P. 1
Analiza ekonomskih potencijala tržišta iskorišćenih automobila u Srbiji FINAL 042011-1

Analiza ekonomskih potencijala tržišta iskorišćenih automobila u Srbiji FINAL 042011-1

|Views: 1,100|Likes:
Published by Dusko Medic

More info:

Published by: Dusko Medic on May 28, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/02/2013

pdf

text

original

Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet »Mihajlo Pupin« Zrenjanin

DIPLOMSKI RAD

ANALIZA EKONOMSKIH POTENCIJALA TRŽIŠTA ISKORIŠĆENIH AUTOMOBILA U SRBIJI

Prof. dr Milan Pavlović

Duško Medić, 616-05/06, Upravljanje tehničkim sistemima – ekološko inženjerstvo

Zrenjanin, 2011.

SADRŽAJ
DIPLOMSKI RAD...............................................................................................................................1 ANALIZA EKONOMSKIH POTENCIJALA TRŽIŠTA ISKORIŠĆENIH AUTOMOBILA U SRBIJI...........................................................................................................................................................1 SADRŽAJ....................................................................................................................................................2 SPISAK SLIKA U RADU....................................................................................................................................3 SPISAK TABELA U RADU.................................................................................................................................3 1 UVOD.........................................................................................................................................................4 1.1 RECIKLAŽA......................................................................................................................................5 1.1.1 ZAŠTO JE RECIKLIRANJE VAŽNO? .......................................................................................7 1.1.2 ZAŠTO RECIKLIRATI, REVITALIZOVATI ILI PONOVO KORISTITI MOTORNA VOZILA NA KRAJU RADNOG VEKA...............................................................................................................7 1.2 MODEL ŽIVOTNOG CIKLUSA VOZILA.......................................................................................8 1.2.1 UPRAVLJANJE VOZILIMA NA KRAJU ŽIVOTNOG VEKA....................................................9 1.2.2 TEHNOLOŠKI TRETMAN U SRBIJI.......................................................................................10 1.2.3 EU TREND TRETMANA VOZILA PRI KRAJU RADNOG VEKA...........................................11 1.2.4 DIREKTNE EKONOMSKE KORISTI ELV DIREKTIVE.........................................................12 2 ANALIZA ŽIVOTNOG CIKLUSA......................................................................................................13 2.1 INVENTAR ŽIVOTNOG CIKLUSA ELV......................................................................................13 2.2 PROCENE UTICAJA ŽIVOTNOG CIKLUSA ELV......................................................................15 2.3 ENERGETSKI ZNAČAJ RECIKLAŽE ELV..................................................................................16 2.4 PROCENE TROŠKOVA ŽIVOTNOG CIKLUSA ELV.................................................................16 3 FINANSIJSKA ANALIZA ZA PROCENU INVESTICIJA TEHNOLOŠKOG TRETMANA ELV ......................................................................................................................................................................22 3.1 PRAVNI OKVIR POSLOVNE AKTIVNOSTI U RECIKLAŽI MOTORNIH VOZILA...............24 4 ANALIZA TRŽIŠTA ELV....................................................................................................................27 4.1 ANALIZA TRŽIŠTA PLASMANA SIROVINA DOBIJENIH RECIKLAŽOM...........................27 4.1.1 METAL I ALUMINIJUM..........................................................................................................27 4.1.2 BAKAR......................................................................................................................................33 4.1.3 OLOVO.....................................................................................................................................33 4.1.4 ALUMINIJUM..........................................................................................................................33 4.1.5 OSTALI MATERIJALI..............................................................................................................33 4.2 ANALIZA TRŽIŠTA PRIKUPLJANJA ELV.................................................................................34 5 ANALIZA POSTOJEĆEG SISTEMA RECIKLAŽE ELV U REPUBLICI SRBIJI .....................40 6 ZAKLJUČAK.........................................................................................................................................45 7 LITERATURA........................................................................................................................................46 ANEKS 1....................................................................................................................................................48 8 SPISAK OVLAŠĆENIH FIRMI (PO KATEGORIJAMA RECIKLAŽE):.....................................49 8.1.1 Akumulatori...............................................................................................................................49 8.1.2 Antifriz.......................................................................................................................................50 8.1.3 Elektronski otpad......................................................................................................................50 8.1.4 Gume.........................................................................................................................................50 8.1.5 KATALIZATORI IZDUVNIH SISTEMA KOD AUTOMOBILA ...............................................51 8.1.6 OTPACI I OSTACI OD METALA.............................................................................................51 8.1.7 OTPADNA PLASTIKA..............................................................................................................54 8.1.8 OTPADNA ULJA......................................................................................................................55

2

ANEKS 2....................................................................................................................................................56 9 PROCES ODSTRANJIVANJA FLUIDA I MATERIJALA IZ ISKORIŠĆENIH MOTORNIH VOZILA......................................................................................................................................................57 9.1 PRIMER PROCESA ODSTRANJIVANJA FLUIDA I MATERIJALA IZ ISKORIŠĆENIH MOTORNIH VOZILA...........................................................................................................................57 9.1.1 Aktivnosti procesa odstranjivanja fluida i materijala iz iskorišćenih motornih vozila............59 9.1.2 Vazdušni jastuci (airbags)........................................................................................................59 9.1.3 Skinuti akumulator....................................................................................................................60 9.1.4 Skinuti kapu filtera goriva i kapu uljnog filtera........................................................................61 9.1.5 Kontrola grejanja......................................................................................................................61 9.1.6 Uklonite balansere....................................................................................................................61 9.1.7 Uklonite motorno ulje...............................................................................................................61 9.1.8 Filter za ulje..............................................................................................................................61 9.1.9 Transmisiona ulja.....................................................................................................................61 9.1.10 Rashladne tečnosti (antifriz)...................................................................................................62 9.1.11 Hidraulična ulja......................................................................................................................62 9.1.12 Tačnosti za pranje stakala......................................................................................................63 9.1.13 Rezervoar za gorivo................................................................................................................63 9.1.14 Sistem suspendora...................................................................................................................64 9.1.15 Katalizator..............................................................................................................................64 9.1.16 Klima uređaj...........................................................................................................................65 9.1.17 Gas boca.................................................................................................................................65 9.1.18 Skopke koje sadrže živu...........................................................................................................65 9.1.19 Ostali opasni predmeti............................................................................................................66 9.1.20 Kraj postupka odstranjivanja fluida i materijala iz iskorišćenih motornih vozila.................66

Spisak slika u radu
SLIKA 1. AKTIVNOSTI NA KRAJU ŽIVOTNOG CIKLUSA AUTOMOBILA [21]......................11 SLIKA 2 – SASTAV MATERIJALA PROSEČNOG EVROPSKOG VOZILA ................................14 SLIKA 3. TRŽIŠTE ALUMINIJUMA I METALA U TONAMA U REPUBLICI SRBIJI U 2005. GODINI, PRIVREDNA KOMORA SRBIJE............................................................................28 SLIKA 4. VREDNOST UVOZA I IZVOZA PO PRETEŽNOJ DELATNOSTI PROIZVOĐAČA ZA RECIKLAŽU OD 2003. DO 2008. GODINE, REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU SRBIJE........................................................................................................................................................29 SLIKA 4. INDUSTRIJSKI PROIZVODI OSTVARENI RECIKLAŽOM METALNIH OTPADATAKA I OSTATAKA U TONAMA OD 2003. DO 2008. GODINE, REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU SRBIJE........................................................................................................30 SLIKA 5. BROJ REGISTROVANIH AUTOMOBILA U REPUBLICI SRBIJI PO GODINI REGISTRACIJE, REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU SRBIJE..............................................................................36 SLIKA 6. RAZVOJNE ETAPE I PROMENA PARADIGMI U PRIVREDI UPRAVLJANJA OTPADOM U ŠVAJCARSKOJ, NEMAČKOJ, AUSTRIJI I SRBIJI [14].........................................38 SLIKA 7. PROSTORNA RASPOREĐENOST DO SADA OVLAŠEĆNIH OPERATERA ZA RECIKLAŽU OTPADNIH VOZILA U REPUBLICI SRBIJI.............................................................41

Spisak tabela u radu
TABELA 1 - PROCENTUALNO UČEŠĆE POJEDINIH MATERIJALA PO VOZILU I NJIHOV STEPEN RECIKLABILNOSTI..............................................................................................15

3

................. PREGLED PREDUZEĆA I NJIHOVOG KAPACITETA PRERADE OBOJENIH METALA U SRBIJI [13]....30 TABELA 9................................................ GODINE [30]................................... REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU SRBIJE...................................... REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU SRBIJE.............. I 2000..................... TRŽIŠTE SEKUNDARNIH MATERIJALA U EVRIMA U REPUBLICI SRBIJI U 2005...... TRŽIŠTE SEKUNDARNIH MATERIJALA U TONAMA U REPUBLICI SRBIJI U 2005.....................................................43 TABELA 19.........................42 TABELA 18................................ POPIS DEMONTAŽNICA I ŠREDERA KAO I VREDNOSTI ELV ŠIROM SVETA 1997................................................. REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU SRBIJE......................................................................................15 TABELA 3............................................ BROJ PRVI PUT REGISTROVANIH DRUMSKA MOTORNA I PRIKLJUČNA VOZILA................................................... INPUTI I OUTPUTI SISTEMA TEHNOLOŠKOG TRETMANA ISKORIŠĆENOG ZASTAVINOG AUTOMOBILA ......................................... 37 TABELA 16........... SPECIFIČNE PRIMARNE I SEKUNDARNE ENERGIJE PROIZVODNJE MATERIJALA KOJI SE KORISTE U AUTOMOBILSKOJ INDUSTRIJI......................................... GODINI [2]........... pored neophodne analize tržišta ponude i tržišta 4 ..........28 TABELA 6.....33 TABELA 13........................................................................................36 TABELA 15..........................................TABELA 2....44 TABELA 20................................................... DO 2008........ GODINE.... LISTA OVLAŠTENIH OPERATERA ZA RECIKLAŽU OTPADNIH VOZILA U REPUBLICI SRBIJI ....... PROCENJENI UKUPNI PRIHOD OD DOBIJENIH SIROVINA PO VOZILU NA TERITORIJI OPŠTINE APATIN [19]............................. GODINE......................... APROKSIMACIJA UKUPNIH GODIŠNJIH TROŠKOVA RECIKLAŽE MOTORNIH VOZILA NA TERITORIJI OPŠTINE APATIN [19]....................... GODINI.....39 TABELA 17................... REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU SRBIJE......... INDUSTRIJSKI PROIZVODI OD RECIKLIRANOG OTPADA OD 2004............................. PRIVREDNA KOMORA SRBIJE................................................ DO 2008................ INDUSTRIJSKI PROIZVODI OSTVARENI RECIKLAŽOM OD 2003......16 TABELA 5............................................ PROIZVODNJA VAŽNIJIH METALSKIH PROIZVODA U CENTRALNOJ SRBIJI I VOJVODINI U 1990..32 TABELA 12..................................... PROCENA GODIŠNJIH GUBITKA SEKUNDARNIH MATERIJALA U SRBIJI ..... Ali.........28 TABELA 8................................. REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU SRBIJE........................................................32 TABELA 11... DO 2008.........35 TABELA 14... REGISTROVANA DRUMSKA MOTORNA I PRIKLJUČNA VOZILA....................................................... DO 2008.44 1 UVOD Analiza ekonomskih potencijala tržišta iskorišćenih automobila u Srbiji zahtevan je zadatak u kojem je neophodno istražiti međuzavisnost delovanja tržišnih činilaca na oblikovanje potražnje i ponude sistema reciklaže iskorišćenih motornih vozila (End-ofLife Vehicle) u Republici Srbiji................................................. VREDNOST UVOZA I IZVOZA PO PRETEŽNOJ DELATNOSTI PROIZVOĐAČA ZA RECIKLAŽU OD 2003....28 TABELA 7........................... BRUTO DOMAĆI PROIZVOD OD RECIKLAŽE OD 1999........ GODINE..... REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU SRBIJE............... GODINE.......................................... GODINI.........30 TABELA 10.......................................... PRIVREDNA KOMORA SRBIJE..... TROŠKOVI INVESTICIJE OPŠTINSKE DEMONTAŽNICE U KOJOJ JE PROCENJENO 514 OTPADNIH AUTOMOBILA GODIŠNJE [19]......

procesa sistema reciklaže i trgovine ELV. granice i samo funkcionisanje. i na proceni troškova neophodnog deponovanja nastalog čvrstog otpada i neupotrebljivih fluida. Sagledaćemo tržište ponude i tražnje za sirovinama nastalim u sistemu reciklaže ELV u Srbiji.1 RECIKLAŽA Recikliranje (recycle) uključuje obradu korišćenih materijala (otpada) u nove proizvode kako bi se sprečilo rasipanje potencijalno korisnih materijala. analiziraće se faktori upravljanja tržištem ELV u Republici Srbiji. U cilju sagledavanja sistema reciklaže ELV koristićemo alat za analizu životnog veka motornih vozila. sagledavanju ekonomskih potencijala tržišta. moramo ispitati i isplativost poslovanja i optimalno funkcionisanje reciklaže. Pažnja u ovom radu posvećena je i analizi neophodnih standarda koje takva industrijska delatnost zahteva. ali i oni koji upravljaju svetskom i evropskom reciklažom iskorišćenih motornih vozila. Samo funkcionisanje sistema analiziraćemo na procenjenoj funkcionalnoj jedinici automobila prosečne mase od 1. zatim proceniti ekonomski potencijal sistema reciklaže ELV i proceniti neophodne investicije u ovaj sektor. emisiju štetnih materija u vazduh. koristeći se procenom troškova odlaganja otpada u zemljama sličnog stepena razvoja i veličine Republici Srbiji. ostataka nakon šrederovanja. U radu Analiza ekonomskih potencijala tržišta iskorišćenih automobila u Srbiji sagledaćemo faktore upravljanja sekundarnim sirovinama. analizu životnog ciklusa kraja životnog veka vozila kako bismo sagledali sve energetske i sirovinske ulazne i izlazne veličine ovog sistema. kao i svim neophodnim merama opreza u cilju zaštite radnika i životne sredine. smanjila potrošnja sirovina. pa i dostizanjem optimalnog tehnološkog tretmana u sistemu za reciklažu iskorišćenih motornih vozila. smanjila potrošnja energije. 1. neophodna su uprošćavanja i aproksimacije. Pre svega. smanjilo zagađenje vazduha (iz procesa spaljivanja) i zagađenje voda (od deponovanja). Ali.000 kg. što će nam pomoći u proceni troškova životnog ciklusa ELV. Istražićemo količine nastalog čvrstog otpada. Procenićemo troškove životnog ciklusa (Life Cycle Costing) sistema reciklaže ELV. Kako bismo odgovorili na ovako obiman zadatak. Dakle. istražiti njegove potencijale i pokušati proceniti neophodne investicije u cilju optimalizacije tržišta i njihovu isplativost. ali velikog broja radova zemalja Evropske Unije i drugih ekonomski razvijenih država. kao i oslanjanje na velik broj domaćih istraživačih radova. zagađenja voda i po životnu sredinu drugih značajnih emisija.nabavke reciklaže ELV u Srbiji. delova za ponovnu upotrebu. a oni će nam pomoći u sagledavanju optimalnog tehnološkog tretmana u Srbiji. Izračunaćemo energetsku uštedu u proizvodnji metala u Srbiji iz recikližnih sirovina oslanjajući se na velik broj svetskih radova publikovanim u ovoj oblasti. kao i proceni potrebnih investicija. 5 .

U strogom smislu. treća komponenta modernog upravljanja otpadima. nakon revitalizacije (reduce) i ponovnog korišćenja (reuse) čini treću. to je često teško ili previše skupo. Cena PET plastike je sa 182 €/toni. tekstila i elektronike. uglavnom zbog smanjenja troškova deponovanja. godine. postoje različiti odgovori.hijerarhija smanjanja količine otpada po redosledu važnosti. Ona. plastike. te potencijal potražnje za materijale nastale reciklažom. Međutim. Recikliranje se preduzima i zbog spasavanja određenih materijala iz složenih proizvoda. godini pale pre njihovog skoka u 2009. 3R .Recikliranje je vrlo bitna. metala. ipak. godine. godine od 69 €/toni. činjenica je da je njih teško iskoreniti. ili zbog svoje opasne prirode (npr. reciklaža je nepotpuna. pa recikliranje mnogih proizvoda ili materijala uključuje njihovu ponovnu upotrebu u proizvodnji različitih drugih materijala ili proizvoda. Na pitanje da li je recikliranje ekonomski opravdano. pala na 87 €/toni da bi dostigla 2009. određeni uslovi moraju postojati kako bi reciklaža bila ekonomski isplativa i ekološki efikasnija. papira. Svakako. recikliranje materijala preduzima se kako bi se proizvela sirovina za proizvodnju. Ova poslednja dva uslova se često previde. Iako je – u Evropskoj Uniji od 2008.. značajno je napomenuti da su one u 2008. ne vodeći računa o zdravlju radnika ili nastale štete po životnu sredinu. Međutim. najekonomičnija metoda za odlaganje ambalaže pića. osnovnu. Iako je kineska vlada zabranila ove prakse. Pojedine zemlje trguju sa neprerađenim reciklatima. Lokalne zajednice u razvijenijim državama vide budžetsku korist od sprovođenja programa reciklaže. Okvirnom direktivom o otpadu (Directive 2008/98/EC on waste). reciklažu. bilo zbog njihove vrednosti (npr. ali i na oporavak (recovery) i zbrinjavanje (disposal) – važno je napomenuti da je sam cilj hijerarhije otpada izvlačenje najvišeg stepena praktične koristi od proizvoda na kraju životnog veka i ostvariti minimalizaciju otpada. od 50 do 80% računara namenjenih za reciklažu. zapravo ne reciklira. godine cenu od 227 €/toni. postoje i procene poput one kada je danski Institut za procenu uticaju na životnu sredinu. da bi dostigao cenu maja 2009. pa čak i one napravljene od aluminijuma [28]. Karton je prosečno plaćan oko 62 €/toni u periodu od 2004. i kasnije ga rastavljala i reciklirala kako bi obezbedila monetarnu korist. sama hijerarhija otpada proširena na pet komponenata: revitalizaciju. godini. Što se tiče cena reciklata. zaključio da je spaljivanje. bez tehničko-tehnološkog sistema reciklaže i potražnje na tržištu za sekundarnih sirovinama dobijenim reciklažom. Sama trgovina materijalima nastalim reciklažom raznovrsna je. do 2008. i pored brige većine drugih zemalja da je krajnja sudbina tih reciklata nepoznata i da oni završavaju ne deponijama umesto da se prerađuju. Recikližni materijali uključuju mnoge vrste stakla. komponentu hijerahije upravljanja otpadom tzv. 6 . uklanjanje žive). Dok je poznato da je Kina do sada ilegalno uvozila elektronski otpad. sistem za izdvajanje reciklata iz otpada u blizini mesta sposobnog za preradu tog reciklata. To uključuje odgovarajući “izvor” reciklata. zatim mu je cena pala na 22€/toni. 2004. olovo iz akumulatora). Tako se tvrdi da se u Sjedinjim Američkim Državama. ponovno korišćenje. i postaje zapravo samo "kolekcija".

recikliranje i kompostiranje smanjuje emisiju gasova staklene bašte koja bi nastala na deponijama prilikom ispuštanja metana CH4 i ostalih gasova staklene bašte. godini na više od 53 miliona metričkih tona (27%) u 1997.2 miliona metričkih tona godišnje ekvivaletnog ugljenika MMTCE (jedinica za merenje gasova staklene bašte). Reciklaža stvara manje zagađenja vazduha i vode nego primarna proizvodnja sirovina. proizvodnjom i distribucijom sekundarnih sirovina. stvaraju se nova radna mesta u preduzećima koja se bave prikupljanjem. REVITALIZOVATI ILI PONOVO KORISTITI MOTORNA VOZILA NA KRAJU RADNOG VEKA Reciklaža iskorišćenih motornih vozila (ELV) u visoko razvijenim državama izvanredno je uspešna. u SAD sa povećanjem recikliranja i kompostiranja – sa približno 8 miliona metričkih tona (8%) u 1974.1. ono smatra najvažnijom aktivnošću za održivu budućnost metalnih proizvoda. 2 I ovaj performansni nivo prevazilazi reciklažu velikog broja drugih proizvoda ili materijala za pakovanje. 80% za magnezijem i olovo. i to najviše zahvaljujući procesu oporavka metala iz automobila2. tako se 95% potroši manje energije za proizvodnju aluminijuma. pokazatelja performanse reciklaže. Recikliranje doprinosi smanjenju emisije gasova staklene bašte povezane sa eksploatacijom ruda i proizvodnjom materijala. tretmanom (u slučaju kompostiranja) i prevoza otpada do objekata prerade [27]. separacijom. i na drugi – „reciklabilnost“ koja. 7 .2 ZAŠTO RECIKLIRATI. Sistemi za reciklažu ELV. 75% za cink. Nedavno je potvrđeno da je potrošnja energije za proizvodnju materijala iz sekundarnih sirovina nastalih procesom recikliranja znatno manja od one koja se koristi za dobijanje materijala iz ruda u primarnoj proizvodnji. Osim toga.1 ZAŠTO JE RECIKLIRANJE VAŽNO? Recikliranje donosi kako ekonomske dobiti. 1. Na primer. Recikliranje smanjuje otpad na deponijama i tako smanjuje cenu odlaganja. 1 Što čini reciklažu automobila značajno efikasnijom od reciklaže nekih drugih proizvoda ili materijala. Recikliranjem se štedi prostor za deponovanje. godini – izbegnuto je ispuštanje više od 3. tako i dobit u smanjenju zagađenja. u reciklaži automobila prelazi 75%. s obzirom na čuvanje ruda. kao i potrebu krčenja novih zemljišta za nove deponije.1. danas. I pored uvećane emisije gasova staklene bašte povećanim sakupljanjem. a 70% za bakar [22]. Raspad otpada propraćen je proizvodnjom štetnih gasova i procednih voda na deponijama koje uzrokuju zagađenje vazduha i vode. Metali se mogu više puta reciklirati. ključna. Upotrebom reciklata štede se prirodni resursi i štedi energija. štede se novci i čuvaju biljna i životinjska staništa. naročito nakon sedamdesetih godina XX veka – nakon uvođenja šredera u proces reciklaže iskorišćenih automobila.1. a da pritom zadrže sva svoja svojstva stoga se. zadivljuju svojim performansama – obratimo pažnju na dva. Na prvi – „stopa reciklaže“ koja u razvijenim zemljama sveta prevazilazi 90% ukupnog broja iskorišćenih motornih vozila1. danas.

na neuslovnim auto-otpadima u kojima nema adekvatnog tehnološkog tretmana i potrebne stručnosti – u procesu u kojem se opasne materije pre nezakonski deponuju nego što se upućuju na preradu. kao i široka podrška javnosti takvom poslu. ne manje važna činjenica u koristi razvoja sistema reciklaže.2 MODEL ŽIVOTNOG CIKLUSA VOZILA Životni ciklus proizvoda se može definisati kao vremenski period od nastanka ideje da se nekim proizvodom zadovolji potreba čoveka pa do odstranjivanja proizvoda iz društvene i prirodne sredine.4 miliona putničkih i lakih dostavnih vozila [10]. U Srbiji ima oko 1. životni ciklus vozila čine četiri osnovne faze: 1. Srbija na svom putu u Evropsku Uniju moraće uspostaviti sistem reciklaže motornih vozila. Reciklaža ELV doprinosi zaštiti životne sredine. pa i njegovog razvoja u Srbiji jeste doprinos zaštititi životne sredine. Uklanjanje ekološki štetnih delova i materija. antifriza. freona i sličnih – zahteva poseban tretman i stručnost na mestima demontaže takvog otpada. a u ovom radu simuliraćemo i odrediti najpovoljnije radijuse za našu zemlju kao što ćemo sagledati ekonomske potencijale za uspostavljanje poslovnih aktivnosti u reciklaži motornih vozila. poslovna strategija i drugo. kočione tečnosti. Na osnovu prirode procesa. 8 . kao do sada u Srbiji. tehnologije. za pojedine vrste otpada.U raznovrsnoj industriji reciklaže mogućnosti razvoja poslovnih aktivnosti i malih preduzeća skoro su neograničene. Industrija reciklaže u celini veoma je raznovrsna i uključuje širok spektar usluga i proizvodnih ekonomskih delatnosti. Faza razvoja predstavlja podršku znanja u čitavom procesu. Osnovana je i Asocijacija za reciklažu motornih vozila Srbije [10] što bi trebalo da doprinese uvođenju više reda u ovoj oblasti. proizvod. Nedavno su usvojeni Zakon o upravljanju otpada i Uputstvo o uslovima koje mora da ispune ovlašćeni operateri za reciklažu otapdnih vozila (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja – mart 2009). a ne. od onih prerađivačkih i sakupljačkih. Pored ekonomskih koristi od sistema reciklaže iskorišćenih motornih vozila. ali je preostalo još da se donesu posebni pravilnici. odnosno podzakonski akti. specijalnih ulja. vazdušnih jastuka. ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ koji obuhvataju istraživačke i razvojne procese u različitim oblastima: tržište. Reciklažom ELV smanjuje se eksploatacija ruda iz prirodnih sredina i ostvaruje izvor sirovina za proizvodnju novih proizvoda dobijenih od recikliranih materijala. žive. U Nemačkoj centri za demontažu vozila pokrivaju krug čiji je radijus 50 kilometara. društvu i ekonomiji povezanoj sa ponovnim korišćenjem ili reciklažom – mnoge održive poslovne mogućnosti postoje. 1. do onih koji obezbeđuju ponovnu upotrebu polovnih delova ili obezbeđuju nove proizvode od recikliranih materijala.

vazdušni jastuci. Potražnja za rezervnim delovima osnovni je izvor prihoda reciklaže iskorišćenih automobila. akumulator. RECIKLAŽA ISKORIŠĆENIH MOTORNIH VOZILA (End of Life Vehicles. KORIŠĆENJE automobila integriše sve pretprodajne i postprodajne procese. Pored opasnog otpada i tečnosti koji se uklanjaju po pozitivnim standardima. prvo. 1. One se onečišćavaju prostim gravitacionim ceđenjem ili upotrebom pumpi. počev od proizvodnje delova i sklopova. U zavisnosti od toga kome su opredeljuju. potražnja je za ferometalnim otpadom koji predstavlja ekonomski podsticaj kompanijama koje se bave sakupljajem ili rasklapanjem vozila. isporuku materijala za proizvodnju novih proizvoda i energije i otpremu do skladišta nekorisnog otpada. delom otvoreno ili zatvoreno. Gotovo 100 odsto ferometalnog otpada bude oporavljeno. uklanjaju se i gume. pripremu materijala za ponovnu upotrebu kroz različite vrste tehnološkog tretmana. U toku procesa rasklapanja. izdavanje sertifikata za de-registraciju. Po veličini. isporuku delova za ponovnu ugradnju. servisiranje. Na kraju radnog veka. Zadovoljenje ponuda ove potražnje osnovna je poslovna misija većine preduzeća. prodaju. koje može biti otvoreno. transmisiono ulje. a ostatak vozila se dalje prodaje firmama koje se bave njegovom preradom. drugi izvor prihoda od reciklaže. ali svetlo ćemo usmeriti na analizu ove faze upotrebom alata Analiza životnog ciklusa (Life Cycle Analysis) i nešto novijeg alata Troškova životnog ciklusa (Life Cycle Costing). tečnosti za pranje. rasklapanje. tečnost iz hladnjaka i preostali benzin ili dizel. Ti profitabilni delovi uobičajeno su oni koji se mogu ponovo upotrebljavati ili koji će biti prodati na tržištu kao polovni. kao što su: preuzimanje od poslednjeg vlasnika. komunikaciju sa kupcima i dr.1 UPRAVLJANJE VOZILIMA NA KRAJU ŽIVOTNOG VEKA Proces upravljanja iskorišćenim motornim vozilima počinje demontažom vozila i uklanjanjem svih vrednih polovnih delova koji mogu da se ponovo iskoriste. ELV) uključuje sve procese postupanja sa ELV. antifriz. kočiono ulje. kao i svi drugi potencijalno opasni delovi. automobil obično odlazi. 3. Potražnja na tržištu za sirovinama dobijenih reciklažom ELV diriguje uspeh ove industrije. nastalog u procesu analize životnog ciklusa koje ćemo kasnije objasniti. tokom procesa rasklapanja izdvajaju se i svi delovi koji se smatraju profitabilnim. Te tečnosti obično su motorna ulja.2. PROIZVODNJA uključuje širok spektar proizvodnih procesa. do izrade kompetnog automobila. biće poslati ili na šrederovanje ili će biti prodati nekim drugim industrijama reciklaže. poslednju fazu životnog ciklusa vozila koja se u nastavku detaljno opisuje. U ovom procesu izdvajaju se svi opasni otpadi ili tečnosti. odnosno propagandne aktivnosti. U radu fokusićemo se na četvrtu. 9 . na u dvorište za rasklapanje. 4.2.

Sagledavanjem svih potrebnih aktivnosti za reciklažu iskorišćenih automobila vidimo da oni podrazumevaju sledeće: • • • • • • Sakupljanje. Tako je pogodniji za transport na sledeći korak: seckanje (šredererovanje). inspekcija. Demontaža. Ferometali se zatim odvajaju magnetnim postupkom dok se separacija neferometalnih ostataka odvija vazdušnom separacijom. Teži delovi nakon vazdušne separacije potom se šalju na neferometalni separator u kojem se vrtložnom separatoru izoluju neferometalni materijali. piroliza). automobil može biti presovan. Šreder. naziva se ostatak nakon seckanja automobila (Auto Shredder Residue). On iznosi oko 20 do 25% od ukupne težine iskorišćenog vozila. On secka automobil na delove veličine pesnice. centre za mehanički tretman ASR (MTASR) i centre za termički tretman ASR (TTASR) – najbolje možemo predstaviti modelom prof. 1. spaljivanje. Ovaj ostatak i pored toga što je dovoljno toksičan da se smatra opasnim otpadom.2 TEHNOLOŠKI TRETMAN U SRBIJI Tehnološki tretman u Srbiji koji uključuje više subjekata – sabirne centre. Razvijene su mnoge alternative za preradu ove vrste ostatka (fizička separacija. Taj ostatak je slaba tačka u recikliranju vozila. može biti smatran i energetskim izvorom s obzirom da sadrži više od 7% gorive materije.2. 10 . Preostali deo automobila. Presovanje. centre sa šrederskim postrojenjima. međutim čini se da je odlaganje na deponije trenutno najprihvatljivije rešenje pre svega zbog visoke cene njihove prerade [3]. presovano auto propušta kroz „čekić mlin“. dole.Na kraju svog puta kroz proces rasklapanja. centre za rasklapanje (demontažnice). Šrederovanje i Prerada materijala. centre za reparaciju delova. dr Milana Pavlovića publikovananim u radu Pravci razvoja sistema za reciklažu iskorišćenih automobila u Srbiji [21]. centre za tretman materijala. Kontrola.

Drugim rečima. reciklira i ponovo upotrebi do 2015.3 EU TREND TRETMANA VOZILA PRI KRAJU RADNOG VEKA ELV Direktiva zahteva od članica Evropske Unije da se od 1. tako da obezbede besplatno preuzimanje iskorišćenog motornog vozila. ELV Direktiva zahteva od ekonomskih činilaca da naprave cenu dostizanja ovih ciljeva. godine mora da budu 95. bar 80 odsto materijala prosečne težine iskorišćenog motornog vozila reciklira i ponovo upotrebi. Aktivnosti na kraju životnog ciklusa automobila [21] 1. a najmanje 85 odsto. Pod postojećim odredbama Direktive. proporcija ELV materijala potrebnih da se oporavi. godine biti 1025 kg. U stepenu u kojoj su novonastali troškovi javne vlasti ili auto-proizvođača iznad vrednosti iskorišćenih motornih vozila. Tako će težina iskorišćene materije iskorišćenog motornog vozila . bilo koji veći troškovi dostizanja ovih ciljeva od vrednosti iskorišćenog motornog vozila u vreme odjave registracije ne smeju da budu na teret poslednjeg korisnika. kada je iznosila 964 kg . janura 2006. uvedena taksa za odlaganje u visini od 45 evra. godine.2.2015. kao deo totalnog sistema tretmana iskorićenih motornih vozila (ARN). ponovo upotrebi i reciklira.Slika 1. Ovi viši ciljevi reciklaže i obnavljanja smanjiće količinu otpada koji će biti odložen. godine. Pri tome. u kojoj je. a potom i dostižu ciljevi ELV-a. Prvi slučaj ove prakse u EU razvijen je u Holandiji. 11 . 85 odsto težine otpadnog materijala iskorišćenih motornih vozila oporavi. može biti razvijena neka forma dodatnog troška koja u delu ili celosti može biti položena prilikom kupovine novog vozila. Ona se naplaćuje na prvoj registraciji vozila i tako se delom finansira mreža registrovanih operatora reciklaže i rasklapanja.za razliku od 2006.

1. smanjenje ilegalne upotrebe motornih vozila. obezbeđujući im održivost u budućnosti. Procene u Velikoj Britaniji su da će se Direktivom uštedeti godišnje 30 miliona evra između 2007. proizvođači vozila su trenutno zakonski obavezni da dizajniraju svoja vozila tako da ispunjavaju ciljeve za oporavak i reciklažu datom Direktivom. Studije slučaja pokazuju da je unapređena efikasnost sektora tretmana tehničkim i profesionalnim pristupom. Ovi direktni troškovi su celina ili deo troškova koji se moraju izdvajati za odlaganje otpada. Postoji niz dokaza da se Direktivom uticalo na razvoj tehnologija u sektoru tretmana – tehnologija sposobnih da smanje troškove sadašnjih metoda. međutim. kao i kasnijem tretmanu. Do sada je ograničen broj značajnih promena u dizajnu motornih vozila kao rezultat ove Direktive. ali i investicijama koja su povećavala efikasnost procesa. Smanjenje troškova odlaganja otpada tako što se umanjuje otpad. kao i nekažnjivog ostavljanja vozila. [1] • • • • 12 . godine. u najmanje. ali oni dovode. Ove koristi još uvek su skromne u poređenju sa onim koje se očekuju i koje će voditi sveukupnom smanjenju troškova tretmana.4 DIREKTNE EKONOMSKE KORISTI ELV DIREKTIVE Direktne ekonomske koristi od Direktive nisu trivijalne.2. Smanjenje nivoa troškova odlaganja koji javni sektor ima za tretman napuštenih vozila. i niže troškove drugim generatorima otpada. One uključuju: • Promociju efikasne upotrebe resursa pružanjem podsticaja za inovacije u dizajnu vozila. i 2025. Smanjenje auto kriminala unapređenjem efektivnosti sistema registracije motornih vozila.

Svake godine u celom svetu oko 18 miliona vozila stiže do kraja svog životnog ciklusa. pre. upotrebe sirovinskih materijala. Analiza mogućnosti smanjenja ili izbegavanja uticaja na životnu sredinu kroz ceo životni ciklus proizvoda. • • 2. u promeni dizajna proizvoda. živa i sl. tako i uticaj na ljudski život.na primer. kao i društveni. zagađenja vazduha i voda.2 ANALIZA ŽIVOTNOG CIKLUSA Analiza životnog ciklusa (Life Cycle Analysis) alat je nastao šezdesetih godina prošlog veka kao rezultat zabrinutosti naučnika za budućnost fosilnih goriva. procesa ili aktivnosti. 13 . iz iskorišćenih motornih vozila. Delovi automobila se proizvode od različitih materijala: čelika. procesa ili aktivnosti. Predmet interesovanja nisu samo metalni otpaci već i stari papir. Kada se eliminišu kadmijum. stakla. olovo. Ova analiza može uključivati i kvantitativna i kvalitativna merenja unapređenja . hrom. to bi značilo 20 miliona tona (70 miliona m3 po zapremini) novog čvrstog otpada svake godine koji bi opterećivao životnu sredinu. Objektivan. PROCENE UTICAJA ŽIVOTNOG CIKLUSA (Life Cycle Impact Assesment). Analiza životnog ciklusa sistemski pristupa evaluaciji posledica na životnu sredinu pojedinog proizvoda. razmatranje procesa životnog ciklusa proizvoda u cilju obezbeđenja korisnih inputa širem procesu strateškog planiranja. rastvarači. stara ulja i drugi fluidi. kompletna analiza životnog ciklusa uključuje tri različite ali preklapajuće komponente: • INVENTAR ŽIVOTNOG CIKLUSA (Life Cycle Inventory). industrijskih procesa. drvo. zasnovan na podacima proces kvantifikacije: potreba za energijom i sirovinama. kulturni i ekonomski uticaj. tekstil. aluminijuma i drugih minerala [16]. još uvek 3 do 4 odsto od ukupnih otpadaka ostaje u grupi posebno problematičnih. čvrstog otpada i drugih emisija u životnu sredinu tokom životnog ciklusa određenog proizvoda. Analiza životnog ciklusa pomaže u razumevanju uticaja životnog ciklusa proizvoda na životnu sredinu. Idealno. Ukoliko bi se sva ta vozila odlagala kao otpad. ANALIZA POBOLJŠANJA ŽIVOTNOG CIKLUSA (Life Cycle Improvement Analysis). Evaluacioni postupak utvrđivanja uticaja na životnu sredinu komponenata utvrđenih u životnom ciklusu inventara. Za brojne otpatke već je pronađena nova namena. upravljanja i upotrebe otpada. Ovaj postupak treba da adresira kako ekološki uticaj.000 delova. obezbeđuje minimalizaciju otpada i upotrebe resursa i energije. već. koža. Cilj analize životnog ciklusa nije precizan odgovor na postavljena pitanja. procesa ili aktivnosti.1 INVENTAR ŽIVOTNOG CIKLUSA ELV Automobil je proizvod visoke složenosti za čiju se proizvodnju koristi više stotina različitih tehnologija i u koji se ugrađuje oko 15.

5 1.3%).100 kJ (dvostruko manje) [15]. Vidi se da su metali.2 2 3. Na slici 2 je prikazan sastav materijala prosečnog evropskog vozila kao i ukupno učešće plastike u prosečnom vozilu (oko 9.4 1 0. Naziv FEROMETALI Školjka Ostali čelični delovi Liveno gvožđe OBOJENI METALI Legure AlSi Bakar Olovo PLASTIKA I KOMPOZITI ABS Polipropilen PVC Poliester Poliuretan Ostalo FLUIDI Gorivo Motorno ulje 68 25 28 15 6 4. kao i vrsta upotrebljene plastike (polivinil hlorid. polipropilen.4 8 8 44 100 90 6. a iz reciklaže 18.8 1. Za dobijanje 1kg čelika iz rude treba angažovati 40. iskorišćena motorna vozila su vrlo važni izvori sekundarnih sirovina. poliuretanska guma. itd.2 0.Sirovinski gledano. Pozitivni aspekt reciklaže ogleda se i sa aspekta angažovane energije u proizvodnji pojedinih materijala. To se odnosi najviše na metale. [15].6 9 5.5 2.4 0. reciklabilni u visokom procentu.4 Masa po vozilu % 680 250 280 150 60 44 10 6 80 10 10 8 12 15 25 14 2 4 kg 90 90 90 90 90 90 80 90 80 80 Reciklabilnost % kg 612 225 252 135 54 39.) Slika 2 – Sastav materijala prosečnog evropskog vozila U tabeli broj 1 dato je procentualno učešće pojedinih materijala po vozilu i njihov stepen reciklabilnosti u Republici Srbiji.6 14 . crni i obojeni.2 1. mesta njene primene. Od plastike prisutne u vozilu reciklabilni su ABS i polipropilen.000 kJ.6 8 1 1 0.

podatke o proceni upotrebljene energije tehnološkog tretmana pojedinačnog ELV. procentualno učešće pojedinih materijala i stepen reciklabilnosti zastavinih vozila (podaci iz Tablice 1). INPUT INVENTAR JEDINICA Zastavin automobil Kg Kompresovani vazduh Kg LPG (tečni naftni gas) Kg Dizel Kg El.Procentualno učešće pojedinih materijala po vozilu i njihov stepen reciklabilnosti 2.0004076 GRUPA Materijal Reciklirani materijali Emisija u vazduh Tabela 2. godine.6 50 30 20 35 10 61 10 0 0 0 0 100 0 0 0 0 0. Inputi i outputi sistema tehnološkog tretmana iskorišćenog zastavinog automobila 15 .2 PROCENE UTICAJA ŽIVOTNOG CIKLUSA ELV U daljem radu fokusiraćemo se na evaluaciju uticaja na životni sistem tehnološkog tretmana pojedinačnog ELV u Srbiji.1 0. uzimajući.3 0. sa jedne strane.Hipoidno ulje Kočione tečnosti Antifriz sa vodom Meripol Freon GUMA Pneumatici Ostali gumeni delovi STAKLO TEKSTIL OSTALO BATERIJA 0.06 5 3 2 3.1 1 3 0. objavljenog 2007.3 0.096 7.6 Tabela 1 . nastalog otpada i zagađujućih emisija u vazduh iz rada korejskih naučnika “Life Cycle Assesment of End-of-Life Vehicles Tretment System in Korea”.5 1 6.1 0.2 42 10 16 0. energija kWh OUTPUT PARAMETAR JEDINICA Zastavin automobil Kg Fero metal Kg Obojeni metali Kg Fluidi Kg Guma kWh Akumulator Kg CO2 Kg NOx Kg CH4 Kg GRUPA Materijal Energija procesa KOLIČINA 1000 1. a sa druge.92 KOLIČINA 1000 612 54 6.4 3 1 0.04 0.081 5.033 0.

međutim u ovom delu rada posebnu pažnju ćemo posvetiti smanjenju potrošnje energije potrebne za proizvodnju nekog materijala. Troškovi životnog ciklusa suma su svih novčanih troškova životnog ciklusa određenog proizvoda. primarnu energiju. potom za transport i prerada. procesa ili aktivnosti. koja se troši pri eksploataciji metala iz prirodnih resursa. Pogledajmo sada specifične primarne i sekundarne energije za neke od materijala koji se koriste u automobilskoj industriji. Oslonićemo se na rezultate istraživanja Troškova životnog ciklusa (Life Cycle Costing) kraja životnog veka automobila objavljene u radu Strategic Guidance Model for Product Development in Relation with Recycling Aspects for Automotive Products u Journal of Sustainable Development u martu 2010. godine [26]. dok se sekundarna energija troši u procesu recikliranja materijala do gotovih proizvoda metala. procesa ili aktivnosti od faze ideje i proizvodnje. Pogledaćemo sada uštedu energije u primarnoj i sekundarnoj proizvodnji metala imajući na umu da primarna proizvodanja troši tzv. Specifične primarne i sekundarne energije proizvodnje materijala koji se koriste u automobilskoj industriji 2. Materijal Čelik Gvožđe Aluminijum Staklo Olovo Bakar Guma Polipropilen PVC Poliester Energija potreba za primarnu proizvodnju (KJ/kg) 40000 34000 190000 30000 41100 100000 67600 74300 65400 95800 Energija potrebna za sekundarnu proizvodnju (KJ/kg) 18100 24000 26700 13000 8000 45000 43600 42300 29300 50000 Tabela 3. u ovom slučaju životnog ciklusa kraja životnog veka automobila. faze upotrebe do kraja 16 .4 PROCENE TROŠKOVA ŽIVOTNOG CIKLUSA ELV Ovde ćemo uvesti u rad još jednu procenu i to onu koja će nam kvanitifikovati troškove životnog ciklusa određenog proizvoda. pa i smanjenja štetnih emisija gasova staklene bašte. Upravo kalkulacijom uštede energije.3 ENERGETSKI ZNAČAJ RECIKLAŽE ELV U poslednje vreme sve više se govori o značaju reciklaže za očuvanje svetskih rezervi metala i za njegovu održivu upotrebu u budućnosti.2. možemo govoriti o važnom delu ekonomskih potencijala reciklaže.

8 (u uglednom radu 1576) C. zemlje EU. Sadržaj materijala po kategorijama ELV Količina ferometala (kg) = 680 (u uglednom radu 1017. Deo komponenata ili oporavljenih delova Očekivani procenat ponovno upotrebljavanih komponenata ili delova = 25 Očekivani procenat recikliranih komponenata ili delova = 75 D.04 EUR/ELV Drugi korak obuhvata preliminarnu procenu analize ponovnog korišćenja delova. čija je težina 1576 kg i koja važi za zemlje visokog razvoja.40) Količina opasnih materija (kg) = nepoznata (međutim zbog osetljivosti ovih materijala koristićemo procenjene količine iz uglednog rada 48.2) Količina ostalih materijala (kg) = 61 (u uglednom radu 84) Količina električnih materijala (kg) = nepoznata (u uglednom radu 21. mi ćemo se u našoj daljoj kalkulaciji troškova. Ona će nam pomoći da sagledamo totalne troškove svakog od procesa ove faze.njihovih života. osloniti na gore pominjani rad koji donosi troškove životnog ciklusa automobila marke Jaguar. kao i da procenimo vrednost potrebnih investicija u ovaj sistem. Pri tome ćemo. za koju je neophodan i velik broj činjenica stanja ovog sistema u Srbiji.10) Količina plastike i kompozita (kg) = 80 (u uglednom radu 180) Količina materijala visoke vrednosti (kg) = nepoznata (u uglednom radu 37. mada 17 . Generalne karakteristike analiziranog ELV su sledeće: Automobil: Zastava (u uglednom radu Jaguar) Ukupna težina: 1000 kg/ELV (u uglednom radu 1576 kg/ELV) Deo: čitav automobil Prihod od automobila3: 40. u cilju uprošćavanja. Prvi korak ovog alata je da odredimo generalne karakteristike ELV.80) UKUPNO = 929.04 evra koju plaća reciklažna kompanija vlasniku vozila u Velikoj Britaniji.50) Količina obojenih metala (kg) = 60 (u uglednom radu 187. A. Nominalna masa komponenata ili delova Ponovno upotrebljavane komponente ili delovi (kg) = Očekivani procenat 3 Naknada od 40. to je vrlo važan deo koji će nam pružiti generalni pregled vrednosne i finansijske analize. Ovu metodu analize ograničićemo na kraj životnog veka automobila. koristiti one podatke koje analogno važe u našoj zemlji u onom delu gde su one poznate. Ovaj korak podeljen je u pet podkoraka. Generealne informacije o automobilu Količina automobila (komad) = 1 Težina automobila (kg) = 1000 (u uglednom radu 1576) Obuhvaćeni procenat istraživanja = (1000/1000) x 100% = 100% B. S obzirom da je za precizniju procenu troškova životnog ciklusa kraja životnog veka automobila u Srbiji neophodno posebno detaljno istražiti postojeću praksu reciklaže ELV u Srbiji. dok će sve ostale procene troškova biti uzimane onako kako su procenjene za tržište Evropske Unije.

8 (u uglednom radu 1182) G.5 kg Količina popravljenih i oporavljenih komponenata ili delova (kg) = očekivano 25% * Masa ponovno upotrebljavanih komponenti ili delovi = 25% * 250 = 62.80 (procenjeno prema uglednom radu 48.80) UKUPNO = 714.5 kg Treći korak obuhvata obim sadržaja za recikliranje. Detalji ovog koraka su sledeći: F.4 kg Obojeni metali (kg) = Očekivani procenat (%) obojenih metala * Količina obojenih metala (kg) = 95% * 54 = 51.10) Količina plastike i kompozita (kg) = 0 (u uglednom radu 60) Količina materijala visoke vrednosti (kg) = 0 (u uglednom radu 0) Količina ostalih materijala niske vrednosti (kg) = 0 (u uglednom radu 75.(%) ponovno upotrebljavanih komponenata ili delova * Težina automobila (kg) = 25% * 1000 = 250 kg Reciklirane komponente ili delovi (kg) = Očekivani procenat recikliranih komponenata ili delova * Težina automobila (kg) = 75% * 1000 = 750 kg E. Očekivana deo oporavljenih materijala Očekivani procenat (%) ferometala Očekivani procenat (%) obojenih metala Očekivani procenat (%) plastike i kompozita Očekivani procenat (%) materijala visoke vrednosti Očekivani procenat (%) materijala niske vrednosti Očekivani procenat (%) opasnih materija Rezultujući procenat (%) otpadnih materija = 95 = 95 =0 =0 =0 = 100 = 100 H.3 kg Plastični materijali i kompoziti (kg) = Očekivani procenat (%) plastike i kompozita * Količina plastike i kompozita (kg) = 0% * 0 = 0 kg Materijali visoke vrednosti (kg) = Očekivani procenat (%) materijala visoke vrednosti * Količina materijala visoke vrednosti = 0% * 0 = 0 kg 18 . Nominalna masa materijala Ferometali (kg) = Očekivani procenat (%) ferometala * Količina ferometala (kg) = 95% * 612 = 581.6) Količina opasnih materija (kg) = 48.50) Količina obojenih metala (kg) = 54 (u uglednom radu 107. Sadržaj po kategorijama ponovno upotrebljavanih komponenti ili delova Količina komponenata ili delova koji se koriste kao polovni delovi (kg) = očekivano 75% * Masa ponovno upotrebljavanih komponenti ili delovi = 75% * 250 = 187. Sadržaj po kategorijama recikliranih komponenti ili delova u zavisnosti od njihovog stepena reciklabilnosti Količina ferometala (kg) = 612 (u uglednom radu 890.

za izgradnju puteva. Troškovi akvizicije5 Ukupni troškovi akvizicije = 30. Demontažnice (centri za rasklapanje ELV) 4 Kako smo na početku ovog dela rada naveli da je ova naknada od 40. Udeo oporavka otpadnog materijala Očekivani procenat (%) deponovanja = 100 Očekivani procenat (%) korisne upotrebe otpada = 0 J.04 evra koju plaća reciklažna kompanija vlasniku vozila u Velikoj Britaniji. Analize preuzimanja ELV (akvizicije).8) = 68.3185 EUR/ELV4 Naplata proizvođaču automobila ili lokalnoj samoupravi po automobilu = 40. što ukazuje na činjenicu da ovaj proces trenutno u EU nije profitabilan. Svi delovi ovih analiza donose podatke troškova i prihoda za svaki uključeni proces.80 = 48. Preuzimanje ELV (akvizicija) a. Ovde postoje dve mogućnosti.8883 EUR/ELV c. itd. Ona kalkuliše troškove prevoza automobil do mesta demontaže. a ukoliko poslednji vlasnik vozila sam odveze ELV do reciklažne kompanije.4 + 51.3 + 48.Materijali niske vrednosti (kg) = Očekivani procenat (%) materijala niske vrednosti * Količina ostalih materijala niske vrednosti = 0%*0 = 0 kg Opasni materijali (kg) = Očekivani procenat (%) opasnih materija * Količina opasnih materija = 100% * 48.88426 evra po vozilu.00404 EUR UKUPNI PROFIT AKVIZICIJE = Ukupni prihod akvizicije – Ukupni troškovi akvizicije = 4. svaku kompontentu ili svaki materijal. 5 Cena nabavke automobila.00404 – 30.5 = 68.88426 EUR6 L. bitno je napomenuti da je ona drugačija. analize demontaže vozila kao i analize šrederovanja. tada će on za vozilo dobiti 34. 19 . Imajući to u vidu za svaku od ovih analiza donosimo kalkulaciju.3185 evra.8883 = -26. Podaci akvizicije Trošak kupovine ELV = 34. 5 kg Korisna upotreba = Očekivani procenat (%) korisne upotrebe otpada * Otpad = 0% * 68. Zbog toga u ovom delu sagledavamo količine otpada koji će biti deponovan ili oporavljen: I.5 = 0 kg Peti korak razvijen je na osnovu tri veće analize. K. s obzirom da u praksi trenutno kompanije svega 10% ELV kupuju po ovoj ceni. 6 Ovde vidimo da je povrat kompanijama za preuzimanje ELV negativan i da iznosi -26. ili će otpad završiti na deponiji ili će biti upotrebljen u svrhu energetskog oporavka.0383 EUR b. Prihodi akvizicije Ukupni prihod akvizicije = 4. Nominalna masa otpadnog materijala Deponovanje = Očekivani procenat (%) deponovanja * Otpad = 100% * 68.5 kg Četvrti korak određuje oporavak otpadnog sadržaja.80 kg Otpad (kg) = Reciklirane komponente ili delovi – {Ferometali + Obojeni metali + Opasni materijali} = 750 – (581.

troškovi deponovanja (€) = 40.7423 EUR 20 .5 = 0.96 EUR Zbrinjavanje otpada. Podaci procesa demontaže Trošak procesa demotaže = 0.114 * 48.125 € Polovni delovi za doradu i oporavak (€) = Tržišna cena polovnih delova (za doradu i oporavak) * Količina popravljenih i oporavljenih komponenata ili delova = 0.25 € UKUPAN PROFIT DEMONTAŽA = Ukupni prihodi demontaže Ukupni troškovi procesa demontaže = 50.251263 EUR/kg Tržišna cena plastike i kompozita (€/kg) = 0.8 = 40. Troškovi procesa demontaže Proces rasklapanja (€) = Trošak procesa demotaže (€/kg) * Ponovno upotrebljavane komponente ili delovi (kg) = 0. Šrederovanje a.137057 EUR/kg Tržišna cena obojenih metala (€/kg) = 0.deponovanja (€/kg) = 0.0114208 * 68.7823 = 41.25 . deponovanja * Nominalna masa otpada = 0.23 EUR/kg Tržišna cena polovnih delova (za doradu i oporavak) = 0.89 = 30.063 EUR /kg (u uglednom radu 0.325 € Zbrinjavanje opasnih materija (€) = Trošak zbrinjavanja opasnih materija * Opasni materijali (kg) = 0.125 = 50.89 € c.96 + 0.125 + 7.325 + 5. Prihodi procesa demotaže Polovni delovi (€) = Tržišna cena polovnih delova * Količina komponenata ili delova koji se koriste kao polovni delovi = 0.114 EUR/kg b.114 EUR/kg Tržišna cena polovnih delova = 0.a.36 € M.0114272 EUR/kg Tržišna cena otpadnih materija korisne upotrebe (€/kg) = 0.5632 = 19.0573 * 714.0573 EUR/kg Trošak zbrinjavanja opasnih materija = 0. Podaci procesa šrederovanja Trošak procesa šrederovanja (€/kg) = 0.23 * 187.114229 EUR/kg) Tržišna cena ostalih materijala (€/kg) = 0.19.125 € UKUPNI PRIHODI DEMONTAŽE (€) = Polovni delovi + Polovni delovi za doradu i oporavak = 43.8 = 5.5 = 7.114 * 62. Troškovi šrederovanja Trošak procesa šrederovanja (€) = Trošak procesa šrederovanja * Ukupan sadržaj po kategorijama recikliranih komponenti ili delova u zavisnosti od njihovog stepena reciklabilnosti = 0.7823 EUR UKUPNI TROŠKOVI ŠREDEROVANJA (€) = Trošak procesa šrederovanja + Zbrinjavanje otpada. troškovi deponovanja (€) = Trošak zbrinjavanja otpada.5632 € Ukupni troškovi procesa demontaže (€) = Proces rasklapanja (€) + Zbrinjavanje opasnih materija (€) = 14.0457163 EUR/kg b.0573 * 250 kg = 14.5 = 43.0573 EUR/kg Trošak zbrinjavanja otpada.0114208 EUR/kg Tržišna cena ferometala (€/kg) = 0.

251263 EUR/kg * 51. kalkulaciju ukupnih prihoda preuzimanja.137057 EUR/kg * 581.3 kg = 12.57 – 41.8277 EUR Šesti korak Troškova životnog ciklusa kraja životnog veka automobila donosi vrednost takozvanog INDIKATORA.89 EUR Plastični materijali (€) = Tržišna cena plastike i kompozita * Nominalna masa plastičnih materijala i kompozita = 0. Njega izračuvamo po sledećem obrascu: N.30344 EUR (Indikator) 21 .68 EUR Obojeni metali (€) = Tržišna cena obojenih metala * Obojeni metali = 0.36 + 50.4 kg = 79.89 + 0 + 0 = 92.88426 + 30.7423 = 50.57 EUR UKUPNI PRIHOD ŠREDEROVANJA (€) = Ukupni prihodi šrederovanja – Ukupni troškovi šrederovanja = 92.8277 = 54. demontaže i šrederovanja ELV.063 EUR /kg * 0 kg = 0 EUR Ostali materijali (€) = Tržišna cena ostalih materijala (€/kg) * Nominalna masa ostalih materijala = 0. UKUPAN PRIHOD PREUZIMANJA.0114272 EUR/kg * 0 kg = 0 EUR UKUPNI PRIHODI ŠREDEROVANJA (€) = Ferometali + Obojeni metali + Plastični materijali + Ostali materijali = 79. DEMONTAŽE I ŠREDEROVANJA ELV = Ukupni profit akvizicije + Ukupan profit demontaže + Ukupan profit šrederovanja = -26.c.68 + 12. Prihodi procesa šrederovanja Ferometali (€) = Tržišna cena ferometala (€/kg) * Nominalna masa ferometala (kg) = 0.

za izračunavanje generisanog godišnjeg profita kompanije kapaciteta 1.000 ELV/godišnje dolazimo do izraza koji je jednak proizvodi vrednosti indikatora i godišnjeg broja ELV. Analizom postojeće pravne regulative planirano postrojenje za upravljanje otpadom motornih vozila na kraju životnog veka može biti privredno društvo ili preduzeće osnovano za vršenje delatnosti skladištenja.gl. vehicle de-pollution equipment.000 ELV/godišnje. gl. potrebno je da sagledamo neophodnu opremu za očišćenje dato Uputstvom o uslovima koje mora da ispune ovlašćeni operateri za reciklažu otpadnih vozila (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja . 54. RS'' 135/04) i Uredbi o Listi projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahteviti procena uticaja na životnu sredinu (''Sl.30344 EUR * 10. 55/01). Da bismo sagledali troškove investicije. tretmana ili odlaganja otpada u skladu sa zakonom. 543. Uputstva o uslovima koje mora da ispune ovlašćeni operateri za reciklažu otpadnih vozila dati su neophodni uslovi za lokacija na kojoj se vrši reciklaža otpadnih vozila. Zatim.4 EUR/godišnje. separatorom ulja i masti i sredstvima za odmašćivanje. kao i da bude snabdeven opremom za sakupljanje prosutih tečnosti. pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina („Sl. Dakle. najednostavniji prostor za reciklažu mora biti opremljen sa alatima za očišćenje (na tržištu se mogu pronaći kompaktni sistemi za očišćenje. tankovima. Uzimajući vrednost indikatora po pojedinačnom ELV (izračunat u prethodnom poglavlju). tj. kojim se utvrđuje ispunjenost uslova operatera za obavljanje reciklaže otpadnih vozila. skladištem i viljuškarom. U članu 2. Takvo privredno društvo ili preduzeće mora da poseduje Zapisnik republičke inspekcije za postupanje sa opasnim i ostalim otpadom.mart 2009.).3 FINANSIJSKA ANALIZA ZA PROCENU INVESTICIJA TEHNOLOŠKOG TRETMANA ELV U finansijskoj analizi rada reciklažne kompanije koja sledi. kao i za očišćenje ulja). ali i posebni alati za očišćenje goriva.000 ELV/godišnje. koja pored opštih odredbi definisanih Pravilnikom o uslovima i načinu razvrstavanja. pretpostavljeno je da kapacitet kompanije tretman 10. Poseduje mesto gde se vrši rasklapanje vozila.034. treba da: 1. tečnosti iz klime.RS“ br. rešenje o davanju saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu ili Rešenje o oslobađanju od izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu. mora da poseduje nepropusnu podlogu. tj. RS'' 114/08) uz obavezu da operater mora obavezno da poseduje opremu za presovanje ili usitnjavanje vozila. pored opreme za presovanje (Car Crusher). gl. 22 . saglasno Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu (''Sl.

mora da ima: 1) pokriveni prostor za prihvat sekundarnih sirovina sa vagom za merenje. Pored toga. i 3) prostor odgovarajuće površine za smeštaj uređaja za pripremu otpada. za skladištenje sekundarnih sirovina. u pogledu prostora. tečnosti iz hladnjaka. Za pakovanje sekundarnih sirovina generator otpada. ulja iz transmisionih sklopova. Nakon gore navedenih uslova i potrebne opreme za očišćenje i presovanje ELV definisanim pozitivnim zakonima izbor investicionog rešenja koje će se realizovati može imati sledeće procenjene neophodne troškove: 23 . 55/2001) za razvrstavanja otpada generator otpada. "Sl. ulja iz sistema za kočenje.2. ima odgovarajući prostor za skladištenje otpadnih guma. i 2) prostor od najmanje 100 m2 za poslove skladištenja sekundarnih sirovina. i 2) prostor odgovarajuće površine za smeštaj uređaja za pakovanje. 7. mora da ima: 1) prostor od najmanje 20 m2 + 20% slobodne površine neophodne za unutrašnji transport. a naročito u pogledu mera za sprečavanje. obezbedi odgovarajuće namenske kontejnere za čuvanje akumulatora. pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina. 3. smanjenje i otklanjanje mogućih štetnih uticaja na životnu sredinu. U nastavku donosimo detalje neophodnih investicija za reciklažnu kompaniju koja bi vršila preuzimanje. izdvojene delove razvrsta i uredno složi. motornog ulja. posude i rezervoare obeleži u skladu sa propisima. hidrauličnog ulja. generator otpada. na kom su gume uredno složene na način da se omogući nesmetan pristup u slučaju požara. Što se tiče veličine prostora po domaćoj zakonskoj regulativi (Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja. ili rezervoare sa tankovima za odvojeno čuvanje ispuštenih tečnosti i to: goriva. u pogledu prostora. u pogledu prostora. glasnik RS". obezbedi odgovarajuće posude maksimalne zapremine 200 litara. mora da ima: 1) prostor minimalne površine od 100 m2 za preuzimanje i razvrstavanje otpada. 6. 4. 2) prostor od najmanje 20 m2 + 20% slobodne površine neophodne za obavljanje unutrašnjeg transporta. Postrojenje za tretman otpadnih vozila mora da ispunjava i druge uslove utvrđene zakonom i drugim propisima. Poseduje zatvoreno skladište za odstranjene rezervne delove. uključujući skladište sa nepropusnom podlogom za zamašćene delove. 5. koje omogućuje zaštitu od spoljašnjih uticaja. kao i sve druge tečnosti i opasne materije koje su sadržane u otpadnom vozilu. demontažu i šrederovanje ELV. br.

Investicija Zemljište i izgradnja Vaga za vozila Troškovi uređenja prostora u cilju zaštite živ. sredine Viljuškar Oprema za demontažu Kamion Drobilica (crusher) Kontejner/gvozdena korpa Dizalica motora Dizalica automobila Utovarivač kontejnera/kaveza UKUPNO

Količina

Jedinična cena (€)

Troškovi investicije(€) 1.200.000,00 60.000,00 100.000,00 100.000,00 600.000,00 270.000,00 30.000,00 20.000,00 2.500,00 1.500,00 15.000,00 2.399.000,00

1 1 5 1 3 1 10 5 5 1

60.000,00 100.000,00 20.000,00 600.000,00 90.000,00 30.000,00 2.000,00 500 300 15.000,00

Tabela 4. Detalji neophodnih investicija za reciklažnu kompaniju koja bi vršila preuzimanje, demontažu i šrederovanje ELV Preostalo je još da sagledamo period povrata investicija u kompaniju koja bi preuzimala, demotirala i šrederovala vozilo. Metodom perioda otplate (statička metoda) ocenićemo atraktivnost investicije sa aspekta vremana, odnosno perioda otplate uloženih sredstava i brojem godina koje su neophodne da se uložena sredstva u investioni projekat otplate iz neto primanja gotovine koja se očekuje. Tako se prosečni period otplate može predstaviti sledećim izrazom: Prosečni period otplate = (Inicijalni kapitalni izdatak)/(prosečni godišnji neto novčani tok) [5] Period period otplate (u godinama) = (2399000/543034,4/godišnje) = 4,42 godina.

3.1 PRAVNI OKVIR POSLOVNE AKTIVNOSTI U RECIKLAŽI MOTORNIH VOZILA
Relevatni zakonski okviri u Republici Srbiji koji se na neki način bave ovom problematikom kod nas su: • • Zakon o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 66/91; 83/92; 53/93; 67/93; 48/94; 53/95 i 135/04), Zakonom o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) uređene su: vrste i klasifikacija otpada (čl. 7. i 8); planiranje upravljanja otpadom (čl. 916); subjekti upravljanja otpadom (čl. 17-24); odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom (čl. 25-31); organizovanje upravljanja otpadom (čl. 32-46); upravljanje posebnim tokovima otpada (čl. 47-58); uslovi i postupak izdavanja 24

• •

dozvola (čl. 59-70); prekogranično kretanje otpada (čl. 71-73); izveštavanje o otpadu i baza podataka (čl. 74-76); finansiranje upravljanja otpadom (čl. 77-82); nadzor (čl. 83-87); kazne (čl. 88-92); i druga pitanja od značaja za upravljanje otpadom (čl. 93-105). Uredbom o određivanju pojedinih vrsta opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao sekundarne sirovine („Službeni glasnik RS”, broj 60/09) određene su pojedine vrste opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao sekundarna sirovina. Ove vrste su određene prema potrebama i kapacitetima prerađivačke industrije Republike Srbije. Potrebe prerađivačke industrije prioritetno se odnose na: baterije i akumulatore; otpade iz termičke metalurgije olova; otpadi od mehaničkog tretmana otpada; metalni otpad olova i otpad koji se sastoji od legura olova. Uredbom o listama otpada za prekogranično kretanje, sadržini i izgledu dokumenata koji prate prekogranično kretanje otpada sa uputstvima za njihovo popunjavanje („Službeni glasnik RS”, broj 60/09) propisano je sledeće: lista opasnog otpada čiji je uvoz zabranjen; lista opasnog otpada koji se može uvoziti; lista opasnog otpada čiji je izvoz i tranzit dozvoljen; lista neopasnog otpada čiji je uvoz, izvoz i tranzit dozvoljen; sadržina, izgled i uputstvo za popunjavanje Obaveštenja o prekograničnom kretanju otpada; sadržina, izgled i uputstvo za popunjavanje Dokumenta o prekograničnom kretanju otpada. Pravilnikom o sadržini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada („Službeni glasnik RS”, broj 60/09) propisana je dokumentacija koja je potrebna prilikom podnošenja zahteva za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit opasnog i neopasanog otpada. Pravilnikom o obrascu zahteva koji se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada („Službeni glasnik RS”, broj 72/09) propisani su podaci koje operater postrojenja popunjava u zahtevu koji podnosi nadležnom organu za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada. Pravilnik o izgledu i sadržini dozvole („Službeni glasnik RS”, broj 96/09) propisuje sadržinu i izgled dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada. Uredba o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, načinu i rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obveznicima plaćanja naknade, kriterijumima za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade („Službeni glasnik RS”, broj 54/10) kojom su propisane naknade za propizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada (gume, azbest, baterije i akumulatori, ulja, električni i elektronski proizvodi). Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja („Službeni glasnik RS”, broj 135/04) predviđeno je da za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti operater pribavlja dozvolu nadležnog organa. Dozvolom se odobrava: rad novog postrojenja i obavljanje njegove aktivnosti; rad i bitne izmene u radu, odnosno funkcionisanju postojećeg postrojenja. Uredbom o utvrđivanju Programa dinamike podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Službeni glasnik RS”, broj 135/04) u okviru Programa dinamike predviđeni su rokovi u okviru koji se podnose zahtevi za izdavanje integrisane dotvole po vrstama aktivnosti postojećih postrojenja (od novembra 2009. do marta 2014. godine).

25

• • • • • • •

Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS” br. 135/04 i 36/09-dr. zakon) i propisima donetim na osnovu ovog zakona predviđeno je izdavanje: saglasnosti na procenu uticaja na životnu sredinu za projekte za koje je obavezna izrada procene uticaja; akta organa o potrebi izrade procene uticaja u postupku u kojem nadležni organ odlučuje o potrebi izrade procene uticaja na životnu sredinu za projekte za koje nije obavezna izrada procene uticaja na životnu sredinu. Zakon o postupanju sa otpadnim materijama ("Sl. glasnik RS", br. 25/96;26/96 i 101/05), Pravilnik o postupanju sa otpacima koji imaju svojstvo opasnih materija ("Sl. glasnik RS", br. 12/95), Pravilnik o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija ("Sl. glasnik RS", br. 54/92), Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina ("Sl. glasnik RS", br. 55/2001), Uredbe o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i lista projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 114/08) Pravilnik o upravljanju otpadnim vozilima (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja - 2008.) Uputstvo o uslovima koje mora da ispune ovlašćeni operateri za reciklažu otpadnih vozila (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja - mart 2009.)

26

1 ANALIZA TRŽIŠTA PLASMANA SIROVINA DOBIJENIH RECIKLAŽOM Analizom tržišta plasmana sirovina dobijenih reciklažom započećemo analizu ekonomskih potencijala tržišta iskorišćenih automobila u Srbiji. neophodno je da analiziramo stanje tržišta sekundarnih materijala u Srbiji. 2007.096 27 . Da bismo to uradili.145 143. godine: Veličina tržišta sekundarnih materijala u tonama u Republici Srbiji 2005 Kategorija Sakupljanje Prerađivanje Izvoz Uvoz Metal 307.000 60. odnos ponude i potražnje ovog tržišta.500 15.816 Papir 144.500 47. 4.446 18.944 105.677 535.4 ANALIZA TRŽIŠTA ELV Analiza tržišta iskorišćenih automobila u Srbiji sadrži dva osnovna dela – analizu tržišta prodaje (outputa) i analizu tržišta nabavke (inputa).000 5.384 221. Slika 3.389 227.000 7. Šema analize tržišta reciklaže ELV [17] 4.000 7.593 447 UKUPNO 541. Siniše Mitrovića iz Privredne komore Srbije.1.798 39.971 337. pri čemu u svakom delu se razmatra stanje potražnje i stanje ponude.149 Aluminijum 20.000 Staklo 31.500 Plastika 15.975 173.262 12. da bi se ocenila tržišna mogućnost plasmana i nabavke (slika 3).1 METAL I ALUMINIJUM Pogledajmo sada podatke date u radu „Biznis sektor – reciklaža i upravljanje otpadom“.500 Bakar 22.000 10. te njihov odnos. tj.

804 22. Tržište sekundarnih materijala u evrima u Republici Srbiji u 2005.670 5.127.100 47. Vrednost uvoza i izvoza po pretežnoj delatnosti proizvođača za reciklažu od 2003.188. godine: 2003 4 22 Republika Srbija 2004 2005 2006 2007 2008 7 79 8 22 55 34 60 95 185 214 Vrednost uvoza.650 2005 Tabela 6. godini.250 Plastika 8.494 46. milionima USD Tabela 7.749.882.802 Aluminijum 15. do 2008.604 2.091.017.750 20. Tržište sekundarnih materijala u tonama u Republici Srbiji u 2005.214 24.616 226. po pretežnoj delatnosti proizvođača izvezene robe za reciklažu od 2006.727.Tabela 5.609.094.655.112.077.340 Staklo 375. godini.282.825.735.739. Privredna komora Srbije Pogledajmo sad kretanje vrednosti uvoza i izvoza.848.901 43.869.803 149.010 2.956. godini.783.960 46.300 5. do 2008. Privredna komora Srbije Slika 3.865 7.805 61.885.381.187 Papir 10. u milionima USD Vrednost izvoza. Republički zavod za statistiku Srbije 28 . godine.500 10. Privredna komora Srbije Veličina tržišta sekundarnih materijala u EUR u Republici Srbiji Kategorija Sakupljanje Prerađivanje Izvoz Uvoz Metal 42.488 125.113 Bakar 30. UKUPNO 108. Tržište aluminijuma i metala u tonama u Republici Srbiji u 2005.913 37.

Slika 4. Papir 70 €/toni. Staklo 12 €/toni. godini. što nam ukazuje na činjenicu da je potražnja domaće industrije za sekundarnim sirovinama svake godine sve veća. do 2008. kada pogledamo statički pokazatelj ove potražnje po podacima Privredne komore Srbije (tabela 5). Vrednost uvoza i izvoza po pretežnoj delatnosti proizvođača za reciklažu od 2003. vidimo da su domaće potrebe za preradom sekundarnih metala veće za 29.174 tone. godine. a za sekunarnim aluminijumom čak 30. Plastika 574 €/toni.000 tona. godini ostvaren po ceni većoj od one koja se dobija za sekundarni metal u Srbiji. 29 . u periodu od 2003. kao i da je tržište skundarnih materijala u Srbiji zavisno od uvoza tj. godine. U prilog toj tezi ide i činjnica da je izvoz metala u 2005. I ovde se uočava trend rasta. Bakar 1346 €/toni. godine do 2008. Pogledajmo sada trend porasta industrijskih proizvoda ostvarenih reciklažom metalnih otpadaka i ostataka u tonama u Srbiji (tabela 8 i slika 4). godini u Republici Srbiji bile za metal 139 €/toni. uzimajući u obzir da je domaća prerada materijala ostvarenih reciklažom veća od količina sakupljenih sekundarnih sirovina na domaćem tržištu. Republički zavod za statistiku Srbije Vidimo da je potražnja za sekundarnim sirovinama u Republici Srbiji dobra. možemo zaključiti da je potražnja za plasmanom sekundarnih sirovina veća od ponude sekundarnih sirovina kako na domaćem tako i na inostranom tržištu dobra. da je uvoz veći od izvoza u 2005. Vidimo da je trend porasta i uvoza i izvoza sekundarnih sirovina. a da je prerađivanje sekundarnih sirovina veće od sakupljanja. godine. Obratimo sada pažnju na vrednost uvoza i izvoza po pretežnoj delatnostni proizvođača za reciklažu u vremenskom rasponu od 2003. Naime. aluminijum 794 €/toni. što nam govori o porastu potražnje za sekundarnim sirovinama u inostranim tržištima. što je grafički predstavljeno na slici broj 3. kao i da izvoz sekundarnih sirovina ima dinamičan rast. do 2008. Dakle. Iz tabele 6 još nalazimo da su cene sekundarnih sirovina u 2005.

7 2007 535. godine. godine do 2008. Republički zavod za statistiku Srbije Bruto domaći proizvod u stalnim cenama 2002. Industrijski proizvodi ostvareni reciklažom metalnih otpadataka i ostataka u tonama od 2003. tona 2003 68944 42612 UKUPNO Republika Srbija 2004 2005 2006 2007 113717 160733 205337 26923 3 45137 37786 36077 43886 2008 212249 51159 Tabela 8. godine za Republiku Srbiju u miliona RSD od reciklaže od 1999. tona Reciklaža nemetalnih otpadaka i ostataka. do 2008.0 2004 509.3 2006 432. godine. godine.0 150000 Tabela 9.5 2005 336. Bruto domaći proizvod od reciklaže od 1999. 0 2001 487. takođe je rastao: BTD Reciklaža 1999 340.1 2008 516. godine. Industrijski proizvodi ostvareni reciklažom od 2003. Republički zavod za statistiku Srbije Razvojem reciklaže kao industrijske delatnosti u Republici Srbiji i investiranjem i opremanjem pogona za pripremu otpadaka znatno se proširuje sirovinska baza za domaću industriju.Reciklaža Reciklaža metalnih otpadaka i ostataka. do 2008.0 2003 419.7 2002 475. do 2008.9 2000 432. Neophodno je da sve više metalnih otpadaka dovedemo u stanje da 1137 100000 30 . Republički zavod za statistiku Srbije 300000 etalnih otpadaka i ostataka u tonama 250000 200000 Slika 4.

353 95. pokušajmo proceniti ponudu za plasman sekundarnih sirovina na domaćem tržištu.757 22.328 4 2.00 100.0 13. 000 t Obogađena ruda gvožđa.00 100. 000 t Crna metalurgija Sirovo gvožđe.20 29.26 51.46 42.0 73. 000 t Bakarna ruda.246 6 12.00 100. 000 t Proizvodnja ruda obojenih metala Olovno cinkana ruda. kom Autobusi. 1990 Obim Indeks proizvodnje (%) Proizvodnja rude gvožđa.5 100.92 16.73 30.577 979 1.4 134.73 35.59 1.467 22. 000 kom Termički aparati.00 100.00 100. t Mašine i uređaji za građevinarstvo. štednjaci.896 46 12.00 100.0 52. Naime. 000 t Valjaonička roba od aluminijuma i legura aluminijuma.446 29.36 84.00 100.1 28.80 8. 000 kom Televizori.53 24.00 100.se mogu koristiti u livnicima a veliki deo metalnih otpadaka se ne mora izvoziti.52 77.26 69.463 151 28. kakav je njihov obim i struktura.224 8. 000 t Metaloprerađivačka delatnost Odlivci od sivog liva.310 718 159 12 16 313 1.70 26.00 100.271 24 141 23.52 9.00 100.7 74. t Proizvodnja saobraćajnih sredstava Teretni vagoni Traktori.73 7.00 2000 Obim Indeks proizvodnje (%) 563 596 714 12.06 11. mašina i aparata Rotacione mašine. 000 t 46.00 100.00 100.127 12. MVA Kablovi i provodnici. kom Putnička vozila. 000 t Gvozdene i limene konstrukcije.5 449.59 94.00 100.67 0.70 47.5 36 26.01 74.784 6.41 26. t Metalna ambalaža.2 767 799 754 26.971 6.0 4.59 31 . 000 t Prerada obojenih metala Valjaonička roba od bakra i legura bakra.978 38.00 100.1 0..00 100. 000 t Akumulatori. kom Kamioni. MW Učinski transformatori.00 100.00 100.0 7.63 25.00 100. ferometala i obojenih metala u Srbiji. 000 t Reciklaža sekundarnih sirovina Reciklaža metalnih otpadaka i ost.30 9.981 17.00 100. Pogledajmo sada ko su nosioci potražnje za sekundarnim sirovinama. jer je moguće da se oni upotrebe u domaćoj metalurškoj preradi.421 641 148 191 1.00 100.00 100.00 100. 000 t Proizvodnja obojenih metala Elektrolitički bakar. 000 kom Bicikli. 000 kom Proizvodnja el.145 24.00 100. t Radioprijemnici.11 8.340 1.38 23.146 356 32.00 100.00 100.00 100.00 100. t Peći. t Mašinogradnja Mašine za obradu metala i drveta.00 100. t Poljoprivredne mašine i oruđa.12 7.17 8. 000 t Čelik.

međutim. koje je ujedno i najzaslužnije za razvoj ove delatnosti na teritoriji Srbije. što je dovelo do stvaranja velikih problema u industriji reciklaže. Republički zavod za statistiku Srbije Istorijski posmatrano. 988 1691 2031 3660 Cinka i legure cinka 55 212 327 544 Olova i legura olova 2004 2499 2676 1273 Ostalih metala 1320 340 563 650 Industrijski proizvodi od recikliranog nemetalnog otpada. kao rezultat sprovođenja strategija za energetsku efikasnost u Republici Srbiji.Tabela 10. sa industrijskom reciklažom se počelo ranih sedamdesetih godina u okviru „Tehnogasa“. do 2008. ali. i pored zamiranja pojedinih vrsta metalskih proizvoda (Tabela 10) nakon tranzicionog perioda (rata i sankcija). u kojem se formira preduzeće „INOS“ specijalizovano za sakupljanje. jer ne postoji primarna proizvodnja aluminijuma. godine. ima kapacitet da dostigne pojedine predtranzicione maksimume a to će usloviti i povećanu potražnju za sekundarnim sirovinama u budućnosti. jer su aktivnosti 32 . t Papira 44378 36956 35093 42667 Tekstila 141 16 7 1 Gume 55 57 89 609 Plastičnih masa 317 388 655 249 Ulja i maziva 19 Drveta 227 372 233 360 2008 205954 2996 1882 488 929 50167 93 413 403 Tabela 11. pripremu i preradu sekundarnih sirovina. godine: Republika Srbija 2004 2005 2006 2007 Industrijski proizvodi od recikliranog metalnog otpada. Proizvodnja važnijih metalskih proizvoda u Centralnoj Srbiji i Vojvodini u 1990. godini [2] Vidimo da produktivnost metalskog sektora. potražnja za sekundarnim sirovinama će dodatno porasti zbog velikih energetskih ušteda prerade sekundarnih materijala u odnosu na njihovu primarnu proizvodnju. Ovi pozitivni trendovi u razvoju reciklaže iz sedamdesetih i osamdesetih godina. i 2000. do 2008. tako i industrije obojenih metala. Tada nastaje dugogodišnja privredna kriza raspadom SFRJ. mada je prerada velika). U Srbiji kao najvećem proizvođaču i prerađivaču obojenih metala u regionu Zapadnog Balkana (sem aluminijuma. početkom osamdesetih u Republici Srbiji su već stvoreni uslovi da reciklaža sekundarnih metalnih sirovina postane pravi saradnik topionicama i livnicima kako industrije čelika. Pogledajmo sada strukturu industrijskh proizvoda od recikliranog otpada u periodu od 2004. nisu nastavljeni u narednim godinama. Industrijski proizvodi od recikliranog otpada od 2004. isto tako i zbog smanjenja emisije gasova staklene bašte koju ona nosi. Pored toga. Sirovinska baza je smanjena. t Gvoža i nelegiranog čelika 107180 15334 197625 261115 6 Legiranog čelika 1249 643 7 Bakra i legure bakra 921 2002 2108 1991 Aluminijuma i legura aluminij.

Pregled preduzeća i njihovog kapaciteta prerade obojenih metala u Srbiji [13] 4. Zbog prevelikih troškova transporta i prerade.1. otežanog plasmana i naplate potraživanja. pre svega stari akumulatori i otpadna pasta iz proizvodnje akumulatora pretapa se u olovo u topionici animona u RTB „Zajača“. Kompanije koja 33 . potpuno prekinute.2 BAKAR Pored INOS-a u RTB „Bor“ u okviru topioni izgrađeni su kapaciteti za pripremu i preradu starog bakra uglavnom po licenci firme „PONZEN“ – Austrija. tako da stara livnica u Boru i sušara u Sevojnu praktično ne rade. OLOVO Tehnos. 4.1. 4. ALUMINIJUM Drapšin“. BAKAR Pomoravka. Jagodina 4000 t/godišnje. Sama livnica prerađuje dosta starog bakra. Loznica. Tzv. Preduzeće RTB Bor. pre svega kapacitete prerade obojenih metala. licenciranog sakupljača i registrovanog reciklera gume. Mladenovac Tabela 12. gde se prerađuju kablovi sa izolacijom od gume i termoplastičnih masa. pak. nerešivih problema finansijske prirode. Pre svega treba spomenuti preduzeće „Interprodukt“ iz Nove Varoši koje reciklira tvrdu plastiku i koristi je za proizvodnju autobuskih sedišta i gajbi za voće. Pogledajmo ovde domaće kapacitete ostalih materijala dobijenih reciklažom ELV.5 OSTALI MATERIJALI Pored pomenutih preduzeća koja potražuju metalne sekunadarne sirovine neophodno je i navesti preduzeća koja se bave preradom nemetalnih skundarnih materijala.4 ALUMINIJUM Za stari aluminijum imamo preduzeće „Tehnos“ iz Čačka i livnicu „Petar Drapšin“ u Mladenovcu. 4. Čačak 6000 t/godišnje. „Auto Mirko“ iz Prokuplja. navedeni kapaciteti u Boru i Sevojnu su u vrlo lošem stanju. Loznica 4000-6000 t/godišnje. i to sušnica za bakarni špon i sortiranje starog bakra za preradu u livnici. Zatim. U valjaonici bakra u Sevojnu izgrađeni su neki kapaciteti za pripremu starog bakra.1. BAKAR RTB Zajača. stara livnica projektovana je za kapacitet od 60. doveden je u pitanje opstanak mnogih preduzeća za sakupljanje i pripremu metalnih otpadaka [13].3 OLOVO Staro olovo.000 tona godišnje bakra.privrednih činilaca svedena na minimum ili.1. [13] Pored pomenutih centara za stari bakar postoji preduzeće „Pomoravka“ u Jagodini. ALUMINIJUM Pogon za proizvodnju Al-legura „Petar 3500 t/godišnje. Međutim. Stara livnica – Ponzen Kapacitet 700-1000 kg/h 3600 t/godišnje.

34 .je ugovoreni dobavljač za „Ecorec“ (Holcim). Ostali otpad koji uključuje sedišta automobila. U Holandiji. U procesu analize nabavki. U SAD reciklaža automobila je velik je biznis.000 demontažera automobila samo njih 900 ima dozvolu za bavljenje ovim poslom. što predstavlja 5 milijardi dolara prihoda. a u analizi nabavnog tržišta ugao posmatranja je na strani potražnje. U ovom poglavlju analiziraćemo nabavno tržište reciklaže ELV. mesing i cink. razlika je samo u uglu posmatranja.2 miliona tona otpada.2 ANALIZA TRŽIŠTA PRIKUPLJANJA ELV Reciklaža iskorišćenih motornih vozila. interesatno za EU jeste činjenica da pojedini proizvođači automobila imaju ugovore sa postrojenjima za rasklapanje u pojedinim zemljama kako bi osigurali da njihova vozila budu tretirana na po životnu sredinu zadovoljavajući način. efikasan je proces u kom se reciklira više od 75% od automobila. Industrija u reciklaži automobila u SAD zapošljava više od 40. ABS sistem. staklo. Trenutno. Obojeni metali uključuju aluminijum. elektorniku. štop svetala.000 ljudi u više od 7. sigurnosni pojasevi i pena iz sedišta) ostvaruje se uz nadoknadu od 45 evra takse koju plaća vlasnik vozila prilikom prve registracije. Oporavak obojenih metala i dalje nije visok. izdvajanje pojedinih delova (branika. Preduzeća sa šrederima upotrebljavaju vrtložne i taložne separatore u cilju oporavka aluminijumskih i cinkovih legura. U Srbiji postšreder tehnologije tek treba da nađu svoja tehničko-tehnološka rešenja. Na primer. da u Francuskoj od 2. drugim rečima analiziraćemo osnovne inpute reciklaže ELV. zahteva za određenjem „nabavki“ reciklaže ELV u Srbiji. postoje i tri licencirana reciklera elektronike u Srbiji: „Božić i sinovi“ u Pančevu. što odgovara 2. Pored toga. U EU. Kao i u SAD. najlon). inače završava na deponijama. Postupci su identični.000 preduzeća širom SAD. profit se pretežno ostvaruje prodajom polovnih delova i metala. i dalje se u njima reciklažom bave i preduzeća koja nemaju dozvolu za rasklapanje. nerđajući čelik. PC. TPO. polyethylene. ABS. ali nastavlja da se povećava kako sakupljači i prerađivači otpada iskorišćenih motornih vozila nastavljaju da uvećaju dohotke od obrade iskorišćenih automobila. [12] 4. slično analizi tržišta prodaje. bakar. uz stopa sakupljenih iskorišenih automobila od 95%. U do sada urađenoj analizi prodajnog tržišta sekundarnih sirovina nastalih reciklažom ELV fokus je bio na strani ponude i tada je definisana pozicija plasmana. razmatra se potražnja i ponuda „nabavki“ (u našem slučaju ELV) kao i njihov međusoban odnos. akumulatore i elastomera u razvijenim zemljama pokušava da se u što većoj meri oporavi. „Eko Metal“ u Vrdniku i „CE Trade“ u Beogradu. oko 11 miliona automobila se reciklira svake godine. PVC. tj. Iako pojedine države EU imaju striktna pravila za reciklažu iskorišćenih automobila. broj recikliranih automobila godišnje dostiže 9 miliona. selektovanu plastiku (polypropylene. procenjuje se. poput godišnjeg broja ELV u Srbiji i strukture i količina nastalih sekundarnih sirovina. koji pokriva južnu Srbiju. tekstil. Takođe. u svetu.

. godine: Republika Srbija Putnički automob. 1990* 1989* 1988* 1987* 1986* 1985* 34500 31794 24897 20380 16042 14824 13287 43184 42054 40569 40136 40311 40540 163700 2 148617 4 147664 2 151183 7 148149 8 145506 0 138810 9 134284 6 124938 7 116676 0 112323 3 107506 5 102929 2 13475 13573 14574 15109 15920 16525 16107 1974 1843 1690 1559 1378 843 8853 8553 8887 9312 9696 9209 9144 12389 11933 11575 11868 11582 9273 14825 5 13924 3 12987 7 12604 5 11644 0 11007 5 10143 3 88011 83901 79618 76752 72391 67517 23552 24166 25802 27498 28222 28179 24713 25381 24711 23439 22399 21029 18817 1434 1587 1582 1864 1813 1635 1483 1441 1481 1457 1471 1341 1237 * Podaci od 1985. vozilaSpec. teretna vozila Radna vozila Priključna vozila 28596 27665 26389 103859 101465 99767 96509 165585 160689 153772 146301 136382 113870 Motocikli Traktori 7356 7344 7263 12801 7 12681 6 12587 3 12137 7 31755 4 30585 3 28906 5 27273 9 25224 6 22626 4 2009 2008 2007 2006 2005 2004 2003 .Za početak pogledajmo podatke registovanih drumskih motornih i priključnih vozila Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije od 1985. godine su sa podacima za Kosovu i Metohiju Tabela 13. do 1990. putnička Teretna vozila Autobusi Spec.. Registrovana drumska motorna i priključna vozila. Republički zavod za statistiku Srbije 35 . godine do 2009.

on će nam pomoći u proceni ukupnog godišnjeg broja ELV u Srbji. Broj registrovanih automobila u Republici Srbiji po godini registracije. – broj izvezenih vozila u 2008. godini: 1400000 Priključna vozila Motocikli Traktori 36 . dobijamo sledeći broj iskorišćenih motornih vozila u 2008. godinu.1650000 1600000 Broj registrovanih automobila Slika 5. – stanje vozila na kraju 2008. Republika Srbija vozilaSpec. Broj prvi put registrovanih drumska motorna i priključna vozila. godini 1450000 Ukoliko sada u jednačinu gore unosemo podatke Republičkog zavoda za statistiku. putnička Teretna vozila Autobusi Spec. teretna vozila Radna vozila Putnički automobili 1550000 1500000 2008 8140 87284 199 480 13903 718 127 1387 2924 Tabela 14. Republički zavod za statistiku Srbije Ukupan godišnji broj iskorišćenih motornih vozila (ELV) teoretski možemo izračunati iz podataka Republičkog zavoda za statistiku Srbije. Republički zavod za statistiku Srbije Pogledajmo sad i broj prvi put registrovanih drumskih motornih i priključnih vozila u Republici Srbiji za 2008. Procenjen godišnji broj iskorišćenih motornih vozila možemo izračunati pomoću sledeće formule: Ukupan broj ELV u 2008 = Stanje vozila na kraju 2007 + broj prvi put registrovanih vozila u 2008. i ukoliko zanemarimo broj izvezenih vozila u 2008.

000 tona obojenih metala. da sistem za reciklažu iskorišćenih motornih vozila još nije uspostavljen. 8. Reparacija delova (uglavnom spone.000 tona guma. a to je približno i slučaj sa reciklažom iskorišćenih motornih vozila.000 godišnje. 1.400 tona fluida. papičice kočnica.000 vozila.000 tona plastike i kompozita. 37 . u tonama 51000 4500 Gubitak recikliranih materijala do postizanja svetskog nivoa reciklaže od 75%. godini. godini. što je u slučaju Slovenije 6% od ukupnog broja registrovanih vozila. 1. procenjena vrednost iskorišćenih motornih vozila u tom slučaju iznosiće od 118.480 tona ferometala i 3.000 ELV što je otprilike 10% registrovanih automobila u Sloveniji.000 tona akumulatora. 3. kao i 6.500 tona stakla. Ovde treba napomenuti da su procene Nacionalne strategije za upravljanje otpadom Republike Slovenije iz 1996. jer su kapaciteti za ovu privrednu granu i dalje nedovoljno razvijeni [6]. u tonama 41480 3660 Ferometal Obojeni metali Tabela 15. 1.660 tona obojenih metala. sagledavanjem aktuelne opšte situacije u oblasti reciklaže iskorišćenih motornih vozila u Republici Srbiji. može se konstatovati da se iskorišćenim automobilima uglavnom ne postupa na način kojim se obezbeđuje zaštita životne sredine.1 476642 + 87 284 – 1 486174 = 77 752 vozila u 2008.893 do 148.100 tona drugog otpada nastane godišnje od iskorišćenih automobila. kao i uvidom u zakonsku regulativu. sve dok se sistem reciklaže ELV ne dovede na svetski nivo u Republici Srbiji se godišnje gubi 41.520 tona ferometala i 840 tona obojenih metala. Ukoliko se pak oslonimo na domaće procene da od godišnjeg broja registrovanih vozila 8 do 10 odsto [31] završi kao motorno vozilo na kraju radnog veka. Stane Bijelović u Republici Srbiji se u toku godine obradi samo 14 odsto nepotrebnih materija. Dakle. i to uglavnom metala. da se pripremom materijala za reciklažu radi u manjem broju preduzeća.23 odsto od ukupnog broja putničkih automobila u 2008. u tonama 9520 840 Na nivou od 75% reciklaže ELV u Srbiji godišnje bi nastajalo.000 tona tekstila.000 tona ferometala i 4. odnosno da ne postoji globalno organizovano upravljanje ovom vrstom otpada. Dalje u radu. Na nivou od 14 odsto reciklaže ELV u Srbiji godišnje nastane 9.617 putničkih automobila u 2008. zatim.500 tona obojenih metala. kako bi smo vršili proračun i analizu tržišta iskorišćenih automobila u Republici Srbiji aproksimiraćemo broj iskorišćenih automobila na 100. Procena godišnjih gubitka sekundarnih materijala u Srbiji Zapravo. Materijal Na nivou od sadašnjih 14 % reciklaže ELV u Srbiji godišnje nastane. Pogledajmo sada količine materijala koji se s obzirom na domaću reciklažu od 14 odsto godišnje gubi sve dok tehnološki tretman ELV u Srbiji ne dostigne svetski nivo od 75 odsto reciklaže ELV.000 tona ferometala. godine nisu bile tačne da je godišnje u Sloveniji 50. I da se pokazalo da je prava procena zapravo 30. 6. Uzimajući ovu procenu broja iskorišćenih automobila u Republici Srbiji kao i procentualno učešće pojedinih materijala po vozilu dobijamo da 68. a kada bi ta reciklaža bila na nivou od 75 odsto tada bi od reciklaže ELV godišnje dobijali 51. Prema rečima šefice odseka za berzu sirovina u Agenciji za reciklažu. 5. godini Vidimo da je to 5.

Razvojne etape i promena paradigmi u privredi upravljanja otpadom u Švajcarskoj. druge antikorozivne i antivibracione materije.000 evra se mogao ostvariti samo reciklažom kompletnog automobila u voznom stanju starijeg od 10 godina. Između ostalog i „Centar za reciklažu“ u Beogradu koji poseduje postrojenje tzv „šreder“. Tradicija u Republici Srbiji postoji u glavnom kod reciklaže čelika. kako bi sagoreli boju. Na grafikonu koji sledi prikazane su razvojne faze upravljanja otpadom u zemljama nemačkog govornog područja kao i u Republici Srbiji. Građani Srbije tim programom dobili su mogućnost da svoje stare automobile recikliraju i dobiju popust od 1. koji može da usitni sve komponente vozila i posebno šasije s ciljem razdvajanja raznih vrsta materijala. godine. i to prvenstveno otpada nastalog u procesu proizvodnje delova. Nemačkoj. nakon čijeg sprovođenja reciklirano 15. aprila 2009. U Srbiji je do sada registrovano deset firmi koje se bave preuzimanjem otpisanih automobila i njihovom reciklažom.000 evra za kupovinu novog kragujevačkog "punta". postrojenja za preradu otpada. postrojenja za inseneraciju otpada i uređenja pretovarnih stanica u fazi je u kojoj su Nemačka. a auto-otpadi – gde kupci uz odgovarajuće plaćanje najčešće sami skidaju sa vozila ono šo im je potrebno – kada ostane samo školjka od automobila obično nezakonito pale školjke. Slika 6. godine. Popust od 1. Austrija i Švajcarska bile krajem sedamdesetih. tj. [22] Reciklaža u Republici Srbiji sve do završetka uređenja svih sanitarnih deponija. ali pre toga treba da se otklone pomenute toksične materije koje zagađuju 38 . i 2010. Austriji i Srbiji [14] U Srbiji se se ipak nivo reciklaže ELV pomera sa mrtve tačke. Što se tiče ponude tržišta nabavke ELV. i to najviše zahvaljući programu "Staro za novo" pokrenutom 15. Pre svega gvožđa i čelika. ponude za godišnje nastalim ELV u Republici.000 starih vozila tokom 2009.stabilizirajućih poluga – dakle svih delova od posebnog značaja za bezbednost) vrši se bez ikakve kontrole kvaliteta i najčešće sa neadekvatnim materijalima i tehnologijama.

AD.životnu sredinu. 9. Tome Buše 14. ( otkupno. primarnu preradu i promet industrijskih otpada. Beograd. matični broj: 17328093. U tabeli dole data je lista svih ovlašćenih deset operatera za reciklažu otpadnih vozila. matični broj: 17194798 5. matični broj 07249454 7. Železnik.Aleksinac). MAKSI CO DOO. Donji Adrovac. DOO za sakupljanje. matični broj: 08656946 Tabela 16. CENTAR ZA RECIKLAŽU AD. Aleksinac. Dobanovački put.SINMA. Kragujevac. 12. matični broj: 17530909 8. CENTAR ZA RECIKLAŽU AD. matični broj: 17194798. BRAĆA ILIĆ d. ESOTEQ d. sekundarnih sirovina ZASTAVA REOMAT. DOO ENERGROM. Dragačevska bb. ul. Svetozara Miletića bb.o. Železnik. Profitni Centar Novi Sad 2. Sevojno. INOS NAPREDAK AD Šabac. Bela Crkva. BEOGRAD. INOS. skladište ul. Lista ovlaštenih operatera za reciklažu otpadnih vozila u Republici Srbiji 39 . Bačka Palanka. za reciklažu metalnih i nemetalnih otpadaka i ostataka. Tome Buše 14. METALOPROMET ZA RECIKLAŽU OTPADA I PRERADU METALA AD KULA. matični broj 07157703 6. Beograd. Karađorđeva 55. Sinđelićeva 1 . deo grupe SCHOLZ AG Nemačka. Momčila Popovića br. Vrbaski put bb.o. matični broj: 17111256 10. Beograd. Trg Topolivaca 4. deo grupe SCHOLZ AG Nemačka. matični broj: 20104457 4. 1.o.o. MAGLAJSKA 32/8. matični broj: 08071705 3.sabirni centar sekundarnih sirovina.

Ostale registrovane firme zbog potrebe sprovođenja programa zamene staro za novo. jedino Centar za reciklažu iz Beograda i Inos Napredak iz Šapca potpuno zadovoljavaju uslove date Uputstvom o uslovima koje mora da ispune ovlašćeni operateri za reciklažu otpadnih vozila. Čak. s obzirom da jedino ove dve firme poseduju opremu za presovanje ili usitnjavanje vozila. pojedine firme su mimo svoje volje dobile registraciju za reciklažu otpadnih vozila. broj ELV će se nastaviti akumulirati preteći negativnim uticajem na životnu sredinu. Kada pogledamo broj firmi koje se bave preuzimanje otpisanih automobila i njihovom reciklažom. po tvrdnjama iznesenim u medijima. dobile su dozvole iako njihova postrojenja ne zadovoljavaju date uslove u Uputstvu. Pogledajmo sada prostornu raspoređenost do sada ovlašćenih operatera za reciklažu otpadnih vozila u Republici Srbiji 40 .5 ANALIZA POSTOJEĆEG SISTEMA RECIKLAŽE ELV U REPUBLICI SRBIJI U odsustvu ekonomske stabilnosti reciklažne infrastrukture. ali će opteretiti i proizvođače metala i nemetala nemogućnošću ostvarivanja jeftinije proizvodnje iz sekundarnih sirovina. uviđamo da od deset registrovanih za ovaj posao.

i rezultat analize troškova reciklaže.po rečima Aleksandra Vesića iz Ministarstva prostornog planiranja i zaštite životne sredine . godine. za operatere kapacitete tretmana od 10. zatim. a za to su potrebne dodatne investicije. kao i procenjenog broja godišnje nastalih otpadnih vozila od 100.000 godišnje u Srbiji – jasno je da je do dostizanja modela integralnog i održive reciklaže ELV u Srbiji potreban veći broj opremljenih operatere.Slika 7. Prostorna raspoređenost do sada ovlašećnih operatera za reciklažu otpadnih vozila u Republici Srbiji Uzimajući u obzir da svega dva ovlašćena operatera zadovoljavaju uslove date Uputstvom i njihovu prostornu raspoređenost. Budući operateri treba da budu raspoređeni na teritoriji cele Srbije tako da građani svoje stare automobile mogu da predaju u najbližem centru za reciklažu u kojima će biti izdavane i potvrde na osnovu kojih mogu biti ostvarene određene pogodnosti prilikom 41 . stupanjem na snagu Zakona o upravljanju otpadom 2009. Postoji bojazan da zbog velikog obima posla sama briga o ELV u Srbiji – i pored pozitivnih ekonomskih potencijala reciklaže ELV u razvijenim svetskim državama – neće biti dovoljna da se uspostavi održiv sistem reciklaže ELV. prestala je zvanično da radi Agencija za reciklažu. Međutim. A daljim razvojem reciklažne industrije .000 vozila godišnje.upravljaće se novim zakonskim rešenjem preko produžene odgovornosti proizvođača i uvoznika koji stavljaju proizvode i ambalažu na tržište i plaćaju naknadu u Fond za zaštitu životne sredine. date u ovom radu. odakle se sredstva namenski koriste za razvoj reciklaže.

Ovako velike investicije u ovo doba krize teško je ostvariti pa umesto dosadašnje push strategije u kojoj se programom ohrabruju operateri reciklaže otpadnih vozila treba računati na uticaj potražnje.000 1. a za to je neophodno da se ukupno investira 19. preradom otpadnih ulja. pored samog podsticaja reciklaže.000 450.040.686. Am.632 3. u akciju će biti uključeni i svi oni koji se bave reciklažom akumulatora.000 <12.347 4. tj.000 5.000 2.000 170.000 evra.472 7. Država Broj automobila u upotrebi (1994) 1.469. kao i vrednosti ELV u svetu i uporedimo je sa uslovima postavljenim u našem skoro donetom Uputsvu za reciklažu otpadnih vozila. 42 .5 do 5.000 5. Koreja Tajvan Australija Austrija Francuska Nemačka Italija Holandija Španija Švedska V.878 17.000.175.912.000.Am.000 Broj šredera 0 2 1 0 145175 2 0 10 6 40 44 16-24 12 14 6 56-67 20-22 4 211 1 3 Vrednost ELV za demontažu (u evrima) 15-44 0-437 51-240 22-73 232 51-728 33 29-5085 Vrednost ELV za šrederovanje (u evrima) 73-95 37-44 37-51 37-51 37 15 44 109 50-130 - Afrika Azija Egipat Južnoafrič.000 Godišnji broj ELV Broj demontažnica 5000 100-200 200 2000-3000 3000-5000 2500-8000 800-1750 >1000 200-700 3000-4000 <12.000 9. antifriza. Britanija Kanada Meksiko SAD Argentina Brazil Od 4.548.300.000 42.192.436.571.000 9. Jasno je.772 10. Popis demontažnica i šredera kao i vrednosti ELV širom sveta 1997. stakla.517. J. na pull stategiju u kojom bi se.000 65. plastike i svega onoga što čini jedan automobil.600 12. takođe. subvencionisala upotreba sekundarnih sirovina u proizvodnji metala i nemetala. Kont. Na taj način. Republika Kina Indija Japan Juž.033 27.000 evra tj. tada bi se podstakla potražnja domaćih livnica za sekundarnim sirovinama koja bi mogla uticati na dodatne investicije u reciklažu.672. Evropa S.2 miliona 2.658.000 6.5-10 mil - Austr.911 32. godine [30] Prvo što se uočava jeste činjenica da je u gotovo svim državama sveta tehnološki tretman demontaže odvojen od procesa šrederovanja što definisano u našem Uputstvu nije slučaj.439.kupovine novog automobila.300.404.000 1.500. i da je broj šrederskih postrojenja veći u visokorazvijenim društvima u kojima su investicije u tehnološke procese reciklaže veće.666.141 16. Tabela 17.577.877.796 4. Pogledajmo sada tabelu 17 koja donosi popis demontažnica i šredera.000 2.600.331 15.450.399.500 6.340.684 30.400.000 <12.000 195.011. u osam operatera po 2.

00 evra 43 . 1990 Model b portable.500 evra Lift makaze (surface mounter scissor lift) 1. u velikoj meri i dalje uticati na zagađenje zemljišta. 2008. Iz dela rada Procene troškova životnog ciklusa ELV vidimo da preuzimanje tj. Plate zaposlenih (4 zaposlena x 60.otpadnih ulja.00 evra 2. pa i veći.700 evra Tabela 18. Troškovi investicije opštinske demontažnice u kojoj je procenjeno 514 otpadnih automobila godišnje [19] Pogledajmo sada godišnje troškove i prihode demontažne procenjene za opštinu Apatin. vode i vazduha sve dok se planirani sistem reciklaže ne ostvari. neophodno više od 19 miliona evra investicija uz tad još uvek otvoren problem neprofitabilnosti samog sakupljanja otpadnih vozila.000 evra Forklift — Model# FG15-14) Skladište za opasan otpad (30) 10. uz obavezno poštovanje zakonskih odredbi i standarda utvrđenim Pravilnikom.000 evra Viljuškar (Komastsu Reconditioned 7.00 evra Crusher – Car Crusher). dva radnik na očiščenju i viljušaru. posebno fluida . sakupljačima nije dozvoljena demontaža motornih vozila. pa samim tim niti upotreba i prodaja polovnih delova.000 dinara). Postojeći sakupljači kojih ima u skoro svakoj opštini u Srbiji. The 6.Pravilnikom o upravljanju otpadnim vozilima (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja. sakupljanje ostvaruje negativan profit od -27 evra. antifriza. međutim. John Deere 4 cylinder diesel engine flattens entire auto in one process u veoma dobrom stanju Kompaktni sistem za očišćenje. Pogledajmo sada troškove investicija poslovne aktivnosti procesa demotaže u demontažnicama procenjene na veličinu opštine Apatin (približno prosečne veličine opštine u Srbiji) u kojoj je procenjeno godišnje 514 otpadnih vozila.000 evra skladištem za rezervne delove (40 m2) Opremanje prostora za očišćenje (120 m2) 42.000 evra UKUPNO: 181.000 evra Opremanje prijemne kancelarije sa 14. i inženjer upravljanjem tehničkim sistemom) Troškovi struje Godišnji troškovi demontaže u evrima 28.) u Republici Srbiji definisani su sakupljači i postrojenja za tretman otpadnih vozila. kao što smo već istakli.800.500. neće biti u stanju da ostvare neophodan pozitivan profit svog poslovanja tako da će neadekvatno odlaganje materijala od kojih su vozila sačinjena. za to je. hidrauličnih ulja. radnik na presi.400 evra Vehicle De-pollution Unit (VDU) 4 Tanka od po 1000 litara 2. s obzirom da je neophodno vozila u voznom stanju dopremiti do postrojenja za tretman otpadnih vozila.300 evra Betoniranje i opremenje dvorišta (300 m2) 30. Procenjeni troškovi Oprema za presovanje (polovni E-Z 68. akumulatorskih kiselina. Međutim.400.

002 Prodajna cena Prihodi u € €/toni 150 91.649.002 0.612 0. što im period otplate od pet godina znatno umanjuje.46.649.200 evra Tabela 19. 1.24 Tabela 20.08 0. zaključujemo da je za uspostavljenje integralnog i održivog modela reciklaže otpadnih automobila u Srbiji neophodno otpočeti od programske podrške razvoja opštinskih demontažnica.08 0.4 0. nisu ubrojani prihodi od prodaje polovnih delova.06 0. 44 .700 evra za demontažnicu tada bi neophodne ukupne investicije iznosile približno 26 miliona evra.4 63 5. U Republici Srbiji ima ukupno 145 lokalnih samouprava koje uključuju opštine i gradove.200 evra 840 evra 46.004 Reciklabilnost % Tona 90 90 100 100 90 0.849.36 evra . Aproksimacija ukupnih godišnjih troškova reciklaže motornih vozila na teritoriji opštine Apatin [19] Masa po vozilu % Tona Metali Obojeni metali Plastika Gorivo Motorno ulje UKUPNO 68 6 8 0.Troškovi vode Troškovi materijala goriva) Amortizacija Održavanje UKUPNO i alata (maziva. a procenili smo da ih je potrebno približno deset. S obzirom da su potrebne investicije u demontažnice mnogo manjeg obima.2 0.00 evra 8.200 evra = 35.04 1000 2 500 1 159.054 0. kao i da u prihodima opštinskih demontažnice zbog jednostavnosti računa.36 evra Prosečni period otplate investicije demontažnice sa presovanjem bez šrederovanja u opštini veličine opštine Apatin iznosi (181.560.700 evra/35.00 evra 4. Procenjeni ukupni prihod od dobijenih sirovina po vozilu na teritoriji opštine Apatin [19] Ukupan godišnji profit demontažnice na teritoriji opštine Apatin dobijamo kada od ukupnog godišnjeg prihoda oduzmemo ukupne godišnje troškove: Gp = Up – Ut = (159.36 evra) malo više od pet godina.8 1100 59. a kada bi od potrebnih investicija za optšinsku demontažu odbili one operatere koji bi radili šrederovanje vozila. ukupne investicije u demontažnice bile bi i manje.200 evra = 81. Kada bi se u svakoj opštini investiralo po 181.400.68 0.002 0.24 x 514) – 46.

demotaže i procesa šrederovanja u delu rada Procene troškova životnog ciklusa ELV uvideli smo da je prihod po svakom 45 . Pokazali smo da na domaćem tržištu reciklaže ELV potražnja za sekundarnim sirovinama dovoljno je velika i za sekundarne sirovine koje bi nastale kada bi se nivo reciklaže sa 14 % povećao na evropski nivo od 75%.660 tona obojenih metala. Takođe.000 ELV/godišnje onako kako je regulisano Uputstvom o uslovima koje mora da ispune ovlašćeni operateri za reciklažu otpadnih vozila Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja iz marta 2009. sve dok se sistem reciklaže ELV ne dovede na svetski nivo u Republici Srbiji se gubi 41.480 tona ferometala i 3. kao i da su sistemu reciklažu ELV neophodne investicije od 24 miliona evra u optimalnih deset postrojenja sa šrederom kapaciteta tretmana 10. Godišnje. analizom finansijskog poslovanja sakupljanja.148 GJ za proizvodnju ferometala i približno 3.6 ZAKLJUČAK Sagledavanjem aktuelne opšte situacije u oblasti reciklaže iskorišćenih motornih vozila u Republici Srbiji možemo konstatovati da se iskorišćenim automobilima uglavnom ne postupa na način kojim se obezbeđuje zaštita životne sredine.189 GJ za proizvodnju obojenih metala. Ta količina izgubljenih metala istovremeno znači gubitak približno 4 miliona evra prihoda i gubitak 4. a velik broj opasnih materija ne tretira se na zadovaljavajući način i ugrožava životnu sredinu. s obzirom na razliku energetskih potreba za primarnu i sekundarnu proizvodnju.

Znači znatno manje od prvog scenarija opisanog za deset velikih potpuno opremljenih postrojenja. što bi smanjilo i troškove negativnog profita procesa sakupljanja. antifriza. posebno fluida . Pored toga.otpadnih ulja. 3. Sofija. Politika. U radu smo sagledali i scenario investiranja i podizanja standarda u postojećim postrojenjima kojih ima u gotovo svakoj opštini. Depolluting End-of-Life Vehicles: Guidance for Authorised Tretment Facilities. Stanje i perspektive razvoja metalskog sektora Srbije. 4. 5. Beograd 2009. Nenad. 2009. ukupan prihod preuzimanja.36 evra i 50.A.. diplomski-master rad. akumulatorskih kiselina. A Study to Examine the Costs and Benefits of the ELV Directive – Final Report GHK in association with BIO 2. na procenjen broj od 100. Directive 2000/53/ec of the European Parliament and of the Council of 18 September 2000 on end-of life vehicles. Svako takvo postrojenja bi godišnje tretiralo oko 1. 6. Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin” Zrenjanin. vode i vazduha. 1999. Fakultet tehničkih nauka. tj. 7 LITERATURA 1. prof. J. Poslovna matematika. November 1999. 2003 8. Univerzitet u Novom Sadu.200. Reciklaža vozila. a odlaganje materijala od kojih su vozila sačinjena.000 ELV godišnje u Srbiji. Reciklaža i dalje nerazvijena.000 evra. Cvetković. Betterton. Official Journal of the European Communities 46 . Swiss Agency for Development and Cooperation. Craig. hidrauličnih ulja. Avramović. dr Želimir. 2008. tretiralo bi se na način koji ne bi dalje uticao na zagađenje zemljišta. E. Defra. Adžić. 1347-1354.000 evra u svako. Branović. a sa povratom investicija u roku od nešto više od pet godina. DTI. a koji se još uvek bave reciklažom ELV onako kako zakonski nije propisano i na način da se ugrožava životna sredina i došli smo do zaključka da je u takva postrojenja potrebno investirati približno 182.88 evra. Jounral of the Air&Waste Management Association 49. Dok je indikator cena. demotaže i procesa šrederovanja po pojedinačnom ELV 54. and D.30 evra. s obzirom da bi povećanje profita takvih malih operatera bio usmeren na prodaju polovnih delova. njihov optimalan broj bi bio oko 100. 7. povećala bi se i količina oporavljenih i ponovne upotrebe delova.000 ELV i. U ovaj scenario neophodno je ukupno uložiti 18. Tim drugim scenarijom operateri bi bili znatno bliži krajnim vlasnicima automobila.delu -26. 30. s obzirom. Beograd.82 evra respektivno. Kinetics and mechanism of the reaction of azide with ozone in aqueosu solution. Novi Sad.

Nacionalna konferencija o kvalitetu. Kragujevac. 23. 2009. Reciklaža i reciklaža sekundarnih sirovina obojenih metala. Reciklaža automobila. Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“. 20. Šubara dr Nadežda. .J. Pavlović. SAD. Haase. doktorska disertacija. godine. Maria. FTN izdavaštvo. Alcoa Inc. Krejg. Sokobanja 2008. Air & Waste Management Association. 11. 18. 17. Upravljanje investicijama. 2. Radomir. seminarski rad. 32. Pravci razvoja sistema za reciklažu iskorišćenih automobila u Srbiji.11. Fakultet tehničkih nauka. Sistem za reciklažu iskorišćenih putničkih automobila. Jane Goodyer. Zoran. and the Committee of Regions on the Implementation of Directive 2000/53/ec on end-of-life vehicles for the period 2005-2008. Zrenjanin. Marjanović. 2002 47 . Medić. Đuro. Zannes. Politika. Dietrich. Commission of the european communities. prof. Ekolat`08. Sokobanja 2008. Faculty of Mechanical Engineering. 23. maj 2007. Agence de l’Envrionnment et de la Maitrise de l’Energie. Report from the Commission to the Council. Harwig. Sherry. Uspostavljanje poslovne aktivnosti u reciklaži motornih vozila na teritoriji opštine Apatin. Upravljanje emisijom i životnim ciklusom vozila. Komercijalizacija sekundarnih sirovina i reciklaže otpada u Srbiji 2009-2010.. Nishtala. Dejan. Novi Sad. Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”. Ray Jones & Ashraf Jawaid. Krstić. Kozić. Ilić.2009. 21. Nacionalna konferencija o kvalitetu života. 26. Sudarević. Subba. Strategic Guidance Model for Product Development in Relation with Recycling Aspects for Automotive Products. The importance of recycling to the environmental profile of metal products. 2000. Universiti Teknologi Malaysia. Zoran. Norhayati Zakuan. Brussels. Hempfl. Duško. prof. Branislav. Beograd. Martchek. COM(2009) 635 final 24. Ekološka logistika. Festival kvaliteta 2007. Đorđević. 13. 25. februar 2010. Brzaković. Strategija održivog razvoja opštine Apatin 2009-2019. 2010. 15. Bor. maj 2005. Thorneloe. Održivost komunalne privrede u Novom Sadu. 19-21. JKP Čistoća. Marić. Ilija. mr Nedeljko. Kragujevac. 8-11. Megatrend Univerzitet. Đukić. A. Razvojne faze upravljanja otpadom u zemljama nemačkog govornog područja i izazovi za Srbiju na putu u EU. doktorska disertacija. Pristup recikliranju motornih vozila. 2002. 2007. Asocijacija za kvalitet i standardizaciju Srbije. Ekolat`08. dr Milan. Journal of Sustainable Development. Upravljanje proizvodima na kraju životnog vijeka – istraživanje pogodnosti za demontažu i reciklažu. Saman Muhamad Zameri Mat. 2010. Asocijacija za reciklažu motornih vozila Srbije. 2010. 19. Novi Sad. Zrenjanin 2006. Malezija. M. 2005.9. 16. novembar 2009. The Impact of Municipal Solid Waste Management on Greenhouse Gas Emissions in the United States. Susan. Opština Apatin. 12. 27. Economic study on the management of End-of-Life vehicles. Jovanović. Keith. Feri Afrinaldi. K. A. Weitz. Sredić. 20. 2005. SAD. Francuska. 14. dr Milan. 22. Festival kvaliteta 2005. Kragujevac. 10. the European Economic and Social Committee. decembar 2009. Dragana. USAID. R. Pavlović. Ana. Ziems. and Yarkosky. the European Parliament. Asocijacija za kvalitet i standardizaciju Srbije. Gordon Blount.

Watson. Dorte. Kopenhagen. 30.28.a social cost-benefit analysis of the Danish deposit system for single use drink containers. Environmental Assessment Institute/Institut for Miljovurdering. www.reciklazavozila. North America`s Recycling and Composting Journal. 31. Kincaid. Len.rs ANEKS 1 48 . Vigso. What all rescuers should know – Chemical propellant for airbags can kill!. 1997. Deposits on single use containers . 2004 29. Danska. Lori. SAD. There auto be a law: ELV recycling policies in 21 countries. Report by Len Watson. Wilt. Catherine.

nasenje Aktivnost PRIKUPLjANjE PRIKUPLjANjE I RECIKLAŽA PRIKUPLjANjE I 3. Loznica. Bujanovac Bujanovac. 1.1 Akumulatori Red. Naziv i sedište privrednog Adresa skladišta subjekta Fabrika Akumulatora Sombor FILIPA KLjAJIĆA BB SOMBOR AD RUDNICI I TOPIONICA ZAJAČA.o.1. Jovana KATASTARSKOJ Cvijića 11 PARCELI BROJ 694.O. 49 . br. 2. K.8 SPISAK OVLAŠĆENIH FIRMI (PO KATEGORIJAMA RECIKLAŽE): 8.o. NA ZAJAČA. ZAJAČA Jugokomerc d.

4. 1. br. Beograd OD “AUTO MIRKO-2” LAZIĆ PROKUPLjE. POŽEŠKA 15 8. 5.1. Visokog Stevana 30/21 Adresa skladišta Aktivnost i OGRANAK ALTIS PRIKUPLjANjE CHEMICALS PRERADA ZRENjANIN. Grobljanska 2 2.1. Naziv i sedište privrednog subjekta ALTIS CHEMICALS DOO Beograd. 4. 6. BOŽIĆ I SINOVI Omoljica Pančevo 3. Naziv i sedište privrednog Adresa skladišta subjekta 1.2 Antifriz Red. EKO METAL Vrdnik. Naziv i sedište privrednog Adresa skladišta subjekta LA FARGE BEOČIN Beočin Aktivnost PRIKUPLjANjE i SPALjIVANjE HOLCIM – EKO REC Novi Popovac PRIKUPLjANjE i SPALjIVANjE PRINCIP-86 PLATIČEVO PLATIČEVO UL PROTEKTIRANjE ŽELEZNIČKA 148.4 Gume Red. ANDRA UŽICE –KOMERC železnička stanica bb DOO ŠARGANSKA20/A UŽICE 031/553-473 IZVOZ PRIKUPLjANjE 8. PROTEKTIRANjE SRĐAN I DR PROKUPLjE RATKA PAVLOVIĆA BB Servis TRIFKOVIĆ Kraljevačka bb PROTEKTIRANjE Ruma ''KRAJBURG'' VOGANjSKI PUT PROTEKTIRANjE BB SREMSKA MITROVICA 50 . 3. 1. 2.1. br.3 Elektronski otpad Red. br. SE TRADE Slanački put 26 Beograd Beograd Aktivnost SAKUPLjANjE I RECIKLAŽA SAKUPLjANjE I RECIKLAŽA SAKUPLjANjE I RECIKLAŽA 8.

o. 3. Miloša Velikog otpad koji nije METALINVEST doo opasan Smederevo. Naziv i sedište privrednog Adresa skladišta subjekta BRAĆA ILIĆ d.8.o.o.Pantića br. Izletnička br.skladište Inos Balkan ad Valjevo Valjevo. 5. 1. Grobljanska 2 Aktivnost SAKUPLjANjE i IZVOZ SAKUPLjANjE i IZVOZ SAKUPLjANjE i IZVOZ SAKUPLjANjE i IZVOZ SAKUPLjANjE i IZVOZ SAKUPLjANjE i IZVOZ SAKUPLjANjE i IZVOZ 8. ulica JNA DOO 42 BELA TRANS DOO Žitište. Otpaci i ostaci od BARIČ gvožđa i čelika. ul. 1. otpad koji nije opasan 51 . Jezerska bb Metalni otpad. Beograd BARIČKA REKA BB. 7.1. 2. put bb nije opasan FERO PROMET d. Naziv i sedište privrednog Adresa skladišta subjekta ''VEROMOTORS''DOO Valjevo Dr. 6. bb. 8. nije opasan ''SSC metal''. 6.6 OTPACI I OSTACI OD METALA Red.1. Otpaci i ostaci gvožđa i čelika. Otpadno gvožđe MOMČILA POPOVIĆA 12 ALBA Smederevo Smederevo. 5. Bačka Svetozara Miletića Palanka Bačka Palanka Aktivnost 2. 3. S&D'' Beograd Niš nije opasan MAKSI CO ALEKSINAC ALEKSINAC UL. aluminijuma i bakra i legura bakra ''ENERGROM'' Bela Crkva Bela Crkva. Temerin Metalni otpad. 9. br. nije opasan ''INTERNATIONAL POINT Zakupljen prostor Mediana Metalni otpad.5 KATALIZATORI IZDUVNIH SISTEMA KOD AUTOMOBILA Red.o. DOO Botoš. Omladinska 58 EURO CONSULTING GROUPE Kovačica. Dobanovački Metalni otpad. otpad koji nije opasan ''ECOTEQ''. 4.131 Valjevo KOTEKS ŽITIŠTE PETRA ŠKUNDRIĆA 36 ŠULC DOO Sečanj Vožda Karađorđa 55 PER – KAT. br. Temerin Novosadska 123. 7. 4. Beograd Dobanovci. Mirka Metalni otpadObradovića bb. 8 Metalni otpadUl. Vuka Karadžića 41 EKO METAL DOO Vrdnik.

23. ALEKSANDRA 10 neopasan otpad BAČKA PALANKA. ZUC DOO. PIROT UL. HAJDUK Otpadno gvožđe VELjKOVA BR. ŽELEZNIK nije opasan BOĐANI Otpadno gvožđe VALjEVO UL . Metalni otpadDRUGO ŽELjEZNIČKO otpad koji nije NASELjE 2B opasan S.. KRALjA Otpadno gvožđe. ''CENTAR ZA RECIKLAŽU'' MARMARIDIS TRADE DOO METVA VALjEVO BŠ ACA RUMA MELTAL RUMA ĐOLEKS ŠABAC INOS NAPREDAK ŠABAC METAL PROM VALjEVO BOREXPORT AD SIROVINA . Dragačevski put Otpad od gvožđa. 21. Metalni otpad. 27. 19. 49 NOVI SAD. UL. KOSOVSKA Otpadno gvožđe 59 RUMA UL VLADIMIRA Otoadno gvožđe NAZORA BB ŠABAC UL. Otpaci i ostaci od nerđajućeg čelika-otpad koji nije opasan Sevojno. 4 jula. 25. Šabac 13. ZONA Otpadno gvožđe SKLADIŠTA BB RUMA. 22. 15. UL. otpadni kablovi -otpad koji nije opasan Sinđelićeva br. otpad koji nije opasan TOME BUŠE 14. bb aluminijuma.PAZOVA gvožđa i čelika.SALVADORA ALjENDEA BR. opasan SARAJEVSKA BB.NIKI METAL''DOO. STEVANA Otpadno gvožđe PRVOVENČANOG 12 ŠABAC UL Otpadno gvožđe SINĐELIĆEVA BR. ''UNIPROM METALI'' 14. mesinga. 9.10.TRNjANE.. ''INOS-NAPREDAK'' a.CIM''D.ALEKSINAC Metalni otpadotpad koji nije opasan OTKUPNO SABIRNI Metalni otpad CENTAR «METALKOM» otpad koji nije DOO NIŠ.otpad koji nije opasan POSLOVNA JEDINICA Metalni otpad «NIKI METAL» ŠESTI otpad koji nije 52 . NIŠ.O.IVANA Metalni(čelični) MILUTINOVIĆA BB otpad . 32000 Inos-sinma ad Sevojno Skladište u Donjoj Trepči Aleksandar Jovović 11. 24.d. aluminijuma i bakra i legura bakra. 17. NARCISA BR.TRGOVINSKO I EKSPORT –IMPORT PREDUZEĆE «BALKOMEX» DOO NIŠ.1 Šabac Otpaci gvožđa.. 16. UL. UL. Čačak Ul. 4 VALjEVO.bakra i aluminijumainertni otpad GOLUBINAČKI PUT BB otpaci i ostaci od S. 20. UL. 12. bakra.O. 18.JUGORESURS''NIŠ . 26.3 .

32. 29. NIŠ. 35..B.ČEDE VASOVIĆA 39 otpada-nije POŽAREVAC opasan DINOKS DOO ČAČAK DINOKS DOO ČAČAK Izvoz metalnog -VLADIKE otpada-nije VELIMIROVIĆA 40/1 opasan LIVNICA 034-KRAGUJEVAC LIVNICA 034. 36.PRAHOVU NEGOTIN otpad koji nije opasan . FEROSIROVINA DOO.JUGOIMPEKS''DOO.otpad koji nije OSIPAONICA Metalni otpadopasan PREDRAG PETROVIĆ nije opasan 026/791-566 DTI DOO ČAČAK ČAČAK Metalni otpadHADžIPRODANOVA 12 nije opasan DRAGOMIR ĐUMIĆ 032/348-618 MITROVIĆ I DR. 30. otpada-nije DRAGUTINA opasan OBRADOVIĆA 137 EKOMETAL SARAOCI EKOMETAL SARAOCI Izvoz metalnog SMEDEREVO SMEDEREVO otpada-nije opasan POTIS AD POŽAREVAC POTIS AD POŽAREVAC Izvoz metalnog UL. 39. 33. 50M 53 . 31. AMBASADOR LOK.DRAGOSLAVA opasan SREJOVIĆA 89 ČELIK-IMPEKS-KRALjEVO ČELIK-IMPEKSIzvoz metalnog KRALjEVO otpada-nije UL. OSIPAONICA Metalni otpadOSIPAONICA MITROVIĆ MILOŠ nije opasan 026/751-418 JUNGIĆ DOO KRAGUJEVAC KRAGUJEVAC Izvoz otpadaka i -19 OKTOBRA ostataka od KRAGUJEVAC bakra-nije opasan FEROSIROVINA DOO. 37. 42.NIŠ OGRANAK JUGO. 41.Izvoz metalnog KRAGUJEVAC otpada-nije UL. 34.KRALjEVAČKOG opasan BATALjONA 21 „METALI 1992“ Beograd BOR Otpaci i ostaci od Ogranak Bor u Boru UL SAVE gvožđa i čelik KOVAČEVIĆA BB (neopasan otpad) Metal korporacija MR JAGODINA Metalni otpad-od PODNAREDNIKA čelika LjUBE B.28. Bakar plus DOO KRALjEVO Izvoz otpada ZANATSKA 4A gvožđa i čelika MILOVAN MILOVANOVIĆ D. UL.O. YUCRON. 38.VAZDUHOPLOVACA IMPEX I NIŠ.O. 40.metalni otpad NIŠ.UL. Izvoz metalnog OSIPAONICA OSIPAONICA. PIROT opasan PC SKLADIŠTE U Metalni otpad S. NIŠ metalni otpad . KOLOSEK BB. otpad koji nije BB SVETISLAVA opasan JOVANOVIĆA 11A.

nije opasan Metalni otpad – nije opasan Metalni otpad – nije opasan Metalni otpad Neopasan otpad Metalni otpad – nije opasan Metalni otpad – nije opasan Metalni otpad – nije opasan 8.Sentandrejski put 79 JUGO PROMET DOO Temerin. Vinorača. Jagodina Otpadni polivinil Jagodina 35000 hlorid PROIZVODNjA AD ANIPLAST PALIĆ HORGOŠKI PUT Otpadni polietilen i 109 PALIĆ polipropilen PROIZVODNjA AD APOS APATIN SOMBORSKA 28 Otpadna plastika - 54 . 50. 49.HEFES S'' D. Nikole PIROT. 52.7 OTPADNA PLASTIKA Red. 54.1.O. 45.43.O.. 2. Milutina Milivojevića 5. nije opasan Otpaci i ostaci od obojenih metala. 3. mesinga i nerđ. 46. DIMITROVGRAD.M.DIMITROVGRAD ULICA metalni otpad. 47. BEOGRADSKA BB Zrenjanin.1. METALOPROMET AD KULA.IVO ANDRIĆA BB HRISTO SMIRNENSKI BR. 51. MILUTINA MILIVOJEVIĆA OMOLjICA JANOŠIKOVA 61 5. nije opasan Otpaci i ostaci od aluminijuma. opasan TRNjACI BR1 OMOMETAL OMOLjICA. Centrum DOO GORNjI MILANOVAC OBILIĆEVA 37 032/717-916 44.otpad koji nije KRTINSKA. br. Omoljica PROMSEK PANČEVO. Naziv i sedište privrednog Adresa skladišta Aktivnost subjekta MAPLE CORPORATION UTVE Otpadni polivinil BEOGRAD ZLATOKRILE 9 hlorid PANČEVO PROIZVODNjA SZR N-PLAST Vinorača. UL MIRKA OBRADOVIĆA BB A. čelika Metalni otpad otpad koji nije opasan Metalni otpad otpad koji nije opasan metalni otpadotpad koji nije opasan Otpaci i ostaci od aluminijuma. bakra i prohroma . SIROVINABANAT AD. VRBASKI PUT BB Vrbaski put bb FERO – PROMET NOVOSADSKA 123 TEMERIN METALVALIUS VALjEVO VALjEVO. 53. . Novosadska 123 Izvoz metalnog otpada al. 1.S. 48. NIKOLE PAŠIĆA Pašića bb BB STR.O.METALS TRADE DOO Novi Sad. 4. bakra.O.SANI -94'' «DIMMETAL»D. 55.. gvožđa. Pirot..

6.O.1... VLAJKOVA BR. Naziv i sedište privrednog Adresa skladišta subjekta 1.NIVES''D.O. EKOTANK DOO BEOGRAD PRVA ISKRA BARIČ 3. 7. 8. RAFINERIJA BEOGRAD Beograd. Pančevački put bb 2.5.O.8 OTPADNA ULJA Red.O. IVANA MILUTINOVIĆA BB .NIŠ NIŠ..JULEB''D. KOLORIT DOO ŠID BRANKA BB ŠID Aktivnost PRIKUPLjANjE I PRERADA PRIKUPLjANjE I PRIVREMENO SKLADIŠTENjE ERIĆA PRIKUPLjANjE I PRIVREMENO SKLADIŠTENjE 55 .. br. .152 SANIPLAST GORNjI LOMINA BR.LEBANE LESKOVAC.5 MILANOVAC BRZANPLAST Aranđelovac IZVOZ Otpad od polietilena i polipropilena PROIZVODNjA otpadna plastika Otpadna plastika IZVOZ Otpadna plastika IZVOZ 8.

ANEKS 2 56 .

U Republici Srbiji ovaj proces.).1 PRIMER PROCESA ODSTRANJIVANJA FLUIDA I MATERIJALA IZ ISKORIŠĆENIH MOTORNIH VOZILA Velik broj operacija se zahteva u cilju očišćenja iskorišćenih motornih vozila. ali zdravlje i bezbednosni zahtevi ne bi trebalo da bude ugroženi. hladnjaka. Proces očišćenja motornih vozila na kraju radnog veka uključuje uklanjanje tečnosti koje mogu biti ili eksplozive ili korozivne zato je neophodno preduzeti sve bezbednostne i zdravstvene zakonski uređene standarde za obavljanje ove poslovne aktivnosti.. a traje ne duže od 30 minuta. Većina ove opreme je dostupna na tržištu EU i pneumatskog je upravljanja pa je važno da kompresori koji pokreću ovu opremu budu potrebnog kapaciteta kako bi se osigurao ne smetan rad ove opreme. U ovom delu rada sagledaćemo proces očišćenja (depolluting) iskorišćenih motornih vozila kao i mogućnost razvoja poslovnih aktivnosti u ovom delu tretmana iskorišćenih motornih vozila. Upotreba ovakve opreme obezbeđuje visok stepen očišćenja (uklanjanje preko 98 odsto tečnosti iz vozila).9 PROCES ODSTRANJIVANJA FLUIDA I MATERIJALA IZ ISKORIŠĆENIH MOTORNIH VOZILA Postupak obrade istrošenih motornih vozila započinje transportom vozila do odgovarajućeg prostora za rasklapanje vozila koje podrazumeva i uklanjanje opasnih otpadnih materijala po čoveka i sredinu. Preporučuje se da se aktivnosti očišćenja motornih vozila sprovode sa opremom koja je specijalno dizajnirana za obavljanje potrebnih operacije. vazdušnih jastuka kao i prikupljanjem otpadnih tečnosti (gorivo. Vrlo je važno imati na umu da očišćenje uključuje otklanjanje tečnosti iz vozila koja mogu biti eksplozivna ili korozivna i da je neophodna da se preduzmu zdravstvo-bezbednosne mere za zaštitu radnika kao što je neophodno i da se obezbede odgovarajuća skladišta i prostori kako bi se izvršio odgovarajući tretman istrošenih vozila i njegovih komponenti.. sem ispumpavanja tečnosti iz vozila. tj. prečišćavanjem vozila: demontaže akumulatora. Može se odlučiti da se koristi jednostavnije alternativne metode za postizanje istog nivoa očišćenja. ulja. Korišćenje te opreme osigurava visok nivo očišćenja (uklanjanje više od 98% od tečnosti sadržane u iskorišćenom motornom vozilu) u relativno kratkom vremenskom okviru (20-30 minuta po motornom vozilu). 9. radi se ručno i traje od 30 minuta do sat vremena dok su iskustva država Evropske unije preporučuju da se ove aktivnosti rade korišćenjem opreme koja je specifično razvijena za ove operacije očišćenja. 57 .

odgovarajuća skladišta za demontirane delove uključujući nepropustljiva skladišta za uljem zaprljane delove. odgovarajuće tankove za svaku pojedinačnu izdvojenu tečnost. Prostori za skladištenje moraju imati nepropustivu podlogu sa odgovarajućim drenažnim sistemom. ako je moguće A Ukloniti gas is klime uređaja (ako je ugrađena klima) B Drenirati tečnost za hlađenje iz hladnjka B Drenirati ulje iz sistema za kočenje B Skinuti katalizator (ako ga ima) A Drenirati tečnosti za pranje stakala A Drenirati reservoar kvačila/kočnice A Drenirati uređaj za upravljanje (tamo gde je to primenjivo) B Drenirati reservoar goriva B Drenirati tečnost iz amortizera B Ostavljene otvore kape filtera goriva i kape uljnog filtera začepite plastikom Skinuti vozilo sa dizalice 58 . uključujući i iz diferencijala. • • Primer mogućeg redosleda ovih operacija i Dijagram procesa dati su u nastavku: Iznad/ispod Operacija (A/B) vozila A Skinuti akumulator A Skinuti kapu filtera goriva i kapu uljnog filtera A Postaviti prekidač grejanja kabine na maksimum A Skinuti točkove A Skinuti sve delove koji sadrže živu Podići vozilo na ram za manipulaciju B Drenirati motorno ulje i skinite uljni filter B Drenirati transmiono ulje. filtera i skladišta koja sprečavaju isparenja Polihlorovanih bifenila PCB/PCT-a (iz kondezatora i transformatora). Mesta na kojima se rade proces očišćenja iskorišćenih motornih vozila moraju imati prostor za skladištenje kao i prostor za tretman. Posojeće garažni kanali ovde vam ne mogu biti od koristi s obzirom da je sa njima povezan veći rizik od trovanja sa gasovima goriva ili rizik od požara ili eksplozija. odgovarajuće kontejnere za skladištenje akumulatora (sa elektrolitskom neutralizacijom na licu mesta ili na nekom drugom mestu). Prostor za tretman mora zadovoljavati iste uslove navede za prostor skladištenja ali i da poseduje: • • • opremu za tretman voda.Da bi se na adekvatan način sprovodile mnogobrojne operacije očišćenje motornih vozila na kraju radnog veka neophodno je da motorno vozila bude postavljeno na lift makaze ili neki drugi potporni ram koji će omogućiti jednostavan pristup vozilu sa donje strane vozila. odgovarajuće skladište za gume obezbeđeno od požara i odgovarajućeg kapaciteta. uključujući kišnicu.

Unošenjem u organizam gutanjem ili putem kože u količini od 50 59 . proizvođača motornih vozila.idis2. Natrijum-azid je letalan po bakterije.A A Skinuti vazdušne jastuke/airbags (ukoli ih ima.1.1.com/index. i ukoliko ne mogu biti raspakovane in situ) Raspakujte vazdušne jastuke in situ (ukoliko ih ima i ukoliko postoje uslovi za ovu operaciju). a podaci su organizovani u sledeće grupe: • • • • • • • • • • Akumulatori Pirotehnika Gorivo AC Drenaža Katalizatori Delovi koji moraju biti skidani kontrolisano Gume Drugo. Pristup IDIS sistemu dostupan je na internet stranici http://www. a korišćenje ovog sistema besplatano je za sva komerijalna preduzeća End of Life Vechicle (ELV) biznisa. Ali. IDIS (the International Dimsantling Information System) sistem je napredan i sveobuhvatan informacioni sistem razvijen od strane proizvođača automobila koji obezbeđuje informacije za proces očišćenja iskorišćenih motornih vozila. gljive.2 Vazdušni jastuci (airbags) Većina novijih vozila je opremljena vazdušnim jastucima. od jednog smeštenog u upravljaču (volanu) do 10 i više. za očišćenje vozila Rasklapanje U svakom od ovih grupa podataka nalazi se pregled mogućih delova za svako pojedinačno vozilo svetskih proizvođača vozila. sisare a u dozama od nekoliko grama i smrtonosan i za ljude. 9. Sadrži informacije za bezbedno rukovanje. IDIS trenutno sadrži informacije 61. Tabela br. opasna supstanca koja je štetna za udisanje i može izazvati opekotine na koži. 3 Dijagram procesa očišćenja iskorišćenih motornih vozila 9.php? action=home&language=english . kao i druge informacije procesa rasklapanja iskorišćenih motornih vozila. kao i informacije potencijalnih reciklabilnih delova i komponenata.1 Aktivnosti procesa odstranjivanja fluida i materijala iz iskorišćenih motornih vozila U nastavku rada bliže će biti opisane pojedine operacije. ovde je važno istaći upotrebu IDIS informacionog sistema. Potisni gas u vazdušnim jastucima je natrijum-azid (NaH3).

potencijalno eksplozivne delove i rezervoar tečnog gasa ako je ugrađen u vozilo. to je neophodno uraditi pre skidanja akumulatora. Ovo se često dešava tamo gde se “kombi” oprema upotrebljava za sečenje osnove stuba. kako bi se kasnije mogli preprodati. Preporučuje se da se vazdušni jastuci rasklapaju in-situ odgovarajućom opremom. 60 . u ponekim vozilima postoje i vazdušni jastuci ugrađeni u sedišta koji takođe mogu sadržati natrijum-azid. po tvrdnjama proizvođača. Starenjem vazdušnog jastuka doći će do mrvljenja i zamora modula vazdušnog jastuka. jezera ili podzemne vode i tako zagaditi životnu sredinu [4]. 9. vodootpornosti i jasnog obeležavanja. Licence za skladištenje vazdušnih jastuka u Velikoj Britaniji obično se pribavljaju od lokalnog ovlašćenog sekretara trgovine eksplozivnim supstancama [29]. a smrt nastupa za manje od 30 minuta.miligrama. Oni oštećenjem načeti eksplodiraju. obično se – nepotrebno – bezglavo seče i deo sistema modula vazdušnog jastuka. Pored toga. ostavljeni da propadaju na mestu. Natrijum-azid je rastvorljiv u vodi i putem drenažnog sistema može dospeti u kanalizacioni odvod. može izazvati petominutnu komu odrasle osobe. Skladištenje vazdušnih jastuka predstavlja problem mnogim organizacijama. Vazdušni jastuk na strani vozača sadrži 450 grama natrijum-azida. Vek trajanja vazdušnih jastuka. Krvni pritisak kontaminnirane osobe će pasti i javiće se tahikardija srca. jeste od 10 do 15 godina. Dok na suvozačevoj strani natrijum-azid je upakovan u metalni kanister prečnika 150 milimemetara i sadrži 200 grama natrijum-azida. Dolazi do oslobađanja natrijum-azida i prašine iz cevčice. Sečenjem centralnog stuba i grede ispod vrata. Ukoliko se ovaj pristup preduzima. nijedna od ovih aktivnosti ne treba da se izvršava bar 20 minuta posle skidanja akumulatora sa iskorišćenog motornog vozila.1. Iz 2. Sa njima treba pažljivo rukovati zbog eksplozivnog karaktera [31]. Neki ostaju u automobilima. Gutanje nekoliko grama natrijum-azida smrtonosno je. Medotologija kontrole skladišta takođe se zahteva. Neaktivirane vazdušne jastuke čuvati u unutrašnjem prostoru. zaštićene od vremenskih neprilika. i tako oslobađaju natrijum-azid i prašinu ili Hydrazoic Acid (Hydrogen azide) opasnu za udisanje. Kada je u pitanju motorno vozilo sa električnom centralnom bravom. Sam natrijum-azid u modulu vazdušnog jastuka upakovan je u metalni kanister prečnika od 50 milimetara.3 Skinuti akumulator Operater je dužan da odmah po preuzimanju otpadnog vozila ukloni akumulator. Iz sigurnosnih razloga. potoke. Skladišta moraju da zadovolje minimalne kriterijume bezbednosti.3 miliona istrošenih motornih vozila svake godine u Velikoj Britaniji tenhničari sve više uklanjaju vazdušne jastuke i skladište ih. prozori na vratima moraju biti spušteni.

Ovo se može postići drobljenjem filtera poslovnom opremom za obavljanje ove operacije. i u ručnom i automotskom menjaču kao i u diferencijalu. 9.1. Alternativno.1. 9. 9.1. Akumulator se mora skinuti pre čišćenja rezervoara goriva. Njega ćete drenirati sve dok se ne uverite da je prestalo ceđenje ulja. 9. kontrola grejača mora biti postavljena na poziciju koja omogućuje maksimalnu količinu toplote.4 Skinuti kapu filtera goriva i kapu uljnog filtera Skidanje kapa omogućava lakšu drenažu ulja i goriva iz motornog vozila.1. Ono se prikuplja u odgovarajući kontejner koji mora da bude kapaciteta po vozilu od najmanje 10 litara. Za ovaj proces potrebno je i do 20 minuta. uljni filteri mogu biti poslati na odgovarajući tretman.9 Transmisiona ulja Transmisiona ulja nalaze se u oba.5 Kontrola grejanja Da biste drenirali rashladne tečnosti iz grejača.1. Svako mešanje tečnosti kao što su ulja mogu ograničiti mogućnost za reciklažu. Automatski i ručni menjač 61 . Sve uklonjene tečnosti moraju se izdvajati u posebne kontejnere. uključujući i rezervni točak neophodno je ukloniti balansno olovo koje mora da se smesti u odgovarajući kontejner. Filter za ulje mora se tretirati da bi se uklonilo zaostalo ulje u njemu.1.Skidanje akumulatora se jednostavno radi standardnim alatom.7 Uklonite motorno ulje Uklanjanje motornog ulja na prvom je mestu.6 Uklonite balansere Sa svih točkova. 9. 9.8 Filter za ulje Filter za ulje mora se ukloniti. Ovo bi trebalo da se uradi pomoću odgovarajućeg alata/ključa koji neće probosti uljni filter tokom njegovog uklanjanja.

s obzirom da ovaj pristup uklanja manji procenat kočionog ulja od komercijano dostupne opreme. Tečnost iz sistema za kočenje Poslovna oprema koristi se za uklanjanje hidrauličnog ulja na dva mesta. Ulje mora biti postavljeno na slivnik najmanje 10 minuta sve dok se ne uverimo da je svo ulje iscurelo.1. Postupak uklanjanja ulja u diferencijalu isti je kao i kod menjača. Međutim. Odvodnjavanje traje ne duže od 10 minuta. Ovakva oprema uklanja hidraulične tečnosti bez ostataka u roku od 10 minuta. Tečnosti iz kvačila 62 . poslovna oprema omogućava da operater iz rupe sa dna hladnjaka znatno brže isisa rashladnu tečnost direktno u kontejner. ovaj drugi način povezan je sa zdravstvenobezbednosnim problemom. ima i motornih vozila sa pogonom na zadnje točkove. a zatim pumpanjem papučice kočnica dok se rezervoar ne isprazni (tečnost u tom slučaju biće otklonjenja na kroz otvorene bradavice). Mada ulje iz kočnice može biti ispumpano i otvaranjem ispusnih bradavica.11 Hidraulična ulja Sva motorna vozila na kraju životnog veka sadrže tečnost iz sistema za kočenje.1. Druga hidraulična ulja u iskorišenom motornom vozilu nalaze su u kvačilu i upravljaču. i na rezervoaru i na cilindrima i cevima kočnice (tečnost isisana na ispusnim bradavicama). 9. Poslovna oprema specijalno dizajnirana za to uključuje i odgovarajuću bušilicu i usisivač za sakupljanje ulja. Na menjaču koji nema odlivni otvor mora biti isbušena odgovarajuće veličine rupa na dnu menjača. Međutim. Shodno tome.10 Rashladne tečnosti (antifriz) Rashladne tečnosti mogu biti zbrinute prostim sakupljanjem tečnosti iz creva na dnu hladnjaka u odgovarajući kontejner zapremine ne manje od 10 litara. 9.Ako menjač ima odlivni otvor tada se jednostavnim ispuštanjem ulja ono uklanja i prikuplja u kontejner koji mora biti veći od 5 litara. poslovna oprema se postavlja na oba gore pomenuta mesta za uklanjanje hidrauličnog ulja. pa ne poseduje zadnji diferencijal. Međutim. Tada ne trebate postavljati kontejner ispod menjača. Diferencijal Većina automobila ima vuču na prednje točkove. Obe metode se mogu koristiti uz napomenu da se visok nivo uklanjanja tečnosti postiže postavljanjem grejača ventila na maksimum. u cilju postizanja većeg procenta uklanjanja.

1. 63 . ali neki automobili imaju posebnu posudu (u gepeku) za zadnje staklo. Ukoliko postoje hidrulična ulja. Ako se koristi jednostavna pumpa. Servo ulje Ako iskorišćeno motorno vozilo ima servo upravljač. Crevo postavljeno u rezervoar mora biti dovoljno dugo da dospe do dna rezervoara.13 Rezervoar za gorivo Goriva mogu biti uklonjenja isisavanjem ili crevom iz rezervoara kroz otvor za punjenje rezervoara. Da bi se osigurao potreban nivo očišćenja. rezervoari se moraju pregledati da bi se utvrdilo da je došlo do potpunog pražnjenja. Fluid se uklanja iz creva tako da je ona na najnižoj tački. rupa se načini na najnižoj tački rezervoara goriva i na nju se postavlja usisivač. sve se moraju isprazniti. Za to se može koristiti komercijalna oprema ili jednostavnije pumpe. Pitanja zdravstvene bezbednosti povezana sa ekstrakcijom goriva podrazumevaju da isisavanje treba da bude pneumatski upravljno. dopuštajući na taj način gravitaciono izlučivanje. Završetak ovog procesa nastupa nakon što se uverimo da nema vidljivih tragova uklanjanja goriva iz ekstrakcijskih cevi.Neki automobili mogu da imaju hidraulična kvačila. Komercijalno dostupna oprema zadovoljava ove zahteve i treba da se upotrebljava. ali skoro svi moderni autmobili imaju kablovska kvačila koja ne sadrže nikakve hidraulične tečnosti. 9. Dizajn tanka (na primer. 9. Ako vozilo ima više od jedne takve posude. kao i da postoji uzemljenje vozila i opreme za ekstrakciju. u obliku sedla kada ima dve najniže tačke) može zahtevati bušenje više rupa u cilju izdvajanja goriva. ono se mora ukloniti na oba mesta – i na rezervoaru i spojnim crevima.12 Tačnosti za pranje stakala Tečnost za pranje se uklanja isisavanjem iz rezervoara. Većina automobila ima jedan rezervoar za tečnosti za pranje i za prednje i zadnje staklo. Za ovaj proces upotrebljava se oprema slična onoj za izdvajanje tečnosti iz sistema za kočenje. Ovakvim načinom osigurava se izostanak pare u toku ekstrakcije. ona se uklanjaju uz pomoć slične poslovne opreme kao one za uklanjanje tečnosti iz sistema za kočenje.1. ali ovaj postupak ne doprinosi potrebnom nivou očišćenja. Tada se ona postavlja na rezervoar kvačila. Nakon čega se uveravamo da nema vidljivog ostatka.

1.14 Sistem suspendora Suspenziju na većini vozila obezbeđuje četiri nezavisna amortizera (po jedan za svaki točak). Zapečeni sistem suspenzora Dostupna je oprema za uklanjanje. alternativni sistemi se koriste u pojedinim vozilima. ali vreme potrebno za ovu operaciju zavisi od dizajna opreme. i ona može biti korišćena za uklanjanje tečnosti. Shodno tome. u cilju postizanja potrebnog nivoa očišćenja tečnosti treba ukloniti iz oba dela cilindra.Ne postoji potreba uklanjanja goriva iz karburatora ili cevi za ubrizgavanje goriva iz motora. Gasni suspenzorski sistem Neke vrste poslovne opreme namenjene za odstranjivanje tečnosti iz amortizera mogu biti pogodne i za uklanjanje gasa iz gasnog suspenzorskog sistema. ali i za punjenje ovog sistema. 64 . Međutim. Komercijalno dostupna oprema može da postigne potreban nivo očišćenja. ali i poštovanje svih dodatnih bezbednosnih ili nekih drugih uputstava koje proizvođač daje prilikom kupovine opreme. Vreme potrebno za sprovođenje ove operacije može biti značajno.1. Uputstva koje je proizvođač takve opreme dao prilikom kupovine moraju da se slede. Prisustvo katalizatora može biti konstatovano vizuelnom inspekcijom izduvnog sistema. a skinuti amortizeri klasifikovan je otpad nakon njihovog uklanjanja iz vozila.15 Katalizator Starija motorna vozila na kraju radnog veka ne sadrže katalizator. Amortizeri sadrže tečnosti u ova cilindra i u unutrašnjem i u spoljašnjem. U takvom slučaju neophodna je i potvrda proizvođača za upotrebu opreme za ovu svrhu. Amortizeri Tečnost iz amortizera može biti uklonjenja iz iskorišćenog motornog vozila uklanjanjem amortizera. ali sva savremena vozila i sa pogonom na benzin i sa pogonom na dizel imaju katalizatorsku jedinicu na izduvnom sistemu. Alternativni pristup je da se postavi ventil adapter za punjenje/pražnjenje koji će omogućiti graviticiono isušivanje u roku od 20 do 25 minuta. Preporučen je pristup da se tečnosti iz amortizera ukloni bez njegovog prethodnog skidanja sa vozila. 9. 9. Nakon čega ne bi trebalo da bude prisustva dalje drenaže.

65 . zbog čega je potrebno da se njoj prilazi sa krajnjim oprezom uz poštovanje procedure proizvođača gas boca. odložite ih u označen ne metalni kontejner za skladištenje i dalji transport.17 Gas boca Trenutno nema mnogo iskorišćenih motornih vozila koji imaju gas bocu.Katalizator se lako može ukloniti sečenjem katalizatora sa izduvnog sistema rezanjem ispred i iza katalizatora. koja mora sadržati dva cilindra: jedan za uklanjanje tipa R12 (CFC) i drugi za uklanjanje R134a (HFC). 9.18 Skopke koje sadrže živu Neki prekidači mogu sadržati živu.1. To su sistemi R12 i R134a. Vrsta rashladnog sistema označena je na vozilu. Ostali deo svetlosnih sklopova može biti odložen kao neopasan otpad. Isključite izolacioni ventil Napravite rez na cevima koji izlaze iz boce ručnom testerom Zatim rez na zateznim trakama Uklonite bocu na sigurno mesto Sa ovom operacijom povezani su zdravstveno-bezbedni problemi. 4. u tom slučaju sve jedinice moraju biti uklonjene. Upotreba odgovarajuće opreme za sečenje smanjuje vreme potrebno za izvođenje ove operacije. 9. Mnoge vrste svetlosnih sklopova sadrže živine sklopke: poklopci motora. Uobičajena procedura za uklanjanje tih boca je sledeća: 1. 9. 3. ali u budućnosti najverovatnije je da će se ovaj broj povećavati.1. a proces očišćenja u kom se sva tečnost iz klime uređaja prikuplja u cilindre – traje od 10 do 12 minuta (u zavisnosti od vrste sistema i od temperature vazduha).1.16 Klima uređaj Dva tipa hlađenja se u vozilima koristi za sistem klimatizacije. Oprema se priključuje na filter ventil klima uređaja. prekidači svetla na gepeku. Hlađenje mora biti uklonjeno iz vozila pomoću specijalne opreme. Žive ima i u ABS modulu. Neka vozila imaju više od jedne katalizatorske jedinice. Nakon uklanjanja živinih prekidača. 2. Takvi prekidači se moraju ukloniti.

1. 66 . obloge kočnica). svi načinjeni otvori trebaju biti zatvoreni.20 Kraj postupka odstranjivanja fluida i materijala iz iskorišćenih motornih vozila Kada se sve aktivnosti očišćenja opisane u ovom radu sprovedu.1. Procedura koja se koristi za uklanjanje azbesta mora biti poštovana. Sve tečnosti i druge materije koje su uklonjene dalje se klasifikuju kao opasan otpad. poput tečnog kristala na LCD instrument tablama. One moraju biti skladištene u odgovarajuće skladišne objekte. Iskorišćena motorna vozila sadrže i druge opasne predmete. Vizualna inspekcija vozila mora biti sprovedena u toku postupka očišćenja vozila kako bismo se uverili da ne postoje oznake koje ukazuju na azbest. ali u skorije vreme se to može očekivati. Sistem za praćenje količina tečnosti i drugih predmeta koji su odstranjena treba da bude razvijen. Trenutno ni evropsko zakonodavstvo ne uređuje uklanjanje tečnog kristala. 9. Nakon završetka uklanjanja tečnosti iz vozila i drugih opasnih predmeta.9. iskorišćeno motorno vozilo klasifikuje se kao neopasni otpad. Evropski propisi zahtevaju lociranje bilo koje komponte vozila koji sadrži azbest i njihovo uklanjanje. napravljene po propisima dok se ne recikliraju ili predaju licenciranom otpadnom preduzeću.19 Ostali opasni predmeti Neka starija vozila mogu sadržati azbest (npr. I tada je ono spremno za reciklažu.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->