38.Lozne podloge dobijene ukrštanjem američkih vrsta. U okviru ove grupe su:RIPARIA PORTALIS,RUPESTR 39.

Lozne podloge od Američkih vrsta. BERLANDIERI x RIPARIA TELECI 8B BERLANDIERI x RIPARIA TELECI 5C BERLANDIERI x RIPARIA KOBER 5BB BERLANDIERI x RIPARIA SO4 40.Lozne podloge dobijene ukrštanjem američkih sa evropskim vrstama. ŠASLA x BERLANDIERI 41.Razmnožavanje reznicama.Za direktno rodne hibride kod vinove loze koja nije osetljiva na filokseru(kod evropske vinove loze),skraćuje se samo na 2-4 internodije,prečnik reznice treba da je 6-12mm.Poskidaju se svi pupoljci,ostave se 1-2 vršna.Ostavljena reznica se zove prporak ili korenak.Ovaj način razmnožavanja je slabo zastupljen kod evropske vinove 42.Lozno korenilište.Korenilište je mesto u kome se ožiljavaju reznice vinove loze,rznice loznih podloga i kalemovi.Za korenilište se bira mesto zaklonjeno od jakih vetrova.Treba da je zaštićeno od erozije i poplava,da je blizu vode koja je potrebna za zalivanje,da je sunčano,da nije izloženo prolećnim mrazevima.Za dobijanje kvalitetnog sadnog materijala najbolje je ravno ili blago nagnuto zemljište,treba da je više peskovito.Zemljište u korenilištu se može posebno pripremiti i tu spadaju:đubrenje i rigolovanje.Po ha zemljišta potrebno je rasturiti 30-40 tona zgorelog stajnjaka,a od mineralnih đubriva daje se P djubrivu.Rigolovanje se obavlja na dubinu od 50-60cm i to u jesen. 43.Proizvodnja loznih kalemova kalemljenjem na zrelo(ručno i mašinski.Kalemljenje se obavlja krajem zime,početkom proleća.Ručno kalemljenje spajanjem na jezičak se obavlja pomoću oštrog kalemarskog noža koji se obično drži u desnoj ruci.Na reznici na mestu gde je bilo okce pravi se kos presek,zatim se na gornjoj trećini preseka zariva sečivo noža u reznicu tri cm duboko i time je napravljen jezičak na podlozi.Kada je napravljen presek na reznici,to isto se radi na vioki samo što se presek pravi ispod okca,na rastojanju od 10 mm a zatim se pravi jezičak isto kao na reznici.Presek i jezičak vijoke moraju biti isti kao i kod reznice,zatim se jezičak vijoke uvlači u procep na podlozi i gura dok se proseci na vijoci i podlozi potpuno ne uklope.Mašinsko kalemljenje-konstuisane su razne mašine,jednom vrstom mašina pravi presek za englesko spajanje na jezičak,a drugom se na spojnom mestu izrezuju lamele koje se uvlače jedna između prugih.Za mašinsko kalemljenje proizvode se i kalibratori za kalibriranje vijoka i reznica ko i kalbajni za kalemljenje koji istovremeno vrše kalibriranje vijoka i reznica.

temperatura se održava par dana,za koje vreme se na spojnom mestu formira kalup i nakon toga se prekida sa zagrevanjem i vrši se otvaranje prozora i vrata da bi se temperatura izjednačila.Kada se temperatura izjednači oni se mogu iznositi. 45.Sadnja I nega loznih kalemova u korenilistu.U drugoj polvini aprila,s tim da temperatura treba da je manja od 12c.prporiste treba obaviti pred kisu,pred mrak,kada je vreme oblacno.sanduk treba da se iznese sa sve strugotine,jedan radnik pregledava kalemove na brzinu I odmah se stavljaju u zemlju.Ceo prsten od kalusa treba da je ispravan da bazalni deo bude kalusiran.Ako je lastarcic duzi od 2-3cm,onda skratiti I korenove zile skratiti ako su duze.Kad odvojimo dobre od lose sledi prporenje.sadnja se moze obaviti u jarkove,(sadiljke,pomocu masine(prporka)),ako se rucno stavlja u jarkove rastojanje je od 80120cm,jarak se izdubi 35-40cm,kalem se malo nakosii redjaju se 5-10cm jedan od drugog.potom kada se naredja u dno se nabaca trosna zemlja,polije voda,posle dopunjujemo stajnjakom I do vrha dopunjujemo ostalom zemljom.Kad zatrpamo jarak sa zemljom,ponovo zalivamo,ispravljamo humku preko kalemova da ne dodje do susenja.Masinsko prporiste-razvuce se mulc folija,zagreje se zemljiste I onda se sade kalemovi.Nega kalemova-na 7-10dana posle sadnje treba izvrsiti zalivanje,I prasenje I to redovno kad se stvori pokorica.humke treba kontrolisati da se ne pojave larve zicnjaka,jer one mogu naneti velike stete kalemovima u pocetnoj fazi razvoja lastara.posto je lisce veoma osetljivo na bolesti,narucito protiv plamenjace,mora se sprovoditi redovna zastita kalemova.Vlaga ima presudnu ulogu u razvoju kalemova u prporistu pa je u susnijim predelima neophodno obezbediti redovno zalivanje.Zalivanje se obavlja 2-3 puta u toku vegetacije.ako je zemlj.siromasno potrebno je I prihranj.kalemova min.djubrivima.u fazi oziljavanja kalemova u prpor.pored dubinskih razvijaju se I povrsinske zile koje izbijaju oko spojnog mesta iz vijoke I podloge.prvo uklanjanje ovih zila vodopija I brandusa mora se izvrsiti u prvoj polovini juna.posle secenja brandusa u julu korisno je zaliti prporiste.drugo secenje vrsi se krajem avgusta.tada se humke ponovo rasture I sve povrs.zile saseku.posto se zavrsi uklanjanje ovih zila,humke se vise ne prave,vec se kalemovi ostavljaju otkriveni do ispod spojnog mesta,da bi se spojno mesto zdrvenilo I ocvrslo.Ako se kalemovi ne vade iz prporista u jesen vec u prolece,onda se oni po opadanju lisca moraju ponovo zatrpati,da ne bi izmrzli u toku zime.

44.Stratifikovanje loznih kalemova.Kalemovi se stratifikuju radi obrazovanja kolusa na spojnom mestu.Da bi se izvršila ova mera neophodni su:stratifikala kao i pribor i materijal za stratifikovanje.Stratifikovanje se obavlja u sadnucima sa strugotinom,u pesku,tresetu,perilitu i dr.Slaganje kalemova u sanduksanduci se izrađuju od dasaka ili plastične mase.Dubina i širina sanduka obično je 50-60cm a dužina 80-120cm.U jedan drveni sanduk može da stane od 200 do 1400 kalemova.Kao materijal u sanduk se najčešće stavlja strugotina od čamovog drveta,treset,perilit ili orahovina.Princip:na pod sanduka se prvo stavi sloj vlažne strugotine,debeo 10cm,a zatim se ređaju kalemovi u slojeve odnosno redove.Iznad toga se zatim stavlja ugalj,pa se onda kalemovi zapraše sumpornim prahom-da se ne bi razvile plesni,zatim se sve ponavlja redom sve do vrha,a kada se sanduk napuni zaliva se sa 2-3 kante vode.Stratifikovanje u pesku-u ove svrhe se ne sme koristiti pesak koji ima organske primese.Princip-prvo se u stratifikali naprave tzv.kreveti od dasaka.Dubina kreveta iznosi 35-40cm.Na dno kao i na ivicu kreveta stavlja se sloj umereno vlažnog peska.debljine 10cm.Stavi se 1 sloj kalemova pa pesak pa opet kalemovi pa pesak i sve dok se krevet ne popuni.STRATIFIKALA-to je građevina ili prostorija u kojoj se vrši stratifikovanje.U njoj se vrši zagrevanje prostora temperaturom +24 do+28c,i ta

46.Vađenje,klasiranje i transport kalemova.5 do 7 dana nakon opadanja lišća kalemovi se mogu vaditi iz prporišta.Ovaj posao treba obaviti kada je vreme tiho a zemlja vlažna.Vađenje se obavlja pažljivo da bi se lastari sačuvali od lomljenja,a žile od kidanja.Kalemovi se mogu vaditi ručno ili pomoću pluga.Ručno se vadi na taj način da jedan ili više radnika otvara jarak ašovom a drugi radnici produbljuju jarak do dubine 40cm.Čim se naiđe na žile,ašov se nakrene i zahvaćeni kalemovi se odbace u jarak.Jedan radnik prihvata odbačene kalemove i pažljivo ih izvlači.Za vađenje kalemova konstruisani su specijalni plugovi,koji za 10h rada mogu da izvade 1.5ha.Odmah po vađenju pristupa se klasiranju kalemova.Oni se klasiraju u I i II klasu.Kalem I klase mora da ispuni sledeće uslove:da se prečnik korenovog stabla po užoj strani internodije ispod spojnog mesta kreće od 7 do 13mm,da je spojno mesto potpuno sraslo,da na bazalnom-donjem delu ima najmanje 3 dobro razvijene žile,da žile i korenov struk nisu oštećeni bolestima i štetočinama ili mehanički prilikom vađenja,da je na lastaru 8-10 potpuno sazrelih kolenaca sa nepovredjenim okcima.Kalemovi koji ne zadovolje ove uslove stavljaju se u II klasu. 47.Značaj i cilj obrade zemljišta u vinogradu.Cilj obrade zemljišta:obrazovanje i održavanje povoljne mehaničke strukture,Obezbeđenje i održavanje povoljnog toplotnog,vazdušnog i vodnog režima,upijanje i konzervacija potrebne količine vlage,povećanje plodnosti zemljišta i sadržaj lakopristupačnih hranjivih materija;suzbijanje korova,suzbijanje štetočina,olakšano izvođenje

Duboko oranje se obavlja plugom.lisičij rep.položaj vetrova.sa više je aromatičnih materija.Preparati:TRIAZIN.sirak)primenjuje se u toku vegetacije.Prolećna obrada zemljišta.sprečavanje cvetanja korovskih biljaka i hemijske mere borbe-primena herbicida.Niski ravničarski tereni su veoma plodni.Da bi naslon bio kvalitetan i udovoljio nameni mora ispunjavati sledeće uslove:da je prilagođen osnovnom obliku čokota. 58.dubina obrade je 15-20cm a u suvim predelima dubina obrade je 25-30cm.rastura se po vinogradu.Uticaj đubrenja na kvalitet vina.urednije rađa.Vreme i tehnika sađenja vinograda.za proizvodnju prporaka za dopunu raznih mesta u vinogradu i za kalemljenje istih namenjenih za izvoz u druge zemlje.Organizacija teritorije u vinogradu.Prašenjem se obrađuje samo površinski sloj od 510cm.to su bujne i jako bujne sorte(imaju visoko stablo).da se lako postavlja i zamenjuje.ranije sazreva.U toku vegetacije se mogu koristiti kontaktni herbicidi(BASTA).GLIFOSAN-za zubaču.kad su korovi visoki 1015cm.međutim kvalitet grožđa je slabiji.Organizacija teritorije je od bitnog značaja za uspešnu primenu mehanizacije u obradi i održavanju zemljišta i zaštiti.Ona su dosta razvijena.a ako su vinogradi uskoredni.Podrivanje se izvodi pomoću specijalnog kostruisanog pluga.za njeno uspevanje potreban je naslon.za prporenje i proizvodnju prporaka namenjenih za zasnivanje novih matičnjaka.dok je severni položaj nepovoljan za gajenje vinove loze. 56.dugovečnija je.MONASAN.Zatim se vrši zagrtanje i sabijanje zemljišta oko posađenog kalema.kao i održavanje osnovnog oblika čokota koji će obezbediti stabilan prinos i željeni kvalitet grožđa.da je izgrađen od kvalitetnog materijala.primenjuje se kasno u jesen ili u rano proleće.stablo je slabo razvijeno(slaba i srednja bujnost).Vinova loza se može saditi u različito vreme. 59.štir.U njemu se proizvode reznice loznih podloga koje se koriste u sledeće svrhe:za kalemljenje i proizvodnju lozno sadnog materijala.Suzbijanje korova u vinogradu.obeležavanje puteva.lokacija ekološkog dvorišta i drugih objekata. 55. 50.Jesenja obrada.zalivanja.poznim prolećnim i ranim jesenjim mrazevima i raznim bolestima.uništavanje korovskih biljaka u okolini.Kao naslon vinovoj lozi može biti . 52.Rezidba je važna tehnička mera i mora se izvoditi svake godine.tako i u ovoj eksploataciji.ima povoljniji odnos šećera i kiseline.Pod rezidbom se podrazumeva skup mera koje imaju za cilj:obrazovanje osnovnog oblika čokota.da ima dug vek trajanja.Najčešći korovi:mišjakinja. 51.kojem pre sadnje skraćujemo korenove žile na 10-12 cm.vrši se i orezivanje lastara(na 1-2 dobro razvijena okca). 53.razmeštaj sorti po parcelama.Nakon sabijanja dodaje se dobro zgorelo stajsko đubrivo pomešano sa 100150 gr super-fosfata..Nasloni za vinovu lozu.Kalemovi proizvedeni u staklenicima uz primenu kartonažne tehnike sade se u toku vegetacije od juna do kraja septembra.čokoti su dosta opterećeni.Pre sadnej treba izvršiti neposrednu pripremu zemljišta za sadnju:sitnjenje i ravnjanje zemljišta(tanjiračama i rotofrezama).Na jesenje obrade zemljišta zavisi od stanja vinograda i zemljišta i klimatskih uslova.Korovske biljke su veoma štetne.Ovu meru treba izvoditi svake 3do4 godine i to u svakom drugom redu.obrada se obavlja motikom.Ova stabla se formiraju 3 godine.đubrenje.transportabilnost je veća i td.odnosno ona mora da obezbedi funkcionisanje svih objekata i radnih procesa kako pri zasnivanju zasada.u toku zime i proleće.stanja zasada i dr.primenjuje se rezidba na kondir.Za sadnju se bira zdrav kalem.one crpe i veliku količinu vlagei na taj način smanjuju zalihu vode i isušuju zemljište.Kao najbolji položaj se smatra blago kosa sa južnom ili jugozapadnom ekspozicijom.prolećna i letnja obrada zemljišta.Najvažnije mere borbe protiv korova su:redovna jesenja.da je blagovremeno postavljen.vrši se raznošenje kalemova po parceli.Podrivanje se izvodi na dubini od 40-70cm.ali samo kad nema velikih.Izbor parcela i položaja za vinograd.rana prolećna(za vreme suzenja vinove loze)i kasna prolećna(posle aktiviranja okaca i porasta letorasta od34cm).što zavisi od tipa i vlažnosti zemljišta.što zavisi od vrste sadnog materijala.ako je jaka smanjuje prinos a ako je slaba prinos je kvalitetniji.Je sastavni deo loznog rasadnika.pirevinu.klimatskih uslova i tipa zemljišta.24d za višegodišnje korove(na korove deluju u punoj vegetaciji.ima dug period delovanja.Najveći efekat postiže ako se obavi pre pojave zimskih mrazeva.Vrši se u jesen posle padanja lišća i veoma je važno da se ono vrši dok je zemljište suvlje.zaštita od bolesti.Čokoti sa niskim stablom.Ova stabla se formiraju 5-6 godina.tretiranje korenovog sistema rastvorima fitohormona.hormonski herbicidi.Primenjuje se samo u vinogradima u kojima je međuredno rastojanje veće od 2 metra.transportu i drugih agrotehničkih mera.Primenjuje se kao redovna i obavezna mera.Ravniji tereni su pogodniji za mehanizovanu obradu.jer loza na ovim položajima na vreme sazreva.To je u stvari plitka-površinska obrada koja se kod nas naziva prašenje.Ona se obavlja u toku vegetacije i to akda se na površini pojave korovi i pokorica.jer pored toga što troše hranjive materije iz zemlje.jačine vučne snage.poveća količina hranjivih materija.kao i da se suzbiju korovi.parcela i sadnih mesta.berbe grožđa i dr. 57. 54.Čokoti sa visokim stablom.Rezidba može biti jaka i slaba.Na njima se ostavlja 40-60 okaca.da je ekonomičan i prihvatljiv.zimska(za vreme zimskog mirovanja).Pošto je vinova loza lijana-povijuša.vina i drugih prerađevina.Ona ima za cilj da se kultivizacijom površinskog sloja zemljišta sačuva vlažnost i strukturu.povezanosti saobraćajnicama.raspored sadnje i pravac redova.koji na sebi ima ugrađen depozitor za dubinsko unošenje mineralnih đubriva.boboice krupnije i lepše boje.Uticaj rezidbe na vinovu lozu.organizaciju putne mreže.Prolećno prašenje-pre cvetanja 8-10 listova.kopanje jamića za sadnju.U krajevima gde ima više vlage.rezidba može biti rana jesenja(posle berbe grožđa).Kada se završi kopanje jamića.jesenja(posle opadanja listova).Matičnjak loznih podloga.loboda itd.Loza na ravničarskim terenima i nižim položajima je izložena zimskim mrazevima.kao i pre pojave poznih jesenjih kiša.Zbog toga se korov mora obavezno uništavati.Podrivanjem se vrši rastresanje srednjeg sloja zemljišta u kome se razvija glavna masa korenovog sisitema. 49.Organizacija teritorije u vinograd obuhvata:parcelaciju.potpomogne provetravanje.grozdovi su razvijeniji .kod njih se vrši mehanizovana obrada.U umereno kontinentalnoj klimi loza daje najbolji kvalitet na terenima nadmorske visine od 100 do 400 metara. 60.i moraju se primenjivati velike koliočine đubriva.Iznad tog mesta pravi se humka od zemlje.Podrivanje zemljišta.Jednogodišnji ožiljeni kalemovi vinove loze mogu se saditi u jesen.Kod nas se vinova loza sadi u proleće u martu mesecu a najbolje je sadnju vršiti jednogodišnjim ožiljenim kalemovima a treba je izvršiti najkasnije do 15tog aprila.KASORON-u toku jeseni ili proleća.u obliku je granula. 48.uspostavljanje ravnoteže u rastenju i razvoju vegetativnih i generativnih organa.Dubina jamića treba da bude 10cm duža od dužine kalemova.po čokotu se ostavlja 6-10 okaca.U zavisti od agrotehničkih uslova sredine.Uticaj đubriva na kvalitet vina se ispoljava na taj način što je:grožđe dobijeno iz vinograda u kome se đubrenje primenjuje pravilno.prisutna su manja međuredna rastojanja.

Defolijaciju je potrebno obavljati po oblačnom vremenu.krajnji lastar se ostavlja.Vezivanje stablaprimenjuje se kod viskoih i srednjevisokih stabala.povećava se sadržaj šećera u grožđanom sokuiž.ako se loza gaji u špaliru.ostavljaju se viši lastrari za luk.a ostala loza se odbacuje.Potrebno je petredova žice.u 2god.Razlikuje se:vezivanje stabala.Visina stabla je od 3050cm.losi meteroloski uslovi.pomoću noža ili srpa na 20-30cm iznad vrha kolja izvrši se zalamanje-prekraćivanje svih lastara na čokotu.odnosno reze na onoliki broj okaca koliko je to potrebno da se produzi kordunica.Sudovi se zagusuju I dolazi do susenja cokota.uzroci opadanja su mnogobrojni.Rezidba u prolece 5 godine-u svakom rodnom cvoru.bez obzira na to da li je jednokraka ili dvokraka kordunica.druge razvijene oblike stubovi. 66.Hloroza se najcesce pojavljuje kod loznih podloga.Tijov jednogubi i dvogubi način rezidbe.čime se postiže:grozdovi se izlažu direktnoj sunčevoj svetlosti.Materijal za vezivanje je kanap od rafije.Lastari koji se orezuju na luk će postati sa formiranjem I sprata.režemo 4 lastara na 1-3 okca.lastar se reže na 1 okce.da omogući slobodan prolaz radnicima.pojava kriptogamskih bolesti.pri dugoj rezidbi ostavlja se samo najnizi dobro razvijeni lastar na proslogodisnjem luku.Lastari izbili iz lukova donose rod.(sulfat gvozdje FeSO4).Redovna rezidba-posto je u 6 godini formiran osnovni oblik za ovu kordunicu.Na visini prvog reda žice.I red žice postavlja se na 50cm.Kod ovog načina rezidbe primenjuje se rezidba na lukove i kondire.Crvenilo na liscu-ono se najcesce pojavljuje kao posledica prekomernog nagomilavanja org.žica.Kod domace nekalemljene loze hloroza se retko pojavljuje.vezivo se mora popustiti da ne bi došlo do usecanja vinove loze.vezivanje jednogodišnjih rodnih lastara pri drugoj rezidbi i vezivanje zelenih lastara.skaljarova kordunica i td.I sprat 20-30cm od zemlje.mat.Prstenovanje i defolijacija vinove loze.u liscu.a sa kondir služe za zamenu.Postoji više načina za mešovitu rezidbu.Potreban je naslon od stubova i žice.U prvoj god.manila.Kada lastari dostignu određenu dužinu.koji se reze na luk.Najcesci uzrok je poremecaj u metabolizmu grozdja.tako da ce u jesen cetvrte godine biti formirani rodni cvorovi.Padavica apoteksije-nastaje ili kao posledica loseg srastanja spojnog mesta kod kalemova ili usled anatomske nepodudarenosti podloge I vijoke.Horizontalna kordunica-karakteristična za uslove gde se očekuju temperature od-15do16C.Špalirski sistem-(Giov način rezidbe)stavlja se 3reda sadnice.U proleće 2.Skaljararova kordunica-obično je četvokraka sa dva sprata.ta visina je obicno 1.da se lastari postave u određeni pravac i položaj i dr.grožđe sazreva 5-10 dana ranije.nastaje zbog uvijanja rasljika oko lastara. .ni suviše kasno.na produzenom delu kordunice odaberu se najpogodniji lastari za lukove I orezu na odgovarajuci broj okaca.20 do 1.pogresni postupci sa zelenim delovima loze.rafija.3m sa naslonom.U II godini u proleće se ova dva lastara seku u 2 luka na 8 okaca.posle sađenja rezidba se vrši na 2okca.u toku vegetacije iz ovih okaca izbice lastari koje treba vezati uz zicu I pustati da rastu tokom cele vegetacije. 62.konoplje.lastari se režu na 2 okca.drvena lika i vezivo od plastične mase.Vezivanje zelenih lastara-zeleni lastari se vezuju tamo gde se loza gaji uz kolac ili špalirski.Primenjuje se kada se loza gaji bez naslona.manila.kao vezivni materijal upotrebljava se kanap od kudelje.Ovakvo lisce dobija mkru boju da bi na kraju uvenulo.Najčešće se primenjuje kod bezsemenih i stonih sorti.Hloroza vinove loze-uzroci hloroze su razliciti.Vezivanje lukova:lukovi se vezuju za kolac posle rezidbe.Fizioloski poremecaji vinove loze. Rezidba u jesen u drugoj ili u prolece u trecoj godini-lastar koji treba da posluzi kao stablo kordunice savije se na visini na kojoj se zeli formirati polozeni krak kordunice.ako se primenjje duga rezidba onda se ostavlja samo jedan lastar koji se reze na luk.gaji se uz naslon.Oni se sledeće godine režu na luk a druge godine od 2 luka iz predhodne godine formira se II sprat.Obično se uklanjaju jalovci-lastari izbili iz slepih okaca.Usled stalnog debljanja staba.Tijov jednogubi način rezidbe-za ovaj uzgojni oblik potreban je naslon od stubova i žice.Lačenje ne treba obavljati suviše rano.široko od 1 do 5mm pomoću specijalnih makaza.Ono se primenjuje radi regulisanja porasta i plodonošenja vinove loze.pa se polozei deo oreze na 6-8 okaca.Župska rezidba-stablo je visoko 1-1.kleme i od plastičnog materijala.za vreme letnjih zega kada dolazi do poremecaja transpiracije I apsorpcije. 61.u 4god. Rehuljavost grozdova-osipanje se sastoji u delimicnom opadanju cvetova ili pak u potpunom opadanju cvetova I susenju I opadanju cvasti.kolje.ona se sastoji u tome sto se pri dugoj rezidbi u svakom rodnom cvoru.vezuje se za žicu. ostavlja se 1 lastar i reže se na oko 40-50cm od površine zemlje.na polozenom delu stabla kordunice posle rezidbe ostaju u rodnim cvorovima ili samo lukovi koji se vezivanjem povijaju nanize.u prvoj god.formiraju se dva kratka krakana kojima se vrši rezidba.Izvodi se pred cvetanje i treba da ga vrše ljudi koji su vršili rezidbu.Kratka rezidba. okca.jer mnoge od njih ne mogu podnositi vece doze kreca u zemlj.Duga rezidba se moze podeliti rezidbom u prvoj godini-u jesen prve godine odseku se dva lastara na po jedno okce.Vezivanje vinove loze. 64.najnizi rodni lastar na proslogodisnjem luku reze na luk.50m. Prema tome.Tijov dvogubi način rezidbe-Stablo je visoko od 30-50cm.Rezidba u prolece 6 godine-lukovi koji su doneli rod odbacuju se.načini:1.Usled opadanja lisca narusava se fotosinteticka aktivnost pri cemu nastaju ozbiljni poremecaji u rastenju I plodonosenju.Nakon sadnje u prvoj god. 63.Stablo se vezuje za naslon pomoću kanapa od konoplje i rafije.Lačenje i prekraćivanje lastara.pojava grada.izabrani lastari se režu na 2-3 okca.2.Sredstva za suzbijanje hloroze su razl.U okviru duge rezidbe mozemo primeniti silvoz kordunicu.u trećoj god.u jesen ili rano u proleće orezuje se na 1 ili 2 pupoljka.crveno lisce sadrzi uvek vise uglj.4.intenzivna tamnozelena boja lisca gubi se s tim sto se prvo pojavljuje zelenozuta a kasnije zutobela.smanjuje se opasnost od pojave sive truleži i td.Stubovi mogu biti drveni i betonski-povezani sa žicom.Cilj vezivanja je da se postavi uspravno stablo i pravilni krakovi na kordunicama.Prekraćivanje lastara je zalamanje lastara na čokotu.3.a ukoliko postoji jedan lastar reze se na dva okca.a niži za kondir sa 2luka.rezidba u prolece 4 godne-lastari izbili u predhodnoj godini rezu se na jedno ili dva 65.to se pocev od 7 godine pa nadalje primenjuje redovna rezidba.u drugoj god.Vrši se posle završenog cvetanja.obicno se kod starijih cokota u sprovodnim snopicima pojavljuju izrasline ili se razvija gljivica stereum hirstum.3god.a medju njima su najvazniji:velika bujnost podloge I sorte.rezidba se vrši u visini prvog reda žice-2okca.u prvoj god.Lačenje se obično obavlja kada jalovci dostignu određenu dužinu.Krajinska rezidba-stablo je visoko 20cm.Cilj vezivanja:da mladi i krti lastari zastite se od lomljenja.Prstenovanje je delimično zakidanje kore lastara u vidu prstena.Uklanja se 4-6 listova.hidrata nego zeleno.a ostali se režu do osnove.god.Prstenovanje se vrši na 10 do 15 dana posle cvetanja.Se vrši u područjima gde su niske temperature.II sprat od 60 do 120cm.Mešovita rezidba.orezuje se na 1 okce.nepravilno djubrenje.ranije i bolje sazrevanje.Defolijacija je uklanjanje lišća koje zaklanja grozdove. Lastari se režu na 1 okce.Njeno vezivanje se kod nas primenjuje kao redovna agrotehnička mera.Formiranje:u I godini ostavi se dva lastara i režu se na 1-2 okca.Cilj prstenovanja je da se postigne bolja oplodnja.u 3.kao i veća krupnoća bobica i grozdova.režemo 2 lastara na 2 okca.god..prvo treba drenazom odstraniti suvisnu vlagu a zatim vinograd dobro nadjubriti I tretirati ga zelenom galicom.Duga rezidba.najveći broj okaca se skidaju uglavnom se ostavlja 3-4 vršna okca iz kojih će se razviti lastari. 67.Horizontalna kordunica može biti jednokraka i dvokraka.

73.-lakše je kontrolisati ako dođe do oštećenja.metod probne berbe.Ca.utiče se na kvalitet grožđa.amidna. .Ona ima za cilj da se kultivizacijom površinskog sloja zemljišta sačuva vlažnost i strukturu.navodnjavanje.Đubriva koja se koriste u vinogradarstvu mogu se svesti u sledeće grupe:Organska ili potpuna đubriva.Zelena rezidba vinograda.smanjuje se masa lista.kao i da se suzbiju korovi.Organska đubriva se unose u jesen.Od organskih đubriva najviše se koristi stajnjak.i dr.Vinova loza kao i ostale biljke.Uz njega se može vršiti prihranjivanje.Posle padanja grada treba odmah izvršiti prskanje bakarnim preparatima kako bi se sprečile pojave raznih bolesti(od bele truleži).Prašenjem se obrađuje samo površinski sloj od 5-10cm.vreme i način navodnjavanja.sistemom ’kap po kap’.U I godini nakon sadnje potrebno je sprovoditi sledeće agrotehničke mere:održavanje zemljišta i borba protiv korova.Kao mere pored kojih se reguliše rodnost i normalan razvoj loze pokazuju se još i dopunsko oprašivanje i vezivanje loze.Letnje prasenje posle cvetanja 8-10 listova.zakidanje zaperaka.za nege mlade loze od početka plodonošenja i za vreme plodonošenja.uklanjanje površinskih žilabrandusa.Obavlja se 2 ili više puta u toku vegetacije.Od mineralnih najviše se koriste:azotna(nitratna.Najviše se održava na rastenje i povećanje bujnosti čokota.Berba grožđa.bakar-sulfat.Ova metoda se sastoji u tome što se dijagonalno po parceli ili potezu obere svaki 10i ili 20i čokot.Prvo navodnjavanje se vrši ako nastupi aprilska suša tj pred kretanje okaca.Mere u okviru zelene rezidbe su:lačenje. 75.pri sađenju vinove loze.K.Ovakvim vinogradima mora se posvetiti posebna pažnja i pružiti nega koja će omogućiti brzi oporavak oštećenih delova vinove loze.Vrste i vreme đubrenja u vinogradarstvu.Procena se može vršiti na više načina:vizuelno ocenjivanje tj ocenjivanje odoka.Za svoju ishranu vinova loza najčešće koristi N.vreme sazrevanja grožđa po sortama i po količinama očekivanog grožđa.na prihod.Najdominantniji način za navodnjavanje vinograda je ’KAP PO KAP’.mineralna(veštačka) i organo-mineralna đubriva.suzbijanje korova i dr.S a u veoma malim količinamai ostale elemente.na rodnost i redovno plodonošenje. 74.utvrđivanje prinosa metodom slučajnog izbora čokota.potrebna transportna sredstva za prevoz obranog grožđa.crpi iz zemljišta mineralne materije za stvaranje svojih podzemnih organa.potreban materijal za pakovanje stonog grožđa.Da bi se pravovremeno izvršile pripreme za berbu grožđa neophodno je još jednom ranije proceniti mogući prinos grožđa.nega humke.Važniji način navodnjavanja:navodnjavanje u brazde.Količina utrošenih mineralnih materija zavisi od vrste lozne podloge.kalijum-hlorid.Ako je grad pao u fazi intenzivnog porasta bobica ili u fazi šarka ne treba vršiti rezidbu.potrebnu opremu za berbu.potrebne sudove za berbu vinskog grožđa i grožđa namenjenog za bezalkoholnu preradu.Nega čokota oštećenog gradom.cinksulfat).nega izbilih lastara.na osnovu čega se daje procena očekivanog prinosa grožđa.veštačkom kišom(nije pogodna za vinograde).podzemno i dr.što podrazumeva da se na manjoj površini izvrši berba.Nega mladog vinograda.Navodnjavanje treba obaviti samo u vreme kada nastupi deficit u vlazi.sorte plemenite loze.68.Đubrenje se vrši pre podizanja zasada.mangan-sulfat. 71.Čokot vinove loze u prve 3-4 godine.Navodnjavanje se vrši:dva ili tri puta.na otpornost prema bolestima i niskoj temperaturi.proređivanje grozdova i bobica.amonijačno nitratna).a zatim izvršiti zaštitu od kriptogamskih bolesti i štetočina i izvršiti prihranjivanje azotnim đubrivima.trebalo bi da intenzivno razvija korenov sistem i da se te godine nerodnosti iskoriste za formiranje željenog uzgojnog oblikakordunice.Zelenom rezidbom uklanjaju se suvišni lastari.dohodak i dobit i td.drugo-u početku fenofaze intenzivno usled porasta bobica i treće navodnjavanje pre šarka grožđa.Letnja obrada zemljišta.ambalažu za berbu i pakovanje stonog grožđa.posle završetka vegetacije.Ako je grad pao kada su lastari dužine 5-10cm ne treba vršiti rezidbu.uklanjanje i defolijacija.već odmah pristupiti prihranjivanju azotnim đubrivima.plodnosti i fizičkih i hemijskih i bioloških svojstava zemljišne starosti vinograda i dr.Mg.potapanjem.Značaj. 70.P.prekraćivanje lastara.zaštita od bolesti i štetočinai zaštita od mrazeva.Potrebe vinove loze u mineralnim materijama.Ona se obavlja u toku vegetacije i to akda se na površini pojave korovi i pokorica.krečna(krečnjak.To je u stvari plitka-površinska obrada koja se kod nas naziva prašenje.na kvalitet stonog grožđa i vina.kalijumkarbonat).poveća količina hranjivih materija.gips).Uticaj navodnjavanja je višestruk.potpomogne provetravanje. 72.fosforna(superfosfat)kalijumova đubriva(kalijum-sulfat.pri čemu se posebno obraća pažnja na:proračun potrebne radne snage radi pravovremenog obavljanja berbe grožđa.Ako je grad pao pred cvetanje treba odmah izvršiti rezidbu zelenih lastara na 2 okca.Fe. 69.mikrođubriva(bor aks.Na osnovu ove procene vrši se programiranje berbe.prstenovanje lastara i dr.treset.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful