Asfalt

Asfalt predstavlja ugrađenu i zbijenu asfaltnu mešavinu. Asfaltna mešavina je mešavina mineralnog agregata definisane granulacije i bitumena kao vezivnog sredstva koji, u zavisnosti od sastava mešavine, može zauzimati različito količinsko učešće. Razmatrajući varijabilnost komponenti (vrsta i količina) moguće je proizvesti asfalt koji će imati različite osobine - na taj način asfalt je moguće prilagoditi svakoj individualnoj potrebi i svakom zahtevu. Pojedini zahtevi se determinišu kasnijim uslovima eksploatacije a to su saobraćajno opterećenje i spoljašnje vremenske prilike kako leti tako i zimi. Iz tog je razloga svakom proizvodnom procesu potrebno posvetiti posebnu pažnju (na primer priprema mešavine, skladištenje, transport, ugradnja i zaptivanje).

Sastav asfaltne mešavine
Optimalni sastav asfaltne mešavine je od vitalnog značaja za trajnost i stabilnost asfaltnog kolovoza. Pored upotrebe kvalitetnog veziva i kvalitetnog agregata, veoma važna stvar za dobijanje kvalitetnog i trajnog asfalta je pronalaženje optimalnog učešća komponenti u mešavini. Za asfaltne mešavine se kao vezivo mineralnog agregata koriste organske ugljovodonične materije koje imaju dobru adhezijsku prionjivost na kamen. Kao „nosive“ konstrukcije asfaltne mase su plastične i hidrofobne odnosno odbijaju vodu te su zbog toga otporne na delovanje atmosferilija i raznih agresivnih hemikalija. Asfaltne mešavine sačinjava: − agregat od kamene sitneži veličine zrna od 2,0 do 32 (45) mm koji čini oko ¾ asfaltne mešavine; − kameno brašno iz mlevene kamene sitneži veličine čestica do 0.71 mm pri čemu veći deo (60 – 85 %) čini punilo od mineralnih čestica koje su manje od 0.09 mm; − pesak, prirodni ili drobljeni, veličine zrna od 0,09 do 2,0 mm; − ugljovodonično vezivo (bitumen, bitumenska emulzija, razrđeni bitumen, prirodni asfalt i ređe katran).
OPŠTI SASTAV ASFALTNE MEŠAVINE
MINERALNA MEŠAVINA VEZIVO

kameno brašno (punilo) pesak kamena sitnež bitumen, razređeni bitumen, bitumenska emulzija, prirodni asfalt, katran

90 – 97 %

3 – 10 %

. − Liveni asfaltni betoni (liveni asfalt) kod kojih se asfaltna mešavina najčešće prizvodi na licu mesta u mobilnim mešalicama (kohericama) na kamionskom postolju a sama ugradnja se izvodi livenjem na podlogu bez mašinskog valjanja. Prema karakteristikama ukupnog tehnološkog postupka asfalterskih radova. proizvodnotehnološkom i izvođačkom smislu sledeće osnovne vrste asfaltnih mešavina odnosno asfaltnih konstrukcija: 1. − Mešane asfaltne makadame koji su tehnološka kombinacija asfaltnih betona i asfaltnih makadama. gde se zagreva kamena sitnež i vezivo ili je sitnež hladna a vezivo zagrejano ili je zagrejana sitnež a vezivo hladno. brašna i bitumena te sadrže veći procenat šupljina. Vrući (zagrejani ili topli) asfalt betoni u koje spadaju: − Valjani asfaltni betoni kod kojih se proizvodnja vruće asfaltne mešavine vrši van mesta ugradnje u asfaltnim bazama a ugrađuje se pomoću finišera sa obaveznim valjanjem sloja asfaltne konstrukcije. bez zagrevanja kamene sitneži i veziva pri čemu se kao vezivo uglavnom koristi emulzija od razredjenog bitumena anjonskog ili katjonskog tipa. transporta i ugradnje asfaltne mešavine se prave vrućim ili hladnim postupkom pri čemu mešavine mogu biti: − zagrejane asfaltne smeše. − Bitumenizirani kameni agregati koji se proizvode i ugrađuju na isti način kao i asfaltni betoni ali se sastoje od krupnijeg kamenog agregata sa manje peska. 2. Asfaltni makadami ili prskani asfalti koji se proizvode na licu mesta prilikom same ugradnje što obuhvata prskanje ili zalivanje zagrejanog ili hladnog bitumena kao veziva po sloju prethodno razasute kamene sitneži (ili obrnuto). Pri tome se asfaltne mešavine mogu proizvoditi van mesta ugradnje (in plant) ili na mestu ugradnje (in situ) kada je spravljanje asfaltne mešavine sastavni deo tehnike i tehnologije izvođenja asfaltnih slojeva na licu mesta. a u smislu načina i mesta dodavanja i mešanja ugljovodoničnog veziva s agregatom (kao i zagrejanosti sastojaka te načina same ugradnje) razlikuju se u organizacionom.Vrste asfaltnih mešavina U pogledu tehnike i tehnologije mešanja. logističkom. − hladne asfaltne smeše proizvedene po hladnom postupku. U pogledu načina dodavanja veziva dele se na: − Zasute asfaltne makadame (jednoslojne – višeslojne i pojačane površinske obrade) kod kojih se na uređenu podlogu prvo nanosi vezivo a zatim se zasipava kamena sitnež i valja. − Zalivene (penetrirane) asfaltne makadame kod kojih se prvo na uređenu podlogu razastire kamena sitnež koja se zatim zaliva (prska) vezivom koje prodire (penetrira) u sloj kamene sitneži uz obavezno zatvaranje završnog sloja površinskom obradom odnosno slojem zasutog makadama. odnosno. površina izvedenog sloja najčešće se ravna drvenim valjčićima ili posebnim finišerima za izvođenje livenog asfalta.

Sastavni elementi asfaltne baze su i cisterne za bitumen. gde se doziranje. po mešunzima (najčešće su u upotrebi. Razmatrajući postupak proizvodnje dele se na dva osnovna tipa: − Asfaltna baza sa diskontinualnim proocesom proizvodnje. to jest gde se ne prekida dotok kamenog agregata i veziva u mešalicu. Šematski prikaz asfaltnih slojeva u jednoj kolovoznoj konstrukciji ZASTOR (Z) GORNJA PODLOGA (GNS) DONJA PODLOGA (DNS) HABAJUĆI VEZNI GORNJI NOSEĆI SLOJ DONJI NOSEĆI SLOJ TAMPON (OSNOVNI SLOJ) H V BNS DBNS T ASFALTNI BETON ASFALTNI BETON BITUMENIZIRANI KAMENI AGREGAT BITUMENIZIRANI KAMENI AGREGAT NEVEZANI KAMENI AGREGAT Asfaltne mešavine po vrućem postupku se proizvode na asfaltnom postrojenju (asfaltna baza) tako što se kameni agregat zagreva. silosi za kameno brašno i deponije agregata.  bez sistema za rasejavanje. postoje različite vrste asfaltnih baza. vrućim bunkerima i mešalicom. U zavisnosti od načina doziranja materijala. . i mešanje obavlja neprekidno. Asfaltne baze mogu biti mobilne i stacionarne. zagrevanja i mešanja. po zapremini. vrućih bunkera i mešalice gde se zagrevanje agregata. uglavnom srednjeg do velikog proizvodnog kapaciteta 35 – 310 t/h). Proizvodnja asfaltnih mešavina po vrućem postupku Prilikom izrade fleksibilne kolovozne konstrukcije posebno je značajna tehnika i tehnologija izvođenja konstrukcija od valjanih asfaltnih betona čija je osnovna karakteristika vruć postupak proizvodnje. gde se doziranje i mešanje obavlja u prekidima. suši i meša sa bitumenom u određenom odnosu pri definisanoj temperaturi i brzini mešanja.3. − Asfaltna baza sa kontinualnim procesom proizvodnje. različitog kapaciteta i stepena automatizovanosti. odnosno od tehnološkog procesa proizvodnje. Dva su tipa ovakvih baza:  sa sistemom za rasejavanje. dodavanje veziva i mešanje obavlja u jednom bubnju. Asfaltne i asfaltno-cementne stabilizacije koje su oblik izvođenja povezanih slojeva kamene sitneži sa bitumenom (ili mešavine kamene sitneži s cementom) kao vezivom. Takođe se mogu koristiti i za proizvodnju asfaltnih mešavina po hladnom postupku.

− blago zakošeni rotirajući bubanj za sušenje (zagrevanje i otprašivanje) agregata. . − sklop opreme za („vruće”) sejanje zagrejanog agregata i mešanje svih komponenti asfaltne mase koji je smešten u okviru celovite višeetažne konstrukcije a obuhvata sledeće delove:  uspravni elevator za transport agregata od bubnja za sušenje do sejanja. − sklop opreme filtera (separatora) za izdvajanje punila iz prašine dobijene otprašivanjem agregata u bubnju za sušenje. U okviru ove tehnološke podceline nalazi se jedan ili više zatvorenih uspravnih silosa za skladištenje otprašivanjem dobijenog i spolja dopremljenog punila zajedno sa opremom za transport punila do mešanja. ako se koristi nafta kao gorivo tada se u okviru ove podceline nalazi jedna ili više cisterni za gorivo sa opremom za dovod goriva do plamenika bubnja.  višeetažno (koso vibratorno ili horizontalno rezonantno) sito za sejanje vrućeg agregata uključujući manje silose prosejanih frakcija ispod sita. „exhaustor” (ventilator) koji usisava prašinu iz bubnja kroz filtere. izvlačenje i transport prašine koju čine posebni cevovodi i tzv.Šematski prikaz asfaltne baze Sve ove asfaltne baze obuhvataju raznovrsne uređaje i ostalu tehnološku opremu koja se okvirno može svrstati u deset osnovnih proizvodno – tehnoloških (i njima pripadajućih) podcelina: − sklop više bunkera u obliku otvorenih silosa za skladištenje agregata sa preddozatorima za „protočno” preddoziranje pojedinih vrsta (po veličini) zrna kamene sitneži – frakcija. zajedno sa opremom za otprašivanje tj. zajedno sa vagama iznad mešalice za ponovno merenje agregata i punila pre mešanja. uključujući transportne trake od bunkera pa nadalje.

 sistem opreme elektro-pogona i instalacija postrojenja uključujući tzv. „komandnu kućicu” s opremom i uređajima za upravljanje radom postrojenja. pa se u građevinarstvu prvenstveno koriste veštački. tj. kao i drugih organskih jedinjenja na bazi kiseonika. ciklična mešalica vrućih komponenti asfaltne mase zajedno sa protočnim meračima veziva i sa prskalicama veziva unutar bubnja mešalice. tzv. beton. Po našim standardima iz 1990. pesak. Količina bitumena može se odmeravati po masi ili zapremini. Ugljovodonična veziva imaju dobru prionjivost za kamen. Kontinualno postrojenje za proizvodnju asfaltne mešavine može se upotrebiti uz iste zahteve kvaliteta asfaltne mešavine proizvedene na takvom postrojenju. zastupljenosti u bitumenu između 45 i 60%.  skladišta (rezervoari. Karakteristike ugljovodoničnih veziva Već je rečeno da se asfaltima smatraju očvrsle. U bitumenima su prisutne u količinama . Tehnički bitumeni se dele na prirodne i veštačke. prirodni i drobljeni kameni materijal mora biti uskladišten po frakcijama tako da ne dolazi do onečišćenja. međutim eksploatacija prirodnog je veoma skupa. naftni bitumeni. U osnovna ugljovodonična veziva ubrajaju se bitumeni i katrani. Sa većim sadržajem ulja povećava se vrednost trajne deformacije bitumena. Za proizvodnju asfaltne mešavine primenjuje se diskontinualno postrojenje koje mora osigurati tačno odmeravanje mase kamenog brašna. pri čemu njihova fizičko – mehanička svojstva bitno zavise od temperature. cevovodi) za dovod veziva do mešalica. Elementarni sastav bitumena varira u zavisnosti od njegovog porekla. Ovi materijali su smeše visokomolekularnih ugljenika. odnosno od sastava nafte iz koje se dobija. Mora biti osigurano potpuno i ravnomerno obavijanje svih zrna kamenog materijala bitumenom. − Smole su ugljovodonična jedinjenja koja se na normalnim temperaturama odlikuju viskoznim i plastičnim ponašanjem.  sklop opreme skladišta gotove asfaltbetonske mešavine sa skipuređajem za transport vruće mešavine od ispod mešalice pa do zatvorenih (u smislu spoljašnjih toplotnih utjicaja) bunkera (silosa) smeštenih takođe u okviru celovite etažne konstrukcije ispod koje mogu doći kamioni za preuzimanje i dalji transport asfaltne mase do mesta ugradnje. opeku i mnoge druge materijale. niži viskozitet. Bitumeni sa povećanim sadržajem ulja imaju veću pokretljivost. frakcije prirodnog i drobljenog peska se moraju štititi od vlaženja i onečišćenja. godine zahtevi za uskladištenje osnovnih materijala su: kameno brašno se mora uskladištiti u suvom stanju. kamenog brašna i krupnijeg agregata. racionalno sasatavljene i na odgovarajući način pripremljene mešavine ugljovodoničnih veziva. kotlovi) bitumena i asfalta uključujući opremu za zagrevanje odnosno topljenje veziva kao i opremu (pumpe. sumpora i azota. plastičnošću i nizom drugih pozitivnih svojstava. Tri osnovne grupe jedinjena koje ulaze u sastav bitumena su: − Ulja su ugljovodonici koji su na normalnim temperaturama u tečnom agregatnom sranju. vrućih frakcija kamenog materijala i bitumena. Odlikuju se zadovoljavajućom otpornošću na atmosferske uticaje.

data je tabelarno: Vrsta bitumena za kolovoze BIT 200 BIT 130 BIT 90 Temperatura bitumena u cisternama °C preporučeno 130 135 140 najviše 140 150 160 Temperatura asfaltne mešavine prilikom izlaska iz mešalice °C preporučeno 140 ± 10 145 ± 10 150 ± 10 najviše 160 165 170 Ugrađivanje asfaltnih mešavina po vrućem postupku Najkritičniji postupci prilikom realizacije asfalterskih radova su prevoz vruće asfaltne mešavine od proizvodnog postrojenja do gradilišta i sam postupak ugradnje. Temperaturna osetljivost bitumena u praksi se najčešće definiše indeksom penetracije IP koji je funkcija penetracije i tačke razmekšavanja. bitumen menja sastav te mu se menjaju i svojstva. krtosti i temperature razmekšavanja bitumena. smanjuje se sadržaj ulja i smola. Pošto je materijal amorfne strukture do razmekšavanja dolazi u širem vremenskom intervalu ali je za praktičnu primenu uveden pojam konvencionalne tačke razmekšavanja bitumena. U bitumenu ih ima između 5 i 30%. Navedena svojstva ugljovodoničnih veziva. − Asfalteni su jedinjenja koja su na normalnim temperaturama u čvrstom agregatnom stanju. u zavisnosti od vrste upotrebljenog bitumena. Rastegljivost bitumena se povećava pri povećanju sadržaja smola. Tokom vremena. Iz . Ulja čine bitumen mekšim i lako topljivim. Ovaj proces sporog menjanja sastava i pogoršavanja većine svojstava naziva se starenjem bitumena. Za identifikaciju bitumena za kolovozne zastore koriste se oznake dobijene ispitivanjem penetracije. pa dolazi do povećanja tvrdoće i krtosti. sunčeve svetlosti i kiseonika iz vazduha. Za ocenu kvaliteta bitumena značajan je odnos penetracije i temperature razmekšavanja. Razmatrajući uslove eksploatacije može se zaključiti da je bitumen kvalitetniji ukoliko pri određenoj temperaturi razmekšavanja ima veće vrednosti penetracije.od 15 – 30% i one su nosioci plastičnosti i vezivnih svojstava bitumena. Povećava se relativni sadržaj čvrstih i krutih komponeti. Prema standardu SRPS U. pod uticajem temperaturnih promena. BIT 45…). Povećanje sadržaja asfaltena i smola uslovljava povećanje tvrdoće. BIT 130. Svojstva bitumena zavise od toga u kom odnosu su u njemu zastupljene navedene grupe ugljovodonika.E4.014 temperatura bitumena u cisternama i temperatura asfaltne mešavine prilikom izlaska iz mešalice. odnosno bitumena odražavaju se na karakteristike asfaltne mešavine. definisane kao temperatura pri kojoj bitumen dostiže određeni stepen deformacije. Bitumen koji se primenjuje za izradu asfaltnih kolovoza izlaže se dejstvu visokih temperatura kako bi mu se smanjila viskoznost i omogućilo obavijanje kamenog agregata opnom optimalne debljine. pri čemu se navode dubine prodiranja standardne igle u milimetrima (BIT 200. Teškotopljive su supstance koje bitumenu daju tvrdoću i termičku postojanost.

ojačane posteljice i donjih i gornjih slojeva kolovozne konstrukcije (nedovoljno zbijen sloj će se pod saobraćajnim opterećenjem naknadno zbiti što će rezultirati sleganjem i pukotinama). valjci vrše završno zbijanje sloja.tog razloga su svi ostali postupci (izbor agregata i sastav asfaltne mešavine.5 h od trenutka prihvata na asfaltnoj bazi kamioni kiperi finišer glatki valjak UGRADNJA temperatura mase pri ugradnji najmanje 110°C do 135°C grupa mašina valjak gumenjak ASFALTNO POSTROJENJE (asfaltna baza) Tehnološki postupak izvođenja sloja od asfaltnog betona Ugrađivanje asfaltne mešavine se sastoji iz sledećih faza: − pripreme podloge. cementna ili bitumenska stabilizacija. dok je mešavina još vruća. auto – cisterna za gorivo. Odmah iza finišera. Svi slojevi kolovozne konstrukcije ispod asfaltnog sloja moraju biti dovoljno zbijeni (što se u ovoj fazi pripreme podloge proverava teškim pneumatičkim valjkom ili punim kamionom). Podjednako je važna dobra zbijenost svakog sloja nasipa. grabulje. mašina za sečenje spojeva na asfaltu. vozilo sa rotacionom četkom. stari asfaltni kolovozi ili prethodni novi asfaltni sloj) preko kojih se ugrađuje asfaltni sloj definiše se i konkretna priprema podloge. posteljice. kompresor za vazduh. Valjanje se nastavlja sve dok se sloj ne sabije do zahtevanog stepana ili dok temperatura mešavine ne padne toliko da dalje valjanje može izazvati štetne posledice. − razastiranja mešavine. Asfaltna mešavina se na gradilište transportuje kamionima kiperima i direktno izručuje u mašinu za razastiranje – finišer. auto – cisterna za vodu. . uređaj za zagrevanje radnih spojeva. distributer veziva. Asfaltni sloj se ugrađuje na pravilno dimenzionisanu i izvedenu nosivu podlogu ili na prethodno pripremljenu postojeću podlogu. grtalice. Podloge moraju imati ispravan sistem za odvodnjavanje. proizvodnja i skladištenje asfaltne mešavine) usmereni ka njima. moraju biti ravne i sa zahtevanim padom. − transorta mešavine. lopate. metle itd. ravnjača. Nakon valjanja asfaltni sloj se hladi do temperature okolone i tek onda se pristupa ugradnji narednog sloja ili se deonica pušta u saobraćaj. kruti kolovozi. PROIZVODNJA temperatura mešavine najviše 160°C do 180°C TRANSPORT ograničava se na oko 70 km ili 1. Nakon prispeća mešavine u prijemni koš finišer se kreće napred i razastire mešavinu u sloju određene debljine i širine. Osnovna sredstva za ugradnju asfaltne mešavine su finišeri i valjci a koriste se i kamioni. projekat asfaltne mešavine. − valjanja razastrtog sloja. istovremeno obavljajući početno zbijanje sloja. U zavisnosti od vrste podloge (granulisan nevezan materijal mehanički stabilizovan.

koje nosi koš sa transportnim mehanizmom i peglu sa vibrouređajem). − pogon (dizel – motor). Finišer za asfalterske radove Konstruktivni delovi finišera su: − noseći deo (vozno postolje sa točkovima ili gusenicama. − pokretni deo (pužni + tablasti transporter). − snaga 50 – 150 kW. vibraciona greda – „pegla”). Funkcija finišera je razastiranje i primarno zbijanje asfaltnih slojeva u toplom stanju. − transmisija (mehanička – zupčanici). kapacitet 200 – 800 t/h. koji su danas u primeni (engl. − debljina sloja do 30 cm (ali se iz tehničkih razloga rade tanji slojevi). − u zavisnosti od širine razastiranja. finišera. paver). . − vibrogreda ima 2000 – 4000 obrtaja/min.Mašina za razastiranje i primarno zbijanje sloja asfaltne mešavine – finišer Prilikom početnih primena asfalta za izgradnju kolovoznih konstrukcija ugradnja se vršila ručno pri čemu se javljao problem razastiranja. Korišćeni su uređaji razastirači/raspodeljivači što je uzrokovalo razvoj mašnskih uređaja za razastiranje i ugradnju. − radni organ (raspodeljivač sa pužem. Uobičajene tehničke karakteristike su: − širina razastiranja 2 – 15 m. daje 50 – 80 % potrebne zbijenosti po Maršalu. − radne brzine 1 – 60 m/min (u oba smera).

Da bi finišer ispravno radio treba postupati po uputstvima proizvođača. Finišer je stao zbog diskontinuiteta u dovozu mešavine i pri tome se u košu finišera zadržava asfaltna mešavina u količini od oko ⅓ zapremine koša ili više. koja se bolje pakuje pa je poprečna traka niža. Kao i u prethodnim slučajevima finišer stoji te težina ploče deluje na sloj asfalta. asfalt uvalja a zatim obrazuje pravilan poprečni spoj za nastavak rada.Priprema finišera za rad podrazumeva predradnje i start: opšti pregled. a pre početka rada. podmazivanje ležajeva i zupčanika. Ovakva deformacija se ne može otkloniti valjanjem i trajno ostaje. tolikog trajanja da temperatura mešavine ispod finišera padne za 10ºC ispod minimalno dozvoljene za tu mešavinu. Pri nastavku rada asfaltna mešavina više nema istu temperaturu. Sam rad je kontinualan a završne radnje i isključivanje obuhvataju: opšti pregled. Finišer je stao za kratko vreme a u košu finišera ima dovoljno mešavine. uz pomoć plamenika na gas). uključivanje motora i probu rada (eventualno zagrijavanje pegle i transportera. kao posledica ostaje veća visina sloja. Kv = koeficijent iskorišćenosti radnog vremena. nastaje deformacija kao u prethodnom slučaju. transportera i pegle naftom. Praktični učinak finišera se računa prema sledećoj relaciji: Up = Ut ⋅K v ⋅K r Ut = teorijski učinak. U praksi treba poštovati pravilo da ako usled prekida dovoza asfaltne mešavine dođe do prekida razastiranja. Specijalni uslovi primene zahtevaju kontinualnu dostavu tople (130°C) asfaltne mešavine. detaljno čišćenje stranica. Druga posledica je što se hladi mešavina ispod i ispred ploče i u košu finišera. suvu. svaki put izvršiti potrbne preglede. . Neki slučajevi prekida rada finišera su: 1. Finišer se nalazi u sredini proizvodnog lanca za izvršenje radova i zavisi od prispeća sfaltne mešavine. dovoljno toplu (+5°C) podlogu bez prašine poprskanu razređenim bitumenom ili bitumenskom emulzijom. Zaostala količina asfaltne mešavine uz stranice koša je u stvari segregirani obavijeni agregat. 3. naročito kada su u pitanju krupnozrnije mešavine. vibraciona ploča svojom težinom pravi deformaciju na sloju asfalta po celoj dužini ploče. Finišer je stao zbog diskontinuiteta u dovozu mešavine ali je ugrađena celokupna količina mešavine iz koša. ali ulegnuće je veće jer težina ploče duže deluje. Kr = koeficijent redukcije zapremine asfaltne mešavine. 2. Kada se ova mešavina ugradi obrazuje se uska poprečna traka krupnozrnije granulacije u odnosu na datu mešavinu. odnosno viskoznost i taj kraći potez asfaltnog sloja se ne može dovoljno zbiti i posle završnog valjanja. a asfaltna mešavina u sloju uz sam finišer se hladi. rad se prekida tako što se finišer pomakne.

a kod jednostranog poprečnog nagiba od niže prema višoj ivici kolovoza. oko okna slivnika i druge) zbijaju se ručno nabijačima ili vibracionim spravama. − širina valjka 0.Mašina za valjanje razastrtog sloja asfalta – valjak Za zbijanje asfalta u putogradnji se upotrbljavaju valjci različitih tipova: − statički. − udarna sila 2040 – 30500 kP.3 m. Površine asfaltnog sloja nepristupačne valjku (pored ivičnjaka. Statički valjak Vibracioni valjak Standard propisuje da valjci moraju imati uređaj za vlaženje površine točka vodom (vlaženje naftnim derivatima nije dozvoljeno). − valjak sa gumenim točkovima – pneumatički valjak. − frekvencija 23 – 60 Hz. − snaga 50 – 100 kW. Karakteristike najčešće korišćenih valjaka u Evropi su: − masa 1 – 25 t. − vibracioni. Asfaltni sloj se valja od ivice kolovoza prema sredini.6 – 2. Nije dozvoljeno zadržavanje valjka na još nezbijenoj površini kao ni trzaji valjka kod promene smera kretanja. Zaokretanje valjka mora se vršiti na uvaljanom asfaltu izvan površine koja se valja. Pojedini hodovi valjka moraju se uvek preklapati za 15 do 20 cm. glatki valjak. Režim valjanja mora biti takav da osigura utvrđen stepen zgušnjenja asfaltnog sloja. Osnovna sredstva za ugrađivanje asfaltne mešavine . glatki valjak.

Temperatura SRPS U. − uskladiti odnos proizvodnje i ugrađivanja asfalta.E4. − plan izvršenja rada. Drugi preduslovi za početak ugradnje asfaltne mešavine su: − Za ugrađivanje treba angažovati optimalan broj mašina i ljudi radi veće efikasnosti.028/80.02. . − Treba isplanirati potreban broj finišera. do 15. podloge mora biti iznad +5°C. Ako je podloga smrznuta ne sme se ugrađivati. Podloga ne sme biti donji noseći sloj zamrznuta.Izvođenje slojeva kolovoznih konstrukcija po vrućem postupku mora osigurati kvalitet izvedenog sloja u smislu njegove: − ravnosti (koja zavisi od brzine izvođenja i načina zbijanja).021/86. Ne sme se ugrađivati pri vetru. od 15. − spremnost mašina za rad. Vremenski uslovi u zavisnosti od sloja dati su tabelarno: Samo pri povoljnim vremenskim prilikama. − Mora se osigurati stalna i sigurna veza (telefoni radio) između baze i finišera. zbog kojeg se habajući sloj mešavina ne može ugraditi sa zahtevanim stepenom zbijenosti SRPS U. rad zasnivati na koordinaciji nadzor – izvodjač.E4. broj i tip valjka. Neposredno pre početka rada potrebno je utvrditi: − stanje pripremljene podloge. makar temperatura podloge bila iznad +5ºC. − kriterijume za odbacivanje nekvalitetnih mešavina. Samo pri povoljnim vremenskim uslovima. U periodu ranog proleća i kasne jeseni asfalt treba ugrađivati samo pri višim dnevnim temperaturama. − kompaktnosti ili homogenosti (koja zavisi od održanja jednake homogenosti proizvednog sastava asfaltne mešavine prilikom transporta i ugradnje kao i od kvaliteta zbijanja). − mehaničke stabilnosti (koja zavisi od očuvanja jednake homogenosti sastava asfaltne mešavine prilikom transporta i ugradnje). gornji noseći sloj Samo pri povoljnim vremenskim uslovima.12. − Mora biti jasan sistem komandovanja i prijem instrukcija. Prema važećem standardu ugrađivanje asfaltne mešavine dozvoljeno je samo u povoljnim vremenskim prilikama.014/90. U rano proleće i poznu jesen ugrađivanje se obavlja pri višim dnevnim temperaturama.E4. obično u periodu SRPS U. broj kamiona.

vrednosti su date tabelarno: Vrsta bitumena za kolovoze BIT 200 BIT 130 BIT 90 BIT 60 Preporučena temperatura asfaltne mešavine za ugrađivanje °C 130 ± 10 135 ± 10 140 ± 10 150 ±10 Najniža temperatura razastrte asfaltne mešavine °C 110 115 120 130 Navedene temerature moraju se povećati za 20°C ako se asfaltna mešavina ugrađuje ručno. − Odrediti načina za priznavanje ugrađene količine asfaltne mešavine. Za manje površine. U zavisnosti od vrste upotrebljenog bitumena preporučena je i najniža temperatura razastrte asfaltne mešavine na mestu ugrađivanja. dopušta se ručno razastiranje.− Predvideti način za regulisanje saobraćaja. na kojima mašinsko ugrađivanje nije moguće. .

a u slučaju asfaltne baze sa diskontinualnim mešanjem u odvojeni silos koji se puni pomoću klizne korpe. − da se meri tonaža mešavine u kamionu. o mogućnosti održanja temperature asfaltne mešavine u skladištu (posebno osetljiv deo je ispusni otvor na kome hlađenje asfaltne mešavine. na konvejeru i u silosu. . brzu ugradnju uslovljava i oksidacija bitumena. Asfaltne mešavine proizvedene u asfaltnoj bazi se u transportna sredstva utovaraju direktno iz mešalice ili iz silosa za skladištenje vruće asfaltne mešavine. odnosno broj i kapacitet transportnog sredstva izabrati na osnovu kapaciteta proizvodnje i ugradnje. Uzroci pojave su brojni: loše projektovan sastav asfaltne mešavine. Nakon spravljanja asfaltne mešavine na izlasku iz mešalice privremeno se lageruje u mali silos. o habanju stranica silosa (pogotovo na mestu spoja cilindra i konusa). Transportni proces započinje utovarom mešavine u kamion. Potrebno je omogućiti kontinualan rad finišera. vaganjem i označavanjem. Prilikom ručne ugradnje (nepristupačna mesta. Pored temperature. tj. To znači da je potrebno omogućiti da od trenutka proizvodnje do trenutka ugradnje prođe što manje vremena. ravnost i ujednačenost ugrađenih slojeva. Pojava segregacije u vrućoj asfaltnoj mešavini je problem koji se može javiti u svim fazama izrade sloja kolovozne konstrukcije pa i prilikom transporta. − da asfaltna mešavina ima potrebnu temperaturu. loše skladištenje materijala u postrojenju. Kontinualna dostava mešavine u finišer je preduslov za kvalitetnu ugradnju. − da se utovar vrši iz punog silosa ili bar da je količina mešavine u silosu jednaka tovaru kamiona. Mašinska ugradnja zahteva veće transportne kapacitete. koji je kod kontinualnog procesa mešanja spojen sa mešalicom. Taj ciklus potrebno je brižljivo analizirati i ustanoviti koliko je kamiona određene veličine potrebno za postizanje usklađenosti kapaciteta asfaltnog postrojenja i opreme za zbijanje i razastiranje asfalta. pojava u mešalici usled čestog prekida rada i vlažnog zrna agregata. njeno očvršćavanje izaziva začepljenje i smanjenje protoka). Ako je silos ujednačeno napunjen istovar asfaltne mešavine bi se trebao odvijati bez problema. Nepovoljno utiče na karakteristike i vek trajanja izvedenog sloja te ga je potrebno ublažiti ili eliminisati. Takođe treba voditi računa o nivou mešavine u silosu (da ne bude niži od gornje ivice konusa). koja izaziva promene ugljovodoničnog veziva čime se otežava ugradnja i smanjuje se kvalitet ugrađenog asfalta. zakrivljene površine) za transport se primenjuju kamioni manje nosivosti radi lakšeg pristupa lokaciji i što bržeg prevoza.Transport asfaltne mešavine Transport asfaltne mešavine od asfaltnog postrojenja do mesta ugradnje vrši se tovarnim vozilom – kamionom kiperom. Ispusni otvori silosa i skladišta za vruću asfaltnu mešavinu trebaju biti sa dovoljno strmim uglom čime je omogućeno ispuštanje velike mase materijala i na taj način sprečeno stvaranje jako ukošenih hrpa istovarene mešavine. Kod utovara iz silosa treba voditi računa: − da je silos postavljen na optimalnu visinu (u montaži baze).

Vozilo se postavlja ispod silosa u kom je naručena asfaltna mešavina i počinje utovar. krupniji materijal se kotrlja niz strane hrpe i zadržava kod unutrašnjih ivica koša kamiona. Utovar asfaltne mešavine u kamion kiper . ali se sve više primenjuje pošto se tako eliminiše pojava ove vrste segregacije. drugi na zadnjoj a treći u sredini). U cilju sprečavanja nastanka ovog problema utovar je pogodno vršiti sa nekoliko ispusta materijala tako što se prilikom ispuštanja mešavine iz silosa za uskladištenje kamion pomeri za 4 do 5 m napred i nazad (prvi ispust na prednjoj strani koša. Tako se može omogućiti delimično mešanje krupnijeg i novoprispelog materijala neposredno pre ugradnje. Ukoliko se utovar vrši bez pomeranja kamiona a mešavina je podložna segregaciji. U praksi je vrlo teško izvesti utovar na ovaj nacin. Nepravilan utovar Pravilan utovar Ako se utovar u kamion vrši iz silosa sa dozatorom koji je pravilno konstruisan osigurano je ujednačeno punjenje kamiona i smanjena verovatnoća pojave segregacije kod osetljivih mešavina. Prilikom utovara u finišer ovaj materijal je prvi i poslednji zboog čega može doći do njegovog zadržavanja kod krila prijemnog koša finišera i pojave krupnozrnijih zona u ugrađenom sloju. U slučaju pojave ove vrste segregacije pooželjno je ne prazniti potpuno prijemni koš finišera između dve dostave asfaltne mešavine.

. što uslovljava maksimalnu transportnu udaljenost. − da bi se sprečilo lepljenje asfalta za koš kamiona pre svakog utovara mora se poprskati rastvorom kalijumovog sapuna u vodi ili 30 – 40% silikonskom emulzijom (nije dopušteno prskanje sredstvima koja mogu imati štetno dejstvo na asfaltnu mešavinu). udaljenost od gradilišta i vrstu asfaltne mešavine. . od dozvoljenog osovinskog opterećenja na transportnom putu. Pored hlađenja. i da se utovar u finišer vrši bez otkrivnja. − da dimenzije koša kamiona odgovaraju dimenzijama koša finišera. temperature asfaltne mešavine i primenjuje se pravilo da u toku transporta bitumensko vezivo sme očvrsnuti do jednog stepena tvrdoće. tj.. − da bude uvek čist. Zato vozila moraju biti opremljena sa mehanizmom za prekrivanje asfaltne mešavine – ceradom bez obzira na godišnje doba. Pretežno se koristi geotekstili kao zaštitni pokrivač. Ona zavisi od vrste upotrebljenog bitumena. Takođe je pokazalo da se vruća asfaltna mešavina hladi različito u različitim delovima sanduka što zavisi od brzine vozila i drugih spoljašnjih uticaja. vetra) ali takođe i smanjiti štetan uticaj na životnu sredinu. − da ne ispuštaju ulje ili gorivo. bitna je i oksidacija bitumena. Pri tom je važno da je zaštitni pokrivač čvrsto vezan kako vazduh ne bi ulazio u prostor između pokrivača i asfaltne mešavine. Minimalna količina zavisi od proizvodnog kapaciteta asfaltne baze i udaljenosti od mesta ugradnje. − da imaju što veću nosivost i u skladu sa kapacitetom finišera. Koš kamiona − treba da je čvrst i ravnih površina. ako je moguće. odnosno sprečiti njeno preterano hlađenje i stvaranje kore na površini. Asfaltna mešavina koja ostane na sanduku se ohladi i stvrdne čime se oštećuje tovarni prostor. tj. − da imaju dobre amortizere..). Vozila za transport su otvorena pa je moguće hlađenje asfaltne mešavine usled dejstva vetra i niskih temperatura (preporučene temperature pri ugradnji su date tabelom .. od metala. pošto se manja količina mnogo brže hladi u poređenju sa većom količinom u punom košu. hlađenja i nečistoća.Osnovni uslovi da bi se kamioni mogli koristiti za prevoz asfalta su: − da zadnjim točkovima imaju direktan kontakt sa finišerom. Pre početka transporta kontroliše se temperatura asfaltne mešavine. Mešavinu je potrebno zaštititi od atmosferskih uticaja (kiše. − da ima ceradu za pokrivanje radi zaštite od kiše. Zbog karakteristika tereta tovarni sanduk kamiona mora biti prethodno pripremljen. − da ima dobar mehanizam zatvaranja – otvaranja. po potrebi ga treba oprati pred svaki utovar. čist i premazan čime se sprečava reakcija između vruće asfaltne mešavine i metala i lepljenje za sanduk (što bi ugrozilo istovar – kipovanje). Kao najbolji su se pokazali termo sanduci izolovani sa poliuretanom i prekriveni ceradom pričvršćenom za sanduk tako da ne postoji direktni kontakt između asfaltne mase i cerade. Proučavanje hlađenja asfaltne mešavine prilikom transporta pokazalo je da različiti tovarni sanduci kamiona i prekrivači značajno utiču na hlađenje u toku transporta. Maksimalna količina utovarene asfaltne mešavine zavisi od nosivosti kamiona.

4m/min i ugrađuje asfalt. Ako . − temperatura mešavine. odnosno po m´ širine puta. Nakon razastiranja spušta se platforma.5 h od trenutka prihvata na asfaltnoj bazi). vrste asfaltne mešavine. Veoma je bitno da se transport odvija neprekidno. Nakon izvršenog utovara ispisuje se otpremnica koja sadrži sledeće podatke: − datum. pošto se jednom utovarena mešavina više ne može skladištiti.Maksimalne transportne udaljenosti do gradilišta. Ovakav način pražnjenja omogućava da se preplave krila prijemnog koša finišera čime je sprečeno zadržavanje krupnozrnog materijala kod krila i prelivanje oko zadnjih vrata koša kamiona. tako što se kreće unazad ka finišeru i staje na 20 do 30 cm ispred. osim ekonomskih. Sa nekim mešavinama često je potrebno prilagoditi prednji deo koša kamiona kako bi se eliminisali nepoželjni efekti uzrokovani omotačem hidrauličnog cilindra. određuje se njena temperatura i vizuelno se proverava njena adekvatnost. − registarski broj kamiona. zatvara zadnja strana i vozilo se odvozi. − tonaža mešavine. Temperatura se ne meri samo u finišeru već i u vozilu. − vreme polaska. Dozvoljena je svaka razumna transportna dužina na kojoj temperatura mešavine neće pasti na temperaturu od propisane optmalne temperature za ugrađivanje. Finišer gura kiper napred preko dva valjka. Asfaltne mešavine pristigle na gradilište se prvo kontrolišu. Sabiranjem svih primljenih količina prema otpremnicama dobija se: − sravnjenje otpremljene i ugrađene količine asfalta i − prosečna masa ugrađenog asfalta po m². Kako bi se postigao ovakav način istovara koš kamiona mora biti očuvan i dobro premazan tako da ceo tovar klizne nakon otvaranja i podizanja koša na dovoljno velik ali siguran ugao. zavise i od vremenskih uslova. odnosno za 10ºC od temperature pri izlasku iz mešalice (okvirno oko 70 km ili 1. Ovi valjci montirani su na prednjoj strani finišera i u kontaktu su sa zadnjim točkovima kamiona čime je omogućeno da finišer gura kamion dok izručuje asfaltnu mešavinu u koš. temperatura je od posebnoog značaja za ugadljivost asfalta i njena provera je važan i neophodan korak pri preuzimanju pristigle asfaltne mešavine. − vrsta sfaltne mešavine. Prilikom istovara mešavine iz kamiona u prijemni koš finišera pogodnije je masivno pražnjenje nego postepeno. Proverava se dokumentacija kako bi se ustanovilo da li je stigla tražena vrsta asfaltne mešavine. tovarnog sanduka kamiona i dr. Kao što je već rečeneo. Vozilo se parkira ispred finišera. Otvara se zadnja strana tovarnog prostora – sanduka a zatim počinje podizanje platforme – sanduka tako da asfaltna mešavina ulazi u finišer koji se kreće brzinom od 3. Vozilo se zatim odvozi direktno na gradilište gde će se asfaltna mešavina ugraditi. Na ovom rastojanju finišer prilazi kamionu (nikako obrnuto) jer udar kamiona u finišer izaziva udar vibracione ploče u ugrađeni asfaltni sloj. prilikom čega treba koristiti precizne i proverene instrumente koji brzo registruju temperaturu (sekundni termometar).

svaki zastoj finišera pogoršava kvalitet ugrađenog sloja (čak i trenutni zastoj finišera utiče na ravnost sloja a kod dužih zastoja i na zbijenost).mešavina ima tendenciju ka segregaciji može doći do pojave grupisanja krupnozrnog materijala oko cilindra tokom klizanja mešavine iz koša. Kao što je već rečeno. odnosno finišera. Kako se mešavina pomera ka zadnjoj strani koša urušava se i krupnija zrna se zadržavaju na centralnom delu prednje strane koša. Svaki prekid rada asfaltne baze veoma utiče na kvalitet proizvedene mešavine. Vozilo se vraća u asfaltnu bazu ka dispečeru i ciklus se ponavlja dok se ne dostavi celokupna naručena asfaltna mešavina. Ovaj problem se rešava dodavanjem šperploče ili tankog metalnog prekrivača preko celog fronta koša od jedne do druge strane. Kipovanje asfaltne mešavine u finišer Ugradnja asfaltne mešavine . potrebne količine i načina ugradnje. Zadnji deo finišera Segregacija oko cilindra Radi smanjenje verovatnoće pojave segregacije potrebno je i krila i vrata prijemnog koša finišera potpuno otvoriti. Broj kamiona planira se tako da ne dolazi do prekida rada asfaltne baze. a sve to utiče na povećanje troškova izgradnje puta. optimizovati brzinu transportnih traka i usaglasiti cikluse proizvodnje – transporta – ugradnje kako bi izbegli nepotrebne prekide u radu. vrsta i količina transportnog sredstva određuje se u funkciji rastojanja od gradilišta. Vozač rukovodiocu gradilišta daje otpremnicu u koju se unosi pređeni put (km) te mu potpisom potvrđuje obavljen prevoz. Kako bi se postigla ravnomerna dostava na gradilište potrebno je uskladiti broj i kapacitet kamiona sa zahtevanim kapacitetom finišera. maksimalno napuniti koš mešavinom. na kraju istovara dolazi do segregacije.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful