38.Lozne podloge dobijene ukrštanjem američkih vrsta. U okviru ove grupe su:RIPARIA PORTALIS,RUPESTR 39.

Lozne podloge od Američkih vrsta. BERLANDIERI x RIPARIA TELECI 8B BERLANDIERI x RIPARIA TELECI 5C BERLANDIERI x RIPARIA KOBER 5BB BERLANDIERI x RIPARIA SO4 40.Lozne podloge dobijene ukrštanjem američkih sa evropskim vrstama. ŠASLA x BERLANDIERI 41.Razmnožavanje reznicama.Za direktno rodne hibride kod vinove loze koja nije osetljiva na filokseru(kod evropske vinove loze),skraćuje se samo na 2-4 internodije,prečnik reznice treba da je 6-12mm.Poskidaju se svi pupoljci,ostave se 1-2 vršna.Ostavljena reznica se zove prporak ili korenak.Ovaj način razmnožavanja je slabo zastupljen kod evropske vinove 42.Lozno korenilište.Korenilište je mesto u kome se ožiljavaju reznice vinove loze,rznice loznih podloga i kalemovi.Za korenilište se bira mesto zaklonjeno od jakih vetrova.Treba da je zaštićeno od erozije i poplava,da je blizu vode koja je potrebna za zalivanje,da je sunčano,da nije izloženo prolećnim mrazevima.Za dobijanje kvalitetnog sadnog materijala najbolje je ravno ili blago nagnuto zemljište,treba da je više peskovito.Zemljište u korenilištu se može posebno pripremiti i tu spadaju:đubrenje i rigolovanje.Po ha zemljišta potrebno je rasturiti 30-40 tona zgorelog stajnjaka,a od mineralnih đubriva daje se P djubrivu.Rigolovanje se obavlja na dubinu od 50-60cm i to u jesen. 43.Proizvodnja loznih kalemova kalemljenjem na zrelo(ručno i mašinski.Kalemljenje se obavlja krajem zime,početkom proleća.Ručno kalemljenje spajanjem na jezičak se obavlja pomoću oštrog kalemarskog noža koji se obično drži u desnoj ruci.Na reznici na mestu gde je bilo okce pravi se kos presek,zatim se na gornjoj trećini preseka zariva sečivo noža u reznicu tri cm duboko i time je napravljen jezičak na podlozi.Kada je napravljen presek na reznici,to isto se radi na vioki samo što se presek pravi ispod okca,na rastojanju od 10 mm a zatim se pravi jezičak isto kao na reznici.Presek i jezičak vijoke moraju biti isti kao i kod reznice,zatim se jezičak vijoke uvlači u procep na podlozi i gura dok se proseci na vijoci i podlozi potpuno ne uklope.Mašinsko kalemljenje-konstuisane su razne mašine,jednom vrstom mašina pravi presek za englesko spajanje na jezičak,a drugom se na spojnom mestu izrezuju lamele koje se uvlače jedna između prugih.Za mašinsko kalemljenje proizvode se i kalibratori za kalibriranje vijoka i reznica ko i kalbajni za kalemljenje koji istovremeno vrše kalibriranje vijoka i reznica.

temperatura se održava par dana,za koje vreme se na spojnom mestu formira kalup i nakon toga se prekida sa zagrevanjem i vrši se otvaranje prozora i vrata da bi se temperatura izjednačila.Kada se temperatura izjednači oni se mogu iznositi. 45.Sadnja I nega loznih kalemova u korenilistu.U drugoj polvini aprila,s tim da temperatura treba da je manja od 12c.prporiste treba obaviti pred kisu,pred mrak,kada je vreme oblacno.sanduk treba da se iznese sa sve strugotine,jedan radnik pregledava kalemove na brzinu I odmah se stavljaju u zemlju.Ceo prsten od kalusa treba da je ispravan da bazalni deo bude kalusiran.Ako je lastarcic duzi od 2-3cm,onda skratiti I korenove zile skratiti ako su duze.Kad odvojimo dobre od lose sledi prporenje.sadnja se moze obaviti u jarkove,(sadiljke,pomocu masine(prporka)),ako se rucno stavlja u jarkove rastojanje je od 80120cm,jarak se izdubi 35-40cm,kalem se malo nakosii redjaju se 5-10cm jedan od drugog.potom kada se naredja u dno se nabaca trosna zemlja,polije voda,posle dopunjujemo stajnjakom I do vrha dopunjujemo ostalom zemljom.Kad zatrpamo jarak sa zemljom,ponovo zalivamo,ispravljamo humku preko kalemova da ne dodje do susenja.Masinsko prporiste-razvuce se mulc folija,zagreje se zemljiste I onda se sade kalemovi.Nega kalemova-na 7-10dana posle sadnje treba izvrsiti zalivanje,I prasenje I to redovno kad se stvori pokorica.humke treba kontrolisati da se ne pojave larve zicnjaka,jer one mogu naneti velike stete kalemovima u pocetnoj fazi razvoja lastara.posto je lisce veoma osetljivo na bolesti,narucito protiv plamenjace,mora se sprovoditi redovna zastita kalemova.Vlaga ima presudnu ulogu u razvoju kalemova u prporistu pa je u susnijim predelima neophodno obezbediti redovno zalivanje.Zalivanje se obavlja 2-3 puta u toku vegetacije.ako je zemlj.siromasno potrebno je I prihranj.kalemova min.djubrivima.u fazi oziljavanja kalemova u prpor.pored dubinskih razvijaju se I povrsinske zile koje izbijaju oko spojnog mesta iz vijoke I podloge.prvo uklanjanje ovih zila vodopija I brandusa mora se izvrsiti u prvoj polovini juna.posle secenja brandusa u julu korisno je zaliti prporiste.drugo secenje vrsi se krajem avgusta.tada se humke ponovo rasture I sve povrs.zile saseku.posto se zavrsi uklanjanje ovih zila,humke se vise ne prave,vec se kalemovi ostavljaju otkriveni do ispod spojnog mesta,da bi se spojno mesto zdrvenilo I ocvrslo.Ako se kalemovi ne vade iz prporista u jesen vec u prolece,onda se oni po opadanju lisca moraju ponovo zatrpati,da ne bi izmrzli u toku zime.

44.Stratifikovanje loznih kalemova.Kalemovi se stratifikuju radi obrazovanja kolusa na spojnom mestu.Da bi se izvršila ova mera neophodni su:stratifikala kao i pribor i materijal za stratifikovanje.Stratifikovanje se obavlja u sadnucima sa strugotinom,u pesku,tresetu,perilitu i dr.Slaganje kalemova u sanduksanduci se izrađuju od dasaka ili plastične mase.Dubina i širina sanduka obično je 50-60cm a dužina 80-120cm.U jedan drveni sanduk može da stane od 200 do 1400 kalemova.Kao materijal u sanduk se najčešće stavlja strugotina od čamovog drveta,treset,perilit ili orahovina.Princip:na pod sanduka se prvo stavi sloj vlažne strugotine,debeo 10cm,a zatim se ređaju kalemovi u slojeve odnosno redove.Iznad toga se zatim stavlja ugalj,pa se onda kalemovi zapraše sumpornim prahom-da se ne bi razvile plesni,zatim se sve ponavlja redom sve do vrha,a kada se sanduk napuni zaliva se sa 2-3 kante vode.Stratifikovanje u pesku-u ove svrhe se ne sme koristiti pesak koji ima organske primese.Princip-prvo se u stratifikali naprave tzv.kreveti od dasaka.Dubina kreveta iznosi 35-40cm.Na dno kao i na ivicu kreveta stavlja se sloj umereno vlažnog peska.debljine 10cm.Stavi se 1 sloj kalemova pa pesak pa opet kalemovi pa pesak i sve dok se krevet ne popuni.STRATIFIKALA-to je građevina ili prostorija u kojoj se vrši stratifikovanje.U njoj se vrši zagrevanje prostora temperaturom +24 do+28c,i ta

46.Vađenje,klasiranje i transport kalemova.5 do 7 dana nakon opadanja lišća kalemovi se mogu vaditi iz prporišta.Ovaj posao treba obaviti kada je vreme tiho a zemlja vlažna.Vađenje se obavlja pažljivo da bi se lastari sačuvali od lomljenja,a žile od kidanja.Kalemovi se mogu vaditi ručno ili pomoću pluga.Ručno se vadi na taj način da jedan ili više radnika otvara jarak ašovom a drugi radnici produbljuju jarak do dubine 40cm.Čim se naiđe na žile,ašov se nakrene i zahvaćeni kalemovi se odbace u jarak.Jedan radnik prihvata odbačene kalemove i pažljivo ih izvlači.Za vađenje kalemova konstruisani su specijalni plugovi,koji za 10h rada mogu da izvade 1.5ha.Odmah po vađenju pristupa se klasiranju kalemova.Oni se klasiraju u I i II klasu.Kalem I klase mora da ispuni sledeće uslove:da se prečnik korenovog stabla po užoj strani internodije ispod spojnog mesta kreće od 7 do 13mm,da je spojno mesto potpuno sraslo,da na bazalnom-donjem delu ima najmanje 3 dobro razvijene žile,da žile i korenov struk nisu oštećeni bolestima i štetočinama ili mehanički prilikom vađenja,da je na lastaru 8-10 potpuno sazrelih kolenaca sa nepovredjenim okcima.Kalemovi koji ne zadovolje ove uslove stavljaju se u II klasu. 47.Značaj i cilj obrade zemljišta u vinogradu.Cilj obrade zemljišta:obrazovanje i održavanje povoljne mehaničke strukture,Obezbeđenje i održavanje povoljnog toplotnog,vazdušnog i vodnog režima,upijanje i konzervacija potrebne količine vlage,povećanje plodnosti zemljišta i sadržaj lakopristupačnih hranjivih materija;suzbijanje korova,suzbijanje štetočina,olakšano izvođenje

50.jer loza na ovim položajima na vreme sazreva. 51.kao i pre pojave poznih jesenjih kiša.U njemu se proizvode reznice loznih podloga koje se koriste u sledeće svrhe:za kalemljenje i proizvodnju lozno sadnog materijala.transportabilnost je veća i td.Nakon sabijanja dodaje se dobro zgorelo stajsko đubrivo pomešano sa 100150 gr super-fosfata.Uticaj đubriva na kvalitet vina se ispoljava na taj način što je:grožđe dobijeno iz vinograda u kome se đubrenje primenjuje pravilno.dugovečnija je.Na jesenje obrade zemljišta zavisi od stanja vinograda i zemljišta i klimatskih uslova.lisičij rep.ima povoljniji odnos šećera i kiseline.zalivanja.24d za višegodišnje korove(na korove deluju u punoj vegetaciji. 58.Kalemovi proizvedeni u staklenicima uz primenu kartonažne tehnike sade se u toku vegetacije od juna do kraja septembra.Najvažnije mere borbe protiv korova su:redovna jesenja.Loza na ravničarskim terenima i nižim položajima je izložena zimskim mrazevima.štir.razmeštaj sorti po parcelama.Zatim se vrši zagrtanje i sabijanje zemljišta oko posađenog kalema.ako je jaka smanjuje prinos a ako je slaba prinos je kvalitetniji.U zavisti od agrotehničkih uslova sredine.Preparati:TRIAZIN.Za sadnju se bira zdrav kalem.Ona ima za cilj da se kultivizacijom površinskog sloja zemljišta sačuva vlažnost i strukturu.U umereno kontinentalnoj klimi loza daje najbolji kvalitet na terenima nadmorske visine od 100 do 400 metara.da se lako postavlja i zamenjuje.Suzbijanje korova u vinogradu.Ona se obavlja u toku vegetacije i to akda se na površini pojave korovi i pokorica.što zavisi od vrste sadnog materijala.jesenja(posle opadanja listova).za proizvodnju prporaka za dopunu raznih mesta u vinogradu i za kalemljenje istih namenjenih za izvoz u druge zemlje.Nasloni za vinovu lozu.Iznad tog mesta pravi se humka od zemlje.Kao naslon vinovoj lozi može biti .Podrivanjem se vrši rastresanje srednjeg sloja zemljišta u kome se razvija glavna masa korenovog sisitema.Zbog toga se korov mora obavezno uništavati.zaštita od bolesti.raspored sadnje i pravac redova.Organizacija teritorije je od bitnog značaja za uspešnu primenu mehanizacije u obradi i održavanju zemljišta i zaštiti.Vreme i tehnika sađenja vinograda.po čokotu se ostavlja 6-10 okaca.Izbor parcela i položaja za vinograd.stanja zasada i dr.rezidba može biti rana jesenja(posle berbe grožđa).to su bujne i jako bujne sorte(imaju visoko stablo).sprečavanje cvetanja korovskih biljaka i hemijske mere borbe-primena herbicida.To je u stvari plitka-površinska obrada koja se kod nas naziva prašenje.međutim kvalitet grožđa je slabiji.Pod rezidbom se podrazumeva skup mera koje imaju za cilj:obrazovanje osnovnog oblika čokota.kod njih se vrši mehanizovana obrada.Ova stabla se formiraju 5-6 godina.loboda itd.transportu i drugih agrotehničkih mera. 54.kao i da se suzbiju korovi.što zavisi od tipa i vlažnosti zemljišta.Kao najbolji položaj se smatra blago kosa sa južnom ili jugozapadnom ekspozicijom.vina i drugih prerađevina.za njeno uspevanje potreban je naslon.Ravniji tereni su pogodniji za mehanizovanu obradu.grozdovi su razvijeniji .Pošto je vinova loza lijana-povijuša. 56.Jesenja obrada. 49.jer pored toga što troše hranjive materije iz zemlje.Rezidba može biti jaka i slaba.Čokoti sa niskim stablom.ima dug period delovanja.primenjuje se rezidba na kondir. 55. 59.đubrenje.da ima dug vek trajanja.Primenjuje se kao redovna i obavezna mera.zimska(za vreme zimskog mirovanja).berbe grožđa i dr.potpomogne provetravanje.boboice krupnije i lepše boje.Podrivanje se izvodi na dubini od 40-70cm.prisutna su manja međuredna rastojanja.hormonski herbicidi.uspostavljanje ravnoteže u rastenju i razvoju vegetativnih i generativnih organa.Vinova loza se može saditi u različito vreme.Čokoti sa visokim stablom.kopanje jamića za sadnju.lokacija ekološkog dvorišta i drugih objekata.Vrši se u jesen posle padanja lišća i veoma je važno da se ono vrši dok je zemljište suvlje.ranije sazreva.tako i u ovoj eksploataciji.i moraju se primenjivati velike koliočine đubriva.Podrivanje se izvodi pomoću specijalnog kostruisanog pluga.Da bi naslon bio kvalitetan i udovoljio nameni mora ispunjavati sledeće uslove:da je prilagođen osnovnom obliku čokota.primenjuje se kasno u jesen ili u rano proleće.Dubina jamića treba da bude 10cm duža od dužine kalemova.poveća količina hranjivih materija.Najveći efekat postiže ako se obavi pre pojave zimskih mrazeva.one crpe i veliku količinu vlagei na taj način smanjuju zalihu vode i isušuju zemljište.položaj vetrova.odnosno ona mora da obezbedi funkcionisanje svih objekata i radnih procesa kako pri zasnivanju zasada.da je izgrađen od kvalitetnog materijala.Primenjuje se samo u vinogradima u kojima je međuredno rastojanje veće od 2 metra.Podrivanje zemljišta.obeležavanje puteva.Je sastavni deo loznog rasadnika..za prporenje i proizvodnju prporaka namenjenih za zasnivanje novih matičnjaka. 60.Ovu meru treba izvoditi svake 3do4 godine i to u svakom drugom redu. 48.Jednogodišnji ožiljeni kalemovi vinove loze mogu se saditi u jesen.Kod nas se vinova loza sadi u proleće u martu mesecu a najbolje je sadnju vršiti jednogodišnjim ožiljenim kalemovima a treba je izvršiti najkasnije do 15tog aprila.KASORON-u toku jeseni ili proleća.Matičnjak loznih podloga.dok je severni položaj nepovoljan za gajenje vinove loze.klimatskih uslova i tipa zemljišta.čokoti su dosta opterećeni.a ako su vinogradi uskoredni.rastura se po vinogradu.Ona su dosta razvijena.GLIFOSAN-za zubaču.obrada se obavlja motikom.kojem pre sadnje skraćujemo korenove žile na 10-12 cm.U krajevima gde ima više vlage.koji na sebi ima ugrađen depozitor za dubinsko unošenje mineralnih đubriva.Prolećno prašenje-pre cvetanja 8-10 listova.parcela i sadnih mesta.jačine vučne snage.prolećna i letnja obrada zemljišta.povezanosti saobraćajnicama.pirevinu.tretiranje korenovog sistema rastvorima fitohormona.Pre sadnej treba izvršiti neposrednu pripremu zemljišta za sadnju:sitnjenje i ravnjanje zemljišta(tanjiračama i rotofrezama).vrši se i orezivanje lastara(na 1-2 dobro razvijena okca).rana prolećna(za vreme suzenja vinove loze)i kasna prolećna(posle aktiviranja okaca i porasta letorasta od34cm).Organizacija teritorije u vinogradu.sa više je aromatičnih materija.poznim prolećnim i ranim jesenjim mrazevima i raznim bolestima.uništavanje korovskih biljaka u okolini.Ova stabla se formiraju 3 godine.Rezidba je važna tehnička mera i mora se izvoditi svake godine.Korovske biljke su veoma štetne.stablo je slabo razvijeno(slaba i srednja bujnost).Na njima se ostavlja 40-60 okaca.Kada se završi kopanje jamića.Prolećna obrada zemljišta.da je ekonomičan i prihvatljiv.Niski ravničarski tereni su veoma plodni.Uticaj rezidbe na vinovu lozu.U toku vegetacije se mogu koristiti kontaktni herbicidi(BASTA).Najčešći korovi:mišjakinja.da je blagovremeno postavljen.ali samo kad nema velikih.dubina obrade je 15-20cm a u suvim predelima dubina obrade je 25-30cm. 53.sirak)primenjuje se u toku vegetacije.u toku zime i proleće.u obliku je granula.kad su korovi visoki 1015cm.Organizacija teritorije u vinograd obuhvata:parcelaciju. 52.vrši se raznošenje kalemova po parceli.Duboko oranje se obavlja plugom.Prašenjem se obrađuje samo površinski sloj od 510cm.urednije rađa. 57.MONASAN.organizaciju putne mreže.kao i održavanje osnovnog oblika čokota koji će obezbediti stabilan prinos i željeni kvalitet grožđa.Uticaj đubrenja na kvalitet vina.

to se pocev od 7 godine pa nadalje primenjuje redovna rezidba.Stablo se vezuje za naslon pomoću kanapa od konoplje i rafije.skaljarova kordunica i td.Usled stalnog debljanja staba.Mešovita rezidba.ako se primenjje duga rezidba onda se ostavlja samo jedan lastar koji se reze na luk.Lastari izbili iz lukova donose rod.god.pri dugoj rezidbi ostavlja se samo najnizi dobro razvijeni lastar na proslogodisnjem luku.Oni se sledeće godine režu na luk a druge godine od 2 luka iz predhodne godine formira se II sprat.Prstenovanje se vrši na 10 do 15 dana posle cvetanja.Cilj prstenovanja je da se postigne bolja oplodnja.Prstenovanje je delimično zakidanje kore lastara u vidu prstena.kolje.Usled opadanja lisca narusava se fotosinteticka aktivnost pri cemu nastaju ozbiljni poremecaji u rastenju I plodonosenju.Hloroza vinove loze-uzroci hloroze su razliciti.najnizi rodni lastar na proslogodisnjem luku reze na luk.jer mnoge od njih ne mogu podnositi vece doze kreca u zemlj.čime se postiže:grozdovi se izlažu direktnoj sunčevoj svetlosti.god.a niži za kondir sa 2luka.izabrani lastari se režu na 2-3 okca.Krajinska rezidba-stablo je visoko 20cm.bez obzira na to da li je jednokraka ili dvokraka kordunica.da omogući slobodan prolaz radnicima.nastaje zbog uvijanja rasljika oko lastara.Defolijaciju je potrebno obavljati po oblačnom vremenu. 63.pa se polozei deo oreze na 6-8 okaca.Prekraćivanje lastara je zalamanje lastara na čokotu. ostavlja se 1 lastar i reže se na oko 40-50cm od površine zemlje.posle sađenja rezidba se vrši na 2okca.Vrši se posle završenog cvetanja.4.U okviru duge rezidbe mozemo primeniti silvoz kordunicu.ona se sastoji u tome sto se pri dugoj rezidbi u svakom rodnom cvoru.a ostala loza se odbacuje.obicno se kod starijih cokota u sprovodnim snopicima pojavljuju izrasline ili se razvija gljivica stereum hirstum.vezivo se mora popustiti da ne bi došlo do usecanja vinove loze.Kratka rezidba.kao i veća krupnoća bobica i grozdova.20 do 1.u trećoj god.gaji se uz naslon. 67.tako da ce u jesen cetvrte godine biti formirani rodni cvorovi.Tijov jednogubi način rezidbe-za ovaj uzgojni oblik potreban je naslon od stubova i žice.krajnji lastar se ostavlja.a medju njima su najvazniji:velika bujnost podloge I sorte. .ostavljaju se viši lastrari za luk..Horizontalna kordunica-karakteristična za uslove gde se očekuju temperature od-15do16C.pojava kriptogamskih bolesti.rezidba se vrši u visini prvog reda žice-2okca.Nakon sadnje u prvoj god.Horizontalna kordunica može biti jednokraka i dvokraka. Rehuljavost grozdova-osipanje se sastoji u delimicnom opadanju cvetova ili pak u potpunom opadanju cvetova I susenju I opadanju cvasti.za vreme letnjih zega kada dolazi do poremecaja transpiracije I apsorpcije.načini:1.Cilj vezivanja:da mladi i krti lastari zastite se od lomljenja.režemo 2 lastara na 2 okca.Potreban je naslon od stubova i žice.Kod domace nekalemljene loze hloroza se retko pojavljuje.grožđe sazreva 5-10 dana ranije.Formiranje:u I godini ostavi se dva lastara i režu se na 1-2 okca.vezuje se za žicu.u drugoj god.Primenjuje se kada se loza gaji bez naslona.U prvoj god.Vezivanje zelenih lastara-zeleni lastari se vezuju tamo gde se loza gaji uz kolac ili špalirski.a sa kondir služe za zamenu.Cilj vezivanja je da se postavi uspravno stablo i pravilni krakovi na kordunicama.a ukoliko postoji jedan lastar reze se na dva okca.Stubovi mogu biti drveni i betonski-povezani sa žicom.Materijal za vezivanje je kanap od rafije.u 2god.koji se reze na luk.ni suviše kasno.mat.Lačenje i prekraćivanje lastara.smanjuje se opasnost od pojave sive truleži i td.žica.50m.Ono se primenjuje radi regulisanja porasta i plodonošenja vinove loze.Uklanja se 4-6 listova.kleme i od plastičnog materijala.Najčešće se primenjuje kod bezsemenih i stonih sorti.a ostali se režu do osnove.Defolijacija je uklanjanje lišća koje zaklanja grozdove. 64.I red žice postavlja se na 50cm.u toku vegetacije iz ovih okaca izbice lastari koje treba vezati uz zicu I pustati da rastu tokom cele vegetacije.najveći broj okaca se skidaju uglavnom se ostavlja 3-4 vršna okca iz kojih će se razviti lastari.I sprat 20-30cm od zemlje.Špalirski sistem-(Giov način rezidbe)stavlja se 3reda sadnice.Visina stabla je od 3050cm.manila.Hloroza se najcesce pojavljuje kod loznih podloga.Redovna rezidba-posto je u 6 godini formiran osnovni oblik za ovu kordunicu.u prvoj god.formiraju se dva kratka krakana kojima se vrši rezidba.pojava grada.(sulfat gvozdje FeSO4).rafija.intenzivna tamnozelena boja lisca gubi se s tim sto se prvo pojavljuje zelenozuta a kasnije zutobela.Vezivanje stablaprimenjuje se kod viskoih i srednjevisokih stabala.u jesen ili rano u proleće orezuje se na 1 ili 2 pupoljka.u prvoj god.u 3.orezuje se na 1 okce.Padavica apoteksije-nastaje ili kao posledica loseg srastanja spojnog mesta kod kalemova ili usled anatomske nepodudarenosti podloge I vijoke.da se lastari postave u određeni pravac i položaj i dr.druge razvijene oblike stubovi.Njeno vezivanje se kod nas primenjuje kao redovna agrotehnička mera.režemo 4 lastara na 1-3 okca. 66.Duga rezidba. okca.povećava se sadržaj šećera u grožđanom sokuiž.Razlikuje se:vezivanje stabala.lastari se režu na 2 okca.losi meteroloski uslovi.Izvodi se pred cvetanje i treba da ga vrše ljudi koji su vršili rezidbu.Postoji više načina za mešovitu rezidbu. 62.3.Tijov jednogubi i dvogubi način rezidbe.Prstenovanje i defolijacija vinove loze.drvena lika i vezivo od plastične mase.konoplje.Se vrši u područjima gde su niske temperature.Sudovi se zagusuju I dolazi do susenja cokota.ako se loza gaji u špaliru.Lastari koji se orezuju na luk će postati sa formiranjem I sprata.prvo treba drenazom odstraniti suvisnu vlagu a zatim vinograd dobro nadjubriti I tretirati ga zelenom galicom.Najcesci uzrok je poremecaj u metabolizmu grozdja.Ovakvo lisce dobija mkru boju da bi na kraju uvenulo.Rezidba u prolece 5 godine-u svakom rodnom cvoru.kao vezivni materijal upotrebljava se kanap od kudelje.pomoću noža ili srpa na 20-30cm iznad vrha kolja izvrši se zalamanje-prekraćivanje svih lastara na čokotu.odnosno reze na onoliki broj okaca koliko je to potrebno da se produzi kordunica.II sprat od 60 do 120cm. Lastari se režu na 1 okce.hidrata nego zeleno.Vezivanje vinove loze.U II godini u proleće se ova dva lastara seku u 2 luka na 8 okaca.Potrebno je petredova žice.Crvenilo na liscu-ono se najcesce pojavljuje kao posledica prekomernog nagomilavanja org.Duga rezidba se moze podeliti rezidbom u prvoj godini-u jesen prve godine odseku se dva lastara na po jedno okce.vezivanje jednogodišnjih rodnih lastara pri drugoj rezidbi i vezivanje zelenih lastara. Rezidba u jesen u drugoj ili u prolece u trecoj godini-lastar koji treba da posluzi kao stablo kordunice savije se na visini na kojoj se zeli formirati polozeni krak kordunice.lastar se reže na 1 okce.pogresni postupci sa zelenim delovima loze.Na visini prvog reda žice.U proleće 2.Sredstva za suzbijanje hloroze su razl. 61.u liscu.Fizioloski poremecaji vinove loze.Župska rezidba-stablo je visoko 1-1.Lačenje se obično obavlja kada jalovci dostignu određenu dužinu.Obično se uklanjaju jalovci-lastari izbili iz slepih okaca.nepravilno djubrenje.Lačenje ne treba obavljati suviše rano.uzroci opadanja su mnogobrojni.Kada lastari dostignu određenu dužinu.manila.na polozenom delu stabla kordunice posle rezidbe ostaju u rodnim cvorovima ili samo lukovi koji se vezivanjem povijaju nanize.Rezidba u prolece 6 godine-lukovi koji su doneli rod odbacuju se. Prema tome.na produzenom delu kordunice odaberu se najpogodniji lastari za lukove I orezu na odgovarajuci broj okaca.3m sa naslonom.ranije i bolje sazrevanje.široko od 1 do 5mm pomoću specijalnih makaza.Vezivanje lukova:lukovi se vezuju za kolac posle rezidbe.crveno lisce sadrzi uvek vise uglj.ta visina je obicno 1.Skaljararova kordunica-obično je četvokraka sa dva sprata.rezidba u prolece 4 godne-lastari izbili u predhodnoj godini rezu se na jedno ili dva 65.Tijov dvogubi način rezidbe-Stablo je visoko od 30-50cm.3god.2.Kod ovog načina rezidbe primenjuje se rezidba na lukove i kondire.u 4god.

proređivanje grozdova i bobica.U I godini nakon sadnje potrebno je sprovoditi sledeće agrotehničke mere:održavanje zemljišta i borba protiv korova.potrebne sudove za berbu vinskog grožđa i grožđa namenjenog za bezalkoholnu preradu.pri sađenju vinove loze.potapanjem.navodnjavanje.i dr.S a u veoma malim količinamai ostale elemente.Za svoju ishranu vinova loza najčešće koristi N.Mg.Letnja obrada zemljišta.Berba grožđa.Procena se može vršiti na više načina:vizuelno ocenjivanje tj ocenjivanje odoka.crpi iz zemljišta mineralne materije za stvaranje svojih podzemnih organa.posle završetka vegetacije.nega humke.kalijumkarbonat).vreme sazrevanja grožđa po sortama i po količinama očekivanog grožđa.Zelenom rezidbom uklanjaju se suvišni lastari.zakidanje zaperaka.Ova metoda se sastoji u tome što se dijagonalno po parceli ili potezu obere svaki 10i ili 20i čokot. 73.Značaj.sorte plemenite loze.fosforna(superfosfat)kalijumova đubriva(kalijum-sulfat.kao i da se suzbiju korovi.68.kalijum-hlorid.Nega čokota oštećenog gradom.potpomogne provetravanje.prekraćivanje lastara.podzemno i dr.potrebna transportna sredstva za prevoz obranog grožđa.smanjuje se masa lista.Važniji način navodnjavanja:navodnjavanje u brazde.Đubrenje se vrši pre podizanja zasada.suzbijanje korova i dr.Najviše se održava na rastenje i povećanje bujnosti čokota.Količina utrošenih mineralnih materija zavisi od vrste lozne podloge.K.Zelena rezidba vinograda.Najdominantniji način za navodnjavanje vinograda je ’KAP PO KAP’. .a zatim izvršiti zaštitu od kriptogamskih bolesti i štetočina i izvršiti prihranjivanje azotnim đubrivima.uklanjanje površinskih žilabrandusa.-lakše je kontrolisati ako dođe do oštećenja.poveća količina hranjivih materija.Uticaj navodnjavanja je višestruk.zaštita od bolesti i štetočinai zaštita od mrazeva.plodnosti i fizičkih i hemijskih i bioloških svojstava zemljišne starosti vinograda i dr.za nege mlade loze od početka plodonošenja i za vreme plodonošenja.metod probne berbe.Ovakvim vinogradima mora se posvetiti posebna pažnja i pružiti nega koja će omogućiti brzi oporavak oštećenih delova vinove loze.Posle padanja grada treba odmah izvršiti prskanje bakarnim preparatima kako bi se sprečile pojave raznih bolesti(od bele truleži). 70.utiče se na kvalitet grožđa. 74.na otpornost prema bolestima i niskoj temperaturi.ambalažu za berbu i pakovanje stonog grožđa.već odmah pristupiti prihranjivanju azotnim đubrivima.Od organskih đubriva najviše se koristi stajnjak.što podrazumeva da se na manjoj površini izvrši berba.Čokot vinove loze u prve 3-4 godine.Od mineralnih najviše se koriste:azotna(nitratna.krečna(krečnjak.Prašenjem se obrađuje samo površinski sloj od 5-10cm.dohodak i dobit i td.Letnje prasenje posle cvetanja 8-10 listova.trebalo bi da intenzivno razvija korenov sistem i da se te godine nerodnosti iskoriste za formiranje željenog uzgojnog oblikakordunice.nega izbilih lastara.mineralna(veštačka) i organo-mineralna đubriva.potreban materijal za pakovanje stonog grožđa.Vrste i vreme đubrenja u vinogradarstvu.amonijačno nitratna).Ako je grad pao u fazi intenzivnog porasta bobica ili u fazi šarka ne treba vršiti rezidbu.Ako je grad pao kada su lastari dužine 5-10cm ne treba vršiti rezidbu.Uz njega se može vršiti prihranjivanje.Đubriva koja se koriste u vinogradarstvu mogu se svesti u sledeće grupe:Organska ili potpuna đubriva.Ca.uklanjanje i defolijacija.na prihod.vreme i način navodnjavanja.amidna.Ona ima za cilj da se kultivizacijom površinskog sloja zemljišta sačuva vlažnost i strukturu.Navodnjavanje treba obaviti samo u vreme kada nastupi deficit u vlazi. 71. 75.potrebnu opremu za berbu.Prvo navodnjavanje se vrši ako nastupi aprilska suša tj pred kretanje okaca.Ako je grad pao pred cvetanje treba odmah izvršiti rezidbu zelenih lastara na 2 okca.mikrođubriva(bor aks.drugo-u početku fenofaze intenzivno usled porasta bobica i treće navodnjavanje pre šarka grožđa.Organska đubriva se unose u jesen.utvrđivanje prinosa metodom slučajnog izbora čokota.Fe.sistemom ’kap po kap’.Potrebe vinove loze u mineralnim materijama.bakar-sulfat.gips).Obavlja se 2 ili više puta u toku vegetacije.Kao mere pored kojih se reguliše rodnost i normalan razvoj loze pokazuju se još i dopunsko oprašivanje i vezivanje loze.Mere u okviru zelene rezidbe su:lačenje.Vinova loza kao i ostale biljke.cinksulfat).Na osnovu ove procene vrši se programiranje berbe.veštačkom kišom(nije pogodna za vinograde).na rodnost i redovno plodonošenje.Nega mladog vinograda.prstenovanje lastara i dr.Da bi se pravovremeno izvršile pripreme za berbu grožđa neophodno je još jednom ranije proceniti mogući prinos grožđa.pri čemu se posebno obraća pažnja na:proračun potrebne radne snage radi pravovremenog obavljanja berbe grožđa.treset.To je u stvari plitka-površinska obrada koja se kod nas naziva prašenje.na osnovu čega se daje procena očekivanog prinosa grožđa.P.Navodnjavanje se vrši:dva ili tri puta. 69.na kvalitet stonog grožđa i vina.Ona se obavlja u toku vegetacije i to akda se na površini pojave korovi i pokorica. 72.mangan-sulfat.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful