38.Lozne podloge dobijene ukrštanjem američkih vrsta. U okviru ove grupe su:RIPARIA PORTALIS,RUPESTR 39.

Lozne podloge od Američkih vrsta. BERLANDIERI x RIPARIA TELECI 8B BERLANDIERI x RIPARIA TELECI 5C BERLANDIERI x RIPARIA KOBER 5BB BERLANDIERI x RIPARIA SO4 40.Lozne podloge dobijene ukrštanjem američkih sa evropskim vrstama. ŠASLA x BERLANDIERI 41.Razmnožavanje reznicama.Za direktno rodne hibride kod vinove loze koja nije osetljiva na filokseru(kod evropske vinove loze),skraćuje se samo na 2-4 internodije,prečnik reznice treba da je 6-12mm.Poskidaju se svi pupoljci,ostave se 1-2 vršna.Ostavljena reznica se zove prporak ili korenak.Ovaj način razmnožavanja je slabo zastupljen kod evropske vinove 42.Lozno korenilište.Korenilište je mesto u kome se ožiljavaju reznice vinove loze,rznice loznih podloga i kalemovi.Za korenilište se bira mesto zaklonjeno od jakih vetrova.Treba da je zaštićeno od erozije i poplava,da je blizu vode koja je potrebna za zalivanje,da je sunčano,da nije izloženo prolećnim mrazevima.Za dobijanje kvalitetnog sadnog materijala najbolje je ravno ili blago nagnuto zemljište,treba da je više peskovito.Zemljište u korenilištu se može posebno pripremiti i tu spadaju:đubrenje i rigolovanje.Po ha zemljišta potrebno je rasturiti 30-40 tona zgorelog stajnjaka,a od mineralnih đubriva daje se P djubrivu.Rigolovanje se obavlja na dubinu od 50-60cm i to u jesen. 43.Proizvodnja loznih kalemova kalemljenjem na zrelo(ručno i mašinski.Kalemljenje se obavlja krajem zime,početkom proleća.Ručno kalemljenje spajanjem na jezičak se obavlja pomoću oštrog kalemarskog noža koji se obično drži u desnoj ruci.Na reznici na mestu gde je bilo okce pravi se kos presek,zatim se na gornjoj trećini preseka zariva sečivo noža u reznicu tri cm duboko i time je napravljen jezičak na podlozi.Kada je napravljen presek na reznici,to isto se radi na vioki samo što se presek pravi ispod okca,na rastojanju od 10 mm a zatim se pravi jezičak isto kao na reznici.Presek i jezičak vijoke moraju biti isti kao i kod reznice,zatim se jezičak vijoke uvlači u procep na podlozi i gura dok se proseci na vijoci i podlozi potpuno ne uklope.Mašinsko kalemljenje-konstuisane su razne mašine,jednom vrstom mašina pravi presek za englesko spajanje na jezičak,a drugom se na spojnom mestu izrezuju lamele koje se uvlače jedna između prugih.Za mašinsko kalemljenje proizvode se i kalibratori za kalibriranje vijoka i reznica ko i kalbajni za kalemljenje koji istovremeno vrše kalibriranje vijoka i reznica.

temperatura se održava par dana,za koje vreme se na spojnom mestu formira kalup i nakon toga se prekida sa zagrevanjem i vrši se otvaranje prozora i vrata da bi se temperatura izjednačila.Kada se temperatura izjednači oni se mogu iznositi. 45.Sadnja I nega loznih kalemova u korenilistu.U drugoj polvini aprila,s tim da temperatura treba da je manja od 12c.prporiste treba obaviti pred kisu,pred mrak,kada je vreme oblacno.sanduk treba da se iznese sa sve strugotine,jedan radnik pregledava kalemove na brzinu I odmah se stavljaju u zemlju.Ceo prsten od kalusa treba da je ispravan da bazalni deo bude kalusiran.Ako je lastarcic duzi od 2-3cm,onda skratiti I korenove zile skratiti ako su duze.Kad odvojimo dobre od lose sledi prporenje.sadnja se moze obaviti u jarkove,(sadiljke,pomocu masine(prporka)),ako se rucno stavlja u jarkove rastojanje je od 80120cm,jarak se izdubi 35-40cm,kalem se malo nakosii redjaju se 5-10cm jedan od drugog.potom kada se naredja u dno se nabaca trosna zemlja,polije voda,posle dopunjujemo stajnjakom I do vrha dopunjujemo ostalom zemljom.Kad zatrpamo jarak sa zemljom,ponovo zalivamo,ispravljamo humku preko kalemova da ne dodje do susenja.Masinsko prporiste-razvuce se mulc folija,zagreje se zemljiste I onda se sade kalemovi.Nega kalemova-na 7-10dana posle sadnje treba izvrsiti zalivanje,I prasenje I to redovno kad se stvori pokorica.humke treba kontrolisati da se ne pojave larve zicnjaka,jer one mogu naneti velike stete kalemovima u pocetnoj fazi razvoja lastara.posto je lisce veoma osetljivo na bolesti,narucito protiv plamenjace,mora se sprovoditi redovna zastita kalemova.Vlaga ima presudnu ulogu u razvoju kalemova u prporistu pa je u susnijim predelima neophodno obezbediti redovno zalivanje.Zalivanje se obavlja 2-3 puta u toku vegetacije.ako je zemlj.siromasno potrebno je I prihranj.kalemova min.djubrivima.u fazi oziljavanja kalemova u prpor.pored dubinskih razvijaju se I povrsinske zile koje izbijaju oko spojnog mesta iz vijoke I podloge.prvo uklanjanje ovih zila vodopija I brandusa mora se izvrsiti u prvoj polovini juna.posle secenja brandusa u julu korisno je zaliti prporiste.drugo secenje vrsi se krajem avgusta.tada se humke ponovo rasture I sve povrs.zile saseku.posto se zavrsi uklanjanje ovih zila,humke se vise ne prave,vec se kalemovi ostavljaju otkriveni do ispod spojnog mesta,da bi se spojno mesto zdrvenilo I ocvrslo.Ako se kalemovi ne vade iz prporista u jesen vec u prolece,onda se oni po opadanju lisca moraju ponovo zatrpati,da ne bi izmrzli u toku zime.

44.Stratifikovanje loznih kalemova.Kalemovi se stratifikuju radi obrazovanja kolusa na spojnom mestu.Da bi se izvršila ova mera neophodni su:stratifikala kao i pribor i materijal za stratifikovanje.Stratifikovanje se obavlja u sadnucima sa strugotinom,u pesku,tresetu,perilitu i dr.Slaganje kalemova u sanduksanduci se izrađuju od dasaka ili plastične mase.Dubina i širina sanduka obično je 50-60cm a dužina 80-120cm.U jedan drveni sanduk može da stane od 200 do 1400 kalemova.Kao materijal u sanduk se najčešće stavlja strugotina od čamovog drveta,treset,perilit ili orahovina.Princip:na pod sanduka se prvo stavi sloj vlažne strugotine,debeo 10cm,a zatim se ređaju kalemovi u slojeve odnosno redove.Iznad toga se zatim stavlja ugalj,pa se onda kalemovi zapraše sumpornim prahom-da se ne bi razvile plesni,zatim se sve ponavlja redom sve do vrha,a kada se sanduk napuni zaliva se sa 2-3 kante vode.Stratifikovanje u pesku-u ove svrhe se ne sme koristiti pesak koji ima organske primese.Princip-prvo se u stratifikali naprave tzv.kreveti od dasaka.Dubina kreveta iznosi 35-40cm.Na dno kao i na ivicu kreveta stavlja se sloj umereno vlažnog peska.debljine 10cm.Stavi se 1 sloj kalemova pa pesak pa opet kalemovi pa pesak i sve dok se krevet ne popuni.STRATIFIKALA-to je građevina ili prostorija u kojoj se vrši stratifikovanje.U njoj se vrši zagrevanje prostora temperaturom +24 do+28c,i ta

46.Vađenje,klasiranje i transport kalemova.5 do 7 dana nakon opadanja lišća kalemovi se mogu vaditi iz prporišta.Ovaj posao treba obaviti kada je vreme tiho a zemlja vlažna.Vađenje se obavlja pažljivo da bi se lastari sačuvali od lomljenja,a žile od kidanja.Kalemovi se mogu vaditi ručno ili pomoću pluga.Ručno se vadi na taj način da jedan ili više radnika otvara jarak ašovom a drugi radnici produbljuju jarak do dubine 40cm.Čim se naiđe na žile,ašov se nakrene i zahvaćeni kalemovi se odbace u jarak.Jedan radnik prihvata odbačene kalemove i pažljivo ih izvlači.Za vađenje kalemova konstruisani su specijalni plugovi,koji za 10h rada mogu da izvade 1.5ha.Odmah po vađenju pristupa se klasiranju kalemova.Oni se klasiraju u I i II klasu.Kalem I klase mora da ispuni sledeće uslove:da se prečnik korenovog stabla po užoj strani internodije ispod spojnog mesta kreće od 7 do 13mm,da je spojno mesto potpuno sraslo,da na bazalnom-donjem delu ima najmanje 3 dobro razvijene žile,da žile i korenov struk nisu oštećeni bolestima i štetočinama ili mehanički prilikom vađenja,da je na lastaru 8-10 potpuno sazrelih kolenaca sa nepovredjenim okcima.Kalemovi koji ne zadovolje ove uslove stavljaju se u II klasu. 47.Značaj i cilj obrade zemljišta u vinogradu.Cilj obrade zemljišta:obrazovanje i održavanje povoljne mehaničke strukture,Obezbeđenje i održavanje povoljnog toplotnog,vazdušnog i vodnog režima,upijanje i konzervacija potrebne količine vlage,povećanje plodnosti zemljišta i sadržaj lakopristupačnih hranjivih materija;suzbijanje korova,suzbijanje štetočina,olakšano izvođenje

54.Prolećna obrada zemljišta.Pod rezidbom se podrazumeva skup mera koje imaju za cilj:obrazovanje osnovnog oblika čokota.jesenja(posle opadanja listova).Nasloni za vinovu lozu.Iznad tog mesta pravi se humka od zemlje.transportabilnost je veća i td.sirak)primenjuje se u toku vegetacije.da je blagovremeno postavljen.da se lako postavlja i zamenjuje.U krajevima gde ima više vlage.kao i da se suzbiju korovi.KASORON-u toku jeseni ili proleća.Organizacija teritorije u vinograd obuhvata:parcelaciju.Podrivanje se izvodi pomoću specijalnog kostruisanog pluga.Vinova loza se može saditi u različito vreme. 52.kojem pre sadnje skraćujemo korenove žile na 10-12 cm.jer loza na ovim položajima na vreme sazreva.štir.za njeno uspevanje potreban je naslon.Kao naslon vinovoj lozi može biti .Za sadnju se bira zdrav kalem.Prolećno prašenje-pre cvetanja 8-10 listova.boboice krupnije i lepše boje.đubrenje.ako je jaka smanjuje prinos a ako je slaba prinos je kvalitetniji.za prporenje i proizvodnju prporaka namenjenih za zasnivanje novih matičnjaka.U zavisti od agrotehničkih uslova sredine.zaštita od bolesti.grozdovi su razvijeniji .vina i drugih prerađevina.vrši se raznošenje kalemova po parceli.sa više je aromatičnih materija.vrši se i orezivanje lastara(na 1-2 dobro razvijena okca).Nakon sabijanja dodaje se dobro zgorelo stajsko đubrivo pomešano sa 100150 gr super-fosfata.MONASAN.Ova stabla se formiraju 5-6 godina.Korovske biljke su veoma štetne.potpomogne provetravanje.po čokotu se ostavlja 6-10 okaca.Ovu meru treba izvoditi svake 3do4 godine i to u svakom drugom redu. 53.Najvažnije mere borbe protiv korova su:redovna jesenja.Uticaj đubriva na kvalitet vina se ispoljava na taj način što je:grožđe dobijeno iz vinograda u kome se đubrenje primenjuje pravilno.jačine vučne snage.uništavanje korovskih biljaka u okolini.Čokoti sa visokim stablom.Vrši se u jesen posle padanja lišća i veoma je važno da se ono vrši dok je zemljište suvlje.Duboko oranje se obavlja plugom.Matičnjak loznih podloga.stablo je slabo razvijeno(slaba i srednja bujnost).ima povoljniji odnos šećera i kiseline.Ona se obavlja u toku vegetacije i to akda se na površini pojave korovi i pokorica.Jednogodišnji ožiljeni kalemovi vinove loze mogu se saditi u jesen.Ona ima za cilj da se kultivizacijom površinskog sloja zemljišta sačuva vlažnost i strukturu.organizaciju putne mreže.međutim kvalitet grožđa je slabiji.Da bi naslon bio kvalitetan i udovoljio nameni mora ispunjavati sledeće uslove:da je prilagođen osnovnom obliku čokota.pirevinu. 49. 51.Prašenjem se obrađuje samo površinski sloj od 510cm.dubina obrade je 15-20cm a u suvim predelima dubina obrade je 25-30cm.prisutna su manja međuredna rastojanja.kopanje jamića za sadnju.da je ekonomičan i prihvatljiv.dugovečnija je.Ova stabla se formiraju 3 godine.Kao najbolji položaj se smatra blago kosa sa južnom ili jugozapadnom ekspozicijom.Organizacija teritorije je od bitnog značaja za uspešnu primenu mehanizacije u obradi i održavanju zemljišta i zaštiti.da je izgrađen od kvalitetnog materijala.u obliku je granula.Na jesenje obrade zemljišta zavisi od stanja vinograda i zemljišta i klimatskih uslova. 58.loboda itd.kao i pre pojave poznih jesenjih kiša.tretiranje korenovog sistema rastvorima fitohormona.Vreme i tehnika sađenja vinograda.24d za višegodišnje korove(na korove deluju u punoj vegetaciji.razmeštaj sorti po parcelama.U njemu se proizvode reznice loznih podloga koje se koriste u sledeće svrhe:za kalemljenje i proizvodnju lozno sadnog materijala.Pre sadnej treba izvršiti neposrednu pripremu zemljišta za sadnju:sitnjenje i ravnjanje zemljišta(tanjiračama i rotofrezama).Podrivanje se izvodi na dubini od 40-70cm.U toku vegetacije se mogu koristiti kontaktni herbicidi(BASTA).poznim prolećnim i ranim jesenjim mrazevima i raznim bolestima.sprečavanje cvetanja korovskih biljaka i hemijske mere borbe-primena herbicida.Niski ravničarski tereni su veoma plodni.rastura se po vinogradu.U umereno kontinentalnoj klimi loza daje najbolji kvalitet na terenima nadmorske visine od 100 do 400 metara.dok je severni položaj nepovoljan za gajenje vinove loze.To je u stvari plitka-površinska obrada koja se kod nas naziva prašenje..parcela i sadnih mesta.što zavisi od vrste sadnog materijala.GLIFOSAN-za zubaču.Izbor parcela i položaja za vinograd. 55.Preparati:TRIAZIN.što zavisi od tipa i vlažnosti zemljišta.odnosno ona mora da obezbedi funkcionisanje svih objekata i radnih procesa kako pri zasnivanju zasada.položaj vetrova.Uticaj đubrenja na kvalitet vina.primenjuje se rezidba na kondir.hormonski herbicidi.poveća količina hranjivih materija.povezanosti saobraćajnicama.stanja zasada i dr.uspostavljanje ravnoteže u rastenju i razvoju vegetativnih i generativnih organa.transportu i drugih agrotehničkih mera.kad su korovi visoki 1015cm.Najveći efekat postiže ako se obavi pre pojave zimskih mrazeva.Suzbijanje korova u vinogradu.one crpe i veliku količinu vlagei na taj način smanjuju zalihu vode i isušuju zemljište.kao i održavanje osnovnog oblika čokota koji će obezbediti stabilan prinos i željeni kvalitet grožđa.ima dug period delovanja.urednije rađa. 48.rezidba može biti rana jesenja(posle berbe grožđa).Primenjuje se samo u vinogradima u kojima je međuredno rastojanje veće od 2 metra.primenjuje se kasno u jesen ili u rano proleće.Pošto je vinova loza lijana-povijuša.Jesenja obrada.Dubina jamića treba da bude 10cm duža od dužine kalemova.klimatskih uslova i tipa zemljišta.Čokoti sa niskim stablom.Najčešći korovi:mišjakinja.jer pored toga što troše hranjive materije iz zemlje.Ravniji tereni su pogodniji za mehanizovanu obradu.Rezidba je važna tehnička mera i mora se izvoditi svake godine.Rezidba može biti jaka i slaba. 57.kod njih se vrši mehanizovana obrada.Kalemovi proizvedeni u staklenicima uz primenu kartonažne tehnike sade se u toku vegetacije od juna do kraja septembra.Loza na ravničarskim terenima i nižim položajima je izložena zimskim mrazevima.Primenjuje se kao redovna i obavezna mera.Organizacija teritorije u vinogradu.Kada se završi kopanje jamića.ranije sazreva.to su bujne i jako bujne sorte(imaju visoko stablo).rana prolećna(za vreme suzenja vinove loze)i kasna prolećna(posle aktiviranja okaca i porasta letorasta od34cm).koji na sebi ima ugrađen depozitor za dubinsko unošenje mineralnih đubriva.Je sastavni deo loznog rasadnika.Zbog toga se korov mora obavezno uništavati.u toku zime i proleće.Podrivanjem se vrši rastresanje srednjeg sloja zemljišta u kome se razvija glavna masa korenovog sisitema.obeležavanje puteva.tako i u ovoj eksploataciji. 60. 50.Na njima se ostavlja 40-60 okaca.zalivanja.obrada se obavlja motikom. 56. 59.ali samo kad nema velikih.Kod nas se vinova loza sadi u proleće u martu mesecu a najbolje je sadnju vršiti jednogodišnjim ožiljenim kalemovima a treba je izvršiti najkasnije do 15tog aprila.lisičij rep.lokacija ekološkog dvorišta i drugih objekata.za proizvodnju prporaka za dopunu raznih mesta u vinogradu i za kalemljenje istih namenjenih za izvoz u druge zemlje.Uticaj rezidbe na vinovu lozu.berbe grožđa i dr.i moraju se primenjivati velike koliočine đubriva.Ona su dosta razvijena.zimska(za vreme zimskog mirovanja).čokoti su dosta opterećeni.prolećna i letnja obrada zemljišta.raspored sadnje i pravac redova.Zatim se vrši zagrtanje i sabijanje zemljišta oko posađenog kalema.Podrivanje zemljišta.a ako su vinogradi uskoredni.da ima dug vek trajanja.

lastar se reže na 1 okce.Vezivanje stablaprimenjuje se kod viskoih i srednjevisokih stabala.Defolijaciju je potrebno obavljati po oblačnom vremenu.ostavljaju se viši lastrari za luk.najveći broj okaca se skidaju uglavnom se ostavlja 3-4 vršna okca iz kojih će se razviti lastari.Rezidba u prolece 6 godine-lukovi koji su doneli rod odbacuju se.losi meteroloski uslovi.formiraju se dva kratka krakana kojima se vrši rezidba.najnizi rodni lastar na proslogodisnjem luku reze na luk.Fizioloski poremecaji vinove loze.Razlikuje se:vezivanje stabala.nastaje zbog uvijanja rasljika oko lastara.3.Prstenovanje i defolijacija vinove loze.u liscu.Stubovi mogu biti drveni i betonski-povezani sa žicom.Njeno vezivanje se kod nas primenjuje kao redovna agrotehnička mera.vezuje se za žicu.pogresni postupci sa zelenim delovima loze.Primenjuje se kada se loza gaji bez naslona. okca.Prstenovanje se vrši na 10 do 15 dana posle cvetanja.lastari se režu na 2 okca.smanjuje se opasnost od pojave sive truleži i td.Hloroza se najcesce pojavljuje kod loznih podloga.u trećoj god.Mešovita rezidba.Crvenilo na liscu-ono se najcesce pojavljuje kao posledica prekomernog nagomilavanja org.manila.god.Izvodi se pred cvetanje i treba da ga vrše ljudi koji su vršili rezidbu.Tijov dvogubi način rezidbe-Stablo je visoko od 30-50cm.Padavica apoteksije-nastaje ili kao posledica loseg srastanja spojnog mesta kod kalemova ili usled anatomske nepodudarenosti podloge I vijoke.rezidba u prolece 4 godne-lastari izbili u predhodnoj godini rezu se na jedno ili dva 65.Potreban je naslon od stubova i žice.Hloroza vinove loze-uzroci hloroze su razliciti.Lastari izbili iz lukova donose rod.crveno lisce sadrzi uvek vise uglj.Materijal za vezivanje je kanap od rafije.U proleće 2.Lačenje ne treba obavljati suviše rano.gaji se uz naslon.intenzivna tamnozelena boja lisca gubi se s tim sto se prvo pojavljuje zelenozuta a kasnije zutobela.pri dugoj rezidbi ostavlja se samo najnizi dobro razvijeni lastar na proslogodisnjem luku.Najčešće se primenjuje kod bezsemenih i stonih sorti.žica.Vezivanje zelenih lastara-zeleni lastari se vezuju tamo gde se loza gaji uz kolac ili špalirski.kleme i od plastičnog materijala.a ukoliko postoji jedan lastar reze se na dva okca.Cilj prstenovanja je da se postigne bolja oplodnja.da se lastari postave u određeni pravac i položaj i dr.ta visina je obicno 1.Rezidba u prolece 5 godine-u svakom rodnom cvoru.U II godini u proleće se ova dva lastara seku u 2 luka na 8 okaca.Horizontalna kordunica može biti jednokraka i dvokraka.rafija.druge razvijene oblike stubovi.Ovakvo lisce dobija mkru boju da bi na kraju uvenulo.Horizontalna kordunica-karakteristična za uslove gde se očekuju temperature od-15do16C.U prvoj god.na polozenom delu stabla kordunice posle rezidbe ostaju u rodnim cvorovima ili samo lukovi koji se vezivanjem povijaju nanize.u drugoj god.uzroci opadanja su mnogobrojni.na produzenom delu kordunice odaberu se najpogodniji lastari za lukove I orezu na odgovarajuci broj okaca.ako se loza gaji u špaliru.bez obzira na to da li je jednokraka ili dvokraka kordunica.4.ranije i bolje sazrevanje.koji se reze na luk.Krajinska rezidba-stablo je visoko 20cm. 62.Duga rezidba.orezuje se na 1 okce.hidrata nego zeleno. Prema tome.(sulfat gvozdje FeSO4).režemo 4 lastara na 1-3 okca.vezivanje jednogodišnjih rodnih lastara pri drugoj rezidbi i vezivanje zelenih lastara.Formiranje:u I godini ostavi se dva lastara i režu se na 1-2 okca.Kod ovog načina rezidbe primenjuje se rezidba na lukove i kondire.mat.u prvoj god.u toku vegetacije iz ovih okaca izbice lastari koje treba vezati uz zicu I pustati da rastu tokom cele vegetacije.pojava grada.Kod domace nekalemljene loze hloroza se retko pojavljuje.Uklanja se 4-6 listova.2. Rezidba u jesen u drugoj ili u prolece u trecoj godini-lastar koji treba da posluzi kao stablo kordunice savije se na visini na kojoj se zeli formirati polozeni krak kordunice.povećava se sadržaj šećera u grožđanom sokuiž.Redovna rezidba-posto je u 6 godini formiran osnovni oblik za ovu kordunicu. Rehuljavost grozdova-osipanje se sastoji u delimicnom opadanju cvetova ili pak u potpunom opadanju cvetova I susenju I opadanju cvasti.Lačenje i prekraćivanje lastara.u 2god. 61.Tijov jednogubi i dvogubi način rezidbe.manila.kao vezivni materijal upotrebljava se kanap od kudelje.II sprat od 60 do 120cm.Sredstva za suzbijanje hloroze su razl.u 4god. ostavlja se 1 lastar i reže se na oko 40-50cm od površine zemlje.u prvoj god.50m.odnosno reze na onoliki broj okaca koliko je to potrebno da se produzi kordunica.Vrši se posle završenog cvetanja..Kada lastari dostignu određenu dužinu.grožđe sazreva 5-10 dana ranije.a niži za kondir sa 2luka.načini:1.Cilj vezivanja je da se postavi uspravno stablo i pravilni krakovi na kordunicama. 66.Obično se uklanjaju jalovci-lastari izbili iz slepih okaca.Duga rezidba se moze podeliti rezidbom u prvoj godini-u jesen prve godine odseku se dva lastara na po jedno okce.kolje.posle sađenja rezidba se vrši na 2okca.kao i veća krupnoća bobica i grozdova.Lačenje se obično obavlja kada jalovci dostignu određenu dužinu.prvo treba drenazom odstraniti suvisnu vlagu a zatim vinograd dobro nadjubriti I tretirati ga zelenom galicom.Kratka rezidba.Prekraćivanje lastara je zalamanje lastara na čokotu. 67.Špalirski sistem-(Giov način rezidbe)stavlja se 3reda sadnice.široko od 1 do 5mm pomoću specijalnih makaza.u 3. 63.ona se sastoji u tome sto se pri dugoj rezidbi u svakom rodnom cvoru.da omogući slobodan prolaz radnicima.Defolijacija je uklanjanje lišća koje zaklanja grozdove.Potrebno je petredova žice.Na visini prvog reda žice.skaljarova kordunica i td.Župska rezidba-stablo je visoko 1-1.obicno se kod starijih cokota u sprovodnim snopicima pojavljuju izrasline ili se razvija gljivica stereum hirstum.pojava kriptogamskih bolesti.I sprat 20-30cm od zemlje.u jesen ili rano u proleće orezuje se na 1 ili 2 pupoljka.krajnji lastar se ostavlja.a ostali se režu do osnove.čime se postiže:grozdovi se izlažu direktnoj sunčevoj svetlosti.Prstenovanje je delimično zakidanje kore lastara u vidu prstena.Usled opadanja lisca narusava se fotosinteticka aktivnost pri cemu nastaju ozbiljni poremecaji u rastenju I plodonosenju.Sudovi se zagusuju I dolazi do susenja cokota. Lastari se režu na 1 okce.Oni se sledeće godine režu na luk a druge godine od 2 luka iz predhodne godine formira se II sprat.ako se primenjje duga rezidba onda se ostavlja samo jedan lastar koji se reze na luk.Usled stalnog debljanja staba.Stablo se vezuje za naslon pomoću kanapa od konoplje i rafije.Tijov jednogubi način rezidbe-za ovaj uzgojni oblik potreban je naslon od stubova i žice.Skaljararova kordunica-obično je četvokraka sa dva sprata.pomoću noža ili srpa na 20-30cm iznad vrha kolja izvrši se zalamanje-prekraćivanje svih lastara na čokotu.a medju njima su najvazniji:velika bujnost podloge I sorte.nepravilno djubrenje.to se pocev od 7 godine pa nadalje primenjuje redovna rezidba.rezidba se vrši u visini prvog reda žice-2okca.za vreme letnjih zega kada dolazi do poremecaja transpiracije I apsorpcije.jer mnoge od njih ne mogu podnositi vece doze kreca u zemlj.tako da ce u jesen cetvrte godine biti formirani rodni cvorovi.Nakon sadnje u prvoj god. .a ostala loza se odbacuje.pa se polozei deo oreze na 6-8 okaca.3god.Vezivanje vinove loze.Lastari koji se orezuju na luk će postati sa formiranjem I sprata.U okviru duge rezidbe mozemo primeniti silvoz kordunicu.izabrani lastari se režu na 2-3 okca. 64.Najcesci uzrok je poremecaj u metabolizmu grozdja.Postoji više načina za mešovitu rezidbu.drvena lika i vezivo od plastične mase.konoplje.3m sa naslonom.Vezivanje lukova:lukovi se vezuju za kolac posle rezidbe.režemo 2 lastara na 2 okca.a sa kondir služe za zamenu.20 do 1.Cilj vezivanja:da mladi i krti lastari zastite se od lomljenja.I red žice postavlja se na 50cm.Se vrši u područjima gde su niske temperature.vezivo se mora popustiti da ne bi došlo do usecanja vinove loze.ni suviše kasno.Ono se primenjuje radi regulisanja porasta i plodonošenja vinove loze.god.Visina stabla je od 3050cm.

To je u stvari plitka-površinska obrada koja se kod nas naziva prašenje.Potrebe vinove loze u mineralnim materijama.potrebne sudove za berbu vinskog grožđa i grožđa namenjenog za bezalkoholnu preradu.sistemom ’kap po kap’.mangan-sulfat.vreme i način navodnjavanja.potreban materijal za pakovanje stonog grožđa.Ako je grad pao u fazi intenzivnog porasta bobica ili u fazi šarka ne treba vršiti rezidbu.za nege mlade loze od početka plodonošenja i za vreme plodonošenja.drugo-u početku fenofaze intenzivno usled porasta bobica i treće navodnjavanje pre šarka grožđa.Ca.Ako je grad pao kada su lastari dužine 5-10cm ne treba vršiti rezidbu.Berba grožđa. 71.bakar-sulfat.kao i da se suzbiju korovi.veštačkom kišom(nije pogodna za vinograde).Ovakvim vinogradima mora se posvetiti posebna pažnja i pružiti nega koja će omogućiti brzi oporavak oštećenih delova vinove loze.cinksulfat).Prvo navodnjavanje se vrši ako nastupi aprilska suša tj pred kretanje okaca.uklanjanje površinskih žilabrandusa.mineralna(veštačka) i organo-mineralna đubriva. 74.Mere u okviru zelene rezidbe su:lačenje. 69.suzbijanje korova i dr.Organska đubriva se unose u jesen.-lakše je kontrolisati ako dođe do oštećenja.Čokot vinove loze u prve 3-4 godine.Navodnjavanje treba obaviti samo u vreme kada nastupi deficit u vlazi.Letnje prasenje posle cvetanja 8-10 listova.Zelena rezidba vinograda.pri sađenju vinove loze.zakidanje zaperaka. 75.Navodnjavanje se vrši:dva ili tri puta.posle završetka vegetacije.Đubriva koja se koriste u vinogradarstvu mogu se svesti u sledeće grupe:Organska ili potpuna đubriva. 72.što podrazumeva da se na manjoj površini izvrši berba.gips).navodnjavanje.poveća količina hranjivih materija.Ova metoda se sastoji u tome što se dijagonalno po parceli ili potezu obere svaki 10i ili 20i čokot.Važniji način navodnjavanja:navodnjavanje u brazde.amonijačno nitratna).Prašenjem se obrađuje samo površinski sloj od 5-10cm.Ona ima za cilj da se kultivizacijom površinskog sloja zemljišta sačuva vlažnost i strukturu.Posle padanja grada treba odmah izvršiti prskanje bakarnim preparatima kako bi se sprečile pojave raznih bolesti(od bele truleži).Ako je grad pao pred cvetanje treba odmah izvršiti rezidbu zelenih lastara na 2 okca.Nega mladog vinograda.Procena se može vršiti na više načina:vizuelno ocenjivanje tj ocenjivanje odoka.Najviše se održava na rastenje i povećanje bujnosti čokota.kalijum-hlorid.K.Nega čokota oštećenog gradom.Letnja obrada zemljišta.U I godini nakon sadnje potrebno je sprovoditi sledeće agrotehničke mere:održavanje zemljišta i borba protiv korova.prstenovanje lastara i dr.fosforna(superfosfat)kalijumova đubriva(kalijum-sulfat.prekraćivanje lastara.plodnosti i fizičkih i hemijskih i bioloških svojstava zemljišne starosti vinograda i dr. 70.amidna.potpomogne provetravanje. 73.Vrste i vreme đubrenja u vinogradarstvu.krečna(krečnjak.i dr.kalijumkarbonat).Vinova loza kao i ostale biljke.sorte plemenite loze.podzemno i dr.Najdominantniji način za navodnjavanje vinograda je ’KAP PO KAP’.već odmah pristupiti prihranjivanju azotnim đubrivima.Fe.S a u veoma malim količinamai ostale elemente.P.metod probne berbe.Zelenom rezidbom uklanjaju se suvišni lastari.Đubrenje se vrši pre podizanja zasada.Kao mere pored kojih se reguliše rodnost i normalan razvoj loze pokazuju se još i dopunsko oprašivanje i vezivanje loze.pri čemu se posebno obraća pažnja na:proračun potrebne radne snage radi pravovremenog obavljanja berbe grožđa.smanjuje se masa lista.Na osnovu ove procene vrši se programiranje berbe.Obavlja se 2 ili više puta u toku vegetacije.Ona se obavlja u toku vegetacije i to akda se na površini pojave korovi i pokorica.treset.Uticaj navodnjavanja je višestruk.Od organskih đubriva najviše se koristi stajnjak.Količina utrošenih mineralnih materija zavisi od vrste lozne podloge.na prihod.ambalažu za berbu i pakovanje stonog grožđa.trebalo bi da intenzivno razvija korenov sistem i da se te godine nerodnosti iskoriste za formiranje željenog uzgojnog oblikakordunice.zaštita od bolesti i štetočinai zaštita od mrazeva.dohodak i dobit i td.utvrđivanje prinosa metodom slučajnog izbora čokota.na rodnost i redovno plodonošenje.na otpornost prema bolestima i niskoj temperaturi.potrebna transportna sredstva za prevoz obranog grožđa.uklanjanje i defolijacija.utiče se na kvalitet grožđa.a zatim izvršiti zaštitu od kriptogamskih bolesti i štetočina i izvršiti prihranjivanje azotnim đubrivima.68.Uz njega se može vršiti prihranjivanje.na kvalitet stonog grožđa i vina.Za svoju ishranu vinova loza najčešće koristi N.proređivanje grozdova i bobica. .vreme sazrevanja grožđa po sortama i po količinama očekivanog grožđa.na osnovu čega se daje procena očekivanog prinosa grožđa.potrebnu opremu za berbu.mikrođubriva(bor aks.Da bi se pravovremeno izvršile pripreme za berbu grožđa neophodno je još jednom ranije proceniti mogući prinos grožđa.Od mineralnih najviše se koriste:azotna(nitratna.nega humke.crpi iz zemljišta mineralne materije za stvaranje svojih podzemnih organa.potapanjem.Mg.nega izbilih lastara.Značaj.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful