38.Lozne podloge dobijene ukrštanjem američkih vrsta. U okviru ove grupe su:RIPARIA PORTALIS,RUPESTR 39.

Lozne podloge od Američkih vrsta. BERLANDIERI x RIPARIA TELECI 8B BERLANDIERI x RIPARIA TELECI 5C BERLANDIERI x RIPARIA KOBER 5BB BERLANDIERI x RIPARIA SO4 40.Lozne podloge dobijene ukrštanjem američkih sa evropskim vrstama. ŠASLA x BERLANDIERI 41.Razmnožavanje reznicama.Za direktno rodne hibride kod vinove loze koja nije osetljiva na filokseru(kod evropske vinove loze),skraćuje se samo na 2-4 internodije,prečnik reznice treba da je 6-12mm.Poskidaju se svi pupoljci,ostave se 1-2 vršna.Ostavljena reznica se zove prporak ili korenak.Ovaj način razmnožavanja je slabo zastupljen kod evropske vinove 42.Lozno korenilište.Korenilište je mesto u kome se ožiljavaju reznice vinove loze,rznice loznih podloga i kalemovi.Za korenilište se bira mesto zaklonjeno od jakih vetrova.Treba da je zaštićeno od erozije i poplava,da je blizu vode koja je potrebna za zalivanje,da je sunčano,da nije izloženo prolećnim mrazevima.Za dobijanje kvalitetnog sadnog materijala najbolje je ravno ili blago nagnuto zemljište,treba da je više peskovito.Zemljište u korenilištu se može posebno pripremiti i tu spadaju:đubrenje i rigolovanje.Po ha zemljišta potrebno je rasturiti 30-40 tona zgorelog stajnjaka,a od mineralnih đubriva daje se P djubrivu.Rigolovanje se obavlja na dubinu od 50-60cm i to u jesen. 43.Proizvodnja loznih kalemova kalemljenjem na zrelo(ručno i mašinski.Kalemljenje se obavlja krajem zime,početkom proleća.Ručno kalemljenje spajanjem na jezičak se obavlja pomoću oštrog kalemarskog noža koji se obično drži u desnoj ruci.Na reznici na mestu gde je bilo okce pravi se kos presek,zatim se na gornjoj trećini preseka zariva sečivo noža u reznicu tri cm duboko i time je napravljen jezičak na podlozi.Kada je napravljen presek na reznici,to isto se radi na vioki samo što se presek pravi ispod okca,na rastojanju od 10 mm a zatim se pravi jezičak isto kao na reznici.Presek i jezičak vijoke moraju biti isti kao i kod reznice,zatim se jezičak vijoke uvlači u procep na podlozi i gura dok se proseci na vijoci i podlozi potpuno ne uklope.Mašinsko kalemljenje-konstuisane su razne mašine,jednom vrstom mašina pravi presek za englesko spajanje na jezičak,a drugom se na spojnom mestu izrezuju lamele koje se uvlače jedna između prugih.Za mašinsko kalemljenje proizvode se i kalibratori za kalibriranje vijoka i reznica ko i kalbajni za kalemljenje koji istovremeno vrše kalibriranje vijoka i reznica.

temperatura se održava par dana,za koje vreme se na spojnom mestu formira kalup i nakon toga se prekida sa zagrevanjem i vrši se otvaranje prozora i vrata da bi se temperatura izjednačila.Kada se temperatura izjednači oni se mogu iznositi. 45.Sadnja I nega loznih kalemova u korenilistu.U drugoj polvini aprila,s tim da temperatura treba da je manja od 12c.prporiste treba obaviti pred kisu,pred mrak,kada je vreme oblacno.sanduk treba da se iznese sa sve strugotine,jedan radnik pregledava kalemove na brzinu I odmah se stavljaju u zemlju.Ceo prsten od kalusa treba da je ispravan da bazalni deo bude kalusiran.Ako je lastarcic duzi od 2-3cm,onda skratiti I korenove zile skratiti ako su duze.Kad odvojimo dobre od lose sledi prporenje.sadnja se moze obaviti u jarkove,(sadiljke,pomocu masine(prporka)),ako se rucno stavlja u jarkove rastojanje je od 80120cm,jarak se izdubi 35-40cm,kalem se malo nakosii redjaju se 5-10cm jedan od drugog.potom kada se naredja u dno se nabaca trosna zemlja,polije voda,posle dopunjujemo stajnjakom I do vrha dopunjujemo ostalom zemljom.Kad zatrpamo jarak sa zemljom,ponovo zalivamo,ispravljamo humku preko kalemova da ne dodje do susenja.Masinsko prporiste-razvuce se mulc folija,zagreje se zemljiste I onda se sade kalemovi.Nega kalemova-na 7-10dana posle sadnje treba izvrsiti zalivanje,I prasenje I to redovno kad se stvori pokorica.humke treba kontrolisati da se ne pojave larve zicnjaka,jer one mogu naneti velike stete kalemovima u pocetnoj fazi razvoja lastara.posto je lisce veoma osetljivo na bolesti,narucito protiv plamenjace,mora se sprovoditi redovna zastita kalemova.Vlaga ima presudnu ulogu u razvoju kalemova u prporistu pa je u susnijim predelima neophodno obezbediti redovno zalivanje.Zalivanje se obavlja 2-3 puta u toku vegetacije.ako je zemlj.siromasno potrebno je I prihranj.kalemova min.djubrivima.u fazi oziljavanja kalemova u prpor.pored dubinskih razvijaju se I povrsinske zile koje izbijaju oko spojnog mesta iz vijoke I podloge.prvo uklanjanje ovih zila vodopija I brandusa mora se izvrsiti u prvoj polovini juna.posle secenja brandusa u julu korisno je zaliti prporiste.drugo secenje vrsi se krajem avgusta.tada se humke ponovo rasture I sve povrs.zile saseku.posto se zavrsi uklanjanje ovih zila,humke se vise ne prave,vec se kalemovi ostavljaju otkriveni do ispod spojnog mesta,da bi se spojno mesto zdrvenilo I ocvrslo.Ako se kalemovi ne vade iz prporista u jesen vec u prolece,onda se oni po opadanju lisca moraju ponovo zatrpati,da ne bi izmrzli u toku zime.

44.Stratifikovanje loznih kalemova.Kalemovi se stratifikuju radi obrazovanja kolusa na spojnom mestu.Da bi se izvršila ova mera neophodni su:stratifikala kao i pribor i materijal za stratifikovanje.Stratifikovanje se obavlja u sadnucima sa strugotinom,u pesku,tresetu,perilitu i dr.Slaganje kalemova u sanduksanduci se izrađuju od dasaka ili plastične mase.Dubina i širina sanduka obično je 50-60cm a dužina 80-120cm.U jedan drveni sanduk može da stane od 200 do 1400 kalemova.Kao materijal u sanduk se najčešće stavlja strugotina od čamovog drveta,treset,perilit ili orahovina.Princip:na pod sanduka se prvo stavi sloj vlažne strugotine,debeo 10cm,a zatim se ređaju kalemovi u slojeve odnosno redove.Iznad toga se zatim stavlja ugalj,pa se onda kalemovi zapraše sumpornim prahom-da se ne bi razvile plesni,zatim se sve ponavlja redom sve do vrha,a kada se sanduk napuni zaliva se sa 2-3 kante vode.Stratifikovanje u pesku-u ove svrhe se ne sme koristiti pesak koji ima organske primese.Princip-prvo se u stratifikali naprave tzv.kreveti od dasaka.Dubina kreveta iznosi 35-40cm.Na dno kao i na ivicu kreveta stavlja se sloj umereno vlažnog peska.debljine 10cm.Stavi se 1 sloj kalemova pa pesak pa opet kalemovi pa pesak i sve dok se krevet ne popuni.STRATIFIKALA-to je građevina ili prostorija u kojoj se vrši stratifikovanje.U njoj se vrši zagrevanje prostora temperaturom +24 do+28c,i ta

46.Vađenje,klasiranje i transport kalemova.5 do 7 dana nakon opadanja lišća kalemovi se mogu vaditi iz prporišta.Ovaj posao treba obaviti kada je vreme tiho a zemlja vlažna.Vađenje se obavlja pažljivo da bi se lastari sačuvali od lomljenja,a žile od kidanja.Kalemovi se mogu vaditi ručno ili pomoću pluga.Ručno se vadi na taj način da jedan ili više radnika otvara jarak ašovom a drugi radnici produbljuju jarak do dubine 40cm.Čim se naiđe na žile,ašov se nakrene i zahvaćeni kalemovi se odbace u jarak.Jedan radnik prihvata odbačene kalemove i pažljivo ih izvlači.Za vađenje kalemova konstruisani su specijalni plugovi,koji za 10h rada mogu da izvade 1.5ha.Odmah po vađenju pristupa se klasiranju kalemova.Oni se klasiraju u I i II klasu.Kalem I klase mora da ispuni sledeće uslove:da se prečnik korenovog stabla po užoj strani internodije ispod spojnog mesta kreće od 7 do 13mm,da je spojno mesto potpuno sraslo,da na bazalnom-donjem delu ima najmanje 3 dobro razvijene žile,da žile i korenov struk nisu oštećeni bolestima i štetočinama ili mehanički prilikom vađenja,da je na lastaru 8-10 potpuno sazrelih kolenaca sa nepovredjenim okcima.Kalemovi koji ne zadovolje ove uslove stavljaju se u II klasu. 47.Značaj i cilj obrade zemljišta u vinogradu.Cilj obrade zemljišta:obrazovanje i održavanje povoljne mehaničke strukture,Obezbeđenje i održavanje povoljnog toplotnog,vazdušnog i vodnog režima,upijanje i konzervacija potrebne količine vlage,povećanje plodnosti zemljišta i sadržaj lakopristupačnih hranjivih materija;suzbijanje korova,suzbijanje štetočina,olakšano izvođenje

lisičij rep.Čokoti sa niskim stablom.prisutna su manja međuredna rastojanja.Podrivanjem se vrši rastresanje srednjeg sloja zemljišta u kome se razvija glavna masa korenovog sisitema.Prolećno prašenje-pre cvetanja 8-10 listova.transportu i drugih agrotehničkih mera.sa više je aromatičnih materija.Prolećna obrada zemljišta.ali samo kad nema velikih.poveća količina hranjivih materija.za prporenje i proizvodnju prporaka namenjenih za zasnivanje novih matičnjaka.Na njima se ostavlja 40-60 okaca.Organizacija teritorije u vinograd obuhvata:parcelaciju.jačine vučne snage.Loza na ravničarskim terenima i nižim položajima je izložena zimskim mrazevima.koji na sebi ima ugrađen depozitor za dubinsko unošenje mineralnih đubriva.Vreme i tehnika sađenja vinograda.Za sadnju se bira zdrav kalem.Uticaj đubrenja na kvalitet vina. 51.Iznad tog mesta pravi se humka od zemlje.Preparati:TRIAZIN.Primenjuje se samo u vinogradima u kojima je međuredno rastojanje veće od 2 metra.u obliku je granula.uspostavljanje ravnoteže u rastenju i razvoju vegetativnih i generativnih organa.Duboko oranje se obavlja plugom. 52.da je blagovremeno postavljen.hormonski herbicidi.Dubina jamića treba da bude 10cm duža od dužine kalemova.GLIFOSAN-za zubaču.Matičnjak loznih podloga.Zbog toga se korov mora obavezno uništavati.U zavisti od agrotehničkih uslova sredine.U njemu se proizvode reznice loznih podloga koje se koriste u sledeće svrhe:za kalemljenje i proizvodnju lozno sadnog materijala.Čokoti sa visokim stablom.Kod nas se vinova loza sadi u proleće u martu mesecu a najbolje je sadnju vršiti jednogodišnjim ožiljenim kalemovima a treba je izvršiti najkasnije do 15tog aprila.one crpe i veliku količinu vlagei na taj način smanjuju zalihu vode i isušuju zemljište.raspored sadnje i pravac redova.što zavisi od vrste sadnog materijala.međutim kvalitet grožđa je slabiji.da se lako postavlja i zamenjuje.štir.Organizacija teritorije je od bitnog značaja za uspešnu primenu mehanizacije u obradi i održavanju zemljišta i zaštiti.pirevinu.kopanje jamića za sadnju.što zavisi od tipa i vlažnosti zemljišta.jer loza na ovim položajima na vreme sazreva.Zatim se vrši zagrtanje i sabijanje zemljišta oko posađenog kalema..za proizvodnju prporaka za dopunu raznih mesta u vinogradu i za kalemljenje istih namenjenih za izvoz u druge zemlje. 50.Korovske biljke su veoma štetne.klimatskih uslova i tipa zemljišta.zaštita od bolesti.rana prolećna(za vreme suzenja vinove loze)i kasna prolećna(posle aktiviranja okaca i porasta letorasta od34cm).urednije rađa.rastura se po vinogradu.kod njih se vrši mehanizovana obrada.Nakon sabijanja dodaje se dobro zgorelo stajsko đubrivo pomešano sa 100150 gr super-fosfata.Ova stabla se formiraju 3 godine.primenjuje se rezidba na kondir.Podrivanje zemljišta.odnosno ona mora da obezbedi funkcionisanje svih objekata i radnih procesa kako pri zasnivanju zasada.to su bujne i jako bujne sorte(imaju visoko stablo).lokacija ekološkog dvorišta i drugih objekata.kad su korovi visoki 1015cm.Kalemovi proizvedeni u staklenicima uz primenu kartonažne tehnike sade se u toku vegetacije od juna do kraja septembra.Pod rezidbom se podrazumeva skup mera koje imaju za cilj:obrazovanje osnovnog oblika čokota.jer pored toga što troše hranjive materije iz zemlje.Primenjuje se kao redovna i obavezna mera.po čokotu se ostavlja 6-10 okaca.Uticaj đubriva na kvalitet vina se ispoljava na taj način što je:grožđe dobijeno iz vinograda u kome se đubrenje primenjuje pravilno.Ova stabla se formiraju 5-6 godina.obrada se obavlja motikom.Rezidba je važna tehnička mera i mora se izvoditi svake godine.parcela i sadnih mesta.Ovu meru treba izvoditi svake 3do4 godine i to u svakom drugom redu.prolećna i letnja obrada zemljišta.Organizacija teritorije u vinogradu.da je ekonomičan i prihvatljiv. 49. 54.da ima dug vek trajanja.Jesenja obrada.kao i da se suzbiju korovi.U umereno kontinentalnoj klimi loza daje najbolji kvalitet na terenima nadmorske visine od 100 do 400 metara.KASORON-u toku jeseni ili proleća.u toku zime i proleće.Ravniji tereni su pogodniji za mehanizovanu obradu.Prašenjem se obrađuje samo površinski sloj od 510cm.Podrivanje se izvodi na dubini od 40-70cm.dugovečnija je.organizaciju putne mreže.Uticaj rezidbe na vinovu lozu.uništavanje korovskih biljaka u okolini.položaj vetrova.24d za višegodišnje korove(na korove deluju u punoj vegetaciji.Na jesenje obrade zemljišta zavisi od stanja vinograda i zemljišta i klimatskih uslova.Nasloni za vinovu lozu. 57.da je izgrađen od kvalitetnog materijala. 58. 48. 56.Najvažnije mere borbe protiv korova su:redovna jesenja. 59.Vinova loza se može saditi u različito vreme.Jednogodišnji ožiljeni kalemovi vinove loze mogu se saditi u jesen.grozdovi su razvijeniji .sirak)primenjuje se u toku vegetacije.Najčešći korovi:mišjakinja.Podrivanje se izvodi pomoću specijalnog kostruisanog pluga.Ona ima za cilj da se kultivizacijom površinskog sloja zemljišta sačuva vlažnost i strukturu.tretiranje korenovog sistema rastvorima fitohormona.ima povoljniji odnos šećera i kiseline.loboda itd.Ona se obavlja u toku vegetacije i to akda se na površini pojave korovi i pokorica.Suzbijanje korova u vinogradu.a ako su vinogradi uskoredni.stanja zasada i dr.Izbor parcela i položaja za vinograd.Pre sadnej treba izvršiti neposrednu pripremu zemljišta za sadnju:sitnjenje i ravnjanje zemljišta(tanjiračama i rotofrezama).ranije sazreva. 60.kao i održavanje osnovnog oblika čokota koji će obezbediti stabilan prinos i željeni kvalitet grožđa.rezidba može biti rana jesenja(posle berbe grožđa).Kao najbolji položaj se smatra blago kosa sa južnom ili jugozapadnom ekspozicijom. 53.Najveći efekat postiže ako se obavi pre pojave zimskih mrazeva.Je sastavni deo loznog rasadnika.čokoti su dosta opterećeni.berbe grožđa i dr.jesenja(posle opadanja listova).kao i pre pojave poznih jesenjih kiša.vrši se raznošenje kalemova po parceli.MONASAN.Kao naslon vinovoj lozi može biti .povezanosti saobraćajnicama.Vrši se u jesen posle padanja lišća i veoma je važno da se ono vrši dok je zemljište suvlje.primenjuje se kasno u jesen ili u rano proleće.potpomogne provetravanje.To je u stvari plitka-površinska obrada koja se kod nas naziva prašenje.Ona su dosta razvijena.zalivanja.vrši se i orezivanje lastara(na 1-2 dobro razvijena okca).Niski ravničarski tereni su veoma plodni.kojem pre sadnje skraćujemo korenove žile na 10-12 cm.tako i u ovoj eksploataciji.U toku vegetacije se mogu koristiti kontaktni herbicidi(BASTA).đubrenje.ima dug period delovanja.i moraju se primenjivati velike koliočine đubriva.vina i drugih prerađevina. 55.za njeno uspevanje potreban je naslon.Rezidba može biti jaka i slaba.U krajevima gde ima više vlage.transportabilnost je veća i td.Pošto je vinova loza lijana-povijuša.obeležavanje puteva.sprečavanje cvetanja korovskih biljaka i hemijske mere borbe-primena herbicida.dok je severni položaj nepovoljan za gajenje vinove loze.Da bi naslon bio kvalitetan i udovoljio nameni mora ispunjavati sledeće uslove:da je prilagođen osnovnom obliku čokota.ako je jaka smanjuje prinos a ako je slaba prinos je kvalitetniji.stablo je slabo razvijeno(slaba i srednja bujnost).poznim prolećnim i ranim jesenjim mrazevima i raznim bolestima.dubina obrade je 15-20cm a u suvim predelima dubina obrade je 25-30cm.Kada se završi kopanje jamića.razmeštaj sorti po parcelama.zimska(za vreme zimskog mirovanja).boboice krupnije i lepše boje.

Lačenje se obično obavlja kada jalovci dostignu određenu dužinu.Mešovita rezidba.Vrši se posle završenog cvetanja.Prekraćivanje lastara je zalamanje lastara na čokotu.2. okca.najveći broj okaca se skidaju uglavnom se ostavlja 3-4 vršna okca iz kojih će se razviti lastari.Horizontalna kordunica može biti jednokraka i dvokraka.I sprat 20-30cm od zemlje.da se lastari postave u određeni pravac i položaj i dr.ta visina je obicno 1.u liscu.bez obzira na to da li je jednokraka ili dvokraka kordunica.u drugoj god.u 3.gaji se uz naslon.manila. Prema tome.kao vezivni materijal upotrebljava se kanap od kudelje.smanjuje se opasnost od pojave sive truleži i td.kolje.koji se reze na luk.pojava grada.mat.ako se loza gaji u špaliru.3m sa naslonom.Oni se sledeće godine režu na luk a druge godine od 2 luka iz predhodne godine formira se II sprat.pogresni postupci sa zelenim delovima loze.kao i veća krupnoća bobica i grozdova. Rehuljavost grozdova-osipanje se sastoji u delimicnom opadanju cvetova ili pak u potpunom opadanju cvetova I susenju I opadanju cvasti.Na visini prvog reda žice.vezivanje jednogodišnjih rodnih lastara pri drugoj rezidbi i vezivanje zelenih lastara.Ono se primenjuje radi regulisanja porasta i plodonošenja vinove loze.drvena lika i vezivo od plastične mase. Rezidba u jesen u drugoj ili u prolece u trecoj godini-lastar koji treba da posluzi kao stablo kordunice savije se na visini na kojoj se zeli formirati polozeni krak kordunice.ostavljaju se viši lastrari za luk.U II godini u proleće se ova dva lastara seku u 2 luka na 8 okaca.vezuje se za žicu.rafija.Duga rezidba se moze podeliti rezidbom u prvoj godini-u jesen prve godine odseku se dva lastara na po jedno okce.druge razvijene oblike stubovi.ranije i bolje sazrevanje. Lastari se režu na 1 okce.Najčešće se primenjuje kod bezsemenih i stonih sorti.pa se polozei deo oreze na 6-8 okaca.Najcesci uzrok je poremecaj u metabolizmu grozdja.Kod ovog načina rezidbe primenjuje se rezidba na lukove i kondire. .u trećoj god.Krajinska rezidba-stablo je visoko 20cm.Nakon sadnje u prvoj god.u 4god.Hloroza vinove loze-uzroci hloroze su razliciti.manila. 67.Tijov dvogubi način rezidbe-Stablo je visoko od 30-50cm.Uklanja se 4-6 listova.Lastari koji se orezuju na luk će postati sa formiranjem I sprata.grožđe sazreva 5-10 dana ranije.Sredstva za suzbijanje hloroze su razl.Njeno vezivanje se kod nas primenjuje kao redovna agrotehnička mera.Skaljararova kordunica-obično je četvokraka sa dva sprata.losi meteroloski uslovi.široko od 1 do 5mm pomoću specijalnih makaza.hidrata nego zeleno.režemo 2 lastara na 2 okca.pri dugoj rezidbi ostavlja se samo najnizi dobro razvijeni lastar na proslogodisnjem luku.u 2god.U okviru duge rezidbe mozemo primeniti silvoz kordunicu.Rezidba u prolece 5 godine-u svakom rodnom cvoru.Lastari izbili iz lukova donose rod.50m.za vreme letnjih zega kada dolazi do poremecaja transpiracije I apsorpcije.Župska rezidba-stablo je visoko 1-1.Visina stabla je od 3050cm.Kratka rezidba.Prstenovanje i defolijacija vinove loze.lastar se reže na 1 okce.kleme i od plastičnog materijala.u prvoj god. 66.na produzenom delu kordunice odaberu se najpogodniji lastari za lukove I orezu na odgovarajuci broj okaca.Tijov jednogubi i dvogubi način rezidbe.3god.krajnji lastar se ostavlja.Lačenje ne treba obavljati suviše rano. 64.Izvodi se pred cvetanje i treba da ga vrše ljudi koji su vršili rezidbu. ostavlja se 1 lastar i reže se na oko 40-50cm od površine zemlje.a ostala loza se odbacuje.god.Ovakvo lisce dobija mkru boju da bi na kraju uvenulo.Materijal za vezivanje je kanap od rafije.izabrani lastari se režu na 2-3 okca.a ostali se režu do osnove.u jesen ili rano u proleće orezuje se na 1 ili 2 pupoljka.nepravilno djubrenje.Kod domace nekalemljene loze hloroza se retko pojavljuje.Stablo se vezuje za naslon pomoću kanapa od konoplje i rafije.Potrebno je petredova žice.crveno lisce sadrzi uvek vise uglj. 62.u toku vegetacije iz ovih okaca izbice lastari koje treba vezati uz zicu I pustati da rastu tokom cele vegetacije.na polozenom delu stabla kordunice posle rezidbe ostaju u rodnim cvorovima ili samo lukovi koji se vezivanjem povijaju nanize.Redovna rezidba-posto je u 6 godini formiran osnovni oblik za ovu kordunicu.U proleće 2.3.čime se postiže:grozdovi se izlažu direktnoj sunčevoj svetlosti.rezidba u prolece 4 godne-lastari izbili u predhodnoj godini rezu se na jedno ili dva 65.Rezidba u prolece 6 godine-lukovi koji su doneli rod odbacuju se.Prstenovanje se vrši na 10 do 15 dana posle cvetanja.uzroci opadanja su mnogobrojni.intenzivna tamnozelena boja lisca gubi se s tim sto se prvo pojavljuje zelenozuta a kasnije zutobela.Defolijacija je uklanjanje lišća koje zaklanja grozdove.pomoću noža ili srpa na 20-30cm iznad vrha kolja izvrši se zalamanje-prekraćivanje svih lastara na čokotu.Crvenilo na liscu-ono se najcesce pojavljuje kao posledica prekomernog nagomilavanja org.Usled opadanja lisca narusava se fotosinteticka aktivnost pri cemu nastaju ozbiljni poremecaji u rastenju I plodonosenju.konoplje.Postoji više načina za mešovitu rezidbu.žica.Defolijaciju je potrebno obavljati po oblačnom vremenu.a ukoliko postoji jedan lastar reze se na dva okca.načini:1.Duga rezidba.pojava kriptogamskih bolesti.ako se primenjje duga rezidba onda se ostavlja samo jedan lastar koji se reze na luk.II sprat od 60 do 120cm.a sa kondir služe za zamenu.posle sađenja rezidba se vrši na 2okca.Tijov jednogubi način rezidbe-za ovaj uzgojni oblik potreban je naslon od stubova i žice.I red žice postavlja se na 50cm.da omogući slobodan prolaz radnicima.Kada lastari dostignu određenu dužinu.obicno se kod starijih cokota u sprovodnim snopicima pojavljuju izrasline ili se razvija gljivica stereum hirstum.najnizi rodni lastar na proslogodisnjem luku reze na luk.nastaje zbog uvijanja rasljika oko lastara.U prvoj god.Potreban je naslon od stubova i žice.vezivo se mora popustiti da ne bi došlo do usecanja vinove loze.Vezivanje lukova:lukovi se vezuju za kolac posle rezidbe.Padavica apoteksije-nastaje ili kao posledica loseg srastanja spojnog mesta kod kalemova ili usled anatomske nepodudarenosti podloge I vijoke.god.4.formiraju se dva kratka krakana kojima se vrši rezidba.Usled stalnog debljanja staba..lastari se režu na 2 okca.Cilj prstenovanja je da se postigne bolja oplodnja.prvo treba drenazom odstraniti suvisnu vlagu a zatim vinograd dobro nadjubriti I tretirati ga zelenom galicom.Obično se uklanjaju jalovci-lastari izbili iz slepih okaca.to se pocev od 7 godine pa nadalje primenjuje redovna rezidba.a medju njima su najvazniji:velika bujnost podloge I sorte. 61.Stubovi mogu biti drveni i betonski-povezani sa žicom.Razlikuje se:vezivanje stabala.Sudovi se zagusuju I dolazi do susenja cokota.Špalirski sistem-(Giov način rezidbe)stavlja se 3reda sadnice.skaljarova kordunica i td.Prstenovanje je delimično zakidanje kore lastara u vidu prstena.a niži za kondir sa 2luka.Hloroza se najcesce pojavljuje kod loznih podloga.u prvoj god.20 do 1.rezidba se vrši u visini prvog reda žice-2okca.Primenjuje se kada se loza gaji bez naslona.odnosno reze na onoliki broj okaca koliko je to potrebno da se produzi kordunica.Lačenje i prekraćivanje lastara.Vezivanje zelenih lastara-zeleni lastari se vezuju tamo gde se loza gaji uz kolac ili špalirski.jer mnoge od njih ne mogu podnositi vece doze kreca u zemlj.režemo 4 lastara na 1-3 okca.Cilj vezivanja:da mladi i krti lastari zastite se od lomljenja.ni suviše kasno.tako da ce u jesen cetvrte godine biti formirani rodni cvorovi.orezuje se na 1 okce.povećava se sadržaj šećera u grožđanom sokuiž. 63.Vezivanje stablaprimenjuje se kod viskoih i srednjevisokih stabala.Se vrši u područjima gde su niske temperature.(sulfat gvozdje FeSO4).Fizioloski poremecaji vinove loze.Formiranje:u I godini ostavi se dva lastara i režu se na 1-2 okca.ona se sastoji u tome sto se pri dugoj rezidbi u svakom rodnom cvoru.Horizontalna kordunica-karakteristična za uslove gde se očekuju temperature od-15do16C.Cilj vezivanja je da se postavi uspravno stablo i pravilni krakovi na kordunicama.Vezivanje vinove loze.

pri čemu se posebno obraća pažnja na:proračun potrebne radne snage radi pravovremenog obavljanja berbe grožđa.podzemno i dr.Ona ima za cilj da se kultivizacijom površinskog sloja zemljišta sačuva vlažnost i strukturu.Obavlja se 2 ili više puta u toku vegetacije.zaštita od bolesti i štetočinai zaštita od mrazeva.potreban materijal za pakovanje stonog grožđa.Đubriva koja se koriste u vinogradarstvu mogu se svesti u sledeće grupe:Organska ili potpuna đubriva.U I godini nakon sadnje potrebno je sprovoditi sledeće agrotehničke mere:održavanje zemljišta i borba protiv korova.Vrste i vreme đubrenja u vinogradarstvu.trebalo bi da intenzivno razvija korenov sistem i da se te godine nerodnosti iskoriste za formiranje željenog uzgojnog oblikakordunice.Mere u okviru zelene rezidbe su:lačenje. 70.nega izbilih lastara.Prašenjem se obrađuje samo površinski sloj od 5-10cm.što podrazumeva da se na manjoj površini izvrši berba.Značaj.a zatim izvršiti zaštitu od kriptogamskih bolesti i štetočina i izvršiti prihranjivanje azotnim đubrivima.Ovakvim vinogradima mora se posvetiti posebna pažnja i pružiti nega koja će omogućiti brzi oporavak oštećenih delova vinove loze.Najdominantniji način za navodnjavanje vinograda je ’KAP PO KAP’.suzbijanje korova i dr.Ova metoda se sastoji u tome što se dijagonalno po parceli ili potezu obere svaki 10i ili 20i čokot.Ako je grad pao u fazi intenzivnog porasta bobica ili u fazi šarka ne treba vršiti rezidbu.Fe.Zelenom rezidbom uklanjaju se suvišni lastari.cinksulfat).Važniji način navodnjavanja:navodnjavanje u brazde.Ako je grad pao pred cvetanje treba odmah izvršiti rezidbu zelenih lastara na 2 okca.potrebna transportna sredstva za prevoz obranog grožđa.sorte plemenite loze.kalijumkarbonat).dohodak i dobit i td.Ca.mineralna(veštačka) i organo-mineralna đubriva.Vinova loza kao i ostale biljke.Ako je grad pao kada su lastari dužine 5-10cm ne treba vršiti rezidbu.na rodnost i redovno plodonošenje.Posle padanja grada treba odmah izvršiti prskanje bakarnim preparatima kako bi se sprečile pojave raznih bolesti(od bele truleži).uklanjanje površinskih žilabrandusa.Uticaj navodnjavanja je višestruk.treset.amidna.S a u veoma malim količinamai ostale elemente.na kvalitet stonog grožđa i vina.Najviše se održava na rastenje i povećanje bujnosti čokota.krečna(krečnjak.već odmah pristupiti prihranjivanju azotnim đubrivima.pri sađenju vinove loze.navodnjavanje. .Letnje prasenje posle cvetanja 8-10 listova.Letnja obrada zemljišta.utiče se na kvalitet grožđa.vreme sazrevanja grožđa po sortama i po količinama očekivanog grožđa.mikrođubriva(bor aks.prstenovanje lastara i dr.gips).kao i da se suzbiju korovi.na prihod. 73.Nega mladog vinograda.i dr.potapanjem.proređivanje grozdova i bobica.posle završetka vegetacije.Prvo navodnjavanje se vrši ako nastupi aprilska suša tj pred kretanje okaca.fosforna(superfosfat)kalijumova đubriva(kalijum-sulfat.metod probne berbe.P.vreme i način navodnjavanja.Zelena rezidba vinograda.Uz njega se može vršiti prihranjivanje.poveća količina hranjivih materija.Od organskih đubriva najviše se koristi stajnjak.Potrebe vinove loze u mineralnim materijama.-lakše je kontrolisati ako dođe do oštećenja.sistemom ’kap po kap’.68.Na osnovu ove procene vrši se programiranje berbe. 74. 71.Čokot vinove loze u prve 3-4 godine.uklanjanje i defolijacija.drugo-u početku fenofaze intenzivno usled porasta bobica i treće navodnjavanje pre šarka grožđa.na otpornost prema bolestima i niskoj temperaturi.K.veštačkom kišom(nije pogodna za vinograde). 75.Navodnjavanje se vrši:dva ili tri puta.plodnosti i fizičkih i hemijskih i bioloških svojstava zemljišne starosti vinograda i dr.To je u stvari plitka-površinska obrada koja se kod nas naziva prašenje.utvrđivanje prinosa metodom slučajnog izbora čokota.mangan-sulfat.Procena se može vršiti na više načina:vizuelno ocenjivanje tj ocenjivanje odoka.Nega čokota oštećenog gradom.crpi iz zemljišta mineralne materije za stvaranje svojih podzemnih organa.Kao mere pored kojih se reguliše rodnost i normalan razvoj loze pokazuju se još i dopunsko oprašivanje i vezivanje loze.potpomogne provetravanje.Đubrenje se vrši pre podizanja zasada.Organska đubriva se unose u jesen.Za svoju ishranu vinova loza najčešće koristi N.kalijum-hlorid.Navodnjavanje treba obaviti samo u vreme kada nastupi deficit u vlazi.smanjuje se masa lista.Berba grožđa.zakidanje zaperaka.nega humke.amonijačno nitratna).Od mineralnih najviše se koriste:azotna(nitratna.za nege mlade loze od početka plodonošenja i za vreme plodonošenja. 69.Količina utrošenih mineralnih materija zavisi od vrste lozne podloge.na osnovu čega se daje procena očekivanog prinosa grožđa.potrebnu opremu za berbu.Mg.prekraćivanje lastara.Ona se obavlja u toku vegetacije i to akda se na površini pojave korovi i pokorica.Da bi se pravovremeno izvršile pripreme za berbu grožđa neophodno je još jednom ranije proceniti mogući prinos grožđa. 72.bakar-sulfat.potrebne sudove za berbu vinskog grožđa i grožđa namenjenog za bezalkoholnu preradu.ambalažu za berbu i pakovanje stonog grožđa.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful