P. 1
УРАДИ САМ - Молрески Фарбарски и Тапетарски радови

УРАДИ САМ - Молрески Фарбарски и Тапетарски радови

1.0

|Views: 13,058|Likes:

More info:

Published by: ГРОФ ОД НУГЛАШИЦЕ 888 on Jun 02, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/28/2013

pdf

text

original

Slavko Momčilovic, dipl. inž. Mirjana Milojević-Turina, dipl. inž.

MOLERSKI, FARBARSKI I TAPETARSKI RADOVI

PREDGOVOR

Ova knjiga je namenjena amaterima, koji žele da u sopstvenoj režiji adaptiraju stan, ili finalno obrade unutrašnje i spoljašnje površine novosagrađene porodične ili vikend kuće po sistemu "uradi sam". Materija je izložena tako da izvođače radova upozna sa vrstama materijala, njihovim osobina­ ma, tehnološkom postupku za iz vođenje radova, kao i kvalitetom podloge na kojoj se radovi izvode. Imajući u vidu da je knjiga namenjena amaterima za svaku poziciju radova, po jedinici mere, dat je potreban materijal, a na kraju svakog poglavlja nephodni alat, mašine i pribor. Za svaku vrstu radova izložen je način merenja i obračun izvedenih radova, na osnovu čega se vrši nabavka materijala i izračunava potrebno vreme za izvođenje radova. Tekst knjige je sistematizovan u četiri poglavlja: — molerski radovi. —farbarski radovi

— tapetarski radovi i — skele (za završne radove). Knjiga može korisno poslužiti i zanatlijama za proširivanje stručnog znanja i učenicima srednjeg obrazovanja građevinske struke.
Autori

1
M O L E R S K I RADOVI

KVALITET P O D L O G E Po pravilu, za sve vrste molerskih radova podloga mora biti očišćena od prašine i drugih prljavština, kao što su: smola, ulje, mast, rđa, cementni malter. Sad, gar, bitu­ men i si. Stare premaze koji nisu čvrsti i podesni za podlogu treba skinuti odgovarajućim postupkom, kao što je: struganje, pranje, brušenje i si. Bojiti je dozvoljeno samo suvu i pri­ premljenu podlogu, bez nedostataka. Nedostaci podloge su: - malter koji sadrži razne aktivne soli, neugašene čestice kreča (kokice), čestice uglja i druge organske materije koje su topive u vodi i ulju; - mekani i slabi malteri koji se drobe (lome) ili udubljuju na pritisak prsta;

- trošan, smrznut, pregašen, raspucan ili vlažan malter; - beton ili cementni malter na koji dolazi disperziona ili uljana boja, ili bilo koja prevlaka sintetičkog materijala, a koji nije dovoljno suv, očišćen od ulja i masti i po­ godan za takve premaze;

- podloga koja je zaprljana smolom, ce­ mentnim mallerom, plastičnom masom ili drugim prljavštinama koje se teško skidaju;

- drvo natopljeno nesušivim uljem ili lo­ šim premazom. Podaci o raznim vrstama maltera i njiho­ voj pogodnosti za odgovarajuću molerskofarbarsku obradu dati su u tabeli. Osnovni premazi moraju odgovarati ka­ rakteristikama podloge. Sredstva za osnovne premaze moraju se tako obraditi da su podesna za sledećc premaze.

Maksimalna dopuštena vlažnost maltera u zavisnosti od vrste površina (%) Vrsta maltera (zidovi i tavanice) Krcč i pesak Kreč. gips, pesak Cement i pesak Doziranje, razmera, volumenski 1:3 1:0.3:3 1:3 Vrsta boje. premaza ili prevlake Početna vlažnost maltera 24,5 25,5 15,0 Uljana boja 4,0 4,0 4,0 7 l'osna boja 6,0 6,0 6.0 Krečna boja 10,0 10.0 10,0 limulziona Silikatna boja boja
3,J

Tapete 1,5 1,5 1,5

3,0 3,0 3,0

3,5 3,5

OTPORNOST PREMAZA OBRAĐENIH POVRŠINA Premazi na malterisanim zidnim površi­ nama su: - otporni na otiranje (ako prema uputstvima proizvođača posle roka vezivanja mogu da se brišu boje malim trljanjem nadlanicom bez skidanja - ovo se odnosi na posne, krečnc i emulzione boje); - postojani na pranje (ako prema uputstvima proizvođača posle roka za veziva­ nje mogu da se peru mekim sunderom i vodom sa malim dodatkom (1%) neutral­ nog sredstva za pranje, a da se pri tom voda ne oboji - ovo se odnosi na dispcrzionc boje); - postojani na ribanje (ako prema uputstvima proizvođača posle roka za veziva­ nje mogu da se ribaju mekanom četkom i vodom sa dodatkom neutralnih sredstava za pranje, a da se pri tom voda ne oboji ovo se odnosi na boje na bazi sintetičkih smola) i - postojani na atmosferske promenc (ako pri normalnim vremenskim uticajima posle 2 godine nema nikakvih promena u tonu i veznoj strukturi).

57. /. / — Tople boje. 1 — bež. 2 — oker, 3 — žiiio-zelena. 4 — braon

1 2

Fl
1

2

SI. 1.2— Hladne boje. 1 —sveilo-zelcna, 2 — lainno-zelena, 3 — zelena

FIZIČKA SVOJSTVA BOJA
RAZLAGANJE I SLAGANJE BOJA Boje su fabrička mešavina prirodnih ili veštačkih pigmenata postojanih na svetlost, punila, veziva, razredivač i sikativc (sredstva za sušenje). O s n o v n a p o d e l a boja je na tople i hladne. Ako sunčevu svctlost propustimo kroz ravnostranu trostranu prizmu, ona će se razložiti na spektar boja. U ovom spektru

su zastupljene sve osnovne boje, od crvene preko narandžaste, žute, zelene, plave do ljubičaste. U dvanaestodelnom krugu boja polazi se od boja prvog reda: žute, crvene i plave. Ove boje su predstavljene u ravnostranom trouglu, tako da je svaka boja u je­ d n o m deki t r o u g l a . Ž u t a u gornjem, crvena u donjem levom uglu, a plava u donjem desnom uglu. Ako oko trougla opišemo krug i u njega ucrtamo šestougaonik, dobiće se tri trougla van osnovnog trougla, u koje unosimo boje koje dobije­ mo mešanjem dveju boja prvog reda. Dobijene boje drugog reda su:

8

SI. 1.3 — Boje dvanaestodebiog kruga. 1 — žutu, 2 — crvena, .i — plava. 4 — narandžasta, 5 — zelena, 6 — ljubičasta, 7 —iuto-narandiasta, 8 — iuio-zeicna, 9 — crveno-narandžasta, 10— crvcno-ljubičasta, 11 —plavo-zelena, 12—plavoIjubičasta

- narandžasta od žute i crvene - zelena od žute i plave i - ljubičasta od crvene i plave Boje se moraju mešati precizno, kako narandžasta ne bi bila ni jako crvena ni jako žuta; zelena ni jako žuta ni jako plava, a ljubičasta ni jako crvena ni jako plava. Na određenom rastojanju od prve linije kruga opišemo drugi krug, i tako dobijemo

kružni prsten koji podelimo na dvanaest jednakih delova. U kružni prsten na odre­ đena mesla, unosimo boje prvog reda i boje drugog reda, tako da između dva se­ gmenta unesene boje ostane jedan prazan segment. U taj prazan dco unosimo boje trećeg reda, koje dobijamo mešanjem je­ dne boje prvog reda sa jednom bojom dru­ gog reda. Tako dobijamo od:

9

žute i n a r a n d ž a s t e = žuto-narandžastu, žute i zelene = žuto-zelenu crvene i n a r a n d ž a s t e = crveno-narandžastu crvene i ljubičaste = crveno-ljubičastu plave i zelene — plavo-zclcnu i plave i ljubičastc= plavo-ljubičastu. Na ovaj način je dobijen dvanaestodelni krug boja. Boje idu istim redosledom kao i u spektru. Boje koje se nalaze jedna nas­ pram druge u dvanaestodclnom krugu bo­ ja komplementarne su. KONTRASTI BOJA Posmatranjem stvari oko sebe kažemo da je neka boja svetla ili tamna, topla ili hladna, tek pošto ih uporedimo sa nekom drugom bojom. Kada se jasno zapažaju razlike između dva utiska koja se porede, onda se to naziva kontrastom. Osnovni kontrasti boja mogu biti veoma različiti, kao što su: - kontrast boje prema boji, - kontrast svctlo-tamnog, - kontrast toplo-hladnog, - komplementarni kontrast, - simultani kontrast, - kontrast kvaliteta, - kontrast kvantiteta. Boje se mogu mešati na 4 načina: - jedna čista boja može se oslabiti belom bojom, pri čemu ona dobija hladniji ton; - svaka se boja može mešati sa crnom, čime se na neki način "umrtvi"; - tonovi manjeg intenziteta od tona čiste boje mogu se dobiti mešanjem sa sivom bojom i - čiste boje mogu se zamutiti mešanjem sa odgovarajućim komplementarnim boja­ ma (žuta-ljubičasta). Izmešanim komplementarnim bojama (dve komplementarne boje) može se do­ dati bela boja da bi se dobili izuzetni tono­ 10

vi. Elekat zamucenosti, odnosno jedna­ kosti jedne boje je relativan, jer svaka boja može izgledati intenzivna pored drugog zamućenog tona, a i sama delovati zamu­ ćeno pored drugog do nje intenzivnog to­ na. Kontrast kvantiteta je odnos između dve (ili više) obojene površine. Kada govo­ rimo o utisku koji na nas ostavlja jedna boja, možemo reći da su tu bitna dva čini­ oca: intenzitet boje i njena površinska zas­ tupljenost. Intenzitet, odnosno svetlosne vrednosti pojedinih boja su različite. Za komplementarne parove boja su sledeće vrednosti:

žuto : ljubičasto = 9 : 3 = 3 : 1 = 3/4 : 1/4 narandžasto : plavo = 8 : 4 = 2 : 1 = 2/3 : 1/3 i crveno : zeleno = 6 : 6 = 1 : 1 = 1 / 2 : 1 / 2 . Da bi komplementarne boje dale har­ moničnu površinu treba ih uzimali u reci­ pročnom odnosu, pa je odnos površina sleđeći: žuto : zeleno = 1/4 : 3/4 narandžasto : plavo = 1/3 : 2/3 i crveno : zeleno = 1/2 : 1/2. Žuta boja pokriva 1/4 površine a ljubi­ časta, koja je manje intenzivna, 3/4 ukupne površine. Narandžasta boja, čija je svctlosna vrednost jača, zastupljena je na 1/3 površine, a plava na 2/3 površine. Crveno i zeleno, boje podjednakog in­ tenziteta, pokrivaju 1/2 date površine. Ovako dobijene površine stvaraju utisak ravnoteže, pod uslovom da su boje date u svojoj maksimalnoj zastupljenosti, jer se u protivnom r a v n o t e ž a između površina menja. SLAGANJE BOJA Složiti boje, znači sastaviti dve ili više boje - jednu pored druge, tako da zajednič­ ki stvaraju jednu harmoničnu cei inu.

Boje u jednoj prostoriji se mogu uskla­ đivati na 3 osnovna načina: - jednotonskom harmonijom boja, - "rođačkom" harmonijom boja i - konlrastnom harmonijom boja.

ba samo j e d n e boje sa dvanaestodelnog kruga boja u svim njenim nijansama. Da ova harmonija ne bi postala zamorna treba koristiti više različitih vrednosti i jačina j e d n e iste boje (ali to mora biti jedna osnovna boja).

Jednotonska harmonija boja je upotre­

Rođačka harmonija boja je upotreba boja koje leže neposredno jedna do druge ili u blizini na dvanaestodelnom krugu bo-

ja. Na primer, podesna je kombinacija čis­ to žute, zelene i zeleno-žutc boje. Prilikom rođačkih harmonija boja, boje treba da budu različitih vrednosti i jačina. Teško je uskladiti susedne boje koje se nalaze na obe strane jedne od osnovnih boja, npr.: crveno-ljubičasta sa crveno-narandžastom, plavo-ljubičasta sa plavo-zelenom i žuto-narandžasta sa ž u t o z e l e n o m . k o n t r a s t m- harmonije boja se dobijaju kada se primene boje koje su suprotne u prirodnom krugu boja, tj. komplementar­ ne boje, npr.: crvena i zelena, žuta i ljubičasta i narandžasta i plava. Kontrastnih kombinacija boja ima više vrsta. Tako, postoji dvostruka kontrastna harmonija boja. O n a se dobija kada kombinujemo dve direktne susedne boje sa njihovim suprotnim bojama - komplemen­ tarnim bojama. Možemo kombinovati lju­ bičastu i crveno-ljubičastu sa ž u t o m i žuto-zelenom. Pri tome, boje treba da bu­ du različitih vrednosti i jačina. Boja koja pokriva površinu treba da bude najzamućenija, a ona koja je zastupljena u manjim kombinacijama treba da bude intenzivnija.

SL 1.4 — Harmonija zelene boje. 1 — lainnv-zclcna, 2 — svetio zelena, 3 — zelena

BOJE U UNUTRAŠNJEM PROSTORU

S obzirom da smo upoznali svojstva bo­ ja, možemo "popraviti" neke nedostatke stana u odnosu na strane sveta, klimatske uslove, veličinu i oblik prostorije.

SL 1.5 — Harmonija tule boje. 1 — sveilo-bež, 2 — bež, 3 — tamno-bež

Prostorije o k r e n u t e prema severu ili scveroistoku imaju malo sunčeve svetlosti, pa je u takvim prostorijama uvek hladno. Topla boja zidova, npr. svetložuta, ublažiće ovaj utisak. Prostorije o k r e n u t e prema jugu ili jugozapadu obasjane su sunčevom svetlošću, pa je za njih, naročito zbog le-

11

1
1

.

.

.

1

R
3

2

1

SL l.o — Boje za stanove okrenute prema severu. 1 —svetlo-bel, 2 — limun, 3 — oker

57. 1.7 — Boje za stanove okrenute prema jugu. 1 — iamno-zelcna, 2 — plavu-zelena, 3 —plavo-ljubičasta

tnjih dana, potrebno odabrati zelene i pla­ ve tonove. Na si. 1.6 i 1.7 prikazane su kombinacije boja za obe vrste stanova. Mnogi stanovi imaju dugačke, uske ho­ dnike, iz kojih se ulazi u sobe. Oblik takvih hodnika možemo lako optički izmeniti. Je­ dan ili oba čeona zida moramo obojiti jako narandžastom bojom, a ostale zidove neu­ tralnom bojom. Na taj način će se prostor optički skratiti, jer se narandžaste površi­ ne naizgled približuju.

Ako bi čeone zidove obojili crno ili tamno-modro, ta bi površina izgledala kao ru­ pa i još bi se optički više udaljila. Mali, uski i kratki hodnik može se "pro­ širiti" bojenjem svih površina svetlozelenom bojom. Ta boja "proširuje" prostor u svim smerovima. Male prostorije se ne bi smele nikada obojiti crvenom bojom. To bi moglo dovesti do osećaja "gušenja", jer crvena boja optički skuplja i smanjuje prostor.

\

W
C 1

3

SI. 1.8— Visoke prostorije: gornji deo zidova u visini od 20 cm obojiti istom bojom kao i plafon. 1 — braon, 2 — žuta, 3 — žuto-zelena

SI. 1.9 — Narandžasia boja pri­ bližava zid (idealno za dugačke pro­ storije i hodnik). 1 — bela, 2 — svetlo-žuta, 3 — narandžasia, 4 — svetlo-plava

SI. 1.10 — Crni čeoni zid deluje kao rupa, (produžuje prostorije — hod­ nik) 1 — bela, 2 — svetlo-žuta, 3 — crna, 4 — svetlo-plava

•\

12

SI. 1.11—Svetio

Sl. 1.13 — Tamno obojen plafon čini nisku prostoriju još nižom (obojitiplafon svetlom bojom). 1 —žuto-zelena. 2 — svetlo-žuta, 3 — svetlo-plava

štaj, veličina prostorija i njihov izgled (boje zidova, podova i plafona). Ako prostorije nisu onakve kakve želi­ mo, bojama ih možemo optički izmeniti. Prijatnost prostora, uglavnom, zavisi od boje zidova. Doduše, bitnu ulogu imaju i kvalitet i svojstva nosioca boje (boja može biti i te kako topla ako materijal deluje "hladno" - preovladivaće taj utisak). Pri ulasku u nepoznatu prostoriju prvo se zapažaju zidovi, podovi i visina prostorije.
SI. 1.12 —Prostori­ je obojene crvenom bojom daju utisak stešnjenosti. 1 — crveno-narandiasta, 2 — crve­ na, 3 — bela

IZBOR ODGOVARAJUĆE BOJE ZA P R O S T O R I J U

Ako je prostorija isuviše visoka, plafon se može obojiti tamnijom bojom od boje poda, a gornjih 20 cm zidova istom bojom kao stoje plafon. Tako će se plafon optički spustiti. Bojom možete optički promeniti pros­ torije, što je pokazano na si. 1.8, 1.9, 1.10, 1.11, i 1.12. Najbolje se osećamo ako nam u stanu sve odgovara i ako je sve usklađeno: name-

Određena boja u prostoriji stvara odre­ đenu atmosferu. Stoga se mogu postaviti neka pravila koja se odnose na boje odre­ đenih prostorija u stanu. Međutim, ta su pravila samo o d r e đ e n e smernice, jer su ukusi različiti. Za prostorije u kojima najviše boravite (dnevni boravak) upotrebljavaju se sledeće boje: bela, žuta, svetlosmeda i crvenosmeda. To su mirne i prijatne boje.

Za spavaće sobe se najčešće upotreblja­ vaju mirne i "opuštene" boje: zelena i plava i svi tonovi smeđe boje.

13

1 1

-S7. 1.14 — Zidovi i pod obojeni sit konirastmm bojama. 1 — plavo-zeleria, 2 — žuto-zelena, 3 — cn-eno-ljubičasta

SI

1.15 — l'rosiorijii u kojoj je piunenjena harmonija ho ja. 1 — svctlo-hita, 2 — žuta, 3 — hun-narandžasta

Ružičasta boja, oker, svetlozclcna i ze­ lena (kao trava) pobuđuju apetit i podstiču društvenost, pa se koriste za trpezarije. Za radne prostorije preporučuju se sledećc boje: sunčano-zlatni zidovi sa crve­ nim ili zelenim tonovima. Ustanovljeno je da te boje podstiču duševni rad. Stepeništa su "vedrija" i zrače "dobrodo­ šlicom" ako su obojena svetložutim, svetlo-crvenkastim ili svctlozclenim bojama. Iste boje su prikladne za dečije sobe i sobe za igru. Pošto su kuhinje obično male, treba ih bojiti belom ili svetloplavom bojom, da bi delovale veće. Osim toga, bela i svetloplava boja stvaraju utisak svežinc i prohladnosti. IZVOĐENJE MOLERSKIH RADOVA KREČENJE POVRŠINA Po završetku građevinskih radova pris­ tupa se obradi spoljašnjih i unutrašnjih zidova i plafona molersko-farbarskim ra­ dovima. Površine koje se obraduju moraju biti ravne, oble (ako je to projektom pre­ dviđeno), suve, čiste i slobodne za obradu. Površine na kojima se izvode molerski radova mogu biti: 14

a - m a l t e r i s a n e p r o d u ž n i m krečnim malterom, b - malterisane produžnim gipsanim malterom, c - gletovane čistim gipsom, d - betonske površine, d - površine od iverice, f - površine od cementnoazbestnih i gipskartonskih ploča Spoljašnji i unutrašnji zidovi i plafoni mogu se obrađivati: a - krečenjem, b - krečenjem u boji c - posnim (zemljanim) bojama, d - emulzionim bojama, e - disperzionim bojama, d - bojama na bazi sintetičkih smola ras­ tvorenih u organskim rastvorima i f - plastičnim malterima (fabrička mešavina sintetičkih smola, kamenog agregata i pigmenata - boja). Krečenje n o v o m a l t e r i s a n i h zidova i plafona Krečenje se izvodi, uglavnom, gašenim krečom. Kreč se gasi tako što se pečenom (živom) kreču dodaje potrebna količina vode (na 1 kg pečenog kreča oko 5 1 vode). Gašenje se vrši u drvenom koritu, uzstalno

mešanje "čakijom", sve dok se agregat pe­ čenog kreča ne raspadne i rastopi. Ugašeni krcč mora odslojati najmanje tri do četiri neđelje, a poželjno je i do četiri meseca. Od 1 kg pečenog kreča dobija se oko 4 kg gašenog kreča. Kreč se za krečenje priprema tako što se gašenom kreču doda oko 2/3 čiste vode i d o b r o promeša (gašeni kreč razmuti). Krečno mleko se pre krečenja procedi kroz gusto sito da bi se odstranila ncugašena zrnca p e č e n o g kreča (krečnog kamena). Ovako pripremljeno krečno mleko na­ nosi se na omalterisane površine ručno četkom (šajbnom), prvi premaz. Kada se ovaj premaz osuši, udubljenja na malterisanim površinama gipsaju se glet-masom napravljenom od gipsa, kreča i vode. Za­ tim se zidovi i plafon brušc daščicom i čisti prašina. Posle ovoga se još jednom kreči (drugi put) ručno - četkom (šajbnom), sa nešto redim krečnim mlckom nego prili­ kom prvog krečenja. Kada se površine posle drugog krečenja potpuno osuše, prskaju (špricaju) se molerskom pumpom. Špricaju se dva puta, s tim što se drugi p u t špricaju kada se površine posle prvog špricanja osuše. Pri­ likom krečenja bilo četkom ili molerskom pumpom, krečno mleko povremeno treba promešali da se krcč ne bi taložio (odvojio od vode). Za krečenje novomalterisanih zidova i plafona potreban je sledeći materijal: - gašeni kreč 0.55 kg/m^, - gips 0,03 kg/m2, - voda za spravljanje kreča i pranje alata 0,95 l/m2 Pored ručnog molerskog alata, potre­ bne su dvokrakc merdevinc visine 4-10 stepenica, zavisno od visine prostorije. Za 8 sati jedan radnik kompletno može okrečiti oko 35-40 m 2 . 15

Krečenje starih unutrašnjih zidova i plafona

Stari zidovi i plafoni se kreče slično kao i novi zidovi i plafoni. Razlika je u tome što se stare okrečene površine p r e t h o d n o pri­ preme za krečenje. Priprema starih površina sastoji se u slcdećem: stari potkorušeni sloj kreča ostru­ gati š p a h l a m a do zdrave p o d l o g e (maltera), zatim se pristupi brušenju i či­ šćenju. Brusi se grubim brusnim papirom koji se stavi preko daščice, da bi se odstra­ nili ostaci starog kreča. Pukotine i rupe na o s t r u g a n i m p o v r š i n a m a gipsiraju se spremljenom smešom od gipsa, kreča i vo­ de. Ovako pripremljene površine dva puta se ručno kreče četkom (šajbnom) i dva do tri puta prskaju krečnim mlekom pomoću molerske pumpe (istim postupkom kao kod novomalterisanih površina).

Za izvođenje navedenih radnji potreban je sledeći materijal: - gips 0,06 kg/m" - gašeni kreč 0,02 kg/m2 - brusni papir 0,002 tab/m2 - voda 0,25 l/m2 Krečenje u boji novih zidova i plafona Bojenje novomalterisanih površina kre­ čnom bojom sastoji se iz sledećih ope­ racija: Površine se ručno - četkom (šajbnom) okreče krečnim mlekom prvi put. Kada se osuše, grubo se izbruse neravnine (ispupčenja) daščicom, i izgipsaju oštećenja (udubljenja) mešavinom eipsa, kreča i vo­ de. Zatim se površine kreče ručno - četkom (šajbnom) drugi put. Osušene površine

SI. 1.16 — Postupak nanošenja emulzionog kita na mahcrisane površine, a — zahvatanje kita iz posude i stavljanje na nerdajuću glethoblu, b — nanošenje kita glethoblom, c — razvlačenje viška materijala (kita) sa ravnih površina na udubljenja na zidu, d — zaglađivanjepovršine kitom

izbruse se brusnim papirom i ponovo gip­ saju manja udubljenja mešavinom gipsa, krcča i vode. Ovako obrađene površine boje se krečnom bojom dva puta ručno četkom (šajbnom) i dva puta prskaju kre­ čnom bojom pomoću molerske pumpe. Bojenje ručno ili prskanje molerskom pumpom vrši se kada se površina od pret­ hodnog bojenja p o t p u n o osuši.

Krečna boja se priprema tako što se prethodno u manjoj posudi boja u prahu dobro razmuti u retkom krečnom mleku. Razmućena boja postepeno se sipa u veću posudu (otvoreno plastično bure) uz stal­ no mešanje drvenom letvom, sve dok se ne postigne ujednačen ton. T o k o m bojenja pripremljenu k r e č n u boju p o v r e m e n o promešati, da ne bi došlo do taloženja boje i kreča (odvajanje boje i kreča od vode).

16

Za bojenje krečnom bojom novomalterisanih površina potreban je sledeći ma­ terijal: 2 - gašeni kreč 0,550 kg/m 2 - gips 0,050 kg/m 2 - brusni papir 0,002 tab./m 2 - zemljana boja u prahu 0,025 kg/m - vode oko 1 l/m2 Za osam sati jedan radnik krečnom bo­ jom može okrečiti oko 25-30 m 2 ' PRIPREMA - GLETOVANJE POVRŠINA Gletovanje e n m l z i n n i m kitom (patent-kit) Gletovanje emulzionim finomalterisanih kitom površina

SI. 1.17 — Nanošenje kit-inase na ostruganu površinu, a — kitovanjc oštećenja i pukotina, b —gletovanje ostniganih površina cnnilzivnim kitom prvi i drugi put

Za osam časova jedan radnik može 2 izgletovali 20 do 25 m . Gletovanje grubo malterisanih površina emulzionim kitom (patent-kit) Gletovanje grubo malterisanih površina je isto kao i gletovanje fino malterisanih površina. Razlika je u lome stoje potrebna veća količina materijala (za 20 do 2 5 % ) . Za osam časova j e d a n radnik može izgletovati od 15 do 20 m 2 . Kitovanjc i gletovanje emulzionim kitom ostrugane podloge

Prljave površine su prvo izbruse papi­ rom za brušenje (brusni papir) sitnozrne strukture i očiste četkom pajalicom od prašine. Nakon brušenja i čišćenja zidovi i plafo­ ni se okreče pripremljenim krečnim mlekom od g a š e n o g kreča. Oštećenja na zidovima i plafonima (manja oštećenja i pukotine) zagipsaju sc gipsom alabastcrom. Ovako pripremljene površine gletuju sc emulzionim kilom dva puta. Gleluje se emulzionim kilom drugi put kada se pov­ ršine p o t p u n o osuše od prvog gletovanja. Ovako gletovanje površine spremne su za bojenje posnom bojom i bojenje disperzionim bojama. Za gletovanje je potreban sledeći mate­ rijal.: - gaženi kreč - gips - emulzioni kit - emulziono vezivo - voda 0,2 kg, 0,03 kg, 0,6 kg, 0,012 kg, 0,250 1.

Oslrugana površina izbrusi se brusnim papirom (šmirgl-papirom) i očisti prašina četkom pajalicom. Zatim se impregnira ostrugana površina i kituju manja ošteće­ nja i pukotine. Ovako pripremljene površine kituju se i gletuju emulzionim kitom (dvaput). Za izvršenje ovog posla potreban je sle­ deći materijal: - brusni papir 0,005 tab., - gips 0,05 kg/m2 - gašeni kreč 0,08 kg/m ,

- emulzioni kit 0,50 kg/m , - voda 0,25 1. Za osam sati jedan radnik može uraditi 2 oko 25 m , zavisno od kvaliteta ostruganc površine. Gletovanje disperzivnim k i t o m Gletovanje malterisanih disperzivnim površina kitom fino

Površine zidova i plafona se izbruse brusnim papirom (šmirgl-papir) i očiste od prašine četkom pajalicom. Suve i dobro očišćene površine neulrališu se disperzionim sredstvom za neutralizaciju. Disperziona sredstva za neutralizaciju primenjuju se prema uputstvima proizvo­ đača. Sredstvo za neutralizaciju, impre­ gnaciju, đisperzioni kit i disperziona boja treba da budu od istog proizvođača. Ove materijale proizvodi više proizvođača pod raznim komercijalnim nazivima, ali su, uglavnom, od istih sirovina i napravljene istim tehnološkim postupkom. Posle izvršene neutralizacije oštećena m e s t a ( g n e z d a i p u k o t i n e ) kituju se gipsom. Zidne i plafonske površine impregnišu se disperzionim sredstvima za impre­ gnaciju.

Na ovako pripremljenu podlogu nanosi se đisperzioni kit dvaput. Nanosi se metal­ nim ili plastičnim gleterom (glcthoblom). Debljina nanetih slojeva treba da bude od 1 do 3 mm. Temperatura zidnih površina i vazduha tokom rada mora biti od + 5 ° C do + 40°C. Potreban je sledeći materija 0,015 kg, - sredstvo za neutralizaciju 0,03 kg, - gips - dispcrzivno vezivo za impregnaciju 0,02 kg, - disperzivni kit 1,20 kg. Za osam časova j e d a n radnik može izgletovati od 20 do 25 m 2 . Posle prekida rada ambalažu zatvorili, da ne bi materijal isparavao, alat dobro oprati vodom ili ga potopiti u vodu. Gletovanje disperzivnim kitom grubo malterisanih površina (brdski ili morski pesak)

Grubo malterisani zidovi se gletuju isto kao i fino omalterisani zidovi. Razlika je u količini utrošenog materijala i potrebnog vremena (zbog grubljih površina). Za grubo malterisanje potreban je sle­ deći materijal: -sredstvo za neutralizaciju malterisanih površina 0,015 kg/m2. 0,10 kg/mz -gips

SI. 1.18 — Posle brušenja, čišćenja i neutralizacije površina vrši sc kitovanjc disperzivnim kitom (a). Zatim se vrši gleto­ vanje kilom prvi put (b) i završno fino gletovanje drugi put (c)

18

-dispcrzivno vezivo za 2 impregnaciju 0,03 kg/m i 2 -disperzivni kit 1,70 kg/m Za osam časova j e d a n radnik može izgletovati od 15 do 20 m , zavisno od finoće mallcrisanc površine. Napomena: Kod visokih temperatura, neposredno prc nanošenja disperzivnog kita, površine zidova i plafona treba dobro navlažiti da bi se sprečilo brzo sušenje (gu­ bitak vode iz disperzivnog kita). Ako se ne navlaže dovoljno može doći do pucanja disperzivnog kita.

Gletovanje mesta)

betonskih

površina

disperzivnim kitom

(beton liven na licu

G letova nje disperzivnim kitom betonskih površina (montažni betonski elementi i betonske površine izvedene klizajućom oplatom) Kod betonskih površina vidne delove betonskog gvozda koji se nalazi u zidovima i platonskim pločama treba premazati antikorozivnim sredstvima (osnovna boja za metal, nitrolak, minijum i dr.) radi spreča­ vanja izbijanja fleka. Oštećenja na betonskim površinama gnezda (neravnine nastale zbog segregaci­ je betonske mase) kituju se disperzivnim kitom. Posle kitovanja impregniraju sedisperzionim vezivom. Na impregniranim betonskim površina­ ma nanose se dva sloja disperzivnog kita. Drugi sloj se nanosi kada je prvi sloj pot­ puno suv. Za gletovanje disperzivnim kitom, po­ treban je sledeći materijal: - uljani minijum 0,05 kg/m2, - disperzivno vezivo za impregniranje 0 ,03 kg/m2, - disperzivni kit 2,5 kg/m2. Za osam časova jedan radnik može glctovati 20 do 25 m 2 19

Gletovanje betonskih površina livenih od betonske mase u oplati na licu mesta je slično kao i gletovanje montažnih eleme­ nata (betonski elementi liveni u fabrici betona). Razlika je u tome što su betonske površine livene na licu mesta grublje, pa je utrošak materijala i vremena veći. Zbog grublje betonske površine disperzioni kit se nanosi tri puta. U k u p n a deblji­ na sva tri sloja ne srne biti veća od 5 mm. Važno je da se svaki sledeći sloj disperzionog kita nanosi na suvu površinu i da sloj nije deblji od 2 mm. Za gletovanje betonskih površina potre­ ban je sledeći materijal: - uljani minijum 0,06 kg/m2, - dispcrzivno vezivo za impregnaciju 0,03 kg/m" - disperzivni kit 3,50 kg/m - 4,5 kg/m" zavisno od betonske površine. Za osam časova j e d a n radnik može izgletovati 12-15 m . BOJENJE POSNOM BOJOM Bojenje p o s n o m bojom n o v o m a l t e r i s a n i h zidova i plafona

Ciste i suvc malterisanc površine okreče se pripremljenim krečnim mlekom od gašenog kreča (prvi put). Posle krečenja gipsuju se oštećena mesta i pukotine gipsom alabasterom. Zatim se izbruse zagipsana mesta brusnim papirom i očisti prašina čet­ kom pajalicom. Posle čišćenja zidovi se kreče krečnim mlekom od gašenog kreča (drugi put). Na okrečene površine nanosi se sloj rastvorenog kaolina i krede (predbojenje posnom bojom).

Posle predbojenja impregniraju se pov­ ršine rastvorom mazivog sapuna (molerski sapun) -molerskom četkom. Ovo su pri­ premne radnje za izvođenje posnog boje­ nja posnim bojama zidova i plafona. Pripremljene površine boje se posnom bojom pomoću molerske četke dvaput. Četkom obojene površine prskaju se (špri­ caju) posnom bojom pomoću prskalice molerske p u mpe. Posna boja priprema se od krede i kaoli­ na rastvorenih u vodi i paste u boji za toniranjc (ton po želji vlasnika). Ovom rastvoru dodaje se i koštano tutkalo, koje služi za vezivanje boje (sprečava otiranje posne boje sa zidnih površina). Za bojenje posnom bojom potreban jc sledeći materijal: 0,35 kg/m2, - gašeni krcč - gips 0,030 kg/rri , - kaolin i kreda 0,200 kg/m i - molerski (mazivi) sapun 0,010 kg/rri , - ton-pasta 0,006 kg/m2, - lutkalo 0,013 kg/m2, - voda 1 l/m2. Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 25 m 2 zidnih i platonskih površina. Bojenje p o s n o m bojom površina gletovanih e m u l z i o n i m kitom Površine izgletovane emulzionim kilom fino izbrusiti sitnozrnim papirom i očistili od prašine. Impregnirati ih molerskim (mazivim) s a p u n o m . Na i m p r e g n i r a n e površine naneti sloj rastvorenog kaolina i krede (predbojenjc). Posle završenog predbojenja, neravnine ispraviti emulzionim kitom (kilovati). Nakon ovih predradnji, površine obojiti posnom bojom (gotovom bojom), bojom pripremljenom za bojenje. Završno bojenje se obavlja tri puta i to četkom dvaput, treći sloj može se naneti 20

molerskom č e t k o m , prskanjem moler­ skom pumpom ili vlaknastim valjkom. Za izvođenje ovih radova potreban jc sledeći materijal: 0,010 kg/m2, - molerski sapun - kaolin i kreda 0,040 kg/irr, - emul/.ioni kit 0,040 kg/m^, - gotova boja (pripremljena boja) 2 0,200 kg/m , 2 0,008 kg/m , i celulozno vezivo 2 0,400 l/m . voda Za osam sali jedan radnik može da oboji oko 35 do 40 m 2 Bojenje p o s n o m bojom površina gletovanih disperzivnim k i t o m

Izgletovane površine izbruse se sitno­ zrnim brusnim papirom i očiste od površi­ ne. Zatim se izvrši sapunisanjc (prvi put rastvorenim mazivim sapunom - moler­ skim s a p u n o m ) . S a p u n i s a n e površine prcđboje sc pripremljenim rastvorom ka­ olina i krede. Manje neravnine gletovanih površina gipsaju sc gipsom alabasterom, da bi sc dobila p o t p u n o ravna površina. Gipsovane i predbojene površine sapunišu sc rastvorom molerskog sapuna (drugi put). Ovako obrađene površine boje sc pri­ premljenom posnom bojom dva puta. Prvo se molerskom četkom (šajbnom) površine oboje pripremljenom posnom bojom. Kada se prvi (osnovni) sloj osuši, boji sc drugi put (završno bojenje) - prska­ nje p o s n e boje m o l e r s k o m p u m p o m (prskalicom).

Za bojenje posnom bojom već izgletovanih površina potreban jc sledeći ma­ terijal: 0,015 tab/m2, - brusni papir 0,030 kg/m2, - gips alabastcr 0,010 kg/m2, - mazivi (molerski) sapun 0,120 kg/m2, - kreda (štricla) 0,100 kg/m2, - kaolin (ton) 2 0,(X)6 kg/m , - pasta za toniranjc

- tutkalo 0,013 kg/rri , - voda 1,4 l/m". Jedan radnik za 8 časova može obojiti oko 40 do 50 m 2 Bojenje novih g i p s a n i h površina gipsarski gletovane g i p s o m alabasterom Prilikom bojenja gipsarski gletovanih površina čistim gipsom, treba biti posebno pažljiv i stručan, da se prilikom rada gips ne bi oštetio (brazdanje, ostavljanje trago­ va četke kod predbojenja i osnovnog boje­ nja). Poželjno je da gipsane površine boji stručan moler. P o s t u p a k bojenja je sledeći: Površine se izbruse najfinijim brusnim papirom (pažljivo). Vodenim rastvorom stipse (alauna) impregniraju se gipsane površine. Impregnisane površine predboje se finim rastvorom p r i p r e m l j e n e boje (dvaput cedene kroz gustu najlon mreži­ cu). Zatim se sapunaju zidovi i plafon ka­ lij umovim mazivim sapunom (molerski sapun). Eventualna sitna oštećenja gipsuju se gipsom alabasterom. Ovako priprem­ ljene površine boje se osnovnom bojom m o l e r s k o m č e t k o m . Z a v r š n o bojenje obavlja se molerskom pumpom - prska­ njem (špricanjem) dva puta. Svaki sledeći sloj nanosi se kada je prethodni potpuno suv. Za bojenje gipsanih površina potreban je sledeći materijal: -brusni papir (sitnozrne strukture) 0,010 tab./nT, molerski sapun 0,010 kg/m2, stipsa (alaun) 0,015 kg/m2, gips 0,010 kg'm 2 , voda 0,950 l/m2, ton 0,130 kg/m2, cinkvajs 0,025 kg/m2, tutkalo 0,012 kg/m2, boja za svetle tonove 0,020 kg/m2.

Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 25 m 2 . Bojenje novih g i p s a n i h površina sa srednjom o r n a m e n t i k o m

Prilikom bojenja ornamentisanih po­ vršina tehnološki postupak rada je identi­ čan kao i prethodni, razlika je samo u utrošku materijala i vremena (zbog komplikovanijih površina). Za kompletno bojenje ornamentisanih gipsanih površina potreban je sledeći ma­ terijal: - brusni papir (sitnozrne strukture) 0,015 tab./m2, - molerski (mazivi) sapun 0,012 kg/m", - stipsa (alaun) 0,015 kg/m2, - gips 0,012 kg/m2, - voda 1,00 I/m2, -ton 0,120 kg/m2, - cinkvajs 0,025 kg/m2, - tutkalo 0,012 kg/m2 - boje 0,016 kg/m2. Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 15 m 2 . BOJENJE BOJAMA DISPERZIVNIM

Disperzivne boje izrađene su na bazi sintetičkih smola raspršenih u vodi, sa do­ datkom pigmenta (boja), punila i dr. Fabrički se proizvode i zavisno od speci­ jalnih dodataka mogu se upotrebiti za bo­ jenje unutrašnjih zidova i plafona, spoljnih zidova i plafona (fasada) i građevinske sto­ larije. Gotove disperzivne boje ne zahtevaju posebnu pripremu i mogu se odmah upo­ trebiti. Priprema boje sastoji se samo u tome da se gotovoj boji mogu dodati ton-paste za toniranje, da bi se dobila određena nijansa.

21

Bojenje disperzivnim bojama unutrašnjih površina bez obrade podloge (na gletovanoj površini)

Predbojenje površina vrši se razredenom dispcrzivnom bojom u vodi (razmcrc fabrički proizvedenom disperzivnom specijalnom smcšom za predbojenje.

G l e t o v a n e površine izbrusiti brusnim papirom i očistiti od prašine. Očišćene gletovane površine impregnirati disperzivnim vezivom (sredstvo za impregnaciju). Manja oštećenja kilovati disperzivnim kitom,

Posle predbojenja površine ispraviti toniranim disperzivnim kitom. Ovako obradene površine pripremljene su za završno bojenje dispcrzivnom bojom (dva puta), Bojiti se može četkom, pumpom za špricanje ili vunenim valjkom.

57. 1.19 — Postupak bojenja disperzivnom bojom na pripremljenoj podlozi, a — vuneni valjak pažljivo umočiti u boju i sa s^'ih strana dobro ga natopiti, b — valjak zatim nekoliko puta prevaljati preko rešetke da bi se ravnomemo natopio bo­ jom

SI. 1.20 — Nanošenje boje valjkom vrši se valjanjem odozdo nagore ujednačenim pritiskom (a). Potezima valjkom u cikcak boja se razmazuje po zidu (b). Na kraju slede dugi, ujednačeni potezi valjkom odozgo nadale

22

Za bojenje unutrašnjih zidova i plafona potreban je sledeći materijal: 2 - brusni papir 0,015 tab./m , 2 - gips 0,020 kg/m - disperzivno vezivo 0,020 kg/m , 2 - disperzivni kit 0,040 kg/m , - disperzivna boja 0,310 kg/m2, - voda 0,300 l/m2. Za osam časova jedan radnik može obo­ jiti 20 do 25 m 2 . Pre upotrebe fabrički pakovane disperzivne boje, boju treba dobro promešati. Prilikom prekida rada, alat odmah oprati vodom. T e m p e r a t u r a uskladištenja disperzivnih boja u suvim prostorijama je od + 5 d o +30°C. Bojenje d i s p e r z i v n o m bojom negletovanih površina Bojenje disperzivnim bojama fino malterisanih površina bez. gletovanja Fino malterisane površine izbruse se brusnim papirom i očiste od prašine. Ma­ nje oštećena mesta i pukotine gipsaju se gipsom alabasterom. Malterisane i gipsane površine se neutralizuju s r e d s t v o m za n e u t r a l i z a c i j u (olovni fluat), da bi se uklonilo i sprečilo cvetanje soli u malteru (sprečila pojava kokica). Ncutralisane površine impregnišu se sredstvom za impregnaciju (disper­ zivno vezivo) - fabrički pripremljenim. Na impregnirane površine molerskom č e t k o m ili vunenim valjkom nanosi se osnovna pokrivna disperzivna boja - predbojenje. Neravnine na zidovima i plafonima is­ pravljaju se toniranim disperzivnim kitom. Ovako pripremljene površine boje se dis­ perzivnom bojom dvaput (prvi sloj - pokrivno bojenje i drugi sloj - završno bojenje) - vunenim valjkom.
.S7. 1.21 — Bojenje valjkom vntbo malterisanih površina

Za izvršenje ovih radova potreban je sledeći materijal: - brusni papir - gips - disperzivni kit - disperzivna boja - voda
9

0,015 tab./m"\ 0,030 kg/m2, 0,035 kg/m2, 0,360 kg/m2, 0,2 l/m2.

Za osam sati jedan radnik može obojiti 2 oko 22 m .

Bojenje disperzivnim bojama grubo malterisanih površina bez. gletovanja

Postupak rada potpuno je isti kao i kod fino malterisanih površina. Z b o g grubljeg mallcra utrošak materijala (disperzivnog kita i disperzivne boje) veći je za 10% po m2. Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 20 m 2 .

Bojenje disperzivnom

bojom

iverice

Uljanim minijumom premazuju se ekseri i drugi vidljivi gvozdeni elementi. Zatim se površine n a t o p e uljanim firnajzom. Kvalitetnije je zagrejani uljani firnajs (da­ lje od vatre) pomešati sa uljanim razredivačem (razmerc: 2 dela firnajza 1 deo uljanog razredivača) i natopiti dvaput. Ka­ da se prvi sloj dobro osuši - nanosi se drugi sloj. Disperzivnim kitom pretkitovati fuge na sastavima ploča od iverica. Iskitovane ploče od iverice predboje sa disperzivnom bojom (prvi put). Fine ne­ ravnine i pukotine kituju se toniranim ki­ tom - površina je spremna za završno bojenje. Završno bojenje disperzivnom bojom obavlja se u dva sloja (drugi put i treći put). Boji se vlaknastim valjkom, a može i čet­ kom ( a k o se želi drugačiji površinski izgled). Za izvršenje ovih radova potreban je sledeći materijal: - uljani minijum 0,040 kg/m", - firnajz 0,090 kg/m2, - uljani razređivač 0,030 lit/m2, 2 - disperzivni kit 0,140 kg/m , 2 - disperzivna boja 0,470 kg/m , - pasta za toniranjc 0,013 kg/m2, - voda 0,300 l/m2. Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 18 m 2 . RUSTIČNO (RELJEFNO) KITOVANJE GLETOVANIH POVRŠINADISPERZIVNIM KITOM Za postizanje potrebnih efekata (relje­ fa) koristi se specijalnim postupkom dis­ perzivni kit. Izgletovane površine disperzivnim ki­ tom izbruse se brusnim papirom i očiste od 24

prašine. Izbrušene površine impregnišu sc disperzivnim vezivom. Pretkitujc (isprav­ ljaju neravnine) se disperzivnim kitom. Kada sc kit osuši (pretkitovanjc) pristupa se ručnoj rustičnoj reljefnoj obradi zav­ ršnog sloja bojenogdisperzivnog kita išpahlom i drugim alatkama (noževima za kitovanjc), zavisno od rustičnosti obrade površine.

Kada se završna obrada kitom osuši im­ pregnira se reljefna površina disperzivnim vezivom. Za izvršenje ovih radova potreban je sledeći materijal: - papir za brušenje 0,010 tab./m2 - dispcrzivno vezivo 0,080 kg/iri , - disperzivni kit 0,060 kg/m2, - bojeni disperzivni kit za izradu 1,300 kg/m2 i reljefa - pasta za toniranje 0,020 kg/m2. Za osam sati jedan radnik može kitovati oko 18 m 2 . RADOVI U ENTERIJERU RENOVIRANJE STARIH ZIDOVA Kvašenje i struganje starih boja Struganje stare krečne boje lopaticom špaldom Potkorušenc i ispucane krečne boje na zidnim površinama (koje se ne mogu mestimično popraviti) p o t p u n o se ostružu od maltera. Krcčna boja struže se lopaticama, a čvrsta mesta boje p r e t h o d n o se nakvasc vodom. Za obavljanje ovog posla potrebno je samo 0,150 do 0,200 l/m 2 vode: Za osam sati jedan radnik može ostru­ gati (zavisno od dotrajalosti krečne boje) oko 50 m 2

Struganje stare posne

(zemljane)

boje

Stara potkorušena boja skida sc metal­ nom lopaticom. Mesta na kojima je stara boja čvrsto vezana na zid prethodno se nakvasc vodom. Od materijala potrebno je samo 0,200 l/m 2 vode. Struganje i pranje disperzivne boje Stare disperzivne boje se po celoj pov­ ršini nakvasc rastvorom lužine ili deter­ dženta u vodi. Kada omekšaju, metalnom lopaticom struže sc stara boja do maltera. Ako jc disperzivni kit meslimično ispucao ili se potkorušio, do maltera se struže i sloj disperzivnog kita. Zavisno od stepena struganja (da li sa­ mo disperzivna boja ili i disperzivni kit) potrebna jc sledeća količina materijala: -voda od 0,260 do 0,560 I/m2 i - lužina ili deterdžent od 0,040 do 0,100 kg/m2. Za osam sati jedan radnik može sastru­ gati (zavisno od dotrajalosti disperzivne boje i disperzivnog kita) od 18 m 2 do 40 m2 Bojenje p o s n o m bojom ostrugane podloge O s t r u g a n e površine o d s t a r e p o s n e (zemljane) boje izbrusiti brusnim papirom i molerskom četkom očistiti od prašine. Ciste površine okrečiti odležanim gašcnim krečom. Posle krečenja manje nerav­ nine i p u k o t i n e izgipsati gipsom alabasterom. Okrečcnc površine impregnirati rastvo­ rom mazivog sapuna (molerski sapun). Impregnisane površine obojiti osnov­ nom bojom (rastvor krede i kaolina). Na­ kon osnovnog bojenja površine gipsovati 25

dvaput (nadgipsovanjc). Izravnate i pri­ premljene površine pokrivno bojiti po­ snom bojom. O b o j e n e površine prskaju sc moler­ skom pumpom zemljanom bojom dva pu­ ta. Svaki sledeći sloj nanositi kada je prethodni p o t p u n o suv. Za izvršenje ovih radova potreban je sledeći materijal: brusni papir 0,005 tab./m i gašeni kreč 0,080 kg/nT, gips alabaster 0,050 kg/m^, molerski (mazivi) sapun 0,010 kg/m2, 0,20 kg/m2, - kreda i kaolin 0,006 kg/m, - pasta za toniranjc 0,013 kg/m2, - tutkalo za vezivanje 0,550 l/m2. - voda za pripremanje Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 25 do 30 m 2 Bojenje d i s p e r z i v n o m bojom ostrugane podloge

Ostruganu podlogu sa čije je površine skinuta stara boja dobro izbrusiti brusnim papirom i četkom pajalicom očistiti od pra­ šine. Izbrušenu i p o t p u n o očišćenu površinu predimpregnirati fabrički proizvedenim sredstvom (disperzivna im­ pregnacija).

Sredstvo za predimpregnaciju nanosi se molerskom četkom. Mala oštećenja i pu­ kotine kituju sc disperzivnim kitom - špahlom (strugalicom). Nakon kitovanja vrši se kitovanje - pre­ svlačenje celokupne površine emulzionim kitom pomoću gletarice (glethobla), da bi sc dobila p o t p u n o ravna i glatka površina. Kitovane površine izbruse se finim bru­ snim papirom (sitnozrni papir) i impregniraju s r e d s t v o m za i m p r e g n a c i j u disperzivna impregnacija. Impregnisane površine bojiti osnovnom pripremljenom (toniranom) disperzivnom bojom - vlaknastim valjkom. Na osnovno

obojenim površinama ispraviti manja ošte­ ćenja disperzivnim kitom. Ovako pripremljene površine boje se dva puta toniranim disperzivnim bojama vlaknastim valjkom. Za izvođenje kompletnih radova potre­ ban je sledeći materijal: - brusni papir 0,005 tab./m2 - disperzivna impregnacija 0,070 kg/nT, - disperzivni kit 0,550 kg/m", - disperzivna boja 0,330 kg/m2, - disperzivna pasta 0,030 kg/m2, - voda 0,350 l/m2. Za osam časova jedan radnik može kom­ pletno obojiti oko 15 m 2 . Bojenje preko stare boje Bojenje krečnom bojom preko postojeće stare krečne boje Stari obojeni zidovi i plafoni izbruse se brusnim papirom i očiste od prašine čet­ kom pajalicom. Oštećena mesta i pukotine gipsovati mešavinom gipsa, gašenog kreča i vode. Čiste izgipsovane površine okrečiti krečnim m l e k o m - č e t k o m (šajbnom). O k r e č e n e površine obojiti krečnom bo­ jom (četkom) dva puta. Svaki sledeći sloj krečne boje nanosi se kada je prethodni potpuno suv. Suvc krečom obojene površine prskati krečnom bojom (špricati) - molerskom pumpom, dva puta. Za kompletno bojenje starih obojenih površina krečnom bojom potreban je sle­ deći materijal: - brusni papir 0,005 tab./m2, - gips alabaster 0,020 kg/m2, - gašeni kreč 0,350 kg/m2, - boja u prahu 0,030 kg/m% i - voda za pripremanje i pranje alata 0,450 l/m2. Za osam časova jedan radnik može obo­ jiti oko 40 m 2 . 26

Bojenje posnom

(zemljanom)

bojom

preko postojeće stare posne boje

Stare obojene površine izbrusiti sitnozrnim brusnim papirom. Oštećena mesta i pukotine gipsovati gipsom alabasterom. Izgipsovane površine okrečiti krečnim mlekom molerskom četkom. Kada se osu­ še impregnirali ih. Impregnacija se vrši ras­ tvorom mazivog sapuna (molerski sapun). Pripremljenom posnom bojom (od krede, kaolina, paste za loniranje, tutkala i vode) obojiti ih molerskom četkom (prvi put). Kada se prvi sloj osuši obojili površine posnom bojom molerskom četkom (drugi put).

Bojenje molerskom četkom u dva sloja je, u stvari, osnovno bojenje, odnosno pri­ prema površina za završno bojenje. Završno bojenje posnom bojom obavlja se prskanjem pripremljenom posnom bo­ jom - molerskom pumpom. Za kompletno bojenje posnom bojom starih obojenih površina potreban je sle­ deći materijal: gašeni kreč 0,050 kg/m' gips alabaster 0,030 kg/m , mazivi sapun 0,015 kg/m2, 0,180 kg/m2, - kreda i kaolin - pasta za toniranje 0,006 kg/m^, - lutkalo (vezivo) 0,013 kg/m", - voda za pripremanje boje i pranje z alata 0,500 l/m Za osam časova jedan stručni radnik 2 može obojiti oko 35 m

RAZNI MOLERSKI RADOVI Izvlačenje linija Kada se žele postići određeni estetski efekti prilikom obrade unutrašnjih zidova i plafona, pojedini zidovi ili delovi zidova i plafoni boje se različitim bojama.

Često se plafon boji jednom bojom, zi­ dovi drugom, a uglovi na sastavu dva zida i zida i plafona trećom bojom (obično belom bojom). Uglovi između zidova i zida i plafona obično su širine od 15 do 20 cm. Da bi se odvojile boje i izveli uglovi izvlače se horizontalne i vertikalne linije u jačem tonu. Širina ovih linija kreće sc od 5 do 12 mm. Ove linije izvlače se pomoću lenjira i spe­ cijalno napravljenih ravnjača od aluminijuma ili drveta i male (uzane) specijalne molerske četke (napravljene posebno za izvlačenje linija).

manjim posudama. Način rađa isti je kao i kod izvlačenja posnom bojom.

Za osam časova jedan radnik može izvu­ ći oko 150 do 200 m. Prekrivanje - izolovanje fleka

Na novomalterisanim površinama mogu se pojaviti fleke i mrlje od rđe, ulja, kreozita, salitre i dr. Na starim zidovima i plafo­ nima mogu se pojaviti mrlje i fleke od nafte, masti, dima, katrana, ulja, smole i dr.

Izvlačenje linija na

horizontalnih

i

vertikalnih

obojenoj površini posnom

bojom širine 5 -12 mm Pripremljenoj posnoj boji dodaje sc određena količina ton-paste. Količina tonpaste i njena boja zavise od želje vlasnika. Posna boja sprema se u manjim posuda­ ma, zavisno od dužine linije. Za jedan metar dužne linije potrebno je 0,020 k g p o s n e b o j e p o s e b n o pri­ premljene. Za osam sati jedan radnik može izvući oko 150 do 200 m. Izvlačenje horizontalnih i vertikalnih linija na obojenoj površini disperzivnom bojom širine 5 do 12 m

Pre obrade isflekanih površina moraju se izolovati mrlje ("lcčenje" fleka i mrlja). U zavisnosti od vrste fleke primenjuje se odgovarajuće sredstvo za "lcčenje" fleka (izolovanje).

Važno je fleke izolovati prc početka završne obrade zidova i plafona, da sc ka­ snije ne bi pojavile na finalno obojenim zidovima i plafonima. Izolovanje fleke) isflekanog maltera (žute

Disperzivna boja za izvlačenje horizon­ talnih i vertikalnih linija priprema se tako što se osnovnoj disperzivnoj boji dodaje određena količina ton-paste. Količina tonpaste zavisi od želje investitora. Za izvla­ čenje j e d n o g metra linije p o t r e b n o je 0,020 kg/m 2 . Boja se sprema u posebnim 27

Ž u t e fleke nastaju od rđe, ulja, dima, vode ili kreozita Ove fleke sc obično po­ javljuju u kuhinjama, restoranima i drugim prostorijama. Isflekana mesta ili površine dobro se izbruse brusnim papirom i očiste od praši­ ne. Očišćene površine premazu se alkidnom lak-bojom (bela) - prvi put. Kada sc prvi sloj osuši premaze se istom bojom drugi put (završno). Za premazivanjc površina alkidnom bo­ jom (u dva sloja) za 1 m 2 , potrebno je 0,010 tabli brusnog papira i 0,220 kg/m alkidne boje. Za osam časova jedan radnik može ure­ diti oko 40 m 2 .

Izolovanje mrlja

od anilina

Prvo se brusnim papirom izbruse i očiste površine od prašine. Očišćene površine premazu se dva puta še-lakom. Drugo premazivanje sc obavlja kada jc prvi sloj p o t p u n o suv. Ako su mrlje jake, premazuje se tri puta. Prvi premaz (kao predradnja) vrši se šelakom rastvorenim u alkoholu (špiritus). Za izolovanje je potreban sledeći ma­ terijal: - brusni papir 0,010 tab./m2 i - še-lak za dva premaza 0,200 kg/m2. Za osam časova jedan radnik može izolovati o k o 60 m 2 . Izolovanje mrlja od masti, ulja, nafte, katrana i si. Prljave površine dobro izbrusiti brusnim papirom i očistiti od prašine. Ove mrlje su najteže za izolovanje, pa je n e o p h o d n o pretpremazati ih sintetičkom bojom i rastvaračem (razmere 7 0 % : 30%) radi bolje penetracije (prodiranje rastvora u podlogu). Kada sc osuše (brzo se suše zbog brze isparljivosti) premazati ih sintetičkom bo­ jom (prvi put). Kada se prvi premaz pot­ puno osuši premazati ih drugi put (završni premaz) - četkom. Za izolovanje ovakvih mrlja po'reban jc sledeći materijal: - brusni papir 0,010 tab./m2, - sintetička boja 0,270 kg/m^i - rastvarač 0,030 kg/m2. Za osam sati jedan radnik može izolovati oko 26 m 2 . Izolovanje mrlja od salitre, ugljena i si. Površine dobro izbrusiti brusnim papi­ rom i očistiti od prašine. 28

Ociscenc površine dvaput premazati fluatom. Drugi put sc premazuje kada je prvi sloj suv. Ovako izolovanc površine spremne su za bojenje. Za izolovanje površina potreban je sle­ deći materijal: - brusni papir 0,010 tab./m", - fluat 0,080 kg/m2 i - voda 0,200 kg/m2. Za osam sati jedan radnik može izolovati oko 40 m 2 . OBRADA UNUTRAŠNJIH Z I D O V A PLASTIČNIM MALTEROM (RELJEFNI MALTER)

Plastični malter jc izrađen od polimcrnih emulzija, punila i posebnih pigmenata. Može se nabaviti u trgovinama građe­ vinskog materijala ( p o t p u n o spreman za u p o t r e b u ) . P r e nanošenja smesu treba promešati radi p o t p u n e homogenizacije. Glavne karakteristike plastičnog maltera su: - odlikuje se dobrom prionljivošću za podlogu, pokrivnošću i brzo se suši, - nema neugodan miris i nije zapaljiv i - pogodan za upotrebu.

SI.

1.22 — Nanošenje plastičnog maha u metalnom glet hoblom na zid

SL 1.23— Aa\ršna obrada valjkom od jagnjećeg krzna "ro loplasf

SI. 1.25 — Površinska obrada nazubljcnotn lopaticom — špahlom (a) i izgled urađenog plastičnog maltera (b)

Nanosi sc jedan sloj debljine od 2 do 4 mm, zavisno od granulacijc punila plasti­ čnog maltera i od površinske obrade. Prc nanošenja površina sc očisti od prljavštinc, mrlja i prašine i impregnišc sredstvom za impregnaciju, koje sc nabavlja kad i plasti­ čni malter i od istog proizvođača.

SI. 1.2-1 — Završna obrada pcrfortranim sundcrasiim valj­ kom

Malter za reljefnu obradu se nanosi plastičnim ili čeličnom nerdajućom hoblom na zid, odozdo prema gore, nakon č e g a s c vrši p o v r š i n s k a d e k o r a t i v n a obrada.

Plastični malter prianja na sve čvrste po­ dloge i malter, beton, salonit, lesonit, gip­ s a n e ploče itd. Pakuje se u plastičnim kantama, kantama od nerdajućeg lima ili u plastičnim kesama. 29

Postoji više površinskih obrada, navešćemo najčešće.

1. Tehnika valjanja - nanesena plastična masa (hoblom) valja sc vunenim valjkom (valjak od jagnjećeg krzna). Od vrste valj­ ka zavisi struktura površine. M o ž e se va­ ljati i perforiranim sunderastim valjkom.

SI.

1.26 — Po\ršinska obrada plastičnog maltcra ravnom lopaticom — špahlom

3. Posebna tehnika površinske obrade ravnom lopaticom (špahlom). 4. O b r a d a pomoću četke n a n e s e n o g plastičnog maltera glethoblom i izvaljanog vunenim valjkom. Postupak izvođenja de­ korativnih efekata. 5. Površinska obrada nanesenog plasti­ čnog maltcra pomoću mistrijc. Utrošak materijala zavisi od debljine sloja i načina površinske obrade (kreće se od 2 kg/m 2 za valjani plastični malter do 4 kg/m 2 za grublje strukture maltera) i de­ bljine površinskih slojeva. Za osam sati jedan moler može naneti i izvaljati oko 15 m 2 . Za druge površinske obrade učinak je znatno manji od 8 m 2 /8 h, a za dekoraciju četkom do 12 m 2 /8 h i imitaciju hrastove kore. MOLERSKO-FARBARSKI RADOVI NA SPOLJNIM POVRŠINAMA (FASADAMA)

SI. 1.27 — Tehnika završne obrade plastičnog maltcra po moću četke

Pod molersko-farbarskim radovima na fasadama podrazumeva se obrada fasadnih površina fasadnim bojama i plasti­ č n i m m a l t e r i m a , u cilju z a š t i t e od atmosferskih padavina i plastičnim malte­ rima, u cilju zaštite od atmosferskih pada­ vina i odvođenja atmosferskog taloga u difuzne pore. Dobrim izborom tona fasadne boje i tona i strukture plastičnog mal­ tera fasadama se daje lep izgled.

SL

1.28 — Tehnika površinske obrade plastičnog maltcra mistrijom

2. Tehnika češljanja - Naneseni plasti­ čni malter metalnom glethoblom ostrugati čeličnom lopaticom (špahlom sa zupcima) - dobija se struktura hrastove kore.

Na tržištu postoji veliki izbor boja i plas­ tičnih maltera, tako da projektanti po želji investitora mogu pravili najrazličitije kom­ binacije i time postići visok estetski izgled fasade. Proizvode se uglavnom disperzivne fasadne boje, fasadne boje od sintetič­ kih s m o l a r a s t v o r e n i h u o r g a n s k i m rastvaračima i fasadne boje čije je vezivo na bazi silikata. Disperzivne boje proizvo­ de se na bazi sintetskih smola raspršenih u

vodi i na bazi akrilnih smola raspršenih u vodi. Zavisno od proizvođača, na tržištu se pojavljuju pod različitim komercijalnim nazivima. Važno je pravilo da se fasadne boje i plastični mallcri različitih proizvođača me­ đusobno ne mešaju, mogu sc samo pojedi­ ne cele površine na objektu raditi sa materijalima različitih proizvođača. Plastični malteri se proizvode različitih struktura i boja, a vezivo je kao i kod fasadnih boja - na bazi sintetičkih smola, akril­ nih smola i silikata. Završni radovi na fasadama ne smeju sc izvoditi po lošem vremenu, jer bi mogli uticati na kvalitet radova, a to su: a - padavinc (kiša, sneg, grad), b - jaka magla i zasićen vazduh, c - vetar jačine preko 30 km/h, d - temperatura vazduha ispod + 5 ° C za plastične maltere i ispod -10°C za fasadne boje sa razredivačima kao i temperature iznad + 30°C za sve materijale. Posebno treba biti oprezan prilikom ra­ da sa fasadnim bojama od sintetičkih smo­ la rastvorenih u organskim rastvaračima (brzo ispare) jer su zapaljive. Pre početka izvođenja molersko-farbarskih radova na fasadama moraju bili izve­ deni svi p r e t h o d n i radovi, kao što su: skelarski, zidarski, bravarski, stolarski, pokrivački i izolaterski. Bojenje fasadnih površina d i s p e r z i v n i m bojama Disperzivne boje su fabrički proizvede­ ne boje u različitim tonovima. Osnovna boja jc bela, a može sc tonirati disperziv­ nim ton-pastama. Toniranjc bele ili druge boje vrši sc u dve faze: a) U manju količinu boje najprc se isti­ sne određena količina ton-paste i dobro promeša. 31

b) Obojena smeša dodaje se preostaloj količini disperzivne boje uz stalno mešanjc do p o t p u n e homogenizacije. Jedna tuba ton-paste dovoljna jc za toniranjc od 10 do 15 kg disperzivne boje svetlog tona. Obojene osušene fasadne površine ot­ porne su na atmosferske uticaje, koroziju, pranje vodom i svctlost. Disperzivnim bojama mogu sc bojiti fa­ sade malterisane cementnim i produžnim malterom, fasade od betona, salonita i kamena. Bojenje fasada ravnih novomalterisanih bojom

disperzivnom

Novomaltcrisanu fasadnu površinu najpre očistiti od nečistoće i prašine (četkom pajalicom). Ako jc malterisana produžnim malterom, premazati jc fluatom ili rastvo­ rom fluapila, a zatim oprati čistom vodom. Oštećena mesta (neravnine) izravnati disperzivnim kitom. Ovo nije n e o p h o d n o s obzirom da se fasada ne posmatra sa odstojanja 1-2 m, već sa veće udaljenosti, pa sc male neravnine ne mogu zapaziti. Kada se osuši, fasadnu površinu prema­ zati disperzivnom impregnacijom. Tako pripremljenu površinu obojiti dispcrziv­ nom bojom (vunenim valjkom ako su po­ v r š i n e r a v n e ili č e t k o m i m o l e r s k o m pumpom ako je fasada izvedena u orna­ mentici). Kada se osnovni sloj osuši, vrši se pokrivno bojenje disperzivnom bojom, a zatim završno bojenje. (Postupak je isti kao i kod osnovnog bojenja). Fasade izložene jakom suncu treba za­ štititi od brzog gubitka vode zastirkom od jute. Kada se završi rad, alat oprati vodom. Za bojenje fasadnih površina disperziv­ nom bojom potreban je sledeći materijal: - fluat ili fluatol 0,020 kg/m2, - disperzivni kit 0,040 kg/m2,

SL

1.29 — Postupak bojenja fusadnih površina disperziv­ nom bojom pomoću valjka

- disperzivna impregnacija - disperzivna boja - voda

0,030 kg/m , 0,380 kg/m2 i 0,4(K) kg/m2.

kamena, salonita i betona. Postupak boje­ nja kamena i salonita je isti kao i kod mal­ terisanih površina, samo sc kod salonita prc početka bojenja sastavi salonitnih tabli (spojevi - fuge) fuguju trajno elastičnim kitom, da bi se sprečio prodor vode kroz fasadni zid. Betonske površine pre početka bojenja n e o p h o d n o jc pripremiti za bojenje. Be­ tonske površine se prvo očiste od nečisto­ će i p r a š i n e i p r e m a z u s r e d s t v o m za disperzionu impregnaciju. Metalni delovi koji sc nalaze na fasadi premazuju se antikorozivnim sredstvom (minijum ili dr.) pre impregnacije. Na impregnisanim površi­ nama metalnom gletaricom (glethoblom) navlači sc disperzivni kit dva puta. Maksi­ malna debljina prvog i drugog sloja jc 5 mm. Kod grubljih površina betona, prvi sloj disperzivnog kita jc krupnije, a drugi finije (sitnije) zrnavosti, pa sc postiže pot­ puno ravna površina.

Za osam časova jedan radnik može obo­ jiti o k o 1 5 - 2 0 m 2 . Pored malterisanih površina disperziv­ nim bojama mogu se bojiti i površine od:

Disperzivni kitovi proizvode se u 10 do 15 različitih tonova. Ako se želi dobiti ton približan tonu za završnu obradu disper­ zivnom bojom, disperzivnom kitu se doda­ je tonirana disperzivna boja ili ton-pasta.

SL

1.30 — Postupak nanošenja disperzivnog kita na beton ske površine

SI. 1.31 — Gletovanje disperzivnim kilom fasadnih zidova zidanih ćelijasiim blokovima (gas i peno betonskim bloko­ vima)

32

Drugi, liniji sloj nanosi sc kada se prvi sloj p o t p u n o osuši (u protivnom, na izgletovanoj površini pojavile bi se pukotine). Ovako pripremljene površine direktno se završno boje (dva puta) vunenim valj­ kom (može i četkom ili prskalicom). Za pripremu srednje grubih betonskih površina potreban jc sledeći materijal: - antikorozivno sredstvo (minijum) 0,60 kg/m2, - disperzivna impregnacija (vezivo) 0,030 kg/m2, - tonirani disperzivni kit 2,5 do 3,5 kg/m2, - za toniranjc kita - disperzivna pasta 0,050 kg/m2, - za pripremanje - voda 0,200 lit/m2 Za osam časova jedan radnik može obo­ jiti oko 15 m 2 . Bojenje ravnih novomalterisanih fasada sintetičkim bojama (sintetičke smole rastvorene u organskim rastvaračima) Prc početka bojenja, plastičnom folijom treba zaštititi stolariju, bravariju, limariju i mermerske solbanakc (da se ne bi zaprljali bojom, jer se boja brzo suši i teško čisti). Površine se prvo očiste od prašine četkom pajalicom, a manje neravnine isprave spe­ cijalnim plastičnim kitom. Zatim se pre­ mazu sredstvom za impregnaciju, koje je proizvedeno na bazi organskih rastvarača. Impregnirane površine oboje sc sintetič­ kom bojom dva puta - vunenim valjkom ili četkorr. S obzirom da se brzo suše (isparavaju), posle prvog odmah se može naneti i drugi sloj. Sintetičke boje (s obzirom na njihova svojstva: sa njima se može raditi i na niskim temperaturama, na - 10°C i niže, brzo se suše) su najkvalitetnije boje za fasadu. Vrlo su o t p o r n e i po;tojane na spoljne 33

uticaje. Zahtcvaju samo suvu podlogu i oprez pri radu zbog zapaljivosti. Za bojenje fasadnih površina sintetič­ kim bojama potreban je sledeći materijal: 2 - polivinil folija 0,030 kg/m , - plastični kit 0,080 kg/m2, - sredstvo za impregnaciju 0,150 kg/m , - fasadna sintetička boja 0,580 kg/m2 Za osam sati jedan radnik može obojili oko 15 m 2 . RADOVI NA SPOLJNIM

POVRŠINAMA (FASADE) RENOVIRANJE Struganje - čišćenje starih fasada s o r n a m e n t i m a (likorezački radovi) i popravka oštećenih m e s t a

Najprc sc vrši čišćenje aplika (konzola, kapitela, cvetova, medaljona, kartuša, li­ kova, poprsja, venaca i ornamcnt-clcmcnata), struganje naslage šrica i premaza boja uz obilno kvašenje, šmirglanje (bru­ šenje) i pajanje četkom. Po čišćenju sc vrši popravka-retuširanje o r n a m e n t - e l e m e n a t a , oštećenih mesta, ivica i venaca specijalnim kitom. U praksi se pokazalo daje bolje popravke oštećenih elemenata na fasadi vršiti specijalnim mal­ terom spravljenim na gradilištu od starog ugašenog kreča, cementa, cementnog lcpka (cementno lepilo za keramičke pločice) i peska ("dunavac"). Specijalni malter sprema se u manjim posudama i manjim količinama u razmeri cementni lepak: ce­ ment: gašeni krcč: sitan pesak 1:3:2:9. Gašeni kreč se dodaje da bi se usporilo vezivanje i poboljšala ugradivost, a cemen­ tno lepilo poboljšava viskozitet maltera. P r c n a n o š e n j a spravljenog m a l t e r a , oštećena mesta nakvase se vodom, a kad upiju vodu pačakiraju (premazu) razmu­ ćenim cementnim lepilom u vodi (razmerc

1:5). Malter se nanosi mistrijom i špahlom na ornamentnim elementima, a na vcncima mistrijom i šablonom koji je prethodno (prema profilu venca) izrađen od lima i drveta. Retuširanc elemente i oštećena mesta na vencima dva do tri dana pokriti mokrom jutom i zaštititi od jakog sunca, da ne bi naglo izgubili vodu (pojavile se pukotine i došlo do ljuštenja). Ove radove izvode visokostručni maj­ stori, mogu i amateri ako su pedantni i strpljivi pri radu. Utrošak materijala zavisi od komplikovanosti i oštećcnosti (dotrajalosti) fasade i uglavnom je mali i ekonom­ ski zanemarljiv. Za ove radoveje potrebno dosta vremena (vreme za 1 m ortogonalnc projekcije fasade može proceniti samo stručnjak koji se godinama bavio ovim po­ slovima). Bojenje k r e č n o m bojom na ostruganoj i pripremljenoj podlozi starim g a š e n i m krečom Impregniraju se stare fasadne površine krečnim mlekom uz dodatak lanenog firnajza. Impregnirane površine sc zatim bo­ je krečnom bojom - osnovni premaz. Kada se prvi sloj osuši, vrši se takozvano pokrivno bojenje k r e č n o m bojom ( č e t k o m ) . Završno bojenje izvodi sc dva puta kre­ čnom bojom (molerskom četkom). Drugi sloj se može izvesti i prskanjem molerskom pumpom. Posle svakog bojenja, osušena površina se pomoću molerske pumpe po­ prska čistom vodom (malo ovlaži). Ovo prskanje omogućava bolje vezivanje sledećeg sloja bojenja za prethodni. Za bojenje stilskih fasada krečnom bo­ jom potreban je sledeći materijal: - laneni firnajz 0,015 kg/m2. - gašeni kreč 0,500 kg/m2, - za toniranje-mineralne boje 0,035 kg/m2, 34

- za pripremanje - voda 0,850 l/m . Stilske fasade boje se u više tonova (naj­ češće u dva, a može i u tri tona). Osnovna površina boji sc u jednoj, a ornamenti i venci u drugoj boji (radi lepšeg izgleda). Za osam sali j e d a n radnik može obojiti od 25 do 30 m , zavisno od komplikova­ nosti fasade i broja tonova kojima sc fasa­ da boji. Bojenje d i s p e r z i v n o m bojom o s t r u g a n e i pripremljene podloge stilskih fasada

2

Pripremljene površine stilskih fasada premazu sc sredstvom za impregnaciju disperzivnim vezivom. Imprcgnisane pov­ ršine premazu se pripremljenom disper­ zivnom bojom (jednom - osnovno bojenje) - molerskom četkom. Kada se osnovni sloj osuši vrši se pokrivno bojenje disperziv­ nom bojom.

Završno bojenje disperzivnom bojom (treći sloj) vrši se četkom ili prskanjem molerskom pumpom. Ako se završni sloj izvodi prskanjem a fasada sc boji u više tonova, neophodna je potpuna zaštita ra­ nije obojenih površina u drugom tonu (drvenim ramovima ili šablonima i polivi­ nil folijom). Stilske fasade se uglavnom boje četka­ ma raznih oblika i veličina. Za bojenje stilskih fasada disperzivnom bojom potreban jc sledeći materijal: - sredstvo za impregnaciju - dispcrzivno 2 vezivo 0,040 kg/m . - disperzivna boja 0.400 kg/m", - za toniranje - disperzivna pasta 0,035 kg/m2. - voda za pripremanje i pranje 0.300 l/m2. - polivinil folija za zaštitu 0,080 kg/m2, - letve i daske za šablone 0,005 m/in 2 . Za osam sa'ti jedan radnik može obojiti od 20 do 25 m 2 .

Bojenje f a s a d n o m bojom sa rastvaračima pripremljenih (struganih) stilskih fasada Stilske fasadne površine najpre se impregnišu sredstvom za impregnaciju (na bazi organskih rastvarača). Impregnacionim rastvorima može se dodati fasadna sintetička boja (oko 25%) da bi završno bojenje bolje pokrilo površinu. Pre boje­ nja, stolariju, limariju, mermerne solbankc i bravariju zaštititi polivinil folijom (boja sc vrlo teško čisti ako se nezaštićeni delovi prilikom rada zamažu a brzo i isparava). Prvo sc boje osnovne površine stilske fasa­ de četkom dva puta. Posle prvog sloja mo­ že se odmah bojiti drugi put, jer dok sc oboji cela površina prvi put, površine oda­ kle je početo bojenje već su suvc i mogu primiti drugi sloj. Zatim se boje venci i stubovi, i na kraju ornament-elementi. Po­ što se stilske fasade boje u više tonova, obavezno treba zaštititi obojene površine polivinil folijom (na drvenim ramovima i šablonima). Boji se, uglavnom, četkama raznih veličina i oblika, nije preporučljivo špricanje pumpom, jer zbog raspršivanja boja naglo isparava i može se zapaliti. Boje su fabrički pripremljene, a tonovi se biraju iz ton-kartc proizvođača, pa na

objektu nije potrebno posebno toniranje. Boje različitih tonova po želji sc mogu međusobno mešati. Za bojenje stilskih fasada bojom na bazi sintetičkih smola rastvorenih u organskim rastvaračima (fasadeks, sintefos, fasakril itd.) potreban je sledeći materijal: - letve i daske za ramove i šablone 0,005 m 3 /m 2 , - polivinil folija za zaštitu 0,080 kg/m", - sredstvo za impregnaciju od 0,150 do 0,200 kg/m2, - fasadna boja od 0,600 do 0,800 kg/m2, - specijalni razredivač za razredivanje i pranje alata od 0,070 do 0,090 kg/m2. Potreban materijal je dat po m 2 ortogonalnc projekcije fasade, a količina materi­ jala zavisi od k o m p l i k o v a n o s t i stilske fasade. Za osam sali jedan radnik može obojili oko 8 do 12 m 2 , u zavisnosti od kompliko­ vanosti stilske fasade. SPREČAVANJE P R O D O R A ATMOSFERSKIH UTICAJA KROZ FASADNI ZID OD FUGOVANE FASADNE OPEKE Često prilikom jakih kiša praćenih vetrom dolazi do prodora vlage (vode) kroz fasadni zid od fugovane opeke. Da bi se ovo sprečilo, fuge (spojnice) između o p e k e treba dobro isfugovati, zagladiti). Fuge moraju biti bez rupica, šu­ pljina i pukotina. Dobro isfugovani zid ( p o t p u n o suv) pre­ mazuje se specijalnim sredstvom proizve­ d e n i m na bazi silikonskih smola rastopljenih u rastvorima "fobus", karbosil i dr. Tečnost je bezbojna, pa fasadne površine ne menjaju boju i izgled, vodootp o r n e su (zanemarljiva je p o r o p r o p u s tljivost).

SI.

1.32 — Detalj bojenja fasadnog venea fasadnom bo­ jom "fasadeks"

35

Premazuju se samo vertikalne površine i površine većeg nagiba od 70°, a nikada horizontalne. U prvih 48 sati delovanja vode smanjeno je upijanje za 90 do 9 5 % . Premazuje sc dva do tri puta potpuno suva i nesmrznuta površina. Vreme sušenja je­ dnog sloja je od dva do tri sata, a svaki novi sloj nanosi se pre nego što sc prethodni sloj p o t p u n o osušio. Površine premazane sredstvom za hidrofobiranje ne mogu sc naknadno malterisati. Tcčnost se na zid od opeke nanosi uglav­ nom četkama (raznih veličina), a tuge se pažljivo premazuju uzanim (malim) četka­ ma. R a d n a temperatura je od 0 do 30°C. Dubina penetracije na zidu od fasadne o p e k e je od 5 do 11 mm, u zavisnosti od poroznosti opeke. Utrošak materijala po m 2 za jedan sloj je oko 0,30 kg, a za tri sloja oko 0,8 kg. Materijal treba držati što dalje od vatre i iskrenja. Za vreme rada na objektu se ne smeju vršiti zavarivanja i lemljcnja. Pored hidrofobiranja zidova od opeke, na efikasan način se može sprečiti prodor vode i kod fasadnih površina od kamena, salonita, maltera i betona, uz uslov da su čvrste (da se ne krune), suve i bez rupa, šupljina i pukotina, jer ih premaz neće moći premostili. OBRAĐIVANJE PRESVLAČENJE NOVIH RAVNIH FASADNIH POVRŠINA PLASTIČNIM M A L T E R O M (FASAPAOST, TERAPAOST, K E R A - M I N E R A L I SL.) Plastični malteri namenjeni su za za­ vršnu obradu, uglavnom, ravnih površina na novosagrađenim objektima. Ukoliko se žele postići određeni dekorativni efekti, malteri se mogu uspešno primeniti za 36

obradu enterijera (pojedini delovi, detalji i si.). Na fasadama se nanose na omalterisane isperdašene površine, produžnim i cementnim malterima, a mogu se uspešno nanositi i na površinama od salonita i od fino livenih betonskih elemenata. Površine od salonita i betona neopho­ dno jc ncutralizovati fluatom i oprati vodom. Površina na koju sc nanosi plastični mal­ ter mora biti stabilna (čvrsta - "zdrava"), suva i ravna, bez masnih mrlja i prašine stara najmanje 28 dana (završen proces vezivanja). Plastični malteri su fabrička mešavina sintetičke smole, pigmenta i k a m e n o g agregata različite granulacije. Sintetička smola, kao nosilac osnovnog svojstva plastičnog maltera, omogućuje: - dobru prionljivost na fasadnu površinu, - veliku elastičnost i - brzo sušenje (na 20°C suši se 2 do 3 sata). Razni organski i anorganski pigmenti daju plastičnim malterima trajne tonove. Kod gletovanog plastičnog maltera kame­ ni agregat (okrugla zrnca) je iste veličine, a krupnoća zavisi od želje investitora (na­ ručioca, vlasnika objekta). Materijal se pakuje u plastičnim kanta­ ma ili polivinilskim vrećama i limenim kan­ tama, da ne bi oksidirao. Preporučuje se da se pojedine fasadne površine obrade malterom iz iste šarže, koje su na ambalaži obeležene brojevima. S obzirom na veličinu zrna i granulometrijski sastav kamenog agregata, plasti­ čnost maltera (gustina) i postupak nanošenja (raznim alatkama), proizvodi se više tipova plastičnih maltera. Prema nači­ nu nanošenja postoje sledeći osnovni tipovi: - gletovani (zaglađeni) plastični malter, - prskani (šoricani) plastični malter,

- strugani (zaribani) plastični malteri imitacija travertina i - valjani (rolovani) plastični malter. Obrađivanje - presvlačenje fasade gletovanim p l a s t i č n i m m a l t e r o m Prc nanošenja maltera, polivinil folijom zaštitili stolariju, bravariju, limariju i mermer i očistiti prašinu sa fasade molerskom četkom. Očiščena površina premazuje sa fabrički proizvedenim sredstvom za pene­ traciju i izolaciju (izolir-grund) molerskom četkom. Već posle 8 h na grundiranu pov­ ršinu može se nanositi plastični malter naj­ kasnije u roku od 24 h. Plastični malter se pre nanošenja mora promešati bez razredivanja. Plastični malter stavlja sc pomoću lopa­ tice ili veće špahle na metalnu gletaricu kojom sc nanosi na zid. Malter sc razvlači odozdo na gore u jednom sloju (debljine 2 do 3 mm, zavisno od granulacije kamenog agregata) i zagladuje vertikalnim pokreti­ ma gletarice (glethobla). Fasada sc obra­ duje od vrha fasade prema skeli. Poželjno je da na svakoj radnoj platformi skele radi po jedan radnik, da se ne bi primećivali nastavci. N e o p h o d n o jc da se u horizontal­ nom pravcu završi površina od ivice do ivice (ugla). Ako je objekat visok, pa jc u vertikalnom pravcu prekid rada neopho­ dan, na fasadnoj površini sc nalepi hori­ zontalno lcpljiva traka, da se prilikom nastavljanja rada sledećeg dana nastavak ne bi primetio. Rad sc obavlja po lepom vremenu. Svcž, još nc stabilizovan malter, ne bi smeo u toku sledećih 12 časova da pokisne. Prilikom rada na t e m p e r a t u r i iznad 25°C, n e o p h o d n o jc da se pri radu sveže naneti malter zaštiti odgovarajućim fasadnim zavesama od sunca. 37

SI. l.JJ — Detalj nanošenja gfeiovanog plastičnog maltera

Utrošak plastičnog maltera zavisi od ve­ ličine kamenog zrna (krupnoća), a veličina može biti 1,2 i 2,5 mm. Za obradu fasade gletovanim plastičnim malterom potreban je sledeći materijal: - polivinil folija 0,30 kg/m2. - izolir-grund za penetraciju 0,20 kg/m" - plastični malter 3,5 - 4,50 kg/m^, - voda za pranje alata 0.200 l/m". Za osam sati jedan radnik može uraditi od 10 do 12,5 m . Obrada m a l t e r i s a n i h fasada prskanim ( š p r i c a n i m ) p l a s t i č n i m malterom Prskani plastični malter je mešavina ve­ ziva, mineralnog agregata i pigmenata.

Kod fabrički mcsanog maltcra (gotov fa­ brički proizvod), vezivo može biti sintetič­ ka smola ili vodena disperzija polivinilacetata. Ako se malter priprema na gradilištu vezivo jc mineralnog porekla ili na bazi silikata. Koje će sc vezivo upotrebiti za pripremu maltera zavisi od proi­ zvođača. Bez obzira na vrstu veziva, dodaci za proizvodnju maltera su mineralno punilo (granulacije od 1 do 3 mm) i pigmenti postojani na svctlost. Postupak nanošenja plastičnog maltera prskanjem jc sledeći: P r e t h o d n o izvedene radove p o t p u n o zaštititi polivinil folijom, a fasadne površi­ ne očistiti od nečistoće i prašine. Radi bo­ lje prionljivosti m a l t e r a za p o d l o g u , podloga se penetriše sredstvom za pene­ traciju i izolaciju (izolir-grund). Plastični malter sc nanosi u dva sloja, ukupne debljine od 2 do .3 mm, pomoću ježa ili pištolja i kompresora. Prskanje je­ žom izvodi se ručnim okretanjem "ježa" u kutiji u koju jc sipan malter. Prska se sa odstojanja od 20 do 30 cm. Prilikom prskanja kompresorom bitan jc pravilan izbor mlaznice (dizne) i dobro podešen pritisak. Pištolj za vreme rada mora biti udaljen od zida od 50 do 70 cm (ako proizvođač pištolja nije preporučio drugačije). Prskanje se izvodi u dva sloja, drugi sloj se nanosi kad se prvi sloj prosušio - posle 24 h. Plastični malter se šprica pod istim vre­ menskim uslovima kao i gletovani plastični malter. P r e špricanja, malter dobro promešati - do p o t p u n e homogenizacije. Za obradu fasada plastičnim malterom potreban jc sledeći materijal: - polivinil folija 0,30 kg/m2 - sredstvo za penetraciju (izolir-grund) 0,200 kg/m2 38

- gotov plastični malter (fabrički 2 spravljen) 3,0 - 3,5 kg/m i 2 - voda za pranje i čišćenje 0,250 l/m . Za osam sati jedan radnik kompletno 2 može da uradi oko 20 m . Obrada n o v o m a l t e r i s a n i h fasadnih površina struganim ( z a r i b a n i m ) p l a s t i č n i m m a l t e r o m - imitacija travertina

I strugani malter jc gotova fabrička mcšavina veziva (sintetička smola, vodena disperzija poliakrilata) kamenog agregata i pigmenata postojanih na svetlost. Kame­ ni agregat je mešavina kamenog zrna razli­ čitih veličina, krupnoće od 2 do 3 mm. Kvalitet malterisane i isperdašene podlo­ ge jc isti kao i kod prethodnih vrsta plasti­ čnih m a l t c r a . Na isti način sc štite i prethodno izvedeni radovi.

Pre nanošenja maltcra, fasada sc prema­ zuje sredstvom za penetraciju - moler­ skom č e t k o m . Penetraciono sredstvo, fabrički proizvedeno, nanosi sc nerazredcno ili sc razreduje vodom u razmeri od 1 : 1 do 1 : 4, zavisno od proizvođača (na ambalaži proizvođač daje upulstvo za pri­ premu). Osam sati posle izvršene penetra­ cije nanosi se malter. Malter se nanosi metalnom nerđajućom gladilicom (gletho­ blom) - jedan sloj, debljine najvećeg zrna agregata (3 mm). Plastični malter sc stavlja molerskom lopaticom ili većom špahlom na glethoblu, kojom sc nanosi na zid.

Strugani plastični malter se razvlači odo­ zdo na gore, ili horizontalno, može i kru­ žno, zavisno od toga kakve se šare žele. Prilikom struganja odozdo prema gore, najkrupnija zrna agregata (pomeranjem ili kotiranjem) ostavljaju tragove u obliku ša­ ra - vertikalnih malih brazdica. Razvlače­ njem i struganjem u horizontalnom pravcu

SI. 1.34 — Tehnika nanošenja SOVganog (zaribonog) jilaStičnog maltera sa horizontalnim brazdama

segregacije k a m e n o g agregata. Nancti malter sc suši od 2 do 4 sata, zavisno od temperature vazduha, a p o t p u n o očvršćava za 4 do 6 dana. Može se raditi na temperaturi od 5°C do 30°C, a optimalna temperatura je 25°C, bez direktnog udara sunčeve svetlosti. Malter sc nc srne nanositi za vreme atmos­ ferskih nepogoda (kiša, grad, sneg). Nakon upotrebe alat oprati vodom, a ambalažu sa materijalom dobro zatvoriti. Materijal nije zapaljiv. Kod rada na tem­ peraturi iznad 25°C i pod direktnim uda­ rom sunčeve svetlosti, n e o p h o d n o je da se prilikom rada sveže nancti malter zaštiti odgovarajućim fasadnim zavesama. Za obradu fasade slruganim plastičnim malterom potreban jc sledeći materijal: - polivinil folija 0,300 kg/m", - sredstvo za penetraciju 0,200 kg/m2, - plastični malter 4,0 - 4,50 kg/m2, - voda za pranje alala i čišćenje 0,250 l/m2. Za osam sati jedan radnik može uradili od 10 do 12 m 2 Obrada n o v o m a l t e r i s a n i h fasada valjanim (rolovanim) p l a s t i č n i m malterom

SI.

1.35 — Nanošenje struganogplastičnog maltera sa kružnim brazdama

postiže sc šara sa horizontalnim brazdicama. Radi bržeg oticanja vode sa fasade (kod jakih kiša) praktičnije jc da su brazdice vertikalne. Kružnim pokretanjem glethoble postižu se posebni efekti - kružne brazdice različi­ tih dužina i poluprečnika (vidi sliku). To­ kom rada glethoblu povremeno umakati u vodu, a malter promešati da nc bi došlo do 39

Plastični malter za valjanje je takode fabrička mešavina veziva, kamenog agre­ gata i pigmenata postojanih na svetlost. Kameni agregat je sitniji (do 1,5 mm). Po­ dloga na koju sc nanosi malter mora biti stabilna, čvrsta, zdrava, suva i ravna, bez masnih mrlja i prašine. Sveže (nove) po­ dloge izvedene od produžnog i cementnog maltcra moraju biti stare najmanje 28 dana (završen proces vezivanja). Kod ponovljenih nabavki materijala moguća su odstupanja u nijansama, a pre­ poručuje sc da sc nabavi dovoljna količina za celu fasadu. Takode sc preporučuje po­ jedine fasadne površine obrađivati materi-

jalom iz iste sarze (broj jc označen na ambalaži). Fasadne površine sc obraduju u dva radna postupka, i to penetracijom i nanošenjem završnog sloja. Penetracija se izvodi fabrički proizvedenim sredstvima za penetraciju, po uputslvu proizvođača (razmera razredivanja vodom). Ugradnja se vrši molerskom četkom, prvi sloj (penetra­ cija). Završni sloj plastičnog maltera nano­ si se metalnom nerdajućom glcthoblom (jedan sloj) a nakon toga površina sc prede sunderastim valjkom ili valjkom od jagnje­ če kože. Najbolje je ako plastični matici nanosi jedan radnik glcthoblom, a drugi radnik posle njega razvlači valjkom. Debljina valjanog plastičnog maltera kreće sc od 1,5 do 2 mm. Rad jc jednostavan i brz, uz malo rasipa­ nje materijala. Izvaljani malter suši sc od 2 do 4 sata, a potpunu čvrstoću postiže za 4 do 6 dana. Radni uslovi su isti kao i za ostale vrste plastičnih maltera (vreme, temperatura, ild.). Tokom rada materijal povremeno promešati, a prilikom prekida rada, alat, pribor i posude oprati vodom. Za obradu fasade valjanim plastičnim malterom potreban jc sledeći materijal: - polivinil folija za zaStitu 0,300 kg/m , - sredstvo za impregnaciju 0,200 kg/m". - plastični malter 2 - 2,200 kg/m" i - voda za pranje alata i pribora 0,250 l/m2. Za osam sati jedan radnik može uraditi oko 20 m . Kod svih vrsta plastičnih maltera ista­ knuto jc kakva mora biti površina fasadnog zida na koju sc malter nanosi. No, i pored kvalitetne podloge, može doći do neželjenih pojava, ljuštcnja i klobučenja plastičnog maltera. Zbog loše termičke izolacije, difuzna pora iz unutrašnjosti zgrada na svom putu prema hladnim fasadnim zidovima prelazi zonu orošenja, gde sc kondenzuje (zimi sc može smrznuti). 40
2

.V/. 1.36— Tehnika nanošenja plastičnog maltera gletho Mom i vunenim valjkom — valjani (rolovani) plastični malter

SI.

1.37 — Nanošenje plastičnog maltera perj'oriranim sunderastim valjkom (gmblja struktura)

Ovakve smrzlinc mogu izbaciti na fasadnim zidovima plastični malter, koji sc klo-

bući i ljusti. Ako su zidovi pravilno dimcnzionisani i termički izolovani da ovakvih kondenzacija ne dolazi. M E R E N J E I NAČIN OBRAČUNA RADOVA 2 Izvršeni radovi se obračunavaju po 1 m ili po komadu. Za radove koji sc obračunavaju po ko­ madu sa naznačenim dimenzijama, odstu­ panje do ± 5 cm, od jedne mere'navedene u opisu ne uzima sc u obzir. Za veća odstupanja (makar i jedne di­ menzije) tolerancija se ne uzima u obzir; mera sc menja procentualno u odnosu na promenu određene površine. Radovi u prostorijama sa stepenastim ili kosim podom, sa neravnim kosim plafo­ nom ili svodom (prostori stepeništa, dvo­ rane i si.) i radovi u prostorijama višim od 4 m obračunavaju sc posebno. Takvi rado­ vi treba da su u opisu posebno navedeni. N a č i n uzimanja mere i obračunavanje Bojenje krečnim emulzionim i posnim bojama, kao i priprema površina (gletova­ nje svim materijalima, struganje, špahlovanje i si.) mere sc i obračunavaju na načine kako sledi: Vodoravni plafoni - po m . Bočne pov­ ršine podvlaka greda i površine zidnih po­ jasa ispada dodaju sc kvadraturi plafona, ako su obrađeni u istoj tehnici. Kosi plafoni, nodgledi stepenišnih kra­ kova i si. - po m prema stvarnoj površini. Zidovi - po m 2 . Visina sc meri od poda ili gornjeg ruba podnožja do gornje grani­ ce zida. Ako je podnožje sokla izrađeno od dru­ gog materijala ili izvedeno u drugoj tehnici 41

bojenja, visini zidne površine iznad podno­ žja dodaje se 2 0 % visine podnožja (sokle). Ukoliko jc visina podnožja koje jc izve­ deno od drugog materijala manja od 25 cm, ona se meri od poda do gornje granice zida. Svodovi - po m . Za visine temena svoda jednake 1/10 raspona svoda meri se svetla vodoravna površina između zidova, a za visine temena svoda iznad 1/10 raspona svoda, meri se kao prostorija sa ravnim plafonom, s tim što sc za obračun zidova uzima visina temena svoda.

Ispadi i udubljenja (špalete, niše i slično) obračunavaju se posebno, iako su obrađe­ ni u istoj tehnici kao i plafon i zidovi.

Zidovi stepenišnih i sličnih prostorija mere se u celoj visini od najnižeg nivoa poda do najviše granice plafona (zida) ako podnožje zida nije više od 25 cm. Ukoliko se u takvom prostoru na zidovima nalazi podnožje obrađeno od drugog materijala, visine veće od 25 cm, od ukupne visine zidova odbija se zbir visina podnožja, uma­ njen za 20%. Plafoni, svodovi i zidovi od gipsanog maltera (sadre - strukture) obojeni bojom na bazi tutkala, celuloze ili emulzije, mere se i obračunavaju u tri dela, ako nije u opisu drugačije dato i to:

- gipsanje glatke površine (bez ukrasnih elemenata) - po m ; - gipsanje plastike (štukature) sa glatko izvučenim i profilisanim vencima i pojasi­ ma po m 2 , s tim što se izračunatoj površini doda 50%; - gipsanje plastike (štukature) sa profili­ sanim vencima i ukrasnom ornamentikom 2 . v . - po m , s tim sto se izračunatoj površini doda 100%. Dekorativna obrada ili ukrasno slikanje plafona, svodova i zidova prostorija obra­ čunava sc paušalom, po komadu.

Pri bojenju opisanom u prethodnim tac2 kama, ovori veličine do 3 m sa špaletnama i bez nje odbijaju se od izmerene površine. Za veće otvore odbija sc razlika veća od 2 3 m . Kao otvori smatraju se prozori, vrata, otvori za ugrađene i neugrađene ormane, pregrade (gde ima đeo zida) i slično. Pri bojenju disperzionim bojama, boja­ ma sa rastvaračima i obradi plastičnim malt e r i m a na s t a n d a r d n i m p o d l o g a m a u unutrašnjosti zgrade meri sc i obračunava obrađena površina po m 2 . Pri tom sc otvori veličine do 1 m 2 nc odbijaju. Za veće otvo­ re odbija se razlika veća od 1 m 2 . Ispadi i udubljcnja obračunavaju sc po­ sebno, iako su obrađeni u istoj tehnici kao zidovi i plafon.

I z m e n e normiranih vrednosti za m o l e r s k e radove

Kada se radi u prostorijama sa visinom većom od 4 m, gde jc potrebna skela, utro­ šak radnog vremena se povećava: - za visine od 4 do 6 m - 10% - za visine od 6 do 8 m -15% - za visine preko 8 m - 20% i obračunavaše na ukupnu površinu pla­ fona i zidova prostorije.

Kada se radi u istoj prostoriji ili na fasadi u više boja ili tonova, ako to nije u opisu posebno navedeno, utrošak radnog vre­ mena za svaki dalji ton se povećava za 10% i obračunava na ukupnu površinu prosto­ rije ili fasade.

42

ALATI, M A Š I N E I OSTALA P O M O Ć N A SREDSTVA ZA I Z V O Đ E N J E M O L E R S K I H RADOVA

44

45

K O M P R E S O R S K I APARAT SA RAZNIM PIŠTOLJIMA ZA P R S K A N J E

46

2

FARBARSKI RADOVI

Farbarski radovi se obavljaju na unutra­ šnjim mallerisanim zidovima, drvenim po­ dovima, stepenicama, unutrašnjoj i spoljašnjoj stolariji, rolctnama, bravariji, limariji, radijatorima, ccvima i uređajima centralnog grejanja. U zavisnosti od vrste podloge koja se obraduje, farbarski radovi se izvode na: a - malterisanim i betonskim površina­ ma, b - stolariji i drugim podlogama od drvcta i drvenih prefabrikata, c - drvenim podlogama i lamperijama od drveta, d - radijatorima, ccvima i uređajima cen­ tralnog grejanja, e - bravariji i f - limariji. Radovi se mogu izvoditi: a - osnovnim premazima fabričke proi­ zvodnje (bezuljna sredstva) b - uljanim bojama, c - specijalnim disperzivnim bojama, d - sintetičkim bojama, e - uljanim sintetičkim, nitro-lakovima, v i š c k o m p o n c n l n i m i b i t u m e n s k i m lakovima. U pogledu otpornosti fabrički radovi moraju biti izvedeni tako da su ofarbane površine o t p o r n e na: a - pranje, b - svctlost (postojanost na svctlost), c - temperaturu.

d - razna hemijska i slabije mehaničke uticaje, e - atmosferske uticaje (kiša, sneg, mraz itd.). M A T E R I J A L I ZA F A R B A R S K E RADOVE Materijali koji sc koriste za farbarske radove moraju odgovarati zahtevima JUS-a. Materijali sc mogu primenjivali samo na onim površinama za koje su prema svo­ jim fizičko-mehaničkim i hemijskim osobi­ nama namenjeni. Prema svojoj nameni i ređosledu izvođe­ nja materijali za farbarske radove dele sc na: 1 - materijale za osnovne premaze, 2 - materijale za kitovanje i presvlačenje, 3 - materijale za farbanje, 4 - materijale za lakiranje (lakovi i lakboje) i 5 - sredstva za skidanje starih premaza. MATERIJALI ZA O S N O V N E PREMAZE DRVETA, MALTERA I LESONITA Firnajz od lanenog ulja Firnajz od lanenog ulja služi za natapa­ nje (impregniranje) podloge spoljašnjc i

unutrašnje stolarije, podova od drveta, lamperija i ostalih elemenata izrađenih od drveta, kao i za razredivanjc uljanih boja za masne premaze. Kao sredstvo za nata­ panje (impregniranje) podloge, firnajzu od lanenog ulja može se, po potrebi, doda­ ti određena količina uljanog razredivača ili terpentinskog ulja. Firnajz mora biti fabrički proizveden od lanenog ulja i ne srne sadržati primese mi­ neralnih ulja. Bezuljna sredstva za o s n o v n e premaze Bezuljna sredstva za osnovne premaze su specijalni fabrički proizvodi, koji sc primenjuju po uputstvu proizvođača. Ova se sredstva mogu primenjivati ako to dopušta podloga i predmet koji sc obraduje, kao i dalji radovi materijalima koje proizvođač preporučuje za kompletan sistem obrade (farbanja). O s n o v n i premazi za drvo Osnovni premazi za drvo imaju fungicidno, insekticidno i protivpožarno dejstvo, sprečavaju stvaranje plesni, moraju biti specijalno fabrički proizvedeni i ne smeju štetno delovati na sledeći premaz (sloj). MATERIJALI ZA O S N O V N E PREMAZE METALA Osim toga što služe za zaštitu metala od korozije (rdc), osnovni premazi moraju stvarati čvrstu i elastičnu podlogu. Oni mo­ raju dobro prianjati na podlogu i osigura­ vati trajnu osnovu pokrivnom premazu. Osnovne boje s antikorozivnim pigmen­ tima standardne fabričke proizvodnje za određene podloge i premazne sisteme pri-

menjuju sc prema uputstvu proizvođača koje sc nalazi na ambalaži ili prospektu. Za osnovne premaze metala primenjuju se olovni minijum, cinkhromat, oksid gvozda i olovni-silikatni hromat. O l o v n i minijum p o s t a n d a r d u J U S H.Cl.023 mora biti pripremljen sa firnajzom od lanenog ulja ili drugim odgovara­ jućim vezivom fabričke proizvodnje. I cinkov h r o m a t po s t a n d a r d u J U S H.C1.034 mora biti pripremljen sa firnajzom od lanenog ulja ili drugim odgovara­ jućim vezivom fabričke proizvodnje. Olovno-silikatni hromat koristi sc sa sin­ tetičkim vezivima. MATERIJALI ZA KITOVANJE I PRESVLAČENJE

Materijali za kitovanje i presvlačenje mogu sc nanositi samo na podlogu imprcgnisanu na odgovarajući način. U zavi­ snosti od vrste impregnacionog sredstva i materijala za bojenje, kitovanjc i presvla­ čenje može sc izvoditi uljanim kitom i dis­ perzivnim kitom. Uljani kit za podloge od drveta, lesonita, metala i maltcra sastoji sc od punila pigme­ nata, veziva i razredivača. Uljani kit mora biti standardne fabričke proizvodnje. On mora stvarati čvrstu prevlaku koja ispunja­ va sva uđubljcnja i pukotine podloge, a mora osigurati dobar osnov za pokrivne premaze. Emulzioni kit, kao podloga zidnih po­ vršina od maltcra, lesonita i betona, sastoji se od punila pigmenata emulzionog veziva i razredivača. Punila, pigmenti i uljana emulzija za kit moraju odgovarati standar­ dnom kvalitetu i podlozi koja sc obraduje.

Emulzioni kit mora dati čvrstu (podlo­ gu) presvlaku, koja ćc ispuniti sva uđubljc­ nja i pukotine na podlozi i osigurati dobar

50

osnov za pokrivnc premaze. Emulzioni kit sa vodom ne srne sc upotrebljavati za kitovanje i presvlačenje pri temperaturi ispod + 5°C. Disperzivni kit mora biti izrađen na bazi alkalnog veziva. Upotrebljava se kada se kasnija obrada vrši disperzivnim bojama za podloge od maltcra, drveta i iverice. Disperzivni kit se sastoji od: punila, pi­ gmenata, disperzivnog veziva i vode. Puni­ la, pigmenti i disperzivna emulzija za kit moraju odgovarati standardnom kvalitetu i podlozi koja se obraduje. Disperzivni kit mora dati čvrstu prevla­ ku, koja će ispuniti udubljcnja i pukotine podloge i osigurati dobar osnov za pokrivne premaze. MATERIJALI ZA BOJENJE RAZNIH VRSTA PODLOGE Uljane bele i tonirane boje Ove boje standardne fabričke proizvo­ dnje moraju biti u skladu sa jugoslovenskim standardima. Uljane boje se sastoje od: pigmenata, punila, veziva, razredivača i sikativa (sredstvo za sušenje). Pigmenti za uljane boje moraju biti pos­ tojani na svetlost, moraju imati odgovara­ juća pokrivna svojstva i biti otporni na atmosferske uticaje. Mešati sc mogu samo oni pigmenti koji se međusobno podnose. Punila za uljane boje moraju biti neu­ tralna prema vezivu i pigmentima, nesmeju m e n j a t i t o n i smanjivati p o k r i v n a svojstva boje. Vezivo za uljane boje mora posedovati svojstva koja omogućuju vrlo dobru prionljivost boje za podlogu i trajnu povezanost sa pigmentima i punilima, a mora biti i postojano na atmosferske uticaje. Ne srne sc upotrebiti na podlozi koja je impregni51

sana bezuljnim sredstvom za osnovni pre­ maz. Količina vezivnog sredstva određuje sc prema upijanju podloge i potrebi pi­ gmenata za uljem. Razredivač za uljane boje mora odgova­ rati vezivu i srne sc primenjivati samo u utvrđenim količinama. Sikativi za uljane boje su dodaci koji ubrzavaju sušenje premaza. Specijalna disperzivna boja

Specijalna disperzivna boja za bojenje unutrašnje stolarije i sličnih unutrašnjih podloga fabrički je proizvod i primenjuje se samo u sklopu sistema premaza prema uputstvu proizvođača. Sastoji se od pigmenata, punila, specijal­ nog veziva i vode. Ukoliko nije drugačije utvrđeno, specijalna disperzivna boja mo­ že se nanositi samo na odgovarajuću impregnisanu podlogu kao pokrivni medupremaz na koji dolazi odgovarajući završni premaz. MATERIJALI ZA LAKIRANJE ( L A K O V I I LAK-BOJE)

Lakovi i lak-boje su fabrički proizvede­ na premazna sredstva (raznih vrsta i kvali­ teta) za završnu površinsku obradu drveta, iverice, lesonita, gvozda, čelika i maltera. Materijali za lakiranje sastoje se od: a - rastvora raznih prirodnih i sintetičkih smola, ugušćenih sušivih ulja i nitroceluloze, b - isparivih organskih rastvora i razre­ divača (tcrpcnlinsko ulje, laki benzin, al­ kohol, esteri, ketoni i si.), c - sredstava za ubrzavanje procesa su­ šenja (sikativi i dr.), d - organskih i anogranskih pigmenata (za lak-boje).

Lakovi i lak-bojc moraju stvarati film koji čvrsto prianja na podlogu i koji jc otporan na mehaničke, hemijske i atmos­ ferske uticaje. Kao standardni fabrički proizvodi, lako­ vi i lak-bojc moraju sc primenjivali prema uputstvu proizvođača. U zavisnosti od vrste radova (spoljni i unutrašnji radovi) treba primenjivati sledeće lakovc i lak-bo­ je: - uljane bezbojne lakovc za spoljne i unutrašnje radove, kad sc želi sačuvati pri­ r o d a n izgled p o d l o g e ( n p r . t e k s t u r a drveta); - uljane ili sintetičke lak-boje za unutra­ šnje radove (unutrašnja građevinska stola­ rija, plakari, nameštaj i si.); -uljane ili sintetičke lak-boje za spoljašnje radove (fasadna stolarija); - nitro lak-bojc za unutrašnje i spoljašnjc radove (građevinska stolarija, nameštaj, vrtni nameštaj, vozila i si.); - dvokomponentne lakovc i lak-bojc za unutrašnje i spoljne radove kad su potre­ bni posebno otporni premazi, i - bitumenske lak-bojc (razne vrste) za premaze na metalu, betonu, salonitu, gru­ bo obrađenom drvetu i si. SREDSTVA ZA SKIDANJE STARIH PREMAZA Sredstva za skidanje starih premaza (sopstvene ili fabričke proizvodnje) treba primenjivati u zavisnosti od vrste starog premaza i podloge, kao i od stepena delovanja. Sredstva za skidanje starih premaza su: - baze: salmijak, soda, natrijum-hidroksid i kalijum-hidroksid, deterdženti, kalijev s a p u n , k r c č i dr. ( p o j e d i n a č n o ili kombinovano), - rastvori: razni acetoni, kctoni, aromati, a l k o h o l i i dr. ( p o j e d i n a č n o i kombi­ novano);

- fabrički proizvedena sredstva za skida­ nje starih premaza (primenjuje se prema uputstvu proizvođača). KVALITET P O D L O G E Z A FARBARSKE RADOVE

Od kvaliteta podloge i njene pripremlje­ nosti zavisi kvalitet izvedenih farbarskih radova i njihova trajnost. Za sve vrste far­ barskih radova podloga, po pravilu, mora biti očiščena od prašine i drugih prljavština: smole, ulja, masti, rdc, čađi, gareži, bitumena i si.

Ako sc nanose pokrivni premazi, čvoro­ vi u drvetu moraju sc pri nanošenju osnov­ nog premaza preći rastvorom še-laka. Posle premazivanja osnovnim prema­ zom, rupice od eksera i zavrtnja moraju sc zakitovati. Prc nanošenja svakog sledećeg premaza mora sc izvršiti brušenje. Stare premaze koji nisu čvrsti i podesni kao podloga treba skinuti na odgovarajući način; struganjem, pranjem, brušenjem i si. Dozvoljeno jc farbati suvu i pripremlje­ nu podlogu bez nedostataka. Nedostaci podloge su: - cementni malter ili beton na koji dolazi uljana boja ili bilo koja prevlaka sintetič­ kog materijala, a koji nije dovoljno suv i pogodan za takve premaze;

- podloge zaprljane sodom, plastičnom masom ili drugim prljavštinama koje sc teško skidaju; - drvo čija je vlažnost veća od 12% (mo­ reno aparatom za merenje vlage u drvetu); - drvo natopljeno nesušivim uljem ili lo­ šim premazom;

- oštećena, loše obrađena, ispucana, ne­ dovoljno povezana (lcpljcna), kao i trula i plesniva drva;

52

- metal zaštićen osnovnim premazom nanesenim na neočišćenu i zarđalu po­ dlogu, i - metali čiji sastavi elemenata (zavari) nisu obrađeni (nebrušeni). BOJENJE GRAĐEVINSKE STOLARIJE ULJANIM BOJAMA BOJENJE N O V E STOLARIJE ULJANIM BOJAMA Drvo od kojeg se proizvode elementi građevinske stolarije mora biti prvoklasno, bez pukotina i ispadajućih čvorova. Lcpila kojima sc lepc sklapajući elementi prozora i vrata moraju biti otporna na atmosferske uticaje. U fabrici sc vrši impregnacija na­ kon sklapanja elemenata prozora i vrata impregnacionim premazom pomoću četke ili kratkotrajnim utapanjem u korita u ko­ jima sc nalazi impregnaciono sredstvo. Ovako zaštićena stolarija (od uticaja vlage iz vazduha, od delovanja mikroorganiza­ ma, gljivica i insekata) isporučuje se kupcu i skladišti u suvom prostoru - spremna jc za ugradnju. Prilikom ugradnje stolarije na štokovima koji sc pričvršćuju za zid priku­ ca se terpapir ili deblja folija da prilikom malterisanja vlaga iz svežeg maltera ne bi vlažila okvir ugrađenog elementa. Nakon ugrađivanja stolarije, malterisanja zidova i plafona ili gletovanja disperzivnim kitom, postavljanjem p o d n e obloge (parketa), moleraja i fasada, pristupa sc bojenju sto­ larije na objektu: Bojenje sc može izvoditi (po više ili manje operacija, i to: - dvostruko bojenje masnom bojom, - dvostruko bojenje masnom bojom i jednostruko emajliranje nje) - prvorazredna izrada i želji) sa uljanom uljanom (lakira­ 53

- bojenje drvene lamperije. D v o s t r u k o bojenje m a s n o m uljanom bojom

Radovi se izvode sledećim redosledom.

Prvo sc očiste štokovi (dovratnici), krila prozora i vrata od maltera, prašine i druge prljavštine brusnim papirom (staklasta hartija) i skinu krila prozora i vrata.

Očišćene površine impregnišu se ulja­ nim firnajzom (premazati jedan sloj). Do­ bro natopljena stolarija uljanim firnajzom (slika 2.2.) ima duži vek trajanja. Kod ne­ dovoljno impregnisane stolarije (posne) usled spoljnih uticaja divo, "radi" i dolazi do pucanja i ljuštenja farbe. U praksi sc pokazalo da se bolja impregnacija postiže ako se natapanje razredenim firnajzom vrši u dva sloja. Razređivanjc firnajza od lanenog ulja vrši sc pomoću uljanog razre­ divača (razmera: tri dela firnajza i jedan deo razredivača). Ovako pripremljen fir-

Sl. 2.1 —Brušenje brusnim papirom (staklenac) i čišćenje četkom pajalicom

uzduž i popreko dok se p o t p u n o ne razlije. Četku optimalno umakati u posudu sa bo­ jom, jer ako se previše boje nanese na štokove, boja može da curi. Krila prozora i vrata (plotovi) prilikom nanošenja boje postavljaju sc horizontalno na specijalne stolove ili nogare i prvi put farbaju isto kao i štokovi. Sveže ofarbani elementi slažu se na držače ili vešaljke radi sušenja. Kada sc .boja potpuno osuši (nc lepe se prsti prili­ kom dodira) ponovo sc brusi finim bru­ snim papirom i natkitujc uljanim kitom. Nakon sušenja kita vrši se završno bojenje uljanorn bojom (drugo bojenje) isto kao i u prethodnom postupku).
SI 2.2 — Natapanje stolarije uljanim ftmajzom — impre­ gnacija i kitovanje rupa i pukotina uljanim kitom (pretkitovanje)

najz dublje prodire u podlogu i automatski vrši bolju impregnaciju. Impregnisane površine izbruse se bru­ snim papirom i očiste molerskom četkom od sitnih otpadaka od drveta. Nakon bru­ šenja vrši se pretkitovanje uljanim kitom, pomoću špahle, tako da se sve rupice i mala udubljenja p o p u n e kitom. Ako je okov stolarije od gvozda, izvrši se antikorozivna zaštita okova premazom je­ dnim od antikorozivnih sredstava (mini­ jum ili si.). Ovako pripremljena stolarija boji se ma­ snom uljanom bojom, koja je fabrički pri­ premljena u raznim tonovima. Najčešće se kao osnov koristi bela boja, koja se po želji može tonirati dodavanjem različitih ulja­ nih tonova. Prilikom pripremanja boje vrlo je važno ton sipati u malim količinama i stalno mešati. Boju mešali sve dok cela smeša ne dobije ujcciiiačer. r.eljeni ton i dok ne dode do p o t p u n e homogenizacije. Pripremljena boja nanosi (slika 2.3) se iz posude farbarskom četkom i premazuje 54

Posle postupnog sušenja, krila prozora i vrata se kače na svoja mesta. Neosušeni elementi se ne smeju okačiti, jer prilikom zatvaranja prozora i vrata može doći do slepljivanja i do oštećenja boje.

Za dvostruko bojenje masnom uljanom bojom potreban je sledeći materijal: - brusni papir 0,025 tab/m2,

SI. 2.3 — Bojenje stolarije uljanom bojom prvi i drugi put

- firnajz od lanenog ulja 0,100 kg/m", 2 - uljani razredivač 0,050 kg/m , - uljani minijum (zaštita okova) 2 0,015 kg/m , 2 - uljani kit 0,050 kg/m , 2 - uljana boja 0,330 kg/m . Za osam sali jedan radnik može komple­ tno obojiti 6 do 6,5 m 2 . D v o s t r u k o bojenje m a s n o m uljanom bojom i j e d n o s t r u k o lakiranje prvorazredna obrada. Najprc sc brusnim papirom očiste štokovi prozora i vrata, krila prozora i vrata (od maltera, prašine i druge prljavštine), a zatim sc skinu. Očišćene površine impregnišu sc ulja­ nim firnajzom (premaze se jedan sloj) ili razredeni firnajz (dva sloja). Impregnisane površine četkom sc očiste od brusnog ot­ pada i prašine. Nakon brušenja vrši se pretkitovanje uljanim kitom pomoću špahle, tako da se sve r u p i c e i mala udubljenja p o p u n e kitom. Ako jc okov stolarije od gvozda, izvrši se antikorozivna zaštita okova premazom je­

dnim od antikorozivnih sredstava (mini­ jum ili si.). Iskitovanc površine sc kompletno pre­ svlače uljanim kitom jednom (kit fabričke proizvodnje), pomoću dve špahle, tako što se većom špahlom zahvata kit iz posude, a drugom sc (srednje veličine) sa veće špa­ hle nanosi na drvenu površinu. Razvlače­ njem kita p o p u n j a v a j u s c n a j m a n j a udubljenja između godova na drvetu, lako da sc dobija ravna i glatka površina sa oštrim ivicama. Nakon sušenja prvog na­ nesenog sloja uljanog kita, vrši se brušenje i na isti način nanosi drugi sloj (presvlače­ nje uljanim kitom drugi put - ibercigovanjc). Naneseni drugi sloj (ibercigovanje) brusi sc najfinijim brusnim papirom i naj­ manje neravnine ponovo kituju, čime jc stolarija potpuno pripremljena za bojenje

Uljana boja nanosi sc iz posude farbarskom četkom na površinu i razvlači uzduž i popreko dok sc p o t p u n o ne razlije

Prilikom zahvatanja boje četku optimal­ no umakati u posudu sa bojom (ako se previše boje nanese na štokovc, boja može da curi). Krila prozora i vrata (plotovi) prilikom nanošenja boje postavljaju se ho­ rizontalno na specijalne stolove ili nogarc

SI. 2.4— Vrata (plotovi) se ne lakiraju u jednom potezu, već površinu treba podeliti i raditi u etapama, a — lakbujase obilno nanese u dva uzdužna poteza i grubo poprečno razvuće, b — po celoj površini trake lak boja se razvuče poprečnim potezima (potezi četkom treba da se preklapaju za dva 2 cm ). c — po celoj površini trake lak boja se razvlači blagim uz­ dužnim potezima d — sledeća traka vrata lakira se na isti način, a pri razvlačenju lak boje prethodna traka preklapa se za oko 2 cm

55

sa podmetačima na uglovima plota. Sveže obojeni plotovi sa obe strane slažu se na držače ili vešaljke radi sušenja. Kada se boja p o t p u n o osuši (bojenje prvi put), vra­ ta se izbruse plovučcem (morska pena) i boje se predlak-kitom (drugi sloj). Kada se osuši drugi sloj plotovi se fino izbruse i najmanje neravnine ispravljaju cmajl-kitom. Završna operacija je emajliranje (lakira­ nje), nanošenjem lak-boje farbarskom čet­ kom na obojenu površinu razvlačenjem uzduž i popreko do potpunog razlivanja. U prostoriji u kojoj sc vrši lakiranje ne srne biti prašine i promaje, da prašina ne bi padala na sveže lakirane površine. Za kompletno dvostruko bojenje i laki­ ranje potreban jc sledeći materijal: 0,030 tab/m2, - brusni papir 0,100 kg/m", - firnajz od lanenog ulja 0,055 kg/m2, - uljani razredivač 0,015 kg/m2, - uljani minijum 0,330 kg/m2, - uljani kit 0,040 kg/m2, - plovučac (morska pena) 0,220 kg/m2, - uljana boja 0,150 kg/m2 - lak-boja Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 4,5 m 2 . Bojenje uljanom bojom drvene lamperije, iverice, lesonita i si.

.V/. 2.> —Dciulj bojenju ihveiie lamperije uljanom bojom

farbarskom četkom (završno bojenje). Za kompletno bojenje, zavisno od vrste po­ dloge, potreban je sledeći materijal: - brusni papir 0,010 tab/m", - firnajz od lanenog ulja 0,070 do 0,100 kg/m2, - uljani kil 0,070 do 0,080 kg/m2, - uljana boja 0,250 kg/m2, - razredivač 0,035 kg/m2. Za osam sati jedan radnik može uraditi oko 8,5 m 2 . B E Z B O J N O LAKIRANJE NOVE STOLARIJE LAKIRANJE BEZBOJNIM LAKOM PRIRODNOG D R V E T A HRASTOVINE, BOROVINE, B R E S T O V I N E I SL.

Površine očistiti od maltera, prljavštine i prašine pomoću špahle i brusnog papira i natopiti (premazati) uljanim firnajzom. Pukotine, udubljenja i neravnine iskitovati uljanim kitom. Iskitovana mesta izbrusiti brusnim papirom i fino kitovati manja udubljenja uljanim kitom. Ovako priprem­ ljene površine boje sc uljanom bojom tona po izboru, farbarskom četkom (prvi put istim postupkom kao i kod građevinske stolarije). Kada se prvi sloj potpuno osuši, površine se boje uljanom bojom drugi put, 56

Kod objekata za specifične n a m e n e (vi­ kendice, restorani, prodavnice, zanatske radnje i si.), ukoliko se želi zadržati priro­ dna boja drveta vrši sc bezbojno lakiranje.

Postupak zaštite stolarije je sledeći: - stolarija se izbrusi brusnim papirom i očisti od prašine, - natopi se razrcdenim lanenim firnajzom prvi put, - izbrusi i natopi firnajzom drugi put i - fino izbrusi i lakira bezbojnim lakom (jedan sloj). Drvo sc lakira farbarskom četkom u oba pravca (po dužini i širini), tako da lak za­ tvori sve pore na površini drveta. Bezbojni lak jc pogodan za individualne potrošače, koji po sistemu "uradi sam" jednostavno i lako postižu odgovarajuću zaštitu drveta i estetske efekte. Za bezbojno lakiranje stolarije potre­ ban jc sledeći materijal: - brusni papir 0,010 tab/m2, - firnajz od lanenog ulja 0,110 kg/m2, razredivač uljani 0,050 kg/m, lak bezbojni 0,180 kg/m2 Za osam sati jedan radnik može uraditi oko 10 m 2 . Impregniranje daščica eslinger roletni Da bi sc daščice eslinger roletni zaštitile od atmosferskih uticaja (trulenja) vrši sc impregnacija. Daščice sc izbruse brusnim papirom da se odstrani prašina i nevezane sitne čestice drveta (ostale na površini pri­ likom obrade). Očišćene daščice natapaju se razrcde­ nim firnajzom radi što bolje penetracije. Drugi put sc natapaju čistim firnajzom da bi se izvršila potpuna impregnacija (dašči­ ce dobijaju potrebnu masnoću koja spre­ čava upijanje vode i trulenja drveta). Za impregnaciju daščica eslinger roletni potreban jc sledeći materijal: - brusni papir 0,005 tab/m2, - firnajz od lanenog ulja 0,260 kg/m", - uljani razredivač 0,090 kg/m2. 57

Bojenje drvenih podova, stepenica i si.

Kod restauriranja starih objekata koji su pod zaštitom, (npr. spomenici kulture, gde sc želi sačuvati ambijent), izvode sc farbarski radovi koji su u današnje vreme vrlo retki. Drveni podovi i stepeništa boje sc specijalnim lak-bojama za podove, koje su o t p o r n e na h a b a n j e , u d a r e i koje su elastične.

Sam postupak bojenja sa svim predra­ dnjama je sledeći: podne površine sc izbru­ se brusnim papirom, očiste od prašine i premazu (impregnišu) polufirnajzom. Na­ kon impregnacije kituju se spojevi dasaka, pukotine i čvorovi brusnim kitom. Kada sc kitovana mesta osuše, cela sc površina pre­ svlači brusnim kitom pomoću špahli (kao kod ibercigovanja stolarije). Osušene po­ vršine presvučene kitom fino se izbruse brusnim papirom i mala udubljenja nalkituju. Ovako pripremljene p o d n e površine boje sc sprecijalnom lak-bojom za podove u dva sloja. Drugi sloj nanosi se kada jc prethodni p o t p u n o suv. Oba sloja sc nano­ se farbarskom četkom.

Za bojenje podnih površina od drveta potreban jc sledeći materijal: - brusni papir 0,025 tab = m 2 , 2 - polufirnajz 0,080 kg/m , - specijalni kit 0,200 kg/m2 - lak-boja za podove 0,240 kg/m2, - razredivač 0,030 kg/m2. Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 7,5 m". BOJENJE ULJANOM BOJOM STARE GRAĐEVINSKE STOLARIJE Skidanje stare boje otapanjem ili paljenjem stare boje Stara boja sa stolarije skida sc otapa­ njem tako što se stara boja premaze sred-

stvom za rastvaranje, a zatim se četkom ili sunderom skida (obavezno jc korišćcnjc gumenih rukavica). Sredstva za rastvor i skidanje stare boje primenjuju se u zavi­ snosti od vrste raslvarača, a prema uput­ stvu p r o i z v o đ a č a . Pri r a d u s e t r e b a pridržavati H T Z mera, jer su rastvarači zapaljivi. Skidanje stare boje paljenjem vrši se po­ moću let-lampc. Plamenom se zagreva i sagoreva stara boja, koja sc skida špahlom. Pri radu treba voditi računa da sc nc ošteti drvo (sagori) a to se postiže pomeranjem plamena lampe čim boja omekša i počne da sagoreva. Brzina skidanja stare boje zavisi od toga koliko je boja ispucala i oljuštena, kao i od profilacija ispuna stolarije, i kreće se 2,5 6 m 2 za osam sati rada. Bojenje uljanom bojom podloge sa koje je s k i n u t a stara boja Podloga sc izbrusi brusnim papirom (odstrane sc sitni ostaci stare boje i gareži i očisti od otpadaka i prašine). Očišćena površina sc premaze polumasnom ulja­ nom bojom (bojom sa dodatkom lanenog firnajza i razredivača - osnovno bojenje). Oštećena mesta, udubljenja i pukotine se kituju uljanim kitom (pretkitovanje). Kitovane površine kompletno se presvlače uljanim kitom (ibercigovanje). Kada sc kit p o t p u n o osuši (veže za podlogu), vrši se fino brušenje plovučcem i kitovanje ma­ njih neravnina (natkitovanjc). Ovako pri­ premljene površine boje se uljanom bojom u tri sloja (prvi sloj je polumasna uljana boja, a za dva sledeća sloja se koristi nor­ malna masna uljana boja - fabrički proi­ zvod). Boja sc nanosi farbarskom četkom i razvlači uzduž i popreko, dok se potpuno nc razlije. Svaki sledeći sloj boje se nanosi
SI. 2.6 — Zagrevanje (paljenje) nare boje i siniganje stare boje špahlom

kada se prethodni sloj p o t p u n o osuši. Pri­ prema boje i način slaganja plotova za su­ šenje su isti k a o i kod bojenja nove stolarije. Za bojenje uljanom bojom podloge sa koje jc skinuta stara boja potreban je sle­ deći materijal: - brusni papir 0,025 tab/mz, - polumasna uljana boja 0,090 kg/m2, - uljani kit 0,250 kg/m2, 2 0,025 kg/m , - plovučac za brušenje 0,300 kg/m2, - uljana boja 0,050 kg/m2. - razređivač Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 5,5 m 2 površine. Bojenje i emajliranje (lakiranje) podloge sa koje je skinuta stara boja Podloga se izbrusi grubljim brusnim pa­ pirom (odstrane sc sitni ostaci stare boje i

58

SI 2.7 — Brušenje brusnim papirom (a), zahvatanje kita špahlom (b), kitovanjc oštećenih mesta (c), presvlačenje kitom — ibercigovanje (d), bojenje uljanom bojom prvi i drugi put i lakiranje (e)

gareži i očisti od otpadaka i sagorele pra­ šine). Očišćena površina se premaze polumasnom uljanom bojom (osnovna boja). Oštećena mesta, udubljenja i pukotine se kituju uljanim kitom (pretkitovanje). Kitovane površine kompletno sc presvlače uljanim kitom (ibercigovanje). Kada sc kit p o t p u n o osuši (veže za podlogu), vrši sc Ono brušenje plovučcem (morska pena) i kitovanje manjih udubljenja i neravnina (natkitovanje). Ovako pripremljene po­ vršine boje se polumasnom uljanom bo­ jom u dva sloja - farbarskom četkom. Boja se razvlači uzduž i popreko, dok se potpu­ no nc razlije. Drugi sloj sc nanosi kad sc prvi sloj pot­ puno osuši. Posle sušenja drugog sloja vrši se fino brušenje plovučcem i ispravljanje najmanjih neravnina lak-kitom (Sl.2.7). Kao završni sloj nanosi se lak-boja za emajliranje (lakiranje) farbarskom čet­ kom. Premazivanje lak-boje vrši se istim 59

postupkom kao i premazivanje uljane bo­ je. Slaganje plotova prilikom bojenja, lakiranja i sušenja je isto k a o kod n o v e stolarije. Za bojenje i lakiranje podloge sa koje jc skinuta stara boja potreban jc sledeći ma­ terijal: - brusni papir 0,025 kg/m, 0,280 kg/m2, - uljani kit 0,040 kg/m2, - plovučac za brušenje 0,310 kg/m2, - polumasna uljana boja 2 0,020 kg/m , - lak-kit 2 0,130 kg/m , - lak-boja 0,050 kg/m2. - razređivač Za osam sati jedan radnik može lakirati 2 oko 5 m . Bojenje uljanom bojom preko postojeće uljane boje

Obojena stolarija se izbrusi brusnim pa­ pirom i o p e r e blagim rastvorom deter­ dženta. R u p i c e od eksera, udara i

pukotina kituju sc uljanim kitom (prelkitovanje) i kompletna površina sc presvlači uljanim kitom (ibercigovanje). Ibereigovanc površine sc izbruse brusnim papirom, a mala udubljenja ponovo kituju uljanim ki­ lom (nalkitovanje). Ovako pripremljene površine boje se polumasnom uljanom bo­ jom farbarskom četkom u dva sloja (boja se nanosi kao u prethodnom postupku). Drugi sloj se nanosi kada je prvi sloj pot­ puno suv. Za bojenje uljanom bojom preko posto­ jeće uljane boje potreban je sledeći ma­ terijal: - brusni papir - deterdžent - voda oko
-uljani kit

sloj - emajliranje. Nanošenjem farbarskom četkom i razvlačenjem uzduž i popreko lak-boja (lak) sc p o t p u n o razliva, čime se dobija potpuno glatka i sjajna površina. Za bojenje i emajliranje preko postoje­ će stare boje potreban je sledeći materijal: - brusni papir - uljani kit - plovučac za brušenje - polumasna uljana boja - lak kit - lak boja - uljani razredivač

0,020 tab/m z ,

0,220 kg/m2, 0,040 kg/m2, 0,120 kg/m2, 0,030 kg/m2, 0,130 kg/m2, 0,050 kg/m2.

0,010 tab/m, 0,020 kg/m2, 3 l/m 2 ,
0,180 kg/m2,

2

Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 5,5 m 2 . BOJENJE GRAĐEVINSKE STOLARIJE SPECIJALNIM DISPERZIVNIM BOJAMA, SINTETIČKIM BOJAMA I LAK-BOJAMA R e č e n o je da sc građevinska stolarija može bojiti klasično masnim uljanim boja­ ma i disperzivnim i sintetičkim bojama. Disperzivne boje mogu se uspešno ko­ ristiti za bojenje unutrašnje slolarije, i to u dva premaza (sa potrebnim predradnja­ ma) i za bojenje spoljne stolarije, u tri p r e m a z a i zaštitni p r e m a z lak-bojom (emajliranje). U našoj zemlji ima dosta proizvođača boja na bazi sintetičkih smola i disperzivnih boja koji na ambalaži daju uputstva za rad. O d s t u p i ć e m o od o s n o v n o g principa nenavodenja komercijalnih naziva materi­ jala i njihovog proizvođača. Ovdc će biti obrađeni sistemi bojenja građevinske sto­ larije proizvodima " K A R B O N " iz Zagre­ ba, iz razloga što proizvođač u svakom svom uputstvu daje bojenje samo sintetič­ kim bojama i kombinaciju boja. 60

- polumasna uljana boja 0,200 kg/m", - uljani razredivač 0,025 kg/m2. Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 9,5 I T T . Bojenje i emajliranje (lakiranje) preko postojeće stare boje Postojeća stara boja izbrusi se brusnim papirom, a površine očiste četkom od ot­ padaka i prašine. Uljanim kitom, pomoću špahli, zakituju sc oštećena mesta i puko­ tine i oboji polumasnom uljanom bojom (osnovno bojenje). Kada se osnovni sloj osuši, površine stolarije se boje uljanom bojom, a nakon sušenja bruse plovučccm. Lakirane površine (fino brušene) komple­ tno sc prevlače uljanim kitom (ibercigova­ nje), a zatim ponovo izbruse plovučccm i kituju mala udubljenja uljanim kitom (natkitovanje). Ovako obrađene površine boje sc uljanom bojom drugi put (pokrivno bo­ jenje). Nakon sušenja drugog sloja (po­ krivno bojenje) površine se fino brušc i najmanje neravnine ispravljaju lak-kitom, čime su površine pripremljene za završni

BOJENJE NOVE STOLARIJE POLIKOLOROM D I LAKIRANJE KARBOLIN E M A J L O M SISTEM "A" Suvu (novu) građevinsku stolariju, ele­ mente od drveta, iverice, šper-ploče, lcsonita i si. očistiti od maltera i prašine špahlom, brusnim papirom i četkom. Ciste površine natapaju se - impregnišu P O L I E R U N D O M D-farbarskom četkom ili valjkom. Polierund štiti drvo od fungicidnih i insekticidnih razaranja, ističe tek­ s t u r u d r v e t a , nije zapaljiv, s p r e č a v a prodiranje vode u drvo i stvrdnjava površi­ nu drveta. Ako su okovi gvozdeni, vrši se antikorozivna zaštita (minijum ili si.). Impregnisane površine sc izbruse bru­ snim papirom i očiste, a pukotine, ošteće­ na mesta i udubljenja, kituju karbolin brusnim kitom. Ako su neravnine veće, bolje ih je kitovati u više tankih slojeva, i to kada je prethodni sloj suv (pretkitovanjc). Iskitovane i suvc površine se boje polikolorom D (disperzivna boja za boje­ nje građevinske stolarije) - prvi put farbar­ skom č e t k o m . Za veće površine sc preporučuje upotreba kompresorskog uređaja sa pištoljem za prskanje. Polikolor D je bele boje, a može se tonirati obojenim polikolorom D bojama ili ton-pastama. Osušeni prvi (osnovni) sloj se brusi bru­ snim papirom, a preostale neravnine se kituju kitom (natkitovanje) pomoću dve špahle (jednom sc zahvata kit-masa iz po­ sude, a drugom se sa prve uzima manja količina kita i nanosi na udubljenja i izrav­ nava). Nakon sušenja natkitovanih površi­ na boje sc prozori i vrata polikolorom D farbarskom četkom, drugi put (drugi sloj). Kada sc drugi sloj osuši vrši se fino bruše­ nje najsitnijim brusnim papirom i čišćenje prašine četkom (pajalicom). 61

>

f

'-1

SI. 2.8 — Detalj bojenja nove stolarije "polikolorom !)"

Polikolor D dobro pokriva bojenu po­ vršinu, brzo se suši. nc gori (niti podržava gorenje), razreduje se vodom, lako se primenjuje i zato ga rado prihvataju profesi­ onalni farbari i amateri. Obojena stolarija polikolorom D dva puta, emajlira sc kar­ bolin emajlom koji sc nanosi farbarskom četkom. (SI. 2.8) Može da se nanosi u je­ dnom sloju ili u dva sloja, prvi tanak, a drugi nešto deblji. Optimalna temperatura za vreme bojenja je od 15 °C do 30 °C. Za vreme rada i prekida rada ambalažu dobro zatvoriti zbog isparavanja, alat oprati u razredivaču "K". V r e m e sušenja na dodir jc od 2 do 3 h, a p o t p u n o sušenje jc nakon 24 do 36 h.

Potreban materijal za bojenje stolarije po sistemu "A" polikolorom D i karbolinom je sledeći: - razredivač - brusni papir 0,030 kg/m" 0,015 tab/m2

- polikolor D 0,250 kg/m , - minijum za miniziranje okova 2 0,010 kg/m , 2 - brusni kit 0,040 kg/m , 2 - poligrund D 0,085 kg/m , 2 - karbolin - emajl 0,130 kg/m , Za osam sati jedan radnik može komple­ tno obojiti oko 8 m 2 . BOJENJE N O V E STOLARIJE KARBOLINOM (OSNOVNA BOJA) I LAKIRANJE KARBOLIN-LAKOM (SISTEM "B") Suvu ugrađenu (novu građevinsku) sto­ lariju, elemente od drveta i si., očistiti od prašine špahlom, brusnim papirom i čet­ kom. P o t p u n o čiste i izbrušenc površine stolarije natapaju se (grundiraju) karbolin - impregnacijom, koja je izrađena na bazi smeša organskih rastvarača biocidno-aktivnih i drugih specijalnih aditiva. O p š t c osobine karbolin-impregnacije su: - štiti drvo od fungicidnih i insekticidnih razaranja, - dobro penetrira i tvrdo i meko drvo, - j e d n o m e r n o boji drvo ž u ć k a s t o m bojom, - sprečava prodiranje vlage, - brzo se suši, - ističe teksturu drveta, - oplemenjuje ga (nema vodenih mrlja)
i

2

Sl. 2.9 — Bojenje nove stolarije

- daje drvetu svilenkasti sjaj. Karbolin-impregnacija se premazuje farbarskom četkom, prskanjem pomoću pumpe ili utapanjem u sud sa impregnaci­ jom u radionici na gradilištu. Pre natapa­ nja sadržaj impregnacije promešati radi bolje homogenizacije. Ako su okovi stolarije od gvozda, izvrši sc antikorozivna zaštita jednim od antiko62

rozivnih sredstava (olovni minijum i si.). Impregnisanc površine izbruse sc brusnim papirom i očiste od otpadaka, a pukotine, oštećena mesta i udubljenja kituju bru-' snim kitom u jednom sloju. Ako su puko­ tine i udubljenja veća, kitujc sc u dva sloja. Sledeći sloj se nanosi kada je prethodni potpuno suv. Ovo je pretkitovanje, u stva­ ri, kitovanjc pre prvog sloja bojenja. Posle p o t p u n o g sušenja natkitovanih mesta pristupa sc osnovnom bojenju karbolinom KV prvi put (osnovno bojenje). Karbolin ima sledeća svojstva: - trajnu elastičnost, - otpornost na atmosferske uticaje, - suši sc na dodir 5-6 sati.

- p o t p u n o sušenje jc od 18-24 sata i - pošto je otporan na atmosferske utica­ je može sc lakirati nakon godinu dana. Fino brušenje i kitovanjc drugi put (natkitovanje) vrši sc 24 h posle osnovnog bo­ jenja karbolinom KV (potpunog sušenja prvog sloja). Drugi sloj karbolina KV na­ nosi sc kada jc prethodni sloj potpuno suv i to farbarskom četkom, valjkom ili pišto­ ljem. Ako sc boja nanosi četkom ili valj­ kom, n a n o s i sc original boja bez razredivanja, a ako se nanosi pištoljem za špricanjc, onda se originalnoj boji dodaje zapreminski 1/5 (20%) razredivača. Opti­ malna temperatura za bojenje jc 15 °C - 25 °C, i tada sc postiže najbolji kvalitet boje­ nja i najveći učinak u radu. Suve, dva puta obojene površine karbo­ l i n o m KV e m a j l i r a j u sc k a r b o l i n cmajl-Iakom farbarskom četkom, razvla­ čenjem uzduž i popreko do potpunog razlivanja, rede se lak nanosi špricanjem (kada sc razreduje razredivačem). Prc početka rada i tokom rada materijal za bojenje treba povremeno promešati. Kada sc prekine sa radom, ambalažu sa materijalom zatvoriti, a alat oprati vodom i deterdžentom. Optimalna temperatura pri radu sa ovim materijalom jc od 15 °C do 25 °C. Za dvostruko bojenje karbolin osnov­ nom bojom i emajliranje karbolin cmajl-lakom potreban jc sledeći materijal: - brusni papir 0,020 tab/rn , - karbolin impregnacija 0,085 kg/m", -antikorozivno sredstvo (minijum) 0,010 kg/m2, 2 - karbolin brusni kit 0,040 kg/m , - karbolin osnovna boja 0,220 kg/m", 0,130 kg/m% - karbolin cmajl-lak 0,030 kg/m2, - razrcdivač K Jedan radnik za osam sali može obojili oko 6,5 m . 63
7

BOJENJE N O V E STOLARIJE POLIKOLOROM D I LAKIRANJE HIDROKARBOLIN-LAKOM ( S I S T E M O B R A D E "C") Ovaj sistem bojenja stolarije, poznat kao "vodeni", sastoji sc od sledećih faza rada: - priprema podloge, - bojenje polikolorom D i - lakiranje hidrokarbolinom. Priprema podloge

Novu građevinsku stolariju, elemente od drveta, iverice, špcr-ploče, lesonita i si., očistiti od maltera, prljavštinc i prašine špahlom, brusnim papirom i četkom. Očišćene površine natapaju sc - imprcgrišu P O L I G R U N D O M " D " ( n a n o š e -

SI

2.10 — Bojenje nove stolarije

njem premaza farbarskom četkom). Im­ pregnisane površine bruse se brusnim pa­ pirom i očiste od otpadaka, a pukotine, oštećena mesta i udubljenja kituju karbolin kilom. Ako su pukotine i neravnine veće, bolje je kitovanje (prelkitovanje) vršiti u više tankih slojeva. Svako sledeće kitovanje izvodi sc kada jc prethodno suvo, da nc bi došlo do pucanja kita. Sve metalne delovc (okov) koji ćc sc bojiti, a nalaze sc u sastavu građevinske stolarije i drugog građevinskog elementa, treba za­ štititi antikorozivnim sredstvom ili olov­ nim minijumom. Građevinska stolarija koja sc boji ne srne imati veći procenat vlage od 15% (proveriti vlagomerom).

terdžentom. Prc početka rada, a povreme­ no i u toku rada, materijal promešali. Za dvostruko bojenje nove stolarije po­ likolorom D i lakiranje hidrokarbolin la­ kom potreban jc sledeći materijal: - brusni papir 0,020 tab/2, - poligrund D - impregnacija 0,085 kg/m2, -minijum 0,020 kg/m2, - polikolor D 0,250 kg/m2, - hidrokarbolin emajl 0,130 kg/m2. BOJENJE N O V E STOLARIJE H I D R O K A R B O L I N O M "V" ( O S N O V N A BOJA) I LAKIRANJE HIDROKARBOLIN LAKOM ( S I S T E M O B R A D E "D")

Bojenje p o l i k o l o r o m D Polikolor D nanosi se na pripremljenu površinu četkom, za velike jednolične po­ vršine preporučuje se upotreba komprcsorskog uređaja sa pištoljem za prskanje. Kada se prvi sloj (bojenje prvi put) potpu­ no osuši brusi se brusnim papirom i kiluje drugi put. V r e m e sušenja boje (polikolora D) zavisi od temperature i relativne vla­ žnosti vazduha, i traje od 2 do 3 sata. Poli­ kolor D sc jednostavno nanosi, brzo suši i pogodan jc za rad po sistemu " U R A D I SAM". Lakiranje h i d r o k a r b o l i n o m Hidrokarbolin emajl može sc nanositi u dva sloja (prvi tanak, a drugi nešto deblji) ili samo u jednom sloju. Preporučuje se da se lakiranje vrši u dva sloja, zbog bolje pokrivnosti, curenja laka (ako je jedan sloj deblji i dr.). Za vreme prekida rada ambalažu treba dobro zatvoriti, a alat oprati vodom i de­
64

Predloženi " D " sistem sastoji se od sledećih faza rada: - priprema podloge, - bojenje hidrokarbolinom "V" i - lakiranje hidrokarbolinom. Priprema podloge

Novu građevinsku stolariju, elemente od drveta, iverice, špcr-pločc, lesonita i si., očistiti od piijavštine, maltera i prašine špahlom (strugalicom), brusnim papirom i četkom.

Oštećene površine natopiti hidrokarbo­ lin impregnacijom, (premazati farbarskom četkom). Impregnisane površine izbrusiti papirom, a otpatke očistiti četkom. Puko­ tine, neravnine i oštećena mesta iskitovali karbolin kitom. Ako su pukotine i nerav­ nine veće, kitovati u dva tanja sloja. Sve metalne delovc (okov) koji ćc sc bojiti, a ugrađeni su na građevinskoj stolariji, zašti­ titi antikorozivnim sredstvima ili olovnim minijumom. Građevinska stolarija koja sc boji nc srne imati veći procenat vlage od 15% (ispitati vlagomerom).

Bojenje h i d r o k a r b o l i n o m "V" o s n o v n o m bojom P r e upotrebe boju dobro promešati. Na pripremljenu površinu boja se nanosi čet­ kom. Boju za prvo bojenje razrediti vo­ dom. Kad je prvi sloj p o t p u n o suv, izbrusiti brusnim papirom i kitovati drugi put (natkitovanje). Nakon sušenja prvog sloja, sto­ larija se ponovo boji nerazredenom bojom (bojenje hidrokarbolinom "V" drugi put). Optimalna temperatura prilikom bojenja treba da bude 15 °C do 30 °C. Kada se prekine sa radom, ambalažu dobro zatvo­ riti, a alat i posude oprati vodom i deter­ džentom. Kada se površine obojene

hidrokarbolinom potpuno osuše, emajli­ raju se (lakiraju) hidrokarbolin lakom. Napomena: Boje hidrokarbolina i lakovi ne mogu sc mešati sa drugim bojama i lakovima, jer sc međusobno ne podnose. Materijali hidrokarbolina su ne/apaljivi, lako sc nanose na površinu, brzo se suše i pogodni su za rad po sistemu " U R A D I SAM". Za dvostruko bojenje hidrokarbolinom i lakiranje hidrokarbolin lakom potreban je sledeći materijal: - brusni papir 0,020 tab/m2, -minijum 0,020 kg/m2, - hidrokarbolin impregnacija 0,085 kg/m2, - hidrokarbolin "V" 0,260 kg'm 2 , - hidrokarbolin lak 0,130 kg/m2, Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 6,5 m 2 . BOJENJE GRAĐEVINSKE STOLARIJE LAZURNIM BOJAMA (IMITIRANJE PLEMENITIH VRSTA DRVETA)

Premazivanjem nove građevinske stola­ rije i elemenata od drveta lazurnim bojama može sc imitirati izgled bora, oraha, palisanđera, svetlog hrasta, tikovine, mahago­ nija, abonosa i druge vrste drveta.

47. 2.11 — l i o j c n c nove stolarije

Lazurna boja jc dekorativno i zaštitno sredstvo za građevinsku stolariju i ostale elemente od drveta. Proizvedena je na ba­ zi specijalnih sintetskih smola, postojanih pigmenata i dodataka za fungicidnu i baktericidnu zaštitu. Prodire duboko u drvo i štiti ga od truleži i vremenskih uticaja. Lazurr.e boje se proizvode u više različitih tonova svetlijc nijanse postižu se meša­ njem osnovnih tonova sa bezbojnom lazurom. Lazurna boja jc namenjena za zaštitu un jtrašnje i spoljašnjc stolarije, lasade od drvela, zidne i plafonske lamperije i dr. 65

Boja se nanosi četkom u 2 do 3 sloja; za unutrašnju zaštitu dovoljna su dva sloja. Lazurna boja je fabrički pripremljena za upotrebu i nije potrebno da sc razredujc. Napomena: Pre upotrebe, a i u toku rada, materijal obavezno promešati radi bolje homogenizacije.

Alat, posude i ruke očistiti razredivačem ili benzinom. Kada se prekine sa radom ambalažu do­ b r o zatvoriti zbog isparljivosti, a alat očistiti. Materijal je zapaljiv i spada u 1/2 grupu. Ne bojiti u blizini plamena ili mesta gde se vrši zavarivanje. P o s t u p a k rada

Novu građevinsku stolariju (masivno drvo i furnir) treba kvalitetno izbrusiti po dužini teksture drveta. Preporučljivo je brušenje sledećom krupnoćom brusnih papira: I brušenje brusnim papirom N°60 - 80, II brušenje brusnim papirom N° 100- 120 i III brušenje brusnim papirom N°15() - 220. Nakon brušenja četkom odstraniti najsi­ tniju prašinu. Drvo bogato smolom, pre prvog bojenja oprati nitrorazredivačem. Kod drvenih površina koje su ranije premazivane firnaj­ zom ili bezbojnim bikovima, površinski sloj treba p o t p u n o ukloniti, izbrusili i očistiti od prašine. Kada su površine pripremljene (fino izbrušenc sa tri vrste brusnog papira i oči­ šćene od prašine), boji se u tri sloja (prvi, drugi i treći put) lazumom bojom. Lazurna boja se nanosi četkom nakon 12 do 18 sati. kada jc prethodni sloj p o t p u n o suv.
SL i.x2 — Pranje niirorazredivaćem drveta koje .\a<h:i smolu (a), brušenje brusnim papirom i čišćenje prašine (b), premaz lazumom bojom prvi put (c), premaz lazurnom bojom drugi put (d)

Za bojenje nove stolarije lazurnom bo­ jom u tri sloja potreban je sledeći ma­ terijal:
66

- brusni papir N° 60 -80 0,010 tab/m, 2 - brusni papir N° 100 - 120 0,005 tab/m , 2 - brusni papir N° 150 - 220 0,005 tab/m , 2 -razredivač - nitro 0,010 kg/m i -Iazurna boja (za tri sloja) 0,600 kg/m". Za osam sati jedan radnik (amater) mo­ že obojiti oko 10 do 12 m 2 . R a d sa ovim materijalom je vrlo je­ dnostavan. BOJENJE ULJANOM BOJOM NA NOVOM K R E Č N O M MALTERU BOJENJE ULJANOM BOJOM Novomalterisanc zidove krečnim malte­ rom okrečiti gašenim krečom. Okrcčene zidove izgletovati krečnim gletom ili disperzionim kitom. Kada se glet potpuno osuši, izbrusiti sitnozrnim brusnim papi­ rom i suvom četkom (šajbnom) i dobro očistiti od prašine. Suvi i čisti zidovi impre­ gniraju se (premazuju) polufirnajzom ili razredenim firnajzom uljanim razredivačem u odnosu 50 : 50. Impregnirani zidovi suše se 24 sata. Suvi zidovi sc provlače pripremljenim kitom optimalne konzis­ tencije (gustinc). Nakon 24 sata kitovane površine se bruse sitnozrnim brusnim pa­ pirom, čiste i mestimično kituju uljanim kitom (natkitovanje). Ovako o b r a đ e n e površine su spremne za bojenje priprem­ ljenom (toniranom) uljanom bojom. Boje se u dva sloja (prvi i drugi put), u razmaku od 24 sata. Za prvi premaz uljanu boju malo razrediti smešom firnajza i uljanog razredivača ( 7 0 % firnajza i 3 0 % uljanog razredivača). Pripremljena boja, radi bo­ ljeg razredivanja, nanosi se specijalnom četkom (fetraberom). Rastcrivanje boje na zidu vrši se unakrsno, u vertikalnom i horizontalnom pravcu, (da ne bi došlo do curenja), sve dok se potpuno ne razlije i prione za zid. 67

Drugi sloj pripremljene (tonirane) boje nanosi sc na osušeni prvi sloj (četkom fetraberom) unakrsno (u vertikalnom i horizontalnom pravcu), sve dok se potpu­ no ne razlije i veže za prvi obojeni sloj. Za bojenje uljanom bojom osnovna je bela boja, koja se po želji tonira uljanim bojama drugih tonova. Toniranjc sc izvodi tako što se ton dodaje postepeno, uz stalno mešanjc osnovne boje mikserom ili pogodnom drvenom lopaticom, sve dok nc dodc do potpune homogenizacije.

Za bojenje zidova na novom krečnom malteru potreban jc sledeći materijal: - za osnovno krečenje - gašeni kreč 0,230 kg/m2, - za gipsanje oštećenja - git 0,030 kg/m2, - za gletovanje - gašeni kreč 0,720 kg/m , - za pripremanje - voda 0,550 kg/m2, - za brušenje - brusni papir 0,040 tab/m2, - za impregniranje - polufirnajz 0,095 kg/m2, - za bojenje u dva sloja - uljana boja

0,210 kg/m2,

- za razredivanje - razredivač 0,030 kg/m2. Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 7m 2 . BOJENJE ULJANOM BOJOM I EMAJLIRANJE Zidove malterisane krečnim malterom najpre okrečiti (četkom-šajbnom) odležanim gašenim krečom. O š t e ć e n a mesta (gnezda i udubljenja) zagipsovati gipsom. Okrcčene zidove izgletovati krečnim gle­ tom (gašeni kreč sa dodatkom gita) ili dis­ perzivnim kitom, nerdajućim metalnim glet-hoblom. Kada se glet p o t p u n o osuši, površine izbrusiti sitnozrnim brusnim pa­ pirom, dobro očistiti suvom četkom (šaj­ bnom) od prašine. Zatim se zidovi impregniraju (premazu­ ju polufirnajzom ili razredenim lanenim firnajzom i uljanim razredivačem - 5 0 : 5 0 ) .

Imprcgnisani zidovi sc suše oko 24 sata. Impregnisane površine presvući kitom. Kada se kit dobro osuši, izbrusiti sitno-

zrnim papirom a male neravnine kitovati uljanim kitom ( n a t k i t o v a n j e ) . O v a k o obrađene površine spremne su za bojenje pripremljenom (toniranom) uljanom bo­ jom. Boji se u dva sloja (bojenje prvi put i bojenje drugi put), u vremenskom razma­ ku od 24 sata. Za prvi premaz boju malo razrediti mešavinom firnajza i uljanog ra­ zredivača ( 7 0 % firnajza i 3 0 % razrediva­ ča). Pripremljena uljana boja nanosi sc na zid specijalnom četkom (fetraberom).

57. .?. 13 — Gletovanje zidova krt Inim gletom ili dispenh ni "f kilom ia). brušenjegletovanih zidovasiutozrtiim brusnim papirom Ih), impregi ,\ -ja obrušenih površina firnajzom (c), presvlačenje zidova kitom (d). fino bruienje zidova brusnim papirom (ej\ mestunično kitovanje Ijj i b> >\- nje uljanom bojom prvi i drugi put (g)

68

Rasterivanje (razvlačenje) boje po zidu vrši se unakrsno, u vertikalnom i horizon­ talnom pravcu ( da boja ne bi curila), sve dok se p o t p u n o ravnomerno nc razlije i prione na zid. Drugi sloj (bojenje drugi put) sc nanosi na isti način kao i prvi sloj. P o t p u n o suvi zidovi obojeni uljanom bo­ jom bruse se najfinijim brusnim papirom (sitnozrni papir) i lakiraju. Prilikom nano­ šenja laka, važno je da lak nc curi, da je proceden, a četka mora biti oštra i potpu­ no čisla. Prilikom lakiranja jc, takode, va­ žno da sc radi bez prekidanja dok se jedna celina nc završi, jer sc lak brzo suši, pa se poznaju spojevi (nastavci). Prilikom nanošenja laka (četkom) na zid, lak razvlačiti unakrsno (vertikalno i horizontalno) po celoj površini, dok se potpuno ravnomerno ne razlije i veže za osnovni sloj (uljanu boju). Sloj laka ne srne biti suviše tanak, jer sc u tom slučaju po­ vršina neujednačeno oboji. Zidovi sc boje uljanim bojama i emajli­ raju u školama, zdravstvenim ustanovama, obdaništima, kasarnama i si. Za bojenje uljanom bojom i emajliranje na novom krečnom malteru potreban je sledeći materijal: - za krečenje - gašeni kreč 0,230 kg/m". - za gipsanje oštećenja i gletovanje - gips 0,110 kg/m2, - za gletovanje - gašeni kreč 0,720 kg/m". - za pripremanje - voda 0,550 kg/m2, - za brušenje - brusni papir 0,045 tab/m". - za impregniranje - polufirnajz 0,095 kg/m2, za kitovanjc i presvlačenje - kit 0,200 kg/m2, - za dvostruko bojenje - uljana boja 2 0,180 kg/m . - za emajliranje - lak-boja 0,120 kg/m2, - za razredivanje - uljani razrcdivač 0,030 kg/m2. Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 5 do 6 m 2 . 69

BOJENJE ULJANOM BOJOM STARIH ZIDOVA SKIDANJE STARE BOJE FABRIČKIM RASTVARAČIMA Staroj stolariji (naročito spoljnoj) ko^ i je više puta bojena, pa je boja ispucala i Ijušlila sc, obavezno treba skinuti stare slojeve boje. Ovo se postiže specijalnim hemijskim sredstvima - omekšivačima i rastvaračima. Od vrste starog premaza i podloge zavisi i izbor sredstava za skidanje stare boje.

Sredstva za skidanje starih premaza su: - baze: salmijak, soda, natrijum-hidroksid i kalijum-hidroksid, deterdženti, kalijev sapun i dr. - rastvori: razni acetoni, alkoholi i dr. Stara stolarija se najpre premazuje rastvaračem (omekšivačem boja) posle izvesnog vremena, kada stara boja omekša, čisti se specijalnim rastvaračem i špahlom. Posle skidanja stare omekšane boje, stola­ rija sc pere deterdžentom i ispira čistom vodom.

SI. 2.14 — Skidanje siare boje rasivaratima

Za skidanje stare boje fabričkim rastvaračima, potreban je sledeći materijal: - rastvarač - omekšivač boja 0,600 kg/m , 2 - specijalni rastvarač 0,100 kg/m , 2 - deterdžent 0,050 kg/m , -voda 11/m". Stara boja sc može skidati paljenjem letlampom (pomoću: plina, propana, butana ili benzina), špahlom i brušenjem granitpapirom. Prilikom paljenja boje let-lampom, lampu treba držati na odstojanju od 15 do 20 cm, zavisno od jačine i dužine plamena, da pri radu nc bi sagoreli površi­ nu drveta. BOJENJE MASNOM U U A N O M BOJOM P O D L O G E SA KOJE JE SKINUTA STARA BOJA Stolariju sa koje se skinuta stara boja raslvaračima ili paljenjem, dobro izbrusiti grubljim brusnim papirom (radi skidanja gareži ili mestimičnih ostataka stare boje). Stolariju očistili od otpadaka i prašine čet­ kom pajalicom. Veća oštećenja i pukotine zagipsati gipsom. Zatim, stolariju dobro natopiti polufirnajzom ili razredenim fir­ najzom (impregnirati). Kada jc drvo upilo firnajz, kilovati oštećena mesta uljanim ki­ tom pomoću špahle (pretkitovanjc). Kada sc kit p o t p u n o osuši, preostale neravnine kitovati i k o m p l e t n u površinu stolarije presvući uljanim kitom (ibercigovanje). Nakon 24 sata (kada sc kit potpuno osuši) fino izbrusiti sitnozrnim papirom i preos­ tale n e r a v n i n e kitovati (natkilovanje). Ovako o b r a đ e n e površine pripremljene su za bojenje. Pripremljena boja nanosi se iz posude farbarskom četkom na površinu i razvlači uzduž i popreko (unakrsno) sve dok se ravnomerno ne razlije. Prvi sloj (bojenje prvi put) sc suši 24 sata, zatim se nanosi 70
2

drugi sloj (bojenje uljanom bojom drugi put, po istom postupku). Sveže obojeni elementi - plotovi (prozo­ ri i vrata) slažu se na držače (vešaljke) radi sušenja. Za bojenje masnom uljanom bojom po­ dloge sa koje je skinuta stara boja potre­ ban je sledeći materijal: - grublji brusni papir 0,020 tab/m 2 - sitniji brusni papir 0,020 tab/iri , -gips 0,050 kg/m2, - polul'irnajz 0,065 kg/m2, - uljani kit 0,250 kg/m2, - uljana boja 0,230 kg/m2, - razredivač 0,025 kg/m", Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 6,5-7m 2 . BOJENJE I EMAJLIRANJE PODLOGE SA KOJE JE SKINUTA STARA BOJA

Građevinsku stolariju, plakarc i ostale elemente od drveta, sa kojih je skinuta stara boja (rastvaračima ili paljenjem) do­ bro izbrusiti grubljim brusnim papirom i četkom pajalicom skinuli garež i ostatke stare boje. Veća oštećenja i pukotine na stolariji zagipsovati gipsom.

Zaštite radi, stolariju dobro natopili zagrejanim polufirnajzom ili razredenim fir­ najzom ( 7 0 % firnajza i 3 0 % uljanog razredivača). Polufirnajz se nanosi iz po­ sude farbarskom četkom po celoj površini stolarskog elementa. Poželjno je da se čelo drveta premaze dva puta, jer sporije upija polufirnajz. Kada jc drvo p o t p u n o upilo firnajz, kitovati oštećena mesta uljanim ki­ lom pomoću špahli (pretkitovanjc). Kada se naneti kit (pretkitovanje) osuši, preos­ tale neravnine kitovati i kompletnu površi­ nu stolarije presvući uljanim kitom (ibercigovanje). Kitovanje i presvlačenje kompletne podloge uljanim kitom obavlja

sc pomoću dve špahle, većom špahlom se zahvata kit iz posude, a manjom se sa veće uzima potrebna količina kita i nanosi na podlogu. Nakon 24 sata, kada se kit potpu­ no osuši, fino izbrusiti sitno-zrnim papi­ rom i najmanje neravnine ponovo kitovati (natkitovanjc). Ovako obrađene površine pripremljene su za bojenje masnom ulja­ nom bojom. Pripremljena boja se iz posude nanosi farbarskom četkom na podlogu i razvlači uzduž i popreko (unakrsno), sve dok sc ravnomerno ne razlije. Prvi sloj (bojenje prvi put) sc suši 24 sata, zatim se nanosi drugi sloj - bojenje uljanom bojom drugi put, po istom postupku. Kada se obojena stolarija p o t p u n o osuši (najmanje 24 sata na temperaturi iznad 20 °C) lakira sc. Temperatura prilikom laki­ ra nj a lak-bojama treba da bude iznad 20 °C; ako je niža lak se ne razliva, pa se dobijaju deblji slojevi koji će sc prilikom sušenja smežurati - naborati. Plotovi stola­ rije (prozori, vrata, žaluzine, kapci, vrata plakara i si.) prilikom lakiranja moraju sta­ jati horizontalno na nogarama i specijal­ nim s t o l o v i m a . L a k s c p r e m a z u j e lak-čclkom uzduž i p o p r e k o elementa (unakrsno) više puta, dok sc ravnomerno nc razlije. Lakirani plotovi slažu se hori­ zontalno na specijalne nogarc sa držačima i suše se dva do tri dana. Za bojenje i emajliranje podloge sa koje je skinuta stara boja potreban je sledeći materijal: 0,020 tab/m2, - grublji brusni papir - sitniji brusni papir 0,020 tab/m", 2 - gips 0,050 kg/m . - polul'irnajz 0,065 kg/m", - uljani kit 0,280 kg/m2, - uljana boja 0,200 kg/m2, - lak-boja za emajliranje 0,120 kg/m2, 0,030 kg/m2, - razrcdivač Za osam sati jedan radnik može obojiti 5 - 5,5 m 2
71

BOJENJE ZIDOVA ULJANOM BOJOM NA POSTOJEĆU ULJANU BOJU

Sa starih zidova obojenih uljanom bo­ jom odstrani sc potkorušena boja, a celi zid spere 5% rastvorom deterdženta u vodi. Kada se zid osuši, izbrusi se srednje-zrnim brusnim papirom, a oštećena mesta i pu­ kotine iskituju uljanim kitom. Nakon 24 sata (kada sc kit osuši) iskitovana mesta se ponovno bruse sitnozrnim brusnim papi­ rom i vrši predbojenje kitovanih površina uljanom bojom pripremljenog tona. Posle sušenja (od 24 sata) vrši sc natkitovanjc najmanjih neravnina uljanim kitom. Ova­ ko pripremljena površina zida dva puta sc boji pripremljenom uljanom bojom.

Drugi (završni) sloj sc nanosi na pretho­ dni kada se ovaj p o t p u n o osuši (posle 1 do 2 dana). Uljana boja nanosi se na zid far­ barskom četkom, premazivanje unakrsno (vertikalno i horizontalno), sve dok se rav­ nomerno ne razlije. Boja se zahvata iz po­ sude farbarskom četkom u optimalnoj količini, jer ako se zahvati previše boje i nanese na zid, boja curi. Opštc je pravilo da sc u jednom postup­ ku oboji cela površina od ugla do ugla ili od otvora do otvora (da sc prilikom preki­ da kasnije nc poznaju nastavci). Prilikom pripremanja boje, toniranja, koristi se sa­ mo boja na uljanoj bazi. Za predbojenje kitovanih površina boja sc može malo razrediti uljanim kitom i uljanim razredivačem. Kada se prekine sa radom, ambalažu sa materijalom zatvoriti, a alat sprati uljanim razredivačem. Za bojenje zidova uljanom bojom na postojeću uljanu boj'u potreban jc sledeći materijal: - brusni papir srednje krupnoće (zrnavosti) 0,010 tab/m'

- brusni papir sitne krupnoće 2 (zrnavosti) 0,015 tab/m , 2 - deterdžent 0,020 kg/m , 2 -uljani kit 0,130 kg/m , - uljana boja za predbojenje i dvostruko 2 bojenje 0,270 kg/m . Za osam sati jedan radnik može obojiti od 10 do 12 m 2 . BOJENJE I EMAJLIRANJE ZIDOVA PREKO STARE EMAJLIRANE BOJE Staru podlogu obojenu uljanom bojom i emajliranu oprati 5% rastvorom deter­ dženta u vodi. Odstraniti potkorušenu sta­ ru boju špahlom i očistiti zid od prašine. Kompletnu zidnu površinu izbrusiti bru­ snim papirom. Oštećena mesta i pukotine kitovati uljanim kitom (pretkitovanjc). Kada se kit osuši, oboje se kitovana mesta ("flanovanjuju"). Posle 24 sata ponovo se kituje. Ibercigovane površine suše sc 1-2 dana, a zatim se bruse brusnim papirom i neravnine ponovo kituju (natkitovanjc) uljanim kitom. Ibercigovane površine boje se prvi put pripremljenom bojom farbar­ skom četkom, tako što se boja iz posude nanosi na zidnu površinu namazom i ra­ zvlači unakrsno (vertikalno i horizontal­ no), sve dok se ravnomerno nc razlije. Drugo bojenje izvodi se na isti način kao i prvo bojenje. Drugo bojenje izvodi se kada sc prvi sloj p o t p u n o osuši - posle 24 sata. Završni sloj jc emajliranje - lakiranje lak-bojom. Lak-boja nanosi sc pravougaonom, čistom i čvrstom lak-četkom. Lakboja se zahvala iz posude u optimalnim količinama i nanosi na zid razvlačenjem unakrsno (vertikalno i horizontalno), sve dok se p o t p u n o ne razlije. Na zidu se ne smeju pojavljivati mlaznice (boja ne srne da curi). Posuda iz koje se zahvata lak 72

mora biti čista, obično je od plastike ili nerdajućeg lima. Optimalna radna tempe­ ratura za vreme lakiranja je od 18 do 24°C. Ako je temperatura niža - lak se slabo razliva, a pri visokim temperaturama - brzo se suši. Ako sc radi pri niskim temperatu­ rama, lak treba mlako zagrejati da bi se moglo normalno lakirati. Kada se sa radom prekine ambalažu sa materijalom zatvoriti, a alat dobro očistiti (oprati uljanim razredivačem). Opštc jc pravilo da se kada sc radi sa uljanim bojama i lak-bojama koristi uljani razredivač, nikako nitro-razredivač. Za bojenje i emajliranje zidova preko stare emajlirane boje potreban je sledeći materijal: - brusni papir srednje krupnoće (zrnavosti) 0,010 tab/m2, - deterdžent za pranje 0,020 kg/m2, - brusni papir sitne krupnoće (zrnavosti) 0,025 tab/m2, - uljani kit za pretkitovanjc 0,060 kg/m2, - uljani kit za presvlačenje ibercigovanje 0,150 kg/m2, - uljana boja za predbojenje i dvostruko bojenje 0,290 kg/m2, 2 - lak-boja za emajliranje 0,120 kg/m , - razredivač za razredivanjc i pranje 2 alata 0,035 kg/m . Za osam sati jedan radnik može obojiti i emajlirati oko 5,5 do 6,5 m 2 . POVLAČENJE CRTA ULJANOM B O J O M (ULJANA LINIJA) NA OBOJENOJ POVRŠINI

Uljanom bojom sc boje delovi zidova soklc u školama, zdravstvenim ustanova­ ma, dečjim vrtićima, kasarnama - visine 150 do 200 cm od poda. Preostali deo zi­ dova (do plafona) boji se drugim materija­ lima ( k r e č e n j e , p o s e b n o b o j e n j e , emulzivne boje i si.). Da bi sc odvojile boje

ovako obojenih zidova izvlače sc linije uljanom bojom u nekom drugom tonu. Ši­ rina linije zavisi od visine sokle i od visine prostorije. Izvlačenje linije širine od 5 do 10 mm Linije se izvlače ili crtaju uljanom bo­ jom, pomoču drvenog ili metalnog lenjira uzanim (specijalnim) četkama za izvlače­ nje linija. Na zidu se prvo olovkom izmeri visina i nacrta horizontalna linija, pored koje se postavlja lenjir. Pored lenjira se uzanom četkom pažljivo u istoj širini pov­ lači četka sa zahvaćenom bojom. Za izvlačenje linije uljanom bojom širi­ ne od 5 do 10 mm potrebna je uljana boja, i to 0,006 kg za 1 m linija. Za osam sati jedan radnik može da izvu­ če oko 100 m linije. Izvlačenje linije širine od 12 do 15 mm Postupak izvlačenja linija uljanom bo­ jom širine 12-15 mm isti jc kao prethodni. Razlika jc samo u tome što jc potrebno nešto više materijala i radnog vremena. Za izvlačenje linija uljanom bojom širi­ ne od 12 do 15 mm potrebna jc uljana boja, i to 0,012 kg/m linije. Za osam sati jedan radnik može izvući oko 60 do 65 m linija. BOJENJE NOVE GRAĐEVINSKE BRAVARIJE I L I M A R I J E Čelik, gvožđe i lim podložni su rdanju (koroziji), pa jc n e o p h o d n o da se zaštite od korozije. Površine koje su izložene atmosferskim uticajima treba pripremiti za bojenje. Treba ih očistiti od korozije (rde) hemijskim ili mehaničkim putem. 73

57. 2/5 — Izvlačenje linija uljanom bojom

Ako su površine zamašćene (masti, ulja, bitumen ili katran), obavezno ih treba odmastiti pre antikorozivne zaštite. Odmašćivanjc sc vrši raznim rastvarači­ ma ili benzinom. Bitumen je lako rastvorljiv u svinjskoj masti, a mast se lako odmašćujc razredivačima.

57. 2.16 — Bojenje građevinske bravarije

B O J E N J E U L J A N O M ILI ALKIDNOM BOJOM METALNIH PROZORA, VRATA, P R E G R A D N I H Z I D O V A I SL. Metalne elemente detaljno očistiti bru­ snim papirom za metal od rdc, a po potrebi i čeličnim četkama. Rda se mora skinuti do površine metala. Iako jc ta operacija je­ dnostavna (obavlja jc nekvalifikovani ra­ dnik), vrlo jc važna, jer na mestimasa kojih nije skinuta rda, posle zaštite i bojenja dolazi do pucanja i ljuštenja boje, a koro­ zija se proširuje. Očišćene površine miniziraju se (premazuju) uljanim minijumom. Minizirane površine bruse sc sitnozrnim brusnim papirom za metal (treba voditi računa da se minijum nc ošteti). Nakon brušenja, neravnine na spojevima metal­ nih elemenata i oštećena mesta se kituju (pretkilovanje) a cela površina kitujc ulja­ nim kitom. Kada sc kit osuši (24 sata) po­ novno sc brusi brusnim papirom i boji uljanom lak-bojom (prvi put). Kada sc prvi sloj p o t p u n o osušio (posle 24 sata), drugi put se boji uljanom bojom ili alkidnom bojom. Na kraju sc farbarskom četkom nanosi specijalna lak-boja (bojenje treći put). Boja sc nanosi pljosnatom farbarskom četkom i razmazuje sc unakrsno (vertikal­ no i horizontalno), dok se p o t p u n o ne ra­ zlije (da nc curi lak-boja). Kada sc prekine sa radom ambalažu sa materijalom zatvoriti, a alat oprali razre­ divačem. Za bojenje uljanom bojom prozora, vra­ ta, metalnih pregrada i si. potreban jc sle­ deći materijal: - brusni papir za metal 0,030 tabmr, - uljani minijum 0,150 kg/m2, - uljani kit 0,100 kg/m2, - uljana boja 0,220 kg/m2, - specijalna lak-boja 1,066 kg/m2 i - razrcdivač 0,030 kg/m2. 74

Za osam sati jedan radnik moze obojiti oko 7,0 do 7,5 m . Postupak izvođenja pojedinih operacija jc jednostavan, pa sc radovi mogu izvesti po sistemu " U R A D I SAM" BOJENJE ULJANOM BOJOM GVOZDENIH OGRADA, R E Š E T K I I SL.

Gvozdena ograda sc detaljno očisti od rdc brusnim papirom za metal i premaze (minizira uljanim minijumom). Kad se mi­ nijum osuši, boji sc uljanom bojom (prvi put).

SI. 2.17 — Bojenje ograde

Boja sc nanosi kao u prethodnom pos­ tupku. Kada jc prvi sloj potpuno suv (na­ kon 24 sata), boji sc uljanom ili alkidnom bojom (drugi put). Završno bojenje speci­ jalnom lak-bojom (bojenje treći put) obav­ lja se kada je drugi sloj p o t p u n o suv. Boja sc nanosi pljosnatom farbarskom četkom i razvlači unakrsno (vertikalno i horizontal­ no), dok se specijalna lak-boja ravnomer­ no ne razlije. Kada sc prekine sa radom, ambalažu sa materijalom zatvoriti, a alat oprati razre­ divačem. Za bojenje gvozdenih ograda, rešetaka i slično potreban je sledeći materijal: - brusni papir za metal - uljani minijum - uljana lak-boja - specijalna lak-boja - razrcdivač za razred. 0,015 tab/iri , 0,150 kg/m2, 0,220 kg/m2, 0,836 kg/m2 i 0,020 kg/m2.

Reaktivna boja omogućuje bolje pri­ anjanje a n t i k o r o z i v n o boje za limenu površinu.

Samo bojenje sastoji se iz osnovnog bo­ jenja i završnog bojenja. Osnovno bojenje izvodi sc unakrsnim mazanjem antikorozivne boje pljosnatom farbarskom četkom (FAUST-čctka) na površinu lima (razvla­ čenje u oba pravca), da bi sc boja p o t p u n o razlila i nancti sloj boje bio iste debljine. Osnovno bojenje sastoji se iz dva bojenja (prvo i drugo bojenje).

Za osam satijedan radnik može obojiti oko 9 do 9,5 m . Postupak jc vrlo jednostavan, a može se raditi po sistemu " U R A D I SAM". BOJENJE ANTIKOROZIVNOM B O J O M LIMENE KROVNE POVRŠINE Priprema (čišćenje) krovnog lima zavisi od toga da li je lim nabavljen iz fabrike ( p o t p u n o nov - zamašćen) ili sa skladišta građevinskog materijala (gde jc dugo sta­ jao i počeo da korodira). Ako jc lim zama­ šćen, pre nego što se počne sa bojenjem obavezno ga treba odmastiti benzinom (benzinom sc premaze površina krovnog lima). Ako je, pak, ugrađeni lim korodirao, rda se skida brusnim papirom, a prašina očisti četkom pajalicom. Kada sc lim očisti površina lima sc premaze, penetrira pljo­ snatom farbarskom četkom reaktivnom bojom (vaš prajmer). 75

Završno bojenje izvodi sc nanošenjem alkidne boje u dva sloja (prvo i drugo bo­ jenje). Postupak bojenja isti je kao i kod osnovnog bojenja. Kompletno bojenje za potpunu antikorozivnu zaštitu sastoji se iz pet premaza (pet slojeva). Osnovno pravi­ lo je da se svaki sledeći sloj nanosi na prethodni kada je prethodni p o t p u n o suv.

Postoji više načina antikorozivne zaštite limenih krovova. Ovde je izložen najčešći način zaštite (standardni), koji zadovolja­ va jugoslovcnskc standarde. Bojenje jc jednostavno, može ga izvesti amater po sistemu " U R A D I SAM".

Kada se prekine sa radom, ambalažu sa materijalom zatvorili, a alat oprati razre­ divačem.

Za bojenje limene krovne oplate (lime­ nih krovova) potreban jc sledeći materijal:

- brusni papir za metal 0,010 tab/m2, 2 - benzin za odmašćivanjc 0,050 kg/m , - reaktivna boja (vaš prajmer) 0,150 kg/m2, - antikorozivna boja (osnovno bojenje) 0,250 kg/m", -alkidna boja (pokrivno bojenje) 2 0,280 kg/m i - razrcdivač za pranje alata 0,015 kg/m2. Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 6,0 do 6,5 m 2 .

BOJENJE ANTIKOROZIVNOM BOJOM ŽLEBOVA (UVALA, IKSNI, O L U K A , O L U Č N I H C E V I I SL.) O P Š I V E N I H L I M O M Limeni delovi (elementi), bilo da su za­ hvaćeni korozijom ili zamašćeni, čiste se istim sredstvima i istim postupkom kao i limene korvne površine. Očišćene limene površine boje se reaktivnom bojom (vaš prajmer) - penetracija. Osnovno bojenje antikorozivnom bo­ jom vrši se dva puta, kao i kod limenih krovova. Završno bojenje alkidnom bojom takode se vrši pljosnatom farbarskom četkom ( F A U S T - č e t k o m ) , razvlačenjem boje unakrsno, sve dok se boja ravnomerno ne razlije, da ne bi curila, naročito kod olučnih cevi. I ovo bojenje se obavlja dva puta. Kada se prekine sa radom, ambalažu sa materijalom zatvoriti, a alat oprati razrcdivačem. Za bojenje antikorozivnom bojom lime­ nih žlebova (uvala, iksni, oluka, olučnih cevi i si.) potreban je sledeći materijal: - brusni papir za metal 0,012 tab/m , - benzin za odmašćivanje 0,050 kg/m2, 2 - reaktivna boja (vaš prajmer) 0,160 kg/m , - antikorozivna boja (osnovno bojenje) 0,265 kg/m2, -alkidna boja (pokrivno bojenje) 2 0,295 kg/m i - razredivač za pranje alata 0,015 kg/m2. Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 3,5 do 4,0 m 2 limarskih elemenata. B O J E N J E STAROG METALNOG N A M E Š T A J A LAK-BOJAMA Korodirana mesta na starom nameštaju izbrusiti brusnim papirom za metal i očis­ 76
2

titi prašinu. Nakon brušenja, celokupnu površinu premazati benzinom (radi odmašćivanja).

Očišćen nameštaj obojiti osnovnom bo­ jom za metal (farbarskom četkom). Kada se osnovni premaz osuši, površinu presvu­ ći uljanim kitom za metal. Kad se kit osuši (posle 24 sata) izbrusiti nameštaj vodootpornim brusnim papirom (fino brušenje). Izbrušene površine obojiti lak-bojom za nameštaj (prvi put). Veličina i oblik far­ barske četke zavise od oblika nameštaja. Boja se razmazuje sve dok se ravnomerno ne razlije (ne curi). Kada se prvi sloj osuši (posle 1 - 2 dana), obojiti nameštaj lak-bo­ jom (drugi p u t ) , isto kao i kod prvog bojenja.

Drugi put sc boji jedna celina (deo celine) bez prekida, da se ne bi poznavali nastavci. Kada se prekine sa radom, amba­ lažu sa materijalom zatvoriti, a alat oprati (očistiti) razredivačem. Za bojenje starog metalnog nameštaja potreban je sledeći materijal:

- brusni papir za brušenje 0,015 tab/m2, - benzin za odmašćivanje 0,050 kg/m2, -osnovna boja za premaz metala 2 0,100 kg/m , - uljani kit za metal za presvlačenje 0,120 kg/m2, - vodootporni brusni papir za fino brušenje 0,020 tab/m2, - lak-boja - za bojenje prvi put 0,150 kg/m2 - specijalna lak-boja za bojenje drugi put 1,85 kg/m^i - razredivač 0,150 kg/m". Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 4,50 m 2 starog metalnog nameštaja.

BOJENJE S T A R E BRAVARIJE I LIMARIJE

SKIDANJE STARE BOJE STRUGANJEM I BRUŠENJEM Stara boja sa limarije i bravarije sc struže i brusi specijalnim granat-papirom (do me­ talne površine). Za struganje boje sa jednostranih, rav­ nih i glatkih površina potrebno jc 0,050 TAB/m 2 granat-brusnog papira. Za osmočasovno radno vreme jedan ra­ dnik (amater) može skinuti oko 10 m 2 sta­ re boje. Za skidanje stare boje sa čeličnih roletni i radijatora potrebno je 0,080 lab/m 2 gra­ nat-brusnog papira, a za osmočasovno ra­ dno vreme može se skinuti oko 8 m stare boje. Za skidanje stare boje sa profilisane bra­ varije potrebno je 0,120 tab/m 2 granatbrusnog papira, a za osmočasovno radno vreme jedan radnik može skinuti oko 6,5 m stare boje. SKIDANJE STARE BOJE RASTVARANJEM OBOJENE METALNE POVRŠINE. Obojeni metal se premaze hemijskim sredstvom za omekšavanje s t a r e boje (omckšivač boje). Kada stara boja omek­ ša skida se i čisti specijalnim rastvaračima. Za skidamo stare boje omekšivačem s jednostranih, ravnih i glatkih površina po­ treban jc sledeći materijal: 2 - omckšivač bojo 0,600 kg/m i specijalni rastvarač 0,100 kg/m 2 . Za osam sati jedan radnik (amater) na ovaj način može skinuti oko 10 m 2 s'are boje.
11

Za skidanje stare boje omekšivačem sa čeličnih roletni, radijatora i cevi za radija­ tore potreban je sledeći materijal: 2 - omckšivač boje 0,800 kg/m oi - specijalni rastvarač 0,100 kg/m". Za osam sati jedan radnik (amater) na ovaj način može skinuti oko 8 m 2 stare boje. Za skidanje stare boje na profilisanoj bravariji omekšivačem potreban jc sledeći materijal: - omckšivač boje 0,950 kg/m" i - specijalni rastvarač 0,120 kg/m2 Za osam sati jedan radnik (amater) mo­ že skinuti oko 6,5 m stare boje. BOJENJE G V O Z D E N I H VRATA, P R O Z O R A , P R E G R A D A I SL. S A KOJIH J E S K I N U T A S T A R A BOJA

Površine elemenata izbruse sc brusnim papirom i očiste od prašine. Zatim sc za­ štite od korodiranja i premazu sc uljanim minijumom (farbarskom četkom). Kada sc minijum osuši, površine se kitu­ ju i presvlače kitom za metal. Posle 24 sata izbruse se staklenim papirom (staklcnac). Izbrušene i oči" :cnc površine se prvi put boje uljanom bojom ili alkidnom bojom (farbarskom četkom). Boja se razmazuje unakrsno (uzduž i popreko) do potpunog razlivanja. Razlivena boja je glatka, a na­ neti sloj boje ima istu debljinu. Kada se P'-vi sloj osuši ( 1 - 2 dana), boji se drugi put uljanom ili alkidnom bojom (postupak je sličan kao i kod prvog bojenja). Za bojenje gvozdenih vrata, prozora i pregrada sa kojih je skinula stara boja po­ treban je sledeći materijal:

- brusni papir /.a brušenje 0 050 tab/m", - uljani minijum za minizL anje 0,150 - ki: za metal za kitovanje i presvlačenje 0,200

- staklasti papir (slaklcnac) za 2 brušenje 0,010 TAB/m , - uljana ili alkidna boja za bojenje 2 (I i 11 put) 0,250 kg/m i - razrcdivač za razredivanje i pranje 2 alata 0,050 kg/m . Za osam sati jedan radnik može obojiti oko 6,5 do 7 m 2 . Kada sc prekine sa radom, ambalažu sa materijalom zatvoriti, a alat oprati razredivačem. Prilikom miniziranja posudu sa minijumom povremeno promcšati radi homogenizacije. BOJENJE STARIH METALNIH P R O Z O R A , V R A T A I SL. P R E K O STARE BOJE Staru boju izbrusiti staklcnccm (brusni papir za metal) i očistiti od prašine. Olju­ štena mesta sa kojih jc otpala stara boja minizirati uljanim minijumom. Oštećena mesta koja su prethodno minizirana kitovati kitom za metal. Kada sc kit osuši izbru­ siti s t a k l e n c c m - brusnim papirom za metal. Ovako sređenu bravariju obojiti ulja­ nom ili alkidnom bojom dva puta. Drugi put se boji kada je prvi sloj potpuno suv (posle jedan do dva dana). Boja sc iz po­ sude zahvata farbarskom četkom (flahč e t k o m ) i razmazuje u n a k r s n o na bravarski element (uzduž i popreko) do potpunog razlivanja. Za bojenje starih metalnih prozora, vra­ ta, pregrada i si. uljanom ili alkidnom bo­ jom potreban jc sledeći materijal: - staklenasti papir (staklcnac) za 2 brušenje 0,030 tab/m , - uljani minijum za popravke 0,040 kg/m2, - kit za metal - za kitovanjc oštećenih mesta 0,060 kg/m2, uljana ili alkidna boja za bojenje 0,220 kg/m2 i - razredivač - za razredivanje i pranje alata 0,030 kg/m2. 78

Za osam sati jedan radnik može obojiti 2 oko 7,00 m . BOJENJE STARE LIMARIJE SA KOJE JE SKINUTA STARA BOJA

Korodirana limarija sc dobro izbrusi brusnim papirom i očisti četkom od praši­ ne. Očišćena limarija se premaze uljanim minijumom (farbarskom četkom).

P r e početka miniziranja i povremeno tokom rada minijum promešati. Kada sc minijum osuši, limarija se boji uljanom ili alkidnom bojom (prvi put). Boja sc iz po­ sude farbarskom četkom (flah-četka) na­ nosi na lim i razmazuje unakrsno (uzduž i popreko) radi boljeg razlivanja.

Drugi put se boji uljanom ili alkalnom bojom kada sc prvi sloj osušio (nakon je­ dnog do dva dana). Drugi sloj se nanosi isto kao i prvi sloj. Kada se prekine sa radom, ambalažu sa materijalom zatvoriti, a alat oprati uljanim razredivačem. Za bojenje stare limarije sa koje je ski­ nuta stara boja potreban je sledeći ma­ terijal: 2 - brusni papir - za brušenje 0,020 tab/m , uljani minijum - za miniziranje 0,200 kg/m2, - uljana ili alkidna boja za bojenje (dva puta) 0,250 kg/m2 i - razredivač - razredivanje i pranje 2 alata 0,030 kg/m . Za osam satijedan radnik može obojiti oko 8 do 8.5 m . BOJENJE STARE LIMARIJE PREKO STARE BOJE Stara limarija se izbrusi staklastim papi­ rom ( s t a k l c n a c ) i očistiti č e t k o m od prašine.

Mesta sa kojih jc otpala stara boja miniziraju sc uljanim minijumom. Pokrivno bojenje (prvi put) vrši se ulja­ nom ili alkidnom bojom. Boja sc nanosi pljosnatom farbarskom četkom (flax-četka) iz posude na limenu površinu i razma­ zuje. Kada se prvi sloj osušio (posle jednog do dva dana) vrši se bojenje uljanom ili alkidnom bojom istim postupkom. Za bojenje stare limarije preko stare boje potreban je sledeći materijal: - staklasti papir (staklcnac) 0,020 tab/m2, - uljani minijum 0,040 kg/m2, - uljana ili alkidna boja 0,220 kg/m2 i - uljani razredivač 0,030 kg/m2. Za osam sati j e d a n radnik može obojiti oko 10 do 11 m" stare limarije preko stare boje. B O J E N J E N O V I H RADIJATORA, CEVI I U R E Đ A J A C E N T R A L N O G GREJANJA Radijatori se proizvode od livenog gvo­ zda i od čeličnog lima. Kupljeni radijatori mogu bili zamašćeni od ulja ili zaprljani bitumenom ili drugim materijalom. Pre ugradnje, radijatore treba odmastiti odgo­ varajućim razredivačem ili benzinom.

Radijatori sc od korozije mogu čistiti mehaničkim putem (korund-papirom i če­ ličnim četkama) i hemijskim putem (kise­ linama) BOJENJE RADIJATORA OD LIVENOG G V O Z D A I ČELIČNOG LIMA Posle izvedenih radova instalacije cen­ tralnog grejanja i izvršene hladne probe, ispusti sc voda iz instalacije i radijatori (grejna tela) demontiraju. Radijatori sc boje u zagrejanoj prostori­ ji, posle izvedenih molerskih i tapetarskih radova, da bi se mogla obraditi površina zida iza radijatora. Radijatori se istružu čeličnim četkama (ako je potrebno) i bruse staklenim bru­ snim papirom (staklenac). Korodivni ot­ paci i prašina odstranjuju sc četkom-pajalicom. Očišćeni radijatori premazuju se osnovnom (temeljnom) bo­ jom - osnovno bojenje pomoću specijalnih četki za bojenje radijatora (četke sa povi­ jenom krivom drškom). Kada se osnovna boja osuši (obično posle 24 sata) radijatori sc boje lak-bojom (prvi put). Radijator sc

SI. ZJ8 — Bojenje radijatora, a — brušenje radijatora staklenim brusnim papirom (staklenac), b — čišćenje radijatoru od prljavštine čeličnom četkom i krpom ili četkom pajalicom, c — osnovno bojenje radijatora lak bojom prvi i drugi put čet­ kom sa povijenom drškom

79

postavi na dva podmetača (daščice) tako da gornja strana radijatora ("glava radija­ tora") stoji na podmetačima. Četkom za bojenje nanosi se lak boja na donju stranu (donja sirana namonliranog radijatora) i razmazuje po celoj površini (donja strana, bočne strane, lice i naličje radijatora). Za­ tim se radijator okrene, postavi na daščice i boji gornja strana ("glava radijatora"). Ovakav način postavljanja radijatora je neophodan da radijator lak-boja ne bi cu­ rila i stvarala kapljice na donjoj strani ra­ dijatora. Kada sc radijator lak-boja osuši (posle jedan do dva dana) radijator se drugi put boji radijator-lak bojom (završno bojenje). Radijator lak-boja jc bela, a možemo je po želji tonirati radijator lak-bojom za toniranjc ("tecopal lak" istog je sastava kao radijator-lak, a može se nabaviti u pakovanjima od 250 g). Radijalor-lak-boja se raz r e d u j e s p e c i j a l n i m r a z r e d i v a č e m ili terpentinom. Radijator lak-boja može izdržati tempe­ raturu do 1S0°C a da nc promeni boju. Kada se prekine sa radom, ambalažu sa materijalom dobro zatvoriti, a alat oprati •razredivačem. Za bojenje novih radijatora od livenog gvozda i čeličnog lima potreban je sledeći materijal: - staklasti papir (slaklcnac) 0,020 tab/m , 2 - osnovna boja 0,130 kg/m , - radijator lak-boja za dvostruko bojenje 0,200 kg/m2 i - specijalni razrcdivač 0,060 kg/m . Za osam sati jedan radnik (amater) mo­ že obojiti o k o 12 do 15 m . N a p o m e n a : Radijatori sc na velikim gradilištima mogu bojiti špricanjem pomo­ ću kompresora, utapanjem radijatora u li­ mena korita napunjena radijator lak-bojom i specijalnim vunenim valjcima sa kiivom ručicom. 80
2

BOJENJE G V O Z D E N I H CEVI CENTRALNOG GREJANJA I DRŽAČA RADIJATORA

Gvozdene cevi izbrusiti staklastim bru­ snim papirom (odstraniti idu, malter, kreč, kit i boju) i četkom očistiti od prašine. Očišćene cevi premazati osnovnom (te­ meljnom) bojom (koristiti manje pljosnate radijalor-čclkc). Kada sc osnovni sloj, bo­ ja osuši, cevi obojiti radijator lak bojom po istom postupku kao i radijatore. Kada sc prvi sloj potpuno osuši (posle jedan do dva dana) cevi sc boje drugi put radijator lak bojom.

Za bojenje gvozdenih cevi centralnog grejanja i držača radijatora potreban jc sledeći materijal: -staklasti brusni papir (staklenacj 0,020 tab/m2, - osnovna boja 0,130 kg/m", - radijator lak boja - dvost. bojenje 0,220 kg/m2 i - razrcdivač 0,050 kg/m2.

Za osam sati jedan radnik (amater) mo­ že obojiti oko 5 do 5,50 m . BOJENJE IZOLIRANE POVRŠINE NA CEVIMA

Izolirane površine na cevima centralnog grejanja izbruse se staklastim brusnim pa­ pirom (staklenac) i očiste od prašine. Oči­ šćene površine impregnišu sc premazom polufirnajzom. Kada sc impregnacija osuši i penetrira za podlogu, obojiti cevi (prvi put) specijalnom izolacionom bojom. Izola« iona boja nanosi sc farbarskom četkom. Pu. počelka rada. a povremeno i tokom i ada izolacionu boju promešati. Kada se prvi sloj osuši cevi se boje izolacionom bojom (bojenje drugi put;. Boja se farbar-

skom četkom razmazuje uzduž i popreko da bi se razlila i dobro pokrila površinu. Kada se prekine sa radom, ambalažu sa materijalom zatvoriti, a alat oprati razredivačem. Za bojenje površine izolacije na ccvima centralnog grejanja potreban je sledeći materijal: -staklasti brusni papir (staklenac) 0,010 tab/m2, - polul'irnajz za impregnaciju 0,095 kg/m". - izolaciona boja - za bojenje I i II put 0,200 kg/m2 i - razredivač za razredivanje i pranje alata 0,050 kg/m2. Za osam sati jedan radnik (amater) mo­ že obojiti oko 9,50 do 10 m 2 . R A Z N I F A R B A R S K I RADOVI LAKIRANJE PARKETA BEZBOJNIM DVOKOMPONENTNIM LAKOM Prc lakiranja, novopostavljcni parket (klasični, lamclni, ornament-parket i spe­ cijalni parket) se obavezno hobluje (stru­ že) mašinom za hoblovanjc parketa dva puta. Prvo hoblovanjc parketa vrši se krupno-zrnim korund papirom oznake br. 40 - 60, a drugo hoblovanjc sitnozrnim ko­ rund papirom oznake br. 80 - 120. Ostrug a n a p o v r š i n a d e t a l j n o s e očisti o d najsitnije prašine četkom za parket, još bolje usisivačem. Očišćeni parket se lakira tri puta dvokomponentnim lakom (kom­ p o n e n t a "A" - lak, k o m p o n e n t a "B" očvršćivač). K o m p o n e n t e "A" i "B" mešaju sc u razmeri 1:1, a priprema sc količina kojaćc sc utrošiti u roku od 4 do 8 sati. K o m p o n e n t e se mogu nabaviti u prodavnicama boja i bikova samo kao garnitu­ ra (jedan dco laka i jedan deo očvršćivača).
81

SI.

219 —Detalj lakiranja klasičnog parketa dvokompo­ nentnim parket-lakom

u bocama od 1 litra ili limenim pocinkovanim kantama (veća pakovanja). Lak se na parket premazuje ravnim pravougaonim gustim četkama, a počinje sc lakirati od najudaljenije tačke od ulaznih vrata u prostoriju prema vratima. U lakira­ nu prostoriju se ne srne ulaziti 24 sata, dok sc lak potpuno ne osuši. Prostorija koja sc lakira mora biti prazna. Sledeći sloj laka nanosi sc na prethodni kada jc on p o t p u n o suv (posle 24 sata). Kada se prekine sa radom ambalažu sa materijalom dobro zatvoriti. Tokom laki­ ranja prostorije obavezno provetravati jer lak brzo isparava, pa može doći do eksplo­ zije i trovanja radnika, pogotovu ako se lakira velika površina.

Za 8 sati jedan radnik može izlakirali (jedan sloj) oko 60 do 75 m . Za struganje parketa mašinom i lakira­ nje bezbojnim dvokomponentnim lakom potreban je sledeći materijal i energija: - brusni papir N° 40 - 60 - brusni papir N° 80 - 12- električna energija - lak-komponcnta "A" - očvršćivač komponenta "B"
2 2

0,02 m /m , 0,02 m 2 /m 2 0,33 kw/m , 0,150 l/m2, 0,150 l/m2 i

- razrcdivač za pranje alata 0,030 kg/m 2. Jedan radnik može kompletno izlakirati 2 (tri puta) od 20 do 25 m . M E R E N J E I NAČIN OBRAČUNA RADOVA Merenje i obračun se vrši po m ili ko­ madu. Za novogradnju, adaptacije i održa­ vanje uzima se mera na licu mesta. Za radove koji se obračunavaju po ko­ madu sa naznačenim dimenzijama, odstu­ panje ±5 cm od jedne merc navedene u tehničkom opisu ne uzima se u obzir. Za veća odstupanja, makar ijedne dimenzije, tolerancija se ne uzima u obzir i obračun se menja procentualno u odnosu na pra­ menu obrađene površine. Radovi u prostorijama sa stepenastim ili kosim podom, sa neravnim kosim plafo­ nom ili svodom (prostori stepeništa, dvo­ rana i si.) i radovi u prostorijama višim od 4 m obračunavaju se posebno. Takvi rado­ vi treba da budu u tehničkom opisu pose­ bno navedeni. Za merenje otvora (vrata, prozori, plakari i si.) uzima se arhitektonska svetla mera (od maltera do maltera). NAČIN UZIMANJA MERA I OBRAČUNAVANJE Bojenje građevinske stolarije Građevinska stolarija (kao što su: pro­ zori, vrata, pregradni zidovi, obložena po­ dnožja, ugrađeni ormari i drugi elementi 2 standardne izrade) obračunava se po m ili po komadu prema, tehničkom opisu i pla­ novima.
P r o z o r i sastavljenih ili rastavljenih

a) Dvostruki prozori i prozori krilo na krilo se mere sa unutrašnje strane zgrade, od maltera do maltera: širina x visina x koeficijent 2,90; u izračunatoj površini uračunat jc doprozornik dubine do 15 cm i prozorska daska dubine do 15 cm. b) Jednostruki prozori - se mere sa unu­ trašnje strane, kao i dvostruki, s tim što sc širina x visina množi koeficijentom 1,60; u ovu površinu uračunat jc doprozornik du­ bine do 8 cm i prozorska daska dubine do 8 cm. c) Razlika površine iznad 15 cm dubine doprozornika i prozorske daske dvostru­ kih prozora, kao i razlika površine iznad 8 cm dubine doprozornika i prozorske daske jednostrukih prozora, obračunava se pre­ ma obojenoj površini. d) Jednostruki prozori bez doprozorni­ ka mere sc tako što sc širina pomnoži visi­ nom i koeficijentom 1,45. e) Prozori građeni sa polukružnim gor­ njim đclom i kružni prozori obračunavaju se prema stvarnoj vertikalnoj površini.
Prečke na k r i l i m a p r o z o r a i prečke na

d o p r o z o r n i k u (stupci i srednjaci), ako se nalaze u jednom pravcu, bilo vodoravnom ili uspravnom na celoj širini ili visini pro­ zora, obračunavaju se na sledeći način: - za dvostruke prozore sa prečkama na spoljnim i unutarnjim krilima dodaje se za svaku prečku na spoljnim i unutrašnjim krilima po 5% na već izračunatu vertikal­ nu površinu, bez uvećanja koeficijenta;

- za dvostruke prozore sa prečkama sa­ mo na spoljnim ili samo na unutrašnjim krilima dodaje se za svaku prečku 5% na izračunatu površinu, bez koeficijenta;

- za jednostruke prozore dodaje se za svaku prečku 5% na izračunatu površinu, bez koeficijenta; - stupci i srednjaci na jednostrukim i dvostrukim prozorima obračunavaju se ta82

k r i l a , bez obzira na gradu, broj i sistem krila:

ko što se dodaje 5% na izračunatu površi­ nu, bez koeficijenta; - za široke prozore u kojima sc nalaze uspravni nepokretni stupci na razmaku od 120 cm i više, ne dodaje sc za takve stupce nikakav procenat, jer se oni nalaze u obra­ čunatoj površini sa koeficijentom; - ako se prečka nalazi samo u jednom delu prozora, procenat sc obračunava sa­ mo za taj deo, i - oplate, opšavi, parapeti i kutije za roletne obračunavaju se prema obojenoj površini.
V r a t a puna, glatka i sa do dve i s p u n e :

a) Jednostruka puna vrata mere se i obračunavaju od maltcra do maltera sa obe strane - širina x visina x 2, i toj površini sc dodaje unutrašnja površina dovratnika ili postave. b) Dvostruka puna vrata mere se i obra­ čunavaju od maltera do maltera, posebno spoljna, a posebno unutrašnja strana i zbir tih površina dovratnika ili postave. c) Puna vrata sa više od dve ispune ili sa rebrastom oplatom merc se kao i u pret­ hodnim slučajevima, s tim što se dodaje procenat za povećanu površinu, i to: - za vrata sa jednostavnim ispunama za svaku dalju ispunu (iznad dve ispune) na izračunatu površinu dodaje se 5%; - za vrata sa rebrastom oplatom ili re­ brastom ispunom na izračunatu površinu dodaje se 2 5 % od rebraste površine. Izračunatoj površini vrata dodaje se površina debljine vrata.
Z a s t a k l j e n a v r a t a čije p u n o podnožje ne p r e l a z i v i s i n u od 25 em:

b) Dvostruka zastakljena vrata merc se od kraja do kraja obojene površine i obra­ čunavaju sc množenjem jedne vertikalne površine koeficijentom 3,0 (širina x visina x 3,00). T o m e se dodaje unutrašnja površi­ na dovratnika ili postave. c) Vrata delom zastakljena a delom pu­ na, mere se tako da se zastakljeni deo obračunava kao zastakljena vrata, a puni deo kao puna vrata. Puni deo meri se do prvog ruba stakla. d) Vrata koje imaju zastakljeni deo po­ vršine stakla manje od 0,1 m 2 po obojenoj strani, obračunavaju se kao puna vrata. e) Vrata sa polukružnim gornjim delom merc se i obračunavaju kao i u prethodnim slučajevima f) Prečke na zastakljenim vratima obra­ čunavaju sc na isti način kao i kod prozora, s tim što sc odnosni procenat za prečku dodaje samo na površinu zastakljenog dela.
P r e g r a d n i z i d o v i mere se i obračunava­ ju na sledeći način:

a) Pregradni zidovi sa punom glatkom oplatom ili sa jednostavnim ispunama kao puna vrata. b) Zastakljeni pregradni zidovi na isti način kao zastakljena vrata.

c) Prečke na zastakljenim pregradnim zidovima na isti način kao i kod prozora, s tim što se odnosni procenat za prečku do­ daje samo na površinu zastakljenog dela.
sledeći način:

D r v e n i kapei mere se i o b r a č u n a v a j u na

a) Jednostruka zastakljena vrata merc se od kraja do kraja obojene površine i obračunavaju sc množenjem jedne verti­ kalne površine sa koeficijentom 1,5 (širina x visina x 1,5). Dobijenoj površini se doda­ je u n u t r a š n j a površina d o v r a t n i k a ili postave.

a) Puni i glatko obrađeni drveni kapci, od kraja do kraja obojene površine - širina x visina x 2, osnosno za svaku obojenu siranu x 1.

b) Drveni kapci sa ugrađenim - pomo­ ćnim ili ukrućenim daščicama (lamelama) - žaluzijc i zavojni kapci (eslinger roletne), od kraja do kraja obojene strane - širina x

visina x 3 - za obc strane, odnosno za svaku obojenu stranu x 1,5.
D r v e n e oplate, obloge ( l a m p e r i j a ) , podgledi, podovi i s i . mere se i obračunavaju na sledeći način:

veličine preko 0,1 m obračunavaju sa ko­ eficijentom 0,75 za svaku obojenu stranu. Bojenje građevinske bravarije Metalna vrata, prozori, pregradni zidovi i drugi e l e m e n t i građevinske bravarije standardne izrade obračunavaju sc po m 2 ili po komadu prema tehničkom opisu i planovima.

- Oplate i obloge zidova, plafona i si. u projekciji po m . - Za sve glatko obrađene površine uzima sc širina x visina x 1 ili širina x dužina x 1. - Za rebraste ili grubo obrađene površi­ ne primenjuje se koeficijent 1,25. - Kosi plafoni, podgledi, oplate, krovni ispusti (strehe), zabatne oplate i si. - prema položaju kao glatke ili rebraste površine. - Plafonske grede, zidne i podne letve, ograde, rešetke, plotovi od letava i razma­ knutih dasaka, stubovi i si. - prema oboje­ noj površini po m 2 , s tim da se na površinu dodaje 2 5 % . - Drveni podovi ( b r o d s k i p o d , pod od običnih dasaka i si.) - po m , s tim da se površina ispod peći i si. do 0,75 m ne odbija, a površina pragova, podnožnih le­ tvica i si. dodaje se površini poda. - Parket (hrastov, bukov, jasenov i si.) po m 2 , s tim što se površina ispod peći i slično do 0,45 m 2 ne odbija, a površina pragova, podnožnih letvica i slično dodaje se po­ vršini poda.
D r v e n i nameštaj standardne izrade m e r i se i obračunava na sledeći način:

M e t a l n a vrata a) Metalna jednostruka puna vrata glat­ ke oplate mere se od kraja do kraja oboje­ n e površine (od m a l t e r a d o m a l t e r a ) unutar zgrade, (širina x visina x 1) za svaku obojenu stranu. T o m e se dodaje unutra­ šnja obojena površina dovralnika i spoljna površina okvira vrata.

b) Metalna jednostruka puna vrata sa rebrastom oplatom ili rebrastim ispunama mere sc kao i puna glatko obrađena vrata, s tim što se za rebrastu površinu dodaje 2 5 % od rebraste površine za svaku oboje­ nu stranu.

- Nameštaj punih i glatko obrađenih površina, prema obrađenoj površini - po m 2 ili komadu. - Nameštaj punih i jednostavno profilisanih površina, po komadu ili po m 2 , za površine koje se razvijanjem povećavaju za više od 10% primenjuje se koeficijent 1,5. - Nameštaj sa zastakljenim delovima ta­ ko što se zastakhcni delovi sa staklom ve­ ličine do 0,1 m obračunavaju kao pune površine, a zastakljeni delovi sa staklom 84

c) Metalna jednostruka zastakljena vra­ ta, čije puno podnožje nc prelazi visinu od 25 cm, mere sc od kraja obojene površine i obračunavaju sa koeficijentom 1,5 za obe obojene strane (ili 0,75 za svaku obojenu stranu). Tome se dodaje unutrašnja obo­ jena površina dovratnika i spoljna površi­ na okvira vrata. d) Metalna jednostruka vrata, delom zastakljena, a delom puna, sa ispunom ili oplatom, obračunavaju se tako što se zas­ takljeni deo meri i obračunava kao zasta­ kljena vrata, a puni deo kao puna vrata, Puni deo vrata meri se od prvog ruba stakla.

e) Metalna vrata na kojima zastakljena 2 površina nc prelazi 0,10 m po obojenoj strani, obračunavaju sc kao puna vrata. 1) Metalna vrata sa polukružnim gor­ njim delom obračunavaju se kao i vrata opisana u prethodnim stavkama, s tim što se visina vrata meri do najviše gornje gra­ nice polukruga. g) Prečke na metalnim zastakljenim vra­ tima obračunavaju sc kao i kod drvenih zastakljenih vrata. Metalni pregradni zidovi a) Metalni pregradni zidovi sa punom oplatom ili ispunama mere se kao puna metalna vrata. b) Metalni pregradni zidovi, čije puno podnožje nc prelazi visinu od 25 cm, merc se i obračunavaju kao metalna zastakljena vrata. c) Metalni pregradni zidovi, delom zas­ takljeni, a delom puni, sa oplatom ili ispu­ nama, mere se i obračunavaju kao metalna vrata. d) Metalni pregradni zidovi na kojima zastakljena površina ne prelazi 0,10 m po obojenoj strani obračunavaju sc kao puna vrata. c) Metalni pregradni zidovi sa polukru­ žnim gornjim delom obračunavaju se kao odgovarajuća metalna vrata. f) Prečke na metalnim pregradnim zido­ vima obračunavaju sc kao i kod drvenih pregradnih zidova. Metalni prozori a) Metalni prozori jednostruki, standar­ dne izrade, mere se i obračunavaju kao i drveni jednostruki prozori. b) Metalni prozori jednostruki, izrađeni od prozorskog profilisanog lima, sa više 85

uspravnih i vodoravnih prečki - fabrički prozori, mere se od kraja do kraja obojene površine i obračunavaju sc koeficijentom 1,25 za svaku obojenu stranu ili se uzima širina x visina x 2,5 za obe obojene strane. Prečke sc nc obračunavaju posebno. c) Metalni prozori dvostruki, standar­ dne izrade, mere se i obračunavaju kao drveni dvostruki prozori. d) Metalni prozori građeni sa polukru­ žnim gornjim delom i kružni metalni pro­ zori mere sc i obračunavaju kao drveni polukružni i kružni prozori. c) Metalni kružni prozori merc se i obra­ čunavaj u kao drveni kružni prozori. M e t a l n e ograde, rešetke i čelične roletne a) Metalne rešetke i ograde, kao što su ograde stepenica, balkona, terasa, zemlji­ šta i dr. mere se po m 2 ili se obračunavaju po komadu - prema tehničkom opisu i pla­ novima. b) Metalne rešetke i ograde jednostavne izrade, sa vodoravnim ili uspravnim šipkama, mere se kao jednostruka površina (ši­ rina x visina x 1 ili dužina x visina x 1) za obe obojene strane (do 10 cm rastojanja sipki x 1,5 a preko 10 cm x 1). c) Metalne rešetke i ograde jednostavne izrade, sa vodoravnim ili uspravnim šipkama i mestimičnim ukrasnim elementima, merc se kao i prethodne, a obračunavaju se sa koeficijentom 3 za o b e o b o j e n e strane. d) Metalne rešetke i ograde bogatije izrade, sa stilizovanim ukrasnim elementi­ ma, mere se kao i p r e t h o d n e i obračunava­ ju sa koeficijentom 3 (širina x visina x 3). e) Ograde od pletene žice sa okancima veličine do 4 cm mere se i obračunavaju kao trostruka površina (širina x visina x 3).

f) Ograde od pletene žice sa okancima većim od 4 cm mere se i obračunavaju kao dvostruka površina (širina x visina x 2). g) Rešetke sklopive (škaraste rešetke), zavojite čelične rešetke, ventilacione re­ šetke i sitni rešetkasti elementi mere se i obračunavaju kao trostruka površina (širi­ na x visina x 3). h) Čelične roletne (puni zavojiti kapci) mere sc prema veličini metalnog okvira (vodilice) i obračunavaju koeficijentom 1,5 (širina x visina x 1,5) za svaku obojenu stranu, odnosno koeficijentom 3 (širina x visina x 3) za obe obojene strane. Čelični cevovodi, vodilice i sitni predmeti a) Čelični cevovodi, rukohvati, ugaonici i si. m e r e se i obračunavaju prema površini (dužina x razvijena širina). Obračunavaju sc po m . b) Metalne vodilice i izbočnice eslingerroletni i metalne poluge otvarača-zatvarača p r o z o r a (sistem v e n t u s i dr) obračunavaju se po m ili po m 2 , s tim da se cd 1 m računa 0,1 m 2 . c) Za obiačun po komadu (za jedan otvor) u tehničkom opisu treba da bude navedena dimenzija vodilice, izbočine i poluge. d) Spoljne površine sanitarnih uređaja, kao što su: kade, šolje, bojleri, vodokotlići i dr. obračunavaju se prema obojenoj pov­ ršini ili po komadu. Bojenje limarije Delovi od lima mere se i obračunavaju na sledeći način: a) Krovni pokrivač od ravnog lima - pre­ ma obojenoj površini - po m 2 s tim što se 86

primenjuje obračunski kochcijent 1,25 za svaku obojenu siranu. b) Krovni žlebovi, odvodne cevi i opšavni limovi, prema obojenoj površini - po m ili po m, uz naznaku razvijene širine cevi ili žleba. Metalni delovi držača žleba, kuka i si. obračunavaju se po komadu uz naznaku dimenzije. Bojenje radijatora i uređaja za centralno grejanje

Radijatori i uređaji centralnog grejanja mere se i obračunavaju na sledeći način: a) Radijatori od čeličnog lima ili livenog gvozda, prema zagrevnoj površini na osno­ vu podataka proizvođača za odnosnu kon­ strukciju ( t i p ) . Za konzole (nosače) i pričvrsnice dodaje se 5% na zagrevnu po­ vršinu radijatora. b) A k o nema p o d a t a k a o zagrevnoj površini (koeficijentu zagrevne površine), kao što jc kod starih radijatora, površina sc obračunava tako što se širina i visina član­ ka pomnoži sa 2 i sa brojem članaka, pa se dobijenoj površini dodaje 2 5 % za profilaciju (širina x visina članka x 2 x broj članka + 25%). Ventili, konzole i priključnice obračunavaju se posebno po komadu. c) Cevi za centralno grejanje, izolacije cevovoda, peći, kotlovi, ekspanzione po­ sude, ventilacioni i klimatizacioni uređaj, pogonski uređaj, bojleri i si. obračunavaju se prema obojenoj površini, s tim što se za prirubnice i zakovice dodaje 5%. Bojenje betonskih prozora i drugih betonskih i m a l t e r i s a n i h površina

Betonski prozori standardne izrade me­ re se od kraja do kraja obojene površine i obračunavaju po m 2 i to na sledeći način:

a) Betonski prozori veličine stakla do 2 0,10 m , obračunavaju se za površinu: širi­ na x visina x koeficijent 2,5. b) Betonski prozori veličine stakla do 2 0,33 m , obračunavaju se za površinu: širi­ na x visina x 2. c) Betonski prozori veličine stakla iznad 0,33 m 2 , obračunavaju se za površinu: širi­ na x visina x 1,5. Bojenje glatko malterisanih, betonskih i drugih gletovanih površina obračunava se po m 2 , i to na sledeći način: a) Bojenje na grubom malleru, nerav­ nom betonu i drugim neravnim površina­ ma obračunava sc po m 2 uz dodatak 2 5 % .

b) Otvori na ovim površinama veličine 2 do 1 m ne odbijaju se, a za veće otvore 2 odbija se razlika veća od 1 m . Obojena površina ispada i udubina dodaje sc uku­ pnoj površini. Bojenje u više boja ili tonova

Kada se stolarija, bravarija, iverica, be­ ton, malter i si. boji u više boja ili tonova, utrošak radnog vremena, bez obzira na razlike u vrsti premaza ili tehniku obrade - ako to nije u tehničkom opisu posebno navedeno, povećava za svaki dalji ton ili boju za 10%.

87

POSUDA SA T E R P E N T I N O M

Č E T K E ZA IZVLAČENJE LINIJA I RAD SA ŠABLONOM

SANDUK ZA Č E T K E

88

89

ČETKE I ALATKE ZA IMITIRANJE ŠARA PRIRODNOG DRVETA I MERMERA

90

91

3
TAPETARSKI RADOVI

PREDNOSTI KORIŠĆENJA GOTOVIH PROIZVODA ZA OBLAGANJE ZIDNIH I PLAFONSKIH POVRŠINA Pod tapctarskim radovima podrazumcva se oblaganje zidnih i plafonskih površi­ na dekorativnim proizvodima, u vidu traka ili ploča - lepljenjem za podlogu, ili tkani­ nama - zatezanjem ("španovanjem"), bez lepljenja. Ovi radovi su jednostavni, pa ih možete sami obavljati. Primcnom ovih materijala možete postići iste ili bolje efekte nego bojenjem površina. Da bi se stan održavao uredno, potre­ bno je obnoviti zidove i plafone svake če­ tvrte godine. Naravno, i promena nameštaja, podnih obloga ili zavesa u sta­ nu su dovoljan razlog da se odlučite za kupovinu novih tapeta i uz malo truda i spretnosti jednostavno obnovite stan. Ta­ pete može postaviti svaki amater. Samostalno izvođenje ovih radova po­ red zadovoljstva doneće i veliku uštedu novca! Prednost tapeta u odnosu na boju (boja zahteva dobro poznavanje materijala, do­ bru pripremu podloge, posebne tehnolo­ ške p o s t u p k e nanošenja, odgovarajuću pripremu prostorije u kojoj se radi, kao i 93

strah da se nc postigne željeni ton), je u tome što sc uzorak tapete može odmah uporediti sa bojom podnih obloga, pre­ svlakama na nameštaju, zavesama i nameštajem, a mogu se postavljali u bilo koje godišnje doba, ne mora se kupovati pose­ ban alat i materijal za zaštitu poda i nameštaja. IZBOR TAPETA P R E M A N A M E N I I VELIČINI PROSTORIJE I NAMEŠTAJA

U zavisnosti od oblika i veličine prosto­ rije pravilnim izborom tapela mogu se pos­ tići u s p e š n e o p t i č k e p r o m e n e , k r o z odgovarajuću boju, oblik, veličinu i pravac pružanja dekorativne obrade na tapeti. Na primer, prostoriju m o ž e m o optički smanjiti ili povećati, učiniti je užom ili ši­ rom, (si. 3.1a, b, c). Utisak toplog ili hladnog prostora posti­ že se pravilnim izborom boja tapeta. Pros­ torije više osvetljene zahtevaju tamnije tonove tapeta, i obrnuto. Prilikom izbora tapeta treba voditi raču­ na da dekorativnost i bogatstvo boja na malom uzorku tapete izgleda dobro, a na velikoj površini ne m o r a da ima iste Može se nazvati šarom, mustrom, dezenom.

manjim prostorijama lepiti t a p e t e sa ma­ lim šarama da bi izgledale veće. MATERIJALI ZA TAPETARSKE RADOVE Materijali koji se koriste za izvođenje tapetarskih radova mogu biti: - materijali za pripremu podloge, - za oblaganje i - završnu obradu. MATERIJALI Z A P O D L O G U

Materijali koji sc koriste za obradu po­ dloge na koje se stavljaju tapete ne smeju biti podložni raspadanju, trulenju, nc sme­ ju menjati osobine ni podloge niti tapeta i ne smeju odavati bilo kakav miris. Moraju biti dovoljno čvrsti, otporni prema insektima i gljivama, posedovati dobru prionljivost za lepilo i nc smeju na njega delovati štetno.

SI. 3.1 — Različiii načini primate tapeta za optičku korek­ ciju prostora: a — tamniji plafon čini prostoriju nižom ne­ go što jeste, b — horizontalan pravac linije čini prostoriju širom, ali i nižom, c — vertikalne linije, čine prostoriju višom, ali manjom

cfektc.U prostoriji sa nameštajem jednos­ tavnih linija i svctlih tonova, površine zi­ dova mogu biti sa izraženijim šarama. Izraženije šare na tapetama mogu biti i u velikim prostorijama i u prostorijama sa dosta slobodnog prostora. Ako u sobi ima puno nameštaja i slika ili su zavese i tepisi sa velikim šarama, moraju se odabrati tapete sa manjim šarama, dis­ kretnih tonova, a ponekad i jednobojne. U 94

Materijali za pripremu zidnih i platon­ skih površina pre postavljanja tapeta su: - Mase za izravnanje, materijali koji se industrijski proizvode od odgovarajućih veziva i punila (emulzivni i disperzivni kit). - Papir za podlogu, koji mora biti lcpljiv i upijajući. Štampani papir se ne srne upo­ trebljavati! - Izolacioni materijal, sintetičkog pore­ kla, u vidu traka ili ploča, penaste struktu­ re, ujednačene debljine (tolerancija ± 0,2" mm), kasiran na podlogu ili ne. Predviđa se kao termo-zvučni izolator. PODELA TAPETA PREMA VRSTI MATERIJALA

Za oblaganje zidnih i plafonskih površi­ na mogu se koristiti tapete od materijala različitog porekla. Podela se može izvršiti

prema sastavu gornje površine tapete, i to na nekoliko osnovnih grupa: - papirnate, - od sintetičkih materijala (PVC), - tekstila, - na bazi drveta (pluta, furniri), - od metalnih folija, - foto-tapete (zidna slika). Ove grupe tapeta se mogu deliti na podgrupe, u zavisnosti od osnovnog mate­ rijala. Papirnate tapete Papirnate tapete se izrađuju isključivo u vidu traka, širine od 40 do 70 cm, dužina od 7 do 12 m. Uobičajene dimenzije papir­ nate trake su: širina 53 ili 56 cm (sa obe sirane po 1,5 cm za preklop ili odsecanje), dužina 10,05 m. T a p e t e mogu biti: - jednoslojnc i - dvoslojne. T a p e t e mogu imati dekorativnu obradu ili imitaciju nekog prirodnog materijala. Papir od koga se tapete prave može bili impregniran, tako da sc mogu čistiti vla­ žnim sunderom ili krpom. Dvoslojne papirnate tapete sc proizvo­ de sa plitkim ili visokim reljefom, obrada može biti ornamentalna ili kao rustikalno malterska imitacija. T a p e t e sa plitkim re­ ljefom ("raufasa") se mogu naknadno bo­ jiti, nekoliko puta. (si. 3-2) Sintetičke tapete Sintetičke tapete se dobijaju nanoše­ njem P V C plastisola na papirnatu podlogu (širine 0.45-0.86 cm) ili ekspandiranjem* samog sintetičkog materijala na određenoj
57. 3.2 — Papirnate tapete

* ekspandiranje - širenje materijala.
95

temperaturi uz dodavanje određenih sas­ tojaka, stvarajući penastu strukturu mate­ rijala po ćelom preseku (debljine od 2.5-3 mm, širine 1.0 m).

Obrada vidne površine postiže se: - Sa plitkim reljefom, utiskivanjem me­ talnog graviranog valjka u topli P V C na­ nos, koji se nalazi na papirnatoj podlozi sa gumenim protivvaljkom. Prednost ovih ta­ peta jc u tome što sc gornji sloj može skinuti, papirnata podloga ostaje na zidu preko koje sc može postaviti nova tapeta (si. 3.3a).

- Sa izraženim visokim reljefom (visine nekoliko milimetara), zbog čega ih čestu nazivaju i trodimenzionalnim tapetama. To su tapete penaste strukture od ekspan­ diranog PVC-a. Izrazito visok reljef daje tapeti prirodan izgled (si. 3.3b). - Sa slojem ekspandiranog PVC-a na određenim mestima, čime se postiže uspe šna imitacija određenih materijala, npr..

SI. 3.3 — Sintetičke trake, a — na papirnatoj podlozi, b —

znaste strukture po celoj površini, c — imitacija mozaika

96

keramičkih pločica. O n e sc mogu koristiti za oblaganje zidova kuhinja i kupatila (sl.3.3c). Ova vrsta tapeta je trajno otporna na kidanje, postavlja se jednostavno i lako. Prednost ovih tapeta je što mogu pokriti i manje neravnine na podlozi. Tapeta ne puca ako lepak popusti ili se pojave prsline u malterskoj podlozi, jer jc dovoljno čvrsta i istegljiva. Cisti sc vodom i deterdžentom, 100% su perivc. Mogu delovati hladno, ali zadovoljavaju u funkcionalnom smislu.

Tekstilne tapete Tekstilne tapete se prave na sledeći način:

- Lepljenjcm tekstilnih niti, od priro­ dnog i veštačkog vlakna na papirnu podlo­ gu. Niti mogu biti raspoređene tako da sc postignu vrlo različiti efekti, različitih su boja i nijansi (od cvetnih dezena do imita­ cije određene vrste tkanja). Ove tapete se mogu postavljati na grublju podlogu i predstavljaju najprirodniju zidnu oblogu,

i p p i
i RT

w

f i f
i

f
Km

41

i i
»

i i

k

i

f\ l\

f

T » 57. 3.-*—- Tekstilne tapete: na podlozi (gore), dekorativni materijali (dole)

97

a služe i kao dobra zvučna i toplotna izo­ lacija. Održavaju se teže, prašina se izvlači usisivačem, a peru se penom za tepihe. Skuplje su. (sl.3.4a). - Od platna, svile ili specijalnih vrsta šlofova, različitih dimenzija, bez podloge. Ovi se uglavnom materijali postavljaju bez lepljenja zatezanjem, p r e k o specijalnih traka, tako da je lako zameniti materijal bez oštećenja podloge. Uglavnom sc ko­ riste za reprezentativne objekte, ali i u domaćinstvu. Dimenzije su znatno veće od uobičajenih tapetnih traka (si. 3.4.b). Tapete na bazi drveta Prirodni materijali koji se koriste za izra­ du tapeta su:

- furniri od plemenite vrste drveta i - pluta. Ove tapete su lepe zbog raznovrsnosti prirodne strukture i boje, zrače toplinom, stvaraju prijatan ambijent. Dobar su zvu­ čni i toplotni izolator, o t p o r n e na udare, truljenje i veoma su praktične za održa­ vanje. Proizvode se od: - drvenih furnira, dvoslojnc su; gornji sloj jc od tankih furnirskih listova drveta, nalcpljcn na podlogu od platna ili hartije (si. 3.5a). - presovane plute, koja je specijalno izrađena za ovu namenu; mogu sc koristiti iste ili različite veličine granulata plute sa odgovarajućim vezivnim sredstvom.

SI. 3.5 — Tapete na bazi drveta: od furnira (gore.

, tapetne trake (dole), e — tapetne ploče (gore, desno)

98

T a p e t e mogu biti od najtamnijih (crna auto-ekspandirana pluta do najsvetlijih tonova. I vezivni materijal može biti razli­ čite boje (si. 3.5b). Postoje dve vrste plulanih tapeta: - u vidu traka i - ploča. Plutane tapetne trake sc sastoje od pa­ pirnate podloge na koju jc nalepljcn sloj plute fine granulacije, dimenzija papirnate tapete. Pored plutanih tapeta u vidu traka, sve više se koriste proizvodi od p l u t a n i h plo­ ča. Dimenzije ploča su 30 x 30 cm ili 48 x 48 cm, debljine 3 - 5 mm ili 100 x 50 cm, debljine od 2-10 mm, pakovanjc jc l m 2 . Ivice ploča su ravne i glatke. Metalizirane tapete T a p e t e sa metaliziranom površinom dcluju vrlo svečano i reprezentativno, ali osSI. 3.7 — Foto - tapete

tavljaju hladan utisak. Ove tapete su dvoslojne, sa podlogom od papira na koju je kasirana metalna folija-aluminijumska. Teško su zapaljive i 100% perive (si. 3.6). Foto-tapete

Ovo su samoiepljivc tapete sa veoma različitim motivima i velikim izborom di­ menzija. Osim za zidne površine mogu se koristiti za oblaganje vrata ili delova name­ štaja (si. 3.7). Sve vrste tapeta moraju biti o t p o r n e na svetlost, postojanih boja, ujednačenih dezena i tonova.

57. 3.6 — Metalizirane tapete

Ekspandirani granulaj plute se dobija prženjem granulata plute na povišenoj temperaturi. 99

PODELA TAPETA PREMA OBRADI GORNJE POVRŠINE

VRSTE LEPKA Lepak mora da obezbedi trajnu i čvrstu vezu između tapete i podloge. Ne srne da deluje štetno na podlogu i oblogu, mora biti bez neprijatnog mirisa. U zavisnosti od vrste tapete primenjuju se odgovarajuća lepila (za papirnate tape­ te, sintetske, tekstilne itd.). Vrsta lepila jc direktno vezana sa težinom tapete, i mestom gde sc te t a p e t e postavljaju (zid, plafon). Lepila sc, uglavnom, proizvode: - od celuloznih derivata, pa pripadaju prirodnim sirovinama, već pripremljena ili se rastvaraju u vodi prc upotrebe, - za postavljanje tapeta od plute koriste se hladna neoprenska (sintetičkog pore­ kla), lepila koja se razređuju nitro-razredivačem. Prilikom rada sa lepkom na bazi organ­ skih rastvarača zbog zapaljivosti lepila tre­ ba strogo poštovati uputstvo proizvođača i propise o zaštitnim merama. Proizvođač uz lepilo prilaže deklaraciju kojom potvrđuje da je lepilo pogodno za odgovarajuću n a m e n u , a deklaracija sadrži: - tip lepka, - vrstu podloge na koju se lepi, - vrstu obloge koja se lepi, - čvrstoću na odlepljivanje, - otpornost na vodu i sredstva za čišće­ nje, - vremensku postojanost, - utrošak lepka po m 2 , - "otvoreno vreme"*.

Obrada gornjih površina tapc-la, bez ob­ zira od kog su materijala, može biti: - glatka, obrada koja jc primcnljiva za sve vrste materijala, - r e l j e f n a , tapete koje mogu imati plitak ili visok reljef, sa imitacijom neke vrste materijala (keramičke pločice) ili tehnolo­ škog postupka (grubo malterisan zid). - mat, završna obrada tapetnih površina koja je i najčešća, - s j a j n a obrada je karakteristična za sin­ tetičke, metalne i foto-tapete. P O D E L A T A P E T A P R E M A BOJI Jednobojne tapete se proizvode bez izražene mustre, sa ili bez reljefa. - V i š e b o j n e tapete su svetlih ili tamnih tonova i različitih boja. - T a p e t e čiji izgled podražava s t r u k t u r u p r i r o d n i h m a t e r i j a l a (drveta, opeke, kamena). PODELA TAPETA PREMA UZORKU - C v e t n i s t i l i z o v a n i uzorci su veoma čes­ ti na tapetama. Postoje mali i veliki uzorci ili u kombinaciji jednih i drugih. - G e o m e t r i j s k i uzorci mogu biti, takode mali i veliki, r a z l i č i t o g i n s p i r a t i v n o g porekla. - Tapeti sa užim i širim l i n i j a m a , na manjem ili većem razmaku. - S t i l s k i dezen iz prethodnih epoha. Uzorci mogu biti nepravilno ili pravilno raspoređeni u jednom ili oba pravca (si. 3.2, 3.3,3.4, 3.5, 3.6 i 3.7).

* Vremenski period (za koji tapet premazan lepkom treba da odstoji) od momenta nanošenja lepka na tapet d momenta postavljanja tapete.

ZAVRŠNI ELEMENTI Završni dekorativni elementi (si. 3-8) su: papirnate trake, sa utisnutim reljefom, jednobojne ili višebojne, nc smeju se ras­ tezati, širine 2.5 cm, dužine 20 m, postav­ ljaju se lcpljenjem. - upletene, u vidu konopca, na bazi pri­ rodnih i veštačkih vlakana, ukucavaju sc ili lepc. - lajsne od drveta, različitih profilacija i širina od 1-2 cm, dužine od 1-3 m, ukuca­ vaju sc malim ekscrima bez glave. U P U T S T V O ZA K U P O V I N U TAPETA Za izbor tapeta, možete koristiti knjige, sa uzorcima tapeta velikog formata, jer se na osnovu malog uzorka nc može pouzda­ no izabrati tapeta. Bolji izbor možete izvršiti ako je izložen veči deo rolne (si. 3.9), a najbolje jc ako možete kod kuće isprobati i videti kako se tapete uklapaju u predviđen prostor. OZNAČAVANJE TAPETA
SI. 3.9 — Veta površina — lakši izbor tapete

Kada kupujete određenu vrstu tapeta, u katalogu potražite proizvodne brojeve ta­ peta za koju ste se odlučili. Moraju se poklapati sve oznake, osim internih kon­ trolnih, koje su uvek označene slovima (npr. B,H na si. 3.10). Na rolnama koje odaberete sve se oznake međusobno mo­ raju poklapati, čak i interne kontrolne oznake. Svaka rolna pored označenog broja za identifikaciju ima i druge oznake, pravac pružanja dezena, način nastavljanja, ozna­ ku za otpornost na pranje, dodatnu ozna101

I

5B44?2> =
3 4 5

H

SI. 3.10— Kontrolne oznake tapeta. 1 — i n t e r n e oznake, 2 — oznake tapeta, 3 — nastavljanje uzorka, 4 — perive ta­ pete, 5 — siner uzorka

ku koja obeležava nijansu boje itd. (si. 3.10).

Kvalitet vidne površine tapete T a p e t e prema otpornosti na vodu mogu da se peru ili se ne smeju prati. Evropske standardizovane oznake za kvalitet su date sledećim simbolima: T a p e t e sa ovom oznakom su otp o r n e na vodu, ali ne na pranje, možete mokrim sunderom skidati još vla­ žan lepak, koji se zadržao na tapeti, bez straha da ćete je oštetiti. T a p e t e sa ovom oznakom se mo­ gu prati, ne samo kada sc skida lepak, već se mogu prati manje zaprljane tapete. Peru se vlažnim sunderom ili vla­ žnom mekom krpom. T a p e t e sa ovom oznakom se mo­ gu prati sve dok su na zidu, bez obzira koliko su puta prane i koliko je godina prošlo od njihovog postavljanja na zid. Ovim simbolom su označene ta­ p e t e koje su o t p o r n e na trljanje četkom pa jc moguće i otklanjanje masnih fleka. Najnovije dostignuće u industriji tapeta su tapete koje se mogu suvim postupkom skidati, nije potrebno vlaženje. Razlikuju se dva načina skidanja: Simbol kojim je označen tapet 1 1 0 čije s e skidanje obavlja bez os^ tatka na zidu. T a p e t e kod kojih se skida samo gornji deo, a donji deo ostaje na zidu i čini podlogu za nove tape­ te. To su najčešće tapete na bazi sintetič­ kih materijala, tekstila ili metalnih folija. Sve vrste tapeta moraju biti o t p o r n e na svetlost, ali se i po tome razlikuju. Simbol označava da ove tapete neće požuteti pri normalnoj sunčevoj svetlosti. T a p e t e ove kategorije su sa do­ brom otpornošću na svetlost.

• Suvi sloj lepka na tapeti. Pre y f\\-t postavljanja tapete na zid trc\ * ba prevući površinu lepka vla­ žnom krpom ili cele tapete provući kroz vodu. a potom ih direktno postavljati na zid.

•-

Ova oznaka znači da se lepak nanosi samo na tapet, ne na podlogu.

Na poleđini tapete nalazi se simbol koji određuje pravac postavljanja, o d n o s n o smer uzorka. Strelica treba da bude usmerena prema plafonu. • >|t Oznaka kod jednobojnih ta­ peta ili tapeta sa uzorkom ko^ I ji ne zahteva određen pravac postavljanja. Mogu se postavljati alter­ nativno.

T

Na tapetama se često nalaze crteži razli­ čitih dužina. Oni se moraju poklapati kada se postave dve trake jedna pored druge. Crtež koji se ponavlja na tapeti nazivamo "raport" i prilikom kupovine morate voditi računa o njegovoj dužini. Prilikom kroje­ nja tapete biće gubitaka. Postoji više simbola kojima se označava nastavljanje uzorka.

Nastavak uzorka je ravan. Svi uzorci su simetrično otisnuti i prilikom krojenja treba vo­ diti računa da se poklapaju.

0

Nastavak uzorka sa pomica­ la njem. Prilikom krojenja ima I ™ mnogo otpadaka, pa je potre­ bna veća količina tapeta od površine zida. ^ I

I

O

J e d n o s t a v n o nastavljanje I uzorka. Ove t a p e t e su najekonomičnije. Prilikom krojenja nc morate paziti na poklapanje uzorka, već samo na dužinu.

102

OBRAČUN TAPETA Kada sc odlučite za kupovinu tapeta morate znati koju vrstu tapeta želite, boju, dezen i potrebnu količinu. Količina se izračunava prema dimenzijama prostorije i dimenzijama tapeta. Širine rolni su od 0.53 do 0.56 m, usvaja sc za obračun širina tapete približno 0.50 m, dužina rolni jc ista, bez obzira na širinu iznosi 10.05 m. Na svaki metar dužine zida, uključujući niše i ispuste u zidu, potrebne su dve trake širine 0.50 m. Na primer, za prostoriju dimenzija 3.00 x 3.60, bez promena na zidu, obim jc 2 x 3.00 + 2 x 3.60 = 13.20 m. Broj potrebnih rolni traka za ovaj obim jc 13.20 x 2 = 26.40. Ovaj broj treba pomnožiti sa visinom prostorije, npr. 26.402 x 2.60 m = 68.64 m i podeliti sa dužinom rolne 10.05 m, što daje ukupno 68.64 m : 10.05 = 6.8. Dobijeni broj predstavlja broj potrebnih rolni (može se kupiti 7 rolni). Ako su površine rolne dimenzija 0.56 x 10.05 = 5.628 m 2 , za predviđenu prostori­ 2 ju bilo bi potrebno 5.628 m x 6.8 = 38.27 2 m tapeta. Za t a p e t e dimenzija 0.53 x 10.05 ukupna površina rolne jc 5.326 m 2 .
Potreban broj rolni

Od dobijene površine treba odbiti po­ vršinu prozora, vrata ili plakara. Međutim, potrebna količina se uvećava za 10%-15% radi ukrajanja za deo zida iznad vrata, is­ pod prozora ili za eventualne zamene ili popravke tapeta. Kako se ova dva računa (potebna za odbijanje i dodavanje) često izjednačavaju, može sc zadržati ukupna količina tapete bez korekcije.

Za obračun možete uzeti ukupnu kva­ draturu svih površina za oblaganje, pode­ liti na pet, koliko iznosi približno površina jedne rolne, uvećano za 10%, što daje ukupan broj rolni!

U tabeli jc dat približan broj rolni širine 0.53 m i dužine 10.05 m za različite dimen­ zije prostorije; otvori nisu odbijeni.

Naravno, ovaj račun je dovoljan samo za jednobojne tapete prugaste ili sa sitnim dezenom. Ako jc dezen krupniji, prilikom rezanja otpada više materijala, jer tapete moraju biti zalcpljcnc tako da se dezeni nalaze na istoj visini. U tom slučaju se ne srne jednostavno šeći iz rolne, već se mora voditi računa o dužini uzorka-"raporta", tada sc mora odbaciti manji ili veći deo tapeta.

Obim prostorije u m 2.10-2.35 6 10 12 15 18 20 24 3 5 6 8 9 10 12

Broj rolni za prostorije visine od 2.40-3.05 4 7 8 10 12 14 16 310-4.00 5 9 11 14 17 19 23

103

Sl.j.ll —Alat za pripremu podloge, gladilica

u — lopatica, b —

ALAT I P R I B O R ZA IZVOĐENJE T A P E T A R S K I H RADOVA

S t o služi za sečenje tapeta i nanošenje lepka. Sastoji sc od nogara i radne ploče (dužine oko 3 m). Širina stola - ploče je do 80 cm, ali mora biti najmanje za nekoliko sanlimetara veća od širine tapeta sa kojima sc radi. Visine je od 75 do 90 cm. Sto mora biti stabilan, radna površina sc nc srne ugi­ bati pod pritiskom. Stolovi na rasklapanje su veoma pogodni za prenos. Gornja po­ vršina ploče jc iz delova povezanih šarkama (si. 3.13a). Donji deo (nogare), su od tankih aluminijumskih cevi koje se mogu veoma lako sklopiti.

Ukoliko ne poscdujete tapctarski pri­ bor, možete koristiti dva sastavljena stola, makaze za krojenje, molcrsku četku i staru četku za odclo za pritiskivanjc tapeta. Na­ ravno, sa takvom opremom nećete moći lako da obavite posao. Odgovarajući alat će, u mnogome, olakšati posao. U neophodan alat i pribor za izvođenje tapetarskih radova spadaju:
L o p a t i c a ( š p a h l a ) za skidanje starih

Pored gotovih tapetarskih stolova radne ploče se mogu izraditi od pancl-ploča de­ bljine 30 mm, dužine veće bar za 5 cm od visine prostorije. Mogu poslužiti i ravna sobna vrata.

p r e m a z a i ispunjavanje neravnina (si. 3.11a). G l a d i l i c a (glethobla) za izravnavanje zi­ dova za: nanošenje mase za izravnanjc na veće površine (si. 3.11b).
P o s u d a od plastične mase za r a s t v a r a ­

M e t a r koji se koristi može biti različitog oblika; od drveta koji se sklapa - stolarski ili od nerdajućeg čelika koji sc mehani­ z m o m vraća u p r e d v i đ e n u kutiju (si. 3.13b).

Za sečenje tapeta koristi se nož, dužine oko 50 cm, sa širokom oštricom sa obe strane, ili nož "skalpel" koji se sastoji od čelične šine vodice i dela za sečenje. M a k a z e su pogodne za lakše i pravilno sečenje i izrezivanje tapeta. Specijalan alat za sečenje je sa kružnim sečivom "radlom" ili zupčastim lenjirom (si. 3.13c).
Č e t k a za tapete je pljosnata, dužine oko

nje lepka od sintetičke mase, da jc nc bi lepak nagrizao, nc srne da ima metalnu dršku (si. 3.12a). S i t o može biti različite konstrukcije i oblika. Mrežasti deo obuhvata celo sito ili samo dno (si. 3.12b). Četke za nanošenje lepka ("šajbne") su pravougaonog oblika. Najbolje su o n e ko­ je su napravljene od sintetičke dlake. Do­ bro je da četka na dršci ima pričvršćen komad lima, radi lakšeg oslanjanja o ivicu kofe (si. 3.12c).

30 cm, širine 10 cm, nc previše tvrde i svetle dlake. Služi za pritiskivanjc tapeta. Umcsto četke i valjka možete upotrebiti čistu kuhinjsku krpu (si. 3.14a).
(•iimcni v a l j a k za potiskivanje lepka i

vazduha ispod tapeta, koristi sc naročito pri lepljcnju plastičnih tapeta. Obično jc

SI. 3.12 — Za pripremu i nanošenje lepka. a — kofa, b — silo, c — četke

SI. 3.13 — Pribor i alat za pripremu tapeta, a — sto, b — metar, c — alat za sećenje

od pune elastične gume, ne tako tvrde. Valjak za ivice je malog prečnika, manje pričvršćen p r e k o viljuške na dršci (si. ili veće širine a služi za pritiskanje preklo3.14b). pa ili spoja dve trake (si. 3.14c). 105

SI. 3.14 — A l a t za postavljanje tapeta, a -

četke, b —širi valjak, C — valjak za ii'ice

Dvokrake lestve služe za stajanje prili­ kom lepljenja tapeta na zid ili tavanicu. Mogu sc koristiti sa nižim nogarama preko kojih se postavlja daska (min 3 cm). Mogu sc koristiti i kućne merdevine! Olovka za označavanje potrebne dužine tapeta i elektro - odvijač ("glimerica") za skidanje prekidača i utičnica spadaju u po­ moćni pribor. U pomoćni pribor spadaju i visak i kanap. Visak sc koristi za određivanje vcrtikalnosti i sastoji se od kanapa dužine oko 2.60 m, na čijem kraju je zavezan konusni me­ talni elemenat ili neki drugi teži predmet. K a n a p (sa malom količinom zemljane boje - obično oker) koristi sc za obelcžavanje horizontalnog i vertikalnog pravca. Od alata za teško skidanje tapeta, koristi se ručna bušilica sa dodacima (si. 3.24 i 3.25).

SAVETI Z A P R I P R E M U P O D L O G E Da li će tapete biti dobro postavljene zavisi isključivo od pripremljene podloge. Bez obzira na kvalitet tapeta i lepotu dezena, loša podloga se ne može pokriti!

Ako su stare papirnate tapete čvrsto ve­ zane za podlogu, očuvane i glatke, na njih se mogu lepiti nove tapete. Spojevi ili pre­ klopi se moraju izbrusiti (si. 3.15).

Pre početka postavljanja tapeta treba proveriti da li na zidu ima neravnina koje bi sc kasnije jako isticale. To možete pro­ veriti prinošenjem džepne svetiljke, ako ima neravnina pojaviće se senke na zidu (si. 3.16). Poželjno je da dve osobe postavljaju ta­ pete, jedna kroji i sečc dok druga priprema zid. Prvo treba skinuti parketne lajsne i svaku obcicžiti brojevima kako bi ih po

SL 3.15 — Priprema podloge za po­ stavljanje novih tapeta

57. 3.16 — Džepnom svcnljkom lako scproveravaju neravnine na zidu

5/.

3.17 — Postavljanjem palidrvca tt otvor lakše nalazite položaj

završetku lcpljenja lako vratili na svoje mesto. Treba skinuti i sve utične prekidače. Na mestima gde bi ponovo trebalo uku­ cati ekser ili postaviti vijak, u otvor se stavi palidrvce koje će probiti (si. 3.17) tapet. Ne treba koristiti eksere, jer mogu ostaviti mrlje od rđe. Pre nego što se počne sa postavljanjem tapeta, treba izravnati sva oštećenja na zidu, rupe i pukotine. Podloga mora biti suva, čvrsta, čista i ravna. Podloga na koju se postavljaju ta­ pete može biti nova i stara.

NOVE

PODLOGE

Nove podloge (si. 3.18a, b, c, d) su: - malter, - beton, - gipsane ploče i - lake ploče na bazi drveta (iverice).

Malterske površine u svome sastavu imaju peščana zrna, koja su veoma oštra, lako da sveže omalterisani zidovi nisu do­ bra podloga za lepljenje tapeta. Ovakvu podlogu treba dobro izbrusiti brusnim pa­ pirom sitnog zrna, a po mogućnosti i izgla­ diti smesom za gletovanje.

Savremena sredstva za premazivanje podloge omogućuju da se kasnije tapete skidaju lako.

SI. 3.18 — Različite \rste novih podloga, a — malter, b — beton, c — gipsana, d — na bazi drveta

107

Betonske površine, za razliku od omaltcrisanih zidova, imaju veći broj rupica i neravnina koje treba popuniti gipsom. Ne­ o p h o d n o je izravnati zidove kad su grubi, masom za izravnanje (polifiksom, plastofilom) (si. 3.21). Gipsane ploče su veoma glatkih površi­ na, samo ih treba obraditi na meslu spoja i na uglovima. Iverica se lako ošteti na ivicama, pa ta­ kva mesta, kao i spoj dve ploče, treba izrav­ nati masom za izravnanje. PODLOGA SA STARIM PREMAZIMA Ako su zidovi bili jednom ili više puta bojeni posnim bojama, boju treba ukloniti ili pranjem ili struganjem, jer neće primiti lepilo. Kreda je vodoneotporan materijal, pa ne podnosi tapetno lepilo, u kontaktu sa njim počinje da bubri i odlepljuje se od zida. Za skidanje starih premaza zid treba navlažiti vodom i zidarskom lopaticom ostrugati sve slojeve (si. 3.19). Kada sc uklone stari premazi, zid se suvom četkom očisti, staklastim papirom izbrusi (si. 3.20) i mešavinom gipsa i kreča ili posebnom masom za izravnanje zatvore sve eventualne pukotine i rupice (si. 3.21) Ako je zid prethodno obrađen "polikolor" ili masnom bojom, treba utvrditi da li se sloj boje dobro vezao za malter, da li sc ljušti boja ili otpada. Sve pukotine iseći i popuniti. Posle ovih provera zidnu površi­ nu dobro oprati sapunicom, kako bi se uklonila prljavština i masnoća, ili staklas­ tom hartijom (N°000) celu površinu izbru­ siti (si. 3.22). Pomoću lepljive trake ("selotejpa") na jednostavan način se može proveriti čisto­ ća podloge. Ako na traci nakon odvajanja 108

SI. J. 20 — brušenje podloge

SI. J.21 —Nanošenje sloja za izravnanje

od zida ostanu sitne čestice, podloga nije dovoljno čista.

kom za kosu i stvoriti izolacioni sloj, da bi se postavile nove tapete.

SAVETI ZA S K I D A N J E TAPETA

SI.

3.22 — Popravka podloge

Savršeno glatka podloga nije apsolutni zahtcv, posebno ne za plastične tapete. Sposobnost podloge da upije lepilo je takode značajna, jer slaboupijajuća podlo­ ga ne veže dobro lepilo pa sc tapete mogu odlepiti. Ako podloga previše upija ili je slabije čvrstoće, dan prc lcpljcnja tapeta zid treba premazati razredenim lepkom, što olakša­ va postavljanje, jer se tapete lakše pomcraju p o zidu t o k o m lepljenja. T a k o pripremljena podloga će obezbediti da sc ne odlcpljuju rubovi tapete. Za pretpremaz (prvo premazivanje lep­ kom) potrebno jc da se količina od 200 g lepka rastvori u 8-10 1 vode.

O š t e ć e n e t a p e t e ili t a p e t e koje nisu čvrsto zalcpljcne mogu se skidati različitim postupcima. Skidanje tapeta samo pomoću vode i lopatice (špahle) jc težak posao, posebno ako sc skida više slojeva tapeta.

Danas se mogu kupiti dodaci za brže rastvaranje lepka koji sc dodaju vodi.

Da bi se tapete lakše skidale p r e t h o d n o ih treba orapaviti žičanom četkom a zatim premazati otapalom. Sredstvo se nanosi sunderom ili četkom. Posle 10-20 minuta, u zavisnosti od vrste tapete, mogu se bez muke strugali lopaticom za struganje (si. 3.23).

UKLANJANJE MRLJA Na betonskim površinama često ostaju tragovi od premaza koji se koriste za pre­ mazivanje velikih površina. Sa podloge sve masne mrlje treba otklo­ niti ili impregnisati jer se tapete mogu odlepiti ili masne mrlje mogu probiti kroz tapet. Da ne bi izbijala rda sa cevi u zidu, cevi treba izolovati lakom za izolaciju. Je­ dnostavno, površinu mrlje poprskati la-

Ako su prethodno bile postavljene vodootpornc tapete, skidanje je teže. Površi­ nu morate orapaviti i izgrepsti pomoću brusne ploče ili kružne četke (si. 3.24). Za hrapavljenje debelih tapeta koristi se brusna ploča: laki:.', pritiskom brusiti odozdo nagore (si. 3.25), a zatim premazati otapa­ lom. Ako se na pojedinim mestima traka ne može odlepiti, to mesto treba namočiti još jednom, a zatim strugati lopaticom.

109

Ako sc tapete ne mogu orapaviti potre­ bno je odvojiti jedan deo gornjeg ruba i pumpicom za ulje prskati između tapete i maltera. Takozvani suvi postupak skidanja starih tapeta jeste mogućnost odvajanja gornjeg sloja od podloge, bez obzira na to kad je tapet zalcpljen.

vreme (od 20 minuta do nekoliko sati, 6-8 h). Količina vode u kojoj se rastvara lepak zavisi od vrste i debljine tapeta. Ukoliko je potrebno, lepak procediti kroz sito, mešajući četkom po situ. Lepak koji ostane posle tapetiranja mo­ že se čuvati ograničeno vreme u zatvore­ noj posudi, najbolje u staklenom sudu.

PRIPREMA

LEPKA PRIPREMA TAPETA

Lepilo za postavljanje zidnih tapeta pri­ prema se neposredno pre upotrebe, na­ ravno to ponekada zavisi i od vrste lepka, pa je poželjno da se lepak pripremi dan ranije. Uputstvo proizvođača za pripremu lep­ ka morate poštovati! Lepak se priprema u emajliranoj posudi ili posudi od sintetičke mase, nikako u posudi od pocinkovanog lima. Celulozna lepila rastvaraju se u hladnoj vodi. Ujedna­ čeno dodavati lepak u vodu i polako i stal­ no mešati. Kod spravljanja lepka mora se voditi računa da rastvaranje u vodi bude što ravnomernije, sa što manje grudvica (nerastvorenog lepka). Prema uputstvu proizvođača ostavimo da stoji potrebno 110

Prilikom oblaganja zidnih površina u je­ dnoj prostoriji, mogu se upotrebiti samo one rolne na kojima su iste oznake (si. 3.27). Pre krojenja tapeta n e o p h o d n o jc uporediti nijanse na rolnama, i tek kada se

SI. 3.27 — Provera oznaka

utvrdi da nema odstupanja može sc otpo­ četi sa radom. Visinu prostorije treba proveriti na više mesta, da se ustanovi najveća dužina (si. 3.28). Treba vodili računa da metar bude uspravno postavljen u odnosu na pod.

X m

Y/

MERENJE Tapeta mora biti nekoliko santimetara duža (5-10 cm) od visine između poda i tavanice. D u ž i n a svake sledeće t r a k e određuje sc prema prvoj traci. Posebno se mora voditi računa ako jc veliki dezen ("mustra"), da se uklopi (si. 3.29). SEČENJE Na naznačenom mestu presaviti tapetu upravno na ivice, (poklopiti ivice), priti­ snuti snažno prcvoj, a zatim preseći nožem (si. 3.30a, b), makazama ili specijalnim tapetarskim nožem. Kada sc trake iz rolne seku, treba obelcžiti svaki svitak rednim brojem, kako bi sc tim redosledom tapete polagale na zid (si. 3.31).
SI. 3.29 — Meri se na razvijenoj rolni

SI. 3.26 —l'rovera visine prostorije

SI. 3.30 — Priprema i sečenje tapeta a — prethodnu savijanje, h —sečenje nožem

111

SI.

3.31

— Obeležavanje—numcrisanje Iraka

SI. 3.32 •— Nanošenje lepka na traku

N A N O Š E N J E LEPILA Kada su sve trake iskrojene i poredane u blizini stola, lepak se nanosi na poleđinu trake tapeta (jedna za drugom). Lepak sc nanosi ravnomerno, u tankom sloju, na celu površinu m o l e r s k o m č e t k o m (si. 3.32). Pažljivo premazati rubove tapeta. PREKLAPANJE Traku sa lepkom presavite tako da se lice tapete nade i sa jedne i sa druge strane, i to 2/3 gornjeg dela trake i 1/3 donjeg dela (si. 3.33). OMEKŠAVANJE Da bi se tapete dobro zalepile lepak treba dovoljno da "odleži", odnosno da ta­ peta dobro upije lepilo i postane elastična. Teško je precizno odrediti koje jc vreme (5-10 min) potrebno da lepkom namazana tapeta odstoji. To se može proveriti tako

što se vrh jednog ugla tapete presavije; ako se vrh vrati u prvobitan položaj znači d a j e hartija još uvek "žilava" i da je još rano da se tapeta stavlja na zid. Mora se sačekati da vrh t a p e t e (koji smo savili) o s t a n e savijen.

A. 7

3.33 — Preklapanje premazane trake

112

POSTAVLJANJE TAPETA NA ZID T a p e t e treba postavljati pri normalnoj, sobnoj temperaturi (18-20 °C) sa povolj­ nom vlažnoću vazduha. Promaja i visoke temperature nisu povoljne. Ako tapete lcpile zimi, prostorija ne treba da bude pre­ više zagrejana. Pre nego se počne sa postavljanjem ta­ peta, mora sc proveriti da li jc zidna pov­ ršina d o v o l j n o suva, t a k o što se na pogodno mesto povuče linija masliljavom olovkom, ukoliko se ova crta u roku od 30 minuta nc raširi, znači da je zid dovoljno suv. ODREĐIVANJE VERTIKALNOSTI Zidovi nikada nisu p o t p u n o pravilni, pa treba odrediti i obeležiti početak lepjjenja tapete. Sa lcpljcnjcm trake treba početi na udaljenju od ugla bar za polovinu širine trake. Pomoću viska i kanapa provučenog kroz oker u prahu određujemo početak lepljcnja prve tapete, ravnajući se prema us­ pravnoj liniji, a ostale prema prvoj traci. Polaganje tapeta uvek počinjemo od zi­ da koji sc nalazi levo od prozora (si. 3.34) ili levo od zida na kome je prozorski otvor.

SI. 3.35 — Određivanje vertikalnosti za pivu Iraku

Da nc bi traku odlcpljivali prc polaganja treba precizno odrediti vcrlikalnost za prvu traku (si. 3.34).

Ako sc upotrebi tapeta sa "širokim" dczenom, mora se voditi računa o otvorima. Naime, u ovom slučaju, oblaganje zida na kojem sc nalazi otvor mora početi od oso­ vine otvora (si. 3.35). LEPLJENJE TAPETA Navlaženu traku, pažljivo prihvatiti i po­ peti sc na merdevine. Namcstiti gornju ivicu uz tavanicu, a bočnu ivicu prema obeležcnoj liniji. Kada se obe ivice tapeta po­ ravnaju i p o č n e sa p o l a g a n j e m (dve trećine) tapeta, pritisnuti gornju ivicu tra­ ke (si. 3.36), a zatim sredinu trake blago lupkati četkom odozgo nadole i od sredine prema krajevima (si. 3.38). Zatim, otpusti­ ti donji deo trake i ponoviti operaciju sa ostatkom tapetne trake (si. 3.37). Kada jc traka po celoj visini pričvršćena, ponovo je treba lupkati četkom (nikako zatezati). Može se blagim trljanjem mekim sunderom ili pamučnom krpom, od sredi­ ne prema krajevima, istiskivati suvišan le-

SI.

3.34 — l'učauk postavljanja tapeta

113

pak ili zaostao vazduh (si. 3.38). Kad se na ovaj način polože dve, najviše tri trake, moraju se odmah oprati vodom (ako su pcrive) svi sastavi i ukloniti sav lepak koji se eventualno pojavio na vidnoj površini tapeta).

O B R A D A IVICA Kada se postavi tapetna traka, ivica sc obraduje gumenim ili sintetičkim valjkom.

Nc srne sc jako pritiskati, da još neosušeno lepilo ne bi iscurilo (si. 3.39). Reljefne tapete ne treba pritiskati valj­ kom na ivicama, da se ne bi oštetile! Ako su podne lajsne skinute, t a p e t e sc lepc do p o d n e obloge. Ako nisu sklonjene letvice, tapeta treba d a j e pokrije za neko­ liko santimetara. Utisnuti tapetu između zida i lajsne, vodeći računa da se tapeta ne ošteti, i tako odrediti pravac po kome tre­ ba šeći. Obično treba šeći na 5-8 mm dalje od označene linije (si. 3.40 i si. 3.41).

114

SI.

3.40— Utiskivanje tapete

SI. 3.41 — Sečenje donje ivice

OBRADA OTVORA I R A Z V O D N I H KUTIJA

ne otvaraju, a mogu se naći kucanjem na zid (si. 3.42).

Tapctna traka sc između tavanice i zida ukraja tako što se blagim pritiskivanjem prstima obeleži ovaj spoj, pa skalpelom odseče višak tapete. Odlepljeni deo se za­ tim vrati na svoje mesto. Ako su poklopci razvodnih kutija u ravni zida, mogu se pokriti tapetom, jer se nikad

Cesto poklopci razvodnih kutija nisu u ravni sa zidom, pa ih treba skinuti, prekriti tapetom, pa ponovo vratiti na mesta (si. 3.43a, b).

Za preciznu obradu ivica na delu otvora može se koristiti poseban pribor za ukrajanje tapete (si. 3.44).

5 7 . 3.43 — Preklopa razvodnih kutija nisu u istoj ravni, a — zasecanje ivica, b — obaranje ivica

SI 3.42 —Razvodne kutije u istoj ravni

115

ili veća količina lepka. Tapetu treba raseci u obliku kista i krajeve ponovo zalepiti, ili probušiti iglom, ako je vazduh ispod tapete (si. 3.47). ZAVRŠNI ELEMENTI

Zbog smanjene visine prostorije deko­ rativni elementi se rede koriste (trake i lajsne). Trake i lajsne su različite širine što zavisi od vrste materijala. Mogu se postav­ ljati neposredno ispod plafona ili u prosto­ rijama većih visina (si. 3.48).

POSTAVLJANJE TAPETA NA PLAFON

SI. 3.44 — Pribor za obradu ivica tapeta

POPRAVKA OŠTEĆENIH MESTA Vlažne tapete su osetljive na oštećenja. Ukoliko ih treba popraviti; preko ošteće­ nog mesta postaviti komad tapete (ako su sa velikim u z o r k o m poklopiti ivice) i oštrim nožem iseći veći deo nego što je onaj koji treba zameniti. Oba sloja odvojiti od zida, donji deo tapete odbaciti, a gornji zalepiti na oštećeno mesto (si. 3.45a, b, c). Z a m e n u treba izvršiti dok su tapete nove, da ne bi bilo razlike u boji. Kod reljefnih tapeta je lako popraviti oštećenja. Tapeta je dvoslojna i posle premazivanja lepkom slojevi se lako odvajaju. Tanji gornji sloj se posle lepljenja ne primećuje (si. 3.46a, b). Prilikom postavljanja tapeta između ta­ peta i zida, često ostaje "zarobljen" vazduh

Ukoliko se odlučite da ne bojite plafon, možete ga jednostavno obložiti tapetama. Za ovaj način oblaganja morate tražiti po­ moć ukućana i obezbediti nešto širu i sta­ bilniju podlogu sa koje biste lepili tapete. POSTAVLJANJE TRAKA

Tapetne trake se postavljaju od obeleženog pravca linije na plafonu (si. 3.34). T a p e t e se pripremaju za oblaganje plafo­ na na isti način kao i za oblaganje zida, samo što tapetno lepilo mora da bude gu­ šće, zbog položaja tapeta. Ukoliko nemate pomoćnika, može poslužiti četka sa dugač­ kom drškom za pridržavanje tapeta. Ivice se puštaju preko zidova i treba ih obraditi pažljivo (si. 3.49a, b). Problem postavljanja tapeta sa uzorkom na plafon jc isti kao i kod zidova. Treba izvršiti probu položaja tapete, pa ako osta­ je mala širina trake izvršiti korekciju polo­ žaja (si. 3.50). U zavisnosti od uzorka,

116

SI. 3.46 — Popravka dvostojne lapeic. a — odvajanje tapete, b — postavljanje gornjeg sloja

s l

3

4

7

_

0 l k l a l l j a n j e

neravnine

117

o i o i o i o i o i o i o
i
SI. 3.48— Postavljanje ukrasnih lajsni Si 3.50 — Proba prema uzorku tapete

osa zida ili plafona

ostatak tapete

— ) •
SI 3.49 — Postavljanje tapetnih traka na plafon, a — pridržavanje, ukoliko nema pomoćnika, h — isecanje ivica po obodu prostorije

4

/
|^

\
pravilan raspored

korekcija može da bude u dva pravca (po dužini i po Širini prostorije).

$L 3.51 —Proverapoložaja tapete, a — nepravilan, b pravilan

118

Ako ostane manja širina tapete, pomcranje tapete u odnosu na osu prostorije treba izvršiti tako da imamo dva ostatka tapete sa ujednačenom širinom (si. 3.51a, b). POSTAVLJANJE TAPETNIH PLOČA Postavljanje tapetnih, a i drugih platon­ skih dekorativnih ploča, može se vršiti na dva načina: - paralelno sa zidom i - pod uglom od 45°.

57.

3.52 — Mogući naCini postavljanja ploča, a —paraki no sa zidom, b — pod uglom od 45°

SI. 3.53 — Određivanje središta prostorije tankim konop cem. a — središte na mestu svetiljke, b — početak posta­ vljanja

Za početak radova mora se odrediti sre­ dište prostorije sa neophodnim probama položaja tapetnih ploča u oba pravca (si. 3.52a, b). Središte jc najčešće, kod starijih objeka­ ta, na mestu planiranom za električni vod ili kuka na koju se kači svetiljka (si. 3.53a, b). Ploče treba ukrajati uz zid. Z a t o je ne­ o p h o d n o ploču postaviti preko poslednjeg

reda. Preko ploče koju pomeramo pored zida obeležavamo dužinu ukrajanja. Isečcmo tapetu preko metalnog lenjira na tačno obeleženom mestu i premažemo lepkom. D e o koji smo iskrojili odgovara nepokri­ venom mestu (si. 3.54a, b, c).

119

120

4

SKELE

Skele su pomoćna konstrukcija koja slu­ ži za izvođenje radova u građevinarstvu na visinama većim ođ 2,5 m od poda ili tla. Koriste sc uglavnom za fasade i javne objekte (gde se nc može raditi sa molcrskih merdevina).

VRSTE FASADNIII SKELA

- S k e l e od d r v e n i h s t u b o v a o b l o g preseka. - Skele od drvenih lestvica.

2 0 0 / 2 * mm

SI 4.1 — Skele ud drvenih stubova. a — presek, b — izgled

121

- Skele od čeličnih cevi kružnog preseka - cevaste skele. - Etažne konzolne skele. - Zaštitne skele. - V i s e ć e s k e l e ( k o r p e na čeličnim sajlama). - N e p o k r e t n e plafonske skele od čeli­ čnih cevi i drveta. - P o k r e t n e plafonske skele od čeličnih cevi. - Skele na nogarima. M A T E R I J A L I ZA S K E L E I IZVOĐENJE LAKE F A S A D N E SKELE OD DRVENIH STUBOVA Ove skele se prave od kvalitetne oble grade maksimalne visine do 30 m. Srednji prečnik stubova za ovakve skele mora biti 18 cm. Najmanji prečnik na tanjem kraju mora biti veći od 15 cm. Stubovi sc postav­ ljaju na razmaku od 2,5 - 3 m, zavisno od visine skele i opterećenja. Spoljni stubovi nosioci ukopavaju se u zemlju od 0,8 do 1 m (si. 4.1) Stubovi se postavljaju tako da imaju blagi nagib pre­ ma objektu. Širina radne platforme nc sme biti manja od 70 cm, a mora biti izrađena od zravih dasaka debljine 48 mm, širine 250 - 300 mm. Radi stabilnosti skele, moraju se posta­ viti košnici od skelskih dasaka debljine 24 mm, (upravno na fasadu) od gredica pre­ seka 11/13 cm. Drveni elementi (stubova i kosnika i dr.) se vezuju ekscrima. klanfama i karikama. S obzirom na vreme koje je potrebno za montažu ovakve skele i cenu gradnje, ove skele su vrlo skupe i retko se upotre­ bljavaju. Za izvođenje lake fasadne skele od oblih stubova potreban je sledeći materijal:

- tesana i obla grada 0,04 nr /m , 3 2 - strugana grada i daske 0,04 m /m , 2 -ekseri 0,10 kg/m , 2 - karbolinijum kg 0,10 kg/m . Za osam sati jedan radnik može namontirati 10,5 m 2 skele m e r e n o ortogonalno po površini fasade. Materijal se odnosi na

SKELE OD DRVENIH LESTVICA

Drvene lestvice su širine 80 cm. Najveća dužina skele je od 12do 18m. Prcsckstuba lestvica mora biti veći od 80 cm , a prečnik ne sme bili manji od 10 cm. Lestvice se izrađuju od drveta prve klase. Skele od drvenih lestvica grade sc do visine od 18 m. Kod nastavljanja lestvica preklop mora bi­ ti veći od 1,5 m, a nastavci se vezuju na najmanje dva mesta čeličnim sponama po­ trebnog preseka. Najveći razmak kod les­ tvica je 3 m. Pošto su skele vrlo uske, moraju se osi­ gurati od preturanja, tako što sc skele u vertikalnom i horizontalnom pravcu na svakih 4,5 m pričvršćuju za fasadni zid, a pri vrhu za krovnu konstrukciju. Prilikom montaže skele lestvice se postavljaju na podmetače od dasaka debljine 48 mm. Ho­ rizontalne prečage postavljaju se na ra­ zmaku od 2 m po visini, i to od gredica preseka 8x10 cm. Na sredini visine između prečaga lestve se utežu čeličnim zategama od čelika 0 14 mm, koje sc zatežu maticama sa podmeta­ čima (šajbnama). R a d n e platforme prave se od dasaka debljine 48 mm sa preklopom od 0,50 m, a zaštitne ograde od dasaka su debljine 24 mm. U podužnom smislu lest­ vice sc osiguravaju letvama postavljenim na razmaku od 3 m. Lestve ne dodiruju zid i postavljaju se na 20 cm od zida da bi omogućile nesmetan rad.

122

\

/A

i

A
\

\

300

300

%

SL 4.2 — Skele od drvenih lcsivica. a —presek, b — izgled

Na lestvama sc postavlja jedna ili dve radne platforme, koje se po obavljenom poslu premeštaju odozgo nadole. Potreban materijal za montažu skele od gotovih drvenih lestvica jc: - lestve 0,04 m 3 /m 2 , 3 2 - strugana grada 0.04 m Im , - ekscri 0,02 kg/m i 2 - klanfe 0,20 kg/m . Za osam časova jedan radnik može namontirati 10 m 2 skele, mereno ortogonalno na fasadi. SKELE OD ČELIČNIH CEVI CEVNE SKELE Savremenc fasadne skele prave se od čeličnih elemenata (čeličnih cevi kružnog preseka). Dužina cevi je od 1,2 do 5 m.

Spoljni prečnik cevi je 48,30 mm, a deblji­ na zida cevi 3,65 mm ili 3,50 mm. Č e l i č n e cevi s e C.B.5021. prave po JUS-u

Čelične cevi i konstrukcija skele se po­ vezuju nastavcima (umecima) i spojnica­ ma. Nastavci, spojnice i ostali elementi za vezu izrađuju se od vrućih valjanih profila, a kvalitet čelika mora da odgovara JUS-u C.B.3021.

Skele se na podlogu oslanjaju preko po­ dložnih ploča (papuča-stopa) kružnog ili kvadratnog preseka, debljine lima od 5 do 10 mm. a naležna površina mora biti veća od 250 cm 2 . Za izradu radnog poda (plat­ forme) upotrebljavaju sc daske najmanjeg preseka 250 x 48 mm, ako su daske manje širine mora se povećati debljina daske, ta-

123

ko da jc otporni momcnat preseka veći od 67 c m . Podloga na koju sc montira skela mora biti čvrsta i stabilna. Na podlogu se prvo postave talpe (drveni podmetači) debljine 4,8 cm, najmanje dužine 130 cm, preko kojih sc postavljaju podložne ploče. Na podložne ploče se montiraju stubovi na rastojanju od 2 do 3 m, što zavisi od visine skele i opterećenja. Razmak stubova može biti i manji ako to statički uslovi zahtevaju. Posle postav­ ljanja stubova postavljaju sc podužni nosa­

či na razmaku od 2 m. Prvi red podužnih nosača postavlja se odmah iznad podlo­ žnih ploča, na visini od 30 cm od podloge. Poprečni nosači postavljaju se na razmaku od 2 m, oni nose radnu platformu i održa­ vaju širinu skele. U podužnom smeru oba­ vezna su ukrućenja dijagonalnim košnicama od podnožja do vrha skele, pod uglom od 45°. Na krajevima skele moraju se montirati dijagonale radi bočnog ukručenja. Ako je dužina skele veća, ukrućenja se na određenom razmaku postavljaju u polje. U krajevima gdc duvaju jaki vetrovi

SL 4.3 — Izgled ipreseci cevne fasadne skele sa razmakom stubova 3 rn, lipa B i površine 500 m2

124

Specifikacija potrebnog materijala za skelu sa razmakom stubova 3 m, površine 500 m~, visine 22 m i dužine 22,80 m.

Oznaka dela elementa

Oznaka elementa

Skela površine 500 m Potreban broj elemenata 10 4 14 99 9 9 96 24 90 18 Dužina komada (m) 5,20 3,30 3,30 1,20 2,50 3,00 5,00 3,30 4,00 2,00

2
Ukupna dužina (m) 52,00 13,20 46,20 118.80 22,50 27,00 480.00 79,20 360,00 36,00 1234,90

Dijagonala ukrućenja (duža) Dijagonala ukrućenja (kraća) Bočno ukrućenje Nosači (kraći) Nosači Košnici Horizontale Horizontale (kraće) Stubovi Slubovi (kraći)

"1" "2" "3" "4" "5" "6" "10" "10a" "11" "11a"

Ukupno šavnih cevi 0 48,3 mm, debljine zida cevi 3,65 mm Lestve za penjanje Kuke za vezivanje skele za zgradu Spojnice fiksne Spojnice obrtne Stope - postolja Umetak za nastavak cevi

"7"
"12" "13" "14" "15" "16"

10 36 449 76 18 176

1,85

Ukupna težina svih metalnih elemenata (cevi. spojnica, postolja, umetaka i kuka) iznosi 6162,90 kg.

moraju se uraditi i horizontalna ukrućenja ispod radnih platformi. Da ne bi došlo do proturanja, fasadne skele se moraju ankerovati za objekat. Ra­ zmak između ankera u horizontalnom i vertikalnom pravcu mora biti manji od 6 m. Iznad najvišeg ankera slobodna visina skele ne srne biti veća od 3 m. Kada se montiraju fasadne cevaste skele visine do 25 m nije potreban statički pro­ račun, treba sc samo pridržavati uputstva proizvođača skele u pogledu rasporeda i razmaka elemenata. Za montažu cevastih skela većih visina od 25 m n e o p h o d n o je

uraditi projekat skele koji mora da sadrži statički proračun nosećih elemenata, vrste materijala, njihov kvalitet, dopušteno op­ terećenje, način ankerovanja skele za objekt, način oslanjanja skele na tlo, di­ menzije skele, raspored nosećih elemena­ ta i ostale potrebne detalje. Za siguran i nesmetan rad fasadna skela mora da ispunjava i sledeće n e o p h o d n e uslove: 1. Širina fasadne skele ne sme biti manja od 80 cm. 2. Razmak između fasadnog zida i ivice radne platforme ne sme biti veći od 20 cm.

125

PRESEK

A -A

SI. 4.4 — Izgled i preseei cevne fasadne skele sa razmakom stubova 2,5 m, lipa A i površine 100 m2

Ako je ovaj razmak veći onda se mora praviti ograda i sa unutrašnje strane skele. 3. Visina zaštitne ograde ne sme biti niža od 100 cm. 4. Razmak elementa zaštitne ograde ne sme biti veći od 35 cm. 5. U podnožju zaštitne ograde mora se postaviti zaštitna daska visine 20 cm. 6. Pod skele (radna platforma) mora biti postavljen po celoj širini skele i izrađen od zdravih dasaka. 7. Fasadne skele na objektima pored prometnih saobraćajnica moraju biti sa

spoljne strane po celoj površini prekrivene prekrivačima (trska, juta i dr.).

8. Svaka čelična skela mora biti uzcmljcna, osigurana od udara groma.

9. Pre predaje na upotrebu, ovlašćeno stručno lice mora izvršiti pregled i prijem skele. Preklop dasaka d = 4 8 mm nc sme biti manji od 0,5 m.

Cevne fasadne skele nabavljaju se od proizvođača (isporučioca) u kompletu, sa svim potrebnim metalnim elementima. Je­ dan komplet iznosi 500 m 2 fasadne skele, mereno od donje ivice stope do vrha skele (visina 22 m) i od osovine krajnjih vertikala

Specifikacija materijala za cevnu fasadnu skelu lipa "A" sa razmakom stubova od 2,50m,površine 100 m', visine 10,00 m i (lužine 10,00m. Skela površine 500 m 2 Oznaka dola elementa Oznaka elementa Potreban broj elemenata (komada) 10 20 32 33 5 7 6 8 Dužina komada ( m ) 2,00 4,00 5,00 1,20 3,00 4,00 3,20 2,20 Ukupna dužina (m) 20,00 80,00 160,01) 39.60 15,00 28,00 19,20 17,60 379,40 "8" 4 6 10 180 32 36 2

Vertikalne noseće cevi (kraće) Vertikalne noseće cevi (duže) I Iorizontalne podužne cevi i cevi ograde 1 Iorizontalnc poprečne cevi i cevi ograde Cevi prednje dijagonale I'oprcč.poduž.kosnici i košnici galerije Poprečne dijagonale (košnici za ukrućenje) Košnici na čeonim stranama Ukupno cevi 0 48,3 x 3,5 mm

"1" "2" "3"

"4"
"5" "6" "7" "8"

Lestvice
Kuke za vezivanje skele Oslonci - stope (postolje) Krute spojnice (fiksne) Obrtne spojnice Umeci - nastavci Ključ za montažu 19-22

"9"
"10" "12" "13" "14" "15"

l Ikupna težina cevi i vezujućih elemenata iznosi 1960 kg.

(nosećih stubova - dužine 22,80 m). U pri­ logu je dat crtež univerzalne čelične cevne skele tipa "B" sa razmakom stubova (verti­ kalnih cevi) od 3 m površine 500 m 2 . Sa 2 jednim kompletom od 500 m može sc kompletno zaskeliti porodična stambena zgrada osnove 10 x 10 m visine; prizemlje + sprat i potkrovlje sa nadzitkom do 0,80 m (si. 4.3). Za fasadnu cevnu skelu površine 500 m potrebno je drvene grade daska (fosne) oko 10-12 m 2 sledećih dimenzija: debljine 48 mm, širine 25()mm i dužine 4000 mm. 127

Za vikend kuću osnove 7,00 x 6,50 m, prizemlje i potkrovlje (sa nadzitkom do 0,80 m), sa kalkanima i soklom visine od 0,30 do 0,90 m. zavisno od nagiba terena, potrebno je oko 200 m 2 skele da se zaskeli ceo objekat. Iz praktičnih i ekonomskih razloga obično se zaskele dve susedne strane fasade za koje jc p o t r e b n o oko 100 m 2 fasadne skele. Tehnološki jc izvodljivo, bez obzira kojim sc materijalom fasada obraduje, da se sa prvo završene strane fasade skela prenese na treću fasadnu stra­ nu, a druga na četvrtu. Na ovaj način se sa

D E T A L J

„ A "

manje kvadrata fasadne skele uspešno i kvalitetno završi ceo objekat. Ovakav na­ čin montiranja, demontiranja i prenošenja skele, uglavnom se praklikujc. 2 Za fasadnu cevnu skelu površine 100 m potrebno je drvene grade - daske (fosne) oko 2 do 2,50 m", sledećih dimenzija: de­ bljine 48 mm, širine 250 mm i dužine 4000 mm. ETAŽNE -KONZOLNE SKELE

SI. 4.5— Detalj "A" skele. 1 — vertikalne miseče cevi, 3 horizontalne cevi, 4 — horizontalne poprečne cevi i cevi ograde, 5 — prednja dijagonala — kosnik, 7—poprečna dijagonala, 12 knila spojnica, 13 okretna spojnica

Koriste se za lake fasaderske radove. Nosači ovih skela moraju biti izrađeni od prvoklasnog, neoštećenog drveta ili meta­ la. Za izradu ovih skela mora se uraditi statički proračun sa potrebnim detaljima veze elemenata i načinom pričvršćivanja konstrukcije skele za objekat. Radna plat­ forma i zaštitne ograde, kao i kod drugih tipova skela, moraju o d g o v a r a t i pro­ pisima.

Potreban materijal za 1 m popatosanc skele jc sledeći: - tesane grade 0,135 m 3 /m 2 , - strugane erađe, dasaka debljine 48 i 24 mm 0,075 m /m 2 , - eksera 0,25 kg/m i - klanfi 1,50 kg/m 2 . Za osam časova jedan radnik može ura­ diti 8 m 2

m

m

rn

m

, 3.00^,3.00 m • m •

3.00 T3.00 m m
5-8

SI. 4.6—Detalj "II" skele (vezivanje skele za fasadu). 1 — vertikalne noseće cevi, 9 — laike za vezivanje skele za fasa­ du, 12 — kruta spojnica

D E T A L J

„ B

m

m

SI. 4.7 — Detalj etažne — konzvlne skele

128

ZAŠTITNE SKELE Zaštitna nadstrešnica i zaštitne prihva­ tne skele štite ljude ispod skele od pada materijala i alata, a štite i radnike u slučaju pada. Kod fasadnih skela sa spoljne strane površine skele, na visini od 4,5 m mora se uraditi zaštitni deo - nadstrešnica minimal­ ne širine 2 m. VISEĆE SKELE

Viseće skele se najčešće koriste za špricanje i bojenje fasada, popravku kao i za druge lakše radove. Nosači (konzole) za viseću skelu moraju bili izrađeni od kvali­ tetnog materijala, a postavljaju se pod pri­ bližno pravim uglom na zid fasade. Pričvršćivanje nosača (konzole) za kon­ strukciju objekta mora se izvršiti konstruk­ tivno. Zabranjeno je koristiti materijal kao kontra-teg za ravnotežu sa skelom. Radna platforma i zaštitna ograda mo­ raju odgovarati propisima. Korpa viseće skele se veša pomoću dva nosača i dva sigurnosna čelična užeta istih preseka. Skela se spušta i diže pomoću čeličnih uža­ di i čekrka. Kočnice čekfka moraju biti takve, da omoguće držanje viseće skele o p t e r e ć e n e radnicima, materijalom i ala­ tom, a koeficijenat sigurnosti ne sme biti manji od 1,5.

uz drugu bez razmaka. Razmak nosećih stubova ne sme biti veći od 3 m u oba pravca. Ukrućivanje stubova vrši se pomoću ko­ sih dijagonala. Za veće visine skela i veća opterećenja n e o p h o d n o je uraditi statički proračun skele sa potrebnim detaljima. Specifikacija potrebnog materijala i po­ trebna radna snaga za n e p o k r e t n e skele za različite visine je: Platonska skela visine do 4 m (površina platforme je 36 m 2 : - tesana erađa 0,04 m /m , 3 2 - rezana građa i daske 0,072 irf/m , - ekseri 0,01 kg/m 2 , - klanfe 0,50 kg/m 2 i - za osam sati jedan radnik može namontirati 15 m 2 skele. Plafonska skela visine do 8 ni: 3 2 - tesana grada 0,11 m'/m ,

H . jj

1 i i

\ i i
13

NEPOKRETNE SKELE

PLAFONSKE

Ove skele se prave od drvene grade ili čeličnih cevi. Platforma skela mora se na­ praviti od zdravih dasaka položenih jedna 129

SI.

4.8 — Nepokretne plafonske skele različitih visina

3

2

- rezana grada i daske 0,079 m~ /m , 2 -ekseri 0,011 kg/m , 2 - klanfe 1,00 kg/m , i - za osam sati jedan radnik može namon2 tirati 7 m skele. Platonska skela visine do 12 m: - tesana grada 0,17 m Im , - rezana grada i daske 0,086 m 3 /m 2 , - ekseri 0,02 kg/m 2 - klanfe 1,50 kg/m 2 i - za osam sati jedan radnik može namontirati 5 m 2 skele. Platonska skela visine do 16 m: - tesana građa 0,23 m /m ,
3 2 3 2 3 2

- za osam sati jedan radnik može namon2 tirati 3 m skele. Specifikacija materijala i radne snage 2 odnosi se na 1 m urađene n e p o k r e t n e plafonske skele.

POKRETNE

PLAFONSKE

SKELE

Pokretne plafonske skele se prave od čeličnih cevi, a radna platforma od dasaka. Skela se pokreće pomoću točkova koji sc kreću preko ravne čvrste podloge ili preko šina (koloseka).

- rezana grada i daske 0,093 m /m", - ekseri 0,03 kg/m 2 , - klanfe 1,75 kg/m 2 i - za osam sati jedan radnik može namontirati 3,5 m 2 skele. Platonska skela visine do 20 m: - tesana grada 0,29 m Im ,
3 2 3 2

SKELE NA N O G A R A M A

- rezana grada i daske 0,100 m Im , - ekseri 0,035 kg/m 2 , 2 - klanfe 2,00 kg/m i

Ove skele prave se od drvenih nogara i dasaka. Osovinski razmak nogara ne sme biti veći od 2 m, a debljina dasaka ne sme biti manja od 4,8 cm. Nogare moraju biti postavljene na čvrstu i ravnu podlogu.

LITERATURA
1. Tehnički uslovi "ZAVRAJ" Beograd, 1983. 2. Završni grad. i instalaterski radovi, Gnipa autora, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, 1988. 3. Opis Verlag fiir Publizstik Gmbb, Gutersl-h Genehraigte Sonderavsgabe, 1987. 4 Prospekti proizvođača materijala: "Dinara" - Beograd, KGK Karlovac. J U B - Ljubljana i Karbon - Zagreb.

130

SADRŽAJ

PREDGOVOR 1. MOLERSKI RADOVI Kvalitet podloge Otpornost premaza obrađenih površina Fizička svojstva boja Razlaganje i slaganje boja Kontrasti boja Slaganje boja Boje u unutrašnjem prostoru Izbor odgovarajuće boje za prostoriju Izvođenje molerskih radova Krečenje površina Priprema - gletovanje površina Bojenje posnom bojom Bojenje disperzivnim bojama Rustično (reljefno) kitovanje gletovanih površina disperzivnim kitom Radovi u enterijeru - renoviranje starih zidova Razni molerski radovi Obrada unutrašnjih zidova plastičnim malterom (reljefni malter) Molcrsko-farbarski radovi na spoljnim površinama (fasadama) Radovi na spoljnim površinama (fasade)-renoviranje Sprečavanje prodora atmosferskih uticaja kroz fasadni zid od fugovane fasadne opeke Obradivanje-presvlačenje novih ravnih fasadnih površina plastičnim malterom (fasapaost, terapaost, kera-mineral i si.) Mcrenje i način obračuna radova Alati, mašine i ostala pomoćna sredstva za izvođenje molerskih radova 2. FARBARSKI RADOVI Materijali za farbarske radove Materijali za osnovne premaze drveta, maltera i lesonita Materijali za osnovne premaze metala Materijali za kitovanje i presvlačenje Materijali za bojenje raznih vrsta podloge Materijali za lakiranje (lakovi i lak-boje) Sredstva za skidanje starih premaza 131

5

7 7 8 8 8 10 10 11 13 14 14 17 19 21 24 24 26 28 30 33

35

36 41 43

49 49 49 50 50 51 51 52

Kvalitet podloge za farbarske radove Bojenje građevinske stolarije uljanim bojama Bojenje nove stolarije uljanim bojama Bezbojno lakiranje nove stolarije Lakiranje bezbojnim lakom prirodnog drveta hrastovine, borovine, brestovine i si Bojenje uljanom bojom stare građevinske stolarije Bojenje građevinske stolarije specijalnim disperzivnim bojama, sintetičkim bojama i lak-bojama Bojenje nove stolarije polikolornom D i lakiranje karbolin emajlom sistem "A" .... Bojenje nove stolarije karbolinom (osnovna boja) i lakiranje karbolin-lakom (sistem "B") Bojenje nove stolarije polikolorom D i lakiranje hidrokarbolin-lakom (sistem obrade "C") Bojenje nove stolarije hidrokarbolinom "V" (osnovna boja) i lakiranje hidrokarbolin lakom (sistem obrade "D") Bojenje građevinske stolarije lazurnim bojama (imitiranje plemenitih vrsta drveta) .... Bojenje uljanom bojom na novom krečnom malteru Bojenje uljanom bojom Bojenje uljanom bojom i emajliranje Bojenje uljanom bojom starih zidiva Skidanje stare boje fabričkim rastvaračima Bojenje masnom uljanom bojom podloge sa koje je skinuta stara boja Bojenje i emajliranje podloge sa koje je skinuta stara boja Bojenje zidova uljanom bojom na postojeću uljanu boju Bojenje i emajliranje zidova preko stare emajlirane boje Povlačenje crta uljanom bojom (uljana linija) na obojenoj površini Bojenje nove građevinske bravarije i limarije Bojenje uljanom ili alkidnom bojom metalnih prozora, vrata, pregradnih zidova i si Bojenje uljanom bojom gvozdenih ograda, rešetki i si Bojenje antikorozivnom bojom limene krovne površine Bojenje antikorozivnom bojom žlebova (uvala, iksni, oluka, olučnih cevi i si.) opšivenih limom Bojenje starog metalnog nameštaja lak-bojama Bojcnej stare bravarije i limarije Skidanje stare boje rastvaranjem obojene metalne površine Bojenje gvozdenuh vrata, prozora, pregrada i si. sa kojih je skinuta stara boja Bojenje starih metalnih prozora, vrata i si. preko stare boje Bojenje stare limarije sa koje je skinuta stara boja Bojenje stare limarije preko stare boje Bojenje novih radijatora, cevi i uređaja centralnog grejanja Bojenje radijatora od livenog gvozda i čeličnog lima Bojenje gvozdenih cevi centralnog grejanja i držača radijatora Bojenje izolirane površine na cevima Razni farbarski radovi Lakiranje parketa bezbojnim dvokomponentnim lakom Mcrenje i način obračuna radova 132

52 53 53 56

56 57

60 61 62

63

64 65 67 67 67 69 69 70 70 71 72 72 73 74 74 75

76 76 77 77 77 78 78 78 79 79 80 80 81 81 82

Način uzimanja mera i obračunavanje Alati, pribor i mašine za larbarske radove

82 88

3, TAPETARSKI RADOVI 93 Prednost korišćenja gotovih proizvoda za oblaganje zidnih i plafonskih površina ... 93 Izbor tapeta prema namcni i veličini prostorije i namcštaja 93 Materijali za tapetarske radove 94 Materijali za podlogu 94 Podela tapeta prema vrsti materijala 94 Podela tapeta prema obradi gornje površine 100 Podela tapeta prema boji 100 Podela tapeta prema uzorku 100 Vrste lepka 100 Završni elementi 101 Uputstvo za kupovinu tapeta 101 Označavanje tapeta 101 Obračun tapeta 103 Alat i pribor za izvođenje tapetarskih radova 104 Saveti za pripremu podloge 106 Nove podloge 107 Podloga sa starim premazima 108 Uklanjanje mrlja 109 Saveti za skidanje tapeta 109 Priprema lepka 110 Priprema tapeta 110 Merenje 111 Sečenje 111 . Nanošenje lepila 112 Preklapanje 112 Omekšavanje 112 Postavljanje tapeta na zid 113 Određivanje vertikalnosti 113 Lepljenje tapeta 113 Obrada ivica 114 Obrada otvora i razvodnih kutija 115 Popravka oštećenih mesta 116 Završni elementi 116 Postavljanje tapeta na plafon 116 Postavljanje traka 116 Postavljanje tapetnih ploča 119 4. SKELE Vrste fasadnih skela Materijali za skele i izvođenje Lake fasadne skele od drvenih stubova Skele od drvenih lestvica Skele od Čeličnih cevi-cevne skele Etažne-konzolne skele 133

121 121 122 122 122 123 128

Zaštitne skele Viseće skele Nepokretne plafonske skele Pokretne plafonske skele Skele na nogarima Literatura

129 129 129 130 130 130

i

134

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->