drugih ugroženih pojedinaca. rukavica i primena tehnika za bezbedno rastavljanje bi umnogome umanjilo rizike. Prikupljanje otpada se vrši na neregulisan i neorganizovan način. Ne postoje ugovori o zaposljavanju koji bi vezivali sakupljače i reciklere za njihove saradnike. Otpad se vadi iz kontejnera za smeće. Formalni sektor Primećeni su sledeći problemi za radnike u upravljanju opasnim eotpadom: • Nedostatak zaštite protiv buke (nošenje zaštitnih slušalica na mestima gde se redovno velike količine otpada podizu teškim mašinama) • Nedostatak zaštite za oči (nošenje zaštitnih naočara na mestima gde se e-otpad transportuje u velikim količinama. maloprodaji ili oni koji trguju starim gvozđem a koji obrađuju e-otpad su izloženi rizicima kao što su uostalom i njihove komšije. Sakupljanje. odnosno uz zdravstveni rizik.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. neki rade i noću (leti). Sakupljači su izabrali ovaj posao zbog prednosti koje on nudi (fleksibilno radno vreme. 2010. Pregled uticaja e-otpada na celokupno društvo 5. tamo gde živi manji broj Roma.godini.

priobalna područja. Uticaj na životnu sredinu Neadekvatno postupanje sa otpadom jedan je od ključnih problema u oblasti zaštite životne sredine u Republici Srbiji. Ovakva praksa onemogućava iskorišćavanje energetskih potencijala iz otpada. S obzirom na procenjene količine e-otpada na nivou Srbije i male količine koja se reciklira. Na nivou RS od ukupne količine generisanog e-otpada. što zbog iskorišćavanja vrednih materija iz metala kao što je bakar. • Upotreba agenasa za čišćenje koji nisu pod zaštitom (u procesima opremanja) Neformalni sektor Teško da će e-otpad postati glavni otpadni tok za neformalne sakupljače i reciklere koji obično rade sa širokim opsegom materijala koji se mogu reciklirati (karton. reciklira se manje od 10 %.) 60 . po nekim procenama to je 70000 tona godišnje.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. staklo. napušteni objekti. Godinama se generiše sve veća količina otpada i bez ikakvog prethodnog tretmana odlaže na postojeća smetlišta u opštinama.može se zaključiti da najveći procenat e-otpada završava na komunalnim deponijama zajedno sa ostalim otpadom ili na divljim deponijama ( korita isušenih reka. 2010.2. bilo koje vrste starog gvozđa kao i stara elektronika) Neki od negativnih uticaja na društvo mogu biti: • Otvoreno spaljivanje plastike. dobijeni su poražavajući podaci koji pokazuju da se samo 12 % ukupnog e-otpada reciklira . odnosno predstavlja veliki gubitak resursa i nesagledivu opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi. što zbog toplote • Razbijanje monitora da bi se izvadio bakar • Izloženost opasnim materijama • Nedostatak osnovne sigurnosne opreme • Manjak osnovnih informacija o e-otpadu • Ugroženost od strane trgovaca e-otpadom (sakupljači obično ne mogu maksimizirati sredstva ili se ne mogu cenjkati sa trgovcima starog gvozđa) • Druge vrste ugroženosti koje se povezuju sa neformalnim sektorom kao što je prihod koji nije garantovan ili druge povoljnosti za radnike • Ugroženost od strane drugih neformalnih trgovaca (oni koji čuvaju travu ili druge nesuglasice oko izvora e-otpada) • Nezakonita trgovina 5. Na osnovu istraživanja koja su do sada sprovedena na nivo područja Balkana u oblasti upravljanja i reciklaže e-otpada..

• Olovo iz katodnih cevi monitora i TV aparata. • CRT monitori (monitori sa katodnom cevi) i televizijski monitori sadrže u proseku od 2 do 4 kg olova. Osnovni uzrok ovog problema je nepostojanje sanitarnih deponija. Ovo mogu biti teški metali kao što je olovo.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Svakako da curenje sa mesta na kome se nalazi e-otpad ili iz skladišta može uticati na hemijski sastav vode koji potom prodire u zemlju i na kraju dospeva u podzemne vode. kadmijum i olovo. inhibitori plamena kao što je polibrom bifenil (PBB) i polibrom difenil etri (PBDE). živa. neiformisanost o štetnostima takvog načina odlaganja e-otpada i nepostojanje organizovanog prikupljanje elektronskog i električnog otpada. što uslovljava da 40 % olova na deponijama potiče iz potrošačke elektronike. što je veliki problem u Srbiji. 2010. Zagađenje zemljišta se može razmatrati: Kratkoročno: ako su teški metali mobilni i ne nagomilavaju se u zemljištu onda dospevaju do podzemnih voda i biljaka i tako truju stanovništvo Dugoročno: ako teški metali nisu mobilni onda ne predstavljaju neposrednu opasnost po stanovništvo već dovode do dugotrajnog – ponekad nepovratnog – zagađenja zemljišta Navedimo samo neke od primera: • Chlorofluorocarbon . naročito živu. kadmijum i hrom. najčešće završavaju na mestima neprimerenim za skupljanje te vrste otpada (ulični kontejneri). Podaci pokazuju da se u najvećem broju lokalnih samouprava ne vodi evidencija o sastavu komunalnog otpada koji se odlaže na deponije tako da je nemoguće dobiti precizne podatke koliki je procentualni udeo e-otpada u ukupnoj deponovanoj količini otpada. • Fluorescentna rasveta sadrži potencijalno štetne supstance kao na primer: visoko toksične teške metale. Sadržaj žive u fluorescentnim lampama je zabrinjavajući. Jedna takva lampa kakvu možemo pronaći u većini kancelarija sadrži i do 30 miligrama žive.CFC i Hydrochlorofluorocarbon HCFC materijali se koriste u proizvodnji rashladnih uređaja i izolacije i smatraju se gasovima koji ispuštanjem u atmosferu mogu uticati na oštećenje ozonskog omotača. litijum i kadmijum iz baterija za mobilne telefone itd. U Srbiji je prema proceni Agencije za zaštitu životne sredine 164 deponija Javnih Komunalnih Preduzeća (JKP) kao i preko 4400 divljih deponija. Toksicni sadržaj e-otpada Otpad od elektronske i električne opreme se sastoji od različitih materijala koji sadrže supstance koje mogu zagaditi zemljište i podzemne vode kada se odloži. Zdravstveni rizici uzrokovani oslobađanjem opasnih materija iz elektronskog otpadu su jedan od najbitnijih razloga za brigu o kvalitetnom 61 . niska ekološka svest građana.

Živa može pruzrokovati oštećenja raznih organa. žive i/ili soli cijanida i stvaraju velike količine hemijskih elemenata koji otiču i koji mogu direktno negativno uticati na zdravlje ljudi. kardiovaskularnog sistema. Korisiti se u LCD ekranima. i ispravnom zbrinjavanju e-otpada. dolazi do oslobađanja toksičnih materija. najčešće preko ribe. bubrega i reproduktivnih organa. • Rizici i pretnje za osobe koje rade u centrima za reciklažu eotpada (nesigurni procesi reciklaže) Nesigurni procesi za reciklažu uključuju otvoreno spaljivanje kablova. praćenja oštećenja i bolesti u ljudskom organizmu koji je bio izložen ovim supstancama došlo se do sledećih saznanja: • • • • Olovo uzrokuje oštećenje centralnog i perifernog nervnog sistema. Na osnovu višegodisnjeg istraživanja . uključujući mozak i bubrege. Procenjuje se da se 22% svetske potrošnje žive koristi u elektronskoj opremi. Kakvu opasnost predstavljaju toksične supstance i metali iz e-otpada najjasnije pokazuju oboljenja i promene koje oni mogu izazvati kod čoveka. Najopasnije je zagađenje vode živom koja se lako taloži u živim organizmima kroz lanac ishrane. Heksavalentni hrom koristi se u zaštiti od korozije. Nalazi se u monitorima i štampanim pločama. Berilijum se zbog svojih svojstava koristi u matičnim pločama. Niska temperatura spaljivanja PVCa pod ovakvim uslovima nosi veliki rizik od stvaranja dioksina i organskih zagađivača koji imaju veliki kancerogeni potencijal. Direktni uticaji na zdravlje ljudi mogu biti prouzrokovani: 62 . termostatima i dr. usled dugotrajne izloženosti može dovesti do karcinoma pluća. recikleri e-otpada će imati direktan i indirektan uticaj na zdravlje ljudi. Prilikom neadekvatnog prikupljanja. Klasifikovan je kao kancerogen. štampanih ploča i drugih električnih žica sa ciljem oslobađanja od PVC zaštite kako bi se izvukao bakar ili aluminijum. Lako se apsorbuje u ćelijama ljudskog organizma i može uzrokovati oštećenja DNK. kako usled delovanja atmosverskih promena tako i mehaničkih ostećenja prilikom transporta (drobilice u kamionima za prikupljanje i odvoz otpada ). srebra i paladijuma i elektronskih kola upotrebom vlažnohemijskih procesa. skladištenja ili odlaganja e-otpada na komunalnim deponijama. oštećuje bubrege. Nalazi se u raznim čipovima. Kadijum ima kancerogeno dejstvo. Takođe postoje određene metode za vađenje plemenitih metala. Ovi procesi se uglavnom koriste u neformalnom sektoru i uključuju upotrebu kiselina. a takođe je i stabilizator za plastiku.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. naročito zlata. mobilnim uređajima. izaziva anemiju i bolesti kostiju.. Imajući u vidu sve navedene činjenice i stvarnu situaciju u reciklažnim centrima e-otpada u Srbiji. 2010. zagađivanja životne sredine i ugrožavanja živog sveta i zdravlja ljudi koji dolaze u direktan kontakt sa eotpadom ili pak žive u neposrednoj blizini mesta gde se isti odlaže.

tj.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.Sakupljači i recikleri suočeni su sa mnogobrojnim poteškoćama. 2010. sakupljača i reciklera kao glavnih aktera procesa tretmana elektronskog otpada i razmene dobara u ovoj oblasti. Ekonomski aspekt Istraživanjem i analizom tržista RS u oblasti trgovine otpadom može se zaključiti da situacija nije nimalo povoljna. da ne postoji razvijeno trzište na nivou države za ovu vrstu otpada. Usaglašenost sa ovim vrednostima je namenjena kako bi se minimizirao rizik od nepovoljnih efekata na zdravlje Indirektni uticaji na zdravlje ljudi mogu biti prouzrokovani: • Zagađenjem vazduha prouzrokovanim spaljivanjem pod visokim temperaturama • Emisije nastale usled transporta materijala e-otpada • Zagađenje sistema vode i zemljišta koji se nalaze u blizini deponija • Indirektni uticaj na zdravlje ljudi je teško kvantifikovati zbog zajedničkih efekata i vremenske pauze između nastanka i reakcije.3. povrede leđa i elektro-sokova • Opasni predmeti u blizini (oštri i teški kompjuterski delovi koji stoje na otvorenom) • Mnogo radnika na relativno malom prostoru • Zagađenje usled prisustva prašine i slabe ventilacije (radnici u sektoru za popravke rade u prostorijama sa slabom ventilacijom) • Nedostatak prostorija za skladištenje • Fizička opasnost od pada • Zagađenje od sagorevanja • Određeni mirisi iz laserskih štampaca za koje se veruje da imaju potencijalno negativni efekat na zdravlje 5. Na sajtu Agencije za zastitu životne sredine od septembra 2010.god. • Prašinom u zatvorenom prostoru koja nastaje ručnim i mehaničkim rastavljanjem opreme (obrađivanje plastike ili CRT) • Filter prašina nastala u procesu mehaničkog rastavljanja • Emisije zvuka nastale ručnim i mehaničkim procesima rastavljanja (pokretne trake. Opsta opažanja o standardima zdravlja i bezbednosti u reciklažnim centrima u Srbiji: • Nedostatak zaštitne opreme za rukovanje materijalima • Nebezbedan rad sa CRT monitorima • Očigledna mogućnost da dođe do povrede oka. udarci cekicem. razvijena berza otpada. uključujući i nedostatak državnih subvencija i investicija. Tu su i smanjene 63 . da uvoz i izvoz pojedinih vrsta otpada postoji u malom procentu. sekaci) • Devijacije iz standarda zaštite na radu. počela je sa radom berza otpada koja ima za cilj efikasnije povezivanje i razmenu informacija između proizvođača.

iznose između 98 i 268 miliona evra sto je jednako 0. Na primer : cena otkupa starog monitora je 150 dinara ( približno 1. praćenjem dostupnih oglasa individualnih sakupljača.4-1. obveznike plaćanja naknade.12 Najveći problem predstavlja nepostojanje organizovanog prikupljanja e-otpada.1516 11 12 Izveštaj o stanju životne sredine. Kao primer neefikasnosti tržista otpada govori i podatak dat u Izveštaju o stanju životne sredine iz 2009 god 11 koji pokazuje da je u ukupnoj količini izvezenog otpada iz RS od 117 948 tona. Da se situacija u Srbiji u oblasti upravljanja otpadom donekle poboljšala govori i činjenica da je aprila 2010. električni i elektronski otpad bio zastupljen sa 208 tona ili približno 0.5 eura). cene uzrokovane svetskom ekonomskom krizom. god. tv aparat se otkupljuje po ceni od 20 dinara za kilogram. približno 10 eura). tj.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.mozilla:en-US:official&client=firefox-a 13 Podaci su dobijeni istraživanjem na terenu. 14 Za prevođenje vrednosti dinara u evro korišćen je zvanični kurs NBS u periodu izrade ovog istraživanja. 2009 Evropske ekološke vrednosti za dobrobit građana Srbije. približno 12 eura). kriterijume za obračun..html:295361-U-Srbiji-od-subote-nize-ekoloske-takse 16 Iznosi cena u dinarima prevedeni su i u iznose u evrima prema zvaničnom kursu NBS u periodu izrade ovog isrtaživanja 64 . 2006. evidenciju količine i vrste proizvedenih i uvezenih proizvoda. Više je nego očigledno da glavni akteri koji bi trebalo da urede ovo tržiste nedovoljno sarađuju međusobno.tj.18 %. dok se za male kućne aparate ekološka taksa naplaćuje po kilogramu mase i iznosi 60 dinara. Istraživanje na terenu pokazalo je da postoji individualno sakupljanje otpada i da su otkupne cene otpada vrlo različite i veoma niske.1% BDP-a. prouzrokovani nepropisnim upravljanjem otpadom. godine Vlada donela uredbu o uvođenju ekološke takse na električne i elektronske uređaje koja je usvojena avgusta 2010 . kompleksne. 15 www. taksa za fen za kosu iznosi oko 25 dinara ( 2 eura). Uredba definiše proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada. smanjene količine materijala u nedostatku organizovanog sakupljanja.google. Na primer.novosti. visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade. 2010. akumulator se otkupljuje po ceni od 300 din ( približno 3 eura). za sada ne postoje tarife otkupa e-otpada od strane preduzeća registrovanih za reciklažu ove vrste otpada. sa posebnim osvrtom na praksu postupanja sa otpadom. http://www. spore i skupe administrativne procedure kao i niz ostalih faktora koji otežavaju situaciju u ovom sektoru.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69. način i rokove dostavljanja izveštaja. . veš mašina se otkupljuje po ceni od 500 dinara ( približno 5 eura).com/search? q=ukupni+gubici+zbog+neadekvatnog+tretmana+otpada+u+srbiji&ie=utf-8&oe=utf8&aq=t&rls=org. Koliki su ekonomski gubici u Srbiji zbog nepostojanja adekvatnog tretmana i upravljanja otpadom najbolje pokazuje procena da u RS ukupni gubici na godišnjem nivou. Iznos visine ekološke takse je fiksan za pojedine proizvode kao što su na primer: veš mašina ( taksa je 1000 din. 1314 itd. zamrzivač ( taksa je 1200 din.

programe obrazovanja o pitanjima zaštite životne.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Do sad je ova akcija sprovedena od strane manjeg broja firmi i to pretežno u oblasti telekomunikacija ( mobilnih telefona) i IT opreme i uređaja. građani ce dobiti motivaciju da ne odlažu svoj e-otpad po podrumima i kontejnerima. U Srbiji postoje četiri registrovana preduzeća koja se bave reciklažom električnog i elektronskog otpada. otvaranje novih radnih mesta. 65 . Jedan od primera dobre prakse.smanjiće se količina e-otpada na komunalnim deponijama. Na ovaj način daje se mogućnost uvoznicima. 2010. Da je upravljanje i tretman e-otpada prepoznat od strane države kao polje koje ima velike ekonomske potencijale pokazuje i primer nove fabrike za reciklažu i sakupljanje e-otpada na jugu srbije (Niš) koja je počela sa radom novembra 2010 god. Na ovaj način. samo jedno preduzeće poseduje licencu Ministarstva životne sredine za sakupljanje i reciklažu električnog i elektronskog otpada .to je “ SE Trade” (SET) iz Beograda. Uvođenjem ekološke takse i sredstava dobijenih njenom naplatom finansira će se aktivnosti iz oblasti upravljanja otpadom: stimulisanje nove privredne grane. Ubuduće će građani moći da svoje stare električne i elektronske uređaje ponude na otkup preduzećima koja recikliraju ovu vrstu otpada uz dobijanje novčane naknade u istom ili približnom iznosu ekološke takse uvedene za tehničke uređaje. sanacija dugogodišnjeg zagađenja otpadom. je zamena “staro za novo”. podsticanje odvojenog sakupljanja otpada. nažalost zastupljen u manjem obimu. Procenjuje se da bi se na ovaj način u Srbiji godišnje moglo prikupiti 2-3 hiljade tona elektronskog i električnog otpada. proizvođačima i trgovcima elektronskim uređajima da sa kupcima uspostave sistem organizovanog sakupljanja otpada kroz zamenu staro za novo i na taj način ostvare povraćaj novca koji je utrošen na ime ekološke takse. preduzeća ce imati finansijske olakšice u smislu neplaćanja PDV-a ( porez na dodatu vrednost) za ekološku taksu ili povraćaju u slučaju izvoza otpada ili neke od komponenti istog. podsticanje tržišta recikliranih materijala. nažalost.

promovisati principe. obezbediti tačne i potpune informacije. Nedostatak infrastrukture za tretman i odlaganje otpada (regionalne deponije – regionalni centri za upravljanje otpadom. SWOT analiza SNAGE 1. a tiče se upravljanja eotpadom u Srbiji je da je neophodno jačati institucije i organe zadužene za planiranje. Započeta izgradnja nekoliko regionalnih sanitarnih deponija regionalnih centara za upravljanje otpadom. 3. kao i podsticati konkurenciju i uključiti privatni sektor u oblast upravljanja e-otpadom. 2. reciklaža ili odlaganje otpada na bezbedan način. Mogućnost insineracije otpada u SLABOSTI 1. zemljišta i vazduha usled loše prakse upravljanja e-otpadom. Inicijative bi trebalo da imaju za cilj da podstaknu stanovništvo na odgovorniji odnos prema e-otpadu i na postupanje sa otpadom na održiv način. definišući postojeće stanje što se tiče upravlajnja električnim i elektronskim otpadom došli smo do sledećeg zaključka. osigurati uočavanje problema. 2. Nepostojanje postrojenja za tretman opasnog otpada. 4. e-otpada. ponovno korišćenje otpada. 5. Neiskorišćeni potencijal za reciklažu otpada 5. Degradirani prostori usled 66 . kontrolu i praćenje. Ono što nedostaje u Srbiji.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 4. Postojanje nacionalne strategije za upravljanje otpadom. Kroz datu SWOT analizu uspeli smo da identifikujemo postojeće kako snage i mogućnosti. kao što je. Zaključak Na osnovu istraživanja koje smo sproveli u Srbiji. 3.). Postoji potreba za razvijanjem svesti svih proizvođača otpada. Doneti ključni zakoni u oblasti upravljanja otpadom usaglašeni sa EU direktivama. izdavanje dozvola. tako i postojeće slabosti i moguće pretnje ka unapređenju sistema upravljanja e-otpadom u Srbiji. podsticajne mere i partnerstvo javnog i privatnog sektora u upravljanju e-otpadom. 2010. Treba stvoriti osećaj odgovornosti za postupanje sa otpadom na svim nivoima. postrojenja za reciklažu. kompostiranje itd. Zagađenje voda. Nepostojanje centralnog skladišta za opasan otpad.

Nedovoljno razvijena javna svest o potrebi pravilnog postupanja sa eotpadom. Uvođenje odvojenog sakupljanja i tretmana opasnog otpada iz domaćinstava i industrije. 3. Opterećenost prostora nekontrolisanim i nehigijenskim deponijama – smetlištima. Sanacija neuređenih smetlišta i remedijacija kontaminiranih zemljišta. 2. Uvođenje standarda EU u oblasti upravljanja otpadom. 4. Smanjenje nastajanja otpada 5.institucionalnih reformi. Nedostatak preciznih podataka o količinama e-otpada koji nastaje. Sporost zakonodavno. otpadnim baterijama i akumulatorima). Princip „ne u mom dvorištu”.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. • Obrazovne institucije su nedovoljno pripremljene za obuku neophodnog broja stručnjaka iz oblasti životne sredine. fabrikama termoelektranama cementa. MOGUĆNOSTI 1. Proces integracije i korišćenje EU i ostalih fondova 3. 2. 7. 67 . • Neadekvatna i nejasna podela nadležnosti u Ministarstvima • Nedovoljna institucionalna koordinacija i monitoring aktivnosti za zaštitu životne sredine. neadekvatnog odlaganja e-otpada i veliki broja smetlišta i divljih deponija. Na osnovu svega ovoga možemo predložiti sledeće mere: 1) 2) 3) 4) Uspostavljanje nacionalnih kapaciteta za tretman opasnog otpada. 5. 6. Nepostojanje organizovanog sakupljanja i odlaganja otpada u ruralnim oblastima. Naplata po količini proizvedenog komunalnog otpada PRETNjE 1. 2010. 6. Nedostatak investicija za izgradnju infrastrukture za upravljanje otpadom. 4. 8. uključujući inspektorate za zaštitu životne sredine. Ograničeni kapaciteti za reciklažu eotpada • Nedostatak stalne integracije predloga o zaštiti životne sredine i uslova u procesu usvajanja prostornih i urbanih planova i građevinskih dozvola. otpadnim vozilima. Izgradnju infrastrukture za upravljanje komunalnim i opasnim otpadom Unapređenje sistema upravljanja posebnim tokovima otpada (otpadnim gumama. Doprinos zapošljavanju i otvaranju novih radnih mesta. • Neadekvatno i neprofesionalno osoblje na svim nivoima javne uprave. otpadnim uljima.

Uspostavljanje organizovanog sistema reciklaže i podsticanje iskorišćenja e-otpada. godina dobar deo ovih aktivnost predviđen.-2019. Ono što je pozitivno da je Strategijom upravljanja otpadom za period 2010. Potencijal za razvoj malih preduzeća je visok u oblasti e-otpada. potrosača i možda maloprodaji. okrećući se ulogama proizvođača. Neformalne sakupljače i reciklere bi trebalo podržavati kroz programe obuke. 2010. Sistematski monitoring kvantiteta e-otpada kao o otpadnom toku može biti koristan za industriju. Podizanje svesti o pravilnom odlaganju e-otpada je neophodno. Ono što je još bitno dodati i da bi zakoni o e-otpadu mogli da: • Uspostave zakonski okvir za odgovornost proizvođača. • Zahtevaju od maloprodaje da sakupljaju proizvode kojima je istekao životni vek i na taj način omoguće potrosaču da ne mora da kupi nov proizvod nezavisno od starosti i marke opreme. Obrazovanje i razvijanje javne svesti za rešavanje problema upravljanja e-otpadom. što znači da su po našem mišljenju glavni stakeholderi ipak razmišljali na unapređenju upravljanja ovom vrstom otpada. Jačanje profesionalnih i institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom. Vlada može da igra važnu ulogu na nacionalnom nivou u stvaranju zakonodavnog okvira o e-otpadu. što omogućava postojanje tačke sakupljanja za potrošače. obezbeđujući im odgovarajuću opremu pa čak i brokerske usluge kada pregovaraju o cenama sa reciklerima. lokalne vlasti mogu podstaći e-nabavku kao korporativni potrosači tako što će se obavezati na kupovinu samo od proizvođača koji imaju politiku za opremanje kompjutera kojima je istekao životni vek ili tako sto ce podstaći svoje zaposlene da koriste kompjutere od odgovornih proizvođača i na taj način izbegavaju sisteme aukcije. sto je osnova za odgovornost organizacija a koji bi mogao da podstakne stvaranje odgovornosti organizacije i na taj način omogući bolje upravljanje • Omogućiti da kraj životnog veka proizvoda ne bude i kraj obaveza za proizvođača sto može pospešiti stopu prikupljanja od strane potrosača. Neophodna je konkretna studija koja će se fokusirati na neformalno sakupljanje i reciklažu u Srbiji. Ovo može uključiti 68 . 5) 6) 7) 8) 9) Unapređivanje efikasnosti uspostavljenih sistema za upravljanje posebnim tokovima otpada uz konstantno približavanje ciljevima koji su zadati EU zakonodavstvom. Usklađivanje propisa iz oblasti upravljanja otpadom sa EU direktivama. Naročito se moraju aktivirati programi javnog obrazovanja od strane vlasti kako bi informisali neformalne sakupljače i reciklere i druge o opasnostima u radu sa e-otpadom. Pored nacionalnog nivoa.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.

2010. tokom inicijativa za 69 . deponijama.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. upisivanje količina e-otpada na sakupljanje i od strane reciklera.

yu.rs 14. Agencija za zaštitu životne sredine. Ministry of Environment and Spatial Planning. Ministry of Finance. Integralni katastar zagađivača.gov. Law on Environmental Protection (Off.sepa. 04-07.rs/UserFiles/File/tabele/decembar %202010/Tabela%201%20Osnovni%20makroekonomski %20indikatori.unece. Ministarstvo zaštite životne sredine. Upravljanje komunalnim otpadom u Srbiji – stanje i perspektive. 135/04) http://www.rs/ 16.pdf 8.pks. Ministry of Environment and Spatial Planning. Analiza postojeće prakse u upravljanju komunalnim otpadom uključujući lokacije za odlaganje otpada. Environmental Protection Agency.parlament.pdf 3. Ministry of Economy and Regional Development.rs/ 70 . Ministry of Mining and Energy of Republic of Serbia. Report on the State of the Environment of the Republic of Serbia in 2008. 5.gov. Serbia 2009 Progress Report. EKOIST '06. Report on the State of the Environment of the Republic of Serbia in 2007. Ilić. Republic of Serbia.rs/ 17. Chamber of Commerce of Serbia. 2010.rs/ 15..sepa. Council Decision 2008/213/EC. Commission of the European Communities.mozilla:enUS:official&client=firefox-a 9. UNECE. http://www. No. 2006.gov. Marković Nikola. M.gov.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.rs/ 4. http://www. Brošura: „Šta treba znati o otpadu?“.sepa.2006.gov. Republic of Serbia. Environmental Protection Agency (SEPA). Environmental Protection Agency. 2007.gov. Environmental Performance Review Republic of Serbia. 12. 2008. Second Review. 10. Zbornik radova. European ecological values for the benefit of citizens of Serbia with special attention to waste treatment practice.org/env/epr/epr_studies/serbiaII.mfin. Literatura 1. http://www.net. http://www. Upravljanje komunalnim čvrstim otpadom.mem. Ministry of Environment and Spatial Planning. 7. Tehnički fakultet. 83/06). Journal of the Republic of Serbia No. Trumić. http://www.gov. Republic of Serbia.ekomrezabih.asp? Id=181&t=Z 11.pdf 18. http://www. Of the Republic of Serbia.pdf 2.org. Jour. working document. 6.merr. http://www. http://www. Sokobanja. http://www.google.rs/content/lat/akta/akta_detalji. M.com/search? q=ukupni+gubici+zbog+neadekvatnog+tretmana+otpada+u+srbiji &ie=utf-8&oe=utf-8&aq=t&rls=org. Bor 2007 13. SEC(2009) 1339.recyu. Constitution of the Republic of Serbia (Off. http://www. http://www. Beograd.

recyu.gov.gov.asp? Id=689&t=Z# 38. Republic Development Bureau. 2008.gov. National Millennium Development Goals in Republic of Serbia. Municipalities in Serbia. 2010. Tourism Development Strategy.odrzivi-razvoj. Serbian Goverment. draft version.rs/ 30.gov.htm 35. 71 . Pravilnik o metodologiji za izradu integralnog katastra zagađivača. Republic Development Bureau. 22. http://webrzs.rs/Publikacije/izvestaj_o_razvoju_2008/izvestaj _o_razvoju_srbije_u_2008. Krusevac. Statistical Office of the Republic of Serbia (SORS). Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. 2006 http://www.gov.rs/assets/download/Nacionalnastrategija-odrzivog-razvoja-Republike-Srbije. Strateški okvir za politiku upravljanja otpadom. 72/09).org 37. National Sustainable Development Strategy. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. Federal Republic of Yugoslavia. 2007.prsp.rs/axd/god. 28. http://www.razvoj.pdf 33. 36.pdf 23. Nacionalna strategija upravljanja otpadom sa programom približavanja EU.gov.stat. No. 2009.rs/content/lat/akta/akta_detalji. January 2009. Republic Hydrometeorological Service of Serbia.gov.rapp. 2003 21.pdf 24.parlament.rs/download/MDG %20Serbia%2006%20SRPSKI%5B1%5D.rs/axd/en/ 34. 2010.turizam.gov.rs/media/strategije/STRATEGIJA_%20PRRS. Serbian Economic Diagram.stat. http://www. 2010. http://webrzs. http://www. 2002. Republic of Serbia http://www.rs/English/ 29. http://www.rs/index.gov.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Beograd. Republic of Serbia. http://www.rs/English/index.merr.htm 20.stat.hidmet. Report on development of Serbia from 2009 27. Ministarstvo zaštite životne sredine. Vlada Republike Srbije.htm 32.rs/axd/en/ops. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. 2010. The Law on Planning and Construction (Off. http://www. Jour. http://www. http://webrzs. 2009.gov.php/en/documents/sector-fortourism/strategy 19. godine. Spatial Development Strategy of the Republic of Serbia. 31. Report on the state of the environment and development in the Federal Republic of Yugoslavia 2002.gov. Republic Development Bureau (RDB).gov.razvoj. 2007. 25. Način i postupak klasifikacije otpada. The prices in dinars were calculated into euros according to the official exchange rate of the National Bank of Serbia at the time of designing this research 39. Statistical Yearbook of Serbia. Report on Development of Serbia 2008.razvoj. 2006. of the Republic of Serbia. Statistical Office of the Republic of Serbia. Secondary materials and waste recycling commercialization in Serbia 2009-2010. 2009. Beograd. http://www. NGO Tree House. Beograd.pdf 26. Republic Statistics Office. Beograd.

44.html:295361-U-Srbiji-odsubote-nize-ekoloske-takse 72 .rtv.asp http://www. Z.rtv.rs/content/eng/akta/ustav/ustav_1. godini. 2010. 2010. 04-07. 2010. Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji.rs/sr_lat/drustvo/reciklazna-industrija-ceka-novac-odeko-taksi_201540. 2010. D. 135/2004).69.. Isoski. 45. EKOIST '06.ekapija. br. www.Republički zavod za statistiku Srbije.com/website/sr/page/314087 http://www.novosti.rs/sr_lat/drustvo/unosna-reciklaza-elektronskogotpada_226026.parlament. Internet stranice: http://www. Beograd.gov.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. . .Republički zavod za statistiku Srbije. 2009. Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji. glasnik RS". Pregled tržišta telekomunikacija u Republici Srbiji u 2009. Zbornik radova. Dodić. Republička agencija za telekomunikacije.html www.rs/vesti/naslovna/aktuelno. RATEL. D. 2009. 42. Beograd. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ("Sl.2006. Beograd. 40. Todić. Izrada lokalnog plana upravljanja komunalnim otpadom uz primenu Arhuske kovencije. Sokobanja.html 41. 43.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful