1.

Vasko Popa ''Kora'', ''Nepočin – polje'', ''Sporedno nebo'' i ''Uspravna zemlja'' Poezija Vaska Pope, slično poeziji Momčila Nastasijevića, dugo vremena je opisivana kao hermetična, izuzetno moderna ali neodgonetljiva, neprevodiva na neposredno i racionalno čitaočevo životno i jezičko iskustvo. Danas se, međutim, može prodreti u teške i zamršene slike Popine poezije, iako to odgonetanje zahteva dug i iscrpan rad. Novina Popine poezije je u novini njegovih pesničkih slika. Naravno, na proučavaocu je da utvrdi kakve su to pesničke slike po svom poreklu i prirodi i koji vid novog pesničkog obaveštenja donose. Moderni pesnici su često usled nerazumevanja sami objašnjavali svoju poetiku i poeziju. Čini se da nema poznatijeg primera od ''Sumatre'' Miloša Crnjanskog i objašnjenja pesme objavljenog u SKG, medjutim, Vasko Popa spada u red onih pesnika koji i kada su govorili o svojoj poeziji nisu izlazili iz same poezije niti su se služili teorijskim jezikom već su i dalje koristili pesničke slike.U berlinskom predavanju koje je održano krajem 1966. Popa je naznačio neke od osnovnih postulata njegove poetike koji mogu pomoći u razumevanju njegove poezije u celini. U tom predavanju Popa pesnika naziva čuvarem jezičkog izvora. Pesnik je čuvar kraj beskrajnog puta kojim prolaze žive reči. Te reči u pesniku predane ili prenoće a potom se vraćaju svom izvoru. Pesnik im jedino može ponuditi svoje bdenje i ćutanje. O pesmi Popa kaze da je to zatvoreno kolo od reči, reči igraju u kolu oko izvora sa kog su potekle. Međutim, reči su okrenute leđima čoveku nagnutom nad pesmom. Dakle, reči u Popinoj poeziji ne služe za obično označavanje, upućivanje na vanjezičku stvarnost, one upućuju same na sebe. Ovo uputstvo je donekle očekivano jer na jezik kao književni medijum upućuju svi moderni pesnici. Novina Popine pesničke slike je dakle u jeziku. Zapravo Popa nas vraća našem jezičkom izvoru aktivirajući naše jezičko pamćenje. U kritici se kao oznaka za Popin pesnički svet često sreće polusloženica, zapravo hendijadsis ( postojan spoj od dvojedne reči u istoj funkciji ) ''nepočinpolje''. Prirodno je zapitati se šta znači ''nepočin-polje''? Odgovor ćemo naći u zagonetki koju je Popa uneo u zbornik narodnih umotvorina. Zagonetka glasi ''Mrtvi živog nosi preko nepočim-polja.'' U zagonetki je opisan brod ili barka, čovek i more, nemirna pučina.Dakle, ''nepočim-polje'' je nemirna pučina. Mnogo važnija informacija je da Popa svoje pesničke slike gradi po ugledu na narodnu tradiciju i folkor. Ovo je jedan od retkih primera kada Popa uzima gotovu sliku iz zagonetke. U većini slučajeva Popa gotovu sliku sažima, eliptira, preinačuje. Razlika izmedju zagonetke i Popine pesničke slike je u tome što zagonetka u
1

u zbirci ''Nepočim polje''. Pored zagonetke Popa vrlo često koristi eliptiran i preoblikovan frazeologizam. lična osećanja i emocionalnost ne nalaze svoje mesto u većini Popinih pesama. Pre Vaska Pope tako uznemirujuću viziju grada – levijantana koji proždire svoje stanovnike srešćemo u zbirci Momčila Nastasijevića ''Sedam lirskih krugova''.Daleko u nama (30 pesama ). Vučja so. 3. ispod te emotivne uzdržanosti i objektivnosti. Ono što donosi pesnički svet Popine ''Kore'' jeste iskustvo savremenog gradskog čoveka.kao zasebna zbirka sa 35 pesama. Sporedno nebo.Popa je objavio i tri antologije narodnog stvaralaštva: Od zlata jabuka. Kuća na sred druma i Rez.u petom krugu ''Reči u kamenu''. pojavila Popina zbirka ''Kora'' ( naziv zbirke je skraćenica za sintagmu ''Zemljina kora'' ) sa svojih 60 pesama. 1972. Međutim. Zbirka je zamišljena kao celina od 5 ciklusa ali je peti ciklus.Predeli (9 pesama).ući na jedno izaći na drugo uvo ili u pesmi ''Izmedju igara'' igra se sa svojom glavom. pesmi ''Odjekivanje''. onda nam je jasno da Popina pesnička slika sugeriše povratak sebi. Kada se 1953. 2. Osnovna obelezja stare lirike kao što su subjektivnost. pa je savih u orahovu ljusku ). Popa je objavio nekoliko zbirki pesama: Kora. pesmi ''Lovca'' imamo . u zbirci ''Kora''. ''Uspravna zemlja'' objavljen 1972.Spisak (15 pesama) i 4. 2 . srećemo zbunjujući stih u kome lirski subjekat kaže kad soba zareži na njega ''uvučem se u svoju kožu''. Pružih zlatnu žicu preko belog sveta. Uspravna zemlja. Ako znamo da frazeologizam '' izaći iz svoje kože'' znači izgubiti prisebnost. na samu sliku koja je najčešće simforična ( npr. a Popina pesnička slika ne vodi od pitanja ka odgovoru već nas vraća na pitanje. Frazeologizam je prepoznatljiv jezički obrazac i često ga kod Pope srećemo u autentičnom obliku npr. Urnebesnik i Ponoćno sunce. ciklusu ''Poznanstva''. 1968. 1975. oseća se nelagoda i strah. 1956. godine 1975. ''Kora'' je podeljena na 4 obimom nejednaka ciklusa: 1. pesma ''U osmehu'' : ''Plavooke daljine savile se u klupče'' ).pitanju sadrži odgovor koji moramo prepoznati u slici ( npr. Nepočim – polje. 1953. Predmeti iz čovekove okoline opisani su hladno i precizno. ciklusu ''Igre''. Međutim. šokirala je javnost. a kroz metaforizaciju jezičkog izraza. objaviće i Živo meso. Prema Popinoj zamisli amblem šape zveri koji stoji na početku zbirke uradio je slikar i ilustrator knjiga Dušan Ristić. Opsednute vedrine (6 pesama). svom miru i prisebnosti.

je ugroženost čoveka i svih ljudskih kvaliteta.Opsednute vedrine Osnovna tema prvog ciklusa pesama. Prva pesma ciklusa. usne je obrstio i mozak je rastočio. Nije li sinonim za jedan od najvećih gradova sveta ''velika jabuka''. utrobu i mozak ). U pokušaju da je uništi ili se bar odupre jednom takvom zastrašujućem plodu vremena čovek postaje autodestruktivan: vilice je oglodao. kao u snu. Sve asocira na smrt: mrtvi trupci čikova. Urbanom čoveku je teško da sačuva stanje prisebnosti. Ta praznina je personifikovana kao zver koja reži i urla. Ciklus ''Opsednute vedrine'' je poezija opsadnog stanja koja postepeno uobličava teme bedema. osmeh. Naslovi pesama koje opisuju predmetni svet dati su u predloško – padežnim konstrukcijama. ona je natprirodna i destruktivna ( pogađa teme. tvrdjave u kojoj nema mira ni počinka U toj borbi neprestanoj daje se i poslednja kap života proždrljivim zidovima. grad koji ne spava i u kome se ne spava? U pesmi ''Odjekivanje'' Popa opisuje ljudski strah od samoće i praznine. Gašenje cigarete u pepeljari doživljeno je kao gašenje sunca. obezglavljena drvca. kore. To su naizgled banalni i nepoetični predmeti: pepeljara. Predeli U ovom ciklusu Popa je opisao predmete kojima je odredjena naša svakodnevica. čiviluk. To je zver sa sedmokrakim jezikom. s druge strane. nastanjen bićima i situacijama koje prete i ugrožavaju čoveka. ''Poznanstvo'' upoznaje lirskog subjekta a tako i čitaoca sa prostorom koji preti. a ''pepeo njišti''. da se ''uvuče u svoju kožu'' zato se i sam u urlik pretvara i odjekuje. fiksirajući predmete odjednom ih. kao prazna soba koja postaje kosmički prostor u malom. zid ili predmeti – vizije: uzdah. Popa je antropomorfizirao svet malih objekata zato njegova ''drvca čeznu''. sa razjapljenim čeljustima i psećom glavom čiji zubi zlokobno škrguću. jauk. kao što to naslov nagoveštava. Ovaj ciklus pesama donosi sliku egzistentnog prostora koji nije nimalo gostoprimljiv. a ogromna čovečija ruka vreba na vidiku. Lirski subjekat život doživljava kao uokvirenost i opsednutost nekim ili nečim što ugrožava mir ili spokojstvo. 3 . tako je u pesmi ''U pepeljari''. sto. ugleda razbijene i dekomponovane i spoznaje njihov agresivni smisao. On se stavlja u položaj sićušnih stvari i posmatra iz njihove perspektive svet koji ih okružuje. već naprotiv. Šta je ''gvozdena jabuka''? Savremeni grad. Pesma ''Gvozdena jabuka'' donosi sliku grotesknog čuda od ploda. laje i zavija. zaborav.

Tako opisana patka je u isti mah tragična i smešna. po kojoj se rasipaju reči i koja '' izravnjava ''lica. Patka je stvorena da pliva. Jednom je pokušao da se pobuni ali je '' gubicu raskrvario ''. Umesto vode. kasu. Predmeti obešeni na čiviluku sugerišu čovekovu odsutnost: vratove su prerezali okovratnici. umesto toga ona se tromo i nevešto vuče po prašini. Po njoj '' blude '' beskućni pogledi prepoznajući samo ponegde po neki '' cvet od magle ''. Možda niko kao Popa nije tako poetično opisao apstraktnu kategoriju zaborava u pesmi '' U zaboravu ''. Opevani su predmeti. Naredni stihovi govore o konju koji se nalazi u istoj životnoj situaciji kao patka – izmešten je iz svog prirodnog stanja. Obesmišljen je prostor oko nje kao i njeno trajanje u njemu jer '' Trska koja misli i onako će je stići ''('' trska koja misli '' je Paskalova aluzija na čoveka). glatke kao ogledalo. Pobuna rađa traumu i otuda se u njegovim pitomim očima tuga nastanila. U pesmi ''Konj'' Popa se koristi Pikasovim slikarskim postupkom koji pretače u reči pesme: ''Obično osam nogu ima ''. bilje i životinje u čijoj sudbini prepoznajemo sudbinu čoveka. a zelena strava niče u naborima kaputa.'' Drum kraja nema '' . Zaborav je opredmećen kao ravnica po kojoj se razlivaju i gube dogadjaji. u kojoj se '' smeju ribe '' javljaju se izmenjeni i nametnuti uslovi života. Izdvojena iz prirodnog ambijenta. Sasvim je jasno da je to slika konja u trku. u prašini. On vuče teret nateran čovekovom agresijom: '' Izmedju vilica čovek mu se nastanio ''. zadnje misli se legu u šeširu. '' ogledalo da ore ''.Atmosfera straha i životne ugroženosti izbija i iz pesme ''Na čiviluku''. njegove tegobe i strast u svetu u kome nesporazumi i večiti antagonizam rađaju ugrožene. Patkino geganje po prašini je njen hod po mukama ka neizbežnoj smrti.situacija je bezizlazna a put je sizifovski. Uvodna pesma ciklusa ''Spisak'' je ''Patka''. Spisak ''Spisak'' objedinjuje pesme slične po tematici. 4 . ona asocira na Bodlerovog glasovitog ''Albatrosa''.

Zapravo ceo ciklus ''Daleko u nama'' objedinjuje dve suprotnosti : ljubavnu radost i zloslutne nagoveštaje ratnog okruženja. Jedino koren kestena. da zvezde u olucima trule. budući nesputan. bilje i životinje. uživa u noćnim avanturama zbog kojih i sam kesten sanja da je ponovo u svom prirodnom ambijentu – šumi. Svakako najpoznatija pesma ovoga ciklusa jeste pesma pod brojem 14. ''Kora'' je Popina simbolička struktura koja u sebe zatvara određeni svet. ''Očiju tvojih da nije''. zato Popa moze da kaže da je ''vazduh neprohodan''. Sve je oneobičeno u svetu koji je pokazao svoje ružno lice. U atmosferi u kojoj su ''kuće izvrnule gorke dzepove soba'' (11. ovaj ciklus je stajao na početku zbirke i stoga sadrži najstarije Popine pesme. U prvom izdanju ''Kore'' iz 1953. Zaviriti ispod kore znači 5 . ovde je okupio ljubavne pesme. živi od pustolovina i divnih uspomena. drvored je njegova sudbina. Pesma ima strogu kompoziciju – 4 tercine izgrađene na principu kontrasta i gradacije sa epiforskim ponavljanjem '' ne bi nikad ''. jutro donosi otrežnjenje. U drugoj tercini njen smeh razbija zatvorenost koju nameću zidovi njihovog stana. U četvrtoj tercini sunce se javlja kao simbol toplote i života a izjednačeno je sa njenim rukama.U pesmi ''Kesten'' opisano je narušeno prirodno stanje. Sve pesme iz ovog ciklusa stoje u delimičnoj suprotnosti sa pesmama iz prethodna tri ciklusa.pesma) lirski subjekat se pita da li će moći voljenoj ženi ''na ovom nepočin – polju''da podigne ''šator od svojih dlanova''. Nažalost. U trećoj tercini slavuji postaju metafora za njen glas koji donosu život ( vrbe ) u njihov stan. On deli čovekovu sudbinu u gradu iako ga je čovek utamničio u more asfalta i betona. zapravo. a da nebom ''zubate oči lete'' (avioni). Kesten je antropomorfiziran: ima prste. obeleženih samo brojevima. Njene oči se nebo u njihovom slepom stanu – kontrast. Daleko u nama Ciklus pesama ''Daleko u nama'' objedinjuje 30 pesama bez naslova. beton lišava drvo njegovih zelenih. životnih sokova.Ona štiti i krije taj svet od spoljašnjeg rasula. U prvoj tercini lirski subjekat dragine oči po analogiji ( boja i dubina ) izjednačava sa nebom. Njegovo lišće su zelene novčanice koje ''propija'' ulica. Dok je u prethodnim pesmama Popa oživljavao predmete oneobičavajući stvari.

ova polusloženica će se naći u naslovu nove Popine zbirke. ''Urnebesnik'' i ''Ponoćno sunce''. Na početku zbirke stoji amblem Uroborusa. do onog što čini skriveni smisao predmeta. zmija koja se posuvraćuje u samu sebe. Za ovu neobičnu igru 6 . zapravo iz ciklusa ''Daleko u nama'': ''Da li ću moći na ovom Nepočin – polju da ti podignem šator od svojih dlanova. Nešto slično nalazimo u narodnim pesmama kad se kaze da je došla ''kita i svatovi'' u značenju ''kićeni svatovi''. Reč je o pesmi ''Pre igre''. Dakle. paremije ( poslovice ) i zagonetke. a to znači dotaći i odgonetnuti primarnu suštinu predmeta koja se uzima za polazište pevanja. Pesnik daje uputstvo za nekakvu još čudniju igru koja će potom uslediti. Zanimanje Vaska Pope za našu narodnu književnost i tradiciju očigledno je ako znamo da je Popa izdao tri zbirke narodnog stvaralaštva: ''Od zlata jabuka''. Kasnije će Popa ovu polusloženicu staviti u naslov njegove zbirke koja će izaći 1956. Pri tome Popa je svoje pesničke slike oneobičavao gradeći ih po ugledu na frazeologizme. Za ''Koru'' je Zoran Mišić rekao da je u celini jedno ''nepočin – polje'' gde se vodi borba neprestana ''da bude što biti ne može''.'' Prva pesma prvog ciklusa ''Igre'' posvećena je Zoranu Mišiću. 2. Kost kosti (7 pesama). ''nepočin – polje'' je more. pojavila Popina zbirka pesama ''Kora'' i uzburkala svojom novinom čitalačku i kritičku javnost.'' Reč je o barki. Za moto zbirke Popa je odabrao stihove iz ''Kore''. nemirna pučina. Amblem je prema Popinoj zamisli uradio slikar i ilustrator Dušan Ristić. Nepočin – polje Kad se 1953. Godine 1956. pasti ''na dno svog ponora'' i ko se ne razbije ima pravo da igra. čoveku i moru. Tako u jednoj od Popinih antologija pronalazimo zagonetku: ''Mrtvi zivog nosi preko nepočin – polja. Pri tome je reč polje ''obična'' i moze samostalno da stoji a nepočin '' neobična '' i nema samostalno značenje. Zoran Mišić je zbirku u celini nazvao ''nepočin – poljem'' gde se vodi borba neprestana ''da bude što biti ne može''. lice sa zmijom. Igre (13 pesama). Ovo je redak primer kada Popa uzima gotovu sliku iz zagonetke. postojanog spoja od dvojedne reči u istoj funkciji. Kasnije će u kritici ''nepočin – polje'' biti redovno navođeno kao oznaka za Popin pesnički svet. Vrati mi moje krpice (uvodna + 13 pesama) i 4. odgonetku ''nepočin – polja'' treba traziti u narodnoj književnosti. Prirodno je zapitati se šta je ''nepočin – polje''? Reč je o vrsti (h)endijadisa. Da bi igrali neophodno je zagledati si u sebe samog.dopreti do suštine. Belutak (7 pesama).Dakle. 3. Zbirka je podeljena na 4 ciklusa: 1.

nema čela. Prvi ciklus pesama pokazuje izuzetno brižljivo izrađenu zatvorenu kompoziciju. Dok je prethodni ciklus u igri donosio kakva – takva pravila igre ovde se ne zna ''ni ko je gde ni ko je ko'' (''Na kraju''). onda majstori kažu ne valjaju klešta i ''razvale im vilice''. budući antropomorfizirane. igra se tako večito nastavlja i ponavlja. uveriti se ''da nema kukavičijih jaja'' u sebi. Kakve su Popine ''igre''? To su igre ljudskim telom. ni krila nakon čega sledi jedno pomirljivo i rezignirano '' šta da ti pričam ''. Klina. Drugi ciklus nosi naziv ''Kost kosti'' u kome prepoznajemo retku ali upečatljivu stilsku figuru poliptoton. Ružokradice i sl. U prvoje pesmi ''Na početku'' kosti konstatuju. pri tome se unutar ciklusa. Naslovi pesama nas podsećaju na dečije bezazlene igre: Žmure. posle pet pesama (ako se izuzme uvodna) pojavljuje pesma ''Između igara'' nakon koje sledi još pet pesama (ako se izuzme poslednja). vrednost. Sve tri pesme ispisane su kurzivom. nema ni srca. Lovca. proceniti sopstvenu snagu. U ovom ciklusu imamo lirski subjekat – kosti koje i dalje nastavljaju apsurdnu i samodestruktivnu igru započetu u prvom ciklusu. tako da mažemo govoriti o momentu izneverenog očekivanja. Delovi ljudskog tela su ono što igra i čime se igra. Jure. otuđeni od jedinstva. kako je to napomenuto u zagradi na kraju pesme. U prevrtljivom svetu kakav je ovaj ničiji položaj nije stalan i siguran jer ako klešta ne izvade klin iz poda. Uvući se ponovo u svoju kožu je pesnička slika sa frazeološkom osnovom a znači ponovo pronaći sopstveni mir. Ali naslovi i sadržaj pesama stoje u apsurdnom raskoraku. kao da su delovi ljudskog tela osamostaljeni.očigledno je neophodno poznavati samog sebe. Prva pesma ciklusa se zove ''Pre igre'' a poslednja ''Posle igre''. da im je sad lako '' spasle smo se mesa ''. U pesmi ''Svadbe'' opisana je još neobičnija igra koja se. Naslovi pesama su vrlo neobični. Poslednja pesma ciklusa ''Posle igre'' apsurd je doveden do vrhunca. Igra svadbe je svojevrsno venčanje sa svojom svučenom. U igri ''Klina'' jedan je klin–žrtva drugi su klešta i majstori – oni koji muče i tlače. Trule kobile i sl. sad će zameniti autodestruktivnost: nema trbuha. jednom izgubljenom a posle iskušenja ponovo zarađenom kožom. Igra ''Klina'' je krajnje dehumanizovana igra u kojoj se stalno vrše raspodele i preraspodele uloga. svi su u genitivu jednine: Igre. Raniju destruktivnost u kojoj ''jedni odgrizu ruku ili nogu ili bilo šta'' (pesma ''Jurke''). Kost kosti znači kost ali i sama suština kosti. nešto više od same kosti. 7 . Na ovaj način sugerisano nam je odsustvo lirskog subjekta ili bar lirskog subjekta kakvog smo do tada navikli da srećemo u poeziji. retko igra.

''od svilenog osmeha''. kune. adaptacija praslike suprostavljenih planova realnosti onda nam može biti jasno zašto je Lalić ovu zbirku nazvao ''kosmičkim glumištem''. 4. Belutak je metafora za čovečiji trup pa tako i za samog čoveka. 2. Podražavanje sunca. u ciklusu ''Daleko u nama'' kroz ratnu strahotu lirski subjekat uspeva da voljenoj ženi ispeva najlepše stihove ljubavi. naređuje. pojavila Popina zbirka ''Sporedno nebo'' Ivan V. Ako ovome dodamo i amblem zbirke – slika gornjeg i donjeg kotla. ''junaku'' iz prethodne Popine zbirke. belutak ima srce. ovde je potencijalna draga oslovljena u srednjem rodu kao ''čudo''. u nebeski svod. u srcu zmiju koja guta vidik kao jaje. Raskol. Ta pesma posvećena kompozitoru Dušanu Radiću. ''od tačkaste nade''. ''Sporedno nebo'' je ''kosmičko glumište'' na kome se odvija drama o osnovnim 8 . 6. Budući antropomorfiziran. tesno mu je u sebi. One su očigledno sama esencija njegovog bića koja je ugrožena u ovom otudjenom svetu. Osećanje ugroženosti i otuđenosti više ni ljubav ne može da anulira jer on njegovom ''čudu'' i ''lepotici'' preti. Dok je u ''Kori''. u beskraj. odnosno iz ciklusa ''Spisak''. Pri tome celim ciklusom dominira izrazito polemičan ton negovešten imperativom već u samom naslovu ciklusa. Lipa na sred srca i 7.pesma ) ili ''Oluja ti postelja'' ( 10. Lajt – motiv celog ciklusa su '' krpice ''. One su nešto što lirski subjekat smatra neotudjivo svojim jer one su od ''čistog sna''. 5. Kao i Isidori Sekulić i belutku je dosadio ''savršeni krug''.Treći ciklus ''Vrati mi moje krpice'' sasvim uslovno možemo odrediti kao ciklus ljubavnih pesama. Osnovna simbolika značenja broja 7 jeste savršeni red ali istovremeno broj 7 je zbir broja 3 koji označava nebo i broja 4 koji označava zemlju. Svaki ciklus ima 7 pesama. Znamenja. ''Ne povratilo se'' ( 12. Zev nad zevovima. Lalić je nazvao ''kosmičkim glumištem''. Sporedno nebo Kada se 1968. 3. Belutak se zaljubio u ''oblu plavooku''. Nebeski prsten. najcelovitijom i najcelovitije zamišljenom knjigom pesama u srpskoj književnosti. Poslednji ciklus zbirke posvećen je belutku. stoji na početku ovog ciklusa.pesma ). Belutak nije običan kamen već kamen savršenog oblika i bele boje. To je isti onaj čovek – belutak koji u ''Opsednutim vedrinama'' hoće da iskoči iz svoje kože i onaj koji želi ''oblu plavooku'' vedrinu nesputanu i slobodnu. Razmirica. u rođenom telu iz kog hoće da iskoči. Knjiga je podeljena na 7 ciklusa: 1. a upliv narodne tradicije prepoznajemo u upotrebi modifikovane forme kletve npr.

rezoner svih zbivanja u zbirci. dijalog započinje jedna strana ali poslednju reč ima druga. ''Podražavanje sunca'' Lalić određuje kao spev u spevu. ''Sporedno nebo'' sadrži ukupno 49 pesama kratkog stiha. – 7. greška. Ako je Popa u ''Igrama'' pevao egzistenciju. Tako ''Zaboravljeni broj'' sam sebe deli i množi od očajanja što je sam i tako se ponovo vraća u samoću. samo je jezgro speva. Stroga kompozicija zbirke ogleda se i u ciklusima.bilo je pogrešno. Nakon prekinutog dijaloga sa apsolutom sledi okretanje solarnom simbolu. Prvi ciklus zbirke ''Zev nad zevovima'' okuplja 7 pesama koje počinju prepoznatljivom formulom: ''Bio jednom jedan. Očigledno je da ''Razmirica'' ne donosi sklad i ravnotežu zato se težište speva – zbirke pomera u narednom ciklusu. hladni i superiorni apsolut.( broj. Zvezdoznanac bi bio komentator. ''beo bezoblicni zavežljaj'' koga će grom ''razvezati''. Stvari se pojavljuju tamo gde ne bi trebalo. ''Krilata svirala'' koja svojom pesmom razjaruje munje. a apsolut odgovara ''odrežite sebi krila slobodan da vam bude let ''(''Slobodan let'').ironijom sudbine. izazivaju i remete ravnotežu: ''kap krvi u uglu neba'' (pesma ''Uljez'')..nesporazumima i tragičnim nedohvatima. ''Podražavanje sunca''. središnji stub ove poetske tvorevine.. Četvrti ciklus. Ili ''Ohola greška'' koja izmišlja prostor i vreme ne bi li dokazala da sama ne postoji ali sve što je izmislila. Svih sedam puta. jer ima sedam pesama. dok su ostali ciklusi međusobno povezani po tematskoj srodnosti i to 1. ''Zev nad zevovima '' je svet predočen kao dosadna besmislica u kome sve što nastaje u znaku je jednog slučaja.. treba tražiti sunce u sebi. – 5. Tako lirski subjekat traži ''izvadi sunce iz usta''. Centralna pesma cele 9 . Drugi ciklus ''Znamenja'' donosi najavu budućeg konflikta. 2. nesporazuma ili greške. Ali Zvezdoznancu će se posle smrti zlurado rugati ''zvezde su mu bile bliže nego sami ljudi''. Ako je apsolut nedohvatan onda treba ''naučiti mrak da sija''(''Smrt sunčevog oca''). On je taj koji za sobom ostavlja reči ''lepše nego svet ''.Vizija sveta koju nam Popa svojom poezijom predočava nikad nije bila blagonaklona prema čoveku ali čini se da je ovde dosegla vrhunac cinizma i besmislenosti – svet je obmana. a apsolut odgovara ''moli te se da ne zinem'' (''Krunisana jabuka'') ili lirski subjekat kaže ''pusti nas da odletimo''. Lik Zvezdoznanca koji se javlja u uvodnoj i poslednjoj pesmi zbirke takodje uokviruje zbirku u celini. U trećem ciklusu ''Razmirica'' dolazi do sasvim neobičnog dijaloga između lirskog subjekta i apsoluta. i 3. čak ni smrti nije pošlo za rukom ''u miraz da ih odnese''. odjek)''. ovde peva esenciju. trougao. – 6. bez interpukcije sa čitavom grupom simbola čija je osnovna funkcija da podstaknu lanac asocijacija koji omogućava prodor do onog što je Jung nazvao kolektivno nesvesno.

Umanastirima i njihovoj vertikalnoj arhitekturi Popa vidi srpsku ''uspravnu zemlju'' koja. Dijalog započet u trećem ciklusu završio se bez rešenja. Povratak u Beograd (7 pesama). Posle toga ostaje samo poruka iz poslednjeg. u suprotnom pesme gube svoje značenje. ''Zvezde izbeglice''. Peti ciklus ''Raskol'' korespondira sa trećim ciklusom ''Razmirica''. ''Nebeski prsten''. Zbirka bi se u celini mogla odrediti kao poezija kulturnog pamćenja koja otkriva dublji smisao ljudi. Uspravna zemlja Popina zbirka pesama ''Uspravna zemlja'' izasla je 1972. ovaj put apsolut je napušten jer je čoveku ostavio ''bajat kolač od pepela'' (''Kolač od pepela''). Hilandar kao simbol večnog trajanja i Sent Andreja kao simbol ovozemaljskog nestajanja. Popa u njima otkriva lepotu i sklad arhitekture i slikarstva ali su oni istovremeno i svedoci sudbine i večnog trajanja srpskog naroda. Zbirka ima pet ciklusa: 1. sedmog ciklusa ''Nebeski prsten''. Nesaglasnost je produbljena. Sopoćani. događaja i građevina iz srpske prošlosti. 2. To je istorijski i sudbinski put njegove zemlje i naroda. međutim ta zavičajna osovina duha biva posečena u poslednjoj pesmi ciklusa. nasuprot vekovima. 4. Za amblem zbirke Popa je izabrao mač koji dere oblake. a peti ciklus donosi konačan raskol. Kalenić. Žiča. Manasija. stoji čvrsto kao i materijalni oblici koji je simbolično predstavljaju. osovina sveta. Lipa je kosmičko drvo. Hodočašća (7 pesama). od najjužnije do najsevernije tačke srpskog prostiranja. Šesti ciklus ''Lipa nasred srca'' korespondira sa drugim ciklusom ''Znamenja''. To je groteskna slika podizanja slavoluka od kostiju i trpeze od ''skamenjenih dlanova'' za mladog jabukonosca koga neme. 3.zbirke koja je postavljena između 2x24 pesme je ''Priprema za doček''. 10 . slovenska sveta lipa. Savin izvor (8 pesama). Zbirka obuhvata deset vekova srpske kulture i stoga se mora čitati kao celina. u čemu je duhovna vrednost srpske tradicije a to su srpski manastiri: Hilandar. Lirski subjekat ove Popine zbirke je putnik kroz vreme i vekove. u Popinoj zbirci znači ići na izvor onog što je sveto. Ćele – kula (7 pesama) i 5. Ovde se ponovo pojavljuje lik Zvezdoznanca koji nudi utočište i nov zavičaj u svojoj pesmi onima koji ostaju nasukani posle sukoba sa apsolutom – ''Zvezdani puz''. Kosovo polje (7 pesama). Lirski subjekat kreće na put od Hilandara do Sent Andreje. Hodočastiti.

Tako je na planu sužene percepcije opevana fascinacija lirskog subjekta freskom na zidu.Tim putem lirski subjekat mora da se kreće da bi dosegao samospoznaju. ''Boje gore'' je treći završni stupanj gradacije. dakle. ''Manasija'' je srpski srednjovekovni manastir kod Despotovca koji je podigao despot Stefan Lazarević. Na licu naslikanog anđela ''boje sviću''. Putnik još uvek tapka u mraku neznanja: ''Daleko sam još od toga da ih odgonetnem''ali oni mu se ukazuju kao zvezde vodilje. Kalenić je najraskošnije ukrašena crkva moravske škole. to su boje koje plamenom svog zrenja odolevaju vremenu i usudu. Pesma ''Kalenić'' na opštem planu opeva velelepno srednjovekovno zdanje u Levču. put znanja i samospoznaje. svetlocrvena i žuta. Put na koji je krenuo je ''sveti put''. stvarni identitet. simbolom tradicije i kolektivnog pamćenja. U prvoj tercini fasciniran lepotom freske lirski subjekat uspostavlja duhovnu vezu i identifikuje se sa likom anđela. borbi protiv zaboravljanja: ''da mi se iz sećanja ne izbrišu''(''Hilandar''). Popin putnik hoda sa ''očevim štapom''. Pesma je ispevana u tercinama i distisima koji se smenjuju. sa ženom Milicom i bratom Petrom. Slikarstvo Manasije pokazuje vidne tendencije humanizma i renesanse posebno kroz upotrebu plave i 11 . Freske u Kaleniću odlikuje lak i svetao kolorit uz primenu potpuno novih boja: svetlokestenjasta. Boje su ''na ivici zaborava'' čime je sugerisano stvarno propadanje od vlage i nemara ali i ono strašnije. U prvoj pesmi iz ciklusa ''Hodočašća'' prepoznajemo drevni topos puta i putnika. U njoj je Konstantin Filozof osnovao čuvenu resavsku školu pa tako Manasija postaje kulturno središte Srba toga vremena. Bogdan. ''Tuđe senke'' su nagoveštaj mraka koji ruši svetlost. ''Boje zru'' je drugi stepen gradacije. odnosno pomaljaju se. sa ''upaljenim srcem'' simbolom duhovne ljubavi prema onome što je opredmećeno u građevinama i na freskama. koje je podigao vojvoda despota Stefana Lazarevića. One su simboli nedaća i nevolja koje se nadvijaju nad ovu zemlju i ne daju maču da se vrati u korice. ''vučja sazvezđa'' i pomoću njih put će pronaći. U priprati manastira naslikani su ratnici sa pancirima i mačevima koji nas podsećaju da je Manasija bila i manastir – utvrđenje. To je jedna od najmonumentalnijih građevina nastalih posle kosovskog poraza. Pesnik apostrofira ''inat lepi''. a smisao puta je u pamćenju. taj inat je esencija ovog naroda. simbolom mudrosti i saznanja. izgrevaju iz tame zdanja i vekova. duhovni zaborav koji prekida vezu sa korenima i poništava naš unutrašnji. ono što ga goni da ostane i opstane i on se prenosi sa lika anđela na lik hodočasnika. Boje kao simbol baštine jednog naroda gore u krvi njegove mladosti.

Vesnici nesreće oličeni su u apokaliptičnoj ''konjici noći'' i muslimanskom ratnom pokliču ''alah je svemoćan''.azurne boje. To je oreol svetosti na fresci i poslednji treptaj zografove duše pred tragedijom koja se nadvija. To je izvor znanja. ovde se prenosi u trenutak i čin stvaranja nepoznatog zografa. Ali on vidi i 12 . vuk je predvodnik čopora. otvara oko u kamenu – izvor koji leči od smrtobolje i životobolje. srednjovekovnog umetnika. Svetom Savi na ramenu je petao – u srpskoj narodnoj religiji petao je solarno biće. počinje pesmom ''Savin izvor''. Munje i gromovi su u njegovoj riđoj bradi – ova slika aktivira dva dijahrona kanala hrišćanski i paganski – stari Sloveni bili su riđobradi a vrhovno slovensko pagansko božanstvo bio je Perun – bog gromovnik. vrhovnog paganskog božanstva. hodočasnik. Nije li to ona ista zvezda u nebeskom beskraju za kojom traga Vuk Isakovič? Dok je Vuk Isakovič tu ideju zvezde izjednačio sa utopijskom vizijom Rusije. Plava i zlatna boja su osnovne boje resavskog freskopisanja sa naglašenom simboličkom konotacijom. Utercinama se pojavljuje i lajt motiv – plava i zlatna boja. U poslednjoj tercini zlatno i plavo se preobražavaju u zvezdu. Svetom Savi oko glave lete pčele. Popin zograf je vidi i ostvaruje u plavoj i zlatnoj mileševskoj fresci. Drugi ciklus ima kružnu kompoziciju. u beskraj u oku. Pesma ima prstenastu kompoziciju. ''Poslednja jabuka sunca'' je onaj zlatni krug za koji zogfar vezuje svoj poslednji potez četkicom. počinje i završava se tercinama koje zatvaraju pet distiha. Kao da on gleda zografa. koji se u ''Kaleniću'' duhovno identifikovao sa lepotom anđela. U pesmi ''Sveti Sava na svom izvoru'' svetac gleda svoje treće oko – simbol duhovnog znanja i pronicanja. simbolom mudrosti. Pesnik apostrofira zografa. U pesmi ''Savin izbor'' svetac štapom. njegov hrišćanski pandan bio bi Sveti Ilija. oreol svetosti koji je Sava zaslužio za života. ikonopisca i freskopisca. U pesmi ''Sveti Sava'' aktivirana je simbolika narodne tradicije.dok je plava boja simbol nebeskog plavetnila. Sveti Sava korača u pratnji svojih vukova – celim ciklusom dominira motiv vuka. da živi njegovu dramu stvaranja. Tako zograf postaje simbol umetnika koji umetnošću i stvaranjem želi da preduhitri vreme. Zlatna boja je znak duhovnog podvizništva čoveka kojim se on približava bogu. a završava se pesmom ''Sveti Sava na svom izvoru''. simboli mudrosti i svetosti života. na sam izvor našeg duhovnog postojanja. Lirski subjekat. sudbinu i život. Drugi ciklus pesama naslovljen je ''Savin izvor'' i nedvosmisleno nas upućuje još dublje u našu tradiciju i istoriju. One grade ''živi zlatokrug''. da oseća njegovu bliskost. On vidi svoj ''poharani ćivot'' i tako anticipira Sinan-pašino svetogrđe. prijatelj ljudi i neprijatelj demona.

a on je drži na dlanu baš kao što na našim freskama ktitori drže svoje zadužbine.u Ćele – kuli. Celim ciklusom dominira atmosfera smrti i stradanja. Simbolika mladog meseca je jasna. Znamo da Njegoš kao simbol ratnika uzima ''mlado žito''. U pesmi ''Kosovo polje'' Popa određuje Kosovo polje kao: ''Polje kao svako dlan i po zelenila''. krunisan.svoju ''srećno oplođenu zemlju'' – zemlju oplođenu njegovom misijom. Krstine su u obliku krsta čime su opet apostrofirane hrišćanske žrtve. a odmah potom i : ''Polje kao nijedno nad njim nebo pod njim nebo''.Ova slika nedvosmisleno asocira na Jovana Krstitelja.Lazareva glava je njegova zadužbina i ona osvetljava beznađe nastalo posle poraza.Između krezubih vilica zaglavila se poslednja psovka. 13 . onim na čemu počiva i što jeste srpski nacionalni identitet. a sinonim za mlado žito je ''pšenica belica''. Postoji još jedna pesnička slika u kojo prepoznajemo ukrštanje dva dijahrona kanala – subota. Otuda venconosac na Kosovu polju može biti samo knez Lazar. jedini naslednik Nemanjića. Požnjeveno žito slaže se u krstine. Lazar drži na dlanu svoju odsečenu glavu.a lobanje igraju groteskno kolo smrti.u vreme I srpskog ustanka.sada je Lazar predstavljen kao Sveti Đorđe. Popa toponim Kosovo ispravno tumači kao polje koje pripada ptici kosu. opasan repom ubijenog zmaja.Ona je ''svetlozarna'' u sveopštem mraku.a u subotu je po Jovanovom jevanđelju Isus vaskrsnuo Lazara. Popa je ukrštanjem ''pšenice belice'' i ''ptice selice'' dobio metaforu ''pšenica selica''. verom i znanjem.Martinog i Marijinog brata.Dakle.sveta majka – u našoj narodnoj tradiciji Lazareva subota je dan početka proleća.Iz crnih i praznih očnih duplji zjapi ''crna vidovitost''.budući apstraktan uvek označava geometrijskim oblicima. Pesma ''Venconosac na Kosovu polju'' aktivira hrišćansku i našu narodnu usmenu tradiciju. oni su simboli Svetog Duha koji se. Dva ukrštena sunčeva zraka slažu žito u krstine. Naime. Hristova namesnica na zemlji – crkva. Ti ratnici su ''pšenica selica'' koju kosi mlad mesec.Dakle.To je ''kula smrti'' od koje se i njena gospodarica – smrt uplašila. U sledećoj tercini Lazar je prikazan na oblaku.U sećanju pokolenja ta nesreća ostaće sačuvana u spomeniku najstrašnijem od svih . dok je ''pšenica selica'' slika – simbol izveden iz postojećih pesničkih slika i simbola. Kos je ptica selica. Dakle. ovaploćene u kosovskom božuru. Venconosac je crkvenoslovenska reč i znači onaj koji je okrunjen.Međutim.narodno predanje tvrdi da je Lazaru na Kosovu odsečena glava. Treći ciklus ''Kosovo polje'' posvećen je srpskoj kolevci i srpskoj kobi.u poderanoj košulji.bos. ovenčan. Četvrti ciklus ''Ćele – kula'' vraća nas u nešto bližu prošlost.Lazareva glava je ''sunčeva namesnica''. To je polje koje pripada onima koji su tu poginuli i čije su duše na nebu ali i pod nebom.

Hodočasnik se vratio s puta u grad kome pripada – ne zna spušta li se grad sa oblaka u njega ili mu grad iz utrobe raste.kamenje znanja podeli na trgu.Lirski subjekat.s koca ga gleda.Vratio se s puta ''da sazrelo kamenje''.peti ciklus zove se ''Povratak u Beograd''.Đorđe se obraća Srbima i kaže da je njegova glava već mrtva.U pesmi ''Crni Đorđe'' prepoznajemo modifikovanu Lazarevu kosovsku kletvu.On ih sokoli nazivajući ih kurjacima i pita ih: ''Može te li ?''.Starac nosi oko vrata mladunče vuka i svira u lipov list.Moraju udariti po duši rogatom mesecu ''ne bi li nas bilo''. U pesmi ''Vračar polje'' Popa se vraća temi iz ciklusa ''Savin izvor''.''Hoćete li?''.napojen znanjem sa duhovnih istočnika postaje dostojni naslednik starčeve svirke i sam svira u lipov list. Poslednji. Lirski subjekat je sreo ''starca pastira'' usred ''belog grada''.nema ni njega a ni njih. 14 . hodočasnik.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful