P. 1
VINOGRADARSTVO 2 DEO

VINOGRADARSTVO 2 DEO

|Views: 2,946|Likes:
Published by Marija Pavlovic

More info:

Published by: Marija Pavlovic on May 15, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/11/2015

pdf

text

original

38.Lozne podloge dobijene ukrštanjem američkih vrsta. U okviru ove grupe su:RIPARIA PORTALIS,RUPESTR 39.

Lozne podloge od Američkih vrsta. BERLANDIERI x RIPARIA TELECI 8B BERLANDIERI x RIPARIA TELECI 5C BERLANDIERI x RIPARIA KOBER 5BB BERLANDIERI x RIPARIA SO4 40.Lozne podloge dobijene ukrštanjem američkih sa evropskim vrstama. ŠASLA x BERLANDIERI 41.Razmnožavanje reznicama.Za direktno rodne hibride kod vinove loze koja nije osetljiva na filokseru(kod evropske vinove loze),skraćuje se samo na 2-4 internodije,prečnik reznice treba da je 6-12mm.Poskidaju se svi pupoljci,ostave se 1-2 vršna.Ostavljena reznica se zove prporak ili korenak.Ovaj način razmnožavanja je slabo zastupljen kod evropske vinove 42.Lozno korenilište.Korenilište je mesto u kome se ožiljavaju reznice vinove loze,rznice loznih podloga i kalemovi.Za korenilište se bira mesto zaklonjeno od jakih vetrova.Treba da je zaštićeno od erozije i poplava,da je blizu vode koja je potrebna za zalivanje,da je sunčano,da nije izloženo prolećnim mrazevima.Za dobijanje kvalitetnog sadnog materijala najbolje je ravno ili blago nagnuto zemljište,treba da je više peskovito.Zemljište u korenilištu se može posebno pripremiti i tu spadaju:đubrenje i rigolovanje.Po ha zemljišta potrebno je rasturiti 30-40 tona zgorelog stajnjaka,a od mineralnih đubriva daje se P djubrivu.Rigolovanje se obavlja na dubinu od 50-60cm i to u jesen. 43.Proizvodnja loznih kalemova kalemljenjem na zrelo(ručno i mašinski.Kalemljenje se obavlja krajem zime,početkom proleća.Ručno kalemljenje spajanjem na jezičak se obavlja pomoću oštrog kalemarskog noža koji se obično drži u desnoj ruci.Na reznici na mestu gde je bilo okce pravi se kos presek,zatim se na gornjoj trećini preseka zariva sečivo noža u reznicu tri cm duboko i time je napravljen jezičak na podlozi.Kada je napravljen presek na reznici,to isto se radi na vioki samo što se presek pravi ispod okca,na rastojanju od 10 mm a zatim se pravi jezičak isto kao na reznici.Presek i jezičak vijoke moraju biti isti kao i kod reznice,zatim se jezičak vijoke uvlači u procep na podlozi i gura dok se proseci na vijoci i podlozi potpuno ne uklope.Mašinsko kalemljenje-konstuisane su razne mašine,jednom vrstom mašina pravi presek za englesko spajanje na jezičak,a drugom se na spojnom mestu izrezuju lamele koje se uvlače jedna između prugih.Za mašinsko kalemljenje proizvode se i kalibratori za kalibriranje vijoka i reznica ko i kalbajni za kalemljenje koji istovremeno vrše kalibriranje vijoka i reznica.

temperatura se održava par dana,za koje vreme se na spojnom mestu formira kalup i nakon toga se prekida sa zagrevanjem i vrši se otvaranje prozora i vrata da bi se temperatura izjednačila.Kada se temperatura izjednači oni se mogu iznositi. 45.Sadnja I nega loznih kalemova u korenilistu.U drugoj polvini aprila,s tim da temperatura treba da je manja od 12c.prporiste treba obaviti pred kisu,pred mrak,kada je vreme oblacno.sanduk treba da se iznese sa sve strugotine,jedan radnik pregledava kalemove na brzinu I odmah se stavljaju u zemlju.Ceo prsten od kalusa treba da je ispravan da bazalni deo bude kalusiran.Ako je lastarcic duzi od 2-3cm,onda skratiti I korenove zile skratiti ako su duze.Kad odvojimo dobre od lose sledi prporenje.sadnja se moze obaviti u jarkove,(sadiljke,pomocu masine(prporka)),ako se rucno stavlja u jarkove rastojanje je od 80120cm,jarak se izdubi 35-40cm,kalem se malo nakosii redjaju se 5-10cm jedan od drugog.potom kada se naredja u dno se nabaca trosna zemlja,polije voda,posle dopunjujemo stajnjakom I do vrha dopunjujemo ostalom zemljom.Kad zatrpamo jarak sa zemljom,ponovo zalivamo,ispravljamo humku preko kalemova da ne dodje do susenja.Masinsko prporiste-razvuce se mulc folija,zagreje se zemljiste I onda se sade kalemovi.Nega kalemova-na 7-10dana posle sadnje treba izvrsiti zalivanje,I prasenje I to redovno kad se stvori pokorica.humke treba kontrolisati da se ne pojave larve zicnjaka,jer one mogu naneti velike stete kalemovima u pocetnoj fazi razvoja lastara.posto je lisce veoma osetljivo na bolesti,narucito protiv plamenjace,mora se sprovoditi redovna zastita kalemova.Vlaga ima presudnu ulogu u razvoju kalemova u prporistu pa je u susnijim predelima neophodno obezbediti redovno zalivanje.Zalivanje se obavlja 2-3 puta u toku vegetacije.ako je zemlj.siromasno potrebno je I prihranj.kalemova min.djubrivima.u fazi oziljavanja kalemova u prpor.pored dubinskih razvijaju se I povrsinske zile koje izbijaju oko spojnog mesta iz vijoke I podloge.prvo uklanjanje ovih zila vodopija I brandusa mora se izvrsiti u prvoj polovini juna.posle secenja brandusa u julu korisno je zaliti prporiste.drugo secenje vrsi se krajem avgusta.tada se humke ponovo rasture I sve povrs.zile saseku.posto se zavrsi uklanjanje ovih zila,humke se vise ne prave,vec se kalemovi ostavljaju otkriveni do ispod spojnog mesta,da bi se spojno mesto zdrvenilo I ocvrslo.Ako se kalemovi ne vade iz prporista u jesen vec u prolece,onda se oni po opadanju lisca moraju ponovo zatrpati,da ne bi izmrzli u toku zime.

44.Stratifikovanje loznih kalemova.Kalemovi se stratifikuju radi obrazovanja kolusa na spojnom mestu.Da bi se izvršila ova mera neophodni su:stratifikala kao i pribor i materijal za stratifikovanje.Stratifikovanje se obavlja u sadnucima sa strugotinom,u pesku,tresetu,perilitu i dr.Slaganje kalemova u sanduksanduci se izrađuju od dasaka ili plastične mase.Dubina i širina sanduka obično je 50-60cm a dužina 80-120cm.U jedan drveni sanduk može da stane od 200 do 1400 kalemova.Kao materijal u sanduk se najčešće stavlja strugotina od čamovog drveta,treset,perilit ili orahovina.Princip:na pod sanduka se prvo stavi sloj vlažne strugotine,debeo 10cm,a zatim se ređaju kalemovi u slojeve odnosno redove.Iznad toga se zatim stavlja ugalj,pa se onda kalemovi zapraše sumpornim prahom-da se ne bi razvile plesni,zatim se sve ponavlja redom sve do vrha,a kada se sanduk napuni zaliva se sa 2-3 kante vode.Stratifikovanje u pesku-u ove svrhe se ne sme koristiti pesak koji ima organske primese.Princip-prvo se u stratifikali naprave tzv.kreveti od dasaka.Dubina kreveta iznosi 35-40cm.Na dno kao i na ivicu kreveta stavlja se sloj umereno vlažnog peska.debljine 10cm.Stavi se 1 sloj kalemova pa pesak pa opet kalemovi pa pesak i sve dok se krevet ne popuni.STRATIFIKALA-to je građevina ili prostorija u kojoj se vrši stratifikovanje.U njoj se vrši zagrevanje prostora temperaturom +24 do+28c,i ta

46.Vađenje,klasiranje i transport kalemova.5 do 7 dana nakon opadanja lišća kalemovi se mogu vaditi iz prporišta.Ovaj posao treba obaviti kada je vreme tiho a zemlja vlažna.Vađenje se obavlja pažljivo da bi se lastari sačuvali od lomljenja,a žile od kidanja.Kalemovi se mogu vaditi ručno ili pomoću pluga.Ručno se vadi na taj način da jedan ili više radnika otvara jarak ašovom a drugi radnici produbljuju jarak do dubine 40cm.Čim se naiđe na žile,ašov se nakrene i zahvaćeni kalemovi se odbace u jarak.Jedan radnik prihvata odbačene kalemove i pažljivo ih izvlači.Za vađenje kalemova konstruisani su specijalni plugovi,koji za 10h rada mogu da izvade 1.5ha.Odmah po vađenju pristupa se klasiranju kalemova.Oni se klasiraju u I i II klasu.Kalem I klase mora da ispuni sledeće uslove:da se prečnik korenovog stabla po užoj strani internodije ispod spojnog mesta kreće od 7 do 13mm,da je spojno mesto potpuno sraslo,da na bazalnom-donjem delu ima najmanje 3 dobro razvijene žile,da žile i korenov struk nisu oštećeni bolestima i štetočinama ili mehanički prilikom vađenja,da je na lastaru 8-10 potpuno sazrelih kolenaca sa nepovredjenim okcima.Kalemovi koji ne zadovolje ove uslove stavljaju se u II klasu. 47.Značaj i cilj obrade zemljišta u vinogradu.Cilj obrade zemljišta:obrazovanje i održavanje povoljne mehaničke strukture,Obezbeđenje i održavanje povoljnog toplotnog,vazdušnog i vodnog režima,upijanje i konzervacija potrebne količine vlage,povećanje plodnosti zemljišta i sadržaj lakopristupačnih hranjivih materija;suzbijanje korova,suzbijanje štetočina,olakšano izvođenje

da je izgrađen od kvalitetnog materijala.vrši se raznošenje kalemova po parceli.ima povoljniji odnos šećera i kiseline.Ova stabla se formiraju 5-6 godina.raspored sadnje i pravac redova.one crpe i veliku količinu vlagei na taj način smanjuju zalihu vode i isušuju zemljište.u toku zime i proleće. 56.GLIFOSAN-za zubaču.Uticaj rezidbe na vinovu lozu.Rezidba može biti jaka i slaba.kao i da se suzbiju korovi.da ima dug vek trajanja.U zavisti od agrotehničkih uslova sredine.Ona su dosta razvijena.obeležavanje puteva.Ova stabla se formiraju 3 godine.Podrivanjem se vrši rastresanje srednjeg sloja zemljišta u kome se razvija glavna masa korenovog sisitema.Primenjuje se kao redovna i obavezna mera.Podrivanje zemljišta.klimatskih uslova i tipa zemljišta.sirak)primenjuje se u toku vegetacije.Preparati:TRIAZIN.Na jesenje obrade zemljišta zavisi od stanja vinograda i zemljišta i klimatskih uslova.dubina obrade je 15-20cm a u suvim predelima dubina obrade je 25-30cm.Je sastavni deo loznog rasadnika. 57.Ravniji tereni su pogodniji za mehanizovanu obradu.jačine vučne snage.da je ekonomičan i prihvatljiv.Vinova loza se može saditi u različito vreme.tako i u ovoj eksploataciji.lokacija ekološkog dvorišta i drugih objekata.ako je jaka smanjuje prinos a ako je slaba prinos je kvalitetniji.položaj vetrova.To je u stvari plitka-površinska obrada koja se kod nas naziva prašenje.ima dug period delovanja.primenjuje se rezidba na kondir.boboice krupnije i lepše boje. 59.Suzbijanje korova u vinogradu.odnosno ona mora da obezbedi funkcionisanje svih objekata i radnih procesa kako pri zasnivanju zasada.Kalemovi proizvedeni u staklenicima uz primenu kartonažne tehnike sade se u toku vegetacije od juna do kraja septembra.berbe grožđa i dr.Vrši se u jesen posle padanja lišća i veoma je važno da se ono vrši dok je zemljište suvlje.rana prolećna(za vreme suzenja vinove loze)i kasna prolećna(posle aktiviranja okaca i porasta letorasta od34cm).za proizvodnju prporaka za dopunu raznih mesta u vinogradu i za kalemljenje istih namenjenih za izvoz u druge zemlje.Kada se završi kopanje jamića.U toku vegetacije se mogu koristiti kontaktni herbicidi(BASTA).hormonski herbicidi.Organizacija teritorije u vinogradu. 51.zimska(za vreme zimskog mirovanja).da je blagovremeno postavljen.MONASAN.Ona se obavlja u toku vegetacije i to akda se na površini pojave korovi i pokorica.stablo je slabo razvijeno(slaba i srednja bujnost).Prolećno prašenje-pre cvetanja 8-10 listova.razmeštaj sorti po parcelama.Pod rezidbom se podrazumeva skup mera koje imaju za cilj:obrazovanje osnovnog oblika čokota.Prolećna obrada zemljišta.poveća količina hranjivih materija.Rezidba je važna tehnička mera i mora se izvoditi svake godine.Najčešći korovi:mišjakinja.Na njima se ostavlja 40-60 okaca.loboda itd.lisičij rep.koji na sebi ima ugrađen depozitor za dubinsko unošenje mineralnih đubriva.Zbog toga se korov mora obavezno uništavati.zaštita od bolesti.kao i pre pojave poznih jesenjih kiša.vrši se i orezivanje lastara(na 1-2 dobro razvijena okca).Loza na ravničarskim terenima i nižim položajima je izložena zimskim mrazevima.rastura se po vinogradu.Za sadnju se bira zdrav kalem.pirevinu.Čokoti sa visokim stablom.Korovske biljke su veoma štetne. 58. 53. 50.Ovu meru treba izvoditi svake 3do4 godine i to u svakom drugom redu.i moraju se primenjivati velike koliočine đubriva.U krajevima gde ima više vlage.Podrivanje se izvodi pomoću specijalnog kostruisanog pluga.jer loza na ovim položajima na vreme sazreva.u obliku je granula.kad su korovi visoki 1015cm.Najveći efekat postiže ako se obavi pre pojave zimskih mrazeva.Kod nas se vinova loza sadi u proleće u martu mesecu a najbolje je sadnju vršiti jednogodišnjim ožiljenim kalemovima a treba je izvršiti najkasnije do 15tog aprila.dok je severni položaj nepovoljan za gajenje vinove loze.Pre sadnej treba izvršiti neposrednu pripremu zemljišta za sadnju:sitnjenje i ravnjanje zemljišta(tanjiračama i rotofrezama).Pošto je vinova loza lijana-povijuša.po čokotu se ostavlja 6-10 okaca. 52.parcela i sadnih mesta.Vreme i tehnika sađenja vinograda.što zavisi od tipa i vlažnosti zemljišta.Jednogodišnji ožiljeni kalemovi vinove loze mogu se saditi u jesen.čokoti su dosta opterećeni.obrada se obavlja motikom.kao i održavanje osnovnog oblika čokota koji će obezbediti stabilan prinos i željeni kvalitet grožđa.Dubina jamića treba da bude 10cm duža od dužine kalemova.Kao najbolji položaj se smatra blago kosa sa južnom ili jugozapadnom ekspozicijom.prisutna su manja međuredna rastojanja.tretiranje korenovog sistema rastvorima fitohormona.ranije sazreva.povezanosti saobraćajnicama.kojem pre sadnje skraćujemo korenove žile na 10-12 cm.Primenjuje se samo u vinogradima u kojima je međuredno rastojanje veće od 2 metra.Podrivanje se izvodi na dubini od 40-70cm.dugovečnija je.Ona ima za cilj da se kultivizacijom površinskog sloja zemljišta sačuva vlažnost i strukturu.Nasloni za vinovu lozu. 54.organizaciju putne mreže.Duboko oranje se obavlja plugom. 60. 55..Iznad tog mesta pravi se humka od zemlje.da se lako postavlja i zamenjuje.uništavanje korovskih biljaka u okolini.U umereno kontinentalnoj klimi loza daje najbolji kvalitet na terenima nadmorske visine od 100 do 400 metara.za prporenje i proizvodnju prporaka namenjenih za zasnivanje novih matičnjaka.zalivanja.Prašenjem se obrađuje samo površinski sloj od 510cm.grozdovi su razvijeniji .a ako su vinogradi uskoredni.poznim prolećnim i ranim jesenjim mrazevima i raznim bolestima.Uticaj đubrenja na kvalitet vina.međutim kvalitet grožđa je slabiji.24d za višegodišnje korove(na korove deluju u punoj vegetaciji.Organizacija teritorije u vinograd obuhvata:parcelaciju.stanja zasada i dr.štir.primenjuje se kasno u jesen ili u rano proleće.Uticaj đubriva na kvalitet vina se ispoljava na taj način što je:grožđe dobijeno iz vinograda u kome se đubrenje primenjuje pravilno.Izbor parcela i položaja za vinograd. 48.Najvažnije mere borbe protiv korova su:redovna jesenja.Niski ravničarski tereni su veoma plodni.prolećna i letnja obrada zemljišta. 49.potpomogne provetravanje.kopanje jamića za sadnju.ali samo kad nema velikih.sa više je aromatičnih materija.sprečavanje cvetanja korovskih biljaka i hemijske mere borbe-primena herbicida.za njeno uspevanje potreban je naslon.rezidba može biti rana jesenja(posle berbe grožđa).Čokoti sa niskim stablom.U njemu se proizvode reznice loznih podloga koje se koriste u sledeće svrhe:za kalemljenje i proizvodnju lozno sadnog materijala.Da bi naslon bio kvalitetan i udovoljio nameni mora ispunjavati sledeće uslove:da je prilagođen osnovnom obliku čokota.Kao naslon vinovoj lozi može biti .to su bujne i jako bujne sorte(imaju visoko stablo).Matičnjak loznih podloga.urednije rađa.vina i drugih prerađevina.transportu i drugih agrotehničkih mera.KASORON-u toku jeseni ili proleća.jesenja(posle opadanja listova).jer pored toga što troše hranjive materije iz zemlje.uspostavljanje ravnoteže u rastenju i razvoju vegetativnih i generativnih organa.transportabilnost je veća i td.Zatim se vrši zagrtanje i sabijanje zemljišta oko posađenog kalema.đubrenje.kod njih se vrši mehanizovana obrada.Organizacija teritorije je od bitnog značaja za uspešnu primenu mehanizacije u obradi i održavanju zemljišta i zaštiti.Nakon sabijanja dodaje se dobro zgorelo stajsko đubrivo pomešano sa 100150 gr super-fosfata.što zavisi od vrste sadnog materijala.Jesenja obrada.

Prstenovanje se vrši na 10 do 15 dana posle cvetanja.god.Tijov jednogubi i dvogubi način rezidbe.lastar se reže na 1 okce.skaljarova kordunica i td.u prvoj god.Crvenilo na liscu-ono se najcesce pojavljuje kao posledica prekomernog nagomilavanja org. ostavlja se 1 lastar i reže se na oko 40-50cm od površine zemlje.krajnji lastar se ostavlja.da se lastari postave u određeni pravac i položaj i dr.Padavica apoteksije-nastaje ili kao posledica loseg srastanja spojnog mesta kod kalemova ili usled anatomske nepodudarenosti podloge I vijoke.Tijov dvogubi način rezidbe-Stablo je visoko od 30-50cm. Rezidba u jesen u drugoj ili u prolece u trecoj godini-lastar koji treba da posluzi kao stablo kordunice savije se na visini na kojoj se zeli formirati polozeni krak kordunice.ta visina je obicno 1.nastaje zbog uvijanja rasljika oko lastara.Obično se uklanjaju jalovci-lastari izbili iz slepih okaca..rezidba u prolece 4 godne-lastari izbili u predhodnoj godini rezu se na jedno ili dva 65.Vezivanje zelenih lastara-zeleni lastari se vezuju tamo gde se loza gaji uz kolac ili špalirski.tako da ce u jesen cetvrte godine biti formirani rodni cvorovi.u 3.Njeno vezivanje se kod nas primenjuje kao redovna agrotehnička mera.Horizontalna kordunica može biti jednokraka i dvokraka.a sa kondir služe za zamenu. 62.Izvodi se pred cvetanje i treba da ga vrše ljudi koji su vršili rezidbu. Rehuljavost grozdova-osipanje se sastoji u delimicnom opadanju cvetova ili pak u potpunom opadanju cvetova I susenju I opadanju cvasti.Lastari koji se orezuju na luk će postati sa formiranjem I sprata.režemo 4 lastara na 1-3 okca.Se vrši u područjima gde su niske temperature.Župska rezidba-stablo je visoko 1-1.široko od 1 do 5mm pomoću specijalnih makaza. 67.Materijal za vezivanje je kanap od rafije.Cilj vezivanja je da se postavi uspravno stablo i pravilni krakovi na kordunicama.Vezivanje stablaprimenjuje se kod viskoih i srednjevisokih stabala.uzroci opadanja su mnogobrojni.Stubovi mogu biti drveni i betonski-povezani sa žicom.Defolijacija je uklanjanje lišća koje zaklanja grozdove.4.to se pocev od 7 godine pa nadalje primenjuje redovna rezidba.Lastari izbili iz lukova donose rod.kao vezivni materijal upotrebljava se kanap od kudelje.Mešovita rezidba.Cilj vezivanja:da mladi i krti lastari zastite se od lomljenja.gaji se uz naslon.povećava se sadržaj šećera u grožđanom sokuiž.smanjuje se opasnost od pojave sive truleži i td.prvo treba drenazom odstraniti suvisnu vlagu a zatim vinograd dobro nadjubriti I tretirati ga zelenom galicom.pogresni postupci sa zelenim delovima loze.Na visini prvog reda žice.Rezidba u prolece 6 godine-lukovi koji su doneli rod odbacuju se.Vezivanje vinove loze.Usled opadanja lisca narusava se fotosinteticka aktivnost pri cemu nastaju ozbiljni poremecaji u rastenju I plodonosenju.Lačenje se obično obavlja kada jalovci dostignu određenu dužinu.Defolijaciju je potrebno obavljati po oblačnom vremenu.Cilj prstenovanja je da se postigne bolja oplodnja.pri dugoj rezidbi ostavlja se samo najnizi dobro razvijeni lastar na proslogodisnjem luku.Prstenovanje i defolijacija vinove loze.rafija.u drugoj god.najnizi rodni lastar na proslogodisnjem luku reze na luk.U II godini u proleće se ova dva lastara seku u 2 luka na 8 okaca.najveći broj okaca se skidaju uglavnom se ostavlja 3-4 vršna okca iz kojih će se razviti lastari.Formiranje:u I godini ostavi se dva lastara i režu se na 1-2 okca.u liscu.god.Duga rezidba.Najcesci uzrok je poremecaj u metabolizmu grozdja.konoplje.Primenjuje se kada se loza gaji bez naslona.vezivo se mora popustiti da ne bi došlo do usecanja vinove loze.a ostala loza se odbacuje.da omogući slobodan prolaz radnicima.nepravilno djubrenje.Fizioloski poremecaji vinove loze.pomoću noža ili srpa na 20-30cm iznad vrha kolja izvrši se zalamanje-prekraćivanje svih lastara na čokotu.koji se reze na luk.a ukoliko postoji jedan lastar reze se na dva okca. 63.Postoji više načina za mešovitu rezidbu.a ostali se režu do osnove.kolje. 61.Krajinska rezidba-stablo je visoko 20cm.Prstenovanje je delimično zakidanje kore lastara u vidu prstena. Prema tome.Skaljararova kordunica-obično je četvokraka sa dva sprata.u 4god.manila.Najčešće se primenjuje kod bezsemenih i stonih sorti.formiraju se dva kratka krakana kojima se vrši rezidba.orezuje se na 1 okce.ako se primenjje duga rezidba onda se ostavlja samo jedan lastar koji se reze na luk.Stablo se vezuje za naslon pomoću kanapa od konoplje i rafije.posle sađenja rezidba se vrši na 2okca.U okviru duge rezidbe mozemo primeniti silvoz kordunicu.Rezidba u prolece 5 godine-u svakom rodnom cvoru.u 2god.jer mnoge od njih ne mogu podnositi vece doze kreca u zemlj.lastari se režu na 2 okca.Potrebno je petredova žice.Ovakvo lisce dobija mkru boju da bi na kraju uvenulo.Hloroza vinove loze-uzroci hloroze su razliciti.u prvoj god.Redovna rezidba-posto je u 6 godini formiran osnovni oblik za ovu kordunicu.odnosno reze na onoliki broj okaca koliko je to potrebno da se produzi kordunica.obicno se kod starijih cokota u sprovodnim snopicima pojavljuju izrasline ili se razvija gljivica stereum hirstum.Hloroza se najcesce pojavljuje kod loznih podloga.drvena lika i vezivo od plastične mase.izabrani lastari se režu na 2-3 okca.a niži za kondir sa 2luka.na polozenom delu stabla kordunice posle rezidbe ostaju u rodnim cvorovima ili samo lukovi koji se vezivanjem povijaju nanize.a medju njima su najvazniji:velika bujnost podloge I sorte.pojava grada.vezuje se za žicu.3.ostavljaju se viši lastrari za luk.manila.Duga rezidba se moze podeliti rezidbom u prvoj godini-u jesen prve godine odseku se dva lastara na po jedno okce.Visina stabla je od 3050cm. Lastari se režu na 1 okce.20 do 1.na produzenom delu kordunice odaberu se najpogodniji lastari za lukove I orezu na odgovarajuci broj okaca.Kod domace nekalemljene loze hloroza se retko pojavljuje.za vreme letnjih zega kada dolazi do poremecaja transpiracije I apsorpcije.Kada lastari dostignu određenu dužinu.ranije i bolje sazrevanje.u toku vegetacije iz ovih okaca izbice lastari koje treba vezati uz zicu I pustati da rastu tokom cele vegetacije.crveno lisce sadrzi uvek vise uglj.žica.U prvoj god.Lačenje i prekraćivanje lastara.U proleće 2.3m sa naslonom.50m.kao i veća krupnoća bobica i grozdova.ni suviše kasno.Lačenje ne treba obavljati suviše rano.2.ako se loza gaji u špaliru.režemo 2 lastara na 2 okca.u trećoj god.načini:1.druge razvijene oblike stubovi.II sprat od 60 do 120cm.Sredstva za suzbijanje hloroze su razl.Špalirski sistem-(Giov način rezidbe)stavlja se 3reda sadnice. okca.vezivanje jednogodišnjih rodnih lastara pri drugoj rezidbi i vezivanje zelenih lastara.čime se postiže:grozdovi se izlažu direktnoj sunčevoj svetlosti.ona se sastoji u tome sto se pri dugoj rezidbi u svakom rodnom cvoru.Usled stalnog debljanja staba.Kratka rezidba.Potreban je naslon od stubova i žice.I red žice postavlja se na 50cm.rezidba se vrši u visini prvog reda žice-2okca.pa se polozei deo oreze na 6-8 okaca.Tijov jednogubi način rezidbe-za ovaj uzgojni oblik potreban je naslon od stubova i žice.bez obzira na to da li je jednokraka ili dvokraka kordunica.u jesen ili rano u proleće orezuje se na 1 ili 2 pupoljka.grožđe sazreva 5-10 dana ranije.kleme i od plastičnog materijala.hidrata nego zeleno.Kod ovog načina rezidbe primenjuje se rezidba na lukove i kondire.Horizontalna kordunica-karakteristična za uslove gde se očekuju temperature od-15do16C.Prekraćivanje lastara je zalamanje lastara na čokotu.Razlikuje se:vezivanje stabala.I sprat 20-30cm od zemlje.Nakon sadnje u prvoj god.intenzivna tamnozelena boja lisca gubi se s tim sto se prvo pojavljuje zelenozuta a kasnije zutobela.pojava kriptogamskih bolesti.3god.Vrši se posle završenog cvetanja.losi meteroloski uslovi. . 64. 66.Oni se sledeće godine režu na luk a druge godine od 2 luka iz predhodne godine formira se II sprat.Uklanja se 4-6 listova.(sulfat gvozdje FeSO4).mat.Ono se primenjuje radi regulisanja porasta i plodonošenja vinove loze.Vezivanje lukova:lukovi se vezuju za kolac posle rezidbe.Sudovi se zagusuju I dolazi do susenja cokota.

-lakše je kontrolisati ako dođe do oštećenja.na rodnost i redovno plodonošenje.Ako je grad pao kada su lastari dužine 5-10cm ne treba vršiti rezidbu.mangan-sulfat. 73.Količina utrošenih mineralnih materija zavisi od vrste lozne podloge.Đubriva koja se koriste u vinogradarstvu mogu se svesti u sledeće grupe:Organska ili potpuna đubriva.Od mineralnih najviše se koriste:azotna(nitratna.Mg.dohodak i dobit i td.pri čemu se posebno obraća pažnja na:proračun potrebne radne snage radi pravovremenog obavljanja berbe grožđa.Uticaj navodnjavanja je višestruk.nega humke.treset.amidna.Mere u okviru zelene rezidbe su:lačenje.Navodnjavanje se vrši:dva ili tri puta.Ako je grad pao u fazi intenzivnog porasta bobica ili u fazi šarka ne treba vršiti rezidbu.Ovakvim vinogradima mora se posvetiti posebna pažnja i pružiti nega koja će omogućiti brzi oporavak oštećenih delova vinove loze.Najdominantniji način za navodnjavanje vinograda je ’KAP PO KAP’. 70.na osnovu čega se daje procena očekivanog prinosa grožđa.Ona se obavlja u toku vegetacije i to akda se na površini pojave korovi i pokorica.zaštita od bolesti i štetočinai zaštita od mrazeva.kalijumkarbonat).Zelena rezidba vinograda.Na osnovu ove procene vrši se programiranje berbe.potrebna transportna sredstva za prevoz obranog grožđa.P.utvrđivanje prinosa metodom slučajnog izbora čokota.Đubrenje se vrši pre podizanja zasada.drugo-u početku fenofaze intenzivno usled porasta bobica i treće navodnjavanje pre šarka grožđa.suzbijanje korova i dr.ambalažu za berbu i pakovanje stonog grožđa.Ako je grad pao pred cvetanje treba odmah izvršiti rezidbu zelenih lastara na 2 okca.uklanjanje i defolijacija.Da bi se pravovremeno izvršile pripreme za berbu grožđa neophodno je još jednom ranije proceniti mogući prinos grožđa.zakidanje zaperaka.plodnosti i fizičkih i hemijskih i bioloških svojstava zemljišne starosti vinograda i dr.S a u veoma malim količinamai ostale elemente. 72.na prihod.Posle padanja grada treba odmah izvršiti prskanje bakarnim preparatima kako bi se sprečile pojave raznih bolesti(od bele truleži).uklanjanje površinskih žilabrandusa.utiče se na kvalitet grožđa.sorte plemenite loze.vreme i način navodnjavanja.Ova metoda se sastoji u tome što se dijagonalno po parceli ili potezu obere svaki 10i ili 20i čokot.potrebnu opremu za berbu.poveća količina hranjivih materija.Ona ima za cilj da se kultivizacijom površinskog sloja zemljišta sačuva vlažnost i strukturu.Prvo navodnjavanje se vrši ako nastupi aprilska suša tj pred kretanje okaca.kalijum-hlorid.mikrođubriva(bor aks.bakar-sulfat.na kvalitet stonog grožđa i vina.Obavlja se 2 ili više puta u toku vegetacije.na otpornost prema bolestima i niskoj temperaturi.Vrste i vreme đubrenja u vinogradarstvu.amonijačno nitratna).Od organskih đubriva najviše se koristi stajnjak.Nega čokota oštećenog gradom.crpi iz zemljišta mineralne materije za stvaranje svojih podzemnih organa.što podrazumeva da se na manjoj površini izvrši berba.navodnjavanje. .Potrebe vinove loze u mineralnim materijama.Značaj.potrebne sudove za berbu vinskog grožđa i grožđa namenjenog za bezalkoholnu preradu.Letnje prasenje posle cvetanja 8-10 listova.za nege mlade loze od početka plodonošenja i za vreme plodonošenja.smanjuje se masa lista.Procena se može vršiti na više načina:vizuelno ocenjivanje tj ocenjivanje odoka.potpomogne provetravanje.Organska đubriva se unose u jesen.Uz njega se može vršiti prihranjivanje.već odmah pristupiti prihranjivanju azotnim đubrivima.Berba grožđa.a zatim izvršiti zaštitu od kriptogamskih bolesti i štetočina i izvršiti prihranjivanje azotnim đubrivima.Zelenom rezidbom uklanjaju se suvišni lastari.potapanjem.Za svoju ishranu vinova loza najčešće koristi N.Nega mladog vinograda.kao i da se suzbiju korovi.cinksulfat).Letnja obrada zemljišta.Najviše se održava na rastenje i povećanje bujnosti čokota.Prašenjem se obrađuje samo površinski sloj od 5-10cm.potreban materijal za pakovanje stonog grožđa. 69.pri sađenju vinove loze.proređivanje grozdova i bobica.sistemom ’kap po kap’.K.mineralna(veštačka) i organo-mineralna đubriva.metod probne berbe.gips).Ca.68.veštačkom kišom(nije pogodna za vinograde).To je u stvari plitka-površinska obrada koja se kod nas naziva prašenje.i dr. 74.Čokot vinove loze u prve 3-4 godine.prekraćivanje lastara.nega izbilih lastara. 71.Važniji način navodnjavanja:navodnjavanje u brazde.U I godini nakon sadnje potrebno je sprovoditi sledeće agrotehničke mere:održavanje zemljišta i borba protiv korova. 75.krečna(krečnjak.podzemno i dr.Navodnjavanje treba obaviti samo u vreme kada nastupi deficit u vlazi.prstenovanje lastara i dr.posle završetka vegetacije.vreme sazrevanja grožđa po sortama i po količinama očekivanog grožđa.Kao mere pored kojih se reguliše rodnost i normalan razvoj loze pokazuju se još i dopunsko oprašivanje i vezivanje loze.fosforna(superfosfat)kalijumova đubriva(kalijum-sulfat.trebalo bi da intenzivno razvija korenov sistem i da se te godine nerodnosti iskoriste za formiranje željenog uzgojnog oblikakordunice.Fe.Vinova loza kao i ostale biljke.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->