P. 1
Medju Javom i Med Snom

Medju Javom i Med Snom

|Views: 2,595|Likes:

More info:

Published by: Јована Стајић on Jun 09, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/26/2012

pdf

text

original

Medju javom i med snom Pjesma Medju javom i med snom, nastala je 1863.

godine; u njoj je Laza Kostic, na poetski nacin definisao i promislio poezijui kao narocito stanje duha, pokazavsi u slikama da je ona proizvod sna i jave, svjesnog i podsvjesnog, halucinantnog i logicnog. Pjesma pocinje strofom: Srce moje samohrano, ko te dozva u moj dom? neumorna pletisanko, što pletivo pleteš tanko među javom i med snom. Iz stihiva se vidi da se pjesnik neposredno obraca svom srcu (koristi apostrofu kao stilski postupak ). Upitace: Srce moje samohrano, / ko te dozva u moj dom?- kao da je to neko izvan njega, neko drugi ali njemu blizak i drag. Sta srce u pjesmi oznacava? Ova rijec izgubila je svoje pravo znacenje, anatomsku vrijednost i poprimila drugo znacenje: postala je metafora za nevidljivi i neuhvatljivi dio pjesnikovog JA; onaj dio koji je apstraktan, sa kojim dolazi nadahnuce i sve sto je emotivno. Srce je u tom smislu srediste psihickog zivota, covjekove duse jer u narodu se kaze: srce me boli, srce mi pati, voli svim svojim srcem, srce si mi ranila… Pjesnik je srce nazvao samohranim. Zasto samohrano? Samohran je onaj koji je sam, bez igdje ikoga, prepusten sam sebi. U konkretnom slucaju, ono je dio njega, ali se ponasa kao da je odvojeno i samostalno. Pjesnik ce ga nazavti “pletisankom”. Primjecujemo da je rijec rijetka, slozena, sa znacenjem: onaj koji plete snove. U tome je neumorno, ne zna za klonica i predahe. A pletivo srca je tanko, neuhvatljivo u svojoj profinjenosti jer djeluje paucinasto i kao takvo je neobjasnjivo. Ono nije proizvod ni potpune noci ni pravog dana, odnosno ni ciste jave ni sasvim nejasnog sna. To pletivo nastaje u prostoru koji je “medu javom i med snom”. Ovom prvom strofom pjesnik je najavio pjesnicki problem: pletivopletenje-medju javom i med snom. U narednoj strofi on ga dalje razvija i produbljuje: Srce moje, srce ludo, sta ti misliš s pletivom? k'o pletilja ona stara, dan što plete, noc opara, medju javom i med snom. Odmah se zapaza da srce nije vise oznaceno kao samohrano; ono je sada ludo jer je nestasno, neposlusno i samovoljno, jer radi nesto sto je tesko i nemoguce. Pjesnik kao da se cudi tvrdoglavosti, ne moze da ju razumije.I zato su njegova uznemirenost i stepen -uzbudjenja veci- doslo je do cijepanja u njemu : njegovo JA se podijelilo na onaj razumski dio, koji sve promislja, shvata i kontrolise i na onaj drugi dio koji cini nesvjesno, neshvatljivo sto izmice kontroli i nasem potpunom razumijevanju, a sto u stvaralackom poslu ima vrlo vaznu ulogu. Pjesniku srce nalici na staru pletilju koja stalno radi ali koja nije zadovoljna svojim ucinkomi i zato ono sto danju isplete nocu para i obrnuto. Ocevidno, ona tezi savrsenstvu koje se nikada ne moye postici. Ova slika, medjutim pokazuje nesto drugo: ako je dan simbolika za ono sto je racionalno i svjesno, a noc za podsvjesno onda iznedju njih postoji jedan vid suprotnosti, ali istalno prelivanje jednog u drugo, narocito kad je riojec o nastajnju umjetnickog djela, pa samim tim i pjesme. Stvaranje djela je upravo pletenje i paranje, ono ukljucuje svjesno i

Laza Kostic govori o ovom u svom eseju O pjesnickom zanosu u kome kaze: To nije ni java ni san to nije ni svest ni zanos.srce vise nije ni samohrano ni ludo. To je razlog sto su pjesnicka djela tesko razumljiva is to se na kraju nikad ne mogu docitati. pjesma Medju javom i med snom pokazuje da je obracanje pjesnickog subjekta srcu u stvari jedan vid uspostavljanja dijaloga sa samim sobom. Treca strofa glasi Srce moje. da sagleda sta je u svemu tome razumsko svjesno a sta nije. Prirodu stvaranja i nastajanja pjesme Kostic je opjevao u ovom djelu. to se moze predstaviti ovako: Prema tome. to je neki suton uoci zanosa. intuitivno.net . Uzvicnik koji je nakraju drugog stika pokazuje da nema smirenosti u glasu subjekta. sto je doslo bez prethodnog razmisljanja. Tu nepomirljivost pokazuje stih: ubio te zivi grom! Ova kletva je povecala emocionalnost u pjesmi. Sve ostaje jedna velika zagonetka jer sve se desava na nekoj granici. kad svesna java prelazi u pesnicki zanos… kad ga prode zanos.nesvjesno. __________________ svetlana@diskusije.medu javom i med snom. te da je subjekat ocito ljut i da nepomirljivost izmedu srca i njega presla u sukob. pesnik zapise zapisnik o onome sto se dogodilo.kivno. stvara pletivo a pjesnik ne moze da odgonetne kako ono nastaje. koja je i kraj pjesme.u tome ne uspijeva. srce kivno. Postavlja ase pitanje zasto je srce kivno i cemu kletva. Zato sto stavlja pjesnika na muke: ono se ponasa inadzijski. ono je sada. To je pesma. plete. sa svopjom pjesnickom prirodom. Pjesnik bi zelio da ostvari uvid u sve to i da sazna sta se sve desava u procesu stvaranja i nastajanja pjesme. ubio te zivi grom! što se ne daš meni zivu razabrati u pletivu medju javom i med snom! U pocetku ove strofe. niti da objasni sta je u njemu java a sta je san. medutim.

To je hram podignut na uspomenama. svoju pjesnicku intimu. Nosio ju je u sebi punih cetrnaest godina. a ona umire.a ona svisnu). nebeskim. Pjesma pocinje obracanjem pjesnika Gospi od Spasa u čije ime je podignut hram. ona je vila. Lenka D. sve muke koje su ga zadesile. Na prijedlog njenog oca zeni se bogatom udovicom iz Sombora. Ona udesi san. sa njom je dosla svjetlost. kada je zauvijek usla u njegov zivot. sa lude”.. A da je to tako potvrdju7je i njegov licni dnevnik u kome je zapisao: “Znate. Smrt voljenog bica dozivljava se kao opsta kataklizma. koju nikad nije volio. u cemu je i razlog vise za njegovu patnju i dusevnu dramu.Ona je zlatna vocka koja je sazrela kasno. vjecnost bi dao za trenutak njenog pogleda. Medjutim shvatajuci da je razlika u godimana suvise velika i da je takva ljubav prosto nemoguca Laza bjezi u manastir Krusevdol.Santa Maria della Salute . On ispisuje hvalospjev njoj i njenoj ljepoti. za sve sto je “dusi lomilo krilo”. Zena lepota je ispunjenje svih njegovih ocekivanja. te iste 1895. jedna od najljepsih u srpskoj poeziji. krivicu vidi u sebi. Kada je pjesnik opjevao dramu bica i kad ju je podigao na nivo svjetskie kataklizme on se opet vraca slici hrama i asocijacijama koje ona budi u njemu.godine pjesmu Duzde se zeni. 1872. Ali kad mi se javi Ona. gradacijski. (Utekoh od nje. Laza je vidio sveti znak i vertikalu preko koje se uspostavlja veza zemaljskog sa bozanskim. Iako nisu bili bliski po godinama rodila se obostrana ljubav. njena mladost i njegova starost nasli su se u vrijeme kada jedno iskljucuje drugo. Njegov grijeh je dvostruki. Medjutim. Poslije ovakvog uvodnog pristupa pjesnickoj temi. sve dok nije dobila puni sjaj. gdje ce ostati nekoliko godina. pred likom Bogorodice i u tom trenutku shvata da je i njemu jos jedan hram. i postala oprostajna pjesma. kcerku svog dobrog i bogatog prijatelja Laze Dundjerskog. Pjesnik stoji pred hramom. i ceznajma i nadama koje je gruba stvarnost sasvim ponistila. godine. u kojoj govori o zidanju istog hrama i zali za posijecernim dalmatinskim borovima koji se u njega ugradjuju. Ona je “majka svijeta”. citaocu nudi slike svopjih patnji i promasenosti. Razum ce na kraju nadvladati srce i pjesnik ce se povuci. nije sasvim mrtva…ona dolazi da me vidi u snu. pisao je negativno o Bogorodici i madonizmu u katolickoj vjeri. pjesnik pravi zaokret i pocinje da ispovjeda sebe. Saznajemo da je sve pocelo sa iznenadnom pojavom malde zene. za mene L. “sve je to sa ove glave. sest godina ranije. nastala 1909. Ushicen ljepotom hrama on trazi oprost za sve svoje grijehe. to nije san kao drugi.analiza To je najljepsa ljubavna pjesma-elegicna pjesma Laze Kostica. U hramu pred koijm se nasao. To bas ona bude tu. upoznao je devetnaestogodisnju djevojku Lenku Dundjerski. hram na “stubu secanja” na Lenku8 . Da bi pjesma bila. i izidje iz nje sa snom. Bogorodica je svetost. i kao drugo. U njoj se susrecemo sa motivom mrtve drage. je bila ocinjena slavnim pjesnikom a on njenom mladoscu i ljepotom. Ona udje u moju pamet. Od ovog trenutka pjesnik u slikama. balzena i vrelo milosti. godine umire Lenka a on sa zenom odlazi u Veneciju gdje izmedju ostalog posjecuje crkvu Gospe od Spasa (Santa Maria della Salute). U tome i jest problem. bolje shvacena potrebno je podesiti na intimnu dramu pjesnika koja je prethodila nastanku pjesme.m duhovnim. Kada je Laza imao pedeset godina. sa njom je sinula ona unutrasnja milina ali su dosle i muke. patnja. Upravo od trenutka Lenkine smrti i susreta sa grandioznom ljepotom crkve Laza Kostic ce u sebi nositi ovu pjesmu. napisao je 1879. moju dusu za minut jedan. U pjesniku dolazi do dvojstva: u njemu se sukobaljavaju razum i osjecanja. Govori o svom stradanju.

raj. univrezalne. suncima zasut' seljanske stude. U ovim stihovima prepoznajemo onu pjesnikovu biljesku iz dnevnika sto dovolkjno govori o Lenki kao njegovoj trajnoj opsesiji. zanosa i fantazije”. da od miline dusi polude. ugod. Ova dva zhrama imaju nesto zajednicko a to je ljepota i divljenje. Javlja se kao tajna rijec kojom se nesto zakljucava. sveto i profano. to se pjesnik ni malo ne plasi smrti. Javlja se u snu ali uvije iznenada. tamo je raj u kome ona obitava “u raj. java preobrazila u san: hram Gospe od Spasa nestaje . Ovaj italijanski naziv djeluje i priojatno na sluh – zvucno je bogat i pjevljiv. dva principa: muski i zenski. U ovom pjesnickom djelu posebno mjesto ima refren Santra maria della salutejavlja se na kraju svake strofe: cetrnaest puta. dusilo. Navek su sa njom pojave nove. Laza Kostic je svojom imaginacijom i izuzetnim senzibilitetom stavaraoca umeo da pveze mnoge krajnosti: ljidsko i bozansko. bogove silne. Kada je u pitanju jezik ovog pjesnika. trajno i prolazno.culno se nije ugasilo. zud. gove. kajan. kamoli ljude. kosmicko i neunistivo. bozansko i vjecno. zvijezde. momenta kad pocinje priblizavanje jave i sna. srecu i tugu. samo san i ona u tom snu. Santa Maria della Salute. . nesto brani i pomocu nje otvaraju vrata koja vode u onostrani svijet. zemnih milina nebeski kroj. s tim sto je ona sad starija od njega (ne po godinama vec starija po smrti. Preko hrama se dakle uspostavlja veza sa nebeskim. ona mi dodje kad njojzi gove. Sada je san. zvezdama cemo pomerit' pute. zapon. U ovoj posljednjoj strofi pjesnik je toliko glasan i raspjevan da se sve stropstava i sliva u jedno. sunca. Santa Maria . svevremenske. ljepote iljubavi. gled. Pjesnik je krenuo od zemaljske stvarnosti – od hrama Santa Maria della Salute da bi putem pjesnickog majstorstva to prosirio “ovlastima sna. srediste je pjesme i povod za apologioju zene. bogovi. on je cak prizeljkuje. kojima je kitio svoje pjesme: nebesnica. U tom susretu on vec vidi neslucenu srecu i uskrsnuce ljubavi koja je toliko jaka i sveprozimajuca. beznjenice. vec po pripadanju nebu i duhovnosti). on u njenom javljanju vidi znak da joj se pridruzim. Dozivljavamo je kao misticnu rijec kojom se neko priziva iz neznanih daljina. da bi se nakon unutrasnjeg prosvjetljenja i duhovnog ozarenja bica. tajne su sile sluskinje njoj.Dundjerski. zalut. Ne kad je zove silnih mi zelja navreli roj. posebno mjesto imaju Kosticeve kovanice ili tzv. prvi put. Kraj pjesme – cetrnaesta strofa jos vise naglasav pomisao na taj onostrani svijet i susret s njom. da u sve kute zore zarude. neologizmi. Njime se potencira pjesnicka tema kao izvor ljepote.pjesme su im djeca. Oni imaju i djecu. Posto ona pripada onostranom svijetu i odatle pristize u njegove snove. vaseljena. U tom snu i zanosu oni su kao muz i zena. postao jaci od jave: Postoji samo ona . Ljubav za divljenje i za vjecnost: zadivicemo svetske kolute. zwmaljsko i nebesno. mimo njegovih zelja i uvijek drugacija: Dodje mi u snu. Ova kraj sadrzi krupne kosmoloske odrednice: svijet. u raj u njen zagrljaj!”.hram.

