38.Lozne podloge dobijene ukrštanjem američkih vrsta.
temperatura se održava par dana,za koje vreme se na
U okviru ove grupe su:RIPARIA PORTALIS,RUPESTR
39.Lozne podloge od Američkih vrsta.
BERLANDIERI x RIPARIA TELECI 8B
BERLANDIERI x RIPARIA TELECI 5C
BERLANDIERI x RIPARIA KOBER 5BB
BERLANDIERI x RIPARIA SO4
40.Lozne podloge dobijene ukrštanjem američkih sa
evropskim vrstama.
ŠASLA x BERLANDIERI
41.Razmnožavanje reznicama.Za direktno rodne hibride
kod vinove loze koja nije osetljiva na filokseru(kod
evropske vinove loze),skraćuje se samo na 2-4
internodije,prečnik reznice treba da je 6-12mm.Poskidaju
se svi pupoljci,ostave se 1-2 vršna.Ostavljena reznica se
zove prporak ili korenak.Ovaj način razmnožavanja je
slabo zastupljen kod evropske vinove
42.Lozno korenilište.Korenilište je mesto u kome se
ožiljavaju reznice vinove loze,rznice loznih podloga i
kalemovi.Za korenilište se bira mesto zaklonjeno od jakih
vetrova.Treba da je zaštićeno od erozije i poplava,da je
blizu vode koja je potrebna za zalivanje,da je sunčano,da
nije izloženo prolećnim mrazevima.Za dobijanje
kvalitetnog sadnog materijala najbolje je ravno ili blago
nagnuto zemljište,treba da je više peskovito.Zemljište u
korenilištu se može posebno pripremiti i tu
spadaju:đubrenje i rigolovanje.Po ha zemljišta potrebno je
rasturiti 30-40 tona zgorelog stajnjaka,a od mineralnih
đubriva daje se P djubrivu.Rigolovanje se obavlja na
dubinu od 50-60cm i to u jesen.
43.Proizvodnja loznih kalemova kalemljenjem na
zrelo(ručno i mašinski.Kalemljenje se obavlja krajem
zime,početkom proleća.Ručno kalemljenje spajanjem na
jezičak se obavlja pomoću oštrog kalemarskog noža koji
se obično drži u desnoj ruci.Na reznici na mestu gde je
bilo okce pravi se kos presek,zatim se na gornjoj trećini
preseka zariva sečivo noža u reznicu tri cm duboko i time
je napravljen jezičak na podlozi.Kada je napravljen presek
na reznici,to isto se radi na vioki samo što se presek pravi
ispod okca,na rastojanju od 10 mm a zatim se pravi jezičak
isto kao na reznici.Presek i jezičak vijoke moraju biti isti
kao i kod reznice,zatim se jezičak vijoke uvlači u procep
na podlozi i gura dok se proseci na vijoci i podlozi
potpuno ne uklope.Mašinsko kalemljenje-konstuisane su
razne mašine,jednom vrstom mašina pravi presek za
englesko spajanje na jezičak,a drugom se na spojnom
mestu izrezuju lamele koje se uvlače jedna između
prugih.Za mašinsko kalemljenje proizvode se i kalibratori
za kalibriranje vijoka i reznica ko i kalbajni za kalemljenje
koji istovremeno vrše kalibriranje vijoka i reznica.
44.Stratifikovanje loznih kalemova.Kalemovi se
stratifikuju radi obrazovanja kolusa na spojnom mestu.Da
bi se izvršila ova mera neophodni su:stratifikala kao i
pribor i materijal za stratifikovanje.Stratifikovanje se
obavlja u sadnucima sa strugotinom,u
pesku,tresetu,perilitu i dr.Slaganje kalemova u sanduk-
sanduci se izrađuju od dasaka ili plastične mase.Dubina i
širina sanduka obično je 50-60cm a dužina 80-120cm.U
jedan drveni sanduk može da stane od 200 do 1400
kalemova.Kao materijal u sanduk se najčešće stavlja
strugotina od čamovog drveta,treset,perilit ili
orahovina.Princip:na pod sanduka se prvo stavi sloj vlažne
strugotine,debeo 10cm,a zatim se ređaju kalemovi u
slojeve odnosno redove.Iznad toga se zatim stavlja
ugalj,pa se onda kalemovi zapraše sumpornim prahom-da
se ne bi razvile plesni,zatim se sve ponavlja redom sve do
vrha,a kada se sanduk napuni zaliva se sa 2-3 kante
vode.Stratifikovanje u pesku-u ove svrhe se ne sme
koristiti pesak koji ima organske primese.Princip-prvo se u
stratifikali naprave tzv.kreveti od dasaka.Dubina kreveta
iznosi 35-40cm.Na dno kao i na ivicu kreveta stavlja se
sloj umereno vlažnog peska.debljine 10cm.Stavi se 1 sloj
kalemova pa pesak pa opet kalemovi pa pesak i sve dok se
krevet ne popuni.STRATIFIKALA-to je građevina ili
prostorija u kojoj se vrši stratifikovanje.U njoj se vrši
zagrevanje prostora temperaturom +24 do+28c,i ta
spojnom mestu formira kalup i nakon toga se prekida sa
zagrevanjem i vrši se otvaranje prozora i vrata da bi se
temperatura izjednačila.Kada se temperatura izjednači oni
se mogu iznositi.
45.Sadnja I nega loznih kalemova u korenilistu.U
drugoj polvini aprila,s tim da temperatura treba da
je manja od 12c.prporiste treba obaviti pred
kisu,pred mrak,kada je vreme oblacno.sanduk
treba da se iznese sa sve strugotine,jedan radnik
pregledava kalemove na brzinu I odmah se
stavljaju u zemlju.Ceo prsten od kalusa treba da je
ispravan da bazalni deo bude kalusiran.Ako je
lastarcic duzi od 2-3cm,onda skratiti I korenove
zile skratiti ako su duze.Kad odvojimo dobre od
lose sledi prporenje.sadnja se moze obaviti u
jarkove,(sadiljke,pomocu masine(prporka)),ako se
rucno stavlja u jarkove rastojanje je od 80-
120cm,jarak se izdubi 35-40cm,kalem se malo
nakosii redjaju se 5-10cm jedan od drugog.potom
kada se naredja u dno se nabaca trosna
zemlja,polije voda,posle dopunjujemo stajnjakom I
do vrha dopunjujemo ostalom zemljom.Kad
zatrpamo jarak sa zemljom,ponovo
zalivamo,ispravljamo humku preko kalemova da
ne dodje do susenja.Masinsko prporiste-razvuce se
mulc folija,zagreje se zemljiste I onda se sade
kalemovi.Nega kalemova-na 7-10dana posle
sadnje treba izvrsiti zalivanje,I prasenje I to
redovno kad se stvori pokorica.humke treba
kontrolisati da se ne pojave larve zicnjaka,jer one
mogu naneti velike stete kalemovima u pocetnoj
fazi razvoja lastara.posto je lisce veoma osetljivo
na bolesti,narucito protiv plamenjace,mora se
sprovoditi redovna zastita kalemova.Vlaga ima
presudnu ulogu u razvoju kalemova u prporistu pa
je u susnijim predelima neophodno obezbediti
redovno zalivanje.Zalivanje se obavlja 2-3 puta u
toku vegetacije.ako je zemlj.siromasno potrebno je
I prihranj.kalemova min.djubrivima.u fazi
oziljavanja kalemova u prpor.pored dubinskih
razvijaju se I povrsinske zile koje izbijaju oko
spojnog mesta iz vijoke I podloge.prvo uklanjanje
ovih zila vodopija I brandusa mora se izvrsiti u
prvoj polovini juna.posle secenja brandusa u julu
korisno je zaliti prporiste.drugo secenje vrsi se
krajem avgusta.tada se humke ponovo rasture I sve
povrs.zile saseku.posto se zavrsi uklanjanje ovih
zila,humke se vise ne prave,vec se kalemovi
ostavljaju otkriveni do ispod spojnog mesta,da bi
se spojno mesto zdrvenilo I ocvrslo.Ako se
kalemovi ne vade iz prporista u jesen vec u
prolece,onda se oni po opadanju lisca moraju
ponovo zatrpati,da ne bi izmrzli u toku zime.
46.Vađenje,klasiranje i transport kalemova.5 do 7
dana nakon opadanja lišća kalemovi se mogu
vaditi iz prporišta.Ovaj posao treba obaviti kada je
vreme tiho a zemlja vlažna.Vađenje se obavlja
pažljivo da bi se lastari sačuvali od lomljenja,a žile
od kidanja.Kalemovi se mogu vaditi ručno ili
pomoću pluga.Ručno se vadi na taj način da jedan
ili više radnika otvara jarak ašovom a drugi radnici
produbljuju jarak do dubine 40cm.Čim se naiđe na
žile,ašov se nakrene i zahvaćeni kalemovi se
odbace u jarak.Jedan radnik prihvata odbačene
kalemove i pažljivo ih izvlači.Za vađenje
kalemova konstruisani su specijalni plugovi,koji za
10h rada mogu da izvade 1.5ha.Odmah po vađenju
pristupa se klasiranju kalemova.Oni se klasiraju u I
i II klasu.Kalem I klase mora da ispuni sledeće
uslove:da se prečnik korenovog stabla po užoj
strani internodije ispod spojnog mesta kreće od 7
do 13mm,da je spojno mesto potpuno sraslo,da na
bazalnom-donjem delu ima najmanje 3 dobro
razvijene žile,da žile i korenov struk nisu oštećeni
bolestima i štetočinama ili mehanički prilikom
vađenja,da je na lastaru 8-10 potpuno sazrelih
kolenaca sa nepovredjenim okcima.Kalemovi koji
ne zadovolje ove uslove stavljaju se u II klasu.
47.Značaj i cilj obrade zemljišta u vinogradu.Cilj
obrade zemljišta:obrazovanje i održavanje
povoljne mehaničke strukture,Obezbeđenje i
održavanje povoljnog toplotnog,vazdušnog i
vodnog režima,upijanje i konzervacija potrebne
količine vlage,povećanje plodnosti zemljišta i
sadržaj lakopristupačnih hranjivih
materija;suzbijanje korova,suzbijanje
štetočina,olakšano izvođenje
zalivanja,đubrenje,zaštita od bolesti,berbe grožđa i
dr.
48.Prolećna obrada zemljišta.Ona ima za cilj da se
kultivizacijom površinskog sloja zemljišta sačuva
vlažnost i strukturu,potpomogne
provetravanje,poveća količina hranjivih
materija,kao i da se suzbiju korovi.To je u stvari
plitka-površinska obrada koja se kod nas naziva
prašenje.Ona se obavlja u toku vegetacije i to akda
se na površini pojave korovi i pokorica.Prašenjem
se obrađuje samo površinski sloj od 5-
10cm.Prolećno prašenje-pre cvetanja 8-10 listova.
49.Organizacija teritorije u vinogradu.Organizacija
teritorije je od bitnog značaja za uspešnu primenu
mehanizacije u obradi i održavanju zemljišta i
zaštiti,transportu i drugih agrotehničkih
mera,odnosno ona mora da obezbedi
funkcionisanje svih objekata i radnih procesa kako
pri zasnivanju zasada,tako i u ovoj
eksploataciji.Organizacija teritorije u vinograd
obuhvata:parcelaciju,organizaciju putne
mreže,povezanosti saobraćajnicama,razmeštaj sorti
po parcelama,raspored sadnje i pravac
redova,položaj vetrova,lokacija ekološkog dvorišta
i drugih objekata.
50.Uticaj đubrenja na kvalitet vina.Uticaj đubriva
na kvalitet vina se ispoljava na taj način što
je:grožđe dobijeno iz vinograda u kome se
đubrenje primenjuje pravilno,ranije sazreva,ima
povoljniji odnos šećera i kiseline,sa više je
aromatičnih materija,grozdovi su razvijeniji
,boboice krupnije i lepše boje,transportabilnost je
veća i td.
51.Suzbijanje korova u vinogradu.Korovske biljke
su veoma štetne,jer pored toga što troše hranjive
materije iz zemlje,one crpe i veliku količinu vlagei
na taj način smanjuju zalihu vode i isušuju
zemljište.Zbog toga se korov mora obavezno
uništavati.Najčešći korovi:mišjakinja,štir,lisičij
rep,loboda itd.Najvažnije mere borbe protiv
korova su:redovna jesenja,prolećna i letnja obrada
zemljišta,uništavanje korovskih biljaka u
okolini,sprečavanje cvetanja korovskih biljaka i
hemijske mere borbe-primena
herbicida.Preparati:TRIAZIN;primenjuje se kasno
u jesen ili u rano proleće.U toku vegetacije se
mogu koristiti kontaktni
herbicidi(BASTA),hormonski
herbicidi;MONASAN,24d za višegodišnje
korove(na korove deluju u punoj vegetaciji,ali
samo kad nema velikih.GLIFOSAN-za
zubaču,pirevinu,sirak)primenjuje se u toku
vegetacije,kad su korovi visoki 10-
15cm;KASORON-u toku jeseni ili proleća,rastura
se po vinogradu,ima dug period delovanja,u obliku
je granula.
52.Uticaj rezidbe na vinovu lozu..Pod rezidbom se
podrazumeva skup mera koje imaju za
cilj:obrazovanje osnovnog oblika
čokota,uspostavljanje ravnoteže u rastenju i
razvoju vegetativnih i generativnih organa,kao i
održavanje osnovnog oblika čokota koji će
obezbediti stabilan prinos i željeni kvalitet
grožđa,vina i drugih prerađevina.Rezidba je važna
tehnička mera i mora se izvoditi svake godine.U
zavisti od agrotehničkih uslova sredine,rezidba
može biti rana jesenja(posle berbe
grožđa),jesenja(posle opadanja listova),zimska(za
vreme zimskog mirovanja),rana prolećna(za vreme
suzenja vinove loze)i kasna prolećna(posle
aktiviranja okaca i porasta letorasta od3-
4cm).Rezidba može biti jaka i slaba,ako je jaka
smanjuje prinos a ako je slaba prinos je
kvalitetniji.
53.Jesenja obrada.Primenjuje se kao redovna i
obavezna mera.Najveći efekat postiže ako se obavi
pre pojave zimskih mrazeva,kao i pre pojave
poznih jesenjih kiša.Duboko oranje se obavlja
plugom,a ako su vinogradi uskoredni,obrada se
obavlja motikom.Na jesenje obrade zemljišta
zavisi od stanja vinograda i zemljišta i klimatskih
uslova.U krajevima gde ima više vlage,dubina
obrade je 15-20cm a u suvim predelima dubina
obrade je 25-30cm.
54.Podrivanje zemljišta.Primenjuje se samo u
vinogradima u kojima je međuredno rastojanje
veće od 2 metra.Podrivanjem se vrši rastresanje
srednjeg sloja zemljišta u kome se razvija glavna
masa korenovog sisitema.Podrivanje se izvodi
pomoću specijalnog kostruisanog pluga,koji na
sebi ima ugrađen depozitor za dubinsko unošenje
mineralnih đubriva.Podrivanje se izvodi na dubini
od 40-70cm,što zavisi od tipa i vlažnosti
zemljišta,jačine vučne snage,stanja zasada i dr.Ovu
meru treba izvoditi svake 3do4 godine i to u
svakom drugom redu.Vrši se u jesen posle padanja
lišća i veoma je važno da se ono vrši dok je
zemljište suvlje.
55.Matičnjak loznih podloga.Je sastavni deo
loznog rasadnika.U njemu se proizvode reznice
loznih podloga koje se koriste u sledeće svrhe:za
kalemljenje i proizvodnju lozno sadnog
materijala,za prporenje i proizvodnju prporaka
namenjenih za zasnivanje novih matičnjaka,za
proizvodnju prporaka za dopunu raznih mesta u
vinogradu i za kalemljenje istih namenjenih za
izvoz u druge zemlje.
56.Izbor parcela i položaja za vinograd.U umereno
kontinentalnoj klimi loza daje najbolji kvalitet na
terenima nadmorske visine od 100 do 400
metara.Kao najbolji položaj se smatra blago kosa
sa južnom ili jugozapadnom ekspozicijom,jer loza
na ovim položajima na vreme sazreva,urednije
rađa,dugovečnija je;dok je severni položaj
nepovoljan za gajenje vinove loze.Ravniji tereni su
pogodniji za mehanizovanu obradu.Niski
ravničarski tereni su veoma plodni,međutim
kvalitet grožđa je slabiji.Loza na ravničarskim
terenima i nižim položajima je izložena zimskim
mrazevima,poznim prolećnim i ranim jesenjim
mrazevima i raznim bolestima.
57.Vreme i tehnika sađenja vinograda.Vinova loza
se može saditi u različito vreme,što zavisi od vrste
sadnog materijala,klimatskih uslova i tipa
zemljišta.Jednogodišnji ožiljeni kalemovi vinove
loze mogu se saditi u jesen,u toku zime i
proleće.Kalemovi proizvedeni u staklenicima uz
primenu kartonažne tehnike sade se u toku
vegetacije od juna do kraja septembra.Kod nas se
vinova loza sadi u proleće u martu mesecu a
najbolje je sadnju vršiti jednogodišnjim ožiljenim
kalemovima a treba je izvršiti najkasnije do 15tog
aprila.Pre sadnej treba izvršiti neposrednu
pripremu zemljišta za sadnju:sitnjenje i ravnjanje
zemljišta(tanjiračama i rotofrezama),obeležavanje
puteva,parcela i sadnih mesta,kopanje jamića za
sadnju.Dubina jamića treba da bude 10cm duža od
dužine kalemova.Kada se završi kopanje
jamića,vrši se raznošenje kalemova po
parceli.Zatim se vrši zagrtanje i sabijanje zemljišta
oko posađenog kalema.Nakon sabijanja dodaje se
dobro zgorelo stajsko đubrivo pomešano sa 100-
150 gr super-fosfata.Iznad tog mesta pravi se
humka od zemlje.Za sadnju se bira zdrav
kalem,kojem pre sadnje skraćujemo korenove žile
na 10-12 cm,vrši se i orezivanje lastara(na 1-2
dobro razvijena okca),tretiranje korenovog sistema
rastvorima fitohormona.
58.Čokoti sa visokim stablom.Ova stabla se
formiraju 5-6 godina.Ona su dosta razvijena,to su
bujne i jako bujne sorte(imaju visoko stablo).Na
njima se ostavlja 40-60 okaca,i moraju se
primenjivati velike koliočine đubriva,čokoti su
dosta opterećeni,kod njih se vrši mehanizovana
obrada.
59.Čokoti sa niskim stablom.Ova stabla se
formiraju 3 godine,stablo je slabo razvijeno(slaba i
srednja bujnost),po čokotu se ostavlja 6-10
okaca,primenjuje se rezidba na kondir,prisutna su
manja međuredna rastojanja.
60.Nasloni za vinovu lozu.Pošto je vinova loza
lijana-povijuša,za njeno uspevanje potreban je
naslon.Da bi naslon bio kvalitetan i udovoljio
nameni mora ispunjavati sledeće uslove:da je
prilagođen osnovnom obliku čokota,da je izgrađen
od kvalitetnog materijala,da je blagovremeno
postavljen,da ima dug vek trajanja,da se lako
postavlja i zamenjuje,da je ekonomičan i
prihvatljiv.Kao naslon vinovoj lozi može biti
kolje,druge razvijene oblike stubovi,žica.Stubovi
mogu biti drveni i betonski-povezani sa žicom.
61.Vezivanje vinove loze.Njeno vezivanje se kod
nas primenjuje kao redovna agrotehnička
mera.Razlikuje se:vezivanje stabala,vezivanje
jednogodišnjih rodnih lastara pri drugoj rezidbi i
vezivanje zelenih lastara.Vezivanje stabla-
primenjuje se kod viskoih i srednjevisokih
stabala.Cilj vezivanja je da se postavi uspravno
stablo i pravilni krakovi na kordunicama.Stablo se
vezuje za naslon pomoću kanapa od konoplje i
rafije.Usled stalnog debljanja staba,vezivo se mora
popustiti da ne bi došlo do usecanja vinove
loze.Vezivanje lukova:lukovi se vezuju za kolac
posle rezidbe,ako se loza gaji u špaliru,vezuje se za
žicu.kao vezivni materijal upotrebljava se kanap
od kudelje,manila,rafija,kleme i od plastičnog
materijala.Vezivanje zelenih lastara-zeleni lastari
se vezuju tamo gde se loza gaji uz kolac ili
špalirski.Cilj vezivanja:da mladi i krti lastari
zastite se od lomljenja,da omogući slobodan prolaz
radnicima,da se lastari postave u određeni pravac i
položaj i dr.Materijal za vezivanje je kanap od
rafije,konoplje,manila,drvena lika i vezivo od
plastične mase.
62.Kratka rezidba.Se vrši u područjima gde su
niske temperature,načini:1.Župska rezidba-stablo
je visoko 1-1,3m sa naslonom,posle sađenja
rezidba se vrši na 2okca,u prvoj god.režemo 2
lastara na 2 okca,u 3.god.režemo 4 lastara na 1-3
okca.2.Krajinska rezidba-stablo je visoko
20cm,gaji se uz naslon.U prvoj god.orezuje se na 1
okce,u drugoj god.lastar se reže na 1 okce,u trećoj
god.lastari se režu na 2 okca,u 4god.izabrani lastari
se režu na 2-3 okca,a ostali se režu do
osnove.3.Špalirski sistem-(Giov način
rezidbe)stavlja se 3reda sadnice,u prvoj god.
Lastari se režu na 1 okce,u 2god.rezidba se vrši u
visini prvog reda žice-2okca,3god.ostavljaju se viši
lastrari za luk,a niži za kondir sa
2luka.4.Horizontalna kordunica-karakteristična za
uslove gde se očekuju temperature od-15do-
16C.Nakon sadnje u prvoj god.,u jesen ili rano u
proleće orezuje se na 1 ili 2 pupoljka.U proleće
2.god. ostavlja se 1 lastar i reže se na oko 40-50cm
od površine zemlje.najveći broj okaca se skidaju
uglavnom se ostavlja 3-4 vršna okca iz kojih će se
razviti lastari.Horizontalna kordunica može biti
jednokraka i dvokraka.
63.Mešovita rezidba.Postoji više načina za
mešovitu rezidbu.Tijov jednogubi i dvogubi način
rezidbe,skaljarova kordunica i td.Tijov jednogubi
način rezidbe-za ovaj uzgojni oblik potreban je
naslon od stubova i žice.Visina stabla je od 30-
50cm.I red žice postavlja se na 50cm.Kod ovog
načina rezidbe primenjuje se rezidba na lukove i
kondire.Lastari izbili iz lukova donose rod,a sa
kondir služe za zamenu.Tijov dvogubi način
rezidbe-Stablo je visoko od 30-50cm.Potreban je
naslon od stubova i žice.Na visini prvog reda
žice,formiraju se dva kratka krakana kojima se vrši
rezidba.Skaljararova kordunica-obično je
četvokraka sa dva sprata,I sprat 20-30cm od
zemlje,II sprat od 60 do 120cm.Potrebno je
petredova žice.Formiranje:u I godini ostavi se dva
lastara i režu se na 1-2 okca.U II godini u proleće
se ova dva lastara seku u 2 luka na 8 okaca.Lastari
koji se orezuju na luk će postati sa formiranjem I
sprata.Oni se sledeće godine režu na luk a druge
godine od 2 luka iz predhodne godine formira se II
sprat.
64.Duga rezidba.U okviru duge rezidbe mozemo
primeniti silvoz kordunicu.Duga rezidba se moze
podeliti rezidbom u prvoj godini-u jesen prve
godine odseku se dva lastara na po jedno okce,a
ukoliko postoji jedan lastar reze se na dva okca.
Rezidba u jesen u drugoj ili u prolece u trecoj
godini-lastar koji treba da posluzi kao stablo
kordunice savije se na visini na kojoj se zeli
formirati polozeni krak kordunice,pa se polozei
deo oreze na 6-8 okaca.ta visina je obicno 1.20 do
1.50m.u toku vegetacije iz ovih okaca izbice lastari
koje treba vezati uz zicu I pustati da rastu tokom
cele vegetacije.rezidba u prolece 4 godne-lastari
izbili u predhodnoj godini rezu se na jedno ili dva
okca,tako da ce u jesen cetvrte godine biti
formirani rodni cvorovi.Rezidba u prolece 5
godine-u svakom rodnom cvoru,ako se primenjje
duga rezidba onda se ostavlja samo jedan lastar
koji se reze na luk.krajnji lastar se
ostavlja,odnosno reze na onoliki broj okaca koliko
je to potrebno da se produzi kordunica.Rezidba u
prolece 6 godine-lukovi koji su doneli rod
odbacuju se.pri dugoj rezidbi ostavlja se samo
najnizi dobro razvijeni lastar na proslogodisnjem
luku,koji se reze na luk.na produzenom delu
kordunice odaberu se najpogodniji lastari za
lukove I orezu na odgovarajuci broj
okaca.Redovna rezidba-posto je u 6 godini
formiran osnovni oblik za ovu kordunicu,to se
pocev od 7 godine pa nadalje primenjuje redovna
rezidba.ona se sastoji u tome sto se pri dugoj
rezidbi u svakom rodnom cvoru,bez obzira na to
da li je jednokraka ili dvokraka kordunica,najnizi
rodni lastar na proslogodisnjem luku reze na luk,a
ostala loza se odbacuje.
Prema tome,na polozenom delu stabla kordunice
posle rezidbe ostaju u rodnim cvorovima ili samo
lukovi koji se vezivanjem povijaju nanize.
65.Lačenje i prekraćivanje lastara.Lačenje ne treba
obavljati suviše rano,ni suviše kasno.Izvodi se pred
cvetanje i treba da ga vrše ljudi koji su vršili
rezidbu.Ono se primenjuje radi regulisanja porasta
i plodonošenja vinove loze.Obično se uklanjaju
jalovci-lastari izbili iz slepih okaca.Lačenje se
obično obavlja kada jalovci dostignu određenu
dužinu.Prekraćivanje lastara je zalamanje lastara
na čokotu.Primenjuje se kada se loza gaji bez
naslona.Vrši se posle završenog cvetanja.Kada
lastari dostignu određenu dužinu,pomoću noža ili
srpa na 20-30cm iznad vrha kolja izvrši se
zalamanje-prekraćivanje svih lastara na čokotu.
66.Prstenovanje i defolijacija vinove loze.Cilj
prstenovanja je da se postigne bolja oplodnja,ranije
i bolje sazrevanje,kao i veća krupnoća bobica i
grozdova.Najčešće se primenjuje kod bezsemenih i
stonih sorti.Prstenovanje je delimično zakidanje
kore lastara u vidu prstena,široko od 1 do 5mm
pomoću specijalnih
makaza.Prstenovanje se vrši na 10 do 15 dana
posle cvetanja.Defolijacija je uklanjanje lišća koje
zaklanja grozdove.Uklanja se 4-6 listova,čime se
postiže:grozdovi se izlažu direktnoj sunčevoj
svetlosti,grožđe sazreva 5-10 dana ranije,povećava
se sadržaj šećera u grožđanom sokuiž,smanjuje se
opasnost od pojave sive truleži i td.Defolijaciju je
potrebno obavljati po oblačnom vremenu.
67.Fizioloski poremecaji vinove loze.Hloroza
vinove loze-uzroci hloroze su razliciti.Najcesci
uzrok je poremecaj u metabolizmu
grozdja.intenzivna tamnozelena boja lisca gubi se s
tim sto se prvo pojavljuje zelenozuta a kasnije
zutobela.Ovakvo lisce dobija mkru boju da bi na
kraju uvenulo.Usled opadanja lisca narusava se
fotosinteticka aktivnost pri cemu nastaju ozbiljni
poremecaji u rastenju I plodonosenju.Hloroza se
najcesce pojavljuje kod loznih podloga,jer mnoge
od njih ne mogu podnositi vece doze kreca u
zemlj.Kod domace nekalemljene loze hloroza se
retko pojavljuje.Sredstva za suzbijanje hloroze su
razl.prvo treba drenazom odstraniti suvisnu vlagu a
zatim vinograd dobro nadjubriti I tretirati ga
zelenom galicom.(sulfat gvozdje FeSO4).Padavica
apoteksije-nastaje ili kao posledica loseg srastanja
spojnog mesta kod kalemova ili usled anatomske
nepodudarenosti podloge I vijoke.obicno se kod
starijih cokota u sprovodnim snopicima pojavljuju
izrasline ili se razvija gljivica stereum
hirstum.Sudovi se zagusuju I dolazi do susenja
cokota.za vreme letnjih zega kada dolazi do
poremecaja transpiracije I apsorpcije.Crvenilo na
liscu-ono se najcesce pojavljuje kao posledica
prekomernog nagomilavanja org.mat.u
liscu.crveno lisce sadrzi uvek vise uglj.hidrata
nego zeleno.nastaje zbog uvijanja rasljika oko
lastara.
Rehuljavost grozdova-osipanje se sastoji u
delimicnom opadanju cvetova ili pak u potpunom
opadanju cvetova I susenju I opadanju
cvasti.uzroci opadanja su mnogobrojni,a medju
njima su najvazniji:velika bujnost podloge I
sorte,losi meteroloski uslovi,nepravilno
djubrenje,pogresni postupci sa zelenim delovima
loze,pojava grada,pojava kriptogamskih bolesti.
68.Nega čokota oštećenog gradom.Ovakvim vinograda je ’KAP PO KAP’.-lakše je kontrolisati
vinogradima mora se posvetiti posebna pažnja i ako dođe do oštećenja.Uz njega se može vršiti
pružiti nega koja će omogućiti brzi oporavak prihranjivanje,suzbijanje korova i dr.
oštećenih delova vinove loze.Ako je grad pao kada 75.Berba grožđa.Da bi se pravovremeno izvršile
su lastari dužine 5-10cm ne treba vršiti rezidbu,već pripreme za berbu grožđa neophodno je još
odmah pristupiti prihranjivanju azotnim jednom ranije proceniti mogući prinos grožđa.Na
đubrivima.Ako je grad pao pred cvetanje treba osnovu ove procene vrši se programiranje
odmah izvršiti rezidbu zelenih lastara na 2 okca,a berbe,pri čemu se posebno obraća pažnja
zatim izvršiti zaštitu od kriptogamskih bolesti i na:proračun potrebne radne snage radi
štetočina i izvršiti prihranjivanje azotnim pravovremenog obavljanja berbe grožđa,vreme
đubrivima.Ako je grad pao u fazi intenzivnog sazrevanja grožđa po sortama i po količinama
porasta bobica ili u fazi šarka ne treba vršiti očekivanog grožđa,potrebne sudove za berbu
rezidbu.Posle padanja grada treba odmah izvršiti vinskog grožđa i grožđa namenjenog za
prskanje bakarnim preparatima kako bi se sprečile bezalkoholnu preradu,ambalažu za berbu i
pojave raznih bolesti(od bele truleži). pakovanje stonog grožđa,potreban materijal za
pakovanje stonog grožđa,potrebnu opremu za
berbu,potrebna transportna sredstva za prevoz
obranog grožđa.Procena se može vršiti na više
načina:vizuelno ocenjivanje tj ocenjivanje
69.Nega mladog vinograda.Čokot vinove loze u odoka,metod probne berbe,što podrazumeva da se
prve 3-4 godine,trebalo bi da intenzivno razvija na manjoj površini izvrši berba,na osnovu čega se
korenov sistem i da se te godine nerodnosti daje procena očekivanog prinosa
iskoriste za formiranje željenog uzgojnog oblika- grožđa,utvrđivanje prinosa metodom slučajnog
kordunice.U I godini nakon sadnje potrebno je izbora čokota.Ova metoda se sastoji u tome što se
sprovoditi sledeće agrotehničke mere:održavanje dijagonalno po parceli ili potezu obere svaki 10i ili
zemljišta i borba protiv korova,nega humke,nega 20i čokot.
izbilih lastara,uklanjanje površinskih žila-
brandusa,navodnjavanje,zaštita od bolesti i
štetočinai zaštita od mrazeva.
70.Letnja obrada zemljišta.Ona ima za cilj da se
kultivizacijom površinskog sloja zemljišta sačuva
vlažnost i strukturu,potpomogne
provetravanje,poveća količina hranjivih
materija,kao i da se suzbiju korovi.To je u stvari
plitka-površinska obrada koja se kod nas naziva
prašenje.Ona se obavlja u toku vegetacije i to akda
se na površini pojave korovi i pokorica.Prašenjem
se obrađuje samo površinski sloj od 5-10cm.Letnje
prasenje posle cvetanja 8-10 listova.
71.Zelena rezidba vinograda.Obavlja se 2 ili više
puta u toku vegetacije.Zelenom rezidbom
uklanjaju se suvišni lastari,utiče se na kvalitet
grožđa,smanjuje se masa lista.Mere u okviru
zelene rezidbe su:lačenje,prekraćivanje
lastara,zakidanje zaperaka,proređivanje grozdova i
bobica,uklanjanje i defolijacija,prstenovanje
lastara i dr.Kao mere pored kojih se reguliše
rodnost i normalan razvoj loze pokazuju se još i
dopunsko oprašivanje i vezivanje loze.
72.Potrebe vinove loze u mineralnim
materijama.Vinova loza kao i ostale biljke,crpi iz
zemljišta mineralne materije za stvaranje svojih
podzemnih organa.Za svoju ishranu vinova loza
najčešće koristi N,P,K,Ca,Mg,Fe,S a u veoma
malim količinamai ostale elemente.Količina
utrošenih mineralnih materija zavisi od vrste lozne
podloge,sorte plemenite loze,plodnosti i fizičkih i
hemijskih i bioloških svojstava zemljišne starosti
vinograda i dr.
73.Vrste i vreme đubrenja u
vinogradarstvu.Đubriva koja se koriste u
vinogradarstvu mogu se svesti u sledeće
grupe:Organska ili potpuna
đubriva,mineralna(veštačka) i organo-mineralna
đubriva.Od organskih đubriva najviše se koristi
stajnjak,treset,i dr.Od mineralnih najviše se
koriste:azotna(nitratna,amidna,amonijačno
nitratna),fosforna(superfosfat)kalijumova
đubriva(kalijum-sulfat,kalijum-hlorid,kalijum-
karbonat),krečna(krečnjak,gips),mikrođubriva(bor
aks,bakar-sulfat,mangan-sulfat,cink-
sulfat).Đubrenje se vrši pre podizanja zasada,pri
sađenju vinove loze,za nege mlade loze od početka
plodonošenja i za vreme plodonošenja.Organska
đubriva se unose u jesen,posle završetka
vegetacije.
74.Značaj,vreme i način navodnjavanja.Uticaj
navodnjavanja je višestruk.Najviše se održava na
rastenje i povećanje bujnosti čokota,na rodnost i
redovno plodonošenje,na kvalitet stonog grožđa i
vina,na otpornost prema bolestima i niskoj
temperaturi,na prihod,dohodak i dobit i
td.Navodnjavanje treba obaviti samo u vreme kada
nastupi deficit u vlazi.Navodnjavanje se vrši:dva
ili tri puta.Prvo navodnjavanje se vrši ako nastupi
aprilska suša tj pred kretanje okaca,drugo-u
početku fenofaze intenzivno usled porasta bobica i
treće navodnjavanje pre šarka grožđa.Važniji način
navodnjavanja:navodnjavanje u brazde,veštačkom
kišom(nije pogodna za vinograde),sistemom ’kap
po kap’,potapanjem,podzemno i
dr.Najdominantniji način za navodnjavanje