1.

Vasko Popa ''Kora'', ''Nepočin – polje'', ''Sporedno nebo'' i ''Uspravna zemlja'' Poezija Vaska Pope, slično poeziji Momčila Nastasijevića, dugo vremena je opisivana kao hermetična, izuzetno moderna ali neodgonetljiva, neprevodiva na neposredno i racionalno čitaočevo životno i jezičko iskustvo. Danas se, međutim, može prodreti u teške i zamršene slike Popine poezije, iako to odgonetanje zahteva dug i iscrpan rad. Novina Popine poezije je u novini njegovih pesničkih slika. Naravno, na proučavaocu je da utvrdi kakve su to pesničke slike po svom poreklu i prirodi i koji vid novog pesničkog obaveštenja donose. Moderni pesnici su često usled nerazumevanja sami objašnjavali svoju poetiku i poeziju. Čini se da nema poznatijeg primera od ''Sumatre'' Miloša Crnjanskog i objašnjenja pesme objavljenog u SKG, medjutim, Vasko Popa spada u red onih pesnika koji i kada su govorili o svojoj poeziji nisu izlazili iz same poezije niti su se služili teorijskim jezikom već su i dalje koristili pesničke slike.U berlinskom predavanju koje je održano krajem 1966. Popa je naznačio neke od osnovnih postulata njegove poetike koji mogu pomoći u razumevanju njegove poezije u celini. U tom predavanju Popa pesnika naziva čuvarem jezičkog izvora. Pesnik je čuvar kraj beskrajnog puta kojim prolaze žive reči. Te reči u pesniku predane ili prenoće a potom se vraćaju svom izvoru. Pesnik im jedino može ponuditi svoje bdenje i ćutanje. O pesmi Popa kaze da je to zatvoreno kolo od reči, reči igraju u kolu oko izvora sa kog su potekle. Međutim, reči su okrenute leđima čoveku nagnutom nad pesmom. Dakle, reči u Popinoj poeziji ne služe za obično označavanje, upućivanje na vanjezičku stvarnost, one upućuju same na sebe. Ovo uputstvo je donekle očekivano jer na jezik kao književni medijum upućuju svi moderni pesnici. Novina Popine pesničke slike je dakle u jeziku. Zapravo Popa nas vraća našem jezičkom izvoru aktivirajući naše jezičko pamćenje. U kritici se kao oznaka za Popin pesnički svet često sreće polusloženica, zapravo hendijadsis ( postojan spoj od dvojedne reči u istoj funkciji ) ''nepočinpolje''. Prirodno je zapitati se šta znači ''nepočin-polje''? Odgovor ćemo naći u zagonetki koju je Popa uneo u zbornik narodnih umotvorina. Zagonetka glasi ''Mrtvi živog nosi preko nepočim-polja.'' U zagonetki je opisan brod ili barka, čovek i more, nemirna pučina.Dakle, ''nepočim-polje'' je nemirna pučina. Mnogo važnija informacija je da Popa svoje pesničke slike gradi po ugledu na narodnu tradiciju i folkor. Ovo je jedan od retkih primera kada Popa uzima gotovu sliku iz zagonetke. U većini slučajeva Popa gotovu sliku sažima, eliptira, preinačuje. Razlika izmedju zagonetke i Popine pesničke slike je u tome što zagonetka u
1

''Kora'' je podeljena na 4 obimom nejednaka ciklusa: 1. Kada se 1953. Popa je objavio nekoliko zbirki pesama: Kora. a kroz metaforizaciju jezičkog izraza. šokirala je javnost. objaviće i Živo meso. Sporedno nebo. Ako znamo da frazeologizam '' izaći iz svoje kože'' znači izgubiti prisebnost. ciklusu ''Poznanstva''. na samu sliku koja je najčešće simforična ( npr.u petom krugu ''Reči u kamenu''. pesmi ''Odjekivanje''. onda nam je jasno da Popina pesnička slika sugeriše povratak sebi.Predeli (9 pesama). u zbirci ''Kora''. Zbirka je zamišljena kao celina od 5 ciklusa ali je peti ciklus.ući na jedno izaći na drugo uvo ili u pesmi ''Izmedju igara'' igra se sa svojom glavom. pesma ''U osmehu'' : ''Plavooke daljine savile se u klupče'' ). Osnovna obelezja stare lirike kao što su subjektivnost. 3. u zbirci ''Nepočim polje''. pesmi ''Lovca'' imamo . ispod te emotivne uzdržanosti i objektivnosti. ''Uspravna zemlja'' objavljen 1972. ciklusu ''Igre''. Međutim.pitanju sadrži odgovor koji moramo prepoznati u slici ( npr. Uspravna zemlja. pojavila Popina zbirka ''Kora'' ( naziv zbirke je skraćenica za sintagmu ''Zemljina kora'' ) sa svojih 60 pesama. Vučja so. srećemo zbunjujući stih u kome lirski subjekat kaže kad soba zareži na njega ''uvučem se u svoju kožu''. Frazeologizam je prepoznatljiv jezički obrazac i često ga kod Pope srećemo u autentičnom obliku npr. Međutim. 1972. godine 1975. 1968. svom miru i prisebnosti. 1975. Opsednute vedrine (6 pesama). Pružih zlatnu žicu preko belog sveta. Pored zagonetke Popa vrlo često koristi eliptiran i preoblikovan frazeologizam. oseća se nelagoda i strah. 1953. Kuća na sred druma i Rez.Popa je objavio i tri antologije narodnog stvaralaštva: Od zlata jabuka. a Popina pesnička slika ne vodi od pitanja ka odgovoru već nas vraća na pitanje.kao zasebna zbirka sa 35 pesama. lična osećanja i emocionalnost ne nalaze svoje mesto u većini Popinih pesama. Urnebesnik i Ponoćno sunce. Prema Popinoj zamisli amblem šape zveri koji stoji na početku zbirke uradio je slikar i ilustrator knjiga Dušan Ristić.Spisak (15 pesama) i 4. Ono što donosi pesnički svet Popine ''Kore'' jeste iskustvo savremenog gradskog čoveka. 2. Predmeti iz čovekove okoline opisani su hladno i precizno. 1956. 2 . Nepočim – polje.Daleko u nama (30 pesama ). Pre Vaska Pope tako uznemirujuću viziju grada – levijantana koji proždire svoje stanovnike srešćemo u zbirci Momčila Nastasijevića ''Sedam lirskih krugova''. pa je savih u orahovu ljusku ).

Prva pesma ciklusa. utrobu i mozak ). Nije li sinonim za jedan od najvećih gradova sveta ''velika jabuka''. fiksirajući predmete odjednom ih. a ''pepeo njišti''. tvrdjave u kojoj nema mira ni počinka U toj borbi neprestanoj daje se i poslednja kap života proždrljivim zidovima. s druge strane. laje i zavija. Gašenje cigarete u pepeljari doživljeno je kao gašenje sunca. Ta praznina je personifikovana kao zver koja reži i urla. je ugroženost čoveka i svih ljudskih kvaliteta. obezglavljena drvca.Opsednute vedrine Osnovna tema prvog ciklusa pesama. usne je obrstio i mozak je rastočio. To su naizgled banalni i nepoetični predmeti: pepeljara. kao prazna soba koja postaje kosmički prostor u malom. Pesma ''Gvozdena jabuka'' donosi sliku grotesknog čuda od ploda. To je zver sa sedmokrakim jezikom. ugleda razbijene i dekomponovane i spoznaje njihov agresivni smisao. Lirski subjekat život doživljava kao uokvirenost i opsednutost nekim ili nečim što ugrožava mir ili spokojstvo. ''Poznanstvo'' upoznaje lirskog subjekta a tako i čitaoca sa prostorom koji preti. Ovaj ciklus pesama donosi sliku egzistentnog prostora koji nije nimalo gostoprimljiv. zid ili predmeti – vizije: uzdah. tako je u pesmi ''U pepeljari''. kao što to naslov nagoveštava. grad koji ne spava i u kome se ne spava? U pesmi ''Odjekivanje'' Popa opisuje ljudski strah od samoće i praznine. Sve asocira na smrt: mrtvi trupci čikova. a ogromna čovečija ruka vreba na vidiku. Ciklus ''Opsednute vedrine'' je poezija opsadnog stanja koja postepeno uobličava teme bedema. U pokušaju da je uništi ili se bar odupre jednom takvom zastrašujućem plodu vremena čovek postaje autodestruktivan: vilice je oglodao. Naslovi pesama koje opisuju predmetni svet dati su u predloško – padežnim konstrukcijama. kao u snu. Šta je ''gvozdena jabuka''? Savremeni grad. ona je natprirodna i destruktivna ( pogađa teme. nastanjen bićima i situacijama koje prete i ugrožavaju čoveka. zaborav. Popa je antropomorfizirao svet malih objekata zato njegova ''drvca čeznu''. čiviluk. da se ''uvuče u svoju kožu'' zato se i sam u urlik pretvara i odjekuje. sto. sa razjapljenim čeljustima i psećom glavom čiji zubi zlokobno škrguću. 3 . kore. osmeh. jauk. već naprotiv. Urbanom čoveku je teško da sačuva stanje prisebnosti. Predeli U ovom ciklusu Popa je opisao predmete kojima je odredjena naša svakodnevica. On se stavlja u položaj sićušnih stvari i posmatra iz njihove perspektive svet koji ih okružuje.

Patkino geganje po prašini je njen hod po mukama ka neizbežnoj smrti. Pobuna rađa traumu i otuda se u njegovim pitomim očima tuga nastanila. glatke kao ogledalo. Zaborav je opredmećen kao ravnica po kojoj se razlivaju i gube dogadjaji. Obesmišljen je prostor oko nje kao i njeno trajanje u njemu jer '' Trska koja misli i onako će je stići ''('' trska koja misli '' je Paskalova aluzija na čoveka). zadnje misli se legu u šeširu.Atmosfera straha i životne ugroženosti izbija i iz pesme ''Na čiviluku''. On vuče teret nateran čovekovom agresijom: '' Izmedju vilica čovek mu se nastanio ''. umesto toga ona se tromo i nevešto vuče po prašini. Možda niko kao Popa nije tako poetično opisao apstraktnu kategoriju zaborava u pesmi '' U zaboravu ''. Jednom je pokušao da se pobuni ali je '' gubicu raskrvario ''. Patka je stvorena da pliva. Spisak ''Spisak'' objedinjuje pesme slične po tematici. 4 . kasu.situacija je bezizlazna a put je sizifovski. Opevani su predmeti. Naredni stihovi govore o konju koji se nalazi u istoj životnoj situaciji kao patka – izmešten je iz svog prirodnog stanja. po kojoj se rasipaju reči i koja '' izravnjava ''lica. Tako opisana patka je u isti mah tragična i smešna. Predmeti obešeni na čiviluku sugerišu čovekovu odsutnost: vratove su prerezali okovratnici. bilje i životinje u čijoj sudbini prepoznajemo sudbinu čoveka.'' Drum kraja nema '' . Izdvojena iz prirodnog ambijenta. Umesto vode. a zelena strava niče u naborima kaputa. ona asocira na Bodlerovog glasovitog ''Albatrosa''. Sasvim je jasno da je to slika konja u trku. njegove tegobe i strast u svetu u kome nesporazumi i večiti antagonizam rađaju ugrožene. Po njoj '' blude '' beskućni pogledi prepoznajući samo ponegde po neki '' cvet od magle ''. Uvodna pesma ciklusa ''Spisak'' je ''Patka''. U pesmi ''Konj'' Popa se koristi Pikasovim slikarskim postupkom koji pretače u reči pesme: ''Obično osam nogu ima ''. u prašini. '' ogledalo da ore ''. u kojoj se '' smeju ribe '' javljaju se izmenjeni i nametnuti uslovi života.

Sve pesme iz ovog ciklusa stoje u delimičnoj suprotnosti sa pesmama iz prethodna tri ciklusa. U trećoj tercini slavuji postaju metafora za njen glas koji donosu život ( vrbe ) u njihov stan. bilje i životinje. životnih sokova. Dok je u prethodnim pesmama Popa oživljavao predmete oneobičavajući stvari. a da nebom ''zubate oči lete'' (avioni). ''Kora'' je Popina simbolička struktura koja u sebe zatvara određeni svet. Zaviriti ispod kore znači 5 . U drugoj tercini njen smeh razbija zatvorenost koju nameću zidovi njihovog stana. U prvom izdanju ''Kore'' iz 1953. ''Očiju tvojih da nije''.Ona štiti i krije taj svet od spoljašnjeg rasula. drvored je njegova sudbina.pesma) lirski subjekat se pita da li će moći voljenoj ženi ''na ovom nepočin – polju''da podigne ''šator od svojih dlanova''. Pesma ima strogu kompoziciju – 4 tercine izgrađene na principu kontrasta i gradacije sa epiforskim ponavljanjem '' ne bi nikad ''. beton lišava drvo njegovih zelenih. budući nesputan. Njene oči se nebo u njihovom slepom stanu – kontrast. U atmosferi u kojoj su ''kuće izvrnule gorke dzepove soba'' (11. ovde je okupio ljubavne pesme. Zapravo ceo ciklus ''Daleko u nama'' objedinjuje dve suprotnosti : ljubavnu radost i zloslutne nagoveštaje ratnog okruženja. obeleženih samo brojevima.U pesmi ''Kesten'' opisano je narušeno prirodno stanje. On deli čovekovu sudbinu u gradu iako ga je čovek utamničio u more asfalta i betona. Kesten je antropomorfiziran: ima prste. uživa u noćnim avanturama zbog kojih i sam kesten sanja da je ponovo u svom prirodnom ambijentu – šumi. Sve je oneobičeno u svetu koji je pokazao svoje ružno lice. živi od pustolovina i divnih uspomena. U prvoj tercini lirski subjekat dragine oči po analogiji ( boja i dubina ) izjednačava sa nebom. U četvrtoj tercini sunce se javlja kao simbol toplote i života a izjednačeno je sa njenim rukama. Nažalost. da zvezde u olucima trule. zapravo. Njegovo lišće su zelene novčanice koje ''propija'' ulica. jutro donosi otrežnjenje. Daleko u nama Ciklus pesama ''Daleko u nama'' objedinjuje 30 pesama bez naslova. ovaj ciklus je stajao na početku zbirke i stoga sadrži najstarije Popine pesme. Jedino koren kestena. Svakako najpoznatija pesma ovoga ciklusa jeste pesma pod brojem 14. zato Popa moze da kaže da je ''vazduh neprohodan''.

Zbirka je podeljena na 4 ciklusa: 1. Dakle. nemirna pučina. Reč je o pesmi ''Pre igre''. Kost kosti (7 pesama). Na početku zbirke stoji amblem Uroborusa. pojavila Popina zbirka pesama ''Kora'' i uzburkala svojom novinom čitalačku i kritičku javnost. Da bi igrali neophodno je zagledati si u sebe samog. do onog što čini skriveni smisao predmeta. Prirodno je zapitati se šta je ''nepočin – polje''? Reč je o vrsti (h)endijadisa. Belutak (7 pesama). Kasnije će u kritici ''nepočin – polje'' biti redovno navođeno kao oznaka za Popin pesnički svet. Igre (13 pesama). a to znači dotaći i odgonetnuti primarnu suštinu predmeta koja se uzima za polazište pevanja. Za moto zbirke Popa je odabrao stihove iz ''Kore''. Nešto slično nalazimo u narodnim pesmama kad se kaze da je došla ''kita i svatovi'' u značenju ''kićeni svatovi''. ''Urnebesnik'' i ''Ponoćno sunce''. Nepočin – polje Kad se 1953. Zanimanje Vaska Pope za našu narodnu književnost i tradiciju očigledno je ako znamo da je Popa izdao tri zbirke narodnog stvaralaštva: ''Od zlata jabuka''. Pesnik daje uputstvo za nekakvu još čudniju igru koja će potom uslediti.dopreti do suštine. Zoran Mišić je zbirku u celini nazvao ''nepočin – poljem'' gde se vodi borba neprestana ''da bude što biti ne može''. zapravo iz ciklusa ''Daleko u nama'': ''Da li ću moći na ovom Nepočin – polju da ti podignem šator od svojih dlanova. odgonetku ''nepočin – polja'' treba traziti u narodnoj književnosti. Vrati mi moje krpice (uvodna + 13 pesama) i 4. postojanog spoja od dvojedne reči u istoj funkciji.'' Prva pesma prvog ciklusa ''Igre'' posvećena je Zoranu Mišiću. ova polusloženica će se naći u naslovu nove Popine zbirke. Amblem je prema Popinoj zamisli uradio slikar i ilustrator Dušan Ristić.'' Reč je o barki. Tako u jednoj od Popinih antologija pronalazimo zagonetku: ''Mrtvi zivog nosi preko nepočin – polja. Kasnije će Popa ovu polusloženicu staviti u naslov njegove zbirke koja će izaći 1956. Za ovu neobičnu igru 6 . Ovo je redak primer kada Popa uzima gotovu sliku iz zagonetke. 3. ''nepočin – polje'' je more. paremije ( poslovice ) i zagonetke. 2. Pri tome Popa je svoje pesničke slike oneobičavao gradeći ih po ugledu na frazeologizme. lice sa zmijom. pasti ''na dno svog ponora'' i ko se ne razbije ima pravo da igra. čoveku i moru. Godine 1956. Za ''Koru'' je Zoran Mišić rekao da je u celini jedno ''nepočin – polje'' gde se vodi borba neprestana ''da bude što biti ne može''. Pri tome je reč polje ''obična'' i moze samostalno da stoji a nepočin '' neobična '' i nema samostalno značenje.Dakle. zmija koja se posuvraćuje u samu sebe.

U igri ''Klina'' jedan je klin–žrtva drugi su klešta i majstori – oni koji muče i tlače. Klina. Jure. nešto više od same kosti. tako da mažemo govoriti o momentu izneverenog očekivanja. Ali naslovi i sadržaj pesama stoje u apsurdnom raskoraku. vrednost. Ružokradice i sl. da im je sad lako '' spasle smo se mesa ''. Delovi ljudskog tela su ono što igra i čime se igra. pri tome se unutar ciklusa. kako je to napomenuto u zagradi na kraju pesme. U ovom ciklusu imamo lirski subjekat – kosti koje i dalje nastavljaju apsurdnu i samodestruktivnu igru započetu u prvom ciklusu. U pesmi ''Svadbe'' opisana je još neobičnija igra koja se. Kost kosti znači kost ali i sama suština kosti. ni krila nakon čega sledi jedno pomirljivo i rezignirano '' šta da ti pričam ''. Naslovi pesama nas podsećaju na dečije bezazlene igre: Žmure. Dok je prethodni ciklus u igri donosio kakva – takva pravila igre ovde se ne zna ''ni ko je gde ni ko je ko'' (''Na kraju''). Igra svadbe je svojevrsno venčanje sa svojom svučenom. Lovca. budući antropomorfizirane. Igra ''Klina'' je krajnje dehumanizovana igra u kojoj se stalno vrše raspodele i preraspodele uloga. Poslednja pesma ciklusa ''Posle igre'' apsurd je doveden do vrhunca. uveriti se ''da nema kukavičijih jaja'' u sebi. kao da su delovi ljudskog tela osamostaljeni. posle pet pesama (ako se izuzme uvodna) pojavljuje pesma ''Između igara'' nakon koje sledi još pet pesama (ako se izuzme poslednja). Naslovi pesama su vrlo neobični. Sve tri pesme ispisane su kurzivom. retko igra. U prvoje pesmi ''Na početku'' kosti konstatuju. jednom izgubljenom a posle iskušenja ponovo zarađenom kožom. Uvući se ponovo u svoju kožu je pesnička slika sa frazeološkom osnovom a znači ponovo pronaći sopstveni mir. onda majstori kažu ne valjaju klešta i ''razvale im vilice''. 7 . proceniti sopstvenu snagu.očigledno je neophodno poznavati samog sebe. igra se tako večito nastavlja i ponavlja. Drugi ciklus nosi naziv ''Kost kosti'' u kome prepoznajemo retku ali upečatljivu stilsku figuru poliptoton. Prva pesma ciklusa se zove ''Pre igre'' a poslednja ''Posle igre''. Raniju destruktivnost u kojoj ''jedni odgrizu ruku ili nogu ili bilo šta'' (pesma ''Jurke''). Trule kobile i sl. Kakve su Popine ''igre''? To su igre ljudskim telom. Na ovaj način sugerisano nam je odsustvo lirskog subjekta ili bar lirskog subjekta kakvog smo do tada navikli da srećemo u poeziji. nema ni srca. sad će zameniti autodestruktivnost: nema trbuha. svi su u genitivu jednine: Igre. Prvi ciklus pesama pokazuje izuzetno brižljivo izrađenu zatvorenu kompoziciju. nema čela. U prevrtljivom svetu kakav je ovaj ničiji položaj nije stalan i siguran jer ako klešta ne izvade klin iz poda. otuđeni od jedinstva.

''Ne povratilo se'' ( 12. Nebeski prsten. odnosno iz ciklusa ''Spisak''. pojavila Popina zbirka ''Sporedno nebo'' Ivan V. Lalić je nazvao ''kosmičkim glumištem''.Treći ciklus ''Vrati mi moje krpice'' sasvim uslovno možemo odrediti kao ciklus ljubavnih pesama. 6. Dok je u ''Kori''. Pri tome celim ciklusom dominira izrazito polemičan ton negovešten imperativom već u samom naslovu ciklusa. u beskraj. Sporedno nebo Kada se 1968. To je isti onaj čovek – belutak koji u ''Opsednutim vedrinama'' hoće da iskoči iz svoje kože i onaj koji želi ''oblu plavooku'' vedrinu nesputanu i slobodnu. 2. u srcu zmiju koja guta vidik kao jaje. Knjiga je podeljena na 7 ciklusa: 1. naređuje. Zev nad zevovima. Svaki ciklus ima 7 pesama. kune. Kao i Isidori Sekulić i belutku je dosadio ''savršeni krug''. Lipa na sred srca i 7. 4. u ciklusu ''Daleko u nama'' kroz ratnu strahotu lirski subjekat uspeva da voljenoj ženi ispeva najlepše stihove ljubavi. tesno mu je u sebi. Lajt – motiv celog ciklusa su '' krpice ''. Znamenja. ''od tačkaste nade''. 3. stoji na početku ovog ciklusa. adaptacija praslike suprostavljenih planova realnosti onda nam može biti jasno zašto je Lalić ovu zbirku nazvao ''kosmičkim glumištem''. One su nešto što lirski subjekat smatra neotudjivo svojim jer one su od ''čistog sna''. Raskol. ''Sporedno nebo'' je ''kosmičko glumište'' na kome se odvija drama o osnovnim 8 . Poslednji ciklus zbirke posvećen je belutku. Ta pesma posvećena kompozitoru Dušanu Radiću. Razmirica. Budući antropomorfiziran. Belutak se zaljubio u ''oblu plavooku''. najcelovitijom i najcelovitije zamišljenom knjigom pesama u srpskoj književnosti. Belutak nije običan kamen već kamen savršenog oblika i bele boje. One su očigledno sama esencija njegovog bića koja je ugrožena u ovom otudjenom svetu. ovde je potencijalna draga oslovljena u srednjem rodu kao ''čudo''. Podražavanje sunca. u rođenom telu iz kog hoće da iskoči. Osećanje ugroženosti i otuđenosti više ni ljubav ne može da anulira jer on njegovom ''čudu'' i ''lepotici'' preti.pesma ) ili ''Oluja ti postelja'' ( 10. u nebeski svod. ''od svilenog osmeha''. belutak ima srce.pesma ). 5. ''junaku'' iz prethodne Popine zbirke. a upliv narodne tradicije prepoznajemo u upotrebi modifikovane forme kletve npr. Belutak je metafora za čovečiji trup pa tako i za samog čoveka. Osnovna simbolika značenja broja 7 jeste savršeni red ali istovremeno broj 7 je zbir broja 3 koji označava nebo i broja 4 koji označava zemlju. Ako ovome dodamo i amblem zbirke – slika gornjeg i donjeg kotla.

Lik Zvezdoznanca koji se javlja u uvodnoj i poslednjoj pesmi zbirke takodje uokviruje zbirku u celini. dijalog započinje jedna strana ali poslednju reč ima druga. Ako je Popa u ''Igrama'' pevao egzistenciju.( broj.Vizija sveta koju nam Popa svojom poezijom predočava nikad nije bila blagonaklona prema čoveku ali čini se da je ovde dosegla vrhunac cinizma i besmislenosti – svet je obmana. nesporazuma ili greške.. On je taj koji za sobom ostavlja reči ''lepše nego svet ''. a apsolut odgovara ''moli te se da ne zinem'' (''Krunisana jabuka'') ili lirski subjekat kaže ''pusti nas da odletimo''. rezoner svih zbivanja u zbirci. ''Krilata svirala'' koja svojom pesmom razjaruje munje. izazivaju i remete ravnotežu: ''kap krvi u uglu neba'' (pesma ''Uljez''). jer ima sedam pesama. Nakon prekinutog dijaloga sa apsolutom sledi okretanje solarnom simbolu. Stroga kompozicija zbirke ogleda se i u ciklusima. – 6. Ili ''Ohola greška'' koja izmišlja prostor i vreme ne bi li dokazala da sama ne postoji ali sve što je izmislila. ''Podražavanje sunca''. 2. odjek)''. ''Zev nad zevovima '' je svet predočen kao dosadna besmislica u kome sve što nastaje u znaku je jednog slučaja.bilo je pogrešno. ''Podražavanje sunca'' Lalić određuje kao spev u spevu. Stvari se pojavljuju tamo gde ne bi trebalo.. Tako ''Zaboravljeni broj'' sam sebe deli i množi od očajanja što je sam i tako se ponovo vraća u samoću. ''Sporedno nebo'' sadrži ukupno 49 pesama kratkog stiha. ''beo bezoblicni zavežljaj'' koga će grom ''razvezati''. Ako je apsolut nedohvatan onda treba ''naučiti mrak da sija''(''Smrt sunčevog oca''). Ali Zvezdoznancu će se posle smrti zlurado rugati ''zvezde su mu bile bliže nego sami ljudi''. greška. Prvi ciklus zbirke ''Zev nad zevovima'' okuplja 7 pesama koje počinju prepoznatljivom formulom: ''Bio jednom jedan. a apsolut odgovara ''odrežite sebi krila slobodan da vam bude let ''(''Slobodan let''). – 5.. trougao. samo je jezgro speva.ironijom sudbine. Četvrti ciklus. Tako lirski subjekat traži ''izvadi sunce iz usta''. Centralna pesma cele 9 . Očigledno je da ''Razmirica'' ne donosi sklad i ravnotežu zato se težište speva – zbirke pomera u narednom ciklusu. i 3. ovde peva esenciju. dok su ostali ciklusi međusobno povezani po tematskoj srodnosti i to 1.nesporazumima i tragičnim nedohvatima. – 7. bez interpukcije sa čitavom grupom simbola čija je osnovna funkcija da podstaknu lanac asocijacija koji omogućava prodor do onog što je Jung nazvao kolektivno nesvesno. čak ni smrti nije pošlo za rukom ''u miraz da ih odnese''. hladni i superiorni apsolut. treba tražiti sunce u sebi. Zvezdoznanac bi bio komentator. Svih sedam puta. središnji stub ove poetske tvorevine. U trećem ciklusu ''Razmirica'' dolazi do sasvim neobičnog dijaloga između lirskog subjekta i apsoluta. Drugi ciklus ''Znamenja'' donosi najavu budućeg konflikta.

Zbirka bi se u celini mogla odrediti kao poezija kulturnog pamćenja koja otkriva dublji smisao ljudi. Ovde se ponovo pojavljuje lik Zvezdoznanca koji nudi utočište i nov zavičaj u svojoj pesmi onima koji ostaju nasukani posle sukoba sa apsolutom – ''Zvezdani puz''. u čemu je duhovna vrednost srpske tradicije a to su srpski manastiri: Hilandar. Popa u njima otkriva lepotu i sklad arhitekture i slikarstva ali su oni istovremeno i svedoci sudbine i večnog trajanja srpskog naroda. ''Nebeski prsten''. 10 . a peti ciklus donosi konačan raskol. međutim ta zavičajna osovina duha biva posečena u poslednjoj pesmi ciklusa. Žiča.zbirke koja je postavljena između 2x24 pesme je ''Priprema za doček''. Zbirka ima pet ciklusa: 1. ovaj put apsolut je napušten jer je čoveku ostavio ''bajat kolač od pepela'' (''Kolač od pepela''). Ćele – kula (7 pesama) i 5. Hilandar kao simbol večnog trajanja i Sent Andreja kao simbol ovozemaljskog nestajanja. ''Zvezde izbeglice''. Manasija. Zbirka obuhvata deset vekova srpske kulture i stoga se mora čitati kao celina. Za amblem zbirke Popa je izabrao mač koji dere oblake. Savin izvor (8 pesama). 3. To je groteskna slika podizanja slavoluka od kostiju i trpeze od ''skamenjenih dlanova'' za mladog jabukonosca koga neme. nasuprot vekovima. sedmog ciklusa ''Nebeski prsten''. stoji čvrsto kao i materijalni oblici koji je simbolično predstavljaju. Sopoćani. Lirski subjekat kreće na put od Hilandara do Sent Andreje. događaja i građevina iz srpske prošlosti. 2. Povratak u Beograd (7 pesama). 4. osovina sveta. od najjužnije do najsevernije tačke srpskog prostiranja. To je istorijski i sudbinski put njegove zemlje i naroda. u suprotnom pesme gube svoje značenje. Hodočašća (7 pesama). Šesti ciklus ''Lipa nasred srca'' korespondira sa drugim ciklusom ''Znamenja''. Dijalog započet u trećem ciklusu završio se bez rešenja. Posle toga ostaje samo poruka iz poslednjeg. u Popinoj zbirci znači ići na izvor onog što je sveto. Peti ciklus ''Raskol'' korespondira sa trećim ciklusom ''Razmirica''. Umanastirima i njihovoj vertikalnoj arhitekturi Popa vidi srpsku ''uspravnu zemlju'' koja. Nesaglasnost je produbljena. Kosovo polje (7 pesama). Lirski subjekat ove Popine zbirke je putnik kroz vreme i vekove. Lipa je kosmičko drvo. Hodočastiti. Kalenić. slovenska sveta lipa. Uspravna zemlja Popina zbirka pesama ''Uspravna zemlja'' izasla je 1972.

To je jedna od najmonumentalnijih građevina nastalih posle kosovskog poraza. ''Tuđe senke'' su nagoveštaj mraka koji ruši svetlost. Bogdan. odnosno pomaljaju se. Boje kao simbol baštine jednog naroda gore u krvi njegove mladosti. U prvoj tercini fasciniran lepotom freske lirski subjekat uspostavlja duhovnu vezu i identifikuje se sa likom anđela. izgrevaju iz tame zdanja i vekova. U priprati manastira naslikani su ratnici sa pancirima i mačevima koji nas podsećaju da je Manasija bila i manastir – utvrđenje. Kalenić je najraskošnije ukrašena crkva moravske škole. Boje su ''na ivici zaborava'' čime je sugerisano stvarno propadanje od vlage i nemara ali i ono strašnije. ''Manasija'' je srpski srednjovekovni manastir kod Despotovca koji je podigao despot Stefan Lazarević. Pesnik apostrofira ''inat lepi''. ''Boje zru'' je drugi stepen gradacije. Pesma je ispevana u tercinama i distisima koji se smenjuju. sa ženom Milicom i bratom Petrom. borbi protiv zaboravljanja: ''da mi se iz sećanja ne izbrišu''(''Hilandar''). Putnik još uvek tapka u mraku neznanja: ''Daleko sam još od toga da ih odgonetnem''ali oni mu se ukazuju kao zvezde vodilje. stvarni identitet. a smisao puta je u pamćenju. duhovni zaborav koji prekida vezu sa korenima i poništava naš unutrašnji. U prvoj pesmi iz ciklusa ''Hodočašća'' prepoznajemo drevni topos puta i putnika. svetlocrvena i žuta. ono što ga goni da ostane i opstane i on se prenosi sa lika anđela na lik hodočasnika. U njoj je Konstantin Filozof osnovao čuvenu resavsku školu pa tako Manasija postaje kulturno središte Srba toga vremena. simbolom mudrosti i saznanja. ''Boje gore'' je treći završni stupanj gradacije. Freske u Kaleniću odlikuje lak i svetao kolorit uz primenu potpuno novih boja: svetlokestenjasta. to su boje koje plamenom svog zrenja odolevaju vremenu i usudu. Tako je na planu sužene percepcije opevana fascinacija lirskog subjekta freskom na zidu. ''vučja sazvezđa'' i pomoću njih put će pronaći. One su simboli nedaća i nevolja koje se nadvijaju nad ovu zemlju i ne daju maču da se vrati u korice. put znanja i samospoznaje. sa ''upaljenim srcem'' simbolom duhovne ljubavi prema onome što je opredmećeno u građevinama i na freskama. Pesma ''Kalenić'' na opštem planu opeva velelepno srednjovekovno zdanje u Levču. simbolom tradicije i kolektivnog pamćenja.Tim putem lirski subjekat mora da se kreće da bi dosegao samospoznaju. koje je podigao vojvoda despota Stefana Lazarevića. Na licu naslikanog anđela ''boje sviću''. Popin putnik hoda sa ''očevim štapom''. Slikarstvo Manasije pokazuje vidne tendencije humanizma i renesanse posebno kroz upotrebu plave i 11 . dakle. Put na koji je krenuo je ''sveti put''. taj inat je esencija ovog naroda.

koji se u ''Kaleniću'' duhovno identifikovao sa lepotom anđela. Ali on vidi i 12 . U pesmi ''Savin izbor'' svetac štapom. To je oreol svetosti na fresci i poslednji treptaj zografove duše pred tragedijom koja se nadvija. Pesnik apostrofira zografa. srednjovekovnog umetnika. To je izvor znanja. Drugi ciklus ima kružnu kompoziciju. sudbinu i život. Pesma ima prstenastu kompoziciju. Tako zograf postaje simbol umetnika koji umetnošću i stvaranjem želi da preduhitri vreme. Svetom Savi na ramenu je petao – u srpskoj narodnoj religiji petao je solarno biće. a završava se pesmom ''Sveti Sava na svom izvoru''. U pesmi ''Sveti Sava na svom izvoru'' svetac gleda svoje treće oko – simbol duhovnog znanja i pronicanja.azurne boje. U pesmi ''Sveti Sava'' aktivirana je simbolika narodne tradicije. da oseća njegovu bliskost. simboli mudrosti i svetosti života. Utercinama se pojavljuje i lajt motiv – plava i zlatna boja. U poslednjoj tercini zlatno i plavo se preobražavaju u zvezdu. Plava i zlatna boja su osnovne boje resavskog freskopisanja sa naglašenom simboličkom konotacijom. Nije li to ona ista zvezda u nebeskom beskraju za kojom traga Vuk Isakovič? Dok je Vuk Isakovič tu ideju zvezde izjednačio sa utopijskom vizijom Rusije. prijatelj ljudi i neprijatelj demona. da živi njegovu dramu stvaranja. Svetom Savi oko glave lete pčele. Munje i gromovi su u njegovoj riđoj bradi – ova slika aktivira dva dijahrona kanala hrišćanski i paganski – stari Sloveni bili su riđobradi a vrhovno slovensko pagansko božanstvo bio je Perun – bog gromovnik. vrhovnog paganskog božanstva. Kao da on gleda zografa. simbolom mudrosti. One grade ''živi zlatokrug''. vuk je predvodnik čopora. počinje i završava se tercinama koje zatvaraju pet distiha. ikonopisca i freskopisca. Popin zograf je vidi i ostvaruje u plavoj i zlatnoj mileševskoj fresci. počinje pesmom ''Savin izvor''. u beskraj u oku. na sam izvor našeg duhovnog postojanja. hodočasnik. ovde se prenosi u trenutak i čin stvaranja nepoznatog zografa. Lirski subjekat.dok je plava boja simbol nebeskog plavetnila. oreol svetosti koji je Sava zaslužio za života. Zlatna boja je znak duhovnog podvizništva čoveka kojim se on približava bogu. Drugi ciklus pesama naslovljen je ''Savin izvor'' i nedvosmisleno nas upućuje još dublje u našu tradiciju i istoriju. njegov hrišćanski pandan bio bi Sveti Ilija. ''Poslednja jabuka sunca'' je onaj zlatni krug za koji zogfar vezuje svoj poslednji potez četkicom. Sveti Sava korača u pratnji svojih vukova – celim ciklusom dominira motiv vuka. otvara oko u kamenu – izvor koji leči od smrtobolje i životobolje. On vidi svoj ''poharani ćivot'' i tako anticipira Sinan-pašino svetogrđe. Vesnici nesreće oličeni su u apokaliptičnoj ''konjici noći'' i muslimanskom ratnom pokliču ''alah je svemoćan''.

Iz crnih i praznih očnih duplji zjapi ''crna vidovitost''. krunisan. Lazar drži na dlanu svoju odsečenu glavu. Popa je ukrštanjem ''pšenice belice'' i ''ptice selice'' dobio metaforu ''pšenica selica''. Pesma ''Venconosac na Kosovu polju'' aktivira hrišćansku i našu narodnu usmenu tradiciju. Postoji još jedna pesnička slika u kojo prepoznajemo ukrštanje dva dijahrona kanala – subota. Celim ciklusom dominira atmosfera smrti i stradanja. To je polje koje pripada onima koji su tu poginuli i čije su duše na nebu ali i pod nebom. Otuda venconosac na Kosovu polju može biti samo knez Lazar.u poderanoj košulji. Kos je ptica selica.budući apstraktan uvek označava geometrijskim oblicima.sveta majka – u našoj narodnoj tradiciji Lazareva subota je dan početka proleća. onim na čemu počiva i što jeste srpski nacionalni identitet. Naime.narodno predanje tvrdi da je Lazaru na Kosovu odsečena glava. Dakle.U sećanju pokolenja ta nesreća ostaće sačuvana u spomeniku najstrašnijem od svih .a lobanje igraju groteskno kolo smrti. Požnjeveno žito slaže se u krstine.svoju ''srećno oplođenu zemlju'' – zemlju oplođenu njegovom misijom.u vreme I srpskog ustanka.a u subotu je po Jovanovom jevanđelju Isus vaskrsnuo Lazara. Simbolika mladog meseca je jasna. Krstine su u obliku krsta čime su opet apostrofirane hrišćanske žrtve. verom i znanjem. Četvrti ciklus ''Ćele – kula'' vraća nas u nešto bližu prošlost. ovenčan. ovaploćene u kosovskom božuru. Ti ratnici su ''pšenica selica'' koju kosi mlad mesec. 13 .sada je Lazar predstavljen kao Sveti Đorđe.To je ''kula smrti'' od koje se i njena gospodarica – smrt uplašila. Znamo da Njegoš kao simbol ratnika uzima ''mlado žito''. U pesmi ''Kosovo polje'' Popa određuje Kosovo polje kao: ''Polje kao svako dlan i po zelenila''. U sledećoj tercini Lazar je prikazan na oblaku.Dakle. Popa toponim Kosovo ispravno tumači kao polje koje pripada ptici kosu.a on je drži na dlanu baš kao što na našim freskama ktitori drže svoje zadužbine.Između krezubih vilica zaglavila se poslednja psovka. jedini naslednik Nemanjića.bos.Ona je ''svetlozarna'' u sveopštem mraku. dok je ''pšenica selica'' slika – simbol izveden iz postojećih pesničkih slika i simbola. Hristova namesnica na zemlji – crkva.Ova slika nedvosmisleno asocira na Jovana Krstitelja. Venconosac je crkvenoslovenska reč i znači onaj koji je okrunjen. Treći ciklus ''Kosovo polje'' posvećen je srpskoj kolevci i srpskoj kobi. a odmah potom i : ''Polje kao nijedno nad njim nebo pod njim nebo''. oni su simboli Svetog Duha koji se. a sinonim za mlado žito je ''pšenica belica''.Međutim. Dva ukrštena sunčeva zraka slažu žito u krstine.Dakle.Martinog i Marijinog brata.u Ćele – kuli.Lazareva glava je njegova zadužbina i ona osvetljava beznađe nastalo posle poraza. opasan repom ubijenog zmaja.Lazareva glava je ''sunčeva namesnica''.

napojen znanjem sa duhovnih istočnika postaje dostojni naslednik starčeve svirke i sam svira u lipov list.Vratio se s puta ''da sazrelo kamenje''.Moraju udariti po duši rogatom mesecu ''ne bi li nas bilo''. Poslednji.s koca ga gleda.Lirski subjekat.peti ciklus zove se ''Povratak u Beograd''.Starac nosi oko vrata mladunče vuka i svira u lipov list. Lirski subjekat je sreo ''starca pastira'' usred ''belog grada''.Đorđe se obraća Srbima i kaže da je njegova glava već mrtva.On ih sokoli nazivajući ih kurjacima i pita ih: ''Može te li ?''. Hodočasnik se vratio s puta u grad kome pripada – ne zna spušta li se grad sa oblaka u njega ili mu grad iz utrobe raste.nema ni njega a ni njih.U pesmi ''Crni Đorđe'' prepoznajemo modifikovanu Lazarevu kosovsku kletvu. U pesmi ''Vračar polje'' Popa se vraća temi iz ciklusa ''Savin izvor''.''Hoćete li?''. 14 .kamenje znanja podeli na trgu. hodočasnik.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful