P. 1
PRVA POMOC

PRVA POMOC

|Views: 243|Likes:
Published by Hana Hanybal

More info:

Published by: Hana Hanybal on May 23, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/04/2014

pdf

text

original

PRVA POMOC

Uvod Koliko putovanje nosi u sebi cari toliko moze da bude i opasno. Pre svega sami treba da povedemo racuna o tome sta, gde i kako radimo i tako smanjimo na minimum rizik da nam se avantura pretvori u nocnu moru. Treba podjednako brinuti i o malim i o velikim stvarima, pocevsi od toga koliko se oblacimo, preko izbora prijatelja, pa do mesta koje je bolje zaobici. Ipak ne mozemo na sve uticati, i koliko god bili oprezni moze se dogoditi na nam zivot i zdravlje budu ugrozeni. U ovom poglavlju opisane su mere prve pomoci koje treba preduzeti u takvim situacijama bilo da pomognemo sami sebi ili drugome. Pojam i znacaj prve pomoci Prva pomoc je skup postupaka i mera kojima se spasavaju zivot i zdravlje unesrecenog ili povredjenog coveka, a primenjuje se na licu mesta. Cilj pruzanja prve pomoci je da povredjeni sto pre i u sto boljem stanju stigne do strucne medicinske pomoci, odnosno u najblizu medicinsku ustanovu. Svaki covek treba da zna da je ukaze samom sebi ili svom drugu. Ona treba da bude pruz ena sto pre, ne cekajuci na dolazak strucnog osoblja, jer to predstavlja samo gubitak dragocenog vremena, a ponekada upravo takva zakasnjenja dovode u pitanje zivot povredjenog. U nesrecama se prisutni cesto zbune i ne mogu da odluce sta je najbolje i najefikasnije u pruzanju prve pomoci, ne znaju sta treba, a sta ne treba da rade. Taj strah koji dolazi najcesce od krvi, rane, besvesnog stanja coveka, ili ako se cuje jauk povredjenog, ne treba da bude prepreka ni strah od odgovornosti za zivot povredjenog. Onaj koji pruza prvu pomoc valja da bude miran, stalozen, svestan odgovornosti, uporan, snalazljiv i siguran u svoje znanje jer samo takav moze biti efikasan. On je duzan da primenjuje samo medicinski opravdane mere i nedopustivo je da postupa u duhu nadle karskih saveta, kojih se jos uvek drze neki, uprkos upozorenju lekara. Nemarnost i povrsnost u izrucivanju osnovnih znanja iz prve pomoci je za svaku osudu i moze da se osveti kako drugome tako pre svega i onome ko taj propust napravi.

PRIBOR Pri pruzanju prve pomoci koriste se standardna i prirucna sredstva. Ukoliko postoji mogucnost uvek treba koristiti standardna sredstva, a to su ona sredstva koja su unapred pripremljena za takve prilike. Medjutim, cesto se na mestu dogadjaja ne raspolaze sa njima, pa se koriste prirucna sredstva i pri tome dolazi do izrazaja znanje i sposobnost lica koje pruza prvu pomoc. U nastavku su predstavljena standardna sredstva za pruzanje prve pomoci, a uporedo i prirucna koja se mogu koristiti u njihovu zamenu. Zavojni materijal Prvi sloj zastite (stavlja se direktno preko rane) Kod zastite rane zavojnim materijalom mora se omoguciti slobodan pristup vazduha do rane i upijanje njenih izlucevina. Delovi koji dolaze u neposredan dodir sa ranama moraju biti potpuno cisti i po mogusnosti oslobodjeni klica da bi se sprecilo svako zagadjenje (u suprotnom dolazi do gnojenja ili druge vrste ostecenja naseg tela). U te svrhe najbolje sluzi gaza, retka tkanina savijena u vise slojeva koja moze biti razlicite velicine. Nepravilno je upotrebljavati vatu za pokrivanje rana, jer se ista uvlaci u ranu, lepi za njene zidove, brzo skori i tako onemogucuje slobodan pristup vazduha i oticanje izlucevina. Kada se ne raspolaze gazom, tada se za pokrivanje rana mogu upotrebiti komadi cistog platna, ciste maramice ili delovi cistog rublja. Ovi predmeti treba da su sveze oprani i ispeglani jer se upotrebom visoke temperature unistavaju klice. Drugi sloj zastite (stavlja se preko prvog sloja) Sredstva koja su postavljena direktno preko rane treba da se ucvrste uz telo zavojem ili flasterom. Posto ne dolaze u neposredan dodir sa ranom, nije potrebno da se prethodno oslobode klica, ali svakako prethodno moraju biti cista i suva. Zavoji su trake od pamucnog prediva i mogu biti rastresitog ili zbijenog tkanja, razne sirine i duzine, sto zavisi od mesta na kome se upotrebljavaju. U nedostatku zavoja koriste se komadi platna iscepani u vidu traka, zatim rublje ili druge tanke tkanine. Narocito pogodna sredstva za previjanje razlicitih delova tela jesu marame. Najbolje su velike trougle, koje su unapred pripremljene, ali i sve vece zenske marame, dzepne maramice, tanjih tkanina. Gaza ili druga sredstva, kojima se pokrivaju rane, mogu da se ucvrste uz telo jos i flasterom, odnosno,

Kao prirucno sredstvo mogu se upotrebiti kais. Poveska za zaustavljanje krvarenja Najpopularnija gumena traka je Esmarhova poveska. Sastoji se od jastucica. U zamenu mogu se koristiti sve ostale lepljive trake koje sluze bilo za izolaciju u elektrotehnici. gaze i trake zavoja. vrlo cesto se u istu namenu koristi unapred pripremljena platnena poveska. Imobilizaciona sredstva Standardna sredstva su Kramerova. Tomasova i Diteriksova udlaga. grane. metalne sipke. . Medjutim ova sredstva su glomazna i samim tim nezahvalna za nosenje pa se najcesce zamenjuju prirucnim predmetima kao sto su: motke. skije. Za posekotine i manje rane to su hanzaplasti. mlada stabla. karton i slicno. Medjutim. oslobodjeni svih klica i upakovani tako da je njihovo zagadjenje nemogucno. To su sredstva pomocu kojih se prelomljene kosti postavljju u nepokretno stanje. Gotovi proizvodi sa prvim i drugim slojem zastite Postoje proizvodi koji imaju medjusobno spojenu gazu i zavoj. Prilikom otpaiivanja treba voditi racuna da gazu ne dodirujemo prljavim rukama kako je ne bi zagadilli. Na omotu prvog zavoja napisano je uputstvo za njegovu primenu. a za ozbiljnije povrede koristi se takozvani "prvi zavoj". On se smatra najboljim sredstvom za pruzanje prve pomoci. siblje. kravata. bilo za lepljenje drugih materijala. platnena traka ili slicno.dugim lepljivim trakam koje su pripremljene za previjanje.

4. sledeci zadatak je utvrdjivanje krvarenja. a kasnije moze i da popusti. iako moze cak i da jauce. koji jako krvare i koji se guse usled toga sto su u besvesnom stanju. . Ako na njih ne odgovara.PREGLED Da bi se pruzanje prve pomoci izvelo sa sto manje rizika po zivot i zdravlje povredjenog i spasioca vazno je pridrzavati se odredjenog redosleda radnji i postupaka prilikom pregleda. sledeci zadatak spasioca je da odabranom povredjenom proveri disanje. Treba imati na umu da oni koji najvise vicu i jaucu i koji uporno traze pomoc ne moraju biti i najteze povredjeni. ali je najsigurnije ako se opipa puls na vratu. tada treba brzim ali pazljivim pregledom odabrati one kojima treba najpre pruziti pomoc. tezi. Dali znak je mrtvacka ukocenost koja se javlja u prvim casovima posle smrti. Odmah zatim pristupa otklanjanju uzroka koji su doveli do povrede. Svako izrazeno krvarenje iz rane je siguran znak da srce radi. Tako povredjene delove tela treba uciniti nepokretnim. Drugi. 9. potom treba pregledom ustanoviti da li postoji neki prelom kostiju ili povreda zglobova . Ako srce ne radi ili se makar samo u to posumnja. da se grci ili krece nogama i rukama. 2. usnim skoljkama. teze se utvrdjuje rad srca. a u isto vreme se moze primetiti i pojava nepravilno izduzene zenice ili takozvanog macijeg oka. Pregledom treba obuhvatiti celo telo povredjenog. povredjenog postaviti u najpovoljniji polozaj i sacekati transport do zdravstvene ustanove. 5. U tom slucaju treba odmah pristupiti vestackom disanju. treba utvrditi da li je pri svesti. kao i njemu samom. prilazeci mestu nesrece spasilac mora da sagleda okolnosti pod kojima se nesreca desila. raseci ili rasparati neki deo odece ili obuce. treba odmah zapoceti sa spoljnom masazom srca. ako je vise povredjenih u isto vreme. da li povredjeni krklja ili mu se obrazi pomicu. ako povredjeni dise i radi mu srce. Ukoliko ni to ne uspe. Cesto je potrebno zbog toga skinuti. odnosno kombinovanim ozivljavanjem. odeca se skida prvo sa zdrave strane tela pa tek onda sa povredjene. Sigurni znaci smrti su: mrtvacke pege u vidu modrih ili ljubicastih mrlja na onim delovima tela na kojima povredjeni lezi. Ako je povredjeni bez svesti treba mu proveriti prohodnost disajnih puteva i okrenuti ga na bok ili potrbuske. 6. Unesrecenima sa sigurnim znacima smrti ne treba ukazivati prvu pomoc. preti neka neposredna opasnost. Posle smrti se javlja i zamucenost roznjace na oku koja je za zivota sjajna i providna. moze se lakim stipanjem ili blagim ubodom pokusati da se on probudi. Po pravilu. da osmotri teren i da proceni da li povredjenom. vec se u tom slucaju odmah pristupa njegovom zaustavljanju. Povredjeni koji ne dise ima modrikastu ili sivu boju koze. a ta promena najispoljenija je na ustima. 7. da li sisti vazduh kroz usta i nos. da li se sire nozdrve. 1. To su povredjeni koji ne disu. nacin je pipanje ili slusanje otkucaja srca ispod leve dojke. To se najlakse postize postavljanjem uobicajenih pitanja. Medjutim. Potrebno je posmatrati podizanje grudnog kosa. kojima je srce prestalo da radi. nosu i noktima. 3. procenivsi situaciju spasilac ce obavestiti najblizu stanicu hitne pomoci i organe unutrasnjih poslova koji ce brzo angazovati specijalnu ekipu za pruzanje prve pomoci na nacin koji odgovara mestu i uzroku nesrece. povredjeni je u besvesnom stanju. 8. odecu i obucu ne treba skidati bez potrebe posebno ako postoji jako krvarenje.

Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti. Veoma je zamorna. nos. Ovaj drugi deo vestackog disanja se obavlja bez ikakve pomoci. 1. najmanje je zamoran. Svako ubrzavanje je stetno jer odudara od normalnog disanja. Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti. jer se grudni kos povredjenog sam steze usled svoje elasticnosti i istiskuje vazduh iz pluca. moze se primeniti u svim prilikama i svim polozajima. Cilj ozivljavanja je uspostavljanje normalnog disanja i rada srca. zatim se punim plucima udahne vazduh. Usta i zdrelo se mogu ocistiti prstima ili stapicem obmotanim maramicom. koja ako duze traje postaje prava smrt. Okretanjem povredjenog potrbuske takodje se vraca jezik u normalan polozaj. 3. 1. 1. povredjeni se postavi na ledja. Metoda "usta na nos" Ova metoda se izvodi ukoliko su usta povredjenog veca od usta spasioca. 3. To je prvi deo vestackog disanja. ruke mu se saviju u laktovima. podigne svoju glavu tako da se omoguci izlazenje vazduha. tada se disajni putevi mogu osloboditi okretanjem povredjenog potrbuske da se tecnosti same iscede. Ako je doslo do zapusenja tecnostima. Medjutim u slucajevima smrzavanja i utapanja u hladnoj vodi vreme prividne smrti znatno duze traje pa je i vreme za koje je ozivljavanje moguce nesto duze nego u ostalim slucajevima. jaka krvarenja iz usta. okrenut prema njemu. a glava zabaci unazad. Ovaj drugi deo vestackog disanja se obavlja bez ikakve pomoci. povredjeni se okrene potrbuske. prstima druge ruke mu obuhvati podbradak. podigne svoju glavu tako da se omoguci izlazenje vazduha. Spasilac klekne pored njegove glave. jednom rukom mu zapusi nos. potrebna su dva osnovna uslova. usta prislone na nos povredjenog i snazno izdahne. U najvecem broju slucajeva najpre prestaje disanje. Spasilac klekne prema glavi povredjenog. jer se grudni kos povredjenog sam steze usled svoje elasticnosti i istiskuje vazduh iz pluca. dusnik i krupne dusnice) prolazni. Svako ubrzavanje je stetno jer odudara od normalnog disanja. a dlanove mu stavi na ledja u visini plecki. narocito ako je rec o zapusenju krupnim ili cvrstim predmetima (uvek treba nastojati da se dospe sto dublje u zdrelo). zatim se punim plucima udahne vazduh. Lako se uci. Spasilac klekne pored njegove glave. odnosno udisaj povredjenog. zdrelo. usta prislone na otvorena usta povredjenog i snazno izdahne. tj. trovanja ili udisanja bojnih otrova. U sustini je ista kao i metoda "usta na usta" samo se vazduh uduvava kroz nos. Metoda "usta na usta" Ovaj nacin vestackog disanja je najsigurniji i do sada je pokazao najvise uspeha. Metoda "usta na usta i nos" Ova metoda se primenjuje kada se ozivljava dete. jezik se mora podici tako da se izdignu brada i donja vilica. Nakon stvaranja uslova za izvodjenje vestackog disanja spasilac se opredeljuje za metodu koju ce primeniti. To se postize vestackim disanjem i spoljasnjom masazom srca. Metoda pomocu ruku Ova metoda se primenjuje kada postoje obimne povrede usta i lica. a drugi da postoji mogucnost sirenja grudnog kosa. To je prvi deo vestackog disanja. tj. Prvi je da su gornji disajni putevi (usta. Time se uduva u pluca dovoljna kolicina vazduha i grudni kos povredjenog se vidljivo prosiri. Za to vreme treba ponovo duboko udahnuti vazduh i ponovao ga uduvati u nos povredjenog. Da bi se vestacko disanje moglo izvoditi. Time se uduva u pluca dovoljna kolicina vazduha i grudni kos povredjenog se vidljivo prosiri. odnosno udisaj povredjenog. odnosno izdisaj (nozdrve su sve vreme zapusene!). odnosno izdisaj. istom brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomoc. 2. istom brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomoc. Vestacko disanje Pripremanje povredjenog za vestacko disanje Vestackim disanjem se nastoji oponasati prirodno disanje. povredjeni se postavi na ledja. a palcem nastoji da mu zatvori usne da kroz njih ne izlazi vazduh. Za to vreme treba ponovo duboko udahnuti vazduh i ponovao ga uduvati u usta povredjenog. tada onaj koji vrsi ozivljavanje. jednu ruku mu spusti na celo i tako pridrzava glavu u zabacenom polozaju. pa je dobro ako postoji vise spasilaca koji ce se smenjivati. a drugom izdigne vrat i time mu zabaci glavu da bi se oslobodili disajni putevi. Posle toga nam za ozivljavanje preostaje svega 5 do 10 minuta. . ili su povredjena. U slucaju duboke besvesti. a glava zabaci unazad. a tek posle 5 do 6 minuta prestaje i rad srca. sto znaci uvlacenje i izbacivanje vazduha iz pluca. tada onaj koji vrsi ozivljavanje. a sake podmetnu pod celo.OZIVLJAVANJE Prestankom disanja i srcane radnje nastupa prividna smrt. 2. Identicna je prethodno opisanim metodama s tim sto spasilac prekriva svojim ustima i usta i nos deteta odjednom (posto je lice deteta malo).

pulta ili slicnog. Ove radnje treba ponavljati 12 do 15 puta u minuti. blizu laktova. prva pomoc se sastoji u postavljanju unesrecenog na bok. To je izdisaj. Pomoc kod mehanickog gusenja Osnovni znaci gusenja su: nemogucnost govora i uznemirenost. pomodrelost lica i drugih delova tela. zatim se vrsi naizmenicno pritiskanje (dovoljno snazno. odnosno do udisanja. Postupak ponavljati sve dok se ne oslobode disajni putevi. tada ona 2 puta udahne vazduh u pluca povredjenog. Sustina prve pomoci kod ovakvih stanja je u uklanjanju prepreke disanju. jer se time strano telo moze gurnuti jos dublje. a drugi posle toga uradi 5 pritisaka na grudnu kost. To se postize tako sto jedan spasilac udahne vazduh u pluca povredjenog. Cak i ako nismo sigurni da li srce kuca ili je rad srca samo oslabljen treba pristupiti masazi jer ona ne moze nauditi. Samopomoc Samopomoc se sastoji u tome da deo stomaka izmedju pupka i grudnog kosa prislonimo uz ivicu stola. Dlan jedne ruke se postavi poprecno na donji kraj grudne kosti. Tada obuhvatamo rukama sto i koristeci snagu ruku izvrsimo snazan pritisak. nesvestica i gubitak svesti. Laktove povredjenog treba podizati odmer eno. toliko da se ne odigne grudni kos od podloge. ali u lezecem polozaju. 3. a potom uradi 15 pritisaka na grudnu kost. 2. naporno i cujno disanje. Pomoc osobama u besvesnom stanju Ako je gusenje izazvano zapadanjem jezika u zdrelo. a potom se najkracim putem predmet izvadi napolje. Za svo vreme izvodjenja ovih radnji povredjeni lezi na ledjima. koristeci se tezinom svoga tela. Obe ove metode se mogu primeniti i na osobe u besvesnom stanju. istom brzinom kojom dise i onaj koji ukazuje prvu pomosc.2. sake se premeste na nadlaktice povredjenog. potom ravnomernim pritiskom (bez trzaja i ne suvise jako). Uspostavljanje rada srca se kontrolise svakih 15 do 20 sekundi opipavanjem pulsa na vratu. Spoljasnja masaza srca je zamorna i opravda je samo u prvih 5 do 10 minuta posle prestanka srcane radnje. Spoljasnja masaza srca Spoljasnja masaza srca primenjuje se na povredjenog kome je srce prestalo da radi. Zabranjeno je stavljati ispruzen prst sredinom usta. Strana tela koja su zapala u usta i zdrelo unesrecenog u besvesnom stanju treba izvaditi kaziprstom. Kada su prisutna dva spasioca Ako ozivljavanje vrse dve osobe. tako da ona "potone" 3-5 cm prema kicmi) i popustanje grudne kosti. udisaja u minuti i 60 otkucaja srca. jedna daje vestacko disanje. iskolacene oci. Svako ubrzavanje je stetno jer odudara od normalnog disanja. a zatim laktovi odignu i na taj nacin prosiri grudni kos sto dovodi do uvlacenja vazduha u pluca. izmedju lomatica. spasilac nastoji istisnuti vazduh iz pluca povredjenog (ruke stalno drzati opruzene u laktovima jer to manje zamara). Pomoc osobama u svesnom stanju Presaviti unesrecenu osobu i cetiri puta je snazno udariti dlanom po ledjima. a potom preko prve ruke postavi i drugu. tj. Druga metoda se ne sme primenjivati na trudnicama. Ovi pokreti se ponavljaju oko 60 do 80 puta u minuti. Ruke se postavljaju izmedju pupka i grudne kosti i snazno se stegnu 4 puta nagore da bi vazduh u plucima "iznutra" istisnuo zaglavljeni predmet. . a druga vrsi spoljasnju masazu srca. treba stati unesrecenom iza ledja i obuhvatiti ga rukama (cvrsto drzeci sake spojene). Ukoliko to ne pomogne.unesreceni obuhvata svoj vrat kao da sam sebe davi. Time se obezbedjuje ritam disanja od 12. povredjena osoba se polozi na ledja. i to u momentu kada je povredjeni u fazi izdisaja. Kombinovanje vestackog disanja i masaze srca Kada je spasioc sam Ako ozivljavanje vrsi jedna osoba. a spasilac klekne sa strane grudnog kosa okrenut prema povredjenom. 1. To se postize tako sto se savijeni kaziprst stavi uz sam rub usta unesrecenog i gura ka zdrelu. Karakteristican je polozaj ruku . posle toga se prestaje sa pritiskom.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->