KOMITET ZA PODZEMNU EKSPLOATACIJU MINERALNIH SIROVINA COMMITTEE OF UNDERGROUND EXPLOITATION OF THE MINERAL DEPOSITS

RUDARSKI RADOVI (M 52)

Izdava~: Komitet za podzemnu eksploataciju mineralnih sirovina Resavica-Republika Srbija Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, Naunotehnoloka Informatika Za izdava~a: Dr Mirko Ivkovi} vii nauni saradnik Redakcioni odbor: Prof. dr @ivorad Mili}evi} Akademik prof. dr Mladen Stjepanovi} Dr Milenko Ljubojev, nau~ni savetnik Prof. dr Vladimir Bondarenko, Nacionalni rudarski univerzitet, Odeljenje za podzemno rudarstvo, Ukrajina Dr Mirko Ivkovi}, vii nau~ni saradnik Prof.dr Miroslav Ignjatovi}, nau~ni savetnik Prof. dr Milivoje Vuli, Univerzitet u Ljubljani,Slovenija Dr Miroslav R. Ignjatovi}, vii nauni saradnik Prof. dr Jerzy Kicki, Dravni institut za mineralne sirovine i energiju, Krakov, Poljska Prof. dr Tajdu Antoni, Stanislavov univerzitet za rudarstvo i metalurgiju, Krakov, Poljska Dr Dragan Zlatanovi Dr Mile Bugarin, vii nauni saradnik Prof. dr Duan Gagi Dr Miodrag Deni Prof. dr Neboja Vidanovi Izdava~ki savet: Dr Milenko Ljubojev, nau~ni savetnik Mr Radivoje Milanovi Prof. dr Radoje Pantovi Prof. dr Vitomir Mili} Dr Dragan Uroevi, vii nauni saradnik Savo Perendi}, dipl.in`. Mr Zlatko Dragosavljevi}, dipl.in`. Sini{a Tanackovi}, dipl.in`. Mr Jovo Miljanovi Glavni i odgovorni urednik: Dr Milenko Ljubojev, nau~ni savetnik, dopisni lan JINA Zamenik glavnog i odgovornog urednika: \or|e Stankovi}, dipl.in`. spec. za AOP Urednik: Vesna Marjanovi, dipl.in`. Lektor: Ljubi{a Aleksi}, prof. Tehni~ki urednik: Suzana Cvetkovi Adresa redakcije: Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor 19210 Bor, Zeleni bulevar 35 Tel. 030-435-198, Fax: 030-435-175 E-mail: nti@irmbor.co.rs Priprema za {tampu: Institut za rudarstvo i metalurgiju, Bor Ljiljana Mesarec tampa: Grafomedtrade Bor Tira`: 100 primeraka

MINES ENGINEERING (M 52)

Publisher: Committee Of Underground Exploitation Of The Mineral Deposits Resavica Mining and Metallurgy Institute, Scientifictechnological Informatics For publisher: Dr. Sc. Mirko Ivkovi} Editorial Board: Prof. Dr. Sc. @ivorad Mili}evi} Academ. Prof. Dr. Sc. Mladen Stjepanovi} Dr. Sc. Milenko Ljubojev Prof. Dr. Sc. Vladimir Bondarenko, National Mining University, Department of Deposit Mining, Ukraine Dr. Sc. Mirko Ivkovi} Prof. Dr. Sc. Miroslav Ignjatovi} Prof. Dr.Sc. Milivoje Vuli, Univ. of Ljubljana,Slovenia Dr. Sc. Miroslav R. Ignjatovi} Prof. Dr. Sc. Jerzy Kicki , Instytut GospodarkI Surowcami Mineralnymi i Energia, Krakow, Poland Prof. Dr. Sc. Tajdu Antoni , The Stanislaw University of Mining and Metallurgy, Krakow, Poland Dr. Sc. Dragan Zlatanovi} Dr. Sc. Mile Bugarin Prof. Dr. Sc. Duan Gagi Dr. Sc. Miodrag Deni Prof. Dr. Sc. Neboja Vidanovi Publishing Council: Dr. Sc. Milenko Ljubojev M. Sc. Radivoje Milanovi Prof. Dr. Sc. Radoje Pantovi Dr. Sc. Vitomir Mili} Dr. Sc. Dragan Uroevi B. Sc. Savo Perendi} M. Sc. Zlatko Dragosavljevi} B. Sc. Sini{a Tanackovi} M. Sc. Jovo Miljanovi Editor-in-chief: Dr. Sc. Milenko Ljubojev Executive editor in chief: B.Sc. \or|e Stankovi} Editor: B.Sc. Vesna Marjanovi Proofreading: Ljubi{a Aleksi}, prof. Technical Editor: Suzana Cvetkovi Editorial office adress: Mining and Metallurgy Institute Bor 19210 Bor, 35 Zeleni bulevar Phone: 030-435-198, Fax: 030-435-175 E-mail: nti@irmbor.co.rs Preparation for printing: Mining and Metallurgy Institute, Ljiljana Mesarec Printed in: Grafomedtrade Bor Circulation: 100 copies

Vode}i nacionalni ~asopis iz oblasti eksploatacije mineralnih sirovina RUDARSKI RADOVI po mi{ljenju Ministarstva za nauku i zatitu ivotne sredine zaveden pod brojem 413-00-1550-2011-01

KOMITET ZA PODZEMNU EKSPLOATACIJU MINERALNIH SIROVINA

YU ISSN: 1451-0162 UDK: 622

UDK: 551.681.51(045)=861 Radmilo Rajkovi * , Daniel Kranovi*, Vladan Marinkovi*

GEOLOKA INTERPRETACIJA LEITA DEO DONJA BELA REKA PROGRAMOM GEMCOM 6.1.3 THE GEOLOGICAL INTERPRETATION OF ORE DEO DONJA BELA REKA WITH BLOCK-MODEL IN SOFTWARE GEMCOM 6.1.3
Izvod U radu je prikazana geoloka interpretacija leitaDeo Donja Bela Reka blok modelom u programu Gemcom 6.1.3. Objanjen je blok model i prikazano njegovo formiranje na osnovu podataka iz istranih buotina pravljenjem kompozita i variograma prostorne distribucije elemenata. Kljune rei: Gemcom 6.1.3, blok model leita, pear Abstract In this work is showed geological interpretation of ore body Deo Donja Bela Reka with block - model in software Gemcom 6.1.3. Block- model is annotated and is showed its formatting on foundation data from investigative boreholes, with making composites and variograms of range distribution of elements. Key words: Gemcom 6.1.3, block model of ore body, sandstone

UVOD Razvojem raunarske tehnike, tokom informatike revolucije sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka pojavili su se prvi programski paketi specijalizovani za oblasti geologije i rudarstva. Danas su ti programi evoluirali u izuzetno moan i koristan alat iji je cilj skraivanje vremena potrebnog za izradu geomodela istraivanog leita, uteda novca i to detaljniji 3D-prikaz rudnih tela. Jedan od tih programa je i Gemcom 6.1.3 koji predstavlja specijalizovani softver za 3D-modeliranje povrinskih kopova. Program Gemcom 6.1.3 koristi se za geoloko modeliranje leita i obraun
*

geolokih i eksploatacionih rezervi, kao i za projektovanje povrinskih kopova i odreivanje dinamike otkopavanja. Prvi korak pri projektovanju povrinskog kopa je geoloko modeliranje leita na osnovu podataka dobijenih istranim radovima. Po definisanju geolokog modela leita, pristupa se konstrukciji kopa i dinamici otkopavanja. BLOK MODEL LEITA Detaljna geoloka istraivanja kvarcnih peara leita Deo Donja Bela Reka, metodom istranog buenja, vrena su sa

Institut za rudarstvo i metalurgiju, Bor

Broj 1,2009.

RUDARSKI RADOVI

38 buotina ukupne duine buenja od 3 382,4 m. Buotine su postavljane na paralelnim vertikalnim profilima sa meusobnim rastojanjima u proseku od 50 do 80 m, izmeu buotina za rezerve B kategorije. Za rezerve C1 kategorije rastojanja su bila u granicama prema Pravilniku za leita I grupe, I podgrupe. U nastavku tree faze (oko 300 m severno od poslednjeg istranog profila u okviru leita) izbueno je 5 buotina. Ukupna duina buenja bila je 369 m. Rastojanja izmeu buotina bila su oko 330 m. Ovim

buotinama je potvreno pruanje kvarcnih peara dalje u pravcu severa. Podaci iz istranih buotinaprostorni poloaj i duina buotina, litologija i sadraji komponentiuneseni su u Gemcom 6.1.3. Na osnovu sadraja komponenti proraunati su kompoziti srednjih vrednosti komponenti po etaama slika br. 1. Na osnovu istranih buotina definisani su solidi kvaliteta slika br. 2. Zavisnost promene vrednosti komponenti sa rastojanjem od buotina definisana je 3D variogramima slike br. 3 i 4.

Sl. 1. Kompozit sadraja po etaama

Broj 1,2009.

RUDARSKI RADOVI

Sl. 2 Solidi kvaliteta kvarcnog peara

Sl. 3 Variogram prostorne distribucije SiO2

Broj 1,2009.

RUDARSKI RADOVI

Sl. 4 Analitiki izvetaj prostorne distribucije SiO2

Interpretacija leita i okolnog prostora u obliku blok-modela, podrazumeva podelu prostora koji zahvata leite na blokove pravilnih dimenzija. Veliina bloka je uslovljena brojnim faktorima. Blokovi ne smeju biti suvie mali jer se na taj nain poveava greka prorauna. Takoe, veliina bloka zavisi i od metode ekstrapolacije. Imajui u vidu sve ovo, usvojena veliina blokova odgovara visni etae 101010 m. Izradom blok-modela definisane su za svaki blok sledee vrednosti:
Broj 1,2009.

vrsta stene, zapreminska masa, sadraj osnovne korisne komponente (SiO2) kao i prateih komponenti (Fe2O3, Al2O3, CaO, MgO, Na2O, K2O, TiO2, S, SO3, Cr2O3). Odreivanje sadraja SiO2 u blokovima zapoeto je izradom vario-grama koji predstavljaju osnovu za proraun. Variograme je mogue uraditi iz svih odabranih pojedinanih ili kompo-zitnih proba. Za leite kvarcnog peara Deo Donja

RUDARSKI RADOVI

Bela Reka uraeni su variogrami za: SiO2, Fe2O3, Al2O3, CaO za sve pravce i to za I i II klasu kvaliteta. Sa ovim variogramima, pri proceni blok-modela, dobijeni su najvei koeficijenti korelacije i najvea slaganja srednjih i procenjenih vrednosti. Za III klasu kvaliteta variogrami nisu raeni s obzirom na to da ne postoji dovoljan broj podataka potreban za analizu, tako da je usvojen sadraj od 85% SiO2, kao srednji, za sve blokove ove klase. Procena blok-modela moe se raditi na vie naina, u zavisnosti od metode koja je ocenjena kao adekvatna za utvreni tip mineralizacije. Metode koje se mogu koristiti su: krigovanje, uproeno indikator krigovanje za uproeni model, sloeno indikator-krigovanje za sloeni model, inverzna rastojanja i inverzna rastojanja sa anizotropijom. U dosadanjem radu, najee upotrebljavani metodi procene su krigovanje i metoda inverznih rastojanja. Pre nego to je izvreno korigovanje, morao se definisati nain obrade podataka tj. na koji nain i sa kojim parametrima se kriguje. Najbolji presek za krigovanje izabran je pomou metode unakrsnih

validacija potvrda (Cross validation), koja je programirana specijalno za tu namenu. Princip metode je procena poznatih vrednosti korisne komponente u odreenom bloku na osnovu okolnih vrednosti. Na taj nain dobijaju se procenjene vrednosti u tom bloku, koje je mogue korelisati sa realnim vrednostima, odnosno sadrajima korisnih komponenti dobijenih hemijskim analizama uzetih proba. Praktino, postupak se vri za sve probe iz istranih buotina. Ovaj postupak je uraen za sve dobijene variograme i definisane preseke krigovanja. Kao krajnji rezultat, dobija se korelacija izmeu pravih i sraunatih vrednosti, odnosno koeficijenti korelacije. Metode za koje se utvrdi najvii koeficijent korelacije uzimaju se kao najpouzdanije za interpretaciju leita. Rezultat interpretacije leita i izrade blok-modela je 3D-model nad kojim je mogue vriti proraune rezervi, kako geolokih tako i eksploatacionih slike br. 5 i 6. Ovako kreiran blok-model se koristi kao osnova za dalji rad odnosno projektovanje povrinskih kopova i rudarskih objekata.

LEGENDA: I Kategorija SiO2 > 93% II Kategorija SiO2 90 - 93% III Kategorija SiO2 87 - 90%

Sl. 5 3D-prikaz blok-modela sadraja SiO2

Broj 1,2009.

RUDARSKI RADOVI

Sl. 6 Blok-model sadraja SiO2 na etai E360

ZAKLJUAK Vaan inilac upotrebe programa Gemcom 6.1.3 je relativno laka i brza promena parametara vezanih za geoloku interpretaciju leita unoenjem novih podataka u bazu buotina. Takoe je znaajno mnogo krae vreme izrade geolokog modela leita u odnosu na klasino projektovanje. Programom Gemcom 6.1.3 u Institutu za rudarstvo i metalurgiju Bor modelirano je mnogo leita, prvenstveno leita bakra Veliki Krivelj, Cerovo-Cementacija, Rudnik bakra Majdanpek, kao i povrinski kopovi nemetalinih mineralnih sirovina i povrinski kopovi uglja.

LITERATURA [1] Dopunski rudarski projekat otkopavanja kvarcnih peara leita Deo Donja Bela Reka, Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, 2008. [2] M. Perii, Primenjena geostatistika Knjige 1 i 2, Rudarski institut Beograd, 1983. [3] S. W. Houlding, Practitcal geostatistics modeling and spatial analysis, 1999. [4] Gemcom manual, 1995 2007 Gemcom Softvare International [5] D. Kranovi, Z. Vaduveskovi, Definisanje blok-modela leita kalcita Potaj uka primenom programskog paketa Gemcom, asopis Rudarski radovi br. 1; 2007. god.

Broj 1,2009.

RUDARSKI RADOVI

KOMITET ZA PODZEMNU EKSPLOATACIJU MINERALNIH SIROVINA

YU ISSN: 1451-0162 UDK: 622

UDK: 551:622.343(045)=861 Daniel Kranovi*, Radmilo Rajkovi*, Vladan Marinkovi*

GEOLOKE KARAKTERISTIKE, MODELIRANJE I TEHNIKO REENJE OTKOPAVANJA TEHNOGENOG LEITA BAKRA DEPO LJAKE 1 U BORU GEOLOGICAL CHARACTERISTICS, MODELLING AND TECHNICAL SOLUTION OF EXCAVATION TECHNOGENY COPPER DEPOSIT DEPO LJAKE 1 IN BOR
Izvod U radu su date geoloke karakteristike tehnogenog leita Depo ljake 1, modeliranje leita - izrada blok-modela, konstrukcija kopa i obraun masa u konturi kopa primenom softvera za projektovanje Gemcom 6.1.3 i dat je predlog uvoenja nova tehnologije otkopavanja. Kljune rei: tehnogeno leite bakra, modeliranje leita, nova tehnologija otkopavanja, softver Gemcom. Abstract In this paper is given geological characteristics of technogenic copper deposit Depo ljake 1, orebody modelling block model creation, open pit design and accounting minable reserves by using software for designing Gemcom 6.1.3 and it is given a proposal for new excavation technology. Key words: technogenic copper deposit, block modelling, new excavation technology, software Gemcom.

UVOD Iz leita bakra Bor, od poetka prolog veka, otkopano je ukupno 146.270.000 t rude bakra iz koje je ekstrahovano 2.437.000 t metala bakra, 139.140 kg zlata i 415.000 kg srebra**. Pri metalurkoj preradi rude i koncentrata, deo bakra i plemenitih metala zlata, srebra i dr. ostao je u nusproduktu metalurkoj ljaci. To je potvreno, kako metalbilansom, tako i probnim otkopavanjem ljake.
*

Tehnogeno leite bakra Depo ljake 1 (tretiran je kao tehnogeno leite mineralnih sirovina, s obzirom na sadraje korisnih komponenti u njemu i mogunosti njihove valorizacije) jedna je od 4 deponije ljake u industrijskom krugu TIR-a (Topionice i rafinerije) u Boru. Oznaeno je brojem 1, jer je najznaajnija i najvea deponija ljake iz plamenih pei. Na Depou ljake 1, ljaka je odlagana do 1997. godine.

Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor **Podaci Sektora za geologiju RTB-a Bor

Broj 1,2009.

RUDARSKI RADOVI

Druga po veliini je deponija ljake iz aketnih pei, koja se nalazi u severozapadnom delu industrijskog kruga TIR, imenovana je kao Depo ljake 2. Procenjuje se da na Depou ljake 2 ima oko 1,9 miliona tona ljake sa oko 12.000 t bakra. Pri povrinskom otkopavanju rudnog tela H, kao raskrivka, otkopan je jugoistoni deo Depoa ljake 1 i premeten u jugoistoni deo industrijskog kruga TIR-a. Na novonastaloj deponiji, oznaenoj kao Depo ljake 3, po proceni je oko 700.000 t ljake**. Od 1997. godine ljaka iz plamenih pei odlae se severozapado od Depoa

ljake 1, na deponiji koja je oznaena kao Depo ljake 4. Mogunost valorizacije bakra i prateih komponenti iz metalurke ljake u Boru, uz prethodnu flotacijsku preradu, istrauje se od 1970. godine. Reenja do kojih se dolo iskoriena su najpre za reciklau nekoliko desetina hiljada tona relativno bogatie ljake (sa sadrajem bakra do 4% i viim) iz konvertora i razne druge nestandardne ljake (nalepci na kontejnerima za transport ljake i dr.). Pri tome je ispitivana i mogunost valorizacije obine ljake iz plamenih pei, u kojoj je sadraj bakra znatno nii i iznosi: 0,60,7%, ali su raspoloive koliine znatno vee.

DEPOI LJAKE 2I4

DEPO LJAKE 1

DEPO LJAKE 3

Sl. 1. Poloaj tehnogenog leita bakra Depo ljake 1 u odnosu na ostale depoe ljake u krugu TIR-a Bor

Broj 1,2009.

RUDARSKI RADOVI

GEOLOKE KARAKTERISTIKE LEITA Tehnogeno leite bakra Depo ljake 1 je izometrinog oblika, ija dua osa ima orijentaciju SZ-JI, a kraa JZ-SI. Dimenzija due ose (SZ JI) je oko 700 m, a krae (JZ SI) oko 200 m. U jugoistonom delu granii se sa flotacijskim jalovitem (u starom povrinskom kopu rudnog tela H), dok se na severozapadu granii sa Depoom ljake 4 na kome se, od 1997. godine, deponuje topionika ljaka iz plamenih pei. Severoistonu granicu leita ini jalovite povrinskog kopa, a jugozapadnu industrijska postrojenja TIR-a (Fabrika sumporne kiseline, topionika postrojenja i termoelektrana), te industrijska putna i eleznika infrastruktura. Geoloke karakteristike tehnogenog leita bakra Depo ljake 1 uslovljene su, pre svega, neposrednom podlogom na kojoj su deponovane, kao i nainom obrazovanja deponije. Neposredna podloga deponije su najveim delom, takoe, tehnogeni materijali (stenska otkrivka pri po

vrinskoj eksploataciji - kopovska jalovina i dr.) prethodno deponovani u koritu Borske reke, dok su samo malim delom neposredno ispod ljake geogene tvorevine (borski konglomerati, vulkano-klastine stene i aluvion). Deponija je stvarana sukcesivnim izlivanjem uarenog rastopa ljake, pa je u tom pogledu slina izlivima lave (slika br. 2). ljaku tehnogenog leita bakra Depo ljake 1 karakterie heterogenost u pogledu fizikih, mineralokih i hemijskih osobina. To je posledica raznovrsnosti ruda, koncentrata i topitelja koji su korieni u procesu topljenja, kao i tehnologije koje su primenjivane u relativno dugom periodu (do 1943. i do 1997. godine). Na osnovu kvalitativnih mineralokih analiza utvren je sledei mineralni sastav ljake: vrsti sulfidni rastop (Cu-Fe), halkozin, pirit, bakar, kuprit, magnetit i minerali jalovine. Nemetalini minerali (jalovina) predstavljeni su staklom sa pojavom razliitih eutektikih dendrita (fajalit i dr.). Najzastupljeniji rudni mineral je sulfidna faza vrsti sulfidni rastop Cu-Fe.
460 440 420 400 380 360 340 320 Aluvijon Borski konglomerati Anderziti Vulkanoklastiti 300 280 260

460 440 420 400 380 360 340 320 300 280 260 240

Vertikalni presek kroz Depo ljake presek 4 - 4' 1: 2 000

40

Hidrotermalno izmenjene stene 220 200 Topionicka ljaka Kopovska jalovina Otpadni materija Otkopana ljaka u periodu od 2002. do 2006. god. Rased (Borski) Povrina paleoreljefa Povrina paleoreljefa

Sl. 2: Karakteristini geoloki presek leita bakra Depo ljake 1 Legenda: 1: Aluvion Borske reke; 2: Borski konglomerati; 3: Andeziti; 4: Vulkanoklastiti; 5: Hidrotermalno promenjeni vulkaniti; 6: Topionika ljaka deponovana do 1943; 7: Topionika ljaka deponovana posle 1943, do 1997; 8: Kopovska jalovina; 9: Otpad; 10: Otkopano; 11: Rased (u geogenoj podlozi ljake).

Broj 1,2009.

RUDARSKI RADOVI

Na osnovu dosadanjih podataka materijal prisutan u leitu bakra Depo ljake 1 moe se posmatrati kao nevezan do slabovezan, dezintegrisani materijal tehnogenog porekla, gledano sa stanovita njegove eksploatacije. Ugao prirodne stabilnosti materijala u granicama je od 32o do 37o. SOFTVERSKO MODELIRANJE LEITA Blok-model leita ljake Depo ljake 1, sainjen je na osnovu geolokih profila. Blok-model sadri mini-blokove dimenzija 10 x 10 x 10 m, i to 35 kolona,

75 redova i 6 nivoa, koliko je, ustvari, definisan i broj etaa na kopu. To, dalje, znai da je ukupan broj mini-blokova u blok-modelu : 35 x 75 x 6 = 15 750 miniblokova. Na osnovu geolokih profila konstruisani su solidi. Solid je trodimenzionalni prikaz leita sa odgovarajuim atributima kao to su litoloki kod, boja, sadraj metala (Cu, Au, Ag), vrednost zapreminske mase. Solid je tano definisan u prostoru koordinatama taaka na solidu. Prikaz solida je na slici br. 3.

N Z E

Sl. 3. Solid tehnogenog leita Depo ljake 1 na osnovu geolokih profila

Tehnogeno leite Depo ljake 1 modelirano je u svrhu izrade dinamikog razvoja rudarskih radova u pravcu i po dubini.

Na osnovu blok-modela, distribucije litolokih lanova i sadraja metala u njima, usmeravana i praena eksploatacija leita u prostoru (slika 4).

Broj 1,2009.

10

RUDARSKI RADOVI

N Z E

Sl. 4. Prostorni poloaj blok-modela u odnosu na topografiju

Blok-model sa modeliranom povrinom terena i stanjem rudarskih radova u datom vremenskom trenutku na kraju pojedinih perioda godina, posluio je i za detaljan obraun kako masa, tako i koliina metala po godinama, i kao kontrolna metoda geoloke interpretacije eksploatacionih rezervi leita. KONSTRUKCIJA POVRINSKOG KOPA Konstrukcija povrinskog kopa Depo ljake 1 izvrena je na bazi overenih rudnih rezervi B i C1 kategorije primenom programskog paketa za projektovanje Gemcom 6.1.3 u modulu Pit Design (slika br. 5). Dno povrinskog kopa je na 310 m. Najvia etaa je E 350, te je najvea dubina kopa H=50 m. Povrinski kop je visinsko-dubinskog tipa.

Oblik povri-nskog kopa je elipsast, ija je dua osa 560 m, a kraa 240 m. Prilikom konstrukcije kopa uzeta su u obzir prostorna ogranienja leita Depo ljake 1 i okolnih objekata radi ouvanja njihove stabilnosti. Tako je u severozapadnom delu kopa ostavljen zatitni pojas prema pogonu Neutralizacije i magacinu Fabrike sumporne kiseline. U jugoistonom delu kopa ostavljen je zatitni pojas prema brani flotacijskog jalovita u irini od 75 m kako ne bi dolo do potkopavanja i slabljenja brane. Takoe su u tom delu kopa konstruisani transportni putevi, ime se smanjuje ugao zavrne kosine ovog boka kopa i poveava njegova stabilnost, a time i stabilnost brane flotacijskog jalovita. Konstrukcija kopa izvrena je uz potovanje dva uslova : maksimalnog iskorienja leita, uz minimalne koliine jalovine i 11
RUDARSKI RADOVI

Broj 1,2009.

 obezbeenje potrebne sigurnosti, kako pri izvoenju rudarskih radova, tako i nakon zavretka otkopavanja na povrinskom kopu. Geometrijski elementi povrinskog kopa visina radne etae 10 m ugao kosine radne etae =600 minimalna zavrna irina etanih ravni 15 m irina transportnih puteva:

- jednosmernog transportnog puta 15 m - dvosmernog transportnog puta 21 m ugao zavrne kosine kopa dat je u tabeli 1 Tabela 1. Ugao zavrne kosine kopa Vrednost ugla () Azimut () 45 26,5 135 21,4 225 17,5 315 16,5

35

34

0
33 0

32

310

332
330

Zon

se

le

kt iv

no

ot

ko pa

va

35 9

Sl. 5. Izgled kopa na kraju veka eksploatacije (2D i 3D prikaz)

OBRAUN MASA U ZAHVATU POVRINSKOG KOPA Obraun masa u konturi kopa po etaama uraen je primenom softvera

Gemcom 6.1.3, mod Volumetrics i prikazan je u tabeli 2. Pomenutim alatom obraun je uraen na bazi blok-modela.

Broj 1,2009.

12

RUDARSKI RADOVI

350

34 0

nj a

330

320

310
332
33 0

Tabela 2. Obraun masa ljake, kopovske jalovine i iskopine u konturu kopa

Etaa 350 340 330 320 310 Ukupno Masa, t 1 696 038 2 730 973 2 380 041 1 186 319 581 717 8 575 088 ljaka Cu, t Au, kg 12 126,67 478,28 19 526,50 770,13 17 017,30 671,16 8 482,18 334,54 4 159,29 164,05 61 311,94 2 418,16 Ag, kg 7 632,17 12 289,40 10 710,19 5 338,44 2 617,74 38 587,94 Kopovska jalovina, t 18 050 2 300 19 550 31 610 1 100 72 610 Iskopine, t 1 714 088 2 733 273 2 399 591 1 217 929 852 817 8 647 698

TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA Primenjena tehnologija otkopavanja Tehnologija otkopavanja ljake u dosadanjem eksperimentalnom perio-du je diskontinualna i sastoji se iz sledeih tehnolokih operacija : pripremnih radova za utovar ljake, utovara ljake, transporta ljake, odvodnjavanja i odlaganja jalovine.

Pripremni radovi za utovar ljake podrazumevaju zasecanje materijala plugom u tankim slojevima i guranje materijala buldozerom na elo etae gde se prave manje gomile. Sa ovih gomila ljaka se utovara utovarivaima (ULT 220 CK i Wagner ST6C - jamski utovariva) u kamione tipa FAP (nosivost 20 t) i transportuje do postro-jenja sekundarnog drobljenja u Flotaciji Bor. Specifikacija opreme koja se koristi za otkopavanje ljake data je u tabeli 3.

Tabela 3. Specifikacija opreme koja se koristi za otkopavanje ljake Oprema Buldozer CAT D8L Utovariva ULT 220 CK, zapremina kaike 3 m3 Utovariva Wagner ST6C (jamski utovariva), zapremina kaike 4,6 m3 Kamion FAP nosivosti 20 t Kamion MT420 nosivosti 17 t (jamski kamion) Cisterna za vodu, zapremina tanka 9000 l Pumpa KSB HX 125 Uvoenje nove tehnologije otkopavanja Osnovna odlika eksploatacije ljake u periodu eksperimentalne faze rada jeste neplanska organizacija proizvo-dnje na otkopavanju, bez jasno defi-nisanih granica radnih etaa i redosleda otkopavanja, a otkopavanje je kampanjski, s obzirom na to da se uhodava flotacijska prerada ljake u Flotaciji Bor. Takoe, flotacijska prerada jamske rude u Flotaciji Bor je prioritetna. Tehnologija otkopavanja koja se primenjuje u ovom 13
RUDARSKI RADOVI

Broj 1 1 1 3 1 1 4

Broj 1,2009.

periodu odgovara zadatim kapacitetima i potrebama industrijskih ispitivanja ljake kao tehnogene sirovine. Za otkopavanje ljake u narednom periodu predlae se izmena tehnologije otkopavanja. Tehnologija otkopavanja ostaje i dalje diskontinualna, s tim to se, bez prethodne pripreme, vri dire-ktno kopanje i utovar materijala u transportna sredstva. Nova tehnologija otkopavanja, po-red postizanja projektovanih kapaciteta na otkopavanju, ispunjava i osnovne zahteve : da proizvodnja tehnogene siro-vine ljake bude sigurna, pouzdana i da ima visok stepen zatite ivotne okoline. Pored toga, prednosti ovakve tehnologije otkopavanja su i pojednosta-

vljenje sistema eksploatacije, smanjenje obima pomonih i pripremnih radova i smanjenje potrebne radne snage. Predviena tehnologija otkopavanja u skladu je sa potrebnim kapacitetom, fiziko-mehanikim osobinama tehnogene sirovine (ljaka je definisana kao slabo vezivni ljunkovit materijal), konstruktivnim parametrima povri-nskog kopa i predvienom opremom za rad na povrinskom kopu Depo ljake 1. Pored promene tehnologije otkopavanja, predvia se primena nove opreme koja je znatno veeg kapaciteta u odnosu na opremu koja se koristi u dosadanjem periodu rada povrinskog kopa. To je, sa jedne strane, uslovljeno poveanjem kapaciteta otkopavanja sa oko 400.000 t na 1.200.000 t, a sa druge strane, potrebom za smanjenjem trokova eksploatacije ljake. Specifikacija osnovne i pomone opreme data je u tabeli br. 4.

Tabela 4. Specifikacija nove osnovne i pomone opreme Oprema Hidraulini bager LIEBHERR R 984 C, zapremina kaike 5,7 m Kamion VOLVO A40D nosivosti 37 t Buldozer CAT D8 Cisterna za vodu, zapremina tanka 9000 l Pumpa KSB HX 125 Pumpa FLYGHT BS 2250 HT 53-431-00-0140
3

Broj 1 3 1 1 4 2

Direktno kopanje i utovar materijala obavljae se hidraulinim bagerom LIEBHERR R 984 C, zapremina kaike 5,7 m3, a transport tehnogene sirovine od povrinskog kopa do platoa kod Novog izvoznog okna i kopovske jalovine od kopa do odlagalita obavljae se kamionima VOLVO A40D nosivosti 37 t.

Odlaganje kopovske jalovine obavljae se na postojeem odlagalitu, koje se formira u nastavku platoa Radionice Bor. Kopovska jalovina transportovae se istim kamionima, kojima se transportuje i ljaka. Normativni materijal U tabeli 5 dati su proseni utroci normativnog materijala u eksperime-

Broj 1,2009.

14

RUDARSKI RADOVI

ntalnom radu na otkopavanju ljake. Promenom tehnologije otkopavanja postignuto je smanjenje utroka normativa nafte i ulja i maziva, kao to je prikazano u tabeli 6.

Tabela 5. Proseni utroci norma-tivnog materijala u eksperi-mentalnom radu na otko-pavanju ljake

Vrsta materijala nafta Jedinica mere l/t Normativ 1,43868

ulja i maziva

l/t

0,07654

Tabela 6. Proseni utroci normativnog materijala primenom nove tehnologije otkopavanja ljake
Vrsta materijala nafta ulja i maziva Jedinica mere l/t l/t Normativ po godinama 1 1,128603 0,061104 2 1,136800 0,061926 3 1,141280 0,062240 4 1,150537 0,062781 5 1,146443 0,063036 5 1,165274 0,063916 7 1,159243 0,064148

ZAKLJUAK Prva sagledavanja mogunosti otkopavanja i prerade topionike ljake datiraju jo od 1970. godine, a obavljena su u laboratorijskim i poluindustrijskim uslovima. Od 2001. godine zapoinje eksperimentalna faza otkopavanja i prerade ljake sa ciljem valorizacije bakra i plemenitih metala iz ljake plamenih pei u industrijskom postupku, sa prethodnom flotacijskom preradom. Do sada su dobijeni zadovoljavajui koncentrati bakra, sa znatnim sadrajem zlata i srebra. Dobijeni rezultati ukazuju na moguu rentabilnu valorizaciju korisnih komponenti, sa cenom bakra iznad 6000 $/t, a samim tim i potrebu da se, pored postupaka flotacijske prerade, definie i tehniko reenje procesa otkopavanja tehnoge-nog leita Depo ljake 1. Prvi korak ka tome jeste izrada blok-modela leita. Blok-model leita ljake Depo ljake 1, modeliran je na osnovu geolokih profila i slui kao osnova za konstrukciju povrinskog kopa i obraun korisnih komponenti u leitu. Konstrukcija kopa izvrena je primenom softvera za projektovanje Gemcom 6.1.3 uz potovanje dva uslova: maksimalnog iskorienja leita, uz minimalne koliine kopovske jalovine i obezbeenje potrebne sigurnosti, kako pri izvoenju rudarskih radova, tako i nakon zavretka otkopavanja na povrinskom kopu. Predloena promena postojee tehnologije otkopavanja, sa izborom adekvatne opreme, jedan je od osnovnih uslova za postizanje godinjeg kapaciteta od 1.200.000 t ljake, sa jedne strane i smanjenja trokova otkopavanja topionike ljake, kroz smanjenje utroka osnovnog normativnog materijala nafte i ulja i maziva, sa druge strane.

Broj 1,2009.

15

RUDARSKI RADOVI

LITERATURA [1] N. Popovi, Naune osnove projektovanja povrinskih kopova, NIRO, Osloboenje, Sarajevo, 1984 [2] V. Pavlovi, Tehnologija povrinskog otkopavanja, Rudarsko-geoloki fakultet, Beograd, 1992 [3] Gemcom user manual - software for orebody modelling and mine planning, Version 6.1 [4] S.W. Houlding, Practical geostatistics modeling and spatial analysis, 1999 [5] Elaborat o rezervama tehnogenog leita bakra Depo ljake 1 u Boru, Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, Bor, 2005 [6] Glavni rudarski projekat otkopavanja ljake iz tehnogenog leita Depo ljake 1, Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, Bor, 2007 [7] M. Jovanovi, K. Nikoli, M. Maksimovi, Valorizacija bakra u Depou ljake-1, asopis, Rudarski radovi br. 1; 2007

Broj 1,2009.

16

RUDARSKI RADOVI

KOMITET ZA PODZEMNU EKSPLOATACIJU MINERALNIH SIROVINA

YU ISSN: 1451-0162 UDK: 622

UDK: 622.343(045)=861 Mile Bugarin * , Zoran Stevanovi*, Ljubia Obradovi*

GEOLOKO-HIDROGEOLOKE KARAKTERISTIKE LEITA BAKRA CEROVO (CEMENTACIJA KRAKU BUGARESKU)** GEOLOGICALY HYDROGEOLOGICALY CHARACTERISTICS OF COPPER DEPOSIT CEROVO (CEMENTACIJA KRAKU BUGARESKU)
Izvod U radu su prikazani rezultati dosadanjih istraivanja geoloko-hidrogeolokih karakteristika podruja kompleksa leita bakra Cerovo, sa faktorima i pokazateljima koji utiu na promenu fiziko-hemijskih osibina podzemnih i povrinskih voda. Definisani su tipovi izdani sa fizikohemijskim osobinama podzemnih voda, kao i vode koje se infiltriraju kroz degradirane sredine otkrivke, kao i sam kop Cerovo-Cementacija. Po hemijskom sastavu podzemne vode podruja leita Cerovo, su sulfidno-kisele, sa visokim sadrajima gvoa, prisustvom tekih metala i snienom pH vrednou. Kljune rei: alteracije, izdani, inflitracija, metali, piritizacija, eroziono bazis. Abstract Paper contain presentation of previous geological and hydro-geological Cerovo copper area characteristics researching with factors and indicators of impact on physic and chemical characteristics of surface and underground waters. So, there are defined ground waters types with physic and chemical characteristics of underground waters, as well as infiltrated waters from degraded Cerovo Cementacija overburden deposit. Based on chemical composition, underground waters from Cerovo area are sulphide acidic with high content of iron and heavy metals. Key words: alteration, ground waters, infiltration, metals, pyritisation, erosion basis.

UVOD Dosadanjim istraivanjima geoloko hidrogeoloih karakteristika podruja leita bakra Cerovo, definisani su: bitni parametri i pokazetelji vezani za geoloku grau litolokih lanova ireg podruja leita Cerovo, uticaj hidrotermalnih alteracijama na sastav
*

podzemnih voda, mineroloke osobine i zastupljenost mineralizacije sa karakteristikama izluivanja, kao i tipovi izdani podzemnih voda sa fiziko-hemijskim osobinama. U radu su prikazani uticaji eksploatacije i odvodnjavanja povrinskog kopa Cerovo na

Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor **Rad je proizaao iz projekta TR21008 koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.

Broj 1,2009.

17

RUDARSKI RADOVI

kontaminaciju podzemnih voda koje prelaze u sulfidno-gvoevite vode sa poveanim ueem tekih metala. Date su glavne osobine erozionih bazisa i dejstva podzemnih voda sa karakteristikama ispucalosti pukotinskih sistema, inflitracije, prirodnih drenanih sistema, gravitaciono kretanje voda, a i ascedentno, kao rezultat razlike hidrostatikog pritiska. PREGLED REZULTATA DOSADANJIH ISTRAIVANJA Znaajnija hidrogeoloka istraivanja u slivu Kriveljske reke, u kome se nalaze pomenuta leita bakra izvedena su u periodu 1964 1967. godine od strane Geoinstituta iz Beograda. U okviru ovih istraivanja posebna panja posveena je definisanju hidrohemijskih karakteristika vulkanskih i hidrotermalno izmenjenih vulkanskih stena za potrebe iznalaenja mineralizacije bakra. Geozavod iz Beograda u periodu 1972 1973. godina obavlja obimna hidrogeoloka i hidrohemijska istraivanja ireg podruja leita bakra Bor i Veliki Krivelj, a u sklopu ovih su i istraivanja sliva Kriveljske reke kome pripada rudno polje Mali Krivelj Cerovo. V. Dragii, (1981, 1982, 1984, 1988, 1992, 1995...) u brojnim radovima tretira hidrogeoloku problematiku vulkanskih i hidrotermalno izmenjenih vulkanskih stena Timoke eruptivne oblasti, kao i problematiku ovodnjenosti rudnih leita u ovom delu istone Srbije, a meu njima i navedena leita bakra. B. Filipovi i V. Dragii (1985) u okviru Hidrogeoloke Studije leita bakra Veliki Krivelj daju analizu hidrogeolokih odnosa u slivu Kriveljske reke. Rudarski Institut iz Zemuna tokom 1993. godine, u okviru Hidrogeolokog Elaborata za objekte vodozahvata tehnike vode, podruja izvorita pijae vode i trase hidrotransporta - PK Cerovo,, tretira i hidrogeoloke probleme u podruju povrinskog kopa ,,Cerovo.
Broj 1,2009.

TIPOVI, FIZIKE OSOBINE I HEMIJSKI SASTAV PODZEMNIH VODA Na osnovu geoloke grae, prisustva stenskih masa razliite strukture poroznosti, uslova formiranja i obnavljanja rezervi podzemnih voda, u irem podruju leita bakra Cementacija Kraku Bugaresku izdvojeni su sledei tipovi izdani: izdan zbijenog tipa, pukotinski tip izdani i karstni tip izdani. Pored toga, u naslagama rudne jalovine nastale u rezultatu eksploatacije rude bakra u okviru leita Cementacija, formirana je lokalna izdan zbijenog tipa sa specifinim fiziko-hemijskim svojstvima podzemnih voda. Izdan zbijenog tipa U aluvijalnim naslagama Kriveljske reke i njenih pritoka (Cerove i Crvene reke) formirana je izdan zbijenog tipa. Debljina aluvijalnih nanosa ovih tokova je neznatna i kree se do 5 - 6 m. Izgraeni su od ljunka i peska i glinovite drobine. Podzemne vode u okviru ove izdani su u direktnoj hidraulikoj vezi sa povrinskim vodama renih tokova. Po hemijskom sastavu u prirodnim nenaruenim uslovima podzemne vode su malomineralizovane hidrokarbonatne klase, sloenog katjonskog sastava. Pod uticajem eksploatacije i odvodnjavanja povrinskog kopa Cementacija sve vie dolazi do kontaminacije podzemnih voda, pri emu one prelaze u sulfatne gvoevite vode sa povienim sadrajem pojedinih tekih metala. Malo rasprostranjenje u planu i mala debljina ovih naslaga ograniavaju formiranje nekih znaajnijih rezervi podzemnih voda. Pukotinski tip izdani Pukotinski tip izdani formiran je u krednim pearima, laporcima i konglomeratima, vulkanskim, vulkano-klastinim i hidrotermalno izmenjenim stenama. Kredni 18
RUDARSKI RADOVI

klastiti imaju rasprostranjenje istono od leita bakra, po obodu Velikog kra. Izdan koja se u njima formira nema vei hidrogeoloki znaaj. Podzemne vode se akumuliraju jedino u pripovrinskim intenzivno ispucalim klastitima. Izdan se prihranjuje na raun infiltracije voda nastalih od atmosferskih taloga u delu iznad erozionih bazisa renih tokova i infiltracijom povrinskih voda u delu ispod erozionih bazisa. Dreniranje izdani vri se putem malobrojnih izvora neznatne izdanosti (manje od 0,1 l/s). Mnogi od ovih izvora egzistiraju samo u kinom periodu. Slabe filtracione karakteristike ovih naslaga i zapunjenost pukotinskih sistema sa dubinom utiu na slabu ovodnjenost ovih stena i na formiranje beznaajnih rezervi podzemnih voda. Po hemijskom sastavu podzemne vode u mezozojskim klastitima su malo mineralizovane vode hidrokarbonatne klase kalcijumske grupe. Vulkanske i vulkanoklastine stene odlikuju se preteno pukotinskom poroznou, tako da je u njima i pukotinski tip izdani dominantan, meutim, u zoni raspadanja vulkanskih stena javlja se i sloena pukotinsko-zbijena izdan. Na osnovu uslova formiranja, postojanja i isticanja podzemnih voda, u okviru pukotinske izdani moemo razlikovati deo izdani ispod i deo izdani iznad lokalnog erozionog bazisa. Deo pukotinske izdani iznad lokalnog erozionog bazisa formiran je u okviru brojnih sistema pukotina (regionalna ispucalost). Karakterie se slabom ovodnjenou. Pored karaktera ispucalosti stena, veliine i reima padavina, na akumuliranje podzemnih voda u okviru ove izdani znaajno utie i morfologija terena. Kupasta uzvienja strmih strana, ime se karakterie istrano podruje, uslovljava brzo oticanje povrinskih voda pri emu samo manji deo odlazi na infiltraciju. Izdan se drenira gravitaciono, putem brojnih izvora koji istiu u elenkama izvorinih tokova i u podnoju strmih padina. Izdanost izvora je mala, najee manja od 0,1 l/s. Mnogi izvori tokom sunog perioda presuuju. Vanu ulogu u dreniranju izdani ima razgranata rena
Broj 1,2009.

mrea. Tako se najvei broj izvora javlja neposredno uz rene tokove ili u njihovim izvorinim delovima. Dreniranje izdani moe biti i direktno isticanjem podzemnih voda u rene tokove (tzv. skriveno isticanje). Dubina do nivoa izdani zavisi od morfologije terena i karaktera ispucalosti masiva i kree se od 1,0 do 5,0 m, a mestimino i vie. Deo pukotinske izdani ispod lokalnog erozionog bazisa formiran je u rasednim zonama koje zaleu ispod renih tokova. Postojanje tektonskih zona sa poveanom ovodnjenou u eruptivu konstatovano je brojnim istranim buotinama na primer buotina u dolini Bigar-potoka. Kretanje podzemnih voda u ovom delu izdani, pored gravitacionog, moe biti ascedentno pod pritiskom koji je posledica razlike hidrostatikih pritisaka. Hemijski sastav podzemnih voda pukotinske izdani u vulkanskim i vulkanoklastinim stenama pored litolokog sastava i karaktera ispucalosti zavisi i od zone cirkulacije podzemnih voda. Na osnovu dosadanjih hidrohemijskih istraivanja podzemnih voda u ovim tvorevinama konstatovana je izraena hidrohemijska zonalnost sa dubinom. Ona je uslovljena, pre svega, litoloko-mineralokim sastavom stena, stepenom njihove ispucalosti i raspadnutosti, dubinom i brzinom cirkulacije podzemnih voda i oksido-redukcionim uslovima sredine. Tako su u pliim zonama cirkulacije zastupljene malomineralizovane vode kalcijumske grupe, a u dubljim delovima hidrokarbonatne vode natrijumske grupe. Hidrotermalno izmenjene stene nastale su u procesu izmene vulkanskih i, delom, sedimentnih stena hidrotermalnim rastvorima za vreme laramijske faze orogeneze. Ove izmene predstavljene su: kaolinizacijom, hloritizacijom, silifikacijom, piritizacijom, sulfatizacijom, kalcitizacijom, zeolitizacijom, sericitizacijom i alunitizacijom.

19

RUDARSKI RADOVI

Za hidrotermalno izmenjene stene vezane su pojave i leita bakra u ovoj oblasti. Pukotinski sistemi u hidrotermalno izmenjenim stenama su brojniji u odnosu na neizmenjene vulkanske stene. No, one su esto zapunjene produktima raspadanja ovih stena (glinoviti minerali i drobina), kalcitom, gipsom, anhidritom i sulfidnim mineralima, to umanjuje njihovu poroznost. Deo pukotinske izdani iznad lokalnog erozionog bazisa prihranjuje se iskljuivo na raun infiltracije voda nastalih od atmosferskih taloga, a delimino i na raun utiskivanja karstnih izdanskih voda iz masiva Kra s obzirom na to da krenjaci u jednom delu ine podinu hidrotermalno izmenjenim stenama. Dreniranje izdani u prirodnim uslovima vri se izvorima izdanosti, najee, manje od 0,1 l/s dok se vetako dreniranje obavlja isticanjem podzemnih voda direktno u rudarske radove. Veliki broj izvora koji dreniraju ovaj deo izdani, presuuje u suvom periodu godine. Deo pukotinske izdani ispod lokalnog erozionog bazisa ima sve odlike izdani u neizmenjenim vulkanskim stenama. Po hemijskom sastavu, podzemne vode u hidrotermalno izmenjenim vulkanskim stenama su najee sulfatne klase kalcijumske grupe sa visokim sadrajima ukupnog gvoa i tekih metala, kao i sa snienom pH vrednou. Karstni tip izdani Karstna izdan formirana je u krenjakim naslagama Velikog kra koje imaju rasprostranjenje istono od leita bakra. Po starosti pripadaju gornjoj juri i donjoj kredi. Ukupna debljina karbonatnog kompleksa dostie do 600 m. Deo karbonatnog kompleksa zalee ispod vulkano-sedimentnih tvorevina prema zapadu, a to je konstatovano istranim buenjem u eruptivu. Karbonatne naslage u okviru masiva Velikog Kra odlikuju se visokim stepenom karstifikacije, pri emu proces karstifikacije esto ide do vodonepropusne podloge koju ine starije paleozojske i prekambrijumske tvorevine ili mezozojski slabopropusni klastiti. O stepenu karstifikacije
Broj 1,2009.

govori veliki broj povrinskih i podzemnih karstnih oblika (vrtae, peine, karstna vrela i dr.). Hipsometrijski poloaj otkrivenog dela karbonatnih naslaga u odnosu na erozione bazise, pri emu se one nalaze znatno vie iznad renih tokova uslovio je prihranjivanje izdani jedino na raun infiltracije voda nastalih od atmosferskih padavina. Na osnovu rezultata dosadanjih istraivanja konstatovano je da postoje dva generalna pravca kretanja karstnih izdanskih voda, ka istoku i ka zapadu. Podzemne vode koje gravitiraju ka istoku istiu na kontaktu sa slabije propusnim paleozojskim i prekambrijumskim tvorevinama u vidu vrela ija izdanost dosta oscilira u toku godine tako da pojedina od njih esto i presuuje. Podzemne vode koje gravitiraju prema zapadu nailaze na barijeru koju ine vulkano-sedimentne tvorevine timoke eruptivne oblasti pri emu istiu na povrinu u vidu vrela (Bigar i Kriveljsko vrelo). Konkretno, u domenu predmetnih leita bakra, nalazi se jedino vrelo Bigar povremenog karaktera, koje funkcionie kao stalno samo nakon topljenja snega i obilnih padavina. Tokom letnjih i jesenjih meseci iz vrela ne istiu podzemne vode. Deo podzemnih voda se infiltrira u dublje delove karbonatnog kompleksa koji zalee ispod vulkanose-dimentnih tvorevina u vidu statikih rezervi podzemnih voda. Istranim buenjem u pojedinim lokalitetima po istonom obodu eruptiva ispod vulkanosedimentnih tvorevina timoke eruptivne oblasti konstatovane su karstne podzemne vode pod pritiskom. Po hemijskom sastavu podzemne vode karstne izdani su malo mineralizovane vode hidrokarbonatne klase kalcijumske grupe, to govori o njihovoj genetskoj vezi sa karbonatnim naslagama u kojima se formiraju. Izdan u naslagama rudne jalovine Tokom eksploatacije ruda bakra u leiti Cerova Cementacija putem povrinskog kopa, dolo je do odlaganja rudne jalovine po

20

RUDARSKI RADOVI

obodu kopa. Vremenom se u ovim tehnogenim naslagama formirala izdan zbijenog tipa sa izuzetno specifinim fiziko-hemijskim karakteristikama podzemnih voda. Po svojim fizikim svojstvima to su vode ute, mestimino plave boje visoke elektroprovodljivosti (Tabela 1). Na osnovu opteg hemijskog sastava pomenute poviene mineralizacije sa visokim sadrajima ukupnog gvoa, sulfatne su klase kalcijumske grupe (Tabela 2). Od mikrokomponenti, u vodi se javljaju povieni sadraji Cu, Zn, Al, Sr i SiO2 (Tabela 3). Mikrobioloka ispitivanja uzorka vode sa oboda povrinskog kopa Cementacija koja su data u Tabeli 4. pokazuju da voda sadri mali broj UB, relativno visok broj AN i mali broj SP. Prisustvo relativno velikog broja AN i malog broja DN moe se objasniti i hemijskim sastavom ovih voda, a AN potvruju nisku aerisanost vode. Relativno visoka vrednost pH (6,6) nije pogodna za razvoj TB i TF ime se i objanjava njihov mali broj Tabela 1. Fizike osobine podzemnih voda rudnog jalovita CerovoCementacija (severni obod kopa)
Fizike osobine Boja Mutnoa Temperatura vode (0C) El. provodljivost (S/cm) pH Rastvoren O2 (mg/l) Rastvoren CO2 (mg/l) Eh (rHa) (mV)
a

Tabela 2. Makrokomponentni sastav podzemnih voda rudnog jalovita Cerovo-Cementacija (severni obod kopa)
Joni Na++K+ Ca++ Mg++ ClHCO3SO4-mg/l 59.96 542.5 110.20 14.20 153.58 170.00 milimol 2.51 13.54 4.53 0.40 2.52 milival 2.51 27.10 9.04 0.40 2.52 35.42 % ekv 6 70 24 1 6 93 2573.20 101.19 3.93 95.26

Ukupna mineralizacija (mg/l) Opta tvrdoa dH Prolazna tvrdoa odH Stalna tvrdoa odH
o

Tabela 3. Mikrokomponentni sastav podzemnih voda rudnog jalovita Cerovo-Cementacija (severni obod kopa)
Element Cu Sr Ba Zn Al Pb mg/l 0.21 0.50 0.06 1.25 0.75 0.004 Element B SiO2 NO2 NO3 PO4 As mg/l 0.06 15.40 0.10 3.20 0.72 0.002

Vrednosti uta Slabo mutna 10.8 2630 6.6 6.8 10.0 452 (28.8)

rH =

Eh + 2pH , Eh izraeno u mV 29

Broj 1,2009.

21

RUDARSKI RADOVI

Tabela 4. Mikrobioloki sastav podzemnih voda rudnog jalovita CerovoCementacija (severni obod kopa)
UBB <10 ANC 70 SPD 5 DNE 4 TBF 4 TFG <10

geologa, Ohrid, (1990), Vol. IV, 60-69. [5] Stevanovi Z., Dragii V., Filipovi B.,The influence of the karst aquifer on ore deposits in east Serbia, Yugoslavia, International Journal of mine Water, Spec Ed. vol. 1, publ. SPGLIGGG and IMWA, Portschach, Austria, (1991), 114-119. [6] Dragii V., The characteristics of mine waters in copper depozit of Bor (east Serbia), Yugoslavia, International Journal of mine Water, Spec. Ed. vol. 1, publ. SPGZLIGGG and INWA, Portschach, Austria, (1991), 31-38. [7] Dragii V., Hidrogeologija leita bakra istone Srbije, Institut za hidrogeologiju RGF-a, Beograd, (1992), 1211. [8] Dragii V., Hidrohemijske karakteristike leita bakra "Veliki Krivelj", XXVI Oktobarsko savetovanje rudara i metalurga, Donji Milanovac (1994), 42-45. [9] G. Pakovski, D. Koelj, V. Ljubojev: Komperativna analiza mineralnih asocijacijarudnih rudnih tela, polimetalinog leita oka Marin, asopis, Rudarski radovi br. 1, 2009 [10] S. Krsti, V. Ljubojev, M. Maksimovi: Prilog poznavanju petrolokomineralokih karakteristika leita Cerovo kod Bora, asopis, Inovacije i razvoj, br. 1. 2007

UBB ukupne hemoorganoheterotrofne mezofilne aerobne bakterije. ANC ukupne hemoorganoheterotrofne mezofilne anaerobne i fakultativno anaerobne bakterije. SPD spore plesni. DNE ukupni denitrifikacioni mikroorganizmi. TBF ukupne tionske bakterije TFG thiobacillus ferroxidans LITERATURA [1] Dragii V., Hidrogeoloke karakteristike vulkanskih stena Timoke eruptivne oblasti, Zbornik VII jugoslovenskog simpozijuma o HG i IG, Novi Sad, (1982), Vol. 1, 253-270. [2] Dragii V.,Fiziko-hemijski osobine podzemnih voda u vulkanskim i hidrotermalno izmenjenim stenama Timoke eruptivne oblasti, X YU kongres geologa, Budva, (1982), Vol. III, 17-24. [3] Dragii V., Hidrogeohemijska zonalnost na primeru leita bakra istone Srbije, XII YU kongres geologa, Ohrid, (1990), Vol. IV, 51-59. [4] Dragii V., Jevremovi D., Zagaivanje povrinskih i podzemnih voda u procesu eksploatacije i prerade vrstih mineralnih sirovina, XII YU kongres

Broj 1,2009.

22

RUDARSKI RADOVI

KOMITET ZA PODZEMNU EKSPLOATACIJU MINERALNIH SIROVINA

YU ISSN: 1451-0162 UDK: 622

UDK: 662.67(045)=861 Miroslav Ignjatovi*, Milenko Ljubojev*, Dejan Miti*, Zoran Stojanovi*

ULJNI KRILJCI KAO ENERGETSKI POTENCIJAL REPUBLIKE SRBIJE ** OIL SHALE AS ENERGETIC POTENTIAL OF REPUBLIC SERBIA
Izvod Na svetskom tritu energenata dolazi do poremeaja a posebnodo njihove visoke cene, to diktira potrebu svestranog sagledavanja tehnikih, tehnolokih i ekonomskih parametara dobijanja sintetike nafte iz uljnih kriljaca. Ukazuje se potreba da se maksimalno iskoriste vlastiti raspoloivi energetski resursi u okviru kojih znaajno mesto zauzimaju alternativni izvori energije (uljni kriljci). Ocenie se potencijalnost istraivanog podruja i izdvajanje prostora za dalja istraivanja. Nakon ocene potencijalnosti izvrilo bi se projektovanje istranih radova sa ciljem dobijanja preliminarnih podataka o geolokoj grai, uslovima zaleganja i kvalitetu uljnih kriljaca. Ukoliko tehnoloki postupak dobijanja sintetike nafte iz uljnih kriljaca bude na ekonomski isplativom nivou moemo govoriti o zadovoljavajuem potencijalu. Ovim istraivanjima jasno se eli prikazati kontekst i koncept budueg rada na dobijanju sintetike nafte iz uljnih kriljaca, uz jasnu prezentaciju njegove programske i sadrajne celine. Pored toga, cilj istraivanja je i da se koncept priblii subjektima zainteresovanim za njegovu realizaciju, potencijalnim korisnicima, dravnim i lokalnim strukturama vlasti. Kljune rei: uljni kriljci, istraivanje, eksploatacija. Abstract The world energy market has been stroked by constantly rising oil prices; therefore there is need to introspecting all economical, technical and technological parameters for oil obtaining from oil shale. Theres demand, in every country, for maximum avail of its own energy resources within the scope, and majority part is represented by alternative energy sources (oil shale). The potential of prospecting territory will be estimated upon further exploration works. Planning of prospecting operations with the aim of gaining the preliminary data about geological structure and oil shale quality will start, after realization the potential estimation. The economical potential is at right level if technical procedure for obtaining synthetic oil from oil shale is economical payable. These explorations present a concept of future operations for obtaining the synthetic oil from oil shale with accurate presentation of its entities. The main aim of exploration is showing concept to all interested parties for its realization, potential users and government as well as the local authorities. Key words: oil shale, exploring, exploitation.
* **

Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor Ovaj rad je proistekao iz Projekta br. 17005 koji je finansiran sredstvima Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije

Broj 1,2009.

23

RUDARSKI RADOVI

UVOD Uljni kriljci (1), su sedimentne stene, od finih zrnaca, sa promenljivim sadrajem organske materije iz kojih se pirolizom (zagrevanjem) dobija ulje, odnosno sintetika nafta. Organska matarija se preteno sastoji od kerogena, pri emu sadraj i tip kerogena u stenama odreuje genetski tip uljnih kriljaca i slui kao osnovni parameter za odreivanje kvaliteta i mogunosti njihove prerade. Uljni kriljci predstavljaju znaajne potencijalne izvore sintetike nafte. Osim Aleksinakog i delimino Vranjanskog podruja, ostala leita uljnih kriljaca u Srbiji, nisu detaljnije istraena. U Aleksinakom podruju procenjene rezerve uljnih kriljaca iznose oko 2,5 milijarde tona, to priblino ini 400 miliona organskog materijala ili, ako se rauna na preradu u ulje, sa prinosom od 50% - oko 200 miliona tona tona ulja, odnosno sintetike nafte (5). Ove rezerve svrstane su u kategoriju vanbilansnih rezervi, zbog nedostatka tehno-ekonomske ocene prerade uljnih kriljaca bazirane na domaoj tehnologiji. Za nau zemlju to predstavlja veliki energetski potencijal. Potrebe za energetskim sirovinama u svetu, i kod nas, podstiu fundamentalna i razvojna istraivanja novih izvora energije. Geoloke rezeve i kvalitet fosilnih goriva (posebno uglja, nafte i zemnog gasa) predstavljaju najznaajniji deo energetskog potencijala svake zemlje. U geolokom pogledu, fosilna goriva su neobnovljivi energetski izvori, od izuzetnog stratekog znaaja. U dananjim uslovima tehnolokog i industrijskog razvitka, potronja fosilnih goriva se neprestano poveava. Ocenjuje se da e u norednih 100 godina prirodni eneretski izvori biti izuzetno skupi jer i najvei optimisti priznaju da je teko oekivati nova spektakularna otkria leita nafte, zemnog gasa i uglja. Dovoljan razlog da se geoloka i hemijsko-tehnoloka istraivanja uljnih kriljaca sve vie podstiu, posebno u zemljama koje raspolau njihovim znaajnim geolokim rezervama, dat je na slici br. 1.

Sl. 1. Geografski poloaj, sadraj kerogena i prinosi ulja uljnih kriljaca u Srbiji
Broj 1,2009.

24

RUDARSKI RADOVI

U naoj republici, rezerve su nedovoljno istraene. Poznatija nalazita su u istonoj, srednjoj i zapadnoj Srbiji, od kojih se istiu leita Aleksinac, Mionica i itluk (2). Tek u relativno skorijoj budunosti, uz dalji razvoj i primenu nauke i tehnologije, kada se uspenije ree problemi eksploatacije ovih sirovina (podzemna i povrinska), eksploatacije kerogona i drugih korisnih organskih, pa i neorganskih sastojaka, zatim problemi vezani za ekologiju, korektnu i zadovoljavajuu zatitu ivotne sredine, i kada iz vie razloga cene prirodne nafte (i gasa) budu trajno na viem nivou, moe se raunati sa ekonomski opravdanim korienjem uljnih kriljaca u svetu. Do tada kod nas za to svakako treba obezbediti jo neke pretpostavke, od kojih se istiu: da se leita u dovoljnoj meri i svestrano istrae (geoloki, rudarski, tehnoloki i dr.); da uspeno i zadovoljavajue ree sva glavna pitanja vezana za zatitu ivotne sredine; da su leita dovoljna za razvoj srazmerno veih kapaciteta. LOKALITETI POJAVE ULJNIH KRILJACA Srbija bi, u narednih stotinak godina, mogla da se oslobodi uvoza sirove nafte i svoje energetske potrebe za tenim gorivima obezbedi iz - uljnih kriljaca. Ova smela i gotovo neverovatna tvrdnja, nije bez osnova. Naime, na osnovu dosadanjih geolokih istraivanja, u vie regiona centralne i jugoistone Srbije, procenjeno je da tamo lei nekoliko milijardi tona uljnih kriljaca, iz kojih, odreenom preradom moe da se dobiju sirova ulja, odnosno sintetika nafta, sirovine za petrohemijsku industriju,

graevinski materijal i retki elementi. Daljom rafinacijom sintetike nafte dobijaju se goriva za transport, mlazno i dizelgorivo i primarni benzin. Za sada jo nije napravljen dovoljan iskorak u smislu postizanja toplotnih uslova (pod kojima se nafta dobija na prirodan nain), pa se pribegava izlaganju materijala visokim temperaturama, u cilju dobijanja neega nalik na naftu. Prilikom tog procesa, organski materijal se transformie u tenost koja se mora dalje preraivati u naftu, za koju se moe rei da je bolja od one najnieg ranga iz konvencionalnih leita nafte, ali daleko od onih kvalitetnijih tipova iz prirodnih nalazita. U tehnolokom pogledu, predstavljaju specifinu mineralnu sirovinu. Iskorienje kerogena vezano je uglavnom, za zagrevanje kriljaca, usmereno na direktno sagorevanje u termoelektranama ili dobijanje sintetike nafte. Retortovanje uljnih kriljaca odvija se u procesima sa indirektnim grejanjem retorte. Prilikom retortovanja uljnih kriljaca, na temperaturi od 500 C, dolazi do izdvajanja sirovog uglja i gasa, a deo neisparljivog kerogena prelazi u polukoks. Sirovo ulje se zatim tretira vodonikom, pri emu nastaje sintetika nafta, kvaliteta lake arabijske nafte. Iz nje se, daljom preradom dobijaju derivati nafte i petrohemijske i hemijske sirovine. Pored razliitih tehnologija povrinskog retortovanja, ve due vreme ispituju se mogunosti prerade uljnih kriljaca i u samom leitu. Ova metoda se zove in situ. Dosadanja iskustva pokazuju da je retortovanje u leitu vrlo sloen proces, a pre svega teko se kontrolie. Retortovanje in situ moe obuhvatiti jedan sloj ili vie slojeva kriljaca ili se primenjuje modifikovan postupak, koji se sastoji od izrade podzemnih retorti. U tom sluaju se deo izva25
RUDARSKI RADOVI

Broj 1,2009.

enog kriljca prerauje na povrini. Nema sumnje da je podzemno retorto-vanje, kad se radi o ouvanju ivotne sredine, znatno povoljnije u odnosu na sve tehnologije povrinske prerade, jer se eliminiu mnogi problemi vezani za ljaku i pepeo. Potrebno je izvriti dodatna, geolokorudarska istraivanja, svih lokali-teta uljnih kriljaca irom Republike Srbije, jer oni predstavljaju budui pote-ncijal zemlje za tehnikim gorivom. Strunjake i nauku imamo. Ovo veliko prirodno i domae blago nam je na dohvat ruke. Za sada je potpuno neizvesno da li e, i kad, neko krenuti u eksploataciju uljnih kriljaca (3). Poremeaji na svetskom tritu energenata i posebno visoke cene tenih energenata nameu potrebu svestranog sagledavanja tehnoloko-tehnikih i ekonomskih parametara sintetike nafte iz uljnih kriljaca. Mogunosti korienja uljnih kriljaca kao energetske sirovine, sa irom lepezom upotrebe, kod nas su do sada, uglavnom, istraivane u Aleksinakom podruju. Koristei rezultate ovih istraivanja, istraivai u ovom projektu istiu potrebu da se intenziviraju aktivnosti usmerene ka ekploataciji i korienju uljnih kriljaca. Po ovom sastavu uljni kriljci u osnovi predstavljaju specifinu energetsku sirovinu, koja bi u odreenim uslovima mogla da postane adekvatan alternativni izvor za dobijanje tenih goriva i drugih sirovina ili zamena za neke njihove derivate. TEKTONSKI SKLOP ALEKSNAKOG PODRUJA Aleksinako leite mrkog uglja i uljnog kriljca nalazi se u prostoru izmeu reka June Morave i Moravice. Ovo leite je deo prostranog Aleksinakog tercijarnog podruja i prua se neposredno od grada Aleksinca u pravcu S-SZ u duini od 10 km i ini povrinu od oko 20 km2. Eksploatacija uglja na ovom prostoru vrena je od 1883. do 1989. godine.

Preostale (elaborirane) rezerve kamenog uglja iznose 27,5 miliona tona A+B+C1 kategorije. Uljni kriljci javljaju se u itavom leitu aleksinakog ugljenog podruja i to u krovini i podini ugljenog sloja. Najobimnija istraivanja uljnih kriljaca vrena su u eksploatacionom podruju, mada su slojevi uljnih kriljaca (bez pojave uglja) utvreni juno, jugoistono i severozapadno van eksploatacionog ugljenog podruja. Aleksinako leite uglja i uljnih kriljaca (4), stvarano je u jezerskoj sredini, pri emu se poetak nastajanja leita vezuje za paleogen, kada dolazi do tektonskih razlamanja Karpato-balkanida i Srpsko-makedonske mase i formiranja moravske, aleksinake depresije. Zapunjavanje depresije i jezerska sedimentacija zapoinje krajem oligocena i poetkom miocena i to klastitima i grubozrnim pearima, a zavrava se debelim kompleksom pelitskih i alevropelitskih sedimenata u koje spadaju i uljni kriljci. Osnovna karakteristika sedimentacionog ciklusa Aleksinakog podruja je ritminost pojavljivanja pojedinih litolokih lanova, kao posledica estih promena uslova sedimentacije. U razliitim nivoima stuba ritminost je jae ili slabije izraena i ova ritminost se ogleda i u rasporedu organskih ostataka, u uljnim kriljcima. Smenjivanje partija bogatih i siromanijih kerogenom u vertikalnom pravcu karakterie i podinske i povlatne uljne kriljce, s tim to se u povlatnom horizontu smenjuju vri odreenim, pravilnim rasporedom. U horizontalnom pravcu, izuzimajui podinski horizont, facijalna izmenljivost nije izraena, to omoguava paralelizaciju i povezivanje slojeva u irem planu. Posle stvaranja povlatnog horizonta bituminoznih laporaca kao najmlaeg lana aleksinake serije, nekadanji jezerski basen bio je zahvaen snanim tektonskim pokretima. Ovim pokretima sedimenti aleksinake produktivne serije su 26

Broj 1,2009.

RUDARSKI RADOVI

ubrani, horizontalno kretani i intenzivno izrasedani, to je uslovilo veoma sloenu tektonsku grau leita. Produktivna ugljena serija ubrana je u dve sinklinale: aleksinaku i kraljevsko-vakupsku, pruanja SSZ-JJI. Kraljevako-vakupska sinklinala nalazi se izmeu kristalastih kriljaca istonog oboda i antiklinale P-K. U junom delu je veoma uzana i stisnuta, dok se prema severu iri i spaja kod Subotinca sa aleksinakom. Obe strukture blago tonu u pravcu severa. Aleksinaka sinklinala nalazi se zapadno od kraljevako-vakupske sinklinale, prostranija je i ira, i u njoj lee glavne mase uljnih kriljaca. Formiranje obe sinklinale praeno je reversnim rasedanjem, koje je naroito izraeno u severnom delu leita. Osnovna struktura aleksinake sinklinale prema zapadu deformisana je rasedima i intezivno erodovana. Najnovija saznanja ukazuju, u stvari, na prisustvo jedne sloene sinklinalne forme, koju prate sekundarni nabori, a koja je kasnijim tektonskim i erozionim procesima razorena do te mere, da je njenu rekonstrukciju teko izvesti. Razlomne strukture predstavljene su sistemom poprenih i dijagonalnih raseda, preteno makazastog tipa, kojim je eksploataciono leite izdeljeno vie hektarskih do kilometarskih razmera. Eksploataciono leite je od ostalih delova podruja prema severu, zapadu i jugu odvojeno krupnim rasedima koji predstavljaju granicu prostiranja ugljenog

sloja i horizonta povlatnih uljnih kriljaca. Izvan granica ovih raseda sedimenti mlaeg neogena (gornjeg miocena) veoma su debeli i lee direktno preko peara i uljnih kriljaca podinskog pearskoglinovitog kompleksa. Generalno pruanje slojeva u eksploatacionom leitu je SSZJJI sa padovima veoma razliitim od 0 do 90 stepeni. Izuzev strmih, skoro vertikalnih, pa i prevrnutih slojeva pojedinih tektonskih blokova u severnom delu leita, proseni padni ugao produktivne serije iznosi oko 35 stepeni. Opta tendencija je ublaavanje pada sa dubinom, tj. prema dnu sinklinale. GEOLOKA GRAA PODRUJA PRODUKTIVNA SERIJA Aleksinaka produktivna serija sa mrkim ugljem i uljanim kriljcima, stvarana je u okviru prostranog Aleksinakog podruja u kome obod i podloge basena ine kristalasti kriljci. Najvee rasprostranjenje i debljinu aleksinaka serija ima u prostoru Aleksinakih rudnika, od Aleksinca do Mozgova. Uku-pna debljina procenjuje se na 900 1000 m. Preko nje lee transgresivno i diskordantno sediment mlaeg miocena predstavljeni crvenim, mrkim i utim konglomeratima i aglomeratima u smenji-vanju sa glinovitopeskovitim sedime-ntima i proslojcima tufogenog materijala. U gornjem delu preovlauju laporovite gline i laporci. Ukupna debljina iznosi i do 900 m.

Broj 1,2009.

27

RUDARSKI RADOVI

Sl. 2. Litoloki profil Aleksinakog leita uglja i uljnih kriljaca.

Broj 1,2009.

28

RUDARSKI RADOVI

Prema osnovnim litolokim karakteristikama i superpoziciji slojeva aleksinaka produktivna serija moe se podeliti na (slika 2.): Bazalni kompleks; Pearsko-glinoviti komleks (podina ugljenog sloja); Ugljeni sloj; Glinovito-laporoviti kompleks (povlata ugljenog sloja). Bazalnim kompleksom zapoinje miocenski ciklus sedimentacije ija se debljina kree od 500 do 300 m. Preko ovog kompleksa lei pearsko-glinoviti ko-mpleks u iji sastav ulaze: peari, lisku-noviti i glinoviti, peskoviti glinci, glinci, bituminozni kriljci, ree laporci i pro-slojci uglja. U podinskom kompleksu izdvojena su dva horizonta: donji horizont (duboka podina) i gornji horizont (visoka podina). U dubljoj podini proslojci uglja nisu konstatovani i vezani su samo za gornji horizont. Uljni kriljci duboke podine su tanko slojeviti i vie lisnasti i u estom smenjivanju sa laporcima i laporovim glincima, dok su kriljci u viim nivoima masivniji, kompaktniji, vee tvrdine i bogatiji kerogenom. Uljni kriljci pearsko-glinovitog kompleksa nazvani podinskim uljnim kriljcima interstratifikovani su u glinovito-laporovitim i liskunovitim pearima i glincima. Utvreno je da se podinski kriljci javljaju u slojevima ili grupama slojeva (paketima) debljine od 30 do 40 m, na razliitoj udaljenosti od glinenog sloja i povlatnih uljnih kriljaca. Primarne promene debljine podinskih kriljaca, kako u vertikalnom pravcu, tako i bono, naroito su izraene u centralnom delu leita. Ukupna debljina podinskog kompleksa iznosi oko 300 m. Ugljeni sloj je sloenog litolokog sastava i sastoji se, najveim delom, od

tvrdog mrkog uglja, polusjajnog i trakastog, od gasnog uglja koji je mat i crnomrke boje i od jalovih proslojaka iji broj i debljina variraju. Debljina ugljenog sloja varira od 2 do 6 m. Glinovito-laporoviti komleks koji ini povlatu ugljenog sloja podeljen je na dva horizonta: Donji, u iji sastav ulaze uljni kriljci iz direktne krovine ugljenog sloja (horizont povlatnih uljnih kriljaca); Gornji, predstavljen laporcima, manje ili vie bituminoznim, sa proslojcima uljnih kriljaca, glinaca, peara i tufova. Njime se zavrava aleksinaka produktivna serija. REZERVE ULJNIH KRILJACA Na osnovu rezultata izvedenih istranih radova do 1986. godine u aleksinakom leitu je odreena pripadnost leita odgovarajuoj grupi i izvreno je ogranienje rezervi i njihovo razvrstavanje u kategorije. Prema strukturnoj grai i podeljenosti leita rasedima u vie veih samostalnih blokova, sa slojevima nagnutim preko 20, leite je svrstano u drugu grupu. Prema postojanosti debljine i kvaliteta povlatnih uljnih kriljaca na veem prostranstvu sa srednjim sadrajem ulja preko 6% i toplotnim efektom preko 6.000 kJ/kg, leite je svrstano u I podgrupu. Zbog izmenljivosti debljine podinskih kriljaca, koja odgovara srednje do znatno izmenjivim debljinama, i pored toga to srednji sadraj sirovog uglja prelazi 6%, (srednji sadraj 9,5%), a toplotna vrednost istog uljnog kriljca iznosi oko 6.500 kJ/kg, leite podinskih kriljaca je svrstano u drugu podgrupu. Na osnovu ovakve pripadnosti leitadrugoj grupi i prvoj podgrupi (povlatni kriljci), izvrena je kategorizacija rezervi i njihovo ogranienje, uz primenu eksploatacije. 29
RUDARSKI RADOVI

Broj 1,2009.

Rezerve povlatnih uljnih kriljaca dokazane su rudarskim radovima i buotinama, dok su rezerve podinskih kriljaca istraene, uglavnom, buenjem. Uzimajui u obzir blokovsku grau leita, zatim karakter izmenljivosti kvalitativnih parametara, kao i vrstu i raspored istranih radova, rezerve su

proraunate primenom dve metode i to: metodom geolokih blokova i metodom vertikalnih profila. Rezerve uljnih kriljaca i njihov prosean kvalitet date su sa stanjem istranih radova na dan 31. 12. 1985. godine (tabele 1, 2, 3 i 4), dok su rezerve i kvalitet bitumenoznih laporaca prikazane u tabelama 5 i 6.

Tabela 1. Rezerve uljnih kriljaca polja Morava i Logorite

Kategorija Povlatni uljni kriljci B C1 B1 + C1 C2 B1 + C1 + C2 Podinski uljni kriljci B C1 B1 + C1 C2 B1 + C1 + C2 Povlatni i podinski uljni kriljci B C1 B1 + C1 C2 B1 + C1 + C2 161.599.920 196.880.530 358.480.450 82.065.000 440.545.450 167.877.620 148.992.920 316.870.540 638.922.000 955.792.540 329.477.540 345.873.450 675.350.990 720.987.000 1.396.337.990 19.760.980 51.312.710 71.073.690 218.880.000 289.953.690 19.760 51.312.710 71.073.690 218.880.000 289.953.690 161.599.920 196.880.530 358.480.450 82.065.000 440.545.450 148.116.640 97.680.210 245.796.850 420.042.000 665.838.850 309.716.560 294.560.740 604.277.300 502.107.000 1.106.384.300 Geoloke rezerve Poremeene Neporemeene Ukupne

Tabela 2. Kvalitet uljnih kriljaca (srednje vrednosti) polja Morava i Logorite

Parametri Sadraj organske supstance Sadraj pepela Sadraj sumpora (ukupni) Gornja toplotna vrednost Sadraj sirovog ulja Zapreminska masa Povlatni uljni kriljci 18,94% 72,0% 2,23% 6.900 kJ/kg 9,7% 1,85 t/m
3

Podinski uljni kriljci 21,0% 72,0% 3,85% 6.540 kJ/kg 9,5% 1,92 t/m3

Broj 1,2009.

30

RUDARSKI RADOVI

Tabela 3. Rezerve uljnih kriljaca polja Dubrava

Kategorija Povlatni uljni kriljci A B A+B C1 A + B + C1 C2 A + B + C 1 + C2 Podinski uljni kriljci B C1 B + C1 C2 A + B + C 1 + C2 Povlatni i podinski uljni kriljci A B A+B C1 A + B + C1 C2 A + B + C 1 + C2 54.912.600 86.744.020 141.656.620 32.186.200 173.842.820 173.842.820 10.486.570 49.330.870 59.817.440 146.219.430 205.036.870 30.000.000 235.036.870 65.399.170 136.074.890 201.474.060 177.405.630 378.879.690 30.000.000 408.879.690 29.527.920 64.474.000 94.001.920 11.400.000 105.401.920 29.527.920 64.474.000 94.001.920 11.400.000 105.401.920 54.912.600 86.744.020 141.656.620 32.186.200 173.842.820 173.842.820 10.486.570 19.802.950 30.289.520 80.745.430 11.034.950 18.600.000 129.634.950 65.399.170 106.546.140 171.946.140 112.931.140 284.877.770 18.600.000 303.477.770 Geoloke rezerve (t) Poremeene Neporemeene Ukupne

Tabela 4. Kvalitet uljanih kriljaca polja Dubrava

Parametri Sadraj organske supstance Sadraj pepela Sadraj sumpora (ukupni) Gornja toplotna vrednost Sadraj sirovog ulja Zapreminska masa Povlatni uljni kriljci 16,6% 73,0% 2,23% 6.050 kJ/kg 9,9% 1,85 t/m3 Podinski uljni kriljci 18,0% 73,0% 3,85% 7.000 kJ/kg 12,5% 1,96 t/m3

Tabela 5. Rezerve bituminoznih laporaca

Lokalnost Polje Dubrava Polje Morava i Logorite Leite ukupno Kategorija C2 C2 Rezerve (t) 579.244.000 3.356.378.000 3.935.522.000

Broj 1,2009.

31

RUDARSKI RADOVI

Tabela 6. Kvalitet bituminoznih laporaca

Dubrava Sadraj organske supstance Sadraj pepela Gornja toplotna vrednost Sadraj sirovog ulja 7,90% 78,80% 2.420 kJ/kg 3,7% Morava 7,55% 78,50% 2.540 kJ/kg 4,15%

ZAKLJUAK Poremeaji na svetskom tritu i posebno visoke cene tenih energenata nameu potrebu svestranog sagledavanja tehnoloki-tehnikih i ekonomskih parametara dobijanja sintetike nafte iz uljnih kriljaca. Po svom sastavu uljni kriljci u osnovi predstavljaju specifinu energetsku sirovinu koja bi, u odreenim uslovima, mogla da postane i adekvatni alternativni izvor za dobijanje tenih goriva i drugih sirovina ili zamena za neke njihove derivate. Uljni kriljci e, verovatno, nai svoje mesto u domaoj ekonomiji, ali energetski zahtevi vezani za sagorevanje, transport, usitnjavanje, zagrevanje, dodavanje vodonika, kao i poseban problem koji je proistekao iz pootrenih mera ekoloke bezbednosti (opravdani zahtevi za ureenje prostora i nain odlaganja otpada, u ovom sluaju velikih koliina), ine ceo koncept korienja ovakvog resursa izuzetno sloenim. U tehnolokoj fazi iz pepela aleksinakih uljnih kriljaca u laboratoriji za HTK borskog IRM utvrdie se pojava retkih i rasejanih elemenata. Potrebno je da se dobije vie od 40 l ulja iz jedne tone uljnih kriljaca da bi eksploatacija bila ekonomski opravdana. LITERATURA [1] Ercegovac Marko (1990): Geologija uljnih kriljaca, Graevinska knjiga, Beograd [2] M. Ignjatovi, R. Rajkovi, M. Miki, M. Ljubojev: Mogunost eksploatacije uljnih kriljaca sa lokaliteta Republike Srbije iz kojih e se dobiti sintetika nafta, ER, Tara 2008. [3] Projekat 17005 MN [4] M. Ivkovi, V. Ljubojev, A. Mladenovi: Geoloke karakteristike leita uljnih kriljaca Aleksinakog podruja. Rudarski radovi br.2, 2001.god. [5] Elaborat o rezervama uljnih kriljca Aleksinakog leita polje Morava i Logorite, Ugalj, projekat, 1985. godine [6] S. Krsti, V. Ljubojev, M. Ljubojev, M. Maksimovi: Geoloka istraenost uljnih kriljaca u okolini sela Vina, asopis, Rudarski radovi br. 2, 2008. god.

Broj 1,2009.

32

RUDARSKI RADOVI

KOMITET ZA PODZEMNU EKSPLOATACIJU MINERALNIH SIROVINA

YU ISSN: 1451-0162 UDK: 622

UDK: 622.765.061:553.463(045)=861

Dragan Milanovi*, Srana Magdalinovi*, Radojka Jonovi*, Ljiljana Avramovi*

IZBOR REAGENSA ZA DOBIJANJE NISKOSADRAJNOG KONCENTRATA ELITA**,*** CHOOSE REAGENT FOR OBTAIN LOW CONTENT CONCENTRATE OF SCHEELITE
Izvod U ovom radu su predstavljena ispitivanja flotabilnosti elita. Mikroflotacijski testovi su izvedeni sa dva razliita tipa reagenasa kao to su: SCO 40 (modifikovana varijanta sulfosukcinata Porokol SC 30) i aeropromoter 845N ( sulfosukcinamat) i neki drugi. Svi tipovi reagenasa su imali razliite strukture i dali su razliite vrednosti iskorienja elita. Kolektor SCO 40 je dao bolje rezultate od A 845N. Iskorienje minerala volframa zavisi od odabranog reagensa. Ova istraivanja su u toku, a dosadanji rezultati su dati u ovom radu. Kljune rei: kolektor, iskorieje, elit, niskosadrajni koncentrat Abstract This work presents complete investigation of main floatability of mineral sheelite. Flotation tests were carried out on two different types of reagents, such as: SCO 40, (modify variant of Alkyl sulfosukcinata-Porocoll SC 30) and Aeropromothers 845 N, (Alkyl sulpha sukcinamat) and other type same reagent too. All type of reagents had different structure and gave different recovery values. It was found that the Collector SCO 40 provokes higher recovery of scheelite regarding to A 845 N at the same concentrations. Recovery of mineral sheelite depends of chosen type of reagents. These investigations are in progress and results will be presented in the paper. Key words: collector, recovery, sheelite, low grade concentrate * Institut za rudarstvo i metalurgiju, Bor **Ovaj rad je proistekao iz projekta broj 19002 koji je finansiran sredstvima Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije *** Rad je velikim delom rezultat odbranjene doktorske teze autora dr Dragana Milanovia pod naslovom: Uticaj veliine estica na fenomene flotabilnosti minerala elita (2008), Univerzitet u Beogradu, Tehniki fakultet u Boru

Broj 1,2009.

33

RUDARSKI RADOVI

UVOD Volfram pripada grupi retkih metala koji se u prirodi ne nalazi u samorodnom stanju, ve iskljuivo u obliku minerala. Ekonomski najvaniji njegovi minerali su elit CaWO4 i volframit Fe-MnWO41. Siromane elitne rude sa 0,05 do 0,1% WO3 vrlo uspeno se obogauju flotiranjem, dok se drugi metodi upotrebljavaju samo kao dopunski. Zbog toga je svaka ideja za poboljanje obogaivanja volframovih ruda u teorijskoj i industrijskoj praksi, veoma znaajna. Stepen usitnjavanja rude, izbor odgovarajue metode i optimalnih uslova obogaivanja zavisi od hemijskog, mineralokog i strukturalnog sastava svake rude. Postupkom flotacije dolo se do mogunosti kompleksne prerade polimetalinih volframovih ruda i dobijanja dvetri vrste koncentrata, to pre nije bilo mogue. Kako je elitova mineralizacija fino dispergovana u stenskom masivu mogue je dobiti niskosadrajni koncentrat elita sa 10-20% WO.3. Neophodan je dalji tretman koncentrata za poveanje sadraja WO32. Opti uslovi flotiranja oksidnih i nemetalinih mineralnih sirovina, koji nisu uobiajeni pri flotaciji sulfidnih minerala, uglavnom se mogu koristiti za flotaciju volframovih minerala. Usled teoretskih problema i ogranienja, u flotaciji nesulfidnih ruda uobiajen je niz tehnika predtretiranja i prerade koje su relativno retke u flotaciji sulfida. One ukljuuju: pranje i odmuljavanje ruda, kondicioniranje pri visokom sadraju vrstog. Zatim, visokotemperaturnu flotaciju. Takoe, upotrebu agenasa modifikatora. Disperzanti muljeva, natrijum-silikat, natrijum-karbonat, polifosfati i anjonski polimeri niske molekulske mase, kao to su Cyquest 3223 ili Cyquest 3270 esto su nezaobilazni. Sumporna kiselina, natrijumkarbonat, natrijum-hidroksid (i povremeno

amonijum-hidroksid) uobiajeni su regulatori pH. Obino korieni aktivatori i deprimatori ukljuuju natrijum-silikat za deprimiranje silikata i muljeva, hlorovodoninu kiselinu za aktiviranje feldspata i deprimiranje kvarca, kvebrao i tanine za deprimiranje karbonatnih minerala, skrob, lignin-sulfonate i lepkove za deprimiranje gline i muljeva oksida gvoa itd. Volframovi minerali se flotiraju masnim kiselinama i njihovim estrima 3,4 i drugim kolektorima: alkilsulfati i sulfonati, primarni amini5, takoe: sulfokside, alkilhidroksamati, IM50, arsenska kiselina, fosfonska kiselina i naftoli, Alkil nitrozo-naftoli, Aero 845 i Porocol SC 30 itd 6, 7 , 8, 9, 10. Zato e utvrivanje uticaja razliitih tipova reagenasa na vrednosti iskorienja elita sa ciljem izbora reagensa za flotaciju elita iz rudnika Rudnik, biti predmet ispitivanja u ovom radu. REZULTATI I DISKUSIJA Korieni reagensi U ovim ispitivanjima osnovni primenjivani kolektori su: Promoter, Aero 845 N, (Alkilsulfosukcinamat) amerikog proizvoaa i SCO 40, (modifikovana varijanta Alkil sulfosukcinata-Porocoll SC 30), nemakog proizvoaa. Alkil sulfosukcinamat (Promoter AERO 845) kolektor je na bazi sulfosukcinamata koji je prvi put sintetizovan u "American CYANAMID Company". To je anjonski modifikovani sulfonat, koji je koristan za obogaivanje veeg broja, ruda ukljuujui i elit. Ovaj kolektor je rastvoran u vodi i moe se razblaiti do bilo koje koncentracije za doziranje u flotaciju 11. Alkil-sulfosukcinat (Porocol SC 30). Kolektor koji se pokazao izvanredno dobrim za flotaciju elita u baznom i u kiselom pH opsegu, tanije na kiselosti 3,512. Posebna modifikacija ovog reagensa

Broj 1,2009.

34

RUDARSKI RADOVI

sline strukture, oznaena kao SCO 40, po navodu evropskog proizvo-aa COGNIS dostupna je na tritu, dok se Porocoll SC 30 vie ne proizvodi. Pripremljeni su rastvori reaganasa u destilovanoj vodi. Napravili smo koncentracije koje su na nivou preporuene potronje. Uzorci Rovni mineralni uzorci elita su dobijeni od geoloke slube rudnika Rudnik iz centralne Srbije sa lokaliteta Nova jama. To je u sklopu vulkanointruzivnog kompleksa umadijske metalo-

genetske zone miocenske starosti, koja se nalazi u okviru relativno uskog geografskog prostora koji se prua od Avale do Kraljeva. U toku 2003. godine u ovom delu leita izvrena su detaljna geoloka i rudarska istraivanja potkopima po obodu rudarskog okna13. Iz tog uzorka koji je dopremljen sa istoimenog rudnika u Institut za rudarstvo i metalurgiju, Bor, prospekcijom pod UV svetlou izdvojeni su rovni elitonosni komadi. Svi uzorci su, dakle, istog geolokog porekla. Na taj nain obezbeen je primarni materijal uzoraka namenjenog za ova istraivanja, sl.1.

Sl. 1. Prospekcija elita u stenskom masivu

Sl. 2.Koncentrat elita na sahatnom staklu

Karakterizacija rovnih uzoraka elita Od specimena je napravljen mineraloki preparat za mikroskopski pregled, a na uzorku praha su sprovedena rendgenska snimanja. Mineralokim pregledom polarizacionim mikroskopom Carl Zeiss JENAPOLU, u ITNMS Beograd, konstatovan je Mineralni sastav: elit, karbonat, amorfna silicija, siderit, limonit itd. elit se javlja u krupno kristalastim agregatima, koji su redovno kataklazirani i cementovani mlaim karbonatima. Sami agregati elita su izgraeni od sitnih zrnaca. Jalovina je u vidu karbonata siderita i amorfne silicije, koja je po negde intezivno obojena limonitskom bojom. Za rendgenska ispitivanja u Institutu za rudarstvo i metalurgiju, Bor, korien je automatski rendgenski difraktometar PHILIPS, PW1710. Rendgenogramom su odreeni minerali: elit CaWO4; kvarc SiO2 i kalcit CaCO3. Navedeni su gradacijski, prema zastupljenosti i intezitetu detektovanih pikova. Konstatujemo da je dominantan elit, dok se primese javljaju u tragovima14 . Fiziko-hemijske karakteristike uzoraka: - Gustina rude 2 930 kg/m3

Broj 1,2009.

35

RUDARSKI RADOVI

- Nasipna masa na krupnoi 100%-12,7 mm 2 059 kg/m3 - Nasipna masa na krupnoi 100% - 3,35 mm 1 544 kg/m3

- Bondov radni indeks u mlinu sa ipkama 19,49 kWh/t - Bondov radni indeks u mlinu sa kuglama 16,48 kWh/t

Tablica 1: Hemijski sastav uzorka sa lokaliteta Nova jama Element WO3 Pb Zn Bi MgO CaO K2O Na2O Ogledi osnovnog flotiranja Prethodno su izvreni eksperimenti mlevenja uzorka u elipsoidnom mlinu sa kuglama zapremine 15,2 dm3. Masa are kugli na poetku ispitivanja bila je 12 kg. Za jedan eksperiment mleveno je 970 g rude, pri sadraju vrstog od 70%. Svi ogledi osnovnog flotiranja izvreni su u Denver flotacijskoj maini zapremine komore 2,4 dm3 i brzinom obrtanja rotora od 1300 min-1. Tokom ispitivanja izvedeno je nekoliko eksperimenata osnovnog flotiranja u cilju odabira najboljeg reagensa. U tabeli 2. prikazani su upotrebljeni reagensi u flotiranju i ostvareni rezultati iskorienja elita u osnovom koncentratu. Vidi se da je u osnovnom flotiranju najbolje iskorienje postignuto sa reagensom SCO 40. Sadraj 0,94% 0,44% 0,29% 0,41% 0,77% 2,92% 6,99% 1,17% Element Cu Fe SiO2 Al2O3 Ag Au S Sadraj 0,015% 1,76% 64,92% 13,61% 64 g/t 0,02 g/t 0,96%

Tabela 2: Ostvareni tehnoloki rezultati u osnovnom koncentratu sa razliitim reagensima

Reagensni reim Petrolej i AP 485 N (po 250 g/t) Petrolej i AP 485 N (po 150 g/t) D1 i AP 845 N SCO 40 i Edenor SCO 40 Edenor Sadraj WO3 % 2,60 1,97 2,29 4,20 9,61 25,07 Iskorienje WO3 % 90,54 83,70 46,31 82,23 96,41 72,39

Eksperiment sa preiavanjem osnovnog koncentrata Na osnovu prethodnih rezultata sprovedeni su eksperimenti sa preiavanjem osnovnog koncentrata dobijenog upotrebom najpovoljnijeg reagensa SCO 40. Eksperiment je izveden u maini Denver sa zapreminom komore od 4,5 dm3, brzinom obrtanja rotora od 1500 min-1 i 1940 g rude. Tako su izvedena dva eksperimenta osnovnog flotiranja, a skupni koncentrat je dva puta preien. Oba preiavanja osnovnog koncentrata su izvedena pod istim uslovima, takoe u Denver maini sa zapreminom komore od 2,4 dm3 i brzinom obrtanja ro-

Broj 1,2009.

36

RUDARSKI RADOVI

tora 1300 min-1, a ema prema kojoj je izveden eksperiment prikazana je na slici 3. U tabeli 3. prikazani su rezultati ekspermenta sa preiavanjem. Reagens SCO 40 je ostvario najvee iskorienje WO3 (tabela 2) i veoma dobar sadraj u

osnovnom koncentratu. Zbog toga je izveden i eksperiment sa preiavanjem. Dobijen je koncentrat elita sa sadrajem WO3 od oko 18% i iskorienjem oko 58%.

Sl. 3: ema izvoenja flotacijskog eksperimenta Tabela 3: Metal bilans u eksperimentu sa preiavanjem
Proizvod Ksulfida Mulj M1 M2 Kelita J Ruda Masa M% 5,60 5,14 13,84 2,43 3,12 69,87 100,00 Zn 1,4 0,28 0,47 0,62 1,03 0,14 0,303 Pb 7,16 0,12 0,058 0,037 0,16 0,012 0,429 SADRAJ,% WO3 0,72 1,83 0,12 6,42 17,94 0,141 0,966 Ag g/t 0,013 0,017 0,0035 0,014 0,020 0,015 0,014 K2O 4,18 5,84 6,44 4,85 1,21 6,44 5,963 RZn 25,88 4,75 21,48 4,98 10,61 32,30 100,0 RASPODELA% RPb 93,37 1,44 1,87 0,21 1,16 1,95 100,0 RWO3 4,18 9,74 1,72 16,16 57,99 10,21 100,0 RAg 5,41 6,43 3,55 2,51 4,59 77,51 100,0 RK2O 3,93 5,03 14,95 0,01 0,63 75,45 100,0

ZAKLJUAK Uzorak rude leita Nova jama rudnika Rudnik sa sadrajem WO3 0,94% tretiran je postupkom flotacijske koncentracije u cilju dobijanja koncentrata elita iz kojeg je mogue metalurkom preradom izdvojiti volfram. Kako je reagens SCO 40 u osnovnom flotiranju dao najbolje rezu37 ltate, uz njegovu upotrebu, izveden je eksperiment sa preiavanjem. Koncentrat elita posle dva preiavanja imao je oko 18% WO3. Iskorienje elita je nisko, ali treba oekivati da se optimizacijom parametara preiavanja moe poveati, pre svega, u drugom preia-

Broj 1,2009.

RUDARSKI RADOVI

vanju gde sa meuproizvodom M2 odlazi oko 16% WO3. U svakom sluaju, ovim radom je potvreno da je iz uzorka elita rudnika Rudnik, iz lokaliteta Nova Jama, mogue dobiti niskosadrajni koncentrat elita. Pri tome je reagens koji je davao najbolja iskorienja elita-SCO 40. Na taj nain je izbran izbor najpovoljniji reagens za flotaciju naeg elita. Njega bi, u nastavku ispitivanja radi optimizacije rezultata flotiranja, trebalo nezaobilazno koristiti. LITERATURA [1] Emsley. J, (1991); The elements: Sec. Ed., Clarendon Press, Oxford, 251 p [2] Dimitrijevi V., Dimitrijevi M., Milanovi D. (2004) Recovery of tungsten from low grade scheelite concentrates by soda ash roast-leach Method. Journal of Mining and Metallurgy, 40A p.75-89 [3] Atak, S.,Gurkan,V. And Yafawi, A., (1986) Effect of various fatty acids on separation of scheelite from calcite. In:Y.Aytekin (Editor), 1st Int.Miner. Process.Symp., Izmir, p. 94-103. [4] Agar, G.E.,1984.Scheelite flotation. U.S. Patent, US 4,488,959 A,17 p (Chem. Abstr., 102(20): 170318b). [5] Choi and Han, (1963) Electrokinetic property and flotation characteristics of scheelite.Korean J.Chem. Soc.7, p. 17-24. [6] Hanna H. S. and Somasundaran P. (1976) Flotation of salt type minerals, In:Flotation, A. M. Gaudin Memorial Volume, vol. 1 (Ed. M. C. Fuerstenau), p 197-272.

[7] Vazquez L. A., Ramachandran Sand and Grauerholz N.L., (1976), Selective flotation of scheelite. In: Flotation A. M. [8] Arnold R., E. F. Browabill and S. W. Ihle.(1978) Hallimond tube flotation of scheelite and calcite with amines Elsevier (Printed in Netherlands) International Journal of mineral Processing. 5 p.143-152. [9] Koval E. M. (1982), Obogaskh Rud (Leningrad) 27 14 (CA No. 99:74460n). [10] Kotlyarevsky I. L., Alferiev I. S. Krasnukhina A. V., Pomazov V. D. and Egorov N. V. (1984), Reagents in the minerals industry (eds) M. J. Jons and R. Oblatt (London: IIM Pub.) p. 173. [11] Mining chemicols hondbook, 1986. A. CYANAMID Company [12] T.G.Charan and G.V.Rao. (1990) "Flotation of Scheelite with Alkyl Sulpho-succinate Collector." Aufbereitungs-technik 31 Nr. 8 p. 442-446 [13] Radosavljevi S., Stojanovi J. i Kai V., "Studija- minealogija polimeta-line rude rudnika Rudnik" Institut za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, Frane d'Eperea 86, P.Box 390, 11000 Beograd [14] Milanovi, B. Dragan, Uticaj veliine estica na fenomene flotabilnosti minerala elita; Doktorska teza univerzitet u Beogradu Tehniki fakultet u Boru Odsek za mineralne i reciklane tehnologije

Broj 1,2009.

38

RUDARSKI RADOVI

KOMITET ZA PODZEMNU EKSPLOATACIJU MINERALNIH SIROVINA

YU ISSN: 1451-0162 UDK: 622

UDK: 504.06:622.272(045)=861 Mirko Ivkovi * , Jovo Miljanovi*

PARAMETRI UTICAJNI NA IVOTNU SREDINU U RUDNIKU SOKO SOKOBANJA PARAMETERES INFLUENCE ON LIFE ENVIRONMENT IN MINE SOKO SOKOBANJA
Izvod Eksploatacija uglja kako pri povrinskoj, tako i pri podzemnoj eksploataciji dovodi do degradacije ivotne sredine i to, uglavnom, sa tri aspekta: iscrpljivanjem rezervi, razaranjem prirodne sredine i zagaivanjem faktora sredine. U ovom radu razmatran je problem ugroavanja ivotne sredine pri izvoenju rudarskih radova u leitu uglja rudnika Soko Sokobanja. Kljune rei: podzemna eksploatacija, zatita ivotne sredine, ugalj. Abstract Coal mining, in open cut winning system, as well as in underground mining, bas for result surface disintegration of environment in three aspects: exhausting of mineral reserves, environment destruction and contamination. This paper considers problem of environment endanger during mining works in coal deposit Soko in Sokobanja. Key words: underground mining, living enviroment protection, coal

UVOD Bez obzira na odreene tetnosti koje sa sobom nosi podzemna eksploatacija uglja ova privredna delatnost je bila i ostala nunost. Pred strunjacima koji se bave eksploatacijom mineralnih sirovina stoji najvaniji zadatak: maksimalno ekonomino i sigurno eksploatisati leita, uz minimalno ugroavanje radne i ivotne sredine. Uslov za realizaciju navedene postavke je dobro poznavanje tetnosti koje se prouzrokuju eksploatacijom, kako bi se one smanjile na najmanju moguu meru. Eksploatacija uglja u rudniku Soko vri se u delu leita koje se nalazi kod
*

sela itluk, gde se izgraeni objekti otvaranja i rudniki infrastrukturni objekti. Dugogodinjom eksploatacijom uglja od 1908. godine do danas steena su obilata iskustva o meusobnoj sprezi eksploatacija uglja ivotna sredina. Leita uglja Soko nalazi se u severoistonom delu Sokobanjskog basena, gde tercijarne naslage imaju najveu debljinu. One su, prema litolokim karakteristikama i paleontolokim odredbama, raslanjene u etiri serije: - Staropaleogena (paleocen eocen ), - itluka ugljonosna (slatkovodni srednji miocen ),

JP PEU Resavica

Broj 1,2009.

39

RUDARSKI RADOVI

- Vrmanska ugljenosna ( jezerski gornji miocen panon ) i - Zavrna klastina ( pliocen eopleistocen). Sokobanjski basen predstavlja tektonsku potolinu pravca pruanja istok zapad, nagnutu prema jugozapadu, i uslovno je podeljen na dve morfoloke celine: obodni deo basena i sam basen. Obodni deo je izgraen od karbonatnih i delom laporovito pearsko konglomeratinih naslaga, koje se odlikuju preteno karstnim reljefom u kome se istiu krenjaki masivi planina Device, Rtanj i Ozren. Tercijarni basen je zapunjen mlaim naslagama i odlikuje se blago zatalasanim reljefom sa nadmorskim visinama od 400 m u dolini reke Izgare koja protie preko leita, do oko 700 m uz obronke okolnih planina. Rudnik je udaljen 12 km od Sokobanje na regionalnom putu Aleksinac Sokobanja Knjaevac. Infrastrukturu rudnika, pored jamskih objekata, ine i spoljni objekti: upravna i pogonska zgrada, klasirnica i Parnaby separacija, izvozno i ventilaciono okno sa pripadajuom opremom, elektro i mainske radionice i objekti napajanja pogonskom energijom. Rezerve kvalitetnog mrkog uglja procenjene su na preko 250 miliona tona, to obezbeuje dui vek eksploatacije. Sadanja proizvodnja uglja kree se oko 150.000 t/god. a izgraeni infrastrukturni objekti omoguuju viestruko uveanje kapaciteta, uz uslov modernizacije tehnolokog procesa. OPIS UE I IRE LOKACIJE Podruje rudnika karakterie brdsko planinski teren, nadmorskih visina od 250 do 1187 m. Jugozapadno od rudnika je planina Ozren u ijem podnoju je poznato banjsko leilite Sokobanja. U pravcu zapada, od rudnika ka Sokobanji, protee se udolina du koje tee reka Moravica, sa svojim vrelom na oko 0,5 km od rudnikog kompleksa. Severno od rudnikog kompleksa na oko 0,5 km je jalovite na
Broj 1,2009.

koje se odlae jalovina iz procesa eksploatacije, a koje menja pejzane karakteristike tog terena. Pejzau ire okoline doprinosi i Bovansko jezero, locirano du puta Sokobanja Aleksinac, a u podnoju planine Rtanj nalazi se Vrmaonsko jezero. Hidrografska mrea Sokobanjskog basena pripada slivu June Morave, a ui prostor leita slivu Moravice. U blizini rudnika protie reka Izgra koja prikuplja vode iz vie stalnih i povremenih vodotokova. Oblast navedene lokacije karakterie umerenokontinentalna klima i, delimino, planinska u viim delovima planina. U blioj okolini rudnika od nepokretnih dobara izdvaja se stari grad Sokograd, izgraen neposredno uz Sokobanju. Izuzev crkava, u okolnim selima ne postoje drugi sakralni objekti, kao ni nepokretna kulturna dobra koja bi mogla biti ugroena radovima eksploatacije uglja. Iznad Sokobanje nalazi se izletite Ozren sa vetakim jezerom, Ozrenskom peinom, vodopadom Ripaljka, izletitem Kalinovica i Specijalnom bolnicom. Pored jame i izgraenih rudnikih objekata u eksploatacionom podruju i u njegovoj neposrednoj blizini, ne postoje drugi privredni objekti koji imaju uticaj na stanje ivotne sredine. PARAMETRI NA OSNOVU KOJIH SE MOGU UTVRDITI TETNI UTICAJI EKSPLOATACIJE NA IVOTNU SREDINU Tehnoloke faktore ivotne sredine ine zemljite, nadzemne i podzemne vode i vazduh sa svim klimatskim promenama. tetni uticaji eksploatacije uglja na ivotnu sredinu u predmetnoj lokaciji se moraju utvrditi i pratiti s obzirom na ove faktore. 1. Zauzimanje zemljita vrstim otpadom na lokaciji jalovita je stalan proces i iziskuje redovno praenje geodetskim merenjima. Pri ovome se kontroliu konture odlagalita i prati stabilnost kosina i njihovo ponaanje pod
RUDARSKI RADOVI

40

dejstvom atmosferilija. Na delovima odlagalita na kojima je zavreno odlaganje nanosi se humus i sadi trava i drvee tako da se kosine stabilizuju i ozelene dok se drugi delovi nasipaju. 2. Ugalj u jami Soko otkopava se komornostubnom metodom sa tehnologijom dobijanja miniranjem i sa zaruavanjem krovine. S obzirom na to da se otkopava ugljeni sloj velike debljine na malim i srednjim dubinama, prisutne su deformacije povrine terena i oteenja izgraenih objekata na povrini koji se nalaze u zoni otkopavanja. Sleganje terena je pojava koja ima svoj poetak, posle nekog intervala vremena koji je zavisan od dubine leita i vrstoe vieleeih stena. Sleganje moe da traje godinama, jer najpre dolazi do horizontalnih i vertikalnih pomeranja, a zatim se vertikalno sleganje sabijanjem krovine nastavlja vie godina posle prvih znakova pomeranja terena. Za praenje pomeranja povrine terena iznad otkopanih prostora preko eksploatacionog polja postavljeni su betonski reperi u vie poprenih i uzdunih profila. Opaanje pomeranja pri nailaenju otkopa i posle prolaska otkopa ispod njih vri se na svakih est meseci, dok se izmeu prethodnog i poslednjeg merenja ne konstatuje smirivanje pomeranja. Ovako provedena merenja uporeuju se sa modelom sa kojim je izvrena prognoza radi ispravke u modelu i odreivanja vremena za koje dolazi do sleganja nakon prolaska otkopa ispod nekog profila repera na povrini. Utvrivanjem reolokih podataka moe se prognozirati dinamika otkopa, veliina pomeranja i blagovremeno izmetanje objekata koji mogu biti ugroeni, kao i uticaj ulegnua na ekoloke faktore ivotne sredine. 3. Odvodnjavanje jame Soko ustrojeno je viestepeno tako to se voda prikuplja, u dubljim delovima i na lokacijama pojavljivanja, u pomone vodoBroj 1,2009.

sabirnike odakle se izbacuje u glavni vodosabirnik i dalje na povrinu. Kod pomonih vodosabirnika i glavnog vodosabirnika izgraeni su talonici u kojima se taloe vrste estice iz vode. Voda koja se izbacuje iz jame je hemijski ispravna i kvartalno se laboratorijski kontroliu na uzorci vode uzeti u glavnom vodosabirniku te u recepijentu, pre i posle uliva. Voda koja se upotrebljava u mokroj separaciji uglja Parnaby ima zatvoren ciklus tako da ne utie na zagaenje okolnih vodotokova. 4. Podzemnu eksploataciju prati odreeno sleganje povrine terena i presuivanje izvora i bunara u zoni deformacija povrine. Domet zone uticaja ulegnua na isuivanje vieleeeg vodonosnog horizonta zavisi od njegove debljine, koeficijenta poroznosti i koeficijenta filtracije. On se moe odrediti za svaki profil, odnosno stranu profila u okviru ulegnua po formuli:

=2

K l n S , gde su P

X domet uticaja ulegnua na isuivanje podzemnih voda; K koeficijent filtracije vode kroz vieleei vodonosni nivo; P koeficijent poroznosti; S debljina vodonosnog horizonta. Nivo vode u okolnim bunarima prati se kako u zoni uticaja tako i van ove zone, pomou mernih sondi u odreenim vremenskim periodima. Uticaj ulegnua na podzemne vode prati se i putem priliva vode u rudnike prostorije. Ako se priliv poveava, to znai da ulegnue drenira vodu iz vodopropusnih slojeva i arteke vode. Ako ta pojava izostaje onda znai da krovinske vodonepropisne glinovite stene u ulegnuu spreavaju prodor vode, odnosno da su dovoljno plastine da ne stvaraju pukotine pri povijanju.
RUDARSKI RADOVI

41

5. U sluaju rudnika Soko, lokacija na kojoj se moe eventualno kratkotrajno pojaviti aerozagaenje je ventilaciono postrojenje ugraeno na vetrenom oknu za izvoenje istroene vazdune struje. Rudarskim propisima ogranien je sadraj tetnih gasova u jamskom vazduhu i mora biti ispod MDK. Sadraj gasova u jamskom vazduhu i na izlazu (ventilaciono postrojenje) kontrolie se stalno putem instalisanog sistema automatske daljinske kontrole gasnih, ventilacionih i poarnih parametara, kao i operativno, od strane odgovornih lica slube ventilacije petnaestodnevno. U pogledu zapraenosti jamskog vazduha koji se izbacuje u atmosferu moe se oceniti da se ova vrsta zagaenja iskljuuje s obzirom na visoku vlanost izlazne vetrene struje. MONITORING KVALITETA S obzirom na konstatacije iz prethodne take, a u cilju analitikog praenja uticaja eksploatacije uglja na ivotnu sredinu u konkretnom leitu, organizovani su i poslovi kontrole i merenja, i to: - Geodetska i vizuelna kontrola odlaganja jalovine i stanja kosina vri se periodino po ukazanoj potrebi; - Geodetska merenja deformacija povrine terena po zadatim profilskim linijama obavljaju se estomeseno, a po potrebi i ee, a nakon smirivanja i u duem periodu; - Kvartalna merenja nivoa vode u okolnim bunarima; - Redovno praenje priliva vode, u skladu sa rudarskim propisima, u jamske prostorije; - Kvartalno utvrivanje kvaliteta vode na uzorcima iz jame i u recepijentu (pre i posle uliva);

- Operativna petnaestodnevna merenja koliine jamskog vazduha kojom se provetrava jama i sadraja u njemu tetnih komponenti. ZAKLJUAK Pri dugogodinjem izvoenju radova eksploatacije uglja u rudniku "Soko" znaajna panja posveivana je zatiti ivotne sredine i u toj oblasti realizovana su mnogobrojna tehnika reenja. U konkretnom primeru uticaj radova eksploatacije uglja na ivotnu sredinu uglavnom je vezan za neposredni uticaj procesa eksploatacije na vodu, vazduh, zemljite i povrinske objekte, kao i uticaj procesa prerade uglja, te se preduzimaju preventivne mere kojim se minimiziraju manifestacije na ivotnu sredinu. LITERATURA [1] M. Ivkovi, J. Kecojevi: Studija uticaja eksploatacije uglja u leitu rudnika "Soko" na ivotnu sredinu, Beograd, 2006. godine [2] M. Ljubojev, R. Popovi, M. Ivkovi: Deformacije stenskog masiva i sleganje povrine terena uzrokovani podzemnom eksploatacijom mineralnih sirovina, asopis Rudarski radovi br.1/2001, Bor, 2001. godine. [3] M. Ivkovi, M. Ljubojev: Primena metode konanih elemenata za odreivanje uticaja rudarskih radova na deformacije terena, asopis Elektroprivreda br.1/2002, Beograd, 2002. godine. [4] N. Vuovi, I. Svrkota: Uticaj dosadanje eksploatacije uglja u RMU "Soko" Sokobanja na pomeranje potkopanog terena i oteenja objekata, asopis Rudarski radovi br. 2/2005, Bor, 2005. godine

Broj 1,2009.

42

RUDARSKI RADOVI

KOMITET ZA PODZEMNU EKSPLOATACIJU MINERALNIH SIROVINA

YU ISSN: 1451-0162 UDK: 622

UDK: 628.511(045)=861 Dragoljub Uroevi*.

PRILOG PRORAUNU KOLIINA VAZDUHA ZA OTPRAIVANJE U POGONIMA ZA PROIZVODNJU GRAEVINSKIH PROIZVODA PRIMENOM ASPIRACIONIH SISTEMA CONTRIBUTION TO CALCULATION FOR AIR QUANTITIES FOR DEDUSTING BY APPLICATION OF ASPIRATION SYSTEMS IN OBJECTS FOR PRODUCING OF BUILDING MATERIALS
Izvod Proraun optimalnih koliina vazduha za otpraivanje podrazumeva postupak utvrivavanja koliina vazduha na izvoru praine koji je prekriven sistemom prekrivke iz koje se aspiracijom izvlai zapraeni vazduh. Posmatrano sa matematiko-fizikog aspekta, nema problema, ali u praksi se najee dogodi da se, zbog neadekvatnog modela prorauna, proces otpraivanja ne odvija dobro. Ovom nedostatku doprinosi i neadekvatan proraun mree aspiracionog sistema, loe odravanje: hermetizacije i prekrivke na izvorima praine, sistema cevovoda i filterskog agregata, kao i neodgovarajua ispitivanja funkcionalnosti kompletnog aspiracionog sistema, nakon rekonstrukcije mree cevovoda ili filterskog agregata. Meutim, ovom prilikom se posveuje panja najvanijem problemu tj. proraunu potrebnih koliina vazduha za otpraivanje primenom modela koji podrazumeva proraun koliine vazduha samo na jednom konkretnom (tehnoloki i tehniki definisanom) izvoru praine. Kljune rei: otpraivanje, aspiracioni sistem, proraun koliine vazduha Abstract Calculation of requested optimal quantities of air for dedusting, implies the process of identification of air amount in the dust source, which is covered by coating system, from which the aspirations extract dedusted air. Seen from the mathematical and physical aspect, there is no problem, but in practice it usually happens that because of inadequate calculation, dedusting process is not good. Inadequate calculation of aspiration network systems contributes as well as poor maintenance - pressurize and coatings on dust sources, the pipeline system and filter sets, and inadequate testing of the functionality of the complete aspiration system, after the reconstruction of the pipeline network or filter aggregate. However, this occasion advert to most important problem - calculation of air amount, needed for dedusting, by application of model that includes the calculation of air amounts only on one specific (technologically and technically defined) dust source. Key words: calculation, optimal quantities of air, dedusting

Institut za ispitivanje materijala a.d. Beograd

Broj 1,2009.

43

RUDARSKI RADOVI

UVOD Najvei problem pri projektovanju aspiracionih sistema za otpraivanje predstavlja odgovarajui postupak prorauna potrebnih koliina vazduha za otpraivanje, koji e garantovati sigurno odvijanje ovog procesa. Posmatrano sa matematiko-fizikog aspekta, nema problema, ali u praksi se dogaa da se, zbog neadekvatnog modela prorauna, proces otpraivanja ne odvija dobro. esto, ovakvoj situaciji mogu doprineti: neodgovarajui proraun mree aspiracionog sistema, loe odravanje hermetizacije i prekrivke na izvorima praine, sistema cevovoda i filterskog agregata, kao i neadekvatna ispitivanja funkcionalnosti kompletnog aspiracionog sistema, nakon rekonstrukcije mree cevovoda ili filterskog agregata. Meutim, ovako kompleksan skup eventualnih defekata u radu aspiracionih sistema nije mogue obraditi u jednom radu, te ovom prilikom samo posveujemo panju najvanijem problemu tj. proraunu potrebnih koliina vazduha za otpraivanje. Predstavljanjem modela prorauna optimalnih koliina vazduha za aspiraciju, autor eli da istakne mogunost primene samo jednog postupka prorauna, za sve objekte u kojima se odvijaju procesi usitnjavanja, klasiranja i pretovara materijala. Oni se tretiraju u graevinarstvu (otpadna opeka sa malterom, otpadni beton bez armature i dr.), rudarstvu (priprema metalinih i nemetalinih mineralnih sirovina i dr.) i metalurgiji (prerada ljake kao sekundarne sirovine i dr.). Na taj nain bi se olakalo ne samo projektovanje, ve i revizija projektovanih i izvedenih tehnikih reenja otpraivanja. REFERENTNI SISTEM Model prorauna optimalnih koliina vazduha potrebnih za otpraivanje, koji sledi, podrazumeva postupak utvrivanja koliina vazduha na izvoru praine, prekrivenom sistemom prekrivke, iz koje

treba aspiracijom izvui zapraeni vazduh. Model se odnosi na proraun koliine vazduha za jedan konkretan (tehnoloki i tehniki definisan) izvor praine. Ova koliina vazduha se u daljem tekstu naziva kapacitet aspiracionog mesta, a veza aspiracionog sistema i prekrivke na izvoru praine-hauba. Model je namenjen odreivanju kapaciteta aspiracionih mesta pri pretovaru rastresitog materijala ija je specifina gustina vea od 1200 kg/m3. Koristi se za novoprojektovane objekte, i kod rekonstrukcionih radova ili remonta u postojeem tehnolokom procesu, pri pretovaru rastresitog, prirodnog ili vetakog materijala i to: - komadni, relativno suv, hladan ili zagrejan materijal, u proizvodnim procesima u rudarstvu i/ili proizvodnji graevinskih materijala i proizvoda; - hladan zrnasti i prakasti materijal u pripremi mineralnih sirovina u rudarstvu, obojenoj i crnoj metalurgiji (sa izuzetkom prakaste metalurgije) i u proizvodnji mainskih elemenata i graevinskih materijala i proizvoda. Model ne moe da se koristi u pogonima za preradu radioaktivnih prakastih materija, a takoe i za materijale iz kojih se u fazi transporta izdvajaju plemeniti gasovi i pare ili dolazi do obrazovanja eksplozivnih smesa. METODOLOGIJA Definicija. Predloenom metodologijom mogue je razmatranje i proraun koliina vazduha za optraivanje sistemom aspiracije zapraenog vazduha na izvoru, koji nastaje kao posledica pretovara rastresitog materijala. U zavisnosti od veliine komada u rastresitom materijalu (d), specifine gustine () vee od 1,2 t/m3 i stepena zagrejanosti (t), obuhvaene su dve grupe: - hladan (komadni, zrnasti i prakasti) materijal, ili zagrejan do 35C i - zagrejan komadni materijal do temperature od 600C. 44
RUDARSKI RADOVI

Broj 1,2009.

Klasifikacija. Predloena metodologija se odnosi na sledee tri grupe rastresitog materijala. Ako rastresit materijal ima sledee osnovne karakteistike: d 3,0 mm pri 2000 kg/m3 ili d 7,0 mm pri 1200 kg/m3, onda on spada u grupu komadastog materijala. Ukoliko rastresit materijal ima sledee karakteristike: 0,2 d < 3,0 mm pri 2000 kg/m3 ili 0,2 d < 7,0 mm pri 1200 kg/m3, onda spada u grupu zrnastih materijala. Najzad, ako rastresit materijal zapreminske mase 2000 kg/m3 sadri estice srednjeg prenika d < 0,2 mm, u koliini veoj od 50%, pri emu je gornja granina krupnoa estice 1,5 mm, onda spada u grupu prakastih materijala. Prekrivka. Za otpraivanje pretovarnih mesta rastresitih materijala neophodno je postaviti odgovarajuu prekrivku, kako bi se realizovao postupak odvoenja zapraenog vazduha. (slika 1, skica 1). Detalji ove prekrivke se ne opisuju tehniki, ve samo tehnoloki i za potrebe opisivanja modela. Tehniki i tehnoloki uslovi. Osnovni tehniki i tehnoloki uslovi predloene metodologije su sledei: a) Model je uraen za najei vid pretovarnog mesta sa jednog transportera sa trakom ili dodavaa na drugi transporter sa trakom, ali se princip moe primeniti i na druga pretovarna mesta, odnosno izvore praine (sita, drobilice, mealice, bunkeri i dr.). b) U cilju optimizacije koliine vazduha za otpraivanje neophodno je (vidi sliku u poz. 1 Elementi modela): - da donja prekrivka bude dvostruka (slika 1, skica 2), da se unutar prekrivke na donjem transporteru, pri

pretovaru zrnastih i prakastih materijala, postavi vrsta (neelastina) poprena pregrada (slika 1, skice 1 i 2), da brzina kretanja materijala na ulazu u donju prekrivku ne prelazi 10 m/s. Ovo se moe ostvariti ako je poslednji deo sipke (odbojna skliznica), postavljen pod blagim uglom u odnosu na horizontalu, maksimalno 45 (slika 1, skica 3) i - da se na dugim vertikalnim delovima skliznice ugrauju odbojne povrine (ploe), slika 1, skica 4. c) Brzina vazduha na mestu gde je prikljuena hauba za prekrivku ne treba da bude vea od: za komadne materijale 2,0 m/s, za zrnaste materijale 1,0 m/s i za prakaste materijale 0,7 m/s. MODEL Proraun kapaciteta aspiracionog mesta, u skladu sa opisanom metodologijom, definisan je procedurom opisanom u formularu Model prorauna koliina vazduha za otpraivanje i pomonim tabelama pod nazivima: Ulazni podaci za proraun kapaciteta aspiracionog mesta i Podaci koji se raunaju u postupku prorauna kapaciteta aspiracionog mesta, koji slede. Opisan postupak prorauna podrazumeva preuzimanje izvesnog broja podataka kao proraunate vrednosti. Ovi podaci su rezultat ispitivanja u konkretnim uslovima pretovara i statistike obrade dobijenih rezultata parcijalnih ispitivanja. Grupa ovih podataka data je u vidu tabela u formularu Model prorauna koliina vazduha za otpraivanje.

Broj 1,2009.

45

RUDARSKI RADOVI

Tabela 1. Ulazni podaci za proraun kapaciteta aspiracionog mesta

1. 2. 3. 4. 5. 6. nx7. nx8. nx9. 10. 11. 12. 13. OPIS Koliina materijala u pretovaru Specifina gustina materijala u pretovaru Temperatura materijala u pretovaru Specifina gustina vazduha u prostoriji irina trake gornjeg transportera irina trake donjeg transportera Visina parcijalnih delova skliznice Ugao nagiba delova skliznice Ugao promene nagiba dva susedna dela skliznice Povrina poprenog preseka skliznice na ulazu materijala u donju prekrivku Povrina poprenog preseka donje prekrivke Povrina poprenog preseka otvora na mestu prepreke u donjoj prekrivci Gravitaciono ubrzanje usvojeno g= 9,8 m/s Oznaka A t 0 B1 B2 hi i i
B B

Jedinica mere kg/s kg/m3 C kg/m3 m m m m2 m2 m2 m/s2

Vrednost

Fs Fp Fc g

Sl. 1. Grafiki prikaz uz Model: 1. Spoljna prekrivka, 2. Unutranja prekrivka, 3. vrsta (neelastina) poprena pregrada, 4. Odbojna skliznica, 5. Odbojna pregrada.

Broj 1,2009.

46

RUDARSKI RADOVI

Tabela 2. Podaci koji se raunaju u postupku prorauna kapaciteta aspiracionog mesta

R. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. OPIS Konana brzina kretanja materijala u skliznici pri ulazu u donju prekrivku Koeficijent trenja materijala o podlogu skliznice Koeficijent promene brzine kretanja materijala kroz skliznicu zbog promene nagiba skliznice Koeficijent gustine toka materijala pri protoku kroz skliznicu Prosena veliina delova materijala u protoku Ukupni i parcijalni lokalni otpori kretanju vazduha kroz skliznicu Nehermetinosti prekrivke na gornjem transporteru Nehermetinosti prekrivke na donjem transporteru Depresija unutar prekrivke na gornjem transporteru Depresija unutar prekrivke na donjem transporteru Razlika depresija Pg i Pd Toplotni pritisak unutar skliznice usled zagrevanja vazduha zbog protoka zagrejanog materijala Specifina gustina vazduha unutar skliznice irina prekrivke na gornjem transporteru irina prekrivke na donjem transporteru Osnovne konstruktivne karakteristike donje prekrivke - visina prekrivke - rastojanje od skliznice do haube - rastojanje od kraja haube do kraja prekrivke - manja dimenzija pravougaone haube Koliiina vazduha koja prolazi kroz nehermetinosti gornje prekrivke Koliiina vazduha koja prolazi kroz nehermetinosti donje prekrivke Korelacioni faktor strujanja vazduha kroz sistem pretovara usled razlike temperature materijala i vazduha Korelacioni faktor strujanja vazduha kroz sistem pretovara Koeficijent eekcije nastale usled kretanja materijala kroz sistem protovara Koliina vazduha za aspiraciju usled eekcije Ukupna koliina vazduha za aspiraciju Oznaka Vk fi Ki S d i i Fg Fd Pg Pd P Pt p C1 C2 h l3 h1 l2 Rg Rd N M E Qe Q, Qe, Qd m /h m /h
3 3

Jedinica mere m/s

Veza sa modelom u taki 2. 2.1. 2.2. 2.3.

mm

3. 3.1. 4. 4.1. 4.2. 6. 5. 6. 5. 8.2. 7. 7. 1.6. 1.6.

m2 m2 mPa mPa mPa mPa kg/m3 m m m m m m m3/h m3/h

16.

Slika 1.

17. 18. 19. 20. 21. 22. 23.

6. 5. 8.1. 8.2. 9. 10. 11. 12. 12.1.

Broj 1,2009.

47

RUDARSKI RADOVI

MODEL PRORAUNA KOLIINA VAZDUHA ZA OTPRAIVANJA 1. Skica pretovarnog mesta sa oznaenim elementima cele skliznice i gornje i donje prekrivke: H i , i , l i , Fc , F p , F i h 2. Proraun konane brzine kretanja materijala na ulazu u donju prekrivku, V k (m / s ) a) za poetni vertikalni deo:

c) za delove pod nagibom:

Vi =

(KiVi1 )2 +19,6Hi (1 fi ctgi );( m / s )

Vi = 4,43 H i ; ( m / s ) b) za vertikalni deo, posle dela pod nagibom:

Vi =

d) Poetna brzina materijala kada naputa transporter ili dodava i ulazi u prvi deo skliznice iznosi : Vo = 0 ( m / s ) . e) Ako je cela skliznica vertikalna, onda se konana brzina odreuje po relaciji datoj pod a), a ako postoji jedna odbojna ploa, onda se rauna po relaciji pod b) 2.1. Koeficijent trenja materijala o podlogu skliznice, f i
Vrsta podloge Od elika 0,30-0,50 Od drveta 0,45-0,85 Od betona 0,80-1,0

(K iVi 1 )2 + 19,6 H i ;( m / s )

f1

2.2. Koeficijent promene brzine kretanja materijala zbog promene pravca kretanja, Ki za ugao i=i-1- i.

i Ki

60 0,5

50 0,65

45 0,7

40 0,75

30 0,85

20 0,93

10 0,97

0 1

2.3. Osnovne konstruktivne karakteristike gornje i donje prekrivke, l1 ,l 2 ,l3 i h , c1 , c 2 , m

B2 , m c1 , c2 m

h m

0,5 0,8 1,0 1,2 1,4 1,8 2,0

0,35 0,40 0,50 0,60 0,80 0,90 1,0

l1 m 0,25 0,40 0,50 0,60 0,70 0,80 1,0

l2 m

l3 m 0,60 1,0 1,2 1,5 1,7 1,9 2,4

2.4. Proraun koeficijenta rastresenosti materijala pri protoku kroz skliznicu: 11800 A S= F Vk

3. Prosena veliina komada materijala u protoku

d = 0,01

U skladu sa c1(c2) u potrebnim dimenzijama haube

i=n i =1 i i

Po relaciji C=0,8B

d m , ( mm )
RUDARSKI RADOVI

Broj 1,2009.

48

3.1. Granulometrijski sastav

90-70 70-50 50-20 20-18 18-12

F0 / F p
8 -6 6-3 3-1 <1

d i , mm mi ,%

12-8

>90

F0 / F p
1,0 0,8 0,5 0,2

0,1 200 125 55 8

0,2 44 28 10 2

0,3 18 11 4 1

0,4 8 5 2 0,5

0,5 4 3 1 0,1

4.

Zbir koeficijenata parcijalnih lokalnih otpora gornje (1 ) i donje ( 4 ) prekrivke, vertikalnog dela skliznice ( 2 ) i estih promena pravca

4.2. Proraun parcijalnih lokalnih otpora: a) pri ulasku vazduha u gornju prekrivku

( 3 ) : 1 = 1 + 2 + 3 + 4
i =1

i=n

1 = 2,4(F / Fg )2 , a prema veliini Fg ,

4.1.

Vrednosti parcijalnog lokalnog otpora ( 4 ) , koji zavisi od konstrukcije donje prekrivke (veliine F, Fp i Fc sa skice 1.)

tabela 6. b) za vertikalni deo skliznice: 2 = 1,5 c) za skliznicu sa vie promena pravca kretanja materijala: 3 = 2,5 d) za donju prekrivku se ( 4 ) utvruje pre-ma odnosu: Fc / Fp i F / Fp .(tabela u poz. 4.1.)

5. Nehermetinosti donje prekrivke, Fd m 2 , koliina vazduha Rd m 3 / h koja prolazi kroz Fd , i podpritisak ispod donje prekrivke, Pd (mPa ) za transportere sa trakom i lankaste transportere.
Razmak izmeu transportne trake i prekrivke (nehermetinost) Komadni materijal irina trake Zrnasti materijal Prakasti materijal

( )

a , mm
Suvozagrejan komadni materijal

B2 , m

Jednostruka prekrivka

Dvostruka prekrivka

Jednostruka prekrivka

Dvostruka prekrivka

Dvostruka prekrivka

Trani transporter Jednostruka prekrivka Dvostruka prekrivka

lankasti transporter Jednostruka prekrivka

a = 30

a = 30

a = 15

a = 15

a = 15

a = 30

a = 30

a = 30

Koliina vazduha Rd m / h za maksimalni podpritisak Pd (mPa )

3

120 0,5 0,8 1,0 1,2 1,4 1,8 2,0 1050 1600 1900 1250 2550 2900 3600

80 850 1250 1500 1800 2100 2300 2950

100 450 700 850 1000 1150 1300 1600

80 425 675 750 900 1050 1150 1475

60 360 550 675 750 900 1000 1250

120 1050 1600 1900 2250 2550 2900 3600

80 850 1250 1500

40

Po relaciji 1800 2100 2300 2950

Rd = 6000 Fd

Broj 1,2009.

49

RUDARSKI RADOVI

6. Nehermetinosti gornje prekrivke Fg m 2 , vrednosti depresije ispod gornje

g

( ) prekrivke P (mPa ) i koliine vazduha R (m / h ) koje prolaze kroz F

g 3
Povrina nehermetinosti Koliina vazduha Transporter sa trakom

Rg

za maksimalnu depresiju

Pg

irina trake

B1 , m
Srednja hermetizacija 0,5 0,8 1,0 1,2 1,4 1,8 2,0 0,2 0,3 0,5 0,6 0,8 1,2 1,75

Fg ,m 2
Dobra hermetizacija 0,1 0,2 0,35 0,45 0,55 0,9 1,2

lankasti transporter

Pg = 60 (mPa )
Srednja hermetizacija 1500 2200 3700 4400 5900 8900 12900 Dobra hermetizacija 750 1500 2600 3300 4050 6600 8900

Pg = 40 (mPa )
Dobra hermetizacija

Po relaciji

R g = 6000 Fg

7. Vrednosti potpritiska u sistemu P usled toplote materijala tm za jedan metar t visine pretovara mPa / m 3 , temperatura vazduha t p i gustina vazduha ispod prekrivke
Temperatura materijala,

tm , oC
Temperatura vazduha,

30

50

75

100

150

200

250

300

350

400

500

600

t p ,o C
Gustina vazduha, p ,kg / m3 Toplotni potpritisak,

22

32

43

52

62

75

87

95

104

114

128

138

1,19

1,16

1,11

1,08

1,05

0,99

0,98

0,96

0,94

0,92

0,88

0,86

Pt , mPa / m

11

12

13

14

15

17

18

8. Proraun korelacionih faktora (N) strujanja vazduha kroz sistem usled razlike temperature materijala i vazduha: 8.1. Za hladne materijale
N = 16 ,4 Pd Vk 2

kada ima gornje haube P = (Pd Pg ) Pt . Veliinu Pg uzeti iz

tabele 6., a veliinu Pt iz tabele 7. 9. Utvrivanje korelacionog faktora (M) strujanja vazduha kroz sistem prekrivki i skliznice:
Vk 2 S 1,6 d M = 0 ,08 2 e d
s
2

8.2. Za zagrejane materijale P N = 16,4 2 d Vk

Kad nema gornje haube P = Pd Pt ,

10. Proraun koeficijenta eekcije E : a) Kada se u sistemu vazduh kree u istom smeru kao i materijal, odnosno kada je: 0,09 0,2M > N > 0,66

Broj 1,2009.

50

RUDARSKI RADOVI

E=

( 0, 66M + N )(1 0,9M ) 1 0, 765M 1+ 1 0,9 M 0,585M 2

E=

( 0, 66M + N )(1 + 0,9M ) 1 0, 765M 1 1 + 0,9 M 0,585M 2

b) Kada se u sistemu vazduh kree u suprotnom smeru od materijala, odnosno kada je N 0,66M

11. Proraun koliine vazduha usled eekcije

Qm = 3600 EVkF , m 3 / h

12. Proraun koliina vazduha za aspiraciju, Q , m 3 / h

Lokacija aspiracionog mesta (haube) Na prekrivci gornjeg transportera Hladan materijal Samo za prakasti materijal Zagrejan materijal Pri

N > 0,66M

Pri

N 0,66 M

Qg ,m / h
Na prekrivci donjeg transportera

400 B1

p 1,1 Rg Qm 0
1,1(Rd Qm )

1,1 R g Qm

Qd , m / h

Rd + Qm

p 1,1 Rd Qm 0

12.1. Ukoliko se proraunom dobije Qg0 onda se ne projektuje aspiraciono mesto na gornjoj prekrivci. U tom sluaju se ponovo rauna Qd u uslovima kao da nema Q g . ZAKLJUAK

Prdstavljeniezentirani model prorauna koliina vazduha za aspiraciju je osnovni element tehnike mere zatite metodom otpraivanja. Ova tehnika mera ima dva aspekta zatite: u radnoj sredini i ivotnoj sredini, i zbog toga se esto primenjuje u praksi. Zato je vrlo vano da se odreivanje koliina vazduha za aspiraciju izvodi na najbolji nain, a predloena metoda prorauna prua dobru priliku za to. Model prorauna je opisan na primeru pretovara materijala sa vieg na nii transporter sa trakom, ali je principijelno mogue, na bazi ovog modela, realizovati i model za proraun za pretovarno mesto izmeu bilo kojih drugih maina za obradu ili transport mineralnog materijala u graevinarstvu i rudarstvu. Model prorauna je nastao kao rezultat istraivanja na projektu Istraivaje, razvoj i primena metoda i postupaka ispitivanja,

kontrolisanja i sertifikacije nemetalinih graevinskih proizvoda, otpadnih materijala i upravljanje rizikom u skladu sa meunarodnim stendardima ev.br. 19017. A, rad na njemu je poeo u okviru istraivanja u projektu Istraivanje, razvoj i primena metoda i postupaka ispitivanja, kontrolisanja i sertifikacije graevinskih proizvoda u skladu sa zahtevima meunarodnih standarda i propisa ev. br. TD7024B. Oba projekta je finansiralo Ministarstvo za nauku i tehnologiju Srbije. Istraivanjima su postignuta dva cilja: (1) korienjem rezultata dosadanjih istraivanja u svetu i njihovom proverom i nadgradnjom u teoretskom i praktinom smislu, realizovana je nova metoda i (2) usaglaavanjem procedure prorauna sa zahtevima evropskih normi, realizovan je postupak harmonizacije i omoguena eventualna izrada adekvatnog zakonskog regulativa.

Broj 1,2009.

51

RUDARSKI RADOVI

LITERATURA

[1] Hemeon W. C.L, Plant and Process Ventilation, The Industrial Pres, New York 1955. [2] Larson S, Air Induction by Falling Materials as a Basic for Exhaust Hood Design, University of Pittsburg, 1952. [3] .. , , 1971. [4] Alden S. L., Kane J. M., Design of industrial exhaust systems, Industrial press Inc, New York 1970. [5] . ., . ., , , 1973.

[6] . ., . ., .., , , 1974. [7] . ., . ., , , 1973. [8] D. Uroevi, D. uranovi, Problemi ekonomske procene vrednosti rudnika i rezervi mineralnih sirovina u Srbiji, asopis, Rudarski radovi br. 1; 2007. god.

Broj 1,2009.

52

RUDARSKI RADOVI

KOMITET ZA PODZEMNU EKSPLOATACIJU MINERALNIH SIROVINA

YU ISSN: 1451-0162 UDK: 622

UDK: 662.87:622.272(045)=861 Mirko Ivkovi * , Milenko Ljubojev**

OCENA UGROENOSTI EKSPLOZIVNOM UGLJENOM PRAINOM U PODZEMNIM RUDNICIMA UGLJA U SRBIJI ENDANGER EVALUATION OF EXPLOSIVE COAL DUST IN UNDERGROUND COAL-MINES IN SERBIA.
Izvod Obimnim istraivanjima svojstava ugljene praine dokazano je da je ona u podzemnim rudnicima uglja u Srbiji eksplozivno opasna, izuzev praine antracita rudnika Vrka uka. Pored toga, utvreno je da ugljena praina iskazuje i zapaljiva i agresivna svojstva, a to ugroava zaposlene u rudnicima i sam rudnik, te je neophodno sistematski sprovoditi mere zatite, pri emu posebnu ulogu ima kontrola zapraenosti. Kljune rei: ugalj, ugljena praina, eksplozivnost praine Abstract In detailed reserches of coal dust properties it has been proved that coal dust in underground end coal-mines in Serbia is very explosive and dangerous, except the anthracite coal dust in Vrka uka mine. It is also affirmed that the coal dust is inflammable and aggressive, which is very dangerous for mine-worhees also for mine. It is necessary to convey methodical safety measures, especially dustiness control. Key words: coal, coal dust, explosibility of coal dust

UVOD Eksplozije ugljene praine u podzemnim rudnicima imaju daleko vee i tee posledice nego eksplozije gasova. Da bi ugljena praina eksplodirala potrebno je da se vremenski podudari vie faktora: - izraeno eksplozivno svojstvo praine, - uskovitlano stanje praine i povoljan disperzni sastav, - smesa praine u odgovarajuoj razmeri i
*

- izvor paljenja smese. U procesu paljenja i eksplozije ugljene praine razvijaju se visoke temperature i velike koliine toplote, a to nosi i visoke pritiske u delu podzemne rudnike atmosfere koju je zahvatila eksplozija. Razvijeni pritisci prouzrokuju snane i razarajue vazdune udare koji, uz ostala dejstva, izazivaju snano uskovitlavanje praine, ime daju lanac paljenja i eksplodiranja

JP PEU Resavica ** Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor

Broj 1,2009.

53

RUDARSKI RADOVI

ugljene praine u podzemnim prostorijama. Sve ovo se odigrava izuzetno velikom brzinom, to stvoreni lanac paljenja praine pretvara u jedinstveni proces upale i eksplozije u zahvaenom prostoru. Uslova za stvaranje ugljene praine u rudnicima uglja ima, praktino, svugde, a, takoe, iroke su i mogunosti njenog uzvitlavanja, te se moraju eliminisati izvori paljenja. Za eliminisanje opasnih svojstava ugljene praine neophodno je preduzimati niz preventihnih mera, a koje se grupiu u sledee: - mere kojima se spreava stvaranje i taloenje praine, - mere kojima se onemoguava paljenje praine, - mere kojima se ograniava eksplozija praine, ukoliko do nje doe. Na osnovu svestrane analize obavljenih ispitivanja svojstva ugljene praine, karakteristika tehnolokih procesa u podzemnim rudnicima Srbije, te odredbi propisa i standarda koji reguliu oblast zatite od eksplozivne ugljene praine, u ovom radu se ocenjuje ugroenost i predlae metodologija kontrole zapraenosti u rudarskim prostorijama. SVOJSTVA UGLJENE PRAINE U AKTIVNIM RUDNICIMA UGLJA U SRBIJI Eksploatacija uglja podzemnim sistemom sada se obavlja u osam rudnika: Vrka uka, (jama Avramica), Ibarski rudnici (jame Jarando i Tadenje), RembasResavica (jame Strmosten; Jelovac i Senjski rudnik), Bogovina (jama Istono polje), Soko (jama Soko), Jasenovac (jama Jasenovac), Lubnica (jame Stara jama, Osojnojug) i tavalj (jama tavalj). Kompleksna istraivanja eksplozivnih svojstava ugljene praine razvrstana su u etiri grupe:
Broj 1,2009.

1. Laboratorijska ispitivanja hemijskih karakteristika: sadraja isparljivih materija, pepela, vlage, karbonata i odreivanje take velovanja; 2. Ispitivanje fizikih svojstava praine: disperznog sastava, zapreminske teine, specifine povrine estica i sposobnosti sprovoenja toplote; 3. Eksperimenti stvaranja eksplozivnih smesa i praenja toka eksplozije u bombama za eksploziju u laboratoriji; 4. Eksperimenti eksplozije ugljene praine u opitnom rovu. Sadraj isparljivih materija je razliito tretiran u propisima nekih zemalja. Neki postavljaju granicu na 10, 12 ili 14%, a po naim propisima ta granica je 14% (JUS B.Z1.061). Nataloena praina iz sloja koji je ugroen eksplozivnom ugljenom prainom je bezopasna ako sadri pepeo (nesagorive supstance) u koliini veoj od 70% u nemetanskim prostorijama; odnosno 80% u metanskim prostorijama. Vlaga okolne atmosfere dvostruko utie na eksplozivnu sposobnost praine. Pri poveanoj vlazi tee dolazi do formiranja oblaka praine, a sa druge strane vlane estice, da bi se dovele u stanje eksplozivne sposobnosti, moraju se prethodno osuiti, ime se utroe najvee koliine toplote, pa se teko razvija proces eksplozije. Nataloena praina je bezopasna ako sadri grubu vlagu u koliini koja onemoguava prenoenje eksplozije i koja u potpunosti spreava uzvitlavanje ugljene praine. Minimalni sadraj grube vlage izraunava se po obrascu:
W=

70 d + 2440 0 ,63 n(%) ......... (1) d + 70

W gruba vlaga koja obezbeuje da ugljena praina ne moe da lebdi (%), d - sadraj frakcije praine ispod 70 m (%), n - sadraj nesagorivih estica u ugljenoj praini. 54
RUDARSKI RADOVI

Inae, istraivanjima eksplozivnih svojstava ugljene praine u Srbiji bavili su se strunjaci Rudarskog instituta iz Beograda 70-tih i 80-tih godina XX veka. Ovim ispitivanjima je dokazano da je ugljena pra-

ina u svim aktivnim leitima eksplozivno opasna, izuzev u leitu antracita Vrka uka, dok za leite uglja rudnika tavalj nisu obavljena ispitivanja. Rezultati ispitivanja prikazani su u tabeli br. 1

Tabela br. 1. Eksplozivna i zapaljiva svojstva ugljene praine RUDNIK - JAMA Vrka uka Avramica Ibarski Jarando Tadenje Rembas Senjski rudnik Strmoseten Jelovac Bogovina Istono polje Soko Soko Jasenovac - Jasenovac Lubnica Stara jama tavalj tavalj Donja granica eksplozivnosti (g/cm3) bez CH4 sa CH4 70 1110 -7 180 280 230 310 230 220 470 270 220 320 320 380 300 420 140 445 80 110 300 Temperatura zapaljenja (oC) 630 700 260 290 280 290 270 280 600 670 285 220 250 220 280

STANJE PROPISA I STANDARDA VEZANO ZA EKSPLOZIVNOST UGLJENE PRAINE Oblast eksplozivnosti ugljene praine u podzemnim rudnicima tretirana je kod nas, uglavnom, sledeim propisima i standardima: - Pravilnik o tehnikim normativima za podzemnu eksploataciju uglja; - Pravilnik o tehnikim merama i zatiti na radu pri rudarskim podzemnim radovima; - Uputstvo za utvrivanje stanja zapraenosti jame eksplozivnom ugljenom prainom i predu-zimanju tehnikih mera zatite; - JUS B.H9.005 Metode uzimanja uzoraka uglja za odreivanje eksplozivnosti ugljene praine; - JUS B.Z1.063 Metode uzimanja uzoraka ugljene praine za odreBroj 1,2009.

ivanje eksplozivnosti i utvrivanje intenziteta izdvajanja ugljene praine; - JUS B.Z1.065 Metode odreivanja eksplozivnosti ugljene praine. Prema navedenim dokumentima u svakoj jami mora se ispitati praina sa gledita eksplozivnosti, zapaljivosti i agresivnosti prema odgovarajuim standardima. To ispitivanje obavlja se pri svakoj promeni slojnih prilika i tehnolokog procesa. Ako se ispitivanjima utvrdi da je ugljena praina eksplozivna, mora se izvriti klasifikacija i kategorizacija jame, odnosno jamskih prostorija po stepenu opasnosti od eksplozivne ugljene praine. Predvieno je da se kontrola zapraenosti obavlja najmanje jedanput sedmino, a kontrola sadraja ugljene i kamene praine na mestima stvaranja i taloenja eksploRUDARSKI RADOVI

55

zivne ugljene praine najmanje jednom meseno. Pravilnicima su detaljno propisane mere zatite od opasne ugljene praine, i to: - spreavanje stvaranja eksplozivne ugljene praine i spreavanje eksplozije; - otklanjanje opasnosti od eksplozije ugljene praine vodom; - otklanjanje opasnosti od eksplozije ugljene praine kamenom prainom, a ije je sprovoenje obavezujue. Kod odredbi propisa koji se odnose na merenja zapraenosti uoava se nedoreenost. Naime, pravilnicima, standardima i uputstvima razraen je detaljno postupak merenja zapraenosti u jamskom vazduhu. Ovo dovodi do konfuzije jer pojam lebdee praine nije objanjen. Da li je to praina koja se taloi u vazduhu za vreme normalnog rada, ili se radi o nataloenoj praini koju je mogue podii stvaranjem naglog vazdunog pritiska (miniranje, eksplozija metana, naglo zaruavanje). Meriti koncentracije lebdee praine u vazduhu, radi utvrivanja eksplozivnosti, nema nikakvog smisla jer su one u normalnim uslovima male, a za eksploziju su potrebne koncentracije u desetinama i stotinama grama. Merenje lebdee praine ima jedino smisla u cilju raunskog odreivanja vremenskog rizika, odnosno vremena za koje se kod odgovarajueg izvora mogu nakupiti koncentracije praine iznad donje granice eksplozivnosti. Ipak, je ovo samo orijentacioni podatak, dok za stvarno utvrene opasnosti od prainu treba meriti nataloenu praine metodom poja-seva, te na uzetim uzorcima izmeriti koliine praine, granulometrijskog sastava i sadraja vlage i nesagorivih estica. Na osnovu dobijenih podataka i poreenja sa utvrenom donjom granicom eksplozivnosti rudarske prostorije klasifikuju se prema opasnosti od eksplozivne

ugljene praine i odreuju adekvatne mere zatite. ZAKLJUAK Zatiti ljudi i materijalnih dobara od opasnih svojstava ugljene praine u podzemnim rudnicima uglja Srbije mora se posvetiti daleko vea panja nego to je to sluaj u dosadanjoj praksi. U prvom redu, preduzimanje propisanih mera zatite mora biti detaljnije i dosledno sprovedeno u skladu sa propisima, standardima i utvrenim opasnostima. U pogledu metodologije ocene ugroenosti eksplozivnom ugljenom prainom neophodno je meriti nataloenu ugljenu prainu u rudarskim prostorijama metodom pojaseva i na osnovu toga ocenjivati ugroenost. Merenje lebdee praine u vazduhu jamskih prostorija moe biti pomona metoda kojom e se utvrivati vremenski rizik, a ne glavna metoda. LITERATURA [1] A. uri: Industriske praine kao potencijalni izvori opasnosti od eksplozije, Zbornik radova savetovanja Poari i eksplozije; Budva, 1987. godine [2] M. Ivkovi i dr.: Problematika borbe sa eksplozivnom ugljenom prainom sa osvrtom na stanje standarda i propisa koji reguliu ovu oblast u jugoslovenskim rudnicima, Zbornik radova savetovanja Tehnika regulativa u rudarstvu; Herceg Novi, 1989. godine [3] M. Ostoji: Karakteristike ugljene praine i parametri zapaljivosti i eksplozivnosti u rudnicima JP PEU, asopis Rudarski radovi br. 2/2001, Bor, 2001. godine [4] M. Stjepanovi : Strateki pristup planiranja razvoja i proizvodnje mineralnih sirovina u oblasti rudarstva Srbije, asopis Rudarski radovi br. 1/2002, Bor, 2002. godine

Broj 1,2009.

56

RUDARSKI RADOVI

KOMITET ZA PODZEMNU EKSPLOATACIJU MINERALNIH SIROVINA

YU ISSN: 1451-0162 UDK: 622

UDK: 622.81:658.68(045)=861 Velimir eki * , Danijela Krsti**, ira Sankovi**, ivorad Mili*

SNABDEVANJE REPROMATERIJALOM JAME OSOJNO-JUG, R.L. LUBNICA SUPPLYING MATERIALS PIT OSOJNO SOUTH MINES LUBNICA
Izvod Jednoinska visea iara se ve due vreme koristi kao efikasno sredstvo za dopremu repromaterijala u staroj jami rudnika Lubnica. Poto se eksploatacija stare jame privodi kraju, a nastavak planira u jami Osojno-jug, sa tendencijom poveanja kapaciteta proizvodnje sa sadanjih 50-tak hiljada na oko 160.000 tona rovnog uglja, kapacitet pomenute iare ne moe zadovoljiti potrebe rudnika. Time se namee potreba izbora nove i savremenije opreme za dopremu repromaterijala, tehnikih karakteristika koje e omoguiti ostvarivanje projektovanog kapaciteta proizvodnje, to predstavlja i kljuni zadatak ovog rada. Kljune rei: rudarstvo, pogonska maina, repromaterijal, transport, ina, beskonano ue. Abstract Monorail is being used as an effective tool for delivery of raw materials in the old pit mines Lubnica for a long time. After it will be the end of the exploitation soon and it is planed the continuation of the exploitation in the pit "Osojno-south" with a tendency to increase production capacity with current 50 thousand to about 160 000 tons of rugh coal, the above mentioned capacity of monorail can not meet the needs of the mine. This imposes the need for the selection of new and most contemporary equipment for delivery of raw materials with technical characteristics that will enable the achievement of projected production capacity, which is a key task of this paper. Key words: mining, driving machine, raw material, transport, rail, boundless rope

UVOD Rudnik lignita "Lubnica" posluje u sastavu Javnog preduzea za podzemnu eksploataciju uglja, kao deo preduzea. Osnovna delatnost Rudnika je proizvodnja i prodaja lignitsko-mrkog uglja. Rezerve uglja u otkopnom polju "Osojno-jug" predstavljaju osnovu perspektive razvoja rudnika, jer je eksploatacija stare jame privedena kraju, pa je za eksploataciju tih
*

rezervi izraen i verifikovan Glavni rudarski projekat. S obzirom na to da su razrada i osnovne pripreme u otkopnom polju "Osojnojug" intenzivirani i da se oekuje, na osnovu geolokih rezervi, velika perspektiva u proizvodnji uglja sa tendencijom poveanja kapaciteta, neophodno je trajno reiti sistem dopreme repromaterijala.

Fakultet za industrijski menadment-Kruevac ** JPPEU-Resavica

Broj 1,2009.

57

RUDARSKI RADOVI

OPTI PODACI O RUDNIKU Podruije ugljonosnog polja "Osojno" pripada Lubniko-Zvezdanskom, tercijernom ugljonosnom basenu, povrsine oko 14 km2, koji predstavlja jugozapadni deo Zajearskog neogenog basena izmedu Crnog Timoka na severu i Belog Timoka na istoku, a eksploataciono podruije Rudnika nalazi se na prostoru izmedu Lubnike i Planinike reke. Rudnik uglja "Lubnica", sa seditem u istoimenom selu, danas eksploataciju mrko-lignitskog uglja vri samo u ugljonosnom reviru "Osojno", dok su reviri "Novi Zvezdan" i "Hajduk Veljko" prestali sa radom 1950.god., a stari rudnik "Ivanovo Lubnica" 1983. godine. Osnovna delatnost Rudnika je proizvodnja lignitsko-mrkog uglja za potrebe iroke potronje u domainstvima i industrijskim kotlarnicama, toplanama i termoelektranama. Podinski horizont je prosene debljine 40 m i poinje sivozelenim konglomeratima koji prelaze sivozelene laporovite glince i alevrite peskovitog sastava. Ovaj paket se zavrava peskovito-laporovitim alevritima sa proslojcima koji sadre ugljenisani biljni detritus ili liske i soivca uglja i svetlije proslojke peskovitog tufogenog sastava sa mnotvom fragmenata fosilnih ljutura. Ugljonosni horizont je prosene debljine 70-80 m i poinje prvim podinskim ugljenim slojem, a zavrava se II povlatnim. Izmeu I podinskog ugljenog sloja do II ugljenog sloja, na rastojanju 6070 m, nalazi se paket svetlosivo-zelenkastih laporaca sa proslojcima i soivima laporovitog krenjaka. Najveu ekonomsku vanost ima podinski ili I ugljeni sloj sa visokim stepenom postojanosti prostiranja u celom basenu i sa malom izmenljivou morfolokih i kvalitativnih karakteristika. II ugljeni sloj je sloene grae sa karakteristinim raslojavanjem i razgranjavanjem, kao i sa malim stepenom 58

postojanosti prostiranja, sa velikim variranjem debljine i kvaliteta. Na osnovu tehnikih i elementarnih analiza uglja iz leita "Lubnica", moe se zakljuiti da ugalj pripada ksilitskoj, humusnoj grupi, koja po stepenu karbonizacije stoji izmeu pravih mrkih i mekih lignita a ukupne rezerve A+B+ C1 kategorije iznose preko 2 miliona tona. Gasonosnost jame je veoma mala i kree se od 0,411 do 0,988 m3/t..u. ili t.s.u. raunato na sve gasove (CO2, N2 i CH4), Metanoobilnost se kree od 0,000 do 0,003 m3/t..u. Analizom jamskog vazduha nije pokazano prisustvo ostalih tetnih gasova. Na osnovu labaratorijskih ispitivanja samozapaljivosti uglja i zapaljivosti aerosolne ugljene praine utvreno je da su pojave CO i CO2 mogue kao posledica oksidacionih procesa. Voda u dosadanjoj eksploataciji uglja u rudniku Lubnica nikad nije predstavljala veliki problem, tako da do sada nisu vrena posebna hidrogeoloka istraivanja. Priliv vode u jamske prostorije iznosi 0,052 m3/min i pripada I grupi prema oceni merenja RI-Beograd. Na osnovu toga, voodobilnost u rudniku je mala sa koeficjentom 0,87 lit/sek. Prosean stepen iskorienja ugljenog sloja na nivou rudnika odreen je u visini od cca 73%. TEHNIKO REENJE DOPREME REPROMATERIJALA U rudniku Lubnica je izgraena jamska visea iara tipa KVP-82 proizvodnje Kakanj-Kakanj kojom se doprema repromaterijal za potrebe stare jame ija je eksploatacija privedena kraju. Trasa iare iznosi 1370 m. Dozvoljeni teret koji se transportuje iznosi 30 kN, kako pojedinani tako i teret utovaren u kontejnere. S obzirom na to da pomenuta iara ne moe zadovoljiti potrebe servisiranja nove jame, zbog vee duine trase i veeg obima repromaterijala, bilo je neophodno traRUDARSKI RADOVI

Broj 1,2009.

jno reenje dopreme repromaterijala gornjom inom u jami Osojno-jug rudnika "Lubnica". OGRANIAVAJUI PARAMETRI PRI IZBORU POSTROJENJA Propisima su definusani parametri koji se moraju ispotovati pri proraunu i izboru neophodne opreme za montau i primeni visee iare: 1. Nosa (ina) od ojaanog "I" profila ukljuujui i sav spojni pribor (kako izmeu nosaa tako i izmeu lukova podgradnih elemenata) moraju imati trostruku sigurnost u odnosu na najvee statiko optereenje (sopstvena teina vunog voza + obeeni teret). 2. Svi spojni elementi, ukljuujui i spojne elemente vunog voza (distantne poluge), moraju imati osmostruku sigurnost sobzirom na najveu vunu silu prouzrokovanu najveim obeenim teretom. 3. Vodei valjci i nosai valjaka ueta "rolen bokovi" moraju se u krivinama (horizontalnim i vertikalnim) tako uvrstiti da rezultantna sila vunog ueta ima trostruku sigurnost. 4. Pogonska maina mora biti uvrena na temeljima da veza moe podneti trostruku statiku sigurnost u odnosu na nazivnu vunu silu pogonske maine, 5. Konica pogonske maine mora imati najmanje 1,5-po struku statiku sigurnost u odnosu na nazivnu vunu silu pogonske maine. 6. Raunsko prekidno optereenje uporita povratne stanice mora imati najmanje estostruku sigurnost u odnosu na nazivnu vunu silu pogonske maine, a ne manje od 100 kN. PRINCIP RADA JEDNOINSKE VISEE IARE Princip rada jednoinske visee iare zasniva se na krunom kretanju jednog vunog beskonanog ueta koje vue obeeni teret na noseim kolicima po obeenom ojaanom "I" profilu (ini) o strop
Broj 1,2009.

prostorije ili stropni deo podgrade. Beskonano elino ue namotano je na pogonskoj maini u tri reda (posredstvom kotura za usmeravanje ueta, preko pogonskog bubnja sa tri obodna polukruna ljeba za ue) i omoguava da preko nateznog uredjaja i povratne stanice obezbedi kruno kretanje bez proklizavanja. Brzina kretanja obeenog tereta u jednom ili drugom smeru na iari kree se u granicama od 0 do 2 m/ sec. Na trasi, pored maksimalnih uspona od 15o postoji i ugao skretanja od 185o. Ukupna duina trase iznosi 1675 m, to predstavlja i aktivnu duinu za vonju materijala iarom sa gornjom inom. Pogonska maina sa svojim delovima je smetena u zidanom objektu, na platou Rudnika zatiena od svih atmosferskih uticaja, na udaljenosti od oko 80 m od ulazu u jamu. Postrojenje jednoinske visee iare poseduje dva sigurnosna koiona mehanizma i to: a) Koioni mehanizam na pogonskoj maini - manevarsko sigurnosna konica koja, uglavnom, slui kao manevarska konica i kao konica za statiku sigurnost. b) Koiona kolica koja se postavljaju ispred ili na oba kraja vunog voza (obeenog tereta) u zavisnosti od konfiguracije trase i slue kao sigurnosna konica. Ova konica deluje automatski u sluaju prekoraenja maksimalno dozvoljene brzine kretanja vunog voza. U sluaju prekoraenja maksimalno dozvoljene brzine kretanja (3,2, m/s 0,1 m/s) poveava se centrifugalna sila koja preko centrifugalnog okidaa aktivira opruge u koionom cilindru i na taj nain potiskuje koione papue koje se priljubljuju uz vertikalni zid nosaa - ine tako zaustavljaju kretanje vunog voza - tereta. Za voenje vune strane elinog ueta, kao i povratne strane ueta, slue nosai valjaka (rolen bokovi) koji se postavljaju na rastojanju od 15 - 25 m (na 59
RUDARSKI RADOVI

ravnim deonicama), kao i na svim segmentima horizontalnih krivina (na svaki segment krivine od L=0,5 -1,0 m) i = 7,50. ELEMENTI JEDNOINSKE VISEE IARE Postrojenje jednoinske visee iare sastoji se iz sledeih osnovnih ureaja i elemenata: 1. Pogonska maina, 2. Uredjaj za zatezanje ueta - zatezna stanica, 3. Povratna stanica, 4. Staza (pruga) jednoinske visee iare, 5. Vuno ue, 6. Nosea kolica, 7. Koiona kolica (maka), 8. Vuna kolica, 9. Nosa valjaka za vodjenje ueta 10. Posuda - kontejner za transport rasutog materijala. KARAKTERISTIKE POGONSKE MAINE Pogonska maina na uetni pogon je tipa H 3000 PV proizvodnje Scharff sa ugraenim zvezdastim motorom (sa klipovima koji se kreu u radijalnom pravcu), pogonskim koturom (sa tri leba za golo elino ue) i usmeravajuim koturovima, sl. 1. Hidraulini agregat tipa L 140 sa pogonskim elektomotorom povezanim vodovima sa hidromotorima. Na komandnom pultu su ugraeni ureaji za kontrolu i praenje parametara postrojenja i vonje (pritisak pumpe, optereenje pumpe, brzina vonje, udaljenje vunog voza, temperatura ulja i sl.), potom, ureaj za upravljanje manevarskom konicom. Osnovne tehnike karakteristike maine su:
Vuna sila (max) Brzina vonje Sila koenja Prenik pogonskog bubnja Obuhvatni ugao ueta na pog. bubnju Koeficijent trenja 45 KN 0 - 2 m/sec Pk = 90,05 kN D = 800 mm = 540o = 0,25

Pogonska maina je postavaljena na odgovarajuem temelju i za njega privrena odgovarajuim anker-zavrtnjima, prema sl.1.

Sl. 1. Popreni presek pogonske maine

UREAJ ZA ZATEZANJE UETA I POVRATNA STANICA Ureaj za zatezanje vunog ueta sastoji se iz trodelne eline konstrukcije, a primenjuje se za odravanje vunog ueta uvek u zategnutom stanju, sl 2. Povratna stanica se sastoji iz vie delova i postavlja na kraju visee iare. Slui za predzatezanje ueta posle ugradnje, kao i za promenu smera kretanja ueta. Pri zatezanju se moe koristiti dinamometar koji se postavlja izmeu povratnog kotura i stupca, sl. 3. Povratna stanica svojom konstrukcijom omoguava jednostavno produenje ili skraenje trase.

Sl. 2. Ureaj za zatezanje vunog ueta

Broj 1,2009.

60

RUDARSKI RADOVI

OPREMA ZA PRENOENJE MATERIJALA I VUU TERETA Na jednoinskoj viseoj iari okaena su prenosna nosea kolica nosivosti 30 KN koja slue za prenoenje pojedinanog ili rasutog tereta. Voz iare u standardnoj verziji ima etvoro noseih kolica (broj noseih kolica moe biti vei ili manji) sa po jednom lananom dizalicom odgovarajue nosivosti. Mo noenja dizalica je 15 i 30 KN. Jedan vozni sklop ine: dvoja noseih kolica, dve lanane dizalice odreene nosivosti, distantna poluga odreene duine, posude za transport rasutog ili sitnog materijala sa mehanizmom za istresanje. Drugi vozni sklop je po sadraju, identian prethodnom, samo ne poseduje posude za transport rasutog materijala sa mehanizmom za istresanje. Kao obavezan sastavni deo vunog voza su i koiona kolica koja se, obino, montiraju na njegovom poetku. Teret se moe u zavisnosti od oblika i gabarita transportovati i sa jednim kolicima prikazanim na sl.5, a izgled koionih kolica dat je na slici 6.

Sl. 3. Povratna stanica

TRASA VISEE IARE Za viseu jednoinsku iaru koristi se nosa od dvogubog ojaanog "I" 140 E profila od materijala St 52-3. Ovo je inae standardni profil za jednoinske visee iare u jamama rudnika uglja. Spojevi nosaa se mogu, kako po vertikali tako i po horizontali, zaokretati pod izvesnim uglom kako bi se to bolje prilagodili uslovima prostorije. Dozvoljeno skretanje, s obzirom na gibljivost spojeva ina, iznosi po vertikali 7o a po horizontali 2o. ine su u jami obeene lancima o elunu lunu podgradu, sl.4

Broj 1,2009.

61

RUDARSKI RADOVI

Sl. 4. Nain kaenja eline ine o strop prostorije

Sl. 5. Izgled noseih kolica

Sl. 6. Izgled koionih kolica

Za prenoenje rasutog materijala koriste se kontejneri izraeni od elinog lima debljine 10 - 12 mm, ojaani na pojedinim mestima, sanduastog oblika i zapremine oko 1,0 m3, sopstvene teine oko 300 kg (dimenzije 2700 x 500 x 800 mm). Sastavni deo posude je i mehanizam za njeno iskretanje - pranjenje. Izgled posude-kontejnera za transport rasutog tereta dat je na slici 7, a ureaja za iskretanje posude kontejnera, na sl.8. Vuna kolica slue da se na posebno konstruisanom delu spoje oba kraja ueta i ono uini beskonanim (jedna celina) i na taj nain obezbedi vonja - vua tereta, kretanjem beskonanog ueta, sl. 9.

Broj 1,2009.

62

RUDARSKI RADOVI

Sl. 7. Kontejner za transport rasutog materijala

Sl. 8. Ureaj za istresanje kontejnera

raju biti ista, prostrana, sa uredno sloenim materijalom i drugim stvarima. b) Neredovna (privremena) utovaranoistovarna mesta koja se mogu privremeno organizovati na bilo kom delu transportne trase iare. Takva mesta se tako moraju odrediti da se na njima moe obezbediti potpuna sigurnost ljudi i opreme, kao i na stalnim-redovnim utovarno-istovarnim mestima. Na pogonskoj stanici se nalazi pregledna situaciona karta transportne staze na kojoj su ucrtani svi tehniki detalji kao: utovarna-istovarna mesta (redovna i povremena), odgovarajui signalno-sigurnosni ureaji, krivine sa odgovarjuom metraom kako na krivinama tako i pravim deonicama, kao i poloaj povratne stanice. Izgled poprenog preseka prostorije sa gornjom inom za iaru, kao i poloaj iare, dat je na slici 10.

Sl. 9. Vuna kolica

PRINCIPI TRANSPORTA Du transportne staze jednoinske visee iare predviena su utovarnoistovarna mesta koja mogu biti : a) Redovna (stalna) od kojih je jedno u neposrednoj blizini pogonske stanice iare, a drugo u neposrednoj blizini povratne stanice. Ovo je naelno reenje, a mogu biti i drugaije odreena. Na tim mestima mora postojati odgovarajua signalizacija, osvetlenje, dojavni ureaji, odgovarajui znaci upozorenja i uputstva. Ova mesta mo-

Slika 10. Popreni presek trase JV

ZAKLJUAK Eksploatacija uglja u staroj jami rudnika Lubnica je u zavrnoj fazi. Nastavak eksploatacije, sa tendencijom poveanja kapaciteta proizvodnje sa sadanjih 50.000 na 160.000 tru/god. planiran je u jami Osojno-jug. Koristei se pozitivnim 63
RUDARSKI RADOVI

Broj 1,2009.

iskustvom dopreme repromaterijala jednoinskom viseom iarom u staroj jami, pristupilo se izboru adekvatne opreme za dopremu repromaterijala novije i savremenije proizvodnje i zadovoljavajueg kapaciteta za jamu Osojno-jug. Izabrana je i dimenzionisana adekvatna oprema, uz uvaavanje svih zakonskih ogranienja po pitanju sigurnosti i bezbednosti na radu. LITERATURA [1] Grupa autora,Tehnika enciklopedija tom 6, Zagreb 1979 god.

[2] Pavlovi V.Transport i izvoz u rudnicima, Nauna knjiga Beograd,1963. god. [3] Milanovi R.Transport u rudarstvu, Bor, 1988. god. [4] Prospekti proizvoaa opreme JV za transport materijala. [5] Tehnika dokumentacija rudnika [6] Lj. Savi, B. Nedeljkovi: Potronja monoblok-dleta u zavisnosti od fiziko-mehanikih karakteristika stenske mase, asopis Rudarski radovi br. 1, 2004. god.

Broj 1,2009.

64

RUDARSKI RADOVI

KOMITET ZA PODZEMNU EKSPLOATACIJU MINERALNIH SIROVINA

YU ISSN: 1451-0162 UDK: 622

UDK: 622.271:66.061(045)=861 Ljubia Obradovi*, Mile Bugarin*, Zoran Stevanovi*, Radojka Jonovi*, Ljiljana Avramovi*

ISPITIVANJE PROCESA LUENJA RASKRIVKE POVRINSKOG KOPA CEROVO INVESTIGATION OF LEACHING PROCESS OF CEROVO OPEN PIT'S OVERBURDEN
Izvod Ovaj rad predstavlja deo rezultata koji se odnose na iznalaenje odgovarajuih metoda za integralni tretman rudnikih voda i kopovske raskrivke na lokaciji zatvorenog rudnika CerovoCementacija, Bor, a u cilju valorizacije bakra i spreavanja daljeg zagaenja ivotne sredine nastalog nekontrolisanim luenjem raskrivke rudnika Cerovo. Proces agitacionog luenja kopovske raskrivke otpadnom vodom iz akumulacije zatvorenog kopa Cerovo izveden je u laboratorijskim uslovima. Na osnovu rezultata izluenja bakra definisana je optimalna pH vrednost rastvora za luenje u kolonama u opsegu 1.5-2.0. Dalji proces luenja nastavljen je u kolonama sa lunim ratvorom pH vrednosti 1.5. Nakon 5 dana neprekidnog luenja u koloni dobijen je luni rastvor sa koncentracijom bakra koja omoguava njegov dalji tretman procesom solventne ekstrakcij i elektrolize. Kljune rei: kopovska raskrivka, luenje, bakar, otpadna voda Abstract This paper presents a part of results concerning the investigation of an adequate method for integrated treatment of wastewaters and overburden on old Cerovo open pit. The aim is valorisation of copper metal as well as preventive the environment by generated acid mine drainage. The agitation leaching of overburden was done with wastewaters accumulated in Cerovo old open pit in laboratory condition. On base of leaching results was defining the optimal pH of leaching solution in range of 1.5 to 2.0. Further leaching process was continued in columns, by leaching solution with pH 1.5, as one optimal value. After five days of continual leaching in columns, obtained leaching solution had copper content which make possible process SX-EW. Key words: overburden, leaching, copper, wastewater

UVOD U procesu proizvodnje bakra u pogonima RTB Bor, nastaju velike koliine vrstog, tenog i gasovitog otpada. Ovi otpadi u dire
*

ktnom kontaktu sa ivotnom okolinom predstavljaju izuzetno veliki ekoloki problem kako na lokalnom tako i na irem geo-

Institut za rudarstvo i metalurgiju, Bor **Rad je proiziao iz Projekta broj 21008 koji je finansiran sredstvima Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.

Broj 1,2009.

65

RUDARSKI RADOVI

grafskom podruju. Poznato je da rudarstvo kao grana industrije, koristi svoje vrste otpadne materijale ili za dodatnu valorizaciju prisutnih korisnih komponenti ili u graevinske svrhe (za izgradnju brana, kamionskih puteva, zapunjavanje jamskih radova) (1). Ograniavajui faktor za korienje ovih materijala je sklonost ka izluivanju tekih metala to dovodi do kontaminacije okolnog zemljita i vodotokova (2). Rudnik CerovoCementacija kao deo celine RTB Bor, bio je u eksploataciji od 1994. do 2002. U aktivnom periodu ukupna koliina iskopina iznosila je 44.715.139 t, od ega rude 19.936.633 t sa sadrajem Cu iznad 0,2 %, a odloene kopovske raskrivke 24.778.506 t. Sadraj bakra u kopovskoj raskrivci bio je manji od 0,2 %. Eksploatacioni proces izmenio je karakter povrinskih i podzemnih voda, kao i geomorfoloke i hidrogeoloke osobine slivnog podruja rudnika Cerovo (2). Pojava tekih metala u vodi sa ovog podruja je posledica uzajamnog hemijskog dejstva minerala prisutnih u odloenoj kopovskoj raskrivci, vode i vazduha. Tokom

procesa eksploatacije, vode nastale po obodu kopa i odloene raskrivke koristile su se kao povratne u procesu pripreme rude. Sa prestankom esploatacije bakronosne rude na povrinkom kopu Cerovo, ove vode vie nisu mogle da se koriste, ali su se i dalje akumulirale. Trenutna procena je da je na podruju zatvorenog povrinskog kopa Cerovo, slika br. 1, akumulirano od 30.000 do 40.000 m3 otpadne vode pH vrednosti izmedju 3 i 4, sa sadrajem bakra od max 1 g/dm3. U saglasnosti sa Zakonom o vodama Republike Srbije ova pH vrednost je suvie niska za isputanje ovih voda u lokalne vodotokove. Takoe, sadraj tekih metala je vii od zakonom predvienih vrednosti. U cilju iznalaenja uslova za tretiranje obe vrste zagaivaa prisutnih na lokaciji zatvorenog povrinskog kopa Cerovo Cementacija, uraena je serija eksperimenata luenja kopovske raskrivke otpadnom vodom iz akumulacije. Na osnovu rezultata serije eksperimenata agitacionog luenja i luenja u kolonama (2) definisani su odgovarajui uslovi za dobijanje rastvora za dalji tretman SX/EW postupkom.

Sl. 1. Akumulacija otpadne vode na lokaciji zatvorenog povrinskog kopa Cerovo

Broj 1,2009.

66

RUDARSKI RADOVI

Eksperimenti su izvedeni na opremi laboratorijskog tipa, a tokom eksperimenata mereni su i kontrolisani parametri luenja (pH vrednost, vreme, brzina meanja). Rezultati su prikazani i diskutovani u ovom radu. EKSPERIMENTALNI RAD 1. Karakterizacija polaznih sirovina U tab. br. 1 data je karakterizacija vode sa povrinskog kopa Cerovo (3), koja je koriena za proces agitacionog i luenja u kolonama. U tabeli br. 2 dat je hemijski sastav jalovine koja je tretirana lunim rastvorom. Tabela 1. Hem. sastav, voda kop Cerovo
Elementi Boja Miris Plivajue mat. pH Fe Cu Ni As Zn Se Al Cd Mn jedin. / / / / mg/dm3 mg/ dm3 mg/ dm3 mg/ dm
3

Tabela 2. Hemijski sastav jalovine korienje za luenje

Elementi Cu uk Cu-ox Fe Fe
2+ 3+

Sadraj, % 0.21 0.136 1.68 3.87 1.53 2.02 62.98 0.009 <0.0030 0.027 9.44 2.06 2.60 17.07 0.5 <0.02

Metoda AAS PO R AAS AAS AAS G AAS ICPAES AAS AAS R AAS G AAS FA FA

Mg Ca SiO2 Zn As Mn

sadraj crvena bez bez 3.3 46 190 0.4 <0.1 32 <0.05 190 0.38 41

Klasa III/IV bez bez bez 6-9 1 0.1 0.1 0.05 1 0.1 0.01 0.05

Cd Al Na SO4
2-

Al2O3 g/t Ag g/t Au

2. Agitaciono luenje Eksperimenti agitacionog luenja izvedeni su na opremi laboratorijskog tipa pri sledeim uslovima: - Masa vrstog uzorka: 250 g - Granulo-sastav: 80% -0,074mm; - Odnos vrsto-teno od 1:4 - pH rastvora za luenje (voda sa pov. kopa na Cerovu) na startu: 3,30 - pH rastvora za luenje: 1,5 i 2,0 (korekcija pH vrednosti raena je sa sumpornom kiselinom), - Vreme luenja: 180 min; - Laboratorijska oprema: - reaktor zapremine 5000 ml, - pH metar, - mehanika mealica.

mg/ dm3 mg/ dm3 mg/ dm3 mg/ dm3 mg/ dm3

Hemijske analize vrstog i tenog uzorka raene su primenom standardnih i instrumentalnih metoda.

Broj 1,2009.

67

RUDARSKI RADOVI

Eksperimenti agitacionog luenja sa pH vrednostima lunog rastvora od 1,5 i 2,0, raeni su na sobnoj temperaturi. Tokom eksperimenta luenja kontrolisane su pH vrednosti lunog rastvora i korigovane sumpornom kiselinom na zadate pH vrednosti (1,5 i 2,0). Uzorci za hemijsku analizu uzimani su nakon odreenih vremenskih intervala (30, 60, 90, 120 i 180 min). 3. Luenje u kolonama Eksperimenti luenja izvedeni su na opremi laboratorijskog tipa pri sledeim uslovima: - masa vrstog uzorka: 8,3 kg - granulo-sastav: 98% -15mm;

- pH rastvora za luenje: 1,5 (korekcija pH vrednosti ukupnog rastvora raena na 24, 48, 72, 88 h, sa sumpornom kiselinom ), - poetna koliina rastvora V=15 l, protok 20 l/m2/h, - ukupno vreme luenje jednog ciklusa u manjoj (veoj koloni): 120+120 h; Laboratorijska oprema: - kolone od pleksiglasa dimenzija: DxL= 90x900 mm, DxL=150x900 mm, - pH metar, plastini balon 5 l, - stakleni balon od 5 l sa ventilom za regulaciju protoka, - -plastini sud od 15 l za meanje i regulaciju pH vrednosti,

Sl. 2. Kolone za luenje

Broj 1,2009.

68

RUDARSKI RADOVI

REZULTATI 1. Agitaciono luenje Eksperimentalni rezultati agitacionog luenja prikazani su u tabeli 3 i na slikama 3 i 4.

Tab. 3. Koncentracije i stepen izluenja Cu i Fe u zavisnosti od vremena luenja za razliite pH vrednosti lunog rastvora Vreme luenja 30 60 90 120 150 180 15 30 60 120 150 180 Koncentracija Cu, g/dm3 0.19 0.27 0.37 0.45 0.50 0.51 0.057 0.069 0.12 0.41 0.46 0.47 Koncentracija Fe, g/dm3 pH =1,5 1.86 2.07 2.38 2.48 2.61 2.64 pH=2,0 1.29 1.45 1.71 2.48 2.53 2.54 Stepen izluenja Cu, % 26.40 36.11 48.61 57.60 62.00 62.50 7.90 9.30 15.80 52.40 58.20 58.70 Stepen izluenja Fe, % 13.36 14.37 16.23 16.38 16.92 17.1 9.30 10.12 11.64 16.38 16.40 16.42

Sl. 3. Stepen izluenja Cu i Fe u zavisnosti od vremena luenja, pH 1,5

Broj 1,2009.

69

RUDARSKI RADOVI

Sl. 4. Stepen izluenja Cu i Fe u zavisnosti od vremena luenja, pH 2.0 Proces luenja je prekinut nakon 180 min pri postizanju ustaljenih vrednosti stepena izluenja Cu i Fe koje su iznosile 60 % za Cu i 17 % za Fe. Na osnovu prikazanih rezultata moe se zakljuiti da su dobijeni slini rezultati stepena izluenja Cu i Fe za vrednosti pH 1.5 i 2.0. 2. Luenje u koloni Rezultati luenja u kolonama prikazani su u tabeli 4. Na slici 5 dati su stepeni izluenja Cu i Fe u zavisnosti od vremena luenja, za pH 1,5.

Tab. 4. Koncentracije i stepen izluenja Cu i Fe u zavisnosti od vremena Vreme luenja,h 0 24 48 72 96 120 0 24 48 72 96 120 Koncentracija Cu, g/dm3 0,19 0,39 0,55 0,72 0,81 0,82 0,82 0,98 1,00 1,02 1,06 1,07 Koncentracija Fe, g/dm3 pH =1.5 0,046 0,27 0,46 0,67 0,86 0,89 Pauza 120h 0,89 1,044 1,045 1,144 1,154 1,155 Stepen izluenja Cu, % 0,0 28,85 40,68 49,56 59,91 60,65 60,65 72,48 73,96 75,44 78,40 79,14 Stepen izluenja Fe, % 0,0 0,87 1,49 2,17 2,78 2,88 2,88 3,79 3,39 3,70 3,73 3,74

Broj 1,2009.

70

RUDARSKI RADOVI

90 80 Stepen izluenja, % 70 60 50 40 30 20 10 0 0 50 100 150 Vreme, h 200 250 300 Cu Fe

Sl. 5. Stepen izluenja Cu i Fe u zavisnosti od vremena luenja Nakon 120 sati neprekidnog luenja u koloni dobijen je stepen izluenja bakra od preko 60 %. Posle pauze od 120 sati i delimine oksidacije materijala u koloni uz prisustvo kiseonika iz vazduha pristupilo se ponovnom luenju sa istim lunim rastvorom. U toku narednog kontinualnog luenja u trajanju od 120 sati, pod identinim uslovima, povean je stepen izluenja na bakru sa 60 % na preko 79 %. Treba napomenuti da je kod izraunavanja stepena izluenja bakra i gvoa uzeta u obzir i njihova poetna koncentracija u otpadnoj vodi sa kopa Cerovo, koja je koriena nakon sniavanja pH vrednosti kao luni rastvor. ZAKLJUAK Na osnovu rezultata procesa agitacionog luenja kopovske raskrivke otpadnom vodom iz akumulacije zatvorenog kopa Cerovo, moe se konstatovati da pH vrednost u opsegu pH 1-2 nema bitnijeg uticaja na stepen izluenja Cu i Fe, kao i da je sirovina pogodna za luenje na terenu. Na osnovu dobijenih rezultata za proces dvostepenog luenja kopovske raskrivke, otpadnom vodom iz akumulacije zatvorenog kopa Cerovo, u kolonama moe se konstatovati da je postignut stepen izluenja bakra od 79 %, to se smatra odlinim rezultatom, imajui u vidu da nijedan dodatni oksidans nije korien. Treba, takoe, napomenuti da ukupan stepen izluenja gvoa ne prelazi 4 % to je pogodno za dalji tretman rastvora procesom SX-EW. Uvaavajui sve navedeno, ponuena tehnologija za hidro-metalurku valorizaciju bakra sa oksidnih odlagalita na Cerovu daje dobre tehnoloke rezultate sa stanovita vremena luenja, stepena izluenja bakra i gvoa, kao i koncentracije bakra i gvoa u lunom rastvoru, nakon procesa luenja. LITERATURA

Broj 1,2009.

71

RUDARSKI RADOVI

[1] Technical resource document, vol.4, Copper 1, August 1994, U.S. Environmental Protection Agency, Office of Solid Waste, Special Waste Branch [2] Intregrated Treatment of Industrial Wastes towards Prevention of Regional Resources Contamination INTREAT, 2005. [3] Obradovi Lj., Stevanovi Z., Bugarin M., 2008 - Characterization of the acid mine drainage from

Cerovo open pit and its overburden, XXI International Serbian szmposium on mineral processing, 4-6 November Bor, Serbia, (p. 256-261). [4] V. Cvetkovski, V. Coni, M. Cvetkovske: Hemijski postupak luenja bakar-sulfidnog mulja, asopis Bakar br. 1, 2008. god. [5] V. Ljubojev, M. Bugarin, S. Krsti: Geoloka istrivanja u kompleksu Cerovo-Cementacija, asopis Bakar br. 2, 2007. god.

Broj 1,2009.

72

RUDARSKI RADOVI

KOMITET ZA PODZEMNU EKSPLOATACIJU MINERALNIH SIROVINA

YU ISSN: 1451-0162 UDK: 622

UDK: 628.511:62.004.8(045)=861

Dragoljub Uroevi*, Dragan uranovi ** , Zoran Popovi ***

PRILOG OPTIMIZACIJI EKSPLOATACIJE ASPIRACIONIH SISTEMA ZA OTPRAIVANJE U POGONIMA ZA PRERADU GRAEVINSKOG OTPADA CONTRIBUTION TO OPTIMAL PROCEDURE OF EXPLOITATION OF ASPIRATION SYSTEMS FOR DEDUSTING IN OBJECTS FOR REFINEMENT OF BUILDING WASTE
Izvod Postupak optimizacije eksploatacije aspiracionih sistema za otpraivanje se moe sprovesti i preko prorauna: ekonomski optimalnih brzina kretanja vazduha, prenika cevovoda i padova pritisaka u sistemu, koja uzimju u obzir ukupne godinje trokove eksploatacije i amortizaciju. Tehniko-ekonomske analize rada sistema za otpraivanje najee pokazuju neadekvatnu potronju materijala i elektroenergije. Za pravilno funkcionisanje pneumotransporta, bitno je: odravanje konstantne koliine vazduha i vrstih estica u sistemu cevovoda, predvideti za izgradnju tog cevovoda tano odreene koliine materijala i, radi funkcionisanje sistema i filtera troiti optimalnu koliinu elektrine energije za pokretanje ventilatora. Ovaj nain u radu se opisuje kao matematiki model. Kljune rei: aspiracioni sistem, otpraivanje, matematiki model Abstract Optimization procedure of exploitation of aspiration systems for dedusting can implement through the calculations: the economic optimum rate of air movement, diameter of pipelines and decreasing of pressures in the system, which considered into account the total annual costs of exploitation and amortization. Technical-economic analysis of systems for dedusting usually shows inadequate consumption of materials and power. For the proper functioning of airtransport, it is important: maintaining constant amounts of air and solid particles in the pipeline system, provided for the construction of the pipeline accurately determined quantities of material, and for the functioning of the system and filters spending of optimal amount of electrical energy to run the fan. This optimization is described in paper as mathematical model. Key words: building waste, aspiration system, dedusting, optimisation of energy and materials.

Institut za ispitivanje materijala ad, Beograd Saobraajni fakultet Doboj, Republika Srpska *** Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Beograd
**

Broj 1,2009.

73

RUDARSKI RADOVI

UVOD esto se pri proraunu aspiracionih sistema, brzine kretanja vazduha kroz ogranke i prenici ogranaka usvajaju bez tehniko-ekonomske analize, to se najee manifestuje kroz neadekvatnu potronju materijala i elektroenergije. Razlog je sledei: za pneumotransport konstantne koliine vazduha i vrstih estica cevovodom, potrebne su za izgradnju tog cevovoda odreene koliine materijala, a za funkcionisanje sistema i filtera, elektrina energija za pokretanje ventilatora. Ukoliko se smanjenjem prenika eli da utedi na materijalu, mora se raunati sa poveanim trokovima za energiju transporta i obratno. Usklaivanje ove dve zavisnosti je osnovni zadatak tehno-ekonomske analize, odnosno optimizacije, kako u projektovanju, tako i u eksploataciji aspiracionih sistema. REFERENTNI SISTEM Sutina postupka optimizacije moe se definisati: (1) minimizacijom godinjih trokova odravanja i eksploatacije, (2) analitikim (ili grafikim) proraunom ekonomskih brzina kretanja vazduha kroz sistem cevovoda, (3) prenikom cevovoda tj. utvrivanjem optimalnih prenika svih ogranaka sistema cevovoda i (4) smanjivanjem pritiska u ograncima aspiracionog sistema i dr. Ovom prilikom se ukazuje na kompleksnu mogunost optimizacije, preko prorauna ekonomski optimalnih brzina kretanja vazduha, prenika cevovoda i padova pritisaka u sistemu, koja uzima u obzir i ukupne godinje trokove eksploatacije i amortizaciju. METODOLOGIJA Navedena metoda optimizacije aspiracionih sistema za otpraivanje daje se u nastavku kao matematiki model. Osnovni elementi ove metodologije su sledei:
Broj 1,2009.

1. Godinji trokovi potronje elektroenergije:

T= QHx y , (din ) ............................... (1) 102

gde su: Q koliina vazduha, m3/sec , H ukupni gubitak pritiska u sistemu, kg/m2 - koeficijent korisnog dejstva postrojenja, x cena KWh elektrine energije, din y ukupan broj asova rada u 1 godini, as 2. Godinji trokovi odravanja cevovoda 2a. Okruglog preseka
A = d lP R , (din ) .......................... (2) 100 R , (din ) ................. (3) 100

2b. Pravouglog preseka

B = 2(a + b ) lP

gde su: P cena 1 m2 lima za cevi, uzimajui u obzir i specifinu masu materijala od koga su izraene cevi, din., R otpis zbog remonta i amortizacije, din. 3. Ukupni godinji trokovi eksploatacije (u sluaju da aspiracioni sistem ima cevovode okruglog i pravougaonog preseka):
S = T + A + B , (din ) ......................... (4)

4. U daljem razmatranju se usvaja da su trokovi za ventilator, filter i elektroprovodnike konstantne veliine, a godinji trokovi elektrine energije i odravanje cevovoda promenljive veliine. Na osnovu navedenog, a u zavisnosti od proizvodne funkcije = f ( , d , H ) odreuju se ekonomske vrednosti za: a) brzinu vazduha u cevovodu, b) prenik

74

RUDARSKI RADOVI

cevovoda, i c) gubitak pritiska po 1 m duine cevovoda. 5. Optimalma (ekonomina) brzina moe da se izrauna iz jednaine (4) reavanjem po Vek i izjednaavanjem sa nulom, odnosno:
PR 3 = 6,9 G 3 , (m / sek ) .........(5) 100
1 1

d ek = 6,63

G 0 ,484

0 ,167

, (mm ) ..................... (9)

Vek

7. Reavanjem jednaine (4) po gubitku pritiska u cevovodu na duini od 1m i izjednaavanjem sa nulom, dobija se relacija za odreivanje optimalnog gubitka pritiska:
H ek = 17 ,6

gde je: G protok vazduha, kg/h, odnosno G=Q Iz jednaine (5) sledi da se Vek u cevovodu poveava sa poveanjem G,P, i sa smanjenjem godinjih eksploatacionih trokova (x i y). Imajui u vidu da veliine P, R, x, y, i za sve ogranke imaju iste vrednosti, mogu se izraziti i kao koeficijent C, pa je:
Vek = 6 ,9C 3 G 3 , (= ) m / sek ............ (6)
1 1

0 ,833
G 0 ,516

, kg / m 2 .............. (10)

ZAKLJUAK

Ako se uzmu u obzir i padovi pritisaka zbog lokalnih otpora, onda je:

PR ; Vek = 15,7 xy

0 ,4

l 3

0 ,4

G 0 ,2 ,

(m / sek ) ................................................ (7)

6. Ekonomski prenik cevovoda, dek, ne uzimajui u obzir lokalne otpore, moe se izraunati, takoe iz jednaine (4), reavanjem po dek, odnosno:
xy d ek = 6,63 PR
0 ,167

G 0 ,484 , (mm ) ... (8)

ili

Rad je nastao kao reziltat istraivakog procesa u okviru projekta Istraivaje, razvoj i primena metoda i postupaka ispitivanja, kontrolisanja i sertifikacije nemetalinih graevinskih proizvoda, otpadnih materijala i upravljanje rizikom u skladu sa meunarodnim stendardima ev.br. 19017. koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnologiju Srbije. Problematika se odnosi na usaglaavanje sistema upravljanja kvalitetom ivotne sredine i deo je problematike bezbednosti na radu i zatite zdravlja zaposlenih u pogonima za preradu graevinskog otpada. Relacije (6), (9) i (10) pokazuju da Vek, dek i Hek zavise od koliine vazduha i kriterijuma koji predstavlja odnos godinjih trokova odravanja 1m1 cevovoda prema godinjim trokovima za elektrinu energiju po 1KWh rada. Pri poveanju poveavaju se Vek i Hek dok se dek smanjuje. Proraun po relacijama (6), (9) i (10) nije komplikovan poto je poznata koliina vazduha, a kriterijum za odgovarajui sistem moe se uvek izraunavati znajui parametre P, R, x, y, .

Broj 1,2009.

75

RUDARSKI RADOVI

LITERATURA

[1] K. J. Rudenko i A.B. Koljikov: ''Obespilivanie i pileulavlivanie pri obrabotke paleznih iskopaemih'', ''Nedra'' Moskva, 1971. [2] B. N. Lobaev: ''Raset vazduhoprovodov'', Gostroizdat, USSR, 1959.

[3] D. Uroevi, D. uranovi: Znaaj i procena vrednosti poslovnih poduhvata u rudarstvu Srbije, asopis Rudarski rudovi br. 1; 2007. god.

Broj 1,2009.

76

RUDARSKI RADOVI

KOMITET ZA PODZEMNU EKSPLOATACIJU MINERALNIH SIROVINA

YU ISSN: 1451-0162 UDK: 622

UDK: 622.271:622.343(045)=861 Zoran Stevanovi * , Mile Bugarin*, Ljiljana Avramovi*, Radojka Jonovi*, Ljubia Obradovi*

PRELIMINARNA TEHNO-EKONOMSKA ANALIZA REVALORIZACIJE BAKRA IZ JALOVINE POVRINSKOG KOPA CEROVO-CEMENTACIJA 1** PRELIMINARY TECHNO-ECONOMIC ANALYZE OF COPPER REVALORIZATION FROM OPEN PIT CEROVO-CEMENTACIJA 1 TAILING
Izvod U radu je dat prikaz otpadnih materijala koji nastaju tokom rudarskih aktivnost,i a nakon ega se odlau kao ekonomski neisplativi za dalji tretman. Tokom pomenutih faza procesa dobijaju se ogromne koliine otpadnih materijala i to prvenstveno jalovine povrinskih kopova i flotacijske jalovine. Procenjuje se da je tokom sto godina rudarenja u Boru i blioj okolini odloeno preko 450 Mt[1] jalovine sa povrinskih kopova i preko 200 Mt flotacijske jalovine. Takoe, data je i preliminarna tehno-ekonomska analiza revalorizacije bakra iz jalovine sa povrinskog kopa Cerovo Cementacija 1. Kljune rei: Cerovo, povrinski kop, jalovina, revalorizacija, bakar. Abstract This work presents a review of waste materials, originated from the mining activities upon what they are disposed as economically unpayable for further treatment. During the mentioned stages, large quantities of waste materials are obtained primarily as the open pit waste and flotation tailings. It is estimated that during a hundred years of mining in Bor and near vicinity, over 450 Mt [1] waste was dumped from the open pits and over 200 Mt of flotation tailings. Moreover, the preliminary techno-economical analysis of copper revaluation from waste of the Open Pit Cerovo Cementacija 1 was given. Key words: Cerovo, open pit, tailing, revalorization, copper.

UVOD Politika Evropske unije u odnosu na zatitu okoline i prirodnih izvora dobija od kraja prolog veka sve vee znaenje. Razlog tome lei u injenici to se degradiranje
*

ivotne okoline, razvojem industrije, otrglo kontroli i poelo da dobija globalne razmere. Tako, ideje o zatiti ivotne okoline i odrivim tehnologijama sve vie postaju prioritetne i kod nas, to imajui u vidu karakter industrije

Institut za rudarstvo i metalurgiju, Bor **Rad je proizaao iz projekta broj 21008 koji je finansiran sredstvima Ministarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije.

Broj 1,2009.

77

RUDARSKI RADOVI

Borskog regiona, ima ogroman reginalni, ali i znatno iri znaaj. S obzirom na to da su tokom stotinak godina rudarenja u Boru i blioj okolini formirana odlagalita sa ogromnim koliinama otpadnih materijala (jalovina povrinskih kopova i flotacijska jalovita), kao i na to da ovi materijali imaju negativan uticaj na regionalnu i iru okolinu, jasno se namee pitanje koji su mogui pravci za reavanje ovih problema. Razvojem savremenih tehnologija u mogunosti smo da danas neke od odloenih otpadnih materijala tretiramo ekonomski isplativo, a, sa druge strane, sve vie se razmatraju mogunosti primene dela otpadnih materijala iz rudarstva u drugim granama privrede itd. Generalno se moe rei da se, prema dananjim tehnolokim saznanjima, moe reciklirati deo otpadnih materijala iz rudarskih aktivnosti. Time se postie dvojaka korist: reduciranje negativnog ekolokog uticaja otpadnih materijala i ostvarivanje pozitivnih ekonomskih rezultata putem revalorizacije dela korisnih komponenti sadranih u njima. Treba istai i to da, pored ovakvog tretmana ranije deponovanih otpadnih materijala, nita manje nije vaan ni razvoj tehnologija za tretiranje ovih materijala iz tekue proizvodnje, ime e se rudarske akti-

vnosti na ovim prostorima uvesti u kategoriju odrivih procesa. POREKLO OTPADNIH MATERIJALA Pod pojmom otpadni materijal podrazumeva se ostatak sirovine koji se odbacuje iz daljeg procesa prerade i deponuje na za to predvienoj lokaciji, bez ekonomske valorizacije. Za razliku od prethodnog, pojam procesni ostatak predstavlja deo sirovine koja ostaje, ali se ne odlae na deponiji, ve se podvrgava reprocesiranju u cilju dodatne revalorizacije osnovne ili neke druge korisne komponente. U pojedinim zapadnim zemljama postoje i zakonske regulative [2] koje definiu razliku izmeu ovih pojmova. Iz toga proizilazi i jedan od ciljeva reciklae - svesti procenat otpadnih materijala na to manju moguu meru, a reprocesirati (reciklirati) to vei procenat procesnog ostatka. Za sto godina rudarenja u Boru formirana su odlagalita sa ogromnim koliinama otpadnih materijala iz faza otkopavanja rude sa povrinskih kopova i flotacijske koncentracije, to je prikazano na slici 1.

Sl. 1. Orijentacione koliine deponovanih otpadnih materijala u Boru i blioj okolini Na osnovu izvetaja iz novembra 2001. godine, koji je izradio Biro za operativnu geologiju RBB-a, u tabeli 1. date su orijentacione koliine deponovanog otpadnog
Broj 1,2009.

materijala u okolini Bora, kao i geoloka pretpostavka o sadrajima bakra u pojedinim delovima odlagata.

78

RUDARSKI RADOVI

Tabela 1. Koliine otpadnih materijala sa procenjenim prosenim sadrajima bakra - RBB

Jalovina povrinskih kopova Visoki planir Q (Mt) Cu (%) Cu (t) 150 0,15 225.000 Severni planir 20 >0,3 60.000 Planir RTH 60 < 0,1 60.000 Unutr. odlagal. 28 0,2 56.000 Planir V.K. 170 < 0,1 170.000 Planir Cerovo 22 0,20 44.000 Staro fl.jalovite 27 0,2 54.000 Flotacijska jalovina Jalovite RTH 50 < 0,2 100.000 Jalovite V.Krivelj 130 0,15 200.000

KARAKTERISTIKE OTPADNIH MATERIJALA Po podacima iz tabele 1. vidi se da je u okolini Bora deponovan otpadni materijal koji sadri preko 950.000 t bakra. Poreenja radi, treba rei da je to otprilike trei deo od ukupno proizvedenog bakra u rudi [3] iz domaih sirovina tokom rada Borskog rudnika od otvaranja do danas. I pored ovako velikih koliina sadranog bakra u otpadnom materijalu nemogue je reprocesirati znatan deo ovih sirovina, ak i primenom najsavremenijih tehnologija, i valorizovati ekonomski isplativo sadrani bakar. Zbog toga razloga reciklau ne treba zasnivati samo na ponovnoj revalorizaciji bakra, ve odloene otpadne materijale sa niskim sadrajima metala treba posmatrati kao potencijalnu sirovinu za korienje u drugim industrijskim granama. Stoga e se u daljem tekstu dati kratki generalizovani opis karakteristika otpadnih materijala iz rudarskih aktivnosti. Jalovina povrinskih kopova Eksploatacijom mineralnih sirovina metodom povrinskog otkopavanja stvaraju se ogromne koliine otpadnog materijala (raskrivka, partije niskih sadraja, partije oksidne rude itd.). Ovi materijali su, uglavnom, kompoziti grube stenske, eventualno izdrobljene i blokovske mase 79 sa velikim opsegom granulacije, od veoma velikih delova stena do sitnozrnih estica i praine koji sadre malo ili uopte nemaju praktinu mineralnu vrednost. Uopteno, ovi materijali se, u Timokom eruptivnom regionu, sastoje od magmatskih stena (andezit, dacit, piroklastiti itd) i sedimentnih stena (krenjak, peari i dr.). Flotacijska jalovina Flotacijska jalovina se sastoji od izuzetno usitnjenog materijala koji je proao sve faze usitnjavanja i klasiranja kroz pogon flotacije. Obino je vrlo uniformnog granulosastava koji se, u zavisnosti od tehnolokih zahteva procesa, kree od 50-90% -0,074 mm. Jalovina procesa flotacijske koncentracije deponuje se na flotacijskim jalovitima gde se sedimentacijom vri delimino razdvajanje faza. U zavisnosti od perioda u kojem je jalovina odlagana, kao i mineralizacije leita iz koga je nastala moe imati manju ili veu mineralnu vrednost. MOGUE OPCIJE UPRAVLJANJA OTPADNIM MATERIJALIMA Rudarstvo kao grana industrije tradicionalno koristi svoje otpadne materijale, bilo reprocesiranjem u cilju dodatne revaRUDARSKI RADOVI

Broj 1,2009.

lorizacije korisnih komponenti, (kada se stvore trini ili tehnoloki uslovi za ekonomsku valorizaciju), bilo da se radi o internoj upotrebi gde se pojedini otpadni materijali koriste u graevinske svrhe (izgradnja brana, kamionskih puteva, zapunjavanje jamskih radova itd.). Postoji dosta primera [4] gde su, kada je to ekonomski i tehniki bilo mogue, velike koliine otpadnih materijala iz rudarskih radova koriene kao materijali za izgradnju autoputeva. Treba znati da mnogi od otpadnih materijala iz procesa prerade mineralnih sirovina imaju ogranienu mogunost za korienje u vidu graevinskih agregata zbog granulosastava, sadraja neistoa, sklonosti ka luenju dela komponenti, same lociranosti rudnika itd. Zbog toga je prilikom utvrivanja mogunosti primene, neophodno da se, pored ispitivanja mehanikih svojstava, ispita i potencijalni ekoloki uticaj ovih materijala nakon njihovog korienja u drugim industrijskim granama. REVALORIZACIJA KORISNIH KOMPONENTI IZ OTPADNIH MATERIJALA U tabeli 1. su dati procenjeni sadraji korisnih komponenti u delovima odlagalita RBB-a. Ovi podaci su dobijeni iz raznih tehnikih izvetaja prerade rude, kao i iz naknadnih geolokih istraivanja. Iz nekih od navedenih sirovina su u prethodnom periodu u nekoliko navrata, istraivane mogunosti dodatne revalorizacije korisnih komponenti raznim postupcima koncentracije. Ispitivani su uzorci

jalovine sa Visokog planira i Unutranjeg odlagalita povrinskog kopa u Boru [5] , Velikom Krivelju i Cerovu. Na kopu Cerovo-Cementacija 1 planski su odlagane visokooksidne partije sa izuzetno povoljnog mineralnog sastava sa gledita revalorizacije bakra luenjem. Po proceni geologa, ukupna koliina od 22 Mt sadri proseno oko 0,20% bakra, od ega je oko 50% oksidnog. Preliminarnim ispitivanjima luenja uzoraka sa ove lokacije postizana su iskorienja preko 70%. Na osnovu ovih ispitivanja sainjena je preliminarna tehno-ekonomska analiza potencijalnog procesa revalorizacije bakra iz kopovske jalovine za sledee polazne parametre: Prodajna cena katodnog bakra: 3.300,00 $/t. Trokovi odravanja: 5% na vrednost ulaganja, a osiguranja 2 %. Amortizacija osnovnih sredstava: po vaeim zakonskim propisima za nova ulaganja. Bruto zarade radnika: 625 EUR meseno po radniku za ceo period. Ostali materijalni i nematerijalni trokovi: procenjeni na bazi prihoda. Porez na dobit: po stopi od 10%. Obrtna sredstva: u visini oko etvrtine godinjeg prihoda. Vek projekta od 1+5 godina (na osnovu obaveze vraanja kredita i grejs-perioda). Za navedene polazne parametre su dobijeni ekonomski efekti prikazani u tabeli 2:

Broj 1,2009.

80

RUDARSKI RADOVI

Tabela 2. Ekonomski efekti projekta revalorizacije bakra iz odloene kopovske jalovine OPIS 1. VEK PROJEKTA 2. INVESTICIJE U OSNOVNA SREDSTVA 3. PRIHOD - Ukupan prihod - Proseni godinji prihod 4. RASHOD - Ukupni trokovi - Pros. godinji trokovi 5. DOBIT -Ukupna bruto dobit -Prosena god. bruto dobit -Ukupna neto dobit -Prosena god.neto dobit 6. Prosena cena kotanja po t katode 7. Stopa dobit 8. POKAZATELJI USPENOSTI: ISR - Interna stopa rentabilnosti PP - Period povraaja sredstava NSV - Neto sadanja vrednost (10%) VREDNOST 1+5 2.386.378 22.886.000 3.814.000 12.496.000 2.083.000 10.390.000 1.732.000 9.351.000 1.558.000 1.801,87 45 84,53 2 6.788.000 J.M. god. % % god.

Pored odlinih ekonomskih efekata bitno je znati i to da bi se planskim i kontrolisanim postupkom luenja uticalo i na poboljanje ekoloke situacije na ovoj lokaciji jer je odloeni materijal takvog mineralokog sastava da u kontaktu sa atmosferskim padavinama dolazi do stvaranja kiselih voda (pH<3) koje trenutno nekontrolisano otiu u okolinu. U sluaju planskog luenja do toga ne bi dolazilo jer bi se svi rastvori sakupljali poto upravo oni i nose rastvoreni bakar, odnosno korisnu komponentu. ZAKLJUNO RAZMATRANJE Usled viedecenijskog rudarenja u okolini Bora formirana su odlagalita sa ogromnim koliinama otpadnih materijala opisanih u ovom tekstu. Definitivno je da e sirovinske osnove za reprocesiranje i revalorizaciju korisnih komponenti u Boru
Broj 1,2009.

biti dok bude rudarskih radova, ali i znatno posle toga. Pozitivni efekti ovih postupaka su dvojaki: pored ostvarivanja novanih prihoda, sa jedne strane, postupcima reprocesiranja i revalorizacije, sa druge strane, poboljava se i kvalitet ivotne sredine. Treba rei da je primena savremenih tehnolokih postupaka za reprocesiranje postojeeg rudarskog otpada u zemljama zapadne Evrope u stalnom porastu. Ovo prvenstveno iz dva razloga: prvi je to postoje rigorozni ekoloki kriterijumi, propisani zakonom, za odlagaganje otpada bilo koje vrste koji e uskoro i kod nas biti uspostavljeni, a drugi to se ovim aktivnostima sada ostvaruju fantastini novani prihodi zahvaljujui visokim cenama metala na svetskoj berzi, pa se uloena sredstva viestruko vraaju. 81
RUDARSKI RADOVI

Naalost, kod nas do sada nije bilo ovakvih postrojenja, pa je, shodno tome, namera prikazanog razmatranja upravo da se zapone sa implementacijom savremenih tehnologija na otpadnim materijalima u okviru RTB-a i ostvare ve opisani dvojaki pozitivni rezultati. To bi kasnije omoguilo dalju primenu ovakvih postupaka i tehnologija na drugim otpadnim materijalima nastalim usled rudarskih aktivnosti na ovim prostorima. Cilj ovog rada bio je i da se pokae da se o primeni savremenih tehnologija za revalorizaciju korisnih komponenti iz rudarskih otpadnih materijala na ovim prostorima ve razmiljalo i da postoje odreeni rezultati koji se ogledaju, pre svega, u obavljenim istraivanjima i datim konceptualnim reenjima za tretman pojedinih otpadnih materijala. LITERATURA [1] Nikoli K., Izvetaj o koliinama deponovanih sirovina za hidrometalurki tretman u okviru RTB-a, Biro za

[2]

[3] [4]

[5]

[6]

[7]

operativnu geologiju RBB-a, Bor, (2001). Ally M.R., Economical recovery of By-products in the mining industry, Engineering Science and Technology Division, Oak Ridge (2001). Kojdi R., Otkrie i eksploatacija borskog leita bakra, Institut za bakar Bor, (1999). Collins R.J., Recycling and Use of Waste Materials and By-Products in Highway Construction, Transportation Research Board, Washington DC, (1994). Stevanovi Z., Prethodna studija opravdanosti valorizacije bakra luenjem planira raskrivke povrinskog kopa Bor, Institut za bakar Bor, (2000). M. Maksimovi, M. Jovanovi: Pokazatelji tehniko-ekonomske ocene rudnih tela u eksploataciji u jami Bor, asopis Bakar br. 1, 2002. god. B. Klikovac, M. Baanac, R. Vasi: Tehno-ekonomski faktori profitabilne eksploatacije magnezita u uslovima trinog privreivanja, asopis Rudarski radovi br. 1, 2002. god.

Broj 1,2009.

82

RUDARSKI RADOVI

KOMITET ZA PODZEMNU EKSPLOATACIJU MINERALNIH SIROVINA

YU ISSN: 1451-0162 UDK: 622

UDK: 622.333(045)=861 Ljiljana Janoevi*, Oliver Dimitrijevi*, Branislav Rajkovi*

IZRADA PROJEKTA PRIHVATNOG BUNKERA U OKVIRU GLAVNOG RUDARSKOG PROJEKTA EKSPLOATACIJE U LEITU KAMENOG UGLJA PROGORELICA BALJEVAC GENERATION DESIGN OF RECEIVING BIN IN MAIN MINE DESIGN OF STONE COAL DEPOSIT PROGORELICA BALJEVAC
Izvod Projektovati skladinu eliju ne znai samo proraunati dimenzije konstruktivnih elemenata ve, pre svega, prouiti geometrijske oblike objekta, nain punjenja elije kao i poloaj i veliinu ispusnog otvora sa opremom za punjenje i pranjenje skladinog prostora. Punjenje skladine elije nikad nije povezano sa tekoama, dok je nesmetano pranjenje elije, koje je neophodan uslov postizanja projektovanog kapaciteta, esto oteano, a pokatkad I onemogueno, posebno ako su u pitanju lepljivi materijali. Kljune rei: skladina elija, bunker, ispusni otvor Abstract To design storage cell does not mean to calculate just the dimensions of constructive elements, but first of all, to consider the geometric shapes of object, the way of filling of the cells, as well as the location and size of outlet hole with filling equipment for charging and discharging of storage space. The filling of storage cell is never related with difficulties, while the unhampered discharge of cell, which is indispensable condition for achieving of designed capacity, is often interrupted and sometimes even disabled, especially with sticky materials. Key words: storage cell, receiving bin, discharge hole. UVOD

U okviru Glavnog rudarskog projekta eksploatacije kamenog uglja u leitu ProgorelicaBaljevac uraen je Tehniki graevinski projekat prihvatnog bunkera. Konstrukcija bunkera je elina, zapremine 22,3 m3 gabarita 3,20x4,20 visine 1,60+2,10=3,70 m. Gornji deo bunkera je
*

oblika kvadra, a donji deo (ko) se piramidalno suava ka mestu izlaska materijala iz bunkera kroz otvor dimenzija 80x80 cm. Na gornji deo bunkera se privruje reetka koja onemoguava prolaz komada veih od 150 mm i ograda visine 1,0 m kao zatita od prolaska materijala van bunkera prilikom istovara iz kamiona. Svi varovi su S kvaliteta, sve veze su ostvarene varenjem. elina konstrukcija

Institut za rudarstvo i metalurgiju, Bor

Broj 1,2009.

83

RUDARSKI RADOVI

se zatiuje od korozije bojenjem jednim premazom osnovnom bojom i sa dva zavrna premaza. Oslanjanje bunkera se vri na armirano betonski potporni zid, a vezase ostvaruje zavrtnjima u svemu prema statikom proraunu U statikom smislu potporni zid spada u grupu rebrastih potpornih zidova. Vertikalni ploasti zid prihvata i ograniava zemljani nasip i saobraajno optereenje. AB greda u kruni zida slui kao graninik, tj. da sprei kretanje vozila ka ivici zida. Rebra zida su oslonci ploastog vertikalnog zida, a ujedno i oslonci elinog bunkera. Oni predaju optereenje na temelje i tlo. Statiki proraun Statiki proraun bunkera raen je u programskom paketu Tower 6 Radimpeksa. Analiza optereenja 1. Sopstvena teina..........programski 2. obloga.........................0.25 Kn/m2 3. optereenje od rovnog uglja Zapreminska teina najsitnije frakcije.............................= 18.0 Kn/m2

Ugao unutranjeg trenja materijala...................... = 350 Koeficijent udara..............f =1.3 4. nasip na reetki.................11.70 Kn/m2
No OBLOGA UGALJ NASIP REETKE I+II I+II+1.3xIII I+II+1.3xIV I+II+1.3xIII+1.3xIV
0.96 0.55 0.55 6 H_6 0.96

Naziv SOPSTVENA TEINA (g)

K.S.

1.500 1.500 1.500 1.500

0.40 5 H_5

H_8 4 H_4

0.96

V_1

V_4

V_2

V_5

H_3 H_7 0.96

H_2 0.40

H_1 0.60

Dispozicija ramova
2 3

Tabela materijala
Naziv materijala 1 elik Setovi greda No E[kN/m2] 2.100e+8 0.30 y[kN/m3] 78.50 t[1/C] 1.000e-5 Em[kN/m2] 2.100e+8 m 0.30

Set: 1 Presek: L 120x120x13, Fiktivna ekscentrinost

8.56 3.44

Mat. 1-elik

A1 2.970e-3

A2 1.560e-3

A3 9.552e-20

I1 1.758e-7

I2 3.935e-6

V_3

1.10

I3 3.935e-6

1.3 12

3.44

3.44 12 3 [cm] =90 2

Broj 1,2009.

84

RUDARSKI RADOVI

718
718

Broj 1,2009.

85

RUDARSKI RADOVI

Set: 2 Presek: L120x80x8, Fiktivna ekscentrinost

1.87 1.87

Mat. 1-elik

A1 1.550e-3

A2 6.400e-4

A3 5.878e-20

I1 3.410e-8

I2 2.261e-6

I3 8.071e-7

0.8 12 T 8 3 [cm]

3.83

3.83

=90

Set: 3 Presek: L 120x120x13, Fiktivna ekscentrinost

8.56 3.44

Mat. 1-elik

A1 2.970e-3

A2 1.560e-3

A3 1.560e-3

I1 1.758e-7

I2 3.935e-6

I3 3.935e-6

1.3 12

3.44

3 =18012 2

Set 4: Presek: L 80x80x10, Fiktivna ekscentrinost

2.34
3. 31

3.44 [cm]

Mat. 1-elik

A1 1.510e-3

A2 8.000e-4

A3 8.000e-4

I1 5.330e-7

I2 1.390e-6

I3 3.590e-7

1 8 2.34 T =45 8 3 [cm]

Set: 5 Presek: HOP [] 100x100x4, Fiktivna vrednost

2

Mat. 1-elik

A1 1.495e-3

A2 8.000e-4

A3 8.000e-4

I1 3.539e-6

I2 2.213e-6

I3 2.213e-6

10

0.4 3 [cm]

10 5

Set: 6 Presek: HOP [] 60x60x4, Fiktivna ekscentrinost

2

Mat. 1-elik

A1 8.550e-4

A2 4.800e-4

A3 4.800e-4

I1 7.025e-7

I2 4.092e-7

I3 4.092e-7

0.4 3

6 3

[cm]

Broj 1,2009.

86

RUDARSKI RADOVI

Set: 7 Presek: HOP [] 60x60x4, Fiktivna ekscentrinost

2

Mat. 1-elik

A1 8.550e-4

A2 4.800e-4

A3 4.800e-4

I1 7.025e-7

I2 4.092e-7

I3 4.092e-7

0.4 3 3 [cm]

Set: 8 Presek: L 140x140x14, Fiktivna ekscentrinost

4.02 4.02

Mat. 1-elik

A1 3.720e-3

A2 1.960e-3

A3 1.200e-19

I1 2.561e-7

I2 6.910e-6

I3 6.910e-6

1.4 14

4.02

4.02 =90 3 [cm] 2

T 14

Set: 9 Presek L 120x120x11, Fiktivna ekscentrinost

3.36 3.36

Mat. 1-elik

A1 2.540e-3

A2 1.320e-3

A3 8.082e20

I1 1.065e-7

I2 3.405e-6

I3 3.405e-6

1.1 12

3.36

3.36 =90 3 [cm] 2

T 12

Opt. 8: I+II+1.3xIII+1.3xIV
6 5 4.64 2.28 0.40 7.86

6.32

u,g [MPa] Opt. 8: I+II+1.3xIII+1.3xIV 6 0.92 9.87 5 7.82 18.81 27.76 36.71 45.66 54.60 63.55
6.34 2.33 3.98 3.32 1.96 5.76

0.40

u,g [MPa] 1.76 10.64 19.53 28.41 37.30 46.18 55.07 63.95

63.36 4

1.38

0.94 1.81

1.77

0.96 2.85

2.57 4

2.15

0.96 63.95

3.31

9.80 1.10 63.54 2.45 1.32 3 1.80 0.93 1.76 2.70

10.00

63.60

9.46 1.10 5.75 63.00

3 2.54

2.28

3.25

1.76 3.23

4.59

2.60

6.22

0.96 7.83 2 0.40 8.07

6.75

2.84

3.64

0.96

0.40 1

1 0.60

0.60

Pogled: KOSI DESNO Uticaji u plo i: max u,g= 63.54 / min u,g= 0.93 MPa

Pogled: KOSI LEVO Uticaji u plo i: max u,g= 63.95 / min u,g= 1.76 MPa

Broj 1,2009.

87

RUDARSKI RADOVI

0.60

0.40

0.96

1.10

0.96

0.40

0.96

0.55

0.55

1.85

3.05 0.53 5 2.37 5.35 40.64 5.56 0.21 0.83 0.83 2.24

3.05 0.21 5.57 0.53 2.37 5.35

5.98 0.75 11.76

5 6.45

0.96

Opt. 8: I+II+1.3xIII+1.3xIV 2.76 2.58 2.70 1.63

2.64 1.63 2.70 2.64 2.49 2.76

u,d [MPa] Opt. 8: I+II+1.3xIII+1.3xIV 6 1.83 0.20

2.30 4.67

u,g [MPa] 1.90

0.75

1.91

4.67 4.41 3.11

2.30 6.46 6.49 0.75 43.53

7.88 13.86 19.84 25.82 31.80 37.78 43.76

17.54 23.31 0.75 29.09 40.64 34.87 40.65

1.37

3.10 4.41 6.51 6.70

43.76 4

1.37

0.78 2 1 0.00 2 1

0.78 0.00

1.00

1.00

0 0

Ram: V_3 Uticaji u plo i: max u,d= 40.64 / min u,d= 0.21 MPa
1 2 3 4 5

Ram: H_5 Uticaji u plo i: max u,g= 43.76 / min u,g= 1.91 MPa
0 1 2 3 4

Opt. 8: I+II+1.3xIII+1.3xIV
6

Nxy [kN/m] Opt. 8: I+II+1.3xIII+1.3xIV -132.43 -88.29 0.40 -44.14 0.00

62.5 6

Tz,x [kN/m] -14.03 -10.52 0.40

1.51

132.46

-7.02 -3.51 0.00 0.96 4.05 8.10 12.15

6.20 1.10

-37.73 34.04

33.12 0.96 66.23 99.34 132.46

1.10

-11.02 4 12.15

-14.02

3 -132.43

-34.28 37.54

-11.03 3

0.96

0.96

2 1

-62.62 0.40

2 1

1.46 0.40

0.60 0

0.60 0

Pogled: KOSI DESNO Uticaji u plo i: max Nxy= 132.46 / min Nxy= -132.43 kN/m

Pogled: KOSI DESNO Uticaji u plo i: max Tz,x= 12.15 / min Tz,x= -14.02 kN/m

Broj 1,2009.

88

RUDARSKI RADOVI

Opt. 8: I+II+1.3xIII+1.3xIV
-3.59 -3.63 -3.54 -3.47

Ny [kN/m] -27.74 0.00 39.23 78.45 117.68 156.90 196.13 235.35

0.55 0.55 0.96

0.96

84.91

9.25

235.34-2.66

-0.09219.91

-2.71 157.58 3

159.06

-27.73

85.14

Pogled: KOSI NAZAD Uticaji u plo i: max Ny= 235.34 / min Ny= -27.73 kN/m
Opt. 8: I+II+1.3xIII+1.3xIV Tz,y [kN/m] -24.69
5.63

-19.75 -14.81 -9.88 -4.94 0.00 5.63 11.26

0.96

0.55

0.55

2.62

0.96

4
3 4 2.62

-24.69 11.26

-24.48

Pogled: KOSI NAZAD Uticaji u ploi: max Tz,y= 11.26 / min Tz,y= -24.69 kN/m
Opt. 8: I+II+1.3xIII+1.3xIV Opt. 8: I+II+1.3xIII+1.3xIV

N1

13.18

5.09

M3
-0.65

N1

T2

M3
-0.03 1.23

u2

-1.80

8.48

7.34

T2

u2
0.22 3.15 -1.82 1.03 -0.07

-7.61

3.35

Uticaji u gredi: (854-135) SET 9 KRAA N1 [kN], T2 [kN], M3 [kNm], u2 [m/1000]

-0.63

Uticaji u gredi: (1715-2121) SET 6,7 N1 [kN], T2 [kN], M3 [kNm], u2 [m/1000]

Broj 1,2009.

89

RUDARSKI RADOVI

0.96

0.55

0.55

0.96

Opt. 8: I+II+1.3xIII+1.3xIV

Opt. 8: I+II+1.3xIII+1.3xIV
5

0.40

-9.53

0.96 -8.80

-8.25

N1

T2
2.15

M3

u2
-0.42

1.10
-1.39

9.

0.09

3 -8.25 -8.82

-9.51

-9.96

-3.45

-0.16

0.96

2 0.40

0.60

Uticaji u gredi: (4827-5591) SET 5 DUA N1 [kN], T2 [kN], M3 [kNm], u2 [m/1000]

Nivo: [-1.37] SET 8 Uticaji u gredi: max M3= 10.46 / min M3= -9.53 kNm
0 1 2 3 4

TAP 3155-5376 POPRENI PRESEK : L 120x120x13 JUS GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE PRESEKA Ax = Ay = Az = I = I = Iz = Iy = Ix = Wz = Wy = 29.700 15.600 15.600 625.00 162.00 393.50 393.50 17.580 45.970 45.970 cm2 cm2 cm2 cm4 cm4 cm4 cm4 cm4 cm3 cm3

34.4

13 120

120

34.4

[m ] m

FAKTORI ISKORIENJA PO KOMBINACIJAMA OPTEREENJA 6. =0.34 8. =0.33 7. =0.07 5. =0.03 KONTROLA DEFORMACIJA Maksimalni ugib tapa (sluaj optereenja 8, na 126.0 cm od poetka tapa) SLUAJ OPTEREENJA: 6 FAKTOR SIGURNOSTI : 1.50 DOPUTENI NAPON : 16.00 MERODAVNI UTICAJI (kraj tapa) Raunska normalna sila Momenat savijanja oko z ose Momenat savijanja oko y ose Transverzalna sila u z pravcu
Broj 1,2009.

u=

0.167 mm

N= Mz = My = Tz =

-9.060 -2.397 0.002 7.128

kN kNm kNm kN
RUDARSKI RADOVI

90

Transverzalna sila u y pravcu Sistemska duina tapa Duina izvijanja oko z ose Duina izvijanja oko y ose Kriva izvijanja za z osu C Kriva izvijanja za y osu C TAP IZLOEN PRITISKU I SAVIJANJU KONTROLA STAB.PRI EKSC. PRITISKU JUS U.E7.096 Poluprenik inercije Poluprenik inercije Vitkost Vitkost Relativna vitkost Relativna vitkost Relativni napon Koef.zavisan od oblika Mz Bezdimenzionalni koeficijent Bezdimenzionalni koeficijent Koeficijent poveanja uticaja Koeficijent poveanja uticaja Uticaj ukupne imperfekc. tapa Uticaj ukupne imperfekc. tapa Poluprenik inercije prit.zone Razmak bono pridranih taaka Duina pritisnute zone Usv. razmak bono nepomer. taaka Vitkost Granina vitkost ,y < ,cr Granini napon izvijanja Koef.poveanja ut. od b.i. Normalni napon od N Normalni napon od Mz Normalni napon od My Maksimalni napon Merodavan je napon zatezanja (kn'=kn-2): Normalni napon od N Normalni napon od Mz Normalni napon od My Maksimalni napon Doputeni napon
Kontrola napona: _max <= _dop SLUAJ OPTEREENJA: 8 FAKTOR SIGURNOSTI : 1.50 DOPUTENI NAPON : 16.00 MERODAVNI UTICAJI (poetak tapa) Raunska normalna sila Momenat savijanja oko z ose Momenat savijanja oko y ose Transverzalna sila u z pravcu Transverzalna sila u y pravcu Sistemska duina tapa Smiui napon Doputeni smiui napon

Ty = L= li,z = li,y =

14.647 302.00 302.00 302.00

kN cm cm cm

i,z = i,y = z = y = 'z = 'y = ' = = ,z = ,y = Kmz = Kmy = Knz = Kny = i_prit = L_bo. = L_prit. = L_bo. = ,y = ,cr = _d = = (N) = (Mz) = (My) = _max = (N) = (Mz) = (My) = _max = _dop =

4.587 2.335 65.833 129.31 0.708 1.391 0.019 1.000 0.719 0.352 1.010 1.038 1.252 1.606 3.464 302.00 10.172 10.172 2.936 39.581 24.000 1.000 0.305 2.096 0.002 2.607 0.305 5.215 0.002 5.387 16.000

cm cm

cm cm cm cm

kN/cm2 kN/cm2 kN/cm2 kN/cm2 kN/cm2 kN/cm2 kN/cm2 kN/cm2 kN/cm2 kN/cm2

N= Mz = My = Tz = Ty = L= = _dop =

-9.057 -2.346 0.002 -8.934 -14.343 302.00

kN kNm kNm kN kN cm

1.492 kN/cm2 9.238 kN/cm2

Broj 1,2009.

91

RUDARSKI RADOVI

Kontrola napona: <= _dop SLUAJ OPTEREENJA: 6 FAKTOR SIGURNOSTI : 1.50 DOPUTENI NAPON : 16.00 MERODAVNI UTICAJI (poetak tapa) Raunska normalna sila Momenat savijanja oko z ose Momenat savijanja oko y ose Transverzalna sila u z pravcu Transverzalna sila u y pravcu Sistemska duina tapa KONTROLA STABILNOSTI NA IZBO.LIMOVA JUS U.E7.121 Izboavanje rebra valj.L preseka Dimenzije lima a/b/t = 302/12/1.3 (cm) Nain oslanjanja: B Odnos a/b Ivini normalni napon u limu Ivini normalni napon u limu Odnos 1/2 Koeficijent izboavanja Ojlerov napon izboavanja lima Kritini napon izboavanja Relativna vitkost ploe Bezdim. koef. izboavanja Korekcioni faktor Korekcioni faktor Relativni granini napon Granini napon izboavanja Faktorisani napon pritiska Kontrola napona: <= _u Koeficijent izboavanja Ojlerov napon izboavanja lima Kritini napon izboavanja Relativna vitkost ploe Bezdim. koef. izboavanja Korekcioni faktor Kritini napon izboavanja Relativni granini napon Granini napon izboavanja Faktorisani smiui napon Kontrola napona: <= _u Kombinovano naponsko stanje Kontrola napona: '2 <= 1 KONTROLA STABILNOSTI NA IZBO.LIMOVA JUS U.E7.121 Izboavanje noice valj.L preseka Dimenzije lima a/b/t = 302/12/1.3 (cm) Nain oslanjanja: B Odnos a/b Ivini normalni napon u limu Ivini normalni napon u limu Odnos 1/2 Koeficijent izboavanja Ojlerov napon izboavanja lima '2 = 0.033 k_ = _E = _cr = 'p = _p = c_ = _cr = 'u = _u = = 5.346 222.75 kN/cm2 1190.9 kN/cm2 0.108 1.000 1.250 1190.9 kN/cm2 1.000 13.856 kN/cm2 1.408 kN/cm2 N= Mz = My = Tz = Ty = L= -9.076 -2.397 0.002 -7.140 -14.643 302.00 kN kNm kNm kN kN cm

= 1 = 2 = = k_ = _E = _cr = 'p = _p = c_ = f= 'u = _u = =

25.167 -2.399 4.910 -2.046 23.800 222.75 5301.5 0.067 1.000 1.250 0.000 1.000 24.000 3.599

kN/cm2 kN/cm2 kN/cm2 kN/cm2

kN/cm2 kN/cm2

= 1 = 2 = = k_ = _E =

25.167 -2.404 kN/cm2 -2.399 kN/cm2 0.998 0.432 222.75 kN/cm2

Broj 1,2009.

92

RUDARSKI RADOVI

Kritini napon izboavanja Relativna vitkost ploe Bezdim. koef. izboavanja Korekcioni faktor Korekcioni faktor Relativni granini napon Granini napon izboavanja Faktorisani napon pritiska Kontrola napona: <= _u Koeficijent izboavanja Ojlerov napon izboavanja lima Kritini napon izboavanja Relativna vitkost ploe Bezdim. koef. izboavanja Korekcioni faktor Kritini napon izboavanja Relativni granini napon Granini napon izboavanja Faktorisani smiui napon Kontrola napona: <= _u Kombinovano naponsko stanje Kontrola napona: '2 <= 1

_cr = 'p = _p = c_ = f= 'u = _u = =

96.237 kN/cm2 0.499 1.000 1.001 0.000 1.000 24.000 kN/cm2 3.607 kN/cm2

k_ = _E = _cr = 'p = _p = c_ = _cr = 'u = _u = =

5.346 222.75 1190.9 0.108 1.000 1.250 1190.9 1.000 13.856 0.687

kN/cm2 kN/cm2

kN/cm2 kN/cm2 kN/cm2

'2 =

0.025

Broj 1,2009.

93

RUDARSKI RADOVI

Diskusija Ako pogledamo stavke predmera videemo da je teina materijala koja se skladiti u bunkeru g= 22.3 x 1.8 = 40.14 t, a sopstvena teina konstrukcije 5.21, t to
Grede - predmer po setovima Set Presek/Materijal 1 L 120x120x13 Celik 2 L 120x80x8 Celik 3 L 120x120x13 Celik 4 L 80x80x10 Celik 5 HOP [] 100x100x4 Celik 6 HOP [] 60x60x4 Celik 7 HOP [] 60x60x4 Celik 8 L 140x140x14 Celik 9 L 120x120x11 Celik Rekapitulacija koliina materijala Materijal Celik

iznosi 12.97 % od ukupne teine uskladitenog materijala.Ova vrednost se uklapa u prosene vrednosti teina za eline pravougaone bunkere.

[kN/m3] 78.500 78.500 78.500 78.500 78.500 78.500 78.500 78.500 78.500 Ukupno:

L [m] 12.080 12.080 13.680 1.100 15.000 4.250 2.550 5.799 16.497 83.036 [kN/m3] 78.500

V [m3] 0.036 0.019 0.041 0.002 0.022 0.004 0.002 0.022 0.042 0.189 V [m3] 0.651

m [T] 0.287 0.150 0.325 0.013 0.180 0.029 0.017 0.173 0.335 1.510 m [T] 5.210

Broj 1,2009.

94

RUDARSKI RADOVI

ZAKLJUAK Sagledavanjem potreba Investitora moe se izabrati najpovoljnije reenje za svaki konkretan sluaj. Prilikom projektovanja graevinskih objekata u rudarstvu,iznalaenje najcelishodnijeg reenja po pitanju stabilnosti, funkcionalnosti i upotrebljivosti, pri emu je od velikog znaaja i analiza cene kotanja, predstavlja izbor optimalnog tehnikog reenja . LITERATURA [1] Miroslav Debeljkovi: Bunkeri i silosi u elinoj konstrukciji [2] Branko Zari, Bratislav Stipani i Dragan Buevac: eline konstrukcije u graevinarstvu, unive rzitetski udbenik; Univerzitet u Beogradu; 1989

[3] ivorad Radosavljevi: Armirani beton knjiga 1, univerzitetski udbenik; Univerzitet u Beogradu; 1990 [4] ivorad Radosavljevi: Armirani beton knjiga 2-teorija graninih stanja, univerzitetski udbenik; Univerzitet u Beogradu; 1990 [5] ivorad Radosavljevi: Armirani beton knjiga 3-elementi armiranobetonskih konstrukcija, univerzitetski udbenik; Univerzitet u Beogradu; 1990 [6] Lj. Janoevi, M. Ignjatovi, O. Dimitrijevi: Izbor naina premoavanja doline reke Radue u podruju leita kamenog uglja Progorelica Baljevac za prolazak trakastog transportera, asopis Rudarski radovi, br. 2., 2008. god.

Broj 1,2009.

95

RUDARSKI RADOVI

KOMITET ZA PODZEMNU EKSPLOATACIJU MINERALNIH SIROVINA

YU ISSN: 1451-0162 UDK: 622

UDK: 622.272(045)=861

Ljiljana Janoevi * , Daniela Uroevi*, Zoran Ili*

SANACIJA GORNJEG OTVORA KOSOG OKNA UGRADNJOM ZATITNE REETKE U LEITU KRENOG KAMENA U LEITU ZAGRAE-5 REBUILDING OF OVERHEAD ACCESS OF ASLOPE PIT BY ASSEMBLING OF PROTECTIVE GRATE IN LIME STONE DEPOSIT ZAGRAE-5
Izvod Postrojenje za pripremu krenjaka u svom dugom radnom veku doivljavalo je vie rekonstrukcija, da bi poslednjom rekonstrukcijom, kada je transport krenjaka iarama za stare i nove pei zamenjen transportnim trakama, dobilo svoj konani oblik i kao takvo obraeno je ovim projektom. U skladu sa zahtevima investitora, neophodna je ugradnja stacionarne reetke na kosom oknu na povrinskom kopu Zagrae-5, koja bi sluila za izdvajanje vangabaritnih komada krenog kamena od ggk 900 mm pre njegovog ulaska u drobilicu. Ugradnjom stacionarne reetke reio bi se dugogodinji problem zaglave vangabaritnih komada u eljusnoj drobilici, koja se trenutno regulie lananim dodavaem. Time bi se spreili esti zastoji drobilice i omoguio njen nesmetan rad. Kljune rei: zatitna reetka, vangabaritni komadi, drobilica. Abstract Facility for preparing of lime-stone in its long lasting operating life went through numerous reconstrucitions, so it gained its final shape by the last reconstruction, when limestone transportation by cableway to old and new furnaces has been replaced by conveyor belts, and it is analysed in this project. In accordance to investors requests, the assemblage of stationary grate on aslope pit of the open pit Zagrae-5 is indispensable, and it will serve for separation of oversized pieces of limestone with size limit of 900 mm before its entrance in crusher. By building of stationary grate it would be solved the longlasting problem of jamming of oversized pieces in jaw-crusher, which is being regulated at the moment by chain feeder. Therewith it would be prevented frequent down time of crusher and enabled its free operation. Key words: protective grate, oversized pieces, crusher.

Institut za rudarstvo i metalurgiju, Bor

Broj 1,2009.

95

RUDARSKI RADOVI

UVOD U okviru RBN-a nalazi se postrojenje za proizvodnju komadastog krea u Zagrau koji se koristi za potrebe flotacija u Boru i Velikom Krivelju, dok se deo komadastog krea koristi za proizvo-dnju hidratisanog krea za potrebe graevinarstva. Postrojenje za pripremu rovnog krenjaka u Zagrau se sastoji od sledeih faza: drobljenja, prosejavanja i transporta krenjaka do prijemnih bunkera ispred krenih pei za peenje krenjaka. S tim u vezi, zadatak je da se od polazne sirovine usitnjavanjem i prosejavanjem izdvoji krenjak odgovarajue granulacije koji nee stvarati probleme kod naredne tehnoloke faze peenja krenjaka u peima. Rovni krenjak sa povrinskog kopa, koji se dovozi kamionima, istresa se u koso okno. Namena kosog okna je da se njime izvri gravitacioni transport krenjaka sa povrinskog kopa do postrojenja za primarno drobljenje. Okno ima ulogu i prihvatnog skladita, kapaciteta 3000 t rovnog krenjaka ime se obezbeuje nesmetan rad drobljenja od iznenadnih zastoja na povrinskom kopu. Na dnu kosog okna, za ravnomerno hranjenje primarne drobilice, instalirana je elina sipka sa lananim dodavaem. Primarno drobljenje rovnog krenjaka se obavlja u eljusnoj drobilici tipa

TRAYLOR. GGK komada krenog kamena koji ulaze u drobilicu iznosi 500 mm. Promenom tehnoloke eme miniranja i buenja na kopu Zagrae-5, predvieno je poveanje ggk komada krenog kamena na ulasku u drobilicu sa sadanjih 500 mm na ggk 900 mm. Usled neravnomernog miniranja na povrinskom kopu Zagrae, povremeno dolaze i krupniji komadi krenog kamena. Izlazna ggk komada iz drobilice je 150 mm. Tako usitnjen krenjak pada direktno na transportnu traku, smetenu delimino u izvoznom potkopu, a zatim dozira na kosu transportnu traku, kojom se materijal odvozi na vibraciono sito, na kome se krenjak primarno prosejava. Po osnovu zahteva iz Projektnog zadatka, neophodna je ugradnja stacionarne reetke na kosom oknu na povrinskom kopu Zagrae-5, koja bi sluila za izdvajanje vangabaritnih komada krenog kamena od ggk 900 mm pre njegovog ulaska u drobilicu. Na taj nain je limitirana ggk komada krenog kamena koji dolazi u drobilicu. Zbog postojanja sekundarnog miniranja na kopu Zagrae-5, oekuje se vrlo mali procenat vangabaritnih komada na stacionarnoj reetki. S tim u vezi, za potrebe razbijanja ovih komada koristie se povremeno vienamenski utovariva sa kopa na kome e se montirati hidraulini eki.

Sl. 1. Izometrija
Broj 1,2009.

96

RUDARSKI RADOVI

Opis konstrukcije

Zatitna reetka se izrauje od elinih nosaa. Oblik i dimenzije reetke su usloveljni nepravilnim oblikom otvora kosog okna, te je ona oblika trapeza osnova 9,40 m i 16,45 m i visine 5,70 m. Ove mere su projektantske-uzete na osnovu geode-tskih podloga, a tane mere uzee se na terenu, na licu mesta, posle ureenja terena. elina reetka je dimenzionisana na maksimalnu teinu od 28,78 t, na osnovu nosivosti kamiona usvojenog u okviru tehnikog projekta otkopavanja od 16.33 t, uz pretpostavku da se optereenje rasprostire na povrinu od 3,3x4,4 m ili 4,4x5,5 m. Najpre se skida postojei sloj nasutog terena za 60 cm i iskop temeljne jame. Dubina fundiranja je 80 cm, odnosno temeljno dno mora biti na zdravom terenu. Temeljna traka visine 40 cm i irine 80 cm izrauje se od armiranog betona MB30 na rastojanju od 20 cm od ivice okna i bono se ankerie za stenu ankerima R20 na svakih 50 cm. elina reetka se izrauje od podunih glavnih nosaa na osovinskom rastojanju od 110 cm izraenih u vidu kutije od toplovaljanih nosaa 2U 400 meusobno varenih i oslonjenih na temelje preko eline podlone ploe. Krajevi nosaa se zatvaraju vertikalnim ploama na krajevima nosaa koji ga tite od prodora vode i bono ga stabilizuju. Noseu konstrukciju nije potrebno dodatno ankerisati za podlogu zbog velike sopstvene teine, ve se ona samo vari za podlonu ploicu. Betonsku podlogu je obavezno izravnati zbog boljeg naleganja nosaa. Krajnji poduni nosa je duine vee od 15 metara te se mora nastaviti. Nastavak profila U 400 uraditi po celom

obimu sueonim varom i to tako da se ne nastave oba profila u istom preseku ve jedan u levoj etvrtini nosaa a drugi u desnoj etvrtini nosaa. Voditi rauna da se spoj ne radi u voru. Popreni nosai su sekundarni i nalaze se na osovinskom rastojanju od 100 cm i njihova uloga je da obezbede zajedniki rad podunih nosaa. Izraeni su u vidu kutije od toplovaljanih nosaa 2U 80 i nalaze se u gornjoj zoni podunih nosaa, ime vre stabilizuju pritisnute zone nosaa. Vare se ugaonim varovima po celom obimu. Krajnje polje reetke je obezbeeno zatitnom ogradom ija je uloga da sprei eventualni prolaz vangabaritnih komada izvan zone reetke i zaglave drobilicu. Na prednjoj strani reetke izrauje se plato dimenzija 6,0x7,0 m sa zatitnim betonskim graninikom, za prilaz kamiona pri istovaru materijala na reetku. Plato se radi u padu od okna ka terenu. Bone strane reetke u duini temelja se obezbeuju kamenim nasipom visine min 50 cm uz linuju temelja, odnosno otvora okna i pobijanjem svetleih signalnih solarnih tinjalica visine 40-50 cm na rastojanju od 1m, i stubova za rasvetu. Zatita kosog okna na delu van reetke vri se ianom ogradom od univerzalnog pletiva na elinim stubiima i temeljima samcima na osovinskom rastojanju od 2m, kao i kamenim nasipom visine min 1m. Odvodnjavanje platoa oko kosog okna obraeno je Tehnikim projektom odvodnjavanja kopa Zagrae-2.Teren platoa uraditi u nagibu od 1 % prema kanalima za odvodnjavanje.

Broj 1,2009.

97

RUDARSKI RADOVI

Grede - predmer po setovima

Set 1 1 2 Presek/Materijal [ 80 Celik [ 80 Celik [ 400 Celik 2 3 [ 400 Celik HOP [] 40x40x3 Celik 4 4 [ 65 Celik [ 65 Celik 5 7 HOP [] 40x40x3 Celik b/d=80/40 Beton MB 30 Ukupno: 382.66 6.674 25.683 25.000 15.889 5.085 12.962 78.500 16.500 0.007 0.056 78.500 14.000 0.013 0.101 78.500 14.000 0.013 0.101 78.500 18.448 0.008 0.062 78.500 75.460 0.690 5.527 78.500 75.460 0.690 5.527 78.500 76.450 0.084 0.673 [kN/m3] 78.500 L [m] 76.450 V [m3] 0.084 m [T] 0.673

Grede - predmer po poprenim presecima

Presek/Materijal [ 80 Celik [ 400 Celik [ 65 Celik HOP [] 40x40x3 Celik b/d=80/40 Beton MB 30 Ukupno: Materijal Celik Beton MB 30 382.66 6.674 V [m3] 1.589 5.085 6.674 25.683 m [T] 12.720 12.962 25.683 Rekapitulacija koliina materijala [kN/m3] 78.500 25.000 Ukupno: 25.000 15.889 5.085 12.962 78.500 34.948 0.015 0.118 78.500 28.000 0.025 0.202 78.500 150.92 1.381 11.054 [kN/m3] 78.500 L [m] 152.90 V [m3] 0.168 m [T] 1.346

Broj 1,2009.

98

RUDARSKI RADOVI

Sl. 2. Analiza optereenja Objekat: elina reetka Lokacija: Zagrae

Broj 1,2009.

99

RUDARSKI RADOVI

Analiza optereenja Objekat: elina reetka Lokacija: Zagrae Lista sluajeva optereenja No Naziv 1 sopstvena teina (g) 2 sneg 3 korisno tip 1 4 korisno tip 1A 5 korisno tip 1B 6 korisno tip 2 7 korisno tip 2A 8 korisno tip 2B 9 horizontalna sila 10 Komb.: I+II 11 Komb.: I+II+III 12 Komb.: I+II+IV 13 Komb.: I+II+V 14 Komb.: I+II+VI 15 Komb.: I+II+VII 16 Komb.: I+II+VIII 17 Komb.: I+IX 18 Komb.: I+II+IX 19 Komb.: I+II+III+IX 20 Komb.: I+II+IV+IX 21 Komb.: I+II+V+IX 22 Komb.: I+II+VI+IX 23 Komb.: I+II+VII+IX 24 Komb.: I+II+VIII+IX 25 Komb.: 1.6xI+1.8xII+ +1.8xIV+1.8xIX 26 Komb.: 1.6xI+1.8xII+ +1.8xV+1.8xIX 27 Komb.: 1.6xI+1.8xII+ +1.8xVI+1.8IX 28 Komb.: 1.6xI+1.8xII+ +1.8xIII+1.8xIX 29 Komb.: 1.6xI+1.8xII+ +1.8xVII+1.8xIX 30 Komb.: 1.6xI+1.8XII+ +1.8xVIII+1.8xIV 31 Komb.: I+1.8xII + +1.8xIV+1.8xIX 32 Komb.: I+1.8xII+ +1.8xVI+1.8xIX pX[kN] -0.00 0.0 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 p[kN] -0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 -14.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -14.00 -14.00 -14.00 -14.00 -14.00 -14.00 -14.00 -14.00 -25.20 -25.20 -25.20 -25.20 -25.20 -25.20 -25.20 -25.20 pZ[kN] -259.85 -21.91 -435.60 -435.60 -435.60 -435.60 -435.60 -435.60 0.00 -281.76 -717.36 -717.36 -717.36 -717.36 -717.36 -717.36 -259.85 -281.76 -717.36 -717.36 -717.36 -717.36 -717.36 -717.36 -1239.27 -1239.27 -1239.27 -1239.27 -1239.27 -1239.27 -1083.37 -1083.37

Broj 1,2009.

100

RUDARSKI RADOVI

33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49

Komb.: I+1.8xII+ +1.8xIII+1.8xIX Komb.:I+1,8xII+ +1.8xIX Komb.: I+1.8xII+ +1.8xIX Komb.: I+1.8xII+ +1.8xV+1.8xIX Komb.:1.6xI+1.8xV+1.8xIX Komb.:1.6xI+1.8xII+1.8xV Komb.:1.6I+1.8xII+1.8xIV Komb.:1.6+1.8xII+1.8xIII Komb.:1.6xI+1.8xIV+1.8xIX Komb.:1.6xI+1.8xVI+1.8xIX Komb.:1.6xI+1.8xII+1.8xVI Komb.:1.6xI+1.8xIII+1.8xIX Komb.:1.6xI+1.8xVII+1.8xIX Komb.:1.6xI+1.8xVIII+1.8xIX Komb.:1.6xI+1.8xII+1.8xIX Komb.:1.6xI+1.8xII+1.8xVII Komb.:1,6I+1.8xII+1.8xVIII

-0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00 -0.00

-25.20 -25.20 -25.20 -25.20 -25.20 -0.00 -0.00 -0.00 -25.20 -25.20 -0.00 -25.00 -25.20 -25.20 -25.20 -0.00 -0.00

-1083.37 -1083.37 -1083.37 -1083.37 -1199.83 -1239.27 -1239.27 -1239.27 -1199.83 -1199.83 -1239.27 -1199.83 -1199.83 -1199.83 -455.19 -1239.27 -1239.27

Prikaz prorauna Greda 152-119 PBAB 87 MB 30 GA 240/360 Kompletna ema optereenja

4

Merodavna kombincija za smicanje: 1.60xI+1.80xII+1.80xIV+1.80xIX T2u= 59.05 kN T3u= -1.47 kN M1u= 0.00 kNm b/a=-0.874/10.000 Aa1= 7,13 cm2 Aa2= 0.00 cm2 Aa3= 0.00 cm2 Aa4= 0.00 cm2 Aa,uz= 0.00cm2/m (m=2)
[cm ]

Aa2 40

Aa1 4 2 80 3

y=0.23MPa<tr, tr=1.10MPa Procenat animiranja: 0,71% Presek 2-2 x=4.70m

1012 8/20 (m=2)

Presek 1-1 x=1,76m Merodavna kombinacija za savijanje: 1.60xI+1.80xII+1.80xIV+1.80xIX N1u= -5.65 kN M2u= 0.00 kNm M3u= 61.03 kNm

40 1012 2 3 80

[cm ]

Broj 1,2009.

101

RUDARSKI RADOVI

Merodavna kombinacija za savijanje: 1.00xI+1.80xIV N1u= -1.25 kN M2u= 0.00 kNm M3u= -11.34 kNm Merodavna kombinacija za smicanje: 1.60xI+1.80xII+1.80xVII T2u= 48.26 kN T3u= 0.29 kN M1u= 0.00 kN b/a=-0.374/10.000 Aa1= 0.33 cm2 Aa2= 1.28 cm2 Aa3= 0.00 cm2 Aa4= 0.00 cm2 Aa,uz= 0.00 cm2/m (m=2) y=0.19MPa<tr, tr=1.10MPa Procenat animiranja: 0,71% Greda 6-79 PBAB 87 MB 30 GA 240/360 Kompletna ema optereenja Presek 3-3 x=2.95m
1012 8/20 (m=2)

Merodavna kombinacija za smicanje: 1.60xI+1.80xII+1.80xVIII+1.80xIX T2u= 22.11 kN T3u= 0.17 kN M1u= 0.00 kN b/a=-0.401/10.000 Aa1= 0.00 cm2 Aa2= 1.73 cm2 Aa3= 0.00 cm2 Aa4= 0.00 cm2 Aa,uz= 0.00 cm2/m (m=2) y=0.09MPa<tr, tr=1.10MPa Procenat animiranja: 0,71% Presek 4-4 x=6.63m
1012 8/20 (m=2)

40 1012 2 3 80

[cm ]

Merodavna kombinacija za savijanje:: 1.60xI+1.80xII+1.80xV+1.80xIX N1u= -0.34 kN M2u= 0.00 kNm M3u= -53.66 kNm Merodavna kombinacija za smicanje: 1.00xI+1.80xII+1.80xV+1.80xIX T2u= -60.87 kN T3u= -0.49 kN M1u= 0.00 kN b/a=-0.805/10.000 Aa1= 6.37 cm2 Aa2= 0.00 cm2 Aa3= 0.00 cm2 Aa4= 0.00 cm2 Aa,uz= 0.00 cm2/m (m=2) y=0.23MPa<tr, tr=1.10MPa Procenat animiranja: 0,71%

40 1012 2 3 80

[cm ]

Merodavna kombinacija za savijanje: 1.60xI+1.80xII+1.80xV N1u= -1.87 kN M2u= 0.00 kNm M3u= -14.86 kNm

Broj 1,2009.

102

RUDARSKI RADOVI

TAP 145-42 POPRENI PRESEK :2[400 JUS GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE PRESEKA Ax= Ay= Az= Iz= Iy= Ix= Wz= Wy= 183.00 cm2 112.08 cm2 70.920 cm2 40700 cm4 14451 cm4 163.20 cm4 2035.0 cm3 1313.7 cm3

FAKTORI ISKORIENJA PO KOMBINACIJAMA OPTEREENJA 11. y=1.01 14. y=0.89 19. y=0,89 13. y= 0.89 16. y=0.86 22. y=0.79 21. y=0.78 15. y=0.76 24. y=0.76 12. y=0.75 23. y=0.67 20. y=0.66 10. y=0.11 18. y=0.09 17. y=0.09 KONTROLA DEFORMACIJA Maksimalan ugib tapa u= (sluaj optereenja 11, na 605.3 cm od poetka tapa SLUAJ OPTEREENJA: 11 FAKTOR SIGURNOSTI: 1,50 DOPUTENI NAPON: 16.00 MERODAVNI UTICAJ (na 605.3cm od poetka tapa) Raunarska normalna sila N= Momenat savijanja oko z ose Mz= Momenat savijanja oko y ose My= Transverzalna sila u z pravcu Tz= Transverzalna sila u y pravcu Ty= Sistemska duina tapa L= Duina izvijanja oko z ose Ii,z= Duina izvijanja oko y ose Ii,y= Kriva izvijanja za z osu C Kriva izvijanja za y osu C TAP IZLOEN PRITISKU I SAVIJANJU KONTROLA STAB.PRI.EKSC.PRITISKU JUS U.E7.096 Poluprenik inercije i,z= Poluprenik inercije i,y= Vitkost z= Vitkost y=
Broj 1,2009.

35.063 mm

-1.176 N 328.54 kNm 0.301 kNm -0.359 kN -2.329 kN 1188.0 cm 1188.0 cm 100.00 cm

14.913 cm 8.886 cm 79.661 11.253

103

RUDARSKI RADOVI

Relativna vitkost Relativna vitkost Relativni napon Koef.zavisan od oblika Mz Bezdimenzionalni koeficijent Bezdimenzionalni koeficijent Koeficijent poveanja uticaja Koeficijent poveanja uticaja Uticaj ukupne imperfekc.tapa Uticaj ukupne imperfekc.tapa Koef.poveanja ut. od b.i Normalni napon od N Normalni napon od Mz Normalni napon od My Maksimalan napon Doputeni napon Kontrola napona: _max_dop Prekoraenje 1.1%<=3% SLUAJ OPTEREENJA: 12 FAKTOR SIGURNOSTI: 1.50 MERODAVNI UTICAJ (kraj tapa) Raunaska normaln sila Transverzalna sila u z pravcu Transverzalna sila u y pravcu Sistemska duina tapa Smiui napon Doputeni smiui napon Kontrola napona: t<= t_dop TAP 81-86 POPRENI PRESEK: HOP [] 40X40X3 JUS

z= y= = = k,z= k,y= Kmz= Kmy= Knz= Kny= = (N)= (Mz)= (My)= _max= _dop=

0.857 0.121 0.000 1.000 0.626 1.000 1.000 1.000 1.322 1.000 1.000 0.006 kN/cm2 16.145 kN/cm2 0.023 kN/cm2 16.181 kN/cm2 16.000 kN/cm2

N= Tz= Ty= L= = _dop=

-0.879 kN -1.825 kN 11.88 kN 1188.0 cm 1.033 kN/cm2 9.238 kN/cm2

TAP 123-68 POPRENI PRESEK: 2[80 JUS GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE PRESEKA

y

Ax= Ay= Az= Iz= Iy= Ix= Wz= Wy=

22.000 cm2 9.200 cm2 12.800 cm2 212.00 cm4 243.45 cm4 4.320 cm4 53.000 cm3 54.101 cm3

Broj 1,2009.

104

RUDARSKI RADOVI

FAKTORI ISKORIENJA PO KOMBINACIJAMA OPTEREENJA

17. y=0.66 23. y= 0.61 20. y=0.59 13. y=0.47 16. y=0.38

22. y=0.61 21. y=0.60 18. y=0.59 14. y=0.40 15. y=0.35

24. y=0,61 19. y=0.60 11. y=0.57 12. y=0.40 10. y=0.04 34.970 mm

KONTROLA DEFORMACIJA Maksimalan ugib tapa u= (sluaj optereenja 14, na 275,0 cm od poetka tapa
SLUAJ OPTEREENJA: 17 FAKTOR SIGURNOSTI: 1,50 DOPUTENI NAPON: 16.00 MERODAVNI UTICAJ (na 55.0cm od poetka tapa)

Raunarska normalna sila Momenat savijanja oko z ose Momenat savijanja oko y ose Transverzalna sila u z pravcu Transverzalna sila u y pravcu Sistemska duina tapa
TAP IZLOEN ZATEZANJU I SAVIJANJU

N= Mz= My= Tz= Ty= L= _max= _dop=

3.960 N -5.285 kNm -0.223 kNm 0.404 kN -4.365 kN 605.00 cm 10.563 kN/cm2 16.000 kN/cm2

Normalni napon Doputeni napon Kontrola napona: _max<=_dop

SLUAJ OPTEREENJA: 11 FAKTOR SIGURNOSTI: 1,50 DOPUTENI NAPON: 16.00 MERODAVNI UTICAJ (na 275.0cm od poetka tapa)

Raunarska normalna sila Momenat savijanja oko z ose Momenat savijanja oko y ose Transverzalna sila u z pravcu Transverzalna sila u y pravcu Sistemska duina tapa Smiui napon Doputeni smiui napon = Kontrola napona: t<= t_dop Prikaz rezultata predrauna
Cena(din) ZEMLJANI RADOVI BET. I ARM.BET.RADOVI ARMIRAKI RADOVI ELINA KONSTRUKCIJA UKUPNO 152.840.00 1.425.220.00 178.800.00 2.828.232.00 4.585.092.00

N= Mz= My= Tz= Ty= L= = _dop ZAKLJUAK

0.004 N 0.903 kNm -0.180 kNm 0.327 kN -11.689 kN 605.00 cm 1.296 kN/cm2 9.238 kN/cm2

Izbor tehnikog reenja odreen je potrebama investitora.Gredni nosai velikog raspona i velikog optereenja uslovili su izbor elinih nosaa kutijastog preseka kao optimalnog reenja zbog manje sopstvene teine u odnosu na betonske nosae i potrebe da se obezbedi dovoljna stabilnost pritisnutog pojasa nosaa, te da 105
RUDARSKI RADOVI

Broj 1,2009.

se izbegne oteenje nosaa usled udara materijala pri prolasku kroz reetku. LITERATURA [1] Dragan Buevac i Bratislav Stipani: Metalne konstrukcije, univerzitetski udbenik; Univerzitet u Beogradu [2] Branko Zari, Bratislav Stipani i Dragan Buevac: eline konstrukcije u graevinarstvu, univerzitetski udbenik; Univerzitet u Beogradu; 1989

[3] ivorad Radosavljevi: Armirani beton knjiga 1, univerzitetski udbenik; Univerzitet u Beogradu; 1990 [4] ivorad Radosavljevi: Armirani beton knjiga 1, univerzitetski udbenik; Univerzitet u Beogradu; 1990 [5] ivorad Radosavljevi: Armirani beton knjiga 2-teorija graninih stanja, univerzitetski udbenik; Univerzitet u Beogradu; 1990 [6] ivorad Radosavljevi: Armirani beton knjiga 3-elementi armiranobetonskih, univerzitetski udbenik; Univerzitet u Beogradu; 1990

Broj 1,2009.

106

RUDARSKI RADOVI

KOMITET ZA PODZEMNU EKSPLOATACIJU MINERALNIH SIROVINA

YU ISSN: 1451-0162 UDK: 622

UDK: 622.271:504.06(045)=861 Ruica Lekovski*, Miomir Miki*, Mirjana Martinovi **

ZATITA IVOTNE SREDINE OD UTICAJA ODLAGALITA JALOVINE POVRINSKOG KOPA KVARCNIH PEARA DEO, DONJA BELA REKA ENVIRONMENTAL PROTECTION AGAINST THE INFLUENCE OF QUARTZ SANDSTONE TAILING DUMP PART DONJA BELA REKA
Izvod Kvarcni pear kao nemetalina sirovina, pored primene u staklarskoj industriji, koristi se i u topionici bakra u Boru kao topitelj. Racionalno korienje sirovina iz leita jedan je od vanih inilaca pri eksploataciji, ali i zatita ivotne sredine. Ugroavanje ivotne sredine u Donjoj Beloj Reci agresivnom SiO2 prainom nastaje za vreme sunog perioda kada vetar sa povrine odlagalita podie prainu . tetnost od lebdee praine se ogleda u njenoj agresivnosti na respiratorne organe ljudi. Doputena koncentracija praine u okolini odlagalita odreena je na osnovu hemijske analize srednjeg sadraja SiO2 u kvarcnom pearu (0,92,78%) i iznosi 0,105 mg/m3. Najefikasniji nain zatite od podizanja praine vetrom sa odlagalita jalovine je eurekultivacija odlagalita. Kljune rei: zatita ivotne sredine, odlagalite jalovine, praina, eurekultivacija Abstract Nonmetalic row material quartz sandstone in addition to their application in the glass industry has been applied in Bors cooper smeltery as smelter. Rational use of raw materials from the ore deposit is one of the important factors in the exploitation and protection of the environment. Wind raises dust, aggressive SiO2, from tailing dump surface during dry spell which effect environment of near village Donja Bela Reka. The flying dust has bad effects on people health especially on respiratory organs. Allowed dust concentration near tailings is 0,105 mg/m3 which have been determent by chemical analysis of SiO2 medium content in quartz sandstone. The most effective way to protect the wind raising dust from tailings is reclamination of tailing dump. Key words: environment protection, tailings, dust, reclamination

**

IRM Bor RBB Bor

Broj 1,2009.

107

RUDARSKI RADOVI

UVOD Leite kvarcnih peara Deo Donja Bela Reka, udaljeno je oko 18 km od Bora i teritorijalno pripada Optini Bor i eksploatie se od 1978. godine. Detaljna geoloka istraivanja kvarcnih peara leita DEO Donja Bela Reka, vrena su istranim buenjem: 1976, 1978. i 1985. god. S obzirom na to da je leite otvoreno na duini od jednog kilometra, a da po dubini nije do kraja istraeno niti eksploatisano, jalovina se odlae na spoljanjem odlagalitu, u prirodnoj uvali neposrednoj do povrinskog kopa.

OPIS FORMIRANJA ODLAGALITA Odlagalite se formira po nivoima u vidu etaa. Prvo se odlae po najniem nivou, zatim se ostavlja zatitna etana ravan irine 10 m i poinje se sa formiranjem sledee etae (nivoa) visine 10 m i tako sukcesivno, dok se jalovinom ne popuni predvieni prostor za odlaganje. Jalovina se dovozi na odlagalite kamionima i istresa u gomilama 10-15 m od gornje ivice kosine. Planiranje (nivelisanje) jalovine obavlja se buldozerom, pregu-ravanjem materijala niz kosinu odlagalita. Izgled odlagalita jalovine u 2D i 3D prikazan je na slici 1.

a) Sl. 1. Konaan izgled odlagalita jalovine a) u 2D , b) u 3D

b)

Degradirane povrine formirane odlaga-

litem jalovine prikazane su u tabeli 1. i na slici 2.

Broj 1,2009.

108

RUDARSKI RADOVI

Tabela 1. Povrine odlagalita jalovine Nivoi mnv +385 +385/330 +385 +385/375 +375 +375/365 +365 +365/355 +355 +355/345 +345 +345/334 39675,0 450,0 350,0 19415,0 760,0 860,0 1330,0 1530,0 23450,0 2780,0 4300,0 1450,0 Ravne, m2 9385,0 Kose, m2 11095,0 1350,0 Ukupno, m2 20480,0 1350,0 4300,0 1450,0 23450,0 2780,0 1330,0 1530,0 760,0 860,0 450,0 350,0 59090,0

Sl. 2. Odlagalita jalovine

Broj 1,2009.

109

RUDARSKI RADOVI

REKULTIVACIJA ODLAGALITA Rekultivacija degradiranih povrina odlagalita jalovine PK kvarcnih peara Deo, Donja Bela Reka, ima za cilj, pre svega, zatitu ivotne sredine, a zatim poboljavanje estetskog izgleda okoline i ouvanje autohtone biljkedrena. Za ozelenjavanje degradiranih povrina odlagalita jalovine predlae se korienje optimalne rekultivacijeeurekultivacije. Radovi na eurekultivaciji se odvijaju po sledeim fazama: 1. Agrotehnika faza eurekultivacije, 2. Tehnika faza eurekultivacije i 3. Bioloka faza eurekultivacije. Degradirane ravne povrine odlagalita jalovine koristie se za podizanje autohtone bunaste vrste drena. Broj usvojenih sadnica po hektaru je 625. Izmeu redova sadnica drena, irine 2 m, zasejae se uti zvezdan. Na etanim ravnima i kosini odlagalita sadie se samo dren. Na ravnim (zavrnim ravnima) povrinama jame za sadnice se kopaju mainski i oblik jame je pravougaoni (slika 3.).

Sl. 4. Okrugli oblik jama za sadnice na kosinama odlagalita

Na slici 5. prikazano je, ematski, mainsko kopanje jama za sadnice na zavrnim ravnim odlagalita, a na slici 6. mainsko kopanje jama rovokopaem koji se fiksira tako da iz jednog poloaja iskopa tri jame.

Sl. 3. Pravougaoni oblik jame za sadnice na zavrnim ravnima odlagalita

Na kosim (kosini) povrinama jame za sadnice se kopaju runo i okruglog su oblika (slika 4.).

Sl. 5. ematski raspored kretanja rovokopaa pri kopanju jama za sadnice

Broj 1,2009.

110

RUDARSKI RADOVI

Sl. 6. Mainsko kopanje jama za sadnice na terenu

ema podizanja zasada drena i naizmeninih pojaseva travnjaka na zavrnim ravnima odlagalita data je na slikama 5. i 6. Prvo se po datoj emi kopaju mainski jame za sadnice (slika 7), a zatim se izmeu zasaenih redova drena pristupa setvi travnjaka utog zvezdana u pojasevima irine 2 m i duine zavrne ravni odlagalita, slika 8.

Sl. 7. ema kopanja jama za sadnice drena na zavrnim ravnima odlagalita

Sl. 8. ematski prikaz podizanja zasada drena i naizmeninih pojaseva travnjaka utog zvezdana

Broj 1,2009.

111

RUDARSKI RADOVI

Ukupan broj pojaseva utog zvezdana na odlagalitu jalovine iznosi oko 58. Ukupna povrina koja e biti zasejana
2

utim

zvezdanom je oko 14260,0 m . Podizanje travnjaka (utog zvezdana) posle sadnje sadnica drena ima za cilj stabilizaciju nasutog humusa, obogaivanje zemljita azotom i zatitu ivotne sredine od eolske erozije. ema kopanja jama u cilju podizanja zasada drena na etanim ravnima odlagalita jalovine prikazana je na slici 9.
Sl. 9. ema kopanja jama u cilju podizanja zasada drena na etanim ravnima odlagalita jalovine

Na kosini odlagalita sadnja se obavlja po trougaonoj emi sa razmakom sadnica od 4,0 m (slika 10). Trugaona ema pri sadnji drena na kosini odlagalita se koristi kako bi se smanjila vodena erozija bolje zatitila ivotna sredina.

Sl. 10. ema kopanja jama na kosini odlagalita u cilju podizanja zasada drena

Jame se kopaju direktno u jalovini, prenika su 40cm i dubine 40 cm. Iz iskopanog supstrata sav krupniji materijal se sklanja i slae u vidu suvozida na donjoj ivici jame (slika 11) i ima ulogu da sprei odnoenje zemlje iz jame za vreme jakih kia. Ugao kontrapada iznosi 10%. Jame se zapunjuju humusom kako bi dolo do to boljeg prijema sadnica, njihovog razvoja i daljeg opstanka. Takoe, posle sadnje sadnica

dodaje se mineralno NPK ubrivo i to 100 g/sad.

Sl. 11. Sadnja sadnica na kosini odlagalita jalovine

Broj 1,2009.

112

RUDARSKI RADOVI

Posle sadnje, vri se ipovanje sadnica (skraivanje do 5 cm iznad zemlje) kao na slici 12.
Sl. 12. ipovanje (skraivanje ) sadnica

TROKOVI EUREKULTIVACIJE 1. Trokovi eurekultivacije po dinamici izvoenja i povrinama odlagalita prikazani su u tabeli 2. Tabela 2. Trokovi po fazama eurekultivacije, dinamici izvoenja i povrinama dlagalita
Dinamika trokova po godinama rada 1 2 Svega Povrine za rekultivaciju m2 20480,0 38610,0 59090,0 Agrotehnika faza eurekultiv. 243,9 756,0 999,9 Tehnika faza eurekultiv. 1582,35 2378,25 3960,60 Bioloka faza eurekultiv. 4056,61 8546,34 12602,95 Trokovi nege i zatite, 905,74 1827,55 2733,29 Ukupni trokovi eurekultiv. 6788,6 13508,14 20296,74

2. Trokovi strunog nadzora i ostali trokovi eurekultivacije prikazani su u tabeli 3. Tabela 3. Trokovi strunog nadzora i ostali trokovi eurekultivacije
Izrada tehnike dokumentacije Struni nadzor i kontrola Angaovanje servisnog vozila Angaovanje traktora za prevoz humusa i ostale poslove Angaovanje autocisterne sa vodom za polivanje sadnica pri sadnji i oroavanje pojaseva travnjaka.pri setvi Angaovanje autocisterne sa vodom za odravanje zasada i pojaseva travnjaka za vreme sunog letnjeg perioda Neplanirani trokovi 5000,0 3000,0 300,0 520,0 6500,0

9540,0 2000,0 26860,0

Broj 1,2009.

113

RUDARSKI RADOVI

3. Ukupni trokovi eurekultivacije: Tu= 20296,74+26860=47156,74 4. Cena eurekultivacije Ukupna cena eurekultivacije po hektaru iznosi: C=8167,08/ha Ukupna cena eurekultivacije po m2 je: C= 0,816 /m2 ZAKLJUAK Podizanje zasada drena i pojaseva utog zvezdana izmeu redova na odlagalitu jalovine PK kvarcnog peara DEO, Donja Bela Reka, doprinosi ozelenjavanju odlagalita jalovine, ouvanju autohtone biljke (dren), poboljanju azota u zemljitu (uti zvezdan) i zatiti ivotne sredine od eolske i vodene erozije. Efekti eurekultivacije ogledaju se i u tome da: zasadi drena na degradiranim povrinama omoguavaju bolje vezivanje supstrata i stabilizaciju kosine

odlagalita. Dren je bunasta biljka koja raste i do 8,0 m, ima ute medonosne cvetove za pele. Plodovi drenjine su jestivi i mogu da se konzumiraju sirovi ili preraeni u voni sok, kompot, slatko, dem, liker. pr (tnini) i pliurnsk (pktini) mtri pvljn dluu n zdravlje ljudi, zbg g s koriste i k lk. Sling dstv i kr drena. Zasaene sadnice na degradiranim povrinama korenovim sistemom stimuliu razvoj prizemne flore i doprinose aktiviranju pedolokih procesa u supstratu, spreavaju insolaciju i suenje tla, ime poboljavaju mikroklimu i estetski izgled okoline. LITERATURA: [1] DPR Otkopavanja kvarcnih peara leita Deo, Donja Beala Reka, IRM Bor, 2008 god. [2] Prof.dr Miodrag Miljkovi, dr Zoran Stojkovi, Uticaj povrinske eksploatacije ruda metala na ekoloke faktore ivotne okoline, Bor, 1998. god.

Broj 1,2009.

114

RUDARSKI RADOVI

KOMITET ZA PODZEMNU EKSPLOATACIJU MINERALNIH SIROVINA

YU ISSN: 1451-0162 UDK: 622

UDK: 622.272:622.33(045)=861 Zlatko Dragosavljevi * , Miodrag Deni*, Mirko Ivkovi*

STRATEGIJA RAZVOJA PODZEMNIH RUDNIKA UGLJA U SRBIJI U OKVIRU RAZVOJA UGLJENIH BASENA SA POVRINSKOM EKSPLOATACIJOM STRATEGY OF UNDERGROUND MINES DEVELOPING IN SERBIA IN THE FRAME OF DEVELOPING OF COAL MINES BASINS WITH GROUND EXPLOITATION
Izvod Mogunost poveanja korienja sopstvenih resursa vrstog energetskog goriva u procesu razreenja energetske krize koja je veoma izraena na naim prostorima, jeste pravi izazov za rudarsku nauku. Poznata je injenica da su najvei resursi energetskih izvora u Srbiji upravo vrsta fosilna goriva, a siguran energetski izvor je samo onaj koji potie iz sopstvenih energetskih resursa. Kljune rei: rudarstvo, strategija, ugalj, eksploatacija Abstract Possibility of increasing our own resources of solid energetic fuel in the process of solving energetic crises, which is very broad in our region, is really right challenge for mining profession. It is well-known fact that solid fossil fuels are the biggest resources of energetic sources in Serbia, and also a save energetic source is only one which belongs from the own energetic resources. Keywords: Mining, strategy, coal, exploitation

UVOD Meunarodno savetovanje STRATEGIJA RAZVOJA RUDARSKOG BASENA UGLJA u organizaciji Jugoslovenskog komiteta za povrinsku eksploataciju Saveza inenjera rudarstva i geologije Srbije, Rudarsko-geolokog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Elektroprivrede Srbije, Elektroprivrede Republike Srpske, Elektroprivrede Crne Gore, EFTStanari i Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, odrano je 05. i 06. marta 2009. godine u Banji Vrujci. U okviru Savetovanja izloeno je jedanaest radova po
*

pozivu, na temu stratekog razvoja basena uglja Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, strategije razvoja JP Podzemna eksploatacija uglja, koje upravlja rudnicima sa podzemnom eksploatacijom uglja u Srbiji. Znaajno je istai da su radovima predstavljeni svi baseni uglja sa prostora Srbije, Republike Srpske i Crne Gore i da su izlagani od strane menadmenta preduzea, koji su ujedno i njihovi autori. Povremene svetske energetske krize teko nas pogaaju upravo zbog nedostatka prave strategije u energetskoj politici drave. Industijski razvijene zemlje sveta,

JP PEU Resavica

Broj 1,2009.

115

RUDARSKI RADOVI

pa i one koje poseduju bilo kakve energetske sirovinske potencijale, redovno ih istrauju i aurno bilansiraju, pogotovo ako se radi o neobnovljivim energetskim sirovinama kao to su fosilna goriva. Naa privredna politika nije imala pravi pristup razreenju globalnih energetskih kriza koje su izazvale dugogodinje recesije zemalja u razvoju. Ve kod prve energetske krize svetskih razmera (1965. god.). u momentu kada industrija uglja dostie maksimum u svom proizvodnom razvoju, drava naputa do tada ozbiljnu

brigu o razvoju energetike, i to upravo kada 1964. godine dostie svoj maksimum u proizvodnji uglja putem podzemne eksploatacije od oko 3.850.000 tona. 2. RESURSI ZA RAZVOJ PODZEMNIH RUDNIKA U SRBIJI Stanje geolokih i eksploatacionih rezervi uglja u aktivnim rudnicima sa podzemnom eksploatacijom, na dan 31. decembar 2007. godine, prikazano je u tabeli 1.

Tabela 1. Stanje geolokih i eksploatacionih rezervi u aktivnim rudnicima

Rudnik / leite Vrka uka Ibarski rudnici Jarando Tadenje Progorelica REMBAS Strmosten Jelovac Ravna Reka Senjski rudnik Bogovina Soko Jasenovac Lubnica tavalj (Centralno polje) U k u p n o: 181.250 93.600 517.780 101.300 651.910 265.000 175.220 1.364.940 15.617.060 1.084.900 11.963.010 9.805.000 913.980 181.250 Geoloke rezerve (bilansne), t A 39.970 B 687.370 2.573.120 916.490 380.360 1.276.270 1.426.281 751.967 499.094 4.928.268 1.758.802 774.266 1.980.080 415.120 575.200 41.887.590 C1 779.560 A+B+C1 1.506.900 2.573.120 916.490 380.360 1.276.270 6.535.799 2.510.769 1.273.360 1.980.080 771.590 2.033.740 58.022.430 1.186.200 13.528.900 10.070.000 95.457.089 29,5 25 35 25 20 34 30 25 37 5 5 5 Gubi ci (%) 5 Eksploatacione rezerve, t 1.431.555 2.444.464 870.666 361.342 1.212.457 4.590.857 1.770.092 955.020 1.287.052 578.693 1.626.992 38.294.804 830.340 10.146.675 6.344.100 59.365.685

Pregled eksploatacionih rezervi i energetski potencijal leita rudnika JP

PEU, izraen u GJ i Mtoe, dat je u tabeli 2.

Broj 1,2009.

116

RUDARSKI RADOVI

Tabela 2. Eksploatacione rezerve i energetski potencijal leita aktivnih rudnika

Eksploatacione rezerve (t) Vrka uka Ibarski rudnici Jarando Tadenje Progorelica REMBAS Strmosten Jelovac Ravna Reka Senjski Rudnik Bogovina Soko Jasenovac Lubnica tavalj (Centralno Polje) U k u p n o: 1.431.555 2.444.464 870.666 361.342 1.212.457 4.590.857 1.770.092 955.020 1.287.052 578.693 1.626.992 38.294.804 830.340 10.146.675 6.344.100 59.365.687 DTE (kJ/kg) 29.370 17.600 20.535 11.351 17.680 19.026 12.541 19.298 19.026 18.239 16.057 14.349 12.541 GJ 42.044.770 36.506.465 15.323.713 7.420.158 13.762.594 76.773.967 31.295.229 18.170.211 16.140.919 11.167.608 30.955.150 698.458.927 13.332.769 145.594.640 79.561.358 1.123.228.046 Mtoe 1 toe=41,868 GJ 1.004.222 871.942 366.001 177.227 328.714 1.833.715 747.474 433.988 385.519 266.734 739.351 16.682.405 318.448 3.477.468 1.900.290 26.827.841

Kada bi ukupnu energetsku vrednost eksploatacionih rezervi uglja iz aktivnih leita, iskazanu kroz GJ, pomnoili sa jedininom cenom uglja koji (kada se iskopa i preradi) iznosi 1,75 EU/GJ onda bi ukupna vrednost prirodnog kapitala iz aktivnih leita izraunata po ovoj metodologiji iznosila oko dve milijarde EU. Ovde treba napomenuti da se bilansne rezerve uglja u leitima Srbije, koje se mogu otkopati podzemnom eksploatacijom, procenjuju na oko 860 miliona tona, to se moe videti iz naredne tabele. Tabela 3.
Leite Aktivni rudnici tavalj (bez centralnog polja) irikovac (preostale rezerve) Poljana Melnica Mala leita Ukupno: Bilansne rezerve uglja (t) 95.000.000 180.000.000 120.000.000 60.000.000 40.000.000 365.000.000 860.000.000

tala u leitima koja se mogu otkopati iznosi oko 25 milijardi EU. Trite uglja u sektorima industrija i iroka potronja u Srbiji snabdeva se iz etiri izvora: JP EPS, JP PEU, Rudnik Kovin i iz uvoza. JP EPS na trita industrije i iroke potronje plasira sueni lignit (iz suare u Vreocima) i sirovi lignit (sa povrinskih kopova Kolubare i Kostolca). Ukupan kapacitet suare u Vreocima je oko 620.000 t suenog lignita godinje, koji se plasira sektorima industrije i iroke potronje. Plasman sirovog lignita, dire-ktno na trita industrije i iroke potronje, u 2006. godini je bio 1,17 mil. tona, a u 2007. godini 0,92 mil. tona. Tako je JP EPS, u 2006. g., tritima industrije i iroke potronje isporuio 1,79 mil. tona suenog i sirovog lignita, dok je u 2007. godini ovaj plasman bio 1,54 mil. tona.
Mil. t 2006 2007 2008 Sueni lignit 0,62 0,62 0,62 Sirovi lignit 1,17 0,92 1,10 Ukupno 1,79 1,54 1,72

Po prethodno primenjenoj metodologiji obrauna ukupna vrednost prirodnog kapi-

Broj 1,2009.

117

RUDARSKI RADOVI

Tabela 4. Plasmani JP PEU u TE Morava i ostale sekrtore

2006. (t) TE Morava JP PEU 118.394 Ostali sektori 340.578 2007. (t) TE Morava 106.817 Ostali sektori 384.490 2008. (t) TE Morava 150.188 Ostali sektori 338.269

Ostvaren uvoz uglja za 2006., 2007. i prvih osam meseci 2008. godine prikazan je u tabeli 5. (Uprava Carine RS). Podatak koji je znaajan za ovu analizu odnosi se na uvoz kamenog i mrkog uglja. Tabela.5. Ostvaren uvoz uglja u 2006., 2007. i u prvih osam meseci 2008. godine
2006. (t) Kameni i mrki ugalj 510.545 2007. (t) 2008.(t)( projekcija) >400.000

532.952

Na osnovu ovih podataka moe se proceniti trite kvalitetnih vrste uglja u Srbiji (tabela 6), koje praktino obuhvata sve plasmane, osim u sektor termoelektrana. Ovakav pristup je usvojen poto je procenjeno da se na ovaj nain moe odrediti ciljno trite rudnika JP PEU. Tabela.6. Trite kvalitetnih ugljeva u Srbiji (u milionima tona)
2006. 2007. 2008. JP EPS 1,79 1,54 1,72 JP PEU 0,34 0,38 0,34 Rudnik Kovin 0,17 0,20 0,20 1) Uvoz 0,51 0,53 >0,401) Ukupno 2,81 2,70 2,661)

kontinuiteta), odnosi se na JP PEU "Uvoenje nove tehnologije otkopavanja za PEU i 'gaenje' neperspektivnih rudnika PEU". Efekat ovog programa, odnosno njegov cilj je da se do 2015. godine sektorima industrije i opte potronje obezbedi 1,5 Mt kvalitetnog uglja. Za reaiaciju ovog programa predviena su ulaanja od 65 mil. . Prema geolokim potencijalima uglja, mogunosti mehanizovanja sistema eksploatacije, infrastrukturi i tritu, mogua proizvodnja uglja iz podzemne eksploatacije u narednom periodu moe se oekivati prema sledeoj dinamici: Tabela.7. Projekcija proizvodnje rudnika JP PEU do 2012. godine
Proizvodnja po rudnicima (t/god) Vrka uka Ibarski rudnici REMBAS Soko Jasenovac Bogovina tavalj Lubnica JP PEU 2009. 10.000 60.000 150.000 108.000 54.000 33.000 74.000 66.000 555.000 120.000 150.000 170.000 60.000 40.000 85.000 100.000 725.000 2010. 120.000 220.000 220.000 60.000 40.000 100.000 100.000 860.000 2011. 150.000 250.000 300.000 60.000 40.000 100.000 235.000 1.135.000 2012.

3. PROGRAMI MODERNIZACIJE I REVITALIZACIJE POSTOJEIH KAPACITETA ZA PROIZVODNJU UGLJA PODZEMNIM SISTEMOM Programi i projekti modernizacije i revitalizacije postojeih kapaciteta za proizvodnju uglja iz rudnika sa podzemnom eksploatacijom, kao i programi obnavljanja rezervi uglja u proteklom periodu praktino nisu raeni. Samo jedan program, u Prvom-osnovnom programu prioriteta Strategije (Prioritet tehnolokog

Da bi se ostvarila ovakva proizvodnja neophodno je imati i visokoproduktivnu mehanizaciju koja, pored izuzetno visokih uinaka i velike produktivnosti, stvara uslove i za bezbedniji, efikasniji, pouzdaniji i humaniji rad, a predvia se u sledeim rudnicima: REMBAS - jama Strmosten, Soko, Lubnica i tavalj. U svakom sluaju, kroz razliite modalitete podsticaja treba obezbediti potrebna sredstva i dodatna ulaganja u mode-

Broj 1,2009.

118

RUDARSKI RADOVI

rnizaciju i podizanje proizvodnje u rudnicima uglja sa podzemnom eksploatacijom. Rastom cena energije na svetskom tritu ugalj ponovo dobija na znaaju, a svako poveanje domae proizvodnje primarne energije ima direktan uticaj na smanjenje ukupnog deficita Republike Srbije. Pored navedenih rudnika uglja, u Srbiji je u manjoj ili veoj meri istraeno preko 25 lokaliteta koji mogu biti predmet kompleksne tehniko-ekonomske analize sa realnim oekivanjem da vei broj moe dati pozitivne efekte u proizvodnji uglja. injenica da postoje tehnologije sagorevanja koje omoguavaju ekonomino i ekoloki prihvatljivo korienje uglja sa visokim procentom pepela (do 60%), vlage (do 60%), sumpora, otvara ire mogunosti za izbor metoda i tehnologija podzemne eksploatacije koje omoguavaju znatno nie trokove proizvodnje. U tabeli 8. prikazani su potencijali malih leita (Jerma, Rtanj, Dragaevski basen, Zapadnomoravski basen, Despotovaki basen i dr.) od kojih je vei deo pogodan za podzemnu eksploataciju. Tabela 8. Ukupne rezerve malih leita uglja Srbije
Vrsta uglja R e z e r v e (mil tona) Bilansne Vanbilansne Potencijalne Geoloke

- izraditi potrebnu geoloku dokume-ntaciju i izvriti doistraivanje leita u smislu prevoenja potencijalnih C2 rezervi u bilansne kategorije, odnosno uraditi ili inovirati elaborate o rezervama; - izvriti dodatna geofizika ispitivanja u funkciji definisanja seizmo-tektonskih uslova; - pristupiti izradi studije izvodljivosti podzemne eksploatacije preostalih rezervi uglja u leitu; - izvriti tehnoloke, poluindustrijske i ostale probe po pitanju otkopavanja, prerade i korienja uglja; - izraditi analize uticaja na ivotnu sredinu eksploatacije i korienja uglja iz dotinih leita; - pribaviti potrebnu dokumentaciju (projekti, razliite analize) predvienu zakonom. 4. TRATEKI PRAVCI RAZVOJA JP PEU RESAVICA Osnovna vizija JP PEU Resavica predstavlja dugoroni pogled na svet rada, svet tehnologija i razvoja, svet poloaja oveka u i izvan procesa rada. JP PEU Resavica razvija sve strateke i operativne programe sa osnovnim ciljem liderstva u oblasti podzemne eksploatacije uglja na Balkanu i ubrzanog i ravnomernog uea u meunarodnoj zajednici na osnovu raspoloivih resursa. Misija JP PEU Resavica jeste isplativa podzemna eksploatacija uglja koja e uestvovati u podizanju energetskog potencijala nae drave i omoguiti kontinuirano, efikasno i isplativo snabdevanje kvalitetnim ugljem. Osnovne ciljeve JP PEU Resavica mogue je definisati kroz kratkorone i dugoone procese. Kratkoroni ciljevi su: Promena organizacione strukture preduzea; Rast proizvodnje za > 10% godinje; Rast produktivnosti za > 10 % godinje; Smanjenje trokova po jedinici proizvoda za > 10 % godinje;
RUDARSKI RADOVI

Antracit Kameni Mrki Mrkolignitski Ukupno ugalj

1.51 16.19 119.21 228.55 365.46

1.26 20.91 62.49 84.66

27.75 6.4 29.92 64.07

1.51 17.45 140.12 291.04 450.12

Imajui u vidu zahteve za potrebnim kapacitetom proizvodnje uglja i za primenom savremene mehanizovane tehnologije podzemne eksploatacije, s jedne strane, kao i geoloke rezerve, geomehanike kaateristike krovine i podine ugljenih sloeva, kvalitet uglja, s druge strane, u cilju objektivnijeg sagledavanja mogunosti pozemne eksploatacije leita uglja iz rudnika koji su navedeni kao zamenski kapaciteti, potrebno je, nakon rezultata predmetne analize, preduzeti sledee aktivnosti:
Broj 1,2009.

119

 Poveanje isporuke uglja TE Morava za > 50 % godinje; Ekonomska politika cene uglja; Dugoroni ciljevi: Strateko partnerstvo pri izgradnji novih termoenergetskih objekata TETO tavalj i TE-TO Zajear i sa TE Morava; Znaajno poveanje proizvodnje uglja; Spregnut rad sa termoenergetskim objektima; Otvaranje novih radnih mesta i ravnomerni regionalni razvoj. Iz navedenih ciljeva jasno se definie proces reforme podzemne eksploatacije uglja, odnosno, reforme je potrebno obaviti prema novoj strategiji koja bi za osnovu imala strateke ciljeve. Naime, nova strategija podzemne eksploatacije uglja podrazumevala bi da se u I-oj fazi rudnici organozaciono strukturiraju i orjientiu prema potencijalnim strateskim ciljevima, a to su TE-TO tavalj, TE-TO Zajear i TE Morava-Svilajnac. Zatim, da se kroz izbor investitora za izgradnju i ravitalizaciju ovih termoenergetskih objekata pripreme rudnici za II-gu fazu stratekog povezivanja sa ovim potroaima uglja. Na ovaj nain izgradili bi se novi termoenergetski objekti dispergovani na prostoru Srbije, to sa stanovita energetske bezbednosti i efikasnosti ima nesumnjiv znaaj, a ujedno bi se omoguio razvoj rudnika koji bi svoje ciljeve planirali prema potrebama ovih potroaa uglja. Ovde posebno treba naglasiti da bi se izgradnjom ovih termoenergetskih objekata, osim razvoja rudnika, omoguilo otvaranje novih radnih mesta, ravnomeran regionalni razvoj, zaustavljanje iseljavanja ljudi iz oblasti gde se nalaze rudnici, ouvanje vienacionalne strukture na peterskoj visoravni i niz drugih pozitivnih efekata koji bi rezultirali rastom broja stanovnika i standarda stanovnitva na prostorima gde se nalaze rudnici. Za ostvarivanje kratkoronih ciljeva t.j. dostizanje proizvodnje od 1,5 miliona tona

do 2015. godine, to je i odreeno Strategijom razvoja energetike Srbije do 2015. godine, potrebno je uloiti oko 65 miliona EU. Ova sredstva bila bi upotrebljena za investicionu izgradnju, modernizovanje tehnolokih faza i poboljanje sigurnosti rada. Nezavisno od ovih ulaganja, za realizaciju stratekih, dugoronih ciljeva podzemne eksploatacije uglja, koji se ogledaju u spregnutom radu sa termoenergetskim objektima ostvarivanja godinje proizvodnje uglja od 2,5 do 3,0 miliona tona, potrebno je uloiti oko 200 miliona EU. Ovim bi se obezbedilo viedecenijsko snabdevanje kvalitetnim vrstama uglja i rad ovih potroaa. Ovde treba napomenuti da bi investicionim ulaganjem od 260 miliona EU bilo otvoreno oko 300 miliona tona uglja, to pokazuje da je koeficijent investicionih ulaganja 0,9 EU po toni. Posebno kratkorono, a i strateko pitanje podzemne eksploatacije uglja, kao i ostalih proizvoaa uglja u Srbiji predstavlja pitanje cene uglja. Cena uglja u Srbiji od 1990. godine predstavlja socijalnu kategoriju, a i danas je cena uglja u Srbiji nia od cene u zemljama okruenja i viestruko nia od cena na evropskom tritu. Koliko je loa politika cene uglja najbolje ilustruje primer da se cena uglja iz JP PEU Resavica nije menjala u periodu 2004-2009. godina, dok je u istom periodu ugalj u Svetu poskupeo tri puta. U isto vreme, cene ostalih energenata u naoj zemlji su rasle, a posebno je dolo do skoka cena osnovnog repromaterijala, pa je sasvim jasno da je nemogue rentabilno poslovati u uslovima ogromnih dispariteta cena inputa i autputa. Da bi JP PEU Resavica mogla da ostvaruje planirane ciljeve potrebno je da se cena uglja u kratkom vremenskom periodu usaglasi sa cenama ostalih energenata na bazi pariteta cena iz 2004. godine, a da se zatim promena cene uglja usaglaava sa promenama cena elektrine energije.
RUDARSKI RADOVI

Broj 1,2009.

120

5. STVARENI PROIZVODNI PARAMETRI RUDNIKA JP PEU ZA PERIOD 2000-2008 SA PROJEKCIJOM ZA 2009. GODINU
(/) (/) . (//) 2000 5383 623.230 550.582 953.004 457.732 0,654 1,362 115,777 2001 5321 549.159 505.175 950.149 474.752 0,578 1,157 103,206 2002 5413 540.741 477.625 965.540 476.292 0,560 1,135 99,897 2003 5248 540.658 453.910 947.381 481.957 0,571 1,122 103,022 2004 5291 534.260 472.659 928.177 485.542 0,576 1,100 100,975 2005 4481 551.960 496.288 876.252 500.406 0,630 1,103 123,178 2006 4280 491.503 478.427 760.052 472.590 0,647 1,040 114,837 2007 4186 450.833 493.979 745.931 453.934 0,604 0,993 107,700 2008 4154 513.786 489.158 739.656 434.760 0,695 1,182 123,685

0,800 0,700 0,600 0,500 0,400 0,300 0,200 0,100 0,000

2000 2001 2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

1,600 1,400 1,200 1,000 0,800 0,600 0,400 0,200 0,000 2000 2001 2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008
2008

(//)
160,000 140,000 120,000 100,000 80,000 60,000 40,000 20,000 0,000

2000

Posmatrajui leita uglja, odnosno vrstih fosilnih goriva (ugalj i uljni kriljci), koja se mogu eksploatisati nekom od metoda podzemnog otkopavanja, moe se konstatovati da ovaj resurs, dugorono, predstavlja veoma respektabilan energetski potencijal, s obzirom na bilansirane rezerve. Takoe, treba ozbiljno razmisliti o nekom termoenergetskom objektu na
Broj 1,2009.

teritoriji Zajearskog okruga s obzirom na velike rezerve uglja u sokobanjskom i lubnikom basenu uglja, i svakako postojeu TE Morava Svilajnac treba snabdevati ugljem iz Rudnika u okruenju (REMBAS, Ibarski rudnici, Jasenovac), gde je ugalj vee kalorine vrednosti a transportni trokovi (i ne samo oni) daleko su nii u odnosu na dovoz uglja iz Kolubare.
RUDARSKI RADOVI

121

2005

2004

2006

2003

2007

2001

2002

2009

2009

2009

Posebno treba naglasiti da bi se izgradnjom ovih tetmoenergetskih objekata, osim razvoja rudnika, omoguilo otvaranje novih radnih mesta, ravnomerna regionalni razvoj, zaustavljanje iseljavanja ljudi iz oblasti gde se nalaze rudnici, ouvanje vienacionalne strukture na peterskoj visoravni i niz drugih pozitivnih efekata koji bi rezultirali rastom broja stanovnika i standarda stanovnitva na prostorima gde su rudnici sa podzemnom eksploatacijom uglja. Iz izloenog za sve basene mogu se definisati svi zajedniki zakljuci, a koji su sadrani u sledeem: ZAKLJUAK Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije treba da pokrene proces izrade strategije razvoja institucionalnog i zakonskog okvira, strategije upravljanja mineralnim sirovinama (u okviru koje posebno mesto treba da ima i ugalj ili je mogue za ugalj izraditi i posebnu strategiju) kao i strategiju razvoja rudarskog sektora. Takoe je neophodno da se svake druge godine inovira Strategija razvoja energetike Republike Srbije shodno ranije usaglaenim principom pri njenom usvajanju u Parlamentu. U okviru Strategije razvoja EPS-a treba oprezno preispitati dinamiku izgradnje novih objekata posebno sa stanovita perspektivnosti i ekonominosti eksploatacije u pojedinim basenima uglja, ukljuujui i kosovski basen uglja. Svi baseni uglja imaju postavljene strateke ciljeve, ali ni jedan nema izgraen proces stratekog menadmenta, kao ni izraenu globalnu strategiju razvoja. Zbog toga treba da pristupe izradi svojih strategija razvoja kojima e poveati pouzdanost i kvalitet resursa u cilju poveanja ukupnih mogunosti i smanjenja neizvesnosti u buduem poslovanju. S obzirom na specifinosti pojedinih basena uglja, u okviru izrade strategije
Broj 1,2009.

razvoja, treba posebno obratiti panju na niz stratekih promena, od organizovanja, vlasnike strukture, definisanja potencijala basena, ali i strateki pristup ukljuivanja lokalne samouprave koja je, zbog svoje potpune oslonjenosti na basen i ekonomsku zavisnost od njega, veoma zainteresovana za njegov budui razvoj. Procesu privatizacije ili stratekog partnerstva potrebno je paljivo pristupiti kako bi realizacija bila na zadovoljstvo svih zainteresovanih strana i zaposlenih, i drave, i privatizacionog ili stratekog partnera. Stvaranje kadrova je poseban problem uoen bez razlike kod svih basena uglja i ubudue bi svi baseni trebali da izgrade posebne strategije razvoja kadrova. Imajui u vidu usvojenu Strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, kao i sadanje i budue potrebe za elektrinom energijom, treba strateki reiti problem izgradenje novih i racionalno korienje postojeih termoenergetskih objekata na podrujima leita sa znaajnim rezervama uglja, koja se mogu podzemno eksploatisati. S obzirom nato da se ovi rudarski potencijali, uglavnom, nalaze u nerazvijenom delu Srbije, izgradnjom termoenergetskih objekata, osim razvoja rudnika, omoguilo bi se otvaranje novih radnih mesta, ravnomeran regionalni razvoj, kao i zaustavljanje iseljavanja ljudi iz oblasti gde se nalaze rudnici. LITERATURA [1] M. Ivkovi: Strategija razvoja rudnika sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji u uslovima restrukturiranja, asopis Rudarski radovi, br. 2/2001, Bor, 2001. [2] M. Stjepanovi: Strateki pristup planiranja razvoja i proizvodnje mineralnih sirovina u oblasti rudarstva Srbije, asopis Rudarski radovi, br. 1/2002, Bor, 2002.
RUDARSKI RADOVI

122

Broj 1,2009.

123

RUDARSKI RADOVI

UTICAJ GRANULOMETRIJSKOG SASTAVA MLIVA NA ISKORI[]ENJE BAKRA U FLOTACIJI

101

UPUTSTVO AUTORIMA
asopis RUDARSKI RADOVI izlazi dva puta godinje i objavljuje naune, strune i pregledne radove. Za objavljivanje u asopisu prihvataju se iskljuivo originalni radovi koji nisu prethodno objavljivani i nisu istovremeno podneti za objavljivanje negde drugde. Radovi se anonimno recenziraju od strane recenzenta posle ega redakcija donosi odluku o objavljivanju. Rad priloen za objaljivanje treba da bude pripremljen prema standardima asopisa Rudarski radovi da bi bio ukljuen u proceduru recenziranja. Neodgovarajue pripremljeni rukopisi bie vraeni autoru na doradu.

Standardi za pripremu rada

Obim i font. Rad treba raditi u Microsoft Wordu novije verzije, fontom Times New Roman veliine 12 sa razmakom 1,5 reda. Preporuuje se da celokupni rukopis ne bude manji od 5 strana i ne vei od 10 strana. Naslov rada. Iznad naslova rada pie se ime (imena) autora i institucija (institucije) u kojoj radi (rade). Ne preporuuje se da na radu budu vie od tri autora. Uz ime prvog autora treba staviti fusnotu koja sadri elektronsku adresu autora. Ukoliko rad potie iz doktorske ili magistarske teze u fusnoti treba da stoji i naziv teze, mesto i fakultet na kojem je odbranjena. Za radove koji potiu iz istraivakih projekata treba navesti naziv i broj projekta, finansijera i instituciju u kojoj se realizuje. Izvod. Izvod duine 150-300 rei nalazi se na poetku rada i sadri cilj rada, primenjene metode, glavne rezultate i zakljuke. Kljune rei. Kljune rei se navode iza rezimea. Treba da ih bude minimalno 3, a maksimalno 6. Naslov rada, izvod i kljune rei treba da budu prevedeni na engleski jezik. Osnovni tekst. Radove treba pisati jezgrovito, razumljivim stilom i logikim redom koji, po pravilu, ukljuuje uvodni deo s odreenjem cilja ili problema rada, opis metodologije, prikaz dobijenih rezultata, kao i diskusiju rezultata sa zakljucima i implikacijama. Reference u tekstu. Imena stranih autora u tekstu se navode u originalu ili u srpskoj transkripciji, fonetskim pisanjem prezimena, a zatim se u zagradi navodi izvorno, uz godinu publikovanja rada, npr. Miler (Miller, 1957 ). Kada su dva autora rada, navode se prezimena oba, dok se u sluaju veeg broja autora navodi prezime prvog i skraenica ''i sar.'' ili ''et al.'' Citati. Svaki citat, bez obzira na duinu, treba da prati referenca sa brojem strane. Za svaki citat dui od 350 znakova autor mora da ima i da priloi pismeno odobrenje vlasnika autorskih prava. Spisak literature. Na kraju teksta treba priloiti spisak literature koja je navoena u tekstu. Bibliografska jedinica knjige treba da sadri prezime i inicijale imena autora, godinu izdanja, naslov knjige (kurzivom), mesto izdanja i izdavaa, npr: Poglavlje u knjizi navodi se na sledei nain: [1] Willis B. A.: Mineral Procesing Technology, Oxford, Perganom Press (1979), str. 35. lanak u asopisu navodi se na sledei nain: autor, godina izdanja (u zagradi), naslov lanka, puno ime asopisa (kurzivom), volumen (boldovan), broj i stranice npr: [2] Miloevi N., Risti M.. (2001): Konetika procesa adsorpcije jona bakra iz otpadnih voda jame na jonoizmenjivau Amberlit IR-120, asopis Bakar, Bor, 26, 1, str. 113-118.

Web dokument: ime autora, godina, naziv dokumenta (kurzivom), datum kada je sajt poseen, internet adresa sajta, npr: Degelman, D. (2000). APA Style Essentialis. Retrieved May 18, 2000. from WWW: http://www.vanguard.edu/psychology/apa.pdf Kada se isti autor navodi vie puta potuje se redosled godina u kojima su radovi publikovani. Ukoliko se navodi vei broj radova istog autora publikovanih u istoj godini, radovi treba da budu oznaeni slovima uz godinu izdanja npr. 1999a, 1999b... Navoenje neobjavljenih radova nije poeljno, a ukoliko je neophodno treba navesti to potpunije podatke o izvoru. Slike i tabele. Svaka ilustracija i tabela mora biti razumljiva i bez itanja teksta, odnosno, mora imati redni broj, naslov i legendu (objanjenja oznaka, ifara i skraenica).

Adresa redakcije je: aspis RUDARSKI RADOVI Institut za rudarstvo i metalurgiju, Naunotehnoloka informatika, Zeleni bulevar 35, 19210 Bor E-mail: nti@irmbor.co.yu ili: JP za podzemnu eksploataciju Resavica Dr Mirko Ivkovi Petra alca 2 35 237 Resavica Radovi se alju elektronskom potom ili u drugom elektronskom obliku, kao i na PTT adrese. Za obavetenja koristiti telephone: 030/454-104; 030/435-198 ili 035/627-566 Svim autorima se zahvaljujemo na saradnji.

SADR@AJ CONTENS
R. Rajkovi, D. Kranovi, V. Marinkovi
GEOLOKA INTERPRETACIJA LEITA DEO DONJA BELA REKA PROGRAMOM GEMCOM 6.1.3

THE GEOLOGICAL INTERPRETATION OF ORE DEO DONJA BELA REKA WITH BLOCK-MODEL IN SOFTWARE GEMCOM 6.1.3.................................................................................................................1 D. Kranovi, R. Rajkovi, V. Marinkovi
GEOLOKE KARAKTERISTIKE, MODELIRANJE I TEHNIKO REENJE OTKOPAVANJA TEHNOGENOG LEITA BAKRA DEPO LJAKE 1 U BORU

GEOLOGICAL CHARACTERISTICS, MODELLING AND TECHNICAL SOLUTION OF EXCAVATION TECHNOGENY COPPER DEPOSIT DEPO LJAKE 1 IN BOR ..................................................................................7 M. Bugarin Z. Stevanovi, Lj. Obradovi
GEOLOKO-HIDROGEOLOKE KARAKTERISTIKE LEITA BAKRA CEROVO (CEMENTACIJA KRAKU BUGARESKU)

GEOLOGICALY HYDROGEOLOGICALY CHARACTERISTICS OF COPPER DEPOSIT CEROVO (CEMENTACIJA KRAKU BUGARESKU) ...................................................................................17 M. Ignjatovi, M. Ljubojev, D. Miti, Z. Stojanovi
ULJNI KRILJCI KAO ENERGETSKI POTENCIJAL REPUBLIKE SRBIJE

OIL SHALE AS ENERGETIC POTENTIAL OF REPUBLIC SERBIA.................................................................................................23 D. Milanovi, S. Magdalinovi, R. Jonovi, LJ. Avramovi
IZBOR REAGENSA ZA DOBIJANJE NISKOSADRAJNOG KONCENTRATA ELITA

CHOOSE REAGENT FOR OBTAIN LOW CONTENT CONCENTRATE OF SCHEELITE.......................................................................................................33 M. Ivkovi, J. Miljanovi
PARAMETRI UTICAJNI NA IVOTNU SREDINU U RUDNIKU SOKO SOKOBANJA

PARAMETERES INFLUENCE ON LIFE ENVIRONMENT IN MINE SOKO SOKOBANJA.........................................................................................................39 D. Uroevi

PRILOG PRORAUNU KOLIINA VAZDUHA ZA OTPRAIVANJE U POGONIMA ZA PROIZVODNJU GRAEVINSKIH PROIZVODA PRIMENOM ASPIRACIONIH SISTEMA

CONTRIBUTION TO CALCULATION FOR AIR QUANTITIES FOR DEDUSTING BY APPLICATION OF ASPIRATION SYSTEMS IN OBJECTS FOR PRODUCING OF BUILDING MATERIALS.....................................43 M. Ivkovi, M. Ljubojev
OCENA UGROENOSTI EKSPLOZIVNOM UGLJENOM PRAINOM U PODZEMNIM RUDNICIMA UGLJA U SRBIJI

ENDANGER EVALUATION OF EXPLOSIVE COAL DUST IN UNDERGROUND COAL-MINES IN SERBIA....................................................................................53

V. eki, D. Krsti, . Sankovi, . Mili

SNABDEVANJE REPROMATERIJALOM JAME OSOJNO-JUG, R.L. LUBNICA

SUPPLYING MATERIALS PIT OSOJNO SOUTH MINES LUBNICA...................................................................................................................57 Lj. Obradovi, M. Bugarin, Z. Stevanovi, R. Jonovi, Lj. Avramovi
ISPITIVANJE PROCESA LUENJA RASKRIVKE POVRINSKOG KOPA CEROVO

INVESTIGATION OF LEACHING PROCESS OF CEROVO OPEN PIT'S OVERBURDEN ..............................................................................................65 D. Uroevi, D. uranovi, Z. Popovi
PRILOG OPTIMIZACIJI EKSPLOATACIJE ASPIRACIONIH SISTEMA ZA OTPRAIVANJE U POGONIMA ZA PRERADU GRAEVINSKOG OTPADA

CONTRIBUTION TO OPTIMAL PROCEDURE OF EXPLOITATION OF ASPIRATION SYSTEMS FOR DEDUSTING IN OBJECTS FOR REFINEMENT OF BUILDING WASTE .............................................................................................73 Z. Stevanovi, M. Bugarin, Lj. Avramovi, R. Jonovi, Lj. Obradovi
PRELIMINARNA TEHNO-EKONOMSKA ANALIZA REVALORIZACIJE BAKRA IZ JALOVINE POVRINSKOG KOPA CEROVO-CEMENTACIJA 1

PRELIMINARY TECHNO-ECONOMIC ANALYZE OF COPPER REVALORIZATION FROM OPEN PIT CEROVO-CEMENTACIJA 1 TAILING ...........................................................................................77 Lj. Janoevi, O. Dimitrijevi, B. Rajkovi
IZRADA PROJEKTA PRIHVATNOG BUNKERA U OKVIRU GLAVNOG RUDARSKOG PROJEKTA EKSPLOATACIJE U LEITU KAMENOG UGLJA PROGORELICA BALJEVAC

GENERATION DESIGN OF RECEIVING BIN IN MAIN MINE DESIGN OF STONE COAL DEPOSIT PROGORELICA BALJEVAC ........................................................................................................83 Lj. Janoevi, D. Uroevi, Z. Ili
SANACIJA GORNJEG OTVORA KOSOG OKNA UGRADNJOM ZATITNE REETKE U LEITU KRENOG KAMENA U LEITU ZAGRAE-5

REBUILDING OF OVERHEAD ACCESS OF ASLOPE PIT BY ASSEMBLING OF PROTECTIVE GRATE IN LIME STONE DEPOSIT ZAGRAE-5.....................................................................................................................95 R. Lekovski, M. Miki, M. Martinovi
ZATITA IVOTNE SREDINE OD UTICAJA ODLAGALITA JALOVINE POVRINSKOG KOPA KVARCNIH PEARA DEO, DONJA BELA REKA

ENVIRONMENTAL PROTECTION AGAINST THE INFLUENCE OF QUARTZ SANDSTONE TAILING DUMP PART DONJA BELA REKA..........................................................................................................................107 Z. Dragosavljevi, M. Deni, M. Ivkovi
STRATEGIJA RAZVOJA PODZEMNIH RUDNIKA UGLJA U SRBIJI U OKVIRU RAZVOJA UGLJENIH BASENA SA POVRINSKOM EKSPLOATACIJOM

STRATEGY OF UNDERGROUND MINES DEVELOPING IN SERBIA IN THE FRAME OF DEVELOPING OF COAL MINES BASINS WITH GROUND EXPLOITATION....................................................................................................115