Asfalt

Asfalt predstavlja ugrađenu i zbijenu asfaltnu mešavinu. Asfaltna mešavina je mešavina mineralnog agregata definisane granulacije i bitumena kao vezivnog sredstva koji, u zavisnosti od sastava mešavine, može zauzimati različito količinsko učešće. Razmatrajući varijabilnost komponenti (vrsta i količina) moguće je proizvesti asfalt koji će imati različite osobine - na taj način asfalt je moguće prilagoditi svakoj individualnoj potrebi i svakom zahtevu. Pojedini zahtevi se determinišu kasnijim uslovima eksploatacije a to su saobraćajno opterećenje i spoljašnje vremenske prilike kako leti tako i zimi. Iz tog je razloga svakom proizvodnom procesu potrebno posvetiti posebnu pažnju (na primer priprema mešavine, skladištenje, transport, ugradnja i zaptivanje).

Sastav asfaltne mešavine
Optimalni sastav asfaltne mešavine je od vitalnog značaja za trajnost i stabilnost asfaltnog kolovoza. Pored upotrebe kvalitetnog veziva i kvalitetnog agregata, veoma važna stvar za dobijanje kvalitetnog i trajnog asfalta je pronalaženje optimalnog učešća komponenti u mešavini. Za asfaltne mešavine se kao vezivo mineralnog agregata koriste organske ugljovodonične materije koje imaju dobru adhezijsku prionjivost na kamen. Kao „nosive“ konstrukcije asfaltne mase su plastične i hidrofobne odnosno odbijaju vodu te su zbog toga otporne na delovanje atmosferilija i raznih agresivnih hemikalija. Asfaltne mešavine sačinjava: − agregat od kamene sitneži veličine zrna od 2,0 do 32 (45) mm koji čini oko ¾ asfaltne mešavine; − kameno brašno iz mlevene kamene sitneži veličine čestica do 0.71 mm pri čemu veći deo (60 – 85 %) čini punilo od mineralnih čestica koje su manje od 0.09 mm; − pesak, prirodni ili drobljeni, veličine zrna od 0,09 do 2,0 mm; − ugljovodonično vezivo (bitumen, bitumenska emulzija, razrđeni bitumen, prirodni asfalt i ređe katran).
OPŠTI SASTAV ASFALTNE MEŠAVINE
MINERALNA MEŠAVINA VEZIVO

kameno brašno (punilo) pesak kamena sitnež bitumen, razređeni bitumen, bitumenska emulzija, prirodni asfalt, katran

90 – 97 %

3 – 10 %

a u smislu načina i mesta dodavanja i mešanja ugljovodoničnog veziva s agregatom (kao i zagrejanosti sastojaka te načina same ugradnje) razlikuju se u organizacionom. − Mešane asfaltne makadame koji su tehnološka kombinacija asfaltnih betona i asfaltnih makadama. gde se zagreva kamena sitnež i vezivo ili je sitnež hladna a vezivo zagrejano ili je zagrejana sitnež a vezivo hladno. − Zalivene (penetrirane) asfaltne makadame kod kojih se prvo na uređenu podlogu razastire kamena sitnež koja se zatim zaliva (prska) vezivom koje prodire (penetrira) u sloj kamene sitneži uz obavezno zatvaranje završnog sloja površinskom obradom odnosno slojem zasutog makadama. površina izvedenog sloja najčešće se ravna drvenim valjčićima ili posebnim finišerima za izvođenje livenog asfalta. Prema karakteristikama ukupnog tehnološkog postupka asfalterskih radova. U pogledu načina dodavanja veziva dele se na: − Zasute asfaltne makadame (jednoslojne – višeslojne i pojačane površinske obrade) kod kojih se na uređenu podlogu prvo nanosi vezivo a zatim se zasipava kamena sitnež i valja. logističkom. odnosno. bez zagrevanja kamene sitneži i veziva pri čemu se kao vezivo uglavnom koristi emulzija od razredjenog bitumena anjonskog ili katjonskog tipa. − hladne asfaltne smeše proizvedene po hladnom postupku. Pri tome se asfaltne mešavine mogu proizvoditi van mesta ugradnje (in plant) ili na mestu ugradnje (in situ) kada je spravljanje asfaltne mešavine sastavni deo tehnike i tehnologije izvođenja asfaltnih slojeva na licu mesta. − Liveni asfaltni betoni (liveni asfalt) kod kojih se asfaltna mešavina najčešće prizvodi na licu mesta u mobilnim mešalicama (kohericama) na kamionskom postolju a sama ugradnja se izvodi livenjem na podlogu bez mašinskog valjanja. . transporta i ugradnje asfaltne mešavine se prave vrućim ili hladnim postupkom pri čemu mešavine mogu biti: − zagrejane asfaltne smeše. proizvodnotehnološkom i izvođačkom smislu sledeće osnovne vrste asfaltnih mešavina odnosno asfaltnih konstrukcija: 1. 2. brašna i bitumena te sadrže veći procenat šupljina. Vrući (zagrejani ili topli) asfalt betoni u koje spadaju: − Valjani asfaltni betoni kod kojih se proizvodnja vruće asfaltne mešavine vrši van mesta ugradnje u asfaltnim bazama a ugrađuje se pomoću finišera sa obaveznim valjanjem sloja asfaltne konstrukcije. − Bitumenizirani kameni agregati koji se proizvode i ugrađuju na isti način kao i asfaltni betoni ali se sastoje od krupnijeg kamenog agregata sa manje peska.Vrste asfaltnih mešavina U pogledu tehnike i tehnologije mešanja. Asfaltni makadami ili prskani asfalti koji se proizvode na licu mesta prilikom same ugradnje što obuhvata prskanje ili zalivanje zagrejanog ili hladnog bitumena kao veziva po sloju prethodno razasute kamene sitneži (ili obrnuto).

