1.

Vasko Popa ''Kora'', ''Nepočin – polje'', ''Sporedno nebo'' i ''Uspravna zemlja'' Poezija Vaska Pope, slično poeziji Momčila Nastasijevića, dugo vremena je opisivana kao hermetična, izuzetno moderna ali neodgonetljiva, neprevodiva na neposredno i racionalno čitaočevo životno i jezičko iskustvo. Danas se, međutim, može prodreti u teške i zamršene slike Popine poezije, iako to odgonetanje zahteva dug i iscrpan rad. Novina Popine poezije je u novini njegovih pesničkih slika. Naravno, na proučavaocu je da utvrdi kakve su to pesničke slike po svom poreklu i prirodi i koji vid novog pesničkog obaveštenja donose. Moderni pesnici su često usled nerazumevanja sami objašnjavali svoju poetiku i poeziju. Čini se da nema poznatijeg primera od ''Sumatre'' Miloša Crnjanskog i objašnjenja pesme objavljenog u SKG, medjutim, Vasko Popa spada u red onih pesnika koji i kada su govorili o svojoj poeziji nisu izlazili iz same poezije niti su se služili teorijskim jezikom već su i dalje koristili pesničke slike.U berlinskom predavanju koje je održano krajem 1966. Popa je naznačio neke od osnovnih postulata njegove poetike koji mogu pomoći u razumevanju njegove poezije u celini. U tom predavanju Popa pesnika naziva čuvarem jezičkog izvora. Pesnik je čuvar kraj beskrajnog puta kojim prolaze žive reči. Te reči u pesniku predane ili prenoće a potom se vraćaju svom izvoru. Pesnik im jedino može ponuditi svoje bdenje i ćutanje. O pesmi Popa kaze da je to zatvoreno kolo od reči, reči igraju u kolu oko izvora sa kog su potekle. Međutim, reči su okrenute leđima čoveku nagnutom nad pesmom. Dakle, reči u Popinoj poeziji ne služe za obično označavanje, upućivanje na vanjezičku stvarnost, one upućuju same na sebe. Ovo uputstvo je donekle očekivano jer na jezik kao književni medijum upućuju svi moderni pesnici. Novina Popine pesničke slike je dakle u jeziku. Zapravo Popa nas vraća našem jezičkom izvoru aktivirajući naše jezičko pamćenje. U kritici se kao oznaka za Popin pesnički svet često sreće polusloženica, zapravo hendijadsis ( postojan spoj od dvojedne reči u istoj funkciji ) ''nepočinpolje''. Prirodno je zapitati se šta znači ''nepočin-polje''? Odgovor ćemo naći u zagonetki koju je Popa uneo u zbornik narodnih umotvorina. Zagonetka glasi ''Mrtvi živog nosi preko nepočim-polja.'' U zagonetki je opisan brod ili barka, čovek i more, nemirna pučina.Dakle, ''nepočim-polje'' je nemirna pučina. Mnogo važnija informacija je da Popa svoje pesničke slike gradi po ugledu na narodnu tradiciju i folkor. Ovo je jedan od retkih primera kada Popa uzima gotovu sliku iz zagonetke. U većini slučajeva Popa gotovu sliku sažima, eliptira, preinačuje. Razlika izmedju zagonetke i Popine pesničke slike je u tome što zagonetka u
1

Spisak (15 pesama) i 4. oseća se nelagoda i strah. 2 . godine 1975. pa je savih u orahovu ljusku ). Uspravna zemlja. Pre Vaska Pope tako uznemirujuću viziju grada – levijantana koji proždire svoje stanovnike srešćemo u zbirci Momčila Nastasijevića ''Sedam lirskih krugova''. pojavila Popina zbirka ''Kora'' ( naziv zbirke je skraćenica za sintagmu ''Zemljina kora'' ) sa svojih 60 pesama. ''Kora'' je podeljena na 4 obimom nejednaka ciklusa: 1.pitanju sadrži odgovor koji moramo prepoznati u slici ( npr. Pružih zlatnu žicu preko belog sveta. 1975. Osnovna obelezja stare lirike kao što su subjektivnost. šokirala je javnost. pesmi ''Lovca'' imamo . u zbirci ''Kora''. Popa je objavio nekoliko zbirki pesama: Kora. ciklusu ''Poznanstva''. Ono što donosi pesnički svet Popine ''Kore'' jeste iskustvo savremenog gradskog čoveka. Frazeologizam je prepoznatljiv jezički obrazac i često ga kod Pope srećemo u autentičnom obliku npr.Predeli (9 pesama). Ako znamo da frazeologizam '' izaći iz svoje kože'' znači izgubiti prisebnost. ciklusu ''Igre''. objaviće i Živo meso. Vučja so. onda nam je jasno da Popina pesnička slika sugeriše povratak sebi. Pored zagonetke Popa vrlo često koristi eliptiran i preoblikovan frazeologizam. Opsednute vedrine (6 pesama). a Popina pesnička slika ne vodi od pitanja ka odgovoru već nas vraća na pitanje. pesma ''U osmehu'' : ''Plavooke daljine savile se u klupče'' ).u petom krugu ''Reči u kamenu''. u zbirci ''Nepočim polje''.Popa je objavio i tri antologije narodnog stvaralaštva: Od zlata jabuka. 2. 1968. 1972. srećemo zbunjujući stih u kome lirski subjekat kaže kad soba zareži na njega ''uvučem se u svoju kožu''. Međutim. Urnebesnik i Ponoćno sunce.Daleko u nama (30 pesama ). Međutim. Predmeti iz čovekove okoline opisani su hladno i precizno.ući na jedno izaći na drugo uvo ili u pesmi ''Izmedju igara'' igra se sa svojom glavom. a kroz metaforizaciju jezičkog izraza. lična osećanja i emocionalnost ne nalaze svoje mesto u većini Popinih pesama. Prema Popinoj zamisli amblem šape zveri koji stoji na početku zbirke uradio je slikar i ilustrator knjiga Dušan Ristić. Sporedno nebo. ispod te emotivne uzdržanosti i objektivnosti. na samu sliku koja je najčešće simforična ( npr.kao zasebna zbirka sa 35 pesama. Kuća na sred druma i Rez. pesmi ''Odjekivanje''. Kada se 1953. 1953. ''Uspravna zemlja'' objavljen 1972. 1956. 3. Zbirka je zamišljena kao celina od 5 ciklusa ali je peti ciklus. Nepočim – polje. svom miru i prisebnosti.

