P. 1
Krishnamurti - Zemlja Bez Staza

Krishnamurti - Zemlja Bez Staza

|Views: 105|Likes:
Published by Uros

More info:

Published by: Uros on Jun 05, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/29/2013

pdf

text

original

Sections

Naslov originala:

Excerpts from J. Krishnamurti's
talks and writings

SADRZAJ

Predgovor

Preoeo i predgovor napisao

Zoran Denic

Sloboda od ega je istinska funkcija coveka
Problem individue je problem sveta
Neznanje nema pocetka
Unutrasnja revolucija
Da li je moguce da ego sada bude odsutan?
Samospoznaja se javlja kada smo svesni
Postoji sarno misljenje
Razumevanje "onoga sto jeste"
Urn moze biti slobodan ovog trenutka
Nema staze do istine
Posmatrati znaci gledati bez izbora
Tisina je pocetak mudrosti
U svetlosti tisine svi problemi nestaju
Sarna buka ega sprecava njegovo rastapanje
Usporavanje uma
Utica] tisine na drustvo
Da li je moguce funkcionisati u svetu sa ovirn
izuzetnim osecajem tisine?
Mozete Ii gledati na sopstvenu tugu potpuno mirno?
Ljubav se spoznaje kada je urn veoma miran
Pokret tisine
Ne vezbajte tisinu
Biti religiozan
Otkrivanje meditacije
Ne stvarajte od mira novi problem
Mil' koji nije deo ega

Drugo izdanje 2003.

lzdauai: "OM"

Stampa: "Raduni6"
Tiraz: 500

5

7

13
16
21
30
33

46

54

60

65

68

72
79
87

92

96

99

105

114
118

123

127

131
135
138

Tisina koja se odrzava nije tisina

142

Didu Krisnamurti

149

PREDGOVOR

Svaki guru iii spiritualni ucitelj je ostavio za sobom neki
originalni metod ili sistem obecavsi svojim sledbenicima, da
ce ukoliko ga budu praktikovali, postici prosvetljenje, slobo-
du, istinu itome slicno. Krisnamurti je, nasuprot tome, citav
svoj zivot propovedao protiv bilo kakvog sistema, ucenja,
tradicije i institucije. Upravo je naglasavao da "nema staze do
istine" i slobode, niti je bilo, nitice je ikada biti. To je susti-
ria Krisnamurtijeve poruke. [er, c1l11~~clJemosi(l sleciimQc~£ll:!-
toritete, cim zelimo da budemo nesto drugo9~QgaJm~~-
s,~ vec::~~~~se·~da~iS@~~.1Sfinanije

model po koje:n
trebaaase o'G1IKujemo,niti je ona nesto sto nam neko moze
dati. Moramo je sami otkriti, svako za sebe, ali ne citajuci ra-
zlicite knjige ili, pak, razmisljajuci i donoseci zakljucke na
osnovu onoga sto smo procitali ili culi, vee pazljivo posma-
trajuci, kako svet oko sebe, tako i sebe u odnosu sa svetom.
Mi bismo zeleli da nam neko kaze ko smo ista smo, koji
je smisao zivota i sta treba da radimo u zivotu kako bismo
psiholoski bili sigurni. Um uvek zeli da nade sigurnost u
nekoj definiciji, u nekom sablonu. Ali ziveti~.JldefiniQj.Lp~.
!~EIQll..1L.J}~_zl~1Cihl~ran, vee zarQ~D. Covek je istin-
ski slobodan tek kada je slobodan od svih definicija, od svih
ogranicenja uma, a to moze biti jedino ~}i~~~bil~ro~z
~i11110p2sl11~trc~ t~~l~ak!.

Po Krisnamurtiju,
celokupno resenje svih nasih problema je u posmatranju ili
svesnosti bez izbora, bez namere, bez zelje da se nesto
promeni. Ako je nase posmatranje proces biranja, ako to
radimo sa nekom namerom, ako pokusavamo nesto da
prornenimo ili ocekujerno da ce se nesto desiti kroz to po-

5

smatranje, onda to uopste nije posmatranje, vee samo JOS
jedan cin ega koji obavezno rezultira konfliktom i nezado-
voljstvom.

Ne praviti izbor pre svega znaci ne oklevati. Oklevanje se
desava kada se poistovecujemo sa pojavama, kada jednoj
stvari poklanjamo vecu paznju nego drugoj i na taj nacin
blokiramo prirodan tok zivota, Tako se vezujemo u cvor,
ziveci glavom, a ne sreem. Kada~!le delimo .stvari na v~zn~_j_
nevazne, kada smo ~£_QlP~ll!JOlmdni Z:S!.AYakLtrenlltaL~Ls_ta-

nJu~~~~~()~iLtolsgm~_z;iY2iil

bez OpiLal1j]; . .A_ko
.E2St~\j!lliLJ2i~e 1I~_tg i~yesti?" to _zna~Lda_~mo. s~hva-
tili E':!itinujgr 012et_~!,:~da mi zh::imo ~vot_~_umesto da2e
§rustimo, umesto da dopustimo da zivot zivi nas. Onog
trernitka~kadap'ravimo iz~emo

ego, pokusavajuCi
da ugrabimo zivot i tako nam on vecno izmice kao pesak kroz
prste. Prema tome, ne treba nista menjati, dovoljno je samo
opustiti se sa poverenjem iii jednostavno biti svestan ovog
trenutka onakvog kakav jeste. 1Li2Lsve~nosti ~~oja ~bi@~j~
~lSk?:~iJ_~

..
Zato prevodilae oseca da je za ovu knjigu neophodna
samo jedna stvar - a to je svesnost, paznja u pravom smislu
te reci, U protivnom, dobija se utisak, kakav cesto oni manje
pazljivi sticu 0 autoru - da je suvise intelektualan inera-
zumljiv. Dakle, potrebno je samo da pazljivo procitamo ovu
knjigu i u tom slucaju smo Krisnamurtijevu poruku u pot-
punosti razumeli i primenili. Moze se smatrati da je
Krisnarnurtijevo "ucenje" na taj nacin preneseno.

SLOBODA OD EGA JE ISTINSKA
FUNKCIJA COVEKA

Iako mozda osecate da je vas ego
nesto veliko, sveobuhvatno,
uvidecete da je iluzija: on je praznina,
mehur koji ce ubrzo puci,

(Bilten Zvezde 1932.)

1!gl<:j:n~t zivlj£$je.
d02~QJi:llLlI_h'"12J:W::'~DnJ~l:fli1l",_

(Njujork 1936.)

Zoran Denic

Vecina Ijudskih bib je sebicna. Oni nisu svesni svoje se-
bicnosti: to je nacin na koji zive. A ako je neko isvestan da
je sebican, on to vrlo brizno skriva iprilagodava se sablonu
drustva koje je po svojoj sustini sebicno. Sebican um je vrlo
lukav. On je ponekad brutalno iotvoreno sebican, a ponekad
uzima i finije forme. Ako ste political', vasa sebicnost zahte-
va moe, status ipopulamost: oria se poistovecuje sa idejom,
misijom i svim onim sto je za opste dobro. Ako ste tiranin,
ona se ispoljava u surovoj vlasti, Ako ste skloni religiji ona
uzima oblik obozavanja, devocije, pripadnosti nekom vero-
vanju, nekoj dogmi. Ona se takode izrazava i u porodiei; otae
se rukovodi sebicnoscu, a to isto radi imajka. Slava, napre-
dak, privlacnost stvaraju plodno tlo za ova] skriveni i niski
pokret ega. U hijerarhijskoj strukturi svestenstva, bez obzira

6

7

koliko izjavljivali da vole Bogal svako od njih je u vlasti svog
samo-kreiranog simbola. Vodeci ljudi u industriji inajne-
vazniji sluzbenici poseduju ovu ekspandirajucu i omamlju-
jucu pohlepnost ega. Monah koji se odrekao ovog sveta iko-
ji je zatvoren u nekom manastiru iii je pak lutalica, takode
nije slobodan od ovog beskrajno ponavljajuceg pokreta ega.
Ti Ijudi mogu menjati imenar oblaciti svakovrsnu odecu iii se
zaricati na celibat ili cutnju, ali u njima i dalje god neki ide-
al, neki lik, neki simbol.
Isto vazi i za naucnike, filozofe, profesore na univerzite-
tu. DobroCinitelji, sveci i gurui, ljudi izene koji bez pre-
stanka rade za siromasne - svi oni pokusavaju da se izgube u
svom radu, ali irad je deo toga. Oni su samo preneli s~voj
~izam l1£L~a+ancla. To pocinje u detinjstvu i nastavlja se i
u starosti. Uobrazeni naucnik, uvezbani skromni lider,
potcinjena zena i dominant an muz, svi oni boluju od ove
bolesti ..F~~s~isto".e~e

~}Lj~v~<:!!!l: ~~~l;:,~:~l:2E~lnil~2:::I-
pa~E~~~~ a~na~ U~mClma1 alIJpak 9~if1J~QllQ_ sto_JUillLl 112;
J~2fetlcu. -

Ljudska bica su pokusala da upraznjavaju razne vezbe,
metode i meditacije kako bi se oslobodila ovog centra koji
uzrokuje toliku patnju i konfuziju, ali on je kao senka, ne da
se nikad uhvatiti. On je uvek tu, a izmice vam kroz prste,
kroz vas um. Ponekad ojacava ili slabi u skladu sa okolnosti-
ma. Taman pomislite da ste ga uhvatili, a on se pojavi na
nekom drugom mestu.

~m!LimatLni~~QILQ.S.

Zato nam prvo moraju biti
jasne nase namere. Moramo biti precizni itacno odrediti ono
za cim tragamo. Da Ii zudimo za ekspanzijorn ega, za kon-
stantnim odrzavanjem ega, "mene" i"mojeg" iii nam je vazno
da razumemo i tako prevazidemo proces ega? Da li ce ekspan-
zija ega doneti razumevanje, prosvetljenje; ilijasnoca isloboda
dolaze samo onda kada je proces ekspanzije ukinut? ..
Kako ce misao koja je postala sredstvo ekspanzije delati bez
davanja podrske egu koji je uzrok konflikta i patnje? Zar ovo
nije vazno pitanje? Nemojte dopustiti da ga ja uiinim vaznim za
vas. Zar ovo pitanje nije od zivotne vaznosti za svakoga? ..
Ako ste sV~_jJoCi~ete da~ vas um stalno zauzet ak-
!iV11()s!E:na~~gCl.-injegovOl~~id~~1tifikacii?mi_~~_9~ d~~
ovu aKtivnost,E£oi'laCl ce£ecrub0I<0U1 misfio~rrrn-oln [nteresllsefa'rlja]u~~sIed

potreba -koje-l~am
namece svakodnevni zivot, stvari koje cmimo iz trenutka u
trenutak, nase uloge u drustvu i sl., svega sto gradi strukturu
ega. Ovo vam se moze ciniti tako cudesno neizbeznim, ali pre
nego sto prihvatimo tu neizbeznost, zar ne bismo trebali da
budemo svesni nase iskonske narnere - bez obzira da li cemo
dalje gajiti ego iIine? [er cemo u zavisnosti od nasih skrivenih
namera idelati.

(Ohai 1946.)

(Pisma skolama)

KRISNAMURTI:To gajenje .rnene" i "mojeg" je nasa pose-
bnost, to "ja" je tako posebno, izuzetno vazno: moj rad, moja
akcija, moj uspeh, moja vrlina, moja zemlja, moj spasilac: ova
pozitivna i negativna teznja da nesto postanemo ukljucuje
pose bnost. f9~eJ2!!£~t j~~1!rt,!l~£2§t'ltalsJIgl SAGOVORNIK:Vidim to, ali sta treba da uradim?
KRISNAMURTI:~~.LQ~..z_iZbQ~

ovog procesa pose-
bnosti iotkricete kako se duboka, revolucionarna promena
odvija unutar vas. Nemojte reci sebi da cete postati svesni iiida
svesnost treba kultivisati iii da je to pitanje napretka ivestine,
jer to odmah ukazuje na odlaganje ilenjost. IIiste svesni iii

Za nas je zivot proces neprekidne ekspanzije ega kroz
moe, bogatstvo, askezu ili kultivisanje dobrih osobina itd. Ne
samo za individuu, nego iza grupu, za citavu naciju ovaj pro-
ces predstavlja upotpunjenje, postajanje, napredak i oduvek
je vodio ka velikim nesrecama i mizeriji. Mi se uvek trudimo
u okvirima ega, rna koliko se taj prostor povecavao i velicao.
~~lLi~~o,a

~~~ciILne~!Q__£h:!:!gg, o~a mi J:l~

8

9

niste. 1l~i!iliL1iY~211i~sesa

12osebnoill.
SAGOVORNIK:Sve to povlaci obimno samoproucavanje
samo-spoznavanje, zar ne?
KRISNAMURTI:Mi to upravo ovde pokusavamo: predsta-
vljamo sebi razlicite puteve nasih misli-osecanja, njihova
lukavstva, njihovu neuhvatljivost, njihov ponos, takozvanu
inteligenciju itd. Ovde se ne radi 0 knjiskorn znanju nego 0
aktuelnom iskustvu, iz trenutka u trenutak 0 putevima ega.
Dakle, mi se trudimo da razotkrijemo te puteve ega. Nasa ze-
lja da se potvrdimo u svetu ili da gajimo vrlinu je jos uvek ak-
tivnost ega; poriv da nesto postanemo, bilo negativno ili
pozitivno je faktor te specijalizacije. Ova zelja koja sprecava
bezgranicnu fleksibilnost se mora razumeti kroz osvescivanje
procesa izdvajanja "mene" kao posebnog.
SAGOVORNIK:Koji je dokaz da je odrzavanje ega lose?
KRISNAMURTI:Nema ga ako smo zadovoljni egom i nesve-
sni ostalih vidova zivota, ali i pored toga mi ostajemo u na-
poru i patnji. Neki sakrivaju svoj bol iIi beze od njega. ani
nisu razresili svoju konfuziju i nesrecu.
Onog trenutka kada sagledamo svoje stanje samokon-
tradikcije i njegove bolne konflikte mi dobijamo zelju da
pronademo ispravan put za njegovo prevazilazenje, jer u
nepotpunosti nema mira. Zar nije sama priroda ega da u
svakom trenutku bude kontradiktoran? Ova kontradikcija
izaziva konflikt, pometnju i neprijateljstvo. Zudnja, sam
temelj ega, uvek ostaje neispunjena; u pokusaju da se pre-
vazide nepotpunost, covek vecno ostaje u konfliktu kako
iznutra, tako ispolia. Oni koji su iskreni moraju sami za sebe
otkriti istinu u vezi sa nepotpunoscu. avo otkrice ne zavisi
od bilo kojeg autoriteta ili formule, niti od stecenog znanja.
D~~~1p~ otkriltilliJJllb~m()ll1Jl1Q~hitiopasill'nJh$AT~ Buduci
da se plasimo i da smo zatvoreni, moramo biti svesni uzroka
koji stvaraju otpor, zelje za samoodrzanjem koja stvara kon-
flikt.

Vi i ja se morarno osloboditi elernenata koji prouzrokuju
konflikte. Centar konflikta je ego, "ja". Ali vecina ne zeli da
se oslobodi tog "ja". Tu je teskoca, Nama se dopadaju zado-
voljstva i patnje koje to "ja" donosi; i sve dok smo kontrolisani
zadovoljstvima i patnjom "ja", postojace konflikt izmedu
"mene" i drustva, izmedu "mene" i zajednice; i zajednica ce
dominirati nadamnom, i unistiti "mene" ako moze. Ali "ja" je
mnogo snaznije od zajednice: i zato je ono uvek nadmudri,
pokusavajuci da zauzme poziciju u njoj, da ekspandira, da se
upotpuni.

Zaista, sloboda od ega i samim tim traganje za Stvarnoscu,
njeno otkrivanje i aktuelizacija Stvarnosti je istinska funkcija
coveka.

(Ohai 1949.)

SAGOVORNIK:Zar se ne moze licnim primerom, kao sto je
vas, drugima nesto ukazati?
KRISNAMURTI:Koji motiv lezi iza ovog pitanja? Zar onaj ko-
ji postavlja ovo pitanje ne zeli da sledi neciji primer, zato sto
misli da ce mu to doneti ispunjenje? Ne~~~bLbi1LlliJ2lJ-
~!~ d~k~~ postaff rilza, ali Ijubicica sama po sebi moze biti savrseni
cvet. B!VClt~lcLn~~§iz!:lr~11,.

cg_ygkJIa@~!JJnostlljlll.i t£)£jjL1'b:u;;
gQg,. To stvara strah, iz kojeg se rada iluzija sklonista i utehe
u drugom i mnoge pogresne ideje 0 disciplini, meditaciji i
potCinjavanju sebe idealu. Sve ovo ukazuje na nedostatak
razumevanja, na stalnu prisutnost neznanja. To je karen pa-
tnje i umesto da ga pronadete, vi mislite da mozete razumeti
sebe kroz drugog. avo konstantno uporedivanje sa necijim
primerorn sarno vodi u iluziju i patnju.

(Njujork 1936.)

(Ohai 1946.)

10

11

1~_yi.l1 a koj i mora te )2oei sasvi1n_s.runUe.Lllt.ai:il.aw:1.,.
£ ez: zene iii muza iliknjiga.Mo~~t~Js __!ell~lt~mo ond~
zais!a uv:i9.iteclill~~1i(:ud~ m£rat~ ho~ti£otRuno sami.e.a
~a~~te E 'tlI1SJci sal~i; 1~~<:

z1?_2g__$2rein~ili\,:iI:llZmilt~n~iL£J£_aia,
n~ zat~o ~L<:lit£~ili!J~~ta__saD-10¢S1_gJ2~W~)2hDJinil.
VJ21~Y_QQ_ygj]~ni£a~llj£_ru)_-PDj_mants;~llLpI1.1 Zn sJOhG4H-Ga.
~iillli,~Klli~~~asitel~clj_=~~

sig__llLyi Zato tre-
ba da istrazujete sebe, da ucite 0 sebi - sto ne znaci da treba
da gomilate znanje 0 sebi i sa tim znanjern da posmatrate
kretanje vasih misli.
D~_ bis_~~~nauCili~nesto~SL sebi4~JigLb~spoznali

____s_e~,

porate era Eosmatratesa svezinom, sa slobodom. Ne mozete
nistanauotTosebrakOsan1o

-safUPljate~inanje: jer to znaci
da posmatrate sebe u terminima onoga sto ste naucili od
nekog ucitelja, iz neke knjige iii iz licnog iskustva. To "ja" je
neobican entitet, to je kompleks, vitalna stvar, neverovatno
ziva, u neprekidnoj promeni, koja prolazi kroz svakojaka
iskustva. To je vrtlog ogromne energije i !le!1ljlJJik£)~~ko_W
~ya_s_JJ:lJ)ZilQ~1iJ,:UQ_ti

1~)Jll.. To je prva stvar koju treba da
shvatite. K9-_QaJQ~nonl IazJLm~l_e_~ka_da2aisia_31:i~rC1YJJ
i?til}~l!~e ste se oslobod_ilU_es_kagkIT_ta ....J2restali ste da tra-

g:aIe:Z;3 ~~~Ki@TQci-v~xiLu;ru.la_daJil~r~~~~BnJei-~d;

9_s~_eCl!~J2X~~~~im~oY9~izllL::~tn~!niris.a~.slQho.de~

PROBLEM INDIVIDUE JE PROBLEM SVETA

(Zanen 1964.)

C?vaj iskreni eksperiment mora zapoceti sa nama, sa
sva~1l:1 ~d nas, ali je pokusaj uzaludan ako promenite jedino
spoljasnje okolnosti, a ne izvrsite duboke unutrasnje
promen~. [er v~n? sto}e individua to je i drustvo: njen odnos
sa drugima e1111socijalnu strukturu drustva, Ne mozerno
stvoriti mirno. inteligentno drustvo ako je individua netole-
r.antnra, gruba

>i. takmicarska. A~o individui nedostaju
IJU?aZI~ost, ose~~J za druge, ona ce u odnosu sa drugima
ne1zbe;:no st.vor~t~sukob, antagonizam i konfuziju. Drustvo je
prodl~zetal~ individue, drustvo je nasa projekcija. Dok ovo ne
shvatimo, 1 ne zaronimo duboko u sebe i radikalno se ne
promenimo, menjanje spoljasnjosti nece uticati na mil' u sve-
tu, niti ce nam doneti spokojstvo koje je neophodan cinilac
za sretne drustvene odnose.
Zato nemojn:~ .mis!iti iskljucivo 0 promeni okruzenja:
ono se mora desiti 1desava se ako nasu celu paznju usmeri-
mo ka transforrnaciji individue, nas samih i nasih odnosa sa
ostalima ...

Licno osecam da sam ja svet, da ono sto radim stvara ili
mir ili patnju u svetu koji sam ja sam ida sve dok ne bud em
razumeo. sebe, l;-eeU.moei svetu da donesem mil'; zato sam ja
sam sebi najveca briga, ali ne u onom sebicnorn smislu niti
zato da bih promenio sebe kako bih zadobio vecu srecu, vecu
osecajnost, veci uspeh: jer sve dok ne budem mogao da
razumem sebe, moracu da zivim sa bolom i patnjom i necu
otkriti trajni mil' isrecu.

(Ohai 1940.)

12

13

Problem individue je problem sveta. Ako je individua
pronasla srecu, neki red unutar sebe, onda ce se to preneti
na svet oko nje; i pornazuci drugima da rese njihove licne
problerne, ona ce tako pomoci u resavanju svetskih proble-
ma. Vi mislite da su u traganju za oslobodenjem prisutne
egoisticne sugestije; vi mislite da biti vecno srecan po-
drazumeva sebicno ostvarenje; vi mislite da sloboda od
svake patnje i zudnje predstavlja napustanje sveta. To je
pogresno. Oslobodenje je u potpunoj suprotnosti sa oseca-
jem ega, "jail. To je krajnja realizacija svih ljudi,

entiteta od_vojenog. o~ dru stva, .nestan~; a t~ "mene" postoji
s:re dok mlsa?~.l~op Je. ll. stvari uslovljena zelja da se bude
sIguran u razlicitirn oblicima, opstaje.

(Pariz 1950.)

. :X ko .bi~ mogao sutra nekim cudom da nahranim hiljadu
~JU.dl,om b~ponovo gladovali vee sledeceg dana, jer bi ostali u
I~hm :lslovllna koji su ih ucinili gladnima. Ono cime se mi ba-
vimo Je. prome~1a l~sl?va .. K~ko i~ promeniti? Savladivanjem
osnovnih stv_an kOJe izazrvaju lose uslove, a to su sebicnost,
nedostatak IJubazn vrlo dug proees - ali to Je Jedl11I put...
yOvo je pit~nje koje se javlja pri svakom susretu. Ljudi
kazyu: ffKa~va J: korist sto ste vi Ucitelj Sveta ako mi ne
moze!e dati sl:eeu, ako mi ne mozete dati moj sutrasnji hleb?"
[a kazem da eete prornenom stava uma i srca stvoriti uslove
~oji ce biti trajni, y~:i. socijaln~ yradnici hrane ljude, pornazu
rm da budu drugaClJIl tome sheno. Ali oni nikada nece resi-
ti pi~anje. se?icnosti, okrutnosti, zavisti, ljubomore, bola u
gruduna 1 svih uznemirenja uma. A mene upravo to zanirna
jer ako to resite, resicete sve ostalo.

'

(Bilten Zvezde 1932.)

SAGOVORNIK:[edino oruzje koje dajete zrtvama socijalne
nepravde je samospoznaja. Za mene je to ruganje.
KRISNAMURTI:Sta je drustvo? Zar one nije produkt nasih
odnosa, odnosa izmedu vas imene iostalih? Nasi odnosi su
drustvo, drustvo nije nesto odvojeno od nas. Stoga, prome-
na strukture sadasnjeg drustva bez razumevanja odnosa je
samo odrzavanje sadasnjeg drustva u modifikovanom obli-
ku. Danasnje drustvo je prilicno trulo, zahvaljujuci proeesu
korupcije, nasilja iu njemu je uvek prisutna netolerancija,
konflikt i bol; a da bismo izazvali fundamentalnu promenu
u ovom drustvu ciji smo deo, moramo pre svega razumeti
sebe. Zato, ovo razumevanje sebe nije ruganje, niti je one II
suprotnosti sa sadasnjim stanjern stvari. Suprotnost se javlja
same kao reakcija. Fundamentalnu promenu u drustvu nije
moguce izazvati putem ideja, nego same ako ja tran-
sforrnisem sebe II svom odnosu sa drugima. Drustvu je
oCigledno potrebna transforrnacija - svakom drustvu je uvek
potrebna transformacija. Da li tu transformaciju treba zasni-
vati na ideji, tj. na mislima, na proracunima, na parnetnim
dijalektickim potvrdama i poricanjima i svemu ostalom? Ili,
s obzirom da sabloni same stvaraju suprotnost, zar ne bi ta-
kva revolucija morala da se desi van svakog sablona?
Revolucija se moze javiti sarno onda kada ideja "mene" kao

(Intemacionatni Bilten Zvezde 1928.)

14

15

NEZNANJE NEMA POCETKA

bude samo akumuliranje bola i postaje ekstaza najCistijeg
blazenstva iharmonije.
Mnogi od nas imaju ideju da je "jail odvojeno bice, bozan-
sko, trajno, koje vremenom postaje sve savrsenije. Ne slazem
se sa tim. Sarna svest je "jail. Ne mozete odvojiti "jail proces
od svesti. I;Jema ",jail 1~ku12li'lJskllstvaL~

je o~~l1Q.

od .sjl1I!2~ustva. Postoji samo ovaj proces, ova energija, ko-
jaSama sebi stvaia ogranicenja, kroz sopstvene samo-odrzava-
juce zelje. Kada razlucite da ne postoji "ja"odvojeno o~~~i-
~~~~~ill)I~sama~~~a;

~t

neizrecrvo blazenstvo.~~~"
-K~~;;rdite~ovo:

nece postojati nijedan metod pomocu
kojeg biste se mogli osloboditi sopstvenih ogranicenja, zatvo-
ra u kojem ste zarobljeni. "Jail proces mora ~oni§j:iti$_aill.§ebe.

mora

od seb~~"~~~-'~-~

~

~-

Proces "jail je posledica neznanja. a to neznanje, kao va-
tra na koju se doliva ulje, se odrzava kroz svoje sopstvene ak-
tivnosti. To znaci da je "jail proces, "jail energija, "jail svest,
proizvod neznanja, a neznanje se odrzava kroz sopstvene
samo-kreirane aktivnosti; ono se obnavlja i osnazuje kroz
sopstvene akcije, ceZnje izelje. Ovo neznanje nema pocetka
i energija koja se pri tome stvara je jedinstvena za svaku in-
dividuu. Ova jedinstvenost daje svesti individualnost. "Jail
proces je rezultat te siIe, jedinstvene za svaku individuu, ko-
ja stvara u svom razvitku sopstvene materijale, kao sto su
telo, razlucivanje, svest, koji se izjednacavaju sa "jail.
Ovo je zaista jednostavno, ali izg1eda komplikovano kada
se stavi u reci. Ako se, na primer, dete gaji u duhu naciona-
lizma, taj stav ce ga neizbezno sputavati u zivotu. Um i srce
koji su ograniceni predrasudama vrernenom stvaraju sve veca
ogranicenja. To je ocigledno. Akq~~_!!i_ete u nesto, vi svoja
iskustva~pL~bljete

11~tim_yerovan..j_eI"l}_i.

~nepr~l<:~te.i.ugxaniCav.:a~emo~~J

_.ta

0_gra~~$li1jJJ"4Fjl(~.~J:Q.c£s_.Akcija,

umesto da oslobada
um i srce od svojih sopstvenih nakalemljenih ogranicenja,
kreira dalja i dublja ogranicenja koja se mogu nazvati neznanje.
Ovo neznanje je podstaknuto, podrzano licnim aktivnostima,
rodeno iz licnih samo-kreiranih zelja. Sve dok ne uvidite da
je _ne:fllilll~ezultat vlastitih samo: j'U6:h aktivnoSti, unlrsrce·~.i~@!l21nkum11.

Kada
OvOCItilJOko~ShVatlte-;-uviaecete'-da zivot nije samo serija kon-
flikata i pobeda, borbi i postignuca, koje vode u frustracije.
Sa istinskim uvidom u ovaj proces neznanja, zivot prestaje da

(Ohai 1936.)

Covek nije nikada dublje proniknuo iliispitao, uhvatio se u
kostac sa celokupnom strukturom uma - uma koji je izgradio
egocentricnu aktivnost, Egoizam je jedan od g1avnih faktora u
vasern zivotu, verovatno ijedini. Ljudska bica su ga prihvati-
1a kao nesto neizbezno, prirodno. Mi kazemo: "On postoji u
zivotinjama, pa prema tome i u nama; u redu je sto se
brinerno 0 sebi, napretku, nasem polozaju u drustvu", itd.
itd. Ne znam da li ste ikada uocili koliko je ljudski um svuda
u svetu, pod razlicitim maskama, u razlicitim forrnama, bio
centralni faktor Ijudske grubosti, Ijudskog varvarstva i pa-
tnje.

Da bismo razumeli "ja", ego, pre svega moramo razumeti
sopstvenu svest Ciji je sam centar "jail. Ta svest moze
ekspandirati, obuhvatiti sve, ali ce i da1je imati centar, a taj
centar sa svojom strukturom, svojom prirodom i aktivnoscu
je u sustini "jail.

Svest, vasa svest je njen sadrzaj, a to su sve identifikacije
sa rasom, porodicom, zajednicom, ideologijorn, kulturom,

16

17

tradicijom, sa konfliktom, mizerijom. zbrkom, sa borborn, sa'
bolorn, ogromnom kolicinorn patnje i povremenim radostima
i smehorn - to je njen sadrzaj. A taj sadrzaj je u sustini "ja".
Uklonite svoia obelezja, svoje ime - sta ste vi? Otk12!Jt~~~o.~~~

-~,

~, ,~~~~

..~~~~~~, ~, ~.-~- ,-" --~'

d--- 'I'

ideoIogije, iskustva, znanje, strahove, nade, za ovo jstva,

teznreIa£iibTclI£~]11sta.!}~1~~~rpraVlmo

tiiKove-

ITKuDuKu, UIazemo toliki napor da odrzimo ovu strukturu.

(Madras 1978.)

odbacuje, prosuduje, mrzi, razdvaja ili spaja kako bi bilo sto
sigurnije. Tu se mora desiti promena; taj centar treba pot-
puno iskoreniti. A kako ce se to dogoditi? Da li um koji stvara
problem moze odvojiti sebe od problema i tada delati u ime
Boga, u ime viSeg jastva, Utopije iliiz nekog drugog razloga?
A kada to i ucini, da li je unistio centar? OCigledno da nije.
Stoga, moj problem je: da li um moze proizvesti pravu revolu-
ciju putem dijalektike iii poznavanjem istorijskih procesa?
Ovo je vazno pitanje, zar ne? Zato sto ce, ako se radikalna
promena desi u centru, moj celokupan zivot dobiti drugi
smisao: tad a ce postojati lepota, tada ce postojati sreca ...
Dakle, moze Iium stvoriti to stanje? Ako kazete: "Ne",
niste svesni problema. To je vrIo brz, vrIo povrsan odgovor. A
ako kazete: "Moram se posvetiti Bogu, nekom visokom spi-
ritualnom stanju koje ce sve ovo transformisati", opet cete se
osloniti na reci, na simbole, na projekciju uma. Stoga, sta
covek treba da ucini? Zar ovo za vas nije problem? GledajuCi
na ovaj kompleksni problem "ja", sa celokupnim njegovim
mrakom, senkama isvetloscu, njegovim tenzijama istresovi-
rna, mogu lija, posrnatrac, uticati na ono sto posmatram?
Molim vas, poslusajte ovaj problem, nernojte tragati za
odgovorom iii pokusati da ga resite, samo ga slusajte, do-
pustite mu da prodre u vas, kao sto blaga kisa natapa zemlju.
Ako ste zaista sa problemom, ako je vase interesovanje iz
trenutka u trenutak usmereno ka sagledavanju moguce
promene i ako odbacujete ono za sta ste do skora mislili da je
pozitivno, tada cete odstraniti taj elemenat koji se javlja tako
potmulo, bez vaseg znanja,
Stoga, o~sto ~sv~a treba da_IDJldimo j~ste.~.<:tJ~ug_~-
mo svesni totaliteta ovo~blema,

ne samo S:Y£§ltQ j:1~~Qj

nesvesno;·mora~iti

sVesniiznuti·a;-(r~;:boko. Povrsni
uUl mozelzinl~ljah raZTOge,01JlasnTenra;-mozelc)gIcnoresa-
vati odredene problerne. ali ako smo zainteresovani za pravi
problem, ovaj povrsni pristup nece za nas imati nikakvu
vrednost. Mi se bavimo vrIo vaznim problemorn, a to je kako
izazvati promenu, revoluciju u centru. Bez fundamentalne
transformacije, promene na povrsini nemaju znacaja, a re-

(Zanen 1974.}

Tako je priroda, najskrivenija priroda ega kada prodete
kroz sve njegove slojeve u sustini nista. Vi ste nista. Na toj
nistenosti misao je nakalernila visu strukturu svesti, svesti
koja je sadrzaj. Bez sadrzaja nema svesti, a ti sadrzaji su da ste
vi hindus, budista, vasa religija, vas poseban bog, vase
sluzenje. vasa anksioznost, vasa patnja, vas bol, vasa mrznja,
vasa ljubav. Sve je to, oCigledno, sadrzaj vase svesti. I ideja da
postoji Atman *, da ste vi visi Atman, nadsvest, je deo tog
sadrzaja. Da li razumete sta je misao ucinila? yi al2_solyhlQ
niste, l\1'itsl~__C.elu-ffi-v-j.&~~:Q~-4e~.mila

m!li.£1Q1..iUnis1!P

I~:~~akc_ijJl. Da li vidite sta je misao ucinila?

Smatram da se prava revolucija mora desiti u centru, a ne
na povrsini. Promena na povrsini nema nikakvog znacaja.
Postati bolji,plemenitiji, steci }tg vise "dina, imatimncgn.ili
maIO~·sve~su·t() p_~_Y~~]iBElnost~-~:tna.

Ja ne go-
voiTm~o~ovlmprOi;1enama, zanimaju me samo promene cen-
tra. Uvidam da to "ja" mora poipuno nestati. Zato ispitujem
sta je to "ja", postajem svestan "ja" ne kao filozofske ap-
strakcije, nego iz dana u dan, Iz trenutka u trenutak uocavam
sta je "ja" - "ja" koje uvek posmatra, gleda, sakuplja, postize,

* hinduisticki termin za dusu ili jastvo - prim.preo,

18

19

forme samo povlace za sobom nove reforme. Ako o~~J2rolJl~rn
m~~~cbill_jlJ20~_

ak<,:ga okusimoJJillliriSem.o,
~,:e~!:l£_~~£~(n·l:2ilEln2~ada.ce nam sve aktivnosti i trikJ2Yi,JiL.
pitihliski·

(Ohai 1952.)

Vi u stvari ne poznajete sebe. Znati sebe znacL£.oznayati
izuzetan kapacitet sopstvenog uma,11eo1Krivene()h~ti

c s92.:

·s!y~n()K~Kt2.~a:Ere(nm.I[ekCTkuvcr5Lrri1

~

.i~i j~

:,~~s~~i~e.nj~~a!<~iia ili~akcija;

to je ~iti sv<:s~tan.za-
mrsenosti nesvesno& i sagledati tajne ~tey~Jojima§~ nesvC:
~l~!~S\Te2.n~Ah

VIniste svesni svega toga, vi samo
operisete na povrsini svakodnevno prolazeci kroz vasu dnevnu
rutinu. Idete u kancelariju, radite vas posao, vracate se i tako
nastavljate iz dana u dan po istom, starom sablonu: vi ne zelite
bilo kakvo narusavanje tog sablona, sto pokazuje da je vase
zadovoljstvo povrsno. Kada ste uznemireni na povrsini, vi tra-
gate za nekom drugom satisfakcijorn itako vas zivot ostaje na
istom povrsnom nivou. ~ClJll~ilitiLat~itat~~.piRe,.JJ1iilite

g~

Bogu. sve je to .l]31J~<':~l!...
~to- ~i£t9.Vci~110dL@z!:!m~ ne~san'LQ.~sv_£snLnego i
~~i1iJlm. N~sni Un;tj~!l1!l2&0~~iiLlnnogo~~,91iilIi.t
~mnogo usmereniji i konzervativniji nego·svesni um; ~~~.itsLie
~ve111;()1al~ £TIU~~}ym.1

.

Ako mogu aa predlozim, posmatrajte vas urn: nemojte
samo slusati moje reci, nego kroz te reci osmotrite
funkcionisanje vaseg misljenja i otkrijte sebe. [a opisujem
sliku, ali to je vasa slika, a ne moja. Ako stvarno osmotrite sebe
dok slusate, otkricete da se desava radikalna promena uprkos
vasem svesnom umu. To je kao seme koje se, posadeno u plo-
dno tlo, probija kroz zemlju irascvetava.

(Kolombo 1957.)

20

UNUTRASNJA REVOLUCIJA

~~l:?l:oj

li1JdijlTh1 sklgnog iii ze~J.Lda2.aistCl ~h}.[gj:i
qyE~:P.A1:lJ;;gs]2atnkjt!!g~. Umesto da otkrijemo, da prodremo
dublje u nase sopstvene psiholoske zahteve, potrebe, verova-
nja i ide ale, mi na bezbroj nacina rasipamo nasu energiju kroz
apsurdne zabave.beskorisne razgovore iuzaludne namere. Ali
ovo otkrivanj e zahteva izuzetan napor sa nase strane, a s
obzirom da ne· zelimo da se naprezerno, radije bezimo II
svakakve vrste lakih zadovoljstava.
Ako ne pobegnemo kroz razonodu, bezimo kroz verovanja,
kroz aktivnosti organizacija koje nam namecu odanost i
obaveze. Ova verovanja postaju oklop koji nas sprecava da
razumerno sebe. Religiozna drustva nam obecavaju pomoc II
spoznavanju sebe, ali, na nesrecu, mi smo uistinu oni koji su
iskoristavani, zato sto ponavljamo njihove fraze, podlezemo
autoritetu njihovih voda. Tako nas ove organizacije, sa nji-
hovim sve vecim restrikcijama iskrivenim obecanjima odvode
u sve dublje kornplikacije koje nas cine nesposobnim da
razumemo sebe. [ednom kada sebe potcinimo odredenom
drustvu, njegovim vodama injihovim prijateljima, pocinjemo
da razvijamo odanost i odgovornost koje nas sprecavaju da
budemo potpuno iskreni sa sobom. Sve ovo SUI naravno, ra-
zliciti oblici bezanja putem mnogobrojnih povrsnih aktivnosti.
Da bismo istinski razumeli sebe, potreban nam je balans.
To znaci da se covek ne moze odreci sveta sa nadom da ce tako
razumeti sebe, niti ostati zarobljen u svetu, jer mu se tako nece
ukazati prilika da razume sebe. Mora postojati balans, a to ni-
je ni odricanje niti prihvatanje.

(Ohai 1936.)

21

Vrlo~'1zno da ne tragate s~mo za resenj~~,
bilo daje on ekoriornski iIi neki-(Ii:ugl, ma:iV:iaualan iii kole-
ktivan, vee da razumete. onog

a rEu-

~~eti __sar;5Qg:C]IYi!~~~i]~l11nQgQ.. t~~_jer to podr~zu.lneY£l_
~!!nqg~L"eel!...c~~~~gl't~E1n9_g£._:yeetlJ~~zn~

k9@}~J2.2.-
treb~_z'lJ2tol~~ani~.Pf()Ql~mE_:.., Probleme stvara "ja , a za
razumevanje tog "jail nije potreban proces izolacije, proces
povlacenja. Mi kao da mislim~<1moramo re~govati, da~1Jo-
ramobi!i ak~!li ~j;ogT~~o bl.~m£l~~J;J~din~J;~da A~12Jia-
mOUfiSaKCfa se ria lWKl Il£ls:mb~llno nlll1:!.~ah ml()ko~~~~-
nIIIlciiiie ~E2l~jJ~@o za .jJJo~i~~zu!D~v'l!lie
onoga.koji stvara problem, odm~natr~_<:U2ro<:e§_Q.m.iz;0I£l-
cije/~taa!Y~I]a-=@~~l<.liYllQ~.1!:

Zato je vazno
liVideti da proucavanje sebe ne ukljucuje povlacenje, da toni-
je proces izolacije i neaktivnosti: naprotiv, ~_~~~~i;;'.t1z~:
!!:~~l~~ }).1!.. 1J:~i!:!D lltr Konacno, kada govorimo 0 akciji, mi mislimo zapravo na
reakciju, zar ne? Mi reagujemo na neki spoljasnji nadrazaj, i
u ovom procesu reakcije smo zarobljeni: ovu reakciju mi na-
zivamo bavljenje problemom. ~~~razUlIL~'yauj~m~Qls.-
.site, poCil2ie razum~~.Y£l!li~.~§_~ll~·Ono sto je bitno nije toliko
shvafanTe- samog·problema, vee razumevanje reakcije koja se
javlja kao odgovor na neki odredeni poticaj iii uslove.
Proucavanje sebe je daleko znacajnije nego proucavanje pro-
blema - a tome vecina nas posvecuje svoj zivot. Mi smo
proucavali probleme sa raznih stanovista, ali nikada nismo
proucavali detaljno onoga koji stvara probleme; a da bismo
razumeli stvaraoca problema, moramo razumeti nase odnose
zato sto stvaralac problema postoji samo u odnosu ...
Nase pitanje, dakle, se ne tice rata, niti ekonomije, nego
proucavanja. razumevanja uma: zato sto je um taj koji kreira
problerne u odnosima, bilo da su ti odnosi sa ljudima, ideja-
ma iii stvarima.

Ako vas interesuje samo izrazaj vasih sposobnosti, a za-
nemarujete druge oblasti zivota i krajnji cilj postojanja, tada
je vas talenat beznacajan i beskoristan. Vase sposobnosti
imaju smisla samo ako ih upotrebite radi dosezanja konacne
Stvarnosti ... Ako ste umetnik ilidoktor, vase zanimanje iii ta-
lenat mora imati svoje korene u Stvarnosti, jer u protivnom
postaje samo oblik licnog izrazavanja. a to neizbezno vodi u
patnju. Ako ste zainteresovani jedino za eksponiranje sebe,
tada doprinosite sukobu, zbrci i antagonizmu. Bez izna-
lazenja zivotnog smisla, vase eksponiranje, bez obzira koliko
ono pilo ugodno, donosi samo mizeriju i propast.
Cuvajte se talenta. ~amospoznai'l.~J£'lIc1§i()I}n~ sYil£u_

~ll~nt!:l~~lJi~I!i~:n·

-~. ~.. ..

(Ohai 1945.)

Da nismo ambiciozni, sta bi se desilo? Bili bismo niko,
zar ne? Bili bismo nepriznati, ne bismo gajili snove 0 uspehu,
o slavi i samo bismo ziveli: ali ziveti na takav nacin nam ne
izgleda bas primamljivo. Zato stvaramo takmicarsko drustvo,
u kojem se ambicija podstice. a onaj koji zeli da je se oslobo-
di, biva ignorisan od okoIine. Ne govorim 0 ambiciji u uobi-
cajenom smislu. Bilo ko, ko zeli da postane nesto u ovom sve-
~ll i!l sl~cl~_eem,je'~Ii:~1~~1~}veJI~9TLze[=?TILQQ£!i!1e
~~..1JJ~~~~?&li

_cia 120sill!le.~Q~~Q~gjj
~!ldi£Laciozi vLtakQz"aLJiUjJjlitllillr!a !.skuelvil::s~~.tQ.~naj~-
tQl!Llliv.£m,~zato ~iLsri_onLi.~le ne§l!:L.

(Atina 1956.)

(Pariz 1950.)

SAGOVORNIK:Mozerno Ii nastaviti da idemo na posao, ada
ga obavljamo bez takmicenja?
KRISNAMURTI:Zar ne mozete, gospodine? Mozete li otici u
kancelariju i nastaviti sa poslom bez takmicenja? Nije na me-

22

23

ni da kazern da mozete iii ne mozete ili da morate i sl. Ali po-
gledajte sta yam je takmicenje donelo, kako ono stvara anta-
gonizam, strah, kako nemilosrdno jaca vase zahteve, ne sarno
unutar vas, nego i u spoljasnjem svetu. Vi vidite sve to i pita-
te se da li je moguce ziveti u ovom svetu bez takmicenja, To
znaci ziv~!ill~_1Lp~div'lli Vaf~1sL!nt~!~slU~~IlC

ako ste zauzeti poslom koji ne vo-
hle zbog osecanja odgovornosti, to znaci da treba da pro-
nadete nacin kako da obavljate svoj posao efikasno, ali bez
takmicenja. A to zahteva veliku paznju, zar ne? Morate biti
izuzetno svesni svake misli, svakog osecanja unutar sebe jer
cete, ukoliko to ne uradite, sarno nametnuti sebi ideju da se
ne treba takmiciti - a tada to postaje jos jedan problem. Ono
sto mozete je da budete svesni svih posledica takmicenja,
mozete ga prozreti, uvideti kako ono donosi konflikt, nepre-
stanu borbu; mozete uvideti da takmicenje neizbezno vodi -
mad a yam se takozvani progres itakmicenje mogu uciniti ko-
risnim - ka antagonizmu, netrpeljivosti. Ako uvidite sve ovo,
tada cete na osnovu te percepcije idelati - ili takmicarski ili
bez ikakvog traga takmicarskog duha.

nije u skladu sa vasim zeljama, ali na koji vas moderna civi-
lizacija prisiljava - cak i dok radite za masinorn, sigurno ima-
te vremena da posmatrate vase sopstveno misljenjel Vecina
vaseg rada je automatska, zato sto ste dobro uvezbani. Ali po-
stoji deo vas koji sve posmatra, koji gleda kroz prozor, koji
traga za odgovorom na ovu konfuziju, koji se pridruzuje 01'-
ganizacijama, koji se bavi meditacijama, ritualima, crkvama.
Stoga, imate dovoljno slobodnog vremena koje eel ako ga
ispravno upotrebite, ukinuti rutinu, uneti akciju, revoluciju u
vas zivot - a upravo se toga plase oni koji su postovani, oni
koji su na dobrom glasu, oni imucni, oni koji su na nekom
polozaju. Mi zelimo da promenimo spoljasnje stvari bez unu-
trasnje revolucije. Ali unutrasnja revolucija treba da bude pr-
va jer je ona tal koja stvara spoljasnji poredak. Ovo nije obi-
cna fraza. Medutim, ta unutrasnja revolucija nije rnoguca,
bilo kolektivna iii individualna, sve dok se svako od nas ne
pozabavi problemom koji se tice njega samog.

(London 1952.)

(Zanen 1964.)

Svai si~lr~ORl:·MIKonsrlmO

stvarlKoj e po-SeduJemo~:oi10 stc>~ci-
ni spoljasnju sigurnost kao sredstvo do psiholoske sigumo-
sti. Kada fizicke potrebe postanu psiholoski neophodne, tada
ova psiholoska potreba narusava svaku spoljasnju sigurnost.
Vi ija je mozemo zeleti - ali da Iipostoji takva stvar kao
sto je unutrasnja sigurnost? Kada zelim da budem siguran u
nekom odnosu - bilo sa idejorn, osobom ili stvari - da li pro-
nalazim sigurnost, unutrasnji oslonac u tom odnosu?
~ko sam sigman u odnos~~ dqJij~J_g_ong~ c~S!llO~?&0
sam sigt.~L'llL1U2~L~ll vas =d~ steJnLz~cljli~~eLilW2rij~ -_21Clra\T!::?~~3'misl,!~da.~l

do. 111~

unutra~m:2_5:E!L

-:-~QaJi 011cL~)ln

odnos!

~B~Tsvf}o1Z;7~=~~;e~~~~

tr~~ll~2!io_~~1i~~£!~nas

..Q_cln~i~§1;;;aln~i:t~

SAGOVORNIK:Zar ono 0 cemu govorite ne zahteva slobodno
vreme ibesposlenost - a vecina nas je zauzeta zaradivanjem
za zivot?

KRISNAMURTI:Sta vi mislite 0 tome? Uvek imate slobo-
dnog vremena cak iako zaradujete za zivot. Mozda yam to od-
nosi veci deo vremena, ali sigurno u toku dana imate makar
jedan slobodan sat; postoji jedan period u kojem nemate ni-
kakvih obaveza. Mi koristimo to slobodno vreme za razne ak-
tivnosti, kako bi se odmorili od stvari koj e smo radili celog
dana, koje su nam dosadne, rutinske. Ali cak i nakon odmo-
rat sigurno yam ostaje jos malo slobodnog vremena, zar ne?
Mada i dok radite mozete biti svesni sopstvenih misli. Dok
radite stvari koje vas ne zadovoljavaju, rutinske, posao koji

24

25

samo koristan instrument. [a nisarn u odnosu sa vam£!",Yi st~

r'~~~~~~~~~~~" -~~~~~~~. ~-~. ~~~~--~.~~--~-~.

--

lS~orrl~_~~aI~est~ kgjLlre b_~L1IpDlrehLtLTSLJ2Qki1Ztlj ed\lJ>al].1
i~3~!E.a, .EllihQlos! bii zato koristimvas kako.bih to saKti~aQliredsiJID2abeg
o£[iaiIiQ~li.e:. LfaJ9!.Q}O~T.f2~~~iil[rlazi~E£li1dQavlju tJ2_-

me.slicao.

Ovo bekstvo mi nazivamo odnosom, bilo da je on u vezi
sa imovinom, Ijudima iii idejama. I zaista, takav odnos neiz-
bezno stvara konflikt, patnju i unistenje. Takvo j~ st_ar1i~_~u
~~~Y!~~~~1~~ristjmQJjJ.l.d£~1:.&liLQgrl:aC
~l11 E~l3:~1!10_~~~l!latra~~§irQmastyJ2.

Zato stvari ko-

je koristimo postaju toliko vazne: druga osoba, posedovanje,
neka ideja, verovanje, .E£~!~i~~y_azl}}jer smQ~~bez!lllL'L~JjJ,~.-
lJt~£i2.$~l~lnihUllO sY_t,:_yj~e~.z-l1~jil1dL_ stYQ1i",A~!<~~tQ
~!Qj£.smQ.obJ,1ikada.ue..r.azUln.eJ..llQ.".

Meni se cini da sve dok tra-
gamo za spoljasnjorn sigurnoscu, necerno biti sposobni da
shvatimo sebe.

(London 1949.)

U svakom odnosu postoji strah, anksioznost; buduci da
to zna, um tezi da se izoluje putern svojih bogova, svog viseg
jastva itd. Sarna priroda ega, "mene" je proces izolacije, zar
ne? Ego i njegove brige - moja porodica, moja Ijubav, moja ze-
Ija - sve je to proces izolacije ...
Sada, kako znate da ste u odnosu sa nt;kint? Dali ste sye-

snj.~?4n~s~J<~~~~e

j~vrp~u12y4i~1§J~J~id~j
~? IIi ste svesni oanosa samo onda kada postoji frikcija,
kada postoji konflikt, kada zahtevate nesto, kada je prisutna
frustracija, strah, prepirka izmedu "mene" i drugog u odnosu
sa mnorn?

I zar nije moguce osloboditi urn od svih samoogranicava-
jucih zahteva i teznji tako da ega ne bude? Tada mozda odnos
moze dobiti sasvim drugaCije znacenje. ~~

1;Lenutno

~ris!iJslQ. s~stv~0l.Db~hediYanj!;_

..sigu~nust~~-
styiLilliriania,~SJ2cUlzi~e/_ uzdjzGu4ja_~'r4 ~e..O:lL~£.ohine

26

sacinj~Yill1L~~£_Qj_algLon~J_l_t;_stal}UcL~.lltd~L~lUZ.d_~ll2ili

dLll~QJililJ}j~uk00.lILodnQ_~im~LI2ot_J2ill1Q.1lJ:~~aCikz:~el~i!.

(Sidnej 1955.)

Zasto je seks postao toliko vazan problem u nasem zivo-
tu? Zar nije seksualni cin i osecanje koje se pri tome javlja,
jedan vid samozaborava? ~_l1];:nutkLLpOipl1nO~llf~.tq.jll
~vi~ol}l~~~fi!c~~gtnj_t;

srecno z_ato stQJ).f.si.aj1LJ2"Qtre-
be k~e i~~.1s. ~ili_d~_,~<;l_.ir~_illliak_nas.i:I.q2a___pl:'clilii sa:qlo.s~LLYi~~.e~6!ltc
svu .jasnocu samoz~bo!:~~~~~~qr_a_dQSt ~al)}oJ2~Ollh1i_£!lii!.Da-
KIe;seK-s re~post:ao~tolIko bitan zato sto je u svakom drugom
pravcu vas zivot pun konflikata, frustracija i velicanja sebe.
Gospodo, pogledajte vas zivot, politicki, drustveni, religi-
ozni: vi se borite da postanete neko. Politicki, vi zelite da bu-
dete neko, da budete mocni, da imate polozaj, prestiz..; Sto-
ga, vi stvarate konflikt, nerna negiranja, nema poricanja
"mene". Naprotiv, postoji stalno isticanje "mene". Isti proces
se nastavlja u vasem odnosu prema stvarima. koje su vasa
imovina, kao iu religiji koju sledite. Nema nikakvog smisla u
onome sto radite, u vasim religijskim vezbama. ~yel:,1!-

i!.~~~~

__et~te iJ:~cL~~y_f.L_§e ~Z;~ videcefe da ni tu nema slobode od svesti 0 "mem kao cen-
tru. M<:l~5!:_~_Q__icligtisL-kaze.~hZabQr:aYLua_B.~_Y~~.$
js-122iYLai~!li e2__t;b~vi st~jgi~1!X~kl1:LE!i~~_!2_~~tflc2._Y(lz<:ll~~!l-
tikt. Mozete citati Gitu iii Bibliju, ali vi ste i dalje ministar, jos
uvek iskoriscavate, pridobijate Ijude i gradite hramove.

~o1:_u_yals£i_Q_hlill'ti,_lL~y~oi(lklivll~~YiJ2o~y£_g1>e_L

ic~tic~t~~_sel?",~~y(lS_z,J}E~!3atJ2r~§JjL V postoji samo jedan izvor samozaborava, a to je seks i eto za-
sto muskarac iiizena postaju toliko vazni za vas, zasto ih mo-
rate posedovati. Zbog toga vi gradite drustvo koje naglasava
to posedovanje, koje yam ga garantuje i prirodno seks posta-
je vrlo vazan problem, dok je svuda drugde ego najvaznija
stvar. I da Ii mislite, gospodo, da covek moze ziveti u tom sta-
nju bez kontradikcije, bez mizerije, bez frustracije? MedutLw,

27

~~~i§ia !l~1]JlL~jUl1()istie~llljp~!?il~~~o2"el~ustv~
~Vol}~~-1illla

se~ks_JlrJiLY~ll~lli~lliilj.

Zato sto se

plasite da

0 budete politicki, drustveno,. rellgiQzn~jlavtjJ,
SeKsle~poStaoproo1ein;aIla]~2jIOsvi~m~l[arirrlluiDfl11s.ti-
t!~~~C~:TI~!a}'le£E:~as

hnda.manie.ozidecete.da-seks

uQl2§~ll~J2roedst~lLlli~Ll2~w·

(Nju Delhi 1948.)

Porodiea, kao zajednica, je suprotstavljena svakoj drugoj
porodicnoj zajednici. "Moja porodiea" se takmici isa svim
drugim porodicama sveta. Ai u samoj porodici se odvija ne-
prekidna borba: zelja da se poseduje, da se dorninira, koju
prate strah, ljubomora, zabrinutost da Iiste voljeni ili ne, i to-
me slicno. To je ono sto zovemo ljubavlju. I mad a svaki covek
mora da ima porodieu, mi pokusavamo na razlicite nacine da
pobegnemo od tog mucenja: kroz drustvene aktivnosti ih ta-
ko sto postajemo zaludeni religijom, sto znaci da se pri-
druzujerno nekoj odvratnoj maloj organizaeiji i verujemo u
odredenu fonnulu u vezi sa Bogom ili Isusom ili Budom ili
vee cime, IIise ophodimo prema porodicnim odnosima kao
prema necernu nebitnom, sto je tek prolazni teret sa kojim
treba da se izborimo itako skrgucemo zubima inastavljamo
dalje.

Sve ovo nazivamo ljubavlju. PostELl!Ci ngLifl~lovQli!lLtukJ4-
~\Tanol1lJ2orodi~11Qlll Iiub~~lLl!Lomis~.()JsreC~!IJ£LijJciliari~ema
B~Iili Ijubavi prema covecanstvu iii Iiubavi~znji-
_~ ~ ~ ~~~~_~~~o_~~:::_.~~~~~oo

__~o~

mao Mi uistinu ne znamo stale lli~'ULJaV,

ali...vol.imo Boga, volimo

~~ r~~~~_oo~~._~~~~_

~ _~~_ ~.

~~o

_~ ••

~._-_

bUZlli~~-:££Lkazemo da ih vo imo. Alr~osfvari, sve vreme
ugrozavarno· druge11asoll1--nezasltom ambicijom, poslovnim
malverzacijama, eelokupnom takmicarskom atmosferom da-
nasnjeg drustva, Zatim postoji takozvana ljubav roditelja pre-
ma deei - a vi znate njenu pravu strukturu, mucenje koje sa
sobom nosi ta posesivna igra.
Sada, ako je covek iole senzitivan, ako posmatra, oseca,

28

gleda, on tada uvida sve ovo. Covek je bolno, aIi intimno sve-
stan svega toga, i tad a pita: !fDa lije moguce ziveti u porodi-
ei, ziveti sa zenorn iii muzem, sa svojom deeom, bez tog
mucenja?" Ako je to moguce, tada mozda covek pocinje da
otkriva sta je Ijubav. ~ay zahtevada i§~sa~damo
na~ ~vakodnevni zivotzar ne?

- . o~~_~

-=_-====_",.-"'K..<=

=~=--~~=_-=_~ __.~-=-~

iZanen 1965.)

29

DA LI JE MOGUCE DA EGO
SADA BUDE ODSUTAN?

Mozerno li pronaci elemenat koji je u stanju da ukine
ego? IIi da Iije to pogresno postavljeno pitanje? To je nasa
osnovna zelja. Mi zelimo da J:ro~acl£1n~§t<2j!Q_£eJ2_2ni~b-
ti ,Ji'.Mi~Ii~no~s:f<5r~r~~niQ~lJevLgQl~Cl~ k~n<1ZiYjL~O
identifi1 WliiJ11YQK1i1te<1!1a.nji~~s':~L~~ija£.9:~~c!E~:~~~,i~~_Q~
Eoili~dl~ako£~nat_l}jy ~e~o,,,lnel,!<:: . Sa<;l~~!.J~~~u9:~_~~i~1!le-
~e:~~kQlillKe~ni~J~~i

i

~rg4Ll", Bilo koje ime da mu date, to je sila koja je po svojoj
prirodi izolujuca i destruktivna; i ja zelim da pronadern nacin
kako da je unistim. Mora da ste se nekada upitali: .Vidirn da
'ja' funkcionise sve vreme i da uvek donosi uznemirenje,
strah, frustracije, ocaj, patnju, ne samo meni, nego i svima
oko mene. Da Iije moguce da taj ego nestane, ne delimicno
nego potpuno?" Mozemo li otici do njegovog izvora iukinuti
ga? To je jedini nacin funkcionisanja. Zar nije tako? Ne zelim
da budem delimicno inteIigentan, nego inteligentan u pu-
nom smislu te reb. Mnogi od nas su inteligentni sarno u po-
jedinim oblastima, vi na jedan nacin, a ja na neki drugi. Ne-
ki od vas su inteligentni u svom poslu, neki u svom hobiju
itd: ljEdi slLillQ:Ll~l~.la ra~!&~Jlilille,~alLlJi~nt~ZL~-

!}QjnJ<:_Lig~ntui. FiiEiJlkZ!:glnQint~~l1t£El zl!afiJzjJjJl!_Z~X'l

Da li je moguce da ego sada bude potpuno odsutan? Vi
verujete da je to moguce. Ali kako? Koji su neophodni cinio-
ci, uslovi? Koji elemenat moze to prouzrokovati? Mogu li ga
pronaci? Kada postavim ovo pitanje: "Mogu Ii ga pronaCi?",

30

ociglednoje da sam ubeden da je to moguce. ~allLY~i~e;;

~0~0,~~]2Je_~~~

ojaca!_L ~!lm~~~~i~
p.9JLe ~~~1~~~~J'l~~1 Lr:!_~ligen~&~I.bl!;d!~qpJJ~12llil}i"k}1~l?J_:~-
~~1~L_anje,~]

~&() niJ~,~dne~~lh_!1~' Ja, koji
sam vrlo revnosan, zewl:l da ponistim ego. Kada to kazern,
ubeden s€,unda je moguce ponistiti ego. Onog trenutka kada
kazern: "Zelim da ukinem ovo", u tom procesu ukidanja koji
sledi, javlja se iskustvo ega, i tako se ego osnazuje. Dakle, ka-
ko je moguce da ego bude be z iskustva? Covek moze zapazi-
ti da kreativnost uopste nije iskustvo ega. I~t!:ypos1~i-
~~ le ~~~o~_9~~"~~~,~~t2_lto

k~tiYl1Q~.L~nije

l~!1ekt.~al!2Cl' j2~~0_~i~~_uln~L_ll~

proj~kciia~, _lleg~

E~~t~a nesfo sto je izvan svakog na!!l~lJ22~!lai~u-
stv~ Da njeZfn.hn~inogllceaaoua.e~sasvim

miran, u stanju
ne-prepoznavanja, koje je ne-dozivljavanje, u stanju IIkojem
se moze desiti kreativnost, sto znaci kada nema ega, kada je
ego odsutan? Bilo koji pokret uma, pozitivan ili negativan, je
u stvari iskustvo koje osnazuje "ja". Da Ii je moguce da um ne
prepoznaje? To se moze desiti samo kada postoji potpuna
tis~n~f ali to nije tisina koja je iskustvo ega i koja stoga os-
naztlJe ego.

Da lipostoji entitet koji je odvojen od ega, koji uocava
ego iukida ga? Da lipostoji spiritualni entitet koji zamenju-
je ego, otklanja gal ukida. Mi mislimo da postoji. Zar ne?
Vecina religioznih Ijudi misli da takav elemenat postoji. Ma-
terijalista kaze: IINe moguce je unistiti ego; on se moze sarno
disciplinovati iobuzdati - politicki, ekonomski isocijalno;
mi ga mozemo drzati cvrsto unutar odredenih okvira i
mozemo ga slomiti: i tako on moze voditi uzvisen zivot, mo-
ralan zivot, ne mesajuci se ni u sta, ostajuci u socijalnim
okvirima i funkcionisati sarno kao masina." Ovo nam je po-
znato. Postoje drugi ljudi, takozvani religiozni - oni nisu
istin ski religiozni, mada ih tako nazivamo - koji kazu: IIU
sustini, postoji takav elemenat. Ako uspemo da dodemo u
dodir sa njim, on ce ukinuti ego."
Da li postoji takav elemenat koji ponistava ego? Molim
vas, vidite sta mi radimo. Mi samo saterujemo ego u ugao.

31

Ako dozvolite da budete saterani U ugao, videcete sta ce se
dogoditi. Mi ~~~

p~~Je~enat

koji je ~

vre~!2LfoJi:!l~2i£_ada-egl~J5£iLce

se, mise na(tamo',ol2Qi~.-
\Till.I2o.~~~~yati.J2!·ili1 BO~QJl1. Sada, da li postoji neKa takva stvar koju um moze
pojmiti? Mozda postoji, a mozda i ne; to nije bitno. Kada um
traga za bezvremenim spiritualnim stanjem iz kojeg proizila-
zi akcija koja ukida ego, zar to nije samo drugaCiji oblik isku-
stva koje osnazuje "ja"? Kada verujete, zar se upravo ne desa-
va tako? Kada verujete da postoji Istina, Bog, vecno stanje,
besmrtnost, zar to nije proces osnazivanja ega? Ego je pro-
jektovao tu stvar za koju osecate i verujete da ce dod i unisti-
tiego. Dakle, posto ste projektovali ovu ideju kontinuiteta

1.1

bezvremenom stanju kao spiritualni entitet, vi cete nastaviti
sa dozivljavanjern i sva takva iskustva ce samo osnaziti ego i
sta ste onda uradili? ~zaist<1 u~C2t~~

st~Jll!,Lg_'

mo d~~ d:~~~e, ~g(Q~0?i11e;~~Q~i~~~J&

t~£1t~.zQ.

lqaf~l!Yh!lva~~Stoga,

nasa aktivnost Je od samog pocet-
ka pa do kraja ista, samo mi mislimo da napreduje, raste, po-
staje sve Iepsa.iali ako osmotrimo iznutra, to je ista aktivnost,
isto "ja" koje funkcionise na razlicitim nivoima sa razlicitim
etiketama, razlicitim imenima.
Kada vidite ceo proces, zudnju, neobicnu dovitljivost i in-
teligenciju ega, nacin na koji se prikriva identifikacijom, vrli-
nom, iskustvom, verovanjem, znanjem: kada vidite da se
krecete 1.1 krugu, 1.1 kavezu koji ste sami napravili, sta se desa-
va? Kada ste svesni toga, kada ste to potpuno shvatili, tada,
zar vas um ne postaje neobicno tih - ne usled namere, niti
zbog neke nagrade, niti zbog straha? ~Ea~QZllatamnJl
svakom trenutku2<~QQ!~~ja

~fkkadaJ:fulS1nQ±ri-
~it~, k~d~ste gaJ2Q!pJ!D.2.SVeSI~i1.13tk~!iL~~9a _g9dE:~~E~0
te ta~k~~~ld~Q!oski(~~rbaLno~~n:js~ustVgL~~O
k~st~:z~j§t!l~1Ja ~£!!}2tl.l12J111L:;J~~.tl

da krajnie

mlrail)ll}}nellla,!J1Q(JSTeiraJJj~~ Sta~~nLstvDJ.i,.lo4£Jl

Krqgl!t_ll.li()ID~J}ll.~,

~,.--"

(Madras 1952.)

32

SAMOSPOZNAJA SE JAVLJA
KADA SMO SVESNI

Ne zllam~lij~jl

vas._~~_QjliIlQ. i~itao~.~12~,
sa potpUl1(Hn ~ 15i[ITili~£~~i~poran

A~L2Jkr!j~_ st~ e

~o.

Red "ja samo ovo", ili"ja samo ono" je nezrelo,
nema nikakvog smisla. ~J?istell!~aziv p.2.§l21~!L~ado~t.lftora .~itLl?..ris1!!Clll~lWziJ.azam~Vo±llQ.st
p~~bn2..J~~Jl~Lj§l2i!llli1£~ k~~g:t2}ek§~~JJl21~ Ali~ina.js.
tLa~zl~bilQ~.Q~1i~LjlLci sto £_eill). daiL.§Ja hllrulslh~gku:nQliLk.gniinuiteia. m~ iauj~mm:.aJdit~nv.ak.1lilL,sJ:~ID·i.

CoV'_ek.trg12£Ld£Li§ira~l10

s.illJlQ.ZJllil_~daJ:2Lotbi~ta.Re.zaislitA~~(tva.

~.

(Madras 1959.)

SAGOVORNIK:Sta predstavlja samospoznaja 0 kojoj govori-
te i kako je mogu steci?
KRISNAMURTI:Vi imate cudne ideje 0 !,a.~~~~~~~YLmi-
~_d~.p..2Iat~ ~()L~~ l11£EitiratiLr£1di~Jtkv~~tvCl!:i.

Stvar je vrlo jedno-
stavna, gospodine. Pryi kor1l.~~sledllji kcn:al<:.u.aamospo-
'?~~d2~!~je!Ea..j. Prvi korak je bit an, zato sto samospo-
znaja luje nestosto mozete nauciti od nekog drugog. Niko
vas ne moze nauciti samospoznaji, morate je sami otkriti:
ona mora biti vase licno otkrice, a to otkrice nije nesto izuze-
tno, fantasticno, nego nesto vrlo jednostavno.

33

~ac!~0~~,3~Cl_zna ti. se ~~.,~2_~~g .pos£1a tt:;~!L~~Y9j~-122-
nasanfe, sv.2iel~eCi,KaKO'Se ponasate u svakodn~ll9.n::
filK~e.sve~F£QlIL~sa

tIm LYillili~jJ;0.~.yan[~d-
no tesko bitisvestan, same posmatrati svoje pO~~!}l~, reCi
l(oJeLlpucujete~ sv()n1~s~g10~stauoji

zauzi)J1qie
preiTia TjuQlll1a, IdefiilUli, stYl!ril,_!1:1hS~o j_2o;>mj1tLftjJg..,,'LV.Q}e
·~~J~ll]§J.LYi~JedaJu

odnosa LvLde~.le_da_s.e~l tl'g.:.

nl~t~~l(t~~~l~t;ECt!<:~~l~i~Ii9:"

q~~~Lig_llisl~vi ka,~ete:
"Ovo je dobro, one je lose, moram uciniti ovo, a ne ono . .K£:_
d':l_yigite__s£heJ.L.ogledalLLJ)~neiiCete~~~e.~~$.iSlY

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->