Medju javom i med snom Pjesma Medju javom i med snom, nastala je 1863.

godine; u njoj je Laza Kostic, na poetski nacin definisao i promislio poezijui kao narocito stanje duha, pokazavsi u slikama da je ona proizvod sna i jave, svjesnog i podsvjesnog, halucinantnog i logicnog. Pjesma pocinje strofom: Srce moje samohrano, ko te dozva u moj dom? neumorna pletisanko, što pletivo pleteš tanko među javom i med snom. Iz stihiva se vidi da se pjesnik neposredno obraca svom srcu (koristi apostrofu kao stilski postupak ). Upitace: Srce moje samohrano, / ko te dozva u moj dom?- kao da je to neko izvan njega, neko drugi ali njemu blizak i drag. Sta srce u pjesmi oznacava? Ova rijec izgubila je svoje pravo znacenje, anatomsku vrijednost i poprimila drugo znacenje: postala je metafora za nevidljivi i neuhvatljivi dio pjesnikovog JA; onaj dio koji je apstraktan, sa kojim dolazi nadahnuce i sve sto je emotivno. Srce je u tom smislu srediste psihickog zivota, covjekove duse jer u narodu se kaze: srce me boli, srce mi pati, voli svim svojim srcem, srce si mi ranila… Pjesnik je srce nazvao samohranim. Zasto samohrano? Samohran je onaj koji je sam, bez igdje ikoga, prepusten sam sebi. U konkretnom slucaju, ono je dio njega, ali se ponasa kao da je odvojeno i samostalno. Pjesnik ce ga nazavti “pletisankom”. Primjecujemo da je rijec rijetka, slozena, sa znacenjem: onaj koji plete snove. U tome je neumorno, ne zna za klonica i predahe. A pletivo srca je tanko, neuhvatljivo u svojoj profinjenosti jer djeluje paucinasto i kao takvo je neobjasnjivo. Ono nije proizvod ni potpune noci ni pravog dana, odnosno ni ciste jave ni sasvim nejasnog sna. To pletivo nastaje u prostoru koji je “medu javom i med snom”. Ovom prvom strofom pjesnik je najavio pjesnicki problem: pletivopletenje-medju javom i med snom. U narednoj strofi on ga dalje razvija i produbljuje: Srce moje, srce ludo, sta ti misliš s pletivom? k'o pletilja ona stara, dan što plete, noc opara, medju javom i med snom. Odmah se zapaza da srce nije vise oznaceno kao samohrano; ono je sada ludo jer je nestasno, neposlusno i samovoljno, jer radi nesto sto je tesko i nemoguce. Pjesnik kao da se cudi tvrdoglavosti, ne moze da ju razumije.I zato su njegova uznemirenost i stepen -uzbudjenja veci- doslo je do cijepanja u njemu : njegovo JA se podijelilo na onaj razumski dio, koji sve promislja, shvata i kontrolise i na onaj drugi dio koji cini nesvjesno, neshvatljivo sto izmice kontroli i nasem potpunom razumijevanju, a sto u stvaralackom poslu ima vrlo vaznu ulogu. Pjesniku srce nalici na staru pletilju koja stalno radi ali koja nije zadovoljna svojim ucinkomi i zato ono sto danju isplete nocu para i obrnuto. Ocevidno, ona tezi savrsenstvu koje se nikada ne moye postici. Ova slika, medjutim pokazuje nesto drugo: ako je dan simbolika za ono sto je racionalno i svjesno, a noc za podsvjesno onda iznedju njih postoji jedan vid suprotnosti, ali istalno prelivanje jednog u drugo, narocito kad je riojec o nastajnju umjetnickog djela, pa samim tim i pjesme. Stvaranje djela je upravo pletenje i paranje, ono ukljucuje svjesno i

Laza Kostic govori o ovom u svom eseju O pjesnickom zanosu u kome kaze: To nije ni java ni san to nije ni svest ni zanos. To je razlog sto su pjesnicka djela tesko razumljiva is to se na kraju nikad ne mogu docitati. Postavlja ase pitanje zasto je srce kivno i cemu kletva. Uzvicnik koji je nakraju drugog stika pokazuje da nema smirenosti u glasu subjekta. stvara pletivo a pjesnik ne moze da odgonetne kako ono nastaje. srce kivno. ono je sada. te da je subjekat ocito ljut i da nepomirljivost izmedu srca i njega presla u sukob. sa svopjom pjesnickom prirodom.kivno. medutim. __________________ svetlana@diskusije.nesvjesno. ubio te zivi grom! što se ne daš meni zivu razabrati u pletivu medju javom i med snom! U pocetku ove strofe. pjesma Medju javom i med snom pokazuje da je obracanje pjesnickog subjekta srcu u stvari jedan vid uspostavljanja dijaloga sa samim sobom. Sve ostaje jedna velika zagonetka jer sve se desava na nekoj granici. da sagleda sta je u svemu tome razumsko svjesno a sta nije.medu javom i med snom. Treca strofa glasi Srce moje. To je pesma. to se moze predstaviti ovako: Prema tome.net . Tu nepomirljivost pokazuje stih: ubio te zivi grom! Ova kletva je povecala emocionalnost u pjesmi. sto je doslo bez prethodnog razmisljanja. plete. kad svesna java prelazi u pesnicki zanos… kad ga prode zanos. Zato sto stavlja pjesnika na muke: ono se ponasa inadzijski. to je neki suton uoci zanosa.srce vise nije ni samohrano ni ludo. koja je i kraj pjesme. pesnik zapise zapisnik o onome sto se dogodilo. Pjesnik bi zelio da ostvari uvid u sve to i da sazna sta se sve desava u procesu stvaranja i nastajanja pjesme. intuitivno. niti da objasni sta je u njemu java a sta je san.u tome ne uspijeva. Prirodu stvaranja i nastajanja pjesme Kostic je opjevao u ovom djelu.

je bila ocinjena slavnim pjesnikom a on njenom mladoscu i ljepotom.analiza To je najljepsa ljubavna pjesma-elegicna pjesma Laze Kostica. Zena lepota je ispunjenje svih njegovih ocekivanja. Govori o svom stradanju. U njoj se susrecemo sa motivom mrtve drage. pisao je negativno o Bogorodici i madonizmu u katolickoj vjeri. Lenka D. sa lude”. napisao je 1879.Santa Maria della Salute . svoju pjesnicku intimu. 1872. Pjesnik stoji pred hramom. pred likom Bogorodice i u tom trenutku shvata da je i njemu jos jedan hram. a ona umire. Razum ce na kraju nadvladati srce i pjesnik ce se povuci. (Utekoh od nje. nebeskim. Ona udje u moju pamet. i kao drugo. sa njom je dosla svjetlost. Saznajemo da je sve pocelo sa iznenadnom pojavom malde zene. sa njom je sinula ona unutrasnja milina ali su dosle i muke.m duhovnim. U pjesniku dolazi do dvojstva: u njemu se sukobaljavaju razum i osjecanja. Na prijedlog njenog oca zeni se bogatom udovicom iz Sombora. Ona udesi san. Nosio ju je u sebi punih cetrnaest godina. Medjutim. njena mladost i njegova starost nasli su se u vrijeme kada jedno iskljucuje drugo. Pjesma pocinje obracanjem pjesnika Gospi od Spasa u čije ime je podignut hram. Ona je “majka svijeta”. gradacijski. upoznao je devetnaestogodisnju djevojku Lenku Dundjerski. godine. jedna od najljepsih u srpskoj poeziji. To je hram podignut na uspomenama. Smrt voljenog bica dozivljava se kao opsta kataklizma. u cemu je i razlog vise za njegovu patnju i dusevnu dramu. Poslije ovakvog uvodnog pristupa pjesnickoj temi. citaocu nudi slike svopjih patnji i promasenosti. U hramu pred koijm se nasao. koju nikad nije volio. Kada je pjesnik opjevao dramu bica i kad ju je podigao na nivo svjetskie kataklizme on se opet vraca slici hrama i asocijacijama koje ona budi u njemu. “sve je to sa ove glave. On ispisuje hvalospjev njoj i njenoj ljepoti. Ushicen ljepotom hrama on trazi oprost za sve svoje grijehe. sve dok nije dobila puni sjaj. vjecnost bi dao za trenutak njenog pogleda. kada je zauvijek usla u njegov zivot.. kcerku svog dobrog i bogatog prijatelja Laze Dundjerskog. za sve sto je “dusi lomilo krilo”. nastala 1909. moju dusu za minut jedan.Ona je zlatna vocka koja je sazrela kasno. To bas ona bude tu. Medjutim shvatajuci da je razlika u godimana suvise velika i da je takva ljubav prosto nemoguca Laza bjezi u manastir Krusevdol. u kojoj govori o zidanju istog hrama i zali za posijecernim dalmatinskim borovima koji se u njega ugradjuju. balzena i vrelo milosti. i postala oprostajna pjesma. Kada je Laza imao pedeset godina. patnja. Ali kad mi se javi Ona. sve muke koje su ga zadesile. Upravo od trenutka Lenkine smrti i susreta sa grandioznom ljepotom crkve Laza Kostic ce u sebi nositi ovu pjesmu. U tome i jest problem. hram na “stubu secanja” na Lenku8 . to nije san kao drugi. gdje ce ostati nekoliko godina. i izidje iz nje sa snom.a ona svisnu). te iste 1895. krivicu vidi u sebi. nije sasvim mrtva…ona dolazi da me vidi u snu. ona je vila. pjesnik pravi zaokret i pocinje da ispovjeda sebe. sest godina ranije. Iako nisu bili bliski po godinama rodila se obostrana ljubav. Bogorodica je svetost. bolje shvacena potrebno je podesiti na intimnu dramu pjesnika koja je prethodila nastanku pjesme. Njegov grijeh je dvostruki. godine umire Lenka a on sa zenom odlazi u Veneciju gdje izmedju ostalog posjecuje crkvu Gospe od Spasa (Santa Maria della Salute). za mene L. i ceznajma i nadama koje je gruba stvarnost sasvim ponistila. A da je to tako potvrdju7je i njegov licni dnevnik u kome je zapisao: “Znate. Da bi pjesma bila. Od ovog trenutka pjesnik u slikama.godine pjesmu Duzde se zeni. Laza je vidio sveti znak i vertikalu preko koje se uspostavlja veza zemaljskog sa bozanskim.

suncima zasut' seljanske stude. momenta kad pocinje priblizavanje jave i sna. srecu i tugu. zvijezde. Santa Maria . sunca. da u sve kute zore zarude. vec po pripadanju nebu i duhovnosti). da od miline dusi polude. Oni imaju i djecu. Kraj pjesme – cetrnaesta strofa jos vise naglasav pomisao na taj onostrani svijet i susret s njom. u raj u njen zagrljaj!”. bogove silne. ona mi dodje kad njojzi gove. kojima je kitio svoje pjesme: nebesnica. tamo je raj u kome ona obitava “u raj. sveto i profano. Ovaj italijanski naziv djeluje i priojatno na sluh – zvucno je bogat i pjevljiv. Ova kraj sadrzi krupne kosmoloske odrednice: svijet. Posto ona pripada onostranom svijetu i odatle pristize u njegove snove. . zapon. Pjesnik je krenuo od zemaljske stvarnosti – od hrama Santa Maria della Salute da bi putem pjesnickog majstorstva to prosirio “ovlastima sna.pjesme su im djeca. Ljubav za divljenje i za vjecnost: zadivicemo svetske kolute. zalut. to se pjesnik ni malo ne plasi smrti. postao jaci od jave: Postoji samo ona . zanosa i fantazije”. U tom snu i zanosu oni su kao muz i zena. ljepote iljubavi. zwmaljsko i nebesno. on je cak prizeljkuje. bozansko i vjecno. beznjenice. Javlja se kao tajna rijec kojom se nesto zakljucava. U ovoj posljednjoj strofi pjesnik je toliko glasan i raspjevan da se sve stropstava i sliva u jedno. samo san i ona u tom snu. ugod. U ovom pjesnickom djelu posebno mjesto ima refren Santra maria della salutejavlja se na kraju svake strofe: cetrnaest puta. Preko hrama se dakle uspostavlja veza sa nebeskim. Javlja se u snu ali uvije iznenada. neologizmi. posebno mjesto imaju Kosticeve kovanice ili tzv. nesto brani i pomocu nje otvaraju vrata koja vode u onostrani svijet. U ovim stihovima prepoznajemo onu pjesnikovu biljesku iz dnevnika sto dovolkjno govori o Lenki kao njegovoj trajnoj opsesiji. dva principa: muski i zenski. gled. s tim sto je ona sad starija od njega (ne po godinama vec starija po smrti. zud. Laza Kostic je svojom imaginacijom i izuzetnim senzibilitetom stavaraoca umeo da pveze mnoge krajnosti: ljidsko i bozansko. java preobrazila u san: hram Gospe od Spasa nestaje .culno se nije ugasilo. srediste je pjesme i povod za apologioju zene.Dundjerski. prvi put. gove. mimo njegovih zelja i uvijek drugacija: Dodje mi u snu. svevremenske. kosmicko i neunistivo. Kada je u pitanju jezik ovog pjesnika. Navek su sa njom pojave nove. vaseljena. Dozivljavamo je kao misticnu rijec kojom se neko priziva iz neznanih daljina. raj. Santa Maria della Salute.hram. univrezalne. da bi se nakon unutrasnjeg prosvjetljenja i duhovnog ozarenja bica. Ova dva zhrama imaju nesto zajednicko a to je ljepota i divljenje. kamoli ljude. tajne su sile sluskinje njoj. on u njenom javljanju vidi znak da joj se pridruzim. bogovi. kajan. zvezdama cemo pomerit' pute. dusilo. zemnih milina nebeski kroj. U tom susretu on vec vidi neslucenu srecu i uskrsnuce ljubavi koja je toliko jaka i sveprozimajuca. trajno i prolazno. Ne kad je zove silnih mi zelja navreli roj. Njime se potencira pjesnicka tema kao izvor ljepote. Sada je san.

Oni su pjesnikov "razgovor sa srcem". otkriva hram u sebi od uspomena na nju III San i ona: • • • • San postaje jaci od jave Njena pjava u snu Oni su u vezi. turska riječ i znači ruža. I čini mu se da je svako od ovih imena nemoćno i nedovoljno kao značenje da izrazi ono što on osjeća. ljubav objedinjuje bozansko i ljudsko. Ona je njegova: snaga. lane. postojali su samo "mračni. Kad ona spava i sanja. Međutim. Prije nego što će se pojaviti ljubav. po čijem se imenu da zaključiti kako je i naslov djela simboličan: đul. uvećava i središte njegovog pjevanja postaje upravo ona. svijetli kao mjesečina.Pošto su za kratko vrijeme svi pomrli. mirišljavi cvijet. vremenom. duša. Pjesme su đulići.J. A sve je počelo kao romansa sramežljivog zaljubljenika. zanos duše i otvorenost prema svijetu.. kao neodoljiva privlačnost jedne djevojke koja njeguje njegovu sestru. Prema tome na sve njegove pjesme treba gledati kao na cvjetove njegove duše.najljepšu i najmoćniju riječ. pred kojom se toliko kolebao i ustručavao. Sa ljubavlju sve se izmjenilo: došla je ljubav. ali i bližnji sa kojima je bio neizmjerno srećan: žena i djeca. postojali su"na nebu oblaci na srcu kamenje". opredmecen u hramu Usmjeravanje pjevanja prema vlastitoj drami II Osvjetljavanje vlastitih muka: • • • • • • Pojava zene: svjetlos umjesto mraka Zena kao ispunjenje svih zelja Hvalospjev zenskoj ljepoti Dvojstvo u pjesniku: razum i strast. jer njena funkcija ne bi bila da izrazi samo njegovo osjećanje. blago. pobjeda razuma Pjesnikovo uzmicanje pred mladoscu iljepotom. njena duša koja se u snu opušta i sanja nešto lijepo.Uvid u kompoziciju pjesme Santa Maria della Salute I Susret pjesnika sa hramom u Veneciji i kajanje zbog prethodnog pjevanja: • • • • Ushit ljepotom i bozanskim Obracanje Bogorodici i trazenje oprosta Ljepota kao univerzalni smisao trajanja. izvor njegovih tugovanki. intenzitet toga osjećanja i sveukupan njegov odnos prema njoj. senzualno i duhovno Pjesme koje se ne pisu i ne poju – to su njihova djeca – definitvno bjegstvo od jave i prizivanje smrti – zamisljeni susret u tom svijetu donosi srecu. dika. Voljeno biće je sada pored njega. zemaljsko i nebesko ĐULIĆI Đulići su prvo pjesničko ostvarenje J.. nego i njenu . A on bi htio sveobuhvatnu i neponovljivu reiječ . sreća.Zmaja. a đulići su postali njegovi uveoci. lom u njemu i njena smrt U ljepoti hrama vidi ljepotu zene. ditirambično stanje duše se preobrazilo u elegično. kao odjek patrijarhalnog ustručavanja i mladalačke čednosti. To svijetli njen nesvjesni blagi osmjeh. pjesnički dnevnik njegove uznemirene duše. Nastajanje pjesama iz ovoga ciklusa započelo je sa njegovom ljubavlju prema djevojci Ruži Ličanin. njegova sreća se sve više uobličava. ono ispunjava njegovu javu i san. kratki dani".

smrtan. KLECNEM.. vodu sa bistroga izvora koja krepi i zdravlje vraća. u prezentu.. idem. pitajući se da li je to java ili san. klecnem. nešto kao psihološka blokada koja dolazi od trenutne pomisli da će ona umrijeti. sva ona svojstva koja je određuju i bez kojih se ona ne bi mogla ni zamisliti. univerzum i njegova ravnodušnost prema svemu što je ljudsko.u svijesti čitaoca uvijek se to doživljava kao sadašnji trenutak. idem.on bi da pobjegne od te apsurdne situacije i tog poražavajućeg saznanja: jurim. Kada spava. zastajavam. i da kao takvi ostavljaju utisak svevremenog nemira i očaja ..okreće se sebi i. iskazan na vizuelan način. Obraćajući se sebi.. bježim ka očajnik kleti. a na drugoj strani je čovjek. zastajavam .na smrt.. Upravo počev od ovog stiha započinje drugi umjetnički postupak u iskazivanju bola i očaja . upućuju na unutrašnji nemir. Jedna od najuspjelijih Zmajevih pjesama iz ovoga ciklusa je ona pod brojem IV. Na jednoj strani je priroda. Pjesnik uviđajući uzaludnost svih obraćanja molbi i proklinjanja . iznad nje je "od bisera grana".. da odloži njenu smrt: "Šetalicu zadržavam". "Đulići uveoci" za temu imaju: bolest voljene žene.. kao da se umorila od zamišljenog hoda i sreće. javiće se težak od bola i nespokoja stih: "Bolna leži. "đuliću" sve poprimilo dimenziju pomahnitalosti i raspamećenosti od zanosa i unutrašnjeg pijanstva.. sam u svom bolu. a što se doživljava kao trenutna paraliza. IDEM. vičem pravdi. praćen saznanjem da će. Tuga. . predočavaće joj: proljeće. uvijek kada provali misao o smrti. "u lugu slavuje". njenu smrt i nestanak djece. sunce. Sve mu liči na "pletisanku" koju on u običnoj pjesmi i običnim riječima ne može da izrazi. emotivno i misleće. Da je baš tako pokazuje i pjesma Đure Jakšića "Na liparu".. Dakle. čiji prvi stih glasi: "Pođem.dati su u asidentskom nizu. Umjesto kratkog stiha koji podsjeća na žubor. u slikama koje su utopija njenog srca. POĐEM. U ovim glagolima sadržan je najveći stepen očaja i bola...klecnem. Preostali glagoli: zadržavam. kad je to najpoptrebnije dijete i on ostati sami.a nas vara nada ozdraviće. reči bez pameti?" "Bez pameti " zato što ih izgovara čovjek u košmarnom stanju i što su izraz njegovoga beznađa: priželjkuje nešto sto je bez ikakvog izgleda na ostvarenje. paniku koja dolazi od pomisli na ono najgore . Zašto: "Zborim reči. bjezim .. Zmaj očevidno romantizuje svoju ljubav i dragu. sliku umišljenog idiličnog izleta u prirodi.. Da bi kasnije u 14. on se ustvari obraća čovjeku... njenu bolest i smrt. pitajući se.. penjanje na vis sa kojega se vide polja. A kad već to ne može . svojoj svijesti i ljekarskoj nemoći. Uplašen tim saznanjem on bi da zaustavi vrijema. anđelima. Na kraju ove strofe čuje se i glas: "Ne sme nam umreti!" koji će se kao refren javljati još dva puta na kraju svake strofe. a uspavljuju je "sićani slavuji" svojim "svilenim glasom". "U ovoj pjesmi izrazito elegičnoj ritam je sav u znaku bola i panike. Ali. na Fruškoj gori... vičem zemlji. slikajući je kao neponovljivu i idealnu. biće doživi psihički udar. lažnu nadu u njeno ozdravljenje. Glagoli na početku pjesme :pođem.. znanju. nemoćan da bilo šta učini u svoju korist. "jagode i cveće".Ona nakon toga utješnog monologa nad svojom glavom. ZASTAJAVAM. odmaranje u hladovini. klecnem. ĐULIĆI UVEOCI Ciklus "Đulići uveoci" tematski je mnogo širi.ređanje akustičnih slika. Primjećujemo da su glagoli trajni. dublji po svom smislu i jači po svojim umjetničkim vrijednostima. bol i patnja potisnuli su raniju ditirambičnost. ozdraviće mlada! "Umjesto smrti koja predstoji voljenoj ženi on će joj ponuditi viziju života. skakutanje ili leptirov let: "Ala je lep ovaj svet". a ujedno i prekoravajući sebe: "Zar joj nemaš leka?" Kao da optužuje sebe za svoju nemoć. emotivno razgranatiji.. pa je sklopila oči i počela da tone u predsmrtni mir.. jurim.vrijeme i mimo toga neumitno teče . vičem sebi.prirodu. među tim glagolima ima i jedan trenutni glagol ..još više naglašavaju unutrašnji nemir i haotizam tj. ona postaje njegovo sunce. gradacijski raspoređenih: Vičem bogu. ljekaru..

iz kojih premudri' knjiga francuskih' . silu velikim slovom (Njega. da je mogu razumeti svi srpski sinovi i kćeri. Ova Zmajeva pjesma je i parodija na molitvu.JUTUTUNSKA NARODNA HIMNA Jututunska narodna himna je satirična narodna pjesma objavljena 1865. pjesničke vrste koja je nekad pjevana u čast Boga. što je društvena realnost . godine protiv kneza Mihajla. Zato se svesrdno odriču svih tih elementarnih ljudskih prava. Zato je Pismo Haralampiju Dositejev manifest prosvetiteljskih ideja. heroja ili domovine (otuda i nacionalne himne). Od Boga traži da mu podari što više policajaca. 1. Zmaj parodira vrstu. Ono je po samoj zamisli. vlast. govoreći kao reprezentant naroda (uvijek se javlja oblik Mi). jezičkog i verskog karaktera. koja će "napisana biti čisto srpski. mudrovanja i bilo kakva htijenja. i da mu time obezbijedi veću sigurnost i lakšu vladavinu. punu pobožnosti. nemecki' i talijanski' najlepše misli kao cveće izbirati nameravam i na nas opšti jezik izdati.policijski sistem vladanja. od Crne Gore do Smedereva i do Banata". Pjesma liči na himnu (ta riječ stoji i u naslovu). da ga učini oholim i slavnim. U pojedinim strofama ironija mjenja smjer i pretvara se u kritiku protiv samog naroda. književnog. U svemu tome krije se aluzija na ono što već postoji. I to mu daje poseban književnoistorijski značaj.ali se iza toga krije Zmajeva parodija komicno-podrugljiva imitacija himne. Ono lično prijateljsko pismo. vladar. dostojanstvenu i svečanu pjesmu. ako sve postoji zbog njega. no one ljude od koji' sam što dobro naučio. Pismo Haralampiju pokreće više aktuelnih pitanja društvenog. U podrugljivoj molbi Bogu da Jututuncima podrži Knjaza u zdravlju i krepkosti. privatnog karaktera. ne mislim u tom sebe hvaliti. onda čemu naše želje. familijarnim temama nema ni reči. opštem jeziku. potkazivača i žandara. valjalo je obrazložiti razloge zbog kojih se knjiga štampa na srpskom narodnom jeziku. 3. To je ono pre svega. i posle štampanja Orfelinove pesme. Po tematici je vrlo bliska pjesmi Jututunska juhahaha. prvina. Na početku pisma govori o nameri: priprema knjigu Sovjeti zdravog 2. "na polzu mojega roda". Iz strofe u strofu pjesnik pojačava svoju razornu ironiju. ali je istovremeno. religioznu pjesmu. Pismo Haralampiju je pismo prijatelju. jeste ponajmanje iz više razloga: ovo nije obično pismo nego štampano u stotinjak primeraka: o ličnim. bila neuobičajena. ona se ne hvali nego vrlo skromno kaže:"Uveravajući da će knjiga moja biti vesma polezna. razuma. ono je književni proglas. Dositejev prosvetiteljski manifest. književni proglas kojim se obaveštavaju prijatelji o štampanju knjige. na uzvišenu. božanskog porijekla i da je potčinjenost i slijepa pokornost njemu obaveza svakog građanina. Obrazlaganje nije ništa drugo nego izlaganje svojih prosvetiteljskih ideja. ličnog. kako god i ovo pismo. ispisujuci tobož iz poštovanja svaki zamjenički oblik koji personifikuje njegovu moć. Što se knjige tiče. svoju ironiju usmjerava prema knezu Mihajlu. u ogorčenje zbog njegovog ćutanja i pasivnog držanja." O jeziku: ukazuje na pokret u Evropi da se piše na narodnom jeziku i tako knjiga približi seljaku i čobaninu: . O novčanoj pomoći koja mu je neophodna da bi ohrabrila štampara i pokazala mu da ima ljudi koji žele srpsku knjigu. Ga i Mu). nema intimnih poruka. vidi se. i da sve što postoji njemu podari .Zmaj. samo da njegovim namjerama ne bude na smetnji. a sasvim prirodno. U želji naroda sadržano je u stvari preslikano stanje postojećeg. njen svečan ili religiozan ton i predmet pjevanja pri čemu pjesma prerasta u satiru i veliku rugalicu upućenu vladarskoj svemoći i starim uvjerenjima da je on. ali pošto je knjiga na srpskom narodnom jeziku. govor.

stalno na umu imaju profit. Prostiranje srpskog jezika. Put do krakova obeležen je i nizom drugih slika i situacija. omladine jer se danas prosvećenost ("zraci učenja i filozofije") prostire do tatarskih granica. sa svojim poznavanjem poljskog jezika i velikim smislom za šalu. pokazao u stvari odnos između starog i novog. naravno. U Evropi se ne gleda ko je koga zakona (vere) jer "Po zakonu i po veri svi bi ljudi mogli biti dobri". kojega su god oni zakona i vere".Banata (osim Vlaha) 3. posle njegove smrti. niti je smelo biti rasipništva. u roman uvodi i razne scene sa puta u Krakov." Jezik ima svoju cenu od koristi koju donodi.Dalmacije. prosti dijalekat svi znadu..Hercegovine.Srema. EČITI MLADŽENJA .Jakov Ignjatović O ROMANU Da bi što slikovitije pokazao te međuljudske odnose u Sentandreji. a narodni jezik je najkorisniji. dominira Čamča. za braću Srblje.Bosne.Želja im je bila da u svemu budu vidjeni. 4. bude rekao "Ovde ležu njegove srpske kosti! On je ljubio svoj rod! Večan mu pomen!". Nastavie da radi i štampa jer će mu preko mere biti plaćeno kad srpski rod. 1. Njegov rad je namjenjen prosvećivanju 2. Dositej osuđuje zlo koje se širi među ljude u ime vere i poručuje: "Ja ću pisati za um. Jakov ignjatović.njime govori ogroman broj ljudi Crne Gore.Prema bližnjima su ozbiljni i strogi.Hrvatske (osim kajkavaca). O verskoj toleranciji. nedeljama i mesecima. O drugoj generaciji Sentandrejaca Jakov Ignjatović počinje da pripoveda od jedanaestog poglavlja. • • • Njegove su knjige namjenjene svakome koji "s čistim i pravim srcem želi um svoj prosvetiti i narave poboljšati". Za promene:"Samo prostota i glupost zadovoljava se vsegda pri starinskom ostati". vidimo. 1.Takav je Sentandrejski svet o kome Jakov Ignjatović pripoveda do desetog poglavlja. a rod i jezik nikada". razvijajući roman Večiti mladoženj. Svrha pisanja.• • • "Koja je nami korist od jednog jezika kojega u celom narodu od deset hiljada jedva jedan kako valja razume i koji je tuđ materi mojej i sestram. od trenutka kada Sofra Kirić sa svojim prijaeljima vraća sa puta iz KrakovaSofra Kirić je zadovoljan učinkom. Neće se obeshrabriti ako pomoć izostane. Srpskim jezikom govore ljudi različitog zakona (vere) ali to ništa ne menja jer "Zakon i vera može se promeniti.ali u tome nije bilo. Stari Sentandrejci.A stečeno bogatstvo znali su i da pokažu. Za stariju generaciju karakteristična je energičnost i spretnost u sticanju bogatstva. za srce i za naravi človečeske. Pisac Jakov Ignjatović je. u kojima. srce poboljšati i narave ukrotiti..ali ne na bezočan način.pružajući jasnu sliku zašto je stari svet uspevao i bio . put koji traje danima." "A opšti. O prosvećivanju omladine. 2.Bačke.u kući gostoljubivi a izvan kuće odvažni i preduzetni.Srbije. i na njemu svi koji samo znadu čitati mogu razum svoj prosvetiti. Slavonije.

dobrom imetku i ugledu koji je brzo rastao.a Katica.Zahvaljujućisvojoj vrednoćo. u koga su polagane sve nade. ali se ne podsmeva novom.Oženio se i ubrzo postao udovac.On na najbolji način oličava vreme ekonomskog uspona i procvata Sentandreje. dok mlađi svet ništa ne stiče. pocinje da shvata da je samo jedan mali delic prirode. već staro rasprodaje.to je tema Jablanovi. ducane.stečeni novac ulagao u imanje i nekretnine i tako se sačuvao od inflacije koja u ratu jede sve što je zarađeno. Šamika je bio mažen i voljen kako od sestara tako i od roditelja. Kao đak i student. ŠAMIKA Šamika. oličavao je mladića koji ne zna za bilo kakve nevolje i prepreke.. SOFRINE KĆERI I STARIJI SIN Lenka se udala za nekog sudiju i to mimo očeve volje.razočarana.Pelagija je umrla. pantalona..zadovoljan i srećan. Likovi: Sofra Kirić Trgovac.Otac mu je dao jednu kuću i nešto para-izdvojio se. U tome je bio racionalan.vinograde. za čije su ovladavenje potrebni volja.Umro je od upale pluća. razvijao je razneženost i "žensku" finoću.bekrija. materijalno bezbedan i uvek odevan po poslednjoj modi. postaje posebna priča u romanu. frakova.Odgovor bi bio u sledećem :stari svet je sticao i imao hrabrost da se uhvati u koštac sa svim problema.On pripada onom tipu ljudi koji do imetka dolazi neprestanim radom. zaricanje.Njegovo bogaćenje počelo je šezdesetih godina XIX vijeka. Imao je mnogo kaputa.povukla se u sebe i tako neudata živi.ne sluša.stekao je kuće. Namenjeno mu je školovanje i svi su u njemu gledali budućeg advokata. Covjek pred prirodom . kada se uveliko formira čovekova individualnost.valjda i pijanac. snaga i čvrsta rešenost. nemoćan da odredi sebi smer i nađe pravi cilj.Bilo je važno da ostavlja utisak.mehanu.sa kojom će dobiti dva sina-Peru i Šamiku i kćerke Lenku Pelagiju i Katicu. lišen dečačkih nestašluka i igara koje jačaju duh i podstiču na akciju. Pera je postao bedan.Svoju surovost prema ocu pokazao je u trenutku kada hoće zbog novca da ga objesi. Tako je gubio energičnost.On sa simpatijama gleda na staro.zemlju.u trideset i petoj godini se oženio osamnaestogodišnjom Sofkom.. ušteđeno rasipa. U sredistu . Stalno u društvu sestara i drugih djevojaka.kartaš.Pisac o njoj kaže "Bila je cvet koji je netaknut uveo.. muško držanje i ponašanje.trgovinom. i zašto mladi svet propada. slutnje i strahove."Ona je poštovala očevu volju i nije se udala za onog kojeg je voljela.Bio je obuzet kao nikop drugi izgledom i odevanjem.Sve se više udaljavao od oca govoreći:Zar od pauka oca sin baš mora pauk biti?Tako je Šamiki postalo jasno da:Od Pere našeg neće ništa biti.. Sve je to izostajalo kada je bilo najpotrebnije. JABLANOVI Kada se covjek nadje pred tajanstvom prirode u tamnoj noci kojom huji sustanje jablanova. da ga svi traže i da se svima dopada.Najviše nada je polagao u sina Šamiku.vrlo imućan i od ugleda čovek.To je ujedno bio početak kraja porodice Kirić. To saznanje budi nemir.

usamljen u tom ogromnom prostranstvu sveta koji je predocen kao mrtva noc. voda. nebo. Na pragu izmedju prve i druge strofe. Naime. upitanost i nedoumicu. nastavljanje trajanja. U tom trenutku se javio strah. Daleke i crne. Pitanje postavljeno na pocetku pjesme ("Zasto nocas tako sume jablanovi?") nije dobilo direktan odgovor. uzbudjenje koje obuzima lirskog subjekta. Ovaj covjek stoji sam kraj mirne vode. u njihovom zajednickom prozracavanju smisla. cudno? Zasto tako sume? Dva puta ponovljeno pitanje "zasto" sugerise napetost i nemir. Tako strasno. oni su simbolicna manifestacija covjekovih misli i zelja. PRETPRAZNIČKO VEČE . koji su na samoj granici straha. izmedju dve tamne slike.pjesme je onaj covjek sa kraja pjesme koji stoji. zemlja. Medjutim. Ova dva stiha upitnom intonacijom. Osjeca se izvjesna utemeljenost lirskog subjekta u svijetu: "ja stojim" je puno samopouzdanja. Prve dve strofe ispunjavaju opisi prirode i desavanja u njoj.nije samo padanje. Stajanje kraj mirne vode opisano je odsjecnim. ali osoben strah:"Strepim sam od svoje seni". ko slutnje. sagledao je sebe i shvatio da je malenkost. Sve sto je opisano u prve dve strofee. ispof koga stoji usamljeni covjek.strahuje. Pjesma zapocinje pitanjem. treci i cetvrti stih imaju narativni ton i deskriptivnu funkciju: Zuti mesec sporo zalazi za hume. a covjek sam i zaplasen. sporim rijecima koje ostavljaju utisak niza koji lagano prolazi. Dok su prva dva stiha emotivno napeta. jedini. svjezinu. sagledano je ocima lirskog subjekta:On i priroda nasli su se oci u oci . umrtvljenu vodu bez zivota. dva puta ponovljenim. Covjek se suocio sa prirodom. daleka brda i crna. simbol je njegovih teznji da se izadje iz ove samoce i mraka . iz njega zraci rjesenost i cvrstina. posmatra i . Jablanovi su samo predmet opazanja i dozivljaja lirskog subjekta. sa elementima prirode . treca strofa donosi sliku usamljenog covjeka u noci. opkoracenje neminovno vuce u drugi stih da bi se stajanje odredilo preciznije . i snovi -to je pejzaz noci u kojoj se dogadja sum jablanova: zuti mjesec i njegov spori zalazak zs brda. morao je da obori pogled . vec zasto tako sume.nije uspio da odgovori na pitanja koja je postavio. Dok je u prvom stihu pitanje kompletno sa svim sintaksickim clanovima recenice. ona traje i dalje mimo volje covjekove. to su samo tri rijeci "Zasto tako sume"? Ovdje nije pitanje zasto sume. Treca strofa predstavlja sliku covjeka koji je toliko usamljen da se osjeca "ko potonji covek". ali ga on sam ne moze da objasni. On se nalazi u spletu poetskih slika. sreo se sa ogromnom sjenkom jablana koji sumi. nego je to padanje snova u sivu.visina je u poeziji uvijek simbolizovala izbavljenje. Sum jablanova.mjesec. Tamna boja poredi se sa slutnjom koja budi nejasni nemir i slutnju. pa je shvatio koliko je on sitan u odnosu na jablana. Ovakav pocetak unosi zacudjenost. Zato je on pun naboja nedoumice i iscekivanja: Zasto nocas tako sume jablanovi. drugo pitanje je sazeto.u tom susretu priroda ostaje na svome. nagovjestavaju odgovor i time stvaraju pocetno raspolozenje za sadrzinu pjesme. tacnije odvija se njihov cin padanja u vodu "ko olovo mirnu i sivu" . nalaze se snovi. poslednji."ko potonji covek".

susjed kao simbol prijateljstva. Pretprazničko veče je lirska priča sa svojom fabulom.slika usamljenosti u ambijentu porodične kuće 2. ostao neoženjen. poenta: pjesnik je shvatio da je stvorio novu vrstu porodice.pjeme su oživjele i okružile usamljenog pjesnika 5. pjesme tvoje i drugova sviju. a on je .lirskim subjektom. I oni koje davno trava krije! Naša će suza na kam tvoga groba kanuti toplo kao kap sunca zlatna. vatra plamti punim žarom. 3. U petoj slici iskazana je poruka pjesama : Mi.saznanje i olakšanje jer riječi pjesama odzvanjaju u duši lirskog subjekta. sticajem mnogih okolnosti. Tamne boje potisnute su živim bojama i svjetlošću koje ozaruju oči i dušu lirskog subjekta. U šestoj slici nastaje nagla promjena . Silina kontrasta pustoši i praznine na jednoj strani. susjedi. U pjesmi su središnja tri motiva: -motiv usamljenosti i dubokog bola zbog toga. Treća slika je buđenje. Kandilo sjaji. sreća grije ukućane. bojama.oni su u potpunom skladu. U središtu prve slike su lirski subjekt i atmosfera. događajem i junakom.Aleksa Šantić je bio već zamakao u pozne godine kad su mu pomrli svi članovi porodice. Lirski subjekt je u apsolutnom mirovanju kao i atmosfera iz koje proizilazi sumornost i bol koji prerastaju u plač.porodična soba u predbožićno veče 4. Ta osjećanja i raspoloženja najpotpunije i najbolje je izrazio u pjesmi Pretprazničko veče. pjesmom. svjetlošću. otac i majka kao simboli sreće i sigurnosti.živio je usamljen u porodičnoj kući. djeca. -motiv evokacije prošlosti i topline porodičnog života iz djetinjstva -motiv stvaralaštva kao nadoknade i utjehe. što svoje duše na zvijezdama griju. Zato će u svojim elegijama izražavati tugu za izumrlim domom i žal što je nestala patrijarhalna atmosfera. U strukturi pjesme uočava se 6 slika. Druga slika donosi kontrastnu promjenu: oživjelo je sjećanje na daleku prošlost iz djetinjstva u isto pretprazničko veče. vraćanje iz sjećanja u stvarnost pretprazničke večeri lirskog subjekta. da nije sam. 1.slika porodične idile iz djetinjstva: roditelji. a svjetlosti i sreće na drugoj strani izaziva veoma bolna osjećanja. Smirivanje i olakšanje izraženo je riječima" ja .pjesme tješe pjesnika: one su mu nova porodica i utjeha 6. Ispunjena je kretanjima. miriše soba. Četvrta slika je promjena i osvježenje. sveta smo živa porodica tebi! Mi združujemo duše ljudi sviju! Mrtve sa živim vežu naše niti: I s nama vazda uza te će biti.

od buntovnosti i prevejanosti do ulagivanja i lukavstva.ali su veći kao ljudi i imaju čojstva više no stotinu okupatora.Kočić je u Davida Štrbca ugradio u svoju jednu osobinusvijest da se pred sudom ne govori samo u svoje ime.već u ime čitavog bosanskog seljaštva i .Vrhunac bola.da se mijenjaju najčešće svjesno.umro ti je sin pa ti carstvo šalje tri vorinta. da je stvorio " porodicu" koja će ga nadživjeti i prenositi njegovo ime.Davide . David Štrbac je lik koji nosi najviše osobina bosanskog seljaka. osjetio je " porodicu" kroz koju će i dalje da traje.tek obložena providnom skramom humora.ali uvijek s određenim ciljem:ismejati predstavnike austrougarske okupatorke vlasti i izliti na njegovu glavu sav žuč i sav jed. U tom trenutku potekle su suze radosti i sreće jer više nije sam.U Davidovom stavu prema životu i njegovim postupcima ogledaju se osobine jednog naroda koji se vijekovima razvijao pod pritiskom ropstva.njihovih bolova i njihove nesreće. DAVID ŠTRBAC Junak satirične aktovke Jazavac pred sudom David Štrbac je lik koji nosi najviše osobina bosanskog seljaka.ni carska. Poenta je u saznanju da život nije bio uzaludan.Za šumu kaže:"Za turskog suda svačija. strijepnje.od buntovnosti i prevejanosti do ulagivanja i lukavstva.A njivica koju jazavac pljačka nije "ni Davidova.U gradaciji koja ubrzano ide ka svome paroksizmu David nabraja čega ga je sve oslobodio "slavni sud".krst joj ljubim!-lijepo ja jauknu' od radosti.a katkad i nesvjesno.dostojanstva i ponosa predstavljaju ove njegove riječi:"Lani oko časni veriga donese mi knez crnu knjigu i tri vorinta.ni spahijska".ničija šuma.grimasom i gestom podvrgava podsmijehu čitavu okupatorsku vlast.neku nagradu.sklapam oči" : to je trenutak kada se pjesnikova duša oslobađa napetosti.I najzad ona sa bolom kaže da ga je sud "oslobodio"sina.David svojom riječi.Pravo će biti i bogu i ljudima da carevina uzme sebi ko.već u ime čitavog bosanskog seljaštva i da pred sobom nema samo dva sitna činovnika okupatorskog režima već čitav režim.a danas :carska šuma".postavila ga je u centar opšteseljačkih briga. neizvjesnosti."Oslobodio" ga je svinjčeta.onda će učiniti sve da se bori nadmudrivanjem.on simbolizuje sve seljake u pokorenoj bosni koji zasigurno jesu manje obrazovani od okupatora.a katkad i nesvjesno."Ova velika tagika .To ti e nagrada.Zato on nije sam predstavnik seljaka iz Stričića.Kočić u kratkim i ritkim rečenicama Davida Štrpca prikazuje ukletost sudbine bosanskog seljaka.patnji.Kočić je u Davida Štrbca ugradio u svoju jednu osobinu-svijest da se pred sudom ne govori samo u svoje ime.i još više -ropstvo uopšte.Brate kneže vrati ta tri vorinta carevini .i više od toga-državu koja iza njega stoji .Ako čovjek nije u mogućnosti da se bori protiv jačeg fizičkom sbagom. godine.poplave.suše.jer je ona mene od napasti oslobodila.ali uvijek s određenim ciljem:ismejati predstavnike austrougarske okupatorke vlasti i izliti na njegovu glavu sav žuč i sav jed.Surovost života učinila je da se njegova raspoloženja prelivaju jedna u druga.O dobre carevine.kojega su uzeli u vojsku i odveli u Grac gdje je za godinu dana umro. reć' ćemo.peče nagoni suze na oči.a žena i djeca zaplakoše.kasti.David Štrbac je koncipiran tako da bude grč bijesa i bunta protiv okupacije.Surovost života učinila je da se njegova raspoloženja prelivaju jedna u druga.da se mijenjaju najčešće svjesno.PETAR KOCIC Delo "Jazavac pred sudom" nastalo je 1904. JAZAVAC PRED SUDOM .Ova svijest je Davida postavila daleko iznad običnih svakodnevnih seljačkih nevolja:nerodice.budi bijes u srcu i angažuje čitaoca u visoko moralnom smislu.koze i krave.

niti je dovoljno individualizovan i prilicno je pasivan. reć' ćemo.Pravo će biti i bogu i ljudima da carevina uzme sebi ko.David Štrbac je koncipiran tako da bude grč bijesa i bunta protiv okupacije. Njegova je uloga kao kazivaca spoljasne price da uvede u zbivanja koja se odvijaju u nekom drugom. a naratorov san je predocen u unutrasnoj prici. Na meti njegove satiricano alegorijske proze bila je vlast i njeni predstavnici.David svojom riječi.patnji. To je uslovilo specificnu kompoziciju: naratorova stv arnost je predocena u okvirnoj ili spoljasnoj prici.i više od toga-državu koja iza njega stoji .To ti e nagrada. Danga je kratka pripovjetka.čas surov. Iskaz domanovicev je zbijen. U unutrasnoj prici on je samo posmatrac koji predocava i povremenim pitanjima provocira ispoljavanje drugih aktera prica.I najzad ona sa bolom kaže da ga je sud "oslobodio"sina.ali uvijek spreman da neprijatelja napadne sa njegove nasjabije strane.suše.U gradaciji koja ubrzano ide ka svome paroksizmu David nabraja čega ga je sve oslobodio "slavni sud".kojega su uzeli u vojsku i odveli u Grac gdje je za godinu dana umro.U Davidovom stavu prema životu i njegovim postupcima ogledaju se osobine jednog naroda koji se vijekovima razvijao pod pritiskom ropstva.da pred sobom nema samo dva sitna činovnika okupatorskog režima već čitav režim.neku nagradu. Naglaseno ironiski ili satirican odnos prema stvarnosti i prikazanim pojedinostima ima kohezionu funkciju i ponistava mane fragmentarne strukture pripovjetke.krst joj ljubim!-lijepo ja jauknu' od radosti. a pojedinosti emituju doslovno i preneseno znacenje: slika ili iskaz su obojeni ironijom ili satirom.Davide . Prica je data kroz dvije slike: naratorova stvarnost i naratorov san.postavila ga je u centar opšteseljačkih briga. ali je Domanovi} bio razocaran i drzanjem gradjanstva (naroda): ono je bilo podanicko.umro ti je sin pa ti carstvo šalje tri vorinta.posredicni tok zbivanja.grimasom i gestom podvrgava podsmijehu čitavu okupatorsku vlast.tek obložena providnom skramom humora.O dobre carevine.Vrhunac bola.Ako čovjek nije u mogućnosti da se bori protiv jačeg fizičkom sbagom.ničija šuma. __________________ Danga Domanovic je kao covjek.koze i krave.čas molećiv i miran kao jagnje.i još više -ropstvo uopšte.a žena i djeca zaplakoše.David je o čitavom svom životu govorio pred sudom i pred njim bio čas stidljiv.Ova svijest je Davida postavila daleko iznad običnih svakodnevnih seljačkih nevolja:nerodice. poltronsko i servilno.dostojanstva i ponosa predstavljaju ove njegove riječi:"Lani oko časni veriga donese mi knez crnu knjigu i tri vorinta."Ova velika tagika . Osnovna zamisao pisceva u Dangi bila je da se prikaze odnos vlasti i podanika.onda će učiniti sve da se bori nadmudrivanjem.kasti. nepoznatom svijetu.to je niz epizodnih situacija koje se ne osjecaju kao jedinstven i uzrocno .budi bijes u srcu i angažuje čitaoca u visoko moralnom smislu.ni spahijska".A njivica koju jazavac pljačka nije "ni Davidova.peče nagoni suze na oči.Brate kneže vrati ta tri vorinta carevini . podanistvo i servilnost ."Oslobodio" ga je svinjčeta.jer je ona mene od napasti oslobodila.poplave. Fabula je jednostavna .ni carska. pisac i publicista imao veoma kritican odnos prema stvarnosti svoga vremena: one za vrijeme vladavine Obrenovica i one poslije majskog prevrata i dolaska nove dinastije i nove vlasti. recanica je krcata informacijama. Narator nije imenovan. Meta veoma ostre i ljute satire su obest i osijonost vlasti: podlost. labave kompozicije i fragmentarne strukture.Za šumu kaže:"Za turskog suda svačija.a danas :carska šuma".njihovih bolova i njihove nesreće.Kočić u kratkim i ritkim rečenicama Davida Štrpca prikazuje ukletost sudbine bosanskog seljaka.

silnim neodoljivim zahtjevima koji ostajući nezadovoljni donose nesreće I prouzrokuju tragedije. снажна и вредна сеоска дјевојка. Svi njegovi ženski likovi nesrećni su I tragični na isti način. још су сличније две попадије. da bi se poslije očeve propasti završio tragično I bolno za njih. као окоснице. U djelu Borislava Stankovića čovjek je izložen ne samo sukobu sa okolinom. Sav taj moral nalazi se pod još većom tiranijom. pocast. je najčešći I gotovo jedini njegov motiv. zbog koga je I sam u životu patio. bolji. Ljubav kao jedno od najsadržajnijih I najkompleksnijih ljudskih osjećanja. već I sukobu sa samim sobom. sa svojim nagonima. on nije uspio da patrijarhalnom svijetu suprostavi neki drugi.jahanje i zigosanje: sramni cinovi.дата је широка реалистичка слика војвођанског села. svijetliji. што се види и по њиним именима (Персида и Сида). Oni postaju robne žrtve koji su za cijeli život okrivljeni I lišeni vlastitih radosti. pod mišljenjem čaršije I šta će svijet reći. . У почетку романа то је паралелизам по сличности : две поповске куће су сасвим сличне. две поповске кћерке. Око емфорне приче о попадији и тучи попова због зета. Ideja: Ideja ovog djela je žalosna sudbina onemogućenih ljudi. Njegovo djelo je prožeto ljubavlju prema čovjeku. vitestvo i rodoljublje. u jednom društvu koje se gasilo I osipalo pred njegovim očima. Tema: Tema ovog djela je težak život Sofke. čovječniji. presjećeni I zgužvani životom koji se uprkos njihovim skrivenim snovima. Pop Ćira i pop Spira ~ Stevan Sremac O delu То је хумористични роман који кипти од шаљивих згода и смешних ликова. ali ogorčen nakaznim ćiftinskim moralom građanske klase u nastupanju. pozadina. Меланије и Јуле. razvijao po volji neke jače sile. a sve ostalo je samo okvir. kojima se atakuje na cast i ljudsko dostojanstvo uzimaju se kao zasluga. две љубавне приче. potvrđujući često svoju ljudskost u više ili manje prigušenoj ljubavnoj žudnji. Kritike: Stanković je davao tregične sudbine ljudi I žena u jednom minulom vremenu. koji uprkos svojim silnim žudnjama popuste pred zakonima patrijarhalnog morala zadovoljavajuci obaveze koje je to društvo postavilo. koji je u početku bio raskošan I ugodan. Меланија је размажена. Насупрот Јули која је здрава. У конструкцији романа приметан је паралелизам по сличности међу ликовима и токовима радње: два попа.gradjanstva (naroda): pokvarenost i nevaljalstvo: pomjerane (degradirane) vrijednosti . tlo na kome se dešavaju krupne I bolne ljudske tragedije. Sve njegove ličnosti opterećene su zahtjevima "krvi". што највоље долази до израза у ликовима двеју дјевојака. nekog surovijeg I neumitijeg morala patrijarhalne zajednice. Centar njegovih preokupacija je gotovo uvijek tragika ličnosti u okvirima kojima je vezana lićna sreća. У даљем развоју радње паралелизам по сличности преображава се у паралелизам по контрасту.

најизразитији од свих похотљиви патак поп-Спирин. кадре да једандругоме подвале и да у свађи један другоме избију зубе. И поједини предмети под његовим пером добијају индивидуална обиљежја. описи сеоских дворишта. између осталог и противљење девојчиних родитеља. где умешност младе дјевојке. сликовитости и боја у духовите цртеже. Хумор Стевана Сремца црпе своју ванредну живутност непосредно из стварних . с друге стране. Друга почиње романтично. ипак је пропадао међу комшинском децом као неуспели педагог. а највише управо у овом роману. које су у првом плану његовог хумора..у амбијенту башта и цвећа и мора да савлада низ препрека. а кад сте у другом шору и шта тек радите другим паорским ћуранима... бећари једни''.грдила би их она тада. налази се у контрастном односу. Ови детаљи су укомпоновани у фабулу и уносе много животне верности. прича о Меланији и учитељу Пери. илустрације и карикатуре интимног домаћег животабанатског села и поповских кућа. и прича о Јули и берберину Шаци. Обе приче завршавају на исти начин.кад сте такве арамије пред господин-попином кућом?!'' Kritika Побожност и оданост цркви нису Сремцу сметали да се нашали на рачун попова. колоритним детаљима духовито поентираних елемената уткано је у ово дело.Добио је у овим епизодама пејзаж љивота банатског села у коме ноћу сате оглашава боктеров рог. када их поп Спира види у перју још. свадбом. ствари. чији је свијет затворен у домазлук. међутим је у разради.Срам вас било. Прва је од почетка само лов на мужа. а њему пође вода на уста. на пример духовито илуструје читав амбијент у ком се развијају догађаји око сукоба поп Ћире и поп Спире: ''На пример живине ! Шта је и какве је све то било у авлији. И две љубавне приче. извештачена. Њих има у многим његовим дјелима. Такав је стари сат у кући попЋириној. Сличица у којој је у центру поп Спирн ћуран.Сремац се не устручава да их прикаже као људе облапорне и сангвиничне. из животне свакидашњице.Прави Нојев ковчег! Било гускака угојених тако да.себична. да би се остварила. кришом. да их прикаже у њиховом приватном животу као људе који се поглавито брину за стомак. чији су односи променљиви и зависе од личних интереса.Сремац је замислио Поп Ћиру и поп Спиру као кратку приповетку. али су праву срећу у браку нашли само Јуца и Шаца. срећно допунјује животно искуство њене мајке. додавањем великог броја епизода . с једне. оличен је и ниво малограђанских патријархалних жена. немате ни срца ни душе!А шта вам ради да га секирате тако!? Јао наопако. животиња.. а преко дана одлазак и повратак крава регулише домаћицама радно време.У двема попадијама. њихови цртежи му згодно по служе да у духовитим поређењима и асоцијацијама изнесе смешне сличице из живота. тако да се обично морала и сама госпођа Сида умешати и заузети за њ.Врло су га често секирала деца изкомшилукакад изађе на сокак.И кад описује животиње. Сремчеве хумористичне илустрације увек извиру из живота. Иако је пазио на себе и достојанствено се понашао.Сремац се нашалио и на рачун ратоборних попадија.Много оштроумно запажених. па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћуран. а које су по менталитету врло налик једна на другу. закржљао у огрубелости и запарлочености личног живота.ёё'' недељни дан на селу ''). задовољство комшинске деце. ё''ёлопов мачак '' и. ситничавог механизма њиховог једноликог начина живота. за новац икоји се сурењиво боре за црвени појас.Одлично познавајући менталитет домаћих интеријера малограђанских породицаСремац је дочаравао комичне странешаблона њиховињ међусобмних односа. Ту су : ё''ёстари Шаров''. Највећу драж књиге чине описи којих има у изобиљу и разних врста : слике сеоског амбијента и атмосфере (ё''ёидилично представљено вече у у кући поп-Спирино''. кокетне и причљиве. Сремац је мајстор у сликању животињских ликова. произашло веће дјело..

доживљаја.Читаоци су у овом Сремчевом хуморуналазили реалне елементе из свога живота и живота своје средине. што се укоренило у живот и постало захвалан објекат шале и досетке.из свакодневних доживљајапросечних људи малограђанске средине у којој се Сремац кретао . из свега онога што је постало уобичајно. из својих устаљених навика. . Врело Сремчевог хумора се налазило у интимном поззЂнавању те средине и саживљавању с њоме.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful