1.

Vasko Popa ''Kora'', ''Nepočin – polje'', ''Sporedno nebo'' i ''Uspravna zemlja'' Poezija Vaska Pope, slično poeziji Momčila Nastasijevića, dugo vremena je opisivana kao hermetična, izuzetno moderna ali neodgonetljiva, neprevodiva na neposredno i racionalno čitaočevo životno i jezičko iskustvo. Danas se, međutim, može prodreti u teške i zamršene slike Popine poezije, iako to odgonetanje zahteva dug i iscrpan rad. Novina Popine poezije je u novini njegovih pesničkih slika. Naravno, na proučavaocu je da utvrdi kakve su to pesničke slike po svom poreklu i prirodi i koji vid novog pesničkog obaveštenja donose. Moderni pesnici su često usled nerazumevanja sami objašnjavali svoju poetiku i poeziju. Čini se da nema poznatijeg primera od ''Sumatre'' Miloša Crnjanskog i objašnjenja pesme objavljenog u SKG, medjutim, Vasko Popa spada u red onih pesnika koji i kada su govorili o svojoj poeziji nisu izlazili iz same poezije niti su se služili teorijskim jezikom već su i dalje koristili pesničke slike.U berlinskom predavanju koje je održano krajem 1966. Popa je naznačio neke od osnovnih postulata njegove poetike koji mogu pomoći u razumevanju njegove poezije u celini. U tom predavanju Popa pesnika naziva čuvarem jezičkog izvora. Pesnik je čuvar kraj beskrajnog puta kojim prolaze žive reči. Te reči u pesniku predane ili prenoće a potom se vraćaju svom izvoru. Pesnik im jedino može ponuditi svoje bdenje i ćutanje. O pesmi Popa kaze da je to zatvoreno kolo od reči, reči igraju u kolu oko izvora sa kog su potekle. Međutim, reči su okrenute leđima čoveku nagnutom nad pesmom. Dakle, reči u Popinoj poeziji ne služe za obično označavanje, upućivanje na vanjezičku stvarnost, one upućuju same na sebe. Ovo uputstvo je donekle očekivano jer na jezik kao književni medijum upućuju svi moderni pesnici. Novina Popine pesničke slike je dakle u jeziku. Zapravo Popa nas vraća našem jezičkom izvoru aktivirajući naše jezičko pamćenje. U kritici se kao oznaka za Popin pesnički svet često sreće polusloženica, zapravo hendijadsis ( postojan spoj od dvojedne reči u istoj funkciji ) ''nepočinpolje''. Prirodno je zapitati se šta znači ''nepočin-polje''? Odgovor ćemo naći u zagonetki koju je Popa uneo u zbornik narodnih umotvorina. Zagonetka glasi ''Mrtvi živog nosi preko nepočim-polja.'' U zagonetki je opisan brod ili barka, čovek i more, nemirna pučina.Dakle, ''nepočim-polje'' je nemirna pučina. Mnogo važnija informacija je da Popa svoje pesničke slike gradi po ugledu na narodnu tradiciju i folkor. Ovo je jedan od retkih primera kada Popa uzima gotovu sliku iz zagonetke. U većini slučajeva Popa gotovu sliku sažima, eliptira, preinačuje. Razlika izmedju zagonetke i Popine pesničke slike je u tome što zagonetka u
1

srećemo zbunjujući stih u kome lirski subjekat kaže kad soba zareži na njega ''uvučem se u svoju kožu''. pesmi ''Lovca'' imamo . ''Kora'' je podeljena na 4 obimom nejednaka ciklusa: 1. Ako znamo da frazeologizam '' izaći iz svoje kože'' znači izgubiti prisebnost. onda nam je jasno da Popina pesnička slika sugeriše povratak sebi.kao zasebna zbirka sa 35 pesama.u petom krugu ''Reči u kamenu''. u zbirci ''Nepočim polje''. Urnebesnik i Ponoćno sunce. ispod te emotivne uzdržanosti i objektivnosti. u zbirci ''Kora''. 1968. 1975. 1956. Sporedno nebo. objaviće i Živo meso. ciklusu ''Igre''. ''Uspravna zemlja'' objavljen 1972. Predmeti iz čovekove okoline opisani su hladno i precizno. Pre Vaska Pope tako uznemirujuću viziju grada – levijantana koji proždire svoje stanovnike srešćemo u zbirci Momčila Nastasijevića ''Sedam lirskih krugova''. 2 . Osnovna obelezja stare lirike kao što su subjektivnost. 2. pojavila Popina zbirka ''Kora'' ( naziv zbirke je skraćenica za sintagmu ''Zemljina kora'' ) sa svojih 60 pesama. godine 1975. Pružih zlatnu žicu preko belog sveta. ciklusu ''Poznanstva''. Vučja so.Predeli (9 pesama).pitanju sadrži odgovor koji moramo prepoznati u slici ( npr. Nepočim – polje. Kada se 1953. 1972. svom miru i prisebnosti. Uspravna zemlja. 1953. Zbirka je zamišljena kao celina od 5 ciklusa ali je peti ciklus.Daleko u nama (30 pesama ). lična osećanja i emocionalnost ne nalaze svoje mesto u većini Popinih pesama. Ono što donosi pesnički svet Popine ''Kore'' jeste iskustvo savremenog gradskog čoveka. Međutim. Frazeologizam je prepoznatljiv jezički obrazac i često ga kod Pope srećemo u autentičnom obliku npr.Spisak (15 pesama) i 4.Popa je objavio i tri antologije narodnog stvaralaštva: Od zlata jabuka. oseća se nelagoda i strah. pa je savih u orahovu ljusku ).ući na jedno izaći na drugo uvo ili u pesmi ''Izmedju igara'' igra se sa svojom glavom. pesma ''U osmehu'' : ''Plavooke daljine savile se u klupče'' ). a Popina pesnička slika ne vodi od pitanja ka odgovoru već nas vraća na pitanje. šokirala je javnost. Pored zagonetke Popa vrlo često koristi eliptiran i preoblikovan frazeologizam. Opsednute vedrine (6 pesama). pesmi ''Odjekivanje''. Kuća na sred druma i Rez. Prema Popinoj zamisli amblem šape zveri koji stoji na početku zbirke uradio je slikar i ilustrator knjiga Dušan Ristić. a kroz metaforizaciju jezičkog izraza. Međutim. Popa je objavio nekoliko zbirki pesama: Kora. 3. na samu sliku koja je najčešće simforična ( npr.

već naprotiv. Pesma ''Gvozdena jabuka'' donosi sliku grotesknog čuda od ploda. Naslovi pesama koje opisuju predmetni svet dati su u predloško – padežnim konstrukcijama. Popa je antropomorfizirao svet malih objekata zato njegova ''drvca čeznu''. Urbanom čoveku je teško da sačuva stanje prisebnosti. da se ''uvuče u svoju kožu'' zato se i sam u urlik pretvara i odjekuje. utrobu i mozak ). a ''pepeo njišti''. tvrdjave u kojoj nema mira ni počinka U toj borbi neprestanoj daje se i poslednja kap života proždrljivim zidovima. Ta praznina je personifikovana kao zver koja reži i urla.Opsednute vedrine Osnovna tema prvog ciklusa pesama. kore. Ciklus ''Opsednute vedrine'' je poezija opsadnog stanja koja postepeno uobličava teme bedema. s druge strane. zaborav. Lirski subjekat život doživljava kao uokvirenost i opsednutost nekim ili nečim što ugrožava mir ili spokojstvo. sto. kao što to naslov nagoveštava. nastanjen bićima i situacijama koje prete i ugrožavaju čoveka. grad koji ne spava i u kome se ne spava? U pesmi ''Odjekivanje'' Popa opisuje ljudski strah od samoće i praznine. osmeh. kao u snu. Gašenje cigarete u pepeljari doživljeno je kao gašenje sunca. ona je natprirodna i destruktivna ( pogađa teme. U pokušaju da je uništi ili se bar odupre jednom takvom zastrašujućem plodu vremena čovek postaje autodestruktivan: vilice je oglodao. To su naizgled banalni i nepoetični predmeti: pepeljara. Šta je ''gvozdena jabuka''? Savremeni grad. Ovaj ciklus pesama donosi sliku egzistentnog prostora koji nije nimalo gostoprimljiv. a ogromna čovečija ruka vreba na vidiku. On se stavlja u položaj sićušnih stvari i posmatra iz njihove perspektive svet koji ih okružuje. kao prazna soba koja postaje kosmički prostor u malom. čiviluk. zid ili predmeti – vizije: uzdah. usne je obrstio i mozak je rastočio. Predeli U ovom ciklusu Popa je opisao predmete kojima je odredjena naša svakodnevica. Prva pesma ciklusa. obezglavljena drvca. je ugroženost čoveka i svih ljudskih kvaliteta. 3 . tako je u pesmi ''U pepeljari''. jauk. ugleda razbijene i dekomponovane i spoznaje njihov agresivni smisao. ''Poznanstvo'' upoznaje lirskog subjekta a tako i čitaoca sa prostorom koji preti. Sve asocira na smrt: mrtvi trupci čikova. laje i zavija. sa razjapljenim čeljustima i psećom glavom čiji zubi zlokobno škrguću. fiksirajući predmete odjednom ih. To je zver sa sedmokrakim jezikom. Nije li sinonim za jedan od najvećih gradova sveta ''velika jabuka''.

Opevani su predmeti. Naredni stihovi govore o konju koji se nalazi u istoj životnoj situaciji kao patka – izmešten je iz svog prirodnog stanja. Zaborav je opredmećen kao ravnica po kojoj se razlivaju i gube dogadjaji. Jednom je pokušao da se pobuni ali je '' gubicu raskrvario ''. zadnje misli se legu u šeširu. Možda niko kao Popa nije tako poetično opisao apstraktnu kategoriju zaborava u pesmi '' U zaboravu ''.'' Drum kraja nema '' . Obesmišljen je prostor oko nje kao i njeno trajanje u njemu jer '' Trska koja misli i onako će je stići ''('' trska koja misli '' je Paskalova aluzija na čoveka). Umesto vode. Po njoj '' blude '' beskućni pogledi prepoznajući samo ponegde po neki '' cvet od magle ''. Sasvim je jasno da je to slika konja u trku. Tako opisana patka je u isti mah tragična i smešna. glatke kao ogledalo. Uvodna pesma ciklusa ''Spisak'' je ''Patka''. Predmeti obešeni na čiviluku sugerišu čovekovu odsutnost: vratove su prerezali okovratnici. U pesmi ''Konj'' Popa se koristi Pikasovim slikarskim postupkom koji pretače u reči pesme: ''Obično osam nogu ima ''. On vuče teret nateran čovekovom agresijom: '' Izmedju vilica čovek mu se nastanio ''. Patkino geganje po prašini je njen hod po mukama ka neizbežnoj smrti. umesto toga ona se tromo i nevešto vuče po prašini. 4 . njegove tegobe i strast u svetu u kome nesporazumi i večiti antagonizam rađaju ugrožene. Pobuna rađa traumu i otuda se u njegovim pitomim očima tuga nastanila. u prašini. '' ogledalo da ore ''. kasu. a zelena strava niče u naborima kaputa.situacija je bezizlazna a put je sizifovski. u kojoj se '' smeju ribe '' javljaju se izmenjeni i nametnuti uslovi života. Patka je stvorena da pliva. Spisak ''Spisak'' objedinjuje pesme slične po tematici.Atmosfera straha i životne ugroženosti izbija i iz pesme ''Na čiviluku''. bilje i životinje u čijoj sudbini prepoznajemo sudbinu čoveka. po kojoj se rasipaju reči i koja '' izravnjava ''lica. ona asocira na Bodlerovog glasovitog ''Albatrosa''. Izdvojena iz prirodnog ambijenta.

Njegovo lišće su zelene novčanice koje ''propija'' ulica. On deli čovekovu sudbinu u gradu iako ga je čovek utamničio u more asfalta i betona. a da nebom ''zubate oči lete'' (avioni). da zvezde u olucima trule. drvored je njegova sudbina. Sve pesme iz ovog ciklusa stoje u delimičnoj suprotnosti sa pesmama iz prethodna tri ciklusa. zato Popa moze da kaže da je ''vazduh neprohodan''. Pesma ima strogu kompoziciju – 4 tercine izgrađene na principu kontrasta i gradacije sa epiforskim ponavljanjem '' ne bi nikad ''. Zapravo ceo ciklus ''Daleko u nama'' objedinjuje dve suprotnosti : ljubavnu radost i zloslutne nagoveštaje ratnog okruženja. živi od pustolovina i divnih uspomena. U drugoj tercini njen smeh razbija zatvorenost koju nameću zidovi njihovog stana. U atmosferi u kojoj su ''kuće izvrnule gorke dzepove soba'' (11. Daleko u nama Ciklus pesama ''Daleko u nama'' objedinjuje 30 pesama bez naslova. ovaj ciklus je stajao na početku zbirke i stoga sadrži najstarije Popine pesme. U prvom izdanju ''Kore'' iz 1953. U prvoj tercini lirski subjekat dragine oči po analogiji ( boja i dubina ) izjednačava sa nebom.U pesmi ''Kesten'' opisano je narušeno prirodno stanje. Zaviriti ispod kore znači 5 . Nažalost. Sve je oneobičeno u svetu koji je pokazao svoje ružno lice. životnih sokova. Svakako najpoznatija pesma ovoga ciklusa jeste pesma pod brojem 14. Dok je u prethodnim pesmama Popa oživljavao predmete oneobičavajući stvari. Njene oči se nebo u njihovom slepom stanu – kontrast. budući nesputan. U trećoj tercini slavuji postaju metafora za njen glas koji donosu život ( vrbe ) u njihov stan. bilje i životinje. jutro donosi otrežnjenje. Jedino koren kestena. beton lišava drvo njegovih zelenih. obeleženih samo brojevima. zapravo. ''Kora'' je Popina simbolička struktura koja u sebe zatvara određeni svet.Ona štiti i krije taj svet od spoljašnjeg rasula. uživa u noćnim avanturama zbog kojih i sam kesten sanja da je ponovo u svom prirodnom ambijentu – šumi. ovde je okupio ljubavne pesme. ''Očiju tvojih da nije''.pesma) lirski subjekat se pita da li će moći voljenoj ženi ''na ovom nepočin – polju''da podigne ''šator od svojih dlanova''. U četvrtoj tercini sunce se javlja kao simbol toplote i života a izjednačeno je sa njenim rukama. Kesten je antropomorfiziran: ima prste.

Godine 1956. Pri tome je reč polje ''obična'' i moze samostalno da stoji a nepočin '' neobična '' i nema samostalno značenje. ova polusloženica će se naći u naslovu nove Popine zbirke. Vrati mi moje krpice (uvodna + 13 pesama) i 4.'' Reč je o barki. postojanog spoja od dvojedne reči u istoj funkciji. Dakle. Zanimanje Vaska Pope za našu narodnu književnost i tradiciju očigledno je ako znamo da je Popa izdao tri zbirke narodnog stvaralaštva: ''Od zlata jabuka''. Kasnije će u kritici ''nepočin – polje'' biti redovno navođeno kao oznaka za Popin pesnički svet. Da bi igrali neophodno je zagledati si u sebe samog. pojavila Popina zbirka pesama ''Kora'' i uzburkala svojom novinom čitalačku i kritičku javnost. Ovo je redak primer kada Popa uzima gotovu sliku iz zagonetke. Amblem je prema Popinoj zamisli uradio slikar i ilustrator Dušan Ristić.dopreti do suštine. pasti ''na dno svog ponora'' i ko se ne razbije ima pravo da igra. Belutak (7 pesama). Igre (13 pesama). ''nepočin – polje'' je more.'' Prva pesma prvog ciklusa ''Igre'' posvećena je Zoranu Mišiću. Pesnik daje uputstvo za nekakvu još čudniju igru koja će potom uslediti. Za ovu neobičnu igru 6 . Na početku zbirke stoji amblem Uroborusa. Za moto zbirke Popa je odabrao stihove iz ''Kore''. a to znači dotaći i odgonetnuti primarnu suštinu predmeta koja se uzima za polazište pevanja. nemirna pučina. Nepočin – polje Kad se 1953. Tako u jednoj od Popinih antologija pronalazimo zagonetku: ''Mrtvi zivog nosi preko nepočin – polja. Zoran Mišić je zbirku u celini nazvao ''nepočin – poljem'' gde se vodi borba neprestana ''da bude što biti ne može''. Kost kosti (7 pesama). 3. odgonetku ''nepočin – polja'' treba traziti u narodnoj književnosti. Za ''Koru'' je Zoran Mišić rekao da je u celini jedno ''nepočin – polje'' gde se vodi borba neprestana ''da bude što biti ne može''. ''Urnebesnik'' i ''Ponoćno sunce''. lice sa zmijom. Pri tome Popa je svoje pesničke slike oneobičavao gradeći ih po ugledu na frazeologizme. paremije ( poslovice ) i zagonetke. zmija koja se posuvraćuje u samu sebe. Kasnije će Popa ovu polusloženicu staviti u naslov njegove zbirke koja će izaći 1956. Zbirka je podeljena na 4 ciklusa: 1. čoveku i moru. Nešto slično nalazimo u narodnim pesmama kad se kaze da je došla ''kita i svatovi'' u značenju ''kićeni svatovi''. 2. zapravo iz ciklusa ''Daleko u nama'': ''Da li ću moći na ovom Nepočin – polju da ti podignem šator od svojih dlanova. Prirodno je zapitati se šta je ''nepočin – polje''? Reč je o vrsti (h)endijadisa.Dakle. Reč je o pesmi ''Pre igre''. do onog što čini skriveni smisao predmeta.

nema ni srca. U pesmi ''Svadbe'' opisana je još neobičnija igra koja se. Kost kosti znači kost ali i sama suština kosti. ni krila nakon čega sledi jedno pomirljivo i rezignirano '' šta da ti pričam ''. Raniju destruktivnost u kojoj ''jedni odgrizu ruku ili nogu ili bilo šta'' (pesma ''Jurke''). retko igra. vrednost. Prva pesma ciklusa se zove ''Pre igre'' a poslednja ''Posle igre''. Klina. Poslednja pesma ciklusa ''Posle igre'' apsurd je doveden do vrhunca. svi su u genitivu jednine: Igre. Sve tri pesme ispisane su kurzivom. Na ovaj način sugerisano nam je odsustvo lirskog subjekta ili bar lirskog subjekta kakvog smo do tada navikli da srećemo u poeziji. Kakve su Popine ''igre''? To su igre ljudskim telom. Lovca. tako da mažemo govoriti o momentu izneverenog očekivanja. igra se tako večito nastavlja i ponavlja. onda majstori kažu ne valjaju klešta i ''razvale im vilice''. U ovom ciklusu imamo lirski subjekat – kosti koje i dalje nastavljaju apsurdnu i samodestruktivnu igru započetu u prvom ciklusu. da im je sad lako '' spasle smo se mesa ''. Ali naslovi i sadržaj pesama stoje u apsurdnom raskoraku. Naslovi pesama nas podsećaju na dečije bezazlene igre: Žmure. jednom izgubljenom a posle iskušenja ponovo zarađenom kožom. Dok je prethodni ciklus u igri donosio kakva – takva pravila igre ovde se ne zna ''ni ko je gde ni ko je ko'' (''Na kraju''). U prevrtljivom svetu kakav je ovaj ničiji položaj nije stalan i siguran jer ako klešta ne izvade klin iz poda. uveriti se ''da nema kukavičijih jaja'' u sebi. kao da su delovi ljudskog tela osamostaljeni. Naslovi pesama su vrlo neobični. U igri ''Klina'' jedan je klin–žrtva drugi su klešta i majstori – oni koji muče i tlače. proceniti sopstvenu snagu.očigledno je neophodno poznavati samog sebe. U prvoje pesmi ''Na početku'' kosti konstatuju. posle pet pesama (ako se izuzme uvodna) pojavljuje pesma ''Između igara'' nakon koje sledi još pet pesama (ako se izuzme poslednja). sad će zameniti autodestruktivnost: nema trbuha. nema čela. 7 . Ružokradice i sl. Trule kobile i sl. kako je to napomenuto u zagradi na kraju pesme. Delovi ljudskog tela su ono što igra i čime se igra. Uvući se ponovo u svoju kožu je pesnička slika sa frazeološkom osnovom a znači ponovo pronaći sopstveni mir. budući antropomorfizirane. Jure. Drugi ciklus nosi naziv ''Kost kosti'' u kome prepoznajemo retku ali upečatljivu stilsku figuru poliptoton. Prvi ciklus pesama pokazuje izuzetno brižljivo izrađenu zatvorenu kompoziciju. otuđeni od jedinstva. nešto više od same kosti. pri tome se unutar ciklusa. Igra svadbe je svojevrsno venčanje sa svojom svučenom. Igra ''Klina'' je krajnje dehumanizovana igra u kojoj se stalno vrše raspodele i preraspodele uloga.

Znamenja. Pri tome celim ciklusom dominira izrazito polemičan ton negovešten imperativom već u samom naslovu ciklusa. Lipa na sred srca i 7. Knjiga je podeljena na 7 ciklusa: 1. 5. Lajt – motiv celog ciklusa su '' krpice ''. a upliv narodne tradicije prepoznajemo u upotrebi modifikovane forme kletve npr. adaptacija praslike suprostavljenih planova realnosti onda nam može biti jasno zašto je Lalić ovu zbirku nazvao ''kosmičkim glumištem''. 6. stoji na početku ovog ciklusa. Nebeski prsten.pesma ). 2. kune. Ako ovome dodamo i amblem zbirke – slika gornjeg i donjeg kotla. Zev nad zevovima. To je isti onaj čovek – belutak koji u ''Opsednutim vedrinama'' hoće da iskoči iz svoje kože i onaj koji želi ''oblu plavooku'' vedrinu nesputanu i slobodnu. Ta pesma posvećena kompozitoru Dušanu Radiću. u ciklusu ''Daleko u nama'' kroz ratnu strahotu lirski subjekat uspeva da voljenoj ženi ispeva najlepše stihove ljubavi. Poslednji ciklus zbirke posvećen je belutku. belutak ima srce. odnosno iz ciklusa ''Spisak''. One su nešto što lirski subjekat smatra neotudjivo svojim jer one su od ''čistog sna''. u beskraj. Raskol. najcelovitijom i najcelovitije zamišljenom knjigom pesama u srpskoj književnosti. ovde je potencijalna draga oslovljena u srednjem rodu kao ''čudo''.pesma ) ili ''Oluja ti postelja'' ( 10. naređuje. ''od tačkaste nade''. ''od svilenog osmeha''. Razmirica. ''junaku'' iz prethodne Popine zbirke. Podražavanje sunca. Dok je u ''Kori''. 3. Svaki ciklus ima 7 pesama. Budući antropomorfiziran. ''Sporedno nebo'' je ''kosmičko glumište'' na kome se odvija drama o osnovnim 8 . u srcu zmiju koja guta vidik kao jaje. Kao i Isidori Sekulić i belutku je dosadio ''savršeni krug''. Osnovna simbolika značenja broja 7 jeste savršeni red ali istovremeno broj 7 je zbir broja 3 koji označava nebo i broja 4 koji označava zemlju. Belutak se zaljubio u ''oblu plavooku''. One su očigledno sama esencija njegovog bića koja je ugrožena u ovom otudjenom svetu. ''Ne povratilo se'' ( 12. u rođenom telu iz kog hoće da iskoči. 4. u nebeski svod. Lalić je nazvao ''kosmičkim glumištem''.Treći ciklus ''Vrati mi moje krpice'' sasvim uslovno možemo odrediti kao ciklus ljubavnih pesama. Belutak je metafora za čovečiji trup pa tako i za samog čoveka. Sporedno nebo Kada se 1968. Belutak nije običan kamen već kamen savršenog oblika i bele boje. tesno mu je u sebi. pojavila Popina zbirka ''Sporedno nebo'' Ivan V. Osećanje ugroženosti i otuđenosti više ni ljubav ne može da anulira jer on njegovom ''čudu'' i ''lepotici'' preti.

čak ni smrti nije pošlo za rukom ''u miraz da ih odnese''.bilo je pogrešno. Lik Zvezdoznanca koji se javlja u uvodnoj i poslednjoj pesmi zbirke takodje uokviruje zbirku u celini. Očigledno je da ''Razmirica'' ne donosi sklad i ravnotežu zato se težište speva – zbirke pomera u narednom ciklusu. trougao. ''Krilata svirala'' koja svojom pesmom razjaruje munje.( broj.ironijom sudbine. nesporazuma ili greške. Prvi ciklus zbirke ''Zev nad zevovima'' okuplja 7 pesama koje počinju prepoznatljivom formulom: ''Bio jednom jedan.. Tako lirski subjekat traži ''izvadi sunce iz usta''. dijalog započinje jedna strana ali poslednju reč ima druga. Nakon prekinutog dijaloga sa apsolutom sledi okretanje solarnom simbolu. On je taj koji za sobom ostavlja reči ''lepše nego svet ''. bez interpukcije sa čitavom grupom simbola čija je osnovna funkcija da podstaknu lanac asocijacija koji omogućava prodor do onog što je Jung nazvao kolektivno nesvesno. ''Sporedno nebo'' sadrži ukupno 49 pesama kratkog stiha. Drugi ciklus ''Znamenja'' donosi najavu budućeg konflikta. treba tražiti sunce u sebi. ''Zev nad zevovima '' je svet predočen kao dosadna besmislica u kome sve što nastaje u znaku je jednog slučaja.nesporazumima i tragičnim nedohvatima. 2.Vizija sveta koju nam Popa svojom poezijom predočava nikad nije bila blagonaklona prema čoveku ali čini se da je ovde dosegla vrhunac cinizma i besmislenosti – svet je obmana. i 3. U trećem ciklusu ''Razmirica'' dolazi do sasvim neobičnog dijaloga između lirskog subjekta i apsoluta. – 7. ''Podražavanje sunca''. Ako je apsolut nedohvatan onda treba ''naučiti mrak da sija''(''Smrt sunčevog oca''). hladni i superiorni apsolut. Svih sedam puta. Ili ''Ohola greška'' koja izmišlja prostor i vreme ne bi li dokazala da sama ne postoji ali sve što je izmislila. jer ima sedam pesama. samo je jezgro speva. rezoner svih zbivanja u zbirci. greška. Četvrti ciklus. Centralna pesma cele 9 . odjek)''.. izazivaju i remete ravnotežu: ''kap krvi u uglu neba'' (pesma ''Uljez''). Ali Zvezdoznancu će se posle smrti zlurado rugati ''zvezde su mu bile bliže nego sami ljudi''.. – 6. Stvari se pojavljuju tamo gde ne bi trebalo. ''Podražavanje sunca'' Lalić određuje kao spev u spevu. Tako ''Zaboravljeni broj'' sam sebe deli i množi od očajanja što je sam i tako se ponovo vraća u samoću. Stroga kompozicija zbirke ogleda se i u ciklusima. a apsolut odgovara ''moli te se da ne zinem'' (''Krunisana jabuka'') ili lirski subjekat kaže ''pusti nas da odletimo''. središnji stub ove poetske tvorevine. Ako je Popa u ''Igrama'' pevao egzistenciju. a apsolut odgovara ''odrežite sebi krila slobodan da vam bude let ''(''Slobodan let''). ovde peva esenciju. ''beo bezoblicni zavežljaj'' koga će grom ''razvezati''. Zvezdoznanac bi bio komentator. dok su ostali ciklusi međusobno povezani po tematskoj srodnosti i to 1. – 5.

Kosovo polje (7 pesama). Dijalog započet u trećem ciklusu završio se bez rešenja. Ćele – kula (7 pesama) i 5. ovaj put apsolut je napušten jer je čoveku ostavio ''bajat kolač od pepela'' (''Kolač od pepela''). događaja i građevina iz srpske prošlosti. 2. Za amblem zbirke Popa je izabrao mač koji dere oblake. Lirski subjekat ove Popine zbirke je putnik kroz vreme i vekove. To je istorijski i sudbinski put njegove zemlje i naroda. Popa u njima otkriva lepotu i sklad arhitekture i slikarstva ali su oni istovremeno i svedoci sudbine i večnog trajanja srpskog naroda. stoji čvrsto kao i materijalni oblici koji je simbolično predstavljaju. od najjužnije do najsevernije tačke srpskog prostiranja. Hilandar kao simbol večnog trajanja i Sent Andreja kao simbol ovozemaljskog nestajanja.zbirke koja je postavljena između 2x24 pesme je ''Priprema za doček''. osovina sveta. Ovde se ponovo pojavljuje lik Zvezdoznanca koji nudi utočište i nov zavičaj u svojoj pesmi onima koji ostaju nasukani posle sukoba sa apsolutom – ''Zvezdani puz''. Peti ciklus ''Raskol'' korespondira sa trećim ciklusom ''Razmirica''. Zbirka ima pet ciklusa: 1. Zbirka bi se u celini mogla odrediti kao poezija kulturnog pamćenja koja otkriva dublji smisao ljudi. 3. Savin izvor (8 pesama). a peti ciklus donosi konačan raskol. Sopoćani. sedmog ciklusa ''Nebeski prsten''. Hodočastiti. međutim ta zavičajna osovina duha biva posečena u poslednjoj pesmi ciklusa. ''Zvezde izbeglice''. slovenska sveta lipa. Nesaglasnost je produbljena. u suprotnom pesme gube svoje značenje. Šesti ciklus ''Lipa nasred srca'' korespondira sa drugim ciklusom ''Znamenja''. u čemu je duhovna vrednost srpske tradicije a to su srpski manastiri: Hilandar. Žiča. ''Nebeski prsten''. Povratak u Beograd (7 pesama). u Popinoj zbirci znači ići na izvor onog što je sveto. Posle toga ostaje samo poruka iz poslednjeg. Manasija. 4. Uspravna zemlja Popina zbirka pesama ''Uspravna zemlja'' izasla je 1972. nasuprot vekovima. 10 . Kalenić. Hodočašća (7 pesama). Lipa je kosmičko drvo. Umanastirima i njihovoj vertikalnoj arhitekturi Popa vidi srpsku ''uspravnu zemlju'' koja. To je groteskna slika podizanja slavoluka od kostiju i trpeze od ''skamenjenih dlanova'' za mladog jabukonosca koga neme. Zbirka obuhvata deset vekova srpske kulture i stoga se mora čitati kao celina. Lirski subjekat kreće na put od Hilandara do Sent Andreje.

koje je podigao vojvoda despota Stefana Lazarevića. sa ženom Milicom i bratom Petrom. a smisao puta je u pamćenju. ''vučja sazvezđa'' i pomoću njih put će pronaći. ono što ga goni da ostane i opstane i on se prenosi sa lika anđela na lik hodočasnika. Put na koji je krenuo je ''sveti put''. Popin putnik hoda sa ''očevim štapom''. U priprati manastira naslikani su ratnici sa pancirima i mačevima koji nas podsećaju da je Manasija bila i manastir – utvrđenje. ''Tuđe senke'' su nagoveštaj mraka koji ruši svetlost. Pesnik apostrofira ''inat lepi''. Freske u Kaleniću odlikuje lak i svetao kolorit uz primenu potpuno novih boja: svetlokestenjasta. sa ''upaljenim srcem'' simbolom duhovne ljubavi prema onome što je opredmećeno u građevinama i na freskama. svetlocrvena i žuta.Tim putem lirski subjekat mora da se kreće da bi dosegao samospoznaju. put znanja i samospoznaje. odnosno pomaljaju se. U prvoj tercini fasciniran lepotom freske lirski subjekat uspostavlja duhovnu vezu i identifikuje se sa likom anđela. Pesma je ispevana u tercinama i distisima koji se smenjuju. ''Boje zru'' je drugi stepen gradacije. simbolom mudrosti i saznanja. Na licu naslikanog anđela ''boje sviću''. Slikarstvo Manasije pokazuje vidne tendencije humanizma i renesanse posebno kroz upotrebu plave i 11 . Boje su ''na ivici zaborava'' čime je sugerisano stvarno propadanje od vlage i nemara ali i ono strašnije. taj inat je esencija ovog naroda. ''Manasija'' je srpski srednjovekovni manastir kod Despotovca koji je podigao despot Stefan Lazarević. duhovni zaborav koji prekida vezu sa korenima i poništava naš unutrašnji. borbi protiv zaboravljanja: ''da mi se iz sećanja ne izbrišu''(''Hilandar''). Kalenić je najraskošnije ukrašena crkva moravske škole. U prvoj pesmi iz ciklusa ''Hodočašća'' prepoznajemo drevni topos puta i putnika. One su simboli nedaća i nevolja koje se nadvijaju nad ovu zemlju i ne daju maču da se vrati u korice. simbolom tradicije i kolektivnog pamćenja. ''Boje gore'' je treći završni stupanj gradacije. stvarni identitet. Putnik još uvek tapka u mraku neznanja: ''Daleko sam još od toga da ih odgonetnem''ali oni mu se ukazuju kao zvezde vodilje. Tako je na planu sužene percepcije opevana fascinacija lirskog subjekta freskom na zidu. Boje kao simbol baštine jednog naroda gore u krvi njegove mladosti. Pesma ''Kalenić'' na opštem planu opeva velelepno srednjovekovno zdanje u Levču. dakle. to su boje koje plamenom svog zrenja odolevaju vremenu i usudu. Bogdan. izgrevaju iz tame zdanja i vekova. To je jedna od najmonumentalnijih građevina nastalih posle kosovskog poraza. U njoj je Konstantin Filozof osnovao čuvenu resavsku školu pa tako Manasija postaje kulturno središte Srba toga vremena.

U poslednjoj tercini zlatno i plavo se preobražavaju u zvezdu. ''Poslednja jabuka sunca'' je onaj zlatni krug za koji zogfar vezuje svoj poslednji potez četkicom. vuk je predvodnik čopora. simboli mudrosti i svetosti života. Munje i gromovi su u njegovoj riđoj bradi – ova slika aktivira dva dijahrona kanala hrišćanski i paganski – stari Sloveni bili su riđobradi a vrhovno slovensko pagansko božanstvo bio je Perun – bog gromovnik. Plava i zlatna boja su osnovne boje resavskog freskopisanja sa naglašenom simboličkom konotacijom. oreol svetosti koji je Sava zaslužio za života. Drugi ciklus pesama naslovljen je ''Savin izvor'' i nedvosmisleno nas upućuje još dublje u našu tradiciju i istoriju. U pesmi ''Sveti Sava na svom izvoru'' svetac gleda svoje treće oko – simbol duhovnog znanja i pronicanja. srednjovekovnog umetnika. Pesnik apostrofira zografa. u beskraj u oku. Vesnici nesreće oličeni su u apokaliptičnoj ''konjici noći'' i muslimanskom ratnom pokliču ''alah je svemoćan''. Pesma ima prstenastu kompoziciju. počinje pesmom ''Savin izvor''. Ali on vidi i 12 . hodočasnik. da oseća njegovu bliskost.azurne boje. On vidi svoj ''poharani ćivot'' i tako anticipira Sinan-pašino svetogrđe. ikonopisca i freskopisca. Sveti Sava korača u pratnji svojih vukova – celim ciklusom dominira motiv vuka. To je izvor znanja. simbolom mudrosti. počinje i završava se tercinama koje zatvaraju pet distiha.dok je plava boja simbol nebeskog plavetnila. Drugi ciklus ima kružnu kompoziciju. na sam izvor našeg duhovnog postojanja. Lirski subjekat. Popin zograf je vidi i ostvaruje u plavoj i zlatnoj mileševskoj fresci. Tako zograf postaje simbol umetnika koji umetnošću i stvaranjem želi da preduhitri vreme. otvara oko u kamenu – izvor koji leči od smrtobolje i životobolje. U pesmi ''Sveti Sava'' aktivirana je simbolika narodne tradicije. koji se u ''Kaleniću'' duhovno identifikovao sa lepotom anđela. One grade ''živi zlatokrug''. Svetom Savi oko glave lete pčele. Svetom Savi na ramenu je petao – u srpskoj narodnoj religiji petao je solarno biće. Kao da on gleda zografa. ovde se prenosi u trenutak i čin stvaranja nepoznatog zografa. U pesmi ''Savin izbor'' svetac štapom. a završava se pesmom ''Sveti Sava na svom izvoru''. Utercinama se pojavljuje i lajt motiv – plava i zlatna boja. sudbinu i život. To je oreol svetosti na fresci i poslednji treptaj zografove duše pred tragedijom koja se nadvija. Zlatna boja je znak duhovnog podvizništva čoveka kojim se on približava bogu. Nije li to ona ista zvezda u nebeskom beskraju za kojom traga Vuk Isakovič? Dok je Vuk Isakovič tu ideju zvezde izjednačio sa utopijskom vizijom Rusije. njegov hrišćanski pandan bio bi Sveti Ilija. prijatelj ljudi i neprijatelj demona. da živi njegovu dramu stvaranja. vrhovnog paganskog božanstva.

u poderanoj košulji. dok je ''pšenica selica'' slika – simbol izveden iz postojećih pesničkih slika i simbola.sada je Lazar predstavljen kao Sveti Đorđe.Između krezubih vilica zaglavila se poslednja psovka. Treći ciklus ''Kosovo polje'' posvećen je srpskoj kolevci i srpskoj kobi. Popa toponim Kosovo ispravno tumači kao polje koje pripada ptici kosu. Naime.svoju ''srećno oplođenu zemlju'' – zemlju oplođenu njegovom misijom. Venconosac je crkvenoslovenska reč i znači onaj koji je okrunjen.a on je drži na dlanu baš kao što na našim freskama ktitori drže svoje zadužbine.Iz crnih i praznih očnih duplji zjapi ''crna vidovitost''. Hristova namesnica na zemlji – crkva.a lobanje igraju groteskno kolo smrti. U sledećoj tercini Lazar je prikazan na oblaku. Lazar drži na dlanu svoju odsečenu glavu.u Ćele – kuli.Ova slika nedvosmisleno asocira na Jovana Krstitelja.Lazareva glava je ''sunčeva namesnica''.Martinog i Marijinog brata. oni su simboli Svetog Duha koji se. ovaploćene u kosovskom božuru. Dva ukrštena sunčeva zraka slažu žito u krstine. Celim ciklusom dominira atmosfera smrti i stradanja. Kos je ptica selica. jedini naslednik Nemanjića. Postoji još jedna pesnička slika u kojo prepoznajemo ukrštanje dva dijahrona kanala – subota. Dakle.bos. ovenčan. U pesmi ''Kosovo polje'' Popa određuje Kosovo polje kao: ''Polje kao svako dlan i po zelenila''.To je ''kula smrti'' od koje se i njena gospodarica – smrt uplašila. Četvrti ciklus ''Ćele – kula'' vraća nas u nešto bližu prošlost. Simbolika mladog meseca je jasna. Popa je ukrštanjem ''pšenice belice'' i ''ptice selice'' dobio metaforu ''pšenica selica''.Dakle. verom i znanjem. 13 .U sećanju pokolenja ta nesreća ostaće sačuvana u spomeniku najstrašnijem od svih .a u subotu je po Jovanovom jevanđelju Isus vaskrsnuo Lazara. onim na čemu počiva i što jeste srpski nacionalni identitet. a odmah potom i : ''Polje kao nijedno nad njim nebo pod njim nebo''. Pesma ''Venconosac na Kosovu polju'' aktivira hrišćansku i našu narodnu usmenu tradiciju. To je polje koje pripada onima koji su tu poginuli i čije su duše na nebu ali i pod nebom.sveta majka – u našoj narodnoj tradiciji Lazareva subota je dan početka proleća. Požnjeveno žito slaže se u krstine. krunisan. Otuda venconosac na Kosovu polju može biti samo knez Lazar.narodno predanje tvrdi da je Lazaru na Kosovu odsečena glava.Ona je ''svetlozarna'' u sveopštem mraku.Dakle. a sinonim za mlado žito je ''pšenica belica''.u vreme I srpskog ustanka. Znamo da Njegoš kao simbol ratnika uzima ''mlado žito''.budući apstraktan uvek označava geometrijskim oblicima.Lazareva glava je njegova zadužbina i ona osvetljava beznađe nastalo posle poraza. Ti ratnici su ''pšenica selica'' koju kosi mlad mesec. opasan repom ubijenog zmaja. Krstine su u obliku krsta čime su opet apostrofirane hrišćanske žrtve.Međutim.

''Hoćete li?''. hodočasnik.kamenje znanja podeli na trgu.Đorđe se obraća Srbima i kaže da je njegova glava već mrtva.Moraju udariti po duši rogatom mesecu ''ne bi li nas bilo''.On ih sokoli nazivajući ih kurjacima i pita ih: ''Može te li ?''.s koca ga gleda. Lirski subjekat je sreo ''starca pastira'' usred ''belog grada''.Lirski subjekat. U pesmi ''Vračar polje'' Popa se vraća temi iz ciklusa ''Savin izvor''.nema ni njega a ni njih.U pesmi ''Crni Đorđe'' prepoznajemo modifikovanu Lazarevu kosovsku kletvu.Starac nosi oko vrata mladunče vuka i svira u lipov list. 14 .peti ciklus zove se ''Povratak u Beograd''. Poslednji.Vratio se s puta ''da sazrelo kamenje''. Hodočasnik se vratio s puta u grad kome pripada – ne zna spušta li se grad sa oblaka u njega ili mu grad iz utrobe raste.napojen znanjem sa duhovnih istočnika postaje dostojni naslednik starčeve svirke i sam svira u lipov list.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful