Dušan Radović

POŠTOVANA DECO
(Izbor)

STRAŠAN LAV Bio jednom jedan lav... Kakav lav? Strašan lav, narogušen i ljut sav! Strašno, strašno! Ne pitajte – šta je jeo. Taj je jeo šta je hteo – tramvaj ceo i oblaka jedan deo! Strašno, strašno! Išao je na tri noge, gledao je na tri oka, slušao je na tri uva... Strašno, strašno! Zubi oštri, pogled zao, on za milost nije znao! Strašno, strašno! Dok ga Brana, jednog dana, nije gumom izbrisao.

Strašno, strašno!

CAR JOVAN Velika stvar, značajna stvar Jova je, deco, postao car! Imao je brkove do ušiju i bradu do pojasa; imao je hiljadu belih konja i hiljadu brzih pasa. Imao je još bezbroj dvoraca u zlatu i još više prostranih imanja; imao je, deco, milion vojnika i sto zlatnih odlikovanja. Imao je hiljadu sluga, i sedamdeset samo poslastičara... Svi su oni svlačili i oblačili, čuvali i hranili Njegovo Veličanstvo Cara. I on je tako vladao ko zna koliko vekova i godina, najeo se kolača i sladoleda i napio se limunada i malina. I jednog dana, kad Nj. V. Car, od čokolade i limunade nije mogao ni ići ni leći, probudio se gladan i sanjiv u svom krevetu pored peći.

ZAŠTO DECA ČAČKAJU NOS Deca, izvinite, čačkaju nos kao da u tom malom nosu postoji neka važna stvar.

Kao da im je neko, čim su se rodili, šapnuo na uvo: – Obratite pažnju na svoj nos, poklonite pažnju svom malom nosu! Trebaće vam nos! Jednom je jedan mali dečak iz daleke zemlje Ilindije izvukao iz svog nosa kamilu. To je tačno. Bilo mu je dosadno kao i svoj maloj deci i obratio se svom nosu. I nos se sažalio na malog dečaka i poklonio mu je kamilu. Dečak se igrao sa kamilom dva dana a onda je tu svoju neobičnu igračku strpao pod krevet. I ponovo mu je bilo dosadno. Obratio se ponovo svom malom nosu. Molio je novi poklon. Čarobni nos još jednom se sažalio na dečaka i poklonio mu jednu veliku gazelu. Gazele su lepe i mile životinje i sa njima se baš lepo može igrati. A ovaj dečak nije umeo da se igra sa gazelom više od dva dana, pa je i nju strpao pod krevet. I još jednom mu je bilo dosadno. Imao je čarobni nos i njemu je bilo lako. Ali nos je nos, pa makar bio i čarobni. Svaki nos, pa i čarobni, može da se pokvari. A kad se pokvari, onda više nema čarolija. I ovaj nos se pokvario. I više nije bio čaroban. I više nije mogao svom dečaku da poklanja igračke. Eto tako je bilo ono što mi znamo. Taj dečak je to sve sigurno ispričao ostaloj deci. I onda se to sigurno pročulo po celom svetu. I zbog toga sva deca, čim se rode i čim im je dosadno, čačkaju svoje male noseve. Mi ne znamo da li će još koji nos postati čaroban. Ali ko bude strpljiv, može se nadati uspehu. Kamilu verovatno neće izvući iz nosa, jer su kamile danas retke. Istrebljene su nemilosrdno. Ali danas ima drugih zanimljivih stvari: klackalica, traktora, telefona, čekića i klešta, bicikla i trotineta. Samo, dobro je uvek staviti maramicu na nos, da neka od tih stvari ne padne na zemlju i da se ne pokvari.

POUKA Htela je da vidi šta je dole, nagla se preko stola i – pala. Ko? Jedna viljuška radoznala.

LOVAC I LAV Bilo je kasno leto. To je bila glava jednog lava. čas neće – čas hoće. davno. Bacim pogled a pogled se vrati. i kad drugi doñe sasvim blizu – ja osetih da me nešto jede. crv. dan se skratio bitno. San me vara na drvenoj grani. Uspavaj me. . da ne slažem. rukat. buba. luda. zvekne hladno o nečije oko.. okat. već stigla visoko. Tražim nogu. nasrtljivi stvore – vi ste glavat. To je bilo. Kažem: čudno. Na prašumu i ostalo voće spustilo se predvečerje tavno.. strašnog lava. prašuma se uspavati neće. manje od ništa. mrva. Ja mu rekoh: kakva je to slava krasti noge i glockati sitno!? Lav urliknu: zar sam pao s duda? Gloñem nokte i čarape trule! Vi ste – čavka. Ništa. noći. da me neki sekutići grizu. ko ti brani. dve nule. al' to nije bitno. Na leto i na sve to kiša je kišila sitno. nula. tri nule! Ja polako vratim noge gore oprostim mu čarape i nokat. san me vara. traži cveće a na mene sleće. mesto nje se klati jedna glava. I kad prvi san na oči sede.

.. dan se skratio bitno. Kaži: neću više! Kao treće – pogledah ga suvo. Kao prvo – vezah ga za drvo. dve nule. sred žute čelenke!) On promrsi nešto kao: zbogom.. s nešto malo pretnje. moja ruka preti da prekrati mladosti vam čar!. tri nule! Hm. al' živeti – već je teža stvar! Lav ponovi: zar sam pao s duda? Gloñem nokte i čarape trule! Vi ste – čavka. nula. luda. Na leto i na sve to kiša je kišila sitno. mrva.. crv. Lenke. njuh i sluh? Bilo je kasno leto. U životu nije teško mreti. buba.. manje od ništa. .. Kaži: neću više! Lav me šutnu iznenada nogom! Ja mu vratih čvrgu sred čelenke (Lele. Kako čuh i ako dobro čuh Pijani ste il' vam neke smetnje razaraju trbuh.. dan se skratio bitno. ništa. Bilo je kasno leto.Pogledajte.. Kaži: neću više! Kao drugo – zavrnuh mu uvo. Na leto i na sve to kiša je kišila sitno. hm! rekoh.

. Zvezde na nebu treba da stoje i niko ne srne da ih skine! Al kad se od njih dugmeta skroje što deci tako lepo stoje – i onda su fine. sećaš se kako smo se vaspitavali? – A ðorñe mumla: – Ne sećam se.. Samo nije pojeo. jesi li ti učenik ili krokodil? Kako to izgledaš? A ðorñe odgovara: – Molim. Učiteljica mu dovikuje: – ðorñe.. ali ne veruje. ZVEZDE Kad neka zvezda nepažljiva zaspi u toploj noći leta. samo nije pojeo Gordanin palac u ustima. ja sam krokodil. ðorñe. učiteljice... i onda su fine. – Šta je to. Deco.. budi dobar. i mrak je ušao u sobu i pojeo je stvari. ŠTA JE UČITELJICA SANJALA Jedna učiteljica sanjala je najstrašniji san na svetu: kao prozove ona ðorña Nikolića da napiše nešto na tabli a to više nije ðorñe nego krokodil! Izlazi iz treće klupe pravi pravcati krokodil! I učiteljica vidi da je krokodil. I tako krokodil poñe pravo na katedru. zlatari je ukradu i od nje prave za decu sjajna zlatna dugmeta. sećate li se vi kako smo se . – Kako da se ne sećaš!.OTVORIO SAM PROZOR Otvorio sam prozor.

. – Molim. Kad sedam veselih dečaka ugazi u sedam prolećnih bara – izañe sedam pijanih čizmara. sve bliže i bliže. Neka digne ruku ko se seća! A deca gledaju u bivšeg ðorña. ðorñe.. tako. učiteljice. kao mesečar. jer me jedne noći možete i pojesti! RAT Stambolskoj princezi stigao je gost. . sada krokodila. ðorñe ne zna da je bio krokodil.vaspitavali?.. Kad je došla u školu. – A ti. – Molim. i niko ne diže ruku. trepće sanjivim očima.. Učiteljica ih onda sve lepo zamoli: – Deco. Osvojen je jedan – minderluk. neka mi to slobodno kaže. nisam ni ja. – Jedan od vas dvojice bio je noćas krokodil u mom snu. to je Vlada. On misli na nešto drugo. ako je neko ljut na mene. Svi lepi i normalni. ispružio ruke i ide prema katedri. ja nisam! – Molim. obešen je jedan – čiviluk. u klupama je čekaju njena deca. KAD SEDAM VESELIH DEČAKA. proboden je jedan – praziluk. a? – kaže učiteljica ðorñu. al' prilično prost: čačkao je nos! Zbog toga je – tra-ta-ta-ta – došlo i do rata.. nisam ja.. princ takoñe. A krokodil. Nemojte se pretvarati u krokodile. I tu se učiteljica probudila. U trećoj klupi sedi ðorñe Nikolić.

Kad sedam crnih odžačara umire sedam strpljivih baka – gle! zeva sedam sanjivih dečaka! ZAŠTO POSTOJE MIŠEVI Kad ne bude krave – neće biti mleka. Pašće kiša i kad nema miša! Kad ne bude miša – neće biti mačke.Kad sedam pijanih čizmara prošeta kroz sedam pekara – izañe sedam belih mlinara. neka. Neće biti........ Kad sedam belih mlinara uñe kod sedam poslastičara – izañe sedam brkatih kaplara. I bez sira može da se bira! Kad ne bude sira – neće biti miša!. neće biti mačke!.. Neka. može i bez mleka! Kad ne bude mleka – neće biti sira. Kad sedam brkatih kaplara po sedam tavana protumara – izañe sedam crnih odžačara. Prvoj mački rečeno je redom: ...

.. i kad bude sira krao – ti vikni: mrnjaooo! To je prva mačka rekla drugoj mački. .utorkom i sredom spavaćeš pod gredom. Mišić je bio gladan i morao je odmah jesti. da od mleka sir naprave. Ovoliki i još veći. Tu je vest mačka pet rekla mački šest. Zbog toga je vrlo važno: da nam krave budu zdrave. nešto važno rade! PRIČA O NEZAHVALNOM MIŠU Jednog dana.. Četvrtkom u šupi. Čučnuo je na svoje zadnje šape – ovako – i počeo je doručkovati. Ko bajagi spavaj. ko bajagi hrči. I te su se tačke držale sve mačke: od mačkine mačke mačke do današnje mačke. da i mačke nešto važno. jedan mišić našao je na tavanu veliki okrugli sir.. A kad miš protrči. To je mačka osam rekla mački devet.. ručati i večerati. da miš sivi sira krade – da i mačke rade. kad su jednom pobegle pod krevet. kad su sredom spavale pod gredom. onaj mišić grao. nedeljom u rerni..

. I tako je rešio da se ne vraća u jednu staru cipelu koja je pre bila njegova kuća. a debeli i glupi miš bež. Tu kuću valjda neće pojesti. ovaj zec ručak kuva. Da mu to bude nova kuća. nego da ostane u toj rupi od sira. Svakoga dana sve više i više. Miš je bio sit i umoran.. čudnog zeca. . Ovaj zec . i tri mora preplivao – dok ga nisam ulovio. Rupa je onda postala velika. I to je bilo ovako: mišić je jeo i jeo i odjednom je rupa postala velika kao tavan. PLAVI ZEC Tri sam zemlje prelazio..Nije više bilo sira. ali je taj stan stalno mirisao na sir. lepu veliku rupu. i tri gore pregazio. ali je tu bila jedna – mačka! Skoči mačka na debelog miša. U tom siru on je imao lep stan. Ne. ali je sir postao mali. Svoj stan u kome je živeo i u kome je spavao. On je doručkovao.. bež. on je bio lenj i glup. I tako je jeo. I eno ga i sada tamo. jeo i jeo. Ovaj zec zna da svira. I tako je on ostao u toj rupi od sira. ovaj zec zna da plete. a sira nigde nije bilo!. On je samo jeo svoju rupu. Plavog zeca. jedinog na svetu. pa ponovo u onu cipelu. Sasvim. I tako je na kraju miš sasvim pojeo svoju rupu. A mišić je bio glup i lenj i nije hteo da traži druge stvari koje lepo mirišu i koje se mogu pojesti. i još mu se spavalo.jer celoga dana nije ništa okusio. Jer je bio od sira.. ručao i večerao svoju rupu od sira.. ovaj zec kuću mete. dok se nije najeo i dok nije napravio jednu veliku rupu u tom siru.

plesti ume. Plavi zec. da vam kroji. pa požurim svojoj kući. da isečem nokte. lovče. Al' kad bismo ispred kuće. čudni zec. da vam peva. da vam kuva. stade zečić da šapuće: – Pusti me. da vam mete. čudnog zeca. piti i francuski govoriti – sve razume! Plavi zec. da vam šije. da ispravim stas. da udesim glas. hrabri lovče. čudni zec. da očešljam kosu. ovaj zec žeti ume. jedini na svetu! Stavih zeca u torbak. ovaj zec šiti. slike šara i francuski razgovara. da umijem lice. jedinog na svetu! . da vas čuva. jedini na svetu! Ja ga htedoh vama dati da vas mije. da vam plete. da vam broji. Nek vide deca plavog zeca.

Živkoviću. TUŽIDEDA se štipa! BRKOVI Srñan Živković pustio je brkove iako ima tek sedam godina. ne piše. kao učenik prvog razreda. – Tako je. nit dotera glas. TUŽIBABA skoči: – Molim. oj nevoljo! Plavi zec. oj nesrećo. drugarice. – odgovara Živković skromno. Tek što su se uzeli i tek što su seli. – A ako pozovem vašeg oca? – Ni onda. – Mogu li znati – sa kakvim namerama? – Ne možete... da ste pustili brkove? – kaže mu direktor škole. na kraj sveta. u prvoj klupi u srednjem redu. – Čujem. nit ispravi stas. sretni mladenci. nit iseče nokte. . Nigde ne piše da se ne smeju puštati brkovi. čudni zec. Venčala ih je razredna. – Izgleda. puštate brkove – kakve bi brkove trebalo da ima direktor škole?! – Ne znam. dva srodna tipa. Ali ako vi. Već pobeže.Pustih zeca iz torbaka – al' se zec ne očešlja. jedini na svetu! VENČANJE TUŽIBABA se najzad udala za TUŽIDEDU. al' se zec ne umi.

on je hteo. pa mu je koža postala tanka. mladiću šta su brkovi? – Vidim. – Dobro.. voda je kriva! Zabranjujem mu da se umiva! – Da li mi verujete? O STIDU I SRAMOTI Jedan se stideo da pita gde je klozet. Od uveta do uveta. I direktor škole pusti da mu izrastu ogromni crni brci. Uvrne direktor brkove pa pravo pred Živkovića. kako će mahati brkovima i leteti iznad škole i iznad direktora i vikati iz sveg glasa: – A zar vas nije sramota? A zar vas nije sramota? DA LI MI VERUJETE Umivao se jedan dečko svakoga dana. Obriše suze. – Da li mi verujete? Majka je stalno vikala "dosta"!. – Pa zar vas nije sramota!? I tu se mali Živković pokoleba. obriše i brkove i poče da sanja kako će jednom.. imati brkove velike kao krila. – Vidite li.– Ne znate? – Ne znam. kad poraste. al on je hteo. za Živkovića nedostižni. Umivao se svakog dana pa se odjednom razboleo. pa su mu uši rasle. kao u narodnoj pesmi. U svakom slučaju. Pokazaću vam. I šta je bilo? . porasle. bez prestanka. – Da li mi verujete? Došao jedan lekar strog pa kaže: – Tako mi prsluka mog.

Čekićem se mogu kucati: ekseri.Ništa. onda su to neki drugi prsti a ne ðura. . Makazama se mogu seći: knjige. Treća igračka su šibice. Udala se za drugog. I šta je bilo? Ništa. Išao je bez gaća. haljine i prsti. Jedan se stideo da kupi u radnji gaće. Drugi put su ga vodili u rernu. Šibicama se mogu izgoreti: haljine. nisi ti valjda najgori prst? Jeste! Kad treba da se čačka nos – hajde ti. To je onaj peti. Imao je mnogo braće. a prsti su najmanji. prostirke i opet prsti. najmanji. Svi su se izmakli. I šta je bilo? Ništa. ðura je išao poslednji i prikleštio je nokat. Bio je tako jednom jedan prst i zvao se ðura. Druga igračka je čekić. Deca su mala. Protiv dečje dosade izmišljene su igračke. Tog ðuru imaju sva deca. Jedan se stideo da kaže devojci da je voli I šta je bilo? Ništa. ðuro. zidovi i takoñe prsti. Da vide da li je vruće. PRIČA O MALOM PRSTU Maloj deci je dosadno. a ðura se izbo. Jedna igračka su makaze. Jedan se stideo da kaže gde ga boli. A kad treba zamočiti dva prsta u pekmez. Nisu ga izlečili. I ðura se ispekao. Jednom su braća povela ðuru u fioku. Kad treba u hladnu vodu – guraj ðuru. Upiškio se u gaće. ðuro. Treći put igrali su se iglom. ðuro.

Ministarstvo mornarice naredilo je: Za mornara na taj divan brod mogu da prime samo onog ko mu brzo izgovori ime. kao što su. kao što su kočničari. može da puši lulu koliko hoće.. Deca vole slatke stvari kao što su sutlijaši. kao što su grilijaši. kao što su. I onda taj može da se penje na katarku. da plovi smelo za Afriku žarku.DECA VOLE Deca vole čudne stvari kao što su odžačari. kao što su. kao što su. Deca vole smešne stvari kao što su papadaći.. ovaj strašni brod zove se SANGLBANGLTINGLTANGLROD! Kapetan mu je Hristiforijusa Kolumbusa unuk ili neki malo dalji rod. da jede banane i drugo havajsko voće i da se pravi važan kao neki kapetan Kuk! . POZIV Poštovana deco! Ovaj divni. kao što su sumareni.... kao što su.. kao što su.

Ali pošto majmuni žive po šumama. ni tetu. što se zatvaraju i otvaraju. ah.. Bilo im je lepo. a loviti miševe niko nije znao! Tužne su. Gospoña Klara je šest mačaka čuvala na jastucima od žute svile. A kad je umrla gospoña Klara. i pošto je drveće sastavljeno od grana i pošto majmuni stalno skaču po granama – kišobrani su se stalno cepali. majmuni dremaju u hladu. nikog svog na svetu. sve životinje kisnu. čudna i stara. Cepali su se i cepali dok se nisu sasvim iscepali. lepi. tužne i gladne bile. Šareni. i pošto po šumama ima mnogo drveća. na doručak niko nije zvao. Nikada nisu mogli da budu lepi i novi. samo majmuni otvore svoje kišobrane i čuče pod njima. sklone se opet pod te iste kišobrane. nikad se više nisu probudile . nikoga. vrlo stara. I nije imala ni mamu. čudna i stara.. TUŽNA PESMA Živela jedna gospoña Klara.PRIČA O MAJMUNIMA Jedanput pre majmuni uopšte nisu imali repove. ali to nisu bili repovi nego pravi pravcati kišobrani. mleko kuvala pa su site i srećne bile – belih mačaka šest. Svaki majmun po jedan mali kišobran. Imali su repove. Kad pada kiša. Mašne im je krojila. vrlo stara – jastuk od žute svile niko nije prao. zaspale su na jastucima od žute svile i nikada se. Kad je jako sunce.

ili krofne. U gornje spratove 20 samaca. Kit je. A pošto je kit bio redovno gladan. telo mu je bilo sve veće. ali mu je iznutra prilična teskoba. I od toga dana.– belih mačaka šest. porastao je kao kuća. pojeo skoro sve ribe Severnog mora. koji su već bili u kitovoj utrobi. kit je za doručak dobijao hleb namazan mašću i slane čajeve. Da mu. moglo se očekivati da će on za sledećih šest meseci progutati još 49 ljudi. I onda su ovi ljudi. posle izvesnog vremena. Bilo ih je puno i prepuno. meñutim. morao je da jede sve više. U prizemlje velikog kitovog tela naselile su se tri porodice. koje su takoñe rasle tu u utrobi. koja je takoñe bila kit. KAKO JE KIT POSTAO DOMAĆA ŽIVOTINJA Kit je velika životinja koja živi u nekim velikim morima. svakog dana spreme po jedan doručak. Za one koji su već bili u utrobi kita to bi bilo gore nego i sama smrt. Neki kit BILI živeo je u Severnom moru i pošto se hranio ribama i ribljim zejtinom. i koji su kakotako udesili svoj život. A kako mu je telo postajalo sve veće. morao da jede tri puta dnevno. Uglavnom su svi kitovi veoma veliki i poznati su po toj svojoj veličini. Za večeru je kit jeo ono što je ostalo od ručka i još ponešto: malo slanine i kuvanih jaja. I taj BILI morao je mnogo da jede da nahrani svoje veliko telo. Ili kompot od smokava. A kako je jeo sve više. Za šest meseci progutao je tako 49 ljudi. u jednoj saksiji. počeo je da guta i – ljude. samo da im više nikoga ne utrpava. ili palačinke. Ili kao brod. . Kit izgleda spolja veliki. A to je dosta. Za ručak su mu vredne žene spremale slane supe od algi i uvek neko testo. onda su oni rešili da sami hrane kita. Kada je taj BILI. Ili mali kao velika soba. jer i njemu glad dolazi redovno dnevno svakog dana. jedan ručak i jednu večeru. Kit može da bude veliki kao mala kuća. od galebova koji su se takoñe smestili u utrobi. kako znaju. od vode koja je i u Severnom moru samo slana. Tako ga je učila njegova majka. u jednom kavezu. Morao je jer je bio gladan. Ili knedle. ljudi su se mučili kao psi u toj mračnoj utrobi. Prevrtao je repom ribarske čamce i gutao ribare.

Dok neko gloñe – ja samo GLOCKAM. bilo mu je vrlo dobro. I ispalo je: veliki je svet. nego samo alge i samo konzerve. Dok neko bode – ja samo BOCKAM. I bilo mu je bolje tu. Zaboravili smo da vam kažemo. Spavao je posle ručka. Od toga su mu oči stalno bile crvene.Tako je kod toga kita osnovana jedna mala kuhinja u njegovom stomaku. pčela je tražila cvet. SVET Cvet je čekao pčelu. Dok neko grize – ja samo GRICKAM. MALI ŽIVOT Dok neko pije – ja PIJUCKAM. Dok neko peva – ja PEVUCKAM.. i da nikada ne zna da li će ručati i večerati. kao i svi drugi kitovi. I tako malo. I tako onda više nije morao gutati ribare. nego da se potuca po širokom i dubokom i Severnom moru. Kroz njegove nozdrve šikljao je visoki mlaz slane morske vode i prosipao se na njegove male oči. imao na glavi vodoskok. Plivao je morem lenjo. Dok neko radi – ja RADUCKAM. sitno ŽIVUCKAM. On je.. . Jednom reči. Divio se kako su lepe planine oko mora. Dok neko drema – ja DREMUCKAM. i samo džakove i sanduke sa potopljenih brodova i još ponekad sitna drva za potpalu.

obično pada i mrak. I. jednoga dana. A svud po svetu pčele u letu. pojedi me! A miš kaže ispod onog lista: – Ne mogu da te pojedem. a sav svet u cvetu! JESEN Kad počne lišće da pada. pojedi me! Ja nisam bio dobar! A miš se uplaši tog krokodokodilskog glasa i pobegne pod jedan list. jedan miš i Krokodokodil kaže tom mišu: – Pojedi me. I taj Krokodokodil ništa nije hteo da sluša i bio je vrlo nevaljao. jednom jedan muž Krokodil i njegova žena Krokodilka. pa sam se ubo na jednu žicu. – A zašto ne možeš da me pojedeš? – Zato što ne mogu. jedan put sam u jednoj šupi jeo jednog krokodila.. Zato što nije bio dobar. . uz mrak i kiša pada – slika jeseni jadne. I oni su imali jednog sina – Krokodokodila.. deco. I tako je. I njegov otac Krokodil naljuti se jednog dana na Krokodokodila i odvede ga u šumu da ga pojedu neke druge životinje. I on ga je tako vezao za jedno drvo i ostavio da ga pojedu. uvek se još neko oklizne i padne! KROKODIL Bili su. I na kraju. doñe kod tog drveta. I čekao je da ga neko pojede. mali Krokodokodil ostao sam u šumi kod tog jednog drveta.teško je dočekati pčelu. A Krokodokodil mu ponovo reče: – Pojedi me. ali to nije bio pravi krokodil. jednoga dana. još teže naći cvet.

A Krokodokodil kaže: – Mrave. A Krokodokodil joj ponovo kaže: – Zmijo. Kad nisam bio dobar. i na lañi okrugle prozore. ZAMISLITE Zamislite deco. sada možeš da ideš kući! I Krokodokodil onda ode svojoj kući. Jer je mislio da je to zemlja. A onda doñe u tu šumu. I tako je mrav jeo Krokodokodila ceo dan. A kad je prošla noć i još jedan dan. jedno veliko more. onda ću te pojesti od noge. pojedi me! A zmija kaže sa grane: – Neću da te pojedeni! I zmija ode. A mali Krokodokodil kaže zmiji: – Pojedi me! Nisam bio dobar i sad me pojedi! A zmija se uplaši tog krokodokodilskog glasa i pobegne čak na drvo. samo mi kaži – gde si? A Krokodokodil kaže: – Tu sam. A Krokodokodil kaže: – Hvala ti. jesi li me pojeo? – Nisam. sad ću. drugoga dana.Ti stojiš na mojoj nozi. I kaže da ga je mrav pojeo i da će sada stalno biti dobar. Krokodokodil pita mrava: – Mrave. A mrav kaže: – Gladan sam i hoću da te pojedem. ispod tebe. pojeo sam te. A mrav kaže: – Dobro. pojedi me! Nisam bio dobar i sada neko treba da me pojede. trećeg dana. i u tom moru jednu veliku lañu. I onda. a kada je bilo veče. doñe kod tog drveta jedan mrav i popne se Krokodokodilu na jednu nogu. i na jednom prozoru – princezu Nañu. . jedna zmija. jesi li me pojeo? A mravu dosadno da jede tolikog Krokodokodila pa kaže: – Jesam.. pojedi me celog. Krokodokodil pita mrava: – Mrave.I miš ode.. I bio je dobar i više ga niko nije pojeo.

sto talasa. i u tom moru istu veliku lañu. na adresu života. kralj sigurno. deco. i na drugom prozoru – razbojnika Kañu. deco. Kada izvali strašnu psovku na račun vetra. ko spase mladi život njezin! Zamislite. sve oficiri. podiže Kañu u zagrljaj i poljubi ga nonšalantno. Strahom i bolom obuzet.. bura ide. puni stida. zataji vetar. svi drhte. izbeže smrti mišolovku i spase princezu iz valova.. a žena vaša – princeza mila Naña! – A ja sam. samo Kaña skoči – i more ga zali. Zamislite. Puni straha.. može i ajkula svakoga časa na modrom talasu da se doveze. prinčevi. razbojnik Kaña! Umiri se more. pojavi se otac princezin i reče: – Onaj biće mi zet. Zamislite sad – otac taj. s dopuštenjem. vetrova fijuk i talasi. i jedan talas princezu skine i poče mladi život da gasi. puna laña. i na lañi iste okrugle prozore. na ime mora. prepuni jeze – . admirali.. deco. a car verovatno.Zamislite sad. – Ovo je kćer moja. izvinite na smetnji. I svi ćute. to isto more. većih sto puta od svake princeze. stade laña. Zamislite onda.

.. – Hrabri Kaña. svako krilo nek leti visoko! Leteti. i treba da peva! Neka skače sve što ima nogu. živeti. Izvinite... i treba da leti! Sve što peva htelo bi da peva. živeti. tata. – Neka leti. leteti.. – Neka cveta. – reče bleda princeza – ja sam vaša Naña.. i treba da cveta! Neka gleda sve što ima oko. lepo je leteti! Živeti. neka trče svi koji to mogu! Skakati. lepo je skakatil Živeti. – Neka peva.. i treba da raste! Sve što cveta htelo bi da cveta. skakati... lepo je živeti! Sve što leti htelo bi da leti. lepo je živeti! Sve što trči . – Neka raste.svi gledahu u pravcu princeze. na ovom svetu svašta se dogaña! ZDRAVICA Sve što raste htelo bi da raste..

lepo je živeti! ŽIVELI! NAJBOLJA MAMA NA SVETU Najbolja mama na svetu? Moja mama! Najbolja mama na svetu? Moja mama! Odakle nam oči. al' je samo jedna htela da rodi baš mene! . i treba da trči! Sve što kljuca htelo bi da kljuca. pevati.. niko lepše.htelo bi da trči. Pevati. oči? Rodila ih majka? Odakle nam uši.. – Neka trči. – Neka kljuca. živeti. ruke? Rodila ih majka! Sve na svetu rodila je majka! Leti pesma oko sveta. lepo je pevati! Živeti.. vedrije od nas. i treba da kljuca! Neka peva sve što ima glas.. lepša nego bajka: nema deteta ni cveta dok ne rodi majka! U životu ja sam srela mnoge dobre žene. uši? Rodila ih majka! Odakle nam ruke.

Prodaćemo sejalice.. Kao da je žuto ljuto Kao da nas neće! . lepa mama.. Kad je vetar zapevao Novembarske tačke. – kupićemo grejalice. blago svima sa mamama! JESENJA PESMA Sve je pošlo naopačke. Prodaćemo sladoled – popićemo čaj! Jer! Sve je pošlo strmoglavce Za ptice i cveće. samo jedna naša mama! Blago vama. Kad je jesen okačila Svoje žute značke. Za vrapce i mačke.Dobra mama. Prodajemo trotinete – kupujemo sanke! Kupujemo šubare – prodajemo mašne! Prodaćemo sokne – kupićemo rukavice. Kad je sunce odustalo Na krov da nam sleće. blago nama. Pažnja! Pažnja! Velika jesenja kupoprodaja! Prodajemo suncobrane – kupujemo kišobrane! Prodajemo staro lišće – kupujemo pahuljice.

DRVO SPAVA Na granici sveta drvo spava. zaspalo. što kažu. . I uvek kad bi išao ulicom. trčalo za suncem preko trava. to jest tamo gde je hteo da padne. znate kako je. i obućar je samo čekao da se i desna odvoji od zaleñenog snega. samo da bi bio bolji od ostalih ljudi. Kada je bilo vreme – izašao je na ulicu i uputio se prema odreñenom mestu. Rešio je da padne na glavnoj ulici. jer se po komšiluku počelo govoriti kako on namerno ne želi da padne. Zaspao cvet. Jabuka ga ulovila žuta. A kada je bio na odreñenom mestu – zaleteo se i okliznuo! Leva noga poletela je radosno u vis. da se očisti od snega i ode kući mirno da spava. sedeći komotno na snegu.. bilo je ljudi koji su. Ljudi su se na to već toliko bili navikli. kako se taj ukrutio! Vidi kako taj pazi na sebe! I. Da posle može kao čovek da ustane.. PRIČA O JEDNOJ NEPOSLUŠNOJ NOZI Te zime je u Padajevcu bilo naročito klizavo. I toga jutra. Klinu se to već popelo.. kada je sve to trebalo da bude. da i on već jednom ove zime padne. On se zbog toga osećao vrlo neprijatno. šaputali za njim: – Vidi. pred svim ljudima. nego bi onako na snegu posedali da porazgovaraju malo o svojim poslovima ili o zdravlju svoje dece. Po krošnji mu još trag sunca luta. Na ulicama bi svakoga časa neko pao u sneg. pa da se kao čovek pruži. kao da ide na voz.. Zaspalo crno. na vrh glave. zaspalo. Zaspalo žuto. Gde je sunce prestalo i palo – tu je drvo stalo i zaspalo. Klin se rano probudio. i drvo i trava – na jabuci malo sunce spava. Jedino obućar Klin te zime nije pao još nijedanput. da često nisu ni ustajali odmah.

a koja sada nije htela da ga sluša. Stajala je sigurno na klizavom snegu i ponela Klina nekoliko metara. kao za poslednji pozdrav. već su se svi plašili da se to brzo ne svrši. Njegova luda i nezahvalna noga nosila ga je ko zna kuda. Na svojoj desnoj nozi. A ta poslušna noga. da lupi. svi su lepo videli da on ne misli skoro da pada i da će ga njegova luda noga ko zna kud odneti. A onda su ga videli kako juri od gimnazije prema parku. Morali su malo da čekaju jer je obućareva noga birala najčudnije ulice i puteve. Dobro još i pet metara. Sedam najjačih vatrogasaca i sedam najjačih železničara uhvatili su se za ruke i stali na ulazu u park. koju on već godinama čuva i odeva. nije sedeo sa prijateljima u snegu. A u glavi mu je bila samo jedna jedina želja: da se spusti. A kada je siroti čovek iz ulice Ratnih drugova skrenuo prema pozorištu. Onda je iz opštine došlo nareñenje da se taj čovek zaustavi. da se prevrne u taj lepi sneg oko sebe... Ona je htela da se kliza! I čestiti obućar nije više koračao. Klizao se na jednoj nozi iz ulice u ulicu. Ceo grad je već izašao na ulice i u početku niko nije mislio da taj čovek treba da sedne i da se odmori. da padne. možda u propast.. A to baš nije obična stvar kad neko tako na jednoj nozi počne da leti ulicama. Već je bilo vrlo mnogo sveta na ulicama i svi su mogli da vide kako on tužna lica juri na toj nozi i kako. maše krajevima svoga kaputa. Pojurio je izmeñu ljudi – kao sin vetra. i tako se ne dešava svakog dana. Izašli su na ulice i otvorili prozore.. deco. nekoliko metara.Samo još desna! Samo još desna da poleti! Ali je desna nešto oklevala. klizajući se na jednoj nozi. Poslati su vatrogasci i železničari da se uhvate za ruke i zatvore nekoliko ulica. A obućar je naleteo na taj lanac i raskinuo ga. Ljudi su hteli to da gledaju. da se razbije. Ali onda da sedne. Neka traje što duže. Dobro. Nije mogao da se zaustavi. A onda se svima učinilo kao da obućar bira gde će se prevaliti u sneg. . mislili su oni. nije htela da pusti sirotog čoveka da padne. Vatrogasci i železničari su se svañali oko toga ko je kriv. da sedne. da legne. a krajevi obućarevog kaputa plazili su se iz daleka kao jezici. Prvo su mislili da će on ipak tu negde da padne. da se prevrne u taj lepi beli sneg. već je pojurio. Oborio je sve vatrogasce i skoro sve želežničare i produžio klizanje.

sa diplomom. da ga dodirne. ali je Klin samo proleteo na svojoj desnoj nozi. Oko pola dvanaest. iz Pinterskog sokaka pravo na Trg braće i sestara. Luda Klinova desna noga poletela je u vis i on je kao najsrećniji čovek na svetu pao u sneg. da ne misli da je sam. Svet se okupljao da ga vidi. zaboga!". čoveče! Lepo stanite!" A on nije mogao da zaustavi svoju ludu nogu. I kad je obućar naišao – iznenada se okrenuo i podmetnuo mu nogu. počasni. Predsednik je stvarno najstrožim glasom vikao: "Halo. pa opet u park. Nastavnik gimnastike je sve to izveo vrlo prosto. Klizali su se samo 9 metara i 15 . Obućar je dva puta proleteo pored duvačkog orkestra i dva puta pored sirote dečice koja su se mrzla na snegu zbog njega. Drugi su vikali: "Klin. Onda je iz opštine stiglo drugo nareñenje. Ljudi ga nisu razumeli. Kline! Stanite. kroz ulice. ni to nije pomoglo. da mu on onako. Hteli su da ga slikaju za novine. i valjali se po snegu. preko mostova. kobajagi. Stajao je na Starom mostu i kobajagi ga sve to nije interesovalo. Onda su poslali po predsednika svih obućara u Padajevcu. deco. U opštini mu je odobreno. ali on to nije mogao. kaže strogim glasom nešto – možda će se čovek trgnuti. klizao celog života na toj jednoj nozi?!" Nije se klizao celog života. Neka sviraju i pevaju neke lepe pesmice i neka hrabre ovog čudnog čoveka. sa tužnim izrazom na licu. da ga slikaju za naše novine i za sve novine na svetu. najviše zbog dece koja su već dva sata plakala i pevala ispred muzeja. valjda. ali sa snagom i čvrstinom kakvu imaju svi nastavnici gimnastike. pored železničara i vatrogasaca koji su se još uvek svañali. Pesmice su zaista bile lepe i poletne ali se on nije mogao zaustaviti. Kod pijace da se postavi vatrogasna muzika a kod muzeja hor osnovne škole. Za njim su sada na velikom rastojanju jurili automobili sa fotografima. pokušala su da ponove njegov podvig ali bezuspešno. Vikali su sa trotoara: "Pa stanite. Vi sad već sigurno pitate: "Pa nije se. braća Kurije. dva Francuza. da ga pita. Klizao se na jednoj nozi – iz ulice Sedam lipa u Pinterski sokak. Iste godine. nešto pred podne. Jurio je. Slika mu je sedam meseci stajala u izlogu. Ali. samo se spustite! Sedite samo!" I pokazivali su mu kako. gledao poznata lica u masi koja ga je svuda pratila i dočekivala. nastavnik gimnastike iz Velike gimnazije otišao je u opštinu i zamolio da on nešto pokuša. Posle je postao član sportskog društva.Iz parka se opet vraćao ka glavnoj ulici.

RRRRRR kad se nešto nečim drlja. dinjo. veliko skakanje kroz kokoške i kokodakanje. pa samo sladi: dudinjo. kao košuta skakuće kroz reči. Oblak o oblak pa grrrrrrmi i celo nebo u srebrnoj srrrrrrmi. drenjino. dunjo.santimetara. "D" kao dobar dan. RRRRRR kad se nešto niz nešto kotrlja. "D" kao slatki nadev jezika. draga dušo moja. i još su se pridržavali rukom! KRAKATO SLOVO "K"krakato spremilo se za skok.. . Kopitom kopa. SLOVO ZA SVE ŠTO JE LEPO I SLATKO "D" se kao dugme prišilo za nepce. RRRRRR kad nešto kroz nešto srlja. kao medenjak. Kas kroz kukuruza klas.. "R" SE KOTRLJA RRRRRR kad se nešto o nešto trlja.

U treći nisu hteli da ga upišu. da ga ponekad prosto skratimo na "S". zbog toga je i nepoželjan za školu.. koji je imao tako dugačko i nespretno ime da je celog života imao neprilike zbog toga. PRIČA O SAVALORALINOVAČKOM Ako hoćete. Jer sve to nije ništa prema jednom Savaloralinovačkom. on bi se tako uplašio da ni sam sebi nije smeo reći koji ga zub boli. "C" bocka kao špric.. "C" pecka kao vic. ali smeta celom svetu. da Lazarova ne bi mogao razumeti. Kad bi tog Lazarova zaboleo zub. valjda. Evo. I nije. sa tim Lazarovom i tim Francuzom. danas bismo vam mogli ispričati priču o Lazarovu. kako li beše. upisali u drugi. nećemo sada još i Savalava. Prosto – hajde iz škole. Upisali ga u prvi razred. deco. ima hrabrih ljudi. uostalom.CUCLA JE CICIJA "C" kijuca kao žalac. niko toliko hrabar. Sad više ne smeta školi. "C" zvecka kao cekin.. bar što se tiče zubobolje. "C" svetluca kao svitac. – Vaše ime ne može se lepo ni izgovoriti. I šta sada. Ništa naročito. recite ga vi! Savaloralinovački lepo reče "Savaloralinovački". "Savaloralinovački" – ko će to još pamtiti i unositi u spiskove?! Kažu: dosta je već raznih Štrkljića i Pržibaburovića. napusti školu i nañe se na ulici. dugačko ti ime! I tako taj. . i ja se već kajem što sam ih spomenuo. Pre svega.. kad smo ih već uzeli u priču. Jednom jedan Francuz umalo nije skočio u Nil da spase druga koji je bio u krokodilskoj opasnosti. kad su ga upisivali u školu. "C" cicijaši kao cucla. A inače. ali se to ne primeti.

Jednom. predsedniku ode voz. ime ne igra nikakvu ulogu. ne mora baš ni da bude mnogo velika. Da li? Taj Savaloralinovački radi. nešto je najbolje što se ikada izdavalo za djecu na prostorima bivše Jugoslavije. kraće. BILJEŠKA O PISCU DUŠAN RADOVIĆ. Ni da govori ni da piše. Školovao se u Subotici i Beogradu. dole a njegovi drugovi gore. Dušan Radović je za života primio najveće nagrade za doprinos dječijoj književnosti: Neven. trebalo bi vikati. Pričam ti priču (1963) i Razbojnik Kaña i princeza Naña (1967). A Lazarovu su izvadili zub. Odjednom. valjda. bilo koji. Tužibaba i devet jednočinki (1955)."Mitiću". Čuvena je njegova knjiga za odrasle Beograde. I dok on izgovori "Savaloralinovački". Pitali ga koji ga boli. pa i "Vasiljeviću". a za knjigu Smešne reči počasnu diplomu Hans Kristijan Andersen Meñunarodne organizacije za dječju književnost. godine u Nišu. na slovo. i prestane ga boleti. dobro jutro. . Viknu oni zato nešto drugo. meñu kojima su najznačajnije: Poštovana deco (1954). poleti dole cigla. uz Čika-Jovu Zmaja najveći srpski dječiji pisac. te pozorišnu predstavu Na slovo. ali Savaloralinovačkom izreći ime značilo bi osuditi ga nevinog na smrt. Vide radnici – pada cigla. Napisao je više knjiga za djecu. hteli su da ga upoznaju sa predsednikom opštine iz Grabulje.Niko ne voli dugačka imena. Smešne reči (1961). gdje je živio od svojih dječačkih dana do smrti. Onda mu oni izvade jedan. izmakne se čovek i poče misliti o svojoj sudbini. I tako. A onaj Francuz nije skočio u Nil jer se krokodil predomislio i otputovao na drugu stranu. postave se skele i zida kuća. koji je Dušan Radović ureñivao. i lako bi se reklo "Periću". na železničkoj stanici. Tu bar nema mnogo spiskova. a predškolski list Poletarac. koja je godinama izvoñena s najvećim uspjehom. Mlado pokolenje i Zmajeve dečje igre. a on nije umeo ili nije smeo da kaže. Zatim se "S" zaposli kao zidar. Tu. recimo. roñen je 1922.