Medju javom i med snom Pjesma Medju javom i med snom, nastala je 1863.

godine; u njoj je Laza Kostic, na poetski nacin definisao i promislio poezijui kao narocito stanje duha, pokazavsi u slikama da je ona proizvod sna i jave, svjesnog i podsvjesnog, halucinantnog i logicnog. Pjesma pocinje strofom: Srce moje samohrano, ko te dozva u moj dom? neumorna pletisanko, što pletivo pleteš tanko među javom i med snom. Iz stihiva se vidi da se pjesnik neposredno obraca svom srcu (koristi apostrofu kao stilski postupak ). Upitace: Srce moje samohrano, / ko te dozva u moj dom?- kao da je to neko izvan njega, neko drugi ali njemu blizak i drag. Sta srce u pjesmi oznacava? Ova rijec izgubila je svoje pravo znacenje, anatomsku vrijednost i poprimila drugo znacenje: postala je metafora za nevidljivi i neuhvatljivi dio pjesnikovog JA; onaj dio koji je apstraktan, sa kojim dolazi nadahnuce i sve sto je emotivno. Srce je u tom smislu srediste psihickog zivota, covjekove duse jer u narodu se kaze: srce me boli, srce mi pati, voli svim svojim srcem, srce si mi ranila… Pjesnik je srce nazvao samohranim. Zasto samohrano? Samohran je onaj koji je sam, bez igdje ikoga, prepusten sam sebi. U konkretnom slucaju, ono je dio njega, ali se ponasa kao da je odvojeno i samostalno. Pjesnik ce ga nazavti “pletisankom”. Primjecujemo da je rijec rijetka, slozena, sa znacenjem: onaj koji plete snove. U tome je neumorno, ne zna za klonica i predahe. A pletivo srca je tanko, neuhvatljivo u svojoj profinjenosti jer djeluje paucinasto i kao takvo je neobjasnjivo. Ono nije proizvod ni potpune noci ni pravog dana, odnosno ni ciste jave ni sasvim nejasnog sna. To pletivo nastaje u prostoru koji je “medu javom i med snom”. Ovom prvom strofom pjesnik je najavio pjesnicki problem: pletivopletenje-medju javom i med snom. U narednoj strofi on ga dalje razvija i produbljuje: Srce moje, srce ludo, sta ti misliš s pletivom? k'o pletilja ona stara, dan što plete, noc opara, medju javom i med snom. Odmah se zapaza da srce nije vise oznaceno kao samohrano; ono je sada ludo jer je nestasno, neposlusno i samovoljno, jer radi nesto sto je tesko i nemoguce. Pjesnik kao da se cudi tvrdoglavosti, ne moze da ju razumije.I zato su njegova uznemirenost i stepen -uzbudjenja veci- doslo je do cijepanja u njemu : njegovo JA se podijelilo na onaj razumski dio, koji sve promislja, shvata i kontrolise i na onaj drugi dio koji cini nesvjesno, neshvatljivo sto izmice kontroli i nasem potpunom razumijevanju, a sto u stvaralackom poslu ima vrlo vaznu ulogu. Pjesniku srce nalici na staru pletilju koja stalno radi ali koja nije zadovoljna svojim ucinkomi i zato ono sto danju isplete nocu para i obrnuto. Ocevidno, ona tezi savrsenstvu koje se nikada ne moye postici. Ova slika, medjutim pokazuje nesto drugo: ako je dan simbolika za ono sto je racionalno i svjesno, a noc za podsvjesno onda iznedju njih postoji jedan vid suprotnosti, ali istalno prelivanje jednog u drugo, narocito kad je riojec o nastajnju umjetnickog djela, pa samim tim i pjesme. Stvaranje djela je upravo pletenje i paranje, ono ukljucuje svjesno i

Pjesnik bi zelio da ostvari uvid u sve to i da sazna sta se sve desava u procesu stvaranja i nastajanja pjesme. Laza Kostic govori o ovom u svom eseju O pjesnickom zanosu u kome kaze: To nije ni java ni san to nije ni svest ni zanos. niti da objasni sta je u njemu java a sta je san.kivno.medu javom i med snom. to se moze predstaviti ovako: Prema tome. Treca strofa glasi Srce moje. Uzvicnik koji je nakraju drugog stika pokazuje da nema smirenosti u glasu subjekta. kad svesna java prelazi u pesnicki zanos… kad ga prode zanos. Postavlja ase pitanje zasto je srce kivno i cemu kletva. To je pesma.srce vise nije ni samohrano ni ludo.nesvjesno. koja je i kraj pjesme. intuitivno. Sve ostaje jedna velika zagonetka jer sve se desava na nekoj granici. Prirodu stvaranja i nastajanja pjesme Kostic je opjevao u ovom djelu. ubio te zivi grom! što se ne daš meni zivu razabrati u pletivu medju javom i med snom! U pocetku ove strofe. ono je sada. To je razlog sto su pjesnicka djela tesko razumljiva is to se na kraju nikad ne mogu docitati. te da je subjekat ocito ljut i da nepomirljivost izmedu srca i njega presla u sukob. pjesma Medju javom i med snom pokazuje da je obracanje pjesnickog subjekta srcu u stvari jedan vid uspostavljanja dijaloga sa samim sobom. to je neki suton uoci zanosa. Tu nepomirljivost pokazuje stih: ubio te zivi grom! Ova kletva je povecala emocionalnost u pjesmi. Zato sto stavlja pjesnika na muke: ono se ponasa inadzijski. medutim.u tome ne uspijeva. stvara pletivo a pjesnik ne moze da odgonetne kako ono nastaje. sa svopjom pjesnickom prirodom.net . plete. da sagleda sta je u svemu tome razumsko svjesno a sta nije. sto je doslo bez prethodnog razmisljanja. pesnik zapise zapisnik o onome sto se dogodilo. srce kivno. __________________ svetlana@diskusije.

koju nikad nije volio. U njoj se susrecemo sa motivom mrtve drage. Medjutim. upoznao je devetnaestogodisnju djevojku Lenku Dundjerski. pjesnik pravi zaokret i pocinje da ispovjeda sebe. Pjesnik stoji pred hramom. Medjutim shvatajuci da je razlika u godimana suvise velika i da je takva ljubav prosto nemoguca Laza bjezi u manastir Krusevdol. U pjesniku dolazi do dvojstva: u njemu se sukobaljavaju razum i osjecanja. sve dok nije dobila puni sjaj.godine pjesmu Duzde se zeni. nije sasvim mrtva…ona dolazi da me vidi u snu. U hramu pred koijm se nasao. Nosio ju je u sebi punih cetrnaest godina. kcerku svog dobrog i bogatog prijatelja Laze Dundjerskog. Upravo od trenutka Lenkine smrti i susreta sa grandioznom ljepotom crkve Laza Kostic ce u sebi nositi ovu pjesmu. gdje ce ostati nekoliko godina. (Utekoh od nje. Smrt voljenog bica dozivljava se kao opsta kataklizma. svoju pjesnicku intimu. bolje shvacena potrebno je podesiti na intimnu dramu pjesnika koja je prethodila nastanku pjesme. moju dusu za minut jedan. Bogorodica je svetost. To bas ona bude tu. nebeskim. Ona udesi san. sa lude”. Ona je “majka svijeta”. sa njom je sinula ona unutrasnja milina ali su dosle i muke. citaocu nudi slike svopjih patnji i promasenosti. pred likom Bogorodice i u tom trenutku shvata da je i njemu jos jedan hram. krivicu vidi u sebi. a ona umire. Zena lepota je ispunjenje svih njegovih ocekivanja. u kojoj govori o zidanju istog hrama i zali za posijecernim dalmatinskim borovima koji se u njega ugradjuju. Poslije ovakvog uvodnog pristupa pjesnickoj temi. hram na “stubu secanja” na Lenku8 . Ona udje u moju pamet. te iste 1895. godine. Pjesma pocinje obracanjem pjesnika Gospi od Spasa u čije ime je podignut hram. Ali kad mi se javi Ona. i ceznajma i nadama koje je gruba stvarnost sasvim ponistila.a ona svisnu). je bila ocinjena slavnim pjesnikom a on njenom mladoscu i ljepotom. Njegov grijeh je dvostruki. patnja. Ushicen ljepotom hrama on trazi oprost za sve svoje grijehe.. 1872.analiza To je najljepsa ljubavna pjesma-elegicna pjesma Laze Kostica. ona je vila. nastala 1909. Razum ce na kraju nadvladati srce i pjesnik ce se povuci. Kada je Laza imao pedeset godina. Lenka D. gradacijski. njena mladost i njegova starost nasli su se u vrijeme kada jedno iskljucuje drugo. Od ovog trenutka pjesnik u slikama. i izidje iz nje sa snom. To je hram podignut na uspomenama. sest godina ranije. Da bi pjesma bila. Laza je vidio sveti znak i vertikalu preko koje se uspostavlja veza zemaljskog sa bozanskim. to nije san kao drugi.m duhovnim. sa njom je dosla svjetlost. napisao je 1879. pisao je negativno o Bogorodici i madonizmu u katolickoj vjeri.Santa Maria della Salute . za mene L. Iako nisu bili bliski po godinama rodila se obostrana ljubav. godine umire Lenka a on sa zenom odlazi u Veneciju gdje izmedju ostalog posjecuje crkvu Gospe od Spasa (Santa Maria della Salute). u cemu je i razlog vise za njegovu patnju i dusevnu dramu. U tome i jest problem. i postala oprostajna pjesma. On ispisuje hvalospjev njoj i njenoj ljepoti. za sve sto je “dusi lomilo krilo”. Saznajemo da je sve pocelo sa iznenadnom pojavom malde zene. “sve je to sa ove glave. A da je to tako potvrdju7je i njegov licni dnevnik u kome je zapisao: “Znate. kada je zauvijek usla u njegov zivot. vjecnost bi dao za trenutak njenog pogleda.Ona je zlatna vocka koja je sazrela kasno. Kada je pjesnik opjevao dramu bica i kad ju je podigao na nivo svjetskie kataklizme on se opet vraca slici hrama i asocijacijama koje ona budi u njemu. Na prijedlog njenog oca zeni se bogatom udovicom iz Sombora. jedna od najljepsih u srpskoj poeziji. sve muke koje su ga zadesile. Govori o svom stradanju. balzena i vrelo milosti. i kao drugo.

bogove silne. ugod. prvi put. bozansko i vjecno. srecu i tugu. to se pjesnik ni malo ne plasi smrti. on u njenom javljanju vidi znak da joj se pridruzim. sveto i profano.Dundjerski. U ovoj posljednjoj strofi pjesnik je toliko glasan i raspjevan da se sve stropstava i sliva u jedno. zemnih milina nebeski kroj. gled. nesto brani i pomocu nje otvaraju vrata koja vode u onostrani svijet. zalut. samo san i ona u tom snu.hram. zapon. Laza Kostic je svojom imaginacijom i izuzetnim senzibilitetom stavaraoca umeo da pveze mnoge krajnosti: ljidsko i bozansko. posebno mjesto imaju Kosticeve kovanice ili tzv. da od miline dusi polude. U ovom pjesnickom djelu posebno mjesto ima refren Santra maria della salutejavlja se na kraju svake strofe: cetrnaest puta. s tim sto je ona sad starija od njega (ne po godinama vec starija po smrti. tamo je raj u kome ona obitava “u raj. Santa Maria della Salute. kamoli ljude. sunca. Javlja se kao tajna rijec kojom se nesto zakljucava. momenta kad pocinje priblizavanje jave i sna. Sada je san. kosmicko i neunistivo.culno se nije ugasilo. Kada je u pitanju jezik ovog pjesnika. svevremenske. Njime se potencira pjesnicka tema kao izvor ljepote.pjesme su im djeca. Ova dva zhrama imaju nesto zajednicko a to je ljepota i divljenje. trajno i prolazno. Ova kraj sadrzi krupne kosmoloske odrednice: svijet. Navek su sa njom pojave nove. srediste je pjesme i povod za apologioju zene. bogovi. Ne kad je zove silnih mi zelja navreli roj. Preko hrama se dakle uspostavlja veza sa nebeskim. Kraj pjesme – cetrnaesta strofa jos vise naglasav pomisao na taj onostrani svijet i susret s njom. zwmaljsko i nebesno. Posto ona pripada onostranom svijetu i odatle pristize u njegove snove. ljepote iljubavi. beznjenice. . kojima je kitio svoje pjesme: nebesnica. U tom susretu on vec vidi neslucenu srecu i uskrsnuce ljubavi koja je toliko jaka i sveprozimajuca. U tom snu i zanosu oni su kao muz i zena. on je cak prizeljkuje. univrezalne. java preobrazila u san: hram Gospe od Spasa nestaje . postao jaci od jave: Postoji samo ona . dusilo. vec po pripadanju nebu i duhovnosti). Dozivljavamo je kao misticnu rijec kojom se neko priziva iz neznanih daljina. raj. da bi se nakon unutrasnjeg prosvjetljenja i duhovnog ozarenja bica. tajne su sile sluskinje njoj. neologizmi. dva principa: muski i zenski. ona mi dodje kad njojzi gove. zvezdama cemo pomerit' pute. Oni imaju i djecu. mimo njegovih zelja i uvijek drugacija: Dodje mi u snu. da u sve kute zore zarude. Pjesnik je krenuo od zemaljske stvarnosti – od hrama Santa Maria della Salute da bi putem pjesnickog majstorstva to prosirio “ovlastima sna. Santa Maria . Javlja se u snu ali uvije iznenada. U ovim stihovima prepoznajemo onu pjesnikovu biljesku iz dnevnika sto dovolkjno govori o Lenki kao njegovoj trajnoj opsesiji. zanosa i fantazije”. Ovaj italijanski naziv djeluje i priojatno na sluh – zvucno je bogat i pjevljiv. kajan. zvijezde. vaseljena. suncima zasut' seljanske stude. Ljubav za divljenje i za vjecnost: zadivicemo svetske kolute. u raj u njen zagrljaj!”. gove. zud.

dika. njena duša koja se u snu opušta i sanja nešto lijepo. A sve je počelo kao romansa sramežljivog zaljubljenika. duša. A on bi htio sveobuhvatnu i neponovljivu reiječ . Prije nego što će se pojaviti ljubav. otkriva hram u sebi od uspomena na nju III San i ona: • • • • San postaje jaci od jave Njena pjava u snu Oni su u vezi. intenzitet toga osjećanja i sveukupan njegov odnos prema njoj.. To svijetli njen nesvjesni blagi osmjeh. nego i njenu .J. blago. ljubav objedinjuje bozansko i ljudsko. kao odjek patrijarhalnog ustručavanja i mladalačke čednosti.najljepšu i najmoćniju riječ. zanos duše i otvorenost prema svijetu. ali i bližnji sa kojima je bio neizmjerno srećan: žena i djeca. ono ispunjava njegovu javu i san. zemaljsko i nebesko ĐULIĆI Đulići su prvo pjesničko ostvarenje J.Zmaja.Uvid u kompoziciju pjesme Santa Maria della Salute I Susret pjesnika sa hramom u Veneciji i kajanje zbog prethodnog pjevanja: • • • • Ushit ljepotom i bozanskim Obracanje Bogorodici i trazenje oprosta Ljepota kao univerzalni smisao trajanja. ditirambično stanje duše se preobrazilo u elegično. izvor njegovih tugovanki.. kao neodoljiva privlačnost jedne djevojke koja njeguje njegovu sestru. postojali su"na nebu oblaci na srcu kamenje". jer njena funkcija ne bi bila da izrazi samo njegovo osjećanje. pjesnički dnevnik njegove uznemirene duše. lane. pred kojom se toliko kolebao i ustručavao. njegova sreća se sve više uobličava. Nastajanje pjesama iz ovoga ciklusa započelo je sa njegovom ljubavlju prema djevojci Ruži Ličanin. senzualno i duhovno Pjesme koje se ne pisu i ne poju – to su njihova djeca – definitvno bjegstvo od jave i prizivanje smrti – zamisljeni susret u tom svijetu donosi srecu. sreća.Pošto su za kratko vrijeme svi pomrli. vremenom. turska riječ i znači ruža. Međutim. opredmecen u hramu Usmjeravanje pjevanja prema vlastitoj drami II Osvjetljavanje vlastitih muka: • • • • • • Pojava zene: svjetlos umjesto mraka Zena kao ispunjenje svih zelja Hvalospjev zenskoj ljepoti Dvojstvo u pjesniku: razum i strast. a đulići su postali njegovi uveoci. kratki dani". svijetli kao mjesečina. Oni su pjesnikov "razgovor sa srcem". lom u njemu i njena smrt U ljepoti hrama vidi ljepotu zene. Kad ona spava i sanja. I čini mu se da je svako od ovih imena nemoćno i nedovoljno kao značenje da izrazi ono što on osjeća. po čijem se imenu da zaključiti kako je i naslov djela simboličan: đul. Voljeno biće je sada pored njega. Ona je njegova: snaga. Sa ljubavlju sve se izmjenilo: došla je ljubav. uvećava i središte njegovog pjevanja postaje upravo ona. Prema tome na sve njegove pjesme treba gledati kao na cvjetove njegove duše. postojali su samo "mračni. mirišljavi cvijet. Pjesme su đulići. pobjeda razuma Pjesnikovo uzmicanje pred mladoscu iljepotom.

sunce.. Uplašen tim saznanjem on bi da zaustavi vrijema. Da bi kasnije u 14. POĐEM.. Da je baš tako pokazuje i pjesma Đure Jakšića "Na liparu". "u lugu slavuje".. svojoj svijesti i ljekarskoj nemoći. dublji po svom smislu i jači po svojim umjetničkim vrijednostima. gradacijski raspoređenih: Vičem bogu. zastajavam . KLECNEM.u svijesti čitaoca uvijek se to doživljava kao sadašnji trenutak. Dakle. univerzum i njegova ravnodušnost prema svemu što je ljudsko. sva ona svojstva koja je određuju i bez kojih se ona ne bi mogla ni zamisliti. da odloži njenu smrt: "Šetalicu zadržavam". bjezim . klecnem. Kada spava. iznad nje je "od bisera grana".. upućuju na unutrašnji nemir. biće doživi psihički udar.. praćen saznanjem da će.. ona postaje njegovo sunce. slikajući je kao neponovljivu i idealnu. Zmaj očevidno romantizuje svoju ljubav i dragu. . bježim ka očajnik kleti. Preostali glagoli: zadržavam.a nas vara nada ozdraviće. "jagode i cveće". a na drugoj strani je čovjek. vičem zemlji. smrtan. reči bez pameti?" "Bez pameti " zato što ih izgovara čovjek u košmarnom stanju i što su izraz njegovoga beznađa: priželjkuje nešto sto je bez ikakvog izgleda na ostvarenje. na Fruškoj gori. Umjesto kratkog stiha koji podsjeća na žubor.dati su u asidentskom nizu. iskazan na vizuelan način. javiće se težak od bola i nespokoja stih: "Bolna leži.. i da kao takvi ostavljaju utisak svevremenog nemira i očaja .prirodu. klecnem. u slikama koje su utopija njenog srca. Pjesnik uviđajući uzaludnost svih obraćanja molbi i proklinjanja . njenu smrt i nestanak djece.. idem.. IDEM. U ovim glagolima sadržan je najveći stepen očaja i bola..vrijeme i mimo toga neumitno teče . on se ustvari obraća čovjeku. Primjećujemo da su glagoli trajni. Sve mu liči na "pletisanku" koju on u običnoj pjesmi i običnim riječima ne može da izrazi. uvijek kada provali misao o smrti. ZASTAJAVAM. sliku umišljenog idiličnog izleta u prirodi. a ujedno i prekoravajući sebe: "Zar joj nemaš leka?" Kao da optužuje sebe za svoju nemoć. "U ovoj pjesmi izrazito elegičnoj ritam je sav u znaku bola i panike.ređanje akustičnih slika. ljekaru. u prezentu.. "Đulići uveoci" za temu imaju: bolest voljene žene. pitajući se.Ona nakon toga utješnog monologa nad svojom glavom.. kao da se umorila od zamišljenog hoda i sreće.još više naglašavaju unutrašnji nemir i haotizam tj. a što se doživljava kao trenutna paraliza. znanju. a uspavljuju je "sićani slavuji" svojim "svilenim glasom". idem.. Zašto: "Zborim reči. "đuliću" sve poprimilo dimenziju pomahnitalosti i raspamećenosti od zanosa i unutrašnjeg pijanstva. anđelima. kad je to najpoptrebnije dijete i on ostati sami. paniku koja dolazi od pomisli na ono najgore .okreće se sebi i.on bi da pobjegne od te apsurdne situacije i tog poražavajućeg saznanja: jurim.. ĐULIĆI UVEOCI Ciklus "Đulići uveoci" tematski je mnogo širi. emotivno i misleće.. Tuga. pitajući se da li je to java ili san. Obraćajući se sebi. Na kraju ove strofe čuje se i glas: "Ne sme nam umreti!" koji će se kao refren javljati još dva puta na kraju svake strofe. njenu bolest i smrt. odmaranje u hladovini. vodu sa bistroga izvora koja krepi i zdravlje vraća. lažnu nadu u njeno ozdravljenje.klecnem.. nešto kao psihološka blokada koja dolazi od trenutne pomisli da će ona umrijeti. emotivno razgranatiji.. sam u svom bolu. pa je sklopila oči i počela da tone u predsmrtni mir. čiji prvi stih glasi: "Pođem.. vičem pravdi. bol i patnja potisnuli su raniju ditirambičnost. penjanje na vis sa kojega se vide polja.. ozdraviće mlada! "Umjesto smrti koja predstoji voljenoj ženi on će joj ponuditi viziju života. Jedna od najuspjelijih Zmajevih pjesama iz ovoga ciklusa je ona pod brojem IV.. Na jednoj strani je priroda. nemoćan da bilo šta učini u svoju korist. Upravo počev od ovog stiha započinje drugi umjetnički postupak u iskazivanju bola i očaja . među tim glagolima ima i jedan trenutni glagol . Glagoli na početku pjesme :pođem. jurim..na smrt.. zastajavam. vičem sebi. Ali. predočavaće joj: proljeće. A kad već to ne može .. skakutanje ili leptirov let: "Ala je lep ovaj svet".

Obrazlaganje nije ništa drugo nego izlaganje svojih prosvetiteljskih ideja. familijarnim temama nema ni reči. To je ono pre svega. ali pošto je knjiga na srpskom narodnom jeziku. nema intimnih poruka. 3. i da sve što postoji njemu podari . mudrovanja i bilo kakva htijenja. potkazivača i žandara. na uzvišenu. jeste ponajmanje iz više razloga: ovo nije obično pismo nego štampano u stotinjak primeraka: o ličnim. U želji naroda sadržano je u stvari preslikano stanje postojećeg. Od Boga traži da mu podari što više policajaca. privatnog karaktera. 1. ono je književni proglas. u ogorčenje zbog njegovog ćutanja i pasivnog držanja. Zato je Pismo Haralampiju Dositejev manifest prosvetiteljskih ideja. Što se knjige tiče. Na početku pisma govori o nameri: priprema knjigu Sovjeti zdravog 2. razuma. da je mogu razumeti svi srpski sinovi i kćeri. opštem jeziku. Ova Zmajeva pjesma je i parodija na molitvu. no one ljude od koji' sam što dobro naučio.Zmaj. Dositejev prosvetiteljski manifest. jezičkog i verskog karaktera. godine protiv kneza Mihajla. vlast. Zmaj parodira vrstu. vladar. da ga učini oholim i slavnim. ispisujuci tobož iz poštovanja svaki zamjenički oblik koji personifikuje njegovu moć. Pismo Haralampiju pokreće više aktuelnih pitanja društvenog. ona se ne hvali nego vrlo skromno kaže:"Uveravajući da će knjiga moja biti vesma polezna. i da mu time obezbijedi veću sigurnost i lakšu vladavinu. svoju ironiju usmjerava prema knezu Mihajlu. valjalo je obrazložiti razloge zbog kojih se knjiga štampa na srpskom narodnom jeziku. onda čemu naše želje. božanskog porijekla i da je potčinjenost i slijepa pokornost njemu obaveza svakog građanina. Ono lično prijateljsko pismo. govoreći kao reprezentant naroda (uvijek se javlja oblik Mi). i posle štampanja Orfelinove pesme. silu velikim slovom (Njega. vidi se. "na polzu mojega roda". Iz strofe u strofu pjesnik pojačava svoju razornu ironiju. Ga i Mu).policijski sistem vladanja. Ono je po samoj zamisli. Zato se svesrdno odriču svih tih elementarnih ljudskih prava. prvina. njen svečan ili religiozan ton i predmet pjevanja pri čemu pjesma prerasta u satiru i veliku rugalicu upućenu vladarskoj svemoći i starim uvjerenjima da je on. religioznu pjesmu. I to mu daje poseban književnoistorijski značaj. kako god i ovo pismo. književnog. Pismo Haralampiju je pismo prijatelju. samo da njegovim namjerama ne bude na smetnji. od Crne Gore do Smedereva i do Banata". književni proglas kojim se obaveštavaju prijatelji o štampanju knjige. punu pobožnosti.ali se iza toga krije Zmajeva parodija komicno-podrugljiva imitacija himne. što je društvena realnost ." O jeziku: ukazuje na pokret u Evropi da se piše na narodnom jeziku i tako knjiga približi seljaku i čobaninu: .JUTUTUNSKA NARODNA HIMNA Jututunska narodna himna je satirična narodna pjesma objavljena 1865. nemecki' i talijanski' najlepše misli kao cveće izbirati nameravam i na nas opšti jezik izdati. heroja ili domovine (otuda i nacionalne himne). iz kojih premudri' knjiga francuskih' . ako sve postoji zbog njega. ali je istovremeno. govor. U svemu tome krije se aluzija na ono što već postoji. U podrugljivoj molbi Bogu da Jututuncima podrži Knjaza u zdravlju i krepkosti. ličnog. Po tematici je vrlo bliska pjesmi Jututunska juhahaha. ne mislim u tom sebe hvaliti. O novčanoj pomoći koja mu je neophodna da bi ohrabrila štampara i pokazala mu da ima ljudi koji žele srpsku knjigu. koja će "napisana biti čisto srpski. pjesničke vrste koja je nekad pjevana u čast Boga. U pojedinim strofama ironija mjenja smjer i pretvara se u kritiku protiv samog naroda. dostojanstvenu i svečanu pjesmu. a sasvim prirodno. Pjesma liči na himnu (ta riječ stoji i u naslovu). bila neuobičajena.

ali ne na bezočan način.. kojega su god oni zakona i vere". EČITI MLADŽENJA . nedeljama i mesecima. srce poboljšati i narave ukrotiti. pokazao u stvari odnos između starog i novog.pružajući jasnu sliku zašto je stari svet uspevao i bio . U Evropi se ne gleda ko je koga zakona (vere) jer "Po zakonu i po veri svi bi ljudi mogli biti dobri". prosti dijalekat svi znadu. i na njemu svi koji samo znadu čitati mogu razum svoj prosvetiti.ali u tome nije bilo. za braću Srblje.Bačke. za srce i za naravi človečeske. Stari Sentandrejci. Za stariju generaciju karakteristična je energičnost i spretnost u sticanju bogatstva. stalno na umu imaju profit.Dalmacije.Želja im je bila da u svemu budu vidjeni. Za promene:"Samo prostota i glupost zadovoljava se vsegda pri starinskom ostati".• • • "Koja je nami korist od jednog jezika kojega u celom narodu od deset hiljada jedva jedan kako valja razume i koji je tuđ materi mojej i sestram.A stečeno bogatstvo znali su i da pokažu.Srbije. posle njegove smrti. 4. Neće se obeshrabriti ako pomoć izostane. bude rekao "Ovde ležu njegove srpske kosti! On je ljubio svoj rod! Večan mu pomen!".Bosne. put koji traje danima." Jezik ima svoju cenu od koristi koju donodi. naravno. Put do krakova obeležen je i nizom drugih slika i situacija." "A opšti. Jakov ignjatović.Hrvatske (osim kajkavaca). Njegov rad je namjenjen prosvećivanju 2. a rod i jezik nikada".Prema bližnjima su ozbiljni i strogi.Hercegovine. u kojima.Jakov Ignjatović O ROMANU Da bi što slikovitije pokazao te međuljudske odnose u Sentandreji. niti je smelo biti rasipništva. vidimo. Prostiranje srpskog jezika. Nastavie da radi i štampa jer će mu preko mere biti plaćeno kad srpski rod. sa svojim poznavanjem poljskog jezika i velikim smislom za šalu. 1. 1. a narodni jezik je najkorisniji. u roman uvodi i razne scene sa puta u Krakov.. dominira Čamča. Dositej osuđuje zlo koje se širi među ljude u ime vere i poručuje: "Ja ću pisati za um.u kući gostoljubivi a izvan kuće odvažni i preduzetni. Pisac Jakov Ignjatović je. O drugoj generaciji Sentandrejaca Jakov Ignjatović počinje da pripoveda od jedanaestog poglavlja.Srema. O verskoj toleranciji.Banata (osim Vlaha) 3. Slavonije.Takav je Sentandrejski svet o kome Jakov Ignjatović pripoveda do desetog poglavlja. Svrha pisanja. • • • Njegove su knjige namjenjene svakome koji "s čistim i pravim srcem želi um svoj prosvetiti i narave poboljšati". O prosvećivanju omladine. od trenutka kada Sofra Kirić sa svojim prijaeljima vraća sa puta iz KrakovaSofra Kirić je zadovoljan učinkom. omladine jer se danas prosvećenost ("zraci učenja i filozofije") prostire do tatarskih granica. 2. razvijajući roman Večiti mladoženj. Srpskim jezikom govore ljudi različitog zakona (vere) ali to ništa ne menja jer "Zakon i vera može se promeniti.njime govori ogroman broj ljudi Crne Gore.

već staro rasprodaje. za čije su ovladavenje potrebni volja.sa kojom će dobiti dva sina-Peru i Šamiku i kćerke Lenku Pelagiju i Katicu.On pripada onom tipu ljudi koji do imetka dolazi neprestanim radom.Pelagija je umrla.ne sluša. snaga i čvrsta rešenost. Stalno u društvu sestara i drugih djevojaka. ali se ne podsmeva novom.Otac mu je dao jednu kuću i nešto para-izdvojio se.to je tema Jablanovi.stečeni novac ulagao u imanje i nekretnine i tako se sačuvao od inflacije koja u ratu jede sve što je zarađeno. Kao đak i student.Odgovor bi bio u sledećem :stari svet je sticao i imao hrabrost da se uhvati u koštac sa svim problema. u koga su polagane sve nade. pocinje da shvata da je samo jedan mali delic prirode. i zašto mladi svet propada. slutnje i strahove. Pera je postao bedan.bekrija.Zahvaljujućisvojoj vrednoćo. Covjek pred prirodom . postaje posebna priča u romanu.mehanu.razočarana. U sredistu .Najviše nada je polagao u sina Šamiku. Likovi: Sofra Kirić Trgovac.On sa simpatijama gleda na staro.vinograde..Svoju surovost prema ocu pokazao je u trenutku kada hoće zbog novca da ga objesi. materijalno bezbedan i uvek odevan po poslednjoj modi. dok mlađi svet ništa ne stiče. SOFRINE KĆERI I STARIJI SIN Lenka se udala za nekog sudiju i to mimo očeve volje. oličavao je mladića koji ne zna za bilo kakve nevolje i prepreke. To saznanje budi nemir. zaricanje.stekao je kuće..Umro je od upale pluća.Sve se više udaljavao od oca govoreći:Zar od pauka oca sin baš mora pauk biti?Tako je Šamiki postalo jasno da:Od Pere našeg neće ništa biti. frakova. muško držanje i ponašanje.dobrom imetku i ugledu koji je brzo rastao..kartaš. ušteđeno rasipa.zadovoljan i srećan. razvijao je razneženost i "žensku" finoću. ŠAMIKA Šamika.."Ona je poštovala očevu volju i nije se udala za onog kojeg je voljela.. pantalona.Bilo je važno da ostavlja utisak.Bio je obuzet kao nikop drugi izgledom i odevanjem. ducane.To je ujedno bio početak kraja porodice Kirić. nemoćan da odredi sebi smer i nađe pravi cilj.valjda i pijanac. Namenjeno mu je školovanje i svi su u njemu gledali budućeg advokata. Sve je to izostajalo kada je bilo najpotrebnije.Pisac o njoj kaže "Bila je cvet koji je netaknut uveo.a Katica.u trideset i petoj godini se oženio osamnaestogodišnjom Sofkom. Šamika je bio mažen i voljen kako od sestara tako i od roditelja. Imao je mnogo kaputa. U tome je bio racionalan.vrlo imućan i od ugleda čovek. lišen dečačkih nestašluka i igara koje jačaju duh i podstiču na akciju.On na najbolji način oličava vreme ekonomskog uspona i procvata Sentandreje.Njegovo bogaćenje počelo je šezdesetih godina XIX vijeka. JABLANOVI Kada se covjek nadje pred tajanstvom prirode u tamnoj noci kojom huji sustanje jablanova. da ga svi traže i da se svima dopada.trgovinom.povukla se u sebe i tako neudata živi.Oženio se i ubrzo postao udovac. kada se uveliko formira čovekova individualnost. Tako je gubio energičnost.zemlju.

uzbudjenje koje obuzima lirskog subjekta. drugo pitanje je sazeto. PRETPRAZNIČKO VEČE . nastavljanje trajanja. poslednji. sa elementima prirode . upitanost i nedoumicu. Ova dva stiha upitnom intonacijom. Pjesma zapocinje pitanjem. Stajanje kraj mirne vode opisano je odsjecnim. iz njega zraci rjesenost i cvrstina. Treca strofa predstavlja sliku covjeka koji je toliko usamljen da se osjeca "ko potonji covek". pa je shvatio koliko je on sitan u odnosu na jablana. ona traje i dalje mimo volje covjekove. u njihovom zajednickom prozracavanju smisla. sreo se sa ogromnom sjenkom jablana koji sumi. daleka brda i crna. nagovjestavaju odgovor i time stvaraju pocetno raspolozenje za sadrzinu pjesme. nalaze se snovi.mjesec. Dok je u prvom stihu pitanje kompletno sa svim sintaksickim clanovima recenice.nije uspio da odgovori na pitanja koja je postavio. Jablanovi su samo predmet opazanja i dozivljaja lirskog subjekta. opkoracenje neminovno vuce u drugi stih da bi se stajanje odredilo preciznije . Pitanje postavljeno na pocetku pjesme ("Zasto nocas tako sume jablanovi?") nije dobilo direktan odgovor. dva puta ponovljenim. posmatra i . izmedju dve tamne slike. vec zasto tako sume. svjezinu. treci i cetvrti stih imaju narativni ton i deskriptivnu funkciju: Zuti mesec sporo zalazi za hume. a covjek sam i zaplasen. ispof koga stoji usamljeni covjek. Sum jablanova. i snovi -to je pejzaz noci u kojoj se dogadja sum jablanova: zuti mjesec i njegov spori zalazak zs brda. On se nalazi u spletu poetskih slika. Zato je on pun naboja nedoumice i iscekivanja: Zasto nocas tako sume jablanovi.nije samo padanje. treca strofa donosi sliku usamljenog covjeka u noci. Prve dve strofe ispunjavaju opisi prirode i desavanja u njoj. sagledao je sebe i shvatio da je malenkost. Osjeca se izvjesna utemeljenost lirskog subjekta u svijetu: "ja stojim" je puno samopouzdanja. ko slutnje. cudno? Zasto tako sume? Dva puta ponovljeno pitanje "zasto" sugerise napetost i nemir. sagledano je ocima lirskog subjekta:On i priroda nasli su se oci u oci . Dok su prva dva stiha emotivno napeta. ali ga on sam ne moze da objasni. morao je da obori pogled . Medjutim. oni su simbolicna manifestacija covjekovih misli i zelja. sporim rijecima koje ostavljaju utisak niza koji lagano prolazi. tacnije odvija se njihov cin padanja u vodu "ko olovo mirnu i sivu" . Tamna boja poredi se sa slutnjom koja budi nejasni nemir i slutnju. Covjek se suocio sa prirodom. Sve sto je opisano u prve dve strofee. usamljen u tom ogromnom prostranstvu sveta koji je predocen kao mrtva noc. umrtvljenu vodu bez zivota. to su samo tri rijeci "Zasto tako sume"? Ovdje nije pitanje zasto sume. voda. ali osoben strah:"Strepim sam od svoje seni".u tom susretu priroda ostaje na svome."ko potonji covek".pjesme je onaj covjek sa kraja pjesme koji stoji. Ovaj covjek stoji sam kraj mirne vode. nego je to padanje snova u sivu.strahuje. Daleke i crne. zemlja. jedini. nebo. simbol je njegovih teznji da se izadje iz ove samoce i mraka . Na pragu izmedju prve i druge strofe. koji su na samoj granici straha. U tom trenutku se javio strah.visina je u poeziji uvijek simbolizovala izbavljenje. Tako strasno. Naime. Ovakav pocetak unosi zacudjenost.

Kandilo sjaji. Lirski subjekt je u apsolutnom mirovanju kao i atmosfera iz koje proizilazi sumornost i bol koji prerastaju u plač. sveta smo živa porodica tebi! Mi združujemo duše ljudi sviju! Mrtve sa živim vežu naše niti: I s nama vazda uza te će biti.lirskim subjektom. svjetlošću. U središtu prve slike su lirski subjekt i atmosfera. bojama. otac i majka kao simboli sreće i sigurnosti. 1. -motiv evokacije prošlosti i topline porodičnog života iz djetinjstva -motiv stvaralaštva kao nadoknade i utjehe. Ispunjena je kretanjima. a svjetlosti i sreće na drugoj strani izaziva veoma bolna osjećanja.pjeme su oživjele i okružile usamljenog pjesnika 5. I oni koje davno trava krije! Naša će suza na kam tvoga groba kanuti toplo kao kap sunca zlatna. Druga slika donosi kontrastnu promjenu: oživjelo je sjećanje na daleku prošlost iz djetinjstva u isto pretprazničko veče. djeca. Silina kontrasta pustoši i praznine na jednoj strani. Tamne boje potisnute su živim bojama i svjetlošću koje ozaruju oči i dušu lirskog subjekta. Pretprazničko veče je lirska priča sa svojom fabulom. pjesmom. ostao neoženjen.saznanje i olakšanje jer riječi pjesama odzvanjaju u duši lirskog subjekta. sreća grije ukućane. Ta osjećanja i raspoloženja najpotpunije i najbolje je izrazio u pjesmi Pretprazničko veče. U petoj slici iskazana je poruka pjesama : Mi. U šestoj slici nastaje nagla promjena . Treća slika je buđenje. da nije sam. U strukturi pjesme uočava se 6 slika.oni su u potpunom skladu. miriše soba. pjesme tvoje i drugova sviju. a on je . susjedi.porodična soba u predbožićno veče 4. vraćanje iz sjećanja u stvarnost pretprazničke večeri lirskog subjekta. U pjesmi su središnja tri motiva: -motiv usamljenosti i dubokog bola zbog toga.Aleksa Šantić je bio već zamakao u pozne godine kad su mu pomrli svi članovi porodice.slika usamljenosti u ambijentu porodične kuće 2. Četvrta slika je promjena i osvježenje.živio je usamljen u porodičnoj kući. sticajem mnogih okolnosti. Zato će u svojim elegijama izražavati tugu za izumrlim domom i žal što je nestala patrijarhalna atmosfera. događajem i junakom.slika porodične idile iz djetinjstva: roditelji. što svoje duše na zvijezdama griju. Smirivanje i olakšanje izraženo je riječima" ja . 3. poenta: pjesnik je shvatio da je stvorio novu vrstu porodice.pjesme tješe pjesnika: one su mu nova porodica i utjeha 6. susjed kao simbol prijateljstva. vatra plamti punim žarom.

neizvjesnosti. U tom trenutku potekle su suze radosti i sreće jer više nije sam.dostojanstva i ponosa predstavljaju ove njegove riječi:"Lani oko časni veriga donese mi knez crnu knjigu i tri vorinta.David svojom riječi. reć' ćemo.David Štrbac je koncipiran tako da bude grč bijesa i bunta protiv okupacije.Ova svijest je Davida postavila daleko iznad običnih svakodnevnih seljačkih nevolja:nerodice.ali uvijek s određenim ciljem:ismejati predstavnike austrougarske okupatorke vlasti i izliti na njegovu glavu sav žuč i sav jed.da se mijenjaju najčešće svjesno. David Štrbac je lik koji nosi najviše osobina bosanskog seljaka.A njivica koju jazavac pljačka nije "ni Davidova.krst joj ljubim!-lijepo ja jauknu' od radosti.on simbolizuje sve seljake u pokorenoj bosni koji zasigurno jesu manje obrazovani od okupatora. strijepnje.već u ime čitavog bosanskog seljaštva i da pred sobom nema samo dva sitna činovnika okupatorskog režima već čitav režim.Surovost života učinila je da se njegova raspoloženja prelivaju jedna u druga."Ova velika tagika .a katkad i nesvjesno.a danas :carska šuma". da je stvorio " porodicu" koja će ga nadživjeti i prenositi njegovo ime.Vrhunac bola.već u ime čitavog bosanskog seljaštva i . DAVID ŠTRBAC Junak satirične aktovke Jazavac pred sudom David Štrbac je lik koji nosi najviše osobina bosanskog seljaka."Oslobodio" ga je svinjčeta.i još više -ropstvo uopšte.Brate kneže vrati ta tri vorinta carevini .i više od toga-državu koja iza njega stoji .patnji.onda će učiniti sve da se bori nadmudrivanjem.U Davidovom stavu prema životu i njegovim postupcima ogledaju se osobine jednog naroda koji se vijekovima razvijao pod pritiskom ropstva.kojega su uzeli u vojsku i odveli u Grac gdje je za godinu dana umro.ničija šuma.Kočić u kratkim i ritkim rečenicama Davida Štrpca prikazuje ukletost sudbine bosanskog seljaka.od buntovnosti i prevejanosti do ulagivanja i lukavstva.budi bijes u srcu i angažuje čitaoca u visoko moralnom smislu.da se mijenjaju najčešće svjesno.a žena i djeca zaplakoše.peče nagoni suze na oči.Ako čovjek nije u mogućnosti da se bori protiv jačeg fizičkom sbagom.Davide .kasti.koze i krave.I najzad ona sa bolom kaže da ga je sud "oslobodio"sina.suše.U gradaciji koja ubrzano ide ka svome paroksizmu David nabraja čega ga je sve oslobodio "slavni sud".Surovost života učinila je da se njegova raspoloženja prelivaju jedna u druga. JAZAVAC PRED SUDOM . osjetio je " porodicu" kroz koju će i dalje da traje.Za šumu kaže:"Za turskog suda svačija.ali uvijek s određenim ciljem:ismejati predstavnike austrougarske okupatorke vlasti i izliti na njegovu glavu sav žuč i sav jed.poplave.To ti e nagrada.Zato on nije sam predstavnik seljaka iz Stričića.Kočić je u Davida Štrbca ugradio u svoju jednu osobinu-svijest da se pred sudom ne govori samo u svoje ime.O dobre carevine. Poenta je u saznanju da život nije bio uzaludan.sklapam oči" : to je trenutak kada se pjesnikova duša oslobađa napetosti.PETAR KOCIC Delo "Jazavac pred sudom" nastalo je 1904.ni spahijska".neku nagradu.njihovih bolova i njihove nesreće.a katkad i nesvjesno.postavila ga je u centar opšteseljačkih briga. godine.od buntovnosti i prevejanosti do ulagivanja i lukavstva.jer je ona mene od napasti oslobodila.tek obložena providnom skramom humora.Pravo će biti i bogu i ljudima da carevina uzme sebi ko.Kočić je u Davida Štrbca ugradio u svoju jednu osobinusvijest da se pred sudom ne govori samo u svoje ime.umro ti je sin pa ti carstvo šalje tri vorinta.ali su veći kao ljudi i imaju čojstva više no stotinu okupatora.grimasom i gestom podvrgava podsmijehu čitavu okupatorsku vlast.ni carska.

I najzad ona sa bolom kaže da ga je sud "oslobodio"sina.posredicni tok zbivanja.Pravo će biti i bogu i ljudima da carevina uzme sebi ko.tek obložena providnom skramom humora.To ti e nagrada.Ako čovjek nije u mogućnosti da se bori protiv jačeg fizičkom sbagom. U unutrasnoj prici on je samo posmatrac koji predocava i povremenim pitanjima provocira ispoljavanje drugih aktera prica.A njivica koju jazavac pljačka nije "ni Davidova.U gradaciji koja ubrzano ide ka svome paroksizmu David nabraja čega ga je sve oslobodio "slavni sud". a naratorov san je predocen u unutrasnoj prici.i još više -ropstvo uopšte.jer je ona mene od napasti oslobodila.kojega su uzeli u vojsku i odveli u Grac gdje je za godinu dana umro.suše. Meta veoma ostre i ljute satire su obest i osijonost vlasti: podlost.a žena i djeca zaplakoše. Narator nije imenovan.to je niz epizodnih situacija koje se ne osjecaju kao jedinstven i uzrocno .postavila ga je u centar opšteseljačkih briga.onda će učiniti sve da se bori nadmudrivanjem.čas surov.David je o čitavom svom životu govorio pred sudom i pred njim bio čas stidljiv.Brate kneže vrati ta tri vorinta carevini .dostojanstva i ponosa predstavljaju ove njegove riječi:"Lani oko časni veriga donese mi knez crnu knjigu i tri vorinta. niti je dovoljno individualizovan i prilicno je pasivan.ničija šuma. reć' ćemo. Danga je kratka pripovjetka. Naglaseno ironiski ili satirican odnos prema stvarnosti i prikazanim pojedinostima ima kohezionu funkciju i ponistava mane fragmentarne strukture pripovjetke.Vrhunac bola. Osnovna zamisao pisceva u Dangi bila je da se prikaze odnos vlasti i podanika.neku nagradu.poplave.U Davidovom stavu prema životu i njegovim postupcima ogledaju se osobine jednog naroda koji se vijekovima razvijao pod pritiskom ropstva. recanica je krcata informacijama.ali uvijek spreman da neprijatelja napadne sa njegove nasjabije strane.grimasom i gestom podvrgava podsmijehu čitavu okupatorsku vlast. podanistvo i servilnost . pisac i publicista imao veoma kritican odnos prema stvarnosti svoga vremena: one za vrijeme vladavine Obrenovica i one poslije majskog prevrata i dolaska nove dinastije i nove vlasti. nepoznatom svijetu.Kočić u kratkim i ritkim rečenicama Davida Štrpca prikazuje ukletost sudbine bosanskog seljaka."Ova velika tagika .krst joj ljubim!-lijepo ja jauknu' od radosti.Za šumu kaže:"Za turskog suda svačija.David Štrbac je koncipiran tako da bude grč bijesa i bunta protiv okupacije.David svojom riječi.da pred sobom nema samo dva sitna činovnika okupatorskog režima već čitav režim. Na meti njegove satiricano alegorijske proze bila je vlast i njeni predstavnici. Iskaz domanovicev je zbijen. __________________ Danga Domanovic je kao covjek.ni carska.i više od toga-državu koja iza njega stoji .a danas :carska šuma".ni spahijska".peče nagoni suze na oči. a pojedinosti emituju doslovno i preneseno znacenje: slika ili iskaz su obojeni ironijom ili satirom.Ova svijest je Davida postavila daleko iznad običnih svakodnevnih seljačkih nevolja:nerodice. poltronsko i servilno.patnji."Oslobodio" ga je svinjčeta.budi bijes u srcu i angažuje čitaoca u visoko moralnom smislu. labave kompozicije i fragmentarne strukture. ali je Domanovi} bio razocaran i drzanjem gradjanstva (naroda): ono je bilo podanicko.Davide . Prica je data kroz dvije slike: naratorova stvarnost i naratorov san. Fabula je jednostavna .njihovih bolova i njihove nesreće.umro ti je sin pa ti carstvo šalje tri vorinta.koze i krave.čas molećiv i miran kao jagnje.kasti. Njegova je uloga kao kazivaca spoljasne price da uvede u zbivanja koja se odvijaju u nekom drugom. To je uslovilo specificnu kompoziciju: naratorova stv arnost je predocena u okvirnoj ili spoljasnoj prici.O dobre carevine.

U djelu Borislava Stankovića čovjek je izložen ne samo sukobu sa okolinom. nekog surovijeg I neumitijeg morala patrijarhalne zajednice. још су сличније две попадије. као окоснице. . pozadina. што се види и по њиним именима (Персида и Сида). Njegovo djelo je prožeto ljubavlju prema čovjeku. Oni postaju robne žrtve koji su za cijeli život okrivljeni I lišeni vlastitih radosti. da bi se poslije očeve propasti završio tragično I bolno za njih. Sve njegove ličnosti opterećene su zahtjevima "krvi". kojima se atakuje na cast i ljudsko dostojanstvo uzimaju se kao zasluga. vitestvo i rodoljublje.дата је широка реалистичка слика војвођанског села. У даљем развоју радње паралелизам по сличности преображава се у паралелизам по контрасту. pod mišljenjem čaršije I šta će svijet reći. Насупрот Јули која је здрава. svijetliji. razvijao po volji neke jače sile. tlo na kome se dešavaju krupne I bolne ljudske tragedije. koji uprkos svojim silnim žudnjama popuste pred zakonima patrijarhalnog morala zadovoljavajuci obaveze koje je to društvo postavilo. silnim neodoljivim zahtjevima koji ostajući nezadovoljni donose nesreće I prouzrokuju tragedije. već I sukobu sa samim sobom. Ljubav kao jedno od najsadržajnijih I najkompleksnijih ljudskih osjećanja. presjećeni I zgužvani životom koji se uprkos njihovim skrivenim snovima. Меланија је размажена. u jednom društvu koje se gasilo I osipalo pred njegovim očima. што највоље долази до израза у ликовима двеју дјевојака. a sve ostalo je samo okvir. две поповске кћерке. две љубавне приче. У конструкцији романа приметан је паралелизам по сличности међу ликовима и токовима радње: два попа. ali ogorčen nakaznim ćiftinskim moralom građanske klase u nastupanju. Око емфорне приче о попадији и тучи попова због зета. У почетку романа то је паралелизам по сличности : две поповске куће су сасвим сличне.jahanje i zigosanje: sramni cinovi. Svi njegovi ženski likovi nesrećni su I tragični na isti način. potvrđujući često svoju ljudskost u više ili manje prigušenoj ljubavnoj žudnji. on nije uspio da patrijarhalnom svijetu suprostavi neki drugi. pocast. Kritike: Stanković je davao tregične sudbine ljudi I žena u jednom minulom vremenu. Меланије и Јуле. Sav taj moral nalazi se pod još većom tiranijom. koji je u početku bio raskošan I ugodan.gradjanstva (naroda): pokvarenost i nevaljalstvo: pomjerane (degradirane) vrijednosti . sa svojim nagonima. bolji. Tema: Tema ovog djela je težak život Sofke. Ideja: Ideja ovog djela je žalosna sudbina onemogućenih ljudi. Centar njegovih preokupacija je gotovo uvijek tragika ličnosti u okvirima kojima je vezana lićna sreća. zbog koga je I sam u životu patio. je najčešći I gotovo jedini njegov motiv. снажна и вредна сеоска дјевојка. Pop Ćira i pop Spira ~ Stevan Sremac O delu То је хумористични роман који кипти од шаљивих згода и смешних ликова. čovječniji.

међутим је у разради. кокетне и причљиве. Највећу драж књиге чине описи којих има у изобиљу и разних врста : слике сеоског амбијента и атмосфере (ё''ёидилично представљено вече у у кући поп-Спирино''. а кад сте у другом шору и шта тек радите другим паорским ћуранима. ё''ёлопов мачак '' и. за новац икоји се сурењиво боре за црвени појас. да би се остварила. најизразитији од свих похотљиви патак поп-Спирин.Срам вас било. Такав је стари сат у кући попЋириној. Иако је пазио на себе и достојанствено се понашао.Сремац је замислио Поп Ћиру и поп Спиру као кратку приповетку. где умешност младе дјевојке.ёё'' недељни дан на селу ''). Ту су : ё''ёстари Шаров''. произашло веће дјело. тако да се обично морала и сама госпођа Сида умешати и заузети за њ. илустрације и карикатуре интимног домаћег животабанатског села и поповских кућа.Прави Нојев ковчег! Било гускака угојених тако да. с једне.кад сте такве арамије пред господин-попином кућом?!'' Kritika Побожност и оданост цркви нису Сремцу сметали да се нашали на рачун попова.у амбијенту башта и цвећа и мора да савлада низ препрека. срећно допунјује животно искуство њене мајке. на пример духовито илуструје читав амбијент у ком се развијају догађаји око сукоба поп Ћире и поп Спире: ''На пример живине ! Шта је и какве је све то било у авлији.грдила би их она тада. Њих има у многим његовим дјелима.И кад описује животиње.себична.Врло су га често секирала деца изкомшилукакад изађе на сокак. с друге стране. чији је свијет затворен у домазлук.Много оштроумно запажених. свадбом. Хумор Стевана Сремца црпе своју ванредну живутност непосредно из стварних . оличен је и ниво малограђанских патријархалних жена. а њему пође вода на уста. налази се у контрастном односу. колоритним детаљима духовито поентираних елемената уткано је у ово дело. И две љубавне приче. које су у првом плану његовог хумора. сликовитости и боја у духовите цртеже. прича о Меланији и учитељу Пери. али су праву срећу у браку нашли само Јуца и Шаца. ипак је пропадао међу комшинском децом као неуспели педагог. Сремчеве хумористичне илустрације увек извиру из живота. Ови детаљи су укомпоновани у фабулу и уносе много животне верности.. Обе приче завршавају на исти начин.У двема попадијама. па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћуран. када их поп Спира види у перју још. задовољство комшинске деце. из животне свакидашњице. ситничавог механизма њиховог једноликог начина живота. И поједини предмети под његовим пером добијају индивидуална обиљежја. а преко дана одлазак и повратак крава регулише домаћицама радно време. додавањем великог броја епизода . њихови цртежи му згодно по служе да у духовитим поређењима и асоцијацијама изнесе смешне сличице из живота. закржљао у огрубелости и запарлочености личног живота. Прва је од почетка само лов на мужа. кришом. Сремац је мајстор у сликању животињских ликова. а које су по менталитету врло налик једна на другу. немате ни срца ни душе!А шта вам ради да га секирате тако!? Јао наопако. и прича о Јули и берберину Шаци.. Сличица у којој је у центру поп Спирн ћуран. извештачена. а највише управо у овом роману.Сремац се не устручава да их прикаже као људе облапорне и сангвиничне.Добио је у овим епизодама пејзаж љивота банатског села у коме ноћу сате оглашава боктеров рог. кадре да једандругоме подвале и да у свађи један другоме избију зубе.Одлично познавајући менталитет домаћих интеријера малограђанских породицаСремац је дочаравао комичне странешаблона њиховињ међусобмних односа.. чији су односи променљиви и зависе од личних интереса.Сремац се нашалио и на рачун ратоборних попадија. Друга почиње романтично. бећари једни''. да их прикаже у њиховом приватном животу као људе који се поглавито брину за стомак.. описи сеоских дворишта. ствари.. између осталог и противљење девојчиних родитеља. животиња.

што се укоренило у живот и постало захвалан објекат шале и досетке. Врело Сремчевог хумора се налазило у интимном поззЂнавању те средине и саживљавању с њоме.доживљаја.Читаоци су у овом Сремчевом хуморуналазили реалне елементе из свога живота и живота своје средине. из својих устаљених навика. из свега онога што је постало уобичајно.из свакодневних доживљајапросечних људи малограђанске средине у којој се Сремац кретао . .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful

Master Your Semester with Scribd & The New York Times

Special offer for students: Only $4.99/month.

Master Your Semester with a Special Offer from Scribd & The New York Times

Cancel anytime.