P. 1
Vektori

Vektori

|Views: 78|Likes:
Published by mariozalac92

More info:

Published by: mariozalac92 on Jun 02, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/10/2013

pdf

text

original

VEKTORI U GEOMETRIJI

Lukin Jelena 286/06

Sadrˇaj z
1 Vektori 1.1 1.2 Pojam i definicija vektora . . . . . Linearne operacije sa vektorima . . 1.2.1 Sabiranje vektora . . . . . . 1.2.2 Mnoˇenje vektora skalarom z Linearna nezavisnost vektora . . . Prostor radijus-vektora . . . . . . . Koordinatizacija . . . . . . . . . . 1.5.1 Koordinatizacija prave . . . 1.5.2 Koordinatizacija ravni . . . 1.5.3 Koordinatizacija prostora . Baza prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 3 5 6 8 9 10 11 11 12 13 15 16 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 17 19 20 21

1.3 1.4 1.5

1.6

2 Vektorska algebra 2.1 2.2 2.3 2.4 Skalarni proizvod vektora . . Vektorski proizvod vektora . Meˇoviti proizvod vektora . . s Dvostruki vektorski proizvod

3 LITERATURA

2

D) ekvivalentni. B) ∈ E × E zovemo usmerenom duˇi. veliˇine: povrˇine neke geometric c s jske figure. zapremina tela. oznaka AB ukazuje na z c s c z − − → redosled taˇaka) i oznaˇavamo sa AB. Pri tome pretpostavljamo da prostor koji nas okruˇuje. temperatura.1 Uredeni par taˇaka (A. 3 . D B C A slika 1. posebno u analitiˇkoj c c geometriji radi razvijanja koordinatne metode. c z c Definicija 1. ubrzanje. treba znati joˇ c c pravac i smer. ima taˇkastu strukturu ili preciznije. Takve su na primer veliˇine: c c sila. rad. Takve su. brzina. da je opisan z c Hilbertovim aksiomama. na primer. E. vreme. D) ∼ z s (B. c c Vektori imaju vrlo znaˇajno mesto u geometriji. jaˇina magnetnog polja. zovu se vektorske veliˇine ili vektori. ako se duˇi AD i BC polove (slika 1). c c Definicija 1.1 Vektori 1. C). s Veliˇine za ˇije odredivanje. pored date brojne vrednosti.1 Pojam i definicija vektora Veliˇine koje su odredene samo svojom brojnom vrednoˇ´u zovu se c sc skalarne veliˇine ili skalari. Precizniji pojam vektora u Euklidskoj geometriji nije sasvim jednostavan jer ga uvodimo oslanjaju´i se na pojam usmerene duˇi. B) i z c (C. masa. translacija ˇvrstog tela itd.2 Kaˇemo da su uredeni parovi taˇaka prostora E. otpor provodnika i sl. ako je A poˇetna i B zavrˇna taˇka te duˇi (tj. (A. i piˇemo (A. gustina.

Y ) ∼ (A.Oˇigledno je da dve ekvivalentne duˇi AB i CD predstavljaju stranice c z paralelograma ABCD. i da leˇe na paralelnim pravama (slika 2).. c c Svaki vektor jednoznaˇno je odreden sa svoje tri osobine intenzitetom. intenzitetom ili modulom vektora AB i obeleˇavamo z z sa AB . kao i to da usmerene duˇi koje z nemaju istu orijentaciju ne mogu biti u istoj klasi. definisan svojim predstavnikom usmerenom duˇi (A. Primetimo da svi predstavnici datog vektora c imaju isti pravac. da bismo naglasili razliku z c z izmedu usmerenih duˇi i vektora. c z Prema tome. B). Jasno je c da svi predstavnici datog vektora imaju istu duˇinu. Prema tome. a. Ako su vektori istovetni pisa´emo a = b. Meru duˇi AB. Primetimo da smer − − → vektora ne zavise od izbora predstavnika AB. kao i to da usmerene duˇi z z koje nemaju istu duˇinu ne mogu biti u istoj klasi. B)}. c c pravcem i smerom. drugim reˇima rastojanje izmedu taˇaka A z c i B. B)] = AB. vektore ´emo obeleˇavati malim latiniˇnim slovima x. nazivamo duˇinom. B)] = {(X. vektor je klasa z ekvivalencije svih medusobno ekvivalentnih usmerenih duˇi. S obzirom da je gornja z oznaka glomazna koristimo oznaku [(A. Sada lako moˇemo dokazati slede´u: z c Teorema 1. kao i to da usmerene duˇi koje nemaju isti pravac ne mogu z biti u istoj klasi. Pod orijentacijom (ili smerom) vektora AB podrazumevamo smer prave − − → 2 c p odreden poˇetkom i krajem predstavnika AB na pravoj p.. D B C A slika 2.1 Relacija ekvivalentnosti ∼ je relacija ekvivalencije na skupu svih usmerenih duˇi prostora E. Y ) | (X. vektor je skup [(A. Takode. z c Ako je prava p odredena taˇkama A i B ili je paralelna pravoj AB zva´emo je pravcem vektora AB.. razbijen relacijom ∼ zove se vektor. .3 Svaka od klasa ekvivalencije na koje je skup uredenih parova taˇaka (usmerenih duˇi). pa se paralelz nim pomeranjem mogu dovesti do poklapanja. b. E × E. Definicija 1. Za rastojanje dve taˇke A i B koristimo i oznaku d(A. B). y. z 4 .

Tj. tada je AB ∼ CD ako i samo ako vaˇi: z d(A. D). Nula vektor nema ni z pravac ni smer. C) = d(B. C i D ne leˇe na istom c z − − → −→ − pravcu. Potrebno je dokazati da relacija ∼ ima osobine simetriˇnosti. a one kojima su pravci paralelni nekoj ravni komplanarnim. kojoj se poˇetak c z c i kraj poklapaju. c z imamo slede´u teoremu: c Teorema 1. Ukoliko taˇke A. pa relacija ∼ jeste refleksivna. pa je ∼ simetriˇna. B. i obeleˇavamo ga sa 0.5 Vektore koji pripadaju istom ili paralelnim pravcima. B) = d(C. pa vaˇi z − − → −→ − AB ∼ EF ˇto znaˇi da je relacija ∼ tranzitivna. Oˇito je AB ∼ AB. C i D ne leˇe na istom s z c z − − → −→ − pravcu tada je AB ∼ CD ako i samo ako su taˇke ABCD susedni vrhovi c paralelograma (vidi sliku 2). z Jasno je da vektor ima duˇinu 0 ako i samo ako je on nula-vektor. Definicija 1. ˇiji je predstavnik usmerena duˇ AA.Dokaz. nazivamo nula vektorom. D) i d(A. Ukoliko taˇke A.4 Vektor. Dokaz c tranzitivnosti je neˇto sloˇeniji. Odatle sledi da su i taˇke ABEF z c c susedni vrhovi nekog paralelograma ili degenerisanog paralelograma. z Vezu izmedu usmerenih duˇi i vektora daje nam osnovno svojstvo euklidskog prostora: ako je A ∈ E proizvoljna taˇka i a zadati vektor. ako je AB ∼ CD tada je i CD ∼ AB. Stoga. c − − → − − → refleksivnosti i tranzitivnosti. tada postoji c − − → jedinstvena taˇka B takva da je usmerena duˇ AB predstavnik vektora a. U ovom sluˇaju kaˇemo da su taˇke ABCD susedni vrhovi degenerisanog c z c paralelograma. aisto vaˇi i za taˇke CDEF .2 Linearne operacije sa vektorima Pre nego definiˇemo linearne operacije sa vektorima ista´i´emo nekoliko s cc bitnih definicija: − → Definicija 1. B. nazivamo kolinearnim. ako je − −→ −→ − − − − → −→ AB ∼ CD i CD ∼ EF tada su taˇke ABCD susedni vrhovi nekog paralelograma ili degenerisanog c paralelograma. Onda za svaki vektor c a postoji jedinstvena taˇka B ∈ E takva da je a = AB. c − − → −→ − −→ − − − → Takode.2 Neka je A proizvoljna taˇka skupa E. c 5 . s c 2 1.

Ovakav naˇin sabiranja vektora zove se c pravilo trougla i prikazan je na slici 4. D) ∼ (A. a AB samo jedan predstavnik tog vektora.2. D) jednaka i da se duˇi c z AD i BC polove. zbog osnovnog svojstva euklidskog prostora uvek je jasno o kojem se vektoru radi. − − → b = AB. Neka je a dat svojim predstavnikom CD tj. Stoga uglavnom ne´emo praviti razliku izmedu vektora i njegovog predstavnika. prvo c c zakljuˇujemo da postoji taˇno jedna prava koja sadrˇi taˇku A i paralelna je c c z c c sa pravom CD.1 Sabiranje vektora Definicija 1.B D A C slika 3. B). Pravilo trougla 6 . a zatim da je na toj pravoj jedinstveno odredena taˇka B koja je teme paralelograma ABCD. U sluˇaju da taˇka A ne pripada pravoj CD (slika 3). ˇto znaˇi da je s c a = AB = CD. A i B takve da je c − → a = OA. Ako taˇka A pripada pravoj odredenoj sa CD onda na toj pravoj postoji taˇno c c jedna taˇka B takva da su rastojanja d(A. Tako da je (C. a = CD.6 Neka su zadati vektori a i b i taˇke O. Pretpostavimo da je a = 0. Dokaz. B) i d(C. 2 Premda zapis a = AB nije sasvim korektan jer je vektor a klasa ek− − → vivalencije. B c=a+b b O a A slika 4. c 1. jer u suprotnom stavimo da je −→ − A = B i dokaz je gotov. −→ − Zbir vektora a i b je vektor c = OB.

pri ˇemu je C jedinstvena taˇka u E. . An takve da je c −→ − −− −→ −−− − −→ a1 = OA1 . . Stoga je ACA C paralelogram. c c B b c C O a A slika 6. ˇto je i trebalo dokazati. Dokaz. an = An−1 An .7 Neka je O ∈ E proizvoljna taˇka i neka su a i b proizvoljni c − → −→ − vektori ˇiji su predstavnici usmerene duˇi OA i OB. Tada su ˇetvorouglovi ABA B i BCB C c paralelogrami (slika 5). C) i s 2 (A . odnosno parovi (A. koji je odreden svojim predstavnikom OC. B B C C A A slika 5. 7 . . takva da je ˇetvorougao OABC paralelogram (slika 6). Vektore takode moˇemo sabirati i po pravilu paralelograma. an i taˇke O. a2 = A1 A2 . tada je −→ − a = a1 + a2 + · · · + an = OAn . Zbirom vektora a i b c z −→ − c zovemo vektor c. . A2 . . A1 . . ili degenerisani paralelogrami. . Teorema 1.3 Zbir dva vektora ne zavisi od njihovog predstavnika. . .Pokaˇimo da je definicija sabiranja vektora korektna. da ne zavisi od z izbora predstavnika. dati redom svojim predstavnicima a = AB = A’B’ i b = BC = B’C’. Neka su a i b vektori. . . pa su duˇi AA i CC z podudarne i paralelne. a2 . . tj. Pravilo paralelograma Viˇe vektora sabiramo po pravilu poligona kao ˇto je prikazano na slici s s 7: ako su zadati vektori a1 . C ) odreduju isti vektor. z Definicija 1.

. S3.2. Svojstva S2.8 Vektor a mnoˇimo s realnim brojem λ na slede´i naˇin: z c c 1) Ako je a = 0. odaberemo taˇke O i A takve da je a = OA. za svaki vektor a = P Q postoji suprotni vektor −a = QP takav da je a + (−a) = a − a = 0. tada je λa = 0. A). − → 2) Ako je a = 0. pri ˇemu taˇka B leˇi na pravcu c c z koji prolazi kroz taˇke O i A i c * za λ > 0 taˇka B leˇi s iste strane taˇke O kao taˇka A i vaˇi c z c c z d(O. a + b = b + a (komutativnost). Proizvod c −→ − vektora a i skalara λ je vektor b = λa = OB. S2. B) = λ · d(O. b a a+b b+c c (a + b) + c = a + (b + c) slika 8. ∀λ ∈ R.2 Mnoˇenje vektora skalarom z Definicija 1. Asocijativnost sabiranja vektora 1.b a c d a+b+c+d slika 7. S3 i S4 slede direktno iz definicije sabiranja vektora. 8 |b| = λ|a|. z − − → −→ − S4. ima istu duˇinu i suprotnu oriz jentaciju. za nula-vektor 0 vaˇi a + 0 = 0 + a = a. (a + b) + c = a + (b + c) (asocijativnost). dok je svojstvo S1 prikazano na slici 8. Sabiranje vektora ima slede´a svojstva: c S1. Suprotni vektor je kolinearan sa a.

· · · . M5. ∀a. M2. 9 . Oni tada mogu biti ili istosmerni ili suprotnosmerni.10 Vektori a1 . M4. · · · . 1. Dokaz. iz definicije mnoˇenja vektora brojem sledi da su vektori z a i b kolinearni. 2 Teorema 1. · · · . · · · .9 Linearna kombinacija vektora a1 . u prvom sluˇaju λ = b : a . ∀a. Drugim reˇima. Obratno. |b| = −λ|a| = |λ||a|. Neka je. Teorema 1. · · · . Definicija 1. (λμ)a = λ(μa). U protivnom su vektori linearno zavisni. onda u vektorskom prostoru postoje dva linearno nezavisna vektora. λ(a + b) = λa + λb. Tada je b = λa. ak su c linearno zavisni ako i samo ako postoje λ1 . A). ak nenula vektori. Mnoˇenje vektora skalarom ima slede´a svojstva: z c M1. pri ˇemu je c |λi | > 0. ak su linearno zavisni ako i c c samo ako je jedan od njih linearna kombinacija ostalih. Pretpostavimo da su vektori a i b kolinearni. · · · . Ovo u stvari znaˇi slede´e: vektori a1 .4 Nenula vektori a i b su linearno zavisni ako i samo ako su kolinearni.5 Neka je E ravan. · · · . λk takvi da je λ1 a1 + λ2 a2 + · · · + λk ak = 0. Svaka tri vektora tog prostora su linearno zavisna.* za λ < 0 taˇka B leˇi sa suprotne strane taˇke O od taˇke A i vaˇi c z c c z d(O. (λ + μ)a = λa + μa. a2 . 0a = 0. gde su a1 . λk realni brojevi. a u c drugom neka je λ = − b : a . ak su linearno nezavisni ako za sve skalare λ1 . ak je vektor a = λ1 a1 + λ2 a2 + · · · + λk ak . vektori a1 . λk ∈ R λ1 a1 + λ2 a2 + · · · + λk ak = 0 ⇒ λ1 = · · · = λk = 0. B) = −λd(O. ako je b = λa.3 Linearna nezavisnost vektora Definicija 1. · · · . M3. 1a = a. a λ1 .

pa su vektori a.4 Prostor radijus-vektora U mnogim primenama je praktiˇno uzeti predstavnike vektora koji svi c imaju centar u istoj taˇki. z c B. z c neke ravni. kolinearni. Budu´i c da su vektori OX i OY kolinearni. Time je dokazan prvi deo teoreme. Tada je αa + βb + 0c = 0. najpre. takvi da je c αa + βb = 0. OB = b i OC = c. A. onda u vektorskom prostoru V3 postoje tri medusobno linearno nezavisna vektora. pa prema tome. 1. od kojih je bar jedan razliˇit od nule. sa A. Pretpostavimo. bez dokaza: c Teorema 1. a. Vektor OP je radijus-vektor ili c vektor poloˇaja taˇke P u odnosu na centar O. na osnovu prethodne teoreme postoje brojevi α i β takvi da je OX = αa i OY = βb. Ako u prostoru E odaberemo taˇku O. b. Dokaˇimo sada i drugi. Dokaz. c} nije kolinearan. Svaka ˇetiri vektora iz V3 su linearno c zavisna.Y C B b O a X A c slika 9. pa postoje brojevi α i β. Ako su to vektori a i b tada su oni i linearno zavisni. Otuda je c = OC = OX + OY = αa + βb. Skup radijus vektora VO je skup z c svih takvih vektora. i sa X i Y taˇke c c c pravih OA i OB takve da je ˇetvorougao OXY C paralelogram (slika 9). redom. 2 Slede´u teoremu samo navodimo. C taˇke te ravni takve da je OA = a. Obeleˇimo sa O proizvoljnu taˇku ravni. svakoj taˇki c c c − − → − − → P pripada jednoznaˇno odreden vektor OP . Pretpostavimo da nijedan par vektora iz skupa {a. i linearno nezavisni.6 Ako je E prostor. pa su vektori a. c linearno zavisni. sa vektorima OA i OB. vektori c OA i OB su nekolinearni. b. da su dva od triju vektora. b. c linearno zavisni. B. b. 10 . Kako u ravni postoje tri nekolinearne taˇke O.

OT = 2i = 2 . Po pravilu o mnoˇenju vektora skalarom iz poglavlja z 1. 11 . S ovim smo na pravcu p zadali koordinatni sistem (O. Vektor i je jednoznaˇno odreden i vaˇi z c c d(O.2. tada je. c u koordinatnom sistemu (O.Sabiranje radijus-vektora definiˇe se kao i sabiranje vektora u poglavlju s 1. c z 1. uz dodatak ˇto zbir opet mora biti u skupu VO pa se koristi pravilo s paralelograma. Zbog jednoznaˇnosti prikaza. Jediniˇni vektor i definiˇemo kao i = OI.1 Koordinatizacija prave Koordinatizaciju prave definiˇemo na slede´i naˇin: odaberemo pravac s c c p kroz taˇku O ∈ E te na njemu nanesemo brojevni pravac tako da je nula u c − → taˇki O. − → − → 4(OS + 2OT ) = 28i = 2 8. z Mnoˇenje radijus-vektora skalarom definiˇe se kao i mnoˇenje vektora z s z skalarom u poglavlju 1. vaˇi z − → − → OT = x · OI = xi. na primer. i) koristimo slede´e oznake c − → OT = {x} ili − → OT = x . Pri tome vaˇe svojstva S1-S4.2.2. i). jer se c operacije s vektorima svode na odgovaraju´e operacije s brojevima. Uvodenjem koordinatizacije operacije s vektorima sveli smo na operacije s brojevima: ako je − → − → OS = 3i = 3 .1. Svakoj taˇki T koja leˇi na pravcu p jednoznaˇno je pridruˇena njena c z c z − → apscisa x i vektor OT .2. pri ˇemu vaˇe svojstva M1-M5.5. pri ˇemu je broju 1 brojevnog c c s c z pravca pridruˇena taˇka I. c 1. − → Broj x je skalarna komponenta vektora OT .5 Koordinatizacija Uvodenje koordinatnog sistema omogu´ava predstavljanje vektora pomo´u c c realnih brojeva.2. Na taj naˇin se pojednostavljuje rukovanje s vektorima. I) = |i| = 1.

III.. a vektori xi i yj su vektorske komponente vektora a. odnosno suprotno od kazaljke sata. i) c s i (O.1. y) u sistemu (O. kvadrant c (slika 10). II. i. Na pravcima p i q definiˇemo koordinatne sisteme (O. j) ima koordinatu y. II x Q a J j O III i I IV P y I T slika 10. i. c c Kako su skalarne komponente jednoznaˇno odredene taˇkom T . j). a y je c ordinata taˇke T (slika 10).2 Koordinatizacija ravni U ravni ρ koja se nalazi u prostoru E prvo odaberemo taˇku O kao c centar. Taˇka P u koordinatnom sistemu (O. j = OJ . Ose dele ravan ρ na ˇetiri kvadranta i to na I. Neka taˇka T pripada ravni ρ. i IV.5. j). Pravac kroz taˇku T koji je paralelan s pravcem p seˇe pravac c c q u taˇki Q. a brojevni pravac koji smo naneli na pravac q zove se ordinatna osa ili y-osa. c − → Neka je a = OT radijus-vektor u ravni ρ. |i| = |j| = 1. seˇe pravac p u taˇki P . c S ovim smo u ravni ρ zadali desni pravougaoni (ortogonalni) koordinatni sistem (O. Prema pravilu o sabiranju vektora vaˇi (slika 10). Taˇka Q u koordinatnom sistemu (O.. j). Zatim odaberemo medusobno upravne pravce p i q koji leˇe u ravni ρ i z prolaze kroz taˇku O. odnosno − → Brojevi x i y su skalarne komponente radijus-vektora OT odnosno vek− → − → tora a. za oznaˇavanje c vektora koristimo skra´ene zapise c 12 a = xi + yj. koji je paralelan s c c pravcem q. z − → − → − → OT = xOI + y OJ. Radijus-vektori xOI i y OJ su vektorske komponente radijus-vektora − → OT . prelazi u taˇku J. . Pravac kroz taˇku T . i) ima c c c koordinatu x. odnosno x je apscisa. Taˇke I i J su odabrane tako da taˇka I rotacijom oko taˇke O za ugao c c c π/2 u pozitivnom smeru. x i y c c su koordinate taˇke T = (x. koji je prikazan na slici 10. pri ˇemu je c − → − → i = OI. redom. Koordinatizacija ravni Brojevni pravac koji smo naneli na pravac p zove se apscisna osa ili x-osa.

y-osa i z-osa). vektori i. odnosno 3(a + b) = 3( 2 −3 + 1 1 )= 9 −6 . a= x y .a = {x.3 Koordinatizacija prostora Koordinatizaciju trodimenzionalnog prostora E dobijamo sliˇno kao u c prethodnim poglavljima. c Potom na pravcu r definiˇemo koordinatni sistem (O. Time smo definisali desni pravougaoni koordinatni sistem (O. 1. Sabiranje vektora i mnoˇenje vektora skalarom z stoga odgovara sabiranju matrica i mnoˇenju matrica skalarom. Tri ravni c x-y. Navedimo samo joˇ slede´u definiciju: s c Definicija 1. 13 . y}. q i r su koordinatne ose i to redom apscisna. Pri tome vaˇi z − → − → i = OI. zovu se koordinatne ravni i dele prostor na osam oktanata. j i k s zadovoljavaju pravilo desnog zavrtnja. Brojevni pravci koje smo naneli na pravce p. z Primer 1. j) na naˇin opisan u poglavlju 1. koje su odredene odgovaraju´im koordinatnim osima.5. Vidimo da vektor u ravni moˇemo zapisati kao matricu dimenzije 1 × 2 z ili kao matricu dimenzije 2 × 1. k) tako da vektori i. j. y ∈ R. ordinatna i aplikatna osa (x-osa.2. i. x-z i y-z. a vektori z su komplanarni ako imaju predstavnike koji su kolinearni jednoj ravni. j = OJ .5. k) u prostoru E koji je prikazan na slici 11. a= x y . |i| = |j| = |k| = 1. Prvo odaberemo centar O i medusobno upravne pravce p. i. Na primer. U ravni razapetoj s pravcima p i q definiˇemo c s desni pravougaoni koordinatni sistem (O. Tada je 3(a + b) = 3(2i − 3j + i + j) = 9i − 6j. q i r koji prolaze kroz taˇku O.11 Vektori koji leˇe u ravni ρ su kolinearni ravni ρ. Neka je a = 2i − 3j. j i a = xi + yj su komplanarni za ∀x. b = i + j.

j) i (O. Dakle.. odnosno − − → −→ − − → AB = OB − OA. y i z. c Kao ˇto se vidi na slici 12 vaˇi s z − → − − → −→ − OA + AB = OB. − − → AB = (xB − xA )i + (yB − yA ).. yB . z U koordinatnom sistemu moˇemo na´i skalarne komponente vektora. a = x yz.. Neka su zadate taˇke A = (xA . odnosno a = xi + yj + zk. Kako vektor u prostoru moˇemo zapisati ili kao matricu dimenzije 1 × z 3 ili matricu dimenzije 3 × 1.. z}. a z je aplikata taˇke T . a = x yz. Q i R (slika 11). (O. i. sabiranje vektora i mnoˇenje vektora skalarom z odgovara sabiranju matrica i mnoˇenju matrica skalarom. y je c ordinata.. i).A )k = x B − xA yB − yA zB − zA . odnosno x je apscisa. y i z su takode skalarne komponente vektora a = OT u sistemu (O. k) jednake c su x. z c Primer 2. y. Brojevi x. z c odnosno usmerene duˇi koja je zadata s dve taˇke. c c Koordinate tih taˇaka u koordinatnim sistemima (O. Ravni paralelne s koordinatnim osama koje c prolaze kroz taˇku T seku koordinatne ose u taˇkama P . zA ) i B = (xB . j. c c Skalarne komponente jednoznaˇno su odredene taˇkom T pa za oznaˇavanje c vektora koristimo skra´ene zapise c a = {x. Prema pravilu o sabiranju vektora vaˇi (slika 11). k). y i z su koordinate taˇke T . zB ). c − → Brojevi x. Koordinatizacija prostora Neka je zadata taˇka T ∈ E. yA . Na primer. z − − → − → − → −→ − − → −→ − OT = OT + OR = xOI + y OJ + z OK. 14 .R z K k i x P I a T Q y j J T slika 11.

Napomena. Neka je B = {− .A = (1. kod koordinatizacije prostora moˇemo c c z uzeti bilo koju koordinatizaciju neke odabrane ravni u prostoru i tre´i pravac c koji prolazi kroz centar i ne leˇi u toj ravni. tj.12 Baza vektorskog prostora V je najve´i broj linearno nec zavisnih vektora tog prostora. Kod definicije pravougaonih koordinatnih sistema u ovom i prethodnom poglavlju koristili smo medusobno upravne pravce. B O A slika 12. b . c Teorema 1. Pretpostavimo da prikaz nije jedinstven. 2}. z 1. 3) ∧ B = (−1.7 Svaki vektor d iz prostora V3 moˇe se jednoznaˇno prikazati z c kao linearna kombinacija vektora baze.6). → → − → Dokaz. pa zakljuˇujemo da se baza prostora sastoji od dva vektora. koordinatni sistem se moˇe definisati i s pravcima koji nisu medusobno upravni. I a c neka je vektor → − → → d = α− + βb + γ − a c (1) → − prikaz vektora d u bazi B. 2.6 Baza prostora Definicija 1. −2. pa zakljuˇujemo da se baza sastoji od tri vektora. da z postoje realni brojevi α1 . c Prostor V2 : svaka tri vektora jedne ravni su linearno zavisna (teorema 1. odnosno d = αa + βb + γc. Medutim. 0. 5) ⇒ − − → AB = {−2. − } baza trodimenzionalnog prostora V3 . z Tako kod koordinatizacije ravni moˇemo uzeti bilo koja dva pravca koja prolaze z kroz taˇku O i nisu paralelna. Sliˇno. i analogno.5). β1 i γ1 takvi da vaˇi 15 . Na osnovu ove definicije vaˇi: z Prostor V1 : svaka dva vektora jednog pravca su linearno zavisna pa zakljuˇujemo da se baza sastoji od jednog jedinog vektora. c c Prostor V3 : svaka ˇetiri vektora su linearno zavisna (teorema 1.

2 → − pa je prikaz vektora d jedinstven u bazi B. ˇto je i trebalo pokazati. a a · b < 0 ako je S3. vaˇi: z α = α1 . i · j = j · i = i · k · i = j · k = k · j = 0. a c → → − → Kako su − . ravni ili prostora dodeljujemo broj a · b = a |b cosω. a ω b slika 13. β = β1 .1 Skalarnim ili unutraˇnjim proizvodom nazivamo operaciju s · : ν × ν −→ R kojom bilo kojim vektorima a i b prave. a · b = 0 ako je a = 0 ili b = 0 ili a ⊥ b. gde je ω ugao izmedu vektora a i b (slika 13). a · b ≥ 0 ako je (a. Skalarni proizvod Skalarni proizvod ima slede´a svojstva: c S1. tj. vaˇi z i · i = j · j = k · k = 1. s 2 Vektorska algebra 2.→ − → − → → a c d = α1 − + β1 b + γ1 − . b i − linearno nezavisni. S2. Oduzimanjem relacija (1) i (2) imamo: (2) → → − − → − → → 0 = d − d = (α − α1 )− + (β − β1 ) b + (γ − γ1 )− . γ = γ1 . b) ≤ π/2. (a.1 Skalarni proizvod vektora Definicija 2. 16 . mora da vaˇi: a c c z (α − α1 ) = (β − β1 ) = (γ − γ1 ) = 0. ˇine bazu. b) > π/2. Dakle.

b. S6. ako je (a. tada je a · b = ax b x + ay b y + az b z . |a| = a · a S5. gde je ba = |b| cos (a. S8 i S3. 17 .2 Trojka nezavisnih vektora (a. a · b = b · a (komutativnost). Ako su vektori a i b zadati kao matrice. λ(a · b) = (λa) · b = a · (λb) (homogenost). a · a = |a||a| · cos0 = |a|2 .1 Ako je a = ax i + ay j + az k. j i k medusobno normalni jediniˇni vektori. 2 b = bx i + by j + bz k. c) pozitivno orijentisan reper. S8. a · b = |a|ba . |a||b| 2. b. Dokaz. Teorema 2. −b. S7. √c S4. onda su (b. iz definicija matriˇnog mnoˇenja c z i transponovane matrice sledi da skalarni proizvod moˇemo zapisati i kao z a · b = aT b. U koordinatnom sistemu raˇunanje skalarnog proizvoda je vrlo jednosc tavno. kako se uvodi pojam orijentisane baze. c) negativno orijentisani reperi. c) je pozitivno orijentisana ako bi posmatrano sa vrha vektora c kra´i put od vektora a do vektora c b vodio u smeru kretanja kazaljki nekog ˇasovnika. c Na primer. c) i (a. a · (b + c) = a · b + a · c (distributivnost). a. b) = a·b . Zato imamo s slede´u definiciju: c Definicija 2. Definicija skalarnog proizvoda i prethodna teorema omogu´uju raˇunanje c c c ugla izmedu dva vektora u prostoru pomo´u formule cos (a. b) duˇina projekcije vektora b na z pravac definisan s vektorom a pomnoˇena s odgovaraju´im predznakom prema z c svojstvu S2 (slika 13).2 Vektorski proizvod vektora Pre nego ˇto uvedemo vektorko mnoˇenje neophodno je da vidimo kako s z se orijentiˇe prostortj. Tvrdenje sledi iz svojstava S7.gde su i.

j × k = i. odnosno a×b= i ax bx j ay by k az bz 2 b = bx i + by j + bz k. (3) uredena trojka vektora (a. c 18 . gde je ω ugao koji zahvataju vektori a i b. Vektorski proizvod ima slede´a svojstva: c V1. V4. U pravouglom koordinatnom sistemu. a × b = −b × a (anti-komutativnost). s (2) vektor a × b je normalan na svaki od vektora a i b. k × j = −i. drugim reˇima intenzitet vektora c a × b je jednak povrˇini paralelograma koji je odreden vektorima a i b. V 4 i V 5. b.a×b b O y×a a slika 14. i × j = k. j × i = −k. tj. c V3. k × i = j. vaˇi z i × i = j × j = k × k = 0. i × k = −j gde su i. V5. Dokaz. vaˇi: z Teorema 2. j i k medusobno normalni jediniˇni vektori.3 Vektorski ili spoljaˇnji proizvod je operacija × na skupu s vektora ν 3 kojom bilo kojim od dva vektora a i b dodeljujemo vektor a × b (slika 14) za koji vaˇi: z (1) intenzitet vektora a × b je a b sinω. vektorski proizvod raˇunamo pomo´u c c determinante matrice. V2.2 Ako je a = ax i + ay j + az k. tada je a × b = (ay bz − az by )i + (az bx − ax bz )j + (ax by − ay bx )k. Tvrdenje se lako dokazuje koriste´i svojstva V 2. Vektorski proizvod Definicija 2. a × b) je pozitivno orijentisana. a × (b + c) = a × b + a × c (distributivnost). λ(a × b) = (λa) × b = a × (λb) (homogenost). a × b = 0 ako je a = 0 ili b = 0 ili ako su vektori a i b kolinearni.

[a + b.3 Meˇoviti proizvod vektora s Definicija 2. c. M6. b.2. b. c] koji je dat formulom [a. b i c. c] = (a × b) · c. 19 . [a. b. d] = [a. b]. c) = |(a × b) · c| = |[a. a] = [c. c) vektora vektorskog prostora ν 3 dodeljujemo broj [a. c sc z Teorema 2. b. [a. M3. Geometrijska interpretacija meˇovitog proizvoda data je slede´om teos c remom: Teorema 2. Geometrijska interpretacija meˇovitog proizvoda s Dokaz. b. Primetimo da se tada odgovaraju´a visina H dobija projektovanc jem vektora c na vektor a × b. c] jednaka je s zapremini paralelepipeda odredenog vektorima a. d]. zakljuˇujemo da je (a × b) · c = 0 ako i samo ako je barem jedan od vektora nula-vektor ili ako su vektori komplanarni. a. b. M2. M4.3 Apsolutna vrednost meˇovitog proizvoda [a. c]. c]. c. c] = α[a. c] = [b. odnosno linearno zavisni. 2 pri ˇemu su koriˇ´ene osobine skalarnog i vektorskog mnoˇenja. c. d] + [b. b. c]|. c. (a + b) × c = a) × c + b) × c. Odatle je zapremina paralelepipeda V V =B ·H = a×b · a b cos (a × b.4 Ako su a. b. Neka vektor a i b odreduju bazu paralelepipeda ˇija je povrˇina c s B (slika 15). a × b = −(b × a). M7. b. (αa) × b = α(a × b). a×b b H a slika 15. c. a.4 Meˇovitim proizvodom nazivamo operaciju duˇine tri kos z jom svakoj trojci (a. c] = [b. [αa. d proizvoljni vektori prostora ν 3 i α neki realan broj tada vaˇi: z M1. M5. b. c Takode.

i 2. 2 20 . Narednom teoremom. cy . tada je (a × b) · c = ax bx cx ay by cy az bz cz b = {bx . ay . koju navodimo bez dokaza.4 Dvostruki vektorski proizvod Definicija 2. c iz prostora ν 3 vaˇi slede´a formula (a × b) × c = (a · c)b − (b · c)a. Teorema se lako dokazuje koriste´i teoreme 2. jer c c z c svako takvo telo moˇemo podeliti na tetraedre.2. Dokaz. z c Teorema 2. c = {cx . by .5 Ako je a = {ax . a nismo ga morali ni skicirati. jer ´e u tom sluˇaju zapremina tetraedra z c c c c biti nula. 2 Uoˇimo da smo na jednostavan naˇin reˇili naoˇigled sloˇen problem.Teorema 2. az }. moˇe se utvrditi da z se uzastopnom primenom vektorskog mnoˇenja dobija linearna kombinacija poz laznih vektora.6 Za ma koja tri vektora a. bz }.1. z 2. b i c prostora ν 3 dodeljujemo vektor d zadat formulom d = (a × b) × c. Na isti naˇin moˇemo s c z proveriti leˇe li ˇetiri taˇke u istoj ravni. za skalarni c i vektorski proizvod vektora.5 Dvostrukim vektorskim proizvodom nazivamo operaciju duˇine z tri kojom bilo kojim trima vektorima a. jer c c s c z smo naˇli zapreminu tela. odnosno da je vektor (a × b) × c linearna kombinacija vektora a i b. cz }. Na sliˇan naˇin moˇemo izraˇunati zapreminu bilo kojeg tela . b.

lavica. 1976. c stojarstva i brodogradnje. Beban-Brki´. 2005.za viˇe tehniˇke ˇkole. Beograd. s s s c s ”Savremena administracija”. [4] Dr. Sc. Zoran Luˇi´. MATEMATIKA . Zagreb. Analitiˇka geometrija zc cc c c . Zoran Raki´. c [2] Zajednica viˇih ˇkola SR Srbije.preliminarna verzija.3 LITERATURA Literatura [1] Novica Blaˇi´. Neda Bokan. Fakultet elektronike. Ivan Slapniˇar. www. Geodetski c fakultet.predavanja. Beograd. [3] J.hr/predavanja. Matematiˇki fakultet. Split. 21 . Matematika 1 .fesb. internet izdanje. 2000.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->