Razmatrajući postupak proizvodnje dele se na dva osnovna tipa: − Asfaltna baza sa diskontinualnim proocesom proizvodnje. Asfaltne i asfaltno-cementne stabilizacije koje su oblik izvođenja povezanih slojeva kamene sitneži sa bitumenom (ili mešavine kamene sitneži s cementom) kao vezivom.3. po mešunzima (najčešće su u upotrebi. Dva su tipa ovakvih baza:  sa sistemom za rasejavanje. i mešanje obavlja neprekidno. to jest gde se ne prekida dotok kamenog agregata i veziva u mešalicu. Šematski prikaz asfaltnih slojeva u jednoj kolovoznoj konstrukciji ZASTOR (Z) GORNJA PODLOGA (GNS) DONJA PODLOGA (DNS) HABAJUĆI VEZNI GORNJI NOSEĆI SLOJ DONJI NOSEĆI SLOJ TAMPON (OSNOVNI SLOJ) H V BNS DBNS T ASFALTNI BETON ASFALTNI BETON BITUMENIZIRANI KAMENI AGREGAT BITUMENIZIRANI KAMENI AGREGAT NEVEZANI KAMENI AGREGAT Asfaltne mešavine po vrućem postupku se proizvode na asfaltnom postrojenju (asfaltna baza) tako što se kameni agregat zagreva. . Proizvodnja asfaltnih mešavina po vrućem postupku Prilikom izrade fleksibilne kolovozne konstrukcije posebno je značajna tehnika i tehnologija izvođenja konstrukcija od valjanih asfaltnih betona čija je osnovna karakteristika vruć postupak proizvodnje. gde se doziranje i mešanje obavlja u prekidima. različitog kapaciteta i stepena automatizovanosti. vrućih bunkera i mešalice gde se zagrevanje agregata. U zavisnosti od načina doziranja materijala.  bez sistema za rasejavanje. Sastavni elementi asfaltne baze su i cisterne za bitumen. gde se doziranje. Asfaltne baze mogu biti mobilne i stacionarne. postoje različite vrste asfaltnih baza. zagrevanja i mešanja. po zapremini. silosi za kameno brašno i deponije agregata. vrućim bunkerima i mešalicom. dodavanje veziva i mešanje obavlja u jednom bubnju. suši i meša sa bitumenom u određenom odnosu pri definisanoj temperaturi i brzini mešanja. − Asfaltna baza sa kontinualnim procesom proizvodnje. uglavnom srednjeg do velikog proizvodnog kapaciteta 35 – 310 t/h). odnosno od tehnološkog procesa proizvodnje. Takođe se mogu koristiti i za proizvodnju asfaltnih mešavina po hladnom postupku.

zajedno sa opremom za otprašivanje tj. ako se koristi nafta kao gorivo tada se u okviru ove podceline nalazi jedna ili više cisterni za gorivo sa opremom za dovod goriva do plamenika bubnja. U okviru ove tehnološke podceline nalazi se jedan ili više zatvorenih uspravnih silosa za skladištenje otprašivanjem dobijenog i spolja dopremljenog punila zajedno sa opremom za transport punila do mešanja. „exhaustor” (ventilator) koji usisava prašinu iz bubnja kroz filtere. izvlačenje i transport prašine koju čine posebni cevovodi i tzv. − sklop opreme za („vruće”) sejanje zagrejanog agregata i mešanje svih komponenti asfaltne mase koji je smešten u okviru celovite višeetažne konstrukcije a obuhvata sledeće delove:  uspravni elevator za transport agregata od bubnja za sušenje do sejanja. − blago zakošeni rotirajući bubanj za sušenje (zagrevanje i otprašivanje) agregata. − sklop opreme filtera (separatora) za izdvajanje punila iz prašine dobijene otprašivanjem agregata u bubnju za sušenje. . zajedno sa vagama iznad mešalice za ponovno merenje agregata i punila pre mešanja. uključujući transportne trake od bunkera pa nadalje.  višeetažno (koso vibratorno ili horizontalno rezonantno) sito za sejanje vrućeg agregata uključujući manje silose prosejanih frakcija ispod sita.Šematski prikaz asfaltne baze Sve ove asfaltne baze obuhvataju raznovrsne uređaje i ostalu tehnološku opremu koja se okvirno može svrstati u deset osnovnih proizvodno – tehnoloških (i njima pripadajućih) podcelina: − sklop više bunkera u obliku otvorenih silosa za skladištenje agregata sa preddozatorima za „protočno” preddoziranje pojedinih vrsta (po veličini) zrna kamene sitneži – frakcija.

Kontinualno postrojenje za proizvodnju asfaltne mešavine može se upotrebiti uz iste zahteve kvaliteta asfaltne mešavine proizvedene na takvom postrojenju. Mora biti osigurano potpuno i ravnomerno obavijanje svih zrna kamenog materijala bitumenom. pri čemu njihova fizičko – mehanička svojstva bitno zavise od temperature. Karakteristike ugljovodoničnih veziva Već je rečeno da se asfaltima smatraju očvrsle. Za proizvodnju asfaltne mešavine primenjuje se diskontinualno postrojenje koje mora osigurati tačno odmeravanje mase kamenog brašna. Ugljovodonična veziva imaju dobru prionjivost za kamen. međutim eksploatacija prirodnog je veoma skupa. naftni bitumeni. Elementarni sastav bitumena varira u zavisnosti od njegovog porekla. niži viskozitet. Tehnički bitumeni se dele na prirodne i veštačke. Tri osnovne grupe jedinjena koje ulaze u sastav bitumena su: − Ulja su ugljovodonici koji su na normalnim temperaturama u tečnom agregatnom sranju. racionalno sasatavljene i na odgovarajući način pripremljene mešavine ugljovodoničnih veziva. prirodni i drobljeni kameni materijal mora biti uskladišten po frakcijama tako da ne dolazi do onečišćenja. vrućih frakcija kamenog materijala i bitumena. cevovodi) za dovod veziva do mešalica. Ovi materijali su smeše visokomolekularnih ugljenika. U bitumenima su prisutne u količinama . sumpora i azota. ciklična mešalica vrućih komponenti asfaltne mase zajedno sa protočnim meračima veziva i sa prskalicama veziva unutar bubnja mešalice.  skladišta (rezervoari. kao i drugih organskih jedinjenja na bazi kiseonika. pesak. odnosno od sastava nafte iz koje se dobija. Odlikuju se zadovoljavajućom otpornošću na atmosferske uticaje. beton. plastičnošću i nizom drugih pozitivnih svojstava. tzv. pa se u građevinarstvu prvenstveno koriste veštački. opeku i mnoge druge materijale. „komandnu kućicu” s opremom i uređajima za upravljanje radom postrojenja. Po našim standardima iz 1990.  sklop opreme skladišta gotove asfaltbetonske mešavine sa skipuređajem za transport vruće mešavine od ispod mešalice pa do zatvorenih (u smislu spoljašnjih toplotnih utjicaja) bunkera (silosa) smeštenih takođe u okviru celovite etažne konstrukcije ispod koje mogu doći kamioni za preuzimanje i dalji transport asfaltne mase do mesta ugradnje. U osnovna ugljovodonična veziva ubrajaju se bitumeni i katrani. Količina bitumena može se odmeravati po masi ili zapremini. tj. godine zahtevi za uskladištenje osnovnih materijala su: kameno brašno se mora uskladištiti u suvom stanju. − Smole su ugljovodonična jedinjenja koja se na normalnim temperaturama odlikuju viskoznim i plastičnim ponašanjem. kamenog brašna i krupnijeg agregata. Sa većim sadržajem ulja povećava se vrednost trajne deformacije bitumena.  sistem opreme elektro-pogona i instalacija postrojenja uključujući tzv. Bitumeni sa povećanim sadržajem ulja imaju veću pokretljivost. kotlovi) bitumena i asfalta uključujući opremu za zagrevanje odnosno topljenje veziva kao i opremu (pumpe. zastupljenosti u bitumenu između 45 i 60%. frakcije prirodnog i drobljenog peska se moraju štititi od vlaženja i onečišćenja.

Za identifikaciju bitumena za kolovozne zastore koriste se oznake dobijene ispitivanjem penetracije. Povećava se relativni sadržaj čvrstih i krutih komponeti. Teškotopljive su supstance koje bitumenu daju tvrdoću i termičku postojanost. BIT 130. Za ocenu kvaliteta bitumena značajan je odnos penetracije i temperature razmekšavanja.014 temperatura bitumena u cisternama i temperatura asfaltne mešavine prilikom izlaska iz mešalice. Svojstva bitumena zavise od toga u kom odnosu su u njemu zastupljene navedene grupe ugljovodonika. BIT 45…). Ulja čine bitumen mekšim i lako topljivim. U bitumenu ih ima između 5 i 30%. sunčeve svetlosti i kiseonika iz vazduha. pri čemu se navode dubine prodiranja standardne igle u milimetrima (BIT 200. − Asfalteni su jedinjenja koja su na normalnim temperaturama u čvrstom agregatnom stanju. definisane kao temperatura pri kojoj bitumen dostiže određeni stepen deformacije. Iz . Povećanje sadržaja asfaltena i smola uslovljava povećanje tvrdoće. Bitumen koji se primenjuje za izradu asfaltnih kolovoza izlaže se dejstvu visokih temperatura kako bi mu se smanjila viskoznost i omogućilo obavijanje kamenog agregata opnom optimalne debljine. Tokom vremena. Razmatrajući uslove eksploatacije može se zaključiti da je bitumen kvalitetniji ukoliko pri određenoj temperaturi razmekšavanja ima veće vrednosti penetracije. data je tabelarno: Vrsta bitumena za kolovoze BIT 200 BIT 130 BIT 90 Temperatura bitumena u cisternama °C preporučeno 130 135 140 najviše 140 150 160 Temperatura asfaltne mešavine prilikom izlaska iz mešalice °C preporučeno 140 ± 10 145 ± 10 150 ± 10 najviše 160 165 170 Ugrađivanje asfaltnih mešavina po vrućem postupku Najkritičniji postupci prilikom realizacije asfalterskih radova su prevoz vruće asfaltne mešavine od proizvodnog postrojenja do gradilišta i sam postupak ugradnje. Prema standardu SRPS U. Rastegljivost bitumena se povećava pri povećanju sadržaja smola. Temperaturna osetljivost bitumena u praksi se najčešće definiše indeksom penetracije IP koji je funkcija penetracije i tačke razmekšavanja. bitumen menja sastav te mu se menjaju i svojstva. Pošto je materijal amorfne strukture do razmekšavanja dolazi u širem vremenskom intervalu ali je za praktičnu primenu uveden pojam konvencionalne tačke razmekšavanja bitumena. Ovaj proces sporog menjanja sastava i pogoršavanja većine svojstava naziva se starenjem bitumena. odnosno bitumena odražavaju se na karakteristike asfaltne mešavine. krtosti i temperature razmekšavanja bitumena.od 15 – 30% i one su nosioci plastičnosti i vezivnih svojstava bitumena. Navedena svojstva ugljovodoničnih veziva. u zavisnosti od vrste upotrebljenog bitumena. smanjuje se sadržaj ulja i smola. pa dolazi do povećanja tvrdoće i krtosti.E4. pod uticajem temperaturnih promena.

grabulje. Podjednako je važna dobra zbijenost svakog sloja nasipa. Nakon valjanja asfaltni sloj se hladi do temperature okolone i tek onda se pristupa ugradnji narednog sloja ili se deonica pušta u saobraćaj. PROIZVODNJA temperatura mešavine najviše 160°C do 180°C TRANSPORT ograničava se na oko 70 km ili 1. − valjanja razastrtog sloja. valjci vrše završno zbijanje sloja. ojačane posteljice i donjih i gornjih slojeva kolovozne konstrukcije (nedovoljno zbijen sloj će se pod saobraćajnim opterećenjem naknadno zbiti što će rezultirati sleganjem i pukotinama). auto – cisterna za gorivo. metle itd. − transorta mešavine. Asfaltni sloj se ugrađuje na pravilno dimenzionisanu i izvedenu nosivu podlogu ili na prethodno pripremljenu postojeću podlogu. proizvodnja i skladištenje asfaltne mešavine) usmereni ka njima. kruti kolovozi. dok je mešavina još vruća. Nakon prispeća mešavine u prijemni koš finišer se kreće napred i razastire mešavinu u sloju određene debljine i širine. uređaj za zagrevanje radnih spojeva. kompresor za vazduh. cementna ili bitumenska stabilizacija. grtalice. posteljice. ravnjača. projekat asfaltne mešavine. Podloge moraju imati ispravan sistem za odvodnjavanje. − razastiranja mešavine. Valjanje se nastavlja sve dok se sloj ne sabije do zahtevanog stepana ili dok temperatura mešavine ne padne toliko da dalje valjanje može izazvati štetne posledice.tog razloga su svi ostali postupci (izbor agregata i sastav asfaltne mešavine. Asfaltna mešavina se na gradilište transportuje kamionima kiperima i direktno izručuje u mašinu za razastiranje – finišer. Osnovna sredstva za ugradnju asfaltne mešavine su finišeri i valjci a koriste se i kamioni. istovremeno obavljajući početno zbijanje sloja. moraju biti ravne i sa zahtevanim padom. U zavisnosti od vrste podloge (granulisan nevezan materijal mehanički stabilizovan. vozilo sa rotacionom četkom. distributer veziva. . stari asfaltni kolovozi ili prethodni novi asfaltni sloj) preko kojih se ugrađuje asfaltni sloj definiše se i konkretna priprema podloge. mašina za sečenje spojeva na asfaltu. auto – cisterna za vodu.5 h od trenutka prihvata na asfaltnoj bazi kamioni kiperi finišer glatki valjak UGRADNJA temperatura mase pri ugradnji najmanje 110°C do 135°C grupa mašina valjak gumenjak ASFALTNO POSTROJENJE (asfaltna baza) Tehnološki postupak izvođenja sloja od asfaltnog betona Ugrađivanje asfaltne mešavine se sastoji iz sledećih faza: − pripreme podloge. Svi slojevi kolovozne konstrukcije ispod asfaltnog sloja moraju biti dovoljno zbijeni (što se u ovoj fazi pripreme podloge proverava teškim pneumatičkim valjkom ili punim kamionom). lopate. Odmah iza finišera.

daje 50 – 80 % potrebne zbijenosti po Maršalu. Finišer za asfalterske radove Konstruktivni delovi finišera su: − noseći deo (vozno postolje sa točkovima ili gusenicama. koji su danas u primeni (engl. paver). − snaga 50 – 150 kW. − radni organ (raspodeljivač sa pužem. kapacitet 200 – 800 t/h.Mašina za razastiranje i primarno zbijanje sloja asfaltne mešavine – finišer Prilikom početnih primena asfalta za izgradnju kolovoznih konstrukcija ugradnja se vršila ručno pri čemu se javljao problem razastiranja. Korišćeni su uređaji razastirači/raspodeljivači što je uzrokovalo razvoj mašnskih uređaja za razastiranje i ugradnju. − transmisija (mehanička – zupčanici). finišera. . − pogon (dizel – motor). Uobičajene tehničke karakteristike su: − širina razastiranja 2 – 15 m. Funkcija finišera je razastiranje i primarno zbijanje asfaltnih slojeva u toplom stanju. vibraciona greda – „pegla”). − pokretni deo (pužni + tablasti transporter). − u zavisnosti od širine razastiranja. koje nosi koš sa transportnim mehanizmom i peglu sa vibrouređajem). − radne brzine 1 – 60 m/min (u oba smera). − vibrogreda ima 2000 – 4000 obrtaja/min. − debljina sloja do 30 cm (ali se iz tehničkih razloga rade tanji slojevi).

podmazivanje ležajeva i zupčanika. . Druga posledica je što se hladi mešavina ispod i ispred ploče i u košu finišera. asfalt uvalja a zatim obrazuje pravilan poprečni spoj za nastavak rada. vibraciona ploča svojom težinom pravi deformaciju na sloju asfalta po celoj dužini ploče. a pre početka rada. Finišer je stao zbog diskontinuiteta u dovozu mešavine ali je ugrađena celokupna količina mešavine iz koša. kao posledica ostaje veća visina sloja. Kao i u prethodnim slučajevima finišer stoji te težina ploče deluje na sloj asfalta. rad se prekida tako što se finišer pomakne. uz pomoć plamenika na gas). U praksi treba poštovati pravilo da ako usled prekida dovoza asfaltne mešavine dođe do prekida razastiranja. transportera i pegle naftom. Kv = koeficijent iskorišćenosti radnog vremena. suvu. Finišer je stao za kratko vreme a u košu finišera ima dovoljno mešavine. 2. detaljno čišćenje stranica. Specijalni uslovi primene zahtevaju kontinualnu dostavu tople (130°C) asfaltne mešavine. Zaostala količina asfaltne mešavine uz stranice koša je u stvari segregirani obavijeni agregat. Neki slučajevi prekida rada finišera su: 1. naročito kada su u pitanju krupnozrnije mešavine. 3. Finišer je stao zbog diskontinuiteta u dovozu mešavine i pri tome se u košu finišera zadržava asfaltna mešavina u količini od oko ⅓ zapremine koša ili više. tolikog trajanja da temperatura mešavine ispod finišera padne za 10ºC ispod minimalno dozvoljene za tu mešavinu. ali ulegnuće je veće jer težina ploče duže deluje. Da bi finišer ispravno radio treba postupati po uputstvima proizvođača. nastaje deformacija kao u prethodnom slučaju. Ovakva deformacija se ne može otkloniti valjanjem i trajno ostaje. Finišer se nalazi u sredini proizvodnog lanca za izvršenje radova i zavisi od prispeća sfaltne mešavine. Pri nastavku rada asfaltna mešavina više nema istu temperaturu. dovoljno toplu (+5°C) podlogu bez prašine poprskanu razređenim bitumenom ili bitumenskom emulzijom. Sam rad je kontinualan a završne radnje i isključivanje obuhvataju: opšti pregled. svaki put izvršiti potrbne preglede. uključivanje motora i probu rada (eventualno zagrijavanje pegle i transportera. koja se bolje pakuje pa je poprečna traka niža. odnosno viskoznost i taj kraći potez asfaltnog sloja se ne može dovoljno zbiti i posle završnog valjanja. Kada se ova mešavina ugradi obrazuje se uska poprečna traka krupnozrnije granulacije u odnosu na datu mešavinu. a asfaltna mešavina u sloju uz sam finišer se hladi. Kr = koeficijent redukcije zapremine asfaltne mešavine. Praktični učinak finišera se računa prema sledećoj relaciji: Up = Ut ⋅K v ⋅K r Ut = teorijski učinak.Priprema finišera za rad podrazumeva predradnje i start: opšti pregled.

glatki valjak. Asfaltni sloj se valja od ivice kolovoza prema sredini. Osnovna sredstva za ugrađivanje asfaltne mešavine .3 m. − vibracioni. Režim valjanja mora biti takav da osigura utvrđen stepen zgušnjenja asfaltnog sloja. oko okna slivnika i druge) zbijaju se ručno nabijačima ili vibracionim spravama. − valjak sa gumenim točkovima – pneumatički valjak. a kod jednostranog poprečnog nagiba od niže prema višoj ivici kolovoza. Karakteristike najčešće korišćenih valjaka u Evropi su: − masa 1 – 25 t. − frekvencija 23 – 60 Hz. Površine asfaltnog sloja nepristupačne valjku (pored ivičnjaka. Zaokretanje valjka mora se vršiti na uvaljanom asfaltu izvan površine koja se valja.Mašina za valjanje razastrtog sloja asfalta – valjak Za zbijanje asfalta u putogradnji se upotrbljavaju valjci različitih tipova: − statički. Pojedini hodovi valjka moraju se uvek preklapati za 15 do 20 cm. Nije dozvoljeno zadržavanje valjka na još nezbijenoj površini kao ni trzaji valjka kod promene smera kretanja.6 – 2. Statički valjak Vibracioni valjak Standard propisuje da valjci moraju imati uređaj za vlaženje površine točka vodom (vlaženje naftnim derivatima nije dozvoljeno). − udarna sila 2040 – 30500 kP. − snaga 50 – 100 kW. glatki valjak. − širina valjka 0.

makar temperatura podloge bila iznad +5ºC. Temperatura SRPS U.E4. U periodu ranog proleća i kasne jeseni asfalt treba ugrađivati samo pri višim dnevnim temperaturama. − kriterijume za odbacivanje nekvalitetnih mešavina.E4. Prema važećem standardu ugrađivanje asfaltne mešavine dozvoljeno je samo u povoljnim vremenskim prilikama.028/80. − Mora biti jasan sistem komandovanja i prijem instrukcija. zbog kojeg se habajući sloj mešavina ne može ugraditi sa zahtevanim stepenom zbijenosti SRPS U. U rano proleće i poznu jesen ugrađivanje se obavlja pri višim dnevnim temperaturama. obično u periodu SRPS U.E4. Samo pri povoljnim vremenskim uslovima. − Mora se osigurati stalna i sigurna veza (telefoni radio) između baze i finišera. . − spremnost mašina za rad. − kompaktnosti ili homogenosti (koja zavisi od održanja jednake homogenosti proizvednog sastava asfaltne mešavine prilikom transporta i ugradnje kao i od kvaliteta zbijanja).Izvođenje slojeva kolovoznih konstrukcija po vrućem postupku mora osigurati kvalitet izvedenog sloja u smislu njegove: − ravnosti (koja zavisi od brzine izvođenja i načina zbijanja). gornji noseći sloj Samo pri povoljnim vremenskim uslovima. rad zasnivati na koordinaciji nadzor – izvodjač. Ako je podloga smrznuta ne sme se ugrađivati. Podloga ne sme biti donji noseći sloj zamrznuta.021/86. podloge mora biti iznad +5°C.12. Drugi preduslovi za početak ugradnje asfaltne mešavine su: − Za ugrađivanje treba angažovati optimalan broj mašina i ljudi radi veće efikasnosti. − mehaničke stabilnosti (koja zavisi od očuvanja jednake homogenosti sastava asfaltne mešavine prilikom transporta i ugradnje). od 15. do 15. Vremenski uslovi u zavisnosti od sloja dati su tabelarno: Samo pri povoljnim vremenskim prilikama. broj kamiona. − uskladiti odnos proizvodnje i ugrađivanja asfalta. Neposredno pre početka rada potrebno je utvrditi: − stanje pripremljene podloge.02. − Treba isplanirati potreban broj finišera. broj i tip valjka. − plan izvršenja rada.014/90. Ne sme se ugrađivati pri vetru.

.− Predvideti način za regulisanje saobraćaja. U zavisnosti od vrste upotrebljenog bitumena preporučena je i najniža temperatura razastrte asfaltne mešavine na mestu ugrađivanja. dopušta se ručno razastiranje. − Odrediti načina za priznavanje ugrađene količine asfaltne mešavine. na kojima mašinsko ugrađivanje nije moguće. vrednosti su date tabelarno: Vrsta bitumena za kolovoze BIT 200 BIT 130 BIT 90 BIT 60 Preporučena temperatura asfaltne mešavine za ugrađivanje °C 130 ± 10 135 ± 10 140 ± 10 150 ±10 Najniža temperatura razastrte asfaltne mešavine °C 110 115 120 130 Navedene temerature moraju se povećati za 20°C ako se asfaltna mešavina ugrađuje ručno. Za manje površine.

Mašinska ugradnja zahteva veće transportne kapacitete. koji je kod kontinualnog procesa mešanja spojen sa mešalicom. Ako je silos ujednačeno napunjen istovar asfaltne mešavine bi se trebao odvijati bez problema. o mogućnosti održanja temperature asfaltne mešavine u skladištu (posebno osetljiv deo je ispusni otvor na kome hlađenje asfaltne mešavine. Prilikom ručne ugradnje (nepristupačna mesta. − da se utovar vrši iz punog silosa ili bar da je količina mešavine u silosu jednaka tovaru kamiona. Takođe treba voditi računa o nivou mešavine u silosu (da ne bude niži od gornje ivice konusa). loše skladištenje materijala u postrojenju. − da asfaltna mešavina ima potrebnu temperaturu. pojava u mešalici usled čestog prekida rada i vlažnog zrna agregata.Transport asfaltne mešavine Transport asfaltne mešavine od asfaltnog postrojenja do mesta ugradnje vrši se tovarnim vozilom – kamionom kiperom. Taj ciklus potrebno je brižljivo analizirati i ustanoviti koliko je kamiona određene veličine potrebno za postizanje usklađenosti kapaciteta asfaltnog postrojenja i opreme za zbijanje i razastiranje asfalta. − da se meri tonaža mešavine u kamionu. na konvejeru i u silosu. Ispusni otvori silosa i skladišta za vruću asfaltnu mešavinu trebaju biti sa dovoljno strmim uglom čime je omogućeno ispuštanje velike mase materijala i na taj način sprečeno stvaranje jako ukošenih hrpa istovarene mešavine. Pored temperature. koja izaziva promene ugljovodoničnog veziva čime se otežava ugradnja i smanjuje se kvalitet ugrađenog asfalta. Nakon spravljanja asfaltne mešavine na izlasku iz mešalice privremeno se lageruje u mali silos. njeno očvršćavanje izaziva začepljenje i smanjenje protoka). odnosno broj i kapacitet transportnog sredstva izabrati na osnovu kapaciteta proizvodnje i ugradnje. a u slučaju asfaltne baze sa diskontinualnim mešanjem u odvojeni silos koji se puni pomoću klizne korpe. Uzroci pojave su brojni: loše projektovan sastav asfaltne mešavine. brzu ugradnju uslovljava i oksidacija bitumena. tj. zakrivljene površine) za transport se primenjuju kamioni manje nosivosti radi lakšeg pristupa lokaciji i što bržeg prevoza. Asfaltne mešavine proizvedene u asfaltnoj bazi se u transportna sredstva utovaraju direktno iz mešalice ili iz silosa za skladištenje vruće asfaltne mešavine. To znači da je potrebno omogućiti da od trenutka proizvodnje do trenutka ugradnje prođe što manje vremena. Potrebno je omogućiti kontinualan rad finišera. Transportni proces započinje utovarom mešavine u kamion. ravnost i ujednačenost ugrađenih slojeva. Kod utovara iz silosa treba voditi računa: − da je silos postavljen na optimalnu visinu (u montaži baze). o habanju stranica silosa (pogotovo na mestu spoja cilindra i konusa). Nepovoljno utiče na karakteristike i vek trajanja izvedenog sloja te ga je potrebno ublažiti ili eliminisati. Kontinualna dostava mešavine u finišer je preduslov za kvalitetnu ugradnju. . vaganjem i označavanjem. Pojava segregacije u vrućoj asfaltnoj mešavini je problem koji se može javiti u svim fazama izrade sloja kolovozne konstrukcije pa i prilikom transporta.

Ukoliko se utovar vrši bez pomeranja kamiona a mešavina je podložna segregaciji.Vozilo se postavlja ispod silosa u kom je naručena asfaltna mešavina i počinje utovar. krupniji materijal se kotrlja niz strane hrpe i zadržava kod unutrašnjih ivica koša kamiona. U cilju sprečavanja nastanka ovog problema utovar je pogodno vršiti sa nekoliko ispusta materijala tako što se prilikom ispuštanja mešavine iz silosa za uskladištenje kamion pomeri za 4 do 5 m napred i nazad (prvi ispust na prednjoj strani koša. U praksi je vrlo teško izvesti utovar na ovaj nacin. drugi na zadnjoj a treći u sredini). U slučaju pojave ove vrste segregacije pooželjno je ne prazniti potpuno prijemni koš finišera između dve dostave asfaltne mešavine. Tako se može omogućiti delimično mešanje krupnijeg i novoprispelog materijala neposredno pre ugradnje. Prilikom utovara u finišer ovaj materijal je prvi i poslednji zboog čega može doći do njegovog zadržavanja kod krila prijemnog koša finišera i pojave krupnozrnijih zona u ugrađenom sloju. Utovar asfaltne mešavine u kamion kiper . ali se sve više primenjuje pošto se tako eliminiše pojava ove vrste segregacije. Nepravilan utovar Pravilan utovar Ako se utovar u kamion vrši iz silosa sa dozatorom koji je pravilno konstruisan osigurano je ujednačeno punjenje kamiona i smanjena verovatnoća pojave segregacije kod osetljivih mešavina.

Osnovni uslovi da bi se kamioni mogli koristiti za prevoz asfalta su: − da zadnjim točkovima imaju direktan kontakt sa finišerom. . Asfaltna mešavina koja ostane na sanduku se ohladi i stvrdne čime se oštećuje tovarni prostor. Pored hlađenja.. temperature asfaltne mešavine i primenjuje se pravilo da u toku transporta bitumensko vezivo sme očvrsnuti do jednog stepena tvrdoće. ako je moguće. Pre početka transporta kontroliše se temperatura asfaltne mešavine.). Minimalna količina zavisi od proizvodnog kapaciteta asfaltne baze i udaljenosti od mesta ugradnje. − da ne ispuštaju ulje ili gorivo. udaljenost od gradilišta i vrstu asfaltne mešavine. Koš kamiona − treba da je čvrst i ravnih površina... Vozila za transport su otvorena pa je moguće hlađenje asfaltne mešavine usled dejstva vetra i niskih temperatura (preporučene temperature pri ugradnji su date tabelom . od metala. Zbog karakteristika tereta tovarni sanduk kamiona mora biti prethodno pripremljen. Proučavanje hlađenja asfaltne mešavine prilikom transporta pokazalo je da različiti tovarni sanduci kamiona i prekrivači značajno utiču na hlađenje u toku transporta. Pri tom je važno da je zaštitni pokrivač čvrsto vezan kako vazduh ne bi ulazio u prostor između pokrivača i asfaltne mešavine. što uslovljava maksimalnu transportnu udaljenost. − da bude uvek čist. od dozvoljenog osovinskog opterećenja na transportnom putu. odnosno sprečiti njeno preterano hlađenje i stvaranje kore na površini. Takođe je pokazalo da se vruća asfaltna mešavina hladi različito u različitim delovima sanduka što zavisi od brzine vozila i drugih spoljašnjih uticaja. Maksimalna količina utovarene asfaltne mešavine zavisi od nosivosti kamiona. − da imaju dobre amortizere. Ona zavisi od vrste upotrebljenog bitumena. Mešavinu je potrebno zaštititi od atmosferskih uticaja (kiše. Kao najbolji su se pokazali termo sanduci izolovani sa poliuretanom i prekriveni ceradom pričvršćenom za sanduk tako da ne postoji direktni kontakt između asfaltne mase i cerade. − da ima ceradu za pokrivanje radi zaštite od kiše. hlađenja i nečistoća. − da dimenzije koša kamiona odgovaraju dimenzijama koša finišera. bitna je i oksidacija bitumena. − da ima dobar mehanizam zatvaranja – otvaranja. po potrebi ga treba oprati pred svaki utovar.. i da se utovar u finišer vrši bez otkrivnja. čist i premazan čime se sprečava reakcija između vruće asfaltne mešavine i metala i lepljenje za sanduk (što bi ugrozilo istovar – kipovanje). Zato vozila moraju biti opremljena sa mehanizmom za prekrivanje asfaltne mešavine – ceradom bez obzira na godišnje doba. tj. − da bi se sprečilo lepljenje asfalta za koš kamiona pre svakog utovara mora se poprskati rastvorom kalijumovog sapuna u vodi ili 30 – 40% silikonskom emulzijom (nije dopušteno prskanje sredstvima koja mogu imati štetno dejstvo na asfaltnu mešavinu). pošto se manja količina mnogo brže hladi u poređenju sa većom količinom u punom košu. − da imaju što veću nosivost i u skladu sa kapacitetom finišera. Pretežno se koristi geotekstili kao zaštitni pokrivač. tj. vetra) ali takođe i smanjiti štetan uticaj na životnu sredinu.

Sa nekim mešavinama često je potrebno prilagoditi prednji deo koša kamiona kako bi se eliminisali nepoželjni efekti uzrokovani omotačem hidrauličnog cilindra. zatvara zadnja strana i vozilo se odvozi. Finišer gura kiper napred preko dva valjka. Ovi valjci montirani su na prednjoj strani finišera i u kontaktu su sa zadnjim točkovima kamiona čime je omogućeno da finišer gura kamion dok izručuje asfaltnu mešavinu u koš. − vrsta sfaltne mešavine. Otvara se zadnja strana tovarnog prostora – sanduka a zatim počinje podizanje platforme – sanduka tako da asfaltna mešavina ulazi u finišer koji se kreće brzinom od 3. zavise i od vremenskih uslova. Nakon razastiranja spušta se platforma. Ako . Vozilo se parkira ispred finišera. osim ekonomskih.4m/min i ugrađuje asfalt.Maksimalne transportne udaljenosti do gradilišta. tako što se kreće unazad ka finišeru i staje na 20 do 30 cm ispred. − temperatura mešavine. Ovakav način pražnjenja omogućava da se preplave krila prijemnog koša finišera čime je sprečeno zadržavanje krupnozrnog materijala kod krila i prelivanje oko zadnjih vrata koša kamiona. određuje se njena temperatura i vizuelno se proverava njena adekvatnost. Veoma je bitno da se transport odvija neprekidno. odnosno za 10ºC od temperature pri izlasku iz mešalice (okvirno oko 70 km ili 1. prilikom čega treba koristiti precizne i proverene instrumente koji brzo registruju temperaturu (sekundni termometar). Na ovom rastojanju finišer prilazi kamionu (nikako obrnuto) jer udar kamiona u finišer izaziva udar vibracione ploče u ugrađeni asfaltni sloj. Kako bi se postigao ovakav način istovara koš kamiona mora biti očuvan i dobro premazan tako da ceo tovar klizne nakon otvaranja i podizanja koša na dovoljno velik ali siguran ugao. odnosno po m´ širine puta. Vozilo se zatim odvozi direktno na gradilište gde će se asfaltna mešavina ugraditi. pošto se jednom utovarena mešavina više ne može skladištiti. Dozvoljena je svaka razumna transportna dužina na kojoj temperatura mešavine neće pasti na temperaturu od propisane optmalne temperature za ugrađivanje. Sabiranjem svih primljenih količina prema otpremnicama dobija se: − sravnjenje otpremljene i ugrađene količine asfalta i − prosečna masa ugrađenog asfalta po m². Temperatura se ne meri samo u finišeru već i u vozilu. Kao što je već rečeneo. temperatura je od posebnoog značaja za ugadljivost asfalta i njena provera je važan i neophodan korak pri preuzimanju pristigle asfaltne mešavine. − tonaža mešavine. − vreme polaska. Asfaltne mešavine pristigle na gradilište se prvo kontrolišu. Nakon izvršenog utovara ispisuje se otpremnica koja sadrži sledeće podatke: − datum. − registarski broj kamiona. Proverava se dokumentacija kako bi se ustanovilo da li je stigla tražena vrsta asfaltne mešavine.5 h od trenutka prihvata na asfaltnoj bazi). tovarnog sanduka kamiona i dr. vrste asfaltne mešavine. Prilikom istovara mešavine iz kamiona u prijemni koš finišera pogodnije je masivno pražnjenje nego postepeno.

a sve to utiče na povećanje troškova izgradnje puta. optimizovati brzinu transportnih traka i usaglasiti cikluse proizvodnje – transporta – ugradnje kako bi izbegli nepotrebne prekide u radu. Vozilo se vraća u asfaltnu bazu ka dispečeru i ciklus se ponavlja dok se ne dostavi celokupna naručena asfaltna mešavina. maksimalno napuniti koš mešavinom. Kipovanje asfaltne mešavine u finišer Ugradnja asfaltne mešavine . Broj kamiona planira se tako da ne dolazi do prekida rada asfaltne baze. Kao što je već rečeno. svaki zastoj finišera pogoršava kvalitet ugrađenog sloja (čak i trenutni zastoj finišera utiče na ravnost sloja a kod dužih zastoja i na zbijenost). odnosno finišera. Zadnji deo finišera Segregacija oko cilindra Radi smanjenje verovatnoće pojave segregacije potrebno je i krila i vrata prijemnog koša finišera potpuno otvoriti. Vozač rukovodiocu gradilišta daje otpremnicu u koju se unosi pređeni put (km) te mu potpisom potvrđuje obavljen prevoz.mešavina ima tendenciju ka segregaciji može doći do pojave grupisanja krupnozrnog materijala oko cilindra tokom klizanja mešavine iz koša. vrsta i količina transportnog sredstva određuje se u funkciji rastojanja od gradilišta. Svaki prekid rada asfaltne baze veoma utiče na kvalitet proizvedene mešavine. potrebne količine i načina ugradnje. Ovaj problem se rešava dodavanjem šperploče ili tankog metalnog prekrivača preko celog fronta koša od jedne do druge strane. Kako se mešavina pomera ka zadnjoj strani koša urušava se i krupnija zrna se zadržavaju na centralnom delu prednje strane koša. na kraju istovara dolazi do segregacije. Kako bi se postigla ravnomerna dostava na gradilište potrebno je uskladiti broj i kapacitet kamiona sa zahtevanim kapacitetom finišera.