1. UVOD Prihodi od prodaje, odnosno prodaja robe kupcima predstavlja osnovni izvor prihoda i osnov poslovanja preduzeća.

Celokupna aktivnost preduzeća posvećena je tome, kako bi preduzeće što bolje poslovalo i ostvarilo što bolji rezultat. Istraživanje tržišta, planiranje, organizovanje, vođenje i kontrola u osnovi imaju kupca, jer se na osnovu kupčevih želja vrši proces proizvodnje. Postoje dve osnovne vrste kupaca: domaći kupci – čije je sedište u domaćoj zemlji, inostrani (ino) kupci – čije je sedište u inostranstvu. Upravljanje preduzećem predpostavlja stalno prilagođavanje preduzeća izmenjenim uslovima poslovanja. Poslovne odluke se moraju zasnivati na blagoveremnim, potpunim i adekvatnim, tj. odluka primerenim informacijama, ukoliko se želi da one budu celishodne1 . Predmet računovodstva su oni poslovni događaji koji imaju za posledicu promenu visine ili/i strukture imovine ili kapitala preduzeća. Pod imovinom preduzeća se podrazumevaju sva sredstva koje preduzeće koristi radi ostvarivanje svojih ciljeva. Osnovna karakteristika uobičajenih redovnih poslova (aktivnosti) sa računovodstvenog aspekta bilo proizvodnih, bilo trgovinskih preduzeća je to što te aktivnosti obavljaju u svoje ime i za svoj račun. Proizvodna preduzeća vrše sledeće aktivnosti u okviru svoje delatnosti: a) proizvodnja gotovih proizvoda, b) nabavka elemenata procesa proizvodnje, c) prodaja gotovih proizvoda, d) nabavka i upotreba finansijskih sredstava. Trgovinska preduzeća vrše sledeće aktivnosti u svoje ime i za svoj račun: a) nabavka robe radi prodaje, b) prodaja nabavljene robe, c) nabavka i upotreba finansijskih sredstava. Pored redovnih aktivnosti proizvodna i trgovinska preduzeća mogu obavljati i tzv. Specijalne poslove, kao što su na primer a) tranzitni robni promet, b) komisioni poslovi, c) participacioni poslovi, d) zastupnički poslovi, e) konsignacioni poslovi, f) uvoz i izvoz robe itd. Svi pomenuti oblici imaju specifične karakteristike po kojima se razlikuju od redovnih poslova proizvodnih i trgovinskih preduzeća, tako i međusobno. Ovom izuzetno obimnom tematikom bavi se ne samo računovodstvo, već i sve druge ekonomske dicipline. U narednom izlaganju pokušaću da sa računovodstvenog aspekta objasnim tranzitnu kupovinu i prodaju robe, kao osnovni način ostvarivanja prihoda u preduzeću

1

G.Wohe:Bilanzeirung und Bilanzpolitik, 4. Auflage, st.3, Verlag Vahlen, Munchen, 1976.

Ova vrsta posla se naziva i tranzitnom trgovinom. tj. tj. uvoza i izvoza robe. već više spoljnotrgovinskih poslova – pri tome kobninuju se slični i ekonomski kompletentarni poslovi. a među najzačnajnim su svakako tranziciona kupovina i prodaja. poslovi kontrole kvaliteta robe isl. Imajući u vidu kriterijum za čiji račun se obavljauju poslovi tranzicione prodaje i kupovine. Ova kupovina i prodaja robe ima karakter tranzitnog robnog prometa samo za trgovinsko preduzeće na veliko – posrednika. tranzitnu kupovinu ( nabavku) i tranzitnu prodaju (realizaciju) robe. tako i na inostranom tržištu. tj. poslovi međunarodne špedicije i transporta. Kod tranzitne trgovine trgovinsko preduzeće na veliko se javlja u ulozi posrednika između dobavljača i kupca. isporuči određenu količinu robe identifikovanom trgovinskom ili proizvodnom preduzeću. tako i na inostranom tržištu. shodno odredbama ranije sklopljenog ugovora o kupovini i prodaji robe.2. budući da obuhvata. SUŠTINA I OSNOVNE KARAKTERISTIKE TRANZICIONE KUPOVINE I PRODJE Po pravilu tranzitni robni promet obavljaju trgovinska preduzeća na veliko i to kako na domaćem. poslovi poredovanja u spoljnotrovinskom prometu. tj. tj. razlikuju se : 1) Kupovna i prodaja (uvoz i izvoz robe) u svoje ime i za svoj račun 2) Kupovna i prodaja (uvoz i izvoz robe) u svoje ime i za tuđ račun. Spoljnotrgovinsko preduzeće se javlja kao kupac ili prodavac budući kupovinu i prodaju robe obavlja u svoje ime i za svoj račun – to dalje znači to da spoljnotgovinsko preduzeće snosi sve troškove i rizik u vezi sa uvozom i izvozom robe ( ostala prava i obaveze spoljnotrgovinskog preduzeća se regulišu odgovarajućim ugovorima sa poslovnim partnerima u zemlji i inostranstvu). b) kupuju robu od naših domaćih dobavljača i prodaju je na inostranom tržištu ( to je izvoz robe u svoje ime i za svoj račun). ispunjavajući svoje ugovorne obaveze. prodata roba ne ulazi na skladište (magacin) trgovinskog preduzeća na veliko – posrednika. dobavljač šalje robu sa otpremnicom naznačenom kupcu i o tome obaveštava svog kupca iz ugovora emitujući mu fakturu. Kupovina i prodaja robe u svoje ime i za svoj račun obavljaju spoljno trogovinska preduzeća tako što : a) kupuju robu od dobavljača iz inostranstva i prodaju je na našem domaćem tržištu ( to je kupovina robe za svoje ime i za svoj račun). Po pravilu spoljnotrgovinka preduzeća obavljaju ne jedan. tzv. a za kupca uobičajena nabavka. dok u isto vreme za dobavljača ( proizvođača) redovna prodaja. Trgovinsko preduzeće na veliko – posrednik daje svome dobavljaču da. Respektujući nalog trgovinskog preduzeća na veliko . izvezene robe. već proizvođač – dobavljač odnosnu robu direktno upućuje trgovinskim preduzećima na malo ili krajnjem potrošaču. u naznačenom roku. tj. preduzeću koje je odredilo trgovinsko preduzeće na veliko – posrednik. Uvozom i izvozom robe u svoje ime i za svoj račun spoljnotrogovinsko preduzeće ostvaruje prihod koji predstavlja razliku između nabavne i prodajne vrednosti uvezene. Spoljnotrgovinska preduzeća obavljaju brojne poslove kako na domaćem. njegovom kupcu. Kada je reč o uvozu robe u svoje . Kod tranzitnog robnog prometa kupljena.posrednika.

Iznos nabavne vrednosti tranzitne robe ( zbir fakurne vrednosti i zavisnih troškova nabavne tranzitne robe ) se knjiži odmah na teret računa Nabavna vrednost realizovane robe ( rashodi ) . uvoznik ili izvoznik javjla kao komisionar ili nalogoprimac koji za račun i potrebe nekog preduzeća iz naše zemlje ( svoga komitenta ili nalogodavca) : a) kupuje robu od dobavljača iz inostranstva ( to je uvoz robe u svoje ime a za tuđi račun ). način obračunavanja provizije. b) prodaje robu kupcu u inostranstvu ( to je izvoz robe u svoje ime i za tuđi račun). tj. tj. KNJIGOVODSTVENO EVIDENTIRANJE TRANZITNOG ROBNOG PROMETA Tranzitni robni promet ( kupovina i prodaja robe) se različito knjiže u knjigovodstvima trgovinskog preduzeća na veliko – posrednika. predhodna nabavka robe radi kasnije. To znači da se prihod od prodaje tranzitne robe u knjigovodstvu trgovinskog preduzeća na veliko – posrednika evidentira na potrpuno isti način kao i prihod od realizacije robe koja je prethodno bila na skladištu ( u magacinu ) trgovinskog preduzeća ( redovna trgovina. Tekući – račun ( prodaja plaćena bezgotovinski i Blagajna ( Prodaja za gotovo ) . tako i u odnosu na naša domaća preduzeća komitente. neće biti terećen račun Roba na zalihama.ime i za svoj račun spoljnotrgovinsko preduzeće mora raspolagati devizama da bi izmirilo obavezu po fakturi dobavljača iz inostranstva. sklapa odgovarajuće poslovne ugovore sa poslovnim partnerima iz inostranstva ( dobavjačima ili kupcima) i sa našim domaćim preduzećima ( svojim komitentima ili nalogodavcima) za čiji račun uvozi ili izvozi robu. a u korist računa Dobavljači. Prema tome spoljnotrgovinsko preduzeće obavlja poslove uvoza i izvora robe u svoje ime pa otuda. tj. Uvoz i izvoz robe u svoje ime a za tuđ račun predstavlja oblik komisionih poslova u kojima se spoljnotrgovinsko preduzeće. Budući da tranzitna roba ne ulazi na skladište ( magacin ) trgovinskog preduzeća na veliko – posrednika u njegovom robnom knjigovodstvu neće biti knjižena nabavna vrednost tranzitne robe. a odobrava račun Realizacija robe ( prihodi). Pomenutim ugovorima se regulišu sva prava i obaveza spoljnotrgovinskog preduzeća – komisionara i to kako u odnosu na kupce i dobavljače iz inostranstva. Za prodajnu vrednost tranzitne robe se zadužuju Kupci ( prodaja na kredit). snošenje zavisnih troškova nabavke i prodaje. naknadne prodaje ). plaćanje troškova osiguranja robe u uvozu i izvozu i sl. preduzeća proizvođaća – dobavljlača i kupca – trgovinskog preduzeća na malo ili krajnjeg potrošača. Tako se određuje visina proivizije. ako je u pitanju izvoz robe u svoje ime i za svoj račun spoljnotrgovinsko preduzeće naplatom potraživanja od kupca iz inostranstva ostvaruje odgovarajući priliv deviznih sredstava. 3. Knjigodstveno obuhvatanje tranzitnog robnog prometa u knjigovodstvu posrednika ima sledeći redosled: 1) 2) 3) 4) Prijem fakture od dobavljača Otprema fakture kupcu Naplata potraživanja od kupca Isplata obaveze prema dobavljaču .

proizvodno preduzeće ima karakter redovne prodaje.na to je ponekad trgovinsko preduzeće stimulisano ukoliko u ugovoru o kupovini robe postoji klauzula u kojoj trgovinsko preduzeće dozvoljava svom dobavljaču da participira u ostvarenoj razlici u cenu ( razlika između ugovorene i niže stvarne nabavne cene robe ). TRANZITNA KUPOVINA ROBE Tranzitna nabavka ili kupovina robe predstavlja osnovni oblik tranzitnih poslova u kome tgovinsko preduzeće na bazi skopljenih ugovora sa dobavljačem kupuje određenu robu u svoje i za svoj račun. c) uslovi i način plaćanja. d) rok izvršenja tranzitne nabavke robe. 4. U knjigovodstvima dobavljača i kupaca nema nikakvih specifičnosti u pogledu obuhvatanja poslovnih promena proisteklih iz uslova tranzitne trgovine – u knjigovodstvu dobavljača trgovinskog preduzeća se knjiži uobičajena redovna prodaja. a za kupca. količina. tj. Tranzitni robni promet za dobavljača. Visine tranzitne provizije i postupak njenog identifikovanja se preciziraju konkretnim ugovorom o tranzicionoj kupovini robe. kvalitet i limitirana nabavna cene robe. a u knjigovodstvu kupca ( trgovinskog preduzeća na malo i krajnjeg potrošača se registruje uobičajena redovna nabavka ). Uslovi i način plaćanja se takođe definišu ugovorom o tranzitnoj kupovini robe. tj. kakav je slučaj kod trgovinskog preduzeća na veliko – posrednika. a) vrsta. b) prihodi ostvareni prodajom tranzitne robe se knjigovodstveno evidentiraju na isti način kao i prihodi trgovinskog preduzeća koje obavlja redovan. na ostvarenu nabavnu vrednost kupljene robe ( fakturna vrednost robe uvećana za zavisne troškove tranzitne kupovine robe ) shodno odredbama odnosnog ugovora priznaje ili refundira ili pokriva dobavljač. a može biti i za tuđ račun. Međutim. trgovinsko preduzeće na malo ili krajnjeg potrošača ima osobine uobičajena nabavke. Pored toga. nema potrebe za otvaranjem posebnih analitičkih evidencija ( računa ). može se reći da se obično provizija utvrđuje primenom ugovorenog procenta na vrednost obavljenog posla. već se nabavljena roba tretira rashodom budući da je prodata i isporučena kupcu – dakle imamo istovremeno nabavku ( stvaranje obaveza prema dobavljaču ) i prodaju ( nastanak rashoda u visini nabavne vrednosti prodate robe). b) visina provizije koju naplaćuje trgovinsko preduzeće. Ugovorena limitirana nabavna cena robe je maksimalna nabavna cena po će se izvštiti kupovina ugovorene robe. i) postupak i vreme sastavljanja konačnog obračuna o obavljenoj tranzitnoj kupovini. e) tretman troškova kupovine robe. računi Nabavna vrednost realizovane tranzitne robe i Realizacija tranzitne robe.Knjiženje tranzitne kupovine i prodaje robu u knjigovodstvu trgovinskog preduzeća na veliko – posrednika ima sledeće karakteristike i specifičnosti: a) nema knjiženje zalih u robnom knjigovodstvu budući da tranzitna roba ne prolazi preko skladišta (magacina ) trgovinskog preduzeća na veliko – posrednika. Stvarna nabavna cena robe može biti i niža. U ugovoru o tranzitnoj kupovini regulišu se poslovni odnosi između saradnika. uz ispunjenje ostalih odredbi ugovora o tranzitnoj kupovini robe. tj. uobičajen promet robe i c) za potrebe obuhvatanja rashoda i prihoda u vezi tranzitne robe mogu se ustrojiti posebne evidencie. ali po pravilu se preko tekućeg računa vrše doznaka potrebnih novčanih sredstava od .

tj. ukoliko se takva klauzula ne nalazi u ugovoru o komisionoj prodaji eventualno ostvarena razlika u ceni ceni u potpunosti pripada trgovini na veliko. odnosno odloženo plaćanje kupaca. smanjuju prihode od prodaje i potraživanja od kupaca. KNJIGOVODSTVENO OBUHVATANJE PRIHODA OD PRODAJE Prihodi od prodaje i usluga i u zavisnosti od načina prodaje izazivaju povećanje gotovine pri prodaji za gotovo. i) postupak i vreme sastavljanja konačnog obračuna o obavljenoj tranzitnoj kupovini. usluge prodavca i. 5. Popusti odobreni kupcima. 4. Visina provizije za tranzitnu prodaju ( redovne i dodatne ili delkrede ) i način njenog izračunavanja se regulišu ugovorom o tranzitnoj prodaji robe. c) uslovi i način plaćanja. na ostvarenu prodajnu vrednost prodate robe pre odbitka zavisnih troškova prodate robe. te se evidentiraju zaduženjem računa Prihodi od prodaje gotovih proizvoda i usluga i odobrenjem računa Kupci. a) vrsta. kvalitet i limitirana prodajna cene robe. količina. Tekući račun ili Kupci) i odobrenjem (potražuje) računa Prihodi od prodaje gotovih proizvoda i usluga. TRANZITNA PRODAJA ROBE Tranzitna prodaje robe predstavlja osnovni oblik tranzitnih poslova u kome tgovinsko preduzeće na bazi skopljenih ugovora sa kupcem prodaje određenu robu u svoje i za svoj račun. Ugovorena prodajna cena robe je minamalna prodajna cena po kojoj trgovinskog preduzeće sme da prodaje robu. Redovna provizija je nagrada ili cena prodavčeve. e) tretman troškova kupovine robe. Taj stimulans se objektivira prodavčevim pravom da participira u ostvarenoj razlici u ceni. Posebnom ugovornom klauzulom je obično stimulisan da proda robu po prodajnoj ceni koja je viša od ugovorene. kao što su rabat i bonifikacija. Međutim. Po obavljenom poslu sastavlja se definitvni obračun o realizaciji i tranzitnoj nabavci robe koji služi kao baza za isplatu ugovorene cene. odnosno povećanje potraživanja od kupaca kada se prodaja vrši na kredit. d) rok izvršenja tranzitne prodaje robe. b) visina provizije koju naplaćuje trgovinsko preduzeće. U ugovoru o tranzitnoj prodaji robe regulišu se poslovni odnosi između saradnika. tj.1. a može biti i za tuđ račun. . po pravilu se identifikuje primenom ugovorenog procenta na vrednost obavljenog posla. Knjigovodstveno – tehnički njihovo obuhvatanje se vrši zaduživanjem (duguje) odgovarajućih računa aktive (Blagajna.strane trgovinskog preduzeća za kupovinu robe koja je predmet ugovora.

Odgovor na prvo pitanje daje princip realizecije. a ne onima u kojima su učinci proizvedeni i prodati kupcima. Knjivodstveno evidentiranje tranzitne kupovine za svoje ime i za svoj račun Uvoz robe u svoje ime i za svoj račun je zapravo nabavka robe od dobavljača koji se nalazi u inostranstvu. prema kome prihodi i rezultat se mogu smatrati ostvarenim tek onda su tržišno verifikovani. i 2. Prihvatanje naplate prodatih proizvoda. Jedistvenog odgovora na pitanje kada se prihod može smatrati nastalim. ako se ono prihvati kao opšte važeće nastoji se i pri kratkoročom obračunu rezultata postići jednakost naplata i prihoda. kako se utvrđuje visina prihoda od prodaje. kada se prihod smatra ostvarenim i drugo. VREDNOVANJE PRIHODA OD PRODAJE Utvrđivanje visine prihoda od prodaje zahteva odgovor na dva pitanja: prvo. U računodstvenoj litetaturi i praksi se najčešće kao mogući ekonomski događaji za koje se vezuje realizacija prihoda navode: 1. prihodi od prodaje će biti naime dodeljeni obračunskim periodima u kojima je izvršena njihova naplata. Ovaj princip je poznat u računovodstvenoj praksi kao princip fakturisane realizacije i smatra se dominirajućim principom u odnosu na preostala dva. Ako plaćanje nije izvršeno u istom trenutku. kao i da ne uzima u obzir rizik u vezi sa naplatom prihoda. Široko prihvatanje ovog principa obrazlaže se time što događaje prodaje ne treba bezuslovno povezivati sa događajem plaćanja. To ima za posledicu premetanje prihoda iz perioda u period. da zanemaruje mogućnost da kupac vrati robu. Potreba države za nadzorom visine odliva stranih valuta. Primena ovog pravila obezbeđuje pravilnu alokaciju prihoda na obračunske periode. nastaje potraživanje koje predstavlja samostalan poseban oblik aktive preduzeća. 6. koji nastaje po osnovu izmirenja obaveza iziskuje evidentiranje svakog uvoza kao odvojenog posla preko računa Obračun uvoza Uvoz robe za sopstveni račun se ostvaruje kroz sledeće poslovne događaje: . KNJIGODSTVENO EVIDENTIRANJE RAZLIČITIH OBLIKA TRANZITNE KUPOVINE I PRODAJE ( UVOZA I IZVOZA) 6. robe i usluga kao trenutka priznavanja prihoda smatra se opravdanim samo pri prodaji robe na malo.1. Ovim pravilom. Prihvatanje isporuke i fakture isporučene od strane kupca za prodatu robu. proizvode i usluge prodavac može smatrati dovoljnim za priznavanje prihoda. budući da nekoliko ekonomskih događaja tokom procesa realizacije mogu da budu smatrani trenutkom realizacije. naplata isporučenih proizvoda usluga i roba. Primeni ovog pravila mogu se uputiti i zamerke u smislu da njime nisu uzeti u obzir troškovi koji nastaju nakon prodaje. odnosno tržišno verifikovanim nema.1.5. Ta činjenica dovodi do nastanka troškova nabavke. pri prodaji robe na otplatu i u slučaju postojanja visokog rizika naplate. za gotovo. poznatim kao princip naplaćene realizacije. koji nisu uobičajeni pri nabavci na domaćem tržištu i do nastanka obaveza koje su iskazane u stranoj valuti. prihvatanje isporuke i fakture od strane kupca. Trenutak realizacije prihoda je stvar konvencije.

te se oni obuhvataju zaduženjem računa Nabavna vrednost prodate robe i odobrenjem računa Obračun izvoza robe koji se time gasi.izvoz robe u odnosu na prodaju na domaćem tržištu ima sledeće specifičnosti koje su od značaja za knjigovodsveno obuhvatanje:  prodaja roba kupcima u inostranstvu ima za posledicu formiranje potraživanja u stranoj valuti. a odobrenjem računa Prihodi od prodaje robe. preko računa obračun izvoza robe. 4. 5. Knjigovodstveno evidentiranje tranzitne prodaje robe u svoje ime i za svoj račun Prodaja robe kupcima u inostranstvu . i zaduženjem računa Obračun izvoza robe prijem izvozne carinske deklaracije – zadužuje se račun Obračun izvoza robe i odobrava račun Obaveze za carine isporuka robe i fakture kupcu u inostranstvu – evidentira se kao i kod prodaje na domaćem tržištu zaduženjem računa Kupci u inostranstvu.  izvoz robe izaziva troškove prodaje koji se ne javljaju pri prodaji na domaćem tržištu. odnosno priliv strane valute kada dođe do naplate potraživanja. Knjigovodstveno evidentiranje tranzitne kupovine robe u svoje ime i za tuđi račun . 2. kao što su izvozne carine i dažbine  priliv strane valute je od interesa i za nadležne državne organe istoga se zahteva da svaki izvozni. 6. 3. Ekonomske promene koje nastaju prilikom prodaje robe:  nabavka robe koja će biti izvezena – dovodi do nastanka obaveza prema dobavljačima. dakle rashodi vezani za ovu prodaju. Na dugovnoj strani računa Obračun izvoza robe nalazi se nabavna vrednst robe koja je izvezena. Tekući račun ili Blagajna. kao i uvozni posao bude prijavljen i odvojeno evidentiran. otvarenje akreditiva u stranoj valuti prijem fakture od strane ino dobavljača izmirenje obaveze prema ino dobavljaču isplatom iz otvorneog akreditiva prijem faktura za troškove dopreme osiguranja. te se evidentira zadužanjem računa Obračun izvoza robe i odobrenjem računa Dobavljači prijem faktura za troškove izvoza – se evidentiraju odobrenjem računa Dobavljači. naplata potraživanja od kupaca iz inostranstva – se evidentira zaduženjem Deviznog računa i odobrenjem računa Kupci u inostanstvu     6.1.3.2. utovara i istovara prijem uvozne carinske deklaracije prijem robe u magacinu 6.

Po sklapanju ugovora sa komitentom za čiji račun se izvoz vrši i ugovora sa kupcem u inostranstvu izvoznik realizuje posao kroz sledeće ekonomske promene:  izvoznik robu koja je predmet izvoza prima od svog komitenta i to evidentira zaduženjem računa Obračun izvoza robe i odobrenjem računa Komitenta u visini prodajne vrednosti robe. prima se uvozna carinska deklaracija – se evidentira zaduženjem računa Obračun uvoza i odobrenjem računa Obaveze za carine. Blagajna ili devizni račun. a zadužuje račun Komitenta. avans. Na osnovu toga se odobrava račun Obračun uvoza robe za nabavnu vrednost uvezene robe račun Proviza za iznos provizije.Uvoz robe za tuđi račun je zapravo komisiona nabavka robe u kojoj se dobavljač od koga se roba nabavlja nalazi u inostranstvu. Knjigovodstveno evidentiranje tranzitne prodaje robe u svoje ime i za tuđ račun Izvoz robe u svoje ime i za tuđ račun je komisiona prodaja robe kupcu koji se nalazi u inostranstvu. naplaćuje se potraživanje od komitenta – koje se evidentira zaduženjem Tekućeg računa i odbrenjem računa Komtenta        6. Tekući račun. kao iznos koji komitent treba da uplati uvozniku.  isporuka robe kupcu u inostranstu se registruje zaduženjem računa Kupci u inostranstvu i odobrenjem računa Obračun izvoza robe. iznos provizije na koju uvoznik prema ugovoru ima pravo. uvoz se realizuje kroz sledeće ekonomske događaje:  komitent upaćuje devizni avans preduzeću uvozniku – upaćuje iznos na koji će glasiti faktura za uvezenu robu na devizni račun uvoznika komisionara što se evidentira zaduženjem Deviznog računa i odobrenjem računa Komitenti preduzeće uvoznik otvara devizni akreditiv – se evidentira zaduženjem računa Akreditivi u stanoj valuti i odobrenjem Deviznog računa dobavljač iz inostranstva isporučuje robu i fakturu – se evidentira zaduženjem računa Obračun uvoza robe i odobrenjem računa Dobavljači u inostranstvu isplaćuju se obaveze prema dobavljaču iz inostranstva iz akreditiva – se knjiži zaduženjem istoimenog računa i odobrenjem računa Akrediti u stranoj valuti primaju se fakture ili se plaćaju troškovi uvoza – koje se obuhvataju zaduženjem računa Obračun uvoza robe i odobrenjem računa Dobavljači. otpreme robe obuhvataju se zaduženjem računa Obračun izvoza robe i odobrenjem računa Obaveze za carinu. Nakon što je ugovor sklopljen sa komitentom u zemlji za čiji račun se vrši uvoz i sa dobavljačem iz inostranstva koji će isporučiti robu koju komisionar – spoljnotrgovinsko preduzeće nabavlja u svoje ime a za račun komitenta. jer je prodata roba svojna komitenta  troškovi uvoza.4. sastavlja se obračun posla i knjiži provizija – sadrži nabavnu vrednost uvezene robe.  naplata potraživanja od kupca u inostanstvu se evidentira zaduženjem Deviznog računa i odobrenjem računa Kupci u inostranstvu .

Na osnovu obračuna se zadužuje račun Komitenta. Obračun izvoza robe sadrži troškove izvoza i proviziju koju komitent treba da isplati izvozniku. naplata potraživanja izvoznika prema komitentu evidentira se zadužanjem Tekućeg računa i odobrenjemm računa Komitenta.  izvoznik prenosi komitentu priliv ostvaren izvozom i to se evidentira zaduženjem računa Komitenti i odobrenjem Deviznog računa. a odobravaju računi Obračun izvoza robe za troškove izvoza koji padaju na teret komitenta i račun Provizija za iznos provizije. .

3 Svakako da sam u ovom izlaganju pokušao objasniti kako složenost računovodstva kao oblasti i discipline.7. kako se utvrđuje visina prihoda od prodaje. Verlag Vahlen. 2 3 G. str. Cit. odnosno tržišno verifikovanim nema. Odgovor na prvo pitanje daje princip realizecije. Dr Kosta Vasiljević. te što računovodstvo jedna veoma dinamična disciplina sa stalnim promenama i inovacijama koja nastoji da što više pribiži tematiku tranzicionih poslova. ZAKLJUČAK Utvrđivanje visine prihoda od prodaje zahteva odgovor na dva pitanja: prvo. Poslovne odluke se moraju zasnivati na blagoveremnim. 4.3. Iz svega rečenog proizilazi da upravljanje preduzećem predpostavlja stalno prilagođavanje preduzeća izmenjenim uslovima poslovanja. budući da nekoliko ekonomskih događaja tokom procesa realizacije mogu da budu smatrani trenutkom realizacije. Opus. prema kome prihodi i rezultat se mogu smatrati ostvarenim tek onda su tržišno verifikovani. kada se prihod smatra ostvarenim i drugo. Auflage. a sve sa ciljem da omogući što lakše obavljanje poslovanja. Prof. Predmet računovodstva su oni poslovni događaji koji imaju za posledicu promenu visine ili/i strukture imovine ili kapitala preduzeća. Trenutak realizacije prihoda je stvar konvencije. 1976. 192 . Jedistvenog odgovora na pitanje kada se prihod može smatrati nastalim. tako i tranzitnu kupovinu i prodaju kao jedan od načina prodaju. . naplata isporučenih proizvoda usluga i roba. potpunim i adekvatnim. Pod imovinom preduzeća se podrazumevaju sva sredstva koje preduzeće koristi radi ostvarivanje svojih ciljeva. Munchen. tj. prihvatanje isporuke i fakture od strane kupca.Wohe:Bilanzeirung und Bilanzpolitik. odluka primerenim informacijama. i 2. st. Nemerljiva je uloga tranzicionih poslova u današnjem okruženju i poslovnju te ne čudi što mu se posvećuje ogromna pažnja. U računodstvenoj litetaturi i praksi se najčešće kao mogući ekonomski događaji za koje se vezuje realizacija prihoda navode: 1. ukoliko se želi da one budu celishodne2 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful