Asfalt

Asfalt predstavlja ugrađenu i zbijenu asfaltnu mešavinu. Asfaltna mešavina je mešavina mineralnog agregata definisane granulacije i bitumena kao vezivnog sredstva koji, u zavisnosti od sastava mešavine, može zauzimati različito količinsko učešće. Razmatrajući varijabilnost komponenti (vrsta i količina) moguće je proizvesti asfalt koji će imati različite osobine - na taj način asfalt je moguće prilagoditi svakoj individualnoj potrebi i svakom zahtevu. Pojedini zahtevi se determinišu kasnijim uslovima eksploatacije a to su saobraćajno opterećenje i spoljašnje vremenske prilike kako leti tako i zimi. Iz tog je razloga svakom proizvodnom procesu potrebno posvetiti posebnu pažnju (na primer priprema mešavine, skladištenje, transport, ugradnja i zaptivanje).

Sastav asfaltne mešavine
Optimalni sastav asfaltne mešavine je od vitalnog značaja za trajnost i stabilnost asfaltnog kolovoza. Pored upotrebe kvalitetnog veziva i kvalitetnog agregata, veoma važna stvar za dobijanje kvalitetnog i trajnog asfalta je pronalaženje optimalnog učešća komponenti u mešavini. Za asfaltne mešavine se kao vezivo mineralnog agregata koriste organske ugljovodonične materije koje imaju dobru adhezijsku prionjivost na kamen. Kao „nosive“ konstrukcije asfaltne mase su plastične i hidrofobne odnosno odbijaju vodu te su zbog toga otporne na delovanje atmosferilija i raznih agresivnih hemikalija. Asfaltne mešavine sačinjava: − agregat od kamene sitneži veličine zrna od 2,0 do 32 (45) mm koji čini oko ¾ asfaltne mešavine; − kameno brašno iz mlevene kamene sitneži veličine čestica do 0.71 mm pri čemu veći deo (60 – 85 %) čini punilo od mineralnih čestica koje su manje od 0.09 mm; − pesak, prirodni ili drobljeni, veličine zrna od 0,09 do 2,0 mm; − ugljovodonično vezivo (bitumen, bitumenska emulzija, razrđeni bitumen, prirodni asfalt i ređe katran).
OPŠTI SASTAV ASFALTNE MEŠAVINE
MINERALNA MEŠAVINA VEZIVO

kameno brašno (punilo) pesak kamena sitnež bitumen, razređeni bitumen, bitumenska emulzija, prirodni asfalt, katran

90 – 97 %

3 – 10 %

proizvodnotehnološkom i izvođačkom smislu sledeće osnovne vrste asfaltnih mešavina odnosno asfaltnih konstrukcija: 1. − Bitumenizirani kameni agregati koji se proizvode i ugrađuju na isti način kao i asfaltni betoni ali se sastoje od krupnijeg kamenog agregata sa manje peska. − Mešane asfaltne makadame koji su tehnološka kombinacija asfaltnih betona i asfaltnih makadama. Pri tome se asfaltne mešavine mogu proizvoditi van mesta ugradnje (in plant) ili na mestu ugradnje (in situ) kada je spravljanje asfaltne mešavine sastavni deo tehnike i tehnologije izvođenja asfaltnih slojeva na licu mesta. − hladne asfaltne smeše proizvedene po hladnom postupku. bez zagrevanja kamene sitneži i veziva pri čemu se kao vezivo uglavnom koristi emulzija od razredjenog bitumena anjonskog ili katjonskog tipa. gde se zagreva kamena sitnež i vezivo ili je sitnež hladna a vezivo zagrejano ili je zagrejana sitnež a vezivo hladno. − Zalivene (penetrirane) asfaltne makadame kod kojih se prvo na uređenu podlogu razastire kamena sitnež koja se zatim zaliva (prska) vezivom koje prodire (penetrira) u sloj kamene sitneži uz obavezno zatvaranje završnog sloja površinskom obradom odnosno slojem zasutog makadama. .Vrste asfaltnih mešavina U pogledu tehnike i tehnologije mešanja. U pogledu načina dodavanja veziva dele se na: − Zasute asfaltne makadame (jednoslojne – višeslojne i pojačane površinske obrade) kod kojih se na uređenu podlogu prvo nanosi vezivo a zatim se zasipava kamena sitnež i valja. transporta i ugradnje asfaltne mešavine se prave vrućim ili hladnim postupkom pri čemu mešavine mogu biti: − zagrejane asfaltne smeše. 2. Asfaltni makadami ili prskani asfalti koji se proizvode na licu mesta prilikom same ugradnje što obuhvata prskanje ili zalivanje zagrejanog ili hladnog bitumena kao veziva po sloju prethodno razasute kamene sitneži (ili obrnuto). − Liveni asfaltni betoni (liveni asfalt) kod kojih se asfaltna mešavina najčešće prizvodi na licu mesta u mobilnim mešalicama (kohericama) na kamionskom postolju a sama ugradnja se izvodi livenjem na podlogu bez mašinskog valjanja. odnosno. Prema karakteristikama ukupnog tehnološkog postupka asfalterskih radova. Vrući (zagrejani ili topli) asfalt betoni u koje spadaju: − Valjani asfaltni betoni kod kojih se proizvodnja vruće asfaltne mešavine vrši van mesta ugradnje u asfaltnim bazama a ugrađuje se pomoću finišera sa obaveznim valjanjem sloja asfaltne konstrukcije. brašna i bitumena te sadrže veći procenat šupljina. površina izvedenog sloja najčešće se ravna drvenim valjčićima ili posebnim finišerima za izvođenje livenog asfalta. logističkom. a u smislu načina i mesta dodavanja i mešanja ugljovodoničnog veziva s agregatom (kao i zagrejanosti sastojaka te načina same ugradnje) razlikuju se u organizacionom.

uglavnom srednjeg do velikog proizvodnog kapaciteta 35 – 310 t/h). vrućih bunkera i mešalice gde se zagrevanje agregata. Sastavni elementi asfaltne baze su i cisterne za bitumen. dodavanje veziva i mešanje obavlja u jednom bubnju. Asfaltne baze mogu biti mobilne i stacionarne. po mešunzima (najčešće su u upotrebi. Asfaltne i asfaltno-cementne stabilizacije koje su oblik izvođenja povezanih slojeva kamene sitneži sa bitumenom (ili mešavine kamene sitneži s cementom) kao vezivom. − Asfaltna baza sa kontinualnim procesom proizvodnje. Šematski prikaz asfaltnih slojeva u jednoj kolovoznoj konstrukciji ZASTOR (Z) GORNJA PODLOGA (GNS) DONJA PODLOGA (DNS) HABAJUĆI VEZNI GORNJI NOSEĆI SLOJ DONJI NOSEĆI SLOJ TAMPON (OSNOVNI SLOJ) H V BNS DBNS T ASFALTNI BETON ASFALTNI BETON BITUMENIZIRANI KAMENI AGREGAT BITUMENIZIRANI KAMENI AGREGAT NEVEZANI KAMENI AGREGAT Asfaltne mešavine po vrućem postupku se proizvode na asfaltnom postrojenju (asfaltna baza) tako što se kameni agregat zagreva. to jest gde se ne prekida dotok kamenog agregata i veziva u mešalicu. gde se doziranje i mešanje obavlja u prekidima.  bez sistema za rasejavanje. različitog kapaciteta i stepena automatizovanosti. . Takođe se mogu koristiti i za proizvodnju asfaltnih mešavina po hladnom postupku. silosi za kameno brašno i deponije agregata. U zavisnosti od načina doziranja materijala. vrućim bunkerima i mešalicom. gde se doziranje. odnosno od tehnološkog procesa proizvodnje. postoje različite vrste asfaltnih baza.3. Dva su tipa ovakvih baza:  sa sistemom za rasejavanje. po zapremini. zagrevanja i mešanja. Razmatrajući postupak proizvodnje dele se na dva osnovna tipa: − Asfaltna baza sa diskontinualnim proocesom proizvodnje. i mešanje obavlja neprekidno. suši i meša sa bitumenom u određenom odnosu pri definisanoj temperaturi i brzini mešanja. Proizvodnja asfaltnih mešavina po vrućem postupku Prilikom izrade fleksibilne kolovozne konstrukcije posebno je značajna tehnika i tehnologija izvođenja konstrukcija od valjanih asfaltnih betona čija je osnovna karakteristika vruć postupak proizvodnje.

zajedno sa vagama iznad mešalice za ponovno merenje agregata i punila pre mešanja. U okviru ove tehnološke podceline nalazi se jedan ili više zatvorenih uspravnih silosa za skladištenje otprašivanjem dobijenog i spolja dopremljenog punila zajedno sa opremom za transport punila do mešanja. .  višeetažno (koso vibratorno ili horizontalno rezonantno) sito za sejanje vrućeg agregata uključujući manje silose prosejanih frakcija ispod sita. „exhaustor” (ventilator) koji usisava prašinu iz bubnja kroz filtere. − sklop opreme za („vruće”) sejanje zagrejanog agregata i mešanje svih komponenti asfaltne mase koji je smešten u okviru celovite višeetažne konstrukcije a obuhvata sledeće delove:  uspravni elevator za transport agregata od bubnja za sušenje do sejanja.Šematski prikaz asfaltne baze Sve ove asfaltne baze obuhvataju raznovrsne uređaje i ostalu tehnološku opremu koja se okvirno može svrstati u deset osnovnih proizvodno – tehnoloških (i njima pripadajućih) podcelina: − sklop više bunkera u obliku otvorenih silosa za skladištenje agregata sa preddozatorima za „protočno” preddoziranje pojedinih vrsta (po veličini) zrna kamene sitneži – frakcija. − sklop opreme filtera (separatora) za izdvajanje punila iz prašine dobijene otprašivanjem agregata u bubnju za sušenje. − blago zakošeni rotirajući bubanj za sušenje (zagrevanje i otprašivanje) agregata. zajedno sa opremom za otprašivanje tj. izvlačenje i transport prašine koju čine posebni cevovodi i tzv. uključujući transportne trake od bunkera pa nadalje. ako se koristi nafta kao gorivo tada se u okviru ove podceline nalazi jedna ili više cisterni za gorivo sa opremom za dovod goriva do plamenika bubnja.

kotlovi) bitumena i asfalta uključujući opremu za zagrevanje odnosno topljenje veziva kao i opremu (pumpe. kamenog brašna i krupnijeg agregata.  sklop opreme skladišta gotove asfaltbetonske mešavine sa skipuređajem za transport vruće mešavine od ispod mešalice pa do zatvorenih (u smislu spoljašnjih toplotnih utjicaja) bunkera (silosa) smeštenih takođe u okviru celovite etažne konstrukcije ispod koje mogu doći kamioni za preuzimanje i dalji transport asfaltne mase do mesta ugradnje. naftni bitumeni. tzv. Tehnički bitumeni se dele na prirodne i veštačke. Količina bitumena može se odmeravati po masi ili zapremini. frakcije prirodnog i drobljenog peska se moraju štititi od vlaženja i onečišćenja. godine zahtevi za uskladištenje osnovnih materijala su: kameno brašno se mora uskladištiti u suvom stanju. U osnovna ugljovodonična veziva ubrajaju se bitumeni i katrani. opeku i mnoge druge materijale. ciklična mešalica vrućih komponenti asfaltne mase zajedno sa protočnim meračima veziva i sa prskalicama veziva unutar bubnja mešalice. tj. Tri osnovne grupe jedinjena koje ulaze u sastav bitumena su: − Ulja su ugljovodonici koji su na normalnim temperaturama u tečnom agregatnom sranju. prirodni i drobljeni kameni materijal mora biti uskladišten po frakcijama tako da ne dolazi do onečišćenja. Ovi materijali su smeše visokomolekularnih ugljenika. Sa većim sadržajem ulja povećava se vrednost trajne deformacije bitumena. „komandnu kućicu” s opremom i uređajima za upravljanje radom postrojenja. sumpora i azota. Karakteristike ugljovodoničnih veziva Već je rečeno da se asfaltima smatraju očvrsle. Kontinualno postrojenje za proizvodnju asfaltne mešavine može se upotrebiti uz iste zahteve kvaliteta asfaltne mešavine proizvedene na takvom postrojenju. − Smole su ugljovodonična jedinjenja koja se na normalnim temperaturama odlikuju viskoznim i plastičnim ponašanjem. Mora biti osigurano potpuno i ravnomerno obavijanje svih zrna kamenog materijala bitumenom. međutim eksploatacija prirodnog je veoma skupa. kao i drugih organskih jedinjenja na bazi kiseonika. beton. vrućih frakcija kamenog materijala i bitumena. zastupljenosti u bitumenu između 45 i 60%. pa se u građevinarstvu prvenstveno koriste veštački. Elementarni sastav bitumena varira u zavisnosti od njegovog porekla.  skladišta (rezervoari. Ugljovodonična veziva imaju dobru prionjivost za kamen. cevovodi) za dovod veziva do mešalica. pri čemu njihova fizičko – mehanička svojstva bitno zavise od temperature. odnosno od sastava nafte iz koje se dobija. U bitumenima su prisutne u količinama . plastičnošću i nizom drugih pozitivnih svojstava. Po našim standardima iz 1990. niži viskozitet. Odlikuju se zadovoljavajućom otpornošću na atmosferske uticaje. pesak.  sistem opreme elektro-pogona i instalacija postrojenja uključujući tzv. Za proizvodnju asfaltne mešavine primenjuje se diskontinualno postrojenje koje mora osigurati tačno odmeravanje mase kamenog brašna. Bitumeni sa povećanim sadržajem ulja imaju veću pokretljivost. racionalno sasatavljene i na odgovarajući način pripremljene mešavine ugljovodoničnih veziva.

− Asfalteni su jedinjenja koja su na normalnim temperaturama u čvrstom agregatnom stanju. smanjuje se sadržaj ulja i smola. BIT 45…). Tokom vremena. Ulja čine bitumen mekšim i lako topljivim. odnosno bitumena odražavaju se na karakteristike asfaltne mešavine. U bitumenu ih ima između 5 i 30%. pri čemu se navode dubine prodiranja standardne igle u milimetrima (BIT 200. u zavisnosti od vrste upotrebljenog bitumena. Povećanje sadržaja asfaltena i smola uslovljava povećanje tvrdoće. krtosti i temperature razmekšavanja bitumena. Razmatrajući uslove eksploatacije može se zaključiti da je bitumen kvalitetniji ukoliko pri određenoj temperaturi razmekšavanja ima veće vrednosti penetracije. data je tabelarno: Vrsta bitumena za kolovoze BIT 200 BIT 130 BIT 90 Temperatura bitumena u cisternama °C preporučeno 130 135 140 najviše 140 150 160 Temperatura asfaltne mešavine prilikom izlaska iz mešalice °C preporučeno 140 ± 10 145 ± 10 150 ± 10 najviše 160 165 170 Ugrađivanje asfaltnih mešavina po vrućem postupku Najkritičniji postupci prilikom realizacije asfalterskih radova su prevoz vruće asfaltne mešavine od proizvodnog postrojenja do gradilišta i sam postupak ugradnje. pa dolazi do povećanja tvrdoće i krtosti. bitumen menja sastav te mu se menjaju i svojstva. Temperaturna osetljivost bitumena u praksi se najčešće definiše indeksom penetracije IP koji je funkcija penetracije i tačke razmekšavanja. Povećava se relativni sadržaj čvrstih i krutih komponeti. pod uticajem temperaturnih promena. Bitumen koji se primenjuje za izradu asfaltnih kolovoza izlaže se dejstvu visokih temperatura kako bi mu se smanjila viskoznost i omogućilo obavijanje kamenog agregata opnom optimalne debljine. BIT 130. Rastegljivost bitumena se povećava pri povećanju sadržaja smola. Teškotopljive su supstance koje bitumenu daju tvrdoću i termičku postojanost. Za identifikaciju bitumena za kolovozne zastore koriste se oznake dobijene ispitivanjem penetracije. Ovaj proces sporog menjanja sastava i pogoršavanja većine svojstava naziva se starenjem bitumena. definisane kao temperatura pri kojoj bitumen dostiže određeni stepen deformacije. Pošto je materijal amorfne strukture do razmekšavanja dolazi u širem vremenskom intervalu ali je za praktičnu primenu uveden pojam konvencionalne tačke razmekšavanja bitumena. Prema standardu SRPS U. Navedena svojstva ugljovodoničnih veziva.od 15 – 30% i one su nosioci plastičnosti i vezivnih svojstava bitumena.E4. sunčeve svetlosti i kiseonika iz vazduha. Iz .014 temperatura bitumena u cisternama i temperatura asfaltne mešavine prilikom izlaska iz mešalice. Svojstva bitumena zavise od toga u kom odnosu su u njemu zastupljene navedene grupe ugljovodonika. Za ocenu kvaliteta bitumena značajan je odnos penetracije i temperature razmekšavanja.

Odmah iza finišera. Nakon valjanja asfaltni sloj se hladi do temperature okolone i tek onda se pristupa ugradnji narednog sloja ili se deonica pušta u saobraćaj. ojačane posteljice i donjih i gornjih slojeva kolovozne konstrukcije (nedovoljno zbijen sloj će se pod saobraćajnim opterećenjem naknadno zbiti što će rezultirati sleganjem i pukotinama).tog razloga su svi ostali postupci (izbor agregata i sastav asfaltne mešavine. valjci vrše završno zbijanje sloja. Podloge moraju imati ispravan sistem za odvodnjavanje. mašina za sečenje spojeva na asfaltu. Asfaltni sloj se ugrađuje na pravilno dimenzionisanu i izvedenu nosivu podlogu ili na prethodno pripremljenu postojeću podlogu. projekat asfaltne mešavine. lopate. kruti kolovozi. uređaj za zagrevanje radnih spojeva. moraju biti ravne i sa zahtevanim padom.5 h od trenutka prihvata na asfaltnoj bazi kamioni kiperi finišer glatki valjak UGRADNJA temperatura mase pri ugradnji najmanje 110°C do 135°C grupa mašina valjak gumenjak ASFALTNO POSTROJENJE (asfaltna baza) Tehnološki postupak izvođenja sloja od asfaltnog betona Ugrađivanje asfaltne mešavine se sastoji iz sledećih faza: − pripreme podloge. Svi slojevi kolovozne konstrukcije ispod asfaltnog sloja moraju biti dovoljno zbijeni (što se u ovoj fazi pripreme podloge proverava teškim pneumatičkim valjkom ili punim kamionom). vozilo sa rotacionom četkom. istovremeno obavljajući početno zbijanje sloja. dok je mešavina još vruća. distributer veziva. . proizvodnja i skladištenje asfaltne mešavine) usmereni ka njima. grtalice. Asfaltna mešavina se na gradilište transportuje kamionima kiperima i direktno izručuje u mašinu za razastiranje – finišer. ravnjača. U zavisnosti od vrste podloge (granulisan nevezan materijal mehanički stabilizovan. grabulje. Podjednako je važna dobra zbijenost svakog sloja nasipa. − razastiranja mešavine. metle itd. Valjanje se nastavlja sve dok se sloj ne sabije do zahtevanog stepana ili dok temperatura mešavine ne padne toliko da dalje valjanje može izazvati štetne posledice. auto – cisterna za gorivo. Osnovna sredstva za ugradnju asfaltne mešavine su finišeri i valjci a koriste se i kamioni. PROIZVODNJA temperatura mešavine najviše 160°C do 180°C TRANSPORT ograničava se na oko 70 km ili 1. kompresor za vazduh. cementna ili bitumenska stabilizacija. stari asfaltni kolovozi ili prethodni novi asfaltni sloj) preko kojih se ugrađuje asfaltni sloj definiše se i konkretna priprema podloge. − transorta mešavine. posteljice. Nakon prispeća mešavine u prijemni koš finišer se kreće napred i razastire mešavinu u sloju određene debljine i širine. − valjanja razastrtog sloja. auto – cisterna za vodu.

Mašina za razastiranje i primarno zbijanje sloja asfaltne mešavine – finišer Prilikom početnih primena asfalta za izgradnju kolovoznih konstrukcija ugradnja se vršila ručno pri čemu se javljao problem razastiranja. − vibrogreda ima 2000 – 4000 obrtaja/min. − pogon (dizel – motor). . kapacitet 200 – 800 t/h. Uobičajene tehničke karakteristike su: − širina razastiranja 2 – 15 m. koji su danas u primeni (engl. − u zavisnosti od širine razastiranja. Korišćeni su uređaji razastirači/raspodeljivači što je uzrokovalo razvoj mašnskih uređaja za razastiranje i ugradnju. finišera. − debljina sloja do 30 cm (ali se iz tehničkih razloga rade tanji slojevi). vibraciona greda – „pegla”). − radni organ (raspodeljivač sa pužem. − pokretni deo (pužni + tablasti transporter). Funkcija finišera je razastiranje i primarno zbijanje asfaltnih slojeva u toplom stanju. koje nosi koš sa transportnim mehanizmom i peglu sa vibrouređajem). − radne brzine 1 – 60 m/min (u oba smera). − transmisija (mehanička – zupčanici). paver). − snaga 50 – 150 kW. Finišer za asfalterske radove Konstruktivni delovi finišera su: − noseći deo (vozno postolje sa točkovima ili gusenicama. daje 50 – 80 % potrebne zbijenosti po Maršalu.

Praktični učinak finišera se računa prema sledećoj relaciji: Up = Ut ⋅K v ⋅K r Ut = teorijski učinak. a asfaltna mešavina u sloju uz sam finišer se hladi. nastaje deformacija kao u prethodnom slučaju. podmazivanje ležajeva i zupčanika. koja se bolje pakuje pa je poprečna traka niža. asfalt uvalja a zatim obrazuje pravilan poprečni spoj za nastavak rada. . Kao i u prethodnim slučajevima finišer stoji te težina ploče deluje na sloj asfalta. Finišer je stao zbog diskontinuiteta u dovozu mešavine i pri tome se u košu finišera zadržava asfaltna mešavina u količini od oko ⅓ zapremine koša ili više. Kr = koeficijent redukcije zapremine asfaltne mešavine.Priprema finišera za rad podrazumeva predradnje i start: opšti pregled. Da bi finišer ispravno radio treba postupati po uputstvima proizvođača. Finišer je stao zbog diskontinuiteta u dovozu mešavine ali je ugrađena celokupna količina mešavine iz koša. Sam rad je kontinualan a završne radnje i isključivanje obuhvataju: opšti pregled. svaki put izvršiti potrbne preglede. rad se prekida tako što se finišer pomakne. Kv = koeficijent iskorišćenosti radnog vremena. Specijalni uslovi primene zahtevaju kontinualnu dostavu tople (130°C) asfaltne mešavine. tolikog trajanja da temperatura mešavine ispod finišera padne za 10ºC ispod minimalno dozvoljene za tu mešavinu. odnosno viskoznost i taj kraći potez asfaltnog sloja se ne može dovoljno zbiti i posle završnog valjanja. vibraciona ploča svojom težinom pravi deformaciju na sloju asfalta po celoj dužini ploče. suvu. Finišer je stao za kratko vreme a u košu finišera ima dovoljno mešavine. Zaostala količina asfaltne mešavine uz stranice koša je u stvari segregirani obavijeni agregat. Ovakva deformacija se ne može otkloniti valjanjem i trajno ostaje. Finišer se nalazi u sredini proizvodnog lanca za izvršenje radova i zavisi od prispeća sfaltne mešavine. Kada se ova mešavina ugradi obrazuje se uska poprečna traka krupnozrnije granulacije u odnosu na datu mešavinu. 2. uz pomoć plamenika na gas). 3. Neki slučajevi prekida rada finišera su: 1. U praksi treba poštovati pravilo da ako usled prekida dovoza asfaltne mešavine dođe do prekida razastiranja. Druga posledica je što se hladi mešavina ispod i ispred ploče i u košu finišera. ali ulegnuće je veće jer težina ploče duže deluje. dovoljno toplu (+5°C) podlogu bez prašine poprskanu razređenim bitumenom ili bitumenskom emulzijom. naročito kada su u pitanju krupnozrnije mešavine. transportera i pegle naftom. Pri nastavku rada asfaltna mešavina više nema istu temperaturu. detaljno čišćenje stranica. a pre početka rada. uključivanje motora i probu rada (eventualno zagrijavanje pegle i transportera. kao posledica ostaje veća visina sloja.

Osnovna sredstva za ugrađivanje asfaltne mešavine . Asfaltni sloj se valja od ivice kolovoza prema sredini. − vibracioni. − frekvencija 23 – 60 Hz. − snaga 50 – 100 kW.3 m. Zaokretanje valjka mora se vršiti na uvaljanom asfaltu izvan površine koja se valja. − valjak sa gumenim točkovima – pneumatički valjak. glatki valjak. Pojedini hodovi valjka moraju se uvek preklapati za 15 do 20 cm. a kod jednostranog poprečnog nagiba od niže prema višoj ivici kolovoza.6 – 2. oko okna slivnika i druge) zbijaju se ručno nabijačima ili vibracionim spravama. glatki valjak. Karakteristike najčešće korišćenih valjaka u Evropi su: − masa 1 – 25 t. Režim valjanja mora biti takav da osigura utvrđen stepen zgušnjenja asfaltnog sloja. Statički valjak Vibracioni valjak Standard propisuje da valjci moraju imati uređaj za vlaženje površine točka vodom (vlaženje naftnim derivatima nije dozvoljeno).Mašina za valjanje razastrtog sloja asfalta – valjak Za zbijanje asfalta u putogradnji se upotrbljavaju valjci različitih tipova: − statički. − širina valjka 0. Nije dozvoljeno zadržavanje valjka na još nezbijenoj površini kao ni trzaji valjka kod promene smera kretanja. − udarna sila 2040 – 30500 kP. Površine asfaltnog sloja nepristupačne valjku (pored ivičnjaka.

podloge mora biti iznad +5°C. − mehaničke stabilnosti (koja zavisi od očuvanja jednake homogenosti sastava asfaltne mešavine prilikom transporta i ugradnje). − Treba isplanirati potreban broj finišera. Temperatura SRPS U. − Mora se osigurati stalna i sigurna veza (telefoni radio) između baze i finišera. Podloga ne sme biti donji noseći sloj zamrznuta. Drugi preduslovi za početak ugradnje asfaltne mešavine su: − Za ugrađivanje treba angažovati optimalan broj mašina i ljudi radi veće efikasnosti. − kompaktnosti ili homogenosti (koja zavisi od održanja jednake homogenosti proizvednog sastava asfaltne mešavine prilikom transporta i ugradnje kao i od kvaliteta zbijanja).021/86. makar temperatura podloge bila iznad +5ºC. − spremnost mašina za rad. do 15. zbog kojeg se habajući sloj mešavina ne može ugraditi sa zahtevanim stepenom zbijenosti SRPS U. − Mora biti jasan sistem komandovanja i prijem instrukcija. . od 15. U periodu ranog proleća i kasne jeseni asfalt treba ugrađivati samo pri višim dnevnim temperaturama.E4.02. − uskladiti odnos proizvodnje i ugrađivanja asfalta.Izvođenje slojeva kolovoznih konstrukcija po vrućem postupku mora osigurati kvalitet izvedenog sloja u smislu njegove: − ravnosti (koja zavisi od brzine izvođenja i načina zbijanja). Neposredno pre početka rada potrebno je utvrditi: − stanje pripremljene podloge.E4.E4.028/80. Ako je podloga smrznuta ne sme se ugrađivati. − plan izvršenja rada. U rano proleće i poznu jesen ugrađivanje se obavlja pri višim dnevnim temperaturama. gornji noseći sloj Samo pri povoljnim vremenskim uslovima. Prema važećem standardu ugrađivanje asfaltne mešavine dozvoljeno je samo u povoljnim vremenskim prilikama. − kriterijume za odbacivanje nekvalitetnih mešavina. Ne sme se ugrađivati pri vetru.014/90.12. Vremenski uslovi u zavisnosti od sloja dati su tabelarno: Samo pri povoljnim vremenskim prilikama. obično u periodu SRPS U. Samo pri povoljnim vremenskim uslovima. rad zasnivati na koordinaciji nadzor – izvodjač. broj kamiona. broj i tip valjka.

na kojima mašinsko ugrađivanje nije moguće.− Predvideti način za regulisanje saobraćaja. Za manje površine. dopušta se ručno razastiranje. . − Odrediti načina za priznavanje ugrađene količine asfaltne mešavine. vrednosti su date tabelarno: Vrsta bitumena za kolovoze BIT 200 BIT 130 BIT 90 BIT 60 Preporučena temperatura asfaltne mešavine za ugrađivanje °C 130 ± 10 135 ± 10 140 ± 10 150 ±10 Najniža temperatura razastrte asfaltne mešavine °C 110 115 120 130 Navedene temerature moraju se povećati za 20°C ako se asfaltna mešavina ugrađuje ručno. U zavisnosti od vrste upotrebljenog bitumena preporučena je i najniža temperatura razastrte asfaltne mešavine na mestu ugrađivanja.

Pored temperature. odnosno broj i kapacitet transportnog sredstva izabrati na osnovu kapaciteta proizvodnje i ugradnje. ravnost i ujednačenost ugrađenih slojeva. To znači da je potrebno omogućiti da od trenutka proizvodnje do trenutka ugradnje prođe što manje vremena. Kod utovara iz silosa treba voditi računa: − da je silos postavljen na optimalnu visinu (u montaži baze). Prilikom ručne ugradnje (nepristupačna mesta. . Ako je silos ujednačeno napunjen istovar asfaltne mešavine bi se trebao odvijati bez problema. Transportni proces započinje utovarom mešavine u kamion. a u slučaju asfaltne baze sa diskontinualnim mešanjem u odvojeni silos koji se puni pomoću klizne korpe. zakrivljene površine) za transport se primenjuju kamioni manje nosivosti radi lakšeg pristupa lokaciji i što bržeg prevoza. na konvejeru i u silosu. pojava u mešalici usled čestog prekida rada i vlažnog zrna agregata. Potrebno je omogućiti kontinualan rad finišera. Nakon spravljanja asfaltne mešavine na izlasku iz mešalice privremeno se lageruje u mali silos. − da se utovar vrši iz punog silosa ili bar da je količina mešavine u silosu jednaka tovaru kamiona. − da asfaltna mešavina ima potrebnu temperaturu. koji je kod kontinualnog procesa mešanja spojen sa mešalicom. Takođe treba voditi računa o nivou mešavine u silosu (da ne bude niži od gornje ivice konusa). koja izaziva promene ugljovodoničnog veziva čime se otežava ugradnja i smanjuje se kvalitet ugrađenog asfalta. Taj ciklus potrebno je brižljivo analizirati i ustanoviti koliko je kamiona određene veličine potrebno za postizanje usklađenosti kapaciteta asfaltnog postrojenja i opreme za zbijanje i razastiranje asfalta. Ispusni otvori silosa i skladišta za vruću asfaltnu mešavinu trebaju biti sa dovoljno strmim uglom čime je omogućeno ispuštanje velike mase materijala i na taj način sprečeno stvaranje jako ukošenih hrpa istovarene mešavine. − da se meri tonaža mešavine u kamionu. o mogućnosti održanja temperature asfaltne mešavine u skladištu (posebno osetljiv deo je ispusni otvor na kome hlađenje asfaltne mešavine.Transport asfaltne mešavine Transport asfaltne mešavine od asfaltnog postrojenja do mesta ugradnje vrši se tovarnim vozilom – kamionom kiperom. Uzroci pojave su brojni: loše projektovan sastav asfaltne mešavine. tj. Mašinska ugradnja zahteva veće transportne kapacitete. o habanju stranica silosa (pogotovo na mestu spoja cilindra i konusa). Pojava segregacije u vrućoj asfaltnoj mešavini je problem koji se može javiti u svim fazama izrade sloja kolovozne konstrukcije pa i prilikom transporta. njeno očvršćavanje izaziva začepljenje i smanjenje protoka). Asfaltne mešavine proizvedene u asfaltnoj bazi se u transportna sredstva utovaraju direktno iz mešalice ili iz silosa za skladištenje vruće asfaltne mešavine. Nepovoljno utiče na karakteristike i vek trajanja izvedenog sloja te ga je potrebno ublažiti ili eliminisati. brzu ugradnju uslovljava i oksidacija bitumena. vaganjem i označavanjem. loše skladištenje materijala u postrojenju. Kontinualna dostava mešavine u finišer je preduslov za kvalitetnu ugradnju.

U cilju sprečavanja nastanka ovog problema utovar je pogodno vršiti sa nekoliko ispusta materijala tako što se prilikom ispuštanja mešavine iz silosa za uskladištenje kamion pomeri za 4 do 5 m napred i nazad (prvi ispust na prednjoj strani koša. U slučaju pojave ove vrste segregacije pooželjno je ne prazniti potpuno prijemni koš finišera između dve dostave asfaltne mešavine. drugi na zadnjoj a treći u sredini). Ukoliko se utovar vrši bez pomeranja kamiona a mešavina je podložna segregaciji. Nepravilan utovar Pravilan utovar Ako se utovar u kamion vrši iz silosa sa dozatorom koji je pravilno konstruisan osigurano je ujednačeno punjenje kamiona i smanjena verovatnoća pojave segregacije kod osetljivih mešavina. Prilikom utovara u finišer ovaj materijal je prvi i poslednji zboog čega može doći do njegovog zadržavanja kod krila prijemnog koša finišera i pojave krupnozrnijih zona u ugrađenom sloju. Utovar asfaltne mešavine u kamion kiper . ali se sve više primenjuje pošto se tako eliminiše pojava ove vrste segregacije.Vozilo se postavlja ispod silosa u kom je naručena asfaltna mešavina i počinje utovar. Tako se može omogućiti delimično mešanje krupnijeg i novoprispelog materijala neposredno pre ugradnje. krupniji materijal se kotrlja niz strane hrpe i zadržava kod unutrašnjih ivica koša kamiona. U praksi je vrlo teško izvesti utovar na ovaj nacin.

Minimalna količina zavisi od proizvodnog kapaciteta asfaltne baze i udaljenosti od mesta ugradnje. tj. − da imaju dobre amortizere. − da ne ispuštaju ulje ili gorivo. hlađenja i nečistoća. Zato vozila moraju biti opremljena sa mehanizmom za prekrivanje asfaltne mešavine – ceradom bez obzira na godišnje doba. Pored hlađenja. − da dimenzije koša kamiona odgovaraju dimenzijama koša finišera.. odnosno sprečiti njeno preterano hlađenje i stvaranje kore na površini. Zbog karakteristika tereta tovarni sanduk kamiona mora biti prethodno pripremljen.Osnovni uslovi da bi se kamioni mogli koristiti za prevoz asfalta su: − da zadnjim točkovima imaju direktan kontakt sa finišerom. od dozvoljenog osovinskog opterećenja na transportnom putu. Pre početka transporta kontroliše se temperatura asfaltne mešavine. . čist i premazan čime se sprečava reakcija između vruće asfaltne mešavine i metala i lepljenje za sanduk (što bi ugrozilo istovar – kipovanje). Vozila za transport su otvorena pa je moguće hlađenje asfaltne mešavine usled dejstva vetra i niskih temperatura (preporučene temperature pri ugradnji su date tabelom . udaljenost od gradilišta i vrstu asfaltne mešavine. ako je moguće. − da ima ceradu za pokrivanje radi zaštite od kiše. bitna je i oksidacija bitumena... Maksimalna količina utovarene asfaltne mešavine zavisi od nosivosti kamiona. vetra) ali takođe i smanjiti štetan uticaj na životnu sredinu. temperature asfaltne mešavine i primenjuje se pravilo da u toku transporta bitumensko vezivo sme očvrsnuti do jednog stepena tvrdoće. Proučavanje hlađenja asfaltne mešavine prilikom transporta pokazalo je da različiti tovarni sanduci kamiona i prekrivači značajno utiču na hlađenje u toku transporta. Mešavinu je potrebno zaštititi od atmosferskih uticaja (kiše. Takođe je pokazalo da se vruća asfaltna mešavina hladi različito u različitim delovima sanduka što zavisi od brzine vozila i drugih spoljašnjih uticaja.). Koš kamiona − treba da je čvrst i ravnih površina. − da bi se sprečilo lepljenje asfalta za koš kamiona pre svakog utovara mora se poprskati rastvorom kalijumovog sapuna u vodi ili 30 – 40% silikonskom emulzijom (nije dopušteno prskanje sredstvima koja mogu imati štetno dejstvo na asfaltnu mešavinu). − da ima dobar mehanizam zatvaranja – otvaranja. pošto se manja količina mnogo brže hladi u poređenju sa većom količinom u punom košu. po potrebi ga treba oprati pred svaki utovar. − da bude uvek čist. Asfaltna mešavina koja ostane na sanduku se ohladi i stvrdne čime se oštećuje tovarni prostor. što uslovljava maksimalnu transportnu udaljenost. Kao najbolji su se pokazali termo sanduci izolovani sa poliuretanom i prekriveni ceradom pričvršćenom za sanduk tako da ne postoji direktni kontakt između asfaltne mase i cerade. Ona zavisi od vrste upotrebljenog bitumena. tj. Pri tom je važno da je zaštitni pokrivač čvrsto vezan kako vazduh ne bi ulazio u prostor između pokrivača i asfaltne mešavine. Pretežno se koristi geotekstili kao zaštitni pokrivač.. − da imaju što veću nosivost i u skladu sa kapacitetom finišera. i da se utovar u finišer vrši bez otkrivnja. od metala.

− vrsta sfaltne mešavine. Proverava se dokumentacija kako bi se ustanovilo da li je stigla tražena vrsta asfaltne mešavine. odnosno po m´ širine puta.Maksimalne transportne udaljenosti do gradilišta. pošto se jednom utovarena mešavina više ne može skladištiti. Ako . osim ekonomskih. Nakon izvršenog utovara ispisuje se otpremnica koja sadrži sledeće podatke: − datum. tovarnog sanduka kamiona i dr. zavise i od vremenskih uslova. Ovakav način pražnjenja omogućava da se preplave krila prijemnog koša finišera čime je sprečeno zadržavanje krupnozrnog materijala kod krila i prelivanje oko zadnjih vrata koša kamiona. vrste asfaltne mešavine. Dozvoljena je svaka razumna transportna dužina na kojoj temperatura mešavine neće pasti na temperaturu od propisane optmalne temperature za ugrađivanje. − tonaža mešavine. Prilikom istovara mešavine iz kamiona u prijemni koš finišera pogodnije je masivno pražnjenje nego postepeno. tako što se kreće unazad ka finišeru i staje na 20 do 30 cm ispred. Kako bi se postigao ovakav način istovara koš kamiona mora biti očuvan i dobro premazan tako da ceo tovar klizne nakon otvaranja i podizanja koša na dovoljno velik ali siguran ugao. odnosno za 10ºC od temperature pri izlasku iz mešalice (okvirno oko 70 km ili 1. − registarski broj kamiona. zatvara zadnja strana i vozilo se odvozi. Na ovom rastojanju finišer prilazi kamionu (nikako obrnuto) jer udar kamiona u finišer izaziva udar vibracione ploče u ugrađeni asfaltni sloj. Sa nekim mešavinama često je potrebno prilagoditi prednji deo koša kamiona kako bi se eliminisali nepoželjni efekti uzrokovani omotačem hidrauličnog cilindra. Otvara se zadnja strana tovarnog prostora – sanduka a zatim počinje podizanje platforme – sanduka tako da asfaltna mešavina ulazi u finišer koji se kreće brzinom od 3. Sabiranjem svih primljenih količina prema otpremnicama dobija se: − sravnjenje otpremljene i ugrađene količine asfalta i − prosečna masa ugrađenog asfalta po m². − vreme polaska. Kao što je već rečeneo. Ovi valjci montirani su na prednjoj strani finišera i u kontaktu su sa zadnjim točkovima kamiona čime je omogućeno da finišer gura kamion dok izručuje asfaltnu mešavinu u koš. − temperatura mešavine. Nakon razastiranja spušta se platforma.4m/min i ugrađuje asfalt. Temperatura se ne meri samo u finišeru već i u vozilu. Vozilo se parkira ispred finišera. Finišer gura kiper napred preko dva valjka. određuje se njena temperatura i vizuelno se proverava njena adekvatnost. Asfaltne mešavine pristigle na gradilište se prvo kontrolišu. Vozilo se zatim odvozi direktno na gradilište gde će se asfaltna mešavina ugraditi. prilikom čega treba koristiti precizne i proverene instrumente koji brzo registruju temperaturu (sekundni termometar). Veoma je bitno da se transport odvija neprekidno. temperatura je od posebnoog značaja za ugadljivost asfalta i njena provera je važan i neophodan korak pri preuzimanju pristigle asfaltne mešavine.5 h od trenutka prihvata na asfaltnoj bazi).

Zadnji deo finišera Segregacija oko cilindra Radi smanjenje verovatnoće pojave segregacije potrebno je i krila i vrata prijemnog koša finišera potpuno otvoriti. Vozač rukovodiocu gradilišta daje otpremnicu u koju se unosi pređeni put (km) te mu potpisom potvrđuje obavljen prevoz. Ovaj problem se rešava dodavanjem šperploče ili tankog metalnog prekrivača preko celog fronta koša od jedne do druge strane. Svaki prekid rada asfaltne baze veoma utiče na kvalitet proizvedene mešavine. vrsta i količina transportnog sredstva određuje se u funkciji rastojanja od gradilišta. potrebne količine i načina ugradnje. Kako se mešavina pomera ka zadnjoj strani koša urušava se i krupnija zrna se zadržavaju na centralnom delu prednje strane koša. svaki zastoj finišera pogoršava kvalitet ugrađenog sloja (čak i trenutni zastoj finišera utiče na ravnost sloja a kod dužih zastoja i na zbijenost). Broj kamiona planira se tako da ne dolazi do prekida rada asfaltne baze. odnosno finišera. a sve to utiče na povećanje troškova izgradnje puta. optimizovati brzinu transportnih traka i usaglasiti cikluse proizvodnje – transporta – ugradnje kako bi izbegli nepotrebne prekide u radu. Kipovanje asfaltne mešavine u finišer Ugradnja asfaltne mešavine . Kao što je već rečeno. Kako bi se postigla ravnomerna dostava na gradilište potrebno je uskladiti broj i kapacitet kamiona sa zahtevanim kapacitetom finišera.mešavina ima tendenciju ka segregaciji može doći do pojave grupisanja krupnozrnog materijala oko cilindra tokom klizanja mešavine iz koša. Vozilo se vraća u asfaltnu bazu ka dispečeru i ciklus se ponavlja dok se ne dostavi celokupna naručena asfaltna mešavina. maksimalno napuniti koš mešavinom. na kraju istovara dolazi do segregacije.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful