Tajne ribolova

Zbirka tekstova o ribolovu

priredio
Aleksandar Dakiæ

u Vršcu
marta 2002.
Ovu knjigu sigurno ne bi držali u rukama da nije bilo sledeæih ljudi
kojima se ovim putem zahvaljujem:
- za kordinaciju: Mariji Èirh
- za savete u vezi sadržaja: Milanu Jovanoviæu - Miæi
(“Zov”), Nebojši Matiæu (“mikroElektronika”), Stanku Popoviæu
(“Ribolovaèki Magazin”), Vladimiru Stakiæu (“Ribolov”)
- za informacije: Draganu Brzaku, èlanovima CWP - Carp
teama (Saši Popoviæu i Aleksandru Radovanoviæu), Zoranu
Dimitrijeviæu, Goranu Glišiæu, Zoranu Glišiæu, Brian Poole-u,
Ranku Travaru, Andriji Urbanu, Jovici Vuèiæu
- za podršku: Ashley Djurièinu (“Radio021”), Dragu
Nemecu (“Ribarska”), Draganu Nikoliæu (“www.ribar.co.yu”),
Miši Nikoliæu (radio “Èièica”), Vuku Petroviæu (“Ribolovaèki-mag-
azin”), Vladimiru Vukašinoviæu (“www.ribar.co.yu”)
- za drugarstvo na poèetku veka: Ivici Jeftimijeviæu,
Vladimiru Mišiæu, Goranu Mladenoviæu, Jovanu Simiæu, Bobanu
Stefanoviæu, Ranku Stevanoviæu, Hazbiji Šaæiroviæu, Darku Totu,
Goranu Zariæu
- za razumevanje u periodu 2000./2001.: Tomislavu
Alimpiæu, Perici Zdravkoviæu, Jovici Vuèiæu, Marjanu Piljiæu i
Ivanu Djokiæu
Knjiga je pripremana sa dužnom pažnjom, ipak, koliki god
trud bio uložen, grešaka i nejasnoæa sigurno ima. Kako bih ih u nared-
nim izdanjima otkonio, unapred se zahvaljujem i ohrabrujem sve one
koji me budu kontaktirali u vezi sadržaja knjige.
Aleksandar Dakiæ
u Vršcu,
05.03.2002.

Naznaka èitaocu:
Materijal objavljen u knjizi “Tajne ribolova” podleže copyright-u i nesme se reprodukovati u bilo
kojoj formi bez posebnog pismenog odobrenja izdatog od strane autora.
Adresa za kontakte:
Aleksandar Dakiæ tel: 013/821-641
Svetosavski Trg 6/b e-mail: quercus@hemo.net
26300 Vršac Internet: http://users.hemo.net/quercus
Uvod:
Šta sve treba da znate o ribama
 Uvod

Šta sve treba da znate o ribama

oda je gušæa od vazduha pa tako da

8 smanjuje uticaj gravitacije na ribu. Iz tog

razloga riblja peraja ne služe da bi riba
stojala na njima, veæ za potiskivanje i veslanje.
Ipak, telo ribe je gušæe od vode pa teži da potone. Veæina ribljih vrsta
može da reguliše gustinu svoga tela ribljim mehurom. Riblji mehur je rezervoar
pun vazduha koji riba može da puni i prazni po svojoj volji. Na taj naèin bez
ikakvog napora može da se zadrži na željenoj dubini.

Inteligencija
Ribe imaju izuzetno mali mozak i njihovo ponašanje se zasniva na nizu
urodjenih refleksa i reakcija prema stvarima u okolini, èak i prema hrani, svetlu i
vibracijama. Reæi da je šaran bistar je veoma teško održivo. Ali, ukoliko se neko-
liko puta uhvati na isti mamac poèeæe da ga zaobilazi. To je razlog što velike i stare
ribe koje su više puta bile vraæane u vodu ili su se otkaèile pecarošima, treba pecati
neuobièajenim mamcima.

Oblik tela
Ako dve ribe žive u istoj zoni vode i hrane se na istom mestu, sigurno je
da æe jedna istisnuti drugu. Bodorka i crvenperka, recimo žive u istim vodama i
hrane se istom hranom, ali su se prilagodila tako da se ne ugrožavaju, jer se crven-
perka hrani sa površine, a bodorka na dnu.
Bodorkama kao i drugim ribama koje se hrane sa dna gornja usna prelazi
preko donje, što njihova usta èini blago povijenim nadole, dok je kod riba površi-
ni to obrnuto. Ribe dna èesto imaju moguænost da izduže usne u obliku trube koje
im tada služe kao sisaljka.
Ribe iz brzih voda, kao što su mrena i kleniæ, imaju vitko telo koje im
olakšava plivanje u jakim strujama. Ribe sporih voda, kao što su linjak i deverika,

5
6 Uvod
imaju debela tela, jer vitkost u njihovom svetu ne predstavlja nikakvu prednost,
dok je u debljim telima je više mesta za akumulaciju masnih naslaga u toku zime.
Grabljivice imaju razlièite oblike tela u zavisnosti od naèina života.
Štuka i smudj, koji vrebaju iz zasede, imaju dobro razvijena prednja peraja koja im
daju veliko ubrzanje pri prvom napadu. Bandar progoni svoj plen i telo mu je bolje
za dugotrajno plivanje. Sve grabljivice imaju velika usta sa oštrim zubima, kao i
veoma fleksibilne èeljusti koje im omoguæavaju da lako progutaju plen. Naravno
svi predatori su dobro maskirani, kako bi uspeli da se neprimetno primaknu plenu.

Kako ribe vide

Voda upija i rasipa svetlost mnogo više od vazduha, posebno kada je
mutna. Iz tog razloga dobar vid nije presudno bitan za ribe kao za kopnene život-
inje. Veæina riba je kratkovido.
Oèi su kod riba postavljene sa strane glave, tako da one vide skoro u svih
360 . Da bi se odredila udaljenost objektu, potrebno je sa oba oka fiksirati pred-
O

met. Ovo nam kaže da samo objektu sa prednje strane riba može da odredi uda-
ljenost. U ovom uskom pojasu riba vidi jasno i svaki i najmanji pokret precizno
detektuje. Medjutim, sa strane, boèno, riba vidi samo konture i pokrete. Iz tog
razloga, mnogo æete lakše uplašiti ribu ako se pomerate, nego ako mirujete.
Grabljivice, kao što je štuka, plen progone uz pomoæ èula vida. Kod ove
ribe, oèi su više približene i pomerene ka prednjoj strani glave. Na ovaj naèin
poveæana je oblast u kojoj štuke odlièno vide i gde oba oka mogu da uèestvuju u
stvaranju slike.
Jatnim ribama, kao što je bodorka, nije bitno da odrede udaljenost do
objekta, veæ im je mnogo bitnije da sagledaju što širu oblast oko sebe i u njoj
primete svaki pokret, posebno napad grabljivice ili pomeranje celog jata. Iz tog
razloga oèi su im postavljene boèno, sa suprotne strane glave. Ovako postavljene
oèi omoguæavaju da se primeti pokret, ali ne i da se jasno vide predmeti i odredi
daljina do njih.

Ostala èula
Voda ne prenosi najbolje svetlo, ali je odlièan medijum za prenos ukusa
i mirisa. Veæina riba ima izuzetno razvijeno èulo mirisa koje se nalazi u dve no-
strile koje se nalaze na gornjoj strani njuške. Som recimo, skoro ne vidi, ali mu je
èulo mirisa dominantno i njegovom upotrebom traži plen.
Èulo ukus kod riba nije locirano samo u usnoj duplji. Cverglani recimo
mogu da osete ukus i preko kože. Mnoge ribe imaju brkove kojima sem što pip-
kaju hranu ispitujuæi joj oblik mogu da osete i njen ukus.
 Uvod 7
Na oba boka ribe, nalazi se po jedna lateralna senzitivna linija kojom
ribe oseæaju i najmanje vibracije u vodi. Na taj naèin mogu osetiti približavanje
neprijatelja ili lakše pronaæi plen. Kako i zemlja i voda prenose vibracije izuzetno
dobro, svaki vaš neoprezan korak ribe mogu da osete i da se udalje.

Tipovi glave
Glava smudja - tipièna za grabljivicu. Oèi su postavljene sa prednje
strane, omoguæavajuèi binokularan vid, usta su puna malih oštrih zuba i mogu se
široko otvoriti.
Glava crvenperke - tipièna za ribu koja se hrani sa površine vode. Donja
usna prekriva gornju, usne su blago povijene nagore. Nema brèiæa.
Glava šarana - tipièna za ribu koja se hrani sa dna. Gornja usna prekri-
va donju a obe usne mogu da se preobraze u sisaljku kojoj ove ribe riju mulj.
Brèiæi detektuju hranjive materije u dnu.

Parenje
Postoje dva osnova oblika ponašanja pri razmnožavanju. Jedan broj riba
polaže veliki broj jajašaca koja onda ostavlja da se sama snalaze, dok druga grupa
polaže malu kolièinu ikre i brani svoj nasad sve dok se mladj ne izlegne, a nekad
i odredjeni period kasnije.
Štuke, šaran, linjak i dev- · Veæina riba iz familije šarana se ne pari
erika polažu svoja jajašca na pod- dok temperatura vode ne predje 18OC. To
vodno bilje. Mrena i smudj više se obièno dogadja od maja do juna, ali
vole kamenjar i pesak, dok bandar ako je proleæe hladno taj period se pomera
lepi jajašca na korenje i stabljike od jula do avgusta.
biljaka. · Polagajuæi ikru medju biljem ribe štite
Veæina riba se mresti u svoju mladj od predatora.
proleæe, èim voda malo otopli. To · Linjak se recimo pari u toke nekoliko
mladji daje najbolju šansu da nedelja, dok neke vrste riba, kao što su
preživi sledeæu zimu, jer ima štuka i bandar polažu ikru za manje od
dovoljno vremena da poraste i nedelju dana.
ojaèa. U zavisnosti od vode, štuke · Nakon što ženka položi jajašca, mužjak
se pare najranije u martu i aprilu, ih oplodjuje mleèom.
bandar u aprilu, dok veæina šaran- · Jajašca imaju lepljivu tanku opnu koja
skih riba to radi od maja do juna. im pomaže da se zakaèe travu, kamenje i
Trenutak parenja je odredjen korenje kako u mulju ne bi propala od
promenom temperature i dužine infekcije ili nedostatka kiseonika.
dana.
8 Uvod
Mužjaci po pravilu ranije polno sazrevaju od ženki. Mužjaci štuke i ban-
dara sazrevaju u svojoj drugoj godini, dok su ženkama potrebne tri godine. Sa pol-
nim sazrevanjem kod ženki se pojavljuju ovarijumi i ribe dobijaju na težini izme-
dju 15 i 20%.
Veæina se riba ne hrani za vreme parenja, ali se nakon završenog mresta
poveæava njihova potreba za hranom. Recimo 60% ukupne godišnje hrane, štuka
pojede odmah nakon mresta.
Kada se iz jajašaca izlegnu mladi, nemaju odmah izgled ribe. U tom
prvom delu života, ove larve imaju na sebi veliku kesicu poteklu od jajašca u kojoj
se nalaze hranjive materije. U prvim danima života, larve troše te zalihe. Kad ih
potroše, kreæu sa ishranom zooplanktonima.
Trudite se da od marta do juna smanjite odlazak u ribolov. Razlog tome
je parenje riba koje u tom periodu traže mir.

Staništa
Riba se obièno zadržava tamo gde se nešto dogadja, gde se voda peni i
kovitla (mlin, brana, prevodnica, ušæe male pritoke, vodopad). Dobra mesta za
ribolov su i zaklonjena staništa (panjevi, trava, potopljene grane, podlokana obala,
ostrva na vodi, velike dubine). Ribe vole da se zadržavaju nizvodno od prepreke,
jer im je lakše da dišu glavom uz struju, nego niz. Odavde se lako zakljuèuje da je
nizvodna strana mosta bolja od one druge. Veæina riba ne voli preterano brze stru-
je i jaku maticu, jer mora trošiti mnogo snage da bi se održala na mestu.
Kada tražite ribu, uvek razmislite gde bi mogla da joj se nalazi hrana.
Riba sve vreme prati izvor hrane, nekada i po cenu da ih veæe ribe napadnu i ubiju.

Prirodna riblja hrana

artemija puževi ciklopsi

dafnija

tubifeks
larva
vodeno ribe vodenog vodeni
bilje konjica cvet

36
I deo:
Ribe naših voda
Sadržaj
I dela

AMUR (CTENOPHARYNGODON IDELLA) 13

BALAVAC (ACERINA CERNUA) 15
BABUŠKA (CARASSIUS AURATUS GIBELIO) 18
BANDAR (PERCA FLUVIATILIS) 19
BAS (MICROPTERUS SALMOIDES) 23
BEOVICA (ALBURNUS ALBURNUS) 26
BODORKA (RUTILUS RUTILUS) 29
BRATFIŠ (LEUSISCUS IDUS) 36
BUCOV (ASPIUS ASPIUS) 39
ÈIKOV (MISGURNUS FOSSILIS L. & COBITIS TANEA) 43
CRVENPERKA (SCARDINIUS ERYTHROPHTHALMUS) 47
CVERGLAN (ICTALURUS NEBULOSUS) 50
DEVERIKA (ABRAMUS SAPA & ABRAMIS BRAMA) 52
GAVÈICA (RHODEUS SERICEUS AMARUS) 59
JEGULJA (ANGUILLA ANGUILLA) 60
KARAŠ (CARRASSUS CARRASSUS) 63
KEÈIGA (ACIPENSER RUTHENUS) 67
KESEGA (ABRAMIS BALLERUS) 68
KLEN (LEUCISCUS CEPHALUS) 71
KLENIÆ (LEUCISCUS LEUCISCUS) 75
KRKUŠA (GOBIO GOBIO) 78
KRUPATICA (BLICCA BJOERKNA) 79
LINJAK (TINCA TINCA) 82
LIPLJEN (THYMALLUS THYMALLUS) 86

11
12 Ribe naših voda
MANIÆ (LOTA LOTA) 89
MLADICA (HUCHO HUCHO) 91
MRENA (BARBUS BARBUS) 94
NOSARA (VIMBA VIMBA) 98
PASTRMKA (SALMO sp.) 100
PEŠ (COTTUS GOBIO) 105
PIJOR (PHOXINUS PHOXINUS) 106
PLOTICA (RUTILUS PIGUS VIRGO) 107
SKOBALJ (CHONDROSTOMA NASUS) 110
SMUDJ (STIZOSTEDION LUCIOPERCA & STIZOSTEDION VOLGENSIS) 112
SOM (SILURUS GLANIS) 116
SUNÈICA (LEPOMIS sp.) 121
ŠARAN (CIPRINUS CARPIO) 122
ŠTUKA (ESOX LUCIUS) 134
TOLSTOLOBIK (HIPOPHTHALMICHTHYS MOLITRIX
& ARISTICHTHYS NOBILLIS) 142
 Amur

Ctenopharyngdon idella
ostojbina amura je centralni i donji tok

P reke Amur i njegove pritoke, kao i reke

Kine u provincijama Kanton i Tajvan.
Odatle je amur prenesen u Evropu i Ameriku
oko 1970. godine kako bi kontrolisao rast vodenog bilja. Amur nastanjuje pretežno
velike, tople reke sa blagim tokom, jezera i kanale obrasle travom i podvodnim bil-
jem.
U svojoj postojbini, na izvorištima velikih reka, pari se od aprila do kraja
leta èim temperatura vode postigne 15OC. Nakon oplodnje jake struje odnose jajaš-
ca nizvodno i nekoliko desetina kilometara. Mladi se izlegu nakon 2 dana i rastu
u pliæacima, gde se hrane zooplanktonom. Èim porastu preko 4 cm prelaze na
ishranu iskljuèivo biljnom hranom. U Evropi se amur ne razmnožava u prirodi, jer
mu ne odgovaraju temperaturni uslovi, ali i zato što kod nas pretežno živi u mirn-
im i sporim vodama, dok su mu za parenje potrebna izvorišta velike vodene moæi.
Veštaèka oplodnja ikre se odvija pri temperaturi od 25OC, kada se dobija od 50.000
do 150.000 jaja po kilogramu ženke.
Amur se hrani podvodnim biljem i insektima koji lete blizu površine
vode. Zimi se njegova aktivnost smanjuje i on se povlaèi u dublje slojeve vode. U
Kini se amur privredno iskorišæava preko 2.000 godina, ali u Evropi nije uspeo da
dostigne popularnost koju ima u svojoj postojbini. Glavni zadatak amura u Evropi
je eliminacija podvodnog bilja u kanalima i bazenima.
Amur u svojoj postojbini naraste do 1,7 m i može biti težak do 36 kg, ali
u Evropi njegove maksimalne dimenzije su 1 m i 25 kg.
Iako ga ponegde nazivaju šaranom trave, on oblikom svog tela više pod-
seæa na klena nego na pravog šarana. Telo mu je izduženo i cilindrièno, srebrno-
bronzane boje i prekriveno krupnom krljušti. U mladosti, lako ga je zameniti sa
klenom. Medjutim klen ima 56-61 žbicu u ledjnom peraju, a amur 43-45. Kod
amura su peraja više zaobljena, a analno i dorzalno peraje imaju po osam žbica.

13
14 Ribe naših voda
Lov Amura
Amura æete u toku leta · Primenite sve mere predostrožnosti:
najèešæe naæi odmah ispod · Montirajte samo jednu udicu na štap;
površine obrasle gustom vodenom · Koènica èekrka mora da bude valjano
travom (Lemna sp.), dok se za podešena, da bi proklizavala i tako umar-
vreme hladnih zimskih dana ala ribu. Potpuno zakoèena mašinica, nat-
povlaèi u najdublje delove vode u eraæe amura da pokida najlon;
kojoj živi. Sezona ribolova traje · Namotajte dovoljno najlona i neka on
preko cele godine. bude ceo kvalitetan. Oèekujte da æe amur
Zbog velièine ribe peca da vam izvuèe kompletnu špulnu najlona;
se jaèim ribolovaèkim priborom sa · Meredov pripremite tako da vam bude
najlonom 0,50 mm nosivosti do 7 pri ruci - spreman za prihvat ribe;
kg, šaranskim udicama i štapovima · Amura možete pecati i dubinskom
0,9 do 1,1 kg. Od svih pripadnika metodom i na plovak. U oba sluèaja
familije šarana, amur je neophodno je da pribor bude maksimalno
najosetljiviji na otpor strune, pa se kvalitetan, fin, žilav, izdržljiv. Ukoliko
najbolji rezultati postižu pecanjem pecate dubinskom metodom, koristite
na kukuruz šeæerac ili boili sa aro- indikatore trzaja. Kod pecanja plovkom
mom tuti-frutija vezanim na dlaku. plovak treba da bude minimalno moguæi.
Ponekad se, posebno leti, hrani i sa · Kontra ne sme da bude prerana. Prerana
površine vode. Tada mamac ispitu- kontra vodi do sigurnog gubitka ribe.
je i duže vremena pre nego ga Pustite da riba ponese mamac kako bi se
proguta. Za površinski ribolov udica zakaèila duboko u ustima ribe.
najboje je koristiti keks za pse kao
plutajuæi mamac.
Moguæe ga je pecati i na komadiæe trske koji se odseku u dužini od 10
cm, ali tako da se na komadiæu nalaze i kolence i deo lista trske. Ovakav komadiæ
se kaèi na trokraku udicu. Trsku treba montirati kao površinski mamac, a mašini-
ca treba da ostane otkoèena. Kada se amur prevari, kontrira se snažno.
Ono što uvek morate imati na umu kod pecanja amura je njegova velièi-
na i snaga. Nikakvo “silovanje” pribora neæe dovesti ribu van vode. Potrebni su
smirenost i strpljenje.
Jedan dobar recept za smesu za amura sa vodenim biljkama je sledeæi:
Napravi se pire od vodene kuge (Helodea canadensis) i parožine (Chara sp.) u
odnosu 1:1. Na tu kolièinu pirea doda se identièna kolièina belog pšeniènog braš-
na i malo meda. Od ove mase prave se valjušci i kaèe direktno na udicu.

W
 Babuška
srebrni karaš
melez

Carassius auratus gibelio

abuška je sve èešæa na našim ribolovnim

B vodama. Prvi put se u nas pojavila

poèetkom osamdesetih i njena popula-
cija raste, obièno na štetu karaša sa kojim se
može ukrštati. Pari se zajedno sa karašem u maju i junu.
Proseèna lovna težina babuške kreæe se oko 500 grama, ali je moguæe
naiæi i na babušku tešku preko 2 kilograma.
Ovo je riba dna, sa koga jede delove biljaka i životinjice. Leti, kada je
vreme toplije i metabolizam brži, hrani se intenzivnije, a zimi pada u skoro pot-
puno latentno stanje. U stanju je da preživi u u vodama koje se potpuno lede zah-
valjujuæi kožnoj izluèevini koja se ne mrzne. Takodje, kao i karaš, u toku sušnih
meseci, u stanju je da se ukopa u zemlju i tako ukopana preživi potpuno isušiva-
nje bare ili jezera.

Lov babuške
Babuške se hrane na dnu pa se tu i love. Prvo treba lokalizovati mesto
gde se nalazi jato babuški po mehuriæima koji se pojavljuju na površini vode.
Naravno, svako pravilo ima izuzetaka, pa treba imati u vidu, da u toku dana,
posebno rano ujutro i predveèe babuške prilaze bliže obali i hrane se medju pri-
obalnim biljem. Tada se podižu i na 70-80cm od dna. U zavisnosti od kolièine ve-
getacije u vodi babuška se lovi na sledeæe naèine:
· Na vodama u kojima ima dosta vodene vegetacije, babuške se kreæu i
prebivaju u neposrednoj blizini rastinja. To èine iz dva razloga: vodeno rastinje
predstavlja prirodni zaklon od raznih neprijatelja, a takodje isti ambijent je bogat
prirodnom hranom. Na ovakvom terenu najbolji rezultati se postižu pecanjem
neposredno uz rastinje ili u rupama - èistim delovima vodene površine okružene
njime.
· Na vodama gde nema u izobilju vodene vegetacije, babušku treba

15
16 Ribe naših voda
tražiti što dalje od obale, što je najèešæe sluèaj na veæim jezerima.
Za lov babuške treba koristiti fin i lak pribor. Babuška je oprezna riba i
èesto æe vas iznenaditi krupan primerak koji je došao na samo jednog mesnog
crviæa ili zrno žita.
Najèešæi metod pecanja je plovkom. Štap treba da bude što duži (6 -
8m), kako bi bez problema spustili plovak iza trske i imali dovoljnu dužinu najlona
da mamac stigne do dna. Nije loša ideja ni postavljanje male mašinice na teleskop-
ski štap nešto manje dužine, kojim onda možemo lagano voditi ribu do obale. Štap
treba da bude što laganiji (karbon), jer ga, kada jato naidje, stalno držimo u ruci.
Kao osnovni najlon kod pecanja plovkom koristi se 0,15 ili 0,16 mm,
dok se za predvez uzima najlon 0,12 do 0,14 mm. Pri korišæenju mašinice za
pecanje idealan je najlon od 0,18 mm, jer omoguæava i daleka zabacivanja i
dovoljnu jaèinu da se izbori sa najveæim babuškama.
Pri izboru udice uvek imajte na umu veæ reèeno, velika babuška hoæe da
dodje na zrno pšenice ili jednog mesnog crviæa. Dakle velièinu udice treba pri-
lagoditi mamcu: raspon od 16-12 se pokazao najidealnijim.
Plovak ne utièe mnogo, ali nam ipak treba lak plovak, jer je ugriz ove
ribe u prvoj fazi vrlo slab - slièan pipkanju. Ako se lovi na veæoj dubini plovak
treba da ima nosivost oko 2 g, a ako je voda plitka i 0,5 grama je dovoljno.
Ukoliko babušku pecate na veæim daljinama možete se odluèiti za jedan
od dva osnovna metoda: dubinski metod i metod sa klizeæim vagler plovkom. Kod
oba metoda preciznost zabaèaja je od esencijalne važnosti. Uvek bacajte na isto
mesto u sred trougla na èija temena ste bacili po kuglu primame. Kod oba meto-
da, dobra je ideja koristiti i hranilicu i to što bliže udici. Jedan od najboljih mamaca
za ovaj metod pecanja je glista djubretarka, okaèena tako da joj krajevi slobodno
lelujaju u vodi. Ovu glistu babuška neæe moæi da skine pri prvom pipanju, kao hleb
recimo, pa æete lakše kontrirati.
Od primame i taènog zabaèaja ceo lov æe i zavisiti. Ako je voda topla i
stajaæa treba koristiti brašnaste hrane i žitarice u odnosu 2:1. Kod èistog dna pri-
mama treba da bude tvrdja, a kod dna obraslog travom što rastresitija, kako bi se
raspala još dok pada i posula što veæi areal. Kupovne proverene primame su:
"Sensas Karp" i "Milo Grand Prix" i mešaju se sa prezlom u odnosu 1:2 u korist
prezle. Ova kolièina primame dovoljna je za bar dva pecanja. Koristite tehniku
masovnog primamljivanja. Dohranjujte samo ukoliko babuške prestanu da rade.
Nakon ribolova, raspite par šaka kuvanog žita, ukoliko planirate i sutra da dodjete
na isto mesto.
Kad je voda hladnija primamljivanje se obavlja samo brašnastom hra-
nom. Ukoliko u vodi gde se peca nema cverglana i sunèice u hranu valja dodati
 Ribe naših voda 17
malo iseckanih glista i krvi. Tada se znaju prevariti i kolosalne babuške, a mamac
je naravno glista ili parèe gliste.
Kao mamac koristi se: kuvana pšenica, mladi i kuvani kukuruz, hlebna
ruža, gliste i mesni crviæi. Sa proleæa i jeseni, kad je voda hladnija, bolje rezultate
daju gliste i crviæi, dok su u letnjem periodu uspešniji hleb i kuvana pšenica.
Ukoliko se mesto hrani kukuruzom, babušku treba èekati na udicu namamèenu
jednim zrnom kukuruza. Ipak, kuvana pšenica je na svim vodama najsigurniji
mamac. Prilikom pripreme mamca treba dodati aromu/ulje anisa, belog luka ili
pšenicu kuvati sa karanfiliæem kako bi se aromatizovala. Na kilogram pšenice
stavlja se kesica karanfilica. Ukoliko se peca na pšenicu na udicu se stavlja od
jednog do tri zrna, zavisno od toga kolika je proseèna velièina babuški. Pri
mamèenju vrh udice mora uvek da bude potpuno slobodan. Zrno se obièno proba-
da boèno, kroz dve opne, kako se u vodi ne bi raspadalo. Udica broj 16 savršeno
odgovara za jedno zrno pšenice,14-tica i 12-tica se uspešno pokrivaju sa dva
zrna,dok za tri zrna pšenice valja uzeti udicu broj 10.
Kada idete na babušku, obavezno ponesite više raznovrsnih mamaca.
Èesta je pojava da babuška u jednom trenutku prestane sa uzimanjem jedne vrste
hrane. Istog trenutka promenite mamac. Tražite onaj koji im najviše odgovara.
Babuška je dobar borac i treba je polako privlaèiti obali, pazeæi da ne
udje u travu. Ukoliko se to ipak desi, opustite najlon i ona æe sama izaæi iz bilja.
Budite maksimalno pažljivi, jedna otkaèena babuška, èesto æe rasterati celo jato.
Dakle izgubljenih riba ne bi trebalo da bude.
ED

n
tereni n
mali oglasi
n
tajne ribolova n
liga trofeja
n
vrste riba n
izbor iz štampe
n
takmièenja n
ribolovaèki klubovi
n
oprema n
recepti
n
mamci n
riboskop
n
vreme
www.ribar.co.yu
 Balavac
buljež
general
šraè

Acerina cernua
va mala riba, proseène dužine od 10 cm,

O a maksimalne 25 cm, koja lièi na

mladog bandara, može se naæi širom
Evrope. Pripada familiji grgeèa. Ima dva dorzal-
na peraja koja su potpuno spojena što ga razlikuje od bandara èija su dorzalna per-
aja razdvojena. Oèi su mu velike i purpurne boje. Telo mu je maslinasto-zeleno
prošarano tamno braon taèkama poredjanim u redove na ledjima, bokovima, repu
i dorzalnim perajima.
Skriva se u najdubljim delovima sporih tekuæih reka i kanala, dok ga u
mirnim vodama skoro i nema. Aktivan je u toku dana. Živi u malim jatima koja
polako pretražuju dno u potrazi za hranom. U prirodi se najèešæe hrani insektima,
mladim amfibijama, crvima i larvama. Mada balavac ne spada u grabljivice, veæi
primerci mogu jesti vrlo sitnu ribu.
Balavac postaje polno zreo sa tri godine. Pari se u aprilu ili maju kada
se temperatura vode popne na 10 do 15OC. Ženka je u stanju da položi do 100.000
jajašaca koja se lepe na biljke i kamenu podlogu. Nakon izvaljivanja mladunaca,
dvanaestog dana od mresta, mladj ostaje u dubokoj vodi. Raste izuzetno sporo, pa
veæina balavaca ne poraste više od 8 cm za dve godine. Može živeti do devet
godina.

Lov balavca
Mali je broj ribolovaca koji pecaju balavca. Razlog je njegova velièina.
Medjutim, on može biti bitna vrsta kada se govori o takmièarskom ribolovu. Treba
imati u vidu da se balavac kreæe u jatima na dnu voda. Obièno se sa njim pome-
raju i jata krupnijih deverika i bodorki. Noæu miruje na pešèanom ili ilovastom
dnu, dok je danju aktivan u potrazi za hranom. Peca se lakim priborom za belu
ribu. Obièno se javlja kao neželjeni gost na dubinci kada je udica namamèena
crvenom glistom.
I
18
 Bandar
grgeè
ostriž

Perca fluviatilis
andar naseljava celu Evropu, osim voda

B Škotske i Norveške. Naseljava sve vrste

vodenih teritorija. Bez obzira na tip
vode, bandara uvek tražite iza betonskih bloko-
va, veæeg kamenja, potopljenog drveæa, medju vodenim biljem ili ispod podlokane
obale iz koje izrasta dosta korenja priobalnog drveæa.
Mresti se obièno od marta do aprila, ali ako je temperatura niža, taj peri-
od može da se produži i do juna. Ženka polaže i do 200.000 komada ikre i to je
razlog brzog osvajanja novih voda.
U mladosti, bandar je vretenast, ali sa godinama dobija grbu iza glave.
Naraste i do 50 cm sa težinom do 2 kg i može živeti i do 50 godina. Najèešæe
upecani primerci su oko 200g.
Bandar je jatna riba i u jatu i lovi, a samo kada ostari postaje usamljenik.
Jata su obièno sastavljena od primeraka iste velièine i što su èlanovi mladji jato je
veæe. Sa dolaskom noæi i polaskom na poèinak jato se raspada, da bi se izjutra opet
formiralo. Odrasli grgeèi zimi, iz dubina, periodièno dolaze u pliæe delove da nešto
s nogu ulove i pojedu, pa se zatim ponovo vraæaju u dubinu. Najaktivniji je kada
je temperatura preko 14OC. Kada temperatura padne ispod 4OC bandar pada u san.
Bandar je lepa riba, èiji oblik tela ukazuje na grabljivi naèin života.
Ledja su mu maslinasto zelena sa 6 do 7 crnih linija koja mu pomažu da se sakri-
je u vodeno bilje odakle vreba plen. Rep je mali, pa bandar nije brz plivaè, ali je
izuzetno izdržljiv. Bandar plen progoni, za razliku od štuke koja plen napada u
trenu i brzo odustaje.

Lov bandara
Taktika za lov sitnijih bandara - Sitni bandari žive u svim tipovima voda,
a narav im je takva da napadaju svaki mamac koji pecaroš baci u toku celog dana.
Èesto je jedina riba koja grize u toku dugih letnjih dana. Najèešæe se mogu naæi

19
20 Ribe naših voda
na skrovitim mestima gde neki objekat natkriva površinu vode, recimo vrba ili
dok, ali i plivajuæa vodena trava. Korenje i panjevi su sigurni znak da su bandari
tu. Najviše voli sporotekuæe i mirne vode i retko se kreæu u matici reke.
Kada koristite velike mamce kao što su gliste, bandar napravi pauzu pre
nego što uzme mamac. Naizgled se èini da se igra sa njim, plovak prvo krene da
tone, ali ubrzo poèinje da vibrira. U tom trenutku kontra je siguran promašaj.
Treba saèekati da bandar potpuno uzme mamac, što on i radi odluèno potpuno
potapajuæi plovak. Ukoliko zakasnite sa kontrom, može vam se desiti da vam
udica ostane u želudcu upecane ribe.
Pecanje plovkom i dubinsko pecanje su podjednako efikasni pri lovu
bandara. Medjutim, ako pecate bliže obali, prednost dajte plovcima. Laka pecalj-
ka i fiksirana špulna sa najlonom nosivosti do 1 kg su idealna kombinacija.
Ukoliko pecate na veæim daljinama, koristite dubinku i hranilicu. Najlon nosivosti
do 2 kg je pravi izbor.
Taktika za lov velikih bandara - Najveæi problem kod lova krupnih ban-
dara su upravo njihova sitnija sabraæa koja jednostavno napadaju svaki mamac
koji im se nadje u blizini èim ga spaze. Jedini naèin da stignete do krupnijih koma-
da je da izaberete pravu vodu, metod i doba godina za njihovo pecanje. Imajte na
umu da èak i najmanja jezera skrivaju u svojim vodama krupne jedinke. Jesen je
pravo vreme za lov na krupnije bandare. U to doba godine oni formiraju velika jata
na dnu vode kako bi zajedno migrirali u najdublje delove gde prezimljavaju. U tom
periodu su izuzetno proždrljivi i agresivni.
Kao tradicionalni mamci koriste se gliste, žive i mrtve ribice (najbolje
plavci), ali i durbaci mamci koji se sve èešæe koriste.
Na veæim, dubljim vodama, možete pokušati da zainteresujete ribu pri-
mamom. U hranilicu stavite aromatizovanu primamu za belu ribu sa dodatkom
mesnih crviæa. Sa aromom se može eksperimentisati: suva krv i ekstrakt crva uz
crvenu boju èesto mogu pomoæi. Mesni crviæi imaju zadatak da privuku sitnu ribu
èije æe prisustvo zainteresovati veæe bandare.
Na manjim jezerima i kanalima upotreba hranilice može preterano uzne-
miriti ribu. Na ovim vodama bolje je koristiti dubinsku metodu ili vagler plovak,
a udicu mamèiti glistom. Kod vaglera dodajte na udicu i par crviæa kako bi svojim
pokretima uèinili mamac življim. Svakih par minuta kratkim trzajem povlaèite
štap, što æe èesto rezultovati ugrizom sumnjièavog bandara u blizini.
Na velikim, dubokim vodama varalièarenje je mnogo efikasnije od bilo
kog drugog metoda jer vam omoguæava da pretražujete kompletnu površinu vode.
Patenti kao što su ABU Toby, Atom, Reflex i Zoranovi vobleri velièine 5 cm u
sivo-beloj boji su se veæ do sada dobro pokazali. Ono što je najbitnije jeste da
 Ribe naših voda 21
povlaèite varalicu što je sporije moguæe, da joj dozvolite da potone do samog dna
pre nego što je povlaèenjem dovedete do površine. Nije loše da koristite sajlu za
vezivanje varalice, jer se može desiti da na nju napadne štuka, koja bi monofila-
ment presekla svojim oštrim zubima.
Kako je bandar zainteresovan za sve što sija i vibrira, gotovo svaka var-
alica æe za njega biti odlièna. Ukoliko želite da pretražite vodu po dubini koristite
fleksibilne silikonske varalice. Boja zavisi od mesta do mesta. U veæini sluèajeva
je to èisto bela varalica, dok se na drugim vodama žuta ili crvena varalica pokazu-
je kao bolja. Varalica može biti u obliku tvistera, ali ni oblici rakova, žaba ili ribi-
ca nisu loši. Kod vodjenja mamca
obratite pažnju da bandar nije bog · Bandar obièno ne uzima mamac naglo,
zna kako brz i spretan plivaè. veæ prvo voli sa njim da se poigra, što èini
Omoguæite mu da mamac sustigne. pravovremeno kontriranje dosta teškim.
Metalne varalice, kao što Kod pecanja plovkom, recimo, dobro je
su Mepps (velièine 0-2), Tori i saèekati par sekundi nakon što plovak
Panter Martin su se na mnogim nestane, pa tek onda kontrirati i to blago.
vodama pokazale kao dobitna kom- Nemojte predugo èekati, jer riba može
binacija. Na ovakve varalice može ispustiti mamac, ali i potpuno progutati
se okaèiti komadiæ crvenog platna udicu koju je kasnije teško izvaditi.
ili plastike kako bi još više privuk- · Crvena boja je najprivlaènija za bandara.
le pažnju proždrljivog bandara. Uz standardni mamac na udicu se može
Još jedna kombinacija je dodati crvena ploèica ili perce. Ukoliko
èesta: metalna varalica sa glistom varalièarite, probajte varalice sa crvenim
razvuèenom po najlonu i udicom telom ili nekim veæim crvenim delom.
na kraju. Ovakav sistem ribu · Najkrupniji bandari žive u najveæim
privlaèi vibracijom i sjajem vara- dubinama reka, nizvodno od velikih pred-
lice, ali i mirisom i oblikom gliste. meta u vodi, kao što su nosaèi mostova ili
Ovde je bitno da glista prilikom stene, pored potopljenog drveæa. U jezer-
vuèenja bude potpuno ispravljena. ima najèešæe se okupljaju na mestima gde
Vodjenje ovakvog sis- korenje priobalnog drveæa pravi gust splet
tema može biti po sredini vode, ali kanala u vodi natkrivenoj senkom krošn-
je èešæe vodjenje odskakanjem od je. Èesto patroliraju i delovima vode koja
dna. Nakon zabacivanja saèeka se je obrasla površinskom vegetacijom. Leti,
da varalica padne na dno. To se mesta gde je struja jaka, gde se voda peni
vidi po tome što se najlon opusti i osvežava kiseonikom su rado poseæi-
potpuno. Zatim vrh štapa spustimo vana mesta za krupnije bandara. Takodje,
na oko 50 cm od površine vode i bandara ima gde god ima i sitne ribe
namotamo koliko možemo najlona, kojom se bandari hrane.
22 Ribe naših voda
a da ne pomerimo varalicu. Sledeæi potez je naglo izdizanje vrha štapa za oko 80
cm. Varalica æe na ovaj trzaj poleteti sa dna, što èesto izazove bandara da napadne.
Nakon nekih 80cm varalica se zaustavlja i ponovo pada ka dnu imitirajuæi bolesnu
ribu. Ceo postupak se ponavlja sve dok ne izvuèemo varalicu iz vode.
Bandar se može, mada ne baš èesto, loviti i strimerom. Uglavnom se
koristi plavi ili narandžasti strimer na udici velièine 6-8. Ovakav strimer treba da
ima i par zlatnih niti u sebi. Vodjenje ovakvog strimera je po dnu. Prvo zabacuje-
mo strimer na mesto gde predpostavljamo da su bandari, pa kao i u prethodnom
sluèaju imitiramo bolesnu malu ribu.
Živi i mrtvi kederi su dobri mamci za bandare. Za razliku od varalica,
gde riba uzima mamac na brzinu, ne gledajuæi kako joj ne bi pobegao, kedera ban-
dar dobro zagleda pre nego ga
proguta. Ovo znaèi da sajlu ne · Dobar metod pecanja bandaraje sledeæi:
smete koristiti. Koristite monofila- Na udicu postaviti dve manje gliste ili
ment ukoliko ste sigurni da nema kombinaciju gliste i mesnog ili braš-
štuka u blizini, inaèe koristite neki nenog crva. Deset santimetara od udice
od novih materijala kao što su postavi se olovo koje ne može da se prib-
Kryston Silkworm ili Kryston liži udici jer ste ispod olova postavili
Quicksilver. Pravo mesto za stoper. Ovakvim sistemom polako pre-
zabacivanje kedera je u blizini tražujte dno. Bacajte polako i oprezno.
mesta gde lokvanji prekrivaju Pretražite teren sa leva na desno, a onda
vodu. promenite lokaciju.
Ukoliko koristite mrtvog
kedera, otpustite najlon ili koristite maksimalno lako olovo, kako bendar ne bi ose-
tio otpor pri uzimanju mamca. Olovo i mamac se mogu uplesti u organske ostatke
na dnu vode kao što su lišæe i granèice. Da bi se ovo spreèilo treba koristiti olova
oblih ivica, a u mamac treba ubaciti vazduh medicinskim špricem. Mamci moraju
uvek biti sveži. Sitne bodorke, beovice, crvenperke i krkuše dužine od 3,5 do 5 cm
su idealne. Nemojte nikada koristiti usmrdele stare ribice, kao ni morsku ribu, jer
bandar ne voli miris mora.

J
 Bas
pastrvski grgeè

Micropterus salmoides
as je pre svega fantastièna sportska riba.

B Vrlo borbena i teško predvidljiva. Jedina

od grabljivica napada cverglana. Hrani
se svime što mu padne na pamet, pa riba u nje-
govom meniju zauzima svega jednu petinu.
Kada prvi put vidite basa prvo što vam padne na pamet su njegova
izuzetno velika i duboka usta. Donja usna prekriva gornju i to mu daje dodatni
“zloèesti” izgled. U ustima se nalaze brojni zubiæi i jak mesnati jezik.
Bas je rasprostranjen pre svega u USA, ali se u poslednje vreme sreæe i
u vodama Evrope. Španija, Portugalija i Francuska ga poznaju veæ ,duže vreme, a
kod nas je poèeo od skoro da se naseljava. Najviše mu odgovaraju vode
zatvorenog tipa, gde ga je moguæe naseliti u dovoljnom broju.
Vrlo je otporan i nove terene vrlo brzo osvaja. Glavni razlog tome je što
podnosi široki opseg temperature, od 0 do 30OC. Idealna temperatura za život mu
je u opsegu od 15 do 20OC.
Razmnožava se pri temperaturi od 17 do 21OC. Sam ritual je dosta
složen. Mužjak gradi gnezdo preènika 30 do 50 cm i poziva ženke, i do èetiri, u
njega. Tu se ikra polaže, a nakon oplodnje mužjak nastavlja da brine o ikri. U tom
periodu je najèešæe plen veæih štuka, jer u roditeljskom zanosu, jednostavno upli-
va štuki u usta.
Nakon deset dana jajašca se izvaljuju. Mladj se okuplja u jatima uz
obalu, hraneæi se zooplanktonom. Kada dostignu dužinu od 7 cm poèinju da jedu
i druge ribe.

Lov basa
Bas se uglavnom zadržava u priobalnim delovima voda, uz trsku i travu,
odakle vreba plen. Sitniji komadi se ponekad sunèaju na površini vode, dok krup-
niji više vole veæe dubine. U proleæe i s jeseni više vole duboke vode, i do 20 m,

23
24 Ribe naših voda
dok se pri sunèanom danu, leti, a posebno kada je temperatura vode od 18 do 20OC,
love na samoj površini.
Bas se lovi dvema poznatim tehnikama, mušièarenjem i varalièarenjem,
mada se u novije vreme lovi i nekim karakteristiènim živim mamcima.
Mušièarenje se najuspešnije izvodi u toku toplih i sunèanih letnjih dana,
kada bas i inaèe lovi insekte koji padnu u vodu. Oprema treba da bude što robus-
nija. Mušièarskom tehnikom se lovi pomoæu površinskih mušica, popera i
strimera. Površinske, suve mušice treba da se uzimaju u skladu sa tekuæom situaci-
jom na vodi i raspoloživim živim insektima, mada uvek treba probati i sa nekim
od fantastiènih mušica. Popere bas ponekad napada. Treba koristiti manje popere
koji imitiraju bube i male žabe. Najredje od svega bas napada strimere. Strimer
treba voditi blizu obale, èak ako je moguæe kroz travu. Na tim mestima bas vreba
sve što se kreæe u njegovom vidokrugu.
Najèešæe se bas lovi varalièarenjem. Za ovu namenu koriste se štapovi
dobrih bacaèkih osobina dužine do 3 m, koji mogu da bace varalicu od 10 do 30 g
na željenu daljinu. Koristi se najlon debljine 0,25 mm. Od varalica koriste se
džigovi, vormovi, tvisteri, silikonski daždevnjaci i rakovi, metalne kašike i vob-
leri.
Džigovi i silikonske varalice imitacije riba su u USA (njegovoj posto-
jbini) na prvom mestu pri pecanju basa. Vode se pored trave i trske gde se pred-
postavlja da je riba. Èesto ih ribolovci umaèu u aromu ribljeg mesa kako bi ih
naèinili još privlaènijima.
Vormovi se koriste uglavnom za hvatanje basa na dnu. Ovo su silikonske
varalice u obliku crva, dužine i do 20 cm. Prilikom kaèenja vrh udice se nabija u
telo varalice kako se ne bi kaèio za dno. Kada se koriste vormovi udica treba da
bude jako oštra kako riba ne bi pro-
bila vorma kada riba zagrize. · Ako se peca sa obale dobro je imati
Kontra mora biti pravovremena i alatku za spasavanje voblera zakaèenih na
odseèna. Pri zabacivanju, špulna se prepreke. Za izradu su potrebna tri duža
otpušta kako bi najlon nesmetano eksera od kojih se pravi "cengela". Ona se
izlazio, a vorm direktno tonuo. veže na kraj oko 30 m dugog ribarskog
Kada vorm legne na dno, prebacite konca debljine 2,5-3mm, a ispod nje se
graniènik, i saèekajte par sekundi. postavi olovni uteg težak 100-150 grama.
Nakon ove pauze sledi trzaj. Trzaj Preciznim nabacivanjem u travu oko
ne sme biti preterano jak i mora biti mesta na kome je zakaèeni vobler on se
kontrolisan, odnosno ne duži od 30 najèešæe izvuèe zajedno sa komadima
cm. Na svakom trzaju, vorm æe poèupane trave.
poleteti sa dna, doæi do najviše
 Ribe naših voda 25
taèke i onda pasti na dno. Tek tada namotajte najlon i zategnite ga. Napravite
stanku i ponovite postupak, sve dok ne izadjete iz areala na kome predpostavljate
da ima baseva.
Samo jedna vrsta vorma se koristi za letnji površinski ribolov, a to je
imitacija puža golaæa (slug).
Tvisteri su svima dobro poznati i razlikuju se od vormova najviše po
povijenom repu. Montiraju se na olovne džigove (udice sa velikim olovnim glava-
ma, koje omoguæavaju bacanje i vodjenje varalice).
Silikonski rakovi i daždevnjaci su dobre varalice za basa, buduæi da su
mu rakovi i daždevnjaci prirodna hrana. Vrlo je bitno da varalicu umoèite u aromu
rakovog mesa, kako bi se riba zavarala.
Varalièarenje metalnim kašikama je kod nas dosta popularno. Za letnje
pecanje koriste se rotirajuæe kašike velièine 2 do 3 koje su dreèavo obojene i lep-
tiri od 1 do 3.
Mogu se koristiti i tonuæi i plutajuæi vobleri. Èesto se ispred voblera
veže poper i bacaju se zajedno. Mogu se koristiti i mali Rapalini modeli. Idealan
vobler treba da bude plivajuæi, sa velikom kašikom, dužine od 5 do 7 cm.
Okruglog tela, jer bi površina horizontalnog preseka trebala da bude veæa od
najveæe površine vertikalnog preseka. Od boja najbolje se pokazao model za sre-
brnim ili žutim bokovima i crnim ledjima.
Ukoliko se peca površinskom varalicom, mogu se koristiti èetiri osnov-
na naèina vodjenja varalice:
· zigzaging (“šetanje psa”) - ova tehnika podrazumeva stalno blago
povlaèenje i opuštanje varalice pa varalica neprekidno menja brzinu i izaziva ribu;
· boèno šetanje - vrhom štapa se blago maše levo desno uz stalno namo-
tavanje najlona;
· povlaèenje - nakon zabacivanja povlaèi se varalica naglim trzajem vrha
štapa nagore, nakon toga se vrh spušta, pa se ponavlja postupak. Najlon se ne
namotava;
· kreni i stani - nakon zabacivanja najlon se namotava, pa se onda stane
sa namotavanjem. Postupak se ponavlja do izvlaèenja varalice iz vode.
Kada je ribolov na basa jako loš i neproduktivan treba probati žive
mamace. Gliste i rakove treba vuæi po dnu ili koristiti žive kedere da se slobodno
kreæu ispod površine vode sa lakim otežanjem i malim udicama.
Bas se danas sve èešæe lovi na daždevnjaka. Udica velièine 3/0 je za
daždevnjaka velièine oko 10 cm, 4/0 za 15 cm i 5/0 za najveæe. Bass od 2 kg æe
bez problema da proguta daždevnjaka od 20-tak cm.

N
 Beovica
ukljeva
uklija
bjelica
bjelka
klija
laubica
keder Alburnus alburnus
zelenika
kaugler eovica naseljava gotovo sve vode
pliska
plašica
kolašica
B Evrope, sem onih u Skandinaviji, Irskoj i
Škotskoj. Fina krljušt beovice u sebi ima
kristal guanin koji po svojoj strukturi lièi na
biser, pa se u srednjem veku koristila za izradu veštaèkih bisera. Van vode njena
srebrno-plava boja je vrlo upadljiva, ali joj baš ona pri površini pomaže da se
sakrije od potencijalnih grabljivica utapajuæi se u metalno plavu boju neba.
Uglavnom bira sporotekuæe i nepokretne vode. Njen usni otvor okrenut je ka gore
što govori da se hrani sa površine vode insektima i larvama, pa iz toga proizilazi
da naseljava upravo taj sloj vode. Obièno formira velika jata sa bodorkama i
kleniæima nadomešæujuæi svoju velièinu velièinom jata. U vodama bez predatora
dešava se da se prenamnoži. Zimi se povlaèi u dublje zone vode. Mresti se od apri-
la do poèetka jula, kada polno zrele jedinke (stare 1 do 3 godine) traže vode blizu
obala bez imalo reènih strujanja. Jedna ženka može položiti 5.000 do 8.000 koma-
da žutih jajašaca na bilje i kamenje.Mladj se izvaljuje nakon nedelju dana. Za
samo godinu dana ribice porastu do 10 cm, što èini polovinu ukupnog rasta za ceo
život, koji obièno ne prelazi 6 godina. Beovica je izuzetno važna karika u lancu
ishrane riba grabljivica i vodenih ptica.

Lov beovice
Sitna beovica se najèešæe lovi èerencem. U zavisnosti od terena i prilika
na vodi u lovu beovice mogu se primeniti svi takmièarski metodi.
Za ribolov ove vrste ribe potrebni su štapovi izuzetne mekoæe, dužine 2
do 11 m, akcije 35 do 130g, predviðeni za ribu težine do 1,5 kg. U naèelu, najbrže
i najlakše se love kratkim do srednje dugim direkt štapovima (1 - 5 m).
Tipièan kederski sistem izraðen je od vrlo finog najlona. Najlon debljine
od 0,05 do 0,08 omoguæuje najizazovnije pokrete mamca zakaèenog na udicu 20
- 26. Upotrebljavaju se mali plovci sa oznakom 4x8 - 4x12 i tome primerena

26
 Ribe naših voda 27
kolièina olovnih kuglica. Olovne kuglice možemo postavljati na dva naèina u zav-
isnosti od agresivnosti beovice pri uzimanju mamca i to:
· keder trza dobro i brzo - sva olova su spuštena do predveza;
· keder trza slabo - jedno olovo postavljamo kod predveza,a ostala 10-ak cm više;
Valja napomenuti da je dužina predveza srazmerna brzini ribolova. Što
kederi èešæe trzaju to je moguæe koristiti kraæi predvez. Ponekad je i 6 cm sasvim
dovoljno, dok je 10 cm maksimalno. Mamci su komadiæi gliste, sitniji crvi, hleb.
U veæini sluèajeva primama je osnova za svaki dobar rezultat. Osnovni smisao pri-
mamljivanja je da privuèe ribu i zadrži je na jednom mestu gde pecamo. Umeæe je
hraniti toliko koliko je potrebno da riba ostane na mestu, a da se pritom ne prejede
ili prateæi hranu ode van domašaja pribora. Naèin hranjenja u lovu kedera zavisi
od više faktora. Najznaèajniji su:
· Za vreme niskog vodostaja, leti, jata se tehnika ribolova, ribolovna dubina,
nalaze svuda po površini vode. Za vreme brzina protoka vode, velièina i bro-
visokog vodostaja beovice se nalaze u jnost riba u jatu.
najsporijim delovima matice. Osnovna hrana za lov kedera je
· Jedan od èešæih problema je da na vaš neka od standardnih gotovih
oblak hrane navale "kederi" raznih velièi- smesa. Za površinski ribolov (do 1
na. Zanimljivi su, naravno, prvenstveno m dubine) upotrebljavaju se lagane
oni veæi. Kako se rešiti gomile malih i smese koje u vodi prave "oblak".
pružiti priliku veæima da stignu do udice s Za lovne dubine preko 1 m treba
zakaèenim crviæem? U osnovnu smesu, koristiti osnovnu smesu sa nešto
osim crva, pomešajte nešto suvih kastera. grublje mlevenim komponentama
Za razliku od crva koji lagano tonu, kas- jer brže tone. Opšte je pravilo da u
teri duže vremena plivaju na površini tekuæoj vodi treba "hraniti" mnogo
vode. Dižuæi se, povuæi æe za sobom više nego u stajaæim. Osnovna
nepoželjni sitniš, dok æe pokretni crviæi smesa, naravno, nije dovoljna za
zadržati na mestu relativno veæu ribu. vrhunski rezultat. Ukratko postoje
· Hranu i sve dodatke obavezno prvo èetiri moguæa dodatka:
izmešati na suvo, a tek potom navlažiti. · Najèešæi dodatak su mesni crvi
(lièinke razlièitih vrsta muva).
· Drugi dodatak su kasteri (lutke
muva koje se nakon nekog vremena razvijaju iz crva).
· Treæi dodatak je fuj (lièinke vrste Chironomus tumi tumi i sliène).
· Èetvrti dodatak, èest kao i mamac, su bloodworm-ovi.
Osnovu primame za beovicu èine: fine mrvice crnog hleba, mleveni keks, kuku-
ruzno brašno, kukuruzni griz i peèeni kikiriki.
Kada krenete u potragu za beovicama potražite prvo osunèanu površinu
28 Ribe naših voda
vode. Jata beovica su lako vidljiva jer je ovo riba površine vode. Èak i zimi, jata
su aktivna i na prvi zrak sunca se pojavljuju na površini. Kada se približite vodi i
odredite mesto ribolova, navlažite primamu koliko god možete. Kada je bacite,
trebalo bi da pravi finu maglu u vodi koja dugo traje. Praktièno, raspadanje treba
da poène èim bacite primamu u vodu. Najbolje su primame žute i bele boje. Èist
hleb je toliko dobra primama da èete kada bacite koricu hleba u vodu, primetiti jato
beovica kako se bore za gric.
Pribor treba da montirate tako da nakon zabaèaja, mamac što duže
ostane na samoj površini i da polako tone ka sredini vode. Na dnu ne oèekujte da
ima bilo kakvih beovica. Vodu neprestano mutite dodavanjem primame. Zabacujte
uvek na isto mesto i vadiæete ribicu za ribicom. Ovakvo pecanje je možda najbliže
sportskom ribolovu. Ne oèekujte da æete u jednom trenutku moæi da pecate na više
od jednog štapa.
Ugriz beovice je brz i odluèan. Ukoliko vam plovak tone polako, znajte
da je u pitanju jato sitnih beovica napalo vaš mamac.
Kada ribu upecate i izvadite iz vode, promenite mamac. Stari mamac
bacite u vodu kao primamu i zabacite ponovo. Kada jato krene da grize, ove rad-
nje æete automatizovati.
Postavlja se pitanje što bi uopšte pecali beovice. Evo nekoliko razloga:
· Pecaroš ste poèetnik. Pecanje beovica je odlièna vežba i priprema za
mnogo krupnije ribe.
· Trebaju vam kederi za pecanje grabljivica. Vrlo brzo možete napecati
dovoljno beovica za ceo dan. Ali pazite, beovice su vrlo osetljive na kvalitet vode
i brzo ugibaju u toploj vodi bez kiseonika, kakva je recimo u kofi u kojoj èuvate
kedere. Nemojte pecati više nego što vam je potrebno. Beovice rade gotovo celog
dana i uvek ih možete naæi.
· Sportista u duši. Nije bitna vrsta, bitan je oseæaj ulova.
· Na takmièenju. Svaka upecana beovica može odluèiti pobednika.
· Loš dan. Beovica radi i kada ništa ne radi.
· Èekate veæi ulov. Zabacili ste dubinke ili plovke na veæu dubinu i
èekate krupniji ulov. Pecajte beovice da prekratite vreme.
Bez obzira na motiv, pecanje beovica može doneti dosta uživanja u
prirodi i opuštanja uz nadmudrivanje ribe.

F
 Bodorka
crvenookica
žutooka
platika
grunec
siruna

Rutilus rutilus
odorka je tipièno evropska riba i ne

B naseljava samo vode Norveške. Najviše

joj odgovaraju dublji i sporiji reèni
tokovi, jezera i kanali sa puno priobalnog rasti-
nja. Najviše se zadržava na mestima bogatim trskom , rogozom i ševarom. Pored
ovog, voli tvrdo dno gde voda nanosi i taloži prirodnu hranu. Karakteristike su joj:
krupna srebrnasta krljušt koja se lako èisti, žuta peraja i oèi zlatno-žuto boje sa
karakteristiènom mrljom u gornjem delu oka pa joj odatle i potièe jedan od nazi-
va, zlatooka. Vrlo je slièna crvenperki, pa je oni manje iskusni ribolovci teško raz-
likuju. Postoji i forma koja periodièno migrira iz brakiènih voda Crnog, Baltièkog
i Kaspijskog mora. Mresti se od februara do aprila èim temperature vode predju
10OC. Ikru polaže na dubini od 1,5 m. Ženka može položiti od 1.000 do 100.000
komada jajašaca, što je i glavni razlog brojnosti ove vrste. Mladj se izleže za 4 do
10 dana i odmah poèinje da se hrani. Migratorna forma, koja živi u morima, dolazi
u reke kako bi se parila. Kako je ova forma veæa, ženka može položiti i preko
200.000 komada jajašaca. Dok obièna forma može narasti do 30 cm i mase 0,5 kg,
migratorna forma može imati i 50 cm i 2 kg mase.

Lov bodorke
Prvo i osnovno je da odaberete dobro mesto sa èvrstim dnom i pristo-
jnom dubinom, bogato travnatim lejama. Kada prilazite vodi i sve vreme lova
budite tihi bez mnogo kretanja i trupkanja. Vrlo je osetljiva na zvuène vibracije i
sumljive senke, i tada brzo napušta mesto jer je vrlo plašljiva i oprezna riba. Ovo
ne mora da znaèi da vam neæe doæi novo jato, jer je bodorka riba pokreta, stalno
se kreæe i zato je ima duž cele obale.
Dobro grize. Ne morate imati vrhunski pribor niti zavidno znanje da bi
je uhvatili, a kad grize onda je to stvarno griz. Za razliku od npr. beovice bodorka
je riba dna i retko se diže na površinu.

29
30 Ribe naših voda
Griz bodorke nije stidljiv i nije neophodno kontrirati na prvi pokret plov-
ka. Ona retko ispušta mamac iz usta. Jedino za vreme hladnog doba godine mamac
uzima jako nežno, pa je tada nužno loviti i na finiji pribor i samo jednog crviæa.
Na udici je solidan borac, pa izbegavajte vaðenje veæih bodorki "u prsa". Kada
dobro grizu i nisu baš jako sitne, ulov od 6 kg za 3 sata nije ništa neobièno. Postoje
dva naèina pecanja bodorke koji zavise od njene velièine.
Kako je bodorka aktivna preko cele godine zimi je jedna od najèešæih
riba koje se pecaju. Bez obzira na hladnoæu najbolje vreme za pecanje bodorke
zimi su prva dva tri sata mraka. U tom periodu bodorka je mnogo manje oprezna
i mnogo grabežljivija.
Za lov malih bodorki potreban vam je najlakši sistem koji je moguæe
koristiti na vodi na kojoj pecate. Ako je u pitanju reka sistem treba da bude toliko
lak da ga struja povlaèi za sobom, a u sluèaju da pokušate da ga zaustavite plovak
tone. Ovo æe osigurati da vam se udica stalno pokreæe, što je preduslov za pecan-
je sitnih bodorki. Pored ove tehnike, na rekama možete primeniti i jednu od
sledeæih:
· zabacite, zaustavite plovak koji æe podiæi mamac, onda ga opet pustite
da krene, što æe ga spustiti i tako ponavljajte.
· šetajuæa tehnika se izvodi tako što se uzvodno baci mamac, kada se
udica nadje na dnu, poèeæe da se podiže zbog struje. Za ovaj metod morate da
koristite vrlo lak pribor. Na mirnim vodama mali kratki trzaji štapom uèiniæe da
udica vibrira. Dubina na kojima se nalaze sitne bodorke je do 5 cm od dna.
Prihrana treba da bude srednje teška (6 do 10 grudvi velièine limuna), a nakon toga
nakon svakog zabacivanja treba ubaciti malu kuglu kako bi se bodorke zadržale
aktivne. Ideja je da se voda stalno zadrži mutnom od prisustva prihrane. Prihrana
malih bodorki je identièna prihrani beovica jer im je život u tom periodu vrlo
slièan.
Krupnije bodorke traže malo drugaèiju taktiku. Pre svega potreban vam
je teži pribor. Najlon nosivosti od 1,1 do 1,4 kg i udica velièine od 8 do 12. Dubina
je do 5 cm veæa od dubine dna, jer se krupnije bodorke hrane na dnu. Velika prom-
ena u velièini upecanih bodorki može da se dogodi ako se dubina udice spusti za
tih 5 cm. Najbolji mamac za krupnije bodorke je hlebna pahulja. Pravilo da pomer-
ate mamac i ovde je potrebno. Dobar metod je da se zaustavi sistem na vrhu mesta
na kome bacamo primamu, pa nakon toga da ga polako pomeramo nizvodno (30-
tak santimetara), a nakon toga da ga zaustavimo i opet vratimo polako na poèetni
položaj.
Prihrana je u ovom sluèaju jaèa (10 do 20 kugli) i po jedna kuglica svak-
ih 15 do 20 minuta. Ova primama mora biti malo kompaktnija, kako se ne bi
 Ribe naših voda 31
odmah raspala, veæ da to uradi tek na dnu. Jedini razlog što ne vršite primamlji-
vanje neprekidno, je taj što bi se stalnom primamom stvarala magla u vodi koja bi
privlaèila sitnu ribu. Ova sitna riba bi komadala primamu pre nego što padne na
dno i ne bi se postigao željeni cilj. Jedino odstupanje od ovog pravila je kada se
peca u brzim vodama kada se primama baca bez prestanka.
Kada tražite krupnije bodorke, potražite prvo delove vode gde je dubina
veæa od proseka. Recimo, kada je voda duboka 1,4 m potražite deo dubine 1,5 m,
ako je 2,4 m potražite rupu dubine 3 m. Velike bodorke vole depresije, verovatno
jer su one u stvari mesta gde se nagomilava hrana. Brzina vode je takodje bitna.
Treba tražiti malo sporije delove toka. Bodorke ne podnose dno koje je previše pr-
ljavo i prekriveno muljem, veæ više vole pesak i šljunak. Tražite je pod krošnjom
vrbe ili jove koje joj za vreme hladnijih dana pružaju utoèište od vetra. Krupnije
bodorke se hrane bubama, puževima i raèiæima koji se sakupljaju medju priobal-
nim korenjem gde se i one nalaze. Medjutim ne znaèi da se bodorke nalaze na svim
mestima koje smo nabrojali. Najbolje je predveèe veoma pažljivo priæi reci i
potražiti nizove balonèiæa koje bodorke ostavljaju za sobom u potrazi za hranom,
na tim mestima treba pecati.
Glavni period pecanja krupnih bodorki je od poèetka oktobra do kraja
pecaroške sezone. Najbolji su oni dani kada je temperatura vazduha od 7 do 12°C,
praæena blagim vetrom koji donosi slabu kišu i oblake. Kada duvaju suvi vetrovi,
kada je nebo bez oblaka, kada se noæu javlja mraz ili je dnevna temperatura ispod
nule ne treba tražiti bodorke. Ali bez obzira na vreme, nemojte oèajavati - bodor-
ke se sigurno hrane u nekom trenutku dana. Najèešæe se hrane predveèe, nekad èak
i u toku popodneva ukoliko je vreme toplije. Generalno, što je hladnije, to bodor-
ke kasnije kreæu u potragu za hranom. Èesto je to period od 20 èasova pa sve do
ponoæi. Svitanje je drugi deo dana kada se pecaju krupni primerci. Ovo posebno
važi leti, ali se odnosi i na zimu i jesen posebno ako je noæ bila blaga sa eventu-
alnim slabim vetrom.
Ukoliko poznajete vodu na kojoj lovite i uvereni ste da obiluje bodor-
kom, te da u potrazi za hranom dolazi do obale, bez razmišljanja se opredelite za
plovak. Možete je loviti sa deset metarskim štapom, ali i sa teleskopskim štapom
ne dužim od 4 m. Štap ne mora biti brz, ali je važno da je lak i dobro izbalansiran,
jer je bodorka najosetljivija riba od svih predstavnika familije šarana.
Postoji pravilo gde je tražiti, a ono zavisi od vode i godišnjeg doba.
Februar, mart i april potražite je na 8 - 15 m od obale, jun, jul lovite je pod samom
obalom (dolazi na mrest), avgust, septembar, oktobar, novembar - odlazi u dublje
delove vode.
Proletni deo godine spada u teže periode ribolova na bodorku. Razlog je
32 Ribe naših voda
jednostavan: sama riba je još uvek, tj. njen metabolizam, prilagoðen(a) hladnoj
vodi. Nema borbenosti, a ribu vadimo iz vode kao "list". Sam griz žutooke je "bi
- ne bi".
Što je vreme toplije, voda se zagrejava i aktivnost ribe je veæa, njen griz
živahniji i tada možete upotrebljavati i iglice za stajaæe vode ili cilindriène plovke
od 4x12 do 4x18 nosivosti za tekuæe vode. Generalno nije neophodno da koristite
izuzetno male plovke, veæ je bitno da ih maksimalno potopimo, tako da pri trzaju
riba oseti minimalan otpor. U zavisnosti od dužine štapa treba uzimati plovke
nosivosti 0,5 g za štapove od 4 m dužine, 1 g na štapove do 7 m dužine i 2 g za
ostale.
Predvez u hladnijim danima je kraæi oko 10 cm, a sa toplijim danima
može biti duži, a maksimalno do 15 cm.
Najlon mora biti maksimalno tanak, ali da izdrži uslove ribolova.
Ukoliko se peca u vodama èistog dna najlon nosivosti 0,45 kg je dovoljan, ukoliko
je voda obrasla travom nosivost treba da bude 0,7 do 0,8 kg.
Udice moraju da budu takve da mamac na njima deluje prirodno. Stoga izbegava-
jte oble, zdepaste i debele udice. Izaberite udice sa dužim vratom i njihovu
velièinu uskladite sa velièinom mamaca. Sa proleæa uzmite udice velièine 20 do
22, a kako se voda greje možete preæi i na udice velièine 18.
Bodorka ne trpi otpor, èim ga oseti ostavlja mamac i odlazi. Prilaz
mamcu joj je brz i nervozan, pa zato treba biti oprezan i brz na kontri. Plovak
opteretiti tako da iz vode viri samo antena i obeleženi vrh plovka. Kako opteretiti
plovak i rasporediti olovca? Prvo i osnovno,morate voditi raèuna da vam olovca
koja koristite budu iste težine , nikakve kombinacije sa olovcima razlièite težine
ne dolaze u obzir. Kada rasporedjujete olovca vodite raèuna da vam prvo bude
udaljeno od udice 25 cm, a zatim vršite raspored prema vremenskim uslovima.
Ako je mirna voda olovca treba grupisati ravnomerno, kod protoène vode preneti
optereæenje prema plovku, ako je vetrovito, a voda stajaæa optereæenje ide ka udici.
Mamac treba da bude pri samom dnu.
Ukoliko se bodorke pecaju dubinskom metodom, na vrh štapa treba
obavezno staviti meki vrh kao indikator trzaja.
Jelovnik joj je širok, od biljne hrane, preko trave i rastinja sa dna, do
hrane životinjskog porekla. Najèešæe se lovi na mesnog crviæa. I to tako što prvog
crviæa navuèite celom dužinom na udicu 14, a jednog zakaèete da jednim delom
slobodno leluja i mrda u vodi, što privlaèi pažnju ribi koja onda brzo i hitro napa-
da. Sem ovog mamca odlièna je i crvena glista, ruža od belog hleba, mamac od
sojinog brašna, ali su ovi mamci nesigurni, jer ih okolna sitna riba brzo skine.
Bez greške, hleb je najbolji mamac za bodorke. Ima i drugih mamaca, ali ni jedan
 Ribe naših voda 33
nije toliko uspešan. Nije loše prihranjivati mesto pecanja bar jednom nedeljno, a
ukoliko ste u moguænosti svakog dana, gnjeèenim hlebom. Kad navikneti ribe na
hleb tražiæe ga svakog dana. Kolièina hleba je odredjena vremenskim uslovima i
osobinama vode. Kada je vreme hladnije i voda bistrija, treba dati maksimalno
pola hleba, a ukoliko je vreme toplo, a voda mutna, može se iæi i na celu veknu.
Seme konoplje ima prijatnu aromu za bodorke. Ukoliko se peca na konoplju,
potrebno je sa vremena na vreme rasuti malu kolièinu semena na mesto pecanja.
Ovo æe uznemiriti bodorke koje æe poèeti da pretražuju sve nivoe vode u potrazi
za njima. Kada se peca na konoplju stavlja se jedno zrno na udicu velièine 18 ili
16. Velièina i kvalitet bodorki koje se pecaju na seme konoplje su zaprepašæujuæi,
pomisliæete da je druga vrsta u pitanju. Jedini problem je što je ugriz bodorke na
ovaj mamac izuzetno brz i vaša kontra mora biti adekvatna kako bi je upecali.
Seme grahorice (Vicia sp.) može se koristiti kao mamac. Pre upotrebe
treba ga skuvati tako da se može kaèiti na udicu a da se ne raspadne. Može se
koristiti u kombinaciji sa semenom konoplje. Najbolje se pokazalo u toku leta i sa
jeseni, kada se i može naæi u prirodi. Nije uvek sigurno da æe riba iæi na ovaj
mamac, medjutim treba imati poverenja u njega i ulov æe biti dobar.
Na kukuruz šeæerac ribu morate prvo naviknuti. Ali kada to uspete,
pecaæete samo krupne primerke. Za razliku od konoplje i grahorice, na kukuruz
šeæerac mogu da rade i šaran, linjak i krupna deverika.
U rano proleæe kada je ostala riba tek probudjena iz zimskog sna, a neke
zanete prirodnim nagonom za produženje vrste, bodorka svojom agresivnošæu
uzima hranu i za vreme mresta, pa se èesto dešava da skoro svaka ulovljena bodor-
ka ima utrobu punu ikre, što znaèi da je u ovo doba godine najaktivnija, pa je tada
ribolovci masovno love. U ovo doba godine nije potrebna neka posebna hrana da
bi smo je zadržali na mestu lova. Dovoljno je pomešati stari hleb sa koncentratom
za piliæe, uz dodatak šake-dve mlevenog prženog suncokreta, malo prženog seme-
na konoplje tucanog u avanu, dodati miris anisa ili vanile, ovo dobro umesiti, prav-
iti kugle da su malo èvršæe, velièine pesnice i bacati ih na mesto pecanja. Ako
želite da hrana bude jaèa ubacite jednu do dve šake crvica koje umešate u hranu.
Još bolji efekat postiæi æete ako hrani dodate malo pileæe krvi što kod bodorke
izaziva poseban nagon prema hrani. Prilikom primamljivanja u ranijim mesecima
(mart, april) moramo obratiti pažnju da se riba pojavljuje u manjim grupama od 10
do 15 komada. To znaèi da kugle hrane moraju biti maksimalno velièine man-
darine, uz obilno primamljivanje na poèetku (10 kugli) i praækanje crva (5 - 6
kom.). Samo dohranjivanje obavlja se kuglama velièine oraha.
U kasnijem periodu godine bodorku obavezno prihranjujte. Bez prihrane
rezultat ulova bit æe više plod sluèajnosti nego smišljenog ribolova. Za prihranu je
34 Ribe naših voda
dovoljno 1 kg Sensasove hrane Gros Gardons, 1/2 kg hlebnih mrvica i 200 g
crviæa. U kanti najpre natopite hlebne mrvice, prièekajte 10 minuta, pa uspite Gros
Gardons i dobro promešajte. Dodajte potrebnu kolièinu vode, ponovno sve dobro
promešajte i probajte formirati kuglu velièine narandže. Kugla mora biti kompak-
tna, ni pretvrda ni premekana. Na kraju uspite crviæe u hranu. Izmerite dubinu
pomoæu meraèa dubine i zabacite sistem na željeno mesto. Nahranite mesto s 2/3
hrane, nataknite na udicu 1 ili 2 crviæa i zabacite. Ako je sve u redu, veæ nakon 10
- 15 min trebala bi se javiti bodorka. Ako primetite male mehuriæe na mestu gde
ste nahranili, možete biti zadovoljni, jer jato bodorki privuèeno hranom rije po
dnu. Potrebno je èešæe dohranjivanje (opet s kuglicama hrane velièine oraha).
Bodorka iako riba dna može se diæi hranom, crvima i fujem. Hrana za
nju treba da je slatkasta (miris èokolade). Pripremi hrane treba posvetiti maksi-
malnu pažnju, jer je i ona jedan od faktora uspešnosti. Neka od osnovnih pravila
su:
· hranu navlažiti barem dva sata pre · U potrazi za bodorkama na mestu na
· navlaženu hranu obavezno pro- kome ste bacili gnjeèeni hleb, posmatrajte
sejati na što sitnije sito; površinu vode. Ponekad na njenu
· boja hrane zavisi od dubine vode, površinu izranjaju deliæi hleba koje
tamnija za vode dubine do 2,5 m, a bodorke otkinu prilikom izjedanja pri-
svetlija za vode dublje od 3 m; mame.
· boja ledja bodorke zavisi od boje · Ako koristite jednog mesnog crviæa na
dna, zelena podloga zelena ledja, udici velièine 20 ili 18 na primer, okaèite
crna podloga crna ledja, riba sa ga na što manji komad kože. Bodorke
crnim ledjima neæe se zadržavati imaju obièaj da se poigraju sa mamcem
nad primamom svetlije boje. pre nego ga uzmu i u sluèaju da ste
Aditivi u primami bodor- mamac zakaèili èvrsto, on se neæe prirod-
ke su vrlo važni. Belgijanci leti u no ponašati i umesto da zakaèite ribu, ona
primamu ubacuju izmet goluba. æe se predomisliti i otiæi.
Hrana golubova je kudelja, korijan- · U mirnoj vodi bodorku možete pecati
der i ostale vrste semenki koje pro- vaglerom, a na dubokim vodama klizeæim
laze kroz probavni trakt goluba plovkom. Dugaèke štapove koristite kada
netaknute. To su iste one biljke pecate sa keja ili na kanalima. Dubinska
koje se inaèe dodaju u primamu. metoda se obièno koristi zimi.
Pored toga u golubljem izmetu
nalaze se i enzimi koji pomažu go-
lubu pri varenju, i koji kod riba ubrzavaju varenje hrane, pa se riba sporije zasiæu-
je. Pravilan naèin upotrebe golubljeg izmeta je da se on umeša u retku ovsenu kašu
koji bi se nakon toga koristio da navlazi primamu. Ovu primamu treba pripremiti
 Ribe naših voda 35
u vruæoj vodi 2 do 3 sata pre pecanja, a u hladnoj treba ostaviti tokom cele noæi.
Razmera vode i izmeta je 3:1. Pre upotrebe izmeta nemojte zaboraviti da prosejete
izmet kako bi izdvojili ostatke perja iz njega. Nakon cele pripreme pola kila izmeta
biæe dovoljno za 2 kilograma suve primame.
Druga stvar koju ne smete zaboraviti prilikom pripreme primame, jeste
da ne prehranite ribe. Dobar naèin je da u primamu umešate blato. Crnica je dobar
dodatak jer æe usput obojiti primamu. Treba koristiti od 30 do 50% blata. Što je
riba manja i manje je ima treba dodati više blata. Postoji dobar naèin da postignete
zadovoljavajuæu vlažnost blata. Uzmite mokar peškir pa ga dobro iscedite. U njega
ubacite sloj debljine 2 do 3 cm fine zemlje i uvijte peškir. Nakon par sati zemlja
æe biti prave vlažnosti. Èak i ovako navlaženu zemlju treba dodati neposredno pred
pecanje u primamu jer može presušiti ostatak primame.
Što se tièe korišæenja žive hrane u primami dozvoljeno je dodavanje
svega, ali treba paziti da se ne pretera. Jedna šaka žive primame dovoljna je da se
umeša u primamu za ceo dan. Ponekad je bolje koristiti zlatno žute velike kastere
nego mesne crviæe.
Poslednji savet je vezan za upotrebu PV1 za primamu na rekama i
dubokim vodama, jer je on baziran na braon šeæeru. Zbog šeæera PV1 dobro vezu-
je primamu, ali kada se raskvasi pod vodom brzo se raspada što èini primamu
živom. Primama koja se može kupiti je daleko neaktivnija i traje duže na dnu što
odgovara recimo crvenperki koja traži izuzetno jaku i trajnu primamu.

ED

Ribolovaèki
magazin
Revija za sportski ribolov,
ekologiju i turizam na vodi
email: rm@neobee.net
www.ribolovacki-magazin.co.yu
 Bratfiš
jaz
jez
protfiš
peèenica

Leusiscus idus
az naseljava sve evropske vode sem voda

J Britanije, Francuske, Švajcarske, Norveške

i regiona južno od Alpa i Dunava. Kod nas
ga ima duž celog toka Dunava i Save, a vrlo je
brojan i u kanalima sistema DTD. U pritokama Dunava i Save ga takodje ima, ali
samo u nizijskom delu. Bira centralne i donje reène tokove, mrtvaje i bare. Više
voli dublju vodu sporijeg toka u kojima živi u velikim jatima hraneæi se pri dnu.
Jaz je jatna riba. Jata èine jedinke istog uzrasta. Jedino krupniji primerci lutaju u
parovima ili pojedinaèno. Na istom mestu se retko može uloviti više takvih koma-
da. Sa proleæa, od aprila do juna, kada temperatura vode dostigne 8OC, parovi
polno zrelih jedinki se izdvajaju i polažu ikru. Parenje traje oko tri dana. Ženka
položi do 114.000 jajašaca na podvodno bilje i korenje. U periodu parenja, što je i
karakteristika svih šaranskih riba, poprima sveèano, zlatno ruho. Po izvaljivanju
mladj, 20 tak dana po polaganju ikre, živi na zooplanktonu, a kako rastu prelaze
na sitne larve insekata. Odrasle ribe se hrane insektima i larvama. Polno sazreva-
ju izmedju 3. i 5. godine, dok im proseèan životni vek traje 15 godina. Maksimalna
dužina ribe je 35 do 50 cm, a masa 2 kg.
Aktivnost jaza tokom godine je ista kao i kod veæine šaranskih riba.
Neophodna mu je toplija voda kako bi mu se metabolizam pokrenuo, što znaèi da
je zimi gotovo potpuno neaktivan i da æete ga uloviti samo kada su dani izuzetno
sunèani za to doba godine i ako mu mamac prinesete, malte ne, ispred usta. Imajte
u vidu da je jaz, iako leti riba pliæaka, zimi sakriven u krtozima u najdubljem delu
reke.
Pravo vreme za lov jaza je od jula do septembra, kada se jaz približava
obali u potrazi za hranom. Najradije se nalazi na dnu i to tamo gde voda nije dubl-
ja od 3 metra. Na površinu izlazi samo kada je svetlost smanjena, odnosno rano
ujutro i uveèe. Ponekad, kada je vreme oblaèno ili maglovito, može se desiti da jaz
produži svoj boravak na površini. Najbolji reper za to gde je jaz, je da posmatrate

36
 Ribe naših voda 37
gde mu je prirodna hrana. Kada po površini vode nema gusenica i sitnih insekata,
ni jaz nema razlog da bude tu, veæ se radije povlaèi u dubinu.
Jaz ima izuzetno razvijeno èulo vida i vrlo dobro oseæa vibracije koje se
prenose preko zemlje u vodu. Uvek imajte u vidu da je ovo plašljiva i oprezna riba
i svako bahato ponašanje na obali sigurno æe ga uplašiti i oterati.
Od svih mesta u reci ova riba æe najèešæe izabrati mesta gde se male
vode ulivaju u vodeni tok. Izvori i rukavci su mu omiljena mesta. Zbog stalnog
mešanja vode, ona postaje bogatija kiseonikom i riba teži da u njoj što suže ostane.
Takodje, mnoga jata sitnih riba vole upravo ovakva mesta, a jaz je tu da bi se njima
hranio. Obratite pažnju na to da jaz voli da se zadržava na mestima gde se kana-
lizacija uliva u vodu. Ova mesta su primamljiva za sve stanovnike voda zbog obi-
lja hrane, ali ovakve ribe mogu biti vrlo neugodnog ukusa i mirisa, pa èak i bakte-
riološki neispravne za jelo.
Jaz izgleda kao da je nastao ukrštanjem klena i bodorke. Njegova
zaobljena ledja su plavo-zelene boje, bokovi su srebrni, a stomak beo. Repno i
dorzalno peraje su sive boje, dok su ostala peraja crvenkasta, i za razliku od klen-
ovih konkavna (udubljena).Najsigurniji naèin za identifikaciju jaza je broj krljušti
na lateralnoj liniji, koji je kod jaza 55 do 61, a kod klena i bodorke 42 do 46.

Lov jaza
Da bi jaza uspešno lovili, pogledajmo prvo šta je njegova prirodna
hrana, a to su sitne ribe, insekti i razne vrste crva. Dakle odmah je jasno da su
odlièni mamci: sve vrste glista - posebno crvene gliste, insekti, mesni crviæi i kas-
teri posebno, skakavci, gusenice, larve komaraca, pa i poneki sitniji keder. Kao
alternativa ovoj ribi se može ponuditi: hleb, kulja, zrnevlje ili kukuruz.
Prihranjivanje je i za jaza od esencijalnog znaèaja. Medjutim, obratite
pažnju na njegovu prirodu. Ovo je riba dna i tu je i treba tražiti i primamljivati.
Takodje voda ne treba da bude dublja od 3 metra, inaèe tu jaz vrlo retko, sem zimi,
dolazi. Dakle, treba nam tvrda primama, koja se polako raspada, tamne je boje,
pada na dno i po moguænosti ne stvara ni malo magle u vodi, kako ne bi primamio
gomilu sitne beovice, koja æe nam samo otežati ribolov. Takvu primamu možemo
i kupiti kao gotovu, ali možemo i napraviti po sledeæem receptu: u 1 kg izmrv-
ljenog hleba bez korice dodati 2 šake prekrupa ili izdrobljenog mladog kukuruza,
a po potrebi dodaje se zemlja ili glina, nikako treset. Ovaj poslednji sastojak æe pri-
mamu otežati i obojiti. Primama se baca tehnikom polumasovnog prihranjivanja sa
kasnijim dohranjivanjem. Dohranjivanje je moguæe vršiti klikerima same osnovne
primame, rasipanjem kukuruza ili bacanjem komadiæa kulje.
Najpogodnija mesta za lov jaza su delovi obale utvrdjeni kamenom,
38 Ribe naših voda
mesta gde su potopljeni brodovi ili šlepovi, isteci poljskih kanala preko pumpi,
mesta sa potopljenim oborenim drveæem i ulivi malih tokova i izvora u veæe vode.
Jaz se lovi na sva tri osnovna naèina: najèešæe plovkom, redje varalicom,
a dubinkom uglavnom sluèajno.
Jaz se najlakše i najèešæe lovi na plovak i to obièno štapom dužine preko
4 m sa ili bez mašinice. Ovakav štap u veæini sluèajeva pokriva potpuni areal kre-
tanja jaza u vodi, a ribolovcu pruža moguænost da precizno zabaci na hranjeno
mesto. Kao plovak, nosivosti od 3 do 5 g, se može koristiti i klizeæi i fiksni, ali
treba paziti da se mamac nadje na dnu. Još je bolje da je mamac samo malo
odignut od dna i da sa on ponudi jazu "na tacni". Ovo olakšavanje mamaca se sas-
toji u tome, da se uz mamac na udicu okaèi i kuglica stiropora ili komadiæ hrane
za pse. Klizeæi vagler plovak se može i mora koristiti samo na onim vodama gde
je pliæak predugaèak, recimo šest-sedam metara, kao što je to sluèaj na veæim jez-
erima, pa ga treba prebaciti. Najlon treba da je 0,15-0,25 mm, nosivosti do 2 kg,
bez obzira na boju. Udica od broja 12 pa do 6.
Tehnika ribolova plovkom može biti i pretraživanje dna. Zabacite
uzvodno i pustite da struja nosi plovak. Mamac æe na taj naèin iæi neposredno
iznad dna dodirivajuæi ga povremeno. Visoko dignut mamac, jaz retko kad uzima.
Jaz udicu sa mamcem uzima punim zahvatom usta, tako da plovak zastane kao da
je udica zakaèila dno. Posle nekoliko trenutaka, plovak brzo potanja u pravcu
dubljeg dela vode. Tada treba uèiniti lakšu kontru. Jaèa nije preporuèljiva zbog
mekanih usta koja bi pri tom mogla biti proseèena udicom.
Tehnika varalièarenja je nešto drukèija nego kod recimo bandara.
Vodjenje treba da je brzo, pa èak i pravolinijsko. Cilj nam je da nateramo jaza da
pomisli da je naša varalica sitna beovica koja slobodno pliva u potrazi za hranom.
Ovakva manifestacija æe zainteresovati jaza, koji æe po pravilu pojuriti za hranom.
Ono što je bitno napomenuti na ovom mestu jeste da jaz grabi odmah i snažno.
Èesto uz jak cimaj. Medjutim, èim oseti otpor ispušta mamac. Ovo važi za sve
metode ribolova, ali je za varalicu od presudnog znaèaja. Dakle vaša kontra mora
biti brza i pravovremena. Od varalica najbolje su se pokazali okretni spineri, žuti
meps broj.2, Zoranovi vobleri velièine 5 cm sivo-bele i zlatno-crne boje i druge
sliène varalice. Najlon za ovu svrhu treba da je nešto jaèi 0,30 do 0,35 mm.
Lov dubinskom metodom je realno moguæ, ali je pravo pitanje zbog
èega bi zabacivali dubinku na tako malom rastojanju od obale. Pritom, morate
neprestano paziti na vrh štapa, jer jaz èesto udara samo jedanput. Jedini razlog
može biti prebrza reèna struja, koja bi plovak nosila bez kontrole.
Kod nas pored jaza živi i manji zlatni jaz, naša najlepša riba i velika
retkost, koja po verovanju ribolovaca donosi sreæu onom koji je ulovi.
M
 Bucov
bolen
belun
bajin

Aspius aspius
ripada rodu (Aspius) iz familije

P Cyprinidae. Predstavlja jedinu

grabljivicu iz familije šarana, jer klen,
jaz, deverika i šaran samo retko napadaju sitnu
ribu i ona im nije osnovna hrana. Može biti i 8 kg težak i dug preko 1 m, ali se u
našim vodama najèešæe sreæu i love bucovi težine do 2 kg. Ovo je atraktivna i lepa
riba. Telo joj je boèno splošteno i prekriveno sitnim krljuštima. Kod veæih primer-
aka ledja su blago pogrbljena. Boja ledja je tamno zelena, bokovi su metalno beli,
a peraja su bela. Ima dobro razvijeno analno peraje - blago konkavnog oblika, kao
i repno koje mu omoguæava izuzetne plivaèke sposobnosti. Usta su mu prostrana
i duboka. Bucov plen proždire gutanjem, buduæi da nema zuba u zubalu, kao rec-
imo štuka. Ždrelo ove ribe je rapavo i kada plen jednom zadje u ždrelo, nema naèi-
na da se vrati u kontra smeru.
Živi u celoj Evropi, u slivovima Crnog, Baltièkog i Kaspijskog mora,
osim severne Škotske, Irske, Danske i jugozapadne Engleske. U Skandinaviji živi
samo na jugu, dok Finske reke poseæuje samo na zapadu. Uglavnom jedinke istog
uzrasta formiraju jato, ali ovde jato nije saèinjeno od riba iz istog legla, kao što je
sluèaj kod veæine riba. Ovo ima za posledicu da se velièina jata ne smanjuje bitno
sa velièinom ribe, pa tako i najveæi bucovi love plen jatno. Jato okruži jato sitne
ribe koju napadaju onda iznenada. Kao posledica ovog naèina hranjenja, na površi-
ni vode vidi se pravi vatromet sitne ribe koje iskaèu kako bi se spasle.
Hrana bucova je iskljuèivo životinjskog porekla: crvi, insekti, školjke i
puževi, zglavkari i sitna riba. Kada poraste preko 20 cm, što je za oko godinu dana,
bucov poèinje da se hrani iskljuèivo ribama, a najomiljenije su mu bodorka i
beovica. Raste vrlo brzo, pa sa dve godine veæ ima preko 40 cm.
Bucov najviše vole brzu, pliæu i bistru vodu punu kiseonika. Medjutim
lako se prilagodjava i na veæe dubine i mirnu jezersku vodu gde miruje u toku
dana. Ipak, da bi se hranio bira mesta gde je voda baš onakva kakvu on voli:

39
40 Ribe naših voda
prirodni ili veštaèki prelivi, stubovi mostova i ušæa voda. Na ova mesta dolazi
uglavnom rano ujutro i predveèe.
Polnu zrelost ženke dostižu u petoj-šestoj godini, a mužjaci u petoj godi-
ni života pri velièini preko 30 cm. Intenzivno polaganje jaja traje od aprila do
kraja maja, ženka polaže oko 100.000 jaja èiji razvoj traje od 14-21 dan..

Lov bucova
Za uspešan lov bucova treba imati na umu gde bucov živi, èime se hrani
i kada to èini. Ovo smo veæ u prvom delu o bucovu rekli pa sad treba samo pri-
meniti to znanje.
Bucova dakle, treba tražiti u jutarnjim i veèernjim èasovima u delovima
vode koja se peni i osvežava kiseonikom. Kod reka, koje imaju miran tok, treba ga
tražiti u matici, što dalje od obale. Na Dunavu, recimo, bucov se više kreæe kada
nivo vode stagnira ili je u blagom porastu.
Bucov se prvenstveno hrani beovicom i bodorkom, a to su ribe koje žive
na površini vode. Dakle, treba ga tražiti tik ispod površine vode. Od tehnika koje
dolaze u obzir tu su: varalièarenje, mušièarenje, vodjenje živog mamaca i retko lov
na plovak.
Za uspešan lov varalicom, treba imati štap akcije "A" ili "B", težine
bacanja u rasponu od 20 do 60, pa èak i 80 grama. Pre svega treba obratiti pažnju
na bacaèke osobine štapa. Naime, za bucova treba baciti mamac što dalje od obale
nekada i do 50 m. Nije loše ni koristiti mašinicu sa "long cast" špulnom, koja
dodatno olakšava daleka zabacivanja. Takodje, zbog velike kolièine najlona koji
neprekidno ide i vraæa se u mašinicu, mašinica treba da bude vrhunska, sa izuzetno
dobrim mehanizmo slaganja najlona, mora biti i brza i nije loše da joj prenos bude
1:5. Sve ovo je da bi se olakšao lov i smanjila verovatnoæa da æete zamrsiti najlon.
Kapacitet špulne treba da je što veæi, ali u veæini sluèajeva kapacitet od 100 m za
najlon 0,40 je dovoljan. Najlon treba da bude mek, nosivosti do 4 kg i debljine
0,22 - 0,26 mm. Tanja kvalitetnija upredena struna od recimo 0,15 je opet pred-
nost. Obavezno podesite koènicu u zavisnosti od upotrebljenog najlona, jer je
bucov izuzetan borac na udici. Od varalica možete koristiti skoro sve tipove kaši-
ka, spinere, voblere i silikonske fleksibilne varalice. Po pravilu trebalo bi da su
manje i da imitiraju malu, ranjenu ribu. Varalicu vodite po površini i to u gornjih
20-30 cm vode. Putanja varalice treba da je pravolinijska, a vodjenje ne preterano
brzo. Pazite da vam varalica ne poskakuje iz vode, veæ da ima pravilan i ujednaèen
rad.
Lov veštaèkom mušicom je najbolji u toku toplog sunèanog proleæa i
leti. Voda mora biti bistra, što je preduslov za mušice uopšte. Veštaèke mušice koje
 Ribe naših voda 41
se najèešæe koriste su "fantastiène mušice", koje ne predstavljaju ni jednog
stvarnog insekta iz ekosistema vode i mušice koje imitiraju bumbara, zulua, belog
vodenog cveta i aleksandra. Takodje vrlo je èesta upotreba strimera bele ili crno-
bele varijante sa par zlatnih ili žutih dlaèica. Velièina može da varira, a mušice se
vežu na udice velièine od 1 do 1/0. Dobra je tehnika pravljenja sistema mušica na
kraju najlona. Za ovu svrhu treba probati razne kombinacije boja, oblika i velièi-
na mušica. Dobitna varijanta ipak zavisi od mesta i vremena. Mušice treba zabaci-
vati nizvodno ili popreèno na tok vode, a nikada uzvodno. Povlaèenje treba da
bude brzo, èak nešto brže nego kod varalica. Vrh štapa treba da je podignut. Kako
je mušice teško baciti na veæu udaljenost, obièno se mušièarenje radi iz èamca.
Udarac bucova na mušicu je jak i treba lepo podesiti koènicu. Kao i kod varalica i
ovde pribor mora biti što finiji, ali što kvalitetniji.
Hrana bucova u prirodi je preko 90% ribljeg porekla, pa je sasvim
logièno da æe se na kedera bucov vrlo èesto prevariti. Prva varjanta ribolova buco-
va na kedera je vodjenje mrtvog kedera, poznato kao "oživljavanje kedera". Za ovu
tehniku koristimo beovicu ili bodorku do 10 cm. Kedera kaèimo kroz donju usnu,
ali tako da vrh udice prodje kroz donji deo škržnih otvora. Na ovaj naèin æe keder
najteže spasti pri jakom i dalekom zabacivanju. Da bi se ojaèao ceo sistem, može
se dodati još jedna udica, koja se kaèi kederu za ledja ili bok, ali pri ovome morate
paziti da ne narušite anatomiju kedera. Kriv i deformisan keder neæe imati pravu
putanju kroz vodu i obazrivi bucov æe posumnjati u njega. Udice treba da budu iste
velièine kao i kod mušica. Najlon može biti nešto deblji, od 0,28 do 0,30 mm, dok
je upredena struna od 0,15 mm ipak najpreporuèljivija. Štap sa dobrom vršnom
akcijom i mašinica sa “long cast” špulnom, kapaciteta bar 150 m 0,30 mm. Dva su
osnovna naèina vodjenja ovakvog kedera.
Prvi je da zabacujete što dalje, nizvodno ili popreko na tok vode, pa
srednje brzim namotavanjem pravolinijski privlaèite mamac ka sebi. Štap držite
visoko kako bi keder “plivao” u gornjih 20 do 30 cm vode. Ukoliko primetite da
bucov prati mamac, nikako ne usporavajte sa namotavanjem. Neka iskustva kazu-
ju da je u tom trenutku najbolje cimnuti vrhom štapa, što æe ubrzati kedera i even-
tualno nagoniti bucova na ugriz. U ovom sistemu ne treba koristiti vaser kuglu ni
olova, veæ je dovolja jedna kvalitetna vrtilica na oko 30 cm od udice.
Drugi metod je da kedera bacite nizvodno od mesta na kome oèekujete
da se nalazi jato ili primerak krupnijeg bucova. Najlon nakon smirivanja treba
blago nategnuti i držati kedera u vodenoj struji da poskakuje u gornjih 20 do 30
cm vode. Vrh štapa i ovde treba da je visoko dignut. Medjutim, za ovu tehniku,
potrebna vam je i vaser kugla vezana nekih 50 cm od kedera. Na vaser kuglu ka
kederu, postavite virblu. Ni ovaj sistem nema olova. Polakim namotavanjem,
42 Ribe naših voda
privucite kedera na željeno mesto. Èesto æe udarac biti veæ u ovoj fazi, pa obratite
pažnju na kolièinu najlona na špulni. Naime, kako je zabacivanje po pravilu dosta
daleko, potrebno je da na špulni imate još dovoljno najlona da bi ribu uspeli da
izmorite. Medjutim, ako do udarca ne dodje posle kraæeg vremena, poènite sa
polakim namotavanjem najlona. Brzina treba da bude mala, po nekima i 2 do 3
puta manja od brzine vodjenja varalice. Ukoliko je bucov zainteresovan, pratiæe
mamac i može se desiti da zagrize tek kod obale. Udarac je i ovde snažan i budite
spremni na njega. Obratite pažnju kod privlaèenja bucova sa velike daljine na nje-
gova izuzetno meka usta, jer bucov nema zube kao štuka. Svako prejako vuèenje
može pocepati usta bucovu i udica æe ispasti.
Poslednji metod ribolova bucova je ribolov na plovak. Ovo je najredji
naèin i koristi se uglavnom iz èamca, sa mostova, ustava, brana ili sa drugih
prepreka koje leže u vodi. Koriste se fiksni plovci namešteni da udica bude na 30
cm od površine vode. Može se postaviti olovce, ali i ne mora, jer bucov uzima
snažno mamac. Plovak se pušta nizvodno do mesta gde oèekujemo da se jato
nalazi. Natezanjem najlona zaustavljamo plovak i oèekujemo udarac. Kao mamac,
koriste se žive bodorke i beovice. Pribor je isti kao i za druge naèine ribolova
bucova.
Kod lova bucova treba obratiti pažnju da se na mamac može zaleteti i
štuka. Nažalost, ovakav dogadjaj æe najèešæe uzrokovati gubitkom plena i dela
opreme, koji æe ostati u oštrim zubima štuke. Bilo kakvo osiguravanje èeliènim
sajlama od ovakvog napada nije izvodljivo kod pecanja bucova, jer se on skoro
nikada neæe polakomiti na sajlu.
i

Revija za
ljubitelje
prirode
http://www.zov.co.yu
e-mail: zov@eunet.yu
 Crvenperka
crvenookica
krvorepa crvenookica

Scardinius erythrophthalmus
rvenperka naseljava reke severne Azije i

C Evrope, sem voda Skandinavije,

Škotske, Pirineja i Apenina. Naseljava
pretežno nizijske reke sporog toka, jezera, mrt-
vaje i veštaèka jezera, bare i iskope. Može se naæi i u mirnijim odsecima tekuæih
voda uz deverike. Crvenperka boravi u blizini vodenog rastinja kao sto je lokvanj,
drezga, šaš, trska. Za vreme toplih letnjih dana, cela jata crvenperki se podižu ka
površini reke. Redje izlazi na otvorene vode, a tokom zime se u jatima povlaèi u
dubine. Mresti se u maju i junu medju podvodnim biljem u bistroj tekuæoj vodi.
Ženka položi od 90.000 do 200.000 prozirno-žutih jajašaca. Mladj se izleže u
intervalu od 6 do 7 dana i vreme provode u pliæacima hraneæi se plankonskom hra-
nom. Kako rastu, tako se sele ka dubljoj vodi i prelaze na ishranu insektima. Rastu
veoma sporo pa u nekim vodama treba da prodje i èetiri godine pre nego što
dostignu polnu zrelost.
Crvenperka je jedna od retkih ciprinida koja se hrani u toku cele godine,
sa kratkim prekidom u toku parenja. Mladj se hrani planktonom, veæe ribe
pretežno biljnom hranom, insektima, puževima i ribljom mladju. Crvenperka je
izuzetno izdržljiva riba. Nije redak sluèaj da u zatravljenim i zabarenim vodama,
starih reènih rukavaca poslednja riba koja uspeva da preživi, jeste upravo crven-
perka. Podvrsta Scardinius erythrophthalmus racovitzai se prilagodila životu u
toplim izvorima u Rumuniji. Optimalna temperatura vode u kojoj ove ribe žive je
od 28 do 34OC, a ugibaju kada temperatura vode padne ispod 20OC.
Proseèna dužina odrasle jedinke iznosi izmedju 20 i 30 cm, a kapitalaca
težine prko pola kilograma i 35 do 40 cm. Najteži poznati primerci crvenperke bili
su preko dva kilograma, ali su to mahom bili hibridi iz ukrštanja sa deverikom ili
drugom krupnijom ribom iz familije ciprinida. Crvenperka se od beovice razli-
kuje po položaju usta, više su uzdignuta, po oštrom prelazu izmedju trbuha i
podrepnog peraja, kao i daleko povuèenom ledjnom peraju prema repu.

43
44 Ribe naših voda
Lako ju je na prvi pogled zameniti i sa bodorkom. Prepoznaæete je po
crvenim perajima dok su kod bodorke narandžasta, tamno bronzano-zlatnom telu
koje je kod bodorke srebrno i ustima zakrivljenim nagore umesto nadole kod
bodorke. Bodorke i crvenperke se u prirodi medjusobno pare stvarajuæi hibride
koji imaju potpuno ravna usta.
Zbog oblika usana, crvenperka se uglavnom hrani sa površine vode.
Kada je vreme toplo, crvenperka obièno miruje u zatonima vrebajuæi insekte koji
sleæu ili padaju na površinu vode. Takodje voli da se hrani ljuskarima i mekušci-
ma sa dna. Krupniji primerci èak proždiru sitnije ribe.

Lov crvenperke
Kada leti idete na pecanje, za vreme onih toplih, suvih i sunèanih dana,
od maja do oktobra, crvenperka je pravi izbor i zabava. Ova riba prosto obožava
toplinu i sunèevu svetlost i hrani se gotovo samo tada. Po obliku usana može se
zakljuèiti da se crvenperka hrani sa površine, mada ni ovo nije pravilo, i to insek-
tima koji padaju u vodu sa obale. Pri hranjenju oslanja se dosta na èulo vida, te
otuda voli bistru vodu. Ovu osobinu crvenperke treba imati uvek u vidu. Ukoliko
vas crvenperka spazi na obali, vrlo brzo æe pobeæi.
Kako se najèešæe zadržava na mestima sa mirnom vodom tamo je i treba
tražiti. Omiljena mesta su vode pune rastinja, pojas šaša i trske u kojem ima dosta
hrane, kao i mesta ispod drveæa sa koga mogu padati insekti, ali je obavezno da
površina vode bude osunèana. Pojas trske i šaša joj daje dodatnu sigurnost od
njenog najveæeg neprijatelja - štuke. Otuda kada pecate štuku, crvenperka može
biti idealan mamac.
Najèešæi naèin ribolova crvenperka je plovkom. Plovak treba da je mali,
osetljiv, oblika lopte. Treba koristiti sporotonuæe mamce: koricu hleba, hlebnu
ružu, kastere, plivajuæi keks i crve. Olova treba tako podesiti da se plovak podigne
što pre. Pokazalo se da je bolje koristiti više sitnih olovaca nego jedno krupnije.
Razlog je ovome taj što crvenperka uzima èesto mamac u fazi tonjenja. Plovak
mora biti dobro balansiran i zbog same tehnike ribolova, koja podrazumeva stalno
pokretanje - vibriranje mamaca oko željene dubine. Ako nakon par minuta nema
udarca, nije loše ponovo zabaciti. Najveæi realni problem pri pecanju ovom
metodom su jata sitne ribe od kojih crvenperka èesto ni ne može da dodje do
izražaja. Treba imati u vidu plašljivost ove vrste. Jato crvenperki se rastura na naj-
manje uznemiravanje vodene površine. Zbog toga, vodi prilazite polako i oprezno.
Bez obzira na sve, vrlo æete retko upecati više od jedne ili dve crvenperke iz
jednog jata.
Crvenperke možete pecati i plovkom bez ikakvog optereæenja i mamcem
 Ribe naših voda 45
na samoj površini vode. Plovak odmaknite oko 60 cm od mamca, a na 30 cm od
mamca stavite najmanje olovce koje imate. Velike crvenperke obièno plivaju na
dubini od oko 1 m i rado iz dubine napadaju sporotonuæi površinski mamac. Mesni
crviæi, komadiæi kore hleba, hlebna ruža, kasteri i pseæi keksiæi su idealni za ovaj
naèin ribolova.
Da bi se izbegla èesta zabacivanja, koja su neophodna zbog osnova
ribolova crvenperke, a to je neprestalno šetanje mamcem gore dole, koristi se
vagler plovak. Vagler plovak treba da je dovoljne velièine i sa dovoljno prostra-
nom ušicom može omoguæiti nesmetano klizanje najlona. Iznad udice, a ispod
plovka postavlja se olovo dovoljne težine da ispravi plovak, a iznad plovka
postavlja se graniènik - stoper, koji spreèava da najlon ceo isklizne kroz omèu
vaglera i na taj naèin odredjuje maksimalnu dubinu ribolova. Tehnika je jednos-
tavna: kada dovedete plovak na željeno mesto, vrh štapa podižete i spuštate. Jedino
što treba da pazite je da ne dignete previše vrh štapa, što bi izvuklo i plovak van
vode. Vagler birajte da bude najmanji moguæ, a ukoliko koristite veæe vaglere
opteretite ih više kako bi više utonuli i davali manji otpor ribi kada uzme mamac.
Nije loše vagler potopiti sve do antene, koja treba da bude što tanja.
Umesto vaglera, može se koris-
· Najbolja mesta na kojima treba da titi i providna vodena kugla manjih
potražite crvenperku su priobalno ševarje dimenzija jer veæa proizvodi jak
i èista voda natkrivena krošnjom drveæa. pljusak prilikom dodira sa površi-
Posmatrajte da li se stabljike ševara nom vode, pogotovo ako se izbacu-
pokreæu, èesto su ti pokreti stabljika je na veæu daljinu. Jato crvenperki
prouzrokovani crvenperkinom potragom se lako može uplašiti i razbežati
za hranom. usled nepažljivog ubacivanja
· Koristite mesne crviæe ili kastere koji hrane. Medjutim, ove ribe se manje
tonu polako. Najlon nemojte uopšte plaše od montaže unete u vodu i
optereæivati ili ga opteretite najmanjim bez zazora prihvataju i mamac na
olovcem na polovini dubine vode. veæoj udici.
Stalnim rasipanjem primame, privuæiæete Ponekad se mogu uloviti i ves-
crvenperke u srednji deo vode, kako bi taèkom mušicom. Crvenperka
presrele vaš mamac koji tone. spada u malobrojne ribe koje se
· Da bi naterali mesne crviæe da plutaju, uspešno love na mušice, ukoliko
sipajte 3 do 5 cm vode u posudu u kojoj ih posle njihovog dodira sa površi-
èuvate. Nakon 20 tak minuta, oni æe upiti nom vode nastanu "izdajnièki"
dovoljno vazduha da bi mogli da plutaju. kružiæi. Talasiæi na vodi æe svakako
· Probajte da aromatizujete mamce neèim privuæi pažnju crvenperke koja
slatkim. traga za insektima.
46 Ribe naših voda
Pribor za ribolov crvenperke je karakteristika koje su date dalje u tekstu.
Štap treba da bude lak i elastièan, dužine 3 do 4 m. Na stacionarnu špulnu ili direk-
tno vezom za vrh štapa stavite najlon debljine najviše 0,12 mm mada je pravi
najlon 0,10 mm i nosivosti 0,45 kg ukoliko pecate na èistoj vodi. Ukoliko u vodi
ima panjeva, trave i granja, ili se može oèekivati šaran ili linjak, nosivost najlona
mora biti bar 1 kg. Velièinu udice usaglasite sa velièinom mamca. Ukoliko pecate
na mesne crviæe koristite udice velièine 20, a ukoliko koristite hleb ili kukuruz
šeæerac 12 æe biti odlièan izbor.
Lovi se na glistu, kukuruz, hleb, crve, mušice, larve komaraca.
Komadiæi prepeèenog ili starog hleba magièno privlaèe crvenperku. Mesni crviæi
i sitne lauferke su se dobro pokazale. Kasteri su omiljeni krupnijim crvenperkama
posebno kada se primamljuje površinskom hranom. Plutajuæi mamci kao što su
korica hleba ili keks za pse mogu se koristiti za vreme toplih dana. U tom periodu
i zeleni skakavci i muve mogu biti zanimljivi. Kada lovite krupnije crvenperke,
probajte da na udicu 8 ili 10, zakaèite hlebnu ružu, a na vrat udice nanižete par
mesnih crviæa.
Primamljujete uvek po malo, kako bi voda isperd vas bila uvek mutna.
Loptice hrane koja se ubacuje na dno treba da sadrže deliæe koji æe se posle
rastapanja loptica dizati ka površini. U mešavinu dakle treba dodati komade trese-
ta ili komadiæe hlebne korice i kastere. Mešavina treba da bude takvog sastava koji
æe omoguæiti brzo razlaganje ubaèenih loptica, kako bi se raspadala veæ pri samom
dodiru sa vodom praveæi fini oblak. Oblak bi trebao biti žute, narandžaste ili bele
boje. Ukoliko primama koju pravite ili koju ste kupili ne pravi oblak ove boje,
dobra je ideja dodati kesicu prehrambene boje prilikom kvašenja primame.
Ukoliko možete da nadjete pinkije ili larve komaraca, dodajte ih u primamu.
Medjutim, obratite pažnju da se oni odmah razviju iz primame kako ne bi pali na
dno, odakle ih crvenperka sigurno neæe uzeti. Provereni, klasièan naèin pri-
mamljivanja riba predstavlja fiksiranje na dnu komadiæa starog hleba u odgovara-
juæoj mreži.
Crvenperke su u pravom smislu reèi uporni i èvrsti borci, pa zbog toga
zakaèenu ribu treba što pre izdvojiti iz jata kako se ostale nebi uznemirile i
razbežale. Kapitalci se najèešæe nalaze u sredini jata ili ispod njega.
Manifestacija ugriza kod plovka je karakteristièna. U prvom trenutku,
plovak se blago izdiže iz vode i kreæe u stranu, što je posledica uzimanja i noše-
nja mamca. Sa udicom, crvenperka ponese i koje olovo, tako da plovak više nije
otežan kao na poèetku. Nakon toga, kada crvenperka oseti težinu u ustima, kreæe
u dubinu, što se manifestuje naglim tonjenjem plovka. U tom trenutku treba kon-
trirati.
W
 Cverglan
patuljasti som
amerièki somiæ
terpan
manjov
glavonja
bodonja
cvergl Ictalurus nebulosus
ako živi u mulju na samom dnu, meso cver-

I glana je finog ukusa, skoro bez kostiju i

najviše lièi na meso soma. Kod skidanja sa
udice i kod èišæenja ove ribe treba voditi raèuna
o trima oštrim bodljama odmah iza glave, èiji ubodi znaju da budu izuzetno bolni.
Cverglan je poribljen u Evropi sredinom osamdesetih godina prošlog
veka iz svoje postojbine, Severne Amerike. Oèekivalo se da æe se ovde prilagodi-
ti i narasti u veliku i sportski atraktivnu ribu kakva je u Americi. Medjutim zbog
temperature vode kod nas on je uglavnom zakržljao. U našim vodama on naraste
do 800g, mada su najèešæi primerci jedva teži od 100g, dok u svojoj postojbini
cverglan naraste i preko 2 kg.
Naseljava sve vode dunavskog sliva. Kako je ovo riba dna i to onog
punog mulja i tinje, nema ga u brzim i bistrim rekama. Èest je u kanalima i bara-
ma, posebno onima koji su obrasli vegetacijom, sa dnom koje je puno panjeva,
granja, ševara i podvodnog rastinja. Ovo je veoma izdržljiva i otporna riba.
Sposoban je da preživi izuzetno visoke temperature, na kojima bi ostale ribe brzo
uginule i na vrlo mali nivo kiseonika u vodi. Moguæe ga je naæi èak i u vodama
koje dugo leže zamrznute, gde miruje i èeka trenutak otopljavanja. Kod nas se
mresti od maja do juna. Ženke izbacuju izuzetno veliki broj jajašaca što je jedan
od razloga tako uspešnog širenja ove ribe u našim vodama. Još jedna karakteristi-
ka mu ide na ruku: buduæi da je donesen iz drugih voda, u našim ekosistemima
gotovo da i nema neprijatelja. Jedino bas, koji se još nije dovoljno raširio može da
mu naudi kao prirodni neprijatelj. Štuka, som i smudj ipak vrlo retko napadaju
cverglana.

Lov cverglana
Kada dodjete na neku vodu i upecate jednog ili dva cverglana zaredom
ostaju vam dve moguænosti. Ili da se spakujete i odete na drugo mesto ili da se

47
48 Ribe naših voda
nalovite cverglana i ni jedne druge ribe. Neæe vam vredeti ni promena mamca jer
cverglan napada i guta sve mamce biljnog i životinjskog porekla koji se nadju na
udici: hleb, valjak, žito, grašak, kukuruz, sve vrste glista, crviæe, pijavice, sitnije
žive ili mrtve ribice, parèiæe ribica. Buduæi da je grabljivica, hrani se tokom celog
dana i noæi sa kraæim pauzama. Jata cverglana idu po vodi po utvrdjenim stazama
i ako želite da ih stalno pecate potrebno je da ih pratite ili da ste majstor primame
i da ih zadržite na jednom mestu. Ipak predugo zadržavanje protiv njihove volje i
nije moguæe, ali ni potrebno jer æe se veæ za par èasova vratiti. U tom periodu,
možete probati sa pecanjem neke druge atraktivnije ribe. U toku godine, najak-
tivniji je u jesen kada sakuplja kilažu za nadolazeæu zimu, u toku koje uglavnom
miruje. Iz sna se budi poèetkom marta, kada voda poèinje da otopljava. Tada je
izuzetno gladan i aktivno jede, medjutim hrani se u veæim dubinama, za razliku od
jeseni, kada ga je lakše naæi.
Da bi privukli jato cverglana na neko mesto morate ih primamiti. Obièno
se koristi standardna hrana za primamljivanje na dnu uz dodatak životinjskih kom-
ponenti: crva, iseckanih glista i blago usmrdeli komadiæi kedera. Primamu bacajte
uvek na isto mesto, ne rasipajuæi je po celoj vodi. Cverglani imaju izuzetan "njuh"
i naæi æe svaku gomilu hrane. Nakon osnovnog primamljivanja, povremeno
dohranjujte mesto crviæima.
Cverglana možete pecati na dva osnovna naèina: dubinskom metodom i
plovkom - odluka zavisi od tipa vode. Osnova je da mamac miruje na dnu, tamo
gde je i primama. Dakle, na mirnim vodama plovak, na tekuæim dubinka.
Ukoliko se odluèite za dubinski metod pribor ne mora biti fin. Koristite
najlon debljine 0,20 do 0,30mm. Udice mogu biti u opsegu od 6 do 8. Kod pecan-
ja dubinskom metodom, mogu se vezati dve udice; jedna ispod, a druga iznad
olova. Najpogodniji mamac za dubinsko pecanje su poveæi komadi belih ili crnih
ritskih glista, sitniji durbaci, manji kederi ili blago usmrdeli repiæi kedera. Kontra
kod pecanja dubinskom metodu ne treba da bude pri prvom trzaju. Kada cverglan
oseti mamac neæe se smiriti dok ga ne proguta. Dakle saèekajte da se štap jasno
savije i onda kontrirajte.
Sistemom sa plovkom æete pecati na mirnim rekama, barama, jezerima i
ustajalim kanalima. Najlon može biti kao i kod dubinskog metoda, medjutim ovde
se peca sa jednom udicom. Razlog je jednostavan. Ukoliko ulovite krupnijeg cver-
glana, on æe nagonski krenuti ka potopljenoj grani ili travi i tu bi druga udica samo
predstavljala smetnju. Oblik i nosivost plovka nisu bitni. Najbolji mamci za
ovakav sistem pecanja su žive ili mrtve gavèice koje možete naloviti èerencem.
Pored gavèica odlièno su se pokazali repiæi beovica - èak bolje nego kompletan
mrtav keder. Velièina mamca ne treba da vas zabrinjava. Kada primetite podrhta-
 Ribe naših voda 49
vanje plovka kao i kod dubinke ne žurite sa kontrom veæ kontrirajte tek kada pod-
vuèe plovak pod vodu.
Neki dobri recepti za mamce za lov cverglana su sledeæi:
· za sirni mamac je potrebno: 250g Limburger sira i ražano brašno - po
potrebi. Istopite sir na laganoj vatri. Kad je to gotovo dodajete brašno dok ne dobi-
jete masu koja ostaje na udici. U smesu možete dodati još mlevenu piletinu,
mlevenu džigericu kao i riblje brašno.
· za krvavi mamac je potrebno: 1 šolja pšeniènog brašna, 1 šolja kuku-
ruznog brašna, 1 kašièica vanila extrakta, 0,5 l pileæe ili govedje krvi, 2-3 kašièice
praha od belog luka, 1 paketiæ želea od jagoda i gaza. Pomešate oba brašna sa
vanilom i praškom od belog luka. U smesu lagano dodajete krv dok ne dobijete
testo koje se da oblikovati. Stavite sve u gazu i kuvate u kipuæoj vodi oko 15 min-
uta da dobijete tvrdu pogaèu. Nakon hladjenja iseèete u komade i pomešate lagano
sa želeom dok ne dobijemo solidnu loptu. Mamac èuvate u frižideru dok ne pod-
jete u ribolov.
· za mesni mamac je potrebno: 1 svinjsko srce ili džigerica ili mozak
(može i sve zajedno), jedno ili dva tuceta kišnih glista (zavisi koju kolièinu
mamaca pravite), brašno, konzerva kukuruza, nekoliko pari ženskih èarapa
Iseckati ili samleti srce ili džigericu i izmešati je sa kukuruzom iz konzerve.
Dodajte brašno i ponovo dobro izmešajte. U smesu istresite gliste, zdrobite ih i
umešajte u smesu. Od dobijene smese pravite kuglice velièine loptice za golf i uvi-
jate u najlon èarapu. Svežite èarapu koncem i odrežeite višak. Ovo ponavljate sve
dok vam ne nestane smese ili èarapa. Gotove loptice poslažete u kutiju i ostavite
nekoliko sati na sunèanom mestu da malo tukne. Mamac možete postaviti direkt-
no na udicu ali i kao boilie.
· za mleèni mamac je potrebno: mleko, kukuruzno brašno i so. Skuvate
najobiènij kaèamak tako da se ne raspada na udici, pa ostavite nekoliko dana na
toplom da se usmrdi. U ovaj mamac možete umesiti razne mirodjije.

Za ovaj tekst korišæeni recepti sa sajta:

http://www.ribarska.com
 Èikov
brkica
legbaba
piškor
badalj
badelj
vijun
tivuška Misgurnus fossilis L. & Cobitis tanea
edju èikove najèešæe ubrajamo dve

M vrste riba kamenog èikova (Misgurnus

fosilis) i pravog èikova (Cobitis tanea).
Ovo su ribe nizijskih voda crnomorskog sliva. U
drugim slivovima Srbije ga nema. Mogu da prežive i u uslovima gde bi svaka
druga riba uginula. Uz pomoæ jednog creva apsorbuju kiseonik iz vazduha i stvara-
ju rezerve, pa mogu ukopani u vlažanom mulju da opstanu i po mesec i više dana.
Bez obzira na velièinu, ovo su veoma bitne ribe u ekosistemu, jer proždiru i najsit-
nije hranjive ostatke sa dna voda. Važna su karika u lancu ishrane i drugih riba ali
i barskih ptica.
Kameni èikov je tanji, a njegovo oblo telo je boèno izduženo kako se ide
ka repu. Ima šest brkova iznad gornje usne. Ledja su mu zeleno-braon boje, dok je
žuto-braon boje sa strane. Nepravilno je prošaran po celom telu braon pegama.
Naraste do 20 cm. Živi u rekama jaèih struja, gde se obièno krije iza sitnog kame-
nja, u vodenoj travi ili u korenju priobalnog bilja. Hrani se krupnijim podvodnim
insektima i raèiæima, noæu i u sumrak. Mresti se od aprila do juna, polažuæi ikru
na kamenja i podvodno bilje. Jaja se izvaljuju nakon 14 do 16 dana, u zavisnosti
od temperature.
Pravi èikov je mnogo èistijih boja. Na svetlo žutoj podlozi, nalaze se
èisto braon pege. Kao i kamenog, telo pravog èikova je vitko, ali je boèno
spljošteno od glave do repa. Takodje ima šest brkiæa na gornjoj usni, ali su oni
mnogo kraæi nego kod prvog. Ispod svakog oka nalazi se po jedna mala bodlja
okrenuta ka repu. Naraste do 10 cm. Živi u sporotekuæim rekama i drenažnim
kanalima. Ukopava se u mulj, tako da mu samo glava viri ili se u toku letnjih mese-
ci, kada voda opadne i procveta, krije u gustom vodenom bilju. Hrani se sitnim
ljuskarima sa dna u toku celog dana, ali izbegava jako sunèane periode. Mresti se
od aprila do juna, polažuæi ikru na alge na dnu vode.

50
 Ribe naših voda 51
Lov èikova
Lovi se vadjenjem mulja ili vršama, lako i dugo se èuva u akvarijumima
i raznim kantama na cijem dnu ima nekoliko santimetra muljevitog peska i nešto
vode. Èikov je izuzetan mamac za soma, a osim soma èikova rado napadaju i
štuka, smudj, bucov i jegulja.
Èikov je i najpouzdaniji meteorolog. Možete ga držati u akvarijumu i
posmatrati njegovo ponašanje. Dan-dva pre promene vremena èikov se uznemiri i
sa dna akvarijuma izlazi na površinu vode po kojoj nervozno pliva do pred samu
promenu vremena ili pojavu vremenske nepogode.

98

doo"MIKS-SAL"
Svetog Save b.r.55
35210 Svilajnac

LOV----RIBOLOV----SPORT
prodavnica
LASER
tel/fax: 035/321-064
mob. 063/73 00 78
mob. 063/615 860
e-mail: mika1406@ptt.yu
 Deverika
hajn
crnooka
sinja deverika
sinjac
peèenica

Abramus sapa & Abramis brama

everika naseljava sve vode Evrope, sem

D voda Skandinavije, Škotske, Pirinejskog

i Apeninskog poluostrva i vode na
zapadu i jugu Balkana. Tipièna riba donjih toko-
va velikih reka. Naseljava i jezera, kotline, rukavce i mrtvaje. Podnosi i brakiènu
vodu na ušæima reka u mora. Zadržava se u dubljim (od 3 do 8 m), otvorenim
vodama, približavajuæi se obali samo noæu i rano izjutra i kada voda nadolazi u
potrazi za hranom. Kao i veæina ostalih ciprinida i deverika je jatna riba, bez obzi-
ra na uzrast. Jato je uvek uniformno, sastavljeno od jedinki približno istog uzrasta
i na podruèjima koja nisu izrazita hranilišta i mrestilišta, uglavnom se sreæu èista
jata deverika. Samo na hranilištima i mrestilištima u ulovu se pored deverika mogu
naci i ostale "bele ribe", kao jaz, bodorka i dr.
Deverika pripada redu šarana (Cyprinioformes), porodici šarana
(Cyprinidae) i potporodici klena (Leuciscinae). Telo joj je visoko (posebno kod
starijih primeraka i primeraka iz dubljih jezera) i boèno spljošteno. Mladi primer-
ci su srebrnaste boje. Kod starijih, ledja dobijaju zagasito zelenu boju, hrbat se
izdiže, odvajajuæi srazmerno malu glavu, sa malim, gotovo završnim, mada ipak
malo niže postavljenim ustima. Usta, sa predviliènim i viliènim kostima, vrlo su
mekana. Ždrelni zubi su jednoredni i ima ih po 5 na svakom petom skržnom luku.
Posebna karakteristika deverike je izrazito dugo analno peraje, sa 26-31 (po
ruskim izvorima 24-33) žbicom.
Postoji pet vrsta deverika koje nalikuju jedna drugoj, a to su:
· Crnooka deverika (Abramis sapa P.) - Mresti se u aprilu i
maju, naraste do dužine od 35 cm. Karakteristike ove vrste: tupasta njuška, uoèlji-
vo veliko oko na maloj glavi, 41-48 žbica;
· Deverika (Abramis brama L.) - Mresti se maja i juna. Dužine
je do 80 cm. Prsna i trbušna peraja su od sivkaste do žuækaste boje;
· Krupatica (Blica bjoerkna L.) - Mresti se od aprila do juna.

52
 Ribe naših voda 53
Dužine je do 40 cm. Prsna peraja su joj crvenkasta ili narandžasta, 22-26 žbica;
· Kesega (Abramis ballerus L.) - Mresti se od aprila do juna.
Dužine je do 45 cm. Najvitkija je i pljosnata. Ima dugo bazno podrepno peraje
pojaèano sa tri tvrde koštane špièice, 39-46 žbica;
· Šljivonosa (Vimba vimba L.) - Mresti se od aprila do juna.
Dužine je do 50 cm. Slièna skobalju, ali joj je nos uoèljivo tamniji, 20-25 žbica;
Deverika može narasti do 80 cm dužine i do 6 kg težine, a životni vek
može biti i do 20 godina, premda su proseèni primerci deverike u ulovu od 30-
40cm dužine i 0,5-1,5 kg težine.
Aktivnost deverike zavisi pre svega od doba godine ,koje odredjuje tem-
peraturu vode i od doba dana,koje odredjuje dinamiku ishrane. Preko zime, dev-
erike se krtože, osim u sluèaju da pronadju podruèje priliva toplije vode (termo-
centrale, kanalizacioni izlivi, dubine u lukama ispod šlepova i sl.) gde ima
dovoljno hrane. Sa nastupanjem proleæa i zagrevanjem vode, deverike postaju
aktivnije i kreæu u potragu za hranom neophodnom za dozrevanje polnih žlezda i
pripremu za mrest.
Mladje jedinke se hrane sitnijim predstavnicima faune dna (pužiæi i
školjkice i dr.) Jelovnik starijih je slièan, samo što jedu vrste veæih dimenzija. U
bogato zatravljenim podruèjima, deverike æe "pasti" vegetaciju, ali ne zbog nje
same, nego zbog obilja raèica i larvi raznih insekata u toj vegetaciji.
S proleæa deverika se hrani preko celog dana, iako najintenzivnije ujutru
i predveèe. Sa zagrevanjem vode, vreme hranjenja se deli na jutarnji i veèernji
period.
Sa nastupanjem jeseni i zahladjenjem, prelazi se ponovo na režim slièan
onom u proleæe do dolaska zime i krtoženja. U potrazi za hranom jata deverika
borave i na muljevitim i na peskovitim pa èak i kamenitim terenima. Ujutro i pred-
veèe u leto deverike prilaze obali radi ishrane, dok najveæi deo vreline letnjeg dana
provode u dubljim i svežijim delovima matice. Letnje noæi provode u pliæoj vodi.
Deverika spada u krupne riblje vrste, a njen rast zavisi kako od popu-
lacije drugih riba u vodi, tako i od kolièine hrane u vodi u kojoj živi. U nedostatku
hrane, cela populacija deverike zakržljava.
Mrest deverike nastupa u aprilu i traje do kraja juna pri temperaturi vode
izmedju 10 i 16OC. U plitkoj (0,2-0,5 m dubine), dobro zatravljenoj vodi, de-verike
se mreste u društvu ostalih, njoj srodnih vrsta "bele ribe", polažuæi ikru po vode-
noj vegetaciji. Mrest se najintenzivnije odvija ujutru, izmedju 6 i 9 sati, na mesti-
ma zaštiæenim od vetra i ne traje duže od 2-3 sata.
Polnu zrelost deverike stièu veæ u treæoj godini života (mužjaci), a
najkasnije do pete godine (ženke). Ženka u zavisnosti od uzrasta tj. velièine, položi
54 Ribe naših voda
od 100 000 do 580 000 komada ikre. Deverika kod nas, kako je veæ pomenuto,
spada u tzv."belu ribu" i raèuna se kao riba III kategorije. Zakonom o ribarstvu je
zaštiæena minimalnom dužinom izlova.

Lov deverike
Velike deverike nisu srèani borci, ali su vrlo izbirljive, pa je prava
retkost da se sluèajno upecaju. Deverike do 3,6kg obièno žive u velikim jatima, i
kad upecate jednu, imaæete još ulova. Medjutim, gigantski primerci žive usam-
ljenièkim životom i jako ih je teško uhvatiti.
Veoma je osetljiva na promenu vremena i u to vreme je ne interesuje
ponudjeni mamac. Bistra voda, nisko vodostanje i zaparan dan - siguran je ulov
deverike. Pred kišu i oluju silazi na dno i traži rupe u kojima ce se sakriti ili èak
zavuæi u podlogu. Ne dira udicu pri severnom i severnoistoènom vetru, a dobro
jede pri južnom i jugozapadnom vetru. U toplim danima aktivnija je po oblaènom
vremenu nego po sunèanom. U leto i ranu jesen, deverike se hrane u svitanje i u
sumrak. Kako se zima približava, hranjenje se pomera i to najèešæe u periodu od
ranog jutra do podneva.
Deverika ne uzima odmah mamac, veæ ga drži u "trubici" i ne mrda sa
mesta, a tek posle nekog vremena, kad reši da poène da guta, kreæe. To se slaže sa
ribolovnom literaturom(i praksom), po kojoj deverika, izdižuæi mamac, podiže i
obara na vodu plovak, pa ga tek onda povlaèi pod vodu. Kesega i crnooka deveri-
ka imaju griz koji se ogleda u vidu potapanja plovka, dok deverika i krupatica
èesto vole da dižu plovak, koji neretko legne na površinu vode. Razlog takvom
grizu je jednostavan. To su ribe dna. Lovimo ih na dnu, a kada uzmu mamac
naprave uzgon prema površini. Ukoliko imamo ovakvu vrstu griza prilikom kon-
triranja moramo biti jako oprezni. Štap ne sme biti vertikalan nego ga ukošavamo,
levo ili desno, što bliže vodi, jer neretko se dogodi - kontra. Riba ima uzgon prema
površini, legne na vodu, stvara otpor jer se želi naglo vratiti na dno, pa u veæini
sluèajeva dolazi do pucanja najlona ili se riba otkaèi sa udice.
Najbitnije je da odredite mesto u vodi gde se nalaze deverike. To æete
uraditi rano ujutro, posmatrajuæi površinu vode i tražeæi mesto gde se deverike
obræu na površini vode. Povežite sva takva mesta medjusobno linijama. Videæete
da je površina podeljena pravim linijama i lukovima. To su staze kojima se po dnu
kreæu deverike. Zabaèaj na bilo koju putanju æe dovesti mamac pravo pred nos
jatu. Ukoliko nije moguæe uoèiti deverike na površini, potražite mesta gde se one
najèešæe zadržavaju kao što su panjevi, podvodne terase i bazeni, ali i najdublja
mesta u vodi.
Kada birate mesto za pecanje, izaberite ono koje je najbliže ali niz
 Ribe naših voda 55
vodno. Imajte na umu da se veæina velikih deverika peca na udaljenosti oko 25 m
od obale. Krupnu deveriku možemo loviti iskljuèivo na dnu. Potreban je predvez
do metar dužine. Na takav predvez stavite kuglicu olova. Deveriku možemo lovi-
ti raznim tehnikama: štapovima od 2 do 10 m sa plovcima, štapom sa mašinicom,
match tehnikom, bolognessom ili dubinskom metodom. Mamci su joj takoðe
razlièiti (od hleba, pijavice, durbaka, kukuruza šeæerca, crva škota ili pinkija, pa
do ver de vasa).
Štap koji se koristi za pecanje deverike, je pitanje ukusa. Ipak bolje je
koristiti tvrdje štapove, kako bi preciznije zabacivali. Medjutim, izuzetno je važno
da vrh štapa bude mek ili da ima jedan od indikatora trzaja. Srednje brz štap,
nosivosti 0,6 kg i dužine 3,6 m je idealan.
Najlon treba da bude tanji, nosivosti do 1,8 kg, a predvez 1,6 kg. Udica
velièine 14 je odlièna ukoliko se kao mamci koriste mesni crvi, kasteri ili rep kišne
gliste. Ali ukoliko su deverike uznemirene, koristite slobodno i manje udice. Za
kuvani grašak, kukuruz, crni hleb, kulju i sitne durbake i pijavice dobra je i udica
velièine 12. Olovo treba da bude vezano kao klizeæe. Takodje, umesto olova
možete postaviti hranilicu. Ukoliko ne želite da propustite trzaj koristite audio ili
vizualni indikator trzaja.
Takodje možete koristiti lake fluo prstenove koji se postavljaju na sam
najlon izmedju poslednje vodjice i mašinice.
Kod sistema sa plovcima koristite meè štapove dužine od 3,5 do 4 m i
špulnu sa najlonom nosivosti 1,5 kg debljine 0,10 mm. Podvez može biti od tan-
jeg najlona 0,08 mm nosivosti 0,45 kg ukoliko se pecaju sitnij primerci, pa sve do
1,5 kg za krupnije komade. Plovci iglice od 4 x 12 do 4 x 10 ili plovci izduženog
tela s podebljanim završetkom jajolikog oblika, gramaže 0,5 pa do 3 g. Ovakva
vrsta plovaka je iskljuèivo za stajaæe vode. Plovak mora biti izrazito dobro tempi-
ran tako da viri samo antena. Klasièno vagler vezivanje plovka je do sada dalo
najbolje rezultate ukoliko se peca na tekuæim vodama mach tehnikom. Treba
upotrebljavati vaglere 3 + 1 pa do 25 grama. Ukoliko lovimo štekom potrebni su
plovci oblika suze ili oblika obrnute suze. Za bolognesse su potrebni plovci obli-
ka šargarepe ili burenceta u zavisnosti od protoka vode. Koristite udice velièine od
20 za mesne crviæe, pa sve do 10 za hleb ili gliste.
Za lov dubinskom metodom potreban vam je štap koji na vrhu ima quiv-
ertip ili swingtip, mašinicu sa špulnom najlona nosivosti 1,4-1,8 kg. Možete
postaviti veæi broj udica na kraj najlona, a velièine udica su iste kao i kod pecanja
plovkom. Nije loše na kraj postaviti i hranilicu. Swingtip je najosetljiviji indikator
trzaja koji se primenjuje pri pecanju dubinskom metodom i nezamenjiv je za
pecanje deverika. Swingtip se vrlo malo promenio od svog nastanka 1950. godine
56 Ribe naših voda
kada ga je Džek Klejton izmislio. Originlni swingtip je bio izradjen od najlona i
bio je mnogo osetljiviji od današnjih silikonskih, ali je moguænost umršenja bila
daleko veæa. Dužina swingtipa zavisi od vrste vode na kojoj se peca. Što je voda
dublja i brža, potreban je duži swingtip. Minimalna dužina je 25 cm, dok je mak-
simum nekih 50. tak cm.
U malu kolièinu primame dodajte kastere i par iseckanih glista, tek
toliko da se kugla ne raspadne u vazduhu kada se stisne u ruci. Dobra je varijanta
dodavanja crviæa u sredinu
kugle. Na ovaj naèin se crviæi · Najbolji naèin da odredite mesta gde se
neæe odmah osloboditi iz pri- deverike hrane, jeste da potražite mesta
mame, veæ æe postepeno, jedan na vodi gde se deverike u zoru i u sumrak
za drugim izlaziti, što æe dev- pojavljuju na površini vode. One tada
eriku duže držati na jednom svojim ledjnim perajima seku vodu i
mestu. okreæu se po površini taèno iznad mesta
Pretpostavimo da na kojima se hrane.
pecate na reci dubokoj 2,5 m i · Kada upecate deveriku, zabacite što pre
širokoj oko 30 m. Dodajte na isto mesto. Deverike se uvek kreæu u
najkraæi swingtip od 25 cm. jatu i velika je verovatnoæa da æete
Štapove treba da zakosite ponoviti uspeh.
nizvodno i u pravcu duvanja · Postavite štapove u pravcu toka vode i
vetra. Zabacite oko 5 m od niz vetar. Na taj naèin æete bolje primetiti
druge obale, pravo izmedju pri- trzaj deverike.
mame. Na taj naèin æete pecati · Trudite se da svakog dana bacate prima-
samo one najgladnije ribe koje mu na isto meste u isto vreme.
su se izdvojile iz jata ka prima-
mi, a neæete preplašiti glavno jato. Zategnite blago najlon. Saèekajte par trenutaka
sa primamom, da ne biste rasterali jato deverika, u sluèaju da je veæ tu. Ukoliko
nema trzaja, bacite pet kugli velièine mandarine. Nemojte ih sve bacati na isto
mesto. Prve tri bacite u liniju iza željenog mesta pecanja, a dve bacite malo ispred
ka vama.
Ugriz deverike je lako prepoznatljiv jer ima samo horizontalno kompo-
nentu, buduæi da deverika po pravilu krene pravo uzvodno kada uzme mamac.
Kada ugrizi poènu da jenjavaju, pravo je vreme za još malo primame.
Pazite da ne preplašite ribu. Zato u ovoj fazi bacajte maksimalno po jednu kuglu
primame i to po rasporedu, tri iza, jedna ispred.
Ukoliko ugrizi prestanu nakon bacanja kugle, stanite sa primamom i
saèekajte da se jato opet prikupi. Obratite pažnju, da deverike vole da se oèešu o
najlon. Potrebno vam je iskustvo da znate da razlikujete reakciju štapa na to èešan-
 Ribe naših voda 57
je i na pravi trzaj. Naravno, ukoliko koristite quivertip ove nedoumice neæe biti, ali
æe se izuzetno poveæati broj ispuštenih mamaca od strane ribe.
Krupna deverika ponaša se identièno šaranu. Rije po dnu i nema naèina
da æete je odvojiti od dna sa bilo kakvom prihranom. Za uspešno prihranjivanje i
mamèenje najvažnije je znati koja vrsta deverike prevladava na odreðenoj vodi i
samim odabirom hrane ili krupne granulacije prilagoditi se vrsti.
U svakom sluèaju primama mora biti teška, lepljiva i masna, a kao
dodatci obavezno idu mrvice hleba, mleveni keks i svi derivati kukuruza (prekrup,
griz i skrob).
Za ribolov deverike dobro je koristiti iskljuèivo kompaktnu hranu.
Potrebno je formirati kugle velièine mandarine, èvrstoæe kao da smo na tekuæoj
vodi. Hranu obavezno treba prosejati na sito. Sve dobro izmešati, navlažiti i pro-
sejati kroz sito, pa stavljati prethodno razbijeni fuj. Dodatkom lepka (Bentonit ili
Decoler) dobiæemo izuzetnu kompaktnost zemlje. Takvu primamu možemo bez
ikakvih problema bacati i praækom.
Kombinacije za deveriku
· 1 kg Sensas Carp (žuti, sivi ili crveni)
· 1 kg Sensas Gros gardon
· 1 kg Sensas Fond super
· 1 kg TTX Mais gras gros
· aditiv Vanillix (ili Frutix)
· 50 % zemlje (Terre de Some ili krtiènjaka)
Ovu smesu nakvasiti i tri sata pre, ukoliko želite da sve èestice pro-
funkcionišu i aktivno deluju što pre.
Za krupaticu i deveriku
· 1 kg Sensas carp finne monture
· 1 kg Sensas Bremes (Juane crakunte ili Super bremes)
· 1/2 kg Sensas Etang (rouge, noire ili juane) ili Lake
· 1 kg TTX Mais Fine
· 50 % zemlje
· aditiv Brasemix ili Bremix super brasem
Za kesegu i crnooku deveriku
· 1 kg Sensas Bremes (juane trakante ili super bremes)
· 2 kg Sensas Etange (juane, rouge, noire) ili Lake
· 1 kg Sensas Magic
· 1 kg TTX Mais fine
· 20 % zemlje
· aditiv Unix special brasem
58 Ribe naših voda
Za kesegu i crnooku deveriku 2
· 2 kg Main futter
· 1 kg Sensas Etange
· 20 % zemlje
· 1/2 kg Mach blend
Jedna od boljih mešano domaæe-kupovnih varijanti je da u gotovu hranu
za deverike, dodate smesu od ovsenih, jeèmenih ili pšeniènih pahuljica sa
dodatkom nekog lepka.
Najbolji mamci za deveriku su mesni crvi, kasteri, durbaci, gliste, hleb,
žito, larve komaraca i kukuruz šeæerac. Dobro je da par dana pre poèetka ribolova
nahranite mesto istim mamcima kojima želite da pecate. Ukoliko to nije moguæe,
uradite to èim dodjete na vodu. Dva mamca su uvek potrebna. Recimo veæa kolièi-
na mesnih crviæa kao primama, i par crviæa na udici kao mamac. Postoje i druge
kombinacije kao: kukuruz šeæerac/durbak, kupovna primama/hleb, kasteri/kišne
gliste. Mnogi pecaroši dodaju još jednu primamu glavnoj. Kasteri, seme konoplje,
pirinaè i žito su najpopularniji.
Prava je umetnost odrediti kolièinu potrebne primame. Recimo da je
minimum 0,5 l mesnih crviæa, dve konzerve kukuruza, 1,4 do 1,8 kg suve kupovne
primame i slièno. Maksimum je dva puta veæi od ove doze.
Kod deverike, vrlo je bitno da je ne uplašite prilikom primamljivanja.
Deverika je riba velikih dubina i vrlo slabog vida. Zbog toga je izuzetno osetljiva
na neprirodne zvuke. Dobra varijanta bacanja primame je da prvo, pre nego i
poènete pecanje, na željeno mesto zabacite samo hranilicu bez udice punu
pripremljene smeše. Nakon minut-dva povucite blago najlon i hranilicu. Na taj
naèin æe hrana spasti iz hranilice i razmazati se po dnu. Sada izvucite hranilicu i
ovaj postupak ponovite par puta. Na kraju namontirajte udice, napunite hranilicu,
bacite i èekajte. Trebaæe malo vremena da se situacija smiri i deverika dodje na
mesto. Obratite pažnju na to da je deverika slabovida i da neæe videti mamac, ako
je daleko od hranilice. 5 cm je sasvim dovoljna razdaljnina od hranilice do mamca.

Za ovaj tekst korišæeni tekstovi sa sajtova:

http://www.ptt.yu/korisnici/b/r/brzak/
http://www.geocities.com/Baja/Mesa/7714/
 Gavèica
plavac
plavojka

Rhodeus sericeus amarus

avèica živi na severu od Alpa, sa

G izuzetkom Skandinavije, Danske i

Britanije. Na zapad se prostire sve do
reke Rona, a na istoku do Kaspijskog mora.
Naseljava mutne vode donjih tokova reka, rukavce i mrtvaje, kao i jezera i bazene.
Reène školjke (rod Anodonta i rod Unjo) su neophodne da bi se gavèice razm-
nožavale, što èine od aprila do avgusta. Za vreme ovog perioda, legalica dužine 5-
6 cm raste na telu ženke iza analnog otvora. Ova legalica služi da bi ženka položila
jaja direktno u školjku, gde se ona razvijaju u ribice zaštiæena. Jedna ženka može
položiti izmedju 40 i 100 jaja, a dešava se da u jednoj školjci bude i do 200 jajaša-
ca. Jajašca se izvaljuju za 15 do 20 dana ne napuštajuæi odmah domaæina. Nakon
napuštanja mladj se hrani zooplanktonom, a odrasle ribice se hrane mekušcima sa
dna vode. Telo gavèice je visoko i boèno splošteno. Ledja su joj sivkastozelena,
bokovi srebrnasti. U sredini tela ima jasnu zelenkastu prugu.
Gvaèica kratko živi, u proseku pet godina. Naraste obièno od 5 do 8 cm,
veoma retko 10 cm, te zbog toga nema neki privredni znaèaj. Meso joj je ljutkas-
to, ali je i pored toga izuzetan mamac za grabljivice. Zbog svoje izuzetne kolorit-
nosti i zanimljive biologije gaji se i u akvarijumima.

Lov gavèice
Najèešæe se lovi "èerencem" u blizini obale. Jednostavno raspakujte èe-
renac, privežite ga za neki štap ili dužu granu kako bi mogli nesmetano da ga
spustite u vodu. U sredini èerenca, sa gornje strane stavite komad natopljenog
hleba ili neke druge primame koja tone. Spustite èerenac i saèekajte par minuta.
Nakon toga, naglo podignite èerenac iz vode i pokupite ribe.
Gavèicu možete loviti i lakim ribolovnim priborom najlonom debljine
do 0,14 mm i udicom od 18 do 20. Mamci su komadiæi gliste, crvi (sitniji), hleb.

B
59
 Jegulja

Anguilla anguilla
vropska jegulja naseljava Evropu duž

E obale Atlanskog okeana, Mediteranskog,

Azovskog i Crnog mora. Ženke migrira-
ju u gornje tokove reka koje se ulivaju u ta mora,
dok mužjaci ostaju u brakiènim vodama na ušæima. U potrazi za hranom jegulje
migriraju uzvodno i to sve do visina od 1.000 metara nadmorske visine. Teško da
neko ne zna kako izgleda jegulja. Telo joj je zmijoliko, a velika usta skrivaju
mnoštvo sitnih zuba. Peraja su joj modifikovana tako da analno i dorzalno peraje
grade jednu neprekidnu liniju oko repnog dela. Samo pektoralna peraja, odaju da
ova životinja pripada ribama. Boja joj se menja kako stari. U principu je crna ili
braon sa gornje strane, a žuta ili srebrna sa trbušne strane.
Odrasle jedinke variraju u dužini. Ženke mogu dostiæi dužinu od 1 m,
dok mužjaci retko prelaze 0,5 m. Rastu izuzetno sporo. Mužjaci postaju polno zreli
za 4 do 14 godina, a ženke za 10 do 20 godina. Odrasle jegulje menjaju boju u sre-
brnu kada postanu polno zrele. U tom periodu jegulje su izuzetno proždrljive,
nagomilavajuæi veliku kolièinu masnih rezervi. Kada se ugoje dovoljno prestaju da
se hrane. Pri kraju leta i sa poèetkom jeseni, odrasle jegulje se pokreæu na veliko
putovanje dugo 4.000 do 7.000 km ka mestima gde se veæ vekovima pare. U toku
ovog puta jegulja dnevno predje 20 do 40 km.
U martu i aprilu, jegulje stižu na mesto parenja, u Sergaso moru, izmed-
ju Bahama i Bermuda. Parenje je misterija jer do sada èovek nije video ni jedno,
ali se u ovim vodama može naæi veliki broj mladji jegulje medju zooplanktonom.
Pretpostavlja se da je kolektivno i da se dešava na dubinama od 100 do 400 m.
Nakon parenja, jegulje umiru pretpostavlja se od iscrpljenosti.
Kada se mladj izlegne prepušta se Golfskoj struji kojoj treba oko tri
godine da ih dovede do voda Evrope. U toku ovog putovanja listolike larve jegu-
lje se transformišu u staklasto prozirnu mladj, koja kako stari dobija sve tamnije
boje.

60
 Ribe naših voda 61
Lov jegulje
Bez obzira što se jegulje vrlo retko upecaju, èinjenica je da se u svakoj
vodi nalaze veliki primerci. Takodje treba imati na umu da medju upecanim jegu-
ljama veæina potièe iz stajaæih voda. Bez obzira gde hvatate jegulje, one se
najbezbednije oseæaju blizu ostrvaca, kamenja, podvodnog bilja, potopljenog
drveæa ili potopljenih sprudova. Takodje, jegulje vole da se ukopavaju u meko dno.
Jegulja se najèešæe ulovi od juna do septembra, u periodu od sat vremena pre
sutona pa sve do ponoæi, ali i izjutra sat pre zore pa sve dok sunce ne izadje.
Ponekad lovci na štuke zimi, ulove na mrtvog kedera jegulju. Preko cele godine,
kada je oblaèno, jegulje se hrane po dnu, koristeæi svoj izuzetno jak oseæaj mirisa
u potrazi za hranom. Ali, kada je vedro, posebno pri jakoj meseèini, obièno love u
srednjem sloju vode napadajuæi mladj na površini vode po silueti koja se javlja od
meseca.
Osnovni metod pecanja jegulja je vagler. Na udicu se postavljaju bron-
zani mesni crviæi, koji se èisti bacaju kao primama. Potrebna vam je veæa kolièina
crviæa, jer prihranjivanje mora biti konstantno. Poboljšani metod pecanja je
izuzetno dugim štapovima sa kratkim najlonom umesto vagler tehnike. Na ovaj
naèin se postiže bolja preciznost zabaèaja, ali i bolja fiksacija mamca. Jegulja
naime traži potpuno nepomièan mamac. Štap treba da je tvrdji.
Bez obzira gde i kada pecate, postoje tri osnovne postavke pribora. Prvo,
pecajte 10 do 30 cm dublje od dubine vode, ali budite spremni da smanjite dubinu,
kada jegulje poènu da se kreæu ka površini. Postavka 1 se koristi kada nema toka
vode sem blagog pomeranja površine prouzrokovane vetrom. Koristite tak-
mièarske plovke kruškastog tela, nosivosti 0,75 do 2 g. Postavka 2 se koristi kada
nema nimalo vetra. Koriste se isti plovci nosivosti 0,75 do 1,25 g. Postavka 3 je za
tekuæu vodu. Koriste se takmièarski plovci šljivolikog tela od balze, nosivosti 1 do
2,5 g. Za sve tri postavke koristi se najlon nosivosti 1 kg, podvez nosivosti 0,75
kg, sa udicama velièine 18, 20 ili 22.
Najbolje mesto za lov je prelaz ravnog dna u strmu ivicu. Obièno je to
dubina oko 4 m. Podesite dubinu pecanja da bude 10 do 30 cm veæa od dubine
vode. Kao mamac stavite bronzanog mesnog crviæa. Prihranjujte mešavinom bron-
zanih crviæa i kastera oko vašeg plovka. Nakon toga prihranite uzak pojas iza plov-
ka. Ideja je da se privuku jegulje iz centra vode, ka obali. Bacite po 20 crviæa ili
kastera svaki put kad zabacite plovak. Kontrirajte na svaki brzi trazaj i potapanje
plovka. Ukoliko se poveæa broj trzaja dok mamac pada u vodu, smanjite dubinu.
To je znak da se riba nalazi u srednjem sloju.
Ukoliko pecate velike jegulje obratite pažnju. Velike jegulje su izuzetno
jaki borci i za njih je potreban snažan pribor, isti onaj koji se koristi za šarana ili
62 Ribe naših voda
štuku. Ukoliko pecate dalje od obale, potreban vam je brži i kruæi štap, dok je za
priobalno pecanje potreban mekši pribor. Dužina štapa od 3,5 do 4 m je idealna.
Najlon bi trebao da bude nosivosti od 4,5 do 5 kg, dobre marke i izuzetnog kvalite-
ta. Dobro je koristiti sajlicu kao podvez zbog jeguljinih zuba. Mamci za velike jeg-
ulje su durbaci i komadi kedera. Velièinu udice prilagodite velièini mamca, a mogu
biti od 2 do 10. Krupna jegulja æe ispustiti mamac ukoliko oseti i najmanji otpor.
Iz tog razloga indikatori trzaja i mašinica moraju dati potpunu slobodu najlonu.
Ukoliko vaša mašinica nema moguænost slobodnog otpuštanja najlona, prebacite
preklopnik tako da oslobodi najlon.
· Jegulje su najaktivnije u toku leta. Zimi Ukoliko je vreme vetrovito, ili je
one obièno padaju u dubok san. Hrane se kretanje vode jaèe, koristite prsten-
noæu. U toku leta i najveæih vruæina, ove kako bi ste razlikovali lažne
manje jegulje su jedina riba koja se može trzaje. Kod dubinske metode olovo
pecati. mora biti klizeæe kako bi pružalo
· Male jegulje se mogu naæi svuda, ali se najmanji moguæi otpor. Dobro je
najèešæe pecaju u donjim tokovima reka. obaviti deo najlona blizu olova
Tu se lako hvataju dubinskom metodom silikonom ili stabljikom baštenske
ili plovkom sa kasterom, mesnim crvom kane kako se ne bi zario u mulj
ili glistom kao mamcem. Bitno je da se povuèen olovom. Kada se peca u
mamac nalazi na dnu. srednjem sloju ili na površini,
· Velike jegulje se obièno nalaze u mirnim koristite plastiène, lake plovke.
vodama, jezerima i mrtvajama. Pecaju se Možete koristiti i hranilicu i u nju
dubinskom metodom, priborom za šarana stavite vatu natopljenu mirisom
ili štuke. Mamac mogu biti durbaci ili koji može privuæi jegulje.
komadi mrtve ribe na veæim udicama (2 Ukoliko ste sve podesili pravil-
do 10). Najlon nosivosti 4,5 do 5kg je pre- no, velika jegulja neæe osetiti
poruèljiv. nikakav otpor i krenuæe da nosi
· Jedan broj pecaroša koristi vrlo kratke mamac i udicu. Ovo æe vam dati
predveze. Ukoliko se upeca veæa jegulja, dosta vremena da kontrirate. Imajte
ona æe sigurno progutati ceo predvez i na umu da se jegulja u blizini
izgubiæete udicu. prirodnih zaklona, kada je na
najlonu, jednostavno baca ka
njima. Stigne li do njih, najlon æe obmotati oko prepreke i nema naèina da je izva-
dite napolje.

f
 Karaš
zlatni karaš
karas

Carassius carassius
oreklo karaša su reke koje se ulivaju u

P Severno, Baltièko i Crno more, kao i one

koje se ulivaju u Atlanski okean, pa sve
do reke Lene. Živi uglavnom u mirnim, jako
zatravljenim ravnièarskim vodama sa muljevitim dnom, dok je relativno redak u
rekama. Njegova izuzetna izdržljivost omoguæava mu da živi i u onim vodama u
kojima druge ribe ne mogu. Na primer, moguæe ga je naæi i u bazenima koji se u
toku zime skoro potpuno lede, a u toku leta zbog male kolièine vode, postaju
izuzetno tople skoro bez imalo kiseonika u vodi. U zavisnosti od uslova života,
karaš ima veliku varijabilnost gradje. Proseèno poraste 15 - 30 cm, a dostiže i do
50 cm i težinu od 2,7 kg. U vodama sa malo hrane kao i u malim vodama dešava
se da se prenamnože pa se tu mogu naæi duguljasta zakržlja jata èiji pojedinci teško
premašuju 300 g. Ove karakteristike nisu nasledne i zavise samo od uslova. Kada
dodju bolja vremena, potomci zakržljalih jedinki postaju brzorastuæi primerci
okruglog tela. U vodama sa dosta hrane, a posebno u onima u kojim ima dosta
grabljivica, mogu se naæi ogromni primerci karaša, ali su oni izuzetno retki.
Karaš živi na dnu gde se i hrani sitnim životinjama i delovima biljaka.
U toku leta se hrani intenzivnije, dok zimi potpuno prestaje sa uzimanjem hrane.
U vodama koje se zimi potpuno lede, preživljava zahvaljujuæi svojoj telesnoj
izluèevini koja se ne ledi, a obezbedjuje vlažnost kože. Pari se u maju i junu, a
ženka položi oko 300.000 komada jajašaca na podvodnom bilju.

Lov karaša
Prihranjivanje jednog mesta u toku dužeg vremenskog perioda, pre
pecanja, je jedan o od najboljih naèina da privuèete veæi broj razlièitih vrsta riba.
Èudno, ali ovaj metod neæe poveæati broj upecanih karaša. Najveæi razlog tome je
to što karaši nisu velike lutalice. Uglavnom se zadržavaju na svojoj teritoriji, retko
je napuštajuæi. Ipak, mesto na kome lovite, treba dobro nahraniti mamcem sa

63
64 Ribe naših voda
kojim æete pecati, par sati ranije.
Ukoliko planirate rani jutarnji izlazak na vodu, nahranite u sumrak
prethodnog dana i to sa par kugli navlaženog izgnjeèenog hleba sa dodatkom mes-
nih crva i kukuruza šeæerca. Rano izjutra pažljivo pridjite hranjenom mestu i ras-
pakujte pribor. Primetiæete mehure vazduha na površini vode koji potièu od riba
koje hraneæi se riju po dnu. Nemojte više prihranjivati mesto, jer æe to samo ras-
plašiti ribu. Namamèite udice hlebnim ružama ili mesnim crviæima i zabacite tamo
gde ima najviše mehura. Rezultat bi trebao da bude trenutan.
Karaša neæete naæi na svakom mestu u vodama u kojima boravi. Jata se
obièno kreæu po svojoj teritoriji u potrazi za hranom, ali njihovo ponašanje uslovl-
javaju i vremenske prilike. Jata su obièno saèinjena od jedinki istog uzrasta. Veæe
ribe plivaju u manjim grupacijama od po dve tri jedinke, koje se za vreme najveæih
toplota u toku dana kriju u priobalju i medju vodenim biljem.
U dubokim veštaèkim jezerima, karaši se u toku vidljivog dela dana sele
ka najdubljim delovima, dok predveèe dolaze u pliæake nekad ni 50 cm duboke.
Svoje prisustvo odaju mehurima vazduha na površini vode, koji se stvaraju dok
traže hranu po dnu. Uglavnom traži vode zaklonjene od jakog vetra, a idealna tem-
peratura vode je od 16 do 20OC. U takvim uslovima, oèekujte karaša od rane zore
pa sve do 10 sati pre podne, ali i od trenutka zalaska sunca pa sve do potpunog
mraka. Sa naglim padom nivoa vode karaš nagonski poèinje intenzivnije da se
hrani. Na taj naèin se priprema za ukopavanje u blato u kome može duže vremena
da preživi u vrlo plitkoj vodi.
Lovi se lakim ribolovnim priborom, najuspešnije na plovak. Štap od 4
metra, najlon nosivosti 1,1 kg biæe dovoljni. Ukoliko se pojave krupniji karaši,
uzmite jaèi štap dužine 3,5 m i najlon debljine 0,10 - 0,16 mm i nosivosti 1,4 do
1,8 kg.
Kako je karaš riba dna, i kako se dešava da i desetak puta sisa mamac
pre nego ga proguta treba posebnu
pažnju da obratite na plovak. · Sezona najboljeg lova je od juna do
Uzmite uvek najfiniji plovak koji oktobra, posebno kada je pritisak visok, i
prilike dopuštaju. Nosivost neka nema vetra.
mu bude od 0,5 do 1,5 g. Na · Na veæini voda, treba loviti noæu i od
otvorenim vodama bolje je koristiti izlaska sunca pa sve do 10 èasova.
crne plovke, dok je u senci bolje · U toku izrazito toplih dana, probajte da
uzeti crvene. Noæu dodajte fluores- pecate na hlebnu ružu na udici velièine 16
centne ampulice kako bi videli ili 18. Prihranjujte blago potpuno razvod-
trzaje. njenim hlebom.
Za vreme mirnih dana
 Ribe naših voda 65
manja olova vezana 15 cm iznad mamca su savim dovoljna da obezbede da udica
leži tik iznad dna. Kada pecate vagler tehnikom, uzmite minimalno olovo koje æe
vam omoguæiti da zabacite na daljinu od 1 do 3 dužine štapa. Kada je vetrovito,
stabilizujte mamac na dnu sa par olovaca 60 do 90 cm iznad mamca. Olovca treba
da budu 15 cm iznad dna, kako se mamac ispod ne bi mrdao usled talasanja vode.
Udice izaberite izmedju velièina 10 i 18 u zavisnosti od mamca.
Ispitivanje dubine vode je najbitnija mera pre pecanja. Ima dve svrhe,
prvo da se ispitaju konture dna, a onda i da se mamac postavi tako da tek dodiru-
je dno. Kada sagledate izgled dna, bacite primamu sa unutrašnje strane terase.
Svakih pet minuta dodajte još primame i ponovo zabacite.
Za noæno pecanje bolje je koristiti štapove dužine 3 do 3,5 m i najlon
nosivosti 2,3 kg. Pecajte ih dubinskom metodom normalno ili sa otpuštenim
najlonom i slobodnom špilnom ili plovkom. Idealni plovci su oni sa crvenom
kuglom na vrhu antene, kako bi bili dobro uoèljivi za vreme sumraka. Noæu ih
možete zameniti sa onima koji imaju fluorescentne antene. Plovak vežite wagler
metodom, samo na dnu, tako da može da klizi slobodno niz najlon izmedju dva
graniènika. Dodajte jedno malo olovce na 15 cm iznad udice, kako bi mamac što
pre pao na dno i da bi tu ostao fiksiran. Karaš pre svega voli nepomièan mamac,
pa mu treba i omoguæiti. Takodje, ako je moguæe koristite brzo tonuæe najlone.
Uobièajeni mamci su kukuruz šeæerac i kišna glista (Eisenia foetida), ali
su se kao najbolji pokazali hleb i mesni crvi zasebno ili u sendvièu. Primama treba
da bude bele boje sa primesama mamca na koga pecate. Nekada mogu da se kao
mamci koriste i kocke mesnog nareska ili zamrznuti grašak. Primama bi trebala da
ima aromu konopljinog semena.
Tipièan pokret plovka pri trzaju karaša je kompleksan i može da traje i
do pet minuta. Prvo plovak potone, pa izroni, nakon toga krene na jednu pa na
drugu stranu i najzad potone. Takodje, nekada se desi da karaš sisa mamac. U tom
sluèaju plovak samo vibrira po površini. Da bi primetili tako fine trzaje koristite
plovke sa prugastim antenama. Najzad, poslednja manifestacija može se videti kad
karaš pridje mamcu, zaustavi se ispred njega i onda naglim otvaranjem usta usisa
mamac. Tada plovak jednostavno brzo i odluèno potone pravo u dubinu vode.
Kada se karaš sprema za ukopavanje u blato, kad nivo vode krene naglo da pada i
izgled trzaja plovka se menja. Tada su trzaji nagli, pravolinijski i treba kontrirati
kad plovak ide dole. U ovom periodu treba koristiti najosetljivije takmièarske
plovke, a štap je neophodno držati u ruci kako bi brzo mogli da reagujete.
Rupe u travi su prava mesta za zabacivanje plovka. Medjutim, nemojte
zabacivati u sredinu rupe, veæ na samu njenu ivicu. Na taj naèin æete smanjiti broj
lažnih trzaja prouzrokovanih udarom tela ili repa karaša po najlonu.
66 Ribe naših voda
U toku zime, karaš se hrani u toku najtoplijeg dela dana, kada su tem-
perature najviše i kada je voda osunèana. Idealna temperatura vode je 7OC, mada
je karaš aktivan sve do 4OC. Interesantno je da se karaši èesto u toku zime igraju
na površini vode. Nervozno se bacaju i po nekoliko puta u nizu. Ova igra nema
veze sa hranjenjem i vrlo teško æete ovakvog karaša upecati. Ovo zimsko igranje
treba razlikovati od letnjeg izranjanja, kada se karaš hrani i kada polako prevalju-
je telo po površini.
Neki od najboljih recepata za prihranu mesta za pecanje karaša data su
ispod:
· Testo od ovsenih ili zobenih pahuljica - Ove pahuljice se skuvaju.
Dobro skuvane, pospu se hlebnim pahuljicama ili belim pšeniènim brašnom,
najbolje onim za razvlaèenje, pa se dobro umese. Pre posipanja može se dodati i
neki mirisni sastojak. Npr. za bodorke anis ili korijander, za karaša i deveriku
šeæer. Kada je ovako testo pripremljeno, može se dodati i malo meda. Ako ste se
namerili na šarane, umesto pahuljica ili brašna od pšenice dodajte kukuruzno
brašno (nikako griz).
· Testo od kukuruznog brašna - Naroèito je dobro za karaše i šarane.
Kukuruzno brašno se ukuva. Po njemu pospu hlebne pahuljice ili belo pšenièno
brašno. I ovde se preporuèuje dodavanje mirisnih materija u prašku i meda. Ako
lovite mrene ili klenove, onda ukuvanom kukuruznom brašnu dodajete istrugani
sir i vanilin šeæer.
· Testo od griza - Kao za pravljenje testa od pahulljica, skuva se griz, pa
se pospe pahuljicama ili pšeniènim brašnom. Kada mu se doda anis u prahu,
odlièan je mamac za karaše, bodorke i deverike.
· Hleb - Koristi se sredina svežeg belog hleba, odnosno peciva. Beli hleb
je bolji za stajaæe vode dok je polubeli hleb pogodniji za tekuæe vode. Treba vodi-
ti raèuna da mirisni dodaci teško prodiru u hleb i voda ih brzo ispira. Zato su pre-
poruèljivi dodaci u teènom stanju, kao npr. vanila koja se dodaje pecivu.

Za ovaj tekst korišæeni recepti za primamu sa sajta:

http://www.ribar.co.yu
i tekstovi sa sajta:
http://www.ptt.yu/korisnici/b/r/brzak/
 Keèiga

Acipenser ruthenus
eèiga živi u rekama koje se ulivaju u

K Kaspijsko, Crno i Azovsko more, kao i u

reke koje se ulivaju u Ladoga i Onega
jezera. Ovo je jedini predstavnik jesetri (rod
Acipenser) koji neprekidno živi u slatkoj vodi.
Glava keèige je karakteristièna, sa izduženom njuškom i sa dugim i
osetljivim brèiæima. Na telu ima 12 do 17 oštrih ledjnih ploèica, 58 do 70 boènih
i 12 do 18 trbušnih. Maksimalno naraste do 1m i teži do 9 kg.
Zimu preživljava u potpunom miru u veæim dubinama donjih tokova
reka. U toku proleæa seli se uzvodno radi parenja. Od marta do juna, ženke polože
od 11.000 do 140.000 jajašaca u peskovitom ili šljunkovitom dnu na dubini od 3
do 4 m. U prvih devet godina što je ženka starija, to više jajašaca položi. Nakon
tog uzrasta broj jajašaca opada. Nakon oplodnje ženke napuštaju gnezdo, dok
mužjak ostaje, nastavljajuæi da se pari sa drugim ženkama. Nakon izleganja mladj
se pod uticajem strujanja reke seli ka ušæu, gde se hrani glavonošcima. Odrasle
ribe se hrane životinjama dna i ikrom drugih riba. Noæu, prilaze obalama gde
hvataju insekte koji padaju u vodu. Da bi ovo izveli, okreæu se na ledja, jer su im
usta sa donje strane tela.

Lov keèige
Lovi se dubinski, a koriste se tanke i oštre udice velièine 8 - 14. Najbolji
mamac je larva vodenog cveta, retko se može uloviti i na crvenu glistu. Najbolje
se lovi u proleæe pred mrest. Na trzaj treba odmah kontrirati.
Pored keèige u dunavskom toku žive i jesetre i morune koje su vrlo
sliène keèigama, ali periodièno migriraju u Crno, Kaspijsko i Jadransko more. Ove
dve ribe sportski pecaroši ne mogu da upecaju, njih mrežama love iskljuèivo pro-
fesionalni ribari.

A
67
 Kesega
kosalj
sabljarka
beovica

Abramis ballerus
esega naraste obièno od 30 cm do 40 cm

K i težine do 0,5 kg. Prepoznatljiva je po

maloj glavi, ustima koja su okrenuta
polugore i velikim repnim perajima. Telo joj je
spljošteno i izduženo. Oèi su joj velike sa belo-srebrnom beonjaèom.
Ima neobièno dugo podrepno peraje sa 38 do 45 žbica. Boèno ima 66 do
73 komada krljušti. Ledja su joj plavozelena, bokovi srebrnobeli, sa blagim pla-
vim odsjajem. Trbuh je crvenkastobeo.Živi u nizijskim vodama, najèešæe u
velikim rekama i njihovim plavnim podruèijima. Može se naæi u svim slivovima
srednje Evrope, posebno u blizini ušæa reka. Vrlo se retko može naæi u gornjem
toku reke. Hrani se životinjskim organizmima pri dnu.
Mresti se nešto pre deverike. Za vreme parenja mužjaci dobijaju na
bokovima bradavièaste izrasline. Prvo su bele boje, a nakon toga požute. Polno
sazreva sa èetiri godine, kada naraste 18 do 20 cm.

Lov kesege
Lovi se lakim ribolovnim priborom, najuspešnije na plovak. Potreban je
karbonski štap "takmièarac" od 5 - 6 metara iz dva ili tri dela. Debljina najlona
ipak zavisi od velièine prve upecane kesege.
Za pecanje u kanalima najlon debljine 0,08 - 0,10 je obièno dovoljan.
Koriste se udice od broja 12 do broja 16. Plovak u obliku šargarepe nosivosti od
0,3 - 1,5 gr. Balansiranje olovima treba da bude dobro uradjeno. Najbolje je koris-
titi neæi broj manjih olovaca ili jednog olivetija i više malih olovaca.
Za pecanje u brzacima i rekama, najlon treba da je nešto deblji od 0,12
do 0,14 mm. Koristi se nešto veæi plovak oblika lopte ili kruške. Plovak treba da
ima dugaèku antenu i telo zbog stabilnosti. Velièina udice se bira u zavisnosti od
mamca. Najbolje je koristiti udice u rasponu od 10 do 18.
Klasièni mamaci za deveriku i bodorku dobri su i za kesegu. Medju

68
 Ribe naših voda 69
njima mesni crviæi, larve komaraca, brašneni crvi, kuvano žito, hleb i gliste su
najèešæe korišæeni.
Za uspešan ribolov primama je esencijalna. Treba da bude teška, masna,
hranjiva, tamna i lepljiva. U sebi može da sadrži samo biljne sastojke, ali kesega
neæe odbiti ni mesne delove. Od biljnih sastojaka tu su hleb, mleveni keks, kuku-
ruzni griz, skrob i pšeniène, ražene i ovsene pahuljice. Od mesnih sastojaka treba
koristiti mesne crviæe, sitne gliste i komadiæe glista. Najbolje je formirati loptu od
biljne primame, a onda u njenu unutrašnjost dodati životinjske komponente.
Od primame se formiraju lopte velièine mandarine i sa oko 1/2kg hrane
nahrani se mesto pecanja. Nakon toga, na isto mesto se zabacuje sistem sa hranil-
icom u sluèaju da je dubinski metod u pitanju, odnosno namamèena udica ukoliko
se peca uz pomoæ plovka.
Za razliku od deverike, koja se nikada neæe diæi sa dna, kesegu možemo
adekvatnom primamom diæi od dna ako nam je to cilj. Primama koja to može ura-
diti mora u sebi imati elemente koji prilikom raspadanja isplivavaju, kao što su
korica hleba i treset. Jedini razlog zašto želimo kesegu da dignemo sa dna je
pecanje plovkom na mestima gde je dubina jako velika ili dno preterano zatravn-
jeno i prekriveno panjevima, pa je opasnost od kaèenja velika.
Prisustvo kesega primetiæete po pojavi mehuriæa na površini vode, koji
izlaze iz dna, dok ribe riju po primami koju ste upravo bacili. Imajte na umu da
kesege ne vole dodatna dohranjivanja mesta. To ih može uplašiti. Zato kada jed-
nom primamite ribe, nemojte dohranjivati dok god riba radi. Kada jato ode,
prihranite opet i èekajte.
Ugriz kesege je karakteristièan. Plovak prvo blago izroni, što je znak da
je kesega uzela mamac, a nakon toga se položi, drži mamac u ustima i najzad krene
u jednu stranu. U tom trenutku treba kontrirati i kaèenje je zagarantovano.
Kesega se može pecati dubinskom metodom, plovkom i bolonjez
tehnikom.
Lov dubinskom metodom je najèešæi na jezerima i sporotekuæim
vodama. U ovakvim sistemima kesega se nalazi na velikoj udaljenosti od obale i
treba joj “dobaciti” mamac. Koristi se karbonski štap dužine od 3 do 4 m. Najbolje
je da se vrh štapa opremi nekim indikatorom trzaja. Najlon treba da je od 0,14 do
0,16 mm. Na kraju najlona treba da se nalazi hranilica. Mesto pecanja pre poèetka
dobro nahranite, a dohranjivanje vršite samo hranilicom. Zabacujte uvek na isto
mesto. Štap postavite u pravcu toka reke. Kontrirajte kada indikator trzaja pokaže
da je riba ponela mamac.
Lov plovkom se ni u èemu ne razlikuje od lova bodorke plovkom. Pribor
za ovakav lov opisan je na poèetku teksta. Plovkom se obièno lovi na tekuæim
70 Ribe naših voda
vodama, kao što su reke i kanali. Kontrira se kada riba ponese plovak na jednu
stranu.
Lov kesega bolonjez (Bolognese) tehnikom dolazi iz Italije i tamo je
koriste ribolovci na brzim vodama sa jakom strujom.
Za ovaj tip pecanja potrebni su karbonski teleskopski štapovi dužine 5
do 7 m. Na ovakav štap postavlja se kvalitetna mašinica. Na špulnu se namotava
najlon debljine 0,10 do 0,20 mm. Plovak treba da je masivan sa veæom nosivošæu.
Antena olovka je velika i na vrhu ima kuglu. Montira se jedna udica velièine od
10 do 18 na kraj najlona. Udica je na predvezu dugom oko 50cm i vezana je vir-
blom za glavni najlon. Za optereæenje koriste se dva veæa olova.
Tehnika ribolova je jednostavna, ribolovac zabacuje sistem nizvodno i
pušta da ga struja nosi na željeno mesto. Vrh štapa stoji podignut i u svakom
trenutku može da da kontru.
Da bi ribolov bio uspešniji voda se dohranjuje i to malo uzvodnije od
mesta gde leži mamac, kako bi se pri rastapanju primame èestice primame skotr-
ljale pravo do mesta gde vozimo plovak.
Pored kesege, ovaj sistem pecanja može biti odlièan i za druge vrste dev-
erika, crnooku i nosaru.
YX
 Klen

Leuciscus cephalus
sim severne Skandinavije i ostrva u

O Mediteranskom moru, klen naseljava

celu Evropu. Živi kako u slatkoj tako i u
brakiènoj vodi, ali i u Baltièkom moru. Uprkos
klenovoj velikoj sposobnosti prilagodjavanja, on ipak najradje naseljava tekuæe
vode sa tvrdom podlogom. U nizijskim rekama, najèešæe se zadržava ispod brana
i zapreka u vodi gde se hrani. U pastrmskim vodama smatra se nepoželjnim jer
proždire plemenitu mladj i ikru. Klen se hrani i životinjskom i biljnom hranom.
Veliki primerci se hrane drugim ribama i žabama, èak proždiru i plodove koji
padaju sa priobalnog drveæa. Uprkos svojoj velikoj proždrljivosti, klenovi rastu
prilièno sporo. Sezona parenja im je sa proleæa. U tom periodu mužjaci, pa èak i
neke ženke dobijaju taèkice po telu, a analno i ventralno peraje postaje im crveno.
Ženka polaže izmedju 50.000 i 200.000 jaja. Nakon izvaljivanja, mladj jede zoo-
planktone. Mlade ribe se drže u jatima, dok odrasli primerci žive zasebno. Kreæu
se tik ispod površine vode, odakle mogu da reaguju na svaku opasnost. Klenovi su
izuzetno stidljive ribe, što posebno važi za starije primerke.

Lov klena
Na rekama koristite plovke, dubinke bez i sa hranilicom kao i dubinku
sa slobodnom špulnom. Naroèito je zanimljiv lov na "pec", koji je specifièan za
manje reke. Pribor koji se koristi može biti sasvim skroman. Dovoljno je imati
vitak štap srednje dužine, laganu mašinicu sa namotanim najlonom precnika 0,18-
0,25mm, sasvim mali plovak i udicu, najbolje velièine oko broja 12. Najuspešniji
mamac je skakavac, ali se mogu koristiti i krupniji insekti i leptirovi. Pri zabaci-
vanju udice nije potrebno voditi raèuna da mamac što laganije padne na površinu
vode. Grublji udar udice sa mamcem i plovka o površinu vode izaziva klena da
zagrize èak i da nije gladan. Ako ne zagrize posle nekoliko sekundi od zabacivan-
ja, ceo se postupak ponavlja. Duže èekanje nema smisla. Iako kod zabacivanja ne

71
72 Ribe naših voda
mora mnogo da se pazi na narušavanje tišine, mestu za ribolov treba priæi što tiše,
bez naglih pokreta, naroèito ako su klenovi na površini vode. Kada se zauzme
dobra pozicija za zabacivanje, zakratko se saèeka i kada se uverite da su klenovi
ostali tu, poèinje se lov. Mamac treba da padne 20-40cm ispred uoèenog klena.
Ako na njega krene sitan primerak ne treba mu dozvoliti da ga on zgrabi, veæ ga
povlaèenjem najlona spreèiti u tome.U jurnjavi i otimanju za plen koje tada nas-
tane udicu obièno proguta najkrupniji klen iz grupe. Kada klen uzme mamac, pre
kontriranja vrh štapa treba spustiti što bliže površini vode. Potezanje treba da bude
kratko i dovoljno energièno da bi se udica sigurno zabola. Zakaèenom klenu ne
treba dozvoliti da se izbacuje iz vode, jer se tada, u veæini sluèajeva, on uspesno
oslobadja udice pre nego što ga izvuèemo na obalu. Klenovi koji se love na taj
naèin su teški 100-300 grama. Kapitalci teški i više od 2 kg su daleko redji i
oprezniji, ali se i oni ponekad
ulove. Èest razlog gubljenja ulova · Prihranjivanje na malim vodama nije od
je prekasna kontra. Naime, klen presudnog znaèaja, ali može pomoæi.
uzima mamac obièno dok još tone. Bolje je baciti par stisnutih sitnih komada
Premeæe ga u ustima i ako oseti primame na mesto pecanja i nekoliko gru-
otpor odmah ga ispušta. Ovde mora menèiæa navlaženog hleba uzvodno, nego
uslediti brza kontra. Najveæi prob- bacati velike lopte primame. Ovo æe
lem je što u toku tonjenja mamaca, uèiniti da se hleb uzvodno raspada i kon-
dok struna nije još zategnuta, blagi stantno primamljuje ribu, što je mnogo
trzaj klena neæete ni osetiti na štapu bolje od stalnog ubacivanja loptica koje
pa je potrebno dobro paziti na svaki æe zasigurno zaplašiti ribu.
neuobièajen pomeraj najlona. · U nekim vodama postoje jako veliki
Na kanalima i drugim primerci klenova koje je teško uhvatiti.
uskim vodama trudite se da doseg- Pokušajte sa mrtvim kederom ili sardi-
nete suprotnu stranu obale dugim nom u priobalju pred sumrak.
štapom sa kratkim najlonom ili · Iako su klenovi ribe tekuæih voda, kapi-
dubinskom metodom sa quiver- talci se uglavnom nalaze u barama i jezer-
tipom. Najlon treba da bude ima.
nosivosti 1,8 do 2,5 kg. Udica · Vodi prilazite oprezno. Krupni klenovi
velièine od 8 do 4. Na oko 20 cm su oprezni i na najmanji šum u stanju su
od udice dodajte još jedno olovo da pobegnu na sasvim drugi deo vodenog
kako bi primorali mamac da leži na toka.
dnu. Osnovni princip je da treba da · Najbolje vreme za klena je od oko sat
stavite minimalno olova. Dubinski vremena pre zalaska sunca pa sve do tri
metod lova se primenjuje za vreme sata nakon zalaska.
veæih voda, naroèito u proleæe i u
 Ribe naših voda 73
kasnu jesen.
Kada je voda bistra, možete prihraniti željeno mesto mesnim crviæima,
konopljinim semenom ili kukuruzom šeæercem i èekati da se klenovi pojave pa
pecati jednim štapom. Kod mutnih voda, kao i u zimskim uslovima ta varijanta
ribolova retko uspeva. Bolje je onda zabaciti više dubinki i èekati ili koristiti
metod pecanja sa dva štapa. Jedan zabacite na 4 do 5 m od obale, sa minimalnom
kolièinom olova potrebnom da se mamac nadje na dnu. Koristite pola sardine ili
durbaka. Na drugom štapu ponudite komadiæ mesnog nareska na dlaci i zabacite
dalje u glavni tok. Koristite fiksno olovo težine 50 g.
Klen je svaštojed i može se pecati na skoro svaki mamac. Možete pro-
bati sa sirom, komadom nagnjeèenog voæa, posebno kupinama i dudom, mesnim
crviæima, suvom krvi, glistama, skakavcima ili puževima. Tu su i hlebne ruže, dur-
baci, kocke mesnog nareska i kukuruz šeæerac, prirodne i veštaèke mušice i živi
insekti. Naravno, neæete koristiti sve ove mamce svaki put kad odete u ribolov.
Kada je reka bistra, hlebna ruža i kukuruz šeèerac su se pokazali najboljim. Kada
je voda mutna, bolje je koristiti što aromatiènije mamce (crvi, sir ili mesni
narezak).
Leti možete probati i puža. Ukoliko dodje do trzaja, biæe to još dok
mamac tone. Tu je i korica hleba slobodno vezana na udiciu bez olova za letnje, a
sa olovom za zimske uslove pecanja. Olovo postavite 5 do 15 cm iznad udice.
Najbolji trenutak za klena je onaj odredjen promenom nivoa vode. Prvo
treba da nivo poraste za oko metar, a nakon toga, za par dana da opadne na 15 do
45 cm ispod proseènog nivoa. Lov æe vam tada doneti velike klenove. Doba dana
i nije toliko presudno. Klenovi su aktivni uvek, ali sumrak ipak daje najbolje rezul-
tate kad se love krupni komadi.
Nikako ne treba zaboraviti lov klena varalicom. Ovaj metod se najèešæe
primenjuje u popodnevnim satima, kad klen iz dubine osmatra površinu vode i
kada æe vašu varalicu brzo spaziti. Od varalica treba koristiti voblere od 3 do 5 cm
, kao što su Rapale(Countdown i Mini Fat Rap u boji i S, SD, MN, RT, GRT, P, G
i u mutnoj vodi GFR, RH, FT i SGT(SLN))*, Ružno paèe( BIS, BT, BGI, BS,
DOR, BASS)* ili Zoranovi vobleri od 5 cm boje crno-bele i zlatno-crne. Takodje
mogu se koristiti i leptiri velièine 0 do 3 i male kašike, male glavinjare imitacije
žaba i riba, tvisteri i šediæi velièine 2,5 do 4.
Zabacujte varalicu nizvodno i popreèno na tok reke. Obratite pažnju da
se klenovi nalaze obièno pri obali, u senci ispod krošnji drveæa koje natkrivljuju
površinu vode (ako su ta drveta još dud, glog ili trešnja eto objašnjenja zašto se i
na ove biljne mamce može uloviti klen), uz obalu obraslu kupinama ili medju
potopljenim panjevima i granama. Na ovim mestima klen saèekuje svoj plen bilo
74 Ribe naših voda
da su to ribice, insekti koji sleæu na vodu ili upadaju sluèajno u nju ili plodovi koji
padaju sa krošnji. Dakle na tom mestu treba pecati i bacati varalicu.
Varalicu po pravilu klen uzima naglo, odluèno i kratko. Pravovremena
kontra je najbitnija. Moguæa su tri scenarija koji vam se mogu dogoditi pri vod-
jenju varalice:
· Bacate varalicu, ona pada, oseæate (a vrlo èesto èak ni ne osetite na
štapu, veæ samo vidite da je najlon poèeo malo brže da se zateže) blagi trzaj i nas-
tavljate da namotavate. Varalicu dovodite do vode i ponovo zabacujete. Desilo se
da je klen uzeo varalicu još dok tone i dok najlon još nije bio zategnut, te stoga
niste ni osetili trzaj. Klen je uzeo varalicu, malo je poneo, osetio otpor, prepoznao
da “to” nije za jelo i ispljunuo je. Da bi rešili ovaj problem važi ista napomena kao
i kod pecanja plovkom. Posmatrajte najlon još dok tone i na svaki sumljivi pokret
najlona najbolje je da kontrirate.
· Bacate varalicu, vodite je kroz vodu, oseæate blag trzaj, kontrirate i
ništa. Opet vam je na varalici bio klen, koji ju je okusio i osetio da nije za jelo i
ispljunuo. Jedino rešenje je da prilikom namotavanja najlon držite uvek nategnu-
tim, posmatrate vrh štapa i kontrirate odmah pri najmanjem trzaju.
· Treæi scenarij je dosta èest. U toku vuèenja osetite otežanje i pomišljate
da je u pitanju trava ili komadiæ kese. Dovodite varalicu do kraja i primeæujete da
je u pitanju klen. U veæini sluèajeva ovakav klen æe se pri izvlaèenju otkaèiti, jer
nije dobro zagrizao mamac. I ovde je jedino rešenje kontra i pri najmanjoj promeni
optereæenja.
Pored vodjenja varalice može se na bržim vodama koristiti i tehnika
“lerovanja” - zabacivanja nizvodno i zadržavanja varalice na jednom mestu, koja
vibrira pod dejstvom toka vode. Povlaèenjem vrha štapa gore dole menjate dubinu
, a levo desno mesto varalice.
Ponekad se za vreme sunèanog i toplog dana klen okuplja na samoj
površini vode i tada ga je moguæe loviti strimerma i mušicama potezaljkama koje
se mogu kombinovati sa voblerima ili leptirovima. Od mušica su se najbolje
pokazale imitacije bumbara, koèijaša, zula i veštice. Umesto mušice istim prin-
cipom se može loviti i na malog skakavca (i zelenog i braon) i popca.
Kao zamena za pravi mušièarski pribor može se koristiti i vaser kugla,
tanak najlon bez olova i veštaèka mušica (zlatna, crni palmer i aleksandra) ili sveže
uhvaæeni skakavac ili popac.

A
*Za informacije o tipovima i bojama varalica korišæen tekst iz Ribolovaèkog-magazina br.3 :
Tibor Mesaroš, “Veliki uzima ne no” - http://www.ribolovaèki-magazin.co.yu
 Kleniæ

Leuciscus leuciscus
leniæ naseljava skoro celu Evropu, osim

K voda Škotske i severne Skandinavije.

Naseljava mesta gde se ulivaju brzi
potoci, bujice i reke. Kreæe se u manjim jatima,
uglavnom blizu dna na kome jede insekte i njihove larve, puževe, ikru i riblju
mladj. U toku veèeri i noæu isplivava na površinu gde lovi insekte koji padaju na
površinu vode. U mutnim vodama voli da se hrani glistama koje bivaju sprane sa
zemljišta nakon kiša. Sezonske migracije jata kleniæa ista su kao i jata bodorki. Sa
proleæa nalaze se u mirnijim delovima toka, ali nakon par nedelja, kako vreme oto-
pljava kreæu ka glavnom toku i veæim dubinama. Kao i bodorke rado se zadržavaju
ispod krošnji koje nadvisuju vodu, hvatajuæi insekte i plodove koji padaju sa njih.
Sa dolaskom jeseni odlaze u dublje vode. I dalje vole da se zadržavaju u brzim i
turbulentnim vodama, ali se jata dele na manje grupacije. Kada dodje zima, jata se
opet okupljaju i prezimljavaju u najveæim dubinama. Poèinje da se razmnožava u
treæoj ili èetvrtoj godini života, u periodu od marta do maja. U hladnim vodama
mrest se odvija nešto kasnije, èak i u junu. Parenje je zajednièko za celo jato.
Polaže ikru na podvodnom bilju li njihovom korenju, nekada i na peskovitom dnu.
Za razliku od veæine riba koje se sele u zvodno da bi se parile, kleniæi migriraju
nizvodno. U tom periodu na telima mužjaka javljaju se pege. Ženka polaže od
3.000 do 27.000 jajašaca velikih 1 do 2 mm u preèniku. Pri temperaturi od 13OC
mladj se izlegne nakon 25 dana. Nakon izvaljivanja mladj se sakuplja u velika jata.
Kako ribe rastu, tako se jato raspada na manje delove. Kleniæ je obièno težak 100
do 200 grama, a maksimalna masa mu je 400 grama.

Lov kleniæa
Kleniæ prihvata sve vrste hrane kojom se hrane i bodorke. Hleb, ukljuèu-
juæi i hlebnu pastu, koricu, ružu ili lopticu je isto toliko popularan kao i žito, kono-
plja ili grahorica posebno u zimskim mesecima kada insekata nema. Veliki broj

75
76 Ribe naših voda
pecaroša koristi zrnevlje konoplje kao primamu, a zreo plod zove kao mamac na
udici. Leti, mesni crviæi, uholaèe, stenice i vodeni raèiæi i crviæi mogu se koristiti
kao mamci. Sa živim mamcima uvek treba eksperimentisati, uvek pogledajte oko
vode kojih insekata ima. Velika je verovatnoæa da se riba na njih veæ navikla i da
æete sa njima imati najveæi uspeh.
Na prostranim rekama, gde je struja jaka i tok dubok, vagler ili klizeæi
plovak èine dobar izbor. Pribor mora biti fin. Štap dug od 3,5 do 4 m, plovak što
lakši, ali da omoguæi dovoljno zabacivanje. Udice velièine 18 do 20, najlon
debljine do 0,18 mm nosivosti 0,9
· Obratite pažnju na živahnost kleniæa, kg. Kao podvez koristite najlon
nije redak sluèaj da iskoèe iz otvorene nosivosti od 0,45 do 0,70 kg. U
èuvarke. toku pecanja treba menjati dubinu,
· Zimi æete najèešæe uhvatiti krupnijeg jer se jato neprekidno kreæe.
kleniæa, jar su sitnije riba manje aktivne. Mamac je mesni crviæ, a sa njime i
Kasteri i crvene gliste su dobar mamac. prihranjujte mesto svaki put kad
Bolje je pecati dubinskom metodom ili zabacite rasipanjem male kolièine
plovkom sa mamcem na dnu nego vara- mesnih crviæa.
lièariti. U plitkim rekama, posebno gde
· Leti potražite kleniæa u dobro aerisanim je voda èista, mora se voditi raèuna
vodama. Sa jeseni i u zimu oni se obièno da vas riba ne vidi. Najbolje je
sele u dublje slojeve. Ipak, uvek izbe- oprezno priæi vodi i uoèiti jato.
gavaju statiènu i ubarenu vodu. Odaberite pogodno mesto za
· Kleniæi brzo trzaju, a ako duže vreme pecanje. Ne bi bilo loše da je ono
kontrirate na svaki trzaj bez uspeha treba skriveno iza obalnog bilja, kako
da proverite sledeæe tri stvari: vas ribe ne bi videle. Kao primamu
· zategnite najlon izmedju plovka i štapa raspite jednu šaku mesnih crviæa.
što je više moguæe kako bi ubrzali kontru; Ukoliko ulazite u vodu, nije loše da
· reagujte samo kada plovak stvarno ode o bok vežete platnenu kesu sa dve
ispod vode; tri rupice. U kesu stavite crviæe,
· kada pecate na prostranijim vodama, koji æe se malo po malo rasipati u
nemojte jako kontrirati. Povucite blago i vodu, primamljujuæi ribu.
osetiæete da li ste ili niste zakaèili ribu. Zabacujte udicu nizvodno. Vodena
Ukoliko niste, ostavite štap bez izvlaèe- struja æe omoguæiti titranje mamca
nja udice napolje. Na taj naèin æete moæi u vodi.
da smanjite broj zabaèaja za tri puta. Drugi naèin ribolova koji se
Bitno je da prvi zabaèaj bude sa dalje može koristiti i u plitkim i u
strane mesta gde primamljujete ribu rasu- dubokim vodama je lov dubinskom
tim mesnim crviæima. metodom. Koristi se lako olovo
 Ribe naših voda 77
koje se nalazi oko 10 cm iznad mamca. U plitkim vodama zabacujte preko jata,
tako da podizanjem vrha štapa dovedete mamac u samo jato. Štap se drži u ruci i
reaguje se odmah i na najmanji trzaj.
Najefikasniji metod ribolova kleniæa u plitkim vodama je pecanje na
crva bez imalo olova. Zabacite uzvodno mamac, koji æe se pod uticajem struje jed-
nostavno kotrljati nizvodno i pokretima mamiti ribu. Ugrizi se manifestuju kao
blago zatezanje najlona, a ponekad i po trzaju vrha. Vešt ribolovac bi trebalo da
upeca svaku treæu ribu koja trzne.
Pecanje mušicom je najinteresantniji naèin ribolova kleniæa. On je pri-
menjiv na manjim potocima i brzim rekama. Svaka sitna mušica se može iskoris-
titi, ali je dobro uvek pogledati koji se insekti nalaze oko vode i naæi najslièniju
imitaciju. Može se zabacivati i uzvodno i nizvodni. Koristi se i mokra i suva muši-
ca ravnopravno, ali neki pecaroši vole da zakaèe i jednog mesnog crviæa. Obratite
pažnju da se oko kleniæa obièno mogu naæi i klenovi. Njih æete razlikovati po kon-
veksnom dorzalnom peraju koje je kod kleniæa konkavno. Koriste se iste mušice
kao i kod pecanja klenova.
Ukoliko nemate odgovarajuæi mušièarski pribor, probajte sa pecanjem sa
vaser kuglom. Kuglu postavite oko 80 cm od udice ili mušice i koristite maksi-
malno tanak najlon bez imalo olova. Možete koristiti obe tehnike i bacanje
mamaca nizvodno ili popreko toka uz neprestano privlaèenje i “lerovanje” mamca
na jednom mestu korišæenjem reène struje.
Kada nemate pri sebi veštaèkih mušica, koristite one prave iz prirode
oko vas. Kleniæ najradije uzima skakavce, popce, sve vrste muva i leteæe mrave,
jer su mu oni i prirodna hrana. Prezentacija mamca je bitna pa mora biti prirodna.
Ovakve mušice padaju na površinu vode sa grana drveæa ili iz rojeva koje se roje
iznad površine vode. Uvek tražite takva mesta jer se na njima i skupljaju jata
kleniæa kako bi se hranila.

O
 Krkuša
govedarka
grundl
pištavac

Gobio gobio
rkuša naseljava sve evropske vode sem

K one u Skandinaviji, Škotskoj, Pirinejima

, južnoj Italiji i Grèkoj i to sa veæim bro-
jem podvrsta. Naseljava sva moguæa staništa od
planinskih potoèiæa do bazena. Iako nije èesta u dubokim bazenima, u njima može
porasti izuzetno krupna. Ponekad se èak nalazi i u morskoj vodi sa manjom kon-
centracijom soli. Potrebna joj je bistra, topla voda srednje jako struje i kameno ili
pešèano dno. Mresti se od maja do juna iznad kamenitog tla obraslog travom.
Nastavlja sa hranjenjem i u toku zime sa tim što se seli u veæe dubine. Nakon 2 do
3 godine krkuša postaje polno zrela. Njegov životni vek je oko 6 godina i maksi-
malno poraste 15 cm. Ova tanušna srebrna ribica je ukrašena crnim taèkama po
celom telu i perajima. Izuzetno lièi na sitnu mrenu ali ima jedan par brèiæa dok
mrena ima dva para. Po položaju usana može se zakljuèiti da se hrani sa dna lar-
vama insekata, puževima i zglavkarima. Usne mogu da joj se transformišu u tubu
kojom je u stanju da isisa životinjice iz tla kao usisivaè.
Nema neki privredni znaèaj izuzev u Francuskoj u kojoj se od nje pravi
jedna vrsta nacionalnog jela. U centralnoj Evropi ovom ribicom hrane svinje. U
prirodi ona je hrana veæim predatorima.

Lov krkuše
Krkušu možete naæi u gustim jatima u vodama sa jakom strujom. U toku
zime odlazi u duboke vode, a leti se pomera u pliæe vode do 2 m, gde se hrani sa
dna larvama insekata, puževima i zglavkarima. Najbolji period ribolova je od
avgusta do septembra. Peca se finim priborom sa dve udice velièine 12 u razmaku
8 cm jedna od druge sa mamcem prezentovanim na dnu. Pre poèetka ribolova,
štapom zamutite vodu, rijuæi po dnu. Ovo æe delovati kao alarm za krkuše i jato æe
se pojaviti da se poèasti životinjicama dna koje ste upravo izvadili. Kao mamac
koristite gliste i mesne crviæe.
I
78
 Krupatica
krupatka
blika

Blicca bjoerkna
rupatica naseljava sve vode Evrope, sem

K voda Skandinavskog poluostrva i

Britanije. Najviše se zadržava u donjim
tokovima reka, jezerima, mrtvajama i rukavci-
ma. Traži mirna mesta, gde se krije u dubokim slojevima vode. U vodama gde su
grabljivice retke, može se toliko namnožiti da cela populaciju, zbog nedostatka
hrane postane zakržljala. Za razliku od deverike, sa kojom se èesto meša, krupati-
ca je nešto deblja sa krupnim i svjetlijim ljuskama na bokovima, a peraja su joj na
vrhu žuækastonarandžasta, dok kod deverike pretežno preovladava crna boja i zlat-
na boja krljušti. Broj žbica na lateralnoj liniji je kod krupatice 44 do 48, a kod dev-
erike 51 do 60. Krupatice se od aprila do juna približava obali kako bi se parila.
Nije retko da se krupatica u toku parenja ukršta sa deverikom, crvenperkom i
bodorkom stvarajuæi neplodne hibride.
U severnom delu areala koji naseljava parenje se odigrava sve do jula.
Pre parenja mužjacima se na glavi i telu pojavljuju male košèane izrasline. U tom
periodu postaju izuzetno teritorijalni braneæi je od drugih mužjaka. Sam mrest se
dešava u sumrak i u zoru. Ženke polažu izmedju 11.000 i 109.000 jajašaca na
vodenom bilju i ostalim potopljenim objektima, ka što su panjevi i krupno kamen-
je. Jajašca su lepljiva i kaèe se za objekte u vodi. Ona koja padnu na dno ugin-
javaju zbog nedostatka kiseonika.
Ne polaže svu ikru odjednom, veæ u 2 do 3 navrata. Mesta parenja èesto
deli u isto vreme sa crvenperkom, deverikom i bodorkom. Krupatica se izleže
nakon 10 do 14 dana. Mladj se hrani zooplanktonom, dok se odrasle ribe hrane lar-
vama, insektima i delovima biljaka. Za godinu dana mladj izraste na dužinu od 6
do 8 cm. Mužjaci postaju polno zreli nakon druge godine, a ženka nakon treæe do
pete godine. Može živeti do 16 godina. Obièno naraste 16 - 18 cm i do 1 kg težine.
Nije posebno kvalitetna riba, ali zbog svoje osobine da zimi ne miruje,
omiljena je medju pecarošima koji zimi izlaze na vodu.

79
80 Ribe naših voda
Lov krupatice
Krupatica je najaktivnija u toku leta i jeseni, ali je najinteresantnija za
lov zimi, kad ostale riblje vrste padaju u stanje hibernacije. Da bi smo u zimskim
uslovima lovili ovu ribu potreban nam je vrlo osjetljiv pribor; plovci od 1 g ne
dolaze u obzir jer se mnogi ugrizi ni ne osete zbog toga što riba zimi osetljivije
trza. Živi u velikim jatima i to što su starije i krupnije to su jata manja. Ponekad je
moguæe naæi mešovito jato krupatica, bodorki, deverika i kleniæa.
Hrani se iskljuèivo na dnu jeduæi puževe, gliste, zglavkare, larve inseka-
ta ali i bilje. Velika jata preokreæu velike oblasti mulja u potrazi za hranom, pa ih
gasovi iz dna i u najdubljim rekama odaju. U toku cele godine sem zimi lovi se
istim priborom i tehnikom kao i deverika.
Lovimo je iskljuèivo na dnu, a možemo koristiti oba metoda i dubinski
i lov plovkom.
Ukoliko lovimo dubinskom metodom na vrh štapa je dobro staviti neki
od detektora trzaja. Najlon treba da je nosivosti oko 1,5 kg, a udice ne treba da su
prevelike jer ih mamèimo uglavnom sitnim mamcima: mesnim crviæima, glistom
i hlebom.
Ukoliko pecamo na plovak, potrebni su nam duži štapovi sa ili bez
mašinice. Moramo spustiti mamac na samo dno i to dalje od obale. Štap zato na
nekim vodama mora biti i 10 m dugaèak. Što se plovaka tièe najbolji su oni
nosivosti 4X16 ili 0,5 g, oblika iglice ili suze. Plovak treba da je montiran da može
da klizi po najlonu kako bi olakšao zabacivanje. Najlon ne treba da je jaèi od 1,8
kg. Debljina najlona 0,10 - 0,12 osnovni, a predvez 0,08 - 0,10 mm. Udica treba
biti od broja 18 do 20, tanka i vrlo oštra. Udice se mamèe: hlebom, sitnijim pijavi-
cama, durbacima, kukuruzom šeæercem, mesnim crviæima ili glistama.
Zimi sva bela riba s padom temperature odlazi u najdublja mesta u
jezeru, pod podlokane duboke obale, pukotine na dnu i slièno. To su najidealnija
mesta za ribolov na ovu ribu. Ali, ako i nema trzaja na tim mestima, nemojte oèa-
javati. Uz dobro pripremljenu prihranu možete vrlo lako da privuèete i nekoliko
desetina ovih riba. Ako iznenada prestane da grize, dobro je na to mesto postaviti
klizni sistem za grabljivice kako bi ulovili štuku ili smuða koji vam je preplašio
ribe. Kad ulovimo grabljivicu ili kad ona sama ode, riba se polako, ali sigurno
vraæa na hranjeno mesto, jer zimi nema hrane za biranje.
Za zimski ribolov koristite fin dug pec štap kojim možete precizno da
plasirate mamac na željeno mesto. Štap treba da je što duži (i do 10 m), pa ako i
promašite griz, ne morate sistem odmah da vadite van vode, veæ ga jednostavno
spustite na isto mesto.
Što se plovaka tièe najbolji su vagler plovci sa malo veæom antenom.
 Ribe naših voda 81
Razlog je taj što zimi zabacujete na veæu udaljenost i manji plovak jednostavno ne
bi videli. Debljina najlona je 0,20 mm osnovni, a za predvez 0,15 - 0,18 mm.
Predvez je dužine 30 cm. Udica treba biti od broja 18 do 20, tanka i vrlo oštra.
Olovo treba da se nalazi na kraju najlona, a udice na po 30 cm iznad olova. Na taj
naèin æe udice vioriti u vodi i privlaèiti ribu, a da vi ne morate da pomerate vrh
štapa, što je za letnje pecanje ove ribe nekad presudan trik.
Što se pripreme hrane za zimske uslove tièe u 3 kg klasiène primame
dodajte oko 500 g konoplje i 100 g crva. Hranu s crvima pomešati na suvo, a zatim
postepeno vlažiti sve dok se ne napravi èvrsta kugla koja ne sme biti previše
vlažna. To je bitno zato što se kugla prilikom pada na dno brže rastvara i brže pri-
mamljuje ribu.
Najbolji mamac za zimski ribolov ove ribe je crv. Ako koristimo veæu
udicu kaèimo obiène crve, ali samo po jednog u sluèaju da riba slabije trza. Ako
su primerci veæi, kaèimo dva do tri crva, ali je najbolje koristiti male crve tzv.
"pinkije" jer su žilaviji i duže žive. U sluèaju velike hladnoæe, mamce držite u
džepu uz telo. Na taj naèin æe na udici biti živahniji. Crva kaèimo za glavu tako da
ga što manje povredimo. Stoga koristimo tanke udice. Hleb kao mamac nije
poželjan, jer se zimi i inaèe duže èeka na griz, a on se za to vreme jako raskvasi,
pa kad riba doðe do njega, uspe lagano da ga usisa, èak da i ne dotakne udicu.
Trzaj ribe zimi je oštar i kratak i vrlo se èesto dogodi da se riba sama i
upeca, a da mi to ni ne primetimo. Razlog tome je taj što riba kada uzme mamac
potpuno miruje na mestu.
Krupatica se zimi uspešno lovi štekom. Štapom dugim i do 11 m. Uz
šteku potrebno je da imamo i specijalni držaè ispred i rolere iza sebe, po kojima æe
šteka da klizi prilikom pozicioniranja mamca. Zabacivanje šteke je isto kao i
zabacivanje sistema sa plovkom štapom bez mašinice. Nakon zabaèaja, spustimo
prvi deo šteke na nosaèe i dodamo joj na kraju nastavak. Onda desnom rukom
poguramo šteku unapred i dodamo sledeæi nastavak. Šteka je sada nameštena, a
mamac na željenom mestu na sred reke. Kontra kod šteke ne mora biti prejaka
zbog velike poluge koju pravi sam štap. Vadjenje ribe je u dve faze. U prvoj
privlaèimo ribu do mesta na kome možemo da odštekamo sve nastavke sa šteke, a
onda se ponašamo isto kao i sa sistemom sa plovkom. Ponovno zabacivanje usled
promašaja je jednostavno, jer je dovoljno samo da spustimo štap na nosaè.
Sistem vezivanja plovka i udica, kao i mamci su isti kao kod klasiènog
pecanja na plovak.

G
 Linjak
linis
linj

Tinca tinca
injak naseljava naše kao i vode skoro cele

L Evrope, sem voda severne Skandinavije,

Škotske i zapadnog Balkana, a prenet je i
u Severnu Ameriku, Sardiniju, Australiju, Novi
Zeland. Najradije naseljava sporotekuæe vode jako obrasle vegetacijom sa mekim
muljevitim dnom. Najèešæe se nalazi u mrtvajama, rukavcima reka koje su se
odvojile od glavnog toka i sada predstavljaju jezera, barama i jezerima. Kvalitet
vode mu ni malo ne smeta, pa u vodama sa vrlo malo kiseonika i kiselim vodama
ima manje riblje konkurencije i populacija mu je brojnija. Može preživeti i neko-
liko sati van vode, a ume i da se zakopa u blato pre nego voda presuši i u njemu
preživi sušu.
Linjak je jedini predstavnik roda linjaka u nas, pa stoga nema ni jedne
njemu sliène ribe. Male sliènosti sa šaranom ima u obliku tela. Linjak ima samo
jedan par brkova. Telo mu je obavijeno sluzi, kao kod soma ili cverglana, ali ispod
sluzi nalazi se sloj sitnih krljušti. Boja tela je karakteristièno moèvarno zelena dok
su mu bokovi sa zlatnim sjajem, a rbuh mu je zuækast. Peraja linjaka su obla i po
tome je jedinstven.
Mresti se u plitkim vodama od maja do avgusta. Sitnu i lepljivu ikru
odlaže na plitkim mestima, na vodene biljke i samo dno, pri temperaturi od 20OC.
Jajašca se izvale nakon šest do osam dana, a sa hranjenjem poèinju nakon dve
nedelje. Prvo se hrane zooplanktonom, planktonskim larvama rakova i insekata,
crvima i drugim siæušnim životinjama koje èine faunu dna. Odrasle jedinke se
hrane insektima i larvama, puževima i crvima sa dna koje iskopava svojom rili-
com. Na temperaturi od 4OC prestaje sa hranjenjem i pada u zimski san, te ga zimi
i ne možemo loviti.
Proseèna velièina velièina linjaka u nas je 30 do 40 cm i masa 1-2 kg,
dok mu je maksimalna dužina 60 cm i težina 7 kg.
Linjak je ugrožena vrsta i sve je manje ima u našim vodama. Razlog je
u neprestanom smanjivanju njegovog prirodnog staništa, bara i moèvara.
U nekim delovima sveta linjak se smatra doktorom drugih riba. Njegova
sluz se smatra izuzetno lekovitom i veruje se da riba koja se oèeše o njega biva

82
 Ribe naših voda 83
izleèena od svake riblje bolesti. U srednjem veku smatralo se da linjakova sluz leèi
od zubobolje, glavobolje, migrene i mnogih drugih bolesti. Takodje verovalo se da
štuka ne napada linjaka zbog njegove mistiène moæi.
Lov linjaka
Linjak se hrani skoro iskljuèivo sa dna, preturajuæi mulj. Kada to radi,
primetiæete mehuriæe metana na površini vode. U mulju pronalazi životinjice kao
što su male pijavice ili larve insekata. Od krupnijih životinja linjak se hrani glista-
ma, puževima, školjkama pa nekad i sitnijim ribama. Jedna od najveæih zabluda je
da linjak jede vodeno bilje. Uglavnom se hrani u sumrak i ujutro, vrlo retko noæu.
U toku zime pada u san i ne hrani se uopšte. Za uspešan ribolov bitno je lokalizo-
vati mesto gde se riba nalazi. Linjak voli sve vrste mirnih voda, sve do malih
seoskih bara koje leti postaju izuzetno tople i sa vrlo malo kiseonika. U velikim
rekama, linjaci se zadržavaju samo na pojedinim mirnim mestima i moramo ih
poznavati ako želimo da ih upecamo. Veæinu vremena provodi na dnu vode,
obièno sakriven u travi. Noæu ponekad izlazi iz zaklona u otvorenu vodu, ali i blizu
obale kako bi se nahranio.
Linjaci su jake i borbene ribe i pribor mora biti odgovarajuæi. Ukoliko
su vode pune podvodnih grebena, trave, granja i panjeva najlon bi trebalo da bude
jaèi nosivosti i do 5,4 kg, ali ako je teren lakši i 2 kg je dovoljno. Na kraju najlona
možete dodati i hranilicu.
Udice zavise od mamca i mogu biti od 16 do 18 za sitnije mamce, a 10
do 12 za krupnije.
Tehnike ribolova mogu biti razlièite. Èetiri najèešæa metoda su: ribolov
plovkom, ribolov dubinskom metodom, pecanje veoma osetljivim plovkom sa
mamcem koji dodiruje dno i slobodnim najlonom bez olova ili plovka sa mamcem
na dnu.
Za poèetnika, pecanje slobodnim najlonom je najbolje. Najjednostavniji
je i potreban je samo štap, mašinica, najlon i udica. Sa ovom taktikom, mamac æe
se naæi na dnu taèno gde treba, a linjak neæe osetiti otpor pri uzimanju mamca. Kao
indikatori trzaja mogu se koristiti fluorescentni prstenovi okaèeni na trbuhe
najlona izmedju mašinice i prve vodjice na štapu. Jedini nedostatak ovog metoda
je ogranièena daljina zabacivanja. Medjutim, dobrim štapom veæi hlebni mamac ili
crva možete baciti i do 10 m. Èesto, nije ni potrebno zabaciti dalje. Linjaci se
nalaze oko 5 m od obale. Ukoliko želite da poveæate daljinu zabacivanja dodajte
malo klizeæe olovce na 30 do 60 cm od udice. Pravi trenutak za kontru je kada se
najlon polako zateže, a prstenovi podižu.
Kod pecanja sa plovkom potrebno je znati taènu dubinu vode kako bi
mamac legao na dno. Kukuruz šeæerac, baštenske gliste, puževi golaæi, pijavice,
hleb, mesni crviæi i kaster lutke su najbolji mamci, a tu su i kulja i meso od crnog
reènog puža. Crvena boja mamaca i primame se preporuèuje. Najlon treba da bude
nosivosti 1,4 do 1,8 kg. Koristiti polupotopljen plovak optereæen sa 2 do 4 olovne
kugle, mada se može koristiti i vagler i klizeæi plovak. Ukoliko se peca vaglerom
treba biti od 2BB do 2SSG. Glavno olovo treba da bude oko 1 m od udice, dok
84 Ribe naših voda
jedno olovce treba da bude na 15 cm od udice. Udica mora biti bar broj 12. Pri
korišæenju klizeæeg plovka, problem može biti vezivanje gornjeg èvora. Ovaj èvor
mora biti vezan iznad plovka i mora imati i malu perlicu.
Indikacija ugriza je veoma važna kod pecanja na klizeæi plovak. U ovom
sluèaju plovak se uzdiže u sluèaju uzimanja mamca i udice od strane ribe, a pono-
vo se vraæa na normalni položaj ukoliko riba odustane od mamaca. Veoma je
važno kontrirati kada se plovak uzdiže, jer je tada najveæa verovatnoæa pecanja
ribe. Naravno ukoliko linjak uzme mamac i poène da ga nosi plovak æe skliznuti
pod površinom u jednu stranu i treba onda kontrirati.
Pecanje dubinskom metodom se preporuèuje na onim vodama gde je
potrebno zabaciti dalje. Kako se linjak hrani sa dna udicu treba postaviti na kraju
najlona ispod olova koje bi bilo dobro da bude klizeæe. Pecajte na boile sa aromom
jagode ili ribe. Kukuruz šeæerac, grahorica i javorovi plodovi mogu se koristiti kao
i boiliji na dlaci dužine 2,5 cm. Možete koristiti po jedan 16 mm veliki boili ili više
manjih u kombinaciji sa plodovima. Kod pravljenja primame u nju dodajte mleène
proteine ili zrnevlje za ptice.
Zvuèni indikatori trzaja u kombi- · Ukoliko je voda bez trave i podvodnih
naciji sa majmunom ili savitljivim panjeva i grana slobodno koristite laku
vrhom treba da se koriste kako bi hranilicu.
poveæali uspešnost u pecanju. Za · Linjaci su teritorijalne životinje.
ovu vrstu ribolova mogu se koristi-
Medjutim u nekim delovima se
ti mekši štapovi, najlon nosivosti
zadržavaju duže vreme i odlaze iznenada
3,6 kg i udice 8 do 10. Obièno
olovo od 15 do 20 g sa standardnim retko se vraæajuæi. Dakle ako ste lovili na
naèinom vezivanja jedne ili dve nekom mestu i ribe su nestale, tražite ih
udice vezane na kraj najlona. dalje. Neæe se vratiti.
Najlon je potrebno opustiti kako bi · Pliæaci su dobra mesta za lov linjaka u
se dalo vremena ribi da ponese vreme mresta. Kasnije se povlaèi u veæe
mamac pre nego što oseti otpor. dubine sve do 6 m. Nemojte ga pecati
Ukoliko pecate na vodama bez noæu kada miruje na dnu. Najbolje je
ikakve vegetacije možete koristiti
vreme od 7 satiujutro pa sve do podneva.
izuzetno meke štapove, najlon
· Ukoliko planirate da pravite svoje mini
nosivosti 1,8 kg i udice velièine 12
i hranilicu. Podvez treba da bude boile, bolje je da budu kubiènog nekgo
90 cm minimalno i vezan preko okruglog oblika. Iznad svega linjak
vrtilice. obožava kocke sira i mesnog nareska.
Ako na vrhu štapa imate Dobra velièina boila za linjaka je oko 10
indikator trzaja, štap postavite mm, a postavljaju se dva ili tri na dlaku
paralelno sa reènim tokom, a vrh dužine 2,5 cm.
indikatora postavite u nivou sa · Iz nekog razloga, linjak obožava mamce
vodom. Najlon treba da je skoro
crvene boje. Probajte crvene mesne crviæe
kompletno u vodi. Linjak uzima
i crvenu primamu.
mamac polako i nežno i ispušta ga
 Ribe naših voda 85
na najmanji otpor. Kao indikaciju trzaja uzmite trenutak kada se vrh indikatora
polako krene ispravljati. Kontra mora biti pravovremena i snažna. Raèunajte da je
linjak jak i vešt borac i da æe borba sa njim biti do trenutka ubacivanja u meredov.
Za dubinski naèin pecanja najbolje se pokazala obièna žutorepa glista
koju možete naæi u pregorelom stajnjaku. Ona za razliku od lauferke ima, kako joj
ime i kaže, žuti rep. Ovih glista neæete mnogo naæi, ali æete naæi dosta obiènih
baštenskih crvenih glista koje su takodje odlièan mamac za linjaka. U potrazi za
glistama pretražite boène ivice gomile, jer je srednji deo previše topao za ovu vrste
glista i tu možete naæi samo crnu glistu koja se nije pokazala kao dobar mamac za
linjaka.
Primamljivanje je jednostavno - bacite dve ili tri kugle velièine man-
darine u obliku prstena na željeno mesto pecanja. Pecajte u centar tog prstena.
Nemojte prihranjivati ponovo sve dok ne upecate par riba ili bar jednu krupniju jer
æete rasplašiti ostale.
Primama treba da je tamna, braon boje ili boje dna, blago slatkog ukusa.
U njen sastav treba da udju hlebne mrvice, melasa ili malt, kukuruzne pahuljice i
griz. Slatko ljut i aromatièan ukus djumbira se u nekim vodama pokazao kao atrak-
tivan. U primamu se mogu umešati i lomljena zrna kukuruza šeæerca kao i ovsene,
pšeniène i jeèmene pahuljice. Bitno je da primama bude kompaktna, da brzo pada
na dno i tu se raspada ne dižuæi prevelik oblak. Linjak je mirna i plašljiva riba i
jato sitne ribe oko mesta hranjenja u nekim sluèajevima može i da ga zaplaši. Kada
se peca živim mamcima u primamu se mogu dodati mesni crviæi, gliste i larve
komaraca. Prilikom izbora primame imajte na umu da ljinjak živi u vodama èije
dno je puno mulja i materija koje se raspadaju. Dakle slobodno koristite ustajale i
blago fermentisane elemente za pravljenje primame, ali i za mamce.
Ukoliko pecate na bojlije, možete praviti sve tipove šaranskih bojlija
koji su žuti, crveni ili narandžasti, sitni i slatkog ukusa. Primama u ovom sluèaju
treba da budu isti takvi bojliji i to bar 100 komada. Da bi se linjak navikao na ukus
i oblik bojlija potrebno je više dana prehranjivati isto mesto. Prehranjivanje mora
biti najredje svakog treæeg dana u isto vreme, mada bi svakodnevno prehranjivan-
je bilo najbolje.

)
 Lipljen
lipen
lipan
lipanj

Thymallus thymallus
ipljen naseljava skoro sve vode Evrope.

L Najviše voli pliæe tokove sa peskovitim,

šljunkovitim ili glinenim dnom u kojima
živi u jatima od po desetak do stotinu riba.
Retko se ili uopšte ne može naæi u mirnim i statiènim vodama. Najviše voli èistu,
hladnu vodu do 20OC, punu kiseonika, kao što su planinski potoci. Zadržava se na
mestima gde se voda kovitla i prelazi iz mirnog u brži tok. U rekama sporijeg toka
može se naæi na mestima gde je voda najbrža, na prelivnicima, branama i ustava-
ma, u pliæim i širim delovima sa èvrstim dnom bez mulja. Lipljen je dugo smatran
i ubrajan u porodicu pastrmki, ali je u novije vreme izdvojen u zasebnu. Najlakše
se prepoznaje po ledjnom peraju, èije žbice mogu biti duge i do 25 cm, i po èemu
se najlakše razlikuje od pastrmke.
Telo lipljena je uže i duže od pastrmkinog, od koje se još razlikuje i po
relativno malim ustima. Mala usta su i razlog korišæenja sitnijih mamaca pri lovu
lipljena. Boja tela je metalno siva u osnovi. Ledja su zelenkasta sa okruglim crnim
pegama, bokovi su žuækasti, a stomak beo. Proseèna velièina lovljenog lipljana
kod nas je 750 g, dok su najveæi ulovi i do 2,7 kg.
Lipljen se razmnožava od marta do maja pri temperaturi od 12oC i
polaže oko 10.000 jajašaca po kilogramu svoje mase što je i deset puta više od pas-
trmke.
Osnovna hrana lipljena su lièinke, sitne vodene životinjice, pužiæi i
mušice koje lovi u svim slojevima vode. U vodama koje su hladnije i oko kojih
živi manje insekata, lipljen lovi i sitnije ribe.

Lov lipljena
Lipljen je brzi lovac na mušice, koje padaju, ili samo dodiruju u letu
vodenu površinu. Za razliku od drugih riba, on nikad ne proguta odmah uhvaæenu
mušicu, veæ je osetljivim usnama i nepcima oproba, i onda, ako nije po ukusu, jed-

86
 Ribe naših voda 87
nostavno ispljune. U trenutku kad krene i zaleti se na mušicu treba zaigrati štapom.
Jer ako ste reagovali kada je veæ probao mušicu, a vi osetili jak udar - budite sig-
urni da tog lipljena neæete videti. Potom odmah promenite mesto jer lipljen se ne
vara dva puta. Veoma je borben kada se nadje na udici. Oprezniji je od pastrmke,
pa teško postaje plen ribolovaca poèetnika. U lovu lipljena veoma je važno, dobro
se sakriti. Bolje je loviti kada je površina vode namreškana usled laganog vetra jer
nas ne vidi. Najbolje je loviti ga sa proleæa kad prestane mrest i sa jeseni. U toku
leta vreme za lov je rano ujutro, ili predveèe, za vreme blage kiše i oblaènog vre-
mena.
Koriste se mušice velièine 14 do 16 u proleæe i 12 do 18 leti i u jesen.
Najèešæe korišæene mušice su: Hardijeva beskrila (Hardy's Favourite), Horoksova
(Harrock's fly - proleæe), Gouverner (Gouvernor - jesen), Kozarica (Zeigenfliege -
proleæe, leto), Zlatovka (Wickham's fancy - proleæe, leto), Crni mrav (Schwarz
ameisefliege).
Od tehnika ribolova lipljena mogu se koristiti više osnovnih metoda: lov
na mokru mušicu (podvodnu mušicu), lov suvom mušicom (površinskom muši-
com), lov nimfom, lov varalicom i lov sa vaser kuglom.
Mokra mušica se najbolje pokazala u toku kasne jeseni i zimi kada je lov
suvom mušicom otežan. Ova tehnika je preporuèljiva i kada je površina vode
mirna, pa je ribi olakšano prepoznavanje mamaca. Uobièajeno je da se na najlon
privežu dve do tri mokre mušice i to jedna na kraj najlona(nimfa) i po jedna na
svakih 40 cm prema štapu. Štap za ovu tehniku treba da je bar 3 m dug Struna plu-
tajuæa (DT 4 ili T5) fluorescenta kako bi se lako primetio trzaj ribe dužine 3,5 do
4,5 m. Mušica se obièno veže na udicu 14 do 18, mada se mogu ponekad koristiti
i mušice za pastrmku na udici 12. Boje mušica mogu biti i dreèave ( zelena, met-
alik, crvena, narandžasta, žuta) posebno kod fantastiènih mušica. Tehnika
mušièarenja je uobièajena. Mušica se baca popreko u odnosu na reèni tok ili blago
ukoso pod uglom od 60O u odnosu na obalu. Trudite se da mušicu ne vodite kroz
vazduh iznad mesta gde æete je baciti, jer vrlo èesto to uplaši lipljena. Sa druge
strane obratite pažnju na vrh dreèavo obojene strune i na najmanji znak kontrira-
jte.
Ono što je neophodno pri lovu lipljena na suvu mušicu je namreškana
površina vode. Bez nje nema naèina da se lipljan prevari i uzme vašu veštaèku
mušicu. Razlog je vrlo jednostavan: za razliku od pastrmke koja kada se hrani
insektima sa površine, pliva u gornjih 30 cm vode, lipljen se nalazi na dubini od 2
m i odatle se zaleæe na površinu. Ovo znaèi da ima dovoljno vremena da odredi da
li je zalogaj ukusan ili nije. Jedina šansa je da voda bude blago valovita i da zbog
prelamanja ne prepozna prevaru. Mušicu bacajte popreko ili blago uzvodno par
88 Ribe naših voda
metara iznad mesta pecanja i vodite je ujednaèeno par metara ispod mesta. Dobro
je da zabaèaj bude nizvodno kako bi mušica pala pre strune. U skluèaju da struna
prva padne, smanjiæete verovatnoæu da lipljen zagrize. Navežite dve do tri mušice
na najtanji moguæi najlon debljine tek 0,1 ili 0,08 mm. Lipljen èesto uzme mušici
neposredno nakon što dotakne vodu te stoga budite uvek na oprezu. Kako riba
dolazi iz dubine i nakon uzimanja ponovo kreæe nazad, bolje je da ne kontrirate
snažno, veæ samo da zategnete najlon. Radi održavanja karakteristike suvih muši-
ca da plutaju, mušice se premazuju specijalnim kupovnim silikonskim sredstvima.
Ukoliko se mušica posle odredjenog vremena slepi, potrebno ju je ispucati i pro-
tresti ili ostaviti na toplom da se prosuši. Umesto kupovnog silikonskog prepara-
ta, moguæe je koristiti i rastvor parafina u benzinu.
Nimfom se peca u donjem i srednjem sloju vode. Kako je cilj dovesti
nimfu što pre na tu dubinu, ona se èesto otežava olovcetom ili još bolje bakarnom
žicom. Boja bakra èak može da deluje vrlo stimulativno na lipljena. Sa druge
strane, boja tela nimfe može biti dreèava i ova kombinacija èesto jeste dobitna.
Struna treba da bude duga 4 do 5 m, a tanak najlon na koga vežemo nimfu i do 1
m. Njegova debljina je od 0,08 do 1 mm. Nimfu treba oživeti, a to se radi na
sledeæi naèin. Kada nimfa dodje na mesto i dubinu na kojoj mislite da je riba i gde
je ona može osmotriti (imajte na umu da lipljen èesto neæe da napadne mamac
dalje od 50 cm), podižete vrh štapa i nimfa kreæe nagore. Ovaj manevar može
pokrenuti lipljena da napadne nimfu.
Ima nekih informacija da su krupniji komadi lipljena napadali žuti meps
velièine 2 i 3, ali je verovatnije da se takve pojave dešavaju na vodama gde nema
dovoljno insekata, pa je lipljen primoran i nauèen da jede sitnu ribu.
Može se probati sa lovom lipljena vaser kuglom i tankim najlonom na
èijem se kraju navežu suve mušice. Ukoliko se peca morkim mušicama, kugla se
postavlja na kraj najlona. Ova varijantu koriste pecaroši koji nemaju adekvatan
mušièarski pribor. Zbog jakog udarca vaser kugle o površinu, retko se stvarno
može prevariti lipljen, ali postoje informacije da je bilo i takvih uspešnih sluèaje-
va. Predvez treba da je što tanji 0,08 do 0,1 mm , a glavni najlon 0,16 do 0,20 mm.
Vaser kugla takodje što manja. Pri zabacivanju trudite se da što nežnije spustite
kuglu na površinu vode.

C
 Maniæ
deraèa
žabar
menjka

Lota lota
va neobièna, vrlo interesantna i retka

O riba, naseljava vode sliva Dunava.

Krajnja južna taèka njenog areala su
pastrmske vode oko Plavskog jezera i reka Lim
u Crnoj Gori. Maniæ može dostiæi težinu i do 3 kg, ali raste vrlo sporo i treba mu
mnogo godina i hrane da poraste toliki. Pripada porodici bakalara i jedini je njihov
slatkovodni predstavnik. Možda baš to, što pripada familiji morskih riba, utièe na
njegovu slabu otpornost na zagadjenje u vodi. Nekada je u Dunavu bilo izuzetno
mnogo maniæa, ali je danas vrlo retka riba.
Svi bakalari su ribe hladnih mora, pa tako i maniæ voli hladnu i èistu
vodu i pešèano dno. Ceo njegov životni ciklus prilagodjen je tome. Pari se i najak-
tivniji je zimi, od decembra do januara, dok se leti povlaèi u najdublje i najhladni-
je slojeve vode i miruje.
Ledja maniæa su zelena ili tamnosiva, sa belièastim šarama, a trbuh mu
je beo. Koža mu je debela, obrasla sitnom krljušæu preko koje se nalazi sloj sluzi.
Glava mu je spljoštena i široka, a ispod donje usne, na sredini brade nalazi se
karakteristièan brk-jezièak. Ledjno peraje mu je dugo i proteže se do repnog koje
je polukružnog oblika.
Maniæ je svaštojed i hrani se svime što može da uhvati, od kukaca,
insekata, glista i ikre, pa sve do sitnije ribe.

Lov maniæa
Maniæ je riba dna i danju je vrlo lenj, posebno leti za vreme velikih vruæina. Ovo
je pretežno noæna riba, jer tada kreæe u potragu za hranom. Medjutim ni tada se ne
udaljava preterano od svog gnezda, pa je neophodno da pecaroš zna taèno mesto
njegovog zadržavanja kako bi ga upecao. Lov maniæa je bolji kada je voda mutna
i obojena, a vreme oblaèno.
Toliko je lenj, da ni mamac ne uzima naglo, bez obzira na svoju velièinu.

89
90 Ribe naših voda
Ponašanje najviše lièi na šaransko pipkanje. Èesto ribolovac ni ne primeti da se
riba upecala, jer maniæ kada proguta mamac obièno ostaje na jednom mestu. U
svakom sluèaju, pri lovu maniæa nemojte naglo trzati, niti vaditi mamac na svaki
udar štapa. Pustite da maniæ proguta mamac i onda ga je lako izvaditi.
Najbolji mamac za lov maniæa su: sitna mrtva ili živa riba (bodorka,
pižor, karaš i beovica), gliste i to veæi broj nanizanih glista, živinska creva i sveže
iznutrice domaæih životinja (jetre i bubrezi), kuvano meso puža kao i meso iz repa
reènog raka.
Osnova pecanja maniæa je da mamac bude pravilno prezentovan na
samom dnu vode, jedini izuzetak je živi keder. Pecanje može da bude sa obale,
kroz rupu u ledu i iz èamca. Sve tri tehnike su karakteristiène za lov maniæa.
Lov dubinskom tehnikom sa obale, je najèešæi i tada maniæ dolazi na
mamce koje smo punudili štuki ili smudju. Koristi se najlon debljine 0,30 do 0,40
cm, predvez dužine 30 do 40 cm i debljine 0,25 do 0,30 cm sa jednom udicom
velièine 5 do 0 u zavisnosti od mamca. Iznad predveza, prema štapu, postavlja se
klizeæe olovo težine 15 do 30 g. Iznad olova postavlja se plastièni stoper ili manje
olovce. Dobra je i kombinacija sa dve udice, jednom ispod, a drugom iznad olova,
pri èemu se na donjoj postavlja mrtva riba, a na gornjoj živa.
Ukoliko pecate kroz rupu u ledu, budite izuzetno pažljivi. Tanak led
može biti smrtno opasan, ako upadnete u vodu. Pre svega treba probušiti rupu u
ledu ( u preèniku do 30 cm je sasvim dovoljno) i spustiti mamac na samo dno.
Može se koristiti štap bez mašinice. Takodje nije loše koristiti plovak, jer je
indikacija trzaja lakša. Štap treba da je maksimalno kratak, radi lakšeg rukovanja.
Pravi štap za lov kroz rupu u ledu je dugaèak svega 50 cm. Kontrira se na jasan
trzaj plovka.
Pecanje iz èamca podrazumeva kombinaciju prve dve metode i u zavis-
nosti od situacije opredeljujte se za dubinski ili metod na plovak. Ono što je pred-
nost èamca, je da možete da se dovezete do taènog mesta gde riba živi.
Pecanje na varalicu, iako je ovo riba grabljivica, nije moguæe. Maniæ je
toliko lenj, da æe ponekad i poæi za varalicom, ako mu ona prodje "ispred nosa",
ali je neæe stiæi i progutati. Ribari kažu da maniæ ponekad pipka tvistera, a neæe da
ga proguta.
Maniæ je slab borac na udici i kada se zakaèi, lako ga je izvaditi.

i
 Mladica
dunavska mladica
glavatica

Hucho Hucho
ladica je naša najveæa salmonidna riba.

M Može porasti i do 70 kg, ali su takve

izuzetno retke. Toliki primerak je vid-
jen samo jednom i to uginuli 1870 g. u reci
Waag. Najveæa ulovljena mladica je bila teška 59,6 kg, dugaèka 185 cm i uhvaæe-
na je na Dunavu. Bilo je to 1873.godine. Mladice koje se sada najèešæe hvataju su
mnogo manjih dimenzija i retko prelaze 15 kg.
Areal prostiranja mladice je sliv Dunava. U tom slivu nema bliskih srod-
nika, pa se iz toga zakljuèuje da je ona stara i autohtona vrsta. Životni prostor joj
se na zapadu širi do reke Treisen, na severu do Karpata, na istoku do Crnog mora,
a na jugu do Save i Šar planine.
Ono što mladicu izdvaja u posebnu grupu salmonida su krupni zubi,
velika usta i vrlo sitna krljušt. Škržni poklopci su takodje vrlo veliki, pa stoga i
glava izgleda velika - otuda i naziv u nekim delovima glavatica. Zubi su joj kukas-
to savijeni i pored zuba na usnama, postoje i dva reda zuba na jeziku.
Telo joj se najviše razlikuje od pastrmkinog jer je više okruglo sa, kod
velikih primeraka, širokim ledjima. Ledja se završavaju snažnim repom sa jakim
perajima, što joj omoguæuje da vrlo brzo pliva.
Glava i ledja mladice su tamnosmedja sa zelenkastom ili ružièastom
nijansom, koja zavisi od okoline u kojoj živi. Za vreme parenja boja prelazi u
bakarno-ružièastu. Po telu ima crne pege. Glava, kao poèetak tela je izuzetno
hidrodinamièna, te stoga omoguæava mladici da lako pliva uzvodno i u brzim i
snažnim strujama. Karakteristièno je da mladica ima izuzetno krupne oèi. Pored
dobrog vida ima razvijeno èulo ukusa.
Osnovna razlika izmedju mladice i pastrmki za vreme mresta je što one
nemaju karakteristièno savijenu donju vilicu. Mreste se krajem marta i poèetkom
aprila. Ženke kopaju gnezdo na pešèanom tlu u preèniku i 1,5 m i duboko 40 cm
u kome leže nekoliko dana i polažu ikru odmah je nakon oplodnje zakopavajuæi.

91
92 Ribe naših voda
Oko nje obigravaju mužjaci oplodjujuæi je. Primerci su zreli za mrest kada poras-
tu preko 70 cm, što je obièno u èetvrtoj godina za ženke i treæoj za mužjake.

Lov mladice
Mladica se ne lovi samo za vreme parenja u martu i aprilu. Jedino je
ogranièenje da se ne sme loviti na živi mamac i da se primerci manji od 70 cm, oni
koji se još ni jednom nisu parili, moraju vratiti u vodu. Najbolji lovni tereni za
mladicu su od Bajine Baste pa nizvodno do sela Crnca pre poèetka Zvornièkog
jezera u Opštini Ljubovija.
Za lov mladice najbitnije je pronaæi ribu. Za ovo moramo znati gde se
riba inaèe zadržava, ali i imati intuiciju. Duboki virovi i kanali s uzvodnim i
nizvodnim pliæim brzim ili mirnim delovima korita su najomiljenija staništa ove
ribe. Odavde riba ide samo za vreme mresta, kada je ni ne smemo loviti i za vreme
zime, kada odlazi nizvodno u potrazi za hranom. Smatra se da svaki dublji vir ima
svoju mladicu. Buduæi da su teritorijalne ribe, ne trpe uljeze u svojoj blizini.
Ukoliko jaèa mladica napusti vir, ugine ili bude upecana, na njeno mesto se nasel-
java po pravilu manji i mladji primerak.
Mladica se najèešæe hrani na mestima gde duboka voda prelazi u plitku,
gde se kovitla i peni jer na tim mestima ima dosta sitne ribe. Ponekada se mladica
hrani sa površine vode i tada ju je moguæe i videti. Ponudjen mamac ribi koju ste
videli osigurava ulov.
Kada pronadjete ribu ili mesto gde bi mogla biti kreæe se u pretraživan-
je terena mušièarskim ili varalièarskim priborom. Svaki put kada odete na vodu
budite spremni na promenu konfiguracije terena, jer su brze reke u kojima živi
mladica promenljivog intenziteta toka. Interesantno je, a skoro i pravilo da mladi-
ca živi uvek na onim mestima do kojih je teško doæi. Prilikom izbora mesta, uvek
razmislite o tome kako æete izvaditi eventualno ulovljenu ribu, koja ume biti i
deset kila teška.
Kada odredjujemo vreme kada pecati mladicu moramo imati na umu
kada se ona prirodno i hrani. Leti je to predveèe, u toku noæi i rano ujutro.
Medjutim treba imati u vidu da je ribolov noæu zabranjen. Kako vreme postaje sve
hladnije, mladica ranije prestaje da jede u toku noæi, pa je treba pecati predveèe.
Takodje, treba posmatrati i migracije sitne ribe kako bi se u toku godine
odredilo mesto gde je pecati. Veæ je reèeno da je sitna riba za vreme leta na mes-
tima gde se dubina susreæe sa plitkom vodom, pa to daje odgovor da je i mladica
tu. Zimi, kada voda nadolazi od snegova i ume biti vrlo hladna i sa dosta prljavš-
tine, sitne ribe prilaze obali gde je protok vode manji. Kako je voda mutna, treba
koristiti jarko obojene mamce kako bi ih riba primetila. U ranu jesen voda je dosta
 Ribe naših voda 93
topla i sa smanjenom kolièinom kiseonika i mladicu treba tražiti u najbržim i
najpenušavijim delovima reke. Kada sa približavanjem zime voda poène hladiti,
pravo je vreme za lov voblerima. Zimi kada je vodostaj nizak mladica po pravilu
miruje. Medjutim na svaki rast vode, pri oblaènom vremenu, pokreæu se i sitne
ribe, pa sa njima i ona kreæe u lov. Idealno vreme bi bilo kada pada blagi sneg,
nema vetra i temperatura je oko nule. Mladica se zimi nalazi u svojim virovima i
odatle napada ribe koje takodje, silaze u dublje toplije vode. Da bi joj prišli koris-
timo vodjene varalice po dnu, koje se vode u lukovima. Kao mamci se u ovo vreme
koriste: pletenica ("cof" ili "copf"), veæi-tonuæi modeli voblera (Zoranovi vobleri
7,9,11 cm u realnim bojama (peš, kleniæ), silikonske ribice, razne vrste metalnih
varalica i velike potezanke.
Opšte je pravilo, da kada mladica pojuri za varalicom, nikako ne zaus-
tavljajte i ne uspororavajte mamac. Ovo je èest problem mladih ribolovaca, koji
refleksno, kada vide ribu koja je pojurila njihov mamac, požele da joj mamac sami
poguraju u usta. Medjutim, u prirodi, svaka ribica, koja postaje plen i koju mladi-
ca pojuri, neæe stati, veæ æe pokušati da još brže pobegne. Ukoliko vaš mamac to
ne uradi, mladica æe otkriti prevaru i odustati od mamca.
Svaki ozbiljan pecaroš na mladicu, mora imati veliku kolekciju varalica,
jer je mladica æudljiva riba. Uvek je treba iznenaditi neèim novim, ali u toj kolek-
ciji moraju se nalaziti primerci: pletenice, peša, mepsa i sundjerastog peša.
Pribor za lov mladice mora biti vrhunski jer oèekujemo krupnu i borbe-
nu ribu. Najlon mora biti nov, ispravan, debljine oko 0,50 cm.
QT

Radio 021
radio koji povezuje ljude

http://www.radio021.co.yu
 Mrena

Barbus barbus
rena naseljava sve vode centralne i

M zapadne Evrope, ukljuèujuæi basen

reke Dunava. Najradije se nalazi u
glavnom toku reke, tamo gde je dno od kamena.
Tipièno naseljava više i srednje tokove reka. Aktivna je pretežno noæu, ali se hrani
i danju nakon oluja, kada kupi male životinje koje su upale u vodu. Mrena se kreæe
u jatima, koja saèinjavaju ribe razlièitih velièina. Hrane se tako što pretražuju dno
i okreæu kamenje sa dna , kako bi ispod njih pronašle životinjice. Kada voda poène
da se hladi, mrene, kao i šaran, prelaze u fazu mirovanja i povlaèe se ka najdubljim
delovima toka. Mrena je riba karakteristiènog i lako prepoznatljivog izgleda. Ledja
su joj tamnozelena ili braon boje, bokovi tamnozlatni sa nijansom bakarne boje,
dok joj je stomak sa dosta žute nijanse. Telo mrene je izrazito vretenasto,
prekriveno sitnim krljuštima. Glava mrene je karakteristièna i po položaju usana
odmah æete shvatiti da se ova riba hrani sa dna. Usta su sa donje strane glave, goto-
vo ravna sa podlogom. Na usnama mrena ima dva para brèiæa. Oèi su joj sitne.
Mrena može porasti i do 8 kg, ali je najèešæa lovna težina od 500 g do 1 kg. Mresti
se od maja do jula. Ženke polažu do 10.000 jajašaca u bistru i hladnu vodu bogatu
kiseonikom. Ono što je karakteristièno za mrenu je da u tom periodu migrira u
salmonidne vode i da se u njima hrani insektima koje pronalazi na dnu ispod
kamenja. Treba obratiti pažnju da je ikra mrene otrovna za vreme mresta i taj se
otrov ne može uništiti kuvanjem ili prženjem. Meso mrene je u toku cele godine
ispravno za jelo. Mrena se hrani larvama komaraca, efemerama, trihopterama, bil-
jem i zooplanktonom, mada neæe odbiti ni druge vrste životinja koje može naæi
prevræuæi kamenja na dnu.

Lov mrene
Mrene se mogu loviti tokom cele godine sem zimi. Zimi padaju gotovo
u san i retko kada se kreæu. U proleæe mrene migriraju da bi se parile i to u svežije

94
 Ribe naših voda 95
i kiseonikom bogatije vode. Tada ih tamo treba i tražiti. Leti se vraæaju nazad i
treba ih tražiti u pliæim delovima reka u kojima voda pojaèano žubori, na preliv-
nicama, branama i ustavama. Sa jeseni je pravo vreme za dubinski lov mrene u
veæim rekama. Idealno vreme za lov mrena je predveèe i noæ, ali i dan nakon kiše
kada je voda mutna.
U pogledu mamaca prilièno je izbirljiva. Uzima hleb, gliste, crvice,
rovce, kukuruz, dud(redje), kastere, seme konoplje, ali i razni mamci jakog mirisa
kao što je sir i mesni narezak. U mutnim vodama odlièno se pokazao durbak.
Konoplja i kasteri kao i konoplja i kukuruz šeæerac kao primama i mamac su se
pokazali kao idealna kombinacija. Imajte na umu da su mrene izuzetno
proždrljive. Za primamu potrebno vam je bar 2 kg semena konoplje i 1 kg kastera
za ceo dan pecanja. Izuzetno dobra kombinacija je da zabacite udicu namamèenu
komadiæem mesnog nareska na mestu primamljenom semenom konoplje.
Ne smete da zaboravite da je mrena oprezna i pametna riba. Ugleda li
nas pobeæi æe. Uèini li joj se mamac ili deo pribora sumljivim nestaæe iz vašeg
vidokruga. Vaš prilaz pecanju mrene može biti statièan ili mobilan. Kod mobilnog
metoda idite od mesta do mesta na svakom se zadržavajuæi maksimalno 20 minu-
ta. Koristite onoliko olova koliko vam je potrebno da mamac legne na dno. Mrena
se može pecati na više naèina: na plovak, dubinskom metodom, varalicom, kotrl-
janjem, na zastavicu, èekom i plutajuæom strunom.
Lov mrene na plovak nije statiènog tipa. Mamac treba oživeti stalnim
pomeranjem vrha štapa. Cilj je voditi mamac po dnu da skakuæe i na taj naèin
privlaèiti ribu. Najlon treba da je uvek blago zategnut i kontra je pri prvom trzaju.
Na ovaj naèin pretražuje se dno, a kako je struja na mestima gde se mrena peca
jaka i sama nosi plovak, treba paziti da ne dodje do kaèenja udice za dno. Mesto
treba primamiti smesom od nakvašenog bajatog hleba, sa crviæima, glistama i
kukuruzom. Štap za ovu svrhu treba da je tanak i osetljiv, dug preko 3 m, najlon
debljine 0,30 mm, a udice od 10 do 6. Olovo ide iznad udica prema štapu i mora
ležati na dnu kako bi se osiguralo da i mamci leže na dnu.
Pribor za pecanje dubinskom metodom je standardan i treba koristiti
nešto deblji najlon od onoga pri pecanju plovkom. Na kraju najlona postavlja se
olovo od 80 do 100 g ili još bolje poluzatvorena hranilica puna mesnih crviæa. Na
dvadesetak santimetara iznad olova, ka štapu, treba postaviti udicu na predvezu
dužine 50 do 70 cm. Na ovaj naèin osiguravate da je mamac na dnu, da pri
povlaèenju neæe doæi do kaèenja olova i da æe trzaj mrene biti odmah vidljiv na
vrhu štapa. Moguæe je postaviti još jednu udicu iznad ove ili ispod olova, ali je
verovatnoæa kaèenja poveæana. Od mamaca za dubinku nezamenljivi su komadi
sira trapista, rovac i glista. Ako je na udici rovac najbolje je špricom i iglom u
96 Ribe naših voda
njega ubrizgati jod kojeg rovac u vodi ispušta i privlaèi mrenu i druge ribe (klena,
soma).
Lov mrene na varalicu je specifièan. Potrebno je varalicu spustiti na
samo dno i po njemu je voditi. Sistem na kraju najlona je ovde vrlo bitan. Koristi
se klizeæe olovo, posebno neko od onih koje se slabo kaèe za podloge na dnu, pa
ispod olova treba na oko 30 do 40 cm vezati varalicu. Tehnika je sledeæa: zabacu-
je se popreèno ili nizvodno na reènu struju i pušta se da voda odnese varalicu što
dalje. Držite najlon koliko toliko nategnut kako bi osetili kada je varalica pala na
dno. Nakon toga polako povlaèite varalicu po dnu ka vama i to u skokovima.
Manevar je sledeæi: povuèete vrh štapa, varalica poleti i stane, pa opet ponavl-
jatepostupak. Od varalica najbolje je koristiti voblere velièine 2 do 5, vormove
(koji su i inaèe namenjeni ovoj svrsi), male cikade i kašikare. Leptiri su se pokaza-
li kao loše rešenje.
Lov na kotrljanje podrazumeva kombinaciju tehnike sa plovkom i
dubinske metode. Sam sistem je isto vezan kao i kod dubinske metode, sa tim da
se koristi okruglo olovo manje težine koje se slabije kaèi za dno. Predvez se veže
preko vrtilice da ne dodje do uvrtanja najlona. Sistem se zabacuje uzvodno i pušta
da padne na dno. Najlon i ovde treba da je blago zategnut kako bi znali kada je
došlo do dodira sa dnom. Nakon toga, pušta se da jaka struja nosi, "kotrlja",
mamac po dnu. Kada mamac bude dovoljno nizvodno od vas, vadite ga i ponav-
ljate radnju. Kontrira se iz ruke na svaki trzaj ribe.
Za lov na zastavicu pretraživanjem koristi se ista tehnika kao i kod lova
kotrljanjem, sa tim da ovde postoji zastavica, krpica crvene boje, koja jasno, u
plitkoj vodi pokazuje lokaciju mamca. Sistem za ovo pecanje sastoji se od
okruglog olova težine 1,5 do 4 g na kraju najlona, a na 10 do 30 cm od olova ka
vrhu štapa postave se dve udice na predvezu dužem od 40 cm. Iznad njih postavl-
ja se zastavica na samom najlonu.
Za lov na zastavicu èekom koristi se isti sistem kao i kod lova
pretraživanjem, sa tim da se ovde sistem zabacujte nizvodno i postavte u držaè ili
drži u ruci. Najlon treba da je blago nategnut, a zastavica ovde ima funkciju pokre-
taèa, odnosno animatora mamca, efekat slièan pomeranju vrha štapa pri pecanju
plovkom.
Kada krenemo u ribolov na mrenu èekom, potrebno je naæi mesto gde je
ima. U proleæe, u vreme parenja, mrene se okupljaju da bi se parile. To je odlièno
vreme, da na jednom mestu naidjete na veliki broj riba. Pretražite reku, i nemojte
biti razoèarani, ako pronadjete samo sitne primerke. To su mužjaci, i sigurno je da
su i ženke negde u blizini. Neposredno pre parenja, mrene imaju veliki apetit i tada
ih je lako pecati. Nakon mresta, jata se rasturaju i tada se love pojedini primerci
 Ribe naših voda 97
koji nastavljaju da žive usamljenièkim životom. Pravo mesto za ribolov mrena su
panjevi i prepreke u vodi, kao i najdublja korita reka. Pre nego zapoènete ribolov,
pronadjite pogodno mesto sa tvrdom podlogom i bistrom vodom. Ovo mesto treba
da bude što bliže mestu gde se mrena inaèe zadržava i koje smatra bezbednim,
kako bi bila što opuštenija. Ovo mesto mora da bude potpuno èisto, ali èistina ne
sme biti velika jer æe se riba uplašiti. Poènite sa primamom i saèekajte da se ribe
pojave. Posmatrajte njihovo ponašanje i koju primamu najradije uzimaju. Riba æe,
kad se prvi put pojavi, uzeti primamu i napustiti mesto. Nakon 30 do 45 minuta,
doæi æe ponovo i opet uzeti deo primame pa otiæi. Ovakvi ciklusi æe se ponavljati,
ali æe ostajanja biti sve duža, a dolasci sve èešæi. Potrebno je biti strpljiv kako se
riba ne bi na poèetku uplašila. Nije loše saèekati noæ na bistrim vodama, dok je
kod mutnih moguæe pecati i preko dana i u sumrak. Mamac koji koristite ne sme
se nalaziti u primami. Za dnevni ribolov mesni crviæi su najbolji mamac i prima-
ma, ali vam za jedan lov treba oko 1,5 litar crviæa. Za noæni ribolov, sasvim su
dobri i boili i kupovna pasta specijalno pravljena za mrenu.
Mlinovi, brane i ustave su na sporim vodama mesta gde one poprimaju
osobine brzih planinskih potoka i reka. Zbog velike kolièine kiseonika u vodi, i
obilja hrane ribe vole da se zadržavaju oko ovih mesta. Mrena, riba brzih i bistrih
voda, jednostavno ne može da propusti ovakvo mesto, a posebno voli da se
zadržava ispod vrela, saèekujuæi hranu koja pada. Centralni tok je najjaèi, ali pri
dnu njegova jaèina nije ni nalik na onu na površini. Baš taj deo toka vole da koriste
klen i mrena. To je mesto gde se mrena nalazi u popodnevnim satima i u toku leta,
nakon napuštanja vrela gde se nalazi izjutra. U boène strane toka mrena odlazi
samo kada je voda mutna ili posle kiše. Boène strane toka, koje su najblaže, nasel-
jene su deverikom, bodorkom, mrenom, klenom, smudjem i štukom. Naravno dev-
erike biraju najsporije delove, dok se kleniæi nalaze u najbržim. Postoji još jedan
dobar naèin za pronalaženje mrena, a to je:”gde su panjevi tu su i mrene”. Prihrana
u ovim vodama je najveæi problem. Za lake tipove primame, treba koristiti hranil-
ice kojima je moguæe spustiti hranu na željeno mesto. Kod krupnije primame,
moguæe ju je vezati na strunu i spustiti je na dno vode. Za mutne vode, rak je ide-
alan mamac za mrenu. Pri lovu mrena kod brana, ustava i mlinova, zbog jaèine
vodenog toka, koristite najlon veæe nosivosti od one koju diktira velièina riba koje
oèekujete.
Kao primama za mrenu najèešæe se koriste mesni crviæi, kasteri, kuvana
zrna konoplje i zrnevlja žitarica. Mamci se bacaju loosefeed tehnikom (rasipan-
jem) po prostoru na kome vozite vaš sistem sa udicama. Ukoliko je to mesto
predaleko, treba koristiti praæku.

W
 Nosara
buborak
ugrica
ogrica
gubièasta deverika
plavonos
šljivar
buboran Vimba vimba
ciganka
popadika osara naseljava vode srednje i severne
bojnik
N Evrope, a ponekad odlazi èak i u brak-
iènu, pa i u morsku vodu. Ipak najèešæe
živi u istim vodama u kojima živi i mrena. Treba
ih traziti u bržem vodenom toku. Leti se rado zadržava u vodi bogatoj kiseonikom,
znaèi mogu se naæi kod brana, ustava i mlinova. U pliæacima se mogu spaziti nji-
hovi srebrni bokovi kako blješte, dok pokretima tela kidaju alge sa dna.
Proseèna dužina nosare je 35 cm, retko do 50 cm i težine od 1,5 kg, a
najveæi primerci mogu težiti i 2,5 kg.
Najvidljivija odlika nosare je njena gornja usna produžena u obliku
nosa. Po njoj je i dobila ime. Neiskusni ribolovci èesto nosaru zamene sa skobal-
jem, koji nema izražen nos. Nos je kod nosare tamnoplave do crne boje.
Glava i ledja nosare se tamnosivi koji prelaze preko bokova sve do sto-
maka koji je potpuno beo. Telo joj je pljosnato, ali vitko.
Za vreme mresta, nosare se okupljaju u jaka i kompaktna jata i kreæu
uzvodno u bistre i hladnije vode. Ovo ponašanje je slièno ponašanju mrena. Jedino
što treba znati, je to da u tim periodima nosara retko uzima hranu i èesto je to frus-
trirajuæe saznanje za ribolovce.

Lov nosare
Kada krenete u lov na nosare imajte uvek na umu da su to jatne ribe i da
prvo treba da pronadjete jato. A jato je tamo gde je hrana. Kako se nosare
uglavnom love u bistrim i pliæim vodama, pridjite koliko možete jatu pazeæi da ga
ne uplašite.
Prihrana je neophodna u lovu nosara. Cilj je jato što duže zadržati na
mestu pecanja. Koristite teže tipove primame koje u sebi nemaju materije koje
pomažu raspadanju iste. Takodje umesite tako da bude što je moguæe tvrdja da bi
se nosare duže njome bavile. Primamu bacajte uzvodno u odnosnu na mesto

98
 Ribe naših voda 99
ribolova kako ne bi pod uticajem jake struje pala niže od željene taèke pecanja.
Nosare su pretežno vege-
tarijanci pa su im glavna hrana · Specijalisti za ovu ribu pokušavaju veæ
zelene konèaste alge, koje stružu sa decenijama da ovu ribu prevare na njenu
kamenog dna. Jedno od pravila, omiljenu hranu-alge. Udice pokrivaju
koje važi za mnoge ribe koje se pazljivo oèupanim zelenim algama. Ako
hrane algama, je da kada je dno ovaj najprirodniji mamac za nosaru izdrži
obraslo algama ribe su site i teško izbaèaj i vodenu struju, onda je ulov
ih je uloviti. Pored algi nosare obièno zagarantovan. Pošto se ovaj
proždiru larve insekata, raèiæe, mamac loše drži na udici, neki specijalisti
crviæe ili gliste koje im ribolovac se kunu u specijalne smeše od algi. Zato
ponudi, kukuruz, noklu, hlebnu se alge pomešaju sa rastopljenim želatin-
ružu ili prokuvanu pšenicu. om i posle hladjenja mase seèe se na sitne
Pri ribolovu nosara komade. Neki ribolovci èak mešaju alge
koriste se sve tehnike koje se sa vatom, da bi se bolje držala na udici.
koriste i za mrenu, ali se ipak Trud se isplati, jer tamo gde su nosare u
najèešæe koristi lov plovkom i lov velikom broju, moguæ je bogat ulov.
sa zastavicom. · Nosare su pri jasnom letnjem danu
Za lov plovkom koriste posebno oprezne i mogu se prevariti samo
se finiji štapovi, i manji plovci, uz pomoæ finog pribora i sitnih mamaca.
sitne udice velièine 16-20, osnovni Bolji izgledi za ulov su u proleæe ili kasno
najlon 0,15 do 0,2 mm i predvez od leto i to u dubljim delovima vode.
0,12 do 0,14 mm. Mamac se baca · Kapitalne nosare su odlièni borci i
uzvodno i pušta da skakuæe po dnu. neretko ih ribolovac zameni sa snažnom
Vodeni tok nosi plovak, a pecaroš u mrenom ili jazom.
rukama drži štap i na najmanji trzaj
kontrira.
Za lov zastavicom koristi se isti pribor kao i sa plovkom sem što se
umesto plovka privezuje crvena krpica ili vuneni konac na oko 1 do 2 m od kraja
najlona. Funkcija ovog dodatka je da oživi mamac na dnu. Takodje se koristi olovo
tek one težine koja omoguæava dovoljno daleko zabacivanje. Baca se isto kao i sis-
tem sa plovcima, uzvodno, najlon se uvek drži blago zategnut, a kao indikator trza-
ja koristi se prst na najlonu. Kontrira se na svaki trzaj.

F
 Pastrmka
pastrva

Salmo sp.
astrmke su izuzetno atraktivne ribe visin-

P skih bistrih voda. Jedan broj ribolovaca

smatra da je jedini pravi sportski ribolov
upravo lov salmonida, kojima pastrmke i pri-
padaju. Kod nas zastupljene sa veæim brojem vrsta i podvrsta, neke su autohtone,
a neke su donesene i poribljene ili se veštaèki uzgajaju. Najznaèajniji predstavni-
ci ove grupe riba su:
· potoèna pastrmka (Salmo trutta m. fario) - ova riba je najbogatija var-
ijetetima koji se razlikuju samo u detaljima i žive u razlièitim vodama. U ovu
grupu spadaju: primorska potoèna, garka, makedonska, pelargonijska, peristerska,
visovaèka, zrmanjska, bosanska(solinka) i mnoge druge. Prepoznaje se po crven-
im taèkama po telu. Boja pastrmke može izuzetno zavisiti od reke u kojoj se nalazi
i to je razlog ovolikog broja varijeteta. Ima krupniju glavu sa velikim ustima u
kojima su oštri zubi. Ledja su joj zelenkasta, tamnosiva, tamnosmedja ili crna,
bokovi su zelenkasti ili žuækasti, a stomak joj je beo. Idealna temperatura vode je
10OC, ali može preživeti i 15OC.
· jezerska pastrmka (Salmo trutta m. lacustis) - Osnovno obeležje ove
pastrmke su crne taèke po telu, tamnozelena ledja i beo trbuh. Naraste do 20 kg.
· soška pastrmka (Salmo marmoratus) - Obeležje joj je krupna glava,
popreène tamne pruge po telu, zelena ili tamnoružièasta ledja i beo stomak.
· kalifornijska pastrmka (Salmo gairdneri irideus) - Odlikuje se
raznobojnom prugom po boku. Kod nas je donesena 1893. godine iz Amerike.
Pored ovih kod nas živi još jedan broj riba koje pripadaju porodici
Salmonidae, ali ne i familiji Salmo, a to su:
· mekousna pastrmka (Salmothymus obtusirostris obtusirostris) -
Kratka glava i meka usna su karakteristika ove tamnomaslinaste ribe. Po telu ima
tamne i crvene nepravilne taèke.
· potoèna zlatovèica (Salvelinus fontinalis) - Donesena je iz Kanade.

100
 Ribe naših voda 101
Ima zelena ledja, svetle bokove i crvenkast trbuh i crvene taèke. Mase je do 1kg.
U prirodi pastrmke se hrane svim živim organizmima u njihovoj okoli-
ni. Zbog svoje proždrljivosti bile bi lak plen ribolovaca koji bi je lovili njenom
prirodnom hranom, te se zbog sportskog karaktera ribolova zabranjuje upotreba
živih mamaca.

Lov pastrmki
Pastrmka se najbolje lovi za vreme tmurnog dana ili odmah posle slabe
kiše i kada duva zapadni vetar. Mušicom se lovi u proleæe i u jesen i to predveèe.
Najèešæe se koriste kamenjarke (Stone fly, Steinfliege u aprilu), zmajevke (May fly,
Maifliege u maju) i bumbari (Baer, sumrak). Po Jovanu M. Petroviæu postoji
dvanaest univerzalnih mušica bez kojih kolekcija ne može ni postojati, a to su: pro-
fesor (Professor), Crveni prelac (Red spinner, Rotspinner), Pešèarka (Sandy fly,
Sandfliege), Kozarac (Goat fly, Ziegenfliege), Oranž mušica (Orange fly,
Orangefliege), Hrastovka (Oak fly, Eichenfliege), Lepotica parmašela (Parmachen
belle), Francisova (Frencis fly), Kraljevski grizli (Grizzly king), Kraljica vode
(Queen of waters), Crni mrav (Black ant, SCHW. ameiseflege) i Edmead.
Prema Rikardu Hafneru preporuèene mušice su: za vedro i toplo
vreme: zlatovka, zlatna libela, soldier, palmer, avgustovka, Ornage Fly,
Greenwelova mušica, kozarica, žuta lièinka, velika modra, profesor i crveni mrav;
za bistru vodu: zlatovka, zlatna libela, soldier, palmer, smedji bumbar, avgustov-
ka, Orange Fly i profesor; za hladno i kišovito vreme: Hoflandova mušica, muška
ožujka, Hardy’s Favourit, obièna sivulja, Baxmannova, crni prelac, jošavka, srebr-
na libela, vještica, crveni rep, sivi bumbar, crni bumbar, zulu, Black Red, beli mol-
jac, beli vodeni cvet, Paunellova crna, crvena i siva, zunzare (crnosive, srebrno
sive, srebrno crne) i kuæna muva; za noæ: srebrna libela, veštica, aleksandra,
crveni rep, zulu, Black Red, beli moljac, beli vodeni cvet; za mutnu vodu: Hardy,
aleksandra, crveni rep, zulu, Black Red i šarenka.
Naravno ovde treba spomenuti jedan broj izuzetnih mušica g. Andrije
Urbana i to: Pahuljasta maslinasta pupa (Bubble CDC Olive Emerging Hatching
Pupa), Pahuljasta patkova viseæa svetlo žuta trzalica (Bubble CDC Suspender Pale
Yellow Midge Pupa), Maslinasta CDC trzalica (Bubble CDC Suspender Olive
Midge), Višnjina svetlica (CDC Claret Velvet Pearl), Patkova pupa (CDC Cream
Pupa), Patkova sivomaslinasta pupa (Bubble CDC Grey-Olive Caddis Pupa),
Pahuljasta (Bubble) patkova rojenka (CDC Emerging Mayfly), Pahuljasta radja-
juæa grao pupa (CDC Grey Emerging Pupa), Pahuljasta presvlaèeæa višnjasta
rojenka (CDC Hatching Surface Cream-Yellow Dun" CDC Hatching Claret Dun),
Pahuljasta presvlaèeæa krem - žuta rojenka (CDC Hatching Surface Cream-Yellow
102 Ribe naših voda
Dun), Prvenka (CDC Olive Emerger), Pahuljasta narandžasta rojenka (CDC
Orange Hatching Dun), Lipljanova veèernja rojenka (Grayling’s Pale Evening
Emerger), Kamenjar sivonja (Grey Hopper), Kobilica - Andrijin skakavac (Olive
Hopper),Narandžastoguzi žuti skakavac (Orange Yellow Hopper),
Narandžastoguzi olivni skakavac (Orange Olive Hopper), Crvenoguzi skakavac
(Red Brown Hopper), Radjajuæa braon pupa (Surface Hatching Caddis Pupa ).
Više informacija o ovim mušicama i slike istih nalaze se na internet sajtu:
http://www.flytyingworld.com/PagesA/au-andrija-urban.htm.
Pri lovu pastrmke najèešæe se koristi tehnika varalièarenja, lov vormom,
mušièarenje mokrim i suvim mušicama, pecanje sa potopljenom mušicom i
ribolov nimfom.
Za varalièarenje kada se oèekuju manji primerci koriste se minijaturne
varalice težine od 0,5 do 2 g. Najèešæe se koriste rotirajuæe kašike (Mepps Aglia
2), male imitacije ribica dužine 4 do 7 cm (Rapala), twisteri, Zoranovi vobleri od
5 cm realnih boja (pior, peš) i crno-bele, šadovi i torpeda velièine 3 do 7 cm.
Najlon treba da je 0,1 do 0,14 mm. Štap treba da bude izuzetno lak dužine od 2 do
2,5 m. Ipak, kada oèekujemo krupnije primerke koriste se teže varalice težine i do
15 g, kao što su kašike velièine 3 i 4, Rapalini vobleri dugi 8 cm. Koriste se nešto
duži štapovi do 3 m i deblji najlon do 0,26 mm. Ova tehnika se najèešæe koristi
leti, kada je nivo vode nizak i duva slab vetar.
Ribolov veštaèkom varalicom tipa worm (crv) je moguæ. Praktikuje se
na poèetku sezone kada je struja jaka i kada dodatno oživljava ovu silikonsku var-
alicu. Prezentovanje mamca je na dnu, a koriste se crveni i rozi mamci. Najlon
treba da bude debljine 0,18 do 0,20 mm, a udice koje se koriste za kaèenje worm-
ova 6 ili 8.
Lov mokrom veštaèkom mušicom je èesta tehnika ribolova pastrmke. Za
ovaj metod potreban vam je štap dužine oko 3 m i struna fluorescentnih ili dreèav-
ih boja. Boja strune je bitna samo zbog lakog praæenja vrha strune, koji se povlaèi
u sluèaju ugriza ribe. Sistem se obièno sastoji od dve do tri mokre mušice kod
kojih je boja jako bitna. Generalno, žuta, braon, maslinasta i crna su preporuèljive
boje, ali se ona ni izbliza ne može odrediti dok niste na vodi. U tom trenutku u zav-
isnosti od insekata koji se roje kod vode, treba i izabrati mušicu. Mušice se baca-
ju nizvodno na oko 3/4 vode i polako povlaèe prema pecarošu. Sama struja æe
oživeti mušice i to svaku na svojoj dubini na razlièit naèin. Kontrira se na i naj-
manji nepravilan pokret vrha strune, ali i na odblesak ribe u vodi na mestu gde bi
mušice trebale da nam se nalaze.
Pre svega kod lova suvom mušicom, potrebno je da je površina vode
blago zatalasana, jer tada pastrmka teže može da odredi da li je reè o prevari. Boja
 Ribe naših voda 103
mušice u ovom metodu nije toliko bitna, jer gledajuæi prema nebu sve mušice, iz
riblje perspektive, deluju crno. Medjutim postoje dve škole pecanja mušicama.
Jedna zagovara bitnost sliènosti veštaèke mušice sa pravom kojom se riba u tom
trenutku hrani. Ovaj pristup predpostavlja da pecaroš ima veliku kolekciju mušica
i da ume da razazna kojoj od èetiri velike grupe pripadaju insekti nad vodom. Te
grupe su: vilinski konjiæi (Odonata), dvokrile mušice (Diptera), vodeni cvetovi
jednodnevne muve (Ephemeroptera) i neleteæi insekti (mravi - Formicidae,
skakavci - Saltatoria i razne bube). Drugi pristup više pažnje poklanja samom
prezentovanju mamca. Prezentovanje mamca je bitno u svim sluèajevima, sem
kada se zabacuje u sam penušavi brzak, gde riba ne može da primeti nikakvu
nepravilnost. Mušica se zabacuje uzvodno od mesta pecanja, pa je struja nosi
nizvodno. Tako ribolovac pretražuje vodeni prostor. Pri ribolovu suvom mušicom
koriste se štapovi dužine 2 do 3 m. Struna treba da je 2x ili 3x, predvez dužine oko
2 m za brzake i potoke, a 2,5 do 4 m za velike reke, debljine 0,1 do 0,12.
Postoji i tehnika mušièarenja potopljenom mušicom. Ova tehnika je u
stvari spoj dve prethodne. Koriste se suve mušice, ali se ne premazuju, tako da pri-
likom vuèenja kroz vodu bivaju blago potopljene. Kao modeli koriste se one
mušice koje imitiraju završnu fazu u razvoju insekta.
Najzad, poslednja tehnika ribolova je mušièarenje nimfom. Nimfa je
stadijum u razvoju insekta u kome on živi pod vodom. Takvim nimfama se ribe
èesto hrane i rado uzimaju ovakav mamac. Medjutim, ovde je tehnika zabacivan-
ja sasvim drugaèija nego kod prethodnih metoda. Da bi se pecalo nimfom potreb-
no je videti i lokalizovati ribu. Nakon toga mora se precizno zabaciti ispred usta
ribe. Nimfa je tonuæa i treba da padne neposredno pred ribu, koja je uzima u sred-
njem ili donjem sloju vode. Za ovaj metod ribolova koriste se štapovi sa suve
mušice dužine 2,7 m. Predvez treba da je tanak 0,08 do 0,12 mm i dug oko 1,5 m.
Nije loše da struna na vrhu ima malu oznaku ili da je sama dreèave boje, kako bi
se lako primetilo uzimanje mamca.
Jedan broj pastrmki živi i u jezerima i tehnika ribolova na mirnim
vodama se razlikuje od one izložene do sada. Za vreme lošeg vremena, posebno
ako je došlo iznenada, veliki broj insekata pada u vodu. To je razlog za podizanje
pastrmki iz dubina, te se one tada uglavnom love na suvim mušicama, kao i muši-
cama koje imitiraju larvu komarca. Može se probati i sa voblerima i drugim
imitacijama riba. Kada je vreme sunèano, riba u jezerima može zaèas promeniti
dubinu. Imajte na umu da pastrmka ne voli preterano toplu vodu, pa æe u toku dana
biti na dnu, a u toku jutra i predveèe, jata se dižu na površinu. Ovo treba osmatrati
i adekvatno reagovati. Za površinski lov koriste se plutajuæe strune i lov suvom
mušicom, kada duva vetar ta mušica treba da bude što jarkijih boja. Kada je riba
104 Ribe naših voda
na dnu koriste se skoro sve ostale tehnike i struna treba da bude potapajuæa. U
srednjem sloju vode koriste se strimeri, mokre mušice i tehnika potopljene mušice.

gh

Andrija Urban
Fly manufacturing - Art - Publicist

Partizanski put 5
17542 Vranjska Banja

AndrijaUrban@yahoo.com
www.flytyingworld.com/PagesA/au-
andrija-urban.htm
 Peš
balavi peš
reèni peš

Cottus gobio & Cottus poecilopus

eš je srodnik èikovima, pa i deli isto

P stanište sa kamenim èikovom. Najviše

voli brzo tekuæe vode u kojima se krije
iza kamenja, u gustoj travi dna ili u korenju pri-
obalnog bilja. Ima ga u svim rekama dunavskog sliva. Glava mu je vertikalno
spljoštena i ima po jednu malu bodlju sa svake strane. Dva dorzalna i repno pera-
je su mu lepezastog oblika. Boja mu varira u zavisnosti od staništa, ali je najèešæe
braon zelene boje sa tamnijim nepravilnim šarama. Naraste do 12 cm.
Hrani se krupnijim insektima i njihovim larvama kao i raznim reènim
raèiæima. U našim vodama žive dve vrste peševa. Cottus gobio vrlo retko napada,
a Cottus poecilopus nikada ne napada ikru drugih riba tako da se ne može smatrati
štetnom ribom. Dok prva vrsta živi u celoj srednjoj Evropi, druga je nastanjena
uglavnom u donjim tokovima reka dunavskog sliva. Mresti se od marta do maja i
svoje gnezdo brani od drugih riba. Mladj se izleže nakon tri do èetiri nedelja i sve
vreme su roditelji u blizini. Nakon izvaljivanja, mladj odlazi nizvodno u potrazi za
hranom.

Lov peša
Nema ekonomskog znaèaja i sem na takmièenjima, nema ga svrhe lovi-
ti. Lovi se lakim ribolovnim priborom, najlon debljine 0,10 - 0,16 ili tanji, udica
br. 12-16, plovak nosivosti 0,5 - 1,5 gr.
Mamci su glista i razni insekti.
Mesta za lov peša su priobalna podruèja èije dno mora biti kamenito.
Koristi se kao (dobar) mamac za smudja, koji mu je i najveæi prirodni
neprijatelj. Peš kao mamac može dugo da preživi na udici i da podnese velike
dubine i nedostatak kiseonika, što nije sluèaj sa beovicom, koju nedostatak
kiseonika i duboka voda brzo ubijaju.

M
105
 Pijor
gagica
pižor

Phoxinus phoxinus
ajmanji predstavnik šarana. Živi u svim

N vodama dunavskog i jadranskog sliva.

Èvrste gradje, okruglog trupa, male
glave i sitnih krljušti, kojih po stomaku nema.
Boja mu se èesto menja. Osnovna boja na ledjima mu je tanozelena ili prljavosi-
va, a celo telo mu je posuto sitnim sivim pegama. Glava mu je kod usta karmincr-
vena, kao i prsa. Zlatna pruga poèinje od oèiju i ide bokom sve do repnog peraja.
Naraste najviše do 12cm, a u proseku svega 9 cm.
Živi u bistrim rekama sa pešèanim i šljunkovitim dnom. Uvek se
zadržava u velikim jatima. Ako se u toku leta voda jako ugreje, jata se sele ka
izvorima gde je voda hladnija.
Može se koristiti kao hrana, mada mu je meso blago gorko, ali i kao
odlièan mamac, pri èemu treba paziti na njegovu osetljivost na dubinu vode. U rib-
njacima se koristi kao živa hrana.

Lov pijora
Pior se lovi najfinijim priborom, najsitnijim udicama namaèenim naj-
manjim glistama ili kuglicama hleba. Pre pecanja u vodu treba rasuti sitne mrve
hleba kako bi se jato okupilo.
Najèešæe se lovi èerencem. U sredinu rasklopljenog èerenca stavi se
komad hleba ili tonuæe primame i baci uz obalu gde se ribe jate. Nakon desetak
minuta, polako i pažljivo se približimo èerencu i naglim trzajem izvlaèimo ga
napolje. Ukoliko je hleb suv ili sa mnogo korice, neæe tonuti, pa treba najlonom ili
nekim kanapom privezati grumen za mrežu. Na ovaj naèin možete uloviti veliku
kolièinu piora. Nemojte preterivati jer brzo ugibaju, pa lovite onoliko koliko vam
stvarno treba.
Kao keder pior se može koristiti samo u hladnijim i kiseonikom punim
vodama. Pijor je izuzetno osetljiva riba i vrlo brzo ugiba na udici.
N
106
 Plotica
crvenpera belica
platnica

Rutilus pigus virgo

lotica je rasprostranjena po celoj Evropi.

P Kod nas se može naæi u svim rekama

dunavskog sliva, dok je u jadranskom
slivu redja. Voli brzo tekuæe, èiste vode bogate
zelenim biljem, gde živi u veæim jatima. Jata su neretko pomešana sa jatima
skobalja. Èesto se zadržava pri površini vode, mada se uglavnom peca na dnu, jer
se tu i hrani. Izuzetak su kamene obale sa kojih pase alge. Hrani se biljnom hra-
nom, kukcima, lièinkama i crviæima.
Po izgledu plotice, odmah æemo shvatiti da pripada familiji šarana. Telo
joj je izduženo, glava mala sa sitnijim oèima. Peraja su joj crvenkasta, po ledjima
je plavozelena do tamnomaslinasta, a bokovi su joj srebrnkasti, a stomak beo.
Proseèni lovni primerci su dugi 30 cm i teški 350 g, a kapitalnim ulovom
se smatra onaj od 2 kg. Može doživeti i 15 godina.

Lov plotice
Plotica se može loviti gotovo svuda, kako u brzim, tako i u sporim
vodama. Najbolje je loviti je sa proleæa u aprilu i s jeseni u novembru. Iako nema
lovostaja za ploticu, treba imati na umu da se plotica mresti u aprilu i da svaka
tada ulovljena plotica znaèi hiljade izgubljenih mladunaca.
Na brzim vodama ploticu treba tražiti u dubljim delovima voda, ali samo
tamo gde ima algi kladofora kojima se plotice rado hrane. Ove alge rastu na
kamenitoj podlozi, pa je jasno da virovi u kojima živi plotica moraju biti kamenog
dna i strana, a ne pešèani niti glineni useci.
Taènu lokaciju ribe možete naæi po mestu gde se ona baca, medjutim te
pozicije ne moraju biti idealne za ribolov i taj problem rešavate primamom. Po
reèima g. Ranka Travara "Ukoliko se plotice izbacuju na dijelu vira gdje nisu dobri
uslovi za lov na ploticu (preduboko, kontra - voda, neravno dno...), nastojte ras-
tresitom hranom da je izvuèete na prvu najbližu lokaciju sa ujednaèenim uslovima

107
108 Ribe naših voda
za lov. Ako vam to podje za rukom, druga primama mora biti èvrsta i njena funkci-
ja da veže jato za neku mikrolokaciju, koja nam najbolje odgovara za plovkaren-
je."* Takodje g.Travar preporuèuje upotrebu mešavine hleba sa crvenom zimskom
primamom za ovu svrhu ukoliko lovimo u novembru. Ovakva primama treba da
vrlo brzo tone i da se brzo raspada na dnu.
U sastav primama treba da bude po jedan deo mlevenog sirovog zrna
konoplje,brašna od soje,brašna od kukuruza, kuvanog testa(crvenog) i sira na dva
dela hleba. Hleb i konoplja služe kao lepkovi, a kukuruzno brašno i testo kao akti-
vator primame kada dospe na dno. Kao specijalan aktivator koriste se mesni crviæi.
Oni se dodaju u sredinu kugle primame. Ovako pripremljena kugla lepo pada na
dno i tu se ubrzano raspada pod dejstvom crviæa iznutra. Ipak, sa crvima ne treba
preterivati, jer previše crva znaèi primamu koja se raspada u srednjem sloju. Sa
druge strane plotice se vrlo brzo zasite od crva i odlaze.
Bacanje primame treba da je u pravcu ribolovca, a ne uzvodno. Plotice
po pravilu ne pecate u prejakoj struji koja bi uspela da odnese primamu nizvodno.
To je razlog što je i bacate, tamo gde želite da padne. Sa druge strane, lov plovkom
podrazumeva lagano klizanje plovka ka hranjenom mestu, prelaz preko njega i
napuštanje mesta, nakon èega sledi ponovni zabaèaj. Ukoliko hranite uzvodno,
prvog dela tehnike neæe ni biti. Pravilan ritam hranjenja u ribolovu na ploticu je 2
do 3 kugle hrane odjednom u pravilnim intervalima od 40 do 50 min.
Crvena primama ide uz bele hlebne mamce. Posebno je interesantan
ovakav lov ujutro i uveèe, kada je plotica i inaèe u pliæim, obali bližim delovima
vode. Kako dan prilazi podnevu, ribe odlaze u dublje delove toka i mora se dalje
zabacivati. Ovo obièno iskljuèuje hleb kao mamac, a zamenjuje se algama (ako ih
u vodi ima u tom trenutku).
Ukoliko ploticu pecate do 7 metara od obale, bolje je koristiti bolognese
štapove iste dužine, jer se njima lako manevriše. Sa druge strane, kada ploticu
pecate daleko od obale, ovi štapovi nisu pogodni za daleka zabacivanja pa je bolje
koristiti malo mekšu varijantu telemeè štapova dužine 4,5 m.
Najbolji plovci su bez sumnje oni oblika okrenute kruške, bolje ako su
malo produženi sa skoro spljoštenom glavom: dugaèak profil odlièno sledi struju,
a spljoštena glava ne izlazi iz vode za vreme vodjenja plovka.
Udica mora biti sitna, velièine 18 do 24, i prilagodjena mamcu na koji
pecate. Kaèenje mamca je najbitnije. U sluèaju mesnog crviæa udicom probijate
kožu glave crviæa, jer on na taj naèin ostaje najduže živ. Ukoliko pecate na alge,
koristite do 10 cm duge, dobro razlistale trake uz maksimalno dobro maskiranje
* Za ovaj tekst korišæen deo teksta iz “Ribolovaèkog magazina” br. 4
Ranko Travar “Plotica gorski amur”
 Ribe naših voda 109
udice.
Na špulnu stavite najlon 0,14 mm, dok na dva predveza staviteo najlon
promera 0,12 ili 0,10 mm. Dve vrtilice spajaju ta dva predeza sa osnovnim
najlonom. Od prve veæe vrtilice do druge podvez je 0,12 mm, dužine 1,20 m, a od
druge do udice je podvez 0,10 mm dužine oko 50 cm. Kraj najlona sa mnogo olova
koèio bi sistem kao malo sidro i uèinio bi ribolov nemoguæim. Pozicija olovca
mora biti smeštena izmeðu dve vrtilice, 50 cm udaljena od one manje.
Tehnika ribolova se svodi na to da plovak bacate uzvodno. Linija vod-
jenja mamca mora biti direktno preko primame, kako bi ga riba videla i uzela.
Obratite pažnju da ne štopujete preèesto. Pustite da voda nosi mamac 2 do 3 metra,
pa onda štopujte, pa sve to ponavljajte dokle možete. Svako štopovanje æe privlaèi-
ti mamac ka obali i skretati ga sa željene putanje.
U novije vreme, zbog poboljšanja kvaliteta vode u nizijskim rekama,
došlo je do spuštanja plotice i u nizijske reke. U ovim vodama plotica je mnogo
lukavija i opreznija nego u planinskim delovima. Ovde plotica prirodno ne uzima
hranu koja pliva veæ je iskljuèivo traži po dnu. To je razlog što i mamac mora biti
prilepljen za dno. Tehnika ribolova u ovim, sporotekuæim vodama je ista, ali je
oprema kojom se to postiže razlièita. Pre svega treba zabaciti daleko, u maticu
reke, gde je plotica. To je najbolje uraditi telemeè štapovima od 4,5 m. Koriste se
najloni debljine 0,16 mm. Postavlja se jedna udica na dnu i duži predvez. Vrlo
blizu udice postavite jedno malo ili nekoliko minijaturnih olova kako bi prikovalo
najlon za dno, a mamac ostavili da slobodno skakuæe. Predvez, dugaèak 50 cm,
treba vezati za glavnu strunu vrtilicom. Iznad vrtilice postavlja se olovo od 5 g da
optereti plovak.

YX
 Skobalj
škobalja
podust
tintaš
jatnik
šljivar
rijaè
štupser Chondrostoma nasus
kobalj je riba koja se kreæe u velikim jati-

S ma i hrani se algama i muljem koje skida

sa krupnog šljunka. Rasprostranjen je po
celoj Istoènoj Evropi. Naseljava brze vode u
kojima živi sa mrenom, klenom i ploticom.
Ledja su mu tamnozelena, bokovi i trbuh srebrnasti, peraja crvenkasta.
Telo je izduženo. Glava mu je sa karakteristiènim usnama, prilagodjenim za stru-
ganje hrane sa kamenja. Usta su postavljena nadole ispod veæeg nosa.
Kada je voda bistra treba ga tražiti u glavnom toku, a kada se zamuti pri-
lazi obali i tu traži hranu.
Mresti se od marta do maja i ženka izbaci u proseku 75,000 jajašaca.
Jedinke su spremne za parenje nakon tri godine.
Skobalj je jedna od glavnih hrana mladice. Iako je rado pecana riba, jer
se na udici bori sve do meredova, meso mu nije na ceni.
Nakon šest godina, što je pristojna starost za skobalje, naraste do 50 cm,
a težina mu može biti i do 1,5 kg.

Lov skobalja
Pre poèetka pecanja, treba odrediti mesto gde ima skobalja i odatle ih
privuæi na željeno mesto ili ih tu zadržati primamom. Skobalje treba tražiti u
dubokim mirnim virovima pored brzaka.
Za primamljivanje jata skobalja koristi se alatka "mamac" koja služi za
primamljivanje primamama baziranim na hlebu. To je naprava saèinjena od
izlivenog olovnog tega od oko 3 kg na koga je montirana pletena mrežica sa
otvorima 2x2 cm velièine kese za 2 kg. Iz tega je napravljen i rukohvat koji služi
za zabacivanje. Kroz rukohvat se provlaèi deblji najlon (1 mm) na èijem je kraju
plovak od stiropora(precnika 10 cm) ili plastièna flaša koja služi za obeležavanje
taènog mesta na kome se nalazi primama. Drugi kraj najlona vezuje se na obali

110
 Ribe naših voda 111
malo uzvodno od mamca da bi držao marker na mestu kako ne bi smetao pri
ribolovu.
U hleb za primamu treba staviti i crvenu ili narandžastu boju, jer se
pokazalo da pecanje belim mamcima na crvenoj primami daje najbolje rezultate.
U primamu možete dodati i kastere, mesne crviæe (žuto, narandžasto ili crveno
obojene), komadiæe glista, crve brašnare (Tenebrio molitor), pa èak i komadiæe
kuvanog krompira.
Kao primama može se koristiti i mešavina u kojoj se nalaze sledeæi sas-
tojci: mrvice belog ili crnog hleba kao osnova, mlevena golica, mleveno presno
semo konoplje i mak.
Pecanje je aktivno i štap se uvek drži u ruci, jer kontra mora biti brza i
automatska. Sa lovom se poèinje odmah nakon primamljivanja, jer skobalj brzo
dolazi na hranjeno mesto. Udica se namamèi sa ružom od hleba koja se na jednom
kraju malo zgnjeèi i tu se zabode udica. Pored hlebne ruže koriste se i hlebna
kuglica, mesni crviæi, crvi brašnari, tanka crvena glista, kuvani krompir, kulja i
komadiæ zgrušane krvi. Lovi se tako što se udica zabaci nekoliko metara ispred
mamca i kad plovak nailazi u blizinu bove lagano ga navedemo pred samu
mrežicu. Ovde je vrlo bitno da nam namamèena udica klizi po dnu, jer se skobalj
hrani sa samog dna.
Za ovakav ribolov se koriste nešto duži štapovi, od 3,5 do 4 m kratke
akcije, ako se lovi sa mašinicom ili 4 do 5 m ako se lovi štapovima bez vodjica.
Bitno je da su štapovi što lakši, jer je neophodno stalno zabacivanje. Za ovu
namenu pokazali su se dobri karbonski štapovi.
Što se plovaka tièe, u praksi su se najbolje pokazali vretenasti plastièni
ili balza plovci dužine 10 cm i preènika 15 mm sa plastiènim ili fiberglas antena-
ma i plovci pera, koji nose do 20 g olova.
Udice bele, kovane, velièine 10 do 18. Najlon 0,16 mm sa noseæim pod-
vezom od 0,12 mm zbog velikog kvašenja prilikom èestog zabacivanja.
Sa obzirom da se skobalj hrani zelenim algama koje rastu na kamenju
ispod vode, lako je pronaæi mesta gde se kreæe, prostim pregledom površine
kamenih gromada. Ako na njima ima pravilnih tamnih tragova, skobalj je u blizi-
ni. Medjutim mnogi tvrde da kada ima dosta algi, kada je voda bista, skobalj ima
dosta hrane i vrlo æete ga teško privoleti da jede vaše mamce. Tada možete probati
da pecate na alge kao i ploticu, ali obratite pažnju. Skobalj ne može da èupa alge
sa kamenja, veæ ih struže nosom ili hvata polumrtve, prezrele komade koje nosi
struja. Ovi komadi nisu zeleni veæ mrki, pa njihovo ponašanje i boju treba i vi da
oponašate vašom prezentacijom.

B
 Smuð
obièni smudj
smudj kamenjar
volgin smudj

Stizostedion lucioperca &

Stizostedion volgensis
mudj je poreklom iz voda reke Elbe koja

S se uliva u Aralsko more. Odatle je done-

sen u zapadnu Evropu i Ameriku. Dve su
osnovne vrste smudjeva kod nas. Prvi je
rasprostranjeniji obièni smudj, a drugi je smudj kamenjar.
· Stizostedion lucioperca - obièni smudj: Zadnji ugao vilica ne doseže
nivo zadnje ivice oka. Obrazi nose krljušt na sebi. U bocnoj liniji se nalazi 70-83
krljušti. Živi u omanjim jatima, u najdubljim delovima reka u njihovom donjem
toku. Najviše mu odgovara peskovito i kamenito dno. Prilagodljiv je, pa može
živeti i u brakiènim vodama i veštaèkim jezerima. Može da naraste do 1,3 m
dužine i do 15 kg mase.
· Stizostedion volgensis - smudj kamenjar: Zadnji ugao vilica doseže ili
premašuje zadnji ugao oka. Boèni delovi glave nisu skroz, veæ samo mestimièno
obrasli krljuštima. U bocnoj liniji se nalazi 80-97 krljušti. Naraste do 50 cm i
1,4kg.
Smudju je neophodna voda bogata kiseonikom da bi preživeo i tada
može podneti velike toplotne ekstreme, pa èak i 35 C. Najviše voli dubinu od 4 m,
O

a kada voda nadolazi približava se obali u podruèja dubine od 1 do 2 m.

Životni vek smudja je 17 godina.

Lov smudja
Tipièna hrana smudja su bodorka (Rutilus rutilus), balavac (Gymnocephalus cer-
nua) i grgeè (Perca fluviatilis). U proleæe, smudjevi, posebno sitniji primerci, rado
uzimaju i gliste i krupnije puževe.
Zbog vrlo dobro razvijenog sloja sudovnjaèe oka, smudj ima sposobnost
relativno dobre vizuelne orijentacije i u mutnoj vodi, kao i u uslovima loše osvetl-
jenosti, što mu omoguæava da lovi ribu u svim uslovima i na svim lokacijama. Leti
se intenzivno hrani ujutru, dok se sa približavanjem zime poèinje hraniti i pred-

112
 Ribe naših voda 113
veèe. U toku zime aktivan je celog dana. Smudj se slabo hrani noæu i u podne. Plen
progoni iz dubine, nikada se ne bacajuæi po površini.
Sezona najboljeg lova je od juna pa sve do prvih mrazeva u novembru,
kao i u februaru i martu, ako su ovi meseci blagi.
Srednje toplo, vlažno vreme, mutni i maglovit dan je idealan za smudja.
Kad je visoka voda treba ga tražiti u veæoj dubini u priobalju pod potopljenim
vrbama tokom veæeg dela dana, a to je obièno sa proleæa i sa jeseni. Kad je voda
niska, vredi ga èekati uveèe iza prepreka koje prave limane i oko rtova. U bistrim
vodama peca se noæu.
Odmah po otvaranju sezone u kasno proleæe definitivno najbolje mesto
za pecanje smudja je zapenjena voda ispod vodopada. Tu se odrasli kapitalni
smudjevi okupljaju u velikim jatima i pecaju se na živog kedera. Nakon proletnjeg
okupljanja oko vodopada, u èijoj blizini su se izmrestili, smudjevi napuštaju ovak-
va mesta i poèetkom leta se povlaèe u mirnije i dublje vode. Tokom letnjih mese-
ci trebalo bi pecati na mestima sa šljunkovitim dnom ili jakim padom dubine.
Obratite naroèitu pažnju na potopljena ostrva, jer je upravo to struktura
koja proizvodi bogat ulov tokom cele godine.
Karbonski tvrdji štap dužine od 3 do 3,5m namenjen pecanju šarana ili
štuke je idealan je za smudja. Smudj pruža lep otpor, ali nije snažan. Iz tog razlo-
ga, najlon nosivosti 3,6 kg je sasvim dovoljan. Ukoliko u vodi ima dosta poto-
pljenih panjeva, potreban je najlon nosivosti 5 kg. U ovim vodama pazite da se
najlon ne vuèe po vodi. Udice velièine 8 do 10 su idealne.
Mrtva ribica je najbolji mamac za smudja u toku cele godine. Možete
koristiti bilo koju slatkovodnu ribu, ali su mu bodorka, balavac, jegulja i grgeè
omiljeni. Morska riba kao što su tune i sardine nisu dobri mamci za smudja, mada
æe privuæi mnoge druge ribe. Velièina mrtve ribe treba da da bude izmedju 8 i 10
cm i težine do 60 g i treba je spustiti na samo dno vode. Mamac otežajte olovom
kako bi sigurno legao na dno. Možete koristiti sveže ili zamrznute mamce.
Metod “oživljavanja” mrtve ribe su 1967. godine izmislili Albert
Draškoviæ i Henri Limouzin. Osnovu ovog sistema èini jig glava. Udicu provuèete
kroz riblja usta, kroz telo i kroz stomak izvadite vrh udice napolje. Jig
vežemtepreko vrtilice za glavnu strunu. Na istu vrtilicu postavite jednu ili dve
trokrake udice na predvezima ne dužim od polovine dužine kedera. Mamac bacate
finim štapom dužine 2,5 do 2,7 m. Pustite ga da padne na dno, što identifikujete
blagim opuštanjem najlona. Oživljavanje se radi naglim trzajem vrha štapa nagore
i namotavanjem najlona. Na ovaj naèin riba kao da skakuæe po dnu glumeæi
bolesnu ribu.
Ukoliko je dno sa dosta prepreka, granja i panjeva, umesto jiga može se
114 Ribe naših voda
koristiti i specijalno nekaèeæe olovo u obliku bumeranga. U ovom sluèaju olovo
uvek grebe po dnu, dižuæi mulj i primamljujuæi smudja.
Za razliku od mrtvih mamaca, živi treba da budu iznad dna na 30 do 60
cm. Zabacite što bliže nekoj podvodnoj prepreci. Približite se vodi i potražte bro-
jna jata sitne ribe. Smudj mora da bude u blizini. Standardno vezivanje sa klizeæim
olovom se koristi kada se peca sa živim mamcem. Olova moraju da budu laka, 20
do 30 g, jer æe smudj odustati od mamca ako oseti otpor. Plovak treba da bude
polistirenski, velike nosivosti i do 60 g.
Dubinski metod se može koristiti za pecanje sa mrtvom ribicom.
Najbolje je na kraj najlona postaviti olovnu virblu. Na nju postavite predvez
dužine 40 cm i dve trokrake udice. Mrtvu ribu ili parèe prièvrstite na udice. Iznad
mamaca postavite jedno veæe ili više manjih olovaca da drže mamac i najlon prip-
ijene na dno.
Ukoliko znate da je dno · U snažnim i brzim rekama, zabacite plo-
puno panjeva, koristite pre plovak vak uzvodno bliže obali. Plovak æe sam
neko dubinsku metodu. Sistem koji naæi mesto. Nakon stabilizacije plovka
vežete na plovak je bitan. Može se namotajte suvišan najlon.
koristiti isti naèin vezivanja kao i · Smudj je na dnu i kreæe se u jatu
za lov dubinskim metodom, sa tim · Prezentujte sporo, što sporije možete
da virbla mora biti te težine da · Živ keder je najbolji mamac
optereti i ispravi plovak, ali se · Ako ne pecate na kedera, mamac neka
može napraviti i drugaèiji sistem. bude preovladavajuæe žute boje
Na kraj najlona postavlja se laka · Pecajte noæu, u ranu zoru ili kasno
virbla, a onda se na nju kaèe dva popodne
predveza. Jedan dužine 70 cm na
kome se nalazi olovo težine 20 g, a na drugom dužine 30 cm, postavlja se trokra-
ka udica i mamac.
Može se pecati varalicom u obliku metalne kašike ili male ribice.
Varalica mora da lièi na prirodnu hranu koju smudj može da nadje u svojoj okoli-
ni.Ukoliko varalièarite u jesen treba koristiti krupnije varalice. Dobro su se
pokazale Risto Rap, Rattlin’ Fat Rap,Tail dancer kao i razne "zvecke"- varalice
koje proizvode zvuk. Na našim vodama dobro su se pokazali Zoranovi vobleri za
smudja velièine 5 i 9 cm,sivo-plave i braon nijanse. Kada se lovi na spinera iza
njega na udicu treba postaviti glistu ili veæu pijavicu. U rano proleæe plitkoroneæi
vobleri kao Rapala, Rebel ili Thunderstick vode se brzinom koja je jedva dovolj-
na da vobler radi. Sa vremena na vreme povucite štap da varalica napravi pauzu u
radu što može naterati smudja da napadne varalicu. Ova tehnika je dobra ako je
voda duboka od 1,5 m do 3 m.
 Ribe naših voda 115
Smudja možete loviti i na silikonske varalice, šedove, twistere i vor-
move. Tehnika lova vormovima se primenjuje na onim mestima gde je dno teško,
puno granja i prepreka pa bi drugi sistemi kaèili. Za postavljanje vorma koriste se
specijalne udice sa zakrivljenim vratom. Vrh udice se uranja u telo vorma, i na taj
naèin ne može doæi do kaèenja. Sam vorm sistem klizi po vratu udice i odskakuje
od podloge. Slièno jigu i vorm ima olovnu glavu, koja nije deo udice i koja se
posebno montira. U sluèaju teksas sistema, glava se nalazi na samom vratu udice
i vorm najviše lièi na twistera. Ovaj sistem je pogodan za èvrsta dna. Kada je dno
muljevito, koristi se karolina sistem. Glava vorma se kaèi na kraj najlona i na nju
se postavlja vrtilica. Veže se na virblu predvez od najlona od 0,5 do 1,5 m. Na
predvez se vezuje vorm udica i sam vorm na njoj. Ovako vezan sistem neæe
potonuti u mulj. Pri zabacivanju, cilj je vorma što pre spustiti na dno, pa ostavite
najlon slobodno da izlazi iz mašinice, sve dok vorm ne padne na dno. Nakon toga
polako namotajte najlon i ostavite nekoliko sekundi da vorm leži na dnu. Vrh štapa
povucite nagore oko 40 cm. Brzina povlaèenja treba da je manja od brzine pri kon-
tri. Morate osetiti rad vorma. Opet spuštate vrh. Vorm tada ide nadole i kada padne
na dno namotajte najlon. Na ovaj naèin pretražujete dno u koracima. Pauza na dnu
može biti mirna, ali možete i da vibrirate vrhom nakon što zategnete najlon. Dno
pretražujte tamo gde bi riba mogla da bude. Imajte uvek na umu da smudj na
èistinu izlazi samo ako nema podvodnih struktura i rano u proleæe kada prilazi
pliæacima da bi se hranio. U ovom drugom sluèaju, smudja æete vrlo teško naterati
da zagrize bilo šta.
Ribolov sa jig glavom je dosta slièan ribolovu sa vormom. Ukoliko
koristite jig-a sa olovnom glavom, svakako najbolja prezentacija se postiže kad
puštate jig da "odskaèe" od dna. Povucite jig u kratkom trzaju, a zatim ga pustite
da padne na dno. Na dnu ga ostavite da miruje par sekundi, a zatim opet povucite.
Nastojte da radite sporo i da ostavite jig da miruje na dnu, jer smudj vrlo èesto
uzima kad je jig u mirovanju. Od glava jiga najuniverzalnija varijanta je okrugla,
trouglasta. Metak šed se preporuèuje za brzotonuæe varjante, stand-up za tvrda,
ravna dna. Za zimski ribolov preporuèuju se Sesi šajner, Fin šed, Sesi šed i Orkin
Šed.
Drugi metod je ako koristite jig sa plutajuæom glavom. U ovom sluèaju
vam je potrebno klizno olovo koje æe držati predvez sa jig-om na dnu, a u isto
vreme omoguæava vam da vrlo precizno odredite kad ga je smudj uzeo da bi
pravovremeno reagovali. Povlaèite predvez na "potez", ne više od metra, a zatim
namotajte višak najlona i saèekajte izvesno vreme da se jig podigne. Kad ste
procenili da se podigao i stoji uspravno, povucite opet.

J
 Som

Silurus glanis
vropski som naseljava sve reke Evrope

E koje se ulivaju u Severno, Baltièko,

Crno, Aralsko i Kaspijsko more. Takodje
naseljava brakiène vode Baltika, Crnog i
Kaspijskog mora. Ovo je termofilna vrsta. Najveæa je reèna riba kod nas uz jesetru
i morunu. Naseljava reke, jezera, mrtvaje, veæe bazene. Voli mirna i duboka mesta
u rupama u glavnom toku i mesta zaštiæena panjevima i granama. Preferira meko
dno.
On uopšte ne lièi na svoje rodjake u svetu. Ima veliku spljoštenu glavu
sa sitnim oèima i velika usta sa sitnim zubima. Ima šest brkova od kojih su dva na
gornjoj vilici i znatno su veæi nego oni u donjoj. Telo mu je golo i ljigavo i prema
repu sve tanje i pljosnatije. Ledja su mu sivomaslinasta, a stomak beo sa plavom
nijansom. Može imati nepravilne pege.
Svaštojed je, a glavnu hranu mu èine ribe, žabe, rakovi, sisari, a lovi i
ptice koje slete na vodu. Pretežno lovi noæu i za vreme snažnih i buènih oluja kada
kreæe kako u jaku struju, tako i u plitka mesta. Danju se odluèuje za lov samo ako
je vreme oblaèno. Problem soma je loš vid, te hranu više nalazi pipanjem i
izuzetno osetljivom boènom linijom kojom oseæa i najmanju vibraciju u vodi.
Som se iz zimskog sna budi kada temperatura vode poraste na 18OC.
Idealna temperatura vode za soma je 28OC i on se pri njoj najbolje oseæa.
Mresti se u maju i junu, što zavisi od temperature vode koja treba da
bude od 19 do 24OC. Mresti se u parovima u gnezdu velièine 1x1 metar i visine
oko 75 cm. Ikra je lepljiva i lepi se za materijal od kojeg je gnezdo napravljeno,
pa je ženka u moguænosti da je èuva dok se mladi ne izlegnu.
Najèešæa lovna velièina soma kod nas je jedan metar i masa od 10 kilo-
grama. Najveæi ikad ulovljeni som bio je dugaèak 5 m i težak 400 kg. Kod nas je
zabeležen sluèaj da je u Dunavu kod Apatina 1958.godine ulovljen som mase 208
kilograma na stari alaski naèin.

116
 Ribe naših voda 117
Lov soma
Som je snažna riba koja se nièega i nikoga u vodi ne plaši. Veliki somovi
su toliko snažni da se dešava da èovek nema dovoljno snage da ga izvuèe na obalu.
Takav som ukoliko se lovi iz èamca može toliko biti snažan, da motor na èamcu
ne može da mu se suprotstavi. Èesto, jedino rešenje za ribara je da pusti soma na
slobodu. Nisu retki ni sluèajevi da som pocepa ribarsku mrežu i ode.
Sportski ribolovci, sa druge strane, love soma samo alatima koji imaju
udicu. U ove alate spada i buæka koja se koristi iz èamca. Smatra se da je najbolje
vreme za lov soma jul i avgust.
Som se može loviti na sve mamce koji vam padnu napamet. Ide toliko
daleko, da se domaæi sapun (onaj koji se pravi od kostiju) smatra tradicionalno
dobrim mamcem za soma. Ipak najèešæi mamac je crna glista, pijavica, durbak,
rovac, riba ili parèe ribe, žaba. Po nekim izvorima, najbolji mamac za soma je
maniæ.
Tehnike za lov soma su mnogobrojne, ali se najèešæe koristi lov buækom,
varalièarenje, lov na mrtvu ribu, dubinski metod (ovde su date verzije g. Vuèiæa
i “pop-up”), plovkom, lov na živu ribu i lov sistemom bez olova.
Kao mamac za buæku upotrebljava se rovac, mrmorak ili ribica. Buæka
je jedno parèe drveta obradjeno tako da sa jednog kraja ima rukohvat koji se nas-
tavlja delom koji je potpuno pljosnat i na kraju se naglo završava sa proširenjem u
obliku potkovice. Ovom potkovicom se udara o vodu i stvara speèifican zvuk koji
izaziva soma i pokreæe ga u akciju. Sastavni deo buæke je još i parèe kanapa koje
sa jedne strane ima omèu gde se vezuje dugaèki kanap, a sa druge strane se vezu-
je veæa i jaèa udica iznad koje se pravi crvena kiæanka. Na kanap iznad kiæanke se
naniže dvadestetak olova velièine i oblika spljostenog klikera, a na udicu stavi
komad sundjera tako da pokrije vrat udice. Kada se lovi, ovaj deo buæke se vezu-
je omèom na jedan dugaèak i jak kanap za èiji se drugi kraj veže veæa prazna plas-
tièna kanta. Ova kanta služi kao lokator za soma, ukoliko ne možete strunu
zadržati u ruci. Veliki som je toliko snažan da bez problema vuèe èamac po vodi.
Ovakvog soma je ponekad bolje pustit da sam ide, ne bi li se izmorio, a njegov
položaj odrediæete po položaju plastiène kante na površini.
Som se uspešno može loviti i varalicom. Najbolji period za to su maj i
jun. Za lov soma varalicom mora se upotrebljavati jak pribor i dobre varalice.
Varalice za soma spadaju u grupu morskih varalica. Dužina treba da im bude od
10 do 15 cm i treba da budu teške od 20 do 90 g. Sem leti, kada se som približava
obali i lovi na površini i kada je moguæe koristiti kašike, som se lovi na tonuæe
voblere. Preporuèuje se upotreba Meps Anglia long br.5, žutog ili narandžastog
Giant Killera, Zoranovih voblera 7,9,11,13 cm jakih boja (crvena,zelena,žuto-zele-
118 Ribe naših voda
na), dvostrukih kašika, Blue Fox Super Vibrex br.6 metalno obojenog i sa dodat-
nim kleperom i kombinacije kašike i šeda. Takodje dobro su se pokazale 90
gramske Yann kašike, 30 gramska Eira, Toby i Rapala Inokoo. Štapovi za soma su
dugi 3 do 3,5 m sa mašinicom sa long kast špulnom koja ima špulnu kapaciteta 250
m promera 0,40 mm. Zabacivanje se može vršiti iz èamca i sa obale. Ukoliko se
vrši iz èamca, mora se paziti da se ne uznemiri riba neprirodnim zvucima, koji
potièu od udaraca ribara i opreme o dno barke. Zabacuje se što dalje i nakon pada
varalice u vodu, ona se pušta da potone do dna. Povlaèenje je lagano, tek tom brzi-
nom da varalica zavibrira. Ukoliko dodje do trzaja, izvlaèenje grdosije se obièno
sastoji od dve faze. U prvoj je potrebno, što pre soma odvojiti od dna i dovesti na
površinu da "proguta" vazduh. Ovakav som, sada neæe preplašiti ostale u jatu.
Nakon toga sleduje polako i postepeno izmaranje ribe.
U toku dana i za vreme hladnijih meseci, som neæe pojuriti za varalicom.
Jedino što nam preostaje je da na tonuæu jig glavu montiramo mrtvu ribicu i
pokušamo da pogodimo rupu u kojoj je som. Ukoliko se mamac pravilno prezen-
tuje, somu ispred usta, rado æe ga uzeti. Mamac se vodi isto kao i varalica i koristi
se isti pecaroški pribor.
Som se može loviti i dubinskom metodom g. Jovice Vuèiæa. Na kraj
najlona veže se olovo, dok se dve udice vežu iznad olova. Prva na 20-tak san-
timetara iznad olova druga 20-tak santimetara iznad prve. Udice su velièine 2 ili
3. Podvezi su kratki oko 10-15 cm da se ne bi prilikom zabacivanja uvrtali oko
osnovnog najlona. Udica se mamèi durbacima. Mamac prilikom mamèenja navuæi
na udicu do tri puta, širim bodom. Paziti da rep ostane slobodan kako bi mahao u
vodi. Durbak je za razliku od pijavice mnogo bolji mamac, jer se u vodi širi i
viori,dok se pijavica grèi. Pored soma na ovaj mamac može doæi i šaran i klen.
Pecanje se odvija noæu i to je najbolje poèeti oko 19.00h i završiti ga do 22.00h.
Na vrhu svakog štapa postavlja se zvono za signalizaciju. Najlon se drži maksi-
malno nategnut, ali tako da ne povija štap. Štapovi se smeštaju u držaèe pod uglom
od oko 60 stepeni. Peca se sa do tri štapa. Kontrira se na jaèi trzaj, ne na pipkan-
je.
Dubinski metod se koristi onda kada znamo gde se riba nalazi ili pred-
postavljamo mesto kuda æe proæi. Sa druge strane dubinski metod taèno postavlja
mamac na željeno mesto i dubinu. Po pravilu se koristi klizeæe olovo, vezano na
boènom predvezu dužine od 50 do 80 cm preko virble, dok se na glavnoj struni
vezuje udica sa mamcem. Olovo treba da stoji iznad mamca, dajuæi mu dovoljno
slobode. Dubinskim metodom se po pravilu može prezentovati veæi broj razlièitih
mamaca, od kojih se najèešæe koriste: debele crne gliste, veæe klupko crvenih
glista ili grupa pijavica na udici 4 ili 5. Pokazalo se da som rado uzima mamac koji
 Ribe naših voda 119
ne leži na samom dnu i da nikada
ne kopa po mulju. To je razlog što · Živa riba - bilo koja riba može se koris-
morate obezbediti da vaš mamac titi kao živi mamac, u svim slojevima
bude dobro vidljiv. Jedan od lakših vode.
naèina je da koristite komadiæ · Mrtva riba - koristi se bilo koja riba,
stiropora na vratu udice. Nakon èak i morska, cela ili u komadu, na dnu ili
zabacivanja, ovaj komad æe izdiza- na površini.
ti udicu sa mamcem kao mini plo- · Durbaci - jedan ili veæi broj durbaka,
vak. uglavnom na dnu. Može se medicinskim
“Pop-up” metod se špricom ubrizgati vazduh u njih kako bi
koristi na svim vodama, a posebno plutali.
na onima gde je dno prekriveno · Pijavice - ovo je mamac koga napada
debljim slojem mulja. Ovim samo som. Izuzetno je trajna.
metodom može se postaviti mamac · Lignje - koriste se cele ili u parèiæima,
na proizvoljnoj dubini i daljini. na dnu ili da plutaju od dna na oko 10 cm.
Na glavni najlon Odsecite im glave i ubacite u tela.
postavite klizeæe olovo-bombu · Puževi - nekoliko komada se kaèi na
minimalne mase 45 g. Nakon udicu, na dnu. Može se pecati i bez olova,
njega, stavite veliku perlu. Na kraj ali tada treba koristiti indikatore trzaja.
najlona vežite vrtilicu. Podvez Pre ribolova, nahraniti mesto komadiæima
dužine 60 cm sa jednom udicom puševog mesa.
vežite na vrtilicu. Za alku na udici, · Mesni narezak - mali komadi se koriste
vežite vrlo tanak najlon. Dužina kao primama, a na udicu se kaèi jedan
ovog najlona odredjuje na kojoj komad velièine do jedne polovine konz-
dubini želite da vam se nalazi erve. Provucite plastiènu cevèicu kroz
mamac pri pecanju. Na drugi kraj sredinu mesa. Kroz cevèicu postavite
tankog najlona postavite kuglu najlon. Pri zabacivanju, cevèica štiti
stiropora. narezak, koga bi najlon pocepao.
Na udicu postavite · Boiliji - na vodama na kojima ima
mamac i zabacite. Najlon nemojte šarana i gde se èesto peca na boilije, som
zatezati dok se sistem ne stabilizu- se vremenom navikne na njihov ukus.
je. Sistem je stabilizovan, kada se Koristiti boilije od velièine oraha do
kugla stiropora pojavi na površini velièine jajeta. Pri spremanju u mešavinu
vode. Nakon toga polako nategnite dodajte meso sardine.
najlon. Ovim sistemom možete · Teleæa džigerica - zbog svoje mekoæe
pretraživati sve dubine vode na jed- koristite cevèicu pri montiranju na udicu.
nom mestu, samo jednim zabaèa-
jem. Polakim natezanjem najlona, pazite da ne pomerite olovo na dnu, mamac pri-
120 Ribe naših voda
bližavate dnu, a laganim opuštanjem, mamac se opet vraæa ka prvobitnom
položaju. Ovo je jedan od najefikasnijih metoda pecanja soma.
Ribolov plovkom je moguæ u onim mesecima i dobu dana kada som pri-
lazi obali i tu se u pliæoj vodi hrani. Za sistem sa plovkom se koristi klizajuæi plo-
vak ili vagler plovak. Na kraj najlona stavimo olovo, dovoljno da ispravi plovak i
da ono legne na dno. Ispod olova stavimo predvez sa par sitnih olova i udicu.
Mamèimo je standardnim mamcima, uz opcionu upotrebu stiropora.
Lov soma živom ribom je u suštini lov soma dubinskom metodom i lov
soma plovkom , ali se u tom sluèaju koristi živa riba kao mamac. Interesantno je
na koliko naèina riba može da se kaèi. Postoji nekoliko karakteristiènih vezova:
jednokraka udica ispod ledjnog peraja, jednokraka udica kroz rep, trokraka udica
ispod ledjnog peraja, bilo koja od kombinacija trokrake i jednokrake koje su do
sada predstavljene i šniranje. Pod šniranjem podrazumevam da se iglom provuèe
komad najlona kroz ledja ribe, ispod ledjnog peraja. Taj komad se savije, napravi
se omèa i nakaèi a udicu. Medjutim postoji još jedan efikasan naèin vezivanja žive
ribe. On se sastoji u sledeæem: na kraj najlona postavite teško olovo. Iznad njega
o najlon okaèite neki veliki plovak, na dubini koja je jednaka dubini vode u kojoj
se peca. Sada se iznad tog plovka, ka štapu, postavlja još jedan klizeæi plovak koji
ima alku na vrhu ili moguænost da se preko vrtilice povežu struna i plovak. Ispod
plovka se postavlja predvez. Sistem se zabacuje i sada keder može da se pomera i
pliva nesmetano od štapa pa sve do mesta bacanja teškog olova. Za ovaj sistem se
koriste štapovi dužine od 3,3 do 3,6 m, jaèine od 1,4 do 1,8 kg, sa mašinicom koja
može da ima 250 m najlona 0,50 mm debljine.
Lov sistemom bez olova je uspešan i jednostavan, ali retko korišæen
naèin. Za ovaj metod pecanja, potrebni su vam štap i mašinica identiènih karak-
teristika kao i za dubinski ribolov. Osnovni najlon je monofilament preènika 0,40
mm ili veæeg. Podvez se pravi od Carp Silk-a ili Quicksilver-a nosivosti 13 kg ili
monofilamenta nosivosti preko 9 kg. Ako je podvez od monofilamenta provucite
ga kroz silikonsku cevèicu dužine 15 cm. Navucite je blago i na vrat udice kako se
ne bi pomerala pri zabacivanju. Podvez vežite na glavni najlon preko vrtilice.
Udica treba da je broj 2 ili veæa. Pored ove opreme potrebni su vam i identifika-
tori trzaja, i to majmuni, prsteni ili elektrièni signalizatori. Nakon zabacivanja,
saèekajte da mamac padne na dno. Polako zategnite najlon, ali tako da ne pomerite
mamac. Postavite na najlon identifikator trzaja. Kontrirajte èim riba poène da nosi
mamac.

de
 Sunèica
sunèanica
sunèarka
japanski karaš
japek
japiæ
japanac
Lepomis sp.
unèica je mala riba i danas vrlo brojna u

S mnogim našim vodama. Postojbina su joj

južni delovi Severne Amerike. Zbog svog
neobièno atraktivnog izgleda prenešena je u
Europu kao akvarijumska ribica. Ljudskom nepažnjom raširila se po prirodi gde se
izuzetno brzo namnožila, ozbiljno ugrozivši mnoge naše autohtone vrste. Smatra
se tipiènim "ribljim korovom". Najbolje se snašla u plitkim toplim stajaæim
vodama sa puno bilja, ali uspela se održati èak i u pojedinim hladnim salmonid-
nim vodama. Premda mala rastom (super kapitalci teže znatno manje od pola kilo-
grama) agresivne je naravi i grabljivog ponašanja. Hrani se svim vodenim život-
injicama koje uspe da ulovi i proguta ukljuèujuæi i mlað drugih vrsta riba. Za raz-
liku od veæine evropskih vrsta, sunèanice požrtvovano èuvaju svoju ikru i tek izle-
gle lièinke od veæih riba. Zahvaljujuæi tome, vrlo se brzo množe u vodama gde je
prelovom smanjen broj veæih grabljivih vrsta (štuka, som).

Lov sunèice
Za lov se upotrebljava lak pribor, najlon debljine 0,10-0,16 mm i udice
velièine 14-18. Od mamaca se koriste sitne gliste,crvi,komadici ribe.
Prihranjuje se i zadržava konstantnim bacanjem manjih kolièina crva
(lièinki muva), "fuja" (lièinki crvene boje), a ponekad i nekim posebnim vrstama
hrane, na bazi mlevenih crva, "kastera" i krvi. Najèešæe se lovi direkt štapovima u
blizini obale. Premda pohlepne i proždrljive, sunèice su, meðutim i dosta plašljive.
Ne vole da im neko uporno maše iznad glave. Po pravilu se najbolje love na
samom poèetku ribolova. Savet : pre nego što poènete loviti drugu ribu pažljivo
pregledajte pliæak i pokupite sunèice koje se tu nalaze. Kasnije se povlaèe u dubinu
ili pojedine zaklone u vodi odakle ih je èesto prilièno teško izmamiti na otvoreno.

A
121
 Šaran
krap

Ciprinus carpio
ivlja forma šarana potièe iz Mandžurije

D kineske provincije, odakle je naseljen u

reke Mediteranskog, Aralskog i
Kaspijskog sliva. Ovo je krupna, termofilna
vrsta, koja se najbolje oseæa u Suncem zagrejanim vodama nižih nadmorskih visi-
na. Šaran je najznaèajnija riba ravnièarskih reka kako sa sportskog, tako i sa gas-
tronomskog i privrednog aspekta. Od svih riba najèešæe se nalazi na našim trpeza-
ma ribnjaèki šaran-golaæ. Ribnjaèki šaran je selekcionisan da ima što veæi prirast
uz obilje hrane. U povoljnim uslovima postiže velike težine, ali mu borbenost nije
u srazmeri. Zakaèen na udicu, brzo se predaje. Bira obièno kanale, jezera, pa i
mirnije reke, pa ga stoga u Dunavu redje nalazimo. Postoji i tzv.Èeški šaran, koji
takodje spada u ribnjaèke šarane. On ima krljušti, ali se mnogo razlikuje po obliku
od pravog divljaka. Zdepast je i ima izrazito strma ledja. Pravi dunavski oklagijaš
je riba vretenastog oblika i naseljava gotovo sve nizijske reke. Iz Evrope je pre-
seljen u Severnu Ameriku i Australiju. Èesto ga zovu i "dunavski lisac", jer dugo
ispituje mamac,pa ga je teško uloviti. Uboden na udicu, pronaæi æe i najmanji
zapon u vodi da obmota najlon oko njega, a onda zbogom. Na kamenitim delovi-
ma reke držaæe se dna da bi najlon prerezao na kamen ili školjku. Njegovo telo je
gomila mišiæa (ne predaje se do poslednjeg èasa).
Kao svoje stanište, od koga se redje udaljava, obièno bira osunèana
mesta do dubine od 2 m gde ima potopljenih panjeva i stabala koja su duže vreme
u vodi. Ovakva drva su naèeta crvima, koji su mu, pored školjki i puževa, glavna
hrana. Mresti se od maja do juna pri temperaturi vode od 15 do 20OC, u pliæacima
obraslim vodenim biljem kao i na terenima koji su poplavljeni. Ženka položi od
50.000 do 1.664.000 komada jajašaca. Èim se ribice izlegu, hrane se zooplank-
tonom, a veæ pri velièini od 2 cm poèinju da se hrane na dnu reke gde traže larve
insekata, ali i delove biljaka i semenke. U Evropi, šaran se hrani samo u toku tople
sezone. Kada temperatura padne ispod 8OC, šaran prelazi u potpuno mirovanje.

122
 Ribe naših voda 123
Lov šarana
Pronaæi ribu je najbitnija stavka u celom ribolovu šarana. Pretražite vodu
u potrazi za mestima gde se šaran baca i prevræe po vodi. Mehuri metana na
površini vode odaju hranjenje ribe na dnu, što može biti i šaran. Danju se šaran
sakriva blizu ostrva, ševara i trske kao i u delovima vode koje natkriva krošnja
drveta. Mamac baèen blizu tih mesta u toku dana èesto produkuje ugriz. U
dubokim otkopima, kao što su mesta gde se vadila cigla, treba bacati mamac blizu
podvodnih terasa. Locirajte terase pomoæu olova na kraju najlona i plovka. Jezera
su najbolja mesta za pecanje stvarno velikih primeraka.
Šarana je najbolje pecati leti do 10 èasova ujutro, popodne od 16 èasova
, a najaktivniji je noæu . Za poèetak, dobro je upoznati se sa izgledom dna gde se
peca. Ovo se može uraditi plovkom i veæim olovom, koje se postavlja na kraj
najlona. Povlaèenjem plovka nagore, i stalnim uranjanjem u vodu, moguæe je
oderediti dubinu vode u svakoj taèki.
Sledeæa stvar koju treba da odredimo jeste èime je prekriveno dno. Ovo
radimo tako što zabacimo olovo bez udice u vodu i držeæi štap pod uglom od 45
stepeni polako namotavamo najlon. U zavisnosti od tipa dna imaæemo sledeæe
ponašanje:
· meki mulj - potrebna je veæa sila da se pokrene teg, ali kad se krene klizi
veoma lako
· tvrdo dno - teg pri povlaèenju trza, poskakujuæi po dnu
· trava - otpor je veliki ponekad se zaglavljuje
Najèešæe mesto za lov se pronalazi posmatranjem površine vode. Tako
se uoèavaju karakteristièni klobuci koje šaran pravi pri hranjenju. Ako se utvrdi da
se radi o potopljenom deblu, na najlon se vezuje samo olovo, pa se pretragom po
dnu odredjuje dubina i položaj potopljenog drveta. Na ovakvim mestima je obièno
pogodno koristiti jedan do dva štapa. Riba se uglavnom kreæe uz krajeve stabla.
Ako ne odredimo taèan položaj stabla i pojedinih grana, sigurno æemo mnogo više
kaèiti udicom i kidati najlon, a drmanjem štapa šaran æe se rasplašiti.
Lov šarana s jeseni i zimi je mnogo teži, ali nije nemoguæ. Kako vre-
menski uslovi izuzetno menjaju ponašanje šarana, moramo mu prilagoditi strate-
giju. Šaran se u tim danima polako smiruje i kretanje smanjuje na minimum, kako
bi mu energija ostala za zimu. Iz tog razloga, primamu je potrebno bacati na jedno
mesto. Ne rasipati je. Vrsta mamca zavisi od vode, ali su boili ipak najbolji.
Šaran se cele godine može pecati dubinskom metodom, površinskim
ribolovom ili pecanjem plovkom.
Dubinski metod je najpopularniji, najjednostavniji i najefikasniji. Za
dubinski metod, potreban je brz i snažan štap. Takodje, štap mora biti žilav kako
124 Ribe naših voda
bi omoguæio daleka zabacivanja zašta trebaju velika i teška olova. Ribu je
neophodno što pre izdiæi od dna i potopljenog debla. U suprotnom, šaran æe se
uplesti u granje, što je unapred izgubljena bitka. Dvodelni parabolici su još uvek
èesti, a nemali broj ribolovaca još uvek koristi i zastarele snažne štapove od bam-
busa. Dugaèak štap se više savija, što je neophodno izbeæi. Idealan štap je dužine
3,6 m, bacaèke mase 70-150 ili 100-200 grama. Štapovi od karbona, odnosno
mešavine karbona i kevlara, takodje se mogu koristiti, i to dužine od 3,6 do 3,9 m,
bacaèke mase 80 do 100g..
Mašinica treba da ima moguænost potpunog oslobadjanja najlona sa
kapacitetom špulne od 200 m najlona nosivosti od bar 3,5 kg. Ukoliko je voda
puna panjeva i potopljenih grana uzmite deblji najlon od 4,5 do 7 kg, a za izuzetno
teške vode koristite najlone nosivosti od 7 do 11 kg. Najlon treba da je opušten,
kako bi riba lako mogla da ponese mamac bez otpora. Pošto se ovde ne pre-
poruèuje zamaranje dok se riba ne odvoji od stabla, najloni tanji od 0,45mm ne
dolaze u obzir. Znaèi nikako istegljivi, jer se ribi ne sme dati prostora da se negde
zavuèe. Ipak ne treba ni preterivati, deblji najlon je vidljiviji, a poveæava otpor
vode, pa je samim tim potrebno stavljati i teže olovo. Šaran je izuzetno oprezna
riba i ako oseti prevelik otpor, neæe se prevariti. Standardni podvez je dužine 30
do 45 cm.
Veliki broj specijalnih šaranskih udica može se kupiti u prodavnicama
ribolovaèke opreme. Udice moraju biti jake i oštre i sa kratkim vratom. Velièine su
4s do 10s. Kad se lovi šaran nikad ne treba stavljati dve udice zato što se jedna
udica uvek uplete u granje.
Umesto postavljanja mamca na udicu, možete koristiti i dlaku. Na ovaj
naèin, umesto kaèenja mamca na udicu, nanižite jedan ili veæi broj mamaca na
dlaku dužine do 5 cm, koju nakon toga privežete za vrat udice. Ova metod je
izuzetno uspešan, jer mamac ostaje potpuno slobodan i šaran ga mnogo lakše
uzima i redje ispušta iz usta kada ga ponese.
Dobro je koristiti klizeæe olovo ali i specijalnu montažu sa silikonskom
cevèicom. Kod ove montaže koristi se silikonska cevèica kroz koju se provlaèi
najlon koji sada bez otpora prolazi ne uznemiravajuæi ribu. Sa spoljne strane
cevèice namešteno je olovo tako da ne dolazi ni do kakvog dodira olova i najlona.
Olovo se može privezati za glavni najlon ili preko vrtilice ukoliko nije moguæe
drugaèije vezivanje. Vez za olovo treba da bude do 15 cm. Nije loše da cevèica
bude u obliku latiniènog slova V, zakrivljena pod pravim uglom. Ovakva cevèica
æe pružati još manji otpor šaranu kada uzme mamac.
Kada se peca u vodama sa dosta panjeva i drugih podvodnih prepreka,
popuštanja nema i veæina ribolovaca steže koènicu mašinice do kraja, jer ako šaran
 Ribe naših voda 125
krene svojim putem, veæ je pod stablom. Preporuèuju se izuzetno kvalitetne
mašinice sa velikim kapacitetom špulne, zbog èestog kidanja najlona.
Za pravo pecanje šarana, potrebno je imati specijalne držaèe za štapove
podove. Ovi držaèi omoguæuju da se više štapova posmatra jednovremeno. Na
podove mogu se montirati indikatori trzaja.
Šaran ima naviku da uzme mamac i u ustima ga nosi. Da bi ovo na
vreme primetili, potrebno je koristiti indikatore trzaja. Elektrièni audio vizuelni
indikatori, majmuni ili meki vrhovi mogu se koristit sa istim uspehom. Svi ovi
indikatori mogu na sebi imati fluorescentne delove, tako da se mogu koristiti i u
noænom ribolovu.
Majmuni su u stvari prstenovi koji se kaèe na opušteni najlon izmedju
mašinice i poslednje alke. Prilikom zatezanja najlona, majmun se penje i vizuelno
signalizira da je mamac uzet. Meki vrhovi takozvani swingertip-ovi se postavljaju
na sam vrh štapa. U normalnom sluèaju ovi indikatori padaju pod uglom od 45O u
odnosu na pravac protezanja štapa. Kada šaran uzme mamac vrh se podiže ukoliko
šaran odlazi od štapa, a potpuno se savija, odnosno pada ukoliko se šaran prib-
ližava.
Tehnika dubinskog pecanja je podeljena u više faza. U prvoj je potrebno
pronaæi mesto na kome želimo da pecamo. Dobro je da to mesto hranimo više dana
u isto vreme istim mamcem. Na taj naèin navikavamo šarana na ukus. Kada dod-
jemo na vodu, prvo što treba uraditi je prihraniti mesto. Po nekim procenama, uko-
liko u vodi ima primeraka od 8 do 10 kg, potrebno je baciti i do 1000 bojlija.ili
ekvivalentnu kolièinu druge hrane. Cilj je šarana naviknuti na hranu, ali ne nahran-
iti ga. Ovo postižemo dodavanjem laksativa, sredstava koje podstièu probavu, u
primamu. Šaran æe se zbog brzog varenja èesto vraæati na hranjeno mesto, što je
preduslov za dobar ulov.
U drugoj fazi treba zabaciti na hranjena mesta. Prilikom zabacivanja,
nemojte preklapati mašinicu sve dok olovo ne padne na dno. Vaš mamac se mora
nalaziti na hranjenom mestu. Ako preklopite mašinicu, najlon se neæe moæi
izvlaèiti i mamac æe u poluluku padati, po pravilu bliže obali. Nakon smirivanja
olova, polako namotajte višak najlona i smestite štap na pod. Namestite indikatore
trzaja i èekajte.
U sluèaju trzaja, kontra treba biti odluèna, kako bi se udica zabila u usnu
šarana. Po pravilu upecan šaran beži prvo ka suprotnoj obali, a nakon toga ka travi.
U prvom trenutku, izmarajte ga maksimalno, jer imate dovoljno najlona na špulni.
Kada krene ka travi, ne dozvolite mu. Ukoliko zaplete najlon u travu nema naèina
da ga odatle izvuèete.
Pecanje po površini je vrlo jednostavno i preporuèuje se u letnjim
126 Ribe naših voda
mesecima u toku najtoplijeg dela dana, kada se šarani sunèaju na površini. Uzmite
komad korice svežeg hleba i okaèite ga na udicu. Na najlon nemojte vezivati
nikakvo olovo. Ukoliko želite dalje da zabacite, postavite plovak da leži na površi-
ni. Umesto korice, možete koristiti puf-ije, hranu za pse ili maèke, žito i kukuruz
ali i plutajuæe boilije. Plutajuæi boiliji se prave po istim recepturama kao i stan-
dardni boiliji, ali se u njih dodaje soda bikarbona (prašak za pecivo), kako bi boili
bio šupljikav ili se termièki obradjuju.
I kod ove tehnike, kao i kod tehnike pecanja dubinskom metodom mogu
se koristiti detektori trzaja.
Dva najveæa problema kod ovog naèina pecanja je kaèenje izuzetno
tvrdih mamaca na udicu i njihovo daleko zabacivanje, sa obzirom da su izuzetno
laki. Prvi problem se rešava lepljenjem samog mamaca na udicu superlepkom.
Drugi problem može se rešiti dodavanjem komadiæa balze uz mamac ili optereæi-
vanjem najlona komadiæem balze. Ukoliko se balza kaèi na najlon, ona treba da
bude oko 1,5 m daleko od mamca. Iznad balze je moguæe staviti i malo olovce,
kako bi se dodatno otežala, ali treba paziti i na nosivost. Takodje je moguæe dodati
i jedno klizeæe olovo pre balze, bliže štapu, koje pri zabaèaju stoji kod balze, pa
pomaže da se mamac dalje zabaci, a kada padne u vodu, olovo klizne po najlonu i
padne na dno, dok balza ispliva i drži mamac. Ovakvo vezivanje je dobro na
tekuæim vodama.
Tehnika površinskog ribolova je u suštini drugaèija od svih tehnika.
Ovde ribolovac mora namamiti ribu na hranjeno mesto i steæi njeno poverenje.
Prvi deo ribolova zasniva se na hranjenju mesta površinskim mamcima. Ovo treba
ponavljati sve dok se riba ne pojavi. Kada šaran dodje na mesto i poène da jede
primamu, treba nastaviti sa dohranjivanjem, kako bi se riba navikla na stalno
padanje hrane na površinu vode. Tek kada procenite da se šaran više ne plaši,
zabacujete mamac na hranjeno mesto. Ovde je vrlo bitno da ribolovac bude mak-
simalno skoncentrisan i miran, kako nekim nepromišljenim ili buènim pokretom,
ne bi oterao ribu.
Nakon kontre, šaran æe upotrebiti svu svoju snagu da zaroni i pobegne.
Taj momenat je krucijalan u ovom tipu lova, jer pribor to mora i izdržati. Oprema
treba da bude kvalitetna kao i za dubinski ribolov šarana, sa tim da ne treba koris-
titi udice veæe od br. 6.
Metod pecanja sa plovkom je najstandardniji. Koristiti isti pribor kao i
kod druge ribe iz familije šarana koje se hrani sa dna.
Bez obzira koji metod koristite, precizno zabacivanje je najbitnije. Pre
svega treba naæi mesta gde se riba nalazi i bacati blizu njih. Dodatnim hranjenjem
možete privuæi i ohrabriti ribu da uzme mamac.
 Ribe naših voda 127
U poslednje vreme, tehnološki je moguæe napraviti izuzetno jake, a
dugaèke štapove. Ovo omoguæava da se dugim karbonskim štapovima ( dugim od
10 do 13 m), precizno zabaci mamac šaranu. Ovi specijalni štapovi imaju oznaku
“carp and big fish”.
Pogrešan izbor štapa, arome boila ili mamca nisu toliko veliki
nedostatak kao što je neodgovarajuæi podvez. Bitno je da uravnotežite velièinu
udice i debljinu najlona. Recimo udica velièine 2 i najlon nosivosti 0,9 kg nema
smisla sparivati. Više nije taèno da najlon koji ima veliku nosivost mora biti debeo,
nefleksibilan i vidljiv èak i za slepog šarana. Moderni monofilamenti su upravo
malog preènika, ali velike izdržljivosti. Preporuèuju se najloni debljine 0,18 do
0,20 mm.
Šaran ima veoma meka usta, koja se u borbi lako rascepaju, a riba se
oslobadja. Oblik šaranske udice veæ je uglavnom poznat. To su kratke i široke
udice, malo zakrivljene, radi lakšeg kaèenja. Vrh obièan ili kriv(papagajke), mater-
ijal èelik, a u novije doba karbonke laserski ili hemijski oštrene. One su izvanredne
za ribolov na kanalima i jezerima, gde nema zapona i gde se riba može do beskra-
ja zamarati. Medjutim, u panjevima te udice slobodno zaboravite. Iskljuèivo
Mustadove èeliène kovanice dolaze u obzir. Najpre zbog mnogo veæe snage, a
potom što su znatno deblje od
karbonskih, pa teže proseku šara- · Strpljenje je esencijalno kod pecanja
nove usne. Preporuèljivi brojevi u šarana, ali ukoliko tu gde pecate nemate
lovu su 1/0, 2/0, 3/0. Ako stavljate uspeha, preselite se na mesto gde ste
manju udicu, znaèi 1/0, i riba sav- videli ribu.
ije štap, a vi je u kontri ne zakaèite · Efikasni mamci za šarana su: biskviti za
odmah, stavljajte veæu. Taj šaran pse i maèke kao površinska hrana, kuvani
ima usta da u njih može stati pes- kikiriki, boili - aroma jagode, aroma trop-
nica i mora se što pre izdiæi od dna skih ili okeanskih biljaka i tuti-fruti, riblji
pa je potrebna debela udica velike boili sa dodatkom mesa ribe, slatki boili
snage. sa dodatkom zrnevlja za ptice i mleka,
Postoji jedna rasprava kukuruz šeæerac, grahorica, korica hleba,
vezana za boju najlona za pod- hlebna ruža i komadiæ mesnog nareska.
veze. Naime, smatra se da je šaran · Kada postavljate majmuna ostavite
navikao na crnu boju najlona i najlon da bude slobodan i da se može nes-
nauèio je da ga izbegava. Pri metano odmotavati sa mašinice.
povezivanju podveza treba imati
na umu par stvari. Za upletene najlone grinner èvor je najbolji. Obratite pažnju da
se blood èvor vrlo lako odvezuje. Dobro je na kraj glavne strune postaviti vrtilicu
pa je lako menjati podveze i vezivati razne sisteme.
128 Ribe naših voda
Pre pecanja obavezno pregledajte prstima najlon. Ukoliko ste i ranije sa
njim pecali, došlo je do kontakta najlona sa predmetima u vodi koji mogu da ga
oštete. Ako je površina jako ljuspièasta i neravna, obavezno zamenite najlon, jer
ta pojava mnogo smanjuje maksimalnu nosivost najlona. Pecaroši koji redovno
odlaze u ribolov menjaju najlone i do dva puta godišnje, a podveze posle svake
malo veæe upecane ribe.
Dva su naèina vezivanja sistema ispod plovka. Prvi, za manje šarane je
klasièan klizni plovak, sa olovom na dnu i predvezom dugim oko 30 cm,
nameštenim ispod olova kako bi mamac ležao na dnu. Ukoliko se peca krupniji
šaran, ovaj sistem nije dobar jer osnovni najlon od plovka do olova stoji vertikalno
i šaran æe ga primetiti. Bolje je
postaviti vagler plovak, a olovo · Štap pri izvlaèenju šarana držite na devet
spustiti na veæu dubinu od dubine sati. Tako æe štap pravilno biti optereæen.
vode u kojoj pecamo. Predvez i · Veliki broj šarana se izgubi u zadnjem
dalje stoji ispod olova. Nakon trenutku, pri prihvatanju meredovom.
zabacivanja, zategnemo blago Pravilo je da ribu uvedete u nepomièan
najlon, što æe dovesti do stvaranja meredov, a ne da je jurite meredovom po
padajuæe putanje najlona, direktno vodi.
od vrha štapa do olova. Plovak æe · Ako imate dosta promašaja, probajte da
nesmetano kliznuti na potrebno promenite monofilament podvez sa
mesto na najlonu. Ovako æe prostor upletenim najlonom i obrnuto.
iznad mamca i olova ostati èist i · Ukoliko nema trzaja, pomerite polako
šaran neæe zazirati od najlona. vrh štapa. Ovo æe pomeriti mamac, što
Pecanje šarana može dovesti do trzaja.
mušièarenjem za nekoga može · Ako je voda puna panjeva, pri povlaèen-
delovati neozbiljno, ali nije mali ju vrh štapa držite visoko.
broj internet izvora koji potvrdjuje · Leti se šaran u jutarnjim èasovima nalazi
da je moguæe zakaèiti šarana ovim u pliæaku.
metodom, a kao glavni zagovornik · Pecajte na onoj strani na koju duva blag,
ove metode pominje se Dave topao vetar. Šarani su bliže toj obali.
Whitlock. Ono što je mnogo teže, · Kada duva severni hladan vetar. Pecajte
jeste izvaditi šarana napolje. na severnoj obali. Ova obala æe biti
Možda najveæi problem predstavlja zaštiæena od vetra bedemom i osunèana
pronalaženje bistre vode u kojoj bi sa južne strane.
ova tehnika bila moguæa. Za opis · Najviše šarana se upeca u periodu od 9
ove tehnike, koja je kod nas skoro do 11 èasova pre podne i oko 13 èasova
nepoznata izvor je sajt posle podne.
http://www.ribarska.com.
 Ribe naših voda 129
Imitacije koje se izradjuju se mogu podeliti u tri grupe.
Mušice,tj.imitacije insekata ili bolje reèeno imitacije vodenih životinja gde spada-
ju nimfe majske mušice, dragonfly i damselfly, a od životinja pijavice, crvi, gliste,
puževi i raèiæi. Drugo, imitacije biljnog vodenog sveta koju èine razni plodovi
podvodnih i priobalnih biljaka kao i alge. Treæa grupa bi bila sve ono što èovek
baca u vodu, a tu spada kukuruz, hleb, krompir i dr. Pri izradi imitacija treba
obratiti pažnju da imitacija bude što realnija. Izgleda da šaran ne voli impresio-
nizam.
Šarana možemo loviti mušièarskim priborom na dva nacina i to na vid-
jeno i na nevidjeno.Na vidjeno je kad vidimo šarana u vodi. Tada se trudite da
zabacite vašu imitaciju na nekih 25-50 cm od njega. Na nevidjeno je zabacivati
mamac na mesta gde pretpostavljamo da bi šaran mogao biti. U oba sluèaja dobro
je koristiti neku vrstu primame kao recimo kukuruz.
Imitacije treba otežati. Ako nije dovoljno teška dodajte kuglicu olova na
predvez na rastojanju od nekih 10 cm. Bolje je koristiti više manjih kuglica nego
jednu veliku. Imitacija mora savršeno da oponaša kretanje pravog mamca. Ako
lovimo na reci prepustimo da vodena struja nosi mamac bez ikakvih pokreta.
Poželjno je koristiti indikator trzaja i polarizacione naoèare. Na jezeru možemo
dati malo živosti imitaciji vrlo kratkim i retkim trzajima. Važno je da imitacija
bude na samom dnu.
Još jedna bitna stvar je miris imitacije. Kad dodjete na vodu provucite
imitaciju kroz mulj, pesak i sl. i na taj naèin æete otkloniti vaš miris. Ponekad je
dobro imitaciju umoèiti u blagi rastvor vanile ili anisa ili je jedostavno staviti u
šeæer. Znamo da šaran voli slatko.
Loviti šarana mušièarskim priborom možete i noæu. Tada je najbolje
koristiti primamu koju razbacate na oko 4 kvadratna metra. Na ovaj naèin znate da
je šaran tu negde. Zabacujte uzvodno i pustite da mamac potone na dno. Pratiti ga
sve dok ga struja ne prinese obali. Šaran se noæu može naæi uz samu obalu u 10
cm dubokoj vodi. Ne koristiti nikakvu rasvetu jer to može oterati ribu. Povremeno
bacite šaku primame.
Evo nekoliko recepata za izradu šaranskih "mušica". Pre toga samo
napomena da je bolje praviti imitacije tako da pri plivanju luk i vrh udice budeu
okrenut na gore. Ovo æe donekle rešiti problem èestih kaèenja za podvodne ele-
mente.
Corn fly by Tom Connor
· Udica za nimfe Tiemco TMC 2457
· Komad najlona do 10 kg nosivosti
· Komad žute spužve 6mmx12mmx6mm
130 Ribe naših voda
· Olovna žica
· Crni osnovni konac
Dosta jednostavna mušica, ali zato ubojita, pogotovo za noæno
mušièarenje. Komad žute spužve oblikujete makazama da lièi na zrno kukuruza.
Na telo udice namotate osnovni konac kojim prièvrstite komad najlona. Lakirate
sa sredstvom za uèvršæivanje glave. Zatim prièvrstite olovnu žicu i namotate oko
tela. Ovo æe biti otežanje udice. Sve to prekrijete osnovnim koncem svežemo èvor
i lakirate. Na najlon pomoæu igle za šivenje navuèemo spužvicu i na udaljenosti od
oko 1 cm uèvrstite super lepilom. Odrežite višak najlona i Corn fly je spreman za
upotrebu. Za vreme ribolova spužvicu možete umakati u extrakt anisa, vanile ili
banane. Nemojte istu mušicu umakati u razlièite arome. Mušicu zabacite na mesto
na koje ste predhodno bacili kukuruz i èekajte na trzaj.
Bread & crust fly by Dave Whitlock
· Udica za suve mušice velièine 8 do 12
· Beli i braon sundjer
· Braon osnovni konac
Još jednostavnija mušica za izradu od poznatog Dave Whitlock-a.
Namotajte osnovni konac do luka udice i prièvrstite spužvice tako da braon bude
na vrhu. Braon spužvica imitira koru hleba dok bela njegovu sredinu. Vratite
konac do oka udice i prièvrstimo drugi kraj sundjera. Svežite èvor i odrežite
viškove sundjera na oba kraja. Mušica je dobra za sve slojeve vode i površinu u
zavisnosti gde se šaran nalazi. Bolji rezultati se postižu prihranjivanjem šarana
hlebom i potapanjem imitacije u mirišljave extrakte.
Berry fly by Dave Whitlock
Dosta mesta pored reka i jezera je obraslo drveæem na kojima rastu
plodovi poput trnjina recimo. Ribolovci su primetili da se šaran rado skuplja ispod
njih u vreme kada su ovi zreli i opadaju sa drveæa.
Imitaciju ovih plodova pravite od jelenove dlake ofarbane u boju ploda.
Nakon postavljanja dlake na udicu, vezanja èvora i lakiranja, makazicama ošišate
dlaku u oblik ploda. Važna napomena za lov sa ovom "mušicom" je da se mora èuti
ono "PLOP" kad ona udari o površinu vode, baš kao i pravi plod.
Od mušica koje imitiraju životinje najbolje se pokazale: Dragon fly
nymph, San Juan Worm.May fly nymph, Caddis larve, Prince nymph, Flashback
hare’s ear, Crazy Charley muddler ,Dave’s damsel nymph i druge.
Pri izboru arome za primamu i mamac, važno je usaglasiti sa onim što
se nalazi u prirodi u okolini vode u tom trenutku. Prihranjuje se u manjim kolièi-
nama sa probarenim kukuruzom. Male kolièine hrane služe samo zato da se šarani
naviknu na tu hranu i da je uzimaju bez podozrenja. Riba u panjevima ima
 Ribe naših voda 131
dovoljno hrane za razvoj, jer kad bi
èekala prihranu slabo bi napre- · Kolièina primame mora biti adekvatna.
dovala. Kukuruz za prihranu mora Na velikim vodama, gde ribu ne možete
biti tvrd, jer se u suprotnom nakupi prehraniti i po 30 kg hrane dnevno nije
mnogo bele ribe i rakova. Na takav mnogo.
se kukuruz i peca. Obièno se · Pored boilija, mnogi koriste èist hleb sa
prihranjuje uzvodno 7-10 m od komadom korice na dlaci.
mesta pecanja. Jedna dobra · Ukoliko imate veliki broj promašaja,
primama ima sledeæi sadržaj: probajte da pored mamaca dodate
250 g riblje hrane za šarane komadiæ pop-up boila kako bi još više
kupovne, 50 g soje, 125 g izdigli mamac sa dna.
pšeniènog griza, 15 g mleka u · Ukoliko na dlaku stavite i boili i kukuruz
prahu, 15 g cimeta, 2 g betana, 1 g dobijate maksimalan efekat. Atraktivnost
pivskog kvasca, 6 jaja. Ukoliko kukuruza i kvalitet boila.
želite da koristite aromu, dodajte je · Ako vam se primama raspada dodajte joj
u maloj kolièini. mekinje.
Još jedna uspešna pri- · Dobro je veèe pred pecanje baciti oko 2
mama jeste recimo: 250 g soje, kg kukuruza na mesto u vidu prihrane.
250 g pšeniènog griza, 2 g
betaina,1 g cimeta, 4 ml arome jarebike, 4 ml ulja od badema.
Da bi se poveæala masa kupljene, fabrièke primame, u nju se može
dodati do 50% soje i pšeniènog griza, a da se ne pokvare njene karakteristike.
Šaran se može loviti na durbaka, zelenu glistu, obicnu glistu, crvice,
noklu(valjak), hlebnu ružu, gnjeèen hleb, kukuruz(stari i mladi), školjku, reènog
puža, rovca, ribicu, baren krompir, pa èak i na tvistera.
Boili su lopte od meke paste koje se kuvaju u vodi dok se ne stvrdnu.
Postoji veliki broj veæ pripremljenih, kupovnih boila, ali zbog svoje cene nekada
je bolje napraviti sopstvene. Osnovni boili se pravi na sledeæi naèin: 2/3 kuku-
ruznog i 1/3 pšeniènog brašna zamesiti u hladnoj vodi (po želji obojiti i dodati
mirise). U lonac staviti vodu da provri.Od smese se odmah prave nokle veliène
oraha. Nokle se ubacuju u kipuæu vodu i mešaju se varjaèom da se ne zalepe za
dno. Kada nokle isplivaju na površinu vade se i stavljaju pod tekuæu hladnu vodu.
Ovako napravljena nokla kada se baci o pod mora da odskoèi bar jedan metar.
Dobro pripremljen na udici stoji 2-3 sata, a voda i bela riba teško je skidaju.
Školjke i puževi se pripremaju tako što se oèišæeni ostavljaju na jakom suncu da
se isuše. Tada postaju kao guma, pa ih bela riba teže skida. Kuvanjem takodje
postaju tvrdje, ali se zbog neprijatnog mirisa preporuèuje da se to radi napolju.
Boili od ribljeg mesa se prave od istih sastojaka kao i normalni boili, sem što im
132 Ribe naših voda
se dodaju riblje meso, kosti i kožura. Kao zamena za ove boilije mogu se koristiti
maèiji biskviti. Boili sa dodatkom zrnevlja za ptice pravi se od osnovnog boila, uz
dodatak lana ili koriandera.
Svi tipovi zrnevlja se mogu koristiti i kao mamac i kao primama. Jedini
je uslov da se ostave preko noæi u vodi da nabubre, a da se sutra blago prokuvaju
oko sat vremena kako bi omekšali. Ovo zrnevlje se ili ostavlja u svom soku, ili
stavlja u vakuum vreæe i ostavlja par dana da poène da fermentira, kada poèinje da
dobija blago alkoholnu aromu. Kaèe se o dlaku oko udice broj 6.
Paste su izuzetna primama za šarana. Pripremaju se kao i semena, ali se
nakon toga pasiraju. Odliène paste se prave od kikirikija, suncokretovih semenki i
ostalih masnih semena.
Kikiriki je odlièna primama za šarana. Ostavite ga preko noæi da nabubri
i prokuvajte ga oko sat vremena. Ostavite ga dan dva da fermentiše. Slobodno ga
koristite u veæim kolièinama, jer mu se kuvanjem drastièno smanjuje kalorijska
vrednost.
Meso mesnog nareska je dobro kao mamac. Seèe se u obliku kupe i
postavlja na udicu. Meso iz gulaša se može koristiti kao mamac. Gulaš treba da
bude do-minatnog ukusa na ono što se u prirodi nalazi u tom trenutku oko voda i
sa èime se šaran potencijalno hrani. Kao primama koristi se seme konoplje, a peca
se na komadiæe mesa.Salama je fin mamac, ali i primama za šarana. Seèe se u
obliku kupa. Jetra je mamac prepun amino-kiselinama. Seèe se u kocke i kaèi
direktno na udicu. Dobar je dodatak boilijima.
Hrana za pse i maèke se može koristiti kao mamac. Kaèi se direktno na
udicu ili na dlaku. Pre upotrebe bilo bi dobro da se navlaže kako bi omekšali.
Obièno se koriste kao površinski mamac.
Riba, a posebno komadiæi pastrmke mogu se koristiti kao mamac za
šarana , ali se pre upotrebe mora prokuvati. Kaèi se direktno na udicu.
Blago obaren krompir postaje sve popularniji kao mamac. Paste od
raznih žitarica, brašna soje i kukuruza dobijaju se mešanjem sa jajetom, boje se i
aromatizuju. Ove paste se ne kuvaju kao boiliji.
Sir se može koristiti kao mamac, a pravilo je prosto što smrdljiviji to
bolji. Može se direktno stavljati na udicu ili dlaku ili ga možete dodavati u boili.
Mesni crviæi su rado vidjena hrana šarana. Mana im je što i druge ribe
vole da ih konzumiraju. Ukoliko se koriste kao primama, potrebno ih je preliti
vrelom vodom, kako bi uginuli, kako bi se spreèilo njihovo odlaženje od mesta pri-
mame. Od glista u obzir dolazi iskljuèivo zelena ritska, jer sve ostale odmah
napadne bela riba.
Kukuruz šeæerac je najèešæi i najprovereniji mamac i primama za šarana.
 Ribe naših voda 133
Mogu se nakon barenja bojiti i aromatizovati (vanila, jagoda, tuti-fruti,...). Kaèe se
direktno na udicu br 4 ili na dlaku i u toj varijanti se postavlja 4 do 6 zrna na dlaku
oko udice 4 do 6. Konoplja se može koristiti kao mamac i to na dlaku koja se veže
za udicu 4 ili 6. Obavezno je ubacite u primamu. Pre upotrebe potrebno ju je
prokuvati.
Komad hleba je ono èemu ni jedna riba ne može odoleti. U tome je i
najveæi problem. Kako saèuvati hleb na udici, a da ga sitnija riba ne ugrabi. Hlebna
pasta, se pravi od hleba starog nekoliko dana. Uzima se samo unutrašnjost hleba
koja se kvasi i mesi. Kuglica paste se stavlja direktno na udicu. Hlebna ruža se
pravi od svežeg hleba i to njegovog unutrašnjeg mekog dela. Otkine se jedno
parèence hleba, a zatim se u jednom kraju stisne i provuèe udica.
Ikra riba može se može koristiti kao mamac za šarana. Kaèi se direktno
na udicu, ili dlaku. Koriste se krupnija jajašca, kao recimo jajašca pastrmke.
Manèmelov se može koristiti kao plivajuæi mamac za šarana. Koristiti
najmanji moguæi manèmelov koji možete nabaviti u radnji. Iako su vrlo soèni,
ostaju na udici dosta dugo.
VU

Carp World Popoviæ

Naš najtrofejniji Carp team

www.carp-yu.co.yu
 Štuka

Esox lucius
aša štuka je riba nizijskih voda, reka,

N jezera i bara. Prema nekim podacima,

naraste do 1,5 pa i 2m i 34 kg mase,
mada kod nas ima zabeleženih primeraka do 15
kg. Telo štuke je zelenkaste boje sa žuækasto-belim popreènim prugama.
Izduženog je i vretenastog oblika sa snažnim repom na kraju. Po obliku tela, može
se zakljuèiti da štuka nije dobar plivaè na duže staze, veæ napada iz zasede, iz
ševara, granja i potopljenih panjeva ili podlokane obale. Njen jak rep joj daje
ogromno ubrzanje pri napadu. Ukoliko ne uspe iz prvog pokušaja, u veæini sluèa-
jeva odustaje od daljeg proganjanja plena. Ovo treba imati u vidu pri vodjenju var-
alica. Glava štuke je karakteristiènog oblika gušèijeg kljuna. Na njoj se nalaze
velika usta, sa 700 oštrih zuba. Štuka plen hvata sa boka i okreæe ga napred
glavom, te ga tako guta.
Vid joj je odlièno razvijen i pretežno se oslanja na njega pri lovu. Treba
imati u vidu da je štuki potrebna svetlost za lov, ali da se kod bistrih voda, ona ipak
odluèuje za lov pri sumraku, jer je tada druge riba teže uoèavaju.
Hrana su joj sva živa biæa manja od nje koja se mogu naæi u vodi do
dubine od 2 m ili na vodi.
Mresti se prva, veæ krajem zime, kada temperatura vode predje 10OC, u
našem podneblju od februara do aprila. Prvi put ulazi u mrest sa 3-4 godine
starosti.
Leti, štuka lovi izjutra i predveèe, a u toku dana samo za oblaènog vre-
mena. Sa jeseni, lovni period štuke se produžava na skoro ceo dan. U ovom peri-
odu štuka taloži masne naslage za zimu. Zimi ne prestaje sa hranjenjem, posebno
za vreme lepih i sunèanih dana, kada bela riba krene da pliva.

Lov štuke
Bez obzira da li je u pitanju reka, jezero ili kanal, potreban joj je i pros-

134
 Ribe naših voda 135
tor sa plitkom vodom obrastao biljem da bi se mrestila, ali i da obezbedi sklonište
iz koga vreba plen. Iako se štuka, u principu, može upecati preko cele godine, njen
apetit je ipak promenljiv.
Štuka se najbolje hvata kada je oblaèno vreme. Po sunèanom danu
najbolje je probati uveèe pri zalasku Sunca, mada ni rano jutro nije loše. Dan sa
slabim vetrom koji stvara male talase je bolji nego kada je površina vode potpuno
mirna i to zbog manjeg prodiranja svetlosti pri nemirnoj površini vode. Vreme pre
nadolazeæe oluje je možda najbolje vreme za pecanje štuke.
Definitivno najbolje mesto za traženje štuke u rano proleæe su plitki
zalivi. Ako je u blizini i potok koji se uliva u zaliv, muljeviti deo ispred je prvo
mesto gde treba probati. Zatim, pešèana ili šljunkovita obala koja se veoma blago
spušta ka dubini je takodje dobro mesto. Najbolje je probati na mestima uz obalu
koja se nalazi na severnoj strani jezera ili reke. Severna obala je zaštiæena od
hladnog severnog vetra i zato se voda brze zagreje na toj strani jezera. Hladan sev-
erni vetar gura hladnu vodenu masu sa sredine jezera prema južnoj obali i zato je
voda sa južne strane hladnija u proleæe.
Sa dolaskom leta i visokih temperatura štuka se teže da upecati. Manje
štuke ostaju u pliæoj vodi, dok se velike premeštaju u duboku vodu. I u ovom
sluèaju štuke æe biti u blizini neke strukture u vodi. Može to biti ivica trave, ivica
gde pliæak naglo prelazi u dubinu (dublja strana), podvodne stene i slièno.
Krajem leta štuka kao da oseæa da se bliže posniji dani, pa poèinje inten-
zivnije da se hrani. Za vreme veoma toplih dana u avgustu, štuke æe se pomeriti u
dublju vodu, i tada ih je najbolje i tražiti u najdubljim mestima u jezeru ili reci. U
to vreme su šanse za uspešan ulov poveæane i tada je štuka zakaèena za varalicu
najborbenija.
Jesen je top sezona za pecanje štuke. Iako je ona aktivnija u februaru,
neposredno pred mrest, ipak je jesen najbolji deo sezone za njen lov. To je vreme
kada se gomile ribolovaca upuæuje na vode sa kantama prepunim sitnim kederima
i kada se i izlovi veliki broj uglavnom nedoraslih primeraka štuke, koji se ni jed-
nom u svom životu nisu mrestili. U jesen kada voda poène da se hladi, dolaze u
pliæe delove. Ranije u jesen dobra mesta mogu biti platoi koji još uvek imaju
zelenu travu i pliæa strana ivice škarpe. U kasnu jesen štuke se mogu naæi skoro na
svim mestima. Kako je voda uveliko hladna one nemaju neko pravilo gde se
zadržavaju, tako da se mogu uhvatiti i na mestima na kojima se najmanje nadate.
Druga polovina jeseni je vreme kada se mogu upecati najveæi primerci. Ako
pravilno odaberete vodu i varalicu i ako imate dobru intuiciju imaæete šansu da se
veoma sreæni vratite kuæi sa pecanja.
Mnogi poèetnici smatraju ribolov na štuke kao usputnu stvar kada podju
136 Ribe naših voda
na pecanje. Obièno koriste stare i nepotrebne štapove za ovu namenu, ostavljajuæi
ih sa strane. Èesto se desi da štuka potpuno proguta udicu i nakon toga otkine
najlon, što joj prouzrokuje sigurnu i bolnu smrt.
Štuka se može pecati na èetiri osnovna naèina: na mrtvog kedera, varal-
ièarenjem, mušièarenjem i na živog kedera.
Za dubinsku metodu na mrtvog kedera štap mora da bude jak. Veæina
šaranskih štapova može da se koristi, sem onih najmekših, jer sa njima nije
moguæe zabaciti težak mamac na veæu daljinu. Dužina treba da mu je od 3 m uko-
liko je to šaranski štap, ili 3 do 3,7 m ukoliko se koristi pravi štap za štuke.
Najlon treba da ima deklarisanu nosivost od 4,5 do 5,5 kg i treba mu na
kraj postaviti sajlu dužine 45 do 50 cm nosivosti od 9 kg. Mrtav keder se kaèi sa
dve trokrake udice velièine 8 na sajli dužini 7,5 cm. Koristite bodorku, haringu,
skušu ili neku drugu ribu. Uèvrstite mamac obmotavanjem najlona oko repa ribe,
što æe vam pomoæi ukoliko zabacujete na veæe daljine. Štuka obièno guta prvo
glavu ribe. Zbog toga udice kaèite što je moguæe bliže repu.
Ako pecate sa plovcima na mrtvog kedera potrebni su vam specijalni
plovci za štuke velike nosivosti.
Moguæe je koristiti i klizeæe plovke veæe nosivosti, ali u sistemu u kom-
binaciji sa dubinskom metodom. Plovak se postavlja iznad olova, a stoper na
mestu na kome najlon seèe površinu vode. Nakon zabacivanja, plovak æe kliznuti
do graniènika što je i dubina vode, a olovo povlaèi mrtvog kedera na dno. Trzaj se
manifestuje potapanjem plovka.
U toku cele godine mrtva ribica se može koristi kao varalica. Velièina
mrtve ribe treba da da bude izmedju 8 i 10 cm i težine do 60 g. Osnovu ovog sis-
tema èini jig glava. Udicu provuèete kroz riblja usta, kroz telo i stomak i izvadite
vrh udice napolje. Jig vežete preko vrtilice za glavnu strunu. Na istu vrtilicu
postavite jednu ili dve trokrake udice na predvezima ne dužim od polovine dužine
kedera. Mamac bacate finim štapom dužine 2,5 do 2,7 m. Ovim sistemom pre-
tražujte sve slojeve vode, od dna do površine. Ožvljavanje se radi naglim trzajem
vrha štapa nagore i namotavanjem najlona. Na ovaj naèin riba kao da skakuæe po
dnu glumeæi ranjenu ribu.
Dosta pecaroša je neopravdano skeptièno u vezi uspešnosti varal-
ièarenja na štuku. Postoje dva razloga za to. Prvi je da je velièina štuka koje se
pecaju na ovaj naèin manja, oko 3,1 kg, ali je moguæe upecati veæi broj riba.
Drugo, varalièarenje je uspešnije u leto i jesen nego zimi, kada to pecaroši obièno
rade. Štap za varalièarenje je idealne dužine 2,7 m. Kada se peca iz èamca, potreb-
no je koristiti vrlo kratke štapove, dužine 1,8 m. Kombinacija karbonskog
teleskopa i mašinice je idealna, jer se štap drži u rukama sve vreme pecanja. Za
 Ribe naših voda 137
ovu svrhu se koristi mekši štap u odnosu na onaj za dubinsko pecanje. Na špulnu
je potrebno postaviti do 100 m najlona nosivosti od 4,5 do 7 kg. Podvez sajla treba
da je 30 cm duga. Kraæi podvez ne treba koristiti, jer krupnija štuka guta mamac,
pa bi recimo 15 cm podvez bio progutan u jednom zalogaju i riba bi zubima pre-
sekla glavni najlon.
Zabacivanje i namotavanje najlona je bitno kod varalièarenja, medjutim
ima još nekih stvari o kojima treba brinuti. Nemojte zabacivati istu varalicu
bezbroj puta na sve strane. Bolje je prvo razmisliti gde bi štuke mogle da se nalaze
i gadjajte to mesto. Vrsta varalice naroèito zavisi od vremena i vrsti vode. U
mnogim sluèajevima samo iskustvo pomaže. Uzmite u obzir prozirnost vode, pod-
vodne panjeve, podvodnu vegetaciju i dubinu vode. Menjajte varalice èesto dok ne
dobijete pobednièku kombinaciju vrste, boje i velièine za taj dan. Ova promena
može biti presudna za uspešnost ribolova. Generalno, varalicu vodite polako i kon-
tinuirano, a zimi je spustite što je više moguæe u dubinu. Leti probajte po površi-
ni, ali probajte i u srednjem sloju vode. Ravnomerno vuèenje promenite u ispreki-
dano, samo ako ovo prvo ne daje rezultate.
Pretražite varalicom vode koje su naizgled nemoguæe za pecanje, na
kojima do sada niko nije pecao. Èesto se u ševarju kriju štuke u zasedi. Korišæenje
varalice sa jednom udicom omoguæava zabacivanje medju drveæe ili u sred
vodenog bilja. Nikad nemojte bacati varalicu baš na mesto gde oèekujete da je
štuka, veæ nekoliko puta zabacite oko tog mesta kako bi je izmamili iz zasede, a
ne bi uplašili.
Nepisano pravilo je da se u proleæe i jesen kada je voda hladna sve var-
alice vuku sporo kroz vodu. U leto, iste varalice se vuku mnogo brže, u zavisnos-
ti od situacije. Rano u sezoni manje varalice se pokazuju kao bolje od veæih mod-
ela. Veliki broj ribolovaca stavlja i kašikare ispred voblera pogotovu u rano pro-
leæe što je pogrešno. Voblere ne treba vuæi ravnomerno, jednoliènom brzinom,
kako to veæina ribolovaca pogrešno radi, veæ ih treba oživeti serijom kratkih trza-
ja nakon kojih dolaze pauze. Pauze ne treba da budu duže od 5 sekundi.
Vobleri se dele na tri vrste: tonuæe, plutajuæe i voblere sa neutralnom
težinom. Upravo ovi zadnji su najbolji u ranu jesen i kada je štuka neaktivna. Pri
pecanju na neaktivne štuke ove varalice se trebaju vuæi kratkim trzajem iza koje
sledi pauza od oko pet sekundi. Plutajuæi daju najjaèe vibracije od sve tri grupe i
ovo je možda najjaèi adut pri pecanju u dubokoj vodi i medju vodenim biljem, ali
je pitanje kako spustiti plutajuæi volbler u dubinu. Neki ribolovci koriste takozvani
"sistem u tri pravca" koji koristi teško olovo na jednom kraju sistema da povuèe
voblera (vezanom na drugom kraju sistema) na dno koji æe težeæi da ide ka površi-
ni uvek biti na odredjenom rastojanju od dna. Treæi kraj sistema je najlon koji vodi
138 Ribe naših voda
ka štapu i mašinici. Dobro su se pokazali Zoranovi vobleri velièine 9,11 i 13 cm
u crveno-beloj i zelenoj nijansi.
Bucktail jigovi moraju biti dugaèki najmanje deset santimetara.
Regularni plastièni jigovi su i dalje nezamenljivi za štuku u rano proleæe ili kasnu
jesen kada je štuka aktivna, ali nije agresivna da juri neku od brzih varalica.
Leptirice su svakako najrasprostranjenije i najpopularnije varalice u
lovu na štuku. Mogu imati duguljasti ili okrugli leptir. Takodje na kraju, na
trokrakoj mogu imati jelenovu dlaku, perje, plastiène niti, ili jiga što daje leptirici
dodatne vibracije. Najboje rade kada se brzo vuku ispod same površine i leptirom
prave turbulenciju i "guraju" vodu. Takodje jednolièno motanje se može koristiti u
kombinaciji sa kratkim trzajima što je dobra taktika u nekim situacijama
Stare dobre kašikare "Effzet" ili "Mepps Cyclops nr. 3" i danas hvataju
štuke istom žestinom kao i pre. Njihova imitacija kedera bilo da se vuku jedno-
lièno ili na trzanje, tipa trzaj, opuštanje, namotavanje, trzaj u stranu, izaziva štuku
da ih napadne. U sluèaju da se opazi štuka koja je promašila kašikaru , ne treba se
usporiti sa povlaèenjem, veæ naprotiv, treba ubrzati vuèenje varalice uz par naglih
trzaja. Veoma je korisno da se posle
svakih èetiri-pet okretaja ruèke na · Dubinu pecanja možete promeniti
mašinici napravi pauza od par pomeranjem klizeæeg stoper-èvora od
sekundi. najlona nosivosti 3,6 kg, Power Gum-om
Spinerbait je jos jedna ili komadom elastiène trake.
odlièna varalica za štuku. · Žive mamce možete èuvati u èuvarci i to
Spinerbeit može imati jedan ili dva što je kraæe moguæe, jer u njoj vrlo brzo
leptira. Leptiri mogu biti u više uginjavaju. Takodje možete koristiti plas-
kombinacija, kao dva duguljasta, tiène kanistre i posude koje treba potopiti
duguljasti i okrugli ili dva okrugla. u vodu i privezati za obalu. Otvoreni deo
Dobro su se pokazli Mepps Anglia zatvorite finom mrežom i prièvrstite
velièina 4 i 5. gumicom za tegle.
U Americi se sve èešæe · Buzzer-i su najnovije varalice koje se
koriste silikonske varalice za koriste pri pecanju štuka. Potpuno su
pecanje štuka. Pre svega tu su tvis- razlièite od svih dosadašnjih varalica, jer
teri, ali i razne gumice realnih obli- ne imitiraju pokrete ranjene ili bolesne
ka riba. Vrh udice može biti spolja, ribe.
ali može se i ostaviti u telu varalice, · Štuka voli jake mirise. Bodorka, skuša
kako bi se smanjio rizik od kaèen- ili pola haringe iskorišæene kao mrtav
ja. Najnovije tehnike vuèenja vor- mamac pri dnu, daju dobre rezultate.
mova po dnu i slugova po površini Probajte ove mrtve mamce da povlaèite
su se pokazale dobrim i za štuke. polako po dnu, oponašajuæi ranjenu ribu.
 Ribe naših voda 139
Jedna od preporuka je koristiti na istom sistemu jednu silikonsku varalicu u kom-
binaciji sa metalnom kašikom. Silikon æe dati vibracije, a kašika vizuelni efekat.
Dobra kombinacija je Timber Doodle #1 + Mister Twister Split Double Tail uz
dodatak male gavèice ili pijora okaèenog kroz usta na udicu od varalice. Ova kom-
binacija u sebi sadrži sve elemente: vizuelni efekat, vibraciju i mirisnu notu.
Površinskim gumenim varalicama, bez obzira da li su to imitacije žaba,
miševa ili nekih drugih sitnih životinja koje se mogu naæi u vodi, uspešno se mogu
loviti štuke. Tehnika je jednostavna. Zabacujte varalicu na željeno mesto, na
èistinu, tik uz ševar ili površinsku travu, saèekate sekund dva i nakon toga vuèete
varalicu u trzajima imitirajuæi plivanje žabe.
Za mušièarenje se koriste strimeri, specijalno izradjeni za štuku. Ovo su
krupniji strimeri živih boja, medju kojima crvena preovladjuje. Vode se po površi-
ni, i to u nizu nepredvidivih i uvek razlièitih trzaja. Kontra mora biti pravovreme-
na, ali ribar mora saèekati sekundu pre uzmaha rukom, kako bi se riba dobro
zakaèila. Ugriz je obièno spektakularan, kao i kod ostalih površinskih metoda
pecanja štuke.
Na nekim vodama, štuku je moguæe uhvatiti samo metodom ribolova
sa živim mamcima. Kada temperatura vode opadne ovu ribu je moguæe pokrenu-
ti jedino njima.
Za ovu vrstu ribolova potreban je jak i krut štap dužine 3,5 m. Prilikom
zabacivanja potrebno je obratiti posebnu pažnju kako mamac ne bi spao.Što je vrh
štapa tvrdji, to je spadanje verovatnije.
Kapacitet špulne treba da je bar 150 m. Najlon mora biti nosivosti 5,4
kg. Ukoliko je voda puna panjeva uzmite jaèi najlon nosivosti 6,8 kg.
Klizeæi okrugli plovci preènika 3 do 4 cm se danas najèešæe koriste.
Jednostavnim pomeranjem klizeæeg èvora možete menjati dubinu. Mali prsten
ispod klizeæeg èvora može poslužiti kao osiguraè da plovak ni pod kojim uslovi-
ma ne preskoèi preko èvora.
Pecanje živim mamcem je i dalje veoma zastupljeno u rano proleæe koje
je za ovu tehniku najbolje, prvenstveno zato što nema trave, a i štuka u to vreme
pliva pored obale u potrazi za hranom. Izaberite mesto, zabacite kedera i èekajte
da štuka sama dodje ka njemu.
· Lutajuæi živi mamac - Živa riba se slobodno kreæe podržavana
plovkom po celom toku vode. Iznad mamca na najlon se postavi par sitnih olova-
ca kako bi se onemoguæilo njegovo isplivavanje na površinu. Ovim metodom
može da bude problematièno postavljanje mamca na veæu dubinu.
Pecanje na plovak je u proleæe u suštini bolje nego pecanje na dnu, jer
ipak pecate u plitkim vodama. U sustini, klizeæi plovak je bolji od fiksiranog, zbog
140 Ribe naših voda
kontre koja je mnogo jaèa i efikasnija kada nema otpora koji stvara fiksiran plo-
vak. Keder treba da bude dugaèak oko 10 cm.
· Vodjeni živi mamac - Ovaj metod je slièan prethodnom, sa tim da se
ovde koriste posebno dizajnirani plovci koji kontrolišu kretanje mamca kroz vodu.
Ova taktika je korisna kada duva vetar. Iskusan pecaroš, ovom metodom, može
zabaciti mamac na daljinu preko 150 m.
Ne treba koristiti ovaj metod na vodama obraslim travom i na vodama
gde ima puno potopljenih grana i panjeva, jer tu plovak mora da se postavi previše
plitko.
Nakon što zabacite mamac, pomerite se par metara niz obalu i privucite
ga malo. Ovaj postupak ponavljajte sve dok ne izvuèete mamac blizu obale. Cilj
je prebrisati što veæu površinu vode mamcem.
· Živi mamac sa potpoljenim plovkom - Ponekad je potrebno da bacite
mamac što je bliže moguæe nekom mestu gde oèekujete da je štuka, recimo blizu
nekoj potopljenoj grani. Ovo je najbolji metod za tu namenu. Plovak se kod ovog
metoda potpuno potapa ispod površine, ali tako da pluta pod vodom. Plovak æe
pridržavati podvez i mamac na željenoj dubini.
· Živi mamac na dubinci - Ukoliko treba da postavimo mamac blizu
dna vode i ukoliko je voda bez prirodnih zapreka možemo koristiti klasièni dubin-
ski metod. Na udicu pored žive ribe, postavljamo i jednu stiropornu kuglu kako bi
pridržavala mamac da ne legne na dno, odakle ga štuka neæe uzeti.
Kasnije u sezoni pogotovu kada otopli, pecanje kederom na dnu daje
bolje rezultate od pecanja sa plovkom, jer se mamac može spustiti na mnogo veæe
dubine nego sa plovkom.
· Živi mamac na otpuštenom najlonu - Na kraj najlona postavlja se
samo par sitnih olovaca, kako bi primorali ribicu da se spusti niže u vodu. Mana
ovog sistema je loša signalizacija ugriza štuke.
· Vuèenje živog mamaca - Ukoliko se nalazite u èamcu, možete pri-
meniti i ovaj metod. Jednostavno nakaèite živu ribu na udicu i vucite ceo sistem
za èamcem. Kod pliæih voda obavezno koristite plovak, dok kod dubljih to nije
neophodno. Zapamtite da je štuka dosta spora kada krstarite èamcem.
Za podveze obavezno koristite sajle. Uobièajena jaèina sajli za štuku je
9 kg. Za izuzetno teške vode, pune prepreka koriste se sajle do 13,5 kg. Sajla mora
biti najmanje 50 cm duga.
Koristite najbolje, karbonske udice sa izuzetno oštrim vrhovima.
Usaglasite velièinu udice sa mamcem koji koristite. Uobièajene velièine su 10s, 8s
i 6s.
Sitne mamce je najbolje kaèiti na usnu jednom udicom. Kod onih koji
 Ribe naših voda 141
imaju meke usne, provucite udicu kroz obe usne. Veæe mamce zakaèite na dve
udice koje su jedna od druge odmaknute 8 cm. Za metode vuèenja i vodjenja
mamca, gornju udicu provucite kroz usnu, a donju blizu pektoralnog peraja. Za sve
druge sluèajeve jednu udicu zakaèite na sred ledja, a drugu kod korena repa kako
bi onemoguæili mamac da luta vodom.
l

Vobleri koji su nastali kao spoj velike ljubavi

i krajnje sportskog pristupa ribolovu.
Razne velièine, težine, vibracije i širok spektar
boja su garancija da æete i vi medju njima
naæi nešto za sebe.

Ako vobler uzdiže levi bok Vobler radi pravilno kada Ako vobler uzdiže desni
u odnosu na ribolovca, su mu ledja u odnosu na bok u odnosu na ribolovca,
pažljivo pomeriti vodeæu trbušni deo postavljena pažljivo pomeriti vodeæu
alku u desnu stranu. vertikalno. alku u levu stranu.

Ukoliko želite da vobler Ovo je "osnovna" Ukoliko želite da vobler

pravi sitnije vibracije, vibracija voblera pravi krupnije vibracije,
pažljivo pomerite vodeæu pažljivo pomerite vodeæu
alku na gore. alku na dole.

Tel: 031 512 467

http://www.geocities.com/zoranvid e-mail: zoranvid@ptt.yu
 Tolstolobik

Hipophthalmichthys molitrix
& Aristichthys nobilis
ostoje dve vrste tostolobika u nas: beli

P (Hipophthalmichthys moltrix) i sivi

(Aristichthys nobilis). Narastu do 1 m.
Dostižu 20 kg mase. Tolstolobik je prenet iz
Kine, iz reke Amur. Gaji se u ribnjacima, a naselio je i Dunav i njegove pritoke.
U našim vodama se mresti jedino veštaèki.
Beli se kao mladj hrani zooplanktonom, a kada poraste iskljuèivo fito-
planktonom (algama i jednoæelijskim organizmima).
Sivi se i kao odrastao hrani zooplanktonom (larve, vodene bube).
Medjutim, u ribnjacima, obe se vrste mogu naviknuti i na gliste i na zrnastu hranu.

Lov tolstolobika
Ulov tolstolobika je uglavnom sluèajan. Èešæi je na hranjenim vodama,
gde se on navikava na zrnastu hranu.
Lovi se sa više uspeha na plovak u srednjim slojevima vode nego dubin-
ski. Najlonom od 0,20 mm do 0,30 mm i šaranskim udicama. Za uspešan ribolov
obavezno je korišæenje primame (primama u vodi treba da stvara oblak po èitavoj
visini vodenog stuba i blago muti vodu oko hranilice), od mamaca se koristi, praz-
na udica kod sistema sa tehnoplanktonskom tabletom (tolstolobik usisa udicu pri-
likom hranjenja), stiroporna kuglica, svila mladog kukuruza, mlad ili kuvani kuku-
ruz, list deteline, komadiæi vodenog bilja. Najbolji trenuci za ribolov su rani jutar-
nji i kasni veèernji èasovi.

142
II deo:
Osnovni pecaroški pribor
Sadržaj
II dela

PLOVCI 147
KLIZEÆI PLOVCI 148
Klizeæi plovak od gušèijeg pera 149
ŠUPLJI PLOVCI U OBLIKU OLOVKE 150
VAGLER PLOVCI - PLOVAK SA TELOM 151
VAGLER PLOVAK - OD GUŠÈIJEG PERA 153
INDIKATORI TRZAJA 154
STRUNA 157
ÈVOROVI 159
PODVEZI 162
UDICE 165
ÈUVARKA I MEREDOV 167

"#
 Plovci

Zašto plovci plutaju ili šta pecaroš mora

da zna o njima
efinicija: Jedan objekat pliva ako je

D težina vode koju on zauzima kada se

potopi veæa od njegove sopstvene
težine. Pre svega plovak mora da bude tako
izradjen da pruži minimalan otpor ribi koja uzima mamac. Ovo znaèi da plovak
mora biti tako postavljen u vodi da iz nje viri samo antena, koja je najtanji deo
plovka. Namena antene plovka je a) da bude signalizator ugriza i b) da da plovku
veæi potisak kada mu je telo potpuno potopljeno.
Što je antena deblja i duža, potisak je veæi. Birajuæi plovak sa najtanjom
moguæom antenom za date uslove pecanja(vetar, struja vode, masa mamca i olova)
osiguravate da riba oseti najmanji otpor pri ugrizu, a vi dobijate maksimalno
osetljiv plovak. Uobièajene dimenzije antene su od 0,3 do 4 mm. Možda se razli-
ka izmedju 0,3 i 1 mm antene vama ne èini posebno velika, ali treba imati u vidu
da je zapremina valjka proporcionalna kvadratu polupreènika,što znaèi, da æe ovaj
drugi plovak dati 11 puta veæi otpor pri ugrizu.
Jedna od najèešæih zabluda je da su plovci sa metalnom antenom
osetljiviji od onih drugih. To generalno nije taèno jer se plovak mora gledati u celi-
ni, a kao parametar se uzima njegova gramaža. Uticaj antene se raèuna samo preko
njene zapremin. Odavde sledi da su osetljiviji plovci sa lakšom i tanjom antenom.
Težina tela plovka utièe na njegovu osetljivost i to tako da plovak sa težim i širim
telom ima veæu inerciju te je i manje osetljiv.
Poslednji faktor koji utièe na osetljivost plovka je površinski napon na
spoju vode i tela antene. Najmanji je kod glatkih plovaka, a što je plovak rapaviji
to se ovaj uticaj jaèe izražava. Jedini naèin na koji možete uticati na ovu pojavu je
da smanjite hrapavost površine plovka premazujuæi antenu vazelinom.

147
 Klizeæi plovci
lizeæi plovci od balze su obièno u obliku

K šipkice preènika od 1 cm pa naviše.

Nekim ribolovcima mogu se uèiniti pre-
grubim, ali njihova glavna namena je u turbu-
lentnim, brzim vodama, gde neæe dati lažnu signalizaciju. Balza ima izuzetnu
sposobnost da se održi na površini vode, pa ovi plovci nisu podložni uticajima
talasa. Drugi plovci bi kod ovakvih uslova davali pogrešnu manifestaciju ugriza
ribe. Ovi plovci, se kao i svi klizeæi plovci koriste na onim mestima gde je dubina
vode veæa od dužine štapa. Kao stoper za plovak može se koristiti mala gumica,
ali i specijalan stop èvor koji treba
vezati od istog najlona kao i glavnu · Boja tela plovka je obièno lièna stvar
strunu. pecaroša. Jedni tvrde da je beli plovak
Postoje dva metoda da se odlièan ukoliko plovak stoji izmedju vas i
optereti ovaj plovak. Prvi je da se sunca, dok se drugi kunu u crni plovak.
postavi jedno olovo (Olivette) koje
æe povuæi najlon kroz alkicu naniže. Olovo treba da bude dovoljno veliko kako bi
uspelo da ispravi plovak. Tradicionalni metod èini grupa od nekoliko manjih olo-
vaca (AAA ili BB) na treæini udaljenosti izmedju udice i plovka, ka udici. Prvi
metod daleko brže uspravlja plovak i èini trzaj mnogo lakše vidljivim.
Najlakše je postaviti par najmanjih olovaca na kraj najlona, bliže udici,
kako bi se spreèilo zamršenje najlona pod uticajem vodenog toka, za vreme
zabacivanja i kontriranja. Kod izuzetno plitke vode (do 1m), ova opasnost nije
realna, pa ne treba dodatno otežavati najlon.

Izrada plovaka
Za izradu klizeæih plovaka potrebno vam je sledeæe: skalper, komad balze preèni-
ka 1cm, srednje grubi i fini brusni papir, lepak za drvo, metalni provodnik za
najlon, crna masna boja, bela podloga za bojenje drveta, fluorescentna boja, lak i

148
 Pribor 149
igla. Koristeæi skalper, odsecite komad balze potrebne dužine. Srednje grubim
brusnim papirom jedan kraj plovka napravite da bude zaobljen, dok drugi kraj
izdužite kako bi lakše ponirao u vodu. Sve izbrusite finim brusnim papirom. pre-
farbajte plovak belom podlogom i postavite vodjice za najlon. Gore sitniju, kako
bi se plovak zaustavio kod stop èvora, a dole krupniju. Obratite pažnju da vodjice
budu u jednoj liniji. Prefarbajte plovak u crno, nakon toga vrh obojite fluorescent-
nom bojom. Iglom oèistite vodjice od zaostale boje.

Klizeæi plovak od gušèijeg pera i njegova izrada

Ovo je višenamenski plovak koji se sastoji od tela od pera price, jedne
boène vodjice i antene. U zavisnosti od velièine može nositi olova od velièine 6 do
olova velièine 12, a može biti dugaèak od 2 do 10 cm. Preènik tela mu je od 5 do
7 mm.
Ukoliko pravite ovaj plovak, možete ga napraviti taèno za onoliko olova
sa koliko želite da ga opteretite. Uzmite pero i oèistite ga od peruške skalperom i
nakon toga obradite žbicu sa finim brusnim papirom. Postavite boènu alkicu i
odsecite pero na željenu dužinu. Uzmite antenu i zabodite je u plovak. Postavite
mali komad najlona sa željenim olovnim optereæenjem i stavite plovak u posudu
sa vodom. Plovak treba da stoji uspravno i nosi olovo. Ukoliko plovak tone sma-
njite antenu. Ukoliko je plovak previše izronio ili smanjite telo ili poveæajte
antenu. Tek kad dobijete željeno ponašanje plovka izvadite plovak iz vode i
osušite ga. Nakon toga zalepite antenu na plovak i dva puta prelakirajte plovak.
Belom podlogom pa onda fluorescentnom bojom predjite preko vrha plovka, a
zatim donji, porinuti deo plovka obojite tamnom bojom.
Za izradu plovka vam je potrebno: pero, fini brusni papir, skalper, epok-
si lepak, drvena èaèkalica kao antena, èetkice, igla ili udica velièine 14 ili 16 za
vodjicu i klešta.

98
 Šuplji plovci u obliku olovke
lovci koji su šuplji i u obliku olovke

P mogu biti izradjeni od prirodnih materi-

jala kao što je stabljika trskeili bodlja
bodljikavog praseta, ali se u novije vreme izra-
djuju od plastike. Ovi plovci su èvršæi od onih od balze i teže se lome. Mogu se
upotrebiti kao klizeæi , ali i kao fiksni. Ukoliko su plastièni na vrhu imaju poklopac
koji može da se odvoji i na njegovo mesto postavi fluorescentna ampula za noæni
ribolov. Vrh od balze može biti zaobljen, zašiljen ili u obliku ramena.
Prva dva vrha imaju vrlo sliène karakteristike, mada neki pecaroši sma-
traju da zašiljen vrh ima prednost kada je vetrovito. Plovak sa vrhom u obliku
ramena ima veæu nosivost, a smanjen otpor.

Izrada plovka
Najteže se izradjuje samo telo plovka koje u unutrašnjosti mora biti
šuplje. Odsecite parèe trske, dužine tri plovka. Oèistite stabljiku od lišæa.
Prièvrstite bušilicu u držaè i ukljuèite je na malu brzinu. Pozicionirajte komad
trske i polako spuštajte bušilicu, pazeæi da ne oštetite trsku. Kada probušite
cevèicu, blagim brusnim papirom dovršite ivice. Da bi na osnovu od trske dodali
vrh od balze potrebno je da izradite zubac dužine 1 cm i širine od 1,5 do 3 mm u
zavisnosti od dimenzija plovka.
Odsecite komad balze i u njemu naèinite žleb u koji može upasti jezièak
koji ste naèinili na komadu trske. Prilepite balzu za trsku i finim brusnim papirom
dajte završni oblik plovku.
Za izradu plovka potrebni su vam: elektrièna bušilica, 4-5 cm stabljike
sveže trske, grubi i fini brusni papir, èetkice, epoksi lepak, komad balze preènika
1 cm, farba, reckast nož, skalper.

150
 Vagler plovci - plovak sa telom
vde govorimo o plovcima za duge

O štapove koji imaju druge karakteristike

od onih za teleskope. Pre svega ovi
plovci prilikom zabaèaja ne smeju da mrse
najlon. To znaèi da im je centar mase dovoljno nisko da ne dozvoljava obrtanje
plovka u toku zabacivanja. Ovo se može postiæi korišæenjem pravog materijala i
njegovom dovoljnom dužinom. Drugim reèima laki materijali moraju biti na vrhu
plovka, a teški na njegovom dnu. Najboljni naèin da odliène komercijalne plovke
prepravite, jeste da na njihovom dnu dodate tanko olovce (velièina 10 do 12). Pri
izradi plovka naèinite ga sa telom dužine 15 cm, što je za 3 do 5 cm duže od
uobièajenih komercijalnih plovaka. Najpopularniji oblici tela su oblik ragbi lopte,
obrnute suze, kruške i luka. Kakav god da je oblik, plovak mora biti maksimalno
simetrièan. Telo plovka može biti i šuplje iznutra i u tom sluèaju je plovak još lakši
i ima veæu nosivost.
Kvalitet balse izuzetno mnogo utièe na osobine plovka. Gustina balze
može biti od 0,06g/cm3 do 0,25g/cm3, a najbolja je ona sa gustinom u opsegu 0,1-
0,15 g/cm3. Razlog je sledeæi, ako pravite plovak od 3 g, to znaèi da æe mu zaprem-
ina biti 3 cm3. Ovo znaèi da æe sa balzom od 0,1 g/cm3 telo biti teško 0,3 g, a sa
onom od 0,25 g/cm3 ono æe imati masu od 0,75 g. Razlika je u 0,45 g, koja kada
se doda na vrh èini da plovak lako mrsi najlon. Zakljuèak je: “što lakša balza, to
bolje”.
Što se tièe antene postoji mit da je plovak sa težom antenom osetljiviji.
Preporuka je praviti plovke sa antenom od fiberglasa. Ovaj materijal je lakši od
metala, mnogo je uoèljiviji, ali i dovoljno èvrst da bude antena.
Nerdjajuæi èelik je najbolji materijal za vodjice i to
· 0,4 mm preènika za plovke ispod 0,4 g
· 0,5 mm za plovke u opsegu 0,4-2 g,
· 0,6 mm za 2-4 g i

151
152 Pribor
· 0,8 mm za 4 g i teže.
Takodje se može koristiti i karbonsko vlakno za izradu vodjica.

Izrada plovka
Za izradu plovka potrebni su vam:
· komad balze
· komad pleksiglasa
· skalper
· šuplja cevèica ili cev od pleksiglasa ili metala za antenu
· šuplja cevèica za dno plovka sa alkom za kaèenje
· grub i fin brusni papir
· burgija
· èetkice, boje i lepak.
Najveæi problem je izraditi više plovaka iste geometrije. Za tu namenu
koristi se 5 mm debeo pleksiglas na kome se ureže oblik plovka. Nakon toga se na
konturnu ivicu pleksiglasa nalepi sitan reèni pesak ili brusni papir. Prvi korak kod
izrade je da skalperom ovlaš izbrusite telo plovka. Potrebna je mala bušilica, bater-
ijska. Prvo se tanka žica ubode u balzu i pomoæu nje postavi balza u glavu make-
tarske bušilice. Približavajuæi alat od pleksiglasa balzi koja rotira, rezbari se telo
plovka.
Ako želite da imate šuplji plovak, možete burgijom izbušiti sredinu
balze. Ovo nemojte raditi elektriènom bušilicom, veæ burgiju držite u rukama i
polako je okreæite. Nakon toga se odredjuje osa simetrije (središte) plovka i ubada
se antena. Nakon rezbarenja ubada se i druga-donja, antena i vodjica koja se dodat-
no lepi. Nakon toga se plovak premazuje i na njemu se piše gramaža. Ukoliko
želite, možete plovku dodati stalno optereæenje. Na dnu plovka navijte komad žice
i potopite plovak.
Kada vam je plovak dovoljno optereæen osušite ga i zajedno sa spiralno
uvijenom žicom prilepite. Prelakirajte i obojte. Ovako dobijen plovak je nešto teži
pa ga je moguæe dalje zabacivati.

G
 Vagler plovak - od gušèijeg pera
agler od ptièijeg pera je naroèito osetljiv

V i lak plovak. Pruža izuzetno mali otpor.

Obièno je blago zakrivljen treba obratiti
pažnju pri zabacivanju da trbuh plovka bude
okrenut od pecaroša. Ovaj plovak se može postaviti i kao vagler, ali i kao fiksni
plovak. Može se koristiti i u sistemima sa neoptereæenim najlonom, bez olova kada
se peca klen ili šaran i kada plovak leži na površini vode.

Izrada plovka
Izaberite pero od guske ili labuda dužine 30 cm. Skalperom odsecite
perušku sa obe strane cevèice i finim brusnim papirom obradite ivice. Odsecite
cevèicu na užem kraju i izdubite rupu od 1,5 cm.
Uzmite drvce debljine 2 do 3 mm i dužine oko 2,5 cm i uvucite ga u
rupu. Zalepite epoksi lepkom. Kada se lepak osuši zalepite na drvce plastièni ada-
pter koji æe imati istu funkciju kao i metalna alka - da kroz nju prolazi najlon, a ne
prolaze olovca. Nakon postavljanja plovka na najlon, dodajte dva AAA olova sa
obe strane plovka. Probajte plovak u vodi i obeležite liniju dokle je potopljen i
željenu dužinu plovka. Izvadite ga iz vode i dobro osušite. Odrežite plovak na
željenu dužinu i prelakirajte ga dva puta. Svaki put ga blago obrusite. Najzad
uzmite boju i ofarbajte plovak, a vrh do linije potapanja ofarbajte u fluoresvcent-
nu boju.
Umesto gusèijeg ili labudovog pera, možete koristiti i fazanovo pero za
vrlo osetljive vaglere.
Za izradu plovka vam je potrebno: pero od guske, labuda ili fazana,
skalper, fini brusni papir, mala burgija, komadiæ drveta, epoksi lepak, èetkica, lak,
crna poliuretanska boja, bela podloga i fluorescentna boja.

153
 Indikatori trzaja

ored plovaka, postoji niz drugih metoda

P detekcije ugriza ribe. Na osnovu pon-

ašanja ovih dodataka - naprava, vešt
ribolovac može proceniti najbolje vreme za kon-
triranje. Neke ribe su izuzetno osetljive na otpor mamca, pa je potrebno usaglasiti
vrstu indikatora sa ribom koju oèekujemo na udici.

Vrh štapa
Današnji štapovi se prave od takvih materijala, da mogu biti laki, tanki,
jaki i elastièni u isto vreme. Ovo omoguæuje da su za pecanje riba dubinskom
metodom koje imaju jak trzaj, kao što su mrena i klen, nepotrebni dodatni indika-
tori.

Dodirivanje najlona
Najjednostavniji metod detekcije trzaja je kada držeæi štap istovremeno
držite i najlon izmedju palca i kažiprsta ruke ili kažiprsta i špulne mašinice.
Reagujte kada se najlon zategne i kada poène da vam klizi pod prstima. Ovaj
naèin se najèešæe koristi kada pecate u pokretu. Nezamenjiv je kada pecate sa
neoptereæenim najlonom, kada na najlonu imate samo, udicu i mamac, bez olova
ili plovka. Takodje u brzim rekama, kada pecate na mestima gde voda ima jaku tur-
bulenciju, ovo je najlakši naèin detekcije. Trzaji klena, kleniæa i mrene se obièno
detektuju na ovaj naèin. Mana ovog metoda je što u jednom trenutku možete kon-
trolisati samo jedan štap i što ga morate sve vreme držati u rukama.

Indikatori iz kuæne radinosti

Jednostavan indikator može se dobiti od grudve nakvašenog i nagn-
jeèenog hleba, preènika 5 cm, postavljenog izmedju mašinice i prvog provodnika.
Najlon blago otpustite, tako da grudva bude 30 do 45 cm ispod linije štapa. U

154
 Pribor 155
sluèaju trzaja, kugla se podiže, ako riba odlazi od štapa, odnosno spušta, ako riba
prilazi obali. Ovaj metod je najefikacniji pri lovu dubinskom tehnikom linjaka,
šarana, deverike, bandara i jegulje. Mana ovog metoda je što se pri vetru sistem
klati, što se može rešiti podmetanjem jedne veæe prazne tegle ispod kugle tako da
ona bude u tegli.
Umesto kugle hleba, može se koristiti i èep od flaše od teènosti za pran-
je sudova. Ovaj plastièni èep je veæ probušen i namešta se pre zabacivanja, ne
spada nakon kontre i mnogo je lakši i osetljiviji od kugle hleba.
Èesto se kod nas koriste i deèije fluorescentne narukvice. Ove narukvice
su izradjene od jedne vrste meke plastike u obliku creva. Fluo crevo se lako savi-
ja u obliku alke i formira narukvicu. Ovakav indikator je vrlo jeftin, a mana mu je
što je nešto teži i što za razliku od majmuna ne oslobadja najlon pri privlaèenju
ribe.
Neki ribolovci prave jeftine identifikatore od parèeta papira, staniola ili
celofana i para èaèkalica. Nakon zabacivanja, najlon se zategne, pa mu se napravi
stomak izmedju mašinice i prve alke, tako da dodiruje zemlju. Na tom mestu,
postavlja se komad papira preko najlona i ceo sistem prièvršæuje dvema èaèkali-
cama za zemlju. Prilikom trzaja, najlon se lako oslobadja, a prilikom privlaèenja
nema nikakvih smetnji od strane identifikatora. Jedina mana je nešto slabija
oèiglednost trzaja.

Indikatori koji se kaèe na najlon

Dva najpopularnija indikatora iz ove grupe su majmuni i elektronski
alarm.Možete ih koristiti odvojeno, ali i u kombinaciji sa nekim drugim detek-
torom trzaja.
Majmun
Majmun je dizajniran po principu grudve hleba. Sastoji se od tela maj-
muna koje se može slobodno kretati po nerdjajuæoj šipci - zvanoj igla. Igla je
dugaèka 45 do 90 cm i postavlja se ispod štapa na zemlju izmedju mašinice i prve
vodjice. Najlon se otpušta, tako da pravi stomak od 45 cm i kaèi se o majmuna koji
se nalazi na igli. Kada riba uzme mamac i krene ka obali majmun pada ka zemlji,
a ukoliko odlazi, majmun se penje ka vrhu šipke. Pri kontri, majmun spada pot-
puno sa igle i oslobadja najlon, pa je vodjene ribe neometano.
Elektronski alarm
Elektronski alarm može biti zvuèni, vizuelni ili kombinovani. Najlon se
postavlja u žleb indikatora. Pokret najlona po žlebu se detektuje i signalizira.

Indikatori za vrh štapa

156 Pribor
U ovu grupu spadaju quivertip, swingertip i springtip. Osetljivi su i ne
pružaju gotovo nikakav otpor. Namenjeni su ribama koje ne odnose svoj mamac,
kao što su deverika ili bodorka, dok šaran i linjak, svojim trzajem èesto otkinu
indikator sa vrha štapa pre nego i uspete da reagujete.
Quivertip
Ovo je najuniverzalniji indikator za vrh štapa i može se koristiti za skoro
sve vrste riba, ali je ipak najbolji za deverike, klenove i mrene. Quivertip je prak-
tièno najjednostavniji dodatak za vrh štapa u obliku izuzetno elastiènog štapiæa.
Može se dodatno montirati na svaki štap, ali može biti i fabrièki ugradjen. Dužina
mu je od 20 do 60 cm. Mekši su za mirne vode, tvrdji za brže. Veština se sastoji u
pravilnom natezanju najlona. Previše opušten najlon neæe na vreme podiæi quiver-
tip, a prezategnut æe pružati preveliki otpor ribi.
Swingtip
Swingertip se sastoji od jednog èvrstog štapiæa od pleksiglasa ili karbona
koji je preko elastiènog zgloba od gume ili najlona vezan za vrh štapa. Na sebi
može imati jednu ili više vodjica. Štap se postavlja horizontalno, i pod uglom od
45O u odnosu na tok reke, pa swingtip stoji vertikalno u odnosu na vodu i podiže
se u sluèaju da riba odlazi od obale, a obara se ukoliko riba prilazi. Odlièan je za
sve ribe koje brzo uzimaju mamac. Mana mu je velika osetljivost na vetar, po
kome poèinje da se njiše. Dužina swingertipa je od 25 do 50 cm. Što je voda dub-
lja i tok jaèi, swingertip treba da je duži.
Springtip
Springtip je mešavina prethodna dva dodatka. Kao i swingtip kaèi se na
štap preko elastiène veze, ali je i sam elastièan kao quivertip. Ovo ga èini izuzetno
osetljivim i preporuèuje se za ribolov na mirnim vodama riba koje imaju slab trzaj
kao što je bodorka.

C
 Struna

overenje u vaš pribor je neophodno kada

P podjete u ribolov. Obièno se najviše

neprijatnosti dogadja zbog strune. Zbog
toga struna mora biti perfektna. Boja strune se
obièno bira tako da bude maskirna. Èesto je to crna, braon ili zelena. Medjutim,
vrlo je verovatno da riba ne obraæa pažnju na boju, veæ na sjajnost. Sjajna struna
æe sigurno uplašiti ribu ili joj poveæati opreznost.

Monofilament - struna od jednog vlakna

Sve do pojave najlona 1940. godine, kao monofilament se koristio laneni
ili svileni kanap, koji je morao da se skida sa špulne i suši svaki put nakon peca-
nja. Najlonski monofilament se izuzetno lako održava. Treba ga držati na suvom i
tamnom mestu i treba ga zameniti svaka 3 do 4 meseca. Imajte na umu da ultravi-
oletno zraèenje i vlaga slabe najlon.
Obièno vam ne treba više od 100 m najlona na špulni. Za laki ribolov u
plitkim vodama treba vam najlon nosivosti 0,5 do 1,4 kg. Ukoliko je voda dubo-
ka, jaka i puna panjeva poveæajte nosivost, a na špulnu dodajte i do 200 m strune.
Odlika loših najlona je da imaju memoriju, odnosno zadržavaju oblik u
kome su se nalazili jedno vreme. Druga karakteristika lošeg najlona je da su po
površini ljuspasti. Ovakvi najloni lako pucaju, mrse se, onemoguæavajuæi meko
zabacivanje i teško se vežu.

Plivajuæa struna
Veæina struna tone i one su pogodne za pecanje dubinskom metodom i
plovcima na dnu. Postoje i strune koje plivaju i koriste se za površinski ribolov. Od
potapajuæe strune možete dobiti plivajuæu, ako u lanenu krpicu natopite malo
masti i provuèete najlon kroz nju. U pecaroškim radnjama možete naæi specijalne
vrste masti za ovu namenu.

157
158 Pribor
Upredena struna
Da bi se poveæala nosivosti, a smanjila debljina tanke strune se upreda-
ju u jednu deblju. Na ovaj naèin moguæe je dobiti strune izuzetne tankoæe, a velike
nosivosti. Ovako upredene strune su meke i lako se vežu i riba ih slabije oseæa.

Multifilament - multivlakno
Multifilament je novijeg datuma. Sastoji se od mnoštva mikrotankih
najlona, koji kada se navlaže postaju skoro nevedljivi. Kryston multivlakno je u
ovom trenutku vrhunac tehnologije. Multivlakno se obièno koristi za podveze, jer
mu je cena dosta visoka.

Èelièna struna
Za ribolov grabljivica, posebno onih koje imaju zube, kao što su štuke i
smudjevi neophodno je koristiti èeliène strune. Ove ribe bi svojim zubima sa
lakoæom prekinule sve druge èisto najlonske strune. Èeliène strune u sredini imaju
èeliène sajle malih preseka, a obložene su slojem najlona. Krute su i ne mogu se
koristiti kod opreznih riba. Teže se vezuju od klasiènih struna te stoga postoje
posebni vezovi za njih. Obièno se koriste samo za podveze.
Vrsta ribe Debljina strune(mm) Broj udice

Bandar 0,25-0,35 4-7

Bodorka 0,15-0,20 10-14
Bratfiš 0,25-0,35 7-10
Bucov 0,35-0,45 2/0-3
Crvenperka 0,15-0,20 10-14
Deverika 0,25-0,35 5-10
Jegulja 0,35-0,45 1-6
Karaš 0,20-0,30 8-14
Klen 0,25-0,35 3-11
Linjak 0,20-0,30 7-11
Lipljen 0,15-0,25 10-12
Mrena 0,30-0,40 3-8
Plotica 0,25-0,35 6-8
Podust 0,20-0,30 8-12
Smudj 0,30-0,50 2-6
Som 0,45-1,00 5/0-1/0
Šaran 0,35-0,50 2-6
Štuka 0,35-0,60 2/0-4

I
 Èvorovi

va najèešæa uzroka prekidanja strune su

D spadanje èvora i njegovo odvezivanje te

i pucanje strune zbog intenzivnog prela-
manja kada se naglo optereti u trenutku kada
riba zagrize. Najlonskim monofilamentom je najlakše vezati èvor. Razlog tome je
njegova izuzetna glatkost, ali tu je i opasnost od samoodvezivanja èvora iz istog
razloga. Strunu je lako oštetiti. Površinska abrazija pod uticajem vode i sunèevih
zraka, istezanje, prevezivanje i ostale deformacije utièu na jaèinu strune. Treba
imati na umu, da recimo samo zbog uticaja sunèeve svetlosti struna može da oslabi
i do 50%. Vezivanje èvorova na struni i njihovo preterano stezanje može oštetiti
strunu.

Koliko zategnuti èvor

Zatežite èvor polako odmereno povlaèeæi krajeve najlona. Ovo æe sig-
urno rezultovati odredjenom dozom toplote koja æe se osloboditi na samom vezu.
Preterana toplota može oštetiti strunu i oslabiti je. Dobro je da sam èvor podmažete
nekim mazivom kao što je voda ili pljuvaèka. Nemojte zatezati èvor trzajem. On
æe oslabit strunu.
Završni zahvati
Uvek namotajte onoliko namotaja koliko je u prikazu èvora i reèeno. U
suprotnom, èvor "e se odvezati pri prvom jaèem trzaju. Veæina poznatih èvorova
izgleda vrlo uredno kada su pravilno vezani. Ukoliko vam èvor imalo lièi da je
musav, odsecite strunu i ponovite vezivanje. Nemojte se kockati. Kada zavežete
èvor, potrebno je da odseèete vešak najlona. Uvek to radite makazama i ostavite
minimalno 1 mm najlona na kraju. Maksimalo možete ostaviti 3 do 4 mm kod
èvorova za varalice i virble.
Broj èvorova na struni treba da je minimalan. Nosivost èvora je najviše
80% od nosivosti strune.

159
160 Pribor
Najèeše korišæeni èvorovi
Half blood èvor, je jednostavan èvor za vezivanje virbli, olova i udica.
Napravite minimalno šest okretaja pre nego ga zategnete. (1)

Poboljšani half blood, je varijanta osnovnog half blood èvora, ali koji
teže spada i odvezuje se. (2)

Dupla overhand petlja, je idealna za vezivanje dve petlje jedne za

drugu. (3)

Loop-to-loop, je naèin vezivanja dve petlje jedne o drugu. Jedina mana

ove tehnike je ta što petlje èesto skupljaju travu dna vode. (4)

Vodeni èvor, je mali i uredan èvor za povezivanje dve strune, ali i za

vezivanje podveza i klizeæeg stopera. (5)

Whipping èvor, služi za vezivanje udice na strunu. Na slikama (6a), (6b)

i (6c) prikazano je vezivanje ovog èvora u etapama.
Obavijte najlon bar osam puta i podmažite èvor. (b)
Držite slobodan kraj najlona i polako zatežite. (c)

6a 6b

6c
 Pribor 161
Èetvorostruki griner èvor, je odlièan èvor za povezivanje vrtilica i udica
sa alkom. (7)

Klinè èvor, je najèešæe korišæeni èvor za povezivanje vrtilica. (8)

Mahin èvor, služi za povezivanje dve strune. (9)

Griner èvor, namenjen je za povezivanje struna. (10)

10

M
 Podvezi

ajlon, olovo i udica èine podvez.

N Uobièajeno je da pecaroš pre pecanja

napravi nekoliko podveza kako bi ih
iskoristio na vodi. Nije loša ideja da se komp-
likovaniji podvezi kod kuæe urade bez udica, a da se one vezuju tek na vodi, kako
bi uvek koristili oštre i nove udice.
Bela riba uglavnom uzima hranu sisanjem. Kada je najlon zategnut, on
pruža veliki otpor i riba uglavnom odlazi od udice nakon prvog trzaja. Što je najlon
finiji i mekši više æete trzaja imati. Medjutim ovakav najlon bi omoguæio samo
pecanje plovkom i to veoma lakim. Još gore, ukoliko bi naišla iole veæa riba,
najlon bi zbog svoje male nosivosti verovatno pukao. Da bi se ovi problemi pre-
vazišli koriste se podvezi koji se montiraju na kraj najlona i na sebi nose samo
udicu. Izradjuju se od tanjeg
najlona, pa ukoliko i dodje do · U hladnim zimskim mesecima, vrlo je
pucanja, ostajete samo bez udice. verovatno da æe se najlon lediti kada pro-
Uobièajena dužina podveza je 45 lazi kroz vodjice. Jednostavan naèin da to
cm. Duži podvez bi mogao da se izbegnete, je da vodjice namažete gliceri-
ošteti od olova koje mora da se nom.
nadje na manjoj udaljenosti od
udice. Kraæi bi pukao jer nije u stanju da apsorbuje iznenadan trzaj. Kada pecate
dubinskom metodom, probajte da koristite maksimalno dugaèke podveze.
Obièno se misli da je za pecanje riba recimo mase 2,5 kg, potreban
najlon nosivosti od 2,5 kg. To bi bilo taèno kada bi najlonom ribu vukli direktno
bez štapa i mašinice i to po suvom van vode. U vodi je stvar sasvim drugaèija.
Uzmite u obzir da elastièan štap smanjuje optereæenje same strune, vaša mašinica
ima moguænost otpuštanja najlona kada se prekoraèi neka granièna vrednost sile
vuèenja, a i ribu ne vadite izvan vode na najlonu veæ pomoæu meredova. U vodi
riba zbog svog oblika tela daje manji otpor. Dobrom tehnikom i uz kvalitetan pri-

162
 Pribor 163
bor, dakle, moguæe je izvaditi ribu od recimo, 2,3 kg, najlonom nosivosti od 0,9
kg, podvezom nosivosti 0,45 i udicom velièine 20.
Postoji nekoliko tipiènih naèina pravljenja podveza i to:

sezona brzog lova bodorke (Rutilus rutilus)

U ovom periodu, obièno sa poèetka godine, brzina izlova je pre-
sudna. Zamršenje najlona ili njegov prekid su nedopustive pojave. U
ovom periodu podvez mora biti jednostavan i jak. Treba izabrati najlon
koji je dovoljno jak (bar 2 kg) kako ne bi brinuli o moguæem prekidu.
Podvez mora biti brz što se postiže karakteristiènim oblikom
olova(oliveti) postavljenog oko 10-15 cm od udice. Sitnija olova služe da
fiksiraju veæe olovo na željenom mestu.
Udice koje su ovde potrebne su velièine 12 do 14.
Plovak treba da je nosivosti 3 do 5 g.

sezona pecanja beovice sa površine (Alburnus alburnus)

Beovica je sitna riba koja se kreæe u velikim jatima na površini
vode. Ovo omoguæuje da se za kratko vreme upeca veliki broj riba.
Svetski rekord je 563 ribe za sat vremena.
Za ovu vrstu pecanja koriste se tanki i dugi plovci koji se
ispravljaju u vodi kada ih optereti mamac na udici. Ovi plovci mogu da
prikažu trzaj ribe i onda kada udica još pada ka dnu. Nosivost plovka je
od 0,2 do 0,5 grama.
Kako su beovice velièine 5 do 10 grama koriste se maksimalno
tanki najloni. Velièina udice je 24 za sitne pa sve do 18 za velike beovice.
Uobièajeno je da se optereæenje pravi od grupe sitnih olovaca (br. 9) koja se
nanižu jedno do drugoga 5 do 7 cm od udice.

pecanje deverike sa dna (Abramis brama)

Deverika je riba koja voli da jede sa dna, pa je potrebno
postaviti mamac na samo dno korita.
Za ovakvu namenu mogu se koristiti veæi plovci oblika limuna
nosivosti i do 2 grama za mirne vode, ali se ta gramaža mora korigovati
u zavisnosti od brzine toka. Glavni najlon treba da bude od 1,2 do 1,4 kg,
dok najlon podveza treba da se kreæe od 0,9 do 1,2 kg.
Raspored olovaca je karakteristièan i složeniji.Koristi se jedno
veæe olovo(oliveti 2-3g) na udaljenosti od 60 cm od udice, koje se samo
sa donje strane fiksira sa dva najmanja olovca. Ispod njega, bliže udici,
164 Pribor
nalazi se još jedna grupa olovaca (br. 4) na udaljenosti 45 cm od udice. Najzad
jedno olovce velièine 9 ili 10 nalazi se na svega 15 cm od udice. Dubina se podeša-
va tako da grupa olovaca ispod velikog olova pri ispravljanju plovka bude taèno
iznad dna. Kada se ovako podesi sistem, jedan deo linije nalazi se polegnut na dnu.
Kada riba, uzimajuæi mamac sa dna podigne grupu olova ispod velikog, dolazi do
izdizanja plovka što je signal za blagu kontru. Ostala sitna olova služe da priljube
mamac pri dnu.

sezona pecanja bodorke u srednjoj zoni (Rutilus rutilus)

U toku cele godine bodorke se nalaze u srednjem sloju vode, iznad
deverika, ali ispod beovica. Uobièajeno je da se nalaze na dubini od 5 do 60
cm od dna.
Za ovaj tip pecanja može se koristiti jedno veæe olovo ili više
manjih na udaljenosti 50 cm od udice. Pored njega dobro je staviti jedno
malecno olovo velièine 10 na 15 cm od udice ili više manjih na podjednakim
udaljenostima izmedju velikog olova i udice. Na ovaj naèin se postiže da se
udica sa mamcem polako spušta u dubinu, što obièno rezultuje ugrizom.
Najlon je najèešæe tanak nosivosti 0,9 kg za glavni, a 0,35 do 0,5
kg za podvez.
Velièina udice je 24 do 18.
Plovak je nosivosti 1 ili 2 g.

Pecanje na dlaci
Dlaku su izmislili i razvili 1970. godine Kevin Maddocks i Len
Middleton kako bi pecali ribe koje su više puta bežale sa udice i time postale vrlo
oprezne. Primetilo se da šaran, recimo, èešæe odustaje od mamca kroz koji se
provuèe najlon. jer ga oseæa svojim usnama, nego od mamca na ljudskoj dlaci.
Danas se umesto dlake koriste vrlo tanka specijalna vlakna nosivosti od
0,45 do 0,70 kg i dužine od 6 do 8 mm. Ako oèekujete veæu ribu, uzmite dužu
dlaku.
Jedan od najefikasnijih metoda izrade sistema sa dlakom jeste pravlje-
nje dlake dužine 20 cm koja se vezuje za vrat udice. Jakom iglom, probija se rupa
i provlaèi dlaka kroz mamac. Da bi fiksirali položaj mamca na dlaku postavite dva
mala stopa sa obe strane mamca. Imajte na umu da se èvor na udici kojim je
vezana dlaka može prilikom privlaèenja obali opustiti, pa ga proverite pre svakog
zabacivanja.

0
 Udice

snovne velièine udica za slatkovodni

O ribolov su 2(najveæa), 4, 6, 8, 10, 12, 14,

16, 18, 20, 22, 24 i 26(najmanja). U sko-
rije vreme jedan broj proizvodjaèa ribolovaèke
opreme proizvodi i medjubrojeve 19, 21 i 23. Da stvar bude još gora, same velièine
nisu identiène kod svih proizvodjaèa, pa brojeve treba uzimati sa rezervom i
uporedjivati same udice. U knjizi je korišæena Redditch-ova skala, a ne Kendal-
Hall-ova za mušièarski ribolov. U ovim skalama velièina udice se odredjuje po
rasponu izmedju vrata udice i vrha. U tabeli ispod date su obe skale.
Stara Nova Raspon Stara Nova Raspon
(Redditch) (Kendal-Hall) (mm) (Redditch) (Kendal-Hall) (mm)
16 00 2,7 5 10 7,3
15 0 3,0 4 11 8,0
14 1 3,4 3 12 8,5
13 2 3,7 2 13 9,0
12 3 4,0 1 14 10,0
11 4 4,5 1/0 15 12,0
10 5 5,0 2/0 16 13,0
9 6 5,5 3/0 17 14,0
8 7 6,2 4/0 18 15,0
7 8 5,7 5/0 19 16,0
6 9 7,0 6/0 20 17,0

Veæina ribolovaca èini veliku grešku kada velièinu udice koju koristi
odredjuje prema velièini ribe koju bi želeo da upeca, umesto prema mamcu.
Možda je na prvi pogled logièno da velika riba oèekuje veliki mamac, a mala mali,
ali to nije pravilo. Ono što je sigurno pogrešno je veliki mamac na maloj udici, u
tom sluèaju mamac maskira vrh udice, a još gore velika udica sa malim mamcem,
gde mamac ne može da se ponaša prirodno.

Jaèina udica
Udice se medjusobno razlikuju po jaèini i dele se na fine, srednje i
debele. Velike udice, velièine od 2 do 14, obièno su debele i srednje, jer bi se fine
165
166 Pribor
krivile ukoliko bi bile tih dimenzija. Male udice su obièno srednje tanke i fine.
Neophodne su za mamce kao što su larve komaraca, mesni crviæi i kasteri.

Oblik udice
Udice mogu imati razlièite oblike, ali se ipak sve svrstavaju u èetiri
osnovne grupe. Udice oštrih pregiba, obièno su manjih dimenzija i idealne su za
kaèenje mesnih crviæa i svih onih mamaca koji treba da vise ispod udice. Udice
oblog, polukružnog oblika, obièno veæe, odliène za velike mamce kao što su hleb-
ni komadi ili komadi mesnog nareska. Udice sa dugim vratom, uglavnom manjih
velièina (22 do 26), najèešæe se koriste za pecanje sitnih riba, jer je sa njih otkaèin-
janje lako i èesto. Udice sa kratkim ili srednje dugim vratom, mogu se upotrebl-
javati u skoro svim situacijama.

Sa ili bez jezièka

Veèita je dilema koje udice koristiti, sa ili bez jezièka. Jedno vreme su
se koristile samo one sa jezièkom, a nakon toga one bez. Sada je trend da se koriste
one sa mikro jeziècima. Prednost onih sa jezièkom je da sa njih riba i mamac teže
spadaju, dok se kod oni bez jezièka lakše kaèe, ali i lakše vade ukoliko vam se
ubodu u meso ili odeæu. Najnovije udice sa mikro jeziècima objedinjuju sve pred-
nosti prethodne dve varijante i svakako su najpreporuèljivije.

Udice sa alkom ili sa ploèicom na vrhu?

Udice sa alkom su obièno veæe, dok one sa ploèastim vrhom na vratu
imaju manje dimenzije. Problem sa alkom je da mora biti dovolje dimenzije da
kroz nju prodje najlon kako bi se privezao, a kod manjih udica alka bi morala da
bude prevelika pa bi loše uticala na osobine udice. Najveæa prednost udica sa
alkom je ta da je èvor na njima daleko jaèi nego na udici sa ploèicom.

Trokrake udice
Sastavni su deo metalnih i drugih imitacijskih mamaca, a vrlo se
uspešno koriste i u pecanju sa živim mamcima.

Uništite iskorišæene udice

Budite sigurni, da æe slomljenu ili iskrivljenu udicu koju bacite pored
obale naæi neka ptica i progutati je misleæi da je ukusan zalogaj. Ovaj njen postu-
pak se obièno završava fatalno. Iz tog razloga, nikada ne bacajte iskorišæene udice
kraj vode, veæ ih odnesite kuæi i bacite na sigurno mesto.

N
 Èuvarka i
meredov

edan od najbitnijih delova opreme svakog

J pecaroša jeste èuvarka. Svrha joj je da za

sve vreme pecanja saèuva ribu, po
moguænosti živu. Mora biti dovoljno prostrana.
Može biti izradjena od kanapa, ali i od metala. Metalne èuvarke su jaèe i lakše se
održavaju, peru i prenose. Medjutim, obièno imaju manji kapacitet od onih od
kanapa.
Pravilan izbor položaja èuvarke je izuzetno bitan. Mora biti potpuno
rastegnuta i ne sme ležati na dnu, jer æe ulov napadati pijavice. Dobro bi bilo da se
ona nadje na dubini od 1,5 do 2 m. Ukoliko je voda izuzetno plitka, razmislite da
li da uopšte koristite èuvarku, jer æe riba vrlo verovatno uginuti. Ukoliko pecate
na brzoj vodi, razvucite je u pravcu toka reke.
Sa ribom pri ubacivanju u èuvarku i pri vadjenju iz nje rukujte pažljivo.
Nakon svakog pecanja proverite da li je èuvarka ošteæena i eventualno
zakrpite rupe, operite èuvarku i ostavite je da se potpuno osuši. Tek je tada spaku-
jte.
Bez meredova se na pecanje ne ide. Osnovna mu je namena vadjene ribe
iz vode. Meredov je u stvari kesa od mreže zategnuta na metalnom prstenu preèni-
ka oko 50 cm i dubine oko 75 cm. Posadjena je na štap dužine 1 do 1,5 m.
Naši stari alasi prave meredov od drenovine ili crnog gloga sa rašljama
na vrhu koje saviju u obruè. Danas se u svim ribo-radnjama može naæi veliki izbor
kvalitetnih meredova sa metalnom drškom.

167
Nova knjiga u pripremi

Ova knjiga objašnjava i ilustruje najbolje naèine

vezivanja sistema za ribolov razlièitih vrsta riba,
metode i specifiènosti ribolova u zavisnosti od vode
(bara, jezero, kanal, planinska reka, ravnièarska
reka).

Vaš primerak knjige

“Ribolovne tehnike i sistemi u
zavisnosti od tipa vode”
možete rezervisati direktno kod autora
telefonom: 013/821-641
e-mailom: quercus@hemo.net
www: http://users.hemo.net/quercus.
III deo:
Tehnike primamljivanja
Sadržaj
III dela

PRIMAMA 173
SASTOJCI PRIMAME 176
PRIPREMA PRIMAME 179
GROUNDBAITING TEHNIKA 182
TEHNIKE PRIMAMLJIVANJA 185
Masovno primamljivanje
Stalno primamljivanje
Polumasovno primamljivanje sa dohrajivanjem
PRIMAMLJIVANJE S ÈISTIM MAMCIMA 187
PRIMAMLJIVANJE NA VELIKOJ UDALJENOSTI 188
LOOSEFEEDING TEHNIKA 189
PREHRANJIVANJE 191

%
 Primama

a primamu se kaže da je preduslov

Z dobrog ribolova. Ali to ne znaèi da æete

dobro loviti ako umete da koristite pri-
mamu i ako znate da je pravite, a pri tome su
vam ostale pecaroške veštine slabo poznate. To vam je kao karika u lancu, gde ona
najslabija odredjuje ukupnu jaèinu celog lanca.
Primama pre svega služi da bi se privukla željena riba i zadržala na
izabranom mestu za sve vreme dok traje partija ribolova. Primamiti u stvari znaèi
"postaviti sto", ali ne bilo gde, veæ na nekom mestu prolaza gde se ribe u pravilu
svakodnevno kreæu u potrazi za hranom. Uspeju li da pronadju primamljenu zonu,
bez ikakve sumnje æe se zaustaviti i u njoj ostati sve dok imaju šta da jedu. Ali,
èim hrane nestane, neizbežno æe da je napuste. Podsetimo da im je to jedna od tri
osnovne, egzistencijalne aktivnosti: hraniti se, mrestiti se i zašititi se. Ali, kod pri-
mamljivanja dakle ne postoji, nažalost, nikakvo jedinstveno rešenje veæ se pecaroš
mora neprestalno prilagoðavati kako traženoj ribi, tako i godišnjem dobu, vre-
menskim prilikama, vrsti vode u kojoj lovi.
Da bi dugotrajno zadržao ribe na primamljenom mestu, pecaroš ni u jed-
nom trenutku ne sme da dozvoli da se one zasite. Naprotiv, moraju se meðusobno
takmièiti i boriti za svaki zalogaj. Ali, s druge strane, ukoliko im ne da dovoljno
hrane, one æe jednostavno napustiti to mesto i krenuti u potragu za novom, bogati-
jom trpezom.
Zanimljivo je znati da buka koja se stvara uslijed bacanja kugli u vodu,
neodoljivo privlaèi neke ribe kao što je deverika. Druge se pak razbeže, kao linjak
na primer. Ovo æe možda neke iznenaditi, ali što je više ribe na mestu hranjenja,
sve više treba primamljivati. Primera radi, ukoliko svaka dva minuta upecate jednu
deveriku, znaèi da je stigla cela porodica zajedno s bližom i daljom rodbinom. Ali,
ukoliko zaboravite redovno da primamljujete, u tren oka æe ekipa oèistiti sto i nes-
tati, jer poznato je da deverike imaju veliki apetit. Ako naprotiv ulovite jednu

173
174 Primama
bodorku svakih deset minuta, nema nikakve sumnje da ima dovoljno hrane na dnu.
U tom sluèaju, sve dok se grizevi ne ubrzaju i ne pojave veæi primerci, sasvim je
nepotrebno ponovno primamljivati. Jedna od uèestalih grešaka je primamiti i to
masivno, u odsutnosti grizeva. Sasvim je normalno èekati od 15 do 30 minuta pre
nego se pojavi prvi griz, posebno ako su kugle èvrsto stisnute. Strpljenje, ribe jed-
nostavno još nisu stigle.
Još jedan važan detalj i èest razlog neuspeha jeste èinjenica da se lovi
van primamljene zone. Ni s najboljom mešavinom, ni najveæi šampioni ne uspe-
vaju da ulove ribu tamo gde je nema.
Razlog korišæenja primame je jednostavan: ona privlaèi veæi broj riba
vama na dohvat štapova i vi ste u moguænosti da napravite bolji ulov. Uspešnost
primame zavisi od više razloga kao što su:
· vizuelni efekt: odnosi se na oblak koji se stvara oko primame koja pada
ili se raspada na dnu;
· ukus/miris: miris je vezan za pojam vazduha i pitanje je da li se on
prenosi kroz vodu. Ukus je ono što ribe sigurno oseæaju pa se treba skoncentrisati
na ukus primame, a ne na njen miris;
· raznovrsna ponuda: sigurno je da æete u svoju primamu dodati kako
žive mamce tako i semenke koje ribe inaèe jedu, ali i koje se nalaze kao mamci na
udicama;
· kolièina hrane: za neke vrste riba kolièina hrane je od presudnog
znaèaja za zadržavanje na nekom mestu. Što je riba veæa treba joj više hrane;
· boja: boja primame zavisi od velièine riba koje se pecaju. Što su ribe
sitnije treba uzimati tamniju primamu;
Najbolje je posmatrati
teoriju kroz praktiène sluèajeve. Dobra primama je:
Uzmimo zato dve ribe deveriku 200 gr pšeniène klice
(Abramis Brama) i bodorku 300 gr kukuruzni griz
(Rutilus Rutilus). Ove dve ribe nas- 200 gr kukuruzno brašno
tanjuju dve razlièite zone vode. 400 gr prezle od celog hleba
Deverika se hrani sa dna, dok se 500 gr pržena konoplja
bodorka hrani u sredini vode. Zbog 200 gr rogaè
toga se i primama ove dve ribe raz- 100 gr pahuljice krompir pirea
likuje i to, za deveriku primama 200 gr bundevina pogaèa
mora biti kompaktnija i lepljivija 20 gr aspika (ili anisovo brašno)
kako bi se što duže vremena nalazi- 500 gr mleveni petit b.
la na dnu ne raspadajuæi se, dok *Recept preuzet sa internet sajta:
primama za bodorku treba da se http://luna.on.neobee.net/
 Primama 175
razloži za 1 do 2 minuta od bacanja. Naravno treba primetiti da se uvek na poèetku
prihranjuje malo jaèe, dok se u toku pecanja recimo na deveriku ne vrši prihrana,
dok se kod bodorke primamljuje malom kolièinom hrane kad god se zabac.
Naravno u realnim situacijama kolièina primame varira izmedju ova dva ekstrema.
· Osnovna primama za deveriku: 8 delova mrvica belog hleba, 2 dela
mrvica crnog hleba, 2 dela PV1 ili malteksa, 2 dva dela melase, 1 deo keksa u
prahu, 0,5 delova korijandera i 0,25 delova vanile.Ovaj recept daæe lepljivu i pos-
tojanu primamu koja može dugo ležati na dnu. Slatkastog je ukusa i braon/žute
boje. Primamu je potrebno napraviti bar sat ili dva pre poèetka ribolova.
· Luna fishing team primama za deveriku: 800 g mrvica, 200 g
pšeniènih klica, 50 g mlevenog karanfiliæa, 200 g kokosovog brašna, 200 g kuku-
ruznog brašna, 200 g pistaæa, 400 g mlevenog keksa.
· Osnovna primama za bodorku: 10 delova mrvica crnog hleba, 2 dela
PV1 ili malteksa, 2 dela zrna konoplje i 2 dela mlevenih oraha. Ova mešavina je
laka, tamno braon boje koja se brzo raspada u vodi. Masni sastojci primame èine
da deliæi primame poènu da izronjavaju stvarajuæi oblak.
Primama se uvek kvasi
pre upotrebe kako bi se formirale Dobra primama za kanal DTD je:
lopte. Nakon kvašenja potrebno je 400 gr mlevenog dvopeka
prosejati primamu da bi se elimi- 300 gr mlevenih medenjaka
nisale grudvice, ali i da bi se 100 gr bundevine pogaèe
aerisala primama. Prosejavanje ne 100 gr pržene konoplje
mora da se obavi ako se vrši prima- 100 gr kukuruznih klica
ma pri dnu. 500 gr lanenog semena
Veliki broj pecaroša 100 gr prezle od celog hleba
izabere dobar pribor, mamce, dobar 100 gr petit beuera
teren, ali ipak malo upecaju. 200 gr kuvanog žita(dodati na licu mesta)
Razlog tome je što ne koriste pri- 100 gr crva (dodati na licu mesta) *
mamu, a bez primame, ribe neæe
doæi na neko mesto i sedeti. Mali i *Tekst preuzet sa internet sajta:
srednje veliki klenovi, deverike, http://luna.on.neobee.net/
bodorke, karaši, mrene, linjaci,
bandari,... su veoma razlièite ribe, ali jedno im je zajednièko, uvek plivaju u jatu.
Veæinu svog vremena, ova jata troše pretražujuæi teren u potrazi za hranom.
Ukoliko je nadju, zaustaviæe se na tom mestu dok je ne sliste. Ukoliko mesto ne
nahranite upecaæete samo ribe sluèajne prolaznike.

)
 Sastojci primame
a bi se napravila kvalitetna i atraktivna

D primama potrebno je poznavati sastojke

koji se mogu koristiti. Osnovni sastojci
svake primame su sledeæi:
· Hleb - Odsecite samo par komada crnog ili belog hleba navlažite ih i
dobiæete odliènu primamu. Ukoliko pecate sitniju ribu, ugnjeèite hleb do najsitni-
jih delova. Ukoliko pecate krupnije vrste, kao što su šaran ili linjak, slobodno
ostavite i komadiæe hleba u celosti. Kada želite izuzetno finu pastu, nemojte koris-
titi koricu hleba. Blago iscedjena pasta je dobra, onda kada je potrebno primamiti
ribu u srednjem i površinskom sloju vode, dok jako iscedjena pada direktno na dno
i tu se raspada.
Pored paste, koriste se i hlebne mrvice - prezla. Prave se od suvog hleba
nakon èega se melju na željenu oštrinu. Postoje dve varijante mrvica: bele i braon.
Bele mrvice se prave od suvog hleba i koriste se za izradu primama za dno i onih
koje se sporije razlažu. Braon mrvice se dobijaju od belih koje se peku nakon
mlevenja. Na ovaj naèin mrvice prestaju da budu lepljive kada se nakvase, pa se
koriste za primame koje treba da se raspadnu dok tonu. Mrvice u primami èine
obièno oko 50% ukupne suve mase. Nakon 5 minuta od bacanja, kugla belog hleba
se na dnu pretvara u kupu, a nakon još 13 minuta ostaje samo trag u vidu razba-
canih deliæa hleba. Kupa crnog hleba se formira 2,5 minuta nakon bacanja, a kom-
pletno raspada nakon još 9 minuta.
· Treset - Kada se pomeša sa hlebom, dobija se izuzetno dobra, tamna i
èvrsta primama. Odnos je 7:3 u korist hleba. Ovako naèinjena primama može se
praækom izbacivati na izuzetnu daljinu, ali se u vodi vrlo brzo raspada. Nakon par
sekundi od bacanja vazduh iz kugli primame poèinje da izlazi noseæi sa sobom
deliæe primame, a ta pojava traje oko 1 minut. Nakon 2 minuta kugla se raspada u
vidu kupe i postaje deo dna zbog svoje tamne boje.
· Zemlja - Generalno zemlje se ponašaju kao lepkovi i služe da prima-

176
 Primama 177
mu održe na jednom mestu kako bi se lakše bacila. Naravno, glina otežava prima-
mu što praæku èini mnogo moænijom. Koristi se za dubinsku hranu i za jake
vodene struje. Pored gline koristi se i kaolin. Kao i glina veoma lepljiv i prven-
stveno se koristi za dubinsku hranu. Neki pecaroši smatraju izuzetnom zemlju koju
izbaci krtica. U tome ima dosta istine, jer je struktura takve zemlje izuzetno fina.
Kreda (kalcijum karbonat) je savršena za površinske hrane, daje gustinu i dovodi
do zamuèenja vode.
· PV1 - Braon zasladjivaè koji se koristi za zasladjivanje cerealija za
hranjenje trkaèkih konja. Zahvaljujuæi braon šeæeru PV1 služi i kao slepljivaè.
Ovaj dodatak je idealan za pravljenje primama koje se bacaju na dno gde treba i
da se raspadnu. Koristi se u kolièini od 15% od ukupne mase primame. Ukoliko se
želi izuzetno tvrda primama koja se sporo raspada na svaka 4 dela mrvica crnog
hleba, treba dodati jedan deo PV1. Tvrdoæa primame se poveæava dodavanjem
PV1.
· Brašno kikirikija - Ovo brašno je nešto svetlije od brašna oraha. Može
se koristiti kao živo ili peèeno. Živo je lepljivo i masnije od peèenog. Dobro je za
bodorku. Dodaje se u kolièini od 10%.
· Kukuruzni prekrup - Uglavnom se koristi za èišæenje mesnih crviæa,
ali se uspešno može koristiti i kao primama. Blago pokvašen, u vodi stvara izuze-
tan, žut i vidljiv oblak hrane u svim slojevima koji mami ribu. Umešan sa hlebom
pada na dno i tamo se raspada, dok veæi komadi isplivavaju na površinu, dodatno
mameæi ribu. Pored prekrupa u primamu se može dodati kukuruzno brašno i kuku-
ruzni griz. Sva tri sastojka mogu èiniti i do 50% ukupne mase primame.
· Ikra - Kavijar od bodorke. Zahvaljujuæi kolièini ulja u njemu služi kao
mehuriæ koji izdiže hranu ka površini. Dodaje se u kolièini od 15%.
· Mleveni biskvit i keks - Za dubinsku hranu koristi se mleveni biskvit,
dok se za površinsku prihranu koristi mleveni vafel ili kornet od sladoleda. Dodaje
se do 15%.
· Mleveni orasi - Fino mleveni orasi daju primami masnoæu i èine je
aktivnijom u vodi. Braon boja oraha je korisna, jer dodatno zatamljuje primamu.
Posebno su efikasni za bodorke. Koriste se u kolièini od 10% od ukupne mase pri-
mame.
· Korijander, vanila, anis, karamela, voæni ekstrakti, veštaèke arome
- Zaèini se koriste da daju primami specifiènu aromu. Ubacuju se do 5% od ukup-
ne mase primame.
· Melasa i jeèmeni slad (malt) - Ova slatka materija, koja se koristi za
stoènu ishranu, može se dodati u primamu da bi je naèinila kompaktnijom. Najviše
se koristi na poèetku sezone lova šarana, linjaka i deverike. Uobièajen je odnos 2/3
178 Primama
melase prema 1/3 mrvica crnog hleba. Ovakva primama poèinje odmah da se ras-
pada, a balonèiæi vazduha poèinju da se pojavljuju na površini vode, a to traje oko
1,5 minut. Nakon 2 minuta kugla se raspada u potpunosti, pri èemu se zbog utica-
ja balonèiæa vazduha parèiæi primame nalaze na veæoj površini.
· Mleko u prahu - Koristi se kao zamagljivaè pri ribolovu sitne ribe pri
površini i za stvaranje oblaka u sredini vode.
· Kokosovo brašno - Lakše je od vode, pa u toku raspadanja primame
isplivava i mami ribu u svim slojevima.
· Drveni opiljci - Opiljci od tvrdog drveta imaju istu namenu kao i
kokosovo brašno i treset. Daju rastresitu primamu, koja isplivava.
· Boja - Crvena je najèešæa boja koja se dodaje primami, medjutim neki
ribolovci smatraju da je najbolje da primama ima prirodni ton.
· Biljna semena - U ovu grupu spadaju sva semena biljaka koje životin-
je koriste u ishrani. Osnovni kriterijum je masnoæa i hranljivost semena. Èine do
20% ukupne mase primame i najèešæe se koriste: ricinus, konoplja, rogaè, kikiri-
ki, soja , suncokret i stoèni i obièni grašak. Sva semena se pre upotrebe samelju.
· Sitne životinje - Kao dodatak primami sitne životinje se dodaju tek na
kraju, na samom mestu pecanja. Ove životinje su prirodna hrana ribama i one ih
rado uzimaju. Za ovu svrhu se najèešæe koriste: dafnije, tubifeks crvi, larve
komaraca i sitnije vrste mesnih i mleènih crviæa.
· Koštano brašno - Koštano i riblje brašno se dodaju primami, pre svega
zbog mirisa i hranjivosti. Ukoliko se ne mogu naæi u èistom obliku, mogu se koris-
titi i koncentrati za domaæe životinje, kao i izmlevena hrana za pse i maèke, hrana
za kornjaèe i akvarijumske ribice.
· Sir - Rendani tvrdi sir, kao što je parmezan ili gorgonzola dodaju se u
primamu, radi pojaèanja mirisnosti i atraktivnosti mešavine.
· Bundeva - Rendana bundeva se može dodati primami jer je u isto
vreme i slatka i atraktivne narandžaste boje. Primami daje vlažnost na šta se mora
obratiti pažnja.
· Seme konoplje - Seme konoplje je idealna i dugotrajna primama. Riba
æe se vraæati na hranjeno mesto dok i poslednje zrno konoplje ne pojede.

CD
 Priprema primame
oznavanje tehnike pripreme primame je

P jedan od preduslova dobrog i uspešnog

ribolova. Veliki broj sportskih pecaroša
amatera retko i nerado koristi primamu, èesto
èak i iz finansijskih razloga.
Jedna od najèešæih grešaka je kupovina gotove primame i dodavanje
hleba u odnosu 1:1 na svim vodama, u svim uslovima bez obzira na vrstu ribe. Vrlo
je bitno poboljšati primamu tako da ona taèno odgovara ribi koju želite da lovite.
Da bi ovladali tom veštinom, potrebno je da prouèite životne navike svake riblje
vrste i vrstu hrane kojom se najèešæe hrani. Imajte na umu da primama uvek ide u
paru sa vrstom mamca. Ne možete efikasno pecati površinskim mamcima uz
upotrebu teške dubinske primame.
Pri pripremi primame bitna je veština kvašenja smese. Svaka hrana se
kvasi zavisno od namene za koju je pripremljena. Na primer, površinske hrane su
pripremljene za lov površinske ribe, najèešæe kedera i crvenperke. Vrlo su sitno
mlevene i u dodiru s vodom stvaraju oblak koji bi se trebao što duže zadržati u
površinskom sloju vode. Ako takve hrane pripremite polusuve i oblikujete u
kuglice, one æe brzo potonuti, ali æe se sastojci koji su vrlo lagani dizati prema
površini mameæi ribu i podižuæi je od dna. Ako se površinska hrana jako namoèi
tako da joj je konzinstencija mekana (kao retki griz što takmièari vrlo èesto rade)
njihove æe komponente potpuno upiti vodu i postati neaktivne. To znaèi da æe se
takva hrana na samoj površini raspasti i poèeti polako da tone prema dnu. Takvu
hranu ribe obièno èekaju u odreðenom sloju vode i na mestu gde im je struja
donosi. Pri lovu treba naæi sloj vode i dubinu na kojoj se riba hrani.
Primame delimo na lake i teške, odnosno na one namenjene srednjoj
zoni vode i one namenjene dnu.
Hrane namenjene srednjem sloju vode kvase se manjom kolièinom
vode, dovoljnom tek da se komponente toliko natope da ih možete baciti na

179
180 Primama
željeno mesto. Pri dodavanju vode,
ove hrane treba energièno mešati
kako bi komponente što
ravnomernije upile vodu. Ovu
hranu obavezno prosejati, a pravu
konzistenciju hrane i kolièinu vode
koju treba dodati postiæi æete samo
iskustvom.
Hrane za dno se kvase
kolièinom vode koja je dovoljna da
krupne komponente upiju vodu i
postanu ribama dovoljno meke da
ih mogu bez problema jesti. Ove
hrane treba 2 - 3 puta kvasiti u raz-
macima od 15 min, a najbolje je to
uèiniti 2 - 3 sata pre ribolova.
Postoji jedna tajna koju koriste
iskusni takmièari. Sastoji se u tome
da hranu za dno što više puta pre-
mese i proseju kroz sito. Takva
hrana je potpuno neaktiva i brzo
pada na dno i tamo ostaje. To se
prvenstveno radi zato da se otklone
sve grudvice koje su stvorene pri
mešanju i moèenju i da se omoguæi
pravilno moèenje svih komponenti.
Prosejavanjem se postiže i da u
finalnom mixu bude veæa kolièina
vazduha koji omoguæuje da se
kugla pri padu kroz vodu i na dnu
(zavisno od hrane) brzo i pravilno
rastvara mameæi ribu. Znati koje je
vreme potrebno hrani koju ste
napravili da se otvori na dnu,
ponekad može napraviti razliku
izmeðu bogatog i nikakvog ulova.
Koliko se dugo kugla u vodi rast-
vara lako možete saznati ako jednu
10 zlatnih pravila pripreme:
1. 3 kg hrane staviti u jednu kantu. Ne
više.
2. Sunðer potpuno iscediti u hranu i onda
detaljno mešati.
3. Hrana æe vodu za kratko vreme pot-
puno upiti. (Hrana se još oseæa suva).
4. Dodajte još vode, posle 10 minuta æe
hrana nabubriti pa æe dobiti na kolièini.
Dobro treba mešati.
5. Sada kvasite treæi put. Na taj naèin se
dobija prava koezistencija hrane. Vodite
raèuna o tome, da ako u hrani ima mnogo
vode, gubi se kvalitet zaèina.
6. Kroz je sito prosejte hranu da ne ostanu
grudvice, zbog toga da bi se u vodi na dnu
hrana odmah raspala.
7. Ako hrana nije teška za reènu struju,
izmešajte 10%-15% kamenèiæa sa hra-
nom.
8. Kada ste sve to uradili, napravite kon-
trolu. Od hrane napravite lopticu koju
æete iz visine od oko jednog metra pustiti
na zemlju. Ako se ne raspadne, hrana je
dobra.
9. Hranu možete poboljšati sa razlièitim
dodacima. U toplo godišnje doba dodajte
aromu karamele, vanile, meda, jer sa
njima možete uspešno pecati. Kumin,
koriander i anis su dobri za zimske dane.
10. Posebno dobro se razvija aroma ako
se svi zaèini pomešaju sa suvom hranom
nekoliko dana pre pecanja i dobro
zatvore.
kuglu bacite u pliæak ispred sebe i izmerite
 Primama 181
vreme. Recimo da se kugla otopila
za 15 min. Ako poèetno hranjenje Jedan interesantan naèin pripremanja pri-
obavite sa 10 kugli i u prvih 20-ak mame dat je ispod: Dan pre zamesite 5 kg
minuta dobijete nekoliko grizova hrane (M. Van Den Eynde): 3 kg Big
ili ulovljenih riba, ali vam nakon 20 Fisch-a, 2 kg Heavy Special-a, 150 g adi-
min ribe prestanu da grizu, to je tiva Brasem Orange-a. Hranu pomešajte
vreme za ponovno dohranjivanje. na suvo te postupno dadajte vodu. U
Vešt pecaroš primamom hranu uspite 1/4 kg smrznutih crva.
može ribu privuæi na željeno mesto, Polovinu kolièine hrane odvojite i
podiæi je sa dna u sredinu ili na napravite èvrste kugle velièine oveæe
površinu hranjene vode, razdvojiti narandže. Drugu polovinu hrane još jaèe
krupnu ribu od sitne, naviknuti ribu navlažite i napravite nešto manje kugle.
na mamac i uèiniti ribu još više Suvlje kugle brže æe se raspadati u vodi i
gladnom. pre mamiti ribu. Kugle podelite u vreæice
Korišæenjem primame za (pet vlažnijih + pet suvljih) i stavite ih u
sredinu vode, kao i loosefeeding duboko smrzavanje. Na ribolov ih nosite
tehnikom, možete sa dna podiæi u prenosnom hladnjaku. Prihranjujte
ribu u srednji sloj i tu joj ponuditi svakih sat do sat i po vremena. Prvo hran-
mamac. Ovo æete raditi ukoliko se jenje 10 kugli, sledeæe 5. (Robert Janko)
na mestu ribolova pojave cverglani,
sunèice, krkuše ili druge ribe koje rado jedu sa dna.
Ubacivanjem kastera u primamu i korišæenjem loosefeed tehnike, razd-
vojiæete sitne ribe i beovice iz jata na površinu, pa æete lako na dnu pecati najveæe
primerke iz jata.
Kada na nekoj vodi želite da naviknete ribu na novi mamac, nahranite
mesta veæom kolièinom mamaca. Bilo bi dobro da prihranu mesta vršite u dužem
vremenskom periodu i do pet dana, uvek u isto vreme. Ovo æe kod ribe stvoriti
naviku i na mesto i na vreme. Ovako naviknuta riba, biæe manje oprezna kada vidi
mamac na udici.
Pazite da prilikom primamljivanja ne zasitite ribu. To je èesta greška kod
neveštih ribolovaca. Još od davnina se u primamu dodaju laksativi (kao što je
izmet od golubova) i masne materije koje pojaèavaju probavu kod riba i na taj
naèin je teraju da se èešæe hrani. Sita i najedena riba pogrešnim hranjenjem,
prestaæe da se hrani i tog dana æete se sa pecanja vratiti sa slabim ulovom.

.
 Groundbaiting
ostoje dva osnovna tipa primaljivanja

P ribe. Jedno je razbacivanje uzoraka

mamca ili neke hrane (engl. loosefeed-
ing) rukom, praækom ili hranilicom.
Drugi naèin je primama loptama koje se u suštini sastoje od navlaženog
hleba u koga po želji možete dodati potrebnu kolièinu mamaca (Engl. groundbait-
ing). Lopte se bacaju rukom, praækom ili se postavljaju na hranilicu.
Odluka koji naèin da upotrebite je dosta teška. Ukoliko pecate deveriku
ili crvenperku koristite drugi naèin dok kleniæ, klen, mrena ili bandar ne vole ovaj
naèin. Zimi je groundbaiting velika greška, posebno u hladnim i bistrim vodama
kada se ribe vrlo brzo zasite.

Koliko i koliko èesto

Namera vam je da primamite ribu i da je vežete za jedno mesto. Ne i da
je nahranite. U tri reèi: “hranite èesto i pomalo”. Poènite sa kuglama velièine
oraha. Ukoliko se pojave ribe, pojaèajte kolièinu, ukoliko ih nema, smanjite.
Uèestano hranjenje poveæava verovatnoæu da æete upecati nešto, ne samo na
poèetku, veæ svo vreme pecanja.
Kada pecate na tekuæim vodama, · Precizno bacanje primame je od izuzetne
primamljujte sa svakim zabaèajem, važnosti. Razbacivanjem primame, razba-
kada pecate na stajaæim vodama, caæete ribu po celoj površini i onda vam
hranite na svakih pet minuta. ostaje samo da pecate uzduž i popreko.
Uvek prihranjujte istu taèku u kojoj
Izuzetci pravila pecate.
Glavni izuzetak pravila · Zlatno pravilo je da ne pecate predaleko.
èesto i pomalo je pecanje deverika. Daleki zabaèaju su retko precizni, a i pri-
Ove ribe postaju vrlo nervozne mamu je teško daleko dobaciti, a da se ne
kada im nešto stalno pada na glavu. raspe usput.

182
 Primama 183
Ovde je dobro primamiti sa par veæih kugli na malom rastojanju i pecati izmedju
njih. Dodatkom primame, verovatno æete rasplašiti jato.
Drugi izuzetak je onda kada u vodi ima mnogo sitne ribe. Tada možete
da probate oèajnièki metod, da pobacate svu primamu u nadi da æete prehraniti jato
i tako ga oterati.
Groundbait je, strogo govoreæi, taèno odredjena mešavina sastojaka koja
privlaèi ribe. Bazira se na hlebu i keksu i razlikuje se od loosefeed-a koji se bazi-
ra na mesnim crviæima i kukuruzu šeæercu.

Kupovne primame
Kupovne groundbait primame kao što su francuski Sensas i belgijski
Van Den Eynde u sebi sadrže sve moguæe sastojke, od vanile i keksa pa do izmeta
goluba. Na kesama primame se obièno nalazi i uputstvo za upotrebu, ali i vrsta ribe
za koju je ona namenjena. Najbolju primamu za neko mesto i vodu možete odred-
iti samo eksperimentom. Ne mora to biti ni najskuplja ni najmirisnija primama.

Pravljenje smese
Bez obzira da li koristite domaæu ili kupovnu primamu osnove pravljen-
ja smese i njeno mešenje su iste. Dok god ne savladate ovu tehniku, nikakve
kolièine aditiva vam neæe pomoæi da primamite ribu.
Prvo, treba imati posudu u kojoj se mesi primama. Ona treba da bude
plitka i široka. U dubokoj posudi, sloj primame na vrhu biæe premek, a onaj na dnu
verovatno presuv. Ukoliko se koriste mesni crviæi oni æe spasti na dno posude i
neæe biti ravnomerno rasporedjeni. U uskoj posudi neæete moæi komotno da
ubacite šake kako bi dobro umesili smesu.
Dalje, ne mesite svu primamu odjednom. Ukoliko to uradite, do kraja
dana primama æe na toploti i suncu izgubiti od svoje arome i vlažnosti, pa time i
atraktivnosti. Isto tako, nemojte ubaciti sve crviæe na poèetku. Napiæe se vode i
postati plivajuæi.

Pravi sastav
Najbitnija osobina primame nije ni boja, ni ukus ni miris, veæ tekstura.
Ista primama u zavisnosti od teksture se na istoj vodi može primeniti za razlièite
namene.
Zamesite je tek toliko vlažnu da bi se mogle praviti kugle i primama æe
se pri udaru u vodu raspadati i praviti maglu. Ova primama je odlièna za površin-
ski ribolov na mirnim vodama.
Ista primama, ukoliko se postavi u hranilicu, æe prosto ekplodirati kada
184 Primama
padne na dno i poèeti da se napija vodom i na taj naèin æe pokriti veæu površinu
dna.
Ako primamu zamesite sa toliko vode koliko je neophodno da u nju
možete dodati i crviæe ili komade glista, a da se ona ne raspadne dobiæete idealnu
smesu za ribolov na donjoj polovini toka na mirnim i sporotekuæim vodama.
Ovakva primama se neæe raspasti èim udari u vodenu površinu, veæ tek kad poène
da se napija vodom, a to je par sekundi posle.

Korišæenje primame
Primamu možete dozirati na razlièite naèine. Velike i èeste kugle mogu
rasplašiti ribu, ali æe brzo nahraniti vodu, dok æe recimo hranilica tiho, ali polako
prihraniti neko mesto.
Bez obzira što veæina ribolovaca primamu baca iz ruke, na velikim
vodama i kada je potrebno biti precizan mnogo je bolje koristiti praæku. Na taj
naèin je najbolje bacati kugle malo veæe mandarine, a pre bacanja kuglu umoèite
u vodu kako se ne bi lepila za praæku.

Vrste primama u zavisnosti od vode

Razlièite vode traže razlièite primame. U mirnim vodama laka primama
sa par mesnih crviæa privuæi æe bodorke, crvenperke i beovice. U bržim vodama
potrebne su vam teže primame, posebno one koje æe raditi u drugoj polovini
dubine vode.

Groundbait kao nasilac

Korišæenje groundbait-a kao nosioca podrazumeva njegovu osobinu da
može da transportuje komadiæe mamca na željeno mesto. Veæina riba pozitivno
reaguje na loosefeed, ali ima situacija kada je ta tehnika neprimenjiva. Recimo
kada treba baciti daleko ili kada je jak vetar, kada treba baciti primamu neposred-
no ispred vas, a struja je izrazito jaka. I sitne ribe mogu praviti problema,
proždiruæi loosefeed pre nego parèiæi padnu na dno.

Groundbait kao primamljivaè

Iako struktura primame može biti takva da su joj deliæi toliko sitni (u
vidu praha) da riba ne može ni da je iskoristi, ona svojom aromom može privuæi
jato.

*
 Tehnike primamljivanja
ad se govori o tehnikama primamljivan-

K ja, ovde misli se na postupke koje

ribolovac èini kako bi privukao i na je-
dnom mestu zadržao jato riba. Od tehnika ovde
obradjenih imamo: masovno primamljivanje, stalno primamljivanje i
polumasovno primamljivanje sa dohranjivanjem.

Masovno primamljivanje
Ova tehnika podrazumeva da se primama baca samo jednom, na poèetku
ribolova, jer bi dodatno ubacivanje, ili uplašilo ciljanu ribu ili prizvalo neželjene
goste. Uglavnom se koristi kod stajaæih i izuzetno sporo tekuæih voda, gde je
efekat ispiranja hrane sa dna pod dejstvom struje minimalan. Cilj nam je da na
mesto privuèemo ribu i da je tu zadržimo što duže vreme. Prvi zahtev rešavamo
tako što ukupnu kolièinu, a to je obièno od 5 do 15 kugli velièine manje
pomorandže, bacamo na isto mesto na kome želimo da pecamo. Drugi problem je
u stvari problem istovremenosti aktiviranja primame. Ukoliko bi se primama ras-
pala istovremeno, ovaj efekat bi bio umanjen. To je razlog što jedan deo mase stis-
nemo izuzetno èvrsto, on æe se poslednji raspasti, jedan deo blago i jedan deo samo
ovlaš da bi se raspao i aktivirao veæ u dodiru sa dnom. Ovim naèinom se uglavnom
privlaèe krupnije ribe dna kao što su šaran, deverika, linjak, cverglan, ali i neke
ribe brzih voda kao što su mrena ili skobalj.

Stalno primamljivanje
Ovaj metod je potpuna suprotnost prethodnom. Primenjuje se na brzo
tekuæim vodama kao i na vodama gde je struja jaka, pa bi svako masovno pri-
mamljivanje trajalo prekratko, a utrošak primame bi bio neisplativ. Posebno je
pogodan za lov riba koje se pecaju na vrhu ili u srednjem sloju vode kao što su:
beovice, crvenperke, bodorke, klenovi i kleniæi. Sama tehnika se sastoji u stalnom

185
186 Primama
ubacivanju odredjene kolièine materijala u vodu. Ovaj ritam je po pravilu sa
svakim ubaèajem plovka, kojim se u ovakvim situacijama obièno i peca. Krajnji
cilj je napraviti oblak hrane na dubini i mestu na kome provlaèimo mamac. Dubina
raspadanja se reguliše mekoæom primame (mekša se brže raspada) i njenom velièi-
nom (manje kugle se brže rastapaju od veæih). Nikako ne smemo dozvoliti da
preteramo sa kolièinom hrane, jer æe se ribe najesti i napustiti mesto. Dakle, svi
parametri se podešavaju od sluèaja do sluèaja, a reper je oblak primame na željenoj
dubini.

Polumasovno prihranjivanje uz dohranjivanje

Kako ni jedan metod nije idealan, ni prethodna dva se ne mogu uvek pri-
meniti. Najveæa mana prvog je moguænost da se pretera sa kolièinom hrane, kao i
ogranièenje na spore i mirne vode. Druga tehnika, ipak, traži više pažnje i stalno
posmatranje efekata i može ponekad biti zamorna za ribolovca. Mešavina ove dve
tehnike je uzela one najbolje elemente od svake. Prvo se baca veæa kolièina pri-
mame na dno, ali je ta primama u ovom sluèaju isto stisnuta i raspada se jed-
novremeno. Bacite do 5 kugli. Nakon toga saèekajte da riba dodje i poène da se
hrani, kada ugrizi prestanu, poènite sa dohranjivanjem sa manjom kolièinom sit-
nijih kuglica (klikera) prihrane. Na ovaj naèin stalno privlaèite ribu, a možete je i
diæi sa dna ukoliko vam je to cilj. Pošto smesa za poèetno hranjenje i kasnije
dohranjivanje morju imati istu boju i ukus, ali morju biti razlièitog fizièkog svo-
jstva (prva se mora polako raspadati i padati na dno, a druga bi trebala da se ras-
pada veæ uz put) treba uraditi sledeæe. U prvu smesu treba dodati neki slepljivaè
kao što su PV1, melasa ili maltex, a u drugu neki od aktivatora, kokosovo brašno,
treset ili èak mesne crviæe.
Pri ribolovu dubinskom metodom, dohranjivanje može da se radi i speci-
jalnom metalnom hranilicom koja se veže na kraj najlona. Ova hranilica obièno na
sebi ima i olovno otežanje, te nije potrebno dodavanje olova na sistem. Problemi
se javljaju kada je voda na kojoj pecate teška, odnosno dno puno panjeva i grana
i kada se hranilica lako kaèi pri izvlaèenju. Postoji jedan lak i elegantan naèin da
se reše ovi problemi. Pre ribolova, kod kuæe u èašu od jogurta ili manju èašu
naspete zrnastu primamu i zalijete je vodom. U sredinu èaše ubacite parèe savijene
žice u obliku omèe. Sve ovo zaledite. Na pecanje idete sa malim prenosnim
frižiderom u kome èuvate, ove napravljene hranilice. Kaèe se na kraj najlona o
žièanu omèu koju ste napravili pre ledjenja. Nakon zabacivanja u vodi zaledjeni
paketi primame se brzo tope i pri izvlaèenju najlona samo omèa ostaje vezana.
Kaèenje je na ovaj naèin svedeno na minimum.

9
 Primamljivanje sa èistim mamcima
od ove vrste primamljivanja, redovno se

K bacaju, ruèno ili uz pomoæ praæke, samo

èisti mamci, po pravilu isti oni koji se
postavljaju na udicu. U toplim vodama najèešæe
se radi o zrnima raznoraznih žitarica (kukuruz, žito, konoplja...), dok u hladnim
bolje odgovaraju životinjski mamci (mesni crvi, kasteri, pinkiji...). Od svih pri-
mamljivanja ovo je najdiskretnije i koristi se iskljuèivo kod izuzetno opreznih riba.
Meðu brojnim prednostima, izdvojimo moguænost da se po potrebi brzo i lako
promeni mesto hranjenja. Dovoljno je izbaciti mamce malo dalje ili malo bliže od
poèetne zone. Ono omoguæuje da se ribe premeste sa jedne dubine na drugu:
bacate li svaki minut 20 mamaca, zadržaæete ribu na dnu. Pošaljete li naprotiv 10
mamaca svakih pola minuta, ribe æe se progresivno "odlepiti" od dna i zauzeti
položaj izmeðu površine i dna. Ponekad kada želite izabrati lepšu ribu, žutooke na
primer, to je jedino rešenje da se oslobodite cverglana.
U reènim vodama, ništa bolje nema od èistih mamaca pa da se kao
èarobnim štapiæem privuèe klen. U malim jezerima, barama, ribnjacima gde god
ima linjaka i šarana, a dno je muljevito, jedino ovo primamljivanje dozvoljava da
se okupi i dugotrajno zadrži na željenom mestu.
Da bi se u tekuæim vodama bela riba privukla i sa uspehom zadržala na
željenom mestu, presudno je da svi baèeni mamci tonu istom brzinom. U tom
pogledu, korisno je prosejati sa vremena na vreme mesne crve da bi se odstranili
mrtvi, a zatim one u dobrom stanju "odmastiti" uz pomoæ kukuruznog brašna da
brže tonu. Što se tièe žitarica, kako bi sva zrna manje - više jednako težila, izbe-
gavajte predugo kuvanje.
Jedini problem je što su neophodni solidni živci, jer je èesto potrebno
èekati i više sati pre nego što se pojavi prvi griz izmeðu dna i površine.
1
*Informacije za tekst preuzete sa internet sajta:
http://www.geocities.com/Baja/Mesa/7714/index.htm 187
 Primamljivanje na velikoj udaljenosti
raæka je neophodna kad god treba pri-

P mamiti na veliku udaljenost, 10 do 50 m,

zavisno o vrste hrane. Kod bacanja kugli
sve zavisi od toga koliko èvrsto su stisnute.
Najvažnije je da se ne raspadnu za vreme leta. Po pravilu se mesni crvi mogu
izbaciti na jedno dvadesetak metara. I najbolji modeli praæki mogu razoèarati,
stoga je dobro uvek predvideti zamenu. Da bi osigurali neophodnu preciznost, pri-
mamljujte svaki put sa istog mesta i u istom smeru (odredite neki orijentir). Što se
tièe udaljenosti, morate kod svakog bacanja isto nategnuti praæku. Da bi u tome
uspeli, zavežite za dršku komad najlona, dužina mu odreðuje dužinu natezanja.
Tuba za izbacivanje hrane zvana "kobra", koristi se iskljuèivo za izbaci-
vanje boila na udaljenost od 80 do 100 m.

Kriterijumi za precizno primamljivanje

U tekuæim vodama nije lako sa preciznošæu odrediti mesto na koje mora
da padne kugla. Stoga pri primamljivanju morate uzeti u obzir dva elementa:
dubinu na kojoj æete loviti i jaèinu struje. Što je dubina veæa i struja jaèa, sve
uzvodnije morate bacati kuglu. Neretko je mesto na kojme kugla dotièe dno udal-
jeno od 3 do 4 m od onog na koje je baèena.
U stajaæim vodama kod primamljivanja sa èistim mamcima poslužite se
mini posudicom (pole cup) koja se nakon što se napuni s mamcima fiksira na vrh
šteka, a zatim jednostavno prevrne i istrese na mesto hranjenja.
Kod bacanja kugli, kako bi se postigla uvek ista udaljenost, najèešæe se
cilja vrh štapa. Ali s modelima dugim i do 17 m nije ga uvek lako uoèiti.

*Informacije za tekst preuzete sa internet sajta:

http://www.geocities.com/Baja/Mesa/7714/index.htm
188
 Loosefeeding tehnika
va tehnika je najprimenjivija kod peca-

O nja plovkom. Razlog tome je što je vrlo

teško rasuti sitne mamce precizno na
veliku daljinu. Drugi razlog je taj što je ovde cilj
naterati ribu da presretne mamac dok pada, znaèi treba imati veliki broj zabaèaja
u kratkom vremenu što je dubinskom tehnikom nemoguæe izvesti, a da se riba ne
rastera.
Oèigledno je da što je voda dublja, više treba vremena da mamac padne
na dno. Na stvarno mirnim vodama, ovo nije problem, medjutim na brzim jeste, pa
taj uticaj uzmite u obzir. U takvim situacijama uvek bacite primamu uzvodno i to
za onoliko uzvodnije za koliko je voda dublja i brža.

Gde primamljivati
Pre svega treba imati na umu, da brzina toka vode nije ista u svim sloje-
vima. Najbrža je na vrhu, a na dnu se voda kreæe sporo. To je razlog što æe puta-
nja kretanja vašeg mamca biti luèna. Uzimajuæi sve ovo u obzir, ukoliko bacate
recimo 20 m od obale, u vodu srednje brzine, i dubine 2,5 do 3 m, potrebno je
mamce baciti oko 1 do 2 m uzvodno.

Kada i koliko primamljivati

Na veæim i bogatim rekama recimo, možete baciti oko 20 mesnih crviæa
kad god zabacujete mamac. Nemojte odustati od primamljivanja, budite uporni, pa
oko sat vremena od poèetka pecan-
ja posmatrajte kako se riba ponaša i · Ovom tehnikom raspite hranu na veæu
da li treba poveæati ili smanjiti površinu. Na taj naèin sebi pružate priliku
kolièinu primame. Ova odluka zav- da provlaèenjem plovka po toj površini
isi od vrste ribe koju želite da poveæate verovatnoæu ulova.
uhvatite. Kleniæ i deverika traže

189
190 Primama
manje primame od klena, pa smanjite kolièinu na 10 crviæa svakih 45 sekundi, ako
ni to ne pomogne, smanjite period na 30 sekundi.

Gde se nalazi riba?

Leti, kada je riba gladna, loosefeeding može privuæi ribu ka površini
vode. Prvo æe se pojaviti sitnija riba, dok æe krupnija doæi kasnije kada bude zain-
teresovana komešanjem u vodi. Zimi, riba je malo aktivna i saèekaæe da mamac
padne na samo dno. Tu treba zabaciti i udicu, pa prièekati eventualni trzaj.

Primeri loosefeed tehnike

Pravi efekat loosefeed tehnike primaljivanja može se videti pri korišæen-
ju mešavine konoplje, hrane za pse i kuvanog azuki pasulja. Umesto azukija može
se koristiti bilo koji sitni i tamni pasulj. Preko noæi u kofu od 20 l sipajte mešav-
inu konoplje:hrane:pasulja u odnosu 6:3:1. Kada dodjete na vodu, odaberite par
interesantnih mesta. Na svakom bacite do pet punih šaka ove primame. Saèekajte
par sati i obidjite hranjena mesta. Na onom na kome vidite mehuriæe koji odaju da
se riba hrani pridjite i pecajte. Periodièno proveravajte i ostala mesta, a po potrebi
predjite da pecate na njima.
Drugi primer je korišæe- · Nemojte nikada prihranjivati mesta koja
nje boilija pri pecanju šarana. Prvo su na kraju vašeg bacaèkog dometa. Može
zabacite samo udicu sa mamcem. se desiti da vetar promeni smer i da vam
Nakon par sati nahranite mesto onemoguæi dalje bacanje
loosefeed tehnikom sa jednom · Ukoliko riba na nekom mestu ne radi,
šakom boilija i jednom šakom promenite ga.
zrnevlja. Ako u naredna 24 èasa · Kada riba ne radi, iseckajte 20-tak glista
ništa ne upecate promenite mesto. i dodajte im šaku mesnih crviæa. Zajedno
Ukoliko se na štapu pojave trzaji ih bacite kao primamu za beovice.
uradite sledeæe: · Kada pecate metodom zastavice ili kotr-
· Leti, na slabo poseæen- ljanjem po dnu, bacajte primamu sa
im vodama, u vodu ubacite oko 5 svakim zabaèajem. Mera je po 10 crviæa,
kg boilija promera 18 mm i 5 kg zrna konoplje ili kastera svaki put.
zrnevlja ( kukuruz, konoplja ili
mahunarke). Sve do poslednjeg dana ubacujte istu kolièinu. Zadnja 24 èasa nemoj-
te dohranjivati.
· Ako na vodi ima dosta ribolovaca, koristite 2 kg boilija velièine 14 mm
i 1 kg zrnevlja. Ista ova mera ide i na poèetku sezone kada je voda hladna.
· Ako je voda inaèe izuzetno hranjena, dovoljna je šaka primame koja se
baca na samom poèetku. Nema potrebe ni za kakvim dohranjivanjem.
)
 Prehranjivanje (Engl. prebating)
rehranjivanje mesta je prihvaæeno kao

P uspešna tehnika u ribolovu. Obièno se

koristi za pecanje krupnih pojedinaènih
primeraka ribe na nekom, taèno odredjenom
mestu, u cilju dovodjenja ribe na hranjeno mesto, ali i na navikavanje na novi
mamac kojim æemo je kasnije pecati.

Koliko je efikasno?
Nema te kolièine lošeg mamca i nema te upornosti koja æe loše mesto
naèiniti dobrim, a mamac atraktivnim. Ali, ako dobar mamac koristite na dobrom
mestu, rezultati æe biti izuzetni.

Izbor mamca
Izbor mamca najviše
zavisi od vrste ribe koja se tu
nalazi. Gliste su odliène za de-
verike i linjake, ali ako se u vodi
nalaze jata bandara ovo mesto æe
biti preplavljeno njima i ništa od
pecanja, pa je bolje koristiti mini-
boilije ili kukuruz šeæerac.
Kolièina za visi od broja
riba. U slabo naseljenim vodama
oko 0,5 kg je dovoljno, dok u boga-
tim vodama upotrebite 2,5 do 3 kg.
Za rasturanje hrane možete koristi-
ti obe tehnike i loosefeed i ground-
bating.
· Ukoliko niste u moguænosti da na vodu
izlazite èesto, ili imate samo jednu šansu
da pecate na njoj, prihranite mesto veèe
pred pecanje. Veæina krupnih riba je
plašljiva pa bi ih jutarnje prihranjivanje
uplašilo.
· Na vodama gde ima dosta pecaroša,
uvek hranite par mesta, da se ne bi desilo
da vaše mesto bude zauzeto kada dodjete
izjutra.
· Udružite se sa prijateljima i izlazite na
vodu naizmenièno, hraneæi ista mesta. Na
taj naèin æete uspeti da prihranjujete
mesto svaki drugi, treæi dan.

191
192 Primama
Dobar dodatak hrani je
riblje meso i meso kornjaèe, onda
aditivi u vidu aroma i zasladjivaèa.
Šarandžije obièno hrane mesto
boilijima, u nameri da naviknu
šarana da je upravo njihov boili
ukusan i bezbedan te da ga može
jesti bez straha.
Koliko èesto?
Idealno bi bilo da
prihranjujete mesto svakog dana,
sem onog kada ste rešili da pecate.
Èesto pecaroš nije u moguænosti da
to uèini, pa bi prihranjivanje na
svaka dva do tri dana bilo dovoljno.
Redje od toga nema svrhe.
Loosefeed ili groundbait tehnika?
Tehnika ipak zavisi od
vrste hrane koju želite da bacite.
Boilije možete precizno da plasir-
ate u vodu, pa bi loosefeed bio
dobar izbor. Ako pecate na crve, bolje je koristiti groundbaiting, pa pored hleba i
crva dodajte i zrno konoplje, koje odlièno privlaèi, ali i zadržava ribu na željenom
mestu.
· Poènite sa prehranjivanjem što je mo-
guæe ranije, pa èak i u januaru.
· Prvo bacajte manje hrane, a kako vreme
otopljava, poveæajte kolièinu hrane.
· Mera hrane je za jezero sa:
· 50 šarana po 2 kg tri puta nedeljno
· 100 šarana po 3 kg tri puta nedeljno
· 200 šarana po 4,5 kg tri puta nedeljno
· Koristite najkvalitetniju primamu koju
možete priuštiti. Mora biti u skladu sa
mamcem na koji æete kasnije pecati.
· Hranite mesto uvek predveèe.
· Izaberite mesto blizu kuæe ili uz put
kojim èesto idete, kako bi smanjili
troškove.
· Neka mesto ne bude opšte poznata
pecaroška lokacija. U blizini ne bi trebalo
da bude drugih ribolovaca.
· Èuvajte mesto u tajnosti.
· Sa pecanjem poènite najranije 2 meseca
nakon zapoèinjanja hranjenja.

Primer korišæenja tehnike

Pravi efekat prehranjivanja može se videti pri korišæenju konoplje.
Potrebno vam je oko 17 l konoplje koja je preko noæi stojala u vodi. Ovako
nabubrela zrna raspite na dva mesta. Pecajte nakon dva do tri dana. Konoplja je
toliko dobar atraktor, da æe riba dolaziti na isto mesto dok i poslednje zrno kono-
plje ne pojede.

36
IV deo:
Pecaroški mamci
Sadržaj
IV dela

MAMCI ŽIVOTINJSKOG POREKLA 197

MESNI CRVIÆI 197
PIJAVICA I DURBAK 204
BLOODWORM I JOKER 205
GLISTE 207
OSINA LARVA 210
INSEKTI 211
ŠKOLJKE 213
PUŽEVI 214
RIBA 215
SIR 217
PARIZER,MESNI NAREZAK, KRV I IZNUTRICE 218
MESO 219
RAZNE SITNE ŽIVOTINJE 221
MAMCI BILJNOG POREKLA 222
HLEB 222
PSEÆI BISKVITI I PLUTAJUÆI KEKS 225
PŠENICA, JEÈAM I KUKURUZ ŠEÆERAC 226
KONOPLJA 228
MAHUNARKE 229
KROMPIR 230
KULJA 231
BOILI 232
VOÆE I ZELENE ALGE 238
ADITIVI 239

'#
 Mamci 201
 

  
 

  
 
4 
    
#
  / 
           4  
     

 

   
   
    
  3  
 


   !

  
 
  
         
 
  
  3 "   
     "  ==  =A 
"    
=<" 
 

"#
! 

      $
 
 
 

 

/
    " 
"   0 " #   
 
#  
   !
 "
                   
*
 

   +   
"
 
 " 0
 
#
     
 
         
 
  
     
  
     !   "    
 
 
      /"      
 
   ><   !   


 /
  
 
 
" 
$ 

*
 B !  
  
 
 
B><<    ,
  " ==
B  =<
B"
B   
B
 
B
 "
B

B

  
/
            
     

$                   
0 
   
202 Mamci
    *

  
=> 
  *




  
 !

" 


 "  #
    
 
  

 !"

       
 "
 
 +

 
 

  


 ,

 
    


 4
 

 

%
!"   
   
  ,     
  
  
  4        
   
  +  
"      
 
 


 
 
 
 #
  
 
  3  
 3  


 
  
 
$
3   
7
B   
B
B

B   

B 
B?
+   "             
  
"             
     *

  
 
 
  /  
    
   :   
         
+        B 4    
 
   "
  
 
   
 
/     
   B*

 '
          

 *     
 
    
 * 


 9

;>< $ 

   
   
?
   
 Mamci 203

8
    
 

     
  "  

   0 
 
 
  
 


 ,

 
 0 

      

  
     !      
 "   
!  
  *   


  
"
   >. 
$
    $

    "
 ! 



     !







 
#

=?/- '
 " 
   #
  
 
  
  !
"  ?A B +  
 
    
! 
  


  
   
     +   
 
  

  
    "   

  

 
,
     B C
       
  
       

 0   
   
   
       
        

  0 
 
 "  #       "  
 

  "      
" " 
  
 
    
$  
  
   
      
     0
   






   
  
,
 "       :    
   
 

  

-
 


C
,

0 

C


C 

$
,  

!

C






-
  E E E E E E E # #

D # E # E E E E E E
C 
# # # E E E E E E
B
  
 (       )  
#

P (
 
)    





    ,     
     #


   
  
 
   ,"      
       
  
+    " 

     
 
      
 


       
    
  *     

" 
  
 0
  
 
    
#
  "#



!"
    F

G


"
   
 
   
 *   
 
   


9   "
0
 
 8  
"   




  

  
     
   C
         
 " 
 0

   
  
*   
    
    0
 " " 



  
    
 
   
 ! 
 
#
 
 !  
  
 
     !

 
    

"      
   #


W
204
 &' 
H




B  "  
     
#

  
  *


      

   
    4 H
#  
  
  
 

   0  H
# 
         
  


  /  
         
    
   

 
  
    " 
/  
   
              
  

 CH
#
=

I
     *
  
     "      
 
 

 
+

  "     
 ,
 
 
 
 
   H
#  B+"   "   
#
   *
" 
    
 " H
# 
   
 

  
 " 


      B3  
#
  



    

  
     , 
  
     
   

  3
 

+  "  =<  ==   
  H
#  ,"   

      

 '(
CH
# 
 "#
 
  *

   

205
206 Mamci
 *
  
  4
     


/ 
            ?<  A>   /


    ;>= 
 >< 0  
 
#

" 

  
3
H
#




 

 
 7   

    B:  
    
    
  
  

  
       
  
 
 +
!  
  
   "  
  


  
 

 /"
 



 

  " ! 
    A> 0
  #

   
  ;> ,
  
" 
 

de
 %
 
  " 

P 



  0

   
      
   
    

    
 ></- !" 
  "   
+             " 
  / 

""     






 9    
 

" 
 

8 
"  
 
 7


()
 
  (
)  

)
-
      "   

         #

  
 $  
 


  ,"  #

   A.  .I;<
% 
     ";A;.  


 
9       
 #
      
      
 

   0  >I
   

#
;>  /     



         *

  
 
    
  
  

*# 
C
   
             
 0  ;<;? 

  , 


207
208 Mamci
 "   / "  


 /      

) ( 

/   
   
 " 

    
   
!
 >I /" "  

    

 /"
  

 $ 

 
 

   

+(  B- 
 " 
.

/   
   # 3"   
 

                    " 

   ,   "

 

      
B +           

 
   

  
   

"  
   
        
  B 0
    
 
   
  " 
 

#
,  
$    
 "  B + 
  
    
 

 
#    
   (   


)  $

   
  
  
   8 
    
 
$
 
 

 
   !  "
     


/  "
  


 8 

"    

   


  
        

      
!
"  
  
 

  
,    
   " 

  
 
  
 " 
+
  "    

";;>
 Mamci 209
(+    
  " 
 " 

 
 
  
    )
!  
   
 B !     

   
     "   
  9 

    
;>  ?<   !     
   
    
  
     
    >   !    B +        
  ;<<  =<<   $ " 
       
 !   
  


        "         

"  
      :
    
0      
   
 
    #
  

 !   +     
         /   
       
" 
 
 # 
 
  
 9
  
       
" 0
     #

 4   
  

 

  
$          
   
   
 
 
   
     


J    "     
  
   / 
 #
       
 
 + 
   "     #
 
 
 

98
 - 
      
  

Z 
   !  
  

  
   #
   /   "    
 
 "  
 9
 
 +

 
  
  :   
  

   
 
 
*"     
"   

 9

   
 
 

 # #
  
* "
    *
    
 #
   /      
 8   
 /
  
A#>

"     
0
  "    
             
*
          

 /  
   B $  
   
   
 
  /       #   
 

 
 
 
*
 "           
   " 
 
 

            
  
        
#

" ,"   

 

 

 
!       *   
       J            
  0 
 
    
"

   
M
210
 . 

   

C  
 9
 
  7

 
   


    
       
       
 

&
C    
 
    
 
   
     



   !  "



 "       

&/ (012

C
  
  
    
  
      / 


    J  " 

" #

 !  
      "


 

" 3   
  

  " A>
 +  
 =< 
   A  .   
  *
 
       
  +
  
  * 

  
 


;<;>/- !;A
 


 



 C  
 

 ,

?"
"
!
   
"

    

 !"
   

 4

 


   
  / 
   
" 

  +  " ;.;I " ;=
;A " 
   +
   #

211
212 Mamci
  
 
  +"
  
   
 /
  
#    "
;==< ,"  " ;A;< *
 
"  

  
    

%
J   
 
  ,
       B3 
 . 
"  ,"       B 3      .  ;<  
            ," 
" 
  !""   

"   
 

 
 
  
     
 
  
 
 # B *             
 
      
  
   
     
   
  +  
   
,"   "  
 


  
$ " 
  
" !  
   : 
 



"  

 !
 

   
 

3 
% "
 
   ! 

 
  

  
 



 0" 

 7prvi # 

 
 
  "  

Kdrugi -  

  
" /
 
    


  
 
 

*     

/ "   
 

  
 
 !  
 
  
#

 
 


 :
 
 
 
  " * 
  "

i
 4  
     
   

O     +   
  

 
 
 
  
 #

 " 
 

#
 "  
 
9
       "       


 

 " 
             #  (   2

)"
  


 #
  !  
  



 
   
        B+ 
"  

0          
  "    
#
    "     
 
  
   

 
 "   B*
 
   " I
       4 ;<;I  /

        
   
  
  
# B C
         
    ,   

 
 
 

"  
 " ;< / 
    
 
 !   

#
   
   
   
   !     
 

   /#
    
        ,
    


 "

/ 


    
N
213
  
 
       
 

P "  

#

     *   


         /" 
  
 
 



 
  
 ,      
"  
 
#


  
 
  
 
*    "     + 
   

 
  ;>  
"  +      #

 
+     "  "  
  9   



        
  *"   
 "      
 


    *   ! 

     /

  
   
  B 9
  
       
     +
     
 
  
  "     
   
# 
  *          
 

  
          
  
     /        
*   
"   

   +

                


* " 
  
    
   C
 
   (Planorbis sp.)
"
;?

J
214
 3


 
 
 



P 
"

  
  
   3"  #
   
    
" 
 
   
 

  
  
><=><  
 


 
 
  " " 
   
"  
  $ 
  
  "
 
 
  


#

     
  
      /

   

 
 0   "

#
 
      
   
  

   +  
#
 "
"
 
 


    #
  
 +  
 

          #
  "        "
 %  


 
 :  =A
" *
 
     
 !


 
  
 
 
 
 
 

 0   " 
 #
 +"
 

 " 


 
  
,   
# B 3        
  
    " I;= 
 !"  "    B*
"    
 "

      
   

  


     "  

   
 
   

215
216 Mamci
   
" 
"  

 * 
   
 

    
 " 
;>< +  
   
  A< 
!  
 
   

   

   
 


  "  
 


      + 6 6 

 "    

    "     
  
"      %
" 
 
 
 

     3         "   
      * 

    "    
 B    



       " , 

    
       
   


 /   

     !    


"      !  
  
"    


   
   
  

   B+   
" 

,        
      
  #
 
"   

C
            B," 

  

  "  
  "  I    "  
 
 
       
    ,
  
 

 
  *
           
   
      +     
 "  


   
# 
 
 2
  
 B     
   
     
               

  
 
 
    
"    

 #
"  $     
     
 
 
 
  9
" 
 
#
      
       
    

!
"" 

    


 "   
  / 
  

   
   3 
      
       "  
   " 
# 

  

O
 

         


S 
 ! 




            
 
   
 
 

 7F"
 G *
 

  "     
  
        
  
    
     "  "  
    

*
    

"   B*
 "  

9
 
        
      " B$
 
 4 
 . 
   ;= ;=    B*
" 

 
#
;<  I  =<     .    
*
 
     


   ""  " 

 

 
3pastu od sira 
 7;=<  



    
 4 


 0 
 
  *  #
   


  " "  


 
" 
 / "  
 
 
0

 palentu sa sirom 7F+


 F3 G
   , 
   8#
 
 G
Sirni valjušc 
 ;<<  " 
;<#=< F3 G

  3  
 

I
217
 5 5  

 
          

M 

    
  *

 

  "      

  +    

 

 =<<     "   
  
      "     
    
    
    

  
 
"  
/  "



*

  ;= !
 



 +   
 "  *
  
    !         
     
9

 

 
 
 "  ! 
#
    

  
 " 
I   

A.

 
,
 

  !"

      
        "     *
  

  
  
 
      4
 

   "  

 : "
 
 "
 "  
/
  "  



   +    
  
          
 "
 /

  
  

    ,  "
#

 F 
 G


J
218


     
" 

S          

"  

     
  
 /"
  
   +   

 
 (


 B +          
 
 
       
   

)      "   *
" 
 

 
          
     

 

   
  
 + 
   
 
   
 
$       
 B 
       
   
  
   
 
  
   
  "#   ;>   !  


 /
"  "    
 
  
 
,     



 
    0   
 
   
 
 
 

        ;LI<#    

    
    #    /   
      9 
   " 
  4 


  
 ;     .<L< 
 -  "  
   

 #
 
,          
  
   +  
 
"  

     
 *
        "   

219
220 Mamci
  
B  
"  
 "   
 
 

! 
 
 " 3 
            
  
     "   
       
        

 
"     
"  ,  "  


, 

    %   
+     
 "             
 
"   "   
:
    
 "
 
#
 

   
  "
  0
  

 =A"

  4  
   



,   
         
 


 
 ;= "  3 


       
    B    " " 
 #

 
  !           


       
  

 
  

;=

 

 / 
   
   
/
      
 "   " 
 

ED
 3 
     


R 
 
  

     /  
"   
    
6
D    

 
      
      ,
    
   
      
   ,"        #
  
 
  !"
 
 :
  
#
    
    
  
       /      "    
" 
   +     #
 
      
  

7 (
/   
  , 
#


"
" 
 C

 
  0  " #
  
 
  !"   9 


    
 
 
 

/ 
    

 
   
  "    
   
           
       






 

O
221


  

8
 
   

B  

    



  
       

   
     ,

  
   
  
 
#
     *
         
 
  
 "  
 

8 
*
      

 
   
 : "   I;A 
,  
   
     9
     ;  =>  

"  +   
"    
 
       
  
 
 
     
    
  

  +   "   =<
 
*
   


   

"     * 

  
#
 

 
2   
 *  
 + "#
  
 
 
   
      
 
  


  
4  

   

    

 !"      
  9   

  / 7=
=>??> !"   
    " ??>

 =<      "    
 ==  ,
  
  

  
(,C>;;)     


222
 Mamci 223

   

8
2 
   
         /   
 " 
   !"  
 
" 
/        
   
  
 
 

8
2     
            /   
     
  2 

   
  4     
       
 
      / 

  

"     *   "     
    


  

8 
2  
 
     
  

  
 
  /   
   
  
   /

;I</        

  $            9  

     +  


 " =  
 
 
;=;A 
*
 
           
 
 
  " 
*
"  
 / "

 ,
    Prvi " metod    #
      

 


Drugi metod      

  4treæi metod     
 

  
   
 

 $   

  

0
 "  
  
  ;<;> /  " #
   
 
      
  
224 Mamci
   ,             
   
  

 


8
3
   
 
 "   
2     
  !   #
  
       
    3

  

    "  2              
!
  

  
 
9
 
  
  C
   
  0 

   
 $
   
#


 
*
"  
  
 
   
 ( " .;.) 9 

  

    +  
 
 
 
  


 
 
  +
  
       
       
  

    
 
  

    
  >           


 +       
 *    
   


   
$ 

   
 
 
 
  
  0            +  
     
  +  
 
  
 

+ C 
   F$

G :  ,
 
  
  
    
 /  
  


  

+    
  
"
       

"  *

 
"  
#
  !"   
   "    #
  $ 
  
         
        
 





C
 
 
  
  




P   
   ,

  
    " 



   
#


  " , 
  

,"     
   
 
  
  ,
#
    
   !    
       

   

   
  ," 
 
 
"
#
   
 !
 
 
      


  2

 
 
"  
"
    
        
  
 
 
 
+   
   

   
     
  
 +    

  
 +  
 
 
   
 , 
      
 " !   

 Prva taktika 
  
   *
   ?<  A< 
  
      
       !             
/
               
     

    
  
" 

 
 
 Druga taktika       

 
 

  
 9  
 




 Treæa taktika  
      
   

  
 
 0   
 




"  
 " 
,
" 
 =>>
 
I 225
 /5  
" 

 

J 

 

  3       

    
  
 
 
"
/
*     



     
  4
  
 
         
 
 
  3      
  " 
 "      
*

    *


 

 "
!  

 $
 

      
        
"  $  
 
 ?< 
  
    


 *  
 

  

#
        ,      
  ;< 
 ;<=<
 

9
  " 
 *

 "

#
        

 ," 

 " " ;<;= + 
 
"  
 " ;. +  
    
        
 "   
     
  

 ,
 "
  "  

 /

C
 

 
 
 /

"  ,


 

#
   
      /
 

226
 Mamci 227


 *

 "   


  ,

   "  

  ,  

  
#

  

  0


  
 , 

#

   

 +  
  
    
   
     

 

  !
      
   
      B $  
  
 
  

  #  



 

    
 B *
    "   
,
  
   
      
  "    *
 

     :   
"


    
  B 3
     
  
     "  *
  
 

  "
"


 
         
 
  
 "  


4      

        
  "
 7
     
  
  "      

  
         
  +"
" 
   =? $  
    " *    



 
" 
 +
 
"   
        
 
  /   
  0 
   
 
" ," 
;A;=

:   0#2

M


  
 

 
 ,  "
"
    " 
  #
 
  
            

   M
 
      
       

 
    



G
 
     
#

S  
  
  *

   

    $ " 
   
      
  3
    

" $ 
  
  "
#
    4  
 



 ," 


   
  ,       
            

 ,"  
;I;. +  

  *
       C
    
         "       
  
   
 
     ,    
       " 

"  : 
  
 


    

  


   0 "  
 
 
,  

" .
;=
  
+ 



     
9 
  
 +"
  
    
   B *
       
    "    #   
  $       
   +
 

 
  -    

!    
    



       


 " 




 %"  #
 

 

=<.< 3

  
 

   "           
 
N
228

 
  
   
 

S  


 



"  *

 #
 
 !  
#

 
 ' 
  

 " 

   *



  


  
/  


" 
   
 
   /

     


 
  ,      
   
     

  " " 
 J 


 
  
 

  
 
  ""  * 

   

  
 
J
    "            
"    
  J



    ! 

 

  $   " 

        
      

  $         
   /       0  


  
     
" ,
  " ;. 
,
 
  
  
 
    /  
        
 
 
 
  
  
   *
 
     
      
*

  
    /  
=A ! 
  

 
 ! 

 
 =< ?< *   
 " 
 !  " 
 =>
J
229
 

         
 

P 
"  


3
 



   
  
  
  
  / 


   

        
    !
      
 
   

 +    

#



 !

 


   
 


 
 
*

 

      *
 
    
  
  !        " 
,

"  " ;=
 
 "
    
         K .  ;<         


    
 
  "   ;=  ;A  *
  
  



!    

- 

   

  +     

 
 

  
  

 
 



*
 
  

   


 

 
*
 

  


 !" 
  7 
    
 

 

"

 
  
0
  

    7 !
         



  
 " 
   
 
 

3
    



     
  $
           


   
 
  "
B
230
 
 

   #

D  3

  
  
#
 
   
   
,
   
 *
 ;.
;I ;A + 
  4 

    = 
 ><<  +    

 


 



B Kukuruzni mamac za šarana7 *
  ;N=    *   =
  
   ;   "  
  0  ;N=      
 $ 
 =  
; +
 
      ,
    


   
B Ukusni mamac7 +      "   ;>    ;
 A  
 *
  " 

  ;  
  
     
"     ? 
4    8 


 
B Jojo mamac7+    

 

   ,   #
 0 ; A
    
 B *
   
      
   *
   


  ,
 
;=
  ,   
 ,   "
B Jell-O mamac7 *
  ?     +     ?
         *         
    
  "  
  $  
         , 
 " 



W
231
 &

=<   


P 
 
 ,

  
" 
  
   *
       
  
 
  

  


   
 /;LI<#     
 
 
,   
 

=<?< 

  !   
   #
 
 
 

  "
  9 
   "     "     "  

 
  /
   >><
      

   
       
 
 

  :  


 
!
     
 
 


   
    
  +         
 


    7.
";<
"

 
"  
   
   
           

  /    #
   
 (  
 #
5><O ) 

 
 '
 
 
  
 + 
  
  
 
/
 

    +   

232
 Mamci 233
   
  
  
 
*    5   
            B*
 

 
 
#
  /   
      "    #

".=>
   
 


  
  



 
   B!
  

 
; +
   C  
 ?<  ><   !     +       
   
     
 +  
 # B*    


      
       "         


     



 9
"  
 # B$
" 
 "
  #   7    
     #
   /    
        

 
 
 
B 3 mleèni boili           

7I>  K>P 
K  
>P  
K=I 
K=I B $"      

K=I  " #  

B3riblji boili  
#
7>P 
 K>P 
 K=I 
K=I 
#
 K>P  
 
B3boili sa semenjem  
7=I    KA= 
#
     K ;;?    
K >P  
    K ;A
 K=<
 
  
    


B3osnovni boili 
 7==> 
 
K;P< 

" 
 >> 
    
(%% ).
" (  
  
 >    (% 2) > $ 
$  ' (%2);=%2;/(%2)=<

  
())
B 3 poboljšanini boili 
  7 =I> 
 ;P<    

;=#=A
 

(  
 

) A  
  
 A   7 >#;>    

 (  );> #

 
234 Mamci
B3kukuruzni boili 
 7=>< 
 " ( 
#
)> 
A  ; 
> 
A
  
? ? 
 

 
B3kikiriki boili 
 7A
 A
#
 ;
;
 
  
<>
 " 

 ; " " 
    ;     ; "
"<> ;= ,;#=
B 3 proleæni boili 
  7?<<  
      =<<

 
 =<<    
 ;<<    
 ;<<  
  
  "  
;<<  ;<"=< ( "

); ;=
B3celogodišnji boili 
 7 ;<<< 
 " 

 A#.  ;<#;=     

B 3 letnji boili 
  7 ?<<  
 ?<<    
 =<<

  
 ;<<    ;<<  
  
 ;<#;=  ;<
"
 
  
B3ptièiji boili 
 7;<< 
  ;=>  

P> 
 
;=> 
><  
=> 
B3maèiji boili 
#
 7=>< 
 " (  3    
  

) >   
 A    
   
  ; 
>
# 
 &
 A  
? ? 3     

 
  

    ,         
 7
>;< $    
     
B 3 poluplutajuæi boili     

  7A   ; 
#      (.<#I<
;
  
   .<<
)


<>
 "  
         



;"
 ;# ;><   *  
  ; "  <>    


   ;=   ,    ;  = 9

 

   "  


B3letnji boili by Saša  
 Q
Kostadinoviæ 
 7;<
?<   =>< 
  
 Q9 
 
 7
;><  
     =><  
 7NNHHH

 R
=<< 
 ;>< 

 Mamci 235

" ,;
B3zimski boili by Saša Kostadinoviæ 
 7>;> 
;>< 
;<< 
 
;<<  
;<< 
" 
#
>< 
 
 ,;
B3domaæi boili by www.ribar.co.yu 
 7;<<



;<<
 " 
=><

 
( 
#
 )><

 
 (  
 ) ; 
;

    
 ; 
     
     

,= ,  



B 3 voæni boili by www.ribar.co.yu 
  7 = 
  
    =
    
 

" ; 
    
 <>  
 5 ( 

  )
  


B3osnovni plutajuæi boili 
 7=>< 
=>< 
 .
  
  -       
       ,    
  /   
 ! 

  ;>?<     


  0
 
  
   #
 ;>=< *

" "  

 
  !

  


"
B3dopunjeni kupovni boili 
 7A<< 
 
 ;<<
    
 
=? 

#

B3danski boili 
 7=>< 
 
=<< 

  
;<< 

;<<   ;><    
 ;<<
    ;<<  " 
>.

B3danski riblji boili 
 7?<< 
 
?<< #

 
=<<  
=<< 
 
>.
#

B3danski letnji boili 
 7=>< 
 
;>< "

 =>< 
 
=<<  
;>< 
" 
>
.
 
B 3 boili za hladnu vodu 
  7 ?<<  "  
  =><

  
 =><    
 ;<<      # 
;<< 
 
>. 
B3boili za loš dan sa pirinèanim brašnom 
 7?<< 


=<< 
 
=<<  
=<< 
" 

236 Mamci
;<< 
 

B3boili za loš dan 
 7?<< 
 
?<<   
><<  
>.
( )
B3pseæi boili 
 7=><   
  ;>< 


;<<  " 
><
 >. B +      
   
B3ražani boili 
# 
         

  
 7=>< 
 
;<<    #
      ;<<    7
;<<   "  
 P> B
 
#?<O
 " 
 =>   ;< B

#;<><O
>. B

#?<O
B3sojin boili 
 B

 #=<O
 7 =><    
;>< B #=<O

  
 ;><      = B 
#=<O
? B


#=<O
B3kazein boili 
# B  #;<=<O
 7=<<  ;<<  B "  (
)#;<O
  =<<  
   B 
#;<?<O
><   "    >< B 
#;<?<O
 "  
 ?  A  B

 #I<O

 B
 #=<A<O
B 3 skrobni boili B
#A<O

  7 =<<    ;<<
  ;<< 
 ><  "   (
)><
 " 
?A
B3kazeinski boili 
 7;<<  >< 
#
 ><  
A<  " 
;< 
?A


B3prezla boili 
 7;<< 
 ><  ><
  "   ><   "    ><   "  
 ><
 " 
><  
><   
>< 
 
 ?
A
B3danski zimski boili 
 7;<< 
 
;<< 

 
     =>        ;> 
 >< 


>< ><  "  
>< 
 
A
>
B 3 danski proleæni boili 
  7 ;<<<  
   "
 Mamci 237

 ><<  
  
 A<<  

 
  
 ;=<    

;.< 
 
A< 
 
 
  I< 
  =<  ? 
 

B 3 danski letnji (temperatura vode preko 15OC boili 
  7
;<<< 
  " 
><< 
 
=I< 

#

A<  ";=<  
;.< 
 
=<
?< 
5( )?
 
B3danski jesenji boili 
 7;<< ;<< #
 
;<< 
 
><  "  
=>  
=> 
 
=<   ();>  "
 


B 3 lovaèki boili 
  7 ;A< 
 I>    
 ;>
   (
  
    
 
 
   

 
)";<  
? 
B3deèiji boili 
 7;=<< 
.I<  
;?<

   .<  
;I
B 3 ovseni reèni boili 
  7 =<<    
  



 =<<   
P< 
==  
 A  ,A 

B3ptièiji reèni boili 
 7=<<  
 #

 
=<<    
;<< 
 
   
;N=  
P< 
==  
 A  ,A

N
 


 7 
    

U 
  
  
    

          
    /
  
"       
    
  
    
  


!trešnje i višnje "     
 !  


  
 
     
 "

   

  * "  
    " P;<

 ;=;. !  

  
"



*

""  marelica, bresaka, krušaka i šljiva  

    " 



 


"   4   
 
 
*  banane i jabuke   


   $        "     
   
   

 
   
+
"  
maline, kupine i dud   "
     %   

 *
 "


 " ;=;. ,

  ,

 
   
+ zelenih algi " 
 


         !          " 
(  " 
)"
    " I;< :
 

  * 





 
I
238
 


 


"

N
     
   

  "        /

   

      
S
,   
 
  


 ,  
 

 
 
  
   ,   

  *

"  
  ,
   


   
 

  



 
     9
"


    *    
  
  
 (      
 
  
 
) 
   
 
  /" 
>

A><  
     ,
  


  
   
 
 
"
   

 
 *

"
  (  )   
 
 
  ,
#
   
  
  

B 2       " 
#

   
   
  
  *   


   " 0
#
B,
 "   
    
 
  
      
 

 ,   
  A><  

 
    /  "      
  
 
   

239
240 Mamci

     
    9
 
          

7
     #

 
 
 "
"
 
 
      

 
"  
" 
M   


" 7 B :
 
 
   
  
B3breskva aroma mix "   



  7 >   
 

"

  =  
    
 
  #
   " ;<  
 
 #   
  
  

  ;       /   

"     A #
  ?><  
 
B 3 jesenji aroma mix 
  7 A  
     =  

  
  ;  "  ;"   
   
   

 A    ?><  
 
 
B 3 zimski aroma mix 
  7 A   
  " ? 

    =<     ;  " ;    
    >A><  

,"  
" 
 
    

  "

  
   
"  
"  9"     

 


VU
V deo:
Dodatak
 Ribarski
kalendar

ako se sve ribe ne mogu pecati u toku cele

1 godine, pravi sportski ribolovac nema “mrtav

deo sezone”. On i kada ne izalazi na vodu
ima mnogo sitnih poslova koje treba da uradi.
Januar
Skoro sve ribe se nalaze na najdubljim mestima reka, u zaklonima i
skrovištima. Šaranske ribe i somovi leže u mulju, gde spavaju zimskim snom.
Ribe, sem maniæa i nekih grabljivica, retko ne traže hranu. Ipak, ako je vreme lepo
i voda bistra, može se loviti riba udicom nekoliko èasova oko podneva. Ako je
reka zaledjena, mogu se na ledu napraviti rupe. Peca se veæinom na crvenu glistu.
Love se štuka, bandar, klen, bodorka, bucov i lipljan. U januaru se mresti maniæ.

Februar
U februaru, ako snegovi poènu da se tope, vode su obièno velike i
mutne, pa se riba ne lovi na udicu, nego mrežama i ostalim ribarskim napravama.
Ako je voda èista, može se pecati oko podne na dubljim mestima, u limanima i
pored obale. Na udicu dolaze štuka, bandar, jegulje, klen, bodorka, lipljan i bucov.
Ako je lepo vreme sredinom meseca se mresti štuka.

Mart
U martu, naroèito u drugoj polovini, ribe željno traže dve stvari: sunce i
hranu. Ako je vreme lepo, a voda nije suviše jaka, poèinju da traže hranu i šarani,
bodorke, deverike i krkuše. Ribu treba tražiti bliže obali, jer se tu voda brže zagre-
va i ima više hrane, naroèito biljne. Za šaransku ribu u martu su gliste odlièan
mamac. Mreste se: štuka, lipljan, kleniæ, bandar, smudj vretenar, skobalj i cver-
glan.

243
244 Dodatak
April
Priroda se budi iz zimskog sna, ribe, izgladnele usled zimskog mirovan-
ja, lakomo traže hranu. Naroèito šarani, koji su u to vreme mršavi. Jazevi, bodor-
ke i klenovi u meandrima i mirnim rukavcima èesto u jatima izlaze na sunèanje.
Ostale ribe su pod zabranom lova ili im je meso, pošto se mrest završi, sasvim
neukusno, pa se u tom mesecu riba slabo lovi. Mreste se: bandar, skobalj, bucov,
štuka, lipljan, bodorka, jaz, smudj i crvenperka.

Maj
Ako je vreme lepo, vode su u maju dovoljno èiste i zagrejane, pa sve ribe
užurbano traže hranu i napadaju na mamac na površini i na dnu. Na površini,
naroèito pri kraju meseca, javljaju se beovice i bucovi koji ih love i to je najbolji
znak da sezona letnjeg ribolova poèinje. Veæina šaranskih riba je pod zabranom
zbog mresta. Mreste se: lipljan, štuka, bandar, smudj, mrena, deverika, bodorka,
šaran, karaš, skobalj, som, cverglan, klen, krkuše i beovice.

Jun
Ako je vreme bilo lepo skoro sve ribe su završile sa mrestom i lov na
njih je dopušten. Ako je vreme bilo hladno, mreste se šaran, mrena, deverika, lin-
jak, krkuša i krupatica. Naše vode krajem maja i poèetkom juna naglo nadolaze. U
to vreme po nekoliko dana voda cveta, tj. u masama se pojavljuje buba “vodeni
cvet”, koju lakomo žderu sve ribe. Pošto su nekoliko dana od toga site, slabo uzi-
maju druge mamce. Posle toga poèinje pravi letnji ribolov. Love se bandar, bucov,
beovica na muvu i klen na trešnju. Šaranske ribe love se na dnu, na veæoj dubini,
kuda se povlaèe od jakog sunca. Lovi se ujutro i uveèe bolje nego preko dana.

Jul
U ovom najtoplijem mesecu ribe traže dublja mesta sa hladnijom
vodom, senkom, hranu traže uveèe i izjutra. Pošto riba sad ima dovoljno prirodne
hrane, teže napada na udicu. Ako je jun bio hladan, mresti se zaostala riba: šaran,
som, mrena i linjak. Klen grize na trešnju. Krkuša i mrena rado grizu. Krajem
meseca deverika i šaran, krupan grgeè i bodorka. Šaran se lovi i na èerenac, a kru-
pan som na buæku. Za vreme velikih vruæina sredinom jula i poèetkom avgusta,
riba vrlo èesto sasvim miruje, pada èak u neku vrstu letnjeg sna. Najbolje vreme
za ribolov je rano izjutra i predveèe.

Avgust
Ne mresti se ni jedna vrsta ribe. Ako su velike vruæine prošle, riba grize
 Dodatak245
halapljivije. Ako vruæine traju, grizu samo uveèe i u zoru, na dubljim mestima.
Love se bandar, bucov i klen. Ovo je najbolje vreme za deveriku. Odlièno grizu:
šaran, mrena, krkuša i smudj. Poèinje sezona štuke.

Septembar
Odlièan mesec za pecanje svih vrsta riba, u svako doba dana i noæi. Ako
je jako toplo, ipak je bolje ujutro i predveèe. Usled hladjenja vode i noænih mraze-
va nestaje vodene vegetacije, pa šaranske ribe napuštaju svoja mesta i užurbano
traže hranu, da bi se ugojile za zimu. Rado uzimaju biljnu hranu. Love se odlièno
sve šaranske ribe. Ovo je najbolji mesec za mrenu, smudja, bandara i štuku. Jaz
putuje uzvodno, pa se i on dobro lovi.

Oktobar
Ako je vreme lepo i toplo, oktobar je dobar kao i septembar. Vodena veg-
etacija se gubi, voda zahladjuje, pa se sve ribe povlaèe u dubinu, gde se peca sa
dna. Šaran i mrena grizu dobro, ali prestaju da jedu, èim poènu noæni mrazevi. Za
štuku i smudja ovo je odlièno vreme. Lipljan, grgeè, bodorka, klen i deverika
takodje dobro grizu. Peca se samo u toplom delu dana.

Novembar
Drveæe je ogolelo, poèinju vetrovi i kiše, vode su buèno velike i mutne.
Šarani su prestali da jedu. Riba se naglo povlaèi u dubinu, u skloništa i skrovišta,
gde se krtoži da provede zimu. Neke ribe se sakupljaju oko toplih izvora u koritu
reke radi zimovanja. Za štuku je ovo izuzetno vreme. Grizu: bandar, lipljan, klen i
po neka bodorka. Mresti se manjiæ.

Decembar
Stajaæe vode su se zaledile, na rekama se pojavljuju sante leda. Ribe su
u krtogu, po rupama, potkapinama i u velikim dubinama gde provode zimu. Lovi
se štuka, lipljan i bandar. Ako je vreme izuzetno lepo, ako sunce sija, oko podne
se može probiti rupa kroz led i potražiti riba na crvenu glistu ili živu ribicu. U
rekama pliva i mresti se samo manjiæ koji se lovi na komadiæ ribice. Zimsko vreme
može ribolovac da iskoristi za pletenje mreža, opravku svog pribora i za èitanje
ribarske literature.

j
 Pravila

o važeæem zakonu o ribolovu ustanovljen

2 je lovostaj (period kada je zabranjen lov

na pojedine vrste ribe), i definisana je
minimalna dužina ribe koju je dozvoljeno loviti.
· Keèiga (Acipenser ruhenus) od 1.IV do 31.V,
· Smudj (Lucioperca sp.) od 1.III do 30.IV,
· Som (Silurus glanis) od 31.V do 15.VI,
· Šaran (Cuprinus carpio) od 31.III do 31.V,
· Štuka (Esox lucius) od 1.II do 31.III,
· Pastrmka (Salmo sp.) od 1.X do 1.III,
· Rak (Astacus leptodactylus, Astacus fluviatillis) od 1.XI do 31.V.
Zabranjen je sportski ribolov svih ribljih vrsta od 1.IV do 30.IX u vremenu od 21
do 3 èasa i od 1.X do 31.III u vremenu od 18 do 5 èasova.
Zabranjen je lov sledeæih vrsta, èija je dužina ispod:
· Keèiga (Acipenser ruhenus) 40 cm
· Pastrmka (Salmo sp.) 25 cm
· Smudj ( Lucioperca lucioperca) 35 cm
· Smudj - kamenjar (Lucioperca vulgensis) 25 cm
· Som (Silurus glanis) 60 cm
· Šaran (Cuprinus carpio) 30 cm
· Štuku (Esox lucius) 30 cm
· Deverika (Abramis brama) 20 cm
· Veliki vretenar (Aspro zingel) 25 cm
· Mali vretenar (Astacus streber) 15 cm
· Rak plemeniti (Astacus fluviatillis) 9 cm

246
 Ribolovna
tabela

vrsta ribe vrsta ribolova debljina

broj dubina me- mamac
strune
udice ribolova sec
bandar sa plovkom, 0,25-0,351K* hladno doba 5-11 crvena glista,puž,
varalièarski 4-7 god. dno, žive ribice, meso,
3K* inaèe sredina male varalice
8-10 i pri površini
bodorka sa plovkom 0,15-0,20 1K 1-12 crvena glista,
sve dubine
10-14 žitarice, insekti,
krompir, hleb
bratfiš varalièarski 0,25-0,35 1K hladno doba 5-9 gliste, bube, crvi,
sistem sa 7-10 god. dno, grašak, varalice,
vod. kuglom, inaèe sredina veštaèke mušice,
dubinski i pri površini skakavci
bucov varalièarski, 0,35-0,45 1K leti pri 5-9 varalice, ribice,
varalièarski 2/0-3 površini, gliste, sistem sa
sistem sa 3K inaèe srednje vod. kug. + veš.
vod. kuglom 1-4 dubine mušice, bube
crvenper- sa plovkom 0,15-0,20 1K sve dubine 1-12 gliste, lièinke,
ka 8-14 žitarice, bube,
krompir, hleb
deverika sa plovkom, 0,25-0,35 1K dno 4-9 gliste, krompir,
dubinski 5-10 crv, larve, hleb,
kulja, žitarice
jegulja dubinski, 0,35-0,45 1K dno 5-12 g l i s t e , r i b i c e ,
plovkom 1-6 parèe ribe, rak
* 1K - jednokraka udica; 3K - trokraka udica; muš - mušica 247
248 Dodatak

vrsta ribevrsta ribolova debljina broj dubina me- mamac

strune udice ribolova sec
karaš sa plovkom 0,20-0,30 1K dno 3-10 krompir, žitarice,
8-14 crvi, gliste, testo
klen sa plovkom, 0,25-0,35 1K hladno doba 4-9 gliste, sir, testo,
varalièarski, 3-11 god. dno, voæe, insekti, crv,
dubinski, inaèe srednja žitarice, varalice,
sistem sa dubina i pri veš. mušice
vod. kuglom površini
kleniæ sa plovkom 0,10-0,18 1K pri površini 6-8 crvi, puž, lièinke,
18-20 vodeni raèiæi
krkuša sa plovkom 0,10-0,18 1K dno 7-10 crv, meso,lièinke
18-20
linjak sa plovkom, 0,20-0,30 1K dno 4-9 gliste, rep od
dubinski 7-11 raka, moždina
lipljen mušièarski, muš. muš* sve dubine 3-9 mušice, varalice,
varalièarski struna, 8-16 vobleri
0,15-0,25 1K
10-12
mladica varalièarski 0,50-0,70 1K sve dubine 1-2 “Zopf”, varalice
1/0
mrena dubinski 0,30-0,40 1K dno 6-11 gliste, crvi, sir,
3-8 džigerica, grašak
salmonide mušièarski, muš. muš. sve dubine 3-9 mušice, varalice,
varalièarski struna, 8-16 vobleri
0,20-0,30 1K
10-12
skobalj sa plovkom 0,25-0,30 1K dno 3-10 gliste, crvi, sir,
8-12 hleb, muve
smudj varalièarski, 0,30-0,50 1K dno, leti u 6-12 živa i mrtva riba,
dubinski, 2-6 sredini male varalice
sa plovkom
som dubinski, 0,45-1,00 3K dno 6-11 živa i mrtva riba,
varalièarski 5/0-2 gliste, žabe, vara.
šaran sa plovkom 0,35-0,50 1K dno 4-10 gliste, boili, testo,
dubinski 2-6 krompir, žitarice
štuka varalièarski, 0,35-0,60 1K hladno dno, 5-12 živa i mrtva riba,
sa plovkom sajla 2/0-4 inaèe svuda varalice, žabe

0
Literatura:
Štampani i internet izvori
Štampani izvori

ABU., Dobar ribolov 72/73, ABU, Hetsingborgs, 1972, str.1-32

Affre P., Durantel P., Guillotte P. Pecaroški džepni vodiè, Konemann, Singapore,
2000, str.134-248
Brehm A., Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982, str.485-498,514-516,
DAM., Pribor za ribolov ‘72,’73,’74 DAM, Berlin, 1972,73,74, str.1-100
Drobnjakoviæ B., Ribolov na Drini, Etnografski muzej, Beograd, 1934, str.1-56
Fink-Zebiæ V., Ribolov i pecanje, Iproz, Beograd, 1943, str.5-16,19,21-44,49-53
Klašterka V., Sportski ribolov, Znanje, Zagreb, 1976, str.71-133,165-237
Petroviæ J., Lov pastrmke i lipljana, Sportska knjiga, Beograd, 1971, str.6-7
Popoviæ Lj., Pastrmka, Direkcija za ribarstvo, Beograd, 1948, str.1-109
Radanov D., Ribolovaèki èvorovi, Nolit,Beograd,1991,str.1-18,43,52-55,58
Radanov D., Aleksiæ O., O metodama slatkovodnog ,Nolit,Beograd,1981,str.27-29
Sabol M.., Sportski ribolov, Zrinski, Èakovec, 1977, str.61-66, 123-125,
132-167,183-239
Stanjek V.J.., Svet životinja u slikama, Mlado pokolenje, Beograd, str.238-250
Tanasijeviæ N., Iliæ B., Posebna entomologija, Gradjevinska knjiga, Beograd,
1969, str.1-23, 305-353
Tanasiæ R., Opstanak, Pokret gorana, Novi Sad, 1996, str.96-109
Vrenk B.,Najbolja riba, Stvarnost,Zagreb,1984, str. 21

251
 Znaèajniji
internet izvori

Biff Poole fishing page, http://www.users.globalnet.co.uk/~bpoole/index.html

Carp catchers rigs an tips page, http://vzone.virgin.net/k.roe/cc/index.htm
Carp fishing in Netherlands, http://www.dutchcarp.nl/index.html
Carp invaders, http://home.pi.se/magnus.ugander/carphome.htm
Carp net, http://www.carp.net/home2.htm
Carp world, http://www.carpworld.de
Cool carp fishing page, http://www.umr.edu/~pdawson/home.html
Electronic zoo, http://netvet.wustl.edu/fish.htm
Fishing (Kajiæ V.), http://vlatko.virtualave.net
Fishing about, http://fishing.about.com
Fly fishing in USA, http://www.flyfishusa.com/
Luna fishing team., http://luna.on.neobee.net
Natjecateljske stranice, http://www.geocities.com/Baja/Mesa/7714/index.htm
Ribar, http://www.ribar.co.yu
Ribarska, http://www.ribarska.com
Ribe naših voda (Brzak D.), http://www.ptt.yu/korisnici/b/r/brzak
Ribolov,http://home.drenik.net/ribolov/ & http://solair.eunet.yu/~djdragan
Ribolov net, http://ribolov.net/
Specialist tackle, http://www.specialist-tackle.co.uk
Tajne ribolova, http://users.hemo.net/quercus/
Tennessee Oudorsmen, http://www.tnoutdoorsmen.com/
Yosemite cabine, http://www.geocities.com/Yosemite/Cabin/6222/main.html
Waterland net, http://www.waterland.net
Wierd fishing, http://www.angelfire.com/weird/aaaaaa/index.html
O
252
 Prenumeranti
I izdanja
Aleksiæ Vladeta,Kruševac
Andesilic Pavle,Kula
Andjeliæ Ljubiša,Trebinja
Andjelkoviæ Nenad,Beograd
Andraš Mate,Debeljaèa
Bar(b)iæ Savo,Beograd
Bašiæ Danijel,Sonta
Bašiæ Bojana,Novi Sad
Berarov Dejan,Zernjanin
Bicanin Nenad,Beograd
Bicvic Mato (Jože),Prud
Bilušiæ Ivica,Zagreb
Blagojeviæ Milan,Valjevo
Blaškoviæ Bela,Sombor
Bojaniæ Zoran,Brrndby Straud
Bojoviæ Zoran,Zemun
Brkiæ Nemanja,Mladenovac
Cakiæ Dušan,Beograd
Crljeniæ Dalibor,Belišæe
Crnaliæ Nihad,Fojnica
Cvetkoviæ Velimir,Požarevac
Cvijiæ Milorad,Kosjeriæ
Æiriæ Mirko,Banja Luka
Èupa Milan, Vršac
Dangubiæ Dragan,Bileæa
Dašiæ Dražen,Zemun
David Atijas,Doboj
Dejan Miliæ,Kosovska Mitrovica
Deljeviæ Mirsad,Novi Pazar
Dimitrijeviæ Jovan,Koceljeva
Dizdareviæ Marin, Zrenjanin
Divniæ Dragi,Negotin
Djordjeviæ Miodrag,Æiæevac
Djordjiæ Jovan,Jajinci - Beograd
Djukanoviæ Aleksandar,Beograd
“Dve su stvari kojima treba težiti u životu: prvo
je da se dobije ono što se želi; a, potom, da se
u tome i uživa” - Logan Pearsall Smith, 1931
Djukiæ Zoran,Beograd
Djuriæ Dragoljub,Novi Beograd
Dodiæ Dejan,Vranje
Dolinaj Jan,Stara Pazova
Dragiæ Duško,Beograd
Dragin Dragan,Ada
Draškoviæ Branislav,N Beograd
Draškoviæ Ivan,Beograd
Drmanoviæ Igor,Novi Beograd
Erdudac Andrija,Ratkovo
Ferencik Laslo,Zrenjanin
Filipoviæ Igor,Beograd
Gadzo Edin,Hrasnica
Gajiæ Nenad,Kozarska Dubica
Gajinov Djordje,Kulpin
Gašpar Surap,Kanjiža
Gigoviæ Slaviša,Kragujevac
Godiæ Zvonko,Novi Sad
Goluboviæ Darko,Beograd
Gordiæ Zoran,Niš
Granovljeviæ Dragan,Moroviæ
Grkoviæ Nikola,Sombor
Grnèarski Miloš,Kula
Hadžiæ Ermin,Sarajevo
Haseviæ Ermin,Brèko
Horti Zoltan,Baèko Gradište
Hristovski Vladimir,Bitola
Ibrajter Ivan,Senta
Iliæ Zoran,Despotovac
Ilijevski Ivan,Skopje
Ivanoviæ Dušan,selo Guncate
Ivanoviæ Davor,Slavonski Brod
Jakšiæ Boris,Mol
Jakusin Aleksandar,Kruševac
Janiæijeviæ Konstantin,Požarevac
Jankoviæ Siniša,Šabac
Jovanoviæ Igor,Beograd
Jovanoviæ Goran,Voluja
Jovanoviæ Vera,Voluja
Kafedžiæ Nedžad,Gradaèac
Kalinoviæ Tihomir,Zajeèar
Kandiæ Božidar,Lapovo Varoš
Karaèonji Geza,Zrenjanin
Karanoviæ Ratko,S Kamenica
Kecoviæ Ljubiša,Kragujevac
Kekez Bojan,Nuštar
Kekiæ Vesna,Novi Sad
Kerkez Mile,Vršac
Kikoviæ Milija,Nova Varoš
Klièek-Horvat Željko,Varaždin
Kos,Vladan Banja Luka
Kosiæ Vinko,Žepèe
Kosoviæ Dejan,Paraæin
Kovaè Jozef,Sirig
Kozar Dalibor,Zemun
Krneta Aleksandar,Medjuvedja
Krnjac Miroslav,Panèevo
Krpuèin Slobodan,Zrenjanin
Kuzmanoviæ Zivan,Novi Sad
Ladjar Hako,Novi Pazar
Lazar Darko,Ruma
Laziæ Marinko,Bajmok
Laziæ David,Beograd
Laziæ Zoran,Vojska
Leban Laslo,Mužlja
Lipovac Krunoslav,Vukovar
Lonèar Milika,Beograd
Lonèar Milan,Novi Sad
Maksimoviæ Miroslav,Zemun
Maletaški Tatjana,Novi Sad
253
254 Prenumeranti
Malibašiæ Slobodan,Zrenjanin
Maniæ Slobodan,Smederevo
Mariæ Zoran,Novi Kneževac
Marinkoviæ Milun,Kragujevac
Marinkoviæ Boban,Graèanica
Markoviæ Radomir,Kovilj
Markusi Berislav,S. Brod
Masleša Jovan,Gajdobra
Masnikoviæ Dragomir,Beograd
Matiæ Danko,Banja Luka
Matoviæ Milan,Takovo
Mesaroš Laslo,Senta
Mezei Ivan,Novi Sad
Mihalek Ivan,Novi Sad
Mijatoviæ Milan,Vladimirci
Milanoviæ Nebojša,Lazarevac
Milenkoviæ Vladica,Vranje
Miletiæ Goran,Petr. na Mlavi
Miloradoviæ Dalibor,Kušiljevo
Milosavljeviæ Raško,Ivanjica
Milovanoviæ Andrija,Beograd
Milutinoviæ Aleksandar,Kula
Mišur Boban,Valjevo
Mitiæ Željko,S. Kamenica
Mitiæ Dragana,Ruma
Mitroviæ Milorad,Beograd
Mitroviæ Vojislav,Šabac
Momèilo Milivojeviæ,Kukujevci
Momèiloviæ Djordje,Zajeèar
Mudri Vlado,Varašdin
Musiæ Seid,Brèko
Mužiæ Saša,Subotica
Nadj Miloš,Wien
Naumoviæ Goran,Kraljevo
Neradžiæ Aleksandar,Valjevo
Neškoviæ Dragan,Kraljevo
Nikoliæ Dejan,Bajmok
Nikoliæ Zoran,Loznica
Nikoliæ Ladislav,Zrenjanin
Nikoliæ Branislav,Beograd
Novakoviæ Antonio,Beograd
Omeroviæ Izet,Novi Pazar
Oreškoviæ Marko,Kaèarevo
Paljinkaš Boris,Ruski Krstur
Pantiæ Danijel,Beograd
Pavloviæ Serafim,Mladenovac
Pecekoviæ Dejan,Novi Beograd
Pešiæ Zoran,Niš
Petroviæ Goran,Pirot
Petroviæ Borislav,Boljevac
Popov Marjan,Novi Kneževac
Popoviæ Dobrivoje,V. Banja
Popoviæ Miodrag,Zemun
Porèiæ Dejvid,Banovci-Dunav
Praziæ Srdjan,Panèevo
Predrag Novkoviæ,Beograd
Prerad Goran,Gradiška
Prtinac Suad,Novi Pazar
Puja Tomislav,Cerak - Beograd
Radujkoviæ Janko,Novi Sad
Rajkoviæ Milenko,N. Beograd
Rakèeviæ Nemanja,Podgorica
Ratkoviæ Tihomir,Trebinje
Ristiæ Saša,Doboj
Rovèanin Zlatko,Zrenjanin
Satara Edar,Sarajevo
Saula Goran,Srbac
Seovac Božidar,Loznica
Simiæ Aleksandar,Kruševac
Simiæ Nenad,Kuzmin
Slokar Mirko,Novi Sad
Smiljaniæ Aleksandar,M. Belotiæ
Spaho Izet,Sarajevo
Spaseniæ Radiša,Kraljevo
Spear Antun,Padul (Granada)
Srdanov Vladimir,Zrenjanin
Sremèeviæ Bojan,Kruševac
Sretenoviæ Dragica,Beograd
Stankoviæ Foto,S. Mitrovica
Stankoviæ Filip,Panèevo
Stankoviæ Darko,Zrenjanin
Stefanoviæ Borislav,Kruševac
Stefanoviæ Andreja,Kragujevac
Stepanov Filip,Zemun
Stojanoviæ Aleksandar,Negotin
Stojanoviæ Vladimir,Leskovac
Stojiæ Nada, Vršac
Stojiæeviæ Vladimir,Šabac
Stojkoviæ Vladica,Leskovac
Strakušek Jan,Kovaèica
Suèeviæ Slobodan,Beograd
Šakriæ Saša,Subotica
)
Šarac Goran,Kruševac
Tasiæ Paja,Indjija
Tasiæ Gligorije,Leskovac
Tešanoviæ Branko,Trebinje
Tijanoviæ Ljuboje,Prijepolje
Tkalèec Siniša,Donji Vidovec
Todoroviæ,Bratislav,Vuèje
Tomaš Branislav,Novi Sad
Tošiæ Aleksandar,Beograd
Trailoviæ Zoran,Aleksandrovac
Trajkoviæ Dragan,Šabac
Trebinjac Milojko,N. Beograd
Trièkoviæ Dragan,S. Palanka
Trubljanin Tufo,Novi Pazar
Vasilevski Aleksandar,Skopje
Vasiljeviæ Marko,Užice
Vasiljeviæ Jovan,Loznica
Veèerina Vladimir,Stanišiæ
Viæentijeviæ Milivoje,Beograd
Vidojeviæ Goran,Kruševac
Viskoviæ Jovan,Beograd
Vlajkoviæ Radovan,Kruševac
Vlèek Vlatko,Pivnica
Vogrinec Marjan,Ivanjkovci
Vorinski Ivan,S. Mitrovica
Vozar Emil,Kisaè
Vrziæ Predrag, Novi Sad
Vuèen Kristijan,Zrennjanin
Vuèetiæ Miodrag,V. Banja
Vuèetiæ Branislav,Aleksandrovac
Vuèkoviæ Sima,Beograd
Vuèkoviæ Darko,Paraæin
Vujuæ Vladimir,Klupci - Loznica
Vukotiæ Svetozar,Podgorica
Zdimiroviæ Franja,Kovin
Zdraviæ Milan,Novi Sad
Zdravkoviæ Zdravko,Temerin
Zekoviæ Esad,Novi Pazar
Zrniæ Siniša,Novi Sad
Zvonimir Matovina,Šid
Žagar Ninoslav,Zagreb
Žeradjanin Mihajlo,Aleksandr.
Živiæ Rade,Padinska Skela
Živkoviæ Pavo,Orašje
Živkoviæ Milan,G. Milanovac
Živkoviæ Nenad,Blace
 255

Beleške
256
Aleksandar Dakiæ
TAJNE RIBOLOVA
zbirka tekstova o ribolovu

Samostalno autorsko izdanje

 Aleksandar Dakiæ
Copyright 2002

I izdanje

Štampa
Štamparija “Triton”, Vršac

Marta 2002.

Tiraž
500

ISBN 86-902935-1-5

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije , Beograd
639.21 (497.113)
799.12

TA J N E r i b o l o v a / p r i r e d i o A l e k s a n d a r
Dakiæ. - [1. izd.] - Vršac : A.Dakiæ,
2 0 0 2 ( Vr š a c : Tr i t o n ) . - 2 5 4 s t r. :
i l u s t r. ; 2 0 c m

Ti r a ž 5 0 0 . - B i b l i o g r a f i j a : s t r.
[255-256].

ISBN 86-902935-1-5

1. Daki} ,Aleksandar
a) Ribe, slatkovodne - Vojvodina b)
Sportski ribolov
COBISS-ID 97400076