Tajne ribolova

Zbirka tekstova o ribolovu
priredio
Aleksandar Dakiæ
u Vršcu
marta 2002.
Ovu knjigu sigurno ne bi držali u rukama da nije bilo sledeæih ljudi
kojima se ovim putem zahvaljujem:
- za kordinaciju: Mariji Èirh
- za savete u vezi sadržaja: Milanu Jovanoviæu - Miæi
(“Zov”), Nebojši Matiæu (“mikroElektronika”), Stanku Popoviæu
(“Ribolovaèki Magazin”), Vladimiru Stakiæu (“Ribolov”)
- za informacije: Draganu Brzaku, èlanovima CWP - Carp
teama (Saši Popoviæu i Aleksandru Radovanoviæu), Zoranu
Dimitrijeviæu, Goranu Glišiæu, Zoranu Glišiæu, Brian Poole-u,
Ranku Travaru, Andriji Urbanu, Jovici Vuèiæu
- za podršku: Ashley Djurièinu (“Radio021”), Dragu
Nemecu (“Ribarska”), Draganu Nikoliæu (“www.ribar.co.yu”),
Miši Nikoliæu (radio “Èièica”), Vuku Petroviæu (“Ribolovaèki-mag-
azin”), Vladimiru Vukašinoviæu (“www.ribar.co.yu”)
- za drugarstvo na poèetku veka: Ivici Jeftimijeviæu,
Vladimiru Mišiæu, Goranu Mladenoviæu, Jovanu Simiæu, Bobanu
Stefanoviæu, Ranku Stevanoviæu, Hazbiji Šaæiroviæu, Darku Totu,
Goranu Zariæu
- za razumevanje u periodu 2000./2001.: Tomislavu
Alimpiæu, Perici Zdravkoviæu, Jovici Vuèiæu, Marjanu Piljiæu i
Ivanu Djokiæu
Knjiga je pripremana sa dužnom pažnjom, ipak, koliki god
trud bio uložen, grešaka i nejasnoæa sigurno ima. Kako bih ih u nared-
nim izdanjima otkonio, unapred se zahvaljujem i ohrabrujem sve one
koji me budu kontaktirali u vezi sadržaja knjige.
Aleksandar Dakiæ
u Vršcu,
05.03.2002.
Naznaka èitaocu:
Materijal objavljen u knjizi “Tajne ribolova” podleže copyright-u i nesme se reprodukovati u bilo
kojoj formi bez posebnog pismenog odobrenja izdatog od strane autora.
Adresa za kontakte:
Aleksandar Dakiæ
Svetosavski Trg 6/b
26300 Vršac
tel: 013/821-641
e-mail: quercus@hemo.net
Internet: http://users.hemo.net/quercus
Uvod:
Šta sve treba da znate o ribama
Šta sve treba da znate o ribama
Uvod
8
oda je gušæa od vazduha pa tako da
smanjuje uticaj gravitacije na ribu. Iz tog
razloga riblja peraja ne služe da bi riba
stojala na njima, veæ za potiskivanje i veslanje.
Ipak, telo ribe je gušæe od vode pa teži da potone. Veæina ribljih vrsta
može da reguliše gustinu svoga tela ribljim mehurom. Riblji mehur je rezervoar
pun vazduha koji riba može da puni i prazni po svojoj volji. Na taj naèin bez
ikakvog napora može da se zadrži na željenoj dubini.
Inteligencija
Ribe imaju izuzetno mali mozak i njihovo ponašanje se zasniva na nizu
urodjenih refleksa i reakcija prema stvarima u okolini, èak i prema hrani, svetlu i
vibracijama. Reæi da je šaran bistar je veoma teško održivo. Ali, ukoliko se neko-
liko puta uhvati na isti mamac poèeæe da ga zaobilazi. To je razlog što velike i stare
ribe koje su više puta bile vraæane u vodu ili su se otkaèile pecarošima, treba pecati
neuobièajenim mamcima.
Oblik tela
Ako dve ribe žive u istoj zoni vode i hrane se na istom mestu, sigurno je
da æe jedna istisnuti drugu. Bodorka i crvenperka, recimo žive u istim vodama i
hrane se istom hranom, ali su se prilagodila tako da se ne ugrožavaju, jer se crven-
perka hrani sa površine, a bodorka na dnu.
Bodorkama kao i drugim ribama koje se hrane sa dna gornja usna prelazi
preko donje, što njihova usta èini blago povijenim nadole, dok je kod riba površi-
ni to obrnuto. Ribe dna èesto imaju moguænost da izduže usne u obliku trube koje
im tada služe kao sisaljka.
Ribe iz brzih voda, kao što su mrena i kleniæ, imaju vitko telo koje im
olakšava plivanje u jakim strujama. Ribe sporih voda, kao što su linjak i deverika,
5
imaju debela tela, jer vitkost u njihovom svetu ne predstavlja nikakvu prednost,
dok je u debljim telima je više mesta za akumulaciju masnih naslaga u toku zime.
Grabljivice imaju razlièite oblike tela u zavisnosti od naèina života.
Štuka i smudj, koji vrebaju iz zasede, imaju dobro razvijena prednja peraja koja im
daju veliko ubrzanje pri prvom napadu. Bandar progoni svoj plen i telo mu je bolje
za dugotrajno plivanje. Sve grabljivice imaju velika usta sa oštrim zubima, kao i
veoma fleksibilne èeljusti koje im omoguæavaju da lako progutaju plen. Naravno
svi predatori su dobro maskirani, kako bi uspeli da se neprimetno primaknu plenu.
Kako ribe vide
Voda upija i rasipa svetlost mnogo više od vazduha, posebno kada je
mutna. Iz tog razloga dobar vid nije presudno bitan za ribe kao za kopnene život-
inje. Veæina riba je kratkovido.
Oèi su kod riba postavljene sa strane glave, tako da one vide skoro u svih
360
O
. Da bi se odredila udaljenost objektu, potrebno je sa oba oka fiksirati pred-
met. Ovo nam kaže da samo objektu sa prednje strane riba može da odredi uda-
ljenost. U ovom uskom pojasu riba vidi jasno i svaki i najmanji pokret precizno
detektuje. Medjutim, sa strane, boèno, riba vidi samo konture i pokrete. Iz tog
razloga, mnogo æete lakše uplašiti ribu ako se pomerate, nego ako mirujete.
Grabljivice, kao što je štuka, plen progone uz pomoæ èula vida. Kod ove
ribe, oèi su više približene i pomerene ka prednjoj strani glave. Na ovaj naèin
poveæana je oblast u kojoj štuke odlièno vide i gde oba oka mogu da uèestvuju u
stvaranju slike.
Jatnim ribama, kao što je bodorka, nije bitno da odrede udaljenost do
objekta, veæ im je mnogo bitnije da sagledaju što širu oblast oko sebe i u njoj
primete svaki pokret, posebno napad grabljivice ili pomeranje celog jata. Iz tog
razloga oèi su im postavljene boèno, sa suprotne strane glave. Ovako postavljene
oèi omoguæavaju da se primeti pokret, ali ne i da se jasno vide predmeti i odredi
daljina do njih.
Ostala èula
Voda ne prenosi najbolje svetlo, ali je odlièan medijum za prenos ukusa
i mirisa. Veæina riba ima izuzetno razvijeno èulo mirisa koje se nalazi u dve no-
strile koje se nalaze na gornjoj strani njuške. Som recimo, skoro ne vidi, ali mu je
èulo mirisa dominantno i njegovom upotrebom traži plen.
Èulo ukus kod riba nije locirano samo u usnoj duplji. Cverglani recimo
mogu da osete ukus i preko kože. Mnoge ribe imaju brkove kojima sem što pip-
kaju hranu ispitujuæi joj oblik mogu da osete i njen ukus.
6 Uvod
Na oba boka ribe, nalazi se po jedna lateralna senzitivna linija kojom
ribe oseæaju i najmanje vibracije u vodi. Na taj naèin mogu osetiti približavanje
neprijatelja ili lakše pronaæi plen. Kako i zemlja i voda prenose vibracije izuzetno
dobro, svaki vaš neoprezan korak ribe mogu da osete i da se udalje.
Tipovi glave
Glava smudja - tipièna za grabljivicu. Oèi su postavljene sa prednje
strane, omoguæavajuèi binokularan vid, usta su puna malih oštrih zuba i mogu se
široko otvoriti.
Glava crvenperke - tipièna za ribu koja se hrani sa površine vode. Donja
usna prekriva gornju, usne su blago povijene nagore. Nema brèiæa.
Glava šarana - tipièna za ribu koja se hrani sa dna. Gornja usna prekri-
va donju a obe usne mogu da se preobraze u sisaljku kojoj ove ribe riju mulj.
Brèiæi detektuju hranjive materije u dnu.
Parenje
Postoje dva osnova oblika ponašanja pri razmnožavanju. Jedan broj riba
polaže veliki broj jajašaca koja onda ostavlja da se sama snalaze, dok druga grupa
polaže malu kolièinu ikre i brani svoj nasad sve dok se mladj ne izlegne, a nekad
i odredjeni period kasnije.
Štuke, šaran, linjak i dev-
erika polažu svoja jajašca na pod-
vodno bilje. Mrena i smudj više
vole kamenjar i pesak, dok bandar
lepi jajašca na korenje i stabljike
biljaka.
Veæina riba se mresti u
proleæe, èim voda malo otopli. To
mladji daje najbolju šansu da
preživi sledeæu zimu, jer ima
dovoljno vremena da poraste i
ojaèa. U zavisnosti od vode, štuke
se pare najranije u martu i aprilu,
bandar u aprilu, dok veæina šaran-
skih riba to radi od maja do juna.
Trenutak parenja je odredjen
promenom temperature i dužine
dana.
Uvod 7
· Veæina riba iz familije šarana se ne pari
dok temperatura vode ne predje 18
O
C. To
se obièno dogadja od maja do juna, ali
ako je proleæe hladno taj period se pomera
od jula do avgusta.
· Polagajuæi ikru medju biljem ribe štite
svoju mladj od predatora.
· Linjak se recimo pari u toke nekoliko
nedelja, dok neke vrste riba, kao što su
štuka i bandar polažu ikru za manje od
nedelju dana.
· Nakon što ženka položi jajašca, mužjak
ih oplodjuje mleèom.
· Jajašca imaju lepljivu tanku opnu koja
im pomaže da se zakaèe travu, kamenje i
korenje kako u mulju ne bi propala od
infekcije ili nedostatka kiseonika.
Mužjaci po pravilu ranije polno sazrevaju od ženki. Mužjaci štuke i ban-
dara sazrevaju u svojoj drugoj godini, dok su ženkama potrebne tri godine. Sa pol-
nim sazrevanjem kod ženki se pojavljuju ovarijumi i ribe dobijaju na težini izme-
dju 15 i 20%.
Veæina se riba ne hrani za vreme parenja, ali se nakon završenog mresta
poveæava njihova potreba za hranom. Recimo 60% ukupne godišnje hrane, štuka
pojede odmah nakon mresta.
Kada se iz jajašaca izlegnu mladi, nemaju odmah izgled ribe. U tom
prvom delu života, ove larve imaju na sebi veliku kesicu poteklu od jajašca u kojoj
se nalaze hranjive materije. U prvim danima života, larve troše te zalihe. Kad ih
potroše, kreæu sa ishranom zooplanktonima.
Trudite se da od marta do juna smanjite odlazak u ribolov. Razlog tome
je parenje riba koje u tom periodu traže mir.
Staništa
Riba se obièno zadržava tamo gde se nešto dogadja, gde se voda peni i
kovitla (mlin, brana, prevodnica, ušæe male pritoke, vodopad). Dobra mesta za
ribolov su i zaklonjena staništa (panjevi, trava, potopljene grane, podlokana obala,
ostrva na vodi, velike dubine). Ribe vole da se zadržavaju nizvodno od prepreke,
jer im je lakše da dišu glavom uz struju, nego niz. Odavde se lako zakljuèuje da je
nizvodna strana mosta bolja od one druge. Veæina riba ne voli preterano brze stru-
je i jaku maticu, jer mora trošiti mnogo snage da bi se održala na mestu.
Kada tražite ribu, uvek razmislite gde bi mogla da joj se nalazi hrana.
Riba sve vreme prati izvor hrane, nekada i po cenu da ih veæe ribe napadnu i ubiju.
8 Uvod
36
Prirodna riblja hrana
vodeno
bilje
dafnija artemija
ribe
larva
vodenog
konjica
puževi
ciklopsi
tubifeks
vodeni
cvet
I deo:
Ribe naših voda
Sadržaj
I dela
AMUR (CTENOPHARYNGODON IDELLA)
BALAVAC (ACERINA CERNUA)
BABUŠKA (CARASSIUS AURATUS GIBELIO)
BANDAR (PERCA FLUVIATILIS)
BAS (MICROPTERUS SALMOIDES)
BEOVICA (ALBURNUS ALBURNUS)
BODORKA (RUTILUS RUTILUS)
BRATFIŠ (LEUSISCUS IDUS)
BUCOV (ASPIUS ASPIUS)
ÈIKOV (MISGURNUS FOSSILIS L. & COBITIS TANEA)
CRVENPERKA (SCARDINIUS ERYTHROPHTHALMUS)
CVERGLAN (ICTALURUS NEBULOSUS)
DEVERIKA (ABRAMUS SAPA & ABRAMIS BRAMA)
GAVÈICA (RHODEUS SERICEUS AMARUS)
JEGULJA (ANGUILLA ANGUILLA)
KARAŠ (CARRASSUS CARRASSUS)
KEÈIGA (ACIPENSER RUTHENUS)
KESEGA (ABRAMIS BALLERUS)
KLEN (LEUCISCUS CEPHALUS)
KLENIÆ (LEUCISCUS LEUCISCUS)
KRKUŠA (GOBIO GOBIO)
KRUPATICA (BLICCA BJOERKNA)
LINJAK (TINCA TINCA)
LIPLJEN (THYMALLUS THYMALLUS)
13
15
18
19
23
26
29
36
39
43
47
50
52
59
60
63
67
68
71
75
78
79
82
86
11
MANIÆ (LOTA LOTA)
MLADICA (HUCHO HUCHO)
MRENA (BARBUS BARBUS)
NOSARA (VIMBA VIMBA)
PASTRMKA (SALMO sp.)
PEŠ (COTTUS GOBIO)
PIJOR (PHOXINUS PHOXINUS)
PLOTICA (RUTILUS PIGUS VIRGO)
SKOBALJ (CHONDROSTOMA NASUS)
SMUDJ (STIZOSTEDION LUCIOPERCA & STIZOSTEDION VOLGENSIS)
SOM (SILURUS GLANIS)
SUNÈICA (LEPOMIS sp.)
ŠARAN (CIPRINUS CARPIO)
ŠTUKA (ESOX LUCIUS)
TOLSTOLOBIK (HIPOPHTHALMICHTHYS MOLITRIX
& ARISTICHTHYS NOBILLIS)
12 Ribe naših voda
89
91
94
98
100
105
106
107
110
112
116
121
122
134
142
Ctenopharyngdon idella
Amur
P
ostojbina amura je centralni i donji tok
reke Amur i njegove pritoke, kao i reke
Kine u provincijama Kanton i Tajvan.
Odatle je amur prenesen u Evropu i Ameriku
oko 1970. godine kako bi kontrolisao rast vodenog bilja. Amur nastanjuje pretežno
velike, tople reke sa blagim tokom, jezera i kanale obrasle travom i podvodnim bil-
jem.
U svojoj postojbini, na izvorištima velikih reka, pari se od aprila do kraja
leta èim temperatura vode postigne 15
O
C. Nakon oplodnje jake struje odnose jajaš-
ca nizvodno i nekoliko desetina kilometara. Mladi se izlegu nakon 2 dana i rastu
u pliæacima, gde se hrane zooplanktonom. Èim porastu preko 4 cm prelaze na
ishranu iskljuèivo biljnom hranom. U Evropi se amur ne razmnožava u prirodi, jer
mu ne odgovaraju temperaturni uslovi, ali i zato što kod nas pretežno živi u mirn-
im i sporim vodama, dok su mu za parenje potrebna izvorišta velike vodene moæi.
Veštaèka oplodnja ikre se odvija pri temperaturi od 25
O
C, kada se dobija od 50.000
do 150.000 jaja po kilogramu ženke.
Amur se hrani podvodnim biljem i insektima koji lete blizu površine
vode. Zimi se njegova aktivnost smanjuje i on se povlaèi u dublje slojeve vode. U
Kini se amur privredno iskorišæava preko 2.000 godina, ali u Evropi nije uspeo da
dostigne popularnost koju ima u svojoj postojbini. Glavni zadatak amura u Evropi
je eliminacija podvodnog bilja u kanalima i bazenima.
Amur u svojoj postojbini naraste do 1,7 m i može biti težak do 36 kg, ali
u Evropi njegove maksimalne dimenzije su 1 m i 25 kg.
Iako ga ponegde nazivaju šaranom trave, on oblikom svog tela više pod-
seæa na klena nego na pravog šarana. Telo mu je izduženo i cilindrièno, srebrno-
bronzane boje i prekriveno krupnom krljušti. U mladosti, lako ga je zameniti sa
klenom. Medjutim klen ima 56-61 žbicu u ledjnom peraju, a amur 43-45. Kod
amura su peraja više zaobljena, a analno i dorzalno peraje imaju po osam žbica.
13
Lov Amura
Amura æete u toku leta
najèešæe naæi odmah ispod
površine obrasle gustom vodenom
travom (Lemna sp.), dok se za
vreme hladnih zimskih dana
povlaèi u najdublje delove vode u
kojoj živi. Sezona ribolova traje
preko cele godine.
Zbog velièine ribe peca
se jaèim ribolovaèkim priborom sa
najlonom 0,50 mm nosivosti do 7
kg, šaranskim udicama i štapovima
0,9 do 1,1 kg. Od svih pripadnika
familije šarana, amur je
najosetljiviji na otpor strune, pa se
najbolji rezultati postižu pecanjem
na kukuruz šeæerac ili boili sa aro-
mom tuti-frutija vezanim na dlaku.
Ponekad se, posebno leti, hrani i sa
površine vode. Tada mamac ispitu-
je i duže vremena pre nego ga
proguta. Za površinski ribolov
najboje je koristiti keks za pse kao
plutajuæi mamac.
Moguæe ga je pecati i na komadiæe trske koji se odseku u dužini od 10
cm, ali tako da se na komadiæu nalaze i kolence i deo lista trske. Ovakav komadiæ
se kaèi na trokraku udicu. Trsku treba montirati kao površinski mamac, a mašini-
ca treba da ostane otkoèena. Kada se amur prevari, kontrira se snažno.
Ono što uvek morate imati na umu kod pecanja amura je njegova velièi-
na i snaga. Nikakvo “silovanje” pribora neæe dovesti ribu van vode. Potrebni su
smirenost i strpljenje.
Jedan dobar recept za smesu za amura sa vodenim biljkama je sledeæi:
Napravi se pire od vodene kuge (Helodea canadensis) i parožine (Chara sp.) u
odnosu 1:1. Na tu kolièinu pirea doda se identièna kolièina belog pšeniènog braš-
na i malo meda. Od ove mase prave se valjušci i kaèe direktno na udicu.
14 Ribe naših voda
· Primenite sve mere predostrožnosti:
· Montirajte samo jednu udicu na štap;
· Koènica èekrka mora da bude valjano
podešena, da bi proklizavala i tako umar-
ala ribu. Potpuno zakoèena mašinica, nat-
eraæe amura da pokida najlon;
· Namotajte dovoljno najlona i neka on
bude ceo kvalitetan. Oèekujte da æe amur
da vam izvuèe kompletnu špulnu najlona;
· Meredov pripremite tako da vam bude
pri ruci - spreman za prihvat ribe;
· Amura možete pecati i dubinskom
metodom i na plovak. U oba sluèaja
neophodno je da pribor bude maksimalno
kvalitetan, fin, žilav, izdržljiv. Ukoliko
pecate dubinskom metodom, koristite
indikatore trzaja. Kod pecanja plovkom
plovak treba da bude minimalno moguæi.
· Kontra ne sme da bude prerana. Prerana
kontra vodi do sigurnog gubitka ribe.
Pustite da riba ponese mamac kako bi se
udica zakaèila duboko u ustima ribe.
W
Babuška
srebrni karaš
melez
B
abuška je sve èešæa na našim ribolovnim
vodama. Prvi put se u nas pojavila
poèetkom osamdesetih i njena popula-
cija raste, obièno na štetu karaša sa kojim se
može ukrštati. Pari se zajedno sa karašem u maju i junu.
Proseèna lovna težina babuške kreæe se oko 500 grama, ali je moguæe
naiæi i na babušku tešku preko 2 kilograma.
Ovo je riba dna, sa koga jede delove biljaka i životinjice. Leti, kada je
vreme toplije i metabolizam brži, hrani se intenzivnije, a zimi pada u skoro pot-
puno latentno stanje. U stanju je da preživi u u vodama koje se potpuno lede zah-
valjujuæi kožnoj izluèevini koja se ne mrzne. Takodje, kao i karaš, u toku sušnih
meseci, u stanju je da se ukopa u zemlju i tako ukopana preživi potpuno isušiva-
nje bare ili jezera.
Lov babuške
Babuške se hrane na dnu pa se tu i love. Prvo treba lokalizovati mesto
gde se nalazi jato babuški po mehuriæima koji se pojavljuju na površini vode.
Naravno, svako pravilo ima izuzetaka, pa treba imati u vidu, da u toku dana,
posebno rano ujutro i predveèe babuške prilaze bliže obali i hrane se medju pri-
obalnim biljem. Tada se podižu i na 70-80cm od dna. U zavisnosti od kolièine ve-
getacije u vodi babuška se lovi na sledeæe naèine:
· Na vodama u kojima ima dosta vodene vegetacije, babuške se kreæu i
prebivaju u neposrednoj blizini rastinja. To èine iz dva razloga: vodeno rastinje
predstavlja prirodni zaklon od raznih neprijatelja, a takodje isti ambijent je bogat
prirodnom hranom. Na ovakvom terenu najbolji rezultati se postižu pecanjem
neposredno uz rastinje ili u rupama - èistim delovima vodene površine okružene
njime.
· Na vodama gde nema u izobilju vodene vegetacije, babušku treba
Carassius auratus gibelio
15
tražiti što dalje od obale, što je najèešæe sluèaj na veæim jezerima.
Za lov babuške treba koristiti fin i lak pribor. Babuška je oprezna riba i
èesto æe vas iznenaditi krupan primerak koji je došao na samo jednog mesnog
crviæa ili zrno žita.
Najèešæi metod pecanja je plovkom. Štap treba da bude što duži (6 -
8m), kako bi bez problema spustili plovak iza trske i imali dovoljnu dužinu najlona
da mamac stigne do dna. Nije loša ideja ni postavljanje male mašinice na teleskop-
ski štap nešto manje dužine, kojim onda možemo lagano voditi ribu do obale. Štap
treba da bude što laganiji (karbon), jer ga, kada jato naidje, stalno držimo u ruci.
Kao osnovni najlon kod pecanja plovkom koristi se 0,15 ili 0,16 mm,
dok se za predvez uzima najlon 0,12 do 0,14 mm. Pri korišæenju mašinice za
pecanje idealan je najlon od 0,18 mm, jer omoguæava i daleka zabacivanja i
dovoljnu jaèinu da se izbori sa najveæim babuškama.
Pri izboru udice uvek imajte na umu veæ reèeno, velika babuška hoæe da
dodje na zrno pšenice ili jednog mesnog crviæa. Dakle velièinu udice treba pri-
lagoditi mamcu: raspon od 16-12 se pokazao najidealnijim.
Plovak ne utièe mnogo, ali nam ipak treba lak plovak, jer je ugriz ove
ribe u prvoj fazi vrlo slab - slièan pipkanju. Ako se lovi na veæoj dubini plovak
treba da ima nosivost oko 2 g, a ako je voda plitka i 0,5 grama je dovoljno.
Ukoliko babušku pecate na veæim daljinama možete se odluèiti za jedan
od dva osnovna metoda: dubinski metod i metod sa klizeæim vagler plovkom. Kod
oba metoda preciznost zabaèaja je od esencijalne važnosti. Uvek bacajte na isto
mesto u sred trougla na èija temena ste bacili po kuglu primame. Kod oba meto-
da, dobra je ideja koristiti i hranilicu i to što bliže udici. Jedan od najboljih mamaca
za ovaj metod pecanja je glista djubretarka, okaèena tako da joj krajevi slobodno
lelujaju u vodi. Ovu glistu babuška neæe moæi da skine pri prvom pipanju, kao hleb
recimo, pa æete lakše kontrirati.
Od primame i taènog zabaèaja ceo lov æe i zavisiti. Ako je voda topla i
stajaæa treba koristiti brašnaste hrane i žitarice u odnosu 2:1. Kod èistog dna pri-
mama treba da bude tvrdja, a kod dna obraslog travom što rastresitija, kako bi se
raspala još dok pada i posula što veæi areal. Kupovne proverene primame su:
"Sensas Karp" i "Milo Grand Prix" i mešaju se sa prezlom u odnosu 1:2 u korist
prezle. Ova kolièina primame dovoljna je za bar dva pecanja. Koristite tehniku
masovnog primamljivanja. Dohranjujte samo ukoliko babuške prestanu da rade.
Nakon ribolova, raspite par šaka kuvanog žita, ukoliko planirate i sutra da dodjete
na isto mesto.
Kad je voda hladnija primamljivanje se obavlja samo brašnastom hra-
nom. Ukoliko u vodi gde se peca nema cverglana i sunèice u hranu valja dodati
16 Ribe naših voda
malo iseckanih glista i krvi. Tada se znaju prevariti i kolosalne babuške, a mamac
je naravno glista ili parèe gliste.
Kao mamac koristi se: kuvana pšenica, mladi i kuvani kukuruz, hlebna
ruža, gliste i mesni crviæi. Sa proleæa i jeseni, kad je voda hladnija, bolje rezultate
daju gliste i crviæi, dok su u letnjem periodu uspešniji hleb i kuvana pšenica.
Ukoliko se mesto hrani kukuruzom, babušku treba èekati na udicu namamèenu
jednim zrnom kukuruza. Ipak, kuvana pšenica je na svim vodama najsigurniji
mamac. Prilikom pripreme mamca treba dodati aromu/ulje anisa, belog luka ili
pšenicu kuvati sa karanfiliæem kako bi se aromatizovala. Na kilogram pšenice
stavlja se kesica karanfilica. Ukoliko se peca na pšenicu na udicu se stavlja od
jednog do tri zrna, zavisno od toga kolika je proseèna velièina babuški. Pri
mamèenju vrh udice mora uvek da bude potpuno slobodan. Zrno se obièno proba-
da boèno, kroz dve opne, kako se u vodi ne bi raspadalo. Udica broj 16 savršeno
odgovara za jedno zrno pšenice,14-tica i 12-tica se uspešno pokrivaju sa dva
zrna,dok za tri zrna pšenice valja uzeti udicu broj 10.
Kada idete na babušku, obavezno ponesite više raznovrsnih mamaca.
Èesta je pojava da babuška u jednom trenutku prestane sa uzimanjem jedne vrste
hrane. Istog trenutka promenite mamac. Tražite onaj koji im najviše odgovara.
Babuška je dobar borac i treba je polako privlaèiti obali, pazeæi da ne
udje u travu. Ukoliko se to ipak desi, opustite najlon i ona æe sama izaæi iz bilja.
Budite maksimalno pažljivi, jedna otkaèena babuška, èesto æe rasterati celo jato.
Dakle izgubljenih riba ne bi trebalo da bude.
Ribe naših voda 17
ED
www.ribar.co.yu
n
tereni
n
tajne ribolova
n
vrste riba
n
takmièenja
n
oprema
n
mamci
n
mali oglasi
n
liga trofeja
n
izbor iz štampe
n
ribolovaèki klubovi
n
recepti
n
riboskop
n
vreme
Acerina cernua
Balavac
buljež
general
šraè
O
va mala riba, proseène dužine od 10 cm,
a maksimalne 25 cm, koja lièi na
mladog bandara, može se naæi širom
Evrope. Pripada familiji grgeèa. Ima dva dorzal-
na peraja koja su potpuno spojena što ga razlikuje od bandara èija su dorzalna per-
aja razdvojena. Oèi su mu velike i purpurne boje. Telo mu je maslinasto-zeleno
prošarano tamno braon taèkama poredjanim u redove na ledjima, bokovima, repu
i dorzalnim perajima.
Skriva se u najdubljim delovima sporih tekuæih reka i kanala, dok ga u
mirnim vodama skoro i nema. Aktivan je u toku dana. Živi u malim jatima koja
polako pretražuju dno u potrazi za hranom. U prirodi se najèešæe hrani insektima,
mladim amfibijama, crvima i larvama. Mada balavac ne spada u grabljivice, veæi
primerci mogu jesti vrlo sitnu ribu.
Balavac postaje polno zreo sa tri godine. Pari se u aprilu ili maju kada
se temperatura vode popne na 10 do 15
O
C. Ženka je u stanju da položi do 100.000
jajašaca koja se lepe na biljke i kamenu podlogu. Nakon izvaljivanja mladunaca,
dvanaestog dana od mresta, mladj ostaje u dubokoj vodi. Raste izuzetno sporo, pa
veæina balavaca ne poraste više od 8 cm za dve godine. Može živeti do devet
godina.
Lov balavca
Mali je broj ribolovaca koji pecaju balavca. Razlog je njegova velièina.
Medjutim, on može biti bitna vrsta kada se govori o takmièarskom ribolovu. Treba
imati u vidu da se balavac kreæe u jatima na dnu voda. Obièno se sa njim pome-
raju i jata krupnijih deverika i bodorki. Noæu miruje na pešèanom ili ilovastom
dnu, dok je danju aktivan u potrazi za hranom. Peca se lakim priborom za belu
ribu. Obièno se javlja kao neželjeni gost na dubinci kada je udica namamèena
crvenom glistom.
18
I
Perca fluviatilis
Bandar
grgeè
ostriž
B
andar naseljava celu Evropu, osim voda
Škotske i Norveške. Naseljava sve vrste
vodenih teritorija. Bez obzira na tip
vode, bandara uvek tražite iza betonskih bloko-
va, veæeg kamenja, potopljenog drveæa, medju vodenim biljem ili ispod podlokane
obale iz koje izrasta dosta korenja priobalnog drveæa.
Mresti se obièno od marta do aprila, ali ako je temperatura niža, taj peri-
od može da se produži i do juna. Ženka polaže i do 200.000 komada ikre i to je
razlog brzog osvajanja novih voda.
U mladosti, bandar je vretenast, ali sa godinama dobija grbu iza glave.
Naraste i do 50 cm sa težinom do 2 kg i može živeti i do 50 godina. Najèešæe
upecani primerci su oko 200g.
Bandar je jatna riba i u jatu i lovi, a samo kada ostari postaje usamljenik.
Jata su obièno sastavljena od primeraka iste velièine i što su èlanovi mladji jato je
veæe. Sa dolaskom noæi i polaskom na poèinak jato se raspada, da bi se izjutra opet
formiralo. Odrasli grgeèi zimi, iz dubina, periodièno dolaze u pliæe delove da nešto
s nogu ulove i pojedu, pa se zatim ponovo vraæaju u dubinu. Najaktivniji je kada
je temperatura preko 14
O
C. Kada temperatura padne ispod 4
O
C bandar pada u san.
Bandar je lepa riba, èiji oblik tela ukazuje na grabljivi naèin života.
Ledja su mu maslinasto zelena sa 6 do 7 crnih linija koja mu pomažu da se sakri-
je u vodeno bilje odakle vreba plen. Rep je mali, pa bandar nije brz plivaè, ali je
izuzetno izdržljiv. Bandar plen progoni, za razliku od štuke koja plen napada u
trenu i brzo odustaje.
Lov bandara
Taktika za lov sitnijih bandara - Sitni bandari žive u svim tipovima voda,
a narav im je takva da napadaju svaki mamac koji pecaroš baci u toku celog dana.
Èesto je jedina riba koja grize u toku dugih letnjih dana. Najèešæe se mogu naæi
19
na skrovitim mestima gde neki objekat natkriva površinu vode, recimo vrba ili
dok, ali i plivajuæa vodena trava. Korenje i panjevi su sigurni znak da su bandari
tu. Najviše voli sporotekuæe i mirne vode i retko se kreæu u matici reke.
Kada koristite velike mamce kao što su gliste, bandar napravi pauzu pre
nego što uzme mamac. Naizgled se èini da se igra sa njim, plovak prvo krene da
tone, ali ubrzo poèinje da vibrira. U tom trenutku kontra je siguran promašaj.
Treba saèekati da bandar potpuno uzme mamac, što on i radi odluèno potpuno
potapajuæi plovak. Ukoliko zakasnite sa kontrom, može vam se desiti da vam
udica ostane u želudcu upecane ribe.
Pecanje plovkom i dubinsko pecanje su podjednako efikasni pri lovu
bandara. Medjutim, ako pecate bliže obali, prednost dajte plovcima. Laka pecalj-
ka i fiksirana špulna sa najlonom nosivosti do 1 kg su idealna kombinacija.
Ukoliko pecate na veæim daljinama, koristite dubinku i hranilicu. Najlon nosivosti
do 2 kg je pravi izbor.
Taktika za lov velikih bandara - Najveæi problem kod lova krupnih ban-
dara su upravo njihova sitnija sabraæa koja jednostavno napadaju svaki mamac
koji im se nadje u blizini èim ga spaze. Jedini naèin da stignete do krupnijih koma-
da je da izaberete pravu vodu, metod i doba godina za njihovo pecanje. Imajte na
umu da èak i najmanja jezera skrivaju u svojim vodama krupne jedinke. Jesen je
pravo vreme za lov na krupnije bandare. U to doba godine oni formiraju velika jata
na dnu vode kako bi zajedno migrirali u najdublje delove gde prezimljavaju. U tom
periodu su izuzetno proždrljivi i agresivni.
Kao tradicionalni mamci koriste se gliste, žive i mrtve ribice (najbolje
plavci), ali i durbaci mamci koji se sve èešæe koriste.
Na veæim, dubljim vodama, možete pokušati da zainteresujete ribu pri-
mamom. U hranilicu stavite aromatizovanu primamu za belu ribu sa dodatkom
mesnih crviæa. Sa aromom se može eksperimentisati: suva krv i ekstrakt crva uz
crvenu boju èesto mogu pomoæi. Mesni crviæi imaju zadatak da privuku sitnu ribu
èije æe prisustvo zainteresovati veæe bandare.
Na manjim jezerima i kanalima upotreba hranilice može preterano uzne-
miriti ribu. Na ovim vodama bolje je koristiti dubinsku metodu ili vagler plovak,
a udicu mamèiti glistom. Kod vaglera dodajte na udicu i par crviæa kako bi svojim
pokretima uèinili mamac življim. Svakih par minuta kratkim trzajem povlaèite
štap, što æe èesto rezultovati ugrizom sumnjièavog bandara u blizini.
Na velikim, dubokim vodama varalièarenje je mnogo efikasnije od bilo
kog drugog metoda jer vam omoguæava da pretražujete kompletnu površinu vode.
Patenti kao što su ABU Toby, Atom, Reflex i Zoranovi vobleri velièine 5 cm u
sivo-beloj boji su se veæ do sada dobro pokazali. Ono što je najbitnije jeste da
20 Ribe naših voda
povlaèite varalicu što je sporije moguæe, da joj dozvolite da potone do samog dna
pre nego što je povlaèenjem dovedete do površine. Nije loše da koristite sajlu za
vezivanje varalice, jer se može desiti da na nju napadne štuka, koja bi monofila-
ment presekla svojim oštrim zubima.
Kako je bandar zainteresovan za sve što sija i vibrira, gotovo svaka var-
alica æe za njega biti odlièna. Ukoliko želite da pretražite vodu po dubini koristite
fleksibilne silikonske varalice. Boja zavisi od mesta do mesta. U veæini sluèajeva
je to èisto bela varalica, dok se na drugim vodama žuta ili crvena varalica pokazu-
je kao bolja. Varalica može biti u obliku tvistera, ali ni oblici rakova, žaba ili ribi-
ca nisu loši. Kod vodjenja mamca
obratite pažnju da bandar nije bog
zna kako brz i spretan plivaè.
Omoguæite mu da mamac sustigne.
Metalne varalice, kao što
su Mepps (velièine 0-2), Tori i
Panter Martin su se na mnogim
vodama pokazale kao dobitna kom-
binacija. Na ovakve varalice može
se okaèiti komadiæ crvenog platna
ili plastike kako bi još više privuk-
le pažnju proždrljivog bandara.
Još jedna kombinacija je
èesta: metalna varalica sa glistom
razvuèenom po najlonu i udicom
na kraju. Ovakav sistem ribu
privlaèi vibracijom i sjajem vara-
lice, ali i mirisom i oblikom gliste.
Ovde je bitno da glista prilikom
vuèenja bude potpuno ispravljena.
Vodjenje ovakvog sis-
tema može biti po sredini vode, ali
je èešæe vodjenje odskakanjem od
dna. Nakon zabacivanja saèeka se
da varalica padne na dno. To se
vidi po tome što se najlon opusti
potpuno. Zatim vrh štapa spustimo
na oko 50 cm od površine vode i
namotamo koliko možemo najlona,
Ribe naših voda 21
· Bandar obièno ne uzima mamac naglo,
veæ prvo voli sa njim da se poigra, što èini
pravovremeno kontriranje dosta teškim.
Kod pecanja plovkom, recimo, dobro je
saèekati par sekundi nakon što plovak
nestane, pa tek onda kontrirati i to blago.
Nemojte predugo èekati, jer riba može
ispustiti mamac, ali i potpuno progutati
udicu koju je kasnije teško izvaditi.
· Crvena boja je najprivlaènija za bandara.
Uz standardni mamac na udicu se može
dodati crvena ploèica ili perce. Ukoliko
varalièarite, probajte varalice sa crvenim
telom ili nekim veæim crvenim delom.
· Najkrupniji bandari žive u najveæim
dubinama reka, nizvodno od velikih pred-
meta u vodi, kao što su nosaèi mostova ili
stene, pored potopljenog drveæa. U jezer-
ima najèešæe se okupljaju na mestima gde
korenje priobalnog drveæa pravi gust splet
kanala u vodi natkrivenoj senkom krošn-
je. Èesto patroliraju i delovima vode koja
je obrasla površinskom vegetacijom. Leti,
mesta gde je struja jaka, gde se voda peni
i osvežava kiseonikom su rado poseæi-
vana mesta za krupnije bandara. Takodje,
bandara ima gde god ima i sitne ribe
kojom se bandari hrane.
a da ne pomerimo varalicu. Sledeæi potez je naglo izdizanje vrha štapa za oko 80
cm. Varalica æe na ovaj trzaj poleteti sa dna, što èesto izazove bandara da napadne.
Nakon nekih 80cm varalica se zaustavlja i ponovo pada ka dnu imitirajuæi bolesnu
ribu. Ceo postupak se ponavlja sve dok ne izvuèemo varalicu iz vode.
Bandar se može, mada ne baš èesto, loviti i strimerom. Uglavnom se
koristi plavi ili narandžasti strimer na udici velièine 6-8. Ovakav strimer treba da
ima i par zlatnih niti u sebi. Vodjenje ovakvog strimera je po dnu. Prvo zabacuje-
mo strimer na mesto gde predpostavljamo da su bandari, pa kao i u prethodnom
sluèaju imitiramo bolesnu malu ribu.
Živi i mrtvi kederi su dobri mamci za bandare. Za razliku od varalica,
gde riba uzima mamac na brzinu, ne gledajuæi kako joj ne bi pobegao, kedera ban-
dar dobro zagleda pre nego ga
proguta. Ovo znaèi da sajlu ne
smete koristiti. Koristite monofila-
ment ukoliko ste sigurni da nema
štuka u blizini, inaèe koristite neki
od novih materijala kao što su
Kryston Silkworm ili Kryston
Quicksilver. Pravo mesto za
zabacivanje kedera je u blizini
mesta gde lokvanji prekrivaju
vodu.
Ukoliko koristite mrtvog
kedera, otpustite najlon ili koristite maksimalno lako olovo, kako bendar ne bi ose-
tio otpor pri uzimanju mamca. Olovo i mamac se mogu uplesti u organske ostatke
na dnu vode kao što su lišæe i granèice. Da bi se ovo spreèilo treba koristiti olova
oblih ivica, a u mamac treba ubaciti vazduh medicinskim špricem. Mamci moraju
uvek biti sveži. Sitne bodorke, beovice, crvenperke i krkuše dužine od 3,5 do 5 cm
su idealne. Nemojte nikada koristiti usmrdele stare ribice, kao ni morsku ribu, jer
bandar ne voli miris mora.
22 Ribe naših voda
· Dobar metod pecanja bandaraje sledeæi:
Na udicu postaviti dve manje gliste ili
kombinaciju gliste i mesnog ili braš-
nenog crva. Deset santimetara od udice
postavi se olovo koje ne može da se prib-
liži udici jer ste ispod olova postavili
stoper. Ovakvim sistemom polako pre-
tražujte dno. Bacajte polako i oprezno.
Pretražite teren sa leva na desno, a onda
promenite lokaciju.
J
Micropterus salmoides
Bas
pastrvski grgeè
B
as je pre svega fantastièna sportska riba.
Vrlo borbena i teško predvidljiva. Jedina
od grabljivica napada cverglana. Hrani
se svime što mu padne na pamet, pa riba u nje-
govom meniju zauzima svega jednu petinu.
Kada prvi put vidite basa prvo što vam padne na pamet su njegova
izuzetno velika i duboka usta. Donja usna prekriva gornju i to mu daje dodatni
“zloèesti” izgled. U ustima se nalaze brojni zubiæi i jak mesnati jezik.
Bas je rasprostranjen pre svega u USA, ali se u poslednje vreme sreæe i
u vodama Evrope. Španija, Portugalija i Francuska ga poznaju veæ ,duže vreme, a
kod nas je poèeo od skoro da se naseljava. Najviše mu odgovaraju vode
zatvorenog tipa, gde ga je moguæe naseliti u dovoljnom broju.
Vrlo je otporan i nove terene vrlo brzo osvaja. Glavni razlog tome je što
podnosi široki opseg temperature, od 0 do 30
O
C. Idealna temperatura za život mu
je u opsegu od 15 do 20
O
C.
Razmnožava se pri temperaturi od 17 do 21
O
C. Sam ritual je dosta
složen. Mužjak gradi gnezdo preènika 30 do 50 cm i poziva ženke, i do èetiri, u
njega. Tu se ikra polaže, a nakon oplodnje mužjak nastavlja da brine o ikri. U tom
periodu je najèešæe plen veæih štuka, jer u roditeljskom zanosu, jednostavno upli-
va štuki u usta.
Nakon deset dana jajašca se izvaljuju. Mladj se okuplja u jatima uz
obalu, hraneæi se zooplanktonom. Kada dostignu dužinu od 7 cm poèinju da jedu
i druge ribe.
Lov basa
Bas se uglavnom zadržava u priobalnim delovima voda, uz trsku i travu,
odakle vreba plen. Sitniji komadi se ponekad sunèaju na površini vode, dok krup-
niji više vole veæe dubine. U proleæe i s jeseni više vole duboke vode, i do 20 m,
23
dok se pri sunèanom danu, leti, a posebno kada je temperatura vode od 18 do 20
O
C,
love na samoj površini.
Bas se lovi dvema poznatim tehnikama, mušièarenjem i varalièarenjem,
mada se u novije vreme lovi i nekim karakteristiènim živim mamcima.
Mušièarenje se najuspešnije izvodi u toku toplih i sunèanih letnjih dana,
kada bas i inaèe lovi insekte koji padnu u vodu. Oprema treba da bude što robus-
nija. Mušièarskom tehnikom se lovi pomoæu površinskih mušica, popera i
strimera. Površinske, suve mušice treba da se uzimaju u skladu sa tekuæom situaci-
jom na vodi i raspoloživim živim insektima, mada uvek treba probati i sa nekim
od fantastiènih mušica. Popere bas ponekad napada. Treba koristiti manje popere
koji imitiraju bube i male žabe. Najredje od svega bas napada strimere. Strimer
treba voditi blizu obale, èak ako je moguæe kroz travu. Na tim mestima bas vreba
sve što se kreæe u njegovom vidokrugu.
Najèešæe se bas lovi varalièarenjem. Za ovu namenu koriste se štapovi
dobrih bacaèkih osobina dužine do 3 m, koji mogu da bace varalicu od 10 do 30 g
na željenu daljinu. Koristi se najlon debljine 0,25 mm. Od varalica koriste se
džigovi, vormovi, tvisteri, silikonski daždevnjaci i rakovi, metalne kašike i vob-
leri.
Džigovi i silikonske varalice imitacije riba su u USA (njegovoj posto-
jbini) na prvom mestu pri pecanju basa. Vode se pored trave i trske gde se pred-
postavlja da je riba. Èesto ih ribolovci umaèu u aromu ribljeg mesa kako bi ih
naèinili još privlaènijima.
Vormovi se koriste uglavnom za hvatanje basa na dnu. Ovo su silikonske
varalice u obliku crva, dužine i do 20 cm. Prilikom kaèenja vrh udice se nabija u
telo varalice kako se ne bi kaèio za dno. Kada se koriste vormovi udica treba da
bude jako oštra kako riba ne bi pro-
bila vorma kada riba zagrize.
Kontra mora biti pravovremena i
odseèna. Pri zabacivanju, špulna se
otpušta kako bi najlon nesmetano
izlazio, a vorm direktno tonuo.
Kada vorm legne na dno, prebacite
graniènik, i saèekajte par sekundi.
Nakon ove pauze sledi trzaj. Trzaj
ne sme biti preterano jak i mora biti
kontrolisan, odnosno ne duži od 30
cm. Na svakom trzaju, vorm æe
poleteti sa dna, doæi do najviše
24 Ribe naših voda
· Ako se peca sa obale dobro je imati
alatku za spasavanje voblera zakaèenih na
prepreke. Za izradu su potrebna tri duža
eksera od kojih se pravi "cengela". Ona se
veže na kraj oko 30 m dugog ribarskog
konca debljine 2,5-3mm, a ispod nje se
postavi olovni uteg težak 100-150 grama.
Preciznim nabacivanjem u travu oko
mesta na kome je zakaèeni vobler on se
najèešæe izvuèe zajedno sa komadima
poèupane trave.
taèke i onda pasti na dno. Tek tada namotajte najlon i zategnite ga. Napravite
stanku i ponovite postupak, sve dok ne izadjete iz areala na kome predpostavljate
da ima baseva.
Samo jedna vrsta vorma se koristi za letnji površinski ribolov, a to je
imitacija puža golaæa (slug).
Tvisteri su svima dobro poznati i razlikuju se od vormova najviše po
povijenom repu. Montiraju se na olovne džigove (udice sa velikim olovnim glava-
ma, koje omoguæavaju bacanje i vodjenje varalice).
Silikonski rakovi i daždevnjaci su dobre varalice za basa, buduæi da su
mu rakovi i daždevnjaci prirodna hrana. Vrlo je bitno da varalicu umoèite u aromu
rakovog mesa, kako bi se riba zavarala.
Varalièarenje metalnim kašikama je kod nas dosta popularno. Za letnje
pecanje koriste se rotirajuæe kašike velièine 2 do 3 koje su dreèavo obojene i lep-
tiri od 1 do 3.
Mogu se koristiti i tonuæi i plutajuæi vobleri. Èesto se ispred voblera
veže poper i bacaju se zajedno. Mogu se koristiti i mali Rapalini modeli. Idealan
vobler treba da bude plivajuæi, sa velikom kašikom, dužine od 5 do 7 cm.
Okruglog tela, jer bi površina horizontalnog preseka trebala da bude veæa od
najveæe površine vertikalnog preseka. Od boja najbolje se pokazao model za sre-
brnim ili žutim bokovima i crnim ledjima.
Ukoliko se peca površinskom varalicom, mogu se koristiti èetiri osnov-
na naèina vodjenja varalice:
· zigzaging (“šetanje psa”) - ova tehnika podrazumeva stalno blago
povlaèenje i opuštanje varalice pa varalica neprekidno menja brzinu i izaziva ribu;
· boèno šetanje - vrhom štapa se blago maše levo desno uz stalno namo-
tavanje najlona;
· povlaèenje - nakon zabacivanja povlaèi se varalica naglim trzajem vrha
štapa nagore, nakon toga se vrh spušta, pa se ponavlja postupak. Najlon se ne
namotava;
· kreni i stani - nakon zabacivanja najlon se namotava, pa se onda stane
sa namotavanjem. Postupak se ponavlja do izvlaèenja varalice iz vode.
Kada je ribolov na basa jako loš i neproduktivan treba probati žive
mamace. Gliste i rakove treba vuæi po dnu ili koristiti žive kedere da se slobodno
kreæu ispod površine vode sa lakim otežanjem i malim udicama.
Bas se danas sve èešæe lovi na daždevnjaka. Udica velièine 3/0 je za
daždevnjaka velièine oko 10 cm, 4/0 za 15 cm i 5/0 za najveæe. Bass od 2 kg æe
bez problema da proguta daždevnjaka od 20-tak cm.
Ribe naših voda 25
N
Alburnus alburnus
Beovica
ukljeva
uklija
bjelica
bjelka
klija
laubica
keder
zelenika
kaugler
pliska
plašica
kolašica
B
eovica naseljava gotovo sve vode
Evrope, sem onih u Skandinaviji, Irskoj i
Škotskoj. Fina krljušt beovice u sebi ima
kristal guanin koji po svojoj strukturi lièi na
biser, pa se u srednjem veku koristila za izradu veštaèkih bisera. Van vode njena
srebrno-plava boja je vrlo upadljiva, ali joj baš ona pri površini pomaže da se
sakrije od potencijalnih grabljivica utapajuæi se u metalno plavu boju neba.
Uglavnom bira sporotekuæe i nepokretne vode. Njen usni otvor okrenut je ka gore
što govori da se hrani sa površine vode insektima i larvama, pa iz toga proizilazi
da naseljava upravo taj sloj vode. Obièno formira velika jata sa bodorkama i
kleniæima nadomešæujuæi svoju velièinu velièinom jata. U vodama bez predatora
dešava se da se prenamnoži. Zimi se povlaèi u dublje zone vode. Mresti se od apri-
la do poèetka jula, kada polno zrele jedinke (stare 1 do 3 godine) traže vode blizu
obala bez imalo reènih strujanja. Jedna ženka može položiti 5.000 do 8.000 koma-
da žutih jajašaca na bilje i kamenje.Mladj se izvaljuje nakon nedelju dana. Za
samo godinu dana ribice porastu do 10 cm, što èini polovinu ukupnog rasta za ceo
život, koji obièno ne prelazi 6 godina. Beovica je izuzetno važna karika u lancu
ishrane riba grabljivica i vodenih ptica.
Lov beovice
Sitna beovica se najèešæe lovi èerencem. U zavisnosti od terena i prilika
na vodi u lovu beovice mogu se primeniti svi takmièarski metodi.
Za ribolov ove vrste ribe potrebni su štapovi izuzetne mekoæe, dužine 2
do 11 m, akcije 35 do 130g, predviðeni za ribu težine do 1,5 kg. U naèelu, najbrže
i najlakše se love kratkim do srednje dugim direkt štapovima (1 - 5 m).
Tipièan kederski sistem izraðen je od vrlo finog najlona. Najlon debljine
od 0,05 do 0,08 omoguæuje najizazovnije pokrete mamca zakaèenog na udicu 20
- 26. Upotrebljavaju se mali plovci sa oznakom 4x8 - 4x12 i tome primerena
26
kolièina olovnih kuglica. Olovne kuglice možemo postavljati na dva naèina u zav-
isnosti od agresivnosti beovice pri uzimanju mamca i to:
· keder trza dobro i brzo - sva olova su spuštena do predveza;
· keder trza slabo - jedno olovo postavljamo kod predveza,a ostala 10-ak cm više;
Valja napomenuti da je dužina predveza srazmerna brzini ribolova. Što
kederi èešæe trzaju to je moguæe koristiti kraæi predvez. Ponekad je i 6 cm sasvim
dovoljno, dok je 10 cm maksimalno. Mamci su komadiæi gliste, sitniji crvi, hleb.
U veæini sluèajeva primama je osnova za svaki dobar rezultat. Osnovni smisao pri-
mamljivanja je da privuèe ribu i zadrži je na jednom mestu gde pecamo. Umeæe je
hraniti toliko koliko je potrebno da riba ostane na mestu, a da se pritom ne prejede
ili prateæi hranu ode van domašaja pribora. Naèin hranjenja u lovu kedera zavisi
od više faktora. Najznaèajniji su:
tehnika ribolova, ribolovna dubina,
brzina protoka vode, velièina i bro-
jnost riba u jatu.
Osnovna hrana za lov kedera je
neka od standardnih gotovih
smesa. Za površinski ribolov (do 1
m dubine) upotrebljavaju se lagane
smese koje u vodi prave "oblak".
Za lovne dubine preko 1 m treba
koristiti osnovnu smesu sa nešto
grublje mlevenim komponentama
jer brže tone. Opšte je pravilo da u
tekuæoj vodi treba "hraniti" mnogo
više nego u stajaæim. Osnovna
smesa, naravno, nije dovoljna za
vrhunski rezultat. Ukratko postoje
èetiri moguæa dodatka:
· Najèešæi dodatak su mesni crvi
(lièinke razlièitih vrsta muva).
· Drugi dodatak su kasteri (lutke
muva koje se nakon nekog vremena razvijaju iz crva).
· Treæi dodatak je fuj (lièinke vrste Chironomus tumi tumi i sliène).
· Èetvrti dodatak, èest kao i mamac, su bloodworm-ovi.
Osnovu primame za beovicu èine: fine mrvice crnog hleba, mleveni keks, kuku-
ruzno brašno, kukuruzni griz i peèeni kikiriki.
Kada krenete u potragu za beovicama potražite prvo osunèanu površinu
Ribe naših voda 27
· Za vreme niskog vodostaja, leti, jata se
nalaze svuda po površini vode. Za vreme
visokog vodostaja beovice se nalaze u
najsporijim delovima matice.
· Jedan od èešæih problema je da na vaš
oblak hrane navale "kederi" raznih velièi-
na. Zanimljivi su, naravno, prvenstveno
oni veæi. Kako se rešiti gomile malih i
pružiti priliku veæima da stignu do udice s
zakaèenim crviæem? U osnovnu smesu,
osim crva, pomešajte nešto suvih kastera.
Za razliku od crva koji lagano tonu, kas-
teri duže vremena plivaju na površini
vode. Dižuæi se, povuæi æe za sobom
nepoželjni sitniš, dok æe pokretni crviæi
zadržati na mestu relativno veæu ribu.
· Hranu i sve dodatke obavezno prvo
izmešati na suvo, a tek potom navlažiti.
vode. Jata beovica su lako vidljiva jer je ovo riba površine vode. Èak i zimi, jata
su aktivna i na prvi zrak sunca se pojavljuju na površini. Kada se približite vodi i
odredite mesto ribolova, navlažite primamu koliko god možete. Kada je bacite,
trebalo bi da pravi finu maglu u vodi koja dugo traje. Praktièno, raspadanje treba
da poène èim bacite primamu u vodu. Najbolje su primame žute i bele boje. Èist
hleb je toliko dobra primama da èete kada bacite koricu hleba u vodu, primetiti jato
beovica kako se bore za gric.
Pribor treba da montirate tako da nakon zabaèaja, mamac što duže
ostane na samoj površini i da polako tone ka sredini vode. Na dnu ne oèekujte da
ima bilo kakvih beovica. Vodu neprestano mutite dodavanjem primame. Zabacujte
uvek na isto mesto i vadiæete ribicu za ribicom. Ovakvo pecanje je možda najbliže
sportskom ribolovu. Ne oèekujte da æete u jednom trenutku moæi da pecate na više
od jednog štapa.
Ugriz beovice je brz i odluèan. Ukoliko vam plovak tone polako, znajte
da je u pitanju jato sitnih beovica napalo vaš mamac.
Kada ribu upecate i izvadite iz vode, promenite mamac. Stari mamac
bacite u vodu kao primamu i zabacite ponovo. Kada jato krene da grize, ove rad-
nje æete automatizovati.
Postavlja se pitanje što bi uopšte pecali beovice. Evo nekoliko razloga:
· Pecaroš ste poèetnik. Pecanje beovica je odlièna vežba i priprema za
mnogo krupnije ribe.
· Trebaju vam kederi za pecanje grabljivica. Vrlo brzo možete napecati
dovoljno beovica za ceo dan. Ali pazite, beovice su vrlo osetljive na kvalitet vode
i brzo ugibaju u toploj vodi bez kiseonika, kakva je recimo u kofi u kojoj èuvate
kedere. Nemojte pecati više nego što vam je potrebno. Beovice rade gotovo celog
dana i uvek ih možete naæi.
· Sportista u duši. Nije bitna vrsta, bitan je oseæaj ulova.
· Na takmièenju. Svaka upecana beovica može odluèiti pobednika.
· Loš dan. Beovica radi i kada ništa ne radi.
· Èekate veæi ulov. Zabacili ste dubinke ili plovke na veæu dubinu i
èekate krupniji ulov. Pecajte beovice da prekratite vreme.
Bez obzira na motiv, pecanje beovica može doneti dosta uživanja u
prirodi i opuštanja uz nadmudrivanje ribe.
28 Ribe naših voda
F
Rutilus rutilus
Bodorka
crvenookica
žutooka
platika
grunec
siruna
B
odorka je tipièno evropska riba i ne
naseljava samo vode Norveške. Najviše
joj odgovaraju dublji i sporiji reèni
tokovi, jezera i kanali sa puno priobalnog rasti-
nja. Najviše se zadržava na mestima bogatim trskom , rogozom i ševarom. Pored
ovog, voli tvrdo dno gde voda nanosi i taloži prirodnu hranu. Karakteristike su joj:
krupna srebrnasta krljušt koja se lako èisti, žuta peraja i oèi zlatno-žuto boje sa
karakteristiènom mrljom u gornjem delu oka pa joj odatle i potièe jedan od nazi-
va, zlatooka. Vrlo je slièna crvenperki, pa je oni manje iskusni ribolovci teško raz-
likuju. Postoji i forma koja periodièno migrira iz brakiènih voda Crnog, Baltièkog
i Kaspijskog mora. Mresti se od februara do aprila èim temperature vode predju
10
O
C. Ikru polaže na dubini od 1,5 m. Ženka može položiti od 1.000 do 100.000
komada jajašaca, što je i glavni razlog brojnosti ove vrste. Mladj se izleže za 4 do
10 dana i odmah poèinje da se hrani. Migratorna forma, koja živi u morima, dolazi
u reke kako bi se parila. Kako je ova forma veæa, ženka može položiti i preko
200.000 komada jajašaca. Dok obièna forma može narasti do 30 cm i mase 0,5 kg,
migratorna forma može imati i 50 cm i 2 kg mase.
Lov bodorke
Prvo i osnovno je da odaberete dobro mesto sa èvrstim dnom i pristo-
jnom dubinom, bogato travnatim lejama. Kada prilazite vodi i sve vreme lova
budite tihi bez mnogo kretanja i trupkanja. Vrlo je osetljiva na zvuène vibracije i
sumljive senke, i tada brzo napušta mesto jer je vrlo plašljiva i oprezna riba. Ovo
ne mora da znaèi da vam neæe doæi novo jato, jer je bodorka riba pokreta, stalno
se kreæe i zato je ima duž cele obale.
Dobro grize. Ne morate imati vrhunski pribor niti zavidno znanje da bi
je uhvatili, a kad grize onda je to stvarno griz. Za razliku od npr. beovice bodorka
je riba dna i retko se diže na površinu.
29
Griz bodorke nije stidljiv i nije neophodno kontrirati na prvi pokret plov-
ka. Ona retko ispušta mamac iz usta. Jedino za vreme hladnog doba godine mamac
uzima jako nežno, pa je tada nužno loviti i na finiji pribor i samo jednog crviæa.
Na udici je solidan borac, pa izbegavajte vaðenje veæih bodorki "u prsa". Kada
dobro grizu i nisu baš jako sitne, ulov od 6 kg za 3 sata nije ništa neobièno. Postoje
dva naèina pecanja bodorke koji zavise od njene velièine.
Kako je bodorka aktivna preko cele godine zimi je jedna od najèešæih
riba koje se pecaju. Bez obzira na hladnoæu najbolje vreme za pecanje bodorke
zimi su prva dva tri sata mraka. U tom periodu bodorka je mnogo manje oprezna
i mnogo grabežljivija.
Za lov malih bodorki potreban vam je najlakši sistem koji je moguæe
koristiti na vodi na kojoj pecate. Ako je u pitanju reka sistem treba da bude toliko
lak da ga struja povlaèi za sobom, a u sluèaju da pokušate da ga zaustavite plovak
tone. Ovo æe osigurati da vam se udica stalno pokreæe, što je preduslov za pecan-
je sitnih bodorki. Pored ove tehnike, na rekama možete primeniti i jednu od
sledeæih:
· zabacite, zaustavite plovak koji æe podiæi mamac, onda ga opet pustite
da krene, što æe ga spustiti i tako ponavljajte.
· šetajuæa tehnika se izvodi tako što se uzvodno baci mamac, kada se
udica nadje na dnu, poèeæe da se podiže zbog struje. Za ovaj metod morate da
koristite vrlo lak pribor. Na mirnim vodama mali kratki trzaji štapom uèiniæe da
udica vibrira. Dubina na kojima se nalaze sitne bodorke je do 5 cm od dna.
Prihrana treba da bude srednje teška (6 do 10 grudvi velièine limuna), a nakon toga
nakon svakog zabacivanja treba ubaciti malu kuglu kako bi se bodorke zadržale
aktivne. Ideja je da se voda stalno zadrži mutnom od prisustva prihrane. Prihrana
malih bodorki je identièna prihrani beovica jer im je život u tom periodu vrlo
slièan.
Krupnije bodorke traže malo drugaèiju taktiku. Pre svega potreban vam
je teži pribor. Najlon nosivosti od 1,1 do 1,4 kg i udica velièine od 8 do 12. Dubina
je do 5 cm veæa od dubine dna, jer se krupnije bodorke hrane na dnu. Velika prom-
ena u velièini upecanih bodorki može da se dogodi ako se dubina udice spusti za
tih 5 cm. Najbolji mamac za krupnije bodorke je hlebna pahulja. Pravilo da pomer-
ate mamac i ovde je potrebno. Dobar metod je da se zaustavi sistem na vrhu mesta
na kome bacamo primamu, pa nakon toga da ga polako pomeramo nizvodno (30-
tak santimetara), a nakon toga da ga zaustavimo i opet vratimo polako na poèetni
položaj.
Prihrana je u ovom sluèaju jaèa (10 do 20 kugli) i po jedna kuglica svak-
ih 15 do 20 minuta. Ova primama mora biti malo kompaktnija, kako se ne bi
30 Ribe naših voda
odmah raspala, veæ da to uradi tek na dnu. Jedini razlog što ne vršite primamlji-
vanje neprekidno, je taj što bi se stalnom primamom stvarala magla u vodi koja bi
privlaèila sitnu ribu. Ova sitna riba bi komadala primamu pre nego što padne na
dno i ne bi se postigao željeni cilj. Jedino odstupanje od ovog pravila je kada se
peca u brzim vodama kada se primama baca bez prestanka.
Kada tražite krupnije bodorke, potražite prvo delove vode gde je dubina
veæa od proseka. Recimo, kada je voda duboka 1,4 m potražite deo dubine 1,5 m,
ako je 2,4 m potražite rupu dubine 3 m. Velike bodorke vole depresije, verovatno
jer su one u stvari mesta gde se nagomilava hrana. Brzina vode je takodje bitna.
Treba tražiti malo sporije delove toka. Bodorke ne podnose dno koje je previše pr-
ljavo i prekriveno muljem, veæ više vole pesak i šljunak. Tražite je pod krošnjom
vrbe ili jove koje joj za vreme hladnijih dana pružaju utoèište od vetra. Krupnije
bodorke se hrane bubama, puževima i raèiæima koji se sakupljaju medju priobal-
nim korenjem gde se i one nalaze. Medjutim ne znaèi da se bodorke nalaze na svim
mestima koje smo nabrojali. Najbolje je predveèe veoma pažljivo priæi reci i
potražiti nizove balonèiæa koje bodorke ostavljaju za sobom u potrazi za hranom,
na tim mestima treba pecati.
Glavni period pecanja krupnih bodorki je od poèetka oktobra do kraja
pecaroške sezone. Najbolji su oni dani kada je temperatura vazduha od 7 do 12°C,
praæena blagim vetrom koji donosi slabu kišu i oblake. Kada duvaju suvi vetrovi,
kada je nebo bez oblaka, kada se noæu javlja mraz ili je dnevna temperatura ispod
nule ne treba tražiti bodorke. Ali bez obzira na vreme, nemojte oèajavati - bodor-
ke se sigurno hrane u nekom trenutku dana. Najèešæe se hrane predveèe, nekad èak
i u toku popodneva ukoliko je vreme toplije. Generalno, što je hladnije, to bodor-
ke kasnije kreæu u potragu za hranom. Èesto je to period od 20 èasova pa sve do
ponoæi. Svitanje je drugi deo dana kada se pecaju krupni primerci. Ovo posebno
važi leti, ali se odnosi i na zimu i jesen posebno ako je noæ bila blaga sa eventu-
alnim slabim vetrom.
Ukoliko poznajete vodu na kojoj lovite i uvereni ste da obiluje bodor-
kom, te da u potrazi za hranom dolazi do obale, bez razmišljanja se opredelite za
plovak. Možete je loviti sa deset metarskim štapom, ali i sa teleskopskim štapom
ne dužim od 4 m. Štap ne mora biti brz, ali je važno da je lak i dobro izbalansiran,
jer je bodorka najosetljivija riba od svih predstavnika familije šarana.
Postoji pravilo gde je tražiti, a ono zavisi od vode i godišnjeg doba.
Februar, mart i april potražite je na 8 - 15 m od obale, jun, jul lovite je pod samom
obalom (dolazi na mrest), avgust, septembar, oktobar, novembar - odlazi u dublje
delove vode.
Proletni deo godine spada u teže periode ribolova na bodorku. Razlog je
Ribe naših voda 31
jednostavan: sama riba je još uvek, tj. njen metabolizam, prilagoðen(a) hladnoj
vodi. Nema borbenosti, a ribu vadimo iz vode kao "list". Sam griz žutooke je "bi
- ne bi".
Što je vreme toplije, voda se zagrejava i aktivnost ribe je veæa, njen griz
živahniji i tada možete upotrebljavati i iglice za stajaæe vode ili cilindriène plovke
od 4x12 do 4x18 nosivosti za tekuæe vode. Generalno nije neophodno da koristite
izuzetno male plovke, veæ je bitno da ih maksimalno potopimo, tako da pri trzaju
riba oseti minimalan otpor. U zavisnosti od dužine štapa treba uzimati plovke
nosivosti 0,5 g za štapove od 4 m dužine, 1 g na štapove do 7 m dužine i 2 g za
ostale.
Predvez u hladnijim danima je kraæi oko 10 cm, a sa toplijim danima
može biti duži, a maksimalno do 15 cm.
Najlon mora biti maksimalno tanak, ali da izdrži uslove ribolova.
Ukoliko se peca u vodama èistog dna najlon nosivosti 0,45 kg je dovoljan, ukoliko
je voda obrasla travom nosivost treba da bude 0,7 do 0,8 kg.
Udice moraju da budu takve da mamac na njima deluje prirodno. Stoga izbegava-
jte oble, zdepaste i debele udice. Izaberite udice sa dužim vratom i njihovu
velièinu uskladite sa velièinom mamaca. Sa proleæa uzmite udice velièine 20 do
22, a kako se voda greje možete preæi i na udice velièine 18.
Bodorka ne trpi otpor, èim ga oseti ostavlja mamac i odlazi. Prilaz
mamcu joj je brz i nervozan, pa zato treba biti oprezan i brz na kontri. Plovak
opteretiti tako da iz vode viri samo antena i obeleženi vrh plovka. Kako opteretiti
plovak i rasporediti olovca? Prvo i osnovno,morate voditi raèuna da vam olovca
koja koristite budu iste težine , nikakve kombinacije sa olovcima razlièite težine
ne dolaze u obzir. Kada rasporedjujete olovca vodite raèuna da vam prvo bude
udaljeno od udice 25 cm, a zatim vršite raspored prema vremenskim uslovima.
Ako je mirna voda olovca treba grupisati ravnomerno, kod protoène vode preneti
optereæenje prema plovku, ako je vetrovito, a voda stajaæa optereæenje ide ka udici.
Mamac treba da bude pri samom dnu.
Ukoliko se bodorke pecaju dubinskom metodom, na vrh štapa treba
obavezno staviti meki vrh kao indikator trzaja.
Jelovnik joj je širok, od biljne hrane, preko trave i rastinja sa dna, do
hrane životinjskog porekla. Najèešæe se lovi na mesnog crviæa. I to tako što prvog
crviæa navuèite celom dužinom na udicu 14, a jednog zakaèete da jednim delom
slobodno leluja i mrda u vodi, što privlaèi pažnju ribi koja onda brzo i hitro napa-
da. Sem ovog mamca odlièna je i crvena glista, ruža od belog hleba, mamac od
sojinog brašna, ali su ovi mamci nesigurni, jer ih okolna sitna riba brzo skine.
Bez greške, hleb je najbolji mamac za bodorke. Ima i drugih mamaca, ali ni jedan
32 Ribe naših voda
nije toliko uspešan. Nije loše prihranjivati mesto pecanja bar jednom nedeljno, a
ukoliko ste u moguænosti svakog dana, gnjeèenim hlebom. Kad navikneti ribe na
hleb tražiæe ga svakog dana. Kolièina hleba je odredjena vremenskim uslovima i
osobinama vode. Kada je vreme hladnije i voda bistrija, treba dati maksimalno
pola hleba, a ukoliko je vreme toplo, a voda mutna, može se iæi i na celu veknu.
Seme konoplje ima prijatnu aromu za bodorke. Ukoliko se peca na konoplju,
potrebno je sa vremena na vreme rasuti malu kolièinu semena na mesto pecanja.
Ovo æe uznemiriti bodorke koje æe poèeti da pretražuju sve nivoe vode u potrazi
za njima. Kada se peca na konoplju stavlja se jedno zrno na udicu velièine 18 ili
16. Velièina i kvalitet bodorki koje se pecaju na seme konoplje su zaprepašæujuæi,
pomisliæete da je druga vrsta u pitanju. Jedini problem je što je ugriz bodorke na
ovaj mamac izuzetno brz i vaša kontra mora biti adekvatna kako bi je upecali.
Seme grahorice (Vicia sp.) može se koristiti kao mamac. Pre upotrebe
treba ga skuvati tako da se može kaèiti na udicu a da se ne raspadne. Može se
koristiti u kombinaciji sa semenom konoplje. Najbolje se pokazalo u toku leta i sa
jeseni, kada se i može naæi u prirodi. Nije uvek sigurno da æe riba iæi na ovaj
mamac, medjutim treba imati poverenja u njega i ulov æe biti dobar.
Na kukuruz šeæerac ribu morate prvo naviknuti. Ali kada to uspete,
pecaæete samo krupne primerke. Za razliku od konoplje i grahorice, na kukuruz
šeæerac mogu da rade i šaran, linjak i krupna deverika.
U rano proleæe kada je ostala riba tek probudjena iz zimskog sna, a neke
zanete prirodnim nagonom za produženje vrste, bodorka svojom agresivnošæu
uzima hranu i za vreme mresta, pa se èesto dešava da skoro svaka ulovljena bodor-
ka ima utrobu punu ikre, što znaèi da je u ovo doba godine najaktivnija, pa je tada
ribolovci masovno love. U ovo doba godine nije potrebna neka posebna hrana da
bi smo je zadržali na mestu lova. Dovoljno je pomešati stari hleb sa koncentratom
za piliæe, uz dodatak šake-dve mlevenog prženog suncokreta, malo prženog seme-
na konoplje tucanog u avanu, dodati miris anisa ili vanile, ovo dobro umesiti, prav-
iti kugle da su malo èvršæe, velièine pesnice i bacati ih na mesto pecanja. Ako
želite da hrana bude jaèa ubacite jednu do dve šake crvica koje umešate u hranu.
Još bolji efekat postiæi æete ako hrani dodate malo pileæe krvi što kod bodorke
izaziva poseban nagon prema hrani. Prilikom primamljivanja u ranijim mesecima
(mart, april) moramo obratiti pažnju da se riba pojavljuje u manjim grupama od 10
do 15 komada. To znaèi da kugle hrane moraju biti maksimalno velièine man-
darine, uz obilno primamljivanje na poèetku (10 kugli) i praækanje crva (5 - 6
kom.). Samo dohranjivanje obavlja se kuglama velièine oraha.
U kasnijem periodu godine bodorku obavezno prihranjujte. Bez prihrane
rezultat ulova bit æe više plod sluèajnosti nego smišljenog ribolova. Za prihranu je
Ribe naših voda 33
dovoljno 1 kg Sensasove hrane Gros Gardons, 1/2 kg hlebnih mrvica i 200 g
crviæa. U kanti najpre natopite hlebne mrvice, prièekajte 10 minuta, pa uspite Gros
Gardons i dobro promešajte. Dodajte potrebnu kolièinu vode, ponovno sve dobro
promešajte i probajte formirati kuglu velièine narandže. Kugla mora biti kompak-
tna, ni pretvrda ni premekana. Na kraju uspite crviæe u hranu. Izmerite dubinu
pomoæu meraèa dubine i zabacite sistem na željeno mesto. Nahranite mesto s 2/3
hrane, nataknite na udicu 1 ili 2 crviæa i zabacite. Ako je sve u redu, veæ nakon 10
- 15 min trebala bi se javiti bodorka. Ako primetite male mehuriæe na mestu gde
ste nahranili, možete biti zadovoljni, jer jato bodorki privuèeno hranom rije po
dnu. Potrebno je èešæe dohranjivanje (opet s kuglicama hrane velièine oraha).
Bodorka iako riba dna može se diæi hranom, crvima i fujem. Hrana za
nju treba da je slatkasta (miris èokolade). Pripremi hrane treba posvetiti maksi-
malnu pažnju, jer je i ona jedan od faktora uspešnosti. Neka od osnovnih pravila
su:
· hranu navlažiti barem dva sata pre
· navlaženu hranu obavezno pro-
sejati na što sitnije sito;
· boja hrane zavisi od dubine vode,
tamnija za vode dubine do 2,5 m, a
svetlija za vode dublje od 3 m;
· boja ledja bodorke zavisi od boje
dna, zelena podloga zelena ledja,
crna podloga crna ledja, riba sa
crnim ledjima neæe se zadržavati
nad primamom svetlije boje.
Aditivi u primami bodor-
ke su vrlo važni. Belgijanci leti u
primamu ubacuju izmet goluba.
Hrana golubova je kudelja, korijan-
der i ostale vrste semenki koje pro-
laze kroz probavni trakt goluba
netaknute. To su iste one biljke
koje se inaèe dodaju u primamu.
Pored toga u golubljem izmetu
nalaze se i enzimi koji pomažu go-
lubu pri varenju, i koji kod riba ubrzavaju varenje hrane, pa se riba sporije zasiæu-
je. Pravilan naèin upotrebe golubljeg izmeta je da se on umeša u retku ovsenu kašu
koji bi se nakon toga koristio da navlazi primamu. Ovu primamu treba pripremiti
34 Ribe naših voda
· U potrazi za bodorkama na mestu na
kome ste bacili gnjeèeni hleb, posmatrajte
površinu vode. Ponekad na njenu
površinu izranjaju deliæi hleba koje
bodorke otkinu prilikom izjedanja pri-
mame.
· Ako koristite jednog mesnog crviæa na
udici velièine 20 ili 18 na primer, okaèite
ga na što manji komad kože. Bodorke
imaju obièaj da se poigraju sa mamcem
pre nego ga uzmu i u sluèaju da ste
mamac zakaèili èvrsto, on se neæe prirod-
no ponašati i umesto da zakaèite ribu, ona
æe se predomisliti i otiæi.
· U mirnoj vodi bodorku možete pecati
vaglerom, a na dubokim vodama klizeæim
plovkom. Dugaèke štapove koristite kada
pecate sa keja ili na kanalima. Dubinska
metoda se obièno koristi zimi.
u vruæoj vodi 2 do 3 sata pre pecanja, a u hladnoj treba ostaviti tokom cele noæi.
Razmera vode i izmeta je 3:1. Pre upotrebe izmeta nemojte zaboraviti da prosejete
izmet kako bi izdvojili ostatke perja iz njega. Nakon cele pripreme pola kila izmeta
biæe dovoljno za 2 kilograma suve primame.
Druga stvar koju ne smete zaboraviti prilikom pripreme primame, jeste
da ne prehranite ribe. Dobar naèin je da u primamu umešate blato. Crnica je dobar
dodatak jer æe usput obojiti primamu. Treba koristiti od 30 do 50% blata. Što je
riba manja i manje je ima treba dodati više blata. Postoji dobar naèin da postignete
zadovoljavajuæu vlažnost blata. Uzmite mokar peškir pa ga dobro iscedite. U njega
ubacite sloj debljine 2 do 3 cm fine zemlje i uvijte peškir. Nakon par sati zemlja
æe biti prave vlažnosti. Èak i ovako navlaženu zemlju treba dodati neposredno pred
pecanje u primamu jer može presušiti ostatak primame.
Što se tièe korišæenja žive hrane u primami dozvoljeno je dodavanje
svega, ali treba paziti da se ne pretera. Jedna šaka žive primame dovoljna je da se
umeša u primamu za ceo dan. Ponekad je bolje koristiti zlatno žute velike kastere
nego mesne crviæe.
Poslednji savet je vezan za upotrebu PV1 za primamu na rekama i
dubokim vodama, jer je on baziran na braon šeæeru. Zbog šeæera PV1 dobro vezu-
je primamu, ali kada se raskvasi pod vodom brzo se raspada što èini primamu
živom. Primama koja se može kupiti je daleko neaktivnija i traje duže na dnu što
odgovara recimo crvenperki koja traži izuzetno jaku i trajnu primamu.
Ribe naših voda 35
ED
Ribolovaèki
magazin
www.ribolovacki-magazin.co.yu
email: rm@neobee.net
Revija za sportski ribolov,
ekologiju i turizam na vodi
Leusiscus idus
Bratfiš
jaz
jez
protfiš
peèenica
J
az naseljava sve evropske vode sem voda
Britanije, Francuske, Švajcarske, Norveške
i regiona južno od Alpa i Dunava. Kod nas
ga ima duž celog toka Dunava i Save, a vrlo je
brojan i u kanalima sistema DTD. U pritokama Dunava i Save ga takodje ima, ali
samo u nizijskom delu. Bira centralne i donje reène tokove, mrtvaje i bare. Više
voli dublju vodu sporijeg toka u kojima živi u velikim jatima hraneæi se pri dnu.
Jaz je jatna riba. Jata èine jedinke istog uzrasta. Jedino krupniji primerci lutaju u
parovima ili pojedinaèno. Na istom mestu se retko može uloviti više takvih koma-
da. Sa proleæa, od aprila do juna, kada temperatura vode dostigne 8
O
C, parovi
polno zrelih jedinki se izdvajaju i polažu ikru. Parenje traje oko tri dana. Ženka
položi do 114.000 jajašaca na podvodno bilje i korenje. U periodu parenja, što je i
karakteristika svih šaranskih riba, poprima sveèano, zlatno ruho. Po izvaljivanju
mladj, 20 tak dana po polaganju ikre, živi na zooplanktonu, a kako rastu prelaze
na sitne larve insekata. Odrasle ribe se hrane insektima i larvama. Polno sazreva-
ju izmedju 3. i 5. godine, dok im proseèan životni vek traje 15 godina. Maksimalna
dužina ribe je 35 do 50 cm, a masa 2 kg.
Aktivnost jaza tokom godine je ista kao i kod veæine šaranskih riba.
Neophodna mu je toplija voda kako bi mu se metabolizam pokrenuo, što znaèi da
je zimi gotovo potpuno neaktivan i da æete ga uloviti samo kada su dani izuzetno
sunèani za to doba godine i ako mu mamac prinesete, malte ne, ispred usta. Imajte
u vidu da je jaz, iako leti riba pliæaka, zimi sakriven u krtozima u najdubljem delu
reke.
Pravo vreme za lov jaza je od jula do septembra, kada se jaz približava
obali u potrazi za hranom. Najradije se nalazi na dnu i to tamo gde voda nije dubl-
ja od 3 metra. Na površinu izlazi samo kada je svetlost smanjena, odnosno rano
ujutro i uveèe. Ponekad, kada je vreme oblaèno ili maglovito, može se desiti da jaz
produži svoj boravak na površini. Najbolji reper za to gde je jaz, je da posmatrate
36
gde mu je prirodna hrana. Kada po površini vode nema gusenica i sitnih insekata,
ni jaz nema razlog da bude tu, veæ se radije povlaèi u dubinu.
Jaz ima izuzetno razvijeno èulo vida i vrlo dobro oseæa vibracije koje se
prenose preko zemlje u vodu. Uvek imajte u vidu da je ovo plašljiva i oprezna riba
i svako bahato ponašanje na obali sigurno æe ga uplašiti i oterati.
Od svih mesta u reci ova riba æe najèešæe izabrati mesta gde se male
vode ulivaju u vodeni tok. Izvori i rukavci su mu omiljena mesta. Zbog stalnog
mešanja vode, ona postaje bogatija kiseonikom i riba teži da u njoj što suže ostane.
Takodje, mnoga jata sitnih riba vole upravo ovakva mesta, a jaz je tu da bi se njima
hranio. Obratite pažnju na to da jaz voli da se zadržava na mestima gde se kana-
lizacija uliva u vodu. Ova mesta su primamljiva za sve stanovnike voda zbog obi-
lja hrane, ali ovakve ribe mogu biti vrlo neugodnog ukusa i mirisa, pa èak i bakte-
riološki neispravne za jelo.
Jaz izgleda kao da je nastao ukrštanjem klena i bodorke. Njegova
zaobljena ledja su plavo-zelene boje, bokovi su srebrni, a stomak beo. Repno i
dorzalno peraje su sive boje, dok su ostala peraja crvenkasta, i za razliku od klen-
ovih konkavna (udubljena).Najsigurniji naèin za identifikaciju jaza je broj krljušti
na lateralnoj liniji, koji je kod jaza 55 do 61, a kod klena i bodorke 42 do 46.
Lov jaza
Da bi jaza uspešno lovili, pogledajmo prvo šta je njegova prirodna
hrana, a to su sitne ribe, insekti i razne vrste crva. Dakle odmah je jasno da su
odlièni mamci: sve vrste glista - posebno crvene gliste, insekti, mesni crviæi i kas-
teri posebno, skakavci, gusenice, larve komaraca, pa i poneki sitniji keder. Kao
alternativa ovoj ribi se može ponuditi: hleb, kulja, zrnevlje ili kukuruz.
Prihranjivanje je i za jaza od esencijalnog znaèaja. Medjutim, obratite
pažnju na njegovu prirodu. Ovo je riba dna i tu je i treba tražiti i primamljivati.
Takodje voda ne treba da bude dublja od 3 metra, inaèe tu jaz vrlo retko, sem zimi,
dolazi. Dakle, treba nam tvrda primama, koja se polako raspada, tamne je boje,
pada na dno i po moguænosti ne stvara ni malo magle u vodi, kako ne bi primamio
gomilu sitne beovice, koja æe nam samo otežati ribolov. Takvu primamu možemo
i kupiti kao gotovu, ali možemo i napraviti po sledeæem receptu: u 1 kg izmrv-
ljenog hleba bez korice dodati 2 šake prekrupa ili izdrobljenog mladog kukuruza,
a po potrebi dodaje se zemlja ili glina, nikako treset. Ovaj poslednji sastojak æe pri-
mamu otežati i obojiti. Primama se baca tehnikom polumasovnog prihranjivanja sa
kasnijim dohranjivanjem. Dohranjivanje je moguæe vršiti klikerima same osnovne
primame, rasipanjem kukuruza ili bacanjem komadiæa kulje.
Najpogodnija mesta za lov jaza su delovi obale utvrdjeni kamenom,
Ribe naših voda 37
mesta gde su potopljeni brodovi ili šlepovi, isteci poljskih kanala preko pumpi,
mesta sa potopljenim oborenim drveæem i ulivi malih tokova i izvora u veæe vode.
Jaz se lovi na sva tri osnovna naèina: najèešæe plovkom, redje varalicom,
a dubinkom uglavnom sluèajno.
Jaz se najlakše i najèešæe lovi na plovak i to obièno štapom dužine preko
4 m sa ili bez mašinice. Ovakav štap u veæini sluèajeva pokriva potpuni areal kre-
tanja jaza u vodi, a ribolovcu pruža moguænost da precizno zabaci na hranjeno
mesto. Kao plovak, nosivosti od 3 do 5 g, se može koristiti i klizeæi i fiksni, ali
treba paziti da se mamac nadje na dnu. Još je bolje da je mamac samo malo
odignut od dna i da sa on ponudi jazu "na tacni". Ovo olakšavanje mamaca se sas-
toji u tome, da se uz mamac na udicu okaèi i kuglica stiropora ili komadiæ hrane
za pse. Klizeæi vagler plovak se može i mora koristiti samo na onim vodama gde
je pliæak predugaèak, recimo šest-sedam metara, kao što je to sluèaj na veæim jez-
erima, pa ga treba prebaciti. Najlon treba da je 0,15-0,25 mm, nosivosti do 2 kg,
bez obzira na boju. Udica od broja 12 pa do 6.
Tehnika ribolova plovkom može biti i pretraživanje dna. Zabacite
uzvodno i pustite da struja nosi plovak. Mamac æe na taj naèin iæi neposredno
iznad dna dodirivajuæi ga povremeno. Visoko dignut mamac, jaz retko kad uzima.
Jaz udicu sa mamcem uzima punim zahvatom usta, tako da plovak zastane kao da
je udica zakaèila dno. Posle nekoliko trenutaka, plovak brzo potanja u pravcu
dubljeg dela vode. Tada treba uèiniti lakšu kontru. Jaèa nije preporuèljiva zbog
mekanih usta koja bi pri tom mogla biti proseèena udicom.
Tehnika varalièarenja je nešto drukèija nego kod recimo bandara.
Vodjenje treba da je brzo, pa èak i pravolinijsko. Cilj nam je da nateramo jaza da
pomisli da je naša varalica sitna beovica koja slobodno pliva u potrazi za hranom.
Ovakva manifestacija æe zainteresovati jaza, koji æe po pravilu pojuriti za hranom.
Ono što je bitno napomenuti na ovom mestu jeste da jaz grabi odmah i snažno.
Èesto uz jak cimaj. Medjutim, èim oseti otpor ispušta mamac. Ovo važi za sve
metode ribolova, ali je za varalicu od presudnog znaèaja. Dakle vaša kontra mora
biti brza i pravovremena. Od varalica najbolje su se pokazali okretni spineri, žuti
meps broj.2, Zoranovi vobleri velièine 5 cm sivo-bele i zlatno-crne boje i druge
sliène varalice. Najlon za ovu svrhu treba da je nešto jaèi 0,30 do 0,35 mm.
Lov dubinskom metodom je realno moguæ, ali je pravo pitanje zbog
èega bi zabacivali dubinku na tako malom rastojanju od obale. Pritom, morate
neprestano paziti na vrh štapa, jer jaz èesto udara samo jedanput. Jedini razlog
može biti prebrza reèna struja, koja bi plovak nosila bez kontrole.
Kod nas pored jaza živi i manji zlatni jaz, naša najlepša riba i velika
retkost, koja po verovanju ribolovaca donosi sreæu onom koji je ulovi.
38 Ribe naših voda
M
Aspius aspius
Bucov
bolen
belun
bajin
P
ripada rodu (Aspius) iz familije
Cyprinidae. Predstavlja jedinu
grabljivicu iz familije šarana, jer klen,
jaz, deverika i šaran samo retko napadaju sitnu
ribu i ona im nije osnovna hrana. Može biti i 8 kg težak i dug preko 1 m, ali se u
našim vodama najèešæe sreæu i love bucovi težine do 2 kg. Ovo je atraktivna i lepa
riba. Telo joj je boèno splošteno i prekriveno sitnim krljuštima. Kod veæih primer-
aka ledja su blago pogrbljena. Boja ledja je tamno zelena, bokovi su metalno beli,
a peraja su bela. Ima dobro razvijeno analno peraje - blago konkavnog oblika, kao
i repno koje mu omoguæava izuzetne plivaèke sposobnosti. Usta su mu prostrana
i duboka. Bucov plen proždire gutanjem, buduæi da nema zuba u zubalu, kao rec-
imo štuka. Ždrelo ove ribe je rapavo i kada plen jednom zadje u ždrelo, nema naèi-
na da se vrati u kontra smeru.
Živi u celoj Evropi, u slivovima Crnog, Baltièkog i Kaspijskog mora,
osim severne Škotske, Irske, Danske i jugozapadne Engleske. U Skandinaviji živi
samo na jugu, dok Finske reke poseæuje samo na zapadu. Uglavnom jedinke istog
uzrasta formiraju jato, ali ovde jato nije saèinjeno od riba iz istog legla, kao što je
sluèaj kod veæine riba. Ovo ima za posledicu da se velièina jata ne smanjuje bitno
sa velièinom ribe, pa tako i najveæi bucovi love plen jatno. Jato okruži jato sitne
ribe koju napadaju onda iznenada. Kao posledica ovog naèina hranjenja, na površi-
ni vode vidi se pravi vatromet sitne ribe koje iskaèu kako bi se spasle.
Hrana bucova je iskljuèivo životinjskog porekla: crvi, insekti, školjke i
puževi, zglavkari i sitna riba. Kada poraste preko 20 cm, što je za oko godinu dana,
bucov poèinje da se hrani iskljuèivo ribama, a najomiljenije su mu bodorka i
beovica. Raste vrlo brzo, pa sa dve godine veæ ima preko 40 cm.
Bucov najviše vole brzu, pliæu i bistru vodu punu kiseonika. Medjutim
lako se prilagodjava i na veæe dubine i mirnu jezersku vodu gde miruje u toku
dana. Ipak, da bi se hranio bira mesta gde je voda baš onakva kakvu on voli:
39
prirodni ili veštaèki prelivi, stubovi mostova i ušæa voda. Na ova mesta dolazi
uglavnom rano ujutro i predveèe.
Polnu zrelost ženke dostižu u petoj-šestoj godini, a mužjaci u petoj godi-
ni života pri velièini preko 30 cm. Intenzivno polaganje jaja traje od aprila do
kraja maja, ženka polaže oko 100.000 jaja èiji razvoj traje od 14-21 dan..
Lov bucova
Za uspešan lov bucova treba imati na umu gde bucov živi, èime se hrani
i kada to èini. Ovo smo veæ u prvom delu o bucovu rekli pa sad treba samo pri-
meniti to znanje.
Bucova dakle, treba tražiti u jutarnjim i veèernjim èasovima u delovima
vode koja se peni i osvežava kiseonikom. Kod reka, koje imaju miran tok, treba ga
tražiti u matici, što dalje od obale. Na Dunavu, recimo, bucov se više kreæe kada
nivo vode stagnira ili je u blagom porastu.
Bucov se prvenstveno hrani beovicom i bodorkom, a to su ribe koje žive
na površini vode. Dakle, treba ga tražiti tik ispod površine vode. Od tehnika koje
dolaze u obzir tu su: varalièarenje, mušièarenje, vodjenje živog mamaca i retko lov
na plovak.
Za uspešan lov varalicom, treba imati štap akcije "A" ili "B", težine
bacanja u rasponu od 20 do 60, pa èak i 80 grama. Pre svega treba obratiti pažnju
na bacaèke osobine štapa. Naime, za bucova treba baciti mamac što dalje od obale
nekada i do 50 m. Nije loše ni koristiti mašinicu sa "long cast" špulnom, koja
dodatno olakšava daleka zabacivanja. Takodje, zbog velike kolièine najlona koji
neprekidno ide i vraæa se u mašinicu, mašinica treba da bude vrhunska, sa izuzetno
dobrim mehanizmo slaganja najlona, mora biti i brza i nije loše da joj prenos bude
1:5. Sve ovo je da bi se olakšao lov i smanjila verovatnoæa da æete zamrsiti najlon.
Kapacitet špulne treba da je što veæi, ali u veæini sluèajeva kapacitet od 100 m za
najlon 0,40 je dovoljan. Najlon treba da bude mek, nosivosti do 4 kg i debljine
0,22 - 0,26 mm. Tanja kvalitetnija upredena struna od recimo 0,15 je opet pred-
nost. Obavezno podesite koènicu u zavisnosti od upotrebljenog najlona, jer je
bucov izuzetan borac na udici. Od varalica možete koristiti skoro sve tipove kaši-
ka, spinere, voblere i silikonske fleksibilne varalice. Po pravilu trebalo bi da su
manje i da imitiraju malu, ranjenu ribu. Varalicu vodite po površini i to u gornjih
20-30 cm vode. Putanja varalice treba da je pravolinijska, a vodjenje ne preterano
brzo. Pazite da vam varalica ne poskakuje iz vode, veæ da ima pravilan i ujednaèen
rad.
Lov veštaèkom mušicom je najbolji u toku toplog sunèanog proleæa i
leti. Voda mora biti bistra, što je preduslov za mušice uopšte. Veštaèke mušice koje
40 Ribe naših voda
se najèešæe koriste su "fantastiène mušice", koje ne predstavljaju ni jednog
stvarnog insekta iz ekosistema vode i mušice koje imitiraju bumbara, zulua, belog
vodenog cveta i aleksandra. Takodje vrlo je èesta upotreba strimera bele ili crno-
bele varijante sa par zlatnih ili žutih dlaèica. Velièina može da varira, a mušice se
vežu na udice velièine od 1 do 1/0. Dobra je tehnika pravljenja sistema mušica na
kraju najlona. Za ovu svrhu treba probati razne kombinacije boja, oblika i velièi-
na mušica. Dobitna varijanta ipak zavisi od mesta i vremena. Mušice treba zabaci-
vati nizvodno ili popreèno na tok vode, a nikada uzvodno. Povlaèenje treba da
bude brzo, èak nešto brže nego kod varalica. Vrh štapa treba da je podignut. Kako
je mušice teško baciti na veæu udaljenost, obièno se mušièarenje radi iz èamca.
Udarac bucova na mušicu je jak i treba lepo podesiti koènicu. Kao i kod varalica i
ovde pribor mora biti što finiji, ali što kvalitetniji.
Hrana bucova u prirodi je preko 90% ribljeg porekla, pa je sasvim
logièno da æe se na kedera bucov vrlo èesto prevariti. Prva varjanta ribolova buco-
va na kedera je vodjenje mrtvog kedera, poznato kao "oživljavanje kedera". Za ovu
tehniku koristimo beovicu ili bodorku do 10 cm. Kedera kaèimo kroz donju usnu,
ali tako da vrh udice prodje kroz donji deo škržnih otvora. Na ovaj naèin æe keder
najteže spasti pri jakom i dalekom zabacivanju. Da bi se ojaèao ceo sistem, može
se dodati još jedna udica, koja se kaèi kederu za ledja ili bok, ali pri ovome morate
paziti da ne narušite anatomiju kedera. Kriv i deformisan keder neæe imati pravu
putanju kroz vodu i obazrivi bucov æe posumnjati u njega. Udice treba da budu iste
velièine kao i kod mušica. Najlon može biti nešto deblji, od 0,28 do 0,30 mm, dok
je upredena struna od 0,15 mm ipak najpreporuèljivija. Štap sa dobrom vršnom
akcijom i mašinica sa “long cast” špulnom, kapaciteta bar 150 m 0,30 mm. Dva su
osnovna naèina vodjenja ovakvog kedera.
Prvi je da zabacujete što dalje, nizvodno ili popreko na tok vode, pa
srednje brzim namotavanjem pravolinijski privlaèite mamac ka sebi. Štap držite
visoko kako bi keder “plivao” u gornjih 20 do 30 cm vode. Ukoliko primetite da
bucov prati mamac, nikako ne usporavajte sa namotavanjem. Neka iskustva kazu-
ju da je u tom trenutku najbolje cimnuti vrhom štapa, što æe ubrzati kedera i even-
tualno nagoniti bucova na ugriz. U ovom sistemu ne treba koristiti vaser kuglu ni
olova, veæ je dovolja jedna kvalitetna vrtilica na oko 30 cm od udice.
Drugi metod je da kedera bacite nizvodno od mesta na kome oèekujete
da se nalazi jato ili primerak krupnijeg bucova. Najlon nakon smirivanja treba
blago nategnuti i držati kedera u vodenoj struji da poskakuje u gornjih 20 do 30
cm vode. Vrh štapa i ovde treba da je visoko dignut. Medjutim, za ovu tehniku,
potrebna vam je i vaser kugla vezana nekih 50 cm od kedera. Na vaser kuglu ka
kederu, postavite virblu. Ni ovaj sistem nema olova. Polakim namotavanjem,
Ribe naših voda 41
privucite kedera na željeno mesto. Èesto æe udarac biti veæ u ovoj fazi, pa obratite
pažnju na kolièinu najlona na špulni. Naime, kako je zabacivanje po pravilu dosta
daleko, potrebno je da na špulni imate još dovoljno najlona da bi ribu uspeli da
izmorite. Medjutim, ako do udarca ne dodje posle kraæeg vremena, poènite sa
polakim namotavanjem najlona. Brzina treba da bude mala, po nekima i 2 do 3
puta manja od brzine vodjenja varalice. Ukoliko je bucov zainteresovan, pratiæe
mamac i može se desiti da zagrize tek kod obale. Udarac je i ovde snažan i budite
spremni na njega. Obratite pažnju kod privlaèenja bucova sa velike daljine na nje-
gova izuzetno meka usta, jer bucov nema zube kao štuka. Svako prejako vuèenje
može pocepati usta bucovu i udica æe ispasti.
Poslednji metod ribolova bucova je ribolov na plovak. Ovo je najredji
naèin i koristi se uglavnom iz èamca, sa mostova, ustava, brana ili sa drugih
prepreka koje leže u vodi. Koriste se fiksni plovci namešteni da udica bude na 30
cm od površine vode. Može se postaviti olovce, ali i ne mora, jer bucov uzima
snažno mamac. Plovak se pušta nizvodno do mesta gde oèekujemo da se jato
nalazi. Natezanjem najlona zaustavljamo plovak i oèekujemo udarac. Kao mamac,
koriste se žive bodorke i beovice. Pribor je isti kao i za druge naèine ribolova
bucova.
Kod lova bucova treba obratiti pažnju da se na mamac može zaleteti i
štuka. Nažalost, ovakav dogadjaj æe najèešæe uzrokovati gubitkom plena i dela
opreme, koji æe ostati u oštrim zubima štuke. Bilo kakvo osiguravanje èeliènim
sajlama od ovakvog napada nije izvodljivo kod pecanja bucova, jer se on skoro
nikada neæe polakomiti na sajlu.
42 Ribe naših voda
i
Revija za
ljubitelje
prirode
http://www.zov.co.yu
e-mail: zov@eunet.yu
Scardinius erythrophthalmus
Crvenperka
crvenookica
krvorepa crvenookica
C
rvenperka naseljava reke severne Azije i
Evrope, sem voda Skandinavije,
Škotske, Pirineja i Apenina. Naseljava
pretežno nizijske reke sporog toka, jezera, mrt-
vaje i veštaèka jezera, bare i iskope. Može se naæi i u mirnijim odsecima tekuæih
voda uz deverike. Crvenperka boravi u blizini vodenog rastinja kao sto je lokvanj,
drezga, šaš, trska. Za vreme toplih letnjih dana, cela jata crvenperki se podižu ka
površini reke. Redje izlazi na otvorene vode, a tokom zime se u jatima povlaèi u
dubine. Mresti se u maju i junu medju podvodnim biljem u bistroj tekuæoj vodi.
Ženka položi od 90.000 do 200.000 prozirno-žutih jajašaca. Mladj se izleže u
intervalu od 6 do 7 dana i vreme provode u pliæacima hraneæi se plankonskom hra-
nom. Kako rastu, tako se sele ka dubljoj vodi i prelaze na ishranu insektima. Rastu
veoma sporo pa u nekim vodama treba da prodje i èetiri godine pre nego što
dostignu polnu zrelost.
Crvenperka je jedna od retkih ciprinida koja se hrani u toku cele godine,
sa kratkim prekidom u toku parenja. Mladj se hrani planktonom, veæe ribe
pretežno biljnom hranom, insektima, puževima i ribljom mladju. Crvenperka je
izuzetno izdržljiva riba. Nije redak sluèaj da u zatravljenim i zabarenim vodama,
starih reènih rukavaca poslednja riba koja uspeva da preživi, jeste upravo crven-
perka. Podvrsta Scardinius erythrophthalmus racovitzai se prilagodila životu u
toplim izvorima u Rumuniji. Optimalna temperatura vode u kojoj ove ribe žive je
od 28 do 34
O
C, a ugibaju kada temperatura vode padne ispod 20
O
C.
Proseèna dužina odrasle jedinke iznosi izmedju 20 i 30 cm, a kapitalaca
težine prko pola kilograma i 35 do 40 cm. Najteži poznati primerci crvenperke bili
su preko dva kilograma, ali su to mahom bili hibridi iz ukrštanja sa deverikom ili
drugom krupnijom ribom iz familije ciprinida. Crvenperka se od beovice razli-
kuje po položaju usta, više su uzdignuta, po oštrom prelazu izmedju trbuha i
podrepnog peraja, kao i daleko povuèenom ledjnom peraju prema repu.
43
Lako ju je na prvi pogled zameniti i sa bodorkom. Prepoznaæete je po
crvenim perajima dok su kod bodorke narandžasta, tamno bronzano-zlatnom telu
koje je kod bodorke srebrno i ustima zakrivljenim nagore umesto nadole kod
bodorke. Bodorke i crvenperke se u prirodi medjusobno pare stvarajuæi hibride
koji imaju potpuno ravna usta.
Zbog oblika usana, crvenperka se uglavnom hrani sa površine vode.
Kada je vreme toplo, crvenperka obièno miruje u zatonima vrebajuæi insekte koji
sleæu ili padaju na površinu vode. Takodje voli da se hrani ljuskarima i mekušci-
ma sa dna. Krupniji primerci èak proždiru sitnije ribe.
Lov crvenperke
Kada leti idete na pecanje, za vreme onih toplih, suvih i sunèanih dana,
od maja do oktobra, crvenperka je pravi izbor i zabava. Ova riba prosto obožava
toplinu i sunèevu svetlost i hrani se gotovo samo tada. Po obliku usana može se
zakljuèiti da se crvenperka hrani sa površine, mada ni ovo nije pravilo, i to insek-
tima koji padaju u vodu sa obale. Pri hranjenju oslanja se dosta na èulo vida, te
otuda voli bistru vodu. Ovu osobinu crvenperke treba imati uvek u vidu. Ukoliko
vas crvenperka spazi na obali, vrlo brzo æe pobeæi.
Kako se najèešæe zadržava na mestima sa mirnom vodom tamo je i treba
tražiti. Omiljena mesta su vode pune rastinja, pojas šaša i trske u kojem ima dosta
hrane, kao i mesta ispod drveæa sa koga mogu padati insekti, ali je obavezno da
površina vode bude osunèana. Pojas trske i šaša joj daje dodatnu sigurnost od
njenog najveæeg neprijatelja - štuke. Otuda kada pecate štuku, crvenperka može
biti idealan mamac.
Najèešæi naèin ribolova crvenperka je plovkom. Plovak treba da je mali,
osetljiv, oblika lopte. Treba koristiti sporotonuæe mamce: koricu hleba, hlebnu
ružu, kastere, plivajuæi keks i crve. Olova treba tako podesiti da se plovak podigne
što pre. Pokazalo se da je bolje koristiti više sitnih olovaca nego jedno krupnije.
Razlog je ovome taj što crvenperka uzima èesto mamac u fazi tonjenja. Plovak
mora biti dobro balansiran i zbog same tehnike ribolova, koja podrazumeva stalno
pokretanje - vibriranje mamaca oko željene dubine. Ako nakon par minuta nema
udarca, nije loše ponovo zabaciti. Najveæi realni problem pri pecanju ovom
metodom su jata sitne ribe od kojih crvenperka èesto ni ne može da dodje do
izražaja. Treba imati u vidu plašljivost ove vrste. Jato crvenperki se rastura na naj-
manje uznemiravanje vodene površine. Zbog toga, vodi prilazite polako i oprezno.
Bez obzira na sve, vrlo æete retko upecati više od jedne ili dve crvenperke iz
jednog jata.
Crvenperke možete pecati i plovkom bez ikakvog optereæenja i mamcem
44 Ribe naših voda
na samoj površini vode. Plovak odmaknite oko 60 cm od mamca, a na 30 cm od
mamca stavite najmanje olovce koje imate. Velike crvenperke obièno plivaju na
dubini od oko 1 m i rado iz dubine napadaju sporotonuæi površinski mamac. Mesni
crviæi, komadiæi kore hleba, hlebna ruža, kasteri i pseæi keksiæi su idealni za ovaj
naèin ribolova.
Da bi se izbegla èesta zabacivanja, koja su neophodna zbog osnova
ribolova crvenperke, a to je neprestalno šetanje mamcem gore dole, koristi se
vagler plovak. Vagler plovak treba da je dovoljne velièine i sa dovoljno prostra-
nom ušicom može omoguæiti nesmetano klizanje najlona. Iznad udice, a ispod
plovka postavlja se olovo dovoljne težine da ispravi plovak, a iznad plovka
postavlja se graniènik - stoper, koji spreèava da najlon ceo isklizne kroz omèu
vaglera i na taj naèin odredjuje maksimalnu dubinu ribolova. Tehnika je jednos-
tavna: kada dovedete plovak na željeno mesto, vrh štapa podižete i spuštate. Jedino
što treba da pazite je da ne dignete previše vrh štapa, što bi izvuklo i plovak van
vode. Vagler birajte da bude najmanji moguæ, a ukoliko koristite veæe vaglere
opteretite ih više kako bi više utonuli i davali manji otpor ribi kada uzme mamac.
Nije loše vagler potopiti sve do antene, koja treba da bude što tanja.
Umesto vaglera, može se koris-
titi i providna vodena kugla manjih
dimenzija jer veæa proizvodi jak
pljusak prilikom dodira sa površi-
nom vode, pogotovo ako se izbacu-
je na veæu daljinu. Jato crvenperki
se lako može uplašiti i razbežati
usled nepažljivog ubacivanja
hrane. Medjutim, ove ribe se manje
plaše od montaže unete u vodu i
bez zazora prihvataju i mamac na
veæoj udici.
Ponekad se mogu uloviti i ves-
taèkom mušicom. Crvenperka
spada u malobrojne ribe koje se
uspešno love na mušice, ukoliko
posle njihovog dodira sa površi-
nom vode nastanu "izdajnièki"
kružiæi. Talasiæi na vodi æe svakako
privuæi pažnju crvenperke koja
traga za insektima.
Ribe naših voda 45
· Najbolja mesta na kojima treba da
potražite crvenperku su priobalno ševarje
i èista voda natkrivena krošnjom drveæa.
Posmatrajte da li se stabljike ševara
pokreæu, èesto su ti pokreti stabljika
prouzrokovani crvenperkinom potragom
za hranom.
· Koristite mesne crviæe ili kastere koji
tonu polako. Najlon nemojte uopšte
optereæivati ili ga opteretite najmanjim
olovcem na polovini dubine vode.
Stalnim rasipanjem primame, privuæiæete
crvenperke u srednji deo vode, kako bi
presrele vaš mamac koji tone.
· Da bi naterali mesne crviæe da plutaju,
sipajte 3 do 5 cm vode u posudu u kojoj ih
èuvate. Nakon 20 tak minuta, oni æe upiti
dovoljno vazduha da bi mogli da plutaju.
· Probajte da aromatizujete mamce neèim
slatkim.
Pribor za ribolov crvenperke je karakteristika koje su date dalje u tekstu.
Štap treba da bude lak i elastièan, dužine 3 do 4 m. Na stacionarnu špulnu ili direk-
tno vezom za vrh štapa stavite najlon debljine najviše 0,12 mm mada je pravi
najlon 0,10 mm i nosivosti 0,45 kg ukoliko pecate na èistoj vodi. Ukoliko u vodi
ima panjeva, trave i granja, ili se može oèekivati šaran ili linjak, nosivost najlona
mora biti bar 1 kg. Velièinu udice usaglasite sa velièinom mamca. Ukoliko pecate
na mesne crviæe koristite udice velièine 20, a ukoliko koristite hleb ili kukuruz
šeæerac 12 æe biti odlièan izbor.
Lovi se na glistu, kukuruz, hleb, crve, mušice, larve komaraca.
Komadiæi prepeèenog ili starog hleba magièno privlaèe crvenperku. Mesni crviæi
i sitne lauferke su se dobro pokazale. Kasteri su omiljeni krupnijim crvenperkama
posebno kada se primamljuje površinskom hranom. Plutajuæi mamci kao što su
korica hleba ili keks za pse mogu se koristiti za vreme toplih dana. U tom periodu
i zeleni skakavci i muve mogu biti zanimljivi. Kada lovite krupnije crvenperke,
probajte da na udicu 8 ili 10, zakaèite hlebnu ružu, a na vrat udice nanižete par
mesnih crviæa.
Primamljujete uvek po malo, kako bi voda isperd vas bila uvek mutna.
Loptice hrane koja se ubacuje na dno treba da sadrže deliæe koji æe se posle
rastapanja loptica dizati ka površini. U mešavinu dakle treba dodati komade trese-
ta ili komadiæe hlebne korice i kastere. Mešavina treba da bude takvog sastava koji
æe omoguæiti brzo razlaganje ubaèenih loptica, kako bi se raspadala veæ pri samom
dodiru sa vodom praveæi fini oblak. Oblak bi trebao biti žute, narandžaste ili bele
boje. Ukoliko primama koju pravite ili koju ste kupili ne pravi oblak ove boje,
dobra je ideja dodati kesicu prehrambene boje prilikom kvašenja primame.
Ukoliko možete da nadjete pinkije ili larve komaraca, dodajte ih u primamu.
Medjutim, obratite pažnju da se oni odmah razviju iz primame kako ne bi pali na
dno, odakle ih crvenperka sigurno neæe uzeti. Provereni, klasièan naèin pri-
mamljivanja riba predstavlja fiksiranje na dnu komadiæa starog hleba u odgovara-
juæoj mreži.
Crvenperke su u pravom smislu reèi uporni i èvrsti borci, pa zbog toga
zakaèenu ribu treba što pre izdvojiti iz jata kako se ostale nebi uznemirile i
razbežale. Kapitalci se najèešæe nalaze u sredini jata ili ispod njega.
Manifestacija ugriza kod plovka je karakteristièna. U prvom trenutku,
plovak se blago izdiže iz vode i kreæe u stranu, što je posledica uzimanja i noše-
nja mamca. Sa udicom, crvenperka ponese i koje olovo, tako da plovak više nije
otežan kao na poèetku. Nakon toga, kada crvenperka oseti težinu u ustima, kreæe
u dubinu, što se manifestuje naglim tonjenjem plovka. U tom trenutku treba kon-
trirati.
46 Ribe naših voda
W
Ictalurus nebulosus
Cverglan
patuljasti som
amerièki somiæ
terpan
manjov
glavonja
bodonja
cvergl
I
ako živi u mulju na samom dnu, meso cver-
glana je finog ukusa, skoro bez kostiju i
najviše lièi na meso soma. Kod skidanja sa
udice i kod èišæenja ove ribe treba voditi raèuna
o trima oštrim bodljama odmah iza glave, èiji ubodi znaju da budu izuzetno bolni.
Cverglan je poribljen u Evropi sredinom osamdesetih godina prošlog
veka iz svoje postojbine, Severne Amerike. Oèekivalo se da æe se ovde prilagodi-
ti i narasti u veliku i sportski atraktivnu ribu kakva je u Americi. Medjutim zbog
temperature vode kod nas on je uglavnom zakržljao. U našim vodama on naraste
do 800g, mada su najèešæi primerci jedva teži od 100g, dok u svojoj postojbini
cverglan naraste i preko 2 kg.
Naseljava sve vode dunavskog sliva. Kako je ovo riba dna i to onog
punog mulja i tinje, nema ga u brzim i bistrim rekama. Èest je u kanalima i bara-
ma, posebno onima koji su obrasli vegetacijom, sa dnom koje je puno panjeva,
granja, ševara i podvodnog rastinja. Ovo je veoma izdržljiva i otporna riba.
Sposoban je da preživi izuzetno visoke temperature, na kojima bi ostale ribe brzo
uginule i na vrlo mali nivo kiseonika u vodi. Moguæe ga je naæi èak i u vodama
koje dugo leže zamrznute, gde miruje i èeka trenutak otopljavanja. Kod nas se
mresti od maja do juna. Ženke izbacuju izuzetno veliki broj jajašaca što je jedan
od razloga tako uspešnog širenja ove ribe u našim vodama. Još jedna karakteristi-
ka mu ide na ruku: buduæi da je donesen iz drugih voda, u našim ekosistemima
gotovo da i nema neprijatelja. Jedino bas, koji se još nije dovoljno raširio može da
mu naudi kao prirodni neprijatelj. Štuka, som i smudj ipak vrlo retko napadaju
cverglana.
Lov cverglana
Kada dodjete na neku vodu i upecate jednog ili dva cverglana zaredom
ostaju vam dve moguænosti. Ili da se spakujete i odete na drugo mesto ili da se
47
nalovite cverglana i ni jedne druge ribe. Neæe vam vredeti ni promena mamca jer
cverglan napada i guta sve mamce biljnog i životinjskog porekla koji se nadju na
udici: hleb, valjak, žito, grašak, kukuruz, sve vrste glista, crviæe, pijavice, sitnije
žive ili mrtve ribice, parèiæe ribica. Buduæi da je grabljivica, hrani se tokom celog
dana i noæi sa kraæim pauzama. Jata cverglana idu po vodi po utvrdjenim stazama
i ako želite da ih stalno pecate potrebno je da ih pratite ili da ste majstor primame
i da ih zadržite na jednom mestu. Ipak predugo zadržavanje protiv njihove volje i
nije moguæe, ali ni potrebno jer æe se veæ za par èasova vratiti. U tom periodu,
možete probati sa pecanjem neke druge atraktivnije ribe. U toku godine, najak-
tivniji je u jesen kada sakuplja kilažu za nadolazeæu zimu, u toku koje uglavnom
miruje. Iz sna se budi poèetkom marta, kada voda poèinje da otopljava. Tada je
izuzetno gladan i aktivno jede, medjutim hrani se u veæim dubinama, za razliku od
jeseni, kada ga je lakše naæi.
Da bi privukli jato cverglana na neko mesto morate ih primamiti. Obièno
se koristi standardna hrana za primamljivanje na dnu uz dodatak životinjskih kom-
ponenti: crva, iseckanih glista i blago usmrdeli komadiæi kedera. Primamu bacajte
uvek na isto mesto, ne rasipajuæi je po celoj vodi. Cverglani imaju izuzetan "njuh"
i naæi æe svaku gomilu hrane. Nakon osnovnog primamljivanja, povremeno
dohranjujte mesto crviæima.
Cverglana možete pecati na dva osnovna naèina: dubinskom metodom i
plovkom - odluka zavisi od tipa vode. Osnova je da mamac miruje na dnu, tamo
gde je i primama. Dakle, na mirnim vodama plovak, na tekuæim dubinka.
Ukoliko se odluèite za dubinski metod pribor ne mora biti fin. Koristite
najlon debljine 0,20 do 0,30mm. Udice mogu biti u opsegu od 6 do 8. Kod pecan-
ja dubinskom metodom, mogu se vezati dve udice; jedna ispod, a druga iznad
olova. Najpogodniji mamac za dubinsko pecanje su poveæi komadi belih ili crnih
ritskih glista, sitniji durbaci, manji kederi ili blago usmrdeli repiæi kedera. Kontra
kod pecanja dubinskom metodu ne treba da bude pri prvom trzaju. Kada cverglan
oseti mamac neæe se smiriti dok ga ne proguta. Dakle saèekajte da se štap jasno
savije i onda kontrirajte.
Sistemom sa plovkom æete pecati na mirnim rekama, barama, jezerima i
ustajalim kanalima. Najlon može biti kao i kod dubinskog metoda, medjutim ovde
se peca sa jednom udicom. Razlog je jednostavan. Ukoliko ulovite krupnijeg cver-
glana, on æe nagonski krenuti ka potopljenoj grani ili travi i tu bi druga udica samo
predstavljala smetnju. Oblik i nosivost plovka nisu bitni. Najbolji mamci za
ovakav sistem pecanja su žive ili mrtve gavèice koje možete naloviti èerencem.
Pored gavèica odlièno su se pokazali repiæi beovica - èak bolje nego kompletan
mrtav keder. Velièina mamca ne treba da vas zabrinjava. Kada primetite podrhta-
48 Ribe naših voda
vanje plovka kao i kod dubinke ne žurite sa kontrom veæ kontrirajte tek kada pod-
vuèe plovak pod vodu.
Neki dobri recepti za mamce za lov cverglana su sledeæi:
· za sirni mamac je potrebno: 250g Limburger sira i ražano brašno - po
potrebi. Istopite sir na laganoj vatri. Kad je to gotovo dodajete brašno dok ne dobi-
jete masu koja ostaje na udici. U smesu možete dodati još mlevenu piletinu,
mlevenu džigericu kao i riblje brašno.
· za krvavi mamac je potrebno: 1 šolja pšeniènog brašna, 1 šolja kuku-
ruznog brašna, 1 kašièica vanila extrakta, 0,5 l pileæe ili govedje krvi, 2-3 kašièice
praha od belog luka, 1 paketiæ želea od jagoda i gaza. Pomešate oba brašna sa
vanilom i praškom od belog luka. U smesu lagano dodajete krv dok ne dobijete
testo koje se da oblikovati. Stavite sve u gazu i kuvate u kipuæoj vodi oko 15 min-
uta da dobijete tvrdu pogaèu. Nakon hladjenja iseèete u komade i pomešate lagano
sa želeom dok ne dobijemo solidnu loptu. Mamac èuvate u frižideru dok ne pod-
jete u ribolov.
· za mesni mamac je potrebno: 1 svinjsko srce ili džigerica ili mozak
(može i sve zajedno), jedno ili dva tuceta kišnih glista (zavisi koju kolièinu
mamaca pravite), brašno, konzerva kukuruza, nekoliko pari ženskih èarapa
Iseckati ili samleti srce ili džigericu i izmešati je sa kukuruzom iz konzerve.
Dodajte brašno i ponovo dobro izmešajte. U smesu istresite gliste, zdrobite ih i
umešajte u smesu. Od dobijene smese pravite kuglice velièine loptice za golf i uvi-
jate u najlon èarapu. Svežite èarapu koncem i odrežeite višak. Ovo ponavljate sve
dok vam ne nestane smese ili èarapa. Gotove loptice poslažete u kutiju i ostavite
nekoliko sati na sunèanom mestu da malo tukne. Mamac možete postaviti direkt-
no na udicu ali i kao boilie.
· za mleèni mamac je potrebno: mleko, kukuruzno brašno i so. Skuvate
najobiènij kaèamak tako da se ne raspada na udici, pa ostavite nekoliko dana na
toplom da se usmrdi. U ovaj mamac možete umesiti razne mirodjije.
Ribe naših voda 49
Za ovaj tekst korišæeni recepti sa sajta:
http://www.ribarska.com
j
Misgurnus fossilis L. & Cobitis tanea
Èikov
brkica
legbaba
piškor
badalj
badelj
vijun
tivuška
M
edju èikove najèešæe ubrajamo dve
vrste riba kamenog èikova (Misgurnus
fosilis) i pravog èikova (Cobitis tanea).
Ovo su ribe nizijskih voda crnomorskog sliva. U
drugim slivovima Srbije ga nema. Mogu da prežive i u uslovima gde bi svaka
druga riba uginula. Uz pomoæ jednog creva apsorbuju kiseonik iz vazduha i stvara-
ju rezerve, pa mogu ukopani u vlažanom mulju da opstanu i po mesec i više dana.
Bez obzira na velièinu, ovo su veoma bitne ribe u ekosistemu, jer proždiru i najsit-
nije hranjive ostatke sa dna voda. Važna su karika u lancu ishrane i drugih riba ali
i barskih ptica.
Kameni èikov je tanji, a njegovo oblo telo je boèno izduženo kako se ide
ka repu. Ima šest brkova iznad gornje usne. Ledja su mu zeleno-braon boje, dok je
žuto-braon boje sa strane. Nepravilno je prošaran po celom telu braon pegama.
Naraste do 20 cm. Živi u rekama jaèih struja, gde se obièno krije iza sitnog kame-
nja, u vodenoj travi ili u korenju priobalnog bilja. Hrani se krupnijim podvodnim
insektima i raèiæima, noæu i u sumrak. Mresti se od aprila do juna, polažuæi ikru
na kamenja i podvodno bilje. Jaja se izvaljuju nakon 14 do 16 dana, u zavisnosti
od temperature.
Pravi èikov je mnogo èistijih boja. Na svetlo žutoj podlozi, nalaze se
èisto braon pege. Kao i kamenog, telo pravog èikova je vitko, ali je boèno
spljošteno od glave do repa. Takodje ima šest brkiæa na gornjoj usni, ali su oni
mnogo kraæi nego kod prvog. Ispod svakog oka nalazi se po jedna mala bodlja
okrenuta ka repu. Naraste do 10 cm. Živi u sporotekuæim rekama i drenažnim
kanalima. Ukopava se u mulj, tako da mu samo glava viri ili se u toku letnjih mese-
ci, kada voda opadne i procveta, krije u gustom vodenom bilju. Hrani se sitnim
ljuskarima sa dna u toku celog dana, ali izbegava jako sunèane periode. Mresti se
od aprila do juna, polažuæi ikru na alge na dnu vode.
50
Lov èikova
Lovi se vadjenjem mulja ili vršama, lako i dugo se èuva u akvarijumima
i raznim kantama na cijem dnu ima nekoliko santimetra muljevitog peska i nešto
vode. Èikov je izuzetan mamac za soma, a osim soma èikova rado napadaju i
štuka, smudj, bucov i jegulja.
Èikov je i najpouzdaniji meteorolog. Možete ga držati u akvarijumu i
posmatrati njegovo ponašanje. Dan-dva pre promene vremena èikov se uznemiri i
sa dna akvarijuma izlazi na površinu vode po kojoj nervozno pliva do pred samu
promenu vremena ili pojavu vremenske nepogode.
Ribe naših voda 51
98
doo"MIKS-SAL"
Svetog Save b.r.55
35210 Svilajnac
tel/fax: 035/321-064
mob. 063/73 00 78
mob. 063/615 860
e-mail: mika1406@ptt.yu
LASER
LOV----RIBOLOV----SPORT
prodavnica
Abramus sapa & Abramis brama
Deverika
hajn
crnooka
sinja deverika
sinjac
peèenica
D
everika naseljava sve vode Evrope, sem
voda Skandinavije, Škotske, Pirinejskog
i Apeninskog poluostrva i vode na
zapadu i jugu Balkana. Tipièna riba donjih toko-
va velikih reka. Naseljava i jezera, kotline, rukavce i mrtvaje. Podnosi i brakiènu
vodu na ušæima reka u mora. Zadržava se u dubljim (od 3 do 8 m), otvorenim
vodama, približavajuæi se obali samo noæu i rano izjutra i kada voda nadolazi u
potrazi za hranom. Kao i veæina ostalih ciprinida i deverika je jatna riba, bez obzi-
ra na uzrast. Jato je uvek uniformno, sastavljeno od jedinki približno istog uzrasta
i na podruèjima koja nisu izrazita hranilišta i mrestilišta, uglavnom se sreæu èista
jata deverika. Samo na hranilištima i mrestilištima u ulovu se pored deverika mogu
naci i ostale "bele ribe", kao jaz, bodorka i dr.
Deverika pripada redu šarana (Cyprinioformes), porodici šarana
(Cyprinidae) i potporodici klena (Leuciscinae). Telo joj je visoko (posebno kod
starijih primeraka i primeraka iz dubljih jezera) i boèno spljošteno. Mladi primer-
ci su srebrnaste boje. Kod starijih, ledja dobijaju zagasito zelenu boju, hrbat se
izdiže, odvajajuæi srazmerno malu glavu, sa malim, gotovo završnim, mada ipak
malo niže postavljenim ustima. Usta, sa predviliènim i viliènim kostima, vrlo su
mekana. Ždrelni zubi su jednoredni i ima ih po 5 na svakom petom skržnom luku.
Posebna karakteristika deverike je izrazito dugo analno peraje, sa 26-31 (po
ruskim izvorima 24-33) žbicom.
Postoji pet vrsta deverika koje nalikuju jedna drugoj, a to su:
· Crnooka deverika (Abramis sapa P.) - Mresti se u aprilu i
maju, naraste do dužine od 35 cm. Karakteristike ove vrste: tupasta njuška, uoèlji-
vo veliko oko na maloj glavi, 41-48 žbica;
· Deverika (Abramis brama L.) - Mresti se maja i juna. Dužine
je do 80 cm. Prsna i trbušna peraja su od sivkaste do žuækaste boje;
· Krupatica (Blica bjoerkna L.) - Mresti se od aprila do juna.
52
Dužine je do 40 cm. Prsna peraja su joj crvenkasta ili narandžasta, 22-26 žbica;
· Kesega (Abramis ballerus L.) - Mresti se od aprila do juna.
Dužine je do 45 cm. Najvitkija je i pljosnata. Ima dugo bazno podrepno peraje
pojaèano sa tri tvrde koštane špièice, 39-46 žbica;
· Šljivonosa (Vimba vimba L.) - Mresti se od aprila do juna.
Dužine je do 50 cm. Slièna skobalju, ali joj je nos uoèljivo tamniji, 20-25 žbica;
Deverika može narasti do 80 cm dužine i do 6 kg težine, a životni vek
može biti i do 20 godina, premda su proseèni primerci deverike u ulovu od 30-
40cm dužine i 0,5-1,5 kg težine.
Aktivnost deverike zavisi pre svega od doba godine ,koje odredjuje tem-
peraturu vode i od doba dana,koje odredjuje dinamiku ishrane. Preko zime, dev-
erike se krtože, osim u sluèaju da pronadju podruèje priliva toplije vode (termo-
centrale, kanalizacioni izlivi, dubine u lukama ispod šlepova i sl.) gde ima
dovoljno hrane. Sa nastupanjem proleæa i zagrevanjem vode, deverike postaju
aktivnije i kreæu u potragu za hranom neophodnom za dozrevanje polnih žlezda i
pripremu za mrest.
Mladje jedinke se hrane sitnijim predstavnicima faune dna (pužiæi i
školjkice i dr.) Jelovnik starijih je slièan, samo što jedu vrste veæih dimenzija. U
bogato zatravljenim podruèjima, deverike æe "pasti" vegetaciju, ali ne zbog nje
same, nego zbog obilja raèica i larvi raznih insekata u toj vegetaciji.
S proleæa deverika se hrani preko celog dana, iako najintenzivnije ujutru
i predveèe. Sa zagrevanjem vode, vreme hranjenja se deli na jutarnji i veèernji
period.
Sa nastupanjem jeseni i zahladjenjem, prelazi se ponovo na režim slièan
onom u proleæe do dolaska zime i krtoženja. U potrazi za hranom jata deverika
borave i na muljevitim i na peskovitim pa èak i kamenitim terenima. Ujutro i pred-
veèe u leto deverike prilaze obali radi ishrane, dok najveæi deo vreline letnjeg dana
provode u dubljim i svežijim delovima matice. Letnje noæi provode u pliæoj vodi.
Deverika spada u krupne riblje vrste, a njen rast zavisi kako od popu-
lacije drugih riba u vodi, tako i od kolièine hrane u vodi u kojoj živi. U nedostatku
hrane, cela populacija deverike zakržljava.
Mrest deverike nastupa u aprilu i traje do kraja juna pri temperaturi vode
izmedju 10 i 16
O
C. U plitkoj (0,2-0,5 m dubine), dobro zatravljenoj vodi, de-verike
se mreste u društvu ostalih, njoj srodnih vrsta "bele ribe", polažuæi ikru po vode-
noj vegetaciji. Mrest se najintenzivnije odvija ujutru, izmedju 6 i 9 sati, na mesti-
ma zaštiæenim od vetra i ne traje duže od 2-3 sata.
Polnu zrelost deverike stièu veæ u treæoj godini života (mužjaci), a
najkasnije do pete godine (ženke). Ženka u zavisnosti od uzrasta tj. velièine, položi
Ribe naših voda 53
od 100 000 do 580 000 komada ikre. Deverika kod nas, kako je veæ pomenuto,
spada u tzv."belu ribu" i raèuna se kao riba III kategorije. Zakonom o ribarstvu je
zaštiæena minimalnom dužinom izlova.
Lov deverike
Velike deverike nisu srèani borci, ali su vrlo izbirljive, pa je prava
retkost da se sluèajno upecaju. Deverike do 3,6kg obièno žive u velikim jatima, i
kad upecate jednu, imaæete još ulova. Medjutim, gigantski primerci žive usam-
ljenièkim životom i jako ih je teško uhvatiti.
Veoma je osetljiva na promenu vremena i u to vreme je ne interesuje
ponudjeni mamac. Bistra voda, nisko vodostanje i zaparan dan - siguran je ulov
deverike. Pred kišu i oluju silazi na dno i traži rupe u kojima ce se sakriti ili èak
zavuæi u podlogu. Ne dira udicu pri severnom i severnoistoènom vetru, a dobro
jede pri južnom i jugozapadnom vetru. U toplim danima aktivnija je po oblaènom
vremenu nego po sunèanom. U leto i ranu jesen, deverike se hrane u svitanje i u
sumrak. Kako se zima približava, hranjenje se pomera i to najèešæe u periodu od
ranog jutra do podneva.
Deverika ne uzima odmah mamac, veæ ga drži u "trubici" i ne mrda sa
mesta, a tek posle nekog vremena, kad reši da poène da guta, kreæe. To se slaže sa
ribolovnom literaturom(i praksom), po kojoj deverika, izdižuæi mamac, podiže i
obara na vodu plovak, pa ga tek onda povlaèi pod vodu. Kesega i crnooka deveri-
ka imaju griz koji se ogleda u vidu potapanja plovka, dok deverika i krupatica
èesto vole da dižu plovak, koji neretko legne na površinu vode. Razlog takvom
grizu je jednostavan. To su ribe dna. Lovimo ih na dnu, a kada uzmu mamac
naprave uzgon prema površini. Ukoliko imamo ovakvu vrstu griza prilikom kon-
triranja moramo biti jako oprezni. Štap ne sme biti vertikalan nego ga ukošavamo,
levo ili desno, što bliže vodi, jer neretko se dogodi - kontra. Riba ima uzgon prema
površini, legne na vodu, stvara otpor jer se želi naglo vratiti na dno, pa u veæini
sluèajeva dolazi do pucanja najlona ili se riba otkaèi sa udice.
Najbitnije je da odredite mesto u vodi gde se nalaze deverike. To æete
uraditi rano ujutro, posmatrajuæi površinu vode i tražeæi mesto gde se deverike
obræu na površini vode. Povežite sva takva mesta medjusobno linijama. Videæete
da je površina podeljena pravim linijama i lukovima. To su staze kojima se po dnu
kreæu deverike. Zabaèaj na bilo koju putanju æe dovesti mamac pravo pred nos
jatu. Ukoliko nije moguæe uoèiti deverike na površini, potražite mesta gde se one
najèešæe zadržavaju kao što su panjevi, podvodne terase i bazeni, ali i najdublja
mesta u vodi.
Kada birate mesto za pecanje, izaberite ono koje je najbliže ali niz
54 Ribe naših voda
vodno. Imajte na umu da se veæina velikih deverika peca na udaljenosti oko 25 m
od obale. Krupnu deveriku možemo loviti iskljuèivo na dnu. Potreban je predvez
do metar dužine. Na takav predvez stavite kuglicu olova. Deveriku možemo lovi-
ti raznim tehnikama: štapovima od 2 do 10 m sa plovcima, štapom sa mašinicom,
match tehnikom, bolognessom ili dubinskom metodom. Mamci su joj takoðe
razlièiti (od hleba, pijavice, durbaka, kukuruza šeæerca, crva škota ili pinkija, pa
do ver de vasa).
Štap koji se koristi za pecanje deverike, je pitanje ukusa. Ipak bolje je
koristiti tvrdje štapove, kako bi preciznije zabacivali. Medjutim, izuzetno je važno
da vrh štapa bude mek ili da ima jedan od indikatora trzaja. Srednje brz štap,
nosivosti 0,6 kg i dužine 3,6 m je idealan.
Najlon treba da bude tanji, nosivosti do 1,8 kg, a predvez 1,6 kg. Udica
velièine 14 je odlièna ukoliko se kao mamci koriste mesni crvi, kasteri ili rep kišne
gliste. Ali ukoliko su deverike uznemirene, koristite slobodno i manje udice. Za
kuvani grašak, kukuruz, crni hleb, kulju i sitne durbake i pijavice dobra je i udica
velièine 12. Olovo treba da bude vezano kao klizeæe. Takodje, umesto olova
možete postaviti hranilicu. Ukoliko ne želite da propustite trzaj koristite audio ili
vizualni indikator trzaja.
Takodje možete koristiti lake fluo prstenove koji se postavljaju na sam
najlon izmedju poslednje vodjice i mašinice.
Kod sistema sa plovcima koristite meè štapove dužine od 3,5 do 4 m i
špulnu sa najlonom nosivosti 1,5 kg debljine 0,10 mm. Podvez može biti od tan-
jeg najlona 0,08 mm nosivosti 0,45 kg ukoliko se pecaju sitnij primerci, pa sve do
1,5 kg za krupnije komade. Plovci iglice od 4 x 12 do 4 x 10 ili plovci izduženog
tela s podebljanim završetkom jajolikog oblika, gramaže 0,5 pa do 3 g. Ovakva
vrsta plovaka je iskljuèivo za stajaæe vode. Plovak mora biti izrazito dobro tempi-
ran tako da viri samo antena. Klasièno vagler vezivanje plovka je do sada dalo
najbolje rezultate ukoliko se peca na tekuæim vodama mach tehnikom. Treba
upotrebljavati vaglere 3 + 1 pa do 25 grama. Ukoliko lovimo štekom potrebni su
plovci oblika suze ili oblika obrnute suze. Za bolognesse su potrebni plovci obli-
ka šargarepe ili burenceta u zavisnosti od protoka vode. Koristite udice velièine od
20 za mesne crviæe, pa sve do 10 za hleb ili gliste.
Za lov dubinskom metodom potreban vam je štap koji na vrhu ima quiv-
ertip ili swingtip, mašinicu sa špulnom najlona nosivosti 1,4-1,8 kg. Možete
postaviti veæi broj udica na kraj najlona, a velièine udica su iste kao i kod pecanja
plovkom. Nije loše na kraj postaviti i hranilicu. Swingtip je najosetljiviji indikator
trzaja koji se primenjuje pri pecanju dubinskom metodom i nezamenjiv je za
pecanje deverika. Swingtip se vrlo malo promenio od svog nastanka 1950. godine
Ribe naših voda 55
kada ga je Džek Klejton izmislio. Originlni swingtip je bio izradjen od najlona i
bio je mnogo osetljiviji od današnjih silikonskih, ali je moguænost umršenja bila
daleko veæa. Dužina swingtipa zavisi od vrste vode na kojoj se peca. Što je voda
dublja i brža, potreban je duži swingtip. Minimalna dužina je 25 cm, dok je mak-
simum nekih 50. tak cm.
U malu kolièinu primame dodajte kastere i par iseckanih glista, tek
toliko da se kugla ne raspadne u vazduhu kada se stisne u ruci. Dobra je varijanta
dodavanja crviæa u sredinu
kugle. Na ovaj naèin se crviæi
neæe odmah osloboditi iz pri-
mame, veæ æe postepeno, jedan
za drugim izlaziti, što æe dev-
eriku duže držati na jednom
mestu.
Pretpostavimo da
pecate na reci dubokoj 2,5 m i
širokoj oko 30 m. Dodajte
najkraæi swingtip od 25 cm.
Štapove treba da zakosite
nizvodno i u pravcu duvanja
vetra. Zabacite oko 5 m od
druge obale, pravo izmedju pri-
mame. Na taj naèin æete pecati
samo one najgladnije ribe koje
su se izdvojile iz jata ka prima-
mi, a neæete preplašiti glavno jato. Zategnite blago najlon. Saèekajte par trenutaka
sa primamom, da ne biste rasterali jato deverika, u sluèaju da je veæ tu. Ukoliko
nema trzaja, bacite pet kugli velièine mandarine. Nemojte ih sve bacati na isto
mesto. Prve tri bacite u liniju iza željenog mesta pecanja, a dve bacite malo ispred
ka vama.
Ugriz deverike je lako prepoznatljiv jer ima samo horizontalno kompo-
nentu, buduæi da deverika po pravilu krene pravo uzvodno kada uzme mamac.
Kada ugrizi poènu da jenjavaju, pravo je vreme za još malo primame.
Pazite da ne preplašite ribu. Zato u ovoj fazi bacajte maksimalno po jednu kuglu
primame i to po rasporedu, tri iza, jedna ispred.
Ukoliko ugrizi prestanu nakon bacanja kugle, stanite sa primamom i
saèekajte da se jato opet prikupi. Obratite pažnju, da deverike vole da se oèešu o
najlon. Potrebno vam je iskustvo da znate da razlikujete reakciju štapa na to èešan-
56 Ribe naših voda
· Najbolji naèin da odredite mesta gde se
deverike hrane, jeste da potražite mesta
na vodi gde se deverike u zoru i u sumrak
pojavljuju na površini vode. One tada
svojim ledjnim perajima seku vodu i
okreæu se po površini taèno iznad mesta
na kojima se hrane.
· Kada upecate deveriku, zabacite što pre
na isto mesto. Deverike se uvek kreæu u
jatu i velika je verovatnoæa da æete
ponoviti uspeh.
· Postavite štapove u pravcu toka vode i
niz vetar. Na taj naèin æete bolje primetiti
trzaj deverike.
· Trudite se da svakog dana bacate prima-
mu na isto meste u isto vreme.
je i na pravi trzaj. Naravno, ukoliko koristite quivertip ove nedoumice neæe biti, ali
æe se izuzetno poveæati broj ispuštenih mamaca od strane ribe.
Krupna deverika ponaša se identièno šaranu. Rije po dnu i nema naèina
da æete je odvojiti od dna sa bilo kakvom prihranom. Za uspešno prihranjivanje i
mamèenje najvažnije je znati koja vrsta deverike prevladava na odreðenoj vodi i
samim odabirom hrane ili krupne granulacije prilagoditi se vrsti.
U svakom sluèaju primama mora biti teška, lepljiva i masna, a kao
dodatci obavezno idu mrvice hleba, mleveni keks i svi derivati kukuruza (prekrup,
griz i skrob).
Za ribolov deverike dobro je koristiti iskljuèivo kompaktnu hranu.
Potrebno je formirati kugle velièine mandarine, èvrstoæe kao da smo na tekuæoj
vodi. Hranu obavezno treba prosejati na sito. Sve dobro izmešati, navlažiti i pro-
sejati kroz sito, pa stavljati prethodno razbijeni fuj. Dodatkom lepka (Bentonit ili
Decoler) dobiæemo izuzetnu kompaktnost zemlje. Takvu primamu možemo bez
ikakvih problema bacati i praækom.
Kombinacije za deveriku
· 1 kg Sensas Carp (žuti, sivi ili crveni)
· 1 kg Sensas Gros gardon
· 1 kg Sensas Fond super
· 1 kg TTX Mais gras gros
· aditiv Vanillix (ili Frutix)
· 50 % zemlje (Terre de Some ili krtiènjaka)
Ovu smesu nakvasiti i tri sata pre, ukoliko želite da sve èestice pro-
funkcionišu i aktivno deluju što pre.
Za krupaticu i deveriku
· 1 kg Sensas carp finne monture
· 1 kg Sensas Bremes (Juane crakunte ili Super bremes)
· 1/2 kg Sensas Etang (rouge, noire ili juane) ili Lake
· 1 kg TTX Mais Fine
· 50 % zemlje
· aditiv Brasemix ili Bremix super brasem
Za kesegu i crnooku deveriku
· 1 kg Sensas Bremes (juane trakante ili super bremes)
· 2 kg Sensas Etange (juane, rouge, noire) ili Lake
· 1 kg Sensas Magic
· 1 kg TTX Mais fine
· 20 % zemlje
· aditiv Unix special brasem
Ribe naših voda 57
Za kesegu i crnooku deveriku 2
· 2 kg Main futter
· 1 kg Sensas Etange
· 20 % zemlje
· 1/2 kg Mach blend
Jedna od boljih mešano domaæe-kupovnih varijanti je da u gotovu hranu
za deverike, dodate smesu od ovsenih, jeèmenih ili pšeniènih pahuljica sa
dodatkom nekog lepka.
Najbolji mamci za deveriku su mesni crvi, kasteri, durbaci, gliste, hleb,
žito, larve komaraca i kukuruz šeæerac. Dobro je da par dana pre poèetka ribolova
nahranite mesto istim mamcima kojima želite da pecate. Ukoliko to nije moguæe,
uradite to èim dodjete na vodu. Dva mamca su uvek potrebna. Recimo veæa kolièi-
na mesnih crviæa kao primama, i par crviæa na udici kao mamac. Postoje i druge
kombinacije kao: kukuruz šeæerac/durbak, kupovna primama/hleb, kasteri/kišne
gliste. Mnogi pecaroši dodaju još jednu primamu glavnoj. Kasteri, seme konoplje,
pirinaè i žito su najpopularniji.
Prava je umetnost odrediti kolièinu potrebne primame. Recimo da je
minimum 0,5 l mesnih crviæa, dve konzerve kukuruza, 1,4 do 1,8 kg suve kupovne
primame i slièno. Maksimum je dva puta veæi od ove doze.
Kod deverike, vrlo je bitno da je ne uplašite prilikom primamljivanja.
Deverika je riba velikih dubina i vrlo slabog vida. Zbog toga je izuzetno osetljiva
na neprirodne zvuke. Dobra varijanta bacanja primame je da prvo, pre nego i
poènete pecanje, na željeno mesto zabacite samo hranilicu bez udice punu
pripremljene smeše. Nakon minut-dva povucite blago najlon i hranilicu. Na taj
naèin æe hrana spasti iz hranilice i razmazati se po dnu. Sada izvucite hranilicu i
ovaj postupak ponovite par puta. Na kraju namontirajte udice, napunite hranilicu,
bacite i èekajte. Trebaæe malo vremena da se situacija smiri i deverika dodje na
mesto. Obratite pažnju na to da je deverika slabovida i da neæe videti mamac, ako
je daleko od hranilice. 5 cm je sasvim dovoljna razdaljnina od hranilice do mamca.
58 Ribe naših voda
Za ovaj tekst korišæeni tekstovi sa sajtova:
http://www.ptt.yu/korisnici/b/r/brzak/
http://www.geocities.com/Baja/Mesa/7714/
l
Rhodeus sericeus amarus
Gavèica
plavac
plavojka
G
avèica živi na severu od Alpa, sa
izuzetkom Skandinavije, Danske i
Britanije. Na zapad se prostire sve do
reke Rona, a na istoku do Kaspijskog mora.
Naseljava mutne vode donjih tokova reka, rukavce i mrtvaje, kao i jezera i bazene.
Reène školjke (rod Anodonta i rod Unjo) su neophodne da bi se gavèice razm-
nožavale, što èine od aprila do avgusta. Za vreme ovog perioda, legalica dužine 5-
6 cm raste na telu ženke iza analnog otvora. Ova legalica služi da bi ženka položila
jaja direktno u školjku, gde se ona razvijaju u ribice zaštiæena. Jedna ženka može
položiti izmedju 40 i 100 jaja, a dešava se da u jednoj školjci bude i do 200 jajaša-
ca. Jajašca se izvaljuju za 15 do 20 dana ne napuštajuæi odmah domaæina. Nakon
napuštanja mladj se hrani zooplanktonom, a odrasle ribice se hrane mekušcima sa
dna vode. Telo gavèice je visoko i boèno splošteno. Ledja su joj sivkastozelena,
bokovi srebrnasti. U sredini tela ima jasnu zelenkastu prugu.
Gvaèica kratko živi, u proseku pet godina. Naraste obièno od 5 do 8 cm,
veoma retko 10 cm, te zbog toga nema neki privredni znaèaj. Meso joj je ljutkas-
to, ali je i pored toga izuzetan mamac za grabljivice. Zbog svoje izuzetne kolorit-
nosti i zanimljive biologije gaji se i u akvarijumima.
Lov gavèice
Najèešæe se lovi "èerencem" u blizini obale. Jednostavno raspakujte èe-
renac, privežite ga za neki štap ili dužu granu kako bi mogli nesmetano da ga
spustite u vodu. U sredini èerenca, sa gornje strane stavite komad natopljenog
hleba ili neke druge primame koja tone. Spustite èerenac i saèekajte par minuta.
Nakon toga, naglo podignite èerenac iz vode i pokupite ribe.
Gavèicu možete loviti i lakim ribolovnim priborom najlonom debljine
do 0,14 mm i udicom od 18 do 20. Mamci su komadiæi gliste, crvi (sitniji), hleb.
59
B
Anguilla anguilla
Jegulja
E
vropska jegulja naseljava Evropu duž
obale Atlanskog okeana, Mediteranskog,
Azovskog i Crnog mora. Ženke migrira-
ju u gornje tokove reka koje se ulivaju u ta mora,
dok mužjaci ostaju u brakiènim vodama na ušæima. U potrazi za hranom jegulje
migriraju uzvodno i to sve do visina od 1.000 metara nadmorske visine. Teško da
neko ne zna kako izgleda jegulja. Telo joj je zmijoliko, a velika usta skrivaju
mnoštvo sitnih zuba. Peraja su joj modifikovana tako da analno i dorzalno peraje
grade jednu neprekidnu liniju oko repnog dela. Samo pektoralna peraja, odaju da
ova životinja pripada ribama. Boja joj se menja kako stari. U principu je crna ili
braon sa gornje strane, a žuta ili srebrna sa trbušne strane.
Odrasle jedinke variraju u dužini. Ženke mogu dostiæi dužinu od 1 m,
dok mužjaci retko prelaze 0,5 m. Rastu izuzetno sporo. Mužjaci postaju polno zreli
za 4 do 14 godina, a ženke za 10 do 20 godina. Odrasle jegulje menjaju boju u sre-
brnu kada postanu polno zrele. U tom periodu jegulje su izuzetno proždrljive,
nagomilavajuæi veliku kolièinu masnih rezervi. Kada se ugoje dovoljno prestaju da
se hrane. Pri kraju leta i sa poèetkom jeseni, odrasle jegulje se pokreæu na veliko
putovanje dugo 4.000 do 7.000 km ka mestima gde se veæ vekovima pare. U toku
ovog puta jegulja dnevno predje 20 do 40 km.
U martu i aprilu, jegulje stižu na mesto parenja, u Sergaso moru, izmed-
ju Bahama i Bermuda. Parenje je misterija jer do sada èovek nije video ni jedno,
ali se u ovim vodama može naæi veliki broj mladji jegulje medju zooplanktonom.
Pretpostavlja se da je kolektivno i da se dešava na dubinama od 100 do 400 m.
Nakon parenja, jegulje umiru pretpostavlja se od iscrpljenosti.
Kada se mladj izlegne prepušta se Golfskoj struji kojoj treba oko tri
godine da ih dovede do voda Evrope. U toku ovog putovanja listolike larve jegu-
lje se transformišu u staklasto prozirnu mladj, koja kako stari dobija sve tamnije
boje.
60
Lov jegulje
Bez obzira što se jegulje vrlo retko upecaju, èinjenica je da se u svakoj
vodi nalaze veliki primerci. Takodje treba imati na umu da medju upecanim jegu-
ljama veæina potièe iz stajaæih voda. Bez obzira gde hvatate jegulje, one se
najbezbednije oseæaju blizu ostrvaca, kamenja, podvodnog bilja, potopljenog
drveæa ili potopljenih sprudova. Takodje, jegulje vole da se ukopavaju u meko dno.
Jegulja se najèešæe ulovi od juna do septembra, u periodu od sat vremena pre
sutona pa sve do ponoæi, ali i izjutra sat pre zore pa sve dok sunce ne izadje.
Ponekad lovci na štuke zimi, ulove na mrtvog kedera jegulju. Preko cele godine,
kada je oblaèno, jegulje se hrane po dnu, koristeæi svoj izuzetno jak oseæaj mirisa
u potrazi za hranom. Ali, kada je vedro, posebno pri jakoj meseèini, obièno love u
srednjem sloju vode napadajuæi mladj na površini vode po silueti koja se javlja od
meseca.
Osnovni metod pecanja jegulja je vagler. Na udicu se postavljaju bron-
zani mesni crviæi, koji se èisti bacaju kao primama. Potrebna vam je veæa kolièina
crviæa, jer prihranjivanje mora biti konstantno. Poboljšani metod pecanja je
izuzetno dugim štapovima sa kratkim najlonom umesto vagler tehnike. Na ovaj
naèin se postiže bolja preciznost zabaèaja, ali i bolja fiksacija mamca. Jegulja
naime traži potpuno nepomièan mamac. Štap treba da je tvrdji.
Bez obzira gde i kada pecate, postoje tri osnovne postavke pribora. Prvo,
pecajte 10 do 30 cm dublje od dubine vode, ali budite spremni da smanjite dubinu,
kada jegulje poènu da se kreæu ka površini. Postavka 1 se koristi kada nema toka
vode sem blagog pomeranja površine prouzrokovane vetrom. Koristite tak-
mièarske plovke kruškastog tela, nosivosti 0,75 do 2 g. Postavka 2 se koristi kada
nema nimalo vetra. Koriste se isti plovci nosivosti 0,75 do 1,25 g. Postavka 3 je za
tekuæu vodu. Koriste se takmièarski plovci šljivolikog tela od balze, nosivosti 1 do
2,5 g. Za sve tri postavke koristi se najlon nosivosti 1 kg, podvez nosivosti 0,75
kg, sa udicama velièine 18, 20 ili 22.
Najbolje mesto za lov je prelaz ravnog dna u strmu ivicu. Obièno je to
dubina oko 4 m. Podesite dubinu pecanja da bude 10 do 30 cm veæa od dubine
vode. Kao mamac stavite bronzanog mesnog crviæa. Prihranjujte mešavinom bron-
zanih crviæa i kastera oko vašeg plovka. Nakon toga prihranite uzak pojas iza plov-
ka. Ideja je da se privuku jegulje iz centra vode, ka obali. Bacite po 20 crviæa ili
kastera svaki put kad zabacite plovak. Kontrirajte na svaki brzi trazaj i potapanje
plovka. Ukoliko se poveæa broj trzaja dok mamac pada u vodu, smanjite dubinu.
To je znak da se riba nalazi u srednjem sloju.
Ukoliko pecate velike jegulje obratite pažnju. Velike jegulje su izuzetno
jaki borci i za njih je potreban snažan pribor, isti onaj koji se koristi za šarana ili
Ribe naših voda 61
štuku. Ukoliko pecate dalje od obale, potreban vam je brži i kruæi štap, dok je za
priobalno pecanje potreban mekši pribor. Dužina štapa od 3,5 do 4 m je idealna.
Najlon bi trebao da bude nosivosti od 4,5 do 5 kg, dobre marke i izuzetnog kvalite-
ta. Dobro je koristiti sajlicu kao podvez zbog jeguljinih zuba. Mamci za velike jeg-
ulje su durbaci i komadi kedera. Velièinu udice prilagodite velièini mamca, a mogu
biti od 2 do 10. Krupna jegulja æe ispustiti mamac ukoliko oseti i najmanji otpor.
Iz tog razloga indikatori trzaja i mašinica moraju dati potpunu slobodu najlonu.
Ukoliko vaša mašinica nema moguænost slobodnog otpuštanja najlona, prebacite
preklopnik tako da oslobodi najlon.
Ukoliko je vreme vetrovito, ili je
kretanje vode jaèe, koristite prsten-
ove kako bi ste razlikovali lažne
trzaje. Kod dubinske metode olovo
mora biti klizeæe kako bi pružalo
najmanji moguæi otpor. Dobro je
obaviti deo najlona blizu olova
silikonom ili stabljikom baštenske
kane kako se ne bi zario u mulj
povuèen olovom. Kada se peca u
srednjem sloju ili na površini,
koristite plastiène, lake plovke.
Možete koristiti i hranilicu i u nju
stavite vatu natopljenu mirisom
koji može privuæi jegulje.
Ukoliko ste sve podesili pravil-
no, velika jegulja neæe osetiti
nikakav otpor i krenuæe da nosi
mamac i udicu. Ovo æe vam dati
dosta vremena da kontrirate. Imajte
na umu da se jegulja u blizini
prirodnih zaklona, kada je na
najlonu, jednostavno baca ka
njima. Stigne li do njih, najlon æe obmotati oko prepreke i nema naèina da je izva-
dite napolje.
62 Ribe naših voda
· Jegulje su najaktivnije u toku leta. Zimi
one obièno padaju u dubok san. Hrane se
noæu. U toku leta i najveæih vruæina,
manje jegulje su jedina riba koja se može
pecati.
· Male jegulje se mogu naæi svuda, ali se
najèešæe pecaju u donjim tokovima reka.
Tu se lako hvataju dubinskom metodom
ili plovkom sa kasterom, mesnim crvom
ili glistom kao mamcem. Bitno je da se
mamac nalazi na dnu.
· Velike jegulje se obièno nalaze u mirnim
vodama, jezerima i mrtvajama. Pecaju se
dubinskom metodom, priborom za šarana
ili štuke. Mamac mogu biti durbaci ili
komadi mrtve ribe na veæim udicama (2
do 10). Najlon nosivosti 4,5 do 5kg je pre-
poruèljiv.
· Jedan broj pecaroša koristi vrlo kratke
predveze. Ukoliko se upeca veæa jegulja,
ona æe sigurno progutati ceo predvez i
izgubiæete udicu.
f
Carassius carassius
Karaš
zlatni karaš
karas
P
oreklo karaša su reke koje se ulivaju u
Severno, Baltièko i Crno more, kao i one
koje se ulivaju u Atlanski okean, pa sve
do reke Lene. Živi uglavnom u mirnim, jako
zatravljenim ravnièarskim vodama sa muljevitim dnom, dok je relativno redak u
rekama. Njegova izuzetna izdržljivost omoguæava mu da živi i u onim vodama u
kojima druge ribe ne mogu. Na primer, moguæe ga je naæi i u bazenima koji se u
toku zime skoro potpuno lede, a u toku leta zbog male kolièine vode, postaju
izuzetno tople skoro bez imalo kiseonika u vodi. U zavisnosti od uslova života,
karaš ima veliku varijabilnost gradje. Proseèno poraste 15 - 30 cm, a dostiže i do
50 cm i težinu od 2,7 kg. U vodama sa malo hrane kao i u malim vodama dešava
se da se prenamnože pa se tu mogu naæi duguljasta zakržlja jata èiji pojedinci teško
premašuju 300 g. Ove karakteristike nisu nasledne i zavise samo od uslova. Kada
dodju bolja vremena, potomci zakržljalih jedinki postaju brzorastuæi primerci
okruglog tela. U vodama sa dosta hrane, a posebno u onima u kojim ima dosta
grabljivica, mogu se naæi ogromni primerci karaša, ali su oni izuzetno retki.
Karaš živi na dnu gde se i hrani sitnim životinjama i delovima biljaka.
U toku leta se hrani intenzivnije, dok zimi potpuno prestaje sa uzimanjem hrane.
U vodama koje se zimi potpuno lede, preživljava zahvaljujuæi svojoj telesnoj
izluèevini koja se ne ledi, a obezbedjuje vlažnost kože. Pari se u maju i junu, a
ženka položi oko 300.000 komada jajašaca na podvodnom bilju.
Lov karaša
Prihranjivanje jednog mesta u toku dužeg vremenskog perioda, pre
pecanja, je jedan o od najboljih naèina da privuèete veæi broj razlièitih vrsta riba.
Èudno, ali ovaj metod neæe poveæati broj upecanih karaša. Najveæi razlog tome je
to što karaši nisu velike lutalice. Uglavnom se zadržavaju na svojoj teritoriji, retko
je napuštajuæi. Ipak, mesto na kome lovite, treba dobro nahraniti mamcem sa
63
kojim æete pecati, par sati ranije.
Ukoliko planirate rani jutarnji izlazak na vodu, nahranite u sumrak
prethodnog dana i to sa par kugli navlaženog izgnjeèenog hleba sa dodatkom mes-
nih crva i kukuruza šeæerca. Rano izjutra pažljivo pridjite hranjenom mestu i ras-
pakujte pribor. Primetiæete mehure vazduha na površini vode koji potièu od riba
koje hraneæi se riju po dnu. Nemojte više prihranjivati mesto, jer æe to samo ras-
plašiti ribu. Namamèite udice hlebnim ružama ili mesnim crviæima i zabacite tamo
gde ima najviše mehura. Rezultat bi trebao da bude trenutan.
Karaša neæete naæi na svakom mestu u vodama u kojima boravi. Jata se
obièno kreæu po svojoj teritoriji u potrazi za hranom, ali njihovo ponašanje uslovl-
javaju i vremenske prilike. Jata su obièno saèinjena od jedinki istog uzrasta. Veæe
ribe plivaju u manjim grupacijama od po dve tri jedinke, koje se za vreme najveæih
toplota u toku dana kriju u priobalju i medju vodenim biljem.
U dubokim veštaèkim jezerima, karaši se u toku vidljivog dela dana sele
ka najdubljim delovima, dok predveèe dolaze u pliæake nekad ni 50 cm duboke.
Svoje prisustvo odaju mehurima vazduha na površini vode, koji se stvaraju dok
traže hranu po dnu. Uglavnom traži vode zaklonjene od jakog vetra, a idealna tem-
peratura vode je od 16 do 20
O
C. U takvim uslovima, oèekujte karaša od rane zore
pa sve do 10 sati pre podne, ali i od trenutka zalaska sunca pa sve do potpunog
mraka. Sa naglim padom nivoa vode karaš nagonski poèinje intenzivnije da se
hrani. Na taj naèin se priprema za ukopavanje u blato u kome može duže vremena
da preživi u vrlo plitkoj vodi.
Lovi se lakim ribolovnim priborom, najuspešnije na plovak. Štap od 4
metra, najlon nosivosti 1,1 kg biæe dovoljni. Ukoliko se pojave krupniji karaši,
uzmite jaèi štap dužine 3,5 m i najlon debljine 0,10 - 0,16 mm i nosivosti 1,4 do
1,8 kg.
Kako je karaš riba dna, i kako se dešava da i desetak puta sisa mamac
pre nego ga proguta treba posebnu
pažnju da obratite na plovak.
Uzmite uvek najfiniji plovak koji
prilike dopuštaju. Nosivost neka
mu bude od 0,5 do 1,5 g. Na
otvorenim vodama bolje je koristiti
crne plovke, dok je u senci bolje
uzeti crvene. Noæu dodajte fluores-
centne ampulice kako bi videli
trzaje.
Za vreme mirnih dana
64 Ribe naših voda
· Sezona najboljeg lova je od juna do
oktobra, posebno kada je pritisak visok, i
nema vetra.
· Na veæini voda, treba loviti noæu i od
izlaska sunca pa sve do 10 èasova.
· U toku izrazito toplih dana, probajte da
pecate na hlebnu ružu na udici velièine 16
ili 18. Prihranjujte blago potpuno razvod-
njenim hlebom.
manja olova vezana 15 cm iznad mamca su savim dovoljna da obezbede da udica
leži tik iznad dna. Kada pecate vagler tehnikom, uzmite minimalno olovo koje æe
vam omoguæiti da zabacite na daljinu od 1 do 3 dužine štapa. Kada je vetrovito,
stabilizujte mamac na dnu sa par olovaca 60 do 90 cm iznad mamca. Olovca treba
da budu 15 cm iznad dna, kako se mamac ispod ne bi mrdao usled talasanja vode.
Udice izaberite izmedju velièina 10 i 18 u zavisnosti od mamca.
Ispitivanje dubine vode je najbitnija mera pre pecanja. Ima dve svrhe,
prvo da se ispitaju konture dna, a onda i da se mamac postavi tako da tek dodiru-
je dno. Kada sagledate izgled dna, bacite primamu sa unutrašnje strane terase.
Svakih pet minuta dodajte još primame i ponovo zabacite.
Za noæno pecanje bolje je koristiti štapove dužine 3 do 3,5 m i najlon
nosivosti 2,3 kg. Pecajte ih dubinskom metodom normalno ili sa otpuštenim
najlonom i slobodnom špilnom ili plovkom. Idealni plovci su oni sa crvenom
kuglom na vrhu antene, kako bi bili dobro uoèljivi za vreme sumraka. Noæu ih
možete zameniti sa onima koji imaju fluorescentne antene. Plovak vežite wagler
metodom, samo na dnu, tako da može da klizi slobodno niz najlon izmedju dva
graniènika. Dodajte jedno malo olovce na 15 cm iznad udice, kako bi mamac što
pre pao na dno i da bi tu ostao fiksiran. Karaš pre svega voli nepomièan mamac,
pa mu treba i omoguæiti. Takodje, ako je moguæe koristite brzo tonuæe najlone.
Uobièajeni mamci su kukuruz šeæerac i kišna glista (Eisenia foetida), ali
su se kao najbolji pokazali hleb i mesni crvi zasebno ili u sendvièu. Primama treba
da bude bele boje sa primesama mamca na koga pecate. Nekada mogu da se kao
mamci koriste i kocke mesnog nareska ili zamrznuti grašak. Primama bi trebala da
ima aromu konopljinog semena.
Tipièan pokret plovka pri trzaju karaša je kompleksan i može da traje i
do pet minuta. Prvo plovak potone, pa izroni, nakon toga krene na jednu pa na
drugu stranu i najzad potone. Takodje, nekada se desi da karaš sisa mamac. U tom
sluèaju plovak samo vibrira po površini. Da bi primetili tako fine trzaje koristite
plovke sa prugastim antenama. Najzad, poslednja manifestacija može se videti kad
karaš pridje mamcu, zaustavi se ispred njega i onda naglim otvaranjem usta usisa
mamac. Tada plovak jednostavno brzo i odluèno potone pravo u dubinu vode.
Kada se karaš sprema za ukopavanje u blato, kad nivo vode krene naglo da pada i
izgled trzaja plovka se menja. Tada su trzaji nagli, pravolinijski i treba kontrirati
kad plovak ide dole. U ovom periodu treba koristiti najosetljivije takmièarske
plovke, a štap je neophodno držati u ruci kako bi brzo mogli da reagujete.
Rupe u travi su prava mesta za zabacivanje plovka. Medjutim, nemojte
zabacivati u sredinu rupe, veæ na samu njenu ivicu. Na taj naèin æete smanjiti broj
lažnih trzaja prouzrokovanih udarom tela ili repa karaša po najlonu.
Ribe naših voda 65
U toku zime, karaš se hrani u toku najtoplijeg dela dana, kada su tem-
perature najviše i kada je voda osunèana. Idealna temperatura vode je 7
O
C, mada
je karaš aktivan sve do 4
O
C. Interesantno je da se karaši èesto u toku zime igraju
na površini vode. Nervozno se bacaju i po nekoliko puta u nizu. Ova igra nema
veze sa hranjenjem i vrlo teško æete ovakvog karaša upecati. Ovo zimsko igranje
treba razlikovati od letnjeg izranjanja, kada se karaš hrani i kada polako prevalju-
je telo po površini.
Neki od najboljih recepata za prihranu mesta za pecanje karaša data su
ispod:
· Testo od ovsenih ili zobenih pahuljica - Ove pahuljice se skuvaju.
Dobro skuvane, pospu se hlebnim pahuljicama ili belim pšeniènim brašnom,
najbolje onim za razvlaèenje, pa se dobro umese. Pre posipanja može se dodati i
neki mirisni sastojak. Npr. za bodorke anis ili korijander, za karaša i deveriku
šeæer. Kada je ovako testo pripremljeno, može se dodati i malo meda. Ako ste se
namerili na šarane, umesto pahuljica ili brašna od pšenice dodajte kukuruzno
brašno (nikako griz).
· Testo od kukuruznog brašna - Naroèito je dobro za karaše i šarane.
Kukuruzno brašno se ukuva. Po njemu pospu hlebne pahuljice ili belo pšenièno
brašno. I ovde se preporuèuje dodavanje mirisnih materija u prašku i meda. Ako
lovite mrene ili klenove, onda ukuvanom kukuruznom brašnu dodajete istrugani
sir i vanilin šeæer.
· Testo od griza - Kao za pravljenje testa od pahulljica, skuva se griz, pa
se pospe pahuljicama ili pšeniènim brašnom. Kada mu se doda anis u prahu,
odlièan je mamac za karaše, bodorke i deverike.
· Hleb - Koristi se sredina svežeg belog hleba, odnosno peciva. Beli hleb
je bolji za stajaæe vode dok je polubeli hleb pogodniji za tekuæe vode. Treba vodi-
ti raèuna da mirisni dodaci teško prodiru u hleb i voda ih brzo ispira. Zato su pre-
poruèljivi dodaci u teènom stanju, kao npr. vanila koja se dodaje pecivu.
66 Ribe naših voda
Za ovaj tekst korišæeni recepti za primamu sa sajta:
http://www.ribar.co.yu
i tekstovi sa sajta:
http://www.ptt.yu/korisnici/b/r/brzak/
0
Acipenser ruthenus
Keèiga
K
eèiga živi u rekama koje se ulivaju u
Kaspijsko, Crno i Azovsko more, kao i u
reke koje se ulivaju u Ladoga i Onega
jezera. Ovo je jedini predstavnik jesetri (rod
Acipenser) koji neprekidno živi u slatkoj vodi.
Glava keèige je karakteristièna, sa izduženom njuškom i sa dugim i
osetljivim brèiæima. Na telu ima 12 do 17 oštrih ledjnih ploèica, 58 do 70 boènih
i 12 do 18 trbušnih. Maksimalno naraste do 1m i teži do 9 kg.
Zimu preživljava u potpunom miru u veæim dubinama donjih tokova
reka. U toku proleæa seli se uzvodno radi parenja. Od marta do juna, ženke polože
od 11.000 do 140.000 jajašaca u peskovitom ili šljunkovitom dnu na dubini od 3
do 4 m. U prvih devet godina što je ženka starija, to više jajašaca položi. Nakon
tog uzrasta broj jajašaca opada. Nakon oplodnje ženke napuštaju gnezdo, dok
mužjak ostaje, nastavljajuæi da se pari sa drugim ženkama. Nakon izleganja mladj
se pod uticajem strujanja reke seli ka ušæu, gde se hrani glavonošcima. Odrasle
ribe se hrane životinjama dna i ikrom drugih riba. Noæu, prilaze obalama gde
hvataju insekte koji padaju u vodu. Da bi ovo izveli, okreæu se na ledja, jer su im
usta sa donje strane tela.
Lov keèige
Lovi se dubinski, a koriste se tanke i oštre udice velièine 8 - 14. Najbolji
mamac je larva vodenog cveta, retko se može uloviti i na crvenu glistu. Najbolje
se lovi u proleæe pred mrest. Na trzaj treba odmah kontrirati.
Pored keèige u dunavskom toku žive i jesetre i morune koje su vrlo
sliène keèigama, ali periodièno migriraju u Crno, Kaspijsko i Jadransko more. Ove
dve ribe sportski pecaroši ne mogu da upecaju, njih mrežama love iskljuèivo pro-
fesionalni ribari.
67
A
Abramis ballerus
Kesega
kosalj
sabljarka
beovica
K
esega naraste obièno od 30 cm do 40 cm
i težine do 0,5 kg. Prepoznatljiva je po
maloj glavi, ustima koja su okrenuta
polugore i velikim repnim perajima. Telo joj je
spljošteno i izduženo. Oèi su joj velike sa belo-srebrnom beonjaèom.
Ima neobièno dugo podrepno peraje sa 38 do 45 žbica. Boèno ima 66 do
73 komada krljušti. Ledja su joj plavozelena, bokovi srebrnobeli, sa blagim pla-
vim odsjajem. Trbuh je crvenkastobeo.Živi u nizijskim vodama, najèešæe u
velikim rekama i njihovim plavnim podruèijima. Može se naæi u svim slivovima
srednje Evrope, posebno u blizini ušæa reka. Vrlo se retko može naæi u gornjem
toku reke. Hrani se životinjskim organizmima pri dnu.
Mresti se nešto pre deverike. Za vreme parenja mužjaci dobijaju na
bokovima bradavièaste izrasline. Prvo su bele boje, a nakon toga požute. Polno
sazreva sa èetiri godine, kada naraste 18 do 20 cm.
Lov kesege
Lovi se lakim ribolovnim priborom, najuspešnije na plovak. Potreban je
karbonski štap "takmièarac" od 5 - 6 metara iz dva ili tri dela. Debljina najlona
ipak zavisi od velièine prve upecane kesege.
Za pecanje u kanalima najlon debljine 0,08 - 0,10 je obièno dovoljan.
Koriste se udice od broja 12 do broja 16. Plovak u obliku šargarepe nosivosti od
0,3 - 1,5 gr. Balansiranje olovima treba da bude dobro uradjeno. Najbolje je koris-
titi neæi broj manjih olovaca ili jednog olivetija i više malih olovaca.
Za pecanje u brzacima i rekama, najlon treba da je nešto deblji od 0,12
do 0,14 mm. Koristi se nešto veæi plovak oblika lopte ili kruške. Plovak treba da
ima dugaèku antenu i telo zbog stabilnosti. Velièina udice se bira u zavisnosti od
mamca. Najbolje je koristiti udice u rasponu od 10 do 18.
Klasièni mamaci za deveriku i bodorku dobri su i za kesegu. Medju
68
njima mesni crviæi, larve komaraca, brašneni crvi, kuvano žito, hleb i gliste su
najèešæe korišæeni.
Za uspešan ribolov primama je esencijalna. Treba da bude teška, masna,
hranjiva, tamna i lepljiva. U sebi može da sadrži samo biljne sastojke, ali kesega
neæe odbiti ni mesne delove. Od biljnih sastojaka tu su hleb, mleveni keks, kuku-
ruzni griz, skrob i pšeniène, ražene i ovsene pahuljice. Od mesnih sastojaka treba
koristiti mesne crviæe, sitne gliste i komadiæe glista. Najbolje je formirati loptu od
biljne primame, a onda u njenu unutrašnjost dodati životinjske komponente.
Od primame se formiraju lopte velièine mandarine i sa oko 1/2kg hrane
nahrani se mesto pecanja. Nakon toga, na isto mesto se zabacuje sistem sa hranil-
icom u sluèaju da je dubinski metod u pitanju, odnosno namamèena udica ukoliko
se peca uz pomoæ plovka.
Za razliku od deverike, koja se nikada neæe diæi sa dna, kesegu možemo
adekvatnom primamom diæi od dna ako nam je to cilj. Primama koja to može ura-
diti mora u sebi imati elemente koji prilikom raspadanja isplivavaju, kao što su
korica hleba i treset. Jedini razlog zašto želimo kesegu da dignemo sa dna je
pecanje plovkom na mestima gde je dubina jako velika ili dno preterano zatravn-
jeno i prekriveno panjevima, pa je opasnost od kaèenja velika.
Prisustvo kesega primetiæete po pojavi mehuriæa na površini vode, koji
izlaze iz dna, dok ribe riju po primami koju ste upravo bacili. Imajte na umu da
kesege ne vole dodatna dohranjivanja mesta. To ih može uplašiti. Zato kada jed-
nom primamite ribe, nemojte dohranjivati dok god riba radi. Kada jato ode,
prihranite opet i èekajte.
Ugriz kesege je karakteristièan. Plovak prvo blago izroni, što je znak da
je kesega uzela mamac, a nakon toga se položi, drži mamac u ustima i najzad krene
u jednu stranu. U tom trenutku treba kontrirati i kaèenje je zagarantovano.
Kesega se može pecati dubinskom metodom, plovkom i bolonjez
tehnikom.
Lov dubinskom metodom je najèešæi na jezerima i sporotekuæim
vodama. U ovakvim sistemima kesega se nalazi na velikoj udaljenosti od obale i
treba joj “dobaciti” mamac. Koristi se karbonski štap dužine od 3 do 4 m. Najbolje
je da se vrh štapa opremi nekim indikatorom trzaja. Najlon treba da je od 0,14 do
0,16 mm. Na kraju najlona treba da se nalazi hranilica. Mesto pecanja pre poèetka
dobro nahranite, a dohranjivanje vršite samo hranilicom. Zabacujte uvek na isto
mesto. Štap postavite u pravcu toka reke. Kontrirajte kada indikator trzaja pokaže
da je riba ponela mamac.
Lov plovkom se ni u èemu ne razlikuje od lova bodorke plovkom. Pribor
za ovakav lov opisan je na poèetku teksta. Plovkom se obièno lovi na tekuæim
Ribe naših voda 69
vodama, kao što su reke i kanali. Kontrira se kada riba ponese plovak na jednu
stranu.
Lov kesega bolonjez (Bolognese) tehnikom dolazi iz Italije i tamo je
koriste ribolovci na brzim vodama sa jakom strujom.
Za ovaj tip pecanja potrebni su karbonski teleskopski štapovi dužine 5
do 7 m. Na ovakav štap postavlja se kvalitetna mašinica. Na špulnu se namotava
najlon debljine 0,10 do 0,20 mm. Plovak treba da je masivan sa veæom nosivošæu.
Antena olovka je velika i na vrhu ima kuglu. Montira se jedna udica velièine od
10 do 18 na kraj najlona. Udica je na predvezu dugom oko 50cm i vezana je vir-
blom za glavni najlon. Za optereæenje koriste se dva veæa olova.
Tehnika ribolova je jednostavna, ribolovac zabacuje sistem nizvodno i
pušta da ga struja nosi na željeno mesto. Vrh štapa stoji podignut i u svakom
trenutku može da da kontru.
Da bi ribolov bio uspešniji voda se dohranjuje i to malo uzvodnije od
mesta gde leži mamac, kako bi se pri rastapanju primame èestice primame skotr-
ljale pravo do mesta gde vozimo plovak.
Pored kesege, ovaj sistem pecanja može biti odlièan i za druge vrste dev-
erika, crnooku i nosaru.
70 Ribe naših voda
YX
Leuciscus cephalus
Klen
O
sim severne Skandinavije i ostrva u
Mediteranskom moru, klen naseljava
celu Evropu. Živi kako u slatkoj tako i u
brakiènoj vodi, ali i u Baltièkom moru. Uprkos
klenovoj velikoj sposobnosti prilagodjavanja, on ipak najradje naseljava tekuæe
vode sa tvrdom podlogom. U nizijskim rekama, najèešæe se zadržava ispod brana
i zapreka u vodi gde se hrani. U pastrmskim vodama smatra se nepoželjnim jer
proždire plemenitu mladj i ikru. Klen se hrani i životinjskom i biljnom hranom.
Veliki primerci se hrane drugim ribama i žabama, èak proždiru i plodove koji
padaju sa priobalnog drveæa. Uprkos svojoj velikoj proždrljivosti, klenovi rastu
prilièno sporo. Sezona parenja im je sa proleæa. U tom periodu mužjaci, pa èak i
neke ženke dobijaju taèkice po telu, a analno i ventralno peraje postaje im crveno.
Ženka polaže izmedju 50.000 i 200.000 jaja. Nakon izvaljivanja, mladj jede zoo-
planktone. Mlade ribe se drže u jatima, dok odrasli primerci žive zasebno. Kreæu
se tik ispod površine vode, odakle mogu da reaguju na svaku opasnost. Klenovi su
izuzetno stidljive ribe, što posebno važi za starije primerke.
Lov klena
Na rekama koristite plovke, dubinke bez i sa hranilicom kao i dubinku
sa slobodnom špulnom. Naroèito je zanimljiv lov na "pec", koji je specifièan za
manje reke. Pribor koji se koristi može biti sasvim skroman. Dovoljno je imati
vitak štap srednje dužine, laganu mašinicu sa namotanim najlonom precnika 0,18-
0,25mm, sasvim mali plovak i udicu, najbolje velièine oko broja 12. Najuspešniji
mamac je skakavac, ali se mogu koristiti i krupniji insekti i leptirovi. Pri zabaci-
vanju udice nije potrebno voditi raèuna da mamac što laganije padne na površinu
vode. Grublji udar udice sa mamcem i plovka o površinu vode izaziva klena da
zagrize èak i da nije gladan. Ako ne zagrize posle nekoliko sekundi od zabacivan-
ja, ceo se postupak ponavlja. Duže èekanje nema smisla. Iako kod zabacivanja ne
71
mora mnogo da se pazi na narušavanje tišine, mestu za ribolov treba priæi što tiše,
bez naglih pokreta, naroèito ako su klenovi na površini vode. Kada se zauzme
dobra pozicija za zabacivanje, zakratko se saèeka i kada se uverite da su klenovi
ostali tu, poèinje se lov. Mamac treba da padne 20-40cm ispred uoèenog klena.
Ako na njega krene sitan primerak ne treba mu dozvoliti da ga on zgrabi, veæ ga
povlaèenjem najlona spreèiti u tome.U jurnjavi i otimanju za plen koje tada nas-
tane udicu obièno proguta najkrupniji klen iz grupe. Kada klen uzme mamac, pre
kontriranja vrh štapa treba spustiti što bliže površini vode. Potezanje treba da bude
kratko i dovoljno energièno da bi se udica sigurno zabola. Zakaèenom klenu ne
treba dozvoliti da se izbacuje iz vode, jer se tada, u veæini sluèajeva, on uspesno
oslobadja udice pre nego što ga izvuèemo na obalu. Klenovi koji se love na taj
naèin su teški 100-300 grama. Kapitalci teški i više od 2 kg su daleko redji i
oprezniji, ali se i oni ponekad
ulove. Èest razlog gubljenja ulova
je prekasna kontra. Naime, klen
uzima mamac obièno dok još tone.
Premeæe ga u ustima i ako oseti
otpor odmah ga ispušta. Ovde mora
uslediti brza kontra. Najveæi prob-
lem je što u toku tonjenja mamaca,
dok struna nije još zategnuta, blagi
trzaj klena neæete ni osetiti na štapu
pa je potrebno dobro paziti na svaki
neuobièajen pomeraj najlona.
Na kanalima i drugim
uskim vodama trudite se da doseg-
nete suprotnu stranu obale dugim
štapom sa kratkim najlonom ili
dubinskom metodom sa quiver-
tipom. Najlon treba da bude
nosivosti 1,8 do 2,5 kg. Udica
velièine od 8 do 4. Na oko 20 cm
od udice dodajte još jedno olovo
kako bi primorali mamac da leži na
dnu. Osnovni princip je da treba da
stavite minimalno olova. Dubinski
metod lova se primenjuje za vreme
veæih voda, naroèito u proleæe i u
72 Ribe naših voda
· Prihranjivanje na malim vodama nije od
presudnog znaèaja, ali može pomoæi.
Bolje je baciti par stisnutih sitnih komada
primame na mesto pecanja i nekoliko gru-
menèiæa navlaženog hleba uzvodno, nego
bacati velike lopte primame. Ovo æe
uèiniti da se hleb uzvodno raspada i kon-
stantno primamljuje ribu, što je mnogo
bolje od stalnog ubacivanja loptica koje
æe zasigurno zaplašiti ribu.
· U nekim vodama postoje jako veliki
primerci klenova koje je teško uhvatiti.
Pokušajte sa mrtvim kederom ili sardi-
nom u priobalju pred sumrak.
· Iako su klenovi ribe tekuæih voda, kapi-
talci se uglavnom nalaze u barama i jezer-
ima.
· Vodi prilazite oprezno. Krupni klenovi
su oprezni i na najmanji šum u stanju su
da pobegnu na sasvim drugi deo vodenog
toka.
· Najbolje vreme za klena je od oko sat
vremena pre zalaska sunca pa sve do tri
sata nakon zalaska.
kasnu jesen.
Kada je voda bistra, možete prihraniti željeno mesto mesnim crviæima,
konopljinim semenom ili kukuruzom šeæercem i èekati da se klenovi pojave pa
pecati jednim štapom. Kod mutnih voda, kao i u zimskim uslovima ta varijanta
ribolova retko uspeva. Bolje je onda zabaciti više dubinki i èekati ili koristiti
metod pecanja sa dva štapa. Jedan zabacite na 4 do 5 m od obale, sa minimalnom
kolièinom olova potrebnom da se mamac nadje na dnu. Koristite pola sardine ili
durbaka. Na drugom štapu ponudite komadiæ mesnog nareska na dlaci i zabacite
dalje u glavni tok. Koristite fiksno olovo težine 50 g.
Klen je svaštojed i može se pecati na skoro svaki mamac. Možete pro-
bati sa sirom, komadom nagnjeèenog voæa, posebno kupinama i dudom, mesnim
crviæima, suvom krvi, glistama, skakavcima ili puževima. Tu su i hlebne ruže, dur-
baci, kocke mesnog nareska i kukuruz šeæerac, prirodne i veštaèke mušice i živi
insekti. Naravno, neæete koristiti sve ove mamce svaki put kad odete u ribolov.
Kada je reka bistra, hlebna ruža i kukuruz šeèerac su se pokazali najboljim. Kada
je voda mutna, bolje je koristiti što aromatiènije mamce (crvi, sir ili mesni
narezak).
Leti možete probati i puža. Ukoliko dodje do trzaja, biæe to još dok
mamac tone. Tu je i korica hleba slobodno vezana na udiciu bez olova za letnje, a
sa olovom za zimske uslove pecanja. Olovo postavite 5 do 15 cm iznad udice.
Najbolji trenutak za klena je onaj odredjen promenom nivoa vode. Prvo
treba da nivo poraste za oko metar, a nakon toga, za par dana da opadne na 15 do
45 cm ispod proseènog nivoa. Lov æe vam tada doneti velike klenove. Doba dana
i nije toliko presudno. Klenovi su aktivni uvek, ali sumrak ipak daje najbolje rezul-
tate kad se love krupni komadi.
Nikako ne treba zaboraviti lov klena varalicom. Ovaj metod se najèešæe
primenjuje u popodnevnim satima, kad klen iz dubine osmatra površinu vode i
kada æe vašu varalicu brzo spaziti. Od varalica treba koristiti voblere od 3 do 5 cm
, kao što su Rapale(Countdown i Mini Fat Rap u boji i S, SD, MN, RT, GRT, P, G
i u mutnoj vodi GFR, RH, FT i SGT(SLN))*, Ružno paèe( BIS, BT, BGI, BS,
DOR, BASS)* ili Zoranovi vobleri od 5 cm boje crno-bele i zlatno-crne. Takodje
mogu se koristiti i leptiri velièine 0 do 3 i male kašike, male glavinjare imitacije
žaba i riba, tvisteri i šediæi velièine 2,5 do 4.
Zabacujte varalicu nizvodno i popreèno na tok reke. Obratite pažnju da
se klenovi nalaze obièno pri obali, u senci ispod krošnji drveæa koje natkrivljuju
površinu vode (ako su ta drveta još dud, glog ili trešnja eto objašnjenja zašto se i
na ove biljne mamce može uloviti klen), uz obalu obraslu kupinama ili medju
potopljenim panjevima i granama. Na ovim mestima klen saèekuje svoj plen bilo
Ribe naših voda 73
da su to ribice, insekti koji sleæu na vodu ili upadaju sluèajno u nju ili plodovi koji
padaju sa krošnji. Dakle na tom mestu treba pecati i bacati varalicu.
Varalicu po pravilu klen uzima naglo, odluèno i kratko. Pravovremena
kontra je najbitnija. Moguæa su tri scenarija koji vam se mogu dogoditi pri vod-
jenju varalice:
· Bacate varalicu, ona pada, oseæate (a vrlo èesto èak ni ne osetite na
štapu, veæ samo vidite da je najlon poèeo malo brže da se zateže) blagi trzaj i nas-
tavljate da namotavate. Varalicu dovodite do vode i ponovo zabacujete. Desilo se
da je klen uzeo varalicu još dok tone i dok najlon još nije bio zategnut, te stoga
niste ni osetili trzaj. Klen je uzeo varalicu, malo je poneo, osetio otpor, prepoznao
da “to” nije za jelo i ispljunuo je. Da bi rešili ovaj problem važi ista napomena kao
i kod pecanja plovkom. Posmatrajte najlon još dok tone i na svaki sumljivi pokret
najlona najbolje je da kontrirate.
· Bacate varalicu, vodite je kroz vodu, oseæate blag trzaj, kontrirate i
ništa. Opet vam je na varalici bio klen, koji ju je okusio i osetio da nije za jelo i
ispljunuo. Jedino rešenje je da prilikom namotavanja najlon držite uvek nategnu-
tim, posmatrate vrh štapa i kontrirate odmah pri najmanjem trzaju.
· Treæi scenarij je dosta èest. U toku vuèenja osetite otežanje i pomišljate
da je u pitanju trava ili komadiæ kese. Dovodite varalicu do kraja i primeæujete da
je u pitanju klen. U veæini sluèajeva ovakav klen æe se pri izvlaèenju otkaèiti, jer
nije dobro zagrizao mamac. I ovde je jedino rešenje kontra i pri najmanjoj promeni
optereæenja.
Pored vodjenja varalice može se na bržim vodama koristiti i tehnika
“lerovanja” - zabacivanja nizvodno i zadržavanja varalice na jednom mestu, koja
vibrira pod dejstvom toka vode. Povlaèenjem vrha štapa gore dole menjate dubinu
, a levo desno mesto varalice.
Ponekad se za vreme sunèanog i toplog dana klen okuplja na samoj
površini vode i tada ga je moguæe loviti strimerma i mušicama potezaljkama koje
se mogu kombinovati sa voblerima ili leptirovima. Od mušica su se najbolje
pokazale imitacije bumbara, koèijaša, zula i veštice. Umesto mušice istim prin-
cipom se može loviti i na malog skakavca (i zelenog i braon) i popca.
Kao zamena za pravi mušièarski pribor može se koristiti i vaser kugla,
tanak najlon bez olova i veštaèka mušica (zlatna, crni palmer i aleksandra) ili sveže
uhvaæeni skakavac ili popac.
74 Ribe naših voda
*Za informacije o tipovima i bojama varalica korišæen tekst iz Ribolovaèkog-magazina br.3 :
Tibor Mesaroš, “Veliki uzima ne no” - http://www.ribolovaèki-magazin.co.yu
A
Leuciscus leuciscus
Kleniæ
K
leniæ naseljava skoro celu Evropu, osim
voda Škotske i severne Skandinavije.
Naseljava mesta gde se ulivaju brzi
potoci, bujice i reke. Kreæe se u manjim jatima,
uglavnom blizu dna na kome jede insekte i njihove larve, puževe, ikru i riblju
mladj. U toku veèeri i noæu isplivava na površinu gde lovi insekte koji padaju na
površinu vode. U mutnim vodama voli da se hrani glistama koje bivaju sprane sa
zemljišta nakon kiša. Sezonske migracije jata kleniæa ista su kao i jata bodorki. Sa
proleæa nalaze se u mirnijim delovima toka, ali nakon par nedelja, kako vreme oto-
pljava kreæu ka glavnom toku i veæim dubinama. Kao i bodorke rado se zadržavaju
ispod krošnji koje nadvisuju vodu, hvatajuæi insekte i plodove koji padaju sa njih.
Sa dolaskom jeseni odlaze u dublje vode. I dalje vole da se zadržavaju u brzim i
turbulentnim vodama, ali se jata dele na manje grupacije. Kada dodje zima, jata se
opet okupljaju i prezimljavaju u najveæim dubinama. Poèinje da se razmnožava u
treæoj ili èetvrtoj godini života, u periodu od marta do maja. U hladnim vodama
mrest se odvija nešto kasnije, èak i u junu. Parenje je zajednièko za celo jato.
Polaže ikru na podvodnom bilju li njihovom korenju, nekada i na peskovitom dnu.
Za razliku od veæine riba koje se sele u zvodno da bi se parile, kleniæi migriraju
nizvodno. U tom periodu na telima mužjaka javljaju se pege. Ženka polaže od
3.000 do 27.000 jajašaca velikih 1 do 2 mm u preèniku. Pri temperaturi od 13
O
C
mladj se izlegne nakon 25 dana. Nakon izvaljivanja mladj se sakuplja u velika jata.
Kako ribe rastu, tako se jato raspada na manje delove. Kleniæ je obièno težak 100
do 200 grama, a maksimalna masa mu je 400 grama.
Lov kleniæa
Kleniæ prihvata sve vrste hrane kojom se hrane i bodorke. Hleb, ukljuèu-
juæi i hlebnu pastu, koricu, ružu ili lopticu je isto toliko popularan kao i žito, kono-
plja ili grahorica posebno u zimskim mesecima kada insekata nema. Veliki broj
75
pecaroša koristi zrnevlje konoplje kao primamu, a zreo plod zove kao mamac na
udici. Leti, mesni crviæi, uholaèe, stenice i vodeni raèiæi i crviæi mogu se koristiti
kao mamci. Sa živim mamcima uvek treba eksperimentisati, uvek pogledajte oko
vode kojih insekata ima. Velika je verovatnoæa da se riba na njih veæ navikla i da
æete sa njima imati najveæi uspeh.
Na prostranim rekama, gde je struja jaka i tok dubok, vagler ili klizeæi
plovak èine dobar izbor. Pribor mora biti fin. Štap dug od 3,5 do 4 m, plovak što
lakši, ali da omoguæi dovoljno zabacivanje. Udice velièine 18 do 20, najlon
debljine do 0,18 mm nosivosti 0,9
kg. Kao podvez koristite najlon
nosivosti od 0,45 do 0,70 kg. U
toku pecanja treba menjati dubinu,
jer se jato neprekidno kreæe.
Mamac je mesni crviæ, a sa njime i
prihranjujte mesto svaki put kad
zabacite rasipanjem male kolièine
mesnih crviæa.
U plitkim rekama, posebno gde
je voda èista, mora se voditi raèuna
da vas riba ne vidi. Najbolje je
oprezno priæi vodi i uoèiti jato.
Odaberite pogodno mesto za
pecanje. Ne bi bilo loše da je ono
skriveno iza obalnog bilja, kako
vas ribe ne bi videle. Kao primamu
raspite jednu šaku mesnih crviæa.
Ukoliko ulazite u vodu, nije loše da
o bok vežete platnenu kesu sa dve
tri rupice. U kesu stavite crviæe,
koji æe se malo po malo rasipati u
vodu, primamljujuæi ribu.
Zabacujte udicu nizvodno. Vodena
struja æe omoguæiti titranje mamca
u vodi.
Drugi naèin ribolova koji se
može koristiti i u plitkim i u
dubokim vodama je lov dubinskom
metodom. Koristi se lako olovo
76 Ribe naših voda
· Obratite pažnju na živahnost kleniæa,
nije redak sluèaj da iskoèe iz otvorene
èuvarke.
· Zimi æete najèešæe uhvatiti krupnijeg
kleniæa, jar su sitnije riba manje aktivne.
Kasteri i crvene gliste su dobar mamac.
Bolje je pecati dubinskom metodom ili
plovkom sa mamcem na dnu nego vara-
lièariti.
· Leti potražite kleniæa u dobro aerisanim
vodama. Sa jeseni i u zimu oni se obièno
sele u dublje slojeve. Ipak, uvek izbe-
gavaju statiènu i ubarenu vodu.
· Kleniæi brzo trzaju, a ako duže vreme
kontrirate na svaki trzaj bez uspeha treba
da proverite sledeæe tri stvari:
· zategnite najlon izmedju plovka i štapa
što je više moguæe kako bi ubrzali kontru;
· reagujte samo kada plovak stvarno ode
ispod vode;
· kada pecate na prostranijim vodama,
nemojte jako kontrirati. Povucite blago i
osetiæete da li ste ili niste zakaèili ribu.
Ukoliko niste, ostavite štap bez izvlaèe-
nja udice napolje. Na taj naèin æete moæi
da smanjite broj zabaèaja za tri puta.
Bitno je da prvi zabaèaj bude sa dalje
strane mesta gde primamljujete ribu rasu-
tim mesnim crviæima.
koje se nalazi oko 10 cm iznad mamca. U plitkim vodama zabacujte preko jata,
tako da podizanjem vrha štapa dovedete mamac u samo jato. Štap se drži u ruci i
reaguje se odmah i na najmanji trzaj.
Najefikasniji metod ribolova kleniæa u plitkim vodama je pecanje na
crva bez imalo olova. Zabacite uzvodno mamac, koji æe se pod uticajem struje jed-
nostavno kotrljati nizvodno i pokretima mamiti ribu. Ugrizi se manifestuju kao
blago zatezanje najlona, a ponekad i po trzaju vrha. Vešt ribolovac bi trebalo da
upeca svaku treæu ribu koja trzne.
Pecanje mušicom je najinteresantniji naèin ribolova kleniæa. On je pri-
menjiv na manjim potocima i brzim rekama. Svaka sitna mušica se može iskoris-
titi, ali je dobro uvek pogledati koji se insekti nalaze oko vode i naæi najslièniju
imitaciju. Može se zabacivati i uzvodno i nizvodni. Koristi se i mokra i suva muši-
ca ravnopravno, ali neki pecaroši vole da zakaèe i jednog mesnog crviæa. Obratite
pažnju da se oko kleniæa obièno mogu naæi i klenovi. Njih æete razlikovati po kon-
veksnom dorzalnom peraju koje je kod kleniæa konkavno. Koriste se iste mušice
kao i kod pecanja klenova.
Ukoliko nemate odgovarajuæi mušièarski pribor, probajte sa pecanjem sa
vaser kuglom. Kuglu postavite oko 80 cm od udice ili mušice i koristite maksi-
malno tanak najlon bez imalo olova. Možete koristiti obe tehnike i bacanje
mamaca nizvodno ili popreko toka uz neprestano privlaèenje i “lerovanje” mamca
na jednom mestu korišæenjem reène struje.
Kada nemate pri sebi veštaèkih mušica, koristite one prave iz prirode
oko vas. Kleniæ najradije uzima skakavce, popce, sve vrste muva i leteæe mrave,
jer su mu oni i prirodna hrana. Prezentacija mamca je bitna pa mora biti prirodna.
Ovakve mušice padaju na površinu vode sa grana drveæa ili iz rojeva koje se roje
iznad površine vode. Uvek tražite takva mesta jer se na njima i skupljaju jata
kleniæa kako bi se hranila.
Ribe naših voda 77
O
Gobio gobio
Krkuša
govedarka
grundl
pištavac
K
rkuša naseljava sve evropske vode sem
one u Skandinaviji, Škotskoj, Pirinejima
, južnoj Italiji i Grèkoj i to sa veæim bro-
jem podvrsta. Naseljava sva moguæa staništa od
planinskih potoèiæa do bazena. Iako nije èesta u dubokim bazenima, u njima može
porasti izuzetno krupna. Ponekad se èak nalazi i u morskoj vodi sa manjom kon-
centracijom soli. Potrebna joj je bistra, topla voda srednje jako struje i kameno ili
pešèano dno. Mresti se od maja do juna iznad kamenitog tla obraslog travom.
Nastavlja sa hranjenjem i u toku zime sa tim što se seli u veæe dubine. Nakon 2 do
3 godine krkuša postaje polno zrela. Njegov životni vek je oko 6 godina i maksi-
malno poraste 15 cm. Ova tanušna srebrna ribica je ukrašena crnim taèkama po
celom telu i perajima. Izuzetno lièi na sitnu mrenu ali ima jedan par brèiæa dok
mrena ima dva para. Po položaju usana može se zakljuèiti da se hrani sa dna lar-
vama insekata, puževima i zglavkarima. Usne mogu da joj se transformišu u tubu
kojom je u stanju da isisa životinjice iz tla kao usisivaè.
Nema neki privredni znaèaj izuzev u Francuskoj u kojoj se od nje pravi
jedna vrsta nacionalnog jela. U centralnoj Evropi ovom ribicom hrane svinje. U
prirodi ona je hrana veæim predatorima.
Lov krkuše
Krkušu možete naæi u gustim jatima u vodama sa jakom strujom. U toku
zime odlazi u duboke vode, a leti se pomera u pliæe vode do 2 m, gde se hrani sa
dna larvama insekata, puževima i zglavkarima. Najbolji period ribolova je od
avgusta do septembra. Peca se finim priborom sa dve udice velièine 12 u razmaku
8 cm jedna od druge sa mamcem prezentovanim na dnu. Pre poèetka ribolova,
štapom zamutite vodu, rijuæi po dnu. Ovo æe delovati kao alarm za krkuše i jato æe
se pojaviti da se poèasti životinjicama dna koje ste upravo izvadili. Kao mamac
koristite gliste i mesne crviæe.
78
I
Blicca bjoerkna
Krupatica
krupatka
blika
K
rupatica naseljava sve vode Evrope, sem
voda Skandinavskog poluostrva i
Britanije. Najviše se zadržava u donjim
tokovima reka, jezerima, mrtvajama i rukavci-
ma. Traži mirna mesta, gde se krije u dubokim slojevima vode. U vodama gde su
grabljivice retke, može se toliko namnožiti da cela populaciju, zbog nedostatka
hrane postane zakržljala. Za razliku od deverike, sa kojom se èesto meša, krupati-
ca je nešto deblja sa krupnim i svjetlijim ljuskama na bokovima, a peraja su joj na
vrhu žuækastonarandžasta, dok kod deverike pretežno preovladava crna boja i zlat-
na boja krljušti. Broj žbica na lateralnoj liniji je kod krupatice 44 do 48, a kod dev-
erike 51 do 60. Krupatice se od aprila do juna približava obali kako bi se parila.
Nije retko da se krupatica u toku parenja ukršta sa deverikom, crvenperkom i
bodorkom stvarajuæi neplodne hibride.
U severnom delu areala koji naseljava parenje se odigrava sve do jula.
Pre parenja mužjacima se na glavi i telu pojavljuju male košèane izrasline. U tom
periodu postaju izuzetno teritorijalni braneæi je od drugih mužjaka. Sam mrest se
dešava u sumrak i u zoru. Ženke polažu izmedju 11.000 i 109.000 jajašaca na
vodenom bilju i ostalim potopljenim objektima, ka što su panjevi i krupno kamen-
je. Jajašca su lepljiva i kaèe se za objekte u vodi. Ona koja padnu na dno ugin-
javaju zbog nedostatka kiseonika.
Ne polaže svu ikru odjednom, veæ u 2 do 3 navrata. Mesta parenja èesto
deli u isto vreme sa crvenperkom, deverikom i bodorkom. Krupatica se izleže
nakon 10 do 14 dana. Mladj se hrani zooplanktonom, dok se odrasle ribe hrane lar-
vama, insektima i delovima biljaka. Za godinu dana mladj izraste na dužinu od 6
do 8 cm. Mužjaci postaju polno zreli nakon druge godine, a ženka nakon treæe do
pete godine. Može živeti do 16 godina. Obièno naraste 16 - 18 cm i do 1 kg težine.
Nije posebno kvalitetna riba, ali zbog svoje osobine da zimi ne miruje,
omiljena je medju pecarošima koji zimi izlaze na vodu.
79
Lov krupatice
Krupatica je najaktivnija u toku leta i jeseni, ali je najinteresantnija za
lov zimi, kad ostale riblje vrste padaju u stanje hibernacije. Da bi smo u zimskim
uslovima lovili ovu ribu potreban nam je vrlo osjetljiv pribor; plovci od 1 g ne
dolaze u obzir jer se mnogi ugrizi ni ne osete zbog toga što riba zimi osetljivije
trza. Živi u velikim jatima i to što su starije i krupnije to su jata manja. Ponekad je
moguæe naæi mešovito jato krupatica, bodorki, deverika i kleniæa.
Hrani se iskljuèivo na dnu jeduæi puževe, gliste, zglavkare, larve inseka-
ta ali i bilje. Velika jata preokreæu velike oblasti mulja u potrazi za hranom, pa ih
gasovi iz dna i u najdubljim rekama odaju. U toku cele godine sem zimi lovi se
istim priborom i tehnikom kao i deverika.
Lovimo je iskljuèivo na dnu, a možemo koristiti oba metoda i dubinski
i lov plovkom.
Ukoliko lovimo dubinskom metodom na vrh štapa je dobro staviti neki
od detektora trzaja. Najlon treba da je nosivosti oko 1,5 kg, a udice ne treba da su
prevelike jer ih mamèimo uglavnom sitnim mamcima: mesnim crviæima, glistom
i hlebom.
Ukoliko pecamo na plovak, potrebni su nam duži štapovi sa ili bez
mašinice. Moramo spustiti mamac na samo dno i to dalje od obale. Štap zato na
nekim vodama mora biti i 10 m dugaèak. Što se plovaka tièe najbolji su oni
nosivosti 4X16 ili 0,5 g, oblika iglice ili suze. Plovak treba da je montiran da može
da klizi po najlonu kako bi olakšao zabacivanje. Najlon ne treba da je jaèi od 1,8
kg. Debljina najlona 0,10 - 0,12 osnovni, a predvez 0,08 - 0,10 mm. Udica treba
biti od broja 18 do 20, tanka i vrlo oštra. Udice se mamèe: hlebom, sitnijim pijavi-
cama, durbacima, kukuruzom šeæercem, mesnim crviæima ili glistama.
Zimi sva bela riba s padom temperature odlazi u najdublja mesta u
jezeru, pod podlokane duboke obale, pukotine na dnu i slièno. To su najidealnija
mesta za ribolov na ovu ribu. Ali, ako i nema trzaja na tim mestima, nemojte oèa-
javati. Uz dobro pripremljenu prihranu možete vrlo lako da privuèete i nekoliko
desetina ovih riba. Ako iznenada prestane da grize, dobro je na to mesto postaviti
klizni sistem za grabljivice kako bi ulovili štuku ili smuða koji vam je preplašio
ribe. Kad ulovimo grabljivicu ili kad ona sama ode, riba se polako, ali sigurno
vraæa na hranjeno mesto, jer zimi nema hrane za biranje.
Za zimski ribolov koristite fin dug pec štap kojim možete precizno da
plasirate mamac na željeno mesto. Štap treba da je što duži (i do 10 m), pa ako i
promašite griz, ne morate sistem odmah da vadite van vode, veæ ga jednostavno
spustite na isto mesto.
Što se plovaka tièe najbolji su vagler plovci sa malo veæom antenom.
80 Ribe naših voda
Razlog je taj što zimi zabacujete na veæu udaljenost i manji plovak jednostavno ne
bi videli. Debljina najlona je 0,20 mm osnovni, a za predvez 0,15 - 0,18 mm.
Predvez je dužine 30 cm. Udica treba biti od broja 18 do 20, tanka i vrlo oštra.
Olovo treba da se nalazi na kraju najlona, a udice na po 30 cm iznad olova. Na taj
naèin æe udice vioriti u vodi i privlaèiti ribu, a da vi ne morate da pomerate vrh
štapa, što je za letnje pecanje ove ribe nekad presudan trik.
Što se pripreme hrane za zimske uslove tièe u 3 kg klasiène primame
dodajte oko 500 g konoplje i 100 g crva. Hranu s crvima pomešati na suvo, a zatim
postepeno vlažiti sve dok se ne napravi èvrsta kugla koja ne sme biti previše
vlažna. To je bitno zato što se kugla prilikom pada na dno brže rastvara i brže pri-
mamljuje ribu.
Najbolji mamac za zimski ribolov ove ribe je crv. Ako koristimo veæu
udicu kaèimo obiène crve, ali samo po jednog u sluèaju da riba slabije trza. Ako
su primerci veæi, kaèimo dva do tri crva, ali je najbolje koristiti male crve tzv.
"pinkije" jer su žilaviji i duže žive. U sluèaju velike hladnoæe, mamce držite u
džepu uz telo. Na taj naèin æe na udici biti živahniji. Crva kaèimo za glavu tako da
ga što manje povredimo. Stoga koristimo tanke udice. Hleb kao mamac nije
poželjan, jer se zimi i inaèe duže èeka na griz, a on se za to vreme jako raskvasi,
pa kad riba doðe do njega, uspe lagano da ga usisa, èak da i ne dotakne udicu.
Trzaj ribe zimi je oštar i kratak i vrlo se èesto dogodi da se riba sama i
upeca, a da mi to ni ne primetimo. Razlog tome je taj što riba kada uzme mamac
potpuno miruje na mestu.
Krupatica se zimi uspešno lovi štekom. Štapom dugim i do 11 m. Uz
šteku potrebno je da imamo i specijalni držaè ispred i rolere iza sebe, po kojima æe
šteka da klizi prilikom pozicioniranja mamca. Zabacivanje šteke je isto kao i
zabacivanje sistema sa plovkom štapom bez mašinice. Nakon zabaèaja, spustimo
prvi deo šteke na nosaèe i dodamo joj na kraju nastavak. Onda desnom rukom
poguramo šteku unapred i dodamo sledeæi nastavak. Šteka je sada nameštena, a
mamac na željenom mestu na sred reke. Kontra kod šteke ne mora biti prejaka
zbog velike poluge koju pravi sam štap. Vadjenje ribe je u dve faze. U prvoj
privlaèimo ribu do mesta na kome možemo da odštekamo sve nastavke sa šteke, a
onda se ponašamo isto kao i sa sistemom sa plovkom. Ponovno zabacivanje usled
promašaja je jednostavno, jer je dovoljno samo da spustimo štap na nosaè.
Sistem vezivanja plovka i udica, kao i mamci su isti kao kod klasiènog
pecanja na plovak.
Ribe naših voda 81
G
Tinca tinca
Linjak
linis
linj
L
injak naseljava naše kao i vode skoro cele
Evrope, sem voda severne Skandinavije,
Škotske i zapadnog Balkana, a prenet je i
u Severnu Ameriku, Sardiniju, Australiju, Novi
Zeland. Najradije naseljava sporotekuæe vode jako obrasle vegetacijom sa mekim
muljevitim dnom. Najèešæe se nalazi u mrtvajama, rukavcima reka koje su se
odvojile od glavnog toka i sada predstavljaju jezera, barama i jezerima. Kvalitet
vode mu ni malo ne smeta, pa u vodama sa vrlo malo kiseonika i kiselim vodama
ima manje riblje konkurencije i populacija mu je brojnija. Može preživeti i neko-
liko sati van vode, a ume i da se zakopa u blato pre nego voda presuši i u njemu
preživi sušu.
Linjak je jedini predstavnik roda linjaka u nas, pa stoga nema ni jedne
njemu sliène ribe. Male sliènosti sa šaranom ima u obliku tela. Linjak ima samo
jedan par brkova. Telo mu je obavijeno sluzi, kao kod soma ili cverglana, ali ispod
sluzi nalazi se sloj sitnih krljušti. Boja tela je karakteristièno moèvarno zelena dok
su mu bokovi sa zlatnim sjajem, a rbuh mu je zuækast. Peraja linjaka su obla i po
tome je jedinstven.
Mresti se u plitkim vodama od maja do avgusta. Sitnu i lepljivu ikru
odlaže na plitkim mestima, na vodene biljke i samo dno, pri temperaturi od 20
O
C.
Jajašca se izvale nakon šest do osam dana, a sa hranjenjem poèinju nakon dve
nedelje. Prvo se hrane zooplanktonom, planktonskim larvama rakova i insekata,
crvima i drugim siæušnim životinjama koje èine faunu dna. Odrasle jedinke se
hrane insektima i larvama, puževima i crvima sa dna koje iskopava svojom rili-
com. Na temperaturi od 4
O
C prestaje sa hranjenjem i pada u zimski san, te ga zimi
i ne možemo loviti.
Proseèna velièina velièina linjaka u nas je 30 do 40 cm i masa 1-2 kg,
dok mu je maksimalna dužina 60 cm i težina 7 kg.
Linjak je ugrožena vrsta i sve je manje ima u našim vodama. Razlog je
u neprestanom smanjivanju njegovog prirodnog staništa, bara i moèvara.
U nekim delovima sveta linjak se smatra doktorom drugih riba. Njegova
sluz se smatra izuzetno lekovitom i veruje se da riba koja se oèeše o njega biva
82
izleèena od svake riblje bolesti. U srednjem veku smatralo se da linjakova sluz leèi
od zubobolje, glavobolje, migrene i mnogih drugih bolesti. Takodje verovalo se da
štuka ne napada linjaka zbog njegove mistiène moæi.
Lov linjaka
Linjak se hrani skoro iskljuèivo sa dna, preturajuæi mulj. Kada to radi,
primetiæete mehuriæe metana na površini vode. U mulju pronalazi životinjice kao
što su male pijavice ili larve insekata. Od krupnijih životinja linjak se hrani glista-
ma, puževima, školjkama pa nekad i sitnijim ribama. Jedna od najveæih zabluda je
da linjak jede vodeno bilje. Uglavnom se hrani u sumrak i ujutro, vrlo retko noæu.
U toku zime pada u san i ne hrani se uopšte. Za uspešan ribolov bitno je lokalizo-
vati mesto gde se riba nalazi. Linjak voli sve vrste mirnih voda, sve do malih
seoskih bara koje leti postaju izuzetno tople i sa vrlo malo kiseonika. U velikim
rekama, linjaci se zadržavaju samo na pojedinim mirnim mestima i moramo ih
poznavati ako želimo da ih upecamo. Veæinu vremena provodi na dnu vode,
obièno sakriven u travi. Noæu ponekad izlazi iz zaklona u otvorenu vodu, ali i blizu
obale kako bi se nahranio.
Linjaci su jake i borbene ribe i pribor mora biti odgovarajuæi. Ukoliko
su vode pune podvodnih grebena, trave, granja i panjeva najlon bi trebalo da bude
jaèi nosivosti i do 5,4 kg, ali ako je teren lakši i 2 kg je dovoljno. Na kraju najlona
možete dodati i hranilicu.
Udice zavise od mamca i mogu biti od 16 do 18 za sitnije mamce, a 10
do 12 za krupnije.
Tehnike ribolova mogu biti razlièite. Èetiri najèešæa metoda su: ribolov
plovkom, ribolov dubinskom metodom, pecanje veoma osetljivim plovkom sa
mamcem koji dodiruje dno i slobodnim najlonom bez olova ili plovka sa mamcem
na dnu.
Za poèetnika, pecanje slobodnim najlonom je najbolje. Najjednostavniji
je i potreban je samo štap, mašinica, najlon i udica. Sa ovom taktikom, mamac æe
se naæi na dnu taèno gde treba, a linjak neæe osetiti otpor pri uzimanju mamca. Kao
indikatori trzaja mogu se koristiti fluorescentni prstenovi okaèeni na trbuhe
najlona izmedju mašinice i prve vodjice na štapu. Jedini nedostatak ovog metoda
je ogranièena daljina zabacivanja. Medjutim, dobrim štapom veæi hlebni mamac ili
crva možete baciti i do 10 m. Èesto, nije ni potrebno zabaciti dalje. Linjaci se
nalaze oko 5 m od obale. Ukoliko želite da poveæate daljinu zabacivanja dodajte
malo klizeæe olovce na 30 do 60 cm od udice. Pravi trenutak za kontru je kada se
najlon polako zateže, a prstenovi podižu.
Kod pecanja sa plovkom potrebno je znati taènu dubinu vode kako bi
mamac legao na dno. Kukuruz šeæerac, baštenske gliste, puževi golaæi, pijavice,
hleb, mesni crviæi i kaster lutke su najbolji mamci, a tu su i kulja i meso od crnog
reènog puža. Crvena boja mamaca i primame se preporuèuje. Najlon treba da bude
nosivosti 1,4 do 1,8 kg. Koristiti polupotopljen plovak optereæen sa 2 do 4 olovne
kugle, mada se može koristiti i vagler i klizeæi plovak. Ukoliko se peca vaglerom
treba biti od 2BB do 2SSG. Glavno olovo treba da bude oko 1 m od udice, dok
Ribe naših voda 83
jedno olovce treba da bude na 15 cm od udice. Udica mora biti bar broj 12. Pri
korišæenju klizeæeg plovka, problem može biti vezivanje gornjeg èvora. Ovaj èvor
mora biti vezan iznad plovka i mora imati i malu perlicu.
Indikacija ugriza je veoma važna kod pecanja na klizeæi plovak. U ovom
sluèaju plovak se uzdiže u sluèaju uzimanja mamca i udice od strane ribe, a pono-
vo se vraæa na normalni položaj ukoliko riba odustane od mamaca. Veoma je
važno kontrirati kada se plovak uzdiže, jer je tada najveæa verovatnoæa pecanja
ribe. Naravno ukoliko linjak uzme mamac i poène da ga nosi plovak æe skliznuti
pod površinom u jednu stranu i treba onda kontrirati.
Pecanje dubinskom metodom se preporuèuje na onim vodama gde je
potrebno zabaciti dalje. Kako se linjak hrani sa dna udicu treba postaviti na kraju
najlona ispod olova koje bi bilo dobro da bude klizeæe. Pecajte na boile sa aromom
jagode ili ribe. Kukuruz šeæerac, grahorica i javorovi plodovi mogu se koristiti kao
i boiliji na dlaci dužine 2,5 cm. Možete koristiti po jedan 16 mm veliki boili ili više
manjih u kombinaciji sa plodovima. Kod pravljenja primame u nju dodajte mleène
proteine ili zrnevlje za ptice.
Zvuèni indikatori trzaja u kombi-
naciji sa majmunom ili savitljivim
vrhom treba da se koriste kako bi
poveæali uspešnost u pecanju. Za
ovu vrstu ribolova mogu se koristi-
ti mekši štapovi, najlon nosivosti
3,6 kg i udice 8 do 10. Obièno
olovo od 15 do 20 g sa standardnim
naèinom vezivanja jedne ili dve
udice vezane na kraj najlona.
Najlon je potrebno opustiti kako bi
se dalo vremena ribi da ponese
mamac pre nego što oseti otpor.
Ukoliko pecate na vodama bez
ikakve vegetacije možete koristiti
izuzetno meke štapove, najlon
nosivosti 1,8 kg i udice velièine 12
i hranilicu. Podvez treba da bude
90 cm minimalno i vezan preko
vrtilice.
Ako na vrhu štapa imate
indikator trzaja, štap postavite
paralelno sa reènim tokom, a vrh
indikatora postavite u nivou sa
vodom. Najlon treba da je skoro
kompletno u vodi. Linjak uzima
mamac polako i nežno i ispušta ga
84 Ribe naših voda
· Ukoliko je voda bez trave i podvodnih
panjeva i grana slobodno koristite laku
hranilicu.
· Linjaci su teritorijalne životinje.
Medjutim u nekim delovima se
zadržavaju duže vreme i odlaze iznenada
retko se vraæajuæi. Dakle ako ste lovili na
nekom mestu i ribe su nestale, tražite ih
dalje. Neæe se vratiti.
· Pliæaci su dobra mesta za lov linjaka u
vreme mresta. Kasnije se povlaèi u veæe
dubine sve do 6 m. Nemojte ga pecati
noæu kada miruje na dnu. Najbolje je
vreme od 7 satiujutro pa sve do podneva.
· Ukoliko planirate da pravite svoje mini
boile, bolje je da budu kubiènog nekgo
okruglog oblika. Iznad svega linjak
obožava kocke sira i mesnog nareska.
Dobra velièina boila za linjaka je oko 10
mm, a postavljaju se dva ili tri na dlaku
dužine 2,5 cm.
· Iz nekog razloga, linjak obožava mamce
crvene boje. Probajte crvene mesne crviæe
i crvenu primamu.
na najmanji otpor. Kao indikaciju trzaja uzmite trenutak kada se vrh indikatora
polako krene ispravljati. Kontra mora biti pravovremena i snažna. Raèunajte da je
linjak jak i vešt borac i da æe borba sa njim biti do trenutka ubacivanja u meredov.
Za dubinski naèin pecanja najbolje se pokazala obièna žutorepa glista
koju možete naæi u pregorelom stajnjaku. Ona za razliku od lauferke ima, kako joj
ime i kaže, žuti rep. Ovih glista neæete mnogo naæi, ali æete naæi dosta obiènih
baštenskih crvenih glista koje su takodje odlièan mamac za linjaka. U potrazi za
glistama pretražite boène ivice gomile, jer je srednji deo previše topao za ovu vrste
glista i tu možete naæi samo crnu glistu koja se nije pokazala kao dobar mamac za
linjaka.
Primamljivanje je jednostavno - bacite dve ili tri kugle velièine man-
darine u obliku prstena na željeno mesto pecanja. Pecajte u centar tog prstena.
Nemojte prihranjivati ponovo sve dok ne upecate par riba ili bar jednu krupniju jer
æete rasplašiti ostale.
Primama treba da je tamna, braon boje ili boje dna, blago slatkog ukusa.
U njen sastav treba da udju hlebne mrvice, melasa ili malt, kukuruzne pahuljice i
griz. Slatko ljut i aromatièan ukus djumbira se u nekim vodama pokazao kao atrak-
tivan. U primamu se mogu umešati i lomljena zrna kukuruza šeæerca kao i ovsene,
pšeniène i jeèmene pahuljice. Bitno je da primama bude kompaktna, da brzo pada
na dno i tu se raspada ne dižuæi prevelik oblak. Linjak je mirna i plašljiva riba i
jato sitne ribe oko mesta hranjenja u nekim sluèajevima može i da ga zaplaši. Kada
se peca živim mamcima u primamu se mogu dodati mesni crviæi, gliste i larve
komaraca. Prilikom izbora primame imajte na umu da ljinjak živi u vodama èije
dno je puno mulja i materija koje se raspadaju. Dakle slobodno koristite ustajale i
blago fermentisane elemente za pravljenje primame, ali i za mamce.
Ukoliko pecate na bojlije, možete praviti sve tipove šaranskih bojlija
koji su žuti, crveni ili narandžasti, sitni i slatkog ukusa. Primama u ovom sluèaju
treba da budu isti takvi bojliji i to bar 100 komada. Da bi se linjak navikao na ukus
i oblik bojlija potrebno je više dana prehranjivati isto mesto. Prehranjivanje mora
biti najredje svakog treæeg dana u isto vreme, mada bi svakodnevno prehranjivan-
je bilo najbolje.
Ribe naših voda 85
)
Thymallus thymallus
Lipljen
lipen
lipan
lipanj
L
ipljen naseljava skoro sve vode Evrope.
Najviše voli pliæe tokove sa peskovitim,
šljunkovitim ili glinenim dnom u kojima
živi u jatima od po desetak do stotinu riba.
Retko se ili uopšte ne može naæi u mirnim i statiènim vodama. Najviše voli èistu,
hladnu vodu do 20
O
C, punu kiseonika, kao što su planinski potoci. Zadržava se na
mestima gde se voda kovitla i prelazi iz mirnog u brži tok. U rekama sporijeg toka
može se naæi na mestima gde je voda najbrža, na prelivnicima, branama i ustava-
ma, u pliæim i širim delovima sa èvrstim dnom bez mulja. Lipljen je dugo smatran
i ubrajan u porodicu pastrmki, ali je u novije vreme izdvojen u zasebnu. Najlakše
se prepoznaje po ledjnom peraju, èije žbice mogu biti duge i do 25 cm, i po èemu
se najlakše razlikuje od pastrmke.
Telo lipljena je uže i duže od pastrmkinog, od koje se još razlikuje i po
relativno malim ustima. Mala usta su i razlog korišæenja sitnijih mamaca pri lovu
lipljena. Boja tela je metalno siva u osnovi. Ledja su zelenkasta sa okruglim crnim
pegama, bokovi su žuækasti, a stomak beo. Proseèna velièina lovljenog lipljana
kod nas je 750 g, dok su najveæi ulovi i do 2,7 kg.
Lipljen se razmnožava od marta do maja pri temperaturi od 12
o
C i
polaže oko 10.000 jajašaca po kilogramu svoje mase što je i deset puta više od pas-
trmke.
Osnovna hrana lipljena su lièinke, sitne vodene životinjice, pužiæi i
mušice koje lovi u svim slojevima vode. U vodama koje su hladnije i oko kojih
živi manje insekata, lipljen lovi i sitnije ribe.
Lov lipljena
Lipljen je brzi lovac na mušice, koje padaju, ili samo dodiruju u letu
vodenu površinu. Za razliku od drugih riba, on nikad ne proguta odmah uhvaæenu
mušicu, veæ je osetljivim usnama i nepcima oproba, i onda, ako nije po ukusu, jed-
86
nostavno ispljune. U trenutku kad krene i zaleti se na mušicu treba zaigrati štapom.
Jer ako ste reagovali kada je veæ probao mušicu, a vi osetili jak udar - budite sig-
urni da tog lipljena neæete videti. Potom odmah promenite mesto jer lipljen se ne
vara dva puta. Veoma je borben kada se nadje na udici. Oprezniji je od pastrmke,
pa teško postaje plen ribolovaca poèetnika. U lovu lipljena veoma je važno, dobro
se sakriti. Bolje je loviti kada je površina vode namreškana usled laganog vetra jer
nas ne vidi. Najbolje je loviti ga sa proleæa kad prestane mrest i sa jeseni. U toku
leta vreme za lov je rano ujutro, ili predveèe, za vreme blage kiše i oblaènog vre-
mena.
Koriste se mušice velièine 14 do 16 u proleæe i 12 do 18 leti i u jesen.
Najèešæe korišæene mušice su: Hardijeva beskrila (Hardy's Favourite), Horoksova
(Harrock's fly - proleæe), Gouverner (Gouvernor - jesen), Kozarica (Zeigenfliege -
proleæe, leto), Zlatovka (Wickham's fancy - proleæe, leto), Crni mrav (Schwarz
ameisefliege).
Od tehnika ribolova lipljena mogu se koristiti više osnovnih metoda: lov
na mokru mušicu (podvodnu mušicu), lov suvom mušicom (površinskom muši-
com), lov nimfom, lov varalicom i lov sa vaser kuglom.
Mokra mušica se najbolje pokazala u toku kasne jeseni i zimi kada je lov
suvom mušicom otežan. Ova tehnika je preporuèljiva i kada je površina vode
mirna, pa je ribi olakšano prepoznavanje mamaca. Uobièajeno je da se na najlon
privežu dve do tri mokre mušice i to jedna na kraj najlona(nimfa) i po jedna na
svakih 40 cm prema štapu. Štap za ovu tehniku treba da je bar 3 m dug Struna plu-
tajuæa (DT 4 ili T5) fluorescenta kako bi se lako primetio trzaj ribe dužine 3,5 do
4,5 m. Mušica se obièno veže na udicu 14 do 18, mada se mogu ponekad koristiti
i mušice za pastrmku na udici 12. Boje mušica mogu biti i dreèave ( zelena, met-
alik, crvena, narandžasta, žuta) posebno kod fantastiènih mušica. Tehnika
mušièarenja je uobièajena. Mušica se baca popreko u odnosu na reèni tok ili blago
ukoso pod uglom od 60
O
u odnosu na obalu. Trudite se da mušicu ne vodite kroz
vazduh iznad mesta gde æete je baciti, jer vrlo èesto to uplaši lipljena. Sa druge
strane obratite pažnju na vrh dreèavo obojene strune i na najmanji znak kontrira-
jte.
Ono što je neophodno pri lovu lipljena na suvu mušicu je namreškana
površina vode. Bez nje nema naèina da se lipljan prevari i uzme vašu veštaèku
mušicu. Razlog je vrlo jednostavan: za razliku od pastrmke koja kada se hrani
insektima sa površine, pliva u gornjih 30 cm vode, lipljen se nalazi na dubini od 2
m i odatle se zaleæe na površinu. Ovo znaèi da ima dovoljno vremena da odredi da
li je zalogaj ukusan ili nije. Jedina šansa je da voda bude blago valovita i da zbog
prelamanja ne prepozna prevaru. Mušicu bacajte popreko ili blago uzvodno par
Ribe naših voda 87
metara iznad mesta pecanja i vodite je ujednaèeno par metara ispod mesta. Dobro
je da zabaèaj bude nizvodno kako bi mušica pala pre strune. U skluèaju da struna
prva padne, smanjiæete verovatnoæu da lipljen zagrize. Navežite dve do tri mušice
na najtanji moguæi najlon debljine tek 0,1 ili 0,08 mm. Lipljen èesto uzme mušici
neposredno nakon što dotakne vodu te stoga budite uvek na oprezu. Kako riba
dolazi iz dubine i nakon uzimanja ponovo kreæe nazad, bolje je da ne kontrirate
snažno, veæ samo da zategnete najlon. Radi održavanja karakteristike suvih muši-
ca da plutaju, mušice se premazuju specijalnim kupovnim silikonskim sredstvima.
Ukoliko se mušica posle odredjenog vremena slepi, potrebno ju je ispucati i pro-
tresti ili ostaviti na toplom da se prosuši. Umesto kupovnog silikonskog prepara-
ta, moguæe je koristiti i rastvor parafina u benzinu.
Nimfom se peca u donjem i srednjem sloju vode. Kako je cilj dovesti
nimfu što pre na tu dubinu, ona se èesto otežava olovcetom ili još bolje bakarnom
žicom. Boja bakra èak može da deluje vrlo stimulativno na lipljena. Sa druge
strane, boja tela nimfe može biti dreèava i ova kombinacija èesto jeste dobitna.
Struna treba da bude duga 4 do 5 m, a tanak najlon na koga vežemo nimfu i do 1
m. Njegova debljina je od 0,08 do 1 mm. Nimfu treba oživeti, a to se radi na
sledeæi naèin. Kada nimfa dodje na mesto i dubinu na kojoj mislite da je riba i gde
je ona može osmotriti (imajte na umu da lipljen èesto neæe da napadne mamac
dalje od 50 cm), podižete vrh štapa i nimfa kreæe nagore. Ovaj manevar može
pokrenuti lipljena da napadne nimfu.
Ima nekih informacija da su krupniji komadi lipljena napadali žuti meps
velièine 2 i 3, ali je verovatnije da se takve pojave dešavaju na vodama gde nema
dovoljno insekata, pa je lipljen primoran i nauèen da jede sitnu ribu.
Može se probati sa lovom lipljena vaser kuglom i tankim najlonom na
èijem se kraju navežu suve mušice. Ukoliko se peca morkim mušicama, kugla se
postavlja na kraj najlona. Ova varijantu koriste pecaroši koji nemaju adekvatan
mušièarski pribor. Zbog jakog udarca vaser kugle o površinu, retko se stvarno
može prevariti lipljen, ali postoje informacije da je bilo i takvih uspešnih sluèaje-
va. Predvez treba da je što tanji 0,08 do 0,1 mm , a glavni najlon 0,16 do 0,20 mm.
Vaser kugla takodje što manja. Pri zabacivanju trudite se da što nežnije spustite
kuglu na površinu vode.
88 Ribe naših voda
C
Maniæ
deraèa
žabar
menjka
O
va neobièna, vrlo interesantna i retka
riba, naseljava vode sliva Dunava.
Krajnja južna taèka njenog areala su
pastrmske vode oko Plavskog jezera i reka Lim
u Crnoj Gori. Maniæ može dostiæi težinu i do 3 kg, ali raste vrlo sporo i treba mu
mnogo godina i hrane da poraste toliki. Pripada porodici bakalara i jedini je njihov
slatkovodni predstavnik. Možda baš to, što pripada familiji morskih riba, utièe na
njegovu slabu otpornost na zagadjenje u vodi. Nekada je u Dunavu bilo izuzetno
mnogo maniæa, ali je danas vrlo retka riba.
Svi bakalari su ribe hladnih mora, pa tako i maniæ voli hladnu i èistu
vodu i pešèano dno. Ceo njegov životni ciklus prilagodjen je tome. Pari se i najak-
tivniji je zimi, od decembra do januara, dok se leti povlaèi u najdublje i najhladni-
je slojeve vode i miruje.
Ledja maniæa su zelena ili tamnosiva, sa belièastim šarama, a trbuh mu
je beo. Koža mu je debela, obrasla sitnom krljušæu preko koje se nalazi sloj sluzi.
Glava mu je spljoštena i široka, a ispod donje usne, na sredini brade nalazi se
karakteristièan brk-jezièak. Ledjno peraje mu je dugo i proteže se do repnog koje
je polukružnog oblika.
Maniæ je svaštojed i hrani se svime što može da uhvati, od kukaca,
insekata, glista i ikre, pa sve do sitnije ribe.
Lov maniæa
Maniæ je riba dna i danju je vrlo lenj, posebno leti za vreme velikih vruæina. Ovo
je pretežno noæna riba, jer tada kreæe u potragu za hranom. Medjutim ni tada se ne
udaljava preterano od svog gnezda, pa je neophodno da pecaroš zna taèno mesto
njegovog zadržavanja kako bi ga upecao. Lov maniæa je bolji kada je voda mutna
i obojena, a vreme oblaèno.
Toliko je lenj, da ni mamac ne uzima naglo, bez obzira na svoju velièinu.
Lota lota
89
Ponašanje najviše lièi na šaransko pipkanje. Èesto ribolovac ni ne primeti da se
riba upecala, jer maniæ kada proguta mamac obièno ostaje na jednom mestu. U
svakom sluèaju, pri lovu maniæa nemojte naglo trzati, niti vaditi mamac na svaki
udar štapa. Pustite da maniæ proguta mamac i onda ga je lako izvaditi.
Najbolji mamac za lov maniæa su: sitna mrtva ili živa riba (bodorka,
pižor, karaš i beovica), gliste i to veæi broj nanizanih glista, živinska creva i sveže
iznutrice domaæih životinja (jetre i bubrezi), kuvano meso puža kao i meso iz repa
reènog raka.
Osnova pecanja maniæa je da mamac bude pravilno prezentovan na
samom dnu vode, jedini izuzetak je živi keder. Pecanje može da bude sa obale,
kroz rupu u ledu i iz èamca. Sve tri tehnike su karakteristiène za lov maniæa.
Lov dubinskom tehnikom sa obale, je najèešæi i tada maniæ dolazi na
mamce koje smo punudili štuki ili smudju. Koristi se najlon debljine 0,30 do 0,40
cm, predvez dužine 30 do 40 cm i debljine 0,25 do 0,30 cm sa jednom udicom
velièine 5 do 0 u zavisnosti od mamca. Iznad predveza, prema štapu, postavlja se
klizeæe olovo težine 15 do 30 g. Iznad olova postavlja se plastièni stoper ili manje
olovce. Dobra je i kombinacija sa dve udice, jednom ispod, a drugom iznad olova,
pri èemu se na donjoj postavlja mrtva riba, a na gornjoj živa.
Ukoliko pecate kroz rupu u ledu, budite izuzetno pažljivi. Tanak led
može biti smrtno opasan, ako upadnete u vodu. Pre svega treba probušiti rupu u
ledu ( u preèniku do 30 cm je sasvim dovoljno) i spustiti mamac na samo dno.
Može se koristiti štap bez mašinice. Takodje nije loše koristiti plovak, jer je
indikacija trzaja lakša. Štap treba da je maksimalno kratak, radi lakšeg rukovanja.
Pravi štap za lov kroz rupu u ledu je dugaèak svega 50 cm. Kontrira se na jasan
trzaj plovka.
Pecanje iz èamca podrazumeva kombinaciju prve dve metode i u zavis-
nosti od situacije opredeljujte se za dubinski ili metod na plovak. Ono što je pred-
nost èamca, je da možete da se dovezete do taènog mesta gde riba živi.
Pecanje na varalicu, iako je ovo riba grabljivica, nije moguæe. Maniæ je
toliko lenj, da æe ponekad i poæi za varalicom, ako mu ona prodje "ispred nosa",
ali je neæe stiæi i progutati. Ribari kažu da maniæ ponekad pipka tvistera, a neæe da
ga proguta.
Maniæ je slab borac na udici i kada se zakaèi, lako ga je izvaditi.
90 Ribe naših voda
i
M
ladica je naša najveæa salmonidna riba.
Može porasti i do 70 kg, ali su takve
izuzetno retke. Toliki primerak je vid-
jen samo jednom i to uginuli 1870 g. u reci
Waag. Najveæa ulovljena mladica je bila teška 59,6 kg, dugaèka 185 cm i uhvaæe-
na je na Dunavu. Bilo je to 1873.godine. Mladice koje se sada najèešæe hvataju su
mnogo manjih dimenzija i retko prelaze 15 kg.
Areal prostiranja mladice je sliv Dunava. U tom slivu nema bliskih srod-
nika, pa se iz toga zakljuèuje da je ona stara i autohtona vrsta. Životni prostor joj
se na zapadu širi do reke Treisen, na severu do Karpata, na istoku do Crnog mora,
a na jugu do Save i Šar planine.
Ono što mladicu izdvaja u posebnu grupu salmonida su krupni zubi,
velika usta i vrlo sitna krljušt. Škržni poklopci su takodje vrlo veliki, pa stoga i
glava izgleda velika - otuda i naziv u nekim delovima glavatica. Zubi su joj kukas-
to savijeni i pored zuba na usnama, postoje i dva reda zuba na jeziku.
Telo joj se najviše razlikuje od pastrmkinog jer je više okruglo sa, kod
velikih primeraka, širokim ledjima. Ledja se završavaju snažnim repom sa jakim
perajima, što joj omoguæuje da vrlo brzo pliva.
Glava i ledja mladice su tamnosmedja sa zelenkastom ili ružièastom
nijansom, koja zavisi od okoline u kojoj živi. Za vreme parenja boja prelazi u
bakarno-ružièastu. Po telu ima crne pege. Glava, kao poèetak tela je izuzetno
hidrodinamièna, te stoga omoguæava mladici da lako pliva uzvodno i u brzim i
snažnim strujama. Karakteristièno je da mladica ima izuzetno krupne oèi. Pored
dobrog vida ima razvijeno èulo ukusa.
Osnovna razlika izmedju mladice i pastrmki za vreme mresta je što one
nemaju karakteristièno savijenu donju vilicu. Mreste se krajem marta i poèetkom
aprila. Ženke kopaju gnezdo na pešèanom tlu u preèniku i 1,5 m i duboko 40 cm
u kome leže nekoliko dana i polažu ikru odmah je nakon oplodnje zakopavajuæi.
Hucho Hucho
Mladica
dunavska mladica
glavatica
91
Oko nje obigravaju mužjaci oplodjujuæi je. Primerci su zreli za mrest kada poras-
tu preko 70 cm, što je obièno u èetvrtoj godina za ženke i treæoj za mužjake.
Lov mladice
Mladica se ne lovi samo za vreme parenja u martu i aprilu. Jedino je
ogranièenje da se ne sme loviti na živi mamac i da se primerci manji od 70 cm, oni
koji se još ni jednom nisu parili, moraju vratiti u vodu. Najbolji lovni tereni za
mladicu su od Bajine Baste pa nizvodno do sela Crnca pre poèetka Zvornièkog
jezera u Opštini Ljubovija.
Za lov mladice najbitnije je pronaæi ribu. Za ovo moramo znati gde se
riba inaèe zadržava, ali i imati intuiciju. Duboki virovi i kanali s uzvodnim i
nizvodnim pliæim brzim ili mirnim delovima korita su najomiljenija staništa ove
ribe. Odavde riba ide samo za vreme mresta, kada je ni ne smemo loviti i za vreme
zime, kada odlazi nizvodno u potrazi za hranom. Smatra se da svaki dublji vir ima
svoju mladicu. Buduæi da su teritorijalne ribe, ne trpe uljeze u svojoj blizini.
Ukoliko jaèa mladica napusti vir, ugine ili bude upecana, na njeno mesto se nasel-
java po pravilu manji i mladji primerak.
Mladica se najèešæe hrani na mestima gde duboka voda prelazi u plitku,
gde se kovitla i peni jer na tim mestima ima dosta sitne ribe. Ponekada se mladica
hrani sa površine vode i tada ju je moguæe i videti. Ponudjen mamac ribi koju ste
videli osigurava ulov.
Kada pronadjete ribu ili mesto gde bi mogla biti kreæe se u pretraživan-
je terena mušièarskim ili varalièarskim priborom. Svaki put kada odete na vodu
budite spremni na promenu konfiguracije terena, jer su brze reke u kojima živi
mladica promenljivog intenziteta toka. Interesantno je, a skoro i pravilo da mladi-
ca živi uvek na onim mestima do kojih je teško doæi. Prilikom izbora mesta, uvek
razmislite o tome kako æete izvaditi eventualno ulovljenu ribu, koja ume biti i
deset kila teška.
Kada odredjujemo vreme kada pecati mladicu moramo imati na umu
kada se ona prirodno i hrani. Leti je to predveèe, u toku noæi i rano ujutro.
Medjutim treba imati u vidu da je ribolov noæu zabranjen. Kako vreme postaje sve
hladnije, mladica ranije prestaje da jede u toku noæi, pa je treba pecati predveèe.
Takodje, treba posmatrati i migracije sitne ribe kako bi se u toku godine
odredilo mesto gde je pecati. Veæ je reèeno da je sitna riba za vreme leta na mes-
tima gde se dubina susreæe sa plitkom vodom, pa to daje odgovor da je i mladica
tu. Zimi, kada voda nadolazi od snegova i ume biti vrlo hladna i sa dosta prljavš-
tine, sitne ribe prilaze obali gde je protok vode manji. Kako je voda mutna, treba
koristiti jarko obojene mamce kako bi ih riba primetila. U ranu jesen voda je dosta
92 Ribe naših voda
topla i sa smanjenom kolièinom kiseonika i mladicu treba tražiti u najbržim i
najpenušavijim delovima reke. Kada sa približavanjem zime voda poène hladiti,
pravo je vreme za lov voblerima. Zimi kada je vodostaj nizak mladica po pravilu
miruje. Medjutim na svaki rast vode, pri oblaènom vremenu, pokreæu se i sitne
ribe, pa sa njima i ona kreæe u lov. Idealno vreme bi bilo kada pada blagi sneg,
nema vetra i temperatura je oko nule. Mladica se zimi nalazi u svojim virovima i
odatle napada ribe koje takodje, silaze u dublje toplije vode. Da bi joj prišli koris-
timo vodjene varalice po dnu, koje se vode u lukovima. Kao mamci se u ovo vreme
koriste: pletenica ("cof" ili "copf"), veæi-tonuæi modeli voblera (Zoranovi vobleri
7,9,11 cm u realnim bojama (peš, kleniæ), silikonske ribice, razne vrste metalnih
varalica i velike potezanke.
Opšte je pravilo, da kada mladica pojuri za varalicom, nikako ne zaus-
tavljajte i ne uspororavajte mamac. Ovo je èest problem mladih ribolovaca, koji
refleksno, kada vide ribu koja je pojurila njihov mamac, požele da joj mamac sami
poguraju u usta. Medjutim, u prirodi, svaka ribica, koja postaje plen i koju mladi-
ca pojuri, neæe stati, veæ æe pokušati da još brže pobegne. Ukoliko vaš mamac to
ne uradi, mladica æe otkriti prevaru i odustati od mamca.
Svaki ozbiljan pecaroš na mladicu, mora imati veliku kolekciju varalica,
jer je mladica æudljiva riba. Uvek je treba iznenaditi neèim novim, ali u toj kolek-
ciji moraju se nalaziti primerci: pletenice, peša, mepsa i sundjerastog peša.
Pribor za lov mladice mora biti vrhunski jer oèekujemo krupnu i borbe-
nu ribu. Najlon mora biti nov, ispravan, debljine oko 0,50 cm.
Ribe naših voda 93
QT
Radio 021
radio koji povezuje ljude
http://www.radio021.co.yu
Barbus barbus
Mrena
M
rena naseljava sve vode centralne i
zapadne Evrope, ukljuèujuæi basen
reke Dunava. Najradije se nalazi u
glavnom toku reke, tamo gde je dno od kamena.
Tipièno naseljava više i srednje tokove reka. Aktivna je pretežno noæu, ali se hrani
i danju nakon oluja, kada kupi male životinje koje su upale u vodu. Mrena se kreæe
u jatima, koja saèinjavaju ribe razlièitih velièina. Hrane se tako što pretražuju dno
i okreæu kamenje sa dna , kako bi ispod njih pronašle životinjice. Kada voda poène
da se hladi, mrene, kao i šaran, prelaze u fazu mirovanja i povlaèe se ka najdubljim
delovima toka. Mrena je riba karakteristiènog i lako prepoznatljivog izgleda. Ledja
su joj tamnozelena ili braon boje, bokovi tamnozlatni sa nijansom bakarne boje,
dok joj je stomak sa dosta žute nijanse. Telo mrene je izrazito vretenasto,
prekriveno sitnim krljuštima. Glava mrene je karakteristièna i po položaju usana
odmah æete shvatiti da se ova riba hrani sa dna. Usta su sa donje strane glave, goto-
vo ravna sa podlogom. Na usnama mrena ima dva para brèiæa. Oèi su joj sitne.
Mrena može porasti i do 8 kg, ali je najèešæa lovna težina od 500 g do 1 kg. Mresti
se od maja do jula. Ženke polažu do 10.000 jajašaca u bistru i hladnu vodu bogatu
kiseonikom. Ono što je karakteristièno za mrenu je da u tom periodu migrira u
salmonidne vode i da se u njima hrani insektima koje pronalazi na dnu ispod
kamenja. Treba obratiti pažnju da je ikra mrene otrovna za vreme mresta i taj se
otrov ne može uništiti kuvanjem ili prženjem. Meso mrene je u toku cele godine
ispravno za jelo. Mrena se hrani larvama komaraca, efemerama, trihopterama, bil-
jem i zooplanktonom, mada neæe odbiti ni druge vrste životinja koje može naæi
prevræuæi kamenja na dnu.
Lov mrene
Mrene se mogu loviti tokom cele godine sem zimi. Zimi padaju gotovo
u san i retko kada se kreæu. U proleæe mrene migriraju da bi se parile i to u svežije
94
i kiseonikom bogatije vode. Tada ih tamo treba i tražiti. Leti se vraæaju nazad i
treba ih tražiti u pliæim delovima reka u kojima voda pojaèano žubori, na preliv-
nicama, branama i ustavama. Sa jeseni je pravo vreme za dubinski lov mrene u
veæim rekama. Idealno vreme za lov mrena je predveèe i noæ, ali i dan nakon kiše
kada je voda mutna.
U pogledu mamaca prilièno je izbirljiva. Uzima hleb, gliste, crvice,
rovce, kukuruz, dud(redje), kastere, seme konoplje, ali i razni mamci jakog mirisa
kao što je sir i mesni narezak. U mutnim vodama odlièno se pokazao durbak.
Konoplja i kasteri kao i konoplja i kukuruz šeæerac kao primama i mamac su se
pokazali kao idealna kombinacija. Imajte na umu da su mrene izuzetno
proždrljive. Za primamu potrebno vam je bar 2 kg semena konoplje i 1 kg kastera
za ceo dan pecanja. Izuzetno dobra kombinacija je da zabacite udicu namamèenu
komadiæem mesnog nareska na mestu primamljenom semenom konoplje.
Ne smete da zaboravite da je mrena oprezna i pametna riba. Ugleda li
nas pobeæi æe. Uèini li joj se mamac ili deo pribora sumljivim nestaæe iz vašeg
vidokruga. Vaš prilaz pecanju mrene može biti statièan ili mobilan. Kod mobilnog
metoda idite od mesta do mesta na svakom se zadržavajuæi maksimalno 20 minu-
ta. Koristite onoliko olova koliko vam je potrebno da mamac legne na dno. Mrena
se može pecati na više naèina: na plovak, dubinskom metodom, varalicom, kotrl-
janjem, na zastavicu, èekom i plutajuæom strunom.
Lov mrene na plovak nije statiènog tipa. Mamac treba oživeti stalnim
pomeranjem vrha štapa. Cilj je voditi mamac po dnu da skakuæe i na taj naèin
privlaèiti ribu. Najlon treba da je uvek blago zategnut i kontra je pri prvom trzaju.
Na ovaj naèin pretražuje se dno, a kako je struja na mestima gde se mrena peca
jaka i sama nosi plovak, treba paziti da ne dodje do kaèenja udice za dno. Mesto
treba primamiti smesom od nakvašenog bajatog hleba, sa crviæima, glistama i
kukuruzom. Štap za ovu svrhu treba da je tanak i osetljiv, dug preko 3 m, najlon
debljine 0,30 mm, a udice od 10 do 6. Olovo ide iznad udica prema štapu i mora
ležati na dnu kako bi se osiguralo da i mamci leže na dnu.
Pribor za pecanje dubinskom metodom je standardan i treba koristiti
nešto deblji najlon od onoga pri pecanju plovkom. Na kraju najlona postavlja se
olovo od 80 do 100 g ili još bolje poluzatvorena hranilica puna mesnih crviæa. Na
dvadesetak santimetara iznad olova, ka štapu, treba postaviti udicu na predvezu
dužine 50 do 70 cm. Na ovaj naèin osiguravate da je mamac na dnu, da pri
povlaèenju neæe doæi do kaèenja olova i da æe trzaj mrene biti odmah vidljiv na
vrhu štapa. Moguæe je postaviti još jednu udicu iznad ove ili ispod olova, ali je
verovatnoæa kaèenja poveæana. Od mamaca za dubinku nezamenljivi su komadi
sira trapista, rovac i glista. Ako je na udici rovac najbolje je špricom i iglom u
Ribe naših voda 95
njega ubrizgati jod kojeg rovac u vodi ispušta i privlaèi mrenu i druge ribe (klena,
soma).
Lov mrene na varalicu je specifièan. Potrebno je varalicu spustiti na
samo dno i po njemu je voditi. Sistem na kraju najlona je ovde vrlo bitan. Koristi
se klizeæe olovo, posebno neko od onih koje se slabo kaèe za podloge na dnu, pa
ispod olova treba na oko 30 do 40 cm vezati varalicu. Tehnika je sledeæa: zabacu-
je se popreèno ili nizvodno na reènu struju i pušta se da voda odnese varalicu što
dalje. Držite najlon koliko toliko nategnut kako bi osetili kada je varalica pala na
dno. Nakon toga polako povlaèite varalicu po dnu ka vama i to u skokovima.
Manevar je sledeæi: povuèete vrh štapa, varalica poleti i stane, pa opet ponavl-
jatepostupak. Od varalica najbolje je koristiti voblere velièine 2 do 5, vormove
(koji su i inaèe namenjeni ovoj svrsi), male cikade i kašikare. Leptiri su se pokaza-
li kao loše rešenje.
Lov na kotrljanje podrazumeva kombinaciju tehnike sa plovkom i
dubinske metode. Sam sistem je isto vezan kao i kod dubinske metode, sa tim da
se koristi okruglo olovo manje težine koje se slabije kaèi za dno. Predvez se veže
preko vrtilice da ne dodje do uvrtanja najlona. Sistem se zabacuje uzvodno i pušta
da padne na dno. Najlon i ovde treba da je blago zategnut kako bi znali kada je
došlo do dodira sa dnom. Nakon toga, pušta se da jaka struja nosi, "kotrlja",
mamac po dnu. Kada mamac bude dovoljno nizvodno od vas, vadite ga i ponav-
ljate radnju. Kontrira se iz ruke na svaki trzaj ribe.
Za lov na zastavicu pretraživanjem koristi se ista tehnika kao i kod lova
kotrljanjem, sa tim da ovde postoji zastavica, krpica crvene boje, koja jasno, u
plitkoj vodi pokazuje lokaciju mamca. Sistem za ovo pecanje sastoji se od
okruglog olova težine 1,5 do 4 g na kraju najlona, a na 10 do 30 cm od olova ka
vrhu štapa postave se dve udice na predvezu dužem od 40 cm. Iznad njih postavl-
ja se zastavica na samom najlonu.
Za lov na zastavicu èekom koristi se isti sistem kao i kod lova
pretraživanjem, sa tim da se ovde sistem zabacujte nizvodno i postavte u držaè ili
drži u ruci. Najlon treba da je blago nategnut, a zastavica ovde ima funkciju pokre-
taèa, odnosno animatora mamca, efekat slièan pomeranju vrha štapa pri pecanju
plovkom.
Kada krenemo u ribolov na mrenu èekom, potrebno je naæi mesto gde je
ima. U proleæe, u vreme parenja, mrene se okupljaju da bi se parile. To je odlièno
vreme, da na jednom mestu naidjete na veliki broj riba. Pretražite reku, i nemojte
biti razoèarani, ako pronadjete samo sitne primerke. To su mužjaci, i sigurno je da
su i ženke negde u blizini. Neposredno pre parenja, mrene imaju veliki apetit i tada
ih je lako pecati. Nakon mresta, jata se rasturaju i tada se love pojedini primerci
96 Ribe naših voda
koji nastavljaju da žive usamljenièkim životom. Pravo mesto za ribolov mrena su
panjevi i prepreke u vodi, kao i najdublja korita reka. Pre nego zapoènete ribolov,
pronadjite pogodno mesto sa tvrdom podlogom i bistrom vodom. Ovo mesto treba
da bude što bliže mestu gde se mrena inaèe zadržava i koje smatra bezbednim,
kako bi bila što opuštenija. Ovo mesto mora da bude potpuno èisto, ali èistina ne
sme biti velika jer æe se riba uplašiti. Poènite sa primamom i saèekajte da se ribe
pojave. Posmatrajte njihovo ponašanje i koju primamu najradije uzimaju. Riba æe,
kad se prvi put pojavi, uzeti primamu i napustiti mesto. Nakon 30 do 45 minuta,
doæi æe ponovo i opet uzeti deo primame pa otiæi. Ovakvi ciklusi æe se ponavljati,
ali æe ostajanja biti sve duža, a dolasci sve èešæi. Potrebno je biti strpljiv kako se
riba ne bi na poèetku uplašila. Nije loše saèekati noæ na bistrim vodama, dok je
kod mutnih moguæe pecati i preko dana i u sumrak. Mamac koji koristite ne sme
se nalaziti u primami. Za dnevni ribolov mesni crviæi su najbolji mamac i prima-
ma, ali vam za jedan lov treba oko 1,5 litar crviæa. Za noæni ribolov, sasvim su
dobri i boili i kupovna pasta specijalno pravljena za mrenu.
Mlinovi, brane i ustave su na sporim vodama mesta gde one poprimaju
osobine brzih planinskih potoka i reka. Zbog velike kolièine kiseonika u vodi, i
obilja hrane ribe vole da se zadržavaju oko ovih mesta. Mrena, riba brzih i bistrih
voda, jednostavno ne može da propusti ovakvo mesto, a posebno voli da se
zadržava ispod vrela, saèekujuæi hranu koja pada. Centralni tok je najjaèi, ali pri
dnu njegova jaèina nije ni nalik na onu na površini. Baš taj deo toka vole da koriste
klen i mrena. To je mesto gde se mrena nalazi u popodnevnim satima i u toku leta,
nakon napuštanja vrela gde se nalazi izjutra. U boène strane toka mrena odlazi
samo kada je voda mutna ili posle kiše. Boène strane toka, koje su najblaže, nasel-
jene su deverikom, bodorkom, mrenom, klenom, smudjem i štukom. Naravno dev-
erike biraju najsporije delove, dok se kleniæi nalaze u najbržim. Postoji još jedan
dobar naèin za pronalaženje mrena, a to je:”gde su panjevi tu su i mrene”. Prihrana
u ovim vodama je najveæi problem. Za lake tipove primame, treba koristiti hranil-
ice kojima je moguæe spustiti hranu na željeno mesto. Kod krupnije primame,
moguæe ju je vezati na strunu i spustiti je na dno vode. Za mutne vode, rak je ide-
alan mamac za mrenu. Pri lovu mrena kod brana, ustava i mlinova, zbog jaèine
vodenog toka, koristite najlon veæe nosivosti od one koju diktira velièina riba koje
oèekujete.
Kao primama za mrenu najèešæe se koriste mesni crviæi, kasteri, kuvana
zrna konoplje i zrnevlja žitarica. Mamci se bacaju loosefeed tehnikom (rasipan-
jem) po prostoru na kome vozite vaš sistem sa udicama. Ukoliko je to mesto
predaleko, treba koristiti praæku.
Ribe naših voda 97
W
Vimba vimba
Nosara
buborak
ugrica
ogrica
gubièasta deverika
plavonos
šljivar
buboran
ciganka
popadika
bojnik
N
osara naseljava vode srednje i severne
Evrope, a ponekad odlazi èak i u brak-
iènu, pa i u morsku vodu. Ipak najèešæe
živi u istim vodama u kojima živi i mrena. Treba
ih traziti u bržem vodenom toku. Leti se rado zadržava u vodi bogatoj kiseonikom,
znaèi mogu se naæi kod brana, ustava i mlinova. U pliæacima se mogu spaziti nji-
hovi srebrni bokovi kako blješte, dok pokretima tela kidaju alge sa dna.
Proseèna dužina nosare je 35 cm, retko do 50 cm i težine od 1,5 kg, a
najveæi primerci mogu težiti i 2,5 kg.
Najvidljivija odlika nosare je njena gornja usna produžena u obliku
nosa. Po njoj je i dobila ime. Neiskusni ribolovci èesto nosaru zamene sa skobal-
jem, koji nema izražen nos. Nos je kod nosare tamnoplave do crne boje.
Glava i ledja nosare se tamnosivi koji prelaze preko bokova sve do sto-
maka koji je potpuno beo. Telo joj je pljosnato, ali vitko.
Za vreme mresta, nosare se okupljaju u jaka i kompaktna jata i kreæu
uzvodno u bistre i hladnije vode. Ovo ponašanje je slièno ponašanju mrena. Jedino
što treba znati, je to da u tim periodima nosara retko uzima hranu i èesto je to frus-
trirajuæe saznanje za ribolovce.
Lov nosare
Kada krenete u lov na nosare imajte uvek na umu da su to jatne ribe i da
prvo treba da pronadjete jato. A jato je tamo gde je hrana. Kako se nosare
uglavnom love u bistrim i pliæim vodama, pridjite koliko možete jatu pazeæi da ga
ne uplašite.
Prihrana je neophodna u lovu nosara. Cilj je jato što duže zadržati na
mestu pecanja. Koristite teže tipove primame koje u sebi nemaju materije koje
pomažu raspadanju iste. Takodje umesite tako da bude što je moguæe tvrdja da bi
se nosare duže njome bavile. Primamu bacajte uzvodno u odnosnu na mesto
98
ribolova kako ne bi pod uticajem jake struje pala niže od željene taèke pecanja.
Nosare su pretežno vege-
tarijanci pa su im glavna hrana
zelene konèaste alge, koje stružu sa
kamenog dna. Jedno od pravila,
koje važi za mnoge ribe koje se
hrane algama, je da kada je dno
obraslo algama ribe su site i teško
ih je uloviti. Pored algi nosare
proždiru larve insekata, raèiæe,
crviæe ili gliste koje im ribolovac
ponudi, kukuruz, noklu, hlebnu
ružu ili prokuvanu pšenicu.
Pri ribolovu nosara
koriste se sve tehnike koje se
koriste i za mrenu, ali se ipak
najèešæe koristi lov plovkom i lov
sa zastavicom.
Za lov plovkom koriste
se finiji štapovi, i manji plovci,
sitne udice velièine 16-20, osnovni
najlon 0,15 do 0,2 mm i predvez od
0,12 do 0,14 mm. Mamac se baca
uzvodno i pušta da skakuæe po dnu.
Vodeni tok nosi plovak, a pecaroš u
rukama drži štap i na najmanji trzaj
kontrira.
Za lov zastavicom koristi se isti pribor kao i sa plovkom sem što se
umesto plovka privezuje crvena krpica ili vuneni konac na oko 1 do 2 m od kraja
najlona. Funkcija ovog dodatka je da oživi mamac na dnu. Takodje se koristi olovo
tek one težine koja omoguæava dovoljno daleko zabacivanje. Baca se isto kao i sis-
tem sa plovcima, uzvodno, najlon se uvek drži blago zategnut, a kao indikator trza-
ja koristi se prst na najlonu. Kontrira se na svaki trzaj.
Ribe naših voda 99
· Specijalisti za ovu ribu pokušavaju veæ
decenijama da ovu ribu prevare na njenu
omiljenu hranu-alge. Udice pokrivaju
pazljivo oèupanim zelenim algama. Ako
ovaj najprirodniji mamac za nosaru izdrži
izbaèaj i vodenu struju, onda je ulov
obièno zagarantovan. Pošto se ovaj
mamac loše drži na udici, neki specijalisti
se kunu u specijalne smeše od algi. Zato
se alge pomešaju sa rastopljenim želatin-
om i posle hladjenja mase seèe se na sitne
komade. Neki ribolovci èak mešaju alge
sa vatom, da bi se bolje držala na udici.
Trud se isplati, jer tamo gde su nosare u
velikom broju, moguæ je bogat ulov.
· Nosare su pri jasnom letnjem danu
posebno oprezne i mogu se prevariti samo
uz pomoæ finog pribora i sitnih mamaca.
Bolji izgledi za ulov su u proleæe ili kasno
leto i to u dubljim delovima vode.
· Kapitalne nosare su odlièni borci i
neretko ih ribolovac zameni sa snažnom
mrenom ili jazom.
F
P
astrmke su izuzetno atraktivne ribe visin-
skih bistrih voda. Jedan broj ribolovaca
smatra da je jedini pravi sportski ribolov
upravo lov salmonida, kojima pastrmke i pri-
padaju. Kod nas zastupljene sa veæim brojem vrsta i podvrsta, neke su autohtone,
a neke su donesene i poribljene ili se veštaèki uzgajaju. Najznaèajniji predstavni-
ci ove grupe riba su:
· potoèna pastrmka (Salmo trutta m. fario) - ova riba je najbogatija var-
ijetetima koji se razlikuju samo u detaljima i žive u razlièitim vodama. U ovu
grupu spadaju: primorska potoèna, garka, makedonska, pelargonijska, peristerska,
visovaèka, zrmanjska, bosanska(solinka) i mnoge druge. Prepoznaje se po crven-
im taèkama po telu. Boja pastrmke može izuzetno zavisiti od reke u kojoj se nalazi
i to je razlog ovolikog broja varijeteta. Ima krupniju glavu sa velikim ustima u
kojima su oštri zubi. Ledja su joj zelenkasta, tamnosiva, tamnosmedja ili crna,
bokovi su zelenkasti ili žuækasti, a stomak joj je beo. Idealna temperatura vode je
10
O
C, ali može preživeti i 15
O
C.
· jezerska pastrmka (Salmo trutta m. lacustis) - Osnovno obeležje ove
pastrmke su crne taèke po telu, tamnozelena ledja i beo trbuh. Naraste do 20 kg.
· soška pastrmka (Salmo marmoratus) - Obeležje joj je krupna glava,
popreène tamne pruge po telu, zelena ili tamnoružièasta ledja i beo stomak.
· kalifornijska pastrmka (Salmo gairdneri irideus) - Odlikuje se
raznobojnom prugom po boku. Kod nas je donesena 1893. godine iz Amerike.
Pored ovih kod nas živi još jedan broj riba koje pripadaju porodici
Salmonidae, ali ne i familiji Salmo, a to su:
· mekousna pastrmka (Salmothymus obtusirostris obtusirostris) -
Kratka glava i meka usna su karakteristika ove tamnomaslinaste ribe. Po telu ima
tamne i crvene nepravilne taèke.
· potoèna zlatovèica (Salvelinus fontinalis) - Donesena je iz Kanade.
Salmo sp.
Pastrmka
pastrva
100
Ima zelena ledja, svetle bokove i crvenkast trbuh i crvene taèke. Mase je do 1kg.
U prirodi pastrmke se hrane svim živim organizmima u njihovoj okoli-
ni. Zbog svoje proždrljivosti bile bi lak plen ribolovaca koji bi je lovili njenom
prirodnom hranom, te se zbog sportskog karaktera ribolova zabranjuje upotreba
živih mamaca.
Lov pastrmki
Pastrmka se najbolje lovi za vreme tmurnog dana ili odmah posle slabe
kiše i kada duva zapadni vetar. Mušicom se lovi u proleæe i u jesen i to predveèe.
Najèešæe se koriste kamenjarke (Stone fly, Steinfliege u aprilu), zmajevke (May fly,
Maifliege u maju) i bumbari (Baer, sumrak). Po Jovanu M. Petroviæu postoji
dvanaest univerzalnih mušica bez kojih kolekcija ne može ni postojati, a to su: pro-
fesor (Professor), Crveni prelac (Red spinner, Rotspinner), Pešèarka (Sandy fly,
Sandfliege), Kozarac (Goat fly, Ziegenfliege), Oranž mušica (Orange fly,
Orangefliege), Hrastovka (Oak fly, Eichenfliege), Lepotica parmašela (Parmachen
belle), Francisova (Frencis fly), Kraljevski grizli (Grizzly king), Kraljica vode
(Queen of waters), Crni mrav (Black ant, SCHW. ameiseflege) i Edmead.
Prema Rikardu Hafneru preporuèene mušice su: za vedro i toplo
vreme: zlatovka, zlatna libela, soldier, palmer, avgustovka, Ornage Fly,
Greenwelova mušica, kozarica, žuta lièinka, velika modra, profesor i crveni mrav;
za bistru vodu: zlatovka, zlatna libela, soldier, palmer, smedji bumbar, avgustov-
ka, Orange Fly i profesor; za hladno i kišovito vreme: Hoflandova mušica, muška
ožujka, Hardy’s Favourit, obièna sivulja, Baxmannova, crni prelac, jošavka, srebr-
na libela, vještica, crveni rep, sivi bumbar, crni bumbar, zulu, Black Red, beli mol-
jac, beli vodeni cvet, Paunellova crna, crvena i siva, zunzare (crnosive, srebrno
sive, srebrno crne) i kuæna muva; za noæ: srebrna libela, veštica, aleksandra,
crveni rep, zulu, Black Red, beli moljac, beli vodeni cvet; za mutnu vodu: Hardy,
aleksandra, crveni rep, zulu, Black Red i šarenka.
Naravno ovde treba spomenuti jedan broj izuzetnih mušica g. Andrije
Urbana i to: Pahuljasta maslinasta pupa (Bubble CDC Olive Emerging Hatching
Pupa), Pahuljasta patkova viseæa svetlo žuta trzalica (Bubble CDC Suspender Pale
Yellow Midge Pupa), Maslinasta CDC trzalica (Bubble CDC Suspender Olive
Midge), Višnjina svetlica (CDC Claret Velvet Pearl), Patkova pupa (CDC Cream
Pupa), Patkova sivomaslinasta pupa (Bubble CDC Grey-Olive Caddis Pupa),
Pahuljasta (Bubble) patkova rojenka (CDC Emerging Mayfly), Pahuljasta radja-
juæa grao pupa (CDC Grey Emerging Pupa), Pahuljasta presvlaèeæa višnjasta
rojenka (CDC Hatching Surface Cream-Yellow Dun" CDC Hatching Claret Dun),
Pahuljasta presvlaèeæa krem - žuta rojenka (CDC Hatching Surface Cream-Yellow
Ribe naših voda 101
Dun), Prvenka (CDC Olive Emerger), Pahuljasta narandžasta rojenka (CDC
Orange Hatching Dun), Lipljanova veèernja rojenka (Grayling’s Pale Evening
Emerger), Kamenjar sivonja (Grey Hopper), Kobilica - Andrijin skakavac (Olive
Hopper),Narandžastoguzi žuti skakavac (Orange Yellow Hopper),
Narandžastoguzi olivni skakavac (Orange Olive Hopper), Crvenoguzi skakavac
(Red Brown Hopper), Radjajuæa braon pupa (Surface Hatching Caddis Pupa ).
Više informacija o ovim mušicama i slike istih nalaze se na internet sajtu:
http://www.flytyingworld.com/PagesA/au-andrija-urban.htm.
Pri lovu pastrmke najèešæe se koristi tehnika varalièarenja, lov vormom,
mušièarenje mokrim i suvim mušicama, pecanje sa potopljenom mušicom i
ribolov nimfom.
Za varalièarenje kada se oèekuju manji primerci koriste se minijaturne
varalice težine od 0,5 do 2 g. Najèešæe se koriste rotirajuæe kašike (Mepps Aglia
2), male imitacije ribica dužine 4 do 7 cm (Rapala), twisteri, Zoranovi vobleri od
5 cm realnih boja (pior, peš) i crno-bele, šadovi i torpeda velièine 3 do 7 cm.
Najlon treba da je 0,1 do 0,14 mm. Štap treba da bude izuzetno lak dužine od 2 do
2,5 m. Ipak, kada oèekujemo krupnije primerke koriste se teže varalice težine i do
15 g, kao što su kašike velièine 3 i 4, Rapalini vobleri dugi 8 cm. Koriste se nešto
duži štapovi do 3 m i deblji najlon do 0,26 mm. Ova tehnika se najèešæe koristi
leti, kada je nivo vode nizak i duva slab vetar.
Ribolov veštaèkom varalicom tipa worm (crv) je moguæ. Praktikuje se
na poèetku sezone kada je struja jaka i kada dodatno oživljava ovu silikonsku var-
alicu. Prezentovanje mamca je na dnu, a koriste se crveni i rozi mamci. Najlon
treba da bude debljine 0,18 do 0,20 mm, a udice koje se koriste za kaèenje worm-
ova 6 ili 8.
Lov mokrom veštaèkom mušicom je èesta tehnika ribolova pastrmke. Za
ovaj metod potreban vam je štap dužine oko 3 m i struna fluorescentnih ili dreèav-
ih boja. Boja strune je bitna samo zbog lakog praæenja vrha strune, koji se povlaèi
u sluèaju ugriza ribe. Sistem se obièno sastoji od dve do tri mokre mušice kod
kojih je boja jako bitna. Generalno, žuta, braon, maslinasta i crna su preporuèljive
boje, ali se ona ni izbliza ne može odrediti dok niste na vodi. U tom trenutku u zav-
isnosti od insekata koji se roje kod vode, treba i izabrati mušicu. Mušice se baca-
ju nizvodno na oko 3/4 vode i polako povlaèe prema pecarošu. Sama struja æe
oživeti mušice i to svaku na svojoj dubini na razlièit naèin. Kontrira se na i naj-
manji nepravilan pokret vrha strune, ali i na odblesak ribe u vodi na mestu gde bi
mušice trebale da nam se nalaze.
Pre svega kod lova suvom mušicom, potrebno je da je površina vode
blago zatalasana, jer tada pastrmka teže može da odredi da li je reè o prevari. Boja
102 Ribe naših voda
mušice u ovom metodu nije toliko bitna, jer gledajuæi prema nebu sve mušice, iz
riblje perspektive, deluju crno. Medjutim postoje dve škole pecanja mušicama.
Jedna zagovara bitnost sliènosti veštaèke mušice sa pravom kojom se riba u tom
trenutku hrani. Ovaj pristup predpostavlja da pecaroš ima veliku kolekciju mušica
i da ume da razazna kojoj od èetiri velike grupe pripadaju insekti nad vodom. Te
grupe su: vilinski konjiæi (Odonata), dvokrile mušice (Diptera), vodeni cvetovi
jednodnevne muve (Ephemeroptera) i neleteæi insekti (mravi - Formicidae,
skakavci - Saltatoria i razne bube). Drugi pristup više pažnje poklanja samom
prezentovanju mamca. Prezentovanje mamca je bitno u svim sluèajevima, sem
kada se zabacuje u sam penušavi brzak, gde riba ne može da primeti nikakvu
nepravilnost. Mušica se zabacuje uzvodno od mesta pecanja, pa je struja nosi
nizvodno. Tako ribolovac pretražuje vodeni prostor. Pri ribolovu suvom mušicom
koriste se štapovi dužine 2 do 3 m. Struna treba da je 2x ili 3x, predvez dužine oko
2 m za brzake i potoke, a 2,5 do 4 m za velike reke, debljine 0,1 do 0,12.
Postoji i tehnika mušièarenja potopljenom mušicom. Ova tehnika je u
stvari spoj dve prethodne. Koriste se suve mušice, ali se ne premazuju, tako da pri-
likom vuèenja kroz vodu bivaju blago potopljene. Kao modeli koriste se one
mušice koje imitiraju završnu fazu u razvoju insekta.
Najzad, poslednja tehnika ribolova je mušièarenje nimfom. Nimfa je
stadijum u razvoju insekta u kome on živi pod vodom. Takvim nimfama se ribe
èesto hrane i rado uzimaju ovakav mamac. Medjutim, ovde je tehnika zabacivan-
ja sasvim drugaèija nego kod prethodnih metoda. Da bi se pecalo nimfom potreb-
no je videti i lokalizovati ribu. Nakon toga mora se precizno zabaciti ispred usta
ribe. Nimfa je tonuæa i treba da padne neposredno pred ribu, koja je uzima u sred-
njem ili donjem sloju vode. Za ovaj metod ribolova koriste se štapovi sa suve
mušice dužine 2,7 m. Predvez treba da je tanak 0,08 do 0,12 mm i dug oko 1,5 m.
Nije loše da struna na vrhu ima malu oznaku ili da je sama dreèave boje, kako bi
se lako primetilo uzimanje mamca.
Jedan broj pastrmki živi i u jezerima i tehnika ribolova na mirnim
vodama se razlikuje od one izložene do sada. Za vreme lošeg vremena, posebno
ako je došlo iznenada, veliki broj insekata pada u vodu. To je razlog za podizanje
pastrmki iz dubina, te se one tada uglavnom love na suvim mušicama, kao i muši-
cama koje imitiraju larvu komarca. Može se probati i sa voblerima i drugim
imitacijama riba. Kada je vreme sunèano, riba u jezerima može zaèas promeniti
dubinu. Imajte na umu da pastrmka ne voli preterano toplu vodu, pa æe u toku dana
biti na dnu, a u toku jutra i predveèe, jata se dižu na površinu. Ovo treba osmatrati
i adekvatno reagovati. Za površinski lov koriste se plutajuæe strune i lov suvom
mušicom, kada duva vetar ta mušica treba da bude što jarkijih boja. Kada je riba
Ribe naših voda 103
na dnu koriste se skoro sve ostale tehnike i struna treba da bude potapajuæa. U
srednjem sloju vode koriste se strimeri, mokre mušice i tehnika potopljene mušice.
104 Ribe naših voda
Andrija Urban
Fly manufacturing - Art - Publicist
Partizanski put 5
17542 Vranjska Banja
AndrijaUrban@yahoo.com
www.flytyingworld.com/PagesA/au-
andrija-urban.htm
gh
Cottus gobio & Cottus poecilopus
Peš
balavi peš
reèni peš
P
eš je srodnik èikovima, pa i deli isto
stanište sa kamenim èikovom. Najviše
voli brzo tekuæe vode u kojima se krije
iza kamenja, u gustoj travi dna ili u korenju pri-
obalnog bilja. Ima ga u svim rekama dunavskog sliva. Glava mu je vertikalno
spljoštena i ima po jednu malu bodlju sa svake strane. Dva dorzalna i repno pera-
je su mu lepezastog oblika. Boja mu varira u zavisnosti od staništa, ali je najèešæe
braon zelene boje sa tamnijim nepravilnim šarama. Naraste do 12 cm.
Hrani se krupnijim insektima i njihovim larvama kao i raznim reènim
raèiæima. U našim vodama žive dve vrste peševa. Cottus gobio vrlo retko napada,
a Cottus poecilopus nikada ne napada ikru drugih riba tako da se ne može smatrati
štetnom ribom. Dok prva vrsta živi u celoj srednjoj Evropi, druga je nastanjena
uglavnom u donjim tokovima reka dunavskog sliva. Mresti se od marta do maja i
svoje gnezdo brani od drugih riba. Mladj se izleže nakon tri do èetiri nedelja i sve
vreme su roditelji u blizini. Nakon izvaljivanja, mladj odlazi nizvodno u potrazi za
hranom.
Lov peša
Nema ekonomskog znaèaja i sem na takmièenjima, nema ga svrhe lovi-
ti. Lovi se lakim ribolovnim priborom, najlon debljine 0,10 - 0,16 ili tanji, udica
br. 12-16, plovak nosivosti 0,5 - 1,5 gr.
Mamci su glista i razni insekti.
Mesta za lov peša su priobalna podruèja èije dno mora biti kamenito.
Koristi se kao (dobar) mamac za smudja, koji mu je i najveæi prirodni
neprijatelj. Peš kao mamac može dugo da preživi na udici i da podnese velike
dubine i nedostatak kiseonika, što nije sluèaj sa beovicom, koju nedostatak
kiseonika i duboka voda brzo ubijaju.
105
M
Pijor
gagica
pižor
N
ajmanji predstavnik šarana. Živi u svim
vodama dunavskog i jadranskog sliva.
Èvrste gradje, okruglog trupa, male
glave i sitnih krljušti, kojih po stomaku nema.
Boja mu se èesto menja. Osnovna boja na ledjima mu je tanozelena ili prljavosi-
va, a celo telo mu je posuto sitnim sivim pegama. Glava mu je kod usta karmincr-
vena, kao i prsa. Zlatna pruga poèinje od oèiju i ide bokom sve do repnog peraja.
Naraste najviše do 12cm, a u proseku svega 9 cm.
Živi u bistrim rekama sa pešèanim i šljunkovitim dnom. Uvek se
zadržava u velikim jatima. Ako se u toku leta voda jako ugreje, jata se sele ka
izvorima gde je voda hladnija.
Može se koristiti kao hrana, mada mu je meso blago gorko, ali i kao
odlièan mamac, pri èemu treba paziti na njegovu osetljivost na dubinu vode. U rib-
njacima se koristi kao živa hrana.
Lov pijora
Pior se lovi najfinijim priborom, najsitnijim udicama namaèenim naj-
manjim glistama ili kuglicama hleba. Pre pecanja u vodu treba rasuti sitne mrve
hleba kako bi se jato okupilo.
Najèešæe se lovi èerencem. U sredinu rasklopljenog èerenca stavi se
komad hleba ili tonuæe primame i baci uz obalu gde se ribe jate. Nakon desetak
minuta, polako i pažljivo se približimo èerencu i naglim trzajem izvlaèimo ga
napolje. Ukoliko je hleb suv ili sa mnogo korice, neæe tonuti, pa treba najlonom ili
nekim kanapom privezati grumen za mrežu. Na ovaj naèin možete uloviti veliku
kolièinu piora. Nemojte preterivati jer brzo ugibaju, pa lovite onoliko koliko vam
stvarno treba.
Kao keder pior se može koristiti samo u hladnijim i kiseonikom punim
vodama. Pijor je izuzetno osetljiva riba i vrlo brzo ugiba na udici.
Phoxinus phoxinus
106
N
Rutilus pigus virgo
Plotica
crvenpera belica
platnica
P
lotica je rasprostranjena po celoj Evropi.
Kod nas se može naæi u svim rekama
dunavskog sliva, dok je u jadranskom
slivu redja. Voli brzo tekuæe, èiste vode bogate
zelenim biljem, gde živi u veæim jatima. Jata su neretko pomešana sa jatima
skobalja. Èesto se zadržava pri površini vode, mada se uglavnom peca na dnu, jer
se tu i hrani. Izuzetak su kamene obale sa kojih pase alge. Hrani se biljnom hra-
nom, kukcima, lièinkama i crviæima.
Po izgledu plotice, odmah æemo shvatiti da pripada familiji šarana. Telo
joj je izduženo, glava mala sa sitnijim oèima. Peraja su joj crvenkasta, po ledjima
je plavozelena do tamnomaslinasta, a bokovi su joj srebrnkasti, a stomak beo.
Proseèni lovni primerci su dugi 30 cm i teški 350 g, a kapitalnim ulovom
se smatra onaj od 2 kg. Može doživeti i 15 godina.
Lov plotice
Plotica se može loviti gotovo svuda, kako u brzim, tako i u sporim
vodama. Najbolje je loviti je sa proleæa u aprilu i s jeseni u novembru. Iako nema
lovostaja za ploticu, treba imati na umu da se plotica mresti u aprilu i da svaka
tada ulovljena plotica znaèi hiljade izgubljenih mladunaca.
Na brzim vodama ploticu treba tražiti u dubljim delovima voda, ali samo
tamo gde ima algi kladofora kojima se plotice rado hrane. Ove alge rastu na
kamenitoj podlozi, pa je jasno da virovi u kojima živi plotica moraju biti kamenog
dna i strana, a ne pešèani niti glineni useci.
Taènu lokaciju ribe možete naæi po mestu gde se ona baca, medjutim te
pozicije ne moraju biti idealne za ribolov i taj problem rešavate primamom. Po
reèima g. Ranka Travara "Ukoliko se plotice izbacuju na dijelu vira gdje nisu dobri
uslovi za lov na ploticu (preduboko, kontra - voda, neravno dno...), nastojte ras-
tresitom hranom da je izvuèete na prvu najbližu lokaciju sa ujednaèenim uslovima
107
za lov. Ako vam to podje za rukom, druga primama mora biti èvrsta i njena funkci-
ja da veže jato za neku mikrolokaciju, koja nam najbolje odgovara za plovkaren-
je."* Takodje g.Travar preporuèuje upotrebu mešavine hleba sa crvenom zimskom
primamom za ovu svrhu ukoliko lovimo u novembru. Ovakva primama treba da
vrlo brzo tone i da se brzo raspada na dnu.
U sastav primama treba da bude po jedan deo mlevenog sirovog zrna
konoplje,brašna od soje,brašna od kukuruza, kuvanog testa(crvenog) i sira na dva
dela hleba. Hleb i konoplja služe kao lepkovi, a kukuruzno brašno i testo kao akti-
vator primame kada dospe na dno. Kao specijalan aktivator koriste se mesni crviæi.
Oni se dodaju u sredinu kugle primame. Ovako pripremljena kugla lepo pada na
dno i tu se ubrzano raspada pod dejstvom crviæa iznutra. Ipak, sa crvima ne treba
preterivati, jer previše crva znaèi primamu koja se raspada u srednjem sloju. Sa
druge strane plotice se vrlo brzo zasite od crva i odlaze.
Bacanje primame treba da je u pravcu ribolovca, a ne uzvodno. Plotice
po pravilu ne pecate u prejakoj struji koja bi uspela da odnese primamu nizvodno.
To je razlog što je i bacate, tamo gde želite da padne. Sa druge strane, lov plovkom
podrazumeva lagano klizanje plovka ka hranjenom mestu, prelaz preko njega i
napuštanje mesta, nakon èega sledi ponovni zabaèaj. Ukoliko hranite uzvodno,
prvog dela tehnike neæe ni biti. Pravilan ritam hranjenja u ribolovu na ploticu je 2
do 3 kugle hrane odjednom u pravilnim intervalima od 40 do 50 min.
Crvena primama ide uz bele hlebne mamce. Posebno je interesantan
ovakav lov ujutro i uveèe, kada je plotica i inaèe u pliæim, obali bližim delovima
vode. Kako dan prilazi podnevu, ribe odlaze u dublje delove toka i mora se dalje
zabacivati. Ovo obièno iskljuèuje hleb kao mamac, a zamenjuje se algama (ako ih
u vodi ima u tom trenutku).
Ukoliko ploticu pecate do 7 metara od obale, bolje je koristiti bolognese
štapove iste dužine, jer se njima lako manevriše. Sa druge strane, kada ploticu
pecate daleko od obale, ovi štapovi nisu pogodni za daleka zabacivanja pa je bolje
koristiti malo mekšu varijantu telemeè štapova dužine 4,5 m.
Najbolji plovci su bez sumnje oni oblika okrenute kruške, bolje ako su
malo produženi sa skoro spljoštenom glavom: dugaèak profil odlièno sledi struju,
a spljoštena glava ne izlazi iz vode za vreme vodjenja plovka.
Udica mora biti sitna, velièine 18 do 24, i prilagodjena mamcu na koji
pecate. Kaèenje mamca je najbitnije. U sluèaju mesnog crviæa udicom probijate
kožu glave crviæa, jer on na taj naèin ostaje najduže živ. Ukoliko pecate na alge,
koristite do 10 cm duge, dobro razlistale trake uz maksimalno dobro maskiranje
108 Ribe naših voda
* Za ovaj tekst korišæen deo teksta iz “Ribolovaèkog magazina” br. 4
Ranko Travar “Plotica gorski amur”
udice.
Na špulnu stavite najlon 0,14 mm, dok na dva predveza staviteo najlon
promera 0,12 ili 0,10 mm. Dve vrtilice spajaju ta dva predeza sa osnovnim
najlonom. Od prve veæe vrtilice do druge podvez je 0,12 mm, dužine 1,20 m, a od
druge do udice je podvez 0,10 mm dužine oko 50 cm. Kraj najlona sa mnogo olova
koèio bi sistem kao malo sidro i uèinio bi ribolov nemoguæim. Pozicija olovca
mora biti smeštena izmeðu dve vrtilice, 50 cm udaljena od one manje.
Tehnika ribolova se svodi na to da plovak bacate uzvodno. Linija vod-
jenja mamca mora biti direktno preko primame, kako bi ga riba videla i uzela.
Obratite pažnju da ne štopujete preèesto. Pustite da voda nosi mamac 2 do 3 metra,
pa onda štopujte, pa sve to ponavljajte dokle možete. Svako štopovanje æe privlaèi-
ti mamac ka obali i skretati ga sa željene putanje.
U novije vreme, zbog poboljšanja kvaliteta vode u nizijskim rekama,
došlo je do spuštanja plotice i u nizijske reke. U ovim vodama plotica je mnogo
lukavija i opreznija nego u planinskim delovima. Ovde plotica prirodno ne uzima
hranu koja pliva veæ je iskljuèivo traži po dnu. To je razlog što i mamac mora biti
prilepljen za dno. Tehnika ribolova u ovim, sporotekuæim vodama je ista, ali je
oprema kojom se to postiže razlièita. Pre svega treba zabaciti daleko, u maticu
reke, gde je plotica. To je najbolje uraditi telemeè štapovima od 4,5 m. Koriste se
najloni debljine 0,16 mm. Postavlja se jedna udica na dnu i duži predvez. Vrlo
blizu udice postavite jedno malo ili nekoliko minijaturnih olova kako bi prikovalo
najlon za dno, a mamac ostavili da slobodno skakuæe. Predvez, dugaèak 50 cm,
treba vezati za glavnu strunu vrtilicom. Iznad vrtilice postavlja se olovo od 5 g da
optereti plovak.
Ribe naših voda 109
YX
Chondrostoma nasus
Skobalj
škobalja
podust
tintaš
jatnik
šljivar
rijaè
štupser
S
kobalj je riba koja se kreæe u velikim jati-
ma i hrani se algama i muljem koje skida
sa krupnog šljunka. Rasprostranjen je po
celoj Istoènoj Evropi. Naseljava brze vode u
kojima živi sa mrenom, klenom i ploticom.
Ledja su mu tamnozelena, bokovi i trbuh srebrnasti, peraja crvenkasta.
Telo je izduženo. Glava mu je sa karakteristiènim usnama, prilagodjenim za stru-
ganje hrane sa kamenja. Usta su postavljena nadole ispod veæeg nosa.
Kada je voda bistra treba ga tražiti u glavnom toku, a kada se zamuti pri-
lazi obali i tu traži hranu.
Mresti se od marta do maja i ženka izbaci u proseku 75,000 jajašaca.
Jedinke su spremne za parenje nakon tri godine.
Skobalj je jedna od glavnih hrana mladice. Iako je rado pecana riba, jer
se na udici bori sve do meredova, meso mu nije na ceni.
Nakon šest godina, što je pristojna starost za skobalje, naraste do 50 cm,
a težina mu može biti i do 1,5 kg.
Lov skobalja
Pre poèetka pecanja, treba odrediti mesto gde ima skobalja i odatle ih
privuæi na željeno mesto ili ih tu zadržati primamom. Skobalje treba tražiti u
dubokim mirnim virovima pored brzaka.
Za primamljivanje jata skobalja koristi se alatka "mamac" koja služi za
primamljivanje primamama baziranim na hlebu. To je naprava saèinjena od
izlivenog olovnog tega od oko 3 kg na koga je montirana pletena mrežica sa
otvorima 2x2 cm velièine kese za 2 kg. Iz tega je napravljen i rukohvat koji služi
za zabacivanje. Kroz rukohvat se provlaèi deblji najlon (1 mm) na èijem je kraju
plovak od stiropora(precnika 10 cm) ili plastièna flaša koja služi za obeležavanje
taènog mesta na kome se nalazi primama. Drugi kraj najlona vezuje se na obali
110
malo uzvodno od mamca da bi držao marker na mestu kako ne bi smetao pri
ribolovu.
U hleb za primamu treba staviti i crvenu ili narandžastu boju, jer se
pokazalo da pecanje belim mamcima na crvenoj primami daje najbolje rezultate.
U primamu možete dodati i kastere, mesne crviæe (žuto, narandžasto ili crveno
obojene), komadiæe glista, crve brašnare (Tenebrio molitor), pa èak i komadiæe
kuvanog krompira.
Kao primama može se koristiti i mešavina u kojoj se nalaze sledeæi sas-
tojci: mrvice belog ili crnog hleba kao osnova, mlevena golica, mleveno presno
semo konoplje i mak.
Pecanje je aktivno i štap se uvek drži u ruci, jer kontra mora biti brza i
automatska. Sa lovom se poèinje odmah nakon primamljivanja, jer skobalj brzo
dolazi na hranjeno mesto. Udica se namamèi sa ružom od hleba koja se na jednom
kraju malo zgnjeèi i tu se zabode udica. Pored hlebne ruže koriste se i hlebna
kuglica, mesni crviæi, crvi brašnari, tanka crvena glista, kuvani krompir, kulja i
komadiæ zgrušane krvi. Lovi se tako što se udica zabaci nekoliko metara ispred
mamca i kad plovak nailazi u blizinu bove lagano ga navedemo pred samu
mrežicu. Ovde je vrlo bitno da nam namamèena udica klizi po dnu, jer se skobalj
hrani sa samog dna.
Za ovakav ribolov se koriste nešto duži štapovi, od 3,5 do 4 m kratke
akcije, ako se lovi sa mašinicom ili 4 do 5 m ako se lovi štapovima bez vodjica.
Bitno je da su štapovi što lakši, jer je neophodno stalno zabacivanje. Za ovu
namenu pokazali su se dobri karbonski štapovi.
Što se plovaka tièe, u praksi su se najbolje pokazali vretenasti plastièni
ili balza plovci dužine 10 cm i preènika 15 mm sa plastiènim ili fiberglas antena-
ma i plovci pera, koji nose do 20 g olova.
Udice bele, kovane, velièine 10 do 18. Najlon 0,16 mm sa noseæim pod-
vezom od 0,12 mm zbog velikog kvašenja prilikom èestog zabacivanja.
Sa obzirom da se skobalj hrani zelenim algama koje rastu na kamenju
ispod vode, lako je pronaæi mesta gde se kreæe, prostim pregledom površine
kamenih gromada. Ako na njima ima pravilnih tamnih tragova, skobalj je u blizi-
ni. Medjutim mnogi tvrde da kada ima dosta algi, kada je voda bista, skobalj ima
dosta hrane i vrlo æete ga teško privoleti da jede vaše mamce. Tada možete probati
da pecate na alge kao i ploticu, ali obratite pažnju. Skobalj ne može da èupa alge
sa kamenja, veæ ih struže nosom ili hvata polumrtve, prezrele komade koje nosi
struja. Ovi komadi nisu zeleni veæ mrki, pa njihovo ponašanje i boju treba i vi da
oponašate vašom prezentacijom.
Ribe naših voda 111
B
Stizostedion lucioperca &
Stizostedion volgensis
Smuð
obièni smudj
smudj kamenjar
volgin smudj
S
mudj je poreklom iz voda reke Elbe koja
se uliva u Aralsko more. Odatle je done-
sen u zapadnu Evropu i Ameriku. Dve su
osnovne vrste smudjeva kod nas. Prvi je
rasprostranjeniji obièni smudj, a drugi je smudj kamenjar.
· Stizostedion lucioperca - obièni smudj: Zadnji ugao vilica ne doseže
nivo zadnje ivice oka. Obrazi nose krljušt na sebi. U bocnoj liniji se nalazi 70-83
krljušti. Živi u omanjim jatima, u najdubljim delovima reka u njihovom donjem
toku. Najviše mu odgovara peskovito i kamenito dno. Prilagodljiv je, pa može
živeti i u brakiènim vodama i veštaèkim jezerima. Može da naraste do 1,3 m
dužine i do 15 kg mase.
· Stizostedion volgensis - smudj kamenjar: Zadnji ugao vilica doseže ili
premašuje zadnji ugao oka. Boèni delovi glave nisu skroz, veæ samo mestimièno
obrasli krljuštima. U bocnoj liniji se nalazi 80-97 krljušti. Naraste do 50 cm i
1,4kg.
Smudju je neophodna voda bogata kiseonikom da bi preživeo i tada
može podneti velike toplotne ekstreme, pa èak i 35
O
C. Najviše voli dubinu od 4 m,
a kada voda nadolazi približava se obali u podruèja dubine od 1 do 2 m.
Životni vek smudja je 17 godina.
Lov smudja
Tipièna hrana smudja su bodorka (Rutilus rutilus), balavac (Gymnocephalus cer-
nua) i grgeè (Perca fluviatilis). U proleæe, smudjevi, posebno sitniji primerci, rado
uzimaju i gliste i krupnije puževe.
Zbog vrlo dobro razvijenog sloja sudovnjaèe oka, smudj ima sposobnost
relativno dobre vizuelne orijentacije i u mutnoj vodi, kao i u uslovima loše osvetl-
jenosti, što mu omoguæava da lovi ribu u svim uslovima i na svim lokacijama. Leti
se intenzivno hrani ujutru, dok se sa približavanjem zime poèinje hraniti i pred-
112
veèe. U toku zime aktivan je celog dana. Smudj se slabo hrani noæu i u podne. Plen
progoni iz dubine, nikada se ne bacajuæi po površini.
Sezona najboljeg lova je od juna pa sve do prvih mrazeva u novembru,
kao i u februaru i martu, ako su ovi meseci blagi.
Srednje toplo, vlažno vreme, mutni i maglovit dan je idealan za smudja.
Kad je visoka voda treba ga tražiti u veæoj dubini u priobalju pod potopljenim
vrbama tokom veæeg dela dana, a to je obièno sa proleæa i sa jeseni. Kad je voda
niska, vredi ga èekati uveèe iza prepreka koje prave limane i oko rtova. U bistrim
vodama peca se noæu.
Odmah po otvaranju sezone u kasno proleæe definitivno najbolje mesto
za pecanje smudja je zapenjena voda ispod vodopada. Tu se odrasli kapitalni
smudjevi okupljaju u velikim jatima i pecaju se na živog kedera. Nakon proletnjeg
okupljanja oko vodopada, u èijoj blizini su se izmrestili, smudjevi napuštaju ovak-
va mesta i poèetkom leta se povlaèe u mirnije i dublje vode. Tokom letnjih mese-
ci trebalo bi pecati na mestima sa šljunkovitim dnom ili jakim padom dubine.
Obratite naroèitu pažnju na potopljena ostrva, jer je upravo to struktura
koja proizvodi bogat ulov tokom cele godine.
Karbonski tvrdji štap dužine od 3 do 3,5m namenjen pecanju šarana ili
štuke je idealan je za smudja. Smudj pruža lep otpor, ali nije snažan. Iz tog razlo-
ga, najlon nosivosti 3,6 kg je sasvim dovoljan. Ukoliko u vodi ima dosta poto-
pljenih panjeva, potreban je najlon nosivosti 5 kg. U ovim vodama pazite da se
najlon ne vuèe po vodi. Udice velièine 8 do 10 su idealne.
Mrtva ribica je najbolji mamac za smudja u toku cele godine. Možete
koristiti bilo koju slatkovodnu ribu, ali su mu bodorka, balavac, jegulja i grgeè
omiljeni. Morska riba kao što su tune i sardine nisu dobri mamci za smudja, mada
æe privuæi mnoge druge ribe. Velièina mrtve ribe treba da da bude izmedju 8 i 10
cm i težine do 60 g i treba je spustiti na samo dno vode. Mamac otežajte olovom
kako bi sigurno legao na dno. Možete koristiti sveže ili zamrznute mamce.
Metod “oživljavanja” mrtve ribe su 1967. godine izmislili Albert
Draškoviæ i Henri Limouzin. Osnovu ovog sistema èini jig glava. Udicu provuèete
kroz riblja usta, kroz telo i kroz stomak izvadite vrh udice napolje. Jig
vežemtepreko vrtilice za glavnu strunu. Na istu vrtilicu postavite jednu ili dve
trokrake udice na predvezima ne dužim od polovine dužine kedera. Mamac bacate
finim štapom dužine 2,5 do 2,7 m. Pustite ga da padne na dno, što identifikujete
blagim opuštanjem najlona. Oživljavanje se radi naglim trzajem vrha štapa nagore
i namotavanjem najlona. Na ovaj naèin riba kao da skakuæe po dnu glumeæi
bolesnu ribu.
Ukoliko je dno sa dosta prepreka, granja i panjeva, umesto jiga može se
Ribe naših voda 113
koristiti i specijalno nekaèeæe olovo u obliku bumeranga. U ovom sluèaju olovo
uvek grebe po dnu, dižuæi mulj i primamljujuæi smudja.
Za razliku od mrtvih mamaca, živi treba da budu iznad dna na 30 do 60
cm. Zabacite što bliže nekoj podvodnoj prepreci. Približite se vodi i potražte bro-
jna jata sitne ribe. Smudj mora da bude u blizini. Standardno vezivanje sa klizeæim
olovom se koristi kada se peca sa živim mamcem. Olova moraju da budu laka, 20
do 30 g, jer æe smudj odustati od mamca ako oseti otpor. Plovak treba da bude
polistirenski, velike nosivosti i do 60 g.
Dubinski metod se može koristiti za pecanje sa mrtvom ribicom.
Najbolje je na kraj najlona postaviti olovnu virblu. Na nju postavite predvez
dužine 40 cm i dve trokrake udice. Mrtvu ribu ili parèe prièvrstite na udice. Iznad
mamaca postavite jedno veæe ili više manjih olovaca da drže mamac i najlon prip-
ijene na dno.
Ukoliko znate da je dno
puno panjeva, koristite pre plovak
neko dubinsku metodu. Sistem koji
vežete na plovak je bitan. Može se
koristiti isti naèin vezivanja kao i
za lov dubinskim metodom, sa tim
da virbla mora biti te težine da
optereti i ispravi plovak, ali se
može napraviti i drugaèiji sistem.
Na kraj najlona postavlja se laka
virbla, a onda se na nju kaèe dva
predveza. Jedan dužine 70 cm na
kome se nalazi olovo težine 20 g, a na drugom dužine 30 cm, postavlja se trokra-
ka udica i mamac.
Može se pecati varalicom u obliku metalne kašike ili male ribice.
Varalica mora da lièi na prirodnu hranu koju smudj može da nadje u svojoj okoli-
ni.Ukoliko varalièarite u jesen treba koristiti krupnije varalice. Dobro su se
pokazale Risto Rap, Rattlin’ Fat Rap,Tail dancer kao i razne "zvecke"- varalice
koje proizvode zvuk. Na našim vodama dobro su se pokazali Zoranovi vobleri za
smudja velièine 5 i 9 cm,sivo-plave i braon nijanse. Kada se lovi na spinera iza
njega na udicu treba postaviti glistu ili veæu pijavicu. U rano proleæe plitkoroneæi
vobleri kao Rapala, Rebel ili Thunderstick vode se brzinom koja je jedva dovolj-
na da vobler radi. Sa vremena na vreme povucite štap da varalica napravi pauzu u
radu što može naterati smudja da napadne varalicu. Ova tehnika je dobra ako je
voda duboka od 1,5 m do 3 m.
114 Ribe naših voda
· U snažnim i brzim rekama, zabacite plo-
vak uzvodno bliže obali. Plovak æe sam
naæi mesto. Nakon stabilizacije plovka
namotajte suvišan najlon.
· Smudj je na dnu i kreæe se u jatu
· Prezentujte sporo, što sporije možete
· Živ keder je najbolji mamac
· Ako ne pecate na kedera, mamac neka
bude preovladavajuæe žute boje
· Pecajte noæu, u ranu zoru ili kasno
popodne
Smudja možete loviti i na silikonske varalice, šedove, twistere i vor-
move. Tehnika lova vormovima se primenjuje na onim mestima gde je dno teško,
puno granja i prepreka pa bi drugi sistemi kaèili. Za postavljanje vorma koriste se
specijalne udice sa zakrivljenim vratom. Vrh udice se uranja u telo vorma, i na taj
naèin ne može doæi do kaèenja. Sam vorm sistem klizi po vratu udice i odskakuje
od podloge. Slièno jigu i vorm ima olovnu glavu, koja nije deo udice i koja se
posebno montira. U sluèaju teksas sistema, glava se nalazi na samom vratu udice
i vorm najviše lièi na twistera. Ovaj sistem je pogodan za èvrsta dna. Kada je dno
muljevito, koristi se karolina sistem. Glava vorma se kaèi na kraj najlona i na nju
se postavlja vrtilica. Veže se na virblu predvez od najlona od 0,5 do 1,5 m. Na
predvez se vezuje vorm udica i sam vorm na njoj. Ovako vezan sistem neæe
potonuti u mulj. Pri zabacivanju, cilj je vorma što pre spustiti na dno, pa ostavite
najlon slobodno da izlazi iz mašinice, sve dok vorm ne padne na dno. Nakon toga
polako namotajte najlon i ostavite nekoliko sekundi da vorm leži na dnu. Vrh štapa
povucite nagore oko 40 cm. Brzina povlaèenja treba da je manja od brzine pri kon-
tri. Morate osetiti rad vorma. Opet spuštate vrh. Vorm tada ide nadole i kada padne
na dno namotajte najlon. Na ovaj naèin pretražujete dno u koracima. Pauza na dnu
može biti mirna, ali možete i da vibrirate vrhom nakon što zategnete najlon. Dno
pretražujte tamo gde bi riba mogla da bude. Imajte uvek na umu da smudj na
èistinu izlazi samo ako nema podvodnih struktura i rano u proleæe kada prilazi
pliæacima da bi se hranio. U ovom drugom sluèaju, smudja æete vrlo teško naterati
da zagrize bilo šta.
Ribolov sa jig glavom je dosta slièan ribolovu sa vormom. Ukoliko
koristite jig-a sa olovnom glavom, svakako najbolja prezentacija se postiže kad
puštate jig da "odskaèe" od dna. Povucite jig u kratkom trzaju, a zatim ga pustite
da padne na dno. Na dnu ga ostavite da miruje par sekundi, a zatim opet povucite.
Nastojte da radite sporo i da ostavite jig da miruje na dnu, jer smudj vrlo èesto
uzima kad je jig u mirovanju. Od glava jiga najuniverzalnija varijanta je okrugla,
trouglasta. Metak šed se preporuèuje za brzotonuæe varjante, stand-up za tvrda,
ravna dna. Za zimski ribolov preporuèuju se Sesi šajner, Fin šed, Sesi šed i Orkin
Šed.
Drugi metod je ako koristite jig sa plutajuæom glavom. U ovom sluèaju
vam je potrebno klizno olovo koje æe držati predvez sa jig-om na dnu, a u isto
vreme omoguæava vam da vrlo precizno odredite kad ga je smudj uzeo da bi
pravovremeno reagovali. Povlaèite predvez na "potez", ne više od metra, a zatim
namotajte višak najlona i saèekajte izvesno vreme da se jig podigne. Kad ste
procenili da se podigao i stoji uspravno, povucite opet.
Ribe naših voda 115
J
Som
E
vropski som naseljava sve reke Evrope
koje se ulivaju u Severno, Baltièko,
Crno, Aralsko i Kaspijsko more. Takodje
naseljava brakiène vode Baltika, Crnog i
Kaspijskog mora. Ovo je termofilna vrsta. Najveæa je reèna riba kod nas uz jesetru
i morunu. Naseljava reke, jezera, mrtvaje, veæe bazene. Voli mirna i duboka mesta
u rupama u glavnom toku i mesta zaštiæena panjevima i granama. Preferira meko
dno.
On uopšte ne lièi na svoje rodjake u svetu. Ima veliku spljoštenu glavu
sa sitnim oèima i velika usta sa sitnim zubima. Ima šest brkova od kojih su dva na
gornjoj vilici i znatno su veæi nego oni u donjoj. Telo mu je golo i ljigavo i prema
repu sve tanje i pljosnatije. Ledja su mu sivomaslinasta, a stomak beo sa plavom
nijansom. Može imati nepravilne pege.
Svaštojed je, a glavnu hranu mu èine ribe, žabe, rakovi, sisari, a lovi i
ptice koje slete na vodu. Pretežno lovi noæu i za vreme snažnih i buènih oluja kada
kreæe kako u jaku struju, tako i u plitka mesta. Danju se odluèuje za lov samo ako
je vreme oblaèno. Problem soma je loš vid, te hranu više nalazi pipanjem i
izuzetno osetljivom boènom linijom kojom oseæa i najmanju vibraciju u vodi.
Som se iz zimskog sna budi kada temperatura vode poraste na 18
O
C.
Idealna temperatura vode za soma je 28
O
C i on se pri njoj najbolje oseæa.
Mresti se u maju i junu, što zavisi od temperature vode koja treba da
bude od 19 do 24
O
C. Mresti se u parovima u gnezdu velièine 1x1 metar i visine
oko 75 cm. Ikra je lepljiva i lepi se za materijal od kojeg je gnezdo napravljeno,
pa je ženka u moguænosti da je èuva dok se mladi ne izlegnu.
Najèešæa lovna velièina soma kod nas je jedan metar i masa od 10 kilo-
grama. Najveæi ikad ulovljeni som bio je dugaèak 5 m i težak 400 kg. Kod nas je
zabeležen sluèaj da je u Dunavu kod Apatina 1958.godine ulovljen som mase 208
kilograma na stari alaski naèin.
Silurus glanis
116
Lov soma
Som je snažna riba koja se nièega i nikoga u vodi ne plaši. Veliki somovi
su toliko snažni da se dešava da èovek nema dovoljno snage da ga izvuèe na obalu.
Takav som ukoliko se lovi iz èamca može toliko biti snažan, da motor na èamcu
ne može da mu se suprotstavi. Èesto, jedino rešenje za ribara je da pusti soma na
slobodu. Nisu retki ni sluèajevi da som pocepa ribarsku mrežu i ode.
Sportski ribolovci, sa druge strane, love soma samo alatima koji imaju
udicu. U ove alate spada i buæka koja se koristi iz èamca. Smatra se da je najbolje
vreme za lov soma jul i avgust.
Som se može loviti na sve mamce koji vam padnu napamet. Ide toliko
daleko, da se domaæi sapun (onaj koji se pravi od kostiju) smatra tradicionalno
dobrim mamcem za soma. Ipak najèešæi mamac je crna glista, pijavica, durbak,
rovac, riba ili parèe ribe, žaba. Po nekim izvorima, najbolji mamac za soma je
maniæ.
Tehnike za lov soma su mnogobrojne, ali se najèešæe koristi lov buækom,
varalièarenje, lov na mrtvu ribu, dubinski metod (ovde su date verzije g. Vuèiæa
i “pop-up”), plovkom, lov na živu ribu i lov sistemom bez olova.
Kao mamac za buæku upotrebljava se rovac, mrmorak ili ribica. Buæka
je jedno parèe drveta obradjeno tako da sa jednog kraja ima rukohvat koji se nas-
tavlja delom koji je potpuno pljosnat i na kraju se naglo završava sa proširenjem u
obliku potkovice. Ovom potkovicom se udara o vodu i stvara speèifican zvuk koji
izaziva soma i pokreæe ga u akciju. Sastavni deo buæke je još i parèe kanapa koje
sa jedne strane ima omèu gde se vezuje dugaèki kanap, a sa druge strane se vezu-
je veæa i jaèa udica iznad koje se pravi crvena kiæanka. Na kanap iznad kiæanke se
naniže dvadestetak olova velièine i oblika spljostenog klikera, a na udicu stavi
komad sundjera tako da pokrije vrat udice. Kada se lovi, ovaj deo buæke se vezu-
je omèom na jedan dugaèak i jak kanap za èiji se drugi kraj veže veæa prazna plas-
tièna kanta. Ova kanta služi kao lokator za soma, ukoliko ne možete strunu
zadržati u ruci. Veliki som je toliko snažan da bez problema vuèe èamac po vodi.
Ovakvog soma je ponekad bolje pustit da sam ide, ne bi li se izmorio, a njegov
položaj odrediæete po položaju plastiène kante na površini.
Som se uspešno može loviti i varalicom. Najbolji period za to su maj i
jun. Za lov soma varalicom mora se upotrebljavati jak pribor i dobre varalice.
Varalice za soma spadaju u grupu morskih varalica. Dužina treba da im bude od
10 do 15 cm i treba da budu teške od 20 do 90 g. Sem leti, kada se som približava
obali i lovi na površini i kada je moguæe koristiti kašike, som se lovi na tonuæe
voblere. Preporuèuje se upotreba Meps Anglia long br.5, žutog ili narandžastog
Giant Killera, Zoranovih voblera 7,9,11,13 cm jakih boja (crvena,zelena,žuto-zele-
Ribe naših voda 117
na), dvostrukih kašika, Blue Fox Super Vibrex br.6 metalno obojenog i sa dodat-
nim kleperom i kombinacije kašike i šeda. Takodje dobro su se pokazale 90
gramske Yann kašike, 30 gramska Eira, Toby i Rapala Inokoo. Štapovi za soma su
dugi 3 do 3,5 m sa mašinicom sa long kast špulnom koja ima špulnu kapaciteta 250
m promera 0,40 mm. Zabacivanje se može vršiti iz èamca i sa obale. Ukoliko se
vrši iz èamca, mora se paziti da se ne uznemiri riba neprirodnim zvucima, koji
potièu od udaraca ribara i opreme o dno barke. Zabacuje se što dalje i nakon pada
varalice u vodu, ona se pušta da potone do dna. Povlaèenje je lagano, tek tom brzi-
nom da varalica zavibrira. Ukoliko dodje do trzaja, izvlaèenje grdosije se obièno
sastoji od dve faze. U prvoj je potrebno, što pre soma odvojiti od dna i dovesti na
površinu da "proguta" vazduh. Ovakav som, sada neæe preplašiti ostale u jatu.
Nakon toga sleduje polako i postepeno izmaranje ribe.
U toku dana i za vreme hladnijih meseci, som neæe pojuriti za varalicom.
Jedino što nam preostaje je da na tonuæu jig glavu montiramo mrtvu ribicu i
pokušamo da pogodimo rupu u kojoj je som. Ukoliko se mamac pravilno prezen-
tuje, somu ispred usta, rado æe ga uzeti. Mamac se vodi isto kao i varalica i koristi
se isti pecaroški pribor.
Som se može loviti i dubinskom metodom g. Jovice Vuèiæa. Na kraj
najlona veže se olovo, dok se dve udice vežu iznad olova. Prva na 20-tak san-
timetara iznad olova druga 20-tak santimetara iznad prve. Udice su velièine 2 ili
3. Podvezi su kratki oko 10-15 cm da se ne bi prilikom zabacivanja uvrtali oko
osnovnog najlona. Udica se mamèi durbacima. Mamac prilikom mamèenja navuæi
na udicu do tri puta, širim bodom. Paziti da rep ostane slobodan kako bi mahao u
vodi. Durbak je za razliku od pijavice mnogo bolji mamac, jer se u vodi širi i
viori,dok se pijavica grèi. Pored soma na ovaj mamac može doæi i šaran i klen.
Pecanje se odvija noæu i to je najbolje poèeti oko 19.00h i završiti ga do 22.00h.
Na vrhu svakog štapa postavlja se zvono za signalizaciju. Najlon se drži maksi-
malno nategnut, ali tako da ne povija štap. Štapovi se smeštaju u držaèe pod uglom
od oko 60 stepeni. Peca se sa do tri štapa. Kontrira se na jaèi trzaj, ne na pipkan-
je.
Dubinski metod se koristi onda kada znamo gde se riba nalazi ili pred-
postavljamo mesto kuda æe proæi. Sa druge strane dubinski metod taèno postavlja
mamac na željeno mesto i dubinu. Po pravilu se koristi klizeæe olovo, vezano na
boènom predvezu dužine od 50 do 80 cm preko virble, dok se na glavnoj struni
vezuje udica sa mamcem. Olovo treba da stoji iznad mamca, dajuæi mu dovoljno
slobode. Dubinskim metodom se po pravilu može prezentovati veæi broj razlièitih
mamaca, od kojih se najèešæe koriste: debele crne gliste, veæe klupko crvenih
glista ili grupa pijavica na udici 4 ili 5. Pokazalo se da som rado uzima mamac koji
118 Ribe naših voda
ne leži na samom dnu i da nikada
ne kopa po mulju. To je razlog što
morate obezbediti da vaš mamac
bude dobro vidljiv. Jedan od lakših
naèina je da koristite komadiæ
stiropora na vratu udice. Nakon
zabacivanja, ovaj komad æe izdiza-
ti udicu sa mamcem kao mini plo-
vak.
“Pop-up” metod se
koristi na svim vodama, a posebno
na onima gde je dno prekriveno
debljim slojem mulja. Ovim
metodom može se postaviti mamac
na proizvoljnoj dubini i daljini.
Na glavni najlon
postavite klizeæe olovo-bombu
minimalne mase 45 g. Nakon
njega, stavite veliku perlu. Na kraj
najlona vežite vrtilicu. Podvez
dužine 60 cm sa jednom udicom
vežite na vrtilicu. Za alku na udici,
vežite vrlo tanak najlon. Dužina
ovog najlona odredjuje na kojoj
dubini želite da vam se nalazi
mamac pri pecanju. Na drugi kraj
tankog najlona postavite kuglu
stiropora.
Na udicu postavite
mamac i zabacite. Najlon nemojte
zatezati dok se sistem ne stabilizu-
je. Sistem je stabilizovan, kada se
kugla stiropora pojavi na površini
vode. Nakon toga polako nategnite
najlon. Ovim sistemom možete
pretraživati sve dubine vode na jed-
nom mestu, samo jednim zabaèa-
jem. Polakim natezanjem najlona, pazite da ne pomerite olovo na dnu, mamac pri-
Ribe naših voda 119
· Živa riba - bilo koja riba može se koris-
titi kao živi mamac, u svim slojevima
vode.
· Mrtva riba - koristi se bilo koja riba,
èak i morska, cela ili u komadu, na dnu ili
na površini.
· Durbaci - jedan ili veæi broj durbaka,
uglavnom na dnu. Može se medicinskim
špricom ubrizgati vazduh u njih kako bi
plutali.
· Pijavice - ovo je mamac koga napada
samo som. Izuzetno je trajna.
· Lignje - koriste se cele ili u parèiæima,
na dnu ili da plutaju od dna na oko 10 cm.
Odsecite im glave i ubacite u tela.
· Puževi - nekoliko komada se kaèi na
udicu, na dnu. Može se pecati i bez olova,
ali tada treba koristiti indikatore trzaja.
Pre ribolova, nahraniti mesto komadiæima
puševog mesa.
· Mesni narezak - mali komadi se koriste
kao primama, a na udicu se kaèi jedan
komad velièine do jedne polovine konz-
erve. Provucite plastiènu cevèicu kroz
sredinu mesa. Kroz cevèicu postavite
najlon. Pri zabacivanju, cevèica štiti
narezak, koga bi najlon pocepao.
· Boiliji - na vodama na kojima ima
šarana i gde se èesto peca na boilije, som
se vremenom navikne na njihov ukus.
Koristiti boilije od velièine oraha do
velièine jajeta. Pri spremanju u mešavinu
dodajte meso sardine.
· Teleæa džigerica - zbog svoje mekoæe
koristite cevèicu pri montiranju na udicu.
bližavate dnu, a laganim opuštanjem, mamac se opet vraæa ka prvobitnom
položaju. Ovo je jedan od najefikasnijih metoda pecanja soma.
Ribolov plovkom je moguæ u onim mesecima i dobu dana kada som pri-
lazi obali i tu se u pliæoj vodi hrani. Za sistem sa plovkom se koristi klizajuæi plo-
vak ili vagler plovak. Na kraj najlona stavimo olovo, dovoljno da ispravi plovak i
da ono legne na dno. Ispod olova stavimo predvez sa par sitnih olova i udicu.
Mamèimo je standardnim mamcima, uz opcionu upotrebu stiropora.
Lov soma živom ribom je u suštini lov soma dubinskom metodom i lov
soma plovkom , ali se u tom sluèaju koristi živa riba kao mamac. Interesantno je
na koliko naèina riba može da se kaèi. Postoji nekoliko karakteristiènih vezova:
jednokraka udica ispod ledjnog peraja, jednokraka udica kroz rep, trokraka udica
ispod ledjnog peraja, bilo koja od kombinacija trokrake i jednokrake koje su do
sada predstavljene i šniranje. Pod šniranjem podrazumevam da se iglom provuèe
komad najlona kroz ledja ribe, ispod ledjnog peraja. Taj komad se savije, napravi
se omèa i nakaèi a udicu. Medjutim postoji još jedan efikasan naèin vezivanja žive
ribe. On se sastoji u sledeæem: na kraj najlona postavite teško olovo. Iznad njega
o najlon okaèite neki veliki plovak, na dubini koja je jednaka dubini vode u kojoj
se peca. Sada se iznad tog plovka, ka štapu, postavlja još jedan klizeæi plovak koji
ima alku na vrhu ili moguænost da se preko vrtilice povežu struna i plovak. Ispod
plovka se postavlja predvez. Sistem se zabacuje i sada keder može da se pomera i
pliva nesmetano od štapa pa sve do mesta bacanja teškog olova. Za ovaj sistem se
koriste štapovi dužine od 3,3 do 3,6 m, jaèine od 1,4 do 1,8 kg, sa mašinicom koja
može da ima 250 m najlona 0,50 mm debljine.
Lov sistemom bez olova je uspešan i jednostavan, ali retko korišæen
naèin. Za ovaj metod pecanja, potrebni su vam štap i mašinica identiènih karak-
teristika kao i za dubinski ribolov. Osnovni najlon je monofilament preènika 0,40
mm ili veæeg. Podvez se pravi od Carp Silk-a ili Quicksilver-a nosivosti 13 kg ili
monofilamenta nosivosti preko 9 kg. Ako je podvez od monofilamenta provucite
ga kroz silikonsku cevèicu dužine 15 cm. Navucite je blago i na vrat udice kako se
ne bi pomerala pri zabacivanju. Podvez vežite na glavni najlon preko vrtilice.
Udica treba da je broj 2 ili veæa. Pored ove opreme potrebni su vam i identifika-
tori trzaja, i to majmuni, prsteni ili elektrièni signalizatori. Nakon zabacivanja,
saèekajte da mamac padne na dno. Polako zategnite najlon, ali tako da ne pomerite
mamac. Postavite na najlon identifikator trzaja. Kontrirajte èim riba poène da nosi
mamac.
120 Ribe naših voda
de
Sunèica
sunèanica
sunèarka
japanski karaš
japek
japiæ
japanac
S
unèica je mala riba i danas vrlo brojna u
mnogim našim vodama. Postojbina su joj
južni delovi Severne Amerike. Zbog svog
neobièno atraktivnog izgleda prenešena je u
Europu kao akvarijumska ribica. Ljudskom nepažnjom raširila se po prirodi gde se
izuzetno brzo namnožila, ozbiljno ugrozivši mnoge naše autohtone vrste. Smatra
se tipiènim "ribljim korovom". Najbolje se snašla u plitkim toplim stajaæim
vodama sa puno bilja, ali uspela se održati èak i u pojedinim hladnim salmonid-
nim vodama. Premda mala rastom (super kapitalci teže znatno manje od pola kilo-
grama) agresivne je naravi i grabljivog ponašanja. Hrani se svim vodenim život-
injicama koje uspe da ulovi i proguta ukljuèujuæi i mlað drugih vrsta riba. Za raz-
liku od veæine evropskih vrsta, sunèanice požrtvovano èuvaju svoju ikru i tek izle-
gle lièinke od veæih riba. Zahvaljujuæi tome, vrlo se brzo množe u vodama gde je
prelovom smanjen broj veæih grabljivih vrsta (štuka, som).
Lov sunèice
Za lov se upotrebljava lak pribor, najlon debljine 0,10-0,16 mm i udice
velièine 14-18. Od mamaca se koriste sitne gliste,crvi,komadici ribe.
Prihranjuje se i zadržava konstantnim bacanjem manjih kolièina crva
(lièinki muva), "fuja" (lièinki crvene boje), a ponekad i nekim posebnim vrstama
hrane, na bazi mlevenih crva, "kastera" i krvi. Najèešæe se lovi direkt štapovima u
blizini obale. Premda pohlepne i proždrljive, sunèice su, meðutim i dosta plašljive.
Ne vole da im neko uporno maše iznad glave. Po pravilu se najbolje love na
samom poèetku ribolova. Savet : pre nego što poènete loviti drugu ribu pažljivo
pregledajte pliæak i pokupite sunèice koje se tu nalaze. Kasnije se povlaèe u dubinu
ili pojedine zaklone u vodi odakle ih je èesto prilièno teško izmamiti na otvoreno.
Lepomis sp.
121
A
Ciprinus carpio
Šaran
krap
D
ivlja forma šarana potièe iz Mandžurije
kineske provincije, odakle je naseljen u
reke Mediteranskog, Aralskog i
Kaspijskog sliva. Ovo je krupna, termofilna
vrsta, koja se najbolje oseæa u Suncem zagrejanim vodama nižih nadmorskih visi-
na. Šaran je najznaèajnija riba ravnièarskih reka kako sa sportskog, tako i sa gas-
tronomskog i privrednog aspekta. Od svih riba najèešæe se nalazi na našim trpeza-
ma ribnjaèki šaran-golaæ. Ribnjaèki šaran je selekcionisan da ima što veæi prirast
uz obilje hrane. U povoljnim uslovima postiže velike težine, ali mu borbenost nije
u srazmeri. Zakaèen na udicu, brzo se predaje. Bira obièno kanale, jezera, pa i
mirnije reke, pa ga stoga u Dunavu redje nalazimo. Postoji i tzv.Èeški šaran, koji
takodje spada u ribnjaèke šarane. On ima krljušti, ali se mnogo razlikuje po obliku
od pravog divljaka. Zdepast je i ima izrazito strma ledja. Pravi dunavski oklagijaš
je riba vretenastog oblika i naseljava gotovo sve nizijske reke. Iz Evrope je pre-
seljen u Severnu Ameriku i Australiju. Èesto ga zovu i "dunavski lisac", jer dugo
ispituje mamac,pa ga je teško uloviti. Uboden na udicu, pronaæi æe i najmanji
zapon u vodi da obmota najlon oko njega, a onda zbogom. Na kamenitim delovi-
ma reke držaæe se dna da bi najlon prerezao na kamen ili školjku. Njegovo telo je
gomila mišiæa (ne predaje se do poslednjeg èasa).
Kao svoje stanište, od koga se redje udaljava, obièno bira osunèana
mesta do dubine od 2 m gde ima potopljenih panjeva i stabala koja su duže vreme
u vodi. Ovakva drva su naèeta crvima, koji su mu, pored školjki i puževa, glavna
hrana. Mresti se od maja do juna pri temperaturi vode od 15 do 20
O
C, u pliæacima
obraslim vodenim biljem kao i na terenima koji su poplavljeni. Ženka položi od
50.000 do 1.664.000 komada jajašaca. Èim se ribice izlegu, hrane se zooplank-
tonom, a veæ pri velièini od 2 cm poèinju da se hrane na dnu reke gde traže larve
insekata, ali i delove biljaka i semenke. U Evropi, šaran se hrani samo u toku tople
sezone. Kada temperatura padne ispod 8
O
C, šaran prelazi u potpuno mirovanje.
122
Lov šarana
Pronaæi ribu je najbitnija stavka u celom ribolovu šarana. Pretražite vodu
u potrazi za mestima gde se šaran baca i prevræe po vodi. Mehuri metana na
površini vode odaju hranjenje ribe na dnu, što može biti i šaran. Danju se šaran
sakriva blizu ostrva, ševara i trske kao i u delovima vode koje natkriva krošnja
drveta. Mamac baèen blizu tih mesta u toku dana èesto produkuje ugriz. U
dubokim otkopima, kao što su mesta gde se vadila cigla, treba bacati mamac blizu
podvodnih terasa. Locirajte terase pomoæu olova na kraju najlona i plovka. Jezera
su najbolja mesta za pecanje stvarno velikih primeraka.
Šarana je najbolje pecati leti do 10 èasova ujutro, popodne od 16 èasova
, a najaktivniji je noæu . Za poèetak, dobro je upoznati se sa izgledom dna gde se
peca. Ovo se može uraditi plovkom i veæim olovom, koje se postavlja na kraj
najlona. Povlaèenjem plovka nagore, i stalnim uranjanjem u vodu, moguæe je
oderediti dubinu vode u svakoj taèki.
Sledeæa stvar koju treba da odredimo jeste èime je prekriveno dno. Ovo
radimo tako što zabacimo olovo bez udice u vodu i držeæi štap pod uglom od 45
stepeni polako namotavamo najlon. U zavisnosti od tipa dna imaæemo sledeæe
ponašanje:
· meki mulj - potrebna je veæa sila da se pokrene teg, ali kad se krene klizi
veoma lako
· tvrdo dno - teg pri povlaèenju trza, poskakujuæi po dnu
· trava - otpor je veliki ponekad se zaglavljuje
Najèešæe mesto za lov se pronalazi posmatranjem površine vode. Tako
se uoèavaju karakteristièni klobuci koje šaran pravi pri hranjenju. Ako se utvrdi da
se radi o potopljenom deblu, na najlon se vezuje samo olovo, pa se pretragom po
dnu odredjuje dubina i položaj potopljenog drveta. Na ovakvim mestima je obièno
pogodno koristiti jedan do dva štapa. Riba se uglavnom kreæe uz krajeve stabla.
Ako ne odredimo taèan položaj stabla i pojedinih grana, sigurno æemo mnogo više
kaèiti udicom i kidati najlon, a drmanjem štapa šaran æe se rasplašiti.
Lov šarana s jeseni i zimi je mnogo teži, ali nije nemoguæ. Kako vre-
menski uslovi izuzetno menjaju ponašanje šarana, moramo mu prilagoditi strate-
giju. Šaran se u tim danima polako smiruje i kretanje smanjuje na minimum, kako
bi mu energija ostala za zimu. Iz tog razloga, primamu je potrebno bacati na jedno
mesto. Ne rasipati je. Vrsta mamca zavisi od vode, ali su boili ipak najbolji.
Šaran se cele godine može pecati dubinskom metodom, površinskim
ribolovom ili pecanjem plovkom.
Dubinski metod je najpopularniji, najjednostavniji i najefikasniji. Za
dubinski metod, potreban je brz i snažan štap. Takodje, štap mora biti žilav kako
Ribe naših voda 123
bi omoguæio daleka zabacivanja zašta trebaju velika i teška olova. Ribu je
neophodno što pre izdiæi od dna i potopljenog debla. U suprotnom, šaran æe se
uplesti u granje, što je unapred izgubljena bitka. Dvodelni parabolici su još uvek
èesti, a nemali broj ribolovaca još uvek koristi i zastarele snažne štapove od bam-
busa. Dugaèak štap se više savija, što je neophodno izbeæi. Idealan štap je dužine
3,6 m, bacaèke mase 70-150 ili 100-200 grama. Štapovi od karbona, odnosno
mešavine karbona i kevlara, takodje se mogu koristiti, i to dužine od 3,6 do 3,9 m,
bacaèke mase 80 do 100g..
Mašinica treba da ima moguænost potpunog oslobadjanja najlona sa
kapacitetom špulne od 200 m najlona nosivosti od bar 3,5 kg. Ukoliko je voda
puna panjeva i potopljenih grana uzmite deblji najlon od 4,5 do 7 kg, a za izuzetno
teške vode koristite najlone nosivosti od 7 do 11 kg. Najlon treba da je opušten,
kako bi riba lako mogla da ponese mamac bez otpora. Pošto se ovde ne pre-
poruèuje zamaranje dok se riba ne odvoji od stabla, najloni tanji od 0,45mm ne
dolaze u obzir. Znaèi nikako istegljivi, jer se ribi ne sme dati prostora da se negde
zavuèe. Ipak ne treba ni preterivati, deblji najlon je vidljiviji, a poveæava otpor
vode, pa je samim tim potrebno stavljati i teže olovo. Šaran je izuzetno oprezna
riba i ako oseti prevelik otpor, neæe se prevariti. Standardni podvez je dužine 30
do 45 cm.
Veliki broj specijalnih šaranskih udica može se kupiti u prodavnicama
ribolovaèke opreme. Udice moraju biti jake i oštre i sa kratkim vratom. Velièine su
4s do 10s. Kad se lovi šaran nikad ne treba stavljati dve udice zato što se jedna
udica uvek uplete u granje.
Umesto postavljanja mamca na udicu, možete koristiti i dlaku. Na ovaj
naèin, umesto kaèenja mamca na udicu, nanižite jedan ili veæi broj mamaca na
dlaku dužine do 5 cm, koju nakon toga privežete za vrat udice. Ova metod je
izuzetno uspešan, jer mamac ostaje potpuno slobodan i šaran ga mnogo lakše
uzima i redje ispušta iz usta kada ga ponese.
Dobro je koristiti klizeæe olovo ali i specijalnu montažu sa silikonskom
cevèicom. Kod ove montaže koristi se silikonska cevèica kroz koju se provlaèi
najlon koji sada bez otpora prolazi ne uznemiravajuæi ribu. Sa spoljne strane
cevèice namešteno je olovo tako da ne dolazi ni do kakvog dodira olova i najlona.
Olovo se može privezati za glavni najlon ili preko vrtilice ukoliko nije moguæe
drugaèije vezivanje. Vez za olovo treba da bude do 15 cm. Nije loše da cevèica
bude u obliku latiniènog slova V, zakrivljena pod pravim uglom. Ovakva cevèica
æe pružati još manji otpor šaranu kada uzme mamac.
Kada se peca u vodama sa dosta panjeva i drugih podvodnih prepreka,
popuštanja nema i veæina ribolovaca steže koènicu mašinice do kraja, jer ako šaran
124 Ribe naših voda
krene svojim putem, veæ je pod stablom. Preporuèuju se izuzetno kvalitetne
mašinice sa velikim kapacitetom špulne, zbog èestog kidanja najlona.
Za pravo pecanje šarana, potrebno je imati specijalne držaèe za štapove
podove. Ovi držaèi omoguæuju da se više štapova posmatra jednovremeno. Na
podove mogu se montirati indikatori trzaja.
Šaran ima naviku da uzme mamac i u ustima ga nosi. Da bi ovo na
vreme primetili, potrebno je koristiti indikatore trzaja. Elektrièni audio vizuelni
indikatori, majmuni ili meki vrhovi mogu se koristit sa istim uspehom. Svi ovi
indikatori mogu na sebi imati fluorescentne delove, tako da se mogu koristiti i u
noænom ribolovu.
Majmuni su u stvari prstenovi koji se kaèe na opušteni najlon izmedju
mašinice i poslednje alke. Prilikom zatezanja najlona, majmun se penje i vizuelno
signalizira da je mamac uzet. Meki vrhovi takozvani swingertip-ovi se postavljaju
na sam vrh štapa. U normalnom sluèaju ovi indikatori padaju pod uglom od 45
O
u
odnosu na pravac protezanja štapa. Kada šaran uzme mamac vrh se podiže ukoliko
šaran odlazi od štapa, a potpuno se savija, odnosno pada ukoliko se šaran prib-
ližava.
Tehnika dubinskog pecanja je podeljena u više faza. U prvoj je potrebno
pronaæi mesto na kome želimo da pecamo. Dobro je da to mesto hranimo više dana
u isto vreme istim mamcem. Na taj naèin navikavamo šarana na ukus. Kada dod-
jemo na vodu, prvo što treba uraditi je prihraniti mesto. Po nekim procenama, uko-
liko u vodi ima primeraka od 8 do 10 kg, potrebno je baciti i do 1000 bojlija.ili
ekvivalentnu kolièinu druge hrane. Cilj je šarana naviknuti na hranu, ali ne nahran-
iti ga. Ovo postižemo dodavanjem laksativa, sredstava koje podstièu probavu, u
primamu. Šaran æe se zbog brzog varenja èesto vraæati na hranjeno mesto, što je
preduslov za dobar ulov.
U drugoj fazi treba zabaciti na hranjena mesta. Prilikom zabacivanja,
nemojte preklapati mašinicu sve dok olovo ne padne na dno. Vaš mamac se mora
nalaziti na hranjenom mestu. Ako preklopite mašinicu, najlon se neæe moæi
izvlaèiti i mamac æe u poluluku padati, po pravilu bliže obali. Nakon smirivanja
olova, polako namotajte višak najlona i smestite štap na pod. Namestite indikatore
trzaja i èekajte.
U sluèaju trzaja, kontra treba biti odluèna, kako bi se udica zabila u usnu
šarana. Po pravilu upecan šaran beži prvo ka suprotnoj obali, a nakon toga ka travi.
U prvom trenutku, izmarajte ga maksimalno, jer imate dovoljno najlona na špulni.
Kada krene ka travi, ne dozvolite mu. Ukoliko zaplete najlon u travu nema naèina
da ga odatle izvuèete.
Pecanje po površini je vrlo jednostavno i preporuèuje se u letnjim
Ribe naših voda 125
mesecima u toku najtoplijeg dela dana, kada se šarani sunèaju na površini. Uzmite
komad korice svežeg hleba i okaèite ga na udicu. Na najlon nemojte vezivati
nikakvo olovo. Ukoliko želite dalje da zabacite, postavite plovak da leži na površi-
ni. Umesto korice, možete koristiti puf-ije, hranu za pse ili maèke, žito i kukuruz
ali i plutajuæe boilije. Plutajuæi boiliji se prave po istim recepturama kao i stan-
dardni boiliji, ali se u njih dodaje soda bikarbona (prašak za pecivo), kako bi boili
bio šupljikav ili se termièki obradjuju.
I kod ove tehnike, kao i kod tehnike pecanja dubinskom metodom mogu
se koristiti detektori trzaja.
Dva najveæa problema kod ovog naèina pecanja je kaèenje izuzetno
tvrdih mamaca na udicu i njihovo daleko zabacivanje, sa obzirom da su izuzetno
laki. Prvi problem se rešava lepljenjem samog mamaca na udicu superlepkom.
Drugi problem može se rešiti dodavanjem komadiæa balze uz mamac ili optereæi-
vanjem najlona komadiæem balze. Ukoliko se balza kaèi na najlon, ona treba da
bude oko 1,5 m daleko od mamca. Iznad balze je moguæe staviti i malo olovce,
kako bi se dodatno otežala, ali treba paziti i na nosivost. Takodje je moguæe dodati
i jedno klizeæe olovo pre balze, bliže štapu, koje pri zabaèaju stoji kod balze, pa
pomaže da se mamac dalje zabaci, a kada padne u vodu, olovo klizne po najlonu i
padne na dno, dok balza ispliva i drži mamac. Ovakvo vezivanje je dobro na
tekuæim vodama.
Tehnika površinskog ribolova je u suštini drugaèija od svih tehnika.
Ovde ribolovac mora namamiti ribu na hranjeno mesto i steæi njeno poverenje.
Prvi deo ribolova zasniva se na hranjenju mesta površinskim mamcima. Ovo treba
ponavljati sve dok se riba ne pojavi. Kada šaran dodje na mesto i poène da jede
primamu, treba nastaviti sa dohranjivanjem, kako bi se riba navikla na stalno
padanje hrane na površinu vode. Tek kada procenite da se šaran više ne plaši,
zabacujete mamac na hranjeno mesto. Ovde je vrlo bitno da ribolovac bude mak-
simalno skoncentrisan i miran, kako nekim nepromišljenim ili buènim pokretom,
ne bi oterao ribu.
Nakon kontre, šaran æe upotrebiti svu svoju snagu da zaroni i pobegne.
Taj momenat je krucijalan u ovom tipu lova, jer pribor to mora i izdržati. Oprema
treba da bude kvalitetna kao i za dubinski ribolov šarana, sa tim da ne treba koris-
titi udice veæe od br. 6.
Metod pecanja sa plovkom je najstandardniji. Koristiti isti pribor kao i
kod druge ribe iz familije šarana koje se hrani sa dna.
Bez obzira koji metod koristite, precizno zabacivanje je najbitnije. Pre
svega treba naæi mesta gde se riba nalazi i bacati blizu njih. Dodatnim hranjenjem
možete privuæi i ohrabriti ribu da uzme mamac.
126 Ribe naših voda
U poslednje vreme, tehnološki je moguæe napraviti izuzetno jake, a
dugaèke štapove. Ovo omoguæava da se dugim karbonskim štapovima ( dugim od
10 do 13 m), precizno zabaci mamac šaranu. Ovi specijalni štapovi imaju oznaku
“carp and big fish”.
Pogrešan izbor štapa, arome boila ili mamca nisu toliko veliki
nedostatak kao što je neodgovarajuæi podvez. Bitno je da uravnotežite velièinu
udice i debljinu najlona. Recimo udica velièine 2 i najlon nosivosti 0,9 kg nema
smisla sparivati. Više nije taèno da najlon koji ima veliku nosivost mora biti debeo,
nefleksibilan i vidljiv èak i za slepog šarana. Moderni monofilamenti su upravo
malog preènika, ali velike izdržljivosti. Preporuèuju se najloni debljine 0,18 do
0,20 mm.
Šaran ima veoma meka usta, koja se u borbi lako rascepaju, a riba se
oslobadja. Oblik šaranske udice veæ je uglavnom poznat. To su kratke i široke
udice, malo zakrivljene, radi lakšeg kaèenja. Vrh obièan ili kriv(papagajke), mater-
ijal èelik, a u novije doba karbonke laserski ili hemijski oštrene. One su izvanredne
za ribolov na kanalima i jezerima, gde nema zapona i gde se riba može do beskra-
ja zamarati. Medjutim, u panjevima te udice slobodno zaboravite. Iskljuèivo
Mustadove èeliène kovanice dolaze u obzir. Najpre zbog mnogo veæe snage, a
potom što su znatno deblje od
karbonskih, pa teže proseku šara-
nove usne. Preporuèljivi brojevi u
lovu su 1/0, 2/0, 3/0. Ako stavljate
manju udicu, znaèi 1/0, i riba sav-
ije štap, a vi je u kontri ne zakaèite
odmah, stavljajte veæu. Taj šaran
ima usta da u njih može stati pes-
nica i mora se što pre izdiæi od dna
pa je potrebna debela udica velike
snage.
Postoji jedna rasprava
vezana za boju najlona za pod-
veze. Naime, smatra se da je šaran
navikao na crnu boju najlona i
nauèio je da ga izbegava. Pri
povezivanju podveza treba imati
na umu par stvari. Za upletene najlone grinner èvor je najbolji. Obratite pažnju da
se blood èvor vrlo lako odvezuje. Dobro je na kraj glavne strune postaviti vrtilicu
pa je lako menjati podveze i vezivati razne sisteme.
Ribe naših voda 127
· Strpljenje je esencijalno kod pecanja
šarana, ali ukoliko tu gde pecate nemate
uspeha, preselite se na mesto gde ste
videli ribu.
· Efikasni mamci za šarana su: biskviti za
pse i maèke kao površinska hrana, kuvani
kikiriki, boili - aroma jagode, aroma trop-
skih ili okeanskih biljaka i tuti-fruti, riblji
boili sa dodatkom mesa ribe, slatki boili
sa dodatkom zrnevlja za ptice i mleka,
kukuruz šeæerac, grahorica, korica hleba,
hlebna ruža i komadiæ mesnog nareska.
· Kada postavljate majmuna ostavite
najlon da bude slobodan i da se može nes-
metano odmotavati sa mašinice.
Pre pecanja obavezno pregledajte prstima najlon. Ukoliko ste i ranije sa
njim pecali, došlo je do kontakta najlona sa predmetima u vodi koji mogu da ga
oštete. Ako je površina jako ljuspièasta i neravna, obavezno zamenite najlon, jer
ta pojava mnogo smanjuje maksimalnu nosivost najlona. Pecaroši koji redovno
odlaze u ribolov menjaju najlone i do dva puta godišnje, a podveze posle svake
malo veæe upecane ribe.
Dva su naèina vezivanja sistema ispod plovka. Prvi, za manje šarane je
klasièan klizni plovak, sa olovom na dnu i predvezom dugim oko 30 cm,
nameštenim ispod olova kako bi mamac ležao na dnu. Ukoliko se peca krupniji
šaran, ovaj sistem nije dobar jer osnovni najlon od plovka do olova stoji vertikalno
i šaran æe ga primetiti. Bolje je
postaviti vagler plovak, a olovo
spustiti na veæu dubinu od dubine
vode u kojoj pecamo. Predvez i
dalje stoji ispod olova. Nakon
zabacivanja, zategnemo blago
najlon, što æe dovesti do stvaranja
padajuæe putanje najlona, direktno
od vrha štapa do olova. Plovak æe
nesmetano kliznuti na potrebno
mesto na najlonu. Ovako æe prostor
iznad mamca i olova ostati èist i
šaran neæe zazirati od najlona.
Pecanje šarana
mušièarenjem za nekoga može
delovati neozbiljno, ali nije mali
broj internet izvora koji potvrdjuje
da je moguæe zakaèiti šarana ovim
metodom, a kao glavni zagovornik
ove metode pominje se Dave
Whitlock. Ono što je mnogo teže,
jeste izvaditi šarana napolje.
Možda najveæi problem predstavlja
pronalaženje bistre vode u kojoj bi
ova tehnika bila moguæa. Za opis
ove tehnike, koja je kod nas skoro
nepoznata izvor je sajt
http://www.ribarska.com.
128 Ribe naših voda
· Štap pri izvlaèenju šarana držite na devet
sati. Tako æe štap pravilno biti optereæen.
· Veliki broj šarana se izgubi u zadnjem
trenutku, pri prihvatanju meredovom.
Pravilo je da ribu uvedete u nepomièan
meredov, a ne da je jurite meredovom po
vodi.
· Ako imate dosta promašaja, probajte da
promenite monofilament podvez sa
upletenim najlonom i obrnuto.
· Ukoliko nema trzaja, pomerite polako
vrh štapa. Ovo æe pomeriti mamac, što
može dovesti do trzaja.
· Ako je voda puna panjeva, pri povlaèen-
ju vrh štapa držite visoko.
· Leti se šaran u jutarnjim èasovima nalazi
u pliæaku.
· Pecajte na onoj strani na koju duva blag,
topao vetar. Šarani su bliže toj obali.
· Kada duva severni hladan vetar. Pecajte
na severnoj obali. Ova obala æe biti
zaštiæena od vetra bedemom i osunèana
sa južne strane.
· Najviše šarana se upeca u periodu od 9
do 11 èasova pre podne i oko 13 èasova
posle podne.
Imitacije koje se izradjuju se mogu podeliti u tri grupe.
Mušice,tj.imitacije insekata ili bolje reèeno imitacije vodenih životinja gde spada-
ju nimfe majske mušice, dragonfly i damselfly, a od životinja pijavice, crvi, gliste,
puževi i raèiæi. Drugo, imitacije biljnog vodenog sveta koju èine razni plodovi
podvodnih i priobalnih biljaka kao i alge. Treæa grupa bi bila sve ono što èovek
baca u vodu, a tu spada kukuruz, hleb, krompir i dr. Pri izradi imitacija treba
obratiti pažnju da imitacija bude što realnija. Izgleda da šaran ne voli impresio-
nizam.
Šarana možemo loviti mušièarskim priborom na dva nacina i to na vid-
jeno i na nevidjeno.Na vidjeno je kad vidimo šarana u vodi. Tada se trudite da
zabacite vašu imitaciju na nekih 25-50 cm od njega. Na nevidjeno je zabacivati
mamac na mesta gde pretpostavljamo da bi šaran mogao biti. U oba sluèaja dobro
je koristiti neku vrstu primame kao recimo kukuruz.
Imitacije treba otežati. Ako nije dovoljno teška dodajte kuglicu olova na
predvez na rastojanju od nekih 10 cm. Bolje je koristiti više manjih kuglica nego
jednu veliku. Imitacija mora savršeno da oponaša kretanje pravog mamca. Ako
lovimo na reci prepustimo da vodena struja nosi mamac bez ikakvih pokreta.
Poželjno je koristiti indikator trzaja i polarizacione naoèare. Na jezeru možemo
dati malo živosti imitaciji vrlo kratkim i retkim trzajima. Važno je da imitacija
bude na samom dnu.
Još jedna bitna stvar je miris imitacije. Kad dodjete na vodu provucite
imitaciju kroz mulj, pesak i sl. i na taj naèin æete otkloniti vaš miris. Ponekad je
dobro imitaciju umoèiti u blagi rastvor vanile ili anisa ili je jedostavno staviti u
šeæer. Znamo da šaran voli slatko.
Loviti šarana mušièarskim priborom možete i noæu. Tada je najbolje
koristiti primamu koju razbacate na oko 4 kvadratna metra. Na ovaj naèin znate da
je šaran tu negde. Zabacujte uzvodno i pustite da mamac potone na dno. Pratiti ga
sve dok ga struja ne prinese obali. Šaran se noæu može naæi uz samu obalu u 10
cm dubokoj vodi. Ne koristiti nikakvu rasvetu jer to može oterati ribu. Povremeno
bacite šaku primame.
Evo nekoliko recepata za izradu šaranskih "mušica". Pre toga samo
napomena da je bolje praviti imitacije tako da pri plivanju luk i vrh udice budeu
okrenut na gore. Ovo æe donekle rešiti problem èestih kaèenja za podvodne ele-
mente.
Corn fly by Tom Connor
· Udica za nimfe Tiemco TMC 2457
· Komad najlona do 10 kg nosivosti
· Komad žute spužve 6mmx12mmx6mm
Ribe naših voda 129
· Olovna žica
· Crni osnovni konac
Dosta jednostavna mušica, ali zato ubojita, pogotovo za noæno
mušièarenje. Komad žute spužve oblikujete makazama da lièi na zrno kukuruza.
Na telo udice namotate osnovni konac kojim prièvrstite komad najlona. Lakirate
sa sredstvom za uèvršæivanje glave. Zatim prièvrstite olovnu žicu i namotate oko
tela. Ovo æe biti otežanje udice. Sve to prekrijete osnovnim koncem svežemo èvor
i lakirate. Na najlon pomoæu igle za šivenje navuèemo spužvicu i na udaljenosti od
oko 1 cm uèvrstite super lepilom. Odrežite višak najlona i Corn fly je spreman za
upotrebu. Za vreme ribolova spužvicu možete umakati u extrakt anisa, vanile ili
banane. Nemojte istu mušicu umakati u razlièite arome. Mušicu zabacite na mesto
na koje ste predhodno bacili kukuruz i èekajte na trzaj.
Bread & crust fly by Dave Whitlock
· Udica za suve mušice velièine 8 do 12
· Beli i braon sundjer
· Braon osnovni konac
Još jednostavnija mušica za izradu od poznatog Dave Whitlock-a.
Namotajte osnovni konac do luka udice i prièvrstite spužvice tako da braon bude
na vrhu. Braon spužvica imitira koru hleba dok bela njegovu sredinu. Vratite
konac do oka udice i prièvrstimo drugi kraj sundjera. Svežite èvor i odrežite
viškove sundjera na oba kraja. Mušica je dobra za sve slojeve vode i površinu u
zavisnosti gde se šaran nalazi. Bolji rezultati se postižu prihranjivanjem šarana
hlebom i potapanjem imitacije u mirišljave extrakte.
Berry fly by Dave Whitlock
Dosta mesta pored reka i jezera je obraslo drveæem na kojima rastu
plodovi poput trnjina recimo. Ribolovci su primetili da se šaran rado skuplja ispod
njih u vreme kada su ovi zreli i opadaju sa drveæa.
Imitaciju ovih plodova pravite od jelenove dlake ofarbane u boju ploda.
Nakon postavljanja dlake na udicu, vezanja èvora i lakiranja, makazicama ošišate
dlaku u oblik ploda. Važna napomena za lov sa ovom "mušicom" je da se mora èuti
ono "PLOP" kad ona udari o površinu vode, baš kao i pravi plod.
Od mušica koje imitiraju životinje najbolje se pokazale: Dragon fly
nymph, San Juan Worm.May fly nymph, Caddis larve, Prince nymph, Flashback
hare’s ear, Crazy Charley muddler ,Dave’s damsel nymph i druge.
Pri izboru arome za primamu i mamac, važno je usaglasiti sa onim što
se nalazi u prirodi u okolini vode u tom trenutku. Prihranjuje se u manjim kolièi-
nama sa probarenim kukuruzom. Male kolièine hrane služe samo zato da se šarani
naviknu na tu hranu i da je uzimaju bez podozrenja. Riba u panjevima ima
130 Ribe naših voda
dovoljno hrane za razvoj, jer kad bi
èekala prihranu slabo bi napre-
dovala. Kukuruz za prihranu mora
biti tvrd, jer se u suprotnom nakupi
mnogo bele ribe i rakova. Na takav
se kukuruz i peca. Obièno se
prihranjuje uzvodno 7-10 m od
mesta pecanja. Jedna dobra
primama ima sledeæi sadržaj:
250 g riblje hrane za šarane
kupovne, 50 g soje, 125 g
pšeniènog griza, 15 g mleka u
prahu, 15 g cimeta, 2 g betana, 1 g
pivskog kvasca, 6 jaja. Ukoliko
želite da koristite aromu, dodajte je
u maloj kolièini.
Još jedna uspešna pri-
mama jeste recimo: 250 g soje,
250 g pšeniènog griza, 2 g
betaina,1 g cimeta, 4 ml arome jarebike, 4 ml ulja od badema.
Da bi se poveæala masa kupljene, fabrièke primame, u nju se može
dodati do 50% soje i pšeniènog griza, a da se ne pokvare njene karakteristike.
Šaran se može loviti na durbaka, zelenu glistu, obicnu glistu, crvice,
noklu(valjak), hlebnu ružu, gnjeèen hleb, kukuruz(stari i mladi), školjku, reènog
puža, rovca, ribicu, baren krompir, pa èak i na tvistera.
Boili su lopte od meke paste koje se kuvaju u vodi dok se ne stvrdnu.
Postoji veliki broj veæ pripremljenih, kupovnih boila, ali zbog svoje cene nekada
je bolje napraviti sopstvene. Osnovni boili se pravi na sledeæi naèin: 2/3 kuku-
ruznog i 1/3 pšeniènog brašna zamesiti u hladnoj vodi (po želji obojiti i dodati
mirise). U lonac staviti vodu da provri.Od smese se odmah prave nokle veliène
oraha. Nokle se ubacuju u kipuæu vodu i mešaju se varjaèom da se ne zalepe za
dno. Kada nokle isplivaju na površinu vade se i stavljaju pod tekuæu hladnu vodu.
Ovako napravljena nokla kada se baci o pod mora da odskoèi bar jedan metar.
Dobro pripremljen na udici stoji 2-3 sata, a voda i bela riba teško je skidaju.
Školjke i puževi se pripremaju tako što se oèišæeni ostavljaju na jakom suncu da
se isuše. Tada postaju kao guma, pa ih bela riba teže skida. Kuvanjem takodje
postaju tvrdje, ali se zbog neprijatnog mirisa preporuèuje da se to radi napolju.
Boili od ribljeg mesa se prave od istih sastojaka kao i normalni boili, sem što im
Ribe naših voda 131
· Kolièina primame mora biti adekvatna.
Na velikim vodama, gde ribu ne možete
prehraniti i po 30 kg hrane dnevno nije
mnogo.
· Pored boilija, mnogi koriste èist hleb sa
komadom korice na dlaci.
· Ukoliko imate veliki broj promašaja,
probajte da pored mamaca dodate
komadiæ pop-up boila kako bi još više
izdigli mamac sa dna.
· Ukoliko na dlaku stavite i boili i kukuruz
dobijate maksimalan efekat. Atraktivnost
kukuruza i kvalitet boila.
· Ako vam se primama raspada dodajte joj
mekinje.
· Dobro je veèe pred pecanje baciti oko 2
kg kukuruza na mesto u vidu prihrane.
se dodaju riblje meso, kosti i kožura. Kao zamena za ove boilije mogu se koristiti
maèiji biskviti. Boili sa dodatkom zrnevlja za ptice pravi se od osnovnog boila, uz
dodatak lana ili koriandera.
Svi tipovi zrnevlja se mogu koristiti i kao mamac i kao primama. Jedini
je uslov da se ostave preko noæi u vodi da nabubre, a da se sutra blago prokuvaju
oko sat vremena kako bi omekšali. Ovo zrnevlje se ili ostavlja u svom soku, ili
stavlja u vakuum vreæe i ostavlja par dana da poène da fermentira, kada poèinje da
dobija blago alkoholnu aromu. Kaèe se o dlaku oko udice broj 6.
Paste su izuzetna primama za šarana. Pripremaju se kao i semena, ali se
nakon toga pasiraju. Odliène paste se prave od kikirikija, suncokretovih semenki i
ostalih masnih semena.
Kikiriki je odlièna primama za šarana. Ostavite ga preko noæi da nabubri
i prokuvajte ga oko sat vremena. Ostavite ga dan dva da fermentiše. Slobodno ga
koristite u veæim kolièinama, jer mu se kuvanjem drastièno smanjuje kalorijska
vrednost.
Meso mesnog nareska je dobro kao mamac. Seèe se u obliku kupe i
postavlja na udicu. Meso iz gulaša se može koristiti kao mamac. Gulaš treba da
bude do-minatnog ukusa na ono što se u prirodi nalazi u tom trenutku oko voda i
sa èime se šaran potencijalno hrani. Kao primama koristi se seme konoplje, a peca
se na komadiæe mesa.Salama je fin mamac, ali i primama za šarana. Seèe se u
obliku kupa. Jetra je mamac prepun amino-kiselinama. Seèe se u kocke i kaèi
direktno na udicu. Dobar je dodatak boilijima.
Hrana za pse i maèke se može koristiti kao mamac. Kaèi se direktno na
udicu ili na dlaku. Pre upotrebe bilo bi dobro da se navlaže kako bi omekšali.
Obièno se koriste kao površinski mamac.
Riba, a posebno komadiæi pastrmke mogu se koristiti kao mamac za
šarana , ali se pre upotrebe mora prokuvati. Kaèi se direktno na udicu.
Blago obaren krompir postaje sve popularniji kao mamac. Paste od
raznih žitarica, brašna soje i kukuruza dobijaju se mešanjem sa jajetom, boje se i
aromatizuju. Ove paste se ne kuvaju kao boiliji.
Sir se može koristiti kao mamac, a pravilo je prosto što smrdljiviji to
bolji. Može se direktno stavljati na udicu ili dlaku ili ga možete dodavati u boili.
Mesni crviæi su rado vidjena hrana šarana. Mana im je što i druge ribe
vole da ih konzumiraju. Ukoliko se koriste kao primama, potrebno ih je preliti
vrelom vodom, kako bi uginuli, kako bi se spreèilo njihovo odlaženje od mesta pri-
mame. Od glista u obzir dolazi iskljuèivo zelena ritska, jer sve ostale odmah
napadne bela riba.
Kukuruz šeæerac je najèešæi i najprovereniji mamac i primama za šarana.
132 Ribe naših voda
Mogu se nakon barenja bojiti i aromatizovati (vanila, jagoda, tuti-fruti,...). Kaèe se
direktno na udicu br 4 ili na dlaku i u toj varijanti se postavlja 4 do 6 zrna na dlaku
oko udice 4 do 6. Konoplja se može koristiti kao mamac i to na dlaku koja se veže
za udicu 4 ili 6. Obavezno je ubacite u primamu. Pre upotrebe potrebno ju je
prokuvati.
Komad hleba je ono èemu ni jedna riba ne može odoleti. U tome je i
najveæi problem. Kako saèuvati hleb na udici, a da ga sitnija riba ne ugrabi. Hlebna
pasta, se pravi od hleba starog nekoliko dana. Uzima se samo unutrašnjost hleba
koja se kvasi i mesi. Kuglica paste se stavlja direktno na udicu. Hlebna ruža se
pravi od svežeg hleba i to njegovog unutrašnjeg mekog dela. Otkine se jedno
parèence hleba, a zatim se u jednom kraju stisne i provuèe udica.
Ikra riba može se može koristiti kao mamac za šarana. Kaèi se direktno
na udicu, ili dlaku. Koriste se krupnija jajašca, kao recimo jajašca pastrmke.
Manèmelov se može koristiti kao plivajuæi mamac za šarana. Koristiti
najmanji moguæi manèmelov koji možete nabaviti u radnji. Iako su vrlo soèni,
ostaju na udici dosta dugo.
Ribe naših voda 133
VU
Carp World Popoviæ
Naš najtrofejniji Carp team
www.carp-yu.co.yu
Esox lucius
Štuka
N
aša štuka je riba nizijskih voda, reka,
jezera i bara. Prema nekim podacima,
naraste do 1,5 pa i 2m i 34 kg mase,
mada kod nas ima zabeleženih primeraka do 15
kg. Telo štuke je zelenkaste boje sa žuækasto-belim popreènim prugama.
Izduženog je i vretenastog oblika sa snažnim repom na kraju. Po obliku tela, može
se zakljuèiti da štuka nije dobar plivaè na duže staze, veæ napada iz zasede, iz
ševara, granja i potopljenih panjeva ili podlokane obale. Njen jak rep joj daje
ogromno ubrzanje pri napadu. Ukoliko ne uspe iz prvog pokušaja, u veæini sluèa-
jeva odustaje od daljeg proganjanja plena. Ovo treba imati u vidu pri vodjenju var-
alica. Glava štuke je karakteristiènog oblika gušèijeg kljuna. Na njoj se nalaze
velika usta, sa 700 oštrih zuba. Štuka plen hvata sa boka i okreæe ga napred
glavom, te ga tako guta.
Vid joj je odlièno razvijen i pretežno se oslanja na njega pri lovu. Treba
imati u vidu da je štuki potrebna svetlost za lov, ali da se kod bistrih voda, ona ipak
odluèuje za lov pri sumraku, jer je tada druge riba teže uoèavaju.
Hrana su joj sva živa biæa manja od nje koja se mogu naæi u vodi do
dubine od 2 m ili na vodi.
Mresti se prva, veæ krajem zime, kada temperatura vode predje 10
O
C, u
našem podneblju od februara do aprila. Prvi put ulazi u mrest sa 3-4 godine
starosti.
Leti, štuka lovi izjutra i predveèe, a u toku dana samo za oblaènog vre-
mena. Sa jeseni, lovni period štuke se produžava na skoro ceo dan. U ovom peri-
odu štuka taloži masne naslage za zimu. Zimi ne prestaje sa hranjenjem, posebno
za vreme lepih i sunèanih dana, kada bela riba krene da pliva.
Lov štuke
Bez obzira da li je u pitanju reka, jezero ili kanal, potreban joj je i pros-
134
tor sa plitkom vodom obrastao biljem da bi se mrestila, ali i da obezbedi sklonište
iz koga vreba plen. Iako se štuka, u principu, može upecati preko cele godine, njen
apetit je ipak promenljiv.
Štuka se najbolje hvata kada je oblaèno vreme. Po sunèanom danu
najbolje je probati uveèe pri zalasku Sunca, mada ni rano jutro nije loše. Dan sa
slabim vetrom koji stvara male talase je bolji nego kada je površina vode potpuno
mirna i to zbog manjeg prodiranja svetlosti pri nemirnoj površini vode. Vreme pre
nadolazeæe oluje je možda najbolje vreme za pecanje štuke.
Definitivno najbolje mesto za traženje štuke u rano proleæe su plitki
zalivi. Ako je u blizini i potok koji se uliva u zaliv, muljeviti deo ispred je prvo
mesto gde treba probati. Zatim, pešèana ili šljunkovita obala koja se veoma blago
spušta ka dubini je takodje dobro mesto. Najbolje je probati na mestima uz obalu
koja se nalazi na severnoj strani jezera ili reke. Severna obala je zaštiæena od
hladnog severnog vetra i zato se voda brze zagreje na toj strani jezera. Hladan sev-
erni vetar gura hladnu vodenu masu sa sredine jezera prema južnoj obali i zato je
voda sa južne strane hladnija u proleæe.
Sa dolaskom leta i visokih temperatura štuka se teže da upecati. Manje
štuke ostaju u pliæoj vodi, dok se velike premeštaju u duboku vodu. I u ovom
sluèaju štuke æe biti u blizini neke strukture u vodi. Može to biti ivica trave, ivica
gde pliæak naglo prelazi u dubinu (dublja strana), podvodne stene i slièno.
Krajem leta štuka kao da oseæa da se bliže posniji dani, pa poèinje inten-
zivnije da se hrani. Za vreme veoma toplih dana u avgustu, štuke æe se pomeriti u
dublju vodu, i tada ih je najbolje i tražiti u najdubljim mestima u jezeru ili reci. U
to vreme su šanse za uspešan ulov poveæane i tada je štuka zakaèena za varalicu
najborbenija.
Jesen je top sezona za pecanje štuke. Iako je ona aktivnija u februaru,
neposredno pred mrest, ipak je jesen najbolji deo sezone za njen lov. To je vreme
kada se gomile ribolovaca upuæuje na vode sa kantama prepunim sitnim kederima
i kada se i izlovi veliki broj uglavnom nedoraslih primeraka štuke, koji se ni jed-
nom u svom životu nisu mrestili. U jesen kada voda poène da se hladi, dolaze u
pliæe delove. Ranije u jesen dobra mesta mogu biti platoi koji još uvek imaju
zelenu travu i pliæa strana ivice škarpe. U kasnu jesen štuke se mogu naæi skoro na
svim mestima. Kako je voda uveliko hladna one nemaju neko pravilo gde se
zadržavaju, tako da se mogu uhvatiti i na mestima na kojima se najmanje nadate.
Druga polovina jeseni je vreme kada se mogu upecati najveæi primerci. Ako
pravilno odaberete vodu i varalicu i ako imate dobru intuiciju imaæete šansu da se
veoma sreæni vratite kuæi sa pecanja.
Mnogi poèetnici smatraju ribolov na štuke kao usputnu stvar kada podju
Ribe naših voda 135
na pecanje. Obièno koriste stare i nepotrebne štapove za ovu namenu, ostavljajuæi
ih sa strane. Èesto se desi da štuka potpuno proguta udicu i nakon toga otkine
najlon, što joj prouzrokuje sigurnu i bolnu smrt.
Štuka se može pecati na èetiri osnovna naèina: na mrtvog kedera, varal-
ièarenjem, mušièarenjem i na živog kedera.
Za dubinsku metodu na mrtvog kedera štap mora da bude jak. Veæina
šaranskih štapova može da se koristi, sem onih najmekših, jer sa njima nije
moguæe zabaciti težak mamac na veæu daljinu. Dužina treba da mu je od 3 m uko-
liko je to šaranski štap, ili 3 do 3,7 m ukoliko se koristi pravi štap za štuke.
Najlon treba da ima deklarisanu nosivost od 4,5 do 5,5 kg i treba mu na
kraj postaviti sajlu dužine 45 do 50 cm nosivosti od 9 kg. Mrtav keder se kaèi sa
dve trokrake udice velièine 8 na sajli dužini 7,5 cm. Koristite bodorku, haringu,
skušu ili neku drugu ribu. Uèvrstite mamac obmotavanjem najlona oko repa ribe,
što æe vam pomoæi ukoliko zabacujete na veæe daljine. Štuka obièno guta prvo
glavu ribe. Zbog toga udice kaèite što je moguæe bliže repu.
Ako pecate sa plovcima na mrtvog kedera potrebni su vam specijalni
plovci za štuke velike nosivosti.
Moguæe je koristiti i klizeæe plovke veæe nosivosti, ali u sistemu u kom-
binaciji sa dubinskom metodom. Plovak se postavlja iznad olova, a stoper na
mestu na kome najlon seèe površinu vode. Nakon zabacivanja, plovak æe kliznuti
do graniènika što je i dubina vode, a olovo povlaèi mrtvog kedera na dno. Trzaj se
manifestuje potapanjem plovka.
U toku cele godine mrtva ribica se može koristi kao varalica. Velièina
mrtve ribe treba da da bude izmedju 8 i 10 cm i težine do 60 g. Osnovu ovog sis-
tema èini jig glava. Udicu provuèete kroz riblja usta, kroz telo i stomak i izvadite
vrh udice napolje. Jig vežete preko vrtilice za glavnu strunu. Na istu vrtilicu
postavite jednu ili dve trokrake udice na predvezima ne dužim od polovine dužine
kedera. Mamac bacate finim štapom dužine 2,5 do 2,7 m. Ovim sistemom pre-
tražujte sve slojeve vode, od dna do površine. Ožvljavanje se radi naglim trzajem
vrha štapa nagore i namotavanjem najlona. Na ovaj naèin riba kao da skakuæe po
dnu glumeæi ranjenu ribu.
Dosta pecaroša je neopravdano skeptièno u vezi uspešnosti varal-
ièarenja na štuku. Postoje dva razloga za to. Prvi je da je velièina štuka koje se
pecaju na ovaj naèin manja, oko 3,1 kg, ali je moguæe upecati veæi broj riba.
Drugo, varalièarenje je uspešnije u leto i jesen nego zimi, kada to pecaroši obièno
rade. Štap za varalièarenje je idealne dužine 2,7 m. Kada se peca iz èamca, potreb-
no je koristiti vrlo kratke štapove, dužine 1,8 m. Kombinacija karbonskog
teleskopa i mašinice je idealna, jer se štap drži u rukama sve vreme pecanja. Za
136 Ribe naših voda
ovu svrhu se koristi mekši štap u odnosu na onaj za dubinsko pecanje. Na špulnu
je potrebno postaviti do 100 m najlona nosivosti od 4,5 do 7 kg. Podvez sajla treba
da je 30 cm duga. Kraæi podvez ne treba koristiti, jer krupnija štuka guta mamac,
pa bi recimo 15 cm podvez bio progutan u jednom zalogaju i riba bi zubima pre-
sekla glavni najlon.
Zabacivanje i namotavanje najlona je bitno kod varalièarenja, medjutim
ima još nekih stvari o kojima treba brinuti. Nemojte zabacivati istu varalicu
bezbroj puta na sve strane. Bolje je prvo razmisliti gde bi štuke mogle da se nalaze
i gadjajte to mesto. Vrsta varalice naroèito zavisi od vremena i vrsti vode. U
mnogim sluèajevima samo iskustvo pomaže. Uzmite u obzir prozirnost vode, pod-
vodne panjeve, podvodnu vegetaciju i dubinu vode. Menjajte varalice èesto dok ne
dobijete pobednièku kombinaciju vrste, boje i velièine za taj dan. Ova promena
može biti presudna za uspešnost ribolova. Generalno, varalicu vodite polako i kon-
tinuirano, a zimi je spustite što je više moguæe u dubinu. Leti probajte po površi-
ni, ali probajte i u srednjem sloju vode. Ravnomerno vuèenje promenite u ispreki-
dano, samo ako ovo prvo ne daje rezultate.
Pretražite varalicom vode koje su naizgled nemoguæe za pecanje, na
kojima do sada niko nije pecao. Èesto se u ševarju kriju štuke u zasedi. Korišæenje
varalice sa jednom udicom omoguæava zabacivanje medju drveæe ili u sred
vodenog bilja. Nikad nemojte bacati varalicu baš na mesto gde oèekujete da je
štuka, veæ nekoliko puta zabacite oko tog mesta kako bi je izmamili iz zasede, a
ne bi uplašili.
Nepisano pravilo je da se u proleæe i jesen kada je voda hladna sve var-
alice vuku sporo kroz vodu. U leto, iste varalice se vuku mnogo brže, u zavisnos-
ti od situacije. Rano u sezoni manje varalice se pokazuju kao bolje od veæih mod-
ela. Veliki broj ribolovaca stavlja i kašikare ispred voblera pogotovu u rano pro-
leæe što je pogrešno. Voblere ne treba vuæi ravnomerno, jednoliènom brzinom,
kako to veæina ribolovaca pogrešno radi, veæ ih treba oživeti serijom kratkih trza-
ja nakon kojih dolaze pauze. Pauze ne treba da budu duže od 5 sekundi.
Vobleri se dele na tri vrste: tonuæe, plutajuæe i voblere sa neutralnom
težinom. Upravo ovi zadnji su najbolji u ranu jesen i kada je štuka neaktivna. Pri
pecanju na neaktivne štuke ove varalice se trebaju vuæi kratkim trzajem iza koje
sledi pauza od oko pet sekundi. Plutajuæi daju najjaèe vibracije od sve tri grupe i
ovo je možda najjaèi adut pri pecanju u dubokoj vodi i medju vodenim biljem, ali
je pitanje kako spustiti plutajuæi volbler u dubinu. Neki ribolovci koriste takozvani
"sistem u tri pravca" koji koristi teško olovo na jednom kraju sistema da povuèe
voblera (vezanom na drugom kraju sistema) na dno koji æe težeæi da ide ka površi-
ni uvek biti na odredjenom rastojanju od dna. Treæi kraj sistema je najlon koji vodi
Ribe naših voda 137
ka štapu i mašinici. Dobro su se pokazali Zoranovi vobleri velièine 9,11 i 13 cm
u crveno-beloj i zelenoj nijansi.
Bucktail jigovi moraju biti dugaèki najmanje deset santimetara.
Regularni plastièni jigovi su i dalje nezamenljivi za štuku u rano proleæe ili kasnu
jesen kada je štuka aktivna, ali nije agresivna da juri neku od brzih varalica.
Leptirice su svakako najrasprostranjenije i najpopularnije varalice u
lovu na štuku. Mogu imati duguljasti ili okrugli leptir. Takodje na kraju, na
trokrakoj mogu imati jelenovu dlaku, perje, plastiène niti, ili jiga što daje leptirici
dodatne vibracije. Najboje rade kada se brzo vuku ispod same površine i leptirom
prave turbulenciju i "guraju" vodu. Takodje jednolièno motanje se može koristiti u
kombinaciji sa kratkim trzajima što je dobra taktika u nekim situacijama
Stare dobre kašikare "Effzet" ili "Mepps Cyclops nr. 3" i danas hvataju
štuke istom žestinom kao i pre. Njihova imitacija kedera bilo da se vuku jedno-
lièno ili na trzanje, tipa trzaj, opuštanje, namotavanje, trzaj u stranu, izaziva štuku
da ih napadne. U sluèaju da se opazi štuka koja je promašila kašikaru , ne treba se
usporiti sa povlaèenjem, veæ naprotiv, treba ubrzati vuèenje varalice uz par naglih
trzaja. Veoma je korisno da se posle
svakih èetiri-pet okretaja ruèke na
mašinici napravi pauza od par
sekundi.
Spinerbait je jos jedna
odlièna varalica za štuku.
Spinerbeit može imati jedan ili dva
leptira. Leptiri mogu biti u više
kombinacija, kao dva duguljasta,
duguljasti i okrugli ili dva okrugla.
Dobro su se pokazli Mepps Anglia
velièina 4 i 5.
U Americi se sve èešæe
koriste silikonske varalice za
pecanje štuka. Pre svega tu su tvis-
teri, ali i razne gumice realnih obli-
ka riba. Vrh udice može biti spolja,
ali može se i ostaviti u telu varalice,
kako bi se smanjio rizik od kaèen-
ja. Najnovije tehnike vuèenja vor-
mova po dnu i slugova po površini
su se pokazale dobrim i za štuke.
138 Ribe naših voda
· Dubinu pecanja možete promeniti
pomeranjem klizeæeg stoper-èvora od
najlona nosivosti 3,6 kg, Power Gum-om
ili komadom elastiène trake.
· Žive mamce možete èuvati u èuvarci i to
što je kraæe moguæe, jer u njoj vrlo brzo
uginjavaju. Takodje možete koristiti plas-
tiène kanistre i posude koje treba potopiti
u vodu i privezati za obalu. Otvoreni deo
zatvorite finom mrežom i prièvrstite
gumicom za tegle.
· Buzzer-i su najnovije varalice koje se
koriste pri pecanju štuka. Potpuno su
razlièite od svih dosadašnjih varalica, jer
ne imitiraju pokrete ranjene ili bolesne
ribe.
· Štuka voli jake mirise. Bodorka, skuša
ili pola haringe iskorišæene kao mrtav
mamac pri dnu, daju dobre rezultate.
Probajte ove mrtve mamce da povlaèite
polako po dnu, oponašajuæi ranjenu ribu.
Jedna od preporuka je koristiti na istom sistemu jednu silikonsku varalicu u kom-
binaciji sa metalnom kašikom. Silikon æe dati vibracije, a kašika vizuelni efekat.
Dobra kombinacija je Timber Doodle #1 + Mister Twister Split Double Tail uz
dodatak male gavèice ili pijora okaèenog kroz usta na udicu od varalice. Ova kom-
binacija u sebi sadrži sve elemente: vizuelni efekat, vibraciju i mirisnu notu.
Površinskim gumenim varalicama, bez obzira da li su to imitacije žaba,
miševa ili nekih drugih sitnih životinja koje se mogu naæi u vodi, uspešno se mogu
loviti štuke. Tehnika je jednostavna. Zabacujte varalicu na željeno mesto, na
èistinu, tik uz ševar ili površinsku travu, saèekate sekund dva i nakon toga vuèete
varalicu u trzajima imitirajuæi plivanje žabe.
Za mušièarenje se koriste strimeri, specijalno izradjeni za štuku. Ovo su
krupniji strimeri živih boja, medju kojima crvena preovladjuje. Vode se po površi-
ni, i to u nizu nepredvidivih i uvek razlièitih trzaja. Kontra mora biti pravovreme-
na, ali ribar mora saèekati sekundu pre uzmaha rukom, kako bi se riba dobro
zakaèila. Ugriz je obièno spektakularan, kao i kod ostalih površinskih metoda
pecanja štuke.
Na nekim vodama, štuku je moguæe uhvatiti samo metodom ribolova
sa živim mamcima. Kada temperatura vode opadne ovu ribu je moguæe pokrenu-
ti jedino njima.
Za ovu vrstu ribolova potreban je jak i krut štap dužine 3,5 m. Prilikom
zabacivanja potrebno je obratiti posebnu pažnju kako mamac ne bi spao.Što je vrh
štapa tvrdji, to je spadanje verovatnije.
Kapacitet špulne treba da je bar 150 m. Najlon mora biti nosivosti 5,4
kg. Ukoliko je voda puna panjeva uzmite jaèi najlon nosivosti 6,8 kg.
Klizeæi okrugli plovci preènika 3 do 4 cm se danas najèešæe koriste.
Jednostavnim pomeranjem klizeæeg èvora možete menjati dubinu. Mali prsten
ispod klizeæeg èvora može poslužiti kao osiguraè da plovak ni pod kojim uslovi-
ma ne preskoèi preko èvora.
Pecanje živim mamcem je i dalje veoma zastupljeno u rano proleæe koje
je za ovu tehniku najbolje, prvenstveno zato što nema trave, a i štuka u to vreme
pliva pored obale u potrazi za hranom. Izaberite mesto, zabacite kedera i èekajte
da štuka sama dodje ka njemu.
· Lutajuæi živi mamac - Živa riba se slobodno kreæe podržavana
plovkom po celom toku vode. Iznad mamca na najlon se postavi par sitnih olova-
ca kako bi se onemoguæilo njegovo isplivavanje na površinu. Ovim metodom
može da bude problematièno postavljanje mamca na veæu dubinu.
Pecanje na plovak je u proleæe u suštini bolje nego pecanje na dnu, jer
ipak pecate u plitkim vodama. U sustini, klizeæi plovak je bolji od fiksiranog, zbog
Ribe naših voda 139
kontre koja je mnogo jaèa i efikasnija kada nema otpora koji stvara fiksiran plo-
vak. Keder treba da bude dugaèak oko 10 cm.
· Vodjeni živi mamac - Ovaj metod je slièan prethodnom, sa tim da se
ovde koriste posebno dizajnirani plovci koji kontrolišu kretanje mamca kroz vodu.
Ova taktika je korisna kada duva vetar. Iskusan pecaroš, ovom metodom, može
zabaciti mamac na daljinu preko 150 m.
Ne treba koristiti ovaj metod na vodama obraslim travom i na vodama
gde ima puno potopljenih grana i panjeva, jer tu plovak mora da se postavi previše
plitko.
Nakon što zabacite mamac, pomerite se par metara niz obalu i privucite
ga malo. Ovaj postupak ponavljajte sve dok ne izvuèete mamac blizu obale. Cilj
je prebrisati što veæu površinu vode mamcem.
· Živi mamac sa potpoljenim plovkom- Ponekad je potrebno da bacite
mamac što je bliže moguæe nekom mestu gde oèekujete da je štuka, recimo blizu
nekoj potopljenoj grani. Ovo je najbolji metod za tu namenu. Plovak se kod ovog
metoda potpuno potapa ispod površine, ali tako da pluta pod vodom. Plovak æe
pridržavati podvez i mamac na željenoj dubini.
· Živi mamac na dubinci - Ukoliko treba da postavimo mamac blizu
dna vode i ukoliko je voda bez prirodnih zapreka možemo koristiti klasièni dubin-
ski metod. Na udicu pored žive ribe, postavljamo i jednu stiropornu kuglu kako bi
pridržavala mamac da ne legne na dno, odakle ga štuka neæe uzeti.
Kasnije u sezoni pogotovu kada otopli, pecanje kederom na dnu daje
bolje rezultate od pecanja sa plovkom, jer se mamac može spustiti na mnogo veæe
dubine nego sa plovkom.
· Živi mamac na otpuštenom najlonu - Na kraj najlona postavlja se
samo par sitnih olovaca, kako bi primorali ribicu da se spusti niže u vodu. Mana
ovog sistema je loša signalizacija ugriza štuke.
· Vuèenje živog mamaca - Ukoliko se nalazite u èamcu, možete pri-
meniti i ovaj metod. Jednostavno nakaèite živu ribu na udicu i vucite ceo sistem
za èamcem. Kod pliæih voda obavezno koristite plovak, dok kod dubljih to nije
neophodno. Zapamtite da je štuka dosta spora kada krstarite èamcem.
Za podveze obavezno koristite sajle. Uobièajena jaèina sajli za štuku je
9 kg. Za izuzetno teške vode, pune prepreka koriste se sajle do 13,5 kg. Sajla mora
biti najmanje 50 cm duga.
Koristite najbolje, karbonske udice sa izuzetno oštrim vrhovima.
Usaglasite velièinu udice sa mamcem koji koristite. Uobièajene velièine su 10s, 8s
i 6s.
Sitne mamce je najbolje kaèiti na usnu jednom udicom. Kod onih koji
140 Ribe naših voda
imaju meke usne, provucite udicu kroz obe usne. Veæe mamce zakaèite na dve
udice koje su jedna od druge odmaknute 8 cm. Za metode vuèenja i vodjenja
mamca, gornju udicu provucite kroz usnu, a donju blizu pektoralnog peraja. Za sve
druge sluèajeve jednu udicu zakaèite na sred ledja, a drugu kod korena repa kako
bi onemoguæili mamac da luta vodom.
Ribe naših voda 141
l
Tel: 031 512 467
http://www.geocities.com/zoranvid e-mail: zoranvid@ptt.yu
Ako vobler uzdiže levi bok
u odnosu na ribolovca,
pažljivo pomeriti vodeæu
alku u desnu stranu.
Vobler radi pravilno kada
su mu ledja u odnosu na
trbušni deo postavljena
vertikalno.
Ako vobler uzdiže desni
bok u odnosu na ribolovca,
pažljivo pomeriti vodeæu
alku u levu stranu.
Vobleri koji su nastali kao spoj velike ljubavi
i krajnje sportskog pristupa ribolovu.
Razne velièine, težine, vibracije i širok spektar
boja su garancija da æete i vi medju njima
naæi nešto za sebe.
Ukoliko želite da vobler
pravi sitnije vibracije,
pažljivo pomerite vodeæu
alku na gore.
Ovo je "osnovna"
vibracija voblera
Ukoliko želite da vobler
pravi krupnije vibracije,
pažljivo pomerite vodeæu
alku na dole.
Hipophthalmichthys molitrix
& Aristichthys nobilis
Tolstolobik
P
ostoje dve vrste tostolobika u nas: beli
(Hipophthalmichthys moltrix) i sivi
(Aristichthys nobilis). Narastu do 1 m.
Dostižu 20 kg mase. Tolstolobik je prenet iz
Kine, iz reke Amur. Gaji se u ribnjacima, a naselio je i Dunav i njegove pritoke.
U našim vodama se mresti jedino veštaèki.
Beli se kao mladj hrani zooplanktonom, a kada poraste iskljuèivo fito-
planktonom (algama i jednoæelijskim organizmima).
Sivi se i kao odrastao hrani zooplanktonom (larve, vodene bube).
Medjutim, u ribnjacima, obe se vrste mogu naviknuti i na gliste i na zrnastu hranu.
Lov tolstolobika
Ulov tolstolobika je uglavnom sluèajan. Èešæi je na hranjenim vodama,
gde se on navikava na zrnastu hranu.
Lovi se sa više uspeha na plovak u srednjim slojevima vode nego dubin-
ski. Najlonom od 0,20 mm do 0,30 mm i šaranskim udicama. Za uspešan ribolov
obavezno je korišæenje primame (primama u vodi treba da stvara oblak po èitavoj
visini vodenog stuba i blago muti vodu oko hranilice), od mamaca se koristi, praz-
na udica kod sistema sa tehnoplanktonskom tabletom (tolstolobik usisa udicu pri-
likom hranjenja), stiroporna kuglica, svila mladog kukuruza, mlad ili kuvani kuku-
ruz, list deteline, komadiæi vodenog bilja. Najbolji trenuci za ribolov su rani jutar-
nji i kasni veèernji èasovi.
142
j
II deo:
Osnovni pecaroški pribor
Sadržaj
II dela
PLOVCI
KLIZEÆI PLOVCI
Klizeæi plovak od gušèijeg pera
ŠUPLJI PLOVCI U OBLIKU OLOVKE
VAGLER PLOVCI - PLOVAK SA TELOM
VAGLER PLOVAK - OD GUŠÈIJEG PERA
INDIKATORI TRZAJA
STRUNA
ÈVOROVI
PODVEZI
UDICE
ÈUVARKA I MEREDOV
147
148
149
150
151
153
154
157
159
162
165
167
"#
Zašto plovci plutaju ili šta pecaroš mora
da zna o njima
Plovci
D
efinicija: Jedan objekat pliva ako je
težina vode koju on zauzima kada se
potopi veæa od njegove sopstvene
težine. Pre svega plovak mora da bude tako
izradjen da pruži minimalan otpor ribi koja uzima mamac. Ovo znaèi da plovak
mora biti tako postavljen u vodi da iz nje viri samo antena, koja je najtanji deo
plovka. Namena antene plovka je a) da bude signalizator ugriza i b) da da plovku
veæi potisak kada mu je telo potpuno potopljeno.
Što je antena deblja i duža, potisak je veæi. Birajuæi plovak sa najtanjom
moguæom antenom za date uslove pecanja(vetar, struja vode, masa mamca i olova)
osiguravate da riba oseti najmanji otpor pri ugrizu, a vi dobijate maksimalno
osetljiv plovak. Uobièajene dimenzije antene su od 0,3 do 4 mm. Možda se razli-
ka izmedju 0,3 i 1 mm antene vama ne èini posebno velika, ali treba imati u vidu
da je zapremina valjka proporcionalna kvadratu polupreènika,što znaèi, da æe ovaj
drugi plovak dati 11 puta veæi otpor pri ugrizu.
Jedna od najèešæih zabluda je da su plovci sa metalnom antenom
osetljiviji od onih drugih. To generalno nije taèno jer se plovak mora gledati u celi-
ni, a kao parametar se uzima njegova gramaža. Uticaj antene se raèuna samo preko
njene zapremin. Odavde sledi da su osetljiviji plovci sa lakšom i tanjom antenom.
Težina tela plovka utièe na njegovu osetljivost i to tako da plovak sa težim i širim
telom ima veæu inerciju te je i manje osetljiv.
Poslednji faktor koji utièe na osetljivost plovka je površinski napon na
spoju vode i tela antene. Najmanji je kod glatkih plovaka, a što je plovak rapaviji
to se ovaj uticaj jaèe izražava. Jedini naèin na koji možete uticati na ovu pojavu je
da smanjite hrapavost površine plovka premazujuæi antenu vazelinom.
147
f
Klizeæi plovci
K
lizeæi plovci od balze su obièno u obliku
šipkice preènika od 1 cm pa naviše.
Nekim ribolovcima mogu se uèiniti pre-
grubim, ali njihova glavna namena je u turbu-
lentnim, brzim vodama, gde neæe dati lažnu signalizaciju. Balza ima izuzetnu
sposobnost da se održi na površini vode, pa ovi plovci nisu podložni uticajima
talasa. Drugi plovci bi kod ovakvih uslova davali pogrešnu manifestaciju ugriza
ribe. Ovi plovci, se kao i svi klizeæi plovci koriste na onim mestima gde je dubina
vode veæa od dužine štapa. Kao stoper za plovak može se koristiti mala gumica,
ali i specijalan stop èvor koji treba
vezati od istog najlona kao i glavnu
strunu.
Postoje dva metoda da se
optereti ovaj plovak. Prvi je da se
postavi jedno olovo (Olivette) koje
æe povuæi najlon kroz alkicu naniže. Olovo treba da bude dovoljno veliko kako bi
uspelo da ispravi plovak. Tradicionalni metod èini grupa od nekoliko manjih olo-
vaca (AAA ili BB) na treæini udaljenosti izmedju udice i plovka, ka udici. Prvi
metod daleko brže uspravlja plovak i èini trzaj mnogo lakše vidljivim.
Najlakše je postaviti par najmanjih olovaca na kraj najlona, bliže udici,
kako bi se spreèilo zamršenje najlona pod uticajem vodenog toka, za vreme
zabacivanja i kontriranja. Kod izuzetno plitke vode (do 1m), ova opasnost nije
realna, pa ne treba dodatno otežavati najlon.
Izrada plovaka
Za izradu klizeæih plovaka potrebno vam je sledeæe: skalper, komad balze preèni-
ka 1cm, srednje grubi i fini brusni papir, lepak za drvo, metalni provodnik za
najlon, crna masna boja, bela podloga za bojenje drveta, fluorescentna boja, lak i
· Boja tela plovka je obièno lièna stvar
pecaroša. Jedni tvrde da je beli plovak
odlièan ukoliko plovak stoji izmedju vas i
sunca, dok se drugi kunu u crni plovak.
148
igla. Koristeæi skalper, odsecite komad balze potrebne dužine. Srednje grubim
brusnim papirom jedan kraj plovka napravite da bude zaobljen, dok drugi kraj
izdužite kako bi lakše ponirao u vodu. Sve izbrusite finim brusnim papirom. pre-
farbajte plovak belom podlogom i postavite vodjice za najlon. Gore sitniju, kako
bi se plovak zaustavio kod stop èvora, a dole krupniju. Obratite pažnju da vodjice
budu u jednoj liniji. Prefarbajte plovak u crno, nakon toga vrh obojite fluorescent-
nom bojom. Iglom oèistite vodjice od zaostale boje.
Klizeæi plovak od gušèijeg pera i njegova izrada
Ovo je višenamenski plovak koji se sastoji od tela od pera price, jedne
boène vodjice i antene. U zavisnosti od velièine može nositi olova od velièine 6 do
olova velièine 12, a može biti dugaèak od 2 do 10 cm. Preènik tela mu je od 5 do
7 mm.
Ukoliko pravite ovaj plovak, možete ga napraviti taèno za onoliko olova
sa koliko želite da ga opteretite. Uzmite pero i oèistite ga od peruške skalperom i
nakon toga obradite žbicu sa finim brusnim papirom. Postavite boènu alkicu i
odsecite pero na željenu dužinu. Uzmite antenu i zabodite je u plovak. Postavite
mali komad najlona sa željenim olovnim optereæenjem i stavite plovak u posudu
sa vodom. Plovak treba da stoji uspravno i nosi olovo. Ukoliko plovak tone sma-
njite antenu. Ukoliko je plovak previše izronio ili smanjite telo ili poveæajte
antenu. Tek kad dobijete željeno ponašanje plovka izvadite plovak iz vode i
osušite ga. Nakon toga zalepite antenu na plovak i dva puta prelakirajte plovak.
Belom podlogom pa onda fluorescentnom bojom predjite preko vrha plovka, a
zatim donji, porinuti deo plovka obojite tamnom bojom.
Za izradu plovka vam je potrebno: pero, fini brusni papir, skalper, epok-
si lepak, drvena èaèkalica kao antena, èetkice, igla ili udica velièine 14 ili 16 za
vodjicu i klešta.
Pribor 149
98
Šuplji plovci u obliku olovke
P
lovci koji su šuplji i u obliku olovke
mogu biti izradjeni od prirodnih materi-
jala kao što je stabljika trskeili bodlja
bodljikavog praseta, ali se u novije vreme izra-
djuju od plastike. Ovi plovci su èvršæi od onih od balze i teže se lome. Mogu se
upotrebiti kao klizeæi , ali i kao fiksni. Ukoliko su plastièni na vrhu imaju poklopac
koji može da se odvoji i na njegovo mesto postavi fluorescentna ampula za noæni
ribolov. Vrh od balze može biti zaobljen, zašiljen ili u obliku ramena.
Prva dva vrha imaju vrlo sliène karakteristike, mada neki pecaroši sma-
traju da zašiljen vrh ima prednost kada je vetrovito. Plovak sa vrhom u obliku
ramena ima veæu nosivost, a smanjen otpor.
Izrada plovka
Najteže se izradjuje samo telo plovka koje u unutrašnjosti mora biti
šuplje. Odsecite parèe trske, dužine tri plovka. Oèistite stabljiku od lišæa.
Prièvrstite bušilicu u držaè i ukljuèite je na malu brzinu. Pozicionirajte komad
trske i polako spuštajte bušilicu, pazeæi da ne oštetite trsku. Kada probušite
cevèicu, blagim brusnim papirom dovršite ivice. Da bi na osnovu od trske dodali
vrh od balze potrebno je da izradite zubac dužine 1 cm i širine od 1,5 do 3 mm u
zavisnosti od dimenzija plovka.
Odsecite komad balze i u njemu naèinite žleb u koji može upasti jezièak
koji ste naèinili na komadu trske. Prilepite balzu za trsku i finim brusnim papirom
dajte završni oblik plovku.
Za izradu plovka potrebni su vam: elektrièna bušilica, 4-5 cm stabljike
sveže trske, grubi i fini brusni papir, èetkice, epoksi lepak, komad balze preènika
1 cm, farba, reckast nož, skalper.
150
O
Vagler plovci - plovak sa telom
O
vde govorimo o plovcima za duge
štapove koji imaju druge karakteristike
od onih za teleskope. Pre svega ovi
plovci prilikom zabaèaja ne smeju da mrse
najlon. To znaèi da im je centar mase dovoljno nisko da ne dozvoljava obrtanje
plovka u toku zabacivanja. Ovo se može postiæi korišæenjem pravog materijala i
njegovom dovoljnom dužinom. Drugim reèima laki materijali moraju biti na vrhu
plovka, a teški na njegovom dnu. Najboljni naèin da odliène komercijalne plovke
prepravite, jeste da na njihovom dnu dodate tanko olovce (velièina 10 do 12). Pri
izradi plovka naèinite ga sa telom dužine 15 cm, što je za 3 do 5 cm duže od
uobièajenih komercijalnih plovaka. Najpopularniji oblici tela su oblik ragbi lopte,
obrnute suze, kruške i luka. Kakav god da je oblik, plovak mora biti maksimalno
simetrièan. Telo plovka može biti i šuplje iznutra i u tom sluèaju je plovak još lakši
i ima veæu nosivost.
Kvalitet balse izuzetno mnogo utièe na osobine plovka. Gustina balze
može biti od 0,06g/cm
3
do 0,25g/cm
3
, a najbolja je ona sa gustinom u opsegu 0,1-
0,15 g/cm
3
. Razlog je sledeæi, ako pravite plovak od 3 g, to znaèi da æe mu zaprem-
ina biti 3 cm
3
. Ovo znaèi da æe sa balzom od 0,1 g/cm
3
telo biti teško 0,3 g, a sa
onom od 0,25 g/cm3 ono æe imati masu od 0,75 g. Razlika je u 0,45 g, koja kada
se doda na vrh èini da plovak lako mrsi najlon. Zakljuèak je: “što lakša balza, to
bolje”.
Što se tièe antene postoji mit da je plovak sa težom antenom osetljiviji.
Preporuka je praviti plovke sa antenom od fiberglasa. Ovaj materijal je lakši od
metala, mnogo je uoèljiviji, ali i dovoljno èvrst da bude antena.
Nerdjajuæi èelik je najbolji materijal za vodjice i to
· 0,4 mm preènika za plovke ispod 0,4 g
· 0,5 mm za plovke u opsegu 0,4-2 g,
· 0,6 mm za 2-4 g i
151
· 0,8 mm za 4 g i teže.
Takodje se može koristiti i karbonsko vlakno za izradu vodjica.
Izrada plovka
Za izradu plovka potrebni su vam:
· komad balze
· komad pleksiglasa
· skalper
· šuplja cevèica ili cev od pleksiglasa ili metala za antenu
· šuplja cevèica za dno plovka sa alkom za kaèenje
· grub i fin brusni papir
· burgija
· èetkice, boje i lepak.
Najveæi problem je izraditi više plovaka iste geometrije. Za tu namenu
koristi se 5 mm debeo pleksiglas na kome se ureže oblik plovka. Nakon toga se na
konturnu ivicu pleksiglasa nalepi sitan reèni pesak ili brusni papir. Prvi korak kod
izrade je da skalperom ovlaš izbrusite telo plovka. Potrebna je mala bušilica, bater-
ijska. Prvo se tanka žica ubode u balzu i pomoæu nje postavi balza u glavu make-
tarske bušilice. Približavajuæi alat od pleksiglasa balzi koja rotira, rezbari se telo
plovka.
Ako želite da imate šuplji plovak, možete burgijom izbušiti sredinu
balze. Ovo nemojte raditi elektriènom bušilicom, veæ burgiju držite u rukama i
polako je okreæite. Nakon toga se odredjuje osa simetrije (središte) plovka i ubada
se antena. Nakon rezbarenja ubada se i druga-donja, antena i vodjica koja se dodat-
no lepi. Nakon toga se plovak premazuje i na njemu se piše gramaža. Ukoliko
želite, možete plovku dodati stalno optereæenje. Na dnu plovka navijte komad žice
i potopite plovak.
Kada vam je plovak dovoljno optereæen osušite ga i zajedno sa spiralno
uvijenom žicom prilepite. Prelakirajte i obojte. Ovako dobijen plovak je nešto teži
pa ga je moguæe dalje zabacivati.
152 Pribor
G
Vagler plovak - od gušèijeg pera
V
agler od ptièijeg pera je naroèito osetljiv
i lak plovak. Pruža izuzetno mali otpor.
Obièno je blago zakrivljen treba obratiti
pažnju pri zabacivanju da trbuh plovka bude
okrenut od pecaroša. Ovaj plovak se može postaviti i kao vagler, ali i kao fiksni
plovak. Može se koristiti i u sistemima sa neoptereæenim najlonom, bez olova kada
se peca klen ili šaran i kada plovak leži na površini vode.
Izrada plovka
Izaberite pero od guske ili labuda dužine 30 cm. Skalperom odsecite
perušku sa obe strane cevèice i finim brusnim papirom obradite ivice. Odsecite
cevèicu na užem kraju i izdubite rupu od 1,5 cm.
Uzmite drvce debljine 2 do 3 mm i dužine oko 2,5 cm i uvucite ga u
rupu. Zalepite epoksi lepkom. Kada se lepak osuši zalepite na drvce plastièni ada-
pter koji æe imati istu funkciju kao i metalna alka - da kroz nju prolazi najlon, a ne
prolaze olovca. Nakon postavljanja plovka na najlon, dodajte dva AAA olova sa
obe strane plovka. Probajte plovak u vodi i obeležite liniju dokle je potopljen i
željenu dužinu plovka. Izvadite ga iz vode i dobro osušite. Odrežite plovak na
željenu dužinu i prelakirajte ga dva puta. Svaki put ga blago obrusite. Najzad
uzmite boju i ofarbajte plovak, a vrh do linije potapanja ofarbajte u fluoresvcent-
nu boju.
Umesto gusèijeg ili labudovog pera, možete koristiti i fazanovo pero za
vrlo osetljive vaglere.
Za izradu plovka vam je potrebno: pero od guske, labuda ili fazana,
skalper, fini brusni papir, mala burgija, komadiæ drveta, epoksi lepak, èetkica, lak,
crna poliuretanska boja, bela podloga i fluorescentna boja.
153
J
Indikatori trzaja
P
ored plovaka, postoji niz drugih metoda
detekcije ugriza ribe. Na osnovu pon-
ašanja ovih dodataka - naprava, vešt
ribolovac može proceniti najbolje vreme za kon-
triranje. Neke ribe su izuzetno osetljive na otpor mamca, pa je potrebno usaglasiti
vrstu indikatora sa ribom koju oèekujemo na udici.
Vrh štapa
Današnji štapovi se prave od takvih materijala, da mogu biti laki, tanki,
jaki i elastièni u isto vreme. Ovo omoguæuje da su za pecanje riba dubinskom
metodom koje imaju jak trzaj, kao što su mrena i klen, nepotrebni dodatni indika-
tori.
Dodirivanje najlona
Najjednostavniji metod detekcije trzaja je kada držeæi štap istovremeno
držite i najlon izmedju palca i kažiprsta ruke ili kažiprsta i špulne mašinice.
Reagujte kada se najlon zategne i kada poène da vam klizi pod prstima. Ovaj
naèin se najèešæe koristi kada pecate u pokretu. Nezamenjiv je kada pecate sa
neoptereæenim najlonom, kada na najlonu imate samo, udicu i mamac, bez olova
ili plovka. Takodje u brzim rekama, kada pecate na mestima gde voda ima jaku tur-
bulenciju, ovo je najlakši naèin detekcije. Trzaji klena, kleniæa i mrene se obièno
detektuju na ovaj naèin. Mana ovog metoda je što u jednom trenutku možete kon-
trolisati samo jedan štap i što ga morate sve vreme držati u rukama.
Indikatori iz kuæne radinosti
Jednostavan indikator može se dobiti od grudve nakvašenog i nagn-
jeèenog hleba, preènika 5 cm, postavljenog izmedju mašinice i prvog provodnika.
Najlon blago otpustite, tako da grudva bude 30 do 45 cm ispod linije štapa. U
154
sluèaju trzaja, kugla se podiže, ako riba odlazi od štapa, odnosno spušta, ako riba
prilazi obali. Ovaj metod je najefikacniji pri lovu dubinskom tehnikom linjaka,
šarana, deverike, bandara i jegulje. Mana ovog metoda je što se pri vetru sistem
klati, što se može rešiti podmetanjem jedne veæe prazne tegle ispod kugle tako da
ona bude u tegli.
Umesto kugle hleba, može se koristiti i èep od flaše od teènosti za pran-
je sudova. Ovaj plastièni èep je veæ probušen i namešta se pre zabacivanja, ne
spada nakon kontre i mnogo je lakši i osetljiviji od kugle hleba.
Èesto se kod nas koriste i deèije fluorescentne narukvice. Ove narukvice
su izradjene od jedne vrste meke plastike u obliku creva. Fluo crevo se lako savi-
ja u obliku alke i formira narukvicu. Ovakav indikator je vrlo jeftin, a mana mu je
što je nešto teži i što za razliku od majmuna ne oslobadja najlon pri privlaèenju
ribe.
Neki ribolovci prave jeftine identifikatore od parèeta papira, staniola ili
celofana i para èaèkalica. Nakon zabacivanja, najlon se zategne, pa mu se napravi
stomak izmedju mašinice i prve alke, tako da dodiruje zemlju. Na tom mestu,
postavlja se komad papira preko najlona i ceo sistem prièvršæuje dvema èaèkali-
cama za zemlju. Prilikom trzaja, najlon se lako oslobadja, a prilikom privlaèenja
nema nikakvih smetnji od strane identifikatora. Jedina mana je nešto slabija
oèiglednost trzaja.
Indikatori koji se kaèe na najlon
Dva najpopularnija indikatora iz ove grupe su majmuni i elektronski
alarm.Možete ih koristiti odvojeno, ali i u kombinaciji sa nekim drugim detek-
torom trzaja.
Majmun
Majmun je dizajniran po principu grudve hleba. Sastoji se od tela maj-
muna koje se može slobodno kretati po nerdjajuæoj šipci - zvanoj igla. Igla je
dugaèka 45 do 90 cm i postavlja se ispod štapa na zemlju izmedju mašinice i prve
vodjice. Najlon se otpušta, tako da pravi stomak od 45 cm i kaèi se o majmuna koji
se nalazi na igli. Kada riba uzme mamac i krene ka obali majmun pada ka zemlji,
a ukoliko odlazi, majmun se penje ka vrhu šipke. Pri kontri, majmun spada pot-
puno sa igle i oslobadja najlon, pa je vodjene ribe neometano.
Elektronski alarm
Elektronski alarm može biti zvuèni, vizuelni ili kombinovani. Najlon se
postavlja u žleb indikatora. Pokret najlona po žlebu se detektuje i signalizira.
Indikatori za vrh štapa
Pribor 155
U ovu grupu spadaju quivertip, swingertip i springtip. Osetljivi su i ne
pružaju gotovo nikakav otpor. Namenjeni su ribama koje ne odnose svoj mamac,
kao što su deverika ili bodorka, dok šaran i linjak, svojim trzajem èesto otkinu
indikator sa vrha štapa pre nego i uspete da reagujete.
Quivertip
Ovo je najuniverzalniji indikator za vrh štapa i može se koristiti za skoro
sve vrste riba, ali je ipak najbolji za deverike, klenove i mrene. Quivertip je prak-
tièno najjednostavniji dodatak za vrh štapa u obliku izuzetno elastiènog štapiæa.
Može se dodatno montirati na svaki štap, ali može biti i fabrièki ugradjen. Dužina
mu je od 20 do 60 cm. Mekši su za mirne vode, tvrdji za brže. Veština se sastoji u
pravilnom natezanju najlona. Previše opušten najlon neæe na vreme podiæi quiver-
tip, a prezategnut æe pružati preveliki otpor ribi.
Swingtip
Swingertip se sastoji od jednog èvrstog štapiæa od pleksiglasa ili karbona
koji je preko elastiènog zgloba od gume ili najlona vezan za vrh štapa. Na sebi
može imati jednu ili više vodjica. Štap se postavlja horizontalno, i pod uglom od
45
O
u odnosu na tok reke, pa swingtip stoji vertikalno u odnosu na vodu i podiže
se u sluèaju da riba odlazi od obale, a obara se ukoliko riba prilazi. Odlièan je za
sve ribe koje brzo uzimaju mamac. Mana mu je velika osetljivost na vetar, po
kome poèinje da se njiše. Dužina swingertipa je od 25 do 50 cm. Što je voda dub-
lja i tok jaèi, swingertip treba da je duži.
Springtip
Springtip je mešavina prethodna dva dodatka. Kao i swingtip kaèi se na
štap preko elastiène veze, ali je i sam elastièan kao quivertip. Ovo ga èini izuzetno
osetljivim i preporuèuje se za ribolov na mirnim vodama riba koje imaju slab trzaj
kao što je bodorka.
156 Pribor
C
Struna
P
overenje u vaš pribor je neophodno kada
podjete u ribolov. Obièno se najviše
neprijatnosti dogadja zbog strune. Zbog
toga struna mora biti perfektna. Boja strune se
obièno bira tako da bude maskirna. Èesto je to crna, braon ili zelena. Medjutim,
vrlo je verovatno da riba ne obraæa pažnju na boju, veæ na sjajnost. Sjajna struna
æe sigurno uplašiti ribu ili joj poveæati opreznost.
Monofilament - struna od jednog vlakna
Sve do pojave najlona 1940. godine, kao monofilament se koristio laneni
ili svileni kanap, koji je morao da se skida sa špulne i suši svaki put nakon peca-
nja. Najlonski monofilament se izuzetno lako održava. Treba ga držati na suvom i
tamnom mestu i treba ga zameniti svaka 3 do 4 meseca. Imajte na umu da ultravi-
oletno zraèenje i vlaga slabe najlon.
Obièno vam ne treba više od 100 m najlona na špulni. Za laki ribolov u
plitkim vodama treba vam najlon nosivosti 0,5 do 1,4 kg. Ukoliko je voda dubo-
ka, jaka i puna panjeva poveæajte nosivost, a na špulnu dodajte i do 200 m strune.
Odlika loših najlona je da imaju memoriju, odnosno zadržavaju oblik u
kome su se nalazili jedno vreme. Druga karakteristika lošeg najlona je da su po
površini ljuspasti. Ovakvi najloni lako pucaju, mrse se, onemoguæavajuæi meko
zabacivanje i teško se vežu.
Plivajuæa struna
Veæina struna tone i one su pogodne za pecanje dubinskom metodom i
plovcima na dnu. Postoje i strune koje plivaju i koriste se za površinski ribolov. Od
potapajuæe strune možete dobiti plivajuæu, ako u lanenu krpicu natopite malo
masti i provuèete najlon kroz nju. U pecaroškim radnjama možete naæi specijalne
vrste masti za ovu namenu.
157
Upredena struna
Da bi se poveæala nosivosti, a smanjila debljina tanke strune se upreda-
ju u jednu deblju. Na ovaj naèin moguæe je dobiti strune izuzetne tankoæe, a velike
nosivosti. Ovako upredene strune su meke i lako se vežu i riba ih slabije oseæa.
Multifilament - multivlakno
Multifilament je novijeg datuma. Sastoji se od mnoštva mikrotankih
najlona, koji kada se navlaže postaju skoro nevedljivi. Kryston multivlakno je u
ovom trenutku vrhunac tehnologije. Multivlakno se obièno koristi za podveze, jer
mu je cena dosta visoka.
Èelièna struna
Za ribolov grabljivica, posebno onih koje imaju zube, kao što su štuke i
smudjevi neophodno je koristiti èeliène strune. Ove ribe bi svojim zubima sa
lakoæom prekinule sve druge èisto najlonske strune. Èeliène strune u sredini imaju
èeliène sajle malih preseka, a obložene su slojem najlona. Krute su i ne mogu se
koristiti kod opreznih riba. Teže se vezuju od klasiènih struna te stoga postoje
posebni vezovi za njih. Obièno se koriste samo za podveze.
158 Pribor
Vrsta ribe
Bandar
Bodorka
Bratfiš
Bucov
Crvenperka
Deverika
Jegulja
Karaš
Klen
Linjak
Lipljen
Mrena
Plotica
Podust
Smudj
Som
Šaran
Štuka
Debljina strune(mm)
0,25-0,35
0,15-0,20
0,25-0,35
0,35-0,45
0,15-0,20
0,25-0,35
0,35-0,45
0,20-0,30
0,25-0,35
0,20-0,30
0,15-0,25
0,30-0,40
0,25-0,35
0,20-0,30
0,30-0,50
0,45-1,00
0,35-0,50
0,35-0,60
Broj udice
4-7
10-14
7-10
2/0-3
10-14
5-10
1-6
8-14
3-11
7-11
10-12
3-8
6-8
8-12
2-6
5/0-1/0
2-6
2/0-4
I
Èvorovi
D
va najèešæa uzroka prekidanja strune su
spadanje èvora i njegovo odvezivanje te
i pucanje strune zbog intenzivnog prela-
manja kada se naglo optereti u trenutku kada
riba zagrize. Najlonskim monofilamentom je najlakše vezati èvor. Razlog tome je
njegova izuzetna glatkost, ali tu je i opasnost od samoodvezivanja èvora iz istog
razloga. Strunu je lako oštetiti. Površinska abrazija pod uticajem vode i sunèevih
zraka, istezanje, prevezivanje i ostale deformacije utièu na jaèinu strune. Treba
imati na umu, da recimo samo zbog uticaja sunèeve svetlosti struna može da oslabi
i do 50%. Vezivanje èvorova na struni i njihovo preterano stezanje može oštetiti
strunu.
Koliko zategnuti èvor
Zatežite èvor polako odmereno povlaèeæi krajeve najlona. Ovo æe sig-
urno rezultovati odredjenom dozom toplote koja æe se osloboditi na samom vezu.
Preterana toplota može oštetiti strunu i oslabiti je. Dobro je da sam èvor podmažete
nekim mazivom kao što je voda ili pljuvaèka. Nemojte zatezati èvor trzajem. On
æe oslabit strunu.
Završni zahvati
Uvek namotajte onoliko namotaja koliko je u prikazu èvora i reèeno. U
suprotnom, èvor "e se odvezati pri prvom jaèem trzaju. Veæina poznatih èvorova
izgleda vrlo uredno kada su pravilno vezani. Ukoliko vam èvor imalo lièi da je
musav, odsecite strunu i ponovite vezivanje. Nemojte se kockati. Kada zavežete
èvor, potrebno je da odseèete vešak najlona. Uvek to radite makazama i ostavite
minimalno 1 mm najlona na kraju. Maksimalo možete ostaviti 3 do 4 mm kod
èvorova za varalice i virble.
Broj èvorova na struni treba da je minimalan. Nosivost èvora je najviše
80% od nosivosti strune.
159
Najèeše korišæeni èvorovi
Half blood èvor, je jednostavan èvor za vezivanje virbli, olova i udica.
Napravite minimalno šest okretaja pre nego ga zategnete. (1)
Poboljšani half blood, je varijanta osnovnog half blood èvora, ali koji
teže spada i odvezuje se. (2)
Dupla overhand petlja, je idealna za vezivanje dve petlje jedne za
drugu. (3)
Loop-to-loop, je naèin vezivanja dve petlje jedne o drugu. Jedina mana
ove tehnike je ta što petlje èesto skupljaju travu dna vode. (4)
Vodeni èvor, je mali i uredan èvor za povezivanje dve strune, ali i za
vezivanje podveza i klizeæeg stopera. (5)
Whipping èvor, služi za vezivanje udice na strunu. Na slikama (6a), (6b)
i (6c) prikazano je vezivanje ovog èvora u etapama.
Obavijte najlon bar osam puta i podmažite èvor. (b)
Držite slobodan kraj najlona i polako zatežite. (c)
160 Pribor
6a
6c
6b
5
4
3
2
1
Èetvorostruki griner èvor, je odlièan èvor za povezivanje vrtilica i udica
sa alkom. (7)
Klinè èvor, je najèešæe korišæeni èvor za povezivanje vrtilica. (8)
Mahin èvor, služi za povezivanje dve strune. (9)
Griner èvor, namenjen je za povezivanje struna. (10)
Pribor 161
M
7
8
9
10
Podvezi
N
ajlon, olovo i udica èine podvez.
Uobièajeno je da pecaroš pre pecanja
napravi nekoliko podveza kako bi ih
iskoristio na vodi. Nije loša ideja da se komp-
likovaniji podvezi kod kuæe urade bez udica, a da se one vezuju tek na vodi, kako
bi uvek koristili oštre i nove udice.
Bela riba uglavnom uzima hranu sisanjem. Kada je najlon zategnut, on
pruža veliki otpor i riba uglavnom odlazi od udice nakon prvog trzaja. Što je najlon
finiji i mekši više æete trzaja imati. Medjutim ovakav najlon bi omoguæio samo
pecanje plovkom i to veoma lakim. Još gore, ukoliko bi naišla iole veæa riba,
najlon bi zbog svoje male nosivosti verovatno pukao. Da bi se ovi problemi pre-
vazišli koriste se podvezi koji se montiraju na kraj najlona i na sebi nose samo
udicu. Izradjuju se od tanjeg
najlona, pa ukoliko i dodje do
pucanja, ostajete samo bez udice.
Uobièajena dužina podveza je 45
cm. Duži podvez bi mogao da se
ošteti od olova koje mora da se
nadje na manjoj udaljenosti od
udice. Kraæi bi pukao jer nije u stanju da apsorbuje iznenadan trzaj. Kada pecate
dubinskom metodom, probajte da koristite maksimalno dugaèke podveze.
Obièno se misli da je za pecanje riba recimo mase 2,5 kg, potreban
najlon nosivosti od 2,5 kg. To bi bilo taèno kada bi najlonom ribu vukli direktno
bez štapa i mašinice i to po suvom van vode. U vodi je stvar sasvim drugaèija.
Uzmite u obzir da elastièan štap smanjuje optereæenje same strune, vaša mašinica
ima moguænost otpuštanja najlona kada se prekoraèi neka granièna vrednost sile
vuèenja, a i ribu ne vadite izvan vode na najlonu veæ pomoæu meredova. U vodi
riba zbog svog oblika tela daje manji otpor. Dobrom tehnikom i uz kvalitetan pri-
· U hladnim zimskim mesecima, vrlo je
verovatno da æe se najlon lediti kada pro-
lazi kroz vodjice. Jednostavan naèin da to
izbegnete, je da vodjice namažete gliceri-
nom.
162
bor, dakle, moguæe je izvaditi ribu od recimo, 2,3 kg, najlonom nosivosti od 0,9
kg, podvezom nosivosti 0,45 i udicom velièine 20.
Postoji nekoliko tipiènih naèina pravljenja podveza i to:
sezona brzog lova bodorke (Rutilus rutilus)
U ovom periodu, obièno sa poèetka godine, brzina izlova je pre-
sudna. Zamršenje najlona ili njegov prekid su nedopustive pojave. U
ovom periodu podvez mora biti jednostavan i jak. Treba izabrati najlon
koji je dovoljno jak (bar 2 kg) kako ne bi brinuli o moguæem prekidu.
Podvez mora biti brz što se postiže karakteristiènim oblikom
olova(oliveti) postavljenog oko 10-15 cm od udice. Sitnija olova služe da
fiksiraju veæe olovo na željenom mestu.
Udice koje su ovde potrebne su velièine 12 do 14.
Plovak treba da je nosivosti 3 do 5 g.
sezona pecanja beovice sa površine (Alburnus alburnus)
Beovica je sitna riba koja se kreæe u velikim jatima na površini
vode. Ovo omoguæuje da se za kratko vreme upeca veliki broj riba.
Svetski rekord je 563 ribe za sat vremena.
Za ovu vrstu pecanja koriste se tanki i dugi plovci koji se
ispravljaju u vodi kada ih optereti mamac na udici. Ovi plovci mogu da
prikažu trzaj ribe i onda kada udica još pada ka dnu. Nosivost plovka je
od 0,2 do 0,5 grama.
Kako su beovice velièine 5 do 10 grama koriste se maksimalno
tanki najloni. Velièina udice je 24 za sitne pa sve do 18 za velike beovice.
Uobièajeno je da se optereæenje pravi od grupe sitnih olovaca (br. 9) koja se
nanižu jedno do drugoga 5 do 7 cm od udice.
pecanje deverike sa dna (Abramis brama)
Deverika je riba koja voli da jede sa dna, pa je potrebno
postaviti mamac na samo dno korita.
Za ovakvu namenu mogu se koristiti veæi plovci oblika limuna
nosivosti i do 2 grama za mirne vode, ali se ta gramaža mora korigovati
u zavisnosti od brzine toka. Glavni najlon treba da bude od 1,2 do 1,4 kg,
dok najlon podveza treba da se kreæe od 0,9 do 1,2 kg.
Raspored olovaca je karakteristièan i složeniji.Koristi se jedno
veæe olovo(oliveti 2-3g) na udaljenosti od 60 cm od udice, koje se samo
sa donje strane fiksira sa dva najmanja olovca. Ispod njega, bliže udici,
Pribor 163
nalazi se još jedna grupa olovaca (br. 4) na udaljenosti 45 cm od udice. Najzad
jedno olovce velièine 9 ili 10 nalazi se na svega 15 cm od udice. Dubina se podeša-
va tako da grupa olovaca ispod velikog olova pri ispravljanju plovka bude taèno
iznad dna. Kada se ovako podesi sistem, jedan deo linije nalazi se polegnut na dnu.
Kada riba, uzimajuæi mamac sa dna podigne grupu olova ispod velikog, dolazi do
izdizanja plovka što je signal za blagu kontru. Ostala sitna olova služe da priljube
mamac pri dnu.
sezona pecanja bodorke u srednjoj zoni (Rutilus rutilus)
U toku cele godine bodorke se nalaze u srednjem sloju vode, iznad
deverika, ali ispod beovica. Uobièajeno je da se nalaze na dubini od 5 do 60
cm od dna.
Za ovaj tip pecanja može se koristiti jedno veæe olovo ili više
manjih na udaljenosti 50 cm od udice. Pored njega dobro je staviti jedno
malecno olovo velièine 10 na 15 cm od udice ili više manjih na podjednakim
udaljenostima izmedju velikog olova i udice. Na ovaj naèin se postiže da se
udica sa mamcem polako spušta u dubinu, što obièno rezultuje ugrizom.
Najlon je najèešæe tanak nosivosti 0,9 kg za glavni, a 0,35 do 0,5
kg za podvez.
Velièina udice je 24 do 18.
Plovak je nosivosti 1 ili 2 g.
Pecanje na dlaci
Dlaku su izmislili i razvili 1970. godine Kevin Maddocks i Len
Middleton kako bi pecali ribe koje su više puta bežale sa udice i time postale vrlo
oprezne. Primetilo se da šaran, recimo, èešæe odustaje od mamca kroz koji se
provuèe najlon. jer ga oseæa svojim usnama, nego od mamca na ljudskoj dlaci.
Danas se umesto dlake koriste vrlo tanka specijalna vlakna nosivosti od
0,45 do 0,70 kg i dužine od 6 do 8 mm. Ako oèekujete veæu ribu, uzmite dužu
dlaku.
Jedan od najefikasnijih metoda izrade sistema sa dlakom jeste pravlje-
nje dlake dužine 20 cm koja se vezuje za vrat udice. Jakom iglom, probija se rupa
i provlaèi dlaka kroz mamac. Da bi fiksirali položaj mamca na dlaku postavite dva
mala stopa sa obe strane mamca. Imajte na umu da se èvor na udici kojim je
vezana dlaka može prilikom privlaèenja obali opustiti, pa ga proverite pre svakog
zabacivanja.
164 Pribor
0
Udice
O
snovne velièine udica za slatkovodni
ribolov su 2(najveæa), 4, 6, 8, 10, 12, 14,
16, 18, 20, 22, 24 i 26(najmanja). U sko-
rije vreme jedan broj proizvodjaèa ribolovaèke
opreme proizvodi i medjubrojeve 19, 21 i 23. Da stvar bude još gora, same velièine
nisu identiène kod svih proizvodjaèa, pa brojeve treba uzimati sa rezervom i
uporedjivati same udice. U knjizi je korišæena Redditch-ova skala, a ne Kendal-
Hall-ova za mušièarski ribolov. U ovim skalama velièina udice se odredjuje po
rasponu izmedju vrata udice i vrha. U tabeli ispod date su obe skale.
Veæina ribolovaca èini veliku grešku kada velièinu udice koju koristi
odredjuje prema velièini ribe koju bi želeo da upeca, umesto prema mamcu.
Možda je na prvi pogled logièno da velika riba oèekuje veliki mamac, a mala mali,
ali to nije pravilo. Ono što je sigurno pogrešno je veliki mamac na maloj udici, u
tom sluèaju mamac maskira vrh udice, a još gore velika udica sa malim mamcem,
gde mamac ne može da se ponaša prirodno.
Jaèina udica
Udice se medjusobno razlikuju po jaèini i dele se na fine, srednje i
debele. Velike udice, velièine od 2 do 14, obièno su debele i srednje, jer bi se fine
Stara
(Redditch)
16
15
14
13
12
11
10
9
8
7
6
Nova
(Kendal-Hall)
00
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
Raspon
(mm)
2,7
3,0
3,4
3,7
4,0
4,5
5,0
5,5
6,2
5,7
7,0
Stara
(Redditch)
5
4
3
2
1
1/0
2/0
3/0
4/0
5/0
6/0
Nova
(Kendal-Hall)
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
Raspon
(mm)
7,3
8,0
8,5
9,0
10,0
12,0
13,0
14,0
15,0
16,0
17,0
165
krivile ukoliko bi bile tih dimenzija. Male udice su obièno srednje tanke i fine.
Neophodne su za mamce kao što su larve komaraca, mesni crviæi i kasteri.
Oblik udice
Udice mogu imati razlièite oblike, ali se ipak sve svrstavaju u èetiri
osnovne grupe. Udice oštrih pregiba, obièno su manjih dimenzija i idealne su za
kaèenje mesnih crviæa i svih onih mamaca koji treba da vise ispod udice. Udice
oblog, polukružnog oblika, obièno veæe, odliène za velike mamce kao što su hleb-
ni komadi ili komadi mesnog nareska. Udice sa dugim vratom, uglavnom manjih
velièina (22 do 26), najèešæe se koriste za pecanje sitnih riba, jer je sa njih otkaèin-
janje lako i èesto. Udice sa kratkim ili srednje dugim vratom, mogu se upotrebl-
javati u skoro svim situacijama.
Sa ili bez jezièka
Veèita je dilema koje udice koristiti, sa ili bez jezièka. Jedno vreme su
se koristile samo one sa jezièkom, a nakon toga one bez. Sada je trend da se koriste
one sa mikro jeziècima. Prednost onih sa jezièkom je da sa njih riba i mamac teže
spadaju, dok se kod oni bez jezièka lakše kaèe, ali i lakše vade ukoliko vam se
ubodu u meso ili odeæu. Najnovije udice sa mikro jeziècima objedinjuju sve pred-
nosti prethodne dve varijante i svakako su najpreporuèljivije.
Udice sa alkom ili sa ploèicom na vrhu?
Udice sa alkom su obièno veæe, dok one sa ploèastim vrhom na vratu
imaju manje dimenzije. Problem sa alkom je da mora biti dovolje dimenzije da
kroz nju prodje najlon kako bi se privezao, a kod manjih udica alka bi morala da
bude prevelika pa bi loše uticala na osobine udice. Najveæa prednost udica sa
alkom je ta da je èvor na njima daleko jaèi nego na udici sa ploèicom.
Trokrake udice
Sastavni su deo metalnih i drugih imitacijskih mamaca, a vrlo se
uspešno koriste i u pecanju sa živim mamcima.
Uništite iskorišæene udice
Budite sigurni, da æe slomljenu ili iskrivljenu udicu koju bacite pored
obale naæi neka ptica i progutati je misleæi da je ukusan zalogaj. Ovaj njen postu-
pak se obièno završava fatalno. Iz tog razloga, nikada ne bacajte iskorišæene udice
kraj vode, veæ ih odnesite kuæi i bacite na sigurno mesto.
166 Pribor
N
Èuvarka i
meredov
J
edan od najbitnijih delova opreme svakog
pecaroša jeste èuvarka. Svrha joj je da za
sve vreme pecanja saèuva ribu, po
moguænosti živu. Mora biti dovoljno prostrana.
Može biti izradjena od kanapa, ali i od metala. Metalne èuvarke su jaèe i lakše se
održavaju, peru i prenose. Medjutim, obièno imaju manji kapacitet od onih od
kanapa.
Pravilan izbor položaja èuvarke je izuzetno bitan. Mora biti potpuno
rastegnuta i ne sme ležati na dnu, jer æe ulov napadati pijavice. Dobro bi bilo da se
ona nadje na dubini od 1,5 do 2 m. Ukoliko je voda izuzetno plitka, razmislite da
li da uopšte koristite èuvarku, jer æe riba vrlo verovatno uginuti. Ukoliko pecate
na brzoj vodi, razvucite je u pravcu toka reke.
Sa ribom pri ubacivanju u èuvarku i pri vadjenju iz nje rukujte pažljivo.
Nakon svakog pecanja proverite da li je èuvarka ošteæena i eventualno
zakrpite rupe, operite èuvarku i ostavite je da se potpuno osuši. Tek je tada spaku-
jte.
Bez meredova se na pecanje ne ide. Osnovna mu je namena vadjene ribe
iz vode. Meredov je u stvari kesa od mreže zategnuta na metalnom prstenu preèni-
ka oko 50 cm i dubine oko 75 cm. Posadjena je na štap dužine 1 do 1,5 m.
Naši stari alasi prave meredov od drenovine ili crnog gloga sa rašljama
na vrhu koje saviju u obruè. Danas se u svim ribo-radnjama može naæi veliki izbor
kvalitetnih meredova sa metalnom drškom.
167
)
Nova knjiga u pripremi
Vaš primerak knjige
“Ribolovne tehnike i sistemi u
zavisnosti od tipa vode”
možete rezervisati direktno kod autora
telefonom: 013/821-641
e-mailom: quercus@hemo.net
www: http://users.hemo.net/quercus.
Ova knjiga objašnjava i ilustruje najbolje naèine
vezivanja sistema za ribolov razlièitih vrsta riba,
metode i specifiènosti ribolova u zavisnosti od vode
(bara, jezero, kanal, planinska reka, ravnièarska
reka).
III deo:
Tehnike primamljivanja
Sadržaj
III dela
PRIMAMA
SASTOJCI PRIMAME
PRIPREMA PRIMAME
GROUNDBAITING TEHNIKA
TEHNIKE PRIMAMLJIVANJA
Masovno primamljivanje
Stalno primamljivanje
Polumasovno primamljivanje sa dohrajivanjem
PRIMAMLJIVANJE S ÈISTIM MAMCIMA
PRIMAMLJIVANJE NA VELIKOJ UDALJENOSTI
LOOSEFEEDING TEHNIKA
PREHRANJIVANJE
173
176
179
182
185
187
188
189
191
%
Primama
Z
a primamu se kaže da je preduslov
dobrog ribolova. Ali to ne znaèi da æete
dobro loviti ako umete da koristite pri-
mamu i ako znate da je pravite, a pri tome su
vam ostale pecaroške veštine slabo poznate. To vam je kao karika u lancu, gde ona
najslabija odredjuje ukupnu jaèinu celog lanca.
Primama pre svega služi da bi se privukla željena riba i zadržala na
izabranom mestu za sve vreme dok traje partija ribolova. Primamiti u stvari znaèi
"postaviti sto", ali ne bilo gde, veæ na nekom mestu prolaza gde se ribe u pravilu
svakodnevno kreæu u potrazi za hranom. Uspeju li da pronadju primamljenu zonu,
bez ikakve sumnje æe se zaustaviti i u njoj ostati sve dok imaju šta da jedu. Ali,
èim hrane nestane, neizbežno æe da je napuste. Podsetimo da im je to jedna od tri
osnovne, egzistencijalne aktivnosti: hraniti se, mrestiti se i zašititi se. Ali, kod pri-
mamljivanja dakle ne postoji, nažalost, nikakvo jedinstveno rešenje veæ se pecaroš
mora neprestalno prilagoðavati kako traženoj ribi, tako i godišnjem dobu, vre-
menskim prilikama, vrsti vode u kojoj lovi.
Da bi dugotrajno zadržao ribe na primamljenom mestu, pecaroš ni u jed-
nom trenutku ne sme da dozvoli da se one zasite. Naprotiv, moraju se meðusobno
takmièiti i boriti za svaki zalogaj. Ali, s druge strane, ukoliko im ne da dovoljno
hrane, one æe jednostavno napustiti to mesto i krenuti u potragu za novom, bogati-
jom trpezom.
Zanimljivo je znati da buka koja se stvara uslijed bacanja kugli u vodu,
neodoljivo privlaèi neke ribe kao što je deverika. Druge se pak razbeže, kao linjak
na primer. Ovo æe možda neke iznenaditi, ali što je više ribe na mestu hranjenja,
sve više treba primamljivati. Primera radi, ukoliko svaka dva minuta upecate jednu
deveriku, znaèi da je stigla cela porodica zajedno s bližom i daljom rodbinom. Ali,
ukoliko zaboravite redovno da primamljujete, u tren oka æe ekipa oèistiti sto i nes-
tati, jer poznato je da deverike imaju veliki apetit. Ako naprotiv ulovite jednu
173
bodorku svakih deset minuta, nema nikakve sumnje da ima dovoljno hrane na dnu.
U tom sluèaju, sve dok se grizevi ne ubrzaju i ne pojave veæi primerci, sasvim je
nepotrebno ponovno primamljivati. Jedna od uèestalih grešaka je primamiti i to
masivno, u odsutnosti grizeva. Sasvim je normalno èekati od 15 do 30 minuta pre
nego se pojavi prvi griz, posebno ako su kugle èvrsto stisnute. Strpljenje, ribe jed-
nostavno još nisu stigle.
Još jedan važan detalj i èest razlog neuspeha jeste èinjenica da se lovi
van primamljene zone. Ni s najboljom mešavinom, ni najveæi šampioni ne uspe-
vaju da ulove ribu tamo gde je nema.
Razlog korišæenja primame je jednostavan: ona privlaèi veæi broj riba
vama na dohvat štapova i vi ste u moguænosti da napravite bolji ulov. Uspešnost
primame zavisi od više razloga kao što su:
· vizuelni efekt: odnosi se na oblak koji se stvara oko primame koja pada
ili se raspada na dnu;
· ukus/miris: miris je vezan za pojam vazduha i pitanje je da li se on
prenosi kroz vodu. Ukus je ono što ribe sigurno oseæaju pa se treba skoncentrisati
na ukus primame, a ne na njen miris;
· raznovrsna ponuda: sigurno je da æete u svoju primamu dodati kako
žive mamce tako i semenke koje ribe inaèe jedu, ali i koje se nalaze kao mamci na
udicama;
· kolièina hrane: za neke vrste riba kolièina hrane je od presudnog
znaèaja za zadržavanje na nekom mestu. Što je riba veæa treba joj više hrane;
· boja: boja primame zavisi od velièine riba koje se pecaju. Što su ribe
sitnije treba uzimati tamniju primamu;
Najbolje je posmatrati
teoriju kroz praktiène sluèajeve.
Uzmimo zato dve ribe deveriku
(Abramis Brama) i bodorku
(Rutilus Rutilus). Ove dve ribe nas-
tanjuju dve razlièite zone vode.
Deverika se hrani sa dna, dok se
bodorka hrani u sredini vode. Zbog
toga se i primama ove dve ribe raz-
likuje i to, za deveriku primama
mora biti kompaktnija i lepljivija
kako bi se što duže vremena nalazi-
la na dnu ne raspadajuæi se, dok
primama za bodorku treba da se
174 Primama
Dobra primama je:
200 gr pšeniène klice
300 gr kukuruzni griz
200 gr kukuruzno brašno
400 gr prezle od celog hleba
500 gr pržena konoplja
200 gr rogaè
100 gr pahuljice krompir pirea
200 gr bundevina pogaèa
20 gr aspika (ili anisovo brašno)
500 gr mleveni petit b.
*Recept preuzet sa internet sajta:
http://luna.on.neobee.net/
razloži za 1 do 2 minuta od bacanja. Naravno treba primetiti da se uvek na poèetku
prihranjuje malo jaèe, dok se u toku pecanja recimo na deveriku ne vrši prihrana,
dok se kod bodorke primamljuje malom kolièinom hrane kad god se zabac.
Naravno u realnim situacijama kolièina primame varira izmedju ova dva ekstrema.
· Osnovna primama za deveriku: 8 delova mrvica belog hleba, 2 dela
mrvica crnog hleba, 2 dela PV1 ili malteksa, 2 dva dela melase, 1 deo keksa u
prahu, 0,5 delova korijandera i 0,25 delova vanile.Ovaj recept daæe lepljivu i pos-
tojanu primamu koja može dugo ležati na dnu. Slatkastog je ukusa i braon/žute
boje. Primamu je potrebno napraviti bar sat ili dva pre poèetka ribolova.
· Luna fishing team primama za deveriku: 800 g mrvica, 200 g
pšeniènih klica, 50 g mlevenog karanfiliæa, 200 g kokosovog brašna, 200 g kuku-
ruznog brašna, 200 g pistaæa, 400 g mlevenog keksa.
· Osnovna primama za bodorku: 10 delova mrvica crnog hleba, 2 dela
PV1 ili malteksa, 2 dela zrna konoplje i 2 dela mlevenih oraha. Ova mešavina je
laka, tamno braon boje koja se brzo raspada u vodi. Masni sastojci primame èine
da deliæi primame poènu da izronjavaju stvarajuæi oblak.
Primama se uvek kvasi
pre upotrebe kako bi se formirale
lopte. Nakon kvašenja potrebno je
prosejati primamu da bi se elimi-
nisale grudvice, ali i da bi se
aerisala primama. Prosejavanje ne
mora da se obavi ako se vrši prima-
ma pri dnu.
Veliki broj pecaroša
izabere dobar pribor, mamce, dobar
teren, ali ipak malo upecaju.
Razlog tome je što ne koriste pri-
mamu, a bez primame, ribe neæe
doæi na neko mesto i sedeti. Mali i
srednje veliki klenovi, deverike,
bodorke, karaši, mrene, linjaci,
bandari,... su veoma razlièite ribe, ali jedno im je zajednièko, uvek plivaju u jatu.
Veæinu svog vremena, ova jata troše pretražujuæi teren u potrazi za hranom.
Ukoliko je nadju, zaustaviæe se na tom mestu dok je ne sliste. Ukoliko mesto ne
nahranite upecaæete samo ribe sluèajne prolaznike.
Primama 175
Dobra primama za kanal DTD je:
400 gr mlevenog dvopeka
300 gr mlevenih medenjaka
100 gr bundevine pogaèe
100 gr pržene konoplje
100 gr kukuruznih klica
500 gr lanenog semena
100 gr prezle od celog hleba
100 gr petit beuera
200 gr kuvanog žita(dodati na licu mesta)
100 gr crva (dodati na licu mesta) *
*Tekst preuzet sa internet sajta:
http://luna.on.neobee.net/
)
Sastojci primame
D
a bi se napravila kvalitetna i atraktivna
primama potrebno je poznavati sastojke
koji se mogu koristiti. Osnovni sastojci
svake primame su sledeæi:
· Hleb - Odsecite samo par komada crnog ili belog hleba navlažite ih i
dobiæete odliènu primamu. Ukoliko pecate sitniju ribu, ugnjeèite hleb do najsitni-
jih delova. Ukoliko pecate krupnije vrste, kao što su šaran ili linjak, slobodno
ostavite i komadiæe hleba u celosti. Kada želite izuzetno finu pastu, nemojte koris-
titi koricu hleba. Blago iscedjena pasta je dobra, onda kada je potrebno primamiti
ribu u srednjem i površinskom sloju vode, dok jako iscedjena pada direktno na dno
i tu se raspada.
Pored paste, koriste se i hlebne mrvice - prezla. Prave se od suvog hleba
nakon èega se melju na željenu oštrinu. Postoje dve varijante mrvica: bele i braon.
Bele mrvice se prave od suvog hleba i koriste se za izradu primama za dno i onih
koje se sporije razlažu. Braon mrvice se dobijaju od belih koje se peku nakon
mlevenja. Na ovaj naèin mrvice prestaju da budu lepljive kada se nakvase, pa se
koriste za primame koje treba da se raspadnu dok tonu. Mrvice u primami èine
obièno oko 50% ukupne suve mase. Nakon 5 minuta od bacanja, kugla belog hleba
se na dnu pretvara u kupu, a nakon još 13 minuta ostaje samo trag u vidu razba-
canih deliæa hleba. Kupa crnog hleba se formira 2,5 minuta nakon bacanja, a kom-
pletno raspada nakon još 9 minuta.
· Treset - Kada se pomeša sa hlebom, dobija se izuzetno dobra, tamna i
èvrsta primama. Odnos je 7:3 u korist hleba. Ovako naèinjena primama može se
praækom izbacivati na izuzetnu daljinu, ali se u vodi vrlo brzo raspada. Nakon par
sekundi od bacanja vazduh iz kugli primame poèinje da izlazi noseæi sa sobom
deliæe primame, a ta pojava traje oko 1 minut. Nakon 2 minuta kugla se raspada u
vidu kupe i postaje deo dna zbog svoje tamne boje.
· Zemlja - Generalno zemlje se ponašaju kao lepkovi i služe da prima-
176
mu održe na jednom mestu kako bi se lakše bacila. Naravno, glina otežava prima-
mu što praæku èini mnogo moænijom. Koristi se za dubinsku hranu i za jake
vodene struje. Pored gline koristi se i kaolin. Kao i glina veoma lepljiv i prven-
stveno se koristi za dubinsku hranu. Neki pecaroši smatraju izuzetnom zemlju koju
izbaci krtica. U tome ima dosta istine, jer je struktura takve zemlje izuzetno fina.
Kreda (kalcijum karbonat) je savršena za površinske hrane, daje gustinu i dovodi
do zamuèenja vode.
· PV1 - Braon zasladjivaè koji se koristi za zasladjivanje cerealija za
hranjenje trkaèkih konja. Zahvaljujuæi braon šeæeru PV1 služi i kao slepljivaè.
Ovaj dodatak je idealan za pravljenje primama koje se bacaju na dno gde treba i
da se raspadnu. Koristi se u kolièini od 15% od ukupne mase primame. Ukoliko se
želi izuzetno tvrda primama koja se sporo raspada na svaka 4 dela mrvica crnog
hleba, treba dodati jedan deo PV1. Tvrdoæa primame se poveæava dodavanjem
PV1.
· Brašno kikirikija - Ovo brašno je nešto svetlije od brašna oraha. Može
se koristiti kao živo ili peèeno. Živo je lepljivo i masnije od peèenog. Dobro je za
bodorku. Dodaje se u kolièini od 10%.
· Kukuruzni prekrup - Uglavnom se koristi za èišæenje mesnih crviæa,
ali se uspešno može koristiti i kao primama. Blago pokvašen, u vodi stvara izuze-
tan, žut i vidljiv oblak hrane u svim slojevima koji mami ribu. Umešan sa hlebom
pada na dno i tamo se raspada, dok veæi komadi isplivavaju na površinu, dodatno
mameæi ribu. Pored prekrupa u primamu se može dodati kukuruzno brašno i kuku-
ruzni griz. Sva tri sastojka mogu èiniti i do 50% ukupne mase primame.
· Ikra - Kavijar od bodorke. Zahvaljujuæi kolièini ulja u njemu služi kao
mehuriæ koji izdiže hranu ka površini. Dodaje se u kolièini od 15%.
· Mleveni biskvit i keks - Za dubinsku hranu koristi se mleveni biskvit,
dok se za površinsku prihranu koristi mleveni vafel ili kornet od sladoleda. Dodaje
se do 15%.
· Mleveni orasi - Fino mleveni orasi daju primami masnoæu i èine je
aktivnijom u vodi. Braon boja oraha je korisna, jer dodatno zatamljuje primamu.
Posebno su efikasni za bodorke. Koriste se u kolièini od 10% od ukupne mase pri-
mame.
· Korijander, vanila, anis, karamela, voæni ekstrakti, veštaèke arome
- Zaèini se koriste da daju primami specifiènu aromu. Ubacuju se do 5% od ukup-
ne mase primame.
· Melasa i jeèmeni slad (malt) - Ova slatka materija, koja se koristi za
stoènu ishranu, može se dodati u primamu da bi je naèinila kompaktnijom. Najviše
se koristi na poèetku sezone lova šarana, linjaka i deverike. Uobièajen je odnos 2/3
Primama 177
melase prema 1/3 mrvica crnog hleba. Ovakva primama poèinje odmah da se ras-
pada, a balonèiæi vazduha poèinju da se pojavljuju na površini vode, a to traje oko
1,5 minut. Nakon 2 minuta kugla se raspada u potpunosti, pri èemu se zbog utica-
ja balonèiæa vazduha parèiæi primame nalaze na veæoj površini.
· Mleko u prahu - Koristi se kao zamagljivaè pri ribolovu sitne ribe pri
površini i za stvaranje oblaka u sredini vode.
· Kokosovo brašno - Lakše je od vode, pa u toku raspadanja primame
isplivava i mami ribu u svim slojevima.
· Drveni opiljci - Opiljci od tvrdog drveta imaju istu namenu kao i
kokosovo brašno i treset. Daju rastresitu primamu, koja isplivava.
· Boja - Crvena je najèešæa boja koja se dodaje primami, medjutim neki
ribolovci smatraju da je najbolje da primama ima prirodni ton.
· Biljna semena - U ovu grupu spadaju sva semena biljaka koje životin-
je koriste u ishrani. Osnovni kriterijum je masnoæa i hranljivost semena. Èine do
20% ukupne mase primame i najèešæe se koriste: ricinus, konoplja, rogaè, kikiri-
ki, soja , suncokret i stoèni i obièni grašak. Sva semena se pre upotrebe samelju.
· Sitne životinje - Kao dodatak primami sitne životinje se dodaju tek na
kraju, na samom mestu pecanja. Ove životinje su prirodna hrana ribama i one ih
rado uzimaju. Za ovu svrhu se najèešæe koriste: dafnije, tubifeks crvi, larve
komaraca i sitnije vrste mesnih i mleènih crviæa.
· Koštano brašno - Koštano i riblje brašno se dodaju primami, pre svega
zbog mirisa i hranjivosti. Ukoliko se ne mogu naæi u èistom obliku, mogu se koris-
titi i koncentrati za domaæe životinje, kao i izmlevena hrana za pse i maèke, hrana
za kornjaèe i akvarijumske ribice.
· Sir - Rendani tvrdi sir, kao što je parmezan ili gorgonzola dodaju se u
primamu, radi pojaèanja mirisnosti i atraktivnosti mešavine.
· Bundeva - Rendana bundeva se može dodati primami jer je u isto
vreme i slatka i atraktivne narandžaste boje. Primami daje vlažnost na šta se mora
obratiti pažnja.
· Seme konoplje - Seme konoplje je idealna i dugotrajna primama. Riba
æe se vraæati na hranjeno mesto dok i poslednje zrno konoplje ne pojede.
178 Primama
CD
Priprema primame
P
oznavanje tehnike pripreme primame je
jedan od preduslova dobrog i uspešnog
ribolova. Veliki broj sportskih pecaroša
amatera retko i nerado koristi primamu, èesto
èak i iz finansijskih razloga.
Jedna od najèešæih grešaka je kupovina gotove primame i dodavanje
hleba u odnosu 1:1 na svim vodama, u svim uslovima bez obzira na vrstu ribe. Vrlo
je bitno poboljšati primamu tako da ona taèno odgovara ribi koju želite da lovite.
Da bi ovladali tom veštinom, potrebno je da prouèite životne navike svake riblje
vrste i vrstu hrane kojom se najèešæe hrani. Imajte na umu da primama uvek ide u
paru sa vrstom mamca. Ne možete efikasno pecati površinskim mamcima uz
upotrebu teške dubinske primame.
Pri pripremi primame bitna je veština kvašenja smese. Svaka hrana se
kvasi zavisno od namene za koju je pripremljena. Na primer, površinske hrane su
pripremljene za lov površinske ribe, najèešæe kedera i crvenperke. Vrlo su sitno
mlevene i u dodiru s vodom stvaraju oblak koji bi se trebao što duže zadržati u
površinskom sloju vode. Ako takve hrane pripremite polusuve i oblikujete u
kuglice, one æe brzo potonuti, ali æe se sastojci koji su vrlo lagani dizati prema
površini mameæi ribu i podižuæi je od dna. Ako se površinska hrana jako namoèi
tako da joj je konzinstencija mekana (kao retki griz što takmièari vrlo èesto rade)
njihove æe komponente potpuno upiti vodu i postati neaktivne. To znaèi da æe se
takva hrana na samoj površini raspasti i poèeti polako da tone prema dnu. Takvu
hranu ribe obièno èekaju u odreðenom sloju vode i na mestu gde im je struja
donosi. Pri lovu treba naæi sloj vode i dubinu na kojoj se riba hrani.
Primame delimo na lake i teške, odnosno na one namenjene srednjoj
zoni vode i one namenjene dnu.
Hrane namenjene srednjem sloju vode kvase se manjom kolièinom
vode, dovoljnom tek da se komponente toliko natope da ih možete baciti na
179
željeno mesto. Pri dodavanju vode,
ove hrane treba energièno mešati
kako bi komponente što
ravnomernije upile vodu. Ovu
hranu obavezno prosejati, a pravu
konzistenciju hrane i kolièinu vode
koju treba dodati postiæi æete samo
iskustvom.
Hrane za dno se kvase
kolièinom vode koja je dovoljna da
krupne komponente upiju vodu i
postanu ribama dovoljno meke da
ih mogu bez problema jesti. Ove
hrane treba 2 - 3 puta kvasiti u raz-
macima od 15 min, a najbolje je to
uèiniti 2 - 3 sata pre ribolova.
Postoji jedna tajna koju koriste
iskusni takmièari. Sastoji se u tome
da hranu za dno što više puta pre-
mese i proseju kroz sito. Takva
hrana je potpuno neaktiva i brzo
pada na dno i tamo ostaje. To se
prvenstveno radi zato da se otklone
sve grudvice koje su stvorene pri
mešanju i moèenju i da se omoguæi
pravilno moèenje svih komponenti.
Prosejavanjem se postiže i da u
finalnom mixu bude veæa kolièina
vazduha koji omoguæuje da se
kugla pri padu kroz vodu i na dnu
(zavisno od hrane) brzo i pravilno
rastvara mameæi ribu. Znati koje je
vreme potrebno hrani koju ste
napravili da se otvori na dnu,
ponekad može napraviti razliku
izmeðu bogatog i nikakvog ulova.
Koliko se dugo kugla u vodi rast-
vara lako možete saznati ako jednu kuglu bacite u pliæak ispred sebe i izmerite
180 Primama
10 zlatnih pravila pripreme:
1. 3 kg hrane staviti u jednu kantu. Ne
više.
2. Sunðer potpuno iscediti u hranu i onda
detaljno mešati.
3. Hrana æe vodu za kratko vreme pot-
puno upiti. (Hrana se još oseæa suva).
4. Dodajte još vode, posle 10 minuta æe
hrana nabubriti pa æe dobiti na kolièini.
Dobro treba mešati.
5. Sada kvasite treæi put. Na taj naèin se
dobija prava koezistencija hrane. Vodite
raèuna o tome, da ako u hrani ima mnogo
vode, gubi se kvalitet zaèina.
6. Kroz je sito prosejte hranu da ne ostanu
grudvice, zbog toga da bi se u vodi na dnu
hrana odmah raspala.
7. Ako hrana nije teška za reènu struju,
izmešajte 10%-15% kamenèiæa sa hra-
nom.
8. Kada ste sve to uradili, napravite kon-
trolu. Od hrane napravite lopticu koju
æete iz visine od oko jednog metra pustiti
na zemlju. Ako se ne raspadne, hrana je
dobra.
9. Hranu možete poboljšati sa razlièitim
dodacima. U toplo godišnje doba dodajte
aromu karamele, vanile, meda, jer sa
njima možete uspešno pecati. Kumin,
koriander i anis su dobri za zimske dane.
10. Posebno dobro se razvija aroma ako
se svi zaèini pomešaju sa suvom hranom
nekoliko dana pre pecanja i dobro
zatvore.
vreme. Recimo da se kugla otopila
za 15 min. Ako poèetno hranjenje
obavite sa 10 kugli i u prvih 20-ak
minuta dobijete nekoliko grizova
ili ulovljenih riba, ali vam nakon 20
min ribe prestanu da grizu, to je
vreme za ponovno dohranjivanje.
Vešt pecaroš primamom
može ribu privuæi na željeno mesto,
podiæi je sa dna u sredinu ili na
površinu hranjene vode, razdvojiti
krupnu ribu od sitne, naviknuti ribu
na mamac i uèiniti ribu još više
gladnom.
Korišæenjem primame za
sredinu vode, kao i loosefeeding
tehnikom, možete sa dna podiæi
ribu u srednji sloj i tu joj ponuditi
mamac. Ovo æete raditi ukoliko se
na mestu ribolova pojave cverglani,
sunèice, krkuše ili druge ribe koje rado jedu sa dna.
Ubacivanjem kastera u primamu i korišæenjem loosefeed tehnike, razd-
vojiæete sitne ribe i beovice iz jata na površinu, pa æete lako na dnu pecati najveæe
primerke iz jata.
Kada na nekoj vodi želite da naviknete ribu na novi mamac, nahranite
mesta veæom kolièinom mamaca. Bilo bi dobro da prihranu mesta vršite u dužem
vremenskom periodu i do pet dana, uvek u isto vreme. Ovo æe kod ribe stvoriti
naviku i na mesto i na vreme. Ovako naviknuta riba, biæe manje oprezna kada vidi
mamac na udici.
Pazite da prilikom primamljivanja ne zasitite ribu. To je èesta greška kod
neveštih ribolovaca. Još od davnina se u primamu dodaju laksativi (kao što je
izmet od golubova) i masne materije koje pojaèavaju probavu kod riba i na taj
naèin je teraju da se èešæe hrani. Sita i najedena riba pogrešnim hranjenjem,
prestaæe da se hrani i tog dana æete se sa pecanja vratiti sa slabim ulovom.
Primama 181
Jedan interesantan naèin pripremanja pri-
mame dat je ispod: Dan pre zamesite 5 kg
hrane (M. Van Den Eynde): 3 kg Big
Fisch-a, 2 kg Heavy Special-a, 150 g adi-
tiva Brasem Orange-a. Hranu pomešajte
na suvo te postupno dadajte vodu. U
hranu uspite 1/4 kg smrznutih crva.
Polovinu kolièine hrane odvojite i
napravite èvrste kugle velièine oveæe
narandže. Drugu polovinu hrane još jaèe
navlažite i napravite nešto manje kugle.
Suvlje kugle brže æe se raspadati u vodi i
pre mamiti ribu. Kugle podelite u vreæice
(pet vlažnijih + pet suvljih) i stavite ih u
duboko smrzavanje. Na ribolov ih nosite
u prenosnom hladnjaku. Prihranjujte
svakih sat do sat i po vremena. Prvo hran-
jenje 10 kugli, sledeæe 5. (Robert Janko)
.
Groundbaiting
P
ostoje dva osnovna tipa primaljivanja
ribe. Jedno je razbacivanje uzoraka
mamca ili neke hrane (engl. loosefeed-
ing) rukom, praækom ili hranilicom.
Drugi naèin je primama loptama koje se u suštini sastoje od navlaženog
hleba u koga po želji možete dodati potrebnu kolièinu mamaca (Engl. groundbait-
ing). Lopte se bacaju rukom, praækom ili se postavljaju na hranilicu.
Odluka koji naèin da upotrebite je dosta teška. Ukoliko pecate deveriku
ili crvenperku koristite drugi naèin dok kleniæ, klen, mrena ili bandar ne vole ovaj
naèin. Zimi je groundbaiting velika greška, posebno u hladnim i bistrim vodama
kada se ribe vrlo brzo zasite.
Koliko i koliko èesto
Namera vam je da primamite ribu i da je vežete za jedno mesto. Ne i da
je nahranite. U tri reèi: “hranite èesto i pomalo”. Poènite sa kuglama velièine
oraha. Ukoliko se pojave ribe, pojaèajte kolièinu, ukoliko ih nema, smanjite.
Uèestano hranjenje poveæava verovatnoæu da æete upecati nešto, ne samo na
poèetku, veæ svo vreme pecanja.
Kada pecate na tekuæim vodama,
primamljujte sa svakim zabaèajem,
kada pecate na stajaæim vodama,
hranite na svakih pet minuta.
Izuzetci pravila
Glavni izuzetak pravila
èesto i pomalo je pecanje deverika.
Ove ribe postaju vrlo nervozne
kada im nešto stalno pada na glavu.
· Precizno bacanje primame je od izuzetne
važnosti. Razbacivanjem primame, razba-
caæete ribu po celoj površini i onda vam
ostaje samo da pecate uzduž i popreko.
Uvek prihranjujte istu taèku u kojoj
pecate.
· Zlatno pravilo je da ne pecate predaleko.
Daleki zabaèaju su retko precizni, a i pri-
mamu je teško daleko dobaciti, a da se ne
raspe usput.
182
Ovde je dobro primamiti sa par veæih kugli na malom rastojanju i pecati izmedju
njih. Dodatkom primame, verovatno æete rasplašiti jato.
Drugi izuzetak je onda kada u vodi ima mnogo sitne ribe. Tada možete
da probate oèajnièki metod, da pobacate svu primamu u nadi da æete prehraniti jato
i tako ga oterati.
Groundbait je, strogo govoreæi, taèno odredjena mešavina sastojaka koja
privlaèi ribe. Bazira se na hlebu i keksu i razlikuje se od loosefeed-a koji se bazi-
ra na mesnim crviæima i kukuruzu šeæercu.
Kupovne primame
Kupovne groundbait primame kao što su francuski Sensas i belgijski
Van Den Eynde u sebi sadrže sve moguæe sastojke, od vanile i keksa pa do izmeta
goluba. Na kesama primame se obièno nalazi i uputstvo za upotrebu, ali i vrsta ribe
za koju je ona namenjena. Najbolju primamu za neko mesto i vodu možete odred-
iti samo eksperimentom. Ne mora to biti ni najskuplja ni najmirisnija primama.
Pravljenje smese
Bez obzira da li koristite domaæu ili kupovnu primamu osnove pravljen-
ja smese i njeno mešenje su iste. Dok god ne savladate ovu tehniku, nikakve
kolièine aditiva vam neæe pomoæi da primamite ribu.
Prvo, treba imati posudu u kojoj se mesi primama. Ona treba da bude
plitka i široka. U dubokoj posudi, sloj primame na vrhu biæe premek, a onaj na dnu
verovatno presuv. Ukoliko se koriste mesni crviæi oni æe spasti na dno posude i
neæe biti ravnomerno rasporedjeni. U uskoj posudi neæete moæi komotno da
ubacite šake kako bi dobro umesili smesu.
Dalje, ne mesite svu primamu odjednom. Ukoliko to uradite, do kraja
dana primama æe na toploti i suncu izgubiti od svoje arome i vlažnosti, pa time i
atraktivnosti. Isto tako, nemojte ubaciti sve crviæe na poèetku. Napiæe se vode i
postati plivajuæi.
Pravi sastav
Najbitnija osobina primame nije ni boja, ni ukus ni miris, veæ tekstura.
Ista primama u zavisnosti od teksture se na istoj vodi može primeniti za razlièite
namene.
Zamesite je tek toliko vlažnu da bi se mogle praviti kugle i primama æe
se pri udaru u vodu raspadati i praviti maglu. Ova primama je odlièna za površin-
ski ribolov na mirnim vodama.
Ista primama, ukoliko se postavi u hranilicu, æe prosto ekplodirati kada
Primama 183
padne na dno i poèeti da se napija vodom i na taj naèin æe pokriti veæu površinu
dna.
Ako primamu zamesite sa toliko vode koliko je neophodno da u nju
možete dodati i crviæe ili komade glista, a da se ona ne raspadne dobiæete idealnu
smesu za ribolov na donjoj polovini toka na mirnim i sporotekuæim vodama.
Ovakva primama se neæe raspasti èim udari u vodenu površinu, veæ tek kad poène
da se napija vodom, a to je par sekundi posle.
Korišæenje primame
Primamu možete dozirati na razlièite naèine. Velike i èeste kugle mogu
rasplašiti ribu, ali æe brzo nahraniti vodu, dok æe recimo hranilica tiho, ali polako
prihraniti neko mesto.
Bez obzira što veæina ribolovaca primamu baca iz ruke, na velikim
vodama i kada je potrebno biti precizan mnogo je bolje koristiti praæku. Na taj
naèin je najbolje bacati kugle malo veæe mandarine, a pre bacanja kuglu umoèite
u vodu kako se ne bi lepila za praæku.
Vrste primama u zavisnosti od vode
Razlièite vode traže razlièite primame. U mirnim vodama laka primama
sa par mesnih crviæa privuæi æe bodorke, crvenperke i beovice. U bržim vodama
potrebne su vam teže primame, posebno one koje æe raditi u drugoj polovini
dubine vode.
Groundbait kao nasilac
Korišæenje groundbait-a kao nosioca podrazumeva njegovu osobinu da
može da transportuje komadiæe mamca na željeno mesto. Veæina riba pozitivno
reaguje na loosefeed, ali ima situacija kada je ta tehnika neprimenjiva. Recimo
kada treba baciti daleko ili kada je jak vetar, kada treba baciti primamu neposred-
no ispred vas, a struja je izrazito jaka. I sitne ribe mogu praviti problema,
proždiruæi loosefeed pre nego parèiæi padnu na dno.
Groundbait kao primamljivaè
Iako struktura primame može biti takva da su joj deliæi toliko sitni (u
vidu praha) da riba ne može ni da je iskoristi, ona svojom aromom može privuæi
jato.
184 Primama
*
Tehnike primamljivanja
K
ad se govori o tehnikama primamljivan-
ja, ovde misli se na postupke koje
ribolovac èini kako bi privukao i na je-
dnom mestu zadržao jato riba. Od tehnika ovde
obradjenih imamo: masovno primamljivanje, stalno primamljivanje i
polumasovno primamljivanje sa dohranjivanjem.
Masovno primamljivanje
Ova tehnika podrazumeva da se primama baca samo jednom, na poèetku
ribolova, jer bi dodatno ubacivanje, ili uplašilo ciljanu ribu ili prizvalo neželjene
goste. Uglavnom se koristi kod stajaæih i izuzetno sporo tekuæih voda, gde je
efekat ispiranja hrane sa dna pod dejstvom struje minimalan. Cilj nam je da na
mesto privuèemo ribu i da je tu zadržimo što duže vreme. Prvi zahtev rešavamo
tako što ukupnu kolièinu, a to je obièno od 5 do 15 kugli velièine manje
pomorandže, bacamo na isto mesto na kome želimo da pecamo. Drugi problem je
u stvari problem istovremenosti aktiviranja primame. Ukoliko bi se primama ras-
pala istovremeno, ovaj efekat bi bio umanjen. To je razlog što jedan deo mase stis-
nemo izuzetno èvrsto, on æe se poslednji raspasti, jedan deo blago i jedan deo samo
ovlaš da bi se raspao i aktivirao veæ u dodiru sa dnom. Ovim naèinom se uglavnom
privlaèe krupnije ribe dna kao što su šaran, deverika, linjak, cverglan, ali i neke
ribe brzih voda kao što su mrena ili skobalj.
Stalno primamljivanje
Ovaj metod je potpuna suprotnost prethodnom. Primenjuje se na brzo
tekuæim vodama kao i na vodama gde je struja jaka, pa bi svako masovno pri-
mamljivanje trajalo prekratko, a utrošak primame bi bio neisplativ. Posebno je
pogodan za lov riba koje se pecaju na vrhu ili u srednjem sloju vode kao što su:
beovice, crvenperke, bodorke, klenovi i kleniæi. Sama tehnika se sastoji u stalnom
185
ubacivanju odredjene kolièine materijala u vodu. Ovaj ritam je po pravilu sa
svakim ubaèajem plovka, kojim se u ovakvim situacijama obièno i peca. Krajnji
cilj je napraviti oblak hrane na dubini i mestu na kome provlaèimo mamac. Dubina
raspadanja se reguliše mekoæom primame (mekša se brže raspada) i njenom velièi-
nom (manje kugle se brže rastapaju od veæih). Nikako ne smemo dozvoliti da
preteramo sa kolièinom hrane, jer æe se ribe najesti i napustiti mesto. Dakle, svi
parametri se podešavaju od sluèaja do sluèaja, a reper je oblak primame na željenoj
dubini.
Polumasovno prihranjivanje uz dohranjivanje
Kako ni jedan metod nije idealan, ni prethodna dva se ne mogu uvek pri-
meniti. Najveæa mana prvog je moguænost da se pretera sa kolièinom hrane, kao i
ogranièenje na spore i mirne vode. Druga tehnika, ipak, traži više pažnje i stalno
posmatranje efekata i može ponekad biti zamorna za ribolovca. Mešavina ove dve
tehnike je uzela one najbolje elemente od svake. Prvo se baca veæa kolièina pri-
mame na dno, ali je ta primama u ovom sluèaju isto stisnuta i raspada se jed-
novremeno. Bacite do 5 kugli. Nakon toga saèekajte da riba dodje i poène da se
hrani, kada ugrizi prestanu, poènite sa dohranjivanjem sa manjom kolièinom sit-
nijih kuglica (klikera) prihrane. Na ovaj naèin stalno privlaèite ribu, a možete je i
diæi sa dna ukoliko vam je to cilj. Pošto smesa za poèetno hranjenje i kasnije
dohranjivanje morju imati istu boju i ukus, ali morju biti razlièitog fizièkog svo-
jstva (prva se mora polako raspadati i padati na dno, a druga bi trebala da se ras-
pada veæ uz put) treba uraditi sledeæe. U prvu smesu treba dodati neki slepljivaè
kao što su PV1, melasa ili maltex, a u drugu neki od aktivatora, kokosovo brašno,
treset ili èak mesne crviæe.
Pri ribolovu dubinskom metodom, dohranjivanje može da se radi i speci-
jalnom metalnom hranilicom koja se veže na kraj najlona. Ova hranilica obièno na
sebi ima i olovno otežanje, te nije potrebno dodavanje olova na sistem. Problemi
se javljaju kada je voda na kojoj pecate teška, odnosno dno puno panjeva i grana
i kada se hranilica lako kaèi pri izvlaèenju. Postoji jedan lak i elegantan naèin da
se reše ovi problemi. Pre ribolova, kod kuæe u èašu od jogurta ili manju èašu
naspete zrnastu primamu i zalijete je vodom. U sredinu èaše ubacite parèe savijene
žice u obliku omèe. Sve ovo zaledite. Na pecanje idete sa malim prenosnim
frižiderom u kome èuvate, ove napravljene hranilice. Kaèe se na kraj najlona o
žièanu omèu koju ste napravili pre ledjenja. Nakon zabacivanja u vodi zaledjeni
paketi primame se brzo tope i pri izvlaèenju najlona samo omèa ostaje vezana.
Kaèenje je na ovaj naèin svedeno na minimum.
186 Primama
9
Primamljivanje sa èistim mamcima
K
od ove vrste primamljivanja, redovno se
bacaju, ruèno ili uz pomoæ praæke, samo
èisti mamci, po pravilu isti oni koji se
postavljaju na udicu. U toplim vodama najèešæe
se radi o zrnima raznoraznih žitarica (kukuruz, žito, konoplja...), dok u hladnim
bolje odgovaraju životinjski mamci (mesni crvi, kasteri, pinkiji...). Od svih pri-
mamljivanja ovo je najdiskretnije i koristi se iskljuèivo kod izuzetno opreznih riba.
Meðu brojnim prednostima, izdvojimo moguænost da se po potrebi brzo i lako
promeni mesto hranjenja. Dovoljno je izbaciti mamce malo dalje ili malo bliže od
poèetne zone. Ono omoguæuje da se ribe premeste sa jedne dubine na drugu:
bacate li svaki minut 20 mamaca, zadržaæete ribu na dnu. Pošaljete li naprotiv 10
mamaca svakih pola minuta, ribe æe se progresivno "odlepiti" od dna i zauzeti
položaj izmeðu površine i dna. Ponekad kada želite izabrati lepšu ribu, žutooke na
primer, to je jedino rešenje da se oslobodite cverglana.
U reènim vodama, ništa bolje nema od èistih mamaca pa da se kao
èarobnim štapiæem privuèe klen. U malim jezerima, barama, ribnjacima gde god
ima linjaka i šarana, a dno je muljevito, jedino ovo primamljivanje dozvoljava da
se okupi i dugotrajno zadrži na željenom mestu.
Da bi se u tekuæim vodama bela riba privukla i sa uspehom zadržala na
željenom mestu, presudno je da svi baèeni mamci tonu istom brzinom. U tom
pogledu, korisno je prosejati sa vremena na vreme mesne crve da bi se odstranili
mrtvi, a zatim one u dobrom stanju "odmastiti" uz pomoæ kukuruznog brašna da
brže tonu. Što se tièe žitarica, kako bi sva zrna manje - više jednako težila, izbe-
gavajte predugo kuvanje.
Jedini problem je što su neophodni solidni živci, jer je èesto potrebno
èekati i više sati pre nego što se pojavi prvi griz izmeðu dna i površine.
*Informacije za tekst preuzete sa internet sajta:
http://www.geocities.com/Baja/Mesa/7714/index.htm 187
1
Primamljivanje na velikoj udaljenosti
P
raæka je neophodna kad god treba pri-
mamiti na veliku udaljenost, 10 do 50 m,
zavisno o vrste hrane. Kod bacanja kugli
sve zavisi od toga koliko èvrsto su stisnute.
Najvažnije je da se ne raspadnu za vreme leta. Po pravilu se mesni crvi mogu
izbaciti na jedno dvadesetak metara. I najbolji modeli praæki mogu razoèarati,
stoga je dobro uvek predvideti zamenu. Da bi osigurali neophodnu preciznost, pri-
mamljujte svaki put sa istog mesta i u istom smeru (odredite neki orijentir). Što se
tièe udaljenosti, morate kod svakog bacanja isto nategnuti praæku. Da bi u tome
uspeli, zavežite za dršku komad najlona, dužina mu odreðuje dužinu natezanja.
Tuba za izbacivanje hrane zvana "kobra", koristi se iskljuèivo za izbaci-
vanje boila na udaljenost od 80 do 100 m.
Kriterijumi za precizno primamljivanje
U tekuæim vodama nije lako sa preciznošæu odrediti mesto na koje mora
da padne kugla. Stoga pri primamljivanju morate uzeti u obzir dva elementa:
dubinu na kojoj æete loviti i jaèinu struje. Što je dubina veæa i struja jaèa, sve
uzvodnije morate bacati kuglu. Neretko je mesto na kojme kugla dotièe dno udal-
jeno od 3 do 4 m od onog na koje je baèena.
U stajaæim vodama kod primamljivanja sa èistim mamcima poslužite se
mini posudicom (pole cup) koja se nakon što se napuni s mamcima fiksira na vrh
šteka, a zatim jednostavno prevrne i istrese na mesto hranjenja.
Kod bacanja kugli, kako bi se postigla uvek ista udaljenost, najèešæe se
cilja vrh štapa. Ali s modelima dugim i do 17 m nije ga uvek lako uoèiti.
*Informacije za tekst preuzete sa internet sajta:
http://www.geocities.com/Baja/Mesa/7714/index.htm
188
9
Loosefeeding tehnika
O
va tehnika je najprimenjivija kod peca-
nja plovkom. Razlog tome je što je vrlo
teško rasuti sitne mamce precizno na
veliku daljinu. Drugi razlog je taj što je ovde cilj
naterati ribu da presretne mamac dok pada, znaèi treba imati veliki broj zabaèaja
u kratkom vremenu što je dubinskom tehnikom nemoguæe izvesti, a da se riba ne
rastera.
Oèigledno je da što je voda dublja, više treba vremena da mamac padne
na dno. Na stvarno mirnim vodama, ovo nije problem, medjutim na brzim jeste, pa
taj uticaj uzmite u obzir. U takvim situacijama uvek bacite primamu uzvodno i to
za onoliko uzvodnije za koliko je voda dublja i brža.
Gde primamljivati
Pre svega treba imati na umu, da brzina toka vode nije ista u svim sloje-
vima. Najbrža je na vrhu, a na dnu se voda kreæe sporo. To je razlog što æe puta-
nja kretanja vašeg mamca biti luèna. Uzimajuæi sve ovo u obzir, ukoliko bacate
recimo 20 m od obale, u vodu srednje brzine, i dubine 2,5 do 3 m, potrebno je
mamce baciti oko 1 do 2 m uzvodno.
Kada i koliko primamljivati
Na veæim i bogatim rekama recimo, možete baciti oko 20 mesnih crviæa
kad god zabacujete mamac. Nemojte odustati od primamljivanja, budite uporni, pa
oko sat vremena od poèetka pecan-
ja posmatrajte kako se riba ponaša i
da li treba poveæati ili smanjiti
kolièinu primame. Ova odluka zav-
isi od vrste ribe koju želite da
uhvatite. Kleniæ i deverika traže
189
· Ovom tehnikom raspite hranu na veæu
površinu. Na taj naèin sebi pružate priliku
da provlaèenjem plovka po toj površini
poveæate verovatnoæu ulova.
manje primame od klena, pa smanjite kolièinu na 10 crviæa svakih 45 sekundi, ako
ni to ne pomogne, smanjite period na 30 sekundi.
Gde se nalazi riba?
Leti, kada je riba gladna, loosefeeding može privuæi ribu ka površini
vode. Prvo æe se pojaviti sitnija riba, dok æe krupnija doæi kasnije kada bude zain-
teresovana komešanjem u vodi. Zimi, riba je malo aktivna i saèekaæe da mamac
padne na samo dno. Tu treba zabaciti i udicu, pa prièekati eventualni trzaj.
Primeri loosefeed tehnike
Pravi efekat loosefeed tehnike primaljivanja može se videti pri korišæen-
ju mešavine konoplje, hrane za pse i kuvanog azuki pasulja. Umesto azukija može
se koristiti bilo koji sitni i tamni pasulj. Preko noæi u kofu od 20 l sipajte mešav-
inu konoplje:hrane:pasulja u odnosu 6:3:1. Kada dodjete na vodu, odaberite par
interesantnih mesta. Na svakom bacite do pet punih šaka ove primame. Saèekajte
par sati i obidjite hranjena mesta. Na onom na kome vidite mehuriæe koji odaju da
se riba hrani pridjite i pecajte. Periodièno proveravajte i ostala mesta, a po potrebi
predjite da pecate na njima.
Drugi primer je korišæe-
nje boilija pri pecanju šarana. Prvo
zabacite samo udicu sa mamcem.
Nakon par sati nahranite mesto
loosefeed tehnikom sa jednom
šakom boilija i jednom šakom
zrnevlja. Ako u naredna 24 èasa
ništa ne upecate promenite mesto.
Ukoliko se na štapu pojave trzaji
uradite sledeæe:
· Leti, na slabo poseæen-
im vodama, u vodu ubacite oko 5
kg boilija promera 18 mm i 5 kg
zrnevlja ( kukuruz, konoplja ili
mahunarke). Sve do poslednjeg dana ubacujte istu kolièinu. Zadnja 24 èasa nemoj-
te dohranjivati.
· Ako na vodi ima dosta ribolovaca, koristite 2 kg boilija velièine 14 mm
i 1 kg zrnevlja. Ista ova mera ide i na poèetku sezone kada je voda hladna.
· Ako je voda inaèe izuzetno hranjena, dovoljna je šaka primame koja se
baca na samom poèetku. Nema potrebe ni za kakvim dohranjivanjem.
190 Primama
)
· Nemojte nikada prihranjivati mesta koja
su na kraju vašeg bacaèkog dometa. Može
se desiti da vetar promeni smer i da vam
onemoguæi dalje bacanje
· Ukoliko riba na nekom mestu ne radi,
promenite ga.
· Kada riba ne radi, iseckajte 20-tak glista
i dodajte im šaku mesnih crviæa. Zajedno
ih bacite kao primamu za beovice.
· Kada pecate metodom zastavice ili kotr-
ljanjem po dnu, bacajte primamu sa
svakim zabaèajem. Mera je po 10 crviæa,
zrna konoplje ili kastera svaki put.
Prehranjivanje (Engl. prebating)
P
rehranjivanje mesta je prihvaæeno kao
uspešna tehnika u ribolovu. Obièno se
koristi za pecanje krupnih pojedinaènih
primeraka ribe na nekom, taèno odredjenom
mestu, u cilju dovodjenja ribe na hranjeno mesto, ali i na navikavanje na novi
mamac kojim æemo je kasnije pecati.
Koliko je efikasno?
Nema te kolièine lošeg mamca i nema te upornosti koja æe loše mesto
naèiniti dobrim, a mamac atraktivnim. Ali, ako dobar mamac koristite na dobrom
mestu, rezultati æe biti izuzetni.
Izbor mamca
Izbor mamca najviše
zavisi od vrste ribe koja se tu
nalazi. Gliste su odliène za de-
verike i linjake, ali ako se u vodi
nalaze jata bandara ovo mesto æe
biti preplavljeno njima i ništa od
pecanja, pa je bolje koristiti mini-
boilije ili kukuruz šeæerac.
Kolièina za visi od broja
riba. U slabo naseljenim vodama
oko 0,5 kg je dovoljno, dok u boga-
tim vodama upotrebite 2,5 do 3 kg.
Za rasturanje hrane možete koristi-
ti obe tehnike i loosefeed i ground-
bating.
· Ukoliko niste u moguænosti da na vodu
izlazite èesto, ili imate samo jednu šansu
da pecate na njoj, prihranite mesto veèe
pred pecanje. Veæina krupnih riba je
plašljiva pa bi ih jutarnje prihranjivanje
uplašilo.
· Na vodama gde ima dosta pecaroša,
uvek hranite par mesta, da se ne bi desilo
da vaše mesto bude zauzeto kada dodjete
izjutra.
· Udružite se sa prijateljima i izlazite na
vodu naizmenièno, hraneæi ista mesta. Na
taj naèin æete uspeti da prihranjujete
mesto svaki drugi, treæi dan.
191
Dobar dodatak hrani je
riblje meso i meso kornjaèe, onda
aditivi u vidu aroma i zasladjivaèa.
Šarandžije obièno hrane mesto
boilijima, u nameri da naviknu
šarana da je upravo njihov boili
ukusan i bezbedan te da ga može
jesti bez straha.
Koliko èesto?
Idealno bi bilo da
prihranjujete mesto svakog dana,
sem onog kada ste rešili da pecate.
Èesto pecaroš nije u moguænosti da
to uèini, pa bi prihranjivanje na
svaka dva do tri dana bilo dovoljno.
Redje od toga nema svrhe.
Loosefeed ili groundbait tehnika?
Tehnika ipak zavisi od
vrste hrane koju želite da bacite.
Boilije možete precizno da plasir-
ate u vodu, pa bi loosefeed bio
dobar izbor. Ako pecate na crve, bolje je koristiti groundbaiting, pa pored hleba i
crva dodajte i zrno konoplje, koje odlièno privlaèi, ali i zadržava ribu na željenom
mestu.
Primer korišæenja tehnike
Pravi efekat prehranjivanja može se videti pri korišæenju konoplje.
Potrebno vam je oko 17 l konoplje koja je preko noæi stojala u vodi. Ovako
nabubrela zrna raspite na dva mesta. Pecajte nakon dva do tri dana. Konoplja je
toliko dobar atraktor, da æe riba dolaziti na isto mesto dok i poslednje zrno kono-
plje ne pojede.
192 Primama
36
· Poènite sa prehranjivanjem što je mo-
guæe ranije, pa èak i u januaru.
· Prvo bacajte manje hrane, a kako vreme
otopljava, poveæajte kolièinu hrane.
· Mera hrane je za jezero sa:
· 50 šarana po 2 kg tri puta nedeljno
· 100 šarana po 3 kg tri puta nedeljno
· 200 šarana po 4,5 kg tri puta nedeljno
· Koristite najkvalitetniju primamu koju
možete priuštiti. Mora biti u skladu sa
mamcem na koji æete kasnije pecati.
· Hranite mesto uvek predveèe.
· Izaberite mesto blizu kuæe ili uz put
kojim èesto idete, kako bi smanjili
troškove.
· Neka mesto ne bude opšte poznata
pecaroška lokacija. U blizini ne bi trebalo
da bude drugih ribolovaca.
· Èuvajte mesto u tajnosti.
· Sa pecanjem poènite najranije 2 meseca
nakon zapoèinjanja hranjenja.
IV deo:
Pecaroški mamci
Sadržaj
IV dela
MAMCI ŽIVOTINJSKOG POREKLA
MESNI CRVIÆI
PIJAVICA I DURBAK
BLOODWORM I JOKER
GLISTE
OSINA LARVA
INSEKTI
ŠKOLJKE
PUŽEVI
RIBA
SIR
PARIZER,MESNI NAREZAK, KRV I IZNUTRICE
MESO
RAZNE SITNE ŽIVOTINJE
MAMCI BILJNOG POREKLA
HLEB
PSEÆI BISKVITI I PLUTAJUÆI KEKS
PŠENICA, JEÈAM I KUKURUZ ŠEÆERAC
KONOPLJA
MAHUNARKE
KROMPIR
KULJA
BOILI
VOÆE I ZELENE ALGE
ADITIVI
197
197
204
205
207
210
211
213
214
215
217
218
219
221
222
222
225
226
228
229
230
231
232
238
239
'#
se dobro pokazali u groundbaiting tehnici, jer ne rasturaju kugle hrane.
Iako su najmanje popularni kao mamac, pokazali su se izuzetni u pecanju deveri-
ka. Ovi crvi nisu ni upola živahni kao što su to ostali. Iz tog razloga možete ih
koristiti pri groundbait tehnici, jer neæe razbijati kugle primame. Zbog svoje
lakoæe nisu dobri u brzim vodama, jer ni ne uspevaju da padnu na dno. Na sporim
vodama, uz upotrebu loosefeeding i groundbating tehnike idealan su mamac za
lov bodorki i bandara. Za mamèenje koristite malu udicu velièine 22 ili 24 za
kaèenje jednog ili dva crva, a 20 ukoliko kaèite tri komada.
Fifiz
Najmanji mesni crviæ crvene boje i izduženog oblika. Savršen za sitnu
belu ribu.
Mleèni crviæi
Ovi crviæi se lako uzgajaju, a kako su meki i mleèni idealni su za sam
poèetak sezone. Dobili su ime po naèinu uzgajanja - potapanjem hleba u mleko.
Malo su manji od gozzer-a, a zbog mleka su izrazito bele boje. Najproblematièniji
deo njihovog uzgajanja je da podlogu, natopljen hleb u mleku, upljuju muve.
Period kada je to potrebno raditi je od juna do avgusta. Upljuvavanje je uglavnom
u noænim èasovima i samo mali broj ljudi je u stvari i videlo sam èin. Drugi prob-
lem je što period potreban za upljuvavanje nije kao kod ostalih crva par sati ili
dana, veæ može potrajati i par nedelja. Nemojte oèekivati veliki broj crva od
jednog legla. Obièno se u jednoj turi proizvede 50 komada. Nikako ih nemojte
koristiti kao primamu. Ovi crvi su specijalitet i tajno oružje i koristite ih samo za
mamèenje.
Uzgajanje mleènih crviæa
Potrebno vam je
· 500ml mleka
· jedan kupus
· plastièna posuda
· velika kesa mekinja
· drvena kašika
· drvena ploèa
· fino sito
· suv prekrup, piljevina ili mekinje
Otvorite mleko i ostavite ga na toplom mestu tri dana da se usiri.
Skuvajte kupus, pa ga izvadite iz vode u kojoj ste ga skuvali i ohladite vodu.
Dopunite posudu sa usirenim mlekom, mekinjama i dodajte vodu od kupusa dok
Mamci 201
· Nema svrhe koristiti ovako fin mamac
na velikim udicama. Koristite velièine 22
do 20.
ne dobijete kašu. Prekrijte posudu tako da ostane otvor od oko 2,5 cm i ostavite je
na tamnom i hladnom mestu. Prozor ili vrata prostorije ostavite otvorena. Nakon
tri do èetiri dana površina bi trebalo da dobije pokožicu, pa èak i da se pojavi ple-
san na njoj. Muve æe položiti jajašca u pukotine korice i crvi æe se razvijati ispod
nje. Najbolji naèin da proverite da li je mešavina nastanjena je da oslušnete da li
se èuju crvi koji se hrane. Ukoliko površina potpuno propadne, potrebno je dodati
još hrane da bi se crviæi pravilno razvili. Kada crviæi dovoljno porastu, izdvojte ih
i pomešajte u mekinje, brašno ili prekrup. Iskoristite ih u narednih par dana.
Gozer
Najèešæe upotrebljavani mesni crviæ. Kao i pinki može krasiti udicu i
obogatiti hranu. Idealan je kada želite izabrati samo veæu ribu. Uzgajaju se
najèešæe leti i sa jeseni. Mirisi koji se pojavljuju pri uzgajanju odvraæaju mnoge
ribolovce od proizvodnje ovih crviæa, medjutim pravilan postupak uzgoja smanju-
je neprijatne mirise na minimum. Za uzgoj je potrebno osam dana. Za pecanje vam
trebaju vrlo sveži crviæi, pa nemojte praviti zalihe.
Uzgajanje gozera
Za uzgajanje vam je potrebno:
· sveže meso
· posuda
· novinska hartija
· gumene rukavice
· mekinje
· 3 mm sito
Uzgajanje poènite tako što æete u posudu, koju ste obložili novinom,
staviti dva parèeta sveže piletine, jagnjetine ili srce od svinje. Prekrijte posudu
novinom i ostavite mali otvor da muva može da pridje podlozi. Ovo je najbolje da
ostavite na mestu udaljenom od kuæe da vam mirisi ne bi smetali. Veæ sledeæeg
dana æete videti jajašca na mesu.
Uvijte meso u novinu, i pospite
mekinjama da se mirisi ne bi širili.
Ostavite posudu da stoji tri dana i
videæete da su se iz jajašaca izlegli
mali crviæi. Pogledajte u smotuljak,
ukoliko je meso pojedeno, dodajte
ga još. Posle još dva dana, crviæi bi trebalo da su potpuno porasli. Trebalo bi da ih
ima oko 150 ml. Sve što sada treba da uradite jeste da ih prosejete kroz 3 mm sito
i ostavite u mekinjama.
202 Mamci
· Idealan za deveriku, gozer je odlièan
mamac za sve stidljive ribe.
· Postoji i mali trik sa ovim crviæima. Ako
želite da budu sladji dodajte malo mleka i
šeæera u mekinje.
Kaster
Èaura je posljednja faza preobraženja mesnog crviæa iz lièinke u
odraslog insekta, odnosno muvu. Daje izvrsne rezultate u ribolovu velike ribe na
dnu bilo kao mamac, bilo kao dodatak hrani za primamljivanje. Kasteri su lutke
mesnih crviæa. Da bi ste ih sami napravili, izaberite najveæe i najsvežije mesne
crviæe iz grupe koju imate. Najsvežiji su oni koji imaju crnu taèku na ledjima.
Nakon toga stavite crviæe u posudu i malo ih pokvasite. Podignite temperaturu i
ostavite posudu da se crvi zaèaure, što æe se dogoditi za 5 do 6 dana.
Sada nastupa period vaše najveæe aktivnosti. Svaka dva sata potrebno je
nadgledati nasad i odvajati one koji su se zaèaurili. Nikako ih ne treba ostavljati sa
ostalim crvima na toplom jer æe potamneti i izgubiti na svežini. Nakon odvajanja,
kastere treba oprati i spakovati u vakuum vreæicu i staviti u frižider na tempera-
turu od 2 do 3
O
C. Ako planirate da èuvate kastere duže od jednog dana, svakod-
nevno provetravajte vreæicu. Na
ovaj naèin ostaæe sveži 3 do 4 dana.
Na terenu, umesto frižidera, može
poslužiti i hladna voda. Ukoliko
zamrzavate kastere, obavezno ih
pre toga pokvasite.
Kasteri su se pokazali
kao izuzteno kvalitetan mamac za
veæe bodorke, deverike, klenove,
linjake, šarane pa èak i velike ban-
dare i èesto su uspešniji od samih
mesnih crviæa.
Sveži kasteri su tonuæi,
medjutim kako stare postaju sve lakši i prelaze u plivajuæe. Držanjem tek
pretvorenih kastera u frižideru, možete ih duže vremena ostaviti u tonuæem stanju.
Kastere èuvajte na suvom mestu. Vlažan i lepljiv kaster je potpuno
neupotrebljiv kao mamac i ribe ga nerado uzimaju.
Mamci 203
· Ukoliko vam kasteri ostare, a nije vam
potreban plivajuæi mamac, kombinujte
jednog kastera sa nekim drugim mamcem
i na taj naèin umanjite uticaj težine udice
na prirodno ponašanje mamca.
· Bodorka, kleniæ i klen su vrlo pametni
pri uzimanju kastera. Desi se da ga isisaju
i pre nego vi uspete da kontrirate. Da se
ovo ne bi desilo, kaèite kastere na
razlièite naèine, ali tako da vrh udice uvek
bude slobodan.
Boja
crviæa
Crvena
Žuta
Bela
B
r
o
t
f
i
š
C
r
v
e
n
p
e
r
k
a
B
o
d
o
r
k
a
B
e
o
v
i
c
a
D
e
v
e
r
i
k
a
K
e
s
e
g
a
K
r
u
p
a
t
i
c
a
S
k
o
b
a
l
j
N
o
s
a
r
a
+
-
-
+
+
-
+
-
-
+
+
+
+
+
+
+
+
+
-
+
+
-
+
+
+
+
+
B
Pijavica i durbak
P
ijavice(konjske, a ne medicinske) i dur-
baci(durbok, turbok) su izuzetni mamci
za soma, šarana, smudja, mrenu, bandara
i klena. Konjske pijavice su crne sa zelenkas-
tožutim trbuhom i za razliku od medicinske ne sisaju krv, veæ hvataju sitne ribe i
punoglavce. Kaèe se na jednokrake udice, jednim bodom kroz kožu glave.
Ukoliko pecate jaèim priborom i cilj su vam krupnije ribe, mogu se koristiti i
trokrake udice sa veæim brojem pijavica ili durbaka. Pijavica u vodi nije toliko
aktivna kao durbak i èesto potpuno prestaje sa uvijanjem nakon par minuta. Da bi
joj se poveæala atraktivnost, medicinskim špricem, moguæe joj je pod kožu ubriz-
gati neku od teènih supstanca - ribljih atraktora.
Najlakši naèin da prikupite pijavice je da u jedan džak za “krompir”, sa
krupnim otvorima ili u èuvarku stavite jednu ili dve mrtve ribe i bacite uz kamenu
obalu. Pijavice æe se nakon kratkog vremena pojaviti kako bi pojele iznutricu riba.
Tada æete ih lako nahvatati u velikim kolièinama.
Durbak je na udici vrlo živ. Èesto mu se pri kaèenju odseca jedan kraj,
kako bi krvario i izazivao ribu. Jedino na šta treba paziti, kod durbaka je da se ne
sme postaviti na takav sistem, gde udica leži na dnu, jer æe se ukopati u mulj. Bolje
je na donjoj udici postaviti pijavicu, a na gornjoj, boènoj, durbaka.Durbaci
uglavnom žive u muljevitom tlu i morate im znati stanište kako bi ih iskopali.
Pijavice i durbaci se lako održavaju svežim. Dobar naèin èuvanja u
frižideru podrazumeva da ih uvijemo u novinsku hartiju. Jedina obaveza vam je da
ih svakog dana pregledate i odvojite mrtve. Novine moraju da budu vlažne, ni pre-
više ni premalo. Najbolje je da ih prvo potpuno pokvasite, a onda da ih iscedite
izmedju ruku tako da ne ostane nimalo slobodne vode u listovima. Novinama treba
obaviti pijavice i durbake, ali tako da im ostavite malo vazduha. Što se durbaka
tièe, nekada je bolje da se ni ne otvaraju svakog dana, veæ samo da se spolja nov-
ina poprska vodom.
204
W
Bloodworm i joker
B
loodworm i joker su popularni samo kod
meè pecaroša, mada su to dva najpri-
mamljivija mamca za ribe. Pravilnom
upotrebom, na njih je moguæe upecati i veæe ribe
kao što su šaran i linjak. I bloodworm-ovi i jokeri su larve srodnih dvokrilih
insekata. Dok su bloodworm-ovi larve mušica koje ne ujedaju, jokeri su larve
komaraca. Obe larve žive u vodi, sa tim da prvi žive u mirnoj, poluzagadjenoj
vodi, dok larve komaraca više vole brže vodene tokove i èistu vodu.
Obe larve su crvene boje, ali mogu menjati boju ka tamnije crvenoj i
braon. Bloodworm-ovi porastu maksimalno do 2 cm, dok jokeri rastu do 8 mm, ali
su mnogo živahniji. Prvi su pre svega mamci za mamèenje udica, dok su drugi
izuzetna primama za ribe.
U prirodi je teško naæi èisto nalazište samo jedne od ove dve vrste. Kada
je potrebno da se razdvoje, dodajte
komad treseta i bloodworm-ovi æe
se sami uvuæi u njega. Parèe treseta
možete izvaditi i umotati u novinu,
pa èuvati u frižideru i do nedelju
dana.
Jokere možete bacati
loosefeeding ili groundbaiting tehnikom. Kada koristite drugu tehniku, umesto
hleba možete koristiti i finu glinu. Zimi ipak koristite loosefeeding.
Udica velièine 20 ili 22 je prava za bloodworm-ove. Kaèite ih kroz
glavu, koja je blago zelene boje.
Sakupljanje bloodworm-a
Bloodworm-ovi su izuzetno skupi mamci i kada vam treba veæa kolièi-
na, jedini pravi postupak je da ih sami nakupite. Prvo što treba da znate jeste da
· Ukoliko poènete sve èešæe se promašu-
jete, probajte da kaèite bloodworm-ve na
drugi ili treæi prsten ispod glave.
· Zimi je kao mamac za udicu bolje koris-
titi jokere, jer su živahniji.
205
oni živi u dnu. Potreban vam je dug i oštar nož da bi ih odatle izvadili. Iako se
nalaze u svakom dnu, ipak se okupljaju u staništima te ga je potrebno pronaæi.
Ovi crviæi se nalaze u sloju mulja debelom od 30 do 45 cm. Obratite
pažnju pri iskopavanju da je moguæe da taj sloj bude i 1,5 do 2 m, iako se iznad
njega nalazi 50 cm vode. Dakle budite jako oprezni, kako ne bi nastradali zako-
raèivši u mulj.
Sakupljanje jokera
Za razliku od bloodworm-ova, jokeri nisu prirodna hrana riba iz jednog
prostog razloga: žive u zagadjenim
vodama u kojima ribe ne bi mogle
da žive. Medjutim, ribe ih rado
jedu, jer su izuzetno živahni.
Najveæi problem pri sakupljanju
jokera je naæi vodu u kojoj ih ima
dovoljno. Obièno su to zatravljeni,
plitki i topli kanali blizu farmi i drugih izvorišta organske neèistoæe. Na mestima
gde ih ima dubina vode može da bude maksimalno 45 cm. Dno treba da je mulje-
vito sa malom primesom peska. Jokeri se nalaze u dnu na dubini do 15 cm. Kada
ih izvadite stavite ih u parèe muslina koji treba uviti u vlažnu novinu.
206 Mamci
· Vadjenje jokera iz zagadjene vode može
biti izuzetno opasno, ako na rukama imate
posekotine ili otvorene, nezarasle rane. U
svakom sluèaju, po povratku kuæi dobro
operite ruke.
de
Gliste
P
ostoji mnogo vrsta glista, ali se najèešæe
koristi lauferka koja živi u tresetu. Da bi
preživele, potrebno je samo da im se
obezbedi treset i temperatura na nivou sobne,
uvek manja od 50
O
C. Na ovaj naèin sigurno æe se oèuvati i nekoliko meseci.
U toku leta, gliste mogu biti od posebnog znaèaja u ribolovu. Ovo je
naroèito taèno ukoliko pecate na plavinama, gde one predstavaljaju prirodnu hranu
ribama u tom trenutku. Takodje, ukoliko je voda mutna i nadošla, gliste su mamac
koji se preporuèuje pre nego crviæi.
Èetiri najèešæe korišæenih vrsta glista su: crna, lauferka(zlatna), crvena i
zelena(ritska) glista.
Crna glista
Crna glista je duga, debela glista koja živi u obiènoj zemlji i jedna je od
najefikasnijih mamaca. Leti se pokazala kao idealan mamac za velike jegulje, de-
verike, linjake i mrene. Sa jeseni i zimi na nju rado idu veliki bandar, bodorka i
klen. Kaèite dve-tri crne gliste na udicu 4 ili 6 ili jednu glistu na udicu 6,8 ili 10.
Rep crne gliste možete kaèiti na udicu 14 ili 16 kada pecate bodorku, bandara i
jegulju.
Telo joj je svetlo crvenkasto-braon boje, dok joj je rep blago spljošten i širi od
širine tela. Dužina tela joj je od 5 do 8 cm u proseku, mada postoje i veliki primer-
ci i do 15 cm dugi. Ovu glistu možete naæi kopajuæi baštu, ali je najbolje pretražiti
travnjak noæu kada ona izlazi iz zemlje. Pretražujte oprezno, jer je ova glista
veoma osetljiva na vibracije i svetlo.
Lauferka
Brandlings ima crvenkastu kožu koja je mekša od one kod baštenske
gliste. Duga je od 10 do 13 cm i na telu ima par žutih prstenova. Kada je probušite
207
udicom, žuta teènost izlazi iz ove gliste. Ova teènost je izuzetno primamljiva za
ribe. Ova glista se može kupiti, ali se lako može i naæi u kompostu.
Crvena glista - holandska
Ovo je tamnocrvena glista vrlo slièna lauferci, ali bez prstena na telu.
Naraste od 5 do 8 cm. Obièno se kaèi na sitnije udice sama ili u kombinaciji sa
kasterom ili pinkijem, kada je izuzetan mamac za deveriku i bandara. Obièno se
može naæi u svinjskom stajnjaku zajedno za lauferkama. Sakupite ih dosta, jer su
izuzetan dodatak primami kada se koristi groundbaiting metod.
Zelena glista - ritska
Ovo je krupnija, zeleno-
crna glista, koju je moguæe naæi u
ritskom mulju. Kako je èvršæe
gradje pokazala se kao dobar
mamac za krupnije ribe, cela ili kao
parèe, jer je sitna riba teško skida
sa udice.
Èuvanje glista
Sve gliste treba èuvati u
dobro ventiliranoj posudi, na hlad-
nom mestu (ali ne u frižideru). Sa
vremena na vreme poprskajte ih
vodom, ali ih nemojte podaviti. Èuvajte ih u tresetu ili mešavini zemlje i treseta.
Sa vremena na vreme ih proveravajte, a mrtve izvadite i bacite. Nemojte ih èuvati
više od dve nedelje.
Kaèenje gliste na udicu
Ono što gliste èini atraktivnim mamcem je njihova pokretljivost i njihov
miris. Èesta greška pri kaèenju gliste na udicu je izbor premale udice, pa pecaroši
probijaju glistu vrhom udice na mnogo mesta pretvarajuæi je u beživotnu masu.
Nakon par zabaèaja, iz gliste iscuri sav sok i ona postaje beskoristan mamac.
Napravite svoj glisnjak
Kako bi u svakom trenutku imali dovoljnu kolièinu lauferki i crvenih
glista najbolje je da napravite svoj lièni mini glisnjak.
U skrivenom i osenèenom delu bašte iskopajte rupu preènika 1 do 1,5 m.
208 Mamci
· Celu crnu glistu kaèite na udicu broj 6.
Zakaèite je jednom kroz glavu ili spojite
dve na udici tako što æete ih zakaèiti za
rep.
· Ukoliko je dno na kome pecate meko,
makazom razrežite glavu crne gliste kako
se ne bi ukopavala u njega.
· Dobro je da probušite rep gliste nakon
njenog kaèenja, kako bi iz rane cureo pri-
mamljujuæi sok.
· U crnu glist, špricom možete ubrizgati
vazduh, kako bi ona lebdela u vodi.
(Ukoliko ne želite da kopate rupu, možete da od èetiri table lima i sa èetiri drvena
stuba, napravite korito na zemlji.)
Napunite dno rupe ili korita
mešavinom zemlje i lišæa u sloju od
15 do 30 cm. Na to dodajte sloj
svinjskog, kravljeg ili konjskog
stajnjaka debljine 5 cm. Na sve to
dodajte 100 do 200 glista. Svakog
dana, na tu gomilu dodajte biljni
ostatak iz vaše kuhinje, lišæe èaja,
kore od jabuka i slièno.
Da bi vam glisnjak
uspeo, zapamtite tri stvari. Nemojte
da dozvolite da se ukiseli. Ovo je
najèešæi razlog propadanja glisnja-
ka. Trik je u tome da svaki put kada
dodate biljne ostatke, dodate i malo gašenog kreèa. Drugo, ne dozvolite da se glis-
njak presuši. I najzad, nemojte vaditi više crva nego što vam je potrebno, jer æete
iscrpsti glisnjak.
Sitne bele glistice, su signal da radite kako treba, a kao nagradu od
kuænog djubreta dobiæete najbolji moguæi supstrat za gajenje sobnog bilja.
Nalaženje glista
Gliste se iz zemlje obièno vade kopanjem na mestu gde znamo da ih ima.
Medjutim, postoji još jedan stari metod sakupljanja glista. Ovaj metod podrazume-
va da znamo mesto gde glista ima, pa u tu zemlju zabijemo ašov ili kolac koga
snažno klatimo na sve strane. Uznemirene gliste obièno same beže iz zemlje, mis-
leæi da ih progoni krtica.
Mamci 209
· Nemojte se prevariti i dodati puno
poseèene trave. Temperatura koja æe se
osloboditi razlaganjem trave æe ubiti
gliste.
· Ukoliko nemate baštu, gliste možete
gajiti i u plastiènom džaku i veæoj kanti za
djubre. Na dnu džaka probušite par rupa
kako bi voda otekla, a na samo dno
prospite sloj peska. Vrh džaka zavežite,
pa na par mesta probušite rupe za venti-
laciju. Ukoliko gliste gajite u veæoj kanti
za djubre, poklopite je, a na poklopcu
probušite rupe za ventilaciju
98
Osina larva
Z
a klena se osina larva pokazala kao
izvrstan mamac. Najveæi problem kod
ose je sakupiti larve, a da vas ose ne izu-
jedaju. Osinjaci se obièno nalaze na drveæu,
napuštenim ptièijim gnezdima ili mišijim rupama. Tražite ih sredinom jula. U tom
periodu, ose dogradjuju gnezda i brinu se o podmlatku. Važno je da zapamtite gde
su gnezda locirana, jer se tada ležu sitnije larve radilica koje nisu najbolji mamci.
Poèetkom avgusta, gnezdo se dovoljno razvilo da bi poèele da se razmnožavaju i
matice. Tada pretražite gnezdo, a najkrupnije larve su upravo larve matica - ide-
alan mamac za klena.
Postoje dva naèina da locirate gnezdo. Prvi je da pitate susede i prijatel-
je da li znaju za neki osinjak. Oni æe biti oduševljeni idejom da æete ih osloboditi
napasti. Èesto se mogu naæi i u travnjaku. Ono što tražite je mala rupa, 4-5 cm u
preèniku iz koje ose izleæu i u koju uleæu.
Drugi naèin je da prateæi let osa vidite odakle dolaze i kuda odlaze.
Pratite samo ose koje lete pravom
putanjom. One se vraæaju u gnezdo
sa hranom. Ose koje lete tamo-
vamo traže hranu i njih ignorišite.
Pre nego poènete da iskopavate gnezdo, nije loše da ubijete sve ose iz
osinjaka, kako vas ne bi napale. Jedan od naèina je da koristite otrovne praškove
ili benzin, ali imajte na umu da su te materije otrovne i za ljude, pa nisu pre-
poruèljive. Klasièni, kupovni pesticidi nisu dovoljno snažni, pa je najbolje da se
raspitate u poljoprivrednoj apoteci za preporuku.
Nakon što ste pobili sve ose, iskopajte gnezdo. Pazite, ako je i jedna osa
živa, ona æe vas napasti. Gnezdo odnesite kuæi i iz njega izvadite larve. Delove
gnezda koji vam preostanu, skuvajte u vodi i pomešajte sa hlebom kako bi dobili
odliènu primamu za groundbaiting tehniku.
· Sitnije larve, makazama presecite na
komadiæe i dodajte u primamu.
210
M
Insekti
C
rviæi i gliste nisu jedini živi mamci koji
se koriste. Tu su i druge vrste insekata:
skakavci, popci, rovci, bube, larve
raznih insekata, leptiri i gusenice. Jedina mana
svih njih je što ih je dosta teško uhvatiti, nekad teže nego samu ribu.
Bube
Bubama možete privuæi bodorku, kleniæa i crvenperku, ali su ipak
najbolje za klena. Mogu se koristiti kao površinski mamci, kao mamci tik ispod
površine i kao vodjeni dubinski mamci. Na udicu ih možete kaèiti probijajuæi ih
kroz spoj krila i ledja, navlaèeæi ih cele na udicu glavom ka najlonu, ili lepeæi ih.
Brašneni crvi - (Tenebrio molitor)
Brašneni crvi su dobri mamci za deverike, bodorke i klenove. Ovo u
stvari i nisu crvi veæ gusenice. Gusenice èuvajte u prozraènim kutijama ispunjen-
im brašnom. Neki pecaroši uzgajaju gusenice dok se ne uèaure i postanu odrasle
bube, jer su sva tri stadijuma odlièna kao mamac. Za uzgajanje se koriste glazirane
posude velièine 4 do 5 litara. U posudu se naspe sloj braša dubine 20 cm, a u njega
se ubaci 4 do 6 loptica od papira. Preko brašna se postavi sloj vunenih krpa. U
posudu se ubace odrasli insekti. Posuda se prekrije gazom i drži na temperaturi od
10 do 15
O
C. Na svakih 14 dana u brašno je potrebno dodati komadiæ šargarepe ili
krompira kao dopuna ishrani. Bitno je da se brašno nikada ne skvasi od dodatne
hrane. Kada crvi porastu 3 cm poèinju da stvaraju èaure. Nakon tri nedelje, izlaze
iz èaura, kao odrasli insekti, koje je opet potrebno dohranjivati. Na ovaj naèin se
obezbedjuje stalna reprodukcija ovih buba. Iako su crvi tvrdji od mesnih crviæa,
krti su pa se dešava da se prelome tokom zabacivanja. Ovo je razlog što se uvek
kaèe na udicu kroz sredinu tela. Udice su velièine 16 do 18 ako se kaèi jedna, a 12
do 14 ako se kaèi veæi broj gusenica. U toku vrelih letnjih dana izuzetna su zame-
211
na za mesne crviæe koji brzo uginjavaju na suncu i toploti. Uèaurenim gusenicama
možete pecati isto kao i sa kasterima. Odrasle bube su crno-smedje boje, velièine
12 do 20 mm. Kaèite ih na udicu velièine 14 do 10. Probajte da provuèete udicu
kroz telo insekta, ali i da prilepite bubu na udicu jakim lepkom.
Gusenice
Gusenice moraju biti
žive. Koristite one koje nisu
èupave. Kaèite ih na tanke udice
kako se ne bi mnogo oštetile ili
uginule. Naèin kaèenja je isti kao i
za larve komaraca. Larve leptira za
neke ribolovce predstavljaju izuze-
tan površinski mamac i to tokom
jeseni za velike klenovi i bodorke.
Kaèite ih tankom udicom tik ispod
kože.
Skakavci
Skakavce kaèite kroz ledja i bacajte ih tako da padnu na vodu kao da su
skoèili sa obale. Nemojte precenjivati daljinu njihovog skoka. Veæi broj pecaroša
smatra da su braon skakavci bolji mamaci od soènih zelenih primeraka. Najlakše
ih je loviti u niskoj travi pomoæu mreže za hvatanje leptira.
Rovac
Rovac je odlièan mamac za krupnije ribe, a posebno za soma. Najveæi
problem kod rovca je što je on po prirodi kopnena životinja i u vodi može preživeti
vrlo kratko vreme. Dva najèešæa trika sa rovcem su: prvi - da se u rovca ubrziga
jod ili neka druga teènost koja deluje kao atraktor na soma; drugi - da se rovac
zavije u celofan i tako nakaèi na udicu. Ovako prezentovan rovac æe, dok ne ugine,
svojim pokretima proizvoditi jako šuštanje celofana, što može privuæi soma.
Lièinke vodenog cveta i vilinog konjica
Ove lièinke su izuzetan mamac za sve vrste riba, buduæi da su dovoljno
velike i za najkrupnije ribe. Nalaze se na površini ilovastog tla reke, ili neposred-
no ispod površine tla kroz koga riju u potrazi za hranom. Vrh udice treba uvek da
bude sakriven u telu ovih lièinki. Po nekim izvorima bolje je kaèiti ih na kanap.
212 Mamci
· Za skakavce koristite udicu 6.
· Za bube udice od 6 do 10 su najbolje.
Kaèite ih ili kroz taèku u kojoj se spajaju
oba krila ili provlaèenjem udice kroz celo
telo. Možete i prilepiti bubu na udicu.
· Pecati se može na sve insekte. Muve,
leptiri i leteæi mravi se mogu podjednako
uspešno koristiti. Uvek koristite insekte
koji se inaèe nalaze u okolini reke.
i
Školjke
O
d davnina su školjke korišæene kao
mamac za linjaka. U novije vreme se
sve redje koriste, jer su se pecaroši ulen-
jili i nerado se odluèuju da mamce traže u priro-
di, veæ ih èešæe kupuju u radnjama.
Treba znati da školjke nisu samo odlièan mamc za linjaka, veæ i za
šarana, bodorku, deveriku, bandara, klena, pa èak i soma.
Školjke možete naæi u svim vodama koje su alkalne-bazne (veæe pH
vrednosti) i obièno su locirane u pliæim delovima, obraslim travom i drugim pod-
vodnim biljem. Najlakše ih je sakupljati meredovom. Školjke vrlo sporo rastu i iz
tog razloga nemojte sakupljati više
nego što vam je neophodno.
Dvadeset komada æe vam biti
dovoljno za jedan dan pecanja.
Školjku otvorite oštrim
nožem tako što preseèete mišiæ koji
spaja dve polutke oklopa. Iako
jedna školjka ima dosta mesa u
sebi, ono je premeko da bi se koris-
tilo kao mamac. Kao mamac se
koristi samo žuto stopalo i kaèi se
na udicu velièine 10. Ostatak mesa
iseckajte na sitnije komade i koristite kao primamu. Najbolje je da mesto prehra-
njujete bar dva dana pre pecanja, zrnima konoplje. Na sam dan pecanja bacite
konoplju, koja æe privuæi sitnu ribu, pa na nju komadiæe mesa školjke. Ova kom-
binacija je najbolja pri pecanju na školjku kao mamac. Kako riba nije posebno
oprezna kada uzima ovaj mamac, slobodno izaberite jaèi pribor. Od tehnika, kod
mirnih voda koristite plovak, a kod tekuæih dubinsku metodu.
· Umesto reènih školjki, možete koristiti i
meso morskih, pa èak i ono iz zamrzi-
vaèa. Školjke možete kupiti i u teglicama,
zasoljene ili konzervisane.
· Pri pecanju koristite udice velièine 8 ili
10 i najlon nosivoti 1,8 kg i više. Obratite
pažnju da vrh udice ostane slobodan.
· Bodorku i klena pecajte na jednu
školjku, a šarana i druge krupnije ribe na
dve školjke.
213
N
Puževi
P
ostoji verovanje, koje se u praksi nije
pokazalo taènim, da puževe treba koristi-
ti samo kišnim danima. Puževe treba
koristiti uvek kad ih možemo naæi. Obièno se
nalaze ispod kamenja i oborenog drveæa, noæu u travnjaku i svuda u prirodi kada
je vreme kišno ili je rosa jaka. Kada ih jednom nahvatate, mogu živeti i nedelju
dana u plastiènoj kesi ispunjenoj travom ili vlažnim novinama i deliæima parada-
jza i šargarepe, pa ih ne morate tražiti svaki put kad idete u ribolov.
Puževe možete èuvati u uzgajalištu i duže od nedelju dana. Uzgajalište
æete najlakše napraviti od starog akvarijuma u koji uspete oko 15 cm zemlje i sa
njom malu kolièinu glista. Uzgajalište poklopite tako da puževi ne mogu da izad-
ju, ali da vazduh slobodno cirkuliše.
Uzgajanje puževa otpoènite poèetkom oktobra. Tada sakupite odrasle
primerke i naselite ih u akvarijum. Poèetkom novembra poèeæe da se pare, pa
prekrijte zemlju slojem novina. Puževi æe po njima položiti jajašca. Nakon toga
odstranite puževe. Održavajte
toplotu u akvarijumu i sa proleæa
mali puževi æe se izlegnuti. Uskoro
æe poèeti da se hrane sitno istru-
ganim krompirom i drugim
zelenišem.
Puževe pecaroši najèešæe
koriste za klena. U bistrim vodama,
u kojima su klenovi vidljivi, najbolje je zabacivati uzvodno u odnosu na jato i
polako vuæi mamac kroz jato.
Puža kaèimo kroz spoljni prsten kuæice, oštrom udicom. Biramo puža
spljoštene kuæice (Planorbis sp.) preènika ljušture 1 do 3 cm.
· Tri dana pred pecanje, kupite dinju ili
lubenicu, izdubite malu rupu kroz njenu
koru. Postavite je u neki sud zajedno sa
puževima i ostavite da se dobro najedu.
Ovakvi puževi æe biti mnogo bolji
mamac.
214
J
Riba
P
rirodna hrana svim ribama predatorima,
kao što su štuka, grgeè ili smudj su žive
ribe, mada nije retkost da se na njih zaleti
i som, jegulja ili klen. Zakaèene na udici, pon-
ašaju se kao da su bolesne ili ranjene i time još više privlaèe grabljivice. Štuku,
smudja i soma možete pecati na crvenperku, šarana, kleniæa ili deveriku velike od
50 do 250 g, dok za ostale vrste grabljivica treba koristiti manje ribe kao što su
beovica, èikov, gavèica, krkuša, peš, mali grgeè ili bodorka. Sitne ribe najlakše
možete nahvatati èerencem, dok krupnije morate upecati finijim ribolovnim pri-
borom, sa plovkom, kao mamac koristeæi crviæe i hleb. Održati ribice živim je
najvažnija stvar za dalji uspešan ribolov. Danas se mogu naæi specijalni plastièni
akvarijumi-kofe opremljeni pumpama za vazduh koje rade na bateriju u kojima
ribe dugo ostataju žive. Ukoliko nemate ovakav akvarijum-kantu, koristite obiènu
plastiènu kofu sa poklopcem, a u radnji za pecaroški pribor kupite tablete kiseoni-
ka, koje se polako otapaju i aerišu vodu. Ukoliko želite da vam ribe ostanu duže
vremena žive, nadjite jednu veæu posudu-bure i natoèite je sa svežom i èistom
vodom. Ribe ubacite unutra i prekrijte sitnom mrežom. Vodu menjajte svaka 24
èasa. Posmatrajte i odstranjujte sve slabe i bolesne ribe. Naravno, ukoliko ovako
držite ribe duže vreme, povremeno ih hranite sitnim crviæima i hlebom, ali pazite
da ne preterate. Dubinska metoda i pecanje plovkom su najèešæi stilovi pri pecan-
ju na živi mamac. U sluèaju da tražite ribu, koristite plovak ili povlaèite kroz vodu
živu ribicu optereæenu olovom.
Kada znate gde su jata riba, dubin-
ski i metod sa klizeæim olovom su
najbolji. Najèešæe kaèenje izmedju
repnog i ledjnog peraja daje
najprirodniji izgled mamcu èak i
kada je skoro mrtav. Medjutim,
· Za sve metode pecanja, koristite udice
velièine 8 do 12.
· Prilikom kaèenja veæe žive ribe zakaèite
jednu udicu za rep, a drugu ispod ledjnog
peraja.
215
kada pecate dubinskom metodom, ili kada provlaèite mamac kroz vodu, kaèite ga
kroz usta. Podvez treba da je jednostavan, sa jednom udicom kada koristite male
ribe, a sa dve ako pecate na živu ribicu velièine preko 150 g. Ukoliko pecate štuku,
zbog njenih zuba, obavezno koristite sajlicu dužine oko 40 cm.
Neke ribe, recimo štuku, možete pecati i na mrtvu ribu. Što je štuka veæa
i starija, to æe je više mrzeti da juri za zdravim ribama i sve se èešæe okreæe za
mrtvim ribama koje lako nalazi. Ukoliko "oživite" mrtvu ribu povlaèeæi je kroz
vodu možete oèekivati da za njom krenu i smudj, grgeè, jegulja i som. Ribu
zakaèite i opteretite kraj najlona sa onoliko olova koliko je potrebno da se precizno
može zabaciti mamac. Zabacite i polako namotajte malo najlona i saèekajte da
mamac padne na dno. Podignite
vrh štapa, na taj naèin æe se riba
pokrenuti i odvojiti sa dna, nakon
toga spustite vrh i namotajte
najlon. Ovo ponavljajte sve dok ne
privuèete mamac obali. Na ovaj
naèin možete prokrstariti celom
vodom i pretražiti svaki kutak.
Kleniæ i beovica su pogodni kao
mamac za grgeèa i jegulju.
Bodorka je zbog svetle boje tela
vrlo lako uoèljiva i predstavlja
jedan on najboljih mamaca za sve
slatkovodne grabljivice. Pored nje
možete koristiti i sitne klenove.
Morska riba se takodje može kori-
stiti kao mamac. Haringe se recimo
cele mogu koristiti, dok se veæi
komadi mogu seæi na pola i koristit
kao mamac-parèe. Skuša se u
nekim vodama može smatrati i
boljim mamcem od haringe pri pecanju štuka. Treæa èesta vrsta kao mamac je sar-
dina koja se najviše koristi kada je voda jako mutna, jer ima izuzetan miris.
Najpraktièniji naèin da obojite mrtvu ribu je da je spustite u vodeni rastvor boje
što jaèe koncentracije. Ostavite ribe u rastvoru oko sat vremena. Zatim izvadite
mamce, osušite ih i koristite odmah, ili pakujte u plastiène vreæice po èetiri-pet
komada i zamrznite ih za zimu.
216 Mamci
· Jedna od ideja je da se mamac ofarba i
time uèini vidljivijim. Komad ili celu ribu
možete potopiti par sati u jak rastvor
prehrambene boje. Najbolje je koristiti
žutu, naranžastu i plavu boju. Što je voda
mutnija boja treba da je svetlija.
· Ukoliko želite da zabacite parèe morske
ribe izuzetno daleko, prethodno ga zam-
rznite
· Kada kaèite sardinu, koristite dve udice
velièine 8. Jednu zakaèite za rep, drugu
kroz ledja. Koristite zamrznutu sardinu,
kako bi je mogli više puta zabacivati.
Ukoliko bacate svežu sardinu, kaèite je
kroz glavu.
· Štuke, klenovi sporotekuæih voda i
somovi se mogu pecati na jako mirisne
morske ribe, dok se grgeè neæe okrenuti
za njima.
O
Sir
S
ir je jedan od mamaca koji se retko
koristi. Najveæa prednost sira u odnosu na
crviæe je da se na njega hvata mnogo
kvalitetnija riba. Mogu se koristiti sve vrste sira
kao mamac, sa idejom: “što jaèi miris to bolje”. Plavi sir ima izuzetno jak miris i
samim tim odlièan je zimi kada druge hrane u vodi ima veoma malo, a ribe su
neaktivne. Jak miris je jedini naèin da izvuèete recimo klena iz skrovišta.
Parmezan se takodje može koristit,
ali èešæe kao aditiv u kulji ili pasti.
Trapist sirevi se mogu seæi na
kocke u zavisnosti od velièine
udice. Ivica kocke treba da je oko 6
mm za udicu 12, 12 mm za udice
10 i 8 i 20 mm za udice 6 i veæe.
Pored sira možete da dodate
komadiæ parizera ili neke salame i na taj naèin naèinite sendviè na udici. Mrena i
klen rado napadaju upravo ovakvu kombinaciju.
Za pastu od sira potrebno vam je: 120 g plavog sira, kašika izrendanog
parmezana i kašika samlevenog zrna konoplje. Istopite plavi sir na vatri i sklonite
ga sa nje. Dodajte konoplju i parmezan i dobro umešajte. Pustite da se pasta ohla-
di i nemojte je stavljati u frižider, veæ je èuvajte na uobièajenoj temperaturi kako
bi se mirisi jaèe izrazili. Ovaj mamac je odlièan za klenove, mrene i bodorke.
Dobar recept za palentu sa sirom glasi: “U kukuruzno brašno dodajte
meda i “Zdenka” sira i skuvajte palentu. Kada se ohladi izrežite je na kocke. Èuva-
jte u vlažnoj krpi.”
Sirni valjušci se prave od 100g pšeniènog brašna, 10 - 20 g “Zdenka”
sira i kašike ulja. Zamesite i pravite valjuške.
· Probajte da kaèite komade sira na dlaku
kao boilije.
· Sir se ipak pokazao kao najbolji mamac
u toku zime.
· Pri kaèenju sira vrh udice mora biti slo-
bodan.
217
I
Parizer , mesni narezak, krv i iznutrice
M
rena, šaran i klen se mogu pecati na
parizer i mesni narezak. Parizer se
lakše kaèi na udicu, nego mesni
narezak. Ukoliko kupujete parizer, potrebno
vam je oko 200 g za jedno pecanje, iseèenog na kocke.
Mesni narezak se teže kaèi na udicu i tamo kraæe ostaje jer je mnogo
vlažniji. Medjutim, veæina pecaroša smatra da je mnogo bolji mamac jer ima veæu
kolièinu masti u sebi.
Oba ova mamca možete naèiniti još interesantnijim ukoliko ih propržite.
Prvo napravite kockice ivica 12 mm. Na zagrejanom ulju, na blagoj vatri, propržite
kocke. Umesto ulja nije loše koristiti mast od peèenja. Pržite kocke oko minut uz
stalno mešanje. Nakon toga izvadite komadiæe na novinsku hartiju i ocedite ih.
Tako pripremljeni komadiæi spremni su za ribolov.
Mesni narezak se pokazao kao odlièan mamac leti i zimi. Najbolje rezul-
tate daje kada se zabacuje uz stalno prihranjivanje mesta istim mamcima u vidu
kockica. Mamac kaèite na udicu br 8 za klena i linjaka, ili dve kockice na udicu
broj 4 ili 6 za mrenu i šarana.
Krv se koristi i za primamljivanje i kao mamac. Najznaèajnija osobina
krvi je da se zgrušava što vam omoguæava da je nakaèite na udicu. Pre svega
koristi živinska krv, koju treba preko noæi ostaviti u hladnjaku. Izjutra odvojite
vodu od zgrušanog dela i iseèete zgrušanu krv na kocke. Velièina treba da bude u
skladu sa velièinom ribe koju oèekujete.
Od iznutrica se kao mamac, identièno glisti mogu koristiti creva od svih
vrsta živine. Ukoliko pecate cverglane, iznutrice mogu dodatno da se ostave na
toplom kako bi dobile još jaèi miris. Ovako pripremljene iznutrice, postavljate u
hranilicu i zabacujte na mesto pecanja. Kao mamac možete u tom sluèaju koristi-
ti i normalne “nemirisne” iznutrice.
218
J
Meso
S
veže meso može se koristiti za mamèenje
udica, ali se ipak pokazalo da u nekim
sluèajevima proprženo ili kuvano meso
daje bolje rezultate. Obièno to odredjuje mesto
pecanja. Ukoliko u blizini postoji
izvor ljudske hrane (brod restoran,
ili neko drugo prebivalište ljudi na
reci) iz koga se èesto izbacuju
namirnice, ribe se navikavaju na
ukus pripremljene hrane i rado
dolaze na takav mamac.
Sveže meso se dobro
pokazalo kao primama i to
pomešano sa odredjenom kolièi-
nom brašna. Ovakva pasta privlaèi
klena i mrenu.
Klen je izuzetno
proždrljiva riba i malo je stvari koje on ne jede. Danas, zbog lenjosti pecaroša, klen
se uglavnom peca na standardnim mamcima, mesnom crviæu, glisti, kasteru, hlebu
siru ili mesu. Medjutim od 1980-ih postoji jedan izvrstan, reklo bi se najbolji
mamac za klena - dinstana šnicla. Ovo je pre svega zimski mamac. Toliko je
uspešan da je na nekim takmièenjima zabranjen. Iako se radi o skupoj namirnici,
za pet sati pecanja potrebno vam je oko 1 kg mlevenog mesa i 60 do 90 g dinstanih
šnicli. Cena ove kolièine sigurno je manja od cene crviæa potrebnih za isto pecan-
je.
Kombinacija je jasna, mleveno meso kao primama, eventualno
pomešano sa hlebom, a šnicla kao mamac. Ukoliko želite da još brže privuèete ribe
u meso dodajte kastere. Primama se baca u obliku loptica velièine golubijeg
· Ukoliko je meso meko i lako spada sa
udice, možete pribeæi sitnom lukavstvu.
Prvo na udicu nakaèite vlat trave, pa onda
meso i na kraju opet istu vlat trave.
Umesto trave možete koristiti i dva mesna
crviæa.
· Jeftinije je da umesto primame mesom
uradite primamu konopljinim semenom u
dužini od 1,5 m. Na ovu primamu
zabacite mamac i saèekajte vašeg klena ili
mrenu.
219
jajeta.
Šnicla, pre kaèenja na udicu
mora da se raseèe. Za sitnije udice
koristite komade velièine mesnog
crviæa, dok za veæe udice koristite
veæe parèiæe. Komadiæe kaèite na
dlaku ili direktno na udicu.
Klen, šaran, linjak i mrena jedu usoljeno meso. Razlog je jednostavan.
U vodama u kojima se riba èesto peca na sveže meso, ona postaje podozriva i
poèinje da izbegava taj mamac, što nije sluèaj sa usoljenim mesom.
Vrsta usoljenog mesa nije od presudnog znaèaja za ribolov pa uvek bira-
jte najjeftiniju varijantu. Medjutim, najveæi problem je zakaèiti mamac na udicu,
ili dlaku, a da on ne spadne. Da bi rešili ovu nedaæu meso pripremite 24 èasa pre
pecanja. Izvadite meso na tanjir i stavite ga u najhladniji deo frižidera oko sat i po.
Kada se meso stisne, oštrim nožem ga isecite na željene kocke i kocke vratite u
frižider narednih 12 èasova. Za to
vreme æe se na vrhu svake kocke
napraviti korica. Nakon toga,
okrenite kockice da se korica u
narednih 12 sati napravi i na drugoj
strani. Ove korice æe osigurati da meso ostane na udici.
Ono što važi za druge mamce, važi i za usoljeno meso. Mnogo su bolji
mamci ukoliko se kaèe na dlaku, nego kada se kaèe direktno na udicu.
220 Mamci
· Menjajte mamac na svakih par zabaèaja,
pošto se krv iz mesa brzo spere. Najbolje
je da na licu mesta seckate meso, jer æe
sitniji komadi od stajanja potamneti i
izgubiti privlaènost.
· Možete naèiniti odliènu primamu uko-
liko pomešate usoljeno meso, narendani
sir i namrvljeni vlažni crni hleb.
ED
Razne sitne životinje
R
azne sitne životinje mogu se koristiti kao
mamac za grabljive ribe, kao što su klen,
som, štuka i bas. Od sitnih životinja
najèešæe se koriste žabe, daždevnjaci i miševi.
Žabe
Žabama se u prirodi hrane štuke, ali i krupniji klenovi i somovi. Kao
mamac možete koristiti sve vrste zelenih i braon žaba. Kaèenje žabe je jednos-
tavno i najbolje je to uraditi jednom udicom kroz jedan od bataka. Na ovaj naèin
žaba æe na udici moæi da pliva i mami ribu. Vrlo je bitno da žaba bude na površi-
ni vode, buduæi da je ona vodozemac i da nema škrge, te ne može da diše ispod
vode. Mrtva žaba je loš mamac. Ovo uslovljava da se žaba kaèi na sistem sa
plovkom i obièno se koriste veliki plovci za štuke. Ukoliko želite da pecate klen-
ove, koristite najmanje žabe koje možete da pronadjete na vodi.
Daždevnjaci - tritoni
Ovi vodozemci se najviše koriste za lov basa. Kao mamac daždevnjaka
- tritona preporuèuju amerièki pecaroši. Buduæi da bas dolazi upravo iz njihovih
voda, ovu napomenu treba uzeti maksimalno ozbiljno. Daždevnjak se kaèi sa jed-
nom ili dve udice, kroz ledja i kroz nogu. Na ovaj naèin ostaje dugo živ. Takodje,
treba obratiti pažnju da ne može dugo da živi ispod vode i da mrtav daždevnjak
nije dobar mamac.
Miševi
Miševi se vrlo retko koriste u lovu ribe, èešæe kao varalice u obliku
miševa, nego kao živi mamci. Miševe najradije napada štuka, buduæi da su joj
prirodna hrana, koju proždire sa površine vode.
221
O
Hleb
Mamci
biljnog porekla
B
eli hleb iako vrlo blagog ukusa izuzetno
je prijatan za ribe. Možete ga ofarbati, ali
je upravo njegova belina ono što æe
privuæi linjaka ili šarana da ga uzmu. Koristite
svež hleb kada pravite kugle, ruže, pahulje i za koricu, a blago odstojao za pravl-
jenje paste. Pri pecanju sa hlebom kao mamcem kontra mora biti brza inaèe æe
mamac spasti.
Hlebna kugla
Prednost kugle je što je laka, polako tone i ostaje na površini zatravljene
vode na biljkama pa se najlon ne mrsi. Velièina udice za kuglu je od 8 do 14.
Kuglu pravite od sredine hleba. Treba da bude od 1 do 2,5 cm u
preèniku. Udica se provlaèi polako i pažljivo kroz sredinu kugle, a nakon toga
blago vrhovima prstiju pritisnite kuglu uz vrat udice, ostavljajuæi krivinu i vrh
udice slobodnim. Ukoliko je hleb svež i zabaèaj blag, kugla može ostati i do 20
minuta na udici.
Pre pecanja hlebom, mesto treba pripremiti. Jednostavno uzmite dobru
kolièinu hleba, nakvasite ga i umesite. Pobacajte tako pripremljen hleb kao prima-
mu za deveriku, šarana ili linjaka.
Hleb možete i aromatizovati. Ponekad to nije potrebno. U veæini sluèa-
jeva aroma krem sira, plavog sira ili salame se prokazala dobrom, mada treba
eksperimentisati na svakoj vodi.
Izuzetno je bitno da pri pravljenu kuglice dobro pritisnete hleb i da ga
pažljivo urolate. Na ovaj naèin, hleb æe duže ostati na udici i moæi æete da pecate
na veæoj dubini. Takodje, postavlja se pitanje promera kuglice. Opcije su: 2 mm,
2,5 mm, 3 mm i 3,5mm. Najèešæe se koriste kugle velièine 3 mm i 3,5 mm na udici
br. 20. Manje se kaèe na udicu broj 22. Koristite ultratanke srebrne udice
(Kamasan B511s) vezane na najtanji najlon koji je moguæe koristiti u zavisnosti od
222
ribe koju pecate.
Hlebna ruža
Hlebna ruža se pravi od komada svežeg hleba. Odvalite komadiæ u
skladu sa velièinom udice, takav da pokrije celu udicu. Nakaèite ga i prstima blago
boèno spljoštite.
Ovaj mamac je izuzetan za lov karaša, babuški, deverika i šarana, ali
jako lako spada sa udice.
Hlebna pahulja
Hlebna pahulja se pravi od komada belog, svežeg hleba. Od bajatog i
suvog hleba nije moguæe napraviti pahulju koja æe stojati na udici. Hleb treba da
ima što manje rupica. Iz njega se prstima, ali još bolje specijalnim okruglim
nožiæev vade kuglice hleba. Ovaj mamac se za razliku od ruže ne stiska prilikom
kaèenja na udicu. Pokazao se odliènim za pecanje bodorki, ali i sitniji linjaci,
karaši i šarani mogu doæi na ovaj mamac.
Hlebna korica
Hlebna korica predstavlja jedan od najboljih površinskih mamaca za
šarana i crvenperku. Odlomite komadiæ korice i probijte koru udicom. Okrenite
udicu za 180
O
i obmotajte najlon oko hleba, te ga stavite izmedju hleba i krivine
udice. Sada blago povucite udicu unazad kako bi uhvatila najlon. Tako možete
koricu zabacivati na velike daljine, a da ne spadne. Ukoliko pecate šarana koristite
udicu velièine 2, ukoliko pecate crvenperku dovolja je i udica broj 12 ili 14.
Pri pozicioniranju mamca imajte u vidu da je hlebna korica plutajuæi
mamac i da se sa obzirom na to može se postaviti na dva naèina.
Prvi naèin je postavljanje na samoj površini vode. Ovako se obièno love
šarani. Koristi se više metoda. Prvi i najèešæi metod je onaj kada se hleb zabacu-
je bez ikakvog utega i plovka i vizuelno se posmatra i odredjuje trenutak kontre.
Drugi metod je pecanje plovkom, kada se mamac postavlja ispod vagler plovka,
a olova se postavljaju tik uz plovak. I treæi metod je pecanje dubinskom metodom,
kada se postavlja olovo na kraj najlona, a predvezi se prave onolike dužine kolika
je potrebna da mamac stoji na površini vode. Samo dodatno podešavanje se vrši
podizanjem i spuštanjem vrha štapa.
Drugi naèin je postavljanje mamca ispod površine vode, ali tako da je
odignut od samog dna 10 do 15 cm. Ovo se postiže klasiènim vezovima, dubin-
skom ili metodom sa plovkom, sa tim da se olovo stavlja na glavnu strunu, a ne na
podvez, dok je dužina podveza je jednaka visini na kojoj želimo da prezentujemo
Mamci 223
mamac. Kod ove metode bolji je sistem sa dubinkom, jer osnovni najlon stoji
ukoso i ne smeta podozrivoj ribi da se približi mamcu.
Hlebna pasta
Za izradu hlebne paste koristite stari hleb, pa èak i više od nedelju dana.
Hleb iseckajte na sitne komade i dobro natopite vodom. Nakon toga iscedite mak-
simalno hleb rukama, pa ga uvijte u muslinsku krpu ili gazu. Zavræitre gazu ili
krpu dok god voda istièe. Hleb možete umesto vode da natopite i mlekom.
Naravno, možete probati i sa supom od pastrmke ili voænim jogurtom od jagode.
Tradicionalno se pasta aromatizuje anisom, šeæerom, medom, pivom. Boja može
biti bela, ali može se bojiti i u crveno ili žuto. Da bi pasta bila glatkija i finija u nju
se može još umešati i brašno. Spremljenu pastu možete odmah koristiti, ali i zam-
rznuti pa koristiti kasnije.
Pri kaèenju paste na udicu, potrebno je da ona bude u obliku kruške ili
kapljice i da se blago sužava uz vrat udice (velièine od 6 do 16). Tekstura same
paste je presudna za korišæenje paste kao mamca. Ukoliko se peca u brzo tekuæim
vodama ili je potrebno dalje zabaciti pasta treba da je manje vlažna i grublja, dok
u sporotekuæim vodama i stajaæicama pasta treba da je što finija i mekša. Ukoliko
je potrebo da hlebna pasta polako tone, recimo kada se peca iznad trave, pored
paste na udicu postavite i komad hlebne korice.
Jedan dobar recept se pravi od 5 delova hleba i jednog dela kuvanog
krompira. Umesite ovu smesu kod kuæe i uvijete je u krpu. Ponesite je na pecanje
i tamo otkidajte deliæe i formirajte kuglice.
Slatki šeæerni recept kaže da se unutrašnjost hleba nadrobi i u nju umeša
šeæer u prahu. Doda se malo vode i umesi testo. Umota u krpu i cepka na licu
mesta. Ukoliko nemate prah šeæera, možete u vodu umutiti i kristal šeæer.
U Bugarskoj, po knjizi “Sportski ribolov” Veljka Klašterka, prave se
valjci od navlažene sredine belog hleba, uz dodatak ulja i brašna. Ovo se umesi u
gipko testo i zavije u krpu.
Specijalni ribolovaèki hleb
U poslednje vreme u ribolovaèkim radnjama mogu se naæi specijalni
ribolovaèki hlebovi. Po svojoj strukturi se razlikuju od obiènog hleba, jer su vlak-
nastog tipa. Na taj naèin, komad hleba, otkinut i navlažen, se lako obmotava oko
udice i dugo na njoj ostaje, što èini ovaj hleb idealnim za dubinsku metodu pecan-
ja. Sa druge strane, cela udica se može pokriti ovim hlebnim nitima, pa se i
najnepoverljivija riba lako prevari.
224 Mamci
C
Pseæi biskvit i plutajuæi keks
P
seæi biskvit ili pseæa granulirana hrana je
najkvalitetniji površinski mamac. Kako
se pravi od gotovo identiènih sastojaka
kao i površinska hrana za ribe, ali je neuporedi-
vo jeftinija, treba se uvek odluèivati za nju. Klen i šaran je posebno rado uzimaju.
Kaèenje biskvita je relativno jednostavno, jer imaju rupicu na sredini. Kod gra-
nulica postoje mali problemi. Najbolje je da granule izbušite kod kuæe malom
burgijom ili šilom, pazeæi da se ne razdrobe, ili ih blago natopite vodom kako bi
omekšali. Kolièina vode zavisi od vrste granula i njihovog proizvodjaèa i odred-
juje se empirijski. Naravno, tu je i treæe rešenje, a to je lepljenje granula za udicu
super lepkom. Hrana za krupne ribe i kornjaèe koja se u obliku kratkih valjèiæa
može naæi u prodavnicama životinja, takodje se može koristiti kao primama i
mamac, posebno za šarana.
U novije vreme za površinski ribolov se koristi i plutajuæi keks koji
možete sami napraviti. Uzmite jaja i umešajte ih sa kazeinom ili sojinim brašnom,
a nakon toga dodajte aromu i boju. U mešavinu dodajte onoliko brašna ili kazeina
dok ne prestane da se lepi za prste. Keks razvucite i izdelite na komade željene
velièine. Nakon toga zapecite u rerni. Prva taktika pri pecanju ovim keksom je
jednostavna. Prvo izbacite 30 ili 40 kvadratnih santimetara keksa na mesto gde
želite da pecate. Nakon toga na to mesto zabacujte komadiæ keksa na udici.
Osnovna razlika izmedju pseæeg keksa i ovog je što plašljive ribe neæe priæi
pseæem keksu koji je u vidu granula, ali æe se šaran èesto prevariti na veæi komad
plutajuæe hrane. Druga taktika je da komad keksa zabacite na mesto gde hranite
nekom drugom površinskom hranom, ali obavezno bez arome. Tada æe ovaj keks,
jedini aromatizovan, privuæi ribu i prevariti je. Treæa taktika pecanja plutajuæim
keksom je da ga vežete na dlaku, ali tu morate paziti da udica ne visi ispod keksa,
jer æe to uplašiti uvek opreznog šarana. Da se to ne bi desilo koristite vrlo kratku
dlaku koju treba da provuèete kroz silikonsku cevèicu blizu udice kako bi plutala.
Kockasti parèiæi keksa treba da budu izmedju 2,5 i 5 cm široki.
225
I
Pšenica, jeèam i kukuruz
J
eèam,pšenica i kukuruz spadaju u žitarice i
prirodnu hranu riba. Zbog svoje cene i
lakoæe nabavke vrlo su popularni kod
pecaroša, pa èak i kod najmladjih.
Pšenica
Pšenica sem što je izuzetan mamac za svu belu ribu, ali i karaša i šarana,
izuzetno je i jeftino. Izaberite najkrupnija zrna pšenice i odvojite slomljena i
degenerisana zrna. Za jedno pecanje tri do èetiri èaše pšenice su dovoljne.
Priprema je sledeæa. Prvo dobro operite zrna kako bi skinuli prašinu i neèistoæe.
Nakon toga, ostavite zrna preko noæi u hladnoj vodi. Sutra stavite zrna u lonac i
nalijte vodu uz dodatak šeæera ili meda, i pustite da prokljuèa. Smanjite vatru i
kuvajte oko 30 minuta dok se zrna blago ne razdvoje i dok se ne pojavi belina u
sredini zrna. Pazite da ne prekuvate zrna jer æete ih tada koristiti samo kao prima-
mu ali ne i kao mamac. Kad pšenicu bacate kao primamu, svakih 10 minuta
ubacite 10 do 20 zrna u vodu.
Jeèam
Linjak voli pšenicu, ali jeèam mu je ipak draži. Priprema je slièna pripre-
mi pšenice, ali se ne kuva u vodi veæ u mleku, i ne ostavlja se preko noæi da se
napije. Kaèite dva do tri zrna jeèma na udicu velièine 10 do 12. Ukoliko pecate
kleniæa ili bodorku kaèite jedno zrno na udicu velièine 16. Uvek pazite da, kao i
kod pšenice, vrh udice bude slobodan i da zrno kaèite sa strane, a ne kroz beli
zarez. Kao primamu jeèam koristite identièno pšenici.
Kukuruz šeæerac
Bodorka, deverika, linjak, šaran, klen i mrena jedu kukuruz. Ono što ih
privlaèi je žuta boja i sladak ukus. Konzerviran kukuruz je efikasniji od zamrznu-
tog ili osušenog, jer je svetlije boje i pun slatkog soka. Ovakav kukuruz je odmah
226
spreman za upotrebu. Prednost kukuruzu dajte onda kada oèekujete krupnu ribu, a
stalno vam dosadjuje sitna. Kukuruz sitna riba ne može da skine, i èesto nije ni
zainteresovana za njega. Kada pecate na reci, kao primamu možete koristiti kuku-
ruz, ali imajte na umu da klen uzima kukuruz u sredini vode, dok pada. Dok mrena
i šaran više vole kukuruz na dnu. Kod pecanja na sporim i mirnim vodama kuku-
ruz na dnu je izuzetan za deveriku, bodorku i linjaka. Ukoliko pecate dubinskom
metodom, kukuruz možete koristiti i u hranilici kao dodatak veæ pripremljenoj
hrani. Naravno, možete dodati i
mesne crve, gliste ili komade
hleba, kao i žitne pahu-lje kako bi
napravili koktel za primamu.
Kukuruz šeæerac je pre svega
izuzetno vidljiv mamac. Veæina
krupnih klenova i šarana je
upecana baš na ovaj naèin. Pri
zabacivanju, nije cilj baciti mamac
ribi ispred nosa, je æe je to samo
uplašiti, veæ predvideti kuda se riba šeta i saèekati je.
Pahuljice
Iako pahuljice mogu da variraju u izgledu, sve imaju tri zajednièke
osobine: ribe ih vole, lake su i plutaju na vodi. Jedan od najstarijih metoda je da se
pahuljice umoèe u med ili jak rastvor šeæera, koji æe se polako otapati, pa æe
pahuljica dugo ostati na udici. U svakom sluèaju, pre kaèenja pahuljica na udicu,
neophodno je da ih natopite u vodi od 2 do 3 minuta. Suve pahulje lako pucaju i
nemoguæe ih je nakaèiti na udicu. Pahulje možete i blago propržiti pre upotrebe,
kako bi jaèe zamirisale. Ukoliko koristite pirinèane pahulje, u kesu sa pahuljama
ubacite malo vode i kesu dobro zatvorite. Ostavite da prenoæi. Do ujutro æe se
pahulje napiti potrebnom kolièinom vode. Kaèite ih na udicu broj 14 ili 12.
Ekspandirana žitna i kukuruzna zrna (Pufiji)
Ekspandirana žitna i kukuruzna zrna su se u novije vreme pokazala kao
izvrsni mamci za sve ciprinide. Kako imaju osobinu plutanja, mogu se kaèiti na isti
naèin kao i korica hleba ili pseæi keks, ali se èesto koriste i u kombinaciji sa mes-
nim crviæima i drugim mamcima, kako bi izdigli udicu sa dna i dali bolju
prezentaciju. Ekspandirana zrna moguæe je napraviti i kod kuæe, tako što se
žitarice skuvaju, pri tom pazeæi da im ne pukne opna, pa onda zapeku u rerni.
Mamci 227
· Sok iz konzerve kukuruza koristite pri
pripremi prihrane.
· Probajte da udicu zakaèite izmedju
beline skroba i boène opne. Pri kontri
udica æe lako probiti opnu i zakaèiti ribu.
· Zrna sa klipa skidajte oštrim nožem,
kako bi ih sa donje strane otvorili i na taj
naèin pustili sok koji privlaèi ribu
G
Konoplja
S
eme konoplje možete kupiti u veæini pro-
davnica zdrave hrane. Priprema semena
je sledeæa. Stavite èetri dela vode i jedan
deo semena u šerpu. Zagrevajte dok voda ne
prokljuèa. Smanjite vatru i kuvajte oko pola sata dok se zrnevlja ne poènu razdva-
jati, i dok se ne pojavi belina iz njih. Izdvojte konoplju iz vode, a vodu koristite za
pripremu primame. Konoplju èuvajte u frižideru u kom može da stoji oko nedelju
dana. Konoplja je izuzetan mamac za bodorku u toku leta i jeseni, ali se može
koristiti i zimi. Kaèite po jedno zrno na udicu 18 li 16. Uvek pazite da vrh udice
ostane slobodan. Pola litre semena konoplje je dovoljno za jedno pecanje. Bacajte
po desetak zrna kad god zabacite mamac i ne oèekujte da æe se riba pojaviti u
veæem broju prvih sat ili dva. Kada se najzad ugrizi pojave, biæe veoma èesti,
skoro sa svakim zabaèajem. Veæina ribolovaca se kod pecanja konopljom žali da
je trzaj prebrz i da je nemoguæe kontrirati, ali tajna je u tome da treba pustiti da
riba ponese mamac. Dakle saèekajte drugi trzaj.
Kada pecate mrenu, linjaka ili šarana, konoplju kaèite na dlaku i to po 6
do 12 zrna na jednu dlaku.
Ukoliko je tok vrlo jak i brz, prihrana semenom konoplje nije moguæa.
Tada se koristi sledeæi trik. U èašu
od jogurta ili neku drugu posudu
željene velièine, stavite seme kono-
plje i nalijte vodom. Unutra stavite
i hranilicu. Ceo sistem zamrznite.
Na pecanje krenite sa malim prenosnim frižiderom i iz njega vadite zamrznute
hranilice i kaèite ih direktno iz frižidera pre zabacivanja. Raèunajte da æe u zavis-
nosti od temperature vode, hranilica biti funkcionalna od 20 do 60 minuta. Za ovu
potrebu, konoplju prethodno pripremite identièno kao i kada želte da pecate sa
njom.
· Pre kuvanja dodajte jednu malu kašiku
sode bikarbone. Seme konoplje æe ostati
tamno crno i nakon kuvanja.
228
N
Mahunarke
S
emena mahunarki podseæaju šarana na
njegovu prirodnu hranu, pa se šaran brzo
odluèuje da ih uzme. Priprema je najbit-
nija za uspešan ribolov. Nikada nemojte koristi-
ti zrna koja nisu kuvana ili napijena vodom preko noæi. Ako se riba najede ovakvih
zrna, ona æe u stomaku poèeti da joj bubre i verovatno æe uginuti. Pre upotrebe
zrnevlje treba da nabubri i odstoji u vodi dva do tri sata, pa se nakon toga kuva.
Ostavite ga da provri oko tri do èetiri minuta, pa ga kuvajte na blagoj vatri još pet
do deset min. Ovako pripremljene mamce možete ostaviti par dana na toplom da
fermentiraju. Kao i sa svim novim mamcima, potrebno je da ribe naviknete na
njega, mada je èešæi sluèaj da ga riba uzima odmah. Generalno važi, da riba bolje
uzima sitnije zrnevlje od krupnog, pa su soja i azuki pasulj bolji od boba i krupnog
belog zrna pasulja. Mahunarke se obièno kaèe na dlaku. Pokazalo se da najbolje
rezultate daju kada se mesto prethodno nahrani konopljom i semenom javora.
Grašak može biti odlièan mamac, posebno u blizini hotela gde se iz
kuhinja èesto otpaci bacaju u vodu i gde je riba navikla na njegov ukus. Grašak se
pre upotrebe kuva dok ne omekša. Najveæa zrna koristite kao mamac, a sitnija kao
primamu. Seme ptièije grahorice se takodje može koristiti za pecanje velikih
bodorki. Samo seme je veliko i braon boje. Omekša se kuvanjem. Da bi ga
pripremili, ostavite ga preko noæi da se napije vode, a onda ga kuvajte oko pola
sata nakon kljuèanja. Koristite udicu velièine 16.
Kikiriki se pre svega može koristiti za pecanje šarana i to uglavnom u
toku leta. Ono što morate znati, je da je sirovi kikiriki otrovan za ribu, pa ga
obavezno koristiti kuvanog. Pored kikirikija, mogu se koristiti i lešnik i badem.
Priprema jezgara je sledeæa. Ostavite da jezgra ostanu 24 sata u vodi. Nakon toga
ih kuvajte dok voda ne provri, pa smanjite vatru. Na blagoj vatri kikiriki i lešnik
kuvajte još 20 minuta, a badem 30. Pecanje na jezgra se obièno svodi na pecanje
na dlaku. Najbolje je zakaèiti dva jezgra na dlaku dužine 2,5 cm.
229
J
Krompir
P
re nego što je izmišljen boili, šaran se
vrlo èesto pecao na polukuvani krompir.
Za ovu svrhu se koristi masniji polužuti
krompir, a nikako brašnaste sorte jer su lako
spadale sa udice. Omiljeni su bili sitniji krompiri, jer im je meso žilavije i manje
brašnasto te su se duže održavali na udici. Naravno, i danas možete probati da
pecate na njega i to od aprila do oktobra. Ukoliko želite, možete pri kuvanju krom-
pira dodati aromu ili boju, kako bi mamac bio prihvatljiviji. Na krompir se pored
šarana mogu pecati i skobalj, klen, bodorka, deverika, mrena i crvenperka.
Priprema krompira je jednostavna. Prvo treba blago skuvati krtole i
pustiti ih da se ohlade. Nakon toga seku se na kockice željene velièine.
Krompir kaèite na udicu velièine 1 ili 2 za krupnije ribe, i u tom sluèaju
je bolje praviti kugle nego seæi kocke; 6 do 10 za sitnije, a ukoliko pecate na
trokrake udice treba koristiti velièine od 12 do 14. Provucite prvo najlon kroz
krompir. Nakon toga zavežite udicu i polako uvucite udicu u krompir. Cela udica
mora biti u krompiru. Ukoliko pecate na trokraku, pre krompira, na krake treba
staviti nekoliko vlati trave, ili na kocki krompira ostaviti komad kore.
Pre pecanja potrebno je mesto prihraniti neoguljenim krompirom, kojeg
je potrebno narezati na kockice.
Pored kocki i kugli od krompira, mogu se praviti i valjušci u kombinaciji
sa brašnom. Najèešæi recept je: Meku sredinu belog hleba zamesiti sa polovinom
kuvanog krompira, kašikom šeæera, potrebnom, malom kolièinom brašna i vodom,
tako da se napravi gipko testo.
Drugi dobar recept je : Napravi se gipko testo od kuvanog krompira,
finog bebi griza, malo pšeniènog brašna, kašike meda i kašike rendanog sira.
Za oba recepta važi da se mese pre ribolova i ostavljaju preko noæi da
odstoje u lanenoj krpi. Sutra se peca na komade odvaljene i formirane u obliku
kuglica potrebne velièine.
230
B
Kulja
D
anas se za lov šarana koriste boili, seme-
na biljaka i kulja. Za razliku od boilija,
kulja se može koristiti i za pecanje krup-
nih bodorki, ljinjaka, deverika i klenova.
Koristiti se i u vidu paste kada pecamo sitnu ribu. Pasta od brašna ide na udicu 16
ili 18, a hlebna pasta na udicu 14. U pastu se dodaju arome i boje. Imajte mere i
nemojte da dodate više od 2 kašike arome na 500g paste. Umesto paste možete da
koristite kupovnu primamu koju treba dan pre zamesiti i ostaviti u frižideru.
· Kukuruzni mamac za šarana: Prokuvajte 1/2 l vode. Pomešajte 2
šolje kukuruznog sa 1 šoljom pšenièog brašna. Dodajte 1/2 kesice želatina u
kipuæu vodu. Smanjite vatru i u vodu sipajte 2 kašike šeæera i 1 kašiku vanile. U
kipuæu vodu dodajte kašiku po kašiku brašnene mešavine i skuvajte kulju. Kada je
kulja gotova, ohladite je i ostavite da odstoji u frižideru oko nedelju dana.
· Ukusni mamac: Umešajte u jednu èašu vode, 1,5 kašiku vanile, 1
kašiku meda i 4 kašike šeæera. Polako zagrevajte smesu i kada poène da vri uspite
u nju 1 šolju kukuruznog brašna. Mešajte energièno i kuvajte oko 3 minuta.
Izvadite kulju i ostavite da se ohladi. Èuvajte u frižideru do pecanja.
· Jojo mamac: Umešajte po dve šolje brašna, kukuruznog brašna i vode.
Mešavinu spustite u kipuæu vodu i kuvajte. Kada je kulja kuvana izvadite je i ohla-
dite. Dodajte joj 1 kašiku vanile, 4
kašike nekog voænog sirupa i malo
cimeta. Premesite i formirajte
kuglice. Kuglice kuvajte u kipuæoj
vodi. Kuglice su kuvane kada odskaèu od podloge.
· Jell-O mamac: Prokuvajte 3 šolje vode. U kipuæu vodu dodajte 3
kašike želea od jagode. Polako mešajuæi dodajte dve šolje kukuruznog i jednu
šolju pšeniènog brašna. Smanjite vatru i kuvajte oko pet minuta. Kuvanu kulju
ohladite i èuvajte u frižideru.
· Probajte da napravite pastu od hleba i
banane. Koristite udicu br 12.
231
W
Boili
P
re samo 20 godina pecanje šarana bilo je
privilegija odabranih. Kupovnih mamaca
nije ni bilo, a svaki pecaroš èuvao je svoj
jedinstven recept. Problem sa pastom bio je u
tome što je sitna riba polako, ali sigurno skidala mamac sa udice, pa su pecaroši
došli na ideju da u pastu umešaju jaja i formiraju kuglice, koje bi onda kuvali u
vodi dobijajuæi boili. Od 1980-ih pecanje na boilije na dlaku toliko je uspešno da
su se pojavili komercijalni boiliji.
Kada pecate na vodi u kojoj su se šarani navikli na boilije, dovoljno je
primamiti sa 20 do 30 komada, dok na novim vodama i sa boilijima novog ukusa
treba i nekoliko stotina komada. Nakon svakog upecanog šarana dodajte još dese-
tak boilija.
Jedan od trikova koji pomaže da šaran pre vidi boilije je da ih uèinite
plutajuæim. To uradite peèenjem boilija ili kaèenjem male kolièine stiropora na
dlaku zajedno sa njima. Ovako prezentovan mamac nalaziæe se na 5 do 50 cm od
dna i neæe biti prirodan, medjutim upravo æe ga zbog toga radoznali šaran pre
uzeti. Visinu odvajanja od dna možete fiksirati sa par sitnih olovaca.
Naravno na bojlije je moguæe pecati i druge vrste krupnih riba, kao što
su linjak, deverika, klen i mrena. Ukoliko želite da pecate sitnije ribe, recimo
bodorke, uzmite sitnije boilije: mini 6 mm u preèniku i midi 10 mm u preèniku.
Midi boiliji sa ukusom sira pokazali su se recimo, odlièni za klena.
Mnogi pecaroši i danas prave boilije kod kuæe, što im omoguæava da
eksperimentišu sa bojom i ukusom. Osnovni sastojak boilija je jaje, koje povezu-
je sve sasojke, a to su proteini (kazein, kalcijum kazeinat ili natrijum kazeinat -
max 50% u mešavini), šeæeri, minerali i vitamini, boje i arome. Aroma je bitnija
od boje, a za šarana se ukus mesa ili voæa pokazao najprihvatljivijim. Umesto jaja
ili uz njih moge se koristiti i gluten i brašno.
Osnovni recept za pripremu boilija je sledeæi. Umešajte u jednu posudu
232
sve suve sastojke boilija, a u drugu umutite tri jajeta i u njih ubacite arome i boju.
Polako dodajte suvi mix u jaja i
mesite dok ne dobijete nelepljivu
pastu. Od paste pravite kugle u
preèniku od 6 do 25 mm i redjajte
ih u korpicu od metalne mreže koju
æete onda spustiti u kipuæu vodu na
oko 1 minut. U isto vreme kuvajte
od 30 do 50 boilija. Nakon toga
ocedite boilije na krpi i stavite ih na
hladno. Ukoliko želite tvrdje boili-
je, neka stoje preko cele noæi na
otvorenom pre nego ih spakujete u
vreæu. Tri najèešæe korišæena boili-
ja su mleèni, riblji i boili sa seme-
njem. Ovde æu izneti recepte za
svaki od njih.
· Za mleèni boili je
potrebno: 85g kazeina; 57g brašna;
57g mleka u prahu;28g skroba; 28g
kvasca; 28g mleènog albumin-a.
· Za riblji boili je potreb-
no: 57g natrijum kazeinata; 57g haringi; 28g skroba; 28g mineralno-vitaminskog
dodatka za životinje; 57g sojinog brašna.
· Za boili sa semenjemje potrebno: 28g žitnog glutena; 42g mineralno-
vitaminskog dodatka za životinje; 113g sojinog brašna; 57g hrane za ptice; 14g
badema; 20ml arome.
Medjutim postoji mnogo naprednih mešavina za boilije pa æu ovde izneti
najinteresantinje.
· Za osnovni boili potrebno je: 225g griza ili sojinog brašna; 170g hrane
za maèke sa ukusom ribe, 55g hrane za ptice za bojenje perja (Robin Red), 6 jaja,
zaèin (cimet, crvena paprika, 5ml Megaspice (Rod Hutchinson), 5ml Seedbait
Sense Appeal(Rod Hutchinson), 12 kapljica RH1 Oil (Rod Hutchinson) ili 20 ml
ulja za hranjenje pastrmki(samo zimi))
· Za poboljšanini boili potrebno je: 285g griza, 170g sojinog brašna,
pivski kvasac, 12-24 kapljica ulja od crnog bibera ili geranijuma (može se naæi
kao aromaterapija), 4 ml arome javora, 4 jajeta, opciono: 5-15 ml kaše od
džigerice(aminokiseline), 15ml susamovog ulja - preprženog
Mamci 233
· Proteinska hrana za krupne ribe i korn-
jaèe se može dodati u mešavinu za boili-
je, ali se pre toga u mlinu za kafu ili avanu
mora razmrviti u prah.
· Nakon što napravite boilije proverite da
li tonu ili plivaju. Boiliji sa više mleka æe
plutati. Ukoliko želite da tonu, umesto
dela jaja dodajte vode.
· Plutajuæe boilije možete pripremiti kuæi
od obiènih tako što æete ih zapeæi na
visokoj temperaturi.
· Stari naèin vezivanja mamaca dlakom je
sledeæi: na najlon koji pretekne od vezi-
vanja udice nanižite željeni broj boilija ili
drugih mamaca , a na kraj dlake postavite
malo olovo koje æe onemoguæavati da
mamci spadnu.
· Slièno boiliju mogu se koristiti
makarone
· Za kukuruzni boili potrebno je: 250g hrane za maèke (meso i džiger-
ica), 5 dl sojinog brašna, 4 dl palente, 1 dl mleka u prahu, 5 dl hlebnih mrvica, 4
kašike šeæera, 3 dl vode, 3 jajeta i žuta ili karamel prehrambena boja.
· Za kikiriki boili potrebno je: 4 dl natrijum kazeinata, 4 dl sojinih pro-
teina, 1 dl skroba, 1 dl brašna od neprženog kikirikija, 0,5 dl brašna od peèenog
kikirikija, 1 èajna kašièica praška za pecivo, 1 kašika pivskog kvasca, 1 èajna
kašièica ulja, 0,5 dl vode, 12 jaja. Kuvati 1-2 minuta.
· Za proleæni boili potrebno je:300g praha pudinga od vanile, 200g
krupnog griza, 200g sojinog brašna, 100g koštanog brašna, 100g brašna od
nepeèenog kikirikija, 100g kazeina, 10ml zasladjivaèa, 20 ml aminokiselina (teèna
džigerica), 1 kašika sojinog ulja, 12 jaja.
· Za celogodišnji boili potrebno je: 1000g hrane za maèke sa ukusom
ribe, 4-6 kašika jestivog ulja, 10-12 jaja, dve šolje mlevene džigerice.
· Za letnji boili potrebno je: 300g brašna, 300g sojinog brašna, 200g
kukuruznog brašna, 100g kazeina, 100g brašna od kikirikija, 10-12 jaja, 10ml
zasladjivaèa, aroma divlje trešnje i aminokiseline.
· Za ptièiji boili potrebno je: 100g hrane za ptice, 125g sojinog brašna,
75g kukuruznog brašna, 125g griza, 50g mleka u prahu i 25g albumina.
· Za maèiji boili potreb-
no je:250g hrane za maèke (meso i
džigerica), 5dl sojinog brašna, 4dl
palente, 1dl mleka u prahu, 5dl pre-
zle, 4 kašike šeæera, 3dl vode, 3 jaja
i žuta prehrambena boja. Kuva se
od 5 do 10 minuta.
· Za poluplutajuæi boili
potrebno je:4dl kazeina, 1dl skro-
ba, 1dl brašna od svežeg kikirikija,
0,5dl brašna od peèenog kikirikija,
1 kašièica praška za pecivo, 1 kaši-
ka kvasca, 1 kašièica ulja, 0,5dl
vode i 12 jaja. Kuva se od 1 do 2
min.
· Za letnji boili by Saša
Kostadinoviæ potrebno je: 10 jaja,
30ml meda, 250g ribljeg brašna,
150g hrane za ptice, 250g griza,
200g brašna od soje i 150g brašna
234 Mamci
Zbog visokog sadržaja vlage,
boili posle izvesnog vremena gube svoja
svojstva, a na površini se zna uhvatiti buð.
Zato ukoliko želite konzervirati gotove
boilije, to je najbolje uraditi ovako:
Skuvane i u aromu uvaljane kuglice,
ostavite jedan dan da se suše na vazduhu,
a zatim ih stavite u staklene tegle (60-80
kom. u teglu od 600 gr.), dobro zatvorite
poklopac i tegle stavite u ugrejanu rernu
na oko 150 stepeni. Posle pola sata tegle
izvadtite i ohladite na sobnoj temperaturi.
Tako konzervirani boili mogu izdržati oko
dva meseca, ali èim se tegla otvori mora
se potrošiti.*
*Tekst preuzet sa internet sajta:
http://www.ribar.co.yu
od pirinèa. Kuvati 1 minut kada isplivaju.
· Za zimski boili by Saša Kostadinoviæ potrebno je: 5 jaja, 15ml meda,
150g griza, 100g kukuruznog brašna, 100g sojinog brašna, 100g pirinèanog braš-
na, 50g ribljeg brašna. Kuvati 1 minut kada isplivaju.
· Za domaæi boili by www.ribar.co.yu potrebno je: 100gr kukuruznog
brašna, 100 gr pšeniènog brašna, 2 jaja, 50 gr ribljeg brašna (ili koncentrata za pil-
iæe), 50 gr hrane za pastrmke (ili pseæe hrane) samleti, 1 supena kašika skroba, 1
kafena kašika sojinog brašna, 1 kafena kašika mleka u prahu i vode po potrebi.
Kuvati 2 minuta kada isplivaju. Kada se ohlade zamirisati prah mirisom.
· Za voæni boili by www.ribar.co.yu potrebno je: 2 kafene kašike
pudinga od jagode ili maline, 2 kafene kašike pudinga od banane, malo struganog
orašèiæa, 1 kafena kašika kokosovog brašna, 0,5 dl sirupa exotic (ukoliko miris
umesimo u smesu ), malo strugane kore limuna ili narandže.
· Za osnovni plutajuæi boili potrebno je: 250 g griza, 250 g prezle,6 jaja,
boja i arome. Celokupna masa se umuti i naprave se kuglice. Kugle spuštati u
kipuæu vodu i kuvati dok ne isplivaju. Ostaviti ih da se ocede i prosuše. Nakon toga
u mikrotalasnoj peænici peæi od 15 do 30 sekundi, dok se ne pojave sitne braon
fleke. Druga varijanta je da se na ugrejanom tiganju, bez ikakve masti ili ulja, boil-
iji peku 15 do 20 minuta. Prava mera u oba sluèaja zavisi od velièine kugli, pa je
potrebno eksperimentisati. Nakon pripreme obavezno proveriti da li boiliji plutaju
u èaši vode.
· Za dopunjeni kupovni boili potrebno je: 400 g hrane za pastrmke, 100
g kupovne smese za boile ili kukuruznog brašna, 2 do 3 jaja, ulje i aroma po potre-
bi.
· Za danski boili potrebno je: 250 g ražanog brašna, 200 g kukuruznog
belog brašna, 100 g prekrupa, 100 g palente, 150 g mlevenog zrna konoplje, 100
g mlevenog keksa, 100 g pšeniènog brašna, 5 do 6 jaja i suncokretovo ulje
· Za danski riblji boili potrebno je: 300 g ražanog brašna, 300 g kuku-
ruznog brašna, 200 g sojinog brašna, 200 g ribljeg brašna, 5 do 6 jaja i suncokre-
tovo ulje.
· Za danski letnji boili potrebno je: 250 g ribljeg brašna, 150 g ptièije
hrane, 250 g ražanog brašna, 200 g sojinog brašna, 150 g pirinèanog brašna, 5 do
6 jaja, arome i boja.
· Za boili za hladnu vodu potrebno je: 300 g ptièije hrane, 250 g
ražanog brašna, 250 g sojinog brašna, 100 g kazeina u vidu kalcijum-kazeinata,
100 g ribljeg brašna i 5 do 6 jaja.
· Za boili za loš dan sa pirinèanim brašnom potrebno je: 300 g ražanog
brašna, 200 g kukuruznog brašna, 200 g sojinog brašna, 200 g pirinèanog brašna,
Mamci 235
100 g ribljeg brašna.
· Za boili za loš dan potrebno je: 300 g ražanog brašna, 300 g palente,
500 g sojinog brašna, 5 do 6 jaja i aroma (jagoda ili malt).
· Za pseæi boili potrebno je: 250 g usitnjenje hrane za pse, 150 g ribljeg
brašna, 100 g pšeniènog brašna, 50
g kazeina i 5 do 6 jaja.
· Za ražani boili potreb-
no je: 250 g ražanog brašna, 100 g
mlevenog keksa, 100 g kazeina,
100 g pšeniènog brašna, 75 g
pšeniènog griza, 25 ml ulja, 10 g
kvasca i 5 do 6 jaja.
· Za sojin boili potrebno
je: 250 g sojinog brašna,150 g
ražanog brašna, 150 g palente i 2
do 3 jaja.
· Za kazein boili potreb-
no je: 200 g kazeina, 100 g sojinog
lecitina, 200 g natrijum kazeinata,
50 g pšeniènog glutena, 50 g
pšeniènog brašna, 3 do 4 jaja,
aroma i boja.
· Za skrobni boili
potrebno je: 200 g kazeina, 100 g
sojinog lecitina, 100 g natrijum kazeinata, 50 g pšeniènog glutena (skroba), 50 g
pšeniènog brašna i 3 do 4 jaja.
· Za kazeinski boili potrebno je: 100 g kalcijum kazeinata, 50 g natri-
jum kazeinata, 50 g sojinog brašna, 40 g pšeniènog griza, 10 g skroba, 3 ili 4 jaja,
aroma i žuta boja.
· Za prezla boili potrebno je: 100 g prezle, 50 g kalcijum kazeinata, 50
g mleènog albumina, 50 g pšeniènog glutena, 50 g pšeniènog brašna, 50 g
pšeniènog griza, 50 g sojinog brašna, 50 g žutog šeæera, 50 g arome narandže, 3
do 4 jaja i žuta boja.
· Za danski zimski boili potrebno je: 100 g ribljeg brašna, 100 g hrane
za pastrmke ili pse, 25 g vitaminskog dodatka za pse, 15 g griza, 50 g ražanog
brašna, 50 g sojinih pahuljica, 50 g jeèmenog brašna, 50 g kukuruznog brašna i 4
do 5 jaja.
· Za danski proleæni boili potrebno je: 1000 g integralnog pšeniènog
236 Mamci
· Ukoliko želite sami da pravite boilije,
morate imati u vidu sledeæe preporuke o
zastupljenosti nekih komponenti u ukup-
noj masi:
· riblje brašno - do 30%
· ražano brašno - od 10 do 50%
· kukuruzno brašno - do 30 %
· brašno od zrna konoplje - do 20 %
· palenta - do 20 %
· keks u prahu - do 20 %
· krompir u prahu - do 20 %
· sojine pahuljice - od 10 do 20 %
· pšenièni gluten (skrob) - do 10 %
· jaje u prahu - od 10 do 30 %
· mleko u prahu - od 10 do 30 %
· hrana za pastrmke - do 80 %
· hrana za ptice - od 20 do 40 %
· sojino brašno - do 40 %
brašna, 500 g kukuruznog brašna, 400 g krompir pirea u prahu, 120 g mleka u
prahu, 160 g ribljeg brašna, 40 g hrane za pastrmke ili hrane za pse, 80 g klica od
pšenice, 20 g pivskog kvasca, 3 jaja, vode i po potrebi šeæer.
· Za danski letnji (temperatura vode preko 15
O
C boili potrebno je:
1000 g crnog pšeniènog brašna, 500 g kukuruznog brašna, 280 g brašna od krom-
pira, 40 g pšeniènih klica, 120 g mleka u prahu, 160 g ribljeg brašna, 20 cl ulja,
30 g carpixa (sensas), 3 jaja i arome
· Za danski jesenji boili potrebno je: 100 g sojinih pahuljica, 100 g koš-
tanog brašna, 100 g ražanog brašna, 50 g jeèmenog brašna, 25 g pivskog kvasca,
25 g braon šeæera, 20 g vitaminskog dodatka za životinje (kostovit), 15 g pšeniènih
klica, jaje u prahu, voda i aroma.
· Za lovaèki boili potrebno je: 140 g griza, 85 g sojinog brašna, 15 g
suvog dodatka (kukuruznog brašna, mleka u prahu, krem sira, pivskog kvasca,
paprike ili karija), malo zasladjivaèa ili 10 g šeæera, boja i 3 jajeta.
· Za deèiji boili potrebno je: 1200 g griza, 680 g sojinog brašna, 130 g
hrane za bebe, 60 g šeæera, boja i 18 jaja.
· Za ovseni reèni boili potrebno je: 200 g kuvanog kukuruza šeæerca
pretvorenog u kašu, 200 g ovsenog brašna, 70 g griza, 2 jaja, oko 2 kašike mleka
ili vode, 4 kašike ulja. Kuvati oko 4 minute i zamirisati.
· Za ptièiji reèni boili potrebno je: 200 g kuvanog pa pasiranog kuku-
ruza šeæerca, 200 g ovsenih pahuljica samlevenih u brašno, 100 g hrane za ptice
samlevene u brašno, 1/2 šolje mleka u prahu, 70 g griza, 2 jaja, oko 2 kašike mleka
ili vode i 4 kašike ulja. Kuvati 4 minuta, ohladiti pa obojiti, zasladiti i namirisati.
Mamci 237
N
Voæe i zelene alge
U
ovu grupu spadaju: trešnje i višnje,
marelice, breskve, kruške i šljive,
banane i jabuke, maline,kupine i dud i
zelene alge. Ovo su pretežno sezonski mamci i
èesto je neophodno da pored same vode raste drvo kako bi se riba na plodove
navikla i rado ih uzimala.
Na trešnje i višnje najèešæe se peca klen, šaran i jaz. Neophodno je da
drvo trešnje ili višnje raste pored mesta gde se peca, jer samo je u tom sluèaju riba
navikla na ukus ovog voæa i hoæe da se prevari da ga uzme. Plodovi se kaèe bez
peteljki na udice velièine 7 do 10 ili trokrake 12 do 16. Neophodno je da plodovi
plivaju odmah ispod površine vode, pa treba nakaèiti komadiæ stiropora ili plute
na najlon.
Pribor i naèin kaèenja kod marelica, bresaka, krušaka i šljiva je isti
kao i kod trešanja, ali se zbog mekoæe kaèe samo na trokraku udicu i to na vrat
udice, preko najlona uz upotrebu ribolovaèke igle. I ovde je neophodno da mamac
bude tik ispod površine vode.
Postoje podatci da se na banane i jabuke mogu pecati šaran, mrena i
klen. Seku se na komade i kaèe isto kao i breskve. Jedina razlika u odnosu na
prethodne grupe je što ovde mamac vodimo po dnu.
Uz obalu reka najèešæe rastu maline, kupine i dud pa je i najlogiènije
da se na ove plodove peca. Riba je navikla na ukus i izgled, i rado uzima ovakav
mamac. Potrebno ih je nakaèiti na najfiniju trokraku velièine 12 do 16. Koristi se
tehnika lova plovkom na dnu. Kontrira se odmah po trzaju zbog mekoæe mamca.
U toku leta kada zelenih algi inaèe ima dosta u vodi, riba se rado hrani
životinjicama koje žive u algama. Najbolje je sa mesta koja su delimièno pod
vodom (kamenje, nosaèi mostova, delovi mlinova, brana i ustava) sakupiti konèiæe
zelenih algi i pažljivo ih namotati na udicu velièine 8 do 10. Vrh udice mora da
ostane slobodan. Pecamo sa najfinijim priborom i kontriramo brzo.
238
I
Aditivi
N
ema sumnje da prirodni mamci privlaèe
ribe, ali postoje odredjene supstance
koje èine mamce još poželjnijim. Ono
što prvo pada na pamet su obojeni mesni crviæi,
pa se nameæe pitanje što onda ne bi bojili hlebnu pastu ili kukuruz?
Kada bojite mesne crviæe, potrebno je da dodate boju u samu hranu za
crve. Kulju i paste bojite direktnim dodavanjem farbe u vodu ili jaja pre nego što
umešate brašnasti deo mešavine. Kada bojite konoplju, boju dodajte kada se završi
sa kuvanjem. Preporuèuje se crvena boja. Kukuruz se boji kuvanjem u vodenom
rastvoru boje, dok se sve mahunarke farbaju natapanjem u vodenom rastvoru, pre
kuvanja.
Medjutim nije samo boja ono što možete dodati. Tu su i razlièiti mirisi i
stimulatori apetita. Paleta je široka, od sira i kastarda (mleko , jaja i šeæer se
pomešaju, ispeku, pa izmrve u prah) koji su uveliko prihvaæeni specijaliteti, pa sve
do amino kiselina i karamel bombona. Obièno vam je potrebno oko 5 ml mirisa na
450 g suve hrane, ali nekada je dovoljno samo nekoliko kapi. Kao mirise možete
koristiti i originalne mirise za pecanje, ali tu su i razne arome za likere i kolaèe
koje možete kupiti u svim prehrambenim radnjama. Pored aroma tu su i zaèini za
supe i jela (vegeta,...), supene kocke, kari, mleko u prahu,šeæer i med. Kada aro-
matizujete crviæe, prvo ih otresite
od brašna, pa ih onda sat-dva držite
u aromi u prahu. Pazite da crviæi
budu suvi i èisti. Dobra kombinaci-
ja za boilije je jedna kašika voænog
stimulatora gladi i jedne kašike
mirisa jagode na 450 g boilija.
Ono što èini život težim je da
nema univerzalnog recepta za sve
· Hlebna pasta može biti još ubitaènija
ukoliko se dodaju amino kiseline, arome i
stimulatori gladi.
· Komadiæ sundjera velièine kocke šeæera
natopljen aromom u blizini vašeg mamca
može privuæi ribu. Kocku vežite kod vaše
hranilice ili na vrtilici kada pecate štuku.
239
vrste, vode i vreme godine. Treba eksperimentisati, ali sledeæe se pokazalo kao
dobar putokaz: sladji voæni mirisi i ukusi su bolji za tople dane kada se pecaju dev-
erike, bodorke, linjaci i šarani, dok se jaèi i oštriji zaèinski mirisi bolje pokazuju u
toku zime. Mrene više vole mesne ukuse, dok miris ribe privlaèi klenove i grgeèe.
Evo nekih isprobanih
aromatiènih mešavina:
· Za breskva aroma mix
potrebno je: 5ml uljane arome
breskve, 2 ml arome slatke
pavlake, malo zasladjivaèa, 10 ml
multivitaminskog dodatka za život-
inje, 1 g betaina, žuta boja. Ovaj
aromatièni miks dodajte u 4 ulu-
pana jaja i umešajte u 350 g kupovne primame.
· Za jesenji aroma mix potrebno je: 4 ml arome jagode, 2 ml uljane
arome breskve, 1 ml zasladjivaèa i 1kašièica voæne arome u prahu. Mešavinu
aroma dodajte 4 jajeta i sve umešajte u 350 g kupovne hrane sa aromom jagode.
· Za zimski aroma mix potrebno je: 4 kapljice arome klinèiæa, 3 ml
arome guave, 20 ml multivitaminskog dodatka, 1 ml zasladjivaèa, 1 g betaina i
žuta boja. Mešavinu umešajte u 5 jaja i u oko 450 g kupovne primame.
Kolièine aromatiènih materija iz recepata uzmite sa rezervom. Jaèina
aroma se razlikuje od proizvodjaèa do proizvodjaèa. Taène odnose dobiæete
probanjem u realnim situacijama.
240 Mamci
VU
· Vrlo atrakttivna aroma je aroma bele
èokolade. Medjutim jedan broj ribolovaca
smatra da ova aroma u klasiènom boilu ne
daje vrhunske rezultate. Medjutim, naka-
pana na hranu za pse ili u boilima koji u
sebi imaju ribljeg brašna, ova aroma
može biti izuzetna.
V deo:
Dodatak
Ribarski
kalendar
1
ako se sve ribe ne mogu pecati u toku cele
godine, pravi sportski ribolovac nema “mrtav
deo sezone”. On i kada ne izalazi na vodu
ima mnogo sitnih poslova koje treba da uradi.
Januar
Skoro sve ribe se nalaze na najdubljim mestima reka, u zaklonima i
skrovištima. Šaranske ribe i somovi leže u mulju, gde spavaju zimskim snom.
Ribe, sem maniæa i nekih grabljivica, retko ne traže hranu. Ipak, ako je vreme lepo
i voda bistra, može se loviti riba udicom nekoliko èasova oko podneva. Ako je
reka zaledjena, mogu se na ledu napraviti rupe. Peca se veæinom na crvenu glistu.
Love se štuka, bandar, klen, bodorka, bucov i lipljan. U januaru se mresti maniæ.
Februar
U februaru, ako snegovi poènu da se tope, vode su obièno velike i
mutne, pa se riba ne lovi na udicu, nego mrežama i ostalim ribarskim napravama.
Ako je voda èista, može se pecati oko podne na dubljim mestima, u limanima i
pored obale. Na udicu dolaze štuka, bandar, jegulje, klen, bodorka, lipljan i bucov.
Ako je lepo vreme sredinom meseca se mresti štuka.
Mart
U martu, naroèito u drugoj polovini, ribe željno traže dve stvari: sunce i
hranu. Ako je vreme lepo, a voda nije suviše jaka, poèinju da traže hranu i šarani,
bodorke, deverike i krkuše. Ribu treba tražiti bliže obali, jer se tu voda brže zagre-
va i ima više hrane, naroèito biljne. Za šaransku ribu u martu su gliste odlièan
mamac. Mreste se: štuka, lipljan, kleniæ, bandar, smudj vretenar, skobalj i cver-
glan.
243
April
Priroda se budi iz zimskog sna, ribe, izgladnele usled zimskog mirovan-
ja, lakomo traže hranu. Naroèito šarani, koji su u to vreme mršavi. Jazevi, bodor-
ke i klenovi u meandrima i mirnim rukavcima èesto u jatima izlaze na sunèanje.
Ostale ribe su pod zabranom lova ili im je meso, pošto se mrest završi, sasvim
neukusno, pa se u tom mesecu riba slabo lovi. Mreste se: bandar, skobalj, bucov,
štuka, lipljan, bodorka, jaz, smudj i crvenperka.
Maj
Ako je vreme lepo, vode su u maju dovoljno èiste i zagrejane, pa sve ribe
užurbano traže hranu i napadaju na mamac na površini i na dnu. Na površini,
naroèito pri kraju meseca, javljaju se beovice i bucovi koji ih love i to je najbolji
znak da sezona letnjeg ribolova poèinje. Veæina šaranskih riba je pod zabranom
zbog mresta. Mreste se: lipljan, štuka, bandar, smudj, mrena, deverika, bodorka,
šaran, karaš, skobalj, som, cverglan, klen, krkuše i beovice.
Jun
Ako je vreme bilo lepo skoro sve ribe su završile sa mrestom i lov na
njih je dopušten. Ako je vreme bilo hladno, mreste se šaran, mrena, deverika, lin-
jak, krkuša i krupatica. Naše vode krajem maja i poèetkom juna naglo nadolaze. U
to vreme po nekoliko dana voda cveta, tj. u masama se pojavljuje buba “vodeni
cvet”, koju lakomo žderu sve ribe. Pošto su nekoliko dana od toga site, slabo uzi-
maju druge mamce. Posle toga poèinje pravi letnji ribolov. Love se bandar, bucov,
beovica na muvu i klen na trešnju. Šaranske ribe love se na dnu, na veæoj dubini,
kuda se povlaèe od jakog sunca. Lovi se ujutro i uveèe bolje nego preko dana.
Jul
U ovom najtoplijem mesecu ribe traže dublja mesta sa hladnijom
vodom, senkom, hranu traže uveèe i izjutra. Pošto riba sad ima dovoljno prirodne
hrane, teže napada na udicu. Ako je jun bio hladan, mresti se zaostala riba: šaran,
som, mrena i linjak. Klen grize na trešnju. Krkuša i mrena rado grizu. Krajem
meseca deverika i šaran, krupan grgeè i bodorka. Šaran se lovi i na èerenac, a kru-
pan som na buæku. Za vreme velikih vruæina sredinom jula i poèetkom avgusta,
riba vrlo èesto sasvim miruje, pada èak u neku vrstu letnjeg sna. Najbolje vreme
za ribolov je rano izjutra i predveèe.
Avgust
Ne mresti se ni jedna vrsta ribe. Ako su velike vruæine prošle, riba grize
244 Dodatak
halapljivije. Ako vruæine traju, grizu samo uveèe i u zoru, na dubljim mestima.
Love se bandar, bucov i klen. Ovo je najbolje vreme za deveriku. Odlièno grizu:
šaran, mrena, krkuša i smudj. Poèinje sezona štuke.
Septembar
Odlièan mesec za pecanje svih vrsta riba, u svako doba dana i noæi. Ako
je jako toplo, ipak je bolje ujutro i predveèe. Usled hladjenja vode i noænih mraze-
va nestaje vodene vegetacije, pa šaranske ribe napuštaju svoja mesta i užurbano
traže hranu, da bi se ugojile za zimu. Rado uzimaju biljnu hranu. Love se odlièno
sve šaranske ribe. Ovo je najbolji mesec za mrenu, smudja, bandara i štuku. Jaz
putuje uzvodno, pa se i on dobro lovi.
Oktobar
Ako je vreme lepo i toplo, oktobar je dobar kao i septembar. Vodena veg-
etacija se gubi, voda zahladjuje, pa se sve ribe povlaèe u dubinu, gde se peca sa
dna. Šaran i mrena grizu dobro, ali prestaju da jedu, èim poènu noæni mrazevi. Za
štuku i smudja ovo je odlièno vreme. Lipljan, grgeè, bodorka, klen i deverika
takodje dobro grizu. Peca se samo u toplom delu dana.
Novembar
Drveæe je ogolelo, poèinju vetrovi i kiše, vode su buèno velike i mutne.
Šarani su prestali da jedu. Riba se naglo povlaèi u dubinu, u skloništa i skrovišta,
gde se krtoži da provede zimu. Neke ribe se sakupljaju oko toplih izvora u koritu
reke radi zimovanja. Za štuku je ovo izuzetno vreme. Grizu: bandar, lipljan, klen i
po neka bodorka. Mresti se manjiæ.
Decembar
Stajaæe vode su se zaledile, na rekama se pojavljuju sante leda. Ribe su
u krtogu, po rupama, potkapinama i u velikim dubinama gde provode zimu. Lovi
se štuka, lipljan i bandar. Ako je vreme izuzetno lepo, ako sunce sija, oko podne
se može probiti rupa kroz led i potražiti riba na crvenu glistu ili živu ribicu. U
rekama pliva i mresti se samo manjiæ koji se lovi na komadiæ ribice. Zimsko vreme
može ribolovac da iskoristi za pletenje mreža, opravku svog pribora i za èitanje
ribarske literature.
Dodatak245
j
Pravila
2
o važeæem zakonu o ribolovu ustanovljen
je lovostaj (period kada je zabranjen lov
na pojedine vrste ribe), i definisana je
minimalna dužina ribe koju je dozvoljeno loviti.
· Keèiga (Acipenser ruhenus) od 1.IV do 31.V,
· Smudj (Lucioperca sp.) od 1.III do 30.IV,
· Som (Silurus glanis) od 31.V do 15.VI,
· Šaran (Cuprinus carpio) od 31.III do 31.V,
· Štuka (Esox lucius) od 1.II do 31.III,
· Pastrmka (Salmo sp.) od 1.X do 1.III,
· Rak (Astacus leptodactylus, Astacus fluviatillis) od 1.XI do 31.V.
Zabranjen je sportski ribolov svih ribljih vrsta od 1.IV do 30.IX u vremenu od 21
do 3 èasa i od 1.X do 31.III u vremenu od 18 do 5 èasova.
Zabranjen je lov sledeæih vrsta, èija je dužina ispod:
· Keèiga (Acipenser ruhenus) 40 cm
· Pastrmka (Salmo sp.) 25 cm
· Smudj ( Lucioperca lucioperca) 35 cm
· Smudj - kamenjar (Lucioperca vulgensis) 25 cm
· Som (Silurus glanis) 60 cm
· Šaran (Cuprinus carpio) 30 cm
· Štuku (Esox lucius) 30 cm
· Deverika (Abramis brama) 20 cm
· Veliki vretenar (Aspro zingel) 25 cm
· Mali vretenar (Astacus streber) 15 cm
· Rak plemeniti (Astacus fluviatillis) 9 cm
246
f
Ribolovna
tabela
vrsta ribe
bandar
bodorka
bratfiš
bucov
crvenper-
ka
deverika
jegulja
vrsta ribolova
sa plovkom,
varalièarski
sa plovkom
varalièarski
sistem sa
vod. kuglom,
dubinski
varalièarski,
varalièarski
sistem sa
vod. kuglom
sa plovkom
sa plovkom,
dubinski
dubinski,
plovkom
debljina
strune
0,25-0,35
0,15-0,20
0,25-0,35
0,35-0,45
0,15-0,20
0,25-0,35
0,35-0,45
broj
udice
1K*
4-7
3K*
8-10
1K
10-14
1K
7-10
1K
2/0-3
3K
1-4
1K
8-14
1K
5-10
1K
1-6
dubina
ribolova
hladno doba
god. dno,
inaèe sredina
i pri površini
sve dubine
hladno doba
god. dno,
inaèe sredina
i pri površini
leti pri
površini,
inaèe srednje
dubine
sve dubine
dno
dno
me-
sec
5-11
1-12
5-9
5-9
1-12
4-9
5-12
mamac
crvena glista,puž,
žive ribice, meso,
male varalice
crvena glista,
žitarice, insekti,
krompir, hleb
gliste, bube, crvi,
grašak, varalice,
veštaèke mušice,
skakavci
varalice, ribice,
gliste, sistem sa
vod. kug. + veš.
mušice, bube
gliste, lièinke,
žitarice, bube,
krompir, hleb
gliste, krompir,
crv, larve, hleb,
kulja, žitarice
g l i s t e , r i b i c e ,
parèe ribe, rak
* 1K - jednokraka udica; 3K - trokraka udica; muš - mušica
247
248 Dodatak
vrsta ribe
karaš
klen
kleniæ
krkuša
linjak
lipljen
mladica
mrena
salmonide
skobalj
smudj
som
šaran
štuka
vrsta ribolova
sa plovkom
sa plovkom,
varalièarski,
dubinski,
sistem sa
vod. kuglom
sa plovkom
sa plovkom
sa plovkom,
dubinski
mušièarski,
varalièarski
varalièarski
dubinski
mušièarski,
varalièarski
sa plovkom
varalièarski,
dubinski,
sa plovkom
dubinski,
varalièarski
sa plovkom
dubinski
varalièarski,
sa plovkom
debljina
strune
0,20-0,30
0,25-0,35
0,10-0,18
0,10-0,18
0,20-0,30
muš.
struna,
0,15-0,25
0,50-0,70
0,30-0,40
muš.
struna,
0,20-0,30
0,25-0,30
0,30-0,50
0,45-1,00
0,35-0,50
0,35-0,60
sajla
broj
udice
1K
8-14
1K
3-11
1K
18-20
1K
18-20
1K
7-11
muš*
8-16
1K
10-12
1K
1/0
1K
3-8
muš.
8-16
1K
10-12
1K
8-12
1K
2-6
3K
5/0-2
1K
2-6
1K
2/0-4
dubina
ribolova
dno
hladno doba
god. dno,
inaèe srednja
dubina i pri
površini
pri površini
dno
dno
sve dubine
sve dubine
dno
sve dubine
dno
dno, leti u
sredini
dno
dno
hladno dno,
inaèe svuda
me-
sec
3-10
4-9
6-8
7-10
4-9
3-9
1-2
6-11
3-9
3-10
6-12
6-11
4-10
5-12
mamac
krompir, žitarice,
crvi, gliste, testo
gliste, sir, testo,
voæe, insekti, crv,
žitarice, varalice,
veš. mušice
crvi, puž, lièinke,
vodeni raèiæi
crv, meso,lièinke
gliste, rep od
raka, moždina
mušice, varalice,
vobleri
“Zopf”, varalice
gliste, crvi, sir,
džigerica, grašak
mušice, varalice,
vobleri
gliste, crvi, sir,
hleb, muve
živa i mrtva riba,
male varalice
živa i mrtva riba,
gliste, žabe, vara.
gliste, boili, testo,
krompir, žitarice
živa i mrtva riba,
varalice, žabe
0
|||ero|uro:
8|onpon| | |n|erne| |zvor|
Štampani izvori
A80., 0obor r|bo|ov 72f73, A80, be|s|noboros, 1972, s|r.1-32
A||re |., 0uron|e| |., 0u|||o||e |. |ecorosk| dzepn| vod|c, Konenonn, 8|noopore,
2000, s|r.134-248
8rehn A., I|vo| z|vo||n|o, |rosv|e|o, Iooreb, 1982, s|r.485-498,514-516,
0AH., |r|bor zo r|bo|ov '72,'73,'74 0AH, 8er||n, 1972,73,74, s|r.1-100
0robn|okov|c 8., k|bo|ov no 0r|n|, L|nooro|sk| nuze|, 8eoorod, 1934, s|r.1-56
||nk-Ieb|c v., k|bo|ov | pecon|e, |proz, 8eoorod, 1943, s|r.5-16,19,21-44,49-53
K|os|erko v., 8por|sk| r|bo|ov, Inon|e, Iooreb, 1976, s|r.71-133,165-237
|e|rov|c J., |ov pos|rnke | ||p||ono, 8por|sko kn||oo, 8eoorod, 1971, s|r.6-7
|opov|c ||., |os|rnko, 0|rekc||o zo r|bors|vo, 8eoorod, 1948, s|r.1-109
kodonov 0., k|bo|ovock| cvorov|, No|||,8eoorod,1991,s|r.1-18,43,52-55,58
kodonov 0., A|eks|c 0., 0 ne|odono s|o|kovodnoo ,No|||,8eoorod,1981,s|r.27-29
8obo| H.., 8por|sk| r|bo|ov, Ir|nsk|, 0okovec, 1977, s|r.61-66, 123-125,
132-167,183-239
8|on|ek v.J.., 8ve| z|vo||n|o u s||kono, H|odo poko|en|e, 8eoorod, s|r.238-250
Ionos||ev|c N., |||c 8., |osebno en|ono|oo||o, 0rod|ev|nsko kn||oo, 8eoorod,
1969, s|r.1-23, 305-353
Ionos|c k., 0ps|onok, |okre| oorono, Nov| 8od, 1996, s|r.96-109
vrenk 8.,No|bo||o r|bo, 8|vornos|,Iooreb,1984, s|r. 21
251
l
Znaèajniji
internet izvori
8||| |oo|e ||sh|no pooe, h||p:ffWWW.users.o|obo|ne|.co.ukf¯bpoo|ef|ndex.h|n|
0orp co|chers r|os on ||ps pooe, h||p:ffvzone.v|ro|n.ne|fk.roefccf|ndex.h|n
0orp ||sh|no |n Ne|her|onds, h||p:ffWWW.du|chcorp.n|f|ndex.h|n|
0orp |nvoders, h||p:ffhone.p|.sefnoonus.uoonderfcorphone.h|n
0orp ne|, h||p:ffWWW.corp.ne|fhone2.h|n
0orp Wor|d, h||p:ffWWW.corpWor|d.de
0oo| corp ||sh|no pooe, h||p:ffWWW.unr.eduf¯pdoWsonfhone.h|n|
L|ec|ron|c zoo, h||p:ffne|ve|.Wus||.eduf||sh.h|n
||sh|no (Ko||c v.), h||p:ffv|o|ko.v|r|uo|ove.ne|
||sh|no obou|, h||p:ff||sh|no.obou|.con
||¡ ||sh|no |n 08A, h||p:ffWWW.||¡||shuso.conf
|uno ||sh|no |eon., h||p:ff|uno.on.neobee.ne|
No||eco|e||ske s|ron|ce, h||p:ffWWW.oeoc|||es.conf8o|ofHesof7714f|ndex.h|n
k|bor, h||p:ffWWW.r|bor.co.¡u
k|borsko, h||p:ffWWW.r|borsko.con
k|be nos|h vodo (8rzok 0.), h||p:ffWWW.p||.¡ufkor|sn|c|fbfrfbrzok
k|bo|ov,h||p:ffhone.dren|k.ne|fr|bo|ovf ê h||p:ffso|o|r.eune|.¡uf¯d|drooon
k|bo|ov ne|, h||p:ffr|bo|ov.ne|f
8pec|o||s| |ock|e, h||p:ffWWW.spec|o||s|-|ock|e.co.uk
Io|ne r|bo|ovo, h||p:ffusers.heno.ne|fquercusf
Iennessee 0udorsnen, h||p:ffWWW.|nou|doorsnen.conf
Yosen||e cob|ne, h||p:ffWWW.oeoc|||es.confYosen||ef0ob|nf6222fno|n.h|n|
wo|er|ond ne|, h||p:ffWWW.Wo|er|ond.ne|
w|erd ||sh|no, h||p:ffWWW.onoe|||re.confWe|rdfoooooof|ndex.h|n|
252
O
Prenumeranti
I izdanja
“Dve su stvari kojima treba težiti u životu: prvo
je da se dobije ono što se želi; a, potom, da se
u tome i uživa” - Logan Pearsall Smith, 1931
Aleksiæ Vladeta,Kruševac
Andesilic Pavle,Kula
Andjeliæ Ljubiša,Trebinja
Andjelkoviæ Nenad,Beograd
Andraš Mate,Debeljaèa
Bar(b)iæ Savo,Beograd
Bašiæ Danijel,Sonta
Bašiæ Bojana,Novi Sad
Berarov Dejan,Zernjanin
Bicanin Nenad,Beograd
Bicvic Mato (Jože),Prud
Bilušiæ Ivica,Zagreb
Blagojeviæ Milan,Valjevo
Blaškoviæ Bela,Sombor
Bojaniæ Zoran,Brrndby Straud
Bojoviæ Zoran,Zemun
Brkiæ Nemanja,Mladenovac
Cakiæ Dušan,Beograd
Crljeniæ Dalibor,Belišæe
Crnaliæ Nihad,Fojnica
Cvetkoviæ Velimir,Požarevac
Cvijiæ Milorad,Kosjeriæ
Æiriæ Mirko,Banja Luka
Èupa Milan, Vršac
Dangubiæ Dragan,Bileæa
Dašiæ Dražen,Zemun
David Atijas,Doboj
Dejan Miliæ,Kosovska Mitrovica
Deljeviæ Mirsad,Novi Pazar
Dimitrijeviæ Jovan,Koceljeva
Dizdareviæ Marin, Zrenjanin
Divniæ Dragi,Negotin
Djordjeviæ Miodrag,Æiæevac
Djordjiæ Jovan,Jajinci - Beograd
Djukanoviæ Aleksandar,Beograd
Djukiæ Zoran,Beograd
Djuriæ Dragoljub,Novi Beograd
Dodiæ Dejan,Vranje
Dolinaj Jan,Stara Pazova
Dragiæ Duško,Beograd
Dragin Dragan,Ada
Draškoviæ Branislav,N Beograd
Draškoviæ Ivan,Beograd
Drmanoviæ Igor,Novi Beograd
Erdudac Andrija,Ratkovo
Ferencik Laslo,Zrenjanin
Filipoviæ Igor,Beograd
Gadzo Edin,Hrasnica
Gajiæ Nenad,Kozarska Dubica
Gajinov Djordje,Kulpin
Gašpar Surap,Kanjiža
Gigoviæ Slaviša,Kragujevac
Godiæ Zvonko,Novi Sad
Goluboviæ Darko,Beograd
Gordiæ Zoran,Niš
Granovljeviæ Dragan,Moroviæ
Grkoviæ Nikola,Sombor
Grnèarski Miloš,Kula
Hadžiæ Ermin,Sarajevo
Haseviæ Ermin,Brèko
Horti Zoltan,Baèko Gradište
Hristovski Vladimir,Bitola
Ibrajter Ivan,Senta
Iliæ Zoran,Despotovac
Ilijevski Ivan,Skopje
Ivanoviæ Dušan,selo Guncate
Ivanoviæ Davor,Slavonski Brod
Jakšiæ Boris,Mol
Jakusin Aleksandar,Kruševac
Janiæijeviæ Konstantin,Požarevac
Jankoviæ Siniša,Šabac
Jovanoviæ Igor,Beograd
Jovanoviæ Goran,Voluja
Jovanoviæ Vera,Voluja
Kafedžiæ Nedžad,Gradaèac
Kalinoviæ Tihomir,Zajeèar
Kandiæ Božidar,Lapovo Varoš
Karaèonji Geza,Zrenjanin
Karanoviæ Ratko,S Kamenica
Kecoviæ Ljubiša,Kragujevac
Kekez Bojan,Nuštar
Kekiæ Vesna,Novi Sad
Kerkez Mile,Vršac
Kikoviæ Milija,Nova Varoš
Klièek-Horvat Željko,Varaždin
Kos,Vladan Banja Luka
Kosiæ Vinko,Žepèe
Kosoviæ Dejan,Paraæin
Kovaè Jozef,Sirig
Kozar Dalibor,Zemun
Krneta Aleksandar,Medjuvedja
Krnjac Miroslav,Panèevo
Krpuèin Slobodan,Zrenjanin
Kuzmanoviæ Zivan,Novi Sad
Ladjar Hako,Novi Pazar
Lazar Darko,Ruma
Laziæ Marinko,Bajmok
Laziæ David,Beograd
Laziæ Zoran,Vojska
Leban Laslo,Mužlja
Lipovac Krunoslav,Vukovar
Lonèar Milika,Beograd
Lonèar Milan,Novi Sad
Maksimoviæ Miroslav,Zemun
Maletaški Tatjana,Novi Sad
253
Malibašiæ Slobodan,Zrenjanin
Maniæ Slobodan,Smederevo
Mariæ Zoran,Novi Kneževac
Marinkoviæ Milun,Kragujevac
Marinkoviæ Boban,Graèanica
Markoviæ Radomir,Kovilj
Markusi Berislav,S. Brod
Masleša Jovan,Gajdobra
Masnikoviæ Dragomir,Beograd
Matiæ Danko,Banja Luka
Matoviæ Milan,Takovo
Mesaroš Laslo,Senta
Mezei Ivan,Novi Sad
Mihalek Ivan,Novi Sad
Mijatoviæ Milan,Vladimirci
Milanoviæ Nebojša,Lazarevac
Milenkoviæ Vladica,Vranje
Miletiæ Goran,Petr. na Mlavi
Miloradoviæ Dalibor,Kušiljevo
Milosavljeviæ Raško,Ivanjica
Milovanoviæ Andrija,Beograd
Milutinoviæ Aleksandar,Kula
Mišur Boban,Valjevo
Mitiæ Željko,S. Kamenica
Mitiæ Dragana,Ruma
Mitroviæ Milorad,Beograd
Mitroviæ Vojislav,Šabac
Momèilo Milivojeviæ,Kukujevci
Momèiloviæ Djordje,Zajeèar
Mudri Vlado,Varašdin
Musiæ Seid,Brèko
Mužiæ Saša,Subotica
Nadj Miloš,Wien
Naumoviæ Goran,Kraljevo
Neradžiæ Aleksandar,Valjevo
Neškoviæ Dragan,Kraljevo
Nikoliæ Dejan,Bajmok
Nikoliæ Zoran,Loznica
Nikoliæ Ladislav,Zrenjanin
Nikoliæ Branislav,Beograd
Novakoviæ Antonio,Beograd
Omeroviæ Izet,Novi Pazar
Oreškoviæ Marko,Kaèarevo
Paljinkaš Boris,Ruski Krstur
Pantiæ Danijel,Beograd
Pavloviæ Serafim,Mladenovac
Pecekoviæ Dejan,Novi Beograd
Pešiæ Zoran,Niš
Petroviæ Goran,Pirot
Petroviæ Borislav,Boljevac
Popov Marjan,Novi Kneževac
Popoviæ Dobrivoje,V. Banja
Popoviæ Miodrag,Zemun
Porèiæ Dejvid,Banovci-Dunav
Praziæ Srdjan,Panèevo
Predrag Novkoviæ,Beograd
Prerad Goran,Gradiška
Prtinac Suad,Novi Pazar
Puja Tomislav,Cerak - Beograd
Radujkoviæ Janko,Novi Sad
Rajkoviæ Milenko,N. Beograd
Rakèeviæ Nemanja,Podgorica
Ratkoviæ Tihomir,Trebinje
Ristiæ Saša,Doboj
Rovèanin Zlatko,Zrenjanin
Satara Edar,Sarajevo
Saula Goran,Srbac
Seovac Božidar,Loznica
Simiæ Aleksandar,Kruševac
Simiæ Nenad,Kuzmin
Slokar Mirko,Novi Sad
Smiljaniæ Aleksandar,M. Belotiæ
Spaho Izet,Sarajevo
Spaseniæ Radiša,Kraljevo
Spear Antun,Padul (Granada)
Srdanov Vladimir,Zrenjanin
Sremèeviæ Bojan,Kruševac
Sretenoviæ Dragica,Beograd
Stankoviæ Foto,S. Mitrovica
Stankoviæ Filip,Panèevo
Stankoviæ Darko,Zrenjanin
Stefanoviæ Borislav,Kruševac
Stefanoviæ Andreja,Kragujevac
Stepanov Filip,Zemun
Stojanoviæ Aleksandar,Negotin
Stojanoviæ Vladimir,Leskovac
Stojiæ Nada, Vršac
Stojiæeviæ Vladimir,Šabac
Stojkoviæ Vladica,Leskovac
Strakušek Jan,Kovaèica
Suèeviæ Slobodan,Beograd
Šakriæ Saša,Subotica
Šarac Goran,Kruševac
Tasiæ Paja,Indjija
Tasiæ Gligorije,Leskovac
Tešanoviæ Branko,Trebinje
Tijanoviæ Ljuboje,Prijepolje
Tkalèec Siniša,Donji Vidovec
Todoroviæ,Bratislav,Vuèje
Tomaš Branislav,Novi Sad
Tošiæ Aleksandar,Beograd
Trailoviæ Zoran,Aleksandrovac
Trajkoviæ Dragan,Šabac
Trebinjac Milojko,N. Beograd
Trièkoviæ Dragan,S. Palanka
Trubljanin Tufo,Novi Pazar
Vasilevski Aleksandar,Skopje
Vasiljeviæ Marko,Užice
Vasiljeviæ Jovan,Loznica
Veèerina Vladimir,Stanišiæ
Viæentijeviæ Milivoje,Beograd
Vidojeviæ Goran,Kruševac
Viskoviæ Jovan,Beograd
Vlajkoviæ Radovan,Kruševac
Vlèek Vlatko,Pivnica
Vogrinec Marjan,Ivanjkovci
Vorinski Ivan,S. Mitrovica
Vozar Emil,Kisaè
Vrziæ Predrag, Novi Sad
Vuèen Kristijan,Zrennjanin
Vuèetiæ Miodrag,V. Banja
Vuèetiæ Branislav,Aleksandrovac
Vuèkoviæ Sima,Beograd
Vuèkoviæ Darko,Paraæin
Vujuæ Vladimir,Klupci - Loznica
Vukotiæ Svetozar,Podgorica
Zdimiroviæ Franja,Kovin
Zdraviæ Milan,Novi Sad
Zdravkoviæ Zdravko,Temerin
Zekoviæ Esad,Novi Pazar
Zrniæ Siniša,Novi Sad
Zvonimir Matovina,Šid
Žagar Ninoslav,Zagreb
Žeradjanin Mihajlo,Aleksandr.
Živiæ Rade,Padinska Skela
Živkoviæ Pavo,Orašje
Živkoviæ Milan,G. Milanovac
Živkoviæ Nenad,Blace
254 Prenumeranti
)
255
Beleške
Aleksandar Dakiæ
TAJNE RIBOLOVA
zbirka tekstova o ribolovu
Samostalno autorsko izdanje
© Aleksandar Dakiæ
Copyright 2002
I izdanje
Štampa
Štamparija “Triton”, Vršac
Marta 2002.
Tiraž
500
ISBN 86-902935-1-5
256
639.21 (497.113)
799.12
TAJNE r i bol ova / pr i r edi o Al eksandar
Da k i æ . - [ 1 . i z d . ] - Vr š a c : A. Da k i æ ,
2 0 0 2 ( Vr š a c : Tr i t o n ) . - 2 5 4 s t r . :
i l u s t r . ; 2 0 c m
Ti r a ž 5 0 0 . - Bi b l i o g r a f i j a : s t r .
[ 255- 256] .
ISBN 86-902935-1-5
1. Daki} ,Aleksandar
a) Ribe, slatkovodne - Vojvodina b)
Sportski ribolov
COBISS-ID 97400076
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije , Beograd

Tajne ribolova
Zbirka tekstova o ribolovu

priredio Aleksandar Dakiæ

u Vršcu marta 2002.

Ovu knjigu sigurno ne bi držali u rukama da nije bilo sledeæih ljudi kojima se ovim putem zahvaljujem: - za kordinaciju: Mariji Èirh - za savete u vezi sadržaja: Milanu Jovanoviæu - Miæi (“Zov”), Nebojši Matiæu (“mikroElektronika”), Stanku Popoviæu (“Ribolovaèki Magazin”), Vladimiru Stakiæu (“Ribolov”) - za informacije: Draganu Brzaku, èlanovima CWP - Carp teama (Saši Popoviæu i Aleksandru Radovanoviæu), Zoranu Dimitrijeviæu, Goranu Glišiæu, Zoranu Glišiæu, Brian Poole-u, Ranku Travaru, Andriji Urbanu, Jovici Vuèiæu - za podršku: Ashley Djurièinu (“Radio021”), Dragu Nemecu (“Ribarska”), Draganu Nikoliæu (“www.ribar.co.yu”), Miši Nikoliæu (radio “Èièica”), Vuku Petroviæu (“Ribolovaèki-magazin”), Vladimiru Vukašinoviæu (“www.ribar.co.yu”) - za drugarstvo na poèetku veka: Ivici Jeftimijeviæu, Vladimiru Mišiæu, Goranu Mladenoviæu, Jovanu Simiæu, Bobanu Stefanoviæu, Ranku Stevanoviæu, Hazbiji Šaæiroviæu, Darku Totu, Goranu Zariæu - za razumevanje u periodu 2000./2001.: Tomislavu Alimpiæu, Perici Zdravkoviæu, Jovici Vuèiæu, Marjanu Piljiæu i Ivanu Djokiæu Knjiga je pripremana sa dužnom pažnjom, ipak, koliki god trud bio uložen, grešaka i nejasnoæa sigurno ima. Kako bih ih u narednim izdanjima otkonio, unapred se zahvaljujem i ohrabrujem sve one koji me budu kontaktirali u vezi sadržaja knjige. Aleksandar Dakiæ u Vršcu, 05.03.2002.
Naznaka èitaocu: Materijal objavljen u knjizi “Tajne ribolova” podleže copyright-u i nesme se reprodukovati u bilo kojoj formi bez posebnog pismenog odobrenja izdatog od strane autora. Adresa za kontakte: tel: 013/821-641 Aleksandar Dakiæ e-mail: quercus@hemo.net Svetosavski Trg 6/b 26300 Vršac Internet: http://users.hemo.net/quercus

Uvod:

Šta sve treba da znate o ribama

ukoliko se nekoliko puta uhvati na isti mamac poèeæe da ga zaobilazi. Ipak. Ribe sporih voda. veæ za potiskivanje i veslanje. Na taj naèin bez ikakvog napora može da se zadrži na željenoj dubini. Veæina ribljih vrsta može da reguliše gustinu svoga tela ribljim mehurom. Ako dve ribe žive u istoj zoni vode i hrane se na istom mestu. To je razlog što velike i stare ribe koje su više puta bile vraæane u vodu ili su se otkaèile pecarošima. imaju vitko telo koje im olakšava plivanje u jakim strujama. Inteligencija Oblik tela 5 . a bodorka na dnu. Bodorka i crvenperka. dok je kod riba površini to obrnuto. treba pecati neuobièajenim mamcima. 8 Ribe imaju izuzetno mali mozak i njihovo ponašanje se zasniva na nizu urodjenih refleksa i reakcija prema stvarima u okolini. Ribe iz brzih voda. što njihova usta èini blago povijenim nadole. recimo žive u istim vodama i hrane se istom hranom. kao što su mrena i kleniæ. Iz tog razloga riblja peraja ne služe da bi riba stojala na njima. Ribe dna èesto imaju moguænost da izduže usne u obliku trube koje im tada služe kao sisaljka. Reæi da je šaran bistar je veoma teško održivo. Bodorkama kao i drugim ribama koje se hrane sa dna gornja usna prelazi preko donje. kao što su linjak i deverika. sigurno je da æe jedna istisnuti drugu. ali su se prilagodila tako da se ne ugrožavaju. jer se crvenperka hrani sa površine. Ali. èak i prema hrani.Uvod Šta sve treba da znate o ribama oda je gušæa od vazduha pa tako da smanjuje uticaj gravitacije na ribu. Riblji mehur je rezervoar pun vazduha koji riba može da puni i prazni po svojoj volji. telo ribe je gušæe od vode pa teži da potone. svetlu i vibracijama.

Iz tog razloga oèi su im postavljene boèno. sa suprotne strane glave. Som recimo. Ovako postavljene oèi omoguæavaju da se primeti pokret. kao i veoma fleksibilne èeljusti koje im omoguæavaju da lako progutaju plen. Kod ove ribe. nije bitno da odrede udaljenost do objekta. Naravno svi predatori su dobro maskirani. Ostala èula . Sve grabljivice imaju velika usta sa oštrim zubima. Medjutim. riba vidi samo konture i pokrete. Iz tog razloga. potrebno je sa oba oka fiksirati predmet. Mnoge ribe imaju brkove kojima sem što pipkaju hranu ispitujuæi joj oblik mogu da osete i njen ukus. Štuka i smudj. Grabljivice imaju razlièite oblike tela u zavisnosti od naèina života. Veæina riba je kratkovido. imaju dobro razvijena prednja peraja koja im daju veliko ubrzanje pri prvom napadu. Cverglani recimo mogu da osete ukus i preko kože. Da bi se odredila udaljenost objektu. Voda upija i rasipa svetlost mnogo više od vazduha. Bandar progoni svoj plen i telo mu je bolje za dugotrajno plivanje. posebno kada je mutna. mnogo æete lakše uplašiti ribu ako se pomerate. sa strane. veæ im je mnogo bitnije da sagledaju što širu oblast oko sebe i u njoj primete svaki pokret. boèno. kao što je štuka. Ovo nam kaže da samo objektu sa prednje strane riba može da odredi udaljenost. koji vrebaju iz zasede. nego ako mirujete. tako da one vide skoro u svih 360 . skoro ne vidi. Èulo ukus kod riba nije locirano samo u usnoj duplji. Veæina riba ima izuzetno razvijeno èulo mirisa koje se nalazi u dve nostrile koje se nalaze na gornjoj strani njuške.6 Uvod imaju debela tela. plen progone uz pomoæ èula vida. ali je odlièan medijum za prenos ukusa i mirisa. kako bi uspeli da se neprimetno primaknu plenu. posebno napad grabljivice ili pomeranje celog jata. dok je u debljim telima je više mesta za akumulaciju masnih naslaga u toku zime. Na ovaj naèin poveæana je oblast u kojoj štuke odlièno vide i gde oba oka mogu da uèestvuju u stvaranju slike. Oèi su kod riba postavljene sa strane glave. Grabljivice. U ovom uskom pojasu riba vidi jasno i svaki i najmanji pokret precizno detektuje. oèi su više približene i pomerene ka prednjoj strani glave. kao što je bodorka. jer vitkost u njihovom svetu ne predstavlja nikakvu prednost. ali ne i da se jasno vide predmeti i odredi daljina do njih. Iz tog razloga dobar vid nije presudno bitan za ribe kao za kopnene životinje. Jatnim ribama. O Kako ribe vide Voda ne prenosi najbolje svetlo. ali mu je èulo mirisa dominantno i njegovom upotrebom traži plen.

Nema brèiæa. Štuke.· Veæina riba iz familije šarana se ne pari erika polažu svoja jajašca na pod. èim voda malo otopli. linjak i dev. Glava šarana . im pomaže da se zakaèe travu. usta su puna malih oštrih zuba i mogu se široko otvoriti. šaran. dok bandar ako je proleæe hladno taj period se pomera lepi jajašca na korenje i stabljike od jula do avgusta. a nekad i odredjeni period kasnije. Jedan broj riba polaže veliki broj jajašaca koja onda ostavlja da se sama snalaze. ojaèa. dok druga grupa polaže malu kolièinu ikre i brani svoj nasad sve dok se mladj ne izlegne.· Jajašca imaju lepljivu tanku opnu koja skih riba to radi od maja do juna. ali vole kamenjar i pesak. Oèi su postavljene sa prednje strane.tipièna za ribu koja se hrani sa dna. jer ima štuka i bandar polažu ikru za manje od dovoljno vremena da poraste i nedelju dana. dok neke vrste riba. mužjak se pare najranije u martu i aprilu.tipièna za grabljivicu. omoguæavajuèi binokularan vid. kao što su preživi sledeæu zimu. nalazi se po jedna lateralna senzitivna linija kojom ribe oseæaju i najmanje vibracije u vodi. Gornja usna prekriva donju a obe usne mogu da se preobraze u sisaljku kojoj ove ribe riju mulj. Tipovi glave Parenje Postoje dva osnova oblika ponašanja pri razmnožavanju. dok veæina šaran. svaki vaš neoprezan korak ribe mogu da osete i da se udalje. proleæe. Glava crvenperke . · Polagajuæi ikru medju biljem ribe štite Veæina riba se mresti u svoju mladj od predatora. Mrena i smudj više se obièno dogadja od maja do juna. ih oplodjuje mleèom. biljaka.tipièna za ribu koja se hrani sa površine vode. Glava smudja . usne su blago povijene nagore. kamenje i Trenutak parenja je odredjen korenje kako u mulju ne bi propala od promenom temperature i dužine infekcije ili nedostatka kiseonika. bandar u aprilu. Donja usna prekriva gornju. Na taj naèin mogu osetiti približavanje neprijatelja ili lakše pronaæi plen.dok temperatura vode ne predje 18OC. To · Linjak se recimo pari u toke nekoliko mladji daje najbolju šansu da nedelja. Brèiæi detektuju hranjive materije u dnu. štuke · Nakon što ženka položi jajašca.Uvod 7 Na oba boka ribe. Kako i zemlja i voda prenose vibracije izuzetno dobro. . To vodno bilje. U zavisnosti od vode. dana.

Kada se iz jajašaca izlegnu mladi. potopljene grane. Odavde se lako zakljuèuje da je nizvodna strana mosta bolja od one druge. podlokana obala. ušæe male pritoke. Razlog tome je parenje riba koje u tom periodu traže mir. Veæina riba ne voli preterano brze struje i jaku maticu. brana. Riba se obièno zadržava tamo gde se nešto dogadja. uvek razmislite gde bi mogla da joj se nalazi hrana. U prvim danima života. nekada i po cenu da ih veæe ribe napadnu i ubiju. Riba sve vreme prati izvor hrane. kreæu sa ishranom zooplanktonima. nego niz. jer im je lakše da dišu glavom uz struju. Mužjaci štuke i bandara sazrevaju u svojoj drugoj godini.Mužjaci po pravilu ranije polno sazrevaju od ženki. trava. jer mora trošiti mnogo snage da bi se održala na mestu. Kada tražite ribu. Trudite se da od marta do juna smanjite odlazak u ribolov. larve troše te zalihe. ove larve imaju na sebi veliku kesicu poteklu od jajašca u kojoj se nalaze hranjive materije. Veæina se riba ne hrani za vreme parenja. ostrva na vodi. ali se nakon završenog mresta poveæava njihova potreba za hranom. Sa polnim sazrevanjem kod ženki se pojavljuju ovarijumi i ribe dobijaju na težini izmedju 15 i 20%. Ribe vole da se zadržavaju nizvodno od prepreke. Dobra mesta za ribolov su i zaklonjena staništa (panjevi. prevodnica. dok su ženkama potrebne tri godine. velike dubine). štuka pojede odmah nakon mresta. nemaju odmah izgled ribe. 8 Uvod Staništa Prirodna riblja hrana puževi larva vodenog konjica ciklopsi tubifeks vodeni cvet dafnija artemija vodeno bilje ribe 36 . gde se voda peni i kovitla (mlin. Kad ih potroše. Recimo 60% ukupne godišnje hrane. U tom prvom delu života. vodopad).

I deo: Ribe naših voda .

.

& COBITIS TANEA) CRVENPERKA (SCARDINIUS ERYTHROPHTHALMUS) CVERGLAN (ICTALURUS NEBULOSUS) DEVERIKA (ABRAMUS SAPA & ABRAMIS BRAMA) GAVÈICA (RHODEUS SERICEUS AMARUS) JEGULJA (ANGUILLA ANGUILLA) KARAŠ (CARRASSUS CARRASSUS) KEÈIGA (ACIPENSER RUTHENUS) KESEGA (ABRAMIS BALLERUS) KLEN (LEUCISCUS CEPHALUS) KLENIÆ (LEUCISCUS LEUCISCUS) KRKUŠA (GOBIO GOBIO) KRUPATICA (BLICCA BJOERKNA) LINJAK (TINCA TINCA) LIPLJEN (THYMALLUS THYMALLUS) 13 15 18 19 23 26 29 36 39 43 47 50 52 59 60 63 67 68 71 75 78 79 82 86 11 .Sadržaj I dela AMUR (CTENOPHARYNGODON IDELLA) BALAVAC (ACERINA CERNUA) BABUŠKA (CARASSIUS AURATUS GIBELIO) BANDAR (PERCA FLUVIATILIS) BAS (MICROPTERUS SALMOIDES) BEOVICA (ALBURNUS ALBURNUS) BODORKA (RUTILUS RUTILUS) BRATFIŠ (LEUSISCUS IDUS) BUCOV (ASPIUS ASPIUS) ÈIKOV (MISGURNUS FOSSILIS L.

12 Ribe naših voda MANIÆ (LOTA LOTA) MLADICA (HUCHO HUCHO) MRENA (BARBUS BARBUS) NOSARA (VIMBA VIMBA) PASTRMKA (SALMO sp.) PEŠ (COTTUS GOBIO) PIJOR (PHOXINUS PHOXINUS) PLOTICA (RUTILUS PIGUS VIRGO) SKOBALJ (CHONDROSTOMA NASUS) SMUDJ (STIZOSTEDION LUCIOPERCA & STIZOSTEDION VOLGENSIS) SOM (SILURUS GLANIS) SUNÈICA (LEPOMIS sp.) ŠARAN (CIPRINUS CARPIO) ŠTUKA (ESOX LUCIUS) TOLSTOLOBIK (HIPOPHTHALMICHTHYS MOLITRIX & ARISTICHTHYS NOBILLIS) 89 91 94 98 100 105 106 107 110 112 116 121 122 134 142 .

na izvorištima velikih reka.000 godina. ali u Evropi njegove maksimalne dimenzije su 1 m i 25 kg. U mladosti. Nakon oplodnje jake struje odnose jajašca nizvodno i nekoliko desetina kilometara. P 13 . Telo mu je izduženo i cilindrièno. kada se dobija od 50. U Kini se amur privredno iskorišæava preko 2. U Evropi se amur ne razmnožava u prirodi. Odatle je amur prenesen u Evropu i Ameriku oko 1970. U svojoj postojbini. Iako ga ponegde nazivaju šaranom trave. Amur se hrani podvodnim biljem i insektima koji lete blizu površine vode. Èim porastu preko 4 cm prelaze na ishranu iskljuèivo biljnom hranom.Amur Ctenopharyngdon idella ostojbina amura je centralni i donji tok reke Amur i njegove pritoke. Medjutim klen ima 56-61 žbicu u ledjnom peraju. pari se od aprila do kraja leta èim temperatura vode postigne 15OC. Veštaèka oplodnja ikre se odvija pri temperaturi od 25OC. Amur u svojoj postojbini naraste do 1. dok su mu za parenje potrebna izvorišta velike vodene moæi. Zimi se njegova aktivnost smanjuje i on se povlaèi u dublje slojeve vode.000 jaja po kilogramu ženke. lako ga je zameniti sa klenom.7 m i može biti težak do 36 kg. jer mu ne odgovaraju temperaturni uslovi. ali i zato što kod nas pretežno živi u mirnim i sporim vodama. on oblikom svog tela više podseæa na klena nego na pravog šarana. Amur nastanjuje pretežno velike. a analno i dorzalno peraje imaju po osam žbica. Mladi se izlegu nakon 2 dana i rastu u pliæacima. ali u Evropi nije uspeo da dostigne popularnost koju ima u svojoj postojbini. srebrnobronzane boje i prekriveno krupnom krljušti.000 do 150. kao i reke Kine u provincijama Kanton i Tajvan. godine kako bi kontrolisao rast vodenog bilja. gde se hrane zooplanktonom. Glavni zadatak amura u Evropi je eliminacija podvodnog bilja u kanalima i bazenima. jezera i kanale obrasle travom i podvodnim biljem. Kod amura su peraja više zaobljena. tople reke sa blagim tokom. a amur 43-45.

je i duže vremena pre nego ga Pustite da riba ponese mamac kako bi se proguta. U oba sluèaja familije šarana. Tada mamac ispitu.). Oèekujte da æe amur Zbog velièine ribe peca da vam izvuèe kompletnu špulnu najlona. pa se kvalitetan.kontra vodi do sigurnog gubitka ribe. Nikakvo “silovanje” pribora neæe dovesti ribu van vode. natpovlaèi u najdublje delove vode u eraæe amura da pokida najlon. Lov Amura 14 Ribe naših voda W . Potrebni su smirenost i strpljenje.50 mm nosivosti do 7 pri ruci . hrani i sa · Kontra ne sme da bude prerana.Amura æete u toku leta · Primenite sve mere predostrožnosti: najèešæe naæi odmah ispod · Montirajte samo jednu udicu na štap.spreman za prihvat ribe. najboje je koristiti keks za pse kao plutajuæi mamac. Moguæe ga je pecati i na komadiæe trske koji se odseku u dužini od 10 cm. Kada se amur prevari.) u odnosu 1:1. dok se za podešena. da bi proklizavala i tako umarvreme hladnih zimskih dana ala ribu. žilav. Trsku treba montirati kao površinski mamac. Od svih pripadnika metodom i na plovak. koristite na kukuruz šeæerac ili boili sa aro. Ukoliko najbolji rezultati postižu pecanjem pecate dubinskom metodom. kg. Prerana površine vode.indikatore trzaja.1 kg. Na tu kolièinu pirea doda se identièna kolièina belog pšeniènog brašna i malo meda. Od ove mase prave se valjušci i kaèe direktno na udicu. Jedan dobar recept za smesu za amura sa vodenim biljkama je sledeæi: Napravi se pire od vodene kuge (Helodea canadensis) i parožine (Chara sp. Za površinski ribolov udica zakaèila duboko u ustima ribe. šaranskim udicama i štapovima · Amura možete pecati i dubinskom 0. Ponekad se. izdržljiv. a mašinica treba da ostane otkoèena. plovak treba da bude minimalno moguæi. fin. bude ceo kvalitetan. kontrira se snažno. Ovakav komadiæ se kaèi na trokraku udicu. Ono što uvek morate imati na umu kod pecanja amura je njegova velièina i snaga. površine obrasle gustom vodenom · Koènica èekrka mora da bude valjano travom (Lemna sp. Potpuno zakoèena mašinica. posebno leti. amur je neophodno je da pribor bude maksimalno najosetljiviji na otpor strune. kojoj živi. ali tako da se na komadiæu nalaze i kolence i deo lista trske.9 do 1. Sezona ribolova traje · Namotajte dovoljno najlona i neka on preko cele godine. se jaèim ribolovaèkim priborom sa · Meredov pripremite tako da vam bude najlonom 0. Kod pecanja plovkom mom tuti-frutija vezanim na dlaku.

Leti. u toku sušnih meseci. Proseèna lovna težina babuške kreæe se oko 500 grama. Prvi put se u nas pojavila poèetkom osamdesetih i njena populacija raste. a zimi pada u skoro potpuno latentno stanje.Babuška srebrni karaš melez abuška je sve èešæa na našim ribolovnim vodama. To èine iz dva razloga: vodeno rastinje predstavlja prirodni zaklon od raznih neprijatelja. da u toku dana. posebno rano ujutro i predveèe babuške prilaze bliže obali i hrane se medju priobalnim biljem. · Na vodama gde nema u izobilju vodene vegetacije. Carassius auratus gibelio B Babuške se hrane na dnu pa se tu i love. Pari se zajedno sa karašem u maju i junu. svako pravilo ima izuzetaka. U stanju je da preživi u u vodama koje se potpuno lede zahvaljujuæi kožnoj izluèevini koja se ne mrzne. Na ovakvom terenu najbolji rezultati se postižu pecanjem neposredno uz rastinje ili u rupama . u stanju je da se ukopa u zemlju i tako ukopana preživi potpuno isušivanje bare ili jezera. kao i karaš. Naravno. sa koga jede delove biljaka i životinjice. babuške se kreæu i prebivaju u neposrednoj blizini rastinja. Takodje. ali je moguæe naiæi i na babušku tešku preko 2 kilograma.èistim delovima vodene površine okružene njime. Tada se podižu i na 70-80cm od dna. Ovo je riba dna. obièno na štetu karaša sa kojim se može ukrštati. hrani se intenzivnije. Prvo treba lokalizovati mesto gde se nalazi jato babuški po mehuriæima koji se pojavljuju na površini vode. kada je vreme toplije i metabolizam brži. pa treba imati u vidu. babušku treba Lov babuške 15 . a takodje isti ambijent je bogat prirodnom hranom. U zavisnosti od kolièine vegetacije u vodi babuška se lovi na sledeæe naèine: · Na vodama u kojima ima dosta vodene vegetacije.

16 Ribe naših voda tražiti što dalje od obale, što je najèešæe sluèaj na veæim jezerima. Za lov babuške treba koristiti fin i lak pribor. Babuška je oprezna riba i èesto æe vas iznenaditi krupan primerak koji je došao na samo jednog mesnog crviæa ili zrno žita. Najèešæi metod pecanja je plovkom. Štap treba da bude što duži (6 8m), kako bi bez problema spustili plovak iza trske i imali dovoljnu dužinu najlona da mamac stigne do dna. Nije loša ideja ni postavljanje male mašinice na teleskopski štap nešto manje dužine, kojim onda možemo lagano voditi ribu do obale. Štap treba da bude što laganiji (karbon), jer ga, kada jato naidje, stalno držimo u ruci. Kao osnovni najlon kod pecanja plovkom koristi se 0,15 ili 0,16 mm, dok se za predvez uzima najlon 0,12 do 0,14 mm. Pri korišæenju mašinice za pecanje idealan je najlon od 0,18 mm, jer omoguæava i daleka zabacivanja i dovoljnu jaèinu da se izbori sa najveæim babuškama. Pri izboru udice uvek imajte na umu veæ reèeno, velika babuška hoæe da dodje na zrno pšenice ili jednog mesnog crviæa. Dakle velièinu udice treba prilagoditi mamcu: raspon od 16-12 se pokazao najidealnijim. Plovak ne utièe mnogo, ali nam ipak treba lak plovak, jer je ugriz ove ribe u prvoj fazi vrlo slab - slièan pipkanju. Ako se lovi na veæoj dubini plovak treba da ima nosivost oko 2 g, a ako je voda plitka i 0,5 grama je dovoljno. Ukoliko babušku pecate na veæim daljinama možete se odluèiti za jedan od dva osnovna metoda: dubinski metod i metod sa klizeæim vagler plovkom. Kod oba metoda preciznost zabaèaja je od esencijalne važnosti. Uvek bacajte na isto mesto u sred trougla na èija temena ste bacili po kuglu primame. Kod oba metoda, dobra je ideja koristiti i hranilicu i to što bliže udici. Jedan od najboljih mamaca za ovaj metod pecanja je glista djubretarka, okaèena tako da joj krajevi slobodno lelujaju u vodi. Ovu glistu babuška neæe moæi da skine pri prvom pipanju, kao hleb recimo, pa æete lakše kontrirati. Od primame i taènog zabaèaja ceo lov æe i zavisiti. Ako je voda topla i stajaæa treba koristiti brašnaste hrane i žitarice u odnosu 2:1. Kod èistog dna primama treba da bude tvrdja, a kod dna obraslog travom što rastresitija, kako bi se raspala još dok pada i posula što veæi areal. Kupovne proverene primame su: "Sensas Karp" i "Milo Grand Prix" i mešaju se sa prezlom u odnosu 1:2 u korist prezle. Ova kolièina primame dovoljna je za bar dva pecanja. Koristite tehniku masovnog primamljivanja. Dohranjujte samo ukoliko babuške prestanu da rade. Nakon ribolova, raspite par šaka kuvanog žita, ukoliko planirate i sutra da dodjete na isto mesto. Kad je voda hladnija primamljivanje se obavlja samo brašnastom hranom. Ukoliko u vodi gde se peca nema cverglana i sunèice u hranu valja dodati

Ribe naših voda 17 malo iseckanih glista i krvi. Tada se znaju prevariti i kolosalne babuške, a mamac je naravno glista ili parèe gliste. Kao mamac koristi se: kuvana pšenica, mladi i kuvani kukuruz, hlebna ruža, gliste i mesni crviæi. Sa proleæa i jeseni, kad je voda hladnija, bolje rezultate daju gliste i crviæi, dok su u letnjem periodu uspešniji hleb i kuvana pšenica. Ukoliko se mesto hrani kukuruzom, babušku treba èekati na udicu namamèenu jednim zrnom kukuruza. Ipak, kuvana pšenica je na svim vodama najsigurniji mamac. Prilikom pripreme mamca treba dodati aromu/ulje anisa, belog luka ili pšenicu kuvati sa karanfiliæem kako bi se aromatizovala. Na kilogram pšenice stavlja se kesica karanfilica. Ukoliko se peca na pšenicu na udicu se stavlja od jednog do tri zrna, zavisno od toga kolika je proseèna velièina babuški. Pri mamèenju vrh udice mora uvek da bude potpuno slobodan. Zrno se obièno probada boèno, kroz dve opne, kako se u vodi ne bi raspadalo. Udica broj 16 savršeno odgovara za jedno zrno pšenice,14-tica i 12-tica se uspešno pokrivaju sa dva zrna,dok za tri zrna pšenice valja uzeti udicu broj 10. Kada idete na babušku, obavezno ponesite više raznovrsnih mamaca. Èesta je pojava da babuška u jednom trenutku prestane sa uzimanjem jedne vrste hrane. Istog trenutka promenite mamac. Tražite onaj koji im najviše odgovara. Babuška je dobar borac i treba je polako privlaèiti obali, pazeæi da ne udje u travu. Ukoliko se to ipak desi, opustite najlon i ona æe sama izaæi iz bilja. Budite maksimalno pažljivi, jedna otkaèena babuška, èesto æe rasterati celo jato. Dakle izgubljenih riba ne bi trebalo da bude.

ED

n

n

n

n

n

n

tereni tajne ribolova vrste riba takmièenja oprema mamci

n

n

n

n

n

n

n

mali oglasi liga trofeja izbor iz štampe ribolovaèki klubovi recepti riboskop vreme

www.ribar.co.yu

Balavac
buljež general šraè

Acerina cernua
va mala riba, proseène dužine od 10 cm, a maksimalne 25 cm, koja lièi na mladog bandara, može se naæi širom Evrope. Pripada familiji grgeèa. Ima dva dorzalna peraja koja su potpuno spojena što ga razlikuje od bandara èija su dorzalna peraja razdvojena. Oèi su mu velike i purpurne boje. Telo mu je maslinasto-zeleno prošarano tamno braon taèkama poredjanim u redove na ledjima, bokovima, repu i dorzalnim perajima. Skriva se u najdubljim delovima sporih tekuæih reka i kanala, dok ga u mirnim vodama skoro i nema. Aktivan je u toku dana. Živi u malim jatima koja polako pretražuju dno u potrazi za hranom. U prirodi se najèešæe hrani insektima, mladim amfibijama, crvima i larvama. Mada balavac ne spada u grabljivice, veæi primerci mogu jesti vrlo sitnu ribu. Balavac postaje polno zreo sa tri godine. Pari se u aprilu ili maju kada se temperatura vode popne na 10 do 15OC. Ženka je u stanju da položi do 100.000 jajašaca koja se lepe na biljke i kamenu podlogu. Nakon izvaljivanja mladunaca, dvanaestog dana od mresta, mladj ostaje u dubokoj vodi. Raste izuzetno sporo, pa veæina balavaca ne poraste više od 8 cm za dve godine. Može živeti do devet godina.

O

Mali je broj ribolovaca koji pecaju balavca. Razlog je njegova velièina. Medjutim, on može biti bitna vrsta kada se govori o takmièarskom ribolovu. Treba imati u vidu da se balavac kreæe u jatima na dnu voda. Obièno se sa njim pomeraju i jata krupnijih deverika i bodorki. Noæu miruje na pešèanom ili ilovastom dnu, dok je danju aktivan u potrazi za hranom. Peca se lakim priborom za belu ribu. Obièno se javlja kao neželjeni gost na dubinci kada je udica namamèena crvenom glistom.

Lov balavca

18

I

Bandar
grgeè ostriž

Perca fluviatilis
andar naseljava celu Evropu, osim voda Škotske i Norveške. Naseljava sve vrste vodenih teritorija. Bez obzira na tip vode, bandara uvek tražite iza betonskih blokova, veæeg kamenja, potopljenog drveæa, medju vodenim biljem ili ispod podlokane obale iz koje izrasta dosta korenja priobalnog drveæa. Mresti se obièno od marta do aprila, ali ako je temperatura niža, taj period može da se produži i do juna. Ženka polaže i do 200.000 komada ikre i to je razlog brzog osvajanja novih voda. U mladosti, bandar je vretenast, ali sa godinama dobija grbu iza glave. Naraste i do 50 cm sa težinom do 2 kg i može živeti i do 50 godina. Najèešæe upecani primerci su oko 200g. Bandar je jatna riba i u jatu i lovi, a samo kada ostari postaje usamljenik. Jata su obièno sastavljena od primeraka iste velièine i što su èlanovi mladji jato je veæe. Sa dolaskom noæi i polaskom na poèinak jato se raspada, da bi se izjutra opet formiralo. Odrasli grgeèi zimi, iz dubina, periodièno dolaze u pliæe delove da nešto s nogu ulove i pojedu, pa se zatim ponovo vraæaju u dubinu. Najaktivniji je kada je temperatura preko 14OC. Kada temperatura padne ispod 4OC bandar pada u san. Bandar je lepa riba, èiji oblik tela ukazuje na grabljivi naèin života. Ledja su mu maslinasto zelena sa 6 do 7 crnih linija koja mu pomažu da se sakrije u vodeno bilje odakle vreba plen. Rep je mali, pa bandar nije brz plivaè, ali je izuzetno izdržljiv. Bandar plen progoni, za razliku od štuke koja plen napada u trenu i brzo odustaje.

B

Taktika za lov sitnijih bandara - Sitni bandari žive u svim tipovima voda, a narav im je takva da napadaju svaki mamac koji pecaroš baci u toku celog dana. Èesto je jedina riba koja grize u toku dugih letnjih dana. Najèešæe se mogu naæi

Lov bandara

19

20 Ribe naših voda na skrovitim mestima gde neki objekat natkriva površinu vode, recimo vrba ili dok, ali i plivajuæa vodena trava. Korenje i panjevi su sigurni znak da su bandari tu. Najviše voli sporotekuæe i mirne vode i retko se kreæu u matici reke. Kada koristite velike mamce kao što su gliste, bandar napravi pauzu pre nego što uzme mamac. Naizgled se èini da se igra sa njim, plovak prvo krene da tone, ali ubrzo poèinje da vibrira. U tom trenutku kontra je siguran promašaj. Treba saèekati da bandar potpuno uzme mamac, što on i radi odluèno potpuno potapajuæi plovak. Ukoliko zakasnite sa kontrom, može vam se desiti da vam udica ostane u želudcu upecane ribe. Pecanje plovkom i dubinsko pecanje su podjednako efikasni pri lovu bandara. Medjutim, ako pecate bliže obali, prednost dajte plovcima. Laka pecaljka i fiksirana špulna sa najlonom nosivosti do 1 kg su idealna kombinacija. Ukoliko pecate na veæim daljinama, koristite dubinku i hranilicu. Najlon nosivosti do 2 kg je pravi izbor. Taktika za lov velikih bandara - Najveæi problem kod lova krupnih bandara su upravo njihova sitnija sabraæa koja jednostavno napadaju svaki mamac koji im se nadje u blizini èim ga spaze. Jedini naèin da stignete do krupnijih komada je da izaberete pravu vodu, metod i doba godina za njihovo pecanje. Imajte na umu da èak i najmanja jezera skrivaju u svojim vodama krupne jedinke. Jesen je pravo vreme za lov na krupnije bandare. U to doba godine oni formiraju velika jata na dnu vode kako bi zajedno migrirali u najdublje delove gde prezimljavaju. U tom periodu su izuzetno proždrljivi i agresivni. Kao tradicionalni mamci koriste se gliste, žive i mrtve ribice (najbolje plavci), ali i durbaci mamci koji se sve èešæe koriste. Na veæim, dubljim vodama, možete pokušati da zainteresujete ribu primamom. U hranilicu stavite aromatizovanu primamu za belu ribu sa dodatkom mesnih crviæa. Sa aromom se može eksperimentisati: suva krv i ekstrakt crva uz crvenu boju èesto mogu pomoæi. Mesni crviæi imaju zadatak da privuku sitnu ribu èije æe prisustvo zainteresovati veæe bandare. Na manjim jezerima i kanalima upotreba hranilice može preterano uznemiriti ribu. Na ovim vodama bolje je koristiti dubinsku metodu ili vagler plovak, a udicu mamèiti glistom. Kod vaglera dodajte na udicu i par crviæa kako bi svojim pokretima uèinili mamac življim. Svakih par minuta kratkim trzajem povlaèite štap, što æe èesto rezultovati ugrizom sumnjièavog bandara u blizini. Na velikim, dubokim vodama varalièarenje je mnogo efikasnije od bilo kog drugog metoda jer vam omoguæava da pretražujete kompletnu površinu vode. Patenti kao što su ABU Toby, Atom, Reflex i Zoranovi vobleri velièine 5 cm u sivo-beloj boji su se veæ do sada dobro pokazali. Ono što je najbitnije jeste da

jer se može desiti da na nju napadne štuka. Kako je bandar zainteresovan za sve što sija i vibrira. ili plastike kako bi još više privuk. To se mesta gde je struja jaka. pored potopljenog drveæa. žaba ili ribica nisu loši. gotovo svaka varalica æe za njega biti odlièna. na kraju. što èini Omoguæite mu da mamac sustigne.· Crvena boja je najprivlaènija za bandara. nizvodno od velikih predlice. zna kako brz i spretan plivaè. meta u vodi.Nemojte predugo èekati. Boja zavisi od mesta do mesta. Metalne varalice. koja bi monofilament presekla svojim oštrim zubima. ali ni oblici rakova. Tori i saèekati par sekundi nakon što plovak Panter Martin su se na mnogim nestane. pravovremeno kontriranje dosta teškim. le pažnju proždrljivog bandara. ali i mirisom i oblikom gliste. Uz standardni mamac na udicu se može Još jedna kombinacija je dodati crvena ploèica ili perce. dok se na drugim vodama žuta ili crvena varalica pokazuje kao bolja. Ukoliko èesta: metalna varalica sa glistom varalièarite. recimo. kao što su nosaèi mostova ili Ovde je bitno da glista prilikom stene. U veæini sluèajeva je to èisto bela varalica. jer riba može binacija. Zatim vrh štapa spustimo vana mesta za krupnije bandara. pa tek onda kontrirati i to blago. probajte varalice sa crvenim razvuèenom po najlonu i udicom telom ili nekim veæim crvenim delom. ima najèešæe se okupljaju na mestima gde Vodjenje ovakvog sis. Èesto patroliraju i delovima vode koja dna. Varalica može biti u obliku tvistera. na oko 50 cm od površine vode i bandara ima gde god ima i sitne ribe namotamo koliko možemo najlona. Takodje. Kod vodjenja mamca obratite pažnju da bandar nije bog · Bandar obièno ne uzima mamac naglo. dobro je su Mepps (velièine 0-2). Nije loše da koristite sajlu za vezivanje varalice.Ribe naših voda 21 povlaèite varalicu što je sporije moguæe. da joj dozvolite da potone do samog dna pre nego što je povlaèenjem dovedete do površine. vodama pokazale kao dobitna kom. Nakon zabacivanja saèeka se je obrasla površinskom vegetacijom. ali i potpuno progutati se okaèiti komadiæ crvenog platna udicu koju je kasnije teško izvaditi. kao što Kod pecanja plovkom.korenje priobalnog drveæa pravi gust splet tema može biti po sredini vode.dubinama reka. . veæ prvo voli sa njim da se poigra. Ukoliko želite da pretražite vodu po dubini koristite fleksibilne silikonske varalice. Ovakav sistem ribu · Najkrupniji bandari žive u najveæim privlaèi vibracijom i sjajem vara. gde se voda peni vidi po tome što se najlon opusti i osvežava kiseonikom su rado poseæipotpuno. U jezervuèenja bude potpuno ispravljena. kojom se bandari hrane. ali kanala u vodi natkrivenoj senkom krošnje èešæe vodjenje odskakanjem od je. Leti. da varalica padne na dno. Na ovakve varalice može ispustiti mamac.

crvenperke i krkuše dužine od 3. gde riba uzima mamac na brzinu. Olovo i mamac se mogu uplesti u organske ostatke na dnu vode kao što su lišæe i granèice. J . Sledeæi potez je naglo izdizanje vrha štapa za oko 80 cm. Prvo zabacujemo strimer na mesto gde predpostavljamo da su bandari. kedera bandar dobro zagleda pre nego ga proguta. kako bendar ne bi osetio otpor pri uzimanju mamca. Sitne bodorke. Vodjenje ovakvog strimera je po dnu. inaèe koristite neki nenog crva. mada ne baš èesto. Pravo mesto za stoper. što èesto izazove bandara da napadne. pa kao i u prethodnom sluèaju imitiramo bolesnu malu ribu. Ovo znaèi da sajlu ne · Dobar metod pecanja bandaraje sledeæi: smete koristiti. Živi i mrtvi kederi su dobri mamci za bandare. beovice. Nemojte nikada koristiti usmrdele stare ribice.Na udicu postaviti dve manje gliste ili ment ukoliko ste sigurni da nema kombinaciju gliste i mesnog ili brašštuka u blizini. Mamci moraju uvek biti sveži. Za razliku od varalica. Uglavnom se koristi plavi ili narandžasti strimer na udici velièine 6-8. promenite lokaciju. otpustite najlon ili koristite maksimalno lako olovo. Ceo postupak se ponavlja sve dok ne izvuèemo varalicu iz vode. Ovakav strimer treba da ima i par zlatnih niti u sebi. Nakon nekih 80cm varalica se zaustavlja i ponovo pada ka dnu imitirajuæi bolesnu ribu. Ovakvim sistemom polako prezabacivanje kedera je u blizini tražujte dno. mesta gde lokvanji prekrivaju Pretražite teren sa leva na desno.5 do 5 cm su idealne. kao ni morsku ribu. Koristite monofila. Ukoliko koristite mrtvog kedera. Varalica æe na ovaj trzaj poleteti sa dna.22 Ribe naših voda a da ne pomerimo varalicu. Deset santimetara od udice od novih materijala kao što su postavi se olovo koje ne može da se pribKryston Silkworm ili Kryston liži udici jer ste ispod olova postavili Quicksilver. ne gledajuæi kako joj ne bi pobegao. Da bi se ovo spreèilo treba koristiti olova oblih ivica. Bandar se može. loviti i strimerom. jer bandar ne voli miris mora. a onda vodu. Bacajte polako i oprezno. a u mamac treba ubaciti vazduh medicinskim špricem.

Donja usna prekriva gornju i to mu daje dodatni “zloèesti” izgled. Kada prvi put vidite basa prvo što vam padne na pamet su njegova izuzetno velika i duboka usta. Lov basa 23 . Idealna temperatura za život mu je u opsegu od 15 do 20OC. Hrani se svime što mu padne na pamet. Vrlo borbena i teško predvidljiva. Mužjak gradi gnezdo preènika 30 do 50 cm i poziva ženke. jer u roditeljskom zanosu. Tu se ikra polaže. U proleæe i s jeseni više vole duboke vode. gde ga je moguæe naseliti u dovoljnom broju. Jedina od grabljivica napada cverglana. Mladj se okuplja u jatima uz obalu. ali se u poslednje vreme sreæe i u vodama Evrope. Razmnožava se pri temperaturi od 17 do 21OC. odakle vreba plen. U tom periodu je najèešæe plen veæih štuka. a nakon oplodnje mužjak nastavlja da brine o ikri. Nakon deset dana jajašca se izvaljuju.pastrvski grgeè Bas Micropterus salmoides as je pre svega fantastièna sportska riba. Bas je rasprostranjen pre svega u USA. Sitniji komadi se ponekad sunèaju na površini vode. Najviše mu odgovaraju vode zatvorenog tipa. Vrlo je otporan i nove terene vrlo brzo osvaja. Sam ritual je dosta složen. hraneæi se zooplanktonom. od 0 do 30OC. Španija.duže vreme. uz trsku i travu. U ustima se nalaze brojni zubiæi i jak mesnati jezik. Kada dostignu dužinu od 7 cm poèinju da jedu i druge ribe. i do 20 m. Glavni razlog tome je što podnosi široki opseg temperature. pa riba u njegovom meniju zauzima svega jednu petinu. u njega. jednostavno upliva štuki u usta. a kod nas je poèeo od skoro da se naseljava. Portugalija i Francuska ga poznaju veæ . i do èetiri. B Bas se uglavnom zadržava u priobalnim delovima voda. dok krupniji više vole veæe dubine.

dužine i do 20 cm. poleteti sa dna. veže na kraj oko 30 m dugog ribarskog Kada vorm legne na dno. vorm æe poèupane trave. tvisteri. i saèekajte par sekundi. Pri zabacivanju. vormovi.24 Ribe naših voda dok se pri sunèanom danu. Na tim mestima bas vreba sve što se kreæe u njegovom vidokrugu. mada uvek treba probati i sa nekim od fantastiènih mušica. a ispod nje se graniènik. Kada se koriste vormovi udica treba da bude jako oštra kako riba ne bi probila vorma kada riba zagrize. Èesto ih ribolovci umaèu u aromu ribljeg mesa kako bi ih naèinili još privlaènijima. Prilikom kaèenja vrh udice se nabija u telo varalice kako se ne bi kaèio za dno. mada se u novije vreme lovi i nekim karakteristiènim živim mamcima.25 mm. Mušièarenje se najuspešnije izvodi u toku toplih i sunèanih letnjih dana. Od varalica koriste se džigovi. Treba koristiti manje popere koji imitiraju bube i male žabe. leti. Na svakom trzaju. Nakon ove pauze sledi trzaj. · Ako se peca sa obale dobro je imati Kontra mora biti pravovremena i alatku za spasavanje voblera zakaèenih na odseèna. doæi do najviše . Koristi se najlon debljine 0. Strimer treba voditi blizu obale. Popere bas ponekad napada. Oprema treba da bude što robusnija. špulna se prepreke. Trzaj Preciznim nabacivanjem u travu oko ne sme biti preterano jak i mora biti mesta na kome je zakaèeni vobler on se kontrolisan. Najredje od svega bas napada strimere. Ona se izlazio. metalne kašike i vobleri.5-3mm. popera i strimera. Za izradu su potrebna tri duža otpušta kako bi najlon nesmetano eksera od kojih se pravi "cengela". silikonski daždevnjaci i rakovi. kada bas i inaèe lovi insekte koji padnu u vodu. Vode se pored trave i trske gde se predpostavlja da je riba. suve mušice treba da se uzimaju u skladu sa tekuæom situacijom na vodi i raspoloživim živim insektima. koji mogu da bace varalicu od 10 do 30 g na željenu daljinu. Džigovi i silikonske varalice imitacije riba su u USA (njegovoj postojbini) na prvom mestu pri pecanju basa. Mušièarskom tehnikom se lovi pomoæu površinskih mušica. Vormovi se koriste uglavnom za hvatanje basa na dnu. love na samoj površini. Bas se lovi dvema poznatim tehnikama. Ovo su silikonske varalice u obliku crva. odnosno ne duži od 30 najèešæe izvuèe zajedno sa komadima cm. Najèešæe se bas lovi varalièarenjem. postavi olovni uteg težak 100-150 grama. Površinske. èak ako je moguæe kroz travu. mušièarenjem i varalièarenjem. Za ovu namenu koriste se štapovi dobrih bacaèkih osobina dužine do 3 m. a vorm direktno tonuo. a posebno kada je temperatura vode od 18 do 20OC. prebacite konca debljine 2.

buduæi da su mu rakovi i daždevnjaci prirodna hrana. pa se onda stane sa namotavanjem. dužine od 5 do 7 cm.nakon zabacivanja povlaèi se varalica naglim trzajem vrha štapa nagore. Èesto se ispred voblera veže poper i bacaju se zajedno. Bas se danas sve èešæe lovi na daždevnjaka. Ukoliko se peca površinskom varalicom. Samo jedna vrsta vorma se koristi za letnji površinski ribolov. Udica velièine 3/0 je za daždevnjaka velièine oko 10 cm. kako bi se riba zavarala. Mogu se koristiti i tonuæi i plutajuæi vobleri. koje omoguæavaju bacanje i vodjenje varalice). sa velikom kašikom. Najlon se ne namotava. Kada je ribolov na basa jako loš i neproduktivan treba probati žive mamace. · boèno šetanje . mogu se koristiti èetiri osnovna naèina vodjenja varalice: · zigzaging (“šetanje psa”) . · kreni i stani . · povlaèenje . Bass od 2 kg æe bez problema da proguta daždevnjaka od 20-tak cm. Okruglog tela. Tvisteri su svima dobro poznati i razlikuju se od vormova najviše po povijenom repu. Silikonski rakovi i daždevnjaci su dobre varalice za basa. Varalièarenje metalnim kašikama je kod nas dosta popularno. Od boja najbolje se pokazao model za srebrnim ili žutim bokovima i crnim ledjima. jer bi površina horizontalnog preseka trebala da bude veæa od najveæe površine vertikalnog preseka. Vrlo je bitno da varalicu umoèite u aromu rakovog mesa. a to je imitacija puža golaæa (slug).ova tehnika podrazumeva stalno blago povlaèenje i opuštanje varalice pa varalica neprekidno menja brzinu i izaziva ribu. Gliste i rakove treba vuæi po dnu ili koristiti žive kedere da se slobodno kreæu ispod površine vode sa lakim otežanjem i malim udicama. 4/0 za 15 cm i 5/0 za najveæe. Mogu se koristiti i mali Rapalini modeli.Ribe naših voda 25 taèke i onda pasti na dno. Za letnje pecanje koriste se rotirajuæe kašike velièine 2 do 3 koje su dreèavo obojene i leptiri od 1 do 3. nakon toga se vrh spušta. Tek tada namotajte najlon i zategnite ga.nakon zabacivanja najlon se namotava. Postupak se ponavlja do izvlaèenja varalice iz vode.vrhom štapa se blago maše levo desno uz stalno namotavanje najlona. sve dok ne izadjete iz areala na kome predpostavljate da ima baseva. N . Montiraju se na olovne džigove (udice sa velikim olovnim glavama. pa se ponavlja postupak. Idealan vobler treba da bude plivajuæi. Napravite stanku i ponovite postupak.

predviðeni za ribu težine do 1.4x12 i tome primerena Lov beovice 26 .Beovica ukljeva uklija bjelica bjelka klija laubica keder zelenika kaugler pliska plašica kolašica Alburnus alburnus eovica naseljava gotovo sve vode Evrope. akcije 35 do 130g.05 do 0. Obièno formira velika jata sa bodorkama i kleniæima nadomešæujuæi svoju velièinu velièinom jata. U zavisnosti od terena i prilika na vodi u lovu beovice mogu se primeniti svi takmièarski metodi. Uglavnom bira sporotekuæe i nepokretne vode.26. što èini polovinu ukupnog rasta za ceo život. B Sitna beovica se najèešæe lovi èerencem.5 m). Jedna ženka može položiti 5. Za samo godinu dana ribice porastu do 10 cm.000 komada žutih jajašaca na bilje i kamenje. Van vode njena srebrno-plava boja je vrlo upadljiva.08 omoguæuje najizazovnije pokrete mamca zakaèenog na udicu 20 .Mladj se izvaljuje nakon nedelju dana. Najlon debljine od 0. Njen usni otvor okrenut je ka gore što govori da se hrani sa površine vode insektima i larvama. dužine 2 do 11 m.000 do 8. pa se u srednjem veku koristila za izradu veštaèkih bisera. U naèelu. najbrže i najlakše se love kratkim do srednje dugim direkt štapovima (1 . Beovica je izuzetno važna karika u lancu ishrane riba grabljivica i vodenih ptica. ali joj baš ona pri površini pomaže da se sakrije od potencijalnih grabljivica utapajuæi se u metalno plavu boju neba. pa iz toga proizilazi da naseljava upravo taj sloj vode. Irskoj i Škotskoj. Zimi se povlaèi u dublje zone vode.5 kg. Za ribolov ove vrste ribe potrebni su štapovi izuzetne mekoæe. kada polno zrele jedinke (stare 1 do 3 godine) traže vode blizu obala bez imalo reènih strujanja. Mresti se od aprila do poèetka jula. U vodama bez predatora dešava se da se prenamnoži. Fina krljušt beovice u sebi ima kristal guanin koji po svojoj strukturi lièi na biser. sem onih u Skandinaviji. Tipièan kederski sistem izraðen je od vrlo finog najlona. Upotrebljavaju se mali plovci sa oznakom 4x8 . koji obièno ne prelazi 6 godina.

jer brže tone. Osnovu primame za beovicu èine: fine mrvice crnog hleba. Najznaèajniji su: · Za vreme niskog vodostaja. · Drugi dodatak su kasteri (lutke muva koje se nakon nekog vremena razvijaju iz crva). mleveni keks. · Èetvrti dodatak.jedno olovo postavljamo kod predveza. a da se pritom ne prejede ili prateæi hranu ode van domašaja pribora. pružiti priliku veæima da stignu do udice s Za lovne dubine preko 1 m treba zakaèenim crviæem? U osnovnu smesu. · Treæi dodatak je fuj (lièinke vrste Chironomus tumi tumi i sliène). leti. a tek potom navlažiti. Osnovni smisao primamljivanja je da privuèe ribu i zadrži je na jednom mestu gde pecamo. (lièinke razlièitih vrsta muva). grublje mlevenim komponentama Za razliku od crva koji lagano tonu. dok je 10 cm maksimalno. Olovne kuglice možemo postavljati na dva naèina u zavisnosti od agresivnosti beovice pri uzimanju mamca i to: · keder trza dobro i brzo . Za vreme brzina protoka vode. Zanimljivi su. U veæini sluèajeva primama je osnova za svaki dobar rezultat. · keder trza slabo . hleb. Osnovna hrana za lov kedera je najsporijim delovima matice. · Jedan od èešæih problema je da na vaš neka od standardnih gotovih oblak hrane navale "kederi" raznih velièi. Umeæe je hraniti toliko koliko je potrebno da riba ostane na mestu. prvenstveno m dubine) upotrebljavaju se lagane oni veæi. Kako se rešiti gomile malih i smese koje u vodi prave "oblak". naravno. Ponekad je i 6 cm sasvim dovoljno.smesa. èest kao i mamac. koristiti osnovnu smesu sa nešto osim crva. Mamci su komadiæi gliste. Osnovna nepoželjni sitniš. Kada krenete u potragu za beovicama potražite prvo osunèanu površinu . Opšte je pravilo da u teri duže vremena plivaju na površini tekuæoj vodi treba "hraniti" mnogo vode.a ostala 10-ak cm više. kukuruzno brašno. nalaze svuda po površini vode. Valja napomenuti da je dužina predveza srazmerna brzini ribolova. nije dovoljna za vrhunski rezultat.Ribe naših voda 27 kolièina olovnih kuglica. kukuruzni griz i peèeni kikiriki. sitniji crvi. povuæi æe za sobom više nego u stajaæim. Dižuæi se. pomešajte nešto suvih kastera.sva olova su spuštena do predveza. Što kederi èešæe trzaju to je moguæe koristiti kraæi predvez. Naèin hranjenja u lovu kedera zavisi od više faktora. dok æe pokretni crviæi smesa. jata se tehnika ribolova. Za površinski ribolov (do 1 na. su bloodworm-ovi. · Hranu i sve dodatke obavezno prvo èetiri moguæa dodatka: · Najèešæi dodatak su mesni crvi izmešati na suvo. naravno. kas. Ukratko postoje zadržati na mestu relativno veæu ribu. ribolovna dubina. velièina i brovisokog vodostaja beovice se nalaze u jnost riba u jatu.

· Trebaju vam kederi za pecanje grabljivica. Bez obzira na motiv. bitan je oseæaj ulova. mamac što duže ostane na samoj površini i da polako tone ka sredini vode. Kada ribu upecate i izvadite iz vode. Ne oèekujte da æete u jednom trenutku moæi da pecate na više od jednog štapa. Kada jato krene da grize. Èist hleb je toliko dobra primama da èete kada bacite koricu hleba u vodu. Ukoliko vam plovak tone polako. F . Najbolje su primame žute i bele boje. kakva je recimo u kofi u kojoj èuvate kedere. Vrlo brzo možete napecati dovoljno beovica za ceo dan. Kada je bacite. · Loš dan. beovice su vrlo osetljive na kvalitet vode i brzo ugibaju u toploj vodi bez kiseonika. jata su aktivna i na prvi zrak sunca se pojavljuju na površini. Kada se približite vodi i odredite mesto ribolova. Zabacili ste dubinke ili plovke na veæu dubinu i èekate krupniji ulov. Nemojte pecati više nego što vam je potrebno. Na dnu ne oèekujte da ima bilo kakvih beovica. Beovica radi i kada ništa ne radi. · Na takmièenju. znajte da je u pitanju jato sitnih beovica napalo vaš mamac. Ali pazite. Ugriz beovice je brz i odluèan. Pribor treba da montirate tako da nakon zabaèaja. Evo nekoliko razloga: · Pecaroš ste poèetnik. Jata beovica su lako vidljiva jer je ovo riba površine vode. raspadanje treba da poène èim bacite primamu u vodu. Vodu neprestano mutite dodavanjem primame. Pecajte beovice da prekratite vreme. Nije bitna vrsta. Èak i zimi. · Sportista u duši. Svaka upecana beovica može odluèiti pobednika. · Èekate veæi ulov. navlažite primamu koliko god možete. primetiti jato beovica kako se bore za gric. Praktièno. pecanje beovica može doneti dosta uživanja u prirodi i opuštanja uz nadmudrivanje ribe. Beovice rade gotovo celog dana i uvek ih možete naæi. Zabacujte uvek na isto mesto i vadiæete ribicu za ribicom. Ovakvo pecanje je možda najbliže sportskom ribolovu. trebalo bi da pravi finu maglu u vodi koja dugo traje. Postavlja se pitanje što bi uopšte pecali beovice. Pecanje beovica je odlièna vežba i priprema za mnogo krupnije ribe. Stari mamac bacite u vodu kao primamu i zabacite ponovo. ove radnje æete automatizovati. promenite mamac.28 Ribe naših voda vode.

koja živi u morima. pa je oni manje iskusni ribolovci teško razlikuju. ženka može položiti i preko 200. Lov bodorke 29 . Karakteristike su joj: krupna srebrnasta krljušt koja se lako èisti.5 kg. Baltièkog i Kaspijskog mora. Kada prilazite vodi i sve vreme lova budite tihi bez mnogo kretanja i trupkanja.000 do 100. a kad grize onda je to stvarno griz. Ikru polaže na dubini od 1. jer je bodorka riba pokreta. beovice bodorka je riba dna i retko se diže na površinu. Postoji i forma koja periodièno migrira iz brakiènih voda Crnog. Migratorna forma. Ženka može položiti od 1. Mladj se izleže za 4 do 10 dana i odmah poèinje da se hrani. Kako je ova forma veæa. Najviše se zadržava na mestima bogatim trskom . stalno se kreæe i zato je ima duž cele obale. B Prvo i osnovno je da odaberete dobro mesto sa èvrstim dnom i pristojnom dubinom. Vrlo je osetljiva na zvuène vibracije i sumljive senke. što je i glavni razlog brojnosti ove vrste. dolazi u reke kako bi se parila. Ne morate imati vrhunski pribor niti zavidno znanje da bi je uhvatili. Ovo ne mora da znaèi da vam neæe doæi novo jato. Najviše joj odgovaraju dublji i sporiji reèni tokovi. i tada brzo napušta mesto jer je vrlo plašljiva i oprezna riba. Dobro grize.000 komada jajašaca. voli tvrdo dno gde voda nanosi i taloži prirodnu hranu. Za razliku od npr. migratorna forma može imati i 50 cm i 2 kg mase. zlatooka. žuta peraja i oèi zlatno-žuto boje sa karakteristiènom mrljom u gornjem delu oka pa joj odatle i potièe jedan od naziva. bogato travnatim lejama. Vrlo je slièna crvenperki. Mresti se od februara do aprila èim temperature vode predju 10OC. Pored ovog. jezera i kanali sa puno priobalnog rastinja.5 m. Dok obièna forma može narasti do 30 cm i mase 0.000 komada jajašaca. rogozom i ševarom.Bodorka crvenookica žutooka platika grunec siruna Rutilus rutilus odorka je tipièno evropska riba i ne naseljava samo vode Norveške.

Jedino za vreme hladnog doba godine mamac uzima jako nežno. kada se udica nadje na dnu. Prihrana je u ovom sluèaju jaèa (10 do 20 kugli) i po jedna kuglica svakih 15 do 20 minuta.30 Ribe naših voda Griz bodorke nije stidljiv i nije neophodno kontrirati na prvi pokret plovka. Prihrana treba da bude srednje teška (6 do 10 grudvi velièine limuna). Prihrana malih bodorki je identièna prihrani beovica jer im je život u tom periodu vrlo slièan. pa nakon toga da ga polako pomeramo nizvodno (30tak santimetara). Velika promena u velièini upecanih bodorki može da se dogodi ako se dubina udice spusti za tih 5 cm. Za ovaj metod morate da koristite vrlo lak pribor. Dobar metod je da se zaustavi sistem na vrhu mesta na kome bacamo primamu. kako se ne bi . a nakon toga nakon svakog zabacivanja treba ubaciti malu kuglu kako bi se bodorke zadržale aktivne. zaustavite plovak koji æe podiæi mamac. U tom periodu bodorka je mnogo manje oprezna i mnogo grabežljivija. Ovo æe osigurati da vam se udica stalno pokreæe. onda ga opet pustite da krene. Bez obzira na hladnoæu najbolje vreme za pecanje bodorke zimi su prva dva tri sata mraka. Pravilo da pomerate mamac i ovde je potrebno. Krupnije bodorke traže malo drugaèiju taktiku. Pre svega potreban vam je teži pribor. ulov od 6 kg za 3 sata nije ništa neobièno. što æe ga spustiti i tako ponavljajte. što je preduslov za pecanje sitnih bodorki. · šetajuæa tehnika se izvodi tako što se uzvodno baci mamac. na rekama možete primeniti i jednu od sledeæih: · zabacite. a nakon toga da ga zaustavimo i opet vratimo polako na poèetni položaj. Ova primama mora biti malo kompaktnija. Ona retko ispušta mamac iz usta. poèeæe da se podiže zbog struje. a u sluèaju da pokušate da ga zaustavite plovak tone. pa je tada nužno loviti i na finiji pribor i samo jednog crviæa.1 do 1. Na udici je solidan borac. Postoje dva naèina pecanja bodorke koji zavise od njene velièine. Na mirnim vodama mali kratki trzaji štapom uèiniæe da udica vibrira. Pored ove tehnike. Ako je u pitanju reka sistem treba da bude toliko lak da ga struja povlaèi za sobom. Kada dobro grizu i nisu baš jako sitne.4 kg i udica velièine od 8 do 12. jer se krupnije bodorke hrane na dnu. pa izbegavajte vaðenje veæih bodorki "u prsa". Najbolji mamac za krupnije bodorke je hlebna pahulja. Dubina je do 5 cm veæa od dubine dna. Kako je bodorka aktivna preko cele godine zimi je jedna od najèešæih riba koje se pecaju. Najlon nosivosti od 1. Za lov malih bodorki potreban vam je najlakši sistem koji je moguæe koristiti na vodi na kojoj pecate. Ideja je da se voda stalno zadrži mutnom od prisustva prihrane. Dubina na kojima se nalaze sitne bodorke je do 5 cm od dna.

ako je 2. što je hladnije. Kada tražite krupnije bodorke. Treba tražiti malo sporije delove toka. Ukoliko poznajete vodu na kojoj lovite i uvereni ste da obiluje bodorkom.bodorke se sigurno hrane u nekom trenutku dana. puževima i raèiæima koji se sakupljaju medju priobalnim korenjem gde se i one nalaze. ali se odnosi i na zimu i jesen posebno ako je noæ bila blaga sa eventualnim slabim vetrom. Bodorke ne podnose dno koje je previše prljavo i prekriveno muljem. Krupnije bodorke se hrane bubama. kada se noæu javlja mraz ili je dnevna temperatura ispod nule ne treba tražiti bodorke. nemojte oèajavati . Možete je loviti sa deset metarskim štapom. jer je bodorka najosetljivija riba od svih predstavnika familije šarana.4 m potražite rupu dubine 3 m. Svitanje je drugi deo dana kada se pecaju krupni primerci. veæ da to uradi tek na dnu. Najbolje je predveèe veoma pažljivo priæi reci i potražiti nizove balonèiæa koje bodorke ostavljaju za sobom u potrazi za hranom. Èesto je to period od 20 èasova pa sve do ponoæi.Ribe naših voda 31 odmah raspala. Ovo posebno važi leti. to bodorke kasnije kreæu u potragu za hranom. Kada duvaju suvi vetrovi. jul lovite je pod samom obalom (dolazi na mrest). Tražite je pod krošnjom vrbe ili jove koje joj za vreme hladnijih dana pružaju utoèište od vetra. septembar. Štap ne mora biti brz. Postoji pravilo gde je tražiti. veæ više vole pesak i šljunak. nekad èak i u toku popodneva ukoliko je vreme toplije. ali je važno da je lak i dobro izbalansiran. oktobar.4 m potražite deo dubine 1.5 m. Ali bez obzira na vreme. avgust. kada je voda duboka 1. kada je nebo bez oblaka. Ova sitna riba bi komadala primamu pre nego što padne na dno i ne bi se postigao željeni cilj. ali i sa teleskopskim štapom ne dužim od 4 m. Brzina vode je takodje bitna. novembar . Najbolji su oni dani kada je temperatura vazduha od 7 do 12°C. Medjutim ne znaèi da se bodorke nalaze na svim mestima koje smo nabrojali. Glavni period pecanja krupnih bodorki je od poèetka oktobra do kraja pecaroške sezone. verovatno jer su one u stvari mesta gde se nagomilava hrana.15 m od obale. Generalno. praæena blagim vetrom koji donosi slabu kišu i oblake. Recimo. Najèešæe se hrane predveèe. a ono zavisi od vode i godišnjeg doba. na tim mestima treba pecati.odlazi u dublje delove vode. je taj što bi se stalnom primamom stvarala magla u vodi koja bi privlaèila sitnu ribu. Razlog je . Februar. mart i april potražite je na 8 . Velike bodorke vole depresije. Jedino odstupanje od ovog pravila je kada se peca u brzim vodama kada se primama baca bez prestanka. Jedini razlog što ne vršite primamljivanje neprekidno. Proletni deo godine spada u teže periode ribolova na bodorku. te da u potrazi za hranom dolazi do obale. potražite prvo delove vode gde je dubina veæa od proseka. jun. bez razmišljanja se opredelite za plovak.

Ako je mirna voda olovca treba grupisati ravnomerno. Ukoliko se bodorke pecaju dubinskom metodom.ne bi".45 kg je dovoljan. kod protoène vode preneti optereæenje prema plovku. tako da pri trzaju riba oseti minimalan otpor. ruža od belog hleba. Ima i drugih mamaca. Kada rasporedjujete olovca vodite raèuna da vam prvo bude udaljeno od udice 25 cm. zdepaste i debele udice. Plovak opteretiti tako da iz vode viri samo antena i obeleženi vrh plovka. Mamac treba da bude pri samom dnu. Sa proleæa uzmite udice velièine 20 do 22. Stoga izbegavajte oble. preko trave i rastinja sa dna.morate voditi raèuna da vam olovca koja koristite budu iste težine . I to tako što prvog crviæa navuèite celom dužinom na udicu 14. na vrh štapa treba obavezno staviti meki vrh kao indikator trzaja. Bez greške. a sa toplijim danima može biti duži. prilagoðen(a) hladnoj vodi. mamac od sojinog brašna. èim ga oseti ostavlja mamac i odlazi. Najlon mora biti maksimalno tanak. a zatim vršite raspored prema vremenskim uslovima. što privlaèi pažnju ribi koja onda brzo i hitro napada. a kako se voda greje možete preæi i na udice velièine 18. Nema borbenosti. a maksimalno do 15 cm. 1 g na štapove do 7 m dužine i 2 g za ostale. voda se zagrejava i aktivnost ribe je veæa. ali da izdrži uslove ribolova. Ukoliko se peca u vodama èistog dna najlon nosivosti 0. a jednog zakaèete da jednim delom slobodno leluja i mrda u vodi. Kako opteretiti plovak i rasporediti olovca? Prvo i osnovno. Sem ovog mamca odlièna je i crvena glista. Što je vreme toplije. nikakve kombinacije sa olovcima razlièite težine ne dolaze u obzir. Prilaz mamcu joj je brz i nervozan. a voda stajaæa optereæenje ide ka udici. ukoliko je voda obrasla travom nosivost treba da bude 0. a ribu vadimo iz vode kao "list". Sam griz žutooke je "bi .7 do 0. ako je vetrovito.32 Ribe naših voda jednostavan: sama riba je još uvek. ali su ovi mamci nesigurni.5 g za štapove od 4 m dužine. Predvez u hladnijim danima je kraæi oko 10 cm. ali ni jedan . tj. jer ih okolna sitna riba brzo skine. do hrane životinjskog porekla. Izaberite udice sa dužim vratom i njihovu velièinu uskladite sa velièinom mamaca. Generalno nije neophodno da koristite izuzetno male plovke. pa zato treba biti oprezan i brz na kontri. veæ je bitno da ih maksimalno potopimo. Jelovnik joj je širok. hleb je najbolji mamac za bodorke.8 kg. njen griz živahniji i tada možete upotrebljavati i iglice za stajaæe vode ili cilindriène plovke od 4x12 do 4x18 nosivosti za tekuæe vode. njen metabolizam. Bodorka ne trpi otpor. od biljne hrane. Udice moraju da budu takve da mamac na njima deluje prirodno. Najèešæe se lovi na mesnog crviæa. U zavisnosti od dužine štapa treba uzimati plovke nosivosti 0.

treba dati maksimalno pola hleba. Kada se peca na konoplju stavlja se jedno zrno na udicu velièine 18 ili 16. pecaæete samo krupne primerke. medjutim treba imati poverenja u njega i ulov æe biti dobar. dodati miris anisa ili vanile. Dovoljno je pomešati stari hleb sa koncentratom za piliæe. gnjeèenim hlebom. pa je tada ribolovci masovno love. uz obilno primamljivanje na poèetku (10 kugli) i praækanje crva (5 . Kada je vreme hladnije i voda bistrija. potrebno je sa vremena na vreme rasuti malu kolièinu semena na mesto pecanja. Jedini problem je što je ugriz bodorke na ovaj mamac izuzetno brz i vaša kontra mora biti adekvatna kako bi je upecali. može se iæi i na celu veknu. uz dodatak šake-dve mlevenog prženog suncokreta.6 kom. Još bolji efekat postiæi æete ako hrani dodate malo pileæe krvi što kod bodorke izaziva poseban nagon prema hrani. Seme konoplje ima prijatnu aromu za bodorke. Ako želite da hrana bude jaèa ubacite jednu do dve šake crvica koje umešate u hranu. Za razliku od konoplje i grahorice. bodorka svojom agresivnošæu uzima hranu i za vreme mresta. Bez prihrane rezultat ulova bit æe više plod sluèajnosti nego smišljenog ribolova. Prilikom primamljivanja u ranijim mesecima (mart. Nije loše prihranjivati mesto pecanja bar jednom nedeljno. Kolièina hleba je odredjena vremenskim uslovima i osobinama vode. kada se i može naæi u prirodi.Ribe naših voda 33 nije toliko uspešan. a neke zanete prirodnim nagonom za produženje vrste. april) moramo obratiti pažnju da se riba pojavljuje u manjim grupama od 10 do 15 komada. U ovo doba godine nije potrebna neka posebna hrana da bi smo je zadržali na mestu lova. Samo dohranjivanje obavlja se kuglama velièine oraha.). a ukoliko ste u moguænosti svakog dana. Pre upotrebe treba ga skuvati tako da se može kaèiti na udicu a da se ne raspadne. Seme grahorice (Vicia sp. Ukoliko se peca na konoplju. U rano proleæe kada je ostala riba tek probudjena iz zimskog sna. a voda mutna. na kukuruz šeæerac mogu da rade i šaran. Ovo æe uznemiriti bodorke koje æe poèeti da pretražuju sve nivoe vode u potrazi za njima. pa se èesto dešava da skoro svaka ulovljena bodorka ima utrobu punu ikre. velièine pesnice i bacati ih na mesto pecanja. što znaèi da je u ovo doba godine najaktivnija. Na kukuruz šeæerac ribu morate prvo naviknuti. Ali kada to uspete.) može se koristiti kao mamac. Velièina i kvalitet bodorki koje se pecaju na seme konoplje su zaprepašæujuæi. a ukoliko je vreme toplo. Može se koristiti u kombinaciji sa semenom konoplje. linjak i krupna deverika. Najbolje se pokazalo u toku leta i sa jeseni. Kad navikneti ribe na hleb tražiæe ga svakog dana. To znaèi da kugle hrane moraju biti maksimalno velièine mandarine. praviti kugle da su malo èvršæe. malo prženog semena konoplje tucanog u avanu. ovo dobro umesiti. Za prihranu je . U kasnijem periodu godine bodorku obavezno prihranjujte. Nije uvek sigurno da æe riba iæi na ovaj mamac. pomisliæete da je druga vrsta u pitanju.

kome ste bacili gnjeèeni hleb. udici velièine 20 ili 18 na primer. ona primamu ubacuju izmet goluba. ponovno sve dobro promešajte i probajte formirati kuglu velièine narandže. prièekajte 10 minuta. okaèite crna podloga crna ledja. Pripremi hrane treba posvetiti maksimalnu pažnju. Dodajte potrebnu kolièinu vode. Pored toga u golubljem izmetu nalaze se i enzimi koji pomažu golubu pri varenju. Pravilan naèin upotrebe golubljeg izmeta je da se on umeša u retku ovsenu kašu koji bi se nakon toga koristio da navlazi primamu.15 min trebala bi se javiti bodorka. Izmerite dubinu pomoæu meraèa dubine i zabacite sistem na željeno mesto. zelena podloga zelena ledja. Belgijanci leti u no ponašati i umesto da zakaèite ribu. crvima i fujem. Hrana za nju treba da je slatkasta (miris èokolade).mamac zakaèili èvrsto. a na dubokim vodama klizeæim laze kroz probavni trakt goluba plovkom. pa se riba sporije zasiæuje.vaglerom.· U mirnoj vodi bodorku možete pecati der i ostale vrste semenki koje pro. a bodorke otkinu prilikom izjedanja prisvetlija za vode dublje od 3 m. Bodorke crnim ledjima neæe se zadržavati imaju obièaj da se poigraju sa mamcem nad primamom svetlije boje. posmatrajte sejati na što sitnije sito. To su iste one biljke pecate sa keja ili na kanalima. Potrebno je èešæe dohranjivanje (opet s kuglicama hrane velièine oraha). Kugla mora biti kompaktna. riba sa ga na što manji komad kože. Hrana golubova je kudelja. U kanti najpre natopite hlebne mrvice. Bodorka iako riba dna može se diæi hranom. Dubinska koje se inaèe dodaju u primamu. mame. jer je i ona jedan od faktora uspešnosti. veæ nakon 10 . Nahranite mesto s 2/3 hrane. površinu izranjaju deliæi hleba koje tamnija za vode dubine do 2.34 Ribe naših voda dovoljno 1 kg Sensasove hrane Gros Gardons.5 m. Ako je sve u redu. æe se predomisliti i otiæi. jer jato bodorki privuèeno hranom rije po dnu. Ponekad na njenu · boja hrane zavisi od dubine vode. korijan. metoda se obièno koristi zimi. Dugaèke štapove koristite kada netaknute. površinu vode. pre nego ga uzmu i u sluèaju da ste Aditivi u primami bodor. pa uspite Gros Gardons i dobro promešajte. on se neæe prirodke su vrlo važni. 1/2 kg hlebnih mrvica i 200 g crviæa. možete biti zadovoljni. ni pretvrda ni premekana. i koji kod riba ubrzavaju varenje hrane. · boja ledja bodorke zavisi od boje · Ako koristite jednog mesnog crviæa na dna. Na kraju uspite crviæe u hranu. Neka od osnovnih pravila su: · hranu navlažiti barem dva sata pre · U potrazi za bodorkama na mestu na · navlaženu hranu obavezno pro. nataknite na udicu 1 ili 2 crviæa i zabacite. Ako primetite male mehuriæe na mestu gde ste nahranili. Ovu primamu treba pripremiti .

yu . Uzmite mokar peškir pa ga dobro iscedite. U njega ubacite sloj debljine 2 do 3 cm fine zemlje i uvijte peškir. ali treba paziti da se ne pretera. Pre upotrebe izmeta nemojte zaboraviti da prosejete izmet kako bi izdvojili ostatke perja iz njega. Druga stvar koju ne smete zaboraviti prilikom pripreme primame. a u hladnoj treba ostaviti tokom cele noæi. Treba koristiti od 30 do 50% blata. ekologiju i turizam na vodi email: rm@neobee. Razmera vode i izmeta je 3:1. Primama koja se može kupiti je daleko neaktivnija i traje duže na dnu što odgovara recimo crvenperki koja traži izuzetno jaku i trajnu primamu. Postoji dobar naèin da postignete zadovoljavajuæu vlažnost blata.co. Dobar naèin je da u primamu umešate blato. Što se tièe korišæenja žive hrane u primami dozvoljeno je dodavanje svega. Jedna šaka žive primame dovoljna je da se umeša u primamu za ceo dan.ribolovacki-magazin. Ponekad je bolje koristiti zlatno žute velike kastere nego mesne crviæe. Èak i ovako navlaženu zemlju treba dodati neposredno pred pecanje u primamu jer može presušiti ostatak primame. Poslednji savet je vezan za upotrebu PV1 za primamu na rekama i dubokim vodama. jer je on baziran na braon šeæeru. Nakon cele pripreme pola kila izmeta biæe dovoljno za 2 kilograma suve primame. Što je riba manja i manje je ima treba dodati više blata. jeste da ne prehranite ribe. Ribolovaèki magazin ED Revija za sportski ribolov. Nakon par sati zemlja æe biti prave vlažnosti. Crnica je dobar dodatak jer æe usput obojiti primamu. ali kada se raskvasi pod vodom brzo se raspada što èini primamu živom. Zbog šeæera PV1 dobro vezuje primamu.Ribe naših voda 35 u vruæoj vodi 2 do 3 sata pre pecanja.net www.

ispred usta. Švajcarske. a kako rastu prelaze na sitne larve insekata. što je i karakteristika svih šaranskih riba. Francuske. poprima sveèano. mrtvaje i bare. Sa proleæa. ali samo u nizijskom delu. a vrlo je brojan i u kanalima sistema DTD. Najbolji reper za to gde je jaz. U pritokama Dunava i Save ga takodje ima. i 5. malte ne. a masa 2 kg. dok im proseèan životni vek traje 15 godina. parovi polno zrelih jedinki se izdvajaju i polažu ikru. zimi sakriven u krtozima u najdubljem delu reke. što znaèi da je zimi gotovo potpuno neaktivan i da æete ga uloviti samo kada su dani izuzetno sunèani za to doba godine i ako mu mamac prinesete. Pravo vreme za lov jaza je od jula do septembra. je da posmatrate J 36 . Jata èine jedinke istog uzrasta. Jedino krupniji primerci lutaju u parovima ili pojedinaèno.000 jajašaca na podvodno bilje i korenje. Imajte u vidu da je jaz. Parenje traje oko tri dana. Više voli dublju vodu sporijeg toka u kojima živi u velikim jatima hraneæi se pri dnu. Norveške i regiona južno od Alpa i Dunava. odnosno rano ujutro i uveèe. U periodu parenja. Na istom mestu se retko može uloviti više takvih komada. Polno sazrevaju izmedju 3. Jaz je jatna riba. Aktivnost jaza tokom godine je ista kao i kod veæine šaranskih riba. kada je vreme oblaèno ili maglovito. od aprila do juna. Bira centralne i donje reène tokove. 20 tak dana po polaganju ikre. Po izvaljivanju mladj.Bratfiš jaz jez protfiš peèenica Leusiscus idus az naseljava sve evropske vode sem voda Britanije. Na površinu izlazi samo kada je svetlost smanjena. može se desiti da jaz produži svoj boravak na površini. Neophodna mu je toplija voda kako bi mu se metabolizam pokrenuo. Najradije se nalazi na dnu i to tamo gde voda nije dublja od 3 metra. godine. Kod nas ga ima duž celog toka Dunava i Save. Odrasle ribe se hrane insektima i larvama. zlatno ruho. Ženka položi do 114. Maksimalna dužina ribe je 35 do 50 cm. Ponekad. iako leti riba pliæaka. kada se jaz približava obali u potrazi za hranom. kada temperatura vode dostigne 8OC. živi na zooplanktonu.

Njegova zaobljena ledja su plavo-zelene boje.Ribe naših voda 37 gde mu je prirodna hrana. obratite pažnju na njegovu prirodu. insekti. a stomak beo. ona postaje bogatija kiseonikom i riba teži da u njoj što suže ostane. Takodje voda ne treba da bude dublja od 3 metra. i za razliku od klenovih konkavna (udubljena). Ovaj poslednji sastojak æe primamu otežati i obojiti. Medjutim. Takvu primamu možemo i kupiti kao gotovu. Ova mesta su primamljiva za sve stanovnike voda zbog obilja hrane. tamne je boje. Kao alternativa ovoj ribi se može ponuditi: hleb. mnoga jata sitnih riba vole upravo ovakva mesta. Takodje. ni jaz nema razlog da bude tu. Od svih mesta u reci ova riba æe najèešæe izabrati mesta gde se male vode ulivaju u vodeni tok. a jaz je tu da bi se njima hranio. kako ne bi primamio gomilu sitne beovice. pada na dno i po moguænosti ne stvara ni malo magle u vodi. Jaz izgleda kao da je nastao ukrštanjem klena i bodorke. inaèe tu jaz vrlo retko. nikako treset. ali ovakve ribe mogu biti vrlo neugodnog ukusa i mirisa. . ali možemo i napraviti po sledeæem receptu: u 1 kg izmrvljenog hleba bez korice dodati 2 šake prekrupa ili izdrobljenog mladog kukuruza. Jaz ima izuzetno razvijeno èulo vida i vrlo dobro oseæa vibracije koje se prenose preko zemlje u vodu. Dakle. bokovi su srebrni. koji je kod jaza 55 do 61. insekti i razne vrste crva. kulja.posebno crvene gliste. Lov jaza Da bi jaza uspešno lovili. veæ se radije povlaèi u dubinu. dolazi.Najsigurniji naèin za identifikaciju jaza je broj krljušti na lateralnoj liniji. a kod klena i bodorke 42 do 46. Dohranjivanje je moguæe vršiti klikerima same osnovne primame. Ovo je riba dna i tu je i treba tražiti i primamljivati. Izvori i rukavci su mu omiljena mesta. zrnevlje ili kukuruz. sem zimi. skakavci. dok su ostala peraja crvenkasta. rasipanjem kukuruza ili bacanjem komadiæa kulje. Zbog stalnog mešanja vode. a to su sitne ribe. pa èak i bakteriološki neispravne za jelo. mesni crviæi i kasteri posebno. Primama se baca tehnikom polumasovnog prihranjivanja sa kasnijim dohranjivanjem. Dakle odmah je jasno da su odlièni mamci: sve vrste glista . larve komaraca. treba nam tvrda primama. koja æe nam samo otežati ribolov. Najpogodnija mesta za lov jaza su delovi obale utvrdjeni kamenom. koja se polako raspada. Obratite pažnju na to da jaz voli da se zadržava na mestima gde se kanalizacija uliva u vodu. pogledajmo prvo šta je njegova prirodna hrana. Repno i dorzalno peraje su sive boje. Prihranjivanje je i za jaza od esencijalnog znaèaja. a po potrebi dodaje se zemlja ili glina. Kada po površini vode nema gusenica i sitnih insekata. Uvek imajte u vidu da je ovo plašljiva i oprezna riba i svako bahato ponašanje na obali sigurno æe ga uplašiti i oterati. pa i poneki sitniji keder. gusenice.

Klizeæi vagler plovak se može i mora koristiti samo na onim vodama gde je pliæak predugaèak. Ono što je bitno napomenuti na ovom mestu jeste da jaz grabi odmah i snažno. Visoko dignut mamac. morate neprestano paziti na vrh štapa. nosivosti od 3 do 5 g. Jaèa nije preporuèljiva zbog mekanih usta koja bi pri tom mogla biti proseèena udicom. isteci poljskih kanala preko pumpi. Medjutim. mesta sa potopljenim oborenim drveæem i ulivi malih tokova i izvora u veæe vode. Vodjenje treba da je brzo. Najlon treba da je 0. jaz retko kad uzima. èim oseti otpor ispušta mamac. Tada treba uèiniti lakšu kontru. nosivosti do 2 kg. tako da plovak zastane kao da je udica zakaèila dno.25 mm. a dubinkom uglavnom sluèajno. žuti meps broj. Ovakav štap u veæini sluèajeva pokriva potpuni areal kretanja jaza u vodi. Najlon za ovu svrhu treba da je nešto jaèi 0. Posle nekoliko trenutaka. Jaz se lovi na sva tri osnovna naèina: najèešæe plovkom.15-0. koja po verovanju ribolovaca donosi sreæu onom koji je ulovi. Dakle vaša kontra mora biti brza i pravovremena. M . Jaz udicu sa mamcem uzima punim zahvatom usta. a ribolovcu pruža moguænost da precizno zabaci na hranjeno mesto. Udica od broja 12 pa do 6. Ovo olakšavanje mamaca se sastoji u tome. Zoranovi vobleri velièine 5 cm sivo-bele i zlatno-crne boje i druge sliène varalice. koji æe po pravilu pojuriti za hranom. Mamac æe na taj naèin iæi neposredno iznad dna dodirivajuæi ga povremeno. kao što je to sluèaj na veæim jezerima. Od varalica najbolje su se pokazali okretni spineri. Lov dubinskom metodom je realno moguæ. Zabacite uzvodno i pustite da struja nosi plovak. da se uz mamac na udicu okaèi i kuglica stiropora ili komadiæ hrane za pse.2.30 do 0.38 Ribe naših voda mesta gde su potopljeni brodovi ili šlepovi. pa ga treba prebaciti. Jedini razlog može biti prebrza reèna struja. Kod nas pored jaza živi i manji zlatni jaz. ali treba paziti da se mamac nadje na dnu. redje varalicom.35 mm. ali je za varalicu od presudnog znaèaja. Još je bolje da je mamac samo malo odignut od dna i da sa on ponudi jazu "na tacni". jer jaz èesto udara samo jedanput. recimo šest-sedam metara. koja bi plovak nosila bez kontrole. bez obzira na boju. Tehnika ribolova plovkom može biti i pretraživanje dna. Pritom. ali je pravo pitanje zbog èega bi zabacivali dubinku na tako malom rastojanju od obale. Tehnika varalièarenja je nešto drukèija nego kod recimo bandara. Kao plovak. Ovo važi za sve metode ribolova. se može koristiti i klizeæi i fiksni. Cilj nam je da nateramo jaza da pomisli da je naša varalica sitna beovica koja slobodno pliva u potrazi za hranom. Jaz se najlakše i najèešæe lovi na plovak i to obièno štapom dužine preko 4 m sa ili bez mašinice. Èesto uz jak cimaj. Ovakva manifestacija æe zainteresovati jaza. plovak brzo potanja u pravcu dubljeg dela vode. pa èak i pravolinijsko. naša najlepša riba i velika retkost.

Boja ledja je tamno zelena. bokovi su metalno beli. Telo joj je boèno splošteno i prekriveno sitnim krljuštima. nema naèina da se vrati u kontra smeru. što je za oko godinu dana. Kada poraste preko 20 cm. Ovo ima za posledicu da se velièina jata ne smanjuje bitno sa velièinom ribe. osim severne Škotske. a najomiljenije su mu bodorka i beovica. zglavkari i sitna riba. kao što je sluèaj kod veæine riba. Uglavnom jedinke istog uzrasta formiraju jato. Kao posledica ovog naèina hranjenja. Predstavlja jedinu grabljivicu iz familije šarana. pliæu i bistru vodu punu kiseonika. a peraja su bela. ali se u našim vodama najèešæe sreæu i love bucovi težine do 2 kg. bucov poèinje da se hrani iskljuèivo ribama. jaz.Bucov bolen belun bajin Aspius aspius ripada rodu (Aspius) iz familije Cyprinidae. Kod veæih primeraka ledja su blago pogrbljena. Ždrelo ove ribe je rapavo i kada plen jednom zadje u ždrelo. Usta su mu prostrana i duboka. Živi u celoj Evropi. kao recimo štuka. Jato okruži jato sitne ribe koju napadaju onda iznenada.blago konkavnog oblika. Baltièkog i Kaspijskog mora. kao i repno koje mu omoguæava izuzetne plivaèke sposobnosti. Irske. dok Finske reke poseæuje samo na zapadu. ali ovde jato nije saèinjeno od riba iz istog legla. pa sa dve godine veæ ima preko 40 cm. jer klen. Hrana bucova je iskljuèivo životinjskog porekla: crvi. Danske i jugozapadne Engleske. Ima dobro razvijeno analno peraje . Raste vrlo brzo. deverika i šaran samo retko napadaju sitnu ribu i ona im nije osnovna hrana. na površini vode vidi se pravi vatromet sitne ribe koje iskaèu kako bi se spasle. Ovo je atraktivna i lepa riba. buduæi da nema zuba u zubalu. Može biti i 8 kg težak i dug preko 1 m. da bi se hranio bira mesta gde je voda baš onakva kakvu on voli: P 39 . pa tako i najveæi bucovi love plen jatno. školjke i puževi. U Skandinaviji živi samo na jugu. Bucov najviše vole brzu. u slivovima Crnog. Medjutim lako se prilagodjava i na veæe dubine i mirnu jezersku vodu gde miruje u toku dana. Ipak. Bucov plen proždire gutanjem. insekti.

0.26 mm. mora biti i brza i nije loše da joj prenos bude 1:5. pa èak i 80 grama. mušièarenje. treba imati štap akcije "A" ili "B". Veštaèke mušice koje Lov bucova . Pre svega treba obratiti pažnju na bacaèke osobine štapa. treba ga tražiti u matici. Po pravilu trebalo bi da su manje i da imitiraju malu. zbog velike kolièine najlona koji neprekidno ide i vraæa se u mašinicu. a mužjaci u petoj godini života pri velièini preko 30 cm.22 . Pazite da vam varalica ne poskakuje iz vode. za bucova treba baciti mamac što dalje od obale nekada i do 50 m. Polnu zrelost ženke dostižu u petoj-šestoj godini. težine bacanja u rasponu od 20 do 60. koje imaju miran tok. što dalje od obale. a vodjenje ne preterano brzo.. Od tehnika koje dolaze u obzir tu su: varalièarenje. spinere. Kapacitet špulne treba da je što veæi. Najlon treba da bude mek. Bucov se prvenstveno hrani beovicom i bodorkom. Na Dunavu. Takodje.15 je opet prednost. èime se hrani i kada to èini. ranjenu ribu.40 je dovoljan. Varalicu vodite po površini i to u gornjih 20-30 cm vode.000 jaja èiji razvoj traje od 14-21 dan. Putanja varalice treba da je pravolinijska. vodjenje živog mamaca i retko lov na plovak. voblere i silikonske fleksibilne varalice. sa izuzetno dobrim mehanizmo slaganja najlona. jer je bucov izuzetan borac na udici. Tanja kvalitetnija upredena struna od recimo 0.40 Ribe naših voda prirodni ili veštaèki prelivi. Za uspešan lov bucova treba imati na umu gde bucov živi. koja dodatno olakšava daleka zabacivanja. Za uspešan lov varalicom. treba ga tražiti tik ispod površine vode. Sve ovo je da bi se olakšao lov i smanjila verovatnoæa da æete zamrsiti najlon. Dakle. Ovo smo veæ u prvom delu o bucovu rekli pa sad treba samo primeniti to znanje. Kod reka. mašinica treba da bude vrhunska. recimo. ženka polaže oko 100. Voda mora biti bistra. Intenzivno polaganje jaja traje od aprila do kraja maja. a to su ribe koje žive na površini vode. Lov veštaèkom mušicom je najbolji u toku toplog sunèanog proleæa i leti. Nije loše ni koristiti mašinicu sa "long cast" špulnom. Naime. što je preduslov za mušice uopšte. stubovi mostova i ušæa voda. nosivosti do 4 kg i debljine 0. veæ da ima pravilan i ujednaèen rad. Obavezno podesite koènicu u zavisnosti od upotrebljenog najlona. Bucova dakle. Na ova mesta dolazi uglavnom rano ujutro i predveèe. Od varalica možete koristiti skoro sve tipove kašika. bucov se više kreæe kada nivo vode stagnira ili je u blagom porastu. treba tražiti u jutarnjim i veèernjim èasovima u delovima vode koja se peni i osvežava kiseonikom. ali u veæini sluèajeva kapacitet od 100 m za najlon 0.

Na ovaj naèin æe keder najteže spasti pri jakom i dalekom zabacivanju. U ovom sistemu ne treba koristiti vaser kuglu ni olova. Dva su osnovna naèina vodjenja ovakvog kedera. od 0. kapaciteta bar 150 m 0. Prva varjanta ribolova bucova na kedera je vodjenje mrtvog kedera. Povlaèenje treba da bude brzo. zulua. pa je sasvim logièno da æe se na kedera bucov vrlo èesto prevariti. Dobra je tehnika pravljenja sistema mušica na kraju najlona. Medjutim. Kao i kod varalica i ovde pribor mora biti što finiji. nikako ne usporavajte sa namotavanjem. koja se kaèi kederu za ledja ili bok. Takodje vrlo je èesta upotreba strimera bele ili crnobele varijante sa par zlatnih ili žutih dlaèica. èak nešto brže nego kod varalica. Da bi se ojaèao ceo sistem.28 do 0. Kedera kaèimo kroz donju usnu. obièno se mušièarenje radi iz èamca. veæ je dovolja jedna kvalitetna vrtilica na oko 30 cm od udice. Za ovu tehniku koristimo beovicu ili bodorku do 10 cm. Prvi je da zabacujete što dalje. Štap držite visoko kako bi keder “plivao” u gornjih 20 do 30 cm vode. . poznato kao "oživljavanje kedera". Najlon nakon smirivanja treba blago nategnuti i držati kedera u vodenoj struji da poskakuje u gornjih 20 do 30 cm vode. Mušice treba zabacivati nizvodno ili popreèno na tok vode. nizvodno ili popreko na tok vode. koje ne predstavljaju ni jednog stvarnog insekta iz ekosistema vode i mušice koje imitiraju bumbara. Ni ovaj sistem nema olova. Vrh štapa i ovde treba da je visoko dignut. ali što kvalitetniji. a nikada uzvodno. Najlon može biti nešto deblji. Kako je mušice teško baciti na veæu udaljenost. Velièina može da varira.15 mm ipak najpreporuèljivija. što æe ubrzati kedera i eventualno nagoniti bucova na ugriz. Dobitna varijanta ipak zavisi od mesta i vremena. potrebna vam je i vaser kugla vezana nekih 50 cm od kedera. Kriv i deformisan keder neæe imati pravu putanju kroz vodu i obazrivi bucov æe posumnjati u njega. Štap sa dobrom vršnom akcijom i mašinica sa “long cast” špulnom. Udarac bucova na mušicu je jak i treba lepo podesiti koènicu.30 mm. Neka iskustva kazuju da je u tom trenutku najbolje cimnuti vrhom štapa.Ribe naših voda 41 se najèešæe koriste su "fantastiène mušice". Vrh štapa treba da je podignut. Polakim namotavanjem. postavite virblu. Ukoliko primetite da bucov prati mamac. za ovu tehniku. Hrana bucova u prirodi je preko 90% ribljeg porekla. Na vaser kuglu ka kederu. ali pri ovome morate paziti da ne narušite anatomiju kedera. pa srednje brzim namotavanjem pravolinijski privlaèite mamac ka sebi. oblika i velièina mušica. belog vodenog cveta i aleksandra. dok je upredena struna od 0. a mušice se vežu na udice velièine od 1 do 1/0. Udice treba da budu iste velièine kao i kod mušica.30 mm. Drugi metod je da kedera bacite nizvodno od mesta na kome oèekujete da se nalazi jato ili primerak krupnijeg bucova. može se dodati još jedna udica. ali tako da vrh udice prodje kroz donji deo škržnih otvora. Za ovu svrhu treba probati razne kombinacije boja.

ako do udarca ne dodje posle kraæeg vremena. Ovo je najredji naèin i koristi se uglavnom iz èamca. Kao mamac. Može se postaviti olovce. Obratite pažnju kod privlaèenja bucova sa velike daljine na njegova izuzetno meka usta. ovakav dogadjaj æe najèešæe uzrokovati gubitkom plena i dela opreme. Brzina treba da bude mala. koriste se žive bodorke i beovice. Koriste se fiksni plovci namešteni da udica bude na 30 cm od površine vode. po nekima i 2 do 3 puta manja od brzine vodjenja varalice.yu . poènite sa polakim namotavanjem najlona. Pribor je isti kao i za druge naèine ribolova bucova.co. Nažalost. brana ili sa drugih prepreka koje leže u vodi. pa obratite pažnju na kolièinu najlona na špulni. Udarac je i ovde snažan i budite spremni na njega. Plovak se pušta nizvodno do mesta gde oèekujemo da se jato nalazi. ustava. koji æe ostati u oštrim zubima štuke. Poslednji metod ribolova bucova je ribolov na plovak. ali i ne mora. i Revija za ljubitelje prirode http://www. Naime. pratiæe mamac i može se desiti da zagrize tek kod obale. jer bucov nema zube kao štuka. jer bucov uzima snažno mamac. Natezanjem najlona zaustavljamo plovak i oèekujemo udarac. Bilo kakvo osiguravanje èeliènim sajlama od ovakvog napada nije izvodljivo kod pecanja bucova. sa mostova. Svako prejako vuèenje može pocepati usta bucovu i udica æe ispasti. Medjutim.yu e-mail: zov@eunet. Kod lova bucova treba obratiti pažnju da se na mamac može zaleteti i štuka. jer se on skoro nikada neæe polakomiti na sajlu. potrebno je da na špulni imate još dovoljno najlona da bi ribu uspeli da izmorite.42 Ribe naših voda privucite kedera na željeno mesto. Èesto æe udarac biti veæ u ovoj fazi. kako je zabacivanje po pravilu dosta daleko.zov. Ukoliko je bucov zainteresovan.

Najteži poznati primerci crvenperke bili su preko dva kilograma. a ugibaju kada temperatura vode padne ispod 20OC. bare i iskope. mrtvaje i veštaèka jezera.000 do 200. Ženka položi od 90. jeste upravo crvenperka. insektima. Pirineja i Apenina. po oštrom prelazu izmedju trbuha i podrepnog peraja. Crvenperka se od beovice razlikuje po položaju usta. Rastu veoma sporo pa u nekim vodama treba da prodje i èetiri godine pre nego što dostignu polnu zrelost. Naseljava pretežno nizijske reke sporog toka. Podvrsta Scardinius erythrophthalmus racovitzai se prilagodila životu u toplim izvorima u Rumuniji. Redje izlazi na otvorene vode. više su uzdignuta. Proseèna dužina odrasle jedinke iznosi izmedju 20 i 30 cm. drezga. puževima i ribljom mladju. Nije redak sluèaj da u zatravljenim i zabarenim vodama. sa kratkim prekidom u toku parenja. starih reènih rukavaca poslednja riba koja uspeva da preživi.000 prozirno-žutih jajašaca. Škotske. sem voda Skandinavije. Crvenperka je izuzetno izdržljiva riba. Crvenperka je jedna od retkih ciprinida koja se hrani u toku cele godine. veæe ribe pretežno biljnom hranom. Mladj se hrani planktonom.crvenookica krvorepa crvenookica Crvenperka Scardinius erythrophthalmus rvenperka naseljava reke severne Azije i Evrope. Mresti se u maju i junu medju podvodnim biljem u bistroj tekuæoj vodi. Može se naæi i u mirnijim odsecima tekuæih voda uz deverike. šaš. Crvenperka boravi u blizini vodenog rastinja kao sto je lokvanj. a tokom zime se u jatima povlaèi u dubine. cela jata crvenperki se podižu ka površini reke. Za vreme toplih letnjih dana. Kako rastu. tako se sele ka dubljoj vodi i prelaze na ishranu insektima. trska. jezera. ali su to mahom bili hibridi iz ukrštanja sa deverikom ili drugom krupnijom ribom iz familije ciprinida. Optimalna temperatura vode u kojoj ove ribe žive je od 28 do 34OC. C 43 . kao i daleko povuèenom ledjnom peraju prema repu. a kapitalaca težine prko pola kilograma i 35 do 40 cm. Mladj se izleže u intervalu od 6 do 7 dana i vreme provode u pliæacima hraneæi se plankonskom hranom.

Pojas trske i šaša joj daje dodatnu sigurnost od njenog najveæeg neprijatelja . Razlog je ovome taj što crvenperka uzima èesto mamac u fazi tonjenja. i to insektima koji padaju u vodu sa obale. Pri hranjenju oslanja se dosta na èulo vida. Ako nakon par minuta nema udarca. hlebnu ružu. kao i mesta ispod drveæa sa koga mogu padati insekti. Ukoliko vas crvenperka spazi na obali. osetljiv. Plovak treba da je mali. Takodje voli da se hrani ljuskarima i mekušcima sa dna. Ovu osobinu crvenperke treba imati uvek u vidu. crvenperka obièno miruje u zatonima vrebajuæi insekte koji sleæu ili padaju na površinu vode. vrlo brzo æe pobeæi. Bez obzira na sve. Olova treba tako podesiti da se plovak podigne što pre. Ova riba prosto obožava toplinu i sunèevu svetlost i hrani se gotovo samo tada. Lov crvenperke Kada leti idete na pecanje. Bodorke i crvenperke se u prirodi medjusobno pare stvarajuæi hibride koji imaju potpuno ravna usta. kastere. nije loše ponovo zabaciti. Plovak mora biti dobro balansiran i zbog same tehnike ribolova. vrlo æete retko upecati više od jedne ili dve crvenperke iz jednog jata. Otuda kada pecate štuku. plivajuæi keks i crve.44 Ribe naših voda Lako ju je na prvi pogled zameniti i sa bodorkom. tamno bronzano-zlatnom telu koje je kod bodorke srebrno i ustima zakrivljenim nagore umesto nadole kod bodorke. Kada je vreme toplo. pojas šaša i trske u kojem ima dosta hrane. Prepoznaæete je po crvenim perajima dok su kod bodorke narandžasta. crvenperka može biti idealan mamac. Najveæi realni problem pri pecanju ovom metodom su jata sitne ribe od kojih crvenperka èesto ni ne može da dodje do izražaja.vibriranje mamaca oko željene dubine. ali je obavezno da površina vode bude osunèana. Krupniji primerci èak proždiru sitnije ribe. oblika lopte. suvih i sunèanih dana. Najèešæi naèin ribolova crvenperka je plovkom. crvenperka se uglavnom hrani sa površine vode. Crvenperke možete pecati i plovkom bez ikakvog optereæenja i mamcem . vodi prilazite polako i oprezno. Zbog toga. Zbog oblika usana. Pokazalo se da je bolje koristiti više sitnih olovaca nego jedno krupnije. te otuda voli bistru vodu. Kako se najèešæe zadržava na mestima sa mirnom vodom tamo je i treba tražiti. mada ni ovo nije pravilo.štuke. Jato crvenperki se rastura na najmanje uznemiravanje vodene površine. crvenperka je pravi izbor i zabava. Po obliku usana može se zakljuèiti da se crvenperka hrani sa površine. Treba imati u vidu plašljivost ove vrste. od maja do oktobra. Omiljena mesta su vode pune rastinja. za vreme onih toplih. Treba koristiti sporotonuæe mamce: koricu hleba. koja podrazumeva stalno pokretanje .

Velike crvenperke obièno plivaju na dubini od oko 1 m i rado iz dubine napadaju sporotonuæi površinski mamac. što bi izvuklo i plovak van vode. uspešno love na mušice. pogotovo ako se izbacupokreæu. komadiæi kore hleba. Vagler plovak treba da je dovoljne velièine i sa dovoljno prostranom ušicom može omoguæiti nesmetano klizanje najlona. Najlon nemojte uopšte plaše od montaže unete u vodu i optereæivati ili ga opteretite najmanjim bez zazora prihvataju i mamac na olovcem na polovini dubine vode. Ponekad se mogu uloviti i vesStalnim rasipanjem primame. koja treba da bude što tanja. Talasiæi na vodi æe svakako · Probajte da aromatizujete mamce neèim privuæi pažnju crvenperke koja traga za insektima. kako bi taèkom mušicom. . Crvenperka spada u malobrojne ribe koje se presrele vaš mamac koji tone. Nije loše vagler potopiti sve do antene. koji spreèava da najlon ceo isklizne kroz omèu vaglera i na taj naèin odredjuje maksimalnu dubinu ribolova. Da bi se izbegla èesta zabacivanja. oni æe upiti nom vode nastanu "izdajnièki" dovoljno vazduha da bi mogli da plutaju. kružiæi. Jedino što treba da pazite je da ne dignete previše vrh štapa. hlebna ruža. · Koristite mesne crviæe ili kastere koji hrane. može se koris· Najbolja mesta na kojima treba da titi i providna vodena kugla manjih potražite crvenperku su priobalno ševarje dimenzija jer veæa proizvodi jak i èista voda natkrivena krošnjom drveæa. èesto su ti pokreti stabljika je na veæu daljinu. · Da bi naterali mesne crviæe da plutaju. privuæiæete crvenperke u srednji deo vode. a ispod plovka postavlja se olovo dovoljne težine da ispravi plovak. Jato crvenperki prouzrokovani crvenperkinom potragom se lako može uplašiti i razbežati usled nepažljivog ubacivanja za hranom. Nakon 20 tak minuta. Plovak odmaknite oko 60 cm od mamca. koristi se vagler plovak. Medjutim. pljusak prilikom dodira sa površiPosmatrajte da li se stabljike ševara nom vode.stoper. a na 30 cm od mamca stavite najmanje olovce koje imate. ove ribe se manje tonu polako. kasteri i pseæi keksiæi su idealni za ovaj naèin ribolova. Vagler birajte da bude najmanji moguæ.Ribe naših voda 45 na samoj površini vode. ukoliko sipajte 3 do 5 cm vode u posudu u kojoj ih posle njihovog dodira sa površièuvate. veæoj udici. a to je neprestalno šetanje mamcem gore dole. a ukoliko koristite veæe vaglere opteretite ih više kako bi više utonuli i davali manji otpor ribi kada uzme mamac. Iznad udice. Mesni crviæi. Umesto vaglera. koja su neophodna zbog osnova ribolova crvenperke. vrh štapa podižete i spuštate. a iznad plovka postavlja se graniènik . slatkim. Tehnika je jednostavna: kada dovedete plovak na željeno mesto.

Komadiæi prepeèenog ili starog hleba magièno privlaèe crvenperku. pa zbog toga zakaèenu ribu treba što pre izdvojiti iz jata kako se ostale nebi uznemirile i razbežale. U tom trenutku treba kontrirati. Kasteri su omiljeni krupnijim crvenperkama posebno kada se primamljuje površinskom hranom. mušice. larve komaraca. Ukoliko primama koju pravite ili koju ste kupili ne pravi oblak ove boje. kako bi voda isperd vas bila uvek mutna. Sa udicom. Ukoliko pecate na mesne crviæe koristite udice velièine 20.45 kg ukoliko pecate na èistoj vodi. Medjutim. U tom periodu i zeleni skakavci i muve mogu biti zanimljivi. dobra je ideja dodati kesicu prehrambene boje prilikom kvašenja primame. odakle ih crvenperka sigurno neæe uzeti. klasièan naèin primamljivanja riba predstavlja fiksiranje na dnu komadiæa starog hleba u odgovarajuæoj mreži. Kapitalci se najèešæe nalaze u sredini jata ili ispod njega. Manifestacija ugriza kod plovka je karakteristièna. hleb. Lovi se na glistu. Mešavina treba da bude takvog sastava koji æe omoguæiti brzo razlaganje ubaèenih loptica. Ukoliko u vodi ima panjeva. Mesni crviæi i sitne lauferke su se dobro pokazale. U prvom trenutku. crve. Velièinu udice usaglasite sa velièinom mamca. zakaèite hlebnu ružu. probajte da na udicu 8 ili 10. Oblak bi trebao biti žute. dužine 3 do 4 m. što se manifestuje naglim tonjenjem plovka. a ukoliko koristite hleb ili kukuruz šeæerac 12 æe biti odlièan izbor. Štap treba da bude lak i elastièan. tako da plovak više nije otežan kao na poèetku. obratite pažnju da se oni odmah razviju iz primame kako ne bi pali na dno. Plutajuæi mamci kao što su korica hleba ili keks za pse mogu se koristiti za vreme toplih dana. kako bi se raspadala veæ pri samom dodiru sa vodom praveæi fini oblak. što je posledica uzimanja i nošenja mamca. narandžaste ili bele boje.46 Ribe naših voda Pribor za ribolov crvenperke je karakteristika koje su date dalje u tekstu. plovak se blago izdiže iz vode i kreæe u stranu. Ukoliko možete da nadjete pinkije ili larve komaraca. dodajte ih u primamu.12 mm mada je pravi najlon 0. W . Loptice hrane koja se ubacuje na dno treba da sadrže deliæe koji æe se posle rastapanja loptica dizati ka površini. Primamljujete uvek po malo. a na vrat udice nanižete par mesnih crviæa. Nakon toga. nosivost najlona mora biti bar 1 kg. Na stacionarnu špulnu ili direktno vezom za vrh štapa stavite najlon debljine najviše 0. kada crvenperka oseti težinu u ustima. trave i granja. kukuruz. Kada lovite krupnije crvenperke. crvenperka ponese i koje olovo. ili se može oèekivati šaran ili linjak. Crvenperke su u pravom smislu reèi uporni i èvrsti borci.10 mm i nosivosti 0. U mešavinu dakle treba dodati komade treseta ili komadiæe hlebne korice i kastere. Provereni. kreæe u dubinu.

Jedino bas. mada su najèešæi primerci jedva teži od 100g. granja. nema ga u brzim i bistrim rekama. Kod skidanja sa udice i kod èišæenja ove ribe treba voditi raèuna o trima oštrim bodljama odmah iza glave. Èest je u kanalima i barama. sa dnom koje je puno panjeva. Štuka. na kojima bi ostale ribe brzo uginule i na vrlo mali nivo kiseonika u vodi. Još jedna karakteristika mu ide na ruku: buduæi da je donesen iz drugih voda. Medjutim zbog temperature vode kod nas on je uglavnom zakržljao. Ženke izbacuju izuzetno veliki broj jajašaca što je jedan od razloga tako uspešnog širenja ove ribe u našim vodama. meso cverglana je finog ukusa. gde miruje i èeka trenutak otopljavanja. I Kada dodjete na neku vodu i upecate jednog ili dva cverglana zaredom ostaju vam dve moguænosti. Oèekivalo se da æe se ovde prilagoditi i narasti u veliku i sportski atraktivnu ribu kakva je u Americi. Moguæe ga je naæi èak i u vodama koje dugo leže zamrznute. u našim ekosistemima gotovo da i nema neprijatelja. koji se još nije dovoljno raširio može da mu naudi kao prirodni neprijatelj. èiji ubodi znaju da budu izuzetno bolni. Ili da se spakujete i odete na drugo mesto ili da se Lov cverglana 47 . Ovo je veoma izdržljiva i otporna riba.Cverglan patuljasti som amerièki somiæ terpan manjov glavonja bodonja cvergl Ictalurus nebulosus ako živi u mulju na samom dnu. ševara i podvodnog rastinja. Kod nas se mresti od maja do juna. Severne Amerike. posebno onima koji su obrasli vegetacijom. Sposoban je da preživi izuzetno visoke temperature. skoro bez kostiju i najviše lièi na meso soma. som i smudj ipak vrlo retko napadaju cverglana. Kako je ovo riba dna i to onog punog mulja i tinje. Cverglan je poribljen u Evropi sredinom osamdesetih godina prošlog veka iz svoje postojbine. U našim vodama on naraste do 800g. Naseljava sve vode dunavskog sliva. dok u svojoj postojbini cverglan naraste i preko 2 kg.

jezerima i ustajalim kanalima. Tada je izuzetno gladan i aktivno jede. tamo gde je i primama. medjutim ovde se peca sa jednom udicom. Oblik i nosivost plovka nisu bitni.20 do 0. crviæe.èak bolje nego kompletan mrtav keder. a druga iznad olova. parèiæe ribica. sve vrste glista. pijavice.48 Ribe naših voda nalovite cverglana i ni jedne druge ribe. Kod pecanja dubinskom metodom. možete probati sa pecanjem neke druge atraktivnije ribe. Dakle.odluka zavisi od tipa vode. Razlog je jednostavan. Udice mogu biti u opsegu od 6 do 8. U tom periodu. manji kederi ili blago usmrdeli repiæi kedera. Dakle saèekajte da se štap jasno savije i onda kontrirajte. sitnije žive ili mrtve ribice. najaktivniji je u jesen kada sakuplja kilažu za nadolazeæu zimu. Najbolji mamci za ovakav sistem pecanja su žive ili mrtve gavèice koje možete naloviti èerencem. kada voda poèinje da otopljava. Buduæi da je grabljivica. iseckanih glista i blago usmrdeli komadiæi kedera. Ipak predugo zadržavanje protiv njihove volje i nije moguæe. Obièno se koristi standardna hrana za primamljivanje na dnu uz dodatak životinjskih komponenti: crva. hrani se tokom celog dana i noæi sa kraæim pauzama. Neæe vam vredeti ni promena mamca jer cverglan napada i guta sve mamce biljnog i životinjskog porekla koji se nadju na udici: hleb. Ukoliko ulovite krupnijeg cverglana. Cverglana možete pecati na dva osnovna naèina: dubinskom metodom i plovkom . grašak. Kada cverglan oseti mamac neæe se smiriti dok ga ne proguta. Ukoliko se odluèite za dubinski metod pribor ne mora biti fin. Iz sna se budi poèetkom marta. on æe nagonski krenuti ka potopljenoj grani ili travi i tu bi druga udica samo predstavljala smetnju. kukuruz. Primamu bacajte uvek na isto mesto. Cverglani imaju izuzetan "njuh" i naæi æe svaku gomilu hrane. na mirnim vodama plovak. Sistemom sa plovkom æete pecati na mirnim rekama. ne rasipajuæi je po celoj vodi. sitniji durbaci. Pored gavèica odlièno su se pokazali repiæi beovica . Kada primetite podrhta- . za razliku od jeseni. povremeno dohranjujte mesto crviæima. na tekuæim dubinka. medjutim hrani se u veæim dubinama. mogu se vezati dve udice. barama. Da bi privukli jato cverglana na neko mesto morate ih primamiti. Nakon osnovnog primamljivanja. valjak. žito. U toku godine. Velièina mamca ne treba da vas zabrinjava. Najpogodniji mamac za dubinsko pecanje su poveæi komadi belih ili crnih ritskih glista. Osnova je da mamac miruje na dnu. Najlon može biti kao i kod dubinskog metoda. jedna ispod. kada ga je lakše naæi. u toku koje uglavnom miruje. ali ni potrebno jer æe se veæ za par èasova vratiti.30mm. Koristite najlon debljine 0. Jata cverglana idu po vodi po utvrdjenim stazama i ako želite da ih stalno pecate potrebno je da ih pratite ili da ste majstor primame i da ih zadržite na jednom mestu. Kontra kod pecanja dubinskom metodu ne treba da bude pri prvom trzaju.

Kad je to gotovo dodajete brašno dok ne dobijete masu koja ostaje na udici.po potrebi.com . pa ostavite nekoliko dana na toplom da se usmrdi. U smesu istresite gliste. 0.5 l pileæe ili govedje krvi. 1 paketiæ želea od jagoda i gaza. U ovaj mamac možete umesiti razne mirodjije. konzerva kukuruza. Ovo ponavljate sve dok vam ne nestane smese ili èarapa.ribarska. nekoliko pari ženskih èarapa Iseckati ili samleti srce ili džigericu i izmešati je sa kukuruzom iz konzerve. Neki dobri recepti za mamce za lov cverglana su sledeæi: · za sirni mamac je potrebno: 250g Limburger sira i ražano brašno . jedno ili dva tuceta kišnih glista (zavisi koju kolièinu mamaca pravite). Stavite sve u gazu i kuvate u kipuæoj vodi oko 15 minuta da dobijete tvrdu pogaèu. Dodajte brašno i ponovo dobro izmešajte.Ribe naših voda 49 vanje plovka kao i kod dubinke ne žurite sa kontrom veæ kontrirajte tek kada podvuèe plovak pod vodu. 1 kašièica vanila extrakta. Pomešate oba brašna sa vanilom i praškom od belog luka. Mamac možete postaviti direktno na udicu ali i kao boilie. kukuruzno brašno i so. zdrobite ih i umešajte u smesu. mlevenu džigericu kao i riblje brašno. · za mesni mamac je potrebno: 1 svinjsko srce ili džigerica ili mozak (može i sve zajedno). U smesu lagano dodajete krv dok ne dobijete testo koje se da oblikovati. Skuvate najobiènij kaèamak tako da se ne raspada na udici. U smesu možete dodati još mlevenu piletinu. 1 šolja kukuruznog brašna. 2-3 kašièice praha od belog luka. · za mleèni mamac je potrebno: mleko. Svežite èarapu koncem i odrežeite višak. brašno. Od dobijene smese pravite kuglice velièine loptice za golf i uvijate u najlon èarapu. Gotove loptice poslažete u kutiju i ostavite nekoliko sati na sunèanom mestu da malo tukne. j Za ovaj tekst korišæeni recepti sa sajta: http://www. Nakon hladjenja iseèete u komade i pomešate lagano sa želeom dok ne dobijemo solidnu loptu. Istopite sir na laganoj vatri. · za krvavi mamac je potrebno: 1 šolja pšeniènog brašna. Mamac èuvate u frižideru dok ne podjete u ribolov.

tako da mu samo glava viri ili se u toku letnjih meseci. Živi u sporotekuæim rekama i drenažnim kanalima. Bez obzira na velièinu. Naraste do 10 cm. Na svetlo žutoj podlozi. Uz pomoæ jednog creva apsorbuju kiseonik iz vazduha i stvaraju rezerve. Takodje ima šest brkiæa na gornjoj usni. Ispod svakog oka nalazi se po jedna mala bodlja okrenuta ka repu. u zavisnosti od temperature. kada voda opadne i procveta. Naraste do 20 cm. Važna su karika u lancu ishrane i drugih riba ali i barskih ptica. Kameni èikov je tanji. Živi u rekama jaèih struja. Mresti se od aprila do juna. Hrani se sitnim ljuskarima sa dna u toku celog dana. jer proždiru i najsitnije hranjive ostatke sa dna voda. a njegovo oblo telo je boèno izduženo kako se ide ka repu. telo pravog èikova je vitko. Jaja se izvaljuju nakon 14 do 16 dana. polažuæi ikru na kamenja i podvodno bilje. Ima šest brkova iznad gornje usne. ali je boèno spljošteno od glave do repa. ovo su veoma bitne ribe u ekosistemu. nalaze se èisto braon pege. Ovo su ribe nizijskih voda crnomorskog sliva. dok je žuto-braon boje sa strane. Pravi èikov je mnogo èistijih boja. noæu i u sumrak. krije u gustom vodenom bilju. Kao i kamenog. u vodenoj travi ili u korenju priobalnog bilja. ali izbegava jako sunèane periode. Hrani se krupnijim podvodnim insektima i raèiæima.Èikov brkica legbaba piškor badalj badelj vijun tivuška Misgurnus fossilis L. & Cobitis tanea edju èikove najèešæe ubrajamo dve vrste riba kamenog èikova (Misgurnus fosilis) i pravog èikova (Cobitis tanea). polažuæi ikru na alge na dnu vode. M 50 . Mogu da prežive i u uslovima gde bi svaka druga riba uginula. gde se obièno krije iza sitnog kamenja. U drugim slivovima Srbije ga nema. ali su oni mnogo kraæi nego kod prvog. Nepravilno je prošaran po celom telu braon pegama. Ledja su mu zeleno-braon boje. Ukopava se u mulj. Mresti se od aprila do juna. pa mogu ukopani u vlažanom mulju da opstanu i po mesec i više dana.

yu . Èikov je i najpouzdaniji meteorolog. lako i dugo se èuva u akvarijumima i raznim kantama na cijem dnu ima nekoliko santimetra muljevitog peska i nešto vode. 063/73 00 78 mob. Možete ga držati u akvarijumu i posmatrati njegovo ponašanje. Èikov je izuzetan mamac za soma. Dan-dva pre promene vremena èikov se uznemiri i sa dna akvarijuma izlazi na površinu vode po kojoj nervozno pliva do pred samu promenu vremena ili pojavu vremenske nepogode.Lov èikova Ribe naših voda 51 Lovi se vadjenjem mulja ili vršama. 063/615 860 e-mail: mika1406@ptt. 98 doo"MIKS-SAL" Svetog Save b.55 35210 Svilajnac LOV----RIBOLOV----SPORT LASER prodavnica tel/fax: 035/321-064 mob.r. a osim soma èikova rado napadaju i štuka. bucov i jegulja. smudj.

Dužine je do 80 cm. Podnosi i brakiènu vodu na ušæima reka u mora. Deverika pripada redu šarana (Cyprinioformes).Mresti se maja i juna. sem voda Skandinavije. Naseljava i jezera. bodorka i dr. sa predviliènim i viliènim kostima. Prsna i trbušna peraja su od sivkaste do žuækaste boje. Ždrelni zubi su jednoredni i ima ih po 5 na svakom petom skržnom luku. D 52 . mada ipak malo niže postavljenim ustima. · Krupatica (Blica bjoerkna L. hrbat se izdiže. kao jaz. otvorenim vodama. približavajuæi se obali samo noæu i rano izjutra i kada voda nadolazi u potrazi za hranom. Samo na hranilištima i mrestilištima u ulovu se pored deverika mogu naci i ostale "bele ribe". uoèljivo veliko oko na maloj glavi. rukavce i mrtvaje. Telo joj je visoko (posebno kod starijih primeraka i primeraka iz dubljih jezera) i boèno spljošteno. uglavnom se sreæu èista jata deverika. Zadržava se u dubljim (od 3 do 8 m). 41-48 žbica.Deverika hajn crnooka sinja deverika sinjac peèenica Abramus sapa & Abramis brama everika naseljava sve vode Evrope.Mresti se od aprila do juna. Škotske. Usta. sastavljeno od jedinki približno istog uzrasta i na podruèjima koja nisu izrazita hranilišta i mrestilišta. sa 26-31 (po ruskim izvorima 24-33) žbicom. Kao i veæina ostalih ciprinida i deverika je jatna riba.) . Tipièna riba donjih tokova velikih reka. ledja dobijaju zagasito zelenu boju.) . naraste do dužine od 35 cm. Kod starijih. Karakteristike ove vrste: tupasta njuška. sa malim. bez obzira na uzrast. · Deverika (Abramis brama L.Mresti se u aprilu i maju. Jato je uvek uniformno.) . a to su: · Crnooka deverika (Abramis sapa P. kotline. Mladi primerci su srebrnaste boje. porodici šarana (Cyprinidae) i potporodici klena (Leuciscinae). Posebna karakteristika deverike je izrazito dugo analno peraje. vrlo su mekana. Postoji pet vrsta deverika koje nalikuju jedna drugoj. gotovo završnim. Pirinejskog i Apeninskog poluostrva i vode na zapadu i jugu Balkana. odvajajuæi srazmerno malu glavu.

a životni vek može biti i do 20 godina. cela populacija deverike zakržljava. Mladje jedinke se hrane sitnijim predstavnicima faune dna (pužiæi i školjkice i dr. dok najveæi deo vreline letnjeg dana provode u dubljim i svežijim delovima matice. 39-46 žbica. dobro zatravljenoj vodi.5 m dubine).5-1.koje odredjuje temperaturu vode i od doba dana.5 kg težine. deverike postaju aktivnije i kreæu u potragu za hranom neophodnom za dozrevanje polnih žlezda i pripremu za mrest. 20-25 žbica.) Jelovnik starijih je slièan. Mrest deverike nastupa u aprilu i traje do kraja juna pri temperaturi vode izmedju 10 i 16OC. Letnje noæi provode u pliæoj vodi. Ženka u zavisnosti od uzrasta tj. na mestima zaštiæenim od vetra i ne traje duže od 2-3 sata. deverike æe "pasti" vegetaciju. samo što jedu vrste veæih dimenzija. njoj srodnih vrsta "bele ribe". osim u sluèaju da pronadju podruèje priliva toplije vode (termocentrale. U plitkoj (0.2-0. de-verike se mreste u društvu ostalih. nego zbog obilja raèica i larvi raznih insekata u toj vegetaciji. izmedju 6 i 9 sati. Ima dugo bazno podrepno peraje pojaèano sa tri tvrde koštane špièice.) . Aktivnost deverike zavisi pre svega od doba godine . Sa nastupanjem proleæa i zagrevanjem vode. prelazi se ponovo na režim slièan onom u proleæe do dolaska zime i krtoženja.Mresti se od aprila do juna. velièine. dubine u lukama ispod šlepova i sl. a njen rast zavisi kako od populacije drugih riba u vodi.koje odredjuje dinamiku ishrane. Slièna skobalju. Najvitkija je i pljosnata. tako i od kolièine hrane u vodi u kojoj živi. Polnu zrelost deverike stièu veæ u treæoj godini života (mužjaci). Dužine je do 50 cm. S proleæa deverika se hrani preko celog dana. Deverika može narasti do 80 cm dužine i do 6 kg težine. kanalizacioni izlivi. Dužine je do 45 cm. iako najintenzivnije ujutru i predveèe. premda su proseèni primerci deverike u ulovu od 3040cm dužine i 0. polažuæi ikru po vodenoj vegetaciji.) gde ima dovoljno hrane. Preko zime. U bogato zatravljenim podruèjima. Sa nastupanjem jeseni i zahladjenjem. Prsna peraja su joj crvenkasta ili narandžasta.) . U potrazi za hranom jata deverika borave i na muljevitim i na peskovitim pa èak i kamenitim terenima. vreme hranjenja se deli na jutarnji i veèernji period. U nedostatku hrane. ali joj je nos uoèljivo tamniji. Deverika spada u krupne riblje vrste. Sa zagrevanjem vode. · Kesega (Abramis ballerus L.Mresti se od aprila do juna. Ujutro i predveèe u leto deverike prilaze obali radi ishrane. ali ne zbog nje same. a najkasnije do pete godine (ženke). Mrest se najintenzivnije odvija ujutru. · Šljivonosa (Vimba vimba L. deverike se krtože.Ribe naših voda 53 Dužine je do 40 cm. 22-26 žbica. položi .

izaberite ono koje je najbliže ali niz Lov deverike . spada u tzv. a tek posle nekog vremena. potražite mesta gde se one najèešæe zadržavaju kao što su panjevi. Deverike do 3. Medjutim. U toplim danima aktivnija je po oblaènom vremenu nego po sunèanom. Kada birate mesto za pecanje. Najbitnije je da odredite mesto u vodi gde se nalaze deverike. To æete uraditi rano ujutro. ali i najdublja mesta u vodi. veæ ga drži u "trubici" i ne mrda sa mesta. Bistra voda. To su staze kojima se po dnu kreæu deverike. kako je veæ pomenuto. stvara otpor jer se želi naglo vratiti na dno. posmatrajuæi površinu vode i tražeæi mesto gde se deverike obræu na površini vode.54 Ribe naših voda od 100 000 do 580 000 komada ikre. koji neretko legne na površinu vode. Zabaèaj na bilo koju putanju æe dovesti mamac pravo pred nos jatu.kontra. deverike se hrane u svitanje i u sumrak. Veoma je osetljiva na promenu vremena i u to vreme je ne interesuje ponudjeni mamac. Deverika ne uzima odmah mamac. Ukoliko imamo ovakvu vrstu griza prilikom kontriranja moramo biti jako oprezni. pa je prava retkost da se sluèajno upecaju. pa ga tek onda povlaèi pod vodu. Ukoliko nije moguæe uoèiti deverike na površini. To su ribe dna. Deverika kod nas. imaæete još ulova."belu ribu" i raèuna se kao riba III kategorije. pa u veæini sluèajeva dolazi do pucanja najlona ili se riba otkaèi sa udice. Velike deverike nisu srèani borci. legne na vodu. podvodne terase i bazeni. Ne dira udicu pri severnom i severnoistoènom vetru. Kako se zima približava. gigantski primerci žive usamljenièkim životom i jako ih je teško uhvatiti. hranjenje se pomera i to najèešæe u periodu od ranog jutra do podneva. levo ili desno. Lovimo ih na dnu. Zakonom o ribarstvu je zaštiæena minimalnom dužinom izlova. a dobro jede pri južnom i jugozapadnom vetru. Pred kišu i oluju silazi na dno i traži rupe u kojima ce se sakriti ili èak zavuæi u podlogu. Riba ima uzgon prema površini. podiže i obara na vodu plovak.siguran je ulov deverike. i kad upecate jednu. Povežite sva takva mesta medjusobno linijama. ali su vrlo izbirljive. kad reši da poène da guta. a kada uzmu mamac naprave uzgon prema površini. po kojoj deverika.6kg obièno žive u velikim jatima. jer neretko se dogodi . Kesega i crnooka deverika imaju griz koji se ogleda u vidu potapanja plovka. Videæete da je površina podeljena pravim linijama i lukovima. kreæe. Razlog takvom grizu je jednostavan. dok deverika i krupatica èesto vole da dižu plovak. U leto i ranu jesen. To se slaže sa ribolovnom literaturom(i praksom). Štap ne sme biti vertikalan nego ga ukošavamo. što bliže vodi. izdižuæi mamac. nisko vodostanje i zaparan dan .

match tehnikom.5 pa do 3 g. pijavice. Ovakva vrsta plovaka je iskljuèivo za stajaæe vode. Možete postaviti veæi broj udica na kraj najlona.45 kg ukoliko se pecaju sitnij primerci. Kod sistema sa plovcima koristite meè štapove dužine od 3. kasteri ili rep kišne gliste. Takodje možete koristiti lake fluo prstenove koji se postavljaju na sam najlon izmedju poslednje vodjice i mašinice. Ali ukoliko su deverike uznemirene. Udica velièine 14 je odlièna ukoliko se kao mamci koriste mesni crvi. Za kuvani grašak. Srednje brz štap. a velièine udica su iste kao i kod pecanja plovkom. štapom sa mašinicom.6 kg. kulju i sitne durbake i pijavice dobra je i udica velièine 12. Olovo treba da bude vezano kao klizeæe.08 mm nosivosti 0. Potreban je predvez do metar dužine. pa sve do 10 za hleb ili gliste. koristite slobodno i manje udice.6 m je idealan. Plovak mora biti izrazito dobro tempiran tako da viri samo antena. crni hleb. gramaže 0. Nije loše na kraj postaviti i hranilicu. Štap koji se koristi za pecanje deverike. kukuruz. Swingtip se vrlo malo promenio od svog nastanka 1950. Koristite udice velièine od 20 za mesne crviæe. Plovci iglice od 4 x 12 do 4 x 10 ili plovci izduženog tela s podebljanim završetkom jajolikog oblika. Na takav predvez stavite kuglicu olova.4-1. durbaka. umesto olova možete postaviti hranilicu.5 kg debljine 0. Klasièno vagler vezivanje plovka je do sada dalo najbolje rezultate ukoliko se peca na tekuæim vodama mach tehnikom. bolognessom ili dubinskom metodom. mašinicu sa špulnom najlona nosivosti 1. Medjutim. Ukoliko ne želite da propustite trzaj koristite audio ili vizualni indikator trzaja.6 kg i dužine 3. nosivosti do 1. kukuruza šeæerca. Ipak bolje je koristiti tvrdje štapove. a predvez 1. Podvez može biti od tanjeg najlona 0. crva škota ili pinkija. Krupnu deveriku možemo loviti iskljuèivo na dnu. pa sve do 1.Ribe naših voda 55 vodno. Za bolognesse su potrebni plovci oblika šargarepe ili burenceta u zavisnosti od protoka vode. Takodje. kako bi preciznije zabacivali. Swingtip je najosetljiviji indikator trzaja koji se primenjuje pri pecanju dubinskom metodom i nezamenjiv je za pecanje deverika. pa do ver de vasa).5 do 4 m i špulnu sa najlonom nosivosti 1. Imajte na umu da se veæina velikih deverika peca na udaljenosti oko 25 m od obale. Deveriku možemo loviti raznim tehnikama: štapovima od 2 do 10 m sa plovcima. Ukoliko lovimo štekom potrebni su plovci oblika suze ili oblika obrnute suze. izuzetno je važno da vrh štapa bude mek ili da ima jedan od indikatora trzaja.5 kg za krupnije komade. Mamci su joj takoðe razlièiti (od hleba. nosivosti 0. Treba upotrebljavati vaglere 3 + 1 pa do 25 grama.8 kg.8 kg. je pitanje ukusa.10 mm. godine . Za lov dubinskom metodom potreban vam je štap koji na vrhu ima quivertip ili swingtip. Najlon treba da bude tanji.

Zabacite oko 5 m od niz vetar. Saèekajte par trenutaka sa primamom. Zategnite blago najlon. Originlni swingtip je bio izradjen od najlona i bio je mnogo osetljiviji od današnjih silikonskih. nizvodno i u pravcu duvanja · Postavite štapove u pravcu toka vode i vetra. zabacite što pre širokoj oko 30 m. buduæi da deverika po pravilu krene pravo uzvodno kada uzme mamac. potreban je duži swingtip. da ne biste rasterali jato deverika. Dobra je varijanta dodavanja crviæa u sredinu kugle.trzaj deverike. Dodajte na isto mesto. tri iza. jedna ispred. a dve bacite malo ispred ka vama.pojavljuju na površini vode. tak cm. Na taj naèin æete pecati · Trudite se da svakog dana bacate primasamo one najgladnije ribe koje mu na isto meste u isto vreme. Nemojte ih sve bacati na isto mesto. Ukoliko nema trzaja. Deverike se uvek kreæu u najkraæi swingtip od 25 cm. jeste da potražite mesta mame.56 Ribe naših voda kada ga je Džek Klejton izmislio. Prve tri bacite u liniju iza željenog mesta pecanja. mame. stanite sa primamom i saèekajte da se jato opet prikupi. Na taj naèin æete bolje primetiti druge obale. pravo izmedju pri.deverike hrane. dok je maksimum nekih 50. okreæu se po površini taèno iznad mesta Pretpostavimo da na kojima se hrane. Ugriz deverike je lako prepoznatljiv jer ima samo horizontalno komponentu. Pazite da ne preplašite ribu. jedan na vodi gde se deverike u zoru i u sumrak za drugim izlaziti. Potrebno vam je iskustvo da znate da razlikujete reakciju štapa na to èešan- . u sluèaju da je veæ tu. bacite pet kugli velièine mandarine. Obratite pažnju. pravo je vreme za još malo primame. Minimalna dužina je 25 cm. su se izdvojile iz jata ka primami. a neæete preplašiti glavno jato. U malu kolièinu primame dodajte kastere i par iseckanih glista. tek toliko da se kugla ne raspadne u vazduhu kada se stisne u ruci.5 m i · Kada upecate deveriku. veæ æe postepeno. Zato u ovoj fazi bacajte maksimalno po jednu kuglu primame i to po rasporedu. Što je voda dublja i brža. da deverike vole da se oèešu o najlon. Na ovaj naèin se crviæi · Najbolji naèin da odredite mesta gde se neæe odmah osloboditi iz pri. pecate na reci dubokoj 2. Dužina swingtipa zavisi od vrste vode na kojoj se peca. što æe dev. Ukoliko ugrizi prestanu nakon bacanja kugle. ali je moguænost umršenja bila daleko veæa. One tada eriku duže držati na jednom svojim ledjnim perajima seku vodu i mestu. Kada ugrizi poènu da jenjavaju. jatu i velika je verovatnoæa da æete Štapove treba da zakosite ponoviti uspeh.

Potrebno je formirati kugle velièine mandarine.Ribe naših voda 57 je i na pravi trzaj. Dodatkom lepka (Bentonit ili Decoler) dobiæemo izuzetnu kompaktnost zemlje. èvrstoæe kao da smo na tekuæoj vodi. Sve dobro izmešati. navlažiti i prosejati kroz sito. ukoliko želite da sve èestice profunkcionišu i aktivno deluju što pre. sivi ili crveni) · 1 kg Sensas Gros gardon · 1 kg Sensas Fond super · 1 kg TTX Mais gras gros · aditiv Vanillix (ili Frutix) · 50 % zemlje (Terre de Some ili krtiènjaka) Ovu smesu nakvasiti i tri sata pre. Za ribolov deverike dobro je koristiti iskljuèivo kompaktnu hranu. Rije po dnu i nema naèina da æete je odvojiti od dna sa bilo kakvom prihranom. rouge. mleveni keks i svi derivati kukuruza (prekrup. pa stavljati prethodno razbijeni fuj. Krupna deverika ponaša se identièno šaranu. Za krupaticu i deveriku · 1 kg Sensas carp finne monture · 1 kg Sensas Bremes (Juane crakunte ili Super bremes) · 1/2 kg Sensas Etang (rouge. Takvu primamu možemo bez ikakvih problema bacati i praækom. ukoliko koristite quivertip ove nedoumice neæe biti. noire ili juane) ili Lake · 1 kg TTX Mais Fine · 50 % zemlje · aditiv Brasemix ili Bremix super brasem Za kesegu i crnooku deveriku · 1 kg Sensas Bremes (juane trakante ili super bremes) · 2 kg Sensas Etange (juane. noire) ili Lake · 1 kg Sensas Magic · 1 kg TTX Mais fine · 20 % zemlje · aditiv Unix special brasem . Hranu obavezno treba prosejati na sito. Za uspešno prihranjivanje i mamèenje najvažnije je znati koja vrsta deverike prevladava na odreðenoj vodi i samim odabirom hrane ili krupne granulacije prilagoditi se vrsti. U svakom sluèaju primama mora biti teška. Naravno. griz i skrob). lepljiva i masna. a kao dodatci obavezno idu mrvice hleba. ali æe se izuzetno poveæati broj ispuštenih mamaca od strane ribe. Kombinacije za deveriku · 1 kg Sensas Carp (žuti.

8 kg suve kupovne primame i slièno. Na kraju namontirajte udice. Deverika je riba velikih dubina i vrlo slabog vida. Recimo da je minimum 0. durbaci.58 Ribe naših voda Za kesegu i crnooku deveriku 2 · 2 kg Main futter · 1 kg Sensas Etange · 20 % zemlje · 1/2 kg Mach blend Jedna od boljih mešano domaæe-kupovnih varijanti je da u gotovu hranu za deverike. Dobra varijanta bacanja primame je da prvo. dodate smesu od ovsenih. kasteri/kišne gliste.geocities. Kasteri. Recimo veæa kolièina mesnih crviæa kao primama. 5 cm je sasvim dovoljna razdaljnina od hranilice do mamca. Kod deverike. pirinaè i žito su najpopularniji. Zbog toga je izuzetno osetljiva na neprirodne zvuke. Nakon minut-dva povucite blago najlon i hranilicu.5 l mesnih crviæa. Dobro je da par dana pre poèetka ribolova nahranite mesto istim mamcima kojima želite da pecate. l Za ovaj tekst korišæeni tekstovi sa sajtova: http://www. Maksimum je dva puta veæi od ove doze.ptt. kupovna primama/hleb. Prava je umetnost odrediti kolièinu potrebne primame. pre nego i poènete pecanje. uradite to èim dodjete na vodu. napunite hranilicu. Trebaæe malo vremena da se situacija smiri i deverika dodje na mesto. Najbolji mamci za deveriku su mesni crvi. ako je daleko od hranilice. Na taj naèin æe hrana spasti iz hranilice i razmazati se po dnu. Mnogi pecaroši dodaju još jednu primamu glavnoj. Obratite pažnju na to da je deverika slabovida i da neæe videti mamac. gliste. žito. larve komaraca i kukuruz šeæerac. hleb. Postoje i druge kombinacije kao: kukuruz šeæerac/durbak. Sada izvucite hranilicu i ovaj postupak ponovite par puta. Dva mamca su uvek potrebna. jeèmenih ili pšeniènih pahuljica sa dodatkom nekog lepka. seme konoplje. Ukoliko to nije moguæe.com/Baja/Mesa/7714/ . bacite i èekajte. na željeno mesto zabacite samo hranilicu bez udice punu pripremljene smeše. vrlo je bitno da je ne uplašite prilikom primamljivanja. dve konzerve kukuruza.yu/korisnici/b/r/brzak/ http://www. i par crviæa na udici kao mamac. kasteri.4 do 1. 1.

Reène školjke (rod Anodonta i rod Unjo) su neophodne da bi se gavèice razmnožavale. Nakon napuštanja mladj se hrani zooplanktonom. a na istoku do Kaspijskog mora. te zbog toga nema neki privredni znaèaj. sa izuzetkom Skandinavije. bokovi srebrnasti. Danske i Britanije. što èine od aprila do avgusta. Gvaèica kratko živi. Spustite èerenac i saèekajte par minuta. Za vreme ovog perioda.14 mm i udicom od 18 do 20. Jedna ženka može položiti izmedju 40 i 100 jaja.Gavèica plavac plavojka Rhodeus sericeus amarus avèica živi na severu od Alpa. Nakon toga. privežite ga za neki štap ili dužu granu kako bi mogli nesmetano da ga spustite u vodu. Telo gavèice je visoko i boèno splošteno. G Najèešæe se lovi "èerencem" u blizini obale. legalica dužine 56 cm raste na telu ženke iza analnog otvora. veoma retko 10 cm. kao i jezera i bazene. U sredini tela ima jasnu zelenkastu prugu. U sredini èerenca. hleb. Zbog svoje izuzetne koloritnosti i zanimljive biologije gaji se i u akvarijumima. naglo podignite èerenac iz vode i pokupite ribe. ali je i pored toga izuzetan mamac za grabljivice. Gavèicu možete loviti i lakim ribolovnim priborom najlonom debljine do 0. Naseljava mutne vode donjih tokova reka. Lov gavèice B 59 . a dešava se da u jednoj školjci bude i do 200 jajašaca. Mamci su komadiæi gliste. Jednostavno raspakujte èerenac. crvi (sitniji). a odrasle ribice se hrane mekušcima sa dna vode. gde se ona razvijaju u ribice zaštiæena. u proseku pet godina. rukavce i mrtvaje. Meso joj je ljutkasto. Na zapad se prostire sve do reke Rona. Jajašca se izvaljuju za 15 do 20 dana ne napuštajuæi odmah domaæina. Naraste obièno od 5 do 8 cm. Ledja su joj sivkastozelena. Ova legalica služi da bi ženka položila jaja direktno u školjku. sa gornje strane stavite komad natopljenog hleba ili neke druge primame koja tone.

Teško da neko ne zna kako izgleda jegulja. Ženke mogu dostiæi dužinu od 1 m. Samo pektoralna peraja. jegulje umiru pretpostavlja se od iscrpljenosti. Pri kraju leta i sa poèetkom jeseni. a ženke za 10 do 20 godina. U potrazi za hranom jegulje migriraju uzvodno i to sve do visina od 1. Kada se ugoje dovoljno prestaju da se hrane. dok mužjaci retko prelaze 0. Odrasle jedinke variraju u dužini. Rastu izuzetno sporo. Mediteranskog. Kada se mladj izlegne prepušta se Golfskoj struji kojoj treba oko tri godine da ih dovede do voda Evrope. Peraja su joj modifikovana tako da analno i dorzalno peraje grade jednu neprekidnu liniju oko repnog dela. izmedju Bahama i Bermuda. U tom periodu jegulje su izuzetno proždrljive.000 do 7. Odrasle jegulje menjaju boju u srebrnu kada postanu polno zrele. koja kako stari dobija sve tamnije boje. U martu i aprilu. Ženke migriraju u gornje tokove reka koje se ulivaju u ta mora.Jegulja Anguilla anguilla vropska jegulja naseljava Evropu duž obale Atlanskog okeana. a velika usta skrivaju mnoštvo sitnih zuba. E 60 .5 m. odaju da ova životinja pripada ribama. nagomilavajuæi veliku kolièinu masnih rezervi. Boja joj se menja kako stari. Azovskog i Crnog mora. Telo joj je zmijoliko. Pretpostavlja se da je kolektivno i da se dešava na dubinama od 100 do 400 m. U principu je crna ili braon sa gornje strane. odrasle jegulje se pokreæu na veliko putovanje dugo 4. U toku ovog putovanja listolike larve jegulje se transformišu u staklasto prozirnu mladj. u Sergaso moru. a žuta ili srebrna sa trbušne strane. dok mužjaci ostaju u brakiènim vodama na ušæima. U toku ovog puta jegulja dnevno predje 20 do 40 km.000 metara nadmorske visine. Parenje je misterija jer do sada èovek nije video ni jedno.000 km ka mestima gde se veæ vekovima pare. ali se u ovim vodama može naæi veliki broj mladji jegulje medju zooplanktonom. jegulje stižu na mesto parenja. Nakon parenja. Mužjaci postaju polno zreli za 4 do 14 godina.

kamenja. Ideja je da se privuku jegulje iz centra vode. koristeæi svoj izuzetno jak oseæaj mirisa u potrazi za hranom. Štap treba da je tvrdji. Kontrirajte na svaki brzi trazaj i potapanje plovka. ali i izjutra sat pre zore pa sve dok sunce ne izadje. Bacite po 20 crviæa ili kastera svaki put kad zabacite plovak. Prvo.75 kg. Postavka 1 se koristi kada nema toka vode sem blagog pomeranja površine prouzrokovane vetrom. Na ovaj naèin se postiže bolja preciznost zabaèaja. podvodnog bilja. postoje tri osnovne postavke pribora. sa udicama velièine 18. Velike jegulje su izuzetno jaki borci i za njih je potreban snažan pribor.75 do 1. podvez nosivosti 0. Ukoliko pecate velike jegulje obratite pažnju. jegulje vole da se ukopavaju u meko dno. Podesite dubinu pecanja da bude 10 do 30 cm veæa od dubine vode. Poboljšani metod pecanja je izuzetno dugim štapovima sa kratkim najlonom umesto vagler tehnike. Najbolje mesto za lov je prelaz ravnog dna u strmu ivicu. Nakon toga prihranite uzak pojas iza plovka. Bez obzira gde hvatate jegulje. To je znak da se riba nalazi u srednjem sloju. smanjite dubinu. Koristite takmièarske plovke kruškastog tela. jegulje se hrane po dnu. ali budite spremni da smanjite dubinu. pecajte 10 do 30 cm dublje od dubine vode. Ponekad lovci na štuke zimi. one se najbezbednije oseæaju blizu ostrvaca. Na udicu se postavljaju bronzani mesni crviæi. Takodje treba imati na umu da medju upecanim jeguljama veæina potièe iz stajaæih voda. Prihranjujte mešavinom bronzanih crviæa i kastera oko vašeg plovka. Postavka 3 je za tekuæu vodu. Koriste se takmièarski plovci šljivolikog tela od balze.25 g. Potrebna vam je veæa kolièina crviæa. potopljenog drveæa ili potopljenih sprudova. isti onaj koji se koristi za šarana ili Lov jegulje Ribe naših voda 61 .5 g. Koriste se isti plovci nosivosti 0. nosivosti 0. èinjenica je da se u svakoj vodi nalaze veliki primerci. Ali. 20 ili 22. u periodu od sat vremena pre sutona pa sve do ponoæi. Ukoliko se poveæa broj trzaja dok mamac pada u vodu.75 do 2 g. Jegulja se najèešæe ulovi od juna do septembra. kada jegulje poènu da se kreæu ka površini. kada je oblaèno. posebno pri jakoj meseèini. Bez obzira gde i kada pecate. obièno love u srednjem sloju vode napadajuæi mladj na površini vode po silueti koja se javlja od meseca. Kao mamac stavite bronzanog mesnog crviæa. Postavka 2 se koristi kada nema nimalo vetra. Za sve tri postavke koristi se najlon nosivosti 1 kg. ka obali. koji se èisti bacaju kao primama. Preko cele godine. nosivosti 1 do 2. ulove na mrtvog kedera jegulju. Osnovni metod pecanja jegulja je vagler. Takodje. jer prihranjivanje mora biti konstantno. ali i bolja fiksacija mamca.Bez obzira što se jegulje vrlo retko upecaju. Jegulja naime traži potpuno nepomièan mamac. kada je vedro. Obièno je to dubina oko 4 m.

Zimi Ukoliko je vreme vetrovito.5 do 5 kg. · Velike jegulje se obièno nalaze u mirnim koristite plastiène. dok je za priobalno pecanje potreban mekši pribor. Pecaju se Možete koristiti i hranilicu i u nju dubinskom metodom. · Jegulje su najaktivnije u toku leta. a mogu biti od 2 do 10. kada je na najlonu.62 Ribe naših voda štuku. priborom za šarana stavite vatu natopljenu mirisom ili štuke. U toku leta i najveæih vruæina. jezerima i mrtvajama. lake plovke. velika jegulja neæe osetiti nikakav otpor i krenuæe da nosi poruèljiv. Stigne li do njih.5 do 5kg je pre. ove kako bi ste razlikovali lažne manje jegulje su jedina riba koja se može trzaje. prirodnih zaklona. Dobro je koristiti sajlicu kao podvez zbog jeguljinih zuba. Ukoliko se upeca veæa jegulja. dosta vremena da kontrirate. srednjem sloju ili na površini. ili je one obièno padaju u dubok san. Mamci za velike jegulje su durbaci i komadi kedera. Krupna jegulja æe ispustiti mamac ukoliko oseti i najmanji otpor. Najlon nosivosti 4. Dobro je najèešæe pecaju u donjim tokovima reka. jednostavno baca ka njima. Ukoliko ste sve podesili pravilkomadi mrtve ribe na veæim udicama (2 do 10). · Jedan broj pecaroša koristi vrlo kratke mamac i udicu. Ovo æe vam dati predveze. Bitno je da se povuèen olovom. najlon æe obmotati oko prepreke i nema naèina da je izvadite napolje. Iz tog razloga indikatori trzaja i mašinica moraju dati potpunu slobodu najlonu. Velièinu udice prilagodite velièini mamca. Kada se peca u mamac nalazi na dnu. Ukoliko pecate dalje od obale. · Male jegulje se mogu naæi svuda. Mamac mogu biti durbaci ili koji može privuæi jegulje. Imajte ona æe sigurno progutati ceo predvez i na umu da se jegulja u blizini izgubiæete udicu. Ukoliko vaša mašinica nema moguænost slobodnog otpuštanja najlona. koristite prstennoæu. vodama. Dužina štapa od 3. mesnim crvom kane kako se ne bi zario u mulj ili glistom kao mamcem. prebacite preklopnik tako da oslobodi najlon.5 do 4 m je idealna. potreban vam je brži i kruæi štap. ali se najmanji moguæi otpor. obaviti deo najlona blizu olova Tu se lako hvataju dubinskom metodom silikonom ili stabljikom baštenske ili plovkom sa kasterom. Hrane se kretanje vode jaèe.no. f . dobre marke i izuzetnog kvaliteta. Kod dubinske metode olovo mora biti klizeæe kako bi pružalo pecati. Najlon bi trebao da bude nosivosti od 4.

a obezbedjuje vlažnost kože. potomci zakržljalih jedinki postaju brzorastuæi primerci okruglog tela. Živi uglavnom u mirnim. ali ovaj metod neæe poveæati broj upecanih karaša. Èudno. Baltièko i Crno more. mogu se naæi ogromni primerci karaša. karaš ima veliku varijabilnost gradje. Pari se u maju i junu. je jedan o od najboljih naèina da privuèete veæi broj razlièitih vrsta riba. dok je relativno redak u rekama. Uglavnom se zadržavaju na svojoj teritoriji. Kada dodju bolja vremena. a u toku leta zbog male kolièine vode. U vodama sa malo hrane kao i u malim vodama dešava se da se prenamnože pa se tu mogu naæi duguljasta zakržlja jata èiji pojedinci teško premašuju 300 g. U vodama koje se zimi potpuno lede. mesto na kome lovite. a dostiže i do 50 cm i težinu od 2. Njegova izuzetna izdržljivost omoguæava mu da živi i u onim vodama u kojima druge ribe ne mogu. a posebno u onima u kojim ima dosta grabljivica. dok zimi potpuno prestaje sa uzimanjem hrane.7 kg. treba dobro nahraniti mamcem sa Lov karaša 63 .zlatni karaš karas Karaš Carassius carassius oreklo karaša su reke koje se ulivaju u Severno. jako zatravljenim ravnièarskim vodama sa muljevitim dnom. pa sve do reke Lene. Proseèno poraste 15 .30 cm.000 komada jajašaca na podvodnom bilju. preživljava zahvaljujuæi svojoj telesnoj izluèevini koja se ne ledi. moguæe ga je naæi i u bazenima koji se u toku zime skoro potpuno lede. Najveæi razlog tome je to što karaši nisu velike lutalice. postaju izuzetno tople skoro bez imalo kiseonika u vodi. kao i one koje se ulivaju u Atlanski okean. retko je napuštajuæi. pre pecanja. P Prihranjivanje jednog mesta u toku dužeg vremenskog perioda. ali su oni izuzetno retki. U vodama sa dosta hrane. Ove karakteristike nisu nasledne i zavise samo od uslova. Karaš živi na dnu gde se i hrani sitnim životinjama i delovima biljaka. a ženka položi oko 300. Ipak. Na primer. U zavisnosti od uslova života. U toku leta se hrani intenzivnije.

5 g. uzmite jaèi štap dužine 3. Primetiæete mehure vazduha na površini vode koji potièu od riba koje hraneæi se riju po dnu. Jata su obièno saèinjena od jedinki istog uzrasta. Rano izjutra pažljivo pridjite hranjenom mestu i raspakujte pribor. Rezultat bi trebao da bude trenutan.pecate na hlebnu ružu na udici velièine 16 centne ampulice kako bi videli ili 18. Za vreme mirnih dana . Na taj naèin se priprema za ukopavanje u blato u kome može duže vremena da preživi u vrlo plitkoj vodi. Prihranjujte blago potpuno razvodnjenim hlebom. Namamèite udice hlebnim ružama ili mesnim crviæima i zabacite tamo gde ima najviše mehura. Sa naglim padom nivoa vode karaš nagonski poèinje intenzivnije da se hrani.10 . Štap od 4 metra. treba loviti noæu i od otvorenim vodama bolje je koristiti izlaska sunca pa sve do 10 èasova. · Sezona najboljeg lova je od juna do Uzmite uvek najfiniji plovak koji oktobra. par sati ranije. jer æe to samo rasplašiti ribu.1 kg biæe dovoljni. Noæu dodajte fluores. U dubokim veštaèkim jezerima. Nemojte više prihranjivati mesto. dok je u senci bolje · U toku izrazito toplih dana. ali i od trenutka zalaska sunca pa sve do potpunog mraka.16 mm i nosivosti 1. trzaje. a idealna temperatura vode je od 16 do 20OC. koje se za vreme najveæih toplota u toku dana kriju u priobalju i medju vodenim biljem. mu bude od 0. karaši se u toku vidljivog dela dana sele ka najdubljim delovima. nahranite u sumrak prethodnog dana i to sa par kugli navlaženog izgnjeèenog hleba sa dodatkom mesnih crva i kukuruza šeæerca. Kako je karaš riba dna.8 kg. koji se stvaraju dok traže hranu po dnu. i prilike dopuštaju. Jata se obièno kreæu po svojoj teritoriji u potrazi za hranom. dok predveèe dolaze u pliæake nekad ni 50 cm duboke. Veæe ribe plivaju u manjim grupacijama od po dve tri jedinke.4 do 1.5 do 1.64 Ribe naših voda kojim æete pecati. najuspešnije na plovak. Lovi se lakim ribolovnim priborom. probajte da uzeti crvene. Karaša neæete naæi na svakom mestu u vodama u kojima boravi. najlon nosivosti 1. Uglavnom traži vode zaklonjene od jakog vetra. Svoje prisustvo odaju mehurima vazduha na površini vode. oèekujte karaša od rane zore pa sve do 10 sati pre podne. Na · Na veæini voda. Ukoliko planirate rani jutarnji izlazak na vodu. Nosivost neka nema vetra. posebno kada je pritisak visok. crne plovke.0. U takvim uslovima. Ukoliko se pojave krupniji karaši. ali njihovo ponašanje uslovljavaju i vremenske prilike. i kako se dešava da i desetak puta sisa mamac pre nego ga proguta treba posebnu pažnju da obratite na plovak.5 m i najlon debljine 0.

Ima dve svrhe. a štap je neophodno držati u ruci kako bi brzo mogli da reagujete. Idealni plovci su oni sa crvenom kuglom na vrhu antene. pa mu treba i omoguæiti. Uobièajeni mamci su kukuruz šeæerac i kišna glista (Eisenia foetida). . prvo da se ispitaju konture dna.3 kg. Kada sagledate izgled dna. Noæu ih možete zameniti sa onima koji imaju fluorescentne antene.5 m i najlon nosivosti 2. bacite primamu sa unutrašnje strane terase. ali su se kao najbolji pokazali hleb i mesni crvi zasebno ili u sendvièu. Za noæno pecanje bolje je koristiti štapove dužine 3 do 3. Primama bi trebala da ima aromu konopljinog semena. Na taj naèin æete smanjiti broj lažnih trzaja prouzrokovanih udarom tela ili repa karaša po najlonu. nemojte zabacivati u sredinu rupe. kako bi bili dobro uoèljivi za vreme sumraka.Ribe naših voda 65 manja olova vezana 15 cm iznad mamca su savim dovoljna da obezbede da udica leži tik iznad dna. kako bi mamac što pre pao na dno i da bi tu ostao fiksiran. Tada plovak jednostavno brzo i odluèno potone pravo u dubinu vode. Najzad. Tada su trzaji nagli. Takodje. poslednja manifestacija može se videti kad karaš pridje mamcu. Plovak vežite wagler metodom. Svakih pet minuta dodajte još primame i ponovo zabacite. Kada je vetrovito. Takodje. Ispitivanje dubine vode je najbitnija mera pre pecanja. U ovom periodu treba koristiti najosetljivije takmièarske plovke. Kada se karaš sprema za ukopavanje u blato. samo na dnu. Prvo plovak potone. Karaš pre svega voli nepomièan mamac. tako da može da klizi slobodno niz najlon izmedju dva graniènika. kad nivo vode krene naglo da pada i izgled trzaja plovka se menja. uzmite minimalno olovo koje æe vam omoguæiti da zabacite na daljinu od 1 do 3 dužine štapa. Kada pecate vagler tehnikom. Rupe u travi su prava mesta za zabacivanje plovka. zaustavi se ispred njega i onda naglim otvaranjem usta usisa mamac. Da bi primetili tako fine trzaje koristite plovke sa prugastim antenama. Udice izaberite izmedju velièina 10 i 18 u zavisnosti od mamca. Pecajte ih dubinskom metodom normalno ili sa otpuštenim najlonom i slobodnom špilnom ili plovkom. Olovca treba da budu 15 cm iznad dna. nekada se desi da karaš sisa mamac. nakon toga krene na jednu pa na drugu stranu i najzad potone. Primama treba da bude bele boje sa primesama mamca na koga pecate. veæ na samu njenu ivicu. Nekada mogu da se kao mamci koriste i kocke mesnog nareska ili zamrznuti grašak. Dodajte jedno malo olovce na 15 cm iznad udice. stabilizujte mamac na dnu sa par olovaca 60 do 90 cm iznad mamca. pa izroni. a onda i da se mamac postavi tako da tek dodiruje dno. Tipièan pokret plovka pri trzaju karaša je kompleksan i može da traje i do pet minuta. U tom sluèaju plovak samo vibrira po površini. kako se mamac ispod ne bi mrdao usled talasanja vode. ako je moguæe koristite brzo tonuæe najlone. pravolinijski i treba kontrirati kad plovak ide dole. Medjutim.

I ovde se preporuèuje dodavanje mirisnih materija u prašku i meda. Interesantno je da se karaši èesto u toku zime igraju na površini vode. Npr. najbolje onim za razvlaèenje. Po njemu pospu hlebne pahuljice ili belo pšenièno brašno.ptt.Kao za pravljenje testa od pahulljica. bodorke i deverike. Nervozno se bacaju i po nekoliko puta u nizu. Ako lovite mrene ili klenove.Ove pahuljice se skuvaju. · Testo od kukuruznog brašna . Kukuruzno brašno se ukuva.ribar. pa se dobro umese. pa se pospe pahuljicama ili pšeniènim brašnom. skuva se griz. može se dodati i malo meda. Treba voditi raèuna da mirisni dodaci teško prodiru u hleb i voda ih brzo ispira. Zato su preporuèljivi dodaci u teènom stanju. mada je karaš aktivan sve do 4OC. odnosno peciva. · Testo od griza . karaš se hrani u toku najtoplijeg dela dana. vanila koja se dodaje pecivu. kada se karaš hrani i kada polako prevaljuje telo po površini. Ovo zimsko igranje treba razlikovati od letnjeg izranjanja. odlièan je mamac za karaše. · Hleb .co. Dobro skuvane. Ako ste se namerili na šarane. Idealna temperatura vode je 7OC. pospu se hlebnim pahuljicama ili belim pšeniènim brašnom. onda ukuvanom kukuruznom brašnu dodajete istrugani sir i vanilin šeæer. za bodorke anis ili korijander.66 Ribe naših voda U toku zime. Ova igra nema veze sa hranjenjem i vrlo teško æete ovakvog karaša upecati. Pre posipanja može se dodati i neki mirisni sastojak. kao npr. Kada mu se doda anis u prahu. 0 Za ovaj tekst korišæeni recepti za primamu sa sajta: http://www. umesto pahuljica ili brašna od pšenice dodajte kukuruzno brašno (nikako griz).Naroèito je dobro za karaše i šarane.yu i tekstovi sa sajta: http://www. Kada je ovako testo pripremljeno.yu/korisnici/b/r/brzak/ . za karaša i deveriku šeæer. kada su temperature najviše i kada je voda osunèana.Koristi se sredina svežeg belog hleba. Neki od najboljih recepata za prihranu mesta za pecanje karaša data su ispod: · Testo od ovsenih ili zobenih pahuljica . Beli hleb je bolji za stajaæe vode dok je polubeli hleb pogodniji za tekuæe vode.

okreæu se na ledja. U prvih devet godina što je ženka starija. to više jajašaca položi. Od marta do juna. retko se može uloviti i na crvenu glistu. Da bi ovo izveli. jer su im usta sa donje strane tela.14. Na telu ima 12 do 17 oštrih ledjnih ploèica. Najbolji mamac je larva vodenog cveta. kao i u reke koje se ulivaju u Ladoga i Onega jezera. a koriste se tanke i oštre udice velièine 8 . Crno i Azovsko more. Na trzaj treba odmah kontrirati. ali periodièno migriraju u Crno. Zimu preživljava u potpunom miru u veæim dubinama donjih tokova reka.000 jajašaca u peskovitom ili šljunkovitom dnu na dubini od 3 do 4 m. Ovo je jedini predstavnik jesetri (rod Acipenser) koji neprekidno živi u slatkoj vodi. Maksimalno naraste do 1m i teži do 9 kg. K Lovi se dubinski. Noæu. sa izduženom njuškom i sa dugim i osetljivim brèiæima. U toku proleæa seli se uzvodno radi parenja. dok mužjak ostaje. Glava keèige je karakteristièna. njih mrežama love iskljuèivo profesionalni ribari. nastavljajuæi da se pari sa drugim ženkama. Nakon tog uzrasta broj jajašaca opada. Najbolje se lovi u proleæe pred mrest. Lov keèige A 67 . prilaze obalama gde hvataju insekte koji padaju u vodu. gde se hrani glavonošcima.000 do 140. ženke polože od 11. Pored keèige u dunavskom toku žive i jesetre i morune koje su vrlo sliène keèigama. Nakon oplodnje ženke napuštaju gnezdo. 58 do 70 boènih i 12 do 18 trbušnih. Ove dve ribe sportski pecaroši ne mogu da upecaju. Nakon izleganja mladj se pod uticajem strujanja reke seli ka ušæu.Keèiga Acipenser ruthenus eèiga živi u rekama koje se ulivaju u Kaspijsko. Odrasle ribe se hrane životinjama dna i ikrom drugih riba. Kaspijsko i Jadransko more.

14 mm. Plovak treba da ima dugaèku antenu i telo zbog stabilnosti. Plovak u obliku šargarepe nosivosti od 0. najèešæe u velikim rekama i njihovim plavnim podruèijima. Prvo su bele boje.5 gr.0. Ima neobièno dugo podrepno peraje sa 38 do 45 žbica. Velièina udice se bira u zavisnosti od mamca. bokovi srebrnobeli.3 .08 . Najbolje je koristiti udice u rasponu od 10 do 18. Klasièni mamaci za deveriku i bodorku dobri su i za kesegu. Hrani se životinjskim organizmima pri dnu. Debljina najlona ipak zavisi od velièine prve upecane kesege. Telo joj je spljošteno i izduženo. Za pecanje u kanalima najlon debljine 0. najlon treba da je nešto deblji od 0. Boèno ima 66 do 73 komada krljušti. posebno u blizini ušæa reka. Vrlo se retko može naæi u gornjem toku reke.Kesega kosalj sabljarka beovica Abramis ballerus esega naraste obièno od 30 cm do 40 cm i težine do 0. Za pecanje u brzacima i rekama. kada naraste 18 do 20 cm. sa blagim plavim odsjajem. Mresti se nešto pre deverike. Ledja su joj plavozelena. Potreban je karbonski štap "takmièarac" od 5 . Za vreme parenja mužjaci dobijaju na bokovima bradavièaste izrasline. Može se naæi u svim slivovima srednje Evrope. a nakon toga požute. Najbolje je koristiti neæi broj manjih olovaca ili jednog olivetija i više malih olovaca.6 metara iz dva ili tri dela. Trbuh je crvenkastobeo. K Lovi se lakim ribolovnim priborom.5 kg.Živi u nizijskim vodama.1.12 do 0. Koristi se nešto veæi plovak oblika lopte ili kruške. Oèi su joj velike sa belo-srebrnom beonjaèom. Koriste se udice od broja 12 do broja 16. Medju Lov kesege 68 . najuspešnije na plovak. Prepoznatljiva je po maloj glavi. Balansiranje olovima treba da bude dobro uradjeno.10 je obièno dovoljan. ustima koja su okrenuta polugore i velikim repnim perajima. Polno sazreva sa èetiri godine.

nemojte dohranjivati dok god riba radi. koja se nikada neæe diæi sa dna. odnosno namamèena udica ukoliko se peca uz pomoæ plovka. ali kesega neæe odbiti ni mesne delove. Kada jato ode. masna. brašneni crvi. Treba da bude teška. Kontrirajte kada indikator trzaja pokaže da je riba ponela mamac. Mesto pecanja pre poèetka dobro nahranite. Od biljnih sastojaka tu su hleb. kao što su korica hleba i treset. plovkom i bolonjez tehnikom. Primama koja to može uraditi mora u sebi imati elemente koji prilikom raspadanja isplivavaju. Ugriz kesege je karakteristièan. U ovakvim sistemima kesega se nalazi na velikoj udaljenosti od obale i treba joj “dobaciti” mamac. dok ribe riju po primami koju ste upravo bacili. U tom trenutku treba kontrirati i kaèenje je zagarantovano. Najbolje je da se vrh štapa opremi nekim indikatorom trzaja. ražene i ovsene pahuljice. Jedini razlog zašto želimo kesegu da dignemo sa dna je pecanje plovkom na mestima gde je dubina jako velika ili dno preterano zatravnjeno i prekriveno panjevima. kukuruzni griz. sitne gliste i komadiæe glista. tamna i lepljiva. mleveni keks. hranjiva. Nakon toga. a nakon toga se položi. Lov plovkom se ni u èemu ne razlikuje od lova bodorke plovkom. larve komaraca. Od primame se formiraju lopte velièine mandarine i sa oko 1/2kg hrane nahrani se mesto pecanja. Prisustvo kesega primetiæete po pojavi mehuriæa na površini vode. Zato kada jednom primamite ribe. a dohranjivanje vršite samo hranilicom. Kesega se može pecati dubinskom metodom. Najbolje je formirati loptu od biljne primame. U sebi može da sadrži samo biljne sastojke. prihranite opet i èekajte. drži mamac u ustima i najzad krene u jednu stranu. koji izlaze iz dna. Imajte na umu da kesege ne vole dodatna dohranjivanja mesta. To ih može uplašiti. Zabacujte uvek na isto mesto. Za uspešan ribolov primama je esencijalna. na isto mesto se zabacuje sistem sa hranilicom u sluèaju da je dubinski metod u pitanju. pa je opasnost od kaèenja velika.16 mm. Koristi se karbonski štap dužine od 3 do 4 m. Za razliku od deverike. Lov dubinskom metodom je najèešæi na jezerima i sporotekuæim vodama. a onda u njenu unutrašnjost dodati životinjske komponente.14 do 0. skrob i pšeniène. Plovak prvo blago izroni. Najlon treba da je od 0. Na kraju najlona treba da se nalazi hranilica. hleb i gliste su najèešæe korišæeni. kuvano žito. Plovkom se obièno lovi na tekuæim . što je znak da je kesega uzela mamac. kesegu možemo adekvatnom primamom diæi od dna ako nam je to cilj. Od mesnih sastojaka treba koristiti mesne crviæe. Pribor za ovakav lov opisan je na poèetku teksta.Ribe naših voda 69 njima mesni crviæi. Štap postavite u pravcu toka reke.

70 Ribe naših voda vodama. kao što su reke i kanali.10 do 0.20 mm. kako bi se pri rastapanju primame èestice primame skotrljale pravo do mesta gde vozimo plovak. Plovak treba da je masivan sa veæom nosivošæu. Na špulnu se namotava najlon debljine 0. Antena olovka je velika i na vrhu ima kuglu. Montira se jedna udica velièine od 10 do 18 na kraj najlona. Lov kesega bolonjez (Bolognese) tehnikom dolazi iz Italije i tamo je koriste ribolovci na brzim vodama sa jakom strujom. ribolovac zabacuje sistem nizvodno i pušta da ga struja nosi na željeno mesto. Za optereæenje koriste se dva veæa olova. Pored kesege. Kontrira se kada riba ponese plovak na jednu stranu. crnooku i nosaru. Tehnika ribolova je jednostavna. Udica je na predvezu dugom oko 50cm i vezana je virblom za glavni najlon. YX . ovaj sistem pecanja može biti odlièan i za druge vrste deverika. Vrh štapa stoji podignut i u svakom trenutku može da da kontru. Da bi ribolov bio uspešniji voda se dohranjuje i to malo uzvodnije od mesta gde leži mamac. Na ovakav štap postavlja se kvalitetna mašinica. Za ovaj tip pecanja potrebni su karbonski teleskopski štapovi dužine 5 do 7 m.

laganu mašinicu sa namotanim najlonom precnika 0. Sezona parenja im je sa proleæa. a analno i ventralno peraje postaje im crveno. Najuspešniji mamac je skakavac. ceo se postupak ponavlja. Uprkos klenovoj velikoj sposobnosti prilagodjavanja. Ako ne zagrize posle nekoliko sekundi od zabacivanja. Iako kod zabacivanja ne Lov klena 71 .25mm. što posebno važi za starije primerke.Klen Leuciscus cephalus sim severne Skandinavije i ostrva u Mediteranskom moru. O Na rekama koristite plovke. U nizijskim rekama. sasvim mali plovak i udicu. Ženka polaže izmedju 50. Klen se hrani i životinjskom i biljnom hranom. on ipak najradje naseljava tekuæe vode sa tvrdom podlogom. najèešæe se zadržava ispod brana i zapreka u vodi gde se hrani. Nakon izvaljivanja. Grublji udar udice sa mamcem i plovka o površinu vode izaziva klena da zagrize èak i da nije gladan. U tom periodu mužjaci. Mlade ribe se drže u jatima.000 i 200. Veliki primerci se hrane drugim ribama i žabama. pa èak i neke ženke dobijaju taèkice po telu. klenovi rastu prilièno sporo. ali se mogu koristiti i krupniji insekti i leptirovi. Klenovi su izuzetno stidljive ribe. klen naseljava celu Evropu. Pri zabacivanju udice nije potrebno voditi raèuna da mamac što laganije padne na površinu vode. najbolje velièine oko broja 12. U pastrmskim vodama smatra se nepoželjnim jer proždire plemenitu mladj i ikru. Naroèito je zanimljiv lov na "pec". mladj jede zooplanktone. dubinke bez i sa hranilicom kao i dubinku sa slobodnom špulnom. Duže èekanje nema smisla. Živi kako u slatkoj tako i u brakiènoj vodi.180. Kreæu se tik ispod površine vode. Pribor koji se koristi može biti sasvim skroman. èak proždiru i plodove koji padaju sa priobalnog drveæa. dok odrasli primerci žive zasebno. koji je specifièan za manje reke. odakle mogu da reaguju na svaku opasnost.000 jaja. Dovoljno je imati vitak štap srednje dužine. ali i u Baltièkom moru. Uprkos svojoj velikoj proždrljivosti.

Potezanje treba da bude kratko i dovoljno energièno da bi se udica sigurno zabola. naroèito ako su klenovi na površini vode. kapidubinskom metodom sa quiver.5 kg. Zakaèenom klenu ne treba dozvoliti da se izbacuje iz vode. on uspesno oslobadja udice pre nego što ga izvuèemo na obalu. Kada klen uzme mamac.talci se uglavnom nalaze u barama i jezertipom. Najlon treba da bude ima. veæih voda. uèiniti da se hleb uzvodno raspada i kondok struna nije još zategnuta. uskim vodama trudite se da doseg.8 do 2. Kada se zauzme dobra pozicija za zabacivanje. Ovo æe lem je što u toku tonjenja mamaca. Ako na njega krene sitan primerak ne treba mu dozvoliti da ga on zgrabi. Osnovni princip je da treba da · Najbolje vreme za klena je od oko sat stavite minimalno olova. nosivosti 1.U jurnjavi i otimanju za plen koje tada nastane udicu obièno proguta najkrupniji klen iz grupe. Udica · Vodi prilazite oprezno. mestu za ribolov treba priæi što tiše. Kapitalci teški i više od 2 kg su daleko redji i oprezniji. štapom sa kratkim najlonom ili · Iako su klenovi ribe tekuæih voda. zakratko se saèeka i kada se uverite da su klenovi ostali tu. ali se i oni ponekad ulove. Bolje je baciti par stisnutih sitnih komada Premeæe ga u ustima i ako oseti primame na mesto pecanja i nekoliko gruotpor odmah ga ispušta. Najveæi prob. Èest razlog gubljenja ulova · Prihranjivanje na malim vodama nije od je prekasna kontra. ali može pomoæi. neuobièajen pomeraj najlona. što je mnogo trzaj klena neæete ni osetiti na štapu bolje od stalnog ubacivanja loptica koje pa je potrebno dobro paziti na svaki æe zasigurno zaplašiti ribu. jer se tada. Krupni klenovi velièine od 8 do 4.72 Ribe naših voda mora mnogo da se pazi na narušavanje tišine. · U nekim vodama postoje jako veliki Na kanalima i drugim primerci klenova koje je teško uhvatiti. bez naglih pokreta. u veæini sluèajeva. uzima mamac obièno dok još tone. veæ ga povlaèenjem najlona spreèiti u tome. klen presudnog znaèaja. nego uslediti brza kontra. Mamac treba da padne 20-40cm ispred uoèenog klena. Dubinski vremena pre zalaska sunca pa sve do tri metod lova se primenjuje za vreme sata nakon zalaska. poèinje se lov.bacati velike lopte primame.Pokušajte sa mrtvim kederom ili sardinete suprotnu stranu obale dugim nom u priobalju pred sumrak. Klenovi koji se love na taj naèin su teški 100-300 grama. naroèito u proleæe i u . Naime. Na oko 20 cm su oprezni i na najmanji šum u stanju su od udice dodajte još jedno olovo da pobegnu na sasvim drugi deo vodenog kako bi primorali mamac da leži na toka. Ovde mora menèiæa navlaženog hleba uzvodno. dnu. blagi stantno primamljuje ribu. pre kontriranja vrh štapa treba spustiti što bliže površini vode.

Obratite pažnju da se klenovi nalaze obièno pri obali. Takodje mogu se koristiti i leptiri velièine 0 do 3 i male kašike. a sa olovom za zimske uslove pecanja. BT. Kada je reka bistra. kocke mesnog nareska i kukuruz šeæerac. kad klen iz dubine osmatra površinu vode i kada æe vašu varalicu brzo spaziti. durbaci. MN. možete prihraniti željeno mesto mesnim crviæima. Ružno paèe( BIS. konopljinim semenom ili kukuruzom šeæercem i èekati da se klenovi pojave pa pecati jednim štapom. Kada je voda bistra. GRT. Koristite fiksno olovo težine 50 g. komadom nagnjeèenog voæa. mesnim crviæima. Doba dana i nije toliko presudno. Klenovi su aktivni uvek.5 do 4. a nakon toga. sa minimalnom kolièinom olova potrebnom da se mamac nadje na dnu. u senci ispod krošnji drveæa koje natkrivljuju površinu vode (ako su ta drveta još dud. Najbolji trenutak za klena je onaj odredjen promenom nivoa vode. Kod mutnih voda. ali sumrak ipak daje najbolje rezultate kad se love krupni komadi. Bolje je onda zabaciti više dubinki i èekati ili koristiti metod pecanja sa dva štapa. neæete koristiti sve ove mamce svaki put kad odete u ribolov. SD. Koristite pola sardine ili durbaka. Ukoliko dodje do trzaja. kao i u zimskim uslovima ta varijanta ribolova retko uspeva. Zabacujte varalicu nizvodno i popreèno na tok reke. hlebna ruža i kukuruz šeèerac su se pokazali najboljim. suvom krvi. Tu su i hlebne ruže. tvisteri i šediæi velièine 2. Jedan zabacite na 4 do 5 m od obale. Klen je svaštojed i može se pecati na skoro svaki mamac.Ribe naših voda 73 kasnu jesen. Kada je voda mutna. Naravno. za par dana da opadne na 15 do 45 cm ispod proseènog nivoa. Na drugom štapu ponudite komadiæ mesnog nareska na dlaci i zabacite dalje u glavni tok. Nikako ne treba zaboraviti lov klena varalicom. bolje je koristiti što aromatiènije mamce (crvi. Tu je i korica hleba slobodno vezana na udiciu bez olova za letnje. biæe to još dok mamac tone. Prvo treba da nivo poraste za oko metar. Olovo postavite 5 do 15 cm iznad udice. uz obalu obraslu kupinama ili medju potopljenim panjevima i granama. glog ili trešnja eto objašnjenja zašto se i na ove biljne mamce može uloviti klen). male glavinjare imitacije žaba i riba. Lov æe vam tada doneti velike klenove. Možete probati sa sirom. posebno kupinama i dudom. Ovaj metod se najèešæe primenjuje u popodnevnim satima. Od varalica treba koristiti voblere od 3 do 5 cm . FT i SGT(SLN))*. BS. skakavcima ili puževima. P. Leti možete probati i puža. BASS)* ili Zoranovi vobleri od 5 cm boje crno-bele i zlatno-crne. RH. prirodne i veštaèke mušice i živi insekti. BGI. G i u mutnoj vodi GFR. Na ovim mestima klen saèekuje svoj plen bilo . kao što su Rapale(Countdown i Mini Fat Rap u boji i S. RT. glistama. DOR. sir ili mesni narezak).

Opet vam je na varalici bio klen. osetio otpor. Dovodite varalicu do kraja i primeæujete da je u pitanju klen. Kao zamena za pravi mušièarski pribor može se koristiti i vaser kugla. vodite je kroz vodu. Klen je uzeo varalicu. odluèno i kratko. Da bi rešili ovaj problem važi ista napomena kao i kod pecanja plovkom. “Veliki uzima ne no” . tanak najlon bez olova i veštaèka mušica (zlatna. Od mušica su se najbolje pokazale imitacije bumbara. Povlaèenjem vrha štapa gore dole menjate dubinu . U toku vuèenja osetite otežanje i pomišljate da je u pitanju trava ili komadiæ kese. oseæate blag trzaj. ona pada. Ponekad se za vreme sunèanog i toplog dana klen okuplja na samoj površini vode i tada ga je moguæe loviti strimerma i mušicama potezaljkama koje se mogu kombinovati sa voblerima ili leptirovima. prepoznao da “to” nije za jelo i ispljunuo je.yu .co.ribolovaèki-magazin. Moguæa su tri scenarija koji vam se mogu dogoditi pri vodjenju varalice: · Bacate varalicu. · Bacate varalicu. · Treæi scenarij je dosta èest. malo je poneo. a levo desno mesto varalice. oseæate (a vrlo èesto èak ni ne osetite na štapu. insekti koji sleæu na vodu ili upadaju sluèajno u nju ili plodovi koji padaju sa krošnji. kontrirate i ništa.74 Ribe naših voda da su to ribice. zula i veštice. U veæini sluèajeva ovakav klen æe se pri izvlaèenju otkaèiti. Dakle na tom mestu treba pecati i bacati varalicu.3 : Tibor Mesaroš. Jedino rešenje je da prilikom namotavanja najlon držite uvek nategnutim. Desilo se da je klen uzeo varalicu još dok tone i dok najlon još nije bio zategnut. Umesto mušice istim principom se može loviti i na malog skakavca (i zelenog i braon) i popca. Pravovremena kontra je najbitnija. veæ samo vidite da je najlon poèeo malo brže da se zateže) blagi trzaj i nastavljate da namotavate. I ovde je jedino rešenje kontra i pri najmanjoj promeni optereæenja. jer nije dobro zagrizao mamac. Pored vodjenja varalice može se na bržim vodama koristiti i tehnika “lerovanja” . te stoga niste ni osetili trzaj. Posmatrajte najlon još dok tone i na svaki sumljivi pokret najlona najbolje je da kontrirate. koèijaša. A *Za informacije o tipovima i bojama varalica korišæen tekst iz Ribolovaèkog-magazina br. crni palmer i aleksandra) ili sveže uhvaæeni skakavac ili popac. Varalicu po pravilu klen uzima naglo.http://www. koji ju je okusio i osetio da nije za jelo i ispljunuo. koja vibrira pod dejstvom toka vode. posmatrate vrh štapa i kontrirate odmah pri najmanjem trzaju. Varalicu dovodite do vode i ponovo zabacujete.zabacivanja nizvodno i zadržavanja varalice na jednom mestu.

K Lov kleniæa Kleniæ prihvata sve vrste hrane kojom se hrane i bodorke.000 do 27. kleniæi migriraju nizvodno. osim voda Škotske i severne Skandinavije. Kleniæ je obièno težak 100 do 200 grama. Sa dolaskom jeseni odlaze u dublje vode. Poèinje da se razmnožava u treæoj ili èetvrtoj godini života. jata se opet okupljaju i prezimljavaju u najveæim dubinama. uglavnom blizu dna na kome jede insekte i njihove larve. U mutnim vodama voli da se hrani glistama koje bivaju sprane sa zemljišta nakon kiša. kako vreme otopljava kreæu ka glavnom toku i veæim dubinama. Kada dodje zima. nekada i na peskovitom dnu. Naseljava mesta gde se ulivaju brzi potoci. U toku veèeri i noæu isplivava na površinu gde lovi insekte koji padaju na površinu vode. konoplja ili grahorica posebno u zimskim mesecima kada insekata nema. Ženka polaže od 3. Kreæe se u manjim jatima. Kako ribe rastu. puževe.Kleniæ Leuciscus leuciscus leniæ naseljava skoro celu Evropu. tako se jato raspada na manje delove. U tom periodu na telima mužjaka javljaju se pege. Nakon izvaljivanja mladj se sakuplja u velika jata. ukljuèujuæi i hlebnu pastu. Kao i bodorke rado se zadržavaju ispod krošnji koje nadvisuju vodu. I dalje vole da se zadržavaju u brzim i turbulentnim vodama. bujice i reke. Sa proleæa nalaze se u mirnijim delovima toka. ružu ili lopticu je isto toliko popularan kao i žito.000 jajašaca velikih 1 do 2 mm u preèniku. Polaže ikru na podvodnom bilju li njihovom korenju. èak i u junu. Za razliku od veæine riba koje se sele u zvodno da bi se parile. koricu. Veliki broj 75 . Hleb. a maksimalna masa mu je 400 grama. u periodu od marta do maja. ali se jata dele na manje grupacije. Sezonske migracije jata kleniæa ista su kao i jata bodorki. Pri temperaturi od 13OC mladj se izlegne nakon 25 dana. ikru i riblju mladj. Parenje je zajednièko za celo jato. ali nakon par nedelja. U hladnim vodama mrest se odvija nešto kasnije. hvatajuæi insekte i plodove koji padaju sa njih.

uholaèe. lièariti. èuvarke. mora se voditi raèuna vodama.70 kg. a ako duže vreme pecanje. Kao podvez koristite najlon nije redak sluèaj da iskoèe iz otvorene nosivosti od 0. Na prostranim rekama. U plitkim rekama. · Kleniæi brzo trzaju.oprezno priæi vodi i uoèiti jato.18 mm nosivosti 0. ostavite štap bez izvlaèe.9 · Obratite pažnju na živahnost kleniæa. ali da omoguæi dovoljno zabacivanje. što je više moguæe kako bi ubrzali kontru. kako vas ribe ne bi videle. posebno gde · Leti potražite kleniæa u dobro aerisanim je voda èista. Drugi naèin ribolova koji se da smanjite broj zabaèaja za tri puta. . U kesu stavite crviæe. prihranjujte mesto svaki put kad Bolje je pecati dubinskom metodom ili zabacite rasipanjem male kolièine plovkom sa mamcem na dnu nego vara. Mamac je mesni crviæ. Najbolje je sele u dublje slojeve. · Zimi æete najèešæe uhvatiti krupnijeg jer se jato neprekidno kreæe. kg. najlon debljine do 0. Kao primamu da proverite sledeæe tri stvari: · zategnite najlon izmedju plovka i štapa raspite jednu šaku mesnih crviæa. koji æe se malo po malo rasipati u nemojte jako kontrirati. Povucite blago i vodu. Na taj naèin æete moæi u vodi.45 do 0. ispod vode. Sa jeseni i u zimu oni se obièno da vas riba ne vidi. Velika je verovatnoæa da se riba na njih veæ navikla i da æete sa njima imati najveæi uspeh. Pribor mora biti fin. plovak što lakši.struja æe omoguæiti titranje mamca nja udice napolje. Ne bi bilo loše da je ono kontrirate na svaki trzaj bez uspeha treba skriveno iza obalnog bilja. a zreo plod zove kao mamac na udici. · kada pecate na prostranijim vodama. Odaberite pogodno mesto za gavaju statiènu i ubarenu vodu. Koristi se lako olovo tim mesnim crviæima. Zabacujte udicu nizvodno. U toku pecanja treba menjati dubinu. jar su sitnije riba manje aktivne. osetiæete da li ste ili niste zakaèili ribu. kleniæa. Ukoliko ulazite u vodu. gde je struja jaka i tok dubok. uvek izbe. stenice i vodeni raèiæi i crviæi mogu se koristiti kao mamci. vagler ili klizeæi plovak èine dobar izbor.dubokim vodama je lov dubinskom metodom. a sa njime i Kasteri i crvene gliste su dobar mamac. uvek pogledajte oko vode kojih insekata ima. Udice velièine 18 do 20. Ipak. nije loše da · reagujte samo kada plovak stvarno ode o bok vežete platnenu kesu sa dve tri rupice. primamljujuæi ribu.mesnih crviæa. Štap dug od 3.5 do 4 m. Vodena Ukoliko niste. Leti. mesni crviæi.76 Ribe naših voda pecaroša koristi zrnevlje konoplje kao primamu. Bitno je da prvi zabaèaj bude sa dalje može koristiti i u plitkim i u strane mesta gde primamljujete ribu rasu. Sa živim mamcima uvek treba eksperimentisati.

Možete koristiti obe tehnike i bacanje mamaca nizvodno ili popreko toka uz neprestano privlaèenje i “lerovanje” mamca na jednom mestu korišæenjem reène struje. O . Štap se drži u ruci i reaguje se odmah i na najmanji trzaj. Koristi se i mokra i suva mušica ravnopravno. U plitkim vodama zabacujte preko jata. Može se zabacivati i uzvodno i nizvodni. Obratite pažnju da se oko kleniæa obièno mogu naæi i klenovi. Ugrizi se manifestuju kao blago zatezanje najlona. koji æe se pod uticajem struje jednostavno kotrljati nizvodno i pokretima mamiti ribu. tako da podizanjem vrha štapa dovedete mamac u samo jato. sve vrste muva i leteæe mrave. a ponekad i po trzaju vrha.Ribe naših voda 77 koje se nalazi oko 10 cm iznad mamca. Ovakve mušice padaju na površinu vode sa grana drveæa ili iz rojeva koje se roje iznad površine vode. Njih æete razlikovati po konveksnom dorzalnom peraju koje je kod kleniæa konkavno. Svaka sitna mušica se može iskoristiti. Kada nemate pri sebi veštaèkih mušica. popce. Prezentacija mamca je bitna pa mora biti prirodna. Pecanje mušicom je najinteresantniji naèin ribolova kleniæa. ali neki pecaroši vole da zakaèe i jednog mesnog crviæa. probajte sa pecanjem sa vaser kuglom. ali je dobro uvek pogledati koji se insekti nalaze oko vode i naæi najslièniju imitaciju. Najefikasniji metod ribolova kleniæa u plitkim vodama je pecanje na crva bez imalo olova. Koriste se iste mušice kao i kod pecanja klenova. koristite one prave iz prirode oko vas. Vešt ribolovac bi trebalo da upeca svaku treæu ribu koja trzne. jer su mu oni i prirodna hrana. Kuglu postavite oko 80 cm od udice ili mušice i koristite maksimalno tanak najlon bez imalo olova. Kleniæ najradije uzima skakavce. Zabacite uzvodno mamac. On je primenjiv na manjim potocima i brzim rekama. Uvek tražite takva mesta jer se na njima i skupljaju jata kleniæa kako bi se hranila. Ukoliko nemate odgovarajuæi mušièarski pribor.

Izuzetno lièi na sitnu mrenu ali ima jedan par brèiæa dok mrena ima dva para. Nema neki privredni znaèaj izuzev u Francuskoj u kojoj se od nje pravi jedna vrsta nacionalnog jela. puževima i zglavkarima. Najbolji period ribolova je od avgusta do septembra. Iako nije èesta u dubokim bazenima. Kao mamac koristite gliste i mesne crviæe. gde se hrani sa dna larvama insekata. a leti se pomera u pliæe vode do 2 m. Naseljava sva moguæa staništa od planinskih potoèiæa do bazena. topla voda srednje jako struje i kameno ili pešèano dno. Pre poèetka ribolova. štapom zamutite vodu. Peca se finim priborom sa dve udice velièine 12 u razmaku 8 cm jedna od druge sa mamcem prezentovanim na dnu. U toku zime odlazi u duboke vode. Ovo æe delovati kao alarm za krkuše i jato æe se pojaviti da se poèasti životinjicama dna koje ste upravo izvadili. Nastavlja sa hranjenjem i u toku zime sa tim što se seli u veæe dubine. rijuæi po dnu. Po položaju usana može se zakljuèiti da se hrani sa dna larvama insekata. Mresti se od maja do juna iznad kamenitog tla obraslog travom. Nakon 2 do 3 godine krkuša postaje polno zrela. Lov krkuše 78 I . Ponekad se èak nalazi i u morskoj vodi sa manjom koncentracijom soli. južnoj Italiji i Grèkoj i to sa veæim brojem podvrsta. K Krkušu možete naæi u gustim jatima u vodama sa jakom strujom.Krkuša govedarka grundl pištavac Gobio gobio rkuša naseljava sve evropske vode sem one u Skandinaviji. Škotskoj. u njima može porasti izuzetno krupna. Ova tanušna srebrna ribica je ukrašena crnim taèkama po celom telu i perajima. Usne mogu da joj se transformišu u tubu kojom je u stanju da isisa životinjice iz tla kao usisivaè. Njegov životni vek je oko 6 godina i maksimalno poraste 15 cm. Pirinejima . U centralnoj Evropi ovom ribicom hrane svinje. U prirodi ona je hrana veæim predatorima. puževima i zglavkarima. Potrebna joj je bistra.

krupatica je nešto deblja sa krupnim i svjetlijim ljuskama na bokovima. Za godinu dana mladj izraste na dužinu od 6 do 8 cm. K 79 . Mesta parenja èesto deli u isto vreme sa crvenperkom.000 jajašaca na vodenom bilju i ostalim potopljenim objektima.000 i 109. veæ u 2 do 3 navrata. mrtvajama i rukavcima. Traži mirna mesta. jezerima. Obièno naraste 16 . Može živeti do 16 godina. može se toliko namnožiti da cela populaciju. Pre parenja mužjacima se na glavi i telu pojavljuju male košèane izrasline. Nije posebno kvalitetna riba. Mužjaci postaju polno zreli nakon druge godine. Nije retko da se krupatica u toku parenja ukršta sa deverikom. omiljena je medju pecarošima koji zimi izlaze na vodu. deverikom i bodorkom. dok kod deverike pretežno preovladava crna boja i zlatna boja krljušti. Ona koja padnu na dno uginjavaju zbog nedostatka kiseonika. ali zbog svoje osobine da zimi ne miruje. sa kojom se èesto meša. Za razliku od deverike. Sam mrest se dešava u sumrak i u zoru. Mladj se hrani zooplanktonom. Krupatice se od aprila do juna približava obali kako bi se parila. Ne polaže svu ikru odjednom. gde se krije u dubokim slojevima vode. dok se odrasle ribe hrane larvama.Krupatica krupatka blika Blicca bjoerkna rupatica naseljava sve vode Evrope. sem voda Skandinavskog poluostrva i Britanije. Jajašca su lepljiva i kaèe se za objekte u vodi. zbog nedostatka hrane postane zakržljala. U tom periodu postaju izuzetno teritorijalni braneæi je od drugih mužjaka. Ženke polažu izmedju 11.18 cm i do 1 kg težine. crvenperkom i bodorkom stvarajuæi neplodne hibride. insektima i delovima biljaka. Krupatica se izleže nakon 10 do 14 dana. ka što su panjevi i krupno kamenje. a peraja su joj na vrhu žuækastonarandžasta. Najviše se zadržava u donjim tokovima reka. a kod deverike 51 do 60. U severnom delu areala koji naseljava parenje se odigrava sve do jula. U vodama gde su grabljivice retke. a ženka nakon treæe do pete godine. Broj žbica na lateralnoj liniji je kod krupatice 44 do 48.

Štap treba da je što duži (i do 10 m). kad ostale riblje vrste padaju u stanje hibernacije. Da bi smo u zimskim uslovima lovili ovu ribu potreban nam je vrlo osjetljiv pribor.5 g. Hrani se iskljuèivo na dnu jeduæi puževe. Za zimski ribolov koristite fin dug pec štap kojim možete precizno da plasirate mamac na željeno mesto. larve insekata ali i bilje. ne morate sistem odmah da vadite van vode. Ali. Udica treba biti od broja 18 do 20. durbacima. Velika jata preokreæu velike oblasti mulja u potrazi za hranom. Ponekad je moguæe naæi mešovito jato krupatica. glistom i hlebom. riba se polako. zglavkare. Udice se mamèe: hlebom. Najlon treba da je nosivosti oko 1. ali sigurno vraæa na hranjeno mesto. a predvez 0. a udice ne treba da su prevelike jer ih mamèimo uglavnom sitnim mamcima: mesnim crviæima. Ukoliko lovimo dubinskom metodom na vrh štapa je dobro staviti neki od detektora trzaja.0. Moramo spustiti mamac na samo dno i to dalje od obale. Zimi sva bela riba s padom temperature odlazi u najdublja mesta u jezeru. Lovimo je iskljuèivo na dnu. sitnijim pijavicama. Ukoliko pecamo na plovak. Najlon ne treba da je jaèi od 1. Lov krupatice 80 Ribe naših voda . jer zimi nema hrane za biranje.08 . veæ ga jednostavno spustite na isto mesto. U toku cele godine sem zimi lovi se istim priborom i tehnikom kao i deverika.12 osnovni.0.10 . bodorki. tanka i vrlo oštra. Živi u velikim jatima i to što su starije i krupnije to su jata manja. potrebni su nam duži štapovi sa ili bez mašinice. pukotine na dnu i slièno. a možemo koristiti oba metoda i dubinski i lov plovkom.10 mm. nemojte oèajavati. plovci od 1 g ne dolaze u obzir jer se mnogi ugrizi ni ne osete zbog toga što riba zimi osetljivije trza. oblika iglice ili suze. pa ih gasovi iz dna i u najdubljim rekama odaju. Debljina najlona 0. gliste. To su najidealnija mesta za ribolov na ovu ribu. Što se plovaka tièe najbolji su vagler plovci sa malo veæom antenom. pod podlokane duboke obale. ali je najinteresantnija za lov zimi.5 kg. kukuruzom šeæercem.8 kg. Uz dobro pripremljenu prihranu možete vrlo lako da privuèete i nekoliko desetina ovih riba. Ako iznenada prestane da grize. mesnim crviæima ili glistama. Kad ulovimo grabljivicu ili kad ona sama ode. Štap zato na nekim vodama mora biti i 10 m dugaèak. Što se plovaka tièe najbolji su oni nosivosti 4X16 ili 0.Krupatica je najaktivnija u toku leta i jeseni. Plovak treba da je montiran da može da klizi po najlonu kako bi olakšao zabacivanje. dobro je na to mesto postaviti klizni sistem za grabljivice kako bi ulovili štuku ili smuða koji vam je preplašio ribe. deverika i kleniæa. ako i nema trzaja na tim mestima. pa ako i promašite griz.

a za predvez 0. ali samo po jednog u sluèaju da riba slabije trza. Krupatica se zimi uspešno lovi štekom. Štapom dugim i do 11 m. Hleb kao mamac nije poželjan. G . Nakon zabaèaja. U sluèaju velike hladnoæe.20 mm osnovni. Vadjenje ribe je u dve faze.0. Trzaj ribe zimi je oštar i kratak i vrlo se èesto dogodi da se riba sama i upeca. što je za letnje pecanje ove ribe nekad presudan trik.15 . Na taj naèin æe na udici biti živahniji. Uz šteku potrebno je da imamo i specijalni držaè ispred i rolere iza sebe.18 mm. U prvoj privlaèimo ribu do mesta na kome možemo da odštekamo sve nastavke sa šteke. Stoga koristimo tanke udice. Crva kaèimo za glavu tako da ga što manje povredimo. Debljina najlona je 0. kao i mamci su isti kao kod klasiènog pecanja na plovak. a onda se ponašamo isto kao i sa sistemom sa plovkom. Kontra kod šteke ne mora biti prejaka zbog velike poluge koju pravi sam štap. a da vi ne morate da pomerate vrh štapa. spustimo prvi deo šteke na nosaèe i dodamo joj na kraju nastavak. tanka i vrlo oštra. Što se pripreme hrane za zimske uslove tièe u 3 kg klasiène primame dodajte oko 500 g konoplje i 100 g crva. Udica treba biti od broja 18 do 20. To je bitno zato što se kugla prilikom pada na dno brže rastvara i brže primamljuje ribu. ali je najbolje koristiti male crve tzv. a zatim postepeno vlažiti sve dok se ne napravi èvrsta kugla koja ne sme biti previše vlažna. kaèimo dva do tri crva. Ako su primerci veæi. Na taj naèin æe udice vioriti u vodi i privlaèiti ribu. Hranu s crvima pomešati na suvo. Najbolji mamac za zimski ribolov ove ribe je crv. a udice na po 30 cm iznad olova. Ponovno zabacivanje usled promašaja je jednostavno. Ako koristimo veæu udicu kaèimo obiène crve. Olovo treba da se nalazi na kraju najlona. a da mi to ni ne primetimo. èak da i ne dotakne udicu. Razlog tome je taj što riba kada uzme mamac potpuno miruje na mestu. pa kad riba doðe do njega.Ribe naših voda 81 Razlog je taj što zimi zabacujete na veæu udaljenost i manji plovak jednostavno ne bi videli. jer se zimi i inaèe duže èeka na griz. Šteka je sada nameštena. a on se za to vreme jako raskvasi. Sistem vezivanja plovka i udica. mamce držite u džepu uz telo. Onda desnom rukom poguramo šteku unapred i dodamo sledeæi nastavak. jer je dovoljno samo da spustimo štap na nosaè. Zabacivanje šteke je isto kao i zabacivanje sistema sa plovkom štapom bez mašinice. a mamac na željenom mestu na sred reke. uspe lagano da ga usisa. "pinkije" jer su žilaviji i duže žive. po kojima æe šteka da klizi prilikom pozicioniranja mamca. Predvez je dužine 30 cm.

U nekim delovima sveta linjak se smatra doktorom drugih riba. Kvalitet vode mu ni malo ne smeta. Najradije naseljava sporotekuæe vode jako obrasle vegetacijom sa mekim muljevitim dnom. a rbuh mu je zuækast. planktonskim larvama rakova i insekata. kao kod soma ili cverglana. Australiju. Najèešæe se nalazi u mrtvajama. Na temperaturi od 4OC prestaje sa hranjenjem i pada u zimski san. bara i moèvara. Linjak je ugrožena vrsta i sve je manje ima u našim vodama. Sitnu i lepljivu ikru odlaže na plitkim mestima. Prvo se hrane zooplanktonom. a sa hranjenjem poèinju nakon dve nedelje. Odrasle jedinke se hrane insektima i larvama. Mresti se u plitkim vodama od maja do avgusta. ali ispod sluzi nalazi se sloj sitnih krljušti. Male sliènosti sa šaranom ima u obliku tela. Novi Zeland. crvima i drugim siæušnim životinjama koje èine faunu dna. barama i jezerima. te ga zimi i ne možemo loviti. Peraja linjaka su obla i po tome je jedinstven. Može preživeti i nekoliko sati van vode. Linjak je jedini predstavnik roda linjaka u nas. Škotske i zapadnog Balkana. Razlog je u neprestanom smanjivanju njegovog prirodnog staništa. Proseèna velièina velièina linjaka u nas je 30 do 40 cm i masa 1-2 kg. Jajašca se izvale nakon šest do osam dana. pa u vodama sa vrlo malo kiseonika i kiselim vodama ima manje riblje konkurencije i populacija mu je brojnija. Telo mu je obavijeno sluzi. Boja tela je karakteristièno moèvarno zelena dok su mu bokovi sa zlatnim sjajem. pa stoga nema ni jedne njemu sliène ribe. na vodene biljke i samo dno. Njegova sluz se smatra izuzetno lekovitom i veruje se da riba koja se oèeše o njega biva Tinca tinca L 82 . Linjak ima samo jedan par brkova. sem voda severne Skandinavije. Sardiniju. puževima i crvima sa dna koje iskopava svojom rilicom. pri temperaturi od 20OC. a prenet je i u Severnu Ameriku. a ume i da se zakopa u blato pre nego voda presuši i u njemu preživi sušu. dok mu je maksimalna dužina 60 cm i težina 7 kg.Linjak linis linj injak naseljava naše kao i vode skoro cele Evrope. rukavcima reka koje su se odvojile od glavnog toka i sada predstavljaju jezera.

Noæu ponekad izlazi iz zaklona u otvorenu vodu. Glavno olovo treba da bude oko 1 m od udice. U mulju pronalazi životinjice kao što su male pijavice ili larve insekata. Èetiri najèešæa metoda su: ribolov plovkom. Uglavnom se hrani u sumrak i ujutro. Takodje verovalo se da štuka ne napada linjaka zbog njegove mistiène moæi. Linjaci su jake i borbene ribe i pribor mora biti odgovarajuæi. Linjak se hrani skoro iskljuèivo sa dna. pijavice. primetiæete mehuriæe metana na površini vode.4 do 1. U toku zime pada u san i ne hrani se uopšte. Udice zavise od mamca i mogu biti od 16 do 18 za sitnije mamce. Veæinu vremena provodi na dnu vode. sve do malih seoskih bara koje leti postaju izuzetno tople i sa vrlo malo kiseonika. Kao indikatori trzaja mogu se koristiti fluorescentni prstenovi okaèeni na trbuhe najlona izmedju mašinice i prve vodjice na štapu. granja i panjeva najlon bi trebalo da bude jaèi nosivosti i do 5. Koristiti polupotopljen plovak optereæen sa 2 do 4 olovne kugle. preturajuæi mulj. puževima. mesni crviæi i kaster lutke su najbolji mamci. Linjaci se nalaze oko 5 m od obale. Linjak voli sve vrste mirnih voda. a 10 do 12 za krupnije. Crvena boja mamaca i primame se preporuèuje. Jedini nedostatak ovog metoda je ogranièena daljina zabacivanja. obièno sakriven u travi. Pravi trenutak za kontru je kada se najlon polako zateže. Najjednostavniji je i potreban je samo štap. ribolov dubinskom metodom. glavobolje. baštenske gliste. vrlo retko noæu. hleb. Za poèetnika. pecanje veoma osetljivim plovkom sa mamcem koji dodiruje dno i slobodnim najlonom bez olova ili plovka sa mamcem na dnu. školjkama pa nekad i sitnijim ribama. Tehnike ribolova mogu biti razlièite. Na kraju najlona možete dodati i hranilicu. Medjutim. najlon i udica. Kod pecanja sa plovkom potrebno je znati taènu dubinu vode kako bi mamac legao na dno. a linjak neæe osetiti otpor pri uzimanju mamca. nije ni potrebno zabaciti dalje. Za uspešan ribolov bitno je lokalizovati mesto gde se riba nalazi. Jedna od najveæih zabluda je da linjak jede vodeno bilje. Sa ovom taktikom. pecanje slobodnim najlonom je najbolje. migrene i mnogih drugih bolesti. Ukoliko želite da poveæate daljinu zabacivanja dodajte malo klizeæe olovce na 30 do 60 cm od udice. Od krupnijih životinja linjak se hrani glistama. Kada to radi. ali i blizu obale kako bi se nahranio. a prstenovi podižu. linjaci se zadržavaju samo na pojedinim mirnim mestima i moramo ih poznavati ako želimo da ih upecamo.8 kg. dobrim štapom veæi hlebni mamac ili crva možete baciti i do 10 m. Ukoliko se peca vaglerom treba biti od 2BB do 2SSG. Najlon treba da bude nosivosti 1. mada se može koristiti i vagler i klizeæi plovak. dok Lov linjaka . Èesto. mašinica. Ukoliko su vode pune podvodnih grebena. ali ako je teren lakši i 2 kg je dovoljno. a tu su i kulja i meso od crnog reènog puža.Ribe naših voda 83 izleèena od svake riblje bolesti. puževi golaæi. Kukuruz šeæerac.4 kg. U srednjem veku smatralo se da linjakova sluz leèi od zubobolje. mamac æe se naæi na dnu taèno gde treba. trave. U velikim rekama.

dalje. a postavljaju se dva ili tri na dlaku paralelno sa reènim tokom. izuzetno meke štapove.84 Ribe naših voda jedno olovce treba da bude na 15 cm od udice. Kukuruz šeæerac. najlon nosivosti zadržavaju duže vreme i odlaze iznenada 3. problem može biti vezivanje gornjeg èvora. Najbolje je ikakve vegetacije možete koristiti vreme od 7 satiujutro pa sve do podneva. Neæe se vratiti. Naravno ukoliko linjak uzme mamac i poène da ga nosi plovak æe skliznuti pod površinom u jednu stranu i treba onda kontrirati. Probajte crvene mesne crviæe kompletno u vodi. Pecanje dubinskom metodom se preporuèuje na onim vodama gde je potrebno zabaciti dalje. Indikacija ugriza je veoma važna kod pecanja na klizeæi plovak.6 kg i udice 8 do 10. Najlon je potrebno opustiti kako bi · Pliæaci su dobra mesta za lov linjaka u se dalo vremena ribi da ponese vreme mresta.5 cm. Dakle ako ste lovili na naèinom vezivanja jedne ili dve nekom mestu i ribe su nestale. Kasnije se povlaèi u veæe mamac pre nego što oseti otpor.5 cm. Nemojte ga pecati Ukoliko pecate na vodama bez noæu kada miruje na dnu. Pecajte na boile sa aromom jagode ili ribe. Kako se linjak hrani sa dna udicu treba postaviti na kraju najlona ispod olova koje bi bilo dobro da bude klizeæe. Pri korišæenju klizeæeg plovka. štap postavite mm. Ovaj èvor mora biti vezan iznad plovka i mora imati i malu perlicu. tražite ih udice vezane na kraj najlona. Možete koristiti po jedan 16 mm veliki boili ili više manjih u kombinaciji sa plodovima. Iznad svega linjak obožava kocke sira i mesnog nareska.8 kg i udice velièine 12 i hranilicu. Zvuèni indikatori trzaja u kombi. U ovom sluèaju plovak se uzdiže u sluèaju uzimanja mamca i udice od strane ribe.· Ukoliko je voda bez trave i podvodnih naciji sa majmunom ili savitljivim panjeva i grana slobodno koristite laku vrhom treba da se koriste kako bi hranilicu. Obièno olovo od 15 do 20 g sa standardnim retko se vraæajuæi. Najlon treba da je skoro crvene boje. vrtilice. mamac polako i nežno i ispušta ga . Ako na vrhu štapa imate Dobra velièina boila za linjaka je oko 10 indikator trzaja. Veoma je važno kontrirati kada se plovak uzdiže. najlon · Ukoliko planirate da pravite svoje mini nosivosti 1. a vrh dužine 2. Kod pravljenja primame u nju dodajte mleène proteine ili zrnevlje za ptice. bolje je da budu kubiènog nekgo 90 cm minimalno i vezan preko okruglog oblika. dubine sve do 6 m. grahorica i javorovi plodovi mogu se koristiti kao i boiliji na dlaci dužine 2. Za · Linjaci su teritorijalne životinje. a ponovo se vraæa na normalni položaj ukoliko riba odustane od mamaca. Podvez treba da bude boile. linjak obožava mamce vodom. jer je tada najveæa verovatnoæa pecanja ribe. poveæali uspešnost u pecanju. Linjak uzima i crvenu primamu. ovu vrstu ribolova mogu se koristiMedjutim u nekim delovima se ti mekši štapovi. Udica mora biti bar broj 12. indikatora postavite u nivou sa · Iz nekog razloga.

blago slatkog ukusa. Primamljivanje je jednostavno .bacite dve ili tri kugle velièine mandarine u obliku prstena na željeno mesto pecanja. U potrazi za glistama pretražite boène ivice gomile. U primamu se mogu umešati i lomljena zrna kukuruza šeæerca kao i ovsene. možete praviti sve tipove šaranskih bojlija koji su žuti. Ovih glista neæete mnogo naæi. Kontra mora biti pravovremena i snažna. Raèunajte da je linjak jak i vešt borac i da æe borba sa njim biti do trenutka ubacivanja u meredov. Kao indikaciju trzaja uzmite trenutak kada se vrh indikatora polako krene ispravljati. braon boje ili boje dna. Dakle slobodno koristite ustajale i blago fermentisane elemente za pravljenje primame. U njen sastav treba da udju hlebne mrvice. Slatko ljut i aromatièan ukus djumbira se u nekim vodama pokazao kao atraktivan. Za dubinski naèin pecanja najbolje se pokazala obièna žutorepa glista koju možete naæi u pregorelom stajnjaku. Bitno je da primama bude kompaktna. crveni ili narandžasti. ) . Linjak je mirna i plašljiva riba i jato sitne ribe oko mesta hranjenja u nekim sluèajevima može i da ga zaplaši. Primama treba da je tamna. Da bi se linjak navikao na ukus i oblik bojlija potrebno je više dana prehranjivati isto mesto.Ribe naših voda 85 na najmanji otpor. Prilikom izbora primame imajte na umu da ljinjak živi u vodama èije dno je puno mulja i materija koje se raspadaju. ali æete naæi dosta obiènih baštenskih crvenih glista koje su takodje odlièan mamac za linjaka. gliste i larve komaraca. da brzo pada na dno i tu se raspada ne dižuæi prevelik oblak. žuti rep. mada bi svakodnevno prehranjivanje bilo najbolje. jer je srednji deo previše topao za ovu vrste glista i tu možete naæi samo crnu glistu koja se nije pokazala kao dobar mamac za linjaka. pšeniène i jeèmene pahuljice. Kada se peca živim mamcima u primamu se mogu dodati mesni crviæi. ali i za mamce. melasa ili malt. Nemojte prihranjivati ponovo sve dok ne upecate par riba ili bar jednu krupniju jer æete rasplašiti ostale. sitni i slatkog ukusa. Prehranjivanje mora biti najredje svakog treæeg dana u isto vreme. Pecajte u centar tog prstena. kukuruzne pahuljice i griz. kako joj ime i kaže. Ona za razliku od lauferke ima. Primama u ovom sluèaju treba da budu isti takvi bojliji i to bar 100 komada. Ukoliko pecate na bojlije.

bokovi su žuækasti. lipljen lovi i sitnije ribe. U vodama koje su hladnije i oko kojih živi manje insekata. jed- Lov lipljena 86 . Lipljen je dugo smatran i ubrajan u porodicu pastrmki. od koje se još razlikuje i po relativno malim ustima. branama i ustavama. Boja tela je metalno siva u osnovi. Mala usta su i razlog korišæenja sitnijih mamaca pri lovu lipljena. Zadržava se na mestima gde se voda kovitla i prelazi iz mirnog u brži tok. L Lipljen je brzi lovac na mušice. i onda. U rekama sporijeg toka može se naæi na mestima gde je voda najbrža. hladnu vodu do 20OC. šljunkovitim ili glinenim dnom u kojima živi u jatima od po desetak do stotinu riba. pužiæi i mušice koje lovi u svim slojevima vode. Telo lipljena je uže i duže od pastrmkinog. Lipljen se razmnožava od marta do maja pri temperaturi od 12oC i polaže oko 10. ili samo dodiruju u letu vodenu površinu. veæ je osetljivim usnama i nepcima oproba. dok su najveæi ulovi i do 2. kao što su planinski potoci. Ledja su zelenkasta sa okruglim crnim pegama. Za razliku od drugih riba. punu kiseonika. Retko se ili uopšte ne može naæi u mirnim i statiènim vodama. ako nije po ukusu. u pliæim i širim delovima sa èvrstim dnom bez mulja. koje padaju. on nikad ne proguta odmah uhvaæenu mušicu. Najviše voli pliæe tokove sa peskovitim.000 jajašaca po kilogramu svoje mase što je i deset puta više od pastrmke. ali je u novije vreme izdvojen u zasebnu. èije žbice mogu biti duge i do 25 cm. Osnovna hrana lipljena su lièinke. na prelivnicima.Lipljen lipen lipan lipanj Thymallus thymallus ipljen naseljava skoro sve vode Evrope. sitne vodene životinjice. i po èemu se najlakše razlikuje od pastrmke. Najlakše se prepoznaje po ledjnom peraju. a stomak beo.7 kg. Najviše voli èistu. Proseèna velièina lovljenog lipljana kod nas je 750 g.

Veoma je borben kada se nadje na udici.proleæe).Ribe naših voda 87 nostavno ispljune. Bez nje nema naèina da se lipljan prevari i uzme vašu veštaèku mušicu. Oprezniji je od pastrmke. Najbolje je loviti ga sa proleæa kad prestane mrest i sa jeseni. Jer ako ste reagovali kada je veæ probao mušicu.jesen). Ovo znaèi da ima dovoljno vremena da odredi da li je zalogaj ukusan ili nije. Potom odmah promenite mesto jer lipljen se ne vara dva puta. lov nimfom.proleæe. lipljen se nalazi na dubini od 2 m i odatle se zaleæe na površinu. Tehnika mušièarenja je uobièajena. mada se mogu ponekad koristiti i mušice za pastrmku na udici 12. Horoksova (Harrock's fly . Zlatovka (Wickham's fancy . pa teško postaje plen ribolovaca poèetnika. Bolje je loviti kada je površina vode namreškana usled laganog vetra jer nas ne vidi.5 do 4. Ono što je neophodno pri lovu lipljena na suvu mušicu je namreškana površina vode. Trudite se da mušicu ne vodite kroz vazduh iznad mesta gde æete je baciti. Jedina šansa je da voda bude blago valovita i da zbog prelamanja ne prepozna prevaru. lov varalicom i lov sa vaser kuglom. U toku leta vreme za lov je rano ujutro. Mušicu bacajte popreko ili blago uzvodno par . pliva u gornjih 30 cm vode. Boje mušica mogu biti i dreèave ( zelena. a vi osetili jak udar . Mušica se baca popreko u odnosu na reèni tok ili blago ukoso pod uglom od 60O u odnosu na obalu. Crni mrav (Schwarz ameisefliege). žuta) posebno kod fantastiènih mušica. za vreme blage kiše i oblaènog vremena. Uobièajeno je da se na najlon privežu dve do tri mokre mušice i to jedna na kraj najlona(nimfa) i po jedna na svakih 40 cm prema štapu.budite sigurni da tog lipljena neæete videti. Sa druge strane obratite pažnju na vrh dreèavo obojene strune i na najmanji znak kontrirajte. Najèešæe korišæene mušice su: Hardijeva beskrila (Hardy's Favourite). Od tehnika ribolova lipljena mogu se koristiti više osnovnih metoda: lov na mokru mušicu (podvodnu mušicu). Razlog je vrlo jednostavan: za razliku od pastrmke koja kada se hrani insektima sa površine. Mušica se obièno veže na udicu 14 do 18. narandžasta. jer vrlo èesto to uplaši lipljena. U trenutku kad krene i zaleti se na mušicu treba zaigrati štapom. U lovu lipljena veoma je važno. Mokra mušica se najbolje pokazala u toku kasne jeseni i zimi kada je lov suvom mušicom otežan. crvena. dobro se sakriti. Gouverner (Gouvernor . leto). Kozarica (Zeigenfliege proleæe. metalik. Štap za ovu tehniku treba da je bar 3 m dug Struna plutajuæa (DT 4 ili T5) fluorescenta kako bi se lako primetio trzaj ribe dužine 3.5 m. Ova tehnika je preporuèljiva i kada je površina vode mirna. lov suvom mušicom (površinskom mušicom). ili predveèe. pa je ribi olakšano prepoznavanje mamaca. leto). Koriste se mušice velièine 14 do 16 u proleæe i 12 do 18 leti i u jesen.

podižete vrh štapa i nimfa kreæe nagore. Pri zabacivanju trudite se da što nežnije spustite kuglu na površinu vode. Boja bakra èak može da deluje vrlo stimulativno na lipljena. mušice se premazuju specijalnim kupovnim silikonskim sredstvima. Kako je cilj dovesti nimfu što pre na tu dubinu. U skluèaju da struna prva padne. C .1 ili 0. a tanak najlon na koga vežemo nimfu i do 1 m. ona se èesto otežava olovcetom ili još bolje bakarnom žicom.08 do 1 mm. moguæe je koristiti i rastvor parafina u benzinu.08 mm. Nimfu treba oživeti. Zbog jakog udarca vaser kugle o površinu. Njegova debljina je od 0. ali je verovatnije da se takve pojave dešavaju na vodama gde nema dovoljno insekata. Radi održavanja karakteristike suvih mušica da plutaju. pa je lipljen primoran i nauèen da jede sitnu ribu. boja tela nimfe može biti dreèava i ova kombinacija èesto jeste dobitna. Navežite dve do tri mušice na najtanji moguæi najlon debljine tek 0.20 mm. veæ samo da zategnete najlon. Ovaj manevar može pokrenuti lipljena da napadne nimfu. Ima nekih informacija da su krupniji komadi lipljena napadali žuti meps velièine 2 i 3. potrebno ju je ispucati i protresti ili ostaviti na toplom da se prosuši. a glavni najlon 0.88 Ribe naših voda metara iznad mesta pecanja i vodite je ujednaèeno par metara ispod mesta. Struna treba da bude duga 4 do 5 m. smanjiæete verovatnoæu da lipljen zagrize. Dobro je da zabaèaj bude nizvodno kako bi mušica pala pre strune. Nimfom se peca u donjem i srednjem sloju vode. Može se probati sa lovom lipljena vaser kuglom i tankim najlonom na èijem se kraju navežu suve mušice. Predvez treba da je što tanji 0. Lipljen èesto uzme mušici neposredno nakon što dotakne vodu te stoga budite uvek na oprezu. kugla se postavlja na kraj najlona.1 mm . Ova varijantu koriste pecaroši koji nemaju adekvatan mušièarski pribor. Kada nimfa dodje na mesto i dubinu na kojoj mislite da je riba i gde je ona može osmotriti (imajte na umu da lipljen èesto neæe da napadne mamac dalje od 50 cm). Kako riba dolazi iz dubine i nakon uzimanja ponovo kreæe nazad. Vaser kugla takodje što manja. Sa druge strane. retko se stvarno može prevariti lipljen. bolje je da ne kontrirate snažno. ali postoje informacije da je bilo i takvih uspešnih sluèajeva. a to se radi na sledeæi naèin.08 do 0. Ukoliko se mušica posle odredjenog vremena slepi.16 do 0. Ukoliko se peca morkim mušicama. Umesto kupovnog silikonskog preparata.

dok se leti povlaèi u najdublje i najhladnije slojeve vode i miruje. pa sve do sitnije ribe. utièe na njegovu slabu otpornost na zagadjenje u vodi. Glava mu je spljoštena i široka. Ceo njegov životni ciklus prilagodjen je tome. Ledja maniæa su zelena ili tamnosiva. Krajnja južna taèka njenog areala su pastrmske vode oko Plavskog jezera i reka Lim u Crnoj Gori. naseljava vode sliva Dunava. pa tako i maniæ voli hladnu i èistu vodu i pešèano dno. Koža mu je debela. Pari se i najaktivniji je zimi. na sredini brade nalazi se karakteristièan brk-jezièak. Ledjno peraje mu je dugo i proteže se do repnog koje je polukružnog oblika. bez obzira na svoju velièinu. da ni mamac ne uzima naglo. od kukaca. Pripada porodici bakalara i jedini je njihov slatkovodni predstavnik. Medjutim ni tada se ne udaljava preterano od svog gnezda. posebno leti za vreme velikih vruæina.Maniæ deraèa žabar menjka Lota lota va neobièna. od decembra do januara. a trbuh mu je beo. Lov maniæa je bolji kada je voda mutna i obojena. Ovo je pretežno noæna riba. Svi bakalari su ribe hladnih mora. a vreme oblaèno. glista i ikre. Maniæ može dostiæi težinu i do 3 kg. Maniæ je svaštojed i hrani se svime što može da uhvati. Toliko je lenj. pa je neophodno da pecaroš zna taèno mesto njegovog zadržavanja kako bi ga upecao. a ispod donje usne. vrlo interesantna i retka riba. Možda baš to. jer tada kreæe u potragu za hranom. ali raste vrlo sporo i treba mu mnogo godina i hrane da poraste toliki. što pripada familiji morskih riba. sa belièastim šarama. ali je danas vrlo retka riba. insekata. O Lov maniæa Maniæ je riba dna i danju je vrlo lenj. obrasla sitnom krljušæu preko koje se nalazi sloj sluzi. 89 . Nekada je u Dunavu bilo izuzetno mnogo maniæa.

Može se koristiti štap bez mašinice. Iznad predveza. a na gornjoj živa. a drugom iznad olova.90 Ribe naših voda Ponašanje najviše lièi na šaransko pipkanje. Pecanje može da bude sa obale. i . Dobra je i kombinacija sa dve udice. Pre svega treba probušiti rupu u ledu ( u preèniku do 30 cm je sasvim dovoljno) i spustiti mamac na samo dno. gliste i to veæi broj nanizanih glista.25 do 0. Tanak led može biti smrtno opasan. prema štapu. Osnova pecanja maniæa je da mamac bude pravilno prezentovan na samom dnu vode. Pravi štap za lov kroz rupu u ledu je dugaèak svega 50 cm. kroz rupu u ledu i iz èamca. Ono što je prednost èamca. postavlja se klizeæe olovo težine 15 do 30 g. iako je ovo riba grabljivica. da æe ponekad i poæi za varalicom. Pecanje na varalicu. jer maniæ kada proguta mamac obièno ostaje na jednom mestu. budite izuzetno pažljivi. Takodje nije loše koristiti plovak. Ukoliko pecate kroz rupu u ledu. Iznad olova postavlja se plastièni stoper ili manje olovce. Pustite da maniæ proguta mamac i onda ga je lako izvaditi. pri lovu maniæa nemojte naglo trzati. Najbolji mamac za lov maniæa su: sitna mrtva ili živa riba (bodorka. karaš i beovica). jer je indikacija trzaja lakša. nije moguæe. a neæe da ga proguta. kuvano meso puža kao i meso iz repa reènog raka. lako ga je izvaditi. Sve tri tehnike su karakteristiène za lov maniæa. Maniæ je slab borac na udici i kada se zakaèi. radi lakšeg rukovanja. Koristi se najlon debljine 0. Kontrira se na jasan trzaj plovka. Ribari kažu da maniæ ponekad pipka tvistera. Èesto ribolovac ni ne primeti da se riba upecala. Štap treba da je maksimalno kratak. ali je neæe stiæi i progutati. Maniæ je toliko lenj.40 cm. predvez dužine 30 do 40 cm i debljine 0. jedini izuzetak je živi keder. Lov dubinskom tehnikom sa obale. U svakom sluèaju. ako mu ona prodje "ispred nosa". je najèešæi i tada maniæ dolazi na mamce koje smo punudili štuki ili smudju. niti vaditi mamac na svaki udar štapa. ako upadnete u vodu. jednom ispod.30 cm sa jednom udicom velièine 5 do 0 u zavisnosti od mamca. pri èemu se na donjoj postavlja mrtva riba. Pecanje iz èamca podrazumeva kombinaciju prve dve metode i u zavisnosti od situacije opredeljujte se za dubinski ili metod na plovak. živinska creva i sveže iznutrice domaæih životinja (jetre i bubrezi).30 do 0. pižor. je da možete da se dovezete do taènog mesta gde riba živi.

velika usta i vrlo sitna krljušt. Zubi su joj kukasto savijeni i pored zuba na usnama. Karakteristièno je da mladica ima izuzetno krupne oèi.dunavska mladica glavatica Mladica Hucho Hucho ladica je naša najveæa salmonidna riba. Po telu ima crne pege. Osnovna razlika izmedju mladice i pastrmki za vreme mresta je što one nemaju karakteristièno savijenu donju vilicu. u reci Waag. postoje i dva reda zuba na jeziku. Mreste se krajem marta i poèetkom aprila. M 91 . pa stoga i glava izgleda velika . dugaèka 185 cm i uhvaæena je na Dunavu. Mladice koje se sada najèešæe hvataju su mnogo manjih dimenzija i retko prelaze 15 kg. pa se iz toga zakljuèuje da je ona stara i autohtona vrsta. Areal prostiranja mladice je sliv Dunava. Telo joj se najviše razlikuje od pastrmkinog jer je više okruglo sa. Ženke kopaju gnezdo na pešèanom tlu u preèniku i 1.otuda i naziv u nekim delovima glavatica. Najveæa ulovljena mladica je bila teška 59. te stoga omoguæava mladici da lako pliva uzvodno i u brzim i snažnim strujama. Toliki primerak je vidjen samo jednom i to uginuli 1870 g.6 kg. Za vreme parenja boja prelazi u bakarno-ružièastu. na istoku do Crnog mora. Ledja se završavaju snažnim repom sa jakim perajima. što joj omoguæuje da vrlo brzo pliva. Škržni poklopci su takodje vrlo veliki. koja zavisi od okoline u kojoj živi.godine. a na jugu do Save i Šar planine. širokim ledjima. Glava. Može porasti i do 70 kg. ali su takve izuzetno retke. kao poèetak tela je izuzetno hidrodinamièna. Životni prostor joj se na zapadu širi do reke Treisen. Ono što mladicu izdvaja u posebnu grupu salmonida su krupni zubi. kod velikih primeraka. Glava i ledja mladice su tamnosmedja sa zelenkastom ili ružièastom nijansom.5 m i duboko 40 cm u kome leže nekoliko dana i polažu ikru odmah je nakon oplodnje zakopavajuæi. Bilo je to 1873. na severu do Karpata. U tom slivu nema bliskih srodnika. Pored dobrog vida ima razvijeno èulo ukusa.

uvek razmislite o tome kako æete izvaditi eventualno ulovljenu ribu. u toku noæi i rano ujutro. Smatra se da svaki dublji vir ima svoju mladicu. Takodje. treba posmatrati i migracije sitne ribe kako bi se u toku godine odredilo mesto gde je pecati. jer su brze reke u kojima živi mladica promenljivog intenziteta toka. Duboki virovi i kanali s uzvodnim i nizvodnim pliæim brzim ili mirnim delovima korita su najomiljenija staništa ove ribe. ugine ili bude upecana. Ukoliko jaèa mladica napusti vir. na njeno mesto se naseljava po pravilu manji i mladji primerak. Za lov mladice najbitnije je pronaæi ribu. moraju vratiti u vodu. Ponudjen mamac ribi koju ste videli osigurava ulov. Kako je voda mutna. kada odlazi nizvodno u potrazi za hranom. Leti je to predveèe. kada je ni ne smemo loviti i za vreme zime. sitne ribe prilaze obali gde je protok vode manji. Ponekada se mladica hrani sa površine vode i tada ju je moguæe i videti. što je obièno u èetvrtoj godina za ženke i treæoj za mužjake. gde se kovitla i peni jer na tim mestima ima dosta sitne ribe. Najbolji lovni tereni za mladicu su od Bajine Baste pa nizvodno do sela Crnca pre poèetka Zvornièkog jezera u Opštini Ljubovija. mladica ranije prestaje da jede u toku noæi. pa je treba pecati predveèe. kada voda nadolazi od snegova i ume biti vrlo hladna i sa dosta prljavštine. a skoro i pravilo da mladica živi uvek na onim mestima do kojih je teško doæi. ali i imati intuiciju. Mladica se ne lovi samo za vreme parenja u martu i aprilu. Jedino je ogranièenje da se ne sme loviti na živi mamac i da se primerci manji od 70 cm. Odavde riba ide samo za vreme mresta. Buduæi da su teritorijalne ribe. Za ovo moramo znati gde se riba inaèe zadržava. Medjutim treba imati u vidu da je ribolov noæu zabranjen. ne trpe uljeze u svojoj blizini. pa to daje odgovor da je i mladica tu. Primerci su zreli za mrest kada porastu preko 70 cm. U ranu jesen voda je dosta Lov mladice . Kako vreme postaje sve hladnije. Kada pronadjete ribu ili mesto gde bi mogla biti kreæe se u pretraživanje terena mušièarskim ili varalièarskim priborom. Zimi. Kada odredjujemo vreme kada pecati mladicu moramo imati na umu kada se ona prirodno i hrani. Prilikom izbora mesta. Veæ je reèeno da je sitna riba za vreme leta na mestima gde se dubina susreæe sa plitkom vodom. Svaki put kada odete na vodu budite spremni na promenu konfiguracije terena.92 Ribe naših voda Oko nje obigravaju mužjaci oplodjujuæi je. treba koristiti jarko obojene mamce kako bi ih riba primetila. oni koji se još ni jednom nisu parili. Interesantno je. Mladica se najèešæe hrani na mestima gde duboka voda prelazi u plitku. koja ume biti i deset kila teška.

Uvek je treba iznenaditi neèim novim. pravo je vreme za lov voblerima. Mladica se zimi nalazi u svojim virovima i odatle napada ribe koje takodje. veæi-tonuæi modeli voblera (Zoranovi vobleri 7. Idealno vreme bi bilo kada pada blagi sneg. ispravan. razne vrste metalnih varalica i velike potezanke. mladica æe otkriti prevaru i odustati od mamca. da kada mladica pojuri za varalicom. Medjutim na svaki rast vode. peša.Ribe naših voda 93 topla i sa smanjenom kolièinom kiseonika i mladicu treba tražiti u najbržim i najpenušavijim delovima reke. Opšte je pravilo. Ukoliko vaš mamac to ne uradi. mepsa i sundjerastog peša. Pribor za lov mladice mora biti vrhunski jer oèekujemo krupnu i borbenu ribu. koji refleksno. koja postaje plen i koju mladica pojuri. požele da joj mamac sami poguraju u usta. u prirodi.yu . pri oblaènom vremenu. silikonske ribice.50 cm. silaze u dublje toplije vode. mora imati veliku kolekciju varalica. Najlon mora biti nov. Da bi joj prišli koristimo vodjene varalice po dnu. ali u toj kolekciji moraju se nalaziti primerci: pletenice. pokreæu se i sitne ribe. Medjutim. kleniæ). Zimi kada je vodostaj nizak mladica po pravilu miruje. nema vetra i temperatura je oko nule.co. nikako ne zaustavljajte i ne uspororavajte mamac. koje se vode u lukovima. Svaki ozbiljan pecaroš na mladicu.9. Ovo je èest problem mladih ribolovaca. neæe stati.11 cm u realnim bojama (peš. jer je mladica æudljiva riba. Kada sa približavanjem zime voda poène hladiti. Kao mamci se u ovo vreme koriste: pletenica ("cof" ili "copf").radio021. kada vide ribu koja je pojurila njihov mamac. veæ æe pokušati da još brže pobegne. QT Radio 021 radio koji povezuje ljude http://www. debljine oko 0. svaka ribica. pa sa njima i ona kreæe u lov.

Meso mrene je u toku cele godine ispravno za jelo. Najradije se nalazi u glavnom toku reke. ali je najèešæa lovna težina od 500 g do 1 kg. efemerama.000 jajašaca u bistru i hladnu vodu bogatu kiseonikom. mrene. dok joj je stomak sa dosta žute nijanse. prekriveno sitnim krljuštima. biljem i zooplanktonom. Zimi padaju gotovo u san i retko kada se kreæu. Mrena je riba karakteristiènog i lako prepoznatljivog izgleda. Hrane se tako što pretražuju dno i okreæu kamenje sa dna . Usta su sa donje strane glave.Mrena Barbus barbus rena naseljava sve vode centralne i zapadne Evrope. ali se hrani i danju nakon oluja. Treba obratiti pažnju da je ikra mrene otrovna za vreme mresta i taj se otrov ne može uništiti kuvanjem ili prženjem. kada kupi male životinje koje su upale u vodu. ukljuèujuæi basen reke Dunava. Kada voda poène da se hladi. kako bi ispod njih pronašle životinjice. koja saèinjavaju ribe razlièitih velièina. Ženke polažu do 10. Oèi su joj sitne. Ledja su joj tamnozelena ili braon boje. Glava mrene je karakteristièna i po položaju usana odmah æete shvatiti da se ova riba hrani sa dna. Mrena se hrani larvama komaraca. kao i šaran. U proleæe mrene migriraju da bi se parile i to u svežije Lov mrene 94 . tamo gde je dno od kamena. Telo mrene je izrazito vretenasto. Aktivna je pretežno noæu. Tipièno naseljava više i srednje tokove reka. Mresti se od maja do jula. bokovi tamnozlatni sa nijansom bakarne boje. Mrena se kreæe u jatima. Na usnama mrena ima dva para brèiæa. gotovo ravna sa podlogom. Ono što je karakteristièno za mrenu je da u tom periodu migrira u salmonidne vode i da se u njima hrani insektima koje pronalazi na dnu ispod kamenja. Mrena može porasti i do 8 kg. trihopterama. prelaze u fazu mirovanja i povlaèe se ka najdubljim delovima toka. mada neæe odbiti ni druge vrste životinja koje može naæi prevræuæi kamenja na dnu. M Mrene se mogu loviti tokom cele godine sem zimi.

Na dvadesetak santimetara iznad olova. Štap za ovu svrhu treba da je tanak i osetljiv. Kod mobilnog metoda idite od mesta do mesta na svakom se zadržavajuæi maksimalno 20 minuta. kastere. Mrena se može pecati na više naèina: na plovak. ali i razni mamci jakog mirisa kao što je sir i mesni narezak. Moguæe je postaviti još jednu udicu iznad ove ili ispod olova. Najlon treba da je uvek blago zategnut i kontra je pri prvom trzaju.Ribe naših voda 95 i kiseonikom bogatije vode. gliste. glistama i kukuruzom. Uèini li joj se mamac ili deo pribora sumljivim nestaæe iz vašeg vidokruga. treba paziti da ne dodje do kaèenja udice za dno. rovce. ka štapu. a udice od 10 do 6. Na ovaj naèin pretražuje se dno. Za primamu potrebno vam je bar 2 kg semena konoplje i 1 kg kastera za ceo dan pecanja. Vaš prilaz pecanju mrene može biti statièan ili mobilan. Ugleda li nas pobeæi æe. U pogledu mamaca prilièno je izbirljiva. Sa jeseni je pravo vreme za dubinski lov mrene u veæim rekama. dug preko 3 m. Leti se vraæaju nazad i treba ih tražiti u pliæim delovima reka u kojima voda pojaèano žubori. branama i ustavama. Imajte na umu da su mrene izuzetno proždrljive. Mamac treba oživeti stalnim pomeranjem vrha štapa. Tada ih tamo treba i tražiti. Pribor za pecanje dubinskom metodom je standardan i treba koristiti nešto deblji najlon od onoga pri pecanju plovkom. Ne smete da zaboravite da je mrena oprezna i pametna riba. sa crviæima. dud(redje). Lov mrene na plovak nije statiènog tipa. ali je verovatnoæa kaèenja poveæana. na prelivnicama. Od mamaca za dubinku nezamenljivi su komadi sira trapista. rovac i glista. Na ovaj naèin osiguravate da je mamac na dnu. U mutnim vodama odlièno se pokazao durbak. Idealno vreme za lov mrena je predveèe i noæ. ali i dan nakon kiše kada je voda mutna. Olovo ide iznad udica prema štapu i mora ležati na dnu kako bi se osiguralo da i mamci leže na dnu. varalicom. kukuruz. dubinskom metodom. crvice. najlon debljine 0. kotrljanjem. Izuzetno dobra kombinacija je da zabacite udicu namamèenu komadiæem mesnog nareska na mestu primamljenom semenom konoplje. treba postaviti udicu na predvezu dužine 50 do 70 cm. Na kraju najlona postavlja se olovo od 80 do 100 g ili još bolje poluzatvorena hranilica puna mesnih crviæa. Ako je na udici rovac najbolje je špricom i iglom u . da pri povlaèenju neæe doæi do kaèenja olova i da æe trzaj mrene biti odmah vidljiv na vrhu štapa. Mesto treba primamiti smesom od nakvašenog bajatog hleba. a kako je struja na mestima gde se mrena peca jaka i sama nosi plovak. Koristite onoliko olova koliko vam je potrebno da mamac legne na dno. Uzima hleb. seme konoplje. Konoplja i kasteri kao i konoplja i kukuruz šeæerac kao primama i mamac su se pokazali kao idealna kombinacija. Cilj je voditi mamac po dnu da skakuæe i na taj naèin privlaèiti ribu. na zastavicu. èekom i plutajuæom strunom.30 mm.

i sigurno je da su i ženke negde u blizini. Leptiri su se pokazali kao loše rešenje. da na jednom mestu naidjete na veliki broj riba. mrene se okupljaju da bi se parile. potrebno je naæi mesto gde je ima. Za lov na zastavicu èekom koristi se isti sistem kao i kod lova pretraživanjem. Lov mrene na varalicu je specifièan. Neposredno pre parenja. pa ispod olova treba na oko 30 do 40 cm vezati varalicu. pa opet ponavljatepostupak. krpica crvene boje. vadite ga i ponavljate radnju. u plitkoj vodi pokazuje lokaciju mamca. mrene imaju veliki apetit i tada ih je lako pecati. Sistem za ovo pecanje sastoji se od okruglog olova težine 1. i nemojte biti razoèarani.5 do 4 g na kraju najlona. a zastavica ovde ima funkciju pokretaèa. To je odlièno vreme. Kada krenemo u ribolov na mrenu èekom. jata se rasturaju i tada se love pojedini primerci . soma). U proleæe. Nakon toga. To su mužjaci. Od varalica najbolje je koristiti voblere velièine 2 do 5. Tehnika je sledeæa: zabacuje se popreèno ili nizvodno na reènu struju i pušta se da voda odnese varalicu što dalje. Najlon i ovde treba da je blago zategnut kako bi znali kada je došlo do dodira sa dnom. Potrebno je varalicu spustiti na samo dno i po njemu je voditi. odnosno animatora mamca. sa tim da ovde postoji zastavica. pušta se da jaka struja nosi. Nakon mresta. Sistem na kraju najlona je ovde vrlo bitan. vormove (koji su i inaèe namenjeni ovoj svrsi). Sam sistem je isto vezan kao i kod dubinske metode.96 Ribe naših voda njega ubrizgati jod kojeg rovac u vodi ispušta i privlaèi mrenu i druge ribe (klena. Iznad njih postavlja se zastavica na samom najlonu. u vreme parenja. Predvez se veže preko vrtilice da ne dodje do uvrtanja najlona. Manevar je sledeæi: povuèete vrh štapa. Za lov na zastavicu pretraživanjem koristi se ista tehnika kao i kod lova kotrljanjem. male cikade i kašikare. Kada mamac bude dovoljno nizvodno od vas. Sistem se zabacuje uzvodno i pušta da padne na dno. sa tim da se koristi okruglo olovo manje težine koje se slabije kaèi za dno. koja jasno. varalica poleti i stane. Nakon toga polako povlaèite varalicu po dnu ka vama i to u skokovima. "kotrlja". Najlon treba da je blago nategnut. Držite najlon koliko toliko nategnut kako bi osetili kada je varalica pala na dno. posebno neko od onih koje se slabo kaèe za podloge na dnu. efekat slièan pomeranju vrha štapa pri pecanju plovkom. a na 10 do 30 cm od olova ka vrhu štapa postave se dve udice na predvezu dužem od 40 cm. Lov na kotrljanje podrazumeva kombinaciju tehnike sa plovkom i dubinske metode. Kontrira se iz ruke na svaki trzaj ribe. Pretražite reku. mamac po dnu. ako pronadjete samo sitne primerke. sa tim da se ovde sistem zabacujte nizvodno i postavte u držaè ili drži u ruci. Koristi se klizeæe olovo.

Za lake tipove primame. Postoji još jedan dobar naèin za pronalaženje mrena. doæi æe ponovo i opet uzeti deo primame pa otiæi. Mrena. saèekujuæi hranu koja pada. pronadjite pogodno mesto sa tvrdom podlogom i bistrom vodom. W . klenom. kako bi bila što opuštenija. treba koristiti praæku. brane i ustave su na sporim vodama mesta gde one poprimaju osobine brzih planinskih potoka i reka. Potrebno je biti strpljiv kako se riba ne bi na poèetku uplašila. Prihrana u ovim vodama je najveæi problem. Centralni tok je najjaèi. To je mesto gde se mrena nalazi u popodnevnim satima i u toku leta. a posebno voli da se zadržava ispod vrela. Za dnevni ribolov mesni crviæi su najbolji mamac i primama. Naravno deverike biraju najsporije delove. sasvim su dobri i boili i kupovna pasta specijalno pravljena za mrenu. a dolasci sve èešæi. Mamac koji koristite ne sme se nalaziti u primami. ali æe ostajanja biti sve duža. koristite najlon veæe nosivosti od one koju diktira velièina riba koje oèekujete. Ukoliko je to mesto predaleko. kad se prvi put pojavi. Mlinovi. Pravo mesto za ribolov mrena su panjevi i prepreke u vodi. Nije loše saèekati noæ na bistrim vodama. Nakon 30 do 45 minuta. U boène strane toka mrena odlazi samo kada je voda mutna ili posle kiše. koje su najblaže. Mamci se bacaju loosefeed tehnikom (rasipanjem) po prostoru na kome vozite vaš sistem sa udicama. kao i najdublja korita reka. zbog jaèine vodenog toka. Boène strane toka. Pri lovu mrena kod brana. Kod krupnije primame. dok se kleniæi nalaze u najbržim. Za noæni ribolov. Ovo mesto mora da bude potpuno èisto. smudjem i štukom. Ovakvi ciklusi æe se ponavljati. Zbog velike kolièine kiseonika u vodi. dok je kod mutnih moguæe pecati i preko dana i u sumrak. uzeti primamu i napustiti mesto. ustava i mlinova. treba koristiti hranilice kojima je moguæe spustiti hranu na željeno mesto. i obilja hrane ribe vole da se zadržavaju oko ovih mesta. mrenom. Ovo mesto treba da bude što bliže mestu gde se mrena inaèe zadržava i koje smatra bezbednim. ali vam za jedan lov treba oko 1. Pre nego zapoènete ribolov. jednostavno ne može da propusti ovakvo mesto. nakon napuštanja vrela gde se nalazi izjutra. ali èistina ne sme biti velika jer æe se riba uplašiti. Riba æe. Posmatrajte njihovo ponašanje i koju primamu najradije uzimaju. moguæe ju je vezati na strunu i spustiti je na dno vode.Ribe naših voda 97 koji nastavljaju da žive usamljenièkim životom. ali pri dnu njegova jaèina nije ni nalik na onu na površini. Baš taj deo toka vole da koriste klen i mrena. Kao primama za mrenu najèešæe se koriste mesni crviæi. a to je:”gde su panjevi tu su i mrene”. bodorkom. Za mutne vode. riba brzih i bistrih voda. Poènite sa primamom i saèekajte da se ribe pojave.5 litar crviæa. naseljene su deverikom. rak je idealan mamac za mrenu. kasteri. kuvana zrna konoplje i zrnevlja žitarica.

Glava i ledja nosare se tamnosivi koji prelaze preko bokova sve do stomaka koji je potpuno beo. pridjite koliko možete jatu pazeæi da ga ne uplašite. U pliæacima se mogu spaziti njihovi srebrni bokovi kako blješte. Za vreme mresta. ustava i mlinova. Najvidljivija odlika nosare je njena gornja usna produžena u obliku nosa. Cilj je jato što duže zadržati na mestu pecanja. Takodje umesite tako da bude što je moguæe tvrdja da bi se nosare duže njome bavile. Treba ih traziti u bržem vodenom toku. Leti se rado zadržava u vodi bogatoj kiseonikom. retko do 50 cm i težine od 1.5 kg. nosare se okupljaju u jaka i kompaktna jata i kreæu uzvodno u bistre i hladnije vode. Primamu bacajte uzvodno u odnosnu na mesto Lov nosare 98 . Ipak najèešæe živi u istim vodama u kojima živi i mrena. ali vitko.osara naseljava vode srednje i severne Evrope. Nos je kod nosare tamnoplave do crne boje. koji nema izražen nos. a ponekad odlazi èak i u brakiènu.5 kg. pa i u morsku vodu. Neiskusni ribolovci èesto nosaru zamene sa skobaljem. dok pokretima tela kidaju alge sa dna. Telo joj je pljosnato. A jato je tamo gde je hrana. Ovo ponašanje je slièno ponašanju mrena. znaèi mogu se naæi kod brana. buborak ugrica ogrica gubièasta deverika plavonos šljivar buboran ciganka popadika bojnik Nosara Vimba vimba N Kada krenete u lov na nosare imajte uvek na umu da su to jatne ribe i da prvo treba da pronadjete jato. Po njoj je i dobila ime. Jedino što treba znati. Prihrana je neophodna u lovu nosara. Kako se nosare uglavnom love u bistrim i pliæim vodama. Proseèna dužina nosare je 35 cm. Koristite teže tipove primame koje u sebi nemaju materije koje pomažu raspadanju iste. a najveæi primerci mogu težiti i 2. je to da u tim periodima nosara retko uzima hranu i èesto je to frustrirajuæe saznanje za ribolovce.

hlebnu se alge pomešaju sa rastopljenim želatinružu ili prokuvanu pšenicu. onda je ulov ih je uloviti. osnovni Bolji izgledi za ulov su u proleæe ili kasno najlon 0. om i posle hladjenja mase seèe se na sitne Pri ribolovu nosara komade. noklu. neki specijalisti crviæe ili gliste koje im ribolovac se kunu u specijalne smeše od algi. Nosare su pretežno vegetarijanci pa su im glavna hrana · Specijalisti za ovu ribu pokušavaju veæ zelene konèaste alge. Baca se isto kao i sistem sa plovcima. ali se ipak Trud se isplati. a kao indikator trzaja koristi se prst na najlonu. koriste i za mrenu. Pored algi nosare obièno zagarantovan. i manji plovci. · Nosare su pri jasnom letnjem danu Za lov plovkom koriste posebno oprezne i mogu se prevariti samo se finiji štapovi. Ako hrane algama. sa zastavicom. Mamac se baca · Kapitalne nosare su odlièni borci i uzvodno i pušta da skakuæe po dnu. jer tamo gde su nosare u najèešæe koristi lov plovkom i lov velikom broju. Udice pokrivaju koje važi za mnoge ribe koje se pazljivo oèupanim zelenim algama. uz pomoæ finog pribora i sitnih mamaca. moguæ je bogat ulov. Takodje se koristi olovo tek one težine koja omoguæava dovoljno daleko zabacivanje. najlon se uvek drži blago zategnut. uzvodno. Neki ribolovci èak mešaju alge koriste se sve tehnike koje se sa vatom. omiljenu hranu-alge.Ribe naših voda 99 ribolova kako ne bi pod uticajem jake struje pala niže od željene taèke pecanja. je da kada je dno ovaj najprirodniji mamac za nosaru izdrži obraslo algama ribe su site i teško izbaèaj i vodenu struju.2 mm i predvez od leto i to u dubljim delovima vode. Funkcija ovog dodatka je da oživi mamac na dnu. raèiæe. F . neretko ih ribolovac zameni sa snažnom Vodeni tok nosi plovak. da bi se bolje držala na udici. Jedno od pravila. Kontrira se na svaki trzaj.15 do 0.12 do 0. sitne udice velièine 16-20. kukuruz. rukama drži štap i na najmanji trzaj kontrira. mamac loše drži na udici. Zato ponudi.14 mm. koje stružu sa decenijama da ovu ribu prevare na njenu kamenog dna. 0. Za lov zastavicom koristi se isti pribor kao i sa plovkom sem što se umesto plovka privezuje crvena krpica ili vuneni konac na oko 1 do 2 m od kraja najlona. Pošto se ovaj proždiru larve insekata. a pecaroš u mrenom ili jazom.

popreène tamne pruge po telu. Ima krupniju glavu sa velikim ustima u kojima su oštri zubi. · soška pastrmka (Salmo marmoratus) . Jedan broj ribolovaca smatra da je jedini pravi sportski ribolov upravo lov salmonida.Osnovno obeležje ove pastrmke su crne taèke po telu. Pored ovih kod nas živi još jedan broj riba koje pripadaju porodici Salmonidae. a stomak joj je beo.Donesena je iz Kanade. Najznaèajniji predstavnici ove grupe riba su: · potoèna pastrmka (Salmo trutta m. visovaèka. godine iz Amerike. ali može preživeti i 15OC. zrmanjska. peristerska. · kalifornijska pastrmka (Salmo gairdneri irideus) .Odlikuje se raznobojnom prugom po boku. a to su: · mekousna pastrmka (Salmothymus obtusirostris obtusirostris) Kratka glava i meka usna su karakteristika ove tamnomaslinaste ribe. garka. Po telu ima tamne i crvene nepravilne taèke. bokovi su zelenkasti ili žuækasti. · jezerska pastrmka (Salmo trutta m. U ovu grupu spadaju: primorska potoèna. neke su autohtone. · potoèna zlatovèica (Salvelinus fontinalis) . fario) . Idealna temperatura vode je 10OC. tamnosmedja ili crna. zelena ili tamnoružièasta ledja i beo stomak. makedonska. pelargonijska. tamnosiva. tamnozelena ledja i beo trbuh.ova riba je najbogatija varijetetima koji se razlikuju samo u detaljima i žive u razlièitim vodama. ali ne i familiji Salmo. bosanska(solinka) i mnoge druge. Prepoznaje se po crvenim taèkama po telu.Pastrmka pastrva Salmo sp.Obeležje joj je krupna glava. Ledja su joj zelenkasta. Kod nas zastupljene sa veæim brojem vrsta i podvrsta. a neke su donesene i poribljene ili se veštaèki uzgajaju. astrmke su izuzetno atraktivne ribe visinskih bistrih voda. kojima pastrmke i pripadaju. Naraste do 20 kg. Boja pastrmke može izuzetno zavisiti od reke u kojoj se nalazi i to je razlog ovolikog broja varijeteta. lacustis) . Kod nas je donesena 1893. P 100 .

avgustovka. aleksandra. Orange Fly i profesor. avgustovka. Po Jovanu M. srebrno sive. soldier. za mutnu vodu: Hardy. Najèešæe se koriste kamenjarke (Stone fly. crveni rep.Ribe naših voda 101 Ima zelena ledja. Kraljevski grizli (Grizzly king). jošavka. žuta lièinka. Kozarac (Goat fly. Black Red. Oranž mušica (Orange fly. crveni rep. smedji bumbar. Pešèarka (Sandy fly. za hladno i kišovito vreme: Hoflandova mušica. Paunellova crna. Black Red i šarenka. za bistru vodu: zlatovka. Baxmannova. zunzare (crnosive. a to su: profesor (Professor). srebrno crne) i kuæna muva. obièna sivulja. crni bumbar. Kraljica vode (Queen of waters). Orangefliege). Sandfliege). palmer. velika modra. zlatna libela. Naravno ovde treba spomenuti jedan broj izuzetnih mušica g. U prirodi pastrmke se hrane svim živim organizmima u njihovoj okolini. zmajevke (May fly. Višnjina svetlica (CDC Claret Velvet Pearl). crni prelac. beli moljac. Hrastovka (Oak fly. soldier. zulu. Ornage Fly. zulu. Rotspinner). crvena i siva. Pahuljasta presvlaèeæa krem . Mušicom se lovi u proleæe i u jesen i to predveèe. Crni mrav (Black ant. beli vodeni cvet. Eichenfliege). Ziegenfliege). Black Red. Pahuljasta radjajuæa grao pupa (CDC Grey Emerging Pupa). muška ožujka. Maslinasta CDC trzalica (Bubble CDC Suspender Olive Midge). Pahuljasta presvlaèeæa višnjasta rojenka (CDC Hatching Surface Cream-Yellow Dun" CDC Hatching Claret Dun). profesor i crveni mrav. palmer. Greenwelova mušica. Hardy’s Favourit. Pahuljasta patkova viseæa svetlo žuta trzalica (Bubble CDC Suspender Pale Yellow Midge Pupa). za noæ: srebrna libela. Pastrmka se najbolje lovi za vreme tmurnog dana ili odmah posle slabe kiše i kada duva zapadni vetar. Francisova (Frencis fly). Crveni prelac (Red spinner. zulu. Petroviæu postoji dvanaest univerzalnih mušica bez kojih kolekcija ne može ni postojati. sumrak). te se zbog sportskog karaktera ribolova zabranjuje upotreba živih mamaca. Steinfliege u aprilu). beli moljac. aleksandra. svetle bokove i crvenkast trbuh i crvene taèke. crveni rep. sivi bumbar. SCHW. Patkova pupa (CDC Cream Pupa). beli vodeni cvet. ameiseflege) i Edmead. kozarica. srebrna libela.žuta rojenka (CDC Hatching Surface Cream-Yellow Lov pastrmki . Patkova sivomaslinasta pupa (Bubble CDC Grey-Olive Caddis Pupa). veštica. Zbog svoje proždrljivosti bile bi lak plen ribolovaca koji bi je lovili njenom prirodnom hranom. vještica. Mase je do 1kg. Pahuljasta (Bubble) patkova rojenka (CDC Emerging Mayfly). Prema Rikardu Hafneru preporuèene mušice su: za vedro i toplo vreme: zlatovka. Andrije Urbana i to: Pahuljasta maslinasta pupa (Bubble CDC Olive Emerging Hatching Pupa). zlatna libela. Maifliege u maju) i bumbari (Baer. Lepotica parmašela (Parmachen belle).

Lipljanova veèernja rojenka (Grayling’s Pale Evening Emerger). peš) i crno-bele.18 do 0. Ipak. Mušice se bacaju nizvodno na oko 3/4 vode i polako povlaèe prema pecarošu.14 mm. Rapalini vobleri dugi 8 cm. treba i izabrati mušicu. Radjajuæa braon pupa (Surface Hatching Caddis Pupa ). ali i na odblesak ribe u vodi na mestu gde bi mušice trebale da nam se nalaze. maslinasta i crna su preporuèljive boje.1 do 0.htm. Prezentovanje mamca je na dnu. Za ovaj metod potreban vam je štap dužine oko 3 m i struna fluorescentnih ili dreèavih boja. braon. Kontrira se na i najmanji nepravilan pokret vrha strune. Pri lovu pastrmke najèešæe se koristi tehnika varalièarenja. Sama struja æe oživeti mušice i to svaku na svojoj dubini na razlièit naèin. kada je nivo vode nizak i duva slab vetar. Kobilica . Narandžastoguzi olivni skakavac (Orange Olive Hopper). Pre svega kod lova suvom mušicom. Ribolov veštaèkom varalicom tipa worm (crv) je moguæ. U tom trenutku u zavisnosti od insekata koji se roje kod vode.5 m. male imitacije ribica dužine 4 do 7 cm (Rapala). Za varalièarenje kada se oèekuju manji primerci koriste se minijaturne varalice težine od 0. jer tada pastrmka teže može da odredi da li je reè o prevari. Praktikuje se na poèetku sezone kada je struja jaka i kada dodatno oživljava ovu silikonsku varalicu. Pahuljasta narandžasta rojenka (CDC Orange Hatching Dun). Više informacija o ovim mušicama i slike istih nalaze se na internet sajtu: http://www. Lov mokrom veštaèkom mušicom je èesta tehnika ribolova pastrmke. Prvenka (CDC Olive Emerger). Najlon treba da bude debljine 0. Štap treba da bude izuzetno lak dužine od 2 do 2. ali se ona ni izbliza ne može odrediti dok niste na vodi.102 Ribe naših voda Dun). Sistem se obièno sastoji od dve do tri mokre mušice kod kojih je boja jako bitna. twisteri. kada oèekujemo krupnije primerke koriste se teže varalice težine i do 15 g. Boja strune je bitna samo zbog lakog praæenja vrha strune.Narandžastoguzi žuti skakavac (Orange Yellow Hopper). a udice koje se koriste za kaèenje wormova 6 ili 8. koji se povlaèi u sluèaju ugriza ribe. Generalno.flytyingworld.20 mm. mušièarenje mokrim i suvim mušicama. Koriste se nešto duži štapovi do 3 m i deblji najlon do 0. potrebno je da je površina vode blago zatalasana.com/PagesA/au-andrija-urban. a koriste se crveni i rozi mamci. Crvenoguzi skakavac (Red Brown Hopper). pecanje sa potopljenom mušicom i ribolov nimfom. Boja . Zoranovi vobleri od 5 cm realnih boja (pior. Najèešæe se koriste rotirajuæe kašike (Mepps Aglia 2). Ova tehnika se najèešæe koristi leti. kao što su kašike velièine 3 i 4. žuta. Najlon treba da je 0. lov vormom.5 do 2 g. Kamenjar sivonja (Grey Hopper).Andrijin skakavac (Olive Hopper). šadovi i torpeda velièine 3 do 7 cm.26 mm.

Kao modeli koriste se one mušice koje imitiraju završnu fazu u razvoju insekta.Formicidae. Za vreme lošeg vremena.5 do 4 m za velike reke. deluju crno. te se one tada uglavnom love na suvim mušicama. ali se ne premazuju. Nije loše da struna na vrhu ima malu oznaku ili da je sama dreèave boje. Za površinski lov koriste se plutajuæe strune i lov suvom mušicom. jata se dižu na površinu. Koriste se suve mušice. Prezentovanje mamca je bitno u svim sluèajevima. Nakon toga mora se precizno zabaciti ispred usta ribe. dvokrile mušice (Diptera).12 mm i dug oko 1. Medjutim postoje dve škole pecanja mušicama. a 2.7 m. kao i mušicama koje imitiraju larvu komarca. Te grupe su: vilinski konjiæi (Odonata). veliki broj insekata pada u vodu. pa je struja nosi nizvodno. Mušica se zabacuje uzvodno od mesta pecanja. To je razlog za podizanje pastrmki iz dubina. Predvez treba da je tanak 0. kada duva vetar ta mušica treba da bude što jarkijih boja.Saltatoria i razne bube). Da bi se pecalo nimfom potrebno je videti i lokalizovati ribu. gde riba ne može da primeti nikakvu nepravilnost. Struna treba da je 2x ili 3x. ovde je tehnika zabacivanja sasvim drugaèija nego kod prethodnih metoda. tako da prilikom vuèenja kroz vodu bivaju blago potopljene. posebno ako je došlo iznenada. Za ovaj metod ribolova koriste se štapovi sa suve mušice dužine 2. iz riblje perspektive. Imajte na umu da pastrmka ne voli preterano toplu vodu. a u toku jutra i predveèe.5 m. Nimfa je tonuæa i treba da padne neposredno pred ribu.Ribe naših voda 103 mušice u ovom metodu nije toliko bitna. Ova tehnika je u stvari spoj dve prethodne. Nimfa je stadijum u razvoju insekta u kome on živi pod vodom. Drugi pristup više pažnje poklanja samom prezentovanju mamca.12. pa æe u toku dana biti na dnu. Može se probati i sa voblerima i drugim imitacijama riba. poslednja tehnika ribolova je mušièarenje nimfom. sem kada se zabacuje u sam penušavi brzak. koja je uzima u srednjem ili donjem sloju vode. debljine 0. predvez dužine oko 2 m za brzake i potoke. Jedan broj pastrmki živi i u jezerima i tehnika ribolova na mirnim vodama se razlikuje od one izložene do sada. Postoji i tehnika mušièarenja potopljenom mušicom.08 do 0. Pri ribolovu suvom mušicom koriste se štapovi dužine 2 do 3 m. Kada je riba . Ovaj pristup predpostavlja da pecaroš ima veliku kolekciju mušica i da ume da razazna kojoj od èetiri velike grupe pripadaju insekti nad vodom. Takvim nimfama se ribe èesto hrane i rado uzimaju ovakav mamac. Jedna zagovara bitnost sliènosti veštaèke mušice sa pravom kojom se riba u tom trenutku hrani. skakavci . Ovo treba osmatrati i adekvatno reagovati. jer gledajuæi prema nebu sve mušice. Najzad. Medjutim. riba u jezerima može zaèas promeniti dubinu.1 do 0. Tako ribolovac pretražuje vodeni prostor. Kada je vreme sunèano. kako bi se lako primetilo uzimanje mamca. vodeni cvetovi jednodnevne muve (Ephemeroptera) i neleteæi insekti (mravi .

gh Fly manufacturing .flytyingworld.com/PagesA/auandrija-urban.Art .Publicist Andrija Urban Partizanski put 5 17542 Vranjska Banja AndrijaUrban@yahoo.104 Ribe naših voda na dnu koriste se skoro sve ostale tehnike i struna treba da bude potapajuæa.htm . U srednjem sloju vode koriste se strimeri. mokre mušice i tehnika potopljene mušice.com www.

mladj odlazi nizvodno u potrazi za hranom. Dok prva vrsta živi u celoj srednjoj Evropi. Dva dorzalna i repno peraje su mu lepezastog oblika. Mamci su glista i razni insekti. a Cottus poecilopus nikada ne napada ikru drugih riba tako da se ne može smatrati štetnom ribom. 12-16. Mesta za lov peša su priobalna podruèja èije dno mora biti kamenito. pa i deli isto stanište sa kamenim èikovom.1.5 . P Nema ekonomskog znaèaja i sem na takmièenjima. Boja mu varira u zavisnosti od staništa. plovak nosivosti 0. udica br. Naraste do 12 cm. nema ga svrhe loviti. U našim vodama žive dve vrste peševa. koji mu je i najveæi prirodni neprijatelj. najlon debljine 0. Mladj se izleže nakon tri do èetiri nedelja i sve vreme su roditelji u blizini.16 ili tanji. koju nedostatak kiseonika i duboka voda brzo ubijaju. ali je najèešæe braon zelene boje sa tamnijim nepravilnim šarama. Mresti se od marta do maja i svoje gnezdo brani od drugih riba. Nakon izvaljivanja. Glava mu je vertikalno spljoštena i ima po jednu malu bodlju sa svake strane. Lov peša M 105 . Lovi se lakim ribolovnim priborom. što nije sluèaj sa beovicom. Koristi se kao (dobar) mamac za smudja. Hrani se krupnijim insektima i njihovim larvama kao i raznim reènim raèiæima.10 . Cottus gobio vrlo retko napada. u gustoj travi dna ili u korenju priobalnog bilja.5 gr. druga je nastanjena uglavnom u donjim tokovima reka dunavskog sliva. Ima ga u svim rekama dunavskog sliva. Najviše voli brzo tekuæe vode u kojima se krije iza kamenja.0.balavi peš reèni peš Peš Cottus gobio & Cottus poecilopus eš je srodnik èikovima. Peš kao mamac može dugo da preživi na udici i da podnese velike dubine i nedostatak kiseonika.

Zlatna pruga poèinje od oèiju i ide bokom sve do repnog peraja. male glave i sitnih krljušti. Kao keder pior se može koristiti samo u hladnijim i kiseonikom punim vodama. Pre pecanja u vodu treba rasuti sitne mrve hleba kako bi se jato okupilo. ali i kao odlièan mamac. Živi u svim vodama dunavskog i jadranskog sliva. a celo telo mu je posuto sitnim sivim pegama. a u proseku svega 9 cm. pa lovite onoliko koliko vam stvarno treba. Ukoliko je hleb suv ili sa mnogo korice. Može se koristiti kao hrana. Nemojte preterivati jer brzo ugibaju. pri èemu treba paziti na njegovu osetljivost na dubinu vode. mada mu je meso blago gorko. Ako se u toku leta voda jako ugreje. najsitnijim udicama namaèenim najmanjim glistama ili kuglicama hleba. Najèešæe se lovi èerencem. neæe tonuti. Uvek se zadržava u velikim jatima. Na ovaj naèin možete uloviti veliku kolièinu piora. N Lov pijora Pior se lovi najfinijim priborom. Osnovna boja na ledjima mu je tanozelena ili prljavosiva. U sredinu rasklopljenog èerenca stavi se komad hleba ili tonuæe primame i baci uz obalu gde se ribe jate. U ribnjacima se koristi kao živa hrana. polako i pažljivo se približimo èerencu i naglim trzajem izvlaèimo ga napolje. Naraste najviše do 12cm. kojih po stomaku nema. 106 N . Pijor je izuzetno osetljiva riba i vrlo brzo ugiba na udici. Živi u bistrim rekama sa pešèanim i šljunkovitim dnom. jata se sele ka izvorima gde je voda hladnija. Glava mu je kod usta karmincrvena. kao i prsa. Boja mu se èesto menja. okruglog trupa. pa treba najlonom ili nekim kanapom privezati grumen za mrežu. Nakon desetak minuta. Èvrste gradje.Pijor gagica pižor Phoxinus phoxinus ajmanji predstavnik šarana.

Telo joj je izduženo. gde živi u veæim jatima. Na brzim vodama ploticu treba tražiti u dubljim delovima voda. a kapitalnim ulovom se smatra onaj od 2 kg. jer se tu i hrani. Po izgledu plotice. treba imati na umu da se plotica mresti u aprilu i da svaka tada ulovljena plotica znaèi hiljade izgubljenih mladunaca. lièinkama i crviæima. po ledjima je plavozelena do tamnomaslinasta. medjutim te pozicije ne moraju biti idealne za ribolov i taj problem rešavate primamom. odmah æemo shvatiti da pripada familiji šarana. a bokovi su joj srebrnkasti. kako u brzim. nastojte rastresitom hranom da je izvuèete na prvu najbližu lokaciju sa ujednaèenim uslovima Lov plotice 107 . P Plotica se može loviti gotovo svuda. Jata su neretko pomešana sa jatima skobalja. kukcima. èiste vode bogate zelenim biljem. Hrani se biljnom hranom. Kod nas se može naæi u svim rekama dunavskog sliva. Ove alge rastu na kamenitoj podlozi. dok je u jadranskom slivu redja. tako i u sporim vodama. Taènu lokaciju ribe možete naæi po mestu gde se ona baca. Izuzetak su kamene obale sa kojih pase alge. Iako nema lovostaja za ploticu.. ali samo tamo gde ima algi kladofora kojima se plotice rado hrane. mada se uglavnom peca na dnu. Najbolje je loviti je sa proleæa u aprilu i s jeseni u novembru. a stomak beo.crvenpera belica platnica Plotica Rutilus pigus virgo lotica je rasprostranjena po celoj Evropi.). glava mala sa sitnijim oèima. Proseèni lovni primerci su dugi 30 cm i teški 350 g. Može doživeti i 15 godina. Voli brzo tekuæe. pa je jasno da virovi u kojima živi plotica moraju biti kamenog dna i strana. a ne pešèani niti glineni useci. Ranka Travara "Ukoliko se plotice izbacuju na dijelu vira gdje nisu dobri uslovi za lov na ploticu (preduboko. kontra . Po reèima g.. Èesto se zadržava pri površini vode.voda. Peraja su joj crvenkasta. neravno dno.

koja nam najbolje odgovara za plovkarenje. druga primama mora biti èvrsta i njena funkcija da veže jato za neku mikrolokaciju. Ipak. Crvena primama ide uz bele hlebne mamce. U sluèaju mesnog crviæa udicom probijate kožu glave crviæa. prelaz preko njega i napuštanje mesta. a ne uzvodno. Ovako pripremljena kugla lepo pada na dno i tu se ubrzano raspada pod dejstvom crviæa iznutra. Posebno je interesantan ovakav lov ujutro i uveèe. a zamenjuje se algama (ako ih u vodi ima u tom trenutku). 4 Ranko Travar “Plotica gorski amur” . koristite do 10 cm duge. kuvanog testa(crvenog) i sira na dva dela hleba. obali bližim delovima vode. Kaèenje mamca je najbitnije. To je razlog što je i bacate. Sa druge strane.5 m. Sa druge strane.brašna od soje. U sastav primama treba da bude po jedan deo mlevenog sirovog zrna konoplje. lov plovkom podrazumeva lagano klizanje plovka ka hranjenom mestu. prvog dela tehnike neæe ni biti. Plotice po pravilu ne pecate u prejakoj struji koja bi uspela da odnese primamu nizvodno. Bacanje primame treba da je u pravcu ribolovca. Oni se dodaju u sredinu kugle primame.Travar preporuèuje upotrebu mešavine hleba sa crvenom zimskom primamom za ovu svrhu ukoliko lovimo u novembru. Ovo obièno iskljuèuje hleb kao mamac. bolje je koristiti bolognese štapove iste dužine. Pravilan ritam hranjenja u ribolovu na ploticu je 2 do 3 kugle hrane odjednom u pravilnim intervalima od 40 do 50 min. Udica mora biti sitna. jer se njima lako manevriše.brašna od kukuruza. kada je plotica i inaèe u pliæim. Ukoliko hranite uzvodno. i prilagodjena mamcu na koji pecate. Kako dan prilazi podnevu. sa crvima ne treba preterivati. dobro razlistale trake uz maksimalno dobro maskiranje * Za ovaj tekst korišæen deo teksta iz “Ribolovaèkog magazina” br. Ukoliko ploticu pecate do 7 metara od obale. kada ploticu pecate daleko od obale. bolje ako su malo produženi sa skoro spljoštenom glavom: dugaèak profil odlièno sledi struju. Ako vam to podje za rukom. Hleb i konoplja služe kao lepkovi. jer previše crva znaèi primamu koja se raspada u srednjem sloju."* Takodje g. Ukoliko pecate na alge. nakon èega sledi ponovni zabaèaj. ovi štapovi nisu pogodni za daleka zabacivanja pa je bolje koristiti malo mekšu varijantu telemeè štapova dužine 4. ribe odlaze u dublje delove toka i mora se dalje zabacivati. a spljoštena glava ne izlazi iz vode za vreme vodjenja plovka. tamo gde želite da padne. jer on na taj naèin ostaje najduže živ. a kukuruzno brašno i testo kao aktivator primame kada dospe na dno.108 Ribe naših voda za lov. Kao specijalan aktivator koriste se mesni crviæi. velièine 18 do 24. Najbolji plovci su bez sumnje oni oblika okrenute kruške. Sa druge strane plotice se vrlo brzo zasite od crva i odlaze. Ovakva primama treba da vrlo brzo tone i da se brzo raspada na dnu.

dok na dva predveza staviteo najlon promera 0. U novije vreme. Kraj najlona sa mnogo olova koèio bi sistem kao malo sidro i uèinio bi ribolov nemoguæim. Postavlja se jedna udica na dnu i duži predvez.10 mm dužine oko 50 cm. udice.5 m. Ribe naših voda 109 YX . a od druge do udice je podvez 0.12 mm. sporotekuæim vodama je ista. Tehnika ribolova u ovim.16 mm. zbog poboljšanja kvaliteta vode u nizijskim rekama. Dve vrtilice spajaju ta dva predeza sa osnovnim najlonom. Vrlo blizu udice postavite jedno malo ili nekoliko minijaturnih olova kako bi prikovalo najlon za dno.20 m. To je najbolje uraditi telemeè štapovima od 4. dugaèak 50 cm. Tehnika ribolova se svodi na to da plovak bacate uzvodno. pa onda štopujte. Predvez.12 ili 0. ali je oprema kojom se to postiže razlièita. 50 cm udaljena od one manje. a mamac ostavili da slobodno skakuæe.10 mm. Pre svega treba zabaciti daleko. Obratite pažnju da ne štopujete preèesto.Na špulnu stavite najlon 0. treba vezati za glavnu strunu vrtilicom. To je razlog što i mamac mora biti prilepljen za dno. Ovde plotica prirodno ne uzima hranu koja pliva veæ je iskljuèivo traži po dnu. Pozicija olovca mora biti smeštena izmeðu dve vrtilice. pa sve to ponavljajte dokle možete. gde je plotica. Koriste se najloni debljine 0. kako bi ga riba videla i uzela. Iznad vrtilice postavlja se olovo od 5 g da optereti plovak. u maticu reke.14 mm. Pustite da voda nosi mamac 2 do 3 metra. dužine 1. Svako štopovanje æe privlaèiti mamac ka obali i skretati ga sa željene putanje. U ovim vodama plotica je mnogo lukavija i opreznija nego u planinskim delovima. došlo je do spuštanja plotice i u nizijske reke. Od prve veæe vrtilice do druge podvez je 0. Linija vodjenja mamca mora biti direktno preko primame.

treba odrediti mesto gde ima skobalja i odatle ih privuæi na željeno mesto ili ih tu zadržati primamom. što je pristojna starost za skobalje. Iz tega je napravljen i rukohvat koji služi za zabacivanje. Usta su postavljena nadole ispod veæeg nosa. a kada se zamuti prilazi obali i tu traži hranu. Kada je voda bistra treba ga tražiti u glavnom toku. bokovi i trbuh srebrnasti.Skobalj škobalja podust tintaš jatnik šljivar rijaè štupser Chondrostoma nasus kobalj je riba koja se kreæe u velikim jatima i hrani se algama i muljem koje skida sa krupnog šljunka. meso mu nije na ceni. Drugi kraj najlona vezuje se na obali Lov skobalja 110 . klenom i ploticom. Glava mu je sa karakteristiènim usnama. S Pre poèetka pecanja. a težina mu može biti i do 1. Kroz rukohvat se provlaèi deblji najlon (1 mm) na èijem je kraju plovak od stiropora(precnika 10 cm) ili plastièna flaša koja služi za obeležavanje taènog mesta na kome se nalazi primama. peraja crvenkasta. Ledja su mu tamnozelena. Rasprostranjen je po celoj Istoènoj Evropi. Za primamljivanje jata skobalja koristi se alatka "mamac" koja služi za primamljivanje primamama baziranim na hlebu. Telo je izduženo. jer se na udici bori sve do meredova.000 jajašaca. Jedinke su spremne za parenje nakon tri godine. Naseljava brze vode u kojima živi sa mrenom. naraste do 50 cm. Skobalje treba tražiti u dubokim mirnim virovima pored brzaka. Mresti se od marta do maja i ženka izbaci u proseku 75. Nakon šest godina. Iako je rado pecana riba. prilagodjenim za struganje hrane sa kamenja.5 kg. Skobalj je jedna od glavnih hrana mladice. To je naprava saèinjena od izlivenog olovnog tega od oko 3 kg na koga je montirana pletena mrežica sa otvorima 2x2 cm velièine kese za 2 kg.

skobalj je u blizini. jer skobalj brzo dolazi na hranjeno mesto. Bitno je da su štapovi što lakši. U primamu možete dodati i kastere. veæ ih struže nosom ili hvata polumrtve. Za ovu namenu pokazali su se dobri karbonski štapovi. mleveno presno semo konoplje i mak. Sa obzirom da se skobalj hrani zelenim algama koje rastu na kamenju ispod vode. Lovi se tako što se udica zabaci nekoliko metara ispred mamca i kad plovak nailazi u blizinu bove lagano ga navedemo pred samu mrežicu. jer se pokazalo da pecanje belim mamcima na crvenoj primami daje najbolje rezultate. Ako na njima ima pravilnih tamnih tragova. Pored hlebne ruže koriste se i hlebna kuglica. mlevena golica. lako je pronaæi mesta gde se kreæe. Pecanje je aktivno i štap se uvek drži u ruci.Ribe naših voda 111 malo uzvodno od mamca da bi držao marker na mestu kako ne bi smetao pri ribolovu. Medjutim mnogi tvrde da kada ima dosta algi. Udice bele. komadiæe glista. Ovde je vrlo bitno da nam namamèena udica klizi po dnu. Što se plovaka tièe.12 mm zbog velikog kvašenja prilikom èestog zabacivanja. Najlon 0. jer kontra mora biti brza i automatska. jer se skobalj hrani sa samog dna. Ovi komadi nisu zeleni veæ mrki. tanka crvena glista. velièine 10 do 18.16 mm sa noseæim podvezom od 0. Skobalj ne može da èupa alge sa kamenja. pa njihovo ponašanje i boju treba i vi da oponašate vašom prezentacijom. U hleb za primamu treba staviti i crvenu ili narandžastu boju. crvi brašnari. Udica se namamèi sa ružom od hleba koja se na jednom kraju malo zgnjeèi i tu se zabode udica. Za ovakav ribolov se koriste nešto duži štapovi. jer je neophodno stalno zabacivanje. koji nose do 20 g olova. skobalj ima dosta hrane i vrlo æete ga teško privoleti da jede vaše mamce. mesne crviæe (žuto. crve brašnare (Tenebrio molitor).5 do 4 m kratke akcije. ali obratite pažnju. Sa lovom se poèinje odmah nakon primamljivanja. B . od 3. Tada možete probati da pecate na alge kao i ploticu. ako se lovi sa mašinicom ili 4 do 5 m ako se lovi štapovima bez vodjica. prezrele komade koje nosi struja. mesni crviæi. narandžasto ili crveno obojene). kulja i komadiæ zgrušane krvi. prostim pregledom površine kamenih gromada. kuvani krompir. Kao primama može se koristiti i mešavina u kojoj se nalaze sledeæi sastojci: mrvice belog ili crnog hleba kao osnova. kovane. u praksi su se najbolje pokazali vretenasti plastièni ili balza plovci dužine 10 cm i preènika 15 mm sa plastiènim ili fiberglas antenama i plovci pera. pa èak i komadiæe kuvanog krompira. kada je voda bista.

dok se sa približavanjem zime poèinje hraniti i pred- 112 . Naraste do 50 cm i 1. Živi u omanjim jatima. smudjevi. Prvi je rasprostranjeniji obièni smudj. kao i u uslovima loše osvetljenosti. rado uzimaju i gliste i krupnije puževe.3 m dužine i do 15 kg mase.smudj kamenjar: Zadnji ugao vilica doseže ili premašuje zadnji ugao oka. Najviše mu odgovara peskovito i kamenito dno. što mu omoguæava da lovi ribu u svim uslovima i na svim lokacijama. · Stizostedion lucioperca . posebno sitniji primerci. a drugi je smudj kamenjar. · Stizostedion volgensis .4kg. Zbog vrlo dobro razvijenog sloja sudovnjaèe oka.obièni smudj: Zadnji ugao vilica ne doseže nivo zadnje ivice oka. Boèni delovi glave nisu skroz. Smudju je neophodna voda bogata kiseonikom da bi preživeo i tada može podneti velike toplotne ekstreme.obièni smudj smudj kamenjar volgin smudj Smuð mudj je poreklom iz voda reke Elbe koja se uliva u Aralsko more. Obrazi nose krljušt na sebi. veæ samo mestimièno obrasli krljuštima. smudj ima sposobnost relativno dobre vizuelne orijentacije i u mutnoj vodi. pa može živeti i u brakiènim vodama i veštaèkim jezerima. Dve su osnovne vrste smudjeva kod nas. U proleæe. u najdubljim delovima reka u njihovom donjem toku. Stizostedion lucioperca & Stizostedion volgensis S O Lov smudja Tipièna hrana smudja su bodorka (Rutilus rutilus). U bocnoj liniji se nalazi 80-97 krljušti. Leti se intenzivno hrani ujutru. pa èak i 35 C. balavac (Gymnocephalus cernua) i grgeè (Perca fluviatilis). Odatle je donesen u zapadnu Evropu i Ameriku. Najviše voli dubinu od 4 m. Može da naraste do 1. Prilagodljiv je. Životni vek smudja je 17 godina. U bocnoj liniji se nalazi 70-83 krljušti. a kada voda nadolazi približava se obali u podruèja dubine od 1 do 2 m.

ali su mu bodorka. Ukoliko u vodi ima dosta potopljenih panjeva. Nakon proletnjeg okupljanja oko vodopada. Karbonski tvrdji štap dužine od 3 do 3. ali nije snažan.5 do 2. vlažno vreme. Odmah po otvaranju sezone u kasno proleæe definitivno najbolje mesto za pecanje smudja je zapenjena voda ispod vodopada. Možete koristiti sveže ili zamrznute mamce. vredi ga èekati uveèe iza prepreka koje prave limane i oko rtova. Možete koristiti bilo koju slatkovodnu ribu. Sezona najboljeg lova je od juna pa sve do prvih mrazeva u novembru. jegulja i grgeè omiljeni. Jig vežemtepreko vrtilice za glavnu strunu. Udice velièine 8 do 10 su idealne. Velièina mrtve ribe treba da da bude izmedju 8 i 10 cm i težine do 60 g i treba je spustiti na samo dno vode. Na istu vrtilicu postavite jednu ili dve trokrake udice na predvezima ne dužim od polovine dužine kedera.6 kg je sasvim dovoljan. mutni i maglovit dan je idealan za smudja. Mrtva ribica je najbolji mamac za smudja u toku cele godine. Tu se odrasli kapitalni smudjevi okupljaju u velikim jatima i pecaju se na živog kedera. U toku zime aktivan je celog dana. Mamac otežajte olovom kako bi sigurno legao na dno. u èijoj blizini su se izmrestili. Smudj pruža lep otpor. granja i panjeva. Metod “oživljavanja” mrtve ribe su 1967. a to je obièno sa proleæa i sa jeseni. kao i u februaru i martu. balavac.5m namenjen pecanju šarana ili štuke je idealan je za smudja. mada æe privuæi mnoge druge ribe. godine izmislili Albert Draškoviæ i Henri Limouzin. jer je upravo to struktura koja proizvodi bogat ulov tokom cele godine.7 m. Pustite ga da padne na dno. U ovim vodama pazite da se najlon ne vuèe po vodi. nikada se ne bacajuæi po površini. potreban je najlon nosivosti 5 kg. Smudj se slabo hrani noæu i u podne. Iz tog razloga. Udicu provuèete kroz riblja usta. Oživljavanje se radi naglim trzajem vrha štapa nagore i namotavanjem najlona. Tokom letnjih meseci trebalo bi pecati na mestima sa šljunkovitim dnom ili jakim padom dubine. Morska riba kao što su tune i sardine nisu dobri mamci za smudja. U bistrim vodama peca se noæu. kroz telo i kroz stomak izvadite vrh udice napolje. najlon nosivosti 3. Osnovu ovog sistema èini jig glava. Kad je visoka voda treba ga tražiti u veæoj dubini u priobalju pod potopljenim vrbama tokom veæeg dela dana. Kad je voda niska. umesto jiga može se . Obratite naroèitu pažnju na potopljena ostrva. što identifikujete blagim opuštanjem najlona. ako su ovi meseci blagi. Srednje toplo. Mamac bacate finim štapom dužine 2. Plen progoni iz dubine.Ribe naših voda 113 veèe. smudjevi napuštaju ovakva mesta i poèetkom leta se povlaèe u mirnije i dublje vode. Ukoliko je dno sa dosta prepreka. Na ovaj naèin riba kao da skakuæe po dnu glumeæi bolesnu ribu.

postavlja se trokraka udica i mamac. živi treba da budu iznad dna na 30 do 60 cm. a onda se na nju kaèe dva popodne predveza. u ranu zoru ili kasno virbla.varalice koje proizvode zvuk. Ova tehnika je dobra ako je voda duboka od 1. sa tim · Prezentujte sporo.Tail dancer kao i razne "zvecke".5 m do 3 m. zabacite plopuno panjeva. Smudj mora da bude u blizini. velike nosivosti i do 60 g. Ukoliko znate da je dno · U snažnim i brzim rekama. Dubinski metod se može koristiti za pecanje sa mrtvom ribicom. Na nju postavite predvez dužine 40 cm i dve trokrake udice. Može se namotajte suvišan najlon. ali se · Ako ne pecate na kedera. što sporije možete da virbla mora biti te težine da · Živ keder je najbolji mamac optereti i ispravi plovak. jer æe smudj odustati od mamca ako oseti otpor. Rebel ili Thunderstick vode se brzinom koja je jedva dovoljna da vobler radi. bude preovladavajuæe žute boje Na kraj najlona postavlja se laka · Pecajte noæu. Može se pecati varalicom u obliku metalne kašike ili male ribice. Varalica mora da lièi na prirodnu hranu koju smudj može da nadje u svojoj okolini. Plovak treba da bude polistirenski.Ukoliko varalièarite u jesen treba koristiti krupnije varalice. Približite se vodi i potražte brojna jata sitne ribe. dižuæi mulj i primamljujuæi smudja.sivo-plave i braon nijanse. U ovom sluèaju olovo uvek grebe po dnu. . Rattlin’ Fat Rap. Na našim vodama dobro su se pokazali Zoranovi vobleri za smudja velièine 5 i 9 cm. Olova moraju da budu laka. Iznad mamaca postavite jedno veæe ili više manjih olovaca da drže mamac i najlon pripijene na dno. a na drugom dužine 30 cm. Kada se lovi na spinera iza njega na udicu treba postaviti glistu ili veæu pijavicu. Standardno vezivanje sa klizeæim olovom se koristi kada se peca sa živim mamcem. Zabacite što bliže nekoj podvodnoj prepreci. Za razliku od mrtvih mamaca. Najbolje je na kraj najlona postaviti olovnu virblu. Dobro su se pokazale Risto Rap. 20 do 30 g. koristite pre plovak vak uzvodno bliže obali. mamac neka može napraviti i drugaèiji sistem. Mrtvu ribu ili parèe prièvrstite na udice. Jedan dužine 70 cm na kome se nalazi olovo težine 20 g.114 Ribe naših voda koristiti i specijalno nekaèeæe olovo u obliku bumeranga. Plovak æe sam neko dubinsku metodu. Sistem koji naæi mesto. koristiti isti naèin vezivanja kao i · Smudj je na dnu i kreæe se u jatu za lov dubinskim metodom. Sa vremena na vreme povucite štap da varalica napravi pauzu u radu što može naterati smudja da napadne varalicu. Nakon stabilizacije plovka vežete na plovak je bitan. U rano proleæe plitkoroneæi vobleri kao Rapala.

Ukoliko koristite jig-a sa olovnom glavom. Od glava jiga najuniverzalnija varijanta je okrugla. Na ovaj naèin pretražujete dno u koracima. Opet spuštate vrh. Imajte uvek na umu da smudj na èistinu izlazi samo ako nema podvodnih struktura i rano u proleæe kada prilazi pliæacima da bi se hranio. cilj je vorma što pre spustiti na dno. U ovom drugom sluèaju. Za postavljanje vorma koriste se specijalne udice sa zakrivljenim vratom. pa ostavite najlon slobodno da izlazi iz mašinice. J . Povucite jig u kratkom trzaju. a zatim namotajte višak najlona i saèekajte izvesno vreme da se jig podigne. smudja æete vrlo teško naterati da zagrize bilo šta. Brzina povlaèenja treba da je manja od brzine pri kontri. Vrh udice se uranja u telo vorma. Ovako vezan sistem neæe potonuti u mulj. Pauza na dnu može biti mirna. Za zimski ribolov preporuèuju se Sesi šajner. Nastojte da radite sporo i da ostavite jig da miruje na dnu. Nakon toga polako namotajte najlon i ostavite nekoliko sekundi da vorm leži na dnu. puno granja i prepreka pa bi drugi sistemi kaèili. U ovom sluèaju vam je potrebno klizno olovo koje æe držati predvez sa jig-om na dnu. glava se nalazi na samom vratu udice i vorm najviše lièi na twistera.5 do 1. Morate osetiti rad vorma. Fin šed. ali možete i da vibrirate vrhom nakon što zategnete najlon. Sesi šed i Orkin Šed. trouglasta.Ribe naših voda 115 Smudja možete loviti i na silikonske varalice. twistere i vormove. sve dok vorm ne padne na dno. svakako najbolja prezentacija se postiže kad puštate jig da "odskaèe" od dna. a zatim ga pustite da padne na dno. koristi se karolina sistem. Na dnu ga ostavite da miruje par sekundi.5 m. Veže se na virblu predvez od najlona od 0. Na predvez se vezuje vorm udica i sam vorm na njoj. Povlaèite predvez na "potez". ne više od metra. koja nije deo udice i koja se posebno montira. povucite opet. Sam vorm sistem klizi po vratu udice i odskakuje od podloge. Metak šed se preporuèuje za brzotonuæe varjante. Vorm tada ide nadole i kada padne na dno namotajte najlon. a zatim opet povucite. Dno pretražujte tamo gde bi riba mogla da bude. Drugi metod je ako koristite jig sa plutajuæom glavom. a u isto vreme omoguæava vam da vrlo precizno odredite kad ga je smudj uzeo da bi pravovremeno reagovali. Ribolov sa jig glavom je dosta slièan ribolovu sa vormom. šedove. Vrh štapa povucite nagore oko 40 cm. Slièno jigu i vorm ima olovnu glavu. jer smudj vrlo èesto uzima kad je jig u mirovanju. Ovaj sistem je pogodan za èvrsta dna. ravna dna. Glava vorma se kaèi na kraj najlona i na nju se postavlja vrtilica. i na taj naèin ne može doæi do kaèenja. Kad ste procenili da se podigao i stoji uspravno. Tehnika lova vormovima se primenjuje na onim mestima gde je dno teško. Kada je dno muljevito. U sluèaju teksas sistema. stand-up za tvrda. Pri zabacivanju.

Preferira meko dno. Aralsko i Kaspijsko more. mrtvaje. jezera. Svaštojed je. Ikra je lepljiva i lepi se za materijal od kojeg je gnezdo napravljeno. Takodje naseljava brakiène vode Baltika. Danju se odluèuje za lov samo ako je vreme oblaèno. a lovi i ptice koje slete na vodu.godine ulovljen som mase 208 kilograma na stari alaski naèin. Kod nas je zabeležen sluèaj da je u Dunavu kod Apatina 1958. Ledja su mu sivomaslinasta. Silurus glanis E 116 . tako i u plitka mesta. Crnog i Kaspijskog mora. Voli mirna i duboka mesta u rupama u glavnom toku i mesta zaštiæena panjevima i granama. Naseljava reke. Mresti se u maju i junu. a stomak beo sa plavom nijansom. Telo mu je golo i ljigavo i prema repu sve tanje i pljosnatije. te hranu više nalazi pipanjem i izuzetno osetljivom boènom linijom kojom oseæa i najmanju vibraciju u vodi. Ima šest brkova od kojih su dva na gornjoj vilici i znatno su veæi nego oni u donjoj. Idealna temperatura vode za soma je 28OC i on se pri njoj najbolje oseæa. sisari. Ovo je termofilna vrsta. Som se iz zimskog sna budi kada temperatura vode poraste na 18OC. Crno. a glavnu hranu mu èine ribe. Mresti se u parovima u gnezdu velièine 1x1 metar i visine oko 75 cm. Ima veliku spljoštenu glavu sa sitnim oèima i velika usta sa sitnim zubima. žabe. pa je ženka u moguænosti da je èuva dok se mladi ne izlegnu. Najèešæa lovna velièina soma kod nas je jedan metar i masa od 10 kilograma. Baltièko. Problem soma je loš vid.Som vropski som naseljava sve reke Evrope koje se ulivaju u Severno. On uopšte ne lièi na svoje rodjake u svetu. veæe bazene. rakovi. Najveæa je reèna riba kod nas uz jesetru i morunu. Može imati nepravilne pege. Najveæi ikad ulovljeni som bio je dugaèak 5 m i težak 400 kg. što zavisi od temperature vode koja treba da bude od 19 do 24OC. Pretežno lovi noæu i za vreme snažnih i buènih oluja kada kreæe kako u jaku struju.

žuto-zele- . Po nekim izvorima. da motor na èamcu ne može da mu se suprotstavi. Nisu retki ni sluèajevi da som pocepa ribarsku mrežu i ode. ukoliko ne možete strunu zadržati u ruci. najbolji mamac za soma je maniæ. dubinski metod (ovde su date verzije g. Preporuèuje se upotreba Meps Anglia long br. Smatra se da je najbolje vreme za lov soma jul i avgust. a njegov položaj odrediæete po položaju plastiène kante na površini. Za lov soma varalicom mora se upotrebljavati jak pribor i dobre varalice. Som se uspešno može loviti i varalicom. ne bi li se izmorio. Kao mamac za buæku upotrebljava se rovac. Tehnike za lov soma su mnogobrojne. Ova kanta služi kao lokator za soma. Ide toliko daleko. a sa druge strane se vezuje veæa i jaèa udica iznad koje se pravi crvena kiæanka. Zoranovih voblera 7. love soma samo alatima koji imaju udicu. riba ili parèe ribe. Takav som ukoliko se lovi iz èamca može toliko biti snažan. rovac. sa druge strane. Som se može loviti na sve mamce koji vam padnu napamet. Vuèiæa i “pop-up”). ovaj deo buæke se vezuje omèom na jedan dugaèak i jak kanap za èiji se drugi kraj veže veæa prazna plastièna kanta. pijavica. Èesto. ali se najèešæe koristi lov buækom. jedino rešenje za ribara je da pusti soma na slobodu. Ipak najèešæi mamac je crna glista. kada se som približava obali i lovi na površini i kada je moguæe koristiti kašike.zelena. Veliki somovi su toliko snažni da se dešava da èovek nema dovoljno snage da ga izvuèe na obalu. Ovakvog soma je ponekad bolje pustit da sam ide. U ove alate spada i buæka koja se koristi iz èamca. a na udicu stavi komad sundjera tako da pokrije vrat udice. Sem leti. mrmorak ili ribica. Dužina treba da im bude od 10 do 15 cm i treba da budu teške od 20 do 90 g. lov na živu ribu i lov sistemom bez olova. žutog ili narandžastog Giant Killera.13 cm jakih boja (crvena.9. varalièarenje. Varalice za soma spadaju u grupu morskih varalica. Buæka je jedno parèe drveta obradjeno tako da sa jednog kraja ima rukohvat koji se nastavlja delom koji je potpuno pljosnat i na kraju se naglo završava sa proširenjem u obliku potkovice.11. Veliki som je toliko snažan da bez problema vuèe èamac po vodi. lov na mrtvu ribu.Lov soma Ribe naših voda 117 Som je snažna riba koja se nièega i nikoga u vodi ne plaši. som se lovi na tonuæe voblere. plovkom.5. Ovom potkovicom se udara o vodu i stvara speèifican zvuk koji izaziva soma i pokreæe ga u akciju. Sastavni deo buæke je još i parèe kanapa koje sa jedne strane ima omèu gde se vezuje dugaèki kanap. žaba. durbak. Na kanap iznad kiæanke se naniže dvadestetak olova velièine i oblika spljostenog klikera. Najbolji period za to su maj i jun. Kada se lovi. Sportski ribolovci. da se domaæi sapun (onaj koji se pravi od kostiju) smatra tradicionalno dobrim mamcem za soma.

sada neæe preplašiti ostale u jatu. Najlon se drži maksimalno nategnut.6 metalno obojenog i sa dodatnim kleperom i kombinacije kašike i šeda. Ukoliko se vrši iz èamca. Peca se sa do tri štapa. U prvoj je potrebno. izvlaèenje grdosije se obièno sastoji od dve faze. Mamac se vodi isto kao i varalica i koristi se isti pecaroški pribor. som neæe pojuriti za varalicom. Po pravilu se koristi klizeæe olovo. Durbak je za razliku od pijavice mnogo bolji mamac. Som se može loviti i dubinskom metodom g. od kojih se najèešæe koriste: debele crne gliste. Pored soma na ovaj mamac može doæi i šaran i klen. Paziti da rep ostane slobodan kako bi mahao u vodi. jer se u vodi širi i viori. Pecanje se odvija noæu i to je najbolje poèeti oko 19. Blue Fox Super Vibrex br. što pre soma odvojiti od dna i dovesti na površinu da "proguta" vazduh. Dubinskim metodom se po pravilu može prezentovati veæi broj razlièitih mamaca. Olovo treba da stoji iznad mamca. Udica se mamèi durbacima. dok se dve udice vežu iznad olova. Jovice Vuèiæa. Pokazalo se da som rado uzima mamac koji . dajuæi mu dovoljno slobode. koji potièu od udaraca ribara i opreme o dno barke.118 Ribe naših voda na). Jedino što nam preostaje je da na tonuæu jig glavu montiramo mrtvu ribicu i pokušamo da pogodimo rupu u kojoj je som. Prva na 20-tak santimetara iznad olova druga 20-tak santimetara iznad prve. Zabacivanje se može vršiti iz èamca i sa obale. Dubinski metod se koristi onda kada znamo gde se riba nalazi ili predpostavljamo mesto kuda æe proæi. tek tom brzinom da varalica zavibrira. ona se pušta da potone do dna.00h. mora se paziti da se ne uznemiri riba neprirodnim zvucima. Na vrhu svakog štapa postavlja se zvono za signalizaciju. rado æe ga uzeti. Sa druge strane dubinski metod taèno postavlja mamac na željeno mesto i dubinu. veæe klupko crvenih glista ili grupa pijavica na udici 4 ili 5. Mamac prilikom mamèenja navuæi na udicu do tri puta. Na kraj najlona veže se olovo. U toku dana i za vreme hladnijih meseci. dok se na glavnoj struni vezuje udica sa mamcem.dok se pijavica grèi. dvostrukih kašika. ne na pipkanje. Ukoliko se mamac pravilno prezentuje. ali tako da ne povija štap. Štapovi za soma su dugi 3 do 3. Ovakav som. širim bodom.00h i završiti ga do 22. Udice su velièine 2 ili 3. Podvezi su kratki oko 10-15 cm da se ne bi prilikom zabacivanja uvrtali oko osnovnog najlona. Takodje dobro su se pokazale 90 gramske Yann kašike.40 mm. Zabacuje se što dalje i nakon pada varalice u vodu. vezano na boènom predvezu dužine od 50 do 80 cm preko virble. Povlaèenje je lagano. 30 gramska Eira. Nakon toga sleduje polako i postepeno izmaranje ribe. Štapovi se smeštaju u držaèe pod uglom od oko 60 stepeni. somu ispred usta. Toby i Rapala Inokoo.5 m sa mašinicom sa long kast špulnom koja ima špulnu kapaciteta 250 m promera 0. Kontrira se na jaèi trzaj. Ukoliko dodje do trzaja.

koristite cevèicu pri montiranju na udicu. vežite na vrtilicu.bilo koja riba može se korismorate obezbediti da vaš mamac titi kao živi mamac. Nakon èak i morska. na onima gde je dno prekriveno · Pijavice . Podvez Pre ribolova. Ovim samo som. Dužina kao primama. najlona vežite vrtilicu.koriste se cele ili u parèiæima. Nakon toga polako nategnite dodajte meso sardine. stavite veliku perlu.se vremenom navikne na njihov ukus. Na udicu postavite · Boiliji .nekoliko komada se kaèi na minimalne mase 45 g. To je razlog što · Živa riba . najlon. nahraniti mesto komadiæima dužine 60 cm sa jednom udicom puševog mesa. Može se medicinskim “Pop-up” metod se špricom ubrizgati vazduh u njih kako bi koristi na svim vodama. Sistem je stabilizovan. · Mesni narezak . a na udicu se kaèi jedan ovog najlona odredjuje na kojoj komad velièine do jedne polovine konzdubini želite da vam se nalazi erve. Provucite plastiènu cevèicu kroz mamac pri pecanju.jedan ili veæi broj durbaka. Ovim sistemom možete · Teleæa džigerica .na površini. ovaj komad æe izdiza. je. Jedan od lakših vode. koga bi najlon pocepao.koristi se bilo koja riba. samo jednim zabaèajem. Polakim natezanjem najlona. na dnu. Može se pecati i bez olova. postavite klizeæe olovo-bombu · Puževi . ti udicu sa mamcem kao mini plo. metodom može se postaviti mamac · Lignje . narezak. cevèica štiti stiropora.na vodama na kojima ima mamac i zabacite.mali komadi se koriste vežite vrlo tanak najlon. Na kraj ali tada treba koristiti indikatore trzaja.· Durbaci . Za alku na udici. Izuzetno je trajna. kada se Koristiti boilije od velièine oraha do kugla stiropora pojavi na površini velièine jajeta. Nakon udicu. pazite da ne pomerite olovo na dnu. na dnu ili da plutaju od dna na oko 10 cm. Pri zabacivanju. a posebno plutali.Ribe naših voda 119 ne leži na samom dnu i da nikada ne kopa po mulju. mamac pri- . uglavnom na dnu. nom mestu. som zatezati dok se sistem ne stabilizu. Kroz cevèicu postavite tankog najlona postavite kuglu najlon. Pri spremanju u mešavinu vode. stiropora na vratu udice. vak. Na drugi kraj sredinu mesa. na proizvoljnoj dubini i daljini. cela ili u komadu. njega. Na glavni najlon Odsecite im glave i ubacite u tela. Najlon nemojte šarana i gde se èesto peca na boilije. u svim slojevima bude dobro vidljiv.zbog svoje mekoæe pretraživati sve dubine vode na jed. na dnu ili zabacivanja. naèina je da koristite komadiæ · Mrtva riba .ovo je mamac koga napada debljim slojem mulja.

Osnovni najlon je monofilament preènika 0. ispod ledjnog peraja.6 m. Podvez se pravi od Carp Silk-a ili Quicksilver-a nosivosti 13 kg ili monofilamenta nosivosti preko 9 kg. trokraka udica ispod ledjnog peraja. Taj komad se savije. Lov sistemom bez olova je uspešan i jednostavan. Pod šniranjem podrazumevam da se iglom provuèe komad najlona kroz ledja ribe. Navucite je blago i na vrat udice kako se ne bi pomerala pri zabacivanju. ali tako da ne pomerite mamac. Ako je podvez od monofilamenta provucite ga kroz silikonsku cevèicu dužine 15 cm. saèekajte da mamac padne na dno. Polako zategnite najlon. dovoljno da ispravi plovak i da ono legne na dno. Ispod plovka se postavlja predvez. Na kraj najlona stavimo olovo. jaèine od 1.4 do 1. Ovo je jedan od najefikasnijih metoda pecanja soma. Kontrirajte èim riba poène da nosi mamac. Udica treba da je broj 2 ili veæa. bilo koja od kombinacija trokrake i jednokrake koje su do sada predstavljene i šniranje. Interesantno je na koliko naèina riba može da se kaèi. Iznad njega o najlon okaèite neki veliki plovak. Nakon zabacivanja. ali se u tom sluèaju koristi živa riba kao mamac. ka štapu. Za sistem sa plovkom se koristi klizajuæi plovak ili vagler plovak. i to majmuni. Mamèimo je standardnim mamcima. mamac se opet vraæa ka prvobitnom položaju.40 mm ili veæeg. potrebni su vam štap i mašinica identiènih karakteristika kao i za dubinski ribolov. On se sastoji u sledeæem: na kraj najlona postavite teško olovo. Lov soma živom ribom je u suštini lov soma dubinskom metodom i lov soma plovkom . de . Postavite na najlon identifikator trzaja.120 Ribe naših voda bližavate dnu. Ispod olova stavimo predvez sa par sitnih olova i udicu. Pored ove opreme potrebni su vam i identifikatori trzaja. na dubini koja je jednaka dubini vode u kojoj se peca. Sada se iznad tog plovka. Postoji nekoliko karakteristiènih vezova: jednokraka udica ispod ledjnog peraja. napravi se omèa i nakaèi a udicu.50 mm debljine. Podvez vežite na glavni najlon preko vrtilice. Sistem se zabacuje i sada keder može da se pomera i pliva nesmetano od štapa pa sve do mesta bacanja teškog olova. prsteni ili elektrièni signalizatori. ali retko korišæen naèin. Za ovaj metod pecanja. sa mašinicom koja može da ima 250 m najlona 0.8 kg. uz opcionu upotrebu stiropora. Medjutim postoji još jedan efikasan naèin vezivanja žive ribe. Ribolov plovkom je moguæ u onim mesecima i dobu dana kada som prilazi obali i tu se u pliæoj vodi hrani. jednokraka udica kroz rep. postavlja još jedan klizeæi plovak koji ima alku na vrhu ili moguænost da se preko vrtilice povežu struna i plovak. Za ovaj sistem se koriste štapovi dužine od 3. a laganim opuštanjem.3 do 3.

Ljudskom nepažnjom raširila se po prirodi gde se izuzetno brzo namnožila. Smatra se tipiènim "ribljim korovom". "kastera" i krvi.16 mm i udice velièine 14-18. meðutim i dosta plašljive. Ne vole da im neko uporno maše iznad glave. Najèešæe se lovi direkt štapovima u blizini obale. vrlo se brzo množe u vodama gde je prelovom smanjen broj veæih grabljivih vrsta (štuka. a ponekad i nekim posebnim vrstama hrane. Prihranjuje se i zadržava konstantnim bacanjem manjih kolièina crva (lièinki muva). na bazi mlevenih crva. S Za lov se upotrebljava lak pribor. Od mamaca se koriste sitne gliste. najlon debljine 0. som).sunèanica sunèarka japanski karaš japek japiæ japanac Sunèica unèica je mala riba i danas vrlo brojna u mnogim našim vodama. Savet : pre nego što poènete loviti drugu ribu pažljivo pregledajte pliæak i pokupite sunèice koje se tu nalaze. Hrani se svim vodenim životinjicama koje uspe da ulovi i proguta ukljuèujuæi i mlað drugih vrsta riba. Premda pohlepne i proždrljive. Zbog svog neobièno atraktivnog izgleda prenešena je u Europu kao akvarijumska ribica. sunèice su. Lov sunèice A 121 .crvi. Za razliku od veæine evropskih vrsta. "fuja" (lièinki crvene boje). ozbiljno ugrozivši mnoge naše autohtone vrste. Po pravilu se najbolje love na samom poèetku ribolova.10-0. Zahvaljujuæi tome. sunèanice požrtvovano èuvaju svoju ikru i tek izlegle lièinke od veæih riba. Postojbina su joj južni delovi Severne Amerike. Lepomis sp.komadici ribe. Premda mala rastom (super kapitalci teže znatno manje od pola kilograma) agresivne je naravi i grabljivog ponašanja. Kasnije se povlaèe u dubinu ili pojedine zaklone u vodi odakle ih je èesto prilièno teško izmamiti na otvoreno. Najbolje se snašla u plitkim toplim stajaæim vodama sa puno bilja. ali uspela se održati èak i u pojedinim hladnim salmonidnim vodama.

koji takodje spada u ribnjaèke šarane. šaran prelazi u potpuno mirovanje. pa i mirnije reke.pa ga je teško uloviti. Postoji i tzv. Èesto ga zovu i "dunavski lisac". Zakaèen na udicu. pronaæi æe i najmanji zapon u vodi da obmota najlon oko njega. u pliæacima obraslim vodenim biljem kao i na terenima koji su poplavljeni. od koga se redje udaljava.Šaran krap Ciprinus carpio ivlja forma šarana potièe iz Mandžurije kineske provincije. Mresti se od maja do juna pri temperaturi vode od 15 do 20OC. pored školjki i puževa. U Evropi. hrane se zooplanktonom. Kada temperatura padne ispod 8OC. Èim se ribice izlegu. Kao svoje stanište. Od svih riba najèešæe se nalazi na našim trpezama ribnjaèki šaran-golaæ. koja se najbolje oseæa u Suncem zagrejanim vodama nižih nadmorskih visina. Aralskog i Kaspijskog sliva. obièno bira osunèana mesta do dubine od 2 m gde ima potopljenih panjeva i stabala koja su duže vreme u vodi.000 do 1. Ribnjaèki šaran je selekcionisan da ima što veæi prirast uz obilje hrane. Ovo je krupna. Ovakva drva su naèeta crvima.664. odakle je naseljen u reke Mediteranskog. D 122 . Na kamenitim delovima reke držaæe se dna da bi najlon prerezao na kamen ili školjku. jer dugo ispituje mamac. termofilna vrsta. Šaran je najznaèajnija riba ravnièarskih reka kako sa sportskog. ali i delove biljaka i semenke. pa ga stoga u Dunavu redje nalazimo. jezera. Zdepast je i ima izrazito strma ledja. šaran se hrani samo u toku tople sezone. Pravi dunavski oklagijaš je riba vretenastog oblika i naseljava gotovo sve nizijske reke. koji su mu. a onda zbogom. brzo se predaje. Uboden na udicu. ali se mnogo razlikuje po obliku od pravog divljaka.Èeški šaran. glavna hrana. Iz Evrope je preseljen u Severnu Ameriku i Australiju. tako i sa gastronomskog i privrednog aspekta. Njegovo telo je gomila mišiæa (ne predaje se do poslednjeg èasa). Bira obièno kanale. a veæ pri velièini od 2 cm poèinju da se hrane na dnu reke gde traže larve insekata. Ženka položi od 50.000 komada jajašaca. ali mu borbenost nije u srazmeri. On ima krljušti. U povoljnim uslovima postiže velike težine.

Locirajte terase pomoæu olova na kraju najlona i plovka. dobro je upoznati se sa izgledom dna gde se peca. sigurno æemo mnogo više kaèiti udicom i kidati najlon. ali su boili ipak najbolji.potrebna je veæa sila da se pokrene teg. moguæe je oderediti dubinu vode u svakoj taèki. Tako se uoèavaju karakteristièni klobuci koje šaran pravi pri hranjenju. Takodje. i stalnim uranjanjem u vodu. kao što su mesta gde se vadila cigla. Kako vremenski uslovi izuzetno menjaju ponašanje šarana. najjednostavniji i najefikasniji. popodne od 16 èasova . što može biti i šaran. Za dubinski metod. Pretražite vodu u potrazi za mestima gde se šaran baca i prevræe po vodi. Ovo radimo tako što zabacimo olovo bez udice u vodu i držeæi štap pod uglom od 45 stepeni polako namotavamo najlon. Iz tog razloga. a drmanjem štapa šaran æe se rasplašiti. Na ovakvim mestima je obièno pogodno koristiti jedan do dva štapa. pa se pretragom po dnu odredjuje dubina i položaj potopljenog drveta. kako bi mu energija ostala za zimu. Za poèetak. Sledeæa stvar koju treba da odredimo jeste èime je prekriveno dno. poskakujuæi po dnu · trava . na najlon se vezuje samo olovo. Lov šarana s jeseni i zimi je mnogo teži.otpor je veliki ponekad se zaglavljuje Najèešæe mesto za lov se pronalazi posmatranjem površine vode. Ako ne odredimo taèan položaj stabla i pojedinih grana. treba bacati mamac blizu podvodnih terasa. Vrsta mamca zavisi od vode. Šarana je najbolje pecati leti do 10 èasova ujutro. Danju se šaran sakriva blizu ostrva. Jezera su najbolja mesta za pecanje stvarno velikih primeraka. primamu je potrebno bacati na jedno mesto. Šaran se u tim danima polako smiruje i kretanje smanjuje na minimum. Ako se utvrdi da se radi o potopljenom deblu. površinskim ribolovom ili pecanjem plovkom. U dubokim otkopima. potreban je brz i snažan štap. Mehuri metana na površini vode odaju hranjenje ribe na dnu.teg pri povlaèenju trza. ali kad se krene klizi veoma lako · tvrdo dno . Ne rasipati je. Ovo se može uraditi plovkom i veæim olovom. Mamac baèen blizu tih mesta u toku dana èesto produkuje ugriz. ali nije nemoguæ.Lov šarana Ribe naših voda 123 Pronaæi ribu je najbitnija stavka u celom ribolovu šarana. moramo mu prilagoditi strategiju. Dubinski metod je najpopularniji. koje se postavlja na kraj najlona. štap mora biti žilav kako . a najaktivniji je noæu . Povlaèenjem plovka nagore. Riba se uglavnom kreæe uz krajeve stabla. U zavisnosti od tipa dna imaæemo sledeæe ponašanje: · meki mulj . Šaran se cele godine može pecati dubinskom metodom. ševara i trske kao i u delovima vode koje natkriva krošnja drveta.

Vez za olovo treba da bude do 15 cm. Kod ove montaže koristi se silikonska cevèica kroz koju se provlaèi najlon koji sada bez otpora prolazi ne uznemiravajuæi ribu. zakrivljena pod pravim uglom. nanižite jedan ili veæi broj mamaca na dlaku dužine do 5 cm. a nemali broj ribolovaca još uvek koristi i zastarele snažne štapove od bambusa.45mm ne dolaze u obzir. Dugaèak štap se više savija. odnosno mešavine karbona i kevlara.5 kg. jer se ribi ne sme dati prostora da se negde zavuèe. koju nakon toga privežete za vrat udice.5 do 7 kg. Idealan štap je dužine 3. U suprotnom. možete koristiti i dlaku. deblji najlon je vidljiviji. Kad se lovi šaran nikad ne treba stavljati dve udice zato što se jedna udica uvek uplete u granje. Umesto postavljanja mamca na udicu. a za izuzetno teške vode koristite najlone nosivosti od 7 do 11 kg. takodje se mogu koristiti. Veliki broj specijalnih šaranskih udica može se kupiti u prodavnicama ribolovaèke opreme.. što je unapred izgubljena bitka.124 Ribe naših voda bi omoguæio daleka zabacivanja zašta trebaju velika i teška olova. Kada se peca u vodama sa dosta panjeva i drugih podvodnih prepreka. Znaèi nikako istegljivi. i to dužine od 3. Pošto se ovde ne preporuèuje zamaranje dok se riba ne odvoji od stabla. Velièine su 4s do 10s. Standardni podvez je dužine 30 do 45 cm. popuštanja nema i veæina ribolovaca steže koènicu mašinice do kraja. bacaèke mase 70-150 ili 100-200 grama. jer mamac ostaje potpuno slobodan i šaran ga mnogo lakše uzima i redje ispušta iz usta kada ga ponese. neæe se prevariti. Olovo se može privezati za glavni najlon ili preko vrtilice ukoliko nije moguæe drugaèije vezivanje. umesto kaèenja mamca na udicu. Udice moraju biti jake i oštre i sa kratkim vratom.9 m.6 m. Ipak ne treba ni preterivati. Dobro je koristiti klizeæe olovo ali i specijalnu montažu sa silikonskom cevèicom. jer ako šaran . kako bi riba lako mogla da ponese mamac bez otpora. Najlon treba da je opušten. a poveæava otpor vode. najloni tanji od 0. bacaèke mase 80 do 100g. šaran æe se uplesti u granje. Ukoliko je voda puna panjeva i potopljenih grana uzmite deblji najlon od 4. što je neophodno izbeæi. Nije loše da cevèica bude u obliku latiniènog slova V. Šaran je izuzetno oprezna riba i ako oseti prevelik otpor. pa je samim tim potrebno stavljati i teže olovo. Ribu je neophodno što pre izdiæi od dna i potopljenog debla. Dvodelni parabolici su još uvek èesti. Mašinica treba da ima moguænost potpunog oslobadjanja najlona sa kapacitetom špulne od 200 m najlona nosivosti od bar 3. Ovakva cevèica æe pružati još manji otpor šaranu kada uzme mamac. Ova metod je izuzetno uspešan. Štapovi od karbona. Sa spoljne strane cevèice namešteno je olovo tako da ne dolazi ni do kakvog dodira olova i najlona. Na ovaj naèin.6 do 3.

kako bi se udica zabila u usnu šarana. Majmuni su u stvari prstenovi koji se kaèe na opušteni najlon izmedju mašinice i poslednje alke. potrebno je koristiti indikatore trzaja. Da bi ovo na vreme primetili. potrebno je baciti i do 1000 bojlija. Preporuèuju se izuzetno kvalitetne mašinice sa velikim kapacitetom špulne. Ovi držaèi omoguæuju da se više štapova posmatra jednovremeno. U normalnom sluèaju ovi indikatori padaju pod uglom od 45O u odnosu na pravac protezanja štapa. Prilikom zabacivanja. Na taj naèin navikavamo šarana na ukus. U prvom trenutku. U prvoj je potrebno pronaæi mesto na kome želimo da pecamo. Prilikom zatezanja najlona. Kada dodjemo na vodu. Šaran æe se zbog brzog varenja èesto vraæati na hranjeno mesto. veæ je pod stablom. polako namotajte višak najlona i smestite štap na pod. Po nekim procenama. Tehnika dubinskog pecanja je podeljena u više faza. Cilj je šarana naviknuti na hranu. U drugoj fazi treba zabaciti na hranjena mesta. odnosno pada ukoliko se šaran približava. tako da se mogu koristiti i u noænom ribolovu. a potpuno se savija. Šaran ima naviku da uzme mamac i u ustima ga nosi.Ribe naših voda 125 krene svojim putem. sredstava koje podstièu probavu. Na podove mogu se montirati indikatori trzaja. kontra treba biti odluèna. Po pravilu upecan šaran beži prvo ka suprotnoj obali. po pravilu bliže obali. U sluèaju trzaja. Meki vrhovi takozvani swingertip-ovi se postavljaju na sam vrh štapa. Ovo postižemo dodavanjem laksativa. a nakon toga ka travi. ali ne nahraniti ga. Ako preklopite mašinicu. ukoliko u vodi ima primeraka od 8 do 10 kg. ne dozvolite mu.ili ekvivalentnu kolièinu druge hrane. Nakon smirivanja olova. majmun se penje i vizuelno signalizira da je mamac uzet. Kada krene ka travi. što je preduslov za dobar ulov. zbog èestog kidanja najlona. Ukoliko zaplete najlon u travu nema naèina da ga odatle izvuèete. Namestite indikatore trzaja i èekajte. Za pravo pecanje šarana. najlon se neæe moæi izvlaèiti i mamac æe u poluluku padati. majmuni ili meki vrhovi mogu se koristit sa istim uspehom. Svi ovi indikatori mogu na sebi imati fluorescentne delove. Kada šaran uzme mamac vrh se podiže ukoliko šaran odlazi od štapa. potrebno je imati specijalne držaèe za štapove podove. u primamu. Pecanje po površini je vrlo jednostavno i preporuèuje se u letnjim . Elektrièni audio vizuelni indikatori. prvo što treba uraditi je prihraniti mesto. izmarajte ga maksimalno. jer imate dovoljno najlona na špulni. nemojte preklapati mašinicu sve dok olovo ne padne na dno. Vaš mamac se mora nalaziti na hranjenom mestu. Dobro je da to mesto hranimo više dana u isto vreme istim mamcem.

Dva najveæa problema kod ovog naèina pecanja je kaèenje izuzetno tvrdih mamaca na udicu i njihovo daleko zabacivanje. ne bi oterao ribu. Tehnika površinskog ribolova je u suštini drugaèija od svih tehnika. sa tim da ne treba koristiti udice veæe od br. šaran æe upotrebiti svu svoju snagu da zaroni i pobegne. Bez obzira koji metod koristite. Prvi deo ribolova zasniva se na hranjenju mesta površinskim mamcima. kako bi se dodatno otežala. olovo klizne po najlonu i padne na dno. Dodatnim hranjenjem možete privuæi i ohrabriti ribu da uzme mamac. Ovde ribolovac mora namamiti ribu na hranjeno mesto i steæi njeno poverenje. Drugi problem može se rešiti dodavanjem komadiæa balze uz mamac ili optereæivanjem najlona komadiæem balze. Kada šaran dodje na mesto i poène da jede primamu. Plutajuæi boiliji se prave po istim recepturama kao i standardni boiliji. dok balza ispliva i drži mamac. kao i kod tehnike pecanja dubinskom metodom mogu se koristiti detektori trzaja. Oprema treba da bude kvalitetna kao i za dubinski ribolov šarana. a kada padne u vodu. Ukoliko se balza kaèi na najlon. I kod ove tehnike. Na najlon nemojte vezivati nikakvo olovo. Uzmite komad korice svežeg hleba i okaèite ga na udicu. Umesto korice. Ovo treba ponavljati sve dok se riba ne pojavi.5 m daleko od mamca. Pre svega treba naæi mesta gde se riba nalazi i bacati blizu njih.126 Ribe naših voda mesecima u toku najtoplijeg dela dana. precizno zabacivanje je najbitnije. Taj momenat je krucijalan u ovom tipu lova. kako bi boili bio šupljikav ili se termièki obradjuju. Tek kada procenite da se šaran više ne plaši. jer pribor to mora i izdržati. Koristiti isti pribor kao i kod druge ribe iz familije šarana koje se hrani sa dna. zabacujete mamac na hranjeno mesto. hranu za pse ili maèke. . 6. Takodje je moguæe dodati i jedno klizeæe olovo pre balze. Ovde je vrlo bitno da ribolovac bude maksimalno skoncentrisan i miran. sa obzirom da su izuzetno laki. Prvi problem se rešava lepljenjem samog mamaca na udicu superlepkom. bliže štapu. Iznad balze je moguæe staviti i malo olovce. ali se u njih dodaje soda bikarbona (prašak za pecivo). Metod pecanja sa plovkom je najstandardniji. Ovakvo vezivanje je dobro na tekuæim vodama. treba nastaviti sa dohranjivanjem. pa pomaže da se mamac dalje zabaci. žito i kukuruz ali i plutajuæe boilije. Ukoliko želite dalje da zabacite. postavite plovak da leži na površini. kako bi se riba navikla na stalno padanje hrane na površinu vode. kako nekim nepromišljenim ili buènim pokretom. koje pri zabaèaju stoji kod balze. ali treba paziti i na nosivost. kada se šarani sunèaju na površini. možete koristiti puf-ije. ona treba da bude oko 1. Nakon kontre.

Postoji jedna rasprava kukuruz šeæerac. aroma tropnica i mora se što pre izdiæi od dna skih ili okeanskih biljaka i tuti-fruti. ali velike izdržljivosti. arome boila ili mamca nisu toliko veliki nedostatak kao što je neodgovarajuæi podvez.kikiriki. stavljajte veæu. Medjutim.videli ribu. Naime. ije štap.· Strpljenje je esencijalno kod pecanja nove usne. a potom što su znatno deblje od karbonskih. Više nije taèno da najlon koji ima veliku nosivost mora biti debeo. 3/0.Ribe naših voda 127 U poslednje vreme. riblji pa je potrebna debela udica velike boili sa dodatkom mesa ribe. To su kratke i široke udice. grahorica. Preporuèuju se najloni debljine 0. koja se u borbi lako rascepaju.hlebna ruža i komadiæ mesnog nareska. Obratite pažnju da se blood èvor vrlo lako odvezuje.18 do 0. korica hleba.9 kg nema smisla sparivati. u panjevima te udice slobodno zaboravite. nefleksibilan i vidljiv èak i za slepog šarana. smatra se da je šaran · Kada postavljate majmuna ostavite navikao na crnu boju najlona i najlon da bude slobodan i da se može nesnauèio je da ga izbegava. Pogrešan izbor štapa. materijal èelik. Pri metano odmotavati sa mašinice. znaèi 1/0. a u novije doba karbonke laserski ili hemijski oštrene. preselite se na mesto gde ste manju udicu. Iskljuèivo Mustadove èeliène kovanice dolaze u obzir. Preporuèljivi brojevi u šarana. radi lakšeg kaèenja. sa dodatkom zrnevlja za ptice i mleka. Ako stavljate uspeha. Najpre zbog mnogo veæe snage. Dobro je na kraj glavne strune postaviti vrtilicu pa je lako menjati podveze i vezivati razne sisteme. povezivanju podveza treba imati na umu par stvari. One su izvanredne za ribolov na kanalima i jezerima. a dugaèke štapove. Vrh obièan ili kriv(papagajke). boili . vezana za boju najlona za pod. precizno zabaci mamac šaranu. Moderni monofilamenti su upravo malog preènika. ali ukoliko tu gde pecate nemate lovu su 1/0. i riba sav. a riba se oslobadja. pa teže proseku šara. malo zakrivljene. slatki boili snage. Oblik šaranske udice veæ je uglavnom poznat. veze. Za upletene najlone grinner èvor je najbolji. a vi je u kontri ne zakaèite · Efikasni mamci za šarana su: biskviti za odmah. 2/0. kuvani ima usta da u njih može stati pes. Recimo udica velièine 2 i najlon nosivosti 0.20 mm. Šaran ima veoma meka usta.aroma jagode. . Taj šaran pse i maèke kao površinska hrana. Ovo omoguæava da se dugim karbonskim štapovima ( dugim od 10 do 13 m). Bitno je da uravnotežite velièinu udice i debljinu najlona. gde nema zapona i gde se riba može do beskraja zamarati. Ovi specijalni štapovi imaju oznaku “carp and big fish”. tehnološki je moguæe napraviti izuzetno jake.

vode u kojoj pecamo. ovaj sistem nije dobar jer osnovni najlon od plovka do olova stoji vertikalno i šaran æe ga primetiti. a kao glavni zagovornik · Pecajte na onoj strani na koju duva blag.ribarska. mušièarenjem za nekoga može · Ako je voda puna panjeva. Ukoliko se peca krupniji šaran. Nakon trenutku. . pri povlaèendelovati neozbiljno. a ne da je jurite meredovom po padajuæe putanje najlona. a olovo · Štap pri izvlaèenju šarana držite na devet spustiti na veæu dubinu od dubine sati. Tako æe štap pravilno biti optereæen. Ako je površina jako ljuspièasta i neravna. probajte da nesmetano kliznuti na potrebno promenite monofilament podvez sa mesto na najlonu. ali nije mali ju vrh štapa držite visoko. koja je kod nas skoro do 11 èasova pre podne i oko 13 èasova nepoznata izvor je sajt posle podne. zategnemo blago Pravilo je da ribu uvedete u nepomièan najlon. Za opis · Najviše šarana se upeca u periodu od 9 ove tehnike.com. Prvi. došlo je do kontakta najlona sa predmetima u vodi koji mogu da ga oštete. metodom. što æe dovesti do stvaranja meredov. Dva su naèina vezivanja sistema ispod plovka. nameštenim ispod olova kako bi mamac ležao na dnu. što Pecanje šarana može dovesti do trzaja. Pecajte jeste izvaditi šarana napolje. Ovo æe pomeriti mamac. Ukoliko ste i ranije sa njim pecali. Whitlock. Predvez i · Veliki broj šarana se izgubi u zadnjem dalje stoji ispod olova. Ova obala æe biti Možda najveæi problem predstavlja zaštiæena od vetra bedemom i osunèana pronalaženje bistre vode u kojoj bi sa južne strane. ove metode pominje se Dave topao vetar. Bolje je postaviti vagler plovak. · Kada duva severni hladan vetar. http://www. Ono što je mnogo teže. Plovak æe · Ako imate dosta promašaja. pri prihvatanju meredovom. sa olovom na dnu i predvezom dugim oko 30 cm. jer ta pojava mnogo smanjuje maksimalnu nosivost najlona. za manje šarane je klasièan klizni plovak. a podveze posle svake malo veæe upecane ribe. Ovako æe prostor upletenim najlonom i obrnuto.128 Ribe naših voda Pre pecanja obavezno pregledajte prstima najlon. od vrha štapa do olova. ova tehnika bila moguæa. iznad mamca i olova ostati èist i · Ukoliko nema trzaja. Šarani su bliže toj obali. vrh štapa. na severnoj obali. direktno vodi. Pecaroši koji redovno odlaze u ribolov menjaju najlone i do dva puta godišnje. pomerite polako šaran neæe zazirati od najlona. zabacivanja. broj internet izvora koji potvrdjuje · Leti se šaran u jutarnjim èasovima nalazi da je moguæe zakaèiti šarana ovim u pliæaku. obavezno zamenite najlon.

a od životinja pijavice.tj. Kad dodjete na vodu provucite imitaciju kroz mulj. Loviti šarana mušièarskim priborom možete i noæu. Važno je da imitacija bude na samom dnu. Na nevidjeno je zabacivati mamac na mesta gde pretpostavljamo da bi šaran mogao biti. Na jezeru možemo dati malo živosti imitaciji vrlo kratkim i retkim trzajima. Corn fly by Tom Connor · Udica za nimfe Tiemco TMC 2457 · Komad najlona do 10 kg nosivosti · Komad žute spužve 6mmx12mmx6mm . Ne koristiti nikakvu rasvetu jer to može oterati ribu. Šaran se noæu može naæi uz samu obalu u 10 cm dubokoj vodi. Šarana možemo loviti mušièarskim priborom na dva nacina i to na vidjeno i na nevidjeno. hleb. Imitacija mora savršeno da oponaša kretanje pravog mamca. Ponekad je dobro imitaciju umoèiti u blagi rastvor vanile ili anisa ili je jedostavno staviti u šeæer. Izgleda da šaran ne voli impresionizam. Poželjno je koristiti indikator trzaja i polarizacione naoèare. imitacije biljnog vodenog sveta koju èine razni plodovi podvodnih i priobalnih biljaka kao i alge.imitacije insekata ili bolje reèeno imitacije vodenih životinja gde spadaju nimfe majske mušice.Na vidjeno je kad vidimo šarana u vodi. Znamo da šaran voli slatko. Zabacujte uzvodno i pustite da mamac potone na dno. Pratiti ga sve dok ga struja ne prinese obali. Tada je najbolje koristiti primamu koju razbacate na oko 4 kvadratna metra. Tada se trudite da zabacite vašu imitaciju na nekih 25-50 cm od njega. Još jedna bitna stvar je miris imitacije. Bolje je koristiti više manjih kuglica nego jednu veliku. puževi i raèiæi. Povremeno bacite šaku primame. i na taj naèin æete otkloniti vaš miris. Pri izradi imitacija treba obratiti pažnju da imitacija bude što realnija. dragonfly i damselfly. a tu spada kukuruz. Evo nekoliko recepata za izradu šaranskih "mušica". U oba sluèaja dobro je koristiti neku vrstu primame kao recimo kukuruz. krompir i dr. pesak i sl. Pre toga samo napomena da je bolje praviti imitacije tako da pri plivanju luk i vrh udice budeu okrenut na gore. Drugo. Imitacije treba otežati. Ako lovimo na reci prepustimo da vodena struja nosi mamac bez ikakvih pokreta. crvi. Na ovaj naèin znate da je šaran tu negde. Ako nije dovoljno teška dodajte kuglicu olova na predvez na rastojanju od nekih 10 cm. Treæa grupa bi bila sve ono što èovek baca u vodu. gliste.Ribe naših voda 129 Imitacije koje se izradjuju se mogu podeliti u tri grupe. Ovo æe donekle rešiti problem èestih kaèenja za podvodne elemente. Mušice.

Crazy Charley muddler . Caddis larve. Vratite konac do oka udice i prièvrstimo drugi kraj sundjera. Pri izboru arome za primamu i mamac. Nakon postavljanja dlake na udicu. pogotovo za noæno mušièarenje. Svežite èvor i odrežite viškove sundjera na oba kraja. Male kolièine hrane služe samo zato da se šarani naviknu na tu hranu i da je uzimaju bez podozrenja. Zatim prièvrstite olovnu žicu i namotate oko tela. Prihranjuje se u manjim kolièinama sa probarenim kukuruzom. Riba u panjevima ima . Na telo udice namotate osnovni konac kojim prièvrstite komad najlona. vezanja èvora i lakiranja. Nemojte istu mušicu umakati u razlièite arome.130 Ribe naših voda · Olovna žica · Crni osnovni konac Dosta jednostavna mušica. Bread & crust fly by Dave Whitlock · Udica za suve mušice velièine 8 do 12 · Beli i braon sundjer · Braon osnovni konac Još jednostavnija mušica za izradu od poznatog Dave Whitlock-a. Prince nymph. Imitaciju ovih plodova pravite od jelenove dlake ofarbane u boju ploda.Dave’s damsel nymph i druge. Bolji rezultati se postižu prihranjivanjem šarana hlebom i potapanjem imitacije u mirišljave extrakte. Namotajte osnovni konac do luka udice i prièvrstite spužvice tako da braon bude na vrhu. Sve to prekrijete osnovnim koncem svežemo èvor i lakirate. Od mušica koje imitiraju životinje najbolje se pokazale: Dragon fly nymph. Odrežite višak najlona i Corn fly je spreman za upotrebu. Ovo æe biti otežanje udice. Na najlon pomoæu igle za šivenje navuèemo spužvicu i na udaljenosti od oko 1 cm uèvrstite super lepilom. ali zato ubojita. Berry fly by Dave Whitlock Dosta mesta pored reka i jezera je obraslo drveæem na kojima rastu plodovi poput trnjina recimo. Mušica je dobra za sve slojeve vode i površinu u zavisnosti gde se šaran nalazi. Flashback hare’s ear. Ribolovci su primetili da se šaran rado skuplja ispod njih u vreme kada su ovi zreli i opadaju sa drveæa. San Juan Worm. Mušicu zabacite na mesto na koje ste predhodno bacili kukuruz i èekajte na trzaj. važno je usaglasiti sa onim što se nalazi u prirodi u okolini vode u tom trenutku. baš kao i pravi plod. vanile ili banane. Braon spužvica imitira koru hleba dok bela njegovu sredinu. Za vreme ribolova spužvicu možete umakati u extrakt anisa. Lakirate sa sredstvom za uèvršæivanje glave. Komad žute spužve oblikujete makazama da lièi na zrno kukuruza. Važna napomena za lov sa ovom "mušicom" je da se mora èuti ono "PLOP" kad ona udari o površinu vode.May fly nymph. makazicama ošišate dlaku u oblik ploda.

a da se ne pokvare njene karakteristike. sem što im . 2 g betaina. pšeniènog griza. kukuruz(stari i mladi). Kuvanjem takodje postaju tvrdje. kg kukuruza na mesto u vidu prihrane.1 g cimeta. 250 g pšeniènog griza.· Kolièina primame mora biti adekvatna. 50 g soje. reènog puža. ali se zbog neprijatnog mirisa preporuèuje da se to radi napolju. Postoji veliki broj veæ pripremljenih. primama ima sledeæi sadržaj: probajte da pored mamaca dodate 250 g riblje hrane za šarane komadiæ pop-up boila kako bi još više kupovne. jer se u suprotnom nakupi prehraniti i po 30 kg hrane dnevno nije mnogo bele ribe i rakova. zelenu glistu. mnogi koriste èist hleb sa prihranjuje uzvodno 7-10 m od komadom korice na dlaci. ribicu. Šaran se može loviti na durbaka. hlebnu ružu. Atraktivnost pivskog kvasca. Dobro pripremljen na udici stoji 2-3 sata.· Dobro je veèe pred pecanje baciti oko 2 mama jeste recimo: 250 g soje. rovca. 4 ml ulja od badema. fabrièke primame. noklu(valjak). jer kad bi èekala prihranu slabo bi napre. u nju se može dodati do 50% soje i pšeniènog griza. Nokle se ubacuju u kipuæu vodu i mešaju se varjaèom da se ne zalepe za dno. kupovnih boila. Kada nokle isplivaju na površinu vade se i stavljaju pod tekuæu hladnu vodu. Da bi se poveæala masa kupljene. Školjke i puževi se pripremaju tako što se oèišæeni ostavljaju na jakom suncu da se isuše. Još jedna uspešna pri. Kukuruz za prihranu mora Na velikim vodama. crvice. gnjeèen hleb.Ribe naših voda 131 dovoljno hrane za razvoj. Osnovni boili se pravi na sledeæi naèin: 2/3 kukuruznog i 1/3 pšeniènog brašna zamesiti u hladnoj vodi (po želji obojiti i dodati mirise). školjku. ali zbog svoje cene nekada je bolje napraviti sopstvene. obicnu glistu. baren krompir. mekinje. Boili od ribljeg mesa se prave od istih sastojaka kao i normalni boili. U lonac staviti vodu da provri. 15 g mleka u · Ukoliko na dlaku stavite i boili i kukuruz prahu. 15 g cimeta. Boili su lopte od meke paste koje se kuvaju u vodi dok se ne stvrdnu. 125 g izdigli mamac sa dna. Tada postaju kao guma. a voda i bela riba teško je skidaju.Od smese se odmah prave nokle veliène oraha. gde ribu ne možete biti tvrd. 4 ml arome jarebike. se kukuruz i peca. Ovako napravljena nokla kada se baci o pod mora da odskoèi bar jedan metar. Ukoliko kukuruza i kvalitet boila. 6 jaja. mesta pecanja. želite da koristite aromu. 1 g dobijate maksimalan efekat. dodajte je · Ako vam se primama raspada dodajte joj u maloj kolièini. pa èak i na tvistera. Na takav mnogo. pa ih bela riba teže skida. Jedna dobra · Ukoliko imate veliki broj promašaja. 2 g betana. Obièno se · Pored boilija. dovala.

ili stavlja u vakuum vreæe i ostavlja par dana da poène da fermentira. Kikiriki je odlièna primama za šarana. Jedini je uslov da se ostave preko noæi u vodi da nabubre.132 Ribe naših voda se dodaju riblje meso. kako bi uginuli. Seèe se u obliku kupa. Gulaš treba da bude do-minatnog ukusa na ono što se u prirodi nalazi u tom trenutku oko voda i sa èime se šaran potencijalno hrani. potrebno ih je preliti vrelom vodom. Slobodno ga koristite u veæim kolièinama. Mana im je što i druge ribe vole da ih konzumiraju. Kao zamena za ove boilije mogu se koristiti maèiji biskviti. Mesni crviæi su rado vidjena hrana šarana. Boili sa dodatkom zrnevlja za ptice pravi se od osnovnog boila. jer sve ostale odmah napadne bela riba. uz dodatak lana ili koriandera. ali se nakon toga pasiraju. Pripremaju se kao i semena. Kaèi se direktno na udicu ili na dlaku. a peca se na komadiæe mesa. Dobar je dodatak boilijima. Kukuruz šeæerac je najèešæi i najprovereniji mamac i primama za šarana. Hrana za pse i maèke se može koristiti kao mamac. Od glista u obzir dolazi iskljuèivo zelena ritska. Seèe se u kocke i kaèi direktno na udicu. Meso mesnog nareska je dobro kao mamac. ali i primama za šarana. Paste od raznih žitarica. . Kaèi se direktno na udicu. Sir se može koristiti kao mamac. kako bi se spreèilo njihovo odlaženje od mesta primame. Ove paste se ne kuvaju kao boiliji. ali se pre upotrebe mora prokuvati. Kao primama koristi se seme konoplje. jer mu se kuvanjem drastièno smanjuje kalorijska vrednost. Ostavite ga preko noæi da nabubri i prokuvajte ga oko sat vremena. Blago obaren krompir postaje sve popularniji kao mamac. Ukoliko se koriste kao primama. Pre upotrebe bilo bi dobro da se navlaže kako bi omekšali. a posebno komadiæi pastrmke mogu se koristiti kao mamac za šarana . kosti i kožura. Seèe se u obliku kupe i postavlja na udicu. Kaèe se o dlaku oko udice broj 6. Riba. Paste su izuzetna primama za šarana. kada poèinje da dobija blago alkoholnu aromu. a da se sutra blago prokuvaju oko sat vremena kako bi omekšali. Ovo zrnevlje se ili ostavlja u svom soku.Salama je fin mamac. Svi tipovi zrnevlja se mogu koristiti i kao mamac i kao primama. suncokretovih semenki i ostalih masnih semena. Odliène paste se prave od kikirikija. brašna soje i kukuruza dobijaju se mešanjem sa jajetom. Ostavite ga dan dva da fermentiše. boje se i aromatizuju. Može se direktno stavljati na udicu ili dlaku ili ga možete dodavati u boili. a pravilo je prosto što smrdljiviji to bolji. Meso iz gulaša se može koristiti kao mamac. Obièno se koriste kao površinski mamac. Jetra je mamac prepun amino-kiselinama.

Kaèe se direktno na udicu br 4 ili na dlaku i u toj varijanti se postavlja 4 do 6 zrna na dlaku oko udice 4 do 6. Kako saèuvati hleb na udici. Ikra riba može se može koristiti kao mamac za šarana. Iako su vrlo soèni. U tome je i najveæi problem. Obavezno je ubacite u primamu.yu . Kuglica paste se stavlja direktno na udicu. Pre upotrebe potrebno ju je prokuvati. Uzima se samo unutrašnjost hleba koja se kvasi i mesi. Otkine se jedno parèence hleba. jagoda. tuti-fruti. ili dlaku. a da ga sitnija riba ne ugrabi. kao recimo jajašca pastrmke. Manèmelov se može koristiti kao plivajuæi mamac za šarana. Koristiti najmanji moguæi manèmelov koji možete nabaviti u radnji. Komad hleba je ono èemu ni jedna riba ne može odoleti. a zatim se u jednom kraju stisne i provuèe udica.. Kaèi se direktno na udicu. Hlebna pasta..carp-yu. VU Naš najtrofejniji Carp team Carp World Popoviæ www..). Koriste se krupnija jajašca. ostaju na udici dosta dugo. se pravi od hleba starog nekoliko dana. Hlebna ruža se pravi od svežeg hleba i to njegovog unutrašnjeg mekog dela.co. Konoplja se može koristiti kao mamac i to na dlaku koja se veže za udicu 4 ili 6.Ribe naših voda 133 Mogu se nakon barenja bojiti i aromatizovati (vanila.

u našem podneblju od februara do aprila.5 pa i 2m i 34 kg mase.Štuka Esox lucius aša štuka je riba nizijskih voda. Izduženog je i vretenastog oblika sa snažnim repom na kraju. Na njoj se nalaze velika usta. u veæini sluèajeva odustaje od daljeg proganjanja plena. jezero ili kanal. Prema nekim podacima. mada kod nas ima zabeleženih primeraka do 15 kg. Telo štuke je zelenkaste boje sa žuækasto-belim popreènim prugama. kada bela riba krene da pliva. N Lov štuke 134 Bez obzira da li je u pitanju reka. potreban joj je i pros- . lovni period štuke se produžava na skoro ceo dan. U ovom periodu štuka taloži masne naslage za zimu. Zimi ne prestaje sa hranjenjem. Njen jak rep joj daje ogromno ubrzanje pri napadu. naraste do 1. Sa jeseni. Štuka plen hvata sa boka i okreæe ga napred glavom. jer je tada druge riba teže uoèavaju. Ukoliko ne uspe iz prvog pokušaja. Leti. a u toku dana samo za oblaènog vremena. veæ krajem zime. ali da se kod bistrih voda. štuka lovi izjutra i predveèe. Mresti se prva. Glava štuke je karakteristiènog oblika gušèijeg kljuna. te ga tako guta. Po obliku tela. iz ševara. Vid joj je odlièno razvijen i pretežno se oslanja na njega pri lovu. Ovo treba imati u vidu pri vodjenju varalica. sa 700 oštrih zuba. kada temperatura vode predje 10OC. Prvi put ulazi u mrest sa 3-4 godine starosti. granja i potopljenih panjeva ili podlokane obale. jezera i bara. Hrana su joj sva živa biæa manja od nje koja se mogu naæi u vodi do dubine od 2 m ili na vodi. veæ napada iz zasede. ona ipak odluèuje za lov pri sumraku. posebno za vreme lepih i sunèanih dana. može se zakljuèiti da štuka nije dobar plivaè na duže staze. reka. Treba imati u vidu da je štuki potrebna svetlost za lov.

Za vreme veoma toplih dana u avgustu.Ribe naših voda 135 tor sa plitkom vodom obrastao biljem da bi se mrestila. pešèana ili šljunkovita obala koja se veoma blago spušta ka dubini je takodje dobro mesto. Ranije u jesen dobra mesta mogu biti platoi koji još uvek imaju zelenu travu i pliæa strana ivice škarpe. Iako je ona aktivnija u februaru. U to vreme su šanse za uspešan ulov poveæane i tada je štuka zakaèena za varalicu najborbenija. Krajem leta štuka kao da oseæa da se bliže posniji dani. I u ovom sluèaju štuke æe biti u blizini neke strukture u vodi. Hladan severni vetar gura hladnu vodenu masu sa sredine jezera prema južnoj obali i zato je voda sa južne strane hladnija u proleæe. Iako se štuka. To je vreme kada se gomile ribolovaca upuæuje na vode sa kantama prepunim sitnim kederima i kada se i izlovi veliki broj uglavnom nedoraslih primeraka štuke. Ako je u blizini i potok koji se uliva u zaliv. njen apetit je ipak promenljiv. ali i da obezbedi sklonište iz koga vreba plen. ipak je jesen najbolji deo sezone za njen lov. Može to biti ivica trave. Ako pravilno odaberete vodu i varalicu i ako imate dobru intuiciju imaæete šansu da se veoma sreæni vratite kuæi sa pecanja. U jesen kada voda poène da se hladi. pa poèinje intenzivnije da se hrani. Vreme pre nadolazeæe oluje je možda najbolje vreme za pecanje štuke. Dan sa slabim vetrom koji stvara male talase je bolji nego kada je površina vode potpuno mirna i to zbog manjeg prodiranja svetlosti pri nemirnoj površini vode. može upecati preko cele godine. i tada ih je najbolje i tražiti u najdubljim mestima u jezeru ili reci. ivica gde pliæak naglo prelazi u dubinu (dublja strana). Sa dolaskom leta i visokih temperatura štuka se teže da upecati. tako da se mogu uhvatiti i na mestima na kojima se najmanje nadate. koji se ni jednom u svom životu nisu mrestili. Jesen je top sezona za pecanje štuke. štuke æe se pomeriti u dublju vodu. Kako je voda uveliko hladna one nemaju neko pravilo gde se zadržavaju. Najbolje je probati na mestima uz obalu koja se nalazi na severnoj strani jezera ili reke. dok se velike premeštaju u duboku vodu. mada ni rano jutro nije loše. U kasnu jesen štuke se mogu naæi skoro na svim mestima. Zatim. podvodne stene i slièno. neposredno pred mrest. Druga polovina jeseni je vreme kada se mogu upecati najveæi primerci. Severna obala je zaštiæena od hladnog severnog vetra i zato se voda brze zagreje na toj strani jezera. u principu. muljeviti deo ispred je prvo mesto gde treba probati. dolaze u pliæe delove. Definitivno najbolje mesto za traženje štuke u rano proleæe su plitki zalivi. Manje štuke ostaju u pliæoj vodi. Štuka se najbolje hvata kada je oblaèno vreme. Mnogi poèetnici smatraju ribolov na štuke kao usputnu stvar kada podju . Po sunèanom danu najbolje je probati uveèe pri zalasku Sunca.

što æe vam pomoæi ukoliko zabacujete na veæe daljine. Uèvrstite mamac obmotavanjem najlona oko repa ribe. Koristite bodorku. Za . Zbog toga udice kaèite što je moguæe bliže repu. jer sa njima nije moguæe zabaciti težak mamac na veæu daljinu. Štap za varalièarenje je idealne dužine 2.1 kg. dužine 1.136 Ribe naših voda na pecanje. Obièno koriste stare i nepotrebne štapove za ovu namenu. Dužina treba da mu je od 3 m ukoliko je to šaranski štap. jer se štap drži u rukama sve vreme pecanja. haringu. Ovim sistemom pretražujte sve slojeve vode.7 m. kroz telo i stomak i izvadite vrh udice napolje. Prvi je da je velièina štuka koje se pecaju na ovaj naèin manja. Jig vežete preko vrtilice za glavnu strunu.5 kg i treba mu na kraj postaviti sajlu dužine 45 do 50 cm nosivosti od 9 kg. Na istu vrtilicu postavite jednu ili dve trokrake udice na predvezima ne dužim od polovine dužine kedera.5 do 5. potrebno je koristiti vrlo kratke štapove. oko 3. U toku cele godine mrtva ribica se može koristi kao varalica. Veæina šaranskih štapova može da se koristi. a olovo povlaèi mrtvog kedera na dno. plovak æe kliznuti do graniènika što je i dubina vode. Štuka obièno guta prvo glavu ribe. kada to pecaroši obièno rade. Plovak se postavlja iznad olova. Moguæe je koristiti i klizeæe plovke veæe nosivosti. Nakon zabacivanja.7 m ukoliko se koristi pravi štap za štuke. ali u sistemu u kombinaciji sa dubinskom metodom.8 m. ili 3 do 3. Drugo. Štuka se može pecati na èetiri osnovna naèina: na mrtvog kedera. Velièina mrtve ribe treba da da bude izmedju 8 i 10 cm i težine do 60 g. Dosta pecaroša je neopravdano skeptièno u vezi uspešnosti varalièarenja na štuku. Ako pecate sa plovcima na mrtvog kedera potrebni su vam specijalni plovci za štuke velike nosivosti. Ožvljavanje se radi naglim trzajem vrha štapa nagore i namotavanjem najlona. skušu ili neku drugu ribu. Osnovu ovog sistema èini jig glava. Postoje dva razloga za to. Trzaj se manifestuje potapanjem plovka. Mrtav keder se kaèi sa dve trokrake udice velièine 8 na sajli dužini 7. od dna do površine. Najlon treba da ima deklarisanu nosivost od 4.5 do 2. varalièarenje je uspešnije u leto i jesen nego zimi. ostavljajuæi ih sa strane. Mamac bacate finim štapom dužine 2. Kombinacija karbonskog teleskopa i mašinice je idealna. sem onih najmekših. što joj prouzrokuje sigurnu i bolnu smrt. Udicu provuèete kroz riblja usta.5 cm. varalièarenjem. Kada se peca iz èamca. mušièarenjem i na živog kedera. ali je moguæe upecati veæi broj riba. Èesto se desi da štuka potpuno proguta udicu i nakon toga otkine najlon. a stoper na mestu na kome najlon seèe površinu vode.7 m. Za dubinsku metodu na mrtvog kedera štap mora da bude jak. Na ovaj naèin riba kao da skakuæe po dnu glumeæi ranjenu ribu.

Ravnomerno vuèenje promenite u isprekidano. veæ nekoliko puta zabacite oko tog mesta kako bi je izmamili iz zasede. Ova promena može biti presudna za uspešnost ribolova. Neki ribolovci koriste takozvani "sistem u tri pravca" koji koristi teško olovo na jednom kraju sistema da povuèe voblera (vezanom na drugom kraju sistema) na dno koji æe težeæi da ide ka površini uvek biti na odredjenom rastojanju od dna. Plutajuæi daju najjaèe vibracije od sve tri grupe i ovo je možda najjaèi adut pri pecanju u dubokoj vodi i medju vodenim biljem. Rano u sezoni manje varalice se pokazuju kao bolje od veæih modela. Menjajte varalice èesto dok ne dobijete pobednièku kombinaciju vrste. Korišæenje varalice sa jednom udicom omoguæava zabacivanje medju drveæe ili u sred vodenog bilja. a ne bi uplašili. Nikad nemojte bacati varalicu baš na mesto gde oèekujete da je štuka. Zabacivanje i namotavanje najlona je bitno kod varalièarenja. Generalno. varalicu vodite polako i kontinuirano. Upravo ovi zadnji su najbolji u ranu jesen i kada je štuka neaktivna. plutajuæe i voblere sa neutralnom težinom. Vrsta varalice naroèito zavisi od vremena i vrsti vode. Leti probajte po površini. veæ ih treba oživeti serijom kratkih trzaja nakon kojih dolaze pauze.5 do 7 kg. Nemojte zabacivati istu varalicu bezbroj puta na sve strane. Pretražite varalicom vode koje su naizgled nemoguæe za pecanje. jednoliènom brzinom. a zimi je spustite što je više moguæe u dubinu. Nepisano pravilo je da se u proleæe i jesen kada je voda hladna sve varalice vuku sporo kroz vodu. Pauze ne treba da budu duže od 5 sekundi. kako to veæina ribolovaca pogrešno radi. Èesto se u ševarju kriju štuke u zasedi. samo ako ovo prvo ne daje rezultate. boje i velièine za taj dan. U mnogim sluèajevima samo iskustvo pomaže. Podvez sajla treba da je 30 cm duga. ali probajte i u srednjem sloju vode. medjutim ima još nekih stvari o kojima treba brinuti. U leto. Vobleri se dele na tri vrste: tonuæe. iste varalice se vuku mnogo brže.Ribe naših voda 137 ovu svrhu se koristi mekši štap u odnosu na onaj za dubinsko pecanje. ali je pitanje kako spustiti plutajuæi volbler u dubinu. Veliki broj ribolovaca stavlja i kašikare ispred voblera pogotovu u rano proleæe što je pogrešno. Uzmite u obzir prozirnost vode. Pri pecanju na neaktivne štuke ove varalice se trebaju vuæi kratkim trzajem iza koje sledi pauza od oko pet sekundi. Voblere ne treba vuæi ravnomerno. jer krupnija štuka guta mamac. pa bi recimo 15 cm podvez bio progutan u jednom zalogaju i riba bi zubima presekla glavni najlon. Treæi kraj sistema je najlon koji vodi . Na špulnu je potrebno postaviti do 100 m najlona nosivosti od 4. podvodne panjeve. na kojima do sada niko nije pecao. Bolje je prvo razmisliti gde bi štuke mogle da se nalaze i gadjajte to mesto. u zavisnosti od situacije. Kraæi podvez ne treba koristiti. podvodnu vegetaciju i dubinu vode.

Njihova imitacija kedera bilo da se vuku jednolièno ili na trzanje. Leptiri mogu biti u više uginjavaju. mova po dnu i slugova po površini Probajte ove mrtve mamce da povlaèite su se pokazale dobrim i za štuke. Pre svega tu su tvis. daju dobre rezultate. gumicom za tegle. U Americi se sve èešæe · Buzzer-i su najnovije varalice koje se koriste silikonske varalice za koriste pri pecanju štuka. polako po dnu. treba ubrzati vuèenje varalice uz par naglih trzaja. ali nije agresivna da juri neku od brzih varalica. kao dva duguljasta. · Štuka voli jake mirise. najlona nosivosti 3. tiène kanistre i posude koje treba potopiti duguljasti i okrugli ili dva okrugla. ali i razne gumice realnih obli.ne imitiraju pokrete ranjene ili bolesne ka riba. tipa trzaj. na trokrakoj mogu imati jelenovu dlaku. ne treba se usporiti sa povlaèenjem. Vrh udice može biti spolja. Takodje na kraju. Najnovije tehnike vuèenja vor. Potpuno su pecanje štuka. Bucktail jigovi moraju biti dugaèki najmanje deset santimetara. namotavanje. Mogu imati duguljasti ili okrugli leptir. u vodu i privezati za obalu. ili jiga što daje leptirici dodatne vibracije. Dobro su se pokazali Zoranovi vobleri velièine 9. Bodorka. Regularni plastièni jigovi su i dalje nezamenljivi za štuku u rano proleæe ili kasnu jesen kada je štuka aktivna. perje. 3" i danas hvataju štuke istom žestinom kao i pre. trzaj u stranu. Power Gum-om Spinerbait je jos jedna ili komadom elastiène trake. veæ naprotiv. ali može se i ostaviti u telu varalice. jer teri.razlièite od svih dosadašnjih varalica.6 kg. odlièna varalica za štuku.ili pola haringe iskorišæene kao mrtav ja. · Žive mamce možete èuvati u èuvarci i to Spinerbeit može imati jedan ili dva što je kraæe moguæe. jer u njoj vrlo brzo leptira. ribe. Takodje jednolièno motanje se može koristiti u kombinaciji sa kratkim trzajima što je dobra taktika u nekim situacijama Stare dobre kašikare "Effzet" ili "Mepps Cyclops nr. Leptirice su svakako najrasprostranjenije i najpopularnije varalice u lovu na štuku.11 i 13 cm u crveno-beloj i zelenoj nijansi. opuštanje. plastiène niti. skuša kako bi se smanjio rizik od kaèen. Najboje rade kada se brzo vuku ispod same površine i leptirom prave turbulenciju i "guraju" vodu. oponašajuæi ranjenu ribu.138 Ribe naših voda ka štapu i mašinici. . U sluèaju da se opazi štuka koja je promašila kašikaru . Veoma je korisno da se posle svakih èetiri-pet okretaja ruèke na · Dubinu pecanja možete promeniti mašinici napravi pauza od par pomeranjem klizeæeg stoper-èvora od sekundi. Takodje možete koristiti plaskombinacija.mamac pri dnu. izaziva štuku da ih napadne. Otvoreni deo Dobro su se pokazli Mepps Anglia zatvorite finom mrežom i prièvrstite velièina 4 i 5.

ali ribar mora saèekati sekundu pre uzmaha rukom. Za ovu vrstu ribolova potreban je jak i krut štap dužine 3. specijalno izradjeni za štuku. Prilikom zabacivanja potrebno je obratiti posebnu pažnju kako mamac ne bi spao.Živa riba se slobodno kreæe podržavana plovkom po celom toku vode.4 kg. kao i kod ostalih površinskih metoda pecanja štuke. Mali prsten ispod klizeæeg èvora može poslužiti kao osiguraè da plovak ni pod kojim uslovima ne preskoèi preko èvora. Najlon mora biti nosivosti 5. Ukoliko je voda puna panjeva uzmite jaèi najlon nosivosti 6. zabacite kedera i èekajte da štuka sama dodje ka njemu. a kašika vizuelni efekat. Pecanje na plovak je u proleæe u suštini bolje nego pecanje na dnu. Tehnika je jednostavna. vibraciju i mirisnu notu. i to u nizu nepredvidivih i uvek razlièitih trzaja. Kada temperatura vode opadne ovu ribu je moguæe pokrenuti jedino njima. zbog .Ribe naših voda 139 Jedna od preporuka je koristiti na istom sistemu jednu silikonsku varalicu u kombinaciji sa metalnom kašikom. U sustini. Iznad mamca na najlon se postavi par sitnih olovaca kako bi se onemoguæilo njegovo isplivavanje na površinu. kako bi se riba dobro zakaèila. štuku je moguæe uhvatiti samo metodom ribolova sa živim mamcima. bez obzira da li su to imitacije žaba. Površinskim gumenim varalicama. Ovim metodom može da bude problematièno postavljanje mamca na veæu dubinu. a i štuka u to vreme pliva pored obale u potrazi za hranom.8 kg. uspešno se mogu loviti štuke. prvenstveno zato što nema trave. Ugriz je obièno spektakularan. · Lutajuæi živi mamac . Vode se po površini. Kontra mora biti pravovremena. Klizeæi okrugli plovci preènika 3 do 4 cm se danas najèešæe koriste.5 m. Zabacujte varalicu na željeno mesto. Pecanje živim mamcem je i dalje veoma zastupljeno u rano proleæe koje je za ovu tehniku najbolje. jer ipak pecate u plitkim vodama. medju kojima crvena preovladjuje. Dobra kombinacija je Timber Doodle #1 + Mister Twister Split Double Tail uz dodatak male gavèice ili pijora okaèenog kroz usta na udicu od varalice. Silikon æe dati vibracije. Ovo su krupniji strimeri živih boja. na èistinu. Na nekim vodama. to je spadanje verovatnije. tik uz ševar ili površinsku travu. saèekate sekund dva i nakon toga vuèete varalicu u trzajima imitirajuæi plivanje žabe. Izaberite mesto. Za mušièarenje se koriste strimeri.Što je vrh štapa tvrdji. Jednostavnim pomeranjem klizeæeg èvora možete menjati dubinu. Kapacitet špulne treba da je bar 150 m. miševa ili nekih drugih sitnih životinja koje se mogu naæi u vodi. klizeæi plovak je bolji od fiksiranog. Ova kombinacija u sebi sadrži sve elemente: vizuelni efekat.

odakle ga štuka neæe uzeti. kako bi primorali ribicu da se spusti niže u vodu. Kod pliæih voda obavezno koristite plovak. Za podveze obavezno koristite sajle. 8s i 6s.Ovaj metod je slièan prethodnom. Ova taktika je korisna kada duva vetar. Na udicu pored žive ribe. dok kod dubljih to nije neophodno. Uobièajena jaèina sajli za štuku je 9 kg.140 Ribe naših voda kontre koja je mnogo jaèa i efikasnija kada nema otpora koji stvara fiksiran plovak. Uobièajene velièine su 10s.Ukoliko treba da postavimo mamac blizu dna vode i ukoliko je voda bez prirodnih zapreka možemo koristiti klasièni dubinski metod. · Živi mamac sa potpoljenim plovkom . Kasnije u sezoni pogotovu kada otopli. jer tu plovak mora da se postavi previše plitko. pomerite se par metara niz obalu i privucite ga malo. Plovak æe pridržavati podvez i mamac na željenoj dubini.Na kraj najlona postavlja se samo par sitnih olovaca. Koristite najbolje.5 kg. Usaglasite velièinu udice sa mamcem koji koristite. · Vodjeni živi mamac . · Živi mamac na dubinci . Nakon što zabacite mamac. Ovo je najbolji metod za tu namenu. Keder treba da bude dugaèak oko 10 cm. pune prepreka koriste se sajle do 13. Cilj je prebrisati što veæu površinu vode mamcem. Ne treba koristiti ovaj metod na vodama obraslim travom i na vodama gde ima puno potopljenih grana i panjeva. Plovak se kod ovog metoda potpuno potapa ispod površine. pecanje kederom na dnu daje bolje rezultate od pecanja sa plovkom. · Živi mamac na otpuštenom najlonu . sa tim da se ovde koriste posebno dizajnirani plovci koji kontrolišu kretanje mamca kroz vodu. može zabaciti mamac na daljinu preko 150 m. Jednostavno nakaèite živu ribu na udicu i vucite ceo sistem za èamcem. možete primeniti i ovaj metod. Mana ovog sistema je loša signalizacija ugriza štuke.Ponekad je potrebno da bacite mamac što je bliže moguæe nekom mestu gde oèekujete da je štuka. postavljamo i jednu stiropornu kuglu kako bi pridržavala mamac da ne legne na dno. Iskusan pecaroš. Sajla mora biti najmanje 50 cm duga. recimo blizu nekoj potopljenoj grani. · Vuèenje živog mamaca . ali tako da pluta pod vodom. karbonske udice sa izuzetno oštrim vrhovima. Ovaj postupak ponavljajte sve dok ne izvuèete mamac blizu obale. Kod onih koji . Sitne mamce je najbolje kaèiti na usnu jednom udicom.Ukoliko se nalazite u èamcu. Zapamtite da je štuka dosta spora kada krstarite èamcem. ovom metodom. jer se mamac može spustiti na mnogo veæe dubine nego sa plovkom. Za izuzetno teške vode.

pažljivo pomeriti vodeæu trbušni deo postavljena alku u levu stranu. pažljivo pomerite vodeæu alku na gore. vibracije i širok spektar boja su garancija da æete i vi medju njima naæi nešto za sebe. pažljivo pomeriti vodeæu alku u desnu stranu. Za sve druge sluèajeve jednu udicu zakaèite na sred ledja. težine. provucite udicu kroz obe usne. vertikalno. pažljivo pomerite vodeæu alku na dole. Ako vobler uzdiže levi bok u odnosu na ribolovca.Ribe naših voda 141 imaju meke usne. l Vobleri koji su nastali kao spoj velike ljubavi i krajnje sportskog pristupa ribolovu.yu . Vobler radi pravilno kada Ako vobler uzdiže desni su mu ledja u odnosu na bok u odnosu na ribolovca. a donju blizu pektoralnog peraja. Za metode vuèenja i vodjenja mamca. Veæe mamce zakaèite na dve udice koje su jedna od druge odmaknute 8 cm.com/zoranvid e-mail: zoranvid@ptt. Ukoliko želite da vobler pravi sitnije vibracije.geocities. gornju udicu provucite kroz usnu. Razne velièine. a drugu kod korena repa kako bi onemoguæili mamac da luta vodom. Ovo je "osnovna" vibracija voblera Ukoliko želite da vobler pravi krupnije vibracije. Tel: 031 512 467 http://www.

Gaji se u ribnjacima. a naselio je i Dunav i njegove pritoke. stiroporna kuglica.Tolstolobik ostoje dve vrste tostolobika u nas: beli (Hipophthalmichthys moltrix) i sivi (Aristichthys nobilis). Za uspešan ribolov obavezno je korišæenje primame (primama u vodi treba da stvara oblak po èitavoj visini vodenog stuba i blago muti vodu oko hranilice). Beli se kao mladj hrani zooplanktonom. Medjutim. Sivi se i kao odrastao hrani zooplanktonom (larve. Tolstolobik je prenet iz Kine. u ribnjacima. Narastu do 1 m. vodene bube). a kada poraste iskljuèivo fitoplanktonom (algama i jednoæelijskim organizmima). mlad ili kuvani kukuruz. Lovi se sa više uspeha na plovak u srednjim slojevima vode nego dubinski. prazna udica kod sistema sa tehnoplanktonskom tabletom (tolstolobik usisa udicu prilikom hranjenja).20 mm do 0. list deteline. Dostižu 20 kg mase. iz reke Amur. Lov tolstolobika j 142 . Najlonom od 0. gde se on navikava na zrnastu hranu. Najbolji trenuci za ribolov su rani jutarnji i kasni veèernji èasovi. obe se vrste mogu naviknuti i na gliste i na zrnastu hranu. svila mladog kukuruza. U našim vodama se mresti jedino veštaèki.30 mm i šaranskim udicama. komadiæi vodenog bilja. od mamaca se koristi. Hipophthalmichthys molitrix & Aristichthys nobilis P Ulov tolstolobika je uglavnom sluèajan. Èešæi je na hranjenim vodama.

II deo: Osnovni pecaroški pribor .

.

Sadržaj II dela PLOVCI KLIZEÆI PLOVCI Klizeæi plovak od gušèijeg pera ŠUPLJI PLOVCI U OBLIKU OLOVKE VAGLER PLOVCI .PLOVAK SA TELOM VAGLER PLOVAK .OD GUŠÈIJEG PERA INDIKATORI TRZAJA STRUNA ÈVOROVI PODVEZI UDICE ÈUVARKA I MEREDOV 147 148 149 150 151 153 154 157 159 162 165 167 "# .

.

a što je plovak rapaviji to se ovaj uticaj jaèe izražava. a vi dobijate maksimalno osetljiv plovak. Težina tela plovka utièe na njegovu osetljivost i to tako da plovak sa težim i širim telom ima veæu inerciju te je i manje osetljiv. Birajuæi plovak sa najtanjom moguæom antenom za date uslove pecanja(vetar. Uobièajene dimenzije antene su od 0.3 do 4 mm. Možda se razlika izmedju 0. Što je antena deblja i duža. Namena antene plovka je a) da bude signalizator ugriza i b) da da plovku veæi potisak kada mu je telo potpuno potopljeno. D Zašto plovci plutaju ili šta pecaroš mora da zna o njima f 147 . Odavde sledi da su osetljiviji plovci sa lakšom i tanjom antenom.Plovci efinicija: Jedan objekat pliva ako je težina vode koju on zauzima kada se potopi veæa od njegove sopstvene težine. koja je najtanji deo plovka. Najmanji je kod glatkih plovaka. da æe ovaj drugi plovak dati 11 puta veæi otpor pri ugrizu. Poslednji faktor koji utièe na osetljivost plovka je površinski napon na spoju vode i tela antene. struja vode. To generalno nije taèno jer se plovak mora gledati u celini.3 i 1 mm antene vama ne èini posebno velika. ali treba imati u vidu da je zapremina valjka proporcionalna kvadratu polupreènika. potisak je veæi.što znaèi. Pre svega plovak mora da bude tako izradjen da pruži minimalan otpor ribi koja uzima mamac. Jedini naèin na koji možete uticati na ovu pojavu je da smanjite hrapavost površine plovka premazujuæi antenu vazelinom. Ovo znaèi da plovak mora biti tako postavljen u vodi da iz nje viri samo antena. Jedna od najèešæih zabluda je da su plovci sa metalnom antenom osetljiviji od onih drugih. Uticaj antene se raèuna samo preko njene zapremin. masa mamca i olova) osiguravate da riba oseti najmanji otpor pri ugrizu. a kao parametar se uzima njegova gramaža.

crna masna boja. brzim vodama. Jedni tvrde da je beli plovak Postoje dva metoda da se odlièan ukoliko plovak stoji izmedju vas i optereti ovaj plovak. dok se drugi kunu u crni plovak. bela podloga za bojenje drveta. K Izrada plovaka Za izradu klizeæih plovaka potrebno vam je sledeæe: skalper. Drugi plovci bi kod ovakvih uslova davali pogrešnu manifestaciju ugriza ribe. Nekim ribolovcima mogu se uèiniti pregrubim. srednje grubi i fini brusni papir. kako bi se spreèilo zamršenje najlona pod uticajem vodenog toka. Kod izuzetno plitke vode (do 1m). Prvi metod daleko brže uspravlja plovak i èini trzaj mnogo lakše vidljivim. lepak za drvo. komad balze preènika 1cm. Kao stoper za plovak može se koristiti mala gumica. lak i 148 . ova opasnost nije realna. metalni provodnik za najlon.Klizeæi plovci lizeæi plovci od balze su obièno u obliku šipkice preènika od 1 cm pa naviše. se kao i svi klizeæi plovci koriste na onim mestima gde je dubina vode veæa od dužine štapa. bliže udici. Balza ima izuzetnu sposobnost da se održi na površini vode. ali i specijalan stop èvor koji treba vezati od istog najlona kao i glavnu · Boja tela plovka je obièno lièna stvar strunu. fluorescentna boja. Prvi je da se sunca. Tradicionalni metod èini grupa od nekoliko manjih olovaca (AAA ili BB) na treæini udaljenosti izmedju udice i plovka. ali njihova glavna namena je u turbulentnim. gde neæe dati lažnu signalizaciju. za vreme zabacivanja i kontriranja. pa ne treba dodatno otežavati najlon. ka udici. pecaroša. Ovi plovci. postavi jedno olovo (Olivette) koje æe povuæi najlon kroz alkicu naniže. Olovo treba da bude dovoljno veliko kako bi uspelo da ispravi plovak. Najlakše je postaviti par najmanjih olovaca na kraj najlona. pa ovi plovci nisu podložni uticajima talasa.

a zatim donji. Nakon toga zalepite antenu na plovak i dva puta prelakirajte plovak. nakon toga vrh obojite fluorescentnom bojom. Uzmite antenu i zabodite je u plovak. igla ili udica velièine 14 ili 16 za vodjicu i klešta. Ukoliko je plovak previše izronio ili smanjite telo ili poveæajte antenu. a može biti dugaèak od 2 do 10 cm. Klizeæi plovak od gušèijeg pera i njegova izrada Ovo je višenamenski plovak koji se sastoji od tela od pera price. Srednje grubim brusnim papirom jedan kraj plovka napravite da bude zaobljen. epoksi lepak. kako bi se plovak zaustavio kod stop èvora. Za izradu plovka vam je potrebno: pero. Belom podlogom pa onda fluorescentnom bojom predjite preko vrha plovka. Postavite mali komad najlona sa željenim olovnim optereæenjem i stavite plovak u posudu sa vodom. odsecite komad balze potrebne dužine. Prefarbajte plovak u crno. Tek kad dobijete željeno ponašanje plovka izvadite plovak iz vode i osušite ga. prefarbajte plovak belom podlogom i postavite vodjice za najlon. Sve izbrusite finim brusnim papirom. U zavisnosti od velièine može nositi olova od velièine 6 do olova velièine 12. Preènik tela mu je od 5 do 7 mm. dok drugi kraj izdužite kako bi lakše ponirao u vodu. 98 . možete ga napraviti taèno za onoliko olova sa koliko želite da ga opteretite. porinuti deo plovka obojite tamnom bojom. jedne boène vodjice i antene. Koristeæi skalper. èetkice. Ukoliko pravite ovaj plovak. Obratite pažnju da vodjice budu u jednoj liniji. a dole krupniju. Gore sitniju. Ukoliko plovak tone smanjite antenu. Postavite boènu alkicu i odsecite pero na željenu dužinu.Pribor 149 igla. drvena èaèkalica kao antena. skalper. Uzmite pero i oèistite ga od peruške skalperom i nakon toga obradite žbicu sa finim brusnim papirom. Iglom oèistite vodjice od zaostale boje. fini brusni papir. Plovak treba da stoji uspravno i nosi olovo.

zašiljen ili u obliku ramena. grubi i fini brusni papir. Kada probušite cevèicu. Plovak sa vrhom u obliku ramena ima veæu nosivost. ali i kao fiksni. Prva dva vrha imaju vrlo sliène karakteristike. reckast nož. epoksi lepak.Šuplji plovci u obliku olovke lovci koji su šuplji i u obliku olovke mogu biti izradjeni od prirodnih materijala kao što je stabljika trskeili bodlja bodljikavog praseta. èetkice. Vrh od balze može biti zaobljen. Ukoliko su plastièni na vrhu imaju poklopac koji može da se odvoji i na njegovo mesto postavi fluorescentna ampula za noæni ribolov. Ovi plovci su èvršæi od onih od balze i teže se lome. skalper.5 do 3 mm u zavisnosti od dimenzija plovka. Za izradu plovka potrebni su vam: elektrièna bušilica. Oèistite stabljiku od lišæa. P Izrada plovka Najteže se izradjuje samo telo plovka koje u unutrašnjosti mora biti šuplje. mada neki pecaroši smatraju da zašiljen vrh ima prednost kada je vetrovito. Da bi na osnovu od trske dodali vrh od balze potrebno je da izradite zubac dužine 1 cm i širine od 1. dužine tri plovka. ali se u novije vreme izradjuju od plastike. a smanjen otpor. komad balze preènika 1 cm. blagim brusnim papirom dovršite ivice. Odsecite komad balze i u njemu naèinite žleb u koji može upasti jezièak koji ste naèinili na komadu trske. Odsecite parèe trske. Mogu se upotrebiti kao klizeæi . pazeæi da ne oštetite trsku. 4-5 cm stabljike sveže trske. farba. Pozicionirajte komad trske i polako spuštajte bušilicu. O 150 . Prièvrstite bušilicu u držaè i ukljuèite je na malu brzinu. Prilepite balzu za trsku i finim brusnim papirom dajte završni oblik plovku.

Najpopularniji oblici tela su oblik ragbi lopte.1 g/cm3 telo biti teško 0. To znaèi da im je centar mase dovoljno nisko da ne dozvoljava obrtanje plovka u toku zabacivanja.10.25 g/cm3 ono æe imati masu od 0.15 g/cm3.6 mm za 2-4 g i O 151 .4 mm preènika za plovke ispod 0. a teški na njegovom dnu. a najbolja je ona sa gustinom u opsegu 0. ali i dovoljno èvrst da bude antena.Vagler plovci . ako pravite plovak od 3 g. Razlog je sledeæi.3 g. plovak mora biti maksimalno simetrièan. Nerdjajuæi èelik je najbolji materijal za vodjice i to · 0.4 g · 0. Kakav god da je oblik. obrnute suze.75 g.4-2 g. Što se tièe antene postoji mit da je plovak sa težom antenom osetljiviji. Pri izradi plovka naèinite ga sa telom dužine 15 cm. jeste da na njihovom dnu dodate tanko olovce (velièina 10 do 12).5 mm za plovke u opsegu 0. to znaèi da æe mu zapremina biti 3 cm3. Pre svega ovi plovci prilikom zabaèaja ne smeju da mrse najlon. Zakljuèak je: “što lakša balza. · 0. Gustina balze može biti od 0. Telo plovka može biti i šuplje iznutra i u tom sluèaju je plovak još lakši i ima veæu nosivost. a sa onom od 0. koja kada se doda na vrh èini da plovak lako mrsi najlon. što je za 3 do 5 cm duže od uobièajenih komercijalnih plovaka. mnogo je uoèljiviji. Razlika je u 0. Preporuka je praviti plovke sa antenom od fiberglasa.45 g. kruške i luka.plovak sa telom vde govorimo o plovcima za duge štapove koji imaju druge karakteristike od onih za teleskope. Ovaj materijal je lakši od metala. Ovo znaèi da æe sa balzom od 0. Kvalitet balse izuzetno mnogo utièe na osobine plovka.25g/cm3. to bolje”. Ovo se može postiæi korišæenjem pravog materijala i njegovom dovoljnom dužinom.06g/cm3 do 0. Najboljni naèin da odliène komercijalne plovke prepravite. Drugim reèima laki materijali moraju biti na vrhu plovka.

Ovako dobijen plovak je nešto teži pa ga je moguæe dalje zabacivati. Na dnu plovka navijte komad žice i potopite plovak. Nakon toga se na konturnu ivicu pleksiglasa nalepi sitan reèni pesak ili brusni papir. Približavajuæi alat od pleksiglasa balzi koja rotira. veæ burgiju držite u rukama i polako je okreæite. Izrada plovka Za izradu plovka potrebni su vam: · komad balze · komad pleksiglasa · skalper · šuplja cevèica ili cev od pleksiglasa ili metala za antenu · šuplja cevèica za dno plovka sa alkom za kaèenje · grub i fin brusni papir · burgija · èetkice. rezbari se telo plovka. Nakon rezbarenja ubada se i druga-donja. boje i lepak.8 mm za 4 g i teže. Potrebna je mala bušilica. Ukoliko želite. možete burgijom izbušiti sredinu balze. baterijska. Za tu namenu koristi se 5 mm debeo pleksiglas na kome se ureže oblik plovka. Ovo nemojte raditi elektriènom bušilicom. Kada vam je plovak dovoljno optereæen osušite ga i zajedno sa spiralno uvijenom žicom prilepite. Prelakirajte i obojte.152 Pribor · 0. Nakon toga se plovak premazuje i na njemu se piše gramaža. Takodje se može koristiti i karbonsko vlakno za izradu vodjica. G . Nakon toga se odredjuje osa simetrije (središte) plovka i ubada se antena. Prvi korak kod izrade je da skalperom ovlaš izbrusite telo plovka. antena i vodjica koja se dodatno lepi. Ako želite da imate šuplji plovak. Prvo se tanka žica ubode u balzu i pomoæu nje postavi balza u glavu maketarske bušilice. Najveæi problem je izraditi više plovaka iste geometrije. možete plovku dodati stalno optereæenje.

V Izrada plovka Izaberite pero od guske ili labuda dužine 30 cm. Skalperom odsecite perušku sa obe strane cevèice i finim brusnim papirom obradite ivice. Kada se lepak osuši zalepite na drvce plastièni adapter koji æe imati istu funkciju kao i metalna alka .od gušèijeg pera agler od ptièijeg pera je naroèito osetljiv i lak plovak. Ovaj plovak se može postaviti i kao vagler. a vrh do linije potapanja ofarbajte u fluoresvcentnu boju.Vagler plovak . Umesto gusèijeg ili labudovog pera.5 cm. Svaki put ga blago obrusite. skalper. mala burgija. Probajte plovak u vodi i obeležite liniju dokle je potopljen i željenu dužinu plovka.5 cm i uvucite ga u rupu. Izvadite ga iz vode i dobro osušite. J 153 . Zalepite epoksi lepkom. bela podloga i fluorescentna boja.da kroz nju prolazi najlon. dodajte dva AAA olova sa obe strane plovka. Može se koristiti i u sistemima sa neoptereæenim najlonom. èetkica. bez olova kada se peca klen ili šaran i kada plovak leži na površini vode. Uzmite drvce debljine 2 do 3 mm i dužine oko 2. epoksi lepak. lak. Odrežite plovak na željenu dužinu i prelakirajte ga dva puta. fini brusni papir. a ne prolaze olovca. Obièno je blago zakrivljen treba obratiti pažnju pri zabacivanju da trbuh plovka bude okrenut od pecaroša. možete koristiti i fazanovo pero za vrlo osetljive vaglere. crna poliuretanska boja. Najzad uzmite boju i ofarbajte plovak. ali i kao fiksni plovak. Nakon postavljanja plovka na najlon. Za izradu plovka vam je potrebno: pero od guske. Odsecite cevèicu na užem kraju i izdubite rupu od 1. labuda ili fazana. komadiæ drveta. Pruža izuzetno mali otpor.

Najjednostavniji metod detekcije trzaja je kada držeæi štap istovremeno držite i najlon izmedju palca i kažiprsta ruke ili kažiprsta i špulne mašinice.Indikatori trzaja ored plovaka.naprava. vešt ribolovac može proceniti najbolje vreme za kontriranje. Trzaji klena. Ovo omoguæuje da su za pecanje riba dubinskom metodom koje imaju jak trzaj. ovo je najlakši naèin detekcije. Mana ovog metoda je što u jednom trenutku možete kontrolisati samo jedan štap i što ga morate sve vreme držati u rukama. udicu i mamac. U Vrh štapa Dodirivanje najlona Indikatori iz kuæne radinosti 154 . tako da grudva bude 30 do 45 cm ispod linije štapa. kada pecate na mestima gde voda ima jaku turbulenciju. P Današnji štapovi se prave od takvih materijala. da mogu biti laki. bez olova ili plovka. Takodje u brzim rekama. Nezamenjiv je kada pecate sa neoptereæenim najlonom. kleniæa i mrene se obièno detektuju na ovaj naèin. nepotrebni dodatni indikatori. kada na najlonu imate samo. postavljenog izmedju mašinice i prvog provodnika. Najlon blago otpustite. Jednostavan indikator može se dobiti od grudve nakvašenog i nagnjeèenog hleba. kao što su mrena i klen. jaki i elastièni u isto vreme. Neke ribe su izuzetno osetljive na otpor mamca. Reagujte kada se najlon zategne i kada poène da vam klizi pod prstima. pa je potrebno usaglasiti vrstu indikatora sa ribom koju oèekujemo na udici. preènika 5 cm. Ovaj naèin se najèešæe koristi kada pecate u pokretu. Na osnovu ponašanja ovih dodataka . tanki. postoji niz drugih metoda detekcije ugriza ribe.

Indikatori za vrh štapa . najlon se zategne. Ove narukvice su izradjene od jedne vrste meke plastike u obliku creva. najlon se lako oslobadja. Mana ovog metoda je što se pri vetru sistem klati. a mana mu je što je nešto teži i što za razliku od majmuna ne oslobadja najlon pri privlaèenju ribe. Elektronski alarm Elektronski alarm može biti zvuèni.Pribor 155 sluèaju trzaja. Jedina mana je nešto slabija oèiglednost trzaja. Najlon se postavlja u žleb indikatora. Umesto kugle hleba. Prilikom trzaja. ako riba prilazi obali. Kada riba uzme mamac i krene ka obali majmun pada ka zemlji. pa mu se napravi stomak izmedju mašinice i prve alke. šarana. odnosno spušta. Èesto se kod nas koriste i deèije fluorescentne narukvice. Pokret najlona po žlebu se detektuje i signalizira. deverike. a ukoliko odlazi. pa je vodjene ribe neometano. Sastoji se od tela majmuna koje se može slobodno kretati po nerdjajuæoj šipci . ne spada nakon kontre i mnogo je lakši i osetljiviji od kugle hleba. Ovaj plastièni èep je veæ probušen i namešta se pre zabacivanja. Neki ribolovci prave jeftine identifikatore od parèeta papira. Igla je dugaèka 45 do 90 cm i postavlja se ispod štapa na zemlju izmedju mašinice i prve vodjice. Indikatori koji se kaèe na najlon Dva najpopularnija indikatora iz ove grupe su majmuni i elektronski alarm. Fluo crevo se lako savija u obliku alke i formira narukvicu. ali i u kombinaciji sa nekim drugim detektorom trzaja. staniola ili celofana i para èaèkalica. Majmun Majmun je dizajniran po principu grudve hleba. može se koristiti i èep od flaše od teènosti za pranje sudova. a prilikom privlaèenja nema nikakvih smetnji od strane identifikatora. Pri kontri. majmun spada potpuno sa igle i oslobadja najlon. Na tom mestu. Najlon se otpušta. Ovaj metod je najefikacniji pri lovu dubinskom tehnikom linjaka. što se može rešiti podmetanjem jedne veæe prazne tegle ispod kugle tako da ona bude u tegli. tako da pravi stomak od 45 cm i kaèi se o majmuna koji se nalazi na igli. ako riba odlazi od štapa. majmun se penje ka vrhu šipke. bandara i jegulje. Nakon zabacivanja. tako da dodiruje zemlju. kugla se podiže. vizuelni ili kombinovani.Možete ih koristiti odvojeno. postavlja se komad papira preko najlona i ceo sistem prièvršæuje dvema èaèkalicama za zemlju.zvanoj igla. Ovakav indikator je vrlo jeftin.

pa swingtip stoji vertikalno u odnosu na vodu i podiže se u sluèaju da riba odlazi od obale. tvrdji za brže. Što je voda dublja i tok jaèi. Štap se postavlja horizontalno. kao što su deverika ili bodorka. a prezategnut æe pružati preveliki otpor ribi. Previše opušten najlon neæe na vreme podiæi quivertip. Springtip Springtip je mešavina prethodna dva dodatka. Veština se sastoji u pravilnom natezanju najlona. Mana mu je velika osetljivost na vetar. Namenjeni su ribama koje ne odnose svoj mamac. Mekši su za mirne vode. Kao i swingtip kaèi se na štap preko elastiène veze. ali može biti i fabrièki ugradjen. Ovo ga èini izuzetno osetljivim i preporuèuje se za ribolov na mirnim vodama riba koje imaju slab trzaj kao što je bodorka. dok šaran i linjak. Na sebi može imati jednu ili više vodjica. Swingtip Swingertip se sastoji od jednog èvrstog štapiæa od pleksiglasa ili karbona koji je preko elastiènog zgloba od gume ili najlona vezan za vrh štapa. Quivertip je praktièno najjednostavniji dodatak za vrh štapa u obliku izuzetno elastiènog štapiæa. a obara se ukoliko riba prilazi. swingertip treba da je duži. klenove i mrene. swingertip i springtip. ali je i sam elastièan kao quivertip. Osetljivi su i ne pružaju gotovo nikakav otpor. po kome poèinje da se njiše. Može se dodatno montirati na svaki štap. ali je ipak najbolji za deverike. Odlièan je za sve ribe koje brzo uzimaju mamac.156 Pribor U ovu grupu spadaju quivertip. Dužina swingertipa je od 25 do 50 cm. C . Quivertip Ovo je najuniverzalniji indikator za vrh štapa i može se koristiti za skoro sve vrste riba. i pod uglom od 45O u odnosu na tok reke. svojim trzajem èesto otkinu indikator sa vrha štapa pre nego i uspete da reagujete. Dužina mu je od 20 do 60 cm.

Zbog toga struna mora biti perfektna. Èesto je to crna. Najlonski monofilament se izuzetno lako održava. jaka i puna panjeva poveæajte nosivost. P Monofilament . odnosno zadržavaju oblik u kome su se nalazili jedno vreme. a na špulnu dodajte i do 200 m strune. Ukoliko je voda duboka. Imajte na umu da ultravioletno zraèenje i vlaga slabe najlon. Boja strune se obièno bira tako da bude maskirna. Sjajna struna æe sigurno uplašiti ribu ili joj poveæati opreznost. Ovakvi najloni lako pucaju. Obièno se najviše neprijatnosti dogadja zbog strune. Obièno vam ne treba više od 100 m najlona na špulni. Medjutim. Treba ga držati na suvom i tamnom mestu i treba ga zameniti svaka 3 do 4 meseca. Za laki ribolov u plitkim vodama treba vam najlon nosivosti 0. U pecaroškim radnjama možete naæi specijalne vrste masti za ovu namenu. Veæina struna tone i one su pogodne za pecanje dubinskom metodom i plovcima na dnu. onemoguæavajuæi meko zabacivanje i teško se vežu.4 kg.Struna overenje u vaš pribor je neophodno kada podjete u ribolov. Plivajuæa struna 157 .struna od jednog vlakna Sve do pojave najlona 1940. veæ na sjajnost. godine. koji je morao da se skida sa špulne i suši svaki put nakon pecanja. vrlo je verovatno da riba ne obraæa pažnju na boju. Postoje i strune koje plivaju i koriste se za površinski ribolov.5 do 1. Druga karakteristika lošeg najlona je da su po površini ljuspasti. Odlika loših najlona je da imaju memoriju. Od potapajuæe strune možete dobiti plivajuæu. kao monofilament se koristio laneni ili svileni kanap. ako u lanenu krpicu natopite malo masti i provuèete najlon kroz nju. mrse se. braon ili zelena.

45 0. a obložene su slojem najlona.25-0.60 Broj udice 4-7 10-14 7-10 2/0-3 10-14 5-10 1-6 8-14 3-11 7-11 10-12 3-8 6-8 8-12 2-6 5/0-1/0 2-6 2/0-4 Bandar Bodorka Bratfiš Bucov Crvenperka Deverika Jegulja Karaš Klen Linjak Lipljen Mrena Plotica Podust Smudj Som Šaran Štuka Upredena struna 158 Pribor Multifilament .35 0.25-0.20-0. Multivlakno se obièno koristi za podveze.20-0. koji kada se navlaže postaju skoro nevedljivi.35-0.35 0. Èeliène strune u sredini imaju èeliène sajle malih preseka.40 0.25-0. Multifilament je novijeg datuma.35-0. a velike nosivosti. Krute su i ne mogu se koristiti kod opreznih riba.35-0.30 0. Kryston multivlakno je u ovom trenutku vrhunac tehnologije.30 0.multivlakno Èelièna struna I . Na ovaj naèin moguæe je dobiti strune izuzetne tankoæe.35 0.30 0.15-0. Za ribolov grabljivica.25-0.15-0. jer mu je cena dosta visoka. Vrsta ribe Debljina strune(mm) 0.35 0.30-0.50 0. Ove ribe bi svojim zubima sa lakoæom prekinule sve druge èisto najlonske strune. Teže se vezuju od klasiènih struna te stoga postoje posebni vezovi za njih. kao što su štuke i smudjevi neophodno je koristiti èeliène strune.50 0. a smanjila debljina tanke strune se upredaju u jednu deblju.15-0.20-0.25 0.30-0. posebno onih koje imaju zube.20 0.00 0. Ovako upredene strune su meke i lako se vežu i riba ih slabije oseæa.35-0.45 0.25-0.45-1.20 0. Sastoji se od mnoštva mikrotankih najlona.Da bi se poveæala nosivosti. Obièno se koriste samo za podveze.35 0.

D Koliko zategnuti èvor Zatežite èvor polako odmereno povlaèeæi krajeve najlona.Èvorovi va najèešæa uzroka prekidanja strune su spadanje èvora i njegovo odvezivanje te i pucanje strune zbog intenzivnog prelamanja kada se naglo optereti u trenutku kada riba zagrize. prevezivanje i ostale deformacije utièu na jaèinu strune. Nemojte zatezati èvor trzajem. Razlog tome je njegova izuzetna glatkost. On æe oslabit strunu. Završni zahvati Uvek namotajte onoliko namotaja koliko je u prikazu èvora i reèeno. Uvek to radite makazama i ostavite minimalno 1 mm najlona na kraju. Ukoliko vam èvor imalo lièi da je musav. èvor "e se odvezati pri prvom jaèem trzaju. Dobro je da sam èvor podmažete nekim mazivom kao što je voda ili pljuvaèka. istezanje. Broj èvorova na struni treba da je minimalan. Maksimalo možete ostaviti 3 do 4 mm kod èvorova za varalice i virble. ali tu je i opasnost od samoodvezivanja èvora iz istog razloga. 159 . Površinska abrazija pod uticajem vode i sunèevih zraka. Treba imati na umu. U suprotnom. Veæina poznatih èvorova izgleda vrlo uredno kada su pravilno vezani. Najlonskim monofilamentom je najlakše vezati èvor. Kada zavežete èvor. da recimo samo zbog uticaja sunèeve svetlosti struna može da oslabi i do 50%. Preterana toplota može oštetiti strunu i oslabiti je. Nosivost èvora je najviše 80% od nosivosti strune. odsecite strunu i ponovite vezivanje. Strunu je lako oštetiti. Ovo æe sigurno rezultovati odredjenom dozom toplote koja æe se osloboditi na samom vezu. Vezivanje èvorova na struni i njihovo preterano stezanje može oštetiti strunu. potrebno je da odseèete vešak najlona. Nemojte se kockati.

(4) 4 Vodeni èvor. je varijanta osnovnog half blood èvora. je mali i uredan èvor za povezivanje dve strune. (5) 5 Whipping èvor. Jedina mana ove tehnike je ta što petlje èesto skupljaju travu dna vode. (1) Najèeše korišæeni èvorovi 160 Pribor 1 Poboljšani half blood. je idealna za vezivanje dve petlje jedne za drugu. olova i udica. je naèin vezivanja dve petlje jedne o drugu. (2) 2 Dupla overhand petlja. Napravite minimalno šest okretaja pre nego ga zategnete. (3) 3 Loop-to-loop. Na slikama (6a). ali koji teže spada i odvezuje se. (b) Držite slobodan kraj najlona i polako zatežite. Obavijte najlon bar osam puta i podmažite èvor. je jednostavan èvor za vezivanje virbli. (6b) i (6c) prikazano je vezivanje ovog èvora u etapama. ali i za vezivanje podveza i klizeæeg stopera.Half blood èvor. služi za vezivanje udice na strunu. (c) 6a 6b 6c .

je odlièan èvor za povezivanje vrtilica i udica sa alkom. (8) 8 Mahin èvor. (10) 10 M . (7) 7 Klinè èvor. namenjen je za povezivanje struna.Pribor 161 Èetvorostruki griner èvor. je najèešæe korišæeni èvor za povezivanje vrtilica. (9) 9 Griner èvor. služi za povezivanje dve strune.

Uobièajeno je da pecaroš pre pecanja napravi nekoliko podveza kako bi ih iskoristio na vodi. najlon bi zbog svoje male nosivosti verovatno pukao. Duži podvez bi mogao da se izbegnete. Još gore. Jednostavan naèin da to cm. Bela riba uglavnom uzima hranu sisanjem. on pruža veliki otpor i riba uglavnom odlazi od udice nakon prvog trzaja. Uzmite u obzir da elastièan štap smanjuje optereæenje same strune. vrlo je pucanja.5 kg. vaša mašinica ima moguænost otpuštanja najlona kada se prekoraèi neka granièna vrednost sile vuèenja. Nije loša ideja da se komplikovaniji podvezi kod kuæe urade bez udica. Kada je najlon zategnut. je da vodjice namažete gliceriošteti od olova koje mora da se nom. verovatno da æe se najlon lediti kada proUobièajena dužina podveza je 45 lazi kroz vodjice. a i ribu ne vadite izvan vode na najlonu veæ pomoæu meredova.Podvezi ajlon. probajte da koristite maksimalno dugaèke podveze. Dobrom tehnikom i uz kvalitetan pri- N 162 . potreban najlon nosivosti od 2. Što je najlon finiji i mekši više æete trzaja imati. U vodi riba zbog svog oblika tela daje manji otpor. U vodi je stvar sasvim drugaèija. Medjutim ovakav najlon bi omoguæio samo pecanje plovkom i to veoma lakim. olovo i udica èine podvez. pa ukoliko i dodje do · U hladnim zimskim mesecima. Kraæi bi pukao jer nije u stanju da apsorbuje iznenadan trzaj. Kada pecate dubinskom metodom. To bi bilo taèno kada bi najlonom ribu vukli direktno bez štapa i mašinice i to po suvom van vode.5 kg. ukoliko bi naišla iole veæa riba. Izradjuju se od tanjeg najlona. ostajete samo bez udice. a da se one vezuju tek na vodi. Da bi se ovi problemi prevazišli koriste se podvezi koji se montiraju na kraj najlona i na sebi nose samo udicu. Obièno se misli da je za pecanje riba recimo mase 2. kako bi uvek koristili oštre i nove udice. nadje na manjoj udaljenosti od udice.

pa je potrebno postaviti mamac na samo dno korita. U ovom periodu podvez mora biti jednostavan i jak. Podvez mora biti brz što se postiže karakteristiènim oblikom olova(oliveti) postavljenog oko 10-15 cm od udice. najlonom nosivosti od 0. pecanje deverike sa dna (Abramis brama) Deverika je riba koja voli da jede sa dna. Svetski rekord je 563 ribe za sat vremena. Udice koje su ovde potrebne su velièine 12 do 14. Za ovakvu namenu mogu se koristiti veæi plovci oblika limuna nosivosti i do 2 grama za mirne vode.2 do 1. Ispod njega. 2. bliže udici. Plovak treba da je nosivosti 3 do 5 g.Pribor 163 bor. .5 grama. Uobièajeno je da se optereæenje pravi od grupe sitnih olovaca (br. 9) koja se nanižu jedno do drugoga 5 do 7 cm od udice. Ovi plovci mogu da prikažu trzaj ribe i onda kada udica još pada ka dnu. moguæe je izvaditi ribu od recimo.4 kg. sezona pecanja beovice sa površine (Alburnus alburnus) Beovica je sitna riba koja se kreæe u velikim jatima na površini vode. Raspored olovaca je karakteristièan i složeniji. ali se ta gramaža mora korigovati u zavisnosti od brzine toka. Velièina udice je 24 za sitne pa sve do 18 za velike beovice. Kako su beovice velièine 5 do 10 grama koriste se maksimalno tanki najloni.2 kg.3 kg. Zamršenje najlona ili njegov prekid su nedopustive pojave.2 do 0. Nosivost plovka je od 0.9 do 1. dakle. Za ovu vrstu pecanja koriste se tanki i dugi plovci koji se ispravljaju u vodi kada ih optereti mamac na udici. Glavni najlon treba da bude od 1. Treba izabrati najlon koji je dovoljno jak (bar 2 kg) kako ne bi brinuli o moguæem prekidu. Ovo omoguæuje da se za kratko vreme upeca veliki broj riba.Koristi se jedno veæe olovo(oliveti 2-3g) na udaljenosti od 60 cm od udice. brzina izlova je presudna. podvezom nosivosti 0.9 kg. Postoji nekoliko tipiènih naèina pravljenja podveza i to: sezona brzog lova bodorke (Rutilus rutilus) U ovom periodu. obièno sa poèetka godine. Sitnija olova služe da fiksiraju veæe olovo na željenom mestu. koje se samo sa donje strane fiksira sa dva najmanja olovca.45 i udicom velièine 20. dok najlon podveza treba da se kreæe od 0.

5 kg za podvez.164 Pribor nalazi se još jedna grupa olovaca (br. Za ovaj tip pecanja može se koristiti jedno veæe olovo ili više manjih na udaljenosti 50 cm od udice. a 0.70 kg i dužine od 6 do 8 mm. Ostala sitna olova služe da priljube mamac pri dnu. Velièina udice je 24 do 18. Imajte na umu da se èvor na udici kojim je vezana dlaka može prilikom privlaèenja obali opustiti. uzimajuæi mamac sa dna podigne grupu olova ispod velikog.9 kg za glavni. jer ga oseæa svojim usnama. Pored njega dobro je staviti jedno malecno olovo velièine 10 na 15 cm od udice ili više manjih na podjednakim udaljenostima izmedju velikog olova i udice. jedan deo linije nalazi se polegnut na dnu. 4) na udaljenosti 45 cm od udice. uzmite dužu dlaku. èešæe odustaje od mamca kroz koji se provuèe najlon. Da bi fiksirali položaj mamca na dlaku postavite dva mala stopa sa obe strane mamca. dolazi do izdizanja plovka što je signal za blagu kontru.45 do 0. iznad deverika. pa ga proverite pre svakog zabacivanja. ali ispod beovica. Plovak je nosivosti 1 ili 2 g. Primetilo se da šaran. Dlaku su izmislili i razvili 1970. Kada riba. Kada se ovako podesi sistem. recimo. Najzad jedno olovce velièine 9 ili 10 nalazi se na svega 15 cm od udice. sezona pecanja bodorke u srednjoj zoni (Rutilus rutilus) Pecanje na dlaci 0 . Danas se umesto dlake koriste vrlo tanka specijalna vlakna nosivosti od 0.35 do 0. Uobièajeno je da se nalaze na dubini od 5 do 60 cm od dna. Dubina se podešava tako da grupa olovaca ispod velikog olova pri ispravljanju plovka bude taèno iznad dna. U toku cele godine bodorke se nalaze u srednjem sloju vode. Jedan od najefikasnijih metoda izrade sistema sa dlakom jeste pravljenje dlake dužine 20 cm koja se vezuje za vrat udice. godine Kevin Maddocks i Len Middleton kako bi pecali ribe koje su više puta bežale sa udice i time postale vrlo oprezne. Jakom iglom. probija se rupa i provlaèi dlaka kroz mamac. nego od mamca na ljudskoj dlaci. Ako oèekujete veæu ribu. Na ovaj naèin se postiže da se udica sa mamcem polako spušta u dubinu. što obièno rezultuje ugrizom. Najlon je najèešæe tanak nosivosti 0.

Možda je na prvi pogled logièno da velika riba oèekuje veliki mamac. obièno su debele i srednje.0 13. a još gore velika udica sa malim mamcem.0 Veæina ribolovaca èini veliku grešku kada velièinu udice koju koristi odredjuje prema velièini ribe koju bi želeo da upeca.0 16. ali to nije pravilo.0 12.3 8.0 Stara (Redditch) 5 4 3 2 1 1/0 2/0 3/0 4/0 5/0 6/0 Nova (Kendal-Hall) 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Raspon (mm) 7. 14. 4. U tabeli ispod date su obe skale. U skorije vreme jedan broj proizvodjaèa ribolovaèke opreme proizvodi i medjubrojeve 19. jer bi se fine 165 Jaèina udica . 18.5 6. U knjizi je korišæena Redditch-ova skala.7 3. 6. a mala mali. Udice se medjusobno razlikuju po jaèini i dele se na fine. 21 i 23. Ono što je sigurno pogrešno je veliki mamac na maloj udici. U ovim skalama velièina udice se odredjuje po rasponu izmedju vrata udice i vrha.4 3.2 5. Velike udice.0 5.5 9.0 3.0 17. 16. same velièine nisu identiène kod svih proizvodjaèa. 24 i 26(najmanja).0 10. a ne KendalHall-ova za mušièarski ribolov.0 4. 22. 20. 12.7 7. u tom sluèaju mamac maskira vrh udice. velièine od 2 do 14.0 15.0 8.5 5. Da stvar bude još gora. srednje i debele. pa brojeve treba uzimati sa rezervom i uporedjivati same udice.Udice snovne velièine udica za slatkovodni ribolov su 2(najveæa). gde mamac ne može da se ponaša prirodno. umesto prema mamcu.0 14. 8. O Stara (Redditch) 16 15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 Nova (Kendal-Hall) 00 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Raspon (mm) 2.7 4. 10.

Problem sa alkom je da mora biti dovolje dimenzije da kroz nju prodje najlon kako bi se privezao. obièno su manjih dimenzija i idealne su za kaèenje mesnih crviæa i svih onih mamaca koji treba da vise ispod udice. Jedno vreme su se koristile samo one sa jezièkom. Male udice su obièno srednje tanke i fine. Najveæa prednost udica sa alkom je ta da je èvor na njima daleko jaèi nego na udici sa ploèicom. Udice mogu imati razlièite oblike. mesni crviæi i kasteri. mogu se upotrebljavati u skoro svim situacijama. Udice oštrih pregiba. Udice sa alkom su obièno veæe. ali se ipak sve svrstavaju u èetiri osnovne grupe.166 Pribor krivile ukoliko bi bile tih dimenzija. odliène za velike mamce kao što su hlebni komadi ili komadi mesnog nareska. Iz tog razloga. Sastavni su deo metalnih i drugih imitacijskih mamaca. Prednost onih sa jezièkom je da sa njih riba i mamac teže spadaju. dok one sa ploèastim vrhom na vratu imaju manje dimenzije. uglavnom manjih velièina (22 do 26). sa ili bez jezièka. a kod manjih udica alka bi morala da bude prevelika pa bi loše uticala na osobine udice. Udice sa kratkim ili srednje dugim vratom. Neophodne su za mamce kao što su larve komaraca. Ovaj njen postupak se obièno završava fatalno. dok se kod oni bez jezièka lakše kaèe. a nakon toga one bez. Sada je trend da se koriste one sa mikro jeziècima. Budite sigurni. nikada ne bacajte iskorišæene udice kraj vode. Udice sa dugim vratom. Oblik udice Sa ili bez jezièka Udice sa alkom ili sa ploèicom na vrhu? Trokrake udice Uništite iskorišæene udice N . da æe slomljenu ili iskrivljenu udicu koju bacite pored obale naæi neka ptica i progutati je misleæi da je ukusan zalogaj. veæ ih odnesite kuæi i bacite na sigurno mesto. najèešæe se koriste za pecanje sitnih riba. Udice oblog. ali i lakše vade ukoliko vam se ubodu u meso ili odeæu. Najnovije udice sa mikro jeziècima objedinjuju sve prednosti prethodne dve varijante i svakako su najpreporuèljivije. jer je sa njih otkaèinjanje lako i èesto. a vrlo se uspešno koriste i u pecanju sa živim mamcima. obièno veæe. polukružnog oblika. Veèita je dilema koje udice koristiti.

Naši stari alasi prave meredov od drenovine ili crnog gloga sa rašljama na vrhu koje saviju u obruè. Posadjena je na štap dužine 1 do 1. operite èuvarku i ostavite je da se potpuno osuši. Svrha joj je da za sve vreme pecanja saèuva ribu. razvucite je u pravcu toka reke. jer æe riba vrlo verovatno uginuti. Osnovna mu je namena vadjene ribe iz vode. Mora biti potpuno rastegnuta i ne sme ležati na dnu. po moguænosti živu. Danas se u svim ribo-radnjama može naæi veliki izbor kvalitetnih meredova sa metalnom drškom. J ) 167 . Mora biti dovoljno prostrana. Metalne èuvarke su jaèe i lakše se održavaju. Meredov je u stvari kesa od mreže zategnuta na metalnom prstenu preènika oko 50 cm i dubine oko 75 cm. Nakon svakog pecanja proverite da li je èuvarka ošteæena i eventualno zakrpite rupe. Može biti izradjena od kanapa. ali i od metala. Ukoliko pecate na brzoj vodi. razmislite da li da uopšte koristite èuvarku. Medjutim. jer æe ulov napadati pijavice.5 do 2 m. Dobro bi bilo da se ona nadje na dubini od 1. Pravilan izbor položaja èuvarke je izuzetno bitan.Èuvarka i meredov edan od najbitnijih delova opreme svakog pecaroša jeste èuvarka.5 m. Sa ribom pri ubacivanju u èuvarku i pri vadjenju iz nje rukujte pažljivo. obièno imaju manji kapacitet od onih od kanapa. Tek je tada spakujte. Bez meredova se na pecanje ne ide. peru i prenose. Ukoliko je voda izuzetno plitka.

kanal.hemo.net/quercus. planinska reka. “Ribolovne tehnike i sistemi u zavisnosti od tipa vode” možete rezervisati direktno kod autora telefonom: 013/821-641 e-mailom: quercus@hemo. Vaš primerak knjige . ravnièarska reka). metode i specifiènosti ribolova u zavisnosti od vode (bara.net www: http://users.Nova knjiga u pripremi Ova knjiga objašnjava i ilustruje najbolje naèine vezivanja sistema za ribolov razlièitih vrsta riba. jezero.

III deo: Tehnike primamljivanja .

.

Sadržaj III dela PRIMAMA SASTOJCI PRIMAME PRIPREMA PRIMAME GROUNDBAITING TEHNIKA TEHNIKE PRIMAMLJIVANJA Masovno primamljivanje Stalno primamljivanje Polumasovno primamljivanje sa dohrajivanjem PRIMAMLJIVANJE S ÈISTIM MAMCIMA PRIMAMLJIVANJE NA VELIKOJ UDALJENOSTI LOOSEFEEDING TEHNIKA PREHRANJIVANJE 173 176 179 182 185 187 188 189 191 % .

.

moraju se meðusobno takmièiti i boriti za svaki zalogaj. ukoliko svaka dva minuta upecate jednu deveriku. Naprotiv. Druge se pak razbeže. s druge strane. To vam je kao karika u lancu. egzistencijalne aktivnosti: hraniti se. bogatijom trpezom. vrsti vode u kojoj lovi. kod primamljivanja dakle ne postoji. neizbežno æe da je napuste. Ali to ne znaèi da æete dobro loviti ako umete da koristite primamu i ako znate da je pravite. gde ona najslabija odredjuje ukupnu jaèinu celog lanca. ukoliko im ne da dovoljno hrane. Ali. bez ikakve sumnje æe se zaustaviti i u njoj ostati sve dok imaju šta da jedu. Podsetimo da im je to jedna od tri osnovne. ali što je više ribe na mestu hranjenja. Ali. ali ne bilo gde. Ovo æe možda neke iznenaditi. ukoliko zaboravite redovno da primamljujete. u tren oka æe ekipa oèistiti sto i nestati. Primamiti u stvari znaèi "postaviti sto". mrestiti se i zašititi se. pecaroš ni u jednom trenutku ne sme da dozvoli da se one zasite. Primera radi. èim hrane nestane. kao linjak na primer. nikakvo jedinstveno rešenje veæ se pecaroš mora neprestalno prilagoðavati kako traženoj ribi. vremenskim prilikama. Da bi dugotrajno zadržao ribe na primamljenom mestu. a pri tome su vam ostale pecaroške veštine slabo poznate. veæ na nekom mestu prolaza gde se ribe u pravilu svakodnevno kreæu u potrazi za hranom.Primama a primamu se kaže da je preduslov dobrog ribolova. znaèi da je stigla cela porodica zajedno s bližom i daljom rodbinom. one æe jednostavno napustiti to mesto i krenuti u potragu za novom. Ali. neodoljivo privlaèi neke ribe kao što je deverika. nažalost. sve više treba primamljivati. jer poznato je da deverike imaju veliki apetit. Ako naprotiv ulovite jednu Z 173 . Primama pre svega služi da bi se privukla željena riba i zadržala na izabranom mestu za sve vreme dok traje partija ribolova. Zanimljivo je znati da buka koja se stvara uslijed bacanja kugli u vodu. Uspeju li da pronadju primamljenu zonu. Ali. tako i godišnjem dobu.

posebno ako su kugle èvrsto stisnute. sve dok se grizevi ne ubrzaju i ne pojave veæi primerci. Najbolje je posmatrati teoriju kroz praktiène sluèajeve.neobee. 400 gr prezle od celog hleba Deverika se hrani sa dna. · raznovrsna ponuda: sigurno je da æete u svoju primamu dodati kako žive mamce tako i semenke koje ribe inaèe jedu. Razlog korišæenja primame je jednostavan: ona privlaèi veæi broj riba vama na dohvat štapova i vi ste u moguænosti da napravite bolji ulov. dok *Recept preuzet sa internet sajta: primama za bodorku treba da se http://luna. U tom sluèaju. a ne na njen miris.500 gr mleveni petit b. Jedna od uèestalih grešaka je primamiti i to masivno. ribe jednostavno još nisu stigle. Još jedan važan detalj i èest razlog neuspeha jeste èinjenica da se lovi van primamljene zone. Sasvim je normalno èekati od 15 do 30 minuta pre nego se pojavi prvi griz.on.net/ . · ukus/miris: miris je vezan za pojam vazduha i pitanje je da li se on prenosi kroz vodu. · kolièina hrane: za neke vrste riba kolièina hrane je od presudnog znaèaja za zadržavanje na nekom mestu. Zbog 200 gr rogaè toga se i primama ove dve ribe raz. Uspešnost primame zavisi od više razloga kao što su: · vizuelni efekt: odnosi se na oblak koji se stvara oko primame koja pada ili se raspada na dnu.200 gr kukuruzno brašno tanjuju dve razlièite zone vode. ali i koje se nalaze kao mamci na udicama. Ni s najboljom mešavinom. u odsutnosti grizeva. · boja: boja primame zavisi od velièine riba koje se pecaju.100 gr pahuljice krompir pirea likuje i to. sasvim je nepotrebno ponovno primamljivati. ni najveæi šampioni ne uspevaju da ulove ribu tamo gde je nema. Ukus je ono što ribe sigurno oseæaju pa se treba skoncentrisati na ukus primame. Ove dve ribe nas. Strpljenje. nema nikakve sumnje da ima dovoljno hrane na dnu. Što su ribe sitnije treba uzimati tamniju primamu. Što je riba veæa treba joj više hrane.174 Primama bodorku svakih deset minuta. la na dnu ne raspadajuæi se. dok se 500 gr pržena konoplja bodorka hrani u sredini vode. za deveriku primama 200 gr bundevina pogaèa mora biti kompaktnija i lepljivija 20 gr aspika (ili anisovo brašno) kako bi se što duže vremena nalazi. Dobra primama je: Uzmimo zato dve ribe deveriku 200 gr pšeniène klice (Abramis Brama) i bodorku 300 gr kukuruzni griz (Rutilus Rutilus).

100 gr crva (dodati na licu mesta) * mamu. dobar 100 gr petit beuera teren. Ukoliko mesto ne nahranite upecaæete samo ribe sluèajne prolaznike. Nakon kvašenja potrebno je 400 gr mlevenog dvopeka prosejati primamu da bi se elimi. 50 g mlevenog karanfiliæa. Slatkastog je ukusa i braon/žute boje. Primama se uvek kvasi pre upotrebe kako bi se formirale Dobra primama za kanal DTD je: lopte. 2 dva dela melase.. Ova mešavina je laka. Prosejavanje ne 100 gr pržene konoplje mora da se obavi ako se vrši prima.. 2 dela zrna konoplje i 2 dela mlevenih oraha. su veoma razlièite ribe. dok se u toku pecanja recimo na deveriku ne vrši prihrana. zaustaviæe se na tom mestu dok je ne sliste. deverike. Masni sastojci primame èine da deliæi primame poènu da izronjavaju stvarajuæi oblak. 400 g mlevenog keksa. · Osnovna primama za deveriku: 8 delova mrvica belog hleba. Naravno treba primetiti da se uvek na poèetku prihranjuje malo jaèe. linjaci. tamno braon boje koja se brzo raspada u vodi. 0. dok se kod bodorke primamljuje malom kolièinom hrane kad god se zabac. Veæinu svog vremena.net/ bodorke.5 delova korijandera i 0. 2 dela PV1 ili malteksa.300 gr mlevenih medenjaka nisale grudvice.Ovaj recept daæe lepljivu i postojanu primamu koja može dugo ležati na dnu.100 gr kukuruznih klica ma pri dnu. Primamu je potrebno napraviti bar sat ili dva pre poèetka ribolova. http://luna. 1 deo keksa u prahu. · Luna fishing team primama za deveriku: 800 g mrvica. 200 g pšeniènih klica.on. Mali i *Tekst preuzet sa internet sajta: srednje veliki klenovi.neobee. Ukoliko je nadju. 200 g kukuruznog brašna.. ali jedno im je zajednièko. bandari. 200 g kokosovog brašna. ali ipak malo upecaju. mrene. 200 gr kuvanog žita(dodati na licu mesta) Razlog tome je što ne koriste pri. · Osnovna primama za bodorku: 10 delova mrvica crnog hleba. mamce. 2 dela mrvica crnog hleba. ribe neæe doæi na neko mesto i sedeti. karaši.25 delova vanile. Naravno u realnim situacijama kolièina primame varira izmedju ova dva ekstrema. 500 gr lanenog semena Veliki broj pecaroša 100 gr prezle od celog hleba izabere dobar pribor. ) .Primama 175 razloži za 1 do 2 minuta od bacanja. ali i da bi se 100 gr bundevine pogaèe aerisala primama. uvek plivaju u jatu. 2 dela PV1 ili malteksa. 200 g pistaæa. a bez primame. ova jata troše pretražujuæi teren u potrazi za hranom.

Na ovaj naèin mrvice prestaju da budu lepljive kada se nakvase.5 minuta nakon bacanja. nemojte koristiti koricu hleba. Osnovni sastojci svake primame su sledeæi: · Hleb . Nakon par sekundi od bacanja vazduh iz kugli primame poèinje da izlazi noseæi sa sobom deliæe primame. slobodno ostavite i komadiæe hleba u celosti. Ovako naèinjena primama može se praækom izbacivati na izuzetnu daljinu. ali se u vodi vrlo brzo raspada. ugnjeèite hleb do najsitnijih delova. · Treset . a nakon još 13 minuta ostaje samo trag u vidu razbacanih deliæa hleba. koriste se i hlebne mrvice . Bele mrvice se prave od suvog hleba i koriste se za izradu primama za dno i onih koje se sporije razlažu. Blago iscedjena pasta je dobra.Generalno zemlje se ponašaju kao lepkovi i služe da prima- D 176 . tamna i èvrsta primama. · Zemlja . Odnos je 7:3 u korist hleba. Braon mrvice se dobijaju od belih koje se peku nakon mlevenja. Nakon 5 minuta od bacanja. onda kada je potrebno primamiti ribu u srednjem i površinskom sloju vode. Pored paste. Prave se od suvog hleba nakon èega se melju na željenu oštrinu.Sastojci primame a bi se napravila kvalitetna i atraktivna primama potrebno je poznavati sastojke koji se mogu koristiti. Postoje dve varijante mrvica: bele i braon. Ukoliko pecate krupnije vrste. Mrvice u primami èine obièno oko 50% ukupne suve mase. kugla belog hleba se na dnu pretvara u kupu. Kupa crnog hleba se formira 2. kao što su šaran ili linjak. dok jako iscedjena pada direktno na dno i tu se raspada.prezla. Kada želite izuzetno finu pastu. a kompletno raspada nakon još 9 minuta. pa se koriste za primame koje treba da se raspadnu dok tonu.Kada se pomeša sa hlebom. Ukoliko pecate sitniju ribu. dobija se izuzetno dobra.Odsecite samo par komada crnog ili belog hleba navlažite ih i dobiæete odliènu primamu. Nakon 2 minuta kugla se raspada u vidu kupe i postaje deo dna zbog svoje tamne boje. a ta pojava traje oko 1 minut.

Primama 177 mu održe na jednom mestu kako bi se lakše bacila. Koristi se za dubinsku hranu i za jake vodene struje. Ovaj dodatak je idealan za pravljenje primama koje se bacaju na dno gde treba i da se raspadnu.Fino mleveni orasi daju primami masnoæu i èine je aktivnijom u vodi. karamela. U tome ima dosta istine. Ukoliko se želi izuzetno tvrda primama koja se sporo raspada na svaka 4 dela mrvica crnog hleba. · Ikra .Zaèini se koriste da daju primami specifiènu aromu. Živo je lepljivo i masnije od peèenog. treba dodati jedan deo PV1. dodatno mameæi ribu. linjaka i deverike. · Mleveni biskvit i keks .Kavijar od bodorke. vanila. glina otežava primamu što praæku èini mnogo moænijom.Za dubinsku hranu koristi se mleveni biskvit. Kao i glina veoma lepljiv i prvenstveno se koristi za dubinsku hranu. daje gustinu i dovodi do zamuèenja vode. voæni ekstrakti. Može se koristiti kao živo ili peèeno. Neki pecaroši smatraju izuzetnom zemlju koju izbaci krtica. · Brašno kikirikija . · Melasa i jeèmeni slad (malt) . anis.Uglavnom se koristi za èišæenje mesnih crviæa. Dobro je za bodorku.Ovo brašno je nešto svetlije od brašna oraha. Najviše se koristi na poèetku sezone lova šarana. Sva tri sastojka mogu èiniti i do 50% ukupne mase primame. u vodi stvara izuzetan. Pored prekrupa u primamu se može dodati kukuruzno brašno i kukuruzni griz. veštaèke arome . Kreda (kalcijum karbonat) je savršena za površinske hrane. Koriste se u kolièini od 10% od ukupne mase primame. dok veæi komadi isplivavaju na površinu. Pored gline koristi se i kaolin. Ubacuju se do 5% od ukupne mase primame.Ova slatka materija. koja se koristi za stoènu ishranu. ali se uspešno može koristiti i kao primama. · PV1 . jer je struktura takve zemlje izuzetno fina. Zahvaljujuæi kolièini ulja u njemu služi kao mehuriæ koji izdiže hranu ka površini. Posebno su efikasni za bodorke. jer dodatno zatamljuje primamu. Tvrdoæa primame se poveæava dodavanjem PV1. · Korijander. Koristi se u kolièini od 15% od ukupne mase primame. · Kukuruzni prekrup . · Mleveni orasi . Braon boja oraha je korisna. Umešan sa hlebom pada na dno i tamo se raspada. može se dodati u primamu da bi je naèinila kompaktnijom. dok se za površinsku prihranu koristi mleveni vafel ili kornet od sladoleda. Dodaje se u kolièini od 10%. Naravno. žut i vidljiv oblak hrane u svim slojevima koji mami ribu. Dodaje se do 15%. Zahvaljujuæi braon šeæeru PV1 služi i kao slepljivaè. Blago pokvašen. Dodaje se u kolièini od 15%.Braon zasladjivaè koji se koristi za zasladjivanje cerealija za hranjenje trkaèkih konja. Uobièajen je odnos 2/3 .

Sva semena se pre upotrebe samelju.Opiljci od tvrdog drveta imaju istu namenu kao i kokosovo brašno i treset. kao što je parmezan ili gorgonzola dodaju se u primamu. mogu se koristiti i koncentrati za domaæe životinje. kikiriki. na samom mestu pecanja.U ovu grupu spadaju sva semena biljaka koje životinje koriste u ishrani. · Sitne životinje . · Boja .5 minut.Seme konoplje je idealna i dugotrajna primama. larve komaraca i sitnije vrste mesnih i mleènih crviæa. Èine do 20% ukupne mase primame i najèešæe se koriste: ricinus. · Bundeva . suncokret i stoèni i obièni grašak. · Sir . kao i izmlevena hrana za pse i maèke. · Seme konoplje .Koštano i riblje brašno se dodaju primami. konoplja.Kao dodatak primami sitne životinje se dodaju tek na kraju. Primami daje vlažnost na šta se mora obratiti pažnja. Ovakva primama poèinje odmah da se raspada. Ove životinje su prirodna hrana ribama i one ih rado uzimaju.178 Primama melase prema 1/3 mrvica crnog hleba. Osnovni kriterijum je masnoæa i hranljivost semena. a balonèiæi vazduha poèinju da se pojavljuju na površini vode. pa u toku raspadanja primame isplivava i mami ribu u svim slojevima. a to traje oko 1. Nakon 2 minuta kugla se raspada u potpunosti.Lakše je od vode. pre svega zbog mirisa i hranjivosti.Rendani tvrdi sir. · Mleko u prahu .Koristi se kao zamagljivaè pri ribolovu sitne ribe pri površini i za stvaranje oblaka u sredini vode. medjutim neki ribolovci smatraju da je najbolje da primama ima prirodni ton. pri èemu se zbog uticaja balonèiæa vazduha parèiæi primame nalaze na veæoj površini. · Biljna semena . tubifeks crvi. · Kokosovo brašno . Daju rastresitu primamu. Ukoliko se ne mogu naæi u èistom obliku. rogaè. koja isplivava. soja . hrana za kornjaèe i akvarijumske ribice. CD . radi pojaèanja mirisnosti i atraktivnosti mešavine. Riba æe se vraæati na hranjeno mesto dok i poslednje zrno konoplje ne pojede.Rendana bundeva se može dodati primami jer je u isto vreme i slatka i atraktivne narandžaste boje. · Koštano brašno . · Drveni opiljci .Crvena je najèešæa boja koja se dodaje primami. Za ovu svrhu se najèešæe koriste: dafnije.

Priprema primame oznavanje tehnike pripreme primame je jedan od preduslova dobrog i uspešnog ribolova. dovoljnom tek da se komponente toliko natope da ih možete baciti na 179 . u svim uslovima bez obzira na vrstu ribe. Veliki broj sportskih pecaroša amatera retko i nerado koristi primamu. Vrlo je bitno poboljšati primamu tako da ona taèno odgovara ribi koju želite da lovite. ali æe se sastojci koji su vrlo lagani dizati prema površini mameæi ribu i podižuæi je od dna. najèešæe kedera i crvenperke. Ako takve hrane pripremite polusuve i oblikujete u kuglice. Jedna od najèešæih grešaka je kupovina gotove primame i dodavanje hleba u odnosu 1:1 na svim vodama. èesto P èak i iz finansijskih razloga. potrebno je da prouèite životne navike svake riblje vrste i vrstu hrane kojom se najèešæe hrani. odnosno na one namenjene srednjoj zoni vode i one namenjene dnu. Ne možete efikasno pecati površinskim mamcima uz upotrebu teške dubinske primame. Pri pripremi primame bitna je veština kvašenja smese. Pri lovu treba naæi sloj vode i dubinu na kojoj se riba hrani. Vrlo su sitno mlevene i u dodiru s vodom stvaraju oblak koji bi se trebao što duže zadržati u površinskom sloju vode. To znaèi da æe se takva hrana na samoj površini raspasti i poèeti polako da tone prema dnu. Svaka hrana se kvasi zavisno od namene za koju je pripremljena. Hrane namenjene srednjem sloju vode kvase se manjom kolièinom vode. Da bi ovladali tom veštinom. Primame delimo na lake i teške. Na primer. one æe brzo potonuti. Ako se površinska hrana jako namoèi tako da joj je konzinstencija mekana (kao retki griz što takmièari vrlo èesto rade) njihove æe komponente potpuno upiti vodu i postati neaktivne. površinske hrane su pripremljene za lov površinske ribe. Takvu hranu ribe obièno èekaju u odreðenom sloju vode i na mestu gde im je struja donosi. Imajte na umu da primama uvek ide u paru sa vrstom mamca.

zbog toga da bi se u vodi na dnu hrana odmah raspala. Od hrane napravite lopticu koju æete iz visine od oko jednog metra pustiti na zemlju. Hrane za dno se kvase kolièinom vode koja je dovoljna da krupne komponente upiju vodu i postanu ribama dovoljno meke da ih mogu bez problema jesti. posle 10 minuta æe hrana nabubriti pa æe dobiti na kolièini. Postoji jedna tajna koju koriste iskusni takmièari. 10. Kroz je sito prosejte hranu da ne ostanu grudvice. Hranu možete poboljšati sa razlièitim dodacima. napravite kontrolu. vanile. jer sa njima možete uspešno pecati. koriander i anis su dobri za zimske dane. Vodite raèuna o tome. Kada ste sve to uradili. Ove hrane treba 2 . Posebno dobro se razvija aroma ako se svi zaèini pomešaju sa suvom hranom nekoliko dana pre pecanja i dobro zatvore. ove hrane treba energièno mešati kako bi komponente što ravnomernije upile vodu. Dobro treba mešati. 4. To se prvenstveno radi zato da se otklone sve grudvice koje su stvorene pri mešanju i moèenju i da se omoguæi pravilno moèenje svih komponenti. a pravu konzistenciju hrane i kolièinu vode koju treba dodati postiæi æete samo iskustvom. 9. Ako se ne raspadne. Ovu hranu obavezno prosejati. Ne više. meda. 8. Kumin. Koliko se dugo kugla u vodi rastvara lako možete saznati ako jednu 1. Na taj naèin se dobija prava koezistencija hrane. Hrana æe vodu za kratko vreme potpuno upiti. Takva hrana je potpuno neaktiva i brzo pada na dno i tamo ostaje. Sunðer potpuno iscediti u hranu i onda detaljno mešati. 5. kuglu bacite u pliæak ispred sebe i izmerite 10 zlatnih pravila pripreme: . hrana je dobra. gubi se kvalitet zaèina. Dodajte još vode. U toplo godišnje doba dodajte aromu karamele. Znati koje je vreme potrebno hrani koju ste napravili da se otvori na dnu. 7. ponekad može napraviti razliku izmeðu bogatog i nikakvog ulova. izmešajte 10%-15% kamenèiæa sa hranom. 3 kg hrane staviti u jednu kantu. Prosejavanjem se postiže i da u finalnom mixu bude veæa kolièina vazduha koji omoguæuje da se kugla pri padu kroz vodu i na dnu (zavisno od hrane) brzo i pravilno rastvara mameæi ribu. Pri dodavanju vode.3 sata pre ribolova. Sada kvasite treæi put. Sastoji se u tome da hranu za dno što više puta premese i proseju kroz sito. 6. 3.180 Primama željeno mesto. 2. da ako u hrani ima mnogo vode. Ako hrana nije teška za reènu struju.3 puta kvasiti u razmacima od 15 min. a najbolje je to uèiniti 2 . (Hrana se još oseæa suva).

Kugle podelite u vreæice Korišæenjem primame za (pet vlažnijih + pet suvljih) i stavite ih u sredinu vode. sledeæe 5. ali vam nakon 20 Fisch-a. prestaæe da se hrani i tog dana æete se sa pecanja vratiti sa slabim ulovom. Na ribolov ih nosite tehnikom.Primama 181 vreme. naviknuti ribu navlažite i napravite nešto manje kugle. na suvo te postupno dadajte vodu. nahranite mesta veæom kolièinom mamaca. Recimo da se kugla otopila za 15 min. pa æete lako na dnu pecati najveæe primerke iz jata. . razdvojiæete sitne ribe i beovice iz jata na površinu. Bilo bi dobro da prihranu mesta vršite u dužem vremenskom periodu i do pet dana. To je èesta greška kod neveštih ribolovaca. Hranu pomešajte vreme za ponovno dohranjivanje. U Vešt pecaroš primamom hranu uspite 1/4 kg smrznutih crva. 150 g adimin ribe prestanu da grizu. Kada na nekoj vodi želite da naviknete ribu na novi mamac. Sita i najedena riba pogrešnim hranjenjem. biæe manje oprezna kada vidi mamac na udici. Polovinu kolièine hrane odvojite i podiæi je sa dna u sredinu ili na napravite èvrste kugle velièine oveæe površinu hranjene vode. pre mamiti ribu. Pazite da prilikom primamljivanja ne zasitite ribu. . Ubacivanjem kastera u primamu i korišæenjem loosefeed tehnike. Ovo æete raditi ukoliko se jenje 10 kugli. Prihranjujte ribu u srednji sloj i tu joj ponuditi svakih sat do sat i po vremena. na mamac i uèiniti ribu još više Suvlje kugle brže æe se raspadati u vodi i gladnom. Ovako naviknuta riba. razdvojiti narandže. (Robert Janko) na mestu ribolova pojave cverglani. Drugu polovinu hrane još jaèe krupnu ribu od sitne. Prvo hranmamac. kao i loosefeeding duboko smrzavanje. krkuše ili druge ribe koje rado jedu sa dna. Ovo æe kod ribe stvoriti naviku i na mesto i na vreme. Van Den Eynde): 3 kg Big ili ulovljenih riba. uvek u isto vreme. može ribu privuæi na željeno mesto. sunèice. to je tiva Brasem Orange-a. 2 kg Heavy Special-a. možete sa dna podiæi u prenosnom hladnjaku. Još od davnina se u primamu dodaju laksativi (kao što je izmet od golubova) i masne materije koje pojaèavaju probavu kod riba i na taj naèin je teraju da se èešæe hrani. Ako poèetno hranjenje Jedan interesantan naèin pripremanja priobavite sa 10 kugli i u prvih 20-ak mame dat je ispod: Dan pre zamesite 5 kg minuta dobijete nekoliko grizova hrane (M.

Zimi je groundbaiting velika greška. praækom ili se postavljaju na hranilicu. · Precizno bacanje primame je od izuzetne primamljujte sa svakim zabaèajem. ne samo na poèetku. Uèestano hranjenje poveæava verovatnoæu da æete upecati nešto. važnosti. groundbaiting). veæ svo vreme pecanja. Jedno je razbacivanje uzoraka mamca ili neke hrane (engl. Daleki zabaèaju su retko precizni. Razbacivanjem primame. a i priOve ribe postaju vrlo nervozne mamu je teško daleko dobaciti. P Namera vam je da primamite ribu i da je vežete za jedno mesto. smanjite. Poènite sa kuglama velièine oraha. Uvek prihranjujte istu taèku u kojoj Izuzetci pravila pecate. ostaje samo da pecate uzduž i popreko. Ukoliko se pojave ribe. U tri reèi: “hranite èesto i pomalo”. raspe usput. pojaèajte kolièinu. caæete ribu po celoj površini i onda vam hranite na svakih pet minuta. razbakada pecate na stajaæim vodama. posebno u hladnim i bistrim vodama kada se ribe vrlo brzo zasite. mrena ili bandar ne vole ovaj naèin. èesto i pomalo je pecanje deverika. Kada pecate na tekuæim vodama. Drugi naèin je primama loptama koje se u suštini sastoje od navlaženog hleba u koga po želji možete dodati potrebnu kolièinu mamaca (Engl. a da se ne kada im nešto stalno pada na glavu. loosefeeding) rukom. praækom ili hranilicom. Glavni izuzetak pravila · Zlatno pravilo je da ne pecate predaleko. Ukoliko pecate deveriku ili crvenperku koristite drugi naèin dok kleniæ. ukoliko ih nema. klen. Ne i da je nahranite. Lopte se bacaju rukom. Koliko i koliko èesto 182 . Odluka koji naèin da upotrebite je dosta teška.Groundbaiting ostoje dva osnovna tipa primaljivanja ribe.

Dodatkom primame. sloj primame na vrhu biæe premek. od vanile i keksa pa do izmeta goluba. strogo govoreæi. Dok god ne savladate ovu tehniku. nikakve kolièine aditiva vam neæe pomoæi da primamite ribu. Ukoliko to uradite. Ona treba da bude plitka i široka. Ista primama. Najbolju primamu za neko mesto i vodu možete odrediti samo eksperimentom. Prvo. Dalje. Isto tako. ali i vrsta ribe za koju je ona namenjena. verovatno æete rasplašiti jato. do kraja dana primama æe na toploti i suncu izgubiti od svoje arome i vlažnosti. Napiæe se vode i postati plivajuæi. ukoliko se postavi u hranilicu. pa time i atraktivnosti. a onaj na dnu verovatno presuv. ni ukus ni miris. da pobacate svu primamu u nadi da æete prehraniti jato i tako ga oterati. U dubokoj posudi. Na kesama primame se obièno nalazi i uputstvo za upotrebu. U uskoj posudi neæete moæi komotno da ubacite šake kako bi dobro umesili smesu. treba imati posudu u kojoj se mesi primama. ne mesite svu primamu odjednom. æe prosto ekplodirati kada . Ova primama je odlièna za površinski ribolov na mirnim vodama. Zamesite je tek toliko vlažnu da bi se mogle praviti kugle i primama æe se pri udaru u vodu raspadati i praviti maglu. Ukoliko se koriste mesni crviæi oni æe spasti na dno posude i neæe biti ravnomerno rasporedjeni. Ista primama u zavisnosti od teksture se na istoj vodi može primeniti za razlièite namene. Drugi izuzetak je onda kada u vodi ima mnogo sitne ribe. Tada možete da probate oèajnièki metod. nemojte ubaciti sve crviæe na poèetku. Groundbait je. Kupovne primame Kupovne groundbait primame kao što su francuski Sensas i belgijski Van Den Eynde u sebi sadrže sve moguæe sastojke.Primama 183 Ovde je dobro primamiti sa par veæih kugli na malom rastojanju i pecati izmedju njih. Bazira se na hlebu i keksu i razlikuje se od loosefeed-a koji se bazira na mesnim crviæima i kukuruzu šeæercu. veæ tekstura. Ne mora to biti ni najskuplja ni najmirisnija primama. Pravi sastav Najbitnija osobina primame nije ni boja. Pravljenje smese Bez obzira da li koristite domaæu ili kupovnu primamu osnove pravljenja smese i njeno mešenje su iste. taèno odredjena mešavina sastojaka koja privlaèi ribe.

a pre bacanja kuglu umoèite u vodu kako se ne bi lepila za praæku. crvenperke i beovice. Korišæenje primame Vrste primama u zavisnosti od vode Groundbait kao nasilac Groundbait kao primamljivaè * .184 Primama padne na dno i poèeti da se napija vodom i na taj naèin æe pokriti veæu površinu dna. ona svojom aromom može privuæi jato. a to je par sekundi posle. Recimo kada treba baciti daleko ili kada je jak vetar. Ako primamu zamesite sa toliko vode koliko je neophodno da u nju možete dodati i crviæe ili komade glista. Na taj naèin je najbolje bacati kugle malo veæe mandarine. U mirnim vodama laka primama sa par mesnih crviæa privuæi æe bodorke. Primamu možete dozirati na razlièite naèine. veæ tek kad poène da se napija vodom. Bez obzira što veæina ribolovaca primamu baca iz ruke. a da se ona ne raspadne dobiæete idealnu smesu za ribolov na donjoj polovini toka na mirnim i sporotekuæim vodama. Iako struktura primame može biti takva da su joj deliæi toliko sitni (u vidu praha) da riba ne može ni da je iskoristi. posebno one koje æe raditi u drugoj polovini dubine vode. Korišæenje groundbait-a kao nosioca podrazumeva njegovu osobinu da može da transportuje komadiæe mamca na željeno mesto. U bržim vodama potrebne su vam teže primame. proždiruæi loosefeed pre nego parèiæi padnu na dno. na velikim vodama i kada je potrebno biti precizan mnogo je bolje koristiti praæku. a struja je izrazito jaka. Veæina riba pozitivno reaguje na loosefeed. ali polako prihraniti neko mesto. Razlièite vode traže razlièite primame. ali æe brzo nahraniti vodu. dok æe recimo hranilica tiho. Velike i èeste kugle mogu rasplašiti ribu. ali ima situacija kada je ta tehnika neprimenjiva. Ovakva primama se neæe raspasti èim udari u vodenu površinu. kada treba baciti primamu neposredno ispred vas. I sitne ribe mogu praviti problema.

na poèetku ribolova. pa bi svako masovno primamljivanje trajalo prekratko. ovde misli se na postupke koje ribolovac èini kako bi privukao i na jednom mestu zadržao jato riba. bacamo na isto mesto na kome želimo da pecamo. Uglavnom se koristi kod stajaæih i izuzetno sporo tekuæih voda. klenovi i kleniæi. ili uplašilo ciljanu ribu ili prizvalo neželjene goste. a to je obièno od 5 do 15 kugli velièine manje pomorandže. K Masovno primamljivanje Ova tehnika podrazumeva da se primama baca samo jednom. Prvi zahtev rešavamo tako što ukupnu kolièinu. ali i neke ribe brzih voda kao što su mrena ili skobalj. Sama tehnika se sastoji u stalnom 185 . jedan deo blago i jedan deo samo ovlaš da bi se raspao i aktivirao veæ u dodiru sa dnom. ovaj efekat bi bio umanjen. jer bi dodatno ubacivanje. Drugi problem je u stvari problem istovremenosti aktiviranja primame. on æe se poslednji raspasti. bodorke. Primenjuje se na brzo tekuæim vodama kao i na vodama gde je struja jaka. Od tehnika ovde obradjenih imamo: masovno primamljivanje. linjak. Ovim naèinom se uglavnom privlaèe krupnije ribe dna kao što su šaran. Stalno primamljivanje Ovaj metod je potpuna suprotnost prethodnom. Ukoliko bi se primama raspala istovremeno.Tehnike primamljivanja ad se govori o tehnikama primamljivanja. cverglan. a utrošak primame bi bio neisplativ. To je razlog što jedan deo mase stisnemo izuzetno èvrsto. crvenperke. deverika. gde je efekat ispiranja hrane sa dna pod dejstvom struje minimalan. Cilj nam je da na mesto privuèemo ribu i da je tu zadržimo što duže vreme. stalno primamljivanje i polumasovno primamljivanje sa dohranjivanjem. Posebno je pogodan za lov riba koje se pecaju na vrhu ili u srednjem sloju vode kao što su: beovice.

186 Primama ubacivanju odredjene kolièine materijala u vodu. Ovaj ritam je po pravilu sa svakim ubaèajem plovka, kojim se u ovakvim situacijama obièno i peca. Krajnji cilj je napraviti oblak hrane na dubini i mestu na kome provlaèimo mamac. Dubina raspadanja se reguliše mekoæom primame (mekša se brže raspada) i njenom velièinom (manje kugle se brže rastapaju od veæih). Nikako ne smemo dozvoliti da preteramo sa kolièinom hrane, jer æe se ribe najesti i napustiti mesto. Dakle, svi parametri se podešavaju od sluèaja do sluèaja, a reper je oblak primame na željenoj dubini.
Kako ni jedan metod nije idealan, ni prethodna dva se ne mogu uvek primeniti. Najveæa mana prvog je moguænost da se pretera sa kolièinom hrane, kao i ogranièenje na spore i mirne vode. Druga tehnika, ipak, traži više pažnje i stalno posmatranje efekata i može ponekad biti zamorna za ribolovca. Mešavina ove dve tehnike je uzela one najbolje elemente od svake. Prvo se baca veæa kolièina primame na dno, ali je ta primama u ovom sluèaju isto stisnuta i raspada se jednovremeno. Bacite do 5 kugli. Nakon toga saèekajte da riba dodje i poène da se hrani, kada ugrizi prestanu, poènite sa dohranjivanjem sa manjom kolièinom sitnijih kuglica (klikera) prihrane. Na ovaj naèin stalno privlaèite ribu, a možete je i diæi sa dna ukoliko vam je to cilj. Pošto smesa za poèetno hranjenje i kasnije dohranjivanje morju imati istu boju i ukus, ali morju biti razlièitog fizièkog svojstva (prva se mora polako raspadati i padati na dno, a druga bi trebala da se raspada veæ uz put) treba uraditi sledeæe. U prvu smesu treba dodati neki slepljivaè kao što su PV1, melasa ili maltex, a u drugu neki od aktivatora, kokosovo brašno, treset ili èak mesne crviæe. Pri ribolovu dubinskom metodom, dohranjivanje može da se radi i specijalnom metalnom hranilicom koja se veže na kraj najlona. Ova hranilica obièno na sebi ima i olovno otežanje, te nije potrebno dodavanje olova na sistem. Problemi se javljaju kada je voda na kojoj pecate teška, odnosno dno puno panjeva i grana i kada se hranilica lako kaèi pri izvlaèenju. Postoji jedan lak i elegantan naèin da se reše ovi problemi. Pre ribolova, kod kuæe u èašu od jogurta ili manju èašu naspete zrnastu primamu i zalijete je vodom. U sredinu èaše ubacite parèe savijene žice u obliku omèe. Sve ovo zaledite. Na pecanje idete sa malim prenosnim frižiderom u kome èuvate, ove napravljene hranilice. Kaèe se na kraj najlona o žièanu omèu koju ste napravili pre ledjenja. Nakon zabacivanja u vodi zaledjeni paketi primame se brzo tope i pri izvlaèenju najlona samo omèa ostaje vezana. Kaèenje je na ovaj naèin svedeno na minimum.

Polumasovno prihranjivanje uz dohranjivanje

9

Primamljivanje sa èistim mamcima
od ove vrste primamljivanja, redovno se bacaju, ruèno ili uz pomoæ praæke, samo èisti mamci, po pravilu isti oni koji se postavljaju na udicu. U toplim vodama najèešæe se radi o zrnima raznoraznih žitarica (kukuruz, žito, konoplja...), dok u hladnim bolje odgovaraju životinjski mamci (mesni crvi, kasteri, pinkiji...). Od svih primamljivanja ovo je najdiskretnije i koristi se iskljuèivo kod izuzetno opreznih riba. Meðu brojnim prednostima, izdvojimo moguænost da se po potrebi brzo i lako promeni mesto hranjenja. Dovoljno je izbaciti mamce malo dalje ili malo bliže od poèetne zone. Ono omoguæuje da se ribe premeste sa jedne dubine na drugu: bacate li svaki minut 20 mamaca, zadržaæete ribu na dnu. Pošaljete li naprotiv 10 mamaca svakih pola minuta, ribe æe se progresivno "odlepiti" od dna i zauzeti položaj izmeðu površine i dna. Ponekad kada želite izabrati lepšu ribu, žutooke na primer, to je jedino rešenje da se oslobodite cverglana. U reènim vodama, ništa bolje nema od èistih mamaca pa da se kao èarobnim štapiæem privuèe klen. U malim jezerima, barama, ribnjacima gde god ima linjaka i šarana, a dno je muljevito, jedino ovo primamljivanje dozvoljava da se okupi i dugotrajno zadrži na željenom mestu. Da bi se u tekuæim vodama bela riba privukla i sa uspehom zadržala na željenom mestu, presudno je da svi baèeni mamci tonu istom brzinom. U tom pogledu, korisno je prosejati sa vremena na vreme mesne crve da bi se odstranili mrtvi, a zatim one u dobrom stanju "odmastiti" uz pomoæ kukuruznog brašna da brže tonu. Što se tièe žitarica, kako bi sva zrna manje - više jednako težila, izbegavajte predugo kuvanje. Jedini problem je što su neophodni solidni živci, jer je èesto potrebno èekati i više sati pre nego što se pojavi prvi griz izmeðu dna i površine.

K

*Informacije za tekst preuzete sa internet sajta: http://www.geocities.com/Baja/Mesa/7714/index.htm

1

187

Primamljivanje na velikoj udaljenosti
raæka je neophodna kad god treba primamiti na veliku udaljenost, 10 do 50 m, zavisno o vrste hrane. Kod bacanja kugli sve zavisi od toga koliko èvrsto su stisnute. Najvažnije je da se ne raspadnu za vreme leta. Po pravilu se mesni crvi mogu izbaciti na jedno dvadesetak metara. I najbolji modeli praæki mogu razoèarati, stoga je dobro uvek predvideti zamenu. Da bi osigurali neophodnu preciznost, primamljujte svaki put sa istog mesta i u istom smeru (odredite neki orijentir). Što se tièe udaljenosti, morate kod svakog bacanja isto nategnuti praæku. Da bi u tome uspeli, zavežite za dršku komad najlona, dužina mu odreðuje dužinu natezanja. Tuba za izbacivanje hrane zvana "kobra", koristi se iskljuèivo za izbacivanje boila na udaljenost od 80 do 100 m.

P

Kriterijumi za precizno primamljivanje

U tekuæim vodama nije lako sa preciznošæu odrediti mesto na koje mora da padne kugla. Stoga pri primamljivanju morate uzeti u obzir dva elementa: dubinu na kojoj æete loviti i jaèinu struje. Što je dubina veæa i struja jaèa, sve uzvodnije morate bacati kuglu. Neretko je mesto na kojme kugla dotièe dno udaljeno od 3 do 4 m od onog na koje je baèena. U stajaæim vodama kod primamljivanja sa èistim mamcima poslužite se mini posudicom (pole cup) koja se nakon što se napuni s mamcima fiksira na vrh šteka, a zatim jednostavno prevrne i istrese na mesto hranjenja. Kod bacanja kugli, kako bi se postigla uvek ista udaljenost, najèešæe se cilja vrh štapa. Ali s modelima dugim i do 17 m nije ga uvek lako uoèiti.

9

*Informacije za tekst preuzete sa internet sajta: http://www.geocities.com/Baja/Mesa/7714/index.htm 188

Loosefeeding tehnika
va tehnika je najprimenjivija kod pecanja plovkom. Razlog tome je što je vrlo teško rasuti sitne mamce precizno na veliku daljinu. Drugi razlog je taj što je ovde cilj naterati ribu da presretne mamac dok pada, znaèi treba imati veliki broj zabaèaja u kratkom vremenu što je dubinskom tehnikom nemoguæe izvesti, a da se riba ne rastera. Oèigledno je da što je voda dublja, više treba vremena da mamac padne na dno. Na stvarno mirnim vodama, ovo nije problem, medjutim na brzim jeste, pa taj uticaj uzmite u obzir. U takvim situacijama uvek bacite primamu uzvodno i to za onoliko uzvodnije za koliko je voda dublja i brža.

O

Gde primamljivati

Pre svega treba imati na umu, da brzina toka vode nije ista u svim slojevima. Najbrža je na vrhu, a na dnu se voda kreæe sporo. To je razlog što æe putanja kretanja vašeg mamca biti luèna. Uzimajuæi sve ovo u obzir, ukoliko bacate recimo 20 m od obale, u vodu srednje brzine, i dubine 2,5 do 3 m, potrebno je mamce baciti oko 1 do 2 m uzvodno. Na veæim i bogatim rekama recimo, možete baciti oko 20 mesnih crviæa kad god zabacujete mamac. Nemojte odustati od primamljivanja, budite uporni, pa oko sat vremena od poèetka pecanja posmatrajte kako se riba ponaša i · Ovom tehnikom raspite hranu na veæu da li treba poveæati ili smanjiti površinu. Na taj naèin sebi pružate priliku kolièinu primame. Ova odluka zav- da provlaèenjem plovka po toj površini isi od vrste ribe koju želite da poveæate verovatnoæu ulova. uhvatite. Kleniæ i deverika traže

Kada i koliko primamljivati

189

190 Primama manje primame od klena, pa smanjite kolièinu na 10 crviæa svakih 45 sekundi, ako ni to ne pomogne, smanjite period na 30 sekundi.
Leti, kada je riba gladna, loosefeeding može privuæi ribu ka površini vode. Prvo æe se pojaviti sitnija riba, dok æe krupnija doæi kasnije kada bude zainteresovana komešanjem u vodi. Zimi, riba je malo aktivna i saèekaæe da mamac padne na samo dno. Tu treba zabaciti i udicu, pa prièekati eventualni trzaj. Pravi efekat loosefeed tehnike primaljivanja može se videti pri korišæenju mešavine konoplje, hrane za pse i kuvanog azuki pasulja. Umesto azukija može se koristiti bilo koji sitni i tamni pasulj. Preko noæi u kofu od 20 l sipajte mešavinu konoplje:hrane:pasulja u odnosu 6:3:1. Kada dodjete na vodu, odaberite par interesantnih mesta. Na svakom bacite do pet punih šaka ove primame. Saèekajte par sati i obidjite hranjena mesta. Na onom na kome vidite mehuriæe koji odaju da se riba hrani pridjite i pecajte. Periodièno proveravajte i ostala mesta, a po potrebi predjite da pecate na njima. Drugi primer je korišæe- · Nemojte nikada prihranjivati mesta koja nje boilija pri pecanju šarana. Prvo su na kraju vašeg bacaèkog dometa. Može zabacite samo udicu sa mamcem. se desiti da vetar promeni smer i da vam Nakon par sati nahranite mesto onemoguæi dalje bacanje loosefeed tehnikom sa jednom · Ukoliko riba na nekom mestu ne radi, šakom boilija i jednom šakom promenite ga. zrnevlja. Ako u naredna 24 èasa · Kada riba ne radi, iseckajte 20-tak glista ništa ne upecate promenite mesto. i dodajte im šaku mesnih crviæa. Zajedno Ukoliko se na štapu pojave trzaji ih bacite kao primamu za beovice. uradite sledeæe: · Kada pecate metodom zastavice ili kotr· Leti, na slabo poseæen- ljanjem po dnu, bacajte primamu sa im vodama, u vodu ubacite oko 5 svakim zabaèajem. Mera je po 10 crviæa, kg boilija promera 18 mm i 5 kg zrna konoplje ili kastera svaki put. zrnevlja ( kukuruz, konoplja ili mahunarke). Sve do poslednjeg dana ubacujte istu kolièinu. Zadnja 24 èasa nemojte dohranjivati. · Ako na vodi ima dosta ribolovaca, koristite 2 kg boilija velièine 14 mm i 1 kg zrnevlja. Ista ova mera ide i na poèetku sezone kada je voda hladna. · Ako je voda inaèe izuzetno hranjena, dovoljna je šaka primame koja se baca na samom poèetku. Nema potrebe ni za kakvim dohranjivanjem.

Gde se nalazi riba?

Primeri loosefeed tehnike

)

treæi dan. ali ako se u vodi nalaze jata bandara ovo mesto æe biti preplavljeno njima i ništa od pecanja. u cilju dovodjenja ribe na hranjeno mesto. · Ukoliko niste u moguænosti da na vodu izlazite èesto. Na taj naèin æete uspeti da prihranjujete mesto svaki drugi. da se ne bi desilo da vaše mesto bude zauzeto kada dodjete izjutra. · Udružite se sa prijateljima i izlazite na vodu naizmenièno. · Na vodama gde ima dosta pecaroša. P Koliko je efikasno? Nema te kolièine lošeg mamca i nema te upornosti koja æe loše mesto naèiniti dobrim. hraneæi ista mesta. Ali. dok u bogatim vodama upotrebite 2. Za rasturanje hrane možete koristiti obe tehnike i loosefeed i groundbating. rezultati æe biti izuzetni. Gliste su odliène za deverike i linjake. ali i na navikavanje na novi mamac kojim æemo je kasnije pecati. ili imate samo jednu šansu da pecate na njoj. ako dobar mamac koristite na dobrom mestu. Obièno se koristi za pecanje krupnih pojedinaènih primeraka ribe na nekom.5 kg je dovoljno. prihranite mesto veèe pred pecanje. uvek hranite par mesta.Prehranjivanje (Engl. prebating) rehranjivanje mesta je prihvaæeno kao uspešna tehnika u ribolovu. Izbor mamca Izbor mamca najviše zavisi od vrste ribe koja se tu nalazi. Kolièina za visi od broja riba.5 do 3 kg. a mamac atraktivnim. taèno odredjenom mestu. 191 . U slabo naseljenim vodama oko 0. Veæina krupnih riba je plašljiva pa bi ih jutarnje prihranjivanje uplašilo. pa je bolje koristiti miniboilije ili kukuruz šeæerac.

· Hranite mesto uvek predveèe. kako bi smanjili troškove. Šarandžije obièno hrane mesto boilijima. Mora biti u skladu sa mamcem na koji æete kasnije pecati. pa pored hleba i crva dodajte i zrno konoplje. · Sa pecanjem poènite najranije 2 meseca nakon zapoèinjanja hranjenja. pa bi loosefeed bio dobar izbor. U blizini ne bi trebalo da bude drugih ribolovaca. bolje je koristiti groundbaiting. Koliko èesto? Tehnika ipak zavisi od vrste hrane koju želite da bacite. Primer korišæenja tehnike 36 . Idealno bi bilo da prihranjujete mesto svakog dana. ali i zadržava ribu na željenom mestu. · Mera hrane je za jezero sa: · 50 šarana po 2 kg tri puta nedeljno · 100 šarana po 3 kg tri puta nedeljno · 200 šarana po 4. · Prvo bacajte manje hrane. pa èak i u januaru.192 Primama Dobar dodatak hrani je riblje meso i meso kornjaèe. · Neka mesto ne bude opšte poznata pecaroška lokacija. u nameri da naviknu šarana da je upravo njihov boili ukusan i bezbedan te da ga može jesti bez straha. koje odlièno privlaèi. Potrebno vam je oko 17 l konoplje koja je preko noæi stojala u vodi. poveæajte kolièinu hrane. Pecajte nakon dva do tri dana. Ovako nabubrela zrna raspite na dva mesta. · Èuvajte mesto u tajnosti. Boilije možete precizno da plasirate u vodu.5 kg tri puta nedeljno · Koristite najkvalitetniju primamu koju možete priuštiti. onda aditivi u vidu aroma i zasladjivaèa. sem onog kada ste rešili da pecate. Pravi efekat prehranjivanja može se videti pri korišæenju konoplje. Ako pecate na crve. Loosefeed ili groundbait tehnika? · Poènite sa prehranjivanjem što je moguæe ranije. · Izaberite mesto blizu kuæe ili uz put kojim èesto idete. Redje od toga nema svrhe. da æe riba dolaziti na isto mesto dok i poslednje zrno konoplje ne pojede. pa bi prihranjivanje na svaka dva do tri dana bilo dovoljno. Konoplja je toliko dobar atraktor. a kako vreme otopljava. Èesto pecaroš nije u moguænosti da to uèini.

IV deo: Pecaroški mamci .

.

Sadržaj IV dela

MAMCI ŽIVOTINJSKOG POREKLA MESNI CRVIÆI PIJAVICA I DURBAK BLOODWORM I JOKER GLISTE OSINA LARVA INSEKTI ŠKOLJKE PUŽEVI RIBA SIR PARIZER,MESNI NAREZAK, KRV I IZNUTRICE MESO RAZNE SITNE ŽIVOTINJE MAMCI BILJNOG POREKLA HLEB PSEÆI BISKVITI I PLUTAJUÆI KEKS PŠENICA, JEÈAM I KUKURUZ ŠEÆERAC KONOPLJA MAHUNARKE KROMPIR KULJA BOILI VOÆE I ZELENE ALGE ADITIVI

197 197 204 205 207 210 211 213 214 215 217 218 219 221 222 222 225 226 228 229 230 231 232 238 239 

'#

Mamci 201 se dobro pokazali u groundbaiting tehnici, jer ne rasturaju kugle hrane. Iako su najmanje popularni kao mamac, pokazali su se izuzetni u pecanju deverika. Ovi crvi nisu ni upola živahni kao što su to ostali. Iz tog razloga možete ih koristiti pri groundbait tehnici, jer neæe razbijati kugle primame. Zbog svoje lakoæe nisu dobri u brzim vodama, jer ni ne uspevaju da padnu na dno. Na sporim vodama, uz upotrebu loosefeeding i groundbating tehnike idealan su mamac za lov bodorki i bandara. Za mamèenje koristite malu udicu velièine 22 ili 24 za kaèenje jednog ili dva crva, a 20 ukoliko kaèite tri komada.

Fifiz
belu ribu.

Najmanji mesni crviæ crvene boje i izduženog oblika. Savršen za sitnu

Mleèni crviæi

Ovi crviæi se lako uzgajaju, a kako su meki i mleèni idealni su za sam poèetak sezone. Dobili su ime po naèinu uzgajanja - potapanjem hleba u mleko. Malo su manji od gozzer-a, a zbog mleka su izrazito bele boje. Najproblematièniji deo njihovog uzgajanja je da podlogu, natopljen hleb u mleku, upljuju muve. Period kada je to potrebno raditi je od juna do avgusta. Upljuvavanje je uglavnom u noænim èasovima i samo mali broj ljudi je u stvari i videlo sam èin. Drugi problem je što period potreban za upljuvavanje nije kao kod ostalih crva par sati ili dana, veæ može potrajati i par nedelja. Nemojte oèekivati veliki broj crva od jednog legla. Obièno se u jednoj turi proizvede 50 komada. Nikako ih nemojte koristiti kao primamu. Ovi crvi su specijalitet i tajno oružje i koristite ih samo za mamèenje. Uzgajanje mleènih crviæa Potrebno vam je · Nema svrhe koristiti ovako fin mamac · 500ml mleka na velikim udicama. Koristite velièine 22 · jedan kupus do 20. · plastièna posuda · velika kesa mekinja · drvena kašika · drvena ploèa · fino sito · suv prekrup, piljevina ili mekinje Otvorite mleko i ostavite ga na toplom mestu tri dana da se usiri. Skuvajte kupus, pa ga izvadite iz vode u kojoj ste ga skuvali i ohladite vodu. Dopunite posudu sa usirenim mlekom, mekinjama i dodajte vodu od kupusa dok

202 Mamci ne dobijete kašu. Prekrijte posudu tako da ostane otvor od oko 2,5 cm i ostavite je na tamnom i hladnom mestu. Prozor ili vrata prostorije ostavite otvorena. Nakon tri do èetiri dana površina bi trebalo da dobije pokožicu, pa èak i da se pojavi plesan na njoj. Muve æe položiti jajašca u pukotine korice i crvi æe se razvijati ispod nje. Najbolji naèin da proverite da li je mešavina nastanjena je da oslušnete da li se èuju crvi koji se hrane. Ukoliko površina potpuno propadne, potrebno je dodati još hrane da bi se crviæi pravilno razvili. Kada crviæi dovoljno porastu, izdvojte ih i pomešajte u mekinje, brašno ili prekrup. Iskoristite ih u narednih par dana.
Najèešæe upotrebljavani mesni crviæ. Kao i pinki može krasiti udicu i obogatiti hranu. Idealan je kada želite izabrati samo veæu ribu. Uzgajaju se najèešæe leti i sa jeseni. Mirisi koji se pojavljuju pri uzgajanju odvraæaju mnoge ribolovce od proizvodnje ovih crviæa, medjutim pravilan postupak uzgoja smanjuje neprijatne mirise na minimum. Za uzgoj je potrebno osam dana. Za pecanje vam trebaju vrlo sveži crviæi, pa nemojte praviti zalihe. Uzgajanje gozera Za uzgajanje vam je potrebno: · sveže meso · posuda · novinska hartija · gumene rukavice · mekinje · 3 mm sito Uzgajanje poènite tako što æete u posudu, koju ste obložili novinom, staviti dva parèeta sveže piletine, jagnjetine ili srce od svinje. Prekrijte posudu novinom i ostavite mali otvor da muva može da pridje podlozi. Ovo je najbolje da ostavite na mestu udaljenom od kuæe da vam mirisi ne bi smetali. Veæ sledeæeg dana æete videti jajašca na mesu. Uvijte meso u novinu, i pospite · Idealan za deveriku, gozer je odlièan mekinjama da se mirisi ne bi širili. mamac za sve stidljive ribe. Ostavite posudu da stoji tri dana i · Postoji i mali trik sa ovim crviæima. Ako videæete da su se iz jajašaca izlegli želite da budu sladji dodajte malo mleka i mali crviæi. Pogledajte u smotuljak, šeæera u mekinje. ukoliko je meso pojedeno, dodajte ga još. Posle još dva dana, crviæi bi trebalo da su potpuno porasli. Trebalo bi da ih ima oko 150 ml. Sve što sada treba da uradite jeste da ih prosejete kroz 3 mm sito i ostavite u mekinjama.

Gozer

Kaster

Mamci 203

Krupatica

Deverika

Bodorka

Beovica

Skobalj

Kesega

Crvena Žuta Bela

+ -

+ + -

+ -

+ + +

+ +

+ + +

+ + +

-

+ +

B

+

Nosara

Brotfiš

Boja crviæa

Crvenperka

Èaura je posljednja faza preobraženja mesnog crviæa iz lièinke u odraslog insekta, odnosno muvu. Daje izvrsne rezultate u ribolovu velike ribe na dnu bilo kao mamac, bilo kao dodatak hrani za primamljivanje. Kasteri su lutke mesnih crviæa. Da bi ste ih sami napravili, izaberite najveæe i najsvežije mesne crviæe iz grupe koju imate. Najsvežiji su oni koji imaju crnu taèku na ledjima. Nakon toga stavite crviæe u posudu i malo ih pokvasite. Podignite temperaturu i ostavite posudu da se crvi zaèaure, što æe se dogoditi za 5 do 6 dana. Sada nastupa period vaše najveæe aktivnosti. Svaka dva sata potrebno je nadgledati nasad i odvajati one koji su se zaèaurili. Nikako ih ne treba ostavljati sa ostalim crvima na toplom jer æe potamneti i izgubiti na svežini. Nakon odvajanja, kastere treba oprati i spakovati u vakuum vreæicu i staviti u frižider na temperaturu od 2 do 3OC. Ako planirate da èuvate kastere duže od jednog dana, svakodnevno provetravajte vreæicu. Na ovaj naèin ostaæe sveži 3 do 4 dana. · Ukoliko vam kasteri ostare, a nije vam Na terenu, umesto frižidera, može potreban plivajuæi mamac, kombinujte poslužiti i hladna voda. Ukoliko jednog kastera sa nekim drugim mamcem zamrzavate kastere, obavezno ih i na taj naèin umanjite uticaj težine udice na prirodno ponašanje mamca. pre toga pokvasite. Kasteri su se pokazali · Bodorka, kleniæ i klen su vrlo pametni kao izuzteno kvalitetan mamac za pri uzimanju kastera. Desi se da ga isisaju veæe bodorke, deverike, klenove, i pre nego vi uspete da kontrirate. Da se linjake, šarane pa èak i velike ban- ovo ne bi desilo, kaèite kastere na dare i èesto su uspešniji od samih razlièite naèine, ali tako da vrh udice uvek bude slobodan. mesnih crviæa. Sveži kasteri su tonuæi, medjutim kako stare postaju sve lakši i prelaze u plivajuæe. Držanjem tek pretvorenih kastera u frižideru, možete ih duže vremena ostaviti u tonuæem stanju. Kastere èuvajte na suvom mestu. Vlažan i lepljiv kaster je potpuno neupotrebljiv kao mamac i ribe ga nerado uzimaju.

-

+ +

mrenu. a onda da ih iscedite izmedju ruku tako da ne ostane nimalo slobodne vode u listovima. Durbak je na udici vrlo živ. moguæe joj je pod kožu ubrizgati neku od teènih supstanca . a na gornjoj. Dobar naèin èuvanja u frižideru podrazumeva da ih uvijemo u novinsku hartiju. boènoj. Pijavice æe se nakon kratkog vremena pojaviti kako bi pojele iznutricu riba. sa krupnim otvorima ili u èuvarku stavite jednu ili dve mrtve ribe i bacite uz kamenu obalu. Kaèe se na jednokrake udice. jednim bodom kroz kožu glave. bandara i klena. Tada æete ih lako nahvatati u velikim kolièinama. a ne medicinske) i durbaci(durbok.Pijavica i durbak ijavice(konjske. Što se durbaka tièe. Najlakši naèin da prikupite pijavice je da u jedan džak za “krompir”. šarana. Jedina obaveza vam je da ih svakog dana pregledate i odvojite mrtve. kako bi krvario i izazivao ribu.ribljih atraktora. ni previše ni premalo. mogu se koristiti i trokrake udice sa veæim brojem pijavica ili durbaka. kod durbaka je da se ne sme postaviti na takav sistem. Jedino na šta treba paziti. Bolje je na donjoj udici postaviti pijavicu. Da bi joj se poveæala atraktivnost. gde udica leži na dnu.Durbaci uglavnom žive u muljevitom tlu i morate im znati stanište kako bi ih iskopali. P 204 W . Pijavica u vodi nije toliko aktivna kao durbak i èesto potpuno prestaje sa uvijanjem nakon par minuta. veæ samo da se spolja novina poprska vodom. Konjske pijavice su crne sa zelenkastožutim trbuhom i za razliku od medicinske ne sisaju krv. Ukoliko pecate jaèim priborom i cilj su vam krupnije ribe. jer æe se ukopati u mulj. Najbolje je da ih prvo potpuno pokvasite. Novinama treba obaviti pijavice i durbake. medicinskim špricem. Pijavice i durbaci se lako održavaju svežim. smudja. ali tako da im ostavite malo vazduha. durbaka. veæ hvataju sitne ribe i punoglavce. nekada je bolje da se ni ne otvaraju svakog dana. Èesto mu se pri kaèenju odseca jedan kraj. Novine moraju da budu vlažne. turbok) su izuzetni mamci za soma.

jedini pravi postupak je da ih sami nakupite.Bloodworm i joker loodworm i joker su popularni samo kod meè pecaroša. Jokere možete bacati loosefeeding ili groundbaiting tehnikom. Obe larve su crvene boje. jer su živahniji. Bloodworm-ovi porastu maksimalno do 2 cm. Dok su bloodworm-ovi larve mušica koje ne ujedaju. drugi ili treæi prsten ispod glave. B Bloodworm-ovi su izuzetno skupi mamci i kada vam treba veæa kolièina. mada su to dva najprimamljivija mamca za ribe. ali mogu menjati boju ka tamnije crvenoj i braon. I bloodworm-ovi i jokeri su larve srodnih dvokrilih insekata. dok su drugi izuzetna primama za ribe. U prirodi je teško naæi èisto nalazište samo jedne od ove dve vrste. poluzagadjenoj vodi. Kaèite ih kroz glavu. Obe larve žive u vodi. probajte da kaèite bloodworm-ve na možete izvaditi i umotati u novinu. na njih je moguæe upecati i veæe ribe kao što su šaran i linjak. Pravilnom upotrebom. sa tim da prvi žive u mirnoj. titi jokere. Zimi ipak koristite loosefeeding. dodajte komad treseta i bloodworm-ovi æe · Ukoliko poènete sve èešæe se promašuse sami uvuæi u njega. pa èuvati u frižideru i do nedelju · Zimi je kao mamac za udicu bolje korisdana. ali su mnogo živahniji. Prvi su pre svega mamci za mamèenje udica. Udica velièine 20 ili 22 je prava za bloodworm-ove. Prvo što treba da znate jeste da Sakupljanje bloodworm-a 205 . umesto hleba možete koristiti i finu glinu. Kada koristite drugu tehniku. Kada je potrebno da se razdvoje. jokeri su larve komaraca. dok larve komaraca više vole brže vodene tokove i èistu vodu. dok jokeri rastu do 8 mm. koja je blago zelene boje. Parèe treseta jete.

posekotine ili otvorene. Dno treba da je muljevito sa malom primesom peska. Obratite pažnju pri iskopavanju da je moguæe da taj sloj bude i 1. po povratku kuæi dobro jokera je naæi vodu u kojoj ih ima operite ruke.206 Mamci oni živi u dnu. U Najveæi problem pri sakupljanju svakom sluèaju. Kada ih izvadite stavite ih u parèe muslina koji treba uviti u vlažnu novinu. kako ne bi nastradali zakoraèivši u mulj. nezarasle rane. Za razliku od bloodworm-ova. Iako se nalaze u svakom dnu. Ovi crviæi se nalaze u sloju mulja debelom od 30 do 45 cm. Potreban vam je dug i oštar nož da bi ih odatle izvadili. Dakle budite jako oprezni. dovoljno. jokeri nisu prirodna hrana riba iz jednog prostog razloga: žive u zagadjenim vodama u kojima ribe ne bi mogle · Vadjenje jokera iz zagadjene vode može da žive. Sakupljanje jokera de . ipak se okupljaju u staništima te ga je potrebno pronaæi. Jokeri se nalaze u dnu na dubini do 15 cm. Medjutim. jer su izuzetno živahni. ribe ih rado biti izuzetno opasno.5 do 2 m. ako na rukama imate jedu. plitki i topli kanali blizu farmi i drugih izvorišta organske neèistoæe. Na mestima gde ih ima dubina vode može da bude maksimalno 45 cm. Obièno su to zatravljeni. iako se iznad njega nalazi 50 cm vode.

Brandlings ima crvenkastu kožu koja je mekša od one kod baštenske gliste. Kaèite dve-tri crne gliste na udicu 4 ili 6 ili jednu glistu na udicu 6. lauferka(zlatna). potrebno je samo da im se obezbedi treset i temperatura na nivou sobne. Ovo je naroèito taèno ukoliko pecate na plavinama. ukoliko je voda mutna i nadošla.Gliste ostoji mnogo vrsta glista. Na ovaj naèin sigurno æe se oèuvati i nekoliko meseci. dok joj je rep blago spljošten i širi od širine tela. Da bi preživele. debela glista koja živi u obiènoj zemlji i jedna je od najefikasnijih mamaca. gde one predstavaljaju prirodnu hranu ribama u tom trenutku. deverike. Duga je od 10 do 13 cm i na telu ima par žutih prstenova. Kada je probušite Crna glista Lauferka 207 . Rep crne gliste možete kaèiti na udicu 14 ili 16 kada pecate bodorku. uvek manja od 50OC. Dužina tela joj je od 5 do 8 cm u proseku. bodorka i klen. ali je najbolje pretražiti travnjak noæu kada ona izlazi iz zemlje. ali se najèešæe koristi lauferka koja živi u tresetu. Telo joj je svetlo crvenkasto-braon boje. mada postoje i veliki primerci i do 15 cm dugi.8 ili 10. U toku leta. crvena i zelena(ritska) glista. gliste mogu biti od posebnog znaèaja u ribolovu. Takodje. jer je ova glista veoma osetljiva na vibracije i svetlo. gliste su mamac koji se preporuèuje pre nego crviæi. Ovu glistu možete naæi kopajuæi baštu. P Crna glista je duga. Leti se pokazala kao idealan mamac za velike jegulje. Èetiri najèešæe korišæenih vrsta glista su: crna. Pretražujte oprezno. linjake i mrene. bandara i jegulju. Sa jeseni i zimi na nju rado idu veliki bandar.

5 m. na hladnom mestu (ali ne u frižideru). Kako je èvršæe gradje pokazala se kao dobar mamac za krupnije ribe. U skrivenom i osenèenom delu bašte iskopajte rupu preènika 1 do 1. jer je sitna riba teško skida sa udice. Zakaèite je jednom kroz glavu ili spojite dve na udici tako što æete ih zakaèiti za rep. ali se lako može i naæi u kompostu. Ovo je krupnija. cela ili kao parèe. koju je moguæe naæi u ritskom mulju. Kako bi u svakom trenutku imali dovoljnu kolièinu lauferki i crvenih glista najbolje je da napravite svoj lièni mini glisnjak. Ono što gliste èini atraktivnim mamcem je njihova pokretljivost i njihov miris.208 Mamci udicom. žuta teènost izlazi iz ove gliste.ritska Sve gliste treba èuvati u dobro ventiliranoj posudi. · U crnu glist. Ova glista se može kupiti. pa pecaroši probijaju glistu vrhom udice na mnogo mesta pretvarajuæi je u beživotnu masu. kako bi iz rane cureo primamljujuæi sok. kada je izuzetan mamac za deveriku i bandara. Obièno se može naæi u svinjskom stajnjaku zajedno za lauferkama. Naraste od 5 do 8 cm. Obièno se kaèi na sitnije udice sama ili u kombinaciji sa kasterom ili pinkijem. Crvena glista . ali ih nemojte podaviti. Sa vremena na vreme poprskajte ih vodom. a mrtve izvadite i bacite. Sakupite ih dosta.holandska Zelena glista . · Dobro je da probušite rep gliste nakon njenog kaèenja. zelenocrna glista. ali bez prstena na telu. · Ukoliko je dno na kome pecate meko. Sa vremena na vreme ih proveravajte. Èesta greška pri kaèenju gliste na udicu je izbor premale udice. Nakon par zabaèaja. jer su izuzetan dodatak primami kada se koristi groundbaiting metod. Nemojte ih èuvati više od dve nedelje. makazom razrežite glavu crne gliste kako se ne bi ukopavala u njega. iz gliste iscuri sav sok i ona postaje beskoristan mamac. Ovo je tamnocrvena glista vrlo slièna lauferci. kako bi ona lebdela u vodi. Ova teènost je izuzetno primamljiva za ribe. Èuvanje glista · Celu crnu glistu kaèite na udicu broj 6. Èuvajte ih u tresetu ili mešavini zemlje i treseta. Kaèenje gliste na udicu Napravite svoj glisnjak . špricom možete ubrizgati vazduh.

Ovaj metod podrazumeva da znamo mesto gde glista ima.probušite rupe za ventilaciju ka.Mamci 209 (Ukoliko ne želite da kopate rupu. Temperatura koja æe se 15 do 30 cm. ne dozvolite da se glisnjak presuši. Ovo je za djubre. Svakog gajiti i u plastiènom džaku i veæoj kanti za dana. zapamtite tri stvari. Sitne bele glistice. Nemojte laciju. Da bi vam glisnjak pa na par mesta probušite rupe za ventiuspeo. Medjutim. postoji još jedan stari metod sakupljanja glista. dodate i malo gašenog kreèa. jer æete iscrpsti glisnjak. možete da od èetiri table lima i sa èetiri drvena stuba. poklopite je. 98 .) Napunite dno rupe ili korita · Nemojte se prevariti i dodati puno mešavinom zemlje i lišæa u sloju od poseèene trave. a na samo dno kore od jabuka i slièno. Ukoliko gliste gajite u veæoj kanti da dozvolite da se ukiseli. lišæe èaja. Uznemirene gliste obièno same beže iz zemlje. pa u tu zemlju zabijemo ašov ili kolac koga snažno klatimo na sve strane. Na to dodajte sloj osloboditi razlaganjem trave æe ubiti svinjskog. Drugo. su signal da radite kako treba. nemojte vaditi više crva nego što vam je potrebno. napravite korito na zemlji. Na sve to · Ukoliko nemate baštu. gliste možete dodajte 100 do 200 glista. kako bi voda otekla. stajnjaka debljine 5 cm. a kao nagradu od kuænog djubreta dobiæete najbolji moguæi supstrat za gajenje sobnog bilja. I najzad. a na poklopcu najèešæi razlog propadanja glisnja. prospite sloj peska. misleæi da ih progoni krtica. na tu gomilu dodajte biljni djubre. kravljeg ili konjskog gliste. Nalaženje glista Gliste se iz zemlje obièno vade kopanjem na mestu gde znamo da ih ima. Na dnu džaka probušite par rupa ostatak iz vaše kuhinje. Trik je u tome da svaki put kada dodate biljne ostatke. Vrh džaka zavežite.

Tražite ih sredinom jula. Postoje dva naèina da locirate gnezdo. One se vraæaju u gnezdo · Sitnije larve. Jedan od naèina je da koristite otrovne praškove ili benzin. a da vas ose ne izujedaju. Važno je da zapamtite gde su gnezda locirana. Èesto se mogu naæi i u travnjaku. vamo traže hranu i njih ignorišite. a najkrupnije larve su upravo larve matica . Pazite. ose dogradjuju gnezda i brinu se o podmlatku.Osina larva a klena se osina larva pokazala kao izvrstan mamac. Ono što tražite je mala rupa. ako je i jedna osa živa. jer se tada ležu sitnije larve radilica koje nisu najbolji mamci. skuvajte u vodi i pomešajte sa hlebom kako bi dobili odliènu primamu za groundbaiting tehniku. Delove gnezda koji vam preostanu. makazama presecite na sa hranom. napuštenim ptièijim gnezdima ili mišijim rupama.idealan mamac za klena. Nakon što ste pobili sve ose. Gnezdo odnesite kuæi i iz njega izvadite larve. Oni æe biti oduševljeni idejom da æete ih osloboditi napasti. ona æe vas napasti. Ose koje lete tamo. Drugi naèin je da prateæi let osa vidite odakle dolaze i kuda odlaze. Poèetkom avgusta. Tada pretražite gnezdo. U tom periodu. kupovni pesticidi nisu dovoljno snažni.komadiæe i dodajte u primamu. Osinjaci se obièno nalaze na drveæu. pa nisu preporuèljive. 4-5 cm u preèniku iz koje ose izleæu i u koju uleæu. ali imajte na umu da su te materije otrovne i za ljude. Pre nego poènete da iskopavate gnezdo. iskopajte gnezdo. kako vas ne bi napale. gnezdo se dovoljno razvilo da bi poèele da se razmnožavaju i matice. nije loše da ubijete sve ose iz osinjaka. Pratite samo ose koje lete pravom putanjom. Najveæi problem kod ose je sakupiti larve. Z 210 M . pa je najbolje da se raspitate u poljoprivrednoj apoteci za preporuku. Klasièni. Prvi je da pitate susede i prijatelje da li znaju za neki osinjak.

popci. Na svakih 14 dana u brašno je potrebno dodati komadiæ šargarepe ili krompira kao dopuna ishrani. ali su ipak najbolje za klena. Udice su velièine 16 do 18 ako se kaèi jedna. U posudu se ubace odrasli insekti. Kada crvi porastu 3 cm poèinju da stvaraju èaure. Bitno je da se brašno nikada ne skvasi od dodatne hrane. kleniæa i crvenperku. a u njega se ubaci 4 do 6 loptica od papira. Tu su i druge vrste insekata: skakavci. jer su sva tri stadijuma odlièna kao mamac. larve raznih insekata. Jedina mana svih njih je što ih je dosta teško uhvatiti. koje je opet potrebno dohranjivati. a 12 do 14 ako se kaèi veæi broj gusenica. Mogu se koristiti kao površinski mamci. Preko brašna se postavi sloj vunenih krpa. navlaèeæi ih cele na udicu glavom ka najlonu. kao mamci tik ispod površine i kao vodjeni dubinski mamci. Neki pecaroši uzgajaju gusenice dok se ne uèaure i postanu odrasle bube. C Bube Bubama možete privuæi bodorku. Nakon tri nedelje. U posudu se naspe sloj braša dubine 20 cm. Posuda se prekrije gazom i drži na temperaturi od 10 do 15OC. U toku vrelih letnjih dana izuzetna su zame- 211 .Insekti rviæi i gliste nisu jedini živi mamci koji se koriste. bodorke i klenove. izlaze iz èaura. Na ovaj naèin se obezbedjuje stalna reprodukcija ovih buba. Brašneni crvi . rovci. Ovo je razlog što se uvek kaèe na udicu kroz sredinu tela.(Tenebrio molitor) Brašneni crvi su dobri mamci za deverike. nekad teže nego samu ribu. Iako su crvi tvrdji od mesnih crviæa. kao odrasli insekti. Ovo u stvari i nisu crvi veæ gusenice. bube. Na udicu ih možete kaèiti probijajuæi ih kroz spoj krila i ledja. leptiri i gusenice. ili lepeæi ih. Gusenice èuvajte u prozraènim kutijama ispunjenim brašnom. krti su pa se dešava da se prelome tokom zabacivanja. Za uzgajanje se koriste glazirane posude velièine 4 do 5 litara.

Možete i prilepiti bubu na udicu. Odrasle bube su crno-smedje boje. Vrh udice treba uvek da bude sakriven u telu ovih lièinki. Kaèite ih ili kroz taèku u kojoj se spajaju oba krila ili provlaèenjem udice kroz celo telo. ili neposredno ispod površine tla kroz koga riju u potrazi za hranom. Nalaze se na površini ilovastog tla reke. buduæi da su dovoljno velike i za najkrupnije ribe. Muve. Dva najèešæa trika sa rovcem su: prvi . Po nekim izvorima bolje je kaèiti ih na kanap. Ovako prezentovan rovac æe. · Za bube udice od 6 do 10 su najbolje. svojim pokretima proizvoditi jako šuštanje celofana. drugi . leptiri i leteæi mravi se mogu podjednako uspešno koristiti.212 Mamci na za mesne crviæe koji brzo uginjavaju na suncu i toploti. Gusenice · Za skakavce koristite udicu 6. Kaèite ih na udicu velièine 14 do 10. ali i da prilepite bubu na udicu jakim lepkom. Koristite one koje nisu èupave. Kaèite ih tankom udicom tik ispod kože. a posebno za soma. Uèaurenim gusenicama možete pecati isto kao i sa kasterima. Najveæi problem kod rovca je što je on po prirodi kopnena životinja i u vodi može preživeti vrlo kratko vreme. Uvek koristite insekte koji se inaèe nalaze u okolini reke. Rovac je odlièan mamac za krupnije ribe. Larve leptira za neke ribolovce predstavljaju izuzetan površinski mamac i to tokom jeseni za velike klenovi i bodorke. Skakavce kaèite kroz ledja i bacajte ih tako da padnu na vodu kao da su skoèili sa obale. Kaèite ih na tanke udice kako se ne bi mnogo oštetile ili uginule.da se rovac zavije u celofan i tako nakaèi na udicu. Nemojte precenjivati daljinu njihovog skoka.da se u rovca ubrziga jod ili neka druga teènost koja deluje kao atraktor na soma. velièine 12 do 20 mm. Najlakše ih je loviti u niskoj travi pomoæu mreže za hvatanje leptira. Gusenice moraju biti žive. · Pecati se može na sve insekte. dok ne ugine. Veæi broj pecaroša smatra da su braon skakavci bolji mamaci od soènih zelenih primeraka. što može privuæi soma. Naèin kaèenja je isti kao i za larve komaraca. Probajte da provuèete udicu kroz telo insekta. Ove lièinke su izuzetan mamac za sve vrste riba. Skakavci Rovac Lièinke vodenog cveta i vilinog konjica i .

Školjke d davnina su školjke korišæene kao mamac za linjaka. slobodno izaberite jaèi pribor. Školjku otvorite oštrim zasoljene ili konzervisane. Treba znati da školjke nisu samo odlièan mamc za linjaka. Najbolje je da mesto prehranjujete bar dva dana pre pecanja. Kako riba nije posebno oprezna kada uzima ovaj mamac. a šarana i druge krupnije ribe na koristi samo žuto stopalo i kaèi se dve školjke. · Umesto reènih školjki. Obratite jedna školjka ima dosta mesa u pažnju da vrh udice ostane slobodan. a kod tekuæih dubinsku metodu. Kao mamac se školjku. klena. O N 213 . Od tehnika. Školjke vrlo sporo rastu i iz tog razloga nemojte sakupljati više nego što vam je neophodno. koja æe privuæi sitnu ribu. možete koristiti i Dvadeset komada æe vam biti meso morskih. jer su se pecaroši ulenjili i nerado se odluèuju da mamce traže u prirodi. nožem tako što preseèete mišiæ koji · Pri pecanju koristite udice velièine 8 ili spaja dve polutke oklopa.8 kg i više. ono je premeko da bi se koris. deveriku.· Bodorku i klena pecajte na jednu tilo kao mamac. Na sam dan pecanja bacite konoplju. Školjke možete naæi u svim vodama koje su alkalne-bazne (veæe pH vrednosti) i obièno su locirane u pliæim delovima. pa na nju komadiæe mesa školjke. bodorku. Ostatak mesa iseckajte na sitnije komade i koristite kao primamu. Ova kombinacija je najbolja pri pecanju na školjku kao mamac. veæ ih èešæe kupuju u radnjama. pa èak i ono iz zamrzidovoljno za jedan dan pecanja. veæ i za šarana. zrnima konoplje. vaèa. Školjke možete kupiti i u teglicama. Najlakše ih je sakupljati meredovom. pa èak i soma. na udicu velièine 10. Iako 10 i najlon nosivoti 1. obraslim travom i drugim podvodnim biljem. sebi. kod mirnih voda koristite plovak. bandara. U novije vreme se sve redje koriste.

u kojima su klenovi vidljivi. Obièno se nalaze ispod kamenja i oborenog drveæa. Uzgajanje puževa otpoènite poèetkom oktobra. koje se u praksi nije pokazalo taènim. oštrom udicom. zelenišem.Puževi ostoji verovanje.) preènika ljušture 1 do 3 cm. Ovakvi puževi æe biti mnogo bolji Puževe pecaroši najèešæe mamac. mogu živeti i nedelju dana u plastiènoj kesi ispunjenoj travom ili vlažnim novinama i deliæima paradajza i šargarepe. Uzgajalište æete najlakše napraviti od starog akvarijuma u koji uspete oko 15 cm zemlje i sa njom malu kolièinu glista. Puževe treba koristiti uvek kad ih možemo naæi. Tada sakupite odrasle primerke i naselite ih u akvarijum. da puževe treba koristiti samo kišnim danima. Kada ih jednom nahvatate. Puževe možete èuvati u uzgajalištu i duže od nedelju dana. pa prekrijte zemlju slojem novina. U bistrim vodama. Nakon toga odstranite puževe. Puža kaèimo kroz spoljni prsten kuæice. kupite dinju ili mali puževi æe se izlegnuti. najbolje je zabacivati uzvodno u odnosu na jato i polako vuæi mamac kroz jato. ali da vazduh slobodno cirkuliše. koriste za klena. Puževi æe po njima položiti jajašca. Održavajte toplotu u akvarijumu i sa proleæa · Tri dana pred pecanje. Uzgajalište poklopite tako da puževi ne mogu da izadju. Postavite je u neki sud zajedno sa ganim krompirom i drugim puževima i ostavite da se dobro najedu. izdubite malu rupu kroz njenu æe poèeti da se hrane sitno istru. Poèetkom novembra poèeæe da se pare. noæu u travnjaku i svuda u prirodi kada je vreme kišno ili je rosa jaka. Biramo puža spljoštene kuæice (Planorbis sp. Uskoro lubenicu.koru. P 214 J . pa ih ne morate tražiti svaki put kad idete u ribolov.

P 215 .Riba rirodna hrana svim ribama predatorima. grgeè ili smudj su žive ribe. kada je skoro mrtav. peš. najbolji. smudja i soma možete pecati na crvenperku.· Za sve metode pecanja. kleniæa ili deveriku velike od 50 do 250 g. Sitne ribe najlakše možete nahvatati èerencem. Ukoliko želite da vam ribe ostanu duže vremena žive. koje se polako otapaju i aerišu vodu. U sluèaju da tražite ribu. kao mamac koristeæi crviæe i hleb. jegulja ili klen. ali pazite da ne preterate. mada nije retkost da se na njih zaleti i som. èikov. a drugu ispod ledjnog najprirodniji izgled mamcu èak i peraja. gavèica. Kada znate gde su jata riba. ponašaju se kao da su bolesne ili ranjene i time još više privlaèe grabljivice. dok za ostale vrste grabljivica treba koristiti manje ribe kao što su beovica. mali grgeè ili bodorka. koristite obiènu plastiènu kofu sa poklopcem. Ribe ubacite unutra i prekrijte sitnom mrežom. šarana. sa plovkom. povremeno ih hranite sitnim crviæima i hlebom. Najèešæe kaèenje izmedju · Prilikom kaèenja veæe žive ribe zakaèite repnog i ledjnog peraja daje jednu udicu za rep. a u radnji za pecaroški pribor kupite tablete kiseonika. Zakaèene na udici. Održati ribice živim je najvažnija stvar za dalji uspešan ribolov. krkuša. Vodu menjajte svaka 24 èasa. Dubinska metoda i pecanje plovkom su najèešæi stilovi pri pecanju na živi mamac. Ukoliko nemate ovakav akvarijum-kantu. nadjite jednu veæu posudu-bure i natoèite je sa svežom i èistom vodom. koristite udice ski i metod sa klizeæim olovom su velièine 8 do 12. Naravno. ukoliko ovako držite ribe duže vreme. Danas se mogu naæi specijalni plastièni akvarijumi-kofe opremljeni pumpama za vazduh koje rade na bateriju u kojima ribe dugo ostataju žive. dok krupnije morate upecati finijim ribolovnim priborom. dubin. koristite plovak ili povlaèite kroz vodu živu ribicu optereæenu olovom. Posmatrajte i odstranjujte sve slabe i bolesne ribe. Medjutim. Štuku. kao što su štuka.

zbog njenih zuba. Pored nje kako bi je mogli više puta zabacivati. grgeè. Ribu zakaèite i opteretite kraj najlona sa onoliko olova koliko je potrebno da se precizno može zabaciti mamac. a sa dve ako pecate na živu ribicu velièine preko 150 g. kaèite ga kroz usta. dok se grgeè neæe okrenuti kao mamac-parèe. Haringe se recimo · Štuke. Jednu zakaèite za rep. stiti kao mamac. Što je štuka veæa i starija. Ovo ponavljajte sve dok ne prehrambene boje. naranžastu i plavu boju. nekim vodama može smatrati i boljim mamcem od haringe pri pecanju štuka. Ukoliko "oživite" mrtvu ribu povlaèeæi je kroz vodu možete oèekivati da za njom krenu i smudj. obavezno koristite sajlicu dužine oko 40 cm. Zatim izvadite mamce. Ostavite ribe u rastvoru oko sat vremena. Što je voda naèin možete prokrstariti celom mutnija boja treba da je svetlija. · Ukoliko želite da zabacite parèe morske Kleniæ i beovica su pogodni kao ribe izuzetno daleko. možete pecati i na mrtvu ribu. Neke ribe.216 Mamci kada pecate dubinskom metodom.kroz glavu. Skuša se u za njima. ili kada provlaèite mamac kroz vodu. recimo štuku. možete koristiti i sitne klenove. kaèite je Morska riba se takodje može kori. osušite ih i koristite odmah. koristite dve udice vrlo lako uoèljiva i predstavlja velièine 8. na taj naèin æe se riba · Jedna od ideja je da se mamac ofarba i pokrenuti i odvojiti sa dna. slatkovodne grabljivice. klenovi sporotekuæih voda i cele mogu koristiti. sa jednom udicom kada koristite male ribe. rznite Bodorka je zbog svetle boje tela · Kada kaèite sardinu. Ukoliko bacate svežu sardinu. prethodno ga zammamac za grgeèa i jegulju. Najpraktièniji naèin da obojite mrtvu ribu je da je spustite u vodeni rastvor boje što jaèe koncentracije. Treæa èesta vrsta kao mamac je sardina koja se najviše koristi kada je voda jako mutna. ili pakujte u plastiène vreæice po èetiri-pet komada i zamrznite ih za zimu. Podignite vrh štapa. vodom i pretražiti svaki kutak. Najbolje je koristiti privuèete mamac obali. O . nakon time uèini vidljivijim. dok se veæi somovi se mogu pecati na jako mirisne komadi mogu seæi na pola i koristit morske ribe. Ukoliko pecate štuku. jegulja i som. Komad ili celu ribu toga spustite vrh i namotajte možete potopiti par sati u jak rastvor najlon. jer ima izuzetan miris. Na ovaj žutu. Koristite zamrznutu sardinu. Zabacite i polako namotajte malo najlona i saèekajte da mamac padne na dno. to æe je više mrzeti da juri za zdravim ribama i sve se èešæe okreæe za mrtvim ribama koje lako nalazi. Podvez treba da je jednostavan. drugu jedan on najboljih mamaca za sve kroz ledja.

Jak miris je jedini naèin da izvuèete recimo klena iz skrovišta. Kada se ohladi izrežite je na kocke. · Probajte da kaèite komade sira na dlaku Trapist sirevi se mogu seæi na kao boilije. Mrena i klen rado napadaju upravo ovakvu kombinaciju. sa idejom: “što jaèi miris to bolje”. Istopite plavi sir na vatri i sklonite ga sa nje. Pored sira možete da dodate komadiæ parizera ili neke salame i na taj naèin naèinite sendviè na udici.” Sirni valjušci se prave od 100g pšeniènog brašna. Plavi sir ima izuzetno jak miris i samim tim odlièan je zimi kada druge hrane u vodi ima veoma malo. mm za udicu 12. ali èešæe kao aditiv u kulji ili pasti. bodan. Èuvajte u vlažnoj krpi. Ovaj mamac je odlièan za klenove. Za pastu od sira potrebno vam je: 120 g plavog sira.20 g “Zdenka” sira i kašike ulja. a ribe su neaktivne. S I 217 . veæ je èuvajte na uobièajenoj temperaturi kako bi se mirisi jaèe izrazili. mrene i bodorke. Pustite da se pasta ohladi i nemojte je stavljati u frižider. Dodajte konoplju i parmezan i dobro umešajte.Sir ir je jedan od mamaca koji se retko koristi. 12 mm za udice · Pri kaèenju sira vrh udice mora biti slo10 i 8 i 20 mm za udice 6 i veæe. Zamesite i pravite valjuške. Mogu se koristiti sve vrste sira kao mamac. 10 . Parmezan se takodje može koristit. Dobar recept za palentu sa sirom glasi: “U kukuruzno brašno dodajte meda i “Zdenka” sira i skuvajte palentu. Najveæa prednost sira u odnosu na crviæe je da se na njega hvata mnogo kvalitetnija riba. kašika izrendanog parmezana i kašika samlevenog zrna konoplje. Ivica kocke treba da je oko 6 u toku zime. kocke u zavisnosti od velièine · Sir se ipak pokazao kao najbolji mamac udice.

nego mesni narezak. iznutrice mogu dodatno da se ostave na toplom kako bi dobile još jaèi miris. Umesto ulja nije loše koristiti mast od peèenja. Ukoliko kupujete parizer. Od iznutrica se kao mamac. Najbolje rezultate daje kada se zabacuje uz stalno prihranjivanje mesta istim mamcima u vidu kockica. iseèenog na kocke. na blagoj vatri. potrebno vam je oko 200 g za jedno pecanje. Velièina treba da bude u skladu sa velièinom ribe koju oèekujete. identièno glisti mogu koristiti creva od svih vrsta živine. Na zagrejanom ulju. Kao mamac možete u tom sluèaju koristiti i normalne “nemirisne” iznutrice. mesni narezak. Mesni narezak se teže kaèi na udicu i tamo kraæe ostaje jer je mnogo vlažniji. Izjutra odvojite vodu od zgrušanog dela i iseèete zgrušanu krv na kocke. koju treba preko noæi ostaviti u hladnjaku. Parizer se lakše kaèi na udicu. Tako pripremljeni komadiæi spremni su za ribolov. Mesni narezak se pokazao kao odlièan mamac leti i zimi. Najznaèajnija osobina krvi je da se zgrušava što vam omoguæava da je nakaèite na udicu. ili dve kockice na udicu broj 4 ili 6 za mrenu i šarana. šaran i klen se mogu pecati na parizer i mesni narezak. M 218 J . Oba ova mamca možete naèiniti još interesantnijim ukoliko ih propržite. krv i iznutrice rena.Parizer . Krv se koristi i za primamljivanje i kao mamac. veæina pecaroša smatra da je mnogo bolji mamac jer ima veæu kolièinu masti u sebi. Ukoliko pecate cverglane. propržite kocke. Nakon toga izvadite komadiæe na novinsku hartiju i ocedite ih. Medjutim. Prvo napravite kockice ivica 12 mm. Mamac kaèite na udicu br 8 za klena i linjaka. Ovako pripremljene iznutrice. postavljate u hranilicu i zabacujte na mesto pecanja. Pre svega koristi živinska krv. Pržite kocke oko minut uz stalno mešanje.

Ovakva pasta privlaèi zabacite mamac i saèekajte vašeg klena ili klena i mrenu. mleveno meso kao primama.5 m. klen se uglavnom peca na standardnim mamcima. možete pribeæi sitnom lukavstvu. za pet sati pecanja potrebno vam je oko 1 kg mlevenog mesa i 60 do 90 g dinstanih šnicli. Danas. kasteru. Cena ove kolièine sigurno je manja od cene crviæa potrebnih za isto pecanje. a šnicla kao mamac. reklo bi se najbolji mamac za klena . zbog lenjosti pecaroša.veže meso može se koristiti za mamèenje udica. Iako se radi o skupoj namirnici. Ovo je pre svega zimski mamac. Sveže meso se dobro · Jeftinije je da umesto primame mesom pokazalo kao primama i to uradite primamu konopljinim semenom u pomešano sa odredjenom kolièi. mesnom crviæu. ukus pripremljene hrane i rado Umesto trave možete koristiti i dva mesna dolaze na takav mamac. Toliko je uspešan da je na nekim takmièenjima zabranjen. Obièno to odredjuje mesto pecanja. mrenu. Primama se baca u obliku loptica velièine golubijeg Meso S 219 . hlebu siru ili mesu. Kombinacija je jasna. · Ukoliko je meso meko i lako spada sa ili neko drugo prebivalište ljudi na udice. Ukoliko u blizini postoji izvor ljudske hrane (brod restoran. pa onda namirnice. ribe se navikavaju na meso i na kraju opet istu vlat trave. ali se ipak pokazalo da u nekim sluèajevima proprženo ili kuvano meso daje bolje rezultate. Na ovu primamu nom brašna. crviæa.dužini od 1.dinstana šnicla. glisti. reci) iz koga se èesto izbacuju Prvo na udicu nakaèite vlat trave. Medjutim od 1980-ih postoji jedan izvrstan. Klen je izuzetno proždrljiva riba i malo je stvari koje on ne jede. Ukoliko želite da još brže privuèete ribe u meso dodajte kastere. eventualno pomešano sa hlebom.

linjak i mrena jedu usoljeno meso. Vrsta usoljenog mesa nije od presudnog znaèaja za ribolov pa uvek birajte najjeftiniju varijantu. Za to vreme æe se na vrhu svake kocke · Možete naèiniti odliènu primamu ukonapraviti korica.jajeta. dok za veæe udice koristite veæe parèiæe. oštrim nožem ga isecite na željene kocke i kocke vratite u frižider narednih 12 èasova. važi i za usoljeno meso. 220 Mamci ED . a da on ne spadne. Ove korice æe osigurati da meso ostane na udici. Medjutim. pošto se krv iz mesa brzo spere. narednih 12 sati napravi i na drugoj strani. najveæi problem je zakaèiti mamac na udicu. nego kada se kaèe direktno na udicu. Razlog je jednostavan. ona postaje podozriva i poèinje da izbegava taj mamac. Za sitnije udice koristite komade velièine mesnog crviæa. Da bi rešili ovu nedaæu meso pripremite 24 èasa pre pecanja. Najbolje je da na licu mesta seckate meso. šaran. liko pomešate usoljeno meso. Mnogo su bolji mamci ukoliko se kaèe na dlaku. Komadiæe kaèite na dlaku ili direktno na udicu. Kada se meso stisne. Klen. pre kaèenja na udicu mora da se raseèe. U vodama u kojima se riba èesto peca na sveže meso. Nakon toga. · Menjajte mamac na svakih par zabaèaja. Izvadite meso na tanjir i stavite ga u najhladniji deo frižidera oko sat i po. jer æe sitniji komadi od stajanja potamneti i izgubiti privlaènost. narendani okrenite kockice da se korica u sir i namrvljeni vlažni crni hleb. Šnicla. što nije sluèaj sa usoljenim mesom. Ono što važi za druge mamce. ili dlaku.

Buduæi da bas dolazi upravo iz njihovih voda. Miševi se vrlo retko koriste u lovu ribe.Razne sitne životinje azne sitne životinje mogu se koristiti kao mamac za grabljive ribe. Ukoliko želite da pecate klenove. Vrlo je bitno da žaba bude na površini vode.tritona preporuèuju amerièki pecaroši. koristite najmanje žabe koje možete da pronadjete na vodi. Mrtva žaba je loš mamac. Ovi vodozemci se najviše koriste za lov basa. daždevnjaci i miševi. Ovo uslovljava da se žaba kaèi na sistem sa plovkom i obièno se koriste veliki plovci za štuke.tritoni Miševi O 221 . buduæi da su joj prirodna hrana. Na ovaj naèin ostaje dugo živ. Daždevnjak se kaèi sa jednom ili