Asfalt

Asfalt predstavlja ugrađenu i zbijenu asfaltnu mešavinu. Asfaltna mešavina je mešavina mineralnog agregata definisane granulacije i bitumena kao vezivnog sredstva koji, u zavisnosti od sastava mešavine, može zauzimati različito količinsko učešće. Razmatrajući varijabilnost komponenti (vrsta i količina) moguće je proizvesti asfalt koji će imati različite osobine - na taj način asfalt je moguće prilagoditi svakoj individualnoj potrebi i svakom zahtevu. Pojedini zahtevi se determinišu kasnijim uslovima eksploatacije a to su saobraćajno opterećenje i spoljašnje vremenske prilike kako leti tako i zimi. Iz tog je razloga svakom proizvodnom procesu potrebno posvetiti posebnu pažnju (na primer priprema mešavine, skladištenje, transport, ugradnja i zaptivanje).

Sastav asfaltne mešavine
Optimalni sastav asfaltne mešavine je od vitalnog značaja za trajnost i stabilnost asfaltnog kolovoza. Pored upotrebe kvalitetnog veziva i kvalitetnog agregata, veoma važna stvar za dobijanje kvalitetnog i trajnog asfalta je pronalaženje optimalnog učešća komponenti u mešavini. Za asfaltne mešavine se kao vezivo mineralnog agregata koriste organske ugljovodonične materije koje imaju dobru adhezijsku prionjivost na kamen. Kao „nosive“ konstrukcije asfaltne mase su plastične i hidrofobne odnosno odbijaju vodu te su zbog toga otporne na delovanje atmosferilija i raznih agresivnih hemikalija. Asfaltne mešavine sačinjava: − agregat od kamene sitneži veličine zrna od 2,0 do 32 (45) mm koji čini oko ¾ asfaltne mešavine; − kameno brašno iz mlevene kamene sitneži veličine čestica do 0.71 mm pri čemu veći deo (60 – 85 %) čini punilo od mineralnih čestica koje su manje od 0.09 mm; − pesak, prirodni ili drobljeni, veličine zrna od 0,09 do 2,0 mm; − ugljovodonično vezivo (bitumen, bitumenska emulzija, razrđeni bitumen, prirodni asfalt i ređe katran).
OPŠTI SASTAV ASFALTNE MEŠAVINE
MINERALNA MEŠAVINA VEZIVO

kameno brašno (punilo) pesak kamena sitnež bitumen, razređeni bitumen, bitumenska emulzija, prirodni asfalt, katran

90 – 97 %

3 – 10 %

2. − hladne asfaltne smeše proizvedene po hladnom postupku. Asfaltni makadami ili prskani asfalti koji se proizvode na licu mesta prilikom same ugradnje što obuhvata prskanje ili zalivanje zagrejanog ili hladnog bitumena kao veziva po sloju prethodno razasute kamene sitneži (ili obrnuto). . Pri tome se asfaltne mešavine mogu proizvoditi van mesta ugradnje (in plant) ili na mestu ugradnje (in situ) kada je spravljanje asfaltne mešavine sastavni deo tehnike i tehnologije izvođenja asfaltnih slojeva na licu mesta. a u smislu načina i mesta dodavanja i mešanja ugljovodoničnog veziva s agregatom (kao i zagrejanosti sastojaka te načina same ugradnje) razlikuju se u organizacionom. logističkom. brašna i bitumena te sadrže veći procenat šupljina. odnosno. bez zagrevanja kamene sitneži i veziva pri čemu se kao vezivo uglavnom koristi emulzija od razredjenog bitumena anjonskog ili katjonskog tipa. gde se zagreva kamena sitnež i vezivo ili je sitnež hladna a vezivo zagrejano ili je zagrejana sitnež a vezivo hladno. U pogledu načina dodavanja veziva dele se na: − Zasute asfaltne makadame (jednoslojne – višeslojne i pojačane površinske obrade) kod kojih se na uređenu podlogu prvo nanosi vezivo a zatim se zasipava kamena sitnež i valja.Vrste asfaltnih mešavina U pogledu tehnike i tehnologije mešanja. Prema karakteristikama ukupnog tehnološkog postupka asfalterskih radova. − Bitumenizirani kameni agregati koji se proizvode i ugrađuju na isti način kao i asfaltni betoni ali se sastoje od krupnijeg kamenog agregata sa manje peska. − Liveni asfaltni betoni (liveni asfalt) kod kojih se asfaltna mešavina najčešće prizvodi na licu mesta u mobilnim mešalicama (kohericama) na kamionskom postolju a sama ugradnja se izvodi livenjem na podlogu bez mašinskog valjanja. proizvodnotehnološkom i izvođačkom smislu sledeće osnovne vrste asfaltnih mešavina odnosno asfaltnih konstrukcija: 1. površina izvedenog sloja najčešće se ravna drvenim valjčićima ili posebnim finišerima za izvođenje livenog asfalta. − Mešane asfaltne makadame koji su tehnološka kombinacija asfaltnih betona i asfaltnih makadama. − Zalivene (penetrirane) asfaltne makadame kod kojih se prvo na uređenu podlogu razastire kamena sitnež koja se zatim zaliva (prska) vezivom koje prodire (penetrira) u sloj kamene sitneži uz obavezno zatvaranje završnog sloja površinskom obradom odnosno slojem zasutog makadama. transporta i ugradnje asfaltne mešavine se prave vrućim ili hladnim postupkom pri čemu mešavine mogu biti: − zagrejane asfaltne smeše. Vrući (zagrejani ili topli) asfalt betoni u koje spadaju: − Valjani asfaltni betoni kod kojih se proizvodnja vruće asfaltne mešavine vrši van mesta ugradnje u asfaltnim bazama a ugrađuje se pomoću finišera sa obaveznim valjanjem sloja asfaltne konstrukcije.

zagrevanja i mešanja. to jest gde se ne prekida dotok kamenog agregata i veziva u mešalicu. Šematski prikaz asfaltnih slojeva u jednoj kolovoznoj konstrukciji ZASTOR (Z) GORNJA PODLOGA (GNS) DONJA PODLOGA (DNS) HABAJUĆI VEZNI GORNJI NOSEĆI SLOJ DONJI NOSEĆI SLOJ TAMPON (OSNOVNI SLOJ) H V BNS DBNS T ASFALTNI BETON ASFALTNI BETON BITUMENIZIRANI KAMENI AGREGAT BITUMENIZIRANI KAMENI AGREGAT NEVEZANI KAMENI AGREGAT Asfaltne mešavine po vrućem postupku se proizvode na asfaltnom postrojenju (asfaltna baza) tako što se kameni agregat zagreva. odnosno od tehnološkog procesa proizvodnje. suši i meša sa bitumenom u određenom odnosu pri definisanoj temperaturi i brzini mešanja. Takođe se mogu koristiti i za proizvodnju asfaltnih mešavina po hladnom postupku. vrućih bunkera i mešalice gde se zagrevanje agregata. Razmatrajući postupak proizvodnje dele se na dva osnovna tipa: − Asfaltna baza sa diskontinualnim proocesom proizvodnje. silosi za kameno brašno i deponije agregata. vrućim bunkerima i mešalicom.3.  bez sistema za rasejavanje. Asfaltne baze mogu biti mobilne i stacionarne. Sastavni elementi asfaltne baze su i cisterne za bitumen. uglavnom srednjeg do velikog proizvodnog kapaciteta 35 – 310 t/h). U zavisnosti od načina doziranja materijala. Proizvodnja asfaltnih mešavina po vrućem postupku Prilikom izrade fleksibilne kolovozne konstrukcije posebno je značajna tehnika i tehnologija izvođenja konstrukcija od valjanih asfaltnih betona čija je osnovna karakteristika vruć postupak proizvodnje. . po zapremini. različitog kapaciteta i stepena automatizovanosti. dodavanje veziva i mešanje obavlja u jednom bubnju. i mešanje obavlja neprekidno. gde se doziranje i mešanje obavlja u prekidima. po mešunzima (najčešće su u upotrebi. Asfaltne i asfaltno-cementne stabilizacije koje su oblik izvođenja povezanih slojeva kamene sitneži sa bitumenom (ili mešavine kamene sitneži s cementom) kao vezivom. Dva su tipa ovakvih baza:  sa sistemom za rasejavanje. gde se doziranje. postoje različite vrste asfaltnih baza. − Asfaltna baza sa kontinualnim procesom proizvodnje.

.Šematski prikaz asfaltne baze Sve ove asfaltne baze obuhvataju raznovrsne uređaje i ostalu tehnološku opremu koja se okvirno može svrstati u deset osnovnih proizvodno – tehnoloških (i njima pripadajućih) podcelina: − sklop više bunkera u obliku otvorenih silosa za skladištenje agregata sa preddozatorima za „protočno” preddoziranje pojedinih vrsta (po veličini) zrna kamene sitneži – frakcija. − blago zakošeni rotirajući bubanj za sušenje (zagrevanje i otprašivanje) agregata.  višeetažno (koso vibratorno ili horizontalno rezonantno) sito za sejanje vrućeg agregata uključujući manje silose prosejanih frakcija ispod sita. − sklop opreme za („vruće”) sejanje zagrejanog agregata i mešanje svih komponenti asfaltne mase koji je smešten u okviru celovite višeetažne konstrukcije a obuhvata sledeće delove:  uspravni elevator za transport agregata od bubnja za sušenje do sejanja. U okviru ove tehnološke podceline nalazi se jedan ili više zatvorenih uspravnih silosa za skladištenje otprašivanjem dobijenog i spolja dopremljenog punila zajedno sa opremom za transport punila do mešanja. ako se koristi nafta kao gorivo tada se u okviru ove podceline nalazi jedna ili više cisterni za gorivo sa opremom za dovod goriva do plamenika bubnja. „exhaustor” (ventilator) koji usisava prašinu iz bubnja kroz filtere. − sklop opreme filtera (separatora) za izdvajanje punila iz prašine dobijene otprašivanjem agregata u bubnju za sušenje. izvlačenje i transport prašine koju čine posebni cevovodi i tzv. uključujući transportne trake od bunkera pa nadalje. zajedno sa vagama iznad mešalice za ponovno merenje agregata i punila pre mešanja. zajedno sa opremom za otprašivanje tj.

 ciklična mešalica vrućih komponenti asfaltne mase zajedno sa protočnim meračima veziva i sa prskalicama veziva unutar bubnja mešalice.  skladišta (rezervoari. cevovodi) za dovod veziva do mešalica. U bitumenima su prisutne u količinama . odnosno od sastava nafte iz koje se dobija. Odlikuju se zadovoljavajućom otpornošću na atmosferske uticaje. racionalno sasatavljene i na odgovarajući način pripremljene mešavine ugljovodoničnih veziva. beton. tzv. Ugljovodonična veziva imaju dobru prionjivost za kamen. Kontinualno postrojenje za proizvodnju asfaltne mešavine može se upotrebiti uz iste zahteve kvaliteta asfaltne mešavine proizvedene na takvom postrojenju. kotlovi) bitumena i asfalta uključujući opremu za zagrevanje odnosno topljenje veziva kao i opremu (pumpe. Sa većim sadržajem ulja povećava se vrednost trajne deformacije bitumena. U osnovna ugljovodonična veziva ubrajaju se bitumeni i katrani. godine zahtevi za uskladištenje osnovnih materijala su: kameno brašno se mora uskladištiti u suvom stanju. kamenog brašna i krupnijeg agregata. Bitumeni sa povećanim sadržajem ulja imaju veću pokretljivost. pri čemu njihova fizičko – mehanička svojstva bitno zavise od temperature. zastupljenosti u bitumenu između 45 i 60%. međutim eksploatacija prirodnog je veoma skupa. frakcije prirodnog i drobljenog peska se moraju štititi od vlaženja i onečišćenja. Karakteristike ugljovodoničnih veziva Već je rečeno da se asfaltima smatraju očvrsle. naftni bitumeni. niži viskozitet. vrućih frakcija kamenog materijala i bitumena.  sklop opreme skladišta gotove asfaltbetonske mešavine sa skipuređajem za transport vruće mešavine od ispod mešalice pa do zatvorenih (u smislu spoljašnjih toplotnih utjicaja) bunkera (silosa) smeštenih takođe u okviru celovite etažne konstrukcije ispod koje mogu doći kamioni za preuzimanje i dalji transport asfaltne mase do mesta ugradnje. Količina bitumena može se odmeravati po masi ili zapremini. Za proizvodnju asfaltne mešavine primenjuje se diskontinualno postrojenje koje mora osigurati tačno odmeravanje mase kamenog brašna. pesak. kao i drugih organskih jedinjenja na bazi kiseonika. tj. − Smole su ugljovodonična jedinjenja koja se na normalnim temperaturama odlikuju viskoznim i plastičnim ponašanjem. pa se u građevinarstvu prvenstveno koriste veštački. Mora biti osigurano potpuno i ravnomerno obavijanje svih zrna kamenog materijala bitumenom. prirodni i drobljeni kameni materijal mora biti uskladišten po frakcijama tako da ne dolazi do onečišćenja. Tehnički bitumeni se dele na prirodne i veštačke. opeku i mnoge druge materijale. Po našim standardima iz 1990. plastičnošću i nizom drugih pozitivnih svojstava. Tri osnovne grupe jedinjena koje ulaze u sastav bitumena su: − Ulja su ugljovodonici koji su na normalnim temperaturama u tečnom agregatnom sranju. Ovi materijali su smeše visokomolekularnih ugljenika. „komandnu kućicu” s opremom i uređajima za upravljanje radom postrojenja.  sistem opreme elektro-pogona i instalacija postrojenja uključujući tzv. Elementarni sastav bitumena varira u zavisnosti od njegovog porekla. sumpora i azota.

u zavisnosti od vrste upotrebljenog bitumena. Prema standardu SRPS U. Za ocenu kvaliteta bitumena značajan je odnos penetracije i temperature razmekšavanja. Povećava se relativni sadržaj čvrstih i krutih komponeti. Iz . pa dolazi do povećanja tvrdoće i krtosti. Tokom vremena. Pošto je materijal amorfne strukture do razmekšavanja dolazi u širem vremenskom intervalu ali je za praktičnu primenu uveden pojam konvencionalne tačke razmekšavanja bitumena. definisane kao temperatura pri kojoj bitumen dostiže određeni stepen deformacije. data je tabelarno: Vrsta bitumena za kolovoze BIT 200 BIT 130 BIT 90 Temperatura bitumena u cisternama °C preporučeno 130 135 140 najviše 140 150 160 Temperatura asfaltne mešavine prilikom izlaska iz mešalice °C preporučeno 140 ± 10 145 ± 10 150 ± 10 najviše 160 165 170 Ugrađivanje asfaltnih mešavina po vrućem postupku Najkritičniji postupci prilikom realizacije asfalterskih radova su prevoz vruće asfaltne mešavine od proizvodnog postrojenja do gradilišta i sam postupak ugradnje. Svojstva bitumena zavise od toga u kom odnosu su u njemu zastupljene navedene grupe ugljovodonika. BIT 130. Povećanje sadržaja asfaltena i smola uslovljava povećanje tvrdoće. BIT 45…). U bitumenu ih ima između 5 i 30%. Navedena svojstva ugljovodoničnih veziva. Bitumen koji se primenjuje za izradu asfaltnih kolovoza izlaže se dejstvu visokih temperatura kako bi mu se smanjila viskoznost i omogućilo obavijanje kamenog agregata opnom optimalne debljine. krtosti i temperature razmekšavanja bitumena. Ulja čine bitumen mekšim i lako topljivim.014 temperatura bitumena u cisternama i temperatura asfaltne mešavine prilikom izlaska iz mešalice. pri čemu se navode dubine prodiranja standardne igle u milimetrima (BIT 200. smanjuje se sadržaj ulja i smola.E4. Za identifikaciju bitumena za kolovozne zastore koriste se oznake dobijene ispitivanjem penetracije. − Asfalteni su jedinjenja koja su na normalnim temperaturama u čvrstom agregatnom stanju. Temperaturna osetljivost bitumena u praksi se najčešće definiše indeksom penetracije IP koji je funkcija penetracije i tačke razmekšavanja. sunčeve svetlosti i kiseonika iz vazduha. Rastegljivost bitumena se povećava pri povećanju sadržaja smola. pod uticajem temperaturnih promena. Razmatrajući uslove eksploatacije može se zaključiti da je bitumen kvalitetniji ukoliko pri određenoj temperaturi razmekšavanja ima veće vrednosti penetracije.od 15 – 30% i one su nosioci plastičnosti i vezivnih svojstava bitumena. bitumen menja sastav te mu se menjaju i svojstva. odnosno bitumena odražavaju se na karakteristike asfaltne mešavine. Teškotopljive su supstance koje bitumenu daju tvrdoću i termičku postojanost. Ovaj proces sporog menjanja sastava i pogoršavanja većine svojstava naziva se starenjem bitumena.

. Podjednako je važna dobra zbijenost svakog sloja nasipa. auto – cisterna za vodu. Podloge moraju imati ispravan sistem za odvodnjavanje. stari asfaltni kolovozi ili prethodni novi asfaltni sloj) preko kojih se ugrađuje asfaltni sloj definiše se i konkretna priprema podloge. uređaj za zagrevanje radnih spojeva. dok je mešavina još vruća. auto – cisterna za gorivo. metle itd. U zavisnosti od vrste podloge (granulisan nevezan materijal mehanički stabilizovan. kruti kolovozi. Asfaltna mešavina se na gradilište transportuje kamionima kiperima i direktno izručuje u mašinu za razastiranje – finišer. Asfaltni sloj se ugrađuje na pravilno dimenzionisanu i izvedenu nosivu podlogu ili na prethodno pripremljenu postojeću podlogu. Osnovna sredstva za ugradnju asfaltne mešavine su finišeri i valjci a koriste se i kamioni. valjci vrše završno zbijanje sloja. moraju biti ravne i sa zahtevanim padom. distributer veziva.tog razloga su svi ostali postupci (izbor agregata i sastav asfaltne mešavine. grtalice. cementna ili bitumenska stabilizacija. mašina za sečenje spojeva na asfaltu.5 h od trenutka prihvata na asfaltnoj bazi kamioni kiperi finišer glatki valjak UGRADNJA temperatura mase pri ugradnji najmanje 110°C do 135°C grupa mašina valjak gumenjak ASFALTNO POSTROJENJE (asfaltna baza) Tehnološki postupak izvođenja sloja od asfaltnog betona Ugrađivanje asfaltne mešavine se sastoji iz sledećih faza: − pripreme podloge. proizvodnja i skladištenje asfaltne mešavine) usmereni ka njima. Valjanje se nastavlja sve dok se sloj ne sabije do zahtevanog stepana ili dok temperatura mešavine ne padne toliko da dalje valjanje može izazvati štetne posledice. Svi slojevi kolovozne konstrukcije ispod asfaltnog sloja moraju biti dovoljno zbijeni (što se u ovoj fazi pripreme podloge proverava teškim pneumatičkim valjkom ili punim kamionom). Odmah iza finišera. lopate. Nakon valjanja asfaltni sloj se hladi do temperature okolone i tek onda se pristupa ugradnji narednog sloja ili se deonica pušta u saobraćaj. vozilo sa rotacionom četkom. − razastiranja mešavine. ravnjača. ojačane posteljice i donjih i gornjih slojeva kolovozne konstrukcije (nedovoljno zbijen sloj će se pod saobraćajnim opterećenjem naknadno zbiti što će rezultirati sleganjem i pukotinama). posteljice. − valjanja razastrtog sloja. − transorta mešavine. istovremeno obavljajući početno zbijanje sloja. Nakon prispeća mešavine u prijemni koš finišer se kreće napred i razastire mešavinu u sloju određene debljine i širine. grabulje. projekat asfaltne mešavine. kompresor za vazduh. PROIZVODNJA temperatura mešavine najviše 160°C do 180°C TRANSPORT ograničava se na oko 70 km ili 1.

Korišćeni su uređaji razastirači/raspodeljivači što je uzrokovalo razvoj mašnskih uređaja za razastiranje i ugradnju. . − vibrogreda ima 2000 – 4000 obrtaja/min. koji su danas u primeni (engl. − pokretni deo (pužni + tablasti transporter). kapacitet 200 – 800 t/h. finišera. − u zavisnosti od širine razastiranja. Funkcija finišera je razastiranje i primarno zbijanje asfaltnih slojeva u toplom stanju. daje 50 – 80 % potrebne zbijenosti po Maršalu.Mašina za razastiranje i primarno zbijanje sloja asfaltne mešavine – finišer Prilikom početnih primena asfalta za izgradnju kolovoznih konstrukcija ugradnja se vršila ručno pri čemu se javljao problem razastiranja. − transmisija (mehanička – zupčanici). − debljina sloja do 30 cm (ali se iz tehničkih razloga rade tanji slojevi). − radni organ (raspodeljivač sa pužem. Finišer za asfalterske radove Konstruktivni delovi finišera su: − noseći deo (vozno postolje sa točkovima ili gusenicama. − snaga 50 – 150 kW. paver). − pogon (dizel – motor). koje nosi koš sa transportnim mehanizmom i peglu sa vibrouređajem). − radne brzine 1 – 60 m/min (u oba smera). vibraciona greda – „pegla”). Uobičajene tehničke karakteristike su: − širina razastiranja 2 – 15 m.

ali ulegnuće je veće jer težina ploče duže deluje. Kao i u prethodnim slučajevima finišer stoji te težina ploče deluje na sloj asfalta. Finišer je stao zbog diskontinuiteta u dovozu mešavine ali je ugrađena celokupna količina mešavine iz koša. dovoljno toplu (+5°C) podlogu bez prašine poprskanu razređenim bitumenom ili bitumenskom emulzijom. Pri nastavku rada asfaltna mešavina više nema istu temperaturu. podmazivanje ležajeva i zupčanika. koja se bolje pakuje pa je poprečna traka niža. detaljno čišćenje stranica. 3. Praktični učinak finišera se računa prema sledećoj relaciji: Up = Ut ⋅K v ⋅K r Ut = teorijski učinak. svaki put izvršiti potrbne preglede. Finišer se nalazi u sredini proizvodnog lanca za izvršenje radova i zavisi od prispeća sfaltne mešavine. Finišer je stao za kratko vreme a u košu finišera ima dovoljno mešavine. rad se prekida tako što se finišer pomakne. Kr = koeficijent redukcije zapremine asfaltne mešavine. U praksi treba poštovati pravilo da ako usled prekida dovoza asfaltne mešavine dođe do prekida razastiranja. uključivanje motora i probu rada (eventualno zagrijavanje pegle i transportera. odnosno viskoznost i taj kraći potez asfaltnog sloja se ne može dovoljno zbiti i posle završnog valjanja. Kada se ova mešavina ugradi obrazuje se uska poprečna traka krupnozrnije granulacije u odnosu na datu mešavinu. . transportera i pegle naftom. Sam rad je kontinualan a završne radnje i isključivanje obuhvataju: opšti pregled. Kv = koeficijent iskorišćenosti radnog vremena. Finišer je stao zbog diskontinuiteta u dovozu mešavine i pri tome se u košu finišera zadržava asfaltna mešavina u količini od oko ⅓ zapremine koša ili više. naročito kada su u pitanju krupnozrnije mešavine. suvu. Da bi finišer ispravno radio treba postupati po uputstvima proizvođača. nastaje deformacija kao u prethodnom slučaju. asfalt uvalja a zatim obrazuje pravilan poprečni spoj za nastavak rada. Druga posledica je što se hladi mešavina ispod i ispred ploče i u košu finišera. Ovakva deformacija se ne može otkloniti valjanjem i trajno ostaje. kao posledica ostaje veća visina sloja.Priprema finišera za rad podrazumeva predradnje i start: opšti pregled. vibraciona ploča svojom težinom pravi deformaciju na sloju asfalta po celoj dužini ploče. Specijalni uslovi primene zahtevaju kontinualnu dostavu tople (130°C) asfaltne mešavine. Zaostala količina asfaltne mešavine uz stranice koša je u stvari segregirani obavijeni agregat. 2. uz pomoć plamenika na gas). Neki slučajevi prekida rada finišera su: 1. tolikog trajanja da temperatura mešavine ispod finišera padne za 10ºC ispod minimalno dozvoljene za tu mešavinu. a pre početka rada. a asfaltna mešavina u sloju uz sam finišer se hladi.

Statički valjak Vibracioni valjak Standard propisuje da valjci moraju imati uređaj za vlaženje površine točka vodom (vlaženje naftnim derivatima nije dozvoljeno). Zaokretanje valjka mora se vršiti na uvaljanom asfaltu izvan površine koja se valja. − udarna sila 2040 – 30500 kP. − frekvencija 23 – 60 Hz.Mašina za valjanje razastrtog sloja asfalta – valjak Za zbijanje asfalta u putogradnji se upotrbljavaju valjci različitih tipova: − statički.6 – 2. Režim valjanja mora biti takav da osigura utvrđen stepen zgušnjenja asfaltnog sloja. Osnovna sredstva za ugrađivanje asfaltne mešavine . glatki valjak. Asfaltni sloj se valja od ivice kolovoza prema sredini. Nije dozvoljeno zadržavanje valjka na još nezbijenoj površini kao ni trzaji valjka kod promene smera kretanja. a kod jednostranog poprečnog nagiba od niže prema višoj ivici kolovoza. − vibracioni. glatki valjak. Karakteristike najčešće korišćenih valjaka u Evropi su: − masa 1 – 25 t. Površine asfaltnog sloja nepristupačne valjku (pored ivičnjaka.3 m. − valjak sa gumenim točkovima – pneumatički valjak. − širina valjka 0. oko okna slivnika i druge) zbijaju se ručno nabijačima ili vibracionim spravama. Pojedini hodovi valjka moraju se uvek preklapati za 15 do 20 cm. − snaga 50 – 100 kW.

gornji noseći sloj Samo pri povoljnim vremenskim uslovima.014/90. makar temperatura podloge bila iznad +5ºC. Prema važećem standardu ugrađivanje asfaltne mešavine dozvoljeno je samo u povoljnim vremenskim prilikama. Vremenski uslovi u zavisnosti od sloja dati su tabelarno: Samo pri povoljnim vremenskim prilikama.E4.E4. rad zasnivati na koordinaciji nadzor – izvodjač. Samo pri povoljnim vremenskim uslovima. − plan izvršenja rada.Izvođenje slojeva kolovoznih konstrukcija po vrućem postupku mora osigurati kvalitet izvedenog sloja u smislu njegove: − ravnosti (koja zavisi od brzine izvođenja i načina zbijanja).028/80. U periodu ranog proleća i kasne jeseni asfalt treba ugrađivati samo pri višim dnevnim temperaturama. Neposredno pre početka rada potrebno je utvrditi: − stanje pripremljene podloge.12.02. podloge mora biti iznad +5°C. − uskladiti odnos proizvodnje i ugrađivanja asfalta. Temperatura SRPS U. − Treba isplanirati potreban broj finišera. Ne sme se ugrađivati pri vetru. Podloga ne sme biti donji noseći sloj zamrznuta. Drugi preduslovi za početak ugradnje asfaltne mešavine su: − Za ugrađivanje treba angažovati optimalan broj mašina i ljudi radi veće efikasnosti. Ako je podloga smrznuta ne sme se ugrađivati. − Mora se osigurati stalna i sigurna veza (telefoni radio) između baze i finišera. broj i tip valjka.E4. − mehaničke stabilnosti (koja zavisi od očuvanja jednake homogenosti sastava asfaltne mešavine prilikom transporta i ugradnje). − kompaktnosti ili homogenosti (koja zavisi od održanja jednake homogenosti proizvednog sastava asfaltne mešavine prilikom transporta i ugradnje kao i od kvaliteta zbijanja). . − spremnost mašina za rad. U rano proleće i poznu jesen ugrađivanje se obavlja pri višim dnevnim temperaturama. do 15. od 15.021/86. obično u periodu SRPS U. − Mora biti jasan sistem komandovanja i prijem instrukcija. zbog kojeg se habajući sloj mešavina ne može ugraditi sa zahtevanim stepenom zbijenosti SRPS U. − kriterijume za odbacivanje nekvalitetnih mešavina. broj kamiona.

− Odrediti načina za priznavanje ugrađene količine asfaltne mešavine. na kojima mašinsko ugrađivanje nije moguće. .− Predvideti način za regulisanje saobraćaja. U zavisnosti od vrste upotrebljenog bitumena preporučena je i najniža temperatura razastrte asfaltne mešavine na mestu ugrađivanja. vrednosti su date tabelarno: Vrsta bitumena za kolovoze BIT 200 BIT 130 BIT 90 BIT 60 Preporučena temperatura asfaltne mešavine za ugrađivanje °C 130 ± 10 135 ± 10 140 ± 10 150 ±10 Najniža temperatura razastrte asfaltne mešavine °C 110 115 120 130 Navedene temerature moraju se povećati za 20°C ako se asfaltna mešavina ugrađuje ručno. dopušta se ručno razastiranje. Za manje površine.

Kod utovara iz silosa treba voditi računa: − da je silos postavljen na optimalnu visinu (u montaži baze). Prilikom ručne ugradnje (nepristupačna mesta. To znači da je potrebno omogućiti da od trenutka proizvodnje do trenutka ugradnje prođe što manje vremena. koji je kod kontinualnog procesa mešanja spojen sa mešalicom. pojava u mešalici usled čestog prekida rada i vlažnog zrna agregata. Nakon spravljanja asfaltne mešavine na izlasku iz mešalice privremeno se lageruje u mali silos. loše skladištenje materijala u postrojenju. zakrivljene površine) za transport se primenjuju kamioni manje nosivosti radi lakšeg pristupa lokaciji i što bržeg prevoza. tj. Pored temperature. koja izaziva promene ugljovodoničnog veziva čime se otežava ugradnja i smanjuje se kvalitet ugrađenog asfalta.Transport asfaltne mešavine Transport asfaltne mešavine od asfaltnog postrojenja do mesta ugradnje vrši se tovarnim vozilom – kamionom kiperom. Taj ciklus potrebno je brižljivo analizirati i ustanoviti koliko je kamiona određene veličine potrebno za postizanje usklađenosti kapaciteta asfaltnog postrojenja i opreme za zbijanje i razastiranje asfalta. Takođe treba voditi računa o nivou mešavine u silosu (da ne bude niži od gornje ivice konusa). − da se utovar vrši iz punog silosa ili bar da je količina mešavine u silosu jednaka tovaru kamiona. . o habanju stranica silosa (pogotovo na mestu spoja cilindra i konusa). brzu ugradnju uslovljava i oksidacija bitumena. Kontinualna dostava mešavine u finišer je preduslov za kvalitetnu ugradnju. Ispusni otvori silosa i skladišta za vruću asfaltnu mešavinu trebaju biti sa dovoljno strmim uglom čime je omogućeno ispuštanje velike mase materijala i na taj način sprečeno stvaranje jako ukošenih hrpa istovarene mešavine. Nepovoljno utiče na karakteristike i vek trajanja izvedenog sloja te ga je potrebno ublažiti ili eliminisati. ravnost i ujednačenost ugrađenih slojeva. njeno očvršćavanje izaziva začepljenje i smanjenje protoka). Ako je silos ujednačeno napunjen istovar asfaltne mešavine bi se trebao odvijati bez problema. Mašinska ugradnja zahteva veće transportne kapacitete. odnosno broj i kapacitet transportnog sredstva izabrati na osnovu kapaciteta proizvodnje i ugradnje. − da se meri tonaža mešavine u kamionu. a u slučaju asfaltne baze sa diskontinualnim mešanjem u odvojeni silos koji se puni pomoću klizne korpe. Transportni proces započinje utovarom mešavine u kamion. vaganjem i označavanjem. Pojava segregacije u vrućoj asfaltnoj mešavini je problem koji se može javiti u svim fazama izrade sloja kolovozne konstrukcije pa i prilikom transporta. Asfaltne mešavine proizvedene u asfaltnoj bazi se u transportna sredstva utovaraju direktno iz mešalice ili iz silosa za skladištenje vruće asfaltne mešavine. na konvejeru i u silosu. − da asfaltna mešavina ima potrebnu temperaturu. o mogućnosti održanja temperature asfaltne mešavine u skladištu (posebno osetljiv deo je ispusni otvor na kome hlađenje asfaltne mešavine. Potrebno je omogućiti kontinualan rad finišera. Uzroci pojave su brojni: loše projektovan sastav asfaltne mešavine.

Utovar asfaltne mešavine u kamion kiper . U slučaju pojave ove vrste segregacije pooželjno je ne prazniti potpuno prijemni koš finišera između dve dostave asfaltne mešavine. Ukoliko se utovar vrši bez pomeranja kamiona a mešavina je podložna segregaciji. Prilikom utovara u finišer ovaj materijal je prvi i poslednji zboog čega može doći do njegovog zadržavanja kod krila prijemnog koša finišera i pojave krupnozrnijih zona u ugrađenom sloju. drugi na zadnjoj a treći u sredini).Vozilo se postavlja ispod silosa u kom je naručena asfaltna mešavina i počinje utovar. Nepravilan utovar Pravilan utovar Ako se utovar u kamion vrši iz silosa sa dozatorom koji je pravilno konstruisan osigurano je ujednačeno punjenje kamiona i smanjena verovatnoća pojave segregacije kod osetljivih mešavina. U praksi je vrlo teško izvesti utovar na ovaj nacin. Tako se može omogućiti delimično mešanje krupnijeg i novoprispelog materijala neposredno pre ugradnje. krupniji materijal se kotrlja niz strane hrpe i zadržava kod unutrašnjih ivica koša kamiona. ali se sve više primenjuje pošto se tako eliminiše pojava ove vrste segregacije. U cilju sprečavanja nastanka ovog problema utovar je pogodno vršiti sa nekoliko ispusta materijala tako što se prilikom ispuštanja mešavine iz silosa za uskladištenje kamion pomeri za 4 do 5 m napred i nazad (prvi ispust na prednjoj strani koša.

i da se utovar u finišer vrši bez otkrivnja. Zbog karakteristika tereta tovarni sanduk kamiona mora biti prethodno pripremljen.. − da ima ceradu za pokrivanje radi zaštite od kiše. Pri tom je važno da je zaštitni pokrivač čvrsto vezan kako vazduh ne bi ulazio u prostor između pokrivača i asfaltne mešavine. bitna je i oksidacija bitumena.. − da imaju što veću nosivost i u skladu sa kapacitetom finišera. udaljenost od gradilišta i vrstu asfaltne mešavine. Kao najbolji su se pokazali termo sanduci izolovani sa poliuretanom i prekriveni ceradom pričvršćenom za sanduk tako da ne postoji direktni kontakt između asfaltne mase i cerade. tj. od metala. − da bi se sprečilo lepljenje asfalta za koš kamiona pre svakog utovara mora se poprskati rastvorom kalijumovog sapuna u vodi ili 30 – 40% silikonskom emulzijom (nije dopušteno prskanje sredstvima koja mogu imati štetno dejstvo na asfaltnu mešavinu). hlađenja i nečistoća. Pre početka transporta kontroliše se temperatura asfaltne mešavine. Koš kamiona − treba da je čvrst i ravnih površina. tj. Minimalna količina zavisi od proizvodnog kapaciteta asfaltne baze i udaljenosti od mesta ugradnje.). − da ne ispuštaju ulje ili gorivo.Osnovni uslovi da bi se kamioni mogli koristiti za prevoz asfalta su: − da zadnjim točkovima imaju direktan kontakt sa finišerom. od dozvoljenog osovinskog opterećenja na transportnom putu. Proučavanje hlađenja asfaltne mešavine prilikom transporta pokazalo je da različiti tovarni sanduci kamiona i prekrivači značajno utiču na hlađenje u toku transporta. . po potrebi ga treba oprati pred svaki utovar.. temperature asfaltne mešavine i primenjuje se pravilo da u toku transporta bitumensko vezivo sme očvrsnuti do jednog stepena tvrdoće. pošto se manja količina mnogo brže hladi u poređenju sa većom količinom u punom košu. Pored hlađenja. čist i premazan čime se sprečava reakcija između vruće asfaltne mešavine i metala i lepljenje za sanduk (što bi ugrozilo istovar – kipovanje). ako je moguće. Vozila za transport su otvorena pa je moguće hlađenje asfaltne mešavine usled dejstva vetra i niskih temperatura (preporučene temperature pri ugradnji su date tabelom . što uslovljava maksimalnu transportnu udaljenost. vetra) ali takođe i smanjiti štetan uticaj na životnu sredinu. − da ima dobar mehanizam zatvaranja – otvaranja. Pretežno se koristi geotekstili kao zaštitni pokrivač. Zato vozila moraju biti opremljena sa mehanizmom za prekrivanje asfaltne mešavine – ceradom bez obzira na godišnje doba. Takođe je pokazalo da se vruća asfaltna mešavina hladi različito u različitim delovima sanduka što zavisi od brzine vozila i drugih spoljašnjih uticaja. odnosno sprečiti njeno preterano hlađenje i stvaranje kore na površini. Maksimalna količina utovarene asfaltne mešavine zavisi od nosivosti kamiona.. Asfaltna mešavina koja ostane na sanduku se ohladi i stvrdne čime se oštećuje tovarni prostor. − da dimenzije koša kamiona odgovaraju dimenzijama koša finišera. − da bude uvek čist. Mešavinu je potrebno zaštititi od atmosferskih uticaja (kiše. Ona zavisi od vrste upotrebljenog bitumena. − da imaju dobre amortizere.

Finišer gura kiper napred preko dva valjka. prilikom čega treba koristiti precizne i proverene instrumente koji brzo registruju temperaturu (sekundni termometar). Prilikom istovara mešavine iz kamiona u prijemni koš finišera pogodnije je masivno pražnjenje nego postepeno. Veoma je bitno da se transport odvija neprekidno. Vozilo se parkira ispred finišera. Ovakav način pražnjenja omogućava da se preplave krila prijemnog koša finišera čime je sprečeno zadržavanje krupnozrnog materijala kod krila i prelivanje oko zadnjih vrata koša kamiona. − tonaža mešavine. Sa nekim mešavinama često je potrebno prilagoditi prednji deo koša kamiona kako bi se eliminisali nepoželjni efekti uzrokovani omotačem hidrauličnog cilindra.Maksimalne transportne udaljenosti do gradilišta. određuje se njena temperatura i vizuelno se proverava njena adekvatnost. Temperatura se ne meri samo u finišeru već i u vozilu. tako što se kreće unazad ka finišeru i staje na 20 do 30 cm ispred. pošto se jednom utovarena mešavina više ne može skladištiti.4m/min i ugrađuje asfalt. Proverava se dokumentacija kako bi se ustanovilo da li je stigla tražena vrsta asfaltne mešavine. zatvara zadnja strana i vozilo se odvozi. Vozilo se zatim odvozi direktno na gradilište gde će se asfaltna mešavina ugraditi. − vreme polaska. Ovi valjci montirani su na prednjoj strani finišera i u kontaktu su sa zadnjim točkovima kamiona čime je omogućeno da finišer gura kamion dok izručuje asfaltnu mešavinu u koš. Kao što je već rečeneo. tovarnog sanduka kamiona i dr. Dozvoljena je svaka razumna transportna dužina na kojoj temperatura mešavine neće pasti na temperaturu od propisane optmalne temperature za ugrađivanje. odnosno za 10ºC od temperature pri izlasku iz mešalice (okvirno oko 70 km ili 1. − registarski broj kamiona.5 h od trenutka prihvata na asfaltnoj bazi). Otvara se zadnja strana tovarnog prostora – sanduka a zatim počinje podizanje platforme – sanduka tako da asfaltna mešavina ulazi u finišer koji se kreće brzinom od 3. Nakon izvršenog utovara ispisuje se otpremnica koja sadrži sledeće podatke: − datum. Nakon razastiranja spušta se platforma. Kako bi se postigao ovakav način istovara koš kamiona mora biti očuvan i dobro premazan tako da ceo tovar klizne nakon otvaranja i podizanja koša na dovoljno velik ali siguran ugao. Na ovom rastojanju finišer prilazi kamionu (nikako obrnuto) jer udar kamiona u finišer izaziva udar vibracione ploče u ugrađeni asfaltni sloj. − temperatura mešavine. Sabiranjem svih primljenih količina prema otpremnicama dobija se: − sravnjenje otpremljene i ugrađene količine asfalta i − prosečna masa ugrađenog asfalta po m². odnosno po m´ širine puta. zavise i od vremenskih uslova. − vrsta sfaltne mešavine. temperatura je od posebnoog značaja za ugadljivost asfalta i njena provera je važan i neophodan korak pri preuzimanju pristigle asfaltne mešavine. vrste asfaltne mešavine. Ako . osim ekonomskih. Asfaltne mešavine pristigle na gradilište se prvo kontrolišu.

Kako se mešavina pomera ka zadnjoj strani koša urušava se i krupnija zrna se zadržavaju na centralnom delu prednje strane koša. Vozač rukovodiocu gradilišta daje otpremnicu u koju se unosi pređeni put (km) te mu potpisom potvrđuje obavljen prevoz. Ovaj problem se rešava dodavanjem šperploče ili tankog metalnog prekrivača preko celog fronta koša od jedne do druge strane. potrebne količine i načina ugradnje. vrsta i količina transportnog sredstva određuje se u funkciji rastojanja od gradilišta. Vozilo se vraća u asfaltnu bazu ka dispečeru i ciklus se ponavlja dok se ne dostavi celokupna naručena asfaltna mešavina. Kao što je već rečeno. Kako bi se postigla ravnomerna dostava na gradilište potrebno je uskladiti broj i kapacitet kamiona sa zahtevanim kapacitetom finišera. Zadnji deo finišera Segregacija oko cilindra Radi smanjenje verovatnoće pojave segregacije potrebno je i krila i vrata prijemnog koša finišera potpuno otvoriti. Broj kamiona planira se tako da ne dolazi do prekida rada asfaltne baze. svaki zastoj finišera pogoršava kvalitet ugrađenog sloja (čak i trenutni zastoj finišera utiče na ravnost sloja a kod dužih zastoja i na zbijenost). optimizovati brzinu transportnih traka i usaglasiti cikluse proizvodnje – transporta – ugradnje kako bi izbegli nepotrebne prekide u radu. maksimalno napuniti koš mešavinom. a sve to utiče na povećanje troškova izgradnje puta.mešavina ima tendenciju ka segregaciji može doći do pojave grupisanja krupnozrnog materijala oko cilindra tokom klizanja mešavine iz koša. odnosno finišera. Kipovanje asfaltne mešavine u finišer Ugradnja asfaltne mešavine . na kraju istovara dolazi do segregacije. Svaki prekid rada asfaltne baze veoma utiče na kvalitet proizvedene mešavine.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful