P. 1
Sicilijanska Mafija Koza Nostra

Sicilijanska Mafija Koza Nostra

|Views: 2,031|Likes:
Published by mladenjovanovic

More info:

Published by: mladenjovanovic on May 16, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/20/2013

pdf

text

original

*Ovde unesite naziv Vase škole , na primer Elektrotehnička škola Nikola Tesla, Zrenjanin

0642793391

SEMINARSKI RAD
Tema : SICILIJANSKA MAFIJA Koza Nostra

Profesor: *ime mentora razred

Student: *Vase ime,

April, 2009.

.............................................................................4 3 MAFIJA SICILIJE KAO DRUŠTVENA POJAVA..........................................................2 Pravo ime "Koza Nostra"............................................................ 3 2 SICILIJANSKA MAFIJA (1860 – 1876) .10 4 ZAKLJUČAK..........................8 3.............................................................7 3...............................................................................................................................SADRŽAJ 1 UVOD..............................1 Savremeni primeri mafije.......................4 Raspad mafije .........................................................................3 Širenje u SAD.......11 5 LITERATURA......12 2 .8 3...6 3.

Đorđe. Ona se koristi za riminalce uopšte. Kamora. bar u njenim ranim stadiju mima.1 1 Ignjatović. Jedino ako se posmatra sa obale malog trouglastog ostrva u Mediteranu.1 UVOD Reč „mafija“ pripada sada već dugačkom spisku reči – kao što su „pica“. Ndrangeta u Kalabriji (na špicu) i Kamora u Napulju i njegovoj okolini (na cevanici). albanskih. malo je starije od mafije – ali ta udruženja će ovde biti pomenuta samo kada su relevantna za isto drugo italijansko ilegalno udruženje nije ni približno tako snažno. japanskih. Službeni glasnik. zato što istorija sicilijanske mafije ne može biti ispričana a da se ne iznese i priča o američkoj mafiji. i sva ona se ponekada nazivaju „mafija“: Sakra korona unita u Apuliji (na peti italijanske čizme). čeških. 4081 3 . smeštena u drugim regi jama južne Italije. počinje da ima smisla. „špageti“ i „opera“ – koje je italijanski jezik podario mnogim drugim jezicima širom sveta. „Mafija“ je postala opšti epitet za čitav jedan svet oružanih bandi – kineskih. Stoga je ovde prikazan onaj pravi aspekt američke mafije. dobro organizovano i uspešno kao mafija. istorija mafije u SAD. takođe se nalaze na ovim stranicama. Neki od najpoznatijih američkih mafijaša. ljudi poput Lakija Lučana i Ala Kaponea. Kriminologija. šesto izmenjeno i dopunjeno izdanje. i van granica Sicilije i SAD gde je mafija u strogom smislu utemeljena. Ova knjiga je selektivna u tom smislu što je ovo istorija sicilijanske mafije. Beograd 2005. SAD su protekla dva veka predstavljale izuzetno plodno tlo za organizo vane kriminalce. koju je ona izrodila. Postoje i druga kriminalna udruženja. turskih i tako dalje – koje imaju vrlo malo veze ili uopšte nemaju nikakve veze sa Sicilijom. ali samo je deo organizovanog kriminala u SAD pripadao mafiji. Nije slučajno što je baš ta sicilijanska reč ušla u tako široku upotrebu. ruskih. Sva ta druga udruženja imaju svoju vlastitu. zapanjujuću istoriju – jedno od njih.

Odbio je da primi ikakvu nagradu i uputio se natrag na svoje rodno ostrvo Kapreru. Pod Garibaldijevim vođstvom. podviga patriotskog heroizma koji je zadivio ostatak Evrope. ka italijanskom kopnu. pošto je na snagu stupio prekid vatre. nadali su se da će partnere za vladanje ostrvom naći u višim slojevima sicilijan skog stanovništva. ponevši samo svoj pončo. Čak su i savremenici smatrali da su Garibaldijeva dostignuća bila „epska“ i „legendarna“.3 Kraljevi ministri. Najčešće su se koristile kratke dvocevke iliti krateži. godine predstavljala samo početak nevolja. Međutim. Palermo je osvojen posle tri dana žestokih uličnih borbi tokom kojih je burbonska ratna mornarica bombardovala grad. septembra srdačno i uz uskli ke dočekala masa sveta i u samom Napulju. Pripajanje 2. Oslobodivši Palermo.2 Palermo je postao italijanski grad 7. kada su se. Naime. Sada je postalo jasno da je pobuna iz 1860. ubistava i poravnanja računa. pošto se ispostavilo da će odnos Sicilije i Italijanskog kraljevstva biti ispunjen agonijom i nasiljem. Uglavnom su se bavili zemljoradnjom. Littlefield Adams. pljački. juna 1860. u maju 1860. prvobitni mafijaši su se uglavnom razvijali pod "fašističkom čizmom". a ne kao nešto važno. koja je obuhvatala veći deo južne Italije. Đuzepe Garibal di sa oko 1000 dobrovoljaca – čuvenih crvenokošuljaša – izvršio napad na ostrvo s ciljem da ga ujedini s novom italijanskom državom. Garibaldi je poveo svoje ljude – kojih je sada bilo sve više i više i koji su postajali prava vojska – na istok. www. uglavnom ljudi sa severa Italije.yu/odlomak. Heroja je 6. Sve do tog dana Sicilijom se vladalo iz Napulja.2 SICILIJANSKA MAFIJA (1860 – 1876) Reč mafija je prvi put upotrebljena na Siciliji za organizaciju "Cosa Nostra" u prevodu Naša Stvar.co. Planinsko ostrvo je imalo vekovnu reputaciju revolucio narnog bureta baruta. godine. među ljudima poput njih samih: konzervativ nim zemljoposednicima sa smislom za dobro upravljanje i željom 2 3 Crime and Custom in Savage Society. Garibaldi je u velikoj meri uspeo zato što je njegov pohod pokrenuo još jedan ustanak. Naravno mafija se razvijala na Siciliji.laguna. ova neuređena ali revnosna sila dezorijentisala je i porazila daleko brojniju napuljsku vojsku. 1985. pao je burbonski režim. Referendumom je ubrzo i zvanično potvrđeno da su Garibaldijevim osvajanjem Sicilija i južna Italija postale sastavni deo italijanske države. a puške su koristili za odbranu svojih poseda. a sledećeg meseca je osvojene teritorije predao italijanskom kralju. ona su uskoro počela da deluju više kao san. nešto osnovnih zaliha za život i seme za svoju baštu. Njihovo povlačenje je bilo vrhunac jednog od najpozna tijih vojnih uspeha tog veka.4 miliona Sicilijanaca novoj državi donelo je za sobom epidemiju zavera. dve dugačke kolone poraže nih trupa izvukle kroz istočne rubove grada i vratile zaobilaznim putem ispred zidina da sačekaju brodove koji će ih prebaciti kući u Napulj. Onda je. godine.php?id=743 4 . kao delom Burbonske kraljevine.

Godine 1866. Ono na šta su naišli – a često su se žalili na to – ličilo je na čistu anarhiju: republikanski revolucionari sa jakim vezama s polukriminalnim bandama. Narodni otpor prema uvođenju vojne obaveze. Na svakom uglu Kvatro kantija. Političari sa ostrva su 1876. zatvaranja bez suđenja. I sam grad je bio veoma jednostavno uređen: Palermo je imao dve prave ulice koje su se sekle na Kvatro kantiju („Četiri ugla“). a bio je čak i ranjen u nogu. da su pobunjenici ispoljavali kanibalizam i pili krv. Kao i u Garibaldijevom napadu 1860. trgu sagra đenom u sedamnaestom veku. kitnjaste fasade sa balkonima. bio je ogroman i jarostan. ali je prošlo još deset godina nemira i represija pre nego što se Sicilija smirila i postala sastavni deo društvenog života Italije. sa kojom Sicilijanci do tada nisu bili upoznati. Učinivši to. godine. aristokrate i sveštenici nostalgični za starim burbonskim režimom.) Na krizu prouzrokovanu novom Garibaldijevom invazijom italijanska vlada je odgovorila tako što je na Siciliji uvela vanredno stanje. vlada je više puta isprobavala vojno rešenje: pokretne trupe. I pride – izgleda da su mnogi mislili kako im je revolucija dala za pravo da više ne plaćaju nikakav porez. iza kojih se protezao amfiteatar od brda i planina. Međutim. Sicilijance koji su uložili svoje političke ambicije u patriotsku revoluciju razbesnelo je ono što su videli kao vladino arogantno odbijanje da im dozvoli učešće u vlasti – vlasti koja im je bila potrebna da bi otpočeli rešavanje problema na ostrvu. i 1876. Pobuna je ugušena 1866.za uređenim ekonomskim napretkom. 5 . u mnogo čemu slična onoj koja je dovela do pada Burbona. Nemajući želje ili sposobnosti da pronađe podršku ne bi li politički umirila Siciliju. jedna italijanska armija ga je zaustavila na planinama Kalabrije. masovna hapšenja. Međutim. Prelepi položaj Palerma i njegove okoline nije mogao a da ne zadivi pridošlice. Neprestana protivteža nevoljama na Siciliji između 1860. Njegov cilj je bio da osvoji Rim. mada nije potvrđeno. Pričalo se. godine osećao toliki očaj zbog stanja u novoj Italiji da se vratio na javnu scenu i iskoristio Siciliju kao bazu za pokretanje još jednog pohoda na kopno. revolucionarne bande su iznenada napale grad sa obližnjih brda. Odgovor na sve ovo bilo je novo vanredno stanje. Garibaldi je 1862. godine bio je utisak što su ga divote tog ostrva ostavljale na posetioce koji su dolazili posle ujedinjenja Italije. buknula je još jedna pobune u Palermu. lokalni političari u borbi za vlast protiv svojih podjednako beskrupuloznih protivnika služe se ubistvima i otmicama. opsade čitavih gradova. Jedan garibaldino koji je Palermu prilazio s mora rekao je da on izgleda poput grada podignutog da se uklopi u dečju poetsku viziju. postavila je obrazac koji će se narednih godina često koristiti. (Rim će postati glavni grad Italije tek 1870. karnizima i nišama simbolizovale su četiri gradska kvarta. godine prvi put ušli u novu koalicionu vladu u Rimu. situacija se nije poboljšavala. Zidovi su mu bili okruženi pojasom maslinjaka i limunovih stabala. koji je i dalje bio pod papskom vlašću. puni žudnje za autonomijom Sicilije. godi ne.

mafija nije alternativna vlada. 4081 5 www. i organi zujući se na jedinstven način koji kombinuje osobine države u senci. postupcima ljudi od časti. U skladu sa mafijom kao celinom. šesto izmenjeno i dopunjeno izdanje. Priča o mafiji takođe uključuje i ljude koji su iz 4 Ignjatović.wikipedia. bila ona legalna ili ilegalna: i prodavci i lopovi plaćaju ono što je poznato kao pizzo.sr. Kao i država. Pre Falkonea i Borselina. istorija mafije se ne može baviti samo mafijom. ona retko prelazi preko granica svojih uobičajenih „upravnih“ aktivnosti. Mafijaš će na kraju „štititi“ i vlasnika prodajnog salona automobila i bandu kradljivaca automobila koji ga pljačkaju. Glavni zahtevi koje Koza nostra postavlja svojim članovima jesu: diskrecija. novinare. političare i propratnu radnu snagu i potpomaže mafijaše koji nisu imali dovoljno sreće te su dospeli u zatvor.5 Koza nostra je isključivo tajno društvo zato što ona ima potre bu da bira svoje saradnike veoma pažljivo i nameće ograničenja u njihovom ponašanju da bi oni zauzvrat imali koristi od članstva u njoj. kao što su masoni.org/sr-el/Мафија 6 . Glavnica mafije se može razviti na svim vrstama tržišta. Razlika je u tome što mafija pokušava da „oporezuje“ svu ekonomsku aktivnost. sudije. veliki broj ljudi je poginuo boreći se protiv mafije. mafija sebi takođe pripisuje vlast nad životom i smrću svojih podanika. Neki od njih su likovi u drami koja je ovde ispripovedana. Međutim. zato što je sastavni deo priče o mafiji i priča o njenoj borbi protiv Sicilijanaca i drugih ljudi koji su joj se suprotstavljali od samih početaka.4 Koza nostra je poput države zato što se trudi da kontroliše teri toriju. ilegalnog poslovanja i tajnog društva pod zakletvom. Reketiranje je za mafijašku Porodicu ono što su porezi za legalnu vladu. Beograd 2005. Veći deo priho da od iznude investira se u održavanje kriminalnih aktivnosti: ona kupuje advokate.3 MAFIJA SICILIJE KAO DRUŠTVENA POJAVA Mafija sa Sicilije obezbeđuje sebi moć i novac gajeći veštinu ubijanja ljudi. nasilnije i profitabilnije – oči gledan primer je trgovina narkoticima i njihova raspodela – to više mafijaša koji stupaju na to tržište ima veće koristi ako iza sebe imaju svetski renomiranu i sasvim pouzdanu glavnicu zasnovanu na jezivom zastrašivanju. ona opstaje tako što se infiltrira u legalnu državu i na silu je prilagođava svojim vlastitim interesima. a da pri tom ne odgovara pred zakonom. Službeni glasnik. Istorija ove organizacije fascinantna je sama po sebi. Tako je mafija jedinastranka kojoj je apsolutno zagarantovana korist od svakog reke taškog posla. Ipak. Opšte pravilo glasi: što je tržište opasnije. Koza nostra plaća ove troškove ne bi li izgra dila ono što neki „mafiolozi“ nazivaju glavnicom zastrašivanja. kao što su malverzacije u građevinarstvu ili krijumčarenje duvana. Međutim. Kriminologija. Đorđe. Koza nostra je biznis zato što ona teži profitu – bez obzira na to što to čini čak i zastrašivanjem. svaka mafijaška Porodica (italijanska reč koja se koristila tokom čitave istorije mafije glasi cosca) ponaša se kao vlada u senci koja upravlja ljudima u okviru svoje teritorije. policajce. poslušnost i nemilosrdno nasilje.

sve do 1992. bio je ključni svedok. političku stranku sadašnjeg predsednika vlade. Službeni glasnik. podiže se i niz pitanja o tome kako je Italija uspela da sebe uvali u takvu nepriliku. ova knjiga jeste istorija mafije. Đorđe.8 6 7 www.yu/odlomak. pa sve do političkog cinizma i potpunog saučesništva – pokazivali naklonost prema delovanju te organizacije. Beograd 2005. Međutim. Čak i kada nije bilo tako. pošto konačne presude još nisu donete. to razumevanje nije dobro iskorišćeno. šesto izmenjeno i dopunjeno izdanje.com 8 Ignjatović. 4081 7 . medijskog tajkuna Silvija Berluskonija. Iz tog razloga takođe. Kriminologija. nekadašnji „bos dva sveta“. godine. Mafija je bila tajna skrivena pred otvorenim očima. Međutim. 7Postoji još jedan krupan mafijaški slučaj. pa da se potpuna istina o sicilijanskoj mafiji potvrdi. Kada je. Budući da svako van Italije zna šta je mafija. U vreme pisanja ove knjige sedmostruki predsednik italijanske vlade i doživotni senator Đulio Andreoti osuđen je zato što je angažo vao mafiju da ubije jednog novinara koji ga je ucenjivao. ili bar misli da zna.laguna. Italija e više puta propuštala prilike da shvati istine za čije dokazivanje su sudije Falkone i Borselino na kraju dali svoje živote. ali je i istorija neuspeha Italije da shvati ono što je sve vreme bilo očigledno i bori se protiv toga. stalni neuspeh Italije da shvati mafiju upućuje na daleko bogatiju priču nego što bi to bio slučaj da se sve svodilo na neku tajanstvenu zaveru nekoliko pojedinaca rešenih da istina ostane skrivena. (Glavni doušnik. U prošlosti su vlasti (a takođe i istoričari posle njih) i te kako često ostavljane da prebrojavaju mrtve i pitaju se kakva čudna logika stoji iza sveg tog krvoprolića.co.) Andreoti je podneo žalbu Kasacionom sudu. Tomazo Bušeta.1 Savremeni primeri mafije Postoji mnoštvo savremenih primera koji ukazuju na to da je duboko ukorenjeni problem mafije u Italiji i dalje veoma živ. Kako je jedna ilegalna organizacija toliko dugo mogla da ostane tako snažna i tako teška za razumevanje? Deo objašnjenja leži u nedostatku dokaza. Ove optužbe se oštro poriču i ne treba žuriti u izvlačenju zaključaka u vezi sa tim pojedinačnim suđenjima. pored začuđe nog podizanja obrva. zbunjuje nas činjenica da je trebalo da prođe toliko vremena. Jedan prebeglica iz redova mafije potvrdio je da je bilo sastanaka na visokom nivou gde je sklopljen pakt između Koza nostre i Forca Italije. razumevanje mafije prodrlo u vladine institucije. u nekoliko prilika. Prošlog veka. Iz tog razloga.širokog spektra motiva – koji se kreću od racionalnog straha. a i duže. čak bi i istorija mafije koja uključuje sve ove katego ije i dalje ostavila mnoga pitanja nerazjašnjena.6 3. godine osnovao Forca Italiju. brzo je zaboravljano.php?id=743 www. Mafija je opstajala i napredovala zato što je zastrašivala svedoke i zbunjivala ili podmićivala policiju i sudove. bila u najmanju ruku krajnje rasejana što se tiče sicilijanske mafije.wikipedia. u koji je upetljan direktor marketin ške agencije koji je 1993.

koji je samo produbio misteriju zašto Italija nije ranije uspela da razume mafiju.org/sr-el/Мафија 8 . Sicilijanska Mafija ili jednostavno mafija. sa značenjem 'naš svet. 3.2 Pravo ime "Koza Nostra" Prema nekim mafijašima. kao što je to učinio prebeg Tomazo Bušeta. zajednički cilj). vrednosti'. u stvari. pravo ime mafije je Koza Nostra (u prevou "naša stvar" tj.Istoričari koji su prvi pokušali da odgovore na ta pitanja odmah posle Bušetinog svedočenja brzo su došli do izvanrednog nalaza. jedan od najpoznatijih američkih bosova 9 www. je tajno italijansko kriminalno udruženje koje je nastalo sredinom 19. Mafijaši su stare članove prilikom upoznavanja sa novim članovima nazivali pripadnicima Koza Nostre ili La stesa koza (na ital. Mnogi su tvrdili. veka na Siciliji. Samo je spoljni svet imao potrebu da opiše ovu organizaciju zbog čega je naziv Koza nostra ušao u širu upotrebu. da je reč "mafija" književni izraz.sr. Cosa Nostra .naša stvar). Prema njima. veka veliki broj sicilijanaca emigrirao u SAD. kao što su Antonio Kalderone i Salvatore Kontono. Drugi mafijaški prebezi. La stessa cosa sa istim značenjem). Kasnije se proširila i na istočnu obalu SAD kada je krajem 19. takođe su potvrdili da izraz "mafija" nema izvorno značenje. ili još ispravnije Koza Nostra (ital. pravi naziv organizacije je "cosa nostra".wikipedia. Bušeta je. Čarls Laki Lučijano.3 Širenje u SAD Slika 1. tradicija. bio daleko od prvog čoveka od časti koji je prekršio čuveni mafijaški kodeks ćutanja poznat kao omertà.9 3. nije bio čak ni prvi kome su poverovali kada je to učinio.

Npr. među mafijašima je vladao čuveni zakon OMERTA ili "zakon ćutanja" što znači da ako bilo ko od druge porodice povredi tebe ili tvoju familiju. oni su se okrenuli ka organizovanom kriminalu. pa tako i mafijaši. U takvim situacijama čovek retko kad biva pošten. poslova i para. bukvalno svako. Međutim ono što ih je tamo zateklo sigurno nije bilo ono što su očekivali.wikipedia. Bez obzira na te ratove bilo da su krupnih ili sitnih razmera.10 Sam uspon mafije je počeo u doba prohibcije . postojao je restoran koji je legalno radio. ni u snu nemoj da govoriš policiji ili nadležnima jer onda na snagu stupa omerta i svako. beda i siromaštvo. Mafijaši su se uglavnom bavili "poslom iza vela". Kada te neko tako povredi onda na snagu stupa još čuvenija Vendeta ili krvna osveta. ili bi se falsifikovao novac ili bi se tu dobavljalo oružje. a neretko je i poneki raspojasani pijanica. nezakonit posao.tj. poštenog posla radili i drugi. što znači da su u sklopu jednog. zabrane točenja ili uopšte korišćenja alkohola u čitavoj SAD. čak i tvoja vlastita mafijaška porodica će krenuti na tebe. Dočekali su ih glad. koji je oštećivao restoran. hiljade Italijana se ilegalno uselilo u Ameriku misleći da je Amerika zemlja mogućnosti. I nema ti spasa.sr. U zgradi istog tog restorana postojala bi javna kuća. Tada su se mafijaši okrenuli točenju alkohola i već tada su počele čarke imeđu mafijaša. Mafijaške porodice bi presretale kamione drugih porodica otimajući im sve u njima i preprodavajući za obično nižu ceo od one koja je inače bila.Nakon velike krize koja je zadesila SAD.org/sr-el/Мафија 9 . bio i pretučen. Iako je većina njih potekla iz ugledne. poštene ali ne i bogate porodice. 10 www.

Nekada.4 Raspad mafije Propast mafije je usledila sa dolaskom droge. što je bilo dovoljno da se prava mafija razbije. još pre droge. Omerta je prvi put razbijena 1974. Današnja mafija se vrti samo oko para i droge.sr.wikipedia.3. dok je stara držala i do ugleda. Kasnije grupe koje su svrstavane u red mafije nisu ni prbližno bile slične staroj organizaciji mafije.11 11 www.org/sr-el/Мафија 10 . mafijaši su uspešno podmićivali policajce. ni po broju članova ni po obimu posla koje je obavljala. svedočenjem Semija "Bika" Gravana. Naime stari mafijaši ili "stara škola" su predočili mlađim generacijama da je droga potencijalno opasna kako za one koji je konzumiraju tako i za preprodavce koji će takođe ili preći na drogu ili će ih FBI otkriti. koji su posle dolaska droge uvideli koliko je to opasno.

reč „mafija“ izbila je na površinu i ušla u široku upotrebu na vrlo čudan način.4 ZAKLJUČAK Termin "mafija" se danas u opštem govoru koristi kako bi se njime označili različiti oblici kriminalnog udruživanja i organizovanog kriminala. Mafija i nova italijanska država rođene su u isto vreme. U stvari. Poreklo mafije nije staro. zato što je italijanska vlada koja je ime otkrila takođe imala ulogu u stvaranju udruženja koje je to ime nosilo. Mafija je nastala približno u ono vreme kada su zabrinuti zvaničnici italijanske vlade prvi put i čuli da se priča o njoj. U novije vreme analitičari o mafiji kažu da je to jedna organizacija moći čije glavne garancije opstanka nisu toliko kriminalne aktivnosti koliko je to uska povezanost sa funkcionerima države u kojoj deluje. 11 .

[3] Ignjatović. 40-81 [4] www. Edvin Mellen Press 2004.Lombroso.co.org/sr-el/Мафија [6] www... šesto izmenjeno i dopunjeno izdanje. Littlefield Adams. Kriminologija. K. C. Criminal Anthropology (Criminology Studies).wikipedia. Službeni glasnik. David M. 1985.php?id=743 12 . Beograd 2005.com [5] www. Criminal Anthropological Writings of Cesare Lombroso Published in the English Language Periodical Literature During the Late 19th and Early 20th Centuries: . Malinowski.E.wikipedia.Rich.laguna.sr. Đorđe.yu/odlomak.5 LITERATURA [1] Horton. Bronislaw.. [2] Crime and Custom in Savage Society.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->