1. UVOD Prihodi od prodaje, odnosno prodaja robe kupcima predstavlja osnovni izvor prihoda i osnov poslovanja preduzeća.

Celokupna aktivnost preduzeća posvećena je tome, kako bi preduzeće što bolje poslovalo i ostvarilo što bolji rezultat. Istraživanje tržišta, planiranje, organizovanje, vođenje i kontrola u osnovi imaju kupca, jer se na osnovu kupčevih želja vrši proces proizvodnje. Postoje dve osnovne vrste kupaca: domaći kupci – čije je sedište u domaćoj zemlji, inostrani (ino) kupci – čije je sedište u inostranstvu. Upravljanje preduzećem predpostavlja stalno prilagođavanje preduzeća izmenjenim uslovima poslovanja. Poslovne odluke se moraju zasnivati na blagoveremnim, potpunim i adekvatnim, tj. odluka primerenim informacijama, ukoliko se želi da one budu celishodne1 . Predmet računovodstva su oni poslovni događaji koji imaju za posledicu promenu visine ili/i strukture imovine ili kapitala preduzeća. Pod imovinom preduzeća se podrazumevaju sva sredstva koje preduzeće koristi radi ostvarivanje svojih ciljeva. Osnovna karakteristika uobičajenih redovnih poslova (aktivnosti) sa računovodstvenog aspekta bilo proizvodnih, bilo trgovinskih preduzeća je to što te aktivnosti obavljaju u svoje ime i za svoj račun. Proizvodna preduzeća vrše sledeće aktivnosti u okviru svoje delatnosti: a) proizvodnja gotovih proizvoda, b) nabavka elemenata procesa proizvodnje, c) prodaja gotovih proizvoda, d) nabavka i upotreba finansijskih sredstava. Trgovinska preduzeća vrše sledeće aktivnosti u svoje ime i za svoj račun: a) nabavka robe radi prodaje, b) prodaja nabavljene robe, c) nabavka i upotreba finansijskih sredstava. Pored redovnih aktivnosti proizvodna i trgovinska preduzeća mogu obavljati i tzv. Specijalne poslove, kao što su na primer a) tranzitni robni promet, b) komisioni poslovi, c) participacioni poslovi, d) zastupnički poslovi, e) konsignacioni poslovi, f) uvoz i izvoz robe itd. Svi pomenuti oblici imaju specifične karakteristike po kojima se razlikuju od redovnih poslova proizvodnih i trgovinskih preduzeća, tako i međusobno. Ovom izuzetno obimnom tematikom bavi se ne samo računovodstvo, već i sve druge ekonomske dicipline. U narednom izlaganju pokušaću da sa računovodstvenog aspekta objasnim tranzitnu kupovinu i prodaju robe, kao osnovni način ostvarivanja prihoda u preduzeću

1

G.Wohe:Bilanzeirung und Bilanzpolitik, 4. Auflage, st.3, Verlag Vahlen, Munchen, 1976.

uvoza i izvoza robe. tj. b) kupuju robu od naših domaćih dobavljača i prodaju je na inostranom tržištu ( to je izvoz robe u svoje ime i za svoj račun). tako i na inostranom tržištu. poslovi međunarodne špedicije i transporta. tzv. u naznačenom roku. Imajući u vidu kriterijum za čiji račun se obavljauju poslovi tranzicione prodaje i kupovine. Kod tranzitnog robnog prometa kupljena. shodno odredbama ranije sklopljenog ugovora o kupovini i prodaji robe. poslovi kontrole kvaliteta robe isl. isporuči određenu količinu robe identifikovanom trgovinskom ili proizvodnom preduzeću. tranzitnu kupovinu ( nabavku) i tranzitnu prodaju (realizaciju) robe. budući da obuhvata. Uvozom i izvozom robe u svoje ime i za svoj račun spoljnotrogovinsko preduzeće ostvaruje prihod koji predstavlja razliku između nabavne i prodajne vrednosti uvezene. dok u isto vreme za dobavljača ( proizvođača) redovna prodaja. Respektujući nalog trgovinskog preduzeća na veliko . tj. Kod tranzitne trgovine trgovinsko preduzeće na veliko se javlja u ulozi posrednika između dobavljača i kupca. ispunjavajući svoje ugovorne obaveze. dobavljač šalje robu sa otpremnicom naznačenom kupcu i o tome obaveštava svog kupca iz ugovora emitujući mu fakturu. a za kupca uobičajena nabavka. tj. Spoljnotrgovinska preduzeća obavljaju brojne poslove kako na domaćem. Ova vrsta posla se naziva i tranzitnom trgovinom. tj. Ova kupovina i prodaja robe ima karakter tranzitnog robnog prometa samo za trgovinsko preduzeće na veliko – posrednika. Spoljnotrgovinsko preduzeće se javlja kao kupac ili prodavac budući kupovinu i prodaju robe obavlja u svoje ime i za svoj račun – to dalje znači to da spoljnotgovinsko preduzeće snosi sve troškove i rizik u vezi sa uvozom i izvozom robe ( ostala prava i obaveze spoljnotrgovinskog preduzeća se regulišu odgovarajućim ugovorima sa poslovnim partnerima u zemlji i inostranstvu). tj. njegovom kupcu. prodata roba ne ulazi na skladište (magacin) trgovinskog preduzeća na veliko – posrednika.2. već proizvođač – dobavljač odnosnu robu direktno upućuje trgovinskim preduzećima na malo ili krajnjem potrošaču. Kada je reč o uvozu robe u svoje . tako i na inostranom tržištu. Kupovina i prodaja robe u svoje ime i za svoj račun obavljaju spoljno trogovinska preduzeća tako što : a) kupuju robu od dobavljača iz inostranstva i prodaju je na našem domaćem tržištu ( to je kupovina robe za svoje ime i za svoj račun). Trgovinsko preduzeće na veliko – posrednik daje svome dobavljaču da. poslovi poredovanja u spoljnotrovinskom prometu. već više spoljnotrgovinskih poslova – pri tome kobninuju se slični i ekonomski kompletentarni poslovi. Po pravilu spoljnotrgovinka preduzeća obavljaju ne jedan. izvezene robe. preduzeću koje je odredilo trgovinsko preduzeće na veliko – posrednik. tj.posrednika. razlikuju se : 1) Kupovna i prodaja (uvoz i izvoz robe) u svoje ime i za svoj račun 2) Kupovna i prodaja (uvoz i izvoz robe) u svoje ime i za tuđ račun. SUŠTINA I OSNOVNE KARAKTERISTIKE TRANZICIONE KUPOVINE I PRODJE Po pravilu tranzitni robni promet obavljaju trgovinska preduzeća na veliko i to kako na domaćem. a među najzačnajnim su svakako tranziciona kupovina i prodaja.

Pomenutim ugovorima se regulišu sva prava i obaveza spoljnotrgovinskog preduzeća – komisionara i to kako u odnosu na kupce i dobavljače iz inostranstva. a odobrava račun Realizacija robe ( prihodi). preduzeća proizvođaća – dobavljlača i kupca – trgovinskog preduzeća na malo ili krajnjeg potrošača. tj. uvoznik ili izvoznik javjla kao komisionar ili nalogoprimac koji za račun i potrebe nekog preduzeća iz naše zemlje ( svoga komitenta ili nalogodavca) : a) kupuje robu od dobavljača iz inostranstva ( to je uvoz robe u svoje ime a za tuđi račun ). snošenje zavisnih troškova nabavke i prodaje. naknadne prodaje ). plaćanje troškova osiguranja robe u uvozu i izvozu i sl. Tekući – račun ( prodaja plaćena bezgotovinski i Blagajna ( Prodaja za gotovo ) . Za prodajnu vrednost tranzitne robe se zadužuju Kupci ( prodaja na kredit). sklapa odgovarajuće poslovne ugovore sa poslovnim partnerima iz inostranstva ( dobavjačima ili kupcima) i sa našim domaćim preduzećima ( svojim komitentima ili nalogodavcima) za čiji račun uvozi ili izvozi robu. Tako se određuje visina proivizije. KNJIGOVODSTVENO EVIDENTIRANJE TRANZITNOG ROBNOG PROMETA Tranzitni robni promet ( kupovina i prodaja robe) se različito knjiže u knjigovodstvima trgovinskog preduzeća na veliko – posrednika. Uvoz i izvoz robe u svoje ime a za tuđ račun predstavlja oblik komisionih poslova u kojima se spoljnotrgovinsko preduzeće. 3. način obračunavanja provizije. tj. tj. a u korist računa Dobavljači. Knjigodstveno obuhvatanje tranzitnog robnog prometa u knjigovodstvu posrednika ima sledeći redosled: 1) 2) 3) 4) Prijem fakture od dobavljača Otprema fakture kupcu Naplata potraživanja od kupca Isplata obaveze prema dobavljaču . ako je u pitanju izvoz robe u svoje ime i za svoj račun spoljnotrgovinsko preduzeće naplatom potraživanja od kupca iz inostranstva ostvaruje odgovarajući priliv deviznih sredstava.ime i za svoj račun spoljnotrgovinsko preduzeće mora raspolagati devizama da bi izmirilo obavezu po fakturi dobavljača iz inostranstva. Budući da tranzitna roba ne ulazi na skladište ( magacin ) trgovinskog preduzeća na veliko – posrednika u njegovom robnom knjigovodstvu neće biti knjižena nabavna vrednost tranzitne robe. b) prodaje robu kupcu u inostranstvu ( to je izvoz robe u svoje ime i za tuđi račun). tako i u odnosu na naša domaća preduzeća komitente. To znači da se prihod od prodaje tranzitne robe u knjigovodstvu trgovinskog preduzeća na veliko – posrednika evidentira na potrpuno isti način kao i prihod od realizacije robe koja je prethodno bila na skladištu ( u magacinu ) trgovinskog preduzeća ( redovna trgovina. Iznos nabavne vrednosti tranzitne robe ( zbir fakurne vrednosti i zavisnih troškova nabavne tranzitne robe ) se knjiži odmah na teret računa Nabavna vrednost realizovane robe ( rashodi ) . Prema tome spoljnotrgovinsko preduzeće obavlja poslove uvoza i izvora robe u svoje ime pa otuda. predhodna nabavka robe radi kasnije. neće biti terećen račun Roba na zalihama.

Tranzitni robni promet za dobavljača. b) prihodi ostvareni prodajom tranzitne robe se knjigovodstveno evidentiraju na isti način kao i prihodi trgovinskog preduzeća koje obavlja redovan.Knjiženje tranzitne kupovine i prodaje robu u knjigovodstvu trgovinskog preduzeća na veliko – posrednika ima sledeće karakteristike i specifičnosti: a) nema knjiženje zalih u robnom knjigovodstvu budući da tranzitna roba ne prolazi preko skladišta (magacina ) trgovinskog preduzeća na veliko – posrednika. Ugovorena limitirana nabavna cena robe je maksimalna nabavna cena po će se izvštiti kupovina ugovorene robe. može se reći da se obično provizija utvrđuje primenom ugovorenog procenta na vrednost obavljenog posla. proizvodno preduzeće ima karakter redovne prodaje. uobičajen promet robe i c) za potrebe obuhvatanja rashoda i prihoda u vezi tranzitne robe mogu se ustrojiti posebne evidencie. ali po pravilu se preko tekućeg računa vrše doznaka potrebnih novčanih sredstava od . količina. kvalitet i limitirana nabavna cene robe. b) visina provizije koju naplaćuje trgovinsko preduzeće. Stvarna nabavna cena robe može biti i niža. trgovinsko preduzeće na malo ili krajnjeg potrošača ima osobine uobičajena nabavke. uz ispunjenje ostalih odredbi ugovora o tranzitnoj kupovini robe.na to je ponekad trgovinsko preduzeće stimulisano ukoliko u ugovoru o kupovini robe postoji klauzula u kojoj trgovinsko preduzeće dozvoljava svom dobavljaču da participira u ostvarenoj razlici u cenu ( razlika između ugovorene i niže stvarne nabavne cene robe ). i) postupak i vreme sastavljanja konačnog obračuna o obavljenoj tranzitnoj kupovini. a u knjigovodstvu kupca ( trgovinskog preduzeća na malo i krajnjeg potrošača se registruje uobičajena redovna nabavka ). d) rok izvršenja tranzitne nabavke robe. U knjigovodstvima dobavljača i kupaca nema nikakvih specifičnosti u pogledu obuhvatanja poslovnih promena proisteklih iz uslova tranzitne trgovine – u knjigovodstvu dobavljača trgovinskog preduzeća se knjiži uobičajena redovna prodaja. a može biti i za tuđ račun. TRANZITNA KUPOVINA ROBE Tranzitna nabavka ili kupovina robe predstavlja osnovni oblik tranzitnih poslova u kome tgovinsko preduzeće na bazi skopljenih ugovora sa dobavljačem kupuje određenu robu u svoje i za svoj račun. kakav je slučaj kod trgovinskog preduzeća na veliko – posrednika. na ostvarenu nabavnu vrednost kupljene robe ( fakturna vrednost robe uvećana za zavisne troškove tranzitne kupovine robe ) shodno odredbama odnosnog ugovora priznaje ili refundira ili pokriva dobavljač. Uslovi i način plaćanja se takođe definišu ugovorom o tranzitnoj kupovini robe. Visine tranzitne provizije i postupak njenog identifikovanja se preciziraju konkretnim ugovorom o tranzicionoj kupovini robe. c) uslovi i način plaćanja. a) vrsta. 4. tj. tj. a za kupca. nema potrebe za otvaranjem posebnih analitičkih evidencija ( računa ). tj. računi Nabavna vrednost realizovane tranzitne robe i Realizacija tranzitne robe. Međutim. već se nabavljena roba tretira rashodom budući da je prodata i isporučena kupcu – dakle imamo istovremeno nabavku ( stvaranje obaveza prema dobavljaču ) i prodaju ( nastanak rashoda u visini nabavne vrednosti prodate robe). Pored toga. e) tretman troškova kupovine robe. U ugovoru o tranzitnoj kupovini regulišu se poslovni odnosi između saradnika.

4. a može biti i za tuđ račun. na ostvarenu prodajnu vrednost prodate robe pre odbitka zavisnih troškova prodate robe. Redovna provizija je nagrada ili cena prodavčeve. a) vrsta. Taj stimulans se objektivira prodavčevim pravom da participira u ostvarenoj razlici u ceni. količina. Međutim. ukoliko se takva klauzula ne nalazi u ugovoru o komisionoj prodaji eventualno ostvarena razlika u ceni ceni u potpunosti pripada trgovini na veliko. kvalitet i limitirana prodajna cene robe. Posebnom ugovornom klauzulom je obično stimulisan da proda robu po prodajnoj ceni koja je viša od ugovorene. te se evidentiraju zaduženjem računa Prihodi od prodaje gotovih proizvoda i usluga i odobrenjem računa Kupci. kao što su rabat i bonifikacija. Popusti odobreni kupcima. tj. smanjuju prihode od prodaje i potraživanja od kupaca. KNJIGOVODSTVENO OBUHVATANJE PRIHODA OD PRODAJE Prihodi od prodaje i usluga i u zavisnosti od načina prodaje izazivaju povećanje gotovine pri prodaji za gotovo. b) visina provizije koju naplaćuje trgovinsko preduzeće. 5. d) rok izvršenja tranzitne prodaje robe. i) postupak i vreme sastavljanja konačnog obračuna o obavljenoj tranzitnoj kupovini. c) uslovi i način plaćanja. .strane trgovinskog preduzeća za kupovinu robe koja je predmet ugovora. Visina provizije za tranzitnu prodaju ( redovne i dodatne ili delkrede ) i način njenog izračunavanja se regulišu ugovorom o tranzitnoj prodaji robe. po pravilu se identifikuje primenom ugovorenog procenta na vrednost obavljenog posla. Ugovorena prodajna cena robe je minamalna prodajna cena po kojoj trgovinskog preduzeće sme da prodaje robu. Knjigovodstveno – tehnički njihovo obuhvatanje se vrši zaduživanjem (duguje) odgovarajućih računa aktive (Blagajna. odnosno povećanje potraživanja od kupaca kada se prodaja vrši na kredit. U ugovoru o tranzitnoj prodaji robe regulišu se poslovni odnosi između saradnika.1. odnosno odloženo plaćanje kupaca. usluge prodavca i. Po obavljenom poslu sastavlja se definitvni obračun o realizaciji i tranzitnoj nabavci robe koji služi kao baza za isplatu ugovorene cene. tj. e) tretman troškova kupovine robe. Tekući račun ili Kupci) i odobrenjem (potražuje) računa Prihodi od prodaje gotovih proizvoda i usluga. TRANZITNA PRODAJA ROBE Tranzitna prodaje robe predstavlja osnovni oblik tranzitnih poslova u kome tgovinsko preduzeće na bazi skopljenih ugovora sa kupcem prodaje određenu robu u svoje i za svoj račun.

1. prema kome prihodi i rezultat se mogu smatrati ostvarenim tek onda su tržišno verifikovani. koji nastaje po osnovu izmirenja obaveza iziskuje evidentiranje svakog uvoza kao odvojenog posla preko računa Obračun uvoza Uvoz robe za sopstveni račun se ostvaruje kroz sledeće poslovne događaje: . prihvatanje isporuke i fakture od strane kupca. robe i usluga kao trenutka priznavanja prihoda smatra se opravdanim samo pri prodaji robe na malo. To ima za posledicu premetanje prihoda iz perioda u period. za gotovo. pri prodaji robe na otplatu i u slučaju postojanja visokog rizika naplate. Potreba države za nadzorom visine odliva stranih valuta. Trenutak realizacije prihoda je stvar konvencije. Ovaj princip je poznat u računovodstvenoj praksi kao princip fakturisane realizacije i smatra se dominirajućim principom u odnosu na preostala dva. da zanemaruje mogućnost da kupac vrati robu. 6. ako se ono prihvati kao opšte važeće nastoji se i pri kratkoročom obračunu rezultata postići jednakost naplata i prihoda. proizvode i usluge prodavac može smatrati dovoljnim za priznavanje prihoda. Prihvatanje naplate prodatih proizvoda. i 2. koji nisu uobičajeni pri nabavci na domaćem tržištu i do nastanka obaveza koje su iskazane u stranoj valuti. Ako plaćanje nije izvršeno u istom trenutku. nastaje potraživanje koje predstavlja samostalan poseban oblik aktive preduzeća. prihodi od prodaje će biti naime dodeljeni obračunskim periodima u kojima je izvršena njihova naplata. U računodstvenoj litetaturi i praksi se najčešće kao mogući ekonomski događaji za koje se vezuje realizacija prihoda navode: 1. budući da nekoliko ekonomskih događaja tokom procesa realizacije mogu da budu smatrani trenutkom realizacije. Široko prihvatanje ovog principa obrazlaže se time što događaje prodaje ne treba bezuslovno povezivati sa događajem plaćanja. KNJIGODSTVENO EVIDENTIRANJE RAZLIČITIH OBLIKA TRANZITNE KUPOVINE I PRODAJE ( UVOZA I IZVOZA) 6.1. Primeni ovog pravila mogu se uputiti i zamerke u smislu da njime nisu uzeti u obzir troškovi koji nastaju nakon prodaje. Knjivodstveno evidentiranje tranzitne kupovine za svoje ime i za svoj račun Uvoz robe u svoje ime i za svoj račun je zapravo nabavka robe od dobavljača koji se nalazi u inostranstvu. VREDNOVANJE PRIHODA OD PRODAJE Utvrđivanje visine prihoda od prodaje zahteva odgovor na dva pitanja: prvo. Jedistvenog odgovora na pitanje kada se prihod može smatrati nastalim. poznatim kao princip naplaćene realizacije. Ta činjenica dovodi do nastanka troškova nabavke. Prihvatanje isporuke i fakture isporučene od strane kupca za prodatu robu. kako se utvrđuje visina prihoda od prodaje.5. kada se prihod smatra ostvarenim i drugo. Odgovor na prvo pitanje daje princip realizecije. odnosno tržišno verifikovanim nema. naplata isporučenih proizvoda usluga i roba. Ovim pravilom. Primena ovog pravila obezbeđuje pravilnu alokaciju prihoda na obračunske periode. kao i da ne uzima u obzir rizik u vezi sa naplatom prihoda. a ne onima u kojima su učinci proizvedeni i prodati kupcima.

kao i uvozni posao bude prijavljen i odvojeno evidentiran. 4. 6. Tekući račun ili Blagajna. Na dugovnoj strani računa Obračun izvoza robe nalazi se nabavna vrednst robe koja je izvezena. te se oni obuhvataju zaduženjem računa Nabavna vrednost prodate robe i odobrenjem računa Obračun izvoza robe koji se time gasi. dakle rashodi vezani za ovu prodaju.2.3.izvoz robe u odnosu na prodaju na domaćem tržištu ima sledeće specifičnosti koje su od značaja za knjigovodsveno obuhvatanje:  prodaja roba kupcima u inostranstvu ima za posledicu formiranje potraživanja u stranoj valuti. preko računa obračun izvoza robe. otvarenje akreditiva u stranoj valuti prijem fakture od strane ino dobavljača izmirenje obaveze prema ino dobavljaču isplatom iz otvorneog akreditiva prijem faktura za troškove dopreme osiguranja. Knjigovodstveno evidentiranje tranzitne prodaje robe u svoje ime i za svoj račun Prodaja robe kupcima u inostranstvu .1. kao što su izvozne carine i dažbine  priliv strane valute je od interesa i za nadležne državne organe istoga se zahteva da svaki izvozni. Knjigovodstveno evidentiranje tranzitne kupovine robe u svoje ime i za tuđi račun . odnosno priliv strane valute kada dođe do naplate potraživanja. te se evidentira zadužanjem računa Obračun izvoza robe i odobrenjem računa Dobavljači prijem faktura za troškove izvoza – se evidentiraju odobrenjem računa Dobavljači. Ekonomske promene koje nastaju prilikom prodaje robe:  nabavka robe koja će biti izvezena – dovodi do nastanka obaveza prema dobavljačima. a odobrenjem računa Prihodi od prodaje robe. 2. naplata potraživanja od kupaca iz inostranstva – se evidentira zaduženjem Deviznog računa i odobrenjem računa Kupci u inostanstvu     6. 3. utovara i istovara prijem uvozne carinske deklaracije prijem robe u magacinu 6.  izvoz robe izaziva troškove prodaje koji se ne javljaju pri prodaji na domaćem tržištu. i zaduženjem računa Obračun izvoza robe prijem izvozne carinske deklaracije – zadužuje se račun Obračun izvoza robe i odobrava račun Obaveze za carine isporuka robe i fakture kupcu u inostranstvu – evidentira se kao i kod prodaje na domaćem tržištu zaduženjem računa Kupci u inostranstvu. 5.

uvoz se realizuje kroz sledeće ekonomske događaje:  komitent upaćuje devizni avans preduzeću uvozniku – upaćuje iznos na koji će glasiti faktura za uvezenu robu na devizni račun uvoznika komisionara što se evidentira zaduženjem Deviznog računa i odobrenjem računa Komitenti preduzeće uvoznik otvara devizni akreditiv – se evidentira zaduženjem računa Akreditivi u stanoj valuti i odobrenjem Deviznog računa dobavljač iz inostranstva isporučuje robu i fakturu – se evidentira zaduženjem računa Obračun uvoza robe i odobrenjem računa Dobavljači u inostranstvu isplaćuju se obaveze prema dobavljaču iz inostranstva iz akreditiva – se knjiži zaduženjem istoimenog računa i odobrenjem računa Akrediti u stranoj valuti primaju se fakture ili se plaćaju troškovi uvoza – koje se obuhvataju zaduženjem računa Obračun uvoza robe i odobrenjem računa Dobavljači.  isporuka robe kupcu u inostranstu se registruje zaduženjem računa Kupci u inostranstvu i odobrenjem računa Obračun izvoza robe. Blagajna ili devizni račun. prima se uvozna carinska deklaracija – se evidentira zaduženjem računa Obračun uvoza i odobrenjem računa Obaveze za carine.  naplata potraživanja od kupca u inostanstvu se evidentira zaduženjem Deviznog računa i odobrenjem računa Kupci u inostranstvu . naplaćuje se potraživanje od komitenta – koje se evidentira zaduženjem Tekućeg računa i odbrenjem računa Komtenta        6. Tekući račun. jer je prodata roba svojna komitenta  troškovi uvoza. otpreme robe obuhvataju se zaduženjem računa Obračun izvoza robe i odobrenjem računa Obaveze za carinu.Uvoz robe za tuđi račun je zapravo komisiona nabavka robe u kojoj se dobavljač od koga se roba nabavlja nalazi u inostranstvu. Knjigovodstveno evidentiranje tranzitne prodaje robe u svoje ime i za tuđ račun Izvoz robe u svoje ime i za tuđ račun je komisiona prodaja robe kupcu koji se nalazi u inostranstvu. sastavlja se obračun posla i knjiži provizija – sadrži nabavnu vrednost uvezene robe. Po sklapanju ugovora sa komitentom za čiji račun se izvoz vrši i ugovora sa kupcem u inostranstvu izvoznik realizuje posao kroz sledeće ekonomske promene:  izvoznik robu koja je predmet izvoza prima od svog komitenta i to evidentira zaduženjem računa Obračun izvoza robe i odobrenjem računa Komitenta u visini prodajne vrednosti robe. avans. a zadužuje račun Komitenta. iznos provizije na koju uvoznik prema ugovoru ima pravo.4. Nakon što je ugovor sklopljen sa komitentom u zemlji za čiji račun se vrši uvoz i sa dobavljačem iz inostranstva koji će isporučiti robu koju komisionar – spoljnotrgovinsko preduzeće nabavlja u svoje ime a za račun komitenta. kao iznos koji komitent treba da uplati uvozniku. Na osnovu toga se odobrava račun Obračun uvoza robe za nabavnu vrednost uvezene robe račun Proviza za iznos provizije.

a odobravaju računi Obračun izvoza robe za troškove izvoza koji padaju na teret komitenta i račun Provizija za iznos provizije.  izvoznik prenosi komitentu priliv ostvaren izvozom i to se evidentira zaduženjem računa Komitenti i odobrenjem Deviznog računa. Na osnovu obračuna se zadužuje račun Komitenta. naplata potraživanja izvoznika prema komitentu evidentira se zadužanjem Tekućeg računa i odobrenjemm računa Komitenta. Obračun izvoza robe sadrži troškove izvoza i proviziju koju komitent treba da isplati izvozniku. .

Odgovor na prvo pitanje daje princip realizecije. ZAKLJUČAK Utvrđivanje visine prihoda od prodaje zahteva odgovor na dva pitanja: prvo. Jedistvenog odgovora na pitanje kada se prihod može smatrati nastalim. 2 3 G. Opus. Nemerljiva je uloga tranzicionih poslova u današnjem okruženju i poslovnju te ne čudi što mu se posvećuje ogromna pažnja. odluka primerenim informacijama. st. Iz svega rečenog proizilazi da upravljanje preduzećem predpostavlja stalno prilagođavanje preduzeća izmenjenim uslovima poslovanja. naplata isporučenih proizvoda usluga i roba. Munchen. te što računovodstvo jedna veoma dinamična disciplina sa stalnim promenama i inovacijama koja nastoji da što više pribiži tematiku tranzicionih poslova. tj. tako i tranzitnu kupovinu i prodaju kao jedan od načina prodaju. a sve sa ciljem da omogući što lakše obavljanje poslovanja.3. kada se prihod smatra ostvarenim i drugo. Auflage. prihvatanje isporuke i fakture od strane kupca.3 Svakako da sam u ovom izlaganju pokušao objasniti kako složenost računovodstva kao oblasti i discipline. Trenutak realizacije prihoda je stvar konvencije. Pod imovinom preduzeća se podrazumevaju sva sredstva koje preduzeće koristi radi ostvarivanje svojih ciljeva. Poslovne odluke se moraju zasnivati na blagoveremnim. str. Verlag Vahlen. Dr Kosta Vasiljević. Cit.Wohe:Bilanzeirung und Bilanzpolitik.7. i 2. budući da nekoliko ekonomskih događaja tokom procesa realizacije mogu da budu smatrani trenutkom realizacije. 192 . Prof. 4. potpunim i adekvatnim. U računodstvenoj litetaturi i praksi se najčešće kao mogući ekonomski događaji za koje se vezuje realizacija prihoda navode: 1. kako se utvrđuje visina prihoda od prodaje. Predmet računovodstva su oni poslovni događaji koji imaju za posledicu promenu visine ili/i strukture imovine ili kapitala preduzeća. ukoliko se želi da one budu celishodne2 . prema kome prihodi i rezultat se mogu smatrati ostvarenim tek onda su tržišno verifikovani. odnosno tržišno verifikovanim nema. . 1976.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful