Medju javom i med snom Pjesma Medju javom i med snom, nastala je 1863.

godine; u njoj je Laza Kostic, na poetski nacin definisao i promislio poezijui kao narocito stanje duha, pokazavsi u slikama da je ona proizvod sna i jave, svjesnog i podsvjesnog, halucinantnog i logicnog. Pjesma pocinje strofom: Srce moje samohrano, ko te dozva u moj dom? neumorna pletisanko, što pletivo pleteš tanko među javom i med snom. Iz stihiva se vidi da se pjesnik neposredno obraca svom srcu (koristi apostrofu kao stilski postupak ). Upitace: Srce moje samohrano, / ko te dozva u moj dom?- kao da je to neko izvan njega, neko drugi ali njemu blizak i drag. Sta srce u pjesmi oznacava? Ova rijec izgubila je svoje pravo znacenje, anatomsku vrijednost i poprimila drugo znacenje: postala je metafora za nevidljivi i neuhvatljivi dio pjesnikovog JA; onaj dio koji je apstraktan, sa kojim dolazi nadahnuce i sve sto je emotivno. Srce je u tom smislu srediste psihickog zivota, covjekove duse jer u narodu se kaze: srce me boli, srce mi pati, voli svim svojim srcem, srce si mi ranila… Pjesnik je srce nazvao samohranim. Zasto samohrano? Samohran je onaj koji je sam, bez igdje ikoga, prepusten sam sebi. U konkretnom slucaju, ono je dio njega, ali se ponasa kao da je odvojeno i samostalno. Pjesnik ce ga nazavti “pletisankom”. Primjecujemo da je rijec rijetka, slozena, sa znacenjem: onaj koji plete snove. U tome je neumorno, ne zna za klonica i predahe. A pletivo srca je tanko, neuhvatljivo u svojoj profinjenosti jer djeluje paucinasto i kao takvo je neobjasnjivo. Ono nije proizvod ni potpune noci ni pravog dana, odnosno ni ciste jave ni sasvim nejasnog sna. To pletivo nastaje u prostoru koji je “medu javom i med snom”. Ovom prvom strofom pjesnik je najavio pjesnicki problem: pletivopletenje-medju javom i med snom. U narednoj strofi on ga dalje razvija i produbljuje: Srce moje, srce ludo, sta ti misliš s pletivom? k'o pletilja ona stara, dan što plete, noc opara, medju javom i med snom. Odmah se zapaza da srce nije vise oznaceno kao samohrano; ono je sada ludo jer je nestasno, neposlusno i samovoljno, jer radi nesto sto je tesko i nemoguce. Pjesnik kao da se cudi tvrdoglavosti, ne moze da ju razumije.I zato su njegova uznemirenost i stepen -uzbudjenja veci- doslo je do cijepanja u njemu : njegovo JA se podijelilo na onaj razumski dio, koji sve promislja, shvata i kontrolise i na onaj drugi dio koji cini nesvjesno, neshvatljivo sto izmice kontroli i nasem potpunom razumijevanju, a sto u stvaralackom poslu ima vrlo vaznu ulogu. Pjesniku srce nalici na staru pletilju koja stalno radi ali koja nije zadovoljna svojim ucinkomi i zato ono sto danju isplete nocu para i obrnuto. Ocevidno, ona tezi savrsenstvu koje se nikada ne moye postici. Ova slika, medjutim pokazuje nesto drugo: ako je dan simbolika za ono sto je racionalno i svjesno, a noc za podsvjesno onda iznedju njih postoji jedan vid suprotnosti, ali istalno prelivanje jednog u drugo, narocito kad je riojec o nastajnju umjetnickog djela, pa samim tim i pjesme. Stvaranje djela je upravo pletenje i paranje, ono ukljucuje svjesno i

niti da objasni sta je u njemu java a sta je san.net . medutim.u tome ne uspijeva. Tu nepomirljivost pokazuje stih: ubio te zivi grom! Ova kletva je povecala emocionalnost u pjesmi. pesnik zapise zapisnik o onome sto se dogodilo. ono je sada. Treca strofa glasi Srce moje. te da je subjekat ocito ljut i da nepomirljivost izmedu srca i njega presla u sukob. Postavlja ase pitanje zasto je srce kivno i cemu kletva. To je razlog sto su pjesnicka djela tesko razumljiva is to se na kraju nikad ne mogu docitati. ubio te zivi grom! što se ne daš meni zivu razabrati u pletivu medju javom i med snom! U pocetku ove strofe. intuitivno. to se moze predstaviti ovako: Prema tome. Prirodu stvaranja i nastajanja pjesme Kostic je opjevao u ovom djelu. stvara pletivo a pjesnik ne moze da odgonetne kako ono nastaje. To je pesma. Sve ostaje jedna velika zagonetka jer sve se desava na nekoj granici. sto je doslo bez prethodnog razmisljanja. kad svesna java prelazi u pesnicki zanos… kad ga prode zanos. __________________ svetlana@diskusije. koja je i kraj pjesme. to je neki suton uoci zanosa. Uzvicnik koji je nakraju drugog stika pokazuje da nema smirenosti u glasu subjekta. Laza Kostic govori o ovom u svom eseju O pjesnickom zanosu u kome kaze: To nije ni java ni san to nije ni svest ni zanos.medu javom i med snom. Pjesnik bi zelio da ostvari uvid u sve to i da sazna sta se sve desava u procesu stvaranja i nastajanja pjesme. plete.kivno. srce kivno. pjesma Medju javom i med snom pokazuje da je obracanje pjesnickog subjekta srcu u stvari jedan vid uspostavljanja dijaloga sa samim sobom.srce vise nije ni samohrano ni ludo. da sagleda sta je u svemu tome razumsko svjesno a sta nije. sa svopjom pjesnickom prirodom.nesvjesno. Zato sto stavlja pjesnika na muke: ono se ponasa inadzijski.

sa lude”. To je hram podignut na uspomenama. (Utekoh od nje. i postala oprostajna pjesma. gdje ce ostati nekoliko godina. balzena i vrelo milosti. Medjutim. To bas ona bude tu. pisao je negativno o Bogorodici i madonizmu u katolickoj vjeri. Razum ce na kraju nadvladati srce i pjesnik ce se povuci.Ona je zlatna vocka koja je sazrela kasno. Da bi pjesma bila. Kada je Laza imao pedeset godina. nije sasvim mrtva…ona dolazi da me vidi u snu. moju dusu za minut jedan. citaocu nudi slike svopjih patnji i promasenosti. gradacijski. i ceznajma i nadama koje je gruba stvarnost sasvim ponistila. za sve sto je “dusi lomilo krilo”. Lenka D. u kojoj govori o zidanju istog hrama i zali za posijecernim dalmatinskim borovima koji se u njega ugradjuju. to nije san kao drugi. Saznajemo da je sve pocelo sa iznenadnom pojavom malde zene. za mene L. U njoj se susrecemo sa motivom mrtve drage.. nebeskim. te iste 1895. Zena lepota je ispunjenje svih njegovih ocekivanja.Santa Maria della Salute . Medjutim shvatajuci da je razlika u godimana suvise velika i da je takva ljubav prosto nemoguca Laza bjezi u manastir Krusevdol. A da je to tako potvrdju7je i njegov licni dnevnik u kome je zapisao: “Znate. i izidje iz nje sa snom. Smrt voljenog bica dozivljava se kao opsta kataklizma. Bogorodica je svetost. napisao je 1879. Ona je “majka svijeta”. jedna od najljepsih u srpskoj poeziji. “sve je to sa ove glave. sve dok nije dobila puni sjaj. godine. Ali kad mi se javi Ona. hram na “stubu secanja” na Lenku8 . Kada je pjesnik opjevao dramu bica i kad ju je podigao na nivo svjetskie kataklizme on se opet vraca slici hrama i asocijacijama koje ona budi u njemu. Iako nisu bili bliski po godinama rodila se obostrana ljubav. U pjesniku dolazi do dvojstva: u njemu se sukobaljavaju razum i osjecanja. Ona udesi san. sa njom je sinula ona unutrasnja milina ali su dosle i muke. patnja. kada je zauvijek usla u njegov zivot. On ispisuje hvalospjev njoj i njenoj ljepoti. krivicu vidi u sebi.a ona svisnu).godine pjesmu Duzde se zeni. bolje shvacena potrebno je podesiti na intimnu dramu pjesnika koja je prethodila nastanku pjesme. svoju pjesnicku intimu. sa njom je dosla svjetlost. Poslije ovakvog uvodnog pristupa pjesnickoj temi. Pjesma pocinje obracanjem pjesnika Gospi od Spasa u čije ime je podignut hram. godine umire Lenka a on sa zenom odlazi u Veneciju gdje izmedju ostalog posjecuje crkvu Gospe od Spasa (Santa Maria della Salute). Na prijedlog njenog oca zeni se bogatom udovicom iz Sombora.analiza To je najljepsa ljubavna pjesma-elegicna pjesma Laze Kostica. pred likom Bogorodice i u tom trenutku shvata da je i njemu jos jedan hram. Upravo od trenutka Lenkine smrti i susreta sa grandioznom ljepotom crkve Laza Kostic ce u sebi nositi ovu pjesmu. Njegov grijeh je dvostruki. Pjesnik stoji pred hramom. a ona umire. Nosio ju je u sebi punih cetrnaest godina. Govori o svom stradanju. nastala 1909. upoznao je devetnaestogodisnju djevojku Lenku Dundjerski. koju nikad nije volio. kcerku svog dobrog i bogatog prijatelja Laze Dundjerskog. Od ovog trenutka pjesnik u slikama. Ona udje u moju pamet. pjesnik pravi zaokret i pocinje da ispovjeda sebe. 1872. je bila ocinjena slavnim pjesnikom a on njenom mladoscu i ljepotom. U hramu pred koijm se nasao. vjecnost bi dao za trenutak njenog pogleda. sve muke koje su ga zadesile. ona je vila. U tome i jest problem. sest godina ranije. i kao drugo. u cemu je i razlog vise za njegovu patnju i dusevnu dramu. Laza je vidio sveti znak i vertikalu preko koje se uspostavlja veza zemaljskog sa bozanskim. njena mladost i njegova starost nasli su se u vrijeme kada jedno iskljucuje drugo. Ushicen ljepotom hrama on trazi oprost za sve svoje grijehe.m duhovnim.

trajno i prolazno. Ljubav za divljenje i za vjecnost: zadivicemo svetske kolute. Preko hrama se dakle uspostavlja veza sa nebeskim. ugod. Sada je san. suncima zasut' seljanske stude. zvezdama cemo pomerit' pute. tajne su sile sluskinje njoj. srecu i tugu. posebno mjesto imaju Kosticeve kovanice ili tzv. Javlja se kao tajna rijec kojom se nesto zakljucava. gled. zapon. gove.hram. neologizmi. Ne kad je zove silnih mi zelja navreli roj. U tom susretu on vec vidi neslucenu srecu i uskrsnuce ljubavi koja je toliko jaka i sveprozimajuca. sunca. to se pjesnik ni malo ne plasi smrti. sveto i profano. mimo njegovih zelja i uvijek drugacija: Dodje mi u snu. Santa Maria della Salute. vec po pripadanju nebu i duhovnosti).Dundjerski. momenta kad pocinje priblizavanje jave i sna. Ova dva zhrama imaju nesto zajednicko a to je ljepota i divljenje. Kada je u pitanju jezik ovog pjesnika. kojima je kitio svoje pjesme: nebesnica. Posto ona pripada onostranom svijetu i odatle pristize u njegove snove. bozansko i vjecno. Kraj pjesme – cetrnaesta strofa jos vise naglasav pomisao na taj onostrani svijet i susret s njom. postao jaci od jave: Postoji samo ona . Ova kraj sadrzi krupne kosmoloske odrednice: svijet. kajan. Dozivljavamo je kao misticnu rijec kojom se neko priziva iz neznanih daljina. Oni imaju i djecu. Santa Maria . dva principa: muski i zenski. samo san i ona u tom snu. on u njenom javljanju vidi znak da joj se pridruzim. zvijezde. bogove silne. ona mi dodje kad njojzi gove. zud. Ovaj italijanski naziv djeluje i priojatno na sluh – zvucno je bogat i pjevljiv. univrezalne. svevremenske. zalut. vaseljena.pjesme su im djeca. Laza Kostic je svojom imaginacijom i izuzetnim senzibilitetom stavaraoca umeo da pveze mnoge krajnosti: ljidsko i bozansko. zanosa i fantazije”. U ovom pjesnickom djelu posebno mjesto ima refren Santra maria della salutejavlja se na kraju svake strofe: cetrnaest puta. zwmaljsko i nebesno. Javlja se u snu ali uvije iznenada. Njime se potencira pjesnicka tema kao izvor ljepote. kosmicko i neunistivo. . s tim sto je ona sad starija od njega (ne po godinama vec starija po smrti. U tom snu i zanosu oni su kao muz i zena. Pjesnik je krenuo od zemaljske stvarnosti – od hrama Santa Maria della Salute da bi putem pjesnickog majstorstva to prosirio “ovlastima sna. da od miline dusi polude. U ovim stihovima prepoznajemo onu pjesnikovu biljesku iz dnevnika sto dovolkjno govori o Lenki kao njegovoj trajnoj opsesiji. u raj u njen zagrljaj!”. bogovi. zemnih milina nebeski kroj. da bi se nakon unutrasnjeg prosvjetljenja i duhovnog ozarenja bica. raj.culno se nije ugasilo. beznjenice. on je cak prizeljkuje. nesto brani i pomocu nje otvaraju vrata koja vode u onostrani svijet. U ovoj posljednjoj strofi pjesnik je toliko glasan i raspjevan da se sve stropstava i sliva u jedno. java preobrazila u san: hram Gospe od Spasa nestaje . ljepote iljubavi. prvi put. tamo je raj u kome ona obitava “u raj. da u sve kute zore zarude. dusilo. srediste je pjesme i povod za apologioju zene. kamoli ljude. Navek su sa njom pojave nove.

pred kojom se toliko kolebao i ustručavao. postojali su"na nebu oblaci na srcu kamenje". ono ispunjava njegovu javu i san. uvećava i središte njegovog pjevanja postaje upravo ona. lane. zemaljsko i nebesko ĐULIĆI Đulići su prvo pjesničko ostvarenje J. zanos duše i otvorenost prema svijetu. ljubav objedinjuje bozansko i ljudsko. opredmecen u hramu Usmjeravanje pjevanja prema vlastitoj drami II Osvjetljavanje vlastitih muka: • • • • • • Pojava zene: svjetlos umjesto mraka Zena kao ispunjenje svih zelja Hvalospjev zenskoj ljepoti Dvojstvo u pjesniku: razum i strast. Pjesme su đulići. Kad ona spava i sanja. lom u njemu i njena smrt U ljepoti hrama vidi ljepotu zene.. A sve je počelo kao romansa sramežljivog zaljubljenika. po čijem se imenu da zaključiti kako je i naslov djela simboličan: đul. pobjeda razuma Pjesnikovo uzmicanje pred mladoscu iljepotom. duša.Pošto su za kratko vrijeme svi pomrli. ditirambično stanje duše se preobrazilo u elegično. jer njena funkcija ne bi bila da izrazi samo njegovo osjećanje. Prema tome na sve njegove pjesme treba gledati kao na cvjetove njegove duše.Uvid u kompoziciju pjesme Santa Maria della Salute I Susret pjesnika sa hramom u Veneciji i kajanje zbog prethodnog pjevanja: • • • • Ushit ljepotom i bozanskim Obracanje Bogorodici i trazenje oprosta Ljepota kao univerzalni smisao trajanja. Nastajanje pjesama iz ovoga ciklusa započelo je sa njegovom ljubavlju prema djevojci Ruži Ličanin. A on bi htio sveobuhvatnu i neponovljivu reiječ .najljepšu i najmoćniju riječ. blago. kao neodoljiva privlačnost jedne djevojke koja njeguje njegovu sestru. vremenom. Oni su pjesnikov "razgovor sa srcem". senzualno i duhovno Pjesme koje se ne pisu i ne poju – to su njihova djeca – definitvno bjegstvo od jave i prizivanje smrti – zamisljeni susret u tom svijetu donosi srecu. Voljeno biće je sada pored njega. kao odjek patrijarhalnog ustručavanja i mladalačke čednosti. nego i njenu . ali i bližnji sa kojima je bio neizmjerno srećan: žena i djeca. Sa ljubavlju sve se izmjenilo: došla je ljubav. svijetli kao mjesečina. mirišljavi cvijet. postojali su samo "mračni.Zmaja. otkriva hram u sebi od uspomena na nju III San i ona: • • • • San postaje jaci od jave Njena pjava u snu Oni su u vezi. To svijetli njen nesvjesni blagi osmjeh. sreća. izvor njegovih tugovanki. Prije nego što će se pojaviti ljubav. I čini mu se da je svako od ovih imena nemoćno i nedovoljno kao značenje da izrazi ono što on osjeća. kratki dani". turska riječ i znači ruža. a đulići su postali njegovi uveoci.J.. njena duša koja se u snu opušta i sanja nešto lijepo. njegova sreća se sve više uobličava. Ona je njegova: snaga. pjesnički dnevnik njegove uznemirene duše. intenzitet toga osjećanja i sveukupan njegov odnos prema njoj. Međutim. dika.

Na jednoj strani je priroda. bježim ka očajnik kleti. a što se doživljava kao trenutna paraliza.. jurim. sunce...na smrt. sliku umišljenog idiličnog izleta u prirodi. Na kraju ove strofe čuje se i glas: "Ne sme nam umreti!" koji će se kao refren javljati još dva puta na kraju svake strofe. Jedna od najuspjelijih Zmajevih pjesama iz ovoga ciklusa je ona pod brojem IV. dublji po svom smislu i jači po svojim umjetničkim vrijednostima.. pitajući se. Pjesnik uviđajući uzaludnost svih obraćanja molbi i proklinjanja . vičem zemlji. U ovim glagolima sadržan je najveći stepen očaja i bola. Upravo počev od ovog stiha započinje drugi umjetnički postupak u iskazivanju bola i očaja . na Fruškoj gori.. da odloži njenu smrt: "Šetalicu zadržavam".. ĐULIĆI UVEOCI Ciklus "Đulići uveoci" tematski je mnogo širi... vodu sa bistroga izvora koja krepi i zdravlje vraća. znanju. pa je sklopila oči i počela da tone u predsmrtni mir... KLECNEM. uvijek kada provali misao o smrti... sam u svom bolu. Dakle. Tuga. zastajavam . kad je to najpoptrebnije dijete i on ostati sami. lažnu nadu u njeno ozdravljenje. Da bi kasnije u 14. skakutanje ili leptirov let: "Ala je lep ovaj svet".. ljekaru. iznad nje je "od bisera grana".. idem. a na drugoj strani je čovjek. kao da se umorila od zamišljenog hoda i sreće. ZASTAJAVAM. Preostali glagoli: zadržavam.. paniku koja dolazi od pomisli na ono najgore . . a uspavljuju je "sićani slavuji" svojim "svilenim glasom". IDEM. Sve mu liči na "pletisanku" koju on u običnoj pjesmi i običnim riječima ne može da izrazi. POĐEM.a nas vara nada ozdraviće. čiji prvi stih glasi: "Pođem. Obraćajući se sebi. nešto kao psihološka blokada koja dolazi od trenutne pomisli da će ona umrijeti. javiće se težak od bola i nespokoja stih: "Bolna leži. praćen saznanjem da će. Da je baš tako pokazuje i pjesma Đure Jakšića "Na liparu". slikajući je kao neponovljivu i idealnu.okreće se sebi i. bjezim . "Đulići uveoci" za temu imaju: bolest voljene žene. A kad već to ne može . penjanje na vis sa kojega se vide polja. ozdraviće mlada! "Umjesto smrti koja predstoji voljenoj ženi on će joj ponuditi viziju života.dati su u asidentskom nizu. pitajući se da li je to java ili san. vičem pravdi. bol i patnja potisnuli su raniju ditirambičnost. smrtan. "đuliću" sve poprimilo dimenziju pomahnitalosti i raspamećenosti od zanosa i unutrašnjeg pijanstva. i da kao takvi ostavljaju utisak svevremenog nemira i očaja . Ali.Ona nakon toga utješnog monologa nad svojom glavom. iskazan na vizuelan način. emotivno razgranatiji... emotivno i misleće. klecnem. reči bez pameti?" "Bez pameti " zato što ih izgovara čovjek u košmarnom stanju i što su izraz njegovoga beznađa: priželjkuje nešto sto je bez ikakvog izgleda na ostvarenje.. a ujedno i prekoravajući sebe: "Zar joj nemaš leka?" Kao da optužuje sebe za svoju nemoć. Zašto: "Zborim reči. Glagoli na početku pjesme :pođem. predočavaće joj: proljeće. u slikama koje su utopija njenog srca. zastajavam.. njenu smrt i nestanak djece. među tim glagolima ima i jedan trenutni glagol . Kada spava.još više naglašavaju unutrašnji nemir i haotizam tj. upućuju na unutrašnji nemir. njenu bolest i smrt. sva ona svojstva koja je određuju i bez kojih se ona ne bi mogla ni zamisliti. odmaranje u hladovini. svojoj svijesti i ljekarskoj nemoći. anđelima. vičem sebi. Primjećujemo da su glagoli trajni.u svijesti čitaoca uvijek se to doživljava kao sadašnji trenutak.. "u lugu slavuje". ona postaje njegovo sunce. klecnem. u prezentu.. gradacijski raspoređenih: Vičem bogu. on se ustvari obraća čovjeku. Umjesto kratkog stiha koji podsjeća na žubor. "jagode i cveće". Zmaj očevidno romantizuje svoju ljubav i dragu.prirodu. "U ovoj pjesmi izrazito elegičnoj ritam je sav u znaku bola i panike.vrijeme i mimo toga neumitno teče ..on bi da pobjegne od te apsurdne situacije i tog poražavajućeg saznanja: jurim.ređanje akustičnih slika. biće doživi psihički udar. idem. nemoćan da bilo šta učini u svoju korist.klecnem.. Uplašen tim saznanjem on bi da zaustavi vrijema. univerzum i njegova ravnodušnost prema svemu što je ljudsko.

iz kojih premudri' knjiga francuskih' . "na polzu mojega roda". To je ono pre svega. U svemu tome krije se aluzija na ono što već postoji. onda čemu naše želje. prvina.ali se iza toga krije Zmajeva parodija komicno-podrugljiva imitacija himne. božanskog porijekla i da je potčinjenost i slijepa pokornost njemu obaveza svakog građanina. ali pošto je knjiga na srpskom narodnom jeziku. književni proglas kojim se obaveštavaju prijatelji o štampanju knjige. jezičkog i verskog karaktera. Ova Zmajeva pjesma je i parodija na molitvu. ispisujuci tobož iz poštovanja svaki zamjenički oblik koji personifikuje njegovu moć. mudrovanja i bilo kakva htijenja. familijarnim temama nema ni reči. što je društvena realnost . religioznu pjesmu. O novčanoj pomoći koja mu je neophodna da bi ohrabrila štampara i pokazala mu da ima ljudi koji žele srpsku knjigu." O jeziku: ukazuje na pokret u Evropi da se piše na narodnom jeziku i tako knjiga približi seljaku i čobaninu: . Na početku pisma govori o nameri: priprema knjigu Sovjeti zdravog 2. samo da njegovim namjerama ne bude na smetnji. potkazivača i žandara. jeste ponajmanje iz više razloga: ovo nije obično pismo nego štampano u stotinjak primeraka: o ličnim. ne mislim u tom sebe hvaliti. Pismo Haralampiju je pismo prijatelju.policijski sistem vladanja. Od Boga traži da mu podari što više policajaca. silu velikim slovom (Njega. Pismo Haralampiju pokreće više aktuelnih pitanja društvenog. 3. od Crne Gore do Smedereva i do Banata". a sasvim prirodno. vladar. vlast. Dositejev prosvetiteljski manifest. govor. i da mu time obezbijedi veću sigurnost i lakšu vladavinu. književnog. Zmaj parodira vrstu. nema intimnih poruka. ali je istovremeno. U pojedinim strofama ironija mjenja smjer i pretvara se u kritiku protiv samog naroda. Obrazlaganje nije ništa drugo nego izlaganje svojih prosvetiteljskih ideja. Zato se svesrdno odriču svih tih elementarnih ljudskih prava. Zato je Pismo Haralampiju Dositejev manifest prosvetiteljskih ideja. u ogorčenje zbog njegovog ćutanja i pasivnog držanja. pjesničke vrste koja je nekad pjevana u čast Boga. godine protiv kneza Mihajla. Ono je po samoj zamisli.JUTUTUNSKA NARODNA HIMNA Jututunska narodna himna je satirična narodna pjesma objavljena 1865. govoreći kao reprezentant naroda (uvijek se javlja oblik Mi). nemecki' i talijanski' najlepše misli kao cveće izbirati nameravam i na nas opšti jezik izdati. opštem jeziku. ličnog. privatnog karaktera. ono je književni proglas.Zmaj. dostojanstvenu i svečanu pjesmu. kako god i ovo pismo. bila neuobičajena. U želji naroda sadržano je u stvari preslikano stanje postojećeg. na uzvišenu. ako sve postoji zbog njega. heroja ili domovine (otuda i nacionalne himne). Po tematici je vrlo bliska pjesmi Jututunska juhahaha. valjalo je obrazložiti razloge zbog kojih se knjiga štampa na srpskom narodnom jeziku. no one ljude od koji' sam što dobro naučio. i da sve što postoji njemu podari . U podrugljivoj molbi Bogu da Jututuncima podrži Knjaza u zdravlju i krepkosti. ona se ne hvali nego vrlo skromno kaže:"Uveravajući da će knjiga moja biti vesma polezna. Što se knjige tiče. njen svečan ili religiozan ton i predmet pjevanja pri čemu pjesma prerasta u satiru i veliku rugalicu upućenu vladarskoj svemoći i starim uvjerenjima da je on. Ga i Mu). koja će "napisana biti čisto srpski. Iz strofe u strofu pjesnik pojačava svoju razornu ironiju. svoju ironiju usmjerava prema knezu Mihajlu. i posle štampanja Orfelinove pesme. I to mu daje poseban književnoistorijski značaj. razuma. Pjesma liči na himnu (ta riječ stoji i u naslovu). da ga učini oholim i slavnim. Ono lično prijateljsko pismo. da je mogu razumeti svi srpski sinovi i kćeri. punu pobožnosti. vidi se. 1.

niti je smelo biti rasipništva.ali u tome nije bilo. omladine jer se danas prosvećenost ("zraci učenja i filozofije") prostire do tatarskih granica. Za promene:"Samo prostota i glupost zadovoljava se vsegda pri starinskom ostati". 1.. Jakov ignjatović. naravno. vidimo.Hercegovine.ali ne na bezočan način. Njegov rad je namjenjen prosvećivanju 2. posle njegove smrti. 2.. Dositej osuđuje zlo koje se širi među ljude u ime vere i poručuje: "Ja ću pisati za um.Želja im je bila da u svemu budu vidjeni. O verskoj toleranciji. za srce i za naravi človečeske.njime govori ogroman broj ljudi Crne Gore. kojega su god oni zakona i vere". i na njemu svi koji samo znadu čitati mogu razum svoj prosvetiti. put koji traje danima. • • • Njegove su knjige namjenjene svakome koji "s čistim i pravim srcem želi um svoj prosvetiti i narave poboljšati".u kući gostoljubivi a izvan kuće odvažni i preduzetni. srce poboljšati i narave ukrotiti.Srema. a narodni jezik je najkorisniji. sa svojim poznavanjem poljskog jezika i velikim smislom za šalu.Srbije. nedeljama i mesecima. za braću Srblje. od trenutka kada Sofra Kirić sa svojim prijaeljima vraća sa puta iz KrakovaSofra Kirić je zadovoljan učinkom. Slavonije. Pisac Jakov Ignjatović je.Hrvatske (osim kajkavaca). prosti dijalekat svi znadu.Takav je Sentandrejski svet o kome Jakov Ignjatović pripoveda do desetog poglavlja. Svrha pisanja. a rod i jezik nikada". Nastavie da radi i štampa jer će mu preko mere biti plaćeno kad srpski rod. Put do krakova obeležen je i nizom drugih slika i situacija.pružajući jasnu sliku zašto je stari svet uspevao i bio . Neće se obeshrabriti ako pomoć izostane. razvijajući roman Večiti mladoženj." "A opšti. EČITI MLADŽENJA . O prosvećivanju omladine.Bačke. 4. pokazao u stvari odnos između starog i novog.Bosne. dominira Čamča. Za stariju generaciju karakteristična je energičnost i spretnost u sticanju bogatstva. Prostiranje srpskog jezika. U Evropi se ne gleda ko je koga zakona (vere) jer "Po zakonu i po veri svi bi ljudi mogli biti dobri". O drugoj generaciji Sentandrejaca Jakov Ignjatović počinje da pripoveda od jedanaestog poglavlja.Banata (osim Vlaha) 3. u kojima. Srpskim jezikom govore ljudi različitog zakona (vere) ali to ništa ne menja jer "Zakon i vera može se promeniti.Dalmacije. stalno na umu imaju profit.A stečeno bogatstvo znali su i da pokažu.• • • "Koja je nami korist od jednog jezika kojega u celom narodu od deset hiljada jedva jedan kako valja razume i koji je tuđ materi mojej i sestram." Jezik ima svoju cenu od koristi koju donodi.Jakov Ignjatović O ROMANU Da bi što slikovitije pokazao te međuljudske odnose u Sentandreji. 1.Prema bližnjima su ozbiljni i strogi. u roman uvodi i razne scene sa puta u Krakov. Stari Sentandrejci. bude rekao "Ovde ležu njegove srpske kosti! On je ljubio svoj rod! Večan mu pomen!".

To saznanje budi nemir.Bio je obuzet kao nikop drugi izgledom i odevanjem. Likovi: Sofra Kirić Trgovac.vrlo imućan i od ugleda čovek.sa kojom će dobiti dva sina-Peru i Šamiku i kćerke Lenku Pelagiju i Katicu.trgovinom. slutnje i strahove. pocinje da shvata da je samo jedan mali delic prirode.valjda i pijanac. U sredistu . Stalno u društvu sestara i drugih djevojaka.povukla se u sebe i tako neudata živi. dok mlađi svet ništa ne stiče.to je tema Jablanovi. Kao đak i student. snaga i čvrsta rešenost. U tome je bio racionalan.zemlju.Pisac o njoj kaže "Bila je cvet koji je netaknut uveo."Ona je poštovala očevu volju i nije se udala za onog kojeg je voljela. Sve je to izostajalo kada je bilo najpotrebnije.a Katica.On sa simpatijama gleda na staro.Oženio se i ubrzo postao udovac..razočarana.On na najbolji način oličava vreme ekonomskog uspona i procvata Sentandreje. oličavao je mladića koji ne zna za bilo kakve nevolje i prepreke.bekrija. ducane. kada se uveliko formira čovekova individualnost.Njegovo bogaćenje počelo je šezdesetih godina XIX vijeka.Najviše nada je polagao u sina Šamiku. za čije su ovladavenje potrebni volja... zaricanje. ušteđeno rasipa. Namenjeno mu je školovanje i svi su u njemu gledali budućeg advokata.u trideset i petoj godini se oženio osamnaestogodišnjom Sofkom. i zašto mladi svet propada. materijalno bezbedan i uvek odevan po poslednjoj modi. pantalona.To je ujedno bio početak kraja porodice Kirić. JABLANOVI Kada se covjek nadje pred tajanstvom prirode u tamnoj noci kojom huji sustanje jablanova.Sve se više udaljavao od oca govoreći:Zar od pauka oca sin baš mora pauk biti?Tako je Šamiki postalo jasno da:Od Pere našeg neće ništa biti. u koga su polagane sve nade.zadovoljan i srećan. ŠAMIKA Šamika.On pripada onom tipu ljudi koji do imetka dolazi neprestanim radom.dobrom imetku i ugledu koji je brzo rastao..stekao je kuće. postaje posebna priča u romanu. Tako je gubio energičnost.kartaš. razvijao je razneženost i "žensku" finoću. Pera je postao bedan.. Covjek pred prirodom .stečeni novac ulagao u imanje i nekretnine i tako se sačuvao od inflacije koja u ratu jede sve što je zarađeno.Otac mu je dao jednu kuću i nešto para-izdvojio se.Pelagija je umrla.Zahvaljujućisvojoj vrednoćo.Bilo je važno da ostavlja utisak.vinograde. Šamika je bio mažen i voljen kako od sestara tako i od roditelja. ali se ne podsmeva novom. muško držanje i ponašanje. lišen dečačkih nestašluka i igara koje jačaju duh i podstiču na akciju.Umro je od upale pluća. frakova. da ga svi traže i da se svima dopada.ne sluša.Svoju surovost prema ocu pokazao je u trenutku kada hoće zbog novca da ga objesi. SOFRINE KĆERI I STARIJI SIN Lenka se udala za nekog sudiju i to mimo očeve volje. Imao je mnogo kaputa.mehanu. nemoćan da odredi sebi smer i nađe pravi cilj. već staro rasprodaje.Odgovor bi bio u sledećem :stari svet je sticao i imao hrabrost da se uhvati u koštac sa svim problema.

Ovaj covjek stoji sam kraj mirne vode. ona traje i dalje mimo volje covjekove. sporim rijecima koje ostavljaju utisak niza koji lagano prolazi.nije uspio da odgovori na pitanja koja je postavio. uzbudjenje koje obuzima lirskog subjekta. a covjek sam i zaplasen. Pjesma zapocinje pitanjem. nagovjestavaju odgovor i time stvaraju pocetno raspolozenje za sadrzinu pjesme. simbol je njegovih teznji da se izadje iz ove samoce i mraka . opkoracenje neminovno vuce u drugi stih da bi se stajanje odredilo preciznije . nebo. iz njega zraci rjesenost i cvrstina. zemlja. nastavljanje trajanja. Pitanje postavljeno na pocetku pjesme ("Zasto nocas tako sume jablanovi?") nije dobilo direktan odgovor. treci i cetvrti stih imaju narativni ton i deskriptivnu funkciju: Zuti mesec sporo zalazi za hume. Stajanje kraj mirne vode opisano je odsjecnim. nego je to padanje snova u sivu. jedini. tacnije odvija se njihov cin padanja u vodu "ko olovo mirnu i sivu" . Na pragu izmedju prve i druge strofe. koji su na samoj granici straha. Prve dve strofe ispunjavaju opisi prirode i desavanja u njoj. dva puta ponovljenim. cudno? Zasto tako sume? Dva puta ponovljeno pitanje "zasto" sugerise napetost i nemir. vec zasto tako sume. Covjek se suocio sa prirodom. Tako strasno. usamljen u tom ogromnom prostranstvu sveta koji je predocen kao mrtva noc. ali osoben strah:"Strepim sam od svoje seni". Sve sto je opisano u prve dve strofee. On se nalazi u spletu poetskih slika. Zato je on pun naboja nedoumice i iscekivanja: Zasto nocas tako sume jablanovi. morao je da obori pogled . oni su simbolicna manifestacija covjekovih misli i zelja. nalaze se snovi. ko slutnje.pjesme je onaj covjek sa kraja pjesme koji stoji. Dok je u prvom stihu pitanje kompletno sa svim sintaksickim clanovima recenice. Medjutim. Sum jablanova. Jablanovi su samo predmet opazanja i dozivljaja lirskog subjekta. PRETPRAZNIČKO VEČE . upitanost i nedoumicu."ko potonji covek". sagledano je ocima lirskog subjekta:On i priroda nasli su se oci u oci . Ovakav pocetak unosi zacudjenost. poslednji. voda. sagledao je sebe i shvatio da je malenkost. to su samo tri rijeci "Zasto tako sume"? Ovdje nije pitanje zasto sume.strahuje. Naime. ali ga on sam ne moze da objasni.nije samo padanje. pa je shvatio koliko je on sitan u odnosu na jablana. Treca strofa predstavlja sliku covjeka koji je toliko usamljen da se osjeca "ko potonji covek". U tom trenutku se javio strah. Dok su prva dva stiha emotivno napeta. drugo pitanje je sazeto.u tom susretu priroda ostaje na svome.mjesec. umrtvljenu vodu bez zivota. svjezinu. izmedju dve tamne slike. Ova dva stiha upitnom intonacijom. Daleke i crne. Tamna boja poredi se sa slutnjom koja budi nejasni nemir i slutnju. ispof koga stoji usamljeni covjek. u njihovom zajednickom prozracavanju smisla. treca strofa donosi sliku usamljenog covjeka u noci. posmatra i .visina je u poeziji uvijek simbolizovala izbavljenje. sreo se sa ogromnom sjenkom jablana koji sumi. i snovi -to je pejzaz noci u kojoj se dogadja sum jablanova: zuti mjesec i njegov spori zalazak zs brda. sa elementima prirode . daleka brda i crna. Osjeca se izvjesna utemeljenost lirskog subjekta u svijetu: "ja stojim" je puno samopouzdanja.

1. pjesme tvoje i drugova sviju. poenta: pjesnik je shvatio da je stvorio novu vrstu porodice.pjeme su oživjele i okružile usamljenog pjesnika 5. djeca.živio je usamljen u porodičnoj kući.pjesme tješe pjesnika: one su mu nova porodica i utjeha 6.Aleksa Šantić je bio već zamakao u pozne godine kad su mu pomrli svi članovi porodice. I oni koje davno trava krije! Naša će suza na kam tvoga groba kanuti toplo kao kap sunca zlatna. sticajem mnogih okolnosti.slika usamljenosti u ambijentu porodične kuće 2. Lirski subjekt je u apsolutnom mirovanju kao i atmosfera iz koje proizilazi sumornost i bol koji prerastaju u plač. Treća slika je buđenje. Ispunjena je kretanjima. susjedi. U središtu prve slike su lirski subjekt i atmosfera. Druga slika donosi kontrastnu promjenu: oživjelo je sjećanje na daleku prošlost iz djetinjstva u isto pretprazničko veče.lirskim subjektom. vraćanje iz sjećanja u stvarnost pretprazničke večeri lirskog subjekta. a svjetlosti i sreće na drugoj strani izaziva veoma bolna osjećanja. sreća grije ukućane. pjesmom. miriše soba. vatra plamti punim žarom. Ta osjećanja i raspoloženja najpotpunije i najbolje je izrazio u pjesmi Pretprazničko veče. bojama. Kandilo sjaji. sveta smo živa porodica tebi! Mi združujemo duše ljudi sviju! Mrtve sa živim vežu naše niti: I s nama vazda uza te će biti. Silina kontrasta pustoši i praznine na jednoj strani. Pretprazničko veče je lirska priča sa svojom fabulom. što svoje duše na zvijezdama griju. U pjesmi su središnja tri motiva: -motiv usamljenosti i dubokog bola zbog toga. Četvrta slika je promjena i osvježenje. U petoj slici iskazana je poruka pjesama : Mi. Zato će u svojim elegijama izražavati tugu za izumrlim domom i žal što je nestala patrijarhalna atmosfera.porodična soba u predbožićno veče 4. Smirivanje i olakšanje izraženo je riječima" ja . da nije sam.slika porodične idile iz djetinjstva: roditelji. -motiv evokacije prošlosti i topline porodičnog života iz djetinjstva -motiv stvaralaštva kao nadoknade i utjehe. ostao neoženjen. U strukturi pjesme uočava se 6 slika. U šestoj slici nastaje nagla promjena . Tamne boje potisnute su živim bojama i svjetlošću koje ozaruju oči i dušu lirskog subjekta. otac i majka kao simboli sreće i sigurnosti. a on je . svjetlošću. događajem i junakom.oni su u potpunom skladu. 3. susjed kao simbol prijateljstva.saznanje i olakšanje jer riječi pjesama odzvanjaju u duši lirskog subjekta.

Kočić je u Davida Štrbca ugradio u svoju jednu osobinusvijest da se pred sudom ne govori samo u svoje ime.tek obložena providnom skramom humora.David svojom riječi.Pravo će biti i bogu i ljudima da carevina uzme sebi ko.peče nagoni suze na oči.njihovih bolova i njihove nesreće.umro ti je sin pa ti carstvo šalje tri vorinta.da se mijenjaju najčešće svjesno.Surovost života učinila je da se njegova raspoloženja prelivaju jedna u druga.ni carska.već u ime čitavog bosanskog seljaštva i .O dobre carevine.kasti.suše.krst joj ljubim!-lijepo ja jauknu' od radosti.od buntovnosti i prevejanosti do ulagivanja i lukavstva.sklapam oči" : to je trenutak kada se pjesnikova duša oslobađa napetosti.Za šumu kaže:"Za turskog suda svačija. godine.ali uvijek s određenim ciljem:ismejati predstavnike austrougarske okupatorke vlasti i izliti na njegovu glavu sav žuč i sav jed. osjetio je " porodicu" kroz koju će i dalje da traje.od buntovnosti i prevejanosti do ulagivanja i lukavstva.onda će učiniti sve da se bori nadmudrivanjem. neizvjesnosti.jer je ona mene od napasti oslobodila.patnji.dostojanstva i ponosa predstavljaju ove njegove riječi:"Lani oko časni veriga donese mi knez crnu knjigu i tri vorinta.David Štrbac je koncipiran tako da bude grč bijesa i bunta protiv okupacije.Surovost života učinila je da se njegova raspoloženja prelivaju jedna u druga.a žena i djeca zaplakoše.on simbolizuje sve seljake u pokorenoj bosni koji zasigurno jesu manje obrazovani od okupatora.To ti e nagrada.a danas :carska šuma".I najzad ona sa bolom kaže da ga je sud "oslobodio"sina.Vrhunac bola. JAZAVAC PRED SUDOM .postavila ga je u centar opšteseljačkih briga.Kočić u kratkim i ritkim rečenicama Davida Štrpca prikazuje ukletost sudbine bosanskog seljaka."Oslobodio" ga je svinjčeta. Poenta je u saznanju da život nije bio uzaludan.koze i krave.PETAR KOCIC Delo "Jazavac pred sudom" nastalo je 1904. strijepnje.ni spahijska". DAVID ŠTRBAC Junak satirične aktovke Jazavac pred sudom David Štrbac je lik koji nosi najviše osobina bosanskog seljaka.grimasom i gestom podvrgava podsmijehu čitavu okupatorsku vlast.budi bijes u srcu i angažuje čitaoca u visoko moralnom smislu. reć' ćemo."Ova velika tagika . David Štrbac je lik koji nosi najviše osobina bosanskog seljaka.Ako čovjek nije u mogućnosti da se bori protiv jačeg fizičkom sbagom.da se mijenjaju najčešće svjesno.već u ime čitavog bosanskog seljaštva i da pred sobom nema samo dva sitna činovnika okupatorskog režima već čitav režim.neku nagradu.Kočić je u Davida Štrbca ugradio u svoju jednu osobinu-svijest da se pred sudom ne govori samo u svoje ime. da je stvorio " porodicu" koja će ga nadživjeti i prenositi njegovo ime.kojega su uzeli u vojsku i odveli u Grac gdje je za godinu dana umro. U tom trenutku potekle su suze radosti i sreće jer više nije sam.Ova svijest je Davida postavila daleko iznad običnih svakodnevnih seljačkih nevolja:nerodice.Davide .U Davidovom stavu prema životu i njegovim postupcima ogledaju se osobine jednog naroda koji se vijekovima razvijao pod pritiskom ropstva.a katkad i nesvjesno.poplave.i više od toga-državu koja iza njega stoji .A njivica koju jazavac pljačka nije "ni Davidova.U gradaciji koja ubrzano ide ka svome paroksizmu David nabraja čega ga je sve oslobodio "slavni sud".ničija šuma.i još više -ropstvo uopšte.ali uvijek s određenim ciljem:ismejati predstavnike austrougarske okupatorke vlasti i izliti na njegovu glavu sav žuč i sav jed.Brate kneže vrati ta tri vorinta carevini .Zato on nije sam predstavnik seljaka iz Stričića.a katkad i nesvjesno.ali su veći kao ljudi i imaju čojstva više no stotinu okupatora.

Kočić u kratkim i ritkim rečenicama Davida Štrpca prikazuje ukletost sudbine bosanskog seljaka. To je uslovilo specificnu kompoziciju: naratorova stv arnost je predocena u okvirnoj ili spoljasnoj prici. labave kompozicije i fragmentarne strukture.U Davidovom stavu prema životu i njegovim postupcima ogledaju se osobine jednog naroda koji se vijekovima razvijao pod pritiskom ropstva.čas surov. reć' ćemo.ničija šuma.David svojom riječi. a pojedinosti emituju doslovno i preneseno znacenje: slika ili iskaz su obojeni ironijom ili satirom.Vrhunac bola.patnji. Osnovna zamisao pisceva u Dangi bila je da se prikaze odnos vlasti i podanika.Pravo će biti i bogu i ljudima da carevina uzme sebi ko.ni spahijska".umro ti je sin pa ti carstvo šalje tri vorinta.posredicni tok zbivanja. Naglaseno ironiski ili satirican odnos prema stvarnosti i prikazanim pojedinostima ima kohezionu funkciju i ponistava mane fragmentarne strukture pripovjetke. poltronsko i servilno. __________________ Danga Domanovic je kao covjek. recanica je krcata informacijama.grimasom i gestom podvrgava podsmijehu čitavu okupatorsku vlast.O dobre carevine.ali uvijek spreman da neprijatelja napadne sa njegove nasjabije strane. niti je dovoljno individualizovan i prilicno je pasivan. Iskaz domanovicev je zbijen. Meta veoma ostre i ljute satire su obest i osijonost vlasti: podlost.peče nagoni suze na oči.i više od toga-državu koja iza njega stoji .U gradaciji koja ubrzano ide ka svome paroksizmu David nabraja čega ga je sve oslobodio "slavni sud".onda će učiniti sve da se bori nadmudrivanjem.kojega su uzeli u vojsku i odveli u Grac gdje je za godinu dana umro.čas molećiv i miran kao jagnje.Davide .jer je ona mene od napasti oslobodila.to je niz epizodnih situacija koje se ne osjecaju kao jedinstven i uzrocno . nepoznatom svijetu.i još više -ropstvo uopšte. pisac i publicista imao veoma kritican odnos prema stvarnosti svoga vremena: one za vrijeme vladavine Obrenovica i one poslije majskog prevrata i dolaska nove dinastije i nove vlasti.David je o čitavom svom životu govorio pred sudom i pred njim bio čas stidljiv.Brate kneže vrati ta tri vorinta carevini . ali je Domanovi} bio razocaran i drzanjem gradjanstva (naroda): ono je bilo podanicko.a danas :carska šuma". Narator nije imenovan.koze i krave.Ova svijest je Davida postavila daleko iznad običnih svakodnevnih seljačkih nevolja:nerodice."Oslobodio" ga je svinjčeta.kasti.A njivica koju jazavac pljačka nije "ni Davidova. Danga je kratka pripovjetka.dostojanstva i ponosa predstavljaju ove njegove riječi:"Lani oko časni veriga donese mi knez crnu knjigu i tri vorinta.budi bijes u srcu i angažuje čitaoca u visoko moralnom smislu."Ova velika tagika .poplave.David Štrbac je koncipiran tako da bude grč bijesa i bunta protiv okupacije.tek obložena providnom skramom humora. Njegova je uloga kao kazivaca spoljasne price da uvede u zbivanja koja se odvijaju u nekom drugom.da pred sobom nema samo dva sitna činovnika okupatorskog režima već čitav režim. U unutrasnoj prici on je samo posmatrac koji predocava i povremenim pitanjima provocira ispoljavanje drugih aktera prica.neku nagradu.ni carska. Prica je data kroz dvije slike: naratorova stvarnost i naratorov san.postavila ga je u centar opšteseljačkih briga. Fabula je jednostavna .suše. a naratorov san je predocen u unutrasnoj prici.njihovih bolova i njihove nesreće.a žena i djeca zaplakoše. Na meti njegove satiricano alegorijske proze bila je vlast i njeni predstavnici.Ako čovjek nije u mogućnosti da se bori protiv jačeg fizičkom sbagom.krst joj ljubim!-lijepo ja jauknu' od radosti.Za šumu kaže:"Za turskog suda svačija. podanistvo i servilnost .I najzad ona sa bolom kaže da ga je sud "oslobodio"sina.To ti e nagrada.

Tema: Tema ovog djela je težak život Sofke. je najčešći I gotovo jedini njegov motiv. што највоље долази до израза у ликовима двеју дјевојака. ali ogorčen nakaznim ćiftinskim moralom građanske klase u nastupanju. Меланије и Јуле. као окоснице. pozadina. Око емфорне приче о попадији и тучи попова због зета. Kritike: Stanković je davao tregične sudbine ljudi I žena u jednom minulom vremenu. već I sukobu sa samim sobom. potvrđujući često svoju ljudskost u više ili manje prigušenoj ljubavnoj žudnji. sa svojim nagonima. svijetliji. Ljubav kao jedno od najsadržajnijih I najkompleksnijih ljudskih osjećanja. pod mišljenjem čaršije I šta će svijet reći. vitestvo i rodoljublje. две љубавне приче. čovječniji. снажна и вредна сеоска дјевојка. . У даљем развоју радње паралелизам по сличности преображава се у паралелизам по контрасту. kojima se atakuje na cast i ljudsko dostojanstvo uzimaju se kao zasluga. Svi njegovi ženski likovi nesrećni su I tragični na isti način. две поповске кћерке. U djelu Borislava Stankovića čovjek je izložen ne samo sukobu sa okolinom. Centar njegovih preokupacija je gotovo uvijek tragika ličnosti u okvirima kojima je vezana lićna sreća. nekog surovijeg I neumitijeg morala patrijarhalne zajednice. koji je u početku bio raskošan I ugodan. Njegovo djelo je prožeto ljubavlju prema čovjeku. У конструкцији романа приметан је паралелизам по сличности међу ликовима и токовима радње: два попа. razvijao po volji neke jače sile. tlo na kome se dešavaju krupne I bolne ljudske tragedije. још су сличније две попадије.gradjanstva (naroda): pokvarenost i nevaljalstvo: pomjerane (degradirane) vrijednosti . koji uprkos svojim silnim žudnjama popuste pred zakonima patrijarhalnog morala zadovoljavajuci obaveze koje je to društvo postavilo. Sve njegove ličnosti opterećene su zahtjevima "krvi". silnim neodoljivim zahtjevima koji ostajući nezadovoljni donose nesreće I prouzrokuju tragedije. Pop Ćira i pop Spira ~ Stevan Sremac O delu То је хумористични роман који кипти од шаљивих згода и смешних ликова. што се види и по њиним именима (Персида и Сида). bolji. a sve ostalo je samo okvir. Ideja: Ideja ovog djela je žalosna sudbina onemogućenih ljudi. pocast. u jednom društvu koje se gasilo I osipalo pred njegovim očima. Oni postaju robne žrtve koji su za cijeli život okrivljeni I lišeni vlastitih radosti. presjećeni I zgužvani životom koji se uprkos njihovim skrivenim snovima. Sav taj moral nalazi se pod još većom tiranijom. У почетку романа то је паралелизам по сличности : две поповске куће су сасвим сличне.jahanje i zigosanje: sramni cinovi. Насупрот Јули која је здрава. Меланија је размажена. on nije uspio da patrijarhalnom svijetu suprostavi neki drugi.дата је широка реалистичка слика војвођанског села. zbog koga je I sam u životu patio. da bi se poslije očeve propasti završio tragično I bolno za njih.

с друге стране. а кад сте у другом шору и шта тек радите другим паорским ћуранима.. за новац икоји се сурењиво боре за црвени појас. када их поп Спира види у перју још.Сремац је замислио Поп Ћиру и поп Спиру као кратку приповетку. тако да се обично морала и сама госпођа Сида умешати и заузети за њ.. налази се у контрастном односу. срећно допунјује животно искуство њене мајке. извештачена.ёё'' недељни дан на селу ''). а највише управо у овом роману. а које су по менталитету врло налик једна на другу. животиња. кокетне и причљиве. па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћуран. Хумор Стевана Сремца црпе своју ванредну живутност непосредно из стварних . илустрације и карикатуре интимног домаћег животабанатског села и поповских кућа. Сремац је мајстор у сликању животињских ликова. Највећу драж књиге чине описи којих има у изобиљу и разних врста : слике сеоског амбијента и атмосфере (ё''ёидилично представљено вече у у кући поп-Спирино''. произашло веће дјело. њихови цртежи му згодно по служе да у духовитим поређењима и асоцијацијама изнесе смешне сличице из живота. Сличица у којој је у центру поп Спирн ћуран. ё''ёлопов мачак '' и. и прича о Јули и берберину Шаци. колоритним детаљима духовито поентираних елемената уткано је у ово дело. И поједини предмети под његовим пером добијају индивидуална обиљежја. које су у првом плану његовог хумора. да их прикаже у њиховом приватном животу као људе који се поглавито брину за стомак. Обе приче завршавају на исти начин. али су праву срећу у браку нашли само Јуца и Шаца. Њих има у многим његовим дјелима. а њему пође вода на уста.. немате ни срца ни душе!А шта вам ради да га секирате тако!? Јао наопако.Врло су га често секирала деца изкомшилукакад изађе на сокак.Срам вас било. између осталог и противљење девојчиних родитеља. Ту су : ё''ёстари Шаров''.грдила би их она тада. закржљао у огрубелости и запарлочености личног живота. свадбом.Сремац се не устручава да их прикаже као људе облапорне и сангвиничне. где умешност младе дјевојке. с једне. описи сеоских дворишта.себична. Сремчеве хумористичне илустрације увек извиру из живота. а преко дана одлазак и повратак крава регулише домаћицама радно време. бећари једни''.Прави Нојев ковчег! Било гускака угојених тако да.у амбијенту башта и цвећа и мора да савлада низ препрека..Сремац се нашалио и на рачун ратоборних попадија.У двема попадијама. додавањем великог броја епизода . Ови детаљи су укомпоновани у фабулу и уносе много животне верности. Прва је од почетка само лов на мужа. Такав је стари сат у кући попЋириној. на пример духовито илуструје читав амбијент у ком се развијају догађаји око сукоба поп Ћире и поп Спире: ''На пример живине ! Шта је и какве је све то било у авлији.Добио је у овим епизодама пејзаж љивота банатског села у коме ноћу сате оглашава боктеров рог. чији су односи променљиви и зависе од личних интереса. И две љубавне приче. задовољство комшинске деце. да би се остварила. оличен је и ниво малограђанских патријархалних жена. ствари. међутим је у разради. из животне свакидашњице. чији је свијет затворен у домазлук.кад сте такве арамије пред господин-попином кућом?!'' Kritika Побожност и оданост цркви нису Сремцу сметали да се нашали на рачун попова. најизразитији од свих похотљиви патак поп-Спирин. ипак је пропадао међу комшинском децом као неуспели педагог. кадре да једандругоме подвале и да у свађи један другоме избију зубе. сликовитости и боја у духовите цртеже. Иако је пазио на себе и достојанствено се понашао.И кад описује животиње..Одлично познавајући менталитет домаћих интеријера малограђанских породицаСремац је дочаравао комичне странешаблона њиховињ међусобмних односа. кришом.Много оштроумно запажених. прича о Меланији и учитељу Пери. Друга почиње романтично. ситничавог механизма њиховог једноликог начина живота.

Читаоци су у овом Сремчевом хуморуналазили реалне елементе из свога живота и живота своје средине.из свакодневних доживљајапросечних људи малограђанске средине у којој се Сремац кретао . из свега онога што је постало уобичајно. што се укоренило у живот и постало захвалан објекат шале и досетке. из својих устаљених навика. Врело Сремчевог хумора се налазило у интимном поззЂнавању те средине и саживљавању с њоме.доживљаја. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful