1.

Vasko Popa ''Kora'', ''Nepočin – polje'', ''Sporedno nebo'' i ''Uspravna zemlja'' Poezija Vaska Pope, slično poeziji Momčila Nastasijevića, dugo vremena je opisivana kao hermetična, izuzetno moderna ali neodgonetljiva, neprevodiva na neposredno i racionalno čitaočevo životno i jezičko iskustvo. Danas se, međutim, može prodreti u teške i zamršene slike Popine poezije, iako to odgonetanje zahteva dug i iscrpan rad. Novina Popine poezije je u novini njegovih pesničkih slika. Naravno, na proučavaocu je da utvrdi kakve su to pesničke slike po svom poreklu i prirodi i koji vid novog pesničkog obaveštenja donose. Moderni pesnici su često usled nerazumevanja sami objašnjavali svoju poetiku i poeziju. Čini se da nema poznatijeg primera od ''Sumatre'' Miloša Crnjanskog i objašnjenja pesme objavljenog u SKG, medjutim, Vasko Popa spada u red onih pesnika koji i kada su govorili o svojoj poeziji nisu izlazili iz same poezije niti su se služili teorijskim jezikom već su i dalje koristili pesničke slike.U berlinskom predavanju koje je održano krajem 1966. Popa je naznačio neke od osnovnih postulata njegove poetike koji mogu pomoći u razumevanju njegove poezije u celini. U tom predavanju Popa pesnika naziva čuvarem jezičkog izvora. Pesnik je čuvar kraj beskrajnog puta kojim prolaze žive reči. Te reči u pesniku predane ili prenoće a potom se vraćaju svom izvoru. Pesnik im jedino može ponuditi svoje bdenje i ćutanje. O pesmi Popa kaze da je to zatvoreno kolo od reči, reči igraju u kolu oko izvora sa kog su potekle. Međutim, reči su okrenute leđima čoveku nagnutom nad pesmom. Dakle, reči u Popinoj poeziji ne služe za obično označavanje, upućivanje na vanjezičku stvarnost, one upućuju same na sebe. Ovo uputstvo je donekle očekivano jer na jezik kao književni medijum upućuju svi moderni pesnici. Novina Popine pesničke slike je dakle u jeziku. Zapravo Popa nas vraća našem jezičkom izvoru aktivirajući naše jezičko pamćenje. U kritici se kao oznaka za Popin pesnički svet često sreće polusloženica, zapravo hendijadsis ( postojan spoj od dvojedne reči u istoj funkciji ) ''nepočinpolje''. Prirodno je zapitati se šta znači ''nepočin-polje''? Odgovor ćemo naći u zagonetki koju je Popa uneo u zbornik narodnih umotvorina. Zagonetka glasi ''Mrtvi živog nosi preko nepočim-polja.'' U zagonetki je opisan brod ili barka, čovek i more, nemirna pučina.Dakle, ''nepočim-polje'' je nemirna pučina. Mnogo važnija informacija je da Popa svoje pesničke slike gradi po ugledu na narodnu tradiciju i folkor. Ovo je jedan od retkih primera kada Popa uzima gotovu sliku iz zagonetke. U većini slučajeva Popa gotovu sliku sažima, eliptira, preinačuje. Razlika izmedju zagonetke i Popine pesničke slike je u tome što zagonetka u
1

1972. svom miru i prisebnosti. pesmi ''Odjekivanje''. Sporedno nebo. u zbirci ''Kora''. Vučja so. srećemo zbunjujući stih u kome lirski subjekat kaže kad soba zareži na njega ''uvučem se u svoju kožu''.Spisak (15 pesama) i 4. ispod te emotivne uzdržanosti i objektivnosti. Frazeologizam je prepoznatljiv jezički obrazac i često ga kod Pope srećemo u autentičnom obliku npr. Prema Popinoj zamisli amblem šape zveri koji stoji na početku zbirke uradio je slikar i ilustrator knjiga Dušan Ristić. Pre Vaska Pope tako uznemirujuću viziju grada – levijantana koji proždire svoje stanovnike srešćemo u zbirci Momčila Nastasijevića ''Sedam lirskih krugova''.Predeli (9 pesama). šokirala je javnost. lična osećanja i emocionalnost ne nalaze svoje mesto u većini Popinih pesama. godine 1975. a Popina pesnička slika ne vodi od pitanja ka odgovoru već nas vraća na pitanje. u zbirci ''Nepočim polje''. 2. 2 . Međutim. Popa je objavio nekoliko zbirki pesama: Kora.Daleko u nama (30 pesama ).u petom krugu ''Reči u kamenu''. objaviće i Živo meso. pa je savih u orahovu ljusku ).kao zasebna zbirka sa 35 pesama. ciklusu ''Igre''. oseća se nelagoda i strah. Ako znamo da frazeologizam '' izaći iz svoje kože'' znači izgubiti prisebnost. Međutim.ući na jedno izaći na drugo uvo ili u pesmi ''Izmedju igara'' igra se sa svojom glavom. Opsednute vedrine (6 pesama). 1956. ''Kora'' je podeljena na 4 obimom nejednaka ciklusa: 1. 1968. Osnovna obelezja stare lirike kao što su subjektivnost. pesmi ''Lovca'' imamo .pitanju sadrži odgovor koji moramo prepoznati u slici ( npr. 1975. Urnebesnik i Ponoćno sunce. onda nam je jasno da Popina pesnička slika sugeriše povratak sebi. Predmeti iz čovekove okoline opisani su hladno i precizno. Uspravna zemlja. Kuća na sred druma i Rez. 1953. Zbirka je zamišljena kao celina od 5 ciklusa ali je peti ciklus. Kada se 1953. 3.Popa je objavio i tri antologije narodnog stvaralaštva: Od zlata jabuka. Ono što donosi pesnički svet Popine ''Kore'' jeste iskustvo savremenog gradskog čoveka. ''Uspravna zemlja'' objavljen 1972. a kroz metaforizaciju jezičkog izraza. pojavila Popina zbirka ''Kora'' ( naziv zbirke je skraćenica za sintagmu ''Zemljina kora'' ) sa svojih 60 pesama. Pored zagonetke Popa vrlo često koristi eliptiran i preoblikovan frazeologizam. na samu sliku koja je najčešće simforična ( npr. pesma ''U osmehu'' : ''Plavooke daljine savile se u klupče'' ). ciklusu ''Poznanstva''. Nepočim – polje. Pružih zlatnu žicu preko belog sveta.

zid ili predmeti – vizije: uzdah. Ta praznina je personifikovana kao zver koja reži i urla. obezglavljena drvca.Opsednute vedrine Osnovna tema prvog ciklusa pesama. U pokušaju da je uništi ili se bar odupre jednom takvom zastrašujućem plodu vremena čovek postaje autodestruktivan: vilice je oglodao. s druge strane. Urbanom čoveku je teško da sačuva stanje prisebnosti. Pesma ''Gvozdena jabuka'' donosi sliku grotesknog čuda od ploda. ona je natprirodna i destruktivna ( pogađa teme. kore. Gašenje cigarete u pepeljari doživljeno je kao gašenje sunca. jauk. zaborav. već naprotiv. je ugroženost čoveka i svih ljudskih kvaliteta. Šta je ''gvozdena jabuka''? Savremeni grad. fiksirajući predmete odjednom ih. Predeli U ovom ciklusu Popa je opisao predmete kojima je odredjena naša svakodnevica. Lirski subjekat život doživljava kao uokvirenost i opsednutost nekim ili nečim što ugrožava mir ili spokojstvo. čiviluk. Sve asocira na smrt: mrtvi trupci čikova. sto. osmeh. nastanjen bićima i situacijama koje prete i ugrožavaju čoveka. grad koji ne spava i u kome se ne spava? U pesmi ''Odjekivanje'' Popa opisuje ljudski strah od samoće i praznine. usne je obrstio i mozak je rastočio. ''Poznanstvo'' upoznaje lirskog subjekta a tako i čitaoca sa prostorom koji preti. Ciklus ''Opsednute vedrine'' je poezija opsadnog stanja koja postepeno uobličava teme bedema. Ovaj ciklus pesama donosi sliku egzistentnog prostora koji nije nimalo gostoprimljiv. To su naizgled banalni i nepoetični predmeti: pepeljara. Nije li sinonim za jedan od najvećih gradova sveta ''velika jabuka''. ugleda razbijene i dekomponovane i spoznaje njihov agresivni smisao. laje i zavija. On se stavlja u položaj sićušnih stvari i posmatra iz njihove perspektive svet koji ih okružuje. da se ''uvuče u svoju kožu'' zato se i sam u urlik pretvara i odjekuje. kao prazna soba koja postaje kosmički prostor u malom. Prva pesma ciklusa. To je zver sa sedmokrakim jezikom. sa razjapljenim čeljustima i psećom glavom čiji zubi zlokobno škrguću. utrobu i mozak ). a ''pepeo njišti''. tvrdjave u kojoj nema mira ni počinka U toj borbi neprestanoj daje se i poslednja kap života proždrljivim zidovima. a ogromna čovečija ruka vreba na vidiku. Popa je antropomorfizirao svet malih objekata zato njegova ''drvca čeznu''. Naslovi pesama koje opisuju predmetni svet dati su u predloško – padežnim konstrukcijama. tako je u pesmi ''U pepeljari''. 3 . kao u snu. kao što to naslov nagoveštava.

u kojoj se '' smeju ribe '' javljaju se izmenjeni i nametnuti uslovi života. Umesto vode. Zaborav je opredmećen kao ravnica po kojoj se razlivaju i gube dogadjaji. On vuče teret nateran čovekovom agresijom: '' Izmedju vilica čovek mu se nastanio ''. u prašini. Jednom je pokušao da se pobuni ali je '' gubicu raskrvario ''. po kojoj se rasipaju reči i koja '' izravnjava ''lica. Po njoj '' blude '' beskućni pogledi prepoznajući samo ponegde po neki '' cvet od magle ''. kasu. Sasvim je jasno da je to slika konja u trku. U pesmi ''Konj'' Popa se koristi Pikasovim slikarskim postupkom koji pretače u reči pesme: ''Obično osam nogu ima ''. njegove tegobe i strast u svetu u kome nesporazumi i večiti antagonizam rađaju ugrožene. '' ogledalo da ore ''. Uvodna pesma ciklusa ''Spisak'' je ''Patka''. zadnje misli se legu u šeširu.situacija je bezizlazna a put je sizifovski. Opevani su predmeti. a zelena strava niče u naborima kaputa. Tako opisana patka je u isti mah tragična i smešna. Patkino geganje po prašini je njen hod po mukama ka neizbežnoj smrti. Predmeti obešeni na čiviluku sugerišu čovekovu odsutnost: vratove su prerezali okovratnici. Naredni stihovi govore o konju koji se nalazi u istoj životnoj situaciji kao patka – izmešten je iz svog prirodnog stanja. 4 . ona asocira na Bodlerovog glasovitog ''Albatrosa''. Izdvojena iz prirodnog ambijenta. Možda niko kao Popa nije tako poetično opisao apstraktnu kategoriju zaborava u pesmi '' U zaboravu ''. glatke kao ogledalo. Patka je stvorena da pliva. umesto toga ona se tromo i nevešto vuče po prašini.Atmosfera straha i životne ugroženosti izbija i iz pesme ''Na čiviluku''.'' Drum kraja nema '' . Pobuna rađa traumu i otuda se u njegovim pitomim očima tuga nastanila. Obesmišljen je prostor oko nje kao i njeno trajanje u njemu jer '' Trska koja misli i onako će je stići ''('' trska koja misli '' je Paskalova aluzija na čoveka). bilje i životinje u čijoj sudbini prepoznajemo sudbinu čoveka. Spisak ''Spisak'' objedinjuje pesme slične po tematici.

Kesten je antropomorfiziran: ima prste. bilje i životinje. U atmosferi u kojoj su ''kuće izvrnule gorke dzepove soba'' (11. On deli čovekovu sudbinu u gradu iako ga je čovek utamničio u more asfalta i betona. Sve je oneobičeno u svetu koji je pokazao svoje ružno lice. a da nebom ''zubate oči lete'' (avioni). ''Očiju tvojih da nije''. ''Kora'' je Popina simbolička struktura koja u sebe zatvara određeni svet. Dok je u prethodnim pesmama Popa oživljavao predmete oneobičavajući stvari. uživa u noćnim avanturama zbog kojih i sam kesten sanja da je ponovo u svom prirodnom ambijentu – šumi. obeleženih samo brojevima. živi od pustolovina i divnih uspomena. ovaj ciklus je stajao na početku zbirke i stoga sadrži najstarije Popine pesme. U trećoj tercini slavuji postaju metafora za njen glas koji donosu život ( vrbe ) u njihov stan. ovde je okupio ljubavne pesme.pesma) lirski subjekat se pita da li će moći voljenoj ženi ''na ovom nepočin – polju''da podigne ''šator od svojih dlanova''. Svakako najpoznatija pesma ovoga ciklusa jeste pesma pod brojem 14. Pesma ima strogu kompoziciju – 4 tercine izgrađene na principu kontrasta i gradacije sa epiforskim ponavljanjem '' ne bi nikad ''. da zvezde u olucima trule. Daleko u nama Ciklus pesama ''Daleko u nama'' objedinjuje 30 pesama bez naslova. U četvrtoj tercini sunce se javlja kao simbol toplote i života a izjednačeno je sa njenim rukama. zapravo. U drugoj tercini njen smeh razbija zatvorenost koju nameću zidovi njihovog stana. jutro donosi otrežnjenje.U pesmi ''Kesten'' opisano je narušeno prirodno stanje. drvored je njegova sudbina. Nažalost. U prvom izdanju ''Kore'' iz 1953. Sve pesme iz ovog ciklusa stoje u delimičnoj suprotnosti sa pesmama iz prethodna tri ciklusa. budući nesputan. Njegovo lišće su zelene novčanice koje ''propija'' ulica. beton lišava drvo njegovih zelenih.Ona štiti i krije taj svet od spoljašnjeg rasula. Zapravo ceo ciklus ''Daleko u nama'' objedinjuje dve suprotnosti : ljubavnu radost i zloslutne nagoveštaje ratnog okruženja. životnih sokova. U prvoj tercini lirski subjekat dragine oči po analogiji ( boja i dubina ) izjednačava sa nebom. zato Popa moze da kaže da je ''vazduh neprohodan''. Jedino koren kestena. Zaviriti ispod kore znači 5 . Njene oči se nebo u njihovom slepom stanu – kontrast.

Kost kosti (7 pesama). Pri tome Popa je svoje pesničke slike oneobičavao gradeći ih po ugledu na frazeologizme. postojanog spoja od dvojedne reči u istoj funkciji.dopreti do suštine. zapravo iz ciklusa ''Daleko u nama'': ''Da li ću moći na ovom Nepočin – polju da ti podignem šator od svojih dlanova. lice sa zmijom. pojavila Popina zbirka pesama ''Kora'' i uzburkala svojom novinom čitalačku i kritičku javnost. Vrati mi moje krpice (uvodna + 13 pesama) i 4. nemirna pučina. do onog što čini skriveni smisao predmeta. ''Urnebesnik'' i ''Ponoćno sunce''.'' Prva pesma prvog ciklusa ''Igre'' posvećena je Zoranu Mišiću. Zanimanje Vaska Pope za našu narodnu književnost i tradiciju očigledno je ako znamo da je Popa izdao tri zbirke narodnog stvaralaštva: ''Od zlata jabuka''. Na početku zbirke stoji amblem Uroborusa. odgonetku ''nepočin – polja'' treba traziti u narodnoj književnosti. 3. Za moto zbirke Popa je odabrao stihove iz ''Kore''. zmija koja se posuvraćuje u samu sebe. Zbirka je podeljena na 4 ciklusa: 1. Da bi igrali neophodno je zagledati si u sebe samog. Za ovu neobičnu igru 6 . Reč je o pesmi ''Pre igre''. 2.'' Reč je o barki. Kasnije će u kritici ''nepočin – polje'' biti redovno navođeno kao oznaka za Popin pesnički svet. Dakle. Pesnik daje uputstvo za nekakvu još čudniju igru koja će potom uslediti. paremije ( poslovice ) i zagonetke. Ovo je redak primer kada Popa uzima gotovu sliku iz zagonetke. a to znači dotaći i odgonetnuti primarnu suštinu predmeta koja se uzima za polazište pevanja. Kasnije će Popa ovu polusloženicu staviti u naslov njegove zbirke koja će izaći 1956. Tako u jednoj od Popinih antologija pronalazimo zagonetku: ''Mrtvi zivog nosi preko nepočin – polja. Nešto slično nalazimo u narodnim pesmama kad se kaze da je došla ''kita i svatovi'' u značenju ''kićeni svatovi''. Godine 1956. Belutak (7 pesama). Igre (13 pesama). Zoran Mišić je zbirku u celini nazvao ''nepočin – poljem'' gde se vodi borba neprestana ''da bude što biti ne može''. Za ''Koru'' je Zoran Mišić rekao da je u celini jedno ''nepočin – polje'' gde se vodi borba neprestana ''da bude što biti ne može''.Dakle. Pri tome je reč polje ''obična'' i moze samostalno da stoji a nepočin '' neobična '' i nema samostalno značenje. ova polusloženica će se naći u naslovu nove Popine zbirke. ''nepočin – polje'' je more. Prirodno je zapitati se šta je ''nepočin – polje''? Reč je o vrsti (h)endijadisa. Nepočin – polje Kad se 1953. čoveku i moru. Amblem je prema Popinoj zamisli uradio slikar i ilustrator Dušan Ristić. pasti ''na dno svog ponora'' i ko se ne razbije ima pravo da igra.

pri tome se unutar ciklusa. Naslovi pesama nas podsećaju na dečije bezazlene igre: Žmure. Na ovaj način sugerisano nam je odsustvo lirskog subjekta ili bar lirskog subjekta kakvog smo do tada navikli da srećemo u poeziji. Jure. U prvoje pesmi ''Na početku'' kosti konstatuju. U pesmi ''Svadbe'' opisana je još neobičnija igra koja se. Uvući se ponovo u svoju kožu je pesnička slika sa frazeološkom osnovom a znači ponovo pronaći sopstveni mir. Ružokradice i sl. Prva pesma ciklusa se zove ''Pre igre'' a poslednja ''Posle igre''. posle pet pesama (ako se izuzme uvodna) pojavljuje pesma ''Između igara'' nakon koje sledi još pet pesama (ako se izuzme poslednja). kao da su delovi ljudskog tela osamostaljeni. budući antropomorfizirane. Igra svadbe je svojevrsno venčanje sa svojom svučenom. svi su u genitivu jednine: Igre. Igra ''Klina'' je krajnje dehumanizovana igra u kojoj se stalno vrše raspodele i preraspodele uloga. ni krila nakon čega sledi jedno pomirljivo i rezignirano '' šta da ti pričam ''. Klina. igra se tako večito nastavlja i ponavlja. U prevrtljivom svetu kakav je ovaj ničiji položaj nije stalan i siguran jer ako klešta ne izvade klin iz poda. jednom izgubljenom a posle iskušenja ponovo zarađenom kožom. sad će zameniti autodestruktivnost: nema trbuha. kako je to napomenuto u zagradi na kraju pesme. Delovi ljudskog tela su ono što igra i čime se igra. Kost kosti znači kost ali i sama suština kosti.očigledno je neophodno poznavati samog sebe. tako da mažemo govoriti o momentu izneverenog očekivanja. Sve tri pesme ispisane su kurzivom. Poslednja pesma ciklusa ''Posle igre'' apsurd je doveden do vrhunca. nema čela. nema ni srca. otuđeni od jedinstva. Lovca. Prvi ciklus pesama pokazuje izuzetno brižljivo izrađenu zatvorenu kompoziciju. Trule kobile i sl. da im je sad lako '' spasle smo se mesa ''. U igri ''Klina'' jedan je klin–žrtva drugi su klešta i majstori – oni koji muče i tlače. Drugi ciklus nosi naziv ''Kost kosti'' u kome prepoznajemo retku ali upečatljivu stilsku figuru poliptoton. Ali naslovi i sadržaj pesama stoje u apsurdnom raskoraku. Kakve su Popine ''igre''? To su igre ljudskim telom. U ovom ciklusu imamo lirski subjekat – kosti koje i dalje nastavljaju apsurdnu i samodestruktivnu igru započetu u prvom ciklusu. vrednost. uveriti se ''da nema kukavičijih jaja'' u sebi. proceniti sopstvenu snagu. onda majstori kažu ne valjaju klešta i ''razvale im vilice''. Dok je prethodni ciklus u igri donosio kakva – takva pravila igre ovde se ne zna ''ni ko je gde ni ko je ko'' (''Na kraju''). Raniju destruktivnost u kojoj ''jedni odgrizu ruku ili nogu ili bilo šta'' (pesma ''Jurke''). Naslovi pesama su vrlo neobični. retko igra. nešto više od same kosti. 7 .

''Ne povratilo se'' ( 12. ''junaku'' iz prethodne Popine zbirke. Poslednji ciklus zbirke posvećen je belutku. Lalić je nazvao ''kosmičkim glumištem''. Razmirica. stoji na početku ovog ciklusa. ''od svilenog osmeha''. ''Sporedno nebo'' je ''kosmičko glumište'' na kome se odvija drama o osnovnim 8 . Pri tome celim ciklusom dominira izrazito polemičan ton negovešten imperativom već u samom naslovu ciklusa. naređuje. Lipa na sred srca i 7. u rođenom telu iz kog hoće da iskoči. adaptacija praslike suprostavljenih planova realnosti onda nam može biti jasno zašto je Lalić ovu zbirku nazvao ''kosmičkim glumištem''. Osnovna simbolika značenja broja 7 jeste savršeni red ali istovremeno broj 7 je zbir broja 3 koji označava nebo i broja 4 koji označava zemlju. Raskol. 5. Ako ovome dodamo i amblem zbirke – slika gornjeg i donjeg kotla.pesma ) ili ''Oluja ti postelja'' ( 10. odnosno iz ciklusa ''Spisak''. tesno mu je u sebi.pesma ). ovde je potencijalna draga oslovljena u srednjem rodu kao ''čudo''. Nebeski prsten. Belutak je metafora za čovečiji trup pa tako i za samog čoveka. kune. 3. najcelovitijom i najcelovitije zamišljenom knjigom pesama u srpskoj književnosti. Podražavanje sunca. Svaki ciklus ima 7 pesama. Osećanje ugroženosti i otuđenosti više ni ljubav ne može da anulira jer on njegovom ''čudu'' i ''lepotici'' preti. belutak ima srce. Ta pesma posvećena kompozitoru Dušanu Radiću. pojavila Popina zbirka ''Sporedno nebo'' Ivan V. Budući antropomorfiziran. a upliv narodne tradicije prepoznajemo u upotrebi modifikovane forme kletve npr. Belutak se zaljubio u ''oblu plavooku''. 2. One su nešto što lirski subjekat smatra neotudjivo svojim jer one su od ''čistog sna''. ''od tačkaste nade''. u beskraj. Lajt – motiv celog ciklusa su '' krpice ''. 4. Zev nad zevovima. Kao i Isidori Sekulić i belutku je dosadio ''savršeni krug''. Belutak nije običan kamen već kamen savršenog oblika i bele boje. Znamenja. u srcu zmiju koja guta vidik kao jaje. u ciklusu ''Daleko u nama'' kroz ratnu strahotu lirski subjekat uspeva da voljenoj ženi ispeva najlepše stihove ljubavi.Treći ciklus ''Vrati mi moje krpice'' sasvim uslovno možemo odrediti kao ciklus ljubavnih pesama. Knjiga je podeljena na 7 ciklusa: 1. Dok je u ''Kori''. 6. Sporedno nebo Kada se 1968. u nebeski svod. To je isti onaj čovek – belutak koji u ''Opsednutim vedrinama'' hoće da iskoči iz svoje kože i onaj koji želi ''oblu plavooku'' vedrinu nesputanu i slobodnu. One su očigledno sama esencija njegovog bića koja je ugrožena u ovom otudjenom svetu.

čak ni smrti nije pošlo za rukom ''u miraz da ih odnese''. Stroga kompozicija zbirke ogleda se i u ciklusima. ''Sporedno nebo'' sadrži ukupno 49 pesama kratkog stiha... – 7. – 6. U trećem ciklusu ''Razmirica'' dolazi do sasvim neobičnog dijaloga između lirskog subjekta i apsoluta. bez interpukcije sa čitavom grupom simbola čija je osnovna funkcija da podstaknu lanac asocijacija koji omogućava prodor do onog što je Jung nazvao kolektivno nesvesno. Tako ''Zaboravljeni broj'' sam sebe deli i množi od očajanja što je sam i tako se ponovo vraća u samoću. On je taj koji za sobom ostavlja reči ''lepše nego svet ''. a apsolut odgovara ''moli te se da ne zinem'' (''Krunisana jabuka'') ili lirski subjekat kaže ''pusti nas da odletimo''. Lik Zvezdoznanca koji se javlja u uvodnoj i poslednjoj pesmi zbirke takodje uokviruje zbirku u celini. ''Zev nad zevovima '' je svet predočen kao dosadna besmislica u kome sve što nastaje u znaku je jednog slučaja. hladni i superiorni apsolut. – 5. odjek)''. Nakon prekinutog dijaloga sa apsolutom sledi okretanje solarnom simbolu. Prvi ciklus zbirke ''Zev nad zevovima'' okuplja 7 pesama koje počinju prepoznatljivom formulom: ''Bio jednom jedan. Ako je Popa u ''Igrama'' pevao egzistenciju. ''Podražavanje sunca'' Lalić određuje kao spev u spevu. i 3. ''Krilata svirala'' koja svojom pesmom razjaruje munje.bilo je pogrešno. središnji stub ove poetske tvorevine.ironijom sudbine. Zvezdoznanac bi bio komentator.nesporazumima i tragičnim nedohvatima. Drugi ciklus ''Znamenja'' donosi najavu budućeg konflikta. dok su ostali ciklusi međusobno povezani po tematskoj srodnosti i to 1. Stvari se pojavljuju tamo gde ne bi trebalo. rezoner svih zbivanja u zbirci. ovde peva esenciju. ''Podražavanje sunca''. greška. jer ima sedam pesama. Očigledno je da ''Razmirica'' ne donosi sklad i ravnotežu zato se težište speva – zbirke pomera u narednom ciklusu. Ako je apsolut nedohvatan onda treba ''naučiti mrak da sija''(''Smrt sunčevog oca''). 2. Ili ''Ohola greška'' koja izmišlja prostor i vreme ne bi li dokazala da sama ne postoji ali sve što je izmislila.. Četvrti ciklus. trougao. nesporazuma ili greške. ''beo bezoblicni zavežljaj'' koga će grom ''razvezati''. samo je jezgro speva. a apsolut odgovara ''odrežite sebi krila slobodan da vam bude let ''(''Slobodan let''). dijalog započinje jedna strana ali poslednju reč ima druga. Svih sedam puta. Ali Zvezdoznancu će se posle smrti zlurado rugati ''zvezde su mu bile bliže nego sami ljudi''. treba tražiti sunce u sebi.( broj.Vizija sveta koju nam Popa svojom poezijom predočava nikad nije bila blagonaklona prema čoveku ali čini se da je ovde dosegla vrhunac cinizma i besmislenosti – svet je obmana. izazivaju i remete ravnotežu: ''kap krvi u uglu neba'' (pesma ''Uljez''). Tako lirski subjekat traži ''izvadi sunce iz usta''. Centralna pesma cele 9 .

3. 10 . u čemu je duhovna vrednost srpske tradicije a to su srpski manastiri: Hilandar. slovenska sveta lipa. Sopoćani. Uspravna zemlja Popina zbirka pesama ''Uspravna zemlja'' izasla je 1972. Lipa je kosmičko drvo. u suprotnom pesme gube svoje značenje. a peti ciklus donosi konačan raskol. Zbirka bi se u celini mogla odrediti kao poezija kulturnog pamćenja koja otkriva dublji smisao ljudi. međutim ta zavičajna osovina duha biva posečena u poslednjoj pesmi ciklusa. ''Nebeski prsten''. Šesti ciklus ''Lipa nasred srca'' korespondira sa drugim ciklusom ''Znamenja''. Kosovo polje (7 pesama). ''Zvezde izbeglice''. Hodočastiti. Hilandar kao simbol večnog trajanja i Sent Andreja kao simbol ovozemaljskog nestajanja. Kalenić. Lirski subjekat kreće na put od Hilandara do Sent Andreje. nasuprot vekovima. stoji čvrsto kao i materijalni oblici koji je simbolično predstavljaju. Žiča. od najjužnije do najsevernije tačke srpskog prostiranja. Hodočašća (7 pesama). To je istorijski i sudbinski put njegove zemlje i naroda. To je groteskna slika podizanja slavoluka od kostiju i trpeze od ''skamenjenih dlanova'' za mladog jabukonosca koga neme. Popa u njima otkriva lepotu i sklad arhitekture i slikarstva ali su oni istovremeno i svedoci sudbine i večnog trajanja srpskog naroda. ovaj put apsolut je napušten jer je čoveku ostavio ''bajat kolač od pepela'' (''Kolač od pepela''). Nesaglasnost je produbljena. u Popinoj zbirci znači ići na izvor onog što je sveto. Zbirka obuhvata deset vekova srpske kulture i stoga se mora čitati kao celina. osovina sveta. Dijalog započet u trećem ciklusu završio se bez rešenja. 4. sedmog ciklusa ''Nebeski prsten''. Savin izvor (8 pesama). Zbirka ima pet ciklusa: 1.zbirke koja je postavljena između 2x24 pesme je ''Priprema za doček''. Lirski subjekat ove Popine zbirke je putnik kroz vreme i vekove. Umanastirima i njihovoj vertikalnoj arhitekturi Popa vidi srpsku ''uspravnu zemlju'' koja. Za amblem zbirke Popa je izabrao mač koji dere oblake. Ovde se ponovo pojavljuje lik Zvezdoznanca koji nudi utočište i nov zavičaj u svojoj pesmi onima koji ostaju nasukani posle sukoba sa apsolutom – ''Zvezdani puz''. Peti ciklus ''Raskol'' korespondira sa trećim ciklusom ''Razmirica''. Posle toga ostaje samo poruka iz poslednjeg. Povratak u Beograd (7 pesama). Ćele – kula (7 pesama) i 5. Manasija. 2. događaja i građevina iz srpske prošlosti.

Kalenić je najraskošnije ukrašena crkva moravske škole. ''Boje gore'' je treći završni stupanj gradacije. To je jedna od najmonumentalnijih građevina nastalih posle kosovskog poraza. simbolom tradicije i kolektivnog pamćenja. U priprati manastira naslikani su ratnici sa pancirima i mačevima koji nas podsećaju da je Manasija bila i manastir – utvrđenje. dakle. a smisao puta je u pamćenju. simbolom mudrosti i saznanja. svetlocrvena i žuta. ''Boje zru'' je drugi stepen gradacije. izgrevaju iz tame zdanja i vekova. Popin putnik hoda sa ''očevim štapom''. ono što ga goni da ostane i opstane i on se prenosi sa lika anđela na lik hodočasnika. put znanja i samospoznaje. Freske u Kaleniću odlikuje lak i svetao kolorit uz primenu potpuno novih boja: svetlokestenjasta. U prvoj tercini fasciniran lepotom freske lirski subjekat uspostavlja duhovnu vezu i identifikuje se sa likom anđela. sa ''upaljenim srcem'' simbolom duhovne ljubavi prema onome što je opredmećeno u građevinama i na freskama. Put na koji je krenuo je ''sveti put''. borbi protiv zaboravljanja: ''da mi se iz sećanja ne izbrišu''(''Hilandar''). sa ženom Milicom i bratom Petrom. Bogdan. Pesnik apostrofira ''inat lepi''. taj inat je esencija ovog naroda.Tim putem lirski subjekat mora da se kreće da bi dosegao samospoznaju. Pesma ''Kalenić'' na opštem planu opeva velelepno srednjovekovno zdanje u Levču. to su boje koje plamenom svog zrenja odolevaju vremenu i usudu. Boje su ''na ivici zaborava'' čime je sugerisano stvarno propadanje od vlage i nemara ali i ono strašnije. Putnik još uvek tapka u mraku neznanja: ''Daleko sam još od toga da ih odgonetnem''ali oni mu se ukazuju kao zvezde vodilje. One su simboli nedaća i nevolja koje se nadvijaju nad ovu zemlju i ne daju maču da se vrati u korice. Pesma je ispevana u tercinama i distisima koji se smenjuju. odnosno pomaljaju se. ''Manasija'' je srpski srednjovekovni manastir kod Despotovca koji je podigao despot Stefan Lazarević. duhovni zaborav koji prekida vezu sa korenima i poništava naš unutrašnji. Na licu naslikanog anđela ''boje sviću''. Tako je na planu sužene percepcije opevana fascinacija lirskog subjekta freskom na zidu. ''Tuđe senke'' su nagoveštaj mraka koji ruši svetlost. stvarni identitet. ''vučja sazvezđa'' i pomoću njih put će pronaći. koje je podigao vojvoda despota Stefana Lazarevića. Slikarstvo Manasije pokazuje vidne tendencije humanizma i renesanse posebno kroz upotrebu plave i 11 . U njoj je Konstantin Filozof osnovao čuvenu resavsku školu pa tako Manasija postaje kulturno središte Srba toga vremena. U prvoj pesmi iz ciklusa ''Hodočašća'' prepoznajemo drevni topos puta i putnika. Boje kao simbol baštine jednog naroda gore u krvi njegove mladosti.

da živi njegovu dramu stvaranja. oreol svetosti koji je Sava zaslužio za života. ovde se prenosi u trenutak i čin stvaranja nepoznatog zografa. U poslednjoj tercini zlatno i plavo se preobražavaju u zvezdu. njegov hrišćanski pandan bio bi Sveti Ilija. Vesnici nesreće oličeni su u apokaliptičnoj ''konjici noći'' i muslimanskom ratnom pokliču ''alah je svemoćan''. simbolom mudrosti. Drugi ciklus ima kružnu kompoziciju. Plava i zlatna boja su osnovne boje resavskog freskopisanja sa naglašenom simboličkom konotacijom. On vidi svoj ''poharani ćivot'' i tako anticipira Sinan-pašino svetogrđe. vuk je predvodnik čopora. počinje i završava se tercinama koje zatvaraju pet distiha. koji se u ''Kaleniću'' duhovno identifikovao sa lepotom anđela. u beskraj u oku. simboli mudrosti i svetosti života. Svetom Savi na ramenu je petao – u srpskoj narodnoj religiji petao je solarno biće. Tako zograf postaje simbol umetnika koji umetnošću i stvaranjem želi da preduhitri vreme. Sveti Sava korača u pratnji svojih vukova – celim ciklusom dominira motiv vuka. a završava se pesmom ''Sveti Sava na svom izvoru''.azurne boje. Popin zograf je vidi i ostvaruje u plavoj i zlatnoj mileševskoj fresci. U pesmi ''Sveti Sava'' aktivirana je simbolika narodne tradicije. U pesmi ''Sveti Sava na svom izvoru'' svetac gleda svoje treće oko – simbol duhovnog znanja i pronicanja. otvara oko u kamenu – izvor koji leči od smrtobolje i životobolje. ''Poslednja jabuka sunca'' je onaj zlatni krug za koji zogfar vezuje svoj poslednji potez četkicom. To je izvor znanja. Svetom Savi oko glave lete pčele. Utercinama se pojavljuje i lajt motiv – plava i zlatna boja. prijatelj ljudi i neprijatelj demona. Pesnik apostrofira zografa. počinje pesmom ''Savin izvor''. U pesmi ''Savin izbor'' svetac štapom. Nije li to ona ista zvezda u nebeskom beskraju za kojom traga Vuk Isakovič? Dok je Vuk Isakovič tu ideju zvezde izjednačio sa utopijskom vizijom Rusije. sudbinu i život. Lirski subjekat.dok je plava boja simbol nebeskog plavetnila. da oseća njegovu bliskost. Pesma ima prstenastu kompoziciju. hodočasnik. srednjovekovnog umetnika. One grade ''živi zlatokrug''. Zlatna boja je znak duhovnog podvizništva čoveka kojim se on približava bogu. Kao da on gleda zografa. Ali on vidi i 12 . To je oreol svetosti na fresci i poslednji treptaj zografove duše pred tragedijom koja se nadvija. ikonopisca i freskopisca. Drugi ciklus pesama naslovljen je ''Savin izvor'' i nedvosmisleno nas upućuje još dublje u našu tradiciju i istoriju. Munje i gromovi su u njegovoj riđoj bradi – ova slika aktivira dva dijahrona kanala hrišćanski i paganski – stari Sloveni bili su riđobradi a vrhovno slovensko pagansko božanstvo bio je Perun – bog gromovnik. na sam izvor našeg duhovnog postojanja. vrhovnog paganskog božanstva.

To je polje koje pripada onima koji su tu poginuli i čije su duše na nebu ali i pod nebom.sveta majka – u našoj narodnoj tradiciji Lazareva subota je dan početka proleća. Kos je ptica selica.u poderanoj košulji. krunisan.u Ćele – kuli. U pesmi ''Kosovo polje'' Popa određuje Kosovo polje kao: ''Polje kao svako dlan i po zelenila''.a lobanje igraju groteskno kolo smrti. Otuda venconosac na Kosovu polju može biti samo knez Lazar.Dakle. Simbolika mladog meseca je jasna. dok je ''pšenica selica'' slika – simbol izveden iz postojećih pesničkih slika i simbola. 13 . a odmah potom i : ''Polje kao nijedno nad njim nebo pod njim nebo''.Lazareva glava je ''sunčeva namesnica''. Pesma ''Venconosac na Kosovu polju'' aktivira hrišćansku i našu narodnu usmenu tradiciju. Dakle. Treći ciklus ''Kosovo polje'' posvećen je srpskoj kolevci i srpskoj kobi. verom i znanjem.Međutim.bos.sada je Lazar predstavljen kao Sveti Đorđe. Krstine su u obliku krsta čime su opet apostrofirane hrišćanske žrtve. Popa toponim Kosovo ispravno tumači kao polje koje pripada ptici kosu. jedini naslednik Nemanjića. Dva ukrštena sunčeva zraka slažu žito u krstine.narodno predanje tvrdi da je Lazaru na Kosovu odsečena glava.u vreme I srpskog ustanka. Znamo da Njegoš kao simbol ratnika uzima ''mlado žito''. Ti ratnici su ''pšenica selica'' koju kosi mlad mesec.Između krezubih vilica zaglavila se poslednja psovka. opasan repom ubijenog zmaja.Ova slika nedvosmisleno asocira na Jovana Krstitelja.svoju ''srećno oplođenu zemlju'' – zemlju oplođenu njegovom misijom. Naime. Četvrti ciklus ''Ćele – kula'' vraća nas u nešto bližu prošlost. a sinonim za mlado žito je ''pšenica belica''. Požnjeveno žito slaže se u krstine. Venconosac je crkvenoslovenska reč i znači onaj koji je okrunjen. ovaploćene u kosovskom božuru. Lazar drži na dlanu svoju odsečenu glavu. oni su simboli Svetog Duha koji se. Celim ciklusom dominira atmosfera smrti i stradanja. Hristova namesnica na zemlji – crkva.Ona je ''svetlozarna'' u sveopštem mraku.a on je drži na dlanu baš kao što na našim freskama ktitori drže svoje zadužbine. onim na čemu počiva i što jeste srpski nacionalni identitet. Postoji još jedna pesnička slika u kojo prepoznajemo ukrštanje dva dijahrona kanala – subota.Dakle.a u subotu je po Jovanovom jevanđelju Isus vaskrsnuo Lazara.Iz crnih i praznih očnih duplji zjapi ''crna vidovitost''.Martinog i Marijinog brata.Lazareva glava je njegova zadužbina i ona osvetljava beznađe nastalo posle poraza.To je ''kula smrti'' od koje se i njena gospodarica – smrt uplašila. Popa je ukrštanjem ''pšenice belice'' i ''ptice selice'' dobio metaforu ''pšenica selica''. U sledećoj tercini Lazar je prikazan na oblaku. ovenčan.budući apstraktan uvek označava geometrijskim oblicima.U sećanju pokolenja ta nesreća ostaće sačuvana u spomeniku najstrašnijem od svih .

Moraju udariti po duši rogatom mesecu ''ne bi li nas bilo''.kamenje znanja podeli na trgu. 14 .Lirski subjekat.Đorđe se obraća Srbima i kaže da je njegova glava već mrtva.peti ciklus zove se ''Povratak u Beograd''.nema ni njega a ni njih.napojen znanjem sa duhovnih istočnika postaje dostojni naslednik starčeve svirke i sam svira u lipov list. Lirski subjekat je sreo ''starca pastira'' usred ''belog grada''.U pesmi ''Crni Đorđe'' prepoznajemo modifikovanu Lazarevu kosovsku kletvu. Hodočasnik se vratio s puta u grad kome pripada – ne zna spušta li se grad sa oblaka u njega ili mu grad iz utrobe raste.Vratio se s puta ''da sazrelo kamenje''.s koca ga gleda.On ih sokoli nazivajući ih kurjacima i pita ih: ''Može te li ?''. hodočasnik.Starac nosi oko vrata mladunče vuka i svira u lipov list.''Hoćete li?''. Poslednji. U pesmi ''Vračar polje'' Popa se vraća temi iz ciklusa ''Savin izvor''.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful