P. 1
Dusan Radovic - Postovana Deco (Izbor)

Dusan Radovic - Postovana Deco (Izbor)

|Views: 677|Likes:
Published by drvorad

More info:

Published by: drvorad on May 11, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/15/2013

pdf

text

original

Dušan Radović

POŠTOVANA DECO
(Izbor)

STRAŠAN LAV Bio jednom jedan lav... Kakav lav? Strašan lav, narogušen i ljut sav! Strašno, strašno! Ne pitajte – šta je jeo. Taj je jeo šta je hteo – tramvaj ceo i oblaka jedan deo! Strašno, strašno! Išao je na tri noge, gledao je na tri oka, slušao je na tri uva... Strašno, strašno! Zubi oštri, pogled zao, on za milost nije znao! Strašno, strašno! Dok ga Brana, jednog dana, nije gumom izbrisao.

Strašno, strašno!

CAR JOVAN Velika stvar, značajna stvar Jova je, deco, postao car! Imao je brkove do ušiju i bradu do pojasa; imao je hiljadu belih konja i hiljadu brzih pasa. Imao je još bezbroj dvoraca u zlatu i još više prostranih imanja; imao je, deco, milion vojnika i sto zlatnih odlikovanja. Imao je hiljadu sluga, i sedamdeset samo poslastičara... Svi su oni svlačili i oblačili, čuvali i hranili Njegovo Veličanstvo Cara. I on je tako vladao ko zna koliko vekova i godina, najeo se kolača i sladoleda i napio se limunada i malina. I jednog dana, kad Nj. V. Car, od čokolade i limunade nije mogao ni ići ni leći, probudio se gladan i sanjiv u svom krevetu pored peći.

ZAŠTO DECA ČAČKAJU NOS Deca, izvinite, čačkaju nos kao da u tom malom nosu postoji neka važna stvar.

Kao da im je neko, čim su se rodili, šapnuo na uvo: – Obratite pažnju na svoj nos, poklonite pažnju svom malom nosu! Trebaće vam nos! Jednom je jedan mali dečak iz daleke zemlje Ilindije izvukao iz svog nosa kamilu. To je tačno. Bilo mu je dosadno kao i svoj maloj deci i obratio se svom nosu. I nos se sažalio na malog dečaka i poklonio mu je kamilu. Dečak se igrao sa kamilom dva dana a onda je tu svoju neobičnu igračku strpao pod krevet. I ponovo mu je bilo dosadno. Obratio se ponovo svom malom nosu. Molio je novi poklon. Čarobni nos još jednom se sažalio na dečaka i poklonio mu jednu veliku gazelu. Gazele su lepe i mile životinje i sa njima se baš lepo može igrati. A ovaj dečak nije umeo da se igra sa gazelom više od dva dana, pa je i nju strpao pod krevet. I još jednom mu je bilo dosadno. Imao je čarobni nos i njemu je bilo lako. Ali nos je nos, pa makar bio i čarobni. Svaki nos, pa i čarobni, može da se pokvari. A kad se pokvari, onda više nema čarolija. I ovaj nos se pokvario. I više nije bio čaroban. I više nije mogao svom dečaku da poklanja igračke. Eto tako je bilo ono što mi znamo. Taj dečak je to sve sigurno ispričao ostaloj deci. I onda se to sigurno pročulo po celom svetu. I zbog toga sva deca, čim se rode i čim im je dosadno, čačkaju svoje male noseve. Mi ne znamo da li će još koji nos postati čaroban. Ali ko bude strpljiv, može se nadati uspehu. Kamilu verovatno neće izvući iz nosa, jer su kamile danas retke. Istrebljene su nemilosrdno. Ali danas ima drugih zanimljivih stvari: klackalica, traktora, telefona, čekića i klešta, bicikla i trotineta. Samo, dobro je uvek staviti maramicu na nos, da neka od tih stvari ne padne na zemlju i da se ne pokvari.

POUKA Htela je da vidi šta je dole, nagla se preko stola i – pala. Ko? Jedna viljuška radoznala.

zvekne hladno o nečije oko. rukat. da ne slažem.. prašuma se uspavati neće. dan se skratio bitno. i kad drugi doñe sasvim blizu – ja osetih da me nešto jede. Na prašumu i ostalo voće spustilo se predvečerje tavno. san me vara. buba. Uspavaj me. Bacim pogled a pogled se vrati. strašnog lava. ko ti brani. luda. davno.. San me vara na drvenoj grani. To je bilo. Na leto i na sve to kiša je kišila sitno. Kažem: čudno. Tražim nogu. da me neki sekutići grizu. mrva. nula. To je bila glava jednog lava.LOVAC I LAV Bilo je kasno leto. Ja mu rekoh: kakva je to slava krasti noge i glockati sitno!? Lav urliknu: zar sam pao s duda? Gloñem nokte i čarape trule! Vi ste – čavka. dve nule. mesto nje se klati jedna glava. al' to nije bitno. crv. manje od ništa. . I kad prvi san na oči sede. okat. noći. čas neće – čas hoće. Ništa. već stigla visoko. traži cveće a na mene sleće. tri nule! Ja polako vratim noge gore oprostim mu čarape i nokat. nasrtljivi stvore – vi ste glavat.

.. Lenke. dan se skratio bitno. dve nule. manje od ništa. Bilo je kasno leto. s nešto malo pretnje. Kako čuh i ako dobro čuh Pijani ste il' vam neke smetnje razaraju trbuh.. crv. dan se skratio bitno.. Na leto i na sve to kiša je kišila sitno. mrva. Kaži: neću više! Kao drugo – zavrnuh mu uvo.Pogledajte. hm! rekoh.. Na leto i na sve to kiša je kišila sitno. moja ruka preti da prekrati mladosti vam čar!. nula. njuh i sluh? Bilo je kasno leto.. Kao prvo – vezah ga za drvo. ništa. luda. Kaži: neću više! Lav me šutnu iznenada nogom! Ja mu vratih čvrgu sred čelenke (Lele... Kaži: neću više! Kao treće – pogledah ga suvo. al' živeti – već je teža stvar! Lav ponovi: zar sam pao s duda? Gloñem nokte i čarape trule! Vi ste – čavka. sred žute čelenke!) On promrsi nešto kao: zbogom. tri nule! Hm.. U životu nije teško mreti. buba.

I tako krokodil poñe pravo na katedru. – Kako da se ne sećaš!. sećaš se kako smo se vaspitavali? – A ðorñe mumla: – Ne sećam se. učiteljice. budi dobar.. Učiteljica mu dovikuje: – ðorñe.. ðorñe.. Deco. i mrak je ušao u sobu i pojeo je stvari. sećate li se vi kako smo se . Samo nije pojeo. ŠTA JE UČITELJICA SANJALA Jedna učiteljica sanjala je najstrašniji san na svetu: kao prozove ona ðorña Nikolića da napiše nešto na tabli a to više nije ðorñe nego krokodil! Izlazi iz treće klupe pravi pravcati krokodil! I učiteljica vidi da je krokodil. jesi li ti učenik ili krokodil? Kako to izgledaš? A ðorñe odgovara: – Molim.OTVORIO SAM PROZOR Otvorio sam prozor. Zvezde na nebu treba da stoje i niko ne srne da ih skine! Al kad se od njih dugmeta skroje što deci tako lepo stoje – i onda su fine. – Šta je to. samo nije pojeo Gordanin palac u ustima.. ali ne veruje. ZVEZDE Kad neka zvezda nepažljiva zaspi u toploj noći leta.. i onda su fine.. zlatari je ukradu i od nje prave za decu sjajna zlatna dugmeta. ja sam krokodil.

ðorñe ne zna da je bio krokodil.. i niko ne diže ruku. On misli na nešto drugo.. tako. sve bliže i bliže. Svi lepi i normalni. ako je neko ljut na mene.. neka mi to slobodno kaže. U trećoj klupi sedi ðorñe Nikolić. – Molim. Neka digne ruku ko se seća! A deca gledaju u bivšeg ðorña. – A ti. a? – kaže učiteljica ðorñu. Učiteljica ih onda sve lepo zamoli: – Deco. to je Vlada... – Jedan od vas dvojice bio je noćas krokodil u mom snu. nisam ja. princ takoñe. obešen je jedan – čiviluk. Kad je došla u školu.vaspitavali?. proboden je jedan – praziluk. trepće sanjivim očima. kao mesečar. Kad sedam veselih dečaka ugazi u sedam prolećnih bara – izañe sedam pijanih čizmara. I tu se učiteljica probudila. al' prilično prost: čačkao je nos! Zbog toga je – tra-ta-ta-ta – došlo i do rata. ðorñe. . sada krokodila. – Molim. KAD SEDAM VESELIH DEČAKA. Osvojen je jedan – minderluk. učiteljice. nisam ni ja. u klupama je čekaju njena deca. Nemojte se pretvarati u krokodile.. A krokodil. jer me jedne noći možete i pojesti! RAT Stambolskoj princezi stigao je gost. ispružio ruke i ide prema katedri. ja nisam! – Molim.

Kad sedam crnih odžačara umire sedam strpljivih baka – gle! zeva sedam sanjivih dečaka! ZAŠTO POSTOJE MIŠEVI Kad ne bude krave – neće biti mleka.... Pašće kiša i kad nema miša! Kad ne bude miša – neće biti mačke. može i bez mleka! Kad ne bude mleka – neće biti sira.. neće biti mačke!.. Prvoj mački rečeno je redom: ... neka. Kad sedam brkatih kaplara po sedam tavana protumara – izañe sedam crnih odžačara. Neka. I bez sira može da se bira! Kad ne bude sira – neće biti miša!.. Neće biti. Kad sedam belih mlinara uñe kod sedam poslastičara – izañe sedam brkatih kaplara.Kad sedam pijanih čizmara prošeta kroz sedam pekara – izañe sedam belih mlinara...

ko bajagi hrči. Ovoliki i još veći.. A kad miš protrči.. .. i kad bude sira krao – ti vikni: mrnjaooo! To je prva mačka rekla drugoj mački. Mišić je bio gladan i morao je odmah jesti. Zbog toga je vrlo važno: da nam krave budu zdrave.utorkom i sredom spavaćeš pod gredom. Ko bajagi spavaj. I te su se tačke držale sve mačke: od mačkine mačke mačke do današnje mačke. To je mačka osam rekla mački devet. ručati i večerati.. kad su sredom spavale pod gredom. nešto važno rade! PRIČA O NEZAHVALNOM MIŠU Jednog dana. jedan mišić našao je na tavanu veliki okrugli sir. da miš sivi sira krade – da i mačke rade. Tu je vest mačka pet rekla mački šest. Četvrtkom u šupi.. Čučnuo je na svoje zadnje šape – ovako – i počeo je doručkovati. kad su jednom pobegle pod krevet. da od mleka sir naprave.. da i mačke nešto važno. onaj mišić grao. nedeljom u rerni.

ali je taj stan stalno mirisao na sir. Svakoga dana sve više i više. nego da ostane u toj rupi od sira. i tri gore pregazio. dok se nije najeo i dok nije napravio jednu veliku rupu u tom siru.... I to je bilo ovako: mišić je jeo i jeo i odjednom je rupa postala velika kao tavan. I tako je rešio da se ne vraća u jednu staru cipelu koja je pre bila njegova kuća.jer celoga dana nije ništa okusio. I tako je jeo. Jer je bio od sira. Tu kuću valjda neće pojesti. Svoj stan u kome je živeo i u kome je spavao. I tako je na kraju miš sasvim pojeo svoju rupu. ovaj zec kuću mete. Ovaj zec zna da svira. ovaj zec zna da plete. pa ponovo u onu cipelu. i tri mora preplivao – dok ga nisam ulovio. I tako je on ostao u toj rupi od sira.. čudnog zeca. Rupa je onda postala velika. Miš je bio sit i umoran. ručao i večerao svoju rupu od sira..Nije više bilo sira. i još mu se spavalo. bež. PLAVI ZEC Tri sam zemlje prelazio. jeo i jeo. ali je tu bila jedna – mačka! Skoči mačka na debelog miša. jedinog na svetu. a debeli i glupi miš bež. Sasvim. ovaj zec ručak kuva. lepu veliku rupu. Plavog zeca. on je bio lenj i glup. ali je sir postao mali. . Da mu to bude nova kuća. Ovaj zec . On je doručkovao. A mišić je bio glup i lenj i nije hteo da traži druge stvari koje lepo mirišu i koje se mogu pojesti.. Ne. U tom siru on je imao lep stan. On je samo jeo svoju rupu. I eno ga i sada tamo. a sira nigde nije bilo!.

pa požurim svojoj kući. da vas čuva. piti i francuski govoriti – sve razume! Plavi zec. slike šara i francuski razgovara. Plavi zec. jedini na svetu! Stavih zeca u torbak. Nek vide deca plavog zeca. hrabri lovče. da udesim glas. da isečem nokte. da očešljam kosu. da vam broji. lovče. da vam šije. jedini na svetu! Ja ga htedoh vama dati da vas mije. jedinog na svetu! . da vam plete. Al' kad bismo ispred kuće. ovaj zec šiti. ovaj zec žeti ume. da vam kuva. da vam mete. čudni zec. da umijem lice.plesti ume. da ispravim stas. da vam kroji. čudni zec. stade zečić da šapuće: – Pusti me. da vam peva. čudnog zeca.

Ali ako vi. puštate brkove – kakve bi brkove trebalo da ima direktor škole?! – Ne znam. jedini na svetu! VENČANJE TUŽIBABA se najzad udala za TUŽIDEDU. – Izgleda. TUŽIBABA skoči: – Molim. Živkoviću. ne piše. – odgovara Živković skromno. čudni zec. sretni mladenci.. Već pobeže. – A ako pozovem vašeg oca? – Ni onda. na kraj sveta. – Mogu li znati – sa kakvim namerama? – Ne možete. oj nesrećo. nit dotera glas.. drugarice. . oj nevoljo! Plavi zec. TUŽIDEDA se štipa! BRKOVI Srñan Živković pustio je brkove iako ima tek sedam godina. da ste pustili brkove? – kaže mu direktor škole. kao učenik prvog razreda.Pustih zeca iz torbaka – al' se zec ne očešlja. u prvoj klupi u srednjem redu. dva srodna tipa. al' se zec ne umi. – Tako je. – Čujem. nit ispravi stas. Nigde ne piše da se ne smeju puštati brkovi. Tek što su se uzeli i tek što su seli. Venčala ih je razredna. nit iseče nokte.

Obriše suze. – Dobro. al on je hteo. – Da li mi verujete? Majka je stalno vikala "dosta"!. voda je kriva! Zabranjujem mu da se umiva! – Da li mi verujete? O STIDU I SRAMOTI Jedan se stideo da pita gde je klozet. I šta je bilo? . imati brkove velike kao krila. Umivao se svakog dana pa se odjednom razboleo. kad poraste.– Ne znate? – Ne znam. porasle. Uvrne direktor brkove pa pravo pred Živkovića. mladiću šta su brkovi? – Vidim. – Pa zar vas nije sramota!? I tu se mali Živković pokoleba. on je hteo. Pokazaću vam. pa mu je koža postala tanka. kao u narodnoj pesmi. – Vidite li. – Da li mi verujete? Došao jedan lekar strog pa kaže: – Tako mi prsluka mog. I direktor škole pusti da mu izrastu ogromni crni brci. Od uveta do uveta. za Živkovića nedostižni.. bez prestanka. obriše i brkove i poče da sanja kako će jednom. U svakom slučaju. kako će mahati brkovima i leteti iznad škole i iznad direktora i vikati iz sveg glasa: – A zar vas nije sramota? A zar vas nije sramota? DA LI MI VERUJETE Umivao se jedan dečko svakoga dana.. pa su mu uši rasle.

Drugi put su ga vodili u rernu. onda su to neki drugi prsti a ne ðura. a prsti su najmanji. Jedan se stideo da kaže gde ga boli. Tog ðuru imaju sva deca. a ðura se izbo. Imao je mnogo braće. haljine i prsti. Jednom su braća povela ðuru u fioku. Da vide da li je vruće.Ništa. A kad treba zamočiti dva prsta u pekmez. ðuro. Jedan se stideo da kaže devojci da je voli I šta je bilo? Ništa. Treća igračka su šibice. Treći put igrali su se iglom. Protiv dečje dosade izmišljene su igračke. Svi su se izmakli. ðuro. Bio je tako jednom jedan prst i zvao se ðura. To je onaj peti. ðuro. I šta je bilo? Ništa. . PRIČA O MALOM PRSTU Maloj deci je dosadno. I ðura se ispekao. Kad treba u hladnu vodu – guraj ðuru. Jedan se stideo da kupi u radnji gaće. Čekićem se mogu kucati: ekseri. Nisu ga izlečili. I šta je bilo? Ništa. Druga igračka je čekić. Udala se za drugog. ðura je išao poslednji i prikleštio je nokat. prostirke i opet prsti. Jedna igračka su makaze. Išao je bez gaća. Makazama se mogu seći: knjige. najmanji. Upiškio se u gaće. zidovi i takoñe prsti. Deca su mala. nisi ti valjda najgori prst? Jeste! Kad treba da se čačka nos – hajde ti. Šibicama se mogu izgoreti: haljine.

može da puši lulu koliko hoće.DECA VOLE Deca vole čudne stvari kao što su odžačari. kao što su kočničari. kao što su.. Deca vole slatke stvari kao što su sutlijaši. da jede banane i drugo havajsko voće i da se pravi važan kao neki kapetan Kuk! .... da plovi smelo za Afriku žarku.. kao što su. kao što su. kao što su.. kao što su. Deca vole smešne stvari kao što su papadaći. I onda taj može da se penje na katarku. Ministarstvo mornarice naredilo je: Za mornara na taj divan brod mogu da prime samo onog ko mu brzo izgovori ime. ovaj strašni brod zove se SANGLBANGLTINGLTANGLROD! Kapetan mu je Hristiforijusa Kolumbusa unuk ili neki malo dalji rod. kao što su grilijaši. kao što su. POZIV Poštovana deco! Ovaj divni. kao što su sumareni.

ali to nisu bili repovi nego pravi pravcati kišobrani. na doručak niko nije zvao. sve životinje kisnu. Imali su repove. Svaki majmun po jedan mali kišobran. Nikada nisu mogli da budu lepi i novi.PRIČA O MAJMUNIMA Jedanput pre majmuni uopšte nisu imali repove. nikog svog na svetu.. Mašne im je krojila. samo majmuni otvore svoje kišobrane i čuče pod njima. nikoga. Šareni. Ali pošto majmuni žive po šumama. vrlo stara – jastuk od žute svile niko nije prao. Kad pada kiša. i pošto po šumama ima mnogo drveća. Gospoña Klara je šest mačaka čuvala na jastucima od žute svile. mleko kuvala pa su site i srećne bile – belih mačaka šest. nikad se više nisu probudile . lepi. TUŽNA PESMA Živela jedna gospoña Klara. majmuni dremaju u hladu. Bilo im je lepo. a loviti miševe niko nije znao! Tužne su. vrlo stara. tužne i gladne bile. A kad je umrla gospoña Klara. Cepali su se i cepali dok se nisu sasvim iscepali.. i pošto je drveće sastavljeno od grana i pošto majmuni stalno skaču po granama – kišobrani su se stalno cepali. sklone se opet pod te iste kišobrane. I nije imala ni mamu. čudna i stara. ah. ni tetu. Kad je jako sunce. čudna i stara. što se zatvaraju i otvaraju. zaspale su na jastucima od žute svile i nikada se.

kit je za doručak dobijao hleb namazan mašću i slane čajeve. počeo je da guta i – ljude. Ili kompot od smokava. Prevrtao je repom ribarske čamce i gutao ribare. posle izvesnog vremena. koje su takoñe rasle tu u utrobi. A kako je jeo sve više. Uglavnom su svi kitovi veoma veliki i poznati su po toj svojoj veličini. Morao je jer je bio gladan. koja je takoñe bila kit. ljudi su se mučili kao psi u toj mračnoj utrobi. morao da jede tri puta dnevno. Za večeru je kit jeo ono što je ostalo od ručka i još ponešto: malo slanine i kuvanih jaja. u jednoj saksiji. Za one koji su već bili u utrobi kita to bi bilo gore nego i sama smrt. . pojeo skoro sve ribe Severnog mora. Kit je. A to je dosta. meñutim. telo mu je bilo sve veće. koji su već bili u kitovoj utrobi. Ili kao brod.– belih mačaka šest. od vode koja je i u Severnom moru samo slana. porastao je kao kuća. i koji su kakotako udesili svoj život. ali mu je iznutra prilična teskoba. moglo se očekivati da će on za sledećih šest meseci progutati još 49 ljudi. morao je da jede sve više. Ili mali kao velika soba. od galebova koji su se takoñe smestili u utrobi. Za ručak su mu vredne žene spremale slane supe od algi i uvek neko testo. A pošto je kit bio redovno gladan. U prizemlje velikog kitovog tela naselile su se tri porodice. kako znaju. I od toga dana. Za šest meseci progutao je tako 49 ljudi. svakog dana spreme po jedan doručak. jedan ručak i jednu večeru. KAKO JE KIT POSTAO DOMAĆA ŽIVOTINJA Kit je velika životinja koja živi u nekim velikim morima. u jednom kavezu. Da mu. ili krofne. samo da im više nikoga ne utrpava. I taj BILI morao je mnogo da jede da nahrani svoje veliko telo. Tako ga je učila njegova majka. Kada je taj BILI. Kit izgleda spolja veliki. Neki kit BILI živeo je u Severnom moru i pošto se hranio ribama i ribljim zejtinom. A kako mu je telo postajalo sve veće. jer i njemu glad dolazi redovno dnevno svakog dana. Bilo ih je puno i prepuno. U gornje spratove 20 samaca. I onda su ovi ljudi. Kit može da bude veliki kao mala kuća. ili palačinke. onda su oni rešili da sami hrane kita. Ili knedle.

nego samo alge i samo konzerve. i da nikada ne zna da li će ručati i večerati. MALI ŽIVOT Dok neko pije – ja PIJUCKAM. sitno ŽIVUCKAM. I tako malo. Dok neko gloñe – ja samo GLOCKAM. Jednom reči. kao i svi drugi kitovi. I ispalo je: veliki je svet. I tako onda više nije morao gutati ribare.. Kroz njegove nozdrve šikljao je visoki mlaz slane morske vode i prosipao se na njegove male oči.. imao na glavi vodoskok.Tako je kod toga kita osnovana jedna mala kuhinja u njegovom stomaku. I bilo mu je bolje tu. . Dok neko grize – ja samo GRICKAM. Dok neko drema – ja DREMUCKAM. Divio se kako su lepe planine oko mora. Zaboravili smo da vam kažemo. SVET Cvet je čekao pčelu. Dok neko peva – ja PEVUCKAM. Dok neko radi – ja RADUCKAM. nego da se potuca po širokom i dubokom i Severnom moru. Plivao je morem lenjo. Od toga su mu oči stalno bile crvene. bilo mu je vrlo dobro. pčela je tražila cvet. On je. i samo džakove i sanduke sa potopljenih brodova i još ponekad sitna drva za potpalu. Spavao je posle ručka. Dok neko bode – ja samo BOCKAM.

– A zašto ne možeš da me pojedeš? – Zato što ne mogu. I on ga je tako vezao za jedno drvo i ostavio da ga pojedu. jednoga dana. I tako je. deco.. mali Krokodokodil ostao sam u šumi kod tog jednog drveta. uvek se još neko oklizne i padne! KROKODIL Bili su. još teže naći cvet. I čekao je da ga neko pojede. I. ali to nije bio pravi krokodil. Zato što nije bio dobar. pojedi me! Ja nisam bio dobar! A miš se uplaši tog krokodokodilskog glasa i pobegne pod jedan list. doñe kod tog drveta. jedan miš i Krokodokodil kaže tom mišu: – Pojedi me. jedan put sam u jednoj šupi jeo jednog krokodila. I njegov otac Krokodil naljuti se jednog dana na Krokodokodila i odvede ga u šumu da ga pojedu neke druge životinje. pojedi me! A miš kaže ispod onog lista: – Ne mogu da te pojedem.. I oni su imali jednog sina – Krokodokodila. obično pada i mrak. uz mrak i kiša pada – slika jeseni jadne. .teško je dočekati pčelu. jednoga dana. I na kraju. pa sam se ubo na jednu žicu. jednom jedan muž Krokodil i njegova žena Krokodilka. A svud po svetu pčele u letu. a sav svet u cvetu! JESEN Kad počne lišće da pada. I taj Krokodokodil ništa nije hteo da sluša i bio je vrlo nevaljao. A Krokodokodil mu ponovo reče: – Pojedi me.

A Krokodokodil joj ponovo kaže: – Zmijo. a kada je bilo veče. A Krokodokodil kaže: – Hvala ti. i na jednom prozoru – princezu Nañu. I kaže da ga je mrav pojeo i da će sada stalno biti dobar. onda ću te pojesti od noge. ZAMISLITE Zamislite deco. jedna zmija. I onda. jesi li me pojeo? A mravu dosadno da jede tolikog Krokodokodila pa kaže: – Jesam. I bio je dobar i više ga niko nije pojeo. samo mi kaži – gde si? A Krokodokodil kaže: – Tu sam. A mali Krokodokodil kaže zmiji: – Pojedi me! Nisam bio dobar i sad me pojedi! A zmija se uplaši tog krokodokodilskog glasa i pobegne čak na drvo. Jer je mislio da je to zemlja. jesi li me pojeo? – Nisam. Krokodokodil pita mrava: – Mrave. sada možeš da ideš kući! I Krokodokodil onda ode svojoj kući. pojedi me celog. A mrav kaže: – Dobro. A mrav kaže: – Gladan sam i hoću da te pojedem. pojedi me! Nisam bio dobar i sada neko treba da me pojede. sad ću. jedno veliko more. ispod tebe. drugoga dana. A kad je prošla noć i još jedan dan. pojedi me! A zmija kaže sa grane: – Neću da te pojedeni! I zmija ode. A onda doñe u tu šumu. i na lañi okrugle prozore. i u tom moru jednu veliku lañu. A Krokodokodil kaže: – Mrave. pojeo sam te. doñe kod tog drveta jedan mrav i popne se Krokodokodilu na jednu nogu. . I tako je mrav jeo Krokodokodila ceo dan. Kad nisam bio dobar.. trećeg dana..I miš ode. Krokodokodil pita mrava: – Mrave.Ti stojiš na mojoj nozi.

prinčevi. zataji vetar. izbeže smrti mišolovku i spase princezu iz valova. s dopuštenjem. a car verovatno. ko spase mladi život njezin! Zamislite. puna laña. bura ide. I svi ćute. Strahom i bolom obuzet. Puni straha.. samo Kaña skoči – i more ga zali. stade laña.. sto talasa. izvinite na smetnji. admirali. i na lañi iste okrugle prozore. i jedan talas princezu skine i poče mladi život da gasi. podiže Kañu u zagrljaj i poljubi ga nonšalantno. i u tom moru istu veliku lañu. na adresu života. svi drhte. pojavi se otac princezin i reče: – Onaj biće mi zet. može i ajkula svakoga časa na modrom talasu da se doveze. kralj sigurno. to isto more. Kada izvali strašnu psovku na račun vetra. prepuni jeze – . deco.Zamislite sad.. deco. Zamislite. a žena vaša – princeza mila Naña! – A ja sam. puni stida. Zamislite onda. sve oficiri.. razbojnik Kaña! Umiri se more. Zamislite sad – otac taj. deco. na ime mora. – Ovo je kćer moja. vetrova fijuk i talasi. većih sto puta od svake princeze. i na drugom prozoru – razbojnika Kañu.

leteti. – Neka peva.. i treba da cveta! Neka gleda sve što ima oko. i treba da peva! Neka skače sve što ima nogu. skakati. svako krilo nek leti visoko! Leteti.. tata. – Neka cveta. živeti... – Hrabri Kaña. na ovom svetu svašta se dogaña! ZDRAVICA Sve što raste htelo bi da raste.svi gledahu u pravcu princeze... – Neka raste. živeti.. lepo je živeti! Sve što trči . lepo je živeti! Sve što leti htelo bi da leti.. i treba da raste! Sve što cveta htelo bi da cveta. neka trče svi koji to mogu! Skakati. lepo je skakatil Živeti. i treba da leti! Sve što peva htelo bi da peva.. Izvinite.. lepo je leteti! Živeti. – reče bleda princeza – ja sam vaša Naña. – Neka leti.

– Neka kljuca. oči? Rodila ih majka? Odakle nam uši. uši? Rodila ih majka! Odakle nam ruke. ruke? Rodila ih majka! Sve na svetu rodila je majka! Leti pesma oko sveta. Pevati. pevati. lepša nego bajka: nema deteta ni cveta dok ne rodi majka! U životu ja sam srela mnoge dobre žene. lepo je živeti! ŽIVELI! NAJBOLJA MAMA NA SVETU Najbolja mama na svetu? Moja mama! Najbolja mama na svetu? Moja mama! Odakle nam oči. – Neka trči. lepo je pevati! Živeti. živeti. i treba da trči! Sve što kljuca htelo bi da kljuca.htelo bi da trči... i treba da kljuca! Neka peva sve što ima glas. vedrije od nas. al' je samo jedna htela da rodi baš mene! ... niko lepše.

Dobra mama. Kad je jesen okačila Svoje žute značke. Kao da je žuto ljuto Kao da nas neće! . Prodajemo trotinete – kupujemo sanke! Kupujemo šubare – prodajemo mašne! Prodaćemo sokne – kupićemo rukavice. blago nama. – kupićemo grejalice. Kad je vetar zapevao Novembarske tačke.. samo jedna naša mama! Blago vama. Za vrapce i mačke. blago svima sa mamama! JESENJA PESMA Sve je pošlo naopačke. lepa mama. Kad je sunce odustalo Na krov da nam sleće. Prodaćemo sladoled – popićemo čaj! Jer! Sve je pošlo strmoglavce Za ptice i cveće.. Pažnja! Pažnja! Velika jesenja kupoprodaja! Prodajemo suncobrane – kupujemo kišobrane! Prodajemo staro lišće – kupujemo pahuljice. Prodaćemo sejalice.

Klinu se to već popelo. sedeći komotno na snegu. da i on već jednom ove zime padne. šaputali za njim: – Vidi.. da se očisti od snega i ode kući mirno da spava. i drvo i trava – na jabuci malo sunce spava. Zaspao cvet. On se zbog toga osećao vrlo neprijatno.. bilo je ljudi koji su. A kada je bio na odreñenom mestu – zaleteo se i okliznuo! Leva noga poletela je radosno u vis. . Da posle može kao čovek da ustane. Ljudi su se na to već toliko bili navikli. Jedino obućar Klin te zime nije pao još nijedanput. Po krošnji mu još trag sunca luta. Na ulicama bi svakoga časa neko pao u sneg. Jabuka ga ulovila žuta. Klin se rano probudio. I uvek kad bi išao ulicom. Rešio je da padne na glavnoj ulici. to jest tamo gde je hteo da padne. Zaspalo crno. kada je sve to trebalo da bude. kako se taj ukrutio! Vidi kako taj pazi na sebe! I. pred svim ljudima. kao da ide na voz.. i obućar je samo čekao da se i desna odvoji od zaleñenog snega. zaspalo. zaspalo. samo da bi bio bolji od ostalih ljudi. pa da se kao čovek pruži. PRIČA O JEDNOJ NEPOSLUŠNOJ NOZI Te zime je u Padajevcu bilo naročito klizavo. na vrh glave. nego bi onako na snegu posedali da porazgovaraju malo o svojim poslovima ili o zdravlju svoje dece. znate kako je.. I toga jutra. trčalo za suncem preko trava.DRVO SPAVA Na granici sveta drvo spava. jer se po komšiluku počelo govoriti kako on namerno ne želi da padne. Zaspalo žuto. Gde je sunce prestalo i palo – tu je drvo stalo i zaspalo. što kažu. Kada je bilo vreme – izašao je na ulicu i uputio se prema odreñenom mestu. da često nisu ni ustajali odmah.

da se prevrne u taj lepi sneg oko sebe. Dobro još i pet metara. Već je bilo vrlo mnogo sveta na ulicama i svi su mogli da vide kako on tužna lica juri na toj nozi i kako. Ona je htela da se kliza! I čestiti obućar nije više koračao. Pojurio je izmeñu ljudi – kao sin vetra..Samo još desna! Samo još desna da poleti! Ali je desna nešto oklevala.. da se razbije. svi su lepo videli da on ne misli skoro da pada i da će ga njegova luda noga ko zna kud odneti. a koja sada nije htela da ga sluša. Klizao se na jednoj nozi iz ulice u ulicu. A u glavi mu je bila samo jedna jedina želja: da se spusti. već su se svi plašili da se to brzo ne svrši.. Morali su malo da čekaju jer je obućareva noga birala najčudnije ulice i puteve. Dobro. i tako se ne dešava svakog dana. deco. Oborio je sve vatrogasce i skoro sve želežničare i produžio klizanje. da lupi. a krajevi obućarevog kaputa plazili su se iz daleka kao jezici. kao za poslednji pozdrav. maše krajevima svoga kaputa. nekoliko metara. A to baš nije obična stvar kad neko tako na jednoj nozi počne da leti ulicama. koju on već godinama čuva i odeva. A onda se svima učinilo kao da obućar bira gde će se prevaliti u sneg. . Njegova luda i nezahvalna noga nosila ga je ko zna kuda. nije htela da pusti sirotog čoveka da padne. Sedam najjačih vatrogasaca i sedam najjačih železničara uhvatili su se za ruke i stali na ulazu u park.. Ceo grad je već izašao na ulice i u početku niko nije mislio da taj čovek treba da sedne i da se odmori. Izašli su na ulice i otvorili prozore. da legne. A kada je siroti čovek iz ulice Ratnih drugova skrenuo prema pozorištu. mislili su oni. Na svojoj desnoj nozi. klizajući se na jednoj nozi. Neka traje što duže. A onda su ga videli kako juri od gimnazije prema parku. Prvo su mislili da će on ipak tu negde da padne. Poslati su vatrogasci i železničari da se uhvate za ruke i zatvore nekoliko ulica. Stajala je sigurno na klizavom snegu i ponela Klina nekoliko metara. A ta poslušna noga. da sedne. da padne. Onda je iz opštine došlo nareñenje da se taj čovek zaustavi. Nije mogao da se zaustavi. da se prevrne u taj lepi beli sneg. možda u propast. Ali onda da sedne. A obućar je naleteo na taj lanac i raskinuo ga. već je pojurio. Vatrogasci i železničari su se svañali oko toga ko je kriv. nije sedeo sa prijateljima u snegu. Ljudi su hteli to da gledaju.

Slika mu je sedam meseci stajala u izlogu. ali sa snagom i čvrstinom kakvu imaju svi nastavnici gimnastike. pa opet u park. i valjali se po snegu. Pesmice su zaista bile lepe i poletne ali se on nije mogao zaustaviti. I kad je obućar naišao – iznenada se okrenuo i podmetnuo mu nogu. Predsednik je stvarno najstrožim glasom vikao: "Halo. Iste godine. Obućar je dva puta proleteo pored duvačkog orkestra i dva puta pored sirote dečice koja su se mrzla na snegu zbog njega. da ga slikaju za naše novine i za sve novine na svetu. Kline! Stanite. Drugi su vikali: "Klin. preko mostova. Svet se okupljao da ga vidi. Jurio je. zaboga!". da mu on onako. Onda su poslali po predsednika svih obućara u Padajevcu. ali je Klin samo proleteo na svojoj desnoj nozi. da ga pita. da ne misli da je sam. počasni. nešto pred podne. braća Kurije. Oko pola dvanaest. sa tužnim izrazom na licu. pored železničara i vatrogasaca koji su se još uvek svañali. Ljudi ga nisu razumeli. gledao poznata lica u masi koja ga je svuda pratila i dočekivala. Onda je iz opštine stiglo drugo nareñenje. najviše zbog dece koja su već dva sata plakala i pevala ispred muzeja. Nastavnik gimnastike je sve to izveo vrlo prosto. dva Francuza. deco. da ga dodirne. sa diplomom. nastavnik gimnastike iz Velike gimnazije otišao je u opštinu i zamolio da on nešto pokuša. Klizao se na jednoj nozi – iz ulice Sedam lipa u Pinterski sokak. Ali. valjda. kobajagi. Vi sad već sigurno pitate: "Pa nije se. pokušala su da ponove njegov podvig ali bezuspešno. U opštini mu je odobreno. kroz ulice. Kod pijace da se postavi vatrogasna muzika a kod muzeja hor osnovne škole. Klizali su se samo 9 metara i 15 . kaže strogim glasom nešto – možda će se čovek trgnuti. Neka sviraju i pevaju neke lepe pesmice i neka hrabre ovog čudnog čoveka. Za njim su sada na velikom rastojanju jurili automobili sa fotografima. čoveče! Lepo stanite!" A on nije mogao da zaustavi svoju ludu nogu. Luda Klinova desna noga poletela je u vis i on je kao najsrećniji čovek na svetu pao u sneg.Iz parka se opet vraćao ka glavnoj ulici. Posle je postao član sportskog društva. klizao celog života na toj jednoj nozi?!" Nije se klizao celog života. iz Pinterskog sokaka pravo na Trg braće i sestara. ni to nije pomoglo. ali on to nije mogao. samo se spustite! Sedite samo!" I pokazivali su mu kako. Stajao je na Starom mostu i kobajagi ga sve to nije interesovalo. Hteli su da ga slikaju za novine. Vikali su sa trotoara: "Pa stanite.

veliko skakanje kroz kokoške i kokodakanje. i još su se pridržavali rukom! KRAKATO SLOVO "K"krakato spremilo se za skok... RRRRRR kad se nešto niz nešto kotrlja. Kopitom kopa. kao košuta skakuće kroz reči. drenjino. "D" kao slatki nadev jezika. . SLOVO ZA SVE ŠTO JE LEPO I SLATKO "D" se kao dugme prišilo za nepce. RRRRRR kad se nešto nečim drlja. Kas kroz kukuruza klas. "R" SE KOTRLJA RRRRRR kad se nešto o nešto trlja. dunjo. RRRRRR kad nešto kroz nešto srlja. dinjo. pa samo sladi: dudinjo. kao medenjak.santimetara. "D" kao dobar dan. draga dušo moja. Oblak o oblak pa grrrrrrmi i celo nebo u srebrnoj srrrrrrmi.

ali smeta celom svetu. i ja se već kajem što sam ih spomenuo. kad su ga upisivali u školu. "C" svetluca kao svitac. Jednom jedan Francuz umalo nije skočio u Nil da spase druga koji je bio u krokodilskoj opasnosti. niko toliko hrabar. uostalom. nećemo sada još i Savalava. I šta sada. Upisali ga u prvi razred. "C" pecka kao vic. I nije. Ništa naročito. deco. "C" cicijaši kao cucla. da Lazarova ne bi mogao razumeti. napusti školu i nañe se na ulici. A inače. – Vaše ime ne može se lepo ni izgovoriti.. danas bismo vam mogli ispričati priču o Lazarovu. Pre svega. PRIČA O SAVALORALINOVAČKOM Ako hoćete.. "C" bocka kao špric. U treći nisu hteli da ga upišu. upisali u drugi. Jer sve to nije ništa prema jednom Savaloralinovačkom.CUCLA JE CICIJA "C" kijuca kao žalac. dugačko ti ime! I tako taj. kako li beše. on bi se tako uplašio da ni sam sebi nije smeo reći koji ga zub boli.. bar što se tiče zubobolje. ima hrabrih ljudi. koji je imao tako dugačko i nespretno ime da je celog života imao neprilike zbog toga. "Savaloralinovački" – ko će to još pamtiti i unositi u spiskove?! Kažu: dosta je već raznih Štrkljića i Pržibaburovića. sa tim Lazarovom i tim Francuzom.. Sad više ne smeta školi. Prosto – hajde iz škole. Kad bi tog Lazarova zaboleo zub. valjda. ali se to ne primeti. . kad smo ih već uzeli u priču. Evo. recite ga vi! Savaloralinovački lepo reče "Savaloralinovački". "C" zvecka kao cekin. da ga ponekad prosto skratimo na "S". zbog toga je i nepoželjan za školu.

izmakne se čovek i poče misliti o svojoj sudbini. te pozorišnu predstavu Na slovo. Pričam ti priču (1963) i Razbojnik Kaña i princeza Naña (1967). Čuvena je njegova knjiga za odrasle Beograde. i lako bi se reklo "Periću". A Lazarovu su izvadili zub. valjda. Odjednom. bilo koji.Niko ne voli dugačka imena. a on nije umeo ili nije smeo da kaže. Da li? Taj Savaloralinovački radi. dole a njegovi drugovi gore. A onaj Francuz nije skočio u Nil jer se krokodil predomislio i otputovao na drugu stranu. godine u Nišu. ne mora baš ni da bude mnogo velika. na slovo. roñen je 1922. Školovao se u Subotici i Beogradu. na železničkoj stanici."Mitiću". dobro jutro. . recimo. Dušan Radović je za života primio najveće nagrade za doprinos dječijoj književnosti: Neven. ali Savaloralinovačkom izreći ime značilo bi osuditi ga nevinog na smrt. Napisao je više knjiga za djecu. Tu bar nema mnogo spiskova. pa i "Vasiljeviću". meñu kojima su najznačajnije: Poštovana deco (1954). poleti dole cigla. a za knjigu Smešne reči počasnu diplomu Hans Kristijan Andersen Meñunarodne organizacije za dječju književnost. Zatim se "S" zaposli kao zidar. Jednom. Smešne reči (1961). Onda mu oni izvade jedan. Mlado pokolenje i Zmajeve dečje igre. postave se skele i zida kuća. I dok on izgovori "Savaloralinovački". Tu. gdje je živio od svojih dječačkih dana do smrti. koji je Dušan Radović ureñivao. trebalo bi vikati. Viknu oni zato nešto drugo. kraće. Ni da govori ni da piše. koja je godinama izvoñena s najvećim uspjehom. Vide radnici – pada cigla. i prestane ga boleti. nešto je najbolje što se ikada izdavalo za djecu na prostorima bivše Jugoslavije. a predškolski list Poletarac. hteli su da ga upoznaju sa predsednikom opštine iz Grabulje. BILJEŠKA O PISCU DUŠAN RADOVIĆ. I tako. uz Čika-Jovu Zmaja najveći srpski dječiji pisac. Tužibaba i devet jednočinki (1955). Pitali ga koji ga boli. ime ne igra nikakvu ulogu. predsedniku ode voz.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->