jauk.Opsednute vedrine Osnovna tema prvog ciklusa pesama. kao što to naslov nagoveštava. kao u snu. Pesma ''Gvozdena jabuka'' donosi sliku grotesknog čuda od ploda. On se stavlja u položaj sićušnih stvari i posmatra iz njihove perspektive svet koji ih okružuje. već naprotiv. Ovaj ciklus pesama donosi sliku egzistentnog prostora koji nije nimalo gostoprimljiv. To je zver sa sedmokrakim jezikom. Popa je antropomorfizirao svet malih objekata zato njegova ''drvca čeznu''. zaborav. zid ili predmeti – vizije: uzdah. 3 . osmeh. čiviluk. ugleda razbijene i dekomponovane i spoznaje njihov agresivni smisao. tvrdjave u kojoj nema mira ni počinka U toj borbi neprestanoj daje se i poslednja kap života proždrljivim zidovima. kore. da se ''uvuče u svoju kožu'' zato se i sam u urlik pretvara i odjekuje. nastanjen bićima i situacijama koje prete i ugrožavaju čoveka. U pokušaju da je uništi ili se bar odupre jednom takvom zastrašujućem plodu vremena čovek postaje autodestruktivan: vilice je oglodao. Ta praznina je personifikovana kao zver koja reži i urla. usne je obrstio i mozak je rastočio. ona je natprirodna i destruktivna ( pogađa teme. Šta je ''gvozdena jabuka''? Savremeni grad. kao prazna soba koja postaje kosmički prostor u malom. a ogromna čovečija ruka vreba na vidiku. Gašenje cigarete u pepeljari doživljeno je kao gašenje sunca. s druge strane. grad koji ne spava i u kome se ne spava? U pesmi ''Odjekivanje'' Popa opisuje ljudski strah od samoće i praznine. obezglavljena drvca. Prva pesma ciklusa. Lirski subjekat život doživljava kao uokvirenost i opsednutost nekim ili nečim što ugrožava mir ili spokojstvo. Sve asocira na smrt: mrtvi trupci čikova. To su naizgled banalni i nepoetični predmeti: pepeljara. Predeli U ovom ciklusu Popa je opisao predmete kojima je odredjena naša svakodnevica. laje i zavija. Ciklus ''Opsednute vedrine'' je poezija opsadnog stanja koja postepeno uobličava teme bedema. a ''pepeo njišti''. sto. tako je u pesmi ''U pepeljari''. Naslovi pesama koje opisuju predmetni svet dati su u predloško – padežnim konstrukcijama. fiksirajući predmete odjednom ih. utrobu i mozak ). Nije li sinonim za jedan od najvećih gradova sveta ''velika jabuka''. ''Poznanstvo'' upoznaje lirskog subjekta a tako i čitaoca sa prostorom koji preti. sa razjapljenim čeljustima i psećom glavom čiji zubi zlokobno škrguću. Urbanom čoveku je teško da sačuva stanje prisebnosti. je ugroženost čoveka i svih ljudskih kvaliteta.

Spisak ''Spisak'' objedinjuje pesme slične po tematici.'' Drum kraja nema '' . kasu. ona asocira na Bodlerovog glasovitog ''Albatrosa''. Zaborav je opredmećen kao ravnica po kojoj se razlivaju i gube dogadjaji. Uvodna pesma ciklusa ''Spisak'' je ''Patka''. Pobuna rađa traumu i otuda se u njegovim pitomim očima tuga nastanila. Obesmišljen je prostor oko nje kao i njeno trajanje u njemu jer '' Trska koja misli i onako će je stići ''('' trska koja misli '' je Paskalova aluzija na čoveka). Izdvojena iz prirodnog ambijenta. a zelena strava niče u naborima kaputa. Opevani su predmeti. U pesmi ''Konj'' Popa se koristi Pikasovim slikarskim postupkom koji pretače u reči pesme: ''Obično osam nogu ima ''. Po njoj '' blude '' beskućni pogledi prepoznajući samo ponegde po neki '' cvet od magle ''. Jednom je pokušao da se pobuni ali je '' gubicu raskrvario ''. zadnje misli se legu u šeširu. Patka je stvorena da pliva. po kojoj se rasipaju reči i koja '' izravnjava ''lica. Umesto vode. '' ogledalo da ore ''. 4 . umesto toga ona se tromo i nevešto vuče po prašini. u prašini.Atmosfera straha i životne ugroženosti izbija i iz pesme ''Na čiviluku''. u kojoj se '' smeju ribe '' javljaju se izmenjeni i nametnuti uslovi života. On vuče teret nateran čovekovom agresijom: '' Izmedju vilica čovek mu se nastanio ''. Tako opisana patka je u isti mah tragična i smešna. Naredni stihovi govore o konju koji se nalazi u istoj životnoj situaciji kao patka – izmešten je iz svog prirodnog stanja. glatke kao ogledalo. Možda niko kao Popa nije tako poetično opisao apstraktnu kategoriju zaborava u pesmi '' U zaboravu ''. bilje i životinje u čijoj sudbini prepoznajemo sudbinu čoveka. Sasvim je jasno da je to slika konja u trku. Predmeti obešeni na čiviluku sugerišu čovekovu odsutnost: vratove su prerezali okovratnici. njegove tegobe i strast u svetu u kome nesporazumi i večiti antagonizam rađaju ugrožene. Patkino geganje po prašini je njen hod po mukama ka neizbežnoj smrti.situacija je bezizlazna a put je sizifovski.

On deli čovekovu sudbinu u gradu iako ga je čovek utamničio u more asfalta i betona. beton lišava drvo njegovih zelenih. ''Kora'' je Popina simbolička struktura koja u sebe zatvara određeni svet. U atmosferi u kojoj su ''kuće izvrnule gorke dzepove soba'' (11. U trećoj tercini slavuji postaju metafora za njen glas koji donosu život ( vrbe ) u njihov stan. ''Očiju tvojih da nije''. drvored je njegova sudbina. Njegovo lišće su zelene novčanice koje ''propija'' ulica.pesma) lirski subjekat se pita da li će moći voljenoj ženi ''na ovom nepočin – polju''da podigne ''šator od svojih dlanova''. bilje i životinje. Sve pesme iz ovog ciklusa stoje u delimičnoj suprotnosti sa pesmama iz prethodna tri ciklusa. Njene oči se nebo u njihovom slepom stanu – kontrast. Sve je oneobičeno u svetu koji je pokazao svoje ružno lice. Zapravo ceo ciklus ''Daleko u nama'' objedinjuje dve suprotnosti : ljubavnu radost i zloslutne nagoveštaje ratnog okruženja. Zaviriti ispod kore znači 5 . živi od pustolovina i divnih uspomena. U drugoj tercini njen smeh razbija zatvorenost koju nameću zidovi njihovog stana. U prvoj tercini lirski subjekat dragine oči po analogiji ( boja i dubina ) izjednačava sa nebom. a da nebom ''zubate oči lete'' (avioni). ovde je okupio ljubavne pesme. budući nesputan. Jedino koren kestena. zato Popa moze da kaže da je ''vazduh neprohodan''. uživa u noćnim avanturama zbog kojih i sam kesten sanja da je ponovo u svom prirodnom ambijentu – šumi. Nažalost. Daleko u nama Ciklus pesama ''Daleko u nama'' objedinjuje 30 pesama bez naslova. U četvrtoj tercini sunce se javlja kao simbol toplote i života a izjednačeno je sa njenim rukama.U pesmi ''Kesten'' opisano je narušeno prirodno stanje. obeleženih samo brojevima. Dok je u prethodnim pesmama Popa oživljavao predmete oneobičavajući stvari. Pesma ima strogu kompoziciju – 4 tercine izgrađene na principu kontrasta i gradacije sa epiforskim ponavljanjem '' ne bi nikad ''. ovaj ciklus je stajao na početku zbirke i stoga sadrži najstarije Popine pesme. životnih sokova. jutro donosi otrežnjenje.Ona štiti i krije taj svet od spoljašnjeg rasula. da zvezde u olucima trule. Kesten je antropomorfiziran: ima prste. Svakako najpoznatija pesma ovoga ciklusa jeste pesma pod brojem 14. zapravo. U prvom izdanju ''Kore'' iz 1953.

Prirodno je zapitati se šta je ''nepočin – polje''? Reč je o vrsti (h)endijadisa. Pri tome Popa je svoje pesničke slike oneobičavao gradeći ih po ugledu na frazeologizme. Dakle. Kasnije će u kritici ''nepočin – polje'' biti redovno navođeno kao oznaka za Popin pesnički svet. ''nepočin – polje'' je more. ''Urnebesnik'' i ''Ponoćno sunce''. Kost kosti (7 pesama). 2. Vrati mi moje krpice (uvodna + 13 pesama) i 4. Za ''Koru'' je Zoran Mišić rekao da je u celini jedno ''nepočin – polje'' gde se vodi borba neprestana ''da bude što biti ne može''. Zanimanje Vaska Pope za našu narodnu književnost i tradiciju očigledno je ako znamo da je Popa izdao tri zbirke narodnog stvaralaštva: ''Od zlata jabuka''. Zbirka je podeljena na 4 ciklusa: 1. pasti ''na dno svog ponora'' i ko se ne razbije ima pravo da igra. Amblem je prema Popinoj zamisli uradio slikar i ilustrator Dušan Ristić. zapravo iz ciklusa ''Daleko u nama'': ''Da li ću moći na ovom Nepočin – polju da ti podignem šator od svojih dlanova.Dakle. Tako u jednoj od Popinih antologija pronalazimo zagonetku: ''Mrtvi zivog nosi preko nepočin – polja. Za moto zbirke Popa je odabrao stihove iz ''Kore''. ova polusloženica će se naći u naslovu nove Popine zbirke. pojavila Popina zbirka pesama ''Kora'' i uzburkala svojom novinom čitalačku i kritičku javnost. Pri tome je reč polje ''obična'' i moze samostalno da stoji a nepočin '' neobična '' i nema samostalno značenje. Da bi igrali neophodno je zagledati si u sebe samog. Igre (13 pesama).'' Reč je o barki. do onog što čini skriveni smisao predmeta. Belutak (7 pesama).dopreti do suštine. zmija koja se posuvraćuje u samu sebe. Kasnije će Popa ovu polusloženicu staviti u naslov njegove zbirke koja će izaći 1956. paremije ( poslovice ) i zagonetke. Zoran Mišić je zbirku u celini nazvao ''nepočin – poljem'' gde se vodi borba neprestana ''da bude što biti ne može''. lice sa zmijom. 3. nemirna pučina. Reč je o pesmi ''Pre igre''. odgonetku ''nepočin – polja'' treba traziti u narodnoj književnosti. postojanog spoja od dvojedne reči u istoj funkciji.'' Prva pesma prvog ciklusa ''Igre'' posvećena je Zoranu Mišiću. Nešto slično nalazimo u narodnim pesmama kad se kaze da je došla ''kita i svatovi'' u značenju ''kićeni svatovi''. a to znači dotaći i odgonetnuti primarnu suštinu predmeta koja se uzima za polazište pevanja. Ovo je redak primer kada Popa uzima gotovu sliku iz zagonetke. Nepočin – polje Kad se 1953. Na početku zbirke stoji amblem Uroborusa. Godine 1956. Za ovu neobičnu igru 6 . čoveku i moru. Pesnik daje uputstvo za nekakvu još čudniju igru koja će potom uslediti.

U igri ''Klina'' jedan je klin–žrtva drugi su klešta i majstori – oni koji muče i tlače. Sve tri pesme ispisane su kurzivom. Lovca. Prvi ciklus pesama pokazuje izuzetno brižljivo izrađenu zatvorenu kompoziciju. Dok je prethodni ciklus u igri donosio kakva – takva pravila igre ovde se ne zna ''ni ko je gde ni ko je ko'' (''Na kraju''). Trule kobile i sl. Uvući se ponovo u svoju kožu je pesnička slika sa frazeološkom osnovom a znači ponovo pronaći sopstveni mir. otuđeni od jedinstva. nešto više od same kosti. proceniti sopstvenu snagu. posle pet pesama (ako se izuzme uvodna) pojavljuje pesma ''Između igara'' nakon koje sledi još pet pesama (ako se izuzme poslednja). uveriti se ''da nema kukavičijih jaja'' u sebi. svi su u genitivu jednine: Igre. Na ovaj način sugerisano nam je odsustvo lirskog subjekta ili bar lirskog subjekta kakvog smo do tada navikli da srećemo u poeziji. U pesmi ''Svadbe'' opisana je još neobičnija igra koja se. Klina. kao da su delovi ljudskog tela osamostaljeni. Raniju destruktivnost u kojoj ''jedni odgrizu ruku ili nogu ili bilo šta'' (pesma ''Jurke''). retko igra. vrednost. kako je to napomenuto u zagradi na kraju pesme. jednom izgubljenom a posle iskušenja ponovo zarađenom kožom. Kakve su Popine ''igre''? To su igre ljudskim telom. pri tome se unutar ciklusa. sad će zameniti autodestruktivnost: nema trbuha. onda majstori kažu ne valjaju klešta i ''razvale im vilice''. 7 . igra se tako večito nastavlja i ponavlja. ni krila nakon čega sledi jedno pomirljivo i rezignirano '' šta da ti pričam ''. Delovi ljudskog tela su ono što igra i čime se igra. U prvoje pesmi ''Na početku'' kosti konstatuju. U ovom ciklusu imamo lirski subjekat – kosti koje i dalje nastavljaju apsurdnu i samodestruktivnu igru započetu u prvom ciklusu. Naslovi pesama su vrlo neobični. Kost kosti znači kost ali i sama suština kosti. Ali naslovi i sadržaj pesama stoje u apsurdnom raskoraku. Ružokradice i sl. Naslovi pesama nas podsećaju na dečije bezazlene igre: Žmure. Jure.očigledno je neophodno poznavati samog sebe. Prva pesma ciklusa se zove ''Pre igre'' a poslednja ''Posle igre''. budući antropomorfizirane. U prevrtljivom svetu kakav je ovaj ničiji položaj nije stalan i siguran jer ako klešta ne izvade klin iz poda. Igra ''Klina'' je krajnje dehumanizovana igra u kojoj se stalno vrše raspodele i preraspodele uloga. Drugi ciklus nosi naziv ''Kost kosti'' u kome prepoznajemo retku ali upečatljivu stilsku figuru poliptoton. tako da mažemo govoriti o momentu izneverenog očekivanja. nema čela. da im je sad lako '' spasle smo se mesa ''. Poslednja pesma ciklusa ''Posle igre'' apsurd je doveden do vrhunca. nema ni srca. Igra svadbe je svojevrsno venčanje sa svojom svučenom.

u beskraj. Ta pesma posvećena kompozitoru Dušanu Radiću. Dok je u ''Kori''. u ciklusu ''Daleko u nama'' kroz ratnu strahotu lirski subjekat uspeva da voljenoj ženi ispeva najlepše stihove ljubavi. Razmirica. Pri tome celim ciklusom dominira izrazito polemičan ton negovešten imperativom već u samom naslovu ciklusa. a upliv narodne tradicije prepoznajemo u upotrebi modifikovane forme kletve npr. 4. Lalić je nazvao ''kosmičkim glumištem''. Kao i Isidori Sekulić i belutku je dosadio ''savršeni krug''.Treći ciklus ''Vrati mi moje krpice'' sasvim uslovno možemo odrediti kao ciklus ljubavnih pesama. ''junaku'' iz prethodne Popine zbirke. tesno mu je u sebi. Lajt – motiv celog ciklusa su '' krpice ''. adaptacija praslike suprostavljenih planova realnosti onda nam može biti jasno zašto je Lalić ovu zbirku nazvao ''kosmičkim glumištem''. Belutak nije običan kamen već kamen savršenog oblika i bele boje. ''od svilenog osmeha''. ''Ne povratilo se'' ( 12. Raskol. Zev nad zevovima. Ako ovome dodamo i amblem zbirke – slika gornjeg i donjeg kotla. Nebeski prsten. Lipa na sred srca i 7. ''od tačkaste nade''.pesma ). Poslednji ciklus zbirke posvećen je belutku. pojavila Popina zbirka ''Sporedno nebo'' Ivan V. To je isti onaj čovek – belutak koji u ''Opsednutim vedrinama'' hoće da iskoči iz svoje kože i onaj koji želi ''oblu plavooku'' vedrinu nesputanu i slobodnu. Sporedno nebo Kada se 1968. Osećanje ugroženosti i otuđenosti više ni ljubav ne može da anulira jer on njegovom ''čudu'' i ''lepotici'' preti. u srcu zmiju koja guta vidik kao jaje. ''Sporedno nebo'' je ''kosmičko glumište'' na kome se odvija drama o osnovnim 8 . One su nešto što lirski subjekat smatra neotudjivo svojim jer one su od ''čistog sna''. kune. u nebeski svod. u rođenom telu iz kog hoće da iskoči. Knjiga je podeljena na 7 ciklusa: 1. Svaki ciklus ima 7 pesama.pesma ) ili ''Oluja ti postelja'' ( 10. stoji na početku ovog ciklusa. One su očigledno sama esencija njegovog bića koja je ugrožena u ovom otudjenom svetu. Osnovna simbolika značenja broja 7 jeste savršeni red ali istovremeno broj 7 je zbir broja 3 koji označava nebo i broja 4 koji označava zemlju. ovde je potencijalna draga oslovljena u srednjem rodu kao ''čudo''. Podražavanje sunca. Znamenja. belutak ima srce. odnosno iz ciklusa ''Spisak''. Belutak je metafora za čovečiji trup pa tako i za samog čoveka. Belutak se zaljubio u ''oblu plavooku''. naređuje. 6. najcelovitijom i najcelovitije zamišljenom knjigom pesama u srpskoj književnosti. 5. 2. 3. Budući antropomorfiziran.

odjek)''. Ako je apsolut nedohvatan onda treba ''naučiti mrak da sija''(''Smrt sunčevog oca''). ''Krilata svirala'' koja svojom pesmom razjaruje munje. nesporazuma ili greške. Ali Zvezdoznancu će se posle smrti zlurado rugati ''zvezde su mu bile bliže nego sami ljudi''. ''Podražavanje sunca''. bez interpukcije sa čitavom grupom simbola čija je osnovna funkcija da podstaknu lanac asocijacija koji omogućava prodor do onog što je Jung nazvao kolektivno nesvesno. Ili ''Ohola greška'' koja izmišlja prostor i vreme ne bi li dokazala da sama ne postoji ali sve što je izmislila. a apsolut odgovara ''odrežite sebi krila slobodan da vam bude let ''(''Slobodan let'').bilo je pogrešno. treba tražiti sunce u sebi. Centralna pesma cele 9 . – 7. Tako ''Zaboravljeni broj'' sam sebe deli i množi od očajanja što je sam i tako se ponovo vraća u samoću. trougao. Zvezdoznanac bi bio komentator. Nakon prekinutog dijaloga sa apsolutom sledi okretanje solarnom simbolu. – 6. Lik Zvezdoznanca koji se javlja u uvodnoj i poslednjoj pesmi zbirke takodje uokviruje zbirku u celini. čak ni smrti nije pošlo za rukom ''u miraz da ih odnese''. Ako je Popa u ''Igrama'' pevao egzistenciju. a apsolut odgovara ''moli te se da ne zinem'' (''Krunisana jabuka'') ili lirski subjekat kaže ''pusti nas da odletimo''. Stroga kompozicija zbirke ogleda se i u ciklusima. Prvi ciklus zbirke ''Zev nad zevovima'' okuplja 7 pesama koje počinju prepoznatljivom formulom: ''Bio jednom jedan. i 3. samo je jezgro speva. dijalog započinje jedna strana ali poslednju reč ima druga. Svih sedam puta. ovde peva esenciju. On je taj koji za sobom ostavlja reči ''lepše nego svet ''. ''Sporedno nebo'' sadrži ukupno 49 pesama kratkog stiha. greška. rezoner svih zbivanja u zbirci. – 5. ''beo bezoblicni zavežljaj'' koga će grom ''razvezati''. izazivaju i remete ravnotežu: ''kap krvi u uglu neba'' (pesma ''Uljez''). U trećem ciklusu ''Razmirica'' dolazi do sasvim neobičnog dijaloga između lirskog subjekta i apsoluta.nesporazumima i tragičnim nedohvatima..Vizija sveta koju nam Popa svojom poezijom predočava nikad nije bila blagonaklona prema čoveku ali čini se da je ovde dosegla vrhunac cinizma i besmislenosti – svet je obmana. dok su ostali ciklusi međusobno povezani po tematskoj srodnosti i to 1. jer ima sedam pesama. 2. Drugi ciklus ''Znamenja'' donosi najavu budućeg konflikta.ironijom sudbine. ''Podražavanje sunca'' Lalić određuje kao spev u spevu.. Očigledno je da ''Razmirica'' ne donosi sklad i ravnotežu zato se težište speva – zbirke pomera u narednom ciklusu. Četvrti ciklus. ''Zev nad zevovima '' je svet predočen kao dosadna besmislica u kome sve što nastaje u znaku je jednog slučaja.. središnji stub ove poetske tvorevine. hladni i superiorni apsolut. Tako lirski subjekat traži ''izvadi sunce iz usta''. Stvari se pojavljuju tamo gde ne bi trebalo.( broj.

Lipa je kosmičko drvo. osovina sveta. To je groteskna slika podizanja slavoluka od kostiju i trpeze od ''skamenjenih dlanova'' za mladog jabukonosca koga neme. 4.zbirke koja je postavljena između 2x24 pesme je ''Priprema za doček''. Sopoćani. ovaj put apsolut je napušten jer je čoveku ostavio ''bajat kolač od pepela'' (''Kolač od pepela''). Hodočastiti. događaja i građevina iz srpske prošlosti. stoji čvrsto kao i materijalni oblici koji je simbolično predstavljaju. a peti ciklus donosi konačan raskol. Ovde se ponovo pojavljuje lik Zvezdoznanca koji nudi utočište i nov zavičaj u svojoj pesmi onima koji ostaju nasukani posle sukoba sa apsolutom – ''Zvezdani puz''. Dijalog započet u trećem ciklusu završio se bez rešenja. Savin izvor (8 pesama). Posle toga ostaje samo poruka iz poslednjeg. nasuprot vekovima. Žiča. u čemu je duhovna vrednost srpske tradicije a to su srpski manastiri: Hilandar. Kosovo polje (7 pesama). To je istorijski i sudbinski put njegove zemlje i naroda. Zbirka ima pet ciklusa: 1. 2. Šesti ciklus ''Lipa nasred srca'' korespondira sa drugim ciklusom ''Znamenja''. Uspravna zemlja Popina zbirka pesama ''Uspravna zemlja'' izasla je 1972. ''Nebeski prsten''. Povratak u Beograd (7 pesama). 3. Zbirka bi se u celini mogla odrediti kao poezija kulturnog pamćenja koja otkriva dublji smisao ljudi. Za amblem zbirke Popa je izabrao mač koji dere oblake. Popa u njima otkriva lepotu i sklad arhitekture i slikarstva ali su oni istovremeno i svedoci sudbine i večnog trajanja srpskog naroda. Manasija. u suprotnom pesme gube svoje značenje. Lirski subjekat kreće na put od Hilandara do Sent Andreje. Zbirka obuhvata deset vekova srpske kulture i stoga se mora čitati kao celina. međutim ta zavičajna osovina duha biva posečena u poslednjoj pesmi ciklusa. Hodočašća (7 pesama). Lirski subjekat ove Popine zbirke je putnik kroz vreme i vekove. sedmog ciklusa ''Nebeski prsten''. Kalenić. 10 . Umanastirima i njihovoj vertikalnoj arhitekturi Popa vidi srpsku ''uspravnu zemlju'' koja. Peti ciklus ''Raskol'' korespondira sa trećim ciklusom ''Razmirica''. Ćele – kula (7 pesama) i 5. od najjužnije do najsevernije tačke srpskog prostiranja. Nesaglasnost je produbljena. u Popinoj zbirci znači ići na izvor onog što je sveto. ''Zvezde izbeglice''. slovenska sveta lipa. Hilandar kao simbol večnog trajanja i Sent Andreja kao simbol ovozemaljskog nestajanja.

simbolom mudrosti i saznanja. Boje kao simbol baštine jednog naroda gore u krvi njegove mladosti. put znanja i samospoznaje. sa ženom Milicom i bratom Petrom. Na licu naslikanog anđela ''boje sviću''. odnosno pomaljaju se. izgrevaju iz tame zdanja i vekova. Bogdan. Put na koji je krenuo je ''sveti put''. U priprati manastira naslikani su ratnici sa pancirima i mačevima koji nas podsećaju da je Manasija bila i manastir – utvrđenje. borbi protiv zaboravljanja: ''da mi se iz sećanja ne izbrišu''(''Hilandar''). Pesnik apostrofira ''inat lepi''. stvarni identitet. Tako je na planu sužene percepcije opevana fascinacija lirskog subjekta freskom na zidu. a smisao puta je u pamćenju. U njoj je Konstantin Filozof osnovao čuvenu resavsku školu pa tako Manasija postaje kulturno središte Srba toga vremena. U prvoj tercini fasciniran lepotom freske lirski subjekat uspostavlja duhovnu vezu i identifikuje se sa likom anđela. ''vučja sazvezđa'' i pomoću njih put će pronaći. ono što ga goni da ostane i opstane i on se prenosi sa lika anđela na lik hodočasnika. Pesma ''Kalenić'' na opštem planu opeva velelepno srednjovekovno zdanje u Levču. dakle. svetlocrvena i žuta. to su boje koje plamenom svog zrenja odolevaju vremenu i usudu. duhovni zaborav koji prekida vezu sa korenima i poništava naš unutrašnji.Tim putem lirski subjekat mora da se kreće da bi dosegao samospoznaju. Putnik još uvek tapka u mraku neznanja: ''Daleko sam još od toga da ih odgonetnem''ali oni mu se ukazuju kao zvezde vodilje. Slikarstvo Manasije pokazuje vidne tendencije humanizma i renesanse posebno kroz upotrebu plave i 11 . Freske u Kaleniću odlikuje lak i svetao kolorit uz primenu potpuno novih boja: svetlokestenjasta. ''Boje zru'' je drugi stepen gradacije. sa ''upaljenim srcem'' simbolom duhovne ljubavi prema onome što je opredmećeno u građevinama i na freskama. Popin putnik hoda sa ''očevim štapom''. One su simboli nedaća i nevolja koje se nadvijaju nad ovu zemlju i ne daju maču da se vrati u korice. To je jedna od najmonumentalnijih građevina nastalih posle kosovskog poraza. ''Boje gore'' je treći završni stupanj gradacije. Boje su ''na ivici zaborava'' čime je sugerisano stvarno propadanje od vlage i nemara ali i ono strašnije. ''Manasija'' je srpski srednjovekovni manastir kod Despotovca koji je podigao despot Stefan Lazarević. U prvoj pesmi iz ciklusa ''Hodočašća'' prepoznajemo drevni topos puta i putnika. koje je podigao vojvoda despota Stefana Lazarevića. taj inat je esencija ovog naroda. Pesma je ispevana u tercinama i distisima koji se smenjuju. Kalenić je najraskošnije ukrašena crkva moravske škole. ''Tuđe senke'' su nagoveštaj mraka koji ruši svetlost. simbolom tradicije i kolektivnog pamćenja.

Sveti Sava korača u pratnji svojih vukova – celim ciklusom dominira motiv vuka. U pesmi ''Savin izbor'' svetac štapom. da oseća njegovu bliskost. počinje pesmom ''Savin izvor''. počinje i završava se tercinama koje zatvaraju pet distiha. hodočasnik. On vidi svoj ''poharani ćivot'' i tako anticipira Sinan-pašino svetogrđe. na sam izvor našeg duhovnog postojanja. To je oreol svetosti na fresci i poslednji treptaj zografove duše pred tragedijom koja se nadvija. Drugi ciklus pesama naslovljen je ''Savin izvor'' i nedvosmisleno nas upućuje još dublje u našu tradiciju i istoriju. Drugi ciklus ima kružnu kompoziciju. U pesmi ''Sveti Sava na svom izvoru'' svetac gleda svoje treće oko – simbol duhovnog znanja i pronicanja. One grade ''živi zlatokrug''. vrhovnog paganskog božanstva.dok je plava boja simbol nebeskog plavetnila. sudbinu i život.azurne boje. To je izvor znanja. a završava se pesmom ''Sveti Sava na svom izvoru''. simboli mudrosti i svetosti života. Lirski subjekat. srednjovekovnog umetnika. vuk je predvodnik čopora. u beskraj u oku. otvara oko u kamenu – izvor koji leči od smrtobolje i životobolje. Vesnici nesreće oličeni su u apokaliptičnoj ''konjici noći'' i muslimanskom ratnom pokliču ''alah je svemoćan''. Tako zograf postaje simbol umetnika koji umetnošću i stvaranjem želi da preduhitri vreme. U pesmi ''Sveti Sava'' aktivirana je simbolika narodne tradicije. U poslednjoj tercini zlatno i plavo se preobražavaju u zvezdu. Popin zograf je vidi i ostvaruje u plavoj i zlatnoj mileševskoj fresci. koji se u ''Kaleniću'' duhovno identifikovao sa lepotom anđela. simbolom mudrosti. da živi njegovu dramu stvaranja. Ali on vidi i 12 . Pesnik apostrofira zografa. Zlatna boja je znak duhovnog podvizništva čoveka kojim se on približava bogu. Svetom Savi na ramenu je petao – u srpskoj narodnoj religiji petao je solarno biće. Pesma ima prstenastu kompoziciju. Munje i gromovi su u njegovoj riđoj bradi – ova slika aktivira dva dijahrona kanala hrišćanski i paganski – stari Sloveni bili su riđobradi a vrhovno slovensko pagansko božanstvo bio je Perun – bog gromovnik. njegov hrišćanski pandan bio bi Sveti Ilija. ''Poslednja jabuka sunca'' je onaj zlatni krug za koji zogfar vezuje svoj poslednji potez četkicom. Kao da on gleda zografa. Svetom Savi oko glave lete pčele. Utercinama se pojavljuje i lajt motiv – plava i zlatna boja. Nije li to ona ista zvezda u nebeskom beskraju za kojom traga Vuk Isakovič? Dok je Vuk Isakovič tu ideju zvezde izjednačio sa utopijskom vizijom Rusije. ikonopisca i freskopisca. ovde se prenosi u trenutak i čin stvaranja nepoznatog zografa. prijatelj ljudi i neprijatelj demona. Plava i zlatna boja su osnovne boje resavskog freskopisanja sa naglašenom simboličkom konotacijom. oreol svetosti koji je Sava zaslužio za života.

krunisan. Požnjeveno žito slaže se u krstine. Dva ukrštena sunčeva zraka slažu žito u krstine.sada je Lazar predstavljen kao Sveti Đorđe. Celim ciklusom dominira atmosfera smrti i stradanja.u Ćele – kuli. Ti ratnici su ''pšenica selica'' koju kosi mlad mesec. Otuda venconosac na Kosovu polju može biti samo knez Lazar.Ona je ''svetlozarna'' u sveopštem mraku. Naime. verom i znanjem. opasan repom ubijenog zmaja. ovenčan.Između krezubih vilica zaglavila se poslednja psovka. Treći ciklus ''Kosovo polje'' posvećen je srpskoj kolevci i srpskoj kobi. Hristova namesnica na zemlji – crkva.Dakle.bos. a sinonim za mlado žito je ''pšenica belica''. Postoji još jedna pesnička slika u kojo prepoznajemo ukrštanje dva dijahrona kanala – subota. Znamo da Njegoš kao simbol ratnika uzima ''mlado žito''. Venconosac je crkvenoslovenska reč i znači onaj koji je okrunjen.a u subotu je po Jovanovom jevanđelju Isus vaskrsnuo Lazara. Popa je ukrštanjem ''pšenice belice'' i ''ptice selice'' dobio metaforu ''pšenica selica''. Popa toponim Kosovo ispravno tumači kao polje koje pripada ptici kosu. Kos je ptica selica.Martinog i Marijinog brata. Krstine su u obliku krsta čime su opet apostrofirane hrišćanske žrtve. a odmah potom i : ''Polje kao nijedno nad njim nebo pod njim nebo''.a lobanje igraju groteskno kolo smrti. To je polje koje pripada onima koji su tu poginuli i čije su duše na nebu ali i pod nebom.u vreme I srpskog ustanka.narodno predanje tvrdi da je Lazaru na Kosovu odsečena glava.Lazareva glava je ''sunčeva namesnica''.Međutim. oni su simboli Svetog Duha koji se.Ova slika nedvosmisleno asocira na Jovana Krstitelja. Četvrti ciklus ''Ćele – kula'' vraća nas u nešto bližu prošlost. onim na čemu počiva i što jeste srpski nacionalni identitet.Lazareva glava je njegova zadužbina i ona osvetljava beznađe nastalo posle poraza.svoju ''srećno oplođenu zemlju'' – zemlju oplođenu njegovom misijom. Simbolika mladog meseca je jasna. Dakle. jedini naslednik Nemanjića. Pesma ''Venconosac na Kosovu polju'' aktivira hrišćansku i našu narodnu usmenu tradiciju.a on je drži na dlanu baš kao što na našim freskama ktitori drže svoje zadužbine.Iz crnih i praznih očnih duplji zjapi ''crna vidovitost''.sveta majka – u našoj narodnoj tradiciji Lazareva subota je dan početka proleća. 13 .u poderanoj košulji. U pesmi ''Kosovo polje'' Popa određuje Kosovo polje kao: ''Polje kao svako dlan i po zelenila''.budući apstraktan uvek označava geometrijskim oblicima.U sećanju pokolenja ta nesreća ostaće sačuvana u spomeniku najstrašnijem od svih . Lazar drži na dlanu svoju odsečenu glavu.Dakle. U sledećoj tercini Lazar je prikazan na oblaku. ovaploćene u kosovskom božuru.To je ''kula smrti'' od koje se i njena gospodarica – smrt uplašila. dok je ''pšenica selica'' slika – simbol izveden iz postojećih pesničkih slika i simbola.

peti ciklus zove se ''Povratak u Beograd''.Đorđe se obraća Srbima i kaže da je njegova glava već mrtva.U pesmi ''Crni Đorđe'' prepoznajemo modifikovanu Lazarevu kosovsku kletvu. Poslednji.On ih sokoli nazivajući ih kurjacima i pita ih: ''Može te li ?''.napojen znanjem sa duhovnih istočnika postaje dostojni naslednik starčeve svirke i sam svira u lipov list.Moraju udariti po duši rogatom mesecu ''ne bi li nas bilo''.Vratio se s puta ''da sazrelo kamenje''.Lirski subjekat. 14 . U pesmi ''Vračar polje'' Popa se vraća temi iz ciklusa ''Savin izvor''. Lirski subjekat je sreo ''starca pastira'' usred ''belog grada''. Hodočasnik se vratio s puta u grad kome pripada – ne zna spušta li se grad sa oblaka u njega ili mu grad iz utrobe raste.''Hoćete li?''.kamenje znanja podeli na trgu. hodočasnik.Starac nosi oko vrata mladunče vuka i svira u lipov list.nema ni njega a ni njih.s koca ga gleda.