1. UVOD Prihodi od prodaje, odnosno prodaja robe kupcima predstavlja osnovni izvor prihoda i osnov poslovanja preduzeća.

Celokupna aktivnost preduzeća posvećena je tome, kako bi preduzeće što bolje poslovalo i ostvarilo što bolji rezultat. Istraživanje tržišta, planiranje, organizovanje, vođenje i kontrola u osnovi imaju kupca, jer se na osnovu kupčevih želja vrši proces proizvodnje. Postoje dve osnovne vrste kupaca: domaći kupci – čije je sedište u domaćoj zemlji, inostrani (ino) kupci – čije je sedište u inostranstvu. Upravljanje preduzećem predpostavlja stalno prilagođavanje preduzeća izmenjenim uslovima poslovanja. Poslovne odluke se moraju zasnivati na blagoveremnim, potpunim i adekvatnim, tj. odluka primerenim informacijama, ukoliko se želi da one budu celishodne1 . Predmet računovodstva su oni poslovni događaji koji imaju za posledicu promenu visine ili/i strukture imovine ili kapitala preduzeća. Pod imovinom preduzeća se podrazumevaju sva sredstva koje preduzeće koristi radi ostvarivanje svojih ciljeva. Osnovna karakteristika uobičajenih redovnih poslova (aktivnosti) sa računovodstvenog aspekta bilo proizvodnih, bilo trgovinskih preduzeća je to što te aktivnosti obavljaju u svoje ime i za svoj račun. Proizvodna preduzeća vrše sledeće aktivnosti u okviru svoje delatnosti: a) proizvodnja gotovih proizvoda, b) nabavka elemenata procesa proizvodnje, c) prodaja gotovih proizvoda, d) nabavka i upotreba finansijskih sredstava. Trgovinska preduzeća vrše sledeće aktivnosti u svoje ime i za svoj račun: a) nabavka robe radi prodaje, b) prodaja nabavljene robe, c) nabavka i upotreba finansijskih sredstava. Pored redovnih aktivnosti proizvodna i trgovinska preduzeća mogu obavljati i tzv. Specijalne poslove, kao što su na primer a) tranzitni robni promet, b) komisioni poslovi, c) participacioni poslovi, d) zastupnički poslovi, e) konsignacioni poslovi, f) uvoz i izvoz robe itd. Svi pomenuti oblici imaju specifične karakteristike po kojima se razlikuju od redovnih poslova proizvodnih i trgovinskih preduzeća, tako i međusobno. Ovom izuzetno obimnom tematikom bavi se ne samo računovodstvo, već i sve druge ekonomske dicipline. U narednom izlaganju pokušaću da sa računovodstvenog aspekta objasnim tranzitnu kupovinu i prodaju robe, kao osnovni način ostvarivanja prihoda u preduzeću

1

G.Wohe:Bilanzeirung und Bilanzpolitik, 4. Auflage, st.3, Verlag Vahlen, Munchen, 1976.

Respektujući nalog trgovinskog preduzeća na veliko . tj. poslovi međunarodne špedicije i transporta. Po pravilu spoljnotrgovinka preduzeća obavljaju ne jedan. razlikuju se : 1) Kupovna i prodaja (uvoz i izvoz robe) u svoje ime i za svoj račun 2) Kupovna i prodaja (uvoz i izvoz robe) u svoje ime i za tuđ račun. tako i na inostranom tržištu. tzv. Ova vrsta posla se naziva i tranzitnom trgovinom. ispunjavajući svoje ugovorne obaveze. isporuči određenu količinu robe identifikovanom trgovinskom ili proizvodnom preduzeću. Spoljnotrgovinsko preduzeće se javlja kao kupac ili prodavac budući kupovinu i prodaju robe obavlja u svoje ime i za svoj račun – to dalje znači to da spoljnotgovinsko preduzeće snosi sve troškove i rizik u vezi sa uvozom i izvozom robe ( ostala prava i obaveze spoljnotrgovinskog preduzeća se regulišu odgovarajućim ugovorima sa poslovnim partnerima u zemlji i inostranstvu). uvoza i izvoza robe. u naznačenom roku.2. Kod tranzitne trgovine trgovinsko preduzeće na veliko se javlja u ulozi posrednika između dobavljača i kupca. Kod tranzitnog robnog prometa kupljena. prodata roba ne ulazi na skladište (magacin) trgovinskog preduzeća na veliko – posrednika. poslovi kontrole kvaliteta robe isl. njegovom kupcu. tj. Spoljnotrgovinska preduzeća obavljaju brojne poslove kako na domaćem. SUŠTINA I OSNOVNE KARAKTERISTIKE TRANZICIONE KUPOVINE I PRODJE Po pravilu tranzitni robni promet obavljaju trgovinska preduzeća na veliko i to kako na domaćem. tj.posrednika. Ova kupovina i prodaja robe ima karakter tranzitnog robnog prometa samo za trgovinsko preduzeće na veliko – posrednika. tj. Uvozom i izvozom robe u svoje ime i za svoj račun spoljnotrogovinsko preduzeće ostvaruje prihod koji predstavlja razliku između nabavne i prodajne vrednosti uvezene. shodno odredbama ranije sklopljenog ugovora o kupovini i prodaji robe. dobavljač šalje robu sa otpremnicom naznačenom kupcu i o tome obaveštava svog kupca iz ugovora emitujući mu fakturu. preduzeću koje je odredilo trgovinsko preduzeće na veliko – posrednik. a među najzačnajnim su svakako tranziciona kupovina i prodaja. b) kupuju robu od naših domaćih dobavljača i prodaju je na inostranom tržištu ( to je izvoz robe u svoje ime i za svoj račun). dok u isto vreme za dobavljača ( proizvođača) redovna prodaja. tako i na inostranom tržištu. Imajući u vidu kriterijum za čiji račun se obavljauju poslovi tranzicione prodaje i kupovine. tranzitnu kupovinu ( nabavku) i tranzitnu prodaju (realizaciju) robe. Kupovina i prodaja robe u svoje ime i za svoj račun obavljaju spoljno trogovinska preduzeća tako što : a) kupuju robu od dobavljača iz inostranstva i prodaju je na našem domaćem tržištu ( to je kupovina robe za svoje ime i za svoj račun). Kada je reč o uvozu robe u svoje . poslovi poredovanja u spoljnotrovinskom prometu. već više spoljnotrgovinskih poslova – pri tome kobninuju se slični i ekonomski kompletentarni poslovi. budući da obuhvata. izvezene robe. tj. Trgovinsko preduzeće na veliko – posrednik daje svome dobavljaču da. tj. već proizvođač – dobavljač odnosnu robu direktno upućuje trgovinskim preduzećima na malo ili krajnjem potrošaču. a za kupca uobičajena nabavka.

Uvoz i izvoz robe u svoje ime a za tuđ račun predstavlja oblik komisionih poslova u kojima se spoljnotrgovinsko preduzeće. Pomenutim ugovorima se regulišu sva prava i obaveza spoljnotrgovinskog preduzeća – komisionara i to kako u odnosu na kupce i dobavljače iz inostranstva. sklapa odgovarajuće poslovne ugovore sa poslovnim partnerima iz inostranstva ( dobavjačima ili kupcima) i sa našim domaćim preduzećima ( svojim komitentima ili nalogodavcima) za čiji račun uvozi ili izvozi robu. uvoznik ili izvoznik javjla kao komisionar ili nalogoprimac koji za račun i potrebe nekog preduzeća iz naše zemlje ( svoga komitenta ili nalogodavca) : a) kupuje robu od dobavljača iz inostranstva ( to je uvoz robe u svoje ime a za tuđi račun ). Knjigodstveno obuhvatanje tranzitnog robnog prometa u knjigovodstvu posrednika ima sledeći redosled: 1) 2) 3) 4) Prijem fakture od dobavljača Otprema fakture kupcu Naplata potraživanja od kupca Isplata obaveze prema dobavljaču . način obračunavanja provizije. 3. tj. plaćanje troškova osiguranja robe u uvozu i izvozu i sl. a odobrava račun Realizacija robe ( prihodi). tj. tako i u odnosu na naša domaća preduzeća komitente. ako je u pitanju izvoz robe u svoje ime i za svoj račun spoljnotrgovinsko preduzeće naplatom potraživanja od kupca iz inostranstva ostvaruje odgovarajući priliv deviznih sredstava. a u korist računa Dobavljači. Tekući – račun ( prodaja plaćena bezgotovinski i Blagajna ( Prodaja za gotovo ) . KNJIGOVODSTVENO EVIDENTIRANJE TRANZITNOG ROBNOG PROMETA Tranzitni robni promet ( kupovina i prodaja robe) se različito knjiže u knjigovodstvima trgovinskog preduzeća na veliko – posrednika. b) prodaje robu kupcu u inostranstvu ( to je izvoz robe u svoje ime i za tuđi račun). Budući da tranzitna roba ne ulazi na skladište ( magacin ) trgovinskog preduzeća na veliko – posrednika u njegovom robnom knjigovodstvu neće biti knjižena nabavna vrednost tranzitne robe.ime i za svoj račun spoljnotrgovinsko preduzeće mora raspolagati devizama da bi izmirilo obavezu po fakturi dobavljača iz inostranstva. Iznos nabavne vrednosti tranzitne robe ( zbir fakurne vrednosti i zavisnih troškova nabavne tranzitne robe ) se knjiži odmah na teret računa Nabavna vrednost realizovane robe ( rashodi ) . neće biti terećen račun Roba na zalihama. Za prodajnu vrednost tranzitne robe se zadužuju Kupci ( prodaja na kredit). predhodna nabavka robe radi kasnije. naknadne prodaje ). To znači da se prihod od prodaje tranzitne robe u knjigovodstvu trgovinskog preduzeća na veliko – posrednika evidentira na potrpuno isti način kao i prihod od realizacije robe koja je prethodno bila na skladištu ( u magacinu ) trgovinskog preduzeća ( redovna trgovina. Prema tome spoljnotrgovinsko preduzeće obavlja poslove uvoza i izvora robe u svoje ime pa otuda. preduzeća proizvođaća – dobavljlača i kupca – trgovinskog preduzeća na malo ili krajnjeg potrošača. snošenje zavisnih troškova nabavke i prodaje. Tako se određuje visina proivizije. tj.

na to je ponekad trgovinsko preduzeće stimulisano ukoliko u ugovoru o kupovini robe postoji klauzula u kojoj trgovinsko preduzeće dozvoljava svom dobavljaču da participira u ostvarenoj razlici u cenu ( razlika između ugovorene i niže stvarne nabavne cene robe ). a može biti i za tuđ račun. računi Nabavna vrednost realizovane tranzitne robe i Realizacija tranzitne robe. Pored toga. kakav je slučaj kod trgovinskog preduzeća na veliko – posrednika.Knjiženje tranzitne kupovine i prodaje robu u knjigovodstvu trgovinskog preduzeća na veliko – posrednika ima sledeće karakteristike i specifičnosti: a) nema knjiženje zalih u robnom knjigovodstvu budući da tranzitna roba ne prolazi preko skladišta (magacina ) trgovinskog preduzeća na veliko – posrednika. Tranzitni robni promet za dobavljača. b) prihodi ostvareni prodajom tranzitne robe se knjigovodstveno evidentiraju na isti način kao i prihodi trgovinskog preduzeća koje obavlja redovan. c) uslovi i način plaćanja. nema potrebe za otvaranjem posebnih analitičkih evidencija ( računa ). Ugovorena limitirana nabavna cena robe je maksimalna nabavna cena po će se izvštiti kupovina ugovorene robe. ali po pravilu se preko tekućeg računa vrše doznaka potrebnih novčanih sredstava od . TRANZITNA KUPOVINA ROBE Tranzitna nabavka ili kupovina robe predstavlja osnovni oblik tranzitnih poslova u kome tgovinsko preduzeće na bazi skopljenih ugovora sa dobavljačem kupuje određenu robu u svoje i za svoj račun. Visine tranzitne provizije i postupak njenog identifikovanja se preciziraju konkretnim ugovorom o tranzicionoj kupovini robe. već se nabavljena roba tretira rashodom budući da je prodata i isporučena kupcu – dakle imamo istovremeno nabavku ( stvaranje obaveza prema dobavljaču ) i prodaju ( nastanak rashoda u visini nabavne vrednosti prodate robe). 4. a za kupca. a) vrsta. Međutim. trgovinsko preduzeće na malo ili krajnjeg potrošača ima osobine uobičajena nabavke. uz ispunjenje ostalih odredbi ugovora o tranzitnoj kupovini robe. e) tretman troškova kupovine robe. na ostvarenu nabavnu vrednost kupljene robe ( fakturna vrednost robe uvećana za zavisne troškove tranzitne kupovine robe ) shodno odredbama odnosnog ugovora priznaje ili refundira ili pokriva dobavljač. Stvarna nabavna cena robe može biti i niža. uobičajen promet robe i c) za potrebe obuhvatanja rashoda i prihoda u vezi tranzitne robe mogu se ustrojiti posebne evidencie. proizvodno preduzeće ima karakter redovne prodaje. d) rok izvršenja tranzitne nabavke robe. b) visina provizije koju naplaćuje trgovinsko preduzeće. može se reći da se obično provizija utvrđuje primenom ugovorenog procenta na vrednost obavljenog posla. količina. U knjigovodstvima dobavljača i kupaca nema nikakvih specifičnosti u pogledu obuhvatanja poslovnih promena proisteklih iz uslova tranzitne trgovine – u knjigovodstvu dobavljača trgovinskog preduzeća se knjiži uobičajena redovna prodaja. tj. a u knjigovodstvu kupca ( trgovinskog preduzeća na malo i krajnjeg potrošača se registruje uobičajena redovna nabavka ). tj. i) postupak i vreme sastavljanja konačnog obračuna o obavljenoj tranzitnoj kupovini. U ugovoru o tranzitnoj kupovini regulišu se poslovni odnosi između saradnika. Uslovi i način plaćanja se takođe definišu ugovorom o tranzitnoj kupovini robe. tj. kvalitet i limitirana nabavna cene robe.

kao što su rabat i bonifikacija. Ugovorena prodajna cena robe je minamalna prodajna cena po kojoj trgovinskog preduzeće sme da prodaje robu. 5.strane trgovinskog preduzeća za kupovinu robe koja je predmet ugovora. usluge prodavca i. smanjuju prihode od prodaje i potraživanja od kupaca. KNJIGOVODSTVENO OBUHVATANJE PRIHODA OD PRODAJE Prihodi od prodaje i usluga i u zavisnosti od načina prodaje izazivaju povećanje gotovine pri prodaji za gotovo. kvalitet i limitirana prodajna cene robe. Taj stimulans se objektivira prodavčevim pravom da participira u ostvarenoj razlici u ceni. Redovna provizija je nagrada ili cena prodavčeve. U ugovoru o tranzitnoj prodaji robe regulišu se poslovni odnosi između saradnika. c) uslovi i način plaćanja. b) visina provizije koju naplaćuje trgovinsko preduzeće. odnosno odloženo plaćanje kupaca. a) vrsta. ukoliko se takva klauzula ne nalazi u ugovoru o komisionoj prodaji eventualno ostvarena razlika u ceni ceni u potpunosti pripada trgovini na veliko. e) tretman troškova kupovine robe. tj. Međutim. te se evidentiraju zaduženjem računa Prihodi od prodaje gotovih proizvoda i usluga i odobrenjem računa Kupci. a može biti i za tuđ račun. odnosno povećanje potraživanja od kupaca kada se prodaja vrši na kredit. Po obavljenom poslu sastavlja se definitvni obračun o realizaciji i tranzitnoj nabavci robe koji služi kao baza za isplatu ugovorene cene. po pravilu se identifikuje primenom ugovorenog procenta na vrednost obavljenog posla. 4. Visina provizije za tranzitnu prodaju ( redovne i dodatne ili delkrede ) i način njenog izračunavanja se regulišu ugovorom o tranzitnoj prodaji robe. Popusti odobreni kupcima. d) rok izvršenja tranzitne prodaje robe. Posebnom ugovornom klauzulom je obično stimulisan da proda robu po prodajnoj ceni koja je viša od ugovorene. tj.1. količina. TRANZITNA PRODAJA ROBE Tranzitna prodaje robe predstavlja osnovni oblik tranzitnih poslova u kome tgovinsko preduzeće na bazi skopljenih ugovora sa kupcem prodaje određenu robu u svoje i za svoj račun. na ostvarenu prodajnu vrednost prodate robe pre odbitka zavisnih troškova prodate robe. . Tekući račun ili Kupci) i odobrenjem (potražuje) računa Prihodi od prodaje gotovih proizvoda i usluga. Knjigovodstveno – tehnički njihovo obuhvatanje se vrši zaduživanjem (duguje) odgovarajućih računa aktive (Blagajna. i) postupak i vreme sastavljanja konačnog obračuna o obavljenoj tranzitnoj kupovini.

robe i usluga kao trenutka priznavanja prihoda smatra se opravdanim samo pri prodaji robe na malo. Potreba države za nadzorom visine odliva stranih valuta. Prihvatanje naplate prodatih proizvoda. a ne onima u kojima su učinci proizvedeni i prodati kupcima. prema kome prihodi i rezultat se mogu smatrati ostvarenim tek onda su tržišno verifikovani. odnosno tržišno verifikovanim nema. Odgovor na prvo pitanje daje princip realizecije.5. i 2. nastaje potraživanje koje predstavlja samostalan poseban oblik aktive preduzeća. Trenutak realizacije prihoda je stvar konvencije. To ima za posledicu premetanje prihoda iz perioda u period. Ovaj princip je poznat u računovodstvenoj praksi kao princip fakturisane realizacije i smatra se dominirajućim principom u odnosu na preostala dva. prihvatanje isporuke i fakture od strane kupca. KNJIGODSTVENO EVIDENTIRANJE RAZLIČITIH OBLIKA TRANZITNE KUPOVINE I PRODAJE ( UVOZA I IZVOZA) 6. VREDNOVANJE PRIHODA OD PRODAJE Utvrđivanje visine prihoda od prodaje zahteva odgovor na dva pitanja: prvo. poznatim kao princip naplaćene realizacije. kao i da ne uzima u obzir rizik u vezi sa naplatom prihoda. Primeni ovog pravila mogu se uputiti i zamerke u smislu da njime nisu uzeti u obzir troškovi koji nastaju nakon prodaje. prihodi od prodaje će biti naime dodeljeni obračunskim periodima u kojima je izvršena njihova naplata. ako se ono prihvati kao opšte važeće nastoji se i pri kratkoročom obračunu rezultata postići jednakost naplata i prihoda. 6. koji nisu uobičajeni pri nabavci na domaćem tržištu i do nastanka obaveza koje su iskazane u stranoj valuti. za gotovo. Primena ovog pravila obezbeđuje pravilnu alokaciju prihoda na obračunske periode. budući da nekoliko ekonomskih događaja tokom procesa realizacije mogu da budu smatrani trenutkom realizacije. Ovim pravilom. da zanemaruje mogućnost da kupac vrati robu. koji nastaje po osnovu izmirenja obaveza iziskuje evidentiranje svakog uvoza kao odvojenog posla preko računa Obračun uvoza Uvoz robe za sopstveni račun se ostvaruje kroz sledeće poslovne događaje: . Knjivodstveno evidentiranje tranzitne kupovine za svoje ime i za svoj račun Uvoz robe u svoje ime i za svoj račun je zapravo nabavka robe od dobavljača koji se nalazi u inostranstvu.1. Široko prihvatanje ovog principa obrazlaže se time što događaje prodaje ne treba bezuslovno povezivati sa događajem plaćanja. Prihvatanje isporuke i fakture isporučene od strane kupca za prodatu robu. naplata isporučenih proizvoda usluga i roba. kada se prihod smatra ostvarenim i drugo.1. Ta činjenica dovodi do nastanka troškova nabavke. Ako plaćanje nije izvršeno u istom trenutku. U računodstvenoj litetaturi i praksi se najčešće kao mogući ekonomski događaji za koje se vezuje realizacija prihoda navode: 1. Jedistvenog odgovora na pitanje kada se prihod može smatrati nastalim. kako se utvrđuje visina prihoda od prodaje. pri prodaji robe na otplatu i u slučaju postojanja visokog rizika naplate. proizvode i usluge prodavac može smatrati dovoljnim za priznavanje prihoda.

1. 2. Knjigovodstveno evidentiranje tranzitne kupovine robe u svoje ime i za tuđi račun .  izvoz robe izaziva troškove prodaje koji se ne javljaju pri prodaji na domaćem tržištu. kao i uvozni posao bude prijavljen i odvojeno evidentiran. preko računa obračun izvoza robe. naplata potraživanja od kupaca iz inostranstva – se evidentira zaduženjem Deviznog računa i odobrenjem računa Kupci u inostanstvu     6. te se evidentira zadužanjem računa Obračun izvoza robe i odobrenjem računa Dobavljači prijem faktura za troškove izvoza – se evidentiraju odobrenjem računa Dobavljači. Tekući račun ili Blagajna. Ekonomske promene koje nastaju prilikom prodaje robe:  nabavka robe koja će biti izvezena – dovodi do nastanka obaveza prema dobavljačima.izvoz robe u odnosu na prodaju na domaćem tržištu ima sledeće specifičnosti koje su od značaja za knjigovodsveno obuhvatanje:  prodaja roba kupcima u inostranstvu ima za posledicu formiranje potraživanja u stranoj valuti. otvarenje akreditiva u stranoj valuti prijem fakture od strane ino dobavljača izmirenje obaveze prema ino dobavljaču isplatom iz otvorneog akreditiva prijem faktura za troškove dopreme osiguranja. Na dugovnoj strani računa Obračun izvoza robe nalazi se nabavna vrednst robe koja je izvezena. 6. kao što su izvozne carine i dažbine  priliv strane valute je od interesa i za nadležne državne organe istoga se zahteva da svaki izvozni.2. utovara i istovara prijem uvozne carinske deklaracije prijem robe u magacinu 6. i zaduženjem računa Obračun izvoza robe prijem izvozne carinske deklaracije – zadužuje se račun Obračun izvoza robe i odobrava račun Obaveze za carine isporuka robe i fakture kupcu u inostranstvu – evidentira se kao i kod prodaje na domaćem tržištu zaduženjem računa Kupci u inostranstvu.3. te se oni obuhvataju zaduženjem računa Nabavna vrednost prodate robe i odobrenjem računa Obračun izvoza robe koji se time gasi. Knjigovodstveno evidentiranje tranzitne prodaje robe u svoje ime i za svoj račun Prodaja robe kupcima u inostranstvu . a odobrenjem računa Prihodi od prodaje robe. odnosno priliv strane valute kada dođe do naplate potraživanja. 5. dakle rashodi vezani za ovu prodaju. 4. 3.

Nakon što je ugovor sklopljen sa komitentom u zemlji za čiji račun se vrši uvoz i sa dobavljačem iz inostranstva koji će isporučiti robu koju komisionar – spoljnotrgovinsko preduzeće nabavlja u svoje ime a za račun komitenta. iznos provizije na koju uvoznik prema ugovoru ima pravo. naplaćuje se potraživanje od komitenta – koje se evidentira zaduženjem Tekućeg računa i odbrenjem računa Komtenta        6. jer je prodata roba svojna komitenta  troškovi uvoza. uvoz se realizuje kroz sledeće ekonomske događaje:  komitent upaćuje devizni avans preduzeću uvozniku – upaćuje iznos na koji će glasiti faktura za uvezenu robu na devizni račun uvoznika komisionara što se evidentira zaduženjem Deviznog računa i odobrenjem računa Komitenti preduzeće uvoznik otvara devizni akreditiv – se evidentira zaduženjem računa Akreditivi u stanoj valuti i odobrenjem Deviznog računa dobavljač iz inostranstva isporučuje robu i fakturu – se evidentira zaduženjem računa Obračun uvoza robe i odobrenjem računa Dobavljači u inostranstvu isplaćuju se obaveze prema dobavljaču iz inostranstva iz akreditiva – se knjiži zaduženjem istoimenog računa i odobrenjem računa Akrediti u stranoj valuti primaju se fakture ili se plaćaju troškovi uvoza – koje se obuhvataju zaduženjem računa Obračun uvoza robe i odobrenjem računa Dobavljači. kao iznos koji komitent treba da uplati uvozniku. avans. Blagajna ili devizni račun.  naplata potraživanja od kupca u inostanstvu se evidentira zaduženjem Deviznog računa i odobrenjem računa Kupci u inostranstvu . Po sklapanju ugovora sa komitentom za čiji račun se izvoz vrši i ugovora sa kupcem u inostranstvu izvoznik realizuje posao kroz sledeće ekonomske promene:  izvoznik robu koja je predmet izvoza prima od svog komitenta i to evidentira zaduženjem računa Obračun izvoza robe i odobrenjem računa Komitenta u visini prodajne vrednosti robe.4. Na osnovu toga se odobrava račun Obračun uvoza robe za nabavnu vrednost uvezene robe račun Proviza za iznos provizije. prima se uvozna carinska deklaracija – se evidentira zaduženjem računa Obračun uvoza i odobrenjem računa Obaveze za carine. Tekući račun. Knjigovodstveno evidentiranje tranzitne prodaje robe u svoje ime i za tuđ račun Izvoz robe u svoje ime i za tuđ račun je komisiona prodaja robe kupcu koji se nalazi u inostranstvu. otpreme robe obuhvataju se zaduženjem računa Obračun izvoza robe i odobrenjem računa Obaveze za carinu. sastavlja se obračun posla i knjiži provizija – sadrži nabavnu vrednost uvezene robe.Uvoz robe za tuđi račun je zapravo komisiona nabavka robe u kojoj se dobavljač od koga se roba nabavlja nalazi u inostranstvu. a zadužuje račun Komitenta.  isporuka robe kupcu u inostranstu se registruje zaduženjem računa Kupci u inostranstvu i odobrenjem računa Obračun izvoza robe.

naplata potraživanja izvoznika prema komitentu evidentira se zadužanjem Tekućeg računa i odobrenjemm računa Komitenta. a odobravaju računi Obračun izvoza robe za troškove izvoza koji padaju na teret komitenta i račun Provizija za iznos provizije.  izvoznik prenosi komitentu priliv ostvaren izvozom i to se evidentira zaduženjem računa Komitenti i odobrenjem Deviznog računa. . Na osnovu obračuna se zadužuje račun Komitenta. Obračun izvoza robe sadrži troškove izvoza i proviziju koju komitent treba da isplati izvozniku.

7. 192 .3. tako i tranzitnu kupovinu i prodaju kao jedan od načina prodaju.Wohe:Bilanzeirung und Bilanzpolitik. kada se prihod smatra ostvarenim i drugo. Prof. prihvatanje isporuke i fakture od strane kupca. a sve sa ciljem da omogući što lakše obavljanje poslovanja. i 2. potpunim i adekvatnim. 4. Jedistvenog odgovora na pitanje kada se prihod može smatrati nastalim. kako se utvrđuje visina prihoda od prodaje. Odgovor na prvo pitanje daje princip realizecije. tj. ZAKLJUČAK Utvrđivanje visine prihoda od prodaje zahteva odgovor na dva pitanja: prvo. Cit. . st. Dr Kosta Vasiljević. odnosno tržišno verifikovanim nema. Verlag Vahlen. budući da nekoliko ekonomskih događaja tokom procesa realizacije mogu da budu smatrani trenutkom realizacije. Predmet računovodstva su oni poslovni događaji koji imaju za posledicu promenu visine ili/i strukture imovine ili kapitala preduzeća. Trenutak realizacije prihoda je stvar konvencije. Opus. U računodstvenoj litetaturi i praksi se najčešće kao mogući ekonomski događaji za koje se vezuje realizacija prihoda navode: 1. te što računovodstvo jedna veoma dinamična disciplina sa stalnim promenama i inovacijama koja nastoji da što više pribiži tematiku tranzicionih poslova. Nemerljiva je uloga tranzicionih poslova u današnjem okruženju i poslovnju te ne čudi što mu se posvećuje ogromna pažnja. Munchen. Poslovne odluke se moraju zasnivati na blagoveremnim. 2 3 G. odluka primerenim informacijama. prema kome prihodi i rezultat se mogu smatrati ostvarenim tek onda su tržišno verifikovani. Pod imovinom preduzeća se podrazumevaju sva sredstva koje preduzeće koristi radi ostvarivanje svojih ciljeva. 1976. naplata isporučenih proizvoda usluga i roba. Iz svega rečenog proizilazi da upravljanje preduzećem predpostavlja stalno prilagođavanje preduzeća izmenjenim uslovima poslovanja. str. Auflage. ukoliko se želi da one budu celishodne2 .3 Svakako da sam u ovom izlaganju pokušao objasniti kako složenost računovodstva kao oblasti i discipline.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful