P. 1
1. Vasko Popa

1. Vasko Popa

|Views: 7,401|Likes:
Published by pliple

More info:

Published by: pliple on May 17, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/03/2013

pdf

text

original

1.

Vasko Popa ''Kora'', ''Nepočin – polje'', ''Sporedno nebo'' i ''Uspravna zemlja'' Poezija Vaska Pope, slično poeziji Momčila Nastasijevića, dugo vremena je opisivana kao hermetična, izuzetno moderna ali neodgonetljiva, neprevodiva na neposredno i racionalno čitaočevo životno i jezičko iskustvo. Danas se, međutim, može prodreti u teške i zamršene slike Popine poezije, iako to odgonetanje zahteva dug i iscrpan rad. Novina Popine poezije je u novini njegovih pesničkih slika. Naravno, na proučavaocu je da utvrdi kakve su to pesničke slike po svom poreklu i prirodi i koji vid novog pesničkog obaveštenja donose. Moderni pesnici su često usled nerazumevanja sami objašnjavali svoju poetiku i poeziju. Čini se da nema poznatijeg primera od ''Sumatre'' Miloša Crnjanskog i objašnjenja pesme objavljenog u SKG, medjutim, Vasko Popa spada u red onih pesnika koji i kada su govorili o svojoj poeziji nisu izlazili iz same poezije niti su se služili teorijskim jezikom već su i dalje koristili pesničke slike.U berlinskom predavanju koje je održano krajem 1966. Popa je naznačio neke od osnovnih postulata njegove poetike koji mogu pomoći u razumevanju njegove poezije u celini. U tom predavanju Popa pesnika naziva čuvarem jezičkog izvora. Pesnik je čuvar kraj beskrajnog puta kojim prolaze žive reči. Te reči u pesniku predane ili prenoće a potom se vraćaju svom izvoru. Pesnik im jedino može ponuditi svoje bdenje i ćutanje. O pesmi Popa kaze da je to zatvoreno kolo od reči, reči igraju u kolu oko izvora sa kog su potekle. Međutim, reči su okrenute leđima čoveku nagnutom nad pesmom. Dakle, reči u Popinoj poeziji ne služe za obično označavanje, upućivanje na vanjezičku stvarnost, one upućuju same na sebe. Ovo uputstvo je donekle očekivano jer na jezik kao književni medijum upućuju svi moderni pesnici. Novina Popine pesničke slike je dakle u jeziku. Zapravo Popa nas vraća našem jezičkom izvoru aktivirajući naše jezičko pamćenje. U kritici se kao oznaka za Popin pesnički svet često sreće polusloženica, zapravo hendijadsis ( postojan spoj od dvojedne reči u istoj funkciji ) ''nepočinpolje''. Prirodno je zapitati se šta znači ''nepočin-polje''? Odgovor ćemo naći u zagonetki koju je Popa uneo u zbornik narodnih umotvorina. Zagonetka glasi ''Mrtvi živog nosi preko nepočim-polja.'' U zagonetki je opisan brod ili barka, čovek i more, nemirna pučina.Dakle, ''nepočim-polje'' je nemirna pučina. Mnogo važnija informacija je da Popa svoje pesničke slike gradi po ugledu na narodnu tradiciju i folkor. Ovo je jedan od retkih primera kada Popa uzima gotovu sliku iz zagonetke. U većini slučajeva Popa gotovu sliku sažima, eliptira, preinačuje. Razlika izmedju zagonetke i Popine pesničke slike je u tome što zagonetka u
1

Kuća na sred druma i Rez. u zbirci ''Kora''. pojavila Popina zbirka ''Kora'' ( naziv zbirke je skraćenica za sintagmu ''Zemljina kora'' ) sa svojih 60 pesama. u zbirci ''Nepočim polje''. Pružih zlatnu žicu preko belog sveta.u petom krugu ''Reči u kamenu''. lična osećanja i emocionalnost ne nalaze svoje mesto u većini Popinih pesama. Ako znamo da frazeologizam '' izaći iz svoje kože'' znači izgubiti prisebnost. pesmi ''Odjekivanje''. 3. Nepočim – polje.Popa je objavio i tri antologije narodnog stvaralaštva: Od zlata jabuka. Urnebesnik i Ponoćno sunce. a Popina pesnička slika ne vodi od pitanja ka odgovoru već nas vraća na pitanje. 2 .pitanju sadrži odgovor koji moramo prepoznati u slici ( npr. Predmeti iz čovekove okoline opisani su hladno i precizno.Daleko u nama (30 pesama ). ''Uspravna zemlja'' objavljen 1972. ispod te emotivne uzdržanosti i objektivnosti. Uspravna zemlja. srećemo zbunjujući stih u kome lirski subjekat kaže kad soba zareži na njega ''uvučem se u svoju kožu''. Osnovna obelezja stare lirike kao što su subjektivnost. Popa je objavio nekoliko zbirki pesama: Kora. šokirala je javnost. svom miru i prisebnosti.Predeli (9 pesama). Pored zagonetke Popa vrlo često koristi eliptiran i preoblikovan frazeologizam. pesma ''U osmehu'' : ''Plavooke daljine savile se u klupče'' ). pesmi ''Lovca'' imamo . ''Kora'' je podeljena na 4 obimom nejednaka ciklusa: 1. objaviće i Živo meso. Ono što donosi pesnički svet Popine ''Kore'' jeste iskustvo savremenog gradskog čoveka. Međutim. 1972. Opsednute vedrine (6 pesama). 2.ući na jedno izaći na drugo uvo ili u pesmi ''Izmedju igara'' igra se sa svojom glavom. 1975. ciklusu ''Poznanstva''. pa je savih u orahovu ljusku ).Spisak (15 pesama) i 4. Prema Popinoj zamisli amblem šape zveri koji stoji na početku zbirke uradio je slikar i ilustrator knjiga Dušan Ristić. oseća se nelagoda i strah. Vučja so. onda nam je jasno da Popina pesnička slika sugeriše povratak sebi. Pre Vaska Pope tako uznemirujuću viziju grada – levijantana koji proždire svoje stanovnike srešćemo u zbirci Momčila Nastasijevića ''Sedam lirskih krugova''. godine 1975. 1968.kao zasebna zbirka sa 35 pesama. Zbirka je zamišljena kao celina od 5 ciklusa ali je peti ciklus. Frazeologizam je prepoznatljiv jezički obrazac i često ga kod Pope srećemo u autentičnom obliku npr. 1953. Kada se 1953. Međutim. ciklusu ''Igre''. 1956. na samu sliku koja je najčešće simforična ( npr. a kroz metaforizaciju jezičkog izraza. Sporedno nebo.

Opsednute vedrine Osnovna tema prvog ciklusa pesama. laje i zavija. a ''pepeo njišti''. Popa je antropomorfizirao svet malih objekata zato njegova ''drvca čeznu''. On se stavlja u položaj sićušnih stvari i posmatra iz njihove perspektive svet koji ih okružuje. jauk. usne je obrstio i mozak je rastočio. U pokušaju da je uništi ili se bar odupre jednom takvom zastrašujućem plodu vremena čovek postaje autodestruktivan: vilice je oglodao. ona je natprirodna i destruktivna ( pogađa teme. s druge strane. grad koji ne spava i u kome se ne spava? U pesmi ''Odjekivanje'' Popa opisuje ljudski strah od samoće i praznine. To je zver sa sedmokrakim jezikom. ugleda razbijene i dekomponovane i spoznaje njihov agresivni smisao. utrobu i mozak ). čiviluk. Ciklus ''Opsednute vedrine'' je poezija opsadnog stanja koja postepeno uobličava teme bedema. 3 . kao prazna soba koja postaje kosmički prostor u malom. Pesma ''Gvozdena jabuka'' donosi sliku grotesknog čuda od ploda. zid ili predmeti – vizije: uzdah. sa razjapljenim čeljustima i psećom glavom čiji zubi zlokobno škrguću. Ta praznina je personifikovana kao zver koja reži i urla. da se ''uvuče u svoju kožu'' zato se i sam u urlik pretvara i odjekuje. zaborav. osmeh. Lirski subjekat život doživljava kao uokvirenost i opsednutost nekim ili nečim što ugrožava mir ili spokojstvo. Ovaj ciklus pesama donosi sliku egzistentnog prostora koji nije nimalo gostoprimljiv. fiksirajući predmete odjednom ih. već naprotiv. Sve asocira na smrt: mrtvi trupci čikova. tvrdjave u kojoj nema mira ni počinka U toj borbi neprestanoj daje se i poslednja kap života proždrljivim zidovima. kao što to naslov nagoveštava. Šta je ''gvozdena jabuka''? Savremeni grad. To su naizgled banalni i nepoetični predmeti: pepeljara. Predeli U ovom ciklusu Popa je opisao predmete kojima je odredjena naša svakodnevica. tako je u pesmi ''U pepeljari''. kore. sto. ''Poznanstvo'' upoznaje lirskog subjekta a tako i čitaoca sa prostorom koji preti. Prva pesma ciklusa. obezglavljena drvca. Naslovi pesama koje opisuju predmetni svet dati su u predloško – padežnim konstrukcijama. je ugroženost čoveka i svih ljudskih kvaliteta. Gašenje cigarete u pepeljari doživljeno je kao gašenje sunca. Nije li sinonim za jedan od najvećih gradova sveta ''velika jabuka''. Urbanom čoveku je teško da sačuva stanje prisebnosti. nastanjen bićima i situacijama koje prete i ugrožavaju čoveka. kao u snu. a ogromna čovečija ruka vreba na vidiku.

po kojoj se rasipaju reči i koja '' izravnjava ''lica. '' ogledalo da ore ''. 4 . kasu. Po njoj '' blude '' beskućni pogledi prepoznajući samo ponegde po neki '' cvet od magle ''. On vuče teret nateran čovekovom agresijom: '' Izmedju vilica čovek mu se nastanio ''. Umesto vode. Spisak ''Spisak'' objedinjuje pesme slične po tematici. Predmeti obešeni na čiviluku sugerišu čovekovu odsutnost: vratove su prerezali okovratnici. Obesmišljen je prostor oko nje kao i njeno trajanje u njemu jer '' Trska koja misli i onako će je stići ''('' trska koja misli '' je Paskalova aluzija na čoveka). a zelena strava niče u naborima kaputa. umesto toga ona se tromo i nevešto vuče po prašini. u prašini. Sasvim je jasno da je to slika konja u trku. Patka je stvorena da pliva. u kojoj se '' smeju ribe '' javljaju se izmenjeni i nametnuti uslovi života. U pesmi ''Konj'' Popa se koristi Pikasovim slikarskim postupkom koji pretače u reči pesme: ''Obično osam nogu ima ''. Možda niko kao Popa nije tako poetično opisao apstraktnu kategoriju zaborava u pesmi '' U zaboravu ''. glatke kao ogledalo. njegove tegobe i strast u svetu u kome nesporazumi i večiti antagonizam rađaju ugrožene. Jednom je pokušao da se pobuni ali je '' gubicu raskrvario ''. Uvodna pesma ciklusa ''Spisak'' je ''Patka''. ona asocira na Bodlerovog glasovitog ''Albatrosa''.'' Drum kraja nema '' . Opevani su predmeti. Naredni stihovi govore o konju koji se nalazi u istoj životnoj situaciji kao patka – izmešten je iz svog prirodnog stanja. Tako opisana patka je u isti mah tragična i smešna. bilje i životinje u čijoj sudbini prepoznajemo sudbinu čoveka. Izdvojena iz prirodnog ambijenta. Pobuna rađa traumu i otuda se u njegovim pitomim očima tuga nastanila. Patkino geganje po prašini je njen hod po mukama ka neizbežnoj smrti. zadnje misli se legu u šeširu. Zaborav je opredmećen kao ravnica po kojoj se razlivaju i gube dogadjaji.Atmosfera straha i životne ugroženosti izbija i iz pesme ''Na čiviluku''.situacija je bezizlazna a put je sizifovski.

Njene oči se nebo u njihovom slepom stanu – kontrast. Njegovo lišće su zelene novčanice koje ''propija'' ulica. budući nesputan. U atmosferi u kojoj su ''kuće izvrnule gorke dzepove soba'' (11. da zvezde u olucima trule. Svakako najpoznatija pesma ovoga ciklusa jeste pesma pod brojem 14. beton lišava drvo njegovih zelenih. Sve pesme iz ovog ciklusa stoje u delimičnoj suprotnosti sa pesmama iz prethodna tri ciklusa. ovde je okupio ljubavne pesme.pesma) lirski subjekat se pita da li će moći voljenoj ženi ''na ovom nepočin – polju''da podigne ''šator od svojih dlanova''. Nažalost. Pesma ima strogu kompoziciju – 4 tercine izgrađene na principu kontrasta i gradacije sa epiforskim ponavljanjem '' ne bi nikad ''. Daleko u nama Ciklus pesama ''Daleko u nama'' objedinjuje 30 pesama bez naslova. životnih sokova.Ona štiti i krije taj svet od spoljašnjeg rasula.U pesmi ''Kesten'' opisano je narušeno prirodno stanje. jutro donosi otrežnjenje. On deli čovekovu sudbinu u gradu iako ga je čovek utamničio u more asfalta i betona. U prvom izdanju ''Kore'' iz 1953. U drugoj tercini njen smeh razbija zatvorenost koju nameću zidovi njihovog stana. drvored je njegova sudbina. živi od pustolovina i divnih uspomena. ''Kora'' je Popina simbolička struktura koja u sebe zatvara određeni svet. uživa u noćnim avanturama zbog kojih i sam kesten sanja da je ponovo u svom prirodnom ambijentu – šumi. bilje i životinje. Sve je oneobičeno u svetu koji je pokazao svoje ružno lice. U trećoj tercini slavuji postaju metafora za njen glas koji donosu život ( vrbe ) u njihov stan. zato Popa moze da kaže da je ''vazduh neprohodan''. Kesten je antropomorfiziran: ima prste. U prvoj tercini lirski subjekat dragine oči po analogiji ( boja i dubina ) izjednačava sa nebom. ovaj ciklus je stajao na početku zbirke i stoga sadrži najstarije Popine pesme. U četvrtoj tercini sunce se javlja kao simbol toplote i života a izjednačeno je sa njenim rukama. Zaviriti ispod kore znači 5 . Zapravo ceo ciklus ''Daleko u nama'' objedinjuje dve suprotnosti : ljubavnu radost i zloslutne nagoveštaje ratnog okruženja. zapravo. Jedino koren kestena. a da nebom ''zubate oči lete'' (avioni). Dok je u prethodnim pesmama Popa oživljavao predmete oneobičavajući stvari. ''Očiju tvojih da nije''. obeleženih samo brojevima.

Kasnije će u kritici ''nepočin – polje'' biti redovno navođeno kao oznaka za Popin pesnički svet. Zanimanje Vaska Pope za našu narodnu književnost i tradiciju očigledno je ako znamo da je Popa izdao tri zbirke narodnog stvaralaštva: ''Od zlata jabuka''. 2. Kost kosti (7 pesama). Belutak (7 pesama). pojavila Popina zbirka pesama ''Kora'' i uzburkala svojom novinom čitalačku i kritičku javnost. Pri tome Popa je svoje pesničke slike oneobičavao gradeći ih po ugledu na frazeologizme.dopreti do suštine. Reč je o pesmi ''Pre igre''. 3. odgonetku ''nepočin – polja'' treba traziti u narodnoj književnosti. zapravo iz ciklusa ''Daleko u nama'': ''Da li ću moći na ovom Nepočin – polju da ti podignem šator od svojih dlanova. postojanog spoja od dvojedne reči u istoj funkciji. Igre (13 pesama). nemirna pučina. Da bi igrali neophodno je zagledati si u sebe samog. Pesnik daje uputstvo za nekakvu još čudniju igru koja će potom uslediti.'' Reč je o barki. do onog što čini skriveni smisao predmeta. a to znači dotaći i odgonetnuti primarnu suštinu predmeta koja se uzima za polazište pevanja. Dakle. Vrati mi moje krpice (uvodna + 13 pesama) i 4. Tako u jednoj od Popinih antologija pronalazimo zagonetku: ''Mrtvi zivog nosi preko nepočin – polja. Kasnije će Popa ovu polusloženicu staviti u naslov njegove zbirke koja će izaći 1956. ova polusloženica će se naći u naslovu nove Popine zbirke. ''Urnebesnik'' i ''Ponoćno sunce''. Prirodno je zapitati se šta je ''nepočin – polje''? Reč je o vrsti (h)endijadisa. Zbirka je podeljena na 4 ciklusa: 1. Godine 1956. čoveku i moru. Za ''Koru'' je Zoran Mišić rekao da je u celini jedno ''nepočin – polje'' gde se vodi borba neprestana ''da bude što biti ne može''. Ovo je redak primer kada Popa uzima gotovu sliku iz zagonetke. lice sa zmijom. Na početku zbirke stoji amblem Uroborusa. Zoran Mišić je zbirku u celini nazvao ''nepočin – poljem'' gde se vodi borba neprestana ''da bude što biti ne može''.'' Prva pesma prvog ciklusa ''Igre'' posvećena je Zoranu Mišiću. Pri tome je reč polje ''obična'' i moze samostalno da stoji a nepočin '' neobična '' i nema samostalno značenje. Za ovu neobičnu igru 6 . Za moto zbirke Popa je odabrao stihove iz ''Kore''. Nešto slično nalazimo u narodnim pesmama kad se kaze da je došla ''kita i svatovi'' u značenju ''kićeni svatovi''.Dakle. zmija koja se posuvraćuje u samu sebe. Amblem je prema Popinoj zamisli uradio slikar i ilustrator Dušan Ristić. paremije ( poslovice ) i zagonetke. Nepočin – polje Kad se 1953. pasti ''na dno svog ponora'' i ko se ne razbije ima pravo da igra. ''nepočin – polje'' je more.

jednom izgubljenom a posle iskušenja ponovo zarađenom kožom. svi su u genitivu jednine: Igre. da im je sad lako '' spasle smo se mesa ''. uveriti se ''da nema kukavičijih jaja'' u sebi. posle pet pesama (ako se izuzme uvodna) pojavljuje pesma ''Između igara'' nakon koje sledi još pet pesama (ako se izuzme poslednja). Ružokradice i sl. Trule kobile i sl. kako je to napomenuto u zagradi na kraju pesme. Kost kosti znači kost ali i sama suština kosti. U prevrtljivom svetu kakav je ovaj ničiji položaj nije stalan i siguran jer ako klešta ne izvade klin iz poda. Prva pesma ciklusa se zove ''Pre igre'' a poslednja ''Posle igre''. igra se tako večito nastavlja i ponavlja. Delovi ljudskog tela su ono što igra i čime se igra. otuđeni od jedinstva. Naslovi pesama nas podsećaju na dečije bezazlene igre: Žmure. Igra ''Klina'' je krajnje dehumanizovana igra u kojoj se stalno vrše raspodele i preraspodele uloga. Kakve su Popine ''igre''? To su igre ljudskim telom. kao da su delovi ljudskog tela osamostaljeni.očigledno je neophodno poznavati samog sebe. Naslovi pesama su vrlo neobični. onda majstori kažu ne valjaju klešta i ''razvale im vilice''. Igra svadbe je svojevrsno venčanje sa svojom svučenom. U prvoje pesmi ''Na početku'' kosti konstatuju. Drugi ciklus nosi naziv ''Kost kosti'' u kome prepoznajemo retku ali upečatljivu stilsku figuru poliptoton. Jure. U pesmi ''Svadbe'' opisana je još neobičnija igra koja se. vrednost. U ovom ciklusu imamo lirski subjekat – kosti koje i dalje nastavljaju apsurdnu i samodestruktivnu igru započetu u prvom ciklusu. proceniti sopstvenu snagu. tako da mažemo govoriti o momentu izneverenog očekivanja. Sve tri pesme ispisane su kurzivom. ni krila nakon čega sledi jedno pomirljivo i rezignirano '' šta da ti pričam ''. Poslednja pesma ciklusa ''Posle igre'' apsurd je doveden do vrhunca. 7 . nešto više od same kosti. nema čela. sad će zameniti autodestruktivnost: nema trbuha. retko igra. nema ni srca. Dok je prethodni ciklus u igri donosio kakva – takva pravila igre ovde se ne zna ''ni ko je gde ni ko je ko'' (''Na kraju''). Uvući se ponovo u svoju kožu je pesnička slika sa frazeološkom osnovom a znači ponovo pronaći sopstveni mir. Prvi ciklus pesama pokazuje izuzetno brižljivo izrađenu zatvorenu kompoziciju. Ali naslovi i sadržaj pesama stoje u apsurdnom raskoraku. Raniju destruktivnost u kojoj ''jedni odgrizu ruku ili nogu ili bilo šta'' (pesma ''Jurke''). pri tome se unutar ciklusa. Lovca. Na ovaj način sugerisano nam je odsustvo lirskog subjekta ili bar lirskog subjekta kakvog smo do tada navikli da srećemo u poeziji. Klina. U igri ''Klina'' jedan je klin–žrtva drugi su klešta i majstori – oni koji muče i tlače. budući antropomorfizirane.

Znamenja.pesma ) ili ''Oluja ti postelja'' ( 10. u rođenom telu iz kog hoće da iskoči. stoji na početku ovog ciklusa. 5. Sporedno nebo Kada se 1968. kune. Zev nad zevovima. naređuje. ovde je potencijalna draga oslovljena u srednjem rodu kao ''čudo''. Belutak je metafora za čovečiji trup pa tako i za samog čoveka. Budući antropomorfiziran. Podražavanje sunca. Osećanje ugroženosti i otuđenosti više ni ljubav ne može da anulira jer on njegovom ''čudu'' i ''lepotici'' preti. Belutak nije običan kamen već kamen savršenog oblika i bele boje. tesno mu je u sebi. a upliv narodne tradicije prepoznajemo u upotrebi modifikovane forme kletve npr. Knjiga je podeljena na 7 ciklusa: 1. Kao i Isidori Sekulić i belutku je dosadio ''savršeni krug''. Ako ovome dodamo i amblem zbirke – slika gornjeg i donjeg kotla. Lipa na sred srca i 7. 4. pojavila Popina zbirka ''Sporedno nebo'' Ivan V. Nebeski prsten. 6. najcelovitijom i najcelovitije zamišljenom knjigom pesama u srpskoj književnosti. Osnovna simbolika značenja broja 7 jeste savršeni red ali istovremeno broj 7 je zbir broja 3 koji označava nebo i broja 4 koji označava zemlju. Ta pesma posvećena kompozitoru Dušanu Radiću. 2. Lajt – motiv celog ciklusa su '' krpice ''. One su očigledno sama esencija njegovog bića koja je ugrožena u ovom otudjenom svetu. Dok je u ''Kori''. belutak ima srce. u ciklusu ''Daleko u nama'' kroz ratnu strahotu lirski subjekat uspeva da voljenoj ženi ispeva najlepše stihove ljubavi. Belutak se zaljubio u ''oblu plavooku''. u srcu zmiju koja guta vidik kao jaje. Razmirica. ''od tačkaste nade''. ''Ne povratilo se'' ( 12. 3. Svaki ciklus ima 7 pesama. Pri tome celim ciklusom dominira izrazito polemičan ton negovešten imperativom već u samom naslovu ciklusa.pesma ). Lalić je nazvao ''kosmičkim glumištem''. Raskol. u beskraj. ''od svilenog osmeha''.Treći ciklus ''Vrati mi moje krpice'' sasvim uslovno možemo odrediti kao ciklus ljubavnih pesama. Poslednji ciklus zbirke posvećen je belutku. ''Sporedno nebo'' je ''kosmičko glumište'' na kome se odvija drama o osnovnim 8 . u nebeski svod. ''junaku'' iz prethodne Popine zbirke. To je isti onaj čovek – belutak koji u ''Opsednutim vedrinama'' hoće da iskoči iz svoje kože i onaj koji želi ''oblu plavooku'' vedrinu nesputanu i slobodnu. adaptacija praslike suprostavljenih planova realnosti onda nam može biti jasno zašto je Lalić ovu zbirku nazvao ''kosmičkim glumištem''. One su nešto što lirski subjekat smatra neotudjivo svojim jer one su od ''čistog sna''. odnosno iz ciklusa ''Spisak''.

2. Prvi ciklus zbirke ''Zev nad zevovima'' okuplja 7 pesama koje počinju prepoznatljivom formulom: ''Bio jednom jedan. – 5. središnji stub ove poetske tvorevine. hladni i superiorni apsolut. bez interpukcije sa čitavom grupom simbola čija je osnovna funkcija da podstaknu lanac asocijacija koji omogućava prodor do onog što je Jung nazvao kolektivno nesvesno. Ili ''Ohola greška'' koja izmišlja prostor i vreme ne bi li dokazala da sama ne postoji ali sve što je izmislila. trougao. U trećem ciklusu ''Razmirica'' dolazi do sasvim neobičnog dijaloga između lirskog subjekta i apsoluta. Tako ''Zaboravljeni broj'' sam sebe deli i množi od očajanja što je sam i tako se ponovo vraća u samoću. izazivaju i remete ravnotežu: ''kap krvi u uglu neba'' (pesma ''Uljez''). On je taj koji za sobom ostavlja reči ''lepše nego svet ''. ''Podražavanje sunca'' Lalić određuje kao spev u spevu. dok su ostali ciklusi međusobno povezani po tematskoj srodnosti i to 1. a apsolut odgovara ''moli te se da ne zinem'' (''Krunisana jabuka'') ili lirski subjekat kaže ''pusti nas da odletimo''. čak ni smrti nije pošlo za rukom ''u miraz da ih odnese''.( broj. rezoner svih zbivanja u zbirci.Vizija sveta koju nam Popa svojom poezijom predočava nikad nije bila blagonaklona prema čoveku ali čini se da je ovde dosegla vrhunac cinizma i besmislenosti – svet je obmana..ironijom sudbine. Ako je apsolut nedohvatan onda treba ''naučiti mrak da sija''(''Smrt sunčevog oca''). – 7. i 3. ''Zev nad zevovima '' je svet predočen kao dosadna besmislica u kome sve što nastaje u znaku je jednog slučaja.. Ali Zvezdoznancu će se posle smrti zlurado rugati ''zvezde su mu bile bliže nego sami ljudi''. treba tražiti sunce u sebi. Stroga kompozicija zbirke ogleda se i u ciklusima. nesporazuma ili greške. Stvari se pojavljuju tamo gde ne bi trebalo. Zvezdoznanac bi bio komentator. ''Krilata svirala'' koja svojom pesmom razjaruje munje. jer ima sedam pesama. Očigledno je da ''Razmirica'' ne donosi sklad i ravnotežu zato se težište speva – zbirke pomera u narednom ciklusu. ''Sporedno nebo'' sadrži ukupno 49 pesama kratkog stiha. Svih sedam puta. odjek)''. ''beo bezoblicni zavežljaj'' koga će grom ''razvezati''. dijalog započinje jedna strana ali poslednju reč ima druga. greška. a apsolut odgovara ''odrežite sebi krila slobodan da vam bude let ''(''Slobodan let''). ovde peva esenciju. Centralna pesma cele 9 . Drugi ciklus ''Znamenja'' donosi najavu budućeg konflikta. samo je jezgro speva. Nakon prekinutog dijaloga sa apsolutom sledi okretanje solarnom simbolu. Lik Zvezdoznanca koji se javlja u uvodnoj i poslednjoj pesmi zbirke takodje uokviruje zbirku u celini. Četvrti ciklus.. ''Podražavanje sunca''. Tako lirski subjekat traži ''izvadi sunce iz usta''.nesporazumima i tragičnim nedohvatima.bilo je pogrešno. – 6. Ako je Popa u ''Igrama'' pevao egzistenciju.

Lirski subjekat ove Popine zbirke je putnik kroz vreme i vekove. Umanastirima i njihovoj vertikalnoj arhitekturi Popa vidi srpsku ''uspravnu zemlju'' koja. u čemu je duhovna vrednost srpske tradicije a to su srpski manastiri: Hilandar. Uspravna zemlja Popina zbirka pesama ''Uspravna zemlja'' izasla je 1972. Za amblem zbirke Popa je izabrao mač koji dere oblake. Hilandar kao simbol večnog trajanja i Sent Andreja kao simbol ovozemaljskog nestajanja. ''Nebeski prsten''. od najjužnije do najsevernije tačke srpskog prostiranja. Dijalog započet u trećem ciklusu završio se bez rešenja. Savin izvor (8 pesama). Popa u njima otkriva lepotu i sklad arhitekture i slikarstva ali su oni istovremeno i svedoci sudbine i večnog trajanja srpskog naroda. Posle toga ostaje samo poruka iz poslednjeg. Kalenić. nasuprot vekovima. Žiča. 10 . Zbirka obuhvata deset vekova srpske kulture i stoga se mora čitati kao celina. stoji čvrsto kao i materijalni oblici koji je simbolično predstavljaju. 2. Ovde se ponovo pojavljuje lik Zvezdoznanca koji nudi utočište i nov zavičaj u svojoj pesmi onima koji ostaju nasukani posle sukoba sa apsolutom – ''Zvezdani puz''. Sopoćani. Hodočašća (7 pesama). ovaj put apsolut je napušten jer je čoveku ostavio ''bajat kolač od pepela'' (''Kolač od pepela''). Nesaglasnost je produbljena. Kosovo polje (7 pesama). a peti ciklus donosi konačan raskol. 3. događaja i građevina iz srpske prošlosti. Hodočastiti. ''Zvezde izbeglice''. To je istorijski i sudbinski put njegove zemlje i naroda. u Popinoj zbirci znači ići na izvor onog što je sveto. u suprotnom pesme gube svoje značenje. Manasija. međutim ta zavičajna osovina duha biva posečena u poslednjoj pesmi ciklusa. Ćele – kula (7 pesama) i 5.zbirke koja je postavljena između 2x24 pesme je ''Priprema za doček''. To je groteskna slika podizanja slavoluka od kostiju i trpeze od ''skamenjenih dlanova'' za mladog jabukonosca koga neme. Lipa je kosmičko drvo. Povratak u Beograd (7 pesama). slovenska sveta lipa. osovina sveta. 4. Lirski subjekat kreće na put od Hilandara do Sent Andreje. Zbirka bi se u celini mogla odrediti kao poezija kulturnog pamćenja koja otkriva dublji smisao ljudi. Šesti ciklus ''Lipa nasred srca'' korespondira sa drugim ciklusom ''Znamenja''. sedmog ciklusa ''Nebeski prsten''. Peti ciklus ''Raskol'' korespondira sa trećim ciklusom ''Razmirica''. Zbirka ima pet ciklusa: 1.

Bogdan. Pesnik apostrofira ''inat lepi''. to su boje koje plamenom svog zrenja odolevaju vremenu i usudu. Boje su ''na ivici zaborava'' čime je sugerisano stvarno propadanje od vlage i nemara ali i ono strašnije. U prvoj pesmi iz ciklusa ''Hodočašća'' prepoznajemo drevni topos puta i putnika. svetlocrvena i žuta. Popin putnik hoda sa ''očevim štapom''. ''vučja sazvezđa'' i pomoću njih put će pronaći. U priprati manastira naslikani su ratnici sa pancirima i mačevima koji nas podsećaju da je Manasija bila i manastir – utvrđenje. simbolom tradicije i kolektivnog pamćenja. sa ženom Milicom i bratom Petrom. U prvoj tercini fasciniran lepotom freske lirski subjekat uspostavlja duhovnu vezu i identifikuje se sa likom anđela. Pesma je ispevana u tercinama i distisima koji se smenjuju. ''Boje zru'' je drugi stepen gradacije. put znanja i samospoznaje. Pesma ''Kalenić'' na opštem planu opeva velelepno srednjovekovno zdanje u Levču. Freske u Kaleniću odlikuje lak i svetao kolorit uz primenu potpuno novih boja: svetlokestenjasta. taj inat je esencija ovog naroda. a smisao puta je u pamćenju. odnosno pomaljaju se. simbolom mudrosti i saznanja. dakle. borbi protiv zaboravljanja: ''da mi se iz sećanja ne izbrišu''(''Hilandar''). izgrevaju iz tame zdanja i vekova. koje je podigao vojvoda despota Stefana Lazarevića. Put na koji je krenuo je ''sveti put''. ''Tuđe senke'' su nagoveštaj mraka koji ruši svetlost. stvarni identitet. One su simboli nedaća i nevolja koje se nadvijaju nad ovu zemlju i ne daju maču da se vrati u korice. ''Boje gore'' je treći završni stupanj gradacije. To je jedna od najmonumentalnijih građevina nastalih posle kosovskog poraza. Slikarstvo Manasije pokazuje vidne tendencije humanizma i renesanse posebno kroz upotrebu plave i 11 . sa ''upaljenim srcem'' simbolom duhovne ljubavi prema onome što je opredmećeno u građevinama i na freskama. ''Manasija'' je srpski srednjovekovni manastir kod Despotovca koji je podigao despot Stefan Lazarević.Tim putem lirski subjekat mora da se kreće da bi dosegao samospoznaju. Putnik još uvek tapka u mraku neznanja: ''Daleko sam još od toga da ih odgonetnem''ali oni mu se ukazuju kao zvezde vodilje. ono što ga goni da ostane i opstane i on se prenosi sa lika anđela na lik hodočasnika. U njoj je Konstantin Filozof osnovao čuvenu resavsku školu pa tako Manasija postaje kulturno središte Srba toga vremena. Kalenić je najraskošnije ukrašena crkva moravske škole. Na licu naslikanog anđela ''boje sviću''. duhovni zaborav koji prekida vezu sa korenima i poništava naš unutrašnji. Tako je na planu sužene percepcije opevana fascinacija lirskog subjekta freskom na zidu. Boje kao simbol baštine jednog naroda gore u krvi njegove mladosti.

Drugi ciklus ima kružnu kompoziciju. u beskraj u oku. Nije li to ona ista zvezda u nebeskom beskraju za kojom traga Vuk Isakovič? Dok je Vuk Isakovič tu ideju zvezde izjednačio sa utopijskom vizijom Rusije. oreol svetosti koji je Sava zaslužio za života. vuk je predvodnik čopora. simbolom mudrosti. Plava i zlatna boja su osnovne boje resavskog freskopisanja sa naglašenom simboličkom konotacijom. a završava se pesmom ''Sveti Sava na svom izvoru''. ovde se prenosi u trenutak i čin stvaranja nepoznatog zografa. ''Poslednja jabuka sunca'' je onaj zlatni krug za koji zogfar vezuje svoj poslednji potez četkicom.azurne boje. da živi njegovu dramu stvaranja. Pesma ima prstenastu kompoziciju. U poslednjoj tercini zlatno i plavo se preobražavaju u zvezdu. počinje pesmom ''Savin izvor''. Zlatna boja je znak duhovnog podvizništva čoveka kojim se on približava bogu. On vidi svoj ''poharani ćivot'' i tako anticipira Sinan-pašino svetogrđe. To je oreol svetosti na fresci i poslednji treptaj zografove duše pred tragedijom koja se nadvija. Ali on vidi i 12 . koji se u ''Kaleniću'' duhovno identifikovao sa lepotom anđela. na sam izvor našeg duhovnog postojanja. da oseća njegovu bliskost. U pesmi ''Savin izbor'' svetac štapom. Munje i gromovi su u njegovoj riđoj bradi – ova slika aktivira dva dijahrona kanala hrišćanski i paganski – stari Sloveni bili su riđobradi a vrhovno slovensko pagansko božanstvo bio je Perun – bog gromovnik. vrhovnog paganskog božanstva. Svetom Savi oko glave lete pčele. Drugi ciklus pesama naslovljen je ''Savin izvor'' i nedvosmisleno nas upućuje još dublje u našu tradiciju i istoriju. prijatelj ljudi i neprijatelj demona. Svetom Savi na ramenu je petao – u srpskoj narodnoj religiji petao je solarno biće. Pesnik apostrofira zografa. Popin zograf je vidi i ostvaruje u plavoj i zlatnoj mileševskoj fresci. otvara oko u kamenu – izvor koji leči od smrtobolje i životobolje. Tako zograf postaje simbol umetnika koji umetnošću i stvaranjem želi da preduhitri vreme. ikonopisca i freskopisca. U pesmi ''Sveti Sava na svom izvoru'' svetac gleda svoje treće oko – simbol duhovnog znanja i pronicanja. srednjovekovnog umetnika. U pesmi ''Sveti Sava'' aktivirana je simbolika narodne tradicije. sudbinu i život. Utercinama se pojavljuje i lajt motiv – plava i zlatna boja. hodočasnik. One grade ''živi zlatokrug''.dok je plava boja simbol nebeskog plavetnila. To je izvor znanja. Vesnici nesreće oličeni su u apokaliptičnoj ''konjici noći'' i muslimanskom ratnom pokliču ''alah je svemoćan''. Sveti Sava korača u pratnji svojih vukova – celim ciklusom dominira motiv vuka. njegov hrišćanski pandan bio bi Sveti Ilija. Lirski subjekat. simboli mudrosti i svetosti života. počinje i završava se tercinama koje zatvaraju pet distiha. Kao da on gleda zografa.

Popa je ukrštanjem ''pšenice belice'' i ''ptice selice'' dobio metaforu ''pšenica selica''. Dakle. dok je ''pšenica selica'' slika – simbol izveden iz postojećih pesničkih slika i simbola. Znamo da Njegoš kao simbol ratnika uzima ''mlado žito''. Otuda venconosac na Kosovu polju može biti samo knez Lazar. Krstine su u obliku krsta čime su opet apostrofirane hrišćanske žrtve.svoju ''srećno oplođenu zemlju'' – zemlju oplođenu njegovom misijom. U pesmi ''Kosovo polje'' Popa određuje Kosovo polje kao: ''Polje kao svako dlan i po zelenila''. U sledećoj tercini Lazar je prikazan na oblaku. Hristova namesnica na zemlji – crkva.U sećanju pokolenja ta nesreća ostaće sačuvana u spomeniku najstrašnijem od svih .u poderanoj košulji. Lazar drži na dlanu svoju odsečenu glavu.Ova slika nedvosmisleno asocira na Jovana Krstitelja. Postoji još jedna pesnička slika u kojo prepoznajemo ukrštanje dva dijahrona kanala – subota. To je polje koje pripada onima koji su tu poginuli i čije su duše na nebu ali i pod nebom.u Ćele – kuli.a on je drži na dlanu baš kao što na našim freskama ktitori drže svoje zadužbine.Dakle. Požnjeveno žito slaže se u krstine.Lazareva glava je ''sunčeva namesnica''. Pesma ''Venconosac na Kosovu polju'' aktivira hrišćansku i našu narodnu usmenu tradiciju. Dva ukrštena sunčeva zraka slažu žito u krstine. Kos je ptica selica. Venconosac je crkvenoslovenska reč i znači onaj koji je okrunjen. jedini naslednik Nemanjića.sada je Lazar predstavljen kao Sveti Đorđe. Naime. onim na čemu počiva i što jeste srpski nacionalni identitet.Lazareva glava je njegova zadužbina i ona osvetljava beznađe nastalo posle poraza. ovaploćene u kosovskom božuru. krunisan.To je ''kula smrti'' od koje se i njena gospodarica – smrt uplašila.bos.a u subotu je po Jovanovom jevanđelju Isus vaskrsnuo Lazara. a sinonim za mlado žito je ''pšenica belica''.sveta majka – u našoj narodnoj tradiciji Lazareva subota je dan početka proleća. Treći ciklus ''Kosovo polje'' posvećen je srpskoj kolevci i srpskoj kobi.Dakle.Martinog i Marijinog brata. opasan repom ubijenog zmaja. verom i znanjem. Ti ratnici su ''pšenica selica'' koju kosi mlad mesec.u vreme I srpskog ustanka.narodno predanje tvrdi da je Lazaru na Kosovu odsečena glava.Između krezubih vilica zaglavila se poslednja psovka. 13 . Četvrti ciklus ''Ćele – kula'' vraća nas u nešto bližu prošlost.Ona je ''svetlozarna'' u sveopštem mraku. Popa toponim Kosovo ispravno tumači kao polje koje pripada ptici kosu.a lobanje igraju groteskno kolo smrti. Celim ciklusom dominira atmosfera smrti i stradanja.budući apstraktan uvek označava geometrijskim oblicima.Iz crnih i praznih očnih duplji zjapi ''crna vidovitost''.Međutim. Simbolika mladog meseca je jasna. ovenčan. oni su simboli Svetog Duha koji se. a odmah potom i : ''Polje kao nijedno nad njim nebo pod njim nebo''.

Poslednji.Starac nosi oko vrata mladunče vuka i svira u lipov list.Lirski subjekat.s koca ga gleda. Hodočasnik se vratio s puta u grad kome pripada – ne zna spušta li se grad sa oblaka u njega ili mu grad iz utrobe raste. 14 . Lirski subjekat je sreo ''starca pastira'' usred ''belog grada''.Đorđe se obraća Srbima i kaže da je njegova glava već mrtva.Moraju udariti po duši rogatom mesecu ''ne bi li nas bilo''.napojen znanjem sa duhovnih istočnika postaje dostojni naslednik starčeve svirke i sam svira u lipov list. U pesmi ''Vračar polje'' Popa se vraća temi iz ciklusa ''Savin izvor''.kamenje znanja podeli na trgu.peti ciklus zove se ''Povratak u Beograd''.On ih sokoli nazivajući ih kurjacima i pita ih: ''Može te li ?''.Vratio se s puta ''da sazrelo kamenje''.nema ni njega a ni njih.U pesmi ''Crni Đorđe'' prepoznajemo modifikovanu Lazarevu kosovsku kletvu.''Hoćete li?''. hodočasnik.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->