Balkan e-Waste Management Advocacy Network

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010.

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010.

Sadržaj
Uvod ............................................................................................................. ....................................... 2 1. Metodologija ................................................................................................. ................................ 4 2. Definisanost .................................................................................................. .............................. 5 2.1. Prostorni obuhvat istraživanja .................................................................................... 5 2.2. Monitoring proizvoda: definisane grupe i tehnicke karakteristike ............................ 5 2.3. Indikatori razvoja ........................................................................................................ 6 2.3.1. Fizički kontest .............................................................................................. 6 2.3.2. Stanovništvo ................................................................................................. .6 2.3.3. Ekonomija .................................................................................................... 6 2.3.4. Uticaj ekonomskog sektora na životnu sredinu .......................................... 7 2.3.5. Zaštita životne sredine ................................................................................. 9 2.3.6. Upravljanje otpadom .................................................................................. 11 2.4. Statistički podaci ........................................................................................................ 12 3. Zakonodavstvo RS ................................................................................................................. ... 14 3.1. Vlada i administrativni sistem ................................................................................... 14 3.2. Institucijalni okvir (Državni organi povezani sa upravljanjem elektronskim otpadom) ................................................................. 14 3.3. Ključni zakoni koji se odnose na eotpad ................................................................ 18 2

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010. 3.3.1.. Ostali zakoni i podzakonska akta koja imaju uticaja na oblast otpad ......................................................................... 23 4. Procena zainteresovanih strana ............................................................................................... 28 4.1. Proizvođači i distributeri .......................................................................................... 28 4.1.1.Proizvođači .......................................................................................... ....... 28 4.1.2. Distributeri ................................................................................................. 29 4.2. Potrošači ....................................................................................................... ............. 32 4.3. Sakupljači ..................................................................................................... .............. 33 4.5. Recikleri ........................................................................................................ ............. 35 4.6. Refabrikovanje .............................................................................................. ............ 41 4.7. Konačno odlaganje ................................................................................................... 42 4.8. Druge zainteresovane strane ..................................................................................... 44 5. Pregled uticaja e-otpada na celokupno društvo ...................................................................... 45 5.1. Uticaj na društvo ....................................................................................................... 45 5.2. Uticaj na životnu sredinu .......................................................................................... 46 5.3. Ekonomski aspekt ..................................................................................................... 48 Zaključak ...................................................................................................... ................................. 51 Literatura ...................................................................................................... .................................. 54

e-

3

Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Popravka metala je unosan posao koji za rezultat ima trgovinu na lokalnom. U EU. godine. Nedavno istraživanje pokazuje da ukupna količina generisanog WEEE u EU iznosi od 5 do 7 miliona tona godišnje ili 14-15kg po glavi stanovnika i očekuje se da će rasti stopom od 3% do 5% godišnje. Zato su namenjeni ponovnom korišćenju. kako zbog neadekvatnog monitoringa i zakonskih 4 . popravci ili odlaganju.. tržište pratećih usluga u razvijenim zemljama i visoka stopa zastarevanja čine da je eotpad vrsta otpada koja se najbrže povećava. Sadrži više od 1000 različitih supstanci koje spadaju u kategorije “opasan otpad” i “otpad koji nije opasan”. paladijum. plastiku. prekograničnom i globalnom nivou. Kao rezultat svega. U razvijenim zemljama on iznosi u proseku 1% od ukupne količine čvrstog otpada. UVOD Otpad od električne i elektronske opreme (WEEE) ili E-otpad je jedna od vrsta otpada sa najbržom stopom rasta u svetu. ali i ne moraju da imaju. Povećanje stope širenja tržišta u zemljama u razvoju. beton i keramiku. se vode kao opasan otpad.. Metali koji ne sadrže gvožđe sadrže baker. arsen. zlato. a koji premašuju propisane količine. gvožđe. Kao i u celom svetu. živa.01% do 1% ukupnog generisanog otpada u opštinama. aluminijum i plemenite metale kao što je srebro. štampane ploče. Gvožđe i čelik čine oko 50% WEEE. Posmatrajući situaciju u RS može se konstatovati da je problem eotpada vrlo velik. drvo i ivericu. Iako se u nekim zemljama generiše manje od 1kg otpada po glavi stanovnika godišnje. platina. razvoj novih naučnih i tehničkih dostignuća pogotovu u IT sferi u Srbiji kao i u drugim zemljama regiona. Prisustvo elemenata kao što su olovo. U SAD-u. gumu i drugo. Predviđen je rast do 2% do 2010. WEEE raste 16-28% na svakih 5 godina što je 3 puta brže nego prosečno generisani otpad u opštinama tokom jedne godine. on iznosi od 1% do 3% ukupnog generisanog otpada u opštinama. kadmijum. količina e-otpada se rapidno povećava iz godine u godinu. Pitanja o zaštiti životne sredine i trgovine koja su povezana sa WEEE/e-otpadom su dovela do uvođenja definicije WEEE/e-otpada kako na nacionalnom. Sastav e-otpada je raznolik i zavisi od proizvoda i kategorija. njene pokretače i smernice za procenu i formulaciju kao što je navedeno i narednim poglavljima. metale. region Balkana uključujući R. on sadrži metale koji u svom sastavu imaju.Srbiju suočen je sa problemom odlaganja i reciklaže e-otpada. tako i na međunarodnom nivou. metali koji ne sadrže gvožđe (13%) i drugi. otpad raste eksponencijalno. zatim sledi plastika (21%). Zato je važno razumeti postojanje WEEE/e-otpad definicije i njenog razvoja. staklo. U širem smislu reči. 2010. selen i šestovalentni hrom i usporivači plamena koji se vode kao WEEE/e-otpad. uslovio je brz tehnološki razvoj koji za posledicu ima brzo zastarevanje postojeće tehnike i potreba za usvajanjem novih. U zemljama u razvoju on iznosi od 0. Rastavljanje ili spaljivanje WEEE/eotpada se smatra otrovnim. U poslednjoj deceniji.

ali što je najvažnije. Na teritoriji RS ne postoje tačni podaci o količinama e-otpada koji se generiše tokom godine. Ovo istraživanje je sprovedeno u okviru projekta “Balkan e-Waste Management Advocacy Network” koji Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA kao nacionalni partner za Srbiju radi u saradnji sa organizacijama Metamorphosis Foundation (MK). ZaMirNet (HR) i BlueLink Foundation (BG). na nivou države se godišnje proizvede najmanje 30000 t/god dok se oko 40000 t zaostalog otpada nalazi skladišten u raznim skladištima. da se dobiju validni i merljivi statistički podaci o situaciji o e-otpadu kako u Srbiji. Istraživanje je sprovedeno u 4 balkanske zemlje. kada je zabranjen uvoz polovne električne i elektronske opreme izuzev za lične potrebe. 2010. ComputerAid International (UK). regulative tako i zbog nedovoljne razvijenosti svesti društva o potencijalnim štetnostima E-otpada. Hrvatska. godini koja predstavlja prekretnicu u ovoj oblasti. Na osnovu podataka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) vrednost uvoza samo jedne grupe proizvoda (tv. radio i komunikacione opreme) u 2009. 5 . nepostojanje tačne evidencije o količini i tipu e-otpada. nemogućnost ili vrlo otežan izvoz selektiranog e-otpada na dalju reciklažu u zemlje koje poseduju reciklažne centre za reciklažu pojedinih komponenti za koje ne postoji mogućnost reciklaže u RS. Međutim. Makedonija. godini iznosio je 413. postojanje malog broja preduzeća koja se bave reciklažom e-otpada. Na osnovu nekih okvirnih i slobodnih procena Ministarstava za životnu sredinu RS. Bugarska i Srbija u isto vreme po istoj metodologiji. prikupljanje. kao i 2006. god sa izradom i usvajanjem Zakona o upravljanju otpadom (koji je nažalost usvojen tek 2009. Količina novih elektronskih i električnih proizvoda koji se godišnje uvezu i stavljaju na tržiste RS je 85 600 tona. tako i u ostalim balkanskim zemljama. Istraživanje koje je sprovedeno će nam u dobroj meri pomoći da prepoznamo postojeće prakse za upravljanje e-otpadom kako bismo izvršili procenu stanja zakonodavnog i institucionalnog okvira. U našoj zemlji do sada nije bilo ozbiljnih istraživanja na temu upravljanja električnog i elektronskog otpada. Kao osnovni problemi mogu se navesti organizovano prikupljanje i selekcija otpada na teritoriji RS. jer preciznih podataka nema. ili deponovan na smetlištima i divljim deponijama. nedovoljno ili nikakvo znanje o štetnosti elektronske opreme pri neadekvatnom odlaganju na deponijama. problem je svakako monitoring. odlaganje i reciklaža e-otpada. god).1 miliona evra.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Ova procena je zasnovana na metodologiji procene koju je razvila PACE (Partnership for Action on Computing Equipment) bazelske konvencije i EMPA (Švajcarska federalna laboratorija za testiranje materijala i istraživanje). Situacija u RS je donekle postala bolja počevši od 2003.

Pitanja koja smo im postavili su: 1. od predstavnika biznis sektora na ova pitanja nismo dobili konkretne odgovore. energije u KWh po toni EE otpada? 8.. Koliko tona EE otpada godišnje preradite? 2. Zbog konkurentnosti u ovom poslu s obzirom da ima vrlo malo firmi koje se bave ovom vrstom otpada. 2010. potrošači. Broj zaposlenih u Vašoj firmi? 3. distributeri. vladine i komercijalne). nacionalne statistike. predstavnici tih firmi nisu želeli da daju precizne podatke. Godišnji promet Vaše firme izraženo u evrima? Međutim. odnosno o količinama materijala koje se prerade (izdvoje). Nepušački centar iz Kragujevca i ARS Nova iz Valjeva) koje je koordinisao Centar za razvoj građanskog društva PROTECTA. Koje materijale (delove) odbacujete (izvozite ili odlažete na deponije)? 6. fokus grupama i urađeni upitnici. što samo pokazuje da se radi o pretpostavkama! Za potrebe istraživanja koristili smo i upitnik za prikupljanje podataka od predstavnika poslovnog sektora. samo neke okvirne cifre i odgovore. Za potrebe istraživanja. 1. Metodologija Podaci za ovo istraživanje/procenu trenutne situacije što se tiče upravljanja e-otpadom u Srbiji su sakupljeni tako što su pregledani dokumenti politika i zakona. Izvori informacija i ključno osoblje za procenu tokova e-otpada su uključili internet stranice (npr. održani su sastanci sa važnim zainteresovanim stranama uključujući elektronske korisnike (domaćinstva i preduzeća). ali ne postoje konkretni podaci. urađeno je: • Minimum 10 intervjua sa važnim zainteresovanim stranama • Terensko istraživanje od strane 10 predstavnika organizacija • Minimum 5 fokus grupa • Predstavnici 5 kompanija koje se bave recikliranjem eotpada je popunilo upitnik 6 . Čak i podaci koji su dostupni variraju. Udruženje građana “Stara Planina” iz Pirota. prerađivači. izveštaje o eotpadu.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. PLANT Plus iz Niša. Istraživanje u Srbiji je sprovedeno u saradnji sa 5 BEWMAN umreženih organizacija u Srbiji (GM Optimist iz Gornjeg Milanovca.. Da li ste upoznati sa "crnim tržistem" reciklaže EE otpada i koje količine mislite da se tim putem recikliraju? 4. operatere koji sakupljaju i tretiraju otpad i ključne donosioce odluka u vladi i industriji. Utrošak el. povraćaju sredstava po kompaniji i sl. zajedno sa zainteresovanim stranama među kojima su proizvođači. obavljeni intervjui sa zainteresovanim stranama. Koje materijale izdvajate iz EE otpada? 5. Količina otpada koji odbacujete (po vrsti EE otpada i ukupno)? 7. Na internetu ne postoje egzaktni podaci o količinama EE otpada koje se godišnje recikliraju u Srbiji. baze podataka.

2010. građanima i preduzećima Ograničenja Za ovo istraživanje važe sledeća ograničenja: Nisu sve zainteresovane strane bile dostpune za intervjue ili predusretljive što se tiče podataka. kao i sa korisnicima električne i elektronske opreme. distributera i sakupljača.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. • Urađen je veliki broj kratkih intervjua sa predstavnici prodavaca. tako da su informacije ili representativni podaci izvlačeni preko drugih izvora Rezultate ankete koja se popunjavala preko interneta nije bilo moguće proveriti i njih bi trebalo uzimati samo okvirno 7 .

) .) .1. Studijom/istraživanjem su obuhvaćena područja većih gradova sa populacijom preko 100 000 stanovnika uključujući i glavni grad Beograd sa 1 000 000 stanovnika.2. telefonski aparati.). saradnja u oblasti prekogranične trgovine eotpadom sa zemljama susedima do sada je ostvarena sa malim brojem zemalja i to Slovenijom (208 tona u 2009.Uređaji za radio i telekomunikaciju (TV. 2010. u ovoj studiji pratiće se određeni broj proizvoda koji su procenjeni kao najzastupljeniji. tj.1 kg 16 kg 8 Prosečna starost aparata pri odlaganju u otpad 15 god 12-15 god 10 god 5 god 10-12 god 8 -10 god 3-5 god .Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Na osnovu podataka dobijenih istraživanjem na terenu prateći direktive Evropske Unije (WEEE direktive) o klasifikaciji proizvoda koji čine e-otpad.Bela tehnika ( mali i veliki kučni aparati) . DVD. Shodno cilju.. Najveći obim trgovine u ovoj oblasti bio je u oblasti sekundarnih sirovina dobijen posle procesa reciklaže e-otpada i obavljen je na lokalnom nivou. Monitoring karakteristike proizvoda: definisane grupe i tehničke Zbog trenutnog stanja u oblasti monitoringa e-otpada na teritoriji RS i nepostojanja tačnih podataka o količini i vrsti proizvoda koji se klasifikuju i deponuju kao e-otpad. Po dostupnim podacima. unutar zemlje. godini) i Singapurom (prvi kontigent od 100 tona otpada od ugovorenih 600 tona izvežen je novembra 2010 god.IT oprema (desktop i laptop računari. 2. 2. studija je sprovedena na nacionalnom nivou. miš.. radio. fokus istraživanja bio je na urbanom delu populacije dok je zbog nedostupnosti podataka ruralni deo izuzet iz istraživanja.. Definisanost 2. ekran. Prostorni obuhvat istraživanja Osnovni cilj izrade ove studije je procena situacije i trendova u oblasti električnog i elektronskog otpada na nivou Republike Srbije... Tip proizvoda Kombinovani frižider + zamrzivač kapaciteta 240 l Električni šporet Veš mašina kapaciteta 6 kg Klima uređaj TV aparati LCD televizori Desktop računari Prosečna težina proizvoda 76 kg 47 kg 57 kg 43 kg 20 kg 7. tastatura.Klima uređaji Tabela 1. U datoj tabeli su navedene osnovne karakteristike (prosečne težine proizvoda i životni vek) proizvoda u trenutku odlaganja za navedene grupe proizvoda. fokus istraživanja biće na sledećim grupama proizvoda: .

u srcu Balkanskog poluostrva i zahvata površinu od 88. istraživanje na terenu Na osnovu dobijenih podataka dolazi se do zaključka da je prosečan vek trajanja električnih i elektronskih aparata u domaćinstvima Srbije oko 10 godina. (uključujući monitor. Topografija centralne Srbije se uglavnom sastoji od brda i niskih i srednje-visokih planina koje presecaju brojne reke i potoci.3 Indikatori razvoja 2. planinski venci i blizina Jadranskog mora određuju klimu zemlje. 241 km).656 m) koji se nalazi u planinskom vencu Prokletija. Drina (220 km).361 km2. Rumunija (granica. nakon čega se odlažu kao otpad. teče kroz južne planinske krajeve.3. 476 km) i Bivsa jugoslovenska republika Makedonija (granica. Srbija ima izuzetno povoljno zemljište za bavljenje poljoprivredom. Najviši vrh u Srbiji je vrh Đeravica (2. Raznolika topografija koju čine Panonska ravnica. miš i kućište) Mobilni telefon 0. Reka Dunav omogućava pristup brodovima unutrašnjem delu Evrope i Crnom moru. koji protiče Srbijom u dužini od 588 km je jedan od glavnih puteva vodenog transporta evropskog kontinenta. 312 km). koje je 9 . 318 km).887 km2) koja se nalazi na jugu. Iz ove procene izuzeti su desktop računari čiji je vek trajanja od 3 do 5 godina i mobilni telefoni. Srbija ima još 15 vrhova koji su viši od 2. Tisa (168 km) i Zapadna Morava (308 km).094 kg 1-3 god Izvor: internet stranice vodećih distributera. Crna Gora (granica. čija se zamena vrši na manje od pet odnosno tri godine. Srbija se granici sa 8 zemalja: Albanija (dužina granice sa Srbijom. 151 km). Rečni sliv Dunava zahvata najveću površinu države u poređenju sa ostalim slivovima. 211 km). 2010. tastaturu. sa porastom nadmorske visine temperature nisu visoke leti a zime su oštre. U planinskim krajevima. 114 km).Upravljanje e-otpadom u Srbiji. od ravnica do visokih planina. Druge velike reke koje protiču kroz Srbiju su Sava (206 km). Velika Morava (185 km). U Panonkoj niziji leta su vruća sa temperaturama koje premasuju 30°C dok su zime hladne i duge sa temperaturama koje padaju i ispod -20°C. koja se nalazi na severu. Vojvodina (21. Bugarska (granica.506 km2) koja se nalazi na severu i Kosovo i Metohija (10. je pretežno bogata ravnica povoljna za bavljanje poljoprivredom (83. pritoka Dunava.1. sa niskim temperaturama i jakim snegom. Vojvodina.000 metara. Dunav. u centralnoj Srbiji je 21°C dok je prosečna temperatura u januaru 0°C. Hrvatska (granica. uslovljeno praćenjem trendove razvoja i tehnoloških dostignuća u oblasti informatičke i telekomunikacijske tehnologije. 2. 221 km). U Srbiju Dunav ulazi iz Mađarske. Mađarska (granica. Pejzaž je raznovrstan. Bosna i Hercegovina (granica. preseca vojvođansku ravnicu i teče kroz glavni grad Beograd pre nego što izađe iz zemlje kroz balkanske planine. U Srbiji postoje dve autonomne pokrajine. Fizički kontekst Republika Srbija se nalazi u jugoistočnoj Evropi. Prosečna temperatura u julu u Beogradu.5% površine se koristi za poljoprivredu) ali takođe ima planina i brda na jugoistoku.

Srbija spada u zemlje koje imaju rastuće prihode privrede.3. godinu procenjen na $80. Erste Group iz Austrije. i pokazalo se da Srbija ima privredu sa najbržom stopom rasta. ruski giganti Lukoil i Gazprom su napravili velika ulaganja. Srbija je jedina zemlja u Evropi izvan SSSR koja ima sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom i Belorusijom.3.6% u protekle 3 godine. Bankovni sektor je privukao inesticije iz Banka Intesa Italije. Lafarge. Demografski i zdravstveni indeksi su ostali uglavnom isti.2 milijarde dok je stvarni BDP po glavi stanovnika u aprilu 2009. šećerna repa i duvan).781. koja je pod UNMIK-om od 1999. procenjen na $6. U Srbiji se nalaze jedne od najvećih evropskih zaliha rude bakra.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.000 (procene iz 2001/2002). lucerka) i industrijska hrana (npr.000 – 2. Životni vek se blago povećao. Na polju energetike. Carlsberg i druge. Uticaj ekonomskih sektora na životnu sredinu 10 . Osnovni usevi su zitarice (npr. godini su bila $5. Citibank sa sedistem u SAD je otvorila predstavništvo u Beogradu u 2006.300. grčki Veropoulos. pogodno za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju.2. kukuruz i psenica).000 (prema podacima iz 2006. Crédit Agricole i Société Générale iz Francuske.802 stanovnika). HVB Bank iz Nemačke. Srbija uzgaja oko 1/3 malina u svetu i glavni je izvoznik zamrznutog voća. BDP u Srbiji je 2008. iznosio 37% prosečnog BDP u Evropskoj Uniji. Stanovništvo Srbije je urbano stanovništvo. godine ima 1. nemački Metro Cash and Carry. Svi indikatori. Najveći strani ulagači u trgovinskom sektoru su francuski Intermarché.3. Philip Morris. 2. strani analitičari ponekad Srbiju nazivaju i “Balkanskim tigrom” Pored ugovora o slobodnoj trgovini koji Srbija ima sa EU kao zemlja saradnik. Siemens. Fiat. sabraćajni i industrijski centar Niš (250. su dostigla $4. za izuzetkom stope mortaliteta i mrtvorođene dece su vrlo stabilni. Zemlja očekuje velike privredne podsticaje i visoku stopu rasta u narednim godinama. Beograd (1. 2. Eurobank EFG i Piraeus Bank iz Grčke i druge. Kosovo i Metohija.5% u 2007. i dostigla 7. Oko 85% zemljišta na kome se obrađuju usevi je u privatnom vlasništvu i poljoprivredni sektor je važan deo ekonomije.576.3.294 stanovnika). Kontekst stanovništva Ukupan broj stanovnika u Srbiji je oko 7.85 milijardi ili €4. Microsoft.500. i 8. 2.900. Veći gradovi obuhvataju glavni grad. Kompanije koje posluju sa velikim dobitkom a koje investiraju u Srbiju su: US Steel. stocna hrana (npr. Imajući u vidu visoke stope rasta privrede koje su iznosile u proseku 6.Direktna strana ulaganja u 2006.602 milijardi ili $10. Stopa rasta BDP je povećana za 6. i Slovenački Mercator. 2010. Privreda ima visoku stopu nezaposlenosti koja iznosi 14% i ima nepovoljni trgovinski deficit. Coca-Cola. komercijalni centar Novi Sad (299.897 po glavi stanovnika.5 milijardi.124 stanovnika). Direktna strana ulaganja u 2007. Srbija je takođe bogata mineralnim resursima.3% u 2006.). Ekonomski kontekst Imajući u vidu BDP koji je za 2010. ali je istovremeno došlo i do porasta stope mortaliteta.518 stanovnika) i proizvodni centar Kragujevac (175.7% u 2008.4. Zalihe uglja su zadovoljavale potrebe cele zemlje a takođe ima velike zalihe olova i antimona.

Oko 40. živu i druge teške metale.8 miliona tona u Pančevu i 3 miliona tona u Novom Sadu. Manje od 20% te površine je prekriveno prirodnom vegetacijom koja za sada čini jedini pejzaž ugroženog zemljišta. Pančevo i Šabac. Četrdeset pet gradova ima sistem daljinskog grejanja koji se karakteriše niskom efikasnošću a gubici u proizvodnji i distribuciji premašuju 20% proizvodnje. Uticaj industrije na životnu sredinu u Srbiji nije jasan.2% i 7% redom. dok se 33% greje na struju.8 miliona tona godišnje – 4. Procenjuje se da ove deponije sadrže 1. Srbija takođe ima male kapacitete za proizvodnju nafte i lokalnu rafineriju nafte. postrojenja koja proizvode energiju proizvode ogromne količine pepela koje se izbacuju na deponije. Rudarski baseni Srbije su osiromašeni dugogodišnjom eksploatacijom prirodnih resursa. Srbija je nekada proizvodila 65. naftne derivate. već se i energija koja je proizvedena ne koristi efikasno a intenzitet energije je jako veliki (vidi poglavlje 7 – Energija i životna sredina).800 hektara zemljišta. Bakar se vadi ispod zemlje i iz otvorenih kopova. Rude bakra su uglavnom koncentrisane u borskom okrugu. Ukupni kapaciteti rafinerije nafte je oko 7. Sadržaj bakra iz rude varira od 0.5% od kombinovanih i drugih elektrana. 33% dolazi od hidro-elektrana i 1. Vađenje ruda iz otvorenih kopova je dovelo do značajne degradacije zamljišta.7%. mašine i uređaje i električne aparate.4 – 1.5% – 1. 2010. Kragujevac. Energija Energetski sektor je veliki zagađivač u Srbiji najviše zbog toga što koristi zagađujuća goriva (najčešće domaći lignit) i sagoreva ih upotrebom zastarele opreme bez tehnologije za prečišćenje. 7% na drvo.000 hektara zemljišta je ugroženo zbog vađenja ruda iz otvorenih kopova i otpadaka. Industrija Industrijski sektor države je jako raznovrstan i obuhvata obradu hrane i pića. Glavni industrijski centri su Bor.0.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Ne samo da je energetski sektor veliki zagađivac. obradu metala. Procenjeno je da deponije u Srbiji sadrže oko 170 miliona tona pepela koje pokrivaju 1. Rudarstvo Rudarstvo je koncentrisano u par oblasti. Ogromne površine su prekrivene ostacima koji potiču od vađenja ruda. hemijske proizvode i hemikalije. Oko 39% domaćinstava koristi ugalj kao primarni izvor grejanja. Ovo 11 . 7% na prirodni gas i 14% koristi sistem daljinskog grejanja. Zagađujuće materije koje su prisutne u životnoj sredini uključuju dihloroetan. proizvode sa mineralima koji ne sadrže metale.35% .5% električne energije preko elektrana koje kao gorivo koriste lignit. ulja PCB (polihlor bifenil) i otpad goriva i fenola. Sve u svemu. Gubici u prenosu i distribuciji su 3.7 milijardi tona otpadaka i površinskog sloja zemlje kao i 700 miliona tona otpadaka posle flotacija i odvajanja. Koncentracija sumpora iz niskokaloričnog lignita varira od 0. Lignit se vadi iz Kolubarskog i Kostolačkog basena. Koncentracija ovih zagađivača često premašuje nacionalne i standarde EU.3% a očekuje se da se poznate rezerve mogu eksploatisati jos 50 godina.

a narocito urbanog sabraćaja postaju glavni emiteri olova. Prinosi useva. dozvole izdaju institucije koje su nadležne za sprovođenje zaštite životne sredine. Zabrana protiv uvoza polovnih automobile starijih od 6 godina je pooštrena oktobra 2004. Devedeset procenata svih automobila je starije od 10 godina a 1/3 svih vozila je starija od 15 godina. da ne pominjemo odlaganje korišćenog ulja za motore i zastarele automobile. Ne postoje planovi da se izbaci gorivo koje sadrži olovo 12 . Srbija je naglo postala motorizovana.4 miliona vozila ili oko 250 vozila na 1. Situacija postaje gora kada se ima u vidu slab kvalitet goriva za automobile. narocito privreda Vojvodina se oslanjaju na svojih 1. Samo 1. Ako se ne preduzmu mere za zaštitu od poplava. u kombinaciji sa neefikasnim monitoringom i sistemom izveštavanja.000 stanovnika. ispostavice se da su dodatna ulaganja u irigaciju i unapređenje odvođenja vode u oblastima koje su podlozne plavljenju uzaludna. Pola miliona hektara (28%) zemljišta se navodnjava. Trenutna zagađenja zemljišta i problemi eutrofikacije se uglavnom vezuju za oticanja sa farmi na kojima živi stoka. Svetska Banka procenjuje da je 29% površine države i 52% površine obradive zemlje ugroženo usled lošeg oticanja vode. Poljoprivredni sektor zapošljava skoro 11% ukupnog stanovništva i stvara 19. Sve veći porast drumskog sabraćaja uopšte. U industrijskom sektoru ne postoji samonadgledanje ili izveštavanje i nedostaju pojedini instrumenti zaštite (npr.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.78 miliona hektara plodnog obradivog zemljišta. ali očekuje se da ce se ovaj odnos udvostručiti za par godina. se dešava zbog istovremene prisutnosti mnogih činioca. Odgovornosti nadležnih koji imaju zadatak da se brinu o zaštiti životne sredine nisu uvek jasno definisani i u nekim slučajevima. kada je Vlada usvojila ukaz kojim zabranjuje uvoz polovnih automobila starijih od 3 godine ili ne ispunjavaju Euro 3 standarde. ali ne postoje u praksi. Poljoporivreda Povoljni uslovi u Srbiji pogoduju razvoju poljoprivrede. Transport Tokom prošle decenije.57 miliona hektara. je podložno plavljenju koji mogu prouzrokovati potpuno unistenje useva.3 putničkih vozila i nešto malo preko polovine svih registrovanih vozila je opremljeno katalitičkim konverterom. Sve ovo. čađi. Koncentracija olova i sumpora u gorivu je mnogo veća nego u zapadnoj Evropi ili u drugim zemljama jugoistočne Evrope (izuzev Crne Gore). pogotovu onih koji se nalaze u blizini reka. narocito usevi na poljima bi imali koristi od unapređenja sistema za navodnjavanje koji imaju potencijala da povećaju prinos useva za 20%-30%.2% BDP Srbije. Vozila u Srbiji su stara i Srbija ima veliki broj uveženih polovnih automobila. dozvole za emisiju zbog aerozagađenja i izbacivanje otpadnih voda). sumpor-dioksida (SO2) i azotoksida (NOx). Procenjuje se da 70% goriva na tržištu ne ispunjava nacionalne standarde. Zakonom su predviđeni informacioni sistemi za zaštitu životne sredine i registar zagađivača. Ova vremešna vozila imaju jako veliki utičaj na životnu sredinu usled izduvnih gasova i buke. za rezultat ima nedostatak podataka o životnoj sredini i prema tome javlja se nedostatak informacija o uticaju industrije na životnu sredinu. 2010. Drugi regioni u zemlji. Trenutno postoje 2. Oko 1.

30% snabdevene vode. Prema poslednjim podacima UNICEF-a. Samo 28 gradova ima postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Trenutno ne postoje postrojenja za tercijarno prečišćavanje otpadnih voda u zemlji.5. Javni Institut Zdravlja je izjavio 2008. upotreba podzemnih voda za industrijske procese je veoma široka. saobraćajni sektor (goriva) i industrijska postrojenja. 55. vodeni tokovi i veštački rezervoari i 2. 13 . da 19% od uzetih uzoraka vode nije ispunilo fizičke i hemijske standarde.3. Drugi je postupanje sa pijaćom vodom. kao i između urbanih i ruralnih delova zemlje. Index eksploatacije voda (WEI) Srbije je u 2008. 42% od površinskih voda kao što su izvori.7% iz drugih javnih zaliha vode. dok 6. npr. kojima upravlja i koje su u vlasništvu zajednice) ili iz privatnih bunara. U procentima. ili da se uvede sistem kontrole vozila kako bi se smanjile emisije izduvnih gasova vozila. Kontekst životne sredine Voda Samo 8% dostupnih resursa vode u Srbiji izvire u zemlji dok preostala 92% su tranzitne vode koje ulaze u zemlju kroz Dunav. Novi Sad i Niš izbacuju otpadne vode u korita reka bez prethodnog prečišćavanja.4% od ukupne količine potiče od podzemnih izvora. Nepovoljna kanalizaciona infrastruktura za sakupljanje otpadnih voda i njihov tretman je glavni uzrok zagađenja vode. tokovi nastali navodnjavanjem. neke fabrike su napuštene ili ne rade punim kapacitetima ili pružaju samo mehaničko prečišćavanje otpadnih voda. uglavnom slab pritisak ili gubitak vode predstavlja problem za potrošače. Kanalizacioni sistem pokriva 48% stanovništva zemlje ali postoje ogromne varijacije u pokrivenosti pokrajina. 2010. Glavni uzroci zagađenja vode su otpadne industrijske i opštinske vode. godini iznosio 82% uključujući intenzivnu upotrebu slatkovodnih resursa. u mnogim mestima ono je neadekvatno i kvalitet pijaće vode je nezadovoljavajući. Najveći gradovi – Beograd. godine.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. ukupna godišnja količina vode korišćena u domaćinstvima i u industrijske svrhe je iznosila 820 miliona m3. Otpadne industrijske vode se uglavnom izbacuju u korito reke Save koje prima oko 80% industrijskih otpadnih voda. Nacionalna strategija za zaštitu životne sredine iz 2006.5% nije ispunilo bakteriološke standarde. 2. Sistem od 153 mreže za distribuciju javnih voda snabdeva 60% stanovništva vodom dok preostalo stanovništvo se snabdeva vodom iz privatnih rezervi (koje su sagrađene. predlaže izbacivanje goriva koje sadrži olovo do 2010. Tisu i druge vodene tokove. Postoje 3 velika problema koji se povezuju sa upotrebom voda. Godine 2008. Oko 28% industrijskih voda u Vojvodini i 18% u centralnoj Srbiji se dobije preko podzemnih vodotoka. vode sa deponija i zagađenja koja su vezana za plovnost i hidrocentrale. Sistem snabdeva veliki procenat stanovništva vodom ali problem distribucije vode. Kao prvi se navodi gubitak vode. Vazduh Glavni izvori zagađenja vazduha je energetski sektor (naročito termoelektrane). Naposletku. Naime. 48% ispitanih domaćinstava su prijavili redovne ili povremene zastoje u vodosnabdevanju. Pored toga. Međutim. 13% ukupne količine otpadnih voda je prečišćeno pre ispuštanja. Savu.

ekonomski potencijal šuma je ograničen.37 milijardi evra.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Nepostojanje opreme.5% (59 vrsta). Sagorevanje niskokvalitetnog lignita sa niskom kaloričnom vrednošću u termoelektranama Obrenovac.3%).5% (5. srednjeevropska i pontsko.06% (287 vrsta) čine balkanske endemske vrste a lokalne endemske vrste čine 1. Starost i struktura drveća nisu povoljni zato što pre polovine šuma u Srbiji (55%) su izdanci ili niskoproduktivne šume. zajedno sa neefikasnim sagorevanjem i neodgovarajućim održavanjem uzrokuje visoke stepene emisija. nekoliko drugih faktora kao što su gustina šuma. Biodiverzitet U Srbiji se mogu naći 3 klimatske oblasti: submediteranska. Kosjeriću i Beočinu i hemijske fabrike i metalurški kompleksi u Pančevu. Obedska Bara.000 hektara je pod Ramzar konvencijom o močvarnom statusu a rezervat Golija-Studenica je uvršten u spisak biosfera koje su pod UNESCO Konvencije o zaštiti Svetske kulturne i prirodne baštine. 215 biljnih vrsta i 426 životinjskih se smatra prirodnim retkostima. od čega 8.južnosibirska. nedostatak prečišćenja gasova ili nedovoljna efikasnost filtera. Ukupna godišnja šteta nastala zagađenjem vazduha i efektima staklene bašte se procenjuje od 0. sumpora i azot-oksida. Geografski položaj zemlje. 16 zaštićenih pejzaža. 296 prirodnih spomenika i 24 prirodna parka. Država poseduje nešto preko 56% šuma. Uzroci zagađenja su slični onim emisijama iz energetskog sektora: zastarela tehnologija. neodgovorna potrošnja energije i upotreba neefikasnih tehnologija za sagorevanje. mala masa drveća i nepovoljni zdravstveni uslovi čine da je ekonomska eksploatacija teška i smanjuje kapacitete šuma za apsorbovanjem ugljen-dioksida (CO2). Oprema za prečišćavanje vazduha je neadekvatna – elektrostatički filteri su postavljeni ali ne postoji oprema za desumporizaciju.8 – 5.743 km2) ukupne površine zemlje je zaštićeno. Nepotrebno velika potrošnja energije (vidi poglavlje 7) je pogoršana neadekvatnim održavanjem industrijskih centrala. 2010. Broj vrsta faune i njihov diverzitet je takođe jako veliki. Peštersko polje. klimatski diverzitet i prirodna staništa stvaraju bogat diverzitet u šumama i omogućavaju prisustvo mnogih različitih vrsta šuma i drveća. Oko 6. Kombinacija različitih faktora je dovela do povećanja emisija izduvnih gasova.Labudovo okno. ili 1. Oko 600 primeraka flore i 500 primeraka faune se smatra ugroženim. Šest oblasti . Međutim. slab kvalitet sirovina i niska energetska efikasnost i neadekvatno održavanje i vođenje. Niske cene energije su dovele do neekonomičnosti. U Srbiji ima oko 1000 zajednica flore.5% BDP. Šapcu i Smederevu. Liduško Lake. Srbija ima 5 nacionalnih parkova. fabrike cementa u Popovcu. Šume Šume i šumske oblasti pokrivaju 28% površine Srbije (samo šume pokrivaju 26%) a trenutno pošumljavanje je 50% veće nego na kraju II Svetskog rata (kada je iznosilo 19. a ostatak (44%) je u privatnom 14 .45 milijardi evra do 1. Drugi veliki uzroci zagađenja vazduha su rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu. Stari Begej/Carska Bara i Slano Kopovo – sa ukupnom površinom od 21. Lazarevac i Kostolac kao rezultat ima velike količine pepela koji lebdi u vazduhu. 98 prirodnih rezervata. Pored svega ovoga. procenat pokrivenosti šume. Pored toga.

3. U centralnim i brdsko-planinskim krajevima. vlasništvu. Iako je primarno recikliranje propisano zakonom. Pored registrovanih deponija. Vojvodina ima karakterističan problem sa otpadom iz naftnih bunara i pumpi (količina je procenjena na 600. ali skoro cela zaštićena površina (90%) je u državnom vlasništvu. Upravljanje otpadom 15 . Dok je sakupljanje opštinskog otpada organizovano u urbanim delovima. Srbija trenutno ima 180 registrovanih deponija za opštinski otpad. Ravna. dioksina i policiklični aromatičnih hidrokarbonata (PAH) dok biorazgradivi otpad stvara zemni gas koji sadrži CO2 i metan. Srbija ne poseduje postrojenja za spaljivanje otpada i otpad se ne koristi kao alternativno gorivo. Industrijski kapaciteti za obradu otpada koji se može reciklirati i dobijenih materijala su jako ograničeni. Zemljište Erozija je glavni uzrok degradacije zemljišta i procenjuje se da utiče i do 80% poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Prikupi se oko 60-70% opštinskog čvrstog otpada (2. gde se lignit vadi ispod visokokvalitetnog površinskog zemljjišta.6. Otpad Prosečna godišnja generacija otpada po glavi stanovnika je 290 kg.000 m3). 2010. Izuzeci su postrojenje za sortiranje otpada u Novom Sadu i reciklažna dvorišta sa propisanim kontejnerima za sakupljanje određenih vrsta otpada. Oko 48% šuma koje su u državnom vlasništvu je pod nekim vidom zaštite dok se ostatak eksploatiše. ono ne postoji u ruralnim krajevima gde se sakupljeni otpad spaljuje u dvorištima.000 tona opasnog industrijskog i medicinskog otpada se stvara godišnje. Eksploatacija mineralnih resursa putem vađenja rude u otvorenim kopovima uzrokuje gubitak zemljišta. Filteri sa deponija koji sadrže visoke količine organskih i teških metala predstavljaju pretnju podzemnim vodama. 2. Deponije su primarni metod za odlaganje otpada. Procena je da 460. Domaćinstva stvaraju oko 63% opštinskog otpada a poslovni sektor oko 20%. naročito u basenima Kostolac i Kolubara. u praksi se ono ne odvija. eroziju uglavnom stvara voda. Opštinski otpad.9 tona površinskog zemljišta po ha. površinskim vodama i zemljištu.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.2 miliona tona godišnje). poljoprivredna Vojvodina je pogođena erozijom vazduha: 85% poljoprivrednog zemljišta je pogođeno sa godišnjim gubitkom od preko 0. Oko 18% ukupnih površina šume i šumskih oblasti je pod različitim stepenima zaštite. postoji na stotine nezakonitih deponija različitih veličina u ruralnim oblastima. Srbija nema ni postrojenja za tretman i odlaganje (uništavanje ili spaljivanje) opasnog otpada niti ima propisana postrojenja za odlaganje otpada. Ova mesta za odlaganje otpada obično ne ispunjavaju tehničke zahteve sanitarnih deponija. Nekontrolisano spaljivanje deponija uzrokuje štetne emisije određenih supstanci. Ne postoje podaci o količinama industrijskog opasnog otpada. uključujući opasan otpad nastao u domaćinstvima se obično odlaže direktno na deponije. te stoga se opasan otpad privremeno odlaže putem neadekvatnih metoda odlaganja.

U manjim gradovima češće se javljaju slučajevi da se ove takse plaćaju zasebno od komunalnih usluga. Ideje o depozitu i refundiranju. Takse za opštinski otpad se razlikuju kada se porede domaćinstva i preduzeća ali se razlikuju i među opštinama u zemlji. Da bi se u potpunosti analizirala situacija na nivou jedne države u oblasti upravljanja elektronskim otpadom. Ali u proseku. Nedovoljni prihodi takođe oslikavaju nizak stepen naplate od preduzeća. Nije jasno na osnovu čega su ove takse određene i u kojoj meri se odražavaju na troškove.3% rashoda u domaćinstvima u 2004. Opštine odlučuju o veličini taksi za opštinski otpad na osnovu preporuka od uprave javnih komunalnih preduzeća. Takse su se poslednjih godina povećavale kako bi umanjile štetne posledice visoke inflacije na prihode. Postoji manjak resursa koji bi obezbedili adekvatna sredstva prikupljena od sakupljanja otpada i usluga odlaganja. Postoji oko 180 registrovanih deponija za opštinski otpad u Srbiji. umesto da budu zasnovane na količini i karakteristikama otpada. U svakom slučaju.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. U ruralnim oblastima ne postoji sakupljanje opštinskog otpada koji se spaljuje na otvorenom. ekonomska razvijenost. Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu predlaže nove ekonomske intrumente kako bi se pospešio oporavak i ponovna upotreba ambalažnog otpada. 2010. sav opasan otpad u ovom trenutku je ili u prostorijama preduzeća (gde se često odlaže na nepropisan način) ili se izvozi (na osnovu posebne dozvole) zato što Srbija nema adekvatna postrojenja za odlaganje i tretman za ovu kategoriju otpada. koje su osmišljene kako bi se stimulisalo recikliranje i sprečilo nagomilavanje otpada. U većim gradovima domaćinstva obično plaćaju takse na mesečnom nivou zajedno sa taksama za usluge vode i kanalizacije. Obično takse za otpad i slični prihodi ne pokrivaju operativne i troškove održavanja za sakupljanje i odlaganje otpada. Kao najvažniji pokazatelji razvojnog potencijala jednog društva posmatraju se: struktura stanovništva. neophodno je sagledati sve indikatore koji utiču na razvoj tržišta i društva u celini. Takse za sakupljanje komunalnog otpada i njegovo odlaganje su i dalje uglavnom zasnovane na veličini stambenih objekata (za domaćinstva) i poslovne prostorije (za preduzeća). Preduzeća koja stvaraju industrijski otpad moraju da dobiju odgovarajuću dozvolu za nadoknadu. Glavni ekonomski instrumenti koji su primenjeni u ovom sektoru su sakupljanje otpada i takse za odlaganje. 16 . Preduzeća obično plaćaju takse na osnovu kvartalnih ili mesečnih računa. Ne postoje pravi podsticaji za domaćinstva i preduzeća da smanje količine otpada koji zahtevaju sakupljanje i odlaganje. Takse za proizvode se pominju u Zakonu o zaštiti životne sredine iz 2004. Podaci o prosečnoj stopi sakupljanja otpada na žalost ne postoje. ali još uvek nisu stupile na snagu. Takse za industrijski otpad su određene na nacionalnom nivou. i to u nekoliko opština. socio-ekološke karakteristike i razvijenost tržišta telekomunikacija i interneta. su u ovom trenutku operativne samo za određene vrste ambalaže kao što je staklo i plastične flaše. Takse se plaćaju direktno odgovarajućim javnim komunalnim preduzećima. godini. Takse za sakupljanje otpada su iznosile samo 0. Takse su određene samo za 2 velike grupe: otpad koji nije opasan (CSD 170 po toni) i opasan otpad (CSD 850 po toni). što je uglavnom prouzrokovano slabom finansijskom situacijom u preduzeću i težinom naplate dugova.

469%.rs/UserFiles/File/tabele/decembar%202010/Tabela %201%20Osnovni%20makroekonomski%20indikatori.2 god -0. Na osnovu površine koju zauzima. izuzetno povoljnog strateško-geografskog položaja.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.%)1 Stopa nezapošljenosti mladih (15-24 god% ) GINI index Broj domaćinstava Broj članova domaćinstava Stanovništvo na rubu siromaštva2 7 320 807 ( 2009.1 Struktura stanovništva Broj stanovnika Gustina naseljenosti Prosečna starost stanovništva Stopa priraštaja Stopa nezapošljenosti (15-64 god.16 eura.2 Socio-ekološki pokazatelji Površina države Vodene površine Potrošnja el.4. predstavljeni su tabelarno u sledećem odeljku.4.13% površine države 3716 (2008.5 29. god) 3 (2002.) 42.000 stanovnika.138 eura u 2009.21 (2009. god. http://www. prostire se na površini od 88. Detaljan prikaz svih relevantnih statističkih podaka na nivou države koji mogu imati uticaj na procenu stanja u oblasti upravljanja električnim i elektronskim otpadom.energije po stanovniku ( kWh)3 Gradsko stanovništvo4 Seosko stanovništvo5 Broj opština Gradovi sa milion i više stanovnika 1 88 361 km² 0.20% (700 000 ) Izvor podataka: statistički godišnjak RS za 2009 2. god) 9. godini. 2010. prema potrošačkim cenama iznosila je 4. god) 57% 43% 150 1 (Beograd- Ministarstvo finansija.5%. inflacija u prvom kvartalu fiskalne godine.pdf 2 Izveštaj o razvoju Srbije iz 2009 god 3 Ministarstvo rudarstva i energetike RS 4 Strategija upravljanja otpadom RS za period 2010-2019 5 Ibid 17 .361 km² i naseljava je preko 7.mfin. god ) 78 st. lošom ekonomskom situacijom i povećanom stopom nezapošljenosti koja je prouzrokovana prestankom rada većeg broja industrijski preduzeća. Republika Srbija pripada regionu Balkana.000.) 2 521 190 (2002. 20. 2. dok je prosečna neto zarada iznosila 337.4. Zbog burnih političkih previranja i perioda tranzicije tokom predhodne dve decenije Srbija je suočena sa problemom migracije stanovništva. Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika iznosio je 4. Statistički podaci 2.gov.1 (Jan-Jun 2010. / km 40. Srbija se smatra zemljom srednje veličine u regionu Balkana.

) % domaćinstava koja poseduju TV prijemnik9 % domaćinstava koja poseduju radio prijemnik Broj preduzeća (malih.Jun 2010.) 9 912 339 24. finansijski izveštaj za period Januar.4 3.3 (2009) 4.3.9 359 286 (2010. 2010. Ekonomski pokazatelji Bruto domaći proizvod BDP (izražen u milionima evra)6 Bruto domaći proizvod.806.5 (2007) Utrošak energije (ekvivalent za kg ulja) BDP po jedinici utroška energije Izvor podataka: Republički zavod za statistiku (statistički godišnjak 2010). Svetska banka 2.5% (jun 2010) 31 773 dinara (337.4 Telekomunikacija i internet Broj domaćinstava sa telef.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.1 (2008) 38. Svetska banka 2.0 (2007) 4. Republički zavod za statistiku (statistički godišnjak 2010). prestonica ) 15. isključujući grantove (% of BDP) 30 916 (2009) 4 138 (2009) .4.16 evra) 19. po glavi stanovnika (u EUR) Stopa rasta Inflacija (prema potrošačkim cenama) Prosečna neto zarada u 2009.6 25. godini Izvoz (% u odnosu na BDP) Uvoz (% u odnosu na BDP) Odnos kupovne moći (BDP) prema kursnoj listi tržišta Poljoprivreda (% BDP) Industrija (% BDP ) Usluge dodatne vrednosti (% BDP ) Indeks potrošačke cene Zapošljenost u poljoprivredi (% ukupne zapošljenosti) Prihodi.5 (2008) Izvor podataka : Ministarstvo finansija.5 (2009) 13 ( 2009 ) 28 ( 2009 ) 59 ( 2009 ) 144.4.8 0.9 (2009.9 56 98. srednjih…) 6 7 Za preračunavanje odnosa valuta dolar u evro korišćeni podaci NBS Ratel 8 Ibid 9 Ibid 18 .7 68. Ministarstvo finansija RS. priključkom % Broj korisnika mobilnih telefona % korisnika interneta7 % domaćinstava koja poseduju kompjuter 8 86.

Izvor podataka: Republički zavod za statistiku (statistički godišnjak 2010). RATEL 19 . 2010.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.

Vladin sistem je zasnovan na podeli vlasti na zakonodavnu. organizacijama i pojedincima ili u pojedinim slučajevima određenim telima kroz koje mogu obavljati regulatorne funkcije u određenoj oblasti. Od 150 opština. 83 se nalaze u Centralnoj Srbiji. usvaja budžete i upravlja opštinskom imovinom. 7 je u Vojvodini a 5 na Kosovu i Metohiji. Posebnu vlast Republika može dodeliti autonomnim pokrajinama ili jedinicama lokalne samouprave. urbanim razvojnim planovima i opštinskim razvojnim programima u skladu sa svojom vlašću. Jedinice lokalnih samouprava se finansiraju ili od direktnih prihoda jedinice lokalne samouprave ili iz budžeta AP države. Opštine imaju svoje predsednike. 2010. Dok Vojvodina ima svoju skupštinu i izvrsno veće. 20 . Centralna Srbija nema sopstvenu regionalnu vlast. Centralna Srbija nije administrativni region i nema sopstvenu regionalnu vlast.506 km2) što čini jednu trećinu zemlje i 28 na Kosovu (10. Samo skup 2 ili više urbanih opština mogu činiti status grada. Administrativno gledano.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Okruzi sa različitim državnim institucijama su isključivo regionalne jedinice Državne uprave bez nezavisnih budžeta ili izabranih skupština. Odnos između ove 3 grane vlasti je zasnovan na razvnoteži i zajedničkoj kontroli zakonodavna vlast je podeljena između Vlade i Narodne Skupštine. imovinu. 3. Lokalne samouprave uključuju opštine. Autonomna pokrajina Vojvodina ima svoju regionalnu vladu. gradove i Grad Beograd. 39 u AP Vojvodina (21. Od 3 regiona u Srbiji. Resurse za izvršenje nadležnosti pruža ili država ili AP u zavisnosti od toga kome su poverene nadležnosti. Provincije imaju direktne prihode za finansiranje svojih funkcija i one nezavisno donose odluke prema svom budžetu i upravljaju pokrajinskom imovinom. Vlada i administrativni sistem Srbija je demokratska republika sa višepartijskim parlamentarnim reprezentativnim sistemom. Nis 5. Trenutno postoje 4 grada koja imaju sopstvenu skupštinu i budžet i koje su formirane od više opština: Beograd čine 17 opština. Novi Sad 2. Kragujevac 5. Opštine imaju mesne zajednice kojima upravljaju izabrani saveti. Pokrajine mogu postavljati određene nadležnosti jedinicama lokalne samouprave. Srbija je podeljena na okruge i opštine. odluke i opšta akta. Državnu upravu čine ministarstva i druga javna upravna tela. Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija je pod UNMIK-om prema rezoluciji 1244 Saveta Bezbednosti UN (od 1999) i nije obuhvaćena ovim pregledom o životnoj sredini. od čega se 17 nalazi u Centralnoj Srbiji.1. Na podregionskom nivou. Glavni grad Beograd je okrug za sebe. Sudska je nezavisna od izvršne i zakonodavne. Određena vlast može biti dodeljena preduzećima.887 km2). budžete i skupštine koje se biraju na lokalnim izborima na svake 4 godine. institucijama. Autonomne pokrajine imaju vrhovno telo koje se zove skupština gde zamenici provincije izglasavaju statute. izvršnu i sudsku. Jedinice lokalne samouprave imaju svoje skupštine sa izabranim većnicima. Srbija je podeljena na 29 okruga. Zakonodavstvo RS 3. Srbija je podeljena na 150 opština i 24 grada koji čine osnovne jedinice lokalne samouprave. Opština ima autonomnu vlast da sprovodi opšta akta.

Sistem pravnih normi u oblasti zaštite i unapređivanja životne sredine u Republici Srbiji. supstance koje osiromašuju ozon. 3. planova i programa Inspekcije vezane za životnu sredinu u održivi razvoj Procena rezervi podzemnih voda i priprema standarda za geološke karte Zaštita od jonizirajuće i nejonizirajuće radijacije. odnosno jedinici lokalne samouprave. skladištenju i odlaganju Prekogranično zagađenje vazduha i vode Kontrola prekograničnih transporta otpada i prekograničnih transporta zaštićene flore i faune Klimatske promene i zaštita ozonskog omotača Mere zaštite životne sredine u procesu prostornog planiranja i izgradnje Pravovremeni sistem zaštite protiv nesreća Međunarodna saradnja na pitanjima životne sredine i zaštite prirode Zaštita od buke i vibracije Priprema programa za osnovna geoloska istraživanja usmerena prema održivoj upotrebi prirodnih resursa i podzemnih voda Očuvanje prirode i prepoznavanje potencijalnih prirodnih oblasti od značaja za očuvanje prirode Izdavanje dozvola koje su važne za izvoz. uvoz i transport otpada i ugrožene flore i faune. izvršna i sudska vlast vrši se na osnovu zakonom utvrđenih nadležnosti republičkih organa. Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja Odgovornosti Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja: • • • • • • • • • • • • • • Priprema strateških dokumenata. kao i dužnost građana da čuvaju i unapređuju životnu sredinu u skladu sa zakonom.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. čini veliki broj zakona i drugih propisa . Institucijalni okvir (Državni upravljanjem elektronskim otpadom) organi povezani sa Zakonodavni i institucionalni okvir zaštite životne sredine ima svoje uporište u Ustavu Republike Srbije kojim se utvrđuje pravo građana na zdravu životnu sredinu. Zakonima su utvrđene. 2010. hemijskih supstanci. transportu. hemijske i radioaktivne supstance Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog planiranja najvažniji je organ državne uprave koji se bavi problemima upravljanja elektronskim otpadom.2. otpada i opasnih supstanci u proizvodnji. odnosno poverene određene nadležnosti autonomnoj pokrajini. Druga nadležna ministarstva koja imaju veze sa životnom sredinom su Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (uključujući 21 . Zakonodavna.

Postavljen je privremeni sekretarijat koji radi na daljem razvoju Nacionalne strategije za održivi razvoj. Zakon o zaštiti životne sredine iz 2004. 2010. kako bi pružio forum za diskusije i građenje konsenzusa između ministarstava i drugih zainteresovanih strana za pitanja o životnoj sredini i održivom razvoju. određene odgovornosti vezane za životnu sredinu su decentralizovane na nivuo autonomnih pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Stoga je položaj ovog ministarstva u inferiornom položaju u odnosu na sektoralna ministarstva. 135/2004) i njegova dopuna iz 2009. a koje su predviđene Nacionalnom strategijom za životnu sredinu iz 2006 za cilj imaju stvarniju i efikasniju politiku životne sredine. NSOR-u je takođe poverena koordinacija pripreme za Nacionalnu strategiju o održivom razvoju. Ministarstvo za zaštitu životne sredine je ograničeno kada je u pitanju uticaj na nacionalnu politiku i njihove zaposlene.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Ministarstvo zdravlja (uključujući izvršenje sanitarnih propisa koji su od važnosti za životnu sredinu). Autonomne pokrajine i lokalni nivo Usled postojećih zakona. zaštitu životne sredine i unapređenje životne sredine i javnih preduzeća. Ne postoji trajni sekretarijat. 36/2009) daje najviše odgovornosti “ministarstvima zaduženim za životnu sredinu” a da ne daje dalja objašnjenja vezana za saradnju između drugih sektora. železnički i vodeni saobraćaj) i Ministarstvo energetike i rudarstva (uključujući energetsku efikasnost. Nacionalni savet za održivi razvoj (NSOR) je osnovan 2003. Opštine imaju odgovornosti koje su vezane za urbano planiranje. Njihovi ciljevi uključuju obezbeđivanje horizontalne koordinacije između Ministarstva za zaštitu životne sredine i drugih vladinih agencija i rešavanje potencijalnih konflikata koji mogu nastati u formulaciji i implementaciji politika. godine (Službeni Glasnik Republike Srbije. Ova pitanju su prepreke za suočavanje sa izazovima zaštite životne sredine u Srbiji ili za usaglasavanje sa acquis životne sredine EU. Trenutna podela odgovornosti za životnu sredinu između ovih institucija kao rezultat daje praznine. za ekonomsku procenu i za sprovođenje strateških procena za životnu sredinu i integrisanu zaštitu i kontrolu od zagađenja su ograničeni. industriju). preklapanja i slabosti koje utiču na zaštitu životne sredine i izvršenja. (Službeni Glasnik Republike Srbije. Postoji samo sporadična saradnja na horizontalnom nivou (između ministarstava). jaču i uravnotežaniju poziciju za ministarstvo odgovorno za životnu sredinu u odnosu na druga ministarstva. jačanje kapaciteta ostalih ministarstava za integraciju pitanja životne sredine u sektorske politike i bolju implementaciju acquis životne sredine EU. Nedostatak osoblja i stručnost čine da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine daleko od toga da bude efikasno nacionalno telo za zaštitu životne sredine. slaba koordinacija između zakona o životnoj sredini i drugih zakona koji definišu odgovornosti drugih institucija na nacionalnom i podnacionalnom nivou uzrokuje značajne dizbalanse i preklapanja. br. br. Mere za reformu i jačanje institucija koje se bave životnom sredinom. avio. kapaciteti za formulaciju politike i procenu. Dok su njihovi kapaciteti za razvijanje zakonodavstva jaki. Na primer. Ministarstvo za kapitalna ulaganja (uključujući urbano planiranje i izgradnju i dozvole za drumski. 22 . dozvolu za vađenje mineralnih resursa osim podzemnih voda i izvore obnovljive energije).

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010. Nadležni organ jedinice lokalne samouprave definisan je Zakonom o lokalnoj samoupravi (Službeni glasnik RS, broj 129/07) kojim se lokalnoj samoupravi prenosi odgovornost za kvalitetno i efikasno obavljanje izvornih i poverenih poslova. Prema zakonima kojima se uređuje lokalna samouprava i komunalne delatnosti, opština se stara o zaštiti životne sredine, donosi programe korišćenja i zaštite prirodnih vrednosti, odnosno lokalne akcione i sanacione planove. U skladu sa strateškim dokumentima, svojim interesima i specifičnostima, obavlja poslove prečišćavanja i odvođenja atmosferskih i otpadnih voda, održavanje čistoće u gradovima i naseljima, održavanje deponija i utvrđivanja posebnih naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine. Zakonima iz oblasti zaštite životne sredine jedinicama lokalne samouprave povereni su poslovi iz oblasti procene uticaja na životnu sredinu, strateške procene uticaja, izdavanje integrisanih dozvola, upravljanje otpadom (inertni i neopasni otpad), zaštite vazduha (lokalna mreža mernih stanica, praćenje kvaliteta vazduha, kratkoročni akcioni planovi), zaštita od buke (akustičko zoniranje, izrada strateških karata buke i akcionih planova) i drugo. Jedinicama lokalne samouprave povereni su i poslovi inspekcijskog nadzora u oblastima njihovih nadležnosti. Druge institucije koje se bave životnom sredinom Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) koja je osnovana 2004. godine je institucija pod Ministarstvom za zaštitu životne sredine. Njen delokrug rada obuhvata: Razvoj, usklađivanje i vođenje nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine (praćenje stanja činilaca životne sredine, katastar zagađivača i dr.); • Prikupljanje i objedinjavanje podataka o životnoj sredini, njihovu obradu i izradu izveštaja o stanju životne sredine i sprovođenju politike zaštite životne sredine; • Razvoj postupaka za obradu podataka o životnoj sredini i njihovu procenu; • Vođenje podataka o najboljim dostupnim tehnikama i praksama i njihovoj primeni u oblasti zaštite životne sredine; • Saradnju sa Evropskom agencijom za životnu sredinu (EEA) i evropskom mrežom za informacije i posmatranje (EIONET), kao i druge poslove određene zakonom.

SEPA poseduje veliku kolekciju publikacija i materijala o svim vrstama otpada, sakupljanju otpada, opštinske i nacionalne statistike, kao i izveštaje i dokumentaciju za EU. Oni upravljaju svim podacima o buci, vazduhu, kvalitetu i zagađenju vode i zemljišta. Poseduju 50 stanica za merenje kvaliteta vazduha širom Srbije, od kojih se jedna nalazi u njihovoj kancelariji u Beogradu. Jedna od njihovih glavnih publikacija je godišnji izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji, koji je veoma pregledan izvor informacija i pokriva sve sektore životne sredine. Fond za zaštitu životne sredine osnovan je članom 90. Zakona o zaštiti životne sredine. Cilj osnivanja Fonda je obezbeđivanje finansijskih sredstava za podsticanje i unapređivanje životne sredine u Republici Srbiji. 23

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010. Fond obavlja poslove upravljanja projektima i finansijskog posredovanja u oblasti očuvanja, održivog korišćenja, zaštite i unapređenja životne sredine i korišćenja obnovljivih izvora energije u skladu sa Nacionalnim programom zaštite životne sredine i drugim strateškim planovima i programima, kao i zaključenim međunarodnim ugovorima. Odgovoran je za finansiranje prioritetnih projekata zaštite životne sredine na nivou Republike kroz prikupljanje taksi i poreza. U 2009. godini budžet Eko-fonda je iznosio 15 milliona eura, a očekuje se da u 2010. bude preko 30 milliona eura. Do sada su direktne investicije ka privatnom sektoru reciklaže bile ograničene, ipak Eko-fond je finansirao jedan broj inicijativa za upravljanje otpadom. Opštinski i republički Fondovi Po zakonu o zaštiti životne sredine koji je usvojen u maju 2009. godine, sve opštine moraju uspostaviti opštinski fond za zaštitu životne sredine. Sve opštine su u obavezi da podnesu godišnji plan MESPu radi odobrenja upotrebe sredstava Fonda. Opštinski fondovi nemaju veze sa Republičkim Eko-fondom, ali se finansiraju iz istih izvora. Opštine mogu da apliciraju sa projektima za sredstva iz republičkog Eko-fonda. Privredna komora Srbije Privredna komora Srbije ima Odbor za zaštitu životne sredine, koji se sastoji od 25 članova koji su predstavnici hemijskog, naftnog, papirnog, drvnog i drugih sektora; oni takođe sarađuju sa MESP i internacionalnim donatorima i organizacijama. Interes Komore je da pomogne poslovnom sektoru da razvije kapacitete za implementaciju i usvajanje ekoloških zakona. Aktivnosti vezane za reciklažu su ograničene, jer njhov delokrug rada nije vezan samo za reciklažu i upravljanje otpadom, mada prepoznaju potencijal u razvoju preduzeća za reciklažu. MESP Savetnik Ministra, bivša Agencija za reciklažu, Srpska Agencija za reciklažu, koja je postojala u sklopu MESP, je ukinuta na osnovu novog zakona o upravljanju otpadom, i prestala sa radom 23.05.2009. godine. Nekadašnje odgovornosti Agencije su dodeljene novim entitetima unutar MESP-a. Jedan deo odgovornosti o reciklaži i vođenju baze podataka reciklera u Srbiji je dodeljen SEPA-i. U okviru Ministarstva finansija kao organ uprave je Uprava carina Srbije koja obavlja poslove koji se odnose na carinjenje robe, carinski nadzor, sprovodi selektivni ekološki inspekcijski nadzor na graničnim prelazima i druge poslove kontrole putnika i prometa robe i usluga sa inostranstvom. Ima 14 područnih jedinica carinarnica.10 Stručne organizacije za ispitivanje otpada vrše ispitivanja otpada radi klasifikacije za prekogranično kretanje otpada, tretman i odlaganje, prema obimu ispitivanja za koje su akreditovane i izdaju izveštaj o ispitivanju otpada (pojedini tehnički fakulteti, instituti i laboratorije).

10

www.srbija.gov.rs/

24

Upravljanje e-otpadom u Srbiji, 2010.

3.3. Ključni zakoni koji se odnose na e-otpad U cilju pridruživanja evropskoj uniji, RS je 2000. godine usvojila Zakon o potvrđivanju Bazelske konvencije o prekograničnom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju (“Službeni list SRЈ, Međunarodni ugovori”, br. 2/99) koji je rezulirao donošenjem i usvajanjem niza zakona i podzakonskih akata i to : • Zakon o zaštiti životne sredine (“Službeni glasnik RS”, br. 135/2004 i 36/2009), član 57, stav 2: dozvolu za uvoz, izvoz i tranzit otpada izdaje Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, u skladu sa zakonom i drugim propisima (Pravilnik iz Službenog glasnika RS, br. 60/2009) • Zakon o upravljanju otpadom (“Službeni glasnik RS”, br. 36/2009) • Uredba o određivanju pojedinih vrsta opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao sekundarne sirovine (“Službeni glasnik RS”, br. 60/2009) • Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje, sadržini i izgledu dokumenata koji prate prekogranično kretanje otpada sa uputstvima za njihovo popunjavanje (“Službeni glasnik RS”, br. 60/2009) Sastavni deo ove Uredbe su Lista I-a opasnog otpada koju čine: • lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen • lista opasnog otpada koji se može uvoziti • lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen i • lista II-v neopasnog otpada čiji je uvoz, izvoz i tranzit dozvoljen. • Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada (“Službeni glasnik RS”, br. 60/2009) • Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu (“Službeni glasnik RS”, br. 36/2009) • Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje (unutrašnji promet) (“Službeni glasnik RS”, br. 72/2009). - Zakon o upravljanju otpadom – Ovim zakonom uređuju se vrste i klasifikacija otpada, planiranje upravljanja otpadom, odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom. Pored otpada različitog porekla na koje se zakon odnosi nalazi se i e-otpad. Na snazi od 15.05.2009. godine. U Zakonu o upravljanju otpadom, član 50 propisuje Upravljanje otpadom od električnih i elektronskih proizvoda. Otpad od električnih i elektronskih proizvoda ne može se mešati sa drugim vrstama otpada. Zabranjeno je odlaganje ovog otpada bez prethodnog tretmana. Otpadne tečnosti od električnih i elektronskih proizvoda moraju biti odvojene i 25

naplaćuje usluge za tretman ili odlaganje otpada. u centrima za sakupljanje. Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje. odnosno odlaganje i obezbedi njegovo sprovođenje. Proizvođač otpada je dužan da: izradi plan upravljanja otpadom ako godišnje proizvodi više od 100 t neopasnog otpada ili više od 200 kg opasnog otpada. tretman.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Pri stavljanju u promet može se zabraniti ili ograničiti korišćenje nove električne i elektronske opreme koja sadrži živu. br. Lica koja preuzimaju otpad od električnih ili elektronskih proizvoda posle njihove upotrebe izdaju i čuvaju potvrde o preuzimanju . 60/09). Vlasnik otpada je dužan da primenjuje propisane mere postupanja sa otpadom prilikom sakupljanja. upravlja opremom i postrojenjem za tretman otpada. sadržini i izgledu dokumenta koji prate prekogranično kretanje otpada (''Službeni Glasnik RS''. obezbedi rekultivaciju deponije posle njenog zatvaranja i vršenje stručnog nadzora nad deponijom u periodu od najmanje 30 godina. olovo. kadmijum. vodi evidenciju o otpadu koji tretira ili odlaže. na mestima koja su tehnički opremljena za privremeno čuvanje otpada na lokaciji proizvođača ili vlasnika otpada. polibromovane difenil etre (PBDE). Proizvođač ili uvoznik električnih ili elektronskih proizvoda dužan je da identifikuje reciklabilne komponente tih proizvoda. tretirane na odgovarajući način. šestovalentni hrom. primenjuje načelo hijerarhije u upravljanju otpadom. skladištenja ili predaje otpada i dr. polibromovame bifenile (PBB). Ministar bliže propisuje listu električnih i elektonskih proizvoda . vodi evidenciju o otpadu koji skladišti. tretman otpada i operatera na deponiji. prevoznike otpada. ili odlaganje ovog otpada mora da ima dozvolu. Vlasništvo nad otpadom prestaje kada sledeći vlasnik preuzme otpad i primi Dokument o kretanju otpada. odredi kvalifikovano odgovorno lice. Operater postrojenja za tretman i odlaganje otpada je dužan da: obavlja delatnost u skladu sa dozvolom. operatere postrojenja za skladištenje otpada. Prevoznik otpada je dužan da: transport otpada obavlja u skladu sa dobijenom dozvolom i zahtevima koje regulišu posebni propisi o transportu. objavi listu otpada za čiji tretman je ovlašćen. pribavi izveštaj o ispitivanju otpada. kao i propisane mere postupanja sa otpadom prilikom sakupljanja. izradi radni plan postrojenja za tretman. obezbeđuje otpad i štiti ga od rasipanja i procurivanja. 26 . način i postupak upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda Odgovornosti i obaveze subjekata u upravljanju otpadom Novim zakonom o upravljanju otpadom utvrđene su odgovornosti i obaveze za sve subjekte u upravljanju otpadom: proizvođače otpada odnosno vlasnike otpada. Lice koje vrši sakupljanje. transfer stanicama i drugim lokacijama. kao i potvrde o njihovom upućivanju na tretman i odlaganje. mere zabrane i ograničenja koriščenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije. da vodi evidenciju o količini i vrsti preuzetih proizvoda i da podatke o tome dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine. skladištenja ili predaje otpada i da snosi troškove upravljanja otpadom uključujući troškove predaje otpada sakupljaču ili postrojenju za tretman ili odlaganje otpada. 2010. Operater postrojenja za skladištenje je dužan da: obavlja delatnost u skladu sa dozvolom.

releje i delove komponenti koji sadrže kadmijum. kadmijum ili živu.odnosno prvog stavljanja na tržište ovih proizvoda. način i procedure rada i zatvaranja deponije. 27 . elektronske komponente i žice) namenjeni direktnom ponovnom korišćenju a ne reciklaži i odlaganju. sadržaj i način monitoringa rada deponije. količine biorazgradivog otpada koje se mogu odložiti. 8/2010) Utvrđuju se proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada.izvoziti i tranzitovati obuhvata: električne i elektronske sklopove (uključujući štampane ploče.3 uredbe definisani su električni i elektronski proizvodi kao proizvodi čiji rad zavisi od električne struje i elektromagnetnog polja. 2010. Članom 8v određena je visina nadoknade koja se utvrđuje na ime pokrića troškova upravljanja otpadnim električnim i elektronskim proizvodima i definisana je za sve pojedinačne kategorije e-otpada. izvoz i tranzit nisu dozvoljeni a između ostalih obuhvataju i otpadne električne i elektronske sklopove. . PCB i druge sastojke sa Aneksa III Bazelske konvencije. glasnik RS". tehnički i tehnološki uslovi za projektovanje.5 obveznicima plaćanja nadoknade (eko takse) definiše proizvođače. . Po članu 9. br. otpadnih baterija i akumulatora.lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen. izgradnju i rad deponija otpada. Sastavni deo ove uredbe su liste opasnog otpada koju čine: . način i rokovi dotavljanja godišnjeg izveštaja. ove uredbe je na deponijama zabranjeno odlaganje otpada od električnih i elektronskih proizvoda. Član br. visinu i način obračunavanja i plaćanja nadoknade regulisan je članom br. Na deponijama je zabranjeno odlaganje. Kriterijumi za obračun. otpadne baterije koje ne sadrže olovo. vrste otpada čije je odlaganje na deponiji zabranjeno. .olovo. kriterijumi za obračun. kao i naknadnog održavanja posle zatvaranja deponije.lista opasnog otpada koji se može uvoziti.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Naknada se plaća prilikom uvoza . za korišćenje kod napona koji ne prelazi 1000 V za naizmeničnu i 1500 V za jednosmernu struju. otpadnih fluorescentnih cevi koje sadrže živu itd. kriterijumi i procedure za prihvatanje ili neprihvatanje. odnosno uvoznike električnih i elektronskih proizvoda koje stavljaju na tržište ili su sami krajnji potrošači istih. .Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada ("Sl.lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen Uredbom su jasno definisane komponente opasnog otpada čiji uvoz. Članom br. br.živu. odnosno odlaganje otpada na deponiju.Uredba o odlaganju otpada na deponije("Sl. obrazac dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja. Otpad koji prema Uredbi pripada kategoriji otpada koji se može uvoziti. visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade. 92/2010) Ovom uredbom bliže se propisuju uslovi i kriterijumi za određivanje lokacije.6 koji definiše obračunavanje visine nadoknade za električne i elektronske proizvode prema količini proizvedenih odnosno uvezenih proizvoda. obveznici plaćanja naknade. glasnik RS".

Trgovac predaje prikupljene istrošene baterije i akumulatore sakupljaču i/ili licu koje vrši skladištenje i/ili licu koje vrši tretman uz popunjeni Dokument o kretanju opasnog otpada. glasnik RS“. Ministarstvo za pojedine vrste otpada može zahtevati dopunu dokumentacije.Utvrđivanje sastava. tretman.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. lista kategorija otpada. lista komponenti otpada koji ga čine opasnim. . odnosno reciklaže a sve u skladu sa obezbeđivanjem ispunjenosti uslova zaštite životne sredine. Zahtev za izdavanje dozvole za uvoz ili izvoz podnosi izvoznik ili uvoznik otpada od nadležnog ministarstva uz priloženu opštu dokumentaciju koja obuhvata Obaveštenje o prekograničnom kretanju otpada. 86/2010) Propisuje se sadržina i izgled oznaka na baterijama. način i postupak upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima. razvrstavanje. podatke o načinu prevoza i isporuke kao i rutu kretanja otpada od granice do prerađivača. ispitivanju i klasifikaciji otpada („Sl. Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima („Sl. br. lista kategorija opasnog otpada.sastavu i tehnološkom procesu iz kog nastaje otpad. br. Katalog otpada je zbirna lista neopasnog i opasnog otpada prema kojoj se vrši razvrstavanje otpada u dvadeset (20) grupa u zavisnosti od mesta nastanka i porekla. U prodajnom prostoru na vidnom mestu ističe se obaveštenje odnosno informacija za krajnjeg korisnika o mestu i načinu sakupljanja istrošenih baterija i akumulatora. odobrenje države kroz koju se obavlja tranzit. izvoz i transport otpada („Sl.tj. nalaz nadležnog republičkog organa za inspekcijske poslove o sprovođenju mera zaštite životne sredine i o ispunjenosti uslova zaštite životne sredine za rad postrojenja za preradu uveženog otpada. izvoz i transport otpada. . skladištenje. lista postupaka i metoda odlaganja otpada. glasnik RS“. glasnik RS“. Istrošene baterije i akumulatori ne smeju se odlagati na deponiji već se njihovo sakupljanje mora izvršiti na samom mestu prodaje. 60/2009 i 101/2010) Propisuje se sadržina dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. podatke o vrsti.količini. 36/2009) Propisuje katalog otpada.transport. dugmastim baterijama i akumulatorima prema sadržaju opasnih materija.Pravilnik o kategorijama. Upravljanje istrošenim baterijama i akumulatorima je skup mera koje obuhvataju sakupljanje. 2010.kao i odlaganje otpadaka i ostataka nakon tretmana. Prilikom uvoza opasnog otpada potrebno je još dostaviti i saglasnost na procenu uticaja na životnu sredinu ili odluku nadležnog organa o oslobađanju obaveze izrade procene uticaja na životnu sredine i/ili dozvolu za rad postrojenja u kojem će se vršiti tretman uvezenog otpada. granične vrednosti koncentracije opasnih komponenti u otpadu. reciklažu istrošenih baterija i akumulatora. Za izvoz i tranzit otpada potrebna dokumentacija mora sadržati: odobrenje države uvoza sa potvrdom države da će se otpad preraditi odnosno odložiti na ekološki način. Dokument o prekograničnom kretanju otpada i Izveštaj o ispitivanju otpada koje izdaje ovlašćena stručna organizacija za ispitivanje otpada.Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. kao i razloge izvoza. br. opasnih karakteristika otpada vrši se ispitivanjem i klasifikacijom otpada 28 .

kontrolni broj. naziv i oznaku sekundarne sirovine prema usvojenoj nomenklaturi. datum otpreme i potpis odgovornog lica. određivanje fizičko-hemijskih karakteristika. 99/2010) Ovaj pravilnik je najbitniji što se tiče upravljanja e-otpadom koje je propisalo Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje jer definiše kompletan proces pravilnog upravljanja e-otpadom. Članovi br. godine. ("Sl. 3 određuje se da preduzeće. sadržaj nečistoća. uvoznika. a potiču iz tehnoloških procesa. merama zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije. 4 i 5 ovog pravilnika određuju veličinu prostora u koji se vrši razvrstavanje otpada (minimalna površina prostorije100 m²) i kriterijume pakovanja sekundarnih sirovina (zapreminu i težinu pakovanja. kao i smanjivanja odlaganja otpada. Spakovane sekundarne sirovine obeležavaju se stavljanjem natpisa koji sadrži: naziv i sedište ili registrovani znak generatora otpada.Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja. Upravljanjem otpadom od električnih i elektronskih proizvoda obezbeđuju se i osiguravaju uslovi za: 1) sprečavanje nastajanja otpada od električnih i elektronskih proizvoda. 29 . . pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina („Sl. utvrđivanje koncentracija opasnih materija u otpadu) i određivanjem daljih metoda postupanja sa opasnim otpadom . Otpad od električne i elektronske opreme pripada grupi šesnaest (16) podgrupa 02 i nosi oznake od 16 02 09 do 16 02 16. pravno lice ili preduzetnik razvrstava otpad prema poreklu. kategoriji i karakteru. (uzorkovanje otpada. prodavaca i krajnjih korisnika u toku životnog ciklusa proizvoda. glasnik RS“. Članom br. 55/2001) Propisuju se bliži uslovi i način razvrstavanja. br. Članom 8 određuju se uslovi za skladištenje sekundarnih sirovina. Razvrstani otpad može da sadrži najviše 5% nečistoća.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. bude sveden na minimum. glasnik RS". Ovaj pravilnik zvanično važi od decembra 2010. distributera. Pakovanje sekundarnih sirovina mora biti takvo da sadržaj opasnih materija u samom materijalu za pakovanje. količinu. određivanje toksikoloških karakteristika i efekta na ljudsko zdravlje. br. Pravilnik o listi električnih i elektronskih proizvoda. reciklaže ili prerade opasnih materija. Ovaj pravilnik se nalazi u dodatku istraživanja. a posebno pri tretmanu i odlaganju otpada od električnih i elektronskih proizvoda. reciklažu i druge oblike iskorišćenja takvih otpada. pakovanja i čuvanja otpada koje se mogu koristiti neposredno ili preradom.sekundarne sirovine koji popunjava generator otpada a potpisuje lice koje preuzima sekundarnu sirovinu. Spakovane sekundarne sirovine prati dokument o preuzimanju otpada . 2) ponovnu upotrebu. načinu i postupku upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda. materijala koji se koristi za pakovanje). 3) unapređivanje standarda zaštite životne sredine od strane proizvođača. 2010. karakterizacija u zavisnosti od stepena opasnosti i određivanje opasnih karakteristika otpada.

pa je tako revidirana Strategija usvojena 2010. i njen cilj je bio da usaglasi upravljanje otpadom na nacionalnom nivou sa strategijom EU i uvođenje principa upravljanja otpadom u EU. predviđa se: izgradnja postrojenja za prihvatanje/preradu električne/elektronske robe. određuje pravni okvir za upravljanje otpadom. Elektronski otpad u Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom Nacionalna strategija po prvi put u Srbiji konstatuje tok ovih vrsta otpada. upravlja strateškim okvirom za upravljanje otpadom i prioritetnim aktivnostima i merama. upravlja aktivnostima usaglašavanja zakonodavnog okvira u skladu sa praksom u EU. konstatuje se da postrojenja za preradu otpada od električnih i elektronskih aparata tek treba izgraditi. NSUO se bavi upravljanjem raznih vrsta otpada. Konstatuje se da u Srbiji već postoje neki kapaciteti za preradu i prijem akumulatora. Strategija rešava dva pitanja: utvrđuje stanje i utvrđuje ciljeve. U okviru tehničko-operativnih mera. Ovo određuje osnovno opredeljenje budućeg upravljanja otpadom u skladu sa politikom EU i strateškim opredeljenjem Republike Srbije. U okviru ekonomskih mera predlaže se: 30 . od trenutka stvaranja otpada do trenutka kada se uništava sa osnovnim ciljem da se uspostavi ukupni sistem upravljanja otpadom koji će biti organizovan u skladu sa standardima i zahtevima u EU i u zemlji. Zatim. prepoznaje odgovornosti vezane za otpad i postavlja kratkoročne i dugoročne ciljeve upravljanja otpadom i uspostavlja mere i aktivnosti za postizanje ovih ciljeva. Nacionalna strategija za upravljanje otpadom predstavlja osnovni dokument koji obezbeđuje uslove za racionalno i održivo upravljanje otpadom. Najzad.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Nacionalna strategija se delom bavi i otpadom od električnih i elektronskih uređaja. Prerađena je 2009. analizom postojeće prakse upravljanja otpadom. Pri tome se insistira na poštovanju normi WEEE direktive Evropske Unije . ustanovljava da ne postoje posebni podaci o količinama elektronskog otpada s obzirom da se u Srbiji ne evidentira posebno elektronski otpad.Nacionalna strategija za upravljanje otpadom (NSUO) za period 2010-2019 – Prva nacionalna strategija za upravljanje otpadom je usvojena 2003. Predviđa se gradnja postrojenja za prijem i preradu i električnih/elektronskih aparata. Cilj donošenja Nacionalne strategije za upravljanje otpadom bio je da se na dugoročnim osnovama uspostavi zakonodavno-pravni i institucionalni okvir hijerarhije upravljanja otpadom svih kategorija. Strategija definiše i klasifikuje otpad. U okviru definisanja organizacije sistema upravljanja otpadom. U okviru prioritetnih mera previđa se: uvođenje odgovornosti proizvođača za preradu/reciklažu. 2010. .

godine uspostavljanje sistema upravljanja posebnim tokovima kojima je električni i elektronski otpad. Procene kapitalnih ulaganja u dodatne kapacitete za upravljanje otpadom. kao i izgradnja tretman istrošenih baterija i akumulatora i izgradnja tretman otpada od električnih/elektronskih proizvoda. Procena kapitalnih ulaganja Godina 2010 . Za svaku prioritetnu meru.. Liberalizovati sektor. potrebni za sprovođenje svake pojedinačne mere u svakoj godini posmatranog perioda. 3.. mešovito i ruralno područje.1. 30 hiljada tona. Započeti sa davanjem koncesija privatnim i mešovitim preduzećima. broj. i one iznose za 2010. i 2019. uz pretpostavku da će dodatnih 12 biti sagrađeno u periodu 2015-2019. 2010. na osnovu podataka o količina otpada električne i elektronske opreme projektovane su količine otpada. opseg i troškovi centara zavisi od razlika između gradskih i ruralnih područja te se razlikuju za tri kategorije: gradsko. izražene u hiljadama tona na godišnjem nivou.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.2014. uvesti konkurenciju i pravo korisnika na izbor najpovoljnijeg vršioca usluge. Uzimajući u obzir podatake o tokovima otpada i o merama razvoja infrastrukture u prioritetnom akcionom planu za period 2010-2014. 2014. pre svega. Nacionalna strategija bavi se i problemom edukacije u oblasti upravljanja otpadom. koji će biti potrebni da bi se zadovoljile buduće potrebe. definisani su dodatni potrebni kapaciteti za upravljanje otpadom. procenjeni su vrsta. 40 hiljada tona. Privatizovati delatnosti vezane za upravljanje otpadom gde god je to opravdano. Ostali zakoni i podzakonska akta koja imaju uticaja na oblast e-otpad 31 .2019. uključujući i sprovođenje Direktive o otpadu od električne i elektronske opreme. 15 je predviđeno otpada među postrojenja za postrojenja za Prema akcionom planu od 2011-2013.2014. 35 hiljada tona. i srednjeročnom periodu 2015-2019.3. Ustanoviti sistem produžene odgovornosti proizvođača sa ciljem da se oformi sistem upravljanja otpadom potpuno usaglašen sa EU. za poslove sakupljanja i odlaganja otpada. veličina i troškovi sistema i postrojenja za upravljanje otpadom.. 2015 – 2019 8 2010 . Od posebne važnosti je dvanaest regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom koji treba da budu sagrađeni tokom perioda predviđenog prioritetnim Akcionim planom 2010. te deregulisati cene. Direktiva o otpadu od električne i elektronske 8 opreme Tabela 2. Broj. PO Nacionalnoj Strategiji upravlajnja otpadom . obim. Nacionalnom strategijom je izvršena i procena kapitalnih ulaganja u dodatne kapacitete za upravljanje otpadom.

određuje načine upravljanja: sakupljanje. jedinica lokalne samouprave. nemoguće je regulisati isljučivo baznim zakonom o e-otpadu. polutanata usled 36/2009) odlaganja električnog i elektronskog otpada 32 . za aktivnosti koje menjaju ili mogu promeniti stanje i uslove životne sredine. br. Uticaj se prožima kroz različite oblasti i samim tim zakoni koji regulišu određenje oblasti mogu direktno ili indirektno uticati na e-otpad kao što su zakoni i podzakonska akta navedena u tabeli Table 3 koja sledi. odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom. Zakon ili regulativa Zakon o zaštiti životne sredine Uticaj na upravljanje e-otpadom Regulišu obaveze subjekata. 36/2009 i 88/2010) Zakon o zaštiti vazduha Definiše granične ("Sl. Kako je sfera upravljanja i kontrola e-otpada vrlo obimna i kompleksna. izvoz i transport otpada. 135/2004) Sadržaj Uređuje integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine Zakon o upravljanju otpadom . glasnik RS". glasnik vrednosti emisije RS". br. ("Sl. transportu i skladištenju Definiše električni i elektronski otpad kao posebnu vrstu otpada koja pripada opasnom otpadu. standarde kvaliteta Član 7. način organizovanja i kontrola sprovođenja zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha. fizičkih i pravnih lica. planiranje upravljanja otpadom. 2010.Pored otpada različitog porekla na koje se zakon odnosi nalazi se i e-otpad Uređuje se upravljanje kvalitetom vazduha i određuju mere..odlaganje Status / datum ("Sl. br. definiše mere upravljanja opasnim materijama pri proizvodnji. glasnik RS". Ovim zakonom uređuju se vrste i klasifikacija otpada. Tabela 4. 36/2009) ("Sl. mere zaštite od opasnih materija.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. br. tretman. regulišu uvoz. glasnik RS". tretmanu.

br. glasnik RS". Zakon o vodama Uređenje zaštite voda. 135/2004 i 88/2010) Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine Dozvola koju je potrebno da imaju svi operateri koji se bave reciklažom e. U potpunosti je transportovana IPPC direktiva (Itegrated Pollution Prevention and Control) upravni sistem Srbije. Usklađen je sa Direktivom 2001/42/EZ o proceni uticaja.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 33 Određuje granične ("Sl. Uslovi i način obavljanja vodoprivredne delatnosti i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. br. vodu i zemljište. otpada 135/2004 ) . sprečavanje ili smanjenje emisija u vazduh. glasnik RS". glasnik vrednosti zagađujućih RS". zaštita od štetnog dejstva voda. korišćenje i upravljanje vodama. 2010. Uređuju se uslovi. br. način i postupak vršenja procene uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu radi obezbeđivanja zaštite životne sredine i unapređivanja održivog razvoja integrisanjem osnovnih načela zaštite životne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova.("Sl. Integrisana dozvola je rešenje nadležnog organa koja podrazumeva intregalni pristup koji dovodi do smanjenja na minimum potrošnju sirovina i energije. materija u površinskim i 30/2010) podzemnim vodama ( neadekvatno odlaganja i razlaganje e-otpada može dovesti do zagađenja voda) Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu Vrši procenu uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu ("Sl.

sadržinu. vrstu otpada koja se ne 92/2010) može odlagati na deponiji Omogućava izvoz ("Sl. akumulatori. elektronski 60/2009) sklopova. šestovalentnog hroma. glasnik proizvode koji posle RS". glasnik otpadnih električni i RS". tehničke i tehnološke uslove za projektovanje i izgradnju deponije. jedinjenja žive i drugo Uvodi se plaćanje ekoloških taksi za ("Sl.04. način i 34 Podrazumeva jasno Doneta definisanu strategiju 15. lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen. Strategija upravljanja otpadom za preiod 20102019. živa . jedinjenja hroma. obrazac dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja. Uredba o odlaganju otpada na deponije Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje Uredba o dopuni Uredbe o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada Osnovni dokument koji obezbeđuje uslove za racionalno i održivo upravljanje otpadom. upotrebe postaju otpad: 21/2010) električni i elektronski otpad.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. baterije. 2010. lista opasnog otpada koji se može uvoziti. Uredba definiše kriterijume lokacije deponije. zatvaranje i naknadno održavanje deponija posle zatvaranja. br.2010 upravljanja e-otpadom Jasno definiše elektronski ("Sl.sadržaj i način monitoring rada.otpadnih kablova. br. izgled i upustvo za popunjavanje Dokumenta o prekograničnom kretanju otpada. glasnik i električni otpada kao RS". Propisuje se lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen. otpadna ulja i azbest. . br. upravljanje otpadom. Utvrđuju se proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada.

Zahtev za izdavanje dozvole za uvoz ili izvoz podnosi izvoznik ili uvoznik otpada od nadležnog ministarstva . obveznici plaćanja naknade. glasnik RS". rokovi dostavljanja godišnjeg izveštaja. živa. 99/2010) Propisuje načine ("Sl. merama zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije Pravilnik o uslovima i načinu sakupljanja. 101/2010) Pravilnik o listi električnih i elektronskih proizvoda. mere zabrane i ograničenja korišćenja električne i elektronske opreme koja sadrži opasne materije. izvoz i transport otpada. br. 2010. način i postupak upravljanja otpadom od električnih i elektronskih proizvoda Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način sakupljanja. br. Pravilnik o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. izvoz i transport otpada ("Sl.aluminiju m. visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade. glasnik postupanja sa RS". sekundarnim sirovinama 98/2010) dobijenim reciklažom (plastika.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. transporta.hrom i drugo) 35 . glasnik RS". transporta i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije ("Sl.bakar. kriterijumi za obračun. skladištenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije. br. Propisuje se Pravna forma dokumenta sadržina dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz. Ovim pravilnikom propisuje se lista električnih i elektronskih proizvoda.

2010. br. br. br. način i postupak upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima. Bliže se propisuje Pravna forma dokumenta sadržina i izgled dozvole za skladištenje. (obrazac br.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. br. glasnik RS". br. Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatotima Propisuje se Pravna forma dokumenta sadržina i izgled oznaka na baterijama. glasnik RS".2010. 97/2010) i 36 .2) čime je omogućena kontrola kretanja. način vođenja i izgled registara izdatih dozvola za upravljanje otpadom Propisuje način i postupak za upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadrže živu ("Sl. granične vrednosti koncentracije opasnih komponenti u otpadu.vrste i količine e-otpada koji se izvozi van granica države Pravilnik o sadržini. dugmastim baterijama i akumulatorima prema sadržaju opasnih materija. glasnik RS". 95/2010) Određuje fluorescentnih cevi. načinu i izgledu registra izdatih dozvola za upravljanje otpadom Pravilnik o načinu i postupku za upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadrže živu Pravna forma dokumenta ("Sl. lista komponenti otpada koji ga čine opasnim. lista postupaka i metoda odlaganja otpada. glasnik RS". lista kategorija otpada. Sadrži izveštaj o ("Sl. lista kategorija opasnog otpada. glasnik ispitivanju otpada RS". tretman i odlaganje otpada. načine prikupljanja. Propisuje katalog otpada.tretmana transporta tip ("Sl. ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Sl. 86/2010) Pravilnik o sadržini i izgledu dozvole za skladištenje.1) 56/2010) i klasifikaciju otpada za prekogranično kretanje(obrazac br. tretman i odlaganje otpada Pravilnik o kategorijama. 96/2009) 28. Pravilnikom se propisuje sadržina.5.

vidljivih i RS". 2010. br. 37 . Pravilnik o obrascima dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu sa uputstvima za njegovo popunjavanje Pravilnik o načinu skladištenja. stadnardnih obeležja koja 92/2010) su zakonom predviđena za opasan otpad. glasnik tokova i količina e-otpada RS". br.pak ovanja i obeležavanja opasnog otpada Pravna obrazaca forma Omogućava praćenje ("Sl. glasnik jasnih.pakova nja i obeležavanja opasnog otpada Obavezuje na upotrebu ("Sl.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. na godišnjem i dnevnom 95/2010) nivou Pravilnikom se uređuje način skladištenja.

Sve stakeholdere ćemo posmatrati u odnosu na četiri grupe proizvoda koje su i obuhvaćene ovim istraživanjem. Procena zainteresovanih strana Glavne zainteresovane strane U neke od glavnih zainteresovanih strana spadaju proizvođači. trgovci starim gvožđem..Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Opis svake od navedene zainteresovane strane je dat u nastavku. Proizvođači i distributeri Proizvođači se definišu kao organizacija proizvodnje. opreme Tabela 6. većina zainteresovanih strana u ovoj kategoriji potpada pod neorganizovani/neformalni sektor. 2010. vlada i drugi). ima ih veoma malo. U mnogim zemljama u razvoju. Tabela 5. potrosači elektronskih uređaja. odnosno malih i velikih kućnih aparata.1. tu opremu nazivaju svojim proizvodom. Odnos domaće proizvodnje i uvoza IT opreme i bele tehnike IT oprema Bela tehnika Importers 95% 80% Local manufacture 5% 20% 38 .41%..1. TV i komunikacione 0. poslovne transakcije definišu kretanje elektronskog uređaja u toku.31 %. potrošači (pojedinačna domaćinstva. aparata Proizvodnja radio. što se tiče ostale opreme koja spada u ovu grupu proizvoda u Srbiji se ne proizvode. trgovci.1. elektronske komponente.) ali se takođe sastoji i od “neidentifikovanih” proizvođača kada oprema nije brendirana.Proizvođači Što se tiče proizvođača električnih i elektronskih proizvoda u Srbiji. 4. Zainteresovane strane koje se bave e-otpadom su skoro iste kao u trenutnom sistemu. preduzeća. Ovu grupu čine marke proizvođača i njihovi saradnici (IT saradnici. Uglavnom su to proizvođači bele tehnike. 4. ova oprema se u Srbiji samo sklapa/montira. komponenete se uvoze. mada pojedini distributeri s obzirom da oni sklapaju. i to: Proizvodnja IT and telecommunication equipment ne postoji. rastavljači i recikleri. ali samo neke od njih mogu igrati važniju ili manje važniju ulogu. sklapanja i/ili uvoza EEO. Učešće prizvodnje električne i elektronske opreme u ukupnoj industrijskoj proizvodnji: Proizvodnja električnih mašina i 2. Kako se koji korak javi u toku životnog veka jednog proizvoda. prodavci (preduzeća/ vlada/drugi). 4. Consumer equipment kao što su televizori i radio aparati su se do pre par godina proizvodili u Srbiji u Elektronskoj industriji Niš.

ALFA-PLAM. Philips. i 2009. korporacijom CANDY. plasmanu i kvalitetu. Njihova ukupna godišnja produkcija iznosi preko 160. naročito kada je reč o beloj tehnici. i od tada do danas je stvorila prepoznatljivi proizvođački brend tradicije i kvaliteta. štednjake na struju. Gorenje se nalazi među osam najvećih proizvođača kućnih aparata u Evropi. Sony-Ericsson. Ariston. Zanussi.2. U tabelama 7 i 8 dat je pregled promene tržišta aparata za domaćinstvo za 2008. tečno i gasovito gorivo. Braun. 39 .Upravljanje e-otpadom u Srbiji. kao sto su LG. Moulinex. Po obimu proizvodnje. AEG. Nikon. grilovi i roštilji itd. HOOVER. Fabrika elektrotermičkih proizvoda posluje od 1973. Indesit. Proizvodi „Alfa-Plam“-a. LG. Milan Blagojević iz Smedereva je privatna fabrika u okviru Invej grupacije. a isto tako i u većini zemalja je da su proizvođači u 60% slučajeva i distributeri. Tabela 11.1. Permanentnom brigom za razvoj tržišta i proizvoda fabrika je veoma brzo dostigla vodeću poziciju u proizvodnji aparata za domaćinstvo i sastavnih delova kao što su: dinamičke električne termoakumulacione peći. 2010. Milan Blagojević Smederevo.000 jedinica. godinu u odnosu na susedne zemlje Hrvatsku i Sloveniju. Pioneer. KELVINATOR. centralno orjentisano na proizvodnju i prodaju bele tehnike i kuhinja. IBERNA. Bosch. i zapošljava 870 radnika. Distributeri Ono što je u Srbiji. kao i kombinaciju čvrsto gorivo-struja i strujagas. vodeći smo proizvođač grejnih tela u Srbiji i Jugoistočnoj Evropi. Osnovni asortiman prozvoda su šporeti i peći na čvrsto gorivo / električni šporeti sa najvećim međunarodnim standardima kvaliteta. Kenwood. i mnoge druge. Vodeće robne marke u Srbiji su: GORENJE. U Srbiji postoje i zvanično ovlašćeni distributeri nekih robni marki. U Srbiji je Gorenje pored domaćih proizvoda jedno od najvećih dostributera bele tehnike sa preko 50 prodajnih mesta u Srbiji. Neo. U Srbiji postoji veliki broj distributera na veliko i malo. međutim pored gore navedenih mogu se naći i proizvodi: Nokia. Tabela 9. sa tradicijom dugom preko 50 godina. električni grejači vode (bojleri). godine u sklopu Magnohrom d. Midea. OTSEIN I GASFIRE. Bira. Domaći proizvođači: AD Alfa Plam proizvodi grejna tela na čvrsto. Vox. Tefal. 4.belgijskom firmom ARTUR-MARTIN. Fabrika je osnovana 1923 god. Samsung. Svoje proizvode plasiraju na domaćem tržištu (oko 35%) i na tržištima Evrope (oko 65%). a svrstavamo se i u red 5 najvećih u Evropi.p. Electrolux. Panasonic. ZEROWATT. prevashodno su namenjeni domaćinstvima. Sony. Panasonic itd. grejalice. Ostvarene su saradnje sa francusko . ROSIERES. BEKO. Distributeri u svom asortimanu pretežno sadrže proizvode najpoznatijih robnih marki u Srbiji i okruženju.

ta razlika se sve više smanjuje i očekivanja su da će u narednih par godina internet kupovina dostići kupovinu u prodavnicama. Distribucija IT i telekomunikacione opreme U našoj zemlji do sada nije bilo ozbiljnih istraživanja vezanih za ovu temu. nameštaj i pokućstvo. i to po često povoljnijim cenama nego u klasičnim prodavnicama. mobilne telefone. s obzirom na činjenicu da je process kompjuterizacije u našoj zemlji počeo pre više od 20 godina i da je uvezena velika količina novih i polovnih PC-a. Iako klasične prodavnice i dalje imaju prednost u odnosu na online šopove. a ne može da se obezbedi u Srbiji. preko raznih servisa. Maloprodaja Tržište polovne robe Online kupovina Tabela 13. IT oprema sa učešćem od 64 odsto ukupnih ulaganja dominira i u 2009. slede IT usluge sa 24 odsto i 40 . za šta u Srbiji još uvek ne postoje uslovi. 2010. Sve je očiglednije da su široka ponuda. treba napomenuti da nije moguće sa velikom preciznošću utvrditi količinu uvezenih PC-a i računarske opreme s obzirom na proces tranzicije u kojem se već duži niz godina nalazi naša zemlja. muzička i video izdanja. godini uvezao PC i računarsku opremu u vrednosti od 26 miliona evra. Online šoping je već neko vreme postao uobičajen način kupovine u razvijenim zemljama Evrope i sveta. naš uvoznik ComTrade je u 2003. Međutim.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. godine usvojila dopunu Zakona o zaštiti životne sredine po kome se polovna roba može uvoziti samo ako je neophodna u proizvodnji kao sekundarna sirovina. odeća i obuća. Vlada Srbije je u decembru 2007. Najviše se naručuju proizvodi koji su na akciji zbog sniženih cena ali i neobični proizvodi koji nisu široko rasprostranjeni na tržištu. kućne aparate. godini. igračke. knjige. dečije igračke i hobi alat. Kupovina proizvoda u Srbiji 75% 7% 18% U Srbiji se kupuje dosta i polovna roba. naročito tehnički uređaju. Kategorije proizvoda koje se u svetu najviše kupuju preko interneta su elektronika. Moramo reći sasvim neopravdano. sportsku i fitnes opremu. kancelarijski pribor. Polovna roba. Potrošači u Srbiji najviše se intersuju za elektroniku: televizore. i putem interneta. ima kratku upotrebnu vrednost i ubrzo postaje otpad. Primera radi. Prema strukturi ulaganja. Na domaćem online tržištu već duže vreme postoji nekoliko ozbiljnih internet prodavnica na kojima se može kupiti gotovo sve. Ni Srbija nije pošteđena internet šoping groznice. a zatim zahteva poseban tretman i način odlaganja. povoljne cene i udobnost online kupovine navele domaće potrošače da se okrenu ovom načinu kupovine i da ga usvoje kao "normalnu stvar". knjige i sportska oprema. laptop računare i opremu za računare.

godini porastao za 100%. Velike godišnje stope pada zabeležene su u svim segmentima IT tržišta.2% u odnosu na isti kvartal prošle godine. paketni programi sa preostalih 12 procenata ukupnih IT ulaganja.8% „žutih“ računara. Sledi CT Computers koji je i dalje najveći isporučilac desktop računara. dok je na trećem mestu Dell sa 14. godine 41 . Isporuke prenosivih računara čine 21% od ukupno prodatih računara i ovaj segment prodaje je u 2009. HP je i dalje na liderskoj poziciji i po količini i po vrednosti isporučenih računara.5% u ukupnim isporukama. x86 serveri sa 894 jedinica drže oko 0. HP je na prvom mestu sa 18.166 personalnih računara. povećane su za 5. Dell i Fujitsu sa zajedničkim učešćem 69. Na tržištu desktop brend računara vodeće tri pozicije drže HP. Pet vodećih lokalnih asemblera računara isporučilo je ukupno 48.6% tržišta.1% tržišta.589 prodatih jedinica drže 62. Asus je drugi sa 14. godine prodato 368.9% tržišnog učešća.4% kao posledica smanjene prosečne prodajne cene i orjentacije kupaca ka jeftinijim proizvodima. dok je vrednost manja za 7.1% tržišta). Ukupne PC isporuke u prvom tromesečju 2010.9%. U Srbiji je 2009. Slede notebook računari sa 31. Desktop računari sa 60.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. U Srbiji se svakog dana prošle godine prodalo oko 1.000 računara. Isporučeno je 4. Uporedni prikaz IT tržišta Srbije sa zemljama u regionu 2008. Tabela 10.2% tržišnog učešća.2% isporuka drži preko 350 manjih lokalnih asemblera. pri čemu je vrednost isporučene opreme padala brže (27%) nego što su padale IT usluge (14%) i isporuke paketnih programa (20%).4% ukupnog PC tržišta. U prvom tromesečju 2010. dok preostalih 51. godine u Srbiji je isporučeno 97. 2010. Na tržištu notebook računara.000 personalnih računara i pritom lokalno asemblirani desk top računari čine oko 70% od ukupno prodatih računara.654 prodatih jedinica i 32. Tabela 14.029 netbook računara (4.

7 odsto više u odnosu na prvi kvartal prethodne godine. može se zaključiti da se trećina tržišta snabdela krijumčarenim telefonima. Ovo je posledica sve veće potražnje za pametnim mobilnim telefonima. uz razliku od oko 100 hiljada isporučenih uređaja.8 odsto. a prošle godine legalno uvezeno tek 1. 4. 2010. dok ih prati LG sa 9. Distribucija mobilnih telefona Zbog ilegalnog uvoza mobilnih telefona u prethodnih deset godina. postoji veliki broj maloprodajnih objekata gde se mogu kupiti telefoni različitih proizvođača.2 odsto.780. ali ovaj put je u top 5 uletela kompanija RIM.500. Domaćem tržištu potrebno čak 1. odnosno 21.206. Više od četvrtne tržišta (25. a u istom periodu zabeleženo je skoro sedam miliona korisnika.6 odsto tržišta. Potrošači se uglavnom dele na: privatna (domaćinstva) i poslovna (uglavnom preduzeća i vlada). Kod poslovnih potrošača mora postojati razlika između: • mala i srednja preduzeća jer njihovo poslovanje može biti bliže privatnim potrošačima i • • 42 .038.6 miliona uređaja) obuhvata ostale proizvođače među kojima su Motorola i HTC. Listu opet predvodi Nokia sa 36. Potom slede RIM i Sony Ericsson sa po 3. godine isporučeno je 294. među kojima su najprodavaniji kineski mobilni telefoni.000 mobilnih telefona. U prvom kvartalu 2010.9 miliona uređaja.3 odsto ili 74. Svaki drugi mobilni telefon ilegalno uvezen. kreator Blackberry uređaja. Pritom je u prvih pet došlo do značajnog pomaka: do sada je listu pet vodećih kompanija zaokruživala Motorola.000 miliona evra.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Samsung je snažan drugi sa 21. Pored zvaničnih operatera koji distribuiraju mobilne telefone. U poslednjih deset godina legalno je uvezeno nešto više od 2. državna kasa je u najboljem slučaju izgubila više od 158.400. "Telenor" i "Vip mobile".6 odsto.2 Potrošači Potrošači se definišu kao tela koja koriste EEO i odbacuju ih kao otpad kada dođu do kraja svog životnog veka.000 mobilnih telefona godišnje po "Telekom Srbija".

Najveće količine elektronskog otpada iz domaćinstva uglavnom završavaju u kontejnerima za komunalni otpad ili u njihovoj neposrednoj blizini.7% stanovništva koristi mobilni telefon. dok je taj podatak za 2009. • preko 4 785 000 lica koristi mobilni telefon • u odnosu na 2009. a neretko i ostaje u samim domovima građana.šta se događa sa ostalim (opasnim) delovima iz elektronskog otpada. a 7. godinu. 9.2% domaćinstava poseduje laptop. godinu.4% u odnosu na 2007. pri tome se ne zna .6% u odnosu na 2009. 5. što čini povećanje od 3.7% domaćinstava poseduje TV a 42.4% u odnosu na 2008.3%. koji iz elektronskog otpada izdvajaju samo metalne delove.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. godinu • 82.6% kablovsku TV. što predstavlja povećanje od 1. godinu. godinu. • preko 280 000 lica kupovalo je ili poručivalo robu/usluge putem Interneta u poslednjih godinu dana • u odnosu na 2009. • 39% domaćinstava poseduje Internet priključak • broj korisnika računara povećao se za 1% u odnosu na 2009.4% domaćinstava u Republici Srbiji poseduje računar. a 16.9% u odnosu na 2009.4% domaćinstava poseduje računar • 50. 2010. • 11. godinu. najčešće se obraćaju sakupljačima sekunarnih sirovina i preduzećima koja se bave trgovinom obojenih metala (otpadima). godinu. godinu iznosio 82. Preduzeća Tokom anketiranja preduzeća gotovo da se nismo sreli sa preduzećem koje nema problema sa odlaganjem određene količine 43 . Oni građani koji pokušavaju da se reše elektronskog otpada. a takođe značajan procenat ostaje nezbrinut u domaćinstvima i najčešče se gomila u pomoćnim prostorijama kao što su podrumi i garaže. broj lica koja su kupovala ili poručivala robu/usluge putem Interneta povećao se za nešto više od 16 000. • 50.6% u odnosu na 2008. Građani koje smo anketirali su izrazili spremnost za učešče u organizovanom sakupljanju elektronskog otpada i spremnost da sarađuju sa službom koja bi periodično preuzimala ovu vrstu otpada iz njihovih domova. broj lica koja su koristila mobilni telefon povećao se za nešto više od 25 000.4% u odnosu na 2007. godinu. godinu. • velika preduzeća Domaćinstva Informacije do kojih smo došli u okviru istraživanja koje se tiču domaćinstva u Republici Srbiji su : • 98.

8% preduzeća na teritoriji Republike Srbije koristi računar u svom poslovanju. što je ipak bolje rešenje nego da ti uređaji završe u komunalnom otpadu. tako da se narednih godina mogu očekivati sve veće količine elektronskog otpada u obliku prevaziđenih CRT (monitori sa katodnom cevi) monitora.3% više u odnosu na 2008. 96. godinu. Zastupljenost računara u preduzećima varira u zavisnosti od teritorijalne celine: u Beogradu ona iznosi 98. a 6. 2010. Gotovo jedna četvrtina monitora u preduzećima su tzv. Nivo znanja . U Republici Srbiji. 5. Među preduzećima u Valjevu je i određeni broj onih koja su zainteresovana za nabavku ili zaduživanje opreme koja bi im omogućila da svoj elektronski otpad odlože na ekološki bezbedan način i na taj način ispune svoju zakonsku obavezu. što nam ukazuje na to da nije bilo povećanja u odnosu na 2009. raznim skladištima ili divljim deponijama. a u centralnoj Srbiji 96. elektronskog otpada. Više od polovine preduzeća izrazilo je spremnost i potrebu da sarađuje sa preduzećima koja su ovlašćena da preuzimaju i recikliraju elektronski otpad. u Vojvodini 98. „tanki“ ili „ravni“ monitori.com/website/sr/page/314087) 44 . što je za 2.3%. bez ikakvih preventivnih mera.600 t. realno i ne rešava problem elektronskog otpada već elektronske uređaje nakon njihovog upotrebnog (radnog) veka smešta u magacine i druge prostorije. A takođe je veliki broj i onih preduzeća koja žele da u sklopu svojih radnih jedinica istaknu mesto za odlaganje elektroskog otpada. 4.000 t zaostalog otpada nalazi se na smetilištima. Tu se pre svega misli na „LCD“ i „TFT“ monitore.1%.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Ono što je još bitno napomenuti. 23. godinu.000 t/god.3% više u odnosu na 2009.3% preduzeća koja imaju Internet priključak naručivalo je tokom 2009. Sakupljači Procenjuje se da u Srbiji godišnje nastaje količina od 30.8% preduzeća ima Internet priključak. Količina novih elektronskih i električnih proizvoda koji se godišnje uvezu i stavljaju na tržište u Republici Srbiji je 85. pa tako najveće količine elektronskog otpada završavaju odložene na ekološki neadekvatan način. Trend „tankih“ monitora je sve više u ekspanziji . dok zastupljenost računara u malim preduzećima (10-49 zaposlenih) iznosi 97. što kao posledicu ima smanjivanje korisnog prostora koji bi inače mogao služiti za potrebe poslovanja preduzeća. Najveći broj preduzeća. Takođe i među preduzećima ima onih koji svoje neispravne uređaje bacaju u komunalni otpad . kad je u pitanju bezbedno odlaganje elektronskog otpada i zaštita životne sredine u preduzećima je jako mali. Zastupljenost računara najveća je kod velikih preduzeća (preduzeća s više od 250 zaposlenih) i u srednjim preduzećima (preduzeća sa 50-249 zaposlenih) i iznosi 100%.7%.2% više u odnosu na 2007. (izvor: http://www. a tiče se našeg istraživanja je da 97.ekapija. ali tu se uglavnom radi o manjim preduzećima koja nisu veliki generatori ove vrste otpada. Elektronski uređaji široke primene kao što su: računari . godine proizvode/usluge putem Interneta.3.5%. Samo 3% anketiranih preduzeća odlaže elektronski otpad u kontejnere od čvrstog materijala. Oko 40. godinu. audio i video oprema ukoliko su još uvek u funkcionalnom stanju se uglavnom poklanjaju zaposlenima ili prodaju preduzećima ili fizičkim licima koja se bave trgovinom polovne elektronske tehnike.

koja podrazumeva rasklapanje elektronskih uređaja i delova.živa ili kadmijum. zbog transformatora iz televizora i računara često dešava da katodna cev bude razbijena i na taj način se u životnu sredinu oslobađaju teški metali kao što je olovo. govžđe).) rastavljaju uređaje i iz njih izdvajaju sirovine koje mogu lako prodati (bakar. od čega se reciklira 3% (izvor http://www. a od njih koriste veoma mali procenat sirovina. dok smatraju da će u 2010. Takođe je veliki broj elektronskih audio uređaja koje sakupljači svakodnevno pronalaze u komunalnom otpadu. pa čak i trovanja ljudi ukoliko se nalaze u neposrednoj blizini.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Pre svega zbog komplikovanije procedure izdvajanja sekundarnih sirovina. Tokom sakupljanja elektronskog otpada . a to ima svoje negativne posledice jer se npr. To praktično znači da se u Srbiji godišnje uveze 100 000 t novih EE proizvoda! Imamo i treći podatak koji kaže da se godišnje uveze 50 000 t EE uređaja.html) Među fizičkim licima koja se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina (sakupljači) generalno vlada slabo interesovanje kada je u pitanju sakupljanje elektronskog otpada.html firma Božić i sinovi su tokom 2009. Za veliki broj sirovina koje se nalaze u elektronskim uređajima sakupljači nemaju potencijalne kupce. godine preradili 1-2 % ukupnih količina koje se uvezu u Srbiju. godini to biti oko 5 000 t (5% od uvoza). Sakupljači se najčešće sreću sa izbačenim računasrkim monitorima i televizorima što je veoma alarmantno kada se zna da oni sadrže u sebi hazardne otpadne materijale. Elektronske tzv. 45 . štampane ploče sakupljači prodaju lokalnim preduzećima i fizičkim licima koja se bave servisiranjem polovnih elektronskih uređaja ili trgovinom obojenih metala koja im plaćaju gotovinski bez izdavanja priznanice ili bilo kakve potvrde. pa zbog toga i primenjuju tehniku vađenja sirovina na samom mestu nastajanja elektronskog otpada. 2010.rtv. pa tako te sirovine koje su u navećem procentu i opasne po životnu sredinu završavaju na divljim deponijama koje se nalaze u neposrednoj blizini naselja. međutim kao metod izdvajanja čistog bakra najčešće se primenjuje spaljivanje plastične izolacije. najčešće završava rastavljen kako bi se od njega iskoristili metal i plastika. Među sakupljačima najcenjenija komponenta u elektronskom otpadu su kablovi koji u sebi sadrže bakarne žice.rs/sr_lat/drustvo/unosna-reciklaza-elektronskogotpada_226026. Računarski štampači i repromaterijal (ketridži. što samo po sebi predstavlja veoma ekološki rizično ponašanje i može dovesti do aerozagađenja. Većina sakupljača koji se bave sakupljanjem elektronskog otpada ne poseduje nikakvo vozilo za prevoz pronađenih uređaja . Prema izvoru http://www.rs/sr_lat/drustvo/reciklazna-industrijaceka-novac-od-eko-taksi_201540. aluminijum. riboni i slično) koji spadaju u najrecikabilniji elektronski otpad koji se ponovo može staviti u upotrebu. U toku rada sakupljači elektronskog otpada ne koriste nikakvu zaštitnu opremu. pa zbog toga se vrlo često sreću sa povredama kao što su posekotine i slično.rtv.sakupljači na mestu nastajanja (u blizini kontejnera za komunalni otpad ili slično.toneri.

osnovan klaster za organizovano sakupljanje i reciklažu istrošenih baterija i akumulatora „Galenit“. i veoma malo ostalih materijala.i pokretanju sopstvenog biznisa dok je najmanji broj onih koji žele da se edukuju na temu „zdravstvene zaštite“ i „poznavanja zakonske regulative vezane za upravljanje otpadom“ Opštine i Javna Komunalna preduzeca(JKP) Opštine se obično fokusiraju na sakupljanje plastike (PET). ali će generalno ostati u granicama materijala za koje imaju razrađenu mrežu dobavljača i kupaca.2008. Do kraja ovog roka dozvolu je dobilo 104 preduzeća. cipele i rukavice.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Sakupljači elektronskog otpada su pokazali najveće interesovanje za sticanje znanja iz oblasti poznavanja saobraćajnih propisa. ili menjaju svoj fokus ukoliko se cena materijala promeni. u manjoj meri papira i kartona.6% od ukupnog broja firmi. Iako se većina sakupljača specijalizuje za jednu ili nekoliko grupa materijala.02. Primarni cilj klastera je podrška razvoju i promociji organizovanog sakupljanja i ekološki bezbednoj reciklaži istrošenih baterija i akumulatora. Kao što se može videti iz predhodnih podataka elektronskim otpadom se ukupno bavi 8 preduzeća ili 7. dok mali broj misli da bi im u radu pomoglo kada bi imali komplet priručnog alata. predstavnika preduzeća koja se bave proizvodnjom baterija i akumulatora i članova čija je delatnost sakupljanje. Klaster Galenit U Beogradu je 20. mada postoji i značajan broj onih koji misle da bi im nabavka freze sa prikolicom dosta olakšala sakupljanje i prevoz elektronskog otpada. Kada su u pitanju prevozna sredstva sakupljači elektronskog otpada su najzainteresovaniji za nabavku tricikla (tricikl sa prikolicom za prevoz robe) koji im je najpogodniji za kretanje u gradskim uslovima vožnje. ponekad ukoliko im se ukaže povoljna prilika. prilagođavajući sakupljanje kako bi zadovoljili potražnju. izlaze iz ustaljene šeme i kupuju i trguju materijalima koji inače nisu njihova specijalnost. ukoliko lociraju veliku količinu određenog otpada. da se registruju po kriterijumima novog zakona. bitno polje delovanja klastera predstavlja i unapređenje dijaloga i uspostavljanje bolje saradnje između preduzeća koja se bave proizvodnjom. Ponekad to urade samo jednom. prodajom i reciklažom baterija i akumulatora sa nevladinim i vladinim institucijama. što će Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja obezbediti prikaz kretanja otpada i bolji uvid u količine procesuiranog otpada od strane svih registrovanih reciklera. Što se tiče opreme za rad sakupljači elektronskog otpada uglavnom misle da bi im dosta pomoglo kada bi imali radna odela . Kompanije koje rade u oblasti reciklaže imale su rok do 23.05. Neki sakupljači će kupiti bilo koji materijal ukoliko imaju potncijalnog kupca. a tu se pre svega misli na Ministarstvo ekonomije i 46 . i znanje. Takođe. Klaster će zastupati interese svojih osnivača i članova . prevoz i reciklaža ove vrste otpada. jedini ove vrste u našoj zemlji.2010. npr. Takođe veliki broj sakupljača želi da stekne znanja koja bi im pomogla pri prepoznavanju sekundarnih sirovna . 2010.

među kojima je i električni i elektronski otpad. Pored ovog klastera u Srbiji sakupljanje rade još preduzeca koja su dobila dozvolu za sakupljanje ove vrste otpada od Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje.o. Osim toga e-otpad je vredan izvor sekundarnih sirovina i toksičan ukoliko je nepravilno tretiran.o. • velika preduzeća. institucije i vladine organizacije i • proizvođači originalne elektronske opreme(OEMs). Beograd. imaju dozvolu za sakupljanje. ’’Ribbon -CMS’’) se bave električnim i elektronskim otpadom.6 miliona PC-a se nalazi u upotrebi.ET. koji predstavljaju PC otpad a preko 1. Postoje nekoliko preduzeća u Srbiji koji imaju dozvolu za sakupljanje opasnog otpada. 47 . skladištenje i tretman otpada od električnih i elektronskih proizvoda. U ovom trenutku. Prvi su se javili u Beogradu i Nišu.5. Glavni proizvođači elektronskog i električnog otpada se svrstavaju u tri grupe: • pojedinci i mala preduzeća. kompjutera i srodne kompjuterske opreme. fotoaparata. rastavljanje i povraćaj se obavljaju preko dobro organizovanih mreža neformalnog sektora. Sa gledišta ekologije i očuvanja životnog prostora jedan od najvećih globalnih svetskih problema je elektronski otpad. Najveću količinu otpada koju sakupljaju ova preduzeća sakupljaju u saradnji sa individualnim sakupljačima. transport. "EKO METAL" Vrdnik. 2010. sasvim je realno uvesti pretpostavku da je količina računarskog otpada na teritoriji Srbije velika. mobilnih telefona. Kapaciteti ovih firmi za sakupljanje i preradu su mnogo veći od sadašnje iskorišćenosti. Uzimajući ove informacije u obzir. Preko 534 177 hiljada rashodovanih PC-a nalazi na teritoriji Srbije. Oni imaju potpisane ugovore o sakupljanju sa ministarstvima i većim firmama koji su inače i najveći generatori ove vrste otpada. ’’Perihard inženjering’’.R" d. Niš. mali početni troškovi i čak planirano zastarevanje proizvoda su rezultovali brzom rastu problema u celom svetu. Proizvodi poput televizora.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. preduzećima i lokalnim samoupravama i kroz razne ekološke akcije koje organizuju u saradnji sa NVO-sektorom. koji predstavljaju latentni računarski otpad. za sada je procenat iskorišćenja svega 20%. regionalnog razvoja. skladištenje i tretman otpada od električnih i elektronskih proizvoda. TRADE” Beograd. Brza promena tehnologije. Privrednu Komoru Srbije i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. Preduzeća (“S. 4. Specifičnost elektronskog otpada je njegova složenost i brzina kojom elektronski proizvodi zastarevaju i bivaju zamenjeni novim. Pored dozvole za sakupljanje ona poseduju i dozvolu za transport. Recikleri Formalni recikleri e-otpada su tek u početnim fazama svog rada. "BOŽIĆ I SINOVI" Pančevo.E. sakupljanje. "JUGO-IMPEKS E. štampača i drugih postala su veliki deo komunalnog otpada i zato je tok električnog otpada identifikovan kao jedan od onih koji beleži najbrži rast u Srbiji čineći danas 4% komunalnog otpada. kao i činjenicu da je projektovani vek PC-a pet godina.

Uključuje sakupljanje. PC. • konsaltinga u oblasti upravljanja otpadom. optičke jedinice. LDPE. alkalne baterije) Ekrani (katodne cevi CRT. • bezbedno i legalno skladištenje elektronskog i električnog otpada i fluorescentnih cevi.) i delovi od plastike Metali i delovi od metala Napajanja Gume Kablovi Akumulatori i baterije (Ni-Cd(Nickel-cadmium). reciklaže računara. rasklapa se prema propisanoj proceduri potrebnim alatima od strane obučenih radnika. • refabrikovanja. Ove firme nude/pružaju usluge: reciklaže elektronskog otpada. reciklaže fluorescentnih cevi i sijalica.) Toner kasete i kertridži Tekstil Elektromotori Drugi materijali 48 . • izvoz nereciklabilnog elektronskog i električnog otpada. Pb(olovne) LiPo. PVC. PP. zatim se dodatno proverava ispravnost i kao takva bezbedno se može ponovo koristiti. reciklaže rashladnih uređaja. Li-ion(Lithium-ion). neobeležena plastika i dr. LCD i plazma ekrani) Elektronske komponente (štampane ploče. procesorske i memorijske jedinice i dr. HIPS. PET. otklonske jedinice. Proveru ispravnosti i funkcionalnosti vrši na početku procesa kvalifikovani radnik uz poštovanje propisanih procedura i pravila kojima se ispituje ispravnost. piralenske baterije. 2010. preuzimanje i transport elektronskog i električnog otpada i fluorescentnih cevi i sijalica. Oprema koja je kategorisana kao neispravna. • • • • • Reciklaža elektronskog otpada Pod reciklažom se u Srbiji podrazumeva izdvajanje materijala iz otpada i njihovo ponovno korišćenje.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. HDPE. NiMH(Nickel Metal Hydride). PE. Istovremeno sa rasklapanjem vrši se sortiranje komponenti i materijala koji se dobijaju rasklapanjem elektronske opreme na sledeće grupe: • • • • • • • • • • • • Plastika (ABS. Oprema koja nije u funkciji zbog nedostatka određenog sklopa ili podsklopa. izdvajanje. Shodno hijerarhiji pravilnog upravljanja otpadom vrši se provera ispravnosti i funkcionalnosti preuzete opreme. preradu i izradu novih proizvoda od korišćenih delova ili materijala. • prodaje sekundarnih sirovina. odlazi u servisni deo odakle se trebuje potrebni rezervni deo. kartice.

Uglavnom su to teški metali poput žive. bakar. odnosno granulira i kao takva skladišti u reciklabilni magacin. Plastika se razvrstava na nekoliko kategorija. dok se papir balira pomoću hidraulične prese. otpornike. konektore itd. 2010.8% posebne grupe plastike 49 . prohrom.) 3. hard diskove.1% obojeni metali (potpuno recikliranje) 13. gde recikler odmah i razvrstava sastavne komponente na reciklabilne koje odvoze u preduzeća koja su registrovana za dalju preradu pojedinih sekundarnih sirovina (sekundarne sirovine) i nereciklabilne. Komponente koje se ne recikliraju u Republici Srbiji. a zatim se melje. izvoze u skladu sa važećom procedurom za izvoz opasnog otpada. plastika. memorijski blokovi i dr. osnovna ploča 0. U krugu Reciklažnih centara u okviru preduzeća vrši se tretman plastike. kao i kablova. odlažu se u posebno označenim posudama i ambalaži u specijalizovanim prostorijama (privremenim skladištima za nereciklabilne komponente) po važećoj zakonskoj regulativi. nikl i sl. Učešće ovih materijala u jednom prosečnom PC-u je (izvor IBM Kompanija): 48% gvozdeni materijali (potpuno recikliranje) 26. aluminijum. senzore. Komponente koje se recikliraju u Republici Srbiji (gvožđe. Paralelno sa procesom rasklapanja i rastavljanja računarske opreme na sastavne komponente. Kablovi se tretiraju mašinom za skidanje izolacionog materijala. bromovani usporivači gorenja. dok se određene vrste kablova u zatečenom obliku predaju ovlašćenim firmama za postupanje i tretman. kadmijuma i hroma. arsen. prekidači. PVC materijali. monitori sa katodnim cevima (CRT monitori) ili panelom od tečnih kristala (LCDili TFT monitori) .4% plastika i staklo (ograničena primena) 5% delovi koji se mogu ponovo koristiti (čipovi. kondenzatore. Posle sakupljenih dovoljnih količina pojedinih komponenti vrši se njihovo pakovanje i transport za izvoz pošto u Srbiji trenutno ne postoje prerađivački kapaciteti za ove komponente Reciklaža računara Računarska oprema sadrži različite komponente kao što su štampane elektronske ploče. releje.4% aluminijum i plemeniti metali 3% materijali sa sadržajem plemenitih metala kao npr.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. prenosi se u reciklažni deo na rasklapanje i rastavljanje na sastavne komponente koje se obavlja na specijalnim radnim stolovima. Ukoliko se korišćena računarska oprema može dovesti u funkcionalno stanje. generatore svetlosti (lampe). odvija se i proces separacije. papira i kartona. a odatle se donira ili vraća na tržište. vrši se tretman i privremeno skladištenje reciklabilnih i nereciklabilnih komponenti. kada se sakupi dovoljna količina.) predaju se na dalji tretman u za to ovlašćena preduzeća. Ove komponente u sebi sadrže supstance koje mogu ugroziti životnu sredinu. baterije. staklo. kablovi i dr. guma. halogenovane materije (PCB). Nereciklabilne komponente se privremeno skladište u veće posude koje se. azbest. Nakon što radnici izvrše separaciju i sortiranje dobijenih materijala.

masti. sličnog je sastava kao ekransko staklo s tim što sadrži veći procenat olova. količina svake vrste reciklabilnih materijala je prikazana u Tabeli 16. baterije. 26 709 memorijski blokovi) Aluminijum i plemeniti metali 18 162 Materijali sa sadržajem plemenitih metala 16 025 Posebne grupe plastike 4 273 Specijalni materijali kao što su ulja. Katodna cev CRT ekrana sastoji se iz dva dela: koničnog stakla i ekranskog stakla. Vrsta reciklabilnih materijala Količina u kg Gvozdeni materijali 256 405 Obojeni metali 139 420 Plastika i staklo 71 580 Delovi koji se mogu ponovo koristiti (čipovi. sagorevaju ili posebno lageruju Na osnovu raspoloživih podataka. Tabela 11. Proračunato u odnosu na ukupnu količinu PC otpada u RS 2008.45 5. kondenzatori koji se delimično 1 602 recikliraju. god).22 17. Tabela 12. 0. kondenzatori koji se delimično recikliraju.55 2.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Drugi deo predstavlja staklo koje je noseće. sagorevaju ili posebno lageruju Reciklaža monitora Jedan od nezaobilaznih komponenti računara i malih kućnih aparata jeste ekran monitora ili TV aparata.54 50 . velike je debljine i sa unutrašnje strane ima fotoosetljivi sloj prevlake za stvaranje slike. 2010. baterije.3% specijalni materijali kao što su ulja.50 2. masti.96 2. sa unutrašnje strane obloženo je barijum oksidom. odnosno katodna cev CRT ekrana.78 2. Ekranski deo stakla je staklo koje sadrži olovo jer korisnika treba da zaštiti od zračenja. Materijalni bilans računarskog monitora u Srbiji Materijal CRT ekran Plastika Metali Trafo Kablovi Štampana ploča Ostalo Maseni udeo (%) 63.

6 9.8 0.8 21.4 7. nabavio prvi sistem za degasifikaciju i reciklažu frizidera i rashladnih uređaja u Srbiji. Naime.3 13. Opremljena je specijalnim filterima i rezervoarima za izdvajanje frakcija fosfornog praha i žive iz sijalica. Reciklaža fluorescentnih cevi i sijalica Prateći svetske trendove reciklaže. Zakon o upravljanju otpadom članom 51 (Sl. Krašer-mašina.0 1. Krašer-mašina obrađuje 1000 lampi na sat odnosno za jedan dan može da obradi 10 000 komada. zapremine koja mogu da prime oko 130kg staklenog krša.1 0.9 3.8 0.4 1.2 3.2 Iz ove tabele vidi se da CRT ekrani sadrže veoma štetne materije koje mogu naškoditi ljudskom zdravlju. Tabela 13.2 0.3 2. 51 . nalaže da se otpadne fluorescentne cevi koje sadrže živu moraju odvojeno sakupljati radi tretmana i konačnog odlaganja.5 0.0 2.2 8.2 0.0 2. Kako bi se to izbeglo. jedno od preduzeća u Srbiji je nabavilo prvu mašinu za reciklažu neonskih cevi i sijalica u Srbiji.7 6. neophodno je monitore predati ovlašćenoj kompaniji koja će na bezbedan način postupati sa njima.1 3. 2010.2 0. prateći svetske trendove reciklaže.6 23. ili u specijalne PVC džakove za terenske uslove koji primaju od 50 do 60 kg.8 6.8 8.5 0.6 2. opredelili su se da prošire svoju paletu usluga i da omoguće građanima i privredi da postupaju u skladu sa zakonom.1 8. 36/09). Sastav stakla koji se koristi u izradi ekrana Supstanca SiO2 Al2O3 CaO MgO Na2O K2O BaO PbO SrO ZnO2 Težinski udeo (mas %) Panel staklo Konusno staklo Min Max Min Max 60 63 53.1 2.2 6. stakleni krš se bezbedno odlaže u poseban skladišni prostor do podvrgavanja krajnjem tretmanu.4 5. Reciklaža rashladnih uređaja Takođe je Reciklažni centar jedne firme.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.1 5.0 0.6 8. 2009. uvežena je iz Velike Britanije.0 0. Nastavljajući dobru praksu zemalja EU i u susret usklađivanju sa EU normativima. Stakleni krš od lampi i sijalica se sakuplja bezbedno u metalnu burad od 210 lit. Ovako sakupljen. glasnik RC br.2 0.5 2. godine.5 55.

kao i fluorescentnih lampi i rashladnih uređaja vrši se specijalizovanim teretnim vozilima registrovanim za prevoz. U ovoj fabrici. pretovar i istovar i kompletnu manipulaciju vrše lica koja su stručno osposobljena od strane Ministarstva unutrašnjih poslova. Pripremu za prevoz. Takođe. Transport električnog i elektronskog otpada i fluorescentnih cevi i rashladnih uređaja Prevoz odbačene elektronske i električne opreme. nalaže da se otpadni elektronski i električni uređaji moraju odvojeno sakupljati radi njihovog tretmana.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. sada će moći da se recikliraju u nivoizgrađenom pogonu. jedinstvenoj u Srbiji. Ovo je najsavremenija fabrika koja će godišnje moći da preradi 90 000 tona akumulatora. jer prema projektovanom kapacitetu ovde je moguće reciklirati sekundarne sirovine iz regiona. prevoz opasnih meterija. Lice koje je dobilo dozvolu od nadležnog ministarstva ima obavezu da vodi i čuva evidenciju o količini koja je sakupljena. moguće je reciklirati 10 tona istrošenih akumulatora na čas. Takođe. Prve količine istrošenih akumulatora sa domaćeg tržišta su prerađene. moći će da se reciklira preko 90 000 tona istrošenih akumulatora iz Srbije i regiona. U savremenom centru za separaciju italijanske tehnologije u koju je uloženo osam miliona evra. Većina proizvoda dobijenih tokom separacije ima upotrebnu vrednost. vozač mora biti sertifikovan za transport opasnih materija. Sistem za degasifikaciju i reciklažu rashladnih uređaja omogućava da na pravilan i legalan način vršimo bezbedno izdvajanje opasnih materija koji se nalaze u rashladnim uređajima odnosno separacija freona i ulja i obezbeđuje se njihovo pravilno upravljanje. Ako se vodi računa o vrsti freona koji se izdvajaju i skladište (iste vrste freona u iste posude). 52 . tretirana ili odložena i podatke o tome dostavlja nadležnom državnom organu. ili ide na preradu u pogone koji se nalaze u okviru fabrike. 2010. utovar. tretman i odlaganje ove vrste otpada. a to znači da ćemo imati proizvodnju od 35 000 tona sirovog olova od kojeg kasnije proizvodimo rafinisano olovo i sve vrste legura za domaće i inostrano tržište. 36/09). Shodno tome. Istrošeni akumulatori koji su uglavnom završavali na deponijama. Svi elektroliti i ono što je predstavljalo opasnost za životnu sredinu ovde se prerađuju u natrijum-sulfat visoke čistoće koji se može koristiti za proizvodnju deterdženata. Prerađeni materijal odlazi u pogon za proizvodnju rafinisanog olova. glasnik RC br. dobijenu od Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Zakon o upravljanju otpadom članom 50 (Sl. Ulja koja se izdvajaju iz rashladnih uređaja mogu se koristiti kao energenti za grejanje. moguća je njihova ponovna upotreba u servisima rashladnih uređaja. projektovanoj u skladu sa standardima Evropske unije. Reciklaža rashladnih uređaja Od prošle godine puštena je u rad nova fabriku za separaciju olova i olovno-antimonskih legura. U toku je potpisivanje ugovora sa zemljama bivše Jugoslavije. sve tečnosti iz EE uređaja moraju biti odvojene i tretirane na propisani način. vlasnik ovih uređaja dužan je da svoj otpad preda licu koje ima dozvolu za sakupljanje. tako da je ceo postupak bezbedan za životnu sredinu.

CRT ekrani.) odvoze se na reciklažu u za to registrovana preduzeća. štampane ploče. flopi diskovi i ostali optički uređaji.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Prodaja sekundarnih sirovina Posebna pažnja se posvećuje organizovanom sakupljanju i racionalnom korišćenju sirovina koje imaju upotrebnu vrednost kao i očuvanju njihovog kvaliteta za dalju preradu. Bezbedno i legalno skladištenje električnog i elektronskog otpada Nakon izvršenog sortiranja vrši se tretman i privremeno skladištenje reciklabilnih i nereciklabilnih komponenti. Komponente koje se recikliraju u Republici Srbiji (plastika i delovi od plastike. (baterije. CRT ekrani. Razvrstane komponente mogu biti reciklabilne ili nereciklabilne. a metalni delovi sa oko 96% mase. Zbrinjavanje i prerada ovih komponenti se vrši u centrima za reciklažu stakla. Maseni udeo reciklabilnih komponenata kod CRT ekrana je oko 30%. procesori i dr. Plastika se u krugu reciklažnog centra razvrstava na nekoliko kategorija. 53 . Pri rasklapanju računara na sastavne komponente maseni udeo reciklabilnih komponenata se kreće od 70% do 80%. Ove sekundarne sirovine mogu se dalje prerađivati u gotove proizvode ili polupoizvode. hard diskovi. metal i delovi od metala. po utvrđivanju njene tehničke (ne)ispravnosti. Nereciklabilni materijali koji se izvoze su: štampane ploče. odnosno granulira i kao takva skladišti u reciklabilni magacin. Do sada je ostvarena značajna sardanja što se tiče izvoza sa Slovenijom i Singapurom. koje trenutno nije moguće tretirati u Srbiji iz tehnoloških ili drugih razloga. Reciklabilni delovi su svi oni koji mogu imati upotrebnu vrednost (direktnom doradom ili preradom) kao sirovine u istoj ili nekoj drugoj proizvodnji:plastika. a zatim se melje. 2010. Izvoz nereciklabilnog električnog i elektronskog otpada Izvoze se nereciklabilni i opasni materijali. pri čemu je odnos plastike i metala u ovom delu 50:50. U oblasti reciklaže elektronskog i električnog otpada postoji nekoliko komponenti otpada koje u sebi sadrže primese opasnih materija a čije finalno recikliranje u korisnu sekundarnu sirovinu može da obavlja samo manji broj namenskih reciklažnih kompanija u svetu. kablovi i dr. plastike i metala. metal. staklo. podleže procesu razvrstavanja i rastavljanja na komponente. plastika je zastupljena sa oko 4%. EE oprema dopremljena u reciklažni centar.) odlažu se u odgovarajućoj ambalaži u privremenom skladištu za nereciklabilne komponente po važečoj zakonskoj regulativi. Komponente koje se ne recikliraju. U reciklabilnom delu. baterije. dok se papir balira pomoću hidraulične prese. Posle sakupljenih dovoljnih količina pojedinih komponenti vrši se njihovo pakovanje i transport za izvoz pošto u Srbiji trenutno ne postoje prerađivački kapaciteti za ove komponente.

mala preduzeća.6. BiS Reciklažni centar je prvi na Balkanu uzeo učešće u ovom programu. posvećujemo što većoj iskorišćenosti opreme koja je funkcionalna. pokloni raznim humanitarnim i neprofitabilnim organizacijama. Ovim se omogućava da računari koje naše kompanije i strane kompanije. Ponovno korišćenje računara kroz donacije ili obnavljanje. Refabrikovanje Nakon dopremanja IT opreme u reciklažni centar vrši se selekcija i razvrstavanje na robu za refabrikovanje i robu za reciklažu. MAR (Microsoft Authorised Refurbisher) i Community MAR programi podržavaju stvaranje i širenje pristupačnih i bezbednih kanala kroz koje pojedinci. preko naše servisne službe.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 4. prisutne u Srbiji menjaju u redovnim intervalima ne postanu opasni tehnološki otpad. BiS Reciklažni centar želi da kroz nove poslovne modele i partnerstva sa različitim organizacijama pomogne u socijlnim i ekonomskim izazovima sa kojima se suočavaju oni koji do sada nisu imali priliku da uživaju u pogodnostima koju pružaju informacione tehnologije. dobrotvorne i druge organizacije mogu da dobiju računar sa instaliranim originalni Microsoft software-om. 2010. rasprostranjenog širom planete. naročito u njegovom posebno fokusiranom segmentu koji se zove Community MAR a kroz koji se obezbeđuju računari sa prethodno instaliranim legalnim softverom dobrotvornim. Community MAR : produžava životni vek kompjutera pomaže se u sprečavanju gomilanja opasnog tehnološkog otpada u Srbiji i unapređuje zaštita životne sredine • pomaže se u razvoju lokalnog IT tržišta i kreira mreža kvalitetnih partnera Kompanija Božić i sinovi. deo je globalnog Microsoft Authorised Refurbisher programa. Refabrikovani uređaji se pakuju u ekološku kartonsku ambalažu i mogu ponovo da budu ponuđeni na tržištu uz garanciju. Deo opreme koji je ispravan odvaja se i formiraju se "novi" sasvim upotrebljivi računari. obrazovne ustanove. već upotrebljive alatke za pripadnike akademskih i drugih zajednica koje zbog raznih ograničenja ne mogu da dođu do novih računara i uživaju u prednostima informacionih tehnologija i ostvare svoje pune potencijale. Veliki broj još uvek upotrebljivih računara odbacuje se svake godine. Reciklažni centar svim svojim partnerima omogućava da svoju dotrajalu opremu koja je još uvek ispravna. Posebnu pažnju u okviru servisne službe. predstavlja veliki pomak koji najveći značaj ima za pripadnike socijalno ugrožene populacije u Srbiji. 54 . BiS Reciklažni centar je jedini reciklažni centar u Srbiji sa statusom MIcrosoft Authorised Refurbisher koji omogućava da instaliraju legalan Microsoft Windows na refabrikovane računare namenjene akademskim ustanovama i nevladinim i neprofitnim organizacijama. neprofitnim i obrazovnim ustanovama.

. kao ni tehničke i tehnološke standarde a pored toga. Međutim. Svi servisi su formalno registrovani i plaćaju poreze. industrije. To su uglavnom oni manji serviseri bele tehnike i televizora. Kod nekih distributera se može zameniti staro za novo. nizak kvalitet usluga i neadekvatna briga o životnoj sredini su rezultat očajno slabe organizacije upravljanja otpadom. 2010. naravno u zavisnosti od toga koja vrsta aparata/opreme je bila. Konačno odlaganje Nizak standard kada je u pitanju upravljanje otpadom je prepoznat kao jedan od ključnih problema životne sredine u Srbiji koji potiče uglavnom od neadekvatnog pristupa ovoj temi. Saradnja u rešavanju problema odlaganja otpada može se čuti najviše u trenucima krize i društvene brige. 4. • Na pitanje za koliko je produžen njihov vek trajanja nakon popravke kod njih uglavnom su odgovarali. pored pravilnog odlaganja i recikliranja računara koje nije moguće vratiti u upotrebnu kategoriju.7. NSUO usvojena 2003. njenih agencija. Postojeci zakoni u RS definišu lokalne samouprave kao upravna i prostorna tela koja su odgovorna za upravljanje komunalnim otpadom. naravno uz odgovarajuću nadoknadu. već su odgovori davani po slobodnoj proceni • Prosečna starost uređaja donetih na popravku se kreće od 3-7 godina. Svaka društveno odgovorna i ekološki svesna kompanija. donira zajednicama ili ustanovama koje ne bi mogle da dođu do računara na drugi način. neke od deponija su već iskorišćene do maksimuma.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Jedan od glavnih zaključaka kaže da bi regionalne 55 . ima mogućnost da svoju ispravnu računarsku opremu. metod koji uglavnom ne zadovoljava osnovne higijenske propise. a u saradnji sa BiS Reciklažnim centrom. neisplativa organizacija. • Količina e-otpada se kreće od 150-500 kg godišnje niko od anketiranih nema tačan podatak o količini. tako da se rešenja očekuju od države. ljudi obično smatraju da je otpad problem nekog drugog a ne njih samih. Otpad i upravljanje otpadom je prepoznato kao glavni problem u društvu. lokalne vlasti. to su uglavnom distributeri. ranije je to bilo po njihovim rečima i do 20 godina. A kako je što se tiče servisa ? Za potrebe ovog istraživanja uzeto je veći broj servisera u Srbiji u nekoliko gradova .. Jedini metod za upravljanje otpadom koji se sprovodi u Srbiji je odlaganje otpada na deponije. pruža osnovu za ekonomsko i održivo upravljanje otpadom. • Prosečan prihod po popravljenom uređaju se kretao od 10-25eura Što se tiče ovlašćenih servisera elektronske opreme. Visoka cena. od 1-4 godine.

Od ukupnog broja deponija. 2010. počela sa sprovođenjem serije aktivnosti za uspostavljanje sistema informisanja o upravljanju otpadom kao dela u sklopu sistema informisanja o zaštiti životne sredine. Agencija za zastitu životne sredine (AZZS) je u skladu sa zakonom 2005. opština Bačka Palanka.3%) je smešteno do 100 m od lokalnog naselja. Drugi projekat za cilj ima stvaranje registra deponija kojima se ne upravlja ili koje su stare. tipu materijala koji se tamo odlaže i druge informacije. Prekrivanja svakog dana se obavlja na 15 deponija dok se na mesečnom nivou to radi na 101 deponiji. Vozila za sakupljanje otpada su najčešće Rotopress vozila sa rotirajućim dobošem i viljuškom za sakupljanje iz velikih kontejnera. Prema podacima iz ovog projekta. Izdvojena su 2 projekta kako bi se pristupilo stvaranju nacionalne baze podataka o deponijama u RS: • Unapređenje katastra o mestima za odlaganje otpada u RS i • Izrada katastra nezvaničnih i starih deponija i smetlista u RS Prvi projekat za cilj ima unapređenje postojeće baze podataka o zvaničnim deponijama gde se otpad dovozi i odlaže na organizovan način. (Bačka Palanka – Obrovac. Tipovi otpadnog materijala koji se odlažu na deponijama Vrste otpadnog materijala Broj deponija 56 . Prekrivanje otpada je praksa za 117 deponija ili 72% i uglavnom se obavlja zemljom ili nekim drugim inertnim materijalom. deponije trebalo da se koriste za komunalni otpad. Takvi podaci jasno ukazuju na rizike kojima je izloženo lokalno stanovništvo zbog mogućnosti da budu zaraženi bolestima koje prenose pacovi. Ovaj projekat bi sadržao podatke o njihovoj lokaciji. Bela Palanka. Većina deponija poseduje mehaničku opremu i vozila za sakupljanje otpada. Očekuje se da oba projekta stvore elektronsku bazu podataka o deponijama otpada sa geografskim informacionim sistemom (GIS). Pančevo and Tutin) do onih u Silbašu. miševi i druge životinje koje se nalaze na deponijama. Tabela 14. Malo Crnice. Istina je da nedostatak adekvatne opreme za sakupljanje otpada je značajan problem za većinu opština. njih 12 ili (7. od onih koje su osnovane u 2005. Starost deponija varira jako. Od ukupnog broja opština. Podaci o veličini i kapacitetu deponija nisu pouzdani u potpunosti jer mnoge nemaju neophodnu tehničku dokumentaciju. 15 od njih nema deponije na svojoj teritoriji i koristi deponije drugih opština. Zemlja koja se koristi za deponiju je ili u vlasništvu RS ili je u javnom/vlasništvu preduzeća. broju. Srbija ima 164 deponije koje koriste javna komunalna preduzeća za odlaganje otpada. Strategija predviđa otvaranje 29 regionalnih sanitarnih deponija kao i jedan broj drugih postrojenja za koje se očekuje da pomognu u upravljanju otpadom kako bi ono postalo efektivnije i efikasnije.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. koje su osnovane 1956. Važna opštinska tela i javna preduzeća su važni partneri na ovim projektima.

.. Činjenica da samo 30 deponija (18. Takvi dokumenti omogućavaju kontrolisan monitoring transporta otpada u zemlji. Druge zainteresovane strane NVOi i Međunarodne organizacije Organizacije civilnog društva (OCD) 57 .3%) ima podatke o vrsti i količini otpada govori dovoljno ovome u prilog.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.6%) nema nikakav proces obrade otpada. Analizirajući podatke o količini i vrstama otpada koji se odlažu na deponijama ocigledno je da se jako malo pažnje obraća ovom problemu. auto-gume. 4. Količina otpada koji se uvozi i izvozi je određena na osnovu dozvola za uvoz i izvoz i deklaracija na carini. medicinskog i životinjskog. Organizovanje i recikliranje otpada na deponijama u Srbiji praktično i ne postoji jer 160 deponija (97.8. klanice) Otpadne gume Zeleni otpad iz bašti i javnih parkova Otpad nastao obradom šuma i drveća Industrijski i rudarski otpad Pepeo/ostaci/blato 82 160 159 158 157 156 82 134 52 60 84 83 117 134 48 30 95 Veliki broj opština je zabranio odlaganje određenog tipa otpada na njihovim deponijama. uglavnom onog opasnog. Komunalni otpad (domaćinstva) 163 Metalni otpad i kućni aparati 138 Auto-otpad Staklo Plastika Papir Karton Limenke Poljoprivredni otpad Građevinski otpad Elektronski otpad Opasan otpad Medicinski otpad Životinjski otpad (mrtve životinje. Agencija za reciklažu ima podatke o prekograničnom kretanju otpada. 2010.

Trebalo bi da pružaju informacije. 2010. Organizacije civilnog društva imaju važnu ulogu u regionu kada je reč o priključenju EU. povežu preduzeća ali da ne budu uključeni dugoročno (možda da održe strukturu koja će pružati informacije kroz konsultante ako su neophodni). USAID i REC Naučne institucije Univerziteti i fakulteti Zaštite na radu Uloga školstva u sistemu reciklaže je da pruži dokaze za ukupne ciljeve i okvire pre nego što postave pravila Konsultantsko telo može pružati podršku kako bi: • Se osigurali da učesnici znaju i razumeju probleme eotpada • Definisali standarde za zainteresovane strane koje učestvuju • Pružili informacije učesnicima o primerima dobre prakse • Obezbedili razmenu znanja na nacionalnom i međunarodnom nivou • Pružili informacije vladi i ona pomogla u donošenju zakona Oni mogu igrati važnu ulogu od konsultantskog tela kao što je podrška obrazovnim centrima ili preduzećima za aktivnosti koje bi kasnije postale nezavisne. 58 . 2002/95/EC). NVO-i pružaju različite usluge kao sto su: • Pomoć obrazovnim centrima ili nezavisne preduzetničke aktivnosti • Podizanje svesti i komunikacija • Pritisak zbog eko-dizajna i primena evropskih standarda za proizvođače • Uspostavljanje kontakata između onih koji refabrikuju otpad i osoba koje se bave donacijama polovnih kompjutera • Neke međunarodne organizacije podržavaju razvoj sistema e-otpada u Srbiji kao sto su IPA fondovi. što podrazumeva poštovanje standarda EU koji su vezani za zaštitu životne sredine a zasnovani su na propisima kao što su direktive o otpadu električne i elektronske opreme (WEEE Directive 2002/96/EC) i na ograničenjima o upotrebi štetnih supstanci (RoHS Directive.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.

Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Sakupljači su izabrali ovaj posao zbog prednosti koje on nudi (fleksibilno radno vreme. 5.. Uticaj na društvo Sakupljanje komunalnog reciklabilnog materijala i dalje se u velikoj meri oslanja na romsku populaciju. U nekim slučajevima su oni i važan faktor povezivanja različitih preduzeća koja se bave problemom otpada.U nekim slučajevima. maloprodaji ili oni koji trguju starim gvozđem a koji obrađuju e-otpad su izloženi rizicima kao što su uostalom i njihove komšije. prodaje se po niskim cenama. TV i radio aparata i sl). 2010. bez zaštite.1. neki rade i noću (leti). upravljanje otpadom ne privlači veliki broj zainteresovanih preduzetnika. Ne postoje ugovori o zaposljavanju koji bi vezivali sakupljače i reciklere za njihove saradnike. rukavica i primena tehnika za bezbedno rastavljanje bi umnogome umanjilo rizike. Otpad se vadi iz kontejnera za smeće. gde se mrvi i gde lako mogu da izazovu povrede) • Potencijalni problemi sa ventilacijom (u procesu opremanja) 59 . Zaposleni u velikoprodaji. frižidera.. Sakupljanje papira i kartona uglavnom sprovode Romi kao svoju pretežnu delatnost ali može se slobodno reći da se ujedno bave i prikupljanjem starih elektronskih uređaja(električnih šporeta. tamo gde živi manji broj Roma. Okarakterisan kao prljav posao. 6% Roma i 5% ispitanih izbeglica i interno raseljenih lica navelo je da zarađuje za život putem prikupljanja sekundarnih sirovina. Upotreba maski. posao ponekad biva preuzet od stane drugih ugroženih pojedinaca. koriste gorivo za osvetljenje i dalje pogoršavaju radne uslove. Međutim. Prikupljanje otpada se vrši na neregulisan i neorganizovan način. Pregled uticaja e-otpada na celokupno društvo 5. Oni uglavnom nemaju ni najosnovniju zaštitnu opremu. ovim ljudima nedostaje to da budu priznati od strane zajednice. ne postoji pritisak za normu. Sakupljanje. odnosno uz zdravstveni rizik. nezavisnost. Formalni sektor Primećeni su sledeći problemi za radnike u upravljanju opasnim eotpadom: • Nedostatak zaštite protiv buke (nošenje zaštitnih slušalica na mestima gde se redovno velike količine otpada podizu teškim mašinama) • Nedostatak zaštite za oči (nošenje zaštitnih naočara na mestima gde se e-otpad transportuje u velikim količinama. Na osnovu rezultata istraživanja o socijalnoj ugroženosti koje je UNDP sproveo u 2004. opremanje/popravka i reciklaža e-otpada se javlja kako u formalnom tako i u neformalnom sektoru. čime se otvaraju veće mogućnosti na tržištu za one koji su zainteresovani za ovu delatnost. Svaki od ovih sektora nudi različita rešenja za uticaj e-otpada na društvo.godini. sakupljanjem skoro u potpunosti upravljaju Romi.) u poređenju sa građevinarstvom ili poljoprivredom koji su mnogo fizički zahtevniji poslovi.

što zbog toplote • Razbijanje monitora da bi se izvadio bakar • Izloženost opasnim materijama • Nedostatak osnovne sigurnosne opreme • Manjak osnovnih informacija o e-otpadu • Ugroženost od strane trgovaca e-otpadom (sakupljači obično ne mogu maksimizirati sredstva ili se ne mogu cenjkati sa trgovcima starog gvozđa) • Druge vrste ugroženosti koje se povezuju sa neformalnim sektorom kao što je prihod koji nije garantovan ili druge povoljnosti za radnike • Ugroženost od strane drugih neformalnih trgovaca (oni koji čuvaju travu ili druge nesuglasice oko izvora e-otpada) • Nezakonita trgovina 5. reciklira se manje od 10 %..) 60 .Upravljanje e-otpadom u Srbiji. staklo. Na nivou RS od ukupne količine generisanog e-otpada. Godinama se generiše sve veća količina otpada i bez ikakvog prethodnog tretmana odlaže na postojeća smetlišta u opštinama.2. 2010. S obzirom na procenjene količine e-otpada na nivou Srbije i male količine koja se reciklira. napušteni objekti. dobijeni su poražavajući podaci koji pokazuju da se samo 12 % ukupnog e-otpada reciklira . Uticaj na životnu sredinu Neadekvatno postupanje sa otpadom jedan je od ključnih problema u oblasti zaštite životne sredine u Republici Srbiji. bilo koje vrste starog gvozđa kao i stara elektronika) Neki od negativnih uticaja na društvo mogu biti: • Otvoreno spaljivanje plastike. Ovakva praksa onemogućava iskorišćavanje energetskih potencijala iz otpada. priobalna područja.može se zaključiti da najveći procenat e-otpada završava na komunalnim deponijama zajedno sa ostalim otpadom ili na divljim deponijama ( korita isušenih reka. Na osnovu istraživanja koja su do sada sprovedena na nivo područja Balkana u oblasti upravljanja i reciklaže e-otpada. • Upotreba agenasa za čišćenje koji nisu pod zaštitom (u procesima opremanja) Neformalni sektor Teško da će e-otpad postati glavni otpadni tok za neformalne sakupljače i reciklere koji obično rade sa širokim opsegom materijala koji se mogu reciklirati (karton. što zbog iskorišćavanja vrednih materija iz metala kao što je bakar. odnosno predstavlja veliki gubitak resursa i nesagledivu opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi. po nekim procenama to je 70000 tona godišnje.

CFC i Hydrochlorofluorocarbon HCFC materijali se koriste u proizvodnji rashladnih uređaja i izolacije i smatraju se gasovima koji ispuštanjem u atmosferu mogu uticati na oštećenje ozonskog omotača. inhibitori plamena kao što je polibrom bifenil (PBB) i polibrom difenil etri (PBDE). Zdravstveni rizici uzrokovani oslobađanjem opasnih materija iz elektronskog otpadu su jedan od najbitnijih razloga za brigu o kvalitetnom 61 . Svakako da curenje sa mesta na kome se nalazi e-otpad ili iz skladišta može uticati na hemijski sastav vode koji potom prodire u zemlju i na kraju dospeva u podzemne vode. što uslovljava da 40 % olova na deponijama potiče iz potrošačke elektronike. najčešće završavaju na mestima neprimerenim za skupljanje te vrste otpada (ulični kontejneri). • CRT monitori (monitori sa katodnom cevi) i televizijski monitori sadrže u proseku od 2 do 4 kg olova. Jedna takva lampa kakvu možemo pronaći u većini kancelarija sadrži i do 30 miligrama žive. • Olovo iz katodnih cevi monitora i TV aparata. Osnovni uzrok ovog problema je nepostojanje sanitarnih deponija. kadmijum i olovo. Toksicni sadržaj e-otpada Otpad od elektronske i električne opreme se sastoji od različitih materijala koji sadrže supstance koje mogu zagaditi zemljište i podzemne vode kada se odloži. što je veliki problem u Srbiji. 2010. neiformisanost o štetnostima takvog načina odlaganja e-otpada i nepostojanje organizovanog prikupljanje elektronskog i električnog otpada. naročito živu. Podaci pokazuju da se u najvećem broju lokalnih samouprava ne vodi evidencija o sastavu komunalnog otpada koji se odlaže na deponije tako da je nemoguće dobiti precizne podatke koliki je procentualni udeo e-otpada u ukupnoj deponovanoj količini otpada. Zagađenje zemljišta se može razmatrati: Kratkoročno: ako su teški metali mobilni i ne nagomilavaju se u zemljištu onda dospevaju do podzemnih voda i biljaka i tako truju stanovništvo Dugoročno: ako teški metali nisu mobilni onda ne predstavljaju neposrednu opasnost po stanovništvo već dovode do dugotrajnog – ponekad nepovratnog – zagađenja zemljišta Navedimo samo neke od primera: • Chlorofluorocarbon . Ovo mogu biti teški metali kao što je olovo. živa. niska ekološka svest građana. kadmijum i hrom. U Srbiji je prema proceni Agencije za zaštitu životne sredine 164 deponija Javnih Komunalnih Preduzeća (JKP) kao i preko 4400 divljih deponija. litijum i kadmijum iz baterija za mobilne telefone itd.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Sadržaj žive u fluorescentnim lampama je zabrinjavajući. • Fluorescentna rasveta sadrži potencijalno štetne supstance kao na primer: visoko toksične teške metale.

dolazi do oslobađanja toksičnih materija. Korisiti se u LCD ekranima. Klasifikovan je kao kancerogen. recikleri e-otpada će imati direktan i indirektan uticaj na zdravlje ljudi.. najčešće preko ribe. skladištenja ili odlaganja e-otpada na komunalnim deponijama. usled dugotrajne izloženosti može dovesti do karcinoma pluća. srebra i paladijuma i elektronskih kola upotrebom vlažnohemijskih procesa. kardiovaskularnog sistema. praćenja oštećenja i bolesti u ljudskom organizmu koji je bio izložen ovim supstancama došlo se do sledećih saznanja: • • • • Olovo uzrokuje oštećenje centralnog i perifernog nervnog sistema. • Rizici i pretnje za osobe koje rade u centrima za reciklažu eotpada (nesigurni procesi reciklaže) Nesigurni procesi za reciklažu uključuju otvoreno spaljivanje kablova. žive i/ili soli cijanida i stvaraju velike količine hemijskih elemenata koji otiču i koji mogu direktno negativno uticati na zdravlje ljudi. Takođe postoje određene metode za vađenje plemenitih metala. Nalazi se u monitorima i štampanim pločama. zagađivanja životne sredine i ugrožavanja živog sveta i zdravlja ljudi koji dolaze u direktan kontakt sa eotpadom ili pak žive u neposrednoj blizini mesta gde se isti odlaže. kako usled delovanja atmosverskih promena tako i mehaničkih ostećenja prilikom transporta (drobilice u kamionima za prikupljanje i odvoz otpada ). izaziva anemiju i bolesti kostiju. Lako se apsorbuje u ćelijama ljudskog organizma i može uzrokovati oštećenja DNK. Nalazi se u raznim čipovima. naročito zlata. Prilikom neadekvatnog prikupljanja. Direktni uticaji na zdravlje ljudi mogu biti prouzrokovani: 62 . uključujući mozak i bubrege. štampanih ploča i drugih električnih žica sa ciljem oslobađanja od PVC zaštite kako bi se izvukao bakar ili aluminijum. Ovi procesi se uglavnom koriste u neformalnom sektoru i uključuju upotrebu kiselina. Kakvu opasnost predstavljaju toksične supstance i metali iz e-otpada najjasnije pokazuju oboljenja i promene koje oni mogu izazvati kod čoveka. Najopasnije je zagađenje vode živom koja se lako taloži u živim organizmima kroz lanac ishrane. bubrega i reproduktivnih organa. 2010.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Na osnovu višegodisnjeg istraživanja . Živa može pruzrokovati oštećenja raznih organa. termostatima i dr. Kadijum ima kancerogeno dejstvo. Heksavalentni hrom koristi se u zaštiti od korozije. Procenjuje se da se 22% svetske potrošnje žive koristi u elektronskoj opremi. Imajući u vidu sve navedene činjenice i stvarnu situaciju u reciklažnim centrima e-otpada u Srbiji. Niska temperatura spaljivanja PVCa pod ovakvim uslovima nosi veliki rizik od stvaranja dioksina i organskih zagađivača koji imaju veliki kancerogeni potencijal. a takođe je i stabilizator za plastiku. i ispravnom zbrinjavanju e-otpada. mobilnim uređajima. Berilijum se zbog svojih svojstava koristi u matičnim pločama. oštećuje bubrege.

Tu su i smanjene 63 . povrede leđa i elektro-sokova • Opasni predmeti u blizini (oštri i teški kompjuterski delovi koji stoje na otvorenom) • Mnogo radnika na relativno malom prostoru • Zagađenje usled prisustva prašine i slabe ventilacije (radnici u sektoru za popravke rade u prostorijama sa slabom ventilacijom) • Nedostatak prostorija za skladištenje • Fizička opasnost od pada • Zagađenje od sagorevanja • Određeni mirisi iz laserskih štampaca za koje se veruje da imaju potencijalno negativni efekat na zdravlje 5. Opsta opažanja o standardima zdravlja i bezbednosti u reciklažnim centrima u Srbiji: • Nedostatak zaštitne opreme za rukovanje materijalima • Nebezbedan rad sa CRT monitorima • Očigledna mogućnost da dođe do povrede oka.Upravljanje e-otpadom u Srbiji.3. uključujući i nedostatak državnih subvencija i investicija. sakupljača i reciklera kao glavnih aktera procesa tretmana elektronskog otpada i razmene dobara u ovoj oblasti. • Prašinom u zatvorenom prostoru koja nastaje ručnim i mehaničkim rastavljanjem opreme (obrađivanje plastike ili CRT) • Filter prašina nastala u procesu mehaničkog rastavljanja • Emisije zvuka nastale ručnim i mehaničkim procesima rastavljanja (pokretne trake. da uvoz i izvoz pojedinih vrsta otpada postoji u malom procentu. počela je sa radom berza otpada koja ima za cilj efikasnije povezivanje i razmenu informacija između proizvođača. da ne postoji razvijeno trzište na nivou države za ovu vrstu otpada. udarci cekicem. sekaci) • Devijacije iz standarda zaštite na radu. 2010. razvijena berza otpada. Na sajtu Agencije za zastitu životne sredine od septembra 2010. Ekonomski aspekt Istraživanjem i analizom tržista RS u oblasti trgovine otpadom može se zaključiti da situacija nije nimalo povoljna. tj.god.Sakupljači i recikleri suočeni su sa mnogobrojnim poteškoćama. Usaglašenost sa ovim vrednostima je namenjena kako bi se minimizirao rizik od nepovoljnih efekata na zdravlje Indirektni uticaji na zdravlje ljudi mogu biti prouzrokovani: • Zagađenjem vazduha prouzrokovanim spaljivanjem pod visokim temperaturama • Emisije nastale usled transporta materijala e-otpada • Zagađenje sistema vode i zemljišta koji se nalaze u blizini deponija • Indirektni uticaj na zdravlje ljudi je teško kvantifikovati zbog zajedničkih efekata i vremenske pauze između nastanka i reakcije.

html:295361-U-Srbiji-od-subote-nize-ekoloske-takse 16 Iznosi cena u dinarima prevedeni su i u iznose u evrima prema zvaničnom kursu NBS u periodu izrade ovog isrtaživanja 64 .12 Najveći problem predstavlja nepostojanje organizovanog prikupljanja e-otpada.rs/vesti/naslovna/aktuelno.. tv aparat se otkupljuje po ceni od 20 dinara za kilogram. http://www. god. Više je nego očigledno da glavni akteri koji bi trebalo da urede ovo tržiste nedovoljno sarađuju međusobno. cene uzrokovane svetskom ekonomskom krizom. dok se za male kućne aparate ekološka taksa naplaćuje po kilogramu mase i iznosi 60 dinara. 2010.18 %.69. kompleksne. tj. zamrzivač ( taksa je 1200 din. 14 Za prevođenje vrednosti dinara u evro korišćen je zvanični kurs NBS u periodu izrade ovog istraživanja. Na primer : cena otkupa starog monitora je 150 dinara ( približno 1. Iznos visine ekološke takse je fiksan za pojedine proizvode kao što su na primer: veš mašina ( taksa je 1000 din. . taksa za fen za kosu iznosi oko 25 dinara ( 2 eura). 1314 itd. Na primer. visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade.mozilla:en-US:official&client=firefox-a 13 Podaci su dobijeni istraživanjem na terenu. za sada ne postoje tarife otkupa e-otpada od strane preduzeća registrovanih za reciklažu ove vrste otpada. Kao primer neefikasnosti tržista otpada govori i podatak dat u Izveštaju o stanju životne sredine iz 2009 god 11 koji pokazuje da je u ukupnoj količini izvezenog otpada iz RS od 117 948 tona. približno 12 eura). praćenjem dostupnih oglasa individualnih sakupljača.4-1. način i rokove dostavljanja izveštaja. 2009 Evropske ekološke vrednosti za dobrobit građana Srbije. približno 10 eura).Upravljanje e-otpadom u Srbiji.tj.1516 11 12 Izveštaj o stanju životne sredine. veš mašina se otkupljuje po ceni od 500 dinara ( približno 5 eura).com/search? q=ukupni+gubici+zbog+neadekvatnog+tretmana+otpada+u+srbiji&ie=utf-8&oe=utf8&aq=t&rls=org. kriterijume za obračun. spore i skupe administrativne procedure kao i niz ostalih faktora koji otežavaju situaciju u ovom sektoru. Uredba definiše proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada. obveznike plaćanja naknade.5 eura). sa posebnim osvrtom na praksu postupanja sa otpadom. akumulator se otkupljuje po ceni od 300 din ( približno 3 eura).google. iznose između 98 i 268 miliona evra sto je jednako 0.novosti. godine Vlada donela uredbu o uvođenju ekološke takse na električne i elektronske uređaje koja je usvojena avgusta 2010 . 15 www. prouzrokovani nepropisnim upravljanjem otpadom. električni i elektronski otpad bio zastupljen sa 208 tona ili približno 0. smanjene količine materijala u nedostatku organizovanog sakupljanja. Istraživanje na terenu pokazalo je da postoji individualno sakupljanje otpada i da su otkupne cene otpada vrlo različite i veoma niske. 2006. Da se situacija u Srbiji u oblasti upravljanja otpadom donekle poboljšala govori i činjenica da je aprila 2010. Koliki su ekonomski gubici u Srbiji zbog nepostojanja adekvatnog tretmana i upravljanja otpadom najbolje pokazuje procena da u RS ukupni gubici na godišnjem nivou.1% BDP-a. evidenciju količine i vrste proizvedenih i uvezenih proizvoda.

2010. je zamena “staro za novo”. građani ce dobiti motivaciju da ne odlažu svoj e-otpad po podrumima i kontejnerima. podsticanje odvojenog sakupljanja otpada. sanacija dugogodišnjeg zagađenja otpadom. samo jedno preduzeće poseduje licencu Ministarstva životne sredine za sakupljanje i reciklažu električnog i elektronskog otpada . Do sad je ova akcija sprovedena od strane manjeg broja firmi i to pretežno u oblasti telekomunikacija ( mobilnih telefona) i IT opreme i uređaja. programe obrazovanja o pitanjima zaštite životne. Jedan od primera dobre prakse. Na ovaj način daje se mogućnost uvoznicima. nažalost zastupljen u manjem obimu. otvaranje novih radnih mesta. Procenjuje se da bi se na ovaj način u Srbiji godišnje moglo prikupiti 2-3 hiljade tona elektronskog i električnog otpada. U Srbiji postoje četiri registrovana preduzeća koja se bave reciklažom električnog i elektronskog otpada.to je “ SE Trade” (SET) iz Beograda. Uvođenjem ekološke takse i sredstava dobijenih njenom naplatom finansira će se aktivnosti iz oblasti upravljanja otpadom: stimulisanje nove privredne grane. 65 . Da je upravljanje i tretman e-otpada prepoznat od strane države kao polje koje ima velike ekonomske potencijale pokazuje i primer nove fabrike za reciklažu i sakupljanje e-otpada na jugu srbije (Niš) koja je počela sa radom novembra 2010 god. Ubuduće će građani moći da svoje stare električne i elektronske uređaje ponude na otkup preduzećima koja recikliraju ovu vrstu otpada uz dobijanje novčane naknade u istom ili približnom iznosu ekološke takse uvedene za tehničke uređaje.smanjiće se količina e-otpada na komunalnim deponijama. proizvođačima i trgovcima elektronskim uređajima da sa kupcima uspostave sistem organizovanog sakupljanja otpada kroz zamenu staro za novo i na taj način ostvare povraćaj novca koji je utrošen na ime ekološke takse. Na ovaj način.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. preduzeća ce imati finansijske olakšice u smislu neplaćanja PDV-a ( porez na dodatu vrednost) za ekološku taksu ili povraćaju u slučaju izvoza otpada ili neke od komponenti istog. podsticanje tržišta recikliranih materijala. nažalost.

Nedostatak infrastrukture za tretman i odlaganje otpada (regionalne deponije – regionalni centri za upravljanje otpadom. Degradirani prostori usled 66 . definišući postojeće stanje što se tiče upravlajnja električnim i elektronskim otpadom došli smo do sledećeg zaključka. podsticajne mere i partnerstvo javnog i privatnog sektora u upravljanju e-otpadom. 2. 3. Zaključak Na osnovu istraživanja koje smo sproveli u Srbiji. Ono što nedostaje u Srbiji. Započeta izgradnja nekoliko regionalnih sanitarnih deponija regionalnih centara za upravljanje otpadom. reciklaža ili odlaganje otpada na bezbedan način. Mogućnost insineracije otpada u SLABOSTI 1.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. tako i postojeće slabosti i moguće pretnje ka unapređenju sistema upravljanja e-otpadom u Srbiji. postrojenja za reciklažu. 4. 5. kao i podsticati konkurenciju i uključiti privatni sektor u oblast upravljanja e-otpadom. a tiče se upravljanja eotpadom u Srbiji je da je neophodno jačati institucije i organe zadužene za planiranje. kontrolu i praćenje. zemljišta i vazduha usled loše prakse upravljanja e-otpadom.). e-otpada. Treba stvoriti osećaj odgovornosti za postupanje sa otpadom na svim nivoima. 4. 2. Inicijative bi trebalo da imaju za cilj da podstaknu stanovništvo na odgovorniji odnos prema e-otpadu i na postupanje sa otpadom na održiv način. 3. kao što je. Postoji potreba za razvijanjem svesti svih proizvođača otpada. Nepostojanje centralnog skladišta za opasan otpad. Nepostojanje postrojenja za tretman opasnog otpada. Neiskorišćeni potencijal za reciklažu otpada 5. kompostiranje itd. ponovno korišćenje otpada. Postojanje nacionalne strategije za upravljanje otpadom. Doneti ključni zakoni u oblasti upravljanja otpadom usaglašeni sa EU direktivama. osigurati uočavanje problema. Zagađenje voda. Kroz datu SWOT analizu uspeli smo da identifikujemo postojeće kako snage i mogućnosti. 2010. izdavanje dozvola. promovisati principe. SWOT analiza SNAGE 1. obezbediti tačne i potpune informacije.

Naplata po količini proizvedenog komunalnog otpada PRETNjE 1. 3. • Neadekvatna i nejasna podela nadležnosti u Ministarstvima • Nedovoljna institucionalna koordinacija i monitoring aktivnosti za zaštitu životne sredine. Uvođenje odvojenog sakupljanja i tretmana opasnog otpada iz domaćinstava i industrije. 2. Na osnovu svega ovoga možemo predložiti sledeće mere: 1) 2) 3) 4) Uspostavljanje nacionalnih kapaciteta za tretman opasnog otpada. Nedovoljno razvijena javna svest o potrebi pravilnog postupanja sa eotpadom. 4.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. 6. Ograničeni kapaciteti za reciklažu eotpada • Nedostatak stalne integracije predloga o zaštiti životne sredine i uslova u procesu usvajanja prostornih i urbanih planova i građevinskih dozvola. Princip „ne u mom dvorištu”. Uvođenje standarda EU u oblasti upravljanja otpadom. 5. Nedostatak preciznih podataka o količinama e-otpada koji nastaje. otpadnim vozilima. 2010. uključujući inspektorate za zaštitu životne sredine. Proces integracije i korišćenje EU i ostalih fondova 3. • Neadekvatno i neprofesionalno osoblje na svim nivoima javne uprave. • Obrazovne institucije su nedovoljno pripremljene za obuku neophodnog broja stručnjaka iz oblasti životne sredine. 8. Opterećenost prostora nekontrolisanim i nehigijenskim deponijama – smetlištima. Sporost zakonodavno. Izgradnju infrastrukture za upravljanje komunalnim i opasnim otpadom Unapređenje sistema upravljanja posebnim tokovima otpada (otpadnim gumama. otpadnim baterijama i akumulatorima). neadekvatnog odlaganja e-otpada i veliki broja smetlišta i divljih deponija.institucionalnih reformi. fabrikama termoelektranama cementa. Doprinos zapošljavanju i otvaranju novih radnih mesta. 4. 7. Nedostatak investicija za izgradnju infrastrukture za upravljanje otpadom. 6. otpadnim uljima. 67 . MOGUĆNOSTI 1. Nepostojanje organizovanog sakupljanja i odlaganja otpada u ruralnim oblastima. 2. Smanjenje nastajanja otpada 5. Sanacija neuređenih smetlišta i remedijacija kontaminiranih zemljišta.

što znači da su po našem mišljenju glavni stakeholderi ipak razmišljali na unapređenju upravljanja ovom vrstom otpada. 2010. Neformalne sakupljače i reciklere bi trebalo podržavati kroz programe obuke. Ovo može uključiti 68 . sto je osnova za odgovornost organizacija a koji bi mogao da podstakne stvaranje odgovornosti organizacije i na taj način omogući bolje upravljanje • Omogućiti da kraj životnog veka proizvoda ne bude i kraj obaveza za proizvođača sto može pospešiti stopu prikupljanja od strane potrosača.-2019. Podizanje svesti o pravilnom odlaganju e-otpada je neophodno. što omogućava postojanje tačke sakupljanja za potrošače. okrećući se ulogama proizvođača. godina dobar deo ovih aktivnost predviđen. Usklađivanje propisa iz oblasti upravljanja otpadom sa EU direktivama. 5) 6) 7) 8) 9) Unapređivanje efikasnosti uspostavljenih sistema za upravljanje posebnim tokovima otpada uz konstantno približavanje ciljevima koji su zadati EU zakonodavstvom. Pored nacionalnog nivoa. Neophodna je konkretna studija koja će se fokusirati na neformalno sakupljanje i reciklažu u Srbiji. Ono što je pozitivno da je Strategijom upravljanja otpadom za period 2010. Sistematski monitoring kvantiteta e-otpada kao o otpadnom toku može biti koristan za industriju. Vlada može da igra važnu ulogu na nacionalnom nivou u stvaranju zakonodavnog okvira o e-otpadu. potrosača i možda maloprodaji. • Zahtevaju od maloprodaje da sakupljaju proizvode kojima je istekao životni vek i na taj način omoguće potrosaču da ne mora da kupi nov proizvod nezavisno od starosti i marke opreme. Uspostavljanje organizovanog sistema reciklaže i podsticanje iskorišćenja e-otpada. obezbeđujući im odgovarajuću opremu pa čak i brokerske usluge kada pregovaraju o cenama sa reciklerima. Jačanje profesionalnih i institucionalnih kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom. Obrazovanje i razvijanje javne svesti za rešavanje problema upravljanja e-otpadom. Naročito se moraju aktivirati programi javnog obrazovanja od strane vlasti kako bi informisali neformalne sakupljače i reciklere i druge o opasnostima u radu sa e-otpadom. Ono što je još bitno dodati i da bi zakoni o e-otpadu mogli da: • Uspostave zakonski okvir za odgovornost proizvođača.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Potencijal za razvoj malih preduzeća je visok u oblasti e-otpada. lokalne vlasti mogu podstaći e-nabavku kao korporativni potrosači tako što će se obavezati na kupovinu samo od proizvođača koji imaju politiku za opremanje kompjutera kojima je istekao životni vek ili tako sto ce podstaći svoje zaposlene da koriste kompjutere od odgovornih proizvođača i na taj način izbegavaju sisteme aukcije.

2010. deponijama.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. tokom inicijativa za 69 . upisivanje količina e-otpada na sakupljanje i od strane reciklera.

org/env/epr/epr_studies/serbiaII. Tehnički fakultet. Ministry of Mining and Energy of Republic of Serbia.google.gov. Report on the State of the Environment of the Republic of Serbia in 2007. http://www.gov. Marković Nikola.mozilla:enUS:official&client=firefox-a 9. Agencija za zaštitu životne sredine. http://www. 5.pks. Council Decision 2008/213/EC.rs/ 16.mem. UNECE. Law on Environmental Protection (Off. 2010. European ecological values for the benefit of citizens of Serbia with special attention to waste treatment practice. Zbornik radova. Environmental Protection Agency.rs/UserFiles/File/tabele/decembar %202010/Tabela%201%20Osnovni%20makroekonomski %20indikatori. 2007. Ministry of Finance. Bor 2007 13.gov.sepa. Ministry of Economy and Regional Development. Jour. Upravljanje komunalnim čvrstim otpadom. Serbia 2009 Progress Report. http://www.2006. M.rs/content/lat/akta/akta_detalji. Brošura: „Šta treba znati o otpadu?“. http://www. Report on the State of the Environment of the Republic of Serbia in 2008.rs/ 70 .com/search? q=ukupni+gubici+zbog+neadekvatnog+tretmana+otpada+u+srbiji &ie=utf-8&oe=utf-8&aq=t&rls=org. Trumić. http://www.ekomrezabih. working document. SEC(2009) 1339.merr..recyu. Beograd.net. Ministarstvo zaštite životne sredine. Second Review. http://www.gov. http://www.yu. Environmental Protection Agency (SEPA). 6. 10. Ministry of Environment and Spatial Planning. Republic of Serbia. Republic of Serbia.rs 14. Literatura 1. Ministry of Environment and Spatial Planning. Environmental Performance Review Republic of Serbia. Integralni katastar zagađivača. Of the Republic of Serbia.pdf 8. http://www.unece.pdf 2. 12.gov.gov. 04-07.mfin. http://www. EKOIST '06.pdf 3. M. http://www.gov. Sokobanja. 135/04) http://www. Republic of Serbia. Chamber of Commerce of Serbia. http://www. Ilić.sepa.org. 7.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Journal of the Republic of Serbia No.rs/ 4. Ministry of Environment and Spatial Planning.rs/ 15. 2006. Environmental Protection Agency.asp? Id=181&t=Z 11.pdf 18. 83/06).parlament.rs/ 17. Upravljanje komunalnim otpadom u Srbiji – stanje i perspektive. 2008. Constitution of the Republic of Serbia (Off.sepa. No. Commission of the European Communities. Analiza postojeće prakse u upravljanju komunalnim otpadom uključujući lokacije za odlaganje otpada.

Strateški okvir za politiku upravljanja otpadom.stat. Republic Development Bureau (RDB).razvoj. NGO Tree House. of the Republic of Serbia.gov. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.rs/download/MDG %20Serbia%2006%20SRPSKI%5B1%5D. 2007. Beograd. 2009.Upravljanje e-otpadom u Srbiji. Beograd.gov.rs/index. Federal Republic of Yugoslavia.stat. Beograd.pdf 26.rs/English/index.pdf 23. Statistical Office of the Republic of Serbia (SORS). Republic of Serbia http://www. 2007.asp? Id=689&t=Z# 38. Republic Statistics Office. Republic Development Bureau. Republic Development Bureau.stat. National Millennium Development Goals in Republic of Serbia. 2009. Nacionalna strategija upravljanja otpadom sa programom približavanja EU.recyu. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. Report on Development of Serbia 2008. 28. 2010. 2009. The prices in dinars were calculated into euros according to the official exchange rate of the National Bank of Serbia at the time of designing this research 39.gov. 25. 2010.gov.gov. 2006 http://www. http://www.gov. 2003 21. Secondary materials and waste recycling commercialization in Serbia 2009-2010.htm 35. Jour. 36. 71 . Report on the state of the environment and development in the Federal Republic of Yugoslavia 2002. 72/09). Serbian Goverment. Report on development of Serbia from 2009 27. godine.gov.parlament. Krusevac.odrzivi-razvoj. The Law on Planning and Construction (Off. National Sustainable Development Strategy.razvoj.hidmet.gov.rs/axd/en/ops.razvoj.rs/assets/download/Nacionalnastrategija-odrzivog-razvoja-Republike-Srbije. Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. 2010. Statistical Yearbook of Serbia. http://www.pdf 33. http://www. Republic Hydrometeorological Service of Serbia.org 37. http://www. Tourism Development Strategy.rs/media/strategije/STRATEGIJA_%20PRRS. Municipalities in Serbia. 2006.merr.htm 20.rs/content/lat/akta/akta_detalji. January 2009. No. http://www. Pravilnik o metodologiji za izradu integralnog katastra zagađivača. 22.rs/axd/en/ 34.gov. Republic of Serbia. draft version.rs/English/ 29.rs/ 30. 2010.rs/Publikacije/izvestaj_o_razvoju_2008/izvestaj _o_razvoju_srbije_u_2008.php/en/documents/sector-fortourism/strategy 19. Ministarstvo zaštite životne sredine.pdf 24. http://webrzs.gov.gov. http://webrzs. Vlada Republike Srbije. Način i postupak klasifikacije otpada.rapp. 31. Beograd. http://www. Serbian Economic Diagram.turizam. 2008. http://webrzs. Spatial Development Strategy of the Republic of Serbia. Statistical Office of the Republic of Serbia. http://www.prsp.gov.rs/axd/god. http://www.htm 32. 2002.

2010. D. br.rs/vesti/naslovna/aktuelno. . www.Republički zavod za statistiku Srbije.html:295361-U-Srbiji-odsubote-nize-ekoloske-takse 72 . 04-07. Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji. 2010.rtv. 40.novosti.com/website/sr/page/314087 http://www.html www. Sokobanja.rs/content/eng/akta/ustav/ustav_1. 2010. Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji. Todić. 43. Dodić.rs/sr_lat/drustvo/reciklazna-industrija-ceka-novac-odeko-taksi_201540. Republička agencija za telekomunikacije. 135/2004). glasnik RS". Beograd.asp http://www. .Upravljanje e-otpadom u Srbiji. D.ekapija.html 41.. Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ("Sl.gov. Beograd. godini. Izrada lokalnog plana upravljanja komunalnim otpadom uz primenu Arhuske kovencije.rs/sr_lat/drustvo/unosna-reciklaza-elektronskogotpada_226026.Republički zavod za statistiku Srbije. Pregled tržišta telekomunikacija u Republici Srbiji u 2009. 2009.2006. Internet stranice: http://www. 45. 2010.parlament. EKOIST '06.rtv. 2009. Z. RATEL. 42. Beograd. Zbornik radova. 44.69. Isoski.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful