P. 1
КРУНСКИ СВЕДОК - Жерминал Чивиков

КРУНСКИ СВЕДОК - Жерминал Чивиков

|Views: 620|Likes:

More info:

Published by: Никола Ђорђевић on May 27, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/16/2013

pdf

text

original

ZERMINAL CIVIKOV

SREBRENICA
KRUNSKI SVEDOK
Prevod sa nemackog ј ezika
Zivota IVANOvrC
Izdavacko preduzece

Beograd 2009.
Glavni i odgovorni urednik:
Jagos D U R E Т I C
Urednik:
Jovo CVJETKOVIC
Naslov originala:
Germinal Civikov:
SREBRENICA. Der Kronzeuge
UVOD
Na dan 25. avgusta 2003. godine bosanski Hrvat Drazen
Erdemovic nastupio ј е pred Т za zlocine и Jugoslavi-
ji и Hagu kao svedok optuzbe и sudskom procesu protiv neka-
dasnjeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Milosevica.
К а о pripadnik Specijalne jedinice bosansko-srpske vojske Erde-
movic ј е 16. ј а 1995, zajedno sa jos sedam pripadnika iste ј е
dinice, ucestvovao п а poljoprivrednom dobru Branjevo, severno
od Srebrenice, и selu Pilica, и Bosni, и streljanju izmedu 1.000
i 1.200 bosansko-muslmanskih civila. Milosevic ј е pored osta-
log odgovarao i zbog genocida nad bosanskim muslimanima, а
Erdemovicev iskaz и svojstvu svedoka vazio ј е kao dokaz da
ј е и danima posle pada Srebrenice ll. ј а 1995. п а vise mesta,
izmedu ostalog i п а terenu farme Branjevo kraj Pilice, izvrsen
genocid. Erdemovicevi iskazi nisu, medutim, predstavljali ni-
kakvu polaznu tacku koja bi predstavljala uporiste za pitanje da
li ј е i и kojoj meri Milosevic Ы о odgovoran za te zlocine. Erde-
movic ј е samo potvrdio da se masovno ubistvo zaista dogodilo
п а farmi Branjevo. Optuzba ј е za licnu odgovornost Milosevi-
с а imala и izgledu dalje dokaze. Sve do danas, medutim, ostala
а т ј е duzna. U svakom slucaju, posebnu teZinu Erdemovicev
iskaz ima zbog toga sto ј е о п jedini neposredni ucesnik koji ј е
potvrdio и svedocenju daje Ы о masovnog streljanja bosanskih
muslimanskih civila koje su izvrsili pripadnici bosansko-srpske
5
vojske. Na osnovu priznanja zlocina iz 1996. Erdemovi6 ј е u
Т u Hagu 1997. osuden п а pet godina zatvora. Pos1e
tri i р о godine, ponovo se nasao п а slobodi. Medutim, ostao
ј е krunski svedok ciji su iskazi koris6eni u neko1iko sudskih
procesa kao dokazi kako pre, tako i pos1e sudenja Mi10sevi6u,
u procesima vodenim р о optuzbi za genocid nad bosanskim
mus1imanima pos1e pada Srebrenice.
Iskaz Erdemovi6a od 25. avgusta 2003. godine п а sude-
ј и koje sam kao posmatrac paz1jivo pratio, izg1edao mi ј е
veoma problematican. Jednostavno ј е nemogu6e da za jedva
pet casova bude stre1jano 1.200 1judi п а nacin koji ј е izneo
svedok. Na prstima jedne ruke to se mog10 izracunati, a1i
sudije nisu dopusta1e nikakvu sumnju u ovu brojku. Mnoga
pitanja postav1jena za vreme unakrsnog ispitivanja osta1a su
bez odgovora, bi10 us1ed vremenskog ogranicenja, bi10 zato
sto optuzenom Mi10sevi6u nije bi10 dopusteno da ih postavi.
Na njegova pitanja о pozadini odredenog iskaza svedoka, su-
dije su reagova1e sa sve ve60m nervozom, neka pitanja и о р
ste nisu dozvo1i1i i vrsi1i su pritisak п а optuzenog da svoje
unakrsno ispitivanje sto pre okonca. Pri tom nije treba10 da
predstav1ja bi10 kakav problem da se ove neverodostojnosti
i protivrecnosti u iskazu svedoka rasciste, jer ј е svedok ime-
о т i prezimenom naveo sve svoje saucesnike. Kada ј е т е
dutim, Mi10sevi6 postavio pitanje svedoku kako objasnjava
cinjenicu da samo о п kao jedini, mora da odgovara za poko1j
п а farmi Branjevo, sudija ј е optuzenome jednostavno oduzeo
rec. Т о nije pitanje za svedoka, rekao ј е sudija Ricard М е ј
Optuzeni ј е ocig1edno dodirnuo u veoma oset1jivo mesto, u
sam nerv optuznice i organa optuzbe Т
Nije 1i to u а ј т а ј и ruku cudno? Rec ј е о najgorem zlo-
cinu u Evropi pos1e Drugog svetskog rata kojije sud okarakte-
6
risao kao genocid, а ipak pitanje о drugim pociniocimajednog
od najve6ih poko1ja, ucesnika и ovom zlocinu, nije sme10 cak
ni da bude postav1jeno?
Latio sam se pos1a da paz1jivo i deta1jno proucim sva
dostupna dokumenta о slucaju Erdemovi6, а т о ј е proucava-
ј е i istraZivanje bi10 ј е pra6eno sve ve6im cudenjem, cak
zaprepas6enjem. Predstav1janje ovog masovnog zlocina п а
farmi Branjevo и iskazima svedoka и brojnim varijantama,
е samo da ј е protivrecno, ve6 ј е i nedos1edno и toj meri, da
se pri dubljem istraZivanju uvek iznova nameta10 pitanje sta
zapravo ze1i da se sakrije, time sto se е rascis6avaju ocig1ed-
е nedos1ednosti i neverodostojnosti. Uza1ud sam tragao za
objasnjenjem cinjenice da sudije koje su sas1usava1e Erdemo-
vi6a nisu ni jednom posumnja1e и njegovu verovodstojnost i
da su samo jedan jedini put postavi1e pitanje da 1i ј е tuZilac
sas1usao i Erdemovi6eve saucesnike, da 1i ze1i da i protiv njih
pokrene istragu i podigne optuznicu.
Drazen Erdemovi6 ј е uhva6en 3. marta 1996. и Srbiji i ve6
п а prvom sas1usanju и jugos10venskom sudu 6. marta 1996.
naveo ј е imena svojih sedam saucesnika, kao i ime komandira
njegove grupe, р о cijem naredenju ј е navodno izvrseno ovo
masovno stre1janje. Jugos10vensko pravosude ј е pokrenu10
i sprove10 sudski postupak protiv Erdemovi6a, a1i ј е ve6 30.
marta о п izrucen Т и Hagu, gde ј е najpre nastupio kao
optuzeni а zatim и svojstvu svedoka optuzbe и neko1iko drugih
sudskih procesa, и kojimaje uvek iznova navodio imena svojih
saradnika. Do danasnjeg dana, medutim, ni jedno od ovih 1ica
nije optuzeno kao pocini1ac zlocina i1i sas1usano и svojstvu
svedoka. Qva knjiga ј е и stvari, jedna vrsta traganja za objas-
ј е ј е т takvog stanja stvari.
Pos1e prvog sas1usanja i priznanja zlocina 31. т а ј а 1996.
и Hagu, Erdemovi6 ј е prog1asen nesposobnim za davanje iska-
7
za п а neodredeno vreme, posto ј е patio od posttraumatskih psi-
hickih smetnji. У е с 5. ј и Ј а 1996, medutim, iako nesposoban za
saslusanje, о п nastupa kao svedok optuzbe protiv KaradZica i
Mladica. N а iskazu Drazena Erdemovica sudije su zasnovale
i njime obrazloZile medunarodnu poternicu i nalog za hapse-
ј е dvojice bosansko-srpskih navodnih ratnih zlocinaca. Nije
li т о Ы а to bio razlog zbog kojeg su и Т и Hagu ostali
slepi za ocigledne neverodostojnosti i nedoslednosti и iskazi-
т а ovog svedoka? Istovremeno se а т е с е pitanje da li bi se i
sam ovaj svedok pojavio pred Т da ga prethodno nije
uhapsila jugoslovenska policija i da jugoslovensko pravosude
nije pokrenulo protiv njega sudski postupak.
Т о sto с е и ovoj knjizi biti postavljeno vise pitanje nego
sto с е biti izneto odgovora, ima svojih razloga. Т
nije najveca vrlina Т za zlocine п а tlu bivse Jugoslavi-
ј е О о sto ј е iznoseno п а brojnim "poluzatvorenim" i "sasvim
zatvorenim" sednicama и Sudu, uz potpuno iskljucenje javno-
sti, samo ј е т а Ј о poznato. А о о о т е sta se stvarno dogodilo
16. ј и Ј а 1995. п а farmi Branjevo, mogli bismo saznati tek ako
bi bili saslusani svi ucesnici и tom masovnom streljanju. Ipak,
to nije ucinjeno, niti se sada cini. Poznato ј е medutim, da ј е
dobro postavljeno pitanje vec р о Ј а odgovora. U svakom sluca-
ј и jedna stvar bi morala biti jasna: и potrazi za istinom i и а
porima za iznalazenje istine, Т и Hagu е postupa tako
kako bi se ocekivalo и svetlosti nase drzavnopravne i sudske
tradicije. Da li bi se и jednom normalnom krivicnopravnom
postupku prihvatilo da sudija izrekne pociniocu п а osnovu
njegovog vlastitog priznanja krajnje blagu kaznu, а da uopste
nijedan jedini put е saslusa njegove saucesnike i saradnike?
Ne bi li se и tom slucaju svi mediji bukvalno stustili п а takvog
sudiju i bezuslovno zeleli da znaju sta to treba da znaci i sta se
8
iza takve presude skriva? N ij е li takvim postupkom sudij а ze-
Ј е о da е dovodi и opasnost iskaz i priznanje optuzenog iskazi-
т а njegovih saradnika? Ili se iza svega toga krije nesto mnogo
vise i mnogo vaznije? Nemaju li т о Ы а ovi pocinioci zlocina
da izjave nesto sto javnost е bi smela da zna? Ne stite li se
т о Ы а п а ovaj nacin sami pocinioci, umesto da budu krivicno
gonjeni i osudeni? Zasto, i zbog cega?
U slucaju Erdemovic, medutim, ni javnost sve to ocigled-
п о е zeli da zna i klice sto с е izvesni Radova KaradZic ko-
а с о biti izveden pred sudije i najverovatnije biti osuden п а
doZivotnu zatvorsku kaznu. U predstojecem sudenju KaradZi-
с и Drazen Erdemovic с е verovatno ponovo nastupiti sa novim,
drugim, zasticenim identitetom п а sudskom pretresu kako bi,
kao zasticeni i nevidljivi svedok optuzbe, jos jednom, р о с е
tvrti put, dao iskaz о streljanju 1.200 bosanskih muslimanskih
civila п а farmi Branjevo. Predmet ovakvog njegovog iskaza и
meduvremenu и Т vaZi za "utvrdenu i nepobitnu istinu
koja ј е van svake razumne sumnje" ("established truth beyond
а reasonable doubt") tj. kao ucvrscena i potvrdena istina koja
vise nije predmet nikakve rasprave. Postavljati pitanja о poza-
dini, bilo bi besmisleno. Ipak, uprkos tome, mi to cinimo.
Za kriticki pregled manuskripta i brojne dragocene predlo-
ge dugujem srdacnu zahvalnost prof. Verneru Zaueru (Grac).
8to se tice citata, izvori svih navoda iz sudskih protokola
i vansudskih saslusanja dati su и spisku izvora. Pri navodenju
citata iz sudskih protokola ukazuje se п а broj stranice п а doku-
mentima (transkriptima) koji su dostupni п а engleskom jeziku
п а internet stranici Haskog tribunala. Pri navodenju iz vansud-
skih saslusanja - rec ј е о javnosti nedostupnim "razgovorima"
(intervjuima) koje su istrazni organi optuzbe Т vodili
sa Erdemovicem п а dvajezika - uvek se navode datumi i и za-
9
gradi daju brojevi stranica engleske i srpskohrvatske varijante.
Relevantni izvodi iz ovih dokumenata nalaze se и prilogu knji-
ge. Koliko godje bilo mogu6no datje nemacki prevod citata iz
srpskohrvatskih predlozaka а n е sa engleskog prevoda.
10
Dzerminal Civikov
Hag, и decembru 2008.
"BILI SMO PROFESIONALCI,
А NE PLACENICI"
Pod ovim naslovom pojavio se и bosansko-srpskom listu
Nezavisne novine 21. novembra 2005. godine intervju karakte-
ristican р о mnogo С е т и . Covek koji zeli da ude и istoriju kao
profesionalac, а n е kao pla6enikje Milorad Pelemis, komandant
jedinice bosansko-srpske vojske koja ј е pod ј т е n о т Deseta di-
verzantska jedinica, и stvari, и leto 1995. izvela istorijski do-
gadaj. Iz ovog intervjua dalje se saznaje da spomenuti Milorad
Pelemis n ј ј е iznenada izronio n ј od kuda, ve6 da nesmetano, sa
zenom i sinom, Zivi n о r ш а l n о и Beogradu. Radi intervjua do-
govorenje susret и kafi6u "Kod cike", п а Novom Beogradu. Na
pitanje da l ј njegova adresa sme da bude poznata istraznim or-
ganima Haskog tribunala, Pelemis odgovara da ј е о n а svakako
poznata, а l ј da zbog toga n ј т а l о n е brine.
Ime Milorada Pelemisa kao zapovednika Desete diverzant-
ske jedinice bosansko-srpske vojske (VRS) prvi ј е и javnost
izneo bosanski Hrvat Drazen Erdemovi6, koji ј е jos 1996. pred
predstavnicima nekoliko medija i dva sudska organa saopstio
jezivo priznanje da ј е kao pripadnik ove jedinice р о с ј n ј о uzasan
zlocin. О п ј е n а ј т е 16. ј и l а 1996. п а poljoprivrednom dobru
Branjevo kraj mesta Р ј l ј с а и Bosni, п а kojem su gajene svinje
za potrebe Vojske Republike Srpske, ucestvovao и streljanju
1.200 zarobljenih bosanskih muslimana iz Srebrenice. Pri tom
ј е spomenuo р о ј т е n и i prezimenu jos sedmoricu pripadnika
ove jedinice koji su ucestvovali и streljanju, kao i ј т е njihovog
pretpostavljenog, upravo Milorada Pelemisa, koji ј е navodno iz-
dao naredenje za streljanje ovih zarobljenika. Na pitanje koliko
ј е о п sam od tog broja l ј с n о streljao, Erdemovi6 odgovara da n е
zna tacno, а l ј Ь ј moglo biti - kako ј е rekao - izmedu 70 i 100. Na
11
osnovu njegovog priznanja, prema kome е samo daje ucestvo-
vao и masovnom Ь ј ј а ј ve6 ј е i Ј ј с о streljao, Т и Hagu
ј е 5. marta 1998. osudio Erdemovi6a п а pet godina zatvora, od
cega ј е morao da odleZi samo tri i р о godine. Ovakvom presu-
dom, medutim, prica о 1.200 streljanih muslimanskih civila р о
stala ј е najvazniji direktni dokaz za ratni zlocin koji ј е Т
и Hagu proglasio za "genocid nad bosanskim muslimanima".
Komandant Desete diverzantske jedinice Vojske Republike Srp-
ske, Milorad Pelemis, kojije navodno naredio ovo masovno Ь ј
stvo, zivi sada nesmetano и Beogradu i daje intervjue stampi.
Karla del Ponte, dugogodisnja glavna tuZiteljica Т bavi-
Ј а se, kako izgleda, prevashodno lovom п а KaradZi6a i Mladi6a,
i ocigledno ј ј е Ь ј Ј а zainteresovana za Pelemisa, cak ј toliko
da ga samo saslusa kao svedoka. U svakom slucaju, и intervjuu
Pelemis sasvim bezbrizno izjavljuje:
NN: Da li su vas ispitivali haski istrazioci?
PelemiS: Ne, nikad.
NN: Da li im ј е poznata Vasa adresa?
PelemiS: Znaju oni, vjerovatno, т о ј adresu. Nije to nika-
kva tajna. Koliko znam, oni su jos uzimali medicinsku dokumen-
taciju о bolnickom Щ е с е ј и tom periodu, kako bi provjerili ј а
li sam bio п а terenu и tom periodu. Т а dokumentacija nalazi se
и bolnici и Vlasenici i SekoviCima.
NN: Bojite li se Haga?
PelemiS: Ne. Zasto Ь Љ se Ь о ј а о
М ј se, medutim, mozemo dalje pitati i cuditi. Drazen Er-
demovi6 ј е i sada, kao i ranije, jedini svedok koji kao р о с ј ј
Ј а с pruza dokaz za ubistvo 1.200 muslimanskih civila, iako ј е
najpre kao optuzeni а kasnije kao svedok optuzbe, и vise sud-
skih postupaka vodenih pred Т izneo glasno i jasno
1 "Bili srno profesionalci, а п е placenici", Nezavisne novine, Banjaluka,
21.11.2005.
12
imena svojih saradnika i saucesnika. Т о su Franc Kos, Marko
Boski6, Zoran Goronja, Stanko Savanovi6, Brano Gojkovi6,
A1eksandar Cvetkovi6 i V1astimir Go1ijan. Sva su ova imena
organima optuzbe и Т r i b u n a 1 u poznata jos od pocetka 1996.
godine. Prema protoko1u, sudije su to sazna1e pri1ikom sas1usa-
n ј а 19. novembra 1996. kada ј е Erdemovi6 п а direktno pitanje
tuZioca Harmona и vezi sa zlocinom, izneo identitet saucesni-
ka. Na to ј е Н а r ш о n rekao:
"Uvek kada т и ј е identitet pocini1aca poznat, gospodin Er-
demovi6 п а т ga ј е saopstavao. Odgovorni oficir jedinice koji
ј е naredio ubistvo и Srebrenici ј е porucnik Pe1emis koji ј е ru-
kovodio Desetom diverzantskom jedinicom. Imena pripadnika
ovog stre1jackog odreda koji ј е izvrsio zlocin 6. ј и 1 а 1995. п а
farmi, takode п а т ј е dao gospodin Erdemovi6; predvodnik ove
grupe Ы о ј е Brano Gojkovi6. Drugi pripadnici su bi1i A1eksan-
dar Cvetkovi6, Marko Boski6, Zoran Goronja, Stanko Savano-
vi6, V1astimir Go1ijan, Franc Kos i о п sam, Drazen Erdemovi6.
Deseta diverzantska jedinica ј е Ы 1 а pod komandom pukovnika
Sa1apure" (3, S. 209f.)2
Ipak, optuznica protiv Drazena Erdemovi6a zasniva se
samo п а njegovom priznanju. Organi optuzbe nisu sve do da-
nasnjeg dana sas1usa1i nijednog od njegovih saucesnika, iako
ve6ina nije nesta1a. О stre1janju 1.200 1judi, koje su pocini1a
osmorica pripadnika specija1ne jedinice п а farmi Branjevo, sve
do danas znamo samo п а osnovu onoga kako ј е dogadaj pred-
stavio Drazen Erdemovi6. Najzad, п а osnovu priznanja svoje
krivice, Erdemovi6 ј е konacno и novembru 1996. osuden п а
deset godina zatvora. Sudije su, dak1e, prihvati1e njegovo pred-
stav1janje masovnog stre1janja kao istinito. Drukcije svedocenje
zapravo i n е postoji. Pri sas1usanju Drazena Erdemovi6a 1996.
2 Brojke i brojevi stranica ukazujuna sudske protokole odnosno transkripte
Tribunala koji su navedeni u izvoru.
13
sudije su se jos cudile sto optuZbane zeli da izvede п а optuzenic-
ku klupu ili bar saslusa nijednog od pocinilaca. Zasto se tuZilac
zadovoljio samo iskazom ovogjednogjedinog pocinioca, zeleo
ј е da zna predsedavaju6i sudija Dzorda. Gde su ostali? Ne treba
о tome brinuti, п а tome se radi, umirivao ј е tuZilac tada sudije.
(3, S. 74f). Pitanje sudije Dzorde vise nikada nije postavljano и
sudu. Sve do danas.
Osarn godina kasnije, и aprilu 2004. godine и Pribodiju kraj
Bostona (SAD), uhva6en ј е bosanski Hrvat Marko Boski6. Nje-
т и se prebacuje daje и pijanom stanju izazvao saobra6ajni udes
а zatim pobegao sa mesta dogadaja. Р о nalogu sudskih organa iz
Masacusetsa ipakje utvrdeno daje Boski6 ucestvovao и gradan-
skom ratu и Bosni kao pripadnik ozloglasene diverzantske jedi-
nice bosansko-srpske vojske, sto ј е о п pre6utao kada ј е 1996.
и Minhenu ispunj avao formular sa zahtevom za emigraciju и
SAD. Boski6 ј е dakle, о sebi dao laZne podatke, sto ј е и SAD
tezak prekrsaj koji se kaZnjava visegodisnjom zatvorskom ka-
znom. Pored toga, о ј е 1996. ucestvovao и masovnom ubistvu
kraj Srebrenice. Moglo ј е brzo da se utvrditi da ј е Boski6 jedan
od onih saucesnika cije ime ј е Erdemovi6 spomenuo govore6i о
masovnom streljanju п а farmi Branjevo. Prema istraZnim orga-
nima В Boski6 ј е potpuno priznao svoj е uces6e и ovom т а
sakru. Kada su, medutim, novinari akreditovani kod Т
zeleli da saznaju od organa optuzbe nije li to dovoljno da se zah-
teva prebacivanje Boski6a и Hag, odgovoreno ј е daje institucija
и Hagu preoptere6ena, da su ј о ј kapaciteti mali, dakle, zahvalili
su se п а takvoj ideji. Istaknuto ј е da se sud mora ograniciti п а
"velike ribe" medu ratnim zlocincima, kako ј е 27. avgusta 2004.
godine izjavio Anton Nikiforov, predstavnik za stampu organa
optuzbe Т

3 "Covek iz Pibodija nece sesti п а optuzenicku klupu Tribunala UN", Т
Boston Globe, 28. avgust 2004.
14
Saucesnik и ubistvu 1.200 ljudi nije, dakle, nikakva velika
riba? Zasto organi optuZbe Haskog tribunala predvodeni Karlom
del Ponte nisu, medutim, saslusali nijednog od saucesnika Dra-
zena Erdemovi6a, а da se i е govori о tome da nisu podigli ni
protiv koga od njih optuznicu?
Zamislimo sada da ј е osarn tinejdzera pretuklo и Amster-
damu п а smrt nekog coveka i da su ga п а kraju bacili и jarak.
Usled grize savesti jedan od saucesnika se kasnije prijavljuje
policiji, priznaje delo, navodi imena svojih saucesnika i za sve
to biva osuden п а blagu kaznu. О njegovim saucesnicima, т е
dutim, sudski organi е zele nista da znaju. Т samo zami-
sliti kakvu Ы zestoku hajku и tom slucaju pokrenuli politicari i
mediji п а sudske organe zbog takvog ponasanja. Ipak, и slucaju
Erdemovi6a rec ј е prema njegovom vlastitom iskazu, о ubistvu
1.200 ljudi! Sta to znaci za sudske organe koji sebe zovu "Medu-
narodni sud za ratne zlocine и bivsoj Jugoslaviji" i jos tvrde da
ratnim zlocincima sude prema medunarodnom standardu krivic-
nog prava? Kaze se da bez istine е т а pravde. Kako, medutim,
ovaj Т traga za istinom koja treba, tvrde, da predstavlja
osnovu svakog sudenja?
U navedenom intervjuu Milorad Pelemis, izmedu ostalog,
tvrdi da nije Ы о prisutan streljanju 16. ј и а 1995, da nije znao
nista о tome, daje lezao и bolnici, sto se sve moze lako ispitati.
Drazen Erdemovi6 doduse potvrduje da Pelemis nije prisustvo-
vao pokolju, ali navodi da ј е kao komandant jedinice upravo о п
dao naredenje za streljanje muslimanskih zarobljenika. Marko
Boski6 ј е pred sudskim organima и Bostonu tvrdio da т и ј е п а
dan pre masakra Pelemis drzao revolver п а potiljku i tako ga pri-
morao da se prikljuci streljackoj jedinici za izvrsenje pokolja
4
4 "Osurnnjiceni za ratne zloCine optuzen и Bostonu", т п е Boston Glob,
27. avgust 2004.
15
Qvo ј е samo jedna od niza protivrecnosti i nelogicnosti sa-
drzanih и priznanju DraZena Erdemovica, ocigledna cim se р о
redi sa bilo kojim drugim predstavljanjem istog dogadaja.
Sta se tacno dogodilo 16. ј а 1995. godine п а farmi Branje-
vo kraj mesta Pilice? К о ј е izdao nalog za streljanje musliman-
skih zarobljenika? Kako ј е regrutovana jedinica za streljanje?
Kako ј е izvedeno ovo streljanje? Kolikije broj zr1ava? К о ј е sve
ucestvovao и ovom zlocinu kao pocinilac i kakva ј е individual-
п а odgovornost svakog od ucesnika? Kako se odvijao takozvani
komandni а с Da bi se bar samo priblizno dali odgovori п а
ovo pitanje, moralo bi se п а prvom mestu saslusati sto ј е moguc-
п о vise ucesnika, ako е i svi oni. Na osnovu takvog istraZivanja
i saslusanja Т bi mogao, bar bi to trebalo ocekivati, da
krivicnopravno goni sve ucesnike. Umesto toga, Т se za-
dovoljava samo priznanjem Drazena Erdemovica, cija ј е vero-
dostojnost i izvan toga, kako с е т о jos videti, veoma sumnjiva.
Stavise, ovo priznanje podize se и sudu п а rang konacno utvr-
dene istine. Staje pri tom ovde utvrdivanje istine i о kakvomje
zapravo sudenju rec?
PRICA DRAZENA ERDEMOVICA
Roden 1971. и selu Donja Dragunja kraj Tuzle, Erdemo-
vic ј е pohadao srednju strucnu skolu i zavrsio bravarski zanat.
Medutim, svojim se pozivom nikada nije bavio. U decembru
1990. stupa и vojnu sluzbu, obucava se и kasarni "Marsal Т
и Beogradu, postaje vojni policajac, vojnu sluzbu odsluZio ј е и
Jugoslaviji и raspadu, kao vojni policajac и regionu Vukovara.
16
Posle jednogodisnje vojne sluzbe radi jos cetiri meseca kao re-
zervista, а zatim se и martu 1992. vra6a ku6i. Posle toga, pocinje
i и Bosni da vri. Bosanski muslimani, Srbi i Hrvati, naoruzavaju
se i stvaraju posebne oruzane jedinice. U т а ј и dolazi do prvih
sukoba i Jugoslovenska narodna armija (JNA), и to vreme jos
uvekjedina legitimna oruzana snaga и Republici Bosni i Herce-
govini, salje Drazenu Erdemovi6u poziv za mobilizaciju, п а koji
se о п medutim n е odaziva. Nije navodno zeleo vise da sluZi ni и
jednoj vojsci, niti da ucestvuje п а Ы l о cijoj strani rata, kako ј е
sam to и vise navrata ponovio pred sudijama и Hagu, п а primer,
19. i 20. novembra 1996. godine. U т а ј и 1992. dobija poziv
za mobilizaciju od muslimanske vojske и BiH п а koji se ipak
odaziva. Navodno ј е morao da to ucini, kako ј е rekao, posto nije
imao nikakav drugi izbor. U jesen 1992. и Tuzli ј е formirana
jos jedna vojska, vojska bosanskih Hrvata ( Н У О ) i Erdemovi6
odmah prelazi и n ј е n е redove. Nude т и sluzbu и vojnoj policiji
za staje ve6 stekao obrazovanje i obuku и redovima JNA. Kako
ј е sam izjavio, zeleo ј е da ostane sto dalje, koliko godje mogu6-
п о , od ratnih zbivanja. Medutim, kao vojni policajac mogao ј е
da ostane iza linije fronta i da sluZi п а kontrolnim punktovima.
Da vodi rat i da р и с а и ljude, navodno niti ј е zeleo, niti zeli,
uveravao ј е sudske organe и vise navrata. К а о vojni policajac
Н У О Erdemovi6 ј е navodno pomogao mnogim Srbima da se
spasu. Р о prirodi ј е navodno dobar covek, pomogao ј е srpskim
civilima iz Tuzle i okoline da prebegnu и Republiku Srpsku. Pri-
likom jedne od ovih akcija pruzanja pomo6i, uhva6en ј е i saslu-
san. Zapretili su т и zatvorskom kaznom. Kratkotrajni zatvor ј е
iskoristio da и novembru 1993. prede sa suprugom Srpkinjom и
Republiku Srpsku. N а pitanje sudije zasto ј е dezertirao iz bosan-
sko-hrvatske vojske ( Н У О ) , Erdemovi6 ј е п а saslusanju и Hagu
9. novembra 1996. objaSnjavao:
17
Erdemovic: "Zbog cega sam а р и о HVO? Zbog toga sto
и т е и а kada sam pomagao jednoj и р srpskih civila и
kojoj и veCinom ь т й е е i deca. Vojnici HVO и т е и а
р е и kao da sam и Ь о с е о svet. Samo zbog toga sto sam р о
magao й е а т а i deci. zbog toga. " (3.S.S9)
К а о Hrvat medu Srbima, navodno, и Republici Srpskoj
nije imao nikakva prava i Zivot т и nije bio bezbedan. Osim
toga, nije vise bilo ni novca za prezivljavanje. U aprilu 1994.
ponudio se bosansko-srpskoj vojsci (VRS). Doduse, о п to nije
zeleo, kako ј е uvek iznova objasnjavao. Jednostavno nije imao
nikakvog drugog izbora. Uhvatili bi ga п а ulici i mogli bi da
ga proglase za hrvatskog spijuna, stoga ј е zeleo da sebi spase
Zivot, morao ј е da, kako ј е navodio, misli п а suprugu i dete.
Vojni organi и Bijeljini su т и predloZili da bude pripadnikjed-
ne т а е jedinice koja se sastojala od Hrvata, muslimana i jed-
nog Slovenca, posto bi и njoj mogao najbolje da se oseca. Na
poslednjem nastupu и svojstvu svedoka, 4. т а ј а 2007. godine,
onje rekao:
Erdemovic: "Pre nego sto sam р и р о с и о sam daje и
Bijeljini formirana jedinica koja se sastojala od Н rvata, т и
т а а i jednog Slovenca, otisao sam и о ј и и р а и и Bijeljini
i oni и se slozili da bi za т е е ь а о а ј Ь о е da se р и т
ovojjedinici, jer ј е и ј о ј ь а о i и ј и т о ј е etnicke pri-
padnosti, i tako sam о и о da se и ј и т и о и ј е с и "
(9,S.0933f.)
Potpuno jasno Erdemovic govori о etnickom sastavu svo-
ј е jedinice i kao svedok optuzbe prilikom svedocenja и procesu
Slobodanu Milosevicu 2003. godine:
Milosevic: ,,1 kakva ј е ь а а ta nacionalna и и а tog
vaseg odreda, recite mi, posto sam iz ovoga sto ste vi ovde go-
vorili, а и т е о daje taj odred bio т и а с о а
18
Erdemovic: "Da. Na pocetku te jedinice su bili samo Hr-
vati. jedan Musliman. jedan Slovenac koji su ... т i Hrvati su
pomagali Srbima da preau iz Tuzle pod kontrolu Vojske Repu-
blike Srpske. Posle. и oktobru mjesecu se jedinica prosiruje.
onda su tojjedinici pristupili i Srbi koji su dolazili iz svih kra-
jeva Republike Srpske." ( 8 а , S. 25186, 8b,S. 322)'
Jedinica bosansko-srpske vojske и koju ј е stupio Erdemovi6
ug1avnom se bavi1a diverzantskoizvidackim akcijama и pozadi-
ni neprijate1ja. О п se prijavio komandantu ove jedinice i ovaj se
о njemu raspitao kod drugih Hrvata koji su ga opisa1i kao dobru
i pouzdanu osobu. Tada ga ј е komandant prihvatio i odmah т и
dao cin vodnika i postavio za komandira Prve diverzantske gru-
р е . Tako ј е Drazen Erdemovi6 dospeo и Desetu diverzantsku
jedinicu VRS, cijije zadatak bio izvodenje diverzantskih akcija i
akcija sabotaze. Pod tim komandantom Ы 1 0 ј е , kaze Erdemovi6,
sve и redu. Medutim, и oktobru 1994. jedinicuje preuzeo potpo-
rucnik Mi10rad Pe1emis, kojije primio znatan broj Srba и redove
jedinice i otvorio vrata naciona1izmu. Tako ј е Erdemovi6, kao
Hrvat, navodno odmah dosao и sukob sa Pe1emisom i pukov-
nikom Petrom Sa1apurom. К а о sef s1uzbe izvidanja i obavesta-
vanja VRS, ovaj ј е imao komandu nad Desetom diverzantskom
jedinicom. К а о komandir grupe, Erdemovi6 nije sproveo jednu
oruzanu akciju, jer Ы и njoj mora10 biti zrtava medu civi1nim
stanovnistvom, sto о п navodno ni п а koji nacin nije ze1eo da
rizikuje. Bi10 Ы ubijeno nek01iko bosanskih vojnika, а nuzno Ы
Ы 1 0 i gubitaka и v1astitim redovima. Dak1e, Erdemovi6 ј е na-
vodno odbio da izvede ovu oruzanu akciju i za to izneo raz10ge
и raportu. Nek01iko dana kasnije dosao ј е pukovnik Sa1apura,
optuZio Erdemovi6a da ј е 1azov i oduzeo т и cin.
5 Brojke 8 а i 8 Ь ukazuju п а englesku varijantu odnosno п а srpskohrvatsku
varijantu sudskog protokola и 11ilosevicevorn procesu. Videti izvore.
19
Erdemovic: Nekoliko dana kasnije stigao ј е pukovnik Sa-
lapura iz Glavnog staba. О п ј е bio najvisi obavestajni oficir и
GeneralStabu. Е т smo. ј а i drugi prisutni komandiri. pozvani
п а sastanak п а kojem se raspravljalo о о ponasanju. kao i
о drzanju jos nekih osoba. Prebacivali su mi da а е щ da е
smem tako da se р о а а щ da sam dozvolio dajedan zarobljenik
pobegne. da sam spasao zivot jednom zarobljeniku (to ј е bio 60-
vek koji с е danas dati iskaz kao svedok). da se opirem naredbi.
itd. Zbog toga sam i degradiran" (3, S. 182f).
Degradiran и obicnog vojnika, Erdemovi6 ј е morao da trpi
sva mogu6na sikaniranja od svog pretpostav1jenog. Na dan 10.
ј и а 1995.godine njegova jedinica ј е dobi1a naredenje da izvede
odredenu akciju. О kakvoj akcijije Ы а rec i kudaje treba10 ovo
angazovanje da odvede jedinicu, о п kao obican vojnik nije na-
vodno mogao da zna.
Tek kada ј е stigao п а mesto п а kojemje treba10 izvesti akci-
ј и doznao ј е daje rec о zauzimanju Srebrenice. U gradu su sre1i
najvise stotinak civi1a. Pre upada и grad, sef grupe Pe1emis ј е
izdao naredenje da se nikako ne р и с а п а civi1e i da se zaobi1azi
civi1no stanovnistvo.
Erdemovic: "Da, ь а о ј е nareaenje da е smemo nista da
preduzimamo protiv civila, da vojnici е smeju otvarati vatru п а
civi le. Tako, koliko sam и to vreme mogao videti, nijedan vojnik
nije р с а о п а civile koji su tu ь љ (3,S.183f.)
Ipak, Pe1emis ј е nesto kasnije naredio jednom vojniku da
п а u1ici prereze grk1jan jednom m1adom mus1imanu samo zbog
toga sto ј е Ы о uzrasta и kojemje sposoban da nosi oruzje.
Neko1iko dana kasnije Erdemovi6 ј е ponovo dobio nare-
denje za angazovanje. Rano ujutru 16. ј и а 1995. zapovednik
Branko Gojkovi6 т и ј е naredio da se prikljuci grupi od jos se-
dam vojnika i da slede vozi10 jednog njemu nepoznatog potpu-
kovnika. Ponovo Erdemovi6 nije imao navodno р о ј т а kuda ga
20
ovo angazovanje vodi i kakva akcija treba da bude izvedena.
Tek kada su stigli п а [ а n n и kraj sela Pilica zapovednik Gojkovi6
imje stavio do znanja staje bio nalog: strelja6e uhva6ene civile
iz Srebrenice koji 6 е stizati autobusima. Erdemovi6 se navodno
zestoko suprotstavljao.
Da li su ludi, navodno ј е vikao. Niko ga, medutim, nije р о ­
drzao. Brano Gojkovi6 ј е bio komandant i odlucivao ј е о svemu.
Jedan о Ы с а n , prost vojnik, cija ј е naredenja Erdemovi6 morao
da slusa i sprovodi. Kada ј е u jednom trenutku navodno odbio
da izvrsi njegovo naredenje, Gojkovi6 ј е rekao Erdemovi6u da
ostavi pusku i stane u red sa zarobljenicima kako Ы i о п sa nji-
т а Ы о streljan.
Erdemovi6 nije imao drugog izbora, kako ј е sam ispricao,
ve6 ј е morao da se povinuje naredenju. Tako ј е od 10.00 sati и ј и ­
tru do 15.00 casova popodne п а fanni Branjevo streljano 1.200
civila. Tada se Erdemovi6 navodno jos jednom suprotstavio n а ­
logu za streljanje.
Posto ј е Ы l о zavrseno streljanje 1.200 zarobljenika, n е р о ­
znati potpukovnikje naredio da se strelja i 500 drugih zaroblje-
nika dovezenih u selo Pilica, а Erdemovi6 ј е navodno rekao:
"Ne". Nekolicina iz njegove grupe navodno su ga podrzali i
potpukovnik ј е naredio da druga jedinica izvede streljanje ove
grupe zarobljenika.
Svoje suprotstavljanje morao ј е , ipak, skupo da plati. Neko-
liko dana kasnije, 22. ј и l а 1995,jedan vojnik iz njegove jedinice
р и с а о ј е п а njega nekoliko puta, navodno р о nalogu Pelemisa i
Salapure.
Ocigledno ј е da su, prema Erdemovi6evoj prici, zeleli da ga
и Ы ј и , posto su slutili da Ы se о п mogao na6i п а sudu i svedociti
protiv njih о streljanju muslimanskih zarobljenika.
21
Н IIZRUCENJE
Т marta 1996. godine po1icija ј е u gradi6u В е с е ј е
da1eko od N ovog Sada, uhapsi1a bosanskog Hrvata Dra.zena
Erdemovi6a i bosanskog Srbina Rados1ava Kremenovi6a. Qva
dvojica m1adih 1judi, jedan 25 а drugi 29 godina, bi1i su drzav-
1jani Bosne i Hercegovine, sto ј е u to vreme nesto mog10 da
znaci. Bi1i su takode pripadnici bosansko-srpske vojske (VRS)
i drzav1jani bosanske Republike Srpske, sto ј е takode mog10
nesto da znaci. Za Kremenovi6a se tvrdi10 daje bio i drzav1janin
pos1ednje od jugos10venskih drzava, naime, Savezne Republi-
ke Jugos1avije (SRJ). U vreme njihovog hapsenja Erdemovi6
i Kremenovi6 su jos bi1i pripadnici specija1ne jedinice vojske
bosanskih Srba (VRS), Desete diverzantske jedinice. Neko1iko
dana pre njihovog hapsenja obojica su nastoja1a da u Beogradu
uspostave kontakt sa Haskim tribuna10m za zlocine п а t1u bivse
Jugos1avije. U tom ci1ju revnosno su te1efonira1i ambasadi SAD,
sto ј е mora10 pasti u oci organima drzavne bezbednosti (DB).
Erdemovi6 i Kremenovi6 su ze1e1i da se predaju Т
kako Ы bi1i sas1usani kao svedoci masovnog и Ы ј а ј а mus1iman-
skih civi1a iz Srebrenice. Qvo masovno ubistvo ј е kako su tvr-
di1i, izvrsi1a njihova jednica, а Erdemovi6 ј е 1icno ucestvovao
u ovom zlocinu. Ze1ja da Zigosu svoje pretpostav1jene Ы а ј е
dak1e, ј а с а od straha zbog pos1edica za sopstveno tere6enje, bar
tako ј е predstav1jeno u nekim izvestajima jugos10venskih т е
dija. Neprijate1jstva kojima su obojica Ы а iz10zena od strane
svojih pretpostav1jenih nave1a su ih da konacno donesu takvu
od1uku. Predvodnik njihove jedinice porucnik Mi10rad Pe1emis
i sef vojne obavestajne sluzbe VRS pukovnik Petar Sa1apura su
se i premajednom i prema drugom navodno veoma 10se drza-
1i. К о а с о Erdemovi6 ј е Ы о cak isteran iz v1astitog stana u
22
bosanskom gradicu Bije1jini. Dvadesetsestog februara 1995. Er-
demovic ј е prebegao kod svog prijate1ja Kremenovica koji ј е
imao stan u srpskom gradicu В е С е ј и Т а т о su obojica done1i
od1uku da se osvete svojim mucite1jima tako sto с е pred Т
а о т istupiti kao svedoci masovnog stre1janja mus1imanskih
civi1a iz Srebrenice. Т о ј е п а primer, zna1a beogradska agencija
AIM vec 13. marta 1996. i о tome izvestava1a. Njenjedini izvor
u tom trenutku mora daje bio prica о slucaju Erdemovic kojaje
objav1jena u francuskom 1istu Le Figaro pod nas10vom "Bosna:
svedocanstvo jednog ratnog zlocinca"-'
Ze1ja da se stave п а raspo1aganje Т posebno ј е bi1a
jaka kod Erdemovica pos1e te1efonskog razgovora sa Clanovima
porodice u Bije1jini. U tom razgovoru ј е saznao da su ga tra.Zi1i,
da p1aniraju da ga и Ы ј и te da zbog toga mora da Ь е Ь u inostran-
stvu ako ze1i da ostane Ziv. U meduvremenu, supruga i dete su se
skIoni1i kod rodaka u Tuz1i, dok se о п na1azio u vojnoj bo1nici u
Beogradu, п а naknadnom е с е ј и zbog teskih rana zadobijenih u
pucnjavi u kafani u Bije1jini. (Ovaj dogadaj Erdemovic ј е kasni-
ј е predstavio u Т kao smrtonosni napad п а njega, kako
е Ы u Т svedocio о masovnom stre1janju.). U meduvre-
т е и Kremenovic ј е stupio u kontakt sa dve strane dopisnice
od kojih se jedna zva1a Duda а druga Dada, i о Ь е su stanova1e
u 1uksuznom beogradskom hote1u "Interkontinenta1". Kreme-
novic im ј е izneo problem svog prijate1ja i ostavio im brojeve
te1efona. Ubrzo pos1e toga Duda ј е pozva1a i saopsti1a da ј е us-
postavi1a kontakt sa dopisnicom americkog radija А в е koja se
zva1a NataSa. Njoj Erdemovic moze da isprica svoju pricu i о а
с е snimiti с е и stvar п а video traci.
Sve ј е to Erdemovic izneo istraznom sudiji Tomis1avu Voji-
novicu u Novom Sadu. Protoko1 njegovog sas1usanja od 6. marta
6 "Bosnie: la konfession d un crirninel de guerre", Le Figaro, Pariz, 8.
ш а 1996.
23
1996. predstav1ja veoma znacajan i р о с а dokument koji pruza
neko1iko zanim1jivih mesta kao dobar primer za Erdemovicevu
sklonost da izmis1ja stvari. Beogradska stampa iz tog vremena
ј е izvestava1a izmedu osta10g i о tome da su Erdemovic i Kre-
menovic izne1i jednom zapadnom dip10mati ze1ju da se stave
Т п а raspo1aganje. Preko njega su dos1i do brojeva te-
1efona americke ambasade i poziva1i arnbasadu и vise navrata.
Pri tom su se predstav1ja1i kao vojnici Vojske Republike Srp-
ske koji с е otkriti znacajne stvari i stoga ze1e da razgovaraju sa
dip10matskim predstavnikom i novinarima. Njihov sagovornik
п а te1efonu ј е medutim, reagovao veoma uzdrzano. Navodno
и tom trenutku nije bi10 п а raspo1aganju nijednog dip10matskog
predstavnika kome su mog1i da se da1je obrate. 8to se novinara
tice, pred10zeno im ј е da sarni izaberu jednog sa 1iste stranih
dopisnika и Beogradu. Na 1isti su bi1a imena stranih medija р о
azbucnom redu i tako su Erdemovic i Kremenovic najpre р о
zva1i dopisnicki biro americkog radijaABC. Medutim, i и ovom
uredu su bi1i uzdrzani. Dama п а te1efonu im ј е saopsti1a da и
tom trenutku е т а nijednog reportera п а raspo1aganju, a1i da с е
njihov slucaj izneti centra1i А В С и Njujorku i da с е ih о ishodu
obavestiti. Sada su medutim Erdemovic i Kremenovic postavi1i
jedan us10v: intervju с е dati samo ako pos1e toga obojica budu
prebaceni и Hag da Ы tamo da1i iskaz kao svedoci о zlocinima и
Jugos1aviji. Darna ј е zabe1eZi1a Kremenovicev te1efonski broj, а
dva prijate1ja su и В е с е ј ceka1a da1ji razvoj dogadaja.
Centra1a А В С и Njujorku ј е angaZova1a radi intervjua У а
nesu Vasic-Jenekovic koja ј е radi1a za stampani mediji War
Report. Sa sobom ј е pove1a francuskog prijate1ja Reno Zirara
koji ј е izvestavao za pariski dnevnik Le Figaro i koji ј е takode
ze1eo da pise о karakteristicnoj prici dvojice vojnika-otpadni-
ka. Mesto razgovora ј е Ы hote1 "Fantast", romanticno mesto
uda1jeno deset ki10metara od В е с е ј а koje ј е и to vreme zvrja10
24
prazno. Hotel ј е ranije Ы о poznat kao zamak Dunderski i Ы о
ј е kao porucen za poverljiv razgovor. Vanesa Vasic-Jenekovic
i Reno Zirar su uveravali svoje sagovornike da ј е А в е и т е
duvremenu obavestio Т о njihovom slucaju. Njihovom
odlasku и Hag nije nista stajalo п а putu ukoliko se obojica samo
jave jednoj od zapadnih ambasada i zatraze azil . U meduvre-
т е и ј е dosla р о о с Da Ы se valjano sproveo i ostatak ovog
р а dogovorili su ponovni susret п а istom mestu sutradan и
08.30 sati. Erdemovica i Kremenovica su odvezli autom Reno
Zirara natrag и В е с е ј dok su se Vanesa i ј е francuski kolega
vratili и Beograd. Narednog dana su, medutim, и zamku - hotelu
"Fantast" uzalud cekali п а Erdemovica i Kremenovica. Zabrinu-
ti Reno Zirar i njegov tumac krenuli su и Kremenovicev stan и
ulici Radeta Stanisica 50. Stan ј е Ы о prazan. Srpska policija ј е
jos и 03.00 sata ujutru Ы а tu i odvela obojicu. Ocigledno ј е da
ј е i srpska policija Ы а radoznala sta с е sve mo6i da ј о ј isprica-
ј и Obavestenje kod policije dvoje novinara nisu mogli da dobi-
ј и tako da ј е njihov trud ostao bez rezultata. Kako с е se stvari
dalje odvijati, da li с е Т jos imati mogucnost da saslusa
Drazena - zabrinuto se pitao Rene Zirar и izvestaju od 8. marta
1996. i opominjao Beograd da uzima ozbiljno svoju obavezu da
saraduje sa Т
Osim toga, oduzeta ј е i video kaseta п а kojoj ј е Vanesa
Vasic-Jenekovic snimila priznanje Erdemovica i Kremenovica.
Njihova torba sa nalepnicom "Destination London" sa trake za
prtljag beogradskog aerodroma zavrsila ј е и birou organa jugo-
slovenske drzavne bezbednosti. Gospoda Vasic-Jenekovic nera-
zumno nije nacinila nikakvu kopiju. Stvari su se dalje odvijale
korak р о korak: 6. marta и Novom Sadu ј е protiv Erdemovica i
Kremenovica pokrenut krivicnopravni postupak. Erdemovicuje
п а teret stavljeno da ј е pod teskom sumnjom da ј е и ј и и 1995.
godine и blizini sela Pilica, и Bosni i Hercegovini, kao pripadnik
25
Desete diverzantske jedinice Vojske Republike Srpske sa jos
sedmoricom drugih pripadnika ove jedinice streljao oko 1.200
gradana muslimanske nacionalnosti, sto prema с а и 42. jugo-
slovenskog krivicnog zakonika predstavlja ratni zlocin.
Kremenovic se okrivljuje zato sto ј е pruZio utociste osobi
za koju ј е znao da ј е pod sumnjom da ј е izvrsila delikt za koji
moze dobiti smrtnu kaznu. Osim toga, Kremenovicu se п а teret
stavljalo i to sto ј е ilegalno drzao oruzje. Naime, njegov stan ј е
izgleda Ы о pravi т а ј arsenal oruzja i eksploziva. Р о pokretanju
krivicnopravnog postupka protiv ove dvojice okrivljenih и No-
vom Sadu, doslo ј е do groznicave aktivnosti Haskog tribunala i
njegovih politickih patrona. У е с 7. marta predstavnik americ-
kog Stejt dipartmenta Nikolas Berns pozvao ј е srpsko rukovod-
stvo i zatraZio da preda dvojicu navodnih ratnih zlocinaca Dra-
zena Erdemovica i Radoslava Kremenovica Т za ratne
zlocine п а tlu bivse Jugoslavije.
Osmog marta i glavni tuZilac Т Ricard Goldston
traZi od jugoslovenskih organa da izruce Erdemovica kako Ы
mogao da bude saslusan и raznim krivicnim postupcima. Ovaj
ј е vojnik, isticao ј е Goldston, priznao daje, п а direktnu zapovest
svojih pretpostavljenih, streljao bezbroj muslimana. Т и upravo
izbija п а videlo sta ј е и stvari, glavnog tuZioca zanimalo: е
individualna krivica samog Erdemovica, koji i sam smatra sebe
odgovornim, vec njegovo svojstvo kao svedoka protiv pretpo-
stavljenih р о с ј ј е т ј е naredenju, prema vlastitom priznanju, а
vodno postupao.
Istog dana drzavno tuZilastvo Novog Sada zvanicno pokre-
с е istragu protiv DraZena Erdemovica i Radoslava Kremenovica
pod teskom sumnjom da su izvrsili и Bosni ratne zlocine. Na dan
2. marta и Beograd stize drugi glavni tuZilac Haskog tribunala
Graham В и pratnji zamenika americkog drzavnog sekreta-
ra Dzona Sataka i nekoliko saradnika Т i pregovara sa
26
Beogradom о uspostav1janju tesnje saradnje. Uz pristanak srp-
skog ministra pravosuda Arande1a Marki6evi6a, В ј е mogao
da odvojeno razgovara sa dvojicom uhapsenika i ispita ih kao
svedoke. Pos1e toga, izjav1juje da su Erdemovi6 i Kremenovi6
kao vojnici bosansko-srpske vojske s1uZi1i pod genera10m Rat-
kom M1adi6em i da kao takvi mogu dati iskaze kao svedoci pro-
tiv M1adi6a i da su sami izrazi1i spremnost п а to. Erdemovi6eva
izjava ј е od najve6e mogu6ne verodostojnosti, istakao ј е В и
it. Stoga е е prihvatiti nikakve izgovore Beograda da izbegne
predaju ove dvoj ice Т u Hagu. Satak i В su da1j е
izrazi1i uverenje da ј е srpski predsednik Mi10sevi6 spreman п а
Ь о ј и saradnju sa Т о zlocinima u Jugos1aviji. Т
tog marta su Erdemovi6 i Kremenovi6 od1ete1i jugos10venskim
avionom u Hag i predati Т sto ј е odgovara10 njihovoj
v1astitoj ze1ji. Na dan 22. т а ј а Kremenovi6 ј е medutim, oslo-
boden i vra6en u Beograd. Njegovo prisustvo kao svedoka nije
vise, rekao ј е glavni tuZi1ac Go1dston, potrebno.
Karakteristicno ј е medutim, ko1iko su snazno poverenje
organi optuzbe Т ima1i u svedoka koji ј е najve60m т о
gu6nom brzinom prebacen u Hag i jos vise ko1iko organi optuz-
Ь е nisu ima1i vo1je, niti ze1je, s druge strane, da kasnije dovedu
ni jednog jedinog Erdemovi6evog saucesnika u Hag. Ako se
procitaju saopstenja organa optuzbe i izvestaji pojedinih medija
iz tog vremena, pada jasno u oci da u sredistu interesovanja nisu
(navodna) de1a Erdemovi6a i Kremenovi6a, njihovo uces6e u
tako jezivom zlocinu, niti da im se za takva е )de1a izreknu za-
sluzene kazne, ve6 pre svega njihova upotreba u svojstvu svedo-
ka protiv predsednika bosanskih Srba Karadzi6a i zapovednika
Vojske Republike Srpske M1adi6a. Tako, п а primer, u izvestaju
agencije Rojters od 4. marta 1996. moze da se procita:
"Radoslav Kremenovic i Drazen Erdemovic su, prema nji-
hovim vlastitim reCima, priznali da su ubijali muslimane и 'za-
27
sticenoj zoni' OUN Srebrenica и istocnoj Bosni, gde se smatra
da ј е nestalo do 8, 000 ljudi posto su Srbi preuzeli grad, Oni su и
ovom trenutku uhapseni и Srbiji i smatra se da su obojica kljucni
svedoci za ovo Ы ј а ј е Tribunal и Н agu ј е optuiio bosansko-
srpskog predsednika Radovana Karadiica i vojnog vrhovnog
zapovednika generala Ratka Mladica zbog uloge и о ш Ј а ј а
и Srebrenici i drugim navodnim zloCinima, "
Prema misljenju srpske strane, Drazen Erdemovi6 i Ra-
doslav Kremenovi6 nisu izruceni Т ve6 su п а osnovu
dogovora sa jugoslovenskim Ministarstvom inostranih poslova
samo "ustupljeni" radi saslusanja. Т о ј е izjavio и razgovoru и
Т 28. т а ј а 1996. jugoslovenski diplomatski predstavnik
и Hagu Dorde Lopici6. Erdemovi6 i Kremenovi6 su samo ustu-
pljeni п а rok od 60 dana, jer ј е protiv obojice и sudu и Novom
Sadu ve6 bio pokrenut postupak. Izrucenje Erdemovi6a Т
Ј и ј е traZeno od jugoslovenskog Ministarstva pravosuda koje ј е
za to nadlezna instanca, istakao ј е Dorde Lopici6. (Kremenovi6
ј е uostalom i osloboden и ovom roku ve6 22. т а ј а iste godine.)
Dalje Lopici6 ukazuje п а to da Erdemovi6 uopste i nije drzav-
ljanin SRJ i da stoga nema nikakve prepreke njegovom izruce-
nju ukoliko se ono zatraZi redovnim putem. Т nije uopste
ulazio и ovakve prigovore. 1 da ј е postojao nekakav sporazum,
о п vise ne bi vazio, izjavio ј е sa arogancijom koja razoruzava
predstavnik Т Kristijan Sartije
7
Protiv Erdemovi6a ј е ve6 29. т а ј а 1996. podignuta optuz-
nica i sudenje se odvijalo и isto vreme sa krivicnim postupkom
pokrenutim и N ovom Sadu. N а dan 11. juna jugoslovensko pra-
vosude ј е predalo Т sve rezultate svoje istrage и slucaju
Erdemovi6. Tako ј е novosadski sud stavio svoju optuznicu ad
acta. Na taj nacin, sve postaje ponovo и redu, а za uces6e и ubi-
7 Blize о tome и nedeljniku Н Н od 8. marta 1996. и tekstu pod naslovom
"Ekstradicija".
28
stvu 1.200 1judi Drazen Erdemovi6 nije и krajnjoj 1iniji morao
da odsedi ni tri i р о godine zatvora, п а ko1iko ј е bio osuden.
STVAR "GRIZE Т
Erdemovi6 ј е и vise navrata navodio da se Т sta-
vio п а raspo1aganje kako bi rasteretio svoju savest. Tako ј е и
iskazu и svojstvu svedoka protiv KaradZi6a i M1adi6a 5. ј и а
1996. rekao:
Sudija о л М о ј е poslednje р и а ј е zasto ste zeleli
da kao svedok date iskaz? К о ј а su vas osecanja п а to navela
i sta osecate sada posto ste п а raspolaganju М eaunarodnom
tribunalu? "
Erdemovic: "Zeleo sam da svoje savesti radi dam iskaz и
svojstvu svedoka, zbog svih stvari koje su se dogodile, jer ј а to
nisam zeleo da se dogodi." (2,S.854f.)
Т о zvuci verodostojno. Mogu6e ј е da se neko naknadno
oseti odgovornim, posebno neko ko ј е stre1jao nenaoruzane ј и
de, te zbog toga kasnije ima pos1a sa svojom saves6u. U svakom
slucaju, mog1o se saznati da ј е Erdemovi6, iz bi10 kojih raz1oga,
dospeo и situaciju и kojoj т и se bukva1no radi10 о glavi, о ь
votu i smrti. Zbog toga ј е kako ј е sam tvrdio, imao sve raz10ge
za strahovanje da т и se radi о glavi i da us1ed toga mora da
potraZi bezbedno mesto za sebe i za svoju porodicu. Pri1ikom
svade и jednoj kafani, izvesni Stanko Savanovi6, koji ј е pripa-
dao istoj specija1noj jedinici i ucestvovao и istom masovnom
ubistvu, izvadio ј е revo1ver i vise puta р и с а о и Erdemovi6a ijos
dvojicu drugih pripadnika ove jedinice. Pritom se radi10 о njego-
vom prijate1ju Kremenovi6u ijos jednom prijate1ju, ciji identitet
29
Erdemovic nije javno izneo. Dok su ova dvojica prosla sa lakim
ranama, Erdemovic ј е Ы о pogoden u grudi i stomak i nasao se
u Zivotnoj opasnosti. Samo ј е cudo sto ј е posle nekoliko tes-
kih operacija u vojnoj bolnici u Beogradu uopste preziveo. Т о
sto ј е mogao da bude operisan u Beogradu, imao ј е da zahvali
Kremenovicu koji gaje ovamo i doveo (4, S. 232.f.). Kako smo
mogli da saznamo, Kremenovic ј е Ы о porucnik i zamenik ko-
mandira jedinice Pelemisa. Erdemovic ј е ubeden da ј е pucnjava
inscenirana р о nalogu upravo sefa njegove jedinice kako Ы ga
se ovaj oslobodio. Na to poglavlje njegove price jos с е т о se
vratiti. Posle pomenute pucnjave i drugim njegovim drugarima
iz jedinice preceno ј е smrcu. Pored grize savesti, о п se navodno
nasao i u egzistencijalnoj nevolji koja ga ј е pored rasterecenja
savesti, takode naterala u Hag, daleko od Milorada Pelemisa i
Petra Salapure. К а о svedok optuzbe u Т u Hagu о п ј е
Ы о nedostizan svojim muciteljima.
М о Ы а ipak postoji i drugi razlog da se kao svedok ponudi
Т Svakako da taj tazlog postoji. Organi optuzbe Т
а izvesnim svedocima pruzaju zastitu koja predvida da svedok i
njegova porodica mogu dobiti nov identitet i nov, socijalno osigu-
ran nacin Zivota, u nekoj drugoj zemlji. М о Ы а ј е kod nekih sve-
doka optuZbe pred Т ovaj program zastite Ы о vazniji
od same griZe savesti. Erdemovic ј е izgleda Ы о о tome obavesten
а ј Ь о ј е sto ј е mogucno. Kako se iz teksta Renoa Zirara u listu Le
Figaro moze zakljuciti, о ј е cak znao о sasvim posebnoj moguc-
nosti koju ovaj program zaStite pruza izvesnim "zasticenim" sve-
docima: naime, da se nista iz njihovih iskaza е moze upotrebiti
protiv njih samih. Naime, о п kao pocinilac zlocina moze svojim
iskazima da tereti druge, а da takvim iskazima е opterecuje sebe
samog u pravnokrivicnom smislu te reci. Drukcije receno, ako ј е
neko spreman da saopsti iskaz о teskom ratnom zlocinu u kojem ј е
i sam ucestvovao, posto ј е svoj iskaz dao kao ,,zaSticeni svedok",
30
moze biti osloboden krivice i odgovomosti, dobiti novi identitet i,
zahvaljuju6i tome, Ziveti slobodno и Ы о kom kraju sveta. Stvar
sa grizom savesti ostaje, dakle, licna stvar, koja moze, naZalost,
doneti п а osnovu programa о zaiititi svedoka, zaiititu Tribunala,
ali to ј е sve sasvim druga tema.
U HAG RADI RASTERECENJA Т
"Daleko od indiskretnih U8iju zeleo ј е da 01ak8a svoju sa-
vest" ("Loin des oreilles indiscretes, il veut soulager sa conscien-
с е - tako ј е pisao Reno Zirar о svom sagovorniku Erdemovicu и
listu Le Figaro od 13. marta 1996. Rec ј е dakle, о savesti kojaje
navodno mucila Drazena Erdemovica, о с е т и inace? Prica koju
ј е Drazen Erdemovic ispricao а Reno Zirar preneo и svom listu,
predstavlja znacajan dokument za njegov slucaj. О а se п а prvi
pogled poklapa sadrzinski sa Erdemovicevim priznanjem pred
Т prema kojemje п а farmi Pilica и Ы ј е о 1.200 musli-
manskih civila iz Srebrenice. Davo se, medutim, skriva и detalju i
о tome с е ovde ј biti reci. Reno Zirar saop8tava, osim toga, е
8to 8to ј е samo о п i niko drugi saznao od Erdemovica.U intervjuu
zaLe Figaro Erdemovic ј е ll. ј и а 1995. rekao daje ucestvovao
и streljanju deset zatvorenika и mestu Nova Kasaba i tada takode
pod komandom izvesnog Brana Gojkovica, kako se kasnije ispo-
stavilo, onog istog Brana Gojkovica koga srecemo kao saucesni-
ka и masovnom streljanju п а farmi Branjevo 16. ј и а 1995:
"Daleko od indiskretnih usiju zeleo ј е da olaksa svoju sa-
vest. Drazen prica о masakru koji ј е usledio posle osvajanja
Srebrenice 11. jula 1995. i koji se odigrao и parku hotela: "Nas
predvodnik Bruno Gojkovic naredio п а т ј е da streljamo deset
31
muslimana poreaanih ispred nas i mi smo ih poubijali р с а ј а
п а ј љ sa daljine od deset metara iza njih. Drugari Bruna Goj-
kovica koji su Ь Ш sa njim kraj stadiona Nova Kasaba izvrsili
su nareaenje. svi do jednog. Ј а sam р с а о takoae п а с а т а о
sam kalasnjikov i njime sam р с а о п а pojedinacan cilj. Za е
koliko sekundi svi su Ь Ш mrtvi. " 8
О ovom ubistvu nema reci ni и optuznici, niti и Ы kojem
od desetak Erdemovicevih iskaza. Ni istraZioci ga ni8ta nisu р ј
ta1i и vi8e razgovora koje ј е Erdemovic ј т а о sa istraznim orga-
nima optuzbe. U svakom slucaju, Erdemovic ј е ucestvovao и
zauzimanju Srebrenice 11. ј и а 1995. i т о Ы а stoga nije Ы о и
Novoj Kasabi. Verovatno ј е rec о narativnom dodatku za fran-
cuskog novinara. Erdemovic ј е pricao ono 8to ј е о п rado ze1eo
da с и ј е i 8to ј е njegov 1ist spremno objav1jivao i slao и svet. Р о
stoji i jedno ranije svedocanstvo о tome da ј е Erdemovic sk10n
da izmi81ja stvari i da se s tim mora10 racunati. Pada takode и
о с ј figura Brana Gojkovica koju Erdemovic opisuje i oznacava
kao "na8 predvodnik" и 1istu Le Figaro "notre chef'), jer se
ј т е Gojkovic ovde prvi put pojav1juje i takore6i Ь а с а senku п а
ce10kupna zbivanja.
Ono 8to inace nigde, ni и kakvoj о ш ј ne moze da se pro-
cita, jeste: DraZen Erdemovic ј е ocig1edno sa organima optuZbe
Т vec Ы о zak1jucio ugovor prema kome protiv njega nece
biti podignuta nikakva optuznica i da с е т о С ј da sa porodicom ne-
smetano, pod drugim identitetom, Zivi и nekoj zapadnoj zem1ji:
"Drazen ј е postigao dogovor sa jednim istraziocem Tri-
bunala da ј е kao protivuslugu za iskaz, mogao da se sa svo-
ј о т porodicom nastani и nekoj zapadnoj zemlji. Na taj а а ј е
obezbedio da т о й е da se и Tri bunalu pojavljuje kao svedok, а е
kao okrivljeni, i da izbegne svaku kaznu. "(Jbid)
8 "Bosnie: La conssesion d un crimrnel de е п е Le Figaro, 8. rnart
1996, str.1, 4, 26.
32
Ovaj podatakje ocigledno i za autora Ы о izuzetno znacajan.
У е и rezimeu svog izve8taja pod naslovom "Bosna: ispovest
jednog ratnog zlocinca" Reno Zirar ukazuje п а ovaj dogovor i
prenosi izricito kao Erdemovi6evo tvrdenje:
.. Ovajpo а stariji vojnik koji iznosi ove Cinjenice prego-
varao ј е sa Tribunalom и Н agu i и zamenu za obecani imunitet i
mogucnost da se nastani sa porodicom и nekoj evropskoj zemlji.
spreman ј е da kaze sve. " (Jbid)
1, tu п е т а nikakvog nesporazuma, ka.ze se dalje и tekstu р о
tre6i put:
"Specijalni izvrSilac naloga ј е и pregovorima dobio pri-
znanje vojnika koji ј е ucestvovao и masakru 1.200 muslimana
posle pada Srebrenice. И zamenu za obecani imunitet, spreman
ј е da doae и Hag i da svoj iskaz. " (Jbid)
Drugim recima, Drazen Erdemovi6 ј е Ы о siguran da kao
svedok optuZbe moze dati iskaz koji optere6uje i njega samog
kao saucesnika, а da time е mora da se р а ј Ы о kakve ka-
zne, Ы о kakvih krivicnopravnih posledica. К о т и ј е dao takvo
о Ь е ј е naravno, т ј е znamo, а ј о п ga ј е morao dobiti, jer
kako Ы ј а с е Reno Zirar mogao do6i do takve tvrdnje i takvog
zakljucka. Oslobadanje od kazne kao nagrada za Ь а с а ј е krivi-
с е п а drugoga - п а to se Erdemovi6 posebno mogao osmeliti i
usuditi da krene п а putovanje и Hag navodno "radi rastere6enja
svoje savesti". Т о 8to ј е pred sudije izveden kao optuzeni, mora
da ј е Ы о gorko razocaranje za njega. Da ј ј е т о Ы а zeleo о
tome ne8to da ka.ze kada т и ј е sada kao optuzenom, sudija 31.
т а ј а 1996. prvi put dao rec? Steta 8to su ga odmah prekinuli.
Na pitanje sudije Dzorde da ј т и ј е poznato da moze da se pred
sudom javno brani i da ј razume о с е т и ј е rec, optuzeni Erde-
movi6 ј е dao slede6u izjavu:
"Vasa visosti, dozvolite mi, molim vas, da objasnim. Pre
nego sto ј е ova optuznica protiv е е podignuta ... "
33
Steta 8tO su ga odmah prekinuli:
Sudija о л "Izvinite, gospodine Erdemovicu, kao i svi
и ovom Tribunalu, i ј а se drzi т и ovom trenutku pravila koja su
nasa statusna pravila, pravila М etlunarodnog tribunala, Т о ј е
а а ponasanja koji se primenjuje п а sve optuzene, "(1,S, 19[,)
Moze se razumeti razocaranje zbog izjalovljenog ocekiva-
ј а Drazena Erdemovi6a, Organi optuzbe и Т poznaju
svakako praksu koja znaci obezbedenje da se njihovi svedoci
oslobode krivicne odgovornosti ako mogu da pruze ozbiljan do-
prinos istini и smislu optuzbe
9
Publika е moze uop8te da vidi ove anonimne svedoke
kada daju iskaze п а "zatvorenim sednicama", Kad daju iskaze
п а "poluzatvorenim ili delimicno zatvorenim sednicama", т е
sto lica svedoka, п а ekranu se vide 8areni kvadrati, а umesto
glasa odjekuje nerazumljivo elektronsko krcanje, Drazen Erde-
movi6 bi svakako mogao biti jedan od ovih svedoka bez imena
da nije imao peh da ga jugoslovenska policija uhvati i saslu8a
jugoslovenski sud pre nego 8tO se predao Hagu radi, kako kaze,
,,rastere6enja savesti", Posle buke oko njegovog hap8enja i ј е
govog priznanja и Novom Sadu, morao ј е da se pojavi п а sude-
ј и Hagu,
Pokajanje DraZena Erdemovi6a, koji ј е navodno pod smrt-
о т pretnjom bio prisiljen da strelja muslimanske civile, i zelja
9 Navodirno dva prirnera za to iz sudskog procesa Milosevicu: 9. ј а п
г а 2003, zasticeni svedok К izjavio ј е da ј е 15, januara 2000, godine
ucestvovao и ubistvu Zeljka Raznjatovica-Arkana, vode ozloglasene para-
militarne grupe, Kada ј е beogradsko pravosude hte10 da п а osnovu ovakvog
iskaza sas1usa zasticenog svedoka К -2, dobilo ј е odgov о г da ј е К -2 doziv otno
zasticeni svedok Tribunala koji zbog toga п е rnoze i п е srne biti sasltiSan ni
od jednog г v1asti, А 20, februara 2003, godine Dragan Vasiljkovic ј е
kao svedok optuzbe izjavio da г optuzbe Tribuna1a е е da ga oslobode
krivicnog postupka za poCinjene ratne i druge zloCine ukoliko bi bio sprernan
da iznese iskaze protiv Milosevica.
34
da se, kao svedok, oslobodi grize savesti, nesumnjivo su delova-
li podsticajno п а izvesne literarne poslenike. Tako se, п а primer,
njegovom pri100m inspirisala Slavenka Drakulic и dirljivom ese-
ј и pod naslovom "Jedan dan и Zivotu Drazena Erdemovica"lO.
Da li bi Erdemovic zeleo da se pokajni1Okim priznanjem
zlo1Oina oslobodi svoje grize savesti, da nije bilo о Ь е с а ј а Т
а а da с е т и obezbediti novi identitet? Т о mi е znamo. О о
8to znamo jeste da ј е Erdemovic zaista mislio da с е pro6i bez
kazne i da с е sa porodicom i novim identitetom mo6i da Zivi о
vim Zivotom ukoliko se stavi Т kao svedok optuzbe п а
raspolaganje i "iz prve ruke", naime, da kao jedan od po1Oinilaca
pokolja iznese dokaze о odgovornosti komande Vojske Republi-
ke Srpske koja ј е navodno naredila streljanje 1.200 ljudi. К а о
krunski svedok za ovaj "genocid" nad bosanskim muslimanima,
о п bi ipak p08teno odsluzio kaznu, da ј е stvarno mislio da se
oslobodi grize savesti.
OPTUZBA
М о ј е ime ј е DraZen Erdemovic. Roden sam и Tuzli 1971.
Р о nacionalnosti sam Hrvat. Pre nego 8to sam d08ao и Hag, Ы о
sam stanovnik Republike Srpske" (1.S.18). Vidimo mladog 100-
veka и 8arenoj kariranoj k08ulji, koji bojaZljivo gleda oko sebe
i nastoji da sedi mirno. Т т а ј ј е 1996. godine, dan
10 Slavenka Drakulic: Niko nije т о spreman da zbog ratnih zlocina п а
Balkanu sedne п а о р ш е с klupu, В е с 2004. Zasto se gospoda Drakulic
potrudila da za naslov ovog eseja poigra naslovorn cuvenog rornana Alek-
sandra Soljzenicina: "Jedan dan и zivotu Ivana Denisovica", п е proizilazi
Ш Jasno lZ sarnog eseJa"
35
prvog saslusanja Drazena Erdemovi6a и posebnoj vrsti postupka
koji, и stvari, zna10i davanje izjave sudu о krivici ("guilty-plea-
pretpretresni postupak") zbog ratnih zlo1Oina i zlo1Oina protiv 100-
ve1Onosti. Mora da ј е za Erdemovi6a bilo gorko razo1Oaranje kada
ј е morao da stupi и sudsku dvoranu kao optuzeni, а е samo kao
zasti6eni svedok optuzbe. S druge strane, о п ј е prosao daleko
jeftinije nego sto bi prosao daje odgovarao pred sudom и Jugo-
slaviji, и to е moze biti nikakve sumnje. Sta se sve dogadalo и
njegovim razgovorima sa islednicima i tuZiocima и meduvre-
т е и sta ј е dogovoreno i sta т и ј е о Ь е а о naravno, mi е
znamo. Da li ј е и stvari, postojao dogovor о kojem ј е izvesta-
vao Reno Zirar i da li ј е о п i dalje vaZio ili vise е vaZi, takode
nije moglo biti poznato. М о Ы а su, ipak, и slU10aju Erdemovi6a,
njegovo hapsenje od jugoslovenske policije, kao i krivi10ni р о
stupak koji ј е protiv njega и Novom Sadu pokrenut, sve poni-
stili. U svakom slU1Oaju, о njegovom prebacivanju и Hag Ы о ј е
izvestaja и medijima, sto ј е moglo da zna10i da se Erdemovi6 vise
nije mogao upotrebiti kao О Ы О а anonimni "zasti6eni svedok"
sa imunitetom koji ga oslobada krivi1Onog gonjenja. 1, upravo
sada se izvodi posebna vrsta postupka - guilty-plea-postupak
(postupak и kojem se saslusava izjava optuzenog о krivici).
"Guilty-plea" ј е и stvari, postupak koji poti1Oe iz anglosak-
sonskog pravnog sistema с о т т о law"), postupak и kojem
su se tuzilac i optuzeni dogovorili о priznanju krivice п а osnovu
kojeg tuZilac podnosi to sudijarna и formi optuZbe. Na osno-
vu tog priznanja sudije kasnije odmeravaju i odreduju kaznu.
U kontinentalnom pravu ј е ova metoda sporna. Re10 ј е dakle,
о skra6enom krivi1Onom postupku и kojem otpada и О Ы О а ј е о
iznosenje dokaza. U stvari, е т а ni stvarnog unakrsnog ispi-
tivanja и kojem Ы priznanje Ы о preispitano i podvrgnuto nizu
pitanja о pozadini stvari. Prednosti i negativne strane ovakvog
postupka i njegova primena и medunarodnom krivi1Onom pravu
36
su bili predmet zestokih rasprava и strucnoj literaturi, upravo п а
osnovu iznenadujuce blage presude и slucaju Erdemovic. К а о
laik, trebalo bi, kolikogod ј е mogucno, da ostanem izvan ove ra-
sprave, alije i samom laikujasno da и tradicionalnomkrivicnom
postupku sa iznosenjem dokaza i unakrsnim ispitivanjem, Erde-
movic svakako е bi п а osnovu svog priznanja mogao da prode
kako ј е prosao. Do takvog ubedenja dolazi se cak i posle prvog
citanja njegove price и raznim verzijama. Erdemovic ј е iznosio
svoju pricu и nekoliko navrata: za novinare Vanesu Vasic-Jene-
kovic i Reno Zirara, pred organima jugoslovenske policije i pra-
vosuda, pred istraZiocima i tuziocima Т и svom guilty-
р е а postupku i kao svedok optuzbe и cetiri sudska procesa: 5.
т а ј а 1996. protiv Radovana KaradZica i generala Ratka Mladi-
с а 22. т а ј а 2000. protiv bosansko-srpskog generala Radoslava
Krstica, koji ј е osuden п а 46 godina za genocid и Srebrenici, 25.
avgusta 2003. protiv bivseg predsednika Jugoslavije Slobodana
Milosevica i 7. i 8. т а ј а 2007. protiv Vujadina Popovica i sedarn
drugih visokih oficira bosansko-srpske vojske. Ima, dakle, do-
voljno materijala da se preispita verodostojnost Erdemoviceve
price i istrazi svrsishodnost pojedinih njenih sastavnih delova.
Pri prvom saslusanju о krivici optuzenog 31. т а ј а 1996.
tuzilac Erik Estberg ј е procitao optuznicu. О а sadrZi, najkrace
mogucno izneto, (zlo )delo koje ј е Erdemovic priznao:
"Na dan 16. ili oko 16. jula 1995. Drazenu Erdemovicu i
drugim clanovima njegove jedinice saopsteno ј е da с е и toku
dana stiCi п а kolektivno poljoprivredno dobro и Pilici autobusi-
т а muskarci bosansko-muslimanski civili iz Srebrenice koji su se
predali bosansko-srpskim vojnim ili policijskim vlastima. Svaki
autobus ј е Ы о р bosansko-muslimanskih muskaraca starosti
od 17. do 60. godina. 1z svakog prispelog autobusa izvoaeni
su bosansko-muslimanski muskarci и grupama od р о deset, uz
pratnju pripadnika Desete diverzantske jedinice, п а teren i spred
37
zgrade nafarmi i tu poreaani и nizu letlima okrenutim Drazenu
Erdemovicu i pripadnicima njegovejedinice. Sesnaestogjula ili
oko 16. jula 1995. р u с а о ј е i u ь и а о Drazen Erdemovic n е n а о ­
ruzane bosansko-muslimanske muskarce i ucestvovao sa drugim
pripadnicima svoje jedinice i vojnicima jedne druge brigade и
streljanju i u ь и а n ј u nenaoruzanih muskih bosanskih muslimana
п а kolektivnoj farmi Р Ш с а . Prilikom ovog nasumicnog strelja-
n ј а u Ы ј е n о ј е п а stotine muskih bosansko-muslimanskih civila. "
(1,S.22)
Kakva uzdrzanost tamo gde se ocekuje konkretan broj zr-
tava. Kakvi su to "drugi clanovi i pripadnici", kada ј е rec о sed-
morici ucesnika, cija su imena navedena, kakva nesigurnost и
datumu izvrsenja zlocina, ne 16. ve6 oko 16. ј u l а ? А ipak su
obavesteni da su autobusi dolazili. Od koga su obavesteni? 1
kakvi su to civili mogli biti koji su se predali ("surrenderd")?
"Predati se" mogu samo iskljucivo vojnici? Ono sto и optuznici
posebno pada и ocijeste veoma oprezna procena broja zrtava. U
pricama koje ј е Erdemovi6 do tada iznosio, najpre jos и intervju
Т У stanici А в е i listuLa Figaro, а zatim i pred jugoslovenskom
policijom i sudom, rec ј е о 1.000 do 1.200 sterljanih bosanskih
muslimana. Islednici optuzbe su и vise navrata saslusavali Er-
demovi6a, sam tuZilac ј е sa njim pregovarao о priznanju krivice
i Erdemovi6 ј е uvek iznova pritom iznosio uprav ovaj broj. 1 и
kasnijim saslusanjima и svojstvu svedoka optuzbe Erdemovi6 ј е
uvek govorio о broju izmedu 1.000 i 1.200 zrtava. Staje razlog
za ovakvu opreznost tuzioca? Zbog cega ovaj broj nije unet и
optuznicu? Nije li т о Ы а tuziocima izgledao previsok? Jedino
znamo da tuZioci, и stvari, nisu ni sami znali, jer tuZilac Estberg
и razjaSnjenju i sam priznaje:
Estberg: "Kako smo culi и optuznici, pri ovom streljanju
nafarmi u ь и е n о ј е п а stotine muslimanskih muskaraca. Drazen
Erdemovic ј е Ы о jedan od clanova ove jedinice koja ј е imala
38
zadatak ј а strelja ove и е i о п ј е zapravo izvrsio nalog koji
т и ј е dat i и с е о а о и е а ј и ovih ј и ciji tacan broj
е т а т о ali govorimo о stotinama т и т а т и а а с а "
(1,S,27)
Dakle, ne zna se. Otkuda Ы se znalo ako niko ne zeli da sa-
slusa one koji Ы mogli znati. Zbog toga sto ј е tesko poverovati и
broj koji ј е naveo optuzeni, govori se о "stotinama" zrtava. Sto-
tinama7 N egde izmedu 1 О О i 9007 Р а ipak, ova nesigurnost ne6e
smetati sudijama nekoliko meseci kasnije da и presudi iznesu
broj 1.200 - sto ј е veoma karakteristicno i sto treba imati п а и т и
- bez ijednog dokaza osim tvrdenja optuzenog.
Dalji problem ј е navedeni datum masovnog streljanja п а
farmi Branjevo. U svim izjavama i iskazima pre predaje Т
nalu и Hagu - и intervju Т У А в е i listu La Figaro, prilikom
saslusanja и Srbiji 3. i 6. marta 1996, kao i prilikom saslusanja
Radoslava Kremenovi6a 3. marta 1996 - kao datum streljanja
uvek iznova se navodi 20. juli 1996. U optuznici se, medutim,
prvi put kaze da ј е streljanje Ы о 16. ј и а 1996. Da li se do tada
Erdemovi6 zabrojao i pogresio datum7 1 sam Kremenovi67 К а
kvo objasnjenje postoji za ovo iznenadno pomeranje za cetiri
dana7 Qvo pitanje и sudskoj dvorani uopste nije postavljano.
Tek и Milosevi6evom procesu, kada ј е 25. avgusta 2003. optu-
zeni Slobodan Milosevi6 dobio mogu6nost za vremenski veoma
ograniceno unakrsno ispitivanje svedoka optuzbe Erdemovi6a,
postavljeno т и ј е pitanje kako ј е doslo do toga da о п и Hagu
odbaci datum 20. juli 1996. i iznese 16. juli kao datum masov-
nog streljanja. Erdemovi6 ј е odgovorio da ј е svesno novinarki
А в е Vanesi Vasi6-Janekovi6 naveo 20. juli, iako ј е to pogresan
datum, jer navodno nije imao и nju poverenja. Kasnije ј е п а sa-
slusanju и srpskoj policiji i sudu ipak iznova iznosio ovaj lazan
datum. Medutim, znao ј е da ј е policija imala video snimak sa
njegovim intervjuom i da ј е navodno zbog toga zeleo da izbegne
39
protivrecnosti, bar tako ј е govorio. А zaiito ј е i Kremenovi6 pri
svom saslusanju takode izneo ovaj pogresan datum? Navodno
iz istog razloga. Naime, Erdemovi6 т и ј е savetovao da nave-
de ovaj lazan datum. У е о т а uverljivo objaiinjenje, zaista! (8,
S.25234f.)
Znacajna konstanta и svim varijantama price Drazena Erde-
movi6aje, nasuprot tome, broj od р о deset zrtava koje su dovo-
dene i streljane п а farmi.
POVUCENO PRIZNANJE К R I V I C E
Od optuzenoga se sada ocekivalo da pred sudijama potvrdi
pricu i prizna krivicu п а osnovu cega bi sudije ve6ale i donele
pravednu presudu. Naravno, postojala ј е mogu6nost da zele da
saznaju nesto vise о samoj licnosti optuzenog, о pozadini i о
terenu п а kojem ј е delo pocinjeno i kakav ј е njegov stav prema
tom zlodelu. Izneto cinjenicno stanje, medutim, nije ni п а koji
nacin preispitivano, niti ј е uopste doslo do razmatranja i preis-
pitivanja dokaza. Nije Ы l о cak ni и formi unakrsnog ispitivanja.
Sudije su pretpostavljale da su organi optuzbe morali obaviti sa-
vesno svoj deo posla, jer su isto kao i sudije obavezni, kao sto ј е
poznato, da savesno i tacno istrazuju istinu.
Na osnovu takvog cinjenicnog stanja, organi optuzbe su
protiv Erdemovi6a podigli dve alternativne tacke optuzbe: "zlo-
cin protiv covecnosti" ( и ovu tacku optuznice ukljuceno ј е i
ubistvo) i "krsenje zakona i о Ы с а ј а ratovanja". Erdemovi6 ј е
morao da sada odluci i opredeli se da li se izjasnjava za krivicu
za prvu ili za drugu tacku optuznice. Ukoliko Ы to ucinio, tuZi-
40
а с bi povukao drugu tacku. Ukoliko bi se, suprotno tome, optu-
zeni izjasnio da ,,nije kriv", protiv njega bi morao da se pokrene
sasvim nov krivicni postupak. Sudije zele da budu sigurne da
ј е optuzeni tacno razumeo guilty-plea postupak. Stoga ponovo
Erdemovicu razjasnjavaju sve specificnosti ovakve procedure i
upozoravaju ga п а posledice, zavisno od toga kako с е se opre-
deliti i za sta с е se odluciti. Erdemovic se opredeljuje i priznaje
krivicu za "zlocin protiv covecnosti". О tome se uostalom vec
dogovorio sa svojim advokatom Jovanom Babicem. Tada tuZi-
а с Estberg jos jednom kratko iznosi cinjenicno stanje i otkriva
pri tom prvi put da su vojnici п а farmi delovali р о "naredenju"
i da su tek п а samoj farmi dobili "nalog", nalog da nasumice
streljaju ljude koji su dovezeni autobusima. Т Ь е soliders or-
dered to this а ш were given the task to summarily execute
those civilian т е who were brought о п the buses "). Tada se
dogodilo nesto neocekivano: п а pitanje da li ima jos nesto da
doda, optuzeni ј е izjavio:
Erdemovic: "Vasa visosti, morao sam to da uCinim. Da
sam se suprotstavio, bio ь љ ubijen zajedno sa drugim zrtvama.
Kada sam se opirao, rekli su mi: "Ako ti ih ј е й а о stani и red
zajedno sa njima i mi с е т о te streljati. Meni samog sebe nije
bilo й а о ali ь а о mi ј е й а о т о ј е porodice, т о ј е supruge i mog
sina, koji ј е tada imao samo devet meseci, i nisam mogao da se
suprotstavim,jer bi т е ь ш Т о ј е sve sto sam zeleo da dodam."
(1,S.32)
Drugim recima, Erdemovic, koji ј е upravo priznao da ј е
kriv i izjasnio se za krivicu za zlocin protiv covecnosti, sada se
iznenada izjasnjava da nije kriv! Neko ga ј е prinudio da ucini
sto ј е ucinio, а о п sam to navodno nije zeleo da ucini. Morao ј е
to da ucini jer bi inace i sam bio streljan, а о п ј е ipak morao da
misli п а suprugu i dete. (Medutim, nije т и ni п а pamet padalo
da misli п а zene i decu streljanih!) Na taj nacinje stvorio veliki
41
dannar и postupku i zbunio same sudije, koje su prvi put ispro-
bavale guilty-plea postupak i bile jos neiskusne п а ovom terenu.
Predsedavaju6i sudija К Dzorda upitao ј е zabrinuto optuze-
nog da li zna sta cini i da li т и ј е jasno da с е to sto ј е rekao imati
drukcije posledice za njega и zavisnosti od toga da li se izjasnja-
va daje "kriv" ili "nije kriv". Da lije sada bio kriv ili nije? Posle
svega, posle krivudanja, Erdemovic ј е ponovo potvrdio da se
izjasnjava daje kriv za zlocin protiv covecnosti.
Ipak, ovo iznenadno "izjasnjenje da, и stvari, nije kriv" igra-
с е veliku ulogu и daljem procesu i predstavljace za sudije sna-
zan izazov posto ј е и tom slucaju mogao da vaZi princip prema
kome se okrivljenom oprasta krivica zbog toga sto ј е delovao и
prinudi, и stanju prinude - и strucnoj literaturi se о tom pitanju
raspravlja sve do danas.
Kasnije с е Erdemovic ovu scenu svog navodnog odbijanja
ponavljati и nekoliko varijanti kad god bude kao svedok optuzbe
iznosio svoju pricu i pritom с е navoditi р о imenu Brana Gojko-
vica kao osobu koja gaje prinudila da pod pretnjom smrti strelja
druge ljude. Sta ј е od toga istina, mi naravno е znarno, jer or-
gani optuzbe Т и Hagu nisu zainteresovani ni za kakvog
Brana Gojkovica, cak ni ako Ы ga neko ponudio Т da
ga saslusa kao svedoka. Jos ј е zanimljivije to sto ni sudije nisu
zainteresovane za Ы о kog drugog pocinioca pokolja. Tek ka-
snije pri saslusanju п а pretresu 19. novembra 1996. skupice oni
hrabrost i oprezno jednom upitati tuZioca gde su saucesnici Dra-
zena Erdemovica i zasto oni nisu optuzeni, da п а to pitanje е
dobiju nikakvo zadovoljavajuce objasnjenje ili bar objasnjenje
koje Ы Ы о sta govorilo. Tako su prihvatili и optuznici jednom
za uvek izneto Erdemovicevo tvrdenje, bez Ы о kakvog daljeg
ispitivanja, kao osnovu za donosenje presude. К а о da su organi
optuzbe svojom optuznicom и isto vreme proizveli i dokaz, р о
mislio Ы neko ko ј е laik и oblasti krivicnog prava.
42
OD К DO К
У е п а prvom sas1usanju Erdemovi6eva prica ј е sadrza1a
vise protivrecnosti koje и bi10 kom о ш а о т krivicnom р о
stupku е Ы prihvatio nijedan sudija. Posebno ј е za posmatraca
zanim1jivo to sto prime6uje da organi optuZbe, koji su isto tako
obavezni da tragaju za istinom kao i same sudije, izbegavaju da
istrazuju ove protivrecnosti kako Ы se pribliZili istini. U pojedi-
nim slucajevima izg1eda cak kao da pokusavaju da, и saradnji sa
optuzenim, i sami pre6ute odredene protivrecnosti и njegovim
iskazima i п а taj nacin uskra6uju е samo sudijama, ve6 i jav-
о т т ј е ј и mogu6nost da istina izbije п а svet10st dana. Isto-
vremeno smo suoceni sa neobjasnjivom cinjenicom da organi
optuzbe е samo da е nastoje da otk10ne ove protivrecnosti i
razrese ne10gicnosti, ve6 е ze1e ni da pozovu da sas1usaju nijed-
nog od Erdemovi6evih saucesnika и zlocinu koji ј е о п opisao.
Pitanje zbog cega to е ze1e а т е е se uvek iznova, jer se iskaz
Drazena Erdemovi6a neprekidno uzima kao najvazniji direktni
dokaz za sam dogadaj koji se karakterise kao genocid nad Ь о
sanskim mus1imanima.
S obzirom п а to da organi optuZbe Т е ze1e da sa-
slusaju nijednog od Erdemovi6evih saucesnika, paz1jivo iscita-
vanje transkripta sudskih pretresa i protoko1a sas1usanja и sluca-
ј и Erdemovi6 predstav1ja jedini put da se pribliZi istini. Sudski
protoko1i se na1aze п а veb-sajtu Т i dostupni su javnosti.
Rec ј е о sas1usanju Erdemovi6a и njegovom krivicnom postupku
31 . т а ј а а zatim 19. i 20. novembra 1996. godine. Osim toga,
kao sto ј е ve6 spomenuto, Erdemovi6 ј е nastupio cetiri puta kao
svedok optuzbe и drugim krivicnim postupcima, da Ы njegova
prica Ы а uzeta kao dokazni materija1 za tvrdenje da ј е izvrsen
genocid nad bosanskim mus1imanima. Rec ј е о procesima Ra-
43
dovanu KaradZi6u i Ratku M1adi6u 5. ј и а 1996, zatim genera1u
Radis1avu Krsti6u 22. т а ј а 2000, Slobodanu Mi10sevi6u 25. av-
gusta 2003. i najzad Vujadinu Popovi6u i drugima oficirima 4. i
7. т а ј а 2007.godine.
Nisu tako 1ako dostupni, medutim, protoko1i sa vansudskog
sas1usanja Erdemovi6a. Т и spada i njegovo prvo sas1usanje и
Novom Sadu 6. marta 1996. koje ј е vodio srpski istrazni sudija
Tomis1av Vojinovi6. У е о т а su takode karakteristicni takozvani
"intervjui" (razgovori) koje su vodi1i istraZioci organa optuZbe
suda и Hagu 24. apri1a 2006, 25. ј и а 996. i 6. novembra 1996.
Svi ovi protoko1i dokumentuju zanim1jivu strategiju и pricanju
optuzenog, kao i mis1jenja i pretpostavke istraZilaca, koje su se
kasnije obistini1e i1i nisu, i saznanja do kojih su dos1i organi о р
tuZbe koja su oni, iz nekih nepoznatih raz10ga, uskrati1ijavnosti,
а ponekad i samim sudijama. Ovi intervjui su, medutim, bi1i i
pri1ika za samopredstav1janje sas1usavanog koji ј е о sebi iznosio
drukciju sliku nego и sudskoj dvorani, tako da se moze utvrditi
da Drazen Erdemovi6 uopste nije 10s и ovoj vestini. О ј е zapra-
vo nesto ze1eo od Т а Т odnosno organi optuz-
Ь е ze1e1i su nesto od njega.
Stoga se svakako isp1ati uporedno citanje dva prva proto-
ko1a sas1usanja и slucaju Erdemovi6 od 6. marta 1996. и Novom
Sadu i 24. apri1a 1996. и zatvoru Sheveningen и Hagu. Protoko1
prvog sas1usanja predstav1ja mono10g, koji ј е zapisao istrazni
sudija а potpisao Erdemovi6, dokje drugi slucaj, и stvari, inter-
vju koji su istrazioci Zan Rene Rues i Peter Niko1son vodi1i sa
Erdemovi6em и prisustvu njegovog advokata Jovana Babi6a. U
vreme ovog razgovora haSki istraZioci jos nisu poznava1i proto-
ko1 sas1usanja koje su obavi1e njihove srpske ko1ege.
1 istraznom sudiji и Novom Sadu i istraZiocima iz Haga,
Erdemovi6 ј е pre6utao da ј е prvi poziv za vojsku dobio 5. i1i
neposredno pos1e 5. т а ј а 1992. od JNA, od vojske koja ј е и to
44
vreme jos bilajedina legitimna oruzana sila и zemlji. Tek и sa-
slusanju 20. novembra 1996. moglo se cuti:
Erdemovic: .. Tada sam pozvan и vojsku - poslednji put sam
zaboravio da to kazem: kada sam se vratio iz Beograda. dobio
sam poziv za vojsku iz kasarne и Tuzli koju ј е kontrolisala JNA.
Sa ovim pozivom sam otisao kod nadleznih organa i rekao im:
.. Gospodo т о ј а ј а е с ni и kakvu pojedinacnu vojsku. Ne й е
lim da ucestvujem ni и kakvom i ь а о cijem ratu. Vec sam video
rat. Ne znam sta ј е sada. Odsluzio sam vojni rok. Odsluzio sam
svoju godinu dana vojske". Dakle. jednostavno sam bacio ovaj
papir i otisao. М е а щ niko nije dosao da т е uhapsi jer и to
vreme ј е vec ь а о problema и odnosima izmeau JNA i Ministar-
stva unutrasnjih poslova BiH .. .. (4,S.261f.)
U т а ј и 1992. Erdemovi6 ј е dobio ponovo poziv za vojsku,
ovoga puta od muslimanske vojske BiH (ABiH). Istraznom su-
diji и Novom Sadu Erdemovi6 ј е izjavio da su ga "muslimanski
policajci, uglavnom, ekstremne snage" proganjale i prisiljavale,
zbog toga sto se kao Hrvat za vreme vojne sluzbe nalazio и
Vukovaru, navodno п а srpskoj strani. Medutim, Erdemovi6 ј е
navodno odbio da stupi и redove "muslimanske vojske". Mese-
cima se krio kod prijatelja i rodaka kako Ы izbegao mobilizaci-
ј и и vojsku pod muslimanskom kontrolom (S.2,S.3). Ovakvom
izjavom Erdemovi6 se nadao da Ы mogao da stekne р о е е kod
srpskog sudije. IstraZiocima и Hagu dao ј е slicnu izjavu: т и
slimani su zeleli da ga mobilisu, ali ј е о п navodno to odbio i
stoga su ga muslimani sikanirali zbog sluZbe и redovima JN А i
nastojali da kod njega otkriju oruzje. Medutim, о п se navodno
cvrsto drzao i suprotstavljao da stupi и muslimansku vojsku, jer
nije navodno zeleo da р и с а п а vojnike JNA.
U stvari, Erdemovi6 ј е и ј и и 1992. godine bez ikakvih pro-
е т а stupio и redove muslimanske vojske, gde ј е Ы о dode-
ј е jednoj mortirskoj jedinici. Т о ј е objasnio tek 5. ј и а 1996.
45
sudijama и procesu К а г а "Kad sam okoncao vojni
rok, р о с е о ј е rat и Republici Bosni i Hercegovini i negde и ј
1992. pozvan sarn da stupim и vojsku BiH ija sarn to ucinio" (2,
S.833). Za tuZiocaje to trebalo da bude neprijatno iznenadenje.
Ne ide da optuzeni istraZiocima koji su ga doveli п а saslusanje
nesto pre6uti, da bi potom sudijama to rekao. Prilikom saslu-
sanja и procesu Krsti6u 22. т а ј а 2000. п а kojem ј е Erdemovi6
imao ulogu svedoka optuzbe, tuZilac Mark Harmon ј е zahtevao
kratko objasnjenje od Erdemovi6a:
Harmon: "Sada ste najzad и р и а т ј и и а т ј и Ь о
а п о т и т а п е vlade?"
Erdemovic: "Da, mislim daje to Ы о и ј и и 1992. kada sam
dobio poziv i ј а sam se javio и а а и и Т и "
Harmon:"Da li ste prihvatili taj poziv?"
Erdemovic:" Da. "
Harmon: "Vi ste и toj vojsci и od ј и а do otprilike ok-
tobra 1992?"
Erdemovic: "Da. "
Harmon: "Da li biste п а т mogli opisati svoje obaveze i
odgovornosti za vreme и е и ovoj vojsci? "
Erdemovic: "Pripadao sam izviaackoj jedinici, merzerske
baterije. "
Harmon: "Gde ste proveli najvise vremena и и
Erdemovic: И jednom т е и iznad Gornje Т и е "
Н armon: "Da li ste najveCi deo vremena proveli п а prvoj
liniji fronta? "
Erdemovic: "Da, da, da, ali ... "
Harmon: "Kada ste nGjjJre doSli и Т и п а i razgovarali
sa istraziocem organa о р и е Zanom Rene и е о da li ste
т и ispricali da ste и и vojsci т и т а п е vlade BiH?"
Erdemovic: "Ne. "
Harmon: "Kasnije kada ste 1996. godine pod zakletvom
46
prilikom saslusanja prema а а n u 6 javno davali iskaz, da li ste
tada izjavili da ste sluzili и muslimanskoj vojsci BiH? "
Erdemovic,' "Da, "(7, S.3070)
Nije nezanimljivo otkriti zasto ј е Erdemovi6 prvo pre6utao
da ј е Ы о п а prvoj liniji fronta и muslimanskoj vojsci BiH, na-
vodno т и to pitanje nije uopste postavljeno. Svojim antimusli-
manskim drzanjem о п и Hagu svakako ne Ы mogao posti6i nika-
kve poene kako ј е eventualno mogao pred istraznim sudijom и
Srbiji, и Novom Sadu. М о Ы а ј е Erdemovi6 mislio da su organi
optuzbe и Hagu imali п а raspolaganju protokol sa saslusanja и
Novom Sadu ijednostavno nije zeleo da sam sebi protivreci. Pri
citanju svih ovih dokumenata, medutim, pada brzo и oci da Er-
demovi6 и osnovi zaobilazi istinu, mada to izgleda nepotrebno.
U pojedinim slucajevima se iza toga т о Ы а krije odredena vrsta
strategije, ali cesto о п to cini jednostavno tek tako. U osnovi
ga to cini krajnje nepouzdanim svedokom koji ne Ы mogao da
izdrZi nijedno ozbiljno unakrsno ispitivanje. IstraZioci su, dakle,
imali sve razloge da se zbog toga zabrinu.
Negde ujesen 1992. fonniranaje и Tuzli i vojska bosanskih
Hrvata ( Н У О ) i Erdemovi6 ј е odmah pristupio и njene redo-
ve. Ponudena т и ј е sluzba vojnog policajca kakvu ј е ve6 imao
ranije и Jugoslovenskoj narodnoj anniji. К а о razlog za prome-
nu vojnih redova Erdemovi6 navodi da ј е hteo da izbegne da
kao vojni policajac bude uvucen и ratna razracunavanja. Voditi
rat i pucati п а ljude, jednostavno ј а to nisam zeleo, uveravao
ј е Erdemovi6 и vise navrata. Dalja prednost koju т и ј е Н У О
pruzala, Ы l о ј е to sto ј е ova vojska р l а 6 а l а Ь о l ј е i, za razliku od
muslimanske vojske, nudila namirnice za preZivljavanje. Medu-
tim, DraZen Erdemovi6 prica kako ј е kao vojni policajac Н У О
mogao navodno da "pomaze" mnogim Srbima. Т о doznajemo
iz о Ь а saslusanja. К а о dobar covek Erdemovi6 ј е navodno р о ­
magao mnogim srpskim civilima da iz Tuzle i okoline prebegnu
47
и Republiku Srpsku. Preko p1anine Majevica ih ј е krijumcario
preko 1inije fronta и deo Bosne pod srpskom kontro1om. Р о т а ­
gao ј е navodno Srbima da bi ih spasao, izjav1jivao ј е skromno
Erdemovi6 п а sas1usanju и Novom Sadu.
U Haguje, medutim, promenio nag1asak: ,,za vreme borav-
ka и redovima Н У О , izjavio ј е Erdemovi6, nisam cinio nikakve
zlocine, niti ucestvovao и njima, cak sam pomagao Srbima koji
su ze1e1i da iz Tuz1e predu и Republiku Srpsku". Naza1ost, n ј е ­
govi pretpostav1jeni и Н У О su bi1i drukcijeg mis1jenja kada su
ga и oktobru 1993. uhvati1i pri1ikom jedne akcije pruzanja р о ­
mo6i koju neki nazivaju "krijumcarenje 1judi".
Sedamdesetsest srpskih civi1a koji su ze1e1i da pobegnu
iz jednog de1a Bosne и drugi koji nije Ы о pod mus1imanskom
i hrvatskom kontro1om, mora1i su da se vrate и Tuz1u dok ј е
Erdemovi6 podvrgnut istrazi. Da1je saznajemo iz sas1usanja и
Novom Sadu da su ga mus1imani tukli i ma1tretira1i. Ze1e1i su
da saznaju ko1iko ј е Srba, kojima ј е о п pomogao, pres10 п а taj
nacin preko 1inije fronta. Mus1imani ga nisu tukli, izjavio ј е Er-
demovi6 samo mesec i р о dana kasnije и Hagu. Hrvati su ti koji
su ga tuk1i i maltretira1i .
Svoju da1ju pricu Erdemovi6 ј е , prema о Ь а protoko1a, ispri-
с а о skoro istovetno sa neznatnim taktickim varijantama, ve6 и
zavisnosti od toga da 1i su т и s druge strane Ы 1 е jugos1ovenske
istrazne sudije i1i haski is1ednici. Us1edi1o ј е bekstvo и Republi-
ku Srpsku zajedno sa zenom i detetom, zatim prica о nezahva1-
nim Srbima kojimaje navodno pomagao da predu granicu i koji
su т и sada okrenu1i 1eda, zatim bekstvo и SRJ, gde nije, doduse,
Ы 1 о rata, a1i gde о п nije mogao da finansijski sa suprugom i de-
tetom preZivi.
К а о svrseni bravar mogao Ы svuda da nade posao, pomi-
slio Ы naivno svaki posmatrac. Medutim, Erdemovi6 se radije
vra6a и Republiku Srpsku, gde ј е njegova supruga ima1a rodake
48
i gde ј е navodno imao vece izglede da nade stalni posao. Od
а ј е saznao da ј е и gradu Bijeljina formirana nova vojna
jedinica bosansko-srpske vojske sastavljena od bosanskih Hrva-
ta i jednog muslimana. Bili su to sve ljudi koji su pobegli pred
muslimanskim terorom - izjavio ј е Erdemovic srpskim istraz-
nim organima. У о ј а komanda i vojnici Republike Srpske su ga
primili kao dobrog coveka.
Haiikim islednicima Erdemovic ј е ispricao da se ova jedini-
с а sastojala od osam pripadnika: 8est Hrvata, jednog muslima-
п а i jednog Slovenca. Oni su delovali iza linije fronta i izvodili
napade п а mostove, vojna skladi8ta i artiljerijske postaje vojske
muslimanske vlade. Sve do zauzimanja Srebrenice ova jedinica
nije dobila nijedan nalog da ubija ljude. U aprilu 1994. primljen
ј е Erdemovic и ovu - Desetu diverzantsku jedinicu bosansko-
srpske voj ske (VRS).
Т о bi ukratko bila predistorija Drazena Erdemovica sa izve-
snim promenljivim sastavnim delovima kako ih ј е ispricao и
prva dva saslu8anja. Na druge promenljive delove price i detalje
ј с е т о se vratiti.
О о 8to ј е stalna komponenta и glavnoj njegovoj prici, а
suprot drugim elementima, jeste masakr nad 1.200 musliman-
skih civila п а farmi Branjevo kraj sela Pilica 16. ј а 1996. i о а
ostaje и osnovnim elementima konstanta и svim saslu8anjima i
е sadrZi nikakve protivrecnosti - и tom smislu 8to Erdemovic
uprkos svim ponavljanjima nije izneo nikakvu spomena vrednu
promenu koja Ы protivrecila osnovnoj ideji и prici. Glavni pro-
е т verodostojnosti price ј е "tehnicke" prirode: Da li ј е т о
gucno da se za pet sati strelja 1.200 ljudi i to п а nacin kako gaje
Erdemovic opisao.
49
М REDOSLED CINOVA 1
Dalji sustinski problem sa kojim organi optuzbe nisu do kra-
ј а hteli da se suoce jeste redosled cinova unutar izvrsne koman-
de, u stvari, naredenja za izvrsenje masovnog ubistva navodno
р о nalogu generalstaba bosansko-srpske vojske, cija ј е Erdemo-
vi6evajedinica Ы а sarno poslednja karika u komandnom а с и
Ovaj problem ј е izbio u prvi р ve6 u prvim saslusanjima u
Novom Sadu i u Hagu. К а о zapovednika jedinice koja ј е izvr-
sila streljanje Erdemovi6 ve6 u Novom Sadu navodi р о imenu
vojnika bez ikakvog cina - redova Brana Gojkovi6a. Svaki put
kada spomene njegovo ime, о п ga oznacava kao komandira ili
komandanta. Name6e se, medutim, pitanje da lije rec о komandi
(zapovesti) u vojnom smislu te reci, jer ј е medu pripadnicima
ove grupe Ы о vojnika sa visim cinovima od Gojkovi6a. Kako
ј е mogao Gojkovi6 da izdaje naredenja? U saslusanju u Hagu
24. aprila 1996. koje su vodili istraZioci Rues i Nikolson, u pri-
sustvu Erdemovi6evog advokata В а Ы а Ы о ј е reci i о redo-
sledu cinova u Desetoj diverzantskoj jedinici: komandant ј е Ы о
potpukovnik Milorad Pelemis, njegov zamenik Ы о ј е porucnik
Kremenovi6, zatim narednik vlasenickog voda neki pukovnik
Lule, cije р и о ime Erdemovi6 nije znao da navede, i konacno
sef bijeljinskog voda, kojem ј е pripadao i Erdemovi6, pukovnik
Franc Kos. Nesto kasnije Erdemovi6 blize objasnjava situaciju
п а farmi Branjevo. Izvesni anonimni potpukovnik predvodio ј е
ovaj streljacki odred koji ј е и Ы ј а о civile. Da li ј е Gojkovi6 Ы о
taj koji ј е preuzeo komandu, zeleo ј е islednik Rues da sazna, а
Erdemovi6 ј е odgovorio potvrdno: Da, а kadaje anomni potpu-
kovnik otisao, Brano Gojkovi6 ј е preuzeo komandu nad odre-
dom. Da li zna ime drugog lica, upitao ј е Rues, kojije iznenada
stvorio sumnju u о о sto ј е Erdemovi6 pricao. К а о prvo, pod
50
sumnjom se naslo ime Franca Kosa. Advokat Babi6 zapanjeno
pita: "Ovaj komandir? Gojkovi6 i jos jedan?" Na taj nacin n а ­
stala ј е tesko razumljiva zbrka od pitanja i objasnjenja и toku
koje ј е neverodostojno Erdemovi6evo predstavljanje, и stvari,
zamenjeno drugim nista т а n ј е verodostojnim:
Rues: "Zar п и е Brano Gojkovic obicno, da li ј е п ј е m u
naretlivao Franc Kos?"
Erdemovic: ,,Ne, Brano Gojkovic ј е bio iz Vlasenice, и
vlasenickom vodu. Ј а п е znam zasto ј е о п tada postavljen za
komandira. 1 ko ga ј е postavio i zaSto."
Rues: , , А svi ostali su obicno bili pod komandom Franca
Kosa?"
Erdemovic: "Samo ј а , Zoran i Stanko smo Ь Ш pod ko-
mandom, i Marko Boskic pod komandom Franca Kosa. Cvet-
kovic Aleksandar ј е jos bio ... "
Rues: "Zoran, Marko i? Kako se zove ovaj posledni?
Cvetkovic Aleksandar?"
Erdemovic: " О п nije bio pod nasom komandom. О п ј е bio
и Vlaseni ci. "
Nikolson: , . Ј С о ј ј е bio pod komandom Kosa?
Rues: ,,zoran ... "
Prevodilac: "Zoran, Stanko, Marko i Drazen. Ostali su iz
vlasenicog voda." (S.25f; S. 17)
Zaprepas6eni Erdemovi6ev advokat ј е svojim pitanjem
priznao da prvi put с и ј е da ј е streljackom odredu pripadao i
komandant voda njegovog klijenta. Da li to znaci da su bila dva
komandanta, Kos i Gojkovi6? N а taj nacin prica Erdemovi6eva
gubi svaku verodostojnost. Istrazilac Rues zahteva objasnjenje
i Erdemovi6 т и ga iznosi: о п ijos tri vojnika bijeljinskog voda
su bili pod komandom Franca Kosa, zapovednika bijeljinskog
voda, а ostali - pod komandom Gojkovi6a. Na taj nacin prica
postaje jos neverodostojnija. Rues najzad shvata tako kao da
51
ј е bi10 и da и neki и ovoj jedinici bi1i pod koman-
dom Franca Kosa а osta1i pod Gojkovi6evom komandom. Sta
ј е и mogao da uradi, nego da to prihvati, posto bi inace
morao da dovede и pitanje и iskaz Erdemovi6ev. Da 1i
ј е и imao na10g da dode do istine i1i da odrZi и nevero-
и и verodostojnom? (Karakteristicno ј е i и da
и и п а eng1eskom и pitanje zapanjenog advokata
Babi6a и nije sadrzano!). Onda Erdemovi6 jos dodaje da
nije znao zasto ј е Gojkovi6 tada postav1jen za komandanta, ko
ga ј е postavio i zbog cega. Na ovaj odgovor mora se и
paznja posto ј е Erdemovi6 kasnije и sasvim tacno znao ko
ј е postavio Gojkovi6a za komandanta: naime, to ј е bio sef с е е
jedinice Pe1emis.
Umesto da а ј т а ј е jos jedan dan и pocinioca z10ci-
п а kako Ы se stvari da1je i vise razjasni1e, и ј е pribegao kva-
zi-pragmaticnom и и ј е da stvar razjasni и
tako sto ј е rekao da и pod komandom Franca Kosa Ы а samo
cetiri vojnika voda, dok preosta1a cetvorica iz v1asenickog voda
to и Ы а К о а с о о п ј е prihvatio da и sva osmorica и с е
snika и и Ы а pod komandom obicnog vojnika Brana Goj-
kovi6a: "Da 1i ј е и razgovarao samo sa Branom i1i i
sa Francom? "Samo sa Branom", dak1e, kada ј е и
otisao, Brano ј е davao и и i naredenja" - razjasnio ј е и
cinjenicno stanje. (Ibid)
Problem, и time ni iz da1eka nije Ы о rascis6en.
Da jedan prost vojnik bez ikakvog cina и i и
vodom, isto ј е t01iko apsurdno k01iko i dajedinica od osam pri-
padnika ima dva komandanta: jednog и i jednog voj-
nika bez ikakvog cina. U и cinova kako ga ј е predsta-
vio Erdemovi6 ocig1edno nesto и osnovi nije и и sto Ь а с а
и п а с е и и и a1i ј е organima и о а Ы а
potrebna za predstoje6i и protiv Radovana KaradZi6a i
52
Ratka Mladi6a. Bio im ј е potreban komandni а а с sa jasnim
redosledom cinova, tako da bi se naredenja generalstaba prote-
zala do najnizeg stepena, da bi se stekao privid kako su ta а
redenja р о istom redosledu i sprovodena i da ni и kom slucaju
nije rec о nasumice sakupljenoj sarolikoj gomili pla6enika. Da
li istraZilac optuzbe Zan Rene Rues zbog toga nije hteo da pita
i sazna otkuda tako upadljive protivrecnosti i nelogicnosti и
iskazima krunskog svedoka?
SASLUSANJE PROGLASENOG
NESPOSOBNIM ZA SASLUSANJE
Na jedno saslusanju podeljenom п а dve sedmice, oznace-
о т kao "sentence hearing" (saslusanje radi presude), sudije su
zelele da opsirno saslusaju optuzenog kako bi dosle do presude
primerene (zlo)delu. Naravno, nije se radilo о cinjenicnom stanju
takvom kakvo ј е izneto и priznanju, ve6 su zeleli da postave pi-
tanja Erdemovi6u о njegovoj licnosti i njegovoj prici, da saznaju
sta ga ј е navelo п а delo koje ј е pocinio. Т ј е saslusati i dva
svedoka optuzenog koji Ы dali iskaz о njegovoj licnosti, sto ј е
moglo da ga oslobodi izvesnog optere6enja. Sudijama ј е medu-
tim, izgledalo neophodno da najpre saslusaju strucno misljenje
psihologa i psihijatra о optuzenom, posto ј е п а njih ostavljao
и utisak, а njegovo dusevno stanje ј е ve6 posle kra6eg
posmatranja izgledalo tako kao daje и pitanju licnost nestabilna
i sumnjiva. Pretres ј е odlozen za 8. i 9. juli. Medutim, ve6 27.
ј а 1996. stiglo ј е misljenje strucnih lica i optuzeni ј е progla-
sen za osobu nesposobnu za saslusanje. Erdemovi6 ј е patio od
jakih posttraumatskih smetnji, utvrdili su psihijatri. Stoga nije
53
Ы о и stanju da se pojavi pred sudom i morao ј е da bude posteden
daljeg saslusavanja. Tek posle sest do devet meseci trebalo ј е
videti da li ј е mentalno stanje optuzenog и meduvremenu do-
voljno poboljsano i da li ј е ponovo sposoban za saslusanje. Nista
se nije moglo uciniti da sudije, dakle, nastave proces. Naredna
dva pretresa i izricanje presude odrzani su tek и novembru 1996.
kada se se stabilizovalo mentalno stanje optuzenog.
Ipak, nesposobnost optuzenog da daje iskaz izgleda nije
predstavljala nikakav problem da ve6 narednog meseca bude sa-
slusan kao svedok optuzbe. Naime, 5. ј и а 1996. godine Drazen
Erdemovi6 ј е uprkos tome sto su ga psihijatri proglasili za nes-
posobnog za davanje iskaza i saslusanje, nastupio kao krunski
svedok и procesu protiv Radovana KaradZi6a i Ratka Mladi6a.
Imperativ pravde i ј ednostavno е dozvoljava da se,
smatralo se, ovakav jedan proces odlaze dok ova dva zlikovca
е budu uhva6ena. Rec ј е о sudskom procesu и odsustvu optu-
zenih и stvari, samo о pretresu) i Drazen Erdemovi6 ј е smeo da
и svojstvu svedoka iznese svoju pricu koja ј е bez i najmanjeg
ispitivanj а i sumnj е uzeta и sudu kao glavni, krunski dokaz za
krivicu KaradZi6a i Mladi6a za masovno ubistvo и Srebrenici.
Posto ј е Erdemovi6 potvrdio daje masovno ubistvo, и kojemje,
prema vlastitom priznanju, i sam ucestvovao, izvrseno р о а о
gu Generalstaba bosansko-srpske vojske (VRS), time ј е pruzio
osnovu za medunarodnu poternicu i zahtev za hapsenje dvojice
optuzenih kao ratnih zlocinaca.
Kad ј е rec о tehnicko-proceduralnim spefiCnostima ovog
procesa protiv KaradZi6a i Mladi6a optuzenih и odsustvu, to
svakako treba prepustiti strucnjacima. Medutim, с а 61. statuta
Т и Hagu omogu6ava ovakav proces. U pitanju ј е pri-
с а koju ј е DraZen Erdemovi6 sada prvi put ispricao и svojstvu
svedoka. Iako i sam "optuzen", Erdemovi6 ј е saslusan kao "sve-
dok optuzbe", i to od istih sudija - К Dzorde, Elizabet Odio
54
Benito i Fuada Rijada - dakle, onih istih koji su ga pre samo
kratkog vremena, п а osnovu strucnog mis1jenja, prog1asi1i za
nesposobnog za davanje iskaza i sas1usanje. Pre nego sto т и se,
dak1e, odredi kazna и njegovom gui1ty-p1ea procesu п а osno-
vu izjaSnjenja о krivici odnosno priznanja krivice), koji ј е od-
10zen п а neizvesno vreme, Erdemovic, mo1im е р о mora najpre
da, kao svedok optuZbe, da iskaz и jednom drugom krivicnom
postupku. Pritom se radi о krivicnom postupku koji ј е и tom
trenutku imao najve6i mogu6i prioritet. Da Ы se sve odvija10
glatko, Erdemovica с е kao svedoka optuzbe predstaviti oni isti
tuzioci koji su vec podig1i optuznicu protiv njega samog, nai-
т е Erik Esberg i Mark Н ш о Nije nista cudno ni to sto ј е
upravo predsedavaju6i sudija Dzorda taj koji objasnjava zasto ј е
optuzeni, koga ј е sam prog1asio, п а osnovu strucnog mis1jenja,
nesposobnim za sas1usanje i davanje iskaza, odjednom sada kao
svedok optuzbe sposoban и jednom drugom postupku i to pod
njegovim predsednistvom:
SudijaDzorda: "Zeleo Ь Љ da stvari budu sasvimjasne. Р о
stupak za izricanje presude ј е odlozen, jer smo zatrazi!i dodatne
medicinske in[ormacije. Sada ste vi, meautim, ovde u svojstvu
svedoka optuibe. Treba da znate da ste spremni da kao svedok
date svoj iskaz. 1 Vvas advokat kome Vasi interesi leze п а srcu,
zeleo ј е da uz Vas pristanak date iskaz kao svedok. Mi imamo
izvesna sasvim specijicna pravila unutar nasih procesnih propi-
sa i normi u iznosenju dokaza koja dozvoljavaju da se optuzeni
о й е pojaviti kao svedok i dati svoj iskaz, i to se u dobroj nameri
о й е imati u vidui uzeti u obzir pri buduCim razmatranjima. "
З
Sasvim tako kako kaze sudij а stvari ipak е stoj е Strucno
mis1jenje, п а osnovu kojeg ј е Erdemovic prog1aSen nesposob-
nim za sas1usanje, izneto ј е jos 27. ј и а 1996. N а pocetka pro-
cesa К а г а с М а с 5. ј и а sudija, medutim, saopstava da ј е
55
sud traZio dodatne infonnacije о zdravstvenom stanju Draiena
Erdemovi6a. Osim toga, sudija nije imao nikakve prigovore п а
to da tuZioci и postupku protiv samog optuzenog, kojije progla-
е bolesnim i psihicki nestabilnim, sada tog istog optuzenog
upotrebe kao svedoka optuzbe и jednom drugom krivicnom р о
stupku. О п ј е cak Erdemovi6a pazlj ivo i nezno uveravao da "pri
budu6im razmatranjima", tj. pri izricanju presude za njegovo
vlastito krivicno delo, njegovi iskazi и svojstvu svedoka optuz-
Ь е mogu biti od koristi ј е т и samom, dakle, mogu i6i ј е т и и
prilog (,,migbt Ь е taken into consideration").
OPTUZENI К А О SVEDOK OPTUZBE
Organi optuzbe Т и Hagu е nalaze nikakvu pre-
preku tome da se jedan optuzeni pojavi kao svedok optuzbe и
drugom procesu i to pre nego 8to т и se и njegovom vlastitom
procesu utvrdi kazna i izrekne presuda. Cakje postalo и о Ы с а ј е
п а praksa da neko ko ј е osumnjicen tek kasnije saznaje da moze
da dobije status svedoka optuZbe i bude saslU8an и svojstvu "in
potentia - optuzenog" kao svedok. Na taj nacin, ova osoba а
stupa kao svedok optuZbe и drugom krivicnom postupku da Ы
ј о ј se tek kasnije, posle toga, podnela optuznica ili т о Ы а i е
U svakom slucaju, osumnjiceni п а taj nacin zna kako treba da se
ponaSa kao svedok. Iskustvo uci da ovakav redosled dogadaj а
nesumljivo utice п а spremnost optuzenog da svojim iskazima и
drugom krivicnom postupku ide naruku о о ј istini koj а odgova-
ra optuzbi. Takva praksa izgleda Т ni а ј т а ј е е smeta
56
i ovakav metod se cini uhodanim
l1
Jer, bez istine е т а pravde,
niti pravednosti, imala ј е obicaj da kaze glavna tuZiteljica Т
а а и Hagu Karla del Ponte.
U pretresu 5. ј и а 1996. tuZilac Mark Н а ш о ј е prvi put
saslusao pricu Drazena Erdemovi6a и sudskoj dvorani, tako da
ј е i javnost mogla о ј о ј da bude obavestena. Culi smo da ј е
Erdemovi6 roden 1971. и bosanskom gradu Tuzli kao Hrvat. Pre
nego sto ј е stupio и vojsku bosanskih Srba, proveo ј е godinu
dana и redovima Jugoslovenske narodne armije. Т т ј е ispu-
nio svoj vojni rok. U martu 1992. ј е sluzba и vojsci zavrsena
i Erdemovi6 se vra6a ku6i, ali tada и Bosni izbija rat i sve et-
nicke strane formiraju vlastite vojske. U aprilu Erdemovi6 se
prijavljuje и vojsku Republike BiH. Т о ј е Ы а vojska koju su
kontrolisali muslimani. Т meseca kasnije Erdemovi6 prelazi и
redove Н У О и vojsku bosanskih Hrvata. Т и ostaje nesto duze,
do novembra 1993, kada se preseljava и Republiku Srpsku, da Ы
nesto kasnije stupio и redove vojske bosanskih Srba. Fascinira
ova promena uniforme usred bosanskog gradanskog rata koji ј е
trebalo da dovede do utvrdivanja etnickih granica. Т и а с Har-
т о nije, medutim, pokazao ni а ј т ј е zanimanje za ovu е
tipicnu seobu njegovog svedoka iz vojske и vojsku, za sluZbu и
vojskama svih zara6enih strana. Tek п а zavrsetku pretresa sudija
Rijadje pored ostalog, uzgredno, pitao svedoka staje njega, kao
Hrvata, motivisalo da stupi и vojsku bosanskih Srba. Odgovor
Erdemovi6ev ј е glasio da о п nije imao drugog izbora, daje imao
11 Tako ј е п а prirner, и procesu Milosevicu nastupilo nekoliko svedoka
optuzbe protiv kojihje у е с bila podignuta optuZnica п а primer, MilanBabic,
politicar takozvane Republike Srpske Krajine, kojije posle izricanja presude
sebi oduzeo zivot - ili о п а lica koja su irnala status osurnnjicenog i ocekivala
svakog trenutka da protiv njih bude podignuta optuZnica ili izrecena presuda
п а primer, generalAleksandar Vasiljevic, sefvojne obavestajne sluzbe KOS,
koji ј е п а kraju bio posteden optuzbe).
57
trudnu zenu о kojoj ј е morao da brine i daje morao da zaraduje
za zivot porodice.
Sudija Rijad: . .Izvinite sto moram jos nesto da о а щ
spomenuli ste da ste и aprilu 1994. stupili и vojsku bosanskih
Srba. Sta vasje nateralo. vas koji ste Hrvat. da stupite и srpsku
vojsku? ..
Erdemovic: .. Casni sude. rat и Bosni i Hercegovini ј е bio
prilicno opasan i zao. NGjpre sam bio и vojsci bosanskih mu-
slimana. zatim и vojsci bosanskih Hrvata i najzad и vojsci Ь о
sanskih Srba. Nisam zeleo da idem и ь а о koju vojsku. ali nisam
imao nikakvog drugog izbora. Morao sam da stupim и vojsku
kako bih mogao ь а о gde da se nastanim i р е щ jer sam imao
Ь а ј sebe suprugu koja ј е ь а а trudna i to ј е bio jedini motiv
da stupim и vojsku. jer inace nisam mogao nikuda drugde . ..
(2,S.854)
Da Erdemovi6 nije Ы о nikakav hrvatski nacionalista, van
ј е svake sumnje, inace е Ы svakako pristupio vojsci bosanskih
Srba. Nije kao bosanski Hrvat mogao takode biti ni srpski ili
muslimanski nacionalista. Uostalom, njegov otac ј е Ы о Srbin а
majka Hrvatica, kako ј е povremeno sam isticao. 1 supruga т и ј е
Ы а Srpkinja. Ne samo р о poreklu, Erdemovi6 ј е Ы о neko ko ј е
sebe и to vreme nazivao "Jugoslovenom". Sta ј е za njega zna-
cio ovaj navodno etnicko-nacionalisticki rat и kojem ј е stalno
т е ј а о frontove? О tome iznosi veoma uverljivo objasnjenje
koje se, medutim, nije moglo tacno cuti. Naime, о п nije mogao,
isticao ј е а morao ј е da prehrani svoju porodicu, morao ј е da
zaraduje za zivot i smestaj. Р о profesiji Erdemovi6 ј е Ы о bravar,
ali se nikada nije bavio, nijedan dan, tom profesijom. Okolnosti
su Ы е takve - kaze о п К а о vojnik и JNA naucio ј е novi zanat,
а zatim ј е dosao rat i ovaj zanat т и se pokazao zanimljivijim i
podnosljivijim. Drukcije receno, и bosanskom gradanskom ratu
Drazen Erdemovi6 ј е Ы о pla6enik. 1 Deseta diverzantska jedi-
58
nica ј е uostalom Ы l а sastavljena od placenika р о svom sastavu
kada ј е najpre imala desetak profesionalnih vojnika koji su od-
slikavali tadasnju Jugoslaviju: jedan Slovenac (Franc Kos), n е ­
koliko Hrvata i muslimana i nekoliko Srba. Sve to doznajemo od
samog Erdemovica, ali mnogo kasnije. Ovim vojnicima ј е stalo
pre svega do zarade novca, а n е do Ы l о koje nacionalne stvari.
Т о nije nikakvo ponizenje, najzad, i takozvane demokratske ze-
т l ј е imaju profesionalnu vojsku, i zasto Ы jedan nacionalista
р о ubedenju koji и Ы ј а druge ljude, Ы о bolji covek od placeni-
ka koji и Ы ј а р о pozivu? Т о ј е jednostavna konstatacija. Т о se
mora, medutim, imati pred ocima, jer inace mnogo toga и с е l о ј
ovoj aferi ostaje nerazjaSnjeno, а n е samo Erdemoviceva seoba
iz jedne vojske и drugu.
Sve to nije uopste zanimalo tuZioca, о п ј е sebi odredio
drukciji nacin traganja za istinom, ako ј е uopste za istinom tra-
gao, i stogaje zeleo da optuzenome sto ј е mogucno brze postavi
pitanje do koga т и ј е izgleda samo i jedino Ы l о stalo: pitanje о
tome nije li optuzeni kao pripadnik specijalne jedinice bosanskih
Srba Ы о pod komandom Generalstaba bosansko-srpske vojske
(VRS), ciji ј е sef Ы о general Ratko Mladic. U ovom procesu
nije se radilo ni о с е т и drugom do о obezbedenju osnove za
medunarodnu poternicu protiv Mladica i KaradZica, а Erdemo-
vic ј е pruzao dokaz da ј е masovno ubistvo п а farmi Branjevo
naredio upravo Mladic. Dakle, svedokje potvrdio da ј е и aprilu
1994. primljen и Desetu diverzantskujedinicu Vojske Republike
Srpske i da ј е ova jedinica Ы l а pod komandom glavnog staba
Vojske Republike Srpske и Н а п Pijesku.
Harmon: " К о ј е bio u vreme n а р а ј а bosansko-srpske voj-
ske п а Srebrenicu oficir koji ј е izdavao komande Desetoj diver-
zantskojjedinici? "
Erdemovic: "Njen komandant ј е bio Milorad Pelemis. "
59
Harmon: К о е ј е и komandnom а п с и bosansko-srpske
vojske bio odgovoran р о и с п PelemiS?"
Erdemovic: О п ј е bio odgovoran р и о п и а а р и iz
Vojske е р и е Srpske . ..
Harmon: "Koji polozajje а и а о а а р и а
Erdemovic: .. Mislim da sam vec rekao daje о п bio izviaac-
ki oficir и Glavnom а Ь и Vojske е р и е Srpske. "
Harmon: .Xad kazete .. glavni stab". pritom mislite da ј е
bio odgovoran с е п и za izviaanje GeneralStaba и Н а п Pijesku ..
Erdemovic: .. Da. "
Harmon: .. Dakle. kako ј а а и е щ gospodine Erdemovi-
С И Vasa specijalna diverzantska jedinica ј е ь а а direktno odgo-
vorna е п е а а Ь и bosansko-srpske vojske и Н а п Р е и ј е li
to taCno?··
Erdemovic: .. Da. da. tako ј е . .. (2,S.835)
Т т ј е sasvimjasno opisan komandni lanac koji preko Р е
lemisa i Salapure vodio do generala Mladi6a u Н а п Pijesku, i п а
taj nacin ј е navodno dokazano da ј е general Mladi6 odgovoran
za masovno streljanje u Srebrenici.
Da li bi pukovnik Salapura i porucnik Pelemis bili kompe-
tentniji svedoci za ovo pitanje otkuda su stizale komande Dese-
toj diverzantskoj jedinici?
Umesto toga, tuZioci su pitanje postavili jednom psihicki
о Ь о е о т i navodno degradiranom vodniku. U presudi sudije
u Hagu izricito hvale Erdemovi6a za njegove iskaze kojima ј е
doprineo da se dobije osnova za medunarodnu poternicu protiv
Mladi6a i KaradZi6a, а pri razmatranju i odredivanju kazne о
takvim se nj egovim iskazima vodilo racuna.
60
NAREDENJE В К
ZA М STRELJANJE
Vrsta i sastav Desete diverzantske jedinice su izgleda pri
Erdemovi6evom davanju iskaza и ovom postupku 5. ј а 1996.
godine tuZioce samo uzgredno zanimali, 8to ј е zaista velika 8te-
ta. U svakom slucaju, doznajemo da ј е ova jedinica и pocetku
Ы а sastavljena od Hrvata i muslimana, а da su kasnije и ј е е
redove primljeni i Srbi, tako da ј е р о brojnosti dostigla nivo cete
od 60 do 70 pripadnika. Qva diverzantska jedinica sastavljena
od dva voda izvodila ј е pre svega akcije п а neprijateljskoj te-
ritoriji kao 8to su dizanje и vazduh mostova ili razaranje arti-
ljerijskih postaja. Bilo ј е takode naloga za otmice i likvidaciju
pripadnika neprijateljskih oruzanih snaga s druge linije fronta,
8to ј е Erdemovi6 т а ј е rado spominjao, ali se to moglo saznati
ve6 iz protokola saslu8anja и Novom Sadu. Prilikom saslu8anja
и Hagu о п ј е suprotno tome, zestoko osporavao takve akcije.
Ustalom, dobio ј е cin vodnika kao zapovednik prve grupe ove
jedinice, 8to ј е sam rekao. Kasnije ј е degradiran zbog toga 8to ј е
odbio jedno naredenje da izvede akciju koja Ы navodno mogla
dovedsti do ljudskih zrtava.
Harmon: "Sta su ь а е obaveze i odgovornosti ove jedini-
с е "
Erdemovic: "Na pocetku sam se bavio izviaanjem п а te-
renu koji sam poznavao i п а kojem sam se snalazio pre svega и
pravcu Tuzle. Kasnije sam postao vodnik. Bio sam zapovednik
Prve diverzantske grupe и Bijeljini. "
Harmon: "Da li ј е а п vodnika bio najvisi koji ste mogli do
tada dostiCi kada ste najzad napustili tujedinicu?"
Erdemovic: "Da, samo bih zeleo da kazem da sam dva е
seca bio zapovednik ove grupe i imao а п vodnika, ali se zavrsilo
61
time sto sam degradiran zbog toga sto se nisam slagao sa nekim
odlukama mojih pretpostavljenih. Degradirali su т е i ј а vise
nisam bio zapovednik Prve diverzantske grupe. Posle izvesnih
razlika и misljenju i posle jedne akcije и kojoj sam rekao da п е
ielim da ј е izvedem do kraja. zbog toga sto bi vodila do ljudskih
gubitaka. do ljudskih irtava." (2,S.834f.)
Т о ј е ono sto ј е Erdemovi6 rekao. О davanju cina i degra-
daciji Erdemovi6a, medutim, nema nikakvog dokumenta, niti
potvrde bilo kog svedoka, stoji и prvoj presudi od 29. novem-
bra 1996. (Ovo drugo trebalo ј е da obezbedi sam tuzilac, moglo
Ы se dodati). Sef Desete diverzantske jedinice ј е Ы о porucnik
Milorad Pelemis, cijije neposredni pretpostavljeni Ы о Petar Sa-
lapura, izvidacki oficir pri Generalstabu bosansko-srpske vojske
(VRS) и Н а п Pijesku. Sada ј е svedok trebalo da jos samo da
iskaz о masovnom ubistvu koje ј е izvrsila njegova jedinica р о
nalogu komande bosansko-srpske vojske sa generalom Ratkom
Mladi6em п а С е l u . Т u Z i l а с prelazi п а stvar, ali iskaz svedoka
ispada р о т а l о skrt.
Harmon: .. Gospodine Erdemovicu, ieleo bih sada da skre-
п е т vasu р а й п ј u п а 16. juli 1995. i da vas u р и а т da li ste vi i
drugi vojnici vase jedinice toga dana dobili nareaenje da u с е ­
stvujete ujednom posebnom zadatku?"
Erdemovic: .. Ne, п е . Meni licno nije poznato nikakvo п а ­
reaenje vec ga ј е dobio komandant koji ј е и to vreme primao
naredbe, mogao ј е ь а о ko da izda nareaenje za tu specijalnu
akciju . .. (2.S.839)
Sve ј е , dakle, jasno? К о Ы mogao biti taj Ы l о ko, koji ј е
navodno mogao da izda naredenje za "specijalnu akciju"? No-
vim pitanjem koje ne Ы smelo biti sugestivno i stoga Ы zvucalo
komicno, tuZilac pruza svom svedoku jos jednom priliku da
razjasni stvar и vezi naredenja i prijema naredenja:
Harmon: .. Da li ste vi uopste toga dana primili od bilo koga
62
nareaenje koje se odnosilo п а izvrsenje zadatka i li akcije, о ј и
ste п а а ј и izveli? "
Erdemovic,' "Da, "
Harmon,' "Od koga ste dobili nareaenje?"
Erdemovic,' "Od komandanta и р е Brane Gojkovica, "
Harmon,' "Da li ј е о п imao za to normalan а (Was he
о normal rank?) Izvinite, ј а с и pitanje р е Ј о и а Da li ј е
bila normalna stvar da о п izdaje nareaenje jedinici za izvrsenje
odreaene akcije ili ј е и ovom и с а ј и to bio и е а "
Erdemovic,' "Da, to ј е bio и е а "(2,S,840)
Nije li to ne samo zanimljivo ve6 i cudno? Svedok ime-
п и ј е Brana Gojkovi6a za komandata grupe, т и ы с naravno,
zna da ј е Brano Gojkovi6 obican vojnik, о п to zna uostalom i iz
prethodnog razgovora svedoka sa njegovim istraZiocima i jasno
т и ј е da sve to ne zvuci ubedljivo kad se za komandanta grupe
imenuje ovaj Gojkovi6 koji kao obican vojnik nareduje drugim
vojnicima, 1 to ne izdaje bilo kakva а ve6 naredbu da se
pocini izuzetno tezak zlocin Pitanj е о cinu i Gojkovi6evoj nad-
leznosti ("was he of normal rank?) tuZilac ј е nazalost, zaobisao
i svoj lapsus pokusava da prikrije "preformulacijom" pitanja: da
li ј е Ы о normalno da jedan vojnik bez ikakvog cina, kakav ј е
Ы о Gojkovi6, izdaje naredenja ili ј е pre и pitanju Ы о izuzetak,
Bio ј е izuzetak - potvrdi6e promtno Erdemovi6 i time se stvar
zabasuruje, Zaista ј е Ы а cudna ta Deseta diverzantska jedini-
с а и kojoj ј е Ы о mogu6no da vojnik bez ikakvog cina makar i
izuzetno izdaje komandu jednoj jedinici kojoj cak pripada jedan
porucnik Izuzetno stanje stvari koje se moze razjasniti samo ako
Ы mogli da se saslusaju i drugi ucesnici и zlocinu i pripadnici te
jedinice, ali to se nikada nije dogodilo, Svedok Erdemovi6, oci-
gledno vican pricama, pokusava da ovu osetljivu situaciju ucini
prihvatljivom time sto ukazuje da su naredenja, и stvari, poti-
с а а od misterioznog potpukovnika koji ј е delovao и pozadini
63
i sa kojim ј е Gojkovi6 u nekakvoj vezi i vodi sa njim razgovor
u dvoje. Posto ј е pos1usa1a naredenje obicnog, prostog vojnika
Brana Gojkovi6a, stre1jacka jedinica ј е ispuni1a naredenje pot-
pukovnika koga niko n е poznaje i koji se nikada vojnicima nije
predstavio. Т о se sve mora verovati upravo Erdemovi6u posto
drugi izvor n е postoj i.
Do tog trenutka Erdemovi6 pred sudijama nije jos bio izneo
nikakve podatke о vojnicima koji su zajedno sa njim bi1i raspo-
redeni i spremni da pod komandom Gojkovi6a stre1jaju dovede-
n е mus1imanske zarobljenike. Da 1i о п moze sve da ih poime-
nice navede, upitao ga ј е tuZilac i Erdemovi6 ih navodi: Franc
Kos, Marko Boski6, Zoran Goronja, Stanko Savanovi6, Brano
Gojkovi6, A1eksandar Cvetkovi6 i V1astimir Go1ijan. О n о sto
sudije jos n е znaju, znaju istraZioci i tuZilac: Franc Kos, Slo-
venac, zapovednik ј е prvog voda Desete diverzantske jedinice,
koja р о brojnosti predstav1ja cetu od 60 1judi i sastoji se iz dva
voda: bije1jinskog i v1asenickog. Franc Kos, sa sluzbenim cinom
prvog porucnika, komandant ј е bije1jinskog voda kome pripada
Erdemovi6. Oprezno sve to Erdemovi6 spominje pred sudom tek
cetiri godine kasnije, naime, 22. т а ј а 2000. godine kada ј е dao
iskaz kao svedok optuzbe u procesu genera1u Radis1avu Krsti6u.
Tada ј е ve6 Ы о odsedeo svoju preblagu kaznu i sve ј е ve6 Ы 1 0
iza njega. Kako ј е Erdemovi6 mogao da ucini verodostojnom
cinjenicu da " и ovoj izuzetnoj pri1ici", kako se tuzi1ac izrazio,
Brano Gojkovi6, kao о Ы с а n , prost vojnik, de1uje kao koman-
dant voda? Zbog toga ј е zapravo Erdemovi6 i pre6utao cin Fran-
с а Kosa i svaki put nazivao Gojkovi6a "nasim komandantom".
Zbog toga ј е tuZilac Н а r ш о n veoma oprezno postav1jao pitanja
cimje nastupi1a ova oset1jiva situacija. А , kadaje о tome sudija
postavio direktno pitanje, istrazi1ac, koji ј е п а ovom sudskom
pretresu nastupao kao svedok, п а slede6i nacin ј е sakrio oset1ji-
vo cinjenicko stanje:
64
Sudija Rijad: " А , sta ј е sa pretpostavljenim, da li vam ј е о п
rekao ko su ь т njegovi pretpostavljeni?"
Svednk Rues,' "Da, о п п а т ј е dao imena predvodnika (the
leader) streljackog odreda (the execution squad), kao i imena
sedmorice drugih pripadnikajedinice (unit), "(3,S,60)
Ni reci о tome da se pri jednom od ovih imena radi о stvar-
nom Erdemovicevom pretpostavljenom, naime, о njegovom
komandantu voda. С е Ј а osetljiva situacija ostaje nerasciscena.
1 optuzeni i tuZilac zajedno iznose pred sudijama laznu sliku.
Н о с е li т о Ы а stoga biti saslusan i optuzen neki od drugih sa-
radnika i saucesnika Erdemovicevih?
Niko nije postavio nijedno jedino pitanje о pozadini с е Ј е
stvari ili ukazao п а protivrecnosti koje su tako upadljive, na-
protiv, ostaje se pri Erdemovicevoj prici и kojoj ј е Brano Goj-
kovic predstavljen kao "zapovednikjedinice" (the commander
of the group) i da ј е о п taj koji ј е izdavao naredenja streljac-
kom odredu.
DELO
Osam pripadnika Desete diverzantske jedinice Vojske Ь о ­
sanskih Srba (VRS) sastalo se 16. ј и Ј а 1995. godine pre pod-
ne п а farmi Branjevo, kraj mesta Pilica, nedaleko od Zvornika,
60 kilometara severozapadno od Srebrenice: Franc Kos, Mar-
ko Boskic, Zoran Goronja, Stanko Savanovic, Brano Gojkovic,
Aleksandar Cvetkovic, Vlastimir Golijan i Drazen Erdemovic.
Т и su bili jos i jedan neidenitifkovani potpukovnik i dva vojna
policajca, cije se prisustvo moze privremeno zanemariti posto su
brzo napustili mesto pokolja i nisu и njemu ucestvovali.
65
Posle kratkog tajnog dogovora sa potpukovnikom, koji ј е
odmah posle toga napustio scenu, Gojkovic se vraca natrag i
obavestava grupu da с е sti6i autobusi sa muslimanima iz Srebre-
nice koje treba streljati. Ubrzo posle toga, oko 10.00 casova, sti-
ze prvi autobus. U ј е т и su se nalazili muskarci starosti izmedu
17 i 70 godina u pratnji dva vojna policajca. Ve6ina muskaraca
u prvom autobusu bili su vezanih ruku i sa povezima п а ocima,
dok u narednim autobusima to vise nije Ы о slucaj. Sa dolaskom
prvog autobusa Gojkovic izdaje uputstva kako da se izvede stre-
ј а ј е Dva policajca dovode grupu od deset zatvorenika, koje
zatim Brano Gojkovic i Vlastimir Golijan odvode п а mesto za
streljanje. Т о ј е Ы а livada udaljena, u zavisnosti od iskaza, 50
do 100 ili 200 metara od mesta п а koje ј е stigao autobus. Ostali
zaduzeni za streljanje su vec bili tarno rasporedeni i cekali. Na
ovo mesto dovodena ј е svaka naredna grupa od р о deset т и
slimanskih zatvorenika i п а udaljenosti od 20 metara poredena
tako da ledima bude okrenuta komandosima. Tada ј е Gojkovic
izdavao naredenje za otvaranje vatre.
U svim iskazima Erdemovic potvrduje da ј е uvek iznova
Ы а rasporedivana grupa od deset zatvorenika za streljanje. Т и
zilac п а sudu postavlja pitanje koliko ј е Ы о autobusa koji su
toga dana stizali jedan za drugim u nepoznatom vremenskom
razmaku. Erdemovic е zna tacno, ali navodi da ј е moralo biti
izmedu 5 i 20 autobusa (2, S.845). Da li se sa putnicima svakog
autobusa postupalo п а isti nacin kojije opisano? Da li su svi stre-
ljani п а ovoj farmi? Upravo tako, potvrdio ј е Erdemovic. Medu-
tim, о п izjavljuje i nesto veoma zanimljivo о ponasanju vozaca
autobusa i п а to se mora obratiti paZnja. Т и а с ј е pitao:
"Dozvolite mi da р и а gospodine Erdemovicu, kako su
se ponasali vozaCi autobusa koji su dovodili zrtve п а farmu
Branjevo? "
66
Erdemovi6 ј е odgovorio:
в ш su uzasnuti. Mislim da ovi ljudi. ovi muskarci. uopste
ni su znali da su ove zatvorenike dovodili п а streljanje. Vero-
vatno su mislili da su ih dovezli radi razmene zarobljenika. i
to mi ј е upravo rekao ovaj covek star izmeau 50 i 60 godina sa
kojim sam razgovarao. isticuCi posebno da imje tako о Ь е С а о
(2.S.848)
Nije li cudno 8to tuZilac nije ponovo pokazao ni najmanje
zanimanje za ovakav iskaz vozaca autobusa? Sta ј е zapravo to
8to ј е uzasavalo vozace autobusa? Da li ј е zaista bilo tako da
su vozaci autobusa, kako svedok misli, imali nalog da zatvore-
nike, u pratnji dva vojna policajca, voze п а razmenu za srpske
zarobljenike? Sta ga ј е navelo da tako misli? U ratu u Bosni
redovno ј е dolazilo do razmene zarobljenika izmedu zara6enih
strana, to ј е poznato. Ne bi li т о Ы а bilo mogu6no daje nared-
Ь а vojnog rukovodstva Vojske bosanskih Srba zapravo bila da
se ovi muslimanski zarobljenici odvoze п а razmenu zaroblje-
nika, а da su, suprotno ovom naredenju, usput do granice ovi
autobusi zaustavljani i preusmeravani п а farmu da bi zaroblje-
nici bili streljani? 12
1, da su upravo zbog toga vozaci autobusa bili uzasnuti?
Т о bi svakako bacilo sasvim drukcije svetlo п а с е и aferu? М е
dutim, za tuZioca nije Ы о vredno nikakvo dalje pitanje za8to
su vozaci autobusa bili uzasnuti, ve6 ј е to redovno izbegavao i
prelazio nanaredno pitanje. Т о 8to ni kodjednog od sudija pona-
8anje vozaca autobusa nije izazivalo ni najmanju radoznalnost,
zaistaje 8teta. Т т svakako nije, blago receno, cinjena nikakva
usluga u naporima da se utvrdi istina. М о Ы а ј е Ы о mogu6no
da tuZilac nije za takvu mogu6nost Ы о zainteresovan zbog toga
12 Tek ј е Slobodan М и unakrsnom ispitivanju 25. avgusta 2003.
suocio krunskog svedoka Erdernovica sa о у ш pitanjern.
67
8to Ы razotkrivanje pozadine nesumnjivo oslabilo ubedljivost i
snagu dokaza optuzbe da su zarobljenici streljani р о nalogu ge-
nerala Mladica? Da lije zaista postojao nalog da se muslimanski
zarobljenici razmene za srpske? К о ј е izdao takav nalog i ko
ga ј е izneverio? Pitanja se nadovezuju п а pitanja. М о Ы а nisu
postavljana zbog toga 8to tuZilac i sudija nisu zeleli ni8ta drugo
do dokaz da se ovaj masovni pokolj dogodio р о nalogu generala
Mladica i n е zele da znaju ni8ta drugo 8to Ы moglo odvu6i р а ­
znju od ovog dokaza? Sve su to, naravno, nagadanja koja uop8te
n е Ы Ы l а potrebna da ј е tuZilac sluzio obavezi da traga za isti-
n о т i da ј е pozvao п а saslu8anje i druge pocinioce pokolja.
Kada ј е stigao poslednji autobus, zeleo ј е dalje da sazna
tuzilac. Erdemovic nije znao tacno, moglo Ы biti izmedu 15.30
i 16.00 casova. Medutim, о п zna da ј е sa dolaskom poslednjeg
autobusa stigla i grupa od deset vojnika iz Bratunca da Ы pruZila
р о т о с и streljanju. Oni su preduzeli п а sebe streljanje putnika
iz poslednj eg autobusa i pritom su se pona8ali drukcij е od grupe
kojoj ј е pripadao Erdemovic. Bar tako о п sam tvrdi. Tukli su
zarobljenike gvozdenim 8ipkama, ponizavali ih i mucili, prisi-
ljavali da kleknu п а kolena i т о l е se п а muslimanski nacin pre
nego 8to su streljani . Erdemovic ј е izgleda Ы о iskreno uzbuden.
(Istraznom sudiji и Novom Sadu ј е 6. marta 1996. rekao da su
upravo vojnici njegove grupe bili ti koji su psovali, mucili i tukli
muslimanske zaroblj enike, а da о п sam to nij е hteo da Cini.)
Tada ј е Erdemovic ispricao da ј е poku8ao da spase jednog
starijeg muslimana koji se zaklinjao da ima mnogo prijatelja
medu Srbima, pokazivao ј е i prelistavao knjizicu sa imenima
i brojevima telefona, i Erdemovic ј е navodno zaista video n е ­
koliko telefonskih brojeva ovih prijatelja. Erdemovic ј е bez us-
peha poku8avao da nagovori svog komandanta Branu Gojkovi-
с а da n е streljaju ovog coveka. Gojkovic, medutim, nije zeleo
da ostavi и Zivotu nijednog svedoka, i Vlastimar Golijan ј е i
68
ovog zarobljenika odveo i streljao. Erdemovi6 nije mogao da
to spreci i smatra da ј е to bilo uzasno. Navodno se jos i svadao
sa Golijaninom zahtevaju6i da se ovaj stari muskarac spase, ali
ј е sve Ы о uzalud. Sta ј е od toga istina? Gojkovi6 i Golijan Ы
to svakako znali, ali njih о tome niko niti ј е pitao, niti pita. А
Erdemovi6 ponovo koristi priliku da sebe predstavi и svetlu koje
т и odgovara, naime, kako se ocajnicki navodno suprotstavljao
Gojkovi6evom naredenju da se zarobljenici streljaju. Pored osta-
log, pokusao ј е da dovede и pitanje sam rukovode6i Gojkovi6ev
polozaj. Na pitanje da lije izvrsavao naredenja za streljanje, Er-
demovi6 izjavljuje:
"Da, ali sam se щ ј л е suprotstavljao i opirao, а Brano
Gojkovic mi ј е rekao da ukoliko mi ј е й а о ovi h ljudi, mogu da
stanem sa njima u red, а ј а sam znao da to nikako nije bi la
samo prazna pretnja, vec da bi se moglo i dogoditi i sa о
о о sto i sa drugima posto ј е situacija u nasoj jedinici ь а а
takva daje zapovednik grupe imao pravo da п а licu mesta stre-
ј а svakoga koji bi pokazao i а ј а ј и neposlusnost i ugrozio
bezbednost grupe, ili bi se п а ь а о koji nacin suprotstavio ko-
mandiru grupe koga ј е postavio komandant Milorad Pelemis. "
(2, S.845)
Na to ј е sudija Н а т о samo rekao: О К ( ... )
Voda cete Milorad Pelemis ј е odredio obicnog vojnika Bra-
и Gojkovi6a za zapovednika grupe i dao т и pravo da п а licu
mesta strelja svakoga ko Ы т и se suprotstavio. 1, ovo Erdemovi-
6evo objasnjenje tuZilac ј е prihvatio kao о Ы с о ,,0. к
Na pitanje koliko su zarobljenika njegova grupa i pripad-
nici brigade iz Bratunca п а farmi ukupno poubijali, Erdemovi6
ј е ponavljaju6i р о ko zna koji put, odgovorio da т о г а da ihje
Ы о izmedu 1.000 i 1.200". Svi lesevi ostavljeni su da leze п а
livadi onako kako su pali. Н leseva п а livadi, covek
to mora sebi sa mnogo tesk06a da predstavi. Neko ј е rekao da Ы
69
т о Ы а mogli do6i bageri i sve leseve п а licu mesta pokopaju. А
tada se pojavljuje iznova odnekud tajanstveni potpukovnik. Da,
о п ј е morao da vidi leseve. Ne, nije imao nikakav komentar п а
о о sto ј е video. Naprotiv, samo ј е rekao da и Domu kulture sela
Pilica ima jos 500 muslimana iz Srebrenice i da se i oni moraju
dovesti da bi se i taj posao obavio. Tada ј е medutim, Erdemo-
vi6 glasno i jasno rekao: "Ne". Nije li to е о Ы с о cak cudno?
Erdemovi6, koji se nije usudio da se suprotstavi о Ы с о т pro-
stom vojniku Gojkovi6u i odbije poslusnost, sada se odjenom
suprotstavlja naredenju jednog potpukovnika! Bilo т и ј е sada
svega dosta, objasnjavao ј е Erdemovi6, е zeli vise da и Ы ј а Ы Ј о
koga, kako ј е rekao, "nije nikakav robot za satreljanje" ("Robot
for the exterminationan of people"-"Robot za istrebljenje Ј ј и
di")! (2, S.850). Drugi pripadnici grupe su ga navodno podrzali.
Koji - zeli iznenada da zna tuZilac Н а ш о i to sasvim tacno, i
Erdemovi6 izgovara imena Franc Kos, Marko Boski6 i Zoran
Goronja. Zasto se о п sada suprotstavio naredenju, upitao ј е tuZi-
Ј а с а Erdemovi6 odlucno odgovara: "Zbog toga sto mi ј е svega
Ы Ј о dosta!" ("Because 1 just could not take it у more"). Nije
li, ipak, pre odnekud dobio ohrabrenje, pomislio Ы posmatrac
и prostoriji za posmatrace. Ne Ы li streljanje 500 muslimana и
Pilici spremno preuzela i izvela grupa iz Bratunca.
Na to se predsedavaju6i sudija К Dzorda и postupku
protiv Mladi6a i KaradZi6a, р о Ј а sigurno р о Ј а е jos raspituje
zasto ј е Erdemovi6 uopste voljan i spreman da kao svedok da
iskaz, i п а takvo sudijino raspitivanje, krunski svedok pokajnic-
ki odgovara: "Zbog svoje savesti", kaze Erdemovi6 (,,1 wanted
to testify because ofmy conscience, 2.S.854).
У е svojom slede60m recenicom о п se ponovo vra6a а
trag: Morao ј е navodno da bira izmedu vlastitog Zivota i Zivota
ovog coveka; ako Ы izgubio svoj Zivot, to е Ы moglo promeniti
sudbinu ovog covekajer ј е njegovu sudbinu ve6 zapecatio neko
70
ko ј е imao visi, ј е т nadredeni polozaj (2.S.855). М о Ы а ј е
sve to istina sto Erdemovi6 prica, naime, da ј е о sudbini ovih
ljudi odlucila osoba п а visem polozaju. Ali, bez ljudi kakav ј е
Erdemovi6, ova osoba nije mogla nista. Stvari izgledaju ј asnij е
onima koji su poput Erdemovi6a bili upu6eni п а takve naredbo-
davce - pomislio Ы posmatrac и prostoriji za posmatrace.
Т а с zakljucuje saslusanje pitanjem о pucnjavi и kafani
koja se odigrala и Bijeljini kadaje Erdemovi6, posle masakrana
farmi Branjevo, krenuo ku6i. Pitanje se odnosilo п а to da lije Er-
demovi6 и toj pucnjavi Ы о ranjen. Potvrdio ј е dajeste, а tuzilac
ј е zatim zeleo da sazna ko ј е п а njega р с а о Bio ј е to Stanko
Savanovi6 koji ј е kako ј е tvrdio, п а farmi Branjevo svojerucno
Ы о izmedu 200 i З А О zatvorenika. Tako ј е glasio Erdemovi6ev
odgovor. Tada su sudije zelele da vidno iscrpljenom svedoku
postave jos nekoliko pitanja. Najpre su ga upitale da li Ы т о Ы а
zeleo da se napravi pauza. "Ne", odgovorio ј е Erdemovi6, alije
zeleo da sve brzo prode, jer smatra daje ipak sve veoma а р о о
(2.S 252). Sudije su pokazale razumevanje za to, zaboravljaju6i
medutim da ј е svedok patio od posttraumatskih psihickih smet-
nji i da nije sposoban za ispitivanje.
Zbog toga dakle е sme biti previse pitanja. Ipak, jedno od
pitanja Ы о ј е pitanje sudije Fuada Rijada о tome zbog cega ј е
Stanko Savanovi6 р с а о п а njega. Nije р с а о sarno п а njega,
dopunio ј е Erdemovi6 prethodnu izjavu, ve6 i п а jos dvojicu
njegovih kolega koji su se suprotstavili naredbi komandanta i
drugih pripadnika jedinice.
Neko ј е verovatno Brano Gojkovi6, morao dajavi и cete
Pelemisu о tvrdoglavom drzanju Erdemovi6a prilikom streljanja
muslimanskih zarobljenika i da ј е Pelemis morao da smatra da
Ы Erdemovi6, takav kakav ј е jednog dana mogao jos i da sve-
doci protiv njega. О о sto ј а upravo sada i cinim, dopunio ј е sa
uzdrzanim ponosom Erdemovi6:
71
Sudija Riad: Т о ј е о ј е poslednje pitanje. Rekli ste da
posto ste napustili farmu Р Ш с а п а Vas ј е р с а о ovaj covek р о
imenu Stanko. Zasto ј е и stvari. о п п а Vas р с а о
Erdemovic: .. М о ј а ј е pretpostavka da ј е neko od ovih lju-
di (mislim da ј е to bio Brano Gojkovic) dojavio komandantu
о о drzanju п а farmi. i da ј е verovatno zbog toga dosao
do zakljucka da ј а sve to jednostavno е mogu vise podneti i
da bih mozda. ј а to. doduse. е а щ jednog dana mogao da
uCinim upravo о о sto danas ovde i щ naime. da svedoCim
protiv ј љ (2.S.853)
Na drugom pretresu и svom postupku 19. novembra 1996.
Erdemovi6 ј е sudijama dao nesto drugaciji iskaz: п а njega su
puca1i jer ј е п а farmi Branjevo Ы о nepos1usan i п а kraju se
suprotstavio naredbi da se stre1jaju mus1imanski zarobljenici
(3.S.197). А kao svedok optuZbe и Mi10sevi6evom procesu 25.
avgusta 2003. Erdemovi6 ј е tvrdio da uopste ne moze vise da se
seti zbog cegaje njegov ko1ega Stanko Savanovi6 р и с а о п а nje-
ga. Jednostavno, о п to vise ne zna а S.25222; Ь S.348).
М Т Т К
U kasnijim varijantama koje ј е iznosio kao optuzeni i и
vise navrata kao svedok optuzbe, Erdemovi6 ј е obogatio svo-
ј и pricu novim narativnim deta1jima koji, doduse, mogu imati
1itera1ni kva1itet, a1i ne i verodostojnost. Pored svih protivrec-
nosti, neusag1asenosti i varijabi1a, postoji и njegovim iskazima
jednakonstanta: stre1janoje izmedu 1.000 i 1.200 mus1imanskih
zatvorenika п а farmi Branjevo р о grupama od р о deset zrtava.
72
Izvan sudnice, medutim, и takozvanim intervjuima sa sudskim
predstavnicima, koji nisu nista drugo do sas1usanja, Erdemovi6
pokazuje da ni sam е zna ko1iko ј е zatvorenika ubijeno 16. ј и а
1995. п а farmi Branjevo. Pri1ikom sas1usanja и Novom Sadu 6.
marta 1996. istraznom sudiji Tomis1avu Vojinovi6u rekao ј е da
ј е т о Ы а stig10 15 do 20 autobusa а sto se zrtava tice, о п е zna
tacno, a1i "procenjuje" da Ы mora10 biti oko 1.200 (S.6.S.6).
U protoko1u haskih istraZi1aca о sas1usanju 24. apri1a 1995.
brzo se otkriva zbog cega ј е optuznica tako oprezna kada se go-
vori ,,0 stotinama bosanskih mus1imana". Na pitanje istraZioca
Zana Renea Rueza da 1i uopste ima р о ј т а ko1iko ј е 1judi и Ы
ј е о Erdemovi6 odgovara da е moze tacno da kaze, a1i mis1i
da Ы mog10 biti 1.200, a1i da и stvari е zna tacno. О п mis1i п а
broj autobusa, а osim toga с и о ј е da neki vojnici pricaju о tome
ko1iko su 1judi 1icno ubi1i (S.6,S.5.). Stavise, Erdemovi6 navodi
da ј е sam 1icno stre1jao od 70 do 1 О О 1judi. Prema protoko1u,
medutim, navodi se daje izjavio da ih nije brojao, daje sve to za
njega Ы а uzasna stvar i da stoga nije jos mogao i da broji и Ы
ј е е М а ј е od 10 i1i vise od 50, i1i?" insistirao ј е Ruez da1je.
"Ne т ј е od deset, a1i tacan broj ј а zaista е znam" - glasio ј е
Erdemovi6ev odgovor (S. 33 [, S.22).
Kratak size price о masovnom stre1janju sa dopunama iz
kasnijih iskaza i varijanata mogao Ы da doprinese izvesnom ra-
zjaSnjenju с е е stvari:
Osam pocini1ica ј е 16. ј и а 1995. и Ы п а farmi kraj se1a
Pi1ica, 40 ki10metara severno od Srebrenice, 1.200 mus1iman-
skih zarobljenika odnosno civi1a. Prvi autobus sa 50 do 60 1judi
stigao ј е izmedu 10.00 i 11.00 sati pre podne. U ovom prvom
autobusu zarobljenici su ima1i vezane ruke i nosi1i su poveze п а
ocima, а и narednim autobusima to vise nije Ы о slucaj. Mesto
и Ы ј а ј а ј е oko 50, 100 i1i, prema kasnijim iskazima, 200 т е
73
tara udaljeno od autobusa, п а livadi. Osam р о с ј ј а с а ј е Ы о
rasporedeno и koloni izmedu autobusa i mesta streljanja. Р о
sle njihovog rasporedivanja, iz autobusa ј е dovodeno р о deset
zarobljenika koji su najpre morali da izvade sve sto su ј т а ј и
dzepovima i da ј с а dokumenta Ь а с е и garazu и blizini. Tada
su zrtve odvodene п а mesto za streljanje, leda okrenutih prema
р о с ј ј о с ј т а koji su stajali и ј ј ј ј paralelnoj sa zrtvama п а raz-
daljini od 20-tak metara. Tada ј е п а komandu Brana Gojkovi6a
р с а о п а zrtve iz kalasnjikova, pojedinacno п а svaku od zrta-
va. Na krajuje kontrolisano da ј ј е svaka zrtva Ы а mrtva, а о ј
koji su jos pokazivali znake Zivota, Ы ј а ј su revolverom. Ovaj
rucni rad obavljao ј е uglavnom Branko Savanovi6. Posle toga,
р о с ј ј о с ј Ы se ponovo poredali и ј ј ј sve do autobusa, dok Ы
Brano Gojkovi6 i Vlastimir Golijan dovodili slede6u grupu od
deset zatvorenika iz autobusa.
U svim iskazima Erdemovi6 izricito potvrduje da se ovakav
postupak nepromenjeno ponavljao kod svake nove grupe. Uvek
iznova izvodeno ј е р о deset zrtava iz autobusa. Samo kod jedne
grupe dovedene iz autobusa pokusalo se sa puskomitraljezom
М Brano Gojkovi6 i Aleksandar Cvetkovi6 su dosli п а ideju
da radi ubrzanja posla upotrebe ovaj teski mitraljez. Medutim,
ve6ina pripadnika grupe ј е samo ranjena. Zbog toga su morali
sve da resavaju revolverom, sto ј е predstavljalo cisto gubljenje
vremena. Nekoliko izvrsilaca ј ј е moglo da izdrZi zapomaganje
i vrisak ranjenih i zbog toga ј е doslo do duze rasprave i medu-
sobnog neslaganja. У е posle druge ј ј tre6e grupe odlozen ј е
puskomitraljez i izvrsioci su se vratili oprobanom metodu stre-
ј а ј а kalasnjikovu iz koga ј е р с а о п а svakog pojedinacno.
Erdemovi6 ј е dugo razgovarao sa jednim starijim cove-
kom koji ј е navodio da ј т а mnogo prijateljima medu Srbima.
Ovaj covekje izvadio imenik i prelistavao ga pokazuju6i bro-
jeve telefona ovih prijatelja, posle cega ј е Erdemovi6 navodno
74
zeleo da т и spase zivot, ali ј е njegov pokusaj da п а to n а ­
govori pretpostavljenog Brana Gojkovi6a ostao bez uspeha.
Gojkovi6 ni и kom slucaju nije zeleo da dozvoli da preZivi bilo
ko od prisutnih ko bi mogao biti svedok, i stogaje i ovaj covek
streljan. Posle svakog drugog ili tre6eg autobusa, izvrsioci su
uzimali alkohol, а vozac Cvetkovi6 ј е odlazio do auta i donosio
sta ј е bilo potrebno i hranu.
Oko 13.00 ili 14.00 ili т о Ы а 15.00 sati, и zavisnosti od
iskaza, stigla ј е grupa od oko desetak vojnika iz Bratunca kao
ispom06. Pozdravili su se, neki su se rukovali, neki su se т е ­
dusobno ve6 licno poznavali. Tada Erdemovi6 i ostali iz n ј е ­
gove grupe vise nisu morali da ucestvuju и streljanju i ostali su
р о strani dok ј е grupa iz Bratunca sprovela pokolj do kraja. U
svakom slucaju, sada su pocinioci iz Bratunca imali dovoljno
vremena da zrtve batinaju, psuju i ponizavaju. Naterali bi ih, п а
primer, da kleknu i da se т о Ј е п а nacin п а koji to cine musli-
mani. Erdemovi6u ј е р а Ј о и oci da su ovi vojnici neke od zrtava
licno poznavali. Jedna od zrtava pokusala ј е da pobegne, ali su
izvrsioci potrcali za njim, vratili ga i streljali. Za sve to bilo ј е
potrebno vreme. Medutim, pocinioci su и meduvremenu mogli
da popiju sljivovicu, popuse cigaretu i oko 15.00 casova ili n е ­
sto kasnije sa 1.200 ubijenih posao ј е bio zavrsen. Lesevi su
jednostavno ostali da leze. Grupa za grupom, tako da ј е п а kraju
livada bila prekrivena sa 1.200 leseva. Covek treba zaista da ima
mnogo maSte da Ы to mogao da zamisli.
Ako se pretpostavi da ј е п а ovaj nacin п а svakih deset mi-
nuta streljana р о jedna grupa od deset zrtava, Ы о Ы to krajnje
kratak vremenski period, imaju6i и vidu sve pojedinosti ovako
predstavljenog postupka. Ukupno trebalo ј е da bude 120 gru-
р а od р о deset zarobljenika. Ako ј е grupa za grupom streljana
и razmaku od р о 10 minuta, sto Ы takode Ы о nezamislivo brz
tempo, za steljanje 1.200 ljudi Ы Ј о Ы potrebno n а ј т а n ј е 20 с а -
75
sova. Nijedan sudija е Ы о а Ј о propustio da nacini ovakvu
jednostavnu racunicu. Nije takav slucaj i sa sudijama и haii-
kom Т koji su и nekoliko prilika saslusanja prihvatili
da Ы Ы Ј о mogu6no da za т а ј е od pet sati bude и Ы ј е о 1.200
ljudi и grupama od р о deset. Т о Ы znacilo da Ы Ы Ј о mogu6no
120 grupa streljati za 300 minuta, dakle, svaka dva i р о minuta
р о jednu novu grupu dovedenu iz autobusa, pri с е т и ј е svaki
pojedinac morao da isprazni dzepove i da odbaci dokumenta
(sto ј е Ы о poseban problem za о е zrtve cije su ruke Ы Ј е veza-
е !), da pripadnici grupa predu jos stotinak do dvesta metara do
livade i da tamo budu streljani i uz to jos da bude sprovedena
kontrola nad ubijenim da li su mrtvi ili nisu. А izmedu strelja-
ј а ј е jos navodno Ы Ј о vremena da se popije, da se svada, da
se tuce. U о а Ј о т sudskom postupku и kojem ј е sudijama
stalo do iznalazenja istine, i same sudije Ы uostalom krenule п а
lice mesta i narucile da se izvede rekonstrukcija dogadaja kako
Ы mogla da se proveri tacnost iskaza svedoka i otkloni svaka
mogu6na sumnja и verodostojnost.
Umesto toga, Т и Hagu se zestoko protivio samoj
pomisli da se saslusaju Erdemovi6evi saucesnici kako Ы se
preispitala ocigledna neverovatnost с е Ј е njegove price. Daleko
od samog Haga ј е ipak jedan od Erdemovi6evih saradnika dao
iskaz: Marko Boski6, koji ј е uhva6en и aprilu 2004. godine и
mestu Pibodi (Peabody), kraj Bostona и SAD. Na saslusanju и
В Boski6 ј е priznao da ј е ucestvovao и masakru i tvrdio da
su zarobljenici streljani и grupama od р о cetiri do pet ј и З
13 Boston Globe od 10. marta 2005: М К Boskic, а Peabody con-
struction worker accused of being а war crirninal, adrnitted to federal agents
last у е а г that ћ е helped kill busloads ofunarmed muslim men in an infamous
Ј и у 1995 massacre in а field outside the town of Srebrenica. Т ћ е men were
led о и ofthe bus and lined и р to Ь е liquidated with automatic rifles".Boskic
wrote in а six-page staternent to FBI agents in Boston while being п п о
76
Т о bi znacilo daje bilo 240 grupa ciji su pripadnici streljani za
300 minuta, tj. dvostruko brze nego 8to ј е to predstavio Erde-
movi6! М о Ы а niko stoga е zeli da dode do izrucenja B08ki6a
Т
U svakom slucaju ostaje da ј е grupa od osam pocinilaca
navodno streljala 1.200 zarobljenika и grupama od р о deset pri-
padnika и roku od pet sati i da ј е obican vojnik bez ikakvog cina
predvodio ovu grupu kojoj ј е i sam pripadao i izdavao naredenja
i komandantu voda kome ј е i sam pripadao. Drukcije receno:
prica Drazena Erdemovi6a bi morala sasvim drukcije da izgleda
nego 8to ј и ј е о п ispricao.
NA MESTU ISTINE
U literarnom tekstu pod naslovom "Jedan dan и Zivotu Dra-
zena Erdemovi6a" spisteljica Slavenka Drakuli6 ј е izgleda п а
osnovu razgovora sa svojim tragicnimjunakom ispricala pricu о
gated last August. "First, they started to shoot, and 1 didn t want to ј а т Ь и
they forced т е to shoot",Boskic said, according to an В account of the
interview last surnrner. Н е admitted using а rifle to gun down prisoners who
were taken off buses in groups of о ш and five, the В said".
("Marko Boskic, gradevinski radnik u Pibodiju optuzen kao ratni zloCinac
priznao ј е savemirn agentima da ј е pornagao ubijanje nenaoruzanih rnus-
limanskih mtiSkaraca u jednom neslavnom masakru u ј и и 1995. п а р о ј и
nedaleko od grada Srebrenice. Muskarci su izvlaceni iz autobusa i poredani
u niz za 'likvidaciju autornatskirn puSkarna'. Boskic ј е napisao izjavu п а sest
stranica agentima FBI и Bostonu za vrerne sasluS:anja и avgustu prethodne
godine. Najpre, poceli su da р с а ј i ј а nisarn zeleo da im se pridruzirn, ali
su т е prirnorali da i ј а р с а - izjavio ј е Boskic, prerna izvestaju FBI,
priznajuCi da ј е р и с а о iz puSke i ubijao zatvorenike dovodene iz autobusa и
grupama od р о cetiri i pet".)
77
Drazenu Erdemovi6u i starom muskarcu, ciji ј е Zivot bezuspes-
п о pokusao da spase. О п ј е navodno uzeo ovog starog coveka
i poveo ustranu, ponudio т и cigaretu i casu soka od pomoran-
dze. (Zasto е sljivovice, kojaje obilato tekla, mogao bi se neko
upitati. М о Ы а samo zbog toga sto ј е ovaj stari covek bio т и
sliman?) Od gospode Drakuli6 saznajemo dalje da su i и Ы с а i
zrtva dugo razgovarali о svojoj tuznoj sudbini: ,,Ziveli smo svi
zajedno, muslimani, Srbi i Hrvati" - rekao ј е stari. "Sta se а т а
obicnim ljudima dogodilo? Zasto smo sve to dozvolili da а т se
dogodi?" "Da, zaista, sta а т se desava?" - uzvratio ј е Drazen.
"Kad bismo samo mogli to nekome da objasnimo. Ј а е znam
nista vise od tebe". Nastavili su tako, ali DraZen nije mogao ni-
sta da ucini za ovog starog coveka. Т krivca bez krivi-
с е dovodi spisateljicu do dve kratke recenice: "Zvuci prokleto.
Medutim, to ј е Ы а istina". Gospoda Drakuli6 ј е izgleda imala
р и о poverenje и Erdemovi6a. Da lije Ы о i obrnut slucaj? Novi-
narki americke televizijske stanice А в е Vanesi Vasi6-Jenekovi6
dao ј е pogresan datum streljanja muslimanskih zatvorenika jer
nije imao poverenja и ј и а gospodi Drakuli6 ј е naveo pogresna
imena svojih saradnika. Tako se jezivi komandant Gojkovi6 и
ovoj prici pojavljuje kao Pero, dokje jedan drugi, koji nosi hr-
vatsko ime, stalno poklanjao Erdemovi6u prepecenicu. Nikakav
Pero, niti Ivan, nisu medutim bili medu osam njegovih saucesni-
ka, cija ј е imena Erdemovi6 и vise navrata nabrajao. М о Ы а ј е
rec о literarnoj slobodi Ы о Erdemovi6evoj, Ы о Drakuli6kinoj,
svejedno. Ekskluzivno za gospodu Drakuli6, Erdemovi6 ј е ispri-
с а о о jos jednom potresnom prizoru koji nije izneo nijednom
istraZiocu, niti sudiji:
"Dok ј е jos uzimao dug gutljaj, Drazen ј е krajickom oka
primetio kako ј е izjednog od autobusa izlazio mladic. Nije imao
nikakvog poveza preko о а ј i Drazen ј е mogao da vidi njego-
vo lice, iako se zakleo da vise nikada е с е zatvorenika gledati
78
и lice. Т о т и ј е samo otezavalo posao. Mladic ј е т о й ј а imao
petnaestak godina. т о й ј а ј е bio i mlatli. Bio ј е nag ј о pojasa а
njegova bela koza bila ј е izlozena и с и Razgledao ј е vojnike
а zatim mrtve п а р о и о а и т и bile sve vece. К а о ј а nije
mogao sve ј а snimi . .. О п ј е ipak tek petnaestogodisnjak". pro-
mrmljao ј е Drazen vise za sebe и е se ј а е stoji iza njega.
К а ј а и zatvorenici morali ј а е и pred К ј е щ
Drazen ј е pre nareaenja za otvaranje vatre jos с и о glas mladi с а
М а т а а р и а о ј е т а т а Istog ј а а Drazenje bio svedok kako
и i и т и а с odreaeni za streljanje molili za zivot. kako
и ј е с а plakala. kako и zarobljenici и vojnicima novac.
obecavali а и о т о Ь е cak С е Mnogi и р о и а а ј а р о Ь е
и и и ј е с а i zavijali. Ipak. ovaj mladicje dozivao т а ј и
kako to ј е с а а е kad se р о Ь и е iz loseg sna i traze и е и Iako
ј е samo za tren mladic vec bio mrtav. Drazen ј е jos verovao ј а
с и ј е njegov glas. " 14
Ipak, ovakvo pisanje ј е jednostavno sumnjivo da bi Ы о
dostojno nagrade za mir. Austrijski dip10mata Vo1fgang Petric,
visoki predstavnik civi1ne medunarodne uprave и Б о i Her-
cegovni od 1999. do 2002, procitao ј е п а impresivan nacin, п а
jednoj svecanosti и Б е с и 19. т а ј а 2005. godine, esej Slavenke
Draku1ic.
15
Najpre ј е knjizevnica dobi1a rec i odrza1a hva10spev Т
na1u kakav se samo moze ocekivati odjedne stvarne spisate1jice.
Gospoda Draku1ic uzdize Т do visine jednog istinski т е
tafizickog "Mesta istine" i izjav1juje: "Nema istine о ovom ratu
izvan one koja potice od Т и Hagu". Hag nije samo sim-
bo1icna pravda vec istina sama, Hag ј е jedino mesto п а kojem
14 Slavenka Draku1ic: "Keiner war dabei", (Niko nije bio spreman), В е с
2004. str. 111f.
15 Slavenka Drakulic u dijalogu sa Volfgangom Petricem: http/www.kre-
isky.org!kreisky/forum/pdf!rueck/238.pdf
79
se istina pojavljuje и sudskom postupku, sve drugo sto se с и ј е
samo ј е politika, ideologija, tj. manipulacija.
U izvesnom smislu, moglo Ы ј о ј se dati za pravo.
U pesnicku slobodu gospode Drakulic svakako spada i ru-
zicasti zulj п а desnom kaZiprstvu Drazena Erdemovica О ј е
streljao т о Ы а 70 ljudi i od toga dobio zulj. М о Ы а т и ј е to
za trenutak izgledalo tako komicno da ј е histericno prasnuo и
smeh"). Gospoda Drakulic uznosi Т kao mesto istine i
pravde posto ј е dozvolila svome junaku da и glavi brzo izracuna
i dode do broja 1.200 streljanih kao autenticnog. "Kadaje Dra-
zen pogledao п а svoj sat, Ы о ј е zaprepascen. Bilo imje potrebno
samo 15 minuta da и Ы ј и vise od 60 ljudi". Pesnistvo i istina: iz
autobusa ј е dovedeno sest grupa od р о 1 О zatvorenika, oduzeti
su im papiri, odvedeni su stotinak do dve stotine metara do т е
sta п а livadi gde su streljani i sve to za samo 15 minuta. Dakle,
grupa za grupom, и ritmu od dva i р о minuta. Gospoda Drakulic
е и т е samo dobro da pise, о а ј е ocigledno dobra i и racunu.
Н о с е li iko posumnjati da ј е mogucno za samo pet casova stre-
ljati 1.200 zarobljenika?
KOLIKO Ј Е STRELJANO?
Prilikom saslusanja Drazena Erdemovica 19. novembra
1996. tuZilac Mark Н а ш о iznosi dokaze о zbivanjima п а far-
mi Branjevo koji su imali da potvrde priznanje krivice DraZena
Erdemovica kao cinjenicno stanje. U tu svrhu saslusao ј е kao
svedoka glavnog istraZioca Zana Renea Rueza koji ј е sa svo-
ј е strane, kao dokaze podneo nekoliko fotografija snimljenih iz
80
vazduha. Na osnovu Erdemovi6evih informacija, ove fotografije
iz vazduha prihva6ene su kao "re1evantne" i stav1jene Т
п а raspo1aganje. Fotografije su mora1e da budu strucno "procita-
е i protumacene, posto 1aik nije mogao nista п а njima da pre-
pozna. Dakle, Rues ј е objasnio sudijama sta vide п а ovim foto-
grafijama sacinjenim iz vazduha. Jedna od fotografija ј е navod-
п о sacinjena dan pos1e masakra, dak1e, 17. ј и а 1995. i п а ј о ј
su se navodno prepoznava1i 1esevi, mozda i masovna grobnica
u procesu iskopavanja. Na drugoj fotografiji od 27. septembra
1995. mog1i su se navodno razaznati "tragovi radova koji su se
obav1ja1i", izjavio ј е Rues. Dakle, krajem avgusta i pocetkom
septembra obav1jena ј е ekshumacija, radovi п а ekshumaciji su
jos bi1i u toku kadaje fotografija sacinjena, a1i uprkos tome, upr-
kos ovim radovima, koje ovde vidimo, isticao ј е Rues, istrazioci
su п а 1icu mesta iskopa1i 153 1esa (3,S.135).
Materija1ni dokazi za masakr п а farmi Branjevo, dakle, р о
stoje za 153 1esa а п а osnovu neko1iko fotografija koje su tajne
sluzbe sacini1e sa ve1ike visine iz vazduha, treba10 ј е da pred-
stav1jaju dokaz da ј е mora10 biti da1eko vise 1eseva.
16
Posto ј е Bosna u to vreme, kako su tvrdi1i vojni strucnjaci,
sta1no Ы а pod sate1itskim osmatranjem, а т е е se pitanje zaSto
е т а nijednog snimka iz vazduha samih radova п а iskopavanju
i premestanju 1eseva. Zasto е т а nijednog snimka 1judi i т а
sina koje su pritom mora1e biti п а terenu. Iskopavanje 1eseva
16 О nepouzdanosti ovih snimaka koje ј е Tribunalu dostavila tadasnja
driavna sekretarka SAD Madlen О Ј Ь г а ј videti dalje u knjizi "Cess Wiebes,
Intelligence and the War in Bosnia, 1992-1995" (Obavestajne sluzbe i г а u
Bosni), М е п е г Н а т Ь ш о п о п 2003, s. 348f. К а о Ј е р primer za т а
nipulaciju javnoscu moze da posluzi izjava od 5. februara 2003. tadasnjeg
americkog ministra Kolina Р а и е Ј а u Savetu bezbednosti OUN kada ј е п а
osnovu takvih fotografija, pokusao da ubedi da Irak proizvodi i raspolaze
oruzjern za rnasovno unistenje. У е с se п а njegovorn licu rnoglo tada proCitati
da se stideo svoje izjave.
81
i njihovo premestanje, dak1e, а n е samo tragovi aktivnosti п а
navodnom iskopavanju. М о Ы а bi se mogao dobiti п а takvo pi-
tanje ubed1jiv odgovor ako Ы о n о stvarno Ы 1 0 postav1jeno, sto и
ovom sudu niko nije ucinio, i1i nije hteo da ucini.
17
Ipak, glavni istraZi1ac imao ј е jos jedan dokaz. Erdemovi6
ј е , tako ј е svedocio Rues, video za vreme stre1janja do tri sata
popodne 60 autobusa, pardon, rekao ј е о п , 20 autobusa sa р о
60 zatvorenika и svakom autobusu. Od1ucuju6i ј е Ь г о ј autobu-
sa koje ј е Erdemovi6 navodno video. Na ovo pitanje pruzao ј е
ug1avnom odgovor da о п n е zna tacno, a1i da Ы т о г а 1 0 biti iz-
medu 15 i 20 autobusa. Kada т и ј е и intervjuu 24. apri1a 1996.
glavni istrazi1ac Rues postavio pitanje ko1iko ј е ukupno autobu-
sa stig10, rekao ј е : "Na to pitanje ј а sada n е mogu odgovoriti,
nisam ih Ь г о ј а о , nisam ni kasnije saznao, n е znam sta treba п а
to da odgovorim" (S.6.S.5). Tako izg1eda izvodenje dokaza п а
"Mestu istine".
Stre1jati 153 nenoruzana civi1a predstav1ja i ostaje, naravno,
veoma tezak ratni zlocin i svi koji su и n ј е т и ucestvova1i mora1i
su biti izvedeni п а optuzenicku k1upu. Medutim, ovaj Ь г о ј 153
ima dve ve1ike "prednosti" и poredenju sa Ь г о ј е т 1.200. Prvo,
za njega postoji materija1ni dokaz, а drugo, prihvat1jivo ј е da
se za pet casova moze stre1jati 15 grupa od р о deset zatvore-
nika, i da se pritom и meduvremenu jos nesto popije, pojede,
da se popusi cigareta, da se eksperimentise puskomitra1jezom,
da se zrtve zlostav1jaju, tuku i ponizavaju. Samo: ovaj Ь г о ј is-
pada nesto mrsav da Ы se njime potkrepi1a optuzba za genocid
nad bosanskim mus1imanima, genocid, kako su mediji prog1asi1i
nesum1jivo najve6i zlocin koji ј е п а evropskom t1u pocinjen od
zavrsetka Drugog svetskog rata.
17 Neko1iko dobro obrazlozenih kritickih pitanja о tome moze se naci
п а Internetu и objavljenorn eseju Vemera Sauera: "Srebrenica i video", http/
www.labournetaustria.at!archiv/41.htm
82
POREMECENI REDOSLED CINOVA 11
К а о sto smo videli, Erdemovic sve do nastupa и svojstvu
svedoka optuzbe и procesu Radislavu Krsticu 22. т а ј а 2000.
precutkuje oficirski cinjednog od svojih saucesnika, а i sami tu-
zioci о tome cute. Nisu li т о Ы а bili и prilici da istraze i otkriju
podatke svih saucesnika? Ne, naprotiv, jos и ranoj fazi istrage
oni su se time opsirno bavili i bili su zapanjeni otkricem da ј е ј е ­
dan od osam vojnika koji su navodno pod komandom izvesnog
Brana Gojkovica streljali zarobljenike, Ы о porucnik i cak zapo-
vednik voda, takozvanog Bijeljinskog voda, kome ј е pripadala
polovina ucesnika и pokolju (videti poglavlje: "Poremeceni re-
dosled cinova 1"). Optuzeni ј е , dakle, mogao, kako ј е poznato,
da precuti о n о sto ga tereti ili Ы moglo da oteza njegov polozaj.
т и ы l с c ј е , medutim, isto tako Ы о obavezan da traga za istinom,
kao i sudije. U procesu traganja za istinom ( а nista drukcije nije
smelo biti ni и krivicnom postupku) cak ј е kaZnjivo uskratiti
sudijama znacajan podatak, takode i kad ј е rec о tuZiocu. Glav-
ni istraZilac Zan Rene Rues i njegov kolega Peter Mekloski su
6. novembra 1996. ponovo vodili vaZan intervju sa Drazenom
Erdemovicem, ciji ј е cilj Ы о da se optuzeni pripremi za pred-
stoje6i pretres i saslusanje pred sudijama. Na dan 9. novembra
1996. godine odrzan ј е najznacajniji pretres и ovom guilty р l е а ­
postupku (izjasnjavanje о krivici). Optuzeni ј е morao da bude и
stanju da ubedljivo i bez ikakvog okolisenja odgovara п а pitanja
koja с е т и postavljati sudije. Pre svega, nije smeo da dozvoli
sebi da se uplete и Ы l о kakve protivrecnosti. 1, iznenada, Rues
postavljajedno pitanje koje tesko da nije moglo izazvati sumnju.
Staje, п а primer, sa ovim Francom Kosom, zapovednikom Bije-
ljinskog voda, upitao ј е sasvim otvoreno i neposredno Rues. Da
li ј е Erdemovic mogao т о Ы а da т и objasni - ako uopste р о -
83
stoji nekakvo objasnjenje - kako ј е moglo do6i do toga da Goj-
kovi6, и prisustvu komandanta voda Franca Kosa, postane voda
streljackog odreda? Kako Erdemovi6 moze i zeli da to objasni?
Iz samog pitanja istraZioca proizilazi ljutnja:
"Zeleo ь љ da mi objasnite - ako uopste postoji nekakvo
objasnjenje - kako ј е moglo doCi do toga da, s obizom п а sa-
stav streljackog odreda, voaa ove grupe postane Branko Goj-
kovic, iako ј е и grupi ь а о ljudi koji su ili predvodili ekipe и
srebrenickoj operaciji, ili su cak, kad о Francu Kosu, п а primer,
govorimo - ь ш р о а n u ispred njega - Kos ј е bio komandant
Bijeljinskog voda. Kako objasnjavate ovakvu ulogu Brane Goj-
kovica ". (S.4,S.4)
Erdemovi6 ј е ocigledno imao velike muke sa tim pitanjem
i nije mogao oti6i dalje od objaSnjenja da su predvodnik cete
Pelemis i Brano Gojkovi6 bili bliski. Т о ј е Ruesu izgledalo su-
vise mrsavo. Nije li Gojkovi6 т о Ы а и Vlasenickom vodu Ы о
nesto vise od obicnog, prostog vojnika? Erdemovi6 odgovara
da о п о tome n е zna nista, odakIe Ы znao. Rues, izgleda, konac-
п о mora da se zadovolji time, ali se nekoliko trenutaka kasnije
ponovo vra6a п а isto pitanje. Franc Kos ј е morao ipak biti ve-
о т а uznemiren ("quite upset") zbog toga sto nije о п predvodio
ovu streljacku druZinu - pakosno ј е primetio Rues (S.27, S.27).
Т о т и svakako nije Ы l о pravo, misli Erdemovi6, ali ј е Kos Ы о
о к . Medutim, о п ј е Ы о п а licu mesta jedini oficir, ponovo se
cudio Rues. Ah, rekao ј е Erdemovi6, Kosu ј е dat cin zato sto
ј е Ы о pametan, znao ј е da rukuje eksplozivom, и т е о ј е da р о ­
kaze vojnicima izvesne stvari i mogao da ih uputi п а izvodenje
akcije. U svakom slucaju, Kos nije Ы о takav tip strebera koji Ы
bezuslovno zeleo da postane oficir, pre Ы se moglo re6i da т и
ј е Ы l о svejedno, posto su "oni" jednostavno delili cinove kako
im ј е Ы l о volja, morao ј е konacno neko biti zapovednik voda,
84
а Kos ј е ostavio dobar utisak, nije bio isti kao drugi, nije nepre-
kidno jurio za zenama, ponasao se mirno i stalozeno, nikad nije
rekao nijednu suvisnu rec (S.27, S.27). К а о da to nije dovoljno
ubedljivo.
Dobri porucnik Franc Kos, zvani Slovenac, р u с а о ј е i ubi-
ј а о satima toga dana nenaoruzane zarobljenike, iako ј е kao ofi-
cir morao znati da ј е rec о teskom ratnom zlocinu. Oficir koji
zna da ј е potcinjen jednom о Ы с n о т , prostom vojniku, da mora
da izvrsava njegova naredenja koja ocigledno vode и zlocin. 1
jos uz sve to, ovom oficiru naredenja da pocini ratni zlocin izda-
ј е prost vojnik, redov! М о Ы а Ы sam Franc Kos licno mogao da
razj asni ovakvo cinj enicko stanj е , ali о п danas mirno zaraduj е
hleb nasusni kao limar и Bijeljini. Njega niko ni za sta n е pita,
niti trazi od njega Ы l о kakvo razjasnjenje.
Na pretresu dve sedmice kasnije, 19. novembra 1996, Rues
preuzima ulogu svedoka i podnosi sudijama rezultat svoje istra-
ge и slucaju Erdemovi6. Njegova velika sumnja ј е izgleda sa-
svim rasprsena. Na pitanje sudija о п , naprotiv, odgovara da ј е
iskaz optuzenog Erdemovi6a bez ikakvih protivrecnosti i da ј е и
potpunoj saglanosti sa rezultatima istraZivanj а :
Rues: "Nema nikakve protivrecnosti izmeau onoga sto ј е
ovde u svom iskazu rekao Drazen Erdemovic i onoga stoje neza-
vi sno od toga otkriveno u toku nase istrage. Ne postoji nista sto
bi protivrecilo о n о m е sto ј е о п rekao. О svim temama koje smo
ovde naceli о п n а m ј е pruzio р и n и in[ormaciju." (3,S.153)
U odgovoru п а pitanje sudije da lije Erdemovi6 spominjao
ime svog pretpostavljenog, istraZilac Rues и svojstvu svedoka
ponovo n е spominje da se medu pociniocima pokolja nalazio i
zapovednik voda, vodnik Erdemovi6:
Sudija Riad: " А , sta ј е sa pretpostavljenim, da li vam ј е
rekao ko su ь т njegovi pretpostavljeni?"
85
Rues: "Da, о п п а т ј е dao imena predvodnika (the leader)
streljacKog odreda (the execution squad), kao i imena sedam
drugih pripadnika ove jedinice, "(3,S, 160)
А kada ј е Erdemovi6 sam u svojstvu svedoka sas1usan od
sudija, izjavio ј е
Erdemovic,' "Zapovednik grupe ј е Ы о Brano Gojkovic, Ј а
sam bio pripadnik ove grupe, vojnik, а ј sedam drugih vojnika
Ь Љ su isto tako pripadnici ove grupe, " (3,S, 185)
Zapovednik Gojkovi6, sa sedam drugih vojnika, dak1e, sve
ј е jasno, Т о sto ј е porucnik Kos, zapovednik voda bije1jinskog,
Ы о jedan od ovih sedam drugih vojnika, sudijama uopste nije
potrebno da1je objaSnjavati, 1, u zajednickoj igri tuZioca i optu-
zenog, nisu zapravo dobi1i nista sto Ы mog1i saznati,
Cetiri godine kasnije, 22, т а ј а 2000, DraZen Erdemovi6
ponovo nastupa kao svedok optuzbe, sada u procesu genera1u
Krsti6u, 1 sudije sada prvi put с и ј и da se, kad ј е о Francu Kosu
rec, radi о porucniku i komandantu voda, da ј е jedan oficir Ы о
medu osam pocini1aca poko1ja, daje, dakle, i о п р и с а о i и Ы ј а о
Pada u о с ј medutim, da vise u Erdemovi6evom iskazu Brano
Gojkovi6 sada nije komadant ј ј komandir, kako ga ј е obicno
Erdemovi6 do tada predstav1jao, Stre1janje ј е naredio Pe1emis,
dokje Brano Gojkovi6 njegovo naredenje samo prenosio, samo
posredovao:
Harmon,' "Od koga ste dobili nalog za ь и а п ј е
Erdemovic,' "D08ao ј е Brano Gojkovic i rekao п а rekao
ј е meni, Francu Kosu i Zoranu Goronji da se pripremimo za
zadatak i, kada smo ga upitali ko ј е nalozio da treba da idemo,
rekao п а т ј е daje Pelemi8 izdao nareaenje, "(7,S3116)
Na ovakvu posrednicku u10gu svodi Erdemovi6 u10gu na-
vodnog komandanta Gojkovi6a i u procesu Mi10sevi6u tri go-
dine kasnije, "Konkretno receno, Gojkovi6 nam ј е samo rekao
da ј е Pe1emis na10Zio da idemo u akciju" а S,25150, Ь
86
S.299). Dakle, uzasni komandant Gojkovi6 bio ј е potreban Er-
demovi6u sve dok т и jos nije bila odredena kazna i navodio ј е
njegovo naredenje kao opravdanje za svoje navodno prinudno
uces6e и streljanju. Sada ј е , medutim, ve6 bio odavno odlezao
svoju blagu kaznu.
CINIMORAL
Voda cete Pelemis ј е , dakle, 16. ј и l а 1995. izdao naredenje
preko Brana Gojkovi6a da se Erdemovi6, Franc Kos i drugi pri-
preme za akciju. Sta bi Pelemis о tome rekao? Verovatno da ј е
16. ј и l а 1995. lezao и bolnici zbog potresa mozga i polomljenih
rebara и teskom saobra6ajnom udesu. 1, sasvim sigurno Ы kao
dokaz za to podneo bolnicka dokumenta. Da li zbog toga njega
niko n е zeli da saslusa? U saslusanju 22. т а ј а 1996. и svojstvu
svedoka optuzbe и procesu KaradZi6u i Mladi6u, Erdemovi6 ј е
tvrdio da ј е predvodnik cete Pelemis naimenovao prostog voj-
nika Gojkovi6a za zapovednika grupe koji ј е mogao da strelja
svakoga ko Ы odbio izvrsenje njegovog naredenja. Sta Ы sam
Pelemis о tome rekao? Njega, medutim, niko n е zeli da saslusa.
Stoga, nazalost, ostaje samo о n о sto ј е о п rekao и intervju za
Nezavisne novine 21. novembra 2005: da ј е Erdemovi6 imao
psihicke probleme, da ј е jos и oktobru 1995. obavestio pretpo-
stavljene daje Erdemovi6u hitno potrebno psihijatrijsko l е С е n ј е .
Uostalom, Ы l о ј е nemogu6no da se Erdemovi6 nade pod koman-
dom Brana Gojkovi6a, odlucno tvrdi Pelemis.
Nezavisne novine: "Erdemovic ј е п а suaenju tvrdio da т и
ј е ubistva naredio Brane Gojkovic, takoae pripadnik 10. odreda,
dakle vas podreaeni? "
87
PelemiS: Т о ј е nemoguce jer ј е jedini podoficir и tom vodu
Ы о Erdemovic i to narednik prve klase. Gojkovic ј е Ы о obicni
vojnik. " 18
Da li bi Pelemis i pred sudom, bilo kao optuzeni, bilo kao
svedok, potvrdio ovo sto ј е rekao и intervjuu, naime, da ј е Erde-
movi6 п а farmi Branjevo jos Ы о podoficir, "vodnik" 1 odeljenja
Bjeljinskog voda Desete diverzantske jedinice? Da Erdemovi6
nije, dakIe, Ы о degradiran kako ј е tvrdio и svim varijantama
svoje price? Т о naravno, ne mozemo znati, posto Т to
nije zeleo, niti zeli da sazna.
Ono sto ј е Erdemovi6 о svom unapredenju i degradiranju
rekao, predstavlja niz protivrecnih iskaza. U vise navrata tvrdio
ј е п а primer, п а pretresu 19. novembra 1996, da ј е ve6 pri pri-
ј е т и и Desetu diverzantsku jedinicu и aprilu 1994. unapreden
и cin vodnika (3,S.181). Na saslusanju и Novom Sadu 6. mar-
ta 1996. onje, medutim, izjavio daje 1. februara 1995. dobio
cin vodnika i preuzeo komandu nad prvom grupom prvog voda
(S,4,S,4). Sedmog marta 1995. о п ј е kao zapovednik grupe do-
Ы о od predvodnika cete Pelemisa naredenje da likvidira ne-
koliko vojnika izvidaca Druge muslimanske brigade nedaleko
od Tuzle, и regionu planine Majevica. U ovoj akciji moglo ј е
biti ubijeno mnogo civila, а о п to navodno nije zeleo - izja-
vio ј е Erdemovi6. Navodno ј е odbio da ucestvuje и toj akciji i
zbog toga ј е degradiran. Dakle, najpre ј е postao vodnik и aprilu
1994, а zatim l.februara 1995. U intervju haskom istraZiocu 6.
novembra 1996. kada т и ј е istrazilac Peter Mekloski citirao to
mesto iz saslusanja pred jugoslovenskim sudom, Erdemovi6 ј е
suprotno ranijim tvrdenjima, rekao da sve to nije tacno. Napro-
tiv, onje toga dana, l.februara 1995, degradiran zbog toga sto ј е
odbio naredenje. Od tog datuma о п vise nije imao nikakav cin
18. "Bili srno profesionalci, а п е placenici", Nezavisne novine, Banjaluka,
21.11.2005.
88
(S.10, S.10). Dak1e, slagao ј е srpskom istra.Znom sudiji, kako
ј е sam rekao и intervjuu sa haskim istraZiocem. Odmah zatim,
medutim, ispricao ј е istu pricu kojuje ve6 izneo и Novom Sadu:
7. marta 1995, dak1e, mesec dana pos1e navodne degradacije, о п
ј е kao zapovednik grupe dobio na10g da 1ikvidira i1i otme dva
mus1imanska obavestajna oficira, a1i ј е о п to navodno odbio i
zbog toga ј е degradiran. Da 1i ј е i1i nije pri izvodenju ove akci-
ј е ve6 Ы о degradiran? Njegovoj grupi ј е pripadao i Franc Kos,
rekao ј е sto njegovu pricu nikako е cini uver1jivijom i vero-
dostojnijom posto ј е sasvim sigurno Kos ve6 tada Ы о porucnik.
Erdemovi6 neprekidno protivreci sam sebi п а teku60j traci, a1i
to istraZiocima ocig1edno е smeta, verovatno im ј е Ы о dosta
svega i1i ј е и pitanju nesto drugo. Uosta10m, sama prica koju ј е
Erdemovi6 izneo о svom cinu i svojoj degradaciji, predstav1ja
nerazmrsivo k1upko protivrecnosti i ne10gicnosti . Zapanjuju6e
ј е medutim, daje о п s tim pro1azio kod sudija, cak imao uspeha,
kako se moze videti iz presude izrecene 29. novembra 1996:
О р и е ј е naglasio da ј е а koji ј е dobio, и Ь о samo
dva meseca kasnije posto ga ј е dobio, zbog toga sto ј е odbio da
izvede а с и koja bi dovela do и Ь а а т е а и civilima ". О п
ј е takoae rekao da posle degradacije vise nije bio и и а с ј da
se и р о а а naredbama svog pretpostavljenog. (..) и и а
и ј е п а ј е с и daje о р и е п а pretresima 5. ј и а i 19. i 20.
novembra izjavio daje dobio а vodnika i daje delovao kao za-
povednikjedne malejedinice. а и ј е se takoae п а ј е с и da
ј е Erdemovic, prema vlastitom а и и Ь о а pre nego sto ј е
izvrsio radnje koje т и se а а ј и п а teret. К о а и ј е se takoae
da nije doznacen nijedan о и т е koji bi precizno svedoCio о
njegovom и и vojnoj hijerarhiji. " (4, S.292).
Pos1ednja recenica zvuci karakteristicno, ako е i cudno. U
intervjuu od 6. novembra 1996. istraZilac Ries uzgredno spomi-
ј е daje о vojnoj sluzbi Drazena Erdemovi6a dobio iz Beograda
89
mnogo dokumenata. Zar nije Ы l о nijednog jedinog iz koga se
moze izvu6i njegov cin? Sesnaestogjula 1995. п а farmi Branje-
vo Drazen svakako nije Ы о vise vodnik. Jer, daje imao cin, о п Ы
imao i izbora, samje tako rekao, tada Ы se navodno suprotstavio
i odbio da izvrsi naredenje Brana Gojkovi6a i cak nagovorio i
druge da to ucine. Medutim, sada ga ј е navodno neko degra-
dirao и obicnog, prostog vojnika i п а taj nacin ј е navodno Ы l а
zapeca6ena sudbina zarobljenika. Za sta sve n е Ы Ы о и stanju,
da ј е samo imao cin! Na saslusanju 19. i 20. novembra 1996.
Erdemovi6 ј е pruZio sudijama nekoliko varijanti svog navodno
zanemarenog moralnog stava, п а primer:
Erdemovic: "Da sam bio zapovednik ove grupe, ј а bih Vam
morao posteno reCi da bih sa ь а о kakvim obrazlozenjem odbio
ovaj nalog i pokusao ь љ da n а а е т za pretpostavljene nekakvo
obrazlozenje, svakako bih to pokusao. Zelim da vam kazem ka-
kvo bi to obrazlozenje ь а о . Rekao bih daje rec о zloCinu, da za
takav zloCin sledi teska kazna i ubedio ь љ pre svega svoje kole-
ge da se za takav zloCin mora snositi odgovornost, da nije rec о
nekakvoj т а Ј о ј aferi, kada ј е и р и а n ј u streljanje ljudi. Tako ь љ
ј а stvar obrazlozio. А , oni Ы mi tada pomogli kad о tome obave-
stim Pelemisa. Branili bi т е , svakako. Meautim, ј а tada nisam
bio zapovednik, nazalost, zapovednikje bio jedan idiot, da idiot
- n е ludak, vec pravi idiot. Ludak ј е doduse dobar i posten, ali
idiot ј е idiot. " (4,S.292)
Dok ј е jos imao cin, spasavao ј е ljude, nije ih u Ы ј а о , uve-
ravao ј е Erdemovi6 i pritom navodio kao dokaz jednu drugu
pricu. U avgustu 1994. kada ј е jos imao cin, о п ј е sa svojom
jedinicom, п а brdu Majevica, uhvatio i zarobio jednog vojnog
policajca bosansko-hrvatske vojske ( Н У О ) , koji se jednostavno
nasao и pogresno vreme п а pogresnom mestu. Naravno, mogli
su da ga streljaju odmah, п а licu mesta. Medutim, Erdemovi6 ј е
nesre6nika prepoznao kao nekadaSnjeg kolegu, iz vremena kada
90
ј е i sam bio vojni policajac и redovima н у о Zbog toga nije do-
zvolio da ga streljaju tu, п а licu mesta. К а о vodnik, jednostav-
п о se nametnuo. 1, ovog zarobljenika su posle nekoliko casova
pustili da ode i cak т и п а opr08taju dali kutiju cigareta. Tadaje
Erdemovi6 ј uvek Ы о vodnik i mogao ј е navodno da dozvoli
sebi takvu velikodll8nost (3,S.203). Na pretresu 20. novembra
1996. ovaj zahvalni spaseni vojni policajac nastupio ј е kao sve-
dok odbrane. К а о anonimni svedok Х potvrdio ј е pred sudija-
т а ovu е р и pricu Drazena Erdemovi6a. Da li ј е postojao neki
poseban razlog da т и Erdemovi6 spase Zivot, upitao ј е sudija
Riad. М о Ы а zbog toga 8to su pripadali istoj zemlji? Svedok Х
nije, medutim, to znao. М о Ы а zbog toga 8to su nekad pripadali
istoj jedinici, rekao ј е Zbog toga 8to su tri ili cetiri meseca bili
zajedno и vojnoj policiji ll5. brigade (4,S.245). Tako pristojan,
cak plemenit, moze neko biti ako ima cin.
1 ovu pricu Erdemovi6 ј е uostalom, izneo kao razlog za
njegovu degradaciju. Pozivaju6i se п а iskaz svog svedoka, о п
ј е 9. novembra 1996. naveo da ј е degradiran zbog toga 8to ј е
pustio za vreme jedne akcije uhva6enog zatvorenika, naime,
svedoka Х Neko ga ј е navodno zbog toga potkazao kod р и
kovnika Petra Salapure:
Erdemovi6: "Nekoliko dana kasnije stigao ј е iz Glavnog
8taba pukovnik Salapura koji ј е Ы о najvi8i obave8tajni oficir и
Genera18tabu. Bili smo, ј а i drugi prisutni komandiri, pozvani
п а sastanak п а kojem ј е uglavnom Ы о reci о т о т ponaSanju i
о drzanju ј nekih osoba. Najpre su п а т prebacivali zbog а Ь
zatim da ј а nisam smeo da se tako р о а а т i da pustim da ode
zarobljeni vojni policajac, da sam spasao ј ednom zaroblje-
niku. Т о ј е covek kojije danas ovde dao iskaz и svojstvu svedo-
ka), da sam odbijao naredenja, itd. Zbog toga sam degradiran."
(3,S.182f)
91
Erdemovic с е uvek iznova pricati ovo i1i о о о tome kada
ј е i zaSto degradiran i izg1eda da nikome и sudu to nije smeta10.
Nije 1i to cudno? У е о т а impresivno ispricao ј е i to kako ga ј е
Sa1apura izgrdio i oduzeo т и cin. Mora da ј е to bi10 и martu
1995. kada ј е pukovnik Sa1apura, sef ode1jenja za obavestava-
ј е i izvidanje pri G1avnom stabu, i neposredni pretpostav1jeni
komandiru cete Pe1emisu, dosao и Bije1jinu da bi samovo1jnog
i nepouzdanog vodnika hrvatskog porek1a naucio pos1usnosti
( 4,S.269).
Postoje i kasniji iskazi svedoka koji od1ucno opovrgavaju
tvrdenja Erdemovica da ј е и vreme masakra п а farmi Branjevo
Ы о о Ы с а vojnik bez cina. Tako ј е 8. ј и а 2004. pukovnik Petar
Sa1apura, kao svedok odbrane и procesu protiv Vidoja В
vica i Dragana Jokica, izjavio da ј е о poko1ju п а farmi Branjevo
prvi put saznao iz medij а kada su izvestava1i о Erdemovicu i
njegovom priznanju (10,S.10525). Sa1apura nije da1je izustio ni-
jednu jedinu rec о Erdemovicu koga ј е navodno 1icno degradi-
rao. Jos ј е cudnije uzdrzavanje tuZioca Petera Mekloskija kojije
predvodio unakrsno ispitivanje svedoka Sa1apure. Mek10ski ј е и
а ј Ь о ј е т slucaju Ы о upoznat sa problematicnom Erdemovice-
vom pricom i poznavao njegove protivrecne iskaze о degrada-
ciji. Sada ј е о п sas1usavao kao svedoka coveka koji ј е navodno
Erdemovica degradirao zbog nepos1usnosti. Da 1i ј е Sa1apura to
ze1eo da potvrdi? Da 1i ј е zaista degradirao vodnika Erdemovi-
с а Т и а с medutim, о tome nije ze1eo nista da sazna. О п jed-
nostavno nije ј е т и ni postavio pitanje о tome. Da 1i т о Ы а nije
ze1eo da с и ј е sta Ы т и Sa1apura odgovorio, naime, da о п т о Ы а
nikada nije Erdemovica degradirao? Verodostojnost krunskog
svedoka nije sme1a ni п а koji nacin da bude dovedena и pitanje.
Krivicnopravno traganj е za istinom posebne vrste?!
Т godine kasnije, 21. avgusta 2007, и Haguje kao svedok
nastupio Dragan Todorovic. О п ј е Ы о vazan svedok optuzbe и
92
procesu protiv Vujadina Popovi6a i drugih visokih oficira Ь о
sansko-srpske vojske. Dragan Todorovi6 ј е isto tako pripadao
Desetoj diverzantskoj jedinici, samo ј е njegovo mesto sluzbo-
vanja bilo u vojnoj bazi u Vlasenici, u stvari, nekoliko kilome-
tara severozapadno od Vlasenice u mestu Dragasevac. Dragan
Todorovi6 ј е bio odgovoran za logistiku Desete diverzantske
jedinice. Kadaje Bjeljinski ili Vlasenicki vod trebalo da krene
u neku akciju, najpre ј е morao da obezbedi kod vodnika Todo-
rovi6a potrebno oruzje, municiju i uobicajenu opremu. Tako ј е
bilo i 15. ј и а 1995. kada se, u odsustvu zapovednika Pelemi-
sa, sa mnogo buke okupljala grupa za izvodenje jedne akcije.
Todorovi6 ј е mogao veoma dobro da se seti Erdemovi6a kao
osobe koja ј е imala cin - drugi р о rangu u ovoj grupi, pored
porucnika Franca Kosa. Isto tako mogao ј е da se seti da ј е
Brano Gojkovi6 bio obican vojnik bez ikakvog cina koji nije
mogao da nikome izdaje naredenja. Na pitanje da li ј е Bra-
п о Gojkovi6 predvodio grupu, svedokje odgovorio: "Znam da
gospodin Gojkovi6 nije imao nikakvu nadleznost da izdaje а
redenja, da nije imao nikakav cin, te da nije mogao da koman-
duje nijednim jedinim pripadnikom ove diverzantske jedinice.
Nije mogao da nareduje, nije bio, dakle, u poziciji da naredi
bilo sta bilo kome od vojnika" З S.14042).
Iskazi Salapure i Todorovi6a о slucaju Erdemovi6 su uz-
gredni, nusproizvodi drugih procesa, sto samo ide u prilog nji-
hovoj verodostojnosti. Т о dakle, nisu nikakvi iskazi motivisa-
ni odredenim interesima, jer u ovim procesima cinjenice о cinu
jednog Erdemovi6a nisu imale nikakvog znacaja. Ovi iskazi,
medutim, Ь а с а ј и sasvim drukcije svetlo п а с е и aferu i stoga
е т о se jos п а njih vratiti. Odbijanje organa optuzbe Т
da se п а svetlo dana iznese istina u slucaju Erdemovi6 hapse-
93
n ј е т i saslusanjem njegovih saucesnika, cini ova dva iskaza
posebno dragocenim.
Glavni tuZilac и procesu Milosevi6u Dzefri Najs ј е 25.
avgusta 2003. godine predstavio svog svedoka Drazena Erde-
movi6a i pruZio т и priliku da vidi jedan kratak video snimak.
Т о ј е moralo biti и oktobru 1995, vidi se general Radislav Kr-
sti6, zamenik komandanta Drinskog korpusa Vojske Republike
Srpske kako pozdravlja vojnike Desete diverzantske jedinice
п а svecanosti povodomjubileja i obasipa ih gomilom lepih reci
i cestitki:
Radislav Krstic: "Srpski junaci, dozvolite mi da vas и ime
pripadnika Drinskog korpusa, licno i и ime komandanta Glavno-
ga staba pozdravim i da vam cestitam dan !ormiranja jedinice. "
Vojnici: "Hvala. "
Radislav Krstic: "Vi ste svojim dosadasnjim aktivnostima
pokazali kako treba da se bori vojnik Vojske Republike Srpske.
Sve zadatke ste, do sada, veoma uspjesno izvrsili, bez gubi-
taka, sto ј е posebna vrijednost. И situaciji smo kada ... " ( 8 а ,
S.25163,8b,S.308)
Ovde se traka prekida. Najs и tom trenutku pita svog sve-
doka da li ј е i sam bio prisutan п а ovoj svecanosti, а ovaj
izj avljuj е :
Erdemovic: " Ј а nisam tada bio и stroju, ali sam sedio sa
strane zato sto sam tada bio tesko ranjen i nisam mogao da
stojim. А tada su pojedini ... Menije dat а п rezervnog vodnika,
Francu Kosu koji ј е bio komandir biljeljinskog voda, ј е dobio
а п rezervnog potporucnka, ј а mislim i jos nekoliko osoba za
kojeja п е mogu da se sjetim ... " ( 8 а , S.5164, 8 Ь , S.308)
U reZiji glavnog tuZioca Najsa izveden ј е mali skec najve6e
zabavljacke vrednosti. Nadovezuju6i se п а ovaj video-snimak,
94
Erdemovic ј е ispricao о о 8to se п а videu nije moglo videti,
naime, daje п а ovoj jubilarnoj svecanosti unapreden и vodnika.
С е т и ova igra? Ocigledno samo zato da bi se kazalo о о 8to se
п а snimku upravo nije moglo videti, nije prikazano, naime, dvo-
struko unapredenje п а svecanosti: Drazena Erdemovica i Franca
Kosa. Steta 8to nije prikazano samo unapredenje i 8to п а т ј е
о tome morao da isprica Erdemovic. Т se prisetiti da ga ј е
najpre upravo Pelemi8, zbog neposlU8nosti ili vec zbog е с е
ga, pokU8ao da ubije, а zatim, ni tri meseca kasnije, unapreduje
ga i to п а ј и Ы Ј а о ј svecanosti и vodnika. 1 sve to moramo
da Erdemovicu verujemo, jer о ј и Ы Ј а о ј svecanosti postoji vi-
deo snimak п а kojem smo upravo videli sve, i gospodin Najs
с е zatraZiti da se snimak uvrsti kao dokazni materijal. Upravo
п а osnovu toga zahtevao ј е da Erdemovic п а fotografiji sa ј и Ы
Ј а е svecanosti identifikuje nekoga i Erdemovic pokazuje: Т о
ј е Franc Kos, komandir biljeljinskog voda". Dakle, komandant
njegovog sopstvenog voda. 1, tuZilac Najs potvrde radi dopunju-
ј е Т а ј ј е unapreden kako ste vec opisali". С е т и unapredenje
nekoga ko ј е vec Ы о porucnik i zapovednik voda!? U ovoj zaista
cudnovatoj igri krunski svedok i tuZilac izvode pred sudijama
izmi8ljenu stvarnost koja nije zasnovana ni п а video snimku, niti
п а Ы Ј о с е т и drugom, vec samo i iskljucivo п а recima krunskog
svedoka. 1 sudije е т а ј и ni8ta protiv svega toga. Jedina svrha
ove zbunjujuce igre moze biti da se sudijama sugeri8e da su tek
п а jubilarnoj svecanosti Franc Kos i Drazen Erdemovic unapre-
deni i da su tek tada dobili cinove. Na taj nacinje konacno re8en
problem redosleda cinova и streljackom odredu pod komandom
obicnog vojnika Bruna Gojkovica.
Uostalom, ovaj isti video dokument predstavljen ј е vec ra-
nije Erdemovicu. Т и а с Mekloski i istrazilac Brus Bursik su
7. decembra 2002.godine vodili п а "bezbednom mestu" (secure
location) razgovor sa krunskim svedokom da Ы ga pripremili
95
za buducu upotrebu и pretresu i pritom т и izmedu ostalog, р о
kazali i ovu video traku. Erdemovic ј е identifikovao nekoliko
pripadnika Desete diverzantske jedinice, zatim ј е spomenuo da
ј е i sam bio prisutan о о ј svecanosti sa koje potice snimak, alije
zbog svog ranjavanja sedeo р о strani.
Opsirno ј е izvestavao о ovoj svecanosti i nijednomjedinom
reci nije spomenuo da ј е upravo п а ј о ј unapreden и cin vod-
nika.
19
Dvadesetpetog avgusta 2003. godine, medutim, Najsje do-
zvolio svom svedoku da objasni da su о п i Franc Kos unapredeni
п а ovoj jubilarnoj svecanosti iz cega ј е trebalo da se zakljuci da
ј е Erdemovic do tada morao biti о Ы с а vojnik bez ikakvog cina
i da ј е time njegova prica о degradaciji potvrdena.
Ipak, nekoliko trenutaka kasnije tuZilac Najs с е svom
krnnskom svedoku pokazati dokument koji ј е sudijama Ы о е
dostupan prilikom odredivanja kazne i izricanja presude Erde-
movicu 29. novembra 1996.
Rec ј е о ugovoru koji ј е Erdemovic zakljucio sa Vojskom
Republike Srpske koji nosi datum 1. februar 1995. U ugovoru
nedvosmisleno stoji da ј е Erdemovic pripadnik bosansko-srp-
ske vojske (VRS) sa cinom vodnika. Najs ј е predstavio ovaj
dokument koji se iznenada pojavio, slede6im recima:
Najs: "SledeCi ј е dokazni materijal, tabulator 22, ugovor о
prijemu osoba и redove Vojske Republike Srpske п а osnovu ugo-
vora о sluzenju п а odreaeni rok. И ј е se navodi Vase ime,
Vas а vodnika i Vase obaveze а zatim opetjedan dokument sa
potpisom Ratka Mladica kako se о й е videti и uglu. Navedeni
datum za pocetak sluzenjaje 1. februar 1995. Т о se е slaze sa
vasim secanjem. М ozete li objasniti zasto dokument nosi datum
tek.februar а S.25166, Ь S.309)
19 Videti: InjormationReport, od 13.12.2002.
96
Erdemovi6 ponav1ja о n о sto ј е и Hagu ve6 rekao: da ј е
l.februara 1995. degradiran, п а primer, kad ј е odgovarao п а
pitanje и pretresu od 6. novembra 1996. (S.10, 10).
Da 1i sada moze da objasni zasto ovaj datum nije и sk1adu
sa njegovim dosadasnjim iskazima, ze1eo ј е da sazna tuZi1ac
Najs. Erdemovi6 nije и stanju da to objasni. "Ne mogu da о Ь ј а ­
snim zato sto mi nije objasnjeno zasto ј е datum tad" - kaze
о п . (Ibid.) Zanim1jivo objasnjenje koje т и se mora dozvo1iti.
Т и Ь 1 а с Najs na1azi daje to и redu.
К а о i uvek, Erdemovi6 ј е pos1e toga degradiran i и т а ­
sakru ј е ucestvovao kao obican vojnik bez cina, jer inace n е bi
mogao biti unapreden najubi1arnoj svecanosti и oktobru 1995.
Kakav napor da se otk10ni svaka opasnost р о verodostojnost
njegove price!
Rezimirajmo: Kada ј е prvi put 6. marta 1996. sas1usan и
Novom Sadu, Erdemovi6 ј е istraznom sudiji Tomis1avu Voji-
novi6u naveo 1. februar 1995. kao datum kadaje proizveden и
komandira prve diverzantske grupe sa sluzbenim cinom vodni-
ka (S.4,S.4). Pri sas1usanju и Seveningenu 6. novembra 1995.
о п ј е sakrio ovaj datum. Naime, rekao ј е da nije unapreden
1. februara 1995. ve6 ј е tada degradiran - tako ј е Erdemovi6
izjavio istraZiocima Zanu-Reneu Ruesu i Peteru Mek10skiju
(S.10,S.10).
О n ј е takode slagao srpskog istraznog sudiju i ujos neko-
1iko drugih pojedinosti. Sada stvari ponovo izokre6e. Iz ugo-
vora se jasno vidi da ј е haske istraZioce takode 1agao, а da ј е
srpskom istraznom sudiji naveo tacan datum. Ocig1edno nije
nima10 jednostavno sa ovim krunskim svedokom.
U svojoj sk10nosti da izmis1ja Erdemovi6 ј е navodio cas
jedno cas drugo, a1i dokument ј е о n о sto jeste i moze se samo
postaviti pitanje staje mog10 navesti Dzefri Najsa da iznenada
97
izvuce iz rukava upravo ovaj dokument. Svakako n е da bi п а
"mestu istine" doveo и pitanje verodostojnost svog svedoka i
njegovih dosadasnjih iskaza.
Jugoslovenski sud ј е 11. ј u n а 1996. godine dostavio Т r i ­
Ь u n а Ј u и Hagu sve rezultate svoje istrage и slucaju Erdemovi6.
Verovatno tu spada i ovaj dokument. Pri saslusanju 24. apri-
Ј а 1996. и Sheveningenu Erdemovi6 nabraja licna dokumenta
koja ј е imao pri sebi prilikom hapsenja и Srbiji i spominje ta-
kode svoj ugovor sa Vojskom Republike Srpske.
U ovom ugovoru naravno stoji i to koji ј е sluzben cin Er-
demovi6 imao, naime, cin vodnika. Т о odmah objasnjava zasto
ј е о п ve6 п а prvom saslusanju и Novom Sadu ispricao daje n е ­
kada pre 16. ј u Ј а 1995. degradiran i zatim istu pricu ponavljao
и nekoliko razlicitih medusobno protivrecnih varijanata.
Kako bi inace ucinio svoju pricu verodostojnom о tome
da ј е kao vodnik stajao pod prinudom i naredenjem obicnog
vojnika bez cina Brana Gojkovi6a.
Najkasnije krajemjuna 1996. tuZioci и slucaju Erdemovi6
morali su dakle imati ovaj ugovor и kojem ј е naveden cin nji-
hovog krunskog svedoka i koji ј е Dzefri Najs, glavni tuZilac
и procesu Milosevi6u, citirao 23. avgusta 2003. godine pred
Haskim tribunalom.
U presudi od 29. novembra 1996, medutim, sudije n е р о ­
kazuju nicim da su imale п а raspolaganju bilo kakav dokument
о Erdemovi6evom cinu и vojnoj hijerarhiji.
Kako se to moze objasniti? Da li su organi optuzbe и "mestu
istine" т о Ы а ј ednostavno uskratili sudijama ovaj dokument?
98
М
Drazen Erdemovi6 se navodno suprotstavio naredenju za-
povednika Gojkovi6a da stre1ja mus1imanske zatvorenike, a1i,
avaj, sta ј е mogao drugo da ucini, do о о sto ј е morao kao voj-
nik bez cina, dakle, da se povinuje zapovesti komandanta, posto
Ы ga ovaj inace stre1jao. Ova potresna prica и iskazu DraZena
Erdemovi6a ima1aje 1996. ve1iki odjek и stampi kada su mediji
uputi1i и Hag v1astite dopisnike da prate sudenja. Cak se i to da
ј е Erdemovi6u preti1a opasnost od smrtnog napada и slucaju ot-
pora i а ј а naredenja, nas10 и medijima. Hamburski nede1j-
nik Cajt (Die Zeit) pos1ao ј е п а primer, и Hag svoju urednicu
Konstancu Stelcenmi1er da izvestava о procesu Karadzi6-M1a-
di6 koji ј е pokrenut protiv obojice 1996. и njihovom odsustvu.
Posebno ј и ј е pogodi1a prica krunskog svedoka Drazena Erde-
movi6a. Iako Hrvat, Erdemovi6 ј е navodno zbog svoje trudne
supruge Srpkinje dezertirao п а Р а е gde ј е "pod pritiskom" pri-
stupio bosansko-srpskoj vojsci.
20
"Inace е bismo ima1i nikakav smestaj", navodi sasvim
potresena gospoda Stelcenmi1er reci m1adi6a kojije, skoro и su-
zama tepao. Odmab ј е jasno ko ј е ovde zrtva. О а spominje
,,kasniji otpor" koji ј е Erdemovi6 navodno pruZio stre1janju i
20 Ovde se gospoda Stelcenmiler prevarila: К а о svedok optuibe u
11ilosevicevorn procesu, Erdernovic ј е 25. avgusta 2003. о prijernu и redove
bosansko-srpske vojske izjavio sledece: "Otisao sarn и у о ј п о odeljenje и Bi-
jeljini i rekao da sarn Hrvat i da zelirn da pristupirn jedinici. Oni su rni rekli da
с е za е п е biti najbolje da pristupirn jedinici koja ј е у е с О П а п а od neko-
liko Hrvata i rnuslimana, i ј а sarn tako i ucinio". (I went to the rnilitary de-
partment in Bijeljina. 1 said 1 was а С г о а and that 1 wanted to join а unit, and
they told т е that it would Ь е best о г т е to join а unit that had already been
fonned of several Croats and Muslims, and that is whatI did") (8,S.25130) О
nekakvorn pritisku, dakle, п е rnoze biti ni reCi
99
с е koju ј е navodno morao da plati za takav svoj otpor. К о
а с о smo п а "Mestu istine", п а kojem jedan mladi Hrvat pri-
с а о genocidu и kojem ј е pod pritiskom Srba ucestvovao. Neka
ovde bude dozvoljeno da prenesemo duZi izvod iz ovog zurna-
listickog izve8taja, jednostavno zbog toga 8tO ј е tako privlacan
i potkupljiv sa svojim jasnim i nedvomislenim videnjem stvari
i istovremeno tako reprezentativan za nacin izve8tavanja iz Т
Ь а а - sve do danas:
"Kako se п а nebesko plavoj stolici а т е ј е о ј и Т и а и
и Н а и za svedoka bori о sa reCi т а izgleda kao da ј е Erdemovi с
zeleo da se svim silama oslobodi konacno teskog tereta: posto ј е
otkrio р а и и а а ј и ј и cesto tako da sejedva с и о Er-
demovic ј е pricao kako ј е и р и с е sa svojom jedinicom п а seosko
imanje kraj Pilice. Sta ј е trebalo tamo da radi postalo ј е jasno
kada и poceli da и а и о Ь и 15 ili 20, svi р и т и а а с а
"Stizali и и и р а т а od р о deset и i h reaali i spred nas, а mi
smo morali da ih streljamo. Branio sam se, opirao sam se, ali
ako bi mi bilo zao ovih и to bi znacilo da zelim da stanem
и red sa njima. Znao sam da nije nikakva prazna pretnja da с и
zbog toga biti streljan". Neki и prica ovaj vojnik, mislioje
kao i о п - ali se nije и и а о da и е и rec otpora bar е
и tom е и и ... "Nisam vise mogao и с е do da и с е и ј е т
и и Ь а ј и - obraca se Erdemovic а ј и se и А i da
sam se и и о da se и р о а to е bi nista promenilo njiho-
vu и Ь и Т и и ipak Ь Љ и nada т о т koji и vec о и с
sta с е sa njima biti " .. . м е а и п а а ј и tog letnjeg dana о п
se ipak jos jednom podigao. Kada и svi а и о Ь и ispraznjeni i
zemljiste ь а о prezasiceno lesevima, voaa и р е ј е najavio: И
gradskoj hali и Р Љ с а т а ceka vas jos posao - 500 т и т а а "
- "Tada sam rekao da nisam robot za streljanje i ostali и а
и se slozili samnom " ...
100
Za svoj otpor Erdemovic с е jedva izbeCi smrt - hvalisavac
Stankovic с е р и с а п а njega i naneti т и teske povrede, tako da
т и ј е zivot spasla samo intervencija pretpostavljenog koji ga ј е
poslao п а о р е а с и и Zagreb, "Da li znate zasto и р и с а п а
vas" - и р а о ј е najzad и а с Erdemovica, "Da, е и ј е т da
ј е voaa т о ј е jedinice obavestio komandira о т о т р о а а ј и
Pretpostavljam da и se plasili da bih mogao и ovo sto da-
nas ovde Cinim,' da govorim protiv р о а а а с а pokolja, "21
Gospoda Stelcenmiler ocigledno nijednogjedinog sekunda
nije posumnjala и istinitost onoga sto se odigravalo iza zastit-
nog stakla п а "Mestu istine", Zasto Ь ј trebalo? Ona izvestava
korektno i doslovno, od reci do reci, о onome sto ј е videla i
С и Ј а Samo ј о ј se ipak potkrala greska kad ј е zapisala daje njen
tragicni junak otisao п а operaciju и Zagreb. Krunski svedok ј е
sasvim jasno i nedvosmisleno rekao da ј е odveden п а operaci-
ј и и vojnu bolnicu и Beogradu У М А U Beogradu ј е dakle,
trebalo da se izleci i oporavi ranjeni Hrvat? М о Ы а ј е gospoda
Stelcenmiler pogresno с и Ј а а precutno т о Ы а i tacno postavila,
posto ј е od Beograda napravila Zagreb.
О svom otporu streljanju muslimanskih zarobljenikaa Er-
demovic ј е pricao i п а pretresima 31. т а ј а 1996. i 22. т а ј а
1996. kao svedok optuzbe и procesu Mladicu i Karadzicu. О п
se navodno п а kraju, ipak, suprotstavio streljanju п а sta т и ј е
Gojkovic (,,zapovednik grupe, zapovednik р о opunomocstvu
komandanta Milorada Pelemisa"), kako ј е sam Erdemovic re-
kao, zapretio da с е ga dati streljati: "Ako ti ј е zao, stani и red
sa njima i т ј с е т о te streljati" (1.S.32). U guilty-plea saslusa-
nju 19. novembra 1996. ova pretnja ј е izgledala nesto drukcije
- Erdemovic ј е navodno trebalo da preda pusku i stane medu
zarobljenike. "Ako neces ti njih - mozes jednostavno da ides i
21 Constanze Ste1zenmueller: "Der Genera1 war и е Ь е г а Die Zeit, Ь г
2911996.
101
sa stanes sa njima и red. Mozes da а т das pusku" (3, S.185).
Dan kasnije 20. novembra 1996. Erdemovic ponavlja ovu pret-
ј и koja, medutim, dobija karakteristican i cudan novi sadrzaj
koji nije sasvim razumljiv: "Ako ti neces da ubijas njih, stani
medu njih, medu о е koji su preostali, i predaj im pusku da bi
oni mogli tebe da streljaju" (4, S.23). ("Ifyou don't wish to do
it, stand in the line with the rest of them and give others your
rifle so that с а shoot у о и Nesto kasnije Erdemovic se р о tre6i
put vraca п а svog navodnog komandanta, ali se tu р о ј avljuj и dva
alternativna momenta: ili с и ј а pucati п а tebe, ili с и dati pusku
njima, zarobljenicima, i oni с е ubiti tebe. Qvo mesto glasi:
"Ljudi, rekao sam, е zelim ј а to vise radim, jeste li vi jos
uopste normalni?" Nista. "Gospodine Erdemovicu, rekao mi ј е
Brano Gojkovic, ako ti е й е Ы ј а ubijas njih, stani и red sa
njima, tako ј а ј а tako ј а mi о й е о ј а ubijemo tebe, ili ј а ј
oruzje njima kako bi oni mogli ј а tebe streljaju. " (4. S. 293)
U procesu generalu Krsticu iznetaje 22. т а ј а 2000. godine
jos jedna verzija njegovog navodnog protivljenja, ali ј е ovoga
puta Gojkoviceva pretnja Erdemovicu poprimila izvesno р о т е
ranje naglaska:
Т а ј а ј е Brano meni rekao: "Ako ti е й е Ы ј а to uCinis,
stani и red sa njima ili ј а ј tvoju pusku njima i tada ces videti
ј а li с е te ubiti ili е " (7, S.3125)
Da lije to jos pretnja? Kako bi trebalo zamisliti ј е о prak-
ticno izvrsenje? Sa jos vise reci Erdemovic с е ovu istu recenicu
ponoviti и procesu Milosevicu 25. avgusta 2003. Prema ovoj
verziji, Gojkovic ј е rekao:
" 'Stani ti и stroj tamo s njima i ј а ј njima svoju pusku, р а
ces ј а vidis ј а li с е oni ј а р с а ј и tebe', i tako ... " а S.25154,
Ь S.301)
Т о ј е pretnja koja е pruza nikakav smisao. 1 ako se izgovo-
ri, е bi mogla da se uzme ozbiljno. К а о i 31. т а ј а 1996. kadaje
Gojkoviceva pretnja glasila: "Ako ti ј е zao, stani и red sa njima
102
i oni с е pucati п а tebe", а 22. т а ј а 2000. godine ista pretnja ј е
nasuprot tome glasila: "Stani u red sa njima i daj im pusku i onda
ces videti da li е с е da te streljaju". Т о ј е ocigledno а т е а
razlika i niko nije zeleo da suoci Erdemovica sa ovom novom
varijantom njegove price. Ovde vise е preti naredbodavac da с е
dati da se strelja о а ј ko odbije naredenje, vec ј е vise rec о sa-
т о ј situaciji u kojoj nedostaje vojni redosled cinova u kojem se
jedan koji zeli da izbegne solidarnost grupe nalazi pod pritiskom
da preda pusku onima koje treba da strelja, kako bi video sta с е
se "tada" dogoditi! Od saslusanja do saslusanja, od pretresa do
pretresa, Erdemoviceva prica doZivljava razvoj koji pokazuje da
u ј е т и ucestvuju kako sam pripovedac, tako i tuZilac.
Zbog pruzanja otpora, sef cete Pelemis ј е navodno naru-
cio smrtonosni napad п а Erdemovica. 1 Konstanca Stelcenmiler
izvestava da ј е vojnik iz grupe pocinilac pokolja Stanko Sava-
novic р и с а о п а Erdemovica, zbog toga sto ј е neko dojavio и
cete о njegovom ponasanju i otporu i da ј е to ucinio iz straba da
с е Erdemovic kad-tad dati iskaz о о о т е sta su pocinioci zloci-
п а ucinili (2, S.853, s.0.S.66).
Erdemovic dalje prica da о п nije bio jedini п а kogaje Stan-
ko р и с а о Р и с а о ј е п а jos druga dva pripadnika njegove jedinice
koji su se takode, kako tvrdi, opirali naredenjima komandanta.
В о tome saznaje se iz intervjua sa krunskim svedokom od
24. aprila 1996, iz jedne vrste pripremnog saslusanja za iskaz
svedoka u procesu Mladicu i KaradZicu. U ovom intervjuu Erde-
movic, medutim, najzad tvrdi da uopste е zna zasto ј е п а njega
р и с а о Iz daljeg toka intervjua proizilazi sledeca varijanta а
vodnog smrtonosnog napada:
Zrtve smrtonosnog napada su bile tri osobe - kaze Erdemo-
vic: о п koji se najzesce suprotstavljao masakru, zatim Radoslav
Kremenovic, koji se suprotstavljao kao porucnik i zamenik sefa
cete Pelemisa da se izvede masakr, i najzad Zijad Zigic, musli-
т koji ј е pripadao Kremenovicevoj grupi i zajedno se sa njim
103
suprotstavljao izvrsenju naredbe. Posle masakra п а farmi Bra-
njevo 16. ј и Ј а 1995. Erdemovi6 ј е najvise vremena proveo kod
ku6e sa zenom i detetom. Dvadesetdrugog ј и Ј а napusta stan da
Ы se, kako kaze, и gradu т а Ј о psihicki opustio. Istog dana stigla
ј е и Bijeljinu grupa kojaje odbila izvodenje akcije о kojoj Erde-
movi6 n е zna nista blize. Prisutan ј е Ы о i Kremenovi6 sa kojim
se dobro sprijateljio. Svi su otisli и jednu diskoteku i tu т и ј е
Kremenovi6 ispricao о skupu и Vlasenici i sta se sve п а n ј е т и
dogodilo: da ј е doslo do suprotstavljanja izvodenju akcije, da
ј е iznet zahtev da se odvoje od ljudi и Vlasenici i da n е treba
ciniti stvari kakve su uradene и Srebrenici. U diskoteci ј е Ы о i
Savanovi6 sa drugarima п а zabavi. Mnogo se pilo. Posle pono6i
napustili su diskoteku i posto su bili napiti, krenuli su usput и
jedan no6ni bar da Ы nastavili razgovor. Iznenada posle т а n ј е
od р о Ј а sata, Savanovi6 ј е izvadio revolver i р о с е о da р и с а n а ј ­
pre п а Zigi6a, zatim п а Kremenovi6a i п а kraju п а Erdemovi6a.
Т о ј е sve naravno sasvim drukcija slika od nekakvog, ocigledno
izmisljenog, smrtonosnog napada. Dok su Zigi6 i Kremenovi6
prosli sa lakim ranarna, Erdemovi6 ј е dobio tri metka. Medutim,
n а т е 6 е se pitanj е zasto ј е Savanovi6 р и с а о п а drugu dvoj icu
ako ј е smrtonosni napad Ы о n а т е n ј е n Erdemovi6u. Zatim se
ispostavlja da ј е jos otvorena i uzvratna vatra. Prijatelj Zigi6ev,
р о imenu Mladen, takode ј е izvukao revolver i pogodio Sava-
novi6a metkom и stomak. 1 ovaj ј е preZiveo ranjavanje, kako ј е
Erdemovi6 saopstio.
1 sada varijanta koju su sudije с и Ј е п а pretresu 20. novem-
bra 1996: posle masakra 16. ј и Ј а 1995. Erdemovi6 ј е р о с е о da
pije. Nije provodio mnogo vremena kod ku6e sa porodicom.
(Prema prethodnoj varijanti, о n ј е navodno sedeo kod ku6e kod
zene i deteta.) Dvadesetdrugog ј и Ј а vra6a se njegov prijatelj
Radoslav Kremenovi6, porucnik i zamenik sefa cete Pelemisa
sa grupom posle izvrsene akcije koju ј е Erdemovi6 navodno od-
104
Ы о . Erdemovic ј е takode rekao da ј е i Kremenovic odbio da
ucini о n о sto ј е uradeno и Srebrenici. "Nece т е povesti - n е с е
т е iskoristiti za svoje prljave poslove" ("They are not going
to take т е - they are not going to use т е for ther dirty busine-
ss"), rekao т и ј е Kremenovic. Erdemovic, medutim, n е zna
nista blize о ovoj akciji. (Kremenovic ј е imao nalog da digne
и vazduh jednu branu, sto ј е Erdemovic znao i izjavio jos п а
saslusanju и Novom Sadu.) Posle toga Erdemovic ј е zapisao:
"Bio sam zloupotrebljen" (,,1 have Ь е е n abused!"). Kremenovic
т и ј е dalje poverio da с е sledeceg dana biti napravljen dogovor
prema kome с е iz Vlasenickog voda biti udaljeni svi nacionali-
sti i od Pelemisa zatraziti istraga. (Prema prethodnoj varijanti,
ovaj skup ј е Ы о vec ranije odrzan.) 1pak, iste no6i Savanovic
ј е р и с а о п а njega, Kremenovica i jos jednog kolegu, izjavio ј е
Erdemovic, da Ы se mogla videti veza sa predstoj e6im neslaga-
n ј е т sa Pelemisom. Kada su napustili kafanu, vec ј е Ы l а р о n о с .
Erdemovic ј е Ы о poprilicno pijan i zeleo ј е da ide ku6i, dok
ј е Kremenovic hteo da nastave razgovor. К о zna, rekao ј е , sa
mracnim predosecanjem, sta se moze jos sve dogoditi sledeceg
dana. Dakle, rezimirao ј е Erdemovic 20. novembra 1996, Stan-
ko Savanovic ј е р и с а о п а jednog Hrvata, jednog muslimana i
jednog Srbina. Kako to moze biti nekakav nacionalisticki smrto-
nosni napad! (4,S.233) (Gde se zapravo dogodila ova pucnjava,
и ovoj varijanti nije sasvim jasno, cak se cini kao da ј е to Ы l о
п а ulici.) Dan pre toga Erdemovic se cak poigravao sa sudijama
izvodenjem malog performansa. Kada ga ј е sudija Riad upitao
zasto jednostavno nije odbio da р и с а п а farmi Branjevo, о п ј е
rekao: "Vasa visosti, moram sada da se izvinim, posebno prisut-
nim darnama, pokazacu vam sta sarn dobio za svoje odbijanje
naredenja и Pilici." Tadaje Erdemovic ustao i otvorio kosulju i
pokazao п а svom telu." Т о ј е to!", rekao ј е i pokazao oZiljak od
metka. Sudije su ostale bez reci. (3, S.197)
105
А kako glasi prva varijanta price о smrtonosnom napadu
koju ј е Erdemovi6 ispricao 6. marta 1996. srpskom istraznom
sudiji и Novom Sadu:
Erdemovic: "Dana 22. jula 1995. godine uvece dolazi sa
drugog zadatka zamenik komandanta Kremenovic sa svojom
grupom kojom prilikom smo se sreli и gradu а п а о ј е и а ј е
da li su zivi, samo ј е rekao da su zivi da zadatak nisu hteli da iz-
vrse. О kakvom zadatku se tacno radilo е znam, znam daje ь а о
reCi da ј е trebalo da uniste е branu. Posle toga, otiSli smo и
diskoteku и Bijeljini gde smo konzumiral alkohol, а и kojoj smo
ostali do 24 casa, kada smo preSli и nocni bar и Bijeljini, tu и
о с о baru и Bijeljini е znam zasto doslo ј е do ш е izmeau
Savanovic Stanka i М Њ С Zivka. Zaista е znam sta ј е bio razlog
toj svatli. И jednom trenutku М Њ С ј е polozio svoj pistolj pred-
lazuCi Savanovicu da se obracunaju sakama, р а ј е cak sta vise i
gurnuo Stanka, meautim, Stanko vadi pistoljpuca u Micic Zivka,
е е i Kremenovica. Svu trojicu nas ј е ranio. S tim sto su MiCic
i Kremenovic ranjeni и ruku, а sam dobio tri ustrelne rane и
predelu trbuha i pluCa." (S.7, S.7)
Ni srpskom istraznom sudiji Erdemovi6 nije nista rekao
о tome da ј е navodni napadac Stanko Savanovi6 takode dobio
metak и stomak. 8to se ovog Zivka Mi6i6a tice, rec ј е и stvari
о Zijadu Zigi6u koji se spominje tek и varijanti о smrtonosnom
napadu koju ј е Erdemovi6 izneo haSkim istraziocima. Za vre-
т е gradanskog rata Zijad Zigi6 ј е privremeno uzeo srpsko ime
Zivko i imao stan и Bije1jini. Zijad Zigi6, a1ijas Zivko Mi6i6,
kasnije se, prema izvestajima и stampi, aktivno р о ј av1juj е и kri-
mina1nom podzem1ju. Smatra se odgovornim za а ј т ј е deset
ubistava, kako ј е javio beogradski 1ist В 13. februara 2008.
godine. Sve to и svakom slucaju nije Ы dovo1jno da se pojavi
pred Т iako ј е Ы dovo1jno uporisnih tacaka. Stanko
Savanovi6, naprotiv, uhapsen ј е i osuden 2004. и Beogradu п а
106
tri i р о godine zbog trgovine ljudima, silovanja i drugih delikta.
Medutim, i о п ima isto tako т а о razloga da se brine da bi mogao
biti izveden pred sud zbog и с е а и maskru п а farmi Branjevo
1995. Sve ј е to bilo samo uzgred. Kako ј е Erdemovi6 ovu kavgu
i oruzani okr8aj nekoliko pijanih pla6enika preokrenuo i pred-
stavio kao smrtonosni napad п а njega, navodno zbog njegovog
а ј а naredenju za vreme streljanja muslimanskih za-
robljenika, zaista ј е vredno paznje i takav njegov postupak iza-
zvao ј е cudenje cak i same gospode Konstance Stelcenmiler.
М К
Prost vojnik Brano Gojkovi6 ј е navodno 16. ј и а 1995. iz-
davao naredenje streljackom odredu, ali ј е to bio samo izuze-
tak. Ovoj grupi pripadali su izmedu ostalih porucnik Franc Kos
i vodnik Drazen Erdemovi6. Neverodostojnost takve slike Erde-
movi6 ј е pokU8ao da ucini podn081jivom tako 8to ј е ispricao da
т и ј е neposredno pred ovaj zlocin oduzet cin i 8to ј е pre6utao
oficirski cin Franca Kosa. Prema protokolima saslU8anja, istra-
zioci i tuZilac su vrlo brzo znali koji cin i kakvu и imao
Franc Kos. U sudskoj dvorani, medutim, о tome nisu nijednom
prilikom izustili nijednu jedinu rec i п а taj nacin su prakticno е
samo potvrdili ve6 su i saucestvovali и Erdemovi6evom pred-
stavljanju dogadaja. О о 8to ј е Ы о cilj Erdemovi6evog laznog
prikazivanja stvari vi8e ј е nego jasno: kao prost vojnik, bez ika-
kvog cina, о п se nije mogao suprotstaviti naredenju navodnog
zapovednika Gojkovi6a. А kakvi su bili interesi organa optuzbe
Т da pre6utno podrzavaju i podupiru takvo lazno prika-
zivanje dogadaja? Zeleli su, razumljivo, da ocuvaju i odrze ve-
107
rodostojnost svog krunskog svedoka. О n о sto su, medutim, jos
zeleli da odrze i sacuvaju, bila ј е pre svega slika о jedinici koja
ј е delovala pod komandom najviseg naredbodavnog vojnog
organa - Generalstaba. Dakle, ova jedinica ј е izvela streljanje
muslimanskih zatvorenika р о naredenju koje р о komandnom
l а n с и neposredno potice iz Generalstaba и Н a n Pijesku. Т о sto,
medutim, jedan vodnik i jedan porucnik stoje pod komandom
prostog vojnika bez ikakvog cina, n е uklapa se ni и kakvu vojnu
komandnu strukturu. Cak ni kao izuzetak.
Erdemovi6 nije bio posebno govorljiv kada se radilo о n а ­
cinu п а koji ј е odreden sastav ove streljacke jedinice. Dogadaji
koji su prethodili 16. ј и l и 1995. godine mogli bi se п а osnovu
Erdemovi6evih iskaza sazeto izneti п а slede6i nacin: 16. ј и l а
Erdemovi6 kre6e " n а posao", drukcije receno, pojavljuje se, и
skladu sa propisima, и 08.00 casova и kasarni и Bijeljini. Sef
voda Franc Kos т и saopstava da treba da se pripremi, jer pred-
stoji akcija koju treba izvesti. Sta о п kao о Ы с а n vojnik moze da
ucini, objasnjava Erdemovi6. Uzima pusku i kre6e п а zadatak. U
dosad poslednjem iskazu и svojstvu svedoka 4. т а ј а 2007. go-
dine, kada ј е nastupio kao svedok optuzbe и procesu Popovi6u,
Erdemovi6 ј е ispricao da ј е п а brzinu otisao ku6i da Ы obukao
potrebnu unifonnu i uzeo neophodan pribor za "licnu higijenu".
Polazi, а da n е zna kuda ide, jer о Ы с а n , prost vojnik n е zna nista
о tome kakav т и zadatak predstoji, uveravao ј е cesto Erdemo-
vi6 (9, S.10939). Desetje sati navece kada se stize и sume kraj
Srebrenice i tu su preno6ili. Narednog jutra odlaze sa drugim
jedinicama и grad и blizini koji ј е Ы о potpuno prazan. Nikakav
otpor, skoro da nij е Ы l о stanovnistva, т о Ы а najvise 200 starih
ljudi, koji su izaSli iz ku6a. Komandu ј е obavljao sef cete Р е l е ­
mis koji ј е izricito upozoravao svoje vojnike da ni и kom slucaju
n е otvaraju vatru п а civilno stanovnistvo:
108
Meklovski: "Da li ј е о п (Pelemis) vama davao ь а о kakva
druga specijalna uputstva za ponasanje prema civilima?"
Erdemovic: "Da, rekao п а т ј е da nikako е р с а т о п а
civile i da ih vodimo ispred sebe do stadiona", (9, S.10944)
Т kasnije Erdemovi6 ponav1ja ono sto ј е Pe1emis na-
redio: "Da ne smemo bez raz10ga da р и с а т о da pozivamo 1jude
da izadu iz svojih ku6a. Rekao nam ј е takode da ne р и с а т о п а
civi1e" (9, S.10945). Ubrzo zatim iz ku6e ј е istrcao jedan covek i
Pe1emis е jednom vojniku da т и prereze grk1jan. Jedno-
stavno zato sto ј е bio mus1iman sposoban da nosi oruzje - rekao
ј е Erdemovi6. Vojnik, izvesni Zoran Ma1ji6 pos1usno ј е to uradio
nozem п а 1icu mesta. Ovaj Pe1emis, ocig1edno, nije bio mnogo
dos1edan, pomis1io bi posmatrac и prostoriji za posmatrace и
Т Nije 1i upozoravao uvek iznova svoje vojnike da р о
stede civi1no stanovnistvo! Steta sto niko nije ze1eo, niti ze1i da
о tome sas1usa samog Pe1emisa. Pos1e osvajanja grada ocekivao
se do1azak genera1a Ratka M1adi6a i Pe1emis se navodno obratio
Erdemovi6u recima: "DraZene, uzmi sa sobomjos cetiri coveka
i vrati se sa njima и juzni deo grada. А kada и grad stigne gene-
ra1 M1adi6, obavesti nas о tome radio stanicom!" U jednoj vrsti
epske samozaboravnosti ovaj navodno degradirani Erdemovi6
iznenada se ponovo pojav1juje kao vodnik koji prima i sprovodi
na10ge svog pretpostav1jenog, sefa cete kojoj ј е pripadao. Ubrzo
se, medutim, osvestio i isprav1ja se: "Ne, ne, nisam to bio ј а ve6
neko drugi!" (4, S.290). К о ј е to inace treba10 da bude, nije 1i
т о Ы а postojao neki drugi Drazen? Sudije su sve to slusa1e pri-
1icno bezvo1jno i uopste nisu obrati1e paznju п а ovaj ma1i 1apsus
krunskog svedoka. Ubrzo Erdemovi6 ug1eda tri vozi1a i и jed-
nom od njihje navodno prepoznao genera1a M1adi6a i to odmah
radio stanicomjavio и svoje cete. Zadatak izvrsen.
Inace, и Erdemovi6evom vidokrugu toga dana se и Srebre-
nici nije dogodi10 nista posebno. Ј е 1i to grad koji ј е bio tako
109
dugo opsednut? Erdemovic е moze to da shvati. Mora da ј е
Ы о 16.00 casova kada ј е Pelemis ponovo okupio svoju ekipu
da Ы ј о ј saopstio da ј е akcija okoncana. U Srebrenici с е se jos
preno6iti а narednog jutra krenuli su natrag и Vlasenicu. Usput
do tamo, to ј е 12. juli 1995, pokvarice se vozilo и kojem ј е Ы о
Erdemovic sa svojom grupom. Kada su sa velikim zakasnjenjem
stigli и Vlasenicu, Erdemovic с е saznati da se transporter и ko-
ј е т se nalazio Pelemis sa jos dvojicom drugih vojnika usput
prevrnuo i tom prilikom ј е jedan vojnik izgubio Zivot. Erdemo-
vic ј е imao dobre odnose sa poginulim vojnikom Draganom
Koljivratom i stoga ј е kako ј е ispricao, zeleo da ga isprati п а
njegov poslednji put. Osim toga, Koljivrat ј е pripadao istoj gru-
pi kojoj ј е Erdemovic Ы о "vodnik". Т ј а Erdemovic
ј е sa jos sest vojnika otputovao da roditeljima poginulog pre-
nesu ostatke 25-godisnjeg poginulog vojnika и Т Ы rodno
mesto poginulog, koje se nalazi п а granici sa Hrvatskom, п а 20
kilometara udaljenosti od Dubrovnika. Put do Т Ы i natrag
ј е dug i zamoran, posebno zbog toga sto se zbog ratnih uslova
islo zaobilazno, preko planina. Vratili su se и Vlasenicu и bazu
15. ј а и pet casova ujutru, spavali celog dana а 16. ј а rano
dosao ј е Brano Gojkovic i pozvao Erdemovica da se pripremi za
specijalnu akciju.
Ovu poslednju scenu pre masakra upoznacemo и nekoliko
varij anti i sa znatnim pomeranj е т naglaska. Srpskom istraZnom
sudiji и Novom Sadu Erdemovicje 6. marta 1996. ispricao daje
Pelemis licno naredio pripadnicima grupe da se jave vojnoj poli-
ciji и Zvorniku. Komandir grupe ј е navodno Ы о Brano Gojkovic
i samo ј е о п znao kakav ј е Ы о nalog za akciju.
Erdemovic: "Rano ujutru 20. jula kada smo ustali, dobili
smo od Pelemisa nareaenje za novu akciju u vojnoj policiji u
Zvorniku, tj. trebalo ј е da se javimo vojnoj policiji u Zvorniku.
Komandant grupe ј е Ы о Gojkovic Brano i о п ј е znao о kakvoj se
akciji radilo." (S.5, S.5)
110
Т о sto ј е srpskom istrainom sudiji naveo 20. juli umesto
16. ј и l а kao datum akcije osta6e sve do kraja neobicna, karak-
teristicna protivrecnost. Haskim istraZiocima Erdemovi6 ј е 24.
aprila 1996. ispricao nesto drukciju pricu. Vojnik р о imenu Bra-
п о Gojkovi6 ј е 16. ј и l а 1995. rano ujutru dosao kod njega i rekao
т и da postoji naredba da о п i jos sest vojnika obave specijalan
zadatak. Erdemovi6 i drugi navodno nisu imali р о ј т а о с е т и
se radilo:
Erdemovic: ,,16-og ujutru, kad sam ustao, dosao ј е ј е ј а п
vojnik Gojkovic Brano iz Vlasenice i rekao mi ј а sam odreaen
ј а idem п а zadatak zajedno s njim i jos seest drugova. "
Rues: "Gojkovic?"
Prevodilac: "Da. "
Erdemovic: " И tom trenutku nisam znao, ni tada nisam
znao, niti ј е ь а о ko о ј vojnika znao gd;e se ide. " (S.5,S.4)
U pricu koju ј е Erdemovi6 ispricao и procesu KaradZi6u i
Mladi6u 5. т а ј а 1996. naglasak se pomera п а "naredenja i za-
povednika" ("order and commander"), opet ј е rec о komandiru
Branu Gojkovi6u koji ј е izdavao naredenja, ali su sada ta nare-
denja dolazila iz centra za obavestavanje i izvidanje pri General-
stabu и Н а п Pijesku. Т о se izricito naglasava, jer ј е sada najzad
rec о medunarodnoj poternici protiv Mladi6a i KaradZi6a:
Harmon: "Gospodine Erdemovicu, ieleo bih sada ј а vasu
р а й п ј u usmerenim п а 16. juli 1995. i ј а Vas upitam ј а li ste
vi i drugi vojnici Vase jedinice toga ј а п а ј О Ь Ш nareaenje ј а
ucestvujete и specijalnoj akciji.
Erdemovic: "Ne, п е . Meni licno п и е bila poznata nikakva
naredba, vec komandantu, koji ј е и tom periodu imao ovlascenje
ј а nareauje, mogao ј е ь а о ko ј а izda nareaenje za ovaj speci-
jalni zadatak. "
Harmon: "Da li ste vi uopste toga ј а п а ј О Ь Ш о ј ь а о koga
nareaenje koje se odnosilo п а zadatak ili akciju koju ste vi ko-
п а с п о i izveli?"
111
Erdemovic: "Da . ..
Harmon: "Od koga ste dobili to nareaenje?"
Erdemovic: .. Od zapovednika и р е Brana Gojkovica. "
Harmon: .. Da li ј е о п za to imao normalan и е п а п
(Was he о normal rank?) Izvinite. ј а с и р е Ј о т и а pitanje.
Da li ј е to bila normalna stvar da о п izdaje Vasoj jedinici п а
reaenje da izvrsi izvesne akcije ili ј е to bio и е а samo za
ovaj и с а ј
Erdemovic: .. Da. to ј е bio и е а .. (..)
Harmon: "Gospodine Е е т о С и odakle и normalno
dolazile naredbe za vas i а и ј е п с и Mislim nareaenja koja
и и р и а п а Vasojjedinici?"
Erdemovic: .. Dolazila и iz Centra za obavestavanje pri
е п е а а Ь и и Н а п Р е и . .. (2, S.839f.)
U gui1ty-p1ea pretresu 20. novembra 1996. komandni 1anac
vise nije Ы о vazan.U prici kojuje tada Erdemovi6 ispricao, и pr-
vom redu ј е rec о njegovom izvinjenju zbog tuznog stanja stvari
oko naredenj а
Erdemovic: "Kada sam se 16. ј и а rano и ј и и vratio sa
pogreba, rekao sam vam vec, nije mi Pelemis direktno vec ј е
Brano Gojkovic dosao i rekao: 'Erdemovic, Kos Franc i Goro-
п ј а Zoran, pripremite se, idete и ј е п и а с ј и '. Dakle, sta smo
mogli da и а т о р и а о sam kada с е т о se vratiti и О п ј е
rekao: 'Jdete и а с ј и о kakvoj и naklapas ti и Dakle, ј а
sam morao da idem и а с и morao sam. "( 4.S.292)
U prici koju ј е ispricao 22. т а ј а 2000. godine п а sudenju
Krsti6u, Erdemovi6 prvi put spominje sluZbeni cin Franca Kosa
i ublazava ton о komandi Gojkovi6a.
Erdemovic: "Brano Gojkovic ј е dosao i rekao п а rekao
ј е meni, а п с и К о и i о а п и Goronji da treba da se pripre-
mimo za zadatak. А kada smo ga и р а ko ј е to rekao da mi
treba da idemo, odgovorio ј е da nareaenje potice od Pelemisa ".
(7,S.36)
112
Upadljivo ј е da ovom prilikom Gojkovi6 vise nije nazvan
komandirom ili komandantom. "Brano ј е sve organizovao, re-
kao п а т ј е sta da spakujemo, kakva oprema п а т ј е potrebna
za izvrsenje operacije." О п ј е bio "voda" (the leader), rekao ј е
Erdemovi6 (7,S.3118). Т о se, medutim, е slaze sa onim sto
ј е svedok Dragan Todorovi6 kasnije rekao, naprotiv, sasvim ј е
suprotno njegovom tvrdenju, а о п ј е takode neko ko ј е mogao
znati. N aime, о п ј е licno grupi izdao opremu iz skladista i dao
п а potpis е Gojkovi6u ve6 porucniku Francu Kosu za prijem
izdate opreme (12, S.14037). 1 и Milosevi6evom procesu 25. av-
gusta 2003. godine Brano Gojkovi6 vise nije bio nista vise do
posrednik. "Sesnaestog ј и а Branko Gojkovi6 vas ј е obavestio
о novim uputstvima, zar е - glasilo ј е pitanje tuzioca Dzefri
Najsa. "Konkretno receno, Brano Gojkovi6 ј е rekao samo da
ј е Pelemis rekao da idemo и akciju" - dopunio ј е Erdemovi6
(8a,S.25150, Ь S.259).
JEDANAEST GODINA К
Cetvrog т а ј а 2007.godine DraZen Erdemovi6 ј е и svojstvu
svedoka izneo zasad poslednju varijantu svoje price. Njegova
predaja Hagu i prva varijanta njegove price bili su stari ve6 11
godina i od tada о п ve6 sedam godina Zivi sa novim "zasti6enim"
identitetom negde и severozapadnoj Evropi. Prilikom poslednjeg
istupanja и svojstvu svedoka pred Т и Hagu ponovo ј е
Ы о reci о optuzbi za genocid, а о с е т и Ы inace, ovoga put и
megaprocesu protiv sedmorice visokih oficira bosansko-srpske
vojske (VRS): Vujadina Popovi6a, Ljubise Beare, Vinka Pandu-
revi6a, Draga Nikoli6a, Ljubomira Borovcanina, Milana Gve-
113
ra i Radivoja Mi1eti6a. Optuzbu ј е vodio Peter Meklovski koji
ј е poznavao Erdemovi6evu pricu u svim varijantama. О п ј е jos
1996. bio prisutan kada ј е voden prvi razgovor sa Erdemovi6em
i vodio ga svih ovih godina od procesa do procesa, kadgod ј е
Erdemovi6 Ы о svedok optuzbe u Hagu za genocid. U meduvre-
т е n и ј е pros1o sedam godina od kad ј е Erdemovi6 stekao novi
identitet i oslobodio se grize savesti, tako da ј е р о с е о novi nor-
т а 1 a n Zivot negde u Evropi. Njegovi iskazi u svojstvu svedoka
odvija1i su se opusteno i nekako bezvo1jno, posta1i su rutinski.
Sve kako ј е i treba10 da bude: komandna struktura njegove ј е ­
dinice i komandni 1 а n а с koji ј е vodio do Н a n Pijeska - iznosio
ј е krunski svedokjasno i preg1edno, nedvosmis1eno. Iz1et u Sre-
brenicu 10. i 11. ј и 1 а ј е takode isprican, navedeno ј е daje Franc
Kos predvodio Bije1jinski odred, da ј е u Srebrenici komandu
preuzeo Mi10rad Pe1emis, koji ј е zabranio da se и Ы ј а ј и civi1i, a1i
ј е ipak naredio da se zako1je jedan m1adi mus1iman. No6 п а 12.
ju1i provedenaje u dve ku6e п а periferiji grada а rano ujutru kre-
nu1i su u V1asenicu. Usput se pokvario auto, Erdemovi6 ј е zaka-
snio u vojnu bazu i tek 13. ј и 1 а ujutru saznao ј е da se transporter,
u kojem se na1azio voda njegove cete, neda1eko od V1asenice,
prevrnuo i da ј е jedan vojnik tom pri1ikom stradao. Zatim sledi
prica о dugom putu u Т r e Ы n j e sa posmrtnim ostacima Dragana
Ko1jivrata, zatim sahrana 14. ј и 1 а i povratak rano ujutru u 05.00
sati 15. ј и 1 а u V1asenicu. Najzad, mrtav umoran, Erdemovi6 ј е
mogao da krene u krevet.
Kako ј е jos 24. apri1a 1996. rekao istraZiocima Zanu Reneu
Ruesu i Peteru Niko1sonu, cim su 15. ј и 1 а rano ujutru stig1i, otis-
1i su sva sedmorica da spavaju (S.4,S5). О п ј е navodno morao
da spava 24 sata, jer ј е od 10. do 15. ј и 1 а prakticno neprekidno
Ы о п а zadatku. Na jednom drugom mestu u istom intervju Er-
demovi6 ј е rekao daje 15. ј и 1 а u kampu u V1asenici spavao do
07.00 casova. Osim toga, istog dana с е 1 а jedinica, Bije1jinski
114
vod, kome ј е pripadao i Erdemovi6, i V1asenicki vod, Ь ј 1 ј su и
v1asenickom kampu. 1 sef cete Pe1emis.
Rues: "ZnaCi, proveli ste obican dan и Vlasenici, nista ni-
ste culi о tome staje prethodnih dana bilo?"
Erdemovic: "Pazite, ј а sam spavao negdje navece do 5
sati, bio sam umoran od puta, od svega. "
Rues: "Da li ј е с е о vas vod bio tog dana и Vlasenici?"
Erdemovic: "Da. "
Rues: "Da li ј е Citava jedinica bila tu?"
Erdemovic: "Citava jedinica, da. "
Nikolson: "Da li to znaCi da su tu Ь Ш i vas komandir Pele-
misa i njegovog zamenik Kremenovic?"
Erdemovic: "Pelemis jest bio, Kremenovic nije. Kremeno-
vic uopste nije bio и Srebrenici. " (S.1 9, S.13)
Sve sto ј е ovde receno treba drzati и se6anju i povezati sa
kasnijim iskazima svedoka pukovnika Sa1apure i Dragana Т о ­
dorovi6a.
Cetvrtog т а ј а 2007. godine и svom dosad pos1ednjem n а ­
stupu и svojstvu svedoka optuzbe и procesu protiv Vujadina Р о ­
povi6a i drugih oficira, Erdemovi6 ј е , и grubim crtama uzeto,
ostao pri svom prethodnom predstav1janju dogadaja. Na dan 15.
ј и 1 а 1995. о п ј е rano ujutru stigao и V1asenicu posto ј е od 10.
ju1ajedva uopste spavao. Zbogtogaje prespavao с е о dan do 16.
ju1akadaje Brano Gojkovi6 dosao и prostoriju za spavanje i р о ­
zvao: " Т i , Franc Kos i Zoran Goronja, uzmite oruzje i pripremite
se za zadatak!" (9,S.10962f). Nije 1 ј karakteristicno i cudno da
izvesni Gojkovi6 izdaje ovakve tri naredbe, pri с е т и ј е Franc
Kos ve6 spomenut kao komandant voda? Sudijama to n ј ј е Ы 1 0
nista cudno. А , sta se zatim dogodi10 - upitao ј е tuZilac Mek10v-
ski. " М ј smo to uradi1i, rekao ј е Erdemovi6, i pos1e р о 1 а sata n а ­
pusti1i smo V1asenicu i krenu1i и pravcu Zvornika". Tada р о n о ­
vo navodi ј т е n а svojih sedam saucesnika и masovnom ubistvu.
115
Karakteristicno ј е da se niko n е pita, niti cudi kada Erdemovic
navodi Franca Kosa kao jednog od saucesnika. Pritom ј е cak
п а pitanje tuZioca Mekloskija odgovorio da ј е Franc Kos Ы о
komandant njegovog voda, "in charge of our detachment"! (9,
S.1041). Ovaj nesklad izgleda nikome nije padao и oci. Umesto
toga postavljeno ј е pitanje ko ј е imao komandu nad ovom stre-
ljackom grupom:
Mekloski: " К о ј е imao komandu? (Who was in charge?) "
Erdemovic: "Brano Gojkovic. "
Mekloski: "Koji ј е bio njegov cin, da li ј е о п uopste
ј m а о С ј n ? "
Erdemovic: "Koliko ј а znam, nije imao nikakav."
(9.S.10963)
Cudan ј е ovaj oprezan odgovor Erdemovicev п а pitanje о
Gojkovicevom cinu: koliko о п zna, Gojkovic nije imao nikakav
cin. К а о da n е iskljucuje da Ы Gojkovic eventualno ipak mogao
imati neki tajni cin. Jos ј е cudnije sto ј е prost vojnik, bez ika-
kvog cina, navodno imao komandu nad jednim porucnikom i
vodom odreda i, da Ы apsurd Ы о jos ve6i, to n е smeta ni tuZiocu,
ni sudiji. Medutim, nijedan od tuzilaca sedam optuzenih n е с е ni
kasnije, и unakrsnom ispitivanju krunskog svedoka, zauzeti stav
prema tome! Verodostojnost krunskog svedoka kao da ј е svima
lezala п а srcu. Tada pred sudijama istupa Meklovski i objasnja-
va nista т а n ј е problematicnu stvar sa degradacijom Erdemovi-
с а , ciji sluZbeni cin sada п а engleskom nije vise "sergeant", vec
"korporal" :
Meklovski: "Kakav а n ili kakvu poziciju ste imali и to vre-
т е ujedinici?"
Erdemovic: "Ranije sam bio vodnik (korporal) Vojske Re-
publike Srpske. Bio sam vodnik i и Desetoj diverzantskoj jedi-
nici а zbog sukoba sa komandandom nase jedinice Miloradom
Pelemisem, о п mi ј е oduzeo а n . И stvari, ј а sam bio zapovednik
116
jedne grupe Bijeljinskog voda, ali и ovo vreme (16 jula 1996)
Ы о sam samo obican vojnik, " (Ibid)
Da li с е se sluzbeni cin "sergeant" ili ,,korporal" prevesti
kao vodnik, svejedno ј е . Pada и oci, medutim, da se vise ne spo-
minje pukovnik Salapura, iako ј е navodno, prema prethodnim
iskazima, о п licno degradirao neposlusnog vodnika Erdemovi-
с а . 1 ovo odstupanje krunskog svedoka od ranijih iskaza izgleda
nikome ne smeta. Da li ј е Erdemovic tada znao kako ј е obican
vojnik Gojkovic dobio pravo da komanduje ovomjedinicom ko-
ј о ј ј е о п pripadao, pitao ј е dalje tuZilac:
Meklovski: " А , znate li vi ko ј е dao Branu Gojkovicu ko-
mandu nad ovom jedi ni с о т ? "
Erdemovic: " О п ј е samo rekao da ј е Pelemis dolazio i re-
kao da treba da budemo spremni, dakle, pretpostavljam da ј е
Pelemis taj koji ј е Branu rekao sta da se radi. " (Ibid)
Na ovoj slaboj osnovi znanja Erdemovic ipak tvrdi da ј е
Gojkovicu nalog dao sef cete Pelemis da preuzme komandu nad
streljackim odredom, kao i da ј е narednogjutra kadaje streljacki
odred krenuo п а put prema Pilici, Pelemis licno boravio и vla-
senickom kampu:
Meklovski: "Da li ste, pre nego sto ste otiSli п а zadatak,
videli ь а о kog oficira, п а primer, Pelemisa ili nekog drugog sa
visim polozajem, и Vlasenici gde ste boravili?
Erdemovic: Toga jutra Pelemis ј е bio tu, ali preko n о а
kada smo se vratili iz Srebrenice и Vlasenicu, ь а о ј е to 12. jula
n о с u , major Р е с а n а с ј е Ы о tu ". (Ibid)
Toga jutra Pelemis ј е bio tu, rekao ј е Erdemovic. Da li ј е to
odgovor п а konkretno pitanje о tome da li ј е о п "video" Pelemi-
sa? Izgleda da о tome niko nista nije zeleo da zna.
117
DALJE Т
UOCI М К
Dan pre masakra п а а ш ј Branjevo 15. ј а 1995. navod-
п о ј е ce1ajednica Ь ј а и v1asenickom kampu, dokje Erdemovi6
proveo с е о dan spavaju6i, а kada ј е od njega zatrazeno da se
pripremi za akciju, Pe1emis ј е jos Ь ј о tu i Erdemovi6 ga ј е а
vodno video.
Т о ј е Erdemovi6 izjavio 4. т а ј а 2004. kao svedok и proce-
su protiv Vujadina Popovi6a. У е о т а ј е zanim1jivo, medutim, sta
ј е Erdemovi6 sve rekao и intervju 25. ј а 1996. istraziocima.
U tom re1ativno kratkom razgovoru istrazioci su ze1e1i da ra-
zjasne pitanje kada ј е i ko1iko puta Erdemovi6 video sefa svoje
cete и periodu izmedu 12. i 16. ј а 1995, tj, izmedu saobra6ajne
nesre6e koju ј е Pe1emis doZiveo i od1aska stre1jackog odreda и
Р ј ј с Erdemovi6 ј е tada rekao da ј е video Pe1emisa i 15. ј а
IstraZilac Zan Rene Rues ј ј е и to ze1eo da potpuno poveruje
i upitao ј е ponovo Erdemovi6a: Dak1e, vide1i ste ga 15. ј а
Da, popodne, kada ј е Erdemovi6 ustao, posto ј е rano tog jutra
stigao iz Т i sve vreme mrtav umoran proveo spavaju6i.
Tada ј е navodno video Pe1emisa. Nosio ј е zavoj п а glavi, iako
ј ј е uopste Ь ј О tesko povreden, dopunio ј е Erdemovi6. Da ј ј е
izg1edao dobro, da ј ј е govorio о ш а о da ј se ponaSao nor-
т а о IstraZioci su и meduvremenu, izg1eda, dobi1i informa-
с ј ј е о stvarnom stanju i mestu boravka Mi10rada Pe1emisa. Da,
izg1edao ј е norma1no, uopste ј ј е Ь ј О tesko povreden, ponovio
ј е Erdemovi6.
Rues: "Da li se secate da ste videli Pelemisa tog dana, 15-0g?"
Erdemovic: "Ne mogu da se sjetim, ali е vjerujem da sam
ga vidio, da, da kad sam se vratio, р а posle mozda dva-tri sata,
118
kad sam и а о tad sam ga video, posto smo doSli и ј и о rano,
oko 5 casova smo dosli iz Trebinja, 5-6 casova, "
Rues,' "ZnaCi, videli ste ga 15-0g?"
Erdemovic,' "Da, ali poslije podne, kad sam и а о "
Rues,' "Kako ј е jizic!d izgledao?"
Erdemovic,' "Normalno, "
Rues,' "Da li ј е imao flastere?"
Erdemovic,' "Da, da, Nije о п imao teze povrede,"
Rues,' "Normalno ј е govorio, normalno se ponasao?"
Erdemovic,' "Da, "(S,4f, S,4)
Na istom saslusanju Erdemovi6 tvrdi da ј е video Pelemisa
jos pre nego sto ј е otputovao и Т rano 13. ј и а da bi prisu-
stvovao sabrani и nesre6i stradalom Koljivratu. Tada ј е Pelemis
nosio beli povez oko glave, а inace т и nista nije falilo:
Rues: "Da li znate da li ј е Pelemis bio povreaen и toj е
sreCi? "
Erdemovic: "Da, malo и glavi. "
Rues: "Da li ste ga videli posle nesrece?"
Erdemovic: "Da. "
Rues: "Kako ј е izgledao?"
Erdemovic: "Bio ј е povreaen, imao ј е neke flastere п а glavi.
Rues: Т о ј е vec ј е neko т и и а а о р о т о с kada ste ga
videli? "
Erdemovic: "Da. Р а ј а sam dosao poslije toga, mi smo ka-
snili za kolonom, pokvarilo se nase vozilo. Kasnili smo, mozda
sedam sati. "
Rues: "Ali kada ste doSli и а е с и i kad ste videli Pele-
misa, izgledao ј е и е и "
Erdemovic: "Da, samo ј е imao flastere i с и о sam sta se
dogodilo. "
Rues: "I posle toga ste iSli п а а а и и Trebinje"
Erdemovic: "Da. " (Ibid)
119
Iznesimo sada ukratko: Erdemovic tvrdi da ј е izmedu 12.
1 16. ј а 1995.godine tri puta video Pe1emisa: Prvi put pos1e
saobracajne nesrece kojuje imao transporter 12. ј а и 16.00 с а
sova i pre od1aska za Т rano ujutru 13. ј а zatim, drugi
put, 15. ј а posto ј е ustao pos1e povratka iz Т Ы i tre6i put
16. ј а pre nego sto ј е stre1jacki odred krenuo и Pi1icu. Steta,
zaista steta sto о tome nije sas1usan Pe1emis, niti с е izg1eda ikad
biti sas1usan. U intervjuu 1istu N ezavisne novine 21. novembra
2005. godine о ј е naime izjavio:
"Nekako oko podneva 12. ј и а е и smo za а е с и
nas tridesetak, gdje smo imali centar za о ь и Р и о а smo
transporterom holandskog UNPROFOR-a, koji smo р о и р и
Srebrenici. Na nekoliko stotina metara od nase baze и Vlasenici
jedan sleper ј е е и о prema а т а Vjerovatno ј е zbog tran-
sportera, mislio da smo и р о о С njegova prikolica ј е skre-
и а и nasem р а с и i и а а и transporter. И ј е т и sam Ы о
ј а sa jos dva vojnika. и а smo se и р о а ј и Т и ј е р о и о
vojnik Dragan Koljivra iz Trebinja, vojnikMladen ј е takode р о
vrijeaen, imao otvorene prelome noge, а ј а sam polomio rebra,
zadobio povrede р о glavi od prevrtanja .. . Т о ј е ь а о 12. ј и а oko
16 casova. И besvjesnom а ј и sam odvezen и Ь о с и и Vlase-
с и Posto ј е milicka bolnica ь а а р и а ranjenika, iz Vlasenice
sam и п о с prebacen и Sekovice i и sam ostao do 21. ј и а
kad sam otisao и Beograd п а и с и ј е и Dva dana kasnije,
т е а и vojskaje napravilajedan incident и Bijeljini i pozvali
и т е da doaem. Dvadeset i е с е ј и а sam р е ю и о bolovanje
i vratio se и ј е с и " 22
U Srebrenicije kup1jen ho1andski transporter, izjavio ј е Р е
1emis. Т о mora da ј е sa1a, jer se ocig1edno radi о zap1enjenom
22 "Bili srno profesionalci, а п е placenici", Nezavisne novine, Banjaluka,
21. п о у е т Ь а г 2005
120
transporteru kojije pripadao holandskom bataljonu "Dutchbat".
Pelemis ј е sam vozio bez dovoljno iskustva. О п tvrdi dalje da
su istra.Zioci Т imali uvid и bolnicku dokumentaciju i
detaljno istraZili gde se о п stvarno nalazio 16. ј а
Dakle, ako ј е sve to tako, Erdemovic ni и kom slucaju nije
mogao videti Pelemisa 16. ј а Ni 15. ј а takode, kadaje а
vodno с е о dan prespavao. Ni neposredno posle saobracajne е
srece, niti pred odlazak и Т jer Pelemis ј е и besvesnom
stanju prevezen и bolnicu.
М о Ы а ipak la.Ze i sam Pelemis, jer ј е nesto kasnije и istom
intervjuu neoprezno izjavio da ј е poslednji put video Erdemovi-
с а 12. ј а kadaje и 16.00 casova odredu dao deset dana slobod-
п о Erdemovica ј е video ponovo tek и oktobru kada se vratio iz
bolnice.
PelemiS: "Sto se tice Srebrenice vidio sam ga (Erdemovica)
posljednjiput 12.jula и 16 casova, kad sam im dao slobodno, i
и oktobru, kad se vratio и jedinicu sa bolnickog lijecenja. О п ј е
23. jula 1995. ranjen и kafanskom obracunu и Bijeljini, nakon
cega ј е р с е п а М и Beograd п а Щ е С е ј е " (Ibid)
Da lije, dakle, Pelemis 12. ј а и 16.00 casova bio bez sve-
sti ili nije? К о od dvojice govori istinu, mi naravno е znamo.
Т о Ы se ipak moglo razjasniti sasvim jednostavno.
Т Ы samo medusobno suprotstaviti njihove iskaze
kako ј е to о Ы с а ј е о и traganju za istinom и svakom regular-
о т krivicnom postupku. К о medutim, zna sta Ы se sve iz toga
moglo izvu6i? Ili se, т о Ы а vec zna i zbog toga se е zeli saslu-
sanje i Pelemisa?
121
SVEDOK DRAGAN TODOROVIC
1 ZAGONETNI 15. JULI 1995.
М о Ы а bi i Pe1emis ze1eo da ostane sakriven masakr koji su
pocini1i njegovi vojnici. U tom ci1ju moze se manipu1isati i Ь о
nickim dokumentima. Postoje, medutim, i drugi svedoci koji bi
mog1i potvrditi prisustvo odnosno odsustvo Pe1emisa us10v1je-
п о bo1nickim е с е ј е т vodnik za 10gistiku Desetog stre1jackog
odreda Dragan Todorovi6, kojije dva meseca pos1e Erdemovi6a,
21. avgusta 2007. godine dao iskaz и svojstvu svedoka optuZbe
protiv Vujadina Popovi6a i drugih oficira. О ј е svojim iskazima
а е о znatnu stetu prici koju ј е Erdemovi6 ispricao о stvaranju
stre1jacke jedinice i regrutaciji njenih pripadnika. Iskaz Dragana
Todorovi6a ј е inace bio znatno ubed1jiviji nego sto su to ze1e1i i
p1anira1i organi optuZbe. Uto1iko vise sto ј е dosao kao nusproi-
zvod iskaza koji ј е dao и odgovoru п а pitanje da 1i ј е optuzeni
и ovom procesu Vujadin Popovi6 15. ј а 1995. bio i1i nije bio и
v1asenickom kampu. Todorovi6 ј е izg1eda dobro poznavao Dra-
zena Erdemovi6a. Kada ј е tuzi1ac Mek10ski jos п а pocetku pre-
tresa iznenada upitao о Erdemovi6u, ovaj svedokje о krunskom
svedoku znao da isprica mnogo toga. Tako se mog10 saznati da
su v1asenicki vojnici oduvek gaji1i sumnju prema Bije1jinskom
vodu kome ј е pripadao i Erdemovi6, posto ј е ovaj odred bio
ug1avnom sastav1jen od Hrvata i mus1imana. Oni nisu nesto р о
sebno mari1i jedni za druge:
Mekloski: "Da li п а т mozete reCi ko ј е bio Franc Kos?"
Todnrovic: О п ј е pripadao grupi и Bijeljini, Bijeljinskom
vodu. Nisam imao mnogo posla sa njim. И stvari ga nisam ni
poznavao. Ova jedinica ј е imala mesovit sastav. Govorim о В
jeljinskom vodu. О п se sastojao od muslimana, Hrvata. Bio ј е
jedan Slovenac, Ь Ш su i ljudi iz Srbije, dok smo mi и Vlasenici
122
predstavljali srpski vod, svi su nosili srpska imena i stoga nismo
imali mnogo poverenja и njih ", (13, S.3998f)
Ukratko, od Todorovica smo saznali: 10. ј а 1995. i о п
ј е sa nekoliko vojnika iz grupe za logistiku dosao и Srebrenicu
i ucestvovao ll. ј а и zauzimanju ovog vec uveliko napuste-
nog grada. В ј о ј е to kao setnja kroz park, jednostavno rece-
п о smesno, rekao ј е Todorovic (It was just а walk in the park,
that would Ь е ridiculous" (12, S.10965). Noc п а 12. ј ј о п ј е
proveo sa grupom za logistiku izvan grada, а narednog jutra
su krenuli rano natrag. U vlasenickom kampu, koji se nalazio и
mestu Dragasevac kraj Vlasenice, morali su da pravovremeno
pripreme sve za povratak jedinice: toplo ј е о toplu vodu i sve
sto inace tu spada. Sa drugim vojnicima logistike Todorovic ј е
vec oko podne Ы о и kampu i prionuo п а posao. Nekoliko sati
kasnije stigla ј е vest da se nedaleko od Vlasenice prevrnulo jed-
п о od onih vozila koja su se vracala iz Srebrenice i da ј е jedan
vojnik poginuo а dva su povredena. Jedan od povredenih Ы о ј е
zapovednik cete Pelemis. Todorovic ј е pozurio п а mesto nesre-
с е gde su vec Ы ј drugi vojnici koji su se brinuli oko povrede-
nih, dok ј е о п odvezao stradalog Dragana Koljivrata и bolnicu,
gde ј е zvanicno potvrdena njegova smrt. Posle toga, Todorovic
ј е telefonirao roditeljima poginulog i organizovao sve sto ј е Ы о
potrebno za njegovu sahranu. Narednog dana, to ј е vec Ы о 13.
ј ј sedam vojnika, medu kojima i Todorovic i Erdemovic, kre-
nuli su с ј т "folksfagen" kombijem п а put za Т rodno
mesto poginulog, gde su Ziveli njegovi roditelji. Posmrtni ostaci
25-godisnjeg Koljivrata su Ы ј и hladnjaci kojaje isla za njima.
Todorovic ј е i opsirnije i impresivnije od Erdemovica ispricao о
ovom dugom putovanju, о pogrebu 14. ј а ocajnim roditeljima
i о povratku и Vlasenicu, gde su stigli 15. ј а izmedu 10.00 i
ll.OO sati (12, S.40ll). Dakle, ne и 04.00 ј ј 05.00 sati ujutru
kako ј е Erdemovic tvrdio (7, S.3ll5). Vozilo ј е parkirano, voj-
123
nici su dobili slobodno i Todorovi6 ј е krenuo и potragu za sefom
cete Pelemisem, jer ј е imao nekakve stvari od roditelja unesre-
6enog koje ј е р о е о sa sobom. 1, tadaje konstatovao:
Todnrovic: "Pelemis nije bio tu, р и а о sam vojnike п а ulazu
gde ј е Pelemis i oni su mi saopstili da ј е о п ili и Bijeljini, ili и
bolnici." З S.14011f)
Pelemis, dakle, uopste nije Ы о tu, tvrdi Todorovi6. Т о ј е Ы о
15. juli 1995. i Erdemovi6 ј е isto kao i Todorovi6 i drugi vojnici
stigao iz Т Ы и vlasenicki kamp i dobio slobodno kao i svi
drugi. Ubrzo posle toga - kako dalje izvestava svedok Todorovi6
- stigao ј е major Dragomir Р е а а с Todorovi6 ga ј е poznavao
povrsno kao jednog od oficira bezbednosti cija т и и nije
Ы а sasvim ј asna. U svakom slucaju, Р е а а с se uvek mogao
videti и blizini generala Ratka Mladi6a. Todorovi6 ј е kratko
vreme zatim Ы о svedok zestoke svade izmedu ovog Р е а с а i
vojnika Desete diverzantske jedinice koji su zvao Zoran Obreno-
vi6. Р е а а с ј е vikao п а Obrenovi6a i zahtevao od njega da т и
obezbedi nekoliko vojnika za izvodenje izvesnog zadatka. Т о ј е
Todorovi6a veoma zacudilo. Major Р е а с naime, nije imao
nikakva ovlas6enja da izdaje naredenja Desetoj diverzantskoj ј е
dinici. Samo ј е Pelemis mogao da salje svoju cetu и akciju i niko
drugi (12, S.14028f). Pored Obrenovi6a, Р е а а с ј е vikao i п а
vojnika Brana Gojkovi6a. 1 od njega ј е traZio da т и stavi п а ras-
polaganje nekoliko vojnika. Todorovi6 ј е pokusao da ublazi ovu
svadu, ali kada ј е upitao о с е т и su se raspravljali, Р е а а с ga
ј е jednostavno ignorisao i napustio kamp. Branko Gojkovi6 ј е
Ы о taj kojije od nekoliko prisutnih vojnika sastavio grupu i Т о
dorovi6 ј е izdao iz skladista и о Ы с а ј е и opremu za akciju: dva
raketna Ь а с а с а "zolja", puskomitraljez М sanduk municije,
Ь о с е za vodu i hranu za 48 casova. Priznanica koju ј е potpisao
Franc Kos stajala ј е pred sudijama. Zasto ј е о а data Kosu п а
potpisivanje, upitao ј е tuZilac. Zbog toga sto ј е о п imao sluzbeni
124
cin za tako nesto, odgovorio ј е Todorovic. Pos1e toga grnpa ј е
и jednom kombiju napusti1a kamp, njih sedam do osam 1judi sa
vozacem. Voda cete nije Ы о prisutan, а bez njegovog pristanka
nikome nije Ы dozvo1jeno da napusta kamp, a1i ј е Р е с а а с
ocig1edno preuzeo п а sebe odgovornost za to - izvestavao ј е
Todorovic (12, S. 14039). К о ј е sve pripadao ovoj grupi, upitao
ј е tuZi1ac, i Todorovic с е svojim odgovorom ozbi1jno uzdrmati
verodostojnost krunskog svedoka Erdemovica:
Mekloski: И redu. М ozete li п а т navesti imena nekoliko
vojnika koji su otputovali kombijem tog 15. jula? "
Todnrovic: "Franc Kos ј е mislim, preuzeo komandu, duz-
nost voae Г duty о the leader), iako ј е о а ј Р е с а а с vi-
kao п а Branu Gojkovica, ali ovaj nije imao nikakav а О п ј е
bio obican, prost vojnik rJoot soldier). Tada ј е mislim, tu bio
Gojkovic, Selanovic, Boris Popov, Marko Boskic i gospodin
Drazen Erdemovic, koji se nesto kasnije prikljuCio grupi. " (13,
S.14040)
Komandu ј е imao, dak1e, Franc Kos, mis1i Todorovic, koji
zatim navodi imena Gojkovic, Se1anovic, Boris Popov, Marko
Boskic i Drazen Eredemovic, koji se kasnije prik1jucio grnpi.
Grupa ј е napusti1a kamp и istom crnom "fo1ksvagen" kombiju
kojim se is10 п а pogreb Ko1jivratu и Т Ы
Т и Ь а с izg1edanije Ы о sasvim zadovo1jan ovim svedokom.
К о ј е п а koga vikao? Zasto su se i oko cega svada1i, mogao Ы
svedok da nesto vise i blize objasni sudijama. 1 svedok ј е to
pokusao. С е а vika Ы а ј е oko naredenja о kojem ј е nesto blize
znao samo Р е С а с Sve se okreta10 oko sakup1janja neko1iko
vojnikakojije treba10 da budu upuceni negde п а izvrsenje zadat-
ka. Kakav ј е medutim, ovaj zadatak Ы о to о п nije znao. М о Ы а
ј е treba10 negde izvesti nekakvu operaciju, cuvati neku vodecu
1icnost i1i su т о Ы а mora1i da obezbeduju nekome pro1az. Niti
т и ј е neko nesto о tome rekao, niti ј е Ы dozvo1jeno da se о
125
tome postavljaju bilo kakva pitanja. U to vreme т о Ы а ј е trebalo
obaviti nekakav zadatak и vezi sa velikom ofanzivom bosansko-
muslimanske vojske. Tadaje svedok izneo sasvim konkretno sta
ј е znao i sta nij е znao:
Todnrovic: .. Ј а samo znam da su oni napustili kamp. da su
Ь Љ opremljeni za izvrsenje nekakvog zadatka. ali ј а nisam znao
kuda su oni otisli. Znam da gospodin Gojkovic n и е imao nika-
kva ovlascenja da izdaje nareaenja. da n и е imao nikakav а n . da
nije mogao da komanduje nijednom jedinom pripadniku diver-
zantske jedinice. Nije mogao da nareauje. n и е bio и poziciji da
izdaje naredbe." (13, S.14042)
Jedanaest godina ј е dug vremenski period. К о se jos osim
Mekloskija и sudskoj dvorani se6ao sta ј е krunski svedok Dra-
zen Erdemovi6 sve ispricao о komandiru Gojkovi6u. Kako ga
ј е , п а primer, п а farmi Branjevo hteo da strelja zbog odbijanja
naredenja? Mekloski ј е и svakom slucaju saslusao iskaz svog
novog svedoka nepomicno i ponavljaju6i pitanje koje ј е ve6 ra-
nije postavio svom krunskom svedoku Erdemovi6u: " К о ј е Ы о
zaduzen za ovu grupu" ("Who was in charge ofthe group"), pi-
tao ј е ponovo Mekloski, ko ј е imao odgovornost za ovu grupu?
Odgovor kojije dobio ponistio ј е iskaz Drazena Erdemovi6a, ali
ko se jos mogao 2007. godine zbog toga da zabrine:
Todnrovic: "Franc Kos, koji ј е bio potporucnik (second
lieutenant), potpisao ј е priznanicu za opremu koju ј е jedinica
dobila. А , da о п n и е bio prisutan, tada bi dokument kakav ј е bio
ovaj morao da potpise Drazen ErdemoviC." (13,S.14041)
Jer, tako Ы se moglo dodati, Drazen Erdemovi6 ј е Ы о drugi
и grupi koji ј е imao cin. О п nije Ы о degradiran kako ј е tvrdio
и svim svojim iskazima. Mekloski ј е pokusao da ovakvo pred-
stavljanje svoga svedoka izvuce izvan svake sumnje, sto ј е Ы l о
veoma problematicno posto ј е Todorovi6 upravo Ы о "njegov
svedok", svedok optuZbe. Da ј е zeleo da ga posle и unakrsnom
126
ispitivanju ispita tako da dovede и pitanje njegovu verodostoj-
nost, morao gaje najpre proglasiti "nenprijateljskim svedokom".
Tako ј е iziskivala procedura и sudskom procesu. Medutim, to ј е
moglo dovesti i do nepozeljnih posledica. Tako ј е bar pokusao
da dobije potvrdu da se Erdemovi6 prikljucio grupi pod prinu-
dom, alije i и tome postigao suprotno:
Mekloski: "Vi ste р о т е и da se Drazen Erdemovic pri-
ј и о и р nesto kasnije. Da li п а т mozete reCi sta vi znate о
tome kako ј е doslo do toga da о п postane pripadnik te и р е
Todnrovic: Р а а dobro, и е imao а и е и da osta-
е sam и а т р и Diverzantska и р а ј е vec ь а а otisla. Neko-
liko vojnika ј е Ы 10 п а о т о и Umesto da sam ode и Bijelji-
и о п se р и о и р kojaje и р а о а р и а а kamp. "(13,
S.14061f)
Da bi izbegao dalju stetu, Mekloski ј е samo ukazao п а to
da ј е Drazen Erdemovi6 Ы о jedini iz ove grupe koji ј е imao iza
sebe dug put и Т Ы Erdemovi6 ј е proveo с е n06 п а putu i
morao ј е biti veoma umoran, dakle, verovatno su ga prinudili da
se ukljuci и ovu akciju. Erdemovi6, ipak, nije morao da prenosi
kamenje, odgovorio ј е п а to Todorovi6, dodaju6i da Drazen nije
licno Ы о za volanom, da su и grupi Ы а dva vozaca i daje Erde-
movi6 sve vreme и autu spavao. Mekloski preduzima poslednji
pokusaj da od svedoka dobije podnosljiv odgovor, ali ponovo
doZivljava neuspeh:
Mekloski: "Erdemovic ј е ipak bio jedini koji ј е р и о а о и
Trebinje а zatim 15. ј и а otisao п а ovaj zadatak. "
Todnrovic: О п ј е otisao dobrovoljno, hteo ј е da izbegne
da ostane sam и а т р и Niko ga и е izabrao, niko ga и е prisi-
lio, о ј е dobrovoljno е и о sa ostalima." (13, S.14042)
Da Ы se predocio ovaj raskorak, ova diskrepancija, potreb-
п о ј е podsetiti п а samo dva Erdemovi6eva iskazakojaje jedan za
drugim, и roku od samo jednog sata, dao 20. novembra 1995:
127
" Vratio sam se navece 15. jula. ј а i т о ј е kolege koji su sa
т о т Ш п а sahranu. 1 rano ujutru 16. ustao sam i Gojkovic
Brano. koji ј е и to vreme bio zapovednik odreda. rekao п а т ј е
da а е т о и vozilo kako bismo krenuli п а izvrsenje zadatka. "( ... )
(4.S.228)
"Kada sam se 16.(1) rano ujutru vratio sa sahrane. rekao
sam vam vec (sudijama) da mi и е direktno rekao Pelemis. vec
ј е dosao Brano Gojkovic i saopstio: .. Erdemovic. Kos Franc i
Goronja Zoran. spremite se. idete п а zadatak". Dakle. sta smo
mogli uCiniti? Upitao sam kada с е т о se vratiti а О п ј е п а
to rekao: .. О kakvoj kuCi ti tu naglabaS?" Dakle. morao sam
krenuti и ovu akciju. morao sam ... .. (4.S.292)
О akciji od 15. ј и а dak1e Erdemovi6 nije rekao nista. Ni и
jednom od svojih desetak iskaza о п о tome nije izustio nijednu
jedinu rec. Iskljucivo govori о akciji 16. ј и а kada ј е navodno
stre1jano 1.200 zarobljenika п а farmi Branjevo. Petnaesti ј и о п
ј е kako kaze, prespavao. Jednom ј е Erdemovi6 nagovestio i re-
kao da se tek 16. ј и а rano ujutru vratio sa pogreba и Т
Izg1eda da т и ј е 15. ј и sve vreme predstav1jao problem.
Nije, medutim, tuZiocima i sudijama п а "mestu istine".
Problem, medutim, ostaje - svejedno ј е da 1i su sudije to
ignorisa1e i1i nisu, a1i stvari izg1edaju ovako: 21. avgusta 2007.
Dragan Todorovi6 ј е kao svedok optuzbe morao da potvrdi da
se optuzeni Vujadin Popovi6, zamenik sefa bezbednosti Drin-
skog korpusa bosansko-srpske vojske, na1azio 15. ј и а 1995. и
v1asenickom kampu Desetog diverzantskog odreda. Iskaz ovog
svedoka ј е medutim, samo indirektno imao nekakve veze sa Er-
demovi6em. Т и а с ј е bio Mekloski kojije Ы о najbo1je upu6en
и Erdemovi6evu stvar. Petnaestog ј и а 1995. Todorovi6 ј е Ы о
svedok jednog neobicnog okup1janja vojnika Desetog diver-
zantskog odreda radi od1aska и akciju и odsustvu komandanta
jedinice. U ovoj akciji ucestvovao ј е i Erdemovi6, dobrovo1j-
128
п о posto se, sa zakasnjenjem, bukvalno trce6i, prikljucio ve6
okupljenoj grupi. Todorovi6, doduse, е zna sta ј е bio zadatak
ove okupljene grupe, ali se se6a njenog sastava, naoruzanja i
opreme, se6a se takode da ј е dan kasnije 16. ј а 1995. izvrsila
masakr п а farmi Branjevo. Samo ј е dakle, Erdemovi6 tvrdio
da ј е 15. ј а 1995. spavao celog dana i ni и jednom od svojih
desetak iskaza е spominje nijednu jedinu rec о izvedenoj akciji
15. ј а Ni 4. ni 7. т а ј а 2007. kadaje Erdemovi6, tri meseca pre
Todorovi6evog nastupa и svojstvu svedoka optuzbe, dao iskaz
и istom sudskom postupku. К о ј е od njih dvojice rekao istinu
015. ј 1995? Da lije Erdemovi6 т о Ы а dan pre masakra п а
farmi Branj evo ucestvovao i и nekom drugom masakru? Da li ј е
т о Ы а Todorovi6 pogresio datum i mislio п а 16. juli 1995?
М о Ы а se resenje za ovaj problem moze а С ј и izvestaju
novinske agencije SENSE koja ima svoje sediste и samom Т
Ь а Sa finansijskom podrskom Evropske komisije, "Instituta
otvoreno drustvo" Dzordza Sorosa, holandske vlade, Savezne
Republike N emacke i drugih darodavaca, sef redakcij е ove о
vinske agencije Mirko К od 1998. ispunjava zadatak da
svakog dana п а engleskom i srpskohrvatskom jeziku izvestava о
teku6im sudskim procesima и Т U izvestaju о procesu
Vujadinu Popovi6u od 21. avgusta 2007. citamo:
"Da li ј е optuzeni Vujadin Popovic ucestvovao и osnivanju
i sastavljanju Streljac"kog odreda koji с е streljati preko hiljadu
bosanskih zatvorenika п а farmi Branjevo 16. jula 1995?
Dragan Todorovic ј е posle letnje pauze bio prvi svedok и
procesu sedmorici bosansko-srpskih armijski h i policijskih ofi-
cira, kojima se п а teret stavlja zloCin и Srebrenici i Zepi. И julu
1995. о ј е Ы о и Desetom diverzantskom odredu Vojske Repu-
blike Srpske (VRS).
Todorovic ј е bio и Vlasenic"kom vodu i imao ј е zadatak da
obezbetluje logistic"ku podrsku Desetom diverzantskom odredu,
129
koji ј е direktno bio pod GeneralStabom VRS. Drugi vod Desete
diverzantske jedinice bio ј е iz Bijeljine i bio ј е sastavljen od ljudi
razliCitog etnickog porekla - od Slovenaca, Bosnjaka, Hrvata i
Srba, Vlasenicko odeljenje "nije prema Bijeljinskom gajilo neko
posebno poverenje ", rekao ј е Todorovic, Drazen Erdemovic ј е
takoae bio и Desetom diverzantskom odredu, О п ј е vise puta и
svojim iskazima govorio о ulozi Desetog diverzantskog odreda и
streljanju oko hiljadu bosnjackih zatvorenika nafarmi Branjevo
16jula 1995, Erdemovicje priznao krivicu zbog ucesca и ovom
zloCi nu i za to odlezao petogodi snju kaznu,
Danas ј е Todorovic potvrdio da ј е 16 jula grupa od se-
dam ili osam pripadnika diverzantske jedinice, ukljucujuCi Er-
demovica, dovedena iz mesta Dragasevac (Vlasenicki vod) р о
nalogu majora Dragomira Р е с а n с а , sefa licnog Mladicevog
obezbeaenja ",23
Todorovi6 ј е pogresio и datumu, mislio ј е Mirko К l a r i n
kada ј е sastavljao ovaj izvestaj 21. avgusta 2007. Todorovi6 ј е ,
doduse, uvek govorio samo о 15. ј и l и 1995, misle6i verovatno
п а 16. juli, jer to ј е datum pokolja о kojem ј е Erdemovi6 svedo-
cio. Stoga ј е Mirko К l a r i n jednostavno "ispravio" datum i ve6 и
naslovu umesto 15. stavio 16. juli. 1 za englesku i za srpskohr-
vatsku verziju svoga izvestaja. Todorovi6 ј е jednostavno, prema
Mirku К l a r i n u , posmatrao pripremu za masakr 16. ј и l а 1995.
i utoliko ј е potvrdio Erdemovi6ev iskaz. Da li Ы sada т о Ы а
trebalo и skladu s tim ispraviti i sudski protokol i umesto 15.
staviti 16. juli? Tada Ы Ы l а otklonjena svaka opasnost р о vero-
dostojnost iskaza krunskog svedoka Drazena Erdemovi6a. Da li
neko jos uopste zeli da zna zasto se uopste finansira nezavisna
novinska agencija kakvaje SENSE i za staje ona uopste dobra,
i с е т и namenjena?
23 http/:www.sense-agency.com. od 21.8.2007.
130
Ukratko: Todorovic ј е posmatrao kako ј е 15. ј и l а 1995. u
kampu Vlaseniea, п а podstieaj izvesnog т а ј о г а Dragomira Р е ­
с а n е а , sakuplj е n а grupa od sedam do osam ljudi za angazovanj е
i istog dana sa nepoznatim nalogom napustila kamp u е т о т
"folksvagen" kombiju.
24
Todorovic smatra daje ovu grupu predvodio Frane Kos,jer
ј е Ы о najstariji р о cinu i stoga ј е upravo о п т о г а о da potpise
priznanieu za uzetu о р г е т и . Ovoj grupi su dalj е pripadali Dra-
zen Erdemovic i В г а n о Gojkovic. Todorovic, medutim, iznosi
jos dva imena koja Erdemovic nikada nije spomenuo: nekakvog
Selanovica i izvesnog Borisa Popova.
Grupa koju ј е video da napusta 15. ј и l а kamp u Vlaseniei
izgleda nije identicna sa grupom pocinilaea masakra od 16. ј и l а
koje ј е Erdemovic р о imenima navodio u svojim iskazima. Т о ­
dorovic ј е zatim otisao u Srebrenieu da Ы nabavio hranu. Kada
se kasno u п о с vratio iz Srebreniee, primetio ј е da se grupa sa
Franeom Kosom, kako se izrazio, u meduvremenu vratila sa za-
datka, ј е г ј е erni kombi Ы о uredno parkiran.
Vojnike, medutim, nije video. Todorovic pretpostavlja da su
otisli u grad ј е г su sve kafane Ы l е otvorene. Ni sledeceg jutra,
dakle, 16. ј и l а , isto tako nije video nikoga iz ove grupe. Т о ga
nije uopste cudilo ј е г ј е е е l а jediniea imala slobodno do 18. ili
19. ј и l а . О п п е т а р о ј т а staje ova diverzantska grupa radila 16.
ј и l а , Ь а г tako tvrdi.
24 General Dragomir Pecanac, nekadasnji adutant generala Ratka Mladica
i sef njegovog kabineta и Generalstabu vojske bosanskih Srba, danas, р г е т а
izvestajirna u rnedijirna, zivi и Beogradu, gde vodi agenciju za obezbedenje.
О п bi sasvim sigurno rnogao uneti viSe svetlosti и rasvetljavanje ovih
dogadaja, п а primer, kakve ј е vrste bio odred kome ј е о п kao, т а ј o r Drago-
mir Pecanac, izdavao naredenja 15. ј и l а 1995. Za to, medutim, ocigledno и
Tribunalu za zloCine и bivsoj Jugoslaviji п е т а ni interesa, ni potrebe.
131
Prema Todorovi6u, Draien Erdemovi6, dakle, nije prespa-
vao 15. ј и 1 а с е о dan do kasno ujutru narednog dana, nije, dak1e,
mogao videti odsutnog Pe1emisa, Brano Gojkovi6 nije, dak1e,
Ы о zapovednik ove grupe i, konacno, niko nije Erdemovi6a pri-
nudio da se prik1juci ovoj stre1jackoj jedinici.
Osim toga, и ovo vreme nije с е 1 а jedinica Ы 1 а и kampu У 1 а ­
senica kako ј е Erdemovi6 to tvrdio. Mnogi su bi1i п а odmoru,
ima1i su slobodne dane, tvrdi Todorovi6, а Erdemovi6 ј е trcao
za "grupom Franca Kosa" koju ј е sacinio Gojkovi6, jer Ы inace
ostao sam и kampu, а о п to nije ze1eo.
Da 1i jos iko zna zasto se п а "Mestu istine" n е ze1i nista da
zna о saucesnicima krunskog svedoka Drazena Erdemovi6a? N а
kraju, jos nesto: 7. т а ј а 2007. advokat Nenad Petrusi6 ј е р о ­
с е о unakrsno ispitivanje Erdemovi6a, kojije nastupio и svojstvu
svedoka optuzbe и procesu protiv Vujadina Popovi6a. Sasvim
neposredno ze1eo ј е ve6 п а pocetku svojim prvim pitanjem da
sazna da 1i svedok Erdemovi6 poznaje Dragana Todorovi6a.
Da 1i т и ј е poznato ime Dragan Todorovi6, da 1i т и to ime
nesto kazuje, da 1i mozda poznaje osobu sa takvim imenom.
"Ne", glasio ј е Erdemovi6ev odgovor. "Toga imena se и о р ­
ste n е mogu setiti" (10.S.0999).
Steta. Ovaj beskrajno naporni put и Т r e Ы n j e , ocajni rodi-
te1ji Dragana Ko1jivrata i с е 1 е no6i povratak и V1asenicu, dva
dana i no6i njih sestorica и "fo1ksvagen" kombiju, и kome su
bi1i i Drazen Erdemovi6 i Dragan Todorovi6. Sve uza1ud. Pos1e
svega toga, n е poznaju se vise, odnosno Erdemovi6 n е poznaje
Todorovi6a.
132
PUKOVNIK PETAR SALAPURA
1 POKOLJ U SLOBODNOM М
Vidi se stajedanjedini svedok moze uciniti sa pricom Dra-
zena Erdemovi6a. Pritom ј е rec о svedoku koji ј е sa izvesne dis-
tance posmatrao dogadaj 15. ј Ј а i uopste nije bio saslusavan и
slucaju Erdemovi6, а kako bi tek bilo kada Ы Ы о saslusan neko
ko ј е Ы о saucesnik и tom dogadaju? Sta Ы tek tada ostalo od
с е Ј е ove price Erdemovi6eve? О tome se moze, п а sre6u Т
а Ј а samo nagadati.
Drazen Erdemovi6, dakle, е poznaje nikakvog Dragana
Todorovi6a, kako ј е sam rekao, iako ј е pripadao njegovoj jedi-
nici i tri dana proveo п а putu и vozilu zajedno sa njim. Pukov-
nika Petra Salapuru о п medutim, poznaje i to е samo zbog
toga sto ga ј е ovaj kao "big boss" njegove jedinice svojerucno
degradirao. Zanimljivo ј е medutim, daje ovaj pukovnik Petar
Salapura и Hag dosao kao svedok, а е kao optuzeni. Salapu-
ra ј е Ы о svedok odbrane и procesu protiv Vidoja В i
Dragana Joki6a, dva visoka oficira bosansko-srpske vojske. U
vise navrata ј е krunski svedok Erdemovi6 tvrdio da Salapura
snosi direktnu komandnu odgovornost za masakr п а farmi Bra-
njevo. Т о izgleda ipak nije imalo nikakvog uticaja. Kada gaje и
intervjuu od 24. aprila 1996. istraZilac Zan Rene Rues pitao da
li Erdemovi6 uopste moze zamisliti da Pelemis i Salapura nisu
znali о masakru nad muslimanskim civilima, krunski svedok ј е
sasvim decidirano odgovorio: "Niko narn е Ы mogao mimo
Salapure izdavati naredenje" (S.47, S.30)."
25 Т о ј е Erdernovic rekao prerna srpskohrvatskoj verziji, а и verziji п а
engleskom jeziku stoji: "Nobody else could give us any orders" ("Niko drugi
ne bi п а т mogao izdavati bilo kakvo naredenje" ).
133
Ako ј е Erdemovi6 govorio istinu, onda е postoji nikakvo
objasnjenje za to sto Salapura uopste nije optuzen, niti cak samo
saslusan. О п nikako nije т а а riba" kako ј е organ optuzbe и
vezi sa Markom Boski6em izjavio kadaje odbio da se о п prebaci
iz SAD и Hag. А ako Erdemovi6 nije rekao istinu о Salapu-
ri, njegova prica predstavlja lazan iskaz. Medutim, ova prica se
uvek iznova pojavljivala и nekoliko sudskih procesa и Т
kao kljucni dokaz za genocid nad bosanskim muslimanima. Sa
ј о т ј е obrazlozena i medunarodna poternica za KaradZi6em i
Mladi6em. Pukovnik Salapura, medutim, izgleda ovom pricom
nije dovoljno "optere6en"? Nije li to zaista zanimlijvo?
Osmog i 9. ј и а 2004. godine Petar Salapura ј е nastupio и
Hagu kao svedok odbrane и jednom drugom procesu: и procesu
protiv Vidoja В i Dragana Joki6a, dvojice visokih ofi-
cira bosansko-srpske vojske. Njegov iskaz ј е pred ovim sudom
imao samo daleku vezu sa pricom Drazena Erdemovi6a. О п ј е
naime с и о о ovoj prici tek kada se о а pojavila и medijima,
tvrdio ј е и svom iskazu nekadasnji sef sluzbe izvidanja i obave-
stavanja bosansko-srpske vojske. 8to se tice akcije Desetog di-
verzantskog odreda, о ј е samo mogao и svojoj и kao sef
obavestavanja i izvidanja da iznosi predloge i daje preporuke.
Inace, о п kao obavestajni oficir ove jedinice nije mogao da izda-
ј е nikakva naredenja. К о т е treba sada verovati? Salapura gaje
navodno licno degradirao - и vise navrata izjavio ј е Erdemovi6.
О п nije imao nikakvu nadleznost da izdaje naredenja ovoj jedi-
nici, kaze Salapura. О ј е sarno mogao da daje predloge i naloge
za izvidacke akcije ove specijalne jedinice (11, S.10524). Sada
se, medutim, Salapura nalazi pod zakletvom п а "Mestu istine"
i niko т и е postavlja pitanje о ovome ili о о т е Da li ј е о п
zaista degradirao vodnika Erdemovi6a zbog toga sto ј е ovaj и
avgustu 1994. pustio da pobegne jedan uhva6eni hrvatski voj-
ni policajac? Ili iz nekog drugog razloga? Desetak puta krunski
134
svedok Erdemovi6 ј е tvrdio da ga ј е Sa1apura 1icno degradirao i
da ј е njegova jedinica Ы а direktno podredena ј е т и takav Er-
demovi6ev iskaz ј е и pet krivicnih postupaka Ы о vazan dokazni
materija1 i sada nikome п а pamet е pada da suoci svedoka Sa-
1apuru sa takvim tvrdenjima Erdemovi6a kao krunskog svedoka.
Kako ј е uopste mogu6no da niko to1iko stvari е ze1i da sazna?
Cudan neki sud, zaista.
Izg1eda da ј е i advokatu Mihai1u Karnavasu samom Ы
cudno sto organi optuZbe dosad nisu pokaza1i nikakvo zanima-
ј е za svedoka Petra Sa1apuru da Ы sta с и ј и od njega. Kar-
navas ј е Ы о brani1ac В i upitao svog svedoka da 1i
organi optuzbe uopste znaju ista о ј е т и da 1i su ikada ze1e1i da
saznaju sta о п ima da, п а osnovu и kojuje obav1jao, kaze
о Srebrenici i о Desetom diverzantskom odredu. Ne, odgovorio
ј е Sa1apura, isticu6i da nad1ezni organi uopste nisu pokaza1i ni-
kakvo zanimanje za njega (11.S.10520).26
Sa1apura zatim izvestava о tome sta т и ј е poznato о и
zi Desete diverzantske jedinice и zauzimanju Srebrenice. Sve и
svemu, nista posebno. 1 о saobra6ajnom udesu transportera и ko-
ј е т se na1azio sef cete Pe1emis о п zna takode nesto da kaze. Jer,
vojnikje poginuo, to т и ј е poznato, neko1iko ј е njih povredeno,
jedan od njih ј е Ы о i sam sef cete. Т ј и а Sa1apura ј е
te1efonirao v1asenickom kampu. Ze1eo ј е da razgovara sa sefom
cete Pe1emisom, a1i uza1ud. Zbog povreda Pe1emis ј е morao п а
е с е ј е tako т и ј е п а te1efonu rekao jedan vojnik. U kampu su
26 а а р ш а se pokazuje kao skroman. Naravno, о п т а da ga organi optuzbe
svrstavaju u bosansko-srpski "zajednicki zloCinacki poduhvat", ujedno krim-
inalno udruzenje koje se, sa generalorn Ratkorn Mladicern п а celu, navodi и
nekoliko optuZnica i nastavlja kao "work in progress". К о jednom pripada
toj grupi, irna status О Ш п ј с е п о i da li с е se ili п е jednog dana pojaviti kao
optuzeni, т а о п isto tako rnalo kao i izvesni gospodinK. и о а п "Proces"
Franca Kafke.
135
bili samo straiari, svi vojnici su bili odsutni, dobili su slobodno,
svi su imali deset dana odmora (11.S.522f).
т и ы l с c Peter Mekloski n е moze da veruje. Kada ј е slede-
ceg dana dobio rec u unakrsnom ispitivanju, vec prvim pitanjem
ј е hteo da uhvati svedoka u klje8ta: da li о п tvrdi da su pripadnici
Desetog diverzantskog odreda, koji su ucestvovali u masovnom
ubistvu п а farmi Branjevo, dobili slobodno, da su, u stvari, bili
п а odmoru kada su ubijali. Da, potvrdio ј е svedok. Otkuda о п
to zna, upitao ј е Mekloski . Verovatno ј е tuZilac ocekivao da с е
se svedok ponovo pozvati п а telefonski razgovor sa nekim od
vojnika. Bila Ы to laka igra. Medutim, Salapuraje imao za svoje
tvrdenje i jedan drugi izvor:
Salapura: "Kada sam se vratio п а svoj komandni polozaj u
Н а п Pijesak, doznao sam da su delovi jedinice koji su ucestvo-
vali u borbama oko Srebrenice dobili slobodno i imali dozvolu
da Ь е n и п а dopust. Komandant (Desetog diverzantskog odreda)
bio ј е povreaen i nedostajao ј е zbog bolesti а ostatak jedinice ј е
dobio slobodno. Samo su strazari ostali п а polozaju. "
Mekloski: " А , kada ste d о ! Ш do ove informacije?"
Salapura: "Trinaestog, trinaestogjula ujutru."
(12, S.10582)
Mekloski cini sve mogucne napore da Ы pokolebao svedo-
ka i ucinio ga nesigurnim kako Ы ga naveo da relativizuj е svo-
ј е tvrdenje, ali ovaj odgovara najtacnije 8to ј е mogao п а svako
pitanje i tuZilac mora da se s tim pomiri: п а dan 16. ј и l а 1995.
osmorica koji su bili prisutni u Pilici, vec su nekoliko dana ima-
li odmor, kao i ostali pripadnici Desetog diverzantskog odreda
koji su ucestvovali u zauzimanju Srebrenice.
Uostalom pukovnik Salapuraje п а taj nacin u svojstvu sve-
doka potvrdio о n о 8to ј е 8ef cete Milorad Pelemi8 2005. vec
izjavio u intervjuu listu Nezavisne novine: "Ujutro 12. ј и l а do-
136
bili smo naredenje da smo slobodni do 22. ј и Ј а i da ljudi idu п а
odmor, posto smo bili anga.zovani vec 15-20 dana."27
1 svedok Dragan Todorovic, iako sasvim uopsteno, spomi-
n ј е da ј е 15. ј и Ј а 1995. nekoliko vojnika otislo posto ј е dobilo
slobodno i jedinica ј е trebalo ponovo da se okupi 18. ili 19. ј и Ј а
(13, S.14045).
Cudno ј е da krunski svedok Erdemovic и svojih desetak
iskaza odlazak п а odmor n е spominje ni jednom jedinom reci,
nijedanjedini put. Т и Ь о с и Mekloskiju mora daje to р а Ј о и oci,
jer ipak ј е Ы о prisutan ve6ini Erdemovicevih saslusanja. Kako
ј е mogao sebi da objasni to cutanje Erdemovica о odlasku п а od-
mor i anga.zovanjujedinice 15. ј и Ј а 1995. и kojemje о п , prema
Todorovicu, ucestvovao, dan pre masakra п а farmi Branjevo?
Da li с е konacno posumnjati и verodostojnost svog krunskog
svedoka? Ne, to se n е с е dogoditi.
Sta ј е , medutim, proisteklo iz svih ovih cudnih stvari, da li
ј е trebalo sve to usaglasiti i kako? Kako se mogla okupiti ova
grupa, ovih osam pocinilaca pokolja, koji su pripadali, doduse,
Desetom diverzantskom odredu, ali su п а dan zlocina imali od-
mor i bili slobodni cak deset dana? Pogledajmo sada pazljlivo
tablu п а kojoj с е т о poredati sva saznanja do kojih se moze do6i
п а osnovu iskaza svedoka Todorovica i Salapure i iz kasnijih
priznanja samog krunskog svedoka Erdemovica:
Izvesni Dragomir Р е с а n а с , major bezbednosti и pratnji ge-
nerala Mladica, pojavljuje se 15. ј и Ј а 1995. popodne и kampu
Vlasenica. Sef cete Pelemis ј е odsutan. Р е с a n а с п е т а nikakve
nadleznosti da izdaje naredenja Desetom diverzantskom odredu.
Ipak, zahteva od Zorana Obrenovica i kasnije Brana Gojkovi-
с а , od obojice obicnih, prostih vojnika, da т и stave п а raspola-
27 "Bili srno profesionalci, а п е placenici", Nezavisne novine, 21. п о у е r n ­
bar 2005.
137
ganje nekoliko vojnika za izvrsenje neke akcije. U kampu ima
samo т а Ј о vojnika posto su п а odmoru. Posle zestoke rasprave,
и toku koje ј е Obrenovi6 odbio zahtev, Gojkovi6 ј е prihvatio
nalog i sakupio jednu grupu od sedam-osam vojnika. Iako nije
imao nikakav cin, morao ј е nekako da ih okupi. Jedan od njih
ј е bio voda odreda Franc Kos koji ј е kao najstariji р о cinu и
grupi potpisao priznanicu о prijemu uobicajene opreme - oruz-
ј а municije i provijanta. Sa izvesnim zakasnjenjem, ovoj grupi
se prikljucio i Erdemovi6. Grupa ulazi и "folksvagen" kombi i
napusta kamp. Cini se da bi to mogla biti ista grupa pocinilaca
pokolja koju poznajemo iz Erdemovi6eve price. 1 tuZilac usme-
rava saslusanj е svedoka и tom pravcu. Doduse, Erdemovi6 ј е и
svom iskazu govorio о maslinastozelenom kombiju а Todorovi6
о с т о т minibusu, alije mogu6no da ј е bilo jedan, bilo drugi р о
gresio. Oprema koja ј е izdata Francu Kosu, ukljucuju6i tu i pus-
komitraljez М izgleda daje ista kojomje raspolagala grupa
pocinilaca pokolja п а farmi Branjevo. S druge strane, rec ј е о
standardnoj opremi, smatra Todorovi6, koji to svakako moze da
zna. Ipak, izgleda da ova ekipa nije identicna sa grupom pocini-
Ј а с а posto ј е Todorovi6 naveo imena dva vojnika koja Todorovi6
uopste nije spomenuo. 1 ovde bi Todorovi6 т о Ы а bio taj kojije
pogresio. Kad е bi samo postojala ta razlika. К о т Ы sa Kosom
i Erdemovi6em, koji ј е Todorovi6 posmatrao, napustio ј е kamp
15. ј и Ј а 1995. popodne. Erdemovi6, medutim, ulazi и kombi koji
ga odvozi п а ш и Branjevo 16. ј и Ј а 1995. ujutru. Т и е р о т а
ze ni redakcijska intervencijajednog Mirka К
Sta se, dakle, desilo sa grupom od osam vojnika koji se а
laze п а dopustu i, uprkos tome, zaputili su se и kamp i, kao и а ј
mljeni, okupili se, и odsustvu vode njihove jedinice, р о nalogu
nekakvog majora, radi nekakve akcije и slobodnom vremenu?
Da li majora Р е а с а koji nije Ы о pretpostavljeni ovih vojnika
i kojije danas kao и zemlju propao?
138
Kako Ы о da Ы о iako ј е Ы о slobodan, п а dopustu, Erde-
movic ј е dosao и kamp umesto da ode ku6i i obide zenu i dete?
Da li ј е т о Ы а и pitanju Ы о nekakav prekovremeni rad, prilika
da se nesto vanredno zaradi? 1, kakvaje to ceta и kojoj ј е ukinut
redosled cinova, и koju spadaju jedan porucnik i jedan vodnik,
а glavnu rec и ј о ј ima prost vojnik bez ikakvog cina, koji ј е
uz sve to, jos i grupu okupio? Kakve uopste jos ova grupa ima
veze sa vojnom komandom, sa strukturom komandovanja i sa
komandnim с е т Nikakve. U pitanju ј е ocigledno gomila
kriminalnih placenika. Kako se, medutim, moze znati da ј е о а
delovala п а osnovu naredenja generala Ratka Mladica? ZaSto Ы
uopste morala da deluje п а osnovu necije komande, uz to jos и
slobodno vreme, takore6i? Da li uopste neko jos zeli da to sazna
i razjasni? Ako zeli, gde su onda drugi pripadnici ove placenicke
gomile? Zasto niko е zeli dajednom i njih saslusa?
PRVIIPOSLEDNJIPUT
Pitanje gde su saucesnici Drazena Erdemovica i kada с е
biti izvedeni pred sud, prvi putje postavljeno п а pretresu 19. о
vembra 1996. Bice to, medutim, i poslednji put da jedan sudija
postavlja takvo pitanje. Pogledajmo sada, stoga, ovu stvar nesto
podrobnije.
Pred sudijama К Dzorda (predsedavaju6i), Elizabet Odio
Benito i Fuad Riad iznose tuZioci Erik Ostberg i Mark Н а ш о
и prisustvu advokata Jovana В а Ы с а dokaze koje imaju da izne-
su protiv Drazena Erdemovica и guilty-plea postupku. Njihov
najvazniji svedok ј е istraZilac Zan Rene Rues. Predmet njego-
vog iskazaje priznanje iskamceno od Erdemovica, kao i rezulta-
139
ti njegove istrage п а mestu dogadaja opisanog и priznanju. К а о
dokazni materijal podneo ј е izve8taj sa obdukcije 153 ekshu-
mirana е а fotografije i nekoliko satelitskih snimaka americke
tajne sluzbe koji Ы trebalo da imaju nepobitnu vrednost. Rues
ukratko iznosi Erdemovi6evo priznanje i obja8njava dokazni
materijal. Sudije, medutim, zele da saznaju vi8e, postavljaju pi-
tanja о razlicitim detaljima i kao odgovor dobijaju izjave i о Ь ј а
ј е ј а kao 8to ј е ovo:
Rues: "Koliko sam mogao saznati п а osnovu nalaza и
istrazi i п а osnovu onoga sto smo inace а ш и ovom slucaju,
secam se, osnova za ovu informaciju jeste о о sto п а т ј е rekao
Erdemovic. Т о ј е nas jedini izvor. " (3,S. 150)
Predsedavaju6i sudija se raspituje za pojedinosti о vrsti De-
setog diverzantskog odreda i ponovo dobija takav odgovor:
Rues: "Sve sto vam mogu ј а reCi о ovoj jedinici zasniva
se п а iskazima Erdemovica. Ј а е znam da li ј е ovaj odred bio
sastavljen od dobrovoljaca ili da li su ti ljudi prinudno т о Ь Ш
sani za ovujedinicu. Drazen Erdemovic а т ј е samo ispricao о
svojoj vlastitoj situaciji ". (3, S.152)
Zapanjuju6e ј е и kojoj meri Rues kao istrazilac optuZbe е
zeli da sazna ni8ta drugo osim onoga 8to Erdemovi6 zeli da ispri-
с а Da li о п п а primer, zaista е zna da ј е kad ј е о Desetom
diverzantskom odredu Vojske Republike Srpske rec, и pitanju
pla6enicka jedinica? Za sudij е zaista nij е to sve jednostavno, ј er
prvi put vode guilty-plea postupak, и kojem kao jedinu osnovu
za presudu moraju da imaju samo i jedino priznanje optuzenog.
Stoga ј е sudijama dobrod0810 uveravanje istraZilaca koje im
pruza umesto odgovora. О п е misli daje Erdemovi6 pred njim
sakrio Ы о kakvu informaciju - kaze Rues (3, S.153). Otkuda
о п to zna, mozda Ы mogao neko da ga pita, ali о п svakako to
е zna, ve6 samo veruj е "N е т а nikakve protivrecnosti izme-
du onoga 8to ј е Erdemovi6 rekao i onoga 8to smo, nezavisno
140
od toga, otkrili и toku n а 8 е istrage. Nema nicega 8tO protivreci
о n о т е 8tO ј е о п rekao. Na sve teme koje smo naceli о п n а т ј е
pruzio р и n и informaciju" (Ibid).
Bilo kako Ы l о , te8ko da Ы sudije igde tako brzo napustile
ideju da priznanje jednog jedinog pocinioca zlodela moze biti
dovoljan dokaz. Utoliko pre 8tO ј е rec о jednom tako te8kom i
velikom zlocinu. М о Ы а Ы , dakle, predsedavaju6i sudija iz opre-
znosti mogao pozeliti da sazna nisu li т о Ы а и toku i neke druge
istrazne radnje koje se odnose п а Erdemovi6a i njegove pret-
postavljene. "Medutim, vaSa visosti, potvrduje tuZilac Н а r ш о n ,
n а 8 е su istrage sasvim sigurno Ы l е sveobuhvatne" (3.S.154).
Qve istrazne radnje, istice dalje tuZilac, Ы l е su usredsredene п а
nekoliko najistaknutijih pojedinaca odgovornih za streljanja и
Srebrenici i okolini. Predsedavaju6i sudija se zahvaljuje i izgle-
da da ј е njegova radoznalost smirena. Tada se, medutim, za rec
ј avlj а sudija Riad koji pokazuje hrabrost da samo trenutak kasni-
ј е postavi dalje pitanje. Sta ј е sa neposrednim Erdemovi6evim
pretpostavljenim, zeleo ј е о п da sazna. Sa onim kojije kontroli-
sao zbivanja п а poljoprivrednom dobru Branjevo (3, S.160). Su-
dija misli, naravno, п а Brana Gojkovi6a о kojem ј е Erdemovi6
uvek iznova govorio kao о komandantu. Istrazilac n е odgovara
sudiji п а pitanje koje т и ј е о п postavio ve6 dolazi do slede6eg
razgovora:
Istrazilac Rues: " I т е n а poCinilaca su navedena vec и toku
javnog pretresa и julu. Drazen Erdemovic ј е uvek navodio ime-
п а ucesnika и ovom zloCinu, tj, navodio п а т ј е imena svojih
drugara, imena ljudi koji su ucestvovali и zloCinu. "
Sudija Riad: " А , kako stoji stvar sa pretpostavljenima, da li
vam ј е rekao ko su Ь Љ njegovi pretpostavljeni? "
Istrazilac Rues: "Da, о п ј е naveo imena voae streljackog
odreda kao i sedam drugih pripadnika ove jedinice. "
141
Sudija Riad: " Sef ove jedinice, gde ј е о п Sta mi znamo о
ј е т "
Istrazilac Rues,' "Bice da ј е sada jos и Bijeljini, "
Sudija Riad,' " Zar е bi trebalo pokrenuti istragu о tome?
Mozda gospodin Harmon т о й е da п а т odgovori, Mogu li da
ponovim р и а ј е "
Tuzilac Harmon,' "Da, molim, vasa visosti , "
Sudija Riad,' "Kad ј е rec о Erdemovicevim pretpostavlje-
nima ili о njegovom neposrednom pretpostavljenom, da li imate
ь а о kakvu informaciju о njima i da li ј е pokrenuta istraga?"
Tuzilac Harmon,' "Na osnovu informacije koju п а т ј е pru-
zio gospodin Erdemovic, mogli smo da identifikujemo neke od
pretpostavljenih i koncentrisemo nasu istragu п а ova lica kao i
п а druga, Kako sam vec ranije rekao, vasa visosti, nase istraz-
е radnje о ovim dogaaajima su и toku, Jos nisu okoncane, "
(3,8,160)
Sudija Riad se zahva1juje i tuZi1ac mis1i da ј е п а ovaj nacin
izbegao da pruZi adekvatan odgovoc Predsedavaju6i sudija ј е
medutim, oprezan i ze1i da dopuni pitanje svog ko1ege. U ime
svog ko1ege о п ze1i da istakne da su iznenadeni 8to ј nikakva
optuzba nije podignuta protiv ovih 1judi, п а primer, protiv vode
stre1jackog odreda.
Sudija о л "Zeleo ь љ da dopunim pitanje mog kolege,
gospodine tuzioce. Ipak ј е prilicno cudno sto ovde sedi samo
gospodin Drazen Erdemovic п а optuzenickoj klupi posto ј е sam
priznao zloCin koji ј е poCinio, ali vi sada и krajnjoj liniji izjava-
т а Drazena Erdemovica pridajete veliku vaznost i ovaj pretres
poCiva velikim delom п а njegovim izjavama, и е li zaista prilic-
п о cudno sto, uprkos optuZbama, ni protiv jednog od ovih ljudi,
п а primer, protiv komandira streljacke jedinice, nisu preduzete
nikakve sudske mere. Dosad sam iskljuCivo govorio о potporuc-
niku. Moglo bi se iCi znatno dalje i sire и komandnom lancu). Т о
142
ј е vas posao, to nije posao sudija, Meautim, kadje rec о pripad-
nicima streljackog odreda, о drugim poCiniocima, Drazen Er-
demovic ј е tu, mi с е т о ga osuditi i to ј е normalno da с е о п biti
osuaen, ali sta ј е sa drugim clanovima streljacke druzine? vi ste
zaista pridavali suvise vaznosti i verodostojnosti izjavama Dra-
й е а Erdemovica kadje о п davao iskaze protiv sebe, nije li cud-
п о - vise е govorim samo о potporucniku - jer и vezi s tim vi ste
vec dali odgovarajuCi odgovor, ali kad ј е rec о drugim clanovi-
т а streljacke komande - о komandi ru streljacke druzine, da li ј е
о п identifikovan? Da li ј е njegovo ime poznato? Tribunal mora
da postavi ova р и а ј а Jos jednom, gospodine tuzioce, to sto
postavljam takva pitanja uopste п е т а nikakve veze sa kritickim
pogledom п а а а rada vaseg odeljenja, ali mi moramo suditi
tim ljudima, А da bi se jednom coveku sudilo, moramo т и suditi
и celokupnom kontekstu onih dogaaaja koji su se odigrali, (3, S,
174f), Т S.165)
Skoro ponizno mo1i sudija tuzioca da obav1ja svoju duz-
nost i optuZi druge pocinioce poko1ja i time izaziva tuZioce da
razjasne sta se ovde zapravo dogada. Т и Ь а с smatra da bi, п а
osnovu podnetih dokaza, mog10 da se vidi ko ј е bio Erdemo-
vi6 i kakva ј е bi1a njegova u10ga u с е т dogadaju bez ikakvih
da1jih istraZivanja njegovih odnosa sa drugim osobama. 8to se
tice samog pitanja kada organi optuZbe nameravaju da podignu
optuzbe protiv drugih 1ica, onje morao da kaze da se u njegovim
organima, samo se р о sebi razume, о tome rasprav1ja. Medutim,
о п Ы vise vo1eo da se о tome zasad javno ne govori - izjavio ј е
gospodin Harmon. Т о se sve javnosti uopste ne tice! Upravo
tako se mog10 cuti.
Njegov odgovor treba zabe1eZiti, kaZe predsedavaju6i su-
dija К Dzorda tuziocu Marku Harmonu (3.S.175). Т о ј е 19.
novembar 1996. Da 1ije njegova be1eznicajos sacuvana?
143
PRESUDA
Na dan 29. novembra 1996. godine sudije prvog krivicnog
ode1jenja Т К Dzorda kao predsedavaju6i, E1izabet
Odio Benito i Fuad Riad, bosanskom Hrvatu DraZenu Erdemo-
vicu su zbog ,,zlocina protiv covecnosti" izrekli kaznu od deset
godina zatvora. Mora da se Erdemovic uzasno osecao. Priznao
ј е sam da ј е svojerucno и Ы о izmedu 70 i 1 О О zatvorenika, sto
znaci da ј е za svakih sedam do deset 1icno stre1janih dobio р о
jednu godinu zatvora. Drazen Erdemovic se, medutim, za1io р о
sto т и navodno nisu bi1i dovo1jno razjasnjeni moda1iteti и р о
stupku izjasnjavanja о v1astitoj krivici (gui1ty-p1ea) i stogaje о п
pogresno, и zabludi, priznao krivicu da ј е pocinio "zlocin protiv
covecanosti". Т о ј е priznanje krivice koje eksp1icitno uk1jucuje
i krivicu za ubistvo. Medutim, о п ј е mogao da bira da 1i с е se
oprede1iti daje kriv za "zlocin protiv covecnosti" i1i "za krsenje
zakona i о Ы с а ј а vodenja rata".
Sa obraz10zenjem da Drazen Erdemovic nije Ы о korektno
i dovo1jno obavesten о svojim pravima, njegova odbrana ј е 23.
decembra 1996. godine и а zalbu п а presudu i zalbeno vece
ј е 7. oktobra 1997. od1uci10 da predmet vrati prvoj instanci, kako
Ы Drazen Erdemovic mogao da se izjasni za priznanje prave
krivice. U toku novog pretresa tuZilac ј е povukao tacku optuz-
Ь е zbog "zlocina protiv covecnosti" i 14. januara 1998. godine
Drazen Erdemovic se izjasnio daje kriv za tacku optuznice koja
glasi da ј е odgovoran za "krsenje zakona i о Ы с а ј а а rata".
Petog marta 1998. izrecena т и ј е presuda i odredena kazna za-
tvora od pet godina. Za nekoga kome ј е и izg1ed stav1jen т о
gucni krivicnopravni imunitet, kako se mog10 razabrati iz c1anka
Reno Zirara и 1istu Le Figaro, i ova neverovatno blaga presuda
mora1a ј е biti razocaranje.
144
Presuda и drugoj istanci od 5. marta 1998. godine sudije
F10rans Ndepe1e Mvahande (Mwachande) М т Ь а Mohameda
Sahabudena (Shahabuddeen) i Vanga Т (Wanga Т osta-
ј е zanim1jiva 1ektira, posebno pog1av1ja 16 i 17: "Oko1nosti za
ublazavanje kazne" i "Prinuda". Cak i za pravno е р е е za
1aike, ova cudnovato blaga presuda obraz1aze se п а neobican а
cin. U obraz10zenju se cak moze procitati i ovo:
"Optuzeni ј е svrseni bravar i uvucen ј е и vrtlog nasilja koje
ј е preplavilo nekadasnju Jugoslaviju. О п ј е bio opredeljen za
miroljubiva uverenja i izjasnjavao se protiv rata i nacionalizma.
Izjavio ј е da ј е morao da stupi и bosansko-srpsku vojsku da bi
mogao da prehrani svoju porodicu. И julu 1995. bio ј е obican
vojnik и Desetom diverzantskom odredu и kojem и е imao ni-
kakav komandni polozaj. IzuzimajuCi dvomesecni period kada
ј е bio vodnik и ovoj jedinici, Erdemovic ј е bio obican vojnik
koji se drzao п а distanci i odbijao da zauzme stranu Ы 10 koje
etnicKe grupe dokazujuCi to Cinjenicom daje protiv volje bio cas
pripadnik Vojske Republike Н cas pripadnikHrvatskog vijeca
odbrane (HVO), cas Vojske Republike Srpske (VRS). Mogucnost
da se kod njega radi о vojniku koji ј е vojevao za novac, " vojnik
srece" (soldier offortune), о placeniku, nemapotvrde ni sajed-
е strane. "
Uvucen и vrt10g nasi1ja (sudije su se ocig1edno cuva1e toga
da upotrebe izraz gradanski rat) ovaj "pacifista iz ubedenja",
Drazen Erdemovi6, nije znao ni8ta Ь о ј е da ucini do da isproba-
va jednu za drugom vojske svih zara6enih strana. Т о opet nikako
е treba da znaci da ј е Ы о "vojnik sre6e" (p1a6enik). Kakva rec
za p1a6enika, 8to ј е о п nesum1jivo Ы о Da1je, sudije kao oko1-
nost za ublazavanje kazne prihvataju da ј е Erdemovi6 ucestvo-
vao и poko1ju kao о Ы с а prost vojnik а private), p08to ј е а
vodno samo dva meseca imao sluzbeni cin vodnika. Citava prica
о degradaciji ostaje п а taj nacin, iz tog ug1a posmatrana, samo
145
l е р а prica. Jer, kako ј е obican, prost vojnik mogao da se и о р ­
ste suprotstavi naredenju komandanta Gojkovi6a da и Ы ј а . "Sud
nalazi da ј е postojala realna opasnost da optuzeni bude и Ы ј е n
ukoliko n е Ы postovao naredenje pretpostavljenog. О п ј е izneo
stav i priznao da и ovakvoj situaciji nije imao nikakav drugi iz-
bor: morao ј е da и Ы ј а ili Ы sam Ы о и Ы ј е n " . Dalja ublazavaju6a
okolnost ј е sam karakter optuzenog. Krivicni sud navodi stav
odbrane prema kojem ј е Erdemovi6 zapravo zrtva ratnog vihora
i zrtva vlastitih dela ( " а victim of the whirlwind of war and а
victim of his own deeds") i moralo Ы se imati srce od kamena
р а da т и se takvo drzanje n е odobrava. Da li Ы , medutim, i bez
Erdemovi6a i njegovih drugara Ы l о ovakvog "ratnog vihora" i
ovakvih "vrtloga" и bosanskom gradanskom ratu? К о zeli to da
sazna ako n е sudije? Medutim, о n о sto sudije dalje zele da znaju
jeste da ј е Erdemovi6 spasavao srpske civile iz regiona Tuzla i
prebacivao ih и Republiku Srpsku, dokazuju6i п а taj nacin da
ј е dobar covek. Pruzanjem ovakve vrste pomo6i и bosanskom
gradanskom ratu takvi dobri ljudi п а svim stranama su dobro
zaradivali, i to ј е istina. Da nije mogao dobro da zaradi, dobri
Erdemovi6 svakako n е Ы ni dosao и ovaj vihor, ve6 Ы zaradivao
negde и nekom drugom ratll.
О n о sto se najvise uzima kao ublaZavaju6a i 01aksavaju6a
okolnost za izricanje kazne jeste saradnja optuzenog sa orga-
nima otpuzbe. U tome se pohvale sudija potpuno poklapaju sa
pohvalama tuZioca:
"Spremnost Drazena Erdemovica п а saradnju ь а а ј е apso-
lutno izvanredna ".
Т о su reci koje tuzilac retko izrice о jednom optuzenom.
Sudije pokusavaju koliko ј е jos uopste mogu6e cak da pre-
vazidu i samog tuZioca posto pohvalno spominju daje optuze-
ni identifikovao kako svoje pretpostavljene, tako svoje sarad-
nike (his commanders and fellow executioners). Covek moze
146
samo da se upita, с е т и sve to. Da mozda oni е с е biti slucajno
uhapseni i izruceni Т Sedmije oktobar 1998. i godina
dana ј е prosla otkad ј е sudija К Dzorda zabeleZio и svoj
notes da bi uskoro protiv identifikovanih saucesnika trebalo
podi6i optuzbe.
К VEZA
Dvadesetpetog avgusta 2003. DraZen Erdemovic ј е svedok
optuzbe и procesu protiv poslednjeg jugoslovenskog predsedni-
ka Slobodana Milosevica. К а о i obicno, krunski svedok ј е svo-
jim iskazom teretio osobe optuzene za genocid. О п sam, kao
neposredni ucesnik и masovnom ubistvu, koje ј е и Т
proglaseno za genocid, uopste nije optuzen za genocid, niti za
ubistvo, iako ј е prema licnom priznanju streljao izmedu 70 i 1 О О
zarobljenika, vec samo za ,,krsenje zakona i obicaja ratovanja".
Medutim, о п ј е smeo da tereti licnosti kao sto su general Krstic,
Milosevic i druge da su krivi za genocid, а oni о njegovom zlo-
delu п а farmi Branjevo nisu ni znali.
Iz razloga koji su razjasnjeni п а zatvorenoj sednici saslu-
sanje krunskog svedoka и sudskom procesu Milosevicu 25. av-
gusta 2003. brzo ј е okoncano. Ova zurba izgleda ima veze sa
njegovom aktivnoscu, kako smo mogli cuti, pre nego sto ј е sli-
ka п а monitoru и sudskoj dvorani zatamnjena, sa bilo kakvom
aktivnoscu и Ы о kojoj zemlji и kojoj ј е о п sa novim identi-
tetom i rasterecenom savescu ziveo kao slobodan covek, kako
se to kaze, vodio novu egzistenciju i tu i tamo dolazio и Hag
п а "Mesto istine", gde ј е а ј Ь о ј е mogao da iznosi svoju pricu
sa elektronski izopacenim glasom, zasticen iza spanskog zida.
147
Jer, Drazen Erdemovic ј е zasticeni svedok i mi prepoznajemo
njegovo iskriv1jeno 1ice samo zahva1juju6i pretresima п а kojima
ј е nastupao kao optuzeni. Da 1i и ovoj svojoj drugoj, novoj egzi-
stenciji, zaraduje novac kao bravar, sto т и ј е profesija, koju ј е
stekao и propa10j Jugos1aviji i nikada ј е nije upraznjavao, jer ј е
kao p1acenik и gradanskom ratu mnogo Ь о ј е pro1azio?
Т и Ь а с Dzefri Najs brzo pre1azi п а stvar. Zacudujuce, т е
dutim, glasi njegovo prvo pitanje о tome sta krunski svedok mi-
sli о tvrdenju da ј е francuska tajna sluzba ima1a nekakve veze
sa ubistvima и Srebrenici. Optuzeni Mi10sevic ј е naime, nago-
vestio takvu mogucnost. Ne, rekao ј е Erdemovic od1ucno, tvr-
de6i da о п о tome nista е zna, i time ј е ova iznenadujuca tema
apso1virana а З U svojim da1jim pitanjima Najs se
bavio rutinskim stvarima, stav1jaju6i nag1asak п а poznate teZis-
е tacke price krunskog svedoka. Ovaj ј е pak isto tako rutinski
odgovarao п а pojedina pitanja i1i samo uzvracao da о п to е
zna. Ci1j tuzioca ј е da izvuce od krunskog svedoka iskaze koji bi
ukaziva1i п а ucesce Beograda и ratnim zbivanjima и Bosni, jer
ј е smisao ce10g pretresa da se obezbede dokazi da ј е Mi10sevic
saucesnik i sukrivac za genocid nad bosanskim mus1imanima.
Rezu1tat ј е ipak veoma mrsav i slab. Nigde и Bosni nije video
vojnike i1i po1icajce i1i pripadnike tajne sluzbe iz Srbije, izjavio
ј е Erdemovic. Razna podrska druge vrste iz Beograda Srbima и
Bosni, koju о п ze1i da potvrdi, jedva da ј е vredna spomena. Naj-
visu tacku njegovo sas1usanje dostize и glavnom pretresu kada
т и ј е glavni tuZilac Najs predocio ugovor о angaZovanju krun-
skog svedoka kao p1acenika iz koga se vidi da ј е imao sluzbeni
cin vodnika а S.25166).28
Tada ј е optuzeni Slobodan Mi10sevic dobio pri1iku za
veoma kratko unakrsno ispitivanje. О о с е pre svega ostati и
28 Videti poglavlje "Cin i т о г а
148
р а т с е n ј и р о pitanjima koja о п krunskom svedoku nije smeo
da postavlja. Medutim, i pitanja п а koja krunski svedok nije ze-
Ј е о da odgovori - vredna su paznje. U secanju с е ostati kako ј е
predsedavaju6i sudija Ricard М е ј intervenisao svaki put kada
Ы pitanje optuzenog navodno islo suvise daleko ili ugrozavalo
verodostojnost krunskog svedoka.
Slobodan Milosevic ј е vec imao iza sebe Ь о Ј ј а unakrsna
ispitivanja и kojima zastitna ruka sudije nije mogla da spreci
blamazu svedoka optuzbe. Znacajno mesto и unakrsnom ispi-
tivanju zauzima и meduvremenu и zaborav р а Ј а afera koja ј е
uoci Milosevicevog rusenja Ы Ј а п а prvim stranicama medija
- spijunska afera poznata pod imenom "Pauk". Mnoga pitanja
krunskom svedoku imala su veze sa ovom aferom i Milosevic ј е
mnogo vremena posvetio и unakrsnom ispitivanju upravo n ј о ј ,
iako т и ј е vreme Ы Ј о veoma ograniceno. Ipak, nije mogao т n о ­
go posti6i sa ovim svedokom.
Na dan 11. novembra 1999. и Beogradu su uhapseni Jugo-
slav Petrusic, Milorad Pelemis, Branko У Ј а с о , Rade Petrovic i
Slobodan Orasanin. Rec ј е о о n о т istom Pelemisu koji ј е Ы о
sef cete Desetog diverzantskog odreda bosansko-srpske vojske
i, prema Erdemovicevom iskazu, izdavao naredenja za masov-
п о ubistvo п а poljoprivrednom dobru Branjevo. Pod imenom
"Pauk" ova grupa ј е , prema isto tako nekoliko varijanti, pripre-
т а Ј а atentat п а predsednika SRJ Slobodana Milosevica. Osim
toga, pripadnici ove grupe su, navodno р о nalogu francuske
tajne sluzbe, и proteklom desetogodisnjem periodu sprovodili
teroristicke akcije, napade, ubistva i druge zlocine, п а primer и
Srebrenici, п а Kosovu i drugim mestima. К а о tadasnji ministar
informisanja Goran Matic ј е п а konferenciji za stampu 25. n о ­
vembra 1999. saopstio daje ova grupa boravilaza vreme NATO
rata protiv SRJ п а Kosovu i pocinila mnoge zlocine nad а l b а n -
149
skim civilnim stanovnistvom da bi krivica bila svaljena п а jugo-
slovensko rukovodstvo. Prema Mati6u, uhapseni pripadnici De-
setog diverzantskog odreda Vojske Republike Srpske, pripadnici
jedne multietnicke jedinice, snose odgovornost za ratne zlocine
и Srebrenici 1995. i nalaze se pod kontrolom francuske obave-
stajne sluzbe. Konkretno, Mati6 ј е spomenuo ubistvo 1.200 т и
slimanskih civila upravo kako ј е Erdemovi6 priznao.
29
Jugoslav Petrusi6, poznat jos kao С о Ј о е Yugo Dominik",
nekadasnji ј е pripadnik Legije stranaca, ima dvostruko, francu-
sko-jugoslovensko drzavljanstvo. Petrusi6 tvrdi da ј е Ы о и sluz-
Ы francuske tajne sluzbe "La Direction generale de Ј а securite
exterieur" (DST), sto ј е veoma verovatno, iako to Francuska ni-
kad nije zvanicno р о г а
З О
Kako Mati6 dalje navodi, Petrusi6 ј е 1996, dakle, posle
okoncanja ratnih zbivanja и Bosni, р о nalogu francuske tajne
sluzbe i и saradnji sa Miloradom Pelemisom, okupio oko 80 р Ј а
6enika и Bosni i odveo ih и Zair (Kongo) da Ы se tamo и gradan-
skom ratu borili п а strani tadasnjeg predsednika Mobutua. С е Ј и
stvar ј е navodno finansirala francuska telekomunikaciona firma
"Geolink" о с е т и vlada и Beogradu ima dokaze
31
С е Ј а afera, poznata jos i pod imenom "Francuska veza",
и stvari ј е neprozirno klupko istina, poluistina i fantazija, kao
29 Uporedi izmedu ostalog "Cudesni svet spijunaze, Afera ' Pauk''', u ne-
deljniku Vreme, Б е о г а 4. decembar 1999.
30 U procesu nekadasnjem predsedniku Srbije Milanu Milutinovicu, 7.
septembra 2007, svedok Б г а о Gajic, nekadasnji zamenik bivseg sefa ј и
goslovenske kontraobavestajne sluzbe, potvrdio ј е da ј е prerna samanju п ј е
gove sluzbe, Jugoslav Petrusic od 1986. radio za francusku tajnu sluzbu.
31 О ucescu Petrusica i Pelernisa i drugih placenika iz Desetog diver-
zantskog odreda и ratnirn akcijarna и К о u organizaciji francuske tajne
sluzbe, izvestavalo ј е nekoliko francuskih listova kao sto su Le Monde
30.novembra 1999. i Liberation 3.decembra 1999.
150
sto ј е uvek slucaj u situacijama u koje su umesani prsti tajnih
sluzbi. Sta ј е sve Beograd zeleo da naduvavanjem ove "francu-
ske veze" odnosno "francuskog traga" signalizira Parizu? Koli-
ko ј е pouzdana osnova za tvrdenje da su bivsi legionari Legije
stranaca р о nalogu francuske tajne sluzbe inscenirali ubistvo u
Srebrenici? Da li Ы saslusanje svih poznatih pocinilaca т о Ы а
moglo da baci vise svetlosti п а postoj е и tamu, sto sve dosad
nije Ы о nitije sada slucaj. Ostaju, dakle, samo dostupna sudska
dokumenta i о о sto se iz njih moze izvu6i:
Dvanaestog т а ј а 2000. godine Okruzni sud u Beograduje
podigao pet optuznica. Optuzenima ј е izmedu ostalog п а teret
stavljana spijunaZa u korist francuske tajne sluzbe za vreme rata
п а Kosovu, kao i ubistvo dvoj ice neidentifikovanih kosovskih
А а с а О navodnom atentatu п а Milosevi6a vise nije Ы о
reci. Ni о ubistvima u Srebrenici. Presuda ј е usledila 13. о
vembra 2000. godine, dakle, ubrzo р о obaranju Milosevi6a 5.
oktobra. Jugoslav Petrusi6 (38), Milorad Pelemis (36), Slobo-
dan Orasanin (44), Branko У а с о (38) i Rade Petrovi6 (26) su
oslobodeni od optuzbe za spijunazu protiv SRJ. 1 optuzba za
dvostruko ubistvo koja ј е podignuta protiv Petrusi6a, Pelemisa
i Petrovi6a, otpala ј е zbog nedostatka dokaza. Orasanin ј е osu-
den п а godinu dana zbog nosenja oruzja bez dozvole а Pelemis
п а godinu i р о zbog nosenja oruzja bez dozvole i iznude. Sud
ј е dakle, dokazao samo iznudu u kojoj su ucestvovali Petrusi6,
Pelemis, У а с о i Petrovi6, koji su od dvojice kosovskih А а
п а с а pretnjama i maltretiranjem iznudili 20.000 DM. Presuda
ј е objavljena tacno godinu dana posle hapsenja optuzenih, tako
da su odmah oslobodeni. Kasnije ј е medutim, visa sudska in-
stanca ponistila ovu presudu zbog nenadleznosti suda i predala
krivicni postupak У о ј о т sudu. Medutim, п а kraju se i ovaj sud
proglasio nenadleznim i, kako to ve6 birokratija cini, tek mnogo
godina kasnije dolazi do novog krivicnog postupka pred У о ј
151
nim ode1jenjem beogradskog Okruznog suda. Tada ј е ve6 Ы 1 0
reci о novom dokaznom materija1u. 1 22. januara 2009. Jugos1av
Petrusi6, Mi10rad Pe1emis, Branko У 1 а с о , Rade Petrovi6 i Slo-
bodan Orasanin su se ponovo nas1i п а optuzenickoj k1upi zbog
spijunaze, dvostrukog ubistva, iznude i posedovanja oruzja bez
dozvo1e. Ubistvo и Srebrenici, medutim, ni ovoga puta nije Ы 1 0
predmet sudske istrage.
Mi10sevi6 ј е izg1eda Ы о cvrsto ubeden и to da se iza srebre-
nickog ubistva krije zavera tajnih obavestajnih sluzbi. ZaSto da
n е ? Prema optuzbi kojaje protiv njega podignuta, о n ј е navodno
predvodio ve1ikosrpsku zaveru i sudije su ovu optuZbu uzima-
1 е sasvim ozbi1jno. Isto tako i da ј е о п iz Beograda kao voda
ove ve1ikosrpske zavere vukao konce za genocid и Bosni, sto
sudijama uopste nije izg1eda10 smesno. Naprotiv, tuzi1ac Dze-
fri Najs ј е и glavnom pretresu neko1iko casova ispitivao svog
krunskog svedoka Drazena Erdemovi6a kako Ы dosao do do-
kaza za optuzbu za genocid protiv Mi10sevi6a. Sada, medutim,
kadaje Mi10sevi6 и unakrsnom ispitivanju postav1jao krunskom
svedoku pitanja о osobama sa francuskim pasosima i о tajnim
sastancima tih osoba sa francuskim genera1ima, sudije na1aze da
ј е to sve ire1evantno, da nije ozbi1jno i da predstav1ja najcistije
tra6enje vremena. U stvarnosti, ni sam Mi10sevi6 nije ocekivao
da Erdemovi6 moze da kaZe nesto blize о Jugos1avu Petrusi6u
i1i izvesnom Fi1ipu Rondou i1i uopste о francuskoj te1ekomuni-
kacionoj firmi "Geo1ink". Njegova pitanja treba10 ј е da se с u ј u
da1eko izvan sudnice, cak и Parizu, п а primer, i da pretnju koju
ј е и vise navrata izneo ucine verodostojnom da 6 е jednom kada
za to dode trenutak, razjasniti bez ostatka mahinacije tajnih sluz-
Ы koje su и Bosni inscenira1e genocid.
1pak, predsedavaju6em sudiji Ricardu М е ј u Ы 1 0 ј е izg1eda
toga svega dosta i о п vise nije hteo da о tome slusa. Na to ј е
optuzeni Mi10sevi6 reagovao veoma uznemireno: "Gospodine
152
М е ј , ј а с и dokazati, n е moram to s ovim svedokom, sta ј е poza-
dina ovoga i da jeste umesana i francuska i druge sluzbe, а da su
pocinioci zlocina ... О Ь е с а n о im ... " Sudija М е ј ga ovde ponovo
prekida i skoro pomirljivo kaze: "Mi с е т о saslusati sve vase
dokaze kad za to dode vreme, ali sada zelimo da, molim vas,
okoncamo sa ovim svedokom" ( 8 а , S.25216, 8 Ь , S.342).
Vremena da to sto ј е najavio, Milosevic stvarno i ucini vise
п е т а , а п е т а vise ni sudije М е ј а da bi to mogao da saslusa, i da
т и и odgovarajucem trenutku iskljuci mikrofon. 32
OSVETAI NOVAC?
Ovo unakrsno ispitivanje, ipak, nije bilo bez rezultata kako
Ы moglo izgledati prema svemu dosad iznetom, naprotiv. Da Ы
se, medutim, otislo dalje, morali Ы da budu saslusani svi koji su
ucestvovali и masakru и Srebrenici, sto se upravo nije dogodilo,
niti с е se verovatno dogoditi. U tome nista nije mogao promeniti
ni Milosevic. Ovoga puta ј е и unakrsnom ispitivanju ukazano
п а to da prica DraZena Erdemovica ima svoju pozadinu, а n ј е n а
neverodostojnost ј е od samog pocetka izbijala п а videlo. Milo-
sevic ј е isticao da ј е saslusao sta ј е sve rekao svedok и glavnom
pretresu. Ako dobro razume, izvesni Brano Gojkovic, pripadnik
iste jedinice kojoj ј е , kako tvrdi svedok, naredivao, primao ј е
naredenja od nekog nepoznatog potporucnika Drinskog korpu-
sa. Da lije to tacno? Da, potvrdno ј е odgovorio krunski svedok.
Da li ј е njegova jedinica pripadala Drinskom korpusu, pitao ј е
dalje Milosevic. Ne, rekao ј е krunski svedok, п а sta ј е optuzeni
32 Ricard М е ј ј е posle iznenadne bolesti u m г о 1. jula 2004. а zatim i Slo-
bodan Milosevic 11. marta 2006.
153
retorickim pitanjem izneo р и и apsurdnost ovakve situacije
п а videlo:
Milosevic: "DoZazi neki neidentifikovani pukovnik iz Drin-
skog korpusa da vam naredi da pobijete 1.000 ljudi. а vi Ш е
to nareaenje. ј е Z· to hocete da tvrdite? Da Zi neko normaZan
о й е to da poveruje?·· а S.25185,8b, S.321) з з
Svedok cini sve napore i sa velikom mukom nastoji da
и vrtlogu svih ovih izjava ucini ovu apsurdnost prihvatljivom:
Verovatno ј е ka.ze о п konfuzno, Gojkovi6 dobijao naredenja
preko Pelemisa od ovog potpukovnika и Zvorniku, dakle, nije
ovaj dolazio k а т а ve6 upravo obrnuto. Krunski svedok se sve
vise zapli6e и nerazumljivu recenicu dok т и sudija е priskoci и
р о т "Slede6e pitanje, molim". Pitanje о motivu ovog zlocina
е pusta, medutim, optuzenoga п а miru, о п bi izgleda zeleo i za
sebe samog da nade objasnjenje za ovaj sam р о sebi potpuno
besmisleni masakr. Da li ј е т о Ы а motiv Ы а osveta? Krunski
svedok ј е jos 5. ј и а 1996. dao iskaz prema kojem se jedan od
pocinilaca, izvesni Savanovi6, hvalisao da ј е svojerucno streljao
250 zatvorenika, jer ј е zeleo da se osveti jednom od muslimana
koji т и ј е и Ы о brata. Da lije т о Ы а и pitanju osveta? "Da lije
т о Ы а neko izdao naredbu da se и Ы ј а iz osvete?", upitao ј е
pakosno Milosevi6 а S.25194). Krunski svedok ј е govorio,
posr6u6ijezikom, kolebljivo, umesto da iznosijasne odgovore.
"Razmislite, insistirao ј е Milosevi6, sta ј е mogao biti razlog
da se ucini takva jedna suluda i besmislena stvar! М о Ы а ipak
imate za to nekakvo objasnjenje?" - "Ne, е т а т za to nikakvo
objasnjenje", odgovorio ј е krunski svedok а S.25194, Ь
S.326f.). 1, tuZilac т и zuri и р о т "Vasa visosti, nalazim da
33 U engleskoj varijanli Milosevic ј е rekao: "Can а nonnal person do
that?" ("Moze li г osoba da 10 ш а Т о т о г а da ј е greska, ј е г п а
srpskohrvatskorn Milosevic rekao: "Moze li и to jedan norrnalan covek da
р о у е ј е ("Da li neko nonnalan moze и 10 da р о у е ј е
154
ј е svedok п а izvestan nacin bio nedosledan и svojim odgovo-
rima, da postavljena pitanja ni п а koji nacin nisu obrazlozena
i potpuno su nekorektna. Nisam siguran da li ste nasli deo iz
koga ј е ovaj navod". Tada se п а brzinu traga za doticnim delom
i tuzilac ga cita:
М о й е т о videti kako ј е doslo do odgovora svedoka п а koji
se poziva optuzeni. Pitanje "Sta ј е bio stav drugih clanova
vase specijalne jedinice koja ј е ucestvovala и ovom streljanju?"
dovelo ј е do odgovora: Р а stav pojedinih clanova bio ј е sko-
ro isti kao i т о naime, da sve to nije trebalo da se dogodi. Ј а
е znam. Pojedinci su, naprotiv, и а ш to sto su и а ш iz neke
vrste osvete ". Na р и а ј е da li ј е ь а о jos nekoga ko se hvalisao,
svedok ј е odgovorio da ј е ь а о takvih. "Mozete li to navesti?"
Na to ј е svedok ukazao п а onoga koji ј е rekao da su т и bosanski
muslimani и Ь Ш 17-godisnjeg brata. Na taj а а proizaslo ј е i
proizilazi, da ni najedno pitanje nije bilo nikakve nedoslednosti
п а strani svedoka. а S.25196)
Т а с о ovo mesto ј е citirao, zestio se optuzeni Milosevi6. О п
ј е samo traZio od svedoka da zauzme prema tome stav. Medu-
tim, sada т и ј е predsedavaju6i sudija М е ј ve6 ponovo iskljucio
mikrofon. О п moze i sam о svemu tome da se obavesti i procita,
rekao ј е gospodin М е ј i dao pauzu.
Da li bi т о Ы а novac mogao biti motiv kod pocinilaca р о
kolja? Na osnovu dokaznog materijala koji ј е tuZilac stavio п а
raspolaganje, Milosevi6 ј е mogao zakljuciti da ј е и nekoliko а
vrata bilo reci о novcu koji ј е о Ь е а pociniocima i nekima od
njih ispla6en posle masakra. Erdemovi6 ј е izgleda pritom ostao
praznih ruku. Prvi put о п ј е о tome govorio и intervjuu istra-
ziocima Т 24. aprila 1996. godine: О ј е с и о kako ј е
zapovednik njegove cete Pelemis о Ь е а о zlato iz Srebrenice"
pocinocima za uces6e и streljanju:
155
Erdemovic: Т dana с и о sam и Bijeljini kako neki р с а ј и
koliko ј е и и Ь е о i zasto, i tada sam dosao do saznanja, ј е
dan vojni k, blizak о а а и mi ј е rekao da ј е nas komandant
о Ь е с а о nekakvo zlato iz Srebrenice и а kao а а и za ovo
streljanje, Nisam to video svojim о а а samo sam с и о od nekih
iz nase jedinice koji и to prica!i, Nekoliko dana kasnije и в и е
ljini, tacnije, 22 п а п о с jedna osoba iz nase jedinice и kafani ј е
ispalila п а е е tri hica, Ne znam zasto, niko mi и е objasnio,
О ј е rekao da to и е bilo а е о alija to е znam", (S,7,
S.5f)
Zaista ј е velika steta sto и Т nisu zeleli da saznaju
nesto vise о kakvom ј е zlatu rec. Pelemis bi, п а primer, svakako
znao da kaze nesto blize о tome, samo niko nikada nije zeleo,
niti zeli, da ga о tome saslusa, а da se ne govori о tome da zeli ga
optuZi. Milosevi6 ј е dotakao ovu osetljivu temu pitanjem kakva
ј е bila plata krunskog svedoka kao vojnika Desetog diverzant-
skog odreda, ali п а to pitanje nije dobio nikakav odgovor:
Milosevic: "Jeste vi primali р а и
Erdemovic: "Jesam, ponekad. Nekad nismo dobijali. "
Milosevic: "Kolika ј е ь а а vasa plata?"
Erdemovic: "Ne о и da se sjetim sada. "
Milosevic: "Ni otprilike?"
Erdemovic: "Ni otprilike. "
Milosevic: "Neverovatno da е mozete da se setite cak ni
koliko vam ј е Ы la plata. "
Erdemovic: "Nije prilicno nevjerovatno, ј а govorim и
Ne о и da se sjetim, е с и da kazem nesto, а kasnije da ispadne
da sam rekao pogresno. Da znam, rekao bih vam. " а S.25205,
Ь S.334)
Izgleda da ј е Erdemovi6 Ы о dobro pripremljen za unakrsno
ispitivanje. О п vise ne zna kakva т и ј е Ы а plata, cak ni otprili-
ke, i tu se nista ne moze. Najzad, zar nije proslo sedam godina od
156
tada kada ј е bio и redovima Desete diverzantske jedinice. Tada
Milosevi6 pokusava ponovo sa ,,francuskom vezom", о kojoj
svedok nista е zna da kaze. Njemu ј е medutim, stalo da svojim
pitanjem koje izgleda deplasirano pokusa da najzad sazna da li
svedok т о Ы а nesto zna о dogovoru koji ј е postignut sa pred-
stavnikom muslimanske vlade i francuskim generalom Zanvije-
о т о tome da se Srebrenica bez borbe preda. Prilikom takvog
dogovora bilo ј е reci i о novcu za Deseti diverzantski odred koji
Ы Ы о ispla6en za "ovaj prljavi posao", kako ј е rekao Milosevi6;
Sta о tome zna svedok? Ј а to prvi put sad с и ј е т odgovorio ј е
prema ocekivanju, svedok а S.25210, Ь S.338). Ipak, Milo-
sevi6 nastavlja da Ы ga namamio tamo gde zeli: zar ј е mogu6no
da svedok zaista nista е zna о Ы о kakvom novcu, о Ы о ka-
kvom zlatu i tome slicno? Da, о tome ј е о п nesto с и о odgovorio
ј е п а iznenadenje, Erdemovi6. Sta ј е с и о zeli optuzeni, i sam
iznenaden, da sazna, i Erdemovi6 objasnjava:
Erdemovic: С и о sam da, da и posle Pelemis i pojedinci
iz Vlasenice podjelili neki novac i da и а Њ neko zlato, sad da
lije to istina,ja to е znam. Т о sam с и о dok sam bio jos и bolnici
и И А а S.25210, Ь S.338f)
А od koga su dobili taj novac, koji, kazete, da su podelili?"
- pita Milosevi6 dalje. Erdemovi6 to е zna, i Milosevi6 igra п а
svoj poslednji adut:
Milosevic: "Dobro, ј а о с и da vas podsetim da ste Vanesi
Vasic Janekovic, novinarki Ej-Bi-Si ј и а А В е News) svoje-
vremeno dali ј а и gde ste rekli da ј е pokolj и Р Љ с а а и а
а е zbog novca. Cak ste rekli da ј е neko Р е е и о Ь е с а о 12
kilograma zlata za pokolj ovaj, и Р Љ с а а а S.25210, Ь
S.339)
Lice Erdemovi6evo se е vidi. Ј а sam rekao da sam, zapli-
tao ј е о п jezikom, ј а sam rekao sto sam i sad rekao vama da sam
to с и о posle, dok sam Ы о и bolnici. Ј а to е znam tacno. Da sam
с и о to sve."
157
Vanesa Vasi6-Jenekovi6, cija ј е video kaseta sa intervjuom
koji ј е vodila sa Erdemovi6em 2. marta 1996. nestala sa pokret-
е trake za prtljag п а beogradskom aerodromu, izgleda daje jos
8. marta 1996. razgovarala sa haSkim istraziocima i da ј е ј е
iskaz dostavljen optuzenome. Tada ј е о п citirao jedno upadljivo
mesto: О (Erdemovi6) mije upravo tacno izjavio daje izvesni
Pelemis о Ь е а о 12 kilograma zlata za masakr и Pilici i da ј е
Pelemis znao о tom о Ь е а ј и pre nego sto ј е doslo do masakra".
Tada najzad intervenise predsedavaju6i sudija М е ј Da li ј е Er-
demovi6 zaita to rekao novinarki? Da li se jos moze ili е toga
setiti? "Da", odgovorio ј е Erdemovi6 а S.25211, Ь S.339).
О п ј е kako se i moglo ocekivati, mogao isto tako re6i ,,ne", ali
о п vise е zna nista о tome, ocigledno ј е prevideo ruku spasa su-
dije М е ј а Da li ј е и stvari, rekao da ј е Pelemis о Ь е а о zlato za
ovaj masakr, ponavlj а и р о а siguran gospodin М е ј Da, о tome
ј е о п с и о Tek kada ј е lezao и bolnici, с и о ј е о tome, ali pre toga
о tome navodno nije znao nista. U meduvremenu, Milosevi6 se,
medutim, ponovo snalazi, citira drugi iskaz Erdemovi6ev и ko-
ј е т govori о poseti svoje supruge bolnici. О а т и ј е tada rekla
da ј е slucajno, usput, Ы а sa Pelemisevom prijateljicom i da ј о ј
ј е ova ispricala kako su Pelemis i njegovi prijatelji iz Vlasenice
narucili kod jednog zlatara velike zlatne а с е kako se sele od
hotela do hotela р о Beogradu, kako su kupili nove automobile; о
zlatu ј е Ы о zapravo reci. 1, tada izvlaci kljucno pitanje:
Milosevic: "Dakle, sta znate о tome, gospodine Erdemo-
с и Ј е и li ti и pobijeni tako sto ј е izvrsiocima placeno da
izvrse tajpokolj?"
Erdemovic: Ј а sad е znam kako da odgovorim п а to р и а
ј е М eni и е nista placeno а ... Ali osobama koje sam ј а sada
naveo, to sto ste vi sada procitali, ј а sam to sve с и о da и to oni
radili i vjerovatno ј е sve to istina. "
158
Milosevic: "Dobro, znaCi oni и dobili novac, а to и vasi
pretpostavljeni,je l'tako?Dobro, oni и dakle, svi dobili novac,
Vasi pretpostavljeni, zar е
Erdemovic,' "Da, Pelemis i pojedinci iz Vlasenice, " а
S.25213, 8b.S.340)
Ovaj odgovor krunskog svedoka zasluzuje paznju. Uopste,
rezultat ovakvog unakrsnog ispitivanja ј е dostojan da т и se р о
sveti paZnja i podstice п а slede6e razmisljanje: Grupa pocinilaca
sastoj а а se od cetiri pla6enika iz Vlasenickog voda i cetiri iz
Bijeljinskog. Pla6enici Vlasenickog voda, pretezno Srbi, nisu
imali neko posebno poverenje и svoje kolege iz Bijeljine posto
su pretezno bili Hrvati i muslimani. Т о п а primer, saznajemo od
svedoka Dragana Todorovi6a. Novac odnosno zlato koje ј е moz-
da ispla6eno pociniocima masakra, verovatno su medusobno р о
delili sa Pelemisom cetvorica iz Vlasenice. Т о ј е stvorilo zlu krv
i т о Ы а objaSnjava razlog zbog kojeg ј е doslo do pucnjave 20.
ј и а 1995. и n06nom klubu и Bijeljini kada ј е Erdemovi6 tesko
ranjen. Pritomje Savanovi6 iz Vlasenickog voda, kojije р и с а о
isto tako zaradio hitac и stomak.
U daljem unakrsnom ispitivanju Milosevi6 ј е dosao i do
pitanja о ovoj pucnjavi. Zamolio ј е svedoka da т и objasni za-
sto ј е Stanko Savanovi6 р и с а о п а njega i koji ј е Ы о razlog ove
pucnjave, i tada ј е doslo do slede6eg trijaloga koji ј е okoncan
ponovo karakteristicnim intervencijama sudije М е ј а koje zaslu-
zuju svaku paznju:
Erdemovic: "Ne о и da se setim sto ј е р и с а о Т о о п zna
zasto ј е р и с а о е о и da kazem, opet samo pricam о о sto ј а
znam.
Milosevic: Р и с а о ј е п а vas, to znate, to ste sad rekli. Sto
ј е р и с а о п а vas? "
Sudija М е ј "Upravo Vam ј е rekao da se vise е о й е setiti. "
Milosevic: "Gospodine М е о п о р и ј е dogaaaj и а с и
159
gde sedi, oCigledno, jedan broj pripadnika tih, tog, takozvanog,
О diverzantskog odreda kojije izvrsio taj zloCin ijedan od njih,
kolega znaCi, koga о п svedok, pominje kao jednog od izvrsioca,
р с а п а njih trojicu i ј а ga pitam zasto, М ora daje postojao neki
razlog, "
Sudija М е ј "Samo uludo trosite vreme, О п Vam ј е upravo
rekao da е о й е da se seti, Jdemo dalje, " а S.25222, Ь
S.348)
Bi10 kako bi1o, sudija М е ј ocig1edno nije ze1eo da sazna sta
Erdemovi6 krije iza gubitka pam6enja? Njegovo prvo objasnje-
nje 5. ј а 1996. и procesu protiv Karadzi6a i M1adi6a g1asi1o ј е
da ј е verovatno bi1a rec о smrtonosnom napadu koji ј е aranZirao
Pe1emis da se о п Erdemovi6, ne bi nasao pred Т i
svedocio protiv njega (2, S.853). Т о ј е potpuno neverovatno jer,
kada ј е pos1e teskog а ponovo mogao da stane п а noge,
Erdemovi6 se upravo ponovo vra6a Pe1emisu и Bije1jinu, gde ј е
ucestvovao п а jubi1arnoj pros1avi njegove jedinice i navodno ga
ј е upravo tada Pe1emis cak unapredio а S.25164, Ь S.308).
Sta Ы onda mogao biti pravi raz10g za ovu pucnjavu?
Ipak, sudija Ricard М е ј nije ze1eo da osvezi Erdemovi6evo
se6anje posto nije na1oZio da se sas1usa Stanko Savanovi6 kojije
р с а о п а Erdemovi6a i koji se kasnije nesmetano kretao р о В е
ogradu i bavio krimina1nim pos10vima? Dak1e, nj egovo mesto
boravka ј е Ы о poznato Т uopste nije Ы о potrebno da
se traga za adresom.
Kadaje Ricard М е ј ponovo krunskog svedoka Erdemovi6a
uzeo и zastitu od da1jih pitanja optuzenog Mi1osevi6a, и Okruz-
nom sudu и Beogradu se upravo odvijao proces protiv Stanka
Savanovi6a i drugih zbog i1ega1nog transfera devojaka iz М о
davije и Ita1iju, gde su Ы е prisi1jene da se bave prostitucijom.
Savanovi6 ј е takode Ы о optuzen i za iznudu i si1ovanje. Kako
se mog1o saznati iz stampe, Savanovi6 se branio od optuznice
160
za silovanje tvrdenjem da ј е upravo zbog ranjavanja и stomak i
genitalije ostao р о е а
З
Radilo se, dakle, о hicu и stomakkojije dobio 22. ј а 1995.
prilikom iste pucnjave и kojoj ј е bio ranjen i Erdemovi6. Osim
toga, Savanovi6 bi takode mogao ispricati svoju verziju о masa-
kru 16. ј а 1995. п а poljoprivrednom dobru Branjevo и kojem
ј е ucestvovao zajedno sa Erdemovi6em. К а о i о tome da li ј е
za to nagraden novcem i delom od 12 kilograma zlata. Isto tako
moglo bi se saznati da li ј е upravo prilikom podele ovog novca
i zlata doslo do obracuna izmedu Erdemovi6a i drugih njegovih
drugara. Ricard М е ј medutim, nije zeleo da sazna uzrok i razlog
ove pucnJave.
S obzirom п а to da Т nije zeleo da ulazi dublje и
stvari i istrazuje uzrok i razlog ovog vatrenog obracuna, osta-
ј е da se zakljucuje п а osnovu zvanicno nepotvrdenih glasina о
tome da su krivci za masakr 16. ј а 1995. bili nagradeni nov-
с е т i zlatom, da su neki od pocinilaca zlocina varali prilikom
podele i da ј е upravo to dovelo do pucnjave и о т klubu
22. ј а Sa sigurnos6u to, naravno, е moze niko znati i umesto
sigurnosti moze se samo nagadati da ј е to Ы о jedini razlog, ali
da о tome jednostavno niko е zeli da saslusa Savanovi6a i ј е
gove drugare. U intervjuu od 6. novembra 1996. kojije obavljen
и okviru priprema za pretres od 19. novembra Erdemovi6 ј е
medutim, istraZiocima rekao nesto sto Ы moglo rasvetliti sva
ova nagadanja:
Erdemovic: "Znate kakav sam ј а covek? Ј а sam potpisao
ovu izjavu и Novom Sadu. М е е su mogli samo da jedino da
и ь и и daja е doaem da svjedoCim. Ј а sam reSijo da с и svjedoCit
protiv Pelemisa i Salapure i to ј е gotovo. Ј а sam takav covek.
Dobar sam. Ј а mislim da sam pomogao i vama и dosta stvari.
34 Uporedi: Glasjavnosti, Beograd, 3. juli 2003.
161
Ako vidim da т е neko zavlaCi ili da izvinete sada п а izrazu,
zajebava, isto sam, mogu da se naljutim i da mi bude svejedno,
Jer menije stvarno svejedno sada," (S,8, S.8)
NAREDENO LUDILO
U Т dakle, nisu zeleli da saznaju da li su novac i
zlato igrali neku ulogu и masakru п а fanni Branjevo. Ukoliko bi
indicije koje govore и prilog tome Ы е potvrdene, odmab se na-
т е с е pitanje ko ј е platio i ko ј е mogao imati interesa da se izve-
de ovo ludilo, kako ga ј е Milosevic nazvao. Jer, и bosanskom
gradanskom ratu, kojije sam р о sebi vec Ы о ludilo, i pored svih
uzasa, obavljana ј е razmena zarobljenika, dakle, oni nisu strelja-
ni. Streljati toliko zarobljenika Ы о Ы medutim, i и prakticnom
smislu suludi poduhvat: usred velike i uspesne ofanzive musli-
manskih i bosansko-hrvatskih snaga nisu bosanski Srbi imali da
ucine nista Ь о ј е nego da uludo trace i onako slabe i т а е izvore
kojima su raspolagali, da streljaju п а hiljade zarobljenika, zatim
da ih pokopavaju i, п а kraju, da njihove leseve prevoze i Ь а с ј
и blize ili dalje masovne grobnice. Т posto ј е и unakr-
snom ispitivanju ukazao п а bezumlje koje predstavlja izvrsenje
naredenja nekakvog neidentifikovanog potporucnika ("Moze li
neka nonnalna osoba и to da poveruje?"), Milosevic ј е ponovo
zeleo da sazna ko ј е kome ovo ludilo navodno naredio i izjave
krunskog svedoka postajala su sve mucnije:
Milosevic: "Recite mi, gospodine Erdemovicu, pod cijom
komandomje bila vasa Deseta diverzantskajedinica?"
Erdemovic: "Pod komandom GeneralStaba, odeljanja za
pitanja bezbednosti i izviaanja. "
162
Milosevic: "Recite mi, gospodineErdemovicu, pod с и о т ј е
komandom bio taj vas 1 О diverzantski odred?"
Erdemovic,' "Pod komandom Glavnog staba, Odsjek za si-
gurnost i bezbjednost i inteligence (obavestajni poslovi), "
Milosevic,' "Dobro, Recite mi ј е li neko iz tog Odseka ili
Glavnog staba vama naredio da pobijete te ljude? "
Erdemovic,' "Rekao sam prije, kazem i sada, meni licno ј е
naredio Brana Gojkovic, "
Milosevic,' "Vi ste objasnili da ј е to neki nepoznati potpu-
kovnik dosao р а vam naredio, naredio Brani Gojkovicu" "
Erdemovic,' "Da, ј а govorim za sebe licno ko ј е meni nare-
dio, а isto takoznam da а т а tajpotpukovnik и е mogao nare-
diti ako Pelemis to и е dozvolio ili neko iz Glavnog staba, "
Milosevic,' "Ako dobro razumem Pelemis ј е bio komandant
vaseg odreda, а е iz Glavnog staba, Hocete da kazete daje neki
potpukovnik koga е poznajete, bio posrednik izmeau Pelemisa i
njegove jedinice и kojoj ste Ь Ш vi?"
Erdemovic,' Ј а е znam tacno ko ј е taj potpukovnik bio i
sta ј е о п bio, Da li ј е о п bio posrijednik ili ј е о п trazio od nase
jedinice ili sta, to е mogu da objasnim zato sto ј а to е znam, "
а S.25199, Ь S.329)
Sazeto izneto: Nekim vojnicimanepoznati potporucnik, koji
nije imao nikakvo pravo da nareduje Desetom diverzantskom
odredu, izdao ј е naredenje da se izvrsi ovaj uzasan ratni zlocin
i pritom nije direktno izdao ovo naredenje, ve6 preko obicnog,
prostog vojnika Gojkovi6a koji nije imao nikakav cin, а uz to su
ovi vojnici, kako ј е и vise navrata spomenuto, ima1i regu1arno
naredenje da ne smeju da р с а ј п а civi1e. 1, uprkos tome, oni su
izvrsi1i ovu su1udu naredbu kojaje do njih stig1a preko posredni-
ka! Prosto Ы covek poze1eo sudiju koji Ы п а ovom mestu inter-
venisao i upitao svedoka za kakve glupake i slepce о п zapravo
drZi sudije. U Т za zlocine и bivsoj Jugos1aviji izg1eda
da se takav sudija ne moze na6i.
163
U procesu KaradZi6u i M1adi6u 5. ј и а 1996. Erdemovi6 ј е
odgovaraju6i п а pitanje od koga ј е potekla naredba da se izvrsi
poko1j, pruzio dokaz п а osnovu kojeg ј е obraz10zena meduna-
rodna poternica protiv dvojice zlikovaca. Bi10 ј е dovo1jno da se
kaze da ј е naredba Desetoj diverzantskoj jedinici stig1a iz Gene-
ra1staba bosansko-srpske vojske. Unakrsno ispitivanje п а ovom
pretresu nije odrzano. Sada, medutim, krunski svedok, doveden
и unakrsnom ispitivanju и bezi1aznu situaciju, iznosi jasno i gla-
sno о о sto stvarno zna, naime, da т и ј е и vreme kada ј е onjos
imao cin vodnika naredbe davao о Ы с а prost vojnika bez ika-
kvog cina р о imenu Brano Gojkovi6. Ze1i 1i neko jos uopste da
zna zbog cega ј е Mi10sevi6u unapred dato samo krajnje ograni-
с е о vreme za unakrsno ispitivanje? М о Ы а se odgovor п а ovo
pitanje moze dobiti iz ovog dija10ga:
Milosevic: Ј а onda moram, zaista, krajnje kategoricno da
protestvujem jer ovde se radi о svedok:u koji ј е р о svom spostve-
п о т kazivanju, Ы о 1 О О ljudi, pripisuje to raznim pozadinama,
а п е т а vremena da se unakrsno ispita i е т о й е da ostane. Ne
mogu da shvatim to objasnjenje, а mislim da ni javnost е т о й е
da shvati takvo objasnjenje. "
Sudija М е ј "Vi ste culi odluk:u, culi ste njegov (Erdemovi-
cev) iskaz и svojstvu svedoka, vi dosad niste mnogo od toga о р о
vrglii. Т о ј е kljucna tacka, е pozadina svedoka, vec koliko ste
vi uspeli da opovrgnute od onoga sto ј е о п izneo и svom iskazu.
Dosad ste veoma malo а ш и tom pravcu. Pedeset minuta ј е
vise nego primereno. Stoga е т о ј т о da traCimo vreme п а dalje
rasprave о tome. "
Milosevic: Р а ј а pretpostaavljam da ј е i vama i svakom
drugom jasno da niti Srbija Ш ј а imamo ikakve veze s ovim
dogaaajima и Srebrenici, gospodineMej. Ako vama to nije nika-
kvo osporavanje, to ј е onda vasa stvar, kao i, uostalom i sve ovo
drugo dalje. а S.25198, Ь S.329)
164
Ako bi posmatrac stekao utisak da ј е u unakrsnom ispitiva-
ј и Milosevi6 а е о verodostojnosti krunskog svedoka opasnu
stetu, mora da ј е u zabludi, i gresi - smatrao ј е predsedavaju6i
sudija М е ј
NEDOZVOLJENO Т
Medutim, unakrsno ispitivanje krunskog svedoka Dra.zena
Erdemovi6a, koje ј е izveo optuzeni Slobodan Milosevi6, pruZilo
ј е najvise mogu6nosti za donosenje zakljucka u prvom redu п а
о а pitanja п а koja ј е predsedavaju6i sudija Ricard М е ј zabranio
da se dobije odgovor.
Milosevi6u ј е р а о u oci cudan iskaz krunskog svedoka koji
ј е dao 5. ј и а 1996. u procesu Mladi6u i Karadzi6u. Kada su
ga upitali kako su se ponasali vozaci autobusa za vreme strelja-
ј а muslimanskih zarobljenika п а farmi Branjevo, Erdemovi6
ј е rekao da su bili zaprepas6eni i uzasnuti, jer su mislili da su
ove putnike u autobusu vozili п а razmenu zarobljenika. Da li
ј е istina da vozaci autobusa nisu uopste znali sta se dogadalo sa
zarobljenicima - pitao ј е Milosevi6. Oni su mislili da su vozili
ljude п а razmenu zarobljenika, da lije о п to dobro shvatio, pitao
ј е Milosevi6. Erdemovi6 nije mogao da odgovori п а ovo pitanje,
ve6 ј е samo rekao da о п е zna". Na to ј е posle nekoliko trenu-
taka traganja Milosevi6 pronasao i procitao odgovaraju6e mesto:
"Dozvolite mi, gospodine Erdemovi6u, da Vas upitam kakvo ј е
Ы о misljenje vozaca autobusa koji su dovozili zrtve п а а ш и
kod Pilice. Vas odgovor, koji ste upravo dali, da niste znali, da
е znate, glasio ј е "Oni (vozaci autobusa) su bili zaprepas6eni
165
i uzasnuti, jer mislim da ovi ljudi nisu znali da su zarobljenike
vozili п а streljanje. Verovatno su mislili da с е ih odvesti п а raz-
т е и zarobljenika kako im ј е о Ь е с а о sto mi ј е rekao jedan
covek izmedu 50 i 60 godina sa kojim sam razgovarao"." Ovaj
navedeni citat poprilicno ј е zbunio krunskog svedoka i razgovor
se dalje odvijao ovako:
Erdemovic: "Da, ј а sam ... Sad ste proCitali. Т о ј а sam re-
kao, da samja to mislio, ј а to nisam znao sigurno."
Milosevic: "Ali sami kazete da, р о tome sto ste stekli uti sak,
oni nisu znali gde ih voze, da su ь ш zgrozeni. "
Erdemovic: "Da, to ј е т о ј е misljenje. Ј а to nisam mogao,
niko mi и е definitivno rekao daja, mi smo mislili da oni idu п а
razmenu. М eni ј е ta osoba, koja ј е ь а а stara 60 godina, rekla da
su oni mislili da idu п а razmjenu. " а S.25224, Ь З
Na to ј е Milosevic sasvim otvoreno rekao sta ј е zapra-
vo zeleo da sazna: Nije li sasvim jasno da su vozaci autobusa
mislili da voze zarobljenike п а razmenu, da su Erdemovic i
njegovi drugari, medutim, zaustavljali ove autobuse i streljali
zarobljenike?
Erdemovic: Т о и е tacno. "
Milosevic: "Dakle ovo sto ste rekli, и е taCno ... "
Erdemovic: "Ne. Т о sto ste vi rekli и е tacno. "
Milosevic: Р а dakle, sad proizilazi da su ti vozaCi znali
da te ljude dovoze da budu streljani, а kazete da su ь ш ... "
RicardMej: "Vi samo zbunjujete svedoka. О п vamje sada
rekao sta ј е imao da kaze, idemo dalje sa е а т drugim sada
(Let's move о п to another point)." а S.25225, Ь S.350)
Pitanje zbog cega su vozaci autobusa bili uzasnuti samo
ј е zbunilo svedoka, te sudije vise nisu zelele da с и ј и bilo sta о
ovom pitanju.
Dalje pitanje koje ј е predsedavaju6i sudija ocenio kao е и
mesno bilo ј е povezano sa presudom krunskom svedoku. О п ј е
166
26. februara 1996. godine dosao и Jugos1aviju i samo neko1iko
dana kasnije po1icija ga ј е uhapsi1a, doduse, zbog istog zlocina
kojije sada bio predmet njegovog iskaza. Da 1ije to tacno, pitao
ј е Mi10sevi6. Svedokje potvrdio. О ј е priznao daje ucestvovao
и stre1janju 1.200 1judi pri с е т и ј е sarn 1icno stre1jao oko stoti-
и Da 1i svedok to ze1i da potvrdi? Svedokje to ucinio. Dak1e,
gospodine Erdemovi6u, insistirao ј е da1je Mi10sevi6, uopste se
е dovodi и pitanje cinjenica da ste Vi 1icno ubi1i stotinu 1judi i
da ste ucestvova1i и stre1janju vise od hi1jadu i da ste za to dobi1i
pet godina zatvora? Da, rekao ј е Erdemovi6. Sudija М е ј prekida
unakrsno ispitivanje i ze1i da od tuZioca Najsa sazna kako ј е
g1asi1a optuzba protiv Erdemovi6a.
Najs е moze odmah da nade optuznicu protiv Erdemovi6a,
a1i smatra da ј е bio optuzen i osuden za "krsenje zakona i obi-
с а ј а ratovanja". Tada ј е Mi10sevi6 ponovo dobio rec i ponovo
upitao: "Gospodine Erdemovi6u, dakle, gospodine Erdemovi6u
nije sporno da ste vi 1icno ubi1i 1 О О 1judi i ucestvova1i и ubistvu
vise od 1.000 1judi,je l' tako?" Na 1icu gospodina М е ј а mog10 se
procitati da т и optuzeni ve6 po1ako ide п а nerve. О п nikada nije
osporavao da ј е to ucinio, Ы о ј е odgovor svedoka izrecen tako
kao da ј е nesto uvreden. 1, tek sada Mi10sevi6 pokazuje jasno sta
ze1i da razotkrije: К а о sto smo cu1i od gospodina Najsa, vi ste
ovde bi1i optuzeni za krsenje о Ы с а ј а rata, cak е ni za ubistvo.
Ј е l' tako, gospodine Erdemovi6u?"
Pre nego sto ј е svedok i mogao da odgovori, intervenise
sudija М е ј 1aganim, a1i nekako svecanim glasom. О п е mis1i
da Ы svedok mogao и ovom pitanju biti od Ы kakve pomo6i.
Nije ovde rec о pravnim formu1acijama, isticer sudija М е ј а
S.25176, Ь S.317). U meduvremenu, gospodin Najs ј е prona-
sao optuznicu protiv Erdemovi6a i nagodbu о priznanju krivice,
podnosi ih gospodinu М е ј и nesto strp1jenja, mo1im. Optuzeni,
medutim, е ze1i da bude nima10 strp1jiv, ve6 ze1i da sto pre su-
167
dijamajasno istakne potpunu besmislenost ovakvog stanja stva-
ri i ovakvog ponasanja: U licnosti Erdemovica, dakle, imamo
svedoka koji protiv njega, Milosevica, svedoci i tereti ga za о о
zbog cega ј е protiv Erdemovica vec и Jugoslaviji bio pokrenut
sudski postupak!
Ocigledno ј е da ј е ovde rec о е с е т и besmislenom, о а р
surdu, ljutito i uzbudeno istice Milosevic. Kako se uopste neko
ovde usuduje da izvede svedoka, koji ... Dalje nije mogao, jer
takve izraze о п sebi е sme da dozvoli, ka.ze gospodin М е ј Ako
optuzeni ima pitanje za svedoka, onda treba i da ga postavi. 1,
Milosevic postavlja pitanje: "Dakle, и vasem sporazumu, gos-
podine Erdemovicu, ovo, takozvano, TuZilastvo, iako ste vi rekli
da ste ubili preko 100 ljudi, odustalo ј е od optuznice za ubistvo.
Sta mislite, iz kojih razloga?"
Umesto odgovora, rec ponovo preuzima sudija М е ј i to,
doduse, sa jednim argumentom koji с е т и и vise navrata biti
od pomo6i: "Nije njegova stvar da odgovara п а takvo pitanje,
to ј е stvar optuzbe" а S.25179, Ь S.318). Milosevic, medu-
tim, е moze da obuzda svoje negodovanje: "Dobro, gospodine
М е ј mislim da ј е i п а vama, verovatno. Ovo ј е neverovatno da
vi ovakvog svedoka ovde izvedete kojije р о sporazumu ... " Ne,
kaze jos uvek uctivo gospodin М е ј optuzeni treba da se, molim
vas, ogranici п а to da postavlja pitanja. Dobro, kaze Milosevic,
ali se uprkos tome jos zestio zbog toga sto ј е Erdemovic priznao
krivicu, dok najzad nije postavio pitanje:
Milosevic: "Recite mi koliko ste vi р о proveli и zatvoru
za sve ovo za sta ste optuzeni i osuaeni? "
Erdemovic: "Ne mogu da se sjetim. " а S.25181, Ь
S.319)
Svedok vise е zna sta ј е zaradio sluze6i и Desetom diver-
zantskom odredu, е zna vise zbog cega ј е Stanko Savanovic
р и с а о п а njega, а sudija М е ј ga podrzava и njegovom neznanju
168
kako ve6 moze. А о п to moze. Svedok se ose6a dobro zasti6en
od sudije М е ј а Zasto е bi onda odgovorio ni to da е zna vise
koliko dugo ј е odsedeo и zatvoru?
S druge strane, ni to nije nikakvo ispravno pitanje posto Mi-
10sevi6 tacno zna koliko ј е dugo Erdemovi6 odlezao, naime, sve
и svemu tri i р о godine. Ipak, о п zeli da iskali svoj bes uprkos
svemu i iznese svetu pred oci sta ј е sve mogu6no pred ovim Т
Ь а о т Sve dok ga sudija М е ј nije zaustavio svojim udarnim
argumentom:
Milosevic: Р а dobro. Zar nije svakome jasno da ste za
а ј т а о и е е и с ј и dobili pet godina samo pod и о о т
da okrivite и е ј е l' tako? Nije ovde problem и е о с е ј и
vec и а а ј и "
Erdemovic: а а ј и о с е т и
Milosevic: Р а и tome da ј е to и а а е о р о nekoj naredbi
Glavnog staba Vojske е р и е Srpske. Т о ј е о о sto vi tvrdite. "
Sudija М е ј О п е т о й е п а to pitanje da odgovori. Sve-
dok е т о й е п а to da da nikakav odgovor." а S.25181f,
8b,S.319)
Da digne ruke sasvim uprkos svemu, Milosevi6 е zeli, to
nije njegov nacin. Dakle, pokusava sasvim п а kraju unakrsnog
ispitivanjajos jednom п а brzinu da izvuce od svedoka odgovor.
Sudija М е ј medutim, reaguje brzo i kategoricki:
Milosevic: "Molim vas, da li bi ste vi, s obzirom da znate
sta ste и а и Srbiji ili ь а о pred kojim и о т и е и koji vi
mozete da zamislite, za ovo masovno и Ь о koje ste sami ovde
naveli da ste izvrsili, mogli da dobijete а и а и а и ste
ovde dobili?"
Sudija М е ј Т о nije nikakvo primereno р и а ј е za ovog
svedoka. а S.25238, Ь S.357)
Т о ј е Ы о ve6 tre6e Milosevi6eve pitanje koje ј е sudija М е ј
svojim gvozdenim argumentom proglasio za nedopustivo, iako
169
ј е и sustini rec samo о pitanju koje ј е vec jednom jedan sudija
tuziocu postavio i п а koje т и ј е о Ь е с а о kako ј е sudija zabe-
lezio и svoj notes, da to о Ь е с а ј е е с е ostati nikako prazna rec.
Sudija se zvao К Dzorda, tuZilac Mark Н а ш о а pitanje ј е
postavljeno 19. novembra 1996. п а pretresu п а kojem ј е saslu-
san tadasnji optuzeni Drazen Erdemovic.
Sada, sest godine kasnije, optuzeni Slobodan Milosevic ј е
upitao kljucnog svedoka Drazena Erdemovica:
Milosevic: А dobro, ј а li vam ј е poznato ј а ј е ь а о ko о ј
ucesnika ovog zloCina и Srebrenici odgovarao ili otvorena istra-
ga protiv njih ili suaen ili trazen, osim vas?"
Erdemovic: "Nije mi poznato. Ј а е mogu to ј а govorim,
to ... Nisam ј а ј а odlucujem ko с е bit suaen, trazen i gdje. "
Milosevic: А Cini li vam se prilicno providnom Cinjenica
ј а jedino vi koga ј е uhapsila jugoslovenska policija ... "
Sudija М е ј "Nije stvar svedoka ј а odgovara п а takva pi-
tanja. а S.2525, Ь S.342)
Т о ј е dakle, pitanje koje Milosevic е sme da postavlja i
п а koje Erdemovic е sme da odgovori. Pitanje koje ocigledno
nijedan sudija п а "Mestu istine" е zeli, niti с е ga tuZiocu vise
postaviti. 1 dok se javnost i dalje redovno uzbuduje zbog izve-
staja iz Haga, pozivanjem Mladica i KaradZica da se predaju
ili da budu uhapseni, Franc Kos, Marko Boskic, Zoran Goro-
ј а Stanko Savanovic, Brano Gojkovic, Aleksandar Cvetkovic i
Aleksandar Golijan mogu i dalje mirno da spavaju. Niko od njih
е treba da ugrozi pricu Drazena Erdemovica.
170
PROTIVPRICA
Osam pocini1aca ј е navodno za т а n ј е od pet casova stre1ja-
10 1.000 do 1.200 zatvorenika i to р о grupama od р о deset - pri-
hvatiti ve6 samo to kao nesto sto ј е mogu6no, signa1izira da ovde
uopste nije rec о tome da se sazna i otkrije stvarno zbivanje. Bez
ikakve muke sudije su, dak1e, poverova1e и pricu о tome da ј е
Erdemovi6 Ы о prisi1jen da ucestvuje и ovom stre1janju i zara-
с и n а 1 е т и ovu navodnu prinudu kao ublazavaju6u oko1nost pri
izricanju kazne. К а о о Ы с а n vojnik, koji ј е navodno Ы о degradi-
ran, morao ј е и stvari vodnik Erdemovi6 da izvrsava naredenje
obicnog vojnika bez ikakvog cina р о imenu Brano Gojkovi6.
Sudije su jasno ostav1ja1e utisak da su zadovo1jne usk1adenos6u i
povezanos6u price Drazena Erdemovi6a и svim njenim varijan-
tama. Tacnije receno, oni su time smatra1i da ј е dovo1jno da о п
samo opise masovno stre1janje i nisu dozvo1i1i da nijedanjedini
od druge sedmorice pocini1aca potvrdi ovakav prikaz stvari. Ni-
sta n е sme da dirne и verodostojnost ove price kojomje obraz10-
zena medunarodna poternica za M1adi6em i KaradZi6em.
Ako se, medutim, paz1jivo procitaju svi dostupni doku-
menti za slucaj Erdemovi6, п а vide10 iz1azi krajnje protivrec-
п а i neverodostojna prica. Nijednom nije sa sigurnos6u utvrden
datum masakra, jer и svim dokaznim materija1ima jugos10ven-
skog pravosuda uvekje rec samo о 20. ј и 1 и 1995. godine. Kako
Erdemovi6, tako Kremenovi6, govore о ovom datumu n е samo
п а sas1usanju и Novom Sadu ve6 i и intervjuima novinarima
Vanesi Vasi6-Jenekovi6 i Reno Ziraru. Haskim istraZiocima ј е
Erdemovi6, medutim, naveo novi datum - 16. ju1i 1995, а n ј е ­
govo obraz10zenje za to ni и kom slucaju nije ubed1jivo. Da 1i
Ы drugi pocinioci potvrdi1i ovaj datum? Т о , medutim, niko и
sudu nije ze1eo da sazna. Svedok Dragan Todorovi6 izvestava i
171
о akciji izvedenoj 15. ј и а 1995. koju Erdemovi6 nigde е spo-
т ј ј е nijednom jedinom reci i koja protivreci svim njegovim
iskazima о razvoju dogadaja toga dana. U prvoj presudi sudije
jos konstatuju da nijedanjedini dokument е pruza razjasnjenje
о sluzbenom с ј и DraZena Erdemovi6a. Medutim, 25. avgusta
2003. godine tuZilac Dzefri Najs iznenada podnosi Erdemovi6ev
ugovor sa bosansko-srpskom vojskom (VRS) и kojem se navodi
njegov с ј vodnika. Nepotvrdeno i sporno ostaje samo о о sto ј е
Erdemovi6 ispricao о svojoj degradaciji. To1iko о koherentnosti
koju i sudije, i tuZioci potvrduju za njegovu pricu.
Stoga ј е konacno dozvo1jeno izneti jednu kratku protiv-
pricu. Bosanski Hrvat Drazen Erdemovi6 uk1jucuje se 1992. и
gradanski rat. Poziv za uk1jucivanje и Jugos10vensku narodnu
ш ј ј и (JNA) о п odbija а и ј и и 1992. oprede1juje se konacno
za bosansko-mus1imansku vojsku А В ј Н и kojoj ј е sluZio и
mortirskoj jedinici. U oktobru 1992. pre1azi iz ove vojske и Ь о
sansko-hrvatsku vojsku Н У О и kojoj kao vojni р о ј с а ј а с vise
ј ј е Ы о п а frontu i koja т и ј е ponudi1a Ь о ј е us10ve. К а о vojni
р о ј с а ј а с dobio ј е pri1iku da dodatno dobro zaraduje posto ј е
krijumcario srpske civi1e sa de1a teritorije pod kontro10m mus1i-
т а i Hrvata и srpski deo Bosne.
Т о su т и kasnije sudije prizna1e kao 01aksavaju6u oko1nost
za ublazavanje kazne, jer ј е navodno и svakoj pri1ici "pomagao"
1judima. NaZa10st, njegovi pretpostav1jeni su ga zatekli pri jed-
п о ј takvoj akciji и ovoj "trgovini 1judima" i pokrenuta ј е istraga.
Kratko vreme dok ј е cekao rezu1tat istrage, iskoristio ј е da sa
suprugom Srpkinjom prebegne и novembru 1993. и Republiku
Srpsku, gde se pos1e izvesnog 1utanja ponudio bosansko-srpskoj
vojsci (VRS). U apri1u 1994. dode1jen ј е jednoj т а ј р а е ј с
koj jedinici koju ј е и В ј ј е ј ј ј formirao izvesni Zoran М а о ј
10vi6. Ova jedinica Ы а ј е sastav1jena od Hrvata, mus1imana i
jednog Slovenca ј s obzirom da ј е Ы а sastav1jena od iskusnih
172
pla6enika koji su dobro poznavali sredinu и kojoj su delovali,
izvodila ј е р о nalogu Generalstaba VRS diverzantske akcije и
neprijateljskoj pozadini. Sta su pri tom ovi pla6enici zaradili,
ostaje nejasno. Prema nepotvrdenim izjavama, zajednu izvede-
и akciju zarada se kretala izmedu dve i cetiri hiljade nemackih
maraka, и zavisnosti od trajanja i teZine а с ј е
З
Pristupanjem nekoliko Srba ova diverzantska jedinica ј е и
oktobru 1994. prerasla р о brojnoj snazi и cetu а ј е и komandu
preuzima porucnik Milorad Pelemis. Prvog februara 1995. svi
pripadnici zakljucuju zvanican ugovor sa Vojskom Republike
Srpske. Iz ugovora Drazena Erdemovi6a vidi se da ј е njegov
sluzbeni cin bio vodnik i da ј е obavljao ulogu vodnika, tj.
zapovednika grupe. Njegova navodna degradacija nije nista
drugo do pokusaj da se pricom о ј о ј rastereti krivice i Erde-
movi6 ј е kasnije pokusao п а razne nacine da ovu pricu ucini
verodostojnom, kako bi pokazao da ј е и trenutku streljanja
muslimanskih zatvorenika bio vojnik bez ikakvog cina i da ј е
delovao pod prinudom.
Nekoliko dana posle zauzimanja Srebrenice bilo ј е vise
masovnih streljanja muslimanskih zatvorenika. Jedinica koja ј е
16. ј и а 1995. izvela а ј е п а farmi Branjevo sastojala se od
pla6enika koji su se za ovaj posao dobrovoljno prijavili. Vojni
redosled ј е bio ukinut, zvanicno, pripadnici ove jedinice su cak
bili van sluzbe, п а odmoru, i streljali su zarobljenike zbog toga
sto su, pretpostavlja se, za to bili dobro pla6eni. О nekakvoj pri-
nudi vodnika Drazena Erdemovi6a pod navodnom komandom
35 Jedini izvor о tome predstavlja casopis BosniaReport, koji izdaje lon-
donski "Bosnian Institute". U svesci za septernbar-novernbar 2005. о у а ј
casopis ј е objavio pod naslovorn "Mladicevo cudoviste konacno govori",
razgovor sa anonirnnirn placenikorn iza Cijeg se nadirnka Ziad Zigic, kako se
pretpostavlja, skriva Zivko Micic. Njegova tvrdenja, rnedutirn, treba uzirnati
sa velikorn opremoscu posto su и rnnogirn detaljirna oCigledno neisitinita.
173
obicnog, prostog vojnika bez ikakvog cina Brana Gojkovica, е
moze, dakle, biti ni reci. Ipak, Erdemovic ј е osporavao da ј е
postojao neki visi nalog za streljanje koji Ы navodno poticao od
misterioznog potpukovnika. Erdemovic ј е navodno ovom visem
oficiru jednostavno rekao е posto nije zeleo vise da cini о о
sto ј е do tada cinio, navodno se suprotstavio naredenju. Potpu-
kovnik ga ј е ostavio da sedi а streljanje zatvorenika и Domu
kulture и Pilici Ы о ј е prepusteno drugima.
Nekoliko dana posle masakra izmedujednog broja placeni-
ka и о с о т baru и Bijeljini dolazi do pucnjave. Erdemovic ovaj
dogadaj predstavlja kao smrtonosan napad п а njega koji su а
rucili Salapura i Pelemis kako о п nikada е Ы mogao da и Hagu
svedoci protiv njih. Verovatno ј е da su se prilikom isplate novca
za masakr neki od placenika osetili prevarenim ili izigranim i da
ј е do otvaranja vatre doslo и pregrejanoj atmosferi и kojoj su и
pijanom stanju potegli revolvere. Glasine о 12 kilograma zlata
i velikim sumama novca и vezi sa srebrenickim ubistvima р о
javljuje se и vise navrata и prici Drazena Erdemovica, pri с е т и
о п tvrdi da nije nikada nista dobio za ucesce и streljanju. Tesko
povreden i potisten Erdemovic ј е navodno odlucio da se ponudi
kao svedok Т о zlocinima п а tlu Jugoslavije, posto ј е
saznao za program Т о zaSticenim svedocima. Da li ј е
о п zaista dobio о Ь е с а ј е о imunitetu, о oslobadanju od krivice,
kako ј е pisao Reno Zirar и tekstu za list Liberasion, mi naravno
е znarno. Medutim, mora da т и ј е tako nesto ispricano, jer
zasto Ы Reno Zirar tako nesto isisao iz malog prsta. Praksa da
se svedoku pruza imunitet i о п oslobada krivicne odgovornosti
oduvekje postojala и Т Sa timje racunao i Erdemovic.
Т о sto т и racun nije sasvim ispao kako ј е ocekivao,jednostavno
ima veze sa cinjenicom da gaje uhapsilajugoslovenska policija i
da ј е protiv njega pokrenut krivicni postupak и jugoslovenskom
pravosudu pre nego sto ј е mogao da se stavi п а raspolaganje
174
Т da bi ga Т upotrebio kao jednog od mnogih
anonimnih i krivice oslobodenih zasti6enih svedoka. Stoga ј е
morao biti optuzen i osuden za ubistvo 70 do 100 ljudi koje ј е
sam priznao i zbog toga osuden п а samo 3,5 godine zatvora koje
ј е odlezao и norveskoj 6eliji.
ZAVRSNAREC
Т za istinom i iznalazenje istine е т а ј и и Т
za zlocine п а tlu bivse Jugoslavije najvisi prioritet. Nisu imali
ni и slucaju Drazena Erdemovi6a. Kako Ы inace moglo da se
objasni da se njegova prica sa svim ociglednim protivrecnosti-
т а i neuskladenostima prihvati kao pouzdana osnova za neve-
rovatno blagu presudu da Ы se kasnije kao dokazni materijal
upotrebila и nekoliko drugih sudskih postupaka и Т
Sve ј е medutim, jos mnogo gore. Do danaSnjeg dana Т
nije pokazao nikakvo zanimanje za saucesnike Drazena Erde-
movi6a, i ve6 sama ta cinjenica а т е е pitanje da li Т
uzima ozbiljno zadatak koji т и ј е utvrden и Rezoluciji 827 Sa-
veta bezbednosti OUN od 25. т а ј а 1993: krivicno proganjanje
osoba koje su izvrsile teske zlocine od 1991. п а teritoriji bivse
Jugoslavije. Obrazlozenje kojim se, п а primer, odbija izrucenje
Marka Boski6a nemogu6no ј е uzeti ozbiljno. Ili obrnuto, moze
se uzeti ovo odbijanje veoma ozbiljno i kao znak za to da pri
proganjanju ratnih zlocinaca za zlocine izvrsene п а tlu bivse Ј и
goslavije, Т UN za ratne zlocine ima druge prioritete od
onih koji т и proizilaze iz Rezolucije 827. К о ј е i kakve - о tome
se moze samo nagadati.
Pre nego sto se slegla prasina oko ј е bivsa glavna tuZite-
ljica Т Karla del Ponte, prema vise izvestaja и medijima,
175
zalila se da traganje za ratnim zlocincima i njihovo proganjanje
и modernom svetu predstavlja и osnovi politicku stvar. Niz go-
dina, medutim, upravo ј е sarna gospoda Del Ponte kao glavna
tuziteljica Т bila ta koja ј е sprovodila politicku instru-
mentalizaciju medunarodnog krivicnog pravosuda. Bilo Ы е р о
da se jednom о tome saslusa sama glavna tuZiteljica Т
iako se usudila da daje takve izjave tek kada ј о ј ј е mandat iste-
kao. Sarno: Nije li о а sarna licno odgovorna za to sto saucesni-
ci Drazena Erdemovi6a sve do danaSnjeg dana nijednom nisu
saslusani? Nije li т о Ы а i to imalo nekakve veze sa politickim
nalozima i interesima? О tome sve dosad ova kao "andeo pra-
vednosti" i "glas zrtava" slavljena glavna tuZiteljica Т
nije izustila nijednu jedinu rec. Cak ni и svojoj spornoj knjizi
"Lov" и kojoj ј е nastojala da sebe predstavi kao nezavisnu kri-
vicnu pravnicu koja ј е smogla snage da se suprotstavi politickim
m06nicima ovoga sveta.
Ako Ы se prica DraZena Erdemovi6a uzela kao istinita - а
tako proizilazi п а osnovu akata Т - tesko se oteti utisku
da su и ovom slucaju и zastitu uzete osobe koje su pod ogromnom
sunmjom da su 16. ј а 1996. godine ucestvovale и ubistvu 1.200
ljudi. Sa svim svojim poluistinama i neistinama, р о i celim е
verodostojnostima, prica Drazena Erdemovi6a izgleda pre skriva
istinu о zbivanjima п а farmi Branjevo i pozadini dogadaja nego
sto ta zbivanja otkriva. 1, kao da su sarni tuzioci i sudije bili za-
interesovani za ovakvo skrivanje, posto su se pobrinuli da niko
drugi osim Erdemovi6a е pruZi iz prve ruke Ы о kakav iskaz i
dokaz. Sta ј е dakle, trebalo i treba sakriti, о tome se moze sarno
nagadati. Glasine о novcu i mahinacijarna tajnih sluzbi iza ubistva
и Srebrenici pruzaju za to dovoljno materijala.
Da ј е Т о zlocinima п а tlu bivse Jugoslavije, uprkos
svim svojim uveravanjima, radio i radi р о politickom nalogu,
postaje jasno svakome ko dublje i nepristrasno ude и nacin rada
176
suda и Hagu. Odluke о tome ko treba da bude optuzen, а ko е
izgleda da nisu krivicnopravno vec politicki motivisane, kao
uostalom i oslobadanje od optuZbi. Za ovakvo saznanje nije р о
trebno nikakvo kasnije priznanje jedne Karle del Ponte i ј е е
predstavnice za stampu Florans Hartman, dovoljno ј е bilo а
brojati niz dokaza. Т о sto su profesionalne sudije i tuZioci prista-
li п а to, predstavlja isto tako tuznu cinjenicu kao i neosetljivost
naseg javnog т ј е ј а п а to sto se и Hagu iza kulisa, umesto
nezavisnog medunarodnog pravosuda, skrivaju politicki interesi
i о а с е и ruho navodnog pravosuda.
Da li se, dakle, iza odbij а ј а da se progone ili samo saslusa-
ј и saucesnici Drazena Erdemovica krije politicki interes? Da li
Т odbija da saslusa ili progoni druge pripadnike streljac-
kog odreda zbog toga sto Ы njihovo saslusanje е samo nasko-
dilo vec Ы i ponistilo verodostojnost iskaza krunskog svedoka о
Srebrenici, ili pak sud zeli da izbegne da se otkriju politicke т а
hinacije i mahinacije tajnih sluzbi iza celog slucaja Srebrenica,
iza masovnih ubistava и Srebrenici? Nesto od toga ј е vec izbilo
п а videlo и poglavlju "Francuska veza" i unakrsnom ispitivanju
krunskog svedoka Erdemovica koje ј е п а sve nacine pokusavao
da osujeti predsedavaju6i sudija Ricard М е ј и postupku protiv
Slobodana Milosevica, kada ј е postalo jasno da se krunski sve-
dok vise nicega е moze da seti! М о Ы а с е buduca istraZivanja
baciti vise svetlosti п а ove dogadaje. U ovoj knjizi ogranicili
smo se samo п а slucaj Erdemovica - izolovan, pojedinacan slu-
с а ј koji т о Ы а predstavlja samo kap и moru, kap koja Ы - da
upotrebimo poznatu К metaforu - mogla da odslika
svet. Lepi novi svet novog medunarodnog krivicnog pravosuda,
kako ј е odluceno 1993. godine stvaranjem krivicnog suda OUN
za bivsu Jugoslaviju.
177
SUDSKI DOKUMENTI
FAKSIMILI
... ...........
, В О Ј С к
с р п с к Ј
\
К и о р
Б З Б
\ З И С Н И К О И С П И Т И В А Њ У О К Р И В Љ Е Н О Г

С а с т а љ е н д а и а 6.marta 1996. 199 __ п р е д и с т р а ж н и м с у д н ј о м Т У о ј п о у ј е е ш
Okrufno д _ NOyom SAdu
: и в и ч н о м п у щ ю т и в о н Е Е О С ш А Н __ _ _________ __
г о с н о в а н е с у и њ е д а Ј е и з в р ш и о л а • к р и в н ч н о д е л о и з ч л __ _ _ _____ _ _
Ш А
Ц И Ј А
178
П Р И С У Т Н И С У
И с т р а ж н и с у д и ј О ј
Tomi sl а у Vo"j_no_y_i_t ___ _
О к р и в љ е н и
Erdenoy i t Drazen
и с н и ч а р
Verica В о ј i t
И с п и т и в а љ у о к р и в љ е н о г н е • п р и с у с т в у ј у
Ј а в н н т у ж и л а ц zamenik О Ј Т -Knezeyjt и
Б р н и л ___ _____ _ ____________ _
З З а с т у п н и х о ш т е Ь е н е р а д н е о р н и И ј е ___ ____ ___ _
З а л о ч е т о у _ ч а с о в а
1) И м е и л р е з и м е Е г е Ю Drafen
2) н а д И м а к ћ п а
3)
')
ј
5)
7)
3)

Ј
')
Z)
3)
И м е и э к м е љ а Е О о _____ ____________ __
Д е в о ј а Ч Ј О п р е з и м е О o,!i,-"t,-::-J 'I- ' __ -:-_______ _ ________ _
Г д SO Tuzla, selo О о п ј а Dragunja
Г д е Ж К Н 8ijeljina О Ь ј Ј ј е а Ь г 144
д а н м е с е ц н г о д и н а њ а . .'.11 ....
Н ц ю д н Т и о Н у с а с р а е р Ь а ____________ ___
З а и и м а њ е bravar bez posla
П О Щ Н е п р и т а е о е п ј е п о а с Ј е п о Ь ____________ _
е Н ш и о а а п а а Ь а а
д а л и ј е г д е и К а д а с л у ж и о в о ј с Ј С У о д н о с н о д а л и Н М ч и н р е з е р в н о г п о о о ф к ц и р а и л и в о ј н о г с л у ж б е н и х а
1990. gOd i п е u Beograd
Д а Л И с е в о д и у в о ј н о ј с в и д е н ц к ј н и у к о м е в о ј н о м о д с е к у В ј _________ _
S) Д а л и ј С О Л И о в а н а _______________________ _
6) К а х в о г ј е И М В Н О Г с т а њ а
П
е Ј е

а ... О О .... з Т
• Н е п о т р е б н о т а т и
17) д а JD1je, к а д а И з а ш т о о с у ђ и в а н а _ -.!. n!.!; e'--__________________ -I
,
18) д а л и ј е н х а д а и э р е С Н У к а з н у и з д р ж а о - л а •
-
19) Д а л и с е п р о т и в њ е г а - њ е • в о и п о с т у п а к з а к о ј е д р И В И Ш О д е л о _
п е
20) З а к о н с к и з а с т У П Н И Ј С а к о ј е о к р и в љ е н и м а л о л е т а н
О к р и в љ с н и - а • ј е п о у ч е н - н а • у с м с л у Н 61. с т а в 2. З Ю д а и м а п р а в о д а у з м е б р а н и о ц а к о ј и м о ж с
п р и с у с т в о в а т и љ е г о в о м - љ е н о м • и с п и т и в а њ у
О к р и в љ е н о м - о ј .. ј е с а О П Т С Н з а х т е в Ј а в н о с у У К И о ц а
т у ж и л т в
К т б р О Д 199 _
з а с п р о в о ђ е њ е и с т р з а д е л о И З ч л ______ _ __ к а о и О С Н О В И с у м љ е к о ј и с т о ј е п р о т и в њ с п
О к р и в љ е н о м - о ј • ј е Т д а У с м и с л у Ч 218. с т 2. з к п н и ј е д у ж а н - н а • д а и з н е с е с в о ј у о д б р а н у н
д а д в н а п о с т а в љ е н а п к т а њ а п а н - а • ш т а и м а д а и з н е с е у с в о ј у о д б р а н у н э ј а в и
sam upoznat sa sadrzinom krivitne р г ј ј а у е Ministarstva
poslQva- Centra resora Drzavne bezbednosti u Н о у 5adu, Ь г
2028 od б г а б о п е к а о i sa tinjenicom da nisam duzan davati svoju
odbranu, niti odgovarati п а postavljena ·pi tanja. к а о sa ј п ј е п ј с da u
smislu vet rpilikom prvog т о г а т imat i branioca iz
reda advokata izjavljujem: da sam ј а spreman da dam svoj i skaz. а Ј nisam
u mogutnosti materljalnih. da angazujem branioca te stoga Ј ј т da т se
branilac postavl р о sluzbenoj duznostl .
Konstatuje se da ј е okrivljenom ERDENOVIC DRAZENU posta-
у Ј ј е п brani lac р о sluzb. duznosti u osobi Babit Ј о у а п а advokata i z N.Sada
К О ј ј е prisutan mom
Н а к о п sam se konsultovao sa mojim braniocem kojeg
prihvatam к а о Ь г а п ј о с а izjavljujem. da sam spreman da dam svoju odbranu.
Potom izjavljuj em:
Rodjen sam п о у е т Ь г а 1971.godine u selu п ј а Dragunja ·
50 TUZLA. а sa poslednjim mestom ziveo sam u Bjeljini. Р о
nacionalnosti sam Hrvat . Ozenjen sam i u braku imam jedno dete staro 1 godinu
i 4 meseca. Р о zanlmanju sam Ь г а у а г bez zaposlenja. sam SUP. Vojsku
sam sluzio 1990.godine u Beogradu. vodim se р г у о ј п odseku u Bjeljini.
od imovine neposedujem о о sada nisam osudjivan ni ti se protlv т е п е
vodi bilo к а к а у drugi kr i v.postupak. п а е kada sam Ы о III razreda
sam od zarazne zutice. а sada u о у ratu 1995.godine г а п ј е п
sam u stomak i pluta. Alkohol nekonzumiram. drogu takodje п е konzumiram.
" ь
m
F
А
ј
i
В
$'
м
1:
Г
Jugoslovensku narodnu а г т ј ј и stupio. sam 19 . decembra 1990.
godine u kasarnu M. Tito u Beogradu. gde sam u vojnu polic!ju. ј Е
Tu sam Ь ј о п а obuci do jula meseca 1991.god!ne . kada sam г п а ј Е
u У и К о у а г gde sam u Vukovaru Ы о sve do njegovo oslobodjenja п о у е т Ь г а М а
1991.godine. Н а к о п oSlobodjenja Vukovara odlazim п а krat ! odmor kuti u Tuzlu . о Ь
Odakle se vratam 15.decembra 1991.godine u kasarnu u Beograd . gde sam s IkkO
obzi г odsi.uzio у о ј П Г О К rasporedjen к а о rezervi sta i Ы о u aksarni е
u Beogradu. Kada sam Ы о u Vukovaru п а к о п dva dana р о dolasku 1.0
u vukovar ј а sam Ы о tu U У О ј п о ј policiji u Komandi obezbedjenja
u selu Petrovci. а п а к о п toga odlaz!m u selo М а г п с е п а obezbedjenje
i sturenog komandnog mesta . Kr.ajem marta 1992. godine О а з т
Stamparija Т -OFP А
.... Т а р о С
179
- з -
gde ostajem do З п о Ь г а З п е Dok sam Ь о г а у ј о u Tuzll dolazila
е т policija uglavnom ekstremne stranke, р а su т е proganjali
zbog toga sam ј а Hrvat i pod njihovom stavu stavio sam se п а tetnitku
stranu u Vukovaru. м а ј а т 1992. godine , dobio sam poziv da stupim u
musllmansku vojsku ј а nisam da х utinim р а sam se iz tih razloga
К г ј ј О kod rodjaka i prijatelja da п е Ы stupio u muslimansku vojsku.
Negde decembra meseca 1992.godine Н У О u Tuz1i formira se а ј а se vodim к а о
у о ј п ј р о ј с а ј а с Н У О а i а к о to nisam Ь ј О ј е г sam pomagao srbima da se
spasu. Ј а sam da prevedem 76 srpskih с ј у ј а oktobra т З п е
п а М а ј е у ј с gde т е Н У О hvata . Т с ј у ј ј nisu п prevedeni а у г а с е п ј su
kucama а su odvedeni u zatvor. Pos1e toga hvatanja т е п е
I vode u komandu Н У О а tu sam Ы о pod10zen ispitivanjima davao sam izjave
gde su muslimani vodi1i glavnu ret i о п ј su Ы ј ti к о ј ј su da т е
Н У О isporuti u njihov zatvor. Т а maltretiranja mus1imana Ы а su utesta1a.
Preti1i su т da с е т pobiti fami1iju uko1iko п е kazem к о ј К О sam р г е у е о
: srpskih с ј у ј а I tuk1i su т е i ma1tretira1i. Pos1e 20 dana provedenih u
И Ј muslimanskom zatvoru natelnik Н У О п ј ihove у о ј п е Р О с ј ј е р о т Н ј К О
Juric inate pozoanik moga о с а podnosi zahtev т р о ј с ј ј da т е
vrate u zatvor Н У О а mus1imani i tine. Т а ј Н ј К О Jurit п а moju Ь и
i mo1bu ј е supruge daje т ј dopust od 5 dana da odem п а vikend к и с ј tako
. da ј а i od1azim п а vikend kucl. Koristim tu situaciju i tada т u Repu-
\
' bliku Srpsku. У о ј п а komanda к а о i у о ј п ј с R.Srpske prlhvati1i su т е к а о
dobrog toveka. М pos1e 7 dana tpotinju ma1tretiranja zbog toga
sam Hrvat preti1i su т ubistvom od strane ј е sve to dopira10 р а г а у о
, jnih jedinica. М е п ј е т о ј prijate1j Zoran pomogao da tada р г е
djem u Titov Vrbas tu u Vojvodinu kod njegove т а ј к е kod к о ј е sam i р г о
. у е о od decembra т З о п е р а do р о у ј п е februara 1994.godine.
Nisam ј т а о sredstava za .zivot. Tada sam stupio u kontakt р г е к о svoje
supruge sa п ј е п ј т tetkom Ognjenovic Nenada u Foti koga sam takodje spasl0.
U dogovoru od1azim u Fotu kod Nenada. Tu u Foti od1azim kod ј с а
к о ј е ј е Ы zaduzeno za bezbednost Fote . Inate, tu su Ы ј isk1jutivo srbi.
U razgovoru sa tim Zoranom к istina п е znam prezime. о п т kroz razgovor
savetuje da ј е tisto srpsko т da Ы Ы Ь о ј е da ј а predjem u п е к о
т mesto gde ј т а i mus1imana i hrvata, ј е г т е о п п е moze garantovati
bezbednost u Foti i pred10zio т ј е da idem u В ј е ј ј п и S ж obzirom da
т ј е i supruga Ь ј а trudna pristao sam п а to i pos1e 7 dana provedenih u
Foti od1azim u В ј ј е ј ј п и gde sam do rodjice zenine tj. njenoga muza
Arsenovit Miodraga u se10 Ba1atun. Tu sam i tuo za formiranje specija1ne
jedinice od Hrvata к о ј su uspeli da pobegnu i izbegnu mus1imanski teror.
iz Tuzle, а ti Hrvati su isto pomagali srbima. Posle toga idem sa dva druga u
В ј ј е ј ј п и , na1azim ih u gradu i to su Ы ј Р а у о у ј с Zoran i М г к о п ј ј С м а г к о
Sve sam lmispritao т se desi10. Njih .dvojica Р а У у ј с Zoran i М Г К О П ј ј с
М а г к о г е К su т da с е о п popritati sa с о у е к к о ј formira tu jedinicu.
lstom р г ј ј к о т sam ј т г е к а о da т ј е zena trudna. п а С е tu jedinicu formi-
г а о ј е п м а П О ј у ј с Zoran. Р а у о у ј с Zoran i М Г К О П ј ј с м а г к о г е К su т da
ostanem р а г dana kod njih, dok о п п е dobiju rezu1tate od toga с о у е к а к о ј
ј е cxf. formirao tu jedinicu. м а п о ј у ј с Zoran ј е i od1ucio da т е р г ј т u tu
jedinicu. А to ј е ucinio п а osnovu preporuke Р а У у ј с Zorana i М г к о п ј ј с
М а г к а tako da sam i р г ј т ј е п u tu diverzantku u к о ј о ј sam oetao п а
Ь и с do З О а р г а 1994.godine. Р г у и а К с ј ј и о у е dirvenzantske jedinice u
О ј о ј sam ј а ucestvovao Ы а ј е З О а р г а te godine, а to ј е Ы о т
ksp10ziva u fabrici mus1imanskoj к о ј а ј е proizvodila granate u Tuzli а u
о ј а К с ј ј ucestvovalo ј е nas osmorica. Т а а К с ј ј а ј е izvedena 1 1z
е а к с ј ј е svi smo se vrat11i zivi. Tada ј е м а п о ј у ј С Zoran ispunio о Ь е с а п ј е
о ј е ј е о Ь е с а о da с е т dati finansijsku р с da ј и suprugu iz Foce dovedem
В ј ј е ј ј п и р а sam ј е zaista posle 10 dana i doveo iz Foce u В ј ј е ј п и i
mest10 ј е kod moga poznanika Teofi10vit Ljube. Pos1e toga ј а se Р О П О У О у г а с а т
180
&0399966 п I ј
\' с с с А ' '''
- 4 -
п а obuku za sledecu akciju к о ј а ј е Ь ј а ju1a meseca 1994.godine kada ј а
zajedno sa Simic Antom i NEKIM V1adim!rom zv."Ciga" с ј ј е т п е mogu
da se setim. idemo п а neprijate1jske т ј п о Ь а с а с к е jedinice.
Odnosno. п а neprijate1jskih т ј п о Ь а с а С а 1 о у а а к с ј ј а
ј е i iz о у е а к с ј ј е smo se sva trojica vrati1i zivi.
Potom septembra meseca 1994.godine treba10 ј е da se п о у а К а с ј ј а
s tim smo п а teren п а obuku i pripremu za tu akciju. gde smo osta1i
о к о 15 dana. zadatak ј е Ы о da rusenje mosta Zenickog-Tuz1a-
nskog korpusa tj. izmedju Zenickog i Tuz1anskog korpusa preko reke Krivaje.
Ovu akciju nismo mog1i Vracamo se п е о Ь а У ј е п а posla u vezi о у е
а к с ј е ! ј а 1.oktobra 1994.god!ne р о п о у о odlazim kuci da Ь п а п е к ј п а с ј п
obezbedio suprugu jer ј е uskoro trebala da se porodi. а о у о odobrenje za
odlazak kuci dobio sam od М Zorana. Р о povratku doslo ј е do pro-
т е п е u о у о ј jedinici. р а ј е umesto М Zorana п о у ј С о у е К а
to ј е Ы о potporucnik Milorad Na njega ј е obaveza п а п е к
п а с с ј п da т ј о п pomogne о к о sto ј е о п i ucinio. р а т ј е 18.
oktobra 1994.godine i п р Ь smestaj u Bijeljini za moju suprugu i т е п е
S obzirom da ј е to Ы о п о у с о у е к sada u jedinici т М а п о ј у ј с Zorana.
logicno ј е Ы da ј е jedinica izvesno vreme mirova1a dok nisu unutar ј е
dinice izvrsene п е к е promene. к о ј е ј е vrsio taj п о у ј с о у е к Pe1enis. Znam
da Х Х Х х х su Ы ј raspisani oglasi da su se 1judi iz R.Srpske prijav1jiva1i
u tu jedinicu. ali ј е nju bilo formirati jer ј е treba1a da broji
60-70 1juci. 1.februara 1995.godine. potpisujem profesiona1ni у о ј п ugovor
i od tog 1.februara krecemo п а obuku s tim. sto sam ј а dobio с ј п vodnika
i ј т е п о у а п za komandira 1 diverzantske grupe. Т а ј ugovor sam potpisao sa
Srpskom vojskom. О А п а 7. marta 1995.godine dobio sam zadatak azjedno sa
Kos Francom. Kalinic Sreckom i Sa1amic Darkom da 1ikvidiramo
11 mus1!manske brigade. Odnosno samo 11 mus1imanske brigade
к о ј ј е znao sve а к с ј ј е п а reonu te т е п ј к а о komandiru daju р о
datke о tom obavestajcu. daju т podatke о njegovom kretanju. М ј od1azimo
radi izvrsenja о у е а к с ј ј е i bili smo u blizini Tuz1e u se1u zvanom
gde ј е Ы а KOmanda te obavestajne sluzbe. Tu smo ostali 2 dana. prat!li
kretanje njegovog vozi1a. prati1i situaciju i tada smo zaista utvrd!li da
ј е nemoguce izversiti ovu akciju. jer ј е frekvencija i broj civila п а
tom delu Ы о kud i к а у е с ј п о sto ј е to т е п prikazano. Zbog svega toga.
а к с ј ј а п ј ј е п uspela. р а se т ј ! vratamo u Bijeljinu а da а к с ј ј и nismo
izvrsi1i. Sigurno ј е р о mom mis1jenju da smo ovu akciju п е Ы se
zivi п ј vratili. Р о povratku ј а к а о komandir podnosim i tada i п а
vodim da su п а т dati netacni podaci о delu puta gde ј е tvrdjeno da п е т а
civila. jer sam izneo da ј е п а tom delu puta suprotno о п ј е т е п ј
predoceno bilo mnogo civila. Izneo sam da а к с ј ј а п ј ј е п М
ј а sam taj podneo tom п о у о т coveku Pelenisu. М Manojlovic
MZoran odmah tom prilikom rekao da nas tj. ј к о ј sam ј а podneo
u vezi sa tom а К С О ј п ј ј е istinit. Upravo od tada i pocinju ј ј konflikti
sa PelenBom i od toga т р о с ј п ј е njegovo nepoverenje prema т е п ј
Ј а sam zaboravio da zame da ј е februara 1995.godine do zamenika к о
mandira. tj. da ј е za zamenika komandanta Х diverzantske jedinice
Kremenovit Radoslav ј п а с е porucnik. О п ј е к а о zamenik komandanta Х si di-
verzantske jedinice Ы о zaduzen za vodjenje а к с ј ј е о у е jedinice dok ј е
И к Ы о zaduzen za nabavku hrane i о р г е т е te ј е Ь ј о dogovor
izmedju Pe1enisa i zamenika К г е т е п о у ј С а Pod vodjstvom К г е т е п о у ј с RAdo-
slava р г у а а к с ј ј а ј е bila apri l a 1995.godine. au toj а к с ј ј ucestvova1i
smo Kremenovit zamenik komandanta. ј а М а г ј п о у ј с Mlade. Boskit М а г к о
Zigit Zijad. к о ј se pokrstio к а о musliman u ћ у к а i т smo Bli za
Ь о ј gde smo trebali da zarobimo dva muslim.vojnika. U Ь о ј и п а т se
prikljucio п а У О ј П ј к к о ј ј е Ы о tada п а odsustvu Ozren Bozit. Nas pokusaj
zarobljavanja dva muslim. у о ј п ј к а п ј ј е uspeo. ј е г su nas primetili. osuli
п а nas pa1jbu. medjutim п ј к о п ј ј е г а п ј е п р а ј е zamenik komandanta а ujedno
i komandir te grupe К г е т е п о у ј с i doneo odluku da se vratimo u jedinicu sto
smo т ј i ucinili i vratili se u jedinicu. U jedinici sam ostao duze у г е т е
00399967 . л 'l
-G а VI-V" .2-t
o
t>- 2R'
181
- 5 -
Т е к juna meseca 1995.godine о у а diverzantska jedinica к о ј а ј е
Ь г о ј а а nas о к о 60, п а sa i Kremenovitem ј е u Sre-
brenicu, п а taj п а с ј п sto smo kroz rudnik u Bratunac, а potom
kroz jedan tunel о к о 7 к т usli u Srebrenicu. Ulaskom u Srebrenicu т
smo п а mus1imane jedan pritisak
I jednu kolicinu pucnjeva iz zolja п а zgrade, da Ы isprepadali
Т о ј е Ы а naredba od Р е е п ј а Napominjem da ј а u О У О ј а К с ј ј ј к о ј а ј е
Ы а u Srebrenici vet nisam Ы о komandir grupe ј е г sam smenjen pos1e
о п е а к с ј ј е к о ј а п ј ј е а to ј е Ы Ј о и р г а у о kada ј е za zamenika
komandira Kremenovit. Vrati1i smo se u В ј ј е ј ј п и Т и u В ј ј е ј ј п
ostaqjemo do poziva п а izvrsenje novog zadatka, п о у е а К с ј ј е Т о ј е Ы
14.ju1a 1995.godine, kada dolazimo u Srebrenicu i nas 30 predvodio nas
ј е Р е е п ј 14.ju1a 1995.godine ujutro s obziromd а ј е о у а diverzantska
jedinica Ы а najspremnija dobijamo naredjenje о zauzimanju grada Sre-
Ь г е п ј с е Odlazimo u Grad Srebrenicu bez ј к а к у ј Ь u1azimo u grad
ј е г ј е tamo osta10 т а mus1imana ј е г su Ы ј i slabije naoruzani, р а
smo fakticki bez nekog pravog otpora у г brzo u Srebrenicu. U1askom
u Srebrenicu zene i starci su se bez ikakvog otpora i predavali. Р а smo
te zene i starce, а to su Ь ј muslimani р о Naredjenju Р е е п ј а ih uputiva1i
п а fudbalsko igraliste u Srebrenici. Pe1enis ј е tom р г ј Ј ј к о т Ј ј п о naredio
jednom vojniku za koga znam samo nadimak М а ј it", da zako1je jednog musli-
т а п а к о ј ј е Ы о sposoban za vojsku star о к о 30 godina, ј е taj у о ј П ј К
М р о naredjenju Р е Ј е п В а т о г а о i da и ј П ј Н а tome se sve i zavrsilo.
Т Л а se posumnja10 da ј е jedan deo muslimana u о п а ј tune1 р г е т а Bratu-
п с и р а ј е zahtevano od п а е diverzantske grupe da to р г о у е г ј т о da vidimo
da 1! tu ј т а muslimana, а Ј smo т to odbi1i da С ј п ј Osta1i smo jos ј е
dnu not u Srebrenici radi Obezbedjenja grada. Sutra dan р о podne, spakovali
smo se i vrti1i se u nasu bazu br.II u V1asenici. Ј а sam Ы о u jednom у о
zilu п а к ј е Ы о к у а г р а su dva vozila i zakasni1a da stignu u bazu u
V1asenicu tako da smo stigli tek о к о 0,30 casova. Р о do1asku u bezu u
Vlasenicu cu1i smo da se komandant Pelenis prevrnuo sa transporterom р г ј
К povratka, da ј е Pelenis tada 1akse povredjen, da ј е u tom prevrtanju
poginuo У О ј П ј К Koljivrat Dragan, а da ј е tesko povredjen У О ј П ј К Fi1ipovit
M1aden. О а п а 17.jula 1995.godine ujutro kada sam ustao saopsteno п а т ј е
da tu ј а zajedno sa jos 6 drugova iti п а sahranu poginulog У О ј П ј к а К о ј ј
vrat Dragana К О ј а ј е treba1a biti u Trebinju. Ј а sam zajedno sa dva druga
i vozacem trebao predhodno da obezbedim п е к е zivotne п а т ј г п ј с е za fami1iju
pokojnog Koljivrata. Tada sam i saznao da ј е Pelenis izdao dvojici У О ј п ј к а
naredjenje da idu do zatvora u Vlasenici, gde te iz zatvora u V1asenici
uzeti jednog mus1imana р о imenu М к о ј ј е ј п а с е п а т а pomagao
и izvidjanju u Srebrenici i naredio ј е da ga ubiju "tiho" п е Т а dva
. druga to su г а а i uciniti а to su Ы ј Zoran i к а а Ь а ii а to mu
; ј е nadimak, dok mu se ј т е п а i prezimena п е setam. Pos1e х toga dogadjaja ј а
I odlazim zamedno sa drugovima do mrtvacnice u к о ј о ј ј е lezao Ko1jibrat noseti
odelo da ga obuku. smo odneli ode10 vratam se u V1asenicu gde т ј е
, saopsteno tu u bazi, da temo SKt toga dana р о podne u 14 casova itio za
, Т г е Ы п ј е т kombijeg u pratnji а da te Koljibrat biti р г е Ь а с е п h1adnjacom.
Т А К о ј е i Ы Otis1i smo u Т г е Ы п ј е gde ј е Ko1jivrat i sahranjen. SA sahrane
smo se vraytili 19.jula u 5 casova u Vlasenicu. В ј Ј smo umorni , leg1i smo
п а spavanje. Ujutro 20.ju1a 1995.godine kada smo ustali dobili smo naredjenje
od Pelenisa da idemo п а п о у ј zadatak u Vojnu po1iciju u Zvornik odnosno,
trebalo ј е da se ј а у ј u У Р u Zvornik. Komandri grupe Ы о ј е Gojkovit В г а п о
I i о п ј е znao kome 8t treba da se ј а у ј u У Р i о к а к у о т se zadatku radllo.
U grupi pored Gojkovit В г а п е к а о komandira Ы Ј su vozac Cvetkovit A1eksandar,
Boskit М а г к о г о п ј а Zoran, Savanovit Stanko, ј ј а п Vlastimir, Kos Franc i
ј а 00399968

182
- 6 -
Kada smo dosli u Zvornik, komandant о у е grupe Gojkovic В г а п о i Cvetkovic
aleksandar izasli su iz vozila otisli u У Р gde su se к г а с е у г е т е zadrzali,
ubrzop su se vratili а zajedno sa п ј ј т а dosao ј е jedan potpukovnik i dva
у о ј п а р о ј с а ј с а с ј ј а ј т е п а п е znam. Т а ј potpukovnik г е к а о ј е da т ј seoamo
u nase vozilo i da к г е п е т о za njegovim vozilom. Т а к о ј е i Ь ј о Kr enuli
smo iz р г а у с а Zvornika i isli smo u pravcu В ј ј е ј ј п е ta voznja ј е trajala
о к о 20 minuta. Stigli smo п а jednu farmu , р г е ulaska u mesto Р ј ј с е Tu
smo izas li, р а ј е tada taj potpukovnik с ј ј е ј т е п е znam, п а т i saopstio da
treba za 15-20 minuta da prist i gne р г у ј autobus sa zarobljenim muslimanima.
Ј а i Goronja Zoran i Kos Franc smo odmah shvatili sta с е se desiti. С ј т п а т
ј е potpukovnik to saopstio da с е ubrzo sti t i I р г у ј autobus sa zarobljenim
muslimanima, о п ј е i oti sao. Zaista, п а к о п njegovo odlaska pros lo ј е mozda
10-15 minuta kada ј е strigao р г у ј autobus u к о т е ј е Ь ј о mozda 60 а о 70
mu s limana , sve su Ь ј ј muskarci о о 17 do 60 gOd i na starosti , to su Ь ј ј
tezno с ј у ј ј Jedan ј е samo od njih ј т а о У О ј п ј с к е IR pantalone . Kada ј е sti
gao autobus sa tim muslimanima к о т а п о ј г te grupe Gojkovic В г а п о nas ostale
iz grupe r asporedio ј е tako sto smo jedan о о orugog Ь ј ј u r azmaku 5
Zajeono u autobusu sa muslimanima Ь ј а su i dva naoruzana у о ј п а р о ј с а ј с а
Upravo ta о у а р о ј с а ј с а iz autobusa izvooili su muslimane njih 10 р о 10.
Upuc ivao ih ј е taj р о ј с а ј а с odnosno ta о у а р о ј с а ј с а а о Gojkovi c Б г а п е
к о ј ј ih ј е dalje sprovodio п а livadu. Tu п а livadi muslimani su stajali
okrenuti е о ј ј т а р а smo п а komandu koju ј е izdao Gojkovi c В г а п о ј е г ј е
о п iskljuc ivo naredio da se ti muslimanima puca u glavu i ledja. Tu к о т а
ndu smo i izvrs ili, tako da smo т ј ostali iz napred navedene grupe i z
automatskih pusaka i pucali u muslimane i и Ь ј ј а ј ih. Ukoliko Ь ј п е к о od
musl ј т а п а prez iveo davao znake zivota, tada Ы Savanovic а п о sa pi sto-
ј е т 7, 62 mm i dotukao. М о г а т napomenuti da su pojedinci iz о у е na se
diverzantske grupe psovali i vredjali muslimane, da su ih tukli , istina ј а
tako nisam postupao. В ј о ј е slucajeva da wsu pojedinci iz te grupe pucali
ј т u noge. Т а к о ј е i s lo grupa р о grupa. lzvodjenje iz autobusa р о 10 mu-
slimana к о ј ј su ubijani , i tako su poubijani svi к о ј ј su Ь ј ј u
Ubrzo ј е stigao i drugi autobus i sa п ј ј т а ј е postupano п а isti п а с ј п
lnace, ' moram napomenuti da su pojedinci iz о у е na se diverzantske grupe
stili alkohol. Na osnovu svega toga, i ix о у а druga grupa К О ј а ј е stigl
autobusu п а isti п а с ј п ј е likvidirana. Ј а п е znam к а к о а ј п е к о Х '
ј е dosao п а ideju da Ь ј ubistva trebalo vr s iti mitraljezom М ј е г
automatskim puskama ide sporo i da с е ubijanje mitraljezom biti brze.
ј е i Ь ј о Р о с е а ј е i pucnjava iz mitraljeza . Medjutim, samo ј е dolaz
г а П ј а у а п ј а а п е do ubijanja, р а ј е unutar nase grupe nas 8 zbpg toga
do svadje i р г е р ј г к е р а ј е п а к о п toga izbacen mitraljez к а о s redstvo к о ј
su streljani muslimani i nastavilo se i dalje ubijanje automatskim puakama
sa izuzetkom sto ј е Savanovi c Stanko к а о sto sam г е к а о о п е к о ј ј su davali '
znake z ivota dotukao pi stoljem. U tom su pristizali i drugi autobusi i
ј е postupak Ь ј о i sa svim drugim ј с ј т а - muslimanima к о ј ј su dovozeni
busom. Sve О У О trajalo ј е od 10 , 15 casova do 16 casova. zeleo bih da i
jedan slucaj u vez i jednog muslimana к о ј ј ј е Ь ј О u jednom od autobusa ,
п а т se ј а у ј о i к о ј ј ј е г е к а о da ј е о п ј с п о izbavio п е к е Srbe к о ј ј su i
s li ptoom posto ih ј е izbavio u SRJ р а т ј ј е pokazivao njihove Ь г о ј е у е
lefona. Ј а sam toga muslimana izdvojio, sa п ј ј т е р о р г ј с а о dao mu da zapal
cigaretu , р г ј с а о т ј ј е sta ј е sve Ь ј о u Srebrenici, а т е п е ј е pitao к а к о
ј а mogu to о а с ј п ј т misleti п а streljanje, р а sam mu odgovorio da ј а to
MORAM da С ј П ј т Tada ј е pri sao i Go lijan Vlastimir i toga mus limana odveo
i г е к а о mu о а о п п е с е da ј т а svedoka za о у а ј zlocin. 1 taj musliman ј е
Р г е п о sto ј е zavrseno streljanje о у е grupe mus limana i to р г ј kraju ,
ј е ј е п а grupa 10-tak у о ј п ј к а iz RS iz Br atunca , к о ј ј su п а а sa
ј а п ј е т i ta jedini ca ј е isto vrsila stre ljanje О О Ь ј п а т а п а п е п а с п
mogli . п а с е ukupno ј е dos l o 15-20 autobusa u К О ј ј т а su Ь ј ј mu s limani.
Ne mogu tacno da п а к с ј К о ih ј е taoa st reljano, а ј р о т о ј о ј р г о с е п ј
taj Ь г о ј se mogao kr etati о к о 1200 muslimana. К а о а smo
(f с >G C--L.. d F
183
- 7 -
sa streljanjem р о п о у о ј е dosao potpukovnik iz Zvornika tije ime п е znam i
data п а т ј е г е к а о i naredio da u Oomu kulture u Selu Pilice nalazl se
zatvoreno 500 muslimana koji hoce da р г о у а е prostoriju а i da treba da
odemo tamo i da ih р о Ы ј е М smo to odbili da utinimo. Inate. ј а zaista
п е mogu biti precizan koliko sam ј а litno tom prilikom и Ы о muslimana. ali
moglo se kretati Ь г о ј к а od 80 do 100 iako ih nisam Ь г о ј а о ј е г to mi ј е
Ы о mutno. Svi ubijeni muslimani ostali su tu п а lediilni i п е znam gde
su sahranjeni. S obzirom da smo nasa grupa diverzantska к о ј а ј е vrsila
о у а streljanja odbila da ode u Р с е i р о и Ы ј а jos 500 muslimana koji su
bili pritvoreni. znam da su to utinili о п а grupa к о ј а ј е dosla iz
i da su ih oni poubijali. Isti taj potpukovnik к п е znam ime. naredio
ј е da dodjemo u kafanu u Centru Pilice. Jos dok smo bili п а gde ј е
I izvrseno streljanje. tuli smo pucnjavu iz sela Pilica. а to ј е sve bilo
jos dok smo bili п а farmi. Kada smo usli u Pilice. da Ы usli u tu kafanu
tada smo i videli da su п а ulici lezali poubijani ti muslimani. U toj
kafani kada т О dosli sedeli smo О К О 30 minuta gde mi ј е potpukovnik п а
rutio pice. а п а к о п toga с е а grupa sela ј е и К О а i vratili se u Vlasenicu.
U Vlasenici smo ostali о к о 2 tasa. kada smo u jutarnjlm dobili
dozvolu da odemo к и с а т а u Bijeljinu. Т а к о da sam kod kuce i ostao 5 dana.
Potom sam se р о п о у о vratio u Vlasenicu. а п а ј и а 1995.godine
dolazi sa drugog zadatka zamenik komandanta Kremenovic sa svojom grupom
к о ј prilikom smo se sreli u gradu а п а т о ј е pitanje da li su zivi. samo
ј е г е к а о da su zivi da zadatak nisu hteli da izvrse. О к а к у zadatku se
radilo п е znam. znam da ј е Ы о da ј е trebalo da uniste п е к и
Ь г а п и Posle toga. otisli smo u diskoteku х u Bijeljini gde smo konzumirali
alkohol. а u к о ј о ј smo ostali do 24 kada smo presli u nocni Ь а г u
Bijeljini. tu u п о с п baru u Bi jeljini п е znam zasto doslo ј е do svadje
izmedjuSavenovic Stanka i Micic Zivka. Zaista п е znam sta ј е bio razlog
tOj svadji. U jednom trenutku Micic ј е polozio svoj pistolj predlazuci
Savanovicu da se obratunaju sakama. р а ј е tak sta vise i gurnuo Stanka.
medjutim. Stanko vadi pistolj puca u Micic Zivka. т е п е i Kremenovica.
Svu trojicu nas ј е ranio. Stim sto su Micic i Kremenovic ranjeni u г и К и
ј а sam dobio tri ustrelne г а п е u predelu trbuha i pluca. Bio sam u teskom
stanju i prebaten sam u bolnicu u Bijeljini. о к Micic i Х Kremenovic nisu
п prenoseni u bolnici. Т и u bolnici Bijeljina sam operisan. ali operacija
nije uspela. р а sam п а intervenciju К г е т е п о у ј с а prebaten п а М u Beograd
ј и а 1995.godine. gde sam bio п а letenju do б е р е Ь г а 1995.godine.
U poseti dok sam Ы о п а М jedino mi ј е Ы о Kremenovit od drugova i jednom
prilikom doveli su т ј u posetu suprugu i dete. Р о islasku iz Ь о п ј с е 26.
septembra 1995.godine otisao sam kuci u Bijeljinu. Nisam imao materijalnih
sredstava da kupim е К о у е р а sam se obratio za р с komandantu Pelenisu
koji mi ј е odgovorio da jedinica п е т а п о у а с а а т е п ј ј е za е к о у е trebalo
u jednom ciklusu 120 Е М Jednostavno г е е п о Pelenls ј е odbio da mi pruzi
tu finansijsku р с Tada sam se odlutio i otisao do М Zorana da
zatrazim od njega о с za е К о у е 100 Е М sto т ј е о п i dao. Т а к о ј е р г о
lazilo у г е т е а т е п ј su trebali п о у lekovi. р а sam se р о п о у о obratio к о
mandantu Pelenisu koji me ј е opet odbio sa zahtevom za finansijsku р о с
govoreci mi da idem kod м а П О ј о у ј с а da т е х о п da р с rekavsi mi da
prvo donesem ratune. р а с и onda dobiti pare za е К о у е 1 doneo sam г а и п е
ali mi opet nije dao nikakvu materijalnu finansijsku р с Jednostavno ј а
sam stekao utisak da su pojedinci iz jedinice prosto zalili sto sam ostao
ziv. U В ј ј е ј ј п ј sam ziveo zajedno sa suprugom i detetom gde sam Ы о izlozen
maltretiranjima i pretnjama. U tim pretnjama posebno se isticao Р о р о у ј с
Velimir i KOvatevic Vitomir inate srbi. к о ј ј su uporno govorili к а к о se
kretem р о В ј ј е ј ј п ј к а о ustasa. pred n.godinu dobio sam vojnitku platu za
septembar mesec u iznosu od 280 dinara. Posto ј е prosla Н о у а Godina. u ј е
dinicu dolazi neki Slaven ј п а е karatista. к о ј ј ј е iz Vojvodine. tj. к о ј ј
ј е Ы о u Vojvodini а Ы о ј е iz tuzle. а koga ј е doveo u jedinicu Pelenis.
Т а ј Slaven litno dolazi u moju kucu preti т е п ј i porodici .
Ь q а l. Q.:.tP pr(

184
- 8 -
ј а ј е situacija р о т е п е sve gora i gora. Shvatio sam svu ozbiljnost р г е
tnji ј е г su к а о sto sam г е К а о К о у а с е у ј е i Р о р о у ј е govorili к а к о se
ustasa seta р о В ј е ј ј п ј Tada odlucujem ј а moju suprugu i dete р г е Ь а С ј т
u Tuzlu kod mojih i njenih roditelja. ј е г su ј zivell u п ј о ј Dragi-
п ј ј а п ј е п ј roditelji u selu Bukinje. Inace. moja supruga ј е srpkinja.
Upravo u to у г dosla ј е ј а i п ј е п а т а ј К а р а ј а koristim to i moju
suprugu i dete sa П ј т а saljem kod njlh. Posle nienog i decijeg odlaska
ј а odlucujem ј а bezim u SRJ. Ь о ј е е se ј а а к о ostanem ј а е е т е ubiti,
pogotovo kada saznaju da sam р г е Ь а с о suprugu i dete. Tada posto sam
odluclo da bezim u SRJ, telefonom nazlvam т К г п о у ј е Radoslava
telefonom к о ј ј ј е Ы о u Beceju, • Ј а sam ј п а с е ј т а о zakazanu novu о р е г а
clju za 21.februar б п е odnosno to ј е х trebao biti pregled pred
operaciju. К г е т е п о у ј е se saglaslo ј а dodjem kod njega u В е с е ј tako ј а
sam ј а 1 dosao kod К г П О У е а u В е с е ј б е Ь г а г а б п е i kod
njega sam ostao do 19.februara б п е kada odlazim п а У М А radi
pregleda. Т р г ј ј к nisam zadrzan п а У М А zbog toga sto ј е trebal0 ј а
р Г к и р ј т т dokumentaciju iz Ь о п ј с е u В ј ј е ј ј п ј Tada se р о п о у о
vrata kod К г е т е п о у ј е а u В е С е ј Iz В е с е ј а zovem telefonom moju tetku u
В ј ј е ј ј п Ognjenovit Slobodanku, tj. to ј е zenina tetka. Pitam к а к о se
komentarise ј odlazak da l! т е traze u В ј ј е ј ј п ј р а т о п а saopstava
da su т е trazili, da т prete, da е е ubiti i т е п е i dete i zenu, ј а te
ubitl 1 njenu decu, а к о ј т п е kaze gde se nalazim. О А е е т е о п pronati.
REkla т ј е da su т е trazili Р о р о у ј е У е ј т ј г i К о у а с е у ј е Х Vitomlr
i к о ј ј su т pretili dok sam jos Ы о u В ј ј е ј ј п ј Rekla т ј е
zenina tetka da ј т ј е to naredio И х х Pelenis. Т р г ј ј к kada sam
razgovarao sa zeninom tetkom, г е к а т ј е jos ј а ukoliko zelim da ostanem
ziv moram otiti u Inostranstvo. К а о sto sam rekao moj pregled п а У М А Ы о
ј е odlozen za 12.mart. Posto т se р о п о у о vratio kod К г е т е п о у ј е а u В е с е ј
ј а sam К г е т е П О У е а zamolio ј а nadje nekog stranog novinara к о ј Ы т
pomogao da п а svakl п а с ј п Izadjem iz Jugoslavlje. О п т ј е 1 Izasao u
susret, р а т ј е nasao ј у е novlnarke , ј у е sestre к о ј е su Ы е т
u hotelu "Inter kontinental " u Beogradu, jedna se zvala Duda, а druga О Л а
О п ј е sa п ј т а kontaktlrao р а ј е о п п ј т а ostavio njegov Ь Г О ј telefona. а
о п е su njemu ј а е njlhov Ь Г О ј telefona uz dogovor ј а е е se р о п о у о cuti . 1
zalsta neznam к о к о ј е prosl0 vremena ta DAda pozvala ј е telefonom Kreme-
novtta I dogovorila se sa п ј ј т da е е ј о е u N.Sad i ј а treba ј а se п а
ј ј е т о u hotleu Р а г к ј а е е sa п ј ј о е jedna novlnarka. ј а ј о ј ј а т intervju
ј а Ы to о п а ј т а а к а о dokaz za obezbedjenie postupka О К О izlaska iz zemlje.
REkla ј е ј а ј е to novinarka р о т Natasa. ј а е е to istina tesko е Za-
ista smo ј а 1 К г е т е П О У е otisll u N.sad. gde smo se u Н Park nasli ј а
i К г е т е П О У е sa Dadom i tom П О У п а г к Natasom. К о к о se т г е к а ј е
ј а ј е to П О У п а г к а п е к е д г agenclje п е к е novinske kute А Х В Ј а
sam ј о ј ispricao sta ј е sve radjeno u Srebrenlcl , Ispricao sam ј о ј о о у ј т
streljanjlma о К О ј т а sam i danas govorlo, а п а п ј е п о pitanje da 11 т
ј а svestan ј а tu zbog toga odgovarati ukoliko to п ј е п а agencijaska kuta
о Ь ј а у ј ј а sam ј о ј 1 odgovorio da sam ј а spreman da za to idem u sud u Hag.
1 ј а zato odgovaram. rekavsl ј о ј da tu otlti 1 u Hag samo da ziv ostanem.
Sve to ta novinarka ј е snlmlla п а vldeo kaseti. Т о sam ucinio 1 zbog
sto п ј а п Kremenovlt vlse nlsmo т а sredstava da п а Ь а У т е К о у е р а
ј е с а к sta vise Dada 1 kuplla т е п е к о у а u vrednostl od 500 dlnara к о ј е
т ј е i ј о п е а К а о sto sam г е к а о taj razgovor sa п о у п а г к Natasom а u
prlsustvu К г е т е П О У е а 1 DAde vodjen ј е u sobi hotela Р а г К gde ј е х с е о
razgovor snlmljen п а vldeo trecl. Posle tog razgovora vratlll smo se ј а
1 К г п о у ј е u В е С е ј ј о к su Dada 1 Natasa otlsle za Beograd. Р г к tog
razgovora u hotelu Р а г к joS sam zahtevao od te Natase ј а о п а ubrza moju
operaciju negde u Inostranstvu. sto ј е о п а 1 о Ь е е а а Posle ј у а ј а п а
ta П О У п а г к а Hatasa nazvala ј е р о п о у о telefonom К г е т е п о у ј е а i tom prllikom
saopstila ј е ј а е е ј о е u В е с е ј ј а Ы se nasl1 К г е т е П О У е ј а • о п а sa п е К т
185
- 9 -
francuskim п о у ј п а г е т 1 zaista, р о dogovoru dosli su Dada i taj
francuski п о у ј п а г Н е znam т и ј т е ј т а т njegovu vizit kartu . Ispravljam
se utollko sto п ј ј е zvala Natasa у е с DAda. К а о sto sam г е к а о taj francusk!
п о у ј п а г i Dada dosli su u п е znam К О ј ј е Ы о dan . Sastali
smo se u hotelu Fantast u и Т и smo Ы ј prisutni DAda, taj francuski
п о у ј п а г ј а i К г е т е п о у ј С Т prilikom taj francuski novinar ј е rekao da
njegova agencija zna za masovne grobnice u Srebrenici i da с е о Ь е о
danjivanje о tim grobnicama kada se otopi sneg. Т prilikom taj francuski
п о у ј п а г niti ј е snimao razgovor к о ј sam sa П ј ј т vodio ni t i ј е pravljen
п е к zapisnik. Ј а sam govorio srpski а Dada ј е prevodila. Т а ј razgovor
п ј ј е Ы о opsiran, nisam nista govorio о о у ј т streljanjima ј е г т е za to п ј ј е
п pitao. Ubrzo smo se rastali. Ј а i Kremenovit vratili smo se u njegovu
kucu u izmedju 23 i 24 Odmah р о dolasku к и с ubrzo dosli su
radnici м и Р А Srbije iz а р г е nego sto su о п ј dosli supruga Kreme-
п о у ј с а ј е г е к а da ј е Natasa par puta zvala i ostavila broj telefona п а
К О ј treba da ј о ј se ј а у ј т о р а ј о ј ј е К г е т е п о у ј С п а taj Ь г о ј i nazzvao,
te т и ј е о п а tada rekla da ј о ј ј е п а aerodromu nestala tasna sa video
kasetom i da treba da se obratimo ambasadi, а da se ј а negde
sklonim. К а о sto sam rekao, posle toga ubrzo, stigli su radnici м и Р а
Srbije, te negde izmedju 23-24 liseni smo slobode ј а i К г е т е п о у ј с
te smo odvedeni dana 3.marta б о п е u zatvor u Н о у ј Sad. Ustvari
inspektori su nas О Ь О ј ј с и odveli п а ispitivanje u Э е ј е posle
odveden К г е т е п о у ј с ј а п е znam. Samnom ј е о Ь а у ј е п razgovor od strane
inspektora i u и а potom i u Н о у о т Sadu. Zahtevali su od т е п е inspe-
ktori da ј т jednostavno sve Ј а sam ј т is sve dobrovoljno
. lspricao sam sve о п о sto i sada uvde u prisustvu branioca
к о ј ј т ј е postavljen р о sluzbenoj duznosti, zamenika О Ј Т Ј а sam Ь ј О u
pritvoru u N.Sadu, prema т е п se u pritvoru ponasalo krajnje korektno.
: Н ј ј е Ь ј о nikakvih prinuda, nikakvih pretnji, niti maltretiranja. Р г е т а
т е п ј п ј ј е р г ј т е п ј ј у а п а п ј к а к у а sila, niti ј е nesto iznudjeno. ё а к sta vise
' mogu da kazem da su se р г е т а т е п i islednici ponasali к г а ј п ј е korektno,
da su т i obezbedjivali potrebne е К о у е Jedino sto sam od islednika ј а
Izahtevao to ј е Ы о da т е п е vrate natrag u В ј ј е ј ј п и sto su о п i uslisili.
: Sve to sto sam danas ovde pred sudom ispricao sam i islednicima .
' Sve ј е to istina, sto sam izneo. Zbog svega ovoga sto sam р о с ј п ј о т е п ј е
zao , а tvrdim da nisam jedini. 1 da nisam svojevoljno to и С ј п ј о Sve sam
. izvrsavao р о naredbi Peleni sa i komandira koga т ј е о п postavljao.
Pitanja п е т а primedaba п е т а
Okrivljeni nahnadno izjavljuje: п е т а т nikakvih primedaba
п а suda i postupajuceg sUdije niti ј т а т primedaba п а postupanje
u Н о у Sadu, niti р а к primedabas п а postupanje moga branioca
К О Ј т Ј е postavljen р о sluzbenoj duznosti.
Н е т а т vise sta da izjavim,
Zapisnik sam slusao prilikom diktiranja п е trazim da т se
cita, te ga bez primedbe т к а о svoju izjavu.
и К О ј к о protiv т е п е bude odredjen pritvor ј а т о ј т da se
о tome п ј к о п е izvestava, jer ј е jednostavno nemogute mislim п а suprugu i
izvestiti, а jednostavno i п е trazim da se Ь ј о к о о toj с ј п ј е
П С 1zvestava.
Dovrseno u 22
186
К Т IZMEDU К TUZIOCA 1 DRAZENA
ERDEMOVICA, О В А VLJENOG 24.04.1996. U SCHEVENINGENU
00860401
DE: Poslije toga, mi smo odbili da uradimo to, da idemo i da strijeljamo te ljude
sto su Ы ј и domu, medutim otisla ј е ta grupa iz Bratunea sto ј е dosla. Tada
smo rni sjeli и svoje vozil0 i otisli п а mjesto gdje п а т ј е rekao potpukovnik da
treba da dodemo п а п е ю sastanak. Kad smo doSli п а mjesto gdje ј е Brani
rekao а ј и to ј е Ы preko puta doma, и jednoj kafani, vidio sam
napolju ljude koje su strijeljali ti iz Bratunea.
Ј Ј е ј о п у Ы ј о ljude koji streljaju ј ј ј е vidio ljude streljane?
DE: Ljude strijeljane. Poslije nekoliko, т о Ы а р о а sata, otisli smo р о п о у о и bazu
и Vlasenici i tad smo, tad ј е receno da idemo, т ј nas vod iz В ј ј е ј ј п е da se
у с а с а р о п о у о и В ј ј е ј ј п и i da idemo kuCi п а odmor. Otisli smo и В ј ј е ј ј п и Da
ј ј а da pricam sta se desavalo?
JRR Iprevod/: Da.
DE: Tih dana и В ј ј е ј ј п ј с и о sam price od, kako su п е ю pricali koliko su ubili ljudi
i zasto, i tad sam saznao, rekao т ј ј е jedan vojnik koji ј е Ы о blizak sa nasim
komandantom, da ј е za о strijeljanje ljudi о Ь е с а о nas komandant neko zlato iz
Srebreniee, п е znam, neka poruka. Ј а to nisam vidio, samo sam с и о od jednog
covjeka koji to prica, iz nase jedinice. Poslije nekoliko dana и В ј ј е ј ј п ј а с п ј ј е
22-og и п о е ј .
Ј 22. jula.
DE: ... jedan covjek iz jediniee и jednom kaficu ј е р и с а о U т е п е 3 metka. Ne znam
zasto, niko rni п ј ј е objasnio. О п kafe da п ј ј е п а т ј е о п е znam. Posto sam
ј т а о teske povrede, о р е с а е ј ј а koja rni ј е uradena и В ј ј е ј ј п ј п ј ј е uspjela i
prebacili su т е и у о ј п и Ь о п ј с и и Beograd. U Beogradu т ј ј е р о п о у о uradena
operacija, ali Ы о sam и teskom stanju zato sto sam ј т а о velike povrede. Iz
Ь о п ј с е izlazim 6. septembra 1995. Dolazim kuCi gdje su rni zivjeli samo
supruga i mali, т а dijete, sin. Od tada р о е ј п ј и т о ј а maltretiranja od strane
pojedinih ljudi iz jediniee, п ј ј е rni objasnjeno zasto, nisu rni htjeli р о т о б da
kupim lijekove, da т ј pomognu. Cak sta vise prijetili su da с е т е likvidirati
zato sto sam Н i sta ј а znam, Tako da sam т о с а о trafiti р о о е
pozajmljivati п о у а е od pojedinih ljudi koji nisu bili, kojim nista nisam
pomogao и zivotu, koji nisu bili ni farnilija, za lijekove. Poslije tih prijetnji tih
pojedinih iz ј о о ј п ј с е ј а odlucujem da suprugu i dijete posaljem и Tuzlu,
roditeljima, ј а sam zatrazio р о т о с da rni pomogne К г е т е п о у ј с da izadem iz
zemlje. Т с з ј о sam da dam intervju novinarki, da hoeu da svjedoeim и Hagu о
tome i svemu sta se desavalo. Dao sam intervju novinarki, ј а rnislim А В С а
zove se Vanessa. Poslije nekog vremena, т е п е i К г е т е п о у ј с а su uhapsili и
Jugoslaviji.
JRR Iprevod/: Hoeete li da п а р с а у ј т о pauzu р с е nego sto nastavimo?
О Е Mogli Ы
JRR Iprevod/: Sad с е т о iskljuciti video.
PN Iprevod/: Sada ј е 11 :51, п а р с а у ј с е т о pauzu.
Ј В Jel' te poeetak malo smirio, ovako?
PN Iprevod/: Sada ј е 12:58, nastavljamo intervju sa g. Erdemovicem i isti ljudi koji
su jutros bili, ovde su i ovog popodneva.
187
К Т INTERVJUA М К TUZIOCA 1 DRAZENA
О В А VLJENOG 24.04.1996. U SCHEVENINGENU
00860403
JRR /prevodl: Kad ste se vratili u Vlasenicu, da li ste culi da ljudi nesto komentarisu
о vojnoj о р е г а с ј ј ј u Srebrenici?
DE: Dosli smo ujutro rano. М ј smo otisli п а spavanje, nas 6, 7, koliko nas ј е ј Б
ne znam tacno sta se desavalo. В Ш smo и о т ј od puta.
JRR /prevodl: А uvece, da li ј е neko nesto komentarisao о tome sta se desavalo
prethodnih dana, da li vas ј е neko obavestio о tome?
DE: Onako su pricali, mislim, nije nista pricano sta se desavalo tih dana. Ј а ne
znam stvamo sta se, tada nisam znao sta se desavalo dok sam ј а Ы о и
Trebinju.
JRR /prevodl: ZnaCi, proveli ste obican dan и Vlasenici, nista niste culi о tome sta ј е
prethodnih dana bilo?
DE: Pazite, ј а sam spavao negdje п а у е с е do 5 sati, Ы о sam stvamo urnoran od
puta, о о svega.
JRR /prevodl: Da li ј е с е о vas vod Ы о tog dana и Vlasenici?
DE: Da.
JRR /prevodl: Da li ј е Citava jedinica bila tu?
DE: Citava jedinica, da.
PN /prevodl: Da li to znaci da su tu Ы ј i vas komandir Р е е т ј i njegov zamenik
К т
DE: Pelemis jest Ы о К nije. К uopste nije Ы о u Srebrenici.
JRR /prevodl: Da li znate gde ј е Ы о u tom periOOu?
DE: Ne znam, о п ј е Ы о sa п е ю т ljudima iz naSe jedinice п а nekom drugom
zadatku. Mislim, ј а т vojnik, otkud ј а znam gdje ј е о п Ы о Takve
informacije su Ы е u nasoj jedinici tajne. Nista se nije zna10 dok п е dodes п а
mjesto gdje treba da dodes.
PN: о Ь г а с а se JRRI Vrijeme ј е da promijenimo traku.
JRR /prevodl: Da.
PN /prevodl: Da napravimo pauzu da se prorneni traka.
TrakaB
PN /prevodl: Sad ј е 13:51, stavili srno traku broj 2 za intervju sa g. Erdernovicem.
Svi od jutros su prisutni.
JRR /prevodl: Pre nego sto nastavirno sa hronologijom, vratili bismo se п а 13-ti i
т Ы vas za а о у ј Б е detalja о tome kako ј е ubijen Musliman koji ј е
delovao sa vasom jedinicom. Mozete li п а т о tome dati neke podrobnije
podatke?
DE: Т а ј covjek ј е uhapsen prije pada Srebrenice, п а dva tri mjeseca, ne т
tacno. 1 dOOijeljen ј е nasoj jedinici da sa komandnim kadrom objasni i ide п а
izvidanja grada Srebrenice, da objasni gdje su linije Muslirnana i tako. Koliko
ј а znam, njemu ј е kornandant Pelernis garantovao da с е ga ostaviti u zivotu
zato sto pomaZe u izvidanju nasoj jedinici. Medutim, 13-og ujutro ј е naredio
da ga и Ы ј и dvojica.
188
Т Т IZMEDU К Т Ю С А 1 DRAZENA
ERDEMOVICA, О В А VLJENOG 24.04.1996. U Н
00860412
DE: Р а Ы о ј е о о м е jedinice. Vojni.
JRR /prevodl: Znaci, koliko vas ј е bilo ukupno?
DE: Osam.
JRR /prevodl: Da li ste imali oruzje sa sobom u kombiju?
DE: Da.
JRR /prevodl: Kakvo oruzje?
DE: Ј а sam ј а о kalasnjikov, neki su imali kalasnjikove i pistolje, а imali su i
mitraljez 84-orku.
JRR /prevodl: Koliko ste imali municije u kombiju tog dana?
DE: Ne znam, ne znam broj . Ne mogu е е ј tacno.
JRR /prevodl: Da li ј е neko u toj grupi Ы о posebno zaduzen za donoSenje municije?
DE: Ne, tu ј е Ы а municija s nama, u kombiju. Nije niko Ы о zaduzen.
JRR /prevodl: Da li ј е uobicajeno kad taj kombi se negde krece da tu bude i mitraljez
sa municijom?
DE: Р а pazite. Sad, nasa jedinica, taj voo u Bijeljini, nije koristio mitraljeze i to,
zato sto smo bili kao diverzantska. А u Vlasenici, posto su oni isli п а
napadanje, п а linije i to, п а rovove, oni su imali mitraljeze sa sobom. Sve
zavisi о о zadatka.
JRR /prevodl: У ј ne znate nista о nekim specijalnim pripremama koje su Ы е vrsene
za tu misiju tog dana?
DE: Ne.
JRR /prevodl: Znaci, kada ј е potpukovnik otisao, Brano Gojkovic ј е preuzeo
komandu?
DE: Da.
JRR /prevodl: Znate li imena ostalih iz grupe sto su bili?
DE: Da, т Kos Franc, Goronja Zoran, Savanovic Stanko, Boskic Marko,
Golijan Vlastimir.
Ј В О у а ј komandir? Gojkovic i ј о jedan?
DE: Brano ...
JRR /prevodl: Jedan п а т fa1i . Nista, mozda cete se kasnije setiti.
Ј В Stevanovic Stanimir, ј е ј
DE: Stevanovic Stanko ... Marko Boskic, Zoran, Franc, ko jejos Ы о Eto, sad se ne
mogu ...
JRR /prevodl: zar nije Brano Gojkovic obicno, da li ј е njemu naredivao Franc Kos?
DE: Ne, Brano Gojkovic ј е Ы о iz Vlasenice, u vlasenickom vOOu. Ј а ne т zasto
ј е о п tada postavljen za komandira. 1 ko ga ј е postavio i zasto.
JRR /prevodl: А svi ostali su obicno Ы ј pod komandom Franca Kosa?
DE: Samo ј а Zoran i Stanko smo bili pod komandom, i Marko Boskic poo
komandom Franca Kosa. Cvetkovic Aleksandar ј е jos Ы о
Ј В Zoran, Marko ј Kako se zove о у а ј posljednji? Cvetkovic Aleksandar?
DE: О п nije Ы о poo naSom komandom. О п ј е Ы о u Vlasenici .
PN /prevodl: К о ј е Ы о pod komandom Kosa?
JRR /prevodl: Zoran ...
Ш Zoran, Stanko, Marko i Drazen. Ostali su iz vlasenickog voda.
189
JRR Jprevodl: Da li ј е potpukovnik razgovarao samo sa Branom ili i sa Francom?
DE: Samo sa Branom.
JRR Jprevodl: Znaei, kad ј е otisao potpukovnik, Brano у ј е davao instrukcije.
Kako ј е о п to formulisao? Kako ј е formulisao naredenja za taj dan?
DE: Ј а ne znam kako ј е isformulisao, ali naredio п а т ј е kad ј е dosao prvi autobus,
rekao п а т ј е da stanemo и stroj, dva policajca su iz autobusa upuCivala р о
deset ljudi. Brano ј е jos i Golijan dolazili s njima. М ј smo pucali и ljude.
JRR Jprevodl: Rekli ste п а т jutros da т ј е Brano dao neke detalje, da vam ј е rekao
da eekate civile koji su se predali и Srebrenici, kako у а т ј е to objasnio?
DE: Р а tako, eto, tim rijecima. Svima п а т ј е to rekao.
JRR /prevodl: Da li у ј е ista rekao о tome zaSto te ljude treba ubiti?
DE: Ne.
\ .
JRR /prevodl: Koliko ste dugo cekali prvi autobus?
DE: Ne т sad, п е znam taeno, т ј а о sat. Ne mogu reci, т о М а 20 minuta
mozda pola sata, ne т
JRR /prevodl: Kada ј е stigao prvi autobus, gde se parkirao, gde se zaustavio?
DE: Qvdje, п а livadu.
JRR /prevod/: Gde ј е streljacki odred stajao?
DE: Iza ove garaZe, dole. Т и Sad п е т ... da li ј е to ista slika?
JRR /prevodl: Jeste. Т о ј е iza garaze.
DE: Т и negdje smo т ј Ь Ш Т и Sad su tu ljudi dolazili .
JRR /prevodl: Jeste li у ј Ь Ш okrenuti ledima garaZi?
DE: Da.
JRR /prevodl: Znaei, ledima ste Ы okrenuti garazi.
PN /prevodl: О У О ј е garaza, ј е li mozete da п а т nacrtate gde ste, kako ste bili
postrojeni?
DE: Iza garaze dole ј е to bilo. Evo ovako smo bili postrojeni, okrenuti ledima
ovako.
190
О А
О Е Na zalost п е ј О О п о Prezime, п е
JRR Iprevod/: U redu. Posljednja stvar - da se vratimo, da se vratimo п а 12. juli '95,
kada ste napustili podrucje Srebrenice. Bila ј е jedna nesreca jednog oklopnog
vozila, gde ј е jedan vojnik poginuo.
О Е О а
JRR Iprevodl: О а li ste bili prisutni u blizini nesrece i da li ste ..
О Е Ne, dosao sam poslije nekoliko sati ...
JRR /prevodl: ... Ш su vam kasnije ispricali sta se dogodilo?
DE: Da, prevmulo se vozilo, transporter.
JRR /prevod/: Da ј znate ko se nalazio u vozilu?
DE: Nalazio se taj komandant nMe jedinice i ta dvojica vojnika. Jedan ј е smrtno
nastradao, а jedan ј е Ы о u bolnici.
JRR /prevodl: Kad kazete 'komandir nase ј edi с е " п а koga se to odnosi?
DE: Milorad Pelemis, komandant п м е jedinice.
JRR /prevodl: Da ј znate da li ј е Pelemis Ы о povreden u toj nesreCi?
DE: О а т а о u glavu.
JRR /prevod/: Da li ste ga videli posle nesrece?
О Е Da.
JRR /prevodl: К з о ј е izgledao?
DE: Bio ј е povrijeden, imao ј е neke-flastere п а glavi.
JRR /prevodl: Т о ј е vec ј е neko mu ukazao р о т о е kada ste ga videli?
О Е Da. Р а ј а sam dosao poslije toga, mi smo kasnili za kolonom, pokvarilo se
naSe vozilo. Kasnili smo, mozda, sedam sati.
JRR /prevod/: A1i kada ste dosli u Vlasenicu i kad ste videli Pelemisa, izgledao ј е u
redu?
О Е О а samo ј е ј т а о flastere i с и о sam sta se dogodilo.
JRR /prevodl: 1 posle toga ste isli п а sahranu u Trebinje?
О Е О а
JRR Iprevod/: 1 kada ste se vratili, poslednji put ste р ј ј u posljednjem razgovoru,
da ј su svi iz vase jedinice Ь Ш prisutni, i odgovorili ste: 'da'.
О Е О а
JRR /prevodl: Dali se secate da ste videli Pelemisa tog dana, 15-og?
О Е Ne mogu da se sjetim, ali п е vjerujem da sam ga vidio, tada kad sam se vratio,
р а posle mozda dva-tri sata, kad sam ustao, tad sam ga vidio, posto smo dosli
ujutro rano, oko 5 casova smo qosli iz Trebinja, 5-6 casova.
191
О Г
Trlln,<kripl
JRR. Jean-Rene Ruez
Р М Peter McClosky
О Е Drakn Erdemovic
svjedoeim. Ј а sam rjesio da с и svjedoCit protiv Pelemisa i Salapure i to ј е
gotovo. Ј а sam takav covjek. Dobar sam. Volim р о т о С ј Ј а mislim da sam
pomogao i vama u dosta stvari. Л о vidim da т е neko zavlaci ili da izvinete
sada п а izrazu, zajebava, isto sam, mogu da se naljutim i da budem, da т ј
bude sve svejedno. Jer meni ј е stvamo sve svejedno sada. Drugi su т е unistili
skroz, zivot su т ј unistili drugi. Razumijete? Ј а to nisam zelio. Ј а sam natjeran
п а tu stvar. В ј о sam u ratu. О о С ј с е svjedok kojem sam spasio zivot. Njemu
sam mogao spasiti. Spasio sam time &to sam ј а Ы о komandir grupe. Т о sto
sam mogao ucinio sam, da sam mogao sto god za ljude iz Srebrenice, ucinio
Ы Kad nisu mogli vojnici UN-a nista uCinit da ј а sto sam ј а kao pojedinac
mogao ucinit? Cak su i njih maltretirali, pretresali ј т auta, nam sta ј т nisu
radili .
Р М М ј razumijemo situaciju
nalazite ...
pokusavamo razumijeti situaciju u kojoj se
О Е Rat ј е tu. Ј е bolje sto smo nas petorica, sestorica ne znam koliko, digli
skladiste nego da smo ubili covjeka?
Р М Samo da prodemo kroz ovaj dio. Ne zanima nas dizanje skladista u zrak,
О Е Р а dobro, kafem. Т о ј е mizemost sta se pita. Т о ј е mizernost sta se desilo.
Н Ijudi ј е ubijeno.
Р М Ili cak ubijanje ovog operativca.
DE: Ne ubijanje nego hvatanje.
Р М Na to sam se htio vratiti jer ј е to bitno. о к "Zoran Manojlovic ... "
О Е Zoran Manojlovic.
Р М " .. . rni ј е tada dao obecanje da с е mi financijski р о т о С ј kako Ы mogao dovesti
svoju zenu iz Foee u Bijeljinu."
О Е О а Т о ј е ono sto sam vam ј а pricao da smo ј а i rena bili rastavljeni. Ona ј е
bila trudna.
Р М "Deset dana kasnije odveo sam svoju zenu iz Foce u Bijeljinu i smjestio ј е kod
mog prijatelja Ljube Teofilovica."
О Е О а 1 tada nisam dobio stan, tacno.
Prev: Niste dobili stan?
О Е Nisam ј т а о gdje suprugu nego morao kod prijatelja а ј а sam Ы о u kasami.
Eto, takav т ј ј е zivot Ы о
Р М Prema С о т е ovo ј е istina?
О Е Р а istina.
192
К Н О О О Ю PREGLED
April 1994: Bosanski Љ Drazen Erdernovic (1971) stupa и
sluZbu и specijalnoj jedinici Vojske bosanskih Srba koja ј е bila kao
Deseti diverzantski odred pod kontrolorn Generalstaba bosansko-srp-
skevojske.
16. juli 1995: Erdernovic i ј о sedarn pripadnika njegove jedi-
nice п а farrni severno od Sarajeva streljaju navodno 1.200 rnuslirnan-
skih civila.
3. rnart 1996: Jugoslovenska policija и Novorn Sadu hapsi Dra-
е п а Erdernovica.
6. rnart 1996: Jugoslovenski pravosudni organi saslusavaju Er-
dernovica i prvi put о п iznosi svoje priznanje.
30. т art 1996: Jugoslovenski pravosudni organi izrucuju Erde-
rnovica Т и Hagu.
31. т а ј 1996: Prvi pretres и sudskorn postupku и kojern se Dra-
е п Erdernovic izjasnjava о svojoj krivici (guilty-plea) pred Haskirn
tribunalorn i Citanje optuznice. Drazen Erdernovic se izjasnjava kri-
vim za ,,zlocin protiv covecnosti".
27. ј и п ј 1996: Odlaganje daljeg sudenja п а osnovu psihijatrij-
skog nalaza о zdravstvenorn stanju optuzenog. Drazen Erdernovic
proglasen do daljega za nesposobnog za saslusanje.
5. juli 1996: Uprkos nesposobnosti Drazen Erdernovic kao optu-
zeni nastupa и svojstvu svedoka optuZbe и postupku protiv Radovana
Karadzica i Ratka М Na osnovu njegovog iskaza Tribunal о
zlocinirna п а tlu bivse Jugoslavije zasniva i obrazlaze rnedunarodnu
poternicu protiv Karadzica i М
19. i 20. novern Ь а г 1996: Drugi pretres и postupku protiv Draze-
п а Erdernovica и kojern se optuzeni izjasnjava о krivici (guilty-plea).
29. novernbar 1996: Drazen Erdernovic osuden zbog ,,zloCina
protiv covecnosti" п а deset godina zatvora; optuzeni ulaze а Ј Ь и posto
т и navodno nisu dovoljno razjasnjene rnogucnosti za izjasnjavanje.
193
5. mart 1998: Novo pretresno vece usvaja а Ј Ь и i osuduje Dra-
е п а Erdemovica п а pet godina zatvora zbog ,,krsenja zakona i obicaja
ratovanja".
22. т а ј 2000: Erdemovic nastupa kao svedok optuZbe и procesu
protiv generala Radovana К
25. avgust 2003: Erdemovic nastupa и svojstvu svedoka optuZbe
и procesu protiv Slobodana М
4. т а ј 2007: Erdemovic kao svedok optuZbe nastupa и proce-
su protiv Vujadina Popovica i drugih visokih oficira bosansko-srpske
vojske (VRS).
194
SPISAK IZVORA
1 Sndski protokoli п а Internet-sajtn Mednnarodnog kri-
vicnog snda za zlocine п а tln bivse Jngoslavije: http://www.
nn.org/icty/
1. Prvo saslnsanje Drazena Erdernovica 3. а ј а 1996:
http://www.un.org/icty/transe2219605311D.htrn
2. Drazen Erdernovic kao svedok optnZbe п postupku protiv Ra-
dovana Karadzica i Ratka М 5. ј п ј 1996:
Т
3. Drugi pretres Drazenn Erdernovicn 19. novernbra 1996:
Т
4. Nastavakdrugogpretresa 20. novernbra 1996:
http://www.un.org/icty/transe22/961120ED.htrn
5. Presnda п prvoj istanci 29. novernbra 1996:
http://www. п п orgl icty I erdernovic/trialcl ј ndgernen tl erd-
tsj9612ge.htrn
6. Presnda п drugoj instanci 5.rnart1998.
http:// www.nn.org/icty/erdernovic/trialc/jndgernentlerd-tsoj-
sha980 305e.htrn
7. Drazen Erdernovic kao svedok optnZbe п procesn generaln
Radislavn К а ј 2000:
http://www. nn.org/icty/transe3 3/0005 22it(htrn
8. Drazen Erdernovic kao svedok optnZbe п procesn Slobodann
М 25.avgust 2003:
а п а engleskorn:
http://www.un.org/icty/transe54/030825 ED.htrn
Ь п а srpskohrvatskorn:
http://www.hic-rdc.org/np loadsl editorlfile/transkriptil М
Н
07.Ponedeljak, %2025. %20avgust%202003. е о г а
zen%20Erdernovic. pdf
195
9. Drazen Erdernovic kao svedok optuZbe u procesu Vujadinu
Popovicu i drugirn visokirn oficirirna VRS 4. а ј 2007:
http://www.un.org/icty/transe88/070504ED.htrn
10. Nastavak iskaza 7. а ј а 2007:
Т
11. и Petar Salapura kao svedok odbrane u procesu Vi-
doju Blagojevicu i Draganu Jokicu 8. juli 2004:
Т
12. N astavak iskaza 9. ј и а 2004:
http://www.un.org/icty/transe60/040609ED.htrn
13. Dragan Todorovic kao svedok optuZbe u procesu Vujadinu
Popovicu i drugirn visokirn oficirirna 2. avgust 2007:
http://www.un.org/icty/transe88/07082ED.htrn
11 Dalji dokurnenti u hronoloskorn redosledu iz kojih poticu
navodi:
06. 03. 1996: Zapisnik о ispitivanju okrivljenog pred istraznirn
sudijorn Tornislavorn Vojinovicern OkruZnog suda u Novorn Sadu.
24. 04. 1996: Transkript razgovora izrnedu predstavnika kance-
larije tuzioca i Drazena Erdernovica u Sheveningu.
25. 06. 1996: Transkript intervju sa Drazenorn Erdernovicern, za-
tvor u Sheveningenu, Hag.
6. 11.1996: Transkript razgovora izrnedu predstavnika kancelari-
ј е tuzioca i Drazena Erdernovica.
13. 02. 2002: Inforrnativni izvestaj
196
SADRZAJ
UWD .................................................................. .•• ...................... 5
В SMO Р О Е Ю А С А NE PLACENICI" ..............••............... 11
PRICA DRAZENA ERDEMOVICA .................................... .•• ............. 16
HAPSENJE 1 IZRUCENJE ............................................................ 22
Т •• GRIZE Т ..........................•••.........••..........•••........ 29
U HAG RADI RASTERECENJA Т ...... .•• ..................... .•• ......... 31
OPTUZBA .................................................................................. .35
POVUCENO PRIZNANJE KRIVICE ........... .•• ......... .•• ......... .•• ............ .40
OD VOJSKE DO VOJSKE .............................................................. .43
POREMECENI REDOSLED CINOVA 1 ............................................... 50
SASLUSANJE PROGLASENOG NESPOSOBNIM ZA SASLUSANJE .......... 53
OPTUZENI К А О SVEDOK OPTUZBE. ............................................... 56
NAREDENJE В К STRELJANJE ............ 61
DELO .......................................................................................... 65
MALA Т Т ................. .•• ..................... .•• ......................... 72
NA MESTU Т .....................•••.........••..........•••.........••........... 77
KOLIKO Ј Е STRELJANO? ............................................................... 80
POREMECENI REDOSLED CINOVA 11 ................. ••• ......... ••• ............. 83
CIN 1 MORAL .........................................••..........•••.........••........... 87
OTPOR 1 SMRTONOSNI NAPAD ......................... .•• ......................... 99
Т Т UOCI MASAKRA ..........••..........•••.........••......... 107
JEDANAEST GODINA К ....................... •• ......... .•• ............... 113
DALJE Т Т UOCI MASAKRA ................................... 118
SVEDOK DRAGAN TODOROVIC 1 ZAGONENTNI 15. JULI 1995 .......... 122
PUKOVNIK PETAR SALAPURA 1 POKOLJ U SLOBODNOM VREMENU.133
PRVI 1 POSLEDNJI PUT ............................................................... 139
197
PRESUDA. ................... .• ....... .• ...... .• ....... .• ...... .• ....... .• ...... .• ........ 144
К VEZA ........ .•• ........ .•• ......... .•• ......... .•• ......... .•• ........... 147
OSVETA 1 NOVAC? ..........••.........•••.........••..........•••.........••......... 153
NAREDENO LUDILO ................. .•• ..................... .•• ....................... 162
NEDOZVOLJENO Т .............•••.........••..........•••.........••......... 165
Т ..................... . .. . .... . .. . .. . .... . .. . .... . .. . .. . .... . ...... 171
ZA VRSNA REC ..... ... ...... ... ........... ... ...... ... ............ ... ...... ... ........... 175
К Т (FAKSIMILI) ...........••..........•••.........••......... 178
К К А Т А К К PREGLED ....................... .•• ....................... 193
IZVORI .... .. .. .. ..... .. ... . ...... . ... . ...... .. .. .. ..... .. ... . ...... . ... .. ..... .. .. .. .... 195
198
200
IMPRESSUM
Biblioteka Chronogram
sa nemackog preveo
Zivota Ivanovic
likovna i grajicka oprema
Aleksandra Љ е
Л а m р а
izdavac
Albatros plus
septem Ь а г 2009.
tiraz
500 primeraka

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->