38.Lozne podloge dobijene ukrštanjem američkih vrsta. U okviru ove grupe su:RIPARIA PORTALIS,RUPESTR 39.

Lozne podloge od Američkih vrsta. BERLANDIERI x RIPARIA TELECI 8B BERLANDIERI x RIPARIA TELECI 5C BERLANDIERI x RIPARIA KOBER 5BB BERLANDIERI x RIPARIA SO4 40.Lozne podloge dobijene ukrštanjem američkih sa evropskim vrstama. ŠASLA x BERLANDIERI 41.Razmnožavanje reznicama.Za direktno rodne hibride kod vinove loze koja nije osetljiva na filokseru(kod evropske vinove loze),skraćuje se samo na 2-4 internodije,prečnik reznice treba da je 6-12mm.Poskidaju se svi pupoljci,ostave se 1-2 vršna.Ostavljena reznica se zove prporak ili korenak.Ovaj način razmnožavanja je slabo zastupljen kod evropske vinove 42.Lozno korenilište.Korenilište je mesto u kome se ožiljavaju reznice vinove loze,rznice loznih podloga i kalemovi.Za korenilište se bira mesto zaklonjeno od jakih vetrova.Treba da je zaštićeno od erozije i poplava,da je blizu vode koja je potrebna za zalivanje,da je sunčano,da nije izloženo prolećnim mrazevima.Za dobijanje kvalitetnog sadnog materijala najbolje je ravno ili blago nagnuto zemljište,treba da je više peskovito.Zemljište u korenilištu se može posebno pripremiti i tu spadaju:đubrenje i rigolovanje.Po ha zemljišta potrebno je rasturiti 30-40 tona zgorelog stajnjaka,a od mineralnih đubriva daje se P djubrivu.Rigolovanje se obavlja na dubinu od 50-60cm i to u jesen. 43.Proizvodnja loznih kalemova kalemljenjem na zrelo(ručno i mašinski.Kalemljenje se obavlja krajem zime,početkom proleća.Ručno kalemljenje spajanjem na jezičak se obavlja pomoću oštrog kalemarskog noža koji se obično drži u desnoj ruci.Na reznici na mestu gde je bilo okce pravi se kos presek,zatim se na gornjoj trećini preseka zariva sečivo noža u reznicu tri cm duboko i time je napravljen jezičak na podlozi.Kada je napravljen presek na reznici,to isto se radi na vioki samo što se presek pravi ispod okca,na rastojanju od 10 mm a zatim se pravi jezičak isto kao na reznici.Presek i jezičak vijoke moraju biti isti kao i kod reznice,zatim se jezičak vijoke uvlači u procep na podlozi i gura dok se proseci na vijoci i podlozi potpuno ne uklope.Mašinsko kalemljenje-konstuisane su razne mašine,jednom vrstom mašina pravi presek za englesko spajanje na jezičak,a drugom se na spojnom mestu izrezuju lamele koje se uvlače jedna između prugih.Za mašinsko kalemljenje proizvode se i kalibratori za kalibriranje vijoka i reznica ko i kalbajni za kalemljenje koji istovremeno vrše kalibriranje vijoka i reznica.

temperatura se održava par dana,za koje vreme se na spojnom mestu formira kalup i nakon toga se prekida sa zagrevanjem i vrši se otvaranje prozora i vrata da bi se temperatura izjednačila.Kada se temperatura izjednači oni se mogu iznositi. 45.Sadnja I nega loznih kalemova u korenilistu.U drugoj polvini aprila,s tim da temperatura treba da je manja od 12c.prporiste treba obaviti pred kisu,pred mrak,kada je vreme oblacno.sanduk treba da se iznese sa sve strugotine,jedan radnik pregledava kalemove na brzinu I odmah se stavljaju u zemlju.Ceo prsten od kalusa treba da je ispravan da bazalni deo bude kalusiran.Ako je lastarcic duzi od 2-3cm,onda skratiti I korenove zile skratiti ako su duze.Kad odvojimo dobre od lose sledi prporenje.sadnja se moze obaviti u jarkove,(sadiljke,pomocu masine(prporka)),ako se rucno stavlja u jarkove rastojanje je od 80120cm,jarak se izdubi 35-40cm,kalem se malo nakosii redjaju se 5-10cm jedan od drugog.potom kada se naredja u dno se nabaca trosna zemlja,polije voda,posle dopunjujemo stajnjakom I do vrha dopunjujemo ostalom zemljom.Kad zatrpamo jarak sa zemljom,ponovo zalivamo,ispravljamo humku preko kalemova da ne dodje do susenja.Masinsko prporiste-razvuce se mulc folija,zagreje se zemljiste I onda se sade kalemovi.Nega kalemova-na 7-10dana posle sadnje treba izvrsiti zalivanje,I prasenje I to redovno kad se stvori pokorica.humke treba kontrolisati da se ne pojave larve zicnjaka,jer one mogu naneti velike stete kalemovima u pocetnoj fazi razvoja lastara.posto je lisce veoma osetljivo na bolesti,narucito protiv plamenjace,mora se sprovoditi redovna zastita kalemova.Vlaga ima presudnu ulogu u razvoju kalemova u prporistu pa je u susnijim predelima neophodno obezbediti redovno zalivanje.Zalivanje se obavlja 2-3 puta u toku vegetacije.ako je zemlj.siromasno potrebno je I prihranj.kalemova min.djubrivima.u fazi oziljavanja kalemova u prpor.pored dubinskih razvijaju se I povrsinske zile koje izbijaju oko spojnog mesta iz vijoke I podloge.prvo uklanjanje ovih zila vodopija I brandusa mora se izvrsiti u prvoj polovini juna.posle secenja brandusa u julu korisno je zaliti prporiste.drugo secenje vrsi se krajem avgusta.tada se humke ponovo rasture I sve povrs.zile saseku.posto se zavrsi uklanjanje ovih zila,humke se vise ne prave,vec se kalemovi ostavljaju otkriveni do ispod spojnog mesta,da bi se spojno mesto zdrvenilo I ocvrslo.Ako se kalemovi ne vade iz prporista u jesen vec u prolece,onda se oni po opadanju lisca moraju ponovo zatrpati,da ne bi izmrzli u toku zime.

44.Stratifikovanje loznih kalemova.Kalemovi se stratifikuju radi obrazovanja kolusa na spojnom mestu.Da bi se izvršila ova mera neophodni su:stratifikala kao i pribor i materijal za stratifikovanje.Stratifikovanje se obavlja u sadnucima sa strugotinom,u pesku,tresetu,perilitu i dr.Slaganje kalemova u sanduksanduci se izrađuju od dasaka ili plastične mase.Dubina i širina sanduka obično je 50-60cm a dužina 80-120cm.U jedan drveni sanduk može da stane od 200 do 1400 kalemova.Kao materijal u sanduk se najčešće stavlja strugotina od čamovog drveta,treset,perilit ili orahovina.Princip:na pod sanduka se prvo stavi sloj vlažne strugotine,debeo 10cm,a zatim se ređaju kalemovi u slojeve odnosno redove.Iznad toga se zatim stavlja ugalj,pa se onda kalemovi zapraše sumpornim prahom-da se ne bi razvile plesni,zatim se sve ponavlja redom sve do vrha,a kada se sanduk napuni zaliva se sa 2-3 kante vode.Stratifikovanje u pesku-u ove svrhe se ne sme koristiti pesak koji ima organske primese.Princip-prvo se u stratifikali naprave tzv.kreveti od dasaka.Dubina kreveta iznosi 35-40cm.Na dno kao i na ivicu kreveta stavlja se sloj umereno vlažnog peska.debljine 10cm.Stavi se 1 sloj kalemova pa pesak pa opet kalemovi pa pesak i sve dok se krevet ne popuni.STRATIFIKALA-to je građevina ili prostorija u kojoj se vrši stratifikovanje.U njoj se vrši zagrevanje prostora temperaturom +24 do+28c,i ta

46.Vađenje,klasiranje i transport kalemova.5 do 7 dana nakon opadanja lišća kalemovi se mogu vaditi iz prporišta.Ovaj posao treba obaviti kada je vreme tiho a zemlja vlažna.Vađenje se obavlja pažljivo da bi se lastari sačuvali od lomljenja,a žile od kidanja.Kalemovi se mogu vaditi ručno ili pomoću pluga.Ručno se vadi na taj način da jedan ili više radnika otvara jarak ašovom a drugi radnici produbljuju jarak do dubine 40cm.Čim se naiđe na žile,ašov se nakrene i zahvaćeni kalemovi se odbace u jarak.Jedan radnik prihvata odbačene kalemove i pažljivo ih izvlači.Za vađenje kalemova konstruisani su specijalni plugovi,koji za 10h rada mogu da izvade 1.5ha.Odmah po vađenju pristupa se klasiranju kalemova.Oni se klasiraju u I i II klasu.Kalem I klase mora da ispuni sledeće uslove:da se prečnik korenovog stabla po užoj strani internodije ispod spojnog mesta kreće od 7 do 13mm,da je spojno mesto potpuno sraslo,da na bazalnom-donjem delu ima najmanje 3 dobro razvijene žile,da žile i korenov struk nisu oštećeni bolestima i štetočinama ili mehanički prilikom vađenja,da je na lastaru 8-10 potpuno sazrelih kolenaca sa nepovredjenim okcima.Kalemovi koji ne zadovolje ove uslove stavljaju se u II klasu. 47.Značaj i cilj obrade zemljišta u vinogradu.Cilj obrade zemljišta:obrazovanje i održavanje povoljne mehaničke strukture,Obezbeđenje i održavanje povoljnog toplotnog,vazdušnog i vodnog režima,upijanje i konzervacija potrebne količine vlage,povećanje plodnosti zemljišta i sadržaj lakopristupačnih hranjivih materija;suzbijanje korova,suzbijanje štetočina,olakšano izvođenje

Podrivanjem se vrši rastresanje srednjeg sloja zemljišta u kome se razvija glavna masa korenovog sisitema.Najvažnije mere borbe protiv korova su:redovna jesenja.tretiranje korenovog sistema rastvorima fitohormona.MONASAN. 55.Iznad tog mesta pravi se humka od zemlje.po čokotu se ostavlja 6-10 okaca.Kod nas se vinova loza sadi u proleće u martu mesecu a najbolje je sadnju vršiti jednogodišnjim ožiljenim kalemovima a treba je izvršiti najkasnije do 15tog aprila.Vinova loza se može saditi u različito vreme.što zavisi od vrste sadnog materijala.jačine vučne snage.U toku vegetacije se mogu koristiti kontaktni herbicidi(BASTA).Uticaj rezidbe na vinovu lozu.kopanje jamića za sadnju.Za sadnju se bira zdrav kalem.Pre sadnej treba izvršiti neposrednu pripremu zemljišta za sadnju:sitnjenje i ravnjanje zemljišta(tanjiračama i rotofrezama).Vrši se u jesen posle padanja lišća i veoma je važno da se ono vrši dok je zemljište suvlje.jer pored toga što troše hranjive materije iz zemlje.a ako su vinogradi uskoredni. 57.Zatim se vrši zagrtanje i sabijanje zemljišta oko posađenog kalema.potpomogne provetravanje.Rezidba je važna tehnička mera i mora se izvoditi svake godine.ima povoljniji odnos šećera i kiseline.da ima dug vek trajanja.Izbor parcela i položaja za vinograd.ako je jaka smanjuje prinos a ako je slaba prinos je kvalitetniji.Prolećna obrada zemljišta.vina i drugih prerađevina.Prašenjem se obrađuje samo površinski sloj od 510cm.stablo je slabo razvijeno(slaba i srednja bujnost).razmeštaj sorti po parcelama.Na njima se ostavlja 40-60 okaca.Matičnjak loznih podloga.raspored sadnje i pravac redova. 50. 59.urednije rađa.rezidba može biti rana jesenja(posle berbe grožđa).sa više je aromatičnih materija.rana prolećna(za vreme suzenja vinove loze)i kasna prolećna(posle aktiviranja okaca i porasta letorasta od34cm).povezanosti saobraćajnicama.Ova stabla se formiraju 3 godine.za proizvodnju prporaka za dopunu raznih mesta u vinogradu i za kalemljenje istih namenjenih za izvoz u druge zemlje. 51.Kao naslon vinovoj lozi može biti .Jednogodišnji ožiljeni kalemovi vinove loze mogu se saditi u jesen.Primenjuje se kao redovna i obavezna mera.Organizacija teritorije u vinogradu.parcela i sadnih mesta.međutim kvalitet grožđa je slabiji.dok je severni položaj nepovoljan za gajenje vinove loze.da je izgrađen od kvalitetnog materijala.sprečavanje cvetanja korovskih biljaka i hemijske mere borbe-primena herbicida.Najveći efekat postiže ako se obavi pre pojave zimskih mrazeva.Preparati:TRIAZIN.zalivanja.da se lako postavlja i zamenjuje.Uticaj đubriva na kvalitet vina se ispoljava na taj način što je:grožđe dobijeno iz vinograda u kome se đubrenje primenjuje pravilno.lisičij rep.Čokoti sa visokim stablom.U umereno kontinentalnoj klimi loza daje najbolji kvalitet na terenima nadmorske visine od 100 do 400 metara. 52. 56. 48.Ovu meru treba izvoditi svake 3do4 godine i to u svakom drugom redu.Suzbijanje korova u vinogradu.pirevinu.Na jesenje obrade zemljišta zavisi od stanja vinograda i zemljišta i klimatskih uslova.loboda itd.stanja zasada i dr.obeležavanje puteva.Zbog toga se korov mora obavezno uništavati.Podrivanje se izvodi na dubini od 40-70cm.poznim prolećnim i ranim jesenjim mrazevima i raznim bolestima.Ona ima za cilj da se kultivizacijom površinskog sloja zemljišta sačuva vlažnost i strukturu.đubrenje.Pošto je vinova loza lijana-povijuša.Pod rezidbom se podrazumeva skup mera koje imaju za cilj:obrazovanje osnovnog oblika čokota.jer loza na ovim položajima na vreme sazreva.Loza na ravničarskim terenima i nižim položajima je izložena zimskim mrazevima.Ova stabla se formiraju 5-6 godina.dubina obrade je 15-20cm a u suvim predelima dubina obrade je 25-30cm.primenjuje se rezidba na kondir.boboice krupnije i lepše boje.Je sastavni deo loznog rasadnika.to su bujne i jako bujne sorte(imaju visoko stablo).24d za višegodišnje korove(na korove deluju u punoj vegetaciji. 54.tako i u ovoj eksploataciji.uništavanje korovskih biljaka u okolini.u obliku je granula.Nasloni za vinovu lozu.u toku zime i proleće.Čokoti sa niskim stablom.GLIFOSAN-za zubaču.U krajevima gde ima više vlage.Organizacija teritorije u vinograd obuhvata:parcelaciju.lokacija ekološkog dvorišta i drugih objekata.Ona se obavlja u toku vegetacije i to akda se na površini pojave korovi i pokorica.Ravniji tereni su pogodniji za mehanizovanu obradu. 53.Kada se završi kopanje jamića.prolećna i letnja obrada zemljišta.Prolećno prašenje-pre cvetanja 8-10 listova.zimska(za vreme zimskog mirovanja).To je u stvari plitka-površinska obrada koja se kod nas naziva prašenje.organizaciju putne mreže.jesenja(posle opadanja listova).Organizacija teritorije je od bitnog značaja za uspešnu primenu mehanizacije u obradi i održavanju zemljišta i zaštiti.hormonski herbicidi..Uticaj đubrenja na kvalitet vina.što zavisi od tipa i vlažnosti zemljišta.Nakon sabijanja dodaje se dobro zgorelo stajsko đubrivo pomešano sa 100150 gr super-fosfata.kojem pre sadnje skraćujemo korenove žile na 10-12 cm.za njeno uspevanje potreban je naslon.dugovečnija je.zaštita od bolesti.poveća količina hranjivih materija.kad su korovi visoki 1015cm.i moraju se primenjivati velike koliočine đubriva.obrada se obavlja motikom.kao i da se suzbiju korovi.Niski ravničarski tereni su veoma plodni.za prporenje i proizvodnju prporaka namenjenih za zasnivanje novih matičnjaka.transportu i drugih agrotehničkih mera.čokoti su dosta opterećeni.uspostavljanje ravnoteže u rastenju i razvoju vegetativnih i generativnih organa.Duboko oranje se obavlja plugom.berbe grožđa i dr.Jesenja obrada.kao i pre pojave poznih jesenjih kiša.Dubina jamića treba da bude 10cm duža od dužine kalemova.one crpe i veliku količinu vlagei na taj način smanjuju zalihu vode i isušuju zemljište.prisutna su manja međuredna rastojanja.Korovske biljke su veoma štetne.Ona su dosta razvijena.rastura se po vinogradu. 58.Podrivanje zemljišta.Da bi naslon bio kvalitetan i udovoljio nameni mora ispunjavati sledeće uslove:da je prilagođen osnovnom obliku čokota.Podrivanje se izvodi pomoću specijalnog kostruisanog pluga.U njemu se proizvode reznice loznih podloga koje se koriste u sledeće svrhe:za kalemljenje i proizvodnju lozno sadnog materijala.kao i održavanje osnovnog oblika čokota koji će obezbediti stabilan prinos i željeni kvalitet grožđa.primenjuje se kasno u jesen ili u rano proleće.sirak)primenjuje se u toku vegetacije.koji na sebi ima ugrađen depozitor za dubinsko unošenje mineralnih đubriva.da je ekonomičan i prihvatljiv.vrši se i orezivanje lastara(na 1-2 dobro razvijena okca).položaj vetrova.grozdovi su razvijeniji .KASORON-u toku jeseni ili proleća.da je blagovremeno postavljen.Primenjuje se samo u vinogradima u kojima je međuredno rastojanje veće od 2 metra.U zavisti od agrotehničkih uslova sredine.vrši se raznošenje kalemova po parceli.Rezidba može biti jaka i slaba.transportabilnost je veća i td.Kao najbolji položaj se smatra blago kosa sa južnom ili jugozapadnom ekspozicijom.ali samo kad nema velikih.Najčešći korovi:mišjakinja.ranije sazreva.kod njih se vrši mehanizovana obrada.Vreme i tehnika sađenja vinograda. 49.štir.ima dug period delovanja.klimatskih uslova i tipa zemljišta. 60.odnosno ona mora da obezbedi funkcionisanje svih objekata i radnih procesa kako pri zasnivanju zasada.Kalemovi proizvedeni u staklenicima uz primenu kartonažne tehnike sade se u toku vegetacije od juna do kraja septembra.

u prvoj god.čime se postiže:grozdovi se izlažu direktnoj sunčevoj svetlosti.Sredstva za suzbijanje hloroze su razl.da se lastari postave u određeni pravac i položaj i dr. Prema tome.najveći broj okaca se skidaju uglavnom se ostavlja 3-4 vršna okca iz kojih će se razviti lastari.za vreme letnjih zega kada dolazi do poremecaja transpiracije I apsorpcije.Vezivanje vinove loze.kao vezivni materijal upotrebljava se kanap od kudelje.Primenjuje se kada se loza gaji bez naslona.povećava se sadržaj šećera u grožđanom sokuiž.gaji se uz naslon.Prekraćivanje lastara je zalamanje lastara na čokotu.Sudovi se zagusuju I dolazi do susenja cokota.najnizi rodni lastar na proslogodisnjem luku reze na luk.ako se loza gaji u špaliru.obicno se kod starijih cokota u sprovodnim snopicima pojavljuju izrasline ili se razvija gljivica stereum hirstum.Lačenje ne treba obavljati suviše rano.formiraju se dva kratka krakana kojima se vrši rezidba.režemo 4 lastara na 1-3 okca.crveno lisce sadrzi uvek vise uglj.žica.Postoji više načina za mešovitu rezidbu.Fizioloski poremecaji vinove loze.Špalirski sistem-(Giov način rezidbe)stavlja se 3reda sadnice. 62.20 do 1.pojava kriptogamskih bolesti.Krajinska rezidba-stablo je visoko 20cm. Rehuljavost grozdova-osipanje se sastoji u delimicnom opadanju cvetova ili pak u potpunom opadanju cvetova I susenju I opadanju cvasti.skaljarova kordunica i td.Izvodi se pred cvetanje i treba da ga vrše ljudi koji su vršili rezidbu.Ovakvo lisce dobija mkru boju da bi na kraju uvenulo.U II godini u proleće se ova dva lastara seku u 2 luka na 8 okaca.izabrani lastari se režu na 2-3 okca. .Cilj prstenovanja je da se postigne bolja oplodnja.u jesen ili rano u proleće orezuje se na 1 ili 2 pupoljka.Hloroza vinove loze-uzroci hloroze su razliciti.a ukoliko postoji jedan lastar reze se na dva okca.vezuje se za žicu.Župska rezidba-stablo je visoko 1-1.Kratka rezidba.Mešovita rezidba.god.lastari se režu na 2 okca.I red žice postavlja se na 50cm.rezidba se vrši u visini prvog reda žice-2okca.na polozenom delu stabla kordunice posle rezidbe ostaju u rodnim cvorovima ili samo lukovi koji se vezivanjem povijaju nanize.orezuje se na 1 okce.4.tako da ce u jesen cetvrte godine biti formirani rodni cvorovi.ako se primenjje duga rezidba onda se ostavlja samo jedan lastar koji se reze na luk.Najčešće se primenjuje kod bezsemenih i stonih sorti.Horizontalna kordunica može biti jednokraka i dvokraka.prvo treba drenazom odstraniti suvisnu vlagu a zatim vinograd dobro nadjubriti I tretirati ga zelenom galicom.manila.Ono se primenjuje radi regulisanja porasta i plodonošenja vinove loze.Kod ovog načina rezidbe primenjuje se rezidba na lukove i kondire.ona se sastoji u tome sto se pri dugoj rezidbi u svakom rodnom cvoru.Njeno vezivanje se kod nas primenjuje kao redovna agrotehnička mera.Potreban je naslon od stubova i žice.u prvoj god.odnosno reze na onoliki broj okaca koliko je to potrebno da se produzi kordunica.Redovna rezidba-posto je u 6 godini formiran osnovni oblik za ovu kordunicu.intenzivna tamnozelena boja lisca gubi se s tim sto se prvo pojavljuje zelenozuta a kasnije zutobela. okca.Rezidba u prolece 5 godine-u svakom rodnom cvoru.3m sa naslonom.Stubovi mogu biti drveni i betonski-povezani sa žicom.u trećoj god.u toku vegetacije iz ovih okaca izbice lastari koje treba vezati uz zicu I pustati da rastu tokom cele vegetacije.Vezivanje zelenih lastara-zeleni lastari se vezuju tamo gde se loza gaji uz kolac ili špalirski.Duga rezidba.bez obzira na to da li je jednokraka ili dvokraka kordunica.smanjuje se opasnost od pojave sive truleži i td.široko od 1 do 5mm pomoću specijalnih makaza. 64.Kod domace nekalemljene loze hloroza se retko pojavljuje.da omogući slobodan prolaz radnicima.hidrata nego zeleno.3. ostavlja se 1 lastar i reže se na oko 40-50cm od površine zemlje. 63.jer mnoge od njih ne mogu podnositi vece doze kreca u zemlj.2.to se pocev od 7 godine pa nadalje primenjuje redovna rezidba.a sa kondir služe za zamenu.u drugoj god. Rezidba u jesen u drugoj ili u prolece u trecoj godini-lastar koji treba da posluzi kao stablo kordunice savije se na visini na kojoj se zeli formirati polozeni krak kordunice. Lastari se režu na 1 okce.ni suviše kasno.Vezivanje lukova:lukovi se vezuju za kolac posle rezidbe.vezivo se mora popustiti da ne bi došlo do usecanja vinove loze.pa se polozei deo oreze na 6-8 okaca.vezivanje jednogodišnjih rodnih lastara pri drugoj rezidbi i vezivanje zelenih lastara.pomoću noža ili srpa na 20-30cm iznad vrha kolja izvrši se zalamanje-prekraćivanje svih lastara na čokotu.pogresni postupci sa zelenim delovima loze.II sprat od 60 do 120cm.Lačenje se obično obavlja kada jalovci dostignu određenu dužinu.Prstenovanje i defolijacija vinove loze.načini:1. 61.kao i veća krupnoća bobica i grozdova..ranije i bolje sazrevanje. 67.U okviru duge rezidbe mozemo primeniti silvoz kordunicu.Rezidba u prolece 6 godine-lukovi koji su doneli rod odbacuju se.Vezivanje stablaprimenjuje se kod viskoih i srednjevisokih stabala.u liscu.a ostala loza se odbacuje.losi meteroloski uslovi.a ostali se režu do osnove.konoplje.režemo 2 lastara na 2 okca.Usled opadanja lisca narusava se fotosinteticka aktivnost pri cemu nastaju ozbiljni poremecaji u rastenju I plodonosenju.uzroci opadanja su mnogobrojni.Tijov jednogubi način rezidbe-za ovaj uzgojni oblik potreban je naslon od stubova i žice.kleme i od plastičnog materijala.Stablo se vezuje za naslon pomoću kanapa od konoplje i rafije.I sprat 20-30cm od zemlje.nepravilno djubrenje.Lastari izbili iz lukova donose rod.grožđe sazreva 5-10 dana ranije.Defolijacija je uklanjanje lišća koje zaklanja grozdove.u 3.Lastari koji se orezuju na luk će postati sa formiranjem I sprata.Skaljararova kordunica-obično je četvokraka sa dva sprata.Kada lastari dostignu određenu dužinu.Se vrši u područjima gde su niske temperature.Vrši se posle završenog cvetanja.Lačenje i prekraćivanje lastara.Obično se uklanjaju jalovci-lastari izbili iz slepih okaca.u 4god.rafija.rezidba u prolece 4 godne-lastari izbili u predhodnoj godini rezu se na jedno ili dva 65.posle sađenja rezidba se vrši na 2okca.koji se reze na luk.ta visina je obicno 1.na produzenom delu kordunice odaberu se najpogodniji lastari za lukove I orezu na odgovarajuci broj okaca.U proleće 2.krajnji lastar se ostavlja.Razlikuje se:vezivanje stabala.Formiranje:u I godini ostavi se dva lastara i režu se na 1-2 okca.Defolijaciju je potrebno obavljati po oblačnom vremenu.Uklanja se 4-6 listova.Hloroza se najcesce pojavljuje kod loznih podloga.god.ostavljaju se viši lastrari za luk.Cilj vezivanja je da se postavi uspravno stablo i pravilni krakovi na kordunicama.Cilj vezivanja:da mladi i krti lastari zastite se od lomljenja.Tijov dvogubi način rezidbe-Stablo je visoko od 30-50cm.Duga rezidba se moze podeliti rezidbom u prvoj godini-u jesen prve godine odseku se dva lastara na po jedno okce.Nakon sadnje u prvoj god.Oni se sledeće godine režu na luk a druge godine od 2 luka iz predhodne godine formira se II sprat.Najcesci uzrok je poremecaj u metabolizmu grozdja.pojava grada.nastaje zbog uvijanja rasljika oko lastara.50m.a niži za kondir sa 2luka.Prstenovanje je delimično zakidanje kore lastara u vidu prstena.mat.Visina stabla je od 3050cm.3god.lastar se reže na 1 okce.(sulfat gvozdje FeSO4).Materijal za vezivanje je kanap od rafije. 66.Na visini prvog reda žice.Usled stalnog debljanja staba.druge razvijene oblike stubovi.a medju njima su najvazniji:velika bujnost podloge I sorte.U prvoj god.manila.pri dugoj rezidbi ostavlja se samo najnizi dobro razvijeni lastar na proslogodisnjem luku.Padavica apoteksije-nastaje ili kao posledica loseg srastanja spojnog mesta kod kalemova ili usled anatomske nepodudarenosti podloge I vijoke.kolje.Horizontalna kordunica-karakteristična za uslove gde se očekuju temperature od-15do16C.drvena lika i vezivo od plastične mase.u 2god.Crvenilo na liscu-ono se najcesce pojavljuje kao posledica prekomernog nagomilavanja org.Tijov jednogubi i dvogubi način rezidbe.Prstenovanje se vrši na 10 do 15 dana posle cvetanja.Potrebno je petredova žice.

potreban materijal za pakovanje stonog grožđa.Ca. 74.i dr.već odmah pristupiti prihranjivanju azotnim đubrivima.Vrste i vreme đubrenja u vinogradarstvu.potapanjem.Količina utrošenih mineralnih materija zavisi od vrste lozne podloge.Navodnjavanje treba obaviti samo u vreme kada nastupi deficit u vlazi.uklanjanje površinskih žilabrandusa.Mg.Berba grožđa.K.kalijumkarbonat).Najdominantniji način za navodnjavanje vinograda je ’KAP PO KAP’.Letnje prasenje posle cvetanja 8-10 listova.Fe.nega izbilih lastara.vreme i način navodnjavanja.Vinova loza kao i ostale biljke.Za svoju ishranu vinova loza najčešće koristi N.-lakše je kontrolisati ako dođe do oštećenja.kalijum-hlorid.S a u veoma malim količinamai ostale elemente.fosforna(superfosfat)kalijumova đubriva(kalijum-sulfat.na prihod.Ako je grad pao pred cvetanje treba odmah izvršiti rezidbu zelenih lastara na 2 okca.vreme sazrevanja grožđa po sortama i po količinama očekivanog grožđa.prstenovanje lastara i dr. .sistemom ’kap po kap’.crpi iz zemljišta mineralne materije za stvaranje svojih podzemnih organa.drugo-u početku fenofaze intenzivno usled porasta bobica i treće navodnjavanje pre šarka grožđa. 69.navodnjavanje.trebalo bi da intenzivno razvija korenov sistem i da se te godine nerodnosti iskoriste za formiranje željenog uzgojnog oblikakordunice.što podrazumeva da se na manjoj površini izvrši berba.Od organskih đubriva najviše se koristi stajnjak.Đubriva koja se koriste u vinogradarstvu mogu se svesti u sledeće grupe:Organska ili potpuna đubriva.podzemno i dr.utvrđivanje prinosa metodom slučajnog izbora čokota.cinksulfat).mineralna(veštačka) i organo-mineralna đubriva.metod probne berbe.Nega čokota oštećenog gradom.Ako je grad pao u fazi intenzivnog porasta bobica ili u fazi šarka ne treba vršiti rezidbu.krečna(krečnjak.pri sađenju vinove loze.veštačkom kišom(nije pogodna za vinograde).mangan-sulfat.prekraćivanje lastara.Letnja obrada zemljišta.Važniji način navodnjavanja:navodnjavanje u brazde.amonijačno nitratna).Ako je grad pao kada su lastari dužine 5-10cm ne treba vršiti rezidbu.bakar-sulfat.treset.Kao mere pored kojih se reguliše rodnost i normalan razvoj loze pokazuju se još i dopunsko oprašivanje i vezivanje loze.zakidanje zaperaka.Prvo navodnjavanje se vrši ako nastupi aprilska suša tj pred kretanje okaca.amidna. 70.smanjuje se masa lista.potrebnu opremu za berbu.proređivanje grozdova i bobica.na otpornost prema bolestima i niskoj temperaturi.plodnosti i fizičkih i hemijskih i bioloških svojstava zemljišne starosti vinograda i dr.na rodnost i redovno plodonošenje.Navodnjavanje se vrši:dva ili tri puta.zaštita od bolesti i štetočinai zaštita od mrazeva.Ova metoda se sastoji u tome što se dijagonalno po parceli ili potezu obere svaki 10i ili 20i čokot.Da bi se pravovremeno izvršile pripreme za berbu grožđa neophodno je još jednom ranije proceniti mogući prinos grožđa.na kvalitet stonog grožđa i vina.Čokot vinove loze u prve 3-4 godine. 72.ambalažu za berbu i pakovanje stonog grožđa.To je u stvari plitka-površinska obrada koja se kod nas naziva prašenje.gips).Zelenom rezidbom uklanjaju se suvišni lastari.potpomogne provetravanje.U I godini nakon sadnje potrebno je sprovoditi sledeće agrotehničke mere:održavanje zemljišta i borba protiv korova.Potrebe vinove loze u mineralnim materijama.posle završetka vegetacije.pri čemu se posebno obraća pažnja na:proračun potrebne radne snage radi pravovremenog obavljanja berbe grožđa.utiče se na kvalitet grožđa. 71.Uticaj navodnjavanja je višestruk.Ovakvim vinogradima mora se posvetiti posebna pažnja i pružiti nega koja će omogućiti brzi oporavak oštećenih delova vinove loze.Značaj.Procena se može vršiti na više načina:vizuelno ocenjivanje tj ocenjivanje odoka.mikrođubriva(bor aks.Na osnovu ove procene vrši se programiranje berbe.Ona se obavlja u toku vegetacije i to akda se na površini pojave korovi i pokorica.Mere u okviru zelene rezidbe su:lačenje.poveća količina hranjivih materija.Od mineralnih najviše se koriste:azotna(nitratna.68.na osnovu čega se daje procena očekivanog prinosa grožđa.Najviše se održava na rastenje i povećanje bujnosti čokota.kao i da se suzbiju korovi.Posle padanja grada treba odmah izvršiti prskanje bakarnim preparatima kako bi se sprečile pojave raznih bolesti(od bele truleži).Obavlja se 2 ili više puta u toku vegetacije.Uz njega se može vršiti prihranjivanje.dohodak i dobit i td.Prašenjem se obrađuje samo površinski sloj od 5-10cm.potrebne sudove za berbu vinskog grožđa i grožđa namenjenog za bezalkoholnu preradu.Ona ima za cilj da se kultivizacijom površinskog sloja zemljišta sačuva vlažnost i strukturu.a zatim izvršiti zaštitu od kriptogamskih bolesti i štetočina i izvršiti prihranjivanje azotnim đubrivima.uklanjanje i defolijacija.Nega mladog vinograda.Đubrenje se vrši pre podizanja zasada.Zelena rezidba vinograda.nega humke.Organska đubriva se unose u jesen. 75.potrebna transportna sredstva za prevoz obranog grožđa.sorte plemenite loze.suzbijanje korova i dr.za nege mlade loze od početka plodonošenja i za vreme plodonošenja.P. 73.