Medju javom i med snom Pjesma Medju javom i med snom, nastala je 1863.

godine; u njoj je Laza Kostic, na poetski nacin definisao i promislio poezijui kao narocito stanje duha, pokazavsi u slikama da je ona proizvod sna i jave, svjesnog i podsvjesnog, halucinantnog i logicnog. Pjesma pocinje strofom: Srce moje samohrano, ko te dozva u moj dom? neumorna pletisanko, što pletivo pleteš tanko među javom i med snom. Iz stihiva se vidi da se pjesnik neposredno obraca svom srcu (koristi apostrofu kao stilski postupak ). Upitace: Srce moje samohrano, / ko te dozva u moj dom?- kao da je to neko izvan njega, neko drugi ali njemu blizak i drag. Sta srce u pjesmi oznacava? Ova rijec izgubila je svoje pravo znacenje, anatomsku vrijednost i poprimila drugo znacenje: postala je metafora za nevidljivi i neuhvatljivi dio pjesnikovog JA; onaj dio koji je apstraktan, sa kojim dolazi nadahnuce i sve sto je emotivno. Srce je u tom smislu srediste psihickog zivota, covjekove duse jer u narodu se kaze: srce me boli, srce mi pati, voli svim svojim srcem, srce si mi ranila… Pjesnik je srce nazvao samohranim. Zasto samohrano? Samohran je onaj koji je sam, bez igdje ikoga, prepusten sam sebi. U konkretnom slucaju, ono je dio njega, ali se ponasa kao da je odvojeno i samostalno. Pjesnik ce ga nazavti “pletisankom”. Primjecujemo da je rijec rijetka, slozena, sa znacenjem: onaj koji plete snove. U tome je neumorno, ne zna za klonica i predahe. A pletivo srca je tanko, neuhvatljivo u svojoj profinjenosti jer djeluje paucinasto i kao takvo je neobjasnjivo. Ono nije proizvod ni potpune noci ni pravog dana, odnosno ni ciste jave ni sasvim nejasnog sna. To pletivo nastaje u prostoru koji je “medu javom i med snom”. Ovom prvom strofom pjesnik je najavio pjesnicki problem: pletivopletenje-medju javom i med snom. U narednoj strofi on ga dalje razvija i produbljuje: Srce moje, srce ludo, sta ti misliš s pletivom? k'o pletilja ona stara, dan što plete, noc opara, medju javom i med snom. Odmah se zapaza da srce nije vise oznaceno kao samohrano; ono je sada ludo jer je nestasno, neposlusno i samovoljno, jer radi nesto sto je tesko i nemoguce. Pjesnik kao da se cudi tvrdoglavosti, ne moze da ju razumije.I zato su njegova uznemirenost i stepen -uzbudjenja veci- doslo je do cijepanja u njemu : njegovo JA se podijelilo na onaj razumski dio, koji sve promislja, shvata i kontrolise i na onaj drugi dio koji cini nesvjesno, neshvatljivo sto izmice kontroli i nasem potpunom razumijevanju, a sto u stvaralackom poslu ima vrlo vaznu ulogu. Pjesniku srce nalici na staru pletilju koja stalno radi ali koja nije zadovoljna svojim ucinkomi i zato ono sto danju isplete nocu para i obrnuto. Ocevidno, ona tezi savrsenstvu koje se nikada ne moye postici. Ova slika, medjutim pokazuje nesto drugo: ako je dan simbolika za ono sto je racionalno i svjesno, a noc za podsvjesno onda iznedju njih postoji jedan vid suprotnosti, ali istalno prelivanje jednog u drugo, narocito kad je riojec o nastajnju umjetnickog djela, pa samim tim i pjesme. Stvaranje djela je upravo pletenje i paranje, ono ukljucuje svjesno i

nesvjesno. Tu nepomirljivost pokazuje stih: ubio te zivi grom! Ova kletva je povecala emocionalnost u pjesmi. ono je sada. srce kivno. Treca strofa glasi Srce moje. da sagleda sta je u svemu tome razumsko svjesno a sta nije. To je pesma. Prirodu stvaranja i nastajanja pjesme Kostic je opjevao u ovom djelu.srce vise nije ni samohrano ni ludo. sto je doslo bez prethodnog razmisljanja.kivno. intuitivno. __________________ svetlana@diskusije. To je razlog sto su pjesnicka djela tesko razumljiva is to se na kraju nikad ne mogu docitati. Postavlja ase pitanje zasto je srce kivno i cemu kletva. kad svesna java prelazi u pesnicki zanos… kad ga prode zanos.net . Pjesnik bi zelio da ostvari uvid u sve to i da sazna sta se sve desava u procesu stvaranja i nastajanja pjesme. medutim. pesnik zapise zapisnik o onome sto se dogodilo.medu javom i med snom.u tome ne uspijeva. to se moze predstaviti ovako: Prema tome. Sve ostaje jedna velika zagonetka jer sve se desava na nekoj granici. to je neki suton uoci zanosa. te da je subjekat ocito ljut i da nepomirljivost izmedu srca i njega presla u sukob. plete. Zato sto stavlja pjesnika na muke: ono se ponasa inadzijski. stvara pletivo a pjesnik ne moze da odgonetne kako ono nastaje. sa svopjom pjesnickom prirodom. Laza Kostic govori o ovom u svom eseju O pjesnickom zanosu u kome kaze: To nije ni java ni san to nije ni svest ni zanos. Uzvicnik koji je nakraju drugog stika pokazuje da nema smirenosti u glasu subjekta. niti da objasni sta je u njemu java a sta je san. pjesma Medju javom i med snom pokazuje da je obracanje pjesnickog subjekta srcu u stvari jedan vid uspostavljanja dijaloga sa samim sobom. ubio te zivi grom! što se ne daš meni zivu razabrati u pletivu medju javom i med snom! U pocetku ove strofe. koja je i kraj pjesme.

pjesnik pravi zaokret i pocinje da ispovjeda sebe.analiza To je najljepsa ljubavna pjesma-elegicna pjesma Laze Kostica. pisao je negativno o Bogorodici i madonizmu u katolickoj vjeri. bolje shvacena potrebno je podesiti na intimnu dramu pjesnika koja je prethodila nastanku pjesme. je bila ocinjena slavnim pjesnikom a on njenom mladoscu i ljepotom. upoznao je devetnaestogodisnju djevojku Lenku Dundjerski. U hramu pred koijm se nasao. 1872. kcerku svog dobrog i bogatog prijatelja Laze Dundjerskog. Pjesnik stoji pred hramom. za mene L. Na prijedlog njenog oca zeni se bogatom udovicom iz Sombora. koju nikad nije volio. i postala oprostajna pjesma. Govori o svom stradanju. ona je vila. vjecnost bi dao za trenutak njenog pogleda. njena mladost i njegova starost nasli su se u vrijeme kada jedno iskljucuje drugo. godine.Santa Maria della Salute . Ushicen ljepotom hrama on trazi oprost za sve svoje grijehe. Saznajemo da je sve pocelo sa iznenadnom pojavom malde zene. hram na “stubu secanja” na Lenku8 . za sve sto je “dusi lomilo krilo”. jedna od najljepsih u srpskoj poeziji. To bas ona bude tu. Pjesma pocinje obracanjem pjesnika Gospi od Spasa u čije ime je podignut hram. sa lude”. U njoj se susrecemo sa motivom mrtve drage. napisao je 1879. Medjutim shvatajuci da je razlika u godimana suvise velika i da je takva ljubav prosto nemoguca Laza bjezi u manastir Krusevdol. Upravo od trenutka Lenkine smrti i susreta sa grandioznom ljepotom crkve Laza Kostic ce u sebi nositi ovu pjesmu. balzena i vrelo milosti. “sve je to sa ove glave. nebeskim. Kada je pjesnik opjevao dramu bica i kad ju je podigao na nivo svjetskie kataklizme on se opet vraca slici hrama i asocijacijama koje ona budi u njemu. Lenka D. To je hram podignut na uspomenama. sest godina ranije. U tome i jest problem. Bogorodica je svetost. kada je zauvijek usla u njegov zivot. sa njom je dosla svjetlost. moju dusu za minut jedan. Ona udje u moju pamet. A da je to tako potvrdju7je i njegov licni dnevnik u kome je zapisao: “Znate. u cemu je i razlog vise za njegovu patnju i dusevnu dramu. svoju pjesnicku intimu. sa njom je sinula ona unutrasnja milina ali su dosle i muke. Ona je “majka svijeta”. u kojoj govori o zidanju istog hrama i zali za posijecernim dalmatinskim borovima koji se u njega ugradjuju. Ali kad mi se javi Ona. krivicu vidi u sebi.m duhovnim. Od ovog trenutka pjesnik u slikama. sve muke koje su ga zadesile. Medjutim.a ona svisnu). Ona udesi san. godine umire Lenka a on sa zenom odlazi u Veneciju gdje izmedju ostalog posjecuje crkvu Gospe od Spasa (Santa Maria della Salute). Da bi pjesma bila. Laza je vidio sveti znak i vertikalu preko koje se uspostavlja veza zemaljskog sa bozanskim. nastala 1909.godine pjesmu Duzde se zeni. Poslije ovakvog uvodnog pristupa pjesnickoj temi. On ispisuje hvalospjev njoj i njenoj ljepoti.. nije sasvim mrtva…ona dolazi da me vidi u snu. to nije san kao drugi. i kao drugo. U pjesniku dolazi do dvojstva: u njemu se sukobaljavaju razum i osjecanja. Nosio ju je u sebi punih cetrnaest godina. te iste 1895. i izidje iz nje sa snom. Zena lepota je ispunjenje svih njegovih ocekivanja.Ona je zlatna vocka koja je sazrela kasno. gradacijski. Kada je Laza imao pedeset godina. gdje ce ostati nekoliko godina. i ceznajma i nadama koje je gruba stvarnost sasvim ponistila. a ona umire. Njegov grijeh je dvostruki. Smrt voljenog bica dozivljava se kao opsta kataklizma. Iako nisu bili bliski po godinama rodila se obostrana ljubav. pred likom Bogorodice i u tom trenutku shvata da je i njemu jos jedan hram. (Utekoh od nje. sve dok nije dobila puni sjaj. patnja. Razum ce na kraju nadvladati srce i pjesnik ce se povuci. citaocu nudi slike svopjih patnji i promasenosti.

nesto brani i pomocu nje otvaraju vrata koja vode u onostrani svijet. tajne su sile sluskinje njoj. Oni imaju i djecu. Ne kad je zove silnih mi zelja navreli roj. beznjenice. Ovaj italijanski naziv djeluje i priojatno na sluh – zvucno je bogat i pjevljiv. ljepote iljubavi. U tom snu i zanosu oni su kao muz i zena. kojima je kitio svoje pjesme: nebesnica.culno se nije ugasilo. Santa Maria della Salute. kajan. dusilo. zud. s tim sto je ona sad starija od njega (ne po godinama vec starija po smrti. Ova dva zhrama imaju nesto zajednicko a to je ljepota i divljenje. ugod. U ovim stihovima prepoznajemo onu pjesnikovu biljesku iz dnevnika sto dovolkjno govori o Lenki kao njegovoj trajnoj opsesiji. Santa Maria . Posto ona pripada onostranom svijetu i odatle pristize u njegove snove. da od miline dusi polude. sunca. Preko hrama se dakle uspostavlja veza sa nebeskim. neologizmi. Ljubav za divljenje i za vjecnost: zadivicemo svetske kolute. bogovi. trajno i prolazno. kosmicko i neunistivo. postao jaci od jave: Postoji samo ona . prvi put. da u sve kute zore zarude. gled. zvijezde. univrezalne. vaseljena. U ovom pjesnickom djelu posebno mjesto ima refren Santra maria della salutejavlja se na kraju svake strofe: cetrnaest puta. u raj u njen zagrljaj!”. Javlja se kao tajna rijec kojom se nesto zakljucava. tamo je raj u kome ona obitava “u raj. . Kada je u pitanju jezik ovog pjesnika. kamoli ljude. U tom susretu on vec vidi neslucenu srecu i uskrsnuce ljubavi koja je toliko jaka i sveprozimajuca. samo san i ona u tom snu. Javlja se u snu ali uvije iznenada. gove. dva principa: muski i zenski. java preobrazila u san: hram Gospe od Spasa nestaje . posebno mjesto imaju Kosticeve kovanice ili tzv. Kraj pjesme – cetrnaesta strofa jos vise naglasav pomisao na taj onostrani svijet i susret s njom. ona mi dodje kad njojzi gove. srediste je pjesme i povod za apologioju zene. zanosa i fantazije”. sveto i profano. Dozivljavamo je kao misticnu rijec kojom se neko priziva iz neznanih daljina. Sada je san. Pjesnik je krenuo od zemaljske stvarnosti – od hrama Santa Maria della Salute da bi putem pjesnickog majstorstva to prosirio “ovlastima sna.Dundjerski. zapon. bozansko i vjecno. momenta kad pocinje priblizavanje jave i sna. U ovoj posljednjoj strofi pjesnik je toliko glasan i raspjevan da se sve stropstava i sliva u jedno. zvezdama cemo pomerit' pute. suncima zasut' seljanske stude. mimo njegovih zelja i uvijek drugacija: Dodje mi u snu. zalut. zwmaljsko i nebesno.pjesme su im djeca. Ova kraj sadrzi krupne kosmoloske odrednice: svijet. vec po pripadanju nebu i duhovnosti). on u njenom javljanju vidi znak da joj se pridruzim. bogove silne. zemnih milina nebeski kroj. svevremenske. to se pjesnik ni malo ne plasi smrti. srecu i tugu.hram. Laza Kostic je svojom imaginacijom i izuzetnim senzibilitetom stavaraoca umeo da pveze mnoge krajnosti: ljidsko i bozansko. da bi se nakon unutrasnjeg prosvjetljenja i duhovnog ozarenja bica. on je cak prizeljkuje. Njime se potencira pjesnicka tema kao izvor ljepote. raj. Navek su sa njom pojave nove.

kao neodoljiva privlačnost jedne djevojke koja njeguje njegovu sestru. njegova sreća se sve više uobličava. Nastajanje pjesama iz ovoga ciklusa započelo je sa njegovom ljubavlju prema djevojci Ruži Ličanin. I čini mu se da je svako od ovih imena nemoćno i nedovoljno kao značenje da izrazi ono što on osjeća. blago. Međutim. intenzitet toga osjećanja i sveukupan njegov odnos prema njoj. kao odjek patrijarhalnog ustručavanja i mladalačke čednosti. sreća. otkriva hram u sebi od uspomena na nju III San i ona: • • • • San postaje jaci od jave Njena pjava u snu Oni su u vezi.J. a đulići su postali njegovi uveoci. ditirambično stanje duše se preobrazilo u elegično. Oni su pjesnikov "razgovor sa srcem". opredmecen u hramu Usmjeravanje pjevanja prema vlastitoj drami II Osvjetljavanje vlastitih muka: • • • • • • Pojava zene: svjetlos umjesto mraka Zena kao ispunjenje svih zelja Hvalospjev zenskoj ljepoti Dvojstvo u pjesniku: razum i strast. To svijetli njen nesvjesni blagi osmjeh.Pošto su za kratko vrijeme svi pomrli. postojali su"na nebu oblaci na srcu kamenje". jer njena funkcija ne bi bila da izrazi samo njegovo osjećanje. svijetli kao mjesečina. po čijem se imenu da zaključiti kako je i naslov djela simboličan: đul. duša. ono ispunjava njegovu javu i san. lane. Pjesme su đulići. Voljeno biće je sada pored njega. Prije nego što će se pojaviti ljubav. pred kojom se toliko kolebao i ustručavao. kratki dani". A sve je počelo kao romansa sramežljivog zaljubljenika. pobjeda razuma Pjesnikovo uzmicanje pred mladoscu iljepotom. vremenom. Ona je njegova: snaga.Uvid u kompoziciju pjesme Santa Maria della Salute I Susret pjesnika sa hramom u Veneciji i kajanje zbog prethodnog pjevanja: • • • • Ushit ljepotom i bozanskim Obracanje Bogorodici i trazenje oprosta Ljepota kao univerzalni smisao trajanja. lom u njemu i njena smrt U ljepoti hrama vidi ljepotu zene. senzualno i duhovno Pjesme koje se ne pisu i ne poju – to su njihova djeca – definitvno bjegstvo od jave i prizivanje smrti – zamisljeni susret u tom svijetu donosi srecu. dika. A on bi htio sveobuhvatnu i neponovljivu reiječ . uvećava i središte njegovog pjevanja postaje upravo ona.. zanos duše i otvorenost prema svijetu. mirišljavi cvijet.Zmaja. ali i bližnji sa kojima je bio neizmjerno srećan: žena i djeca. Prema tome na sve njegove pjesme treba gledati kao na cvjetove njegove duše. pjesnički dnevnik njegove uznemirene duše. izvor njegovih tugovanki. ljubav objedinjuje bozansko i ljudsko. postojali su samo "mračni. Kad ona spava i sanja. Sa ljubavlju sve se izmjenilo: došla je ljubav. nego i njenu .najljepšu i najmoćniju riječ. zemaljsko i nebesko ĐULIĆI Đulići su prvo pjesničko ostvarenje J.. njena duša koja se u snu opušta i sanja nešto lijepo. turska riječ i znači ruža.

POĐEM. Preostali glagoli: zadržavam.. sliku umišljenog idiličnog izleta u prirodi... a na drugoj strani je čovjek. anđelima..još više naglašavaju unutrašnji nemir i haotizam tj.dati su u asidentskom nizu. Pjesnik uviđajući uzaludnost svih obraćanja molbi i proklinjanja . njenu bolest i smrt. klecnem. Na jednoj strani je priroda.Ona nakon toga utješnog monologa nad svojom glavom. iznad nje je "od bisera grana". slikajući je kao neponovljivu i idealnu. čiji prvi stih glasi: "Pođem. bjezim .prirodu. Umjesto kratkog stiha koji podsjeća na žubor. Kada spava. Uplašen tim saznanjem on bi da zaustavi vrijema. penjanje na vis sa kojega se vide polja. a ujedno i prekoravajući sebe: "Zar joj nemaš leka?" Kao da optužuje sebe za svoju nemoć. sva ona svojstva koja je određuju i bez kojih se ona ne bi mogla ni zamisliti. nemoćan da bilo šta učini u svoju korist. emotivno i misleće. Na kraju ove strofe čuje se i glas: "Ne sme nam umreti!" koji će se kao refren javljati još dva puta na kraju svake strofe. upućuju na unutrašnji nemir... smrtan. svojoj svijesti i ljekarskoj nemoći. u slikama koje su utopija njenog srca. Obraćajući se sebi.. klecnem. predočavaće joj: proljeće. na Fruškoj gori. "đuliću" sve poprimilo dimenziju pomahnitalosti i raspamećenosti od zanosa i unutrašnjeg pijanstva. nešto kao psihološka blokada koja dolazi od trenutne pomisli da će ona umrijeti.. iskazan na vizuelan način. pitajući se. zastajavam . ĐULIĆI UVEOCI Ciklus "Đulići uveoci" tematski je mnogo širi. emotivno razgranatiji. Primjećujemo da su glagoli trajni.a nas vara nada ozdraviće. "u lugu slavuje". Sve mu liči na "pletisanku" koju on u običnoj pjesmi i običnim riječima ne može da izrazi. vičem zemlji.on bi da pobjegne od te apsurdne situacije i tog poražavajućeg saznanja: jurim.. Glagoli na početku pjesme :pođem.. lažnu nadu u njeno ozdravljenje.. uvijek kada provali misao o smrti. on se ustvari obraća čovjeku. Da bi kasnije u 14. Zmaj očevidno romantizuje svoju ljubav i dragu. bježim ka očajnik kleti. ozdraviće mlada! "Umjesto smrti koja predstoji voljenoj ženi on će joj ponuditi viziju života. kao da se umorila od zamišljenog hoda i sreće. bol i patnja potisnuli su raniju ditirambičnost. u prezentu. njenu smrt i nestanak djece. Ali.klecnem.ređanje akustičnih slika. da odloži njenu smrt: "Šetalicu zadržavam". zastajavam. Dakle. KLECNEM.. a što se doživljava kao trenutna paraliza.u svijesti čitaoca uvijek se to doživljava kao sadašnji trenutak. gradacijski raspoređenih: Vičem bogu.. . U ovim glagolima sadržan je najveći stepen očaja i bola. ljekaru. kad je to najpoptrebnije dijete i on ostati sami. među tim glagolima ima i jedan trenutni glagol . biće doživi psihički udar. "U ovoj pjesmi izrazito elegičnoj ritam je sav u znaku bola i panike.. vičem sebi... i da kao takvi ostavljaju utisak svevremenog nemira i očaja . idem. univerzum i njegova ravnodušnost prema svemu što je ljudsko. sam u svom bolu. reči bez pameti?" "Bez pameti " zato što ih izgovara čovjek u košmarnom stanju i što su izraz njegovoga beznađa: priželjkuje nešto sto je bez ikakvog izgleda na ostvarenje. IDEM. paniku koja dolazi od pomisli na ono najgore . praćen saznanjem da će. Tuga. "jagode i cveće".vrijeme i mimo toga neumitno teče .. vičem pravdi. Da je baš tako pokazuje i pjesma Đure Jakšića "Na liparu". odmaranje u hladovini.. pa je sklopila oči i počela da tone u predsmrtni mir. znanju. Jedna od najuspjelijih Zmajevih pjesama iz ovoga ciklusa je ona pod brojem IV. skakutanje ili leptirov let: "Ala je lep ovaj svet". A kad već to ne može . ZASTAJAVAM. vodu sa bistroga izvora koja krepi i zdravlje vraća. dublji po svom smislu i jači po svojim umjetničkim vrijednostima..okreće se sebi i. a uspavljuju je "sićani slavuji" svojim "svilenim glasom"... sunce. Upravo počev od ovog stiha započinje drugi umjetnički postupak u iskazivanju bola i očaja . jurim.na smrt. Zašto: "Zborim reči. "Đulići uveoci" za temu imaju: bolest voljene žene... javiće se težak od bola i nespokoja stih: "Bolna leži. ona postaje njegovo sunce. idem. pitajući se da li je to java ili san.

Ono lično prijateljsko pismo. Pjesma liči na himnu (ta riječ stoji i u naslovu). privatnog karaktera. Ova Zmajeva pjesma je i parodija na molitvu. ali pošto je knjiga na srpskom narodnom jeziku. Od Boga traži da mu podari što više policajaca. U želji naroda sadržano je u stvari preslikano stanje postojećeg. na uzvišenu. iz kojih premudri' knjiga francuskih' . silu velikim slovom (Njega. heroja ili domovine (otuda i nacionalne himne). Ga i Mu). onda čemu naše želje. vladar. književnog. I to mu daje poseban književnoistorijski značaj.Zmaj. božanskog porijekla i da je potčinjenost i slijepa pokornost njemu obaveza svakog građanina. 1. To je ono pre svega. a sasvim prirodno. u ogorčenje zbog njegovog ćutanja i pasivnog držanja. mudrovanja i bilo kakva htijenja. nema intimnih poruka. O novčanoj pomoći koja mu je neophodna da bi ohrabrila štampara i pokazala mu da ima ljudi koji žele srpsku knjigu. pjesničke vrste koja je nekad pjevana u čast Boga. valjalo je obrazložiti razloge zbog kojih se knjiga štampa na srpskom narodnom jeziku.ali se iza toga krije Zmajeva parodija komicno-podrugljiva imitacija himne. kako god i ovo pismo. ako sve postoji zbog njega. ona se ne hvali nego vrlo skromno kaže:"Uveravajući da će knjiga moja biti vesma polezna. svoju ironiju usmjerava prema knezu Mihajlu. Obrazlaganje nije ništa drugo nego izlaganje svojih prosvetiteljskih ideja. religioznu pjesmu. da je mogu razumeti svi srpski sinovi i kćeri. bila neuobičajena. njen svečan ili religiozan ton i predmet pjevanja pri čemu pjesma prerasta u satiru i veliku rugalicu upućenu vladarskoj svemoći i starim uvjerenjima da je on. godine protiv kneza Mihajla. Zato je Pismo Haralampiju Dositejev manifest prosvetiteljskih ideja. 3. no one ljude od koji' sam što dobro naučio. potkazivača i žandara. ali je istovremeno. da ga učini oholim i slavnim.JUTUTUNSKA NARODNA HIMNA Jututunska narodna himna je satirična narodna pjesma objavljena 1865. U pojedinim strofama ironija mjenja smjer i pretvara se u kritiku protiv samog naroda. razuma. punu pobožnosti. samo da njegovim namjerama ne bude na smetnji. što je društvena realnost . familijarnim temama nema ni reči. opštem jeziku. od Crne Gore do Smedereva i do Banata". ličnog. jezičkog i verskog karaktera. i posle štampanja Orfelinove pesme. "na polzu mojega roda". vlast. Pismo Haralampiju pokreće više aktuelnih pitanja društvenog. dostojanstvenu i svečanu pjesmu. govor. Iz strofe u strofu pjesnik pojačava svoju razornu ironiju. U svemu tome krije se aluzija na ono što već postoji. i da mu time obezbijedi veću sigurnost i lakšu vladavinu. Pismo Haralampiju je pismo prijatelju. Zato se svesrdno odriču svih tih elementarnih ljudskih prava. prvina. koja će "napisana biti čisto srpski. ispisujuci tobož iz poštovanja svaki zamjenički oblik koji personifikuje njegovu moć. Na početku pisma govori o nameri: priprema knjigu Sovjeti zdravog 2. književni proglas kojim se obaveštavaju prijatelji o štampanju knjige. Dositejev prosvetiteljski manifest. Zmaj parodira vrstu." O jeziku: ukazuje na pokret u Evropi da se piše na narodnom jeziku i tako knjiga približi seljaku i čobaninu: . U podrugljivoj molbi Bogu da Jututuncima podrži Knjaza u zdravlju i krepkosti. Ono je po samoj zamisli. ono je književni proglas. ne mislim u tom sebe hvaliti. nemecki' i talijanski' najlepše misli kao cveće izbirati nameravam i na nas opšti jezik izdati.policijski sistem vladanja. jeste ponajmanje iz više razloga: ovo nije obično pismo nego štampano u stotinjak primeraka: o ličnim. Što se knjige tiče. Po tematici je vrlo bliska pjesmi Jututunska juhahaha. govoreći kao reprezentant naroda (uvijek se javlja oblik Mi). vidi se. i da sve što postoji njemu podari .

• • • "Koja je nami korist od jednog jezika kojega u celom narodu od deset hiljada jedva jedan kako valja razume i koji je tuđ materi mojej i sestram. Nastavie da radi i štampa jer će mu preko mere biti plaćeno kad srpski rod. O prosvećivanju omladine. Za stariju generaciju karakteristična je energičnost i spretnost u sticanju bogatstva. vidimo. O verskoj toleranciji. O drugoj generaciji Sentandrejaca Jakov Ignjatović počinje da pripoveda od jedanaestog poglavlja. u roman uvodi i razne scene sa puta u Krakov.Bosne. sa svojim poznavanjem poljskog jezika i velikim smislom za šalu. • • • Njegove su knjige namjenjene svakome koji "s čistim i pravim srcem želi um svoj prosvetiti i narave poboljšati". 4. za srce i za naravi človečeske. Za promene:"Samo prostota i glupost zadovoljava se vsegda pri starinskom ostati".ali ne na bezočan način.. a narodni jezik je najkorisniji. nedeljama i mesecima.Hercegovine. razvijajući roman Večiti mladoženj. Jakov ignjatović. 2. Stari Sentandrejci. put koji traje danima.Srema. EČITI MLADŽENJA . pokazao u stvari odnos između starog i novog.Dalmacije. a rod i jezik nikada". omladine jer se danas prosvećenost ("zraci učenja i filozofije") prostire do tatarskih granica.Srbije. Put do krakova obeležen je i nizom drugih slika i situacija. Dositej osuđuje zlo koje se širi među ljude u ime vere i poručuje: "Ja ću pisati za um. kojega su god oni zakona i vere". Prostiranje srpskog jezika. stalno na umu imaju profit. srce poboljšati i narave ukrotiti.ali u tome nije bilo. U Evropi se ne gleda ko je koga zakona (vere) jer "Po zakonu i po veri svi bi ljudi mogli biti dobri". i na njemu svi koji samo znadu čitati mogu razum svoj prosvetiti.Prema bližnjima su ozbiljni i strogi." "A opšti.. 1. Njegov rad je namjenjen prosvećivanju 2. naravno. niti je smelo biti rasipništva.njime govori ogroman broj ljudi Crne Gore. bude rekao "Ovde ležu njegove srpske kosti! On je ljubio svoj rod! Večan mu pomen!". Srpskim jezikom govore ljudi različitog zakona (vere) ali to ništa ne menja jer "Zakon i vera može se promeniti.Želja im je bila da u svemu budu vidjeni. Neće se obeshrabriti ako pomoć izostane. dominira Čamča. prosti dijalekat svi znadu.Jakov Ignjatović O ROMANU Da bi što slikovitije pokazao te međuljudske odnose u Sentandreji.A stečeno bogatstvo znali su i da pokažu.Hrvatske (osim kajkavaca)." Jezik ima svoju cenu od koristi koju donodi. Pisac Jakov Ignjatović je.u kući gostoljubivi a izvan kuće odvažni i preduzetni. za braću Srblje. Svrha pisanja. posle njegove smrti. u kojima.Bačke. od trenutka kada Sofra Kirić sa svojim prijaeljima vraća sa puta iz KrakovaSofra Kirić je zadovoljan učinkom. 1.Takav je Sentandrejski svet o kome Jakov Ignjatović pripoveda do desetog poglavlja.Banata (osim Vlaha) 3. Slavonije.pružajući jasnu sliku zašto je stari svet uspevao i bio .

.povukla se u sebe i tako neudata živi. materijalno bezbedan i uvek odevan po poslednjoj modi.zadovoljan i srećan. Stalno u društvu sestara i drugih djevojaka.Svoju surovost prema ocu pokazao je u trenutku kada hoće zbog novca da ga objesi. ušteđeno rasipa. postaje posebna priča u romanu."Ona je poštovala očevu volju i nije se udala za onog kojeg je voljela.Zahvaljujućisvojoj vrednoćo. Likovi: Sofra Kirić Trgovac. Imao je mnogo kaputa. SOFRINE KĆERI I STARIJI SIN Lenka se udala za nekog sudiju i to mimo očeve volje. u koga su polagane sve nade.On pripada onom tipu ljudi koji do imetka dolazi neprestanim radom.Bio je obuzet kao nikop drugi izgledom i odevanjem. Sve je to izostajalo kada je bilo najpotrebnije.Pelagija je umrla. i zašto mladi svet propada.To je ujedno bio početak kraja porodice Kirić.Najviše nada je polagao u sina Šamiku.Oženio se i ubrzo postao udovac. pantalona.Umro je od upale pluća.trgovinom. već staro rasprodaje.valjda i pijanac.u trideset i petoj godini se oženio osamnaestogodišnjom Sofkom.kartaš. Pera je postao bedan. zaricanje.. slutnje i strahove.to je tema Jablanovi.Pisac o njoj kaže "Bila je cvet koji je netaknut uveo.Otac mu je dao jednu kuću i nešto para-izdvojio se.a Katica.On sa simpatijama gleda na staro.On na najbolji način oličava vreme ekonomskog uspona i procvata Sentandreje. Kao đak i student. ŠAMIKA Šamika. Covjek pred prirodom . dok mlađi svet ništa ne stiče.dobrom imetku i ugledu koji je brzo rastao. U sredistu . pocinje da shvata da je samo jedan mali delic prirode. kada se uveliko formira čovekova individualnost.bekrija. To saznanje budi nemir. U tome je bio racionalan. frakova. JABLANOVI Kada se covjek nadje pred tajanstvom prirode u tamnoj noci kojom huji sustanje jablanova. lišen dečačkih nestašluka i igara koje jačaju duh i podstiču na akciju..vrlo imućan i od ugleda čovek. muško držanje i ponašanje. Namenjeno mu je školovanje i svi su u njemu gledali budućeg advokata.Odgovor bi bio u sledećem :stari svet je sticao i imao hrabrost da se uhvati u koštac sa svim problema.zemlju.ne sluša. nemoćan da odredi sebi smer i nađe pravi cilj.sa kojom će dobiti dva sina-Peru i Šamiku i kćerke Lenku Pelagiju i Katicu. razvijao je razneženost i "žensku" finoću.Sve se više udaljavao od oca govoreći:Zar od pauka oca sin baš mora pauk biti?Tako je Šamiki postalo jasno da:Od Pere našeg neće ništa biti..stekao je kuće. ali se ne podsmeva novom. oličavao je mladića koji ne zna za bilo kakve nevolje i prepreke.stečeni novac ulagao u imanje i nekretnine i tako se sačuvao od inflacije koja u ratu jede sve što je zarađeno. da ga svi traže i da se svima dopada. Tako je gubio energičnost.razočarana. Šamika je bio mažen i voljen kako od sestara tako i od roditelja. ducane.mehanu. snaga i čvrsta rešenost.. za čije su ovladavenje potrebni volja.Bilo je važno da ostavlja utisak.Njegovo bogaćenje počelo je šezdesetih godina XIX vijeka.vinograde.

posmatra i . Tako strasno. Tamna boja poredi se sa slutnjom koja budi nejasni nemir i slutnju. nebo. usamljen u tom ogromnom prostranstvu sveta koji je predocen kao mrtva noc. Medjutim. ali ga on sam ne moze da objasni. upitanost i nedoumicu. oni su simbolicna manifestacija covjekovih misli i zelja. simbol je njegovih teznji da se izadje iz ove samoce i mraka . tacnije odvija se njihov cin padanja u vodu "ko olovo mirnu i sivu" . nagovjestavaju odgovor i time stvaraju pocetno raspolozenje za sadrzinu pjesme. treci i cetvrti stih imaju narativni ton i deskriptivnu funkciju: Zuti mesec sporo zalazi za hume. Dok je u prvom stihu pitanje kompletno sa svim sintaksickim clanovima recenice. ona traje i dalje mimo volje covjekove. ali osoben strah:"Strepim sam od svoje seni". drugo pitanje je sazeto. sreo se sa ogromnom sjenkom jablana koji sumi. uzbudjenje koje obuzima lirskog subjekta. nastavljanje trajanja.u tom susretu priroda ostaje na svome. umrtvljenu vodu bez zivota. poslednji. daleka brda i crna. iz njega zraci rjesenost i cvrstina. sagledao je sebe i shvatio da je malenkost. nalaze se snovi. Stajanje kraj mirne vode opisano je odsjecnim. nego je to padanje snova u sivu. PRETPRAZNIČKO VEČE . Na pragu izmedju prve i druge strofe. On se nalazi u spletu poetskih slika. Osjeca se izvjesna utemeljenost lirskog subjekta u svijetu: "ja stojim" je puno samopouzdanja. Pitanje postavljeno na pocetku pjesme ("Zasto nocas tako sume jablanovi?") nije dobilo direktan odgovor. u njihovom zajednickom prozracavanju smisla.pjesme je onaj covjek sa kraja pjesme koji stoji. ko slutnje. dva puta ponovljenim. zemlja. morao je da obori pogled . sporim rijecima koje ostavljaju utisak niza koji lagano prolazi. Zato je on pun naboja nedoumice i iscekivanja: Zasto nocas tako sume jablanovi. Dok su prva dva stiha emotivno napeta. Ovaj covjek stoji sam kraj mirne vode. cudno? Zasto tako sume? Dva puta ponovljeno pitanje "zasto" sugerise napetost i nemir. pa je shvatio koliko je on sitan u odnosu na jablana. Ova dva stiha upitnom intonacijom. ispof koga stoji usamljeni covjek. i snovi -to je pejzaz noci u kojoj se dogadja sum jablanova: zuti mjesec i njegov spori zalazak zs brda. Sum jablanova. voda. Ovakav pocetak unosi zacudjenost. vec zasto tako sume. treca strofa donosi sliku usamljenog covjeka u noci. izmedju dve tamne slike. Naime. Treca strofa predstavlja sliku covjeka koji je toliko usamljen da se osjeca "ko potonji covek"."ko potonji covek".nije samo padanje. Pjesma zapocinje pitanjem.visina je u poeziji uvijek simbolizovala izbavljenje. Daleke i crne. sa elementima prirode . Jablanovi su samo predmet opazanja i dozivljaja lirskog subjekta. opkoracenje neminovno vuce u drugi stih da bi se stajanje odredilo preciznije . jedini. svjezinu. Prve dve strofe ispunjavaju opisi prirode i desavanja u njoj. to su samo tri rijeci "Zasto tako sume"? Ovdje nije pitanje zasto sume. Sve sto je opisano u prve dve strofee. a covjek sam i zaplasen. U tom trenutku se javio strah. koji su na samoj granici straha.nije uspio da odgovori na pitanja koja je postavio. sagledano je ocima lirskog subjekta:On i priroda nasli su se oci u oci .strahuje. Covjek se suocio sa prirodom.mjesec.

U strukturi pjesme uočava se 6 slika. sreća grije ukućane. Kandilo sjaji. da nije sam. Zato će u svojim elegijama izražavati tugu za izumrlim domom i žal što je nestala patrijarhalna atmosfera. Ispunjena je kretanjima. -motiv evokacije prošlosti i topline porodičnog života iz djetinjstva -motiv stvaralaštva kao nadoknade i utjehe. Pretprazničko veče je lirska priča sa svojom fabulom. miriše soba. a on je . otac i majka kao simboli sreće i sigurnosti. poenta: pjesnik je shvatio da je stvorio novu vrstu porodice. Smirivanje i olakšanje izraženo je riječima" ja .saznanje i olakšanje jer riječi pjesama odzvanjaju u duši lirskog subjekta. Silina kontrasta pustoši i praznine na jednoj strani.porodična soba u predbožićno veče 4. pjesmom. 3. Lirski subjekt je u apsolutnom mirovanju kao i atmosfera iz koje proizilazi sumornost i bol koji prerastaju u plač. Druga slika donosi kontrastnu promjenu: oživjelo je sjećanje na daleku prošlost iz djetinjstva u isto pretprazničko veče. susjedi. U petoj slici iskazana je poruka pjesama : Mi. djeca. 1. U šestoj slici nastaje nagla promjena . vatra plamti punim žarom.živio je usamljen u porodičnoj kući. što svoje duše na zvijezdama griju. Tamne boje potisnute su živim bojama i svjetlošću koje ozaruju oči i dušu lirskog subjekta. Četvrta slika je promjena i osvježenje.pjesme tješe pjesnika: one su mu nova porodica i utjeha 6. a svjetlosti i sreće na drugoj strani izaziva veoma bolna osjećanja. Ta osjećanja i raspoloženja najpotpunije i najbolje je izrazio u pjesmi Pretprazničko veče. sticajem mnogih okolnosti. sveta smo živa porodica tebi! Mi združujemo duše ljudi sviju! Mrtve sa živim vežu naše niti: I s nama vazda uza te će biti. U pjesmi su središnja tri motiva: -motiv usamljenosti i dubokog bola zbog toga. Treća slika je buđenje.slika usamljenosti u ambijentu porodične kuće 2. pjesme tvoje i drugova sviju.slika porodične idile iz djetinjstva: roditelji.pjeme su oživjele i okružile usamljenog pjesnika 5. ostao neoženjen. susjed kao simbol prijateljstva.Aleksa Šantić je bio već zamakao u pozne godine kad su mu pomrli svi članovi porodice.oni su u potpunom skladu. vraćanje iz sjećanja u stvarnost pretprazničke večeri lirskog subjekta. U središtu prve slike su lirski subjekt i atmosfera. događajem i junakom. bojama.lirskim subjektom. I oni koje davno trava krije! Naša će suza na kam tvoga groba kanuti toplo kao kap sunca zlatna. svjetlošću.

a katkad i nesvjesno.on simbolizuje sve seljake u pokorenoj bosni koji zasigurno jesu manje obrazovani od okupatora.Ova svijest je Davida postavila daleko iznad običnih svakodnevnih seljačkih nevolja:nerodice.O dobre carevine. Poenta je u saznanju da život nije bio uzaludan.poplave.I najzad ona sa bolom kaže da ga je sud "oslobodio"sina.budi bijes u srcu i angažuje čitaoca u visoko moralnom smislu.od buntovnosti i prevejanosti do ulagivanja i lukavstva."Ova velika tagika .a danas :carska šuma".postavila ga je u centar opšteseljačkih briga.ali uvijek s određenim ciljem:ismejati predstavnike austrougarske okupatorke vlasti i izliti na njegovu glavu sav žuč i sav jed.grimasom i gestom podvrgava podsmijehu čitavu okupatorsku vlast.i još više -ropstvo uopšte.U Davidovom stavu prema životu i njegovim postupcima ogledaju se osobine jednog naroda koji se vijekovima razvijao pod pritiskom ropstva. da je stvorio " porodicu" koja će ga nadživjeti i prenositi njegovo ime. David Štrbac je lik koji nosi najviše osobina bosanskog seljaka.dostojanstva i ponosa predstavljaju ove njegove riječi:"Lani oko časni veriga donese mi knez crnu knjigu i tri vorinta.krst joj ljubim!-lijepo ja jauknu' od radosti.da se mijenjaju najčešće svjesno. reć' ćemo.ni spahijska". strijepnje.tek obložena providnom skramom humora.da se mijenjaju najčešće svjesno.njihovih bolova i njihove nesreće.Vrhunac bola.Kočić je u Davida Štrbca ugradio u svoju jednu osobinusvijest da se pred sudom ne govori samo u svoje ime.od buntovnosti i prevejanosti do ulagivanja i lukavstva.a katkad i nesvjesno.David Štrbac je koncipiran tako da bude grč bijesa i bunta protiv okupacije.Brate kneže vrati ta tri vorinta carevini .Davide . osjetio je " porodicu" kroz koju će i dalje da traje.Surovost života učinila je da se njegova raspoloženja prelivaju jedna u druga.ali su veći kao ljudi i imaju čojstva više no stotinu okupatora.Ako čovjek nije u mogućnosti da se bori protiv jačeg fizičkom sbagom.Za šumu kaže:"Za turskog suda svačija.Kočić u kratkim i ritkim rečenicama Davida Štrpca prikazuje ukletost sudbine bosanskog seljaka.patnji.U gradaciji koja ubrzano ide ka svome paroksizmu David nabraja čega ga je sve oslobodio "slavni sud".Pravo će biti i bogu i ljudima da carevina uzme sebi ko. godine. neizvjesnosti.jer je ona mene od napasti oslobodila.PETAR KOCIC Delo "Jazavac pred sudom" nastalo je 1904.sklapam oči" : to je trenutak kada se pjesnikova duša oslobađa napetosti.suše.peče nagoni suze na oči.ničija šuma. JAZAVAC PRED SUDOM .umro ti je sin pa ti carstvo šalje tri vorinta.David svojom riječi.Surovost života učinila je da se njegova raspoloženja prelivaju jedna u druga.onda će učiniti sve da se bori nadmudrivanjem.ali uvijek s određenim ciljem:ismejati predstavnike austrougarske okupatorke vlasti i izliti na njegovu glavu sav žuč i sav jed.Zato on nije sam predstavnik seljaka iz Stričića.ni carska.neku nagradu.kasti.A njivica koju jazavac pljačka nije "ni Davidova.i više od toga-državu koja iza njega stoji . U tom trenutku potekle su suze radosti i sreće jer više nije sam.kojega su uzeli u vojsku i odveli u Grac gdje je za godinu dana umro.To ti e nagrada."Oslobodio" ga je svinjčeta.već u ime čitavog bosanskog seljaštva i da pred sobom nema samo dva sitna činovnika okupatorskog režima već čitav režim.već u ime čitavog bosanskog seljaštva i . DAVID ŠTRBAC Junak satirične aktovke Jazavac pred sudom David Štrbac je lik koji nosi najviše osobina bosanskog seljaka.Kočić je u Davida Štrbca ugradio u svoju jednu osobinu-svijest da se pred sudom ne govori samo u svoje ime.koze i krave.a žena i djeca zaplakoše.

U Davidovom stavu prema životu i njegovim postupcima ogledaju se osobine jednog naroda koji se vijekovima razvijao pod pritiskom ropstva.a danas :carska šuma".peče nagoni suze na oči. U unutrasnoj prici on je samo posmatrac koji predocava i povremenim pitanjima provocira ispoljavanje drugih aktera prica.budi bijes u srcu i angažuje čitaoca u visoko moralnom smislu.Ako čovjek nije u mogućnosti da se bori protiv jačeg fizičkom sbagom.grimasom i gestom podvrgava podsmijehu čitavu okupatorsku vlast. ali je Domanovi} bio razocaran i drzanjem gradjanstva (naroda): ono je bilo podanicko.čas surov. To je uslovilo specificnu kompoziciju: naratorova stv arnost je predocena u okvirnoj ili spoljasnoj prici.U gradaciji koja ubrzano ide ka svome paroksizmu David nabraja čega ga je sve oslobodio "slavni sud".Vrhunac bola. recanica je krcata informacijama.suše.poplave.jer je ona mene od napasti oslobodila.tek obložena providnom skramom humora. niti je dovoljno individualizovan i prilicno je pasivan.postavila ga je u centar opšteseljačkih briga.ni carska.umro ti je sin pa ti carstvo šalje tri vorinta.Davide . a naratorov san je predocen u unutrasnoj prici. __________________ Danga Domanovic je kao covjek. Fabula je jednostavna .Ova svijest je Davida postavila daleko iznad običnih svakodnevnih seljačkih nevolja:nerodice.neku nagradu. Iskaz domanovicev je zbijen.krst joj ljubim!-lijepo ja jauknu' od radosti. pisac i publicista imao veoma kritican odnos prema stvarnosti svoga vremena: one za vrijeme vladavine Obrenovica i one poslije majskog prevrata i dolaska nove dinastije i nove vlasti. Danga je kratka pripovjetka. Njegova je uloga kao kazivaca spoljasne price da uvede u zbivanja koja se odvijaju u nekom drugom.ničija šuma."Ova velika tagika .David je o čitavom svom životu govorio pred sudom i pred njim bio čas stidljiv. Naglaseno ironiski ili satirican odnos prema stvarnosti i prikazanim pojedinostima ima kohezionu funkciju i ponistava mane fragmentarne strukture pripovjetke.kasti.i više od toga-državu koja iza njega stoji . Prica je data kroz dvije slike: naratorova stvarnost i naratorov san.onda će učiniti sve da se bori nadmudrivanjem. Meta veoma ostre i ljute satire su obest i osijonost vlasti: podlost.i još više -ropstvo uopšte. podanistvo i servilnost .koze i krave.to je niz epizodnih situacija koje se ne osjecaju kao jedinstven i uzrocno .patnji.David svojom riječi."Oslobodio" ga je svinjčeta. labave kompozicije i fragmentarne strukture.David Štrbac je koncipiran tako da bude grč bijesa i bunta protiv okupacije.Pravo će biti i bogu i ljudima da carevina uzme sebi ko. nepoznatom svijetu.njihovih bolova i njihove nesreće.dostojanstva i ponosa predstavljaju ove njegove riječi:"Lani oko časni veriga donese mi knez crnu knjigu i tri vorinta.Brate kneže vrati ta tri vorinta carevini .Kočić u kratkim i ritkim rečenicama Davida Štrpca prikazuje ukletost sudbine bosanskog seljaka.a žena i djeca zaplakoše. Narator nije imenovan.To ti e nagrada. reć' ćemo.kojega su uzeli u vojsku i odveli u Grac gdje je za godinu dana umro. Osnovna zamisao pisceva u Dangi bila je da se prikaze odnos vlasti i podanika.ni spahijska".da pred sobom nema samo dva sitna činovnika okupatorskog režima već čitav režim.čas molećiv i miran kao jagnje.ali uvijek spreman da neprijatelja napadne sa njegove nasjabije strane. Na meti njegove satiricano alegorijske proze bila je vlast i njeni predstavnici. poltronsko i servilno.O dobre carevine.posredicni tok zbivanja.I najzad ona sa bolom kaže da ga je sud "oslobodio"sina.Za šumu kaže:"Za turskog suda svačija.A njivica koju jazavac pljačka nije "ni Davidova. a pojedinosti emituju doslovno i preneseno znacenje: slika ili iskaz su obojeni ironijom ili satirom.

potvrđujući često svoju ljudskost u više ili manje prigušenoj ljubavnoj žudnji. već I sukobu sa samim sobom. silnim neodoljivim zahtjevima koji ostajući nezadovoljni donose nesreće I prouzrokuju tragedije. . pocast. две љубавне приче. pozadina. Меланије и Јуле. pod mišljenjem čaršije I šta će svijet reći. Ideja: Ideja ovog djela je žalosna sudbina onemogućenih ljudi. као окоснице. Oni postaju robne žrtve koji su za cijeli život okrivljeni I lišeni vlastitih radosti. Ljubav kao jedno od najsadržajnijih I najkompleksnijih ljudskih osjećanja. Tema: Tema ovog djela je težak život Sofke. u jednom društvu koje se gasilo I osipalo pred njegovim očima. снажна и вредна сеоска дјевојка. још су сличније две попадије. a sve ostalo je samo okvir. Kritike: Stanković je davao tregične sudbine ljudi I žena u jednom minulom vremenu. Centar njegovih preokupacija je gotovo uvijek tragika ličnosti u okvirima kojima je vezana lićna sreća. razvijao po volji neke jače sile. Око емфорне приче о попадији и тучи попова због зета.дата је широка реалистичка слика војвођанског села. čovječniji. Njegovo djelo je prožeto ljubavlju prema čovjeku. bolji. da bi se poslije očeve propasti završio tragično I bolno za njih. sa svojim nagonima. nekog surovijeg I neumitijeg morala patrijarhalne zajednice. on nije uspio da patrijarhalnom svijetu suprostavi neki drugi.jahanje i zigosanje: sramni cinovi.gradjanstva (naroda): pokvarenost i nevaljalstvo: pomjerane (degradirane) vrijednosti . ali ogorčen nakaznim ćiftinskim moralom građanske klase u nastupanju. vitestvo i rodoljublje. presjećeni I zgužvani životom koji se uprkos njihovim skrivenim snovima. koji uprkos svojim silnim žudnjama popuste pred zakonima patrijarhalnog morala zadovoljavajuci obaveze koje je to društvo postavilo. Sav taj moral nalazi se pod još većom tiranijom. У даљем развоју радње паралелизам по сличности преображава се у паралелизам по контрасту. две поповске кћерке. што највоље долази до израза у ликовима двеју дјевојака. Насупрот Јули која је здрава. Svi njegovi ženski likovi nesrećni su I tragični na isti način. Pop Ćira i pop Spira ~ Stevan Sremac O delu То је хумористични роман који кипти од шаљивих згода и смешних ликова. kojima se atakuje na cast i ljudsko dostojanstvo uzimaju se kao zasluga. што се види и по њиним именима (Персида и Сида). koji je u početku bio raskošan I ugodan. Sve njegove ličnosti opterećene su zahtjevima "krvi". Меланија је размажена. У почетку романа то је паралелизам по сличности : две поповске куће су сасвим сличне. У конструкцији романа приметан је паралелизам по сличности међу ликовима и токовима радње: два попа. U djelu Borislava Stankovića čovjek je izložen ne samo sukobu sa okolinom. je najčešći I gotovo jedini njegov motiv. zbog koga je I sam u životu patio. tlo na kome se dešavaju krupne I bolne ljudske tragedije. svijetliji.

Хумор Стевана Сремца црпе своју ванредну живутност непосредно из стварних . где умешност младе дјевојке. произашло веће дјело. а кад сте у другом шору и шта тек радите другим паорским ћуранима.Сремац је замислио Поп Ћиру и поп Спиру као кратку приповетку. Ови детаљи су укомпоновани у фабулу и уносе много животне верности.себична. свадбом. кришом.Добио је у овим епизодама пејзаж љивота банатског села у коме ноћу сате оглашава боктеров рог.Срам вас било.У двема попадијама. ипак је пропадао међу комшинском децом као неуспели педагог. кокетне и причљиве. немате ни срца ни душе!А шта вам ради да га секирате тако!? Јао наопако. па луцкастих ћурака и међу њима глупи и уображени ћуран. за новац икоји се сурењиво боре за црвени појас. ё''ёлопов мачак '' и. да их прикаже у њиховом приватном животу као људе који се поглавито брину за стомак. Сремчеве хумористичне илустрације увек извиру из живота. закржљао у огрубелости и запарлочености личног живота.Одлично познавајући менталитет домаћих интеријера малограђанских породицаСремац је дочаравао комичне странешаблона њиховињ међусобмних односа. налази се у контрастном односу. између осталог и противљење девојчиних родитеља. Иако је пазио на себе и достојанствено се понашао. Сремац је мајстор у сликању животињских ликова.у амбијенту башта и цвећа и мора да савлада низ препрека. кадре да једандругоме подвале и да у свађи један другоме избију зубе. ситничавог механизма њиховог једноликог начина живота..И кад описује животиње.Много оштроумно запажених. најизразитији од свих похотљиви патак поп-Спирин..Сремац се нашалио и на рачун ратоборних попадија. колоритним детаљима духовито поентираних елемената уткано је у ово дело. а највише управо у овом роману.ёё'' недељни дан на селу '').кад сте такве арамије пред господин-попином кућом?!'' Kritika Побожност и оданост цркви нису Сремцу сметали да се нашали на рачун попова. њихови цртежи му згодно по служе да у духовитим поређењима и асоцијацијама изнесе смешне сличице из живота. ствари. тако да се обично морала и сама госпођа Сида умешати и заузети за њ. додавањем великог броја епизода .грдила би их она тада. описи сеоских дворишта. Њих има у многим његовим дјелима. Ту су : ё''ёстари Шаров''. Обе приче завршавају на исти начин. илустрације и карикатуре интимног домаћег животабанатског села и поповских кућа. када их поп Спира види у перју још. прича о Меланији и учитељу Пери. али су праву срећу у браку нашли само Јуца и Шаца. а њему пође вода на уста. Сличица у којој је у центру поп Спирн ћуран. бећари једни''. Прва је од почетка само лов на мужа. сликовитости и боја у духовите цртеже. задовољство комшинске деце. и прича о Јули и берберину Шаци. на пример духовито илуструје читав амбијент у ком се развијају догађаји око сукоба поп Ћире и поп Спире: ''На пример живине ! Шта је и какве је све то било у авлији. Највећу драж књиге чине описи којих има у изобиљу и разних врста : слике сеоског амбијента и атмосфере (ё''ёидилично представљено вече у у кући поп-Спирино''.Врло су га често секирала деца изкомшилукакад изађе на сокак. чији је свијет затворен у домазлук. с једне. које су у првом плану његовог хумора. међутим је у разради. с друге стране.Прави Нојев ковчег! Било гускака угојених тако да. Такав је стари сат у кући попЋириној.. И две љубавне приче.. чији су односи променљиви и зависе од личних интереса. извештачена. из животне свакидашњице. Друга почиње романтично. срећно допунјује животно искуство њене мајке. животиња. И поједини предмети под његовим пером добијају индивидуална обиљежја.. а преко дана одлазак и повратак крава регулише домаћицама радно време. а које су по менталитету врло налик једна на другу. да би се остварила. оличен је и ниво малограђанских патријархалних жена.Сремац се не устручава да их прикаже као људе облапорне и сангвиничне.

Читаоци су у овом Сремчевом хуморуналазили реалне елементе из свога живота и живота своје средине. Врело Сремчевог хумора се налазило у интимном поззЂнавању те средине и саживљавању с њоме. из својих устаљених навика. из свега онога што је постало уобичајно. .доживљаја. што се укоренило у живот и постало захвалан објекат шале и досетке.из свакодневних доживљајапросечних људи малограђанске средине у којој се Сремац кретао .

Master your semester with Scribd & The New York Times

Special offer for students: Only $4.99/month.

Master your semester with Scribd & The New York Times

Cancel anytime.