a đulići su postali njegovi uveoci. izvor njegovih tugovanki. ditirambično stanje duše se preobrazilo u elegično.najljepšu i najmoćniju riječ. dika. blago. Pjesme su đulići. I čini mu se da je svako od ovih imena nemoćno i nedovoljno kao značenje da izrazi ono što on osjeća. kratki dani". otkriva hram u sebi od uspomena na nju III San i ona: • • • • San postaje jaci od jave Njena pjava u snu Oni su u vezi. ljubav objedinjuje bozansko i ljudsko.Uvid u kompoziciju pjesme Santa Maria della Salute I Susret pjesnika sa hramom u Veneciji i kajanje zbog prethodnog pjevanja: • • • • Ushit ljepotom i bozanskim Obracanje Bogorodici i trazenje oprosta Ljepota kao univerzalni smisao trajanja.Pošto su za kratko vrijeme svi pomrli. zemaljsko i nebesko ĐULIĆI Đulići su prvo pjesničko ostvarenje J. ono ispunjava njegovu javu i san. intenzitet toga osjećanja i sveukupan njegov odnos prema njoj. lane. Međutim.Zmaja. pred kojom se toliko kolebao i ustručavao. vremenom. Prije nego što će se pojaviti ljubav. lom u njemu i njena smrt U ljepoti hrama vidi ljepotu zene. kao odjek patrijarhalnog ustručavanja i mladalačke čednosti. Nastajanje pjesama iz ovoga ciklusa započelo je sa njegovom ljubavlju prema djevojci Ruži Ličanin. njena duša koja se u snu opušta i sanja nešto lijepo. po čijem se imenu da zaključiti kako je i naslov djela simboličan: đul. Prema tome na sve njegove pjesme treba gledati kao na cvjetove njegove duše. njegova sreća se sve više uobličava. nego i njenu . postojali su samo "mračni.. zanos duše i otvorenost prema svijetu. Oni su pjesnikov "razgovor sa srcem". svijetli kao mjesečina. sreća. mirišljavi cvijet. uvećava i središte njegovog pjevanja postaje upravo ona. kao neodoljiva privlačnost jedne djevojke koja njeguje njegovu sestru. turska riječ i znači ruža. opredmecen u hramu Usmjeravanje pjevanja prema vlastitoj drami II Osvjetljavanje vlastitih muka: • • • • • • Pojava zene: svjetlos umjesto mraka Zena kao ispunjenje svih zelja Hvalospjev zenskoj ljepoti Dvojstvo u pjesniku: razum i strast. ali i bližnji sa kojima je bio neizmjerno srećan: žena i djeca. A sve je počelo kao romansa sramežljivog zaljubljenika.. To svijetli njen nesvjesni blagi osmjeh. senzualno i duhovno Pjesme koje se ne pisu i ne poju – to su njihova djeca – definitvno bjegstvo od jave i prizivanje smrti – zamisljeni susret u tom svijetu donosi srecu. duša. pjesnički dnevnik njegove uznemirene duše. pobjeda razuma Pjesnikovo uzmicanje pred mladoscu iljepotom. jer njena funkcija ne bi bila da izrazi samo njegovo osjećanje. Ona je njegova: snaga. Voljeno biće je sada pored njega.J. Sa ljubavlju sve se izmjenilo: došla je ljubav. A on bi htio sveobuhvatnu i neponovljivu reiječ . postojali su"na nebu oblaci na srcu kamenje". Kad ona spava i sanja.

. paniku koja dolazi od pomisli na ono najgore . lažnu nadu u njeno ozdravljenje.u svijesti čitaoca uvijek se to doživljava kao sadašnji trenutak. klecnem. idem. zastajavam . sva ona svojstva koja je određuju i bez kojih se ona ne bi mogla ni zamisliti. svojoj svijesti i ljekarskoj nemoći. nešto kao psihološka blokada koja dolazi od trenutne pomisli da će ona umrijeti.. KLECNEM. uvijek kada provali misao o smrti.još više naglašavaju unutrašnji nemir i haotizam tj. Zmaj očevidno romantizuje svoju ljubav i dragu. jurim. emotivno razgranatiji. Upravo počev od ovog stiha započinje drugi umjetnički postupak u iskazivanju bola i očaja . "đuliću" sve poprimilo dimenziju pomahnitalosti i raspamećenosti od zanosa i unutrašnjeg pijanstva. i da kao takvi ostavljaju utisak svevremenog nemira i očaja . anđelima. Da bi kasnije u 14. biće doživi psihički udar. sliku umišljenog idiličnog izleta u prirodi.on bi da pobjegne od te apsurdne situacije i tog poražavajućeg saznanja: jurim.. Na kraju ove strofe čuje se i glas: "Ne sme nam umreti!" koji će se kao refren javljati još dva puta na kraju svake strofe. znanju.. Da je baš tako pokazuje i pjesma Đure Jakšića "Na liparu". a ujedno i prekoravajući sebe: "Zar joj nemaš leka?" Kao da optužuje sebe za svoju nemoć. upućuju na unutrašnji nemir. Jedna od najuspjelijih Zmajevih pjesama iz ovoga ciklusa je ona pod brojem IV. vičem pravdi...dati su u asidentskom nizu. ZASTAJAVAM. univerzum i njegova ravnodušnost prema svemu što je ljudsko. da odloži njenu smrt: "Šetalicu zadržavam".. čiji prvi stih glasi: "Pođem. "u lugu slavuje". dublji po svom smislu i jači po svojim umjetničkim vrijednostima.. Preostali glagoli: zadržavam. U ovim glagolima sadržan je najveći stepen očaja i bola. A kad već to ne može . kao da se umorila od zamišljenog hoda i sreće. Dakle. kad je to najpoptrebnije dijete i on ostati sami.a nas vara nada ozdraviće. njenu bolest i smrt.Ona nakon toga utješnog monologa nad svojom glavom. zastajavam. sam u svom bolu. bježim ka očajnik kleti. vodu sa bistroga izvora koja krepi i zdravlje vraća. Ali. a uspavljuju je "sićani slavuji" svojim "svilenim glasom". smrtan. a što se doživljava kao trenutna paraliza. bol i patnja potisnuli su raniju ditirambičnost.. POĐEM. sunce..na smrt. pa je sklopila oči i počela da tone u predsmrtni mir. Zašto: "Zborim reči.. pitajući se da li je to java ili san. emotivno i misleće. a na drugoj strani je čovjek. skakutanje ili leptirov let: "Ala je lep ovaj svet". Obraćajući se sebi.prirodu. idem..klecnem. pitajući se. ljekaru. njenu smrt i nestanak djece. odmaranje u hladovini. on se ustvari obraća čovjeku. reči bez pameti?" "Bez pameti " zato što ih izgovara čovjek u košmarnom stanju i što su izraz njegovoga beznađa: priželjkuje nešto sto je bez ikakvog izgleda na ostvarenje.vrijeme i mimo toga neumitno teče . iznad nje je "od bisera grana". Sve mu liči na "pletisanku" koju on u običnoj pjesmi i običnim riječima ne može da izrazi. slikajući je kao neponovljivu i idealnu. vičem sebi. u prezentu. u slikama koje su utopija njenog srca.. "U ovoj pjesmi izrazito elegičnoj ritam je sav u znaku bola i panike. . Tuga.okreće se sebi i. gradacijski raspoređenih: Vičem bogu... klecnem. Glagoli na početku pjesme :pođem. ona postaje njegovo sunce... vičem zemlji.. Pjesnik uviđajući uzaludnost svih obraćanja molbi i proklinjanja . bjezim . praćen saznanjem da će... ĐULIĆI UVEOCI Ciklus "Đulići uveoci" tematski je mnogo širi.. Uplašen tim saznanjem on bi da zaustavi vrijema. predočavaće joj: proljeće. iskazan na vizuelan način. ozdraviće mlada! "Umjesto smrti koja predstoji voljenoj ženi on će joj ponuditi viziju života. IDEM.. "jagode i cveće". nemoćan da bilo šta učini u svoju korist. Na jednoj strani je priroda. među tim glagolima ima i jedan trenutni glagol . Umjesto kratkog stiha koji podsjeća na žubor. penjanje na vis sa kojega se vide polja. javiće se težak od bola i nespokoja stih: "Bolna leži. Kada spava. "Đulići uveoci" za temu imaju: bolest voljene žene. na Fruškoj gori..ređanje akustičnih slika. Primjećujemo da su glagoli trajni.

Ono lično prijateljsko pismo. razuma. i da sve što postoji njemu podari . Od Boga traži da mu podari što više policajaca. jeste ponajmanje iz više razloga: ovo nije obično pismo nego štampano u stotinjak primeraka: o ličnim. vlast. svoju ironiju usmjerava prema knezu Mihajlu. da ga učini oholim i slavnim. religioznu pjesmu. Obrazlaganje nije ništa drugo nego izlaganje svojih prosvetiteljskih ideja. govor. božanskog porijekla i da je potčinjenost i slijepa pokornost njemu obaveza svakog građanina. ličnog.ali se iza toga krije Zmajeva parodija komicno-podrugljiva imitacija himne. godine protiv kneza Mihajla. vidi se. ali pošto je knjiga na srpskom narodnom jeziku. ako sve postoji zbog njega. kako god i ovo pismo. govoreći kao reprezentant naroda (uvijek se javlja oblik Mi). samo da njegovim namjerama ne bude na smetnji. valjalo je obrazložiti razloge zbog kojih se knjiga štampa na srpskom narodnom jeziku. i da mu time obezbijedi veću sigurnost i lakšu vladavinu." O jeziku: ukazuje na pokret u Evropi da se piše na narodnom jeziku i tako knjiga približi seljaku i čobaninu: . Na početku pisma govori o nameri: priprema knjigu Sovjeti zdravog 2. književni proglas kojim se obaveštavaju prijatelji o štampanju knjige. U želji naroda sadržano je u stvari preslikano stanje postojećeg. 3. Ono je po samoj zamisli. I to mu daje poseban književnoistorijski značaj. a sasvim prirodno. ali je istovremeno. privatnog karaktera. što je društvena realnost .policijski sistem vladanja. To je ono pre svega. Dositejev prosvetiteljski manifest. Po tematici je vrlo bliska pjesmi Jututunska juhahaha. Zmaj parodira vrstu. onda čemu naše želje. bila neuobičajena. iz kojih premudri' knjiga francuskih' . opštem jeziku. Iz strofe u strofu pjesnik pojačava svoju razornu ironiju. mudrovanja i bilo kakva htijenja.JUTUTUNSKA NARODNA HIMNA Jututunska narodna himna je satirična narodna pjesma objavljena 1865. "na polzu mojega roda". Pismo Haralampiju pokreće više aktuelnih pitanja društvenog. potkazivača i žandara. Zato se svesrdno odriču svih tih elementarnih ljudskih prava. na uzvišenu.Zmaj. Ga i Mu). prvina. dostojanstvenu i svečanu pjesmu. da je mogu razumeti svi srpski sinovi i kćeri. jezičkog i verskog karaktera. silu velikim slovom (Njega. ono je književni proglas. književnog. U podrugljivoj molbi Bogu da Jututuncima podrži Knjaza u zdravlju i krepkosti. U svemu tome krije se aluzija na ono što već postoji. Pjesma liči na himnu (ta riječ stoji i u naslovu). punu pobožnosti. nemecki' i talijanski' najlepše misli kao cveće izbirati nameravam i na nas opšti jezik izdati. 1. koja će "napisana biti čisto srpski. Zato je Pismo Haralampiju Dositejev manifest prosvetiteljskih ideja. U pojedinim strofama ironija mjenja smjer i pretvara se u kritiku protiv samog naroda. no one ljude od koji' sam što dobro naučio. ne mislim u tom sebe hvaliti. ispisujuci tobož iz poštovanja svaki zamjenički oblik koji personifikuje njegovu moć. Ova Zmajeva pjesma je i parodija na molitvu. njen svečan ili religiozan ton i predmet pjevanja pri čemu pjesma prerasta u satiru i veliku rugalicu upućenu vladarskoj svemoći i starim uvjerenjima da je on. Pismo Haralampiju je pismo prijatelju. ona se ne hvali nego vrlo skromno kaže:"Uveravajući da će knjiga moja biti vesma polezna. od Crne Gore do Smedereva i do Banata". i posle štampanja Orfelinove pesme. u ogorčenje zbog njegovog ćutanja i pasivnog držanja. familijarnim temama nema ni reči. nema intimnih poruka. heroja ili domovine (otuda i nacionalne himne). O novčanoj pomoći koja mu je neophodna da bi ohrabrila štampara i pokazala mu da ima ljudi koji žele srpsku knjigu. pjesničke vrste koja je nekad pjevana u čast Boga. vladar. Što se knjige tiče.

Prema bližnjima su ozbiljni i strogi.• • • "Koja je nami korist od jednog jezika kojega u celom narodu od deset hiljada jedva jedan kako valja razume i koji je tuđ materi mojej i sestram. od trenutka kada Sofra Kirić sa svojim prijaeljima vraća sa puta iz KrakovaSofra Kirić je zadovoljan učinkom. Svrha pisanja. Jakov ignjatović. a rod i jezik nikada". posle njegove smrti..Dalmacije. Pisac Jakov Ignjatović je. U Evropi se ne gleda ko je koga zakona (vere) jer "Po zakonu i po veri svi bi ljudi mogli biti dobri". vidimo.u kući gostoljubivi a izvan kuće odvažni i preduzetni. niti je smelo biti rasipništva.Hrvatske (osim kajkavaca). stalno na umu imaju profit.Želja im je bila da u svemu budu vidjeni. srce poboljšati i narave ukrotiti.njime govori ogroman broj ljudi Crne Gore. kojega su god oni zakona i vere". u kojima. Prostiranje srpskog jezika. za srce i za naravi človečeske. bude rekao "Ovde ležu njegove srpske kosti! On je ljubio svoj rod! Večan mu pomen!". nedeljama i mesecima.Jakov Ignjatović O ROMANU Da bi što slikovitije pokazao te međuljudske odnose u Sentandreji. Stari Sentandrejci. dominira Čamča. Put do krakova obeležen je i nizom drugih slika i situacija. • • • Njegove su knjige namjenjene svakome koji "s čistim i pravim srcem želi um svoj prosvetiti i narave poboljšati".Bačke. O verskoj toleranciji.ali u tome nije bilo." "A opšti. Srpskim jezikom govore ljudi različitog zakona (vere) ali to ništa ne menja jer "Zakon i vera može se promeniti." Jezik ima svoju cenu od koristi koju donodi. sa svojim poznavanjem poljskog jezika i velikim smislom za šalu.pružajući jasnu sliku zašto je stari svet uspevao i bio . omladine jer se danas prosvećenost ("zraci učenja i filozofije") prostire do tatarskih granica. O prosvećivanju omladine.Banata (osim Vlaha) 3.Hercegovine. naravno. pokazao u stvari odnos između starog i novog. razvijajući roman Večiti mladoženj. EČITI MLADŽENJA . u roman uvodi i razne scene sa puta u Krakov.Takav je Sentandrejski svet o kome Jakov Ignjatović pripoveda do desetog poglavlja. 1. prosti dijalekat svi znadu. 4.Srema. put koji traje danima.ali ne na bezočan način.A stečeno bogatstvo znali su i da pokažu. Nastavie da radi i štampa jer će mu preko mere biti plaćeno kad srpski rod. Za promene:"Samo prostota i glupost zadovoljava se vsegda pri starinskom ostati". za braću Srblje. Za stariju generaciju karakteristična je energičnost i spretnost u sticanju bogatstva. Slavonije. 1. Neće se obeshrabriti ako pomoć izostane.Srbije. 2. a narodni jezik je najkorisniji.. O drugoj generaciji Sentandrejaca Jakov Ignjatović počinje da pripoveda od jedanaestog poglavlja. Dositej osuđuje zlo koje se širi među ljude u ime vere i poručuje: "Ja ću pisati za um. Njegov rad je namjenjen prosvećivanju 2. i na njemu svi koji samo znadu čitati mogu razum svoj prosvetiti.Bosne.

U sredistu .Odgovor bi bio u sledećem :stari svet je sticao i imao hrabrost da se uhvati u koštac sa svim problema. SOFRINE KĆERI I STARIJI SIN Lenka se udala za nekog sudiju i to mimo očeve volje.zemlju. Covjek pred prirodom . ali se ne podsmeva novom.. JABLANOVI Kada se covjek nadje pred tajanstvom prirode u tamnoj noci kojom huji sustanje jablanova. snaga i čvrsta rešenost.stečeni novac ulagao u imanje i nekretnine i tako se sačuvao od inflacije koja u ratu jede sve što je zarađeno. razvijao je razneženost i "žensku" finoću.trgovinom.Otac mu je dao jednu kuću i nešto para-izdvojio se.. Sve je to izostajalo kada je bilo najpotrebnije.Svoju surovost prema ocu pokazao je u trenutku kada hoće zbog novca da ga objesi. U tome je bio racionalan. pantalona. ŠAMIKA Šamika.Sve se više udaljavao od oca govoreći:Zar od pauka oca sin baš mora pauk biti?Tako je Šamiki postalo jasno da:Od Pere našeg neće ništa biti. ušteđeno rasipa.Pelagija je umrla. već staro rasprodaje.razočarana.a Katica. zaricanje. oličavao je mladića koji ne zna za bilo kakve nevolje i prepreke.. Namenjeno mu je školovanje i svi su u njemu gledali budućeg advokata.Njegovo bogaćenje počelo je šezdesetih godina XIX vijeka. Kao đak i student.On sa simpatijama gleda na staro.Oženio se i ubrzo postao udovac. u koga su polagane sve nade..povukla se u sebe i tako neudata živi. ducane.valjda i pijanac.dobrom imetku i ugledu koji je brzo rastao.Pisac o njoj kaže "Bila je cvet koji je netaknut uveo. Šamika je bio mažen i voljen kako od sestara tako i od roditelja. postaje posebna priča u romanu. Pera je postao bedan. nemoćan da odredi sebi smer i nađe pravi cilj.On na najbolji način oličava vreme ekonomskog uspona i procvata Sentandreje. To saznanje budi nemir.kartaš. lišen dečačkih nestašluka i igara koje jačaju duh i podstiču na akciju.ne sluša. kada se uveliko formira čovekova individualnost.Najviše nada je polagao u sina Šamiku. Tako je gubio energičnost. da ga svi traže i da se svima dopada. slutnje i strahove.stekao je kuće. Likovi: Sofra Kirić Trgovac.vrlo imućan i od ugleda čovek. pocinje da shvata da je samo jedan mali delic prirode.vinograde. za čije su ovladavenje potrebni volja.bekrija. frakova. Stalno u društvu sestara i drugih djevojaka.sa kojom će dobiti dva sina-Peru i Šamiku i kćerke Lenku Pelagiju i Katicu.Zahvaljujućisvojoj vrednoćo.zadovoljan i srećan.to je tema Jablanovi. i zašto mladi svet propada. materijalno bezbedan i uvek odevan po poslednjoj modi.To je ujedno bio početak kraja porodice Kirić."Ona je poštovala očevu volju i nije se udala za onog kojeg je voljela.u trideset i petoj godini se oženio osamnaestogodišnjom Sofkom.. dok mlađi svet ništa ne stiče. Imao je mnogo kaputa.Bilo je važno da ostavlja utisak.Bio je obuzet kao nikop drugi izgledom i odevanjem.Umro je od upale pluća.On pripada onom tipu ljudi koji do imetka dolazi neprestanim radom. muško držanje i ponašanje.mehanu.

Ova dva stiha upitnom intonacijom. ali osoben strah:"Strepim sam od svoje seni". Sum jablanova. Zato je on pun naboja nedoumice i iscekivanja: Zasto nocas tako sume jablanovi. Osjeca se izvjesna utemeljenost lirskog subjekta u svijetu: "ja stojim" je puno samopouzdanja.visina je u poeziji uvijek simbolizovala izbavljenje. Na pragu izmedju prve i druge strofe. poslednji. upitanost i nedoumicu. Naime. Covjek se suocio sa prirodom. voda. opkoracenje neminovno vuce u drugi stih da bi se stajanje odredilo preciznije . ali ga on sam ne moze da objasni. to su samo tri rijeci "Zasto tako sume"? Ovdje nije pitanje zasto sume. Daleke i crne. tacnije odvija se njihov cin padanja u vodu "ko olovo mirnu i sivu" . nego je to padanje snova u sivu. izmedju dve tamne slike.mjesec. posmatra i . ko slutnje. Tako strasno. ispof koga stoji usamljeni covjek. morao je da obori pogled . usamljen u tom ogromnom prostranstvu sveta koji je predocen kao mrtva noc. ona traje i dalje mimo volje covjekove. nastavljanje trajanja. sagledao je sebe i shvatio da je malenkost. treci i cetvrti stih imaju narativni ton i deskriptivnu funkciju: Zuti mesec sporo zalazi za hume. Medjutim. nalaze se snovi. Ovaj covjek stoji sam kraj mirne vode. Pjesma zapocinje pitanjem. koji su na samoj granici straha. Stajanje kraj mirne vode opisano je odsjecnim. pa je shvatio koliko je on sitan u odnosu na jablana.nije uspio da odgovori na pitanja koja je postavio. oni su simbolicna manifestacija covjekovih misli i zelja. sporim rijecima koje ostavljaju utisak niza koji lagano prolazi. umrtvljenu vodu bez zivota. Dok su prva dva stiha emotivno napeta. drugo pitanje je sazeto. sreo se sa ogromnom sjenkom jablana koji sumi. zemlja. Tamna boja poredi se sa slutnjom koja budi nejasni nemir i slutnju. a covjek sam i zaplasen. iz njega zraci rjesenost i cvrstina. sagledano je ocima lirskog subjekta:On i priroda nasli su se oci u oci . cudno? Zasto tako sume? Dva puta ponovljeno pitanje "zasto" sugerise napetost i nemir. jedini. u njihovom zajednickom prozracavanju smisla. Treca strofa predstavlja sliku covjeka koji je toliko usamljen da se osjeca "ko potonji covek".strahuje. dva puta ponovljenim. Sve sto je opisano u prve dve strofee.pjesme je onaj covjek sa kraja pjesme koji stoji."ko potonji covek". Dok je u prvom stihu pitanje kompletno sa svim sintaksickim clanovima recenice. treca strofa donosi sliku usamljenog covjeka u noci. vec zasto tako sume.nije samo padanje. uzbudjenje koje obuzima lirskog subjekta. Jablanovi su samo predmet opazanja i dozivljaja lirskog subjekta. daleka brda i crna. i snovi -to je pejzaz noci u kojoj se dogadja sum jablanova: zuti mjesec i njegov spori zalazak zs brda. sa elementima prirode . On se nalazi u spletu poetskih slika. Ovakav pocetak unosi zacudjenost. simbol je njegovih teznji da se izadje iz ove samoce i mraka . Prve dve strofe ispunjavaju opisi prirode i desavanja u njoj.u tom susretu priroda ostaje na svome. svjezinu. PRETPRAZNIČKO VEČE . nebo. nagovjestavaju odgovor i time stvaraju pocetno raspolozenje za sadrzinu pjesme. U tom trenutku se javio strah. Pitanje postavljeno na pocetku pjesme ("Zasto nocas tako sume jablanovi?") nije dobilo direktan odgovor.

vatra plamti punim žarom.živio je usamljen u porodičnoj kući. 3. svjetlošću. U petoj slici iskazana je poruka pjesama : Mi. Smirivanje i olakšanje izraženo je riječima" ja . otac i majka kao simboli sreće i sigurnosti. što svoje duše na zvijezdama griju. sticajem mnogih okolnosti. U pjesmi su središnja tri motiva: -motiv usamljenosti i dubokog bola zbog toga. Četvrta slika je promjena i osvježenje. ostao neoženjen. I oni koje davno trava krije! Naša će suza na kam tvoga groba kanuti toplo kao kap sunca zlatna. Ispunjena je kretanjima.slika usamljenosti u ambijentu porodične kuće 2. U šestoj slici nastaje nagla promjena .saznanje i olakšanje jer riječi pjesama odzvanjaju u duši lirskog subjekta. Kandilo sjaji.lirskim subjektom. Lirski subjekt je u apsolutnom mirovanju kao i atmosfera iz koje proizilazi sumornost i bol koji prerastaju u plač. U središtu prve slike su lirski subjekt i atmosfera. Silina kontrasta pustoši i praznine na jednoj strani. miriše soba. -motiv evokacije prošlosti i topline porodičnog života iz djetinjstva -motiv stvaralaštva kao nadoknade i utjehe. a on je . da nije sam. Druga slika donosi kontrastnu promjenu: oživjelo je sjećanje na daleku prošlost iz djetinjstva u isto pretprazničko veče. događajem i junakom. poenta: pjesnik je shvatio da je stvorio novu vrstu porodice.Aleksa Šantić je bio već zamakao u pozne godine kad su mu pomrli svi članovi porodice. pjesmom. susjed kao simbol prijateljstva.pjeme su oživjele i okružile usamljenog pjesnika 5.pjesme tješe pjesnika: one su mu nova porodica i utjeha 6. U strukturi pjesme uočava se 6 slika. vraćanje iz sjećanja u stvarnost pretprazničke večeri lirskog subjekta. 1.oni su u potpunom skladu.slika porodične idile iz djetinjstva: roditelji. sveta smo živa porodica tebi! Mi združujemo duše ljudi sviju! Mrtve sa živim vežu naše niti: I s nama vazda uza te će biti. Treća slika je buđenje. sreća grije ukućane. Pretprazničko veče je lirska priča sa svojom fabulom. djeca. Tamne boje potisnute su živim bojama i svjetlošću koje ozaruju oči i dušu lirskog subjekta. susjedi. a svjetlosti i sreće na drugoj strani izaziva veoma bolna osjećanja. Ta osjećanja i raspoloženja najpotpunije i najbolje je izrazio u pjesmi Pretprazničko veče. bojama. Zato će u svojim elegijama izražavati tugu za izumrlim domom i žal što je nestala patrijarhalna atmosfera.porodična soba u predbožićno veče 4. pjesme tvoje i drugova sviju.

Ako čovjek nije u mogućnosti da se bori protiv jačeg fizičkom sbagom. DAVID ŠTRBAC Junak satirične aktovke Jazavac pred sudom David Štrbac je lik koji nosi najviše osobina bosanskog seljaka.ali uvijek s određenim ciljem:ismejati predstavnike austrougarske okupatorke vlasti i izliti na njegovu glavu sav žuč i sav jed.Ova svijest je Davida postavila daleko iznad običnih svakodnevnih seljačkih nevolja:nerodice.i više od toga-državu koja iza njega stoji .tek obložena providnom skramom humora. David Štrbac je lik koji nosi najviše osobina bosanskog seljaka.koze i krave.kasti.već u ime čitavog bosanskog seljaštva i da pred sobom nema samo dva sitna činovnika okupatorskog režima već čitav režim.Surovost života učinila je da se njegova raspoloženja prelivaju jedna u druga.ničija šuma.sklapam oči" : to je trenutak kada se pjesnikova duša oslobađa napetosti.a danas :carska šuma".dostojanstva i ponosa predstavljaju ove njegove riječi:"Lani oko časni veriga donese mi knez crnu knjigu i tri vorinta.ali su veći kao ljudi i imaju čojstva više no stotinu okupatora. reć' ćemo.jer je ona mene od napasti oslobodila.U Davidovom stavu prema životu i njegovim postupcima ogledaju se osobine jednog naroda koji se vijekovima razvijao pod pritiskom ropstva.Kočić je u Davida Štrbca ugradio u svoju jednu osobinusvijest da se pred sudom ne govori samo u svoje ime. Poenta je u saznanju da život nije bio uzaludan.Surovost života učinila je da se njegova raspoloženja prelivaju jedna u druga.Za šumu kaže:"Za turskog suda svačija.grimasom i gestom podvrgava podsmijehu čitavu okupatorsku vlast. da je stvorio " porodicu" koja će ga nadživjeti i prenositi njegovo ime.a katkad i nesvjesno.suše.a katkad i nesvjesno. U tom trenutku potekle su suze radosti i sreće jer više nije sam.Kočić je u Davida Štrbca ugradio u svoju jednu osobinu-svijest da se pred sudom ne govori samo u svoje ime.onda će učiniti sve da se bori nadmudrivanjem.već u ime čitavog bosanskog seljaštva i .on simbolizuje sve seljake u pokorenoj bosni koji zasigurno jesu manje obrazovani od okupatora.Pravo će biti i bogu i ljudima da carevina uzme sebi ko. godine.Davide .Vrhunac bola.krst joj ljubim!-lijepo ja jauknu' od radosti.A njivica koju jazavac pljačka nije "ni Davidova.a žena i djeca zaplakoše.da se mijenjaju najčešće svjesno.da se mijenjaju najčešće svjesno.neku nagradu."Ova velika tagika .O dobre carevine. JAZAVAC PRED SUDOM .od buntovnosti i prevejanosti do ulagivanja i lukavstva.njihovih bolova i njihove nesreće.David Štrbac je koncipiran tako da bude grč bijesa i bunta protiv okupacije.i još više -ropstvo uopšte.peče nagoni suze na oči.budi bijes u srcu i angažuje čitaoca u visoko moralnom smislu.postavila ga je u centar opšteseljačkih briga.To ti e nagrada."Oslobodio" ga je svinjčeta.Kočić u kratkim i ritkim rečenicama Davida Štrpca prikazuje ukletost sudbine bosanskog seljaka.I najzad ona sa bolom kaže da ga je sud "oslobodio"sina.patnji.ni spahijska".kojega su uzeli u vojsku i odveli u Grac gdje je za godinu dana umro.Zato on nije sam predstavnik seljaka iz Stričića.ni carska.ali uvijek s određenim ciljem:ismejati predstavnike austrougarske okupatorke vlasti i izliti na njegovu glavu sav žuč i sav jed.U gradaciji koja ubrzano ide ka svome paroksizmu David nabraja čega ga je sve oslobodio "slavni sud".poplave.David svojom riječi. osjetio je " porodicu" kroz koju će i dalje da traje. neizvjesnosti.od buntovnosti i prevejanosti do ulagivanja i lukavstva.PETAR KOCIC Delo "Jazavac pred sudom" nastalo je 1904.umro ti je sin pa ti carstvo šalje tri vorinta.Brate kneže vrati ta tri vorinta carevini . strijepnje.

"Ova velika tagika . To je uslovilo specificnu kompoziciju: naratorova stv arnost je predocena u okvirnoj ili spoljasnoj prici.Ako čovjek nije u mogućnosti da se bori protiv jačeg fizičkom sbagom. a naratorov san je predocen u unutrasnoj prici.to je niz epizodnih situacija koje se ne osjecaju kao jedinstven i uzrocno .čas molećiv i miran kao jagnje.Brate kneže vrati ta tri vorinta carevini .Pravo će biti i bogu i ljudima da carevina uzme sebi ko. Osnovna zamisao pisceva u Dangi bila je da se prikaze odnos vlasti i podanika.Ova svijest je Davida postavila daleko iznad običnih svakodnevnih seljačkih nevolja:nerodice.da pred sobom nema samo dva sitna činovnika okupatorskog režima već čitav režim.U Davidovom stavu prema životu i njegovim postupcima ogledaju se osobine jednog naroda koji se vijekovima razvijao pod pritiskom ropstva.poplave.jer je ona mene od napasti oslobodila.tek obložena providnom skramom humora.suše.dostojanstva i ponosa predstavljaju ove njegove riječi:"Lani oko časni veriga donese mi knez crnu knjigu i tri vorinta.budi bijes u srcu i angažuje čitaoca u visoko moralnom smislu.O dobre carevine. niti je dovoljno individualizovan i prilicno je pasivan.njihovih bolova i njihove nesreće.onda će učiniti sve da se bori nadmudrivanjem.kasti.Vrhunac bola. reć' ćemo. poltronsko i servilno.grimasom i gestom podvrgava podsmijehu čitavu okupatorsku vlast."Oslobodio" ga je svinjčeta.i još više -ropstvo uopšte. __________________ Danga Domanovic je kao covjek. Prica je data kroz dvije slike: naratorova stvarnost i naratorov san.kojega su uzeli u vojsku i odveli u Grac gdje je za godinu dana umro. Naglaseno ironiski ili satirican odnos prema stvarnosti i prikazanim pojedinostima ima kohezionu funkciju i ponistava mane fragmentarne strukture pripovjetke.David svojom riječi.krst joj ljubim!-lijepo ja jauknu' od radosti. pisac i publicista imao veoma kritican odnos prema stvarnosti svoga vremena: one za vrijeme vladavine Obrenovica i one poslije majskog prevrata i dolaska nove dinastije i nove vlasti.ničija šuma.I najzad ona sa bolom kaže da ga je sud "oslobodio"sina.David Štrbac je koncipiran tako da bude grč bijesa i bunta protiv okupacije. labave kompozicije i fragmentarne strukture.David je o čitavom svom životu govorio pred sudom i pred njim bio čas stidljiv.čas surov.a žena i djeca zaplakoše.ni carska.ali uvijek spreman da neprijatelja napadne sa njegove nasjabije strane.umro ti je sin pa ti carstvo šalje tri vorinta. recanica je krcata informacijama.koze i krave. a pojedinosti emituju doslovno i preneseno znacenje: slika ili iskaz su obojeni ironijom ili satirom. Fabula je jednostavna . U unutrasnoj prici on je samo posmatrac koji predocava i povremenim pitanjima provocira ispoljavanje drugih aktera prica. ali je Domanovi} bio razocaran i drzanjem gradjanstva (naroda): ono je bilo podanicko.patnji.ni spahijska".Kočić u kratkim i ritkim rečenicama Davida Štrpca prikazuje ukletost sudbine bosanskog seljaka.To ti e nagrada. Na meti njegove satiricano alegorijske proze bila je vlast i njeni predstavnici.Za šumu kaže:"Za turskog suda svačija.i više od toga-državu koja iza njega stoji .Davide .peče nagoni suze na oči. Narator nije imenovan.a danas :carska šuma".U gradaciji koja ubrzano ide ka svome paroksizmu David nabraja čega ga je sve oslobodio "slavni sud". Meta veoma ostre i ljute satire su obest i osijonost vlasti: podlost.neku nagradu.posredicni tok zbivanja. Njegova je uloga kao kazivaca spoljasne price da uvede u zbivanja koja se odvijaju u nekom drugom.postavila ga je u centar opšteseljačkih briga.A njivica koju jazavac pljačka nije "ni Davidova. podanistvo i servilnost . Danga je kratka pripovjetka. Iskaz domanovicev je zbijen. nepoznatom svijetu.

je najčešći I gotovo jedini njegov motiv. У конструкцији романа приметан је паралелизам по сличности међу ликовима и токовима радње: два попа. снажна и вредна сеоска дјевојка. Tema: Tema ovog djela je težak život Sofke. pozadina. tlo na kome se dešavaju krupne I bolne ljudske tragedije.дата је широка реалистичка слика војвођанског села. што највоље долази до израза у ликовима двеју дјевојака. presjećeni I zgužvani životom koji se uprkos njihovim skrivenim snovima. две љубавне приче. koji uprkos svojim silnim žudnjama popuste pred zakonima patrijarhalnog morala zadovoljavajuci obaveze koje je to društvo postavilo. da bi se poslije očeve propasti završio tragično I bolno za njih. on nije uspio da patrijarhalnom svijetu suprostavi neki drugi. ali ogorčen nakaznim ćiftinskim moralom građanske klase u nastupanju. Oni postaju robne žrtve koji su za cijeli život okrivljeni I lišeni vlastitih radosti. u jednom društvu koje se gasilo I osipalo pred njegovim očima. pocast. Centar njegovih preokupacija je gotovo uvijek tragika ličnosti u okvirima kojima je vezana lićna sreća. Меланије и Јуле. као окоснице. zbog koga je I sam u životu patio. nekog surovijeg I neumitijeg morala patrijarhalne zajednice. svijetliji. Ljubav kao jedno od najsadržajnijih I najkompleksnijih ljudskih osjećanja. Меланија је размажена. potvrđujući često svoju ljudskost u više ili manje prigušenoj ljubavnoj žudnji. U djelu Borislava Stankovića čovjek je izložen ne samo sukobu sa okolinom. У даљем развоју радње паралелизам по сличности преображава се у паралелизам по контрасту. razvijao po volji neke jače sile. још су сличније две попадије. čovječniji. pod mišljenjem čaršije I šta će svijet reći. silnim neodoljivim zahtjevima koji ostajući nezadovoljni donose nesreće I prouzrokuju tragedije.gradjanstva (naroda): pokvarenost i nevaljalstvo: pomjerane (degradirane) vrijednosti . sa svojim nagonima. што се види и по њиним именима (Персида и Сида). bolji. koji je u početku bio raskošan I ugodan. Око емфорне приче о попадији и тучи попова због зета. Pop Ćira i pop Spira ~ Stevan Sremac O delu То је хумористични роман који кипти од шаљивих згода и смешних ликова. Kritike: Stanković je davao tregične sudbine ljudi I žena u jednom minulom vremenu. a sve ostalo je samo okvir. Svi njegovi ženski likovi nesrećni su I tragični na isti način. Ideja: Ideja ovog djela je žalosna sudbina onemogućenih ljudi. vitestvo i rodoljublje. Sve njegove ličnosti opterećene su zahtjevima "krvi". Sav taj moral nalazi se pod još većom tiranijom. две поповске кћерке. . У почетку романа то је паралелизам по сличности : две поповске куће су сасвим сличне. Njegovo djelo je prožeto ljubavlju prema čovjeku. kojima se atakuje na cast i ljudsko dostojanstvo uzimaju se kao zasluga. već I sukobu sa samim sobom.jahanje i zigosanje: sramni cinovi. Насупрот Јули која је здрава.

животиња.Одлично познавајући менталитет домаћих интеријера малограђанских породицаСремац је дочаравао комичне странешаблона њиховињ међусобмних односа. И две љубавне приче. Друга почиње романтично. када их поп Спира види у перју још.Сремац се нашалио и на рачун ратоборних попадија. па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћуран... произашло веће дјело. с друге стране. које су у првом плану његовог хумора. свадбом. Прва је од почетка само лов на мужа. описи сеоских дворишта. на пример духовито илуструје читав амбијент у ком се развијају догађаји око сукоба поп Ћире и поп Спире: ''На пример живине ! Шта је и какве је све то било у авлији. Сремчеве хумористичне илустрације увек извиру из живота. Обе приче завршавају на исти начин.Прави Нојев ковчег! Било гускака угојених тако да. између осталог и противљење девојчиних родитеља.. Хумор Стевана Сремца црпе своју ванредну живутност непосредно из стварних . кришом.. Ови детаљи су укомпоновани у фабулу и уносе много животне верности.у амбијенту башта и цвећа и мора да савлада низ препрека. колоритним детаљима духовито поентираних елемената уткано је у ово дело. Највећу драж књиге чине описи којих има у изобиљу и разних врста : слике сеоског амбијента и атмосфере (ё''ёидилично представљено вече у у кући поп-Спирино''. тако да се обично морала и сама госпођа Сида умешати и заузети за њ. Сличица у којој је у центру поп Спирн ћуран. закржљао у огрубелости и запарлочености личног живота. Ту су : ё''ёстари Шаров''.Сремац је замислио Поп Ћиру и поп Спиру као кратку приповетку. извештачена.себична.Сремац се не устручава да их прикаже као људе облапорне и сангвиничне. али су праву срећу у браку нашли само Јуца и Шаца.У двема попадијама. да би се остварила. из животне свакидашњице. оличен је и ниво малограђанских патријархалних жена. а које су по менталитету врло налик једна на другу.Срам вас било. Сремац је мајстор у сликању животињских ликова. задовољство комшинске деце. илустрације и карикатуре интимног домаћег животабанатског села и поповских кућа. срећно допунјује животно искуство њене мајке. а кад сте у другом шору и шта тек радите другим паорским ћуранима. међутим је у разради. И поједини предмети под његовим пером добијају индивидуална обиљежја. с једне. да их прикаже у њиховом приватном животу као људе који се поглавито брину за стомак. сликовитости и боја у духовите цртеже. а преко дана одлазак и повратак крава регулише домаћицама радно време.ёё'' недељни дан на селу ''). додавањем великог броја епизода . чији су односи променљиви и зависе од личних интереса. кокетне и причљиве.И кад описује животиње.Добио је у овим епизодама пејзаж љивота банатског села у коме ноћу сате оглашава боктеров рог. немате ни срца ни душе!А шта вам ради да га секирате тако!? Јао наопако. њихови цртежи му згодно по служе да у духовитим поређењима и асоцијацијама изнесе смешне сличице из живота. Њих има у многим његовим дјелима. бећари једни''. чији је свијет затворен у домазлук. ё''ёлопов мачак '' и. Иако је пазио на себе и достојанствено се понашао. за новац икоји се сурењиво боре за црвени појас.Много оштроумно запажених. ипак је пропадао међу комшинском децом као неуспели педагог. а њему пође вода на уста.. ситничавог механизма њиховог једноликог начина живота. ствари. Такав је стари сат у кући попЋириној. и прича о Јули и берберину Шаци. прича о Меланији и учитељу Пери. најизразитији од свих похотљиви патак поп-Спирин.Врло су га често секирала деца изкомшилукакад изађе на сокак. где умешност младе дјевојке. а највише управо у овом роману. кадре да једандругоме подвале и да у свађи један другоме избију зубе. налази се у контрастном односу.грдила би их она тада.кад сте такве арамије пред господин-попином кућом?!'' Kritika Побожност и оданост цркви нису Сремцу сметали да се нашали на рачун попова.

. из својих устаљених навика. Врело Сремчевог хумора се налазило у интимном поззЂнавању те средине и саживљавању с њоме.доживљаја.из свакодневних доживљајапросечних људи малограђанске средине у којој се Сремац кретао . што се укоренило у живот и постало захвалан објекат шале и досетке.Читаоци су у овом Сремчевом хуморуналазили реалне елементе из свога живота и живота своје средине. из свега онога што је постало уобичајно.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->