Medju javom i med snom Pjesma Medju javom i med snom, nastala je 1863.

godine; u njoj je Laza Kostic, na poetski nacin definisao i promislio poezijui kao narocito stanje duha, pokazavsi u slikama da je ona proizvod sna i jave, svjesnog i podsvjesnog, halucinantnog i logicnog. Pjesma pocinje strofom: Srce moje samohrano, ko te dozva u moj dom? neumorna pletisanko, što pletivo pleteš tanko među javom i med snom. Iz stihiva se vidi da se pjesnik neposredno obraca svom srcu (koristi apostrofu kao stilski postupak ). Upitace: Srce moje samohrano, / ko te dozva u moj dom?- kao da je to neko izvan njega, neko drugi ali njemu blizak i drag. Sta srce u pjesmi oznacava? Ova rijec izgubila je svoje pravo znacenje, anatomsku vrijednost i poprimila drugo znacenje: postala je metafora za nevidljivi i neuhvatljivi dio pjesnikovog JA; onaj dio koji je apstraktan, sa kojim dolazi nadahnuce i sve sto je emotivno. Srce je u tom smislu srediste psihickog zivota, covjekove duse jer u narodu se kaze: srce me boli, srce mi pati, voli svim svojim srcem, srce si mi ranila… Pjesnik je srce nazvao samohranim. Zasto samohrano? Samohran je onaj koji je sam, bez igdje ikoga, prepusten sam sebi. U konkretnom slucaju, ono je dio njega, ali se ponasa kao da je odvojeno i samostalno. Pjesnik ce ga nazavti “pletisankom”. Primjecujemo da je rijec rijetka, slozena, sa znacenjem: onaj koji plete snove. U tome je neumorno, ne zna za klonica i predahe. A pletivo srca je tanko, neuhvatljivo u svojoj profinjenosti jer djeluje paucinasto i kao takvo je neobjasnjivo. Ono nije proizvod ni potpune noci ni pravog dana, odnosno ni ciste jave ni sasvim nejasnog sna. To pletivo nastaje u prostoru koji je “medu javom i med snom”. Ovom prvom strofom pjesnik je najavio pjesnicki problem: pletivopletenje-medju javom i med snom. U narednoj strofi on ga dalje razvija i produbljuje: Srce moje, srce ludo, sta ti misliš s pletivom? k'o pletilja ona stara, dan što plete, noc opara, medju javom i med snom. Odmah se zapaza da srce nije vise oznaceno kao samohrano; ono je sada ludo jer je nestasno, neposlusno i samovoljno, jer radi nesto sto je tesko i nemoguce. Pjesnik kao da se cudi tvrdoglavosti, ne moze da ju razumije.I zato su njegova uznemirenost i stepen -uzbudjenja veci- doslo je do cijepanja u njemu : njegovo JA se podijelilo na onaj razumski dio, koji sve promislja, shvata i kontrolise i na onaj drugi dio koji cini nesvjesno, neshvatljivo sto izmice kontroli i nasem potpunom razumijevanju, a sto u stvaralackom poslu ima vrlo vaznu ulogu. Pjesniku srce nalici na staru pletilju koja stalno radi ali koja nije zadovoljna svojim ucinkomi i zato ono sto danju isplete nocu para i obrnuto. Ocevidno, ona tezi savrsenstvu koje se nikada ne moye postici. Ova slika, medjutim pokazuje nesto drugo: ako je dan simbolika za ono sto je racionalno i svjesno, a noc za podsvjesno onda iznedju njih postoji jedan vid suprotnosti, ali istalno prelivanje jednog u drugo, narocito kad je riojec o nastajnju umjetnickog djela, pa samim tim i pjesme. Stvaranje djela je upravo pletenje i paranje, ono ukljucuje svjesno i

sto je doslo bez prethodnog razmisljanja. pjesma Medju javom i med snom pokazuje da je obracanje pjesnickog subjekta srcu u stvari jedan vid uspostavljanja dijaloga sa samim sobom. Postavlja ase pitanje zasto je srce kivno i cemu kletva.nesvjesno.kivno. koja je i kraj pjesme. Tu nepomirljivost pokazuje stih: ubio te zivi grom! Ova kletva je povecala emocionalnost u pjesmi.u tome ne uspijeva. Prirodu stvaranja i nastajanja pjesme Kostic je opjevao u ovom djelu. Treca strofa glasi Srce moje.net . stvara pletivo a pjesnik ne moze da odgonetne kako ono nastaje. srce kivno. __________________ svetlana@diskusije. te da je subjekat ocito ljut i da nepomirljivost izmedu srca i njega presla u sukob. niti da objasni sta je u njemu java a sta je san. to se moze predstaviti ovako: Prema tome.srce vise nije ni samohrano ni ludo. ono je sada. To je razlog sto su pjesnicka djela tesko razumljiva is to se na kraju nikad ne mogu docitati. Pjesnik bi zelio da ostvari uvid u sve to i da sazna sta se sve desava u procesu stvaranja i nastajanja pjesme. sa svopjom pjesnickom prirodom. To je pesma. da sagleda sta je u svemu tome razumsko svjesno a sta nije. medutim. Laza Kostic govori o ovom u svom eseju O pjesnickom zanosu u kome kaze: To nije ni java ni san to nije ni svest ni zanos. intuitivno. kad svesna java prelazi u pesnicki zanos… kad ga prode zanos. Zato sto stavlja pjesnika na muke: ono se ponasa inadzijski. ubio te zivi grom! što se ne daš meni zivu razabrati u pletivu medju javom i med snom! U pocetku ove strofe. to je neki suton uoci zanosa. Uzvicnik koji je nakraju drugog stika pokazuje da nema smirenosti u glasu subjekta.medu javom i med snom. pesnik zapise zapisnik o onome sto se dogodilo. Sve ostaje jedna velika zagonetka jer sve se desava na nekoj granici. plete.

bolje shvacena potrebno je podesiti na intimnu dramu pjesnika koja je prethodila nastanku pjesme. Ali kad mi se javi Ona. ona je vila. nastala 1909. A da je to tako potvrdju7je i njegov licni dnevnik u kome je zapisao: “Znate.. Od ovog trenutka pjesnik u slikama. u kojoj govori o zidanju istog hrama i zali za posijecernim dalmatinskim borovima koji se u njega ugradjuju. U pjesniku dolazi do dvojstva: u njemu se sukobaljavaju razum i osjecanja. vjecnost bi dao za trenutak njenog pogleda. svoju pjesnicku intimu. a ona umire. Nosio ju je u sebi punih cetrnaest godina. To je hram podignut na uspomenama. godine umire Lenka a on sa zenom odlazi u Veneciju gdje izmedju ostalog posjecuje crkvu Gospe od Spasa (Santa Maria della Salute). gdje ce ostati nekoliko godina. gradacijski.analiza To je najljepsa ljubavna pjesma-elegicna pjesma Laze Kostica. Razum ce na kraju nadvladati srce i pjesnik ce se povuci. sest godina ranije. Smrt voljenog bica dozivljava se kao opsta kataklizma. Kada je Laza imao pedeset godina. Njegov grijeh je dvostruki. hram na “stubu secanja” na Lenku8 . Na prijedlog njenog oca zeni se bogatom udovicom iz Sombora. Medjutim. sve dok nije dobila puni sjaj. Ona udesi san. za mene L. pred likom Bogorodice i u tom trenutku shvata da je i njemu jos jedan hram. Lenka D. i postala oprostajna pjesma. sve muke koje su ga zadesile. Govori o svom stradanju. nebeskim. Zena lepota je ispunjenje svih njegovih ocekivanja. upoznao je devetnaestogodisnju djevojku Lenku Dundjerski. za sve sto je “dusi lomilo krilo”. Saznajemo da je sve pocelo sa iznenadnom pojavom malde zene. kada je zauvijek usla u njegov zivot. Laza je vidio sveti znak i vertikalu preko koje se uspostavlja veza zemaljskog sa bozanskim. i ceznajma i nadama koje je gruba stvarnost sasvim ponistila. 1872.Santa Maria della Salute . Poslije ovakvog uvodnog pristupa pjesnickoj temi. On ispisuje hvalospjev njoj i njenoj ljepoti. pjesnik pravi zaokret i pocinje da ispovjeda sebe. Ona je “majka svijeta”. godine. U tome i jest problem. Pjesnik stoji pred hramom. balzena i vrelo milosti. citaocu nudi slike svopjih patnji i promasenosti. u cemu je i razlog vise za njegovu patnju i dusevnu dramu. Ona udje u moju pamet. (Utekoh od nje.Ona je zlatna vocka koja je sazrela kasno.a ona svisnu). sa njom je dosla svjetlost. Bogorodica je svetost. Medjutim shvatajuci da je razlika u godimana suvise velika i da je takva ljubav prosto nemoguca Laza bjezi u manastir Krusevdol. sa lude”. patnja. sa njom je sinula ona unutrasnja milina ali su dosle i muke. napisao je 1879. Da bi pjesma bila. i kao drugo. koju nikad nije volio. U njoj se susrecemo sa motivom mrtve drage. moju dusu za minut jedan. Ushicen ljepotom hrama on trazi oprost za sve svoje grijehe. Pjesma pocinje obracanjem pjesnika Gospi od Spasa u čije ime je podignut hram. jedna od najljepsih u srpskoj poeziji. te iste 1895. nije sasvim mrtva…ona dolazi da me vidi u snu. “sve je to sa ove glave. je bila ocinjena slavnim pjesnikom a on njenom mladoscu i ljepotom. U hramu pred koijm se nasao.godine pjesmu Duzde se zeni. njena mladost i njegova starost nasli su se u vrijeme kada jedno iskljucuje drugo. Iako nisu bili bliski po godinama rodila se obostrana ljubav. to nije san kao drugi. i izidje iz nje sa snom. To bas ona bude tu. kcerku svog dobrog i bogatog prijatelja Laze Dundjerskog.m duhovnim. krivicu vidi u sebi. Kada je pjesnik opjevao dramu bica i kad ju je podigao na nivo svjetskie kataklizme on se opet vraca slici hrama i asocijacijama koje ona budi u njemu. pisao je negativno o Bogorodici i madonizmu u katolickoj vjeri. Upravo od trenutka Lenkine smrti i susreta sa grandioznom ljepotom crkve Laza Kostic ce u sebi nositi ovu pjesmu.

srediste je pjesme i povod za apologioju zene. Posto ona pripada onostranom svijetu i odatle pristize u njegove snove. Sada je san. . da od miline dusi polude. svevremenske. Ova dva zhrama imaju nesto zajednicko a to je ljepota i divljenje. U ovom pjesnickom djelu posebno mjesto ima refren Santra maria della salutejavlja se na kraju svake strofe: cetrnaest puta. Oni imaju i djecu. sunca. to se pjesnik ni malo ne plasi smrti. u raj u njen zagrljaj!”. Ne kad je zove silnih mi zelja navreli roj. Javlja se kao tajna rijec kojom se nesto zakljucava. posebno mjesto imaju Kosticeve kovanice ili tzv. vec po pripadanju nebu i duhovnosti). Ljubav za divljenje i za vjecnost: zadivicemo svetske kolute. tamo je raj u kome ona obitava “u raj. zapon. raj. Javlja se u snu ali uvije iznenada. ona mi dodje kad njojzi gove. kamoli ljude. mimo njegovih zelja i uvijek drugacija: Dodje mi u snu. zanosa i fantazije”. gove. kosmicko i neunistivo. dva principa: muski i zenski. on je cak prizeljkuje. Ovaj italijanski naziv djeluje i priojatno na sluh – zvucno je bogat i pjevljiv. zvijezde. postao jaci od jave: Postoji samo ona . Preko hrama se dakle uspostavlja veza sa nebeskim. Pjesnik je krenuo od zemaljske stvarnosti – od hrama Santa Maria della Salute da bi putem pjesnickog majstorstva to prosirio “ovlastima sna. U tom susretu on vec vidi neslucenu srecu i uskrsnuce ljubavi koja je toliko jaka i sveprozimajuca. nesto brani i pomocu nje otvaraju vrata koja vode u onostrani svijet. vaseljena. bozansko i vjecno. U ovim stihovima prepoznajemo onu pjesnikovu biljesku iz dnevnika sto dovolkjno govori o Lenki kao njegovoj trajnoj opsesiji. zud.pjesme su im djeca. Navek su sa njom pojave nove. samo san i ona u tom snu. on u njenom javljanju vidi znak da joj se pridruzim. Kraj pjesme – cetrnaesta strofa jos vise naglasav pomisao na taj onostrani svijet i susret s njom. java preobrazila u san: hram Gospe od Spasa nestaje . trajno i prolazno. kojima je kitio svoje pjesme: nebesnica.culno se nije ugasilo. Laza Kostic je svojom imaginacijom i izuzetnim senzibilitetom stavaraoca umeo da pveze mnoge krajnosti: ljidsko i bozansko. momenta kad pocinje priblizavanje jave i sna.hram. bogovi. da bi se nakon unutrasnjeg prosvjetljenja i duhovnog ozarenja bica. Kada je u pitanju jezik ovog pjesnika. suncima zasut' seljanske stude. kajan. zvezdama cemo pomerit' pute. zemnih milina nebeski kroj. srecu i tugu. beznjenice. Njime se potencira pjesnicka tema kao izvor ljepote. ugod. Ova kraj sadrzi krupne kosmoloske odrednice: svijet. Santa Maria . zwmaljsko i nebesno. bogove silne. da u sve kute zore zarude. Dozivljavamo je kao misticnu rijec kojom se neko priziva iz neznanih daljina. tajne su sile sluskinje njoj. sveto i profano.Dundjerski. zalut. ljepote iljubavi. Santa Maria della Salute. prvi put. U ovoj posljednjoj strofi pjesnik je toliko glasan i raspjevan da se sve stropstava i sliva u jedno. gled. U tom snu i zanosu oni su kao muz i zena. s tim sto je ona sad starija od njega (ne po godinama vec starija po smrti. neologizmi. univrezalne. dusilo.

pobjeda razuma Pjesnikovo uzmicanje pred mladoscu iljepotom. ljubav objedinjuje bozansko i ljudsko. Pjesme su đulići. uvećava i središte njegovog pjevanja postaje upravo ona. vremenom. izvor njegovih tugovanki. njena duša koja se u snu opušta i sanja nešto lijepo. ali i bližnji sa kojima je bio neizmjerno srećan: žena i djeca. To svijetli njen nesvjesni blagi osmjeh. po čijem se imenu da zaključiti kako je i naslov djela simboličan: đul.Zmaja. intenzitet toga osjećanja i sveukupan njegov odnos prema njoj. njegova sreća se sve više uobličava. mirišljavi cvijet. jer njena funkcija ne bi bila da izrazi samo njegovo osjećanje. zanos duše i otvorenost prema svijetu. lom u njemu i njena smrt U ljepoti hrama vidi ljepotu zene. Sa ljubavlju sve se izmjenilo: došla je ljubav. Međutim. kao odjek patrijarhalnog ustručavanja i mladalačke čednosti. postojali su"na nebu oblaci na srcu kamenje"..J. pjesnički dnevnik njegove uznemirene duše. postojali su samo "mračni. a đulići su postali njegovi uveoci. dika. Voljeno biće je sada pored njega. I čini mu se da je svako od ovih imena nemoćno i nedovoljno kao značenje da izrazi ono što on osjeća. Prije nego što će se pojaviti ljubav.. opredmecen u hramu Usmjeravanje pjevanja prema vlastitoj drami II Osvjetljavanje vlastitih muka: • • • • • • Pojava zene: svjetlos umjesto mraka Zena kao ispunjenje svih zelja Hvalospjev zenskoj ljepoti Dvojstvo u pjesniku: razum i strast.Uvid u kompoziciju pjesme Santa Maria della Salute I Susret pjesnika sa hramom u Veneciji i kajanje zbog prethodnog pjevanja: • • • • Ushit ljepotom i bozanskim Obracanje Bogorodici i trazenje oprosta Ljepota kao univerzalni smisao trajanja. nego i njenu . Nastajanje pjesama iz ovoga ciklusa započelo je sa njegovom ljubavlju prema djevojci Ruži Ličanin. zemaljsko i nebesko ĐULIĆI Đulići su prvo pjesničko ostvarenje J. Prema tome na sve njegove pjesme treba gledati kao na cvjetove njegove duše. sreća. kao neodoljiva privlačnost jedne djevojke koja njeguje njegovu sestru. duša.Pošto su za kratko vrijeme svi pomrli. Kad ona spava i sanja. A sve je počelo kao romansa sramežljivog zaljubljenika.najljepšu i najmoćniju riječ. turska riječ i znači ruža. pred kojom se toliko kolebao i ustručavao. blago. kratki dani". lane. A on bi htio sveobuhvatnu i neponovljivu reiječ . ditirambično stanje duše se preobrazilo u elegično. otkriva hram u sebi od uspomena na nju III San i ona: • • • • San postaje jaci od jave Njena pjava u snu Oni su u vezi. svijetli kao mjesečina. Oni su pjesnikov "razgovor sa srcem". senzualno i duhovno Pjesme koje se ne pisu i ne poju – to su njihova djeca – definitvno bjegstvo od jave i prizivanje smrti – zamisljeni susret u tom svijetu donosi srecu. Ona je njegova: snaga. ono ispunjava njegovu javu i san.

Uplašen tim saznanjem on bi da zaustavi vrijema. uvijek kada provali misao o smrti.. čiji prvi stih glasi: "Pođem.. a ujedno i prekoravajući sebe: "Zar joj nemaš leka?" Kao da optužuje sebe za svoju nemoć. svojoj svijesti i ljekarskoj nemoći. odmaranje u hladovini.prirodu. penjanje na vis sa kojega se vide polja... kao da se umorila od zamišljenog hoda i sreće. javiće se težak od bola i nespokoja stih: "Bolna leži. Preostali glagoli: zadržavam. U ovim glagolima sadržan je najveći stepen očaja i bola. "u lugu slavuje". bjezim . IDEM. među tim glagolima ima i jedan trenutni glagol . sva ona svojstva koja je određuju i bez kojih se ona ne bi mogla ni zamisliti. upućuju na unutrašnji nemir. sunce. ljekaru. zastajavam . Tuga. na Fruškoj gori.. anđelima. klecnem. ona postaje njegovo sunce.. a na drugoj strani je čovjek. gradacijski raspoređenih: Vičem bogu.. lažnu nadu u njeno ozdravljenje. Na jednoj strani je priroda.. pa je sklopila oči i počela da tone u predsmrtni mir. idem. reči bez pameti?" "Bez pameti " zato što ih izgovara čovjek u košmarnom stanju i što su izraz njegovoga beznađa: priželjkuje nešto sto je bez ikakvog izgleda na ostvarenje. a uspavljuju je "sićani slavuji" svojim "svilenim glasom". njenu smrt i nestanak djece. klecnem. Kada spava. jurim.on bi da pobjegne od te apsurdne situacije i tog poražavajućeg saznanja: jurim. vičem sebi. "đuliću" sve poprimilo dimenziju pomahnitalosti i raspamećenosti od zanosa i unutrašnjeg pijanstva. ozdraviće mlada! "Umjesto smrti koja predstoji voljenoj ženi on će joj ponuditi viziju života. slikajući je kao neponovljivu i idealnu.. Zašto: "Zborim reči.. "Đulići uveoci" za temu imaju: bolest voljene žene. Zmaj očevidno romantizuje svoju ljubav i dragu. kad je to najpoptrebnije dijete i on ostati sami. Primjećujemo da su glagoli trajni..vrijeme i mimo toga neumitno teče . on se ustvari obraća čovjeku.. POĐEM. predočavaće joj: proljeće.klecnem. ZASTAJAVAM.. smrtan..u svijesti čitaoca uvijek se to doživljava kao sadašnji trenutak. biće doživi psihički udar.. a što se doživljava kao trenutna paraliza. emotivno razgranatiji.. Umjesto kratkog stiha koji podsjeća na žubor. ĐULIĆI UVEOCI Ciklus "Đulići uveoci" tematski je mnogo širi.ređanje akustičnih slika.. pitajući se da li je to java ili san. Obraćajući se sebi. sam u svom bolu.. iznad nje je "od bisera grana". Da je baš tako pokazuje i pjesma Đure Jakšića "Na liparu". njenu bolest i smrt. univerzum i njegova ravnodušnost prema svemu što je ljudsko. sliku umišljenog idiličnog izleta u prirodi.. Da bi kasnije u 14. bol i patnja potisnuli su raniju ditirambičnost. zastajavam.dati su u asidentskom nizu. nešto kao psihološka blokada koja dolazi od trenutne pomisli da će ona umrijeti. pitajući se. Jedna od najuspjelijih Zmajevih pjesama iz ovoga ciklusa je ona pod brojem IV. . praćen saznanjem da će. znanju. iskazan na vizuelan način. Upravo počev od ovog stiha započinje drugi umjetnički postupak u iskazivanju bola i očaja . idem. paniku koja dolazi od pomisli na ono najgore ... Ali.. "jagode i cveće". nemoćan da bilo šta učini u svoju korist. "U ovoj pjesmi izrazito elegičnoj ritam je sav u znaku bola i panike. skakutanje ili leptirov let: "Ala je lep ovaj svet". Dakle.na smrt. u slikama koje su utopija njenog srca. i da kao takvi ostavljaju utisak svevremenog nemira i očaja . vičem zemlji.Ona nakon toga utješnog monologa nad svojom glavom. vodu sa bistroga izvora koja krepi i zdravlje vraća..a nas vara nada ozdraviće. Na kraju ove strofe čuje se i glas: "Ne sme nam umreti!" koji će se kao refren javljati još dva puta na kraju svake strofe. emotivno i misleće. u prezentu. A kad već to ne može . bježim ka očajnik kleti.još više naglašavaju unutrašnji nemir i haotizam tj.okreće se sebi i. dublji po svom smislu i jači po svojim umjetničkim vrijednostima. Pjesnik uviđajući uzaludnost svih obraćanja molbi i proklinjanja . KLECNEM. Sve mu liči na "pletisanku" koju on u običnoj pjesmi i običnim riječima ne može da izrazi. vičem pravdi. da odloži njenu smrt: "Šetalicu zadržavam". Glagoli na početku pjesme :pođem.

od Crne Gore do Smedereva i do Banata". govoreći kao reprezentant naroda (uvijek se javlja oblik Mi). vladar. godine protiv kneza Mihajla. Obrazlaganje nije ništa drugo nego izlaganje svojih prosvetiteljskih ideja. prvina. i da mu time obezbijedi veću sigurnost i lakšu vladavinu. jeste ponajmanje iz više razloga: ovo nije obično pismo nego štampano u stotinjak primeraka: o ličnim.JUTUTUNSKA NARODNA HIMNA Jututunska narodna himna je satirična narodna pjesma objavljena 1865.ali se iza toga krije Zmajeva parodija komicno-podrugljiva imitacija himne. Od Boga traži da mu podari što više policajaca. ako sve postoji zbog njega. u ogorčenje zbog njegovog ćutanja i pasivnog držanja. U želji naroda sadržano je u stvari preslikano stanje postojećeg. dostojanstvenu i svečanu pjesmu. ono je književni proglas. Ono lično prijateljsko pismo. govor.Zmaj. Na početku pisma govori o nameri: priprema knjigu Sovjeti zdravog 2. nemecki' i talijanski' najlepše misli kao cveće izbirati nameravam i na nas opšti jezik izdati. ali je istovremeno. samo da njegovim namjerama ne bude na smetnji. Zato se svesrdno odriču svih tih elementarnih ljudskih prava." O jeziku: ukazuje na pokret u Evropi da se piše na narodnom jeziku i tako knjiga približi seljaku i čobaninu: . Po tematici je vrlo bliska pjesmi Jututunska juhahaha. Pismo Haralampiju je pismo prijatelju. Ga i Mu). da je mogu razumeti svi srpski sinovi i kćeri. jezičkog i verskog karaktera. Ono je po samoj zamisli. mudrovanja i bilo kakva htijenja. Zmaj parodira vrstu. 1. ona se ne hvali nego vrlo skromno kaže:"Uveravajući da će knjiga moja biti vesma polezna. što je društvena realnost .policijski sistem vladanja. punu pobožnosti. književnog. To je ono pre svega. koja će "napisana biti čisto srpski. ispisujuci tobož iz poštovanja svaki zamjenički oblik koji personifikuje njegovu moć. i da sve što postoji njemu podari . vlast. božanskog porijekla i da je potčinjenost i slijepa pokornost njemu obaveza svakog građanina. kako god i ovo pismo. da ga učini oholim i slavnim. 3. svoju ironiju usmjerava prema knezu Mihajlu. Pjesma liči na himnu (ta riječ stoji i u naslovu). U svemu tome krije se aluzija na ono što već postoji. religioznu pjesmu. O novčanoj pomoći koja mu je neophodna da bi ohrabrila štampara i pokazala mu da ima ljudi koji žele srpsku knjigu. valjalo je obrazložiti razloge zbog kojih se knjiga štampa na srpskom narodnom jeziku. onda čemu naše želje. Što se knjige tiče. ali pošto je knjiga na srpskom narodnom jeziku. Dositejev prosvetiteljski manifest. I to mu daje poseban književnoistorijski značaj. nema intimnih poruka. ličnog. Iz strofe u strofu pjesnik pojačava svoju razornu ironiju. Zato je Pismo Haralampiju Dositejev manifest prosvetiteljskih ideja. privatnog karaktera. Pismo Haralampiju pokreće više aktuelnih pitanja društvenog. ne mislim u tom sebe hvaliti. književni proglas kojim se obaveštavaju prijatelji o štampanju knjige. bila neuobičajena. "na polzu mojega roda". U pojedinim strofama ironija mjenja smjer i pretvara se u kritiku protiv samog naroda. U podrugljivoj molbi Bogu da Jututuncima podrži Knjaza u zdravlju i krepkosti. vidi se. no one ljude od koji' sam što dobro naučio. opštem jeziku. silu velikim slovom (Njega. potkazivača i žandara. pjesničke vrste koja je nekad pjevana u čast Boga. njen svečan ili religiozan ton i predmet pjevanja pri čemu pjesma prerasta u satiru i veliku rugalicu upućenu vladarskoj svemoći i starim uvjerenjima da je on. Ova Zmajeva pjesma je i parodija na molitvu. heroja ili domovine (otuda i nacionalne himne). i posle štampanja Orfelinove pesme. familijarnim temama nema ni reči. a sasvim prirodno. razuma. na uzvišenu. iz kojih premudri' knjiga francuskih' .

za braću Srblje.Bosne. vidimo." "A opšti. 1. Prostiranje srpskog jezika.u kući gostoljubivi a izvan kuće odvažni i preduzetni.Jakov Ignjatović O ROMANU Da bi što slikovitije pokazao te međuljudske odnose u Sentandreji. sa svojim poznavanjem poljskog jezika i velikim smislom za šalu. od trenutka kada Sofra Kirić sa svojim prijaeljima vraća sa puta iz KrakovaSofra Kirić je zadovoljan učinkom. posle njegove smrti. Stari Sentandrejci. niti je smelo biti rasipništva.Hercegovine. Njegov rad je namjenjen prosvećivanju 2. razvijajući roman Večiti mladoženj. 1. 2. 4.Dalmacije. Jakov ignjatović. a narodni jezik je najkorisniji. nedeljama i mesecima. naravno. Slavonije. bude rekao "Ovde ležu njegove srpske kosti! On je ljubio svoj rod! Večan mu pomen!".Srbije. EČITI MLADŽENJA . i na njemu svi koji samo znadu čitati mogu razum svoj prosvetiti.pružajući jasnu sliku zašto je stari svet uspevao i bio .Prema bližnjima su ozbiljni i strogi. Pisac Jakov Ignjatović je.Želja im je bila da u svemu budu vidjeni. O prosvećivanju omladine. • • • Njegove su knjige namjenjene svakome koji "s čistim i pravim srcem želi um svoj prosvetiti i narave poboljšati".Bačke.• • • "Koja je nami korist od jednog jezika kojega u celom narodu od deset hiljada jedva jedan kako valja razume i koji je tuđ materi mojej i sestram. a rod i jezik nikada".ali ne na bezočan način. Nastavie da radi i štampa jer će mu preko mere biti plaćeno kad srpski rod. Za promene:"Samo prostota i glupost zadovoljava se vsegda pri starinskom ostati". dominira Čamča. U Evropi se ne gleda ko je koga zakona (vere) jer "Po zakonu i po veri svi bi ljudi mogli biti dobri". prosti dijalekat svi znadu. Put do krakova obeležen je i nizom drugih slika i situacija. u roman uvodi i razne scene sa puta u Krakov. Svrha pisanja. Za stariju generaciju karakteristična je energičnost i spretnost u sticanju bogatstva. stalno na umu imaju profit. kojega su god oni zakona i vere". srce poboljšati i narave ukrotiti.Takav je Sentandrejski svet o kome Jakov Ignjatović pripoveda do desetog poglavlja. O drugoj generaciji Sentandrejaca Jakov Ignjatović počinje da pripoveda od jedanaestog poglavlja. Neće se obeshrabriti ako pomoć izostane.A stečeno bogatstvo znali su i da pokažu. put koji traje danima. u kojima. za srce i za naravi človečeske.njime govori ogroman broj ljudi Crne Gore.." Jezik ima svoju cenu od koristi koju donodi.. Dositej osuđuje zlo koje se širi među ljude u ime vere i poručuje: "Ja ću pisati za um. O verskoj toleranciji.ali u tome nije bilo. pokazao u stvari odnos između starog i novog.Banata (osim Vlaha) 3.Hrvatske (osim kajkavaca). omladine jer se danas prosvećenost ("zraci učenja i filozofije") prostire do tatarskih granica. Srpskim jezikom govore ljudi različitog zakona (vere) ali to ništa ne menja jer "Zakon i vera može se promeniti.Srema.

.dobrom imetku i ugledu koji je brzo rastao. Stalno u društvu sestara i drugih djevojaka. Kao đak i student.Oženio se i ubrzo postao udovac.. postaje posebna priča u romanu. i zašto mladi svet propada.stečeni novac ulagao u imanje i nekretnine i tako se sačuvao od inflacije koja u ratu jede sve što je zarađeno.razočarana.stekao je kuće. U tome je bio racionalan.to je tema Jablanovi. kada se uveliko formira čovekova individualnost.Bio je obuzet kao nikop drugi izgledom i odevanjem. frakova.ne sluša.bekrija. zaricanje.sa kojom će dobiti dva sina-Peru i Šamiku i kćerke Lenku Pelagiju i Katicu. Šamika je bio mažen i voljen kako od sestara tako i od roditelja.. lišen dečačkih nestašluka i igara koje jačaju duh i podstiču na akciju. U sredistu . pantalona. materijalno bezbedan i uvek odevan po poslednjoj modi.Sve se više udaljavao od oca govoreći:Zar od pauka oca sin baš mora pauk biti?Tako je Šamiki postalo jasno da:Od Pere našeg neće ništa biti.Umro je od upale pluća.. ušteđeno rasipa. ducane.zadovoljan i srećan.u trideset i petoj godini se oženio osamnaestogodišnjom Sofkom. za čije su ovladavenje potrebni volja. Imao je mnogo kaputa.Zahvaljujućisvojoj vrednoćo.trgovinom.valjda i pijanac. ŠAMIKA Šamika.kartaš. u koga su polagane sve nade. Covjek pred prirodom .Pisac o njoj kaže "Bila je cvet koji je netaknut uveo.vrlo imućan i od ugleda čovek.. da ga svi traže i da se svima dopada.Odgovor bi bio u sledećem :stari svet je sticao i imao hrabrost da se uhvati u koštac sa svim problema.On na najbolji način oličava vreme ekonomskog uspona i procvata Sentandreje.Svoju surovost prema ocu pokazao je u trenutku kada hoće zbog novca da ga objesi.povukla se u sebe i tako neudata živi.Bilo je važno da ostavlja utisak.To je ujedno bio početak kraja porodice Kirić. razvijao je razneženost i "žensku" finoću."Ona je poštovala očevu volju i nije se udala za onog kojeg je voljela. pocinje da shvata da je samo jedan mali delic prirode.On sa simpatijama gleda na staro.Otac mu je dao jednu kuću i nešto para-izdvojio se. nemoćan da odredi sebi smer i nađe pravi cilj.On pripada onom tipu ljudi koji do imetka dolazi neprestanim radom. muško držanje i ponašanje. već staro rasprodaje. Namenjeno mu je školovanje i svi su u njemu gledali budućeg advokata.zemlju.vinograde. Likovi: Sofra Kirić Trgovac. oličavao je mladića koji ne zna za bilo kakve nevolje i prepreke.Najviše nada je polagao u sina Šamiku.a Katica. To saznanje budi nemir. dok mlađi svet ništa ne stiče. SOFRINE KĆERI I STARIJI SIN Lenka se udala za nekog sudiju i to mimo očeve volje. JABLANOVI Kada se covjek nadje pred tajanstvom prirode u tamnoj noci kojom huji sustanje jablanova. Pera je postao bedan.Pelagija je umrla. slutnje i strahove. snaga i čvrsta rešenost. Sve je to izostajalo kada je bilo najpotrebnije.mehanu.Njegovo bogaćenje počelo je šezdesetih godina XIX vijeka. Tako je gubio energičnost. ali se ne podsmeva novom.

nalaze se snovi. ispof koga stoji usamljeni covjek. umrtvljenu vodu bez zivota. Osjeca se izvjesna utemeljenost lirskog subjekta u svijetu: "ja stojim" je puno samopouzdanja. Sve sto je opisano u prve dve strofee. ali osoben strah:"Strepim sam od svoje seni". Ovakav pocetak unosi zacudjenost. Medjutim. poslednji. daleka brda i crna. Na pragu izmedju prve i druge strofe. nebo. a covjek sam i zaplasen. tacnije odvija se njihov cin padanja u vodu "ko olovo mirnu i sivu" . sagledao je sebe i shvatio da je malenkost. u njihovom zajednickom prozracavanju smisla. treci i cetvrti stih imaju narativni ton i deskriptivnu funkciju: Zuti mesec sporo zalazi za hume. Ovaj covjek stoji sam kraj mirne vode. Sum jablanova. cudno? Zasto tako sume? Dva puta ponovljeno pitanje "zasto" sugerise napetost i nemir. voda. drugo pitanje je sazeto. Treca strofa predstavlja sliku covjeka koji je toliko usamljen da se osjeca "ko potonji covek". posmatra i . svjezinu.mjesec. iz njega zraci rjesenost i cvrstina. PRETPRAZNIČKO VEČE . nastavljanje trajanja."ko potonji covek". dva puta ponovljenim. izmedju dve tamne slike.visina je u poeziji uvijek simbolizovala izbavljenje.strahuje. sa elementima prirode . Pjesma zapocinje pitanjem. simbol je njegovih teznji da se izadje iz ove samoce i mraka . Covjek se suocio sa prirodom. sreo se sa ogromnom sjenkom jablana koji sumi.pjesme je onaj covjek sa kraja pjesme koji stoji. Jablanovi su samo predmet opazanja i dozivljaja lirskog subjekta. i snovi -to je pejzaz noci u kojoj se dogadja sum jablanova: zuti mjesec i njegov spori zalazak zs brda. nagovjestavaju odgovor i time stvaraju pocetno raspolozenje za sadrzinu pjesme. Tamna boja poredi se sa slutnjom koja budi nejasni nemir i slutnju. Prve dve strofe ispunjavaju opisi prirode i desavanja u njoj. ona traje i dalje mimo volje covjekove. Stajanje kraj mirne vode opisano je odsjecnim. oni su simbolicna manifestacija covjekovih misli i zelja. usamljen u tom ogromnom prostranstvu sveta koji je predocen kao mrtva noc. Dok su prva dva stiha emotivno napeta. On se nalazi u spletu poetskih slika. Ova dva stiha upitnom intonacijom. ali ga on sam ne moze da objasni. vec zasto tako sume. koji su na samoj granici straha. upitanost i nedoumicu. uzbudjenje koje obuzima lirskog subjekta. Tako strasno. to su samo tri rijeci "Zasto tako sume"? Ovdje nije pitanje zasto sume.nije uspio da odgovori na pitanja koja je postavio. ko slutnje. treca strofa donosi sliku usamljenog covjeka u noci. Naime.u tom susretu priroda ostaje na svome. sagledano je ocima lirskog subjekta:On i priroda nasli su se oci u oci . nego je to padanje snova u sivu. morao je da obori pogled . Dok je u prvom stihu pitanje kompletno sa svim sintaksickim clanovima recenice. Zato je on pun naboja nedoumice i iscekivanja: Zasto nocas tako sume jablanovi. U tom trenutku se javio strah. Pitanje postavljeno na pocetku pjesme ("Zasto nocas tako sume jablanovi?") nije dobilo direktan odgovor. opkoracenje neminovno vuce u drugi stih da bi se stajanje odredilo preciznije .nije samo padanje. pa je shvatio koliko je on sitan u odnosu na jablana. jedini. sporim rijecima koje ostavljaju utisak niza koji lagano prolazi. Daleke i crne. zemlja.

slika porodične idile iz djetinjstva: roditelji. a on je . otac i majka kao simboli sreće i sigurnosti. Silina kontrasta pustoši i praznine na jednoj strani. Lirski subjekt je u apsolutnom mirovanju kao i atmosfera iz koje proizilazi sumornost i bol koji prerastaju u plač.Aleksa Šantić je bio već zamakao u pozne godine kad su mu pomrli svi članovi porodice. Ispunjena je kretanjima. susjedi. I oni koje davno trava krije! Naša će suza na kam tvoga groba kanuti toplo kao kap sunca zlatna.pjeme su oživjele i okružile usamljenog pjesnika 5. poenta: pjesnik je shvatio da je stvorio novu vrstu porodice.saznanje i olakšanje jer riječi pjesama odzvanjaju u duši lirskog subjekta. pjesme tvoje i drugova sviju.lirskim subjektom. ostao neoženjen. a svjetlosti i sreće na drugoj strani izaziva veoma bolna osjećanja. Treća slika je buđenje. Zato će u svojim elegijama izražavati tugu za izumrlim domom i žal što je nestala patrijarhalna atmosfera. U središtu prve slike su lirski subjekt i atmosfera.živio je usamljen u porodičnoj kući. bojama. vraćanje iz sjećanja u stvarnost pretprazničke večeri lirskog subjekta. Četvrta slika je promjena i osvježenje. U petoj slici iskazana je poruka pjesama : Mi.oni su u potpunom skladu. 1. Druga slika donosi kontrastnu promjenu: oživjelo je sjećanje na daleku prošlost iz djetinjstva u isto pretprazničko veče. pjesmom. U pjesmi su središnja tri motiva: -motiv usamljenosti i dubokog bola zbog toga.pjesme tješe pjesnika: one su mu nova porodica i utjeha 6.porodična soba u predbožićno veče 4. Kandilo sjaji. U strukturi pjesme uočava se 6 slika. što svoje duše na zvijezdama griju. vatra plamti punim žarom. Pretprazničko veče je lirska priča sa svojom fabulom. sveta smo živa porodica tebi! Mi združujemo duše ljudi sviju! Mrtve sa živim vežu naše niti: I s nama vazda uza te će biti. djeca. sreća grije ukućane. sticajem mnogih okolnosti. susjed kao simbol prijateljstva.slika usamljenosti u ambijentu porodične kuće 2. svjetlošću. 3. Ta osjećanja i raspoloženja najpotpunije i najbolje je izrazio u pjesmi Pretprazničko veče. Tamne boje potisnute su živim bojama i svjetlošću koje ozaruju oči i dušu lirskog subjekta. događajem i junakom. -motiv evokacije prošlosti i topline porodičnog života iz djetinjstva -motiv stvaralaštva kao nadoknade i utjehe. U šestoj slici nastaje nagla promjena . Smirivanje i olakšanje izraženo je riječima" ja . da nije sam. miriše soba.

već u ime čitavog bosanskog seljaštva i . da je stvorio " porodicu" koja će ga nadživjeti i prenositi njegovo ime."Oslobodio" ga je svinjčeta.Brate kneže vrati ta tri vorinta carevini .ni carska.kojega su uzeli u vojsku i odveli u Grac gdje je za godinu dana umro.umro ti je sin pa ti carstvo šalje tri vorinta.ni spahijska".on simbolizuje sve seljake u pokorenoj bosni koji zasigurno jesu manje obrazovani od okupatora.A njivica koju jazavac pljačka nije "ni Davidova.Pravo će biti i bogu i ljudima da carevina uzme sebi ko.dostojanstva i ponosa predstavljaju ove njegove riječi:"Lani oko časni veriga donese mi knez crnu knjigu i tri vorinta. neizvjesnosti.Ako čovjek nije u mogućnosti da se bori protiv jačeg fizičkom sbagom.neku nagradu.Surovost života učinila je da se njegova raspoloženja prelivaju jedna u druga.tek obložena providnom skramom humora.peče nagoni suze na oči.poplave.Kočić je u Davida Štrbca ugradio u svoju jednu osobinu-svijest da se pred sudom ne govori samo u svoje ime. David Štrbac je lik koji nosi najviše osobina bosanskog seljaka.kasti."Ova velika tagika .ali uvijek s određenim ciljem:ismejati predstavnike austrougarske okupatorke vlasti i izliti na njegovu glavu sav žuč i sav jed.grimasom i gestom podvrgava podsmijehu čitavu okupatorsku vlast.a žena i djeca zaplakoše.od buntovnosti i prevejanosti do ulagivanja i lukavstva. strijepnje. reć' ćemo. osjetio je " porodicu" kroz koju će i dalje da traje.Surovost života učinila je da se njegova raspoloženja prelivaju jedna u druga. DAVID ŠTRBAC Junak satirične aktovke Jazavac pred sudom David Štrbac je lik koji nosi najviše osobina bosanskog seljaka.David svojom riječi.postavila ga je u centar opšteseljačkih briga.patnji.i još više -ropstvo uopšte. U tom trenutku potekle su suze radosti i sreće jer više nije sam.O dobre carevine.PETAR KOCIC Delo "Jazavac pred sudom" nastalo je 1904.onda će učiniti sve da se bori nadmudrivanjem.budi bijes u srcu i angažuje čitaoca u visoko moralnom smislu.njihovih bolova i njihove nesreće.a katkad i nesvjesno.Ova svijest je Davida postavila daleko iznad običnih svakodnevnih seljačkih nevolja:nerodice.i više od toga-državu koja iza njega stoji .Kočić u kratkim i ritkim rečenicama Davida Štrpca prikazuje ukletost sudbine bosanskog seljaka.krst joj ljubim!-lijepo ja jauknu' od radosti. JAZAVAC PRED SUDOM . Poenta je u saznanju da život nije bio uzaludan.Davide .od buntovnosti i prevejanosti do ulagivanja i lukavstva.Vrhunac bola.U gradaciji koja ubrzano ide ka svome paroksizmu David nabraja čega ga je sve oslobodio "slavni sud".već u ime čitavog bosanskog seljaštva i da pred sobom nema samo dva sitna činovnika okupatorskog režima već čitav režim.Kočić je u Davida Štrbca ugradio u svoju jednu osobinusvijest da se pred sudom ne govori samo u svoje ime.I najzad ona sa bolom kaže da ga je sud "oslobodio"sina.a katkad i nesvjesno.U Davidovom stavu prema životu i njegovim postupcima ogledaju se osobine jednog naroda koji se vijekovima razvijao pod pritiskom ropstva.da se mijenjaju najčešće svjesno.suše.koze i krave.da se mijenjaju najčešće svjesno.jer je ona mene od napasti oslobodila. godine.ali su veći kao ljudi i imaju čojstva više no stotinu okupatora.ničija šuma.a danas :carska šuma".Za šumu kaže:"Za turskog suda svačija.sklapam oči" : to je trenutak kada se pjesnikova duša oslobađa napetosti.ali uvijek s određenim ciljem:ismejati predstavnike austrougarske okupatorke vlasti i izliti na njegovu glavu sav žuč i sav jed.Zato on nije sam predstavnik seljaka iz Stričića.To ti e nagrada.David Štrbac je koncipiran tako da bude grč bijesa i bunta protiv okupacije.

dostojanstva i ponosa predstavljaju ove njegove riječi:"Lani oko časni veriga donese mi knez crnu knjigu i tri vorinta.posredicni tok zbivanja.budi bijes u srcu i angažuje čitaoca u visoko moralnom smislu.ni spahijska".A njivica koju jazavac pljačka nije "ni Davidova.Vrhunac bola. recanica je krcata informacijama. poltronsko i servilno. a pojedinosti emituju doslovno i preneseno znacenje: slika ili iskaz su obojeni ironijom ili satirom.njihovih bolova i njihove nesreće. nepoznatom svijetu. Danga je kratka pripovjetka. Naglaseno ironiski ili satirican odnos prema stvarnosti i prikazanim pojedinostima ima kohezionu funkciju i ponistava mane fragmentarne strukture pripovjetke.kasti.Pravo će biti i bogu i ljudima da carevina uzme sebi ko.David svojom riječi.umro ti je sin pa ti carstvo šalje tri vorinta. niti je dovoljno individualizovan i prilicno je pasivan. ali je Domanovi} bio razocaran i drzanjem gradjanstva (naroda): ono je bilo podanicko.ničija šuma.grimasom i gestom podvrgava podsmijehu čitavu okupatorsku vlast.U Davidovom stavu prema životu i njegovim postupcima ogledaju se osobine jednog naroda koji se vijekovima razvijao pod pritiskom ropstva. Njegova je uloga kao kazivaca spoljasne price da uvede u zbivanja koja se odvijaju u nekom drugom.I najzad ona sa bolom kaže da ga je sud "oslobodio"sina. __________________ Danga Domanovic je kao covjek.patnji. U unutrasnoj prici on je samo posmatrac koji predocava i povremenim pitanjima provocira ispoljavanje drugih aktera prica.Brate kneže vrati ta tri vorinta carevini .Ako čovjek nije u mogućnosti da se bori protiv jačeg fizičkom sbagom.tek obložena providnom skramom humora.Za šumu kaže:"Za turskog suda svačija. Prica je data kroz dvije slike: naratorova stvarnost i naratorov san.postavila ga je u centar opšteseljačkih briga.to je niz epizodnih situacija koje se ne osjecaju kao jedinstven i uzrocno .i više od toga-državu koja iza njega stoji . To je uslovilo specificnu kompoziciju: naratorova stv arnost je predocena u okvirnoj ili spoljasnoj prici. pisac i publicista imao veoma kritican odnos prema stvarnosti svoga vremena: one za vrijeme vladavine Obrenovica i one poslije majskog prevrata i dolaska nove dinastije i nove vlasti.a žena i djeca zaplakoše.Ova svijest je Davida postavila daleko iznad običnih svakodnevnih seljačkih nevolja:nerodice.David je o čitavom svom životu govorio pred sudom i pred njim bio čas stidljiv. a naratorov san je predocen u unutrasnoj prici. Osnovna zamisao pisceva u Dangi bila je da se prikaze odnos vlasti i podanika.U gradaciji koja ubrzano ide ka svome paroksizmu David nabraja čega ga je sve oslobodio "slavni sud".kojega su uzeli u vojsku i odveli u Grac gdje je za godinu dana umro. Narator nije imenovan.a danas :carska šuma"."Ova velika tagika .ni carska.da pred sobom nema samo dva sitna činovnika okupatorskog režima već čitav režim.O dobre carevine.i još više -ropstvo uopšte.krst joj ljubim!-lijepo ja jauknu' od radosti.onda će učiniti sve da se bori nadmudrivanjem.koze i krave.peče nagoni suze na oči. podanistvo i servilnost .ali uvijek spreman da neprijatelja napadne sa njegove nasjabije strane."Oslobodio" ga je svinjčeta. reć' ćemo.suše.neku nagradu.poplave.To ti e nagrada.Kočić u kratkim i ritkim rečenicama Davida Štrpca prikazuje ukletost sudbine bosanskog seljaka.jer je ona mene od napasti oslobodila. Iskaz domanovicev je zbijen.David Štrbac je koncipiran tako da bude grč bijesa i bunta protiv okupacije. Meta veoma ostre i ljute satire su obest i osijonost vlasti: podlost. Na meti njegove satiricano alegorijske proze bila je vlast i njeni predstavnici. labave kompozicije i fragmentarne strukture.Davide .čas molećiv i miran kao jagnje. Fabula je jednostavna .čas surov.

Tema: Tema ovog djela je težak život Sofke. kojima se atakuje na cast i ljudsko dostojanstvo uzimaju se kao zasluga. čovječniji. da bi se poslije očeve propasti završio tragično I bolno za njih. vitestvo i rodoljublje. У даљем развоју радње паралелизам по сличности преображава се у паралелизам по контрасту. Centar njegovih preokupacija je gotovo uvijek tragika ličnosti u okvirima kojima je vezana lićna sreća. pocast. Ljubav kao jedno od najsadržajnijih I najkompleksnijih ljudskih osjećanja. je najčešći I gotovo jedini njegov motiv. koji je u početku bio raskošan I ugodan. koji uprkos svojim silnim žudnjama popuste pred zakonima patrijarhalnog morala zadovoljavajuci obaveze koje je to društvo postavilo. У почетку романа то је паралелизам по сличности : две поповске куће су сасвим сличне. Меланије и Јуле. две љубавне приче. Насупрот Јули која је здрава. pozadina. zbog koga je I sam u životu patio. on nije uspio da patrijarhalnom svijetu suprostavi neki drugi. Sve njegove ličnosti opterećene su zahtjevima "krvi". U djelu Borislava Stankovića čovjek je izložen ne samo sukobu sa okolinom. Pop Ćira i pop Spira ~ Stevan Sremac O delu То је хумористични роман који кипти од шаљивих згода и смешних ликова. razvijao po volji neke jače sile.дата је широка реалистичка слика војвођанског села. две поповске кћерке. Меланија је размажена. sa svojim nagonima. . као окоснице. Njegovo djelo je prožeto ljubavlju prema čovjeku. svijetliji. снажна и вредна сеоска дјевојка. ali ogorčen nakaznim ćiftinskim moralom građanske klase u nastupanju. У конструкцији романа приметан је паралелизам по сличности међу ликовима и токовима радње: два попа. bolji. Kritike: Stanković je davao tregične sudbine ljudi I žena u jednom minulom vremenu. што се види и по њиним именима (Персида и Сида). presjećeni I zgužvani životom koji se uprkos njihovim skrivenim snovima. potvrđujući često svoju ljudskost u više ili manje prigušenoj ljubavnoj žudnji. Ideja: Ideja ovog djela je žalosna sudbina onemogućenih ljudi. a sve ostalo je samo okvir. још су сличније две попадије.gradjanstva (naroda): pokvarenost i nevaljalstvo: pomjerane (degradirane) vrijednosti . nekog surovijeg I neumitijeg morala patrijarhalne zajednice. Oni postaju robne žrtve koji su za cijeli život okrivljeni I lišeni vlastitih radosti. Око емфорне приче о попадији и тучи попова због зета. silnim neodoljivim zahtjevima koji ostajući nezadovoljni donose nesreće I prouzrokuju tragedije. pod mišljenjem čaršije I šta će svijet reći. Svi njegovi ženski likovi nesrećni su I tragični na isti način. што највоље долази до израза у ликовима двеју дјевојака. tlo na kome se dešavaju krupne I bolne ljudske tragedije.jahanje i zigosanje: sramni cinovi. u jednom društvu koje se gasilo I osipalo pred njegovim očima. Sav taj moral nalazi se pod još većom tiranijom. već I sukobu sa samim sobom.

међутим је у разради.кад сте такве арамије пред господин-попином кућом?!'' Kritika Побожност и оданост цркви нису Сремцу сметали да се нашали на рачун попова. ипак је пропадао међу комшинском децом као неуспели педагог. њихови цртежи му згодно по служе да у духовитим поређењима и асоцијацијама изнесе смешне сличице из живота. да их прикаже у њиховом приватном животу као људе који се поглавито брину за стомак. Ту су : ё''ёстари Шаров''. а највише управо у овом роману. животиња. И поједини предмети под његовим пером добијају индивидуална обиљежја. Такав је стари сат у кући попЋириној. да би се остварила. задовољство комшинске деце.Прави Нојев ковчег! Било гускака угојених тако да.Сремац је замислио Поп Ћиру и поп Спиру као кратку приповетку. произашло веће дјело. из животне свакидашњице. прича о Меланији и учитељу Пери. између осталог и противљење девојчиних родитеља. сликовитости и боја у духовите цртеже.И кад описује животиње.. Обе приче завршавају на исти начин.Сремац се нашалио и на рачун ратоборних попадија.. немате ни срца ни душе!А шта вам ради да га секирате тако!? Јао наопако. ситничавог механизма њиховог једноликог начина живота. где умешност младе дјевојке. Сремац је мајстор у сликању животињских ликова.Много оштроумно запажених. описи сеоских дворишта. Хумор Стевана Сремца црпе своју ванредну живутност непосредно из стварних . налази се у контрастном односу. илустрације и карикатуре интимног домаћег животабанатског села и поповских кућа. Ови детаљи су укомпоновани у фабулу и уносе много животне верности. Друга почиње романтично. чији је свијет затворен у домазлук. додавањем великог броја епизода . и прича о Јули и берберину Шаци. Њих има у многим његовим дјелима. а кад сте у другом шору и шта тек радите другим паорским ћуранима. кокетне и причљиве. Највећу драж књиге чине описи којих има у изобиљу и разних врста : слике сеоског амбијента и атмосфере (ё''ёидилично представљено вече у у кући поп-Спирино''. закржљао у огрубелости и запарлочености личног живота.себична. И две љубавне приче.Сремац се не устручава да их прикаже као људе облапорне и сангвиничне.у амбијенту башта и цвећа и мора да савлада низ препрека. чији су односи променљиви и зависе од личних интереса.Врло су га често секирала деца изкомшилукакад изађе на сокак.ёё'' недељни дан на селу ''). Сремчеве хумористичне илустрације увек извиру из живота. с једне. на пример духовито илуструје читав амбијент у ком се развијају догађаји око сукоба поп Ћире и поп Спире: ''На пример живине ! Шта је и какве је све то било у авлији.Срам вас било.грдила би их она тада.Добио је у овим епизодама пејзаж љивота банатског села у коме ноћу сате оглашава боктеров рог. с друге стране. свадбом. срећно допунјује животно искуство њене мајке. Иако је пазио на себе и достојанствено се понашао. а које су по менталитету врло налик једна на другу. бећари једни''. кадре да једандругоме подвале и да у свађи један другоме избију зубе. а преко дана одлазак и повратак крава регулише домаћицама радно време. ё''ёлопов мачак '' и.. ствари.. најизразитији од свих похотљиви патак поп-Спирин. за новац икоји се сурењиво боре за црвени појас.Одлично познавајући менталитет домаћих интеријера малограђанских породицаСремац је дочаравао комичне странешаблона њиховињ међусобмних односа. па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћуран.. оличен је и ниво малограђанских патријархалних жена. а њему пође вода на уста. али су праву срећу у браку нашли само Јуца и Шаца. кришом. извештачена. које су у првом плану његовог хумора. колоритним детаљима духовито поентираних елемената уткано је у ово дело. Сличица у којој је у центру поп Спирн ћуран. тако да се обично морала и сама госпођа Сида умешати и заузети за њ. када их поп Спира види у перју још.У двема попадијама. Прва је од почетка само лов на мужа.

из свега онога што је постало уобичајно.из свакодневних доживљајапросечних људи малограђанске средине у којој се Сремац кретао . Врело Сремчевог хумора се налазило у интимном поззЂнавању те средине и саживљавању с њоме. из својих устаљених навика. . што се укоренило у живот и постало захвалан објекат шале и досетке.доживљаја.Читаоци су у овом Сремчевом хуморуналазили реалне елементе из свога живота и живота своје средине